Dnevnik 22.jun 2011.

c m y Foto: F. Baki}

NOVI SAD *

SREDA 22. JUN 2011. GODINE

JU^ERA[WI DAN BEZ VODE NIJE MNOGO ZAGOR^AO @IVOT NOVOSA\ANIMA

SINDIKAT „NIBENS GRUPE” DANAS RADIKALIZUJE PROTEST

Punim kadama protiv suvih slavina

Putari blokiraju drumove zbog la`nih obe}awa

str. 4

INTERVJUI MLA\AN DINKI], LIDER UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

Pola miliona probudilo dvoli~ne

str. 7

U SRBIJI SE KOCKAJU I STARI I MLADI

^ekaju da ih Bog jednom pogleda

NASLOVI

str. 3

DENE[ DEBREI, SELEKTOR OVOGODI[WEG INFANTA

Govor u plesnom teatru, a pokret u govornom

U sveop{toj bedi i nema{tini, kada i nada zaka`e, mnogi se late igrawa na sre}u, veruju}i da }e ih “jednom Bog pogledati” i tako re{iti wihove nagomilane probleme. Oni koji na vreme shvate da igre na sre}u i kocka retko ili gotovo nikada ne re{avaju `ivotne probleme imaju dovoqno vremena da se vrate svakodnevici, ma kakva ona bila, dok oni drugi, a procewuje se da je takvih gra|ana oko deset odsto, prokockaju i ono {to ina~e nemaju. str. 15

Politika

GODINA LXIX BROJ 23113 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

str. 22

RADOVI NA OTVORENOM BAZENU NOVOSADSKOG SPENSA SVE BLI@E KRAJU

Vojvodina

2 Pada li imunitet poslanicima i ministrima?

Ekonomija 4 Dinarski du`nici ne mare za tumarawe kursa 5 Banke zgrnule milijarde i zaposlile 12 radnika

Poqoprivreda

11 Novi stanovi za izbegle porodice

Crna 12 Sumwe u vezi s nabavkom vakcina protiv sviwskog gripa 12 Imigranti „okupirali” Suboticu

Novi Sad 8 Suvenirnica na keju do~ekuje turiste 9 Granule smlatile komarce

Dru{tvo 14 Neizve{tavawe o SVM-u nedopustivo 15 Ejmi ne vra}a pare

Svet 24 Te{ke nesre}e u Rusiji i Ma|arskoj

Reporta`e 21 Tako je masu zalu|ivao i Milo{evi}

Foto: S. [u{wevi}

6 Paori tra`e 20 dinara za `ito, a trgovci spremaju 17 6 Vidovdansko poskupqewe mleka

Sredinom jula prvo kupawe

str. 9

str. 16 – 20

SPORT

n U VO[U STI@E NEMAWA ^OVI]

n KRSTI] U CSKA, TEO NA METI

n ISPALE JELENA I BOJANA, NOLE I VIKTOR SIGURNI

n VATERPOLISTI LAKO NA STARTU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Vrlo toplo

Najvi{a temperatura 33 °S

POLiTikA

sreda22.jun2011.

[EF SRPSKE DIPLOMATIJE VUK JEREMI]

^lan stvo sa mo su ve re nim dr `a va ma Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Jeremi} iz ja vio je ju ~e da je Ko so vo po ku {a va lo da pod ne se apli ka ci ju, da bi po sta lo ~lan ne ke od tri re gi o nal ne ini ci ja ti ve ko ji ma Sr bi ja pred se da va.

– Za Ko so vo u ovim or ga ni za ci ja ma ne ma me sta jer su u wi ma is kqu ~i vo ne za vi sne su ve re ne dr -

`a ve – re kao je Je re mi} no vi na ri ma po sle obra }a wa ko or di na to ri ma Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve na sa stan ku u Be o gra du.

Ka da je re~ o re gi o nal nim sku po vi ma, Je re mi} je na gla sio da Sr bi ja ne `e li da pred stav ni ci Pri {ti ne s tih sku po va bu du iz op {te ni, ali da se ne mo `e go vo ri ti o wi ho vom ~lan stvu, ni ti for ma tu u~e {}a iz van okvi ra UN MIK-a i Re zo lu ci je 1244.

– Ne mo `e mo go vo ri ti ni o ~lan stvu, ni o for ma tu u~e {}a ko ji bi bio van okvi ra UN MIK-a i Re zo lu ci je 1244, ko ja je pri li~ -

no ja sno de fi ni sa la na ~in na ko ji bi, even tu al no, pred stav ni ci ma Pri {ti ne bi lo do zvo qe no da u~e stvu ju na ta kvim sku po vi ma – ob ja snio je Je re mi}.

On je, kao pri mer, na veo skup u Luk sem bur gu ko ji je odr `an u po ne de qak, gde su se mi ni stri spoq nih po slo va Evro pe sa sta li s mi ni stri ma spoq nih po slo va dr `a va Za pad nog Bal ka na. Pred stav ni ci Pri {ti ne tu su bi li pri sut ni, ali u okvi ru ja sno de fi ni sa nih pa ra me ta ra, u prat wu UN MIK-a.

Go vo re }i o Ja dran sko-jon skoj ini ci ja ti vi, Je re mi} je re kao da or ga ni zo va ni kri mi nal pred sta vqa je dan od naj ve }ih iza zo va s ko jim se su o ~a va mo, zbog ~e ga je neo p hod na ve }a sa rad wa ze ma qa u re gi o nu.

– Re gi o nal na sa rad wa je je dan od spoq no po li ti~ kih pri o ri te ta Sr bi je. Ova go di na je go di na re gi o nal ne sa rad we, a Sr bi je je cen tar te sa rad we – is ta kao je Je re mi}, pod se tiv {i na to da }e, osim Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve, Sr bi ja ove go di ne pred se da va ti i Cen tral no e vrop skom ini ci ja ti vom, kao i Pro ce som sa rad we u Ju go i sto~ noj Evro pi.

– U pri li ci smo da na pra vi mo ~vr {}e ve ze iz me |u tri or ga ni za ci je i to }e bi ti je dan od pri o ri te ta pred se da va wa Sr bi je – pre ci zi rao je Je re mi}.

On je re kao da }e s part ne ri ma iz re gi je sa ra |i va ti po svim pi ta wi ma, ali za jed ni~ ka i glav na te ma ko ja }e bi ti spoj ni ca pred se da va wa Sr bi je bi }e bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

Me {i hat ne za do vo qan Me {i hat Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, ko ju pred vo di muf ti ja Muamer Zukorli}, pro te sto vao je ju ~e zbog sa stan ka pred stav ni ka Li be ral no-de mo krat ske par ti je i ri val ske Islam ske za jed ni ce Sr bi je. To kom su sre ta u Be o gra du, ka ko se na vo di u sa op {te wu Me {i ha ta, raz go va ra no je o ne do stat ku mu sli man skog gro bqa u glav nom gra du. Me {i hat je

oce nio da pi ta we mu sli man skog gro bqa tre ba da se re {a va „is kqu ~i vo s pred stav ni ci ma le gal ne i le gi tim ne za jed ni ce”. „Ovaj ~in je u di rekt noj su prot no sti s ra ni jim iz ja va ma LDP-a i osta vqa nas u uve re wu da i ne dav na uvre dqi va iz ja va ^edomira Jovanovi} na ra ~un {e ri jat skog pra va ni je slu ~aj na”, na vo di se u sa op {te wu Me {i ha ta.

LDP: Uvre dqi va ko mu ni ka ci ja Li be ral no-de mo krat ska par ti ja od ba ci la je pro test Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji po vo dom su sre ta pred stav ni ka te stran ke s nad le `ni ma iz Islam ske za jed ni ce Sr bi je kao „ne pri hva tqiv i uvre dqiv na ~in ko mu ni ka ci je”. „Po li ti ka LDP-a se ni je me wa la, ni ti }e se me wa ti ka da go vo ri mo o ne pri hva tqi vom po na {a wu ko je je stvo ri la po gre {na i dis kri mi na tor ska dr `av na po li ti ka u od no su na Islam sku za jed ni cu u Sr bi ji, ali ne mo `e mo pri hva ti ti pa u {al ne oce ne iz jed na ~a va wa na {e po li ti ke s po li ti kom stra na ka iz vla da ju }e ko a li ci je”, po ru ~e no je iz LDP-a.

LDP u sa op {te wu obra zla `e da je sa sta nak s pred stav ni ci ma

Islam ske za jed ni ce Sr bi je bio „po ku {aj da se re {i ve li ki pro blem ko ji ima sva ki mu sli man u Be o gra du, a ti ~e se ne mo gu} no sti sa hra wi va wa po islam skom obi ~a ju”. „U Be o gra du, kao deo grad ske upra ve, mo `e mo da po mog ne mo da se taj pro blem re {i, i to smo i u~i ni li ovom po se tom, kao {to smo sprem ni da o to me raz go va ra mo i s ISUZ-om. To ne ma ni ka kve ve ze s od no som LDP-a pre ma le gi ti mi te tu Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, o ko jem smo go vo ri li mno go pu ta do sa da”, na vo di u sa op {te wu LDP-a. Do da je se da za LDP re {a va we pro ble ma mu sli ma na ni je „li ce me ran po tez, ve} su o ~a va we s na sle |e nim pro ble mi ma”.

FUNCKCIONERI VLADE I SKUP[TINE NAJAVILI IZMENE ZAKONA, A AKO TREBA I USTAVA

Pa da li imu ni tet po sla ni ci ma i mi ni stri ma?

Funk ci o ne ri Vla de i Skup {ti ne Sr bi je Slobodan Homen i Nenad Konstantinovi} na ja vi li su da bi ne ko li ko aka ta, pa i Ustav, mo glo bi ti pro me we no ka ko bi se imu ni tet ko ji u`i va ju naj vi {i dr `av ni zva ni~ ni ci uki nuo i za „kla si~ na kri vi~ na de la”, od no sno ogra ni ~io na za {ti tu iz go vo re nog mi {qe wa ili gla sa wa.

Ho men, ko or di na tor Vla de Sr bi je i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de, re kao je da je to mi ni star stvo osno va lo rad nu gru pu za iz me nu Kri vi~ nog za ko na i Za ko na o kri vi~ nom po stup ku, ko ja }e raz ma tra ti sve pre po ru ke Evrop ske ko mi si je, ukqu ~u ju }i i pi ta we imu ni te ta na rod nih po sla ni ka, ~la no va Vla de Sr bi je, su di ja Ustav nog su da, kao i su di ja i tu `i la ca. Sem to ga, Ho men je re kao da je neo p hod no iz me ni ti i Za kon o Na rod noj skup {ti ni i Po slov nik o we nom ra du.

Po Usta vu Sr bi je, na rod ni po sla nik u`i va imu ni tet, ne mo `e bi ti po zvan na kri vi~ nu ili dru gu od go vor nost za iz ra `e no mi {qe we ili gla sa we u vr {e wu svo je po sla ni~ ke funk ci je. Ka da se po zvao na imu ni tet, ne mo `e bi ti pri tvo ren, ni ti se pro tiv we ga mo `e vo di ti kri vi~ ni ili dru gi po stu pak u ko jem se mo `e iz re }i ka zna za tvo ra, bez odo bre wa Skup {ti ne. „Na rod ni po sla nik ko ji je za te ~en u vr {e wu kri vi~ nog de la za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra u tra ja wu du `em od pet go di na mo `e bi ti pri ve den bez odo bre wa Na rod ne skup {ti ne”, pi {e ta ko |e u Usta vu.

Po Ho me no vim re ~i ma, pro blem na sta je u prak si jer pr vo skup {tin ski od bor ko ji je nad le `an za „ski da we„ imu ni te ta dr `av nih funk ci o ne ra do bi ja tu -

`i la~ ki iz ve {taj o slu ~a ju, kri vi~ nu pri ja vu i dru ge do ka ze. Na taj pro blem, ka ko na vo di, uka zu je i Evrop ska ko mi si ja, ko ja sma tra da je vr lo opa sno to {to su nad le `nom od bo ru da ta pre ve li ka ovla {}e wa, ve }a od onih ko ja su Usta vom da ta Skup {ti ni, kao i da su ovla {}e wa s pra vo su |a pre ne ta na po li ti ~a re.

iz me nu Usta va – re kao je ju ~e Kon stan ti no vi} no vi na ri ma u par la men tu, i na ja vio da }e bi ti for mi ra na skup {tin ska rad na gru pa ko ja }e se ba vi ti even tu al nim iz me na ma Za ko na o Na rod noj skup {ti ni i Po slov ni ka o we nom ra du da bi pro me ni li pro ce du re u ve zi s imu ni te tom, a u skla du s Usta vom.

Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zorana Markovi} upo zo ri la je ju ~e na to da se od re |e ne is tra `ne rad we i po stup ci te agen ci je ne mo gu spro vo di ti pro tiv funk ci o ne ra ko ji ima ju imu ni tet i da se u pro te klom pe ri o du pri me na od red bi o imu ni te tu pro {i ri la i vi {e ne go {to za kon re gu li {e.

– To prak ti~ no zna ~i da je gru pa jav nih slu `be ni ka iz nad za ko na i da se mo `e do go di ti da ni ka da kri vi~ no ne od go va ra ju – ka zao je Ho men.

Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Ne nad Kon stan ti no vi} ka zao je ju ~e da je ciq Skup {ti ne Sr bi je da se imu ni tet po sla ni ka ogra ni ~i sa mo za iz go vo re no mi {qe we.

– Po ku {a }e mo da na |e mo re {e wa ko ja bi bi la u skla du s Usta vom, a ako ne bu de mo mo gli da ih na |e mo, pred lo `i }e mo i

Po we go vim re ~i ma, u Za ko nu o Na rod noj skup {ti ni pro pi sa no je da se pro tiv onog ko se ne po zo ve na imu ni tet mo `e ne sme ta no vo di ti kri vi~ ni po stu pak, a ti me je „de li mi~ no ogra ni ~en imu ni tet“, re kao je on.

Kon stan tiv no vi} je do dao da se vi {e od 90 zah te va za „ski da we“ imu ni te ta po sla ni ka od no si na kle ve te i uvre de – za ono {to su po sla ni ci iz go va ra li kao svo je mi {qe we, a za {ta im se imu ni tet ne mo `e uki nu ti.

Ona o~e ku je da }e se br zo do }i do re {e wa ko ja }e pi ta we imu ni te ta sve sti na dru {tve no i re al no pri hva tqi vo re {e we.

– Pi ta we pro me ne imu ni te ta i we go vog svo |e wa na re al ne okvi re, ko ji }e, s jed ne stra ne, omo gu }i ti funk ci o ne ri ma da slo bod no oba vqa ju svo je du `no sti, a s dru ge, sma wi ti per cep ci ju i sum wu u in te gri tet wi ho vog ra da, ve o ma je va `no i do bro je {to se to me pri stu pi lo – iz ja vi la je Zo ra na Mar ko vi}.

S. Nikoli}

Ustav Slovenije „Po sla nik dr `av nog zbo ra ne mo `e bi ti kri vi~ no od go vo ran za mi {qe we ili gla sa we, ko je je iz re kao na sed ni ca ma dr `av nog zbo ra ili we go vih rad nih te la. Po sla nik ne sme bi ti pri tvo ren ni ti se pro tiv we ga, ako se po zi va na imu ni tet, sme za po ~e ti kri vi~ ni po stu pak bez do zvo le dr `av nog zbo ra, osim ako je po sla nik za te ~en u kri vi~ nom de lu za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra iz nad pet go di na.

Dr `av ni zbor ta ko |e mo `e da do de li imu ni tet po sla ni ku ko ji se na we ga ne po zi va ili ko ji je bio za te ~en u kri vi~ nom de lu iz pre |a {weg sta va”.

Ustav Crne Gore „Po sla nik u`i va imu ni tet.

Po sla nik ne mo `e bi ti po zvan na kri vi~ nu ili dru gu od go vor nost ili pri tvo ren za iz ra `e no mi {qe we ili gla sa we u vr {e wu svo je po sla ni~ ke funk ci je.

Pro tiv po sla ni ka ne mo `e se po kre nu ti kri vi~ ni po stu pak, ni ti od re di ti pri tvor, bez odo bre wa Skup {ti ne, osim ako je za te -

POLITI^KI ANALITI^AR IZ VAR[AVE ADAM BALCER

Pre go vo ri o ~lan stvu naj ra ni je za go di nu da na – O~e ku jem da }e Sr bi ja do kra ja go di ne do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, a da }e naj ra ni je za go di nu da na bi ti otvo re ni pre go vo ri o we nom ~lan stvu – oce nio je za „Dnev nik„ poq ski po li ti~ ki ana li ti ~ar Adam Balcer.

Kao di rek tor pro gra ma za pro {i re we i su sed stvo u var {av skom think tanku Cen tar za evrop ske stra te gi je – DE MOS, ali i kao stru~ wak za Za pad ni Bal kan, Bal cer je ju ~e u Fon du „Evrop ski po slo vi“ go vo rio o agen di Poq ske to kom we nog pred se da va wa Evrop skom uni jom.

Kao jed na od ret kih evrop skih dr `a va ko ja ni je upa la u re ce si ju, Poq ska }e to kom {e sto me se~ nog pred se da va we Uni jom naj vi {e pa `we po sve ti ti utvr |i va wu me ra ko je bi do ve le do iz la ska ~la ni ca iz kri ze i, na kon to ga, do po sti za wa br `eg pri vred nog rast u ~i ta voj Uni ji. Bu du }i pred se da va ju }i Uni je,

ko ji taj man da ta pre u zi ma 1. ju la, u vrh svo je agen de sta vqa i bez bed nost, pre sve ga ener get -

sku bez bed nost, te pro gram „Otvo re na Evro pa„, ko ji ple di ra na ve }i an ga `man Uni je pre ma ze mqa ma ko je se s wom gra ni -

dnevnik

c m y

2

~e, u pr vom re du pre ma dr `a va ma biv {eg So vjet skog Sa ve za, te s oni ma na se ve ru Afri ke.

– Za pad ni Bal kan je ste va `an za Poq sku, ali je ipak bu du} nost od no sa s Ru si jom i Is to~ nom Evro pom, da kle s dr `a va ma biv {eg SSSR-a – Ukra ji nom, Be lo ru si jom, Mol da vi jom i Ju `ni Kav ka zom, kao ze mqa ma ko je su Poq skoj u su sed stvu, od naj ve }e va `no sti za Poq sku. To ne zna ~i da }e Za pad ni Bal kan i evro in te gra ci o ni pro ce si na tom pro sto ru bi ti za po sta vqe ni, na pro tiv, ja upra vo o~e ku jem da }e do kra ja go di ne Cr na Go ra po ~e ti pre go vo re o ~lan stvu, Sr bi ja bi tre ba lo da do bi je sta tus kan di da ta, dok je kan di da tu ra Al ba ni je jo{ ne iz ve sna – na veo je poq ski ana li ti ~ar ko ji, uz gred, svo ju do mo vi nu sma tra jed nim od naj ve }ih za go vor ni ka pro {i re wa Evrop ske uni je.

Voj vo di nu, zbog pri me ra mir nog su `i vo ta ve li kog bro ja na ci o nal nih za jed ni ca, Bal cer vi -

di kao ve li ki adut Sr bi je u evro in te gra ci o nim pro ce si ma, dok Sr bi ju pre po zna je kao zna ~a jan fak tor u po ve zi va wu Za pad nog i Is to~ nog Bal ka na sa Sred wom Evro pom.

– Sr bi ja je naj ve }i po li ti~ ki uslov za da qe in te gra ci je u EU, hap {e we Ratka Mladi}a, is pu ni la, i ube |en sam u to da no vih uslo va ne }e bi ti – ka zao je Bla cer za na{ list. – Za rad se be, pa i ~lan stva u EU, Sr bi ja sad mo ra da se okre ne sva ko dnev nom `i vo tu, a tu pre sve ga mi slim na bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, te na sta vak re for mi.

Ipak, o~e ki va wa da }e na kon sta tu sa kan di da ta ubr zo usle di ti i po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu Sr bi je ni su re al na. Cr na Go ra }e ih ot po ~e ti go di nu da na na kon sti ca wa sta tu sa i mi slim da }e to li ko u naj bo qem slu ~a ju, a u naj go rem dve go di ne, pro }i do po ~et ka pre go vo ra o ~lan stvu Sr bi je.

D. Kolunyija

~en u vr {e wu kri vi~ nog de la za ko je je pro pi sa na ka zna u tra ja wu du `em od pet go di na za tvo ra”.

Ustav Hrvatske „Za stup ni ci u Hr vat skom sa bo ru ima ju imu ni tet.

Za stup nik ne mo `e bi ti po zvan na ka zne nu od go vor nost, pri tvo ren ili ka `wen za iz ra `e no mi {qe we ili gla sa we u Hr vat skom sa bo ru.

Za stup nik ne mo `e bi ti pri tvo ren ni ti se pro tiv we ga mo `e po kre nu ti ka zne ni po stu pak bez odo bre wa Hr vat sko ga sa bo ra.

Za stup nik mo `e bi ti pri tvo ren bez odo bre wa Hr vat sko ga sa bo ra sa mo ako je za te ~en da vr {i ka `wi vo de lo za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra u tra ja wu du `em od pet go di na. O ta kvom se slu ~a ju iz ve {ta va pred sed ni ka Hr vat skog sa bo ra.

Ako Hr vat ski sa bor ni je na oku pu, odo bre we da se za stup nik li {i slo bo de ili da se pro tiv we ga na sta vi ka zne ni po stu pak da je i o we go vu pra vu na imu ni tet od lu ~u je man dat no-imu ni tet no po ve ren stvo, s ti me {to we go vu od lu ku mo ra na knad no po tvr di ti Hr vat ski sa bor”.

ZAVR[EN KONKURS IPA ZA SARADWU SRBIJE I HRVATSKE

Mi li o ni za po gra ni~ ne op {ti ne Pr vi po ziv za pod no {e we pred lo ga pro je ka ta u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we iz me |u Hr vat ske i Sr bi je za vr {en je, pa }e po gra ni~ ne op {ti ne u ove dve dr `a ve usko ro do bi ti 3.240.000 evra za za jed ni~ ke pro jek te. Kon kurs je bio ras pi san to kom ju la 2009. go di ne s ro kom za pod no {e we pred lo ga pro je ka ta do 16. ok to bra te go di ne.

No vac je ras po re |en ta ko da }e Hr vat skoj bi ti na ras po la ga wu 1.440.000, a Sr bi ji 1.800.000 evra.

U Fon du za evrop ske po slo ve ka `u da je pod ne to ukup no 110 pred lo ga, a da }e do ostva re wa do }i 11 pro je ka ta u okvi ru tri me re. U pi ta wu su pri vred ni raz voj, za {ti ta `i vot ne sre di ne i sa rad wa qu di-qu di ma.

Evrop ska uni ja u~e stvu je s 2.249.684 evra, dok osta tak mo ra ju da obez be de op {ti ne ~i ji su pro jek ti pro {li.

Pro gram sko pod ru~ je sa srp ske stra ne ob u hva ta Se ver no ba~ ki, Za pad no ba~ ki, Ju `no ba~ ki, Srem ski i Ma ~van ski okrug.

Naj vi {e pro je ka ta, ~e ti ri, ostva ri }e Su bo ti ca. Na dru gom me stu na {ao se No vi Sad s tri, Ba~ ki Pe tro vac s dva, dok }e Ba~ ka Pa lan ka i Apa tin u~e stvo va ti s po jed nim pro jek tom.

Me |u odo bre nim pro jek ti ma na }i }e se, iz me |u osta lih, i re kon struk ci ja du nav ske bi ci kli sti~ ke ru te, o~u va we po du nav ske kul tu re, raz voj ru ral nog tu ri zma i re ci kli ra we.

P. K.

politika

dnevnik

INTERVJU

sami re{avaju probleme za koje oni smatraju da su najva`niji. Zato je pre godinu i po i pokrenuta na{a inicijativa da se lokalnoj samoupravi vrati imovina i zakon je predat Skup{tini, ali se ni{ta nije dogodilo. Po~etkom godine shvatili smo da moramo da pokrenemo kampawu za decentralizaciju i prikupqawe potpisa gra|ana.

Uspeli smo da sakupimo vi{e od pola miliona potpisa i prvi zakon o finansirawu lokalne samouprave je sada u Skup{tini. To je tek po~etak procesa decentralizacije

Zahtev Brisela ili unutra{wopoliti~ka propaganda  Mislite li da }e na osnovu zahteva koji dolaze iz Brisela biti hap{ewa vezanih za korupciju, pa tu je i preispitivawe pojedinih firmi...?

- Treba tu videti o ~emu se radi. Po spisku firmi vidite da tu ima svega i sva~ega, i nekih gde treba i opravdano je preispitati privatizaciju, do nekih gde je to besmisleno. Da}u samo primer „Mobija 63“. To je najuspe{niji i najtransparentniji procese privatizacije u Srbiji ikada. Svi su pri~ali da postoji namera da se „Mobtel“ proda Austrijancima, a dobili smo Norve`ane, pred kamerama, s cenom koja je bila basnoslovno velika, vi{e od 1,5 milijardu evra. Taj proces mo`e biti uzor ~ak i u zemqama EU, a ja sam dobio nagradu kao najboqi ministar finansija u svetu. Dakle, nije mi jasno koja je konotacija i kada bih video taj dokument koji je stigao iz Brisela, mogao bih ga preciznije komentarisati. Mislim da tu ima vi{e unutra{wopoliti~ke propagande nego neke te`we Brisela da se ume{a u preispitivawe privatizacije. ministar sam poku{avao da raznim merama popravim velike razlike u razvijenosti na{ih krajeva, me|utim, to je nemogu}a misija – i da `ivim narednih 500 godina i imam ne znam koliko mandata u Vladi, ne mogu to u~initi ni ja, a ni iko drugi. Osnovni problem centralizma je u tome {to Republi~ka vlada ne mo`e da dobro sagleda probleme svih op{tina i gradova u Srbiji i nekoliko hiqada sela i desetina hiqada MZ. Potrebno je qudima u lokalnim sredinama dati novac da

3

MLA\AN DINKI], LIDER UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

Po la mi li o na pro bu di lo dvo li~ ne Na parlamentarnim izborima nastupi}emo samostalno. O tome kona~nu odluku donose organi URS-a, ali nakon {to je na{a peticija dobila vi{e od pola miliona potpisa, smatram da URS treba da ide daqe i na izborima tra`i podr{ku bira~a za svoj program decentralizacije i demokratizacije Srbije – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ lider URS-a Mla |an Din ki} upitan da li }e i na slede}im izborima i}i u koaliciji s demokratama predsednika Bo ri sa Ta di }a.  Sastajete li se s predsednikom Tadi}em i da li vas je mo`da zvao lider SNS-a Tomislav Nikoli}?

- DS je na{ strate{ki partner.

Imam kontakte s predsednikom jer radimo u okviru iste koalicije, nedavno smo zajedno otvorili fabriku „Jure„ u Ni{u, i kad god postoji neka ozbiqna tema naravno da o woj razgovaramo. [to se ti~e Nikoli}a, ne znam {to bi me zvao i uop{te ne razmi{qam o wemu.  Da li je ponovo Mla|an Dinki} na{ao temu koja je o`ivela wegovu stranku i ponovo vra}a popularnost decentralizacijom i zakonom o finansirawu lokalne samouprave radi ulaska nakon izbora na velika vrata u Skup{tinu Srbije?

- Onog ~asa kada sam postao ministar ekonomije i regionalnog razvoja, svu svoju energiju sam usmerio na re{avawe osnovnog uzroka ve}ine vi{edecenijskih problema u Srbiji, a to je centralizam. Kao

sreda22.jun2011.

jer mi na ovome ne}emo stati. Osim za decentralizaciju, bori}emo se i za ja~awe demokratije u Srbiji, kroz direktan izbor gradona~elnika i predsednika op{tina, i za depolitizaciju dru{tva.  Ho}e li URS-u i vama ovaj zakon vratiti popularnost, s obzirom na to da vas opozicija napada da je sve samo farsa i predizborni marketing?

- Ne bi nas toliko napadali da smatraju da je ovo neva`no. Potpuno je jasno da su svi napadi poli-

ti~ki motivisani i, ja bih rekao, politikantski, {to pokazuje koliko je na{a partijska scena nezrela i jalova. Umesto da se dobri predlozi, ma ko da ih daje, podr`avaju i zajedni~ki realizuju, oni se automatski napadaju samo zato {to ih je predlo`io politi~ki konkurent. Drugo, nismo mi izmislili decentralizaciju, ali o~igledno da najkonkretnije radimo na sprovo|ewu te ideje. Mnogi su samo pri~ali, a ni{ta nisu uradili, a mi poku{avamo to da izmenimo jer smatramo da su centralizam i partokratija danas dva najve}a ograni~ewa srpskog dru{tva.

Bilo bi dobro da je neko to pokrenuo pre nas, ali nije.  [ta je zna~io pozdrav ^edomira Jovanovi}a malopre s vama u Skup{tini, a mediji puni va{ih me|usobnih sukoba?

- Dvoli~nost je ne{to {to veoma obele`ava na{u politi~ku scenu, a {to ja ne mogu da prihvatim.

Jovanovi} je prvi politi~ar koji mi je pru`io podr{ku za ideju decentralizacije, a sada je protiv ovog zakona kojim se ona zapo~iwe.

Gradona~elnik Novog Be~eja g.

Vrebalov, jedini kog LDP ima, odmah je potpisao na{u peticiju za decentralizaciju. Onog ~asa kada je URS sakupio vi{e od pola miliona potpisa ^eda je krenuo da nas napada. Naprosto je napravio „salto mortale“ od onog ^ede s kojim sam razgovarao pre dva meseca do ovog danas.  Ho}e li ovaj zakon, s obzirom na zamerke MMF-a i buyetski deficit, uop{te za`iveti?

- MMF radi svoj posao i s pravom tra`i da se po{tuju fiskalna pravila i da se ovaj gubitak prihoda Republike nadomesti smawivawem rashoda. Mi smo na istoj talasnoj du`ini. Jedino {to mi, za razliku od MMF-a, znamo Srbiju i da kada ovaj zakon ne bi bio donet, nikada Republi~ka vlada ne bi dobrovoqno smawila za 40 milijardi dinara rashode Republike, koji su ina~e necelishodni, nego znamo da je dr`ava takva da reaguje na pritisak. Kada budemo prebacili 40 milijardi dinara s Republike na op{tine, Republika }e biti primorana na to da se odrekne necelishodnih rashoda i mi }emo pomo}i qudima u Vladi i razgovarati s MMF-om o tome kako da se to uradi. Konkretan predlog ve} imamo i 15 milijardi treba u{tedeti ukidawem necelishodnih republi~kih rashoda lokalnog karaktera. Nema potrebe da bilo koje ministarstvo u Vladi radi lokalne projekte, sa-

da kada op{tine dobiju dovoqno novca, a do sada su republi~ki organi radili te projekte samo u politi~ki pogodnim op{tinama i to je javna tajna. To je trebalo promeniti da ne mora ~ovek koji `ivi u Apatinu da glasa za istu stranku za koju glasa na republi~kom nivou, ve} za onoga za koga misli da je najboqi za grad. I da Apatin ne trpi {tetu ukoliko Republika zavrne slavinu jer su strukture vlasti razli~ite od centralne. Time se poja~ava i samostalnost lokalnih samouprava, a do sada je tih 15 milijardi dinara i{lo samo privilegovanim op{tinama, a mi smo za to da sve budu u istom polo`aju i dobiju novac za samostalne projekte. Isto va`i za „Puteve Srbije„.

To javno preduze}e danas radi i lokalne i seoske puteve iako to mogu raditi same op{tine, ali danas ne-

MMF radi svoj posao i s pravom tra`i da se po{tuju fiskalna pravila. Mi smo na istoj talasnoj du`ini. Jedino {to mi, za razliku od MMF-a, znamo Srbiju maju novca za to. Zato treba dodatnih deset milijardi dinara skinuti s buxeta „Puteva Srbije„. I kona~no, preostalih 15 milijardi se dobija tako {to treba ukinuti sve rashode republi~kog buxeta koji su imali antikrizni karakter. Neki su ve} ukinuti ove godine i ne}e biti planirani slede}e. U konsultacijama s kolegama iz Ministarstva ekonomije video sam da buxet tog ministarstva u 2112. mo`e biti 11 milijardi dinara mawi. S dobrim ministrom finansija mogu}e je brzo i lako re{iti da se Republika odrekne 40 milijardi dinara rashoda i oni postanu prihodi op{tina.  Da li biste se vi odrekli imuniteta shodno preporukama eksperata Evropske komisije za poslanike, ~lanove Vlade i sudije?

- Da. Ja sam uvek i{ao na sud, kad god sam dobijao pozive. U javnom `ivotu sam deset godina i tu je uvek bilo raznih tu`bi koje su na kraju odba~ene. Ko god misli da }e mu parlament biti odbrana za kr{ewe zakona, ne sme vi{e na to da ra~una. Ukidawe imuniteta je odli~na mera i mi }emo je podr`ati.  Sto dana rada Vlade bez vas?

- Mislim da bi to trebalo drugi da ocene, a ne ja.  Neki hrvatski mediji tvrde da je 19. juna do{lo do sastanka komisija za sukcesiju i da je Srbija prihvatila da vrati Hrvatskoj sve {to je tra`ila?

- Nisam upoznat s tim.

Dragan Milivojevi}

poSlani^ke teMe

Ko }e da se ot ce pi?

Liberalno-demokratska partija pozvala je ju~e Vladu Srbije da razjasni da li Srbiji preti opasnost od otcepqewa jo{ jednog dela teritorije, budu}i da pojedini ministri u Vladi o tome govore u javnosti. Liberali su ju~e u Skup{tini istakli da je ministar spoqnih poslova Vuk Je re mi} u jednoj televizijskoj emisiji u nedequ rekao da je nakon jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije “slede}i deo teritorije Srbije koji `eli da se otcepi Sanxak”.

Poslanik LDP-a Ivan An dri} je u Skup{tini, u delu sednice kada poslanici imaju pravo svakog utorka i ~etvrtka da tra`e odre|ene informacije, pitao premijera Mir ka Cvet ko vi }a i Vladu da li je to i wihov stav ili je u pitawu “jedan od niza nesre}nih nastupa predsednika udru`ewa profesionalnih tenisera”.

– Nedospustivo je da se premijer ne oglasi i ne ka`e gra|anima da li preti opasnost da se jo{ deo teritorije otcepi – rekao je Andri}.

Pra vo sud ni pro ma {aj Poslanik kluba mawina i Saveza vojvo|anskih Ma|ara La slo Var ga upitao je Visoki savet sudstva da li je Ministarstvu pravde uputilo predlog o preispitivawu mre`e sudova nakon ukidawa 104 op{tinska suda, kao {to je bilo najavqeno.

Tako|e, Varga je Ministarstvo pravde pitao i da li priprema izmene Zakona o sedi{tima i podru~ijima sudova, ocewuju}i da je reforma pravosu|a jedan od najve}ih proma{aja Vlade, kao i da nije bilo objektivnih kriterijuma.

Ko je do bro ra dio?

Lider Nove Srbije Ve li mir Ili}, povodom 100 dana rekonstruisane Vlade, osvrnuo se na izjavu premijera Cvetkovi}a da je rekonstruisana Vlada postigla dobar rezultat i pozvao ga da precizira “koja su to ministarstva postigla dobre rezultate, koje su firme profunkcionisale i koji su novi investitori do{li u Srbiju”. Ili} je upitao i kako je mogu}e da Vlada 100 dana radi bez rebalansa buxeta za ovu godinu.

Lo kal ni no vac Poslanici DSS-a su pitali kada }e Vlada Srbije da isplati novac koji je du`na lokalnim samoupravama na osnovu umawenih transfera, a SRS – za{to jo{ uvek nisu procesuirane

krivi~ne prijave koje su podneli u vezi s optu`bama lidera napredwaka To mi sla va Ni ko li }a da je predsednik SRS-a Vo ji slav [e {eq iz Haga naru~io wegovo ubistvo.

Gde su pa re?

Prepodnevni deo rasprave o amandmanima na predlo`ena re{ewa URS-a o finansirawu lokalnih samouprava obele`ila je burna polemika lidera URS-a i LDP-a Mla |a na Din ki }a i ^e do mi ra Jo va no vi }a. Jovanovi} je ponovo o{tro kritikovao predlo`ena re{ewa, ocewuju}i da je wihov ciq opstanak jedne politi~ke stranke i dodao da liberali ne mogu pristati „na ne{to {to bi upropastilo zemqu”.

– Kako }ete spustiti rashode na republi~kom nivou za 40 milijardi dinara? Kad je tako lako, poka`ite nam! Za ovaj zakon nemate ve}inu, ali imate ve}inu za opstanak vladaju}e koalicije. Ovo nije decentralizacija ve} presipawe iz {upqeg u prazno – ocenio je Jovanovi}.

Na to je Dinki} odgovorio da dr`ava „ne}e propasti za 40 milijardi dinara” i da to ne}e ugroziti ni plate, ni penzije.

– Tra`im da mi se izvinite nakon slede}ih republi~kih izbora kada strasti splasnu, ukoliko se predlo`ena zakonska re{ewa URS-a u praksi poka`u kao dobra, a ukoliko to ne bude slu~aj, ja }u se vama izviniti – rekao je Dinki}.

Li be ra li uvre |e ni

REklI sU

Cvet ko vi}: Za do vo qan sam

Ka la no vi}: Vo qa i ne vo qa

\e li}: Ide al na pri li ka

Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} zadovoqan je radom svoje vlade u prvih 100 dana nakon rekonstrukcije.

Kao najve}i uspeh isti~e zaustavqawe nezaposlenosti.

– U posledwa dva meseca, austavqen je rast broja nezaposlenih i prvi put od po~etka svetske krize zabele`en rast broja zaposlenih – ka`e premijer Srbije.

U intervjuu za list „Pres„ Cvetkovi} ka`e da su u~iweni zna~ajni pomaci u svim oblastima, ali da ima jo{ dosta da se uradi.

Po wegovim re~ima, ekonomska kriza kod nas je ostavila znatno mawe posledice nego u zemqama koje su neuporedivo bogatije od Srbije, i to je, isti~e Cvetkovi}, bio glavni zadatak ove vlade: da pro|emo sa {to mawe o`iqaka, {to smatra uspehom.

– O~ekujem do kraja godine da dobijemo status kandidata i datum po~etka pregovora – ponovio je predsednik Vlade Srbije.

– Problemi uravnote`enog regionalnog razvoja su kompleksni i te{ki i zbog toga je neophodan konsenzus svih u dru{tvu. Takva situacija nas sve obavezuje na to da se jednoglasno dogovorimo o daqem pravcu delovawa – izjavila je potpredsednica Vlade Srbi je Ve r i c a Ka l a n o v i}. – Na ci o nal ni plan regionalnog razvoja bi}e usvojen na sednici Vlade a kasnije i u Skup{tini Srbije, {to dovoqno govori o tome koliki se zna~aj tome pridaje i koliko je bitno da se ~uje glas predstavnika gra|ana Srbije.

– Nije samo politi~ka voqa ili nevoqa dovela do regionalnih razlika ve} su razlike rezultat i drugih ~inilaca – demografskih, kulturolo{kih, procesa tranzicije i procesa raspada jedne zemqe – navela je Verica Kalanovi}, nagla{avaju}i da regionalne razlike imaju i istorijske korene.

Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo `i dar \e li} kazao je da je sada idealna prilika da se Srbija prikqu~i debati o pravqewu buxeta EU do 2020. godine, i naveo da se ula`u znatni napori da bi Srbija mogla konkurisati za novac iz strukturnih fondova namewena kohezionoj politici EU. – Dobijawe statusa kandidata za ulazak u EU pove}a}e 30 odsto sredstva u buxetu EU za na{u zemqu i otvoriti taj deo buxeta za regionalni razvoj, poqoprivredu i qudske resurse. Re~ je o iznosu od oko 70 miliona evra – rekao je \eli}.

On je naveo da za sada pravo na to imaju samo zemqe koje su formalno ~lanice EU, i dodao da su taj zahtev uva`ile i zemqe regiona. \eli} je rekao da Srbija za smawewe regionalnih razlika ve} koristi deo novca dobijen od EU, pa se tako svake godine za pripremu dokumentacije i mawe infrastrukturne radove na lokalnom nivou ula`e nekih 40 do 50 miliona evra.

U polemiku se ukqu~io i poslanik LDP-a Ivan An dri}, koji je potpredsedniku parlamenta i predsedavaju}em sednicom Ni ko li No va ko vi }u (URS) zamerio na tome {to je u jednom dnevnom listu „izvre|ao liberale jer je rekao da su nastupili s praznom pri~om i da to nema veze s URS-om, ve} sa sujetom Jovanovi}a i pojedinih funkcionera LDP-a”.

Andri} je rekao Novakovi}u da nema pravo da kao deo vladaju}e stranke „maltretira opozicione poslanike”, nakon ~ega je Novakovi} predsedavawe sednicom prepustio Gor da ni ^o mi}.

Rat ko vi}: Za kon pri hva tqiv – Zakonski predlog URS-a o finansirawu lokalnih samouprava usvajawem amandmana DS-a prihvatqiv je za tu stranku – izjavio je ju~e predsednik Zakonodavnog odbora parlamenta i poslanik DS-a Vlat ko Rat ko vi}. – U radnim fazama koje smo imali i prvom ~itawu zakona, raspravi u plenumu, kontaktima koje smo ju~e imali sa Stalnom konferencijom gradova i op{tina, mislim da je iskristalisana finalna verzija i da je sada sve u redu. On je novinarima u parlamentu kazao da se DS trudila da zajedno s koalicionim partnerima, ali i MMF-om i Fiskalnim savetom, prona|e najboqe re{ewe.

Ratkovi} je naglasio da je, izme|u ostalog, va`no {to je usvojen amandman DS-a da najsiroma{nije lokalne samouprave imaju pravo da apliciraju za realizaciju lokalnih projekata kod me|unarodnih fondova, tako da realizovawe lokalnih projekata ne}e biti ugro`eno. On je naveo da je usvojen i predlog demokrata da se po~etak primene zakona pomeri s 1. septembra na 1. oktobar da bi lokalne samouprave i sve institucije imale vi{e vremena za pripremu za wegovu primenu. Ratkovi} je dodao da je i sam ulo`io nekoliko amandmana koji su pravno-tehni~ke prirode.

D. M.

4

ekonomija

sreda22.jun2011.

dnevnik

SIN DI KAT „NI BENS GRU PE” DA NAS RA DI KA LI ZU JE PRO TEST

Pu ta ri blo ki ra ju dru mo ve zbog la `nih obe }a wa Kao {to su i na ja vi le, pu tar ske fir me u sa sta vu „NI BENS gru pe„ od lu ~i le su ju ~e da }e od ju tros u se dam ~a so va ra di ka li zo va ti pro test za to {to ni je re {en ni je dan je di ni zah tev ko ji su po sta vi le kra jem pro {le ne de qe: ni ti su od blo ki ra ni ra ~u ni, ni ti obez be |e ni ener gen ti i re pro ma te ri jal neo p hod ni za iz grad wu i odr `a va we pu te va, ni ti is pla }e na za ra da za maj, ni ti omo gu }en ras kid pri va ti za ci je pred u ze }a ko ja is pu wa va ju uslo ve.

I u Vla di Sr bi je, i u Agen ci ji za pri va ti za ci ju, i u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru, i u ban ka ma obe }a li su raz re {e we pro ble ma i na sta vak po slo va wa, me |u tim, pu ta ri ka `u da ne mo gu `i ve ti od obe }a wa. Vre me pro la zi, ra do vi na iz grad wi i odr `a va wu pu te va sto je, a rad ni ci po sta ju sve

ner vo zni ji jer je du po sled we za li he dok se de kod ku }e ili se me wa ju na stra `i ko ja ~u va imo vi nu pred u ze }a, kao u „Voj vo di na pu tu–Ba~ ka pu tu”.

li la po lo vi nom ma ja ka da je po ~e la pri me na iz me we nog Za ko na o plat nom pro me tu ko ji je one mo gu }io pred u ze }i ma pod blo ka dom da qe po slo va we. A

Na da u me |u na rod ne in sti tu ci je Pu ta ri ra di ka li za ci jom pro te sta po ru ~u ju da su ne do voq ne ver bal ne po dr {ke i pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, i mi ni stra za in far struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu ti na Mr ko wi }a, i di rek to ra Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di sla va Cvet ko vi }a, ko ji je ju ~e re kao da ban ke tra `e ko }e vo di ti NI BENS-ove fir me. Jo{ je di nu na du po la `u u Me |u na rod nu or ga ni za ci ju ra da, EU i me |u na rod ne ban ke ko je fi nan si ra ju iz grad wu evrop skog Ko ri do ra 10 kroz Sr bi ju, od ko jih }e tra `i ti po mo} za na sta vak ra da.

Iako su se pro ble mi u pri va ti zo va nim fir ma ma, ~la ni ca ma „NI BENS gru pe„ ja vi li mno go pre ne go {to je vla snik Mi lo \u ra {ko vi} pri tvo ren zbog sum we da je opqa~ kao ve }u ko li i ~i nu nov ca, ~a {a se pre -

blo ka da tra je me se ci ma jer su fir me pre za du `e ne po ra znim osno va ma.

Po { to su naj v e } i du g o v i ban ka ma i pre ma {u ju 110 mi li o na evra, naj ve }i po ve ri o ci „NI BENS gru pe„ od pet ba na -

ka do go vo ri li su da }e po sta vi ti no vi za jed ni~ ki me nax ment za pred u ze }a „NI BENS gru pe„ i omo gu }i ti da qe po slo va we, {to su po zdra vi li i Vla da i re sor no mi ni star stvo.

SLO VEN CI NA ME RA VA JU DA SE PRO [I RE U SR BI JI

DO BRE STRA NE KRE DI TA U DO MA ]OJ VA LU TI

„Mer ka tor” kri je ko ga jo{ ku pu je

Di nar ski du `ni ci ne ma re za tu ma ra we kur sa Za de se tak da na po ~e }e pri me na no vih me ra Na rod ne ban ke Sr bi je, pa }e ko mi ten ti ba na ka ko ji uzmu zaj mo ve in dek si ra ne u stra noj va lu ti mo ra ti da po lo `e 30 od sto de po zi ta za go to vin ske, po tro {a~ ke ili zaj mo ve za re fi nan si ra we. Ot ka ko je NBS ob ja vio ove po dat ke, ban ka ri i wi ho vi kli jen ti uglav nom su se `a li li na no vi ne. Ali, na kon ove pro me ne, ka ma te na obe vr ste kre di ta bi }e go to vo jed na ke.

U tim uslo vi ma kli jen ti ma se vi {e is pla ti da se od lu ~e za du go va wa u do ma }oj va lu ti. To go vo ri is tra `i va we ko je je ura dio por tal „Ka ma ti ca”.

Po la ga we de po zi ta sma wu je uku pan iz nos kre di ta, ali ka ma ta se ob ra ~u na va na ceo iz nos.

Zna ~i, ko ri sti se 70 od sto, a kre dit vra }a i za pre o sta lih 30 od sto. Mno go kli je na ta ne ma mo gu} nost da upla ti oba ve zni de po zit. Ban ke im nu de da one to obez be de. Me |u tim, to }e u star tu odo bre ni iz nos zaj ma uma wi ti 30 od sto. Kod di na ra tih pro ble ma ne ma.

Ra ta kod zaj mo va ko ji su in dek si ra ni u evri ma is ka zu je se u toj va lu ti. Sva kog me se ca pri li kom pla }a wa ra ta se iz ra ~u na va pre ma kur su i go to vo sva kog me se ca iz nos je dru ga ~i ji.

Kli jen ti za du `e ni u evri ma su u

Kli jen ti za du `e ni u evri ma su u pret hod na dva tri-me se ca do bro pro {li, ali ni je uvek bi lo ta ko pret hod na dva tri-me se ca do bro pro {li, ali ni je uvek bi lo ta ko. Ne tre ba za bo ra vi ti da je evro 6. ja nu a ra vre deo 106,49 di na ra, a 23. ma ja 96,70. Kod di na ra taj iz nos je naj ~e {}e fik si ran.

Kurs na li sta ni je je di ni pro me wi vi ~i ni lac. Zaj mo vi ve za ni za evro ~e sto se uskla |u ju s euri bo rom. To je pro sek evrop skih ka ma ta. On je u pret hod nih ne ko li ko go di na bio na isto rij skom mi ni mu mu pa se u na red nom pe ri o du o~e ku je we gov rast.

Ban ka ri mo gu di nar ske kre di te ve za ti za rast ce na ili za re fe -

rent nu sto pu NBS-a, ali kod oba ta pa ra me tra se u na red nom pe ri o du o~e ku je pad. Zbog sve ga to ga se kli jen ti ma ko ji }e se za du `i va ti u evri ma pre po ru~ lu je da ra tu ne fik si ra ju na mak sim lno do zvo qe nu od 30 od sto ve} na ma lo ni `e jer ta da ima ju mo gu} nost da amor ti zu ju skok kur sa ili euri o bra. O to me da su va lut na kre ta wa kod nas ne pred vi di va ne tre ba po seb no ela bo ri ra ti.

Ono {to naj vi {e ide u pri log zaj mo vi ma ve za nim za evro sa da je ka ma ta. Di nar ski zaj mo vi se

„IZ BO RI” U NAFT NOJ IN DU STRI JI SR BI JE

[kun dri} pred sed nik Skup {ti ne NIS-a Skup {ti na ak ci o na ra Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) iza bra la je ju ~e Pe tra [kun dri }a za svog pred sed ni ka , sa op {ti la je ta kom pa ni ja. „Kao pred sed nik Skup {ti ne ak ci o na ra NIS-a za do vo qan

sam po zi tiv nim re zul ta ti ma ko je je kom pa ni ja ostva ri la u 2010. go di ni. Di na mi ka po slo va wa kom pa ni je u 2011. go di ni do zvo qa va da se na da mo da }e ovo go di {wi re zul ta ti pre ma {i ti po ka za te qe iz pro {le go -

di ne”, iz ja vio je [kun dri}. U sa stav Uprav nog od bo ra NIS-a su, pre ma re zul ta ti ma gla sa wa ak ci o na ra, u{li Ni ko la Mar ti no vi}, Slo bo dan Mi lo sa vqe vi}, Da ni ca Dra {ko vi}, Igor An to nov, Vla di slav Ba ri {wi kov, Ki ril Krav ~en ko, Alek san dar Kri lov, Va dim Ja ko vqev, Sta ni slav [ek {wa i Ana to lij ^er ner.

Na tre }oj go di {woj sed ni ci Skup {ti ne ak ci o na ra NIS-a, za ~la no ve Nad zor nog od bo ra kom pa ni je iza bra ni su Bo `o Sta ni {i}, Mi li vo je Cve ta no vi} i Mak sim [a hov.

Na sed ni ci su usvo je ni fi nan sij ski i kon so li do va ni fi nan sij ski iz ve {ta ji NIS-a za 2010. go di nu, a za ne za vi snog re vi zo ra fi nan sij skih i kon so li do va nih fi nan sij skih iz ve {ta ja za 2011. go di nu iza bra na je kom pa ni ja Praj svo ter ha u sku pers.

Iako su sin di kal ci bi li po ma lo ne p o v er q i v i pre m a ova kvom sce n a r i j u, pla { e } i se {ta }e bi ti s wi ho vom sud bi nom ka da se du go vi vra te i ka pi ta lom fir mi – jer je u op ci -

ji bi la pri ~a da }e ban ke na ime du go va uze ti pod svo je deo ka pi ta la pred u ze }a – jo{ se ni {ta od sve ga to ga ni je re a li zo va lo. A da ni idu, se zo na iz grad we pro la zi.

Ka ko sa zna je mo, pro to kol o sa r ad w i pot p i s a l e su AIK ban k a, Uni k re d it, In t e z a, EFG i So si je te `e ne ral ban ka, a tre ba lo bi da s wi ma sa ra |u je jo{ de vet ba na ka ko je po t ra ` u j u no v ac. Me | u t im, sin di kal ci pi ta ju {ta uop {te zna ~i pot pi sa ni pro to kol i ko ga on oba ve zu je, do kle i {ta da ~e ka ju, za {to ni ko ne `e li da sa ra |u je s wi ma, a zna se da je Svet s ka in t er n a c i o n a l a gra |e vi nar stva i dr ve ta tra `i la od pred sed ni ka dr `a ve Bo ri sa Ta di }a da omo gu }i di ja log Vla de Sr bi je i Sin di ka ta da bi se iz be glo da pu ta ri osta nu bez po sla.

R. Da u to vi}

odo bra va ju uz sto pu od 20 do 40 po sto vi {u od one za in dek si ra ne. Uvo |e wem de po zi ta sto pe }e se iz jed na ~i ti ta ko da }e di nar uz ma we ne iz ve sno sti bi ti u pred no sti.

Kre di ti ve za ni za evro bi }e po voq ni ji sa mo gra |a ni ma ko ji u toj va lu ti pri ma ju pla tu, ili je i ona in dek si ra na, ili, pak, ima ju stal ni de vi zni pri liv. To mo gu bi tu do zna ke iz ino stran stva ili de vi zna ki ri ja. Wi ma se is pla ti da is ko ri ste ni `e sto pe uz de po zi te. Osta li ma, po seb no oni ma ko ji ve ru ju da }e di nar ja ~a ti, osta je da po `u re i pre da ju do ku men ta ci ju za evro za jam. Dru gi ma je naj do bor na mer ni ja pre po ru ka da se opre de le za di nar. Jer, ne tre ba sme nu ti s uma da je do ma }a va lu ta pre ma evru u pret hod nih ne ko li ko go di na iz gu bi la vi {e od 30 od sto na vred no sti.

Po nu da di nar skih zaj mo va je kod nas do sa da bi la ma wa, ali i to }e se pro me ni ti. Ban ka ri se ve} ne ko li ko me se ci `a le na pad kre dit ne ak tiv no sti, a ovo je {an sa da se to pro me ni. Po seb no {to ban ka ri sma tra ju da di nar ski kre di ti ni su ri zi~ ni ji od ine dek si ra nih na krat ke ili sred we ro ko ve a naj du `e do pet go di na.

D. Vu jo {e vi}

U slo ve na~ koj kom pa ni ji „Mer ka tor” ju ~e ni su `e le li ni da de man tu ju, ni ti da po tvr de na pi se o to me da pre go va ra ju o ku po vi ni ma lo pro daj nih la na ca u Sr bi ji „Fa mi li ja” i „Ja bu ka.”

– Ka da bu de mo ima li bi lo ka kve in for ma ci je o to me, oba ve -

U „Fa mi li ja mar ke tu” je re ~e no da ne `e le da ko men ta ri {u na pi se o even tu al noj pro da ji „Mer ka to ru„, a „o sva koj even tu al noj pro me ni... bla go vre me no }e oba ve sti ti me di je i jav nost”.

Ni u „Ja bu ci” ni je bi lo ko men ta ra na pi sa we {tam pe o ula sku

sti }e mo me di je – ka zao je pred stav nik „Mer ka to ra„ u Sr bi ji za od no se s me di ji ma Ne ma wa Mi len ko vi}.

On je po no vio ra ni je na vo de „Mer ka to ra” da su u to ku pre go vo ri o ku po vi ni dva tr go vin ska lan ca u Sr bi ji „{to }e do dat no oja ~a ti po zi ci ju ’Mer ka to ra’ kao dru gog naj ve }eg tr go vin skog lan ca na tr `i {tu Sr bi je”.

Mi len ko vi} ni je mo gao da ka `e u ko joj su fa zi ti pre go vo ri. „Mer ka tor„ je, po pi sa wu be o grad ske {tam pe, za in te re so van za oko 60 od sto ude la u pred u ze }u „Ja bu ka”, a ku po vi nom bi tre ba lo da bu de ob u hva }e no sa mo 12 ve li kih pro dav ni ca, dok bi 19 ma wih na sta vi lo da ra di u si ste mu „SOS-mar ke ta”.

„Mer ka to ra„ u to pred u ze }e, ali je re ~e no da }e naj ve ro vat ni je ovih da na bi ti iz da to sa op {te we. „Mer ka tor„ pla ni ra da u na red nih ne ko li ko go di na u Sr bi ju ulo `i oko 150 mi li o na evra. Ta kom pa ni ja pla ni ra da otvo ri sa mo u slu ge u Vr ba su, Ja go di ni i Kru {ev cu, u ko ji ma }e za po sli ti 450 qu di.

20. 06. 2011.

1.317,14381

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Standard GP, Beograd

20,00

720

2.160

Elektrotehna, Ni{

13,12

1.250

2.155.000

Iritel, Beograd

10,13

424

4.240

[ajka{ka {e}erana, @abaq

8,41

889

60.452

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

1,21 Promena %

7.795 Cena

Preduze}e za puteve, Vaqevo

-12,05

774

Cena

Promet

-0,57

3.156

694.229

-1,22

726

6.407.434

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

0,00

6.890.861 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,12

839

103.200

Agrobanka, Beograd

1,21

7.795

6.890.861

2.309.616

Imlek, Beograd

-0,66

2.100

474.600

Soja protein, Be~ej

0,08

1.250

10.267.444

Univerzal banka, Beograd

0,81

4.127

433.328

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-12,01

696

10.440

-12,00

14.080

2.689.280

Soja protein, Be~ej

Promena %

NIS, Novi Sad

Po{tanska {tedionica, Beograd

Karneks, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

@upa turisti~ko pr., Kru{evac

Zvezda - Helios, G. Milanovac

BELEX 15 (761,61 -0,39)

Promet

-12,00

4.400

52.800

-1,29

535

1.863.343

-9,37 Promena %

1.006 Cena

70.420 Promet

Jubmes banka, Beograd

-0,74

13.200

132.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

25.905

0,08

1.250

10.267.444

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.800

0,00

NIS, Novi Sad

-1,22

726

6.407.434

Alfa plam, Vrawe

1,13

8.899

2.260.240

Jedinstvo, Kova~ica

0,00

125

1.504.500

Tigar, Pirot

-0,13

799

90.330

Veterinarski zavod, Subotica

-0,84

470

33.589

Topola, Ba~ka Topola

0,00

31.500

315.000

Jugoremedija, Zrewanin

0,00

400

200.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MI LO[ BU GA RIN OPET PRED SED NIK PKS-a

sreda22.jun2011.

PRED SED NI CA SA VE TA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE VE RI CA BA RA]

Iza bran je di ni kan di dat

Skup {ti na Pri vred ne ko mo r e Sr b i j e na ju ~ e r a { woj sed ni ci jed no gla sno je iza bra la do s a d a { weg pred s ed n i ka Mi lo {a Bu ga ri na na istu funk ci ju u na red ne ~e ti ri go di ne.

Skup {ti ni je pri su stvo va lo 108 de le ga ta, a kao ar gu men ti za iz bor Bu ga ri na iz ne ti su we go vi do bri re zul ta ti i uspe {no vo |e we Ko mo re u pro te kle ~e ti ri go di ne.

Ne }e bi ti ozbiq ne pro ve re pri va ti za ci ja

Pred sed ni ca Sa ve ta Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} iz ja vi la je da ne o~e ku je da }e bi ti is tra ` e ne pri va ti z a ci je pred u ze }a u Sr bi ji ko je je zah te va la Evrop ska uni ja.

– Sa vet odav no uka zu je na broj ne spor ne pri va ti za ci je i o to me je Tu `i la {tvu do sta vqa lo do ku men ta ci ju, ali do sa da ni je spo vo de na ni jed -

na is tra ga – re kla je Ve ri ca Ba ra}.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} po tvr dio je pro {le ne de qe da je EU za tra `i la od srp skih vla sti da is pi ta ju pri va ti za ci je vi {e od 20 pred u ze }a da bi se utvr di lo da li su bi le u skla du sa za ko nom i evrop skim kri te ri ju mi ma.

Na tom spi sku su, po pi sa wu me di ja, „Sar tid„, „Ju go re me di ja„, „[in voz„, „Sr bo lek„, „Za s ta v a elek t ro„, „Ce-mar ket„, „Mob tel„...

Ve ri ca Ba ra} je is ta kla da je Sa vet do sta vio iz ve {ta je o ne za ko ni tim pri va ti z a c i j i m a pred s tav n i c i m a EU ko ji su pro ve ra va li rad ne za vi snih in sti tu ci ja u Sr bi ji.

– Pro v e r a spor n ih pri v a ti z a c i j a u Sr b i j i na zah t ev EU po k a z a } e da in s ti t u c i j e ko j e su nad l e ` ne da spro v o de is t ra g u ni t i su ne z a v i sne ni t i za to ima j u mo g u} -

AKO JE KRI ZA PRO [LA, GDE SMO DA NAS?

Uprav ni od bor PKS-a pret hod no je pri hva tio kan di da tu r u Mi l o { a Bu g a r i n a za pred sed ni ka u no vom man da tu pa je taj pred log upu }en Skup {ti ni ko ja ga je po no vo iza bra la na man dat od ~e ti ri go di ne.

Ge ne ral ni se kre tar PKS-a Go ran Jef ti} re kao je da se dvo ji ca dru gih kan di da ta za pr vog ~o ve ka srp ske pri vre de, Slo b o d an Mi l o s a v qe v i} i ^e do mir Vu ki}, ni su oda zva li sed ni ci UO, ta ko da se sma tra da su od u sta li od kan di da tu re, {to se, ka ko je re kao, pre kju ~e mo glo vi de ti iz me di ja.

Ak tu el ni pred sed nik PKSa Bu ga rin je do dao da ne ma zva ni~ nih do ku me na ta o ne pri hva ta wu kan di da tu re Mi lo sa vqe vi }a i Vu ki }a, uz oce nu da su ih oni po vu kli kroz me dij ske iz ja ve. Bu ga rin je ka zao da je Mi l o s a v qe v i} svo j e ne priv h a t a w e kan d i d a t u r e obra zlo `io ti me da ni je spre man za wu. Po Bu ga ri nu, ne i- sti ni to je i ne ta~ no da je Vu ki} od u stao od kan di da tu re pod pri ti sci ma, ka ko je taj kan di dat iz ja vio.

On je ka zao da se ne ose }a pri jat no {to je je di ni kan di dat za pr vog ~o ve ka PKS-a i da ga na red ne ~e ti ri go di ne o~e ku je te `ak pe riod i su o ~a va we s broj nim iza zo vi ma. Bu ga r in je, obra z la ` u } i pro gram ra da Ko mo re od 2011. do 2015, re kao da }e pri o ri te ti bi ti una pre |e we pri vred nog am bi jen ta, ja ~a we i afir ma ci ja do ma }ih bren do va i me |u na rod na sa rad wa.

Ne mo gu }e je ulep {a ti ne za po sle nost u Sr bi ji Op ti mi zmu do ma }ih zva ni~ ni ka odav no vi {e ni ko ne ve ru je, sto ga je vaq da iz ja va pred stav ni ka Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Be o gra du Bog da na Li so vo li ka da je kri za u Sr bi ji pre sta la i da }e gra |a ni idu }e go di ne po ~e ti da ose }a ju bo qi tak, pri vu kla to li ku pa `wu u jav no sti. Ipak, to {to je Li so vo lik re kao sa mo zna ~i da smo do ta kli dno kri ze i po ~e li da se kre }e mo na vi {e. Do tre nut ka ka da }e mo se vra ti ti na sta we pre po ~et ka kri ze, pro }i }e jo{ mno go vre me na.

To }e se ve ro vat no naj ka sni je de si ti ka da je re~ o pro ble mu ko ji gra |a ne naj vi {e ti {ti – ne za po sle no sti. Ka da se po gle da ju ci fre, ~i ni se da je Sr bi ja ceh kri ze, ali i lo {e eko nom ske po li ti ke ko ju je vo di la po s led w ih go d i n a, pla t i l a upra vo ve li kom ne za po sle no {}u. Po pro c e n a m a upra v o MMF-a, u 2009. i 2010. go di ni je iz gu bqe no 200.000 rad nih me sta, a jo{ to li ko qu di ko ji su ra di lo “na cr no” je iz gu bi lo pri ho de od ko jih je `i ve lo.

Ako se se ti mo da su pred iz bor na obe }a wa od pre ne ko li ko go di na go vo ri la o otva ra wu ot pri li ke to li ko no vih rad nih me sta i da je i ta da u ta ko ne {to bi lo te {ko po ve ro va ti, jo{ je te `e za mi sli ti ko li ko }e vre me na tre ba ti da se, kroz re a lan rast pri vre de, po no vo za po sle svi ti qu di ko ji su iz gu bi li po sao to kom re ce si je.

Pre m i j er Mir k o Cvet k o v i} ka `e da je to kom mar ta i apri la otvo re no oko 2.000 no vih

Sre |i va we sta ti sti ke Pro je kat za una pre |e we ad mi n i s tra t iv n ih ka p a c i t e t a Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Sr bi je, ra di is pu we wa zah te va evrop skog sta ti sti~ kog si ste ma, vre dan 1,8 mi lion evra, bi } e uspe { no okon ~an u av gu stu, re ~e no je ju ~e na za vr {noj kon fe ren ci ji tog pro jek ta.

Glav ni ciq pro jek ta, za po ~e tog u fe bru a ru 2009, je ste pru ` a w e po m o } i u pro c e s u

uskla |i va wa zva ni~ ne sta ti sti k e Re p u b li k e Sr b i j e sa zah t e v i m a evrop s kog sta t i sti~ kog si ste ma. Pro je kat sa dr `i ~e ti ri kom po nen te – in fra struk tu ra za iz ra du na ci o nal nih ra ~u na, pri pre mu po pi sa po qo pri vre de 2012, una pre |e we si ste ma in for ma ci o n o-ko m u n i k a c i o n ih teh n o lo gi ja i si ste ma u obla sti di se mi na ci je i sa op {ta va wa po da ta ka.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Ce nu vi so ke in fla ci je sno se svi gra |a ni po {to, u pro se ku, pro iz vod ko ji je pre go di nu da na ko {tao 1.000 di na ra sa da pla }a ju 1.470 rad nih me sta – tim tem pom bi smo ima li za po sle nost kao pre kri ze za ne kih 35 go di na.

Gra |a ne i pri vre du su to kom dve ili tri kri zne go di ne mu -

~i li i in fla ci ja i kre ta we kur sa di na ra. Do ma }a va lu ta se str mo gla vi la: 2008. za evro smo mo gli ku pi ti 75-80 di na ra, a po ~et kom ove go di ne za 107. Sa -

da je si tu a ci ja ne {to po voq ni ja {to se ti ~e di na ra, ali sva je pri li ka da to ne }e tra ja ti du go. Od pa da kur sa di na ra ne {to ko ri sti je imao iz vo zno ori jen ti sa ni deo pri vre de, po {to je uz sla bu vred nost do ma }e va lu te po stao kon ku rent ni ji na ino stra nim tr `i {ti ma. Ali po {to ni {ta u eko no mi ji ni je bes plat no, ce nu su mo ra li da pla te gra |a ni, ko ji sve te `e ot pla }u ju svo je kre di te in dek si ra ne u evri ma i sve re |e ku pu ju kva li tet nu uvo znu ro bu.

Ce ne su sve ovo vre me ra sle, ne sa mo zbog ra sta de vi znog kur sa. In fla ci ja je to kom kri ze bi la re la tiv no vi so ka, dok su pla te uglav nom bi le za mr znu te, a u mno gim pri vat nim kom pa ni ja ma su i sma wi va ne, da kle stan dard i onih gra |a na ko ji su sa ~u va li svo ja rad na me sta je bit no opao. Po {to se dr `a va MMF-u oba ve za la da ne }e pre ko ra ~i ti gra ni cu bu xet skog de fi ci ta, ko ja se me ri u pro cen tu al nom u~e {}u pre ma BDP-u, Vla di je in fla ci ja ~ak i do bro do {la: kad ra ste in fla ci ja, ra ste i BDP iz ra ~u nat u di na ri ma, pa i di nar ski iz nos mo gu }eg mi nu sa u dr `av noj ka si. Ta ko su lak {e fi nan si ra ne oba ve ze pre ma bu xet skim ko ri sni ci ma i sa ~u van je ka kav-ta kav so ci jal ni mir. Tu ko rist su ipak ose ti li sa mo ne ki, a i ona je ma we-vi {e bi la pri vid na.

Ce nu vi so ke in fla ci je sno se svi gra |a ni po {to, u pro se ku, pro iz vod ko ji je pre go di nu da na ko {tao 1.000 di na ra sa da pla }a ju 1.470.

V. ^vor kov

no s ti i ka p a c i t e t e – re k la je ona.

Dr ` av n e in s ti t u c i j e su, ka ko je do da la, u~e stvo va le u ve }i ni pri va ti za ci ja gde je bi lo ne za ko ni to sti.

MO RA JU SE ME WA TI ZA KO NI

Jav ne na bav ke pu ne mu} ki Iz me ne za ko na o jav nim na bav ka ma, ko je }e pred vi |a ti cen tra li za ci ju si ste ma jav nih na bav ki, mo gle bi bi ti usvo je ne u sep tem bru.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je da su 2010. go di ne jav ne na bav ke vre de le oko 2, 6 mi li jar de evra, {to ~i ni oko de set od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, kao i da o wi ho vom zna ~a ju go vo ri ~i we -

ni ca da, re ci mo, po qo pri vre da ~i ni oko 13 od sto BDP-a.

– Sva ki pro blem u si ste mu jav nih na bav ki ugro `a va sva kog gra |a ni na po je di na~ no – re kao je \e li}, i do dao da ne mo gu bi ti za do voq ni jer de vet go di na od do no {e wa za ko na pi ta we jav nih na bav ki jo{ ni je kva li tet no ure |e no.

Po we go vim re ~i ma, pro blem je na me {ta we ten de ra, {to po slo ve do bi ja ju fan tom ske fir me, {to se anek si ma ugo vo ri me wa wu pa naj ni `a po nu da na ten de ru to kom re a li za ci je bu de vi {e stru ko ve }a, {to se oko 20 od sto po slo va do bi ja u di rekt nim pre go vo ri ma, iako bi to tre ba lo da bu de iz u ze tak.

– Sve je to te {ko do ka za ti, ali to mo ra bi ti pred met na {eg in te re so va wa – re kao je on, i na ja vio do no {e we iz me na Za ko na o jav nim na bav ka ma.

KRI ZA NI JE BA[ SVE PO GO DI LA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,4354

100,4440

102,7540

98,1341

Australija

dolar

1

72,4856

73,9649

75,6661

72,2637

Kanada

dolar

1

70,0658

71,4957

73,1401

69,8513

Danska

kruna

1

13,1910

13,4602

13,7698

13,1506

Norve{ka

kruna

1

12,4112

12,6645

12,9558

12,3732

[vedska

kruna

1

10,7281

10,9470

11,1988

10,6952

[vajcarska

franak

1

81,2844

82,9433

84,8510

81,0356

V. Britanija

funta

1

111,2640

113,5350

116,1460

110,9240

SAD

dolar

1

68,5579

69,9570

71,5660

68,3480

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 6. 2611. godine

Ban ke zgr nu le mi li jar de i za po sli le 12 rad ni ka Ban ke u Sr bi ji su u pr vom tro me se~ ju ove go di ne ostva ri le do bi tak pre opo re zi va wa od 9,6 mi li jar di di na ra, {to je 38 po sto vi {e u od no su na isti pe riod la ne, ob ja vi la je ju ~e Na rod na ban ka Sr bi je.

Broj ba na ka ko je su po slo va le s gu bit kom je sma wen za jed nu u od no su na pro {lo tro me se~ je i na kra ju mar ta ih je bi lo de set.

Trend sma we wa bro ja za po sle nih u ban kar skom sek to ru Sr bi je, za po ~et u to ku 2009. go di ne, pr vi put je za u sta vqen, ima ju }i u vi du da je na kra ju pr vog tro me se~ ja ove go di ne u po re |e wu s kra jem 2010, taj broj po ve }an za 12.

Pr vih pet ba na ka po vi si ni ostva re nog do bit ka pre opo re zi va wa su In te za s 2,7 mi li jar de di na ra, Uni kre dit – 1,6 mi li jar da, Raj faj zen – 1,4 mi li jar da, Ko mer ci jal na – 0,9 mi li jar di i Euro bank EFG – 0,8 mi li jar di.

Pr vih pet ba na ka po vi si ni ostva re nog gu bit ka su Voj vo |an ska s 0,8 mi li jar di di na ra, OTP – 0,5 mi li jar di, Al fa – 0,4 mi -

Ak ti va 2.450 mi lij ar di di na ra Ukup na ak ti va ban kar skog sek to ra Sr bi je na kra ju pr vog tro me se~ ja 2011. go di ne iz no si la je 2.453 mi li jar di di na ra i sma we na je za 81 mi li jar du u od no su na po sled we tro me se~ je 2010. go di ne. Sa ukup nom ak ti vom od 343 mi li jar di di na ra i u~e {}em od 14 od sto u ukup noj ak ti vi ban kar skog sek to ra, „Ban ka In te za” pred sta vqa naj ve }u ban ku u ban kar skom si ste mu Sr bi je. Za wom sle di „Ko mer ci jal na ban ka” sa 255 mi li jar di di na ra ak ti ve i u~e {}em od 10,4 od sto.

li jar di, Mar fin – 0,2 mi li jar di i Kre di agri kol – 0,1 mi li jar di di na ra.

U od no su na pret hod no tro me se~ je do {lo je do od re |e ne pre ra spo de le u re do sle du naj ve }ih de set ba na ka, a naj ve }i na pre dak na rang-li sti za be le `i la je So si je te `e ne ral ban ka s po ma kom od dva me sta, te je na kra ju mar ta sa 148 mi li jar di di na ra na {e stom me stu po ve li ~i ni ak ti ve u ban kar skom sek to ru. Dve ban ke su po boq {a le svo ju po zi ci ju za po jed no me sto na rang-li sti: Raj faj zen, ko ja je po no vo tre }a po ve li ~i ni, i Uni kre dit, ~e tvr ta po ve li ~i ni. Isto vre me no, dve ban ke su po gor {a le svo ju po zi ci ju za po dva me sta na rangli sti: Euro bank EFG je s tre }eg pa la na pe to me sto na kra ju mar ta, Hi po Al pe-Adri ja sa {e stog na osmo.

U ban kar skom sek to ru Sr bi je na kra ju pr vog tro me se~ ja 2011. go di ne ukup no po slu je 33 ban ke, ne pro me we ni broj u od no su na pret hod no tro me se~ je, ko je za po {qa va ju 29.899 qu di.

6

POQOPRivRedA

sreda22.jun2011.

PREVENTIVNA AKCIJA MINISTARSTVA

Dr `av na kon tro la ot ku pa

Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de na ja vi lo je da wi ho vi in spek to ri kre }u u pre ven tiv ne i ko rek tiv ne kon tro le ra di pra }e wa i ure |e wa pro ce sa ot ku pa po qo pri vred nih pro iz vo da.

Osnov ni ciq tih ak tiv no sti je da se ot kup po qo pri vred nih pro iz vo da i do ma }ih `i vo ti wa za vr {i uz {to ma we pro ble ma i da po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i bu du mak si mal no in for mi sa ni o svo jim pra vi ma pri li kom ot ku pa, jer sa mo na taj na ~in mo gu bi ti i za {ti }e ni. Ot ku pqi va ~i su du `ni da na re gi stro va nom ot kup nom me stu is tak nu sva bit na oba ve {te wa – na ziv i po slov no ime, pe riod go di ne ka da se ot kup spro vo di i rad no vre me ot kup nog me sta, vr stu pro iz vo da ko ji se ot ku pqu ju, oba ve {te we o ot kup noj ce ni s PDV-om po ka te go ri ja ma kva li te ta (kla sa ma) i rok pla }a wa.

Pri li kom ot ku pa, ot ku pqi va~ je du `an da iz da is pra vu ko ja sa dr `i po dat ke o ot ku pqi va ~u i po qo pri vred nom pro iz vo |a ~u, na ziv, ko li ~i nu i kva li tet, od no sno kla su ot ku pqe nih pro iz vo da, ce nu ot ku pqe nih pro iz vo da po je di ni ci me re, da tu mu, ro ku i na ~i nu is pla te. Ovu is pra vu pot pi su je i po qo pri vred ni pro iz vo |a~. Va `no je da, pre pot pi si va wa, po qo pri vred nik bu de si gu ran u to da su ce ne, ko li ~i ne, rok i na ~in is pla te ja sno i ne dvo smi sle no na ve de ni jer svo jim pot pi som da je sa gla snost na na ve de ne uslo ve.

Pro pi sa na je i oba ve za da na ot kup nom me stu bu de is tak nu to oba ve {te we re sor nog mi ni star stva o pra vi ma i oba ve za ma u~e sni ka u ot ku pu s te le fo ni ma nad le `nih in spek ci ja ko ji ma se po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i mo gu obra ti ti u slu ~a ju da ot ku pqi va~ ugro `a va wi ho va pra va.

Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de kon tro li {e i pred u zi ma me re u skla du sa svo jim nad le `no sti ma i prav nom re gu la ti vom.

dnevnik

OTKUP NA PRAGU, CENE JO[ NEMA, A DR@AVA SPREMILA JEFTINIJE SKLADI[TEWE

Pa o ri tra `e 20 di nara za `i to, a tr gov ci spre ma ju 17 @e tva je na pra gu, a iako zva ni~ no ni ko od ot ku pqi va ~a ni je ob j a v io ce n u no v e p{e ni ce, ne zva ni~ no se mo `e ~u ti da }e ve l i k i igra ~ i pa o - ri ma po nu di ti na po ~et ku ot ku pa 17 di na r a za ki l o g ram hleb nog `i ta. Pa ko pri hva ti... Pod se }a wa ra di, pro {le go di ne su ot ku pqi va ~i u ovo vre me go vo ri li da je i de vet di na ra do b ra ce n a, da bi p{e ni ca po sle po la go d i n e do g u r a l a do 30 di na ra.

– Bi lo bi do bro, ko rekt no i nor mal no da ot k u p qi v a ~ i ve} sa da iz ne su pred log ot k up n ih ce n a p{e ni ce da bi pa o ri zna li {ta da ra de, to jest da li da le ti nu od mah pro da ju ili da `i to la ge ru ju u jav na skla di {ta i ~e ka ju bo qu ce ni – ka `e za „Dnev nik” je dan od naj u g led n i j ih ba n at s koh pa o ra Dra gi {a Bo ri} iz Lu ki }e va. – P{e ni ca ne bi sme la bi ti is pod 200 evra po to ni, to jest 20 di na ra ki lo gram. Uko li ko ce na bu de to li k a, pa o r i }e pro d a v a t i p{e ni cu od mah jer im je po tre ban sva ki di na ra s ob zi rom na to da su nov ci od p{e ni ce pr ve pa re u go di ni ko je do bi ja ju. Uko li ko, pak, ce na bu de is pod 20 di na ra, pro da va }e sa mo oni ko ji mo ra ju i ko je nu `da na te ra, a svi osta li }e se od lu ~i ti na to da sa ~e ka ju i p{e ni cu }e sme sti ti u jav na skla di {ta.

Pred sed nik Udru `e wa po qo pri vred ni ka Su bo ti ce Pa vle Ku jun xi} za „Dnev nik” po tvr |u je da sve kal ku la ci je ka `u da mi ni mal na ce na p{e ni ce mo ra bi ti 20 di na ra.

Pola godine upola cene Ka ko je ob ja vqe no na saj tu Mi ni star stva, pod no si lac zah te va ima pra vo na pod sti caj na sred stva za skla di {te we p{e ni ce, ku ku ru za i za mr znu te ma li ne ro da 2011. go di ne za naj vi {e {est me se ci, iz me |u 1. ju la 2011. go di ne i 31. ma ja 2012.

Pod sti caj na sred stva za skla di {te we za mr znu te ma li ne ostva ru ju se za ukup nu po vr {i nu do 20 hek ta ra, ako je pri nos ma li ne do 20 to na po hek ta ru pri ja vqe ne po vr {i ne.

Za skla di {te we p{e ni ce i ku ku ru za pod sti caj na sred stva se ostva ru ju za ukup nu po vr {i nu do 100 hek ta ra uko li ko je pri nos p{e ni ce do {est to na po hek ta ru pri ja vqe ne po vr {i ne, a pri nos ku ku ru za do osam to na po hek ta ru pri ja vqe ne po vr {i ne.

Ta ko |e, kao po tvr du o osta vqa wu ro be u jav nim skla di {ti ma po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i do bi ja ju rob ni za pis ko ji mo gu ko ri sti ti kao obez be |e we za kre dit.

– Tr gov ci se, ka ko sa da stva ri sto je, spre ma ju da po nu de ma we od to ga, ali se na da mo da }e ih tr `i {te ipak na te ra ti da `i to ku pu ju po re al noj i ko rekt noj ce ni – re kao je Ku -

jun xi}. On sma tra da je do bro {to }e dr `a va sub ven ci o ni sa ti skla di {te we `i ta da bi se deo ro da sklo nio s tr `i {ta i sa ~e kao bo qu ce nu, ali sma tra i da je bi lo bo qe da je dr `a va

na se be pre u ze la sve tro {ko ve skla di {te wa, a ne sa mo po lo vi nu.

Vla da Sr bi je je, da pod s e t i m o, pro { le ne d e q e usvo j i l a Ured bu o sub ven ci o ni s a w u tro { ko v a skla di {te wa p{e ni ce, ku ku ru za i za mr znu te ma li ne ovo go di {weg ro da u jav na skla di {ta, a Mi ni star s tvo po q o p ri vre de i tr go vi ne }e za me r e pod s ti c a w a ko r i { }e w a jav n ih skla di {ta ukup no iz dvo ji ti sto ti nu mi li o na di na ra. Ka ko je ob j a s nio po m o} n ik mi n i s tra po q o p ri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi l o v a n o v i}, pod n o s i l ac zah t e v a ima pra vo na pod sti caj n a sred s tva za skla di {te we za naj vi { e {est me s e c i.

On je pre ci zi rao da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne sno si ti 50 od sto tro {ko va skla di {te wa. Mi lo va no vi} je na gla sio da }e Mi ni star stvo na taj na ~in pro iz vo |a ~i ma, u tre nut ku `e tve i ber be, ka da je po nu da naj ve }a, a ce ne naj ni `e, omo gu }i ti da od re |e ne ko li ~i ne ro be po vu ku s tr `i {ta i pre u zi ma wem de la tro {ko va na se be po zi tiv no uti ca ti na ce nu, ta ko {to }e pro iz vo |a ~i ma omo gu }i ti da ro bu pro da ju u tre nut ku ka da im to bu de naj vi {e od go va ra lo.

On je na po me nuo da }e ro ba po osno vu te ured be bi ti skla di {te na u ovla {}e nim jav nim skla d i { ti m a, od n o s no hlad wa ~a ma, do da ju }i da je u to ku li cen ci ra we hlad wa ~a, dok su skla di {ni ka pa ci te ti u si lo sim na 70.000 to na, s ten den ci jom po ve }a wa.

D. U.

„IMLEK” PODI@E CENE OD 28. JUNA

Vi dov dan sko po sku pqe we mle ka od tri po sto – Kom pa ni ja „Imlek” po di }i }e ce nu svo jih go to vih pro iz vo da od 28. ju na je dan do tri po sto – iz ja vi la je ju ~e me na xer ka za od no se s jav no {}u „Imle ka” Ne ve na Ve se li no vi}.

Ona je ob ja sni la da je raz log za po ve }a we ce ne mle ka i ki se lo-mle~ nih pro iz vo da te kom pa ni je po sku pqe we in pu ta, od no sno ener ge na ta, zbog ~e g a su, ka k o je is t a k la, „Imle ko vi” pro iz vo di mo ra li da po sku pe.

Po we nim re ~i ma, osta le mle ka re su ce ne svo jih pro iz vo da po di gle jo{ pre me sec da na, a be o grad ska kom pa ni ja „Imlek” to }e u~i ni ti za se dam da na. Ne ve na Ve se li no vi} je na g la s i l a i da }e „Imle k o v o” pa s te r i z o v a n o mle ko, po {to je re~ o „naj o se tqi vi jem” pro iz vo du ko ju ko nu zi mi ra ve li ki broj po tro {a ~ a, i na k on po s ku p qe w a bi t i jef t i n i j e „od re a l n e kon ku ren ci je”.

Ona je na po me nu la i da ne mo `e pre ci zi ra ti ko li ko }e iz no si ti ma lo pro daj ne ce ne, ali da o~e ku je da }e bi ti zna ~aj nih raz li ka jer to za vi si od tr go va ca.

Iako su pro iz vo |a ~i mle ka i mle~ nih pro iz vo da na ja vi li po sku pqe we, tr gov ci jo{ ni su do bi li no ve ce nov ni ke, ali i ne o~e ku ju da }e le tos bi ti zna ~aj nih po sku pqe wa osnov nih na mir ni ca.

I DAQE BEZ RE[EWA ZA ZZ „RUMA”

Se qa ci i trak to ri jo{ ~u va ju za dru gu NA NEMA^KIM POQIMA

Se zon ci ma 6,4 evra po sa tu Se zon ski rad ni ci iz Poq ske, ^e {ke i Ma |ar ske vi {e ni su za in te re so va ni za to da u Ne ma~ koj ra de kao is po mo} u po qo pri vre di pa je ove go di ne na ne ma~ kim po qi ma naj vi {e se zo na ca iz Ru mu ni je.

Pro me na je na stu pi la od 1. ma ja, ka da su gra |a ni ze ma qa ko je su

gom iz Poq ske u bo qe pla }e nim obla sti ma.

Pred u zet ni ci u is to~ nim ne ma~ kim po kra ji na ma tra `e mla du sna gu iz Poq ske ko ja `e li da pro |e stru~ nu obu ku. S dru ge stra ne, Ru mu ni i Bu ga ri, ko ji su od 2007. go di ne gra |a ni EU, mo ra ju da ~e ka ju naj ma we do 2013. da bi

Se zon ski rad ni ci iz Poq ske, ^e {ke i Ma |ar ske vi {e ni su za in te re so va ni za to da u Ne ma~ koj ra de kao is po mo} u po qo pri vre di, pa je naj vi {e se zo na ca iz Ru mu ni je.

2004. go di ne pri stu pi le Evrop skoj uni ji do bi li pra vo da ra de u Ne ma~ koj bez ogra ni ~e wa, u svim obla sti ma, pre neo je „Doj ~e ve le„.

Jo{ la ne, poq ski rad ni ci su ~i ni li dve tre }i ne rad ne sna ge u ne ma~ koj po qo pri vre di, ali ove go di ne im se vi {e ne is pla ti da ra de na po qi ma za 6,40 evra po sa tu. Sa da po sto ji po tre ba za rad nom sna -

na ne ma~ kom tr `i {tu ra da ima li jed na ka pra va kao Po qa ci ili Ma |a ri. Od 2013. go di ne, ne ma~ ki po qo pri vred ni ci }e naj ve ro vat ni je ima ti po te {ko }a da pro na |u se zon ske rad ni ke iz Ru mu ni je ili Bu gar ske. Ali za to }e mo `da vi {e tra `i ti rad nu sna gu iz Ukra ji ne ili Mol da vi je, pre neo je ne ma~ ki jav ni ser vis.

Ni 45 da na na kon su ko ba u Ze mqo rad ni~ koj za dru zi „Ru ma„ i ce lo dnev nih de `ur sta va, re {e we se jo{ uvek ne na zi re. Na i me, 9. ma ja ove go di ne pro blem ko ji po sto ji od 2002. go di ne vas kr snuo je ka da je za ku pac pro sto ra u Glav noj uli ci 254 u Ru mi, fir ma „MP-se kju ri ti„ iz [ap ca, `e leo da u|e u pro sto ri je i ot po~ ne rad. Ze mqo rad ni ci su se to me us pro ti vi li, ute ra li svo jih 16 trak to ra u dvo ri {te fir me i vre me pro vo de u jed noj od kan ce la ri ja.

Ta da nam je prav ni za stup nik fir me „MP-se kju ri ti„ Ra do van [o bi} ob ja snio da su oni od vla sni ka pro sto ra, fir me „Vet lajn„ iz Ru me za ku pi li pro stor i da u we mu `e le da dr `e obu ku za fi zi~ ko-teh ni~ ko obez be |e we obje ka ta.

Ima ju svu po treb nu do ku men ta ci ju, u ko joj pi {e da je „Vet lajn„, od no sno di rek tor @iv ko Ma ti je vi}, vla snik ovog pro sto ra, ta ko da im ni je ja sno {ta u stva ri po qo pri vred ni ci tra `e u za dru zi.

Od 2002. go di ne se pred Ode qe wem za ko mu nal no-stam be ne po slo ve vo di po stu pak ra di po vra }a ja imo vi ne ZZ „Ru ma”, u ~i jem sa sta vu je i spor ni obje kat. Di rek tor ZZ Ne boj {a \a pi} ob ja {wa va da je spor na stao ka da je na osno vu du ga ko ji je na pra vi la ne ka da {wa „Agro ru ma MB” i wen ta da {wi vla snik Veq ko Man di}, Po re ska upra va ovaj obje kat pro da la 2005. go di ne, i to bez pret -

Vlasnik bez komentara Je di ni vla snik ko ji ima i do kaz o vla sni {tvu, @iv ko Ma ti je vi}, ne `e li da ko men ta ri {e do ga |a wa u Ze mqo rad ni~ koj za dru zi, dok je od go vor na pi ta we pod ko jim je uslo vi ma Po re ska upra va pro da la obje kat na ko jem je, ka ko tvr de za dru ga ri, po sto ja la prav na pre pre ka u pro ce du ri, u Be o gra du. U Glav noj uli ci 254 u Ru mi i sta ri i no vi vla sni ci pro vo de ve} 45. i dan i no}. Ka `u, bi }e ta mo dok se ne do ka `e da ni su u pra vu. hod ne pro ve re da li u su du po sto ji za bra na pro da je, od no sno otu |e wa imo vi ne, a po sto ja lo je 800 i vi {e zah te va za za bra nu. Od PU obje kat je ku pio @iv ko Ma ti je vi}, ko ji je u ze mqi {nim kwi ga ma i uve den kao vla snik.

– Na {a Skup {ti na za dru ga ra, ko jih ima 29, do ne la je od lu ku da

ov de osta ne mo do do no {e wa pra vo sna `ne sud ske od lu ke pr vo ste pe nog or ga na – ka zao je di rek tor \a pi}. – Ka kva god da bu de, zna mo da }e bi ti po za ko nu i po woj }e mo po stu pi ti. Ru `no je {to ne ki ho }e svo je du go ve da na mi re tu |om imo vi nom, a na ma ni je ja sno za {to ni ko od nad le `nih ni je po gle dao

{ta je da to na li ci ta ci ju i {ta je pro da to @iv ku Ma ti je vi }u. Mi smo jed na od 90 pro ce na ta ne re {e nih za dru ga u Voj vo di ni i `e li mo da se na{ sta tus i sta we ko na~ no re {e.

Pred sed nik op {ti ne Ru ma Go ran Vu ko vi} ka zao je da je obe }a we ko je je dao i is pu we no.

– Mi smo u op {ti ni obe }a li da }e mo in ten zi vi ra ti po stu pak i po tru di ti se da na |e mo re {e we u {to kra }em ro ku, {to i ~i ni mo – is ta kao je Vu ko vi}. – Na i me, jo{ 16. ma ja smo pod ne li zah tev Ape la ci o nom su du da nam do sta vi svu po treb nu do ku men ta ci ju i od ta da je ~e ka mo da bi smo da qe re {a va li deo ko ji se ti ~e imo vin sko-prav nih od no sa u ovoj za dru zi. Op {ti na ap so lut no ne ma ni ka kve ve ze s imo vi nom ko ju je Po re ska upra va pro da la, ni ti u tom de lu mo `e i{ta u~i ni ti.

Ze mqo rad ni~ ka za dru ga „Ru ma” osno va na je 1946. go di ne, a 1965. su joj se pri po ji le i osta le za dru ge s te ri to ri je rum ske op {ti ne i od ta da pa sve do 1970. zva la se „Za dru gar”, da bi te go di ne od „Za dru ga ra„, ZZ „Srem” i „Bu du} nost” na sta la „Agro ru ma”. Na ve de ne za dru ge su svo ju imo vi nu pre ne le na „Agro ru mu” bez ika kve na dok na de. Spor ni obje kat je sa gra |en 1987. go di ne nov cem „Za dru ga ra”. ZZ „Ru ma” osno va na je po no vo 2001. go di ne i ~i ni je 29 po qo pri vred ni ka.

J. Anti}

Qu bi te qi „audi ja” u No vom Sa du Pr vi me |u na rod ni skup “audi” auto mo bi la odr `a }e se u su bo tu na Sa la {u 247 na ^e ne ju. Ovaj skup or ga ni zu je Audi klub Sr bi ja, o~e ku je se ve li ki broj auto mo bi la i bo gat pro gram uz di xe je ve. Pre ma sat ni ci, u su bo tu od 12 do 14 sa ti pla ni ra na je pro mo tiv na vo `wa kroz No vi Sad, a za 20 sa ti za ka za na je `ur ka uz `i vu mu zi ku, ve ~e ru i dru `e we.

B. M.

No} ni ma ra ton uz Du nav Otva ra we “No} nog ma ra to na” odr `a }e se u su bo tu u 20 ~a so va u Uni ver zi tet skom par ku na uglu Bu le va ra ca ra La za ra i Sun ~a nog ke ja.

Start glav ne ma ra ton ske i po lu ma ra ton ske tr ke po ~i we u 22 ~a sa, a start mi ni ma ra to na je u 20.30. Ovo je dru gi po re du “No} ni ma ra ton” u or ga ni za ci ji Atlet sko re kre a tiv nog

klu ba „Fru {ka go ra„ i odr `a va se u okvi ru pro sla ve „Da na Du na va”. Do dat na le po ta ma ra to na je u sta zi ko ja ce lom svo jom du `i nom vo di po red Du na va, re no vi ra nim no vo sad skim ke jom, a ova ma ni fe sta ci ja }e bi ti pro pra }e na i kul tur no- mu zi~ kim pro gra mom, uz pro mo ci ju spor to va i dru gih no vo sad skih klu bo va. A. L.

Novosadska sreda22.jun2011.

Da se pamti sto sve}ica na torti

voj ka ma ali i po [tran du, pla `i za ko ju ka `u da joj ne ma rav ne na Du na vu.

Ove go di ne omi qe nom ku pa li {tu No vo sa |a na po sve }u je mo po seb nu pa `wu, jer ni je ma la stvar ka da ne {to tra je sto go di na, ne gu be }i, pri tom, svo ju dra` ni za trun ku. Za sto sve }i ca na tor ti [trand i su gra |a ni do bi li su ~e ti ri da na do bre za ba ve uz br do kon ce ra -

ta i mno {tvo de {a va wa to kom le ta, ali i ne de qu da na bes plat nog ula za na pla `u.

Ova po to wa od lu ka po seb no je ob ra do va la one sa pli }im xe pom, jer ako ste sva ko dnev ni po se ti lac [tran da u{te de }e te 350 di na ra.

A to zna ~i da po me nu tu su mu mo ` e t e po t ro { i t i na hlad no piv ce, sla do led ili ne ku klo pu, u`i va ju }i u ba {ti pod sun co bra nom. Po tez sim bo li ~an, ali i prak ti ~an.

B. Mar ko vi}

Is kqu ~e wa stru je Danas – Novi Sad: od 8 do 9.30 sa ti vr ti} „Mr vi ca”, uli ce Dra ge Spa si} 13, Fru {ko gor ska od 19 do 21, Ji ri ~e ko va 7, 9 i od 19 do 21, Veq ka Pe tro vi }a od 1 do 7 i od 10 do 14 i Eko nom ski fa kul tet, od 8 do 12 uli ce Pod go ri~ ka od 2 do 6 i [ek spi ro va od 7 do 11. Veternik: od 10 do 13 uli ce Lep ti ro va, Ba {ten ska i Ke dro va.

Beo~in: od 8.30 do 13 na se qa [a ko ti nac i Bra zi li ja, vi kend na se qe Me |e, Eko no mi ja, pre d aj n ik MTS, „@i ~ a r a”, „Pa le ta – S”, „Bo ban”. ^ortanovci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi le Vla de Voj vo di ne, deo vi kend na se qa Ka ra{ od biv {eg ho te la pre ma Srem skim Kar lov ci ma.

Sutra – Novi Sad: od 8 do 9.30 sa ti uli ce Do `a \er |a od 3 do 17, od 2 do 18 i 24, Go go qe va 26, od 30 do 42 i od 17 do 37,

Pr vo opo me ne, pa ma ka ze

Rok za pla }a we ra ~u na za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju je is te kao i u to ku je {tam pa we opo me na ko je }e kup ci ma u na red nim da ni ma bi ti do sta vqe ne na ku} nu adre su, sa op {ta va ju iz „Elek tro voj vo di ne„. Zbog ve li kih du go va wa Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad je pri nu |e na da sva ko dnev no is kqu ~u je ku pa ce ko ji ni su na vre me pla ti li ra ~u ne.

Rad no vre me bla gaj ni u po slov noj zgra di “Elek tro voj vo di ne” na Bu le va ru oslo bo |e wa 100 je rad nim da ni ma od 7 do 18 i su bo tom od 8 do 12 ~a so va. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vi Sad je {i rom Sr bi je N po znat po do brom no} nom pro vo du, pre le pim de -

ZBOG VE LI KIH DU GO VA WA ZA STRU JU

Mi {e Di mi tri je vi }a od 2A do 4B i 10A, De ve tog ma ja, Er `e bet Ber ~ek, Imrea Mi le ra, No va 34, No va 10, No va 40 i Vo ji sla va Jo va no vi }a Ma ram ba, od 8.30 do 10.30 Gor we Saj lo vo 1 i 2, Saj lo vo 26, od 9 do 12 Su vo bor ska uli ca od 1 do 10, od 10 do 11.30 uli ce Go go qe va 15, od 18 do 24 i 28, Mi {e Di mi tri je vi }a 3C, Su bo ti~ ka od 55 do 71 i Ro ma nij ska 43A. Koviq: od 8 do 13 vi kend na se qe Su bi}. Sremski Karlovci: od 10 do 12 „Kri vac”, vi kend na s e q e Ka r a{. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi le Vla de Voj vo di ne, od 10 do 12 vi kend na se qa Ban stol, In |ij ski breg, Sred wi breg, Nad k a r a{, Bo r ov gaj, Do w i Ma t ej, Dra g u t i n o v i } a sa l a{, „Sup no t e l i”, Vi l a, `e le zni~ ka sta ni ca „Kar lo va~ ki vi no gra di”.

V remeploV

Od li ko va ni no vo sad ski spor ti sti Pred s ed n ik Re p u bli ke Ti to od li ko vao je 26 spor ti sta i sport skih rad ni ka iz No vog Sa da za na ro ~i te za slu ge i uspe he u ra du.

Na v e { }e m o sa m o ne k o l i k o po j e d i n a ca: La zar Ki ko{, Bra ni slav Lon ~ar, Ma ri ja Ve ger Dem {ar, Zagorka Spi}anovi}, Todor Veselino vi}, Fra wa Hir man...

Pre d a j u } i im od li k o v a w a 22. ju na Ma ri ja Ve ger 1976. pred sed nik Op {ti ne Jo- li pr va ci dr `a ve i osvo ji li van Dejanovi} je pod vu kao da sto t i n u me d a q a na me | u n a su u po sled wih 15 go di na No rod nim tak mi ~e wi ma. vo sa |a ni tri sto ti ne pu ta bi N. C.

JU ^E RA [WI DAN BEZ VO DE NI JE MNO GO ZA GOR ^AO @I VOT

Pu nim ka da ma pro tiv su vih sla vi na Ju ~e ra {wi pre kid snab de va wa gra da vo dom ne prim pre mqe ne je te {ko po go dio, pri pre mqe ne ni je iz ne na dio, ali je si gur no iza zvao ne pri jat ne mi ri se iz po slov nih to a le ta. Osim to ga, u vre me za kqu ~i va wa ovog tek sta, na ja ve iz „Vo do vo da” gla si le su da se po sao od vi ja br `e ne go {to je pla ni ra no, te su prog no ze gla si le da }e ba~ ka

stra na gra da vo du do bi ti ve} oko 18 ~a so va, dok je i Srem tre ba lo da do bi je vo du ra ni je od na ja ve da }e se to de si ti u 22 sa ta.

Po re ~i ma port pa ro la „Vo do vo da i ka na li za ci je” Davora Santra~a i po red is kqu ~e nih pum pi u fa bri ci vo de snab de va we vo dom na ba~ koj stra ni gra da bi lo je bo qe od o~e ki va nog, ta ko da su de lo vi {i reg cen tra

je di nim de lo vi ma gra da. „Vo do vod” je u po ne de qak uve ~e is po ru ~io i re kord nu ko li ~i nu vo de po tro {a ~i ma, jer je pre ra |i va no 1550 li ta ra vo de u se kun di, a raz log se ve ro vat no kri je u ~i we ni ci da je is kqu ~e we na vre me naj va qe no, ali i ne po ve re wa gra |a na da }e re strik ci ja tra ja ti ko li ko je prog no zi ra na.

S. K.

Ci ster ne la ko od ra di le svo je

Hit ni slu ~a je vi zbri nu ti Iz pre |a {wih is ku sta va, ka da je ceo grad osta jao bez vo de, vo de }e usta no ve po put Do ma zdra vqa i Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pri pre mi le su se da zbri nu hit ne slu ~a je ve i u ju ~e ra {wim okol no sti ma.

- Oba ve sti li smo na {e su gra |a ne na vre me da }e la bo ra to ri ja i sto ma to lo gi ja pri ma ti sa mo hit ne slu ~a je ve, jer su to na pro sto slu `be ko je ko je ne mo gu da funk ci o ni {u bez vo de re kla je port pa rol ka Do ma zdra vqa „No vi Sad” Tamara Jakoni} do da ju }i da su obez be di li do voq nu ko li ~i nu vo de na to ~e ne u ba lo ne i te~ nost za dez in fek ci ju ru ku ka ko bi se odr `ao mi ni mum hi gi je ne.

Ur gent ni cen tar ima po seb ne re zer vo a re za ova kve si tu a ci je, a po sta vqe ne su i ci ster ne, jed na is pred hi rur gi je, a dru ga is pred di ja li ze, re kla je por pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Jelena Juri{in. Ta ko |e, sve so be su bi le opre mqe ne ka ni ste ri ma. Ope ra tiv ni pro gram je od lo `en za ju ~e ra {wi dan, ra di le su se sa mo neo d lo `ne ope ra ci je tu mo ra na Po li kli ni ci, is ta kla je Ju ri {in na po mi wu }i da su svi hit ni slu ~a je vi bi li zbri nu ti.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo dr Dragana Budakova na u ~e ni ra ni jim is ku stvi ma, una pred su obez be di li uslo ve, ta ko da je i ope ra tiv ni pro gram i{ao po pla nu, ci ster na se na la zi la u dvo ri {tu, a ka ni stri u bol ni~ kim so ba ma.

I. D.

gra da ima li vo du ~ak i na vi {im spra to vi ma. Ta ko |e, u Pe tro va ra di nu i Srem skim Kar lov ci ma, vo de je bi lo i tri sa ta na kon is kqu ~e wa, od no sno do 11 ~a so va.

Za me na tra fo sta ni ce u fa bri ci vo de ju ~e je za vr {e na oko 16 sa ti, a za to vre me ura |en je po sao i na osta lih se dam gra di li {ta, a to ni je mo glo bi ti ra |e no bez is kqu ~i va wa vo de u po -

Pre sta nak snab de va wa vo dom No vog Sa da ali i okol nih me sta, zbog re kon struk ci je glav ne tra fo sta ni ce u fa bri -

ci vo de, gra |a ni su, uglav nom, do ~e ka li sprem no. Iako je bi lo na ja vqe no da vo de ne }e bi ti od 8 do 20 ~a so va ne ki de lo vi gra da su ipak ima li vi {e sre }e i ima li ko ji sat du `e. Jo{ jed na stvar je olak {a la gra |a ni ma ovaj dan, a to je ~i we ni ca da se u sva koj pro dav ni ci mo gu ku pi ti fla -

{e ili ba lo ni vo de, ko ju ne ki ko ri ste i ka da sla vi ne nor mal no ra de. Na ba vqe no je se dam ci ster ni sa vo dom za pi }e, tri su po zajm qe ne iz Be o gra da, a one su bi le po sta vqe ne kod Ur gent nog cen tra, De~ je bol ni ce, Be ta ni je i po jed na u Srem skoj Ka me ni ci i Srem skim Kar lov ci ma.

Ka me ni ~a ni su bi li sprem ni i ka ko nam ka `u na pu ni li su sve mo gu }e po su de, fla {e i ko ri ta ko ja su ima li u ku }i, ali ima i onih ko ji su ipak mo ra li da do pu ne svo je za li he.

- Pre po la sa ta sam do {ao sam do {ao sa mo ra, i iako su ro di te qi spre mi li ne {to, ipak ni je do voq no. ^uo sam od se stre da ima ci ster na u cen tru pa sam do {ao da na pu nim Fo to: F. Ba ki} ne ko li ko ba lo na da ima mo za pi }e jer ne }e mo ima ti vo de sko ro ceo dan - iz me |u osta log je re kao M.F. iz Srem ske Ka me ni ce.

Is pred zdrav stve nih usta no va gde su bi le po sta vqe ne ci ster ne ni je bi lo ko ri sni ka, tek po ne ki pro la znik ko ji na krat ko za stao da bi se osve `io.

G. ^.

Bez gu `vi na bu na ri ma i u mar ke ti ma Na jav nim bu na ri ma ju ~e u pre po dnev nim ~a so vi ma ni je bi lo gu `ve iako je ve }i deo gra da ceo dan bio bez vo de. No vo sa |a ni su po je di na~ no do la zi li da si pa ju ma we ko li ~i ne vo de, a u raz go vo ru sa wi ma sa zna li smo da }e vo du sa bu na ra ko ri sti ti sa mo za pra we po su |a i ru ku. Bi lo je i po je di na ca ko ji ka `u da ne uva `a va ju upo zo re we In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne u

ko jem sto ji da je vo da za ga |e na amo ni ja kom i da je ne tre ba pi ti.

Is ti ~u da go di na ma ko ri ste ovu

vo du. Po {to su bla go vre me no oba ve {te ni da vo de ne }e bi ti, mno gi No vo sa |a ni na vre me su se pri pre mi li. Je dan od su gra |a na ka `e da je pri pre mio vo du za su |e i ku pa ti lo, a za pi }e iona ko ku pu je pa mu ne sta nak ne sme ta.

U me ga mar ke ti ma Tem pu, Ro di i Idei vo de je bi lo u do voq nim ko li ~i na ma, a pre ma re ~i ma {e fo va ovih obje ka ta ni su se po seb no snab de va li za ne sta {i cu, jer su ka sno sa zna li, a ni su ni ima li

po tre bu za do dat nom na bav kom ove te~ no sti. U pre po dnev nim ~a so vi ma tr gov ci ovih obje ka ta pri me ti li su po ve }a nu pro da ju vo de. N. R.

U KAR LOV CI MA

Jav ne ~e sme re {e we U ve li kom de lu Srem skih Kar lo va ca vo de je ju ~e bi lo go to vo do po dne va. ^ak i u naj vi {im de lo vi ma me sta kao {to su Du da ra i Do ka, do du {e sma we nim pri ti skom, vo da je cu ri la iz sla vi na, ta ko da su oni ko ji ni su na pra vi li za li he, mo gli to da u~i ne to kom pre po dne va.

U ova kvim si tu a ci ja ma ka da zbog ra do va ili ha va ri ja bu de pre ki nu to vo do snab de va we, Kar lov -

~a ni su u od no su na sta nov ni ke dru gih me sta do ne kle u po voq ni joj si tu a ci ji, jer ima ju pu no jav nih ~e smi. Deo sta nov ni ka Kar lo va ca, ali i osta lih me sta i ina ~e ko ri sti za pi }e iz vor sku vo du, ~i ji kva li tet se jed nom u dva me se ca pro ve ra va u In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Kao {to je i na ja vqe no iz “Vo do vo da”, jed na ci ster na s vo dom za pi }e sta ja la je ju ~e kod Tr `nog cen tra.

Z. Ml.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda22.jun2011.

RADOVI NA STADIONU “KARA\OR\E”

Stru ja se „pe we” na re flek to re Od mi ~e opre ma we Sta di o na „Ka ra |or |e” osve tqe wem. Ka ko ju ~e ni smo bi li u mo gu} no sti da do bi je mo po tvr du iz Za vo da za

iz grad wu gra da o to me ka ko ra do vi na pre du ju, mo `em no da se dr `i mo ra ni jih naj va, da na kon po sta vqa wa re flek to ra i wi ho vog po ve zi va wa elek tri~ nim in sta la ci ja ma, sle di ugrad wa tran sfor ma to ra, ko ji bi tre ba lo da stig ne 10. ju la. Na kon to ga, za ugrad wu istog bi }e po treb no oko se dam da na, da bi jo{ naj ma we to li ko vre me na pro te klo na is pi ti va we i do bi ja we po treb nih do zvo la.

Ra ni je je na ja vqe no da }e do sta dion za si ja ti kra jem ju la, ali se za sa da ne zna da li }e se to do go di ti do 21. ju la, ka da FK Voj vo di na igra re van{ utak mi cu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe u No vom Sa du sa lih ten {tajn skim pred stav ni kom Va du com.

Fo to: S. [u {we vi} S. K.

RADIONICE „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

Od re ci kla `e do bon to na

Ra di o ni ca „Re ci kli ram kod ku }e”, ko ja se or ga ni zu je u okvi ru „No vo sad skog de~ jeg le ta”, odr `a }e se da nas od 10 do 13 sa ti u Edu ka tion As so ci a tion, Bu le var ca ra La za ra 44. Na me we na je de ci uz ra sta od 8 do 12 go di na, a ona }e na ovom me stu sa zna ti ko li ki je zna ~aj vo de, hi gi je ne i re ci kla `e. Jo{ jed na od ra di o ni ca ko ja se odr `a va da nas od 10 do 13 sa ti je i „Le kar, pe kar ili No vak \o ko vi}”, ko ja je or ga ni zo va na u ro |en da o ni ci „Fan ta zi ja„, Uli ca ca ra Du {a na 18. De ci uz ra sta od ~e ti ri do de vet go di na bi }e pred sta vqe na ra zna za ni ma wa, a ima }e pri li ku i da se opro ba ju u ulo ga ma wi ma naj in te re sant ni jeg za ni ma wa.

Za su tra su pred vi |e ne dve ra di o ni ce od 10 do 13 sa ti. Ra di o ni -

ca „U so bi” odr `a }e se u Edu ka tion As so ci a tion, a na me we na je {ko lar ci ma od 8 do 12 go di na. „Hva la, mo lim, iz vi ni, iz vo li” or ga ni zo va na je za de cu od ~e ti ri do de vet go di na u ro |en da o ni ci „Fan ta zi ja„.

Na ovoj ra di o ni ci de ca }e se upo zna ti sa bon-to nom, od no sno le pim po na {a wem.

Ra di o ni ca „Ka ko pu tu jem” odr `a }e se u pe tak u Edu ka tion As so ci a- tion, or ga ni zo va na je za de cu od osam do 12 go di na, ko ja }e raz go va ra ti o to me ka ko pu tu ju, o ko li ma bu du} no sti , a pu {ta }e i zma je ve.

Ro |en da o ni ca „Fan ta zi ja„ za pe tak je pri pre mi la ra di o ni cu „Ma li eko lo zi” za de cu od pet do 11 go di na. Obe ra di o ni ce odr `a }e se od 10 do 13 sa ti.

N. Radman

dnevnik

c m y

8

U ZAMENU ZA PET AMBALA@U „^ISTO]A” DELILA POKLONE

Za rev no sne pre ma lo eko tor bi Pred u ze }e „^i sto }a” or ga ni zo va lo je ju ~e pro mo ci ju pri mar ne se pa ra ci je PET am ba la `e i de li la gra |a ni ma eko tor be. Na ula zu u Fu to {ku pi ja cu po sta vqe ni su {tan do vi i spre mi {ta za od la ga we, a gra |a ni ko ji su uba ci va li pla sti~ ne bo ce, do bi li su eko tor bu i edu ka tiv ni le tak.

- [i rom gra da „^i sto }a” je do sa da po sta vi la 770 spre mi {ta za od la ga we PET am ba la `e, a re zul ta ti po ka zu ju da se sva ko ga da na iz dva ja ju sve ve }e ko li ~i ne ove vr ste ot pa da. No vo sa |a ni su po ka za li da ima ju svest o va `no sti o~u va wa `i vot ne sre di ne – re kla je ru ko vo di lac Slu `be mar ke tin ga „^i sto }a” Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

Gra |a ni su u ve li kom bro ju do la zi li na {tand, ta ko da su eko tor be po de qe ne ve} do 10.30

Fo to: N. Sto ja no vi}

~a so va. Ne za do voq ni No vo sa |a ni su se po `a li li na ma, ali i „^i sto }i“.

- Ja sam oti {ao sa unu kom u 11 ~a so va da ba cim fla {e i po ku pim ke su. Za te kao sam sa mo je dan ka mion i dva rad ni ka „^i -

sto }e” ko ji ni su zna li ni {ta o ak ci ji. Od tor bi ni je bi lo ni tra ga. Ako su re kli da ak ci ja tra je do 12, za {to on da ni kog ni je bi lo od or ga ni za to ra ve} u 11 - `a lio se re dak ci ji „Dnev ni ka” pred sed nik udru `e wa

I BEZ ZVANI^NOG OTVARAWA

Su ve nir ni ca na ke ju do ~e ku je tu ri ste Su ve nir ni ca na Ke ju, ko ja je iz ra |e na u no vem bru pro {le go di ne, ni je zva ni~ no otvo re na, ali je u funk ci ji ve} dve ne de qe. Ka ko je to za jed ni~ ki pro je kat Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i USAID a mo `da }e se u do go vo ru s wi ma i sve ~a no obe le `i ti po ~e tak ra da, re kao je di rek tor

TONS - a Bran ko Ron do vi}.

Do dao je da }e su ve nir ni ca ra di ti do ok to bra, u pe ri o du ka da tu ri sti~ ki bro do vi naj vi {e pri sta ju i za dr `a va ju se u No vom Sa du, pa }e to bi ti ne ki vid do bro do {li ce za stra ne go ste. Rad no vre me je dvo krat no u skla du sa ras po re dom do la za ka bro do va.

Fo to: N. Sto ja no vi}

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Na po klon kwi ga o re li gi ja ma

Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po dva kwi ge. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo „Re li gi je u sve tu„ auto ra Dra go qu ba B. \or |e vi }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U pred go vo ru je na pi sa no: „Kwi ga je uisti nu sklo pqe na iz dve te mat ske ce li ne: u pr voj se iz la `u isto -

rij ske i so ci o lo {ke, fi lo zof ske i bo go slov ske okol no sti na stan ka i u~vr {}i va wa, ra sta i sa da {weg sta wa kqu~ nih re li gi ja sve ta – hin du i zma, bu di zma, ju da i zma, hri {}an stva, da o i zma, kon fu ~i jan stva i isla ma – po re |a nih po vre me nu ja vqa wa. U dru goj uka zu je na ak tu el na de {a va wa u ver skom po qu i me |u sob nim od no si ma re li gij skih u~e sni ka (di ja log i to le ran ci ja, eku me ni zam, pro te stan ti zam i ma wi ne, kul to vi i sek te, de no mi na ci je i cr kve, post mo der ni zam i post se ku la ri zam„. A. J.

„DNEVNIK” I „STILOS” DARUJU KWIGE

„Qu di, ~i ji je ovo `i vot” Iz da va~ ka ku }a „Sti los” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” u na red nom pe ri o du da ri va }e na {im ~i ta o ci ma po dve kwi ge sva kog rad nog da na. Da nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Qu di, ~i ji je ovo `i vot?” auto ra [i nej da Mo ri ar ti ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „Sti los” u

Je vrej skoj uli ci 28, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Niv Ofler ti je vas pi ta va na u tra di ci o nal nom ir skom du hu. @i vi u Da bli nu, ra di u lo kal nim no vi na ma i svi o~e ku ju da }e na }i pri stoj nog mla di }a - Ir ca i ka to li ka, na rav no. A on da se po ja vio Pjer ko ji ne sa mo {to je do sta sta ri ji, ne go ni je ni Irac, a ka mo li ka to lik.

A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Gi bral tar ski qu bav ni ci” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na “Gi bral tar ski qu bav ni ci “ Do mi ni ka Bo di sa.

Osvit 8. ve ka. Vi zan tij sko car stvo se su o ~a va sa arap skim osva ja wem na is to ku. Car Ju sti ni jan 2 i we gov sa vet nik An ge los smi {qa ju ka ko da skre nu

arap sku voj sku u [pa ni ju. Na za da tak kre }e An ge los kao am ba sa dor i uho da – pre ru {en ~as u ka lu |e ra ~as u Mle ~a ni na. Da li }e us pe ti? Iro ni ja je sud bi ne {to }e isto rij skim do ga |a ji ma pre su di ti qu bav iz me |u Ber ber ke Flo rin de i rat ni ka Ta ri ka. Od tog da na ste na ko ja se uz di `e iz nad mo re u za no si ime svog osva ja ~a: Xe bel Ta rik, Ta ri ko va pla ni na. Gi bral tar.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

pen zi o ne ra Me sne za jed ni ce „Ni ko la Te sla” Ivan Kra ~un.

U ovom pred u ze }u ka `u da su ima li ogra ni ~en broj ke sa, a ka ko je in te re so va we za ak ci ju bi lo ve li ko, 600 tor bi ko je su spre mi li, po de qe ne su u ro ku od sat i po.

- Za i sta je mno go qu di do {lo, po dr `a lo na {u ak ci ju, ali je bi lo i onih ko ji su se vra }a li i po ne ko li ko pu ta, ka ko bi do bi li {to vi {e eko tor bi – ka `e Mi li ca Vla i sa vqe vi}. - @ao nam je {to su ne ki su gra |a ni, ko ji su ka sni je pri sti gli do Fu to {ke pi ja ce, osta li bez po klo na. Za to na gla {a vam da }e da nas na Li man skoj pi ja ci sva ka oso ba do bi ti po jed nu tor bu. [tand sa PET spre mi {tom bi }e po sta vqen i da nas od 9 ~a so va na ula zu u Li man sku pi ja cu.

A. Va.

Po red su ve ni ra, ra znih bro {u ra, ma pe gra da, u pro dav ni ci su ve ni ra se mo gu na }i i ra do vi sta rih za na tli ja, a vre me nom }e se po nu da do pu wa va ti. U sklo pu su ve nir ni ce po sta vqen je i ban ko mat, iako je ra ni je na ja vqi va no da }e bi ti i me wa~ ni ca.

Pri ku pqe no 100 je di ni ca kr vi

„Cr ven ka pa” u Fu to gu Kre a tiv ne ra di o ni ce za de cu, u okvi ru ma ni fe sta ci je „Fu to {ko le to”, or ga ni zva ne su ve ~e ras, u 18 ~a so va, u KIC „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42, Fu tog. Sat na kon to ga odr `a }e se pred sta va „Cr ven ka pa” u iz ved bi tru pe „Po zo ri {te iz ko fe ra”. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Rad ni ci „Par king ser vi sa” i ~la no vi sin di ka ta srp ske po li ci je ju ~e su do bro voq nim da va wem kr vi po ka za li `e qu da po mog nu svi ma ko ji ma je po mo} tre nut no po treb na. Iako „Par king ser vis” or ga ni zu je re dov ne ak ci je da va wa kr vi, ovog pu ta je od ziv bio neo ~e ki va no ve li ki

^ITAOCI PI[U SMS

pa je do 12 ~a so va pri ku pqe no oko 100 je di ni ca kr vi.

-Sve sni smo da po sto je ur gent na sta wa u ko ji ma je krv po treb na od mah, po seb no u let wem pe ri o du, sto ga smo se od lu ~i li za or ga ni zo va we ove hu ma ni tar ne ak ci je - po ru ~u ju iz „Par king ser vi sa”.

A. Va.

Na b av k a, opre m a w e i po stav k a su v e n ir n i c e, ko j a se na la zi pre ko pu ta Do ma voj ske, deo je pro jek ta „O`i vqa va we oba le Du na va”, ko ji je USAID fi nan si rao sa 1,9 mi li o na di na ra.

I. D.

Pre da va we o Izra e lu Ne ka da {wi am ba sa dor u Izra e lu Mi le Isa kov go vo ri }e o svo jem ak ti vi zmu u ovoj ze mqi ve ~e ras u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/1. Pre da va we po ~i we u 18 ~a so va, a pri sut ni ma }e se obra ti ti i \or |e Ran deq.

Ulaz je slo bo dan.

A. J.

065/47-66-452

Ba ca ju ka me ni ce u okol na dvo ri {ta Po sled we upo zo re we grad skim vla sti ma pre ne go {to se de si tra ge di ja! U na pu {te noj zgra di Rad ni~ kog uni ver zi te ta se sku pqa omla di na u al ko ho li sa nom sta wu ko ja ba ca ka me ni ce u okol na dvo ri {ta gde se ~e sto igra ju de ca. Pre du zmi te ne {to pre ne go {to bu de ka sno. Vi }e te bi ti od go vor ni!

063/7582... * * * Ova na {a op {tin ska vlast je maj stor za „za me nu te za „? Sme ta ju le pi bil bor di ko ji su u osnov noj funk ci ji po slov ni, mar ke tin {ki usme re ni, za po {qa va ju po sred no ve li ki broj rad ni ka, po spe {u ju raz vi tak pri vre de, po rez se pla }a op {ti ni i ukup no do pri no se le pom i po slov nom iz gle du gra da. A ne sme ta ju br qa wa po fa sa da ma.

Po ku {aj te (po go to vo u pr voj zo ni gra da ) da pro na |e te le pu, okre ~e nu fa sa du - ne ma {an se!

Zna ~i, uki da mo evrop ski iz gled, a (pre }ut no ) for si ra mo sred we ve kov ni.

064/4210...

* * * Da li zna te ko ja je naj ve }a ne i sti na da na {wi ce i ko je iz go vo rio? Su mi ra ju }i tro go di {wi rad u grad skoj vla sti, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} je re kao: „Du {a me bo li {to mo ji su gra |a ni lo {i je `i ve, ali za to ni je kri va

grad ska vlast”... S’po {to va wem!

063/523... * * * Sra mo ta za Ko viq sku ra ki ja du {to se odr `a la u pri vat nom dvo ri {tu, a ne u cen tru se la.

064/3149...

* * * ^i tam ono mad tekst o sto go di {wi ci ro |e wa jed nog na {eg po li ti ~a ra. Jed ni ga hva le dru gi ku de, ali po {to je bio i po li ti ~ar za me ne je on isti kao i osta li po li ti ~a ri i ni ko ko se ba vi po li ti kom ni je za hva qe we bez ob zi ra ko joj par ti ji ili ide o lo gi ji pri pa da! Naj go ri soj qu di na pla ne ti ze mqi! Za po {te nog ~o ve ka jed na od te `ih kle tvi da nas je „da bog da ti sin bio po li ti ~ar„!

061/1408... * * * Po {to va ni 064/6431... pot pu no se sla `em sa va ma, ali se bo jim da jad ni Ja pan ci po sle ne kog vre me na ne iz vr {e „ha ri ki ri” kad vi de ovaj ne mar i neo d go vor nost!

066/6619... * * * Mno go }e da se usre }e ugro `e ni Ro mi kad im za pr {ku na pra vi „pred sed ni ca”sin di ka ta. A jo{ ako po je du wen pa pri ka{, ima da ih ne ma... Qu bi {a.

062/1758...

Granule smlatile komarce Is ku stva gra |a na, ko ji ovog le ta sko ro da ni su ni sre li ko mar ca, kao i re zul ta ti kon tro le stru~ nih ti mo va, go vo re da si ste mat ski pri stup za {ti ti zdra vqa gra |a na od ovih na pa sni ka ko ji spro vo de „Ci klo ni za ci ja“ i grad ska upra va, da je od li~ ne re zul ta te. Ka ko na vo de u ovom pred u ze }u, tret ma ni su po ~e ti na vre me, a eki pe „Ci klo ni za ci je” i Po qo pri vred nog fa kul te ta su sva ko dnev no na te re nu.

- Ve} dva me se ca mo ni to rin gom i lar vi cid nim tret ma ni ma ob u hva }e ni su svi ka na li u gra du i pri grad skim na se qi ma, kao i sve pov {i ne na ko ji ma se za dr `a va vo da, a ko je smo une li u na{ je din stve ni in for ma ci o ni si stem. Kon tro le po ka zu ju da su tret ma ni iz u zet no uspe {ni, ali bor ba pro tiv ko ma ra ca je

kon ti nu i ran pro ces i eki pe na {ih stru~ wa ka i stru~ wa ka Po qo pri vred nog fa kul te ta na sta vi }e da ra de sva ko dev no do kra ja se zo ne - ka `e me na xer za od no se s jav no {}u Da rio A}i mo vi}.

- Pra te }i sa vre me ne to ko ve u ovoj obla sti „Ci klo ni za ci ja“ se du go ro~ no opre de li la za eko lo {ki pri stup i su zbi ja we lar vi ko ma ra ca bi o lo {kim pre pa ra ti ma.

Na osno vu ove stra te {ke od lu ke

Nagrada Za hva qu ju }i ula ga wu u edu ka ci ju za po sle nih i pri me nu naj no vi jih teh no lo gi ja u za {ti ti zdra vqa gra |a na, “Ci klo ni za ci ja” je ove go di ne do bi la i Jun sku na gra du Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad. Ona se na {la me |u kom pa ni ja ma i po je din ci ma ko ji su u pro te kloj go di ni ostva ri li za vi dan uspeh i zna ~aj no do pri ne li raz vo ju pri vre de re gi o na.

Pre ve ti van pri stup za {ti ti zdra vqa gra |a na od ko ma ra ca uni {ta va wem lar vi da je naj bo qe re zul ta te, te je ovo pred u ze }e u po gon pu sti la i svo ju fa bri ku za pro iz vod wu le de nih gra nu la.

pre ne ko li ko go di na smo iz gra di li fa bri ku za pro iz vod wu le de nih gra nu la po naj sa vre me ni joj ne ma~ koj teh no lo gi ji. Ove gra nu le no se BTI bi o lo {ki pre pa rat i ne {ko dqi ve su za sve osim za lar ve ko ma ra ca, ob ja {wa va A}i mo vi}.

Le de ne gra nu le ima ju jo{ jed nu pred nost. Iz u zet no su efi ka sne i po god ne za pri me nu to kom ce le se zo ne, za to {to su do voq no te {ke da pro la ze kroz ve ge ta ci ju i ta ko ~i ne tret man ve o ma uspe {nim.

- Ve} smo pro iz ve li pr ve ko li ~i ne gra nu la. Sva ko dnev no pra ti mo ni vo Du na va i onog mo men ta ka da se uka `e po tre ba po ~e }e mo i tret ma ne na re ci, ka `e A}i mo vi}.

Pa ra lel no sa lar vi cid nim tret ma ni ma, pla ni ra no je da eki pe Po qo pri vred nog fa kul te ta po sta ve klop ke na vi {e re fe rent nih lo ka ci ja u No vom Sa du i oko li ni, dok su ove klop ke ve} po sta vqe ne u Ki kin di, Zre wa ni nu i Som bo ru. Na ovaj na ~in bi }e utvr |e na ta~ na broj nost od ra slih ko ma ra ca.

Q. Nato{evi}

RADOVI NA OTVORENOM BAZENU SPENSA SVE BLI@I KRAJU

Sredinom jula prvo kupawe

sreda22.jun2011.

9

Rolerima pravo u leto Sa do la skom le ta sve je {a re ni je, ve se li je i lep {e.

Sve vi {e qu di iz la zi iz svo j ih do m o v a, na [trand, fud b al, ili na ko { ar k u, u {et wu sa po ro di com ili kao ova de voj ka ko ja na ro le ri ma i na rav no na sme ja na obi la zi cen tar gra da.

Iz gle da da su joj u ovom tre n ut k u svi `i v ot n i pro ble mi ne sta li i da je je di no va `no da se opu sti, u`i va i za ba vi.

Po red do bre za ba ve, vo `wa ro l e r i m a pred s ta v qa i ozbiq nu fi zi~ ku ak tiv nost, ta ko da je uklo pi la le po i ko ri sno.

Ono {to gradu preostaje jeste da omogu}i vi{e povr{ina i staza za rekreaciju na to~kovima.

G. ^.

Fo to: N. Sto ja no vi}

„CIKLONIZACIJA“ PRIMEWUJE NAJSAVREMENIJU TEHNOLOGIJU

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZASEDALI SAVETI SKUP[TINE GRADA

U „Stanu” i dimni~ari

Pro stor iz me |u Te me rin ske i Ka} k e pe t qe, pre m a pred lo gu od lu ke o re gu la ci ji po slo va wa uz put E-75, pred vi |en je za ter ci jar ne de lat no sti, usvo je no je ju ~e na sed ni ci Sa ve ta za ur ba ni zam, po slov n i pro s tor i stam b e n a pi ta wa, odr `a noj u Skup {ti ni gra da. Plan pred vi |a da ovaj deo gra da bu de re zer vi san

Usvo jen je i pred log od lu ke da se pro { i r i de l at n ost „Sta na”, ko ji bi tre ba lo da oba vqa unu tra {we i spo qa {we ~i {}e we zgra da, dez in fek ci ju i de ra ti za ci ju, pra we pro zo ra i sta kle ni ka, odr `a va we dim wa ka, ka mi na, ven ti la ci o nih pro la za i iz duv nih ure |a ja. Ta ko |e, ~i sti }e di mo vod ne i lo `i o ne objek te

Pro stor iz me |u Te me rin ske i Ka} ke pe tqe, pre ma pred lo gu od lu ke o re gu la ci ji po slo va wa uz put E-75, pred vi |en je za ter ci jar ne de lat no sti

I po red ve li ke vru }i ne na gra di li {tu otvo re nog ba ze na na Spen su ra di se pu nom pa rom, a ka ko ka `e di rek tor Cen tra @iv ko Po pov ceo po sao }e bi ti go tov po ~et kom na red nog me se ca, dok se zva ni~ no otva ra we za gra |an stvo o~e ku je sre di nom ju -

Sport skom cen tru „Saj mi {te”, jer }e na we mu bi ti or ga ni zo va ne sme ne od po tri sa ta, a pred vi |e no je i no} no ku pa we, jer }e usko ro bi ti po sta vqe na ra sve ta. Ta ko |e, sport ski klu bo vi ne }e tre ni ra ti na ovom ba ze nu, pa }e on ceo dan bi ti na ras po la ga wu su gra |a ni ma.

Uprav nik ra do va na ba ze nu An to nio San di ki iz pred u ze }a „Pro jek to mon ta `a” iz Be o gra da ka `e da se tre nut no po sta vqa ju plo ~i ce u {koq ki ku pa li {ta, hi dro i zo la ci ja de la oko ba ze na, a da }e vr lo br zo i na „pla `u” po ~e ti da se po sta vqa ju ke ra mi~ ke plo ~i ce i da se sre |u ju tri bi ne. Po za vr {et ku na ve de nog, po sao na ba ze nu je go tov {to zna ~i da }e na ja vqi va ni ro ko vi bi ti is po {to va ni.

B. M. Fo to S. [u{wevi}

Uz ba zen pla ni ra ni tra va, ka fe, me sta za pro da ju sla do le da, sa dr `a ji za ma li {a ne la. U pe ri o du od za vr {et ka iz grad we do ga la otva ra wa ceo pro stor bi tre bao da se ma lo „u{min ka”, ta~ ni je u pla nu je po sta vqa we tra ve, ka fea, me sta za pro da ju sla do le da, a mo `da i ne kih sa dr `a ja za ma li {a ne.

Ka ko sa zna je mo, ba zen }e ra di ti dru ga ~i je od onih na

MAJA GOJKOVI] O U^INKU PRETHODNE GRADSKE VLASTI

Suficit bio ja~i od dve milijarde

Bu xet Gra da u pe ri o du od 2004 do 2008 ni je bio ve }i od bu xe ta za vre me man da ta De mo krat ske stran ke, Srp skog po kre ta ob no ve i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i re zul ta ti ono ga {to je ura |e no za tri i po go di ne man da ta Ma je Goj ko vi}, ve o ma su vi dqi vi i upo re di vi sa re zul ta ti ma ak tu el ne grad ske vla sti. To se ka `e u sa op {te wu Na rod ne par ti je, ko jim je biv {a gra do na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi} re a go va la na po re |e wa u~i na ka sa da -

{we i pret hod ne vla sti, ko ja je pred jav nost ne dav no iz neo sa da {wi gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

Pred sed ni ca NP i kan di dat URS-a za gra do na ~el ni ka No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} na vo di da je su fi cit u bu xe tu Gra da 2008. bio ve }i od dve mi li jar de di na ra i da je pre dat sa da {woj vla sti da ga ras po re di re ba lan som u 2008.

U sa op {te wu se da qe na sta vqa ka ko ni je do voq no mar ke tin {ki kon sta to va ti da su so -

ci jal ni pro ble mi No vo sa |a na ve li ki, a ne re {a va ti ih, jer ako u bu xe tu ima 20 mi li o na di na ra za pri vat nu kom pa ni ju „Eg zit” ima i za so ci jal ne po tre be No vo sa |a na. „Kao kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni ka, obe }a vam da }u vi {e no va ca iz bu xe ta gra da iz dva ja ti za sve ve }e so ci jal ne po tre be gra |a na i za pod sti caj za po {qa va wa” is ta kla je Goj ko vi}.

A. L.

LSV: Park za Bulevar Evrope Tri bi nu „No vi Sad - grad par ko va” odr `a }e ve ~e ras u 19 ~a so va Sa vet za ener ge ti ku, odr `i vi raz voj i za {ti tu `i vot ne sre di ne Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u MZ „De te li na ra” u Uli ci bra }e

Po po vi} broj 4. Na tri bi ni }e bi ti re ~i o ide ji da se po kre ne ini ci ja ti va za iz grad wu par ka na Bu le va ru Evro pe, na po te zu iz me |u No ve De te li na re i No vog na se qa, ko ji bi bio ura |en po uzo ru na evrop ske par ko ve.

Go vo ri }e pred sed nik sa ve ta za ener ge ti ku Mi ro slav Fran cu ski, in `e wer ka hor ti kul tu re Ka ta ri na Dur man Vu ja si no vi} i in `e wer ka po qo pri vre de Sne `a na Vla. A. L.

POVODOM STOGODI[WICE RADA

Kwiga o Jodnoj bawi

Pro mo ci ja kwi ge o Jod noj ba wi, Spe ci jal noj bol ni ci za re u mat ske bo le sti, autor ke dr Mi li jan ke La za re vi} bi }e odr `a na su tra u 12 ~a so va u Sve ~a nom ho lu zgra de Vla de Voj vo di ne, Mi haj la Pu pi na 16. Do ga |aj se pri re |u je i po vo dom sto go di {wi ce po me nu te bol n i c e, ko j a ra d i u isto to li ko sta rom zda wu.

U~e s tvo v a } e po k ra j in s ki se kre tar za zdrav stvo dr Ati la ^en ge ri, di rek tor ka Spe ci jal ne bol ni ce za re u mat ske bo le sti dr Mi li jan ka La za re vi} i di rek tor Iz da va~ ke ku }e „Pro me tej” Zo ran Ko lun xi ja.

I. D.

za tr g o v i n u, ugo s ti t eq s tvo, tu r i z am, skla d i { ta, gra | e vin ski cen tar, pro dav ni ce i ben zin sku sta ni cu.

Na sed ni ci je usvo jen pred log pla na re gu la ci je Sta ro i ri {kog pu ta sa de lom Pa ra go va gde je pro s tor po d e q en Fru {ko gor skim pu tem na is to~ ni i za pad ni deo ko ji su pred vi |e ni za po ro di~ no sta no va we i pra te }e van stam be ne sa dr `a je. Is to~ no od po me nu tog pu ta na la zio bi se Ge ron to lo {ki cen tar.

i kon t ro l i s a t i wi h o v u is prav nost.

U Stra ` i l ov s koj uli c i kon stan to va na je par ce la od bro ja 12 do bro ja 14 na ko joj bi bi lo mo gu }e iz gra di ti obje kat i u we ga use li ti sta nov ni ke Pod gra |a Pe tro va ra di na, ko ji su se `a li li na ne re {e no stam be no pi ta we. Pred lo zi }e bi ti pro sle |e ni na sle d e } oj se d i c i Skup { ti n e gra da, ko ja }e se odr `a ti u pe tak 24. ju na.

A. J.

TONS-u pet miliona vi{e Pla ni ra ni pri ho di Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da (TONS) za 2011. go di nu po ve }a ni su za sko ro pet mi li o na di na ra i iz no se oko 73 mi li o na, re ~e no je ju ~e na sed ni ci Sa ve ta za eko nom ski raz voj. Po ve }a we je do {lo zbog pre no sa ne ras po re |e nog vi {ka iz pret hod nih go di na u ovu, kao i po ve }a wem od dva mi li o na di na ra iz bu xe ta gra da i isto to li ko nov ca iz

Mi ni star stva eko nom skog raz vo ja. Ovo je uti ca lo na pro me nu fi nan sij skog pla na TONS-a, ali ne i na pro gram, ~e mu je po me nu ta ko mi si ja da la svo ju sa la snost i ta kav pred log upu ti }e Skup {ti ni.

TONS je za be le `io po ve }a we tu ri sta pret hod ne go di ne i u skla du sa tim pla ni rao ve }i pri hod od bo ra vi {nih tak si za 2011.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda22.jun2011.

ВРАЋАЊЕ МЛАДИХ СПОРТУ

Шта тренираш? НОВИ БЕЧЕЈ: Министарство омладине и спорта Србије, Републички завод за спорт и компанија „Кока кола“, у сарадњи са ликалном самоуправом, заједнички су организовали акцију „Шта тренираш ?“, која је окупила више од хиљаду деце школског узраста у хали овдашњег СРЦ „Једиство“. Деца су имала прилику да се упознају са радом 18 спортских клубова, клубова борилачких вештина и финтеса, сазнају више о активном и здравом начину живота. Могли су да провере своју кондицију и здравствено стање, уз помоћ лекара Републичког завода за спорт, сазнају више о свом здрављу и чују савете о исхрани, активном начину живта и спортским активностима за које имају физичке предиспозиције.

Већина клубова која је учествовала на овој манифестацији, приказала је младима своје спортске активности и понудила приступнице, па ће многи школарци провести део лета упажњавајући неки од понуђених спортова. Програм „Шта тренираш ?“, покренут је јуна 2009.године у Београду и наишаоје на одличан одзив јавности, спортских савеза, а нарочити младих. Тако је, на широкој основи, почео процес враћања маладих спорту.Током 2010. године на акцијама у Крагујевцу, Новом Пазару, Београду и још неким општинама представљено је преко 50 националних спортских савеза, а многи млади људи су почели да у слободно време упражњавају неке од спортских активности. М. К.

Ученици и просветари из Тотовог Села

Фото: М. Митровић

Сусрет на тврђави и у краљевској палати

КАЊИЖА: Удружења новинара Кањиже приредило је за своје чланове излет у Мађарску, где су посетили познато историјско место Вишеград, које се налази на обали Дунава, северно од Будимпеште, између Сентандреје и Естергома, значајно у историји Мађара. Приликом посете тврђави и краљевској палати у Вишеграду новинари су се срели са ученицима и просветарима из Тотовог Села, насеља у кањи-

шкој општини, који су прошлог викенда били у посети оближњем месту Тахитотфалу, са којим Тотово Село остварује сарадњу. Кањишки новинари су на повратку посетили Сентандреју, значајно средиште Србе после сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића, где се сада налази седиште Епархије будимске, Музеј, православне цркве и друге знаменитости. М. Мр.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: Sa la 3, 4 i 6: „Zlatokosa i razbojnik” (11.30), „Rango” (13.30), „Rio” (12), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (15.30, 18, 22.40), „Mamurluk u Bangkoku” (20.40, 22.45), „H Men:prva klasa” (20.20), „Kung fu panda 2” (13, 14, 16, 19.30), „Hana” (18.10), „Super 8” (15 17.15, 21.30). Sa la 1, 2 i 5 Sinema siti.

Ja dran: „Beli lavovi”„ (19), „Crvenkapa” (21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma ja Gr gi} iz Budisave (devoj~icu i de~aka) DEVOJ^ICE: Adri a na Ba bi}, Ma ri ja Agar ski, Va len ti na ]i ri}, Mir ja na Bi ber xi} i Na ta {a Bo van iz Novog Sada, Olin ka Ma ca no vi} iz Petrovaradina, Mi lan ka Jo va no vi} iz Vilova i @eq ka [a pi iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Bra ni sla va Pa ~a ri}, Sel ma Po po vi}, Ta ma ra Mi ri}, De san ka Ran |e lo vi}, Ta ma ra Ma cu ra, Qi qa na Lap ~i} i Dra ga na Stoj ko vi} iz Novog Sada, Slo bo dan ka Ter zi ja iz Titela, Du {an ka Ga van ski iz @abqa, Qu bi ca Le mi} i Ma ri ja na Ivaz iz In|ije, Ani ta Mi len ko vi} iz Karavukova i Jo va na La li} iz Obrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Emilija Petra Hristova (1933) u 11.15 ~asova, Mitar Mirka Kova~evi} (1941) u 12, Ivanka Rade Grujin (1933) u 12.45, Jelisaveta Aleksandra Smie{ko (1930) u 13.30, Mario ]or}oa [kriwar (1944) u 14.15, Dragan Mira Bajovi} (1952) u 15 i Uro{ Lazara Ra{i} (1954) u 15.45 ~asova. Na grobqu Tranyament u Petrovaradinu bi}e sahrawena Ru`a Ivana Bobak (1949) u 15 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Du{an Milana Vra~ar (1962) u 15 sati. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Marija Jova Kova~evi} (1948) u 13 sati.

DNEVNIK

c m y

10

У ЕРДЕВИКУ ОДРЖАНИ СУСРЕТИ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ПЛАНИНАРА

Словенцима покупили медаље

ЕРДЕВИК: У Ердевику су одржани сусрети железничких планинара Србије, а придружили с им се и гости из бивших југословенских република. На такмичење су стигли железнички планинари из Новог Сада, Прибоја, Шапца, Суботице, Лајковца, Ужица и Краљева, као и њихови гости из Цеља, Љубљане, Марибора, Загреба и Скопља. Сусрете је отворио председник Планинарског друштва „Железничар„ из Шида Живан Радишић, у име локалне самоуправе, планинаре је поздравила саветница председнице општине Шид Биљана Сарап, а у име ердевичке Месне заједнице Живан Огњановић. Сто педесет чланова планинарских друштава „Железничар“ из земље и 70 гостију из иностранства у 15 сати након церемонијалног дела и смештаја пред бројном публиком Ердевика и околних места такмичило се у три дисциплине. У свакој дисциплини учествовале су мушке и женске екипе. У дисциплини бацања камена с рамена мушке екипе Прибоја, Шида и Цеља освојиле су прво, друго и треће место, а у женској конкуренцији прво, друго и треће место освојиле су екипе из

Отварање сусрета железничара

Љубљане, Цеља и Шида. У дисциплини трчања мушка екипа из Прибоја освојила је прво, Цеља друго, а Љубљане треће место. У женској конкуренцији екипа из Цеља освојила је прво, Љубљане друго и Шида треће место. За скок у даљ из места мушки фаворит је био Шид, друго место припало је Цељу, а треће Прибоју. На крају, женска екипа у скоку у даљ из места из Цеља освојила је прво, Марибора друго, а из Љубљане треће место. Од укупно 18 могућих место за мушке и женске екипе у овом такмичењу 11 ме-

Задовољни учесници

ста припало је Словенцима, док је преосталих седам припало Српским такмичарима. Од 12 пристиглих учесника ових сусрета из Хрватске нико није освојио ниједну медаљу. Након поделе знамења и вечере, група од 20 учесника обишла је винарију „Брестовачки“. Овај приватни произвођач вина из Ердевика гаји винову лозу на 15 хектара и каже да ће следеће године опремити нову и далеко већу винарију од садашње, све за потребе туриста. Другог дана, 45 учесника овог такмичења кренуло је путевима

транзверзале „Сремски фронт„ па су од манастира Ђипше стигли на Сотско језеро и обишли ердевичка језера Брује и Мохарач. Нису изостале речи похвале организатору овог међународног такмичења планинарских друштава железничара са посебним акцентом да су Шиђани одлични мајстори гурманских јела, која добро припремају од јунећег, свињског и срнећег меса. Они су позвани да идуће године присуствују сусретима планинара који ће се одржати у Марибору, што Шиђани нису одбили. Д. Савичин

Лаптоп рачунари за ђаке генерације

КУЛА: У Свечаној сали Скупштине општине Кула, председник Општине Светозар Буквић уручио је лап-топ рачунаре за 12 овогодишњих ђака генерације основних и средњих школа. Буквић је честитао на добрим резултатима свим ученицима, али и њиховим родитељима и наставницима.

- Општина Кула у континуитету улаже у образовање. За основце који су ђаци генерације, поред награде коју Светозар Буквић са ђацима генерације

tElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

су данас добили, обезбедићемо да током четири године имају право на путне трошкове или на смештај у дому. Ђаци генерације средњих школа ће поред једнократне, награде имати и стипендије од 6.000 динара месечно уколико задрже просек оцена 8, 5 – рекао је Буквић. Ђак генерације Економскотрговинске школе Наташа Нововић захвалила се на вредном поклону. М. Кк.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОКЛОН ДОМУ ЗА ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ „КОЛЕВКА“

Од томболе за сензорну собу

СУБОТИЦА: Немачки бизнисмен Рудолф Валтер поклонио је Дому за децу и омладину „Колевка„ у Суботици чек у износу од 158.300 динара. Новац је обезбеђен кроз новогодишњу томболу, а директорка Дома за децу и омладину „Колевка „ Мирјана Чабрић истиче да ће га искористити за градњу сензорне собе.

-У оквиру рехабилитационог центра имамо просторије за радну, окупациону и физикалну терапију, а недостаје само сензорна соба. Заједно са удружењем родитеља за хендикепирану децу договорили смо се да уредимо сензорну собу. Ми ћемо дати постор, неопходно је

набавити опрему, као и урадити грађевинске радове. Због тога, нам је веома драго да смо добили новац за радове - објашњава Мирјана Чабрић. У холу Хотела „Галерија„, власник Рудолф Валтер је истакао да су новац обезбедили запослени хотела и да су дуго тражили установу којој да помогну. На крају су се одлучили за „Колевку”. Немачки бизнисмен, је познат по својим хуманим делима и до сада је преко 400 деце склонио са улице инвестирајућу у „Дечја села„ широм света. Сваке године дели новогодишње пакетиће и одећу за најсиромашније Суботичане. А. А.

Рачун од скоро 200.000 динара

ОПШТИНСКОЈ УПРАВИ КУЛА СТИГАО АСТРОНОМСКИ РАЧУН ЗА ТЕЛЕФОН

За пет минута 200. 000 динара

КУЛА: На адресу Општинске управе у Кули стигао је месечни рачун за мобилни телефон у износу од 192.389 динара. Ово нам је потврдио и начелник Општинске управе Стјепан Вакула, мада није желео да каже име корисника телефона са броја 064-597-29-57 који је у мају направио астрономски рачун за телефон. Независни одборник СО Кула Велибор Милојичић, који је обелоданио овај рачун за телефон каже да је у последња два дана неколико пута позивао спорни број телефона са којег је у ромингу потрошено 517 мегабајта приликом коришћења интернета, али да је број недоступан.

- Био сам радознао ко је упитању, иако у принципу није важно. Много је важније да ли ће грађани Куле из своје касе финансирати овакву бахатост и то питање ћу поставити и на седници Скупштине у четвртак. Јасно је да је рачун насловљен на

Општинску управу и да је одговорност начелника да нам објасни шта се догодило, ко је направио астрономски износ и да ли се то догодило током годишњег одмора или можда на службеном путовању – истиче Милојичић. Поводом овога, Вакула каже да корисник који је направио астрономски рачун за телефон, то не пориче, али каже да је то учинио у незнању јер је, додаје он, рачун је направљен за само пет минута у пограничној зони.

- Ми морамо формално да платимо тај рачун за телефон, али ћемо тражити од Телекома Србије да сторнира износ, јер су они то већ радили у ситуацијама када људи ураде у незнању, као што је то случај сада – рекао је Вакула, додајући да ће уколико Телеком Србије одбије захтев за сторнирање, сам корисник сносити трошкове рачуна. М. Кековић

БЕЧЕЈКА ЕРЖЕБЕТ ФЕХЕР ЗАДОВОЉНА РЕХАБИЛИТАЦИЈОМ СВОЈИХ ПРЕДАКА

Баба, деда и мајка невини

БЕЧЕЈ: Правда је најчешће спора, али достижна. У ово се уверила Бечејка Ержебет Фехер са својом породицом. Јер, када се 2006. године појавила могућност рехабилитовања невино страдалих лица током и после Другог светског рата, одмах је поднела предлог за рехабилитацију мајке Пирошке Сабадош рођене Бин, те деде и бабе по мајци Ђуре и Гизеле Бин из Жабља, који је ових дана позитивно решен.

Ержебет Фехер

- Када је моја мајка остала удовица 1981. године, нашла је излаз у самоћи пишући дневник од раног детињства. Видели смо да је написала како је имала радосно детињство с пуно коња и других животиња, да је била добра ученица у школи, да је остала без оца када је имала 15 година, да су се после мама и она преселиле у Каћ... После њене смрти 2003. године, детаљније сам прочитала њен дневник и приметила да има празнине у једном делу. Нашла сам те странице селотејпом

повезане. Када сам их отворила, видела сам да је на њима исписан период 1944. и 1945. године, време када јој је отац, иако није био члан било какве војне или политичке организације, насилно одведен од куће и без суђења или друге административне одлуке 2. новембра 1944. године у 11 сати стрељан, а мајка и она су спороведене у логор. Прво у Бачком Јарку, касније у Гајдобру. Када су пуштене из логора, чекала их је забрана повратка у Жабаљ. Отишле су код рођака у Каћ, а 1949. године мајка се удала за Кароља Сабадоша и од тада су живели у Бечеју - прича Ержебет Фехер. Читајући дневник своје мајке, приметила је да она целог живота носила у души велики терет, да чак најближима није могла да га каже, већ је све преточила у писану реч. Када се упознала са свим страхотама које су доживеле њена мајка и бака после стрељања невиног деде, одлучила је да покуша да поднесем предлог за рехабилитацију.

- Две су ме реченице из дневника посебо дирнуле и мотивисале на овакав поступак. Једна је „... и дан данас има ко ме погрдно зове Пирош логораш“, а друга „... никако не могу да се помирим с чињеницом да су ми страљали невиног оца, који је волео земљу и коње и бавио се ратарством“. Ово је најмање што сам могла да урадим за моје претке. Жао ми је што моја мајка није доживела да прочита Решење Вишег суда у Новом Саду о рехабилитацији њеног оца, мајке и ње - закључује Ержебет Фехер. В. Јанков

sreda22.jun2011.

11

У ЧО КИ ОТВО РЕН ЦЕН ТАР ЗА ДНЕВ НИ БО РА ВАК ДЕ ЦЕ СА СМЕТ ЊА МА У РАЗ ВО ЈУ

Ле че ње осме хом

ЧО КА Пред сед ник оп шти не Чо ка Пре драг Ми јић ма на џер ка про јек та „Де ли мо осме хе“ Це ци ли ја Ду јин от ври ли су Цен тар за днев ни бо ра вак де це са смет ња ма у раз во ју. Цен тар ће ра ди ти у Пред школ ској уста но ви „Ра дост” у Чо ки. Де ца са смет ња ма у раз во ју, са це ле те ри то ри је оп шти не Чо ке, ће два пу та не дељ но, сва ког по не дељ ка и пет ка, има ти мо гућ но сти да се игра ју са сво -

јим вр шња ци ма уз по др шку струч них ли ца и во лон те ра про јек та „Де ли мо осме хе”. Де ца ће се игра ти, дру жи ти и учи ти кроз по себ но осми шље не про гра ме, ра ди о ни це и игри це. Уко ли ко по сто ји по тре ба, омо гу ће но је при су ство ро ди те ља. Пр вог да на је у Цен тар до шло осмо ро де це са сво јим по ро ди ца ма, али се оче ку је се да ће, то ком ре а ли за ци је про јек та, број де це

ра сти. Де ца су се дру жи ла и игра ла са про јект ним ти мом и вас пи та чи ма. Осме си су све го во ри ли, а пао је и по не ки за гр љај. Осни ва ње Цен тра за днев ни бо ра вак је део про јек та „Де ли мо осме хе“ ко ји се ре а ли зу је из про гра ма ЕXCHANGE 3 ко ји фи нан си ра Европ ска уни ја, ко јим ру ко во ди Де ле га ци ја ЕУ у Ср би ји, а спро во ди Стал на кон фе рен ци ја гра до ва и оп шти на. Фор ми ра њем

ОБЕ ЛЕ ЖЕН СВЕТ СКИ ДАН ИЗ БЕ ГЛИ ЦА У ГО СПО ЂИН ЦИ МА

Но ви ста но ви за из бе гле по ро ди це ГО СПО ЂИН ЦИ: Ово го ди шњи Свет ски дан из бе гли ц а про сла вљен је ју че у Го спо ђин ци ма, ка да је, пре ко Фон да за пру жа њ е по мо ћи из бе глим, прог на ним и ра се ље ним ли ци ма Вла де Вој во ди не, 25 по ро ди ца до би ло кљу че ве од свог но вог до ма. Кљу че ве је ста на ри ма све ча но уру чио пред сед ник Вла де Вој во ди не Бо јан Пај тић, из ја вив ши да је пре ко Фон да до са да збри ну то 714 по ро ди ца, кроз до на ци ју ку ћа и гра ђе вин ског ма те ри ја ла, али да про блем ни је ре шен, јер је у Вој во ди ни тре нут но 50.000 ли ца са ста ту сом из бе гли ца, као и ра се ље них са Ко со ва и Ме то хи је.

- За хва љу ју ћи сред стви ма Европ ске уни је, ре а ли зо ва ће мо још 200 но вих про је ка та, ко ји ће се од но си ти на пла сте ни ке, ка ко би љу ди по че ли да се ба ве по љо при вре дом. Љу ди ма тре ба обез бе ди ти дом и ство ри ти усло ве за њи хо ву ег зи стен ци ју - из ја вио је Пај тић.

За до вољ ни но вим до мом

- Го во ри ли су нам да ни смо со ци јал но угро же ни, иако не знам шта то зна чи, јер ја ни ка да не бих до зво ли ла да мо ја по ро ди ца бу де со ци јал но угро же на. Ку ћа је би ла је у ја ко ло шем ста њу и до дат на по моћ од 100.000 ди на ар за гра ђе вин ски ма те ри јал ни је би ла до -

Сред њо школ ске сти пен ди је Сред њо школ ци из из бе глич ких или ра се ље них по ро ди ца мо гу да кон ку ри шу за ово го ди шњу до де лу јед но крат них на кна да, у из но су од 40.000 ди на ра ко је ће до би ја ти на по чет ку школ ске го ди не. Пре ко Фон да за пру жа ње по мо ћи из бе глим, прог на ним и ра се ље ним ли ци ма до де љи ва ће се укуп но 50 на кна да за уче ни ке са нај бо љим успе хом. Бу ду ћим ста на ри ма кру че ви су по де ље ни у но вом до му пе то чла не по ро ди це Пе тро вић, ко ја је ла не до би ла ку ћу пре ко про гра ма УН ХЦР-а. Пе тро ви ћи су из бе гли 1995. го ди не из Бо сне у се ло код Ру ме, да би се 2003. го ди не пре се ли ли у Ка ме ни цу, а тек про шле го ди не од лу чи ли да апли ци ра ју у Фон ду, на кон че га су ко нач но до би ли свој кров над гла вом.

вољ на, али сре ди ли смо све сво јим ру ка ма. До са да ни смо има ли ни шта, та ко да ова је ку ћа ипак по че так, па ће на шој де ци у бу дућ но сти ваљ да би ти дру га чи је ис при ча ла је Јо ван ка Пе тро вић. Нај зна чај ни је ове го ди не, ка ко ка же Пај тић, је сте осни ва ње срп ске бан ке у Хр ват ској. Те сла бан ка је у овом тре нут ку пре ко 70 по сто у вла сни штву По кра ји не.

- Не ма мо на ме ру да за др жи мо та ко ви со ко уче шће, али смо же ле ли да, са Срп ским на ци о нал ним ве ћем, ство ри мо пред у сло ве да по врат ни ци мо гу да поч ну да се ба ве по љо при вре дом, да отво ре ма ло или сред ње пред у зе ће, јер без мо гућ но сти ег зи стен ци је они се не ће оста ја ти на под руч ју Хр ват ске - ис та као је Пај тић. У Ср би ји још увек има 53 ко лек тив на цен тра и два ре ги стро ва на и не ко ли ко не ре ги стро ва них у Вој во ди ни, у ко ји ма жи ви пре ко 3.000 из бе глих ли ца. По ред то га у Вој во ди ни бо ра ви и пре ко 120.000 ли ца ко ји су та ко ђе на пу сти ли сво је до мо ве, али су при хва та њем срп ског др жа вљан ства из гу би ли ста тус из бе гли ца. Ти ме су, ме ђу тим, са мо фор мал но сте кли дру га чи ји по ло жај, док је њи хов еко ном ски и со ци јал ни ста тус остао исти. Ве ћи на их ида ље ни је ре ши ла стам бе но пи та ње, као ни имо вин ска пи та ња из зе мље по ре кла, те про бле ме од при зна ва ња рад ног ста жа до пен зи ја. Д. Ба јић

Бес плат не кар те

КИ КИН ДА: Ме шта ни се ла ко ји до би ју по сао у гра ду или не ком дру гом се лу на те ри то ри ји ки кинд ске оп шти не има ће пра во на бес плат ну го ди шњу кар ту Јав ног пред у зе ћа „Ауто пре воз“. Ова по год ност ва жи од 1. ју ла. Сви сред њо школ ци ко ји пу ту ју на при јем ни ис пит у Но ви Сад, Бе о град или Су бо ти цу до би ће бес плат ну по врат ну кар ту. Бес плат не по врат не кар те за од ла зак на по ла га ње при јем них ис пи та за фа кул те те и ви со ке шко ле до би ће и свр ше ни сред њо ш кол ц и из ки к инд с ке оп шти не. А. Ђ.

Књи жев но ве че Гор да не Ћир ја нић НО ВИ БЕ ЧЕЈ: На род на би бли о те ка Но ви Бе чеј, ор га ни зу је су тра књи жев но ве че и про мо ци ју књи ге ’’Оно што од у век же лиш’’ Гор да не Ћир ја нић, до бит ни це НИН-ове на гра де за 2010. го ди ну. Гост ве че ри је би бли о те кар-са вет ник Рад ми ла Ку чер. При мо ци ја ће се одр жа ти у ба шти На род не би бли о те ке, а по че ће у 20 са ти. М. К.

Нај леп ше уре ђе но школ ско дво ри ште

ИЗА БРА НА НАЈ ЛЕП ША ДВО РИ ШТА У ОП ШТИ НИ ТЕ МЕ РИН

При зна ња у пе так ТЕ МЕ РИН: Нај леп ше уре ђе но дво ри ште у оп шти ни Те ме рин у 2011. го ди ни има Иштван Би а чи из Те ме ри на. То је ми шље ње пе то чла не ко ми си је ре со ра за за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ског ве ћа Нај леп ше уре ђе но дво ри ште на под руч ју Пр ве МЗ у Те ме ри ну има Бран ко Ко сић, дру го ме сто осво ји ла је Го спа ва Ру жи чић, тре ће Ер же бет Ше т а л о. У МЗ Ста ро Ђур ђе во у Те ме ри ну на гра ђе на су дво ри шта Ми це Зу кић и Бо сиљ ке То мић. Дра ги ца Па вин је до ма ћин нај леп шег дво ри шта у Бач ком Јар ку, дру го ме сто при -

па л о је Пе р и Ро ди ћ у, тре ће Ста ни Сто ја но вић. На гра ђе на су и три дво ри шта у Си ри гу. Њи хо ви вла сни ци су Ко виљ ка За рић, Ве сна Тин тор и Ми ло мир ка Ђу рић. Нај леп ше уре ђе но школ ско дво ри ште има Сред ња шко ла „Лу ки јан Му шиц ки“, ко ја ко ри сти дво рац ко ји је по ро ди ца Се чењ из гра ди ла пре 215 го ди на, а на гра ди ће се и школ ско дво ри ште ОШ „Да ни ло Зе ле но вић“ у Си ри гу. При зна ња вла сни ци ма нај леп ших дво ри шта би ће уру че на у пе так 24. ју на. М. Ми ло је вић

овог Цен тра, Оп шти на Чо ка ће омо гу ћи ти ква ли тет ни је усло ве жи во та и ин те гра ци ју де це са смет ња ма у раз во ју, де це са ин ва ли ди те том и де це са по ре ме ћа ји ма у по на ша њу. Бо ра вак де це у днев ном цен тру у окви ру про јек та „Де ли мо осме хе“ је шест ме се ци, ме ђу тим, без у слов ни труд про јект ног ти ма, до при нео је то ме да се бо ра вак про ду жи за још две го ди не. В. Х.

„Дон-Дон” за ку пио „Фи де лин ку -пе ка ру” СУ БО ТИ ЦА: Пред у зе ће „Дон Дон„ из Сло ве ни је узео је у за куп су бо тич ку „Фи де лин ку - пе ка ру„, об ја ви ла је ло кал на те ле ви зи ја „Yueko”. Уго во ром ко ји је пот пи сан са пред у зе ћем ко је у Ср би ји про из во ди и пла си ра пе кар ски бренд „Тво јих пет ми ну та„, су бо тич ка пе ка ра ће би ти огра нак но вог пред у зе ћа „Фи де лин ка Пе ка ра но ва„ са сво јим брен ди ра ним про из во ди ма, а ве ћи на рад ни ка ће да оста не на сво јим рад ним ме сти ма. „Днев ник„ је пре не што ви ше од ме сец да на пи сао да ће пред у зе ће би ти да то у за куп сло ве нач кој фир ми, са мо он да ни је ре че но да је у пи та њу фир ма „Дон Дон„ ко ја је и ве ћин ски вла сник пе ка ре ПДМ, ко ја се на ла зи у ме сту Пу дар ци, јер се че ка ло да бу де пот пи сан уго вор. На ре а ли за ци ји овог по сла су би ли укљу че ни за ин те ре со ва ни за куп ци, по ве ри о ци, сте чај ни управ ник, Град Су бо ти ца и град ски Син ди кат. А. А.

Опа су љи се чо ве че!

БАЧ КО ПЕ ТРО ВО СЕ ЛО: У ор га ни за ци ји Ме сног од бо ра ПУПС и Гра ђан ске ини ци ја ти ве Бач ко Пе тро во Се ло, да нас ће се у спорт скоре кре а тив ном цен тру крај ре чи це Чик одр жа ти тра ди ци о нал на ма ни фе ста ци ја по име ну „Опа су љи се чо ве че!“. Ка ко се оче ку ју го сти из свих на се ље них ме ста бе чеј ске оп шти не, Бач ког Гра ди шта, Бе че ја, Др ља на, Ми ле ше ва и Ра ди че ви ћа, ор га ни за тор ће их до че ка ти крај по сла сти чар ни це „Ра фа е ло“ у цен тру се ла из ме ђу 10,30 и 11 са ти. По сле оку пља ња, сле ди по се та ма на стир ском ком плек су Ус пе ње пре све те бо го ро ди це и од ла зак на ме сто дру же ња. До за јед нич ког руч ка у 15 са ти, где ће на ме ниу би ти па суљ при пре мљен на пе тро во сел ски на чин, го сти ће се дру жи ти уз кар та ње, пи ка до, шах и шет њу. Ако се го сти сло же, до ма ћин је спре ман да их при по врат ку ку ћи во ди до чу ве ног пе тро во сел ског ре сто ра на „Па рош Чи лаг“. В. Ј.

Ет но фест у Кр че ди ну

КР ЧЕ ДИН: Ет но фе сти вал „Бо гат ство раз ли чи то сти„ одр жа ће се у Кр че ди ну од 24. до 26. ју на, са оп шти ла је ју че Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ср би је (ТОС). На тој ма ни фе ста ци ји, ка ко је на ве де но у са оп ште њу, пред ста ви ће се не ма те ри јал но кул тур но на сле ђе Ср би је из ра же но кроз оби ча је, ри ту а ле, на род ну ра ди ност, ста ре за на те и тра ди ци о нал ну хра ну и пи ће. То ком сва три да на фе сти ва ла пред ста ви ће се и кул тур ноумет нич ка дру штва из ра зних кра је ва Ср би је, као и там бу ра шки ор ке стри итру ба чи, а би ће пред ста вље не и на род не но шње, ет но су ве ни ри идру ги об ли ци на род ног ства ра ла штва. У пе так, 24. ју на, би ће ор га ни зо ван и Окру гли сто на те му „Ту ри стич ка ва ло ри за ци ја не ма те ри јал ног кул тур ног на сле ђа Ср би је„ на ко јем ће уче ство ва ти пред став ни ци не ко ли ко ми ни стар ста ва, при вред них ко мо ра, ту ри стич ких ор га ни за ци ја и уста но ва кул ту ре Ср би је. (Бе та)

12

CRnA HROnikA

sreda22.jun2011.

dnevnik

IS TRA GA SPE CI JAL NOG TU @I LA [TVA

Sum we u ve zi s na bav kom vak ci na pro tiv sviw skog gri pa SBPOK raspola`e podacima po kojima je buxet dr`ave o{te}en za vi{e od milion i po evra tokom postupka nabavke vakcine protiv „sviwskog gripa„.

Beogradska {tampa pi{e da Specijalno tu`ila{tvo proverava ove navode. B-92 otkriva koje su nelogi~nosti pratile nabavqawe te vakcine.

Prilikom otvarawa ponuda za uvoz vakcine protiv gripa A-H1N1, u novembru 2009, komisija je za proizvo|a~a izabrala {vajcarsku kompaniju „Novartis”. Uvoznik je bila „Jugohemija”. Kupqeno je vi{e od 850.000 doza vakcine „focetrija”. Cena po komadu je iznosila oko 800 dinara, ili oko 8,5 evra. To zna~i da je Srbija tada

vakcinu platila 6,8 miliona evra. Bilo je brojnih drugih nelogi~nosti tokom otvarawa ponuda.

U PO RA STU KRA \A BA KRA

Ma la ko rist, a ve li ka {te ta U posledwe tri godine u porastu je kra|a bakra. Podaci policije pokazuju da je razlog cena tog metala. Po~etkom godine na Londonskoj berzi metala, tona bakra vredela je vi{e od 10.000 dolara.

Pro{le godine u Srbiji je podneto vi{e od 2.000 prijava zbog kra|e bakra, a godinu dana pre toga upola mawe.

Glavna karakteristika svih kra|a bakra jeste nesrazmera izme|u vrednost koju lopovi dobiju i ogromne {tete koju naprave.

Ukradene bakarne cevi za dovod kiseonika u novopazarskom zdravstvenom centru, nestali deo ure|aja za zaustavqawe vagona, ubistvo ~uvara magacina iz kojeg je ukraden bakar, pokazuju da su razbojnici spremni i na najte`a krivi~na dela da bi

Sevojnu. Me|utim, u tom preduze}u su to demantovali.

– Nije ta~no da ukraden bakar zavr{ava u Vaqaonici bakra ni u najve}em delu u izvozu. Mi kao ozbiqna i odgovorna kompanija preko svoje slu`be bezbednosti radimo sa zvani~nim dr`avnim organima, u smislu, ako ima sumwe u neku koli~inu da je kradena, i re{ili smo odre|ene procese – rekao je generalni direktor „Vaqaonice„ Dra gan Su bo ti}.

Tokom pro{le godine iz Rudarsko-topioni~arskog basena „Bor” lopovi su poku{ali da odnesu blizu 12 tona bakra. U policiji ka`u da otkupqiva~i uglavnom ne znaju poreklo bakra.

– Nikada se bakar ne prodaje a da se ta~no registruje „prodat je kabl od 30 metara„. Kada ukradu

– Nismo dobili ono {to predstavqa, tako da ka`emo, konkursne uslove, dakle, kriterijume po kojima }e se to vr{i-

ti i nama je to usred tog postupka dato u ruke, pogledali smo i videli neke stvari. Na primer, ne mo`e biti va`na samo cena, va`no je i {ta je u pitawu, koji proizvod, wegov sastav, mo`e biti va`na kompletna isporuka, ali je va`na i dinamika – ka`e predsednik tenderske komisije Bra ni slav Ti o do ro vi}.

Druga krupna nelogi~nost jeste da je sama komisija upoznata sa svojim sastavom tek prilikom otvarawa ponude.

– Prvo, stru~ni deo komisije – koji ~inimo ja, koleginica Lon~arevi} i koleginica Markov –stavio je osnovnu primedbu da nije dobio ni re{ewe, jer smo mi u samom postupku otvarawa tenderske dokumentacije ili u toku otvarawa tenderske

dokumentacije dobili re{ewe da smo ~lanovi komisije i da sam ja predsednik komisije – ka`e Tiodorovi}.

Istraga Specijalnog tu`ila{tva za organizovani kriminal bi trebalo da proveri da li je bilo zloupotreba prilikom nabavke i poka`e da li smo vakcinu mogli platiti mawe. Bilo je i jeftinijih ponu|a~a. Primera radi, „Beksterova” vakcina je po dozi bila dva evra jeftinija.

Prosta ra~unica pokazuje da je Srbija, uvozom vakcine drugih ponu|a~a, mogla u{tedeti najmawe milion i po evra. Sporno je bilo i to {to je rok koji je ostavqen ponu|a~ima za predaju dokumentacije bio svega sedam dana, zbog ~ega su mnogi odustali od u~e{}a na konkursu.

NA VA LA STRA NA CA NA SE VER SR BI JE KO JI PO KU [A VA JU DA NA [U GRA NI CU PRE \U NE LE GAL NO

Imi gran ti „oku pi ra li” Su bo ti cu Grupa azilanata iz Avganistana i Iraka ve} nekoliko dana boravi u suboti~kom nasequ Prozivka s namerom da pre|u u Ma|arsku. Osim toga, u posledwe vreme se vi|aju u centru grada po trgovima i autobuskoj stanici.

U Policijskoj upravi u Subotici ka`u da sve migrante koje uhvate bez dokumenata upu}uju u prihvatne centre u Bawi Koviqa~i i Padinskoj skeli. Migranti, koji su u Subotici imaju re{ewe o otkaznom roku boravka u gradu, po proceduri trebalo bi da se jave u svoje ambasade i vrate ku}i. Problem je u tome {to ve}ina migranata ne ode da se javi u ambasadu nego poku{ava da pre|e granicu.

Azilanti se u posledwe vreme u prepodnevnim i popodnevnim ~asovima mogu videti u parku Prozivka, gde u dve grupe od po desetak sede na travi. Stanovnici Prozivke ka`u da nisu imali

Azi lan ti u par ku Pro ziv ka

problema s ovim nezvanim gostima.

– Migranti koji su posledwih dana vi|eni u Subotici su ve} u 90 odsto slu~ajeva procesuirani – rekao je v. d. {efa Odseka za

strance u suboti~koj Policijskoj upravi Alek san dar Obre no vi}. – Vra}eni su s granice, platili kaznu, dobili re{ewe o otkaznom roku i treba da se vrate ku}i. Me|utim, oni ne odlaze u

Ni{: Pri tvo re ni tak si sti iz No vog Sa da i Te me ri na

S ka pe le na gro bqu u Apa ti nu ukraden ba kar ni krov

do{li do metala ~ija je vrednost na crnom tr`i{tu pet evra kilogram.

Dar ko Cvi jo vi} iz Uprave kriminalisti~ke policije sma-

te kablove, oni zapale `ice i ostaje ~ist bakar. Problem je u tome {to taj bakar promeni nekoliko ruku – objasnio je Cvijovi}.

Pri tvor Su bo ti ~a ni nu Suboti~ka policija odredila je meru zadr`avawa Mi ro sla vu K. (26) iz tog grada zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela te{ke kra|e i kra|e.

Osumwi~eni se tereti da je, u vi{e navrata, zajedno s Bra ni sla vom G., s ku}e u izgradwi demontirao predmete od bakra, a iz ku}e otu|io ve}u koli~inu bakarnih cevi i razni alat, pri~iniv{i materijalnu {tetu od oko 400.000 dinara. Otu|ene predmete od bakra je prodavao kao sekundarnu sirovinu. Deo predmeta policija je prona{la kod osumwi~enog i vratila vlasniku ku}e.

Miroslav K. je uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici, koji mu je odredio pritvor.

A. A.

tra da ne postoji bakarna mafija i da su osobe izvr{ioci tih krivi~na dela lica niskog materijalnog i socijalnog statusa.

Poslanik Dra go qub Mi }u no vi} nedavno je izjavio da se bakar krade gde god da ga ima i da mora postojati neko ko taj metal naru~uje zbog wegove visoke cene. Mi}unovi} je rekao da je iz poverqivih obave{tajnih krugova dobio informaciju da taj metal zavr{ava u fabrici u

Po wegovim re~ima, te{ko je otkriti gde bakar na kraju zavr{i. On pretpostavqa da velika koli~ina tog metala zavr{i i van zemqe.

Kra|a bakra nije problem samo u Srbiji. Pre tri godine {panska policija uhapsila je 77 ~lanova jedne kriminalne grupe. Oni su osumwi~eni za kra|u bakarnih kablova i prodaju 1.500 tona tog metala firmama u Kini i Nema~koj.

(RTS)

– Onda smo dobili i poziv iz Ministarstva da idemo na taj tender, me|utim, nismo imali jo{ tada kompletnu dokumentaciju, nisu se jo{ znali termin i mogu}nosti, za koje koli~ine i kada. ^ekao se sertifikat Evropske agencije koji je trebalo da bude dobijen 15. decembra. Ali, naravno, po{to je tender pro{ao, mi onda nismo ni u~estvovali i nismo mogli uticati na odluku tenderske komisije – ka`e biv{i direktor „Sanofi–Aventisa„ Mi la din Vr ba {ki.

Tada{we obrazlo`ewe dato medijima jeste da je „Novartis” pobedio jer je jedini ispuwavao sve konkursne uslove.

Ove navode nije bilo mogu}e proveriti.

Ni{ka policija presekla je lanac krijuma~arewa dr`avqana Avganistana kroz Srbiju i uhapsila tri osobe koje su organizovale wihov ilegalni prevoz od Pre{eva prema Beogradu, me|u kojima je i jedan wihov sunarodnik, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi u tom gradu. [ef Odseka za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima Policijske uprave u Ni{u Du {ko Kli ko vac rekao je da su sedmorica Avganistanaca prekr{ajno ka`wena s 11 dana zatvora, dok je wihovom sunarodniku Ju su fu D. (22) istra`ni sudija Osnovnog suda u Ni{u odredio jedmose~ni pritvor zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi.

– Jednomese~ni pritvor je odre|en i dvojici taksista koji su u~estvovali u prevozu Avganistanaca, Pe tru S. (29) iz Temerina i De ja nu L. (40) iz Novog Sada – rekao je Klikovac na konferenciji za novinare.

Kako je saop{teno, ilegalno kretawe Avganistanaca uo~eno je kod naplatne rampe kod Doqevca, a dva automobila zaustavqena su kod naplatne rampe „Nais”.

Klikovac je kazao da je od po~etka godine na podru~ju ni{ke Policijske uprave registrovano oko 120 ilegalnih migranata i da ih je najvi{e iz Avganistana i Pakistana. Od tog broja 11 wih je zatra`ilo azil u Srbiji i upu}eni su u Centar za azilante, napomenuo je Klikovac.

(Ta njug)

svoje ambasade i ku}i neko preko krijum~ara poku{avaju da pre|u granicu. Obi~no idu u iz Subotice u Sombor, Kikindu i druge pograni~ne gradove. Mi u saradwi s Regionalnim centrom Grani~ne policije radimo na spre~avawu ilegalnih prelazaka granice. Re~ je uglavnom o migrantima iz severne Afrike koji u Srbiju dolaze preko Gr~ke ili Makedonije. Subotica im odgovara zbog geopoliti~kog polo`aja.

Podsetimo, sredinom pro{le sedmice u Horgo{u je boravila grupa od 23 azilanta iz Avganistana i Iraka, koja je u to pograni~no mesto kawi{ke op{tine do{la na sopstvenu inicijativu u nameri da pre|e u Ma|arsku.

Policija ih je u tome osujetila, uru~eno im je re{ewe o povratku u Prihvatni centar u Bawi Koviqa~i i oni su posle dva dana boravka u parku u centru sela napustili Horgo{. Ostala je, me|utim, nepoznanica da li su se javili u Bawu Koviqa~u ili su se preselili u Suboticu.

Po statisti~kim podacima, 2009. godine spre~eno je 259 ilegalnih prelazaka granice, 67 qudi je pre{lo i ma|arska policija ih je vratila i podnete su tri krivi~ne prijave. Lane je 450 migranata spre~eno u poku{aju ilegalnog prelaska granice, 273 lica je vra}eno iz Ma|arske i podneto je {est krivi~nih prijava. Ove godine u ilegalnom prelasku granice spre~eno je 242 lica, a 299 je vra}eno. Problem s migrantima je izra`en u svim zemqama u regionu, kao i Evropskoj uniji.

A. A.

NA KON [TO SU BIV [I PRI PAD NI CI OVK OSU \E NI U BE O GRA DU ZBOG RAT NOG ZLO ^I NA NA KO SO VU

@al ba „Gwi lan ske gru pe” – Grupa Albanaca osu|enih januara ove godine zbog ratnog zlo~ina nad Srbima u gwilanskoj op{tini 1999. godine, `alila se na prvostepenu presudu – izjavio je ju~e lider Partije za demokratsko delovawe Ri za Ha qi mi.

Haqimi, jedini Albanac-poslanik u Skup{tini Srbije, rekao je agenciji Beta da je u `albi navedeno da je presuda doneta na osnovu svedo~ewa „jednog za{ti}enog svedoka iz Pre{eva, poznatog po kriminalnoj pro{losti”.

– Presuda je doneta na osnovu direktnog svedo~ewa za{ti}enog svedoka iz Pre{eva za ~iji identitet ne znam kako je otkriven, ali on je svima u Pre{evu poznat po sumwivoj kriminalnoj pro{losti, dok su svi drugi svedoci bili indirektni – Srbi iz gwilanskog regiona kojima je neko nestao ili ubijen – kazao je Haqimi.

On je rekao da je petoro biv{ih pripadnika takozvane Gwilan ske gru pe Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va, osu |e nih zbog ratnog zlo~ina, u ku}nom pritvoru uz obavezu javqawa policijskoj stanici u Pre{evu, a ~e-

tvorica su u Centralnom zatvoru u Beogradu.

– Ne samo u ovom ve} u svim slu~ajevima nestalih ili ubijenih civila, dr`ava i pravosu|e moraju da na|u i kazne prave krivce. Ovo je te`ak i osetqiv proces i ne mo-

Hap {e we pri pad ni ka „Gwi lan ske gru pe”

`e se zatvarati zarad politi~kih efekata. Potrebno je sprovesti novi proces u saradwi s Euleksom i da se pravi krivci izvedu pred lice pravde – kazao je Haqimi.

Odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu osudilo je 21. januara devetoricu pripadnika takozvane Gwilanske grupe OVK na ukupno 101 godinu zatvora. Na po 15 godina zatvora osu|eni su Sa met Haj da ri, Se li mon Sa di ku i Agu{ Me me {i, na po deset godina osu|eni su Na zif Ha sa ni, Ah met Ha sa ni, Fa ton Haj da ri i Bu rim Fa zli ju, a osam godina dobili su Fe rat Haj da ri i Kam ber Sa hi ti.

Ahmetu i Nazifu Hasaniju, Hajdariju, Sahitiju i Fazlijuu sudsko ve}e ukinulo je pritvor krajem 2010. godine i wima je odre|ena mera zabrane napu{tawa mesta boravka u Pre{evu, uz obavezu javqawa u tamo{wu policijsku stanicu.

crna hronika

dnevnik

sreda22.jun2011.

13

NAJVI[A SUDSKA INSTANCA U DR@AVI DANAS RAZMATRA PREDLOG REPUBLI^KOG JAVNOG TU@IOCA

Ustav ni sud o za bra ni ra da Udru `e wa „1389” UTVR\EN IDENTITET MLADI]A STRADALOG PREKJU^E U NOVOM SADU

Po gi nu o mo to ra{ iz Srem ske Mi tro vi ce Po li cij ska upra va u No vom Sa du sa op {ti la je ju ~e da je u su da ru mo to ci kla i auto mo bi la, ko ji se do go dio u po ne de qak kod no vo sad skog Mo sta slo bo de, po gi nuo Mi lan \on li} (32) iz Srem ske Mi tro vi ce.

Vo ze }i mo to cikl, s bu gar skom re gi star skom ta bli com, on se su da rio s auto mo bi lom mar ke „beem-ve„, ko jim je upra vqao se dam na e sto go di {wi No vo sa |a nin.

Po li ci ja je iz ve {taj o toj saobra}ajnoj nesre}i dostavila nadle`nom tu`ila{tvu a protiv maloletnog voza~a automobila podnela krivi~nu prijavu jer je upravqao vozilom bez nadzora osobe koja ima voza~ku dozvolu najmawe pet godina, kako je to zakonom propisano, navedeno je u saop{tewu novosadske policije.

M. V.

USMR]ENA @ENA U SELU KOD KRAQEVA

Sin osum wi ~en za ubi stvo maj ke Si bin ka Pa vlo vi} (73) iz se la Ro }e vi }i kod Kra qe va pre kju ~e oko 17 ~a so va na |e na je mr tva u svo joj po ro di~ noj ku }i, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Kra qe vo. Zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {kog ubi stva uhap {en je wen sin Ra doj ko P. (50) ko me je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti. On }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra qe vu.

Uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Vi {eg su da u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i pri pad ni ka Ode qe wa kri mi na li sti~ ke po li ci je PU Kra qe vo. Po li ci ja sa op {ta va da se na sta vqa rad na ra sve tqa va wu okol no sti ve za nih za iz vr {e we ovog kri vi~ nog de la.

Ustav ni sud Sr bi je raz ma tra }e na da na {woj sed ni ci pred log re pu bli~ kog jav nog tu `i o ca za za bra nu ra da Udru `e wa gra |a na „1389”, ob ja vqe no je na saj tu tog su da.

Zbog de lo va wa usme re nog na na sil no ru {e we ustav nog po ret ka, kr {e we za jam ~e nih qud skih i ma win skih pra va ili iza zi va we ra sne, na ci o nal ne ili ver ske mr `we, Slo bo dan Ra do va no vi} je u svoj stvu re pu bli~ kog jav nog tu `i o ca 25. sep tem bra 2009. pod neo Ustav nom su du pred log za za bra nu ra da udru `e wa gra |a na „Ota ~a stve ni po kret Obraz” i „1389”.

Tu `i la {tvo je uo~i lo da su or ga ni za ci je „Obraz” i „1389” uzro~ ni ci broj nih in ci de na ta, ko ji ma su wi ho vi pri pad ni ci, pri dr `a va ju }i se osnov nih na ~e la, sta tu ta i sa op {te wa wi ho vih or ga ni za ci ja, na raz ne na ~i ne po vre |i va li Usta vom za ga ran to va na qud ska pra va.

Od lu ka Ustav nog su da u ovom slu ~a ju bi bi la ja sna po ru ka da ne u stav na i ne za ko ni ta de lat nost ovih or ga ni za ci ja i wi ho vih ~la no va ne }e bi ti to le ri sa na u na {em dru {tvu, na ve de no je u pred -

lo gu tu `i o ca. Pred log se za sni va na ~i we ni ci da, upr kos pro kla mo va noj to le ran ci ji u dru {tvu, iz ja ve i rad we ko je pred u zi ma ju ~la no vi „Obra za” i „1389” pred sta vqa ju si ste mat sko i kon se kvent no ugro `a va we slo bo de opre de qe wa qu di po ra znim

da ma za pre kr {a je, iz ve {ta ji ma po li ci je i po kre nu tim kri vi~ nim po stup kom. U pred lo gu tu `i o ca na vo di se da se u no vi je vre me u dru {tvu ja vqa ju raz li ~i ti ob li ci dis kri mi na ci je pre ma po je di nim de lo vi ma dru {tve ne za jed ni ce, gru pa ma i po je din ci ma, a

osno va ma i po ziv na us po sta vqa we to ta li tar nog, ume sto de mo krat skog dru {tva.

Osno va nost pred lo ga o za bra ni ra da ovih udru `e wa po tvr |u je se osnov nim na ~e li ma, sta tu tom i dru gim do ku men ti ma udru `e wa, iz vo di ma iz sa op {te wa, pod ne tim pre kr {aj nim pri ja va ma i osu -

{to iza zi va pa `wu jav no sti i stru~ nih kru go va.

Pra vo su |e je sve sno po tre be da od go vo ri na iza zo ve ko je po sta vqa ju po ja ve otvo re nog ili pri kri ve nog iz ra `a va wa mr `we pre ma oni ma s ko ji ma se ne de li isto mi {qe we, mo ral ni sta vo vi, po gled na svet, na ~in `i vqe wa ili bi lo ko ji dru gi ob lik is po qa va wa qud ske pri ro de, kao i pre ma de lu po pu la ci je raz li ~i tih sek su al nih sklo no sti, na ve lo je Tu `i la {tvo.

Tu `i lac pod se }a na to da Ustav omo gu }a va sank ci o ni sa we svih po vre da Usta vom i za ko nom za {ti }e nih qud skih pra va, ko ji ma se po vre |u je jav ni in te res, de fi ni san kao kor pus ju ris qud skih pra va, i na po mi we da se u slu ~a ju de lo va wa „Obra za” i

Netolerancija, iskqu~ivost i netrpeqivost Udru `e we gra |a na „1389” ka rak te ri {u ne to le ran ci ja, is kqu ~i vost i ne tr pe qi vost, na vo di se u pred lo gu tu `i o ca, i do da je da su po je di ni in ci den ti ~la no va ove or ga ni za ci je iz vr {e ni za jed no s ak ti vi sti ma udru `e wa gra |a na „Obraz”.

Tu `i lac is ti ~e u pred lo gu da se jav ni in te res Sr bi je u do me nu za {ti te qud skih pra va ne mo `e raz li ko va ti od dru gih dr `a va, a po seb no ne od ~la ni ca EU.

U SMEDEREVSKOM SUDU PO^ELO SASLU[AWE ZBOG KORUPCIJE NA PRAVNOM FAKULTETU U KRAGUJEVCU

Pe va~ Ra di {a Uro {e vi} svo de ~io u afe ri „in deks”

Pred sed ni ca su dij skog ve }a u fa kul te tu u Kra gu jev cu, po zna pred me tu ko rup ci je na kra gu je tom kao „afe ra in deks”. U tom va~ kom Prav nom fa kul te tu pred me tu ka sni je je ukup no op Sla |a na Boj ko vi} po ~e la je ju tu `e no 87 oso ba. Od tog bro ja, ~e sa slu {a va we sve do ka, me |u 33 stu den ta op tu `e na su za ku ko ji ma je is kaz dao i folk-pe po vi nu is pi ta, kao i 21 po sred va~ Ra di {a Uro {e vi}. nik iz van na stav nog oso bqa.

Pre to ga je sve do ki wa Ja smi Po zva no je 75 sve do ka. na Pe tro vi}, pla ~u }i, mo li la Kri mi na li sti~ ka po li ci ja su di ju da je oslo bo di sa slu {a wa od 22. fe bru a ra 2007. do po lov zbog te {ke po ro di~ ne si tu a ci ne mar ta iste go di ne uhap si la je. Od lu ~e no je da }e sve do ki wa dva de ka na, pro de ka na, naj ma we da ti iz ja vu na jul skom ro ~i {tu. 14 pro fe so ra i se dam po sred ni Sve dok Go ran Vi }en ti je vi} ka zbog sum we da su na Prav nom is ko ri stio je za kon sko pra vo da ne sve do ~i pro tiv su pru ge Bi qa ne, ko ja je op tu `e na da je za wu kod pro fe so ra Dra ga na Ba ta ve qi }a ur gi rao Ra di {a Uro {e vi}.

Sve dok Gvo zden Ro si}, re dov ni pro fe sor na Me di cin skom fa kul te tu u Kra gu jev cu, iz ja vio je da se ne se }a da je estrad nog umet ni ka Ra di {u Uro {e vi }a mo lio da po sre du je kod pro fe so ra Dra ga na Ba ta ve qi }a da Bi qa na Vi }en ti je vi} bez po la ga wa do bi je pre la znu oce nu iz pred me ta Ustav no pra vo. Uro {e vi} je Ra di {a Uro {e vi} ra ni je dao iz ja vu da ga ni ko ni je mo lio za po sre do - fa kul te tu u Kra gu jev cu pro da va we kod pro fe so ra, ve} da je va li is pit ne oce ne. Po op tu to bio obi ~an raz go vor dru go va `ni ci, di plo ma se mo gla ku pi s fud ba la. Uro {e vi} je, na upo - ti za su mu od 12.000 evra do zo re we pred sed ni ce ve }a da se 16.000 evra ili nov „be-em-ve” Ro si} ne se }a da je uop {te tra - 320D, a po zi tiv na oce na na jed `io we go vo po sre do va we, od go - nom is pi tu za sto ti nak do 1.500 vo rio da je on da „si gur no sa - evra, uni kat nu na ru kvi cu, kva wao” i da ne ma dru go ob ja {we - li te tan stra ni par fem, vi ski, we. upa qa~ ili bez na dok na de ako je Na sta vak sa slu {a wa sve do ka pro fe sor ku} ni pri ja teq stu za ka zan je za da nas. den ta.

Biv {e Okru `no jav no tu `i Pro fe so ri se te re te za ukup la {tvo u Sme de re vu po di glo je, no 159 kri vi~ nih de la. Od to ga sre di nom av gu sta 2007, op tu - je 114 kri vi~ nih de la pri ma wa `ni cu pro tiv 41 okri vqe nog u mi ta i 45 zlo u po tre ba slu `be pred me tu ko rup ci je na Prav nom nog po lo `a ja.

„1389” ja vqa ju i no vi ob li ci na sil nog istu pa wa ko ji zah te va ju stro `u osu du ak tiv no sti po je di nih wi ho vih ~la no va i za bra nu ra da or ga ni za ci je. Ukup na po vre da jav nog in te re sa sa sto ji se u to me {to sve do ci i `r tve in ci de na ta gu be po ve re we u prav ni si stem i pra vo su |e, a Sr bi ja gu bi ugled kao prav na dr `a va, na vo di se u pred lo gu tu `i o ca.

Pre gled po je di nih in ci de na ta u ko ji ma su u~e stvo va li ~la no vi „Obra za” ko si se s osnov nim ustav nim prin ci pi ma ko ji ma se ga ran tu je slo bo da go vo ra i udru `i va wa, na vo di se u pred lo gu, i de taq no na bra ja ju do ku men ti te or ga ni za ci je ko ji ima ju sta tu tar ni ka rak ter, kao i in ci den ti u ko ji ma su u~e stvo va li ~la no vi udru `e wa.

U Ustav nom su du }e da nas o pred lo gu re pu bli~ kog jav nog tu `i o ca za za bra nu ra da Udru `e wa gra |a na „1389” bi ti odr `a na jav na ras pra va, na ko ju su po zva ni re pu bli~ ki jav ni tu `i lac, ovla {}e ni pred stav nik udru `e wa Po kret „1389”, pred stav ni ci Mi ni star stva prav de, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, za {tit nik gra |a na i pred stav ni ci stru~ ne jav no sti.

Ustav ni sud Sr bi je za bra nio je 2. ju na ove go di ne, na pred log Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva, neo na ci sti~ koj or ga ni za ci ji „Na ci o nal ni stroj” da de lu je, pro mo vi {e i {i ri svo je pro gram ske ci qe ve i ide je, utvr div {i da je taj no udru `e we ~i je je de lo va we za bra we no sa gla sno Usta vu.

(Tanjug)

PROCES PROTIV BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA I JO[ 20 OSOBA

Kne `e vi}: Od na pla te za ze mqi {te su fi cift u bu ye tu Biv {i gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne `e vi}, ko me se pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du su di s jo{ dva de set oso ba po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, ve }i nom u ve zi s po stup kom za ku pa ne iz gra |e nog gra |e vin skog ze mqi {ta u pe ri o du 2006–2008. go di ne, iz ja vio je ju ~e da je „po osno vu na pla te na kna de za ze mqi {te od in ve sti to ra u tom pe ri o du ostva ren su fi cit grad skom bu xe tu od oko 500.000 evra“.

On je na ja vio da }e u tom do me nu we go va od bra na tra `i ti da se oba vi eko nom sko ve {ta ~e we ukup nog fi nan sij skog efek ta za Zre wa nin jer je, ka ko je na veo, do la skom broj nih in ve sti to ra u tom gra du „otvo re no hi qa de rad nih me sta, po osno vu ko jih se ubi ru ra zni po re zi, do pri no si i tak se“.

– I da nas po sto je sto ti ne hek ta ra ne iz gra |e nog grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta u Zre wa ni nu ko je se mo `e da va ti u za kup in ve sti to ri ma, ali od 2009. go di ne ne ma ni jed nog – ka zao je Kne `e vi}.

Ina ~e, ju ~e je na glav nom pre tre su pre zen to van na laz o do pun skom ve {ta ~e wu u ve zi s dve raz li -

~i te me to de ob ra ~u na ukup ne na kna de za ze mqi {te, ko ja je na pla }i va na na osno vu jed nog od dva do ku men ta ko ja su u tu svr hu u re le vant nom pe ri o du do ne le nad le `ne in sti tu ci je gra da Zre wa ni na.

Go ran Kne `e vi}

Od bra na je ju ~e oce ni la da je do pun ski na laz do neo od go vor na pi ta we ka ko se u po stup ku da va wa u za kup ze mqi {ta uz ce nu {est evra po kva drat nom me tru, ko ju ~i ne

tro {ko vi za ku pa i ure |e wa, na uku pan fi nan sij ski efe kat od ra zi la pri me na Ela bo ra ta o vred no va wu lo ka li te ta, a ko li ko bi se „ubra lo“ na osno vu Od lu ke o kri te ri ju mi ma i me ri li ma za utvr |i va we za kup ni ne i na kna de za ure |e we grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta, ko ja je, po sta vu op tu `be, tre ba lo da bu de pri me we na.

Ve {tak Ve li bor Pe ci ja je na veo da su ti me {to je na pla ta oba vqa na na osno vu Ela bo ra ta o vred no va wu lo ka li te ta, „ti tro {ko vi od in ve sti to ra na pla }e ni za ~i ta vo ze mqi {te, a ne sa mo za kva dra tu ru iz gra |e nog obje ka ta“.

Ve {tak ni je `e leo da od go vo ri na pi ta we od bra ne da li je, za hva qu ju }i na pla ti ze mqi {ta re a li zo va noj ob ra ~u nom na osno vu Ela bo ra ta, bu xet Zre wa ni na bio na do bit ku. Ipak, dao je po tvr dan od go vor na pi ta we advo ka ta Kr ste Bo bo te, bra ni o ca Go ra na Kne `e vi }a, „da li raz li ka iz me |u svo te ko je su in ve sti to ri pla ti li za ze mqi {te po osno vu Ela bo ra ta iz no si vi {e od 400.000 evra, od no sno, da li su in ve sti to ri to li ko vi {e pla ti li za par ce le ne go da je pri -

EKSPLOZIJA U LEPOSAVI]U

Bom ba is pod vo zi la ko sov ske po li ci je Vo zi lo Ko sov ske po li cij ske slu `be (KPS) ju ~e ra no uju tro je o{te }e no u Le po sa vi }u, na se ve ru Ko so va, ka da je eks plo di ra la ru~ na bom ba ko ja je bi la pod met nu ta is pod we ga. Po vre |e nih ni je bi lo, ali je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta na auto mo bi lu i ku }i Sr bi na u ~i jem dvo ri {tu je vo zi lo bi lo par ki ra no.

Port pa rol KPS-a Nu sret Meh me ti iz ja vio je Ta nju gu da su pri pad ni ci po li cij ske sta ni ce u Le po sa vi }u, za jed no s re gi o nal nom is tra `nom je di ni com nad le `nom za eks plo ziv na sred stva, iza {li na

li ce me sta oko 1.30 sat, po sle ano nim ne do ja ve.

– Ra di se o ru~ noj bom bi, za sa da ne zna mo o ko jem ti pu je re~. Po vre |e nih ni je bi lo. Na slu `be nom vo zi lu su po lo mqe na sta kla i o{te }e ni su to~ ko vi – ka zao je Meh me ti.

Vo zi lo KPS-a bi lo je par ki ra no u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e Sr bi na O. S. iz Le po sa vi }a, rad ni ka Po li cij ske {ko le u Vu ~i tr nu. Od si li ne de to na ci je pri ~i we na je ma wa ma te ri jal na {te ta na obli `woj ku }i uda qe noj 30 me ta ra od me sta eks plo zi je. Is tra ga o ovom slu ~a ju je u to ku.

me we na Od lu ka o kri te ri ju mi ma i me ri li ma?“ Pred sed ni ca sud skog ve }a su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} je, pri li kom po sta vqa wa pi ta wa, uka za la na to da je u pr vom ve {ta ko vom na la zu iz fa ze is tra `nog po stup ka „iz net za kqu ~ak da bi se po osno vu na kna de za ze mqi {te vi {e na pla ti lo da je pri me we na Od lu ka o kri te ri ju mi ma i me ri li ma“. S tim u ve zi, ve {tak je ob ja snio da je pr vo ve {ta ~e we oba vio po dru goj me to do lo gi ji „na ba zi do ku men ta o od lu ka ma grad skih or ga na o do de li lo ka li te ta in ve sti to ri ma i na osno vu pred vi |e nih ko e fi ci je na ta za iz gra |e nost“. Ve {tak je is ta kao da pri li kom iz ra de pr vog na la za ni je imao po dat ke o iz gra |e no sti lo ka li te ta i dru ga re le vant na do ku men ta, me |u ko ji ma do zvo le in ve sti to ra za iz grad wu, ko ji ma je, pak, ka `e, ras po la gao pri li kom do pun skog ve {ta ~e wa.

Do pun ski na laz ve {ta ka eko nom ske stru ke Pe ci je, ko ji je, po re ~i ma su di je Ma je Ko va ~e vi}-To mi}, do sta vqen su du 6. ju na ove go di ne, bi }e i da nas jed na od te ma na glav nom pre tre su.

J. J.

IZ CRNE GORE U SRBIJU JU^E DEPORTOVAN BORKO BRKQA^

Iz ru ~en osum wi ~e ni za 30 pqa~ ki Cr na Go ra iz ru ~i la je Sr bi ji Bor ka Br kqa ~a (22) iz Be o gra da, osum wi ~e nog da pri pa da gru pi ko ja se te re ti za 30 pqa~ ki ba na ka, po {ta, pum pi, kla di o ni ca i pro dav ni ca, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

U sa op {te wu se na vo di da je Br kqa~ iz ru ~en po na red bi Vi {eg su da u Be o gra du, ra di do vr {e wa kri vi~ nog po stup ka zbog vi {e kri vi~ nih de la raz boj ni {tva iz vr {e nih na te ri to ri ji Be o gra da.

Be o grad ska po li ci ja je u dve ak ci je po ~et kom fe bru a ra ove go di ne uhap si la {e sto ~la nu gru pu ko ja se sum wi ~i za 30 pqa~ ki to kom ko jih su ukra li vi {e od 100.000 evra. Deo gru pe uhap {en je u fe bru a ru na kon {to su iz po {te u Ve li kom Mo krom Lu gu ukra li po la mi li o na di na ra, a deo ubr zo, ta ko |e po sle raz boj ni {tva u po {ti na Al ti ni, iz ko je ukra de no mi lion di na ra. Ta da je po li ci ja sa op {ti la da jo{ tra ga za Bor kom Br kqa ~em i Bran kom Ko va ~e vi }em.

E. D.

14

dru[tvo

sreda22.jun2011.

OSMA CI SU TRA I PRE KO SU TRA NA ZA VR [NOM IS PI TU

Po sled wa pri li ka za sa ku pqa we bo do va Za vr {ni is pit na kra ju osnov nog {ko lo va wa, na ko ji ove go di ne osma ci iz la ze pr vi put, a po ~i we su tra u 10 sa ti te stom iz ma ter weg je zi ka i za vr {a va se u pe tak pro ve rom zna wa iz ma te ma ti ke, po sled wa je ste pe ni ca u po zi ci o ni ra wu ma lih ma tu ra na ta u tr ci za za u zi ma we sred wo {kol skih klu pa.

I ma da je na pr vi po gled ovo go di {wa for ma za vr {nog is pi ta tek ne znat no dru ga ~i ja od do sa da -

{weg kva li fi ka ci o nog, ko ji je bio ula zni ca za ~e tvo ro go di {we {ko lo va we, su {tin ske iz me ne ni su ma le pa je ne za hval no i prog no zi ra ti ka ko }e se ovo go di {wi ma li ma tu ran ti ras po re di ti po sred wim {ko la ma. Na i me, ovaj put na is pit iz la ze svi pa svi ima ju i {an su da bo do vi ma ko je su osvo ji li po osno vu uspe ha u osnov noj {ko li, do da ju i one osvo je ne na za vr {nom is pi tu te se mo `e de si ti i da se ma lom bro ju bo do va iz osnov ne {ko le do da ve li ki broj onih s te sta. Osim to ga, na tom is pi tu ne ma vi {e pra ga, pa ni onih po bod po te stu, is pod ko jeg se ne mo `e kon ku ri sa ti u ~e tvo ro go di {we {ko lo va we, a ne ma ni pred no sti za one ko ji osvo je po pet bo do va na te sto vi ma, {to ta ko |e mo `e da une se neo ~e ki va ne iz me ne na rang-li ste. Zbog sve ga, svr {e nim osma ci ma osta je da na te sti ra wi ma na za vr {nom is pi tu po ku {a ju da osvo je {to vi {e bo do va jer sva ki od tih bo do va po ve }a va mo gu} nost bi ra wa sred we {ko le, sme ra u woj, a sa mim tim i svo je bu du} no sti.

Iz ve sno je je di no da }e za sve bi ti me sta jer oko 80.000 svr {e nih osma ka u Sr bi ji ~e ka 86.000 me sta u sred wim {ko la ma. Me |u -

tim, ne ka od tih me sta pet na e sto go di {wa ci ma su vi {e, a ne ka ma we in te re sant na. Po Kon kur su Mi ni star stva pro sve te, ovo go di {wi osma ci na ras po la ga wu ima ju pe ti nu me sta u gim na zi ja ma, go to vo isto to li ko u tro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la, go to vo po lo vi nu u ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la, a ne {to vi {e od 11 od sto me sta je u ogled nim ode qe wi ma tro go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la. Ko ji }e od 233 obra zov nih pro fi la u 15 pod ru~ ja ra da ovo go di {wim osma ci ma bi ti in te re sant ni a ko ji ne, zna }e se tek po sle pre da je li sta sa `e qa ma za na sta vak {ko lo va wa, po ~et kom sle de }eg me se ca.

Ra ni jih go di na naj vi {e pri ja va bi lo je za ogled ne pro fi le, uve de ne u si stem u po sled wih se damosam go di na, i to u eko nom skim i me di cin skim {ko la ma, a pri met no je bi lo i sve ve }e in te re so va we za gim na zi je. Ta ko su do sa da na li sti naj po `eq ni jih {ko la, u ko ji ma je po sled wi pri mqen u~e nik imao naj ma we 98 od mo gu }ih 100 bo do va, bi le uglav nom me di cin ske {ko le i po ko ja gim na zi ja, a me |u ovim top-{ko la ma u Sr bi ji na {le su se i no vo sad ske, Me di cin ska {ko la „7. april” i Gim na zi ja „Jo van Jo va no vi} Zmaj”.

Pra vi hit me |u ra ni jim ge ne ra ci ja ma osma ka bi li su ogled ni tro go di {wi sme ro vi na ko ji ma se {ko lu je za ku va ra, ko no ba ra, po sla sti ~a ra, a od ~e tvo ro go di {wih – za po slov nog ad mi ni stra to ra i fi nan sij skog ad mi ni stra to ra. Ovi sme ro vi se od sep tem bra uvo de u re do van si stem, a ovo go di {wim ma lim ma tu ran ti ma na ras po la ga wu }e bi ti i pot pu no nov, ogled ni ~e tvo ro go di {wi pro fil u obla sti gra |e vi ne za teh ni ~a ra za odr `a va we obje ka ta. Osim {ko la u Be o gra du i U`i cu, ovaj pro fil uve den je i u Teh ni~ ku {ko lu „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” u No vom Sa du.

D. De ve ~er ski

dnevnik

NA CI O NAL NI SA VET MA \A RA SME WU JE GLAV NOG URED NI KA „MA \AR SOA”

Ne iz ve {ta va we o SVM-u ne do pu sti vo Uprav ni od bor dnev nog li sta „Ma |ar so„ i Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra od lu ~i li su da sme ne glav nog i od go vor nog ured ni ka ^a bu Pres bur ge ra zbog, ka ko tvr de „pro fe si o nal ne ne bri ge, pri stra snog in for mi sa wa i ten den ci o znog pi sa wa o ma |ar skoj za jed ni ci u Voj vo di ni„. „Ma |ar so„ je u ju ~e ra {wem bro ju ob ja vio da se me |u na vod nim pro fe si o nal nim gre {ka ma po mi we da list ni je do voq no iz ve {ta vao o ra du pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne [an do ra Ege re {i ja i da se no vi na ri li sta ni su po ja vi li na vi {e kon fe ren ci ja za no vi na re ko je je or ga ni zo vao Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra li sta La slo Jo `a na zvao je Pres bur ge ra pro ble ma ti~ nim jer su, ka ko tvr di, broj ni pro ble mi u ra du glav nog i od go vor nog ured ni ka u pro te klom pe ri o du „uzro ko va li sta we maw ka vog po ve re wa u od no si ma osni va ~a i glav nog ured ni ka„.

Pres bur ge ra da nas o~e ku je za se da we Od bo ra za in for mi sa we Na ci o nal nog sa ve ta, gde }e do bi ti pri li ku da od go vo ri na op tu `be, ali je na we go vo me sto ve} is pla ni ran do la zak we go ve ko le gi ni ce, no vi nar ke Mar te Var ju, {to je za „Dnev nik” i po tvr dio pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec. O sme ni }e, po sle od bo ra, u ~e tvr tak da se iz ja sni i Sa vet, {to }e sa svim si -

gur no bi ti po sled wi Pres bur ge rov dan na me stu glav nog i od go vor nog ured ni ka..

Ta ma{ Kor hec za „Dnev nik” ka `e da se sve o ~e mu go vo ri iz ve {taj o Pres bur ge ro vom ra du od no si na pe riod od po sled wih ne ko li ko me se ci.

– Pro u ~iv {i iz ve {taj, sma trao sam da je va `no da Sa vet o we go voj sme ni ras pra vi {to pre – re kao je Kor hec.

na ma |ar skom je zi ku ~i ji je osni va~ Na ci o nal ni sa vet. Pro blem je i u to me {to “Ma |ar so” ni je po slao no vi na ra na kon fe ren ci ju ko ju je or ga ni zo vao SVM, na kon od li~ nih re zul ta ta na iz bo ri ma za me sne za jed ni ce u Su bo ti ci.

Go to vo svi me di ji su se po ja vi li, a je di no za „Ma |ar so” to ni je bi lo od va `no sti – ka `e Kor hec.

Na{ sa go vor nik tvr di da se ne ra di o stra na~ kim stva ri ma te da

Bes kru pu lo zna kon tro la me di ja I ovaj slu ~aj po li ti~ ke sme ne ured ni ka, upo zo ra va ju NUNS i NDNV, po tvr |u je da po sto je }i si stem in for mi sa wa na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na omo gu }a va „bes kru pu lo znu kon tro lu me di ja od po li ti~ kih mo} ni ka”. „Ovim je ugro `e na i no vi nar ska pro fe si ja i pra vo gra |a na na va qa no in for mi sa we„, oce na je NUNS-a i NDNV-a, ko ji sma tra ju da je neo p hod no obez be di ti me ha ni zme da se za {ti ti ure |i va~ ka po li ti ka li sto va na ci o nal nih ma wi na od na sr ta ja po li ti ~a ra.

On je po tvr dio da je glo du ru “Ma |ar soa” za me re no to {to list ni je u do voq noj me ri iz ve {ta vao o ak tiv no sti ma pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne [an do ra Ege re {i ja, ko ji je naj vi {e po zi ci o ni ra ni Ma |ar u dr `a vi.

– „Ma |ar so„ ni je iz ve {ta vao ni o 6. ok to bru, ko ji je je dan od naj va `ni jih da tu ma u ma |ar skoj isto ri ji, a ko ji je Na ci o nal ni sa vet pro gla sio spo men-da nom ma |ar ske za jed ni ce u Voj vo di ni. To je ne do zvo qiv greh je di nog li sta

se Pres bur ge ru ne za me ra ne lo jal nost stran ci ve} pro pust u stru~ nom ra du i pro fe si o nal no sti.

Pres bur ger je, me |u tim, oce nio da po kre nu ta pro ce du ra pred sta vqa „po ~e tak mon ti ra nog pro ce sa i da op tu `be pro tiv we ga sa dr `e broj na ob ma wi va wa, ~i we ni~ ne gre {ke i sme {ne pro fe si o nal ne gre {ke„.

– „Ma |ar so„ ne `e li da po sta ne par tij ski bil ten. Ve ru je mo da je su {ti na ma win skog in for mi -

sa wa da u list une se mo do ga |a je za jed ni ce, iz ve {ta va mo i o ak tiv no sti ma po li ti ~a ra, ali da u da tom tre nut ku i kri ti ku je mo – ka zao je Pres bur ger.

On je oce nio da to po je din ci iz Na ci o nal nog sa ve ta i SVM-a ne mo gu da pri hva te i da je za to i do {lo do zah te va za we go vo raz re {e we.

I za no vi nar ska udru `e wa Pres bur ge ro va sme na je ne pri hva tqi va. Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne sma tra ju da od lu ka Uprav nog od bo ra pred u ze }a “Ma |ar so” da po kre ne pro ce du ru sme ne glav nog i od go vor nog ured ni ka ovog li sta pred sta vqa pri ti sak na me di je i slo bo du iz ra `a va wa i {a mar no vi nar skoj pro fe si ji.

U sa op {te wu NUNS i NDNV po zi va ju re dak ci ju “Ma |ar so” da „pru `i ot por ba ha tom po na {a wu osni va ~a, ~i ja je na me ra da od li sta po no vo na pra vi bez li~ no par tij sko gla si lo”.

No vi nar ska udru `e wa za raz lo ge za sme nu Pres bur ge ra ka `u da su „za lu ta li iz ne kih dru gih vre me na„: „To go vo ri o ne sprem no sti SVM-a i Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne da ~u ju bi lo ka kve kri ti~ ke to no ve usme re ne ka po li ti~ koj eli ti voj vo |an skih Ma |a ra, a ko ji su se mo gli pro ~i ta ti u li stu ’Ma |ar so’”, na vo di se u sa op {te wu.

P. Kla i}

DA NAS OD LU KA O NO VOM GE NE RAL NOM DI REK TO RU RTV-a

Isa kov di rek tor?

Ko }e bi ti no vi ge ne ral ni di rek tor Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne tre ba lo bi da bu de po zna to po sle da na {we sed ni ce Uprav nog od bo ra po kra jin skog jav nog ser vi sa. ^la ni ca Uprav nog od bo ra RTV-a Ta ma ra Bu re vi} po tvr di la je ju ~e u iz ja vi za na{ list da je sed ni ca tog od bo ra za ka za na za da nas i da }e na kon to ga na in ter net-stra ni te me dij ske ku }e bi ti ob ja vqe no ko je od pe to ro kan di da ta iza bran za ge ne ral nog di rek to ra.

Iako tvr di da o iz bo ru no vog ge ne ral nog di rek to ra RTV-a tre ba da od lu ~i, ka ko ka `e, „de vet gla va”, po je di ni no vo sad ski me di ji ra ni je su ve} ob ja vi li da }e to naj ve ro vat ni je

bi ti Si ni {a Isa kov, po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za pri vre du i funk ci o ner Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

Isa kov je di plo mi ra ni in `e wer elek tro teh ni ke i ra ~u nar stva. On je 1980. go di ne za po slen u Ra dio-te le vi zi ji No vi Sad, a od 2003. mu mi ru ju pra va i oba ve ze iz tog rad nog od no sa zbog ime no va wa na funk ci ju u po kra jin skoj vla sti. U RTV NS je po ~eo kao pri prav nik in `e we ra teh ni~ kog vo| stva i iz me |u osta log bio po mo} nik teh ni~ kog di rek to ra za pro iz vod wu i teh ni ku. O we go vom an ga `ma nu u LSV-u, u gla si lu „Slo bod na Voj vo di na” pi {e da je ~lan Sa ve ta za me di je

(2003), a da je od 2009. go di ne i pred sed nik Stru~ nog sa ve ta LSV-a za sa o bra }aj i te le ko mu ni ka ci je.

Sem Isa ko va, kan di da ti za ge ne ral nog di rek to ra RTV-a ko ji su se pri ja vi li na jav ni kon kurs i is pu wa va ju pro pi sa ne uslo ve su Mla den Dra `e tin, Pre drag Pe ri {i}, Dra gan Gu zi jan i Jo van M. Jo va no vi}.

No vi ge ne ral ni di rek tor RTV-a na sle di }e na tom me stu Bla `a Po po vi }a. Uprav ni od bor RTV-a ne dav no je sme nio me nax ment te me dij ske ku }e, me |u ko ji ma i Po po vi }a, zbog, ka ko je na ve de no, ne ga tiv ne oce ne gle da no sti i slu {a no sti pro gra ma.

S. N.

PO KRA JI NA I OVE GO DI NE STI MU LI [E BRU CO [E KO JI UPI [U DE FI CI TAR NA NA STAV NI^ KA ZA NI MA WA

Sti pen di ja za bu du }e „pro fe”

Ove, kao i pro {le go di ne ka da je to u~i we no pr vi put, re sor ni po kra jin ski se kre ta ri jat po dr `a }e i fi nan sij ski sti mu li sa ti bru co {e ko ji upi {u stu di je za na stav ni~ ka za ni ma wa iz obla sti pri rod nih na u ka de fi ci tar na po zva ni~ nim po da ci ma Po kra jin ske slu `be za za po {qa va we. Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce ras pi sao je Kon kurs za na kna de za so ci jal nu za {ti tu iz bu xe ta u obla sti vi so kog obra zo va wa u AP Voj vo di ni u 2011. za stu den te ko ji se {ko lu ju za de fi ci tar na na stav ni~ ka za ni ma wa u osnov nim i sred wim {ko la ma, a to su na stav ni ci/pro fe so ri ma te ma ti ke i fi zi ke.

U ovo go di {wem po kra jin skom bu xe tu za tu na me nu pla ni ra no je ukup no 3.327.000 di na ra, i to: 1.867.000 di na ra usta no va ma vi so kog obra zo va wa, od no sno za jed no krat nu na kna du fa kul te tu na ko jem se {ko lu ju bu du }i na stav ni ci de fi ci tar nih pro fi la, i 1.460.000 di na ra za stu den te po je din ce, od no sno jed no krat nu na kna du bru co {i ma ovih sme ro va ko ji su u te {kom so ci jal nom po lo `a ju, pri pad ni ci ma na ci o nal nih ma wi na i oni ma s po seb nim po tre ba ma.

Pra vo da kon ku ri {e za no vac na me wen usta no va ma ima fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du na ko jem se {ko lu ju stu den ti za na stav ni~ ka za ni ma wa de fi ci tar na u osnov nim i sred wim {ko -

la ma i op {te o bra zov nim pred me ti ma u sred wim {ko la ma ve za nim za pri rod ne na u ke. Fa kul tet je du `an da no vac ko ji do bi je ras po de li bru co {i ma upi sa nim u pr vu go di nu stu di ja 2011/12. na te ret bu xe ta na od go va ra ju }em stu dij skom pro gra mu, broj na kna da ne mo `e bi ti ve }i od 35, a stu den ti }e se

li~ no da kon ku ri {u za jed no krat ne sti pen di je ko je }e im bi ti do de qe ne od onih 1.460.000 di na ra za to na me we nih. Ovu na kna du mo `e do bi ti naj vi {e 25 stu de na ta, a ako ih kon ku ri {e ma we od tog bro ja, i po je di na~ ni iz nos sti pen di je }e bi ti ve }i, ali ne ve }i od 100.000 di na ra po stu den tu.

Star tu je pr va tr ka za in dek se Da nas u Sr bi ji po ~i we pr vi upi sni rok na dr `av nim fa kul te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma, a de voj ke i mla di }i ko ji `e le da se upi {u u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2011/12. go di ni ima ju tri da na za kon ku ri sa we. Pri ja ve i do ku men ta mo gu pre da ti da nas, su tra i pre ko su tra na ve }i ni fa kul te ta, od no sno {ko la, ali po ne gde je ras po red i dru ga ~i ji, pa je naj u put ni je da se o ter mi ni ma (kao i o po treb noj do ku men ta ci ji, iz no su na kna de za po la ga we pri jem nog...) pret hod no ras pi ta ju u usta no vi ~i ji in deks `e le.

Na 14 fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du bru co {ku ge ne ra ci ju 2011/12. ~e ka ukup no 8.710 me sta (od ~e ga 4.829 na te ret bu xe ta), a na ukup no de vet vi so kih stru kov nih {ko la u Voj vo di ni ima oko 3.000 me sta (vi {e 1.200 bu xet skih). ran gi ra ti po bro ju bo do va osvo je nih na pri jem nom is pi tu. Uko li ko na spi sku bu de ma we od 35 stu de na ta, iz nos jed no krat ne po mo }i po stu den tu mo `e se uve }a ti, ali ne mo `e pre ma {i ti 100.000 di na ra po stu den tu.

Ta ko |e, bu xet ski bru co {i ko ji upi {u de fi ci tar na na stav ni~ ka za ni ma wa, a ko ji su u te {kom so ci jal nom po lo `a ju, pri pad ni ci su na ci o nal nih ma wi na ili oso be s po seb nim po tre ba ma, mo }i }e

Pri ja ve na kon kurs pod no se se do kra ja pr vog upi snog ro ka, a ako wi hov broj bu de ma wi od pred vi |e nog mak si mal nog bro ja na kna da (35, od no sno 25), pri ja vqi va we }e bi ti mo gu }e i do kra ja dru gog (sep tem bar skog) ro ka za upis bru co {a. Obra zac upit ni ka mo }i }e da se pre u zme na veb-pre zen ta ci ji Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce.

V. ^e ki}

dRU[TvO

c m y

dnevnik

MO GU LI SE IZ BE ]I SKAN DA LI NA KON CER TI MA?

Ej mi ne vra }a pa re Bri tan ska pe va ~i ca Ej mi Vaj nha us je za skan da lo zan kon cert na Ka le meg da nu za ra di la naj ma we 250.000 do la ra, a be o grad ska pu bli ka – sad je ve} sa svim iz ve sno – ne }e mo }i da do bi je svoj no vac na zad jer je bri tan ska pe va ~i ca ipak is pu ni la uslo ve ugo vo ra. Po re ~i ma qu di ko ji se ba ve or ga ni za ci jom kon ce ra ta u Sr bi ji, da bi se ova kvi skan da li iz be gli, or ga ni za to ri bi tre ba lo da in si sti ra ju na ugo vo ru po ko jem bi ceo ili ve }i deo ho no ra ra mu zi ~a ru is pla ti li tek na kon na stu pa i ti me se do ne kle osi gu ra li. Me |u tim, Be o grad je tek od ne dav no na svet skoj kon cert noj ma pi, pa te {ko da bi iko mo gao po sta vqa ti ta kve uslo ve zve zda ma.

– U slu ~a je vi ma pro ble ma ti~ nih mu zi ~a ra po put Vaj nha u so ve, naj bo qe bi bi lo pot pi sa ti ugo vor po ko jem bi se ceo ho no rar ili we gov ve }i deo pla tio po sle kon cer ta – iz ja vio je di rek tor „Be o grad ske are ne„ De jan Pe tri ~e vi}. – Ni je re al no o~e ki va ti da ta kvi ugo vo ri na ma bu du br zo do de qe ni, ali mo `e se de si ti da kon cert Ej -

ke za sve te ri to ri je. Ti ugo vo ri sa dr `e ime umet ni ka, da tum i me sto odr `a va wa kon cer ta, we go vo mi ni mal no tra ja we, ce nu ho no ra ra i uslo ve pla }a wa.

– Ugo vor pod ra zu me va da umet nik odr `i kon cert, ali nig de ne pi {e ko ji je kva li tet tog na stu pa jer se pod ra zu me va da su u pi ta wu umet ni ci ko ji da ju od go va ra ju }i stan dard i kva li tet – ka `e di rek tor „Be o grad ske are ne„.

Ot ka za na evrop ska tur ne ja Ej mi Vaj nha us je ot ka za la svo ju evrop sku tur ne ju po sle skan da lo znog kon cer ta u Be o gra du, sa op {tio je wen me na xer. U sa op {te wu se na vo di da }e pe va ~i ca uze ti „ko li ko god vre me na joj tre ba“ da bi se do ve la u red. Me nax ment Vaj nha u so ve je po sle ka ta stro fal nog kon cer ta u Be o gra du naj pre ot ka zao dva na stu pa u Tur skoj i Gr~ koj, a po tom i osta tak tur ne je to kom ko je je tre ba lo da obi |e 12 gra do va. mi Vaj nha us i we gov ne ga ti van efe kat ima za re zul tat da se ubu du }e, ka da su u pi ta wu ova kvi umet ni ci, ve }i deo ho no ra ra pla }a po odr `a nom kon cer tu.

Pe tri ~e vi} je ob ja snio da je naj ve }i pro blem u to me {to su svi ugo vo ri o go sto va wi ma mu zi ~a ra tip skog ka rak te ra i {to naj ve }e svet ske ku }e, ko je za stu pa ju ve li ke zve zde i or ga ni zu ju wi ho ve tur ne je, ima ju ugo vo re ma we-vi {e jed na -

On je do dao da u slu ~a ju Vaj nha u so ve, ~i ji ho no rar iz no si iz me |u 250.000 i 350.000 do la ra, no vac ne }e bi ti vra }en jer je pe va ~i ca bi la 70 mi nu ta na sce ni.

Od go vor ni ured nik pro gra ma u Do mu omla di ne Be o grad Dra gan Am bro zi} sma tra da or ga ni za to ri kon cer ta ne ma ju mno go mo gu} no sti da se za {ti te jer se ugo va ra we na stu pa za sni va na ini ci jal nom me |u sob nom po ve re wu i uve re wu

da umet nik ne bi iz la zio na tr `i {te uko li ko ne ma {ta da po nu di.

On ta ko |e sma tra i da mo gu} nost pla }a wa ho no ra ra na kon odr `a nog kon cer ta ne po sto ji jer ni je dan mu zi ~ar u tom slu ~a ju ne bi do {ao.

– Po {to je kon cert odr `an, “Ava lon pro duk ci ja” ne mo `e da tra `i da im se vra ti no vac, ali mo `e pre ko su da u Lon do nu da do bi je od {te tu jer iz ja va me na xe ra da je po gre {io u pro ce ni ni je do voq na – re kao je Am bro zi}.

U „Ava lo nu” ka `u da su se po bri nu li za to da svi iz vo |a ~i ima ju ide al ne uslo ve za svo je na stu pe, ali da ni su mo gli uti ca ti na wi hov kva li tet.

– Or ga ni za to ri, na `a lost, ni kad ni su u mo gu} no sti da bu du za slu `ni ako iz vo |a~ odr `i od li ~an kon cert, kao {to ne mo gu uti ca ti na iz vo |a ~a ko ji odr `i lo{ na stup – na ve li su iz “Ava lon pro duk ci je”.

– Mi ne ma mo prav nog osno va da od or ga ni za to ra tra `i mo po vra }aj nov ca jer je Ej mi Vaj nha us odr `a la kon cert, bi la je na sce ni 70 mi nu ta, a od go vor nost za lo{ na stup sno si is kqu ~i vo ona – sma tra i pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je Go ran Pa po vi}.

sreda22.jun2011.

15

ZI DA WE AN DRI]-GRA DA U VI [E GRA DU

Sim bol pa ci fi zma Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik i pro sla vqe ni srp ski re `i ser Emir Ku stu ri ca pred sta vi li su u Be o gra du pro je kat iz grad we An dri}gra da, od no sno Ka men gra da u Vi {e gra du, i is ta kli da }e Ka men grad pro jek to va ti duh RS, ko ji pro is ti ~e iz An dri }e ve li te ra tu re. Iz grad wa Ka men gra da, za ko ji je re ~e no da je u funk ci ji raz vo ja mul ti et ni~ kog `i vo ta i pa ci fi ka ci je, po ~e }e 28. ju na, uz per for mans u ko jem }e u~e stvo va ti Sim fo nij ski or ke star ko ji }e svi ra ti ope ru „Kar mi na bu ra na”, uz zvu ke ba ge ra i ka mi o na na gra di li {tu.

Pla ni ra no je da iz grad wa gra da od 17.500 kva drat nih me ta ra bu de za vr {e na za ~e ti ri go di ne, od no sno da grad ske ku }e u gra du s okol nim uli ca ma bu du sta vqe ne „pod krov„ do de cem bra, a da u sep tem bru idu }e go di ne bu du otvo re ni, kao i da ~i tav pro je kat ko {ta od de set do 12 mi li o na evra.

Pred sed nik RS je re kao da je sve sprem no za po ~e tak iz grad we Ka men gra da na Vi dov dan, 28. ju na, i do dao da se ne }e sta ti dok sve u ro ku ne bu de za vr {e no, oce wu ju }i da }e Vi {e gra du bi ti vra }e na du {a.

to~ na Bo sna ne bu de „stra ti {te gde jed ni dru ge ubi ja ju„.

Go vo re }i o mo gu }im kri ti ka ma ko je }e do }i iz fe de ral nog de la Sa ra je va, Ku stu ri ca je re kao da ve }i na qu di zna da je iz grad wa ovog ka me nog gra da ne {to {to je do bro, ali da }e se „uvek na }i ne -

o mul ti et ni~ kom `i vo tu, ko ji to li ko pri `eq ku ju i ko ji se ta mo na vod no od vi ja„, u Ka men gra du do bi ti spo me nik i da bi ovaj grad tre ba lo da pa ci fi ku je sva ku ide ju, a na ro ~i to rat nu.

– Ovaj grad se gra di da ni kad ne bu de sru {en, {to je sa svim

ka eli ta„, ko ja }e bi ti pro tiv.

– Ka ko god mu sli man ski deo Sa ra je va bu de re a go vao, pro ma {i }e te mu, po {to ovaj grad tre ba da pa ci fi ku je sva do sa da {wa

obr nu to od slu ~a ja ru {e wa bi ste An dri }u u Vi {e gra du – re kao je Ku stu ri ca, na vo de }i da }e ovaj ka me ni grad bi ti oli ~e we du ha An dri }e ve li te ra tu re i da }e Vi {e grad ko na~ no do bi ti i „sr ce„ i bi }e mu vra }en dig ni tet, s ob zi rom na to da je re~ o gra du za ko ji se ve zu ju stra da wa na ro da.

Vi {e grad }e iz grad wom Ka men gra da do bi ti po zo ri {te, mul ti pleks, ku }u po sve }e nu An dri }u, uz ide ju da se we gov pe peo pre ne se u tu ku }u, a bi }e iz gra |e ni i {ko la i ho tel, sta ri du }a ni, cr kva... Ka me ni grad bi }e i sce no gra fi ja za no vi Ku stu ri ~in film „Na Dri ni }u pri ja„, za ko ji jo{ ni je re ~e no ka da bi mo gao po ~e ti da se sni ma jer su po treb ne ogrom ne svo te nov ca.

Emir Kusturica je naglasio da je ovo prvi projekat u istoriji ~ove~anstva koji nastaje inspirisan literaturom, odnosno delom velikog srpskog kwi`evnika i nobelovca Ive Andri}a, i da }e on biti simbol pacifizma Emir Ku stu ri ca je na gla sio da je ovo pr vi pro je kat u isto ri ji ~o ve ~an stva ko ji na sta je in spi ri san li te ra tu rom, od no sno de lom ve li kog srp skog kwi `ev ni ka i no be lov ca Ive An dri }a, i da }e on bi ti sim bol pa ci fi zma, da is -

rat na is ku stva, ko ja ni su do zvo li la da se raz vi je ta re ne san sna ide ja ko je za vre me Oto man ske im pe ri je ni je bi lo – re kao je Ku stu ri ca.

On je do dao da }e ta „pa ci fi ka ci ja i wi ho va ide ja u Sa ra je vu

U SR BI JI SE KOC KA JU I STA RI I MLA DI

^e ka ju da ih Bog jed nom po gle da U sve op {toj be di i ne ma {ti ni, ka da i na da za ka `e, mno gi se la te igra wa na sre }u, ve ru ju }i da }e ih “jed nom Bog po gle da ti” i ta ko re {i ti wi ho ve na go mi la ne pro ble me. Oni ko ji na vre me shva te da igre na sre }u i koc ka ret ko ili go to vo ni ka da ne re {a va ju `i vot ne pro ble me ima ju do voq no vre me na da se vra te sva ko dne vi ci, ma ka kva ona bi la, dok oni dru gi, a pro ce wu je se da je ta kvih gra |a na oko de set od sto, pro koc ka ju i ono {to ina ~e ne ma ju.

I s t r a ` i v a w a po ka zu ju da je da nas u Sr bi ji pro se ~an koc kar neo `e wen mu {ka rac od 25 go di na, da mu {kar ci sre }u tra `e u kla di o ni ca ma i u kar ta ma, dok `e ne igra ju lo to, bin go i greb-greb sre} ke.

Ta ko |e, po ka za lo je is tra `i va we, sve vi {e mla dih u Sr bi ji za vr {a va na kli ni ka ma za le ~e we za vi sno sti od koc ka wa.

Zva ni~ no u Sr bi ji ima 21.000 slot-ma {i na, 1.200 kla di o ni ca i vi {e od 2.000 raz li ~i tih koc kar ni ca. Tvr di se da je naj ma we jo{ to li ko onih ko ji ra de na cr no. Ako se ovo me do da da Upra va za igre na sre }u u Mi ni star stvu fi nan si ja ima sve ga {est in spek to ra i jed no vo zi lo, ko jim tre ba da obi |e sve ove sil ne, {to le gal ne {to ile gal ne koc kar ni ce i kla di o ni ce, ja sno je da od efi ka sne kon tro le ne ma ni {ta i da je put oni ma ko ji spas ili smi sao `i vo ta tra `e u koc ki otvo ren.

Ko or di na tor ka pro jek ta Od go vor nog koc ka wa dok tor ka Ve -

ra Tr bi} ob ja {wa va da raz li ~i ti fak to ri uti ~u na stva ra we za vi sno sti od koc ke, i to od po ro di~ nih i fak to ra sre di ne, do oso bi na li~ no sti ko ja za tim po se `e. Da ne ko po sta je za vi stan od koc ke, od no sno da ona pre sta je da bu de ali bi za po tra -

gu za bo qim `i vo tom, vi di se po sve ve }oj za o ku pqe no sti kla |e wem ili igra wem iga ra na sre }u, la ga wu, ~i we wu kri vi~ nih de la, za po sta vqa wu oba ve za.

Mno gi, na kon {to sa mi se be uve re u to da }e sle de }i put si gur no do bi ti ve }u ko li ~i nu nov ca ko jim }e “po kr pi ti” ru pe, po zajm qu ju pa re i ta ko upa da ju u du `ni~ ku kri zu iz ko je se po sle te {ko iz la zi. So ci o log @ar ko Tre bje {a nin ob ja {wa va da je u osno vi sva kog ~o ve ka `e qa za igra wem, kao {to je u osno vi sva kog igra ~a fa ta li zam.

– Koc ka ri se za pra vo igra ju sud bi nom i mno gi sma tra ju da su

sve mo }i i ~ak sprem ni na to da gu be jer su si gur ni da }e jed nom do bi ti – is ta kao je Tre bje {a nin.

Ta ve ra da }e se na kon ve li kog gu bit ka jed nom ipak po ja vi ti i ve li ki do bi tak na vo di go to vo po lo vi nu od ra slih gra |a na Sr bi je da igra ju lo to ili bin go, dok tre }i na re dov no od la zi u kla di o ni ce. No, na kra ju, od tog bro ja oko de set od sto po sta je ta ko zva ni pa to lo {ki koc kar, od no sno za vi snik od koc ke, po ke ra ili ru le ta, i ~e sto spas mo ra da po tra `i u ne koj od usta no va za le ~e we ne he mij skih za vi sno sti.

Mno gi po mo} za pa to lo {ke koc ka re – jer ih je sra mo ta da ih vo de le ka ru ili da ih na te ra ju da sa mi ta mo od la ze – tra `e od otvo re nih sa ve to va li {ta. Ta ko se pre ko SOS-li ni je mo `e za tra `i ti sa vet za za u sta vqa we onih ko ji su ve} uve li ko u{li u igre na sre }u. Pro {o go di {wi po da ci po ka zu ju da po mo} naj ~e {}e tra `e maj ke za svo je si no ve, po tom se stre i `e ne, a is po sta vi lo se da je naj vi {e za vi sni ka bi lo od elek tron skog ru le ta, po tom vi {e kom bi na ci ja iga ra, kao i da je za vi snost tra ja la od jed ne do pet go di na.

Za bri wa va ju po da ci da je je za vi snost od koc ka wa za hva ti la mla de te se da nas oni re gru tu ju/re gi stru ju jo{ u {kol skim klu pa ma. Pro ce ne stru~ wa ka go vo re da se 80 od sto mla dih bar jed nom u `i vo tu koc ka lo, a da }e ~e ti ri pro cen ta da na -

{wih ti nej xe ra za vr {i ti kao za vi sni ci od koc ke. Ru ko vo di teq ka Dnev ne bol ni ce za le ~e we ne he mij skih zvi sno sti u be o gra du dr Sne `a na Al ~az is ti ~e da je me |u koc ka ri ma sve vi {e mla dih iz pro stog raz lo ga {to smo okru `e ni koc kar ni ca ma i kla di o ni ca ma, a ti nej xe ri

Ru let i po ker stva ra ju pa to lo {ke koc ka re Is tra `i va we po ka zu je da naj vi {e {an si da za vr {e kao pa to lo {ki koc ka ri ima ju igra ~i ru le ta i po ke ra. ^ak pe ti na qu bi te qa ovih iga ra raz vi je za vi snost od koc ka wa. Ne {to bo qi su kla di o ni ~a ri, kod ko jih de set pro ce na ta ne mo `e da se od rek ne po pu wa va wa ti ke ta. Naj ma we onih ko ji ma je po treb no od vi ka va we ima me |u igra ~i ma kla si~ nih iga ra na sre }u kao {to su lo to i bin go.

su po seb no ose tqi vi jer wi hov mo zak bur ni je re a gu je na do bi tak ne go {to je to slu ~aj kod od ra slog ~o ve ka.

– Isto vre me no su ma we ose tqi vi na gu bi tak. Me |u na {im pa ci jen ti ma ne ma mno go ma lo let nih koc ka ra jer se to du go ne pre po zna je kao pro blem. Ro di te qi su to le rant ni sve dok de ca ne upad nu u ve li ke du go ve, a to se ipak de {a va ma lo ka sni je.

Pa ci jen ti na le ~e we po pra vi lu do la ze pod pri ti skom po ro di ce, i to tek na kon {to na pra ve dru gi ili tre }i dug ko ji obi~ no vra }a ju ro di te qi – ob ja {wa va dr Al ~az.

Omi qe na koc ka me |u mla di ma je sport sko kla |e we, a na dru gom me stu je elek tron ski

ru let. Na pra vqen je pro fil ma lo let nog koc ka ra s ko jim bi ro di te qi mla dih da nas mo ra li bi ti upo zna ti jer ka sno pri zna va we i shva ta we da im je de te “za gli bi lo” mo `e bi ti kob no.

Ne sa mo da je le ~e we pa to lop {kih koc ka ra du go traj no, jer se u naj bo qem slu ~a ju mo `e okon ~a ti za dve go di ne, ve} i wi ho vo de te mo `e za vr {i ti u za tvo ru zbog kri mi na la ko ji mo ra ~i ni ti da bi iz no va do la zio do nov ca za koc ka we. Po sa ~i we nom pro fi lu, ma lo let ni koc kar do la zi iz po ro di ce gde je koc ka uobi ~a je na, gde su ro di te qi po pu stqi vi, ta mo gde su lo {i po ro di~ ni od no si, to je i onaj ko je sklon de pre si ji i ner vo zi, ne si gu ran u se be, ba vio se ili se ba vi spor tom, imao je pro ble ma s igri ca ma i na kra ju, to mo `e bi ti onaj ko je ina ~e sklon al ko ho li zmu ili dru gim ob li ci ma za vi sno sti.

Pri hva ta we isti ne o pre ra sta wu u pa to lo {kog koc ka ra, bez ob zi ra na po ~et ni ciq i skrom nu `e qu da se do bi je ne {to nov ca da bi se pre `i ve lo ili bo qe `i ve lo, ni je ni ma lo la ko, ni ti se mu {kar ci, pa i `e ne, na to od lu ~u ju a da pret hod no ni su ose ti li po sle di ce ta kvog su no vra ta. ^ak ni pri sta nak na le ~e we ne pro la zi glat ko jer qu di se u tre nu ci ma sla bo sti, i po red na iz gled uspe {nog iz le ~e wa, vra }a ju koc ki i upa da ju u no ve pro ble me, uvla ~e }i u wih ce lu po ro di cu. Deo pa to lo {kih koc ka ra i stal nih igra ~a iga ra na sre }u na kra ju sa vla da pro blem, ali na kon {to su pro koc ka li i iz gu bi li si lan no vac, ne ki od wih po tra `e iz laz u sa mo u bi stvu, a deo za u vek za vr {i u za tvo ru jer im pqa~ ka ili ubi stva pred sta vqa ju je di ni na ~in da do |u do nov ca da bi na sta vi li da se koc ka ju.

Q. Ma le {e vi}

SPORT

sreda22.jun2011.

LAK PO ^E TAK ZA VOJ VO DI NU NA EVROP SKOM PU TU

U VO [I NA JA VI LI PR VO PO JA ^A WE

Pu to va we naj te `i pro tiv nik U svom no vom po ku {a ju da ne {to zna ~aj ni je ura de u fud bal skoj Evro pi, po sle vi {e od tri de ce ni je, no vo sad ski cr ve no-be li ni su mo gli po `e le ti lak {i po ~e tak. I ma da je u spor tu sve mo gu }e, lop ta je okru gla a sve dru ge iz li za ne fra ze bi tre ba le da osta nu sa mo fra ze, pred ~i we ni com da je pr vi pro tiv nik ne ja ki pred stav nik ma le ne alp ske kne `e vi ne Lih ten {tajn, sti {we ne iz me |u [vaj car ske i Austri je, ne tre ba uzi mi ca ti.

FK Va duc ( pi {e se Va duz) je naj u spe {ni ji tim Lih ten {taj na ize me |u se dam ti mo va ko li ko ih ima re gi stro va nih u Kne `e vi ni po zna toj kao svet ski po re ski raj, se di {te svet skih mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja i od re di -

dnevnik

c m y

16

Igra~ ki ka dar Za me ~e ve pro tiv Voj vo di ne tre ne ru Ori ju bi }e na ras po la ga wu - gol ma ni:@u li jem Fa vr i Pi ter Jel. Od bram be ni igra ~i: Pa skal Ba der, Pa skal ]e ro ne, Lu ka De ni ko la, Iv Ori, Mar tin Reh {taj ner, Mar ko Ric ber ger, Ro lan [vi gler i Re to Za ni.

Igra ~i sre di ne te re na: Franc Burg ma jer, Ra mon ]e ki ni, Ra fael, Di e go ]i ko ne, Ni ko las Ha sler, Ma rio Kencl, Ma rio Sa ra te, Flo rian [turm. Na pa da ~i: Ma ti as Ba ron, Gi lip Er ne, Da vid Ha sler, Mo re no Me ren da i Ma ri a no Tri po di. svo joj isto ri ji u{ao u Dru gu li gu [vaj car ske, a svo je naj ve }e uspe he za be le `io je 1960, 1978. i 1993. go di ne ka da je bio pr vo li ga{.

Na evrop skoj sce ni de bi to vao je u ta da {wem Ku pu ku po va u se zo ni 1992/93. u su sre ti ma sa eki -

Tre ner Erik Ori (1968) ro |en je u Utreh tu gde je i za po ~eo igra~ ku ka ri je ru, a za tim je na sta vio u ma we po zna tim ho land skim, austrij skim, ita li jan skim i en gle skim klu bo vi ma. Kao tre ner de bi to vao je na klu pi austrij skog klu ba Lu ste nau.

Ne ma wa ^o vi} i di rek tor Pro le te ra Go ran An ti}

Sti `e Ne ma wa ^o vi}

Pre ma re ~i ma sport skog di rek to ra FK Voj vo di na Mi o- dra ga Pan te li }a, No vo sa |a ni bi usko ro mo gli da do bi ju pr vo po ja ~a we u let wem pre la znom ro ku. U FC „Vu ja din Bo {kov” tre ba lo bi da stig ne ne ka da {wi na pa da~ no vo sad skog Pro le te ra, a u pro {loj go di ni ~lan mla dog ti ma Par me Ne ma wa ^o vi}.

- Na do brom smo pu tu da ot ku pi mo we gov ugo vor. Re~ je o ta len to va nom dva de se to go di {wa -

ku ko ji bi do bro do {ao na {em ti mu u no voj se zo ni - re kao je Pan te li}. ^o vi} (18. jun 1991. - 185 cm, 78 kg) je po ni kao u be o ~in skom Ce men tu oda kle je pre {ao u Pro le ter sa no vo sad ske Sla ne ba re. Od li~ ne igre u re do vi ma ovog dru go li ga {a pri vu kle su pa `wu me na xe ra Vla de Bo ro za na (za stu pao i tran sfer gol ma na Vla de Avra mo va iz Voj vo di ne u Ita li ju) ko ji je uve rio i od go vor ne qu de iz Par me da ta da {wi omla din ski re pre -

zen ta ti vac Sr bi je ima po ten ci jal za Se ri ju A, pa je u zi mu 2010. go di ne taj tran sfer re a- li zo van.

Po ten ci jal no po ja ~a we Voj vo di ne, ko je su No vo sa |a ni na me ra va li da an ga `u ju i pre go di nu i po da na, naj bo qe se sna la zi na me stu naj i stu re ni jeg igra ~a, ali i na po zi ci ji iza na pa da ~a. Kra si ga br zi na, pro dor nost i do bar {ut, a da li }e svo je vr li ne de mon stri ra ti u cr ve nobe lom dre su osta je da se vi di.

S. Sa vi}

NO VO SA \A NI TRA GA JU ZA GOL MA NI MA

Su pi} skup, Ki rov ski bli zu

Tre ner Va du ca Erik Ori (de sno)

{te svet skog xet - se ta. Ovaj klub je osvo jo io 40 pu ta na ci o nal ni kup, po sled wi put u pro te kloj se zo ni ka da je u fi na lu sa vla dao USV Ru gel sa 6:0. Lih ten {tajn je je di na ~la ni ca UEFA ko ja ne ma do ma }u li gu ta ko da se cr ve ni (na di mak FK Va du ca) tak mi ~e u Dru goj li gi [vaj car ske i pro te klu se zo nu za vr {i li su na 4. me stu sa 60 bo do va, uza ne ka da {wih le gen di {vaj car skog fud ba la Lo za ne (65 bo do va), Ser ve ta i Lu ga na (sa po 62 bo da).

Klub je osno van 14. fe bru a ra 1932. go di ne i 1956. je pr vi put u

pom ^r no mo rec iz Ode se. Va duc je do sa da od i grao 42 evrop ske utak mi ce i za be le `io je skor od {est po be da i {est ne re {e nih re zul ta ta, uz 26 po ra za. Naj ve }i evrop ski uspeh im je pla sman u tre }u run du kva li fi ka ci ja u se zo ni 2009/2010.

Svo je utak mi ce Va duc igra na Rajn park sta di o nu u Va du cu ko ji ima ka pa ci tet od 6.127 se de }ih me sta, pro se~ na po se ta na utak mi ca ma ovog ti ma je 1.056 gle da la ca. Di men zi je te re na su 105h68 m i ima mo gu} no s ti od i g ra v a w a no} n ih utak mi ca.

Da u na red nim me ~e vi ma Vo {a do |e do svo je 20. evrop ske po be de naj te `i pro tiv nik bi }e joj – pu to va we. Jer, do }i do Va du ca ni je ni ma lo lak po sao ma da le `i u sr cu Evro pe. Avi o nom do Ci ri ha ili In sbru ka, a on da pre ko dva sa ta vo `we, do du {e auto pu te vi ma, do od re di {ta. A na vi ja ~i ma ko ji se bu du od lu ~i li da pra te Voj vo di nu na ovaj iz let pre po ru ka je da po ne su ma lo vi {e nov ca ne go {to pla ni ra ju i iz be ga va ju ho te le u Va du cu i pla nin skom ra ju Mal bu nu.

Slo bo dan Va si}

UZ PLA SMAN PE TROV ^A NA U VOJ VO \AN SKU LI GU

Naj e fi ka sni ji i naj di sci pli no va ni ji Po sle ve o ma za ni mqi ve tr ke za vi {i rang u Pod ru~ noj li gi No vog Sa da za slu `e no je pr v o me s to osvo j i l a eki p a Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca i pla si ra la se u Voj vo |an sku li gu. Ima la je ~e ta tre ne ra Si n i { e Sta n i v u k a do s toj n e

su ve z a n i us p e s i Mla d o s ti ka da je pre tri go di ne eki pu uveo u Voj vo |an sku li gu (pre pet go di na u vi {i rang uveo je Bu du} nost iz Mla de no va).

U tom tre nut ku ni ku u klu bu ni je po mi {qao na vi {i rang, me | u t im, u pre o s ta l ih 28

Pa vlis re kor der Za eki pu Mla do sti to kom pr ven stva na stu pa lo je 30 fud ba le ra. Naj vi {e na stu pa ima Pa vlis (28 na stu pa), Ko bi la rov i Pu po vac (27), a naj bo qi strel ci su Zbu~ no vi} (10), Pa vlis i Pu po vac (8)... Osim wih, dres Mla do sti uspe {no su no si li: Fej |i (6), Ve se li} (24), Ka wa (22), ^a li ja (18), Ja ku{ (26), \u ki} (8), Sa ve qev (11), Ru par (19), Se ve ri qi (12), La li} (22), B. Sta ni vuk (3), S. Sta ni vuk (6), Zbu~ no vi} (26), Fa bri (4), Mar ~e ta (8), Ma qah (6), Pav ko vi} (11), Da ni lov (5), Stra jin (12), Sta ki} (10), Spa ji} (14), \or |e vi} (12), Stra ~in ski (2), Ra da ko vi} (12), O`vat (13), \u rik (2). tak ma ce u Ka be lu i Omla din cu, ali su se na kra ju za slu `e no ra do va li pe tro va~ ki pla vo-be li .

Po ~e tak se zo ne ni je obe }a vao ni { ta do b ro za eki p u Mla do sti po {to je u pr va dva me ~a do `i ve la po ra ze. Tre ne ra Zden ka Ki se qu za me nio je Si ni {a Sta ni vuk, za ko ga

utak m i c a Ba~ k o p e t rov ~ a n i su iz g u b i l i jed n u utak m i c u iza slu `e no osvo ji li pr vo me sto.

- Obe }ao sam po do la sku na kor mi lo Mla do sti da }e mo se bo ri ti za sam vrh i obe }a we sam is pu nio - po no sno is ti ~e Sta ni vuk i na sta vqa: - Ve ro vao sam u igra ~e,a dav no sam

na u ~io da je sa mo po u zda we po la zna ta~ ka ka uspe hu. Ukup no se dam pu ta u ka ri je ru sam ula zio u vi {e ran go ve, po ~ev od ne ma~ ke re gi o nal ne li ge pa do na {e pr ve i dru ge u ve li koj Ju o sla vi ji. Ono {to me is pu wa va je ~i we ni ca da je Mla dost u Pod ru~ noj li gi No vi Sad da la naj vi {e go lo va (56) a naj ma we pri mi la (27), osvo ji li smo pr vo me sto na i ferplej li sti, {to je sva ka ko za po nos. Po red do brih re zul ta ta, iz ne dre na su i ~e ti ri per spek tiv na igra ~a, dva de se to go di {wi Ka wa, se dam na e sto go di {wi Ja ku{ i Fa bri i de vet na e sto go di {wi Sa {a Sta ni vuk za ko jeg se dru gi klu bo vi oti ma ju.

Da li osta je te na klu pi Pe trov ~a na?

- Po nu da imam sa vi {e stra na jo{ od zim skog pre la znog ro ka, ali sam Pe trov ~a ni ma obe }ao da }u osta ti do le ta.

Sa da }u da se od mo rim i od lu ~im da li da osta nem ili odem u ne ki dru gi klub - is ta kao je iz u z et n i stru~ w ak Si n i { a Sta ni vuk.

M. Po.

Je dan sport ski list ju ~e je ob ja vio da je gol man Ja vo ra Ne ma wa Su pi} pot pi sao ugo vor s Voj vo di nom. Tu vest de man to vao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}.

- Pre go va ra li smo sa Su pi }em, ali uslo ve ko je je po sta vio ne mo `e mo da is pu ni mo.

Pre o sta je nam za to da se okre ne mo dru gim re {e wi ma.

Ze mu nac Alek san dar Ki rov ski je i da qe ak tu e lan?

- Ta~ no, bli zu je da po sta ne na{ ~lan, ali nam je po tre ban jo{ je dan, po mo gu} no sti is ku sni ji gol man. Tra `i mo naj bo -

Alek san dar Ki rov ski

qe re {e we uve re ni da }e mo po ~e tak tak mi ~ar ske se zo ne do ~e ka ti sa re {e nim pi ta wem na gol man skim me sti ma - is ta kao je Pan te li}.

Pod se }a mo, Voj vo di na je ovog le ta osta la bez tro ji ce gol ma na. @eq ko Br ki} pre la zi u Udi ne ze, Alek san dru Ke si }u is ta kao je ugo vor i tra `i no vi klub, dok je omla di nac Fi lip Pa jo vi} od bio da pot pi {e pro fe si o nal ni ugo vor u na me ri da ka ri je ru kao slo bo dan igra~ na sta vi u ino stran stvu.

S. S.

NO VO PRI ZNA WE BI SE RU FK BO LE SNI KOV

@u pi} po no vo u kam pu Mi la na Ta len to va nom gol ma nu Kri sti ja nu @u pi }u (11), od li~ nom u~e ni ku no vo sad ske O[ „\u ra Da ni ~i}“, spon zo ri su uru ~i li opre mu, neo p hod nu za we gov ve}

Kri sti jan @u pi}

tre }i bo ra vak u kam pu naj tro fej ni jeg ita li jan skog fud bal skog klu ba Mi la na. Ki ki, ka ko ga zo vu dru ga ri i sa ig ra ~i, od „Del ta spor ta“ je do bio naj kva -

li tet ni je ko pa~ ke i ru ka vi ce, sa op {tio je pred stav nik te kom pa ni je Vla di mir Ko zi}. On je na po me nuo da kom pa ni ja pre po zna je mla de ta len te u Sr bi ji i `e li da im po mog ne da ostva re svo je sno ve, {to }e omo gu }i ti i da oni ubu du }e do pri ne su raz vo ju spor ta u na {oj ze mqi.

Z a h v a l i v { i spon zo ri ma, me |u ko ji ma je i {a ba~ ka kom pa ni ja „BRM“, {to su ga po dr `a li da i tre }u go di nu za re dom tre ni ra u dva s p e c i j a l i z o v a n a cen tra za gol ma ne, @u pi} je po `e leo da po no vi uspeh od la ne, ka da je u ve li koj kon ku ren ci ji iza bran za naj bo qeg gol ma na Mi la no vog ju ni or skog kam pa.

On }e sa svo jim ro di te qi ma od 1. ju la bo ra vi ti u Ita li ji oko tri ne de qe ka ko bi na sta vio usa vr {a va we pr vo u kam pu u La Tu qi, ko ji vo di ~u ve ni tre ner mla |ih ka te go ri ja \i |i Ro ma no, a po tom i u cen tru For te dei Mar mi, u ko jem iza bra ne gol ma ne tre ni ra Ve le rio Fi o ri.

- @e lim da opet bu dem me |u naj bo qi ma u kam pu i da po no vo no sim po no sno za sta vu Sr bi je na San Si ru - re kao je ta len to va ni gol man pod se tiv {i ta ko na pro {lo go di {wi de fi le na pre pu nom ~u ve nom sta di o nu, ka da je pred na vi ja ~i ma ve li kog klu ba no sio za sta vu Sr bi je, kao je di ni pred stav nik na {e i osta lih ze ma qa Bal ka na.

Iako je taj tra di ci o nal ni skup Mi la no ve {ko le fud ba la odr `an ne po sred no po sle ne mi log do ga |a ja u \e no vi, ka da je deo na {ih na vi ja ~a iza zvao pre kid kva li fi ka ci o ne utak mi ce za Pr ven stvo Evro pe iz me |u Ita li je i Sr bi je, Kri sti jan s na {om za sta vom je apla u zi ma po zdra vqen od na vi ja ~a Mi la na. @u pi }a, ~la na no vo sad ske fud bal ske {ko le Bo le sni kov, stru~ wa ci iz Mi la na za pa zi li su pre tri go di ne, ka da su svoj kamp odr `a li u No vom Sa du, a ve} za sle de }e le to su ga po zva li u Ita li ju. Kri sti ja nov ta le nat, rad, trud, za la ga we na tre nin zi ma i zre lost de te ta tog uz ra sta osta vi li su sna `an uti sak na stru~ wa ke, pa je Ro ma no, je dan od naj bo qih ita li jan skih tre ne ra gol ma na, ita li jan skim me di ji ma iz ja vio da „de ~ak iz Sr bi je ima ne ve ro va tan ta le nat, fud bal sku in te li gen ci ju, zre lost, `e qu za u~e wem i na pre do va wem, si gur nost u se be i unu tra {wi mir“.

SPORT

dnevnik

No vi Pa zar bli zu eli te Ku lo ar ske pri ~e oko ro ta ci je u Su per li gi su iz gle da sa svim bli zu re a li za ci je. Po sve mu su de }i ume sto eki pe BASK, pr va ka Pr ve li ge, u elit no dru {tvo }e No vi Pa zar, ko ji je za u zeo tre }e me -

to bi tre ba lo da ve ri fi ku je Iz vr {ni od bor FSS, ve ro vat no na na red noj sed ni ci ko ja je za ka za na za 11. jul.

Ova kva vest ni je iz ne na di la pred sed ni ka Za jed ni ce, ujed no i jed nog od pot pred sed ni ka FSS Bra ni mi ra Ba ba ro gi }a,

O ~e mu je ta~ no re~, zna }e se usko ro. Ipak, osta je otvo re no pi ta we svr he tak mi ~e wa onih ko ji ni su sprem ni za na pa re dak, ve} za tr go vi nu sport skim re zul ta ti ma. Ni je is kqu ~e na mo gu} nost da se no vi auto gol Sa ve za oprav da i vi {im in te -

No vi Pa zar ima broj ne i oda ne na vi ja ~e

sto na ta be li. Na vod no, Be o gra |a ni ne is pu wa va ju uslo ve za tak mi ~e we u Su per li gi (fi nan si je i broj sto li ca na sta di o nu) pa }e svo je me sto ustu pi ti Pa zar ci ma, uz od re |e nu ma te ri jal nu na kna du. Pre go vo ri ula ze u za vr {nu fa zu, a sve

ko ji ni je imao ni ka kav ko men tar. Pre sa mo ne ko li ko da na, pri li kom `re ba tak mi ~ar skih bro je va klu bo va za no vu se zo nu, upu }e ne su ~e stit ke BA SKU-u na pla sma nu, bez po me na da klub ne is pu wa va uslo ve za do bi ja we li cen ce.

re si ma u okvi ru ak tu el ne si tu a ci je u ze mqi. Po sve mu su de }i, ~e ka nas jo{ jed no vre lo fud bal sko le to u ko jem se mo ra po tra `i ti i od go vor o pra vom smi slu funk ci o ni sa wa po pu lar nog spor ta.

Z. R.

SA PRI PRE MA PAR TI ZA NA U SLO VE NI JI

Od bra na naj ve }a ra na To pli da ni i hlad wi ka ve no }i na 300 me ta ra nad mor ske vi si ne do ~e ka li cu cr no-be le na Po hor ju, ne da le ko od Ma ri bo ra.

Fud ba le ri i stru~ wi {tab Par ti za na, po ja ~a ni ko or di na to rom za sport ska pi ta wa Al ber tom

to ra i u i{ ~e ki va wu od la ska Ste fa na Sa vi }a. Mo gu li oni to?

- Kr sta ji} ih je pra tio i u sa rad wi sam nom od lu ~io da mo gu da bu du ade kvat ne za me ne. U stva ri, na dam se da }e bi ti i bo qi ma da }e to bi ti te {ko -

Igra ~i Par ti za na po do la sku u Slo ve ni ju

Na |om ko ji je kao pret hod ni ca do {ao dan ra ni je, sti gli su u Slo ve ni ju ju ~e pre pod ne.

Be o grad ska eks pe di ci ja do {la je ne kom plet na, o~e ku je se

po ~eo je obra }a we no vi na ri ma tre ner Alek san dar Sta no je vi} dok su mu mla di na vi ja ~i Par ti za na iz Sr bi je pri la zi li i mo li li za auto gra me.

ve ni - na sta vio je mla di stru~ wak.

Da kle, iz u zev de snog be ka Alek san dra Miq ko vi }a, ko me za sa da kon ku ren ci ju pra vi sa mo Ni ko la Ak sen ti je vi} pri kqu ~en iz Te le op ti ka, kom plet na od bra na je re no vi ra na.

- To }e nam bi ti naj ve }i pro blem. Ne mo `e mo da ra di mo sa mo na tak ti ci, jer mo ra mo igra ~e i fi zi~ ki da pri pre mi mo. Bi }e neo p hod no do sta vre me na da se uigra ju, ali ne tra `i mo ali bi.

Qu bo mir Fej sa je oti {ao u Olim pi ja kos.

- Iz ra zio je `e qu da ide i raz u mem ga.

Pre go di nu i po imao je po nu du ( La cio) i ni je oti {ao, a po sle po vre de i du ge pa u ze ra zu mqi vo je da se bri ne za bu du} nost.

Kao {to sam i ra ni je go vo rio, i kao {to je bio slu ~aj na pri mer sa Kle om i Mo re i- rom, ne }u da za dr `a vam igra ~e ko ji `e le da idu. Pri to me ne mi slim ni {ta lo {e.

[ken di ja opa sni ja od Zriw skog Par ti zan }e no vu se zo nu otvo ri ti 13. ju la pro tiv [ken di je (u pre vo du zna ~i iskra) u Be o gra du u pr vom me ~u dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na. Sta no je vi} i sa rad ni ci su za dan, ko li ko je pro {lo od `re ba, sa ku pi li osnov ne in for ma ci je o pr va ku Ma ke do ni je, a de taq na ana li za }e tek usle di ti.

- Za sa da smo fo ku si ra ni na nas, da vi di mo ko }e jo{ od igra ~a da nam se pri kqu ~i - po ru ~io je {ef stru ke Par ti za na.

Jav nost sma tra da bi cr no-be li ma ve }i pro blem mo gli da pred sta vqa ju mo gu }i na vi ja~ ki su ko bi s ob zi rom na to da [ken di ju vo de Al ban ci. da }e joj se pri kqu ~i ti no vaj li ja iz Ala ni je, bu gar ski re pre zen ta ti vac Ivan Iva nov, a tre ba lo bi da do |e i dru go po ja ~a we na po zi ci ji {to pe ra, ^i le a nac Kar los La brin.

Upra vo wih dvo ji ca tre ba da pred sta vqa ju stub Par ti za no ve od bra ne po sle se o be Mla de na Kr sta ji }a na me sto sport skog di rek -

- Ne pla {im se i ne raz mi {qam o to me. Za ni ma me sa mo Par ti zan. Vi dim da nas jav nost tre ti ra kao ve li ke fa vo ri te, ali eki pa ko ja osvo ji ti tu lu sa 11 bo do va pred no sti za slu `u je po {to va we.

Sta no je vi} je po vu kao pa ra le lu sa du e li ma Par ti za na sa Zriw skim od pre ne ko li ko go di na ka da je vla da la ve li ka ten zi ja oko te re na zbog ~e ga je do {lo do in ci de na ta u Mo sta ru, a cr no-be li iz ba ~e ni iz Evro pe.

- Si gu ran sam da je [ken di ja znat no ja ~i pro tiv nik od Zriw skog i za to }e mo bi ti oba zri vi - is ta kao je Alek san dar Sta no je vi}.

Od bra na je do dat no de sta bi li zo va na ne do la skom Alek san dra La zev skog na Po hor je.

- On je po vre dio pri mi ca~ jo{ na der bi ju i od ta da ga mu ~i.

Po ~e }e da tr ~i tek za de se tak da na. Na me stu le vog be ka ima mo Vol ko va i Da vi do va, a na te za dat ke mo gu da od go vo re i Iva nov i Stan ko vi}, ta ko da smo po kri -

Upi tan {ta }e bi ti ako ode jo{ je dan zad wi ve zni, Ra do sav Pe tro vi}, Sta no je vi} je od go vo rio: - [ta da se ra di?! Ima mo Ka ma ru i no vaj li ju iz OFK Be o- gra da Mar ko vi }a, ko ji mo `da ne mo `e da bu de no si lac igre, ali mo `e da bu de ade kvat na za me na.

sreda22.jun2011.

17

CR VE NA ZVE ZDA PO ^E LA PRI PRE ME

Ti tu la je im pe ra tiv Po ~e li su sa pr vim da nom le ta fud ba le ri Cr ve ne zve zde pri pre me za no vu se zo nu. Ve} na star tu ja sno je ru ko vod stvo pre do ~i lo pro fe si o nal nom po go nu ka kva su o~e ki va wa, a sve sta je u sa mo jed nu re~- ti tu la.

- Ima mo ve li ke am bi ci je. U ovoj go di ni ne ma pre mi ja za dru go me sto, taj stav bri {e mo iz pra vil ni ka. Tra `i mo da se im pe ra tiv po be de pri hva ti, da tim mo ra da `i vi sa `e qom da se osvo ji ti tu la- po ru ~io je na oku pqa wu pred sed nik cr ve no- be lih Vla dan Lu ki}.

Pr va is ku {e wa eki pu o~e ku ju naj pre na me |u na rod noj po zor ni ci, u okvi ru kva li fi ka ci ja za LE. - Ci qe je do bar re zul tat u Evro pi, ali ne pra vi mo raz li ku u od no su na do ma }a tak mi ~e wani je bio pre vi {e pri~ qiv pred sed nik Lu ki}.

Tre ner Pro si ne~ ki ve ru je u be ri }et nu se zo nu.

- Bi }e mo ja ~i, mo `e mo da na p ra v i m o po m ak na pla n u igre. @e li mo da osvo ji mo pr ven stvo, pre ki ne mo do mi na ci ju Par ti za na. Po tru di }e mo se da do gu ra mo i do LE, ali tu }e mno go to ga za vi si ti i od fak to ra sre }e, pre sve ga po voq nog `re ba.

Bit ni je in for ma ci je o ka drov skoj pro ble ma ti ci ni su ba{ ser vi ra ne jav no sti. Ma ra ka nu su na pu sti li Ko ro man (Kri la so vje tov), Sta men ko vi} (Nef ~i) i Mi lo va no vi} (Lans), a an ga `a o va ni su Di mi tri je vi} (Rad) i Bra zi lac Pa {e ko.

Vla dan Lu ki}, pred sed nik Zve zde

- Ono {to smo hte li, is pu we no je. Do ve li smo dva kva li tet na igra ~a, po `e qi tre ne ra, ko ji mo gu da nam po mog nu. Po sto je jo{ od re |e ne kom bi na ci je, a kon kret nih po nu da za ne ke fud ba le re ko ji mo gu da idu jo{ uvek ne ma- kon sta to vao je Lu ki}.

Za me nik sport skog di rek to ra Go ran Va si li je vi} na ja vio je no ve tran sfe re.

- U to ku su pre go vo ri, pu no ra di mo, ma lo pri ~a mo. Ho }e mo da obez be di mo ade kvat na po ja ~a wa na ko ji ma je tre ner in si sti rao.

Mo gu} je do la zak be ka To dorvs kog (Po lo ni ja), kao i jo{ jed nog na pa da ~a iz Bra zi la.

U na red nih ne de qu da na bi }e ja sni je gde }e ka ri je ru na sta vi ti ka pi ten Nin kov (Fran cu ska ili

Bel gi ja), po tom Ka du, Sa vio, Pe ro vi}, Ka lu |e ro vi}...

- Upra vo ta ko, ve} za dva da na kre }e mo na pri pre me ko je }e mo oba vi ti na Zla ti bo ru. Tu }e bi ti po pri li~ na gu `va, ma da nam ne do sta ju Li Adi i Isah ko ji ima ju oba ve za u olim pij skoj se lek ci ji Ga ne. U ovom va ku mu mo `da stig nu i ne ki no vi igra ~i, ta ko da }e cr ta bi ti pod vu ~e na pred od la zak u Austri ju (30. jun18. jul). Ta da }u se opre de li ti za 23 igra ~a i tri gol ma na- po ru ~io je Ro bert Pro si ne~ ki.

Tre nut no stru~ ni {tab ras po la `e sa go to vo 35 fud ba le ra, a da nas }e bi ti upri li ~e na i pro mo ci ja Bra zil ca Pa {e ka. Na knad no }e bi ti de fi ni san sta tus Mi lo {a Ve si }a gol ma na ko ji je sti gao iz No vog Sa da na pro bu. Z. Ran ge lov

ZVE ZDA PRED STA VI LA PRED LOG RE FOR MI SU PRE LI GE

Za sve tli ju fud bal sku bu du} nost Cr ve na zve zda je pred sta vi la pred log pla na re for me do ma }e li ge i Za jed ni ce, ko ji je ve} pro sle |en na adre se klu bo va, FSS, Za jed ni ce i Mi ni star stva za sport. Ova kva ini ci ja ti va sa Ma ra ka ne po te kla je zbog tre nut no ve o ma lo {eg sta wa u srp skom fud ba lu (neo r ga ni zo va nost, po de qe nost, ne do sta tak spon zo ra, ne po ve re we iz me |u sa ve za i naj ve }ih klu bo va kao i lo{ imix u jav no sti) a obra zlo `i li su je pred stav nik rad ne gru pe Cr ve ne zve zde Ste fan Pan to vi} i ~lan UO Bra ni mir Ba ba ro gi}, uz na po me nu da to ni je ni ka kav ul ti ma tum ve} raz mi {qa we za rad sve tli je bu du} no sti na {eg fud ba la.

Pred la `e se da Su per li ga i da qe bro ji 16 ~la no va,a da se na red ne go di ne uve de ba ra` za po pu nu Su per li ge i kva li fi ka ci je za LE. Da Li ga utvr di mi ni mal ni bu xet od tri mi li o na evra ko ji bi ostva ri la pu tem TV pra va, spon zor stva i na osno vu po mo }i dr `a ve. Upra vo je po sled wi na ~in fi nan si ra wa, pre ma za mi sli cr ve no-be lih, po seb no va `an to kom pre la znog pe ri o da ko ji }e tra ja ti pr ve tri go di ne. Ide ja je da eks per ti u Za jed ni ci u sa rad wi sa FSS na pra ve bi znis plan i sa wi me na stu pe pred dr `av nim or ga ni ma. Od dr `a ve se ne bi o~e ki va lo da obez be di tri mi li o na evra, ve} da do ti ra ne do sta ju }a sred stva i ti me po pu ni bu xet za se zo nu.

Na osno vu ge ne ral nog spon zor stva, TV i ka blov skih pra va, Za jed ni ca je do sa da ubi ra la pri hod od 700.000 evra. U Zve zdi sma tra ju da bi se uz re or ga ni za ci ju me nax men ta i ve }u an ga `o va nost ve o ma la ko obez be di li ve }i pri ho di.

Na rav no, ne iz be `na stav ka je in fra struk tu ra, ko ja igra ve li ku ulo gu i ko ja je osnov ni uslov da RE VAN[ BA RA @A ZA SRP SKU LI GU - VOJ VO DI NA

Bo rac ju ri mi nus iz Ba~ ke To po le Re van{ me~ ba ra `a za pla sman u Srp sku fud bal sku li gu - gru pa Voj vo di na iz me |u no vo sad skog Bor ca i Ba~ ke To po le igra se da nas na Kli si. U pr voj utak mi ci sla vi la je Ba~ ka To po pla 3:1 (strel ci Pe ro vi} u 37. i 44. i Na| pal u 65. za Ba~ ku To po lu, a Ni ko li} u 25. mi nu tu za Bo rac).

Fud bal ski sa vez Voj vo di ne od re dio je da da na {wi re van{ me~ su di De jan San tra~ iz Pa vli {a, sa po mo} ni ci ma De ja nom Po to ~a nom iz Vr {ca i No vi com An |e lov skim iz Ka ~a re va.

Utak mi ca Bo rac - Ba~ ka To po la po ~i we u 17 sa ti.

se ostva ri am bi ci o zan plan po ve }a wa pri ho da od TV pra va. Tu se pre sve ga mi sli na po sta vqa we re flek to ra na sta di o ni ma, ka ko bi na vi ja ~i ma bi lo omo gu }e no da pra te me ~e ve u udar nim ter mi ni ma i ka ko bi mo gli da stig nu da pri su stvu ju utak mi ca ma usled svo jih sva ko dnev nih oba ve za.

Ko na~ no, pro me na for ma ta tak mi ~e wa pod ra zu me va pri su stvo spe ci jal nog kon tro lo ra su |e wa, ko ji bi bio pri hva tqiv za sve klu bo ve i ~i ji bi za da tak bio da, kao istin ski ne za vi sna li~ nost po mo gu} stvu stra nac, oba vqa du `nost kon tro lo ra su |e wa. Na rav no, on bi ra dio ne za vi sno od ve} po sto je }ih su dij skih or ga na ko ji su pod ju ris dik ci jom FSS. Za ni mqi va je i re or ga ni za ci ja sa me Za jed ni ce, u ko joj bi svi klu bo vi ima li po jed nu ak ci ju (glas) u no vo o sno va nom pred u ze }u. Oni bi ~i ni li Skup {ti nu, a pred sta vqa li bi ih is kqu ~i vo pred sed ni ci klu bo va, dok bi UO ~i ni lo 6 ~la no va i to oba ve zno ~el ni ci Zve zde, Par ti za na i Voj vo di ne, dok bi pre o sta la tri ~la na bi li pred stav ni ci sa te ri o to ri ja Voj vo di ne, is to~ ne i za pad ne Sr bi je. Za jed ni ca bi ima la i di rek to ra, ko jeg bi bi ra la Skup {ti na, a on bi bio pro fe si o na lac, sa mo sta lan u do no {e wu od lu ka iz nad le `no sti ru ko vo |e wa Za jed ni com fi nan si ja ma i ta ki mi ~e wem.

Na Ma ra ka ni sma tra ju da su pred lo zi do bra osno va za da qi di ja log i da ja sno mo gu da se pre po zna ju naj bo qe na me re da se od Su per li ge na pra vi pro iz vod ko jim bi se po no si li. Vi de }e mo ka kve }e bi ti re ak ci je na am bi ci o zan Zve zdin pred log re for mi.

Z. Ran ge lov

BUN DES LI GA

Bo ru si ja - Ham burg na star tu Fud ba le ri ak tu el nog pr va ka Ne ma~ ke u fud ba lu, Bo ru si je Dort mund, do ~e ka }e 5. av hu sta u pr vom ko lu no ve se zo ne u Bun des li gu eki pu Ham bur ga. Vi ce {am pion Ba jer iz Le ver ku ze na go sto va }e na otva ra wu no vog pr ven stva u Majn cu, jed nom od naj pri jat ni jih iz ne na |e wa u ne ma~ kom fud ba lu pro {le se zo ne.

Naj tro fej ni ji ne ma~ ki klub Ba jern Min hen, ko ji je u mi nu loj se zo ni za vr {io na sla boj tre }oj po zi ci ji na ta be li, u tr ku za no vi pe har na me wen naj bo qem u ze mqi kre }e su sre tom sa Bo ru si jom iz Men hen glad ba ha na do ma }em te re nu.

Pa ro vi pr vog ko la: Bo ru si ja Dort mund - Ham bur ger, Ver der - Kaj zer sla u tern, Ha no ver - Ho fen hajm, Majnc - Ba jer Le ver ku zen, [tut gart - [al ke, Keln - Volf sburg, Aug sburg - Fraj burg, Her ta - Nir nberg i Ba jern Min hen - Bo ru si jaa Men hen glad bah.

18

sport

sreda22.jun2011.

dnevnik

VOJVODINA PROMOVISALA STRU^NI [TAB I ^ETIRI IGRA^A

Am bi ci o zno na do ma }oj i me |u na rod noj sce ni Nenad Krsti} i Milo{ Teodosi}

Kr sti} u CSKA, Teo na me ti Ne nad Kr sti} i zva ni~ no je po stao igra~ CSKA iz Mo skve. On je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor sa ru skom eki pom.

Ru ski me di ji pre ne li su da je po sao uspe {no okon ~an, a da su osta li jo{ da se za vr {e ne ki prav ni de ta qi.

Za ka pi te na re pre zen ta ci je Sr bi je, ko ji je to kom ne dav no za vr {e ne se zo ne na stu pao za Bo ston Sel tik se, bi li su za in te re so va ni mno gi evrop ski klu bo vi, po put Bar se lo ne, Olim pi ja ko sa i Ka he La bo ral. On je od lu ~io da ka ri je ru na sta vi u Mo skvi, upr kos lo {em is ku stvu od pre tri go di ne, ka da je ne ko li ko me se ci no sio dres Tri jum fa iz mo skov skog re gi o na.

Kr sti}, ko ji je po sle Par ti za na 2004. oti {ao u NBA, gde je osim Bo sto na na stu pao za Wu Xer si i Okla ho mu Si ti, tre ba lo bi da do bi je {est mi li o na evra za dvo go di {wi ugo vor. Ru ski me di ji pre no se da je ve li ka ve ro vat no }a da u pa ke tu sa Kr sti }em u CSKA stig ne i we gov ve li ki pri ja teq iz re p re z en t a c i j e M i lo{ T e odosi}.

K o~nic u predstav qa Teo v va`e}i ugovo r sa Olimpij ak osom, a Mos kvo qa ni bi u s lu~aju wegove s lo bo de mora li da izdvoje milion i trista hiqada evra. ^elnici CSKA odbili su da komentari{u mogu}i transfer Teodosi}a, prenosi „Sovjetski sport”.

Ju ~ e r a {wa kon f e ren ci ja za me di je (or ga n i z o va n a u no vim klup skim pro sto ri ja ma na Sla noj ba ri gde je pro mo vi san no vi {ef stru~ nog {ta ba, we go vi sa rad ni ci i ~e tvo ri ca igra ~a) Ru ko met nog klu ba Voj vo di na odi sa la je po zi tiv nom ener gi jom, kre a tiv no {}u i am bi ci o zno {}u za no vu se zo nu u ko joj no vo sad ski su per li ga{ ga ji ve li ke am bi ci je, ka ko u do ma }em pr ven stvu, na ci o nal nom Ku pu i Su per ku pu, ta ko i na evrop skoj sce ni u Ku pu ku po va.

Iz bo rom za {e fa stru ke mr \or | a ]ir k o v i } a, mla d og i am bi ci o znog stru~ wa ka, kao i we g o v og pr v og sa r ad n i k a mr Vla di mi ra Cvi ja na i tim me na xe ra Go ra na Ar se ni }a do voq no go vo ri o Voj vo di ni nim na me ra -

Vo{a izgubila prezime Sednica Skup{tine novosadskog superliga{a donela je nekoliko promena. Prema re~ima predsednika kluba Milana \uki}a, Statut je uskla|en sa novim Zakonom o sportu, gde je izme|u ostalog objediwena funkcija predsednika Skuptine i Uparvnog odbora razdvojena na dve. Tako je novi predsednik Skup{tine mr Bo{ko Bari{i}, dok je Milan \uki} ostao prvi ~ovek UO. U novi UO kooptirana su tri ~lana: Vitomir Vu~kovi}, zamenik gradona~elnika Novog Sada, Veqko Maxi} iz Jugoinspekta i Milo{ Tomi} iz Regionalne privredne komore.

Ubudu}e Vojvodina }e izgubiti „prezime” @elezni~ar, koje je nosila prethodne ~etiri sezone. Klub je promenio i doskora{wu adresu, iz Masarikove 25 preselio se u dvoranu na Slanu baru (Sentandrejski put 106 b).

Sed moj si li obra tio se no vi tre ner mr \or |e ]ir ko vi}, ko ji je naj ve }i deo svo je ka ri je re pro veo u Voj vo di ni od i grav {i 300 utak mi ca i osvo jiv {i ~e ti ri tro fe ja.

{an su u klu bu gde sam pro veo po la igra~ ke ka ri je re. Za po ziv tre ne ra sam se spre mao de set go di na, a sta `i ra we sam oba vio u ve li kom klu bu ru mun -

SREFAN MARKOVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

[pa ni ja je vrh

Ste fan Mar ko vi} spa da u red onih za hval nih ko {ar ka {a, od ko jih tre ne ri i na vi ja ~i uvek zna ju {ta mo gu da do bi ju, ko ji prak ti~ no ne zna ju da pod ba ce i raz o ~a ra ju. Ni je igra~ po te za, ~e sto ume da ba ci „ci glu” van li ni je 6,75 me ta ra, ali ima mno ge dru ge kva li te te, zbog ko jih je po stao A re pre zen ta ti vac Sr bi je sa sa mo 18 go di na i zbog ko jih je i ovog le ta bio tra `en na evrop skom tr `i {tu.

Na red ne se zo ne bi }e start ni plej mej ker Va len si je, ume sto ame ri~ kog Cr no gor ca Oma ra Ku ka, ko jeg, pak, o~e ku je tran sfer u ne ki od naj ve }ih klu bo va na kon ti nen tu. Je dan od li de ra eki pe Va len si je, {pan ski re pre zen ta ti vac Vik tor Kla ver, ve} je Ste fa nu po `e leo do bro do {li cu pre ko Twit ter-a.

- Br zo smo se do go vo ri li. Svi pa pi ri su sre |e ni, osta lo je sa mo

da pro |em le kar ske pre gle de i pot pi {em ugo vor sa Va len si jom. @e le da bu dem wi hov no vi pr vi plej, Ku kov na sled nik, {to je si gur no ve li ka ~ast za me ne - re kao je Mar ko vi} (23 go di ne, 191 cm).

Po sle ~e ti ri se zo ne u He mo far mu, pr vi ino stra ni an ga `man u slav nom Be ne to nu po tra jao je sa mo jed nu go di nu.

- @ao mi je {to sam na pu stio Tre vi zo ta ko br zo, jer je at mos fe ra u klu bu bi la su per, grad ta ko |e.

U`i vao sam! Na dru goj stra ni, {pan ska li ga je vr hun sko tak mi ~e we i ostva re we sna za sva kog ko {ar ka {a. Pre la zim u ve li ki, su per or ga ni zo van klub i na sta vqam da raz vi jam ka ri je ru ko rak po ko rak.

Ko li ko si za do vo qan po stig nu tim u Ita li ji?

- Po ~e tak se zo ne je bio ka ta stro fa. Do ve de no je mno go no vih igra ~a, pa nam je tre ba lo vre me na da se uigra mo i vi di mo ko {ta mo -

`e da ura di. Ta ko smo pr vi deo pr ven stva za vr {i li na tre }em me stu od dna ta be le, dok smo u dru gom de lu bi li tre }i od vr ha. Sa pe tog me sta smo se pla si ra li u po lu fi na le plej-ofa, a ta mo nas je sa ~e ka la Si je na, ko ja je re al no bo qi tim.U Evro ku pu smo ima li sa mo je dan po raz do faj nal fo ra, ko ji je odr `an u na {oj dvo ra ni. @ar ko sam `e leo da osvo jim pr vi tro fej u se ni or skoj kon ku ren ci ji, ali smo po ma lo ne sre} no iz gu bi li po lu fi na le od Ka ha so la i od sve ga je osta lo jed no ve li ko raz o ~a ra we - pri se }a se Mar ko vi}.

Da Va len si ja ni je kik si ra la pro tiv Bil ba oa u ~e tvrt fi na lu plej-ofa, naj e sen bi ve ro vat no de bi to vao u Evro li gi. Ho }e li ti sme ta ti da qe i{ ~e ki va we?

- Evro li ga mi je sva ka ko sle de }i ciq u ka ri je ri i san ko ji jo{ ni sam pro `i veo. Sle de }a se zo na }e mi bi ti {e sta uza stop na u Evro ku pu, ta ko da sam ve} ve te ran tog tak mi ~e wa. @e lim da se opro bam i u Evro li gi, ali ne mo gu ti me da se op te re }u jem. Na sta vi }u da ~e kam i ra dim, pa ka da mi se uka `e pri li ka...

Vre me do star ta pri pre ma za Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji (4. ju la), Ste fan }e sa de voj kom pro ve sti na od mo ru na Te ne ri fa ma. Jo{ ne zna ka da }e skok nu ti do Va len si je na pot pi si va we i pred sta vqa we, ali }e se Du {a nu Iv ko vi }u sta vi ti na ras po la ga we li {en bri ga ve za nih za klup ski an ga `man.

- Kao i pret hod nih go di na, kre }e mo sa ra dom na vre me, da bi smo se mak si mal no pri pre mi li. O sa mom EP ne bih pu no pri ~ao, po {to je we gov po ~e tak jo{ da le ko.

Va `no je da kva li tet no tre ni ra mo i da do pr vih pri prem nih utak mi ca pro ba mo da iz beg ne mo po vre de.

Za dres re pre zen ta ci je uvek se ka `e da je ~ast i oba ve za. Ra di we ga se mo ra ju pod ne ti i od re |e ne `r tve.

- Ni je la ko, po seb no po sle na por ne se zo ne u klu bu. Po ~i we{ no vu pri ~u, spre ma{ se za no vo va `no tak mi ~e we, ali ni je ni pr vi ni po sled wi put. Svi smo sve sni zbog ~e ga to ra di mo - za kqu ~io je bu du }i as Va len si je.

Novi qudi za nova dokazivawa: sa konferencije za {tapu RK Vojvodina

ma i ci qe vi ma. Di rek tor Dar ko Jev ti} je re kao da u no vom ~e tvo ro go di {wem ci klu su No vo sa |a ni `e le da se re zul tat ski sta b i l i z u j u, sa m im tim kre nu li su u re a li za ci ju pre la znog ro ka. Pri stup ni cu Voj vo di ni pot pi sa li su Ne nad Da mja no vi}, ko ji }e, uz mla dog Stan ka Aba xi }a, sta ja ti na go lu i bi ti tre ner gol ma na, za tim pi vo ta Vla di sla va Ve se li no va du go go di {weg in ter ne ci o nal ca i re pre zen ta tiv ca BiH, de s no kri l o Uro{ Vu k o v i} biv {eg ~la na Cr ve ne zve zde i ru mun ske Kon stan ce s ko ji ma je osva jao {am pi on ske ti tu le i le vi i sred wi bek Gra di mir San ~a nin spe ci ja li sta za od bra nu, biv {i igra~ Sin te lo na s jed no go du i {wim in ter na ci o nal nim is ku stvom.

- Ne `e lim ovom pri li kom da go vo rim krup ne re ~i da bih po stao wi hov rob - re kao je ]ir ko vi}. - Za hva lio bih se ru ko vod stvu klu ba ko je mi je uka za lo po ve re we i {to sam do bio

Foto: F. Baki}

skoj Kon stan ci gde sam dve go di ne sa ra |i vao sa ta da jed nim od na {ih naj bo qih tre ne ra Zo ra nom Kur te {om. Osvo ji li smo {am pi on sku ti tu lu i bi li u~e sni ci Li ge {am pi o na.

„Jako” uz Novosa|ane Nema~ka kompanija sportske opreme „Jako„ i RK Vojvodina sklopili su trogodi{wu poslovnu saradwu. Ugovor su potpisali predsednik Vojvodine Milan \uki} i predstavnik „Jaka„ za Srbiju Marko Vasi} u ime tehni~ko sportskog partnera koji se obavezao da novosadski kolektiv tri godine snabdeva sportskom opremom.

- Po~astvovani smo {to je „Jako”u Vojvodini prepoznao trofejan klub u Pokrajini i {to je stao uz nas, gde }emo biti maksimalno ispra}eni. Danas je „Jako„ zastupqen u vi{e od 40 zemaqa {irom sveta kao visoko kvalitetna sportska oprema, koja pored atraktivnog dizajna donosi i veliki spektar boja i krojeva. Primera radi, „Jako„ je uz nema~ki Kil, austrijsku reprezentaciju... - istakao je Darko Jevti}, direktor Vojvodine.

O am bi ci ja ma je re kao: - Re al nu pro jek ci ju na {ih am bi ci ja mo gu da ka `em tek ka da kom ple ti ra mo tim, ali i ka da osta le eki pe to isto sa op {te. Na rav no, na{ pre vas hod ni ciq je da vo di mo ra ~u na o do brom re zul ta tu.

Pre ma ]ir ko vi }e vim re ~i ma, Voj vo di na }e s pri pre ma ma za sle de }u se zo nu po ~e ti 25. ju la u No vom Sa du gde }e ra di ti se dam da na. Po tom se se le na Zla tar gde }e osta ti de set da na. Po po vrat ku od ra di }e mo oko 55 tre nin ga i od i gra ti 15-20 kon trol nih utak mi ca. Pla ni ra no je i u~e {}e na tri me mo ri jal na tur ni ra: „Zo ran Kur te{„ u Kon stan ci (19-21. av g ust), „Bog d an Ro di}” u No vom Sa du (26-27. av gust) i „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}” u Cr ven ki (9-10. sep tem bar).

Ne nad [u ca Da mja no vi} (44) pr vi se obra tio od pri do {li ca: - Ko na~ no sam obu kao dres Voj vo di ne, po {to je i ra ni jih go di na bi lo raz go vo ra, a naj bli `i sam bio pro {le go di ne, me |u tim ni smo na pra vi li sa rad wu. Po sle {est go di na pro ve de nih u ino stran stvu po no vo se vra }am u na{ ru ko met i to u Voj vo di nu, ko ja ga ji ve li ke am bi ci je u pr ven stvu, osva ja we Su per ku pa, od bra na na ci o nal nog Ku pa i da osta nu {to du `e u Evro pi - na gla sio je Da mja no vi}.

Pi vot Vla di slav Bu ca Ve se li nov (29) ru ko met nu ka ri je ru za po ~eo je u rod nom No vom Kne `ev c u u Obi l i } u, po tom je igrao u Ki kin di, Slo gi iz Do bo ja, hr vat skom Po re ~u, sa ra jev s koj Bo s ni, za tim [vajcarskojza Kadeten [afhausen, a pro{le sezone za {vedski Kristian{tad.

- Radujem se povratku u Srbiju, pogotovo {to se vra}am u trofejni klub. Nadam se da }u ispuniti sva o~ekivawa, kako li~no, tako i ekipa - rekao je Vukovi}.

I Uro{ Vukovi} (28) izrazio je zadovoqstvo {to je do{ao u Novi Sad. - Presre}an sam i zadovoqan {to sam do{ao u Vojvodinu, nadam se da }e i klub biti zadovoqan samnom. Preostaje jo{ malo da se odmorimo i da prionemo na posao kako bismo {to spremnioje do~ekali nastupaju}e prvenstvo - istakao je Vukovi}.

J. Gali}

JUNIORI VOJVODINE NS SEME NASTAVQAJU DOMINACIJU

Ti tu le ne sti `u slu ~aj no Tre }u go di nu uza stop no ju ni o ri Voj vo di ne NS se me osvo ji li su pr ven stvo Sr bi je i jo{ jed nom po tvr di li da kon cept u ra du s mla |im ka te go ri ja ma u no vo sad skom su per li ga {u ima ve li ku va `nost. Ka de ti cr ve no-be lih ne {to ra ni je uze li su zla to, a pi o ni ri su tre }i u dr `a vi.

Go to vo da je si gur no da }e no vo sad ski od boj ka {ki gi gant i naj tro fej ni ji klub gra da i Po kra ji ne iz sop stve nih iz vo ra cr pe ti kva li tet za pr vi tim u se zo na ma ko je do la ze.

Kar te za Svet sku li gu Pret po sled wi duel u Svet skoj li gi, od boj ka {i Sr bi je od i gra }e u No vom Sa du, a pro tiv nik }e bi ti Ar gen ti na. Za taj su sret, ko ji se igra 29. ju na od 20 ~a so va, kar te su u pro da ji od ju ~e u pro sto ri ja ma klu ba Voj vo di ne NS se me u uli ci Mak si ma Gor kog 22-24, od 8 do 14 ~a so va. kar te su jo{ do stup ne na cen tral noj bla gaj ni Spen sa, po ce ni do 350 za is tok i 250 di na ra za za pa nu tri bi nu ve li ke sa le.

Zlatni novosadski juniori

- Za do voq ni smo osva ja wem tre }e uza stop ne ti tu le u ju ni or skoj kon ku ren ci ji, ali ko li ko je re zul tat bi tan, to li ko je bit no da je mno go igra ~a iz te eki pe za ni mqi vo na {em pr vom ti mu. Na {i ka de ti su ta ko |e zlat ni, a pi o ni ri bron za ni sa sa mo jed nim po ra zom na fi nal nom tur ni ru. To nam sve da je na du da }e mo iz sop stve nog ka dra mo }i da for mi ra mo pr vi

tim u sle de }im se zo na ma - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}.

Ju ni o ri su ipak naj bli `i pr vom ti mu.

- Po sled we dve ge ne ra ci je, ko je su osva ja le ti tu le, ve} su da le pr vo tim ce. Tu su Ve se li no vi}, Ne ma wa ^u bri lo i Ivo vi} (od pre dve go di ne), Mr dak i Ka pur iz pro {le, a ove go di ne tu su Mar ti -

no vi}, opo ra vqe ni ^e da Stan ko vi}, Ka ti} i Mi haj lo Stan ko vi}, na rav no uz Jo vo vi }a. In te re san tan je i Bar na, a kod ka de ta }e ta ko |e bi ti onih ko ji }e ve o ma br zo bi ti pri kqu ~e ni pr vom ti mu, Je re mi}, Stru gar, Ko va ~e vi}, Mi lu ti nov i dru gi. Pro gram ra da s mla |im ka te go ri ja ma osta }e nam je dan od pri o ri te ta - za kqu ~io je Ma ri}.

M. Risti}

SPORT

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE (VIMBLDON)

Is pa le i Je le na i Bo ja na Jelena Jankovi} je ispala u prvom kolu na Viblodonu iako je bila postavqena za 15. nosioca.

Wu je pobedila [pawolka Marija Hoze Martinez San~ez sa 2:1, po setovima 5:7, 6:4, 6:3.Ona je na Vimbldonu, na kojem u~estvuje osmi put, samo jo{ jednom u karijeri do`ivela eliminaciju u prvom kolu - 2004. godine, kada je i debitovala na tom turniru.

Jelena je na po~etku me~a tra`ila pravi recept za igru protivnice, pa je na tom putu morala da spasava ~etiri brejk lopte ve} u tre}em gemu.

Kako je me~ odmicao igrala je sve boqe, a u Je le na Jan ko vi} To kao da joj je dalo krila u nafini{u izjedna~enog seta do izra`aja je do{lo iskustvo. Pri- stavku. Opet je ~ekala kiks biv{e likom vo|stva Srpkiwe od 6:5, najboqe teniserke sveta i ve} u Martinez je sama izbacila lop- petom gemu iskoristila svoju priticu u aut i omogu}ila Jankovi- liku za brejk, a zatim i pove}ala }evoj vo|stvo posle 43 minuta vo|stvo - 4:2. Najboqe rangirana srpska teniserka poku{avala je da igre.

Egal borba vi|ena je i u dru- napravi preokret, ali to joj nije gom setu. Neizvesnost je preki- po{lo za rukom.Marija Hoze Marnula [pawolka u tre}em gemu, tinez San~ez upisala je trijumf oduzev{i Jeleni servis, ali je rezultatom 6:3 u tre}em setu i stiuporna i borbena Srpkiwa od- gla na korak od najboqeg rezultamah vratila brejk (2:2).I kada se ta u Londonu (3. kolo 2008). [pa~inilo da bi Jeca u fini{u iz- wolka }e u drugom kolu igrati sa jedna~enog seta ponovo mogla da Rumunkom Monikom Nikulesku, pobedi u borbi ja~ih `ivaca iz- koja je eliminisala Sibil Bamer nenadila je devojka iz Barselo- iz Austrije (6:1, 6:1). ne i prelomila sa dva vezana geBojana Jovanovski eliminima - 6:4. sana je tako|e na startu turni-

Jan ko pre dao Janko Tipsarevi} predao je Ivi Karlovi}u me~ 1. kola na Vimbldonu. Povreda iz Istborna uzela je danak. Nakon {to je Hrvat dobio prvi set (7:5), a u drugom je vodio 3:1 Janko je predo.

O~igledno da je povreda u finalnom me~u u Istbornu bila kobna po srskog tenisera i da nije imao vremena za oporavak.

PIONIRSKO PRVENSTVO VOJVODINE U LA]ARKU

Od li~ ni do ma }i ni Otvoreno pionirsko prvenstvo Vojvodine u sambou odr`ano je u La}arku. Takmi~ilo se oko stotinak de~aka i devoj~ica iz osam klubova. Nadmetawe je otvorio predsednik Sambo saveza Vojvodine Dane Miokovi} pozdraviv{i u~esnike i za`elev{i im uspeh na struwa~i.

Najmla|i sambisti su se veoma sr~ano borili, a mnogi su pokazali da su dobro savladali ovu borila~ku ve{tinu, pa je bilo vrlo zanimqivih borbi i mnogo rezultatskih preokreta.

lograma: Kristina Peri} (Radni~ki, Obrenovac), do 30: Milica Popovi} (Partizan, Novi Sad), do 34: Vesna A}i} (Proleter, Zrewanin), do 38: Milica Jandri} (Partizan), do 42: Mi li ca La zi} (Ba~ ka, Som bor), do 48: Jelena Kuzmanovi} (Partizan), do 55: Valentina [}urk (LSK, La}arak). De~aci – do 31: Da ni lo Po ~u ~a (LSK), do 34: Nemawa Berehani} (Partizan), do 38: Rastko Radmilovi} (Radni~ki), do 42: Tama{ Janovi} (Ba~ka), do 48: Nikola Vorkapi} (LSK), do 51: Jovan Kne`evi} (Partizan), do

Sam bi sti LSK-a sa tre ne ri ma po za vr {et ku tak mi ~e wa

U jednom duelu de~aka rival je vodi 10 u poenima, ali ga je ovaj stigao i na kraju pobedio. To je upravo ono {to daje dra` ovom sportu, mogu}nost preokreta u me~u.

Tehni~ki organizator prvnestva bio je Xudo i sambo klub LSK iz La}arka koji je odli~no pripremio sve uslove za takmi~ewe, uz veliku zahvalnost Rva~kom klubu Vojvodina iz Novog Sada koji je za ovo takmi~ewe ustupio struwa~u.

Prvaci Vojvodine za 2011. postali su –pionirke- do 27 ki-

55: Boris Sladi} (LSK), do 59: Miodrag Sudar (LSK), do 63: Du{an Sari} (Proleter), do 68: Nemawa \ur|evi} (LSK), do 78: Nikola Stoj~i} (Vojvodina, Novi Sad).

U ukupnom plasmanu najuspe{nije su bile devoj~ice Radni~kog iz Obrenovca, a mu{koj konkurenciji prvo mesto pripalo je odli~nim takmi~arima doma}ina, LSK-a. Sve me~eve sudili su Dragan Komazec i Branko Savi}, a rukovodilac takmi~ewa bio je Pavle Zeremski.

S. J.

ra. Ona je pora`ena od Rumunke Simone Halep rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 6:2.

Halep, koja na VTA listi zauzima 58. mesto, uspela je odmah da nametne svoj ritam i povede sa 3:0, {to se pokazalo kao nedosti`na prednost za osam mesta boqe rangiranu Srpkiwu. Do kraja prvog seta Jovanovski je osvojila samo jedan gem.

U nastavku Rumunka, koja prvi put u karijeri u~estvuje na Vimbldonu, odmah je stigla do brejk {anse, ali je Bojana uspela da se odbrani i povede sa 1:0.

Srpkiwa je odolevala `estokim atacima rivalke sve do petog gema, kada je uspela da stigne do prednosti (3:2). Ispostavilo se da je to bilo dovoqan vi{ak za Halepovu.

Jovanovski je u nastavku `estoko pritisla rivalku, ali je ona ipak dobila gem na svoj servis za vo| stvo od 4:2, a nakon toga jo{ dva za kona~ni trijumf posle 66 minuta.

sreda22.jun2011.

19

FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE U FIRENCI

La ko na star tu Srbija - Kina 13:2 (3:1, 5:0, 3:0, 2:1) FI REN CA: Bazen „Paolo Kostoli”, gledalaca: 200. Sudije: Terpenka (Kanada) i Flahiv (Australija). Igra~ vi{e Srbija 6 (3), Kina 9 (1). Peterci: Srbija 1 (1).

SR BI JA: Soro, Avramovi}, Goci} 1, Udovi~i} 1, Petkovi} 1, D. Pijetlovi} 2, Niki} 2, Aleksi} 3, Ra|en, Filipovi} 2, Prlainovi} 1, S. Mitrovi}, G. Pijetlovi}.

KI NA: Ge, Tan, Liang, Ju, Guo, Pan 1, Bin Li, Vang, Ksije 1, Li Li, @ang, Dong, Vu. Vaterpolisti Srbije startovali su pobedom na finalnom turniru Svetske lige, koji se igra u italijanskom gradu Firenci. Izabranici Dejana Udovi~i}a ubedqivo su savladali reprezentaciju Kine 13:2 u prvom kolu A grupe. Dobro su odigrali na{i momci, ozbiqno u u{li u duel ne dozvoliv{i nikakvo iznena|ewe. Ulog je veliki, prvo mesto donosi i olimpijsku vizu, a kandidata je puno. Ve} danas na redu je opasan rival, doma}in Italija (20.30 ~asova).

Sve je bilo re{eno ve} u prvom delu utakmice. Srbi su poveli 3:1, a onda u drugoj deonici da-

li ~ak pet golova, a nisu primili nijedan. Na poluvreme su izabranici Dejana Udovi~i}a oti{li s visokom predno{}u od 8:1. Najboqe su delfini i odigrali drugu deonicu. Odli~na odbrana, efektni kontranapadi i sjajne asistencije Filipovi}a i Udovi~i}a. I u nastavku nastavili su u istom ritmu, postigav{i u tre}oj deonici jo{ tri pogotka za 11:1. U zavr{nici su Kinezi uspeli da daju jo{ jedan gol i tako smawe na 2:12 da bi ta~ku na utakmicu stavio kapiten Vawa Udovi~i} za 13:2, 36 sekun- Tro stru ki stre lac: Mi lan Alek si} di pre kraja.

Najefikasniji u redovima delRe zul ta ti fina bio je Milan Aleksi} sa A grupa: Srbija - Kina tri gola. Udovi~i} je pru`io 13:2, SAD - Italija sino}. {ansu oojici golmana Soru i GojB grupa: Crna Gora - Kaku Pijetlovi}u, a na tribinama nada 8:6, Australija - Hrvatsi ostali Vapenski i ]uk. ska 6:12.

- Po~etak je sve re{io. Odigrali smo ozbiqno, bez opu{taDa na {wi pro gram

Da nas sa Ita li jom U drugom kolu A grupe vaterpolisti Srbije danas }e se sastati sa reprezentacijom doma}ina, Italijom. Azuri su `eqni da na doma}em terenu osvoje olimpijsku vizu. I dok italijanski selektor Alesandro kampawa tvrdi da wegovi puleni mogu da pobede svakog u taboru delfina vlada potpuni mir. Nikome ne pada na pamet da podceni doma}ina, ali je zajedni~ki stav da sve zavisi od na{eg tima.

- Italijani igraju agresivnu odbranu, a pred svojom publikom bi}e jo{ ja~i. Moramo da budemo strpqivi, da zaustavimo wihovu kontru i kontroli{emo igru. Gledamo sebe i svesni smo koliko mo`emo u ovom trenutku - rekoa je prvi saradnik selektora Dejana Udovi~i}a, Dejan Stanojevi}.

Marko Avramovi} je istakao da nije igrao dva meseca i da se raduje duelima.

- Znamo da je Italija u naletu i da je motivisana da ostvari dobar rezultat. Ne}emo srqati, moramo da ~ekamo na{e {anse rekao je Avramovi}.

SPORT ZA OSOBE S INVALIDITETOM

Tri me da qe u Ne ma~ koj

Na Svetskom kupu u Nema~koj za stonotenisere s invaliditetom, u konkurenciji 235 igra~a iz 28 ze ma qa, Sr bi ja je osvojila tri medaqe. U pojedina~nom delu takmi~ewa Srbiji su pripali srebro i bronza, dok je u ekip nom de lu osvo je na bron za za `en sku i ~e tvr to mesto za mu{ku ekipu. Na{u reprezen- Zo ri ca Po pa di} i Ita li jan ka Zor ze to ta ci ju su na ovom tur ni ru U ekipnom delu takmi~ewa predstavqali: Zorica Popa- `enski deo reprezentacije se di}, Sawa Mitrovi}, Budimir oki tio bron za nom me da qom Male{i} i Mitar Paliku}a dok je mu{ki zauzeo ~etvrto kao igra~i i Zlatko Kesler u mesto. Sawa i Zorica su poraulozi trenera. zom od Italijanki i pobedama U pojedina~nom delu takmi- nad Poq skom i nor ve {ko~ewa Zorica Popadi} je kao pr- austrij skom kom bi na ci jom va pro{la grupu i direktno se u{le u polufinale, gde su izguplasirala u polufinale , dok bile od prejakih, budu}ih prvaSawa Mitrovi} nije imala sre- kiwa, [ve|anki Karin-Lund}e sa `rebom i izgubila je u gru- bek - 1:3. U borbi za bronzu lapi od favoritkiwe Italijanke ka Srpkiwe su pobedile franZorzeto i biv{e prvakiwe sve- cusko-slovena~ku kombinaciju ta Nemice Pape. U polufinalu Melis-Ser`an 3:0.

U mu{kom ekipnom delu takZorica je pobedila Nemicu Pape 3:2, dok je u finalnom drama- mi~ewa u grupi Mitar i Buditi~nom me~u izgubila 2:3 od mir gube od Nemaca 0:3 ali poItalijanke Zorzeto. bedjuju Turke sa 3:1 i tako proU pojedina~nom mu{kom de- laze grupu kao drugi. U ~etvrtlu Paliku}a je sa dve pobede i finalu su dobili izraelsko-irjednim porazom bio prvi u gru- sku kombinaciju 3:1 i plasirapi, dok je Male{i} pro{ao da- li, da bi u polufinalu izgubili qe kao drugi u grupi, da bi u od Kineza 0:3, a u borbi za bronosmi ni fi na la iz gu bio od zu i od Hrvata 1:3 i tako zauzeli Izraelca Eremenka 1:3. Pali- tek ~etvrto mesto. Prva je u ku}a je pobedom nad Nemcem klasi T 5 bila Nema~ka, a druga Didionom 3:1 obezbedio borbu Kina. za medaqu. U polufinalu je poPre ma re ~i ma slek to ra ra`en od Hrvata Kri`aneca Zlatka Keslera za srpske re2:3, a u borbi za bronzu bio je prezentativce sledi pauza sve boqi od prvog nosioca Nemca do priprema u Slova~koj od 24.

Cetina. U klasi T 5 pobedio je do 31. jula.

Kinez Cao Ningning.

S. S.

SAD - Kina (16) Hrvatska - Crna Gora (17.30) Australija - Kanada (19) Srbija - Italija (20.30) wa. Kinezi su nekada znali da nateraju na ve}i napr, ali sada je sve bilo kako smo `eleli - rekao je Goci}.

Stefan Mitrovi}, koji je u jednom momentu bio van bazena zbog lak{e povrede je rekao da je pobeda dobra za start turnira.

- Odbrana je bila sigurna, mada realno Kinezi nisu tim sa kojim mo`e da se meri forma. U mislim asu nam sada Italijani za koje se vidi da su izuzetno motivisani da nas pobede - rekao je Mitrovi}.

G. M.

SVETSKI KUP U MINHENU

Zla ti }u jo{ jed no sre bro Posle srebrne meDan ki we Sti ne Nil sen sa daqe MK pi{toqem, 686,5 (586) i Kineskiwe Ksisrpski strelac Anjan|an Van sa 682,5 (585) krudrija Zlati} osvojio gova.

U ga|awu MK pu{kom trostav je medaqu istog sjajja i u ga|awu vazdu{nim pi{toqem na (tri puta 40 metaka) eliminaciSvetskom kupu u Minhenu, za- je su pro{li Milenko Sebi} i bele`io je 686,9 (584) kruga. Stevan Pletikosi} i danas }e Pobedio je Tur~in Jusuf Di- ga|ati u kvalifikacijama. U prkec sa 687,3 (586) krugova, dok voj grupi Milenko Sebi} je bio je tre}e mesto zauzeo Korejac 33. sa 1153, a Dragan Markovi} Demjung Li sa 684,3 (582) kruga. Damir Mikec je u finale u{ao sa {estim rezulttaom, a do kraja je i ostao na istoj poziciji sa 682,3 (584).Dimitrije Grgi} je bio 41. sa 576 krugova od 138 takmi~ara. Zlati} je u finale u{ao sa petim rezultatom, ali je sa najboqom finalnom serijom od 102,9 krugova osvojio drugo mesto, a od zlata ga je delilo 0,4 kruga.

Ni jedna od srp skih takmi~arki u ga|awu MK pu{kom tro stav (tri puda 20 metaka) nije se plasirala u finale. Najbli`e finalu bila je Andrea Arsovi}, koja je sa An dri ja Zla ti} jo{ pet takmi~arki koje su kao i ona imale po 584 48. sa 1145 krugova i nije pro{ao kruga raspucavala za plej-of. daqe. U drugoj grupi Stevan Na`alost zabele`ila je 49,4 Pletikosi} je bio 17. sa 1163 kruga {to je bilo dovoqno za kruga. Van konkurencije (MQS) pucao je Nemawa Mirosavqev i 10. mesto. Ivana Maksimovi} je bila 51. sa 575, a Dragana zabele`io 1168 krugova. Pored seniora MK pu{kom trostav Todorovi} 64. sa 572 kruga od (finale u 14) nastupi}e i seni80 takmi~arki. Pobedila je orke vazdu{nim pi{toqem (fiNemica Sowa Fil{ifter sa nale u 13 ~asova).

G. M. 687,1 (585) krugo va is pred

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda22.jun2011.

VOJVO\ANSKE LIGE Ba~ ka li ga: Rezultati 5. kola: Vulkan Protektor (Apatin) – Srbobran 5:3, Panonija - Hecvegovac (Gajdobra) 4,5:3,5, Omladinac (Kucura) - Ba~ka Palanka 5:3, Adice (Novi Sad) BT[K (Ba~ka Topola) 6,5:1,5, Senta – Prigrevica 5:3, “Miqo Vujovi}” (Crvenka) - Ba~ka (Pa~ir) 3,5:4.5. Rezultati 6. kola: Srbobran - Ba~ka 3,5:4,5, Prigrevica - “Miqo Vujovi}” 5:3, BT[K – Senta 4,5:3,5, Ba~ka Palanka – Adice 6,5:1,5, Hercego vac – Omladi nac 5,5:2,5, Vul kan-Pro tek tor – Pano ni ja 4,5:3,5.

Plasman: 1. Adice 13 (28,5), 2. Ba~ka 13 (27), 3. Hercegovac 12 (26), 4. Vulkan Protektor 10 (24), 5. Ba~ka Palanka 9 (26), 6.

Omladinac 9 (24,5), 7. Prigrevica 8 (24), 8. Senta 7 (23,5), 9.

BT[K Ba~ka Topola 7 (22), 10. Panonija 6 (20), 11. Srbobran 5 (22,5), 12. “Miqo Vujovi}” 2 (20).

Ba nat ska li ga: Rezultati 5. kola: “Bata ]osi}” (Opovo) Proleter (‌ ^oka) 5,5:2,5, Lehel (Mu`qa) - Partizan (Toma{evac) 2:6, Bile}anin (Se~aw) - Naftagas 2 (Elemir) 2,5:5,5, Rusanda (Melenci) - Radni~ki (Kovin) 6:2, Unirea (Riti{evo) Sloga (Plandi{te) 2,5:5,5, Alibunar - PA[K (Pan~evo ) 4:4.

Rezultati 6. kola: Proleter - PA[K 4,5:3,5, Sloga – Alibunar 4:4, Radni~ki – Unirea 5:3, Naftagas 2 – Rusanda 5:3, Partizan - Bile}anin 6,5:1,5, “Bata ]osi}” – Lehel 5:3.

Plasman: 1. Partizan 18 (34), 2. “Bata ]osi}” 15 (28,5), 3. Rusanda 13 (29), 4. Proleter 12 (26), 5. PA[K 10 (26), 6. Alibunar 9 (26), 7. Naftagas 9 (24), 8. Sloga 7 (23,5), 9. Radni~ki 7 (22), 10. Lehel 4 (20), 11-12. Bile}anin, Unirea 0 (14).

Srem ska li ga: Rezultati 5. kola: Sloga (In|ija) - Hajduk (Be{ka) 6,5:1,5, “Stevica Puzi}” (Irig) - “Car Uro{“ (Jazak) 4:4, Radni~ki ([id) - Cement (Beo~in) 5:3, Stara Pazova (2) Sremac (Vojka) 4,5:3,5, Banovci Dunav - Sremac (^erevi}) 5,5:2,5, Sloven (Ruma) - LSK (La}arak) 5,5:2,5. Rezultati 6. kola: Hajduk – LSK 3,5:4,5, Sremac (^erevi}) – Sloven 0,5:7,5, Sremac (Vojka) - Banovci Dunav 2,5:5,5, Cement - Stara Pazova (2) 2:6, “Car Uro{“ - Radni~ki 3,5:4,5, Sloga - “Stevica Puzi}” 6,5:1,5.

Plasman: 1. Sloga 15 (31), 2. Stara Pazova 15 (30), 3. Sloven 12 (29), 4. Cement 9 (21,5 ), 5. Banovci Dunav 12 (24,5), 6. Hajduk 7 (25,5), 7. “Car Uro{“ 6 (24), 8. “Stevica Puzi}” 6 (21,5), 9.

Radni~ki 9 (23), 10. Sremac (Vojka) 5 (22), 11. LSK 6 (20,5), 12.

Sremac (^erevi}) 1 (15,5).

ZONSKA LIGA SREMA Rezultati 5. kola: [imanovci - Sremac 2 (Vojka) 5,5:2,5, Bano{tor - Dowi Srem (Pe}inci) 6:2, Rudar (Vrdnik) - Dunav (Novi Slankamen) 5:3, Sloga (Hrtkovci) - Borac (Veliki Radinci) 3,5:4,5, Podunavac (Belegi{) slobodan.

Plasman: 1. Borac 13 (25), 2. Dunav 9 (23), 3. Bano{tor 9 (18,5,-), 4. [imanovci 7 (18,-), 5. Rudar 6 (16,-), 6. Podunavac 6 (15,5,-), 7. Sremac-2 4 (16), 8. Sloga 3 (15,5,-), 9. Dowi Srem 1 (12,5).

SEVERNOBA^KA LIGA Rezultati 6. kola: “Milo{ Raki}” (Ratkovo) - Potisje (Kawi`a) 4,5:3,5, Mladost (Oxaci)- Hajduk (Kula) 3,5:4,5, Bezdan – Karavukovo 5:3, “@aki Jozef” (Stara Moravica) – Ada 6,5:1,5, Polet (Rastina) - Radni~ki (Bajmok) 3,5:4,5, Elektrovojvodina (Subotica) - Polet (Karavukovo) 5:3.

Plasman: 1. “@aki Jozef” 12 (27,5), 2-3. Radni~ki, Hajduk 12 (26,5), 4. Polet (Rastina) 11 (27,5), 5. Mladost 10 (25,5), 6. “Milo{ Raki}” 10 (24,5), 7. Elektrovojvodina (Subotica) 10 (24), 8. Potisje 7 (21,5), 9-10. Ada, Bezdan 6 (22), 11. Polet (Karavukovo) 3 (20,5), 12.

Karavukovo 3 (20).

JU@NOBANATSKA LIGA Rezultati 7. kola: Spartak (Debeqa~a) - “Aqehin” (Pan~evo) 1:7, Bavani{te - Jedinstvo (Ka~arevo) 0,5:7,5, “Bora Ivkov” (Banatsko Novo Selo) - ^okot (Gudurica) 6:2, Ilanxa – Gaj 3:5, Omladinac (Vr{ac) - Izbi{te 3:5, Grebenac - Bela Crkva 2:6, Ban. Brestovac – Lokve 4,5:3,5.

Plasman: 1. “Bora Ivkov” 19 (41,5), 2. Bela Crkva 18 (39,5), 3.

Ban. Brestovac 17 (41), 4. “Aqehin” 15 (39), 5. Lokve 15 (34), 6. Jedinstvo 14 (36), 7. Izbi{te 13 (30), 8. ^okot 10 (29,-), 9. Gaj 9 (24), 10.

Grebenac 4 (20,5), 11. Ilanxa 3 (15), 12. Omladinac 1 (16,5), 13. Bavani{te 0 (9), 14. Spartak 0 (7,5,-).

ML VRBAS Rezultati 5. kola: Vojvodina (Tovari{evo) – Vajska 6:2, Kulpin – Vrbas 1:7, Mladost (Ba~ki Petrovac) - „Veqko Vlahovi}“ (Bo|ani) 7,5:0,5, Ba~ - Selen~a 3:5, Budu}nost (Glo`an) slobodna.

Plasman: 1. Vrbas 12 (25,5,-), 2. Selen~a 12 (23), 3. Vojvodina 9 (22), 4. Budu}nost 6 (17,5), 5. Mladost 8 (16,5,-,-), 6. Ba~ 6 (12,5,-,-), 7. „Veqko Vlahovi}“ 3 (15,5), 8. Kulpin 3 (14,5), 9.

Vajska 0 (5,-).

SEVERNOBANATSKA LIGA Rezultati 6. kola: Novi Kne`evac - Mladost (Bo~ar) 2:6, Radni~ki (Kikinda) - 2. oktobar (Kumane) 3:5, Mladost (Luki}evo) - Begej (@iti{te) 5:3, Mladost (Ban. Despotovac) - Napredak (^estereg) 3,5:4,5, Krajina (Kraji{nik) - Budu}nost (Srpska Crwa) 5:3, Proleter (Zrewanin) - Jedinstvo (E~ka) 6:2.

Plasman: 1. Napredak 18 (30), 2. Proleter 16 (29,5), 3. Krajina 13 (29,5), 4. 2. oktobar 12 (28), 5. Mladost (Bo~ar) 9 (26), 6. Novi Kne`evac 9 (23), 7. Mladost (Luki}evo) 8 (24,5), 8. Mladost (Ban. Despotovac) 6 (22,5), 9. Budu}nost 6 (20,5), 10. Radni~ki 3 (21,5), 11. Begej 3 (17), 12. Jedinstvo 3 (16).

PROBLEM BR. 342

Be li da je mat u dva po te za

Re{ewe problema br. 341 (M. Duchateau, Nuova Revista de-

D’Orville Problèmes Nurenberg, 1842. gli Scacchi, 1833.) sa pozicijom: beli – Kb6, Dh1, Tc1, Tg5, Lb3, Lh8, pe{ak c4; crni – Ka1, Tb1, Lb2, Lf5, pe{aci: c2, e4, g6; je 1.Kc7! Na 1...T:c1 sledi 2.D:c1 mat. Na 1...Lc3 sle di 2.L:c3 mat. Na 1...Ld4 sle di 2.L:d4 mat. Na 1...Le5+ sledi 2.L:e5 mat. Na 1...Lf6 sledi 2.L:f6 mat. Na 1...Lg7 sledi 2.L:g7 mat. Na 1...L:h8 sledi 2.D:h8 mat. Na 1...e3 sledi 2.Da8 mat. Na 1...Lg4 (Lh3, L:f6) sledi 2.Ta5 mat.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Fi ren tin ska ve `ba Nekada, u vremena kada su se partije prekidale, prilikom parovawa za naredno kolo po [vajcarskom sistemu, nedovr{ene partije je procewivala sudijska komisija. Tako je na jednom {ahovskom festivalu u Engleskoj imala da se proceni ovakva pozicija.

Analize su bile tek na~ete, kad su se partneri sami sporazumeli da podele poen. A upravo je remi ovde najmawe verovatan ishod, jer jedan od partnera mora na kraju do}i u tzv. “iznudicu”. Naime, ba{ kad kraqevi nekako i uspeju da blokiraju protivni~ke falange, jedan od wih }e na svoju `alost, morati da odstupi, i da im omogu}i daqe napredovawe u karijeri. E pa, to vam je iznudica: kad biste se najradije odrekli bilo kakvog poteza – a nekakav ipak morate vu}i.

A onda je nai{ao Stefano Bruci, italijanski majstor koji `ivi u Londonu, samo je bacio pogled na po~etnu poziciju, da bi samouvereno izjavio: “To je dobijeno za crnog!”

Raspame}eni analiti~ari su pomislili da se Bruci {ali, ali im je on onda ispri~ao da se kao de~ak, u Firenci, ~esto nadmetao u specijalnoj igri: kad partija po~ne, beli ima

samo pe{ake na a2, b2 i c2, a kraqa na g1, dok su crni pe{aci raspore|eni na f7, g7 i h7, a kraq im je na b8. Bruci je tu igru upra`wavao (i - upotpuwavao svoje iskustvo u takvim zavr{nicama) toliko ~esto da je ubrzo sve puteve i }orsokake imao, da ka`emo, ne samo u malom prstu – nego i u svim prstima! I zbiqa, hitro je dokazao sudijama (a to su bili – velemajstor Kin i intermajstor Levi) da tu dobija upravo crni.

E pa, ~itav taj slu~aj nam daje ideju – da ga pedago{ki iskoristimo. Za{to se ne biste sa svojim naj~e{}im partnerom, makar samo promene radi, dogovorili da po~nete igru od pozicije na dijagramu, ili od “Brucijeve pozicije”, i to jedanput kao beli, drugi put obrnuto?

Tako }ete, postepeno, po~eti da sve boqe uo~avate tipske pozicije kojima treba te`iti i one opasne koje vaqa izbegavati; sami }ete otkriti manevre koji mogu biti karakteristi~ni ne samo za ovakvu, zadatu poziciju, nego i za mnoge vidove pe{a~kih zavr{nica uop{te, sve dok ne osetite da se ne{to de{ava u va{em malom prstu: da on “oboga}en” novim znawem, postaje sve gipkiji…

Ka`u da su pe{a~ke zavr{nice obi~no najkomplikovanije i najte`e, i da u wima ponaj vi {e do la zi do iz ra `a ja upra vo is ku stvo dok dru gde presudniju ulogu mogu da odigraju talent ili znawe, tako da se do iskustva, uglavnom, i ne stigne!

Eto tako nam Dragoslav Andri} u dana{woj lekciji “[kole za male i velike pacere” preporu~uje da ne ~ekamo iskustvo – ve} da mu po|emo u susret!

dnevnik ANALIZIRANE PARTIJE

Kar lsen kao ne kad Lar sen Zavr{io se problemati~an ciklus me~eva kandidata za izaziva~a svetskog prvaka. Zbog sme{nih turnirskih pravila bili smo samo na korak od toga da dobijemo izaziva~a koji nije uspeo da dobije nijednu klasi~nu partiju. Problem je u tome {to sve ove ~udne ideje dolaze od amatera koji se sami nisu nikada na{li u takvoj situaciji, dok su sa druge strane vrhunski {ahisti inertni i nisu organizovani u ciqu da imaju neki uticaj u FIDE i donesu svoje sopstvene ideje. Bojkot Karlsena je samo dokaz da svako pravilo ima izuzetaka – ali bez efekta. Bio ci(r)k(l)us pa pro{ao. @ivot te~e daqe a u Rumuniji se igra peti “Kraqevski turnir”. U~estvuje {est igra~a koji igraju dvokru`ni Berger turnir. Karlsen ponovo hara. Tri kola pre kraja vodi sa 5 poena, a slede Karjakin sa 4,5, Nakamura sa 3,5, Raxabov sa 3, Ivan~uk i Nisipeanu sa po 2,5 poena.

Karlsen – Nisipeanu Primqeni damin gambit

1.d4 d5 2.c4 d:c4 3.e3 Sf6 4.L:c4 e6 5.Sf3 c5 6.0–0 a6 7.d:c5 L:c5 8.D:d8+ K:d8 Ovu varijantu je Magnus Karlsen igrao i ranije i ne bi trebalo da to bude iznena|ewe za Nisipeanua. ^ak iako je naredni potez van mode, uskoro |e stvari do|i na svoje mesto.

9.Le2 Uobi~ajeno je da se ovde igra 9.Sbd2 pa posle 9...Ke7 10.Le2.

9...Ke7 10.Sbd2 Izmewenim redom poteza do{lo se do iste pozicije.

10…Ld7 11.Sb3 Mogu}e je da je ve} ovde nastala kriti~na pozicija u partiji.

11...Ld6?! Moralo se igrati 11...Lb6 ili ~ak 11...La7.

EKIPNO PRVENSTVO VOJVODINE U UBRZANOM [AHU

Vi dov dan ski kup Ekipno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu, 16. Vidovdanski kup, odr`a}e se u Ka}u u motelu “Omorika” u nedequ 26. juna. Pravo u~e{}a imaju samo registrovani klubovi [S Vojvodine (klub mo`e prijaviti i vi{e ekipa). Igra se na 4 table sa pravom na 2 rezerve. Odigra}e se 9 kola po [vajcarskom sistemu po FIDE pravilima za ubrzani {ah. Tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju.

Upisnina za takmi~ewe iznosi 1.000 dinara po ekipi i upla}uje se u gotovom prilikom dolaska ili unapred na ra~un [ahovskog saveza Vojvodine br. 3401945-12.

Na grad ni fond iz no si 42.000,00 dinara i raspore|en

je na 5 nagrada i to: 15.000; 10.000; 7.000; 5.000; 3.000 dinara; kao i 2.000 dinara specijalna nagrada najboqe plasiranom ne na gra |e nom klu bu – ran ga Voj vo |an skih li ga (gru pe Srem, Banat i Ba~ka) i ni`ih liga. Pobedni~ka ekipa dobija prelazni pehar [ahovskog saveza Vojvodine, kao i pehar orga ni za to ra u traj no vla sni {tvo. Svaka ekipa je obavezna da ponese dva ispravna {ahovska ~asovnika i dve pregledne {a hov ske gar ni tu re. Pri ja vqi va we eki pa i pre da ja osnovnih sastava vr{i se u turnirskoj sali u nedequ 26. juna najkasnije do 10,00 ~asova. Prijave se mogu izvr{iti i ranije na telefone [SV.

ML ZREWANIN Plej of: Zlatica – Radni~ki (Ja{a Tomi}) 5,5:2,5, Jedinstvo (Novi Be~ej) – Borac (Aleksandrovo) 4,5:3,5.

Zlatica - Jedinstvo igraju (26.06.) finalni me~ za ulazak u Severnobanatsku ligu.

[AJKA[KA LIGA Rezultati 4. kola: Budu}nost (Nadaq) - Sloga (Lok) 7,5:0,5, Budisava - [ajka{ ([ajka{ ) 1,5:6,5, [ajka{ (Koviq) - Jugovi} 2 (Ka}) 4,5:3,5, Pion (Be~ej) - Hajduk (Gardinovci) 6,5:1,5.

Plasman: 1. Pion 12 (22), 2. Budu}nost 9 (19,5), 3. [ajka{ ([ajka{) 6 (18), 4-5. Jugovi} 2, [ajka{ (Koviq) 6 (17,5), 6. Hajduk (Gardinovci) 4 (12,5), 7. Budisava 4 (12), 8. Sloga (Lok) 0 (9).

NOVOSADSKA LIGA Re zul ta ti 6. ko la: Bu ba ma ra 2 - “64” 0,5:7,5, Pro mo ci ja – Bo rac 5:3, @e le zni ~ar - Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) 1:7, ^e ne jac (^e nej) - Je din stvo (Ru men ka) 4,5:3,5, Obi li} - Dnev nikKa pa blan ka 1:7, Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) – Pen zi o ner 4,5:3,5.

Pla sman: 1. “64” 15 (34,5), 2-3. Kra qi ca-2, Bo rac 15 (29,5), 4.

Pro mo ci ja 15 (28,5), 5. Pru `e na ru ka 12 (30), 6. ^e ne jac 12 (23,5), 7. @e le zni ~ar 10 (24), 8. Dnev nik Ka pa blan ka 6 (24,5), 9. Pen zi o ner 3 (19,5), 10. Bu ba ma ra-2 3 (13,5), 11. Je din stvo 1 (17), 12. “Obi li}” 0 (14).

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

19.g4 h6 Potez 19...h5 bio bio boqi odgovor za 20.g5.

20.Lf1 Tac8 21.Tac1 Sd5 22.h4 Ke8 Prizivao je potez 22...Scb4 s poku{ajem na kakvu-takvu brzu kontraigru ukoliko je to uop{te mogu}e.

23.g5 h:g5 Posle ove nepreciznosti pozicija postaje zaista te{ka. Crni je morao da poku{a sa zatvarawem igre na kraqevoj strani. Zato je potez 23…h5 bio neophodan.

24.h:g5 Le7 25.Kg2 Sb6 26.Ld3!

Sb4 27.Le4 S:a2 28.T:d8+ K:d8 29.Th1 Crni privremeno ima pe{aka vi{e, ali wegova pozicija je izgubqena. Lova~ki par dominira tablom, topu je otvoren put do poqa h7 a skaka~u do e5. Crni ne mo`e vi{e da izdr`i takav pritisak.

29...Sd5 30.Se5 f5 31.L:d5

12.Sa5! Neprijatno iznena|ewe za crnog. Mada je Nisipeanu utro{io dosta vremena na odgovor na kraju se pomirio s ~iwenicom da mora da izmeni jednog od svojih lovaca za ovog skaka~a koji je, na veliko zadovoqstvo belog, u~estvovao u pripremi dugotrajnog napada.

12...Ta7 Glavna alternativa bila je 12...b5 13.Sb7 Lb4 sa idejom 14.a3 Lc6. Ali mo`da beli mo`e da igra 14.Ld2 L:d2 15.S:d2 kada bi oslabqeno poqe c5 davalo belom ne{to boqe {anse. Ali to je dodatni put za igru. Umesto 13.Sb7 prosto 13.Ld2 s pripremom narednog Sb7 mo`da bi bilo jo{ neprijatnije po crnog.

13.Sc4 Lb5 13...Lc7 14.b3 s narednim {ahom na poqu a3 izgledalo bi u`asno za crnog.

14.b3! Td8 15.Lb2 L:c4 Posle 15...Sc6 16.Tfd1 Taa8 17.T:d6 T:d6 18.S:d6 K:d6 Magnus bi zadr`ao lova~ki par sa 19.Ld1!

16.L:c4 Sc6 17.Tfd1 Taa8 18.h3 Pozicija crnog je jo{ lo{ija nego {to to na prvi pogled izgleda. Udru`eni lova~ki par belog, uz nepostoje}u kontraigru crnog, ~ini crnom jo{ te`u odbranu zbog pomawkawa vremena za razmi{qawe.

Plan belog je da forsira pe{ake na kraqevoj strani kako bi oslabio pe{a~ku formaciju crnog. Mogu}e je da je u razo~aravaju}em toku partije Nisipeanu negde popustio u uobi~ajenoj dobroj odbrani.

18...g6 Ovaj potez je neuobi~ajena priprema za manevar Sf6d5. Ali skaka~ na d5 ne bi radio ni{ta, dok, s druge strane, slabost “kreirana” sa 18…g6 }e biti uskoro fatalna. Potez 18...h5 je bio boqi, koji bi barem privremeno zaustavio potez belog g2-g4.

Crni predaje jer na 31…e:d5 ide 32.Th8+ Kc7 33.Th7 Kd8 34.Ld4 i veliki materijalni gubici su neminovni. 1:0

Karlsen – Nakamura (D31) 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Le7 4.c:d5 e:d5 5.Lf4 c6 6.Dc2 Lg4 7.e3 Lh5 8.Ld3 Lg6 9.L:g6 h:g6 10.0–0–0 Sf6 11.f3 Sbd7 12.Sge2 b5 Gre{ka. Uvod u burnu partiju koju Magnus diktira do kraja. Trebalo je igrati 12…Sh5 13.e5 Sb6 14.Ld2 Sc4 15.g4 Sf6 16.e5 Sd7.

13.e4 b4 14.Sa4 d:e4 15.f:e4 Da5 16.Kb1 0–0 17.h4 Tfe8 18.e5 Sd5 19.h5 g5

20.h6 g6 21.Lc1 Beli propu{ta 21.e6 g:f4 22.h7+ Kg7 23.e:d7 Th8 24.D:c6 21…S7b6 22.Sc5 L:c5 23.d:c5 b3 24.D:b3 D:c5 25.Sd4 T:e5 26.Sf3 Te2 27.S:g5 De7 28.Dd3 Tf8 29.Tdf1 f5 30.g4 Sa4 31.Dd4 De5 32.D:e5 T:e5 33.g:f5 g:f5 34.Sf3 Te7 35.Tfg1+ Kh7 36.Tg7+ Kh8 37.Thg1 Tfe8 38.Sh4 T:g7 1:0

Karlsen – Ivan~uk Damin gambit 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.Sc3 Lb4 5.Lg5 Sbd7 6.c:d5 e:d5 7.Dc2 c5 8.d:c5 9.Ld2 0–0 10.e3 L:c5 11.Tc1 De7 12.Le2 a6 13.Dd3!? Sb6 14.0–0 Lg4 15.Sd4 Ld7 La3 18.Tc2 Tac8 19.Sce2!

T:c2 20.D:c2 Le6 21.Lc1! Tc8 22.L:a3 D:a3 23.Dd2 Lg4 24.L:g4 S:g4 25.Sf5 Sf6 26.h3 Kh7 27.Dd4 27…Sbd7 28.Df4 Sf8 Sg6 30.Dd4 Dc5 31.f3 D:d4 32.S:d4 Se5 33.Td1 33…g6 34.Kf2 Kg7 35.Sge2 Kf8 36.g4! Sc6 37.Tc1 Ke7 38.h4! Kd6 39.h5 Se7 40.Th1! g:h5 41.g:h5 Tg8 42.Sg3 Tg5 43.b4! Kd7 44.Th4 Se8 45.Tf4 Sd6 46.a4 b:a5 48.b:a5 f5 49.Th4 Sc4?!

50.f4 Tg4 51.Th3 Sd6 52.Th1!

Tg8 53.Tb1 Ta8 54.Kf3 Kc7 55.Se6+ Kc8 56.Sc5 Tb8 57.T:b8+ K:b8 58.S:a6+ Kb7 59.Sb4 Sc4 60.a6+ Kb6 61.Ke2 Sd6 62.Kd3 Sb5 63.Se2 Ka5 64.Sc3! Sc7 65.Sb:d5! Se:d5 66.S:d5 S:d5 67.a7 Sc7 68.Kd4 Kb6 69.Ke5 K:a7 70.K:f5 Sd5 71.Kg6 S:e3 72.K:h6 1:0 Komentar: D. Rogozenko Pripremio: B. Dankovi}

reporta@e

dnevnik

sreda22.jun2011.

21

I NO VAK \O KO VI] ME \U ZVE ZDA MA SRP SKE KON VEN CI JE „RA TO VA ZVE ZDA“

Ta ko je ma su za lu |i vao i Mi lo {e vi} tar vors po{ast je proslu~aju, Obi Vana prepoznati u teklog vikenda napokon Juanu Mekgregoru. stigla i u Srbiju i isLako se moglo desiti da oni kreni fanovi su joj se jo{ iskoji pone{to znaju o tradiciokrenije obradovali, ne mare}i nalnim „Star vors“ konvenciprevi{e {to smo i u ovome nejama u Americi budu razo~aramalo okasnili za ostatkom razni o~ekuju}i previ{e, `ele}i vi jenog sveta.

Uostalom, kamo lepe sre}e da je to jedino u ~emu kaskamo za wi ma... Uglav nom, beo gradski SKC je na momente bio suvi{e tesan da pri mi sve ko ji su po `eleli da budu deo pr ve do ma}e „Star vors“ konvencije, bilo da ih je ta naj lep {a mo der na saga uvukla u sebe jo{ u vreme nastanka daleke 1977, ili su u daleku, daleku galaksiju isko~ili iz hipersvemira tek Ra fa i No vak, an ti po di i u da le koj ga lak si ji minule decenije, kada je Xorx Lukas udarao temeqe da i ovde sretnu originalne pri~e ~ija je filozofija dota- glumce u originalnim kostimikla bezbrojne `ivote. Mnoge ma i pro}askaju s wima dok tra~ak a da toga, dok tvrde da im se `e autogram ili zajedni~ko fofu}ka za „Ratove zvezda“, nisu to grafi sawe. Sre}om, to se ni svesni. Zato je zaista bilo ipak nije dogodilo. Ne zbog tozanimqivo videti na jednom me- ga {to smo, kao onomad kad je stu takav preliv generacija – Beo grad or gani zo vao „Euro od onih koji jo{ pamte ser Ale- song“, izmislili rupu na saksika Ginisa kao Obija Van Kano- ji pa sve, navodno, napravili bija, do onih mnogo mla|ih, {to boqe nego iko pre (i posle) su zvezdanu bajku upoznavali nas, ve} sasvim jednostavno zakroz kompjuter ske igri ce i to {to je biti deo mase koja te animirani serijal na „Kartun razume i ne gleda ispod oka kanetvorku“ i koji }e, u najboqem da citira{ mudrosti besmrt-

S

nog u~iteqa Jode bilo dovoqno zadovoqstvo samo po sebi. „Do or do not! There is no try!“, ~uvene su Jodine re~i upu}ene mladom i jo{ neukom Luku Skajvokeru.

I zaista, svako ko je to `eleo, na beogradskoj konvenciji je mogao na}i pone{to za svoj ukus. Od bezbrojnih figurica znanih i neznanih junaka „Star vors“ sage i wihovih zvezdanih brodova i vozila, preko karata za igrawe i video-igrica, pa sve do vernih replika ori gi nal nih pred meta iz filmova od, hronolo{ki gledano, „Epizode 1: Fantomska napast“ do „Epizode 6: Povratak xedaja“. Naravno, kolekcionari su imali pri li ku da razmene svoje dragocenosti ili da zbirke dopune novim predmetima koji su mogli i da se kupe. Istina, na{em hroni~no i vi{estruko iskriziranom buxetu cene ba{ i nisu bile naro~ito prijem~ive, ali pravi xedaj ne priznaje koncept jurwave za materijalnim dobrima i {ta je nekoliko desetina dana na bureku i jogurtu spram ori gi nal ne svetlo sne sabqe koja `ivot zna~i?

Za najmla|e, mada i ne samo za wih, bilo je postavqeno nekoliko arkadnih ma{ina, na

kojima su mogli i sami da se u`ive u ulogu mladog i nadobudnog Anakina ili intuitivnog Kvajgona \ina, te uzrdr`anog u~iteqa Vindua. Pri tom su oni s umetni~kim darom, ili makar roditeqskom `eqom da ga nekako probude u sebi, mogli u`ivati u lekcijama doma}ih strip crta~a, a potom i sami izraziti svoje vi|ewe omiqenih junaka. Uprili~ena je i izlo`ba s vrlo interesantnim crte`ima klinaca, me|u kojima se nekako posebno izdvajao onaj koji je na jednoj strani Novaka \okovi}a prikazivao kao dobrog xedaja, s karakteristi~nom slavqeni~kom grimasom i reketom u ruci umesto svetlosne sabqe, a na drugoj pomalo poti{tenog Rafaela Nadala, oli~enog u tamnom kostimu wegovog ve~itog neprijateqa Darta Vedera.

Tako|e, kroz ~itav dan se programski protezalo pet veoma informativnih i dobro pose}enih audio-vizuelnih predavawa o razli~itim aspektima „Star vors“ univerzuma, me|u kojima su mo`da i najprovokativnija bila ona o tamnoj strani „Zvedanih ratova“ i uticaju sage, odnosno uticajima na sagu.

Tako je, primera radi, skrenuta pa`wa na to kolika je sli~nost izme|u filmaxijskog vi|ewa rodnog mesta Isusa Hrista i onog seoceta na Tatuinu (zapravo u Tunisu) gde su ro|eni novi proroci xedaizma – Anakin, a potom i Luk Skajvoker, kao i

Pra vo slav ni ye da i zam Mar ka Bu la ta Iako u }o{ku, nekako jedno od centralnih mesta na konvenciji ~inio je {tand Marka Bulata, na kojem je jedna od zvezda doma}eg „Survajvera“ i „kraq beogradskih splavova“ davala autograme na svojim fotografijama u dve varijante – kao tamnog Vedera i svetlog Kanobija. ^ovek koji va`i za mo`da i najve}eg kolekcionara skupih, originalnih „Star vors“ aksesoara u Srbiji i ovoj je sagi posvetio ~itavu jednu sobu svog doma, bio je raspolo`en za }askawe s fanovima. Naravno, pitali smo ga kako filozofija xedaja ide uz narodwake kojima je posvetio peva~ku karijeru.

On smatra da ide savr{eno, te da je wegova muzika, kao xez ili rokenrol, ovozemaqsko oli~ewe pozitivne sile u koju xedaji veruju. Problem ne vidi ni u kombinaciji svoje duboke posve}enosti pravoslavqu s jedne strane, i xedaizmu, koji je za neke istinska religija, s druge. A na pitawe da li je u stvarnosti vi{e onaj svetli ili onaj tamni sa slika, odgovara da je pomalo od oba.

Si la ko ja uvek re {a va stvar

U nu kle ar ku se use lio za bav ni park K ada je svojevremeno, na severozapadu Nema~ke izgra|ena, nuklearna centrala Kalkar je predstavqala vrhunac tada{we tehnologije, ali

nikad nije proizvela ni vat struje.

Dugo zapu{tena, ~esto je bila tema polemika ~ak i u parlamentu, dok je nije preuzela lokalna vlast i skroz joj promenila namenu – pretvorena je u frekventan zabavni park.

Impozantna kula za hla|ewe nuklearke oslikana je motivima alpskih pejza`a i slu`i qubiteqima slobodnog pewawa.

Hotelske sobe, tematski restorani i barovi su sada u halama gde je po projektu trebalo da

budu instalirane turbine i reaktor, dok je sumoran betonski enterijer dekorisan prizorima starog Egipta i Divqeg zapada.

Uprava kompleksa namerava da uskoro izgradi bazen, spacentar i mali {oping-centar, dok je lokalpatriotski nastrojenim turistima nameweno i jedno rusti~no bavarsko selo.

Danas „Vunderland Kalkak” godi{we poseti vi{e od 600.000 qudi, a u jeku sezone zapo{qava i do 550 radnika. Koji nisu energeti~ari, atomski fizi~ari ili in`eweri, ve} prodavci, konobari, kuvari, hostese i drugi proleteri industrije zabave.

Ye da ji po dru gi put me |u Sr bi ma

koliko okupqawa imperijalnih trupa, pa ~ak i onih koji pripadaju pobuweni~koj Novoj republici, zapravo podse}aju na masovno pose}ene Hitlerove govore u Berlinu. Ipak, najve}e ovacije u publici izazvalo je pore|ewe obra}awa podmuklog senatora Palpatina prepunom parlamentu s jednim od Milo{evi}evih govora.

A da sve, koliko-toliko, dobije {mek originalnih ameri~kih konvencija, gde svi poklonici sage koji dr`e do sebe dolaze obu~eni kao omiqeni junaci pretapaju}i se u nepregledni niz xedaja i imperijalnih juri{nika, pobrinuli su se najmla|i, kojima su mo`da nedostajali skupi originalni kostimi, ali im ma{te i dobre voqe ni u kojem slu~aju nije mawkalo. Ipak, ni organizatori nisu ostali du-

`ni, te su posetioce u prvim satima konvencije na ulazu do~ekivala tri lika potpuno preslikana iz filma. U jednom trenutku su, na odu{evqewe Beogra|ana, pro{etali i do obli`we stanice javnog prevoza, a vi poku{ajte da zamislite prizor u kojem tramvaj zajedno ~ekaju ^ubaka dok izvija vrat ka {inama i gun|a „’o}e li vi{e?!“, imperijalni stormtruper“ koji svako malo nervozno pogledava na sat i ozlogla{eni Dart Veder nervozno ma{u}i svetlosnom sabqom...

I svi sre}ni i zadovoqni. A najvi{e ponosni o~evi koji su svoje radoznale mali{ane doveli na prvo zvedano jutrewe, u nadi da }e se pelcer svetle strane Sile primiti jo{ jednom...

Alek sa Gru be {a

DA LI ]E OPET VOJ VO \A NI MA KRV PI TI KO MAR CI VE LI KI „K’O RO DE”

Jen dek „lu dog in yi wi ra” Z

bog vi{edecenijske za- tim intrigama su najuporniji pu{tenosti hidrosiste- bili veleposednici i grofovi ma, Vojvodina je u opa- Habrzur{ke monarhije jer su snosti da opet izgleda kakva je ionako ve}i deo `ivota s porobila kad ju je Srbadija naseli- dicama i svitom, provodili po la ^arnojevi}em predvo|ena. „suvoti” i letwikovcima najuKrajem 18. veka okolinu Som- dobnijih za `ivot delova Evrobora, Vrbasa, Crvenke i Tor`e pe. Ipak, car Frawa Drugi po(sad Savinog Sela) opasivale pu stio je `a lo poj ka ma brat su ne pre gled ne ba ru {ti ne i skog tandema, ali i kapetanima mo~vare, o~igledan relikt Pa- svoje granice ka Otomanima, pa nonskog mora, a od komaraca je dobijen carski patent i novvelikih „k’o rode” nije se moglo oka otvo ri ti.

Ni je ovaj problem smetao be~kom dvoru, ali kad je planski po ~e lo na se qa va we nema~ke siroti we, i dvor ska kancelarija se zamislila nad zdravqem na ro da mu.

Jedino tako je mogla da „pro|e” ideja mladih in`ewera Jo`efa i Gabora Ki{a da se isko pa ju ka na li po Ba~koj pa da Pre~ane vi{e ne mu~i Ba ger na ru~ ni po gon malarija i kaquga do pasa. ci su po~eli da se slivaju u AkKi{ovi su prvi po~eli da cionarsko dru{tvo za izgrad„lo bi ra ju” kod im pe ri jal nih wu kanala. Otpo~ela je 1793. na vlasti da se ju`na Ugarska prerelaciji izme|u Kule i Vrbamre`i kanalima, {to je u ono sa, a kasnije su pro{ireni izvreme bila nau~na fantastika, gradwom kanala od Dunava kod pa nije ni ~udo {to su ceo proBa~kog Mono{tora kraj Somjekat visprene bra}e, nadasve bora.

Jo {ke, po sprd no pro gla si li U ta vremena gotovo da nije „jednekom ludog luterana”. U ni bilo neke mehanizacije pa

Ya ba su ko pa la bra }a Ki{

se kopalo samo ru~no. Najpre su argati, pre vas hod no Na po le o no vi voj nici zarobqeni u ratu za svetsku dominaciju, zaoravali po vr {in ski sloj, da bi se „lopata we” na sta vi lo sve dok se ne do|e do mu qe vi te ze mqe. On da je na scenu stupao primitivni bager, pokretan snagom ruku mu`ika, ~iji bi prototip i danas trebalo da skupqa pra{inu negde u upravi Kanala DTD. Na celu ovu pri~u „uka~ili” su se i dosetqivi Somborci pa je gradski kapetan i sudija Josif Markovi} doveo u svoju „slo bod nu kra qev sku va ro{„

zvani~nu komisiju da se uveri u potrebu kanalisawa voda i u ovom delu Imperije. To je uvidela i ]esarska komora pa je za tu svrhu izdvojeno tada znatnih 14.000 zlatnih forinti, ali nesre}ni Jo`ika Ki{ nije imao priliku da u`iva u plodovima svog vizionarskog genija. Pred sam kraj radova na kanalskoj mre`i, koja je bila zametak dana {weg si ste ma DTD, ma ja 1802. pao je u nemilost be~kog dvora pa za wega nije bilo mesta ~ak ni na zavr{noj sve~anosti. Umro je ogor ~en i usa mqen, a po wegovoj posledwoj `e qi, grob ovog do bro tvo ra vojvo|anskog i „imperijalnog i kameralnog inxiwira” je na uzvi{ici povi{e ustave na Starom kanalu kod Vrbasa.

M. Mi qe no vi}

22

kULTURA

sreda22.jun2011.

INTERVJU

dnevnik

ДЕНЕШ ДЕБРЕИ, СЕЛЕКТОР ОВОГОДИШЊЕГ ИНФАНТА

Говор у плесном театру, а покрет у говорном За овогодишњи Интернационални фестивал алтернативног и новог театра (Инфант) који ће се одржати од 25. јуна до 3. јула у Новом Саду, представе је одабрао наш кореограф, глумац и редитељ Денеш Дебреи. Деведесетих година Дебреи је сарађивао са Јожефом Нађем на низу представа, а од 2000. и са Јапанцем Мином Танаком. Као глумац радио је од 1985. до 1989. у Народном позоришту у Суботици, а на филму је такође остварио низ улога, како на екс – Ју просторима, тако и у Мађарској. Аутор је низа кореографија и режија на поменутим просторима. У селекцији Денеша Дебреија, ове године ће публика на Инфанту видети двадесет представа из десетak земаља. l Дa ли из тог мноштва овогодишњег програма може да се извуче нека заједничка црта, реченица, или појам, упркос томе што аутори користе сасвим различита позоришна средства?

- Можда „кросинг бордер“, јер све то показује како можемо да пређемо границе. Већ ако погледамо програм, видимо да имамо компанију из Холандије, али људи који играју представу су из

Ирака. Ако погледамо трупе које нам долазе, рецимо у оној из Немачке игра Француз, скоро све које ће бити присутне на фестивалу, прешле су неке границе. Ово је време у којем људи доста путују и баве се идентитетом, одакле су дошли, где иду, и како ће им бити у овом свету. Јер, живимо у таквом времену да човек стварно треба да нађе неки пут, идентитет...Неки морају и сами себе да пронађу, или границе и начине како могу да остану у земљи у коју су дошли. l И нама је та перспектива посебно занимљива?

- Јесте, и нама овде, али мислим да је свуда у Европи то сада доста велико питање. l Живели сте и у иностранству, пратили шта се тамо догађа у театру. Колико је ово што ћемо видети на овогодишњем Инфанту актуелни театарски тренутак и узорак онога што се тамо тренутно догађа у позоришту, вербалном, невербалном, плесном?

- Мислим да чак и у позоришном свету има неке промене. Плесачи почињу да говоре на сцени, а говорни театар почиње да користи све више покрета. Има и

Разноврсне радионице за младе Зато радионице на Инфанту отварају на неки начин нови простор. Из Француске долази Мишел Матје из Тулуза, који ће играти представу “Меморијал парк“ на 11 простора, а и држаће радионицу која није само за покрет, него и за глас. И Хени Варга ће држати радионицу, а биће организована и тродневна радионица „Саундпејтинг“ коју ће водити Лора Рошел из Француске. Она ће радити импровизовану музику са музичарима. Покушаћемо да укључимо и плесну, и музичку и радионицу покрета, да заједно направе перформанс за затварање фестивала. Мислио сам да то младима може да буде интересантно, да могу да виде неки други начин рада, да свако мора да буде креативан. Без креативности ниједан глумац не може да постоји. Време је другачије, и не можемо да чекамо да нам редитељ каже све, него морамо ми сами да покажемо да имамо жељу, да наставимо да радимо заједно, или сами.

оних који користе публику да би одиграли представу. На Инфанту ће бити представа у којој човек наводи публику да игра за публику. Али, то је питање још од Гротовског, који је причао о томе како могу те барикаде да се склоне, да не буде границе између гледаоца и глумца. Сада изгледа да се у томе иде даље. Људи траже како могу да пређу на другу страну. Из Мађарске долази компанија која саставља лавиринт и један по један гледалац улази у њега. Значи, ту нема ни публике, ни глумаца, то је потпуно нека нова форма. Долази и једна компанија која прави инсталације, изложбе, где публика улази, хода, нешто јој се дешава. Бацачи сенки из Хрватске комуницирају са публиком и на крају се изгубимо у томе ко је учесник на сцени, а ко публика. Значи, почињу те границе некако да

се мешају. Позоришни људи почињу да траже нешто, а шта је то, тек треба да стигнемо до одговора. Још не знамо како ће се то искристализовати и шта ће бити. l Шта ће наше трупе понудити?

- Учествоваће „Три сестре“ београдског Битеф театра, исто интересантна представа, јер три старије глумице играју у представи. Затим „Турбо парадизо“ позоришта „Костолањи Деже“, које се исто бави актуелним проблемима. Из Битеф театра долази још и плесна представа „Алфа бојс“ у којој има говора. Јако је интересантно оно што ради Кристијан Ал Дроуби у оквиру пројекта „Интервју са уметником“ трупе „Виа негатива“. Још један комад Чехова, „Галеб“ режира Борис Лијешевић, а извешће га Позориште младих. Нажалост, јако брзо смо правили селекцију, имали смо кратко време. Мени фале, нисам нашао независне компаније, које стварно желе да, без средства ако треба, покажу нешто. У осталим земљама можемо да нађемо више људи који стварно имају осећај да морају да искажу, да ставе на сцену неке ствари. Волео бих да их више има из Србије, свеједно да ли из малог града, села, из великог града. Само да има више младих људи који се баве уметношћу. Увек говорим младима да морају да кажу шта би желели. Зато имамо округли сто на Инфанту, где могу да дођу да дискутују, да кажу шта би желели, како би волели да раде, јер простора и могућности увек има за рад, само ако неко има идеју. Наташа Пејчић

НОВЕ КЊИГЕ

Стари Дубровник у српској књижевности У издању “Службеног гласника” објављена је занимљива студија проф. др Злате Бојовић “Стари Дубровник у српској књижевности” (Београд, 2011). Кроз шеснаест огледа, на изузетно инвентиван начин, ауторка сагледава белетристичке текстове српских књижевника, који су били инспирисани Дубровачком републиком. Украшен морем и обогаћен историјом и легендом, Дубровник је био надахнуће писаца и проучавалаца књижевности, од Матије Бана, Дучића, Црњанског, Андрића, Љубомира Симовића, Ивана В. Лалића, Милорада Павића, Радослава Братића. Са два своја текста (“Деспот Стефан Лазаревић и Дубровник” и “Дубровник и Света Гора”), објављена на крају студије, Злата Бојовић помера границе овог литерарног посматрања на крај 14. и на 15. век. Радом о Маројици Кабожићу (1630-1692) Матије Бана, у којем осветљава лик главног јунака као и Банов рад на овом делу, Злата Бојовић започиње књигу “Стари Дубровник у српској књижевности”. У прилогу под називом “Дубровачке теме Андре Гавриловића”, ауторка указује на аналитички приступ овог аутора Гундулићевом делу. Инспирисан легендама старог Дубровника и његовом богатом историјом, Вид Вулетић Вукасовић ствара новеле из дубровачког живота. У студији о овом образованом Дубровчанину, Бојовић истиче да је Вукасовић обрађивао и историјске догађаје, као што су борбе цара Душана у Хумској области и његов свечани дочек у Дубровнику (ова тема је инспирисала Марка Мурата за

његову чувену слику). Наредни оглед говори о Милану Савићу (1845-1936), коме је део песме Џонка Калићевића послужио као инспирација за приповетку у којој је забележен дух минулог ренесансног времена. У једној од студија, ауторка указује на посредне везе између древног града и Дубровника из треће деценије 20. века, када је

Милош Црњански боравио у њему. Своје импресије Црњански је изразио стиховима (“Лето у Дубровнику”), а сећања на “град пун сунца” биће присутна у роману “Љубав у Тоскани” и путопису из Шпаније. Међу студијама о Дубровчанима, монографија Јована Дучића о Сави Владиславићу Рагузинском представља његово виђење једне велике историј-

ске личности. Анализирајући песников исцрпан документовани рад, Злата Бојовић указује на најбитније историјске тренутке које је Дучић приказао у животу Рагузинског. У студији “Занимање Иве Андрића за дубровачке теме”, ауторка истиче Андрићево добро познавање писаца и дела овог центра културе ренесансе и барока, као и посебно интересовање за историју дубровачких односа према Босни. Обједињујући најзначајнија књижевна остварења током последње три деценије 20. века, Злата Бојовић даје прилоге о делима у којима се дотичу односи старог Дубровника и Србије тога доба. Ауторка посебно анализира романе “Стефан Душан” и “Тешко побеђенима” Славомира Настасијевића, “Ужице са вранама” Љубомира Симовића и “Опсада цркве Светог Спаса” Горана Петровића. Анализом романа Милорада Павића, Бојовић сагледава избор његових дубровачких тема у контексту поетике овог писца. Тако је из преплетених мотива у роману “Унутрашња страна ветра” пронађена веза Дубровника и Београда, а у роману-лексикону “Хазарски речник” указано је на низ прича о вези Дубровника и Србије. Стварајући приповедну повезаност новије књижевне продукције са темама из старог Дубровника, Злата Бојовић посебно издваја дела “Караван Светог Влаха” Саше Хаџи Танчића и “Трг соли” Радослава Братића. Траг у историји, политичком и уметничком памћењу који је вишевековна република светог Влаха оставила иза себе, несамње-

ним интензитетом и инспиративношћу траје до данашњих дана. То показују значајне студије наших историчара (Ј. Тадић, М. Динић, Р. Самарџић), дела сликара (М. Мурат, И. Јоб, П. Добровић, П. Милосављевић), истраживачки радови историчара књижевности (М. Пантић, З. Бојовић, С. Стипчевић, И. Арсић, Б. Ђорђевић). На средокраћи између “склада просвећеног запада и стихије хтонског истока”, родни град уметника, вештих морепловаца и трговаца и мудрих државника и научника, био је вечна инспирација књижевника, путописаца и ходочасника које су привлачили дубровачки споменици, њихова лепота и харизма. Пратећи животе и дела великих дубровачких бардова и њихових нововековних и савремених настављача, Злата Бојовић гради слику града пониклу у уметничкој инспирацији. Границе националне књижевности у овом случају не ограничавају поглед и тумачења, напротив, управо су то хоризонти и видици заборављеног европског и дубровачког космополитизма, универзалности која се огледала у непресушној инспирацији и узајамности између древног града под Срђем и књижевног талента и дела његових хроничара. Отуда се из бројне продукције књига научне оријентације, посебно издваја студија универзитетског професора Злате Бојовић, која, појединачно или у компаративном облику, анализира текстове наших аутора који су били инспирисани Дубровником. Синиша Ковачевић

Програм Субота, 25. јун 10.00 Радионица Путеви маште, Мишел Матје, Француска – Балетска школа 17.00 Приказивање филмова Театра Кентаур – КЦНС 20.00 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: AL FA BOYS, Битеф театар, Србија – КЦНС 22.00 ВРЕМЕ РИДАЊУ, Плесна трупа Зита, Грчка – Позориште младих

Недеља, 26. јун 10.00 Радионица Путеви маште, Мишел Матје, Француска – Балетска школа 11.00 Отварање изложбе фотографија ПОЛИПТИХ / Округли сто о представама Al fa Boys и Време ридању – КЦНС 18.00 Отварање изложбе фотографија ПУТЕВИ, Александар Милосављевић, Србија – КЦНС, Сала „Трибина младих“ 19.00 ТУРБО ПАРАДИЗО, Позориште „Деже Костолањи“, Србија – Новосадско позориште 20.30 IN SOM NIA, Трупа Тела Ирачана, Холандија – КЦНС, Велика сала 22.00 АНАЛОГИЈЕ, Породица бистрих потока, Србија – Позориште младих, Мала сала

Понедељак, 27. јун 10.00 Радионица Путеви маште, Мишел Матје, Француска – Балетска школа 11.00 Округли сто о представама Турбо парадизо и In som nia – КЦНС 12.30 Промоција часописа ТФТ. Театар, филм, телевизија – КЦНС 17.00 ИНТЕРВЈУ С УМЕТНИКОМ, Виа негатива, Словенија/Србија – Позориште младих 18.00 Отварање изложбе MI LI TARY TRASH, Владо Ранчић, Ненад Игњатов, Ремус Даеску, Србија/Румунија – КЦНС, Ликовни салон 18.30 Мушки/женски – Женске/мушке: МУШКО/МУШКА, Бацачи сенки – Tеатар & ТД, Хрватска/MESS, Бoснa и Хeрцeгoвина – Новосадско позориште 21.00 I-ON, Иво Димчев, Белгија/Бугарска – КЦНС 22.30 Мушки/женски – Женске/мушке: МУШКО/ЖЕНСКА, Бацачи сенки – Tеатар & ТД, Хрватска/MESS, Бoснa и Хeрцeгoвина – Новосадско позориште

Уторак, 28. јун 10.00 Радионица Путеви маште, Мишел Матје, Француска – Балетска школа 11.00 Округли сто о представама Интервју с уметником и Ion – КЦНС 17.00 Приказивање филмова: Рита Гоби, Симптоми, Бруно Вагнер – КЦНС 20.00 ПРОЈЕКАТ 10 МИНУТА, Продукције ЕН-КНАП, Ен Кнап група, Словенија – Приказивање филма – КЦНС 22.00 РЕФЛЕКТОРКА, Наоко Танака, Немачка/Јапан – Позориште младих

Среда, 29. јун 10.00 Радионица Простор око тела, Хени Варга, Србија – Новосадско позориште 11.00 Округли сто о представама Пројекат 10 минута и Рефлекторка – КЦНС 14.00 ОСМОРУКИ ТАРОТ ЛАВИРИНТ, Трупа Жива слика, Мађарска – Код Пољопривредног факултета 19.00 ТРИ СЕСТРЕ, Битеф театар, Србија – Гимназија „Лаза Костић“ 21.00 AL LE GE, Јавно у приватном, Немачка/Француска – Позориште младих

22.00 СПОМЕН-ПАРК, Театер делакт, Француска – Музеј Војводине, Музеј савремене уметности Војводине, Дунавски парк

Четвртак, 30. јун 10.00 Радионица Простор око тела, Хени Варга, Србија – Новосадско позориште 11.00 Округли сто о представама Три сестре, Al le ge и Спомен-парк – КЦНС 14.00 ОСМОРУКИ ТАРОТ ЛАВИРИНТ, Трупа Жива слика, Мађарска – Код Пољопривредног факултета 17.00 Разговор на тему „Прелазећи границе“, Каролина Печењи – КЦНС, Сала на првом спрату 19.00 NO HIB, видео перформанс, Родолф Бурот, Француска – КЦНС 20.15 МАРГИНАЛИСТА, Ђерк Сакоњи трупа, Мађарска – Новосадско позориште 21.30 ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА, Трупа Форте, Мађарска – Позориште младих

Петак, 1. јул 10.00 Радионица Простор око тела, Хени Варга, Србија – Новосадско позориште 10.00 Радионица So und pa in ting, Лоран Рошел, Француска – КЦНС, Сала „Трибина младих“ 11.00 Округли сто о представама Осморуки тарот лавиринт, Маргиналиста и Чекајући Годоа – КЦНС 17.00 Читање драме „Убила сам своју мајку“ Андраша Вишког – КЦНС, Сала на првом спрату 19.00 EX PRESS FIGHT CLUB, Пост театар, Немачка/САД/Јапан – КЦНС, Велика сала – сцена 21.30 БЕСКОНАЧНОСТ, Трупа Трећи глас, Мађарска – СНП, Комбинат, Ђорђа Рајковића 5а

Субота, 2. јул 10.00 Радионица Простор око тела, Хени Варга, Србија – Новосадско позориште, Мала сала 10.00 Радионица So und pa in ting, Лоран Рошел, Француска – КЦНС, Сала „Трибина младих“ 11.00 Округли сто о представама Ex press Fight Club и Бесконачност – КЦНС 18.00 Мушки/женски – Женске/мушке: ЖЕНСКО/ЖЕНСКА, Бацачи сенки – Tеатар & ТД, Хрватска/MESS, Бoснa и Хeрцeгoвина – Новосадско позориште 20.30 ЛОКУС ФОКУС, Трупа Плесни ресурси Земље, Јапан – КЦНС 22.30 Мушки/женски – Женске/мушке: ЖЕНСКО/МУШКА, Бацачи сенки – Tеатар & ТД, Хрватска/MESS, Бoснa и Хeрцeгoвина – Новосадско позориште

Недеља, 3. јул 10.00 Радионица So und pa in ting, Лоран Рошел, Француска – КЦНС, Сала „Трибина младих“ 11.00 Округли сто о представама Локус фокус и Мушки/женски – Женске/мушке – КЦНС 13.00 Приказивање филмова о раду Мина Танаке – КЦНС 18.00 ЦРВЕНО, НЕТА – Нова европска театарска акција – Новосадско позориште 20.00 НЕЖНО, НЕЖНО, НЕЖНИЈЕ, копродукција: Дах театар и КЦНС, Србија – КЦНС 22.00 Саопштење жирија – Представљање радионице – концерт SO UND PA IN TING, Лоран Рошел и полазници, Француска/Србија – КЦНС, Отворена сцена

kultura

dnevnik

sreda22.jun2011.

23

С ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ“

Застрашујућа и болна иницијација На текућем Интернационалном филмском фестивалу „Синема сити“ (18 – 25. јун Нови Сад) у такмичарској селекцији страних филмова „Егзит поинт“, при чијем се конципирању изгледа није превише ни ризиковало, ни експериментисало, за три протекла фестивалска дана приказано је шест остварења, што је више од половина селекције и потврда је амбициозне фестивалске сатнице. Уз то креативни домети приказаног нису били испод просека, понудивши гледаоцима углавном приче филмски уобличене на начин близак „мејнстрим естетици“. Да ли је међу

прослављеног Стивена Фрирса као солидна реинтерпретација класика „Далеко од разуздане гомиле“ Томаса Хардија , румунска савремена драма „Обилазница“ Богдана Ђорђија Апетрија, француска биографска драма „Црна Венера“ Абделатифа Кећиће или шпанска породична драма „Црни хлеб“ Аугустија Виљаронге? Управо „Црни хлеб“ садржи пуно тога већ виђеног када је у питању филм о одрастању, вишеструко болној иницијацији за улазак у, колико ужасан и лицемеран, толико и сложен свет одраслих. С друге стране, Виљаронга, шпански

Из филма „Црна Венера“

овима и онај прави, што се жирија тиче, остаје да се види. Да ли су то „Магарци“ Марџ Макинон који завређују пажњу као комедија/драма базирана на одличним глумцима и живописним карактерима зналачки написаним, „Лимбо“ Марије Седал као драма о кризи идентитета која се развија у егзотичном амбијенту Тринидада , „Тамара Дру“

редитељ млађе генерације у овој филмској адаптацији цењеног романа Емили Теихидор, суверено барата свим елементима филмског језика, успевајући да конвенцији удахне пуно тога од непосредне животности и аутентичности. Ова филмска прича, из послератног времена четрдесетих година прошлог века, у фокусу има породицу десетогоди-

шњег дечака Андреуа , који после открића злочина на домак свог села, полако почиње да открива истину о свом најблискијем окружењу, оцу, мајци, локалним тајнама, које су за њега биле скривене иза прича о чудним појавама и духовима. Све се одвија под притиском прошлости – са својом широм родбином Андреу се налази на губитничкој страни шпанског грађанског рата. Прича прати моралну еволуцију дечака који пролази пут од невиног детета до младог човека који за кратко време спознаје дубину моралног понора, и своју, као и општељудску поражавајућу али неминовну склоност ка најстрашнијим компромисима. У суровом, од материјалног сазданог и посвећеног му свету, само се тако опстаје и уздиже на лествици друштвене хијерархије. Реалистички, обојен тамним тоновима и суптилно дозираним необичавањем, „Црни хлеб“ не само да одише сугестивном атмосфером већ и динамично представља низ судбоносних догађаја за житеље шпанске руралне провинције успевајући да покрене и емоције гладалаца. Поменута француска биографска драма „Црна Венера“ са својих епских 160 минута прати судбину Јужноафриканке Саре Бартман која се с почетка XIX века са својим послодавцем/власником обрела у Енглеској у тадашњем шоу бизнису. Као дивља заробљена звер, коју контролише господара на сцени, приказивана је у пучкој представи, за њу пуној понижења и страшне непријатности. Такозвана Хотентотска Венера (изванредна глумачка креација Јаиме Торес) је тамну славу стекла и због својих неуобичајених физичких пропорција и атрибута. Тешко патећи због онога у шта се делом својевољно, а делом под притиском газде упустила, Сара вишеструко уметнички талентована, касније постаје атракција париских салона а убрзо и проститутка која напуштена и болесна умире у 29. години жи-

Сцена из филма „Црни хлеб“

вота. С једне стране, то је још једна прича о људској бескрупулозности, самопонижавање кроз понижавање других, другачијих, „неподношљиво“ различитих. С друге, то је упечатљив портрет једне чудесне жене, која је имала бизарну судбину и после смрти. Редитељ и сценариста Абделатиф Кећиће је са очитом намером да не штеди гледаоца, посегао за стратегијом „бомбардовања“ крупним плановима, употребом дугих секвенци, како би произвео утисак документарности и појачао сугестивност опоре драме. Да је аутор све поменуто, умереније и суптилније користио, или да се окренуо потпуно експерименту, „Црну венеру“ би можда учинио блиским нечему што би се у потпуности могло назвати антологијским филмом. Трећег фестивалског дана имали смо прилику у оквиру програма Специјалних пројекција да видимо и први играни филм „Пут ветра“ Саше Матијевића који живи и ради на релацији Амстердам –

Нови Сад. То је била домаћа премијера филма (изазвала је знатну пажњу Новосађана, па сала 2, друга по величини у „Арени синеплексу“ није могла да прими све заинтересоване) који ће бити приказан и на предстојећем филмском фестивалу у Карловим Варима (светска премијера), у оквиру једног од такмичарских програма. Питање личног идентитета и смисла живота у основи су ове филмске приче која, ма колико да се бавила тешким питањима са лакоћом прелази границе жанрова стварајући сопствени простор у којем се прожимају драма и фантастика, реалност и паралелни свет (ови), имагинарног или можда другодимензионалног. Укратко прича прати младог тв репортера који је упао у животну конфузију. Покушавајући да се избори са прошлошћу и актуелним проблемима, он случајно среће чудног човека - учитеља, који му указује на мистични „пут знања“... В. Црњански

ИЗЛОЖБА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

ПРЕМА ОБЕЋАЊИМА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

Пастели Љубице Цуце Сокић

Закон о кинематографији до краја године

У Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду сутра у 20 часова свечано ће бити отворена изложба пастела истакнуте ликовне уметнице Љубице–Цуце Сокић. На отварању ће говорити Александар Милојевић, из крагујевачке Галерије Рима и др Јасна Јованов, управница Спомензбирке. Изложбом Љубице–Цуце Сокић у Спомен-збирци ће бити приказан избор од 29 пастела из заоставштине ове уметнице. Пастели Цуце Сокић представљају мање истражена дела, у техници којом се сликарка континуирано бавила од педесетих година 20. века, све до краја живота. До сада ретко излагани, махом настали током шездесетих година прошлог века, радови чине избор из колекције која је данас у власништву Галерије Рима. По речима организатора изложбе, њиховом анализом може се пратити развојни пут, као и ликовна истраживања Цуце Сокић, од реалног ка особеном апстрактном, тј. такозваном нереалистичком изразу, одређеном самом техником и дифузним, баршунастим ефектом светлости. Концепт поставке обједињује две целине које обухватају по заступљености доминантне али по формату мање фигуралне композиције, пре свега женски лик и женски акт, као и серију унутрашњих простора, не-

колико предмета и једну представу екстеријера. Осим дела из ко-

Љубица-Цуца Сокић, 1942.

лекције пастела, поставка у Спомен-збици биће обогаћена личним предметима које је сама уметница пред смрт поклонила колекцији Павла Бељанског. Овај документарни сегмент представиће предмете (шешир, чауре мака, мандарина итд), као и сликарски прибор, који се могу препознати и на неким од њених уметничких остварења. Љубица–Цуца Сокић (Битољ, 9. децембар 1914 – Београд, 8. јануар 2009) се убраја међу уметнике који представљају сам врх српског модернизма 20. века. Као један од оснивача групе „Десеторица“, професор на Академији ликовних уметности у Београду (од 1948 до 1972. године), од 1968. године дописни, а од 1978. редовни члан САНУ, била је добитница бројних награда, утичући на формирање генерација младих уметника. Поред сликања бавила се и илустрацијом књига за децу. Изложбу прати богато илустрован каталог Цуциних дела из колекције Александра Милојевића, са текстом др Јасне Јованов, ауторке концепта поставке „Пастели Љубице–Цуце Сокић“. Током трајања изложбе до 30. јула ће бити организован филмски програм, као и стручно вођење кроз поставку изложених дела у Спомен-збирци Павла Бељанског.

K. Р.

НА СЦЕНИ ПОЗОРИШТА „ТОША ЈОВАНОВИЋ“ У ЗРЕЊАНИНУ

Гостује театар из Загреба У Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину у петак, 24. јуна од 20 часова , као последња представа у овој сезони гостује позориште из Загреба са представом “Без трећег” са чувеном Ксенијом Пајић у главној улози.Загребачко Казалиште Позор одлучило је да постави комад Милана Беговића и режира га по идеји Вање Драха. У представи која је извођена са великим успехом и одличним критикама на низ позорница по Хрватској, поред Ксеније Пајић играју и Зијад Грачић и Марко Чутура..

Радња се догађа у Загребу, у једној јединој ноћи, у једној просторији мале барокне једноспратнице с високим партером и мансардом, у Кушевићевој улици у Горњем граду, крајем фебруара 1926. године. Представа разматра проблем љубоморе пратећи сукоб жене, која одавно чека повратак мужа, и мужа, који се враћа из заробљеништва у Сибиру након осам година. Њихов се поновни сусрет темељи на сукобу који је проузрокован мужевом љубомором без неког посебног повода.

Закон о кинематографији требало би да буде усвојен до краја ове године, најавила је државна секретарка у Министарству културе, информисања и информационог друштва Снежана Стојановић Плавшић. На конференцији за новинаре која одржана поводом јубиларног 40. Филмског фестивала у Сопоту (Софест) Плавшићева је рекла да је усвајање Закона о кинематографији један од приоритета ресорног министарства будући да је 2011. проглашена Годином филма. На питање новинара шта је Министарство културе од јануара до данас још учинило у вези с обележавањем Године филма и подршком домаћој кинематографији Плавшићева је одговорила да је реализација пла-

нираних активности у тој области успорена због смене ресорног министра и кадровских промена у тој институцији. Годину књиге прогласило је Министарство културе у сазиву претходног министра Небојше Брадића, који је с те дужности смењен средином марта. Министарство културе предвођено Предрагом Марковићем преузело је обележавање Године филма, а једна од првих активности, како је рекла Снежана Стојановић Плавшић, јесте подршка Софесту, с обзиром да је реч о фестивалу који представља и промовише домаћу кинематографију, а биће одржан од 1. до 5. јула у Центру за културу Сопот, и на њему ће бити приказано 13 домаћих дугометражних филмова.

У ИЗДАЊУ ДИСКОГРАФСКЕ КУЋЕ ЦПО ИЗ НЕМАЧКЕ

Оркестарска музика Исидоре Жебељан Дис ко граф ска ку ћа ЦПО из Не мач ке об ја ви ла је ком пакт диск с ор ке стар ском му зи ком ком по зи тор ке Иси до ре Же бе љан. Му зи ка Иси до ре Же бе љан сни мље на је у из во ђе њу Ја на че ко ве фил хар мо ни је из Остра ве и Же бе љан ор ке стра из Бе о гра да, под упра вом ди ри ген та Да ви да Пор се лај на, а бе о град ска про мо ци ја тог из да ња би ће одр жа на је си ноћ у Аеро клу бу. Иси до ра Же бе љан при ву кла је па жњу ин тер на ци о нал не јав но сти опе ром “Зо ра Д“ ко ју је по ру чи ла Џе не зис фон дејшн из Лон до на. Та опе ра пре ми јер но је из ве де на у Ам стер да му 2003. го ди не, у ре жи ји Деј ви да Па унт ни ја и Ни ко ле Раб. Иста про дук ци ја је те го ди не отво ри ла пе де се ту се зо ну Беч ке ка мер не опе ре. На кон успе ха опе ре “Зо ра Д“, ко ја је за че ти ри го ди не из ве де на 22 пу та у пет европ ских зе ма ља, усле ди ле су број не на руџ би не зна чај них ин сти ту ци ја и фе сти ва ла. Ком по зи ци је Иси до ре Же бе љан из во ђе не су у Ве ли кој Бри та ни ји, Ита ли ји, Фран цу ској, Хо лан ди ји, Аустри ји, Не мач кој, Швед ској, Фин ској, Шпа ни ји, Ир ској, Че шкој, Есто ни ји, Хр ват ској, Ср би ји и САД. Ње на де ла та ко ђе су се мо -

гла чу ти на му зич ким фе сти ва ли ма ме ђу ко ји ма су Ве не ци јан ско би је на ле, Фе сти вал у Бре ген цу, РАИ Фе сти вал Ну о ва му зи ка (Nuova Musica, То ри но), Се тем бре му зи ка (Settembre musica, Milano-Torino), Му зич ки фе сти вал За пад но не мач ког Ра ди ја (WDR) и дру ги. Му зи ку Иси до ре Же бе љан из во ди ли су Ге те бор шки сим фо ниј ски ор ке стар, Сим фо ниј ски ор ке стар РАИ То ри но, Academy of St Martin in the Fields, Ја на че ко ва фил хар мо ни ја, Бе о град ска фил хар мо ни ја, Но ва фил хар мо ни ја Вест фа ли је, Брод ски квар тет, ди ри ген ти Кри стоф По пен, Ло рен Ва јан кур, Да вид Пор се лајн, Пјер-Ан дре Ва лад, пи ја ни сти Кјо ко Ха ши мо то и

Алек сан дар Ма џар, кла ри не ти ста Хо ан Ен рик Лу на и дру ги. Иси до ра Же бе љан је сту ди ра ла ком по зи ци ју на Фа кул те ту му зич ке умет но сти у Бе о гра ду у кла си Вла сти ми ра Трај ко ви ћа (уче ни ка Оли ви јеа Ме си ја на). Од 2002. про фе сор је ком по зи ци је на том фа кул те ту. За ком по зи тор ски рад осво ји ла је не ко ли ко зна чај них на гра да у Ср би ји, укљу чу ју ћи и Мо крањ че ву на гра ду 2004. До бит ник је сти пен ди је њу јор шке фон да ци је “Civitella Ranieri“ за 2005. Го ди не 2006.иза бра на је за чла на Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти. Ком по но ва ла је му зи ку за ви ше од три де сет по зо ри шних пред ста ва у свим зна чај ним ку ћа ма у Ср би ји, Хр ват ској и Цр ној Го ри. За рад на том по љу три пу та јој је до де ље на Сте ри ји на на гра да. Ра ди ла је на не ко ли ко филм ских пар ти ту ра, укљу чу ју ћи и ор ке стра ци ју му зи ке Го ра на Бре го ви ћа за фил мо ве “Дом за ве ша ње“, “Ари зо на дрим”, “Под зе мље“ (у ре жи ји Еми ра Ку сту ри це), “Кра љи ца Мар го“ (ре жи ја П. Ше ро) и “The Serpent‘s Kiss“ (ре жи ја П. Ру се ло).Аутор је му зи ке за но ви филм Ми ло ша Ра ди во је ви ћа “Ка ко су ме укра ли Нем ци“.

24

svet

sreda22.jun2011.

dnevnik

No vi su ko bi u Se ver noj Ir skoj BEL FAST: Tokom sukoba protestanata i katolika, koji su u podeljak uve~e izbili u Belfastu, bilo je i pucwave, u kojoj su dve osobe rawene, saop{tila je policija. Vi{e stotina mladih, od kojih su mnogi imali prekrivena lica, bacali su kamewe i „Molotovqeve koktele” u ~etvrti u kojoj, uglavnom, `ive katolici, u ve}inski protestantskom isto~nom delu Belfasta.

Portparol policije izjavio je da su se pucwi ~uli sa obe strane, ali je odbio da komentari{e uzrok nereda, dodaju}i da su dva mu{karca odvedena u bolnicu sa ranama od vatrenog oru`ja. U sukobima, koji su trajali nekoliko sati, u~estvovalo

SUDAN

Do go vor o ot ce pqe wu ADIS ABE BA: Lideri severa i juga Sudana potpisali su u Adis Abebi sporazum o demilitarizaciji spornog centralnog regiona Abjei i dolasku mirovnih snaga iz Etiopije, saop{tio je biv{i predsednik Ju`ne Afrike Tabo Mbeki koji posreduje u pregovorima.

Mbeki je rekao da je prekju~era{wim sporazumom predvi|ena potpuna demilitarizacija Abjeija, neplodne zemqe koja se nalazi u blizini najve}ih naftnih poqa za koja i sever i jug tvrde da su wihova.

Vojska iz severnog Sudana je pro{log meseca u{la u taj region, posle ~ega je vi{e desetina hiqada qudi koji su bili na strani juga pobeglo. „Sudanske oru`ane snage }e se povu}i i bi}e raspore|ene izvan Abjeija”, izjavio je Mbeki, dodaju}i da }e etiopske mirovne snage sti}i u Abjei ~im bude mogu}e, preneo je AP. Sporazum je potpisan samo tri sedmice uo~i predvi|enog otcepqewa juga od severa i formirawa nove dr`ave. (Ta njug)

je izme|u 400 i 500 qudi, prenele su agencije.

Nasiqe, koje su loklalni politi~ari opisali kao naj`e{}e u toj oblasti tokom prethodne decenije, izbilo je na po~etku „sezone mar{eva” u Severnoj Irskoj. Protestanti tada odr`avaju parade koje obi~no izazovu nasilne proteste katolika.

U Severnoj Irskoj tri decenije su trajali sukobi izme|u lojalista, uglavnom protestanata, koji su `eleli da ostanu u sastavu Ujediwenog Kraqevstva, i republikanaca, uglavnom katolika, koji su za ujediwenu Irsku.

Nasiqe, u kome je stradalo oko 3.500 qudi, okon~ano je mirovnim sporazumom 1998. godine, koji je omogu}io podelu vlasti izme|u protestantskih i katoli~kih partija.

(Ta njug)

Al Obe id i: Ci qa no su bom bar do va ni ci vi li TRI PO LI: Rezultat nedeqnog napada NATO snaga na libijski glavni grad Tripoli, bilo je ubijawe nedu`nih civila, a iz ovog su saveza svoju „gre{ku” naknadno objasnili „pogre{kom u sistemu borbe”.

U saop{tewu NATO saveza nagla{eno je da su vazdu{ni udari bili usmereni iskqu~ivo protiv vojnih ciqeva u Tripoliju. Me|utim, umesto vojnog aerodroma jedna je od raketa pala na stambeni blok u ~etvrti Suq alJum na rubu Tripolija. Uni{tene su tri stambene zgrade, a u

eksploziji je poginulo devet civila, ukqu~uju}i dvoje dece. Libijski ministar vawskih poslova Abdul Ati al-Obeidi rekao je novinarima u Tripoliju da je me|u devet mrtvih, ukqu~uju}i dvoje dece, u bombardovawu povre|eno jo{ 18 qudi.

Al-Obeidi je napad opisao kao „namjeran napad na stambene zgrade”, koji je postao karika u lancu napada na civilne ciqeve - hoteli, fabrike, ne-vojna vozila... „Ovo je ciqano bom bar do va we... @elim uputiti direktan poziv svim slobodnim narodima svijeta i svim muslimanima da pokrenu globalni xihad protiv Zapada, te da vi{e nikada ne dopuste takvim kriminalnim organizacijama poput NATO-a da odlu~uju o budu}nosti neke samostalne i suverene dr`ave”, rekao je al-Obeidi na konferenciji za novinare.

(24 ~a sa)

OBA MA I ER DO GAN O SI RI JI I LI BI JI

Ka ko re for mi sa ti ha os AN KA RA, DA MASK : Predsednik SAD Barak Obama i turski premijer Tajip Erdogan razgovorali su o najnovijem razvoju u Siriji, kao i o situaciji u Libiji. U telefonskom razgovoru, dvojica „lidera su se slo`ili da sirijska vlada mora da prekine nasiqe i da odmah po~ne reforme i da prihvati zahteve sirijskog naroda”. Do ovog razgovora, drugog u posledwih nedequ dana, do{lo je na inicijativu ameri~kog predsdnika Obame, tvrde ju~e turski mediji. Premijer Erdogan ima veoma dobre odnose sa predsednikom Sirije Ba{arom al Asadom i vi{e puta je dosad apelovao na wega da prekine obra~un sa demonstrantima i da odmah po~ne demokretake reforme. U Ankari se s velikom zabrinuto{}u pra-

ti najnoviji razvoj u Siriji iz koje je u Tursku ve} stiglo 10.500 izbeglica.

Dvojica dr`avnika su, tako|e, razgovarali i o situaciji u Libiji i konstatovali da su, kako je potvrdio portparol Stejt dipartmenta, „dani libijskog lidera Moamera el Gadafija odbrojani”. Obama i Erdogan su se slo`ili da treba nastaviti me|unarodni pritisak na sada{wi re`im u Tripoliju, jer je to put koji treba da dovede do promene vlade {to je `eqa naroda te afri~ke zemqe.

Desetine hiqada qudi okupilo se ju~e u centru Damaska na skupu podr{ke sirijskom predsedniku Ba{aru al-Asadu, dan posle wegovog obra}awa narodu kao odgovor na tromese~ne antire`imske proteste.

Avi on ska ne sre }a u Ru si ji MO SKVA: U avionskoj nesre}i na severu Rusije poginula su 44 putnika, a osmoro je te{ko povre|eno, saop{tili su ju~e zvani~nici.

Putni~ki avion Tupoqev-134 RusEra, koji je putovao na liniji Moskva-Petrozavodsk, sru{io se kod sela Besovec, na 16 kilometara od autoputa Petrozavodsk-Suojarvi u ruskoj republici Karelija.Avion se zapalio kada je pao, a delovi su razbacani na 300 metara od mesta nesre}e, prenela je agencija Itar-Tass Avion, u kojem je bilo 43 putnika i 9 ~lanova posade, sru{io se u ponedeqak uve~e oko 23.40 sati po lokalnom vremenu (19.40 po zapadnoevropskom).

Portparolka ministarstva za vanredne situacije Irina Andrianova izjavila je agenciji Interfaks da je sedam od osam

povre|enih putnika u veoma te{kom stawu i da svi imaju opekotine.

Predstavnik istra`nog komiteta Vladimir Markin saop{tio je da se razmatra nekoliko mogu}nosti uzroka nesre}e qudski faktor, odnosno gre{ka pilota ili dispe~era na aerodromu, lo{i vremenski uslovi

i tehni~ka neispravnost letelice ili opreme na aerodromu.

Andrianova je rekla da je u vreme nesre}e bila ki{a i gusta magla. Zvani~nici su rekli da je avion izgleda udario u dalekovod dok je kru`io oko aerodroma po lo{em vremenu, {to je izazvalo nestanak struje i svetla na pisti.

(Ta njug)

Su dar auto bu sa i ka mi o na u Ma |ar skoj BU DIM PE [TA: Pet osoba je ju~e poginulo, a 23 je povre|eno u ~eonom sudaru rumunskog autobusa i kamiona sa prikolicom sa slovena~kim tablicama na autoputu na jugozapadu Ma|arske.

Veruje se da je do nesre}e do{lo kada je autobus pre{ao u suprotnu traku, izjavio je sef lokalne policije Jano{ Tiborc. Dva voza~a i dva putnika autobusa i voza~ kamiona poginu-

li su na licu mesta, prenela je ma|arska novinska agencija MTI. Jedan putnik autobusa je u `ivot-

noj opasnosti, tri su zadobila te{ke povrede, a 19 osoba je lak{e povre|eno.

Nesre}a se dogodila u 2.30 sati po zapadnoevropskom vremenu, blizu granice sa Slovenijom.

Autobus, u kojem je bilo 40 qudi, putovao je iz Rumunije u [paniju, a ve}ina putnika je spavala u trenutku sudara. Kamion je prevozio kre~ u prahu.

MIGRACIJE

Ne ma~ koj fa le za na tli je BER LIN: Nema~ki kancelar Angela Merkel smiruje ton u debati o olak{anom ulasku stranih stru~waka, koji nedostaju Nema~koj i apeluje na privredu da za svoje potrebe tra`e radnike prvenstveno u samoj Nema~koj, javqaju ju~e lokalni mediji.

Merkel je, dva dana pred susret vlade, sindikata i poslodavaca,

povodom velikog broja onih koji su dugo nezaposleni, rekla da ne mo`e svako od takvih qudi postati stru~wak i, istovremeno, pozvala firme da se intenzivinije pobrinu za starije radnike, migrante i za uskla|ivawe posla i porodice.

Merkel je, tako|e, zatra`ila boqe radne uslove u Nema~koj. „Na{i dobro obrazovani kadrovi moraju

imati perspektivu’’, rekla je Merkel, a mediji najavquju da }e wen kabinet danas odlu~ivati o konceptu za re{ewe problema nedostatka stru~ne radne snage u Nema~koj. Nema~ka privreda je u usponi, nezaposlenost opada a stru~waci ka`u da Nema~koj fale visoko kvalifikovani radnici i zanatlije.

(Ta njug)

Dan ska pro te ru je kri mi na l ce KO PEN HA GEN: Vlada Danske planira daqe zao{travawe zakona o strancima i namerava ubudu}e da sve strance, koji su osu|eni na zatvorsku kaznu, da automatski protera iz zemqe. Predlog ministra za integracije Serena Pinda }e jo{ ove nedeqe pro}i parlamentarnu proceduru. Socijaldemokratke i levi~arska partija najavile su da }e glasati za izmenu zakona, tako da je obezbe|ena {iroka podr{ka. Ina~e, kako prenosi austrijska novinska agencija APA, ova izmena zakona predvi|a proterivawe stranaca, koji su osu|eni na zatvorsku kaznu, bez obzira o te-

`ini krivi~nog dela. Do sada je proterivawe bilo mogu}e samo na osnovu zahteva Dr`avnog tu`ila{tva. Ekspert za qudska prava Jonas Kristofersen isti~e da izmena zakona predstavqa kr{ewe me|unarodnih konvencija. Danska, kako je istakao u izjavi dnevniku “Informacion”, rizikuje da bude kritikovana od strane Evropskog suda za qudska prava.Ina~e i [vajcarska je, krajem pro{le godine, odr`ala referendum o poo{travawu zakona o strancima, model na koji se o~igledno oslawa sada Danska.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAH MUD ABAS Palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je da bi odustao od progla{ewa dr`ave u septembru u UN ukoliko bi SAD obezbedile boqe re{ewe.”Ne znam da li SAD imaju drugu opciju, ali ako imaju, ne}emo i}i u UN,” kazao je Abas libanskoj televiziji LBC. Abas, koji tvrdi da”odlazak u UN nije unilateralan potez, kao {to Izrael tvrdi,” rekao je Abas.

AR NOLD [VAR CE NE GER Biv{i guverner Kalifornije Arnold [varceneger doputovao je preksino} u posetu svojoj rodnoj Austriji. On }e u~estvovati na energetskom forumu Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO) u Be~u. Planirano je da se [varceneger sastane i sa predsednikom Austrije Hajncom Fi{erom, i kancelarom Vernerom Fajmanom.

PI TER FON DA Glumac Piter Fonda o`enio se proteklog vikenda na Havajima, rekao je wegov predstavnik. Kako prenosi Rojters, ovo je Fondin tre}i brak. Zvezda filma „Goli u sedlu“ prethodno je bio 36 godina u braku sa Por{om Rebekom Kroket od koje se razveo po~etkom godine. Sin ~uvenog glumca Henrija Fonde, nedavno se pojavio u seriji „Mesto zlo~ina: Wujork“.

Sto ti ne le to va pri ze mqe no zbog vul kan skog pe pe la SID NEJ, MO SKVA: Stotine letova ju~eje prizemqeno {irom Australije, zbog vulkanskog pepela koji se vratio na ovaj kontinent, a narednih dana se o~ekuje pogor{awe situacije, ocewuju zvani~nici te zemqe.

Oblak vulkanskog pepela nastao je nakon pro{lonedeqne erupcije vulkana Pajhue u ^ileu i, prema prvim procenama, vi{e od 120.000 qudi u Australiji pogo|eno je otkazanim i odlo`enim letovima, navodi AFP. Australijska aviokompanija Kvantas suspendovala je letove iz Adelaide, Kanbere i Sidneja, iako avioni nekoliko svetskih kompanija i daqe lete.

Kompanija je navela da }e ve}ina letova biti otkazana i u sredu, dok su letovi za Novi Zeland otkazani „do daqweg”. Vul-

kanski dim predstavqa opasnost za avione, po{to u slu~aju da u|e u motore letelice mo`e da se pretvori u istopqeno staklo i tako zapali motor.

Glavoboqe zadaje i vulkan [ivelu~ na Kam~atki, koji je ju~e izbacio pepeo do 10 kilometara visine, saop{tila je ruska Akademija nauka. Seizmolo-

{ke slu`be zabele`ile su da je vulkan bio aktivan dva puta - 40 minuta i sat vremena - i da je izbacio stub pepela visine 10 kilometara, koji se ne mo`e videti, jer je vrh vulkana prekriven oblacima.

Pepeo se za sada nije spustio u okolna naseqena mesta, ve} samo u nenaseqenu oblast severno od vulkana, preneo je Itar-Tass.

Zvani~nici su upozorili da vulkanska pra{ina i gas mogu da ugroze vazdu{ni saobra}aj. Najvi{a aktivna ta~ka ovog vulkana, poznata kao Molodoj [ivelu~, nalazi se na 2.500 metara nadmorske visine, a pre~nik kratera je 1,5 kilometara.

Molodoj [ivelu~ se prvi put aktivirao u septembru 1980. godine i od tada je pod stalnim nadzorom.

(Tanjug)

BALkAn

dnevnik

FO RUM EVROP SKA UNI JA – ZA PAD NI BAL KAN

sreda22 . jun2011.

25

makedonija

Spo me ni ci Alek san dru Stvo re na po zi tiv na at mos fe ra i Fi li pu Ma ke don skom za in te gra ci ju LUK SEM BURG: Veoma je va`no da sve dr`ave regiona postanu ~lanice Evropske unije, Unija je spremna da na tome zajedno sa wima naporno radi, a u regionu je stvorena pozitivna atmosfera za ubrzawe evropskih integracija, poru~ili su iz Luksemburga {efovi diplomatija EU i dr`ava regiona sa foruma EU-Zapadni Balkan.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je, posle sastanka da je veoma va`no da sve dr`ave re-

giona postanu ~lanice Evropske unije i da je Unija spremna da na tome zajedno sa wima naporno radi. Ona je dodala da je sastanak dokaz da „EU `eli da bude sa zemqama Zapadnog Balkana dok idu putem evropskih integracija”. Evropski komesar [tefan File izjavio je da je u regionu sada stvorena pozitivna atmosfera za ubrzawe evropskih integracija i posebno pohvalio napredak koji je ostvaren u odnosu na pro{lu godinu.

(Ta njug)

Kra jem ne de qe ze le no sve tlo Hr vat skoj LUK SEM BURG: Madarski ministar spoqnih poslova Jano{ Martowi izjavio je danas u Luksemburgu da o~ekuje da }e zemqe ~lanice EU usaglasiti posledwe pojedinosti oko zavr{etka pregovora s Hrvatskom i

da }e sastanak Evropskog saveta krajem nedeqe biti izuzetno va`an za Evropu i Hrvatsku.

Martowi je govorio uo~i sastanka ministara spoqnih poslova i ministara za evropska pitawa zemaqa ~lanica EU u Luksemburgu na kojem }e biti re~i i o zavr{etku pristupnih

pregovora sa Hrvatskom, prenosi agencija Hina. „Mislim da }e sve biti u redu, da }emo se dogovoriti o kona~nom tekstu na ~emu sada radimo. Mislim da }emo 23. juna imati izuzetno va`an sastanak

Evropskog saveta, za Evropu i za Hrvatsku”, rekao je ministar Martowi ~ija zemqa do kraja juna predsedava Unijom.

Evropski zvani~nici bi trebalo da „daju zeleno svetlo” Hrvatskoj za pridru`ivawe Uniji na samitu u ~etvrtak i petak, 23. i 24. juna, u Briselu. Tada treba

da bude doneta odluka o zavr{etku pristupnih pregovora do kraja ovog meseca i o potpisivawu pristupnog ugovora do kraja godine.Na kraju tog procesa Hrvatska }e postati 28. ~lanica EU {to se o~ekuje do 1. jula 2013. godine.

Zemqe ~lanice jo{ treba da se dogovore o nadzoru - kako Hrvatska ispuwava obaveze koje je preuzela, i to u razdobqu od zavr{etka pregovora do ulaska u ~lanstvo. Dr`avni sekretar Nema~ke za evropske poslove Verner Hojer istakao je da nadzor omogu}ava dono{ewe odre|enih mera, ne dovode}i u pitawe ulazak Hrvatske u EU.Poqski ministar za evropske poslove Mikolaj Dovgilevi~ ~ija }e zemqa predsedavati Unijom u drugoj polovini godine, rekao je da o~ekuje potpisivawe pristupnog sporazuma do kraja godine. Komesar za {irewe EU [tefan File rekao je da }e Hrvatska biti pod „specifi~nim nadzorom” - svakih {est meseci proverava}e se sprovo|ewe obaveza, prenosi agencija Frans pres.

SKO PQE: Specijalnom mehanizacijom, ju~e je spomenik Ratnika na kow postavqen na postament, visok 10 metara, na centralnom gradskom trgu u Skopqu. Spomenik je, zajedno sa fontanom i postamentom visok 28 metara, izliven je u bronzi, a u wemu svi prepoznaju lik Aleksandra Makedonskog.

Postavqawe grandioznog spomenika pratili su italijanski majstori iz livnice „Fernando Marineli” iz Firence, gde je spomenik izliven, a autor je makedonska skulptorka Valentina Stevanovska.Postavqawe spomenika, koji je deo gra|evinskoinfrastrukturnog projekta vlade „Skopqe 2014”, pratio je veliki broj gra|ana.

Spomenik ko{ta 9,4 miliona evra, a zajedno sa fontanom bi}e kompletiran do 8. septembra -

Dana nezavisnosti Makedonije, kade }e biti i zvani~no otkrive na 20. godi{nicu nezavisnosti.

Istovremeno je ju~e u skopskom nasequ Autokomanda postavqen i spomenik Filipa

Drugog, izra|en u livnici „Jeremi}” u Beogradu. Spomenik Filipa Drugog, visok osam metara, ju~e je postavqen i na centralnom trgu u Bitoqu.

(Ta njug)

Pr vi su sret mi ni sta ra Mi lo {o skog i Lam bri ni di sa SKO PQE: Skopqe treba da poka`e konstruktivnost, da ne gradi zidove i spomenike, ve} mostove izme|u dve zemqe, poru~io je novi {ef gr~ke diplomatije Stavros Lambrinidis makedonskom ministru spoqnih poslova Antoniu Milo{oskom prilikom wihovog prvog susreta u Luksemburgu na marginama sastanka EU- Zapadni Balkan.

U makedonskom ministarstvu spoqnih poslova ka`u da je susret bio kratak i bez su{tinskog razgovora, jer je poslu`io za uspoznavawe, a Milo{oski je ~estitao Lambrinidsu izbor za ministra

spoqnih poslova i izrazio nadu za novi bilateralni susret 29. juna u Budvi. „Istakao sam da je od velikog interesa za Makedoniju da uskoro ubrzamo inicijativu za potpisivawe sporazuma za izbegavawe dvostruke takse koji }e biti zna~ajan doprinos za gr~ku biznis zajednicu koja posledwih godina investira u Makedoniji”, izjavio je Milo{oski makedonskim medijima.

Gr~ki mediji ponovo navode da je postavqawe spomenika Aleksandru Velikom na trgu u Skopqu „nova i velika provokacija”.

(Ta njug)

ME \U NA ROD NA IZ LO @BA HR VAT SKOG DRU [TVA KA RI KA TU RI STA

Sa {a Di mi tri je vi} osvo jio pr vu na gra du

Cr na Go ra: Da tum po ~et ka pre go vo ra mo `da ove go di ne LUK SEM BURG: Datum za po~etak pretpristupnih pregovora sa Crnom Gorom mogao bi biti odre|en ove godine, izjavio je ju~e u Luksemburgu dr`avni sekretar u ma|arskom ministarstvu spoqnih poslova @olt Nemet, ~ija zemqa trenutno predsedava EU. Nemet je, na konferenciji za novinare nakon sastanka Saveta za stabilizaciju i pridru`ivawe EU i Crne Gore, izjavio da je Crna Gora ostvarila zna~ajan napredak u svojim evropskim integracijama.

Evropski komesar za pro{irewe [tefan File, koji je, tako|e, u~estvovao na sastanku, rekao je da je Crna Gora napravila zna~ajan napredak.Prema Nemetovim re~ima, sada kada se Hrvatska nalazi u finalnoj fazi evropskih integracija, Crna Gora bi mogla da preuzme vode}u ulogu u procesu pro{irewa.On je, me|utim, napomenuo da bi Crna Gora zato u narednim mesecima morala da ispuni sve kriterijume EU. (Ta njug)

ZA GREB: Karikaturista iz Srbije Sa{a Dimitrijevi} osvojio je prvu nagradu na ovogodi{woj me|unarodnoj izlo`bi karikature Hrvatskog dru{tva karikaturista, koja }e s temom „Poroci” biti otvorena u naredni utorak u Galeriji „Klovi}evi dvori” u Zagrebu. Hrvatski mediji naveli su da je Dimitrijevi},

HR VAT SKA [TAM PA O PRO DA JI KOM PA NI JE “INA”

Sa na der uzeo od Ma |a ra de set mi li o na evra ZA GREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader koji u salcbur{kom zatvoru ~eka izru~ewe Hrvatskoj, naftnu kompaniju INA predao je ma|arskoj kompaniji MOL za 10 miliona evra mita, {to sada istra`uje Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala koja sada tra`i izru~ewe i pritvor za {efa MOL-a Zolta Hernadija koji je dao mito.

Kako izve{tava ju~era{wa {tampa, Kancelarija je otvorila istragu protiv Sanadera i Hernadija zbog 10 miliona evra mita koje je MOL dao da mo`e preuzeti upravqa~ka prava u INA iako se odnosi u vlasni~koj strukturi nisu u tolikoj meri promenili.

Barbara Get Fleming iz austrijskog Ministarstva pravde iz-

javila je za “Ve~erwi list” da je primqen zahtev za pro{irewe krivi~nog postupka protiv Sanadera koji je iz Hrvatske poslan 10.

juna, ali nije `elela komentarisati nikakve detaqe tog zahteva.

Postupak izru~ewa sada obuhvata i taj novoprimqeni zahtjev za pro{irewe istrage, rekla je.

“Novi list” pi{e da se cela operacija odvijala 2008. i u prvoj polovini 2009. godine, {to je razdobqe tokom koga se vode pregovo-

ri hrvatske vlade i MOL-a o promeni akcionarskog ugovora koji reguli{e upravqa~ka prava, a koje je u ime dr`ave vodio tada{wi vicepremijer Damir Polan~ec.

Upravo on je tre}a osoba na istra`nom nalogu, ali wega ne terete za primawe mita, ve} za pomagawe Sanaderu u po~iwewu zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa premijera Hrvatske. „Obave{ten sam o tom istra`nom nalogu. Primio sam ga putem advokata pre nekoliko dana.

Ni{ta ne mogu komentarisati jer su istrage koje vodi Kancelarija tajne”, rekao je Polan~ec u izjavi “Novom listu”. Polan~ecu se ina~e sudi za malverzacije u koprvini~koj kompaniji “Podravka”, a osu|en je zbog pla}awa nepotrebne studije vezane uz kombinat “Borovo” iz Vukovara i postavqawa reflektora na stadion u svom rodnom selu \elekovci kod Koprivnice.

“Ve~erwi list”, koji celu pri~u donosi pod naslovom „Veleizdaja” poziva se na istra`ni za-

htjev, i pi{e da je dogovoreno da nakon promene me|usobnih odnosa, MOL sti~e prevladavaju}i utjecaj u upravqawu INA-om, a tako|e je dogovoreno da }e hrvatska vlada izdvojiti plinski biznis iz INA tako {to }e na upravqawe Mol-u ostaviti profitabilni deo plinskog biznisa, a neprofitabilni dio izdvojiti iz INA i wime }e upravqati vlada.

“Jutarwi list” pi{e da je mito nakon koga su Ma|ari dobili upravqa~ka prava u INA ispla}en preko kompanije u suvlasni{tvu Roberta Je`i}a koji je tako|e u pritvoru zbog korupcionih afera. Zabele`ene su dve isplate u leto 2009. koje su i{le preko ra~una ma|arskih of {or kompanija na Kipru na ra~un {vajcarske firme ~iji je Je`i} suvlasnik, pi{e list i dodaje da je Je`i} dao iskaz istra`iocima Kancelarije o tome kako je Sanader profitirao u pregovorima s Ma|arima.

(Ta njug)

koji naj~e{}e crta novinsku karikaturu i politi~ki i socijalno anga`irane radove, pobedio s karikaturom na kojoj Hristos, simbol neporo~nosti, sedi sam za stolom na Posledwoj ve~eri ispod znaka za zabraweno pu{ewe, dok dvanaest apostola pu{e napoqu.

Za osvojeno prvo mesto dobi}e 1.000 evra. Druga nagrada od 500

evra dodeqena je svetski nagra|ivanom ruskom karikaturistu Mihailu Zlatkovskom za erotski obojen prikaz teme izlo`be, a tre}u nagradu i 300 evra osvojio je Grejem Arno iz Kanade za crte` debelih Adama i Eve koji su pojeli veliki deo zemaqske kugle u obliku jabuke.

(Ta njug)

Auto ke fal nost mi tro po li je POD GO RI CA: Mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve Amfilohije Radovi} izjavio je ju~e da je autokefalnost Mitropolije mogu}a, ali da je to pitawe u iskqu~ivoj nadle`nosti crkve.Amfilohije je u intervjuu Televiziji Atlas naglasio da je za to potrebna saglasnost pomesnih crkava. „Bilo koja Mitropolija mo`e postati autokefalna, no to je iskqu~iva nadle`nost crkava”.

Kako prenosi Portal Analitika, Amfilohije je rekao da je takav slu~aj bio sa kiparskom crkvom u ~etvrtom veku koja je postala autokefalna uz saglasnost tada{wih pomesnih patrijar{ija Atinske, Vaseqenske, Rimske i naravno Vaseqenske patrijar{ije „Na sli~an na~in je autokefalnost do odre|enog nivoa dobila i Atinska patrijar{ija.” pi{e list “Vijesti” citiraju}i mitrop{olita crnogorskog.

(Ta njug)

MOJA kU]A

sreda22.jun2011.

dnevnik

c m y

26

НАМЕШТАЈ КОМЕ МУШКАРЦИ НЕ МОГУ ДА ОДОЛЕ

Гвожђе, кожа и кар бура тор !

М

ожда знате на какав намештај откида ваша јача половина, али знате ли какве би комаде сместио у тајну собу да је има? Заборавите на масивно дрво, угодне лежаљке и дебеле тепихе. Желите ли да га изненадите, припремите се на нешто сасвим другачије – гвожђе, алуминијум и кожу, израубовани мотор, бициклистичку гуму, наба-

ците коју тетоважу, па све лепо очистите и угланцајте. Мало који припадник мушке популације остаће равнодушан на опаки изглед намештаја направљеног од њему најдражих ствари. Издвојили смо неколико комада који су заиста фасцинантни и занимљиви. Истина, за њихово поседовање треба вам подебљи новчаник. Моторни сто: Треба ли мушкарцу столић за кафу? Ма, треба му

мотор и комад стакла на њему, и то је то. Спреман је за слагање боца и конзерви пива. Ватрена птица: Ужитак вожње ван пута, по Стивену Хаверу. Стивен је оригинално дизајнирао колекцију аутомобилског намештаја за луксузну продавницу аутомобила од делова кола “ватрена птица“. Намештај је укључивао неколико столића израђених од делова кочница, средишњи сто и софе израђене од хромираних фелни и новог поклопца пртљажника са спојлером. Постао је такав хит да

Моторни столић за кафу

вет направљен је од правих аутомобилских делова. Наравно, има и опаки наслон за главу с пламеном који говори да је овај кревет тотално врућ. Хауба се подиже и тиме двоструко повећава пртљажник. Направљена је од фелни, гума и дршки волана – све с циљем да преправкама створи јединствену, посебну и уникатну лаунџ столицу. Столица за љуљање начињена од бурета: Светло наранџасто буре има седиште направљено од врло Тетовирана столица

Моторни сто

Старински кревет

Столица од пушака

Авионско крило: Располажете ли великим простором, за столом као на слици никаква расправа неће бити досадна. Стаклена површина омогућује вирење у унутрашњост авионског крила те проучавање његове структуре. Екипа “Моторарта” и “Гор дизајна” из Сан Антонија оживела је читаво крило авиона „вако“ из 1931. године и претворила га у неодољив, маштовит и посебан сто. Моторни столић за кафу: У овом столићу има свега помало - старински карбуратор, златни боксер, фина кро-

кожа. Мушкост у викторијанском стилу. Сто на радном месту: Алуминијумски оквир скинут је како би се открили уграђени детаљи подизача и крме овог авионског крила. “Мичел бомбер“ коришћен је првенствено током Другог светског рата за мисије ниских летова, а био је опремљен 50-калибарским аутоматским пушкама. Поседујте свој комадић авијацијске историје и користите ово прекрасно обрађено крило као сто на радном месту.

Oд бурета столица за љуљање

Ватрена птица

Авионско крило

Хавер сада израђује столове и софе за широку продају с могућношћу одабира боје, слова те амблема базираним на вашим најдражим аутомобилима.

Сто на радном месту

НАЈСКУпљИ СТАН У ЛОНДОНУ

перверзна цена и красан поглед Н

ајбогатији Украјинац, Ринат Ахметов, одлучио је да скине све рекорде кад је куповина стана у питању. По писању Финеншл Тајмса, заљубљеник у фудбал и газда Срниног Шахтара купио је најскупљи стан у Великој Британији, у елитној лондонској четврти Хајд Парк. Украјински олигарх чије се богатство процењује на 10 милијарди фунти, у елитној је лон-

донској четврти за стан издвојио астрономских 136 милиона фунти, а планира да уложи још 60 милиона фунти за уређење. Власник Шахтара, чији је велики љубимац Даријо Срна, купио је пентхаус на три спрата са спектакуларним погледом на славни лондонски парк. Реч је заправо о два стана које је спојио у један од укупно 2.322 квадрата. Квадрат, иначе, кошта 6.000 фунти.

Осигурање у згради је на највишем могућем нивоу. Улази се по принципу препознавања рожњаче, има собе за панику и непробојна стакла. Зграда има приватни биоскоп, базен од 21 метар, сауне, теретану, голф симулатор, вински подрум. Најјефтинији једнособни стан кошта 6,75 милиона, док је цена већине станова између 27 и 33 милиона фунти.

кодилска и ражина кожа, тетоваже, пуно дрво... Ручно израђен од махагонија, изрезбарен знаковима као тетоважама, у његову структуру посебном техником уметнута је

Тетовирана столица: Узмите досадну и традиционалну столицу с орнаментима, ставите на њу тетоважу лобање и одједном изгледа опако. Тетовирана столица приказује луди комад уметности уметника тетоважа Скота Кемпбела. Тамно дрво и детаљизирани црни дизајн дају опаки штимунг. Старински кревет: Солидан помак од маленог кревета аута, који сте имали у шестој години, ако сте га имали. Овај старински кре-

издржљивог димљеног бамбуса, а због свог облика омогућава и лагано љуљање. Задржало је оригинални облик, али је променило функцију. Столица од пушака: Прави мушкарци седе само на камењу и столицама направљеним од пуно пиштоља и великих пушака. Ова столица направљена је од различитих врста оружја из целог света, између осталог и од калашњикова. Рамбо би је засигурно купио.

POROdiCA

dnevnik

sreda22.jun2011.

27

Н е п р е с к ач и те д о ру ч а к

Д

оручак је први оброк у дану, а самим тим носи и велику важност у целодневној прехрани. Током ноћи наше тело има другачији ритам него то-

ком дана. Како би омогућили нашем телу да буде у корак са нашим дневним захтевним активностима, морамо му од самог јутра омогућити храњив и укусан

Здраво и хранљиво Како би ваш доручак ујутро био укусан, здрав и храњив, дајемо вам пример. Интегралне (целовите) житарице са нискомасним млеком и циметом Једно средње сервирање воћа по жељи (1 јабука, 1 банана..)

330г јогурта са пробиотичким бактеријама и ланеним семенкама

оброк. Здрава и уравнотежена прехрана треба да буде разнолика и умерена. Желите ли правилно да се храните, најважнији оброк треба да вам буде доручак. Иза доручка се крије надасве једноставна формула, сваки део нашег тела, свака наша станица треба енергију. Током ноћи нисмо конзумирали храну, тако да наше тело тражи храну ујутро. Прескакање доручка се може многима чинити као идеалан начин за губљење телесне тежине. Међутим, прескакање доручка доводи до велике глади средином дана, а самим тиме и честог конзумирања повелике количине хране која се обично своди на слатку грицкалицу или пециво. Житне пахуљице су практична мешавина житарица које се обично конзумирају за доручак. Најчешће се послужују с млеком или јогуртом те могу да се комбинују са

додацима као што су мед, воће, бадеми и слично. При одабиру житарица мудро је изабрати оне направљене са интегралним (целовитим) зрном, проучити де-

кларацију те проценат шећера. Нутритивна вредност житних пахуљица разликује се од производа до производа, зависно од додатака које садрже (орашасте

плодове, суво воће, чоколаду, мед). Доручак је заиста одличан почетак сваког дана! Будите верни вашем доручку и ваше тело ће вам бити захвално.

Пубертет наступа све раније

У

лазак детета у пубертат често је стресно раздобље за родитеље. Можда сте ви уверени како ваш син или ћерка још није на прагу адолесцентске доби, но истраживања су показала да данашња деца све раније и раније улазе у ово бунтовно раздобље. Док су још током 70-тих дечаци улазили просечно с 13 година у пубертет, данас је та граница помакнута на 12 година. Но, они и даље нису престигли девојчице, које посљедњих десетљећа све раније и раније почињу да сазревају. Данско истраживање показало је да девојчицама у Еуропи просечно груди

почињу да расту у доби од девет година и десет месеци. Током 19. века доб уласка у пубертет је била знантно старија. Просечно су девојчице почеле сазревати тек у доби од 15 година. „Ово истраживање показало је како имамо разлога за бригу. Наша деца су очигледно изложена негативним факторима, као што је џанк храна, загађена околина и мањак кретања”, објаснио је Др. Ан-

дерс Џул са Свеучилишта у Копенхагену. У наставку је исти тим стручњака нагласио како се боје да рани улазак у пубертет са собом вуче и одређене здравствене ризике, попут ризика од оболевања од рака дојке и бројних срчаних болести. Наиме, дјевојчице су у пуно већој мери изложене хормону естрогену. А „тренду” ранијег сазревања прикључили су се и дечаци. Истраживање проведено од стране Седарс Синаи Медикал Центар у Лос Анђелесу, показало је како се граница од доби између 13 – 16 година, помакнула на 12 – 15 година, а

стручњаци наводе сличне узроке. Гени, околина, прехрана, па чак и образовање наводе се као разлози ранијег ступања у пубертет. Но, научници нису могли да утврде које последице на здравље мушкараца има овај феномен. Ова истраживања су важна јер родитељима указују на ново развоја њихове деце. Све раније ступање у пубертет такође утиче и на васпитање деце као и понашање родитеља.

Коли ко је годи на ма К

олики утицај има разлика у годинама у односу браће и сестара? Је ли боље након првог детета причекати коју годину или предуга разлика ствара раздор у породици? Или године уопште не играју велику улогу? Много родитеља унапред планира добитак првог детета узимајући у обзир више фактора. Но, након прве принове намеће се питање кад поновно проширити породицу? Поједини стручњаци објашњавају да су деца изузетно повезана ако је разлика у годинама мања. Други пак наглашавају да је за најбољи развој деце оптимална разлика од три године. Универзалан и једини исправан одговор на ово питање не постоји. Исправан тренутак зависи од бројних фактора: година родитеља, финансијској и пословној ситуацији као и социјалном окружењу. Које предности и недостатке носе са собом одређене разлике у годинама?

Разлика до 12 до 24 месеца Браћа и сестре с малом и скоро незнатном разликом често развијају изразиту блискост.

ва жна бра ће

раз ли ка у и се ста ра

Наиме, у сличном су развојном процесу те уједно могу хармонично да се играју и заједно да се развијају. Уз то је старије дете мање љубоморно на млађег брата или сестру. Но, за родитеље је мала разлика у годинама више стресна јер заправо морају да се брину за два малишана.

Разлика од 2 до 4 године Деца у доби између две до три године траже много пажње својих родитеља. Ако у том тренутку дође принова у породицу, старије дете може бити изузетно љубоморно. Предност је свакако што старије дете рано научи да има разумевања и развија осећај одговорности. Млађе дете пак може много тога научити од свог старијег брата или сестре. Код ове разлике у годинама родитељи имају две предности: у релативном малом размаку деца ће одрасти, а не морају у исто време да се брину о две мале бебе.

Разлика већа од 4 године Стручњаци сматрају како браћа и сестре с великом разликом у годинама не развију близак однос. Како се налазе у различитим етапама развоја, не разумеју се и не могу заједно да се играју. За прво дете пак вреди: што је дуже било само, то му је необичнија и неугоднија ситуација кад у породицу дође нова беба. Но, код старије деце родитељи кроз разговор могу боље да објасне новонасталу ситуацију. Иимати старијег брата или сестру је мање стресно за родитеље јер се могу ослонити и на своје прво дете те нису толико под стресом. Наравно, мишљење стручњака треба разматрати унутар ваше породице и односа. Васпитање, комуникација родитеља с децом, брига, распоред обавеза и заједничка дружења такође играју важан фактор. Имајте наведене савете на уму, но сами, зависно од ваших жеља и могућности, одлучите кад ћете поновно проширити своју породицу.

Бе бе зах те ва ју по себ ну не гу ко же Б

ебиној кожи потребна је посебна и интензивна нега јер је њихова кожа до пет пута тања него код одрасле особе. Свака кожа ствара обрамбени механизам, но млада кожа детета то још није створила. Због тога је њихова кожа тако осетљива. Бебиној кожи је потребна хидратантна крема. Користите производе специјализоване за њихову кожу. Но приликом наношења креме немојте бити растрошни јер предебео слој ће зачепити поре дечје коже. Ако ваше дете нема проблема с иритацијом коже, довољно је након купања нанети крему. Припазите да је кожа вашег детета пре наношења потпуно сува. Врло добра алтернатива су уља за бебе, која се можда спорије упијају, али имају изврсно деловање. Бебина кожа је осетљива на екстремне температуре. Хидратантним кремама током хладнијих дана штитите њихову кожу, посебно уши и лице, а лети ваше дете не сме изаћи из куће без креме за сунчање с минималним фактором 30.

Дете немојте купати у кадици чешће од два пута недељно јер ћете у противном оштетити природни заштитни слој њихове осетљиве коже. Одличан одабир за купке су посебне дечје уљне купке. За прање косе увек користите екстра нежан шампон намењен деци. Температура купке треба да буде око 37 степени, а ваше дете не би требало да буде у њој више од десет минута. Наравно, дете морате прати редовно, посебно руке, уста и гузу. Такође загрете пешкире пре него их с њима осушите. Део коже који је под пеленама захтева посебну негу. Чистите је топлом водом или мокрим марамицама. Како бисте избегли иритацију коже, попут црвенила и упала, користите креме за бебе и уља с додатком камилице. Немојте нанети дебели слој јер кожа мора да дише. Након што сте нанели крему за подручје пелена допустите свом малишану да буде го неко време како би кожа и гуза могле дисати. Нипошто не смете користити производе с додатком парфема јер код деце изазивају алергијске реакције.

28

oglasi l ^iTUQe

sreda22.jun2011.

dnevnik

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od drage

Posledwi pozdrav na{em dragom

PO KLA WAM umiqate, {arene lepo vaspitane ma~i}e, majka me{anac - ruska plava. Telefon 064/364-9834.

31456

^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30888 UGAQ Kostolac 5100, Dunavac za cg i kalori~nije pe}i 5900 sa prevozom i sve vreste drveta.

Telefon: 064/13877-58 i 062/8516695.

31443 BU KVA sa prevozom metrice 3400, izrezano i iscepano 3500, prevoz, rezawe, cepawe penzionerima gratis.

Telefon: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600.

31447

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ

Uki

Jelisavete Iskreno sau~estvujemo u bolu porodica Zoltana i Tibora.

od wegovih drugara iz Sremske Mitrovice i Novog Sada: Slavki}a, Pejke, Baneta, Laze, Sime i Cvrce.

Vali i Kristinka sa porodicama.

31514 31524

Posledwi, tu`ni na{oj dobroj ujni

pozdrav

Na{em dragom prijatequ i velikom ~oveku

Posledwi pozdrav dragoj

Jelisaveti Smie{ko S tugom i po{tovawem ostaje{ trajno u na{im se}awima kroz lepe uspomene.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodica na{ih brati}a Zoltana i Tibora.

Er`iki

Uro{u Ra{i}u Beli, Bo`a, Brane, ]osa, Milenko i Mirko sa porodicama.

od porodice Ba{i}.

31523

31512

31515

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, jednom od posledwih boema grada Novog Sada

S tugom i bolom se opra{tamo od na{eg

Olgica i Ivica sa porodicama.

Mariu [kriwaru

Posledwi pozdrav prijatequ i ~oveku

velikom

S tugom i po{tovawem, Petar Risti} sa porodicom.

31529

Yacht club „Neoplanta 1748” s tugom se opra{ta od svog ~lana

Ukija Uro{u Ra{i}u

Zauvek }emo pamtiti lepe trenutke koje smo zajedno proveli.

Uro{u Ra{i}u

Porodica Glumac.

Brane.

Mira i Zvonko Bukta.

31508

31519

Posledwi pozdrav mami i baki

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

31511

Posledwi pozdrav

Uro{a Ra{i}a

Anki Popov Uro{u Ra{i}u Posledwi pozdrav od wegovih mornara.

od: porodica Radoni} i Medojevi}.

Sahrana je danas, 22. 6. 2011. godine, u 15 sati, u Nadaqu.

31520

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. juna preminula u 84. godini

Mitru

\or|e, Dragan, Nemawa, Nata{a i Mirjana.

od ekipe sa klupe.

31517

31507

31521

Posledwi bratu i uji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom

Zbogom prijatequ

IS KU SNA osoba u negovawu starijih lica, negovala bi stariju ili hendikepiranu osobu 24 ~asa. Telefon 063/8655184. 31298 UTJE HA, kod Bara, sobe i apartmani. Blizu mora, povoqni.

Telefon 021/6363-291, 064/390-3391, zvati od 14-20 sati.

31317

DA NA 31. maja ukradena dokumenta: paso{, li~na karta, voza~ka dozvola, Kartica Rajfajzen banke na ime Fikret Spahija. Nalaza~u sledi nagrada. Telefon: 0649405332.

31461

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31080 VO DO IN STA LA TER SKE usluge ma{insko odgu{ewe kanalizacije snimawe ceni, izrada instalacija, odr`avawe, servis, garancija, ra~un. Non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

31237

Uro{u Ra{i}u ]iri Igi}u

Horwak Olga Sahrana je u ~etvrtak, 23. 6. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Zlatka, zet Milan, unuci Boban i Dejan sa porodicama.

31525

Sestra Milica i sestri} Slobodan.

Ne mo`emo i ne}emo zaboraviti sva na{a dru`ewa, letovawa, ro|endane i naravno kafane jer to je nemogu}e. Neka te an|eli ~uvaju.

Uki

Dru{tvo iz „Ribara”.

Pejka, Branka, Jelena i Milana Peji}.

31518

31498

31501

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

3

dragom

sreda22.jun2011.

Dragom prijatequ

Posledwi pozdrav po{tovanom gospodinu profesoru

29

Dana, 19. 6. 2011. godine preminuo je na{ dragi ujak i brat

Zbogom dragi Uro{e.

Mariu [kriwaru Porodica Molerov.

Uro{ Ra{i} Voqeni zete, utehe nema.

Ostala su se}awa koja ne blede i dobrota koja se pamti.

Tvoji Dragan i Miroslava.

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Mitar Kova~evi} Sahrana je danas, 22. 6. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

od Bebe i wene dece.

Stanislav, Jelica i Andrej @ivoti}.

posledwi pozdrav od porodica: Joci}, Marinkovi} i Teofilovi}.

31494

31493

31496

31497

Posledwi pozdrav suprugu na{e Goce, ~oveku velikog srca

S tugom u srcu opra{tamo se od na{e voqene

31480

Voqenom zetu

Uro{ Ra{i}

Uro{u Ra{i}u

31487

Uro{u Ra{i}u Ukiju

Zate~eni smo i duboko o`alo{}eni iznenadnom smr}u na{eg

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sestra, zet i sestri~ine sa porodicama.

Du{an Vra~ar

Sahrana je danas, 22. 6. 2011. godine, u 15 sati, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Uro{u Ra{i}u

Uro{u Ra{i}u

Uro{a Ra{i}a

U ti{ini ve~ne tame neka te ~uva na{a qubav od zaborava.

Uz du`no po{tovawe odajemo mu posledwu po~ast.

Porodica Dimitrijevi}.

1933 - 2011.

Po~ivaj u miru.

Prijateqi iz udru`ewa: Marina, Nata{a, Zoran i Veqko.

Porodica Miqatovi}.

31491

31489

31483

Emilije Hristove

Uro{u Ra{i}u

Dragana, Sida, Jelena, Sne`a, Qiqa, Jelena.

31473

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Preminuo je na{ dragi zet

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg kolege

O`alo{}eni: supruga Nada, k}erka Diana, sin Dejan, majka Desanka, brat Sa{a i ostala rodbina i prijateqi.

Kao ptica na dlanu, kao leptir na cvetu, kao suza na licu, `ivot je pro{ao, kao tren.

Sahrana je na Gradskom grobqu, 22. 6. 2011. u 11.15 ~asova.

31513

31488

Tvoji: k}i Daniela, suprug Stevan i zet Dragan.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i tata

Uro{ Ra{i} Uro{u Ra{i}u

Uro{a Ra{i}a @ive}e{ ve~no srcima i mislima.

advokata u Novom Sadu

Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

u

Porodice: Loki}, ^onki}, Jovi} i Zlokolica.

31486

Sa tugom u srcu se opra{tamo od voqene majke, ta{te i bake

od: Nade, Isidore i Svetozara Maleti}a.

pozdrav

dragom

Sahrana je u ~etvrtak, 23. 6. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: }erka Maja i supruga \u|a.

31506

31475

31481

Posledwi prijatequ

]ira Igi}

na{im

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Draga majko i bako, po~ivaj u blagosti i pravednosti Bo`ijoj Carstva nebeskog

Zori Mirkov ro|enoj Dragin

Ru`e Bobak

Uro{u

Vreme provedeno sa nama nikad ne}e izbledeti u na{im se}awima. Uvek }e{ biti u na{im mislima i sa qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

od: sestara Vere i Danice sa porodicama.

Porodica Stanko.

O`alo{}eni: }erke Ru`ica i Gordana, zet Zoran i unuk Igor.

Smie{ko Jelisaveta

31472

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 20. 6. 2011. godine, posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena mama

31474

31479

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku, stricu i {uraku

1930 - 2011.

25 godina na{a mila, mama

Ispra}aj na{e najdra`e u naru~je an|ela je 22. 6. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragica Proti} 1933 - 1986.

Uro{u Ra{i}u

Ru`a Bobak ro|ena 1949. godine

O`alo{}ena porodica Smie{ko.

`ivi u na{im se}awima.

Sahrana preminule }e se obaviti 22. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

od porodice Bugarin.

Weni Cica i Bata.

O`alo{}ene }erke Gordana i Ru`ica.

31471

31503 31477

31449

30

Џонатан Брек

Је за 2 Вра ћа ју ћи се ку ћи са ко шар ка шке утак ми це, игра чи, тре не ри и на ви ја чи це се у ауто бу су на пу ту Ист 9 у Хе мин гве ју сре ћу са „Creeperom“, ко ји се про бу ди сва ког 23. мар та, сва ке 23 го ди не ка ко би по јео до ста љу ди. Уло ге: Џонатан Брек, Гарикаји Мутамбирва, Ерик Ненингер Ре жи ја: Виктор Салва (РТВ 1, 23.25) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.05 02.00

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.50 14.00 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.40 00.00

tv program

sreda22.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Чари риболова Секретарице са шестог Кухињица Десило се Вести Сигнали Документ Вести Заједно На трагу природе Вести Преокрет Секретарице са шестог Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Сурутка Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Вести (Универзитет), академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Језа 2, филм Концерти са Егзита Заједно

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Жене на селу Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Циганско срце Десило се Фортепиано Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Емисија на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Филм: Светла пут Циганско срце Десило се ТВ Продаја

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 12.10 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Била једном једна недеља Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Репортажа Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.04 10.32 11.06 11.52 12.00 12.15 12.34 13.32 15.14 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.05

05.03

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Траг Задња кућа Србија Ружна Бети Егзит у покрету Дневник Спорт плус Тихи сведок Хајде се волимо 2, филм И ја имам таленат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Туђман, Милошевић-Договорени рат 48 сати-свадба Тихи сведок Дневник Оперативци Ноћни биоскоп: Пасји живот, филм Туђман, Милошевић-Договорени рат Горки плодови

06.15 06.30 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20

Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Конан уништитељ Аурора Када лишће пада Жене Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив

22.05 23.15 00.15 00.33 01.30 04.00

Без цен зу ре (Панонија, 20.30)

07.05 08.05 09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Тајанствене приче Река наде Храна и вино ИЦТ плус Вести Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче Вести Агро дан НС клинци Неон сити Одељење за убиства Вести Шесто питање Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Оловне приче Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Гренд Слем Вимблдон Фул Тилт покер Вимблдон студио Вимблдон Вимблдон студио Гренд Слем Вимблдон Вимблдон студио Вимблдон преглед дана Фул Тилт покер Гренд Слем Вимблдон

Данијела Штајнфелд

СЕ РИ ЈА

Ме ша но ме со По гле дај те шта при ча ју и ко ли ко мо же да тра је раз го вор две, пре па мет не, џан гри за ве и его и стич не го спо ђе у по од ма клим го ди на ма, ка ко је про па ла при ли к а да се ове ко ве чи тре ну так са по зна тим глум цем, за што се Ср би ни су опи сме ни ли и ка ко је Кра ље вић Мар ко про сла вио 7. ро ђен дан... Уло ге: Власта Велисављевић, Драган Петровић, Ненад Окановић, Милош Биковић, Данијела Штајнфелд, Олга Одановић, Анђелка Стевић Ре жи ја: Дејан Зечевић (Прва, 22.00) 18.50 20.10 21.00 22.00 22.30 01.00 02.00 02.15

Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Мешано место Сви ти лепи коњи Паклена кухиња Ексклузив Експлозив

Антонио Бандерас

За ми шља ју ћи Ар ген ти ну Рад ња фил ма сме ште на је у Бу е нос Аје ре су пред крај се дам де се тих го ди на и пра ти жи вот но ви нар ке, до си ден та Се си ли је. По сле ни за об ја вље них чла на ка у ко јем је из ра зи ла гнев због не стан к а гру пе уче ни ка ко ји про те сто ва ли, Се си ли ји се ми сте ри о зно гу би сва ки траг. Уло ге: Ема Томпсон, Антонио Бандерас Ре жи ја: Кристофер Хемптон (РТС 2, 21.47) 07.30 07.35 07.40 07.55 08.18 08.24 09.03 09.29 10.06 10.11 10.41 11.06 11.34 11.57

00.36 23.43 01.36 03.37

Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Невен Призори из Кине Под отвореним небом Егзит у покрету Е-ТВ ТВ мрежа ТВ фељтон Добро је, добро је знати Међународно такмичење музичке омладине Либела Трезор Невен Призори из Кине Под отвореним небом Енциклопедија за радознале Ово је Србија Линк Гушчарица, филм ЕКВ Егзит у покрету Црно бели свет Без визе Егзит у покрету У свету Ружна Бети Замишљајући Аргентину, филм Трезор Око моје главе Егзит интерактив Црно бели свет

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.15 10.15 11.15 11.30 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.02 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ВОА Чист рачун Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Исконски непријатељ Чист рачун Инфо Друга страна Србије Топ шоп Љубав у залеђу Инфо Откопчано Иза вести Милица² Без трага Филм: Мала мис Саншајн Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Састанак са смрћу Друга страна Србије

12.26 12.57 14.00 14.32 14.58 15.26 16.00 16.35 17.06 18.14 18.43 18.48 19.17 19.54 20.00 21.00 21.47

dnevnik

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 10.40 11.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.40

Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Филм: Последњи скаут Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Филм: Заташкавање Вести Б92 Спортски преглед Временска прогноза: Шта да обучем?

00.00 Филм: Сутра је нови дан

Су тра је но ви дан Збир к а ис пре пле та них при ча о обич ним Њу јор ча ни ма ко ји по ку ша ва ју да на ста ве жи вот по сле тра у ма иза зва них те ро ри стич ким на па ди ма на Свет ски тр го вач ки цен тар. Док тор Тра бу лус је та лен то ва ни пси хо лог, ко ји

Меги Гиленхал

за и ста раз у ме сво је па ци јен те... Уло ге: Олимпија Дукакис, Џим Гафиган, Меги Гиленхaл Ре жи ја: Дени Лајнер (Б92, 00.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Позови Великог брата Забрањена љубав Сестре Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Трка са временом Филм: Прст судбине

Си ре не Лу чи ја је прин це за Си ре на се вер ног Па ци фи ка. Она до ла зи на Зе мљу да про на ђе деч ка Ка и та ко јег је пре се дам го ди на спа си ла у бро до ло му. Ње му је по ве ри ла свој ро зе би сер. Она га про на ла зи као сур фе ра под име ном Ка и то До мо то, али по што је пре у зе ла људ ски об лик, има ма ло слич но сти са сво јим об ли ком си ре не, па је Ка и то не пре по зна је. (Хепи, 10.10) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00

Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести 2. светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама 2. светски рат, док. програм Вести Изнајми звезду Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda22.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.00Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.30 Брезовица: Дан антифашистичке борбе, пренос 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.19 Берлинска сага 14.24 Пустоловина у Хрватској: Чамцем на планину, док. серија 14.56 Хрватско пролеће, док. серија 15.39 Културна баштина 16.01 Алиса 17.00 Хрватска уживо 17.25 Све ће бити добро 18.35 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.12 Капелски кресови 21.37 Пустињска прича - Ел Шат, док. филм 22.55 Циклус европског филма: Мета, филм 00.34 Циклус ратног филма: Велика црвена дивизија, филм

Реџина Кинг

Та та у ак ци ји По што су обо је до би ли от каз, Чар ли и Фил мо ра ју да ис пи шу сво је си но ве из ску пог вр ти ћа. Ка да схва те да се мо гу бри ну ти за дво је де це, пад не им на ум иде ја да се по бри ну и за де се то ро... Уло ге: Еди Марфи, Џеф Гарлин, Стив Зан, Реџина Кинг, Кевин Нилон Ре жи ја: Стив Кар (Нова ТВ, 22.00) 07.55 Неустрашиви Скуби ду 08.20 Бумба, цртани 08.35 Томица и пријатељи, цртани 09.15 Победа љубави 11.15 Чувар правде 12.10 ИН Р 13.00 Победа љубави 15.00 Кад лишће пада 16.00 Бег 17.00 Вести 17.25 ИН 18.10 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.05 Кад лишће пада 21.05 Бег 22.00 Тата у акцији 23.55 Вечерње вести 00.15 Тудори 01.20 Опасна игра 02.15 Острво смрти 03.05 То није јо један филм...

04.25 Езо ТВ 05.25 Брачне воде 06.15 Чувар правде

08.00Колонија 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Блер 11.00 Свете животиње фараона 12.00 Героуов закон 13.00 Да ли је Стаљин могао да заустави Хитлера?

14.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 15.00 2. св. рат у боји 16.00 Хероји, култ и кухиња 17.00 Лов на Цареве крстарице 18.00 Азијске монархије 19.00 Египат 20.00 Мрачна страна Микеланђела 21.00 Каћуша – мала жена у великом рату 22.00 Мистерија неуредних ратника 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Лов на Цареве крстарице

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Снежана и Ружица Дигсвил 4. Ози Бу – сезона 1 Шумска вештица Дигсвил 5. Пут око света Екстремисти Господин суботње вече Нека друга љубав Кикбоксер 3. Болничарка Бети Студенткиња Кели 2. Секси медицинске сестре 4. Место злочина

06.00 07.30 09.15 10.50 12.05 12.30 14.00 15.45 17.25 19.15 20.05 21.55 22.55 00.40 02.20

И то се зове љубав Постање Лекције из чоколаде Број Филмови и звезде Само Пек Распад система Ванредне мере Пријатељство! Царство порока Чаробњаков шегрт Игра престола Мој крвави Дан заљубљених Непријатни таоци Филм у коме глумим

08.29Жутокљунац 08.50 Дворац играчака 09.20 Бицикли мојих снова, дечији филм 09.35 Плесне ноте 10.04 Алиса 10.49 Твоја сам судбина 11.31 Вероника Марс

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 01.50

Закон и ред Судија Ејми Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Женски трикови Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Ерика Брик Лејн Медијум Мини исијавање

06.30 Врата раја 07.25 Драгон бол З 07.50 Кобра 11 08.55 Есклузив таблоид 09.35 Вечера за 5 10.45 Аурора 11.40 Наследници 12.40 Кобра 11 13.35 Крв није вода 15.30 1001 ноћ 17.05 Не дај се, Нина 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.15 ЦСИ 00.25 Завера 02.05 Астро шоу 03.05 Биг брадер

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк

Маришка Харгитеј

СЕ РИ ЈА

За кон и ред: За љу бље ност

За вре ме пре зен та ци је Гранд При тр ке Фор му ле 1, ко ја ће се за не ко ли ко да на одр жа ти у Њу јор ку, је дан од во за ча ги не у екс пло зи ји аута. Жр тва је не кад по пу лар ни во зач, чи ја је ка ри је ра у си ла зној пу та њи... Уло ге: Гери Синис, Кармин Ђиовиназо, Хил Харпер, Мелина Канакаредес, Еди Хил, Ана Белкнап (РТЛ, 22.15)

Ти неј џе ри ка ко ја је мо бил ним сла ла по ру ке са сво јим го лим сли ка ма на ђе на је пре ту че на. Су о ча ва се с оштром пре су дом су ди је, по што је ува ће на због сни ма ња и ди стри бу и ра ња деч је пор но гра фи је... Уло ге: Крис Мелони, Маришка Харгитеј, Ден Флорек, Ричард Белзер, Ајс Ти, Михаела Мекманус Ре жи ја: Питер Лето (ХРТ 2, 22.50) 12.14 12.36 12.56 13.20 13.51 15.25 17.16 17.59 18.49 19.24 19.55 20.05 20.51 22.50 23.35 23.45 00.15 00.56 01.17 01.58

Бетмен и храбри суперјунаци Жутокљунац Џони Браво Трава зелена Птица за збогом, филм Кошарка, ЕП (ж): Хрватска : Црна Гора, пренос Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Гаража Хит дана Браћа и сестре Циклус ратног филма: Велика црвена дивизија, филм Закон и ред Дневник плавуше Холивудска шквадра Додир живота и смрти Два и по мушкарца Прави играчи Ноћни музички програм

08.00 Повратак у будућност 08.30 Интермецо 1 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Црни гавран 12.00 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Затворски воз 15.20 Повратак у будућност 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Фенирање 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Амерички вукодлак у Паризу 00.00 Троје се вратило кући

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Уврнута наука Муљатори Замишљени злочини Госпођа Софел Повратак у живот Улице Малибуа Чаура: Повратак Рогови у врећи Подешена Поправни завод

Ана Белкнап

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Обрачун са Тајсоном Како преживети катастрофу Амерички чопери Генералка

09.00 09.30 11.00 12.30 13.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00

Аутомобилизам Фудбал Фудбал Фудбал Атлетика Фудбал Фудбал Фудбал Атлетика Сви спортови Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал

Р

Злом против зла није зло

е ак тив ни ет но на ци о на ли сти, као и кри зни, ис - су да слу ша ју са мо исте или слич не при че, а то зна кре ни су ка да ка жу да им ни је свој стве но да чи оне при че ко је за го ва ра ју осве ту, ко је по на вља ју пра ве раз ли ку ме ђу љу ди ма у за ви сно сти од да не мо же би ти за јед нич ког жи во та с они ма ко ји су при па да ња ет но на ци о нал ној гру пи; да ни ка да ни су про тив њих. Лич но по го ђе ни ет но на ци о на ли сти су по ми шља ли на то да су при пад ни ци би ло ко јег дру - ре зер во ар ко лек тив ног се ћа ња у ко јем се де це ни ја ма гог на ро да у би ло ко јем по гле ду ма ње вред ни; да ни - па и ве ко ви ма чу ва идеј но-емо ци о нал на спрем ност су сма тра ли да је нај при јат ни је и нај си гур ни је жи ве - за но во епи де миј ско ши ре ње ет но на ци о на ли зма. ти у ет нич ки чи стим кра је ви ма. Па за што су им он да од јед ном по ста ли бли ски прин ци пи ет но на ци о на ли стич ког по гле да на свет? За то – од го ва ра ју – што су их нај све жи ји по ступ ци и из ја ве „оних с дру ге стра не“ при мо ра ли на то да по ста ну ет но на ци о на ли сти. „Они дру ги“ су од њих на пра ви ли ет но на ци о на ли сте. Има ли ме ста со ли дар но сти и то ле ран ци ји, при чи о бла го де ти ма жи вље ња с љу ди ма раз ли чи тог ет но на ци о нал ног по ре кла у гра ни ца ма јед не исте по ли тич ко-ад ми ни стра тив не це ли не, ка да сва ки дан гле да мо и слу ша мо ка ко они с ко ји ма би тре ба ло да де ли мо исти ко мад зе мље ра за ра ју све што је „на ше“: и „наш“ род, и „на ша“ кул тур на до бра, и „на ше“ бо го мо ље, од луч ни да за тру траг „на шег“ по сто ја ња? „На ма“ ни је, по на вља ју ре ак тив ни ет но на ци о на ли сти, бли зак прин цип „ко те бе ка ме ном, ти ње га хле бом“. Бли жа „нам“ је по ру ка из ре ке: злом се бо ри ти про тив зла ни је ни ка кво зло. При кри ве ни ет но на ци о на ли сти су они за чи ји ет но на ци о на ли зам зна ју са мо они са ми. Све сни то га да с основ ним прин ци пи ма ет но на ци о на ли зма, а по себ но с ет но на ци о на ли змом на дах ну тим ак тив но сти ма не што ду бо ко ни је у ре ду, да се ко се с прин ци пом свих прин ци па, ко ји ма се на ла же по што ва ње до сто јан ства сва ког људ ског би ћа, да су у су прот но сти с је ди ном ве ром због ко је ни ко ни ка да ни је за ра тио, а то је ве ро ва ње да су сви љу ди исти, при кри ве ни ет но на ци о на ли сти се, јав но, или пре ћут но, или у по ла гла са, дис тан ци ра ју од иде о ло ги је ет но на ци о на ли зма и не де ла ко ја се чи не под за ста вом ет но на ци о на ли зма. Само је лична прича добра прича Ин тим но, ме ђу тим, ве ру ју да у ста во ви ма ет но на ци о на ли ста и њи хо вој прак си ни је све ло ше, ни је Ко ри сто љу би ви: то су они љу ди ко ји се при кљу све за осу ду. Ко нач но, ка да бу де ста ни-па ни, ко ће чу ју ет но на ци о на ли стич ком по кре ту за то што у ет „нас“ дру ги бра ни ти не го „на ши“, а, по то ме ка ко го - но на ци о на ли змом на дах ну тим ак тив но сти ма ви де во ре, ка ко се пред ста вља ју, ет но на ци о на ли сти су при ли ку да не што при гра бе за се бе и чла но ве сво је нај ви ше „на ши“; из ме ђу оста по ро ди це. А ве ли ки део ак тив лог, и по то ме што ка жу да нај но сти ко је но се пе чат ет но на Лич но по го ђе ни ви ше бри ну за „нас“. У сва ком ци о на ли зма пру жа оби ље при ет но на ци о на ли сти су слу ча ју, ви ше од оних ко ји ис ли ка за та кву вр сту де лат но сти. ти чу пред но сти тра же ња ком Њих не за ни ма иде о ло ги ја. На ре зер во ар ко лек тив ног про ми са од ко јих смо увек има ци о нал ни иде а ли и ци ље ви још се ћа ња у ко јем се ли са мо ште те. При кри ве ни ет ма ње. Њи ма уоп ште ни је ва жно де це ни ја ма чу ва но на ци о на ли сти во ле да их сма ка кав је про грам по кре та, ко га идеј но-емо ци о нал на тра ју нео пре де ље ним у вре ме пред во ди, ка кво је име по кре та спрем ност за но во ка да се сви опре де љу ју. Не ма ју под чи јим окри љем ће мо ћи не ни шта про тив то га што не ки ми ка жње но при сва ја ти ту ђе. За епи де миј ско ши ре ње сле да су се мал чи це од ро ди ли. њих је бо љи онај по крет, она ет но на ци о на ли зма Они са ми је ди но и нај бо ље зна власт ко ја омо гу ћу је ве ћу оти ју на чи јој су стра ни – и у до бру ма чи ну. Ако кон крет ни по крет, и у злу. А ка да до ђе вре ме да се гла са, то ће и по ка - отво ре но или пре ћут но, под сти че пљач ку, као што за ти. Дру ги не ће са зна ти за ко га су они гла са ли. Ва - та ко че сто чи ни ет но на ци о на ли стич ки, он да по сто је жно је да „на ши“ по бе де. На из бо ри ма, а и ина че. сви усло ви да ко ри сто љу би ви ет но на ци о на ли сти та Лич но по го ђе ни су они љу ди иза чи јег опре де ље - кав по крет све срд но по др же. Реч ју и де лом. ња за ет но на ци о на ли зам сто је из ра зи то лич ни раз ло На ве де ни ти по ви ет но на ци о на ли ста рет ко се сре зи. У ме ђу ет нич ком су ко бу по ги нуо им је или по стао ћу у са свим чи стом об ли ку. Обич но се пре по зна је је те жак ин ва лид не ко од чла но ва по ро ди це. Уни ште на дан од ре ђе ни тип с еле мен ти ма не ког дру гог ти па; им је сва те шко сте че на имо ви на. Има ли су, ка ко ка - ре ђе два дру га ти па. Уоста лом, по ку шај те са ми, слу жу, све, а са да не ма ју ни шта. Оста ло им је је ди но да же ћи се из ло же ном ти по ло ги јом, да иден ти фи ку је те мр зе, не са мо оне ко ји су им за да ли то ли ки бол не го ти по ве ет но на ци о на ли ста ме ђу они ма ко је лич но по и све оне ко ји са зли ков ци ма де ле исту ет но на ци о - зна је те и они ма ко је мал те не сва ко днев но гле да те на нал ност. Тим пре што че сто не зна ју ко ји их је чо век на слов ним стра ни ца ма но ви на и у ин фор ма тив ним „с дру ге стра не“ за вио у цр но. Лич но по го ђе ни ет но - те ле ви зиј ским еми си ја ма, ко је сре ће те на рад ном на ци о на ли сти не зна ју прин ци пе ет но на ци о на ли зма. ме сту, у су сед ству. И, на кра ју, јед но пи та ње: за ко Они су ет но на ци о на ли зам лич но ис ку си ли и, та ко - ји од на ве де них об ли ка на ци о на ли стич ког по на ша ре ћи пре ко но ћи, пре о бра ти ли се у ет но на ци о на ли - ња има те раз у ме ва ња? Ако и за је дан има те раз у ме сте. Они има ју сво ју је дин стве ну при чу и спрем ни ва ња... КРАЈ Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda22.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Сре да је, сред њи рад ни дан, ко ји не обе ћа ва пре ви ше. Оку пи ра ни сте по ро дич ним до га ђа њи ма, де цом и пред сто је ћим ле то ва њи ма. Не мој те ре а го ва ти не про ми шље но и емо тив но већ по слу шај те дру ге.

BIK 20.4-20.5.

Пред со бом има те мно го по слов них мо гућ но сти, и све де лу ју ма њеви ше слич но. Нео п ход но је да се по за ба ви те свим са стан ци ма, до го во ри ма и мо гућ но сти ма за ра де па ће не што од то га би ти успе шно.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. jun 2011.

У ваш знак је упра во умар ши рао ва тре ни Марс, бог ра та, што ће вас су о чи ти с про бле ми ма ко је мо ра те ре ша ва ти са да и од мах. Та ко ђе, мо ра те би ти фи зич ки ак тив ни, про дор ни и од ини ци ја ти ве.

Са ња ре ње је ле по па га пот кре пи те кон крет ним по ду хва ти ма. Бу ди те хра бри. По же ле ће те си гур но ра ме и пот по ру парт не ра, али је пи та ње да ли ће те би ти са свим за до вољ ни. Тај на љу бав.

Има те мо гућ но сти да пла ни ра те, ра ди те, пи ше те и учи те иза за тво ре них вра та, она ко на ми ру и по сво јој ме ри. Не ко је ве о ма за ин те ре со ван за то што ра ди те па би да се под у чи уз вас. Пу то ва ње?

При ја те љи су вам при ја тељ ски на кло ње ни. Баш фи но, са да зна те на ко га и ка ко мо же те или не мо же те ра чу на ти.У ка ри је ри вла да пра ви ма ли рат. Ко ће оп ста ти, и под ко јим усло ви ма, пи та ње је сад.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу и не мој те пи ти, ни шта сем во де и ли му на де. Скло ни сте ути ца ји ма по слов них са рад ни ка, ма да тач но зна те шта и ка ко хо ће те. По пу шта те, низ ток до га ђа ја.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Са о се ћај ни сте пре ма уку ћа ни ма. Вре ме је да се по за ба ви те њи ма на про дук ти ван и еду ка ти ван на чин. По го то во де цом. У од но су на дра гу осо бу сте и са ми не дов љно до след ни.

Из гле да да чвр сто др жи те си ту а- ци ју у сво јим ру ка ма. Али, парт не ру је по треб но мно го ви ше не жно сти и здра ве ко му ни ка ци је. Не мој те гу би ти кон цен тра ци ју у са о бра ћа ју и па зи те шта ко ме го во ри те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ан га жо ва ни сте на ви ше фрон то ва исто вре ме но, и то успе шно. Ва жно је збу ни ти про тив ни ка, а по сле је већ све мно го лак ше. Ди ши те пу ним плу ћи ма и не мој те пре те ри ва ти ни у че му. Љу бав не игре.

У по слу сте ве ли ки иде а ли ста, не до вољ но са мо стал ни и од луч ни, па мо же те до жи ве ти гу би так и раз о ча ре ње због са рад ни ка. Бу ди те ра ди је бо љи пси хо лог и пред ви ди те евен ту ал не бу ду ће до га ђа је.

На лич ном пла ну има те ви со ке иде а ле и же ље, али је пи та ње ко ли ко и ка ко их мо же те ре ал но оства ри ти. По тру ди те се да ве ру је те у се бе и осло ни те се ви ше на се бе не го на оне ко ји вам обе ћа ва ју.

TRI^-TRA^

Ша ке и пи ја не при че V REMENSKA

PROGNOZA

Врло

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

31

Sombor

32

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

32

Zrewanin

32

S. Mitrovica 33 Ruma

32

Pan~evo

33

Vr{ac

31

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K. Mitrovica 32 Ni{

34

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, мак си мал на до 32 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 33 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло у свим кра је ви ма. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 34 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так вр ло то пло уз тем пе ра ту ру до 35 сте пе ни. У пе так та ко ђе вр ло то пло, али по под не на се ве ру Ср би је осве же ње с ло кал ним пљу ско ви ма. У су бо ту за хла ђе ње у свим кра је ви ма с по вре ме ном ки шом уз по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У не де љу све же за ово до ба го ди не и ве тро ви то.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке не ће при ја ти ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма се по себ но пре по ру чу је да при ме не са ве те ле ка ра. Код осе тљи вих осо ба је мо гу ће за ма ра ње. Са ве ту је се сма ње ње ак тив но сти у нај то пли јем де лу да на као и аде кват на за шти та од УВ зра че ња.

Madrid

34

Rim

28

London

20

Cirih

23

Berlin

27

Be~

30

Var{ava

26

Kijev

27

Moskva

23

Oslo

18

St. Peterburg 21 Atina

30

Pariz

22

Minhen

28

Budimpe{ta

30

Stokholm

20

Пе вач Џа стин Тим бер лејк је ве ли ки ми ро тво рац ко ји ће у сва ком тре нут ку ста ти у од бра ну сво је де вој ке, ба рем су де ћи пре ма тврд ња ма те ло хра ни те ља Линд зи Ло хан, Ли Ви ве ра ко ји је у сво јој би о гра фи ји ис при чао ка ко се Ли Ло јед не пи ја не ве че ри по ку ша ла упу сти ти у окр шај с Џа сти но вом та да шњом де вој ком Ка ме рон Ди јаз.

- Се ли су од мах до нас, а од мах на кон то га чуо сам јед ну од Линд зи них при ја те љи ца ка ко го во ри: „То је та куч ка, иди, убиј бо га у њој”, пи ше Ви вер, на по ми њу ћи ка ко је Линд зи по ку ша ла да га се ота ра си ка ко би нео ме та но мо гла да до ђе до Ка ме рон, али ка ко су те ло хра ни те љи чу ва ли оба сто ла ни је јој мо гла при ћи - при ча Ли Ви вер, те ло хра ни тељ.

- Џа стин је до шао до ме не и ка зао ми: Хеј, ве ли ки, мо гу ли да по при чам с то бом на тре ну так? Ка ме рон и Линд зи се гле да ју као да же ле да ско че јед на на дру гу и да се по ту ку. Не знам о че му се ра ди, али до шао сам ов де да слу шам му зи ку. Де фи ни тив но не же лим да се ту чем с то бом и не же лим да се ти ту чеш са мном. Ево шта мо же мо да ура ди мо. Ја ћу др жа ти Ка ме рон у на шем се па реу, а ти др жи Линд зи у ва шем, пи ше Ви вер.

VIC DANA До ла зи син Цр но го рац ку ћи и ка же оцу: - Од лу чио сам да на пу стим фа кул тет. Отац му од го во ри: - Ти, си не, ка ко хо ћеш, али ђед и ја оста је мо на Прав ном.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

84 (-3)

Slankamen

210 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

158 (-2)

Zemun

271 (-8)

Bogojevo

157 (-3)

Pan~evo

290 (-10)

Smederevo

466 (-6)

Ba~. Palanka 172 (-7) Novi Sad

156 (-10)

Tendencija porasta, opadawa i stagnacije

TISA N. Kne`evac

197 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

202 (-12)

NERA

Hetin

78 (-2)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacuje

S. Mitrovica 133 (-15) Beograd

Kusi}

220 (-7)

48 (0)

Re{ewe iz pro{log broja