Dnevnik 22.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 22. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23473 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA LI JE NA DELU SVE MASOVNIJE KR[EWE PORESKIH ZAKONA

Fi skal ni ra ~u ni za tva ra ju rad we po Voj vo di ni str. 5

DANAS KONSTITUTIVNA SEDNICA BUDU]EG SAZIVA SKUP[TINE VOJVODINE

Iz bor no ve vla de APV od la `u pre go vo ri u Be o gra du

str. 3

IZVR[NA VLAST NI NA POMOLU DOK „BESNE RATOVI”

Foto: N. Stojanovi}

Krc ka ju vre me uva qe ni u fo te qe str. 2

PRE KID RA DA PO NAJ VE ]OJ VRU ]I NI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, u dogovoru sa socijalnim partnerima, preporu~uje da se od 11 do 16 ~asova u danima kada spoqna temperatura prelazi 36 stepeni Celzijusa prekine rad. Poslodavcima je ostavqen izbor da izvr{e preraspodelu radnog vremena. Za odre|ene delat-

nosti mogu}e je organizovati no}ni rad, uputiti zaposlene na kolektivni godi{wi odmor ili na drugi na~in za{titi zdravqe zaposlenih. S obzirom na to da je u toku sezona gra|evinskih radova, Sekretarijat isti~e da bi ovu preporuku trebalo da primewuju poslodavci iz gra|evinske delatnosti i oni koji proces rada sprovode na otvorenom prostoru.

\u ki}: Jo va no vi} bi do bro vo dio Skup {ti nu Srbije str. 3

NASLOVI

Politika 3 U Zrewaninu socijalisti izbegli potpisivawe koalicionog sporazuma

Ekonomija 4 Tre}ina Srbije pre`ivqava od penzija 4 Spas za „Jugoremediju” sti`e iz Amerike

Reporta`e 6 Vinska alhemija Aleksa Bermeta – liker sladak kao ro|ena `ena

Novi Sad 7 Vodovod du`nicima zavr}e slavine 8 Lekarska uverewa za upis u {kole na Limanu i Zmaj Ogwena Vuka

Vojvodina 11 U Somboru radikali podr`ali SPS i DS 11 Zrewanincima za nestanak struje kriv grom

Dru{tvo 12 U glumce bi wih 164, a mesta za deset 13 Stari su i svojima teret

Crna 14 Srbija u ameri~kom izve{taju o trgovini qudima 15 Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine danas otkriva pomaga~e ha{kih begunaca

Lov 21 Vojvo|ani vra}eni u Lova~ki savez Srbije

Sve zna lo sa mo 11 od 6.244 osma ka str. 12

VE L I K I PE V A^ NA OT K RI V A W U BI S TE DU [ KA TRI F U N O V I ] A U VETERNIKU

Toplo Najvi{a temperatura 33 °S str. 16 – 20

Foto: R. Hayi}

SPORT

PRELIMINARNI REZULTATI ZAVR[NOG ISPITA U JU@NOBA^KOM OKRUGU

n ODBOJKA[I I n RASTALI SE JOVANOVI] ODBOJKA[ICE NA PARKETU I PARTIZAN

n MEDIJI PROZIVAJU SRBE I RUSE ZA NEREDE NA EP

GRADSKO KOMUNALNO PREDUZE]E PORU^ILO

„Vo do vod” bi Eg zi tov kamp u Ka me ni~ ki park MESTO „EGZIT” KAMPA JO[ UVEK ENIGMA

^o la u ~ast de ce i po e te

str. 7

Ve li ke po vr {i ne mer ka ju za fe sti val sku spa va o ni cu str. 9

POLiTikA

petak22.jun2012.

Ko ra}: Vla da u na red ne dve sed mi ce Po sla nik li ste „Pre o kret” @ar ko Ko ra} o~e ku je da vla da bu de for mi ra na to kom na red ne dve sed mi ce jer bi sve pre ko to ga uka zi va lo na po li ti~ ku kri zu u ze mqi. Po we mu, po sto je dve kom bi na ci je – vla da oko Srp ske na pred ne stran ke, ili oko de mo kra ta. – Ta ko su od lu ~i li gra |a ni Sr bi je – sma tra Ko ra}. – Sr bi ji je po treb na vla da hra brih i od lu~ nih qu di, sprem nih da pre u zmu od go vor nost i kre nu u re {a va we osnov nih eko nom skih pro ble ma, ali i da do ne se i ne po pu lar ne me re, va `ne ne sa mo za da le ku ve} i ne po sred nu bu du }ost. Po we go voj pro ce ni, osnov ni pro blem Sr bi je da nas je eko nom ski, {to je pri o ri tet svih vla da u Evro pi, po seb no ze ma qa ko je ima ju vi sok ste pen ne za po sle no sti, sma we we in ve sti ci ja... – Ta kva je i sli ka Sr bi je – re kao je Ko ra} Ta nju gu. – Po seb no je za bri wa va ju }i po rast bu xet skog de fi ci ta, ve o ma ve li kog, {to u pi ta we do vo di is pla tu ne sa mo pen zi ja ve} i pla ta. Zna ~i, osnov no je da bu du }a vla da mo ra da ima ve o ma jak eko nom ski pro gram.

Po pra vqa we eko nom ske sli ke Sr bi je vi di kao pra vi test za bu du }u vla du ko ja bi mo ra la da ima je din stvo po tom pi ta wu, ina ~e }e, pro ce wu je, Sr bi ja u}i u jo{ ve }e ne vo qe ve} ka jem go di ne. Na ~e lu i u sa sta vu ta kve vla de li der So ci jal de mo krat ske uni je è li da vi di „vred ne, po {te ne i spo sob ne” ko ji }e pre u zi ma ti od go vor nost, do no si ti, ako je po treb no, i ne po pu lar ne me re. Rad ni ko ga u vla di ne bi smeo, upo zo ra va srp ski po li ti ~ar i psi ho log, da za vi si od is tra ì va wa jav nog mwe wa ti pa „da li je op ti mal no ovo {to }u sa da pred u ze ti?„ – On (~lan vla de) mo ra da pre u zme od go vor nost. Svi dr àv ni ci u Evro pi ko je wi ho vi gra |a ni ozna ~a va ju kao ‘ve li ke’, re ci mo [arl de Gol u fan cu skoj isto ri ji, po zna ti su i po ne po pu lar nim od lu ka ma va `nim za bu du} nost. Ovo ga pu ta se mo ra ju do no si ti od lu ke ko je ni su po pu lar ne ali iza ko jih ne ko ~vr sto sto ji i si gu ran je da }e ko ri sti ti Sr bi ji – bes kom pro mi san je Ko ra}.

Go a ti: Sle di nam olu ja Di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja„ Vla di mir Go a ti oce nio je da pro du `a va we pre go vo ra o for mi ra wu vla da ju }e ve }i ne sve do ~i o ne do zre lo sti i ne do voq noj od go vor no sti po li ti~ kih ak te ra, i iz ra zio bo ja zan da dr `a vu o~e ku je „oluj no vre me” ko ja god ko a li ci ja da bu de do go vo re na.

Go a ti je u iz ja vi Ta nju gu oce nio da je Sr bi ja u ve o ma te {koj si tu a ci ji, da sva ko ga da na gu bi 50 mi li o na evra zbog ne for mi ra wa vla de i da to ga iz gle da ni su sve sni sa mo po li ti ~a ri, ko ji, ka ko sma tra, po ka zu ju ne pri me re no ma lu sprem nost na kom pro mis. – Par ti ja ma je ne u po re di vo va `ni je da do bi ju svoj udeo u ple nu i mak si mi zi ra ju svo je u~e {}e u do bi ti, a sa svim u dru gom pla nu im je in te res gra |a na – re kao je Go a ti, i oce nio da kraj pre go vo ra o vla di ni je bli zu.

On je pri me tio da se u svim iz ja va ma o to ku pre go vo ra o vla di na slu }u je sa mo vrh le de nog bre ga, a da se ne zna {ta je is pod po vr {i ne, ta ko da se ne mo `e ozbiq no ni su di ti o {an sa ma da pro ble mi bu du re {e ni. – Mi ne ma mo in for ma ci je od ak te ra pre go vo ra ve} fre ne ti~ nu ak tiv nost is po qa va ju sa mo ‘la ke fi gu re’, a ‘to po vi i kra qi ce’ }u te i ~e ka ju. Mi za pra vo ne vi di mo u ~e mu je spor, i stva ri se ne mi ~u s mr tve ta~ ke. To {to ne vi di mo raz log ‘{laj fo va wa’ pro blem ~i ni te `im jer gu bi te na du da }e se stva ri pro me ni ti. Kad bi smo zna li {ta je u pi ta wu, on da bi se i ~i ta vo dru {tvo na pre glo da se stvar ko ja ko ~i pre go vo re eli mi ni {e – re kao je Go a ti.

U ovom trenutku koalicija SNS-a i SPS-a je ne{to verovatnija od koalicije koja bi se okupila oko DS-a On, ipak, sma tra da je u ovom tre nut ku ko a li ci ja SNS-a i SPS-a ne {to ve ro vat ni ja od ko a li ci je ko ja bi se oku pi la oko DSa, i iz ra `a va na du da, ka ko je re kao, po vra tak „cr ve no-cr ne ko a- li ci je” ne }e u srp sko dru {tvo vra ti ti i po li ti~ ku prak su s kra ja de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

dnevnik

NO VE VLA DE NI NA PO MO LU DOK „BE SNE RA TO VI”

Krc ka ju vre me uva qe ni u fo te qe [ta je s no vom vla dom – pi ta we je na ko je bi sva ki gra |a nin na kon ovih iz bo ra `e leo od go vor, a da nam sce na u tom mu dro va wu stra na ka, i po li ti ~a ra, ko ji su ak te ri ovog pro ce sa ne bi bi la do sad na, iz mno gih iz vo ra se tvr di na unu tar stra na~ kim sce na ma „be sne i ra to vi“. Ko li ko je for mi ra we vla de – ako je ta~ no da se de {a va ju – u ve zi s wi ma, mo `da }e bi ti is ka za no i u kraj wem is ho du, ka kav }e nam bi ti no vi re pu bli~ ki ka bi net u Ne ma wi noj 11. Po tvrd wa ma upu }e nih, po sto j i vi { e va r i j an t i, a po oce ni pred sed ni ka Po li ti~ kog sa v e t a DS-a Dra g o q u b a Mi }u no vi }a – dve. Po Mi }u no vi }u, si tu a ci ja o to me ko }e for mi ra ti vla da ju }u ve }i nu i vla du mo gla bi bi ti ja sni ja za „ne de qu do de set da na“. – Po s to j e dve va r i j an t e, vi de }e mo ko ja }e po be di ti – re kao je Mi }u no vi} no vi na ri ma. Na pi ta we ko li ke su {an se da DS for mi ra no vu vla du, Mi }u -

no vi} je od go vo rio da bi to bi lo nor mal no i da je to lo gi~ na op ci ja, s ob zi rom na to da je pret hod na vla da do bi la po ve re we gra |a na ukup nim bro jem gla so va. – Pret hod na vla da `e li da na sta vi svo je re for me – uka zao je Mi }u no vi}.

We gov par tij ski ko le ga, za me nik pred sed ni ka DS-a i gra do na~ le nik Be o gra da Dra gan \i l as ta k o | e sma t ra da se „sta na ri” u Ne ma wi noj ne }e umno go me pro me ni ti i da }e no vu vla du pred vo di ti li der de mo kra ta Bo ris Ta di}. On, me |u tim, upo zo ra va na to da }e no va vla da ima ti „te {ku si tu a ci ju, ali i ve li ki iza zov ako `e li da ra di iskre no i po {te no u ko rist gra |a na i pri vre de”. Iako ne de li Mi }u no vi }ev op ti mi zam da }e vla da bi ti for mi ra na usko ro, i tvr di da te {ko da bi lo ko u Sr bi ji zna ka da }e se to de si ti i ko }e bi ti u woj, \i las sma tra da no va vla da ne sme da {i ri de ma go gi ju ko ja }e ubi ti do ma }u po tro {wu, uz {ta ide i uki da we do ma }e pri vre de. – Mo ra Sr bi ja vi {e da li ~i na Be o grad, gde se zna {ta je na gra da za rad, a {ta ka zna za ne rad – re kao je \i las. I dok se s tog ~u ve nog „re pe te pu ta„ u Ru si ju ~e ka li der SPS-a Ivi ca Da ~i}, ko ji je do

od la ska bio naj i ven tiv ni ji na po li ti~ koj sce ni, po seb no po iz ja va ma, no vi li der SNS-a Alek san dar Vu ~i} po no vo je upu tio po ziv so ci ja li sti ma. Vu ~ i} po ` u r u j e Da ~ i } a i pred la `e da dve stran ke otvo re raz go vo re o bu du} no sti ze -

Tri van: Do kra ja ne de qe da se stran ke iz ja sne Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van sma tra da po ten ci jal ni ko a li ci o ni part ne ri do kra ja ne de qe mo ra ju ko na~ no da se iz ja sne o to me da li `e le u vla du pred vo |e nu DSom ili u onu ko ju }e vo di ti SNS. – Do kra ja ne de qe ili u vr lo sko rom pe ri o du mo ra da do |e do ko na~ nog iz ja {wa va wa po li ti~ kih stra na ka, ne pre ko me di ja, ne go na jed nom sa stan ku, gde }e po ten ci jal ni ko a li ci o ni part ne ri ja sno re }i da li }e u vla du pred vo |e nu De mo krat skom stran kom ili u vla du pred vo |e nu Srp skom na pred nom stran kom – re kla je Je le na Tri van za RTV.

mqe i we nom po li ti~ kom i eko nom skom na pret ku. On je u Me dve |i iz ja vio da bi naj bo qa vla da za Sr bi ju i we ne gra |a ne bi la ona ko ju bi for mi rao SNS. Vu ~i} je do dao da bi sva ka dru ga vla da bi la ne le gi tim n a i di r ekt n o pro t iv n a vo q i gra | a n a Sr b i j e. Ka k o sam pri z na j e, ciq mu je da SNS u na red nih de set go di na bu de vo de }a, i ube dqi vo naj ja ~a sna ga na po li ti~ koj sce ni Sr bi je. Do tog ci qa pr vi ste pe nik bi bi lo even tu al no for mi ra we vla da ju }e ve }i ne s ko a li ci jom ko ju oku pqa ju SPS i URS, a ne zva ni~ no smo do bi li i {e mu me sta ko je je na pred wa~ ki vrh, sta ri-no vi, upu tio Da ~i }u, i we go vom no vom po sti zbor nom part ne ru bez ko ga ne }e u vlast, li de ru re gi o na Mla |a nu Din ki }u. Po tom iz vo ru, Da ~i} bi bio pre mi jer i za dr ào svoj re sor mi ni stra po li ci je, pr vi pot pred sed nik bio bi Vu ~i}, ko ji bi bio za du èn i za EU in te gra ci je. Me sto dru gog pot pred sed ni ka bi l o bi obez b e | e n o li d e r u PUPS-a Jo va nu Kr ko ba bi }u, re sor fi nan si ja Jor go van ki Ta ba ko vi}, pri vre de i ra da Din ki }u, od bra ne Bo ri sla vu Pe l e v i } u, spoq n ih po s lo v a Su za ni Gru bje {i}, zdrav stva, so ci jal ne za {ti te i po ro di ce Sla v i c i \u k i}-De j a n o v i}, pro sve te @ar ku Ob ra do vi }u, vo do pri vre de i eko lo gi je Ve li mi ru Ili }u, in fra struk tu re Mi lu ti nu Mr ko wi }u, prav de Vla di mi ru Cvi ja nu, NIP-a Ve ri ci Ka la no vi}... U ovom de lu pro ce sa ja sno je da sva ko ne {to tra ì i is pu wa va, a tu su, ka ko se po mi wu, i taj kun ski i spoq ni fak to ri, po s led w i, ka k o se tvr d i, i unu tar stra na~ ki su ko bi, ta ko

da je tr p e z a za for m i r a w e vla da ju }e ve }i ne bo ga ta kao Iv ko va sla va. [ta je bi lo u tom za jav nost fa mo znom su sre tu Ta di }a i Din ki }a, na kon }ut we i ani mo zi te ta dva li de ra, jo{ uvek je ne iz ve sno, kao i onaj zah tev da URS po no vo do bi je u ru ke fi nan si je.

Vu ~i}: Vla du DS po be di }e mo za ne ko li ko me se ci Li der Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} jo{ jed nom je ju ~e po zvao SPS na raz go vo re o par la men tar noj ve }i ni i oce nio da bi vla da ko ju bi for mi ra la DS bi la krat kog ve ka.”SNS je u~i ni la sve da for mi ra vla du. Po nu di li smo So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je raz go vor, ~e ka mo wi ho vu re ak ci ju. Ako bu du hte li da idu u ko a li ci j u sa De m o k rat s kom stran kom i wi ho vim part ne ri ma, mo gu da idu. Na rod je `e leo pro me ne i dru ga ~i ju vlast, ali ako to ura de, za ne ko li ko me se ci po be di }e mo ih sve za jed no”, re kao je Vu ~i}. Ka ko re ~e na kon ovog su sre ta jed n a vi s o k i funk c i o n er, „obo ji ca se i da qe do bro dr `e“. Mo `da je naj bo qe u na red n im da n a m a ~i t a t i iz {tam p a n ih i elek t ron s kih me di ja iz me |u re do va jer sva ko ima uti caj na ne ki, pa }e mo bi ti upo zna ti ji da li je sce na pred bu rom ili vla dom, za ~i je obra z o v a w e su nad l e ` ne stran k e „po k rc k a l e“ go t o v o po lo vi nu za kon skog ro ka. Dra gan Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Ku le i gra do vi Li der URS-a Mla |an Din ki} ak ti van je ovih da na na „Tvi te ru„, ali ak tiv ni su i oni ko ji oce wu ju we gov rad. Pro fe sor eko no mi je i fi nan si ja Ra {a Ka ra pan xa raz mi {qa: „S mi ni mal nom po dr {kom bi ra~ kog te la i ogrom nim ka pi ta lom na rod ne fru stra ci je, Din ki} opet fi gu ri ra kao ne za o bi la zan u for mi ra wu vla de“. Ta ko je i la `ni, „tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„, „za pi sao“: „Na pred wa ci nu de Din ki }u ku le i gra do ve. Ja sam mi slio da je u Sr bi ji Mla |a za du `en za baj ke...„, „~u di“ se „tvi ter-Slo ba„. A je dan od „tvi te ra {a„ za pi sao je na laj ni ci tat: „Mo ja naj ve }a sna ga je u to me {to sam ne pot ku pqiv!”, Mla |an Din ki}. No vi nar Mi lan La |e vi} sa mo je krat ko pro ko men ta ri sao: „Hu mo ra ni kad do sta“.

Gi ta ra za Mla |u Ima i onih s laj ne ko ji ima ju ra zno ra zne pred lo ge. „Aj’ pe ti ci ja. Svi da mo po 500 evra od onih ak ci ja i ku pi mo Din ki }u ne ku, ba{ do bru gi ta ru!„ No Mla |i se ba{ ni je svi de la ova ide ja za po klon po {to je od go vo rio: „Bo qe smi sli ne {to mu dri je i ko ri sni je...“

Aman, ~o ve ~e! Ima me |u „tvi te ra {i ma„ i onih ko ji ma ni ka ko ni je ja sno za {to SNS-ov ci ne sku pe ve }i nu za vla du. Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} po ku {a va da im ob jan si.

„Aman, ~o ve ~e, mi ho }e mo vlast! O~i to je dru gi ne }e s na ma. To je taj za ~a ra ni krug„.

„pred la `e“: „Bo qe bi bi lo ovi ma s RTS-a da idu po ku }a ma i za ple ne ide ju za ne ku do bru emi si ju“.

Srp ski ^ak No ris

^i sta ma te ma ti ka

„Naj ja ~i“ so ci ja li sta, evrop ski {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin je „za bri nut“ na laj ni. „Te {ko na ma, ako nam je mo ral ono {to se mo ra!„, po ru ~u je Bo rov ~a nin. „Sport ske“ te me „oku pi ra le“ su i sa vet ni ka biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {u Kr sti }a. „Ko li ko je ^ak No ris ura dio skle ko va? Sve„, pi ta se i od go va ra na laj ni Kr sti}.

Jo{ se ni su „is pu ca le“ sve re ak ci je zbog od la ska na {e mno go broj ne de le ga ci je u Rio. D`av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} ima svo je vi |e we tro {e wa bu xet skih pa ra za te na me ne. „Ve li ~i na de le ga ci je je obr nu to pro por ci o nal na ve li ~i ni ze mqe. ^i sta ma te ma ti ka :)„

Stru~ wa ki we

Ni po po vi ne pri ~a ju uvek sve po „pro pi su“. O to me na laj ni pi {e glu mac Bra ni slav Tri fu no vi}. „’Ne ulaz’te u cr kvu, unu tra je pa kao’. Pop is pred cr kve u Kru {ev cu...”, za pi sao je Tri fu no vi} na laj ni.

Ana li ti ~ar Ni ko la Ta na si} je „u ~u du“: „Upra vo sam do bio po ziv da pri su stvu jem pred sta vqa wu is tra `i va wa ko je su spro ve li stru~ wa ci i stru~ wa ki we jed ne NVO. Stru~ wa ki we. Ozbiq no. Lu di lo„, kon sta tu je Ta na si}.

Za ple ni te ide je Kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov „po ru ~u je“: „RTS }e pr vo kao vid oma zde iz vr {i ti plen di be u do ma }in stvi ma ko ja su ob no vqe na u ri ja li ti emi si ji na Pr voj...„ Po tom i do da je: „Qu di ko ji ne ma ju TV se `a le {to mo ra ju da pla }a ju pret pla tu za RTS. Ali, za pra vo je di ni oni tre ba da pla }a ju po {to su po {te |e ni gle da wa“, na vo di Voj nov. Jav nom ser vi su

Pop sa ve tu je

Pa met ni i se ma fo ri Dok svi ~ak i pod kli mom, je dva iz dr à va ju sva ko dnev ne vre li ne, ima onih ko ji ma je rad no me sto na usi ja nom as fal tu. O wi ma je na laj ni pi sao li ga{ De jan â po. „Ju ~e ra {wi ra do vi na po sta vqa wu pr vog ’pa met nog’ se ma fo ra u Zre wa ni nu. Po hva la vred nim rad ni ci ma„, sa op {tio je â po na svom „Tvi ter„ na lo gu. S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

DA NAS KON STI TU TIV NA SED NI CA NO VOG SA ZI VA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Iz bor no ve vla de APV od la `u pre go vo ri u Be o gra du Voj vo di na }e da na do bi ti no vi par la ment, ali }e for mi ra we po kra jin ske vla de naj ve ro vat ni je bi ti od lo `e no bar za ne ko li ko da na. Po sa zna wi ma „Dne vi ka”, iz bor no vog ti ma u Ba no vi ni, ko ji }e i u ovom man da tu vo di ti Bo jan Paj ti}, ipak se ne }e oba vi ti 26. ju na, ka ko je to bi lo pla ni ra no, a zbog po te {ko }a u for mi ra wu re pu bli~ ke vla de. Na me re voj vo |an skih de mo kra ta, ko ji su i na po kra jin skim iz bo ri ma osvo ji li go to vo ap so lut nu ve }i nu, da do kra ja ovog me se ca kon sti tu i {u kom plet nu po kra jin sku vlast, po mu ti le su po li ti~ ke igre u Be o gra du, od no sno ne iz ve snost o to me ko me }e se na kra ju pri klo ni ti so ci ja li sti, od ~e ga za vi si da li }e im de mo kra te „sa ~u va ti me sto„ i u no voj po kra jin skoj ko a li ci ji. Ipak, no vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne kon sti tu i sa }e se da nas, a na pr vom oku pqa wu bi }e ve ri fi ko va ni po sla ni~ ki man da ti po bed ni ka na maj skim iz bo ri ma. Na kon sti tu tiv noj sed ni ci bi }e iza bra no i no vo ru ko vod stvo par la men ta, na ~i jem ~e lu }e u na red ne ~e ti ri go di ne naj ve ro vat ni je bi ti li der Sa ve za voj vo |asnkih Ma |a ra I{tvan Pa stor. On }e na toj po zi ci ji za me ni ti star na~ kog ko le gu [an do ra Ege re {i ja, ko ji je par la ment vo dio u pret hod nom man da tu. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, za {est pot pred sed ni~ kih me sta, uz Anu To ma no vu-Ma ka no vu i Mi li vo ja Vre ba lo va iz po sla ni~ ke gru pe de mo kra ta „Iz bor za bo qu Voj vo di nu”, kan di do va ni su i Bra ni sla va Be li} iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi -

Po sla ni~ ke za me ne Uo~i kon sti tu tiv ne sed ni ce po sla ni~ kih man da ta od re kli su se pot pred sed nik DS-a Bo jan Paj ti} i we gov stra na~ ki ko le ga Dra go slav Pe tro vi}, te li der LSV-a Ne nad ^a nak i we gov za me nik Bo jan Ko stre{. Po prek si no} noj od lu ci Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je, wi ho vi man da ti bi }e do de qe ni sle de }im kan di da ti ma s iz bor nih li sta, a to su Pe ro Zu bac iz No vog Sa da i Ta wa Dok ma no vi} iz Vr {ca s li ste DS-a, te Na ta {a La li} iz Zre wa ni na i Adam Pa qov iz Arad ca s li ste LSV-a. je, Du {an Ja ko vqev iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, \or |e Mi li }e vi} iz Srp ske na pred ne stran ke i Mi lan ]uk iz Srp ske ra di kal ne stran ke. Ana To ma no va-Ma ka no va i Du {an Ja ko vqev na funk ci je u Skup {ti nu do la ze iz Ba no vi ne, i to s pot pred sen di~ kih me sta u Vla di Voj vo di ne, ta ko da je iz ve sno da }e i no vi sa stav vla de bi ti ne {to dru ga ~i ji od pret hod nog. Bra ni sla va Be li}

je na pot pred sed ni~ koj funk ci ji u par la men tu bi la i u pret hod nom man da tu. U Skup {ti ni Voj vo di ne }e bi ti pet po sla ni~ kig gru pa, a svo ju ne }e ima ti je di no De mo krat ska stran ka Sr bi je ko ja je osvo ji la ~e ti ri man da ta, dok je za for mi ra we po sla ni~ kog klu ba neo p hod no naj ma we pet po sla ni ka. Naj broj ni ji }e bi ti klub de mo kra ta s 59 po sla ni ka, me |u

ko ji ma }e bi ti i je di ni po sla nik LDP-a Mi li voj Vre ba lov. Na pred wa ci }e ima ti 22 man da ta, so ci ja li sti 13, Li ga de set, SVM se dam, SRS pet. Ne ke stran ke su ve} od re di le i {e fo ve svo jih po sla ni~ kih klu bo va, pa }e de mo kra te za stu pa ti Bo ri slav No va ko vi}, na pred wa ke Igor Mi ro vi}, Li gu Ma ja Se dla re vi}, a ra di ka le Sa {a San to vac. Sve par la men tar ne stran ke usa gla si le su se i o ras po de li me sta u skup {tin skim od bo ri ma, gde }e bi ti za stu pqe ne sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta. Do iz bo ra no vog skup {tin skog ru ko vod stva kon sti tu tiv nom sed ni com pred se da va }e funk ci o ner SPS-a @i vo rad Smi qa ni}, kao naj sta ri ji po sla nik. Smi qa ni} je, ina ~e, ve} bio na ~e lu Skup {ti ne APV u man da tu 1997–2000. go di ne, a tre nut no je i pred sed nik op {ti ne Apa tin. Po do sa da {wim na ja va ma, vla da ju }u ko a li ci ju u Po kra ji ni i u na red nom man da tu ~i ni }e isti part ne ri kao i u pret hod nom sa zi vu: DS, SPS, LSV i SVM. Oni }e uku pu no ima ti tri ~e tvr ti ne man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne. U do sa da {wem sa zi vu u toj ko a li ci ji bio je i G17 plus, od no sno URS, ali taj po kret ni je ostva rio iz bor ni cen zus na ovim po kra jin skim iz bo ri ma. U voj vo |an skom par la men tu pred stav ni ka vi {e ne }e ima ti ni Srp ski po kret ob no ve, ko ji je na po kra jin skim iz bo ri ma na stu pao u Ko a li ci ji „Pre o kret„ s LDPom, a ko ja ta ko |e ni je pro {la iz bor ni cen zus. B. D. Sa vi}

\u ki}: Jo va no vi} bi do bro vo dio Skup {ti nu Srbije – Funk ci ju pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je od li~ no bi oba vqao li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} – oce ni la je pot pred sed ni ca So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja -

no vi} u in ter vjuu za frank furt ske “Ve sti”. – Po li ti~ ki pro gra mi i ci qe vi nam se raz li ku ju, ali smo od li~ no sa ra |i va li. On je fer, ko rek tan, spre man za do go vor i po {tu je obe }a no – ob ja sni la je

ona i do da la da je Jo va no vi} Go vo re }i o for mi ra wu vla “ap so lut no do bar kan di dat”, ka - de, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ko je do da la – “je dan od bo qih”. je ka za la da je po treb no da se Po vo dom spe ku la ci ja o to me {to pre obez be di ve }i na, ali da je ~e ka funk ci ja u Mi ni da to ne za vi si sa mo od vo qe star stvu zdra vqa, ona je uka za ve} od mno gih dru gih fak to ra. la na to da je U ve zi s na ja pot p red s ed n i c a vqi va nim me ra par ti je i da s pr ma {ted we ona Me ne Ivi ca vim ~o ve kom je is ta kla da se ne bi la gao, a ni ja stran ke Ivi com SPS ne sla `e ne bih vas Da ~i }em du go sa sa za mr za va wem ra |u je. pla ta i pen zi ja. – O per so nal – Sma tram da nim re {e wi ma uop {te ni je bi vla da mo ra {te de ti na dru ga lo re ~i. Ni je to raz log {to ~i ji na ~in. Pro se~ ni gra |a ni vla da jo{ ni je for mi ra na, i ne i pen zi o ne ri ne mo gu da {te de od re |u je to ras po de la funk ci jer ve} te {ko `i ve i ne tre ba ja. Me ne Ivi ca ne bi la gao, a im ste za ti ka i{. Tre ba po ni ja ne bih vas. Da kle, to je sa kre nu ti pro iz vod wu i do ve sti mo me dij ska spe ku la ci ja – do in ve sti to re – po ru ~i la je da la je ona. ona.

REKLI SU Var ga: Ni ko ne }e skre nu ti

Stan ko vi}: Ni sam za do vo qan tem pom

Mas: Raz u me mo srp sku ose tqi vost

– Odu go vla ~e we u for mi ra wu Vla de ne uti ~e su {tin ski na pro ces evrop skih in te gra ci ja Sr bi je, ali bi bi lo po `eq no da se vla da {to pre for mi ra zbog di ja lo ga iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne – iz ja vio je pred sed nik Skup {tin skog od bo ra za evrop ske in te gra ci je u pret hod nom man da tu La slo Var ga. On sma tra da }e do sa da {wa ko a li ci ja lak {e us pe ti da for mi ra vla du od na pred wa ka. – Mi slim tu na DS, so ci ja li ste, URS, na stran ke ma wi ne i na LDP, ko ji do sad ni je bio deo vla da ju }e ve }i ne. Ma la je {an sa da DSS i na pred wa ci for mi ra ju vla du, ne ma mno go re a li te ta. Sve to je bit no zbog to ga da u slu ~a ju da vla du ipak for mi ra dru ga stra na (SNS i DSS), ni ta ne }e skre nu ti s pu ta evrop skih in te gri a ci ja, sa mo }e pro ces ma lo spo ri je i}i – re kao je Var ga.

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} oce nio je ju ~e da ni ko ne mo `e bi ti za do vo qan tem pom for mi ra wa vla de. – Mi slim da ni ko ne mo ` e bi t i za d o v o q an tem pom ko jim se for mi ra vla da, si tu a ci ja u ze mqi na la `e hit no re {e we, od no sno for mi ra we vla de ko ja }e od mah re {a va ti go ru }a pi ta wa, ko ja, iz me |u osta log, ima i zdrav stve ni si stem – re kao je Stan ko vi} no v i n a r i m a u Be o g ra d u na mar g i n a m a sku pa „Da li je srp sko zdrav stvo naj go re u Evro pi”. On je na veo da kao ne stra na~ ka li~ nost ne u~e stvu je u pre go vo ri ma pa i ne zna u ko jem prav cu oni te ku i do kle su sti gli. – Ja sam na funk ci ji teh ni~ kog mi ni stra zdra vqa i sve mo je ak tiv no sti su u tom prav cu – ka zao je Stan ko vi}.

– Mi smo uvek ja sni. Ne tra ì mo pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va – re kao je ju ~e am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Vol fram Mas. – Mi Nem ci raz u me mo srp sku ose tqi vost pre ma tom pi ta wu jer smo ima li sli ~an pro blem. Ali isto ta ko zna mo da ta kva vr sta pro ble ma ne spre ~a va do sti za we si tu a ci je u ko joj se mo gu re {i ti svi prak ti~ ni pro ble mi ko ji su te ret po gra |a ne. Ne tra ì mo ni {ta {to ni smo i mi u~i ni li. Za to smo uve re ni da to mo è bi ti u~i we no. Go vo re }i o mo gu }em su sre tu pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i ko sov ske pred sed ni ce Ah ti fe te Ja hja ge, Mas je re kao da „u su {ti ni sma tra da qu di ko ji sno se od go vor nost u re gi o nu, i ko ji ima ju mo} da u~i ne taj re gion bo qim po ì vot qu di, tre ba da bu du u sta wu da raz go va ra ju jed ni s dru gi ma”.

petak22.jun2012.

NEO ^E KI VA NI OBRT NA ZRE WA NIN SKOJ PO LI TI^ KOJ SCE NI

So ci ja li sti iz be gli pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma Pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma iz me |u De mo krat ske stran ke, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, ko je je u sre du na ja vqe no iz Grad skog od bo ra DS-a u Zre wa ni nu, ju ~e je iz o sta lo jer se so ci ja li sti ni su po ja vi li u Mul ti me di jal noj sa li Grad ske ku }e, gde je tre ba lo da bu de ozva ni ~e na bu du }a vla da ju }a ko a li ci ja u gra du. Ume sto lo kal nih stra na~ kih li de ra, za go vor ni cu je iza {ao port pa rol zre wa nin skih de mo kra ta Dra gan Sta ni {i} i ka zao da DS-u ni su ja sni raz lo zi za {to pred stav ni ci ko a li ci je oku pqe ne oko SPS-a ni su pri stu pi li pot pi si va wu spo ra zu ma.

Za ni mqi vo je da je ju ~e, pre za ka za nog pot pi si va wa ko a li ci o- nog spo ra zu ma, do zre wa nin skih me di ja do speo pred log ko ji je Srp ska na pred na stran ka upu ti la Okru `nom i Grad skom od bo ru SPS-a o for mi ra wu ko a li ci je u Skup {ti ni gra da. ^lan Pred sed ni {tva SNS-a i pred sed nik Grad skog od bo ra Go ran Kne `e vi} pred lo `io je so ci ja li sti ma prin ci pe ras po de le od go vor no sti u od no su po la–po la. „Funk ci je ko je ima ju jed nog iz vr {i o ca ime nu je SNS, a za me ni ke SPS. U orga ni ma ko ji ima ju ne pa ran br oj, na pred wa ci ime nu ju jed nog ~la na vi {e, a pri li kom iz bo ra funk ci o ne ra u grad skoj vla sti i jav nom sek to ru pri o ri tet ne }e

Ka kva je ras po de la do go vo re na Dra gan Sta ni {i} je u sre du iz ja vio da su do sa da {wi part ne ri – DS, LSV i SVM po sti gli do go vor sa SPS-om i we go vim ko a li ci o nim pa tr ne ri ma o for mi ra wu ve }i ne u Skup {ti ni gra da. Ti me bi u par la men tu bi la stvo re na sta bil na skup {tin ska ve }i na s 38, od ukup no 67 od bor ni ka. Sta ni {i} je ka zao da je bu du }a vla da ju }a ko a li ci ja u naj ve }em ba nat skom gra du od lu ~i la da funk ci ja gra do na ~el ni ka i u no vom man da tu bu de po ve re na Mi le ti Mi haj lo vu (DS). Pred sed ni ka Skup {ti ne tre ba lo bi da pred lo ì LSV, za me ni ka gra do na ~el ni ka SPS, a za me ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne SVM. – Ko a li ci o nim spo ra zu mom sve je usa gla {e no i za jed no smo se do go vo ri li da }e u ~e tvr tak bi ti upri li ~e no we go vo pot pi si va we. Svi de ta qi su pre ci zi ra ni na pre kju ~e ra {wem sa stan ku i mi smo i da qe sprem ni da pot pi {e mo taj spo ra zum – po ru ~io je Sta ni {i}, do da ju }i da su pre go vo re o vla da ju }oj ko a li ci ji vo di li pred sed ni ci grad skih od bo ra DS-a Pre drag Gr gi}, LSV-a De jan â po, SPS-a @eq ko Ma lu {i} i SVM-a Ja no{ Pu {ka{, kao i kan di dat za gra do na ~el ni ka Mi le ta Mi haj lov (DS). So ci ja li sti ju ~e ni su è le li da go vo re o raz lo zi ma neo da zi va wa na una pred za ka za ni skup. Pot pred sed nik zre wa nin skog ogran ka SPS-a Mi lan Re pi ja, ko ga su no vi na ri za te kli u stra na~ kim pr o sto ri ja ma, ni je è leo da da je ni ka kve iz ja ve, na po mi wu }i da za ta ko ne {to ne ma ovla {}e wa. Ka zao je da iz ja ve da je pred sed nik @eq ko Ma lu {i}, ko ji se, po we go vim tvrd wa ma, za pu tio na slu `be ni put.

ima ti stra na~ ki ak ti vi sti ve} stru~ wa ci i pr o fe si o nal ci„, na ve de no je u po nu di ko ju je Kne `e vi} u sre du upu tio so ci ja li sti ma, uz na po me nu da bi no va vlast tre ba lo da sma wi br oj za po sle nih u Grad skoj upra vi, br oj ~la no va Grad skog ve }a i po mo} ni ka gra do na ~el ni ka. Uko li ko bi so ci ja li sti iz i gra li do go vor s de mo kra ta ma i pri hva ti li po nu du na pred wa ka, to zna ~i da bi ove dve par ti je u lo kal nom par la men tu ras po la ga le s 33 man da ta, od ukup no 67, ko li ko br o ji Skup {ti na gra da. Da kle, fa lio bi im je dan od bor nik, kog bi im, re ci mo, mo gao obez be di ti SVM (dva). S dru ge stra ne, DS, ko ji je osvo jio 15 man da ta, bez SPSa bi na svo joj stra ni imao LSV s 13 od bor ni ka i SVM s dva, {to zna ~i da bi ta ko a li ci ja ras po la ga la s 30 me sta u Skup {ti ni, {to je ne do voq no za ve }i nu. Je di no uko li ko bi Srp ska ra di kal na stran ka sa ~e ti ri man da ta po dr `a la de mo kra te i li ga {e, mo gla bi bi ti for mi ra na ova kva vlast. @. Ba la ban

BA^ KA PA LAN KA: SNS, SPS I DSS POT PI SA LI KO A LI CI O NI SPO RA ZUM

„Dve ri” i Bo za lo mo gu pre teg nu ti Ka da }e se i ka ko for mi ra ti Skup {ti na op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka, a na osno vu |ur |ev dan skih iz bo ra od ko jih je pro {lo vi {e od {est ne de qa, ni je mno go ja sni je ni po sle ju ~e ra {we kon fe ren ci je za {tam pu Op {tin skog od bo ra SPS-a. A ce la pri ~a svo di se na pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma SNS-a, SPS-a i DSS-a. Ta ko a li ci ja ima 21 man dat u lo kal nom par la men tu (SNS de vet, SPS osam i DSS ~e ti ri), a ov da {wa skup {ti na bro ji 42 od bor ni ka. DS ima de vet man da ta, SRS se dam, Stran ka voj vo |an skih Slo va ka dva, „Dve ri“ dva i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra je dan – ukup no 21 man dat. I dok su ju ~e pred sed nik OO SNS-a Alek san dar \e do vac, pred sed nik OO SPS-a Bo jan Rad man (bio do ma }in i pred se da vao) i pred sed nik OO DSS-a Mi ta La ~an ski sti ska li ru ke i na ne ki na ~in sla vi li, na dru gom kra ju Ba~ ke Pa lan ke Ta di }e vi su s pred stav ni ci ma stra na ka na ci o nal nih ma wi na pot pi sa li Spo ra zum o za jed ni~ kom de lo va wu i de fi ni sa wu za jed ni~ kih ci qe va. Dva od bor ni ka „Dve ri“ – a ~i ni se da }e u ova kvom iz bor nom me {a wu oni bi ti kqu~ ni – ni ko jav no ni je spo mi wao, ma da je sva ko me ko zna da bro ji do 42 ja sno da ba{ oni od lu ~u ju o to me ko }e ima ti ve }i nu.

Pre go va ra ~i kao da su za bo ra vi li na Dra ga na Bo za la, de ce nij skog pred sed ni ka ov da {wih ra di ka la i go to vo osmo go di {weg pred sed ni ka ba~ ko pa la na~ ke op {ti ne, jer [e {e qe vi su na lo kal nim iz bo ri ma osvo ji li se dam man da ta. Bozalo je sino} potvrdio da ulazi u tehni~ku koaliciju s demokratama koji bi, po wegovom mi{qewu, trebalo da imaju predsednika op{tine. – Ni {ta u Ba~ koj Pa lan ci, ka da je re~ o for mi ra wu skup {tin ske ve }i ne, ni je za vr {e no, ali mo ra lo bi bi ti go to vo to kom idu }e ne de qe – iz ja vio je za „Dnev nik“ za me nik pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke i po ve re nik Op {tin skog ogran ka DS-a za Ba~ ku Pa lan ku Mi lo{ Ga gi}. – Pri li kom ve ri fi ko va wa man da ta u SO Ba~ ka Pa lan ka ostav ku su pod ne li je dan od bor nik DSS-a i dva od bor ni ka iz SNS-a, od no sno ko a li ci je oko wih. I na to tre ba ra ~u na ti. M. Suyum

ekonomija

petak22.jun2012.

DO MA ]IN STVA U SR BI JI ME SE^ NO IMA JU PRI HOD OD PO 52.000 DI NA RA

SR BI JA DO BI JA KO RUP CIJ SKU MA PU ZA JAV NE NA BAV KE

Po nu |a ~i ras te ra ni s na {ih ten de ra? No va evrop ska di rek ti va u obla sti jav nih na bav ki, ko ja bi tre ba lo da bu de usvo je na do kra ja go di ne, pred vi |a po jed no sta vqi va we pro ce du ra i ma wu ad mi ni stra ci ju, po ve }a we efi ka sno sti i kon tro le, ali i uvo |e we elek tron skih na bav ki. Pot pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi} je ka zao da ~e ste iz -

dnevnik

se ~e sto de {a va lo i da se po sto je }i za kon ne pri me wu je – ka zao je Ma tas. Po we go vim re ~i ma, ove di rek ti ve }e do pri ne ti pro me ni pro ce du ra jav nih na bav ki, ali sve ipak za vi si od sa mih dr `a va i to ga da li }e do da ti jo{ ne ke ~la no ve do ku men ta. Ka da je re~ o efek ti ma di rek ti ve na Sr bi ju, Ma tas je

Tre }i na Sr bi je pre ì vqa va od pen zi ja Pro se~ na me se~ na ras po lo ì va sred stva po do ma }in stvu u Sr bi ji u pr vom tro me se~ ju 2012. iz no si la su 52.050 di na ra, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Od ukup no ras po lo ì vih sred sta va 94,3 od sto ~i ne pri ho di u nov cu, a 5,7 od sto su oni u na tu ri. Naj ve }i udeo u nov ~a nim pri ho di ma ima ju pri ho di iz re dov nog rad nog od no sa – 46,5 od sto, i pen zi je – 35,4 od sto. [to }e re }i da vi {e od tre }i ne ukup nih pri ho da ko je me se~ no mo gu da po tro {e gra |a ni ove ze mqe po ti ~e od pen zi ja. Iz da ci za li~ nu po tro {wu do ma }in sta va u Sr bi ji iz no si li su 49.421 di na ra, od ~e ga je naj ve }i udeo iz da ta ka za hra nu i bez al ko hol na pi }a – 40,3 od sto. Ka da se po gle da struk tu ra li~ ne po tro {we, u pr vom tro me se~ ju na hra nu i bez al ko hol na pi }a u Be o grad skom re gi o nu od la zi lo

je 41,1 od sto ukup nih iz da ta ka, u Re gi o nu Voj vo di ne – 36,2, Re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je – 40,2, a Re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je – 46,4 od sto. Na sta no va we, vo du, stru ju, gas i dru ga go ri va u Sr bi ji je od la zi lo 17,7 od sto ukup nih iz da ta ka, u Be o grad skom re gi o nu – 18,9, Re gi o nu Voj vo di ne – 18,3, Re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je – 18,5 i Re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je – 13,9 od sto. Iz da ci za tran sport u Sr bi ji bi li su 8,4 od sto ukup nih iz da ta ka, u Be o grad skom re gi o nu – 7,1 od sto, re gi o nu Voj vo di ne – 9,9, Re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je – 8,4 i Re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je – 7,7 od sto. Iz da ci za ko mu ni ka ci je na ni vou ce le ze mqe ~i ni li su 4,2 od sto ukup nih iz da ta ka, u

Be o grad skom re gi o nu – 4,4, Re gi o nu Voj vo di ne – 4,1, Re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je – 4,3 i Re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je – 3,9 od sto. E. Dn.

OB U STA VQE NA PRI NUD NA NA PLA TA DU GA ZRE WA NIN SKE FA BRI KE LE KO VA

Spas za „Ju go re me di ju” sti `e iz Ame ri ke me ne i do pu ne za ko na ne do pri no se sta bil no sti po slo va wa, po seb no u obla sti jav nih na bav ki, {to za po sle di cu ima ko rup ci ju. On je pod se tio na to da je vred nost jav nih na bav ki u 2011. go di ni bi la 293 mi li jar de di na ra, a 2010. go di ne oko 273 mi li jar de, {to je oko de set od sto BDP-a, i uka zu je na ve li ki zna ~aj ovog za ko na za pri vre du. Osim to ga, ka ko je na veo, od osam po nu |a ~a ko ji su se ja vqa li na ten der 2003. go di -

na veo da }e ve ro vat no do }i do no vih po stu pa ka, a pr vi put je u to li koj me ri is tak nu ta bor ba pro tiv ko rup ci je. Ma tas je ka zao da su no vi ele men ti di rek ti ve spre ~a va we kon flik ta in te re sa, ali i no ve vr ste po stu pa ka – kon ku rent ni po stu pak s pre go va ra wem i part ner stvo za ino va ci je. Di rek tor Upra ve za jav ne na bav ke Pre drag Jo va no vi} je ka zao da di rek ti ve uno se ne ko li ko no vi na, me |u ko ji ma su po jed -

Ja ~a we ma lih preduze}a Pre drag Jo va no vi} je ka zao da jav ne na bav ke u evrop skim ze mqa ma ~i ne 18 od sto BDP-a. One pred sta vqa ju va àn in stru ment za ostva ri va we stra te {kih ci qe va iz do ku men ta „Evro pa 2020”, u do me nu stva ra wa po voq nog po slov nog okru è wa, pod sti ca wa ino va ci ja, eko lo {kog raz vo ja, ali i in stru ment za raz voj unu tra {weg tr ì {ta, ja ~a we ma lih i sred wih pred u ze }a, pod sti ca we za po {qa va wa i kva li te ta uslu ga jav nog sek to ra. ne, u 2010. go di ni ta ci fra iz no si 2,3 po nu |a ~a, od no sno 3,2 u pr vom po lu go di {tu 2011. go di ne. Ka ko je Ta nju gu ka zao di rek tor Agen ci je za jav ne na bav ke Slo ve ni je Sa {o Ma tas, ko ji je bio i ~lan ti ma za rad na di rek ti va ma, jed na od naj va `ni jih no vi na je ja ~a we re gu la tor nog te la, po ve }a we mo ni to rin ga, a sa mim tim i iz ra è ni ja bor ba pro tiv ko rup ci je. On je ka zao da je bi lo do sta spo re wa pri li kom iz ra de tog do ku men ta, po seb no u do me nu uvo |e wa elek tron skog si ste ma jav nih na bav ki. – U Slo ve ni ji se tre nut no vo di ras pra va i o to me da li da se me wa po sto je }i za kon ili da se ~e ka di rek ti va jer

no sta vqi va we pro ce du ra i ma wa ad mi ni stra ci ja, s ko jom ide po ve }a we efi ka sno sti i kon tro la da po ve }a na flek si bil nost ne bi stva ra la no ve mo gu} no sti za ne re gu lar no sti. – Pred vi |a se stva ra we ko rup cij ske ma pe ili si stem cr ve nih za sta vi ca, ko je bi ozna ~a va le ta~ ke u po stup ku jav nih na bav ki gde je ri zik od po ja ve ne re gu lar no sti naj ve }i, kao i da se osmi sle me ha ni zmi za pre ven ci ju i ra no ot kri va we ne re gu lar no sti, da se us po sta vi efi ka san kon trol ni me ha ni zam i in sti tu ci je ta ko da onaj ko oba vqa pra }e we i kon tro lu mo `e efi ka sno oba ve sti ti nad le `ne or ga ne o ne re gu lar no sti ma – is ta kao je Jo va no vi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

112,3908

114,6845

117,3222

112,0468

Australija

dolar

89,9847

91,8211

93,9330

89,7092

Kanada

dolar

86,7146

88,4843

90,5194

86,4492

Danska

kruna

15,1158

15,4243

15,7791

15,0695

Norve{ka

kruna

14,9997

15,3058

15,6578

14,9538

[vedska

kruna

12,7250

12,9847

13,2833

12,6861

[vajcarska

franak

93,5265

95,4352

97,6302

93,2402

V. Britanija

funta

138,9943

141,8309

145,0930

138,5688

SAD

dolar

88,6852

90,4951

92,5765

88,4137

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 6. 2012. godine

Osnov ni sud u Zre wa ni nu ob u- sta vio je pri nud nu na pla tu du ga fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” ko ja se oba vqa la jav nom pro da jom svih ude la ko je ta fa bri ka ima u no vom po go nu pred u ze }a “Pen farm”. Iz vr {ni po stu pak u ovom su du vo |en je po pred lo gu Sr |a na Sa ra vol ca iz Zre wa ni na. – Pod ne skom od 25. ma ja iz vr {ni po ve ri lac je iz ve stio sud da je du `nik u ce lo sti iz mi rio po tra ì va we. Sto ga je po vu kao pred log za iz vr {e we u ce lo sti i pred lo ìo su du da do ne se re {e we ko jim }e ob u sta vi ti po stu pak – iz ja vi la je ju ~e za me ni ca vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka zre wa nin skog Tr go vin skog su da Za gor ka @i van ki}. O sud bi ni “Ju go re me di je”, far ma ce ut ske ku }e ko ju ve} du è po tre sa ju po slov ni pro ble mi, ras pra vqa }e se i 29. ju na, za ka da je za ka za na Skup {ti na ak ci o na ra. Ra ~un fa bri ke je u blo ka di du è od 200 da na za 370 mi li o na di na ra, dok je 460 za po sle nih na pri nud nom od mo ru, stre pe }i od ste ~a ja. Spas od pro pa sti me nax ment “Ju go re me di je”, pred vo |en v. d. di rek to ra Zdrav kom De u ri }em, vi di u di rek to ru ame ri~ ke fir me “Blu ro uz trast fa und” Du {a nu Da vi du Mla de nu, ko ji s Agen ci jom za pri va ti za ci ju vo di raz go vo re da bi po stao

Te {ka po slov na si tu a ci ja Du {an Da vid Mla den ka `e da }e we gov plan opo rav ka “Ju go re me di je” bi ti re a li zo van sred wo ro~ no. Ali, do da je da je po treb no da se {to pre oba vi pro ces pri va ti za ci je. vla snik zre wa nin ske kom pa ni je, ot ku pom 42 od sto dr `av nog ude la, a mo `da i ce lo kup nog vla sni {tva, ako na to pri sta ne Skup {ti na. U pi smu ko je je Da vid Mla den, kao po ten ci jal ni ku pac, upu tio di rek to -

ru Agen ci je Vla di sla vu Cvet ko vi }u, pre do ~en je plan in ve sti ci ja ko ji bi, ka ko tvr di, spro veo u de lo uko li ko bi pre u zeo “Ju go re me di ju”. – S ob zi rom na to da sam ro |en u oko li ni Zre wa ni na, a ve} vi {e od

~e tr de set go di na `i vim i ra dim u Ame ri ci, `e lim da in ve sti ram u svoj rod ni kraj i svo jim ma lim do pri no som omo gu }im da jed na od pre po zna tqi vih zre wa nin skih fir mi i da qe ra di i ti me omo gu }i eg zi sten ci ju svo jim rad ni ci ma i raz vo ju gra da. Uko li ko po sta nem ve }in ski vla snik, “Ju go re me di ja”ne }e me wa ti svo ju osnov nu na me nu i funk ci ju, da kle i da qe }e ra di ti u sek to ru far ma ci je, na mno go vi {em ni vou kva li te ta i pro {i re wa pro iz vod we – obe }a va ame ri~ ki in ve sti tor, i na gla {a va da ni je za in te re so van za to da pred u ze }e pre u zme po sle ste ~aj nog po stup ka. Da vid Mla den po ru ~u je da je spre man da u naj kra }em ro ku in ve sti ra u po kre ta we pro iz vod we, ali da je po treb no da se re fi nan si ra ju du go vi po ve ri la ca pre ko ban ke u ko joj we go va fir ma ima ra ~un, kao i da se ku pe ak ci je iz port fe qa Ak cij skog fon da i Fon da PIO. – Ta dva po stup ka – re fi nan si ra we du go va i ku po vi na ak ci ja, mo ra ju bi ti uskla |e ni i vre men ski tem pi ra ni da bi mo ji na po ri i ula ga wa ima li svr hu – pod vla ~i Da vid Mla den, i na ja vqu je de blo ka du ra ~u na “Ju go re me di je”. @. Ba la ban

QU BI SAV OR BO VI] NO VI PRED SED NI K UO FON DA PIO

Sin di ka lac na funk ci ji kod pen zi o ne ra Pred sed nik naj u ti caj ni jeg Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} iza bran je za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Fon da pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa.

Od lu ku je do neo UO Fon da i on }e tu funk ci ju oba vqa ti do 7. fe bru a ra 2014. go di ne, ka da se na vr {a va dvo go di {wi man dat pred sed ni ka iz re da osi gu ra ni ka.

Do sa da {wa pred sed ni ca UO Sla vi ca Sa vi} je od lu kom Pred sed ni {tva ve }a Sin di ka ta raz re {e na du `no sti ~la na UO, po ~ev od 1. ju na, a SSSS je ume sto we pred lo `io Or bo vi }a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (435,47 -0,55)

[ajka{ka {e}erana, @abaq

9,76

4.500

85.500

Imlek, Beograd

4,35

2.400

1.771.200

NIS, Novi Sad

-0,66

600

13.047.961

Energoprojekt holding, Beograd

3,15

393

3.156.378

AIK banka, Ni{

-3,00

1.359

2.064.938

Veterinarski zavod, Subotica

1,56

326

37.490

Komercijalna banka, Beograd

-2,09

1.500

511.605

0,56 Promena %

1.610 Cena

85.330 Promet

Imlek, Beograd

4,35

2.400

1.771.200

Energoprojekt holding, Beograd

Dijamant, Zrewanin

-7,69

6.000

348.000

3,15

393

3.156.378

Soja protein, Be~ej

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,45

2.211

223.300

-0,41

489

56.235

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

AIK banka, Ni{

-3,00

1.359

2.064.938

-1,86

370

1.536.550

Jubmes banka, Beograd

0,48

10.989

219.780

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,45

2.211

223.300

Metalac, Gorwi Milanovac

0,56

1.610

85.330

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

168.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

130.000

348.000

Tigar, Pirot

0,00

320

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,56

326

37.490

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,09

1.500

511.605

-1,86 Promena %

370 Cena

1.536.550 Promet

NIS, Novi Sad

-0,66

600

13.047.961

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

1.080.000

Dijamant, Zrewanin

-7,69

6.000

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

0,00

340

111.180

[ajka{ka {e}erana, @abaq

9,76

4.500

85.500

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak22.jun2012.

DA LI JE NA DE LU SVE MA SOV NI JE KR [E WE PO RE SKIH ZA KO NA

Fi skal ni ra ~u ni za tva ra ju rad we po Voj vo di ni SRP SKI BDP PO STA NOV NI KU NA EVROP SKOM ZA ^E QU

Go ri stan dard sa mo u Al ba ni ji i Bo sni Bru to do ma }i pro iz vod Sr bi je po sta nov ni ku, me ren pre ma stan dar di ma ku pov ne mo }i, bio je u pro {loj go di ni 35 od sto pro se ka Evrop ske uni je, po ka za li su pre li mi nar ni po da ci ko je je ob ja vio za vod EU za sta ti sti ku Evro stat. Osim to ga, BDP u Srbiji prema st va rnoj i ndivi dualn oj p otro{wi je iznos io 4 4 odsto prose ka EU, ob javqeno j e na saj tu Evr ostata.

Naj bo ga ti ja ze mqa EU je Luk sem burg, ~i ji BDP po sta nov ni ku iz no si 274 po sto evrop skog pro se ka pre ma ku pov noj mo }i, a 150 po sto pre ma stvar noj in di vi du al noj po tro {wi, po ka za li su po da ci Evro sta ta. Iza Luk sem bur ga, na dru gom me stu je Ho lan di ja, sa 131 od no sno 113 po sto pro se ka EU, a sle de Austri ja (129 od no sno, 117 po sto), Ir ska (127, od no sno 120

Bru to do ma }i pro iz vod Sr bi je po sta nov ni ku, me ren pre ma stan dar di ma ku pov ne mo }i, bio je u pro {loj go di ni 35 od sto pro se ka Evrop ske uni je Ni `i stan dard od Srbije im aju samo Al ba nija i Bosn a i Her ce govina, s 31 odsto proseka EU pre ma kup ovnoj m o}i i 34 ods to prema st va rn oj potro{wi za Albaniju, a 29 odsto, odnosno 35 za BiH. Kad je re~ o zemqama biv{e Jugoslavije, najboqe je plasirana Slovenija, s 84 od sto, od no sno 81 pro cen tom pro se ka EU, i Hr vat ska sa 61 od no sno 56 od sto, dok su dva me sta is pred Sr bi je za u ze le Cr na Go ra i Ma ke do ni ja.

po sto), [ved ska (126, od no sno 115 po sto), Dan ska (125, od no sno 113 po sto) i Ne ma~ ka (120, od no sno 119 po sto). Naj si ro ma {ni ja ~la ni ca EU je Bu gar ska, ~i ji BDP po sta nov ni ku pre ma ku pov noj mo }i iz no si 45 od sto evrop skog pro se ka, a pre ma stvar noj in di vi du al noj po tro {wi 44 od sto, a is pred we su Ru mu ni ja (sa 49, od no sno 47 od sto), Le to ni ja (58, od no sno 56 od sto) i Li tva ni ja (62, od no sno 66 od sto).

Ka da kri za kre ne, naj vi {e se {te di na po re zi ma i do pri no si ma. Nad le `ni to do bro zna ju pa po re zni ci ovih da na po ja ~a no kon tro li {u iz dav we fi skal nih ra ~u na. [to se ti ~e do pri no sa, tu se stva ri me wa ju ve} od na red nog me se ca. Ta da }e ban ke po re zni ci ma sva ko dnev no sla ti iz ve {ta je o is pla ta ma za ra da i pla }a wu pri pa da ju }ih po re za i do pri no sa. Re g i o n al n i cen t ar „No v i Sad” Po re ske upra ve Sr bi je, a ko ji po nad le `no sti ma po kri va ce lu po kra ji nu, za kqu~ no s pret hod nom sed mi com ura dio je 284 kon tro le fi skal nih ka sa. U 109 slu ~a je va pri me }e ne su ne pra vil no sti, {to zna ~i da 38,8 od sto kon tro li sa nih ni je po slo va lo u skla du sa za ko ni ma i dru gim pro pi si ma u ovoj obla sti. Za to su u Voj vo di ni do ne ta 92 re {e wa o za bra ni de lat no sti i isto vre me no pod ne to 107 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. To zna ~i da }e ka fi }i i dru ge rad we gde ni je iz dat fi skal ni ra ~un bi ti za tvo re ne de set da na. Ta mo gde su uo~e ne dru ge vr ste ne pra vil no sti – sa mo po lo vi nu tog ro ka. Ra ni je su ove ka zne bi le du è, ali su od ove go d i n e sma w e n e. To ubla à va we je sa svim lo gi~ no jer se dr à vi naj ma we is pla ti ka da ne ko ne ra di pa sa mim tim i ne pla }a po rez. Na kon to ga, osta je da se za pi ta mo {ta bi bi lo da je ura |e no vi {e kon tro la jer ne za bri wa va to li ko broj za tvo re nih obje -

Re gi o nal ni cen tar „No vi Sad” Po re ske upra ve, ko ji po kri va ce lu po kra ji nu, ura dio je 284 kon tro le fi skal nih ka sa, a u 109 slu ~a je va pri me }e ne su ne pra vil no sti, {to zna ~i da 38,8 od sto kon tro li sa nih ni je po slo va lo u skla du sa za ko ni ma i dru gim pro pi si ma u ovoj obla sti ka ta ko li ko pro ce nat ulo vqe nih pre kr {a ja. [to se ti ~e pre kr {aj nih pri ja va, uko li ko sud usta no vi kri vi cu, ne sa ve sne o~e ku ju nov ~a ne ka zne. One za pred u zet ni ke iz no se od 50.000 di na ra do po la mi li o na. Za prav na li ca su du ple, od no sno 100.000 di na ra i okru glo mi lion.

Kon tro la upla te do pri no sa u ko ju su ukqu ~e ne po slov ne ban ke po ~e }e od 2. ju la, jer 1. pa da u ne de qu. Ban ka ri su oba ve zni da ota da sva kog da na {a qu iz ve {ta je o is pla ta ma za ra da i oba ve znih po re za i do pri no sa ko ji uz to idu. Po re zni ci }e na kon to ga kon tro li sa ti da li su po slo dav ci ob ra ~u na li sve iz

svo je nad le `no sti u skla du sa za ko nom. Ban ka ri su do sa da ove iz ve {ta je po re zni ci ma sla li me se~ no pa se na osno vi to ga zna da vi {e od 50.000 pred u ze }a ni je za po sle ni ma upla }i va lo do pri no se za oba ve zno pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we. Pod po ja ~a nom kon tro lom ta ko }e se na }i svi oni ko ji re dov no is pla }u ju za ra de za po sle ni ma. Van po re ske kon tro le i da qe osta ju svi oni ko ji su za po sle ni „na cr no”. Na `a lost, kod nas se taj broj me ri sto ti na ma hi qa da. Ne }e se kon tro li sa ti ce la za ra da za rad ni ke ko ji deo pla te do bi ja ju na ru ke, a deo, i to ma wi, pu tem ra ~u na. Za wih osta je va li dan sa mo deo upla }en u ban ku, a ne i ono {to do bi ja ju po red to ga. Van kon tro le osta ju i oni ko ji su za po sle ni i od la ze na po sao, ali ne pri ma ju pla te. Tek ka da pred u ze }a ko ja ne is pla }u ju za ra de upla te no vac rad ni ci ma, kon tro li sa }e se i upla ta po re za i do pri no sa. Rad na cr no i spre ~a va we te po ja ve i ka `wa va we ni je u nad le `no sti po re skih or ga na. Od na red ne go di ne po slo dav ci }e no vac za po re ze i do pri no se upla }i va ti na je dan ra ~un. To }e omo gu }i ti efi ka sni ju kon tro lu. Sve }e se ra di ti elek tron skim pu tem, a po slo dav ci }e po re ze i do pri no se mo ra ti da pri ja ve pre za ra da. U na red no po la go di ne sle di, zna ~i, pre la zni pe riod, a od ju la po re zni ci kre }u u te ren ske i kan ce la rij ske kon tro le. D. Vu jo {e vi}

RePORTA@e

petak22.jun2012.

dnevnik

PRED u ZI MqI VI ^EL NI CI NO VOG BE ^E JA NA PLA ]u Ju Tu RI STI MA I „VO A JE RI SA WE” TO KOM PA RE WA TI SKOG CVE TA

Ro man ti ka mi ri i za va |e ne po li ti ~a re P

re ne ki dan je Ti sa kraj No v og Be ~ e j a pro c ve t a l a mal t e n e

`i vi tri go di ne kao lar va u mu qu Ti se, da bi u to ku sa mo jed nog da na iza {ao na po vr {i -

Smrt po sle tri go di ne ~e ka ne qu ba vi

kao li va da. Ta ko ve} go di na ma ni je vi |e no na naj ve }oj ba nat skoj re ci. Pri zor od ne ko li ko hi qa da in se ka ta „ti skog cve ta„, ko ji le pr {a ju iz nad po vr {i ne vo de, po sma tra lo je s no vo b e ~ ej s ke oba l e vi { e od 5.000 ra do zna la ca. Bro do vi ma i ~am ci ma kr sta ri li su i mno go broj ni tu ri sti ko ji su do {li da se uve re u le po tu ovog pri rod nog fe no me na, ko ji se de {a va na sa mo dva me sta u sve tu: na ki ne skoj re ci Jang ce kjang i na voj vo |an skom de lu Ti se. Na i me, in sekt, ko jeg su u Sr bi ji na zva li „ti ski cvet„,

Ba ca li su sve `e qe niz re ku

nu, le teo iz nad re ke i to kom le t a pro d u ` io svo j u vr s tu. Tri go di ne ì vo ta za je dan dan qu ba vi, po tre se no bi za kqu ~ i l i ne p o p ra v qi v o ro man ti~ ni. Jer, po sle qu bav nog le ta in sekt umi re i pa da na po vr {i nu re ke. Ta da Ti sa iz gle da kao da je pre kri ve na hi qa d a m a si } u { nih, ta n a n ih cve to va. U sla vu qu ba vi i ì vo t a, No v o b e ~ ej c i pru ` a j u pri li ku svi ma da na jed nom od naj lep {ih ke jo va u ze mqi dva da na uì va ju u ro man ti ci. Za to su i or ga ni zo va li ma ni fe sta ci ju “Ti sa – re ka qu ba vi”. Na pre le po ure |e noj oba li oku pqa li su se za qu bqe ni ci u ro man ti ku i ret ke pri rod ne po ja ve. Wi ma je na ras po la ga wu bi lo ne ko li ko ko ~i ja ko ji -

ma su mo gli u ka su pro kr sta ri ti oba lom i obi }i lo kal ne kul t ur n o-isto rij s ke zna m e n i t o sti. U de se ti na ma ~a ma ca su se do ma }i ni i go sti vo zi li po re ci, è le }i da iz {to ve }e bli zi ne vi d e ovaj pri rod ni dar. U ~ar da ma i bro di }i ma, uz ras h la | e n a pi } a, go sti su uì va li do ka sno u no}. Fan ta sti~ ni sve - [e ta li {te sprem no za sa mit ro man ti~ nih du {a t l o s n o - v a t r e n i ìo kao ~a mac na ko jem su plu per for mans do ~e kao je one ko - lov ve li da je za do vo qan {to ji su bla go vrem no za u ze li me - je qu bav oku pi la to li ko qu di, ta le sve }e, na pra vi li smo eko sto da ne pro pu ste uver ti ru u a ma ni fe sta ci ja je – po {to lo {ku pod lo gu, od te sta, i is fe {tu. Osim ve} tra di ci o - tre ba vi de ti i od ~e ga se ’le ba pe kli je u ob li ku sr ca. U sre nal nog spu {ta wa za pa qe nih je de – we go vim su gra |a ni ma di nu smo po lo ì li sve }e od do ne la i fi nan sij sku ko rist. vo ska, ta ko da sve bu de pri rod sve }i ca u vo du, tu su bi li i – Do {li su nam i qu di iz no i bi o r a z gra d i v o – ob j a òn gle ri va trom pri sti gli s dru ge oba le Ti se. Do bo {a ri u Ru mu ni je, Ma |ar ske, Slo ve ni - {wa va [u }u ro vi}. je – po hva lio se Vre ba lov. – Mi lan Jo va no vi} iz No vih ~am ci ma zvu kom su obo ga ti li Ve o ma mi je dra go {to su nas Ba no va ca do {ao je spe ci jal no ce lo ku pan do ì vqaj. Po se ban ob i {li i re pu bli~ ki i po kra - zbog ove ma ni fe sta ci je. uz dah odu {e vqe wa ~uo se iz – Ve} go di na ma na te le vi zi ma se ka da se na sre di ni Ti se jin ski funk ci o ne ri i {to smo za pa li lo va tre no sr ce. U ve - za jed no mo gli da uì va mo u ji i in ter ne tu pra tim cve ta ~er wim ~a so vi ma, sa sa me oba - ovim tre nu ci ma, bez ob zi ra na we Ti se, i za to sam, s fa mi li po li ti~ ko opre de qe we. Us pe - jom, za pu cao u No vi Be ~ej – ve le, vi {e hi qa da qu di pu sti lo je svo ju sve }i cu è qa. Le gen da li smo da po ka è mo da qu bav li Jo va no vi}. Odu { e v qe w e ne kri j e ni ka è da se sa mo u da ni ma cve - ~e sto spa ja i na iz gled ne spo ji No v o b e ~ ej k a Na d a Jak { i}. ta wa Ti se qu bav ne è qe is pu - ve stva ri. Po mo} nik pred sed ni ka op - Po s eb n o joj je dra g o {to wa va ju, ta ko da }e one sve }i ce ko je su kre nu le re kom ve ro - {ti n e za d u ` en za tu r i z am, uglav nom do la ze mla di. – Ne iz mer no sam sre} na {to vat no ob ra do va ti one ko ji su sport i omla di nu Sa {a [u }u ro vi} s po no som is ti ~e da je u na {em gra du vi dim i ne po ih s na dom pu {ta li. Or g a n i z a t o r i ma n i f e s ta - lo kal na sa mo u pra va ove go di - zna ta li ca. Ve ru jem u qu bav i ci je po tru di li su se da po se - ne vo di la ra ~u na o to me da ne sma tram da, ako we ne ma, ni {ta le po i ne mo è da se de si ti o ci ma za i sta pri re de ne za - za ga |u je ì vot nu oko li nu. – Ume s to sti r o p o r a, ko j i – raz ne è no za kqu ~u je ona. bo rav na is ku stva. No vo be ~ej @eq ko Ba la ban ski lord mer Mi li voj Vre ba - nam je pret hod nih go di na slu -

VIN SKA AL HE MI JA NE NADA RAT KO VI ]A, PO ZNA TI JEG KAO ALEKS BER MET u ve nir, ma sko ta ili ne {to tre }e, tek, naj sli ka ni ji i naj a u ten ti~ ni ji me |u voj vo |an skim vi na ri ma je lik ve se log br ke, Srem ca ob u ~e nog u sta rin sku no {wu i sa {e {i rom. Ta kav imix je ste du go i bri `wi vo glan cao, ali ni je mo gao una pred pred vi de ti po sle di ce. Ne nad, sin Alek san dra iz fa mi li je Rat ko vi }a, je din stve no je ime i po ja va. Na kon do bi ja wa rob nog `i ga „ber met aleks„ za ~u ve no de sert no vi no fru {ko gor skog vi no gor ja, u~i ni lo mu se zgod nim da svom kr snom ime nu pri do da i ovo ko je je “za {ti }e no“ 2007. Ro |e ni Ze mu nac je u no vo sad skim vin skim kru go vi ma is pr va bio po znat kao tr go vac vi nom iz po zna tih po dru ma u Er du tu i Er de vi ku. U Udru `e we kar lo va~ kih vi na ra je u{ao kao ra ki ja{, za hva qu ju }i od li~ nom pro iz vo du na pra vqe nom po or gi nal noj re cep tu ri, „Qi qi nom li sti }u“, a do te ra nom uz po mo} dvo ji ce vr snih eno lo ga, Jo va na Po po va i Slo bo da na Ma rin ko vi }a. Ne nad ~e sto u {a li vo li da pri zna da uspeh du gu je, pre sve ga, ime nu. Du go se pre mi {qao ka ko da na zo ve ovaj gor ki li ker, a on da mu je je dan drug skre nuo pa `wu da se svi pro iz vo di zo vu we go vim ime nom, Aleks, Br ka i sli~ no,

Li ker sla dak kao ro |e na `e na

pa bi va qa lo da (i zbog mi ra u na pod ru~ je pla ni ne Fru {ke go U „Vi na ri ji Aleks„ pro iz vo ku }i) bu de ne {to na zva no i po re, od no sno Srem skih Kar lo va de i se dam-osam vr sta ra ki je. su pru zi. ca i ne ko li ko fru {ko gor skih Kla si~ na po nu da, kao {to su We go vo pr vo vi no, slat ko, le ma na sti ra. lo zo va ~a, kle ko va ~a i {qi vo po i pi kant no, zva lo se „aro ma „Vi na ri ja Aleks„ osno va na je vi ca, upot pu we na je vo} nom ra ti zo va no alek so vo”, a po sle jed 1990. Za sa di vi no gra da na Ban - ki jom od ma li ne, ja bu ke, du we i nog „Kar lo va~ kaj s i j e. Ipak se kog gro `|e ba iz dva ja „br ki na”. la„, na su ge sti ju Jo{ od vre me n a pri ja te qa i vi ka da je po ~eo da na ra Kur ja ka, pro iz vo di vi no i pre ra slo je u da ra ki ju, Rat ko vi} nas ~u ve ni „ber je imao po drum u met aleks“. cen tru Kar l o va Ina ~e, ber met ca. Ipak, zbog ve je i zva ni~ no li k e vla g e taj pro gla {e no na pro stor ni je bio ci o nal nim bren ba{ po g o dan za dom Sr bi je jer je raz voj tu ri zma pa de sert no vi no je tra g ao za bo po seb no neo bi~ qim. nog i ori gi nal – U Kar lov ci nog uku sa. Teh no - Du go i te meq no je Ne {a glan cao imiy Fo to: N. Sto ja no vi} ma ima oko 300 po lo gi ja pra vqe wa dru ma, ali naj ve }i ~u va la se u kar lo va~ kim po dru sto lu do se ù jo{ iz dav nih tri - broj vla sni ka ih qu bo mor no mi ma i po ro di ca ma ko je su ga de se tih go di na pro {log ve ka. ~u va – ja da se Rat ko vi}. – Ipak, pro iz vo di le i pre no si la s ko le Pro iz vod wa gro `|a, vi na i ra - ne ka ko sam us peo da na bre gu, u na na ko le no kao stro go ~u va na ki je je bi la to li ka da je pre ti - Pe t ro v a r a d in s koj nu m e r a 5, taj na. Ge o graf ski je lo ci ra no ca lo mno go broj noj fa mi li ji, ko - na |em po drum zi dan jo{ 1882. ja je vi {ak pro da va la kom {i lu - Tri go di ne sam ra dio na we go ku. voj adap ta ci ji i 1. ma ja ne zva – Osni va wem „Vi na ri je ni~ no, a za \ur |ev dan zva ni~ Aleks„ po di gli smo tu pro iz - no je pro ra dio vin ski po drum vod wu na vi {i ni vo, pra vi mo „Ka vi na”. sve kva li tet ni je vi no i iza {li Po drum je ujed no pro dav ni ca smo iz okvi ra na {ih za sa da, te i qup ka ka fa ni ca opre mqe na smo pri nu |e ni na to da gro `|e i u et no-sti lu, gde se pi }e mo è vo }e do ku pqu je mo. Za to pla ni - i de gu sti ra ti pre ku po vi ne jer ram da svo jih pet ju ta ra pro {i - iz bor je za i sta {a ro lik i ni je rim za sa di ma mal va zi je, ko ju sam la ko od lu ~i ti se. na zvao „alek so va sim fo ni ja”, Ne {a ne mi ru je ve} stal no kao i kro ka nom, ko ji je do sa da pro n a l a z i no v i n e ko j i m a }e uspe vao sa mo na Bi ser nom ostr - pri vu }i jo{ vi {e tu ri ste. No vu kod Ba~ kog Gra di {ta – ob ja - vi pro iz vod ove vi na ri je odu {wa va ka è Ne nad. – U na {em {e vi }e sve sla do ku sce. Rat ko pro iz vod nom pro gra mu za sa da vi}, na i me, pla ni ra da usko ro ima mo be lo vi no, ta li jan ski ri pro iz vo di ~o ko la di ce pu we ne zling i ga me, ko je jo{ uvek pro svo jim ber me tom. To je me {a da je mo u rin fu zi. U pro hrom vi n a cr n e i be l e ~o k o l a d e, skim ci ster na ma pra vi mo, po ru~ no pra vqe ne po re cep tu po kar lo va~ koj re cep tu ri, be li zna t og po s la s ti ~ a r a Ni k o l e ber met, s 15 vr sta tra va, i cr ve Ga {pa ro vi }a iz Go lu bi na ca. Ze mu nac pri mqen u kar lo va~ ku po dru mar sku eli tu ni, u ko jem su 22 vr ste tra ve. Mi lan Bo zo kin

BA GER OT KRIO KR DO MA Mu TA KOD KO STOL CA

No sko za u sta vio ko pa we ugqa r he o lo {ki lo ka li tet Vi mi na ci jum kod Ko stol ca, po znat kao deo po pu lar ne tu ri sti~ ke tu re „Pu te vi ma rim skih im pe ra to ra”, po no vo je pri vu kao pa `wu svet ske jav no sti ot kri }em ko sti ju vi {e ma mu ta. Sa vet nik Pri rod wa~ kog mu ze ja u Be o gra du dr Zo ran Mar ko vi} na gla {a va kao va `no {to su na jed nom me stu ma mu ti iz raz li ~i tih pe ri o da. Ina ~e, ov de su 2009. ot kri ve ne ko sti èn ke ma mu ta na zva ne Vi ka, a ne dav no su ar he o lo zi na {li ko sti mla |eg i ve }eg ma mu ta, ko ji ve ro vat no po ti ~e iz gor weg ple i sto ce na, a u ne po sred noj bli zi ni i deo ske le ta pet ili {est ma mu ta. Pa le on to lo zi pret po sta vqa ju da su to ru na sti ma mu ti iz u mr li pre 10.000 go di na. Te lo im je bi lo po kri ve no du gom i gu stom dla kom, ko ja ih je, uz de be li sloj ma snog tki va pod ko òm, ~u va la od o{tre kli me. Bi li su vi so ki do 3,2 me tra i ima li ka rak te ri sti~ ne kqo ve do pet me ta ra du ge i spi ral no uvi je ne. Osta ci naj ve }eg bro ja is ko pa ni su u Si bi ru. Ar he o log Ne ma wa Mr |i} ka è da je ma mut s lo ka li te ta No sak po pu lar no na zvan No -

sko, dok je po tom za be le è no jo{ se dam me sta na ko ji ma je ba ger pre se kao ko sti. Pro stor na ko jem su je po vr {i ne oko tri hek ta ra i za sa da je je di ni grup ni na laz u Sr bi ji. No sko i osta le ko sti su, za raz li ku od Vi ke ko ja je bi la na 27 me ta ra du bi ne, pro na |en na 19 me ta ra, za hva qu ju }i ki {i ko ja je spra la bla to niz li ti cu ko pa. Tre nut no ba ger ukla wa oko 100.000 ku bi ka ze mqe da bi se spu sti li na ni vo ko jim su se ma mu ti kre ta li. Tek ta da }e po ~e ti si stem sko is tra ì va we. Zbog ne pri stu pa~ nog te re na po tra ja }e, ali }e re zul ta ti bi ti vred ni tru da jer se o~e ku je da }e bi ti pro na |e no naj ma we pet ma mu ta. No vo ot kri }e iza zva lo je, ka ko ka è di rek tor Ar he o lo {kog pro jek ta Vi mi na ci jum dr Mi o mi ra Ko ra}, ve li ko in te re so va we svet skih stru~ wa ka jer je u Pa ri zu oba ve stio pred stav ni ke raz li ~i tih svet skih in sti tu ci ja. Vi ka je tre nut no na me stu gde je i pro na |e na, {to Vi mi na ci jum ~i ni je din stve nim u sve tu, ali stru~ wa ci na ja vqu ju da }e ona i no vo pro na |e ne ko sti bi ti pre me {te ni jer ter mo e lek tra na mo ra na sta vi ti da ko pa ugaq.

U DOMU ZDRAVQA NA LIMANU

Mi ni-bi o skop za ma le pa ci jen te Naj mla |i pa ci jen ti Do ma zdra vqa na Li ma nu od ju ~e ima ju sa svim no vo is ku stvo od la ska kod le ka ra, jer je ~e ka o ni ca is pred or di na ci ja pre tvo re na u mi ni-bi o skop. Ve li ke te le vi zo re, {a re ne sto li ~i ce, po pu lar ne cr ta ne fil mo ve i edu ka tiv ni vi deo ma te ri jal osmi sli la je i do ni ra la far ma ce ut ska kom pa ni ja „Sal veo

Sr bi ja”, ko ja }e isti pro je kat re a li zo va ti u jo{ {est do mo va zdra vqa u ze mqi. - @e le li smo da, po vo dom obe le `a va wa de se to go di {wi ce pre pa ra ta “pro span” u Sr bi ji, ob ra du je mo i za ba vi mo naj mla |e pa ci jen te do mo va zdra vqa u na {oj ze mqi - ka za la je Je le na Go lo ~or bin-Sto ja di no vi}. - Svi zna mo

Novosadska petak22.jun2012.

ko li ko ~e ka we is pred or di na ci ja mo `e da bu de za mor no i stre sno i sto ga smo se po tru di li da na |e mo naj bo qe re {e we da de ci ulep {a mo to vre me, ali i da olak {a mo wi ho vim ro di te qi ma. Ta ko |e, ciq pro jek ta je da ma li {a ne, uz edu ka tiv ni vi deo ma te ri jal ko ji smo kre i ra li po seb no za ovu pri li ku, upo zna mo sa osnov nim poj -

mo vi ma iz sve ta me di ci ne, pru `i mo im naj va `ni je in for ma ci je o zdra vqu i uma wi mo strah od le ka ra. Ma li {a ni u li man skom Do mu zdra vqa ve} ju ~e su ima li pri li ku da u`i va ju u ne kim od svo jih omi qe nih cr ta nih fil mo va iz po pu lar ne de~ je se ri je „Ma lo kra qev stvo”. I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Po ovim vru }i na ma to bio bio bla gi ho ror. Ako bi „Pe tro va ra din ska ada” bi la is kqu ~e na to bi zna ~i lo da bi svi de lo vi gra da oko tri ne de qe po ne ko li ko sa ti dnev no osta ja li bez vo de. U tom slu ~a ju No vi Sad bi ras po la gao tek s po lo vi nom vo de ko ju sa da po tro {i. Sa dru ge stra ne, u „Eg zi tu” ima ju svo je ar gu men te „za”, te ka ù da su iz ne na |e ni pret wa ma ko je sti ù iz go re po me nu tog pred u ze }a, ali do da ju da ne }e do zvo li ti da No vo sa |a ni tr pe i da }e, ako bu de tre ba lo, na }i dru go re {e we za sme {taj kam pe ra. Od pre pu ca va wa ne ma ni {ta, vre me na je ma lo i tra ì se kon kret no re {e we. Kamp se go di na ma una zad se qa kao s me sta na me sto; i do sa da je ve} bi lo vre me da mu se pro na |e stal na adre sa. B. Markovi}

Ra di otvo re ni ba zen na Spen su Ovo go di {wa se zo na ku pa wa na otvo re nom ba ze nu Spen sa po ~i we da nas, a ba zen }e i u su bo tu i ne de qu ra di ti od 10 do 19 ~a so va. Od po ne deq ka ku pa li {te }e ra di ti od 6.30 do 7.30 ~a so va ka da }e tra ja ti sme na za po slov ne qu de sa pro pu sni ca ma, od 8 do 9 sa ti je sme na za po slov ne qu de sa ku pqe nim kar ta ma, a od 10 do 19 sa ti ter min za gra |an stvo. Ce na kar te je 200, od no sno 250 di na ra. Kao i pro {le se zo ne svim po se ti o ci ma otvo re nog ba ze na omo gu }e no je ko ri {}e we ma log ba ze na ko ji se na la zi u kom plek su za tvo re nog ku pa li {ta. Pri li kom do la ska na otvo re ni ba zen ko ri sti }e se ulaz za tvo re nog ba ze na, kao i svla ~i o ni ce, tu {e vi i to a le ti. B. M.

V remeploV

Di vqa ro ba sti za la Du na vom U vre me austro-tur skog ra ta 22. ju na 1789. Jo van Kon stan ti no vi}, pred sed nik pra vo slav nih tr go va ca, po di gao je kod Ma gi stra ta u No vom Sa du tu `bu pro tiv Glav ne ko mo re Ge ne ral {a ba car ske voj ske, jer ona ni je spre ~a va la di vqe tr gov ce. A ti

“di vqi” su i na bro ja ni: Kon stan tin Der ver iz Ze mu na, Jo van Kur to vi} iz Tr sta, ne ki Qu bo bra ti} iz Pe {te. Bi lo je i dru gih, ko ji su Du na vom do vo zi li ro bu i slo bod no je, bez pla }a wa po re za, pro da va li voj sci. N. C.

DOM U VETERNIKU: VELIKI PEVA^ NA OTKRIVAWU BISTE PESNIKA DU[KA TRIFUNOVI]A

ô la u ~ast de ce i po e te De ca i omla di na ome te na u raz vo ju iz Do ma u Ve ter ni ku du go su ~e ka li da im u go ste do |e Zdrav ko ô li}, a ju ~e im se ta è qa i ostva ri la, te su ima li pri li ku da za pe va ju sa ~u ve nim ô lom, kao i pe va ~em Bo ba nom Ra jo vi }em. Oni su bi li po ~a sni go sti na sve ~a no sti pri re |e noj po vo dom ot kri va wa bi ste pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a. U znak za hval no sti pre ma po koj nom po e ti Du {ku Tri fu no vi }u, ve li kom pri ja te qu i do na to ru Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku, po sta vqe na je bron za na pe sni -

ko va bi sta u dvo ri {tu ove usta no ve. Bi stu su ot kri li pe snik Pe ro Zu bac i aka de mik ko ji je iz va jao i iz lio Vla di mir Jo ka no vi}. Tim po vo dom, a ujed no i

din, ko ja je sa ra |i va la sa Du {kom Tri fu no vi }em. - Du {ko je bio gost ove ku }e, a ko li ko ~e sto se dru `io sa na ma, po stao je i ~lan. Iz go va rao je

Zdrav ko ^o li} bio na sve ~a no sti po vo dom 40 go di na ra da Do ma u Ve ter ni ku obe le `a va ju }i 40 go di na ra da Do ma, pri re |en je kul tur noumet ni~ ki pro gram. Pri sut ne je po zdra vio di rek tor usta no ve Dra gan Mi lo {e vi}, a po tom i biv {a di rek to ri ca Mi ra Ra -

svo je sti ho ve uvek u pri klad nom tre nut ku ko ji su zvu ~a li kao na ra vo u ~e ni je. Ka da se svet ru {io pod te re tom ne ma {ti ne, Du {ko je pri u {tio zna ~a jan ka pi tal i Dom obo ga tio umet no {}u. Sto -

ga, ma kar sim bo li~ no ne ka bu de ov de i nad gle da rad ove usta no ve sve dok te ~e ì vot ovih ne du `nih bi }a – re kla je ne ka da {wa di rek tor ka. Va jar Jo ka no vi} is ta kao je da je Du {ko Tri fu no vi} go vo rio, mi slio i stva rao pe smom i sti ho vi ma. Pe ro Zu bac se na {a lio da bi Du {ko Tri fu no vi}, da je pri su tan, re kao „Vi di ovog le pog ~o ve ka i hva la ô la {to si do {ao”. Za hval nost za or ga ni za ci ju sve ~a no sti pri pa da Ro ber tu ô ba nu, vla sni ku „Pres ko lor gru pe”. I. D.

VODOVOD U AKCIJI

Du `ni ci ma za vr }u sla vi ne Pro {log me se ca “Vo do vod” je slao opo me ne pred u ze }i ma, naj ve }im du `ni ci ma upo zo ra va ju }i da }e ih is kqu ~i ti sa vo do vod ne mre è uko li ko ne upla te deo du go va wa. Ve }i na je to i u~i ni la da bi iz be gla za vr ta we sla vi na i s “Vo do vo dom” pot pi sa la i ugo vor o re pro gra mu du ga. Sla wem opo me na pred is kqu ~e we “Vo do vod” uspe va da na pla ti deo po tra ì va wa od ve li kih du `ni ka, ali to ipak ne zna ~i da ne do la zi do na ja vqe nih is kqu ~e wa sa mre è. - I pre me sec da na smo re kli da ne }e bi ti is kqu ~e ni oni ko ji se bu du pri dr à va li ugo vo ra o di na mi ci pla }a wa a da oni ko ji ne bu du pla }a li ho }e, ta ko da se ne iz ne na de ako ovih da na ili u ne kom pe ri o du osta nu bez vo de ka è port pa rol Da vor San tra~. Pod se ti mo, JKP „î sto }a” i „Des” pot pi sa li spo ra zum o re -

pro gra mu du ga, kao i „@e le zni ca Sr bi je”. Pro {log me se ca opo me ne su do bi li i Na stav ni cen tar `an dar me ri je na Kli si i pred u ze }a „Al bus”, „AMB Gra fi ka” i biv {i „Ga ga plast”. U ma ju je na pla }e no 10 mi li o na di na ra, a po stig nu ti su i spo ra zu mi o ot pla ti du go va na vi {e me se~ nih ra ta. Vo do vod je do sa da sa mre `e is kqu ~io „Ne i mar”, dok je Spens me ni ca ma za ga ran to vao is pla tu du ga pa je u po sled wi mo me nat iz be gao is kqu ~e we. Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo”, „Dnev nik” Hol ding, kao i ho te li „Sa jam” i „Park” pla ti li su pr vi deo du ga, a za osta tak su se oba ve za li spo ra zu mom o re pro gra mu. Uko li ko ve li ki du `ni ci ne po~ nu sa is pla tom, Vo do vod }e ne iz mi re ne du go ve na pla }i va ti sud skim pu tem. Q. Na.

Fo to: R. Ha yi}

Naj ve }i mu zi~ ki do ga |aj Ju go i sto~ ne Evro pe, Fe sti val „Eg zit”, je na pra gu {to ra du je mno ge, dok sa dru ge stra ne, ka ko se ovih da na mo è ~u ti, on mo è bi ti po ten ci jal na gla vo bo qa i su {no do ba gra da No vog Sa da. Do po ~et ka fe sti va la osta lo je jo{ dva de se tak da na, ali se jo{ uvek ne zna gde }e bi ti sme {ten we gov kamp. U „Vo do vo du i ka na li za ci ji” se pri bo ja va ju da ne bu de po no vo sme {ten na Ofi cir cu {to je, ka ko su re kli, naj go ri mo gu }i sce na rio. Uko li ko se to do go di, upra va po me nu tog pred u ze }a je od lu ~i la da is kqu ~u je vo du na bu na ri ma, jer bi kamp bio u bli zi ni iz vo ri {ta vo de. To zna ~i da bi No vo sa |a ni u tom pe ri o du ima li re strik ci je vo de, jer nad le `ni è le da za {ti te iz vo ri {te, ka ko ne bi do {lo do za ga |e wa.

Fo to: R. Ha yi}

Stal na adre sa za pti cu se li cu

ZVEZDA PRIPEKLA, QUDI UTEKLI

Sa mo {traf ta na be to nu Le to je i zva ni~ no pre kju ~e po ~e lo, ali se po tem pe ra tu ra ma mo `e re }i i da je po ~e lo mno go ra ni je. @i va u ter mo me tru ve} ne ko li ko da na {e ta oko 35. po deq ka, a ka kva je po ta kvom vre me nu {et wa be ton skim uli ca ma go vo ri i ova sli ka iz Zmaj Jo vi ne uli ce. Pra zne ba {te ka fi }a, pra zno {e ta li {te i tek po ne ko, ko je tu da mo rao pro }i po slom, pa se tru di da {to pre stig ne do ne kog hla da. G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak22 . jun2012.

Le kar sko uve re we za upis u {ko lu Ma tu ran ti ko ji se upi su ju u sred we i vi {e {ko le i na fa kul te te, le kar sko uve re we mo gu do bi ti u Do mu zdra vqa „Li man”, Bu le var ca ra La za ra 77, na dru gom spra tu i u Do mu zdra vqa „Jo van Jo va no vi} Zmaj„ u Uli ci Zmaj Og we na Vu ka 19, na ~e tvr tom spra tu. Ovi pre gle di ra de se u Slu `bi zdrav stve ne za {ti te rad ni ka, a ma tu ran ti }e pre gled mo }i da za ka `u od 25. ju na, od 7 do 12 ~a so va, u ho lu na glav nom ula zu u do mo ve zdra vqa, kod de `ur ne me di cin ske se stre.

Ma tu ran ti tre ba da po ne su iz vod iz zdrav stve nog kar to na, |a~ ku kwi `i cu sa sli kom i even tu al no dru gu me di cin sku do ku men ta ci ju. Le kar ska uve re wa na pla }u ju se po ce nov ni ku Do ma zdra vqa „No vi Sad„ ko ji je is tak nut na ogla snoj ta bli, a ce na za vi si od sme ra ko ji se upi su je. Bu du }i stu den ti Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pita w a lekar s ko uve r e w e mo g u do b i t i u Ode q e w u sport ske me di ci ne u Do mu zdra vqa „Li man„, Bu le var ca ra La za ra 77, na tre }em spratu. J. Z.

dnevnik

ISTRA@IVAWE BOLNICE „VITA”

Mla di ma dro ga na do hvat ru ke Mla di u No vom Sa du su okru è ni dro gom, {to po tvr |u je po da tak da sko ro 60 od sto su gra |a na uz ra sta od 15 do 30 go di na u svom ne po sred nom okru è wu ima ju po zna ni ka ko ji ko ri sti nar ko ti ke, uka zu ju re zul ta ti naj no vi jeg is tra ì va wa ko je je po vo dom 26. ju na, Svet skog da na bor be pro tiv dro ge, spro ve la Spe ci jal na bol ni ca za bo le sti za vi sno sti „Vi ta“ iz No vog Sa da. Is tra ì va we „No vo sa |a ni i dro ga“ spro ve de no je od 13. do 15. ju na na slu ~aj nom uzor ku od 441 mo ma ka i de vo ja ka uz ra sta od 15 do 30 go di na. Is tra ì va wa je ra |e no ka ko bi se utvr dio ste pen do stup no sti dro ge mla di ma, in for mi sa nost i is prav nost sta vo va o dro ga ma, kao i ste pen pri pre mqe no sti mla dih na iza zo ve od ra sta wa. Na vi sok ri zik od dro ge to kom od ra sta wa mla dih u No vom Sa du uka zu ju i po da ci da je ~ak 58 od sto is pi ta nih bi lo di rekt no po nu |e no ne kom od dro ga, da 45,3 od sto wih zna gde i od ko ga mo è da se

na ba vi dro ga, a da je 22,8 od sto wih i pro ba lo ne ku od dro ga. Is tra `i va we bol ni ce „Vi ta” po ka zu je da su kod mla dih No vo sa |a na u zna ~aj noj me ri pri sut ne pred ra su de i za blu de o dro ga ma. Ta ko, po de lu na ta ko zva ne „la ke i te {ke“ dro ge po dr `a va ~ak 64 od sto is pi ta ni ka, a 35 od sto is pi ta -

da pre ko 60 od sto is pi ta nih sma tra da je nar ko ma ni ja iz le ~i va bo lest, a sko ro isti pro ce nat is pi ta ni ka mi sli da je za re {e we pro ble ma nar ko ma ni je po treb na stru~ na po mo}, a ne sa mo ~vr sta vo qa i pre sta nak uno {e wa dro ge. - Ova kav stav mo `e da mo ti vi {e one ko ji ma se pro blem de sio da

Ohrabruje podatak da preko 60 odsto ispitanih smatra da je narkomanija izle~iva bolest, a skoro isti procenat ispitanika misli da je za re{ewe problema potrebna stru~na pomo}, a ne samo ~vrsta voqa nih sma tra da se dro ga mo `e uzi ma ti kon tro li sa no i u po seb nim pri li ka ma. Ova kvi sta vo vi uka zu ju na ne do voq nu kri ti~ nost pre ma ta ko zva nim „la kim“ dro ga ma i pred sta vqa ju po ve }an ri zik za wi ho vu zlo u po tre bu, na po me nuo je di rek tor bol ni ce i autor is tra `i va wa Mi lan Vla i sa vqe vi}. Ono {to ohra bru je je ste po da tak

po tra è po mo}, jer po sto ji re {e we. Na ve de ni re zul ta ti po ka zu ju i to da su mla di sprem ni ji za vi sni ku u okru è wu da ti dru gu {an su da se ukqu ~i u nor mal ne ì vot ne to ko ve, {to olak {a va we go vu re so ci ja li za ci ju – re kao je Vla i sa vqe vi}. [to se ti ~e iz vo ra in for mi sa wa mla dih o pro ble mu nar ko ma ni -

je, naj ~e {}e se in for mi {u pre ko in ter ne ta, za tim pu tem osta lih me di ja, u {ko la ma, dok oko 15 od sto ni su za in te re so va ni za ovu te mu. Ro di te qi i dru ga ri su pod jed nak iz vor in for ma ci ja, na ni vou 10 od sto. Mla di No vo sa |a ni po pi ta wu dro ge od ra sta ju i ì ve u zna ~aj no ri zi~ ni jem ne po sred nom okru è wu od No vo sa |an ki, pa ta ko wih 63,2 od sto po zna je ne ko ga ko ko ri sti dro ge, dok je kod de vo ja ka taj pro ce nat 51 od sto. Pre ma da qim re zul ta ti ma “Vi te”, ~ak 69 od sto mo ma ka bi lo je di rekt no po nu |e no ne kom od dro ga, dok se u is toj si tu a ci ji na {lo 47 od sto No vo sa |an ki. Raz li ke su po seb no iz ra è ne u pro cen tu onih ko ji su ima li is ku stvo sa ne kom od dro ga, 30,5 od sto mla dih No vo sa |a na, na su prot 15 od sto No vo sa |an ki. Mom ci su, ta ko |e, ma we opre zni i kri ti~ ni u svo jim sta vo vi ma pre ma dro gi i dvo stru ko vi {e wih sma tra da se dro ga mo è uzi ma ti u po seb nim pri li ka ma, bez zna ~aj nih po sle di ca. I. Dragi}

RADOVI U „RADOSNOM DETIWSTVU” TEKU PO PLANU

Cen tral na ku hi wa ku va }e od av gu sta Fo to: N. Sto ja no vi}

U ULICI VOJVODE [UPQIKCA

Is pe glan no vi as falt Iako pre ì vqa va mo naj vre li je da ne u go di ni gra |a ni u Uli ci Voj vo de [u pqik ca ima li su do dat no za gre ja va we. Ta ko ih je osim pa kle nog Sun ca od go re ju ~e gre jao i fri {ko po sta vqen as falt od do le. Ipak, po sle pre ì vqe nog to plot nog uda ra sta nov ni ci ove uli ce ve} da nas uì va ju u no vom ko lo vo zu bez ru pa, sa mo da se po ja vi i ko ja sen ka na ne bu pa da ma lo i Sun ce oha ne. A. L.

Di rek tor Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ka `e za „Dnev nik” da iz grad wa cen tral ne ku hi we te ~e po pla nu, te se na da da }e kom plet no bi ti go to va i opre mqe na u av gu stu ove go di ne. Sko ro sva kog da na je ne ko iz upra ve na gra di li {tu, a i u stal nom smo kon tak tu sa Fon dom za ka pi tal na ula ga wa – ka -

po ~e la je kra jem no vem bra pro {le go di ne u Pri vred ni ko voj uli ci u In du strij skoj zo ni „Se ver”, po sle pet go di na pri pre ma, pro jek to va wa i re {a va wa pro ble ma sa ze mqi {tem i fi nan si ja ma. Po kra jin ska vla da ulo `i la je 541 mi lion di na ra, a pla ni ra no je da se u ku hi wi sva ko dnev no pri pre ma 100.000 obro ka i iz we

U ORGANIZACIJI UDRU@EWA „MAWA^A”

Za vi ~aj ni zbor u Bu kov cu Zbor ko ji or ga ni zu je Za vi ~aj n o udru ` e w e „Ma w a ~ a” odr `a }e se su tra u 12 ~a so va na Se li {tu, kod voj ske, u Bu kov cu. Tak mi ~a ri }e se nad me ta ti u di sci pli na ma ba ca we ka me na sa ra me na, skok udaq

iz me sta, nad vla ~e we ko nop cem, nad vla ~e we {ta pom, va ri za we i kli sa we i kr ma we. Pri sut ne }e za ba vqa ti „Si no vi Ma wa ~e”, Mi o drag Pe ri {i}, Ran ko Sta ni}, Xi mi i go sti iz ne na |e wa. G. ^.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Vi tal ni 100+ go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od

15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Vi tal ni 100+ go di na„, auto ra Mi la na Jan ko vi }a. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

`e Sa mar xi}. - Do sa da je ve }i deo zgra de na zi dan. Ra de se i ne ke fi ne ko rek ci je, ka ko ne bi ka sni je, ka da ku hi wa bu de sa gra |e na, bi lo pro ble ma. Ka da se obje kat iz gra di, mo ra }e mo da za po sli mo qu de ko ji ima ju spe ci jal ne ser ti fi ka te. Ku hi wa }e spre ma ti hra nu za ma le be be, jer }e no vi vr ti}, ko ji se gra di u Rad ni~ koj uli ci, ima ti i {est gru pa s be ba ma sta rih od {est me se ci do go di nu da na. Iz grad wa cen tral ne ku hi we

snab de va svih 67 vr ti }a u No vom Sa du. Grad je obez be dio lo ka ci ju i pla tio ko mu na li je. - Do bra je stvar {to }e se iz ove ku hi we snab de va ti i osnov ne i sred we {ko le, pa de ca vi {e ne }e mo ra ti na od mo ru da tr ~e do pro dav ni ce i je du br zu hra nu. Tre nut no vr ti }e „Ra do snog de tiw stva” hra nom snab de va ju dve ku hi we - ka `e Sa mar xi}. U no vom objek tu bi }e ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we teh ni~ ke slu `be. Ima }e naj sa vre me ni ju

opre mu za pri hvat, ob ra du i di - ju, dru gi je na pro pan bu tan, sva stri bu ci ju na mir ni ca po Ha sap ki je ka pa ci te ta od 20 tep si ja, ta stan dar du kon tro le hra ne i mno - ko da je te ren, ko ji po kri va ku hi {tvu ISO stan dar da. wa i kom plet po kri ven. Dru ga - Ova ku hi wa je je din stve na u ku hi wa se na la zi na Te le pu u Evro pi, jer pre ma mo jim sa zna - Pol gar An dra {a 28. Wen pro jek wi ma nig de ne po sto ji cen tral - to van ka pa ci tet je 2.500 obro ka na ku hi wa ko ja snab de va sve vr - dnev no, me |u tim pri pre ma se i ti }e i {ko le. do 4.300 obro ka, Ra di }e se u tri Iz ove kuhiwe hranom te je rad zna ~aj no sme ne, a naj va ote àn. }e se snabdevati `ni je je uvo |e we - U dve ku hi we i osnovne Ha sap stan dar ima mo 73 rad ni i sredwe {kole da, pa je }e pri ka. Sva ko dnev no pre ma hra ne bi pri pre ma mo do ti pot pu no bez bed na - za kqu - ru ~ak, uì nu i ru ~ak. Sva ko ~io je Sa mar xi}. dnev no pro se~ no se pri pre ma do Ku hi we u ko ji ma se sa da pri - ru ~ak i to 11.000 do 13.000 obro pre ma hra na ra de po sle de }em ka, a za uì nu i ru ~ak se pri pre prin ci pu, ku hi wa u Uli ci Pa vla ma od 8.500 do 10.000 obro ka. Od Si mi }a, po red stan dard ne opre - pro jek to va nog ka pa ci te ta u pro me, ima i dva kon vek to ma ta za se ku pri pre ma mo i 132 po sto vi pri pre mu hra ne, u ~e mu se pri - {e – is ta kao je Sa mar xi}. pre ma hra na na pa ri i bez ma sno Q. Nato{evi} }a. Je dan kon vek to mat je na stru Foto: F. Baki}

OD DANAS DO NEDEQE „DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Ma ja i ja i Ma ja” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ma ja i ja i Ma ja” Sre te na Ugri ~i }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. „Ugri ~i} se use qa va u ru ì ~a sti svet cr no-be lih poj mo va s na me rom da is pri ~a su ro vu i ko mi~ nu pri ~u o de~ joj za ve ri pro t iv od r a s lih. âk i dok opi su je ka ko Ma ja pro la zi kroz zi do ve, du va le pak i ubi ja ro di te qe eks plo zi vom, pi sac go vo ri je zi kom de~ je sli kov ni ce. Ne vi nost i ko {mar pre pli }u se kao kod Har msa ili Bul ga ko va, a sve pod po kro vi teq stvom

Bes pla tan pre gled trak to ra i ma {i na In di vi du al ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i, ko ji u~e stvu ju u `e tvi i tran spor tu ove go di ne, mo gu od da nas do ne de qe bes plat no da ura de teh ni~ ki pre gled ma {i na. Ko mi si ja za teh ni~ ki pre gled da nas }e pre gle da ti trak to re i vo zi la u 10 sa ti u Eko no mi ji u Pe tro va ra di nu, u 12 sa ti u Me snoj za jed ni ci u No vim Le din ci ma, u Va tro ga snom do mu u Bu kov cu bi }e u 14 sa ti, dok }e u Ze mqo rad ni~ koj za dru zi u Ste pa no vi }e vu i u Me snoj za jed ni ci na ^e ne ju bi ti u 9 sa -

ti. U su bo tu u 8 sa ti ko mi si ja }e pre gle da ti ma {i ne u Va tro ga snom do mu u Bu di sa vi i Ki sa ~u i Ze mqo rad ni~ koj za dru zi na Kli si, dok }e u Me snoj za jed ni ci na Pe ji }e vim sa la {i ma teh ni~ ki pre gled po ~e ti u 14 sa ti. [to se ti ~e ne de qe, teh ni~ ki pre gled }e po ~e ti u 8 sa ti u Va tro ga snom do mu u Ru men ki i Ka }u, Ze mqo rad ni~ koj za dru zi u Ko vi qu i Ve ter ni ku, u 10 sa ti u Va tro ga snom do mu u Fu to gu, dok }e u 14 sa ti bi ti or ga ni zo van pre gled ma {i na u Va -

„Zlat na bra na” u Ki sa ~u

pri po ve da ~a ko ji za se be ka `e da je ’zver nad zve ri ma’, ’do sad na ali ne iz be `na be {ti ja nad be { ti j a m a, ko j a ni { ta ne } e pre }u ta ti“ - Vla di sla va Gor di} Pet ko vi}. N. R.

Tra di ci o nal ni de~ ji fol klor ni fe sti val „Zlat na bra na” otvo ren je ju ~e, a po sve }en je o~u va wu na rod ne ba {ti ne i kul tur nog na sle |a slo va~ ke na ci o nal ne ma wi ne. U~e stvo va }e vi {e de se ti na fol klor nih an sam ba la iz ze ma qa re gi o na. Da nas pro gram po ~i we u 19 ~a so va sa otva ra wem iz lo `be de~ jih ra do va “bu ba ma ra” sli ka i do de lom go di {we na gra de de~ jeg ~a so pi sa „Zor ni~ ka” u ka te go ri ji fo to gra fi je „Moj de ka/mo ja ba ka i ja” u Pred {kol skoj usta no vi „Li en ka”. Na kon to ga, u 20 ~a so va za ka za no je otva ra we iz lo `be

„Kr {te we” u ze mqo rad ni~ koj za dru zi, a u or ga ni za ci ji Udru è wa ki sa~ kih è na. Kraj ve ~e ri na me wen je iz vo |e wu lut kar ske pred sta ve „Du ga ~ak, {i ro ki, da le ko vid”, ko ja }e se odr à ti u osnov noj {ko li, a u iz vo |e wu Po zo ri {ta Ga le ri ja iz No vog Me sta nad Va hom iz Slo va~ ke. Su tra }e se odr à ti kon cert go stu ju }ih an sam ba la u 20.30 ~a so va na zam ku „Zlat ne bra ne” u osnov noj {ko li, dok }e se u ne de qu odr à ti glav ni deo progra ma, od no sno ga la kon cert u 16 ~a sova u osnov noj {ko li „Qu do vit [tur”. G. ^.

tro ga snom do mu u Be ge ~u. Trak to ri i vo zi la, ko ja u~e stvu ju u è tvi i tran spor tu, mo ra ju bi ti na vre me na zbor nim me sti ma, a kom baj ne }e Ko mi si ja pre gle da ti kod vla sni ka. Osim teh ni~ kog pre gle da, vla sni ci }e na u ~i ti da ko ri ste apa ra te za ga {e we po à ra. Bes pla tan teh ni~ ki pre gled i obu ku u za {ti ti od po à ra or ga ni zo vao je Grad ski {tab za za {ti tu od po à ra str nih use va i è tve u 2012. go di ni. N. R.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Fe sti val ku glo fa Iz lo `ba skulp tu ra „@e na je `e na” va jar ke Ka me li je Stan ko vi} bi }e otvo re na da nas u 11 ~a so va na Tr gu Bran ka Ra di ~e vi }a u Srem skim Kar lov ci ma, u okvi ru Fe sti va la ku glo fa, 11. po re du. Otva ra we iz lo `be ku glo fa za ka za no je za su tra u 12 ~a so va u Kar lo va~ koj gim nazi ji. Uve ~e, u 20.30 ~a so va, odr `a }e se kon cert ho ro va u RKT cr kvi Pre sve to Troj stvo. Na stu pi }e ho ro vi „Sve ti Ar se ni je”i cr kve „Pre sve to troj stvo”, kao i go sti iz Ukra ji ne. Na re per to a ru su du hov ne i sve tov ne pe sme. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak22.jun2012.

GRADSKO KOMUNALNO PREDUZE]E PORU^ILO

„Vo do vod” bi Eg zi tov kamp u Ka me ni~ ki park - Preduze}e „Vodovod i kanalizacija” nije i ne}e promeniti svoj stav oko odràvawa Egzitovog kampa na prostoru iznad izvori{ta vode Petrovaradinska ada - na{u saglasnost, ukoliko se i udostoje da je traè, organizatori ne}e dobiti- kaè za na{ list portparol u ovom preduze}u Da vor San tra~. Prema wegovim re~ima, saglasnost data 2009. vaìla je iskqu~ivo za tu godinu i pod strogo odre|enim uslovima i to, uostalom, u woj i pi{e. Isti~e da se u “Vodovodu” nadaju da }e biti prona|ena druga lokacija za trajno odràvawe kampa. Ukoliko je neophodno da ta lokacija ima i hladovinu i pla-

ù, s druge strane mosta je Kameni~ki park i kameni~ka plaà na primer, kaù u “Vodovodu”. Santra~ isti~e da tvrdwe i nalaze da pro{logodi{wi kamp

qudi od struke - o opasnosti od zaga|ivawa zemqi{ta i vodonosnog pojasa u par kvadratnih kilometara mlade {ume na Petrovaradinskoj adi, koju „Egzit”

Za dr `a va mo mo gu} nost da, uko li ko pri me ti mo ak tiv no sti ko je bi mo gle na ne ti {te tu iz vo ri {tu vo de Pe tro va ra din ska ada, pred u zme mo me re (Da vor San tra~) nije uticao na kvalitet dunavske vode ne razumeju u ovom preduze}u. Tako|e nagla{ava da od Egzita to niko koje tra`io niti su takvi nalazi relevantni. Sve vreme se govori - barem JKP Vodovod i kanalizacija i

dobija na kori{}ewe od „Vojvodina{uma” . - O kvalitetu pitke vode (tek da odgovorimo znati`eqi „zabrinutih” potpisnika saop{tewa ove organizacije) javnost svakog meseca obave{tava Insti-

tut za javno zdravqe Vojvodine i ti rezultati sa preko 500 uzoraka uzetih tokom meseca iz svih delova mre`e mogu se prona}i i na wihovom sajtu. Brine nas mogu}nost da }e qudi koji misle da o kvalitetu pitke vode govore filteri iz akvarijuma za ribice biti u stawu da svoje „kampi{te” postave na takav na~in da ne ugroze vitalne interese stanovnika ovog grada. Otuda zadr`avamo mogu}nost da, ukoliko primetimo aktivnosti koje bi mogle naneti {tetu izvori{tu vode, preduzmemo mere za{tite bunara i celokupnog vodovodnog sistema – zakqu~io je Santra~. Q. Nato{evi}

MESTO EGZITOVOG KAMPA JO[ UVEK ENIGMA

Ve li ke po vr {i ne mer ka ju za fe sti val sku spa va o ni cu Iz organizacije festivala „Egzit”, kako potvr|uju za „Dnevnik”, detaqno razmatraju prakti~no sve ve}e povr{ine u gradu i okolini gde bi mogli da postave kamp za posetioce festivala, ako ne do|e do re{ewa u razgovoru sa Gradom, odnosno javno komunalnim preduze}em „Vodovod i kanalizacija„. „Za dobar kamp postoji niz kriterijuma i uslova i izabra}emo jednu ili, ako je potrebno, vi{e lokacija koje ispuwavaju naj-

VESTI Akcija „Biram najboqe” Akcija „Biram najboqe”, koju organizuje „Tr`nica” povodom 60 godina postojawa, odr`a}e se danas od 18 do 22 sata u Zmaj Jovinoj ulici na platou ispred prodavnice „Mango”. Sugra|anima }e se deliti jabuke i promotivni materijal preduze}a. I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 11 do 13 sati Kornelija Stankovi}a 37, Janka ^melika 63; od 8 do 9.30 deo Ulice Pariske komune 6-32; od 10.30 do 11.30 FK Novi Sad, JKP „Put”, Kuglana, Bulevar Ja{e Tomi}a 14, deo ulica Rumena~ka 118-142, Stjepana M. Qubi{e 1-7, J. Hranilovi}a 51-57, Ba~ka 2-42 i 1- 37, firme „Merkur” i „Internacional”; od 8 do 8.30 firma „Stojkov”. ê re vi}: od 8.30 do 13 vikend naseqe Sun~anica i Kalu|erica. Susek od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Koru{ka. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 12 deo vikend naseqe E{ikovac prema Sraìlovu. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 Kosteqnikova 1-9, 2-34. ê nej: od 7.30 do 12 povremeno u pojedinim ulicama êneja. ôr ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vkend naseqa Dowi matej. U NEDEQU

Kre }e Du nav ska re ga ta Tradicionalna rekreativna Dunavska regata krenu}e iz Novog Sada u nedequ u 9 ~asova, a u~estvova}e 93 jahte sa oko 220 ~lanova posade. Regata }e preploviti blizu 300 kilometara, a prolazi}e kroz Ba~ki Petrovac, Ba~, Srpski Mileti}, Sombor, Bezdan i mnoga druga mesta. „Vode Vojvodine” tradicionalno organizuju ovu regatu povodom Me|unarodnog dana Dunava, 29. juna. G. ^. LICITACIJA U „TR@NICI”

Nad me ta we za lo ka le i te zge

Licitacija za davawe u zakup 33 lokala i vi{e desetina tezgi i mesta za prodaju na Ribqoj pijaci, Futo{koj, Limanskoj, Satelitskoj, Kvanta{koj, Petrovaradinskoj, kao i Kameni~koj pijaci odr`a}e se danas u „Tr`nici”, Ulica @ike Popovi}a 4. Nadmetawe za poslovne prostore na gradskim pijacama po~iwe u devet sati, a za mesta za prodaju vo}a, povr}a, cve}a, jaja i drugih proizvoda po~iwe u 10 ~asova. I. D.

ve}i broj ovih uslova”, kaù iz Ezita. Kako daqe najavquju, kamp }e biti potpuno spreman da do~eka prve goste nekoliko dana pred festival, gde god da bude. „Razgovori ne prestaju, èlimo da verujemo da na kraju svi èlimo da do|emo do najboqeg re{ewa za grad”, zakqu~uju iz Egzita. Da podsetimo, nakon peripetija koje su se desile pro{le godine oko postavqawa Egzit kampa na lokaciji Petrovaradinska ada u

blizini izvori{ta vode, {to je „Vodovod” osudio kao bahat ~in, isto se de{ava i ove godine. Iz „Vodovoda” su najavili da }e ako „Egzit” postavi kamp ponovo na istom mestu iskqu~iti vodu na tim bunarima, zbog ~ega bi usledile restrikcije u snabdevawu grada vodom. Iz „Egzita” su opet na to odgovorili kako ne}e dozvoliti da gra|ani ostanu bez vode, pa ako treba i po cenu da ugase festival. Re{ewe se ~eka. A. L.

SARADWA GSP-a I EGZIT TIMA

Go sti ma olak {an pre voz Gradski prevoznik }e uo~i po ~etka muzi~ kog festi vala Egzit pustiti u prodaju nedeqnu kartu za neograni~en broj vo`wi u gradskom saobra}aju, a linija do aerodroma u Sur~inu bi}e po potrebi poja~ana. Ukoliko bude bilo potrebno preduze}e }e organizovati i vanredne autobuske polaske sa aerodroma za Novi Sad, kao i u suprotnom smeru, po zavr{etku kultnog doga|aja. Nekoliko dana pre po~etka Egzita kod @elezni~ke stanice bi}e postavqen dabldeker za prodaju karata. Bi}e uvedene i kru`ne linije autobusa. - Jedna linija }e i}i od @elezni~ke stanice, preko centra do kampa Egzita. Na drugoj liniji autobusi }e saobra}ati od kampa do Tvr|ave i nazad do kampa, dok }e tre}a autobuska trasa biti od kampa do centra i [tranda - rekla je {efica

Odeqewa prodaje GSP-a Je le na Sto ja no vi}. Ona ka`e da je preduze}e postiglo dogovor sa timom Egzita da se gostima festivala promovi{e autobuska linija gradskog prevoznika do akva-parka u Ba~kom Petrovcu, te da }e tu ponudu Egzit uvrstiti u svoju, pod opcijom ekskurzije. - Dogovorili smo posredstvom preduze}a „Egzit trip” na~in rezervacije karata za aeorodrom, a gradski provoznik }e imati promoterke na @elezni~koj stanici, u kampu Egzita, kod „Lovotursa” i na aerodromu - naglasila je Jelena Stojanovi}a. Dodala je, da }e se uo~i po~etka festivala, karte za prevoz prodavati i u studentskim domovima, gde odseda veliki broj posetilaca festivala. Oni }e karte mo}i da kupe na recepcijama. Z. Deli}

PROMOCIJA KWIGE I ALBUMA MOM^ILA BAJAGI]A

Umet nik, pe snik i ro ker Jer kov, novinar Pe tar Po po vi}, voditeq Radio Novog Sada Bo gi ca Mi ja to vi} i izvr{ni direktor kompanije „Novosti” Alek san dar Bac ko vi}. - Bajagin album je jo{ jedno malo remek-delo, a za ovaj prostor autora ve`u i posebne uspomene. Jedna od prvih svirki „Bajage i instruktora” desila se na novosadskom „Ma{incu”, prvi spot u karijeri snimio je na Radio-televiziji Vojvodine, a 1988. godine u studiju RTV snimio je i jedan od svojih najboqih albuma, „Prodavnicu tajni” - podsetio je Mijatovi}. Nakon promocije Bajaga je odsvirao dve pesme sa svog posledweg albuma. Nakon toga, od 18 ~asova, Radio Novi Sad, na bini ispred Studija „M„, organizovao je javno snimawe emisije „Randevu sa muzikom” i tako Fo to: F. Ba ki} proslavio wen jubilarni, ra”, nazvanog „Daqina, dim i 55. ro|endan. Nastupili su benpra{ina”, u izdawu kompanije dovi „[inobusi”, „Neron”, „Novosti”. Na promociji su go- „Neozbiqni pesimisti”, „Kilo vorili profesor Alek san dar Kilo” i Vla da Di vqan. A. L. Ju~e je u Studiju „M” Radio Novog Sada odr`ana promocija kwige pesama „Vodi~ kroz snove” Mom ~i la Ba ja gi }a Ba ja ge i novog CD „Bajage i instrukto-

Fo to: N. Sto ja no vi}

AKCIJA RE^NE FLOTILE VOJSKE SRBIJE I @ELEZNI^ARA

Osmi put da ro va li krv Po osmi put Komanda Re~ne flotile i radnici „@eleznica Srbije”, ~lanovi humanitarnog dru{tva “Kostadin Veselinovi}Kosta” u saradwi s Institutom za transfuziologiju Vojnomedicinske akademije, u novosadskoj kasarni “Aleksandar Beri}” organizovali su akciju dobrovoqnog davawa krvi. Sedamdeset radnika „@eleznica” Srbije iz Zaje~ara, U`ica, Rume, Novog Sada, Subotice, [ida i drugih mesta i isto toliko pripadnika Re~ne flotile Vojske Srbije i ovoga puta odazvali su se humanitarnoj akciji koja iz godine u godinu okapqa sve ve}i broj dobrovoqnih davalaca krvi. Prikupqeno je oko 60 litara dragocene te~nosti za potrebe zbriwava-

wa pacijenata koji se le~e na Vojnomedicinskoj akademiji. Po re~ima na~elnika Grupe za civilno-vojnu saradwu u Komandi Flotile majora Vla di mi ra Mak si }a, jednog od pokreta~a akcije, zajedni~ko dobrovoqno davawe krvi pripadnika Re~ne flotile i radika „@eleznica Srbije„ postala je ve} tradicionalna akcija koja se odràva ve} ~etvrtu godinu zaredom. Radnik „@eleznica„ Ve li bor Jev ti} 110. put dobrovoqno je dao krv i kaè da se ose}a sve zdravijim. Veliborovo mi{qewe deli i potpukovnik Jo sip â po, pomo}nik komandanta Flotile za podr{ku, koji je do sada krv dao 27 puta. M. B.

[TA GRA\ANIMA OMOGU]UJE E-UPRAVA

Jed nim kli kom do in spek ci je i ko mu na la ca Gradska uprava omogu}ila je gra|anima da podnose elektronske prijave gradskim inspekcijama i komunalnoj policiji na sajtu www.eupra va.no vi sad.rs. Kako bi gra|ani mogli da koriste usluge portala, najpre moraju da se registruju ostavqaju}i svoje ime, prezime, mejl adresu i jedinstvni mati~ni broj. Na portalu su predstavqeni administrativni postupci Uprava i to omogu}ava gra|anima da se upoznau sa svim postupcima koji se vode po zahtevu stranaka ili na osnovu konkur-

sa, a za svaki postupak dat je wegov kratki opis, obave{tewe o taksama, potrebnoj dokumentaciji i obrasci koji treba da se prilo`e. Portal omogu}ava i da gra|ani preko interneta prate dokle se stiglo u re{avawu wihovog predmeta, a na sajtu je mogu}e skinuti i mnogobrojne obrasce i dokumente neophodne za podno{ewe zahteva svim gradskim upravama. Ovde se nalazi i link ka ranije uspostavqenom sistemu virtuelnog mati~ara, registru investitora i linkovi ka drugim

sajtovima lokalne vlasti i javnih preduze}a. U planu je da portal obezbedi i dodatne usluge, poput elektronske pisarnice. Novosa|ani trenutno imaju mogu}nost i da ostavqaju svoje komentare, a od danas }e biti anketirani na terenu i elektronskim putem upitikom koji }e se na}i na portalu. Projekat E- uprava finansirala Evropska unija kroz program „Eks~ejnx 3”. Partneri Gradu Novom Sadu u projektu su Grad Ni{ i JKP „Informatika”. A. J.

U „NOVITETU”

[traj ka ~i u po ne de qak na po slu? [trajka~i iz ”Noviteta” mogli bi od ponedeqka da po~nu da rade a da [trajka~ki odbor prekine {trajk, kazala je predsednica sindikata „Solidarnost” Gor da na Ko ji}. “Imamo garancije da }e zaposlenima biti regulisan radni sta`, ali sindikat ho}e da sed potpi{e sporazum sa poslovodstvom i da se navede datum isplate majske plate, {to je tako|e dospela obaveza poslodavca. Prema kolektivnom ugovoru zarada je trebalo da stigne 20. juna”, rekla je predsednica Koji} Ju~e je [trajka~ki odbor imao sastanak sa pokrajinskim sekretarom za rad i zapo{qavawe Mi ro sla vom Va si nim, koji je u utorak okupqenim

radnicima prilikom protesne {etwe ispred Banovine obe}ao da }e ulo`iti trud da se {to pre ispuni zahtev da se reguli{u doprinosi. Poreze i doprinose “Novitet” nije pla}ao od 1. jula 2010. To je, kao i ka{wewe aprilskog li~nog dohotka, bio povod za {trajk koji je po~eo 11.juna. Aprilsku zaradu zaposleni su primili u ponedeqak, dan pre zakazane protestne {etwe. Vasin je ju~e rekao da su administrativni poslovi povodom regulisawa poreza i doprinosa skoro zavr{eni. U upravi „Noviteta” ju~e nisu mogli sa sigurno{}u da ka`u kada }e biti ispla}ena zarada za maj. Z. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak22.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45, 20.30, 22.20), „Lol” (19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vereme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ja Br zak Du ti na iz Novog Sada, Ve sna Cve ta no vi} iz Titela, Bi qa na To ma {e vi} iz Rumenke, Iza be la Ba loc Ki{ iz Be~eja, Rad mi la Jo ji} iz Futoga, Sa bi na Go lin kij iz Ba~a i Bo ja na Mi tro vi} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Dra ga na Sre mac, Je le na Ob ra do vi}, Mi qa na Ma glov ski, Sne à na Li ~i na i Ve sna Pe ro vi} iz Novog Sada, Jo va na Ja go di} iz Ba~ke Palanke, Ra da Gvo zde no vi} ]ur guz iz Petrovaradina, Bi qa na [i {a ri ca iz Ka}a, Kar men ]a ti} iz Futoga i Da ni ca Jo vi ~i} iz Le{ka.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Zorica Reqe ^obi} (1949) u 10.30 ~asova, Nada Lazara Aksin (1928) u 11.15, Stevka Dragoslava Babin (1938) u 12, Biserka Obrada Maxarevi}a (1926) u 12.45, Maksim Nikole Kalapa} (1959) u 13.30 i Nada Sime Simeonovi} (1931) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom gorbqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jagica Slavka Vujkov (1919) u 11 ~asova i Mitar @ivko Lalo{evi} (1927) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Ilija Manojla Ratkovi} (1939) u 11 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik УТВР ЂЕ НИ РАЗ ЛО ЗИ ЧЕ СТИХ НЕ СТА НА КА СТРУ ЈЕ

Ни је кри ва мре жа, већ гром ЗРЕ ЊА НИН: Чести прекиди у снабдевању домаћинстава електричном енергијом, забележени последњих дана на територији града Зрењанина, нису последица лоше енергетске мреже, него прошлонедељних временских неприлика праћених јаким пљусковима и грмљавином, уверавају у овдашњој Електродистрибуцији. Учестале грмљавине утицале су на рад високонапонских постројења и трафо станица, па је тако, пре неколико дана, дошло до квара и на електро мрежи у делу насеља Д3, на углу улица Лазе Костића и Иве Војновића. Заменик директора Електродистрибуције Зрењанин Јо нел Пан ка ри ћан објашњава да су атмосферска пражњења проузроковала кабловски квар на електромрежи. - У међувремену, након отклањања тог квара, а трудили смо се да то учинимо у што краћем року, задесио нас је још један проблем - квар на висконапонском постројењу једне трафо станице. У први мах смо мислили да се ради о пожару. Срећом, није било то у питању, него се само проширио онај ранији квар. Наше екипе су релативно брзо интервенисале, с обзиром на величину тог квара, и потрошачи су практично били без напона укупно око

четири сата, и то само они који су били прикључени на ту трафо-станицу – појашњава Панкарићан. Како тврди, Електродистрибуција Зрењанин је у последње време доста улагала у електромрежу на овом простору. Баш из тог разлога, како сазнајемо, неколико дана, у јутарњим сатима, мештани оближњег села Клек остајали су на кратко без струје, јер су мењани дотрајали електро стубови. - Та улагања омогућују нам да управо у ситуацијама какве смо имали прошле недеље, до саме локализације квара, релативно брзо снабдевамо потрошаче струјом – наводи Панкарићан који тренутно стање електромреже у Зрењанину оцењује високим оценама. По његовим речима, и у претходном периоду, када су инвестиције биле слабијег интензитета, добар део мреже је саниран кроз текуће одржавање. - То нам је свакако задатак и у будућем периоду, јер једном кад се нешто изгради не може вечно да траје. Неопходно је или квалитетније одржавање или озбиљније инвестиције – закључује заменик директора Електродистрибуције Зрењанин. Ж. Ба ла бан

Фолклор на обали Тисе

НОВИ БЕЧЕЈ: Међу четрнаест туристичких викенда, којима Локална самоупава и Дом културе Нови Бечеј (Новобечејци) промовишу своју варош на обали Тисе, као занимљиву дестинацију за посете викендом, на реду је „Мултикултурални викенд“, који ће у суботу и недељу, 23 и 24.јуна, обележити концертима фолклорних група. На концерту у суботу, наступају КУД „Бећарац“ из Новог Бечеја, КУД „Јован Аћмац“ из Кумана, Квартет „Анимус“ Македонија и Дуо „Пан“ Македонија.. У концерту у недељу ће наступити МКУД „Јокаим Мор“ из Новог Бечеја и Удружење сеоског фолклора „Тодор Павловић“ Ново Милошево. Концерти ће се одржати на отвореном, у амфитеатру Тиског кеја, а почеће у 20 сати. У случају лошег времена, концерти ће бити у позоМ. К. ришној сали оближњег Дома културе. Улаз је слободан.

ПРО ПАО И ПЕ ТИ ПО КУ ШАЈ ИЗ БО РА ПРЕД СЕД НИ КА СКУП ШТИ НЕ ОПШТИНЕ КУЛА

На с ед ни цу до шао са мо је дан од бор ник КУ ЛА: Пети покушај одржавања конститутивне седнице Скупштине општине Кула поново је пропао, јер се на јучерашњем заседању, поред председавајућег др Сте ва на Пе ри ћа, појавио само један одборник Ан те Ма рас из редова Социјалистичке партије Србије. Председавајући је наставак седнице одложио до даљег. До сада, одборници локалног парламента су положили свечану заклетву, али и даље нема назнака када ће бити изабран председник СО Кула. Шеф одборничке групе ДС-а Ми ли ка Аџић каже да одборници ове странке нису присуствовали јучерашњој седници зато што су имали сазнања да председавајућем није достављен предлог потписан од стране једне трећине одборника за избор новог председника Скупштине општине Кула. - Има индиција да ће се у законском року формирати скупштинска већина и ми радимо у том смеру. Преговарамо са одборничком групом, коју чине „Преокрет“ и Савез војвођанских Мађара, али се чини да има проблема унутар наших потенцијалних коалиционих партнера СПС – ЈС, где нису јасно дефинисани односи – рекао је Аџић. Иако је, према незваничним информацијама, било договорено да скупштинску већину формирају ДС – СПС-ЈС и „Преокрет – СВМ, на прошлој неуспелој седници формирана је нова одборничка група СПС – УРС којој није приступио једнино

шеф одборничке групе СПС Че до мир Ра шко вић. У случају договора између ДС – СПС-УРС и „Преокрет – СВМ, недостаје један одборник како би ова коалиција имала скупштинску већину. Одборник УРС-а Ве ли бор Ми ло ји чић истиче да тренутно ниједна странка не може са сигурношћу да тврди да ће учествовати у власти. - И математички и политички је вероватно да владајућу већину могу формирати и ДС с једне и СНС са друге стране. Са којим парнерима би то могли учинити, такође је питање без одговора – рекао је Милојичић. Са друге стране, шеф одборничке групе ДС –а Милика Аџић је рекао да могућа сарадња са УРС – ом није била на дневном реду Општинског одбора ове странке. Уколико се одборници не договоре 10. јула, у општини Кула би поново биле уведене привремене мере чиме би ова локална самоуправа постала апсолутни рекордер по броју принудних управа, јер је само у последњих неколико година три пута на челу општине био Привремени орган. Доскорашњи председник Привременог органа општине Кула Жељ ко Ко вач и одборник Демократске странке у новом сазиву СО Кула очекује да ће се одборници локалног парламента договорити у законском року о формирању скупштинске већине и да ова општина неће поново ући у привремене мере. М. Ке ко вић

Концерт „Прела” ЧУРУГ: У недељу ће се, у Чуругу, одржати концерт Друштва за очување и неговање културних традиција „Прело”, под називом „Имам једну жељу сад, желим бити вечно млад”. Концерт ће се одржати у простору ДОНКТ-а, у улици Светог Саве, а почиње у 18 часова. Цена улазнице је 100 динара. Гости на концерту ће бити КУД „Војвода Јанко Катић” из Младеновца. Л. К.

petak22.jun2012.

ЗА ВР ШЕ НА СА НА ЦИ ЈА ЗГРА ДЕ БЕ ЧЕЈ СКЕ БИ БЛИ О ТЕ КЕ

У по дру му но вих 90 ква дра та

БЕ ЧЕЈ: Комплетна санација зграде Народне библиотеке Бечеј требало је да буде завршена 2008. године, али због непредвиђених радова у подрумском про стору, где је ниво подземних вода био висок, све је пролонгирано до пре неки дан. У међувремену је тавански простор преуређен у изузетно функционални део, приземни део, такође, па са санацијом подрума, библиотека је добила нових 90 квадрата корисне површине. - Игром случаја, завршетак комплетне санације зграде десио се у години када наша установа обележава вредан Озва ни че ње за вр шет ка са на ци је бе чеј ске Народне би бли о те ке јубилеј. У питању је век и по од како је у Бечеју основана Владе АПВ Иштван Па стор и Фонд да се слије око 100 милиПрва српска читаоница и све ће заменик директора Фонда за ка- јарди динара, а реализовано је бити додатно пропраћено на дан питална улагања Војводине само 40 одсто. Успели смо и с оснивања 1. августа. Овај пода- Имре Керн. Управо њих двојица пристиглих 40 милијарди динара так довољно казује да је житељи- су, с директорицом библиотеке, да оставимо упечатљив и незабома нашег града читање одувек пресекли црвену траку у знак за- раван траг широм Војводине. Са било важно, а библиотека темељ вршетка санације подрумског уложених укупно око осам милиобразовања и самообразовања. простора, за шта је из поменутог она динара у овај пројекат нисмо Тако је и данас. Ризница књига је Фонда издвојено 4,2 милиона ди- урадили највећу инвестицију, јер доступна свима, а од сада и у оп- нара, а локална самоуправа је је далеко већи износ утрошен на путеве, водоводе, канализације, тималним условима. Тек отворе- учествовала с милион динара. - Као потпредседник Управног индустријске паркове, школе, црни простор ће посебно бити погодан за разне садржаје из области одбора Фонда за капитална ула- кве... Али, мислим да је улагање културе током летњих дана. Же- гања АПВ морам да нагласим да у библиотеку капиталано улагаља нам је да овде преселимо за- су нас многе потешкоће пратиле ње. Зашто? Зато што смо се опревичајну збирку и завичајним пи- од оснивања 2007. године. Стал- делили да градимо грађанско сцима обезбедимо про стор за но смо, као што је случај са сана- друштво, а њега нема без кориокупљање, да угостимо корисни- цијом зграде бечејске библиоте- шћења библиотеке, где се суграке дневне штампе и обезбедимо ке, наилазили на неке неочекива- ђани срећу, друже, допуњују својош неке пратеће садржаје - рекла не потешкоће, па је ваљало чека- је мисли и знања. Са тог аспекта је директорка Народне библиоте- ти, да би се коректно завршио је улагање у овакав простор капосао, неке нове сагласности, до- питалан посао - констатовао је ке Ер же бет Кин ка. Свечаном чину присуствовали зволе, обећања... Уз то, из репу- Иштван Пастор. В. Јан ков су, поред осталих, потпредседник бличког буџета је требало у

КОН СТИ ТУ И СА НА ВЛАСТ У СОМ БО РУ

Ра ди ка ли по др жа ли ко а ли ци ју око ДС и СПС

СОМ БОР: Избором кандидата Демократске странке Си ни ше Ла зи ћа за председника градске Скупштине и његовог страначког колеге Не ма ње Де ли ћа, за градоначелника, на јучерашњој конституитивној седници локалног парламента, Сомбор је добио нову структуру власти, коју у варошкој асемблеји чине 32 одборника ДС-а, СПС-а, ДСС-а, ЛСВ-а и СВМ-а, јавно подржане и од четири одборника СРС, који су гласали за сва предложена кадровска решења По но во иза бра ни Не ма ња Де лић и Си ни ша Ла зић Занимљиво је да је званични овако формиране скупштинске јања сукоба интереса и потврде већине. Конститутивном седни- нових мандата, евидентно влада- сазив конститутитивне седнице цом је у почетку председавао нај- јућа већина окупљена око ДС је за Скупштине Града у свом дневстарији одборник Сте ван Ке се - градоначелника предложила и ном реду садржао избор два зајић из СРС, да би уз 36 гласова на изабрала Немању Делића (ДС), меника председника Скупштитајном изјашњавању 60 присут- који је и у протекле две и по годи- не, иако тако нешто не предвиђа них одборника, баш као и у про- не обављао исту дужност. У скла- ни Статут Града ни Закон о лошлом мандату, председник Скуп- ду са коалиционим споразумом за калној самоуправи, али је на саштине Града постао Синиша Ла- његовог заменика је изабран Ва са мом почетку седнице дато лазић. За његовог заменика је, са Ре лић (СПС), док је и деветочла- конско објашњење председавачак 45 гласова (уз такође јавну но Градско Веће (уз градоначел- јућег Кесејића, али и новог-стаподршку СНС), именован лидер ника и његовог заменика као чла- рог председника Лазића да се овдашњег СПС-а Бо ри слав Ста - нове овог тела по функцији) про- ради о обичној „техничкој гренич ков, док је за секретара СГ порционално састављено од пред- шки“, иако је из неколико незваставника странака и коалиција ничних извора потврђено да су поново изабрана Ве ра Ба љак. Након избора чланова Одбора скупштинске већине, којој су у вођени преговори који су предза кадровска и административна опозиционим клупама остали су- виђали по једно заменичко мепитања, као и усвајања неколико протстављени СНС, УРС, СПО, сто и за ДС и за СПС. одборничких оставки због посто- ГГ “Бољи Сомбор“ и ДЗВМ. М. Миsље но вић

ДСС при хва ти о по зив СНС-а

ПАН ЧЕ ВО: Позиву који је Српска напредна

странка упутила странкама у Панчеву одазвао се Градски одбор Демократске странке Србије. Председник градског одбора ДСС-а Вла ди мир Де ља рекао је да су разговори са СНС-ом заказани за данас.

ДСС је још пре две недеље оформио тим за преговоре о могућим коалицијама у коме се налазе потпредседник ИО ДСС-а Ти гран Киш и представници градског одбора Ми ла дин Ша кић, Де јан Жи З. Дг. ва но вић и Владимир Деља.

VESTI Чешка култура без граница БЕЛА ЦРКВА: Национални савет чешке националне мањине и ове године организовао је манифестацију под називом „Чешка култура без граница“, у оквиру које је одржан концерт полазника нижих и виших разреда музичке школе „Јован Бандур“ из Панчева, а као гости су наступили ученици музичких школе „Јосиф Маринковић“ из Вршца, „Корнелије Станковић“ из Београда и „Коста Манојловић“ из Смедерева. Младе музичаре и госте поздравила је члан извршног одбора Националног савета задужена за културу Љиљана Стехлик, која их је уједно упознала са програмом овогодишње манифестације „Чешка култура без граница“. У програму су учествовали Југа Анастасија, Невена Стојановић, Хоц Војислав, Милица Лукић, Милица Мунћан, Данијела Павловић, млади Белоцрквани полазници музичке школе „Јован Бандур“ из Панчева, а као гости наступиле су сестре Ивона и Марија Бужек из Вршца и Јарослав Ировић из школе „Коста Манојловић“ из Смедерева. Као специјалан гост наступио је Стефан Стехлик, Белоцркванин који је ове године освојио прво место на „Арт гитар“ фестивалу у Београду. На репертоару младих извођача нашла су се дела класичне музике, од Бетовена до Дебисија. Манифестација „Чешка култура без граница“ траје до суботе, а предвиђено је учешће новог учитеља чешког језика Јана Јихе, са пријатељима, етно-вече, у коме учествују фолклорне групе чешких беседа из Беле Цркве, Крушчице и Гаја, а такође и чешког музичког вртића „Берушка“ из Београда. Овогодишња манифестација реализује се у сарадњи са Чешком беседом Бела Црква, Крушчица, БеоМ. В. град, Чешко Село и Гај.

Смотра паса ЗРЕЊАНИН: Кинолошко дру-

штво “Зрењанин”, у сарадњи са ЈКП “Чистоћа и зеленило”, организоваће у недељу, у 10 часова, у зрењанинском “Парку пријатеља деце”, на путу ка спортском центру “Мотел – Шумица”, Смотру паса свих раса. У оквиру смотре биће организовано и такмичење паса мешанаца. - Желимо да млади Зрењанинци негују љубав према псима, без обзира на то да ли су животиње са педигреом, или не – каже Александар Војинов из Кинолошког друштва. На изложби ће бити представљени и пси из Привременог прихватилишта. На лицу места заинтересовани грађани ће моћи да одаберу и удоме кућног љубимца, а такође ће бити присутан ветеринар који ће чиповати псе приликом удомљаваЖ. Б. ња.

Концерт дечјих ансамбала БЕЧЕЈ: Најмлађи чланови Ансамбла народних песама и игара „Ђидо“ из Бечеја имају вечерас завршни концерт на сцени матичне куће, Градском позоришту, с почетком у 19 сати. - Оваквим концертом пружамо деци могућност да покажу шта су научили током протеклих годину дана. Посетиоци ће видети десетак кореографија, а и старије колеге ће се прикључити фешти оних који ће их наследити када за то дође време - каже уметнички руководилац „ђидоваца“ Горан Думановић. Улазнице по цени од 100 динара, продају се на благајни Градског поВ. Ј. зоришта Бечеј.

dRU[TvO

petak22.jun2012.

JO[ DA NAS KON KU RI SA WE ZA IN DEKS ME DI CIN SKOG FA KUL TE TA U NO VOM SA DU

Za far ma ci ju „tri u je dan” Danas je posledwi dan kada kandidati koji `ele da se upi{u na neki od osnovnih ili integrisanih studijskih programa na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu mogu predati dokumenata i prijavu. U prethodna dva dana to je u~inilo ~ak 916 potencijalnih studenata prve godine u 2012/13, {to je ~ak 61,84 posto vi{e od ukupno planirane kvote (566) za upis bruco{a na MF. Najvi{e kandidata prijavilo se za integrisane studije medicine – 327 (ima samo 180buxetskih mesta), ali je u odnosu na broj mesta najgu{}e na integrisanim studijama farmacije, gde je u prethodna dva dana konkuri-

slao bezmalo tri kandidata na svako mesto: 207 na svega 70 mesta (od ~ega 55 na buxetu). Na 45 iskqu~ivo buxetskih mesta na stomatologiji samo u prva dva prijavna dana „namera~ilo” se ta~no duplo kandidata – 90! Velika je zainteresovanost za akademske studije medicinske rehabilitacaje, zdravstvene nege... Uvid i eventualne primedbe na obra~unat broj bodova iz sredwe {kole bi}e mogu}i u ponedeqak, 25. juna, od 12 do 13 sati. Prijemni ispit (test) za medicinu i stomatologiju je 27. juna u 12 sati, dok je 29. juna za farmaciju od 10 do 14 sati, a za smerove osnovnih studija od 15 do 18 ~asova. V. ^.

U glum ce bi wih 164, a me sta za de set Kandidati za upis na osam programa osnovnih akademskih studija Departmana dramskih umetnosti prvi su (prekju~e) predajom dokumenata i prijava na~eli junski upisni rok na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i oborili svojevrstan rekord. Za ukupno 46 mesta konkurisalo je 242 kandidata, a glavni junaci ove „nemogu}e misije” bili su oni koji bi da studiraju glumu na srpskom jeziku. Napravili su stvarno upe~atqivu „masovku” jer se prijavilo ~ak 164 kandidata (vi{e ih je ènskog pola, 91), a ima samo deset buxetskih mesta! Ra~un bi rekao 16,4 potencijalnih studenata na svaki indeks. Naravno, sloèni i vi{efazni prijemni ispit je „sito end re{eto” kroz koje ponekad ne pro|e ni tih deset. Na AU podse}aju na to da je lane bilo 111 prijavqenih za glumu na srpskom jeziku. Gusto je i na Snimawu i dizajnu zvuka, gde je 27 kandidata na pet mesta, a vi{e nego dvostruko u odnosu na broj indeksa prijavqeno je i na Multimedijalnoj reìji, 14 na {est mesta, te Produkciji – 13 na pet. Ju~e su se prijavqivali potencijalni studenti Departmana likovnih umetnosti, a 25. juna je konkurisawe na Muzi~kom departmanu. V. ^.

Ci vil ni sek tor – ne vi dqiv Rad civilnog sektora u Srbiji nedovoqno je vidqiv u medijima, a onda i u javnosti, ocenila je savetnica u organizaciji TAC SO za Srbiju Zo ri ca Ra {ko vi} prilikom nedavnog susreta predstavnika medija i civilnog sektora u Novom Sadu. – Demokratija je samo okvir koji, da bi funkcionisao, mora razvijati i odgovorne pojedince i dru{tvene grupe koji }e inicirati ostvarivawe najvi{ih demokratskih standarda, a to pre svega moè da u~ini civilni sektor – istakla je Zorica Ra{kovi}. Po wenim re~ima, da bi se promenio utisak da je rad civilnog sektora u Srbiji nevidqiv, potrebna je boqa saradwa s medijima. Na skupu je direktor informativnog programa RTV Vojvodina Igor Bo ì} rekao da je wihov program otvoren za civilni sektor, ali da kod novinara jo{ postoji doza predrasuda prema ciqevima koje taj sektor ostvaruje i donatorima koji ga podràvaju. On je rekao da se postavqa i pitawe kredibili-

teta pojedinih civilnih organizacija i osoba koje je zastupaju u javnosti, te stoga u medijima postoji doza nepoverewa prema tre}em sektoru. Predstavnici civilnih organizacija su bili jednoglasni u oceni da mediji ne posve}uju dovoqno pa`we wihovom radu, ali su tako|e priznali da oni sami

dnevnik

c m y

PRE LI MI NAR NI RE ZUL TA TI ZA VR [NOG IS PI TA U JU @NO BA^ KOM OKRU GU

Sve zna lo sa mo 11 od 6.244 osma ka

Na oglasnim tablama u osnovnim {kolama ju~e ujutru objavqeni su preliminarni rezultati zavr{nog ispita ovogodi{we generacije osmaka. U~enici koji su smatrali da im testovi nisu dobro izbodovani ju~e su se mogli àliti {kolskim upisnim komisijama, a ukoliko odlukama tih komisija nisu zadovoqni, danas se mogu obratiti okru`nim upisnim komisijama ~ije su odluke kona~ne. Kona~ni rezultati zavr{nog ispita na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se u ponedeqak. Za sada, po preliminarnim rezultatima, u Ju`noba~kom okrugu, u kojem je, od 6.319 osmaka na zavr{ni ispit iza{lo 6.244, maksimalan broj od po 20 bodova na oba testa osvojilo je samo 11 u~enika, od kojih je {estoro iz {kola na teritoriji grada Novog Sada. âk desetoro od ovih u~enika koji su na zavr{nom testirawu ukwiìli maksimalan broj bodova, maksimalan broj bodova nosi i po osnovu uspeha u osnovnoj {koli, a me|u wima je i onih {estoro iz novosadskih {kola sa 40 bodova osvojenih na zavr{nom ispitu. îwenicu da nema mnogo u~enika kojima i prirodni i dru{tveni predmeti jednako dobro idu, potvr|uje i podatak da je u Ju`noba~kom okrugu ~ak 83 osmaka, me|u kojima ih je iz novosadskih {kola 64, osvojilo maksima-

lan broj bodova na testu iz matematike, dok je ovakvih u~enika, kada je u pitawu test iz materweg jezika, 123 u najve}em vojvo|anskom okrugu, dok ih je na teritoriji Novog Sada sve zadatke iz materweg jezika re{ilo 77.

u sredini, te podele s brojem osmaka, dobije se podatak da je prose~an broj bodova na testu iz materweg jezika u Ju`noba~kom okrugu ove godine 13,79, a na teritoriji grada Novog Sada gotovo bod vi{e, dok je na testu iz

Fo to: N. Sto ja no vi}

S druge strane rang-liste u Ju`noba~kom okrugu je 665 u~enika koji su na testu iz matematike imali mawe od pet bodova, a me|u wima je i 200 u~enika iz novosadskih {kola. S ovako nezavidnim brojem bodova iz materweg jezika ima 122 u~enika, me|u kojima je i 41 s teritorije grada Novog Sada. A kada se bodovi s ~ela i za~eqa rang-liste saberu s onima

matematike prosek u Ju`noba~kom okrugu 11,22, a u Novom Sadu 12,42. Drugim re~ima, prose~an ovogodi{wi osmak na zavr{nom ispitu sakupio je ukupno 25,01 bodova, dok je prose~an broj bodova u Novom Sadu dva boda ve}i. Kada se ovi bodovi sa zavr{nog ispita dodaju onima osvojenim po osnovu uspeha u osnovnoj {koli, za upis u sredwu pro-

se~an u~enik u Ju`noba~kom okrugu konkurisa}e sa 74,52 boda, dok }e prose~ni osmak u Novom Sadu u upisnom kapitalu imati 78 bodova. Statistika kaè i da }e 1.475 u~enika u Ju`noba~kom okrugu za upis u sredwu {kolu konkurisati s vi{e od 90 bodova, a ~ak 996 ih je iz {kola s novosadske teritorije. Izme|u 80 i 90 bodova ima 1.331 petnaestogodi{waka u najve}em vojvo|anskom okrugu, a 739 ih je u Novom Sadu. Od 60 do 70 bodova sakupilo je 966 osmaka, a od tog broja iz novosadskih {kola ih je 441, od 50 do 60 bodova ima 793 osmaka, od kojih je s teritorije glavnog grada Vojvodine 315, od 40 do 50 bodova ukwiìlo je do sada 497 osmaka, i to 166 iz Novog Sada, od 30 do 40 bodova ima 104 u~enika, od kojih je 34 iz novosadskih {kola, od 20 do 30 bodova ima 25 u~enika, a osmoro od wih je iz novosadskih {kola, dok jedan u~enik ima mawe od 20 bodova. I mada }e se ovi rezultati unekoliko promeniti posle ju~era{wih i dana{wih àlbi, osmaci bi ipak ve} na osnovu preliminarnih rezultata trebalo da privode kraju svoje planove za nastavak {kolovawa jer slede}e nedeqe, s ovim bodovima na umu, trebalo bi da napi{u i spiskove od po 20 svojih èqa za nastavak {kolovawa. D. De ve ~er ski

SR BI JA DO BI LA PRI ZNA WE ZA EVROP SKU OMLA DIN SKU KAR TI CU

Jef ti ni ji ho te li, mu ze ji, kwi ge... Prvo evropsko priznawe za doprinos razvoju kartice na nacionalnom nivou dobilo je na{e ministarstvo omladine i sporta. Priznawe je ustanovqeno ove godine da bi se iskazala zahvalnost dr`avama koje se zala`u za promociju i razvoj evropske omladinske kartice u svojim zemqama, a dodeqeno je u Moskvi. Ina~e, vi{e od 60.000 mladih u Srbiji koristi omladinske kartice jer im one omogu}avaju popuste u zemqi i inostranstvu. Tako se s evropskom omladinskom karticom jeftinije putuje, pla}a sme{taj, besplatno ili uz mawu naknadu ulazi u

evropske muzeje... S evropskom omladinskom karticom mogu se kupiti povoqne ulaznice za Muzej madam Tiso u Londonu ili, pak, putovati `eleznicom u ^e{koj. Broj korisnika ove kartice je za protekle ~etiri godine porastao duplo jer se s wom dobro prolazi ne samo u inostranstvu ve} i u samoj Srbiji. Naime, ovde postoji vi{e od 500 firmi koje korisnicima kartica odobravaju popuste na svoje proizvode i usluge. Izra~unato je da se na popust mogu nabaviti ili obezbediti usluge na oko 100.000 raznih ponuda. Izme|u ostalog, korisnici evopske omladinske kartice ovde

mogu dobiti i deset procenta jeftiniju obuku u nekoliko auto-{kola, 30 odsto popusta na kwige razli~itih izdava~a, a za 20 odsto mawu cenu mogu i}i na predstave u Ateqeu 212 i Beogradskom dramskom pozori{tu. Evropsku omladinsku karticu mogu dobiti svi stariji od sedam a mla|i od 30 godina. Godi{wa ~lanarina ko{ta 900 dinara. Kod nas je od pro{le godine dostupna evropska omladinska platna kartica, a sli~an sistem ve} godinama postoji u [paniji, Portugalu i Poqskoj, gde ima oko milion korisnika. Q. M.

U NO VOM SA DU URU ^E NE NA GRA DE ZA NAJ BO QE \A^ KE FIL MO VE

Po pu la ri za ci ja di gi tal ne pi sme no sti nisu dovoqno edukovani za saradwu s wima. Saradnik TAC SO-a Ser gej Vu ja ~i} naveo je da se ova organizacija, izme|u ostalog, bavi edukacijom predstavnika medija za uspe{nije izve{tavawe o radu civilnih organizacija, kao i mogu}nostima da novinari posete Brisel i upoznaju se kako to funkcioni{e u EU. E. D.

Po stu pak za re ha bi li ta ci ju ge ne ra la Mi ha i lo vi }a Pred Vi{im sudom u Beogradu danas se saslu{awem svedoka nastavqa postupak za rehabilitaciju generala Dragoquba – Draè Mihailovi}a, koji je 1946. godine osu|en na smrt streqawem. Zahtev za poni{tewe presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draà Mihailovi} osu|en na smrt, kao i vra}awe gra|anskih prava, podneo je wegov unuk Vo ji slav Mi ha i lo vi}, a pridruìli su mu se Srpska liberalna stranka, Udruèwe pripadnika Jugoslovenske vojske u otaxbini, Udruèwe politi~kih zatvorenika i `rtava komunisti~kog reìma kao i profesorka me|unarodnog prava Smi qa Avra mov i drugi pojedinci. Predlaga~i zahteva za Draìnu rehabilitaciju tvrde da mu nije omogu}eno pravo na odbranu, da nije imao pravo na nepristrasan sud te da mu je optu`nica uru~ena sedam dana pred streqawe. Dràvna komisija za utvr|ivawe istine o smrti generala Mihailovi}a utvrdila je da je on ubijen na Adi Ciganliji, ali mesto gde je sahrawen nikada nije prona|eno. Q. M.

Na zavr{noj manifestaciji ovogodi{we Republi~ke smotre kratkog |a~kog filma „FILMi}“, koja se odr`ava u sklopu programa „Partner u u~ewu“ Kompanije „Majkrosoft„, u Novom Sadu su najboqim takmi~arskim ekipama uru~ene nagrade. Ciq ove smotre kratkog |a~kog filma je da se promovi{e aktivna uloga u~enika u kreirawu medijskih materijala i populari{e taj vid digitalne pismenosti. Na konkurs je pristiglo vi{e od 150 radova 60 tro~lanih u~eni~kih timovima, kojima je pomagalo 50 mentora. Ovu smotru u~eni~kog stvarala{tva je Ministarstvo prosvete Republike Srbije uvrstilo u program republi~kih smotri, a organizovao ga je Centar za razvoj nauke, tehnike i informatike iz Novog Sada, uz podr{ku „Majkrosofta„. Nagra|eni radovi iz kategorije sredwih {kola pokazuju interes u~enika za va`na egzistencijalna i moralna pitawa. Prvonara|eni rad “Pat” tima Druge kragujeva~ke gimnazije otvara pitawe uloge novca u `ivotu qudi, drugonagra|eni rad gimnazijalaca iz Velike Plane “Kako sam stvorio svoj Panoptikon” bavi se moralnim pitawima i odnosom pojedinca i dru{tva, a tre}enagra|eni rad iz ni{ke Gimnazije „Svetozar Markovi}“ “Kada bih ponovo birao” prikazuje pretwu koju droga predstavqa mladim qudima. Svi filmovi iz ove staro-

sne grupe mogu se videti na vezi http://filmic.cnti.info/index.php/rado vi-filmici-2012/starija-prikaz-kategorija-blog, a prvonagra|eni film na vezi http:// fi lm ic. cn ti.info/index.php/ r adov i - f i l mici2012 / st a rija- p ri k az-kate g o r ijablog/68 -p at . Nagra|eni radovi iz kategorije osnovnih {kola bave se temama bliskim osnovcima. Provonagra|eni rad iz O[ „Branko Radi~evi}“ iz Sedlara “Limenko i fla{ica” kroz animirani film koji su crtali u~enici prikazuje proces recikla`e limenki i stakla, drugonagra|eni rad “Film o vodenicama” iz Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ iz Surdulice predstavqa obrazovni materijal

o radu vodenica, a tre}enagra|eni rad “Ne prelazi na crveno”, koji su napravili u~enici Osnovne {kole „\ura Jak{i}“ iz Ka}a, prikazuje opasnosti u saobra}aju s kojima se u~enici suo~avaju kroz situaciju na raskrsnici u kojoj su protagonosti „lego“ figurice. Sve filmove iz ove starosne grupe zainteresovani mogu pogledati na vezi, http://film ic.cnti.info/index.php/radovi-filmici2012/mladja-starosna-kategorija, a prvonagra|eni film na vezi http://filmic.cnti.info/index.php/rado vi-filmici-2012/mladja-starosnakategorija/104-limenko-i-flasica. Prvonagra|enim ekipama pripali su eksterni hard-diskovi, drugonagra|enim slu{alice s

mikrofonom, dok su tre}enagra|eni dobili veb-kamere. Za najboqeg mentora smotre priznawe je dodeqeno nastavnici srpskog i engleskog jezika Nata{i Miqanovi} iz {idske Osnovne {kole „Sremski front“. Svi filmovi pristigli na onlajn smotru „FILMi} 2012„ konkuri{u za nagradu publike, za koju se mo`e glasati do 1. septembra na adresi filmic.cnti.info. Ve} slede}eg meseca bi}e objavqena i uputstva o promovisawu filmi}a na internetu da bi uz pomo} onlajn marketinga {to vi{e publike u`ivalo u ovim |a~kim radovima i glasalo u takmi~ewu za nagradu publike. D. D.

dRU[TvO

dnevnik

NA TROPSKIM TEMPERATURAMA KLIMA-URE\AJ JE SPAS, ALI SAMO AKO SE PO[TUJU PRAVILA

petak22.jun2012.

KUD SE DEDE ZLATNA SREDINA

Da osveèwe ne odvede u bolest Kad gore i nebo Trop ske tem pe ra tu re te {ko se pod no se ne sa mo na otvo re nom ve} i u sta no vi ma i rad nim pro sto ri ja ma. Za to je ra zu mqi vo {to se sve ve }i broj qu di od lu ~u je za ugrad wu kli maure |a ja. Da bi do ne li osve è we i da bi bo ra vak u kli ma ti zo va nim pro sto ri ja ma bio pri ja tan, mo ra ju se po {to va ti ne ka pra vi la jer sa mo ta da kli ma ti za ci ja pru à pun kom for, bez ri zi ka po zdra vqe.

Glav ni uzrok lo {eg kva li te ta va zdu ha u kli ma ti zo va nim pro sto ri ma je sla bo, ne re dov no a po ne kad i ni ka kvo ~i {}e we i odr à va we kli ma-ure |a ja Osnov no pra vi lo je da tem pe ra tu ra ras hla |e ne pro sto ri je ne sme bi ti pre ni ska u od no su na spoq nu tem pe ra tu ru va zdu ha. Za vre me vru }i na op ti mal na tem pe ra tu ra pro sto ri je tre ba da je iz me |u 25 i 27 ste pe ni Cel zi ju sa. Su vi {no ras hla |e we mo è iza zva ti pre hla du. Va qa iz be ga va ti na gli iz la zak iz ras hla |e ne pro sto ri je u spoq nu vre li nu jer ta ko na gla pro me na tem pe ra tu re mo è do ve sti do {o ka. Isto va ì i za vla gu.

Ako je vla `nost va zdu ha ve }a od 70 od sto, po sto ji opa snost da se raz vi ju bak te ri je, vi ru si i ple sni, a ti mi kro or ga ni zmi }e la ko na }i na ~in da se ras pr {e u va zdu hu. Na su prot to me, pre suv va zduh (ma we od 40 od sto vla ge) pec ka ko ù, na dra ù je gr lo i o~i, po seb no ako se ko ri ste so ~i va. Bez ob zi ra na to {to kli ma-ure |aj ima ven ti la tor pa obez be |u je stru ja we va zdu ha, on ga sa mo „me {a”. Za to se sa ve tu je s vre me na na vre me na krat ko otva ra we pro zo ra i pro ve tra va we pro sto ri ja. To se po seb no sa ve tu je ako se u pro sto ri ji pu {i ili ka da ima ne kih is pa re wa, re ci mo od la ka ili far be. U kli ma ti zo va nim pro sto ri ma po treb no je vo di ti bri gu i o mi kro bi o lo {kom kva li te tu va zdu ha ko ji udi {e mo. Glav ni uzrok lo {eg kva li te ta va zdu ha u kli ma ti zo va nim pro sto ri ma je sla bo, ne re dov no a po ne kad i ni ka kvo ~i {}e we i odr à va we kli ma-ure |a ja. Kod ve li kog bro ja gra |a na pre vla da va mi {qe we da kli ma-ure |a je ne tre ba ~i sti ti i dez in fi ko va ti i da je do voq no sa mo re dov no pra ti fil te re. Tek ka da se u kli ma ti zo va nim pro sto ri ma po~ nu ose }a ti ne la god no, ka da se iz kli ma-

i zemqa

ure |a ja ose ti ne u go dan mi ris ili ka da ure |aj ne hla di do voq no, za po mo} se obra }a ju ser vi se ri ma. Va zduh iz kli ma-ure |a ja ko ji se ne odr à va ju re dov no ~e sto je lo {eg kva li te ta, a po ne kad i ne u god nog mi ri sa. Vla `na, pr qa va i tam na me sta unu tar kli ma-ure |a ja ~i ne plod no tlo za raz voj i raz mno à va we bak te ri ja, ple sni i gqi vi ca, {to kod qu di mo è do ve sti do ne u god nih re ak ci ja kao {to su na dra àj slu zo ko è o~i ju, no sa i gr la, ka {aq, svrab, u~e sta le in fek ci je di saj nih pu te va, gla vo bo qa, psi hi~ ki za mor... J. Barbuzan

O FENOMENU NASIQA U TRE]EM @IVOTNOM DOBU

Stari su i svojima teret Pre vi {e je pred ra su da me |u mla di ma u od no su na naj sta ri je gra |a ne, po ~ev od onih da su oni “do sad ni”, “iz la pe li”, “ne spo sob ni”, “xan gri za vi”, “te ret – ko li ko tre ba pa ra za wi ho ve pen zi je”. Is tra ì va wa po ka zu ju da se na si qe nad sta ri jim oso ba re |e pri ja vqu je i te è pre po zna je, da o fe no me nu na si qa u tre }em ì vot nom do bu ne ma mno go po da ta ka, ka ko u sve tu, ta ko i kod nas, {to uka zu je na to da je to jo{ uvek ta bu-te ma iako smo svi sve sni da se ono do ga |a. Pro ce wu je se da je po sled wih go di na na si qe nad sta ri jim oso ba ma u okvi ru po ro di ce, a i van we, sve ~e {}e, pri ~e mu se naj ve }i broj slu ~a je va ne pri ja vqu je. Sta ri iz be ga va ju da tra è za {ti tu, a na si qe ne pri ja vqu ju ni pro fe si o nal ci u zdrav stve nim i usta no va ma so ci jal ne za {ti te, iako ~e sto vi de da su sta ri ja li ca fi zi~ ki zlo sta vqa na. Pro {lo go di {we is tra ì va we, ko je se te me qi na po da ci ma po li cij skih us pra va i cen ta ra za so ci jal ni rad u No vom Sa du i Ni {u, po ka za lo je da su na sil ni ci naj ~e {}e de ca i unu ci, u 90 od sto slu ~a je va mu {kar ci, sta ro sti od 35 do 45 go di na. Pro se~ na sta rost `r ta va je 70 go di na, a ~e tvr ti na ima vi {e od 80, dok ve }i nu, 75 od sto, ~i ne è ne. Po da ci Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je po ka zu ju da ~e ti ri do {est od sto sta ri jih kod ku }e tr pi ne ki ob lik zlo sta vqa wa, ali se pret po sta vqa da mno go vi {e ima onih ko ji ni ka da ni su bi li re gi stro va ni kao `r tve na si qa. Kao glav ni mo tiv za zlo sta vqa we sta rih na vo de se no vac i imo vi na. Jer, ma ko li ko mla di da nas sma tra li da su pen zi je naj sta ri jih ka men oko vra ta ovog dru {tva, go to vo sva ki dru gi pen zi o ner od me se~ ne “cr ka vi ce” iz dr à va ne sa mo svo ju de cu ve} i

wi ho vu, i ~e sti su slu ~a je vi da je za pra vo no vac od pen zi je je di ni ko ji me se~ no sti `e u za jed ni~ ko do ma }in stvo. Ni to ni je do voq no da se pre ma pen zi o ne ri ma, kao je di nim iz dr `a va o ci ma, po na {a ju s po {to va wem, ve} ih fi zi~ ki i psi hi~ ki zlo sta vqa ju.

Starewe – problem Evrope Di rek tor is tra ì va wa u Evrop skom cen tru za so ci jal ne po li ti ke i is tra ì va wa i pro fe sor me |u na rod nih so ci jal nih po li ti ka As gar Za i di pre zen to vao je u Sa ra je vu is ku stva o so ci jal nim i eko nom skim im pli ka ci ja ma sta re wa u ze mqa ma EU, is ti ~u }i da se sva ka dr à va su o ~a va s pro ble mi ma sta rih: – Za jed ni~ ki iza zov pred svi ma wi ma je po pu la ci ja ko ja sta ri – na veo je Za i di. – Sta re we je iza zva lo ve li ki pri ti sak i na jav ne fi nan si je u svim evrop skim dr à va ma. Mno ge pred u zi ma ju me re “su ro ve {te de we”, ali sma we we tro {ko va ne sme i}i ta ko br zo i ne sme {te ti ti oni ma ko ji ina ~e ne ma ju. O pro ble mu dis kri mi na ci je sta ri jih rad ni ka go vo ri la je ovih da na i pred sed ni ca “Ama ti ja” Na de `da Sa ta ri}, i uka za la i na pro blem dis kri mi na ci je sta ri jih rad ni ka. Po zva la se na re zul ta te is tra ì va wa iz pu bli ka ci je “Sta ri ji rad ni ci – ne ki na po slu, a ne ki ni po sla ni pen zi je”, iz ko -

Kasni plan za unapre|ewe poloàja Roma Iako je Sr bi ja 2009. go di ne usvo ji la Stra te gi ju za una pre |e we po lo à ja Ro ma, ak ci o ni plan za we no spro vo |e we ni je pro du èn, a pret hod ni je is te kao kra jem pro {le go di ne. Na i me, pr vi ak ci o ni plan za spro vo |e we Stra te gi je bio je za pe riod od 2009. do 2011. go di ne i ob u hva tao je tri na est obla sti od zna ~a ja za una pre |e we po lo à ja Ro ma. No vi ak ci o ni plan, ko ji je tre ba lo da ob u hva ti pe riod od 2012. do 2014. go di ne, a u ko jem je glav ni ak ce nat tre ba lo da bu de su zbi ja we si ro ma {tva i dis kri mi na ci je Ro ma i po sti za w e wi h o v e so c i j al n o-eko nom ske i kul tur no-pro svet ne in te gra ci je, ni je usvo jen, a ka da }e bi ti to ni ko u ovom tre nut ku i ne prog no zi ra. Za { tit n ik gra | a n a Sa { a Jan ko vi} pre po ru ~io je Mi ni star stvu za qud ska i ma win -

jih se vi di da je od mi lion ne za po sle nih u Sr bi ji vi {e od 190.000 onih ko ji su sta ri ji od 50 go di na, a me |u wi ma je oko 120.000 `e na. Svi ti qu di, ka ko je is ta kla Na de `da Sa ta ri}, `r tve su tran zi ci je kroz ko ju Sr bi ja pro la zi jer su iz gu bi li za po sle we, a dru go ne mo gu

ska pra va da {to pre upu ti Vla di Sr bi je na usva ja we no vi ak ci o ni plan za na red ne dve go di ne i ti me omo gu }i na sta vak ostva ri va wa pra va rom ske na ci o nal ne ma wi ne. Is tra ì va we ko je je spro ve de no na uzor ku od pet sto ti na gra |a na rom ske na ci o nal no sti u 30 gra do va i op {ti na u Sr bi je, od no sno 47 rom skih na se qa, po ka za lo je da ~ak 61,3 od sto is pi ta ni ka i ne zna da je do ne ta Stra te gi ja za una pre |e we po lo à ja Ro ma, a wih 62,2 ne ma sa zna wa o ak ci o nim pla no vi ma na osno vu ko jih se ostva r u j u me r e una p re | e w a wi ho vog po lo à ja. Isto vre me no, ve }i na ih ni je pri me ti la da ì vi bo qe ne go ra ni je u po gle du za po {qa va wa, sta no va wa, zdra vqa, so ci j al n e za { ti t e, re { a v a w a sta tu sa i su zbi ja wa dis kri mi na ci je. Q. M.

da na |u ni ti mo gu do bi ti pen zi ju. Oni su is kqu ~e ni iz ì vo ta lo kal ne za jed ni ce, iz rad nog pro ce sa, oni ne tre ba ju ni svo jim ro |e ni ma i mno gi od wih su, ka ko je is ta kla, ve} sa da “pri nud ni star ci”: – Mno gi tra è po sao, ali ga ne do bi ja ju – na gla {a va Na de `da Sa ta ri}. – âk 37 od sto wih bi ra di -

lo bi lo {ta sa mo da im se po nu di. U pi ta wu je kla si~ na sta ro sna dis kri mi na ci ja ko ja, iz me |u osta log, pro iz la zi i iz uko re we nog ste re o ti pa i pred ra su da o sta ro sti, ali i iz uvre è nog si ste ma dru {tve nih vred no sti. Kon se kven ce to ga su ve li ke, ka ko na dru {tve nom, ta ko i na in di vi du al nom ni vou. Za ne ma ru je se gru pa ci ja sta nov ni {tva ko ja je zna ~a jan hu ma ni re surs i to je eko nom ski neo prav da no, kraj we ne hu ma no i pro tiv u stav no. Kr {e se osnov na qud ska pra va, ti qu di se na sil no gu ra ju u so ci jal nu se gre ga ci ju i izo la ci ju, ~i me im se na ru {a va so ci jal na i zdrav stve na si gur nost. Da nas je oko 50 od sto pri ma la ca nov ~a ne so ci jal ne po mo }i rad no spo sob no sta nov ni {tvo. Ne ma iz la ska iz kri ze u na {oj ze mqi bez sna `nog raz vo ja eko no mi je i ak ti vi ra wa svih ras po lo i `vih re sur sa, a dru gi zna ~a jan ko rak je kon ti nu i ra ni rad na po di za wu sve sti {i ro ke jav no sti o fe no me nu i po sle di ca ma dis kri mi na ci je sta rih kao i osna ì va we sa mih sta ri jih da je pre ven ti ra ju. Ona je i na re gi o nal noj kon fe ren ci ji o sta ri ma, ko ja je odr à na pro {le ne de qe u Sa ra je vu, go vo ri la o si ro ma {tvu i so ci jal noj is kqu ~e no sti sta ri jih u Sr bi ji, jo{ jed nom is ti ~u }i da se si ro ma {ni sta ri ji qu di ov de ne mo gu oslo ni ti na dr à vu da im po mog ne, mno gi od wih ne mo gu ra ~u na ti ni na po dr {ku po ro di ce, da su vi {e stru ko so ci jal no is kqu ~e ni i da to za po sle di cu ima da su lo {i jeg zdrav stve nog sta wa od vr {wa ka u ze mqa ma re gi o na. Pod se ti la je i na to da je iz me we nim Za ko nom o so ci jal noj za {ti ti deo sta rih do bio so ci jal nu po mo} za rad no ne spo sob ne, ali da i po red to ga ve li ki broj wih ì vi u du bo kom si ro ma {tvu. Q. Male{evi}

PRVA GODI[WICA DNEVNOG CENTRA U ÔKI: Dnev ni cen tar za de cu ome te nu u raz vo ju u Pred {kol skoj usta no vi „Ra dost” u ô ki obe le ìo je pr vu go di {wi cu ra da ma ni fe sta ci jom „Dan otvo re nih vra ta”, u okvi ru ko je je za in te re so va ni ma omo gu }e no da po se te ma li {a ne i vas pi ta ~e i pri dru è im se u igri i dru è wu. De ci sa smet wa ma u raz vo ju s pod ru~ ja ~o kan ske op {ti ne u okvi ru pro jek ta „Part ner stvo kroz Sr bi ju” omo gu }e no je da se dru è sa svo jim vr {wa ci ma, u~e i igra ju kroz po seb no osmi {qen pro gram, ra di o ni ce i igri ce, uz po dr {ku stru~ nih li ca i vo lon te ra. Me na yer ka pro jek ta za od no se s jav no {}u Marija Muti} iz ja vi la je da su for mi ra wem Dnev nog cen tra omo gu }e ni kva li tet ni ji uslo vi ì vo ta i in te gra ci ja de ce sa smet wa ma u raz vo ju, de ce s in va li di te tom i de ce s po re me }a ji ma u po na {a wu. Pro je kat „Part ner stvo kroz Sr bi ju“ se re a li zu je kroz sa rad wu i raz me nu is ku sta va u ra du s tom ka te go ri jom de ce u op {ti na ma ô ka, No vi Kne è vac, To po la i Ze mun, u ko ji ma se u oform qe nim cen tri ma po boq {a va ju uslo vi ì vo ta de ce sa smet wa ma u raz vo ju. Kroz za jed ni~ ku ne gu i bri gu wi ho vih po ro di ca, pro fe si o na la ca, usta no va iz obla sti so ci jal ne za {ti te i lo kal nih za jed ni ca u ko ji ma ì ve, zna ~aj no se do pri no si wi ho vom obra zo va wu, raz vo ju i ukqu ~i va wu u za jed ni cu. Pro je kat je deo ini ci ja ti ve „Bo qi smo za jed no”, u ko ji je ukqu ~e na 41 op {ti na u Sr bi ji s ci qem po kre ta wa no vih uslu ga za de cu sa smet wa ma u raz vo ju, ko ju za jed ni~ ki spro vo de Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke i Kan ce la ri ja UNI CEF-a u Sr bi ji, a re a li zu je se do na ci jom De le ga ci je Evrop ske uni je. M. Mitrovi}

Za pe kla zve zda, a je dva da je de set sa ti. Uli ca pra zna, nig de ì ve du {e. Ni ba ba Div na ne se di pred ku }om, a ona je do sko ra stal no bi la na po qu pa sve ~e ka ko }e da pro |e da po raz go va ra s wom ko ju re~. Sad se sve ì vo za vu klo u ’la do vi nu. Al’, kad na te ra mu ka – mo ra se na po qe. Eto, de da Mi lo van ù ri, sve se sa pli }e, da stig ne do ma le pro dav ni ce na pe ri fe ri ji le pe va ro {i i, u po la gla sa, psu je è nu {to se ra ni je ni je se ti la da joj tre ba sir }e ta za sa la tu. Znoj mu ve} ro si ~e lo is pod oba ve znog {e {i ra, a cur ka i niz le |a. Br è-bo qe pre |e put pa po red igra li {ta do vra ta rad we. Kad otud iz la zi we gov is pi snik, Pe ra, sta ri tr go vac. „Gde si, Pe ro?“ „A evo me, bio da ku pim so ka za unu ke i jed nu ’kr ma ~u’ piv ca za ze ta i me ne. Tre ba }e.“ „Ako, ako.“ „A ti?“ „Za bo ra vi la ona mo ja ne ke {pe ci je pa...“ Uto, iz rad we iz la zi i ba ba Jul ka.

oki {a, al’ do tle je ku ku ruz ve} u am ba ru, gro `|e je ob ra no, ì to po se ja no pa se sa mo ~e ka ju mra ze vi da se ko qu svi we. Ovo sad ne ma ni ka kve me re.“ „Ne ma, bo ga mi. Sve se pre met nu lo. [to ka è{ – ne ma re da. Sad il’ je ja ko ’lad no il’ je ja ka vru }i na. Iz gu bi lo se i pro le }e i je sen. Da nas si u jak ni, zi ma je, du va ve tar a su tra – pra vo u krat ke ru ka ve, da se ugu {i{ od vru }i ne. O~as po sla se pro me ni. Ne ma vi {e sre di ne.“ „I na rod ti je ta kav po stao. Svi bi ne {to na br zi nu. Od ma’ da su bo ga ti, dok lu pi{ dlan o dlan. Ko ima, tom se pre si pa, ko ne ma, {u paq mu nos bez kra ja. Ima ih {to ne ra du a bo ga ti su, dru gi ra du a ne ma ju ni {ta, ne do bi ja ju pla tu, a ono {to do bi ju je dva da je do sta za hra nu.“ „Ra ni je se bar zna lo: ide{ u {ko lu, od slu ì{ voj sku, za po sli{ se, oè ni{, iz ro di{ de cu. Sad je sve na o pa ko. Xa ba ti {ko la ako ne ma{ ne kog svog da te za po sli. Eno kom {i jin ma li – ma ni je vi {e ni ma li,

Eto, de da Mi lo van ù ri, sve se sa pli }e, da stig ne do ma le pro dav ni ce na pe ri fe ri ji le pe va ro {i i, u po la gla sa, psu je è nu {to se ra ni je ni je se ti la da joj tre ba sir }e za sa la tu „Ju, pre se ~e me. [ta sto ji te na vra ta? Ne mo è ~o vek da izi |e ka ko tre ba.“ Pre ne go {to bi lo ko od pro zva nih stig ne da od go vo ri, iz nu tra se za ~u je: „Za tva raj ta vra ta. Kli ma ra di. E ka kvi ste, k’o da ste se na wi vi ro di li.“ Ba ba Jul ka se sklo ni s ula za i za tvo ri ga. „Mno go pr ga va ova pro da va ~i ca. Mno go. Sa mo vi ~e. Ta uju tru mr zi ceo svet, a po sle pod ne i sa mu se be.“ „Pa {to do la zi{ kad je takva?“ „Da le ko mi ona dru ga sa mo u slu ga. Ko da ide po ovoj vru}i ni? Vi di{ da go ri i nebo i ze mqa.“ „Ako je ta ko, on dak bu di fi na i za tva raj vra ta.“ „Ka ko da za tvo rim kad ste vas dvo ji ca sta li tu, na sred pu ta, k’o dve za lud ne ba be. Aj de mi ~i te se, ne mam ja vre me na da se s va ma na ga wam.“ „Ma, ti i da ’o}e{ – ne bi’ mi ’te li s to bom.“ Ba ba Jul ka pro mr mqa ne {to se bi pod ma ra mu i ode, a za lud ne mu {ke ba be se sklo ne u tan ku ’la do vi nu kri vog ba gre ma da pro di va ne jo{ ne ku. „Iz go re sve. Ka ù na te le vi zi ji jo{ do kra ja ne de qe ova ko. Skroz ne nor mal no vre me. Ra ni je ni je bi lo ta ko. Znao se red: zi mi ’lad no, u pro le }e le po, le ti to plo ta man kol’ko mo è{ da is tr pi{. Za pe ~e par da na ta mo u av gu stu, oko è tve, i to je to. Je sen le pa dok ne

si gur no je pre gur’o tri de se tu – za vr {io ne ki ar he o lo {ki fa kul tet, s tim mo è da ra di u mu ze ju ili da is ko pa va po ata ri ma, i go di na ma ne ma po sla. Kad je po sled wi put bio na Bi rou, ka è mu ona slu `be ni ca da bi bi lo naj bo qe da se pre kva li fi ku je. ’U {ta?’, pi ta mo mak, a ona }e ’u dr vo de qu, to se sad tra ì’. Da je ’teo da bu de te sar ili sto lar, ni je mor’o to li ke {ko le da za vr {i. I {ta }e sad? Ni je vi {e ni mlad, ni je è wen, za vi si od ro di te qa – mo ra }e da upi {e taj kurs a s onom di plo mom mo è da se sli ka.“ „Ako ima pa re da pla ti sli ka we, je l’ da? Ni ka kva mu vaj da od te {ko le. Bo qe da je ne {to {ver cov’o ili da se ba rem upis’o u ne ku stran ku. On da bi bi lo ka kve vaj de. Vi di{ ka ko je kod wih. Pr vo je bi lo hit no da se gla sa za sva me sta, kao da se u{te di, da sve bu de br è go to vo jer vi {e ne sme da se ~e ka, a sad ima ju vre me na dok se ne na go de ko }e kol’ko da do bi je. [ta ih bri ga {to svi pro pa do smo? Sad su opet do {le wi ho ve ~e ti ri go di ne ca re va wa. Eh, te {ko si ga na ma... Ne go, odoh ja dok se ba ba jo{ ni je na qu ti la. Ako po~ ne da vi ~e, ne ma di da po beg nem, svu da je vru }i na, i u {u pi, i pod am ba rom i u ba {ti. Za to mo ram da slu {am.“ „Idem i ja. Ni kod me ne ni je bo qe. A zna{ ka ko ka ù: ko ga je mo li ti – ni je ga qu ti ti.“ Ilija Baki}

crna hronika

petak22.jun2012.

DVO JE OSUM WI ^E NIH UHAP[ENO U SEN TI

Prevara te{ka tri miliona Po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti od re |e no je Ati li G. (32) iz Bo ga ra {a i Jo `e fu S. (27) iz Sen te zbog sum we da su po ~i ni li pre va ru u iz no su od oko tri mi li o na di na ra, na {te tu li ca iz Tre {wev ca. Oni su obe }a wem da }e mu obez be di ti po vo qan kre dit, o{te }e nog do ve li u za blu du da im na osno vu na vod nih tro {ko va oko re a li za ci je kre di ta is pla ti tri mi li o na di na ra. Oni su ju ~e s kri vi~ nom pri ja vom pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. M. Mr.

PRO CES MI LO [E VI ]E VIM BRA NI O CI MA U SLU ^A JU „VI LA MIR“

Na red stigli dokazi odbrane S ko je su stra ne ogra de vi le “Mir” 30. i 31. mar ta 2001. go di ne, po sled wih da na bo rav ka u woj biv {eg pred sed ni ka dr à ve Slo bo da na Mi lo {e vi }a, bi li „do bri“ ili „lo {i mom ci“ – u dvo r i { tu – we g o v o obez be |e we i „na rod ne stra è“, ili na uli ci – gru pa na o ru à nih mu {ka ra ca s cr nim naj lon ~a ra pa ma pre ko li ca?

vi lu ’Mir’ do {li da bi pred sed ni ka Mi lo {e vi }a za {ti ti li svo jim te li ma jer im je bi la ~ast da bu du uz we ga i ni ko od gra |a na u na rod noj stra `i ni je imao ni ka kvo oru` je”. Za na sta vak su |e wa, za ka zan za 14. sep tem bar, na ja vqe no je iz vo |e we do ka za od bra ne. Bje li ca i Ze ~e vi}, kao i Vu ~i ni}, uglav nom su pred lo `i li

dnevnik

c m y

SPE CI JAL NI SUD U BE O GRA DU O IZ LA SKU JSO NA ULI CU NO VEM BRA 2001.

Pripremno ro~i{te biv{im „beretkama” 10. jula Spe ci jal ni sud u Be o gra du za ka zao je za 10. jul pri prem no ro ~i {te osmo ri ci biv {ih pri pad ni ka sa da ras for mi ra ne Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je, po op tu `ni ci po dig nu toj pre tri me se ca, ko ja ih po vo dom ~u ve nog iz la ska JSO-a na uli cu po ~et kom no vem bra 2001. go di ne, sum wi ~i za „u~e {}e u or ga ni zo va wu po bu ne i te re ti za kri vi~ no de lo oru à ne po bu ne“. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, bu du }i da pri su stvo pri prem nom ro ~i {tu ni je oba ve zno, u ju lu se na op tu è ni~ koj klu pi Spe ci jal nog su da ve ro vat no ne }e po ja vi ti op tu è ni biv {i ko man dan ti JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Du {an Ma ri ~i}, te biv {i po mo} nik ko man dan ta Zve zdan Jo va no vi} ko ji su u „za tvo ru u za tvo ru“ po à re va~ ke „Za be le„ na iz dr à va wu ka zni po 40 go di na za tvo ra na ko je su osu |e ni po op tu `ba ma za naj te à kri vi~ na de la. Po in for ma ci ja ma na {eg li sta, po je di ni od ove tro ji ce ni to kom is tra ge ni su è le li da da ju is ka ze.

Op tu `ni com su ob u hva }e ni i okri vqe ni: Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Vla di mir Po ti} i Dra gi {a Ra di}, ko ji su, od hap {e wa u sep tem bru pro {le go di ne, u pri tvo ru, a ta me ra im je pro du è na i pre ne ko li ko da na sud skim re {e wem. Ina ~e, svi okri vqe ni su to kom is tra ge ne gi ra li sve op tu `be. Pri prem nom ro ~i {tu ve ro vat no ne }e pri su stvo va ti ni op tu è ni Ve se lin Le ~i}, biv {i ofi cir za bez bed nost i po mo} nik na ~el ni ka DB-a za pi ta wa bez bed no sti u je di ni ci. Raz log je, ka è Le ~i }ev bra ni lac advo kat Ra di {a Ro ski}, sa mo to {to je pri prem no ro ~i {te na ko jem se Tu ì la {tvo i od bra na iz ja {wa va ju o ~i we ni ca ma i do ka zi ma, ru tin ski po stu pak pred vi |en da bi se ra ci o na li zo vao glav ni. Mo è se o~e ki va ti da }e se od re |e ni broj do ka za iz ve de nih u is tra zi, po put sve do ~e wa ne ka da {weg mi ni stra po li ci je Du {a na Mi haj lo vi }a, biv {ih ~el ni ka DB-a Go ra na Pe tro vi }a i Zo ra na

Pripadnici JSO kod Centra „Sava”

Mi ja to vi }a, iz ve {taj ko mi si je iz 2001. ko ja se ba vi la utvr |i va wem ~i we ni ca o pred met nom do ga |a ju i dru gi, na }i na li sta ma do ka znih pred lo ga i Tu `i la {tva i ob ra ne. – Mo ra se pri zna ti da to kom is tra `nog po stup ka is tra `ni su di ja ni je imao ni ka kav ani mo zi tet pre ma do ka znim pred lo zi ma

od bra ne. Na rav no, Tu `i la {tvo }e do ka ze ce ni ti na svoj na ~in, a od bra na na svoj. Me |u tim, ne ma ni ~eg no vog, ni jed ne no ve ~i we ni ce u od no su na 2001. go di nu, kad je ta da {wa vla da oce ni la da je pred met ni do ga |aj mi ran pro test, a ne kri vi~ no prav ni do ga |aj. Ima sa mo na knad na pa met – ka `e advo kat Ra di {a Ro ski}. J. J.

SR BI JA U AME RI^ KOM IZ VE [TA JU O TR GO VI NI QU DI MA

Trafiking radi prostitucije i prinudnog rada Ko se krije ispod maski?

[ta je bio po vod da se po li caj ci, ako su qu di pod cr nim ~a r a p a m a bi l i pri p ad n i c i MUP-a, ta ko ka mu fli ra ju za ak ci ju hap {e wa Mi lo {e vi }a? Po sto ji li trag o iden ti te tu ma ski ra nih ~a ra pa ma i, ako eve nu tal no ni su po li caj ci, za {to su na o ru `a ni po ku {a va li da pre s ko ~ e ogra d u vi l e „Mir“? To su za pro ces, ko ji se u slu ~ a j u po z na t om kao „vi l a Mir“ vo di pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du, te meq -

do ka ze ve za ne za na vo de svo jih od bra na „da su se kri ti~ ne ve ~e ri is pred vi le ’Mir’ pod ~a ra p a m a kri l i pri p ad n i c i ‘sur ~ in s ko-ze m un s kog kla na‘, ko ji su kao lov ci na uce ne na me ra va li da se do ~e pa ju Mi lo {e vi }a“. Broj ne do ka ze pred lo `io je Bo go qub Bje li ca, ko ji tvr di da je “ne spor no sa mo da su u no }i iz me |u 30. i 31. mar ta 2001, pre ma vi li ’Mir’, ne ma li broj pro jek ti la is pa li li qu di pod ~a ra pa ma dok su po ku {a va li

Sa slu {a ti Si mo vi }a i Ka li ni }a Ze ~e vi} je pred lo ìo da se od Spe ci jal nog su da za tra è tran skrip ti sa su |e wa u pred me tu „ze mun ski klan“, kad je pro ~i tan is kaz sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }a – Vu ka, a da bi se vi de lo da li je even tu al no po mi wao pri pad ni ke „sur ~in sko-ze mun skog kla na” kao li ca ko ja su se u no }i 30. na 31. mart 2001. kri la pod ~a ra pa ma is pred vi le „Mir”. „Na okol no sti u~e {}a ’sur ~in ca’ i ’ze mu na ca’ u na pa du na vi lu ’Mir’ i po ku {a ju kid na po va wa pred sed ni ka Slo bo da na Mi lo {e vi }a sa slu {a ti pri tvo re ni ke i ne ka da {we pri pad ni ke ’ze mun skog kla na’ bra }u Mi lo {a i Alek san dra Si mo vi }a i Sret ka Ka li ni }a„, pred la è u pod ne sku Rat ko Ze ~e vi}. na pi ta wa ko ja je po sle pr ve fa ze do ka znog po stup ka is ta kla od bra na okri vqe nih, biv {ih vi s o k ih funk c i o n e r a SPS-a Bo g o q u b a Bje l i c e i Rat ka Ze ~e vi }a, te s wi ma sa o kri vqe nog Si ni {e Vu ~i ni }a, u~e sni ka „na rod ne stra è“ u dvo ri {tu vi le „Mir“. Wih op tu ` ni c a sum w i ~ i u ve z i s okol no sti ma na vod ne puc wa ve iz va tre nog oru` ja pre ma uli ci u no }i iz me |u 30. i 31 mar ta 2001, {to sva tro ji ca okri vqe nih ap so lut no od ba cu ju, a Ze ~e vi} tvr di da te ve ~e ri ni je ni bio u vi li. Okri vqe ni ener gi~ no is ti ~u da su “u~e sni ci na rod ne stra è bi li go lo ru ki ì vi {tit Mi lo {e vi }u od po ten ci jal nih kid na pe ra”. Na jun skom ro ~i {tu glav nog pre tre sa sa slu {an je ve li ki broj sve do ka pred lo è nih u op tu `ni ci, kao i onih ko je je sud po zvao po slu `be noj du `no sti. De se ti na sve do ka, ta ko |e u~e sni ci „na rod ne stra è“ kra jem mar ta 2001, iz ne li su iden ti~ ne tvrd we „da su u

da pre sko ~e ogra du, te ba ci li ru~ ne bom be na pri jav ni cu i, po red osta lih, po seb no ugro zi li ì vo ta de ùr nih rad ni ka u pri jav ni ci Vo ji sla va Vu ~i ni }a i Dra gu ti na Mi lo va no vi }a“. Bje li ca i Ze ~e vi} su pred lo ì li niz do ka za da bi se, ka ko obra zla ù, od go net nu la mi ste ri ja o iden ti te tu na o ru à nih oso ba pod ~a ra pa ma. Ta ko |e, i Ze ~e vi} i Bje li ca su pred lo ì li za sve do ke pu kov ni ka MUP-a Sr bi je Mi o dra ga Vu ko vi }a, ko ji je 2001. bio po mo} nik na ~el ni ka UB POK-a i ta da {weg mi ni stra po li ci je Du {a na Mi haj lo vi }a, a me |u do ka znim pred lo zi ma su i de lo vi wi ho vih me mo ar skih kwi ga u ko ji ma po mi wu do ga |a je oko vi le „Mir„. Ne ko li ko do ka za je pred lo è no i u ve zi s tvrd wa ma od bra ne da je vi la „Mir„, kao re zi d en c i j al n a, bi l a u po s e d u ta da {we dr à ve SRJ, te da su ceo kom pleks – dvo ri {te s ne ko l i k o slu ` be n ih obje k a t a, obez be |i va li pri pad ni ci Gar dij ske bri ga de. J. J.

U po sled wem iz ve {ta ju Stejt di part men ta o tra fi kin gu na glo bal nom ni vou za Sr bi ju je na ve de no da je ze mqa po re kla, tran zi ta i de sti na ci je za mu {kar ce, è ne i de cu ko ji ma se tr gu je ra di pri nud ne pro sti tu ci je i pri nud nog ra da, ukqu ~u ju }i i pri nud ni rad u ku }i. Ka ko je na ve de no u iz ve {ta ju, è ne i de voj ~i ce iz Sr bi je naj vi {e se eks plo a ti {u u sek su al noj in du stri ji, dok su mu {kar ci i de ~a ci uglav nom `r tve pri nud nog ra da. Osim to ga, na ve de no je da su dr à vqa ni Sr bi je `r tve pri nud nog ra da i u dru gim ze mqa ma, a isto vre me no za be le è ni su slu ~a je vi dr à vqa na Cr ne Go re, BiH, Ukra ji ne, Mol da vi je, Al ba ni je, Tur ske, Slo ve ni je, Ru si je i Austri je ko ji su `r tve sek su al ne i rad ne eks plo a ta ci je u Sr bi ji. U Sr bi ji je to kom 2011. go di ne za be le èn po rast bro ja `r ta va rad ne eks plo a ta ci je, dok su de ca, ukqu ~u ju }i i rom sku, i da qe iz lo è na ko mer ci jal noj sek su al noj eks plo a ta ci ji, slu è wu dok su u pri nud nom bra ku ili su pri mo ra na na uli~ nu pro {wu. U iz ve {ta ju Stejt di part men ta sto ji da Vla da Sr bi je jo{ uvek ne is pu wa va mi ni mum stan dar da za su zbi ja we tr go vi ne qu di ma, ali da ~i ni zna ~aj ne ko ra ke po tom pi ta wu. Kao po zi tiv ni ko ra ci is tak nu to je to {to je Sr bi ja od lu~ no go ni la tr gov ce qu di ma, po ve }a la sto pu osu |i va wa za po ~i ni o ce tog kri vi~ nog de la i spro ve la ne ke ino va tiv ne pre ven tiv ne an ti tra fi king ak tiv no sti u to ku pro {le go di ne. Osim to ga, ka è se da je Vla da Sr bi je pred u ze la ko ra ke da bi tran sfor mi sa la i in sti tu ci o na li zo va la za {ti tu `r ta va u 2011, kroz na sta vak ra da na in te gra ci ji za {ti te `r ta va, ukqu ~u ju }i mu {kar ce i de cu, u po sto je }i na ci o nal ni si stem so ci jal ne za {ti te.

To se po seb no od no si na obez be |i va we no vog objek ta i sred sta va za osni va we sa mo stal ne na ci o nal ne slu `be za du `e ne za ur gent no zbri wa va we stra nih i do ma }ih `r ta va tr go vi ne qu di ma. Ta ko |e, to kom pret hod ne go di ne Sr bi ja je iden ti fi ko va la zna ~aj no ve }i boj `r ta va tr go vi ne

qu di ma u od no su na osta le dr à ve u bal kan skom re gi o nu i po spe {i la ot kri va we pri nud nog ra da. Ipak, u iz ve {ta ju se ka è da srp ska vla da mo ra da na sta vi ak tiv no sti ka us po sta vqa wu efekt ni je iden ti fi ka ci je `r ta va tr go vi ne qu di ma. Is ti ~e se i da so ci jal ni rad ni ci, ko ji ima ju kqu~ nu ulo gu na te re nu, mo ra ju pro }i do dat ne tre nin ge da bi se raz vi li ka pa ci te ti za iden ti fi ka ci ju i pru à we spe ci ja li zo va ne psi ho lo {ke po mo }i `r tva ma. Jed na od pre po ru ka Sr bi ji je da se omo gu }i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma s du go go di {wim is ku stvom pru à wa po mo }i `r tva ma tr go vi ne qu di ma da se ukqu ~e i in te gri {u u si stem di rekt ne po mo }i `r tva ma. Stru~ wa ci Stejt di part men ta, ko ji su sa ~i ni li iz ve {taj, sma tra ju da je u Sr bi ji neo p hod no im ple men ti ra ti te ku }e prav ne re for me da bi se obez be di la in sti tu ci o na li zo va na po dr {ka `r tva ma u to ku sud skih po stu pa ka, da se `r -

tva ma sek su al ne eks plo a ta ci je ne bi su di lo za pro sti tu ci ju kao i da `r tve ne bu du pri tva ra ne ili ka `wa va ne za kri vi~ na de la ko ji su di rek tan re zul tat tra fi kin ga. Od na {e dr `a ve se o~e ku je da pod stak ne usva ja we mo de la me |u a gen cij skih ti mo va na lo kal nom ni vou, za tim us po sta vqa we mul ti -

Vla da je na pra vi la na crt pro to ko la o po stu pa wu sa `r tva ma u ju nu 2011. i for mal no ga usvo ji la u ma tru 2012. go di ne na kon du `eg pe ri o da kon sul ta ci ja, a u na po ru da se una pre di i in sti tu ci o na li zu je tret man `r ta va i sve do ka u sud skim po stup ci ma. Me |u tim, do ma }i stru~ wa ci iz ra zi li su za bri nu tost da ne ke su di je po ka zu ju ne do voq no raz u me va we tr go vi ne qu di ma i za be le `i li su slu ~a je ve se kun dar ne vik ti mi za ci je `r ta va u to ku sud skih po stu pa ka. Po ne vla di noj or ga ni za ci ji ko ja je pra ti la su |e wa, jo{ uvek ima slu ~a je va za stra {i va wa `r ta va od wi ho vih tr go va ca u su du. Iako su do vi mo gu pred u ze ti me re za {ti te `r ta va kroz do zvo qa va we vi deo-sve do ~e wa ili pri pre mqe nih iz ja va, te me re se ret ko ko ri ste u prak si.

Osu |e no 47 tr go va ca be lim ro bqem To kom 2011. go di ne u Sr bi ji je spro ve de no kri vi~ no go we we u 36 pred me ta, od ko jih 27 za tr go vi nu qu di ma u ci qu sek su al ne eks plo a ta ci je i de vet u ci qu rad ne eks plo a ta ci je. Za ova de la ukup no je osum wi ~e no 68 oso ba, dok je u 2010. za be le è no kri vi~ no go we we u 47 kri vi~ nih pred me ta u ko je je bi lo ukqu ~e no 99 op tu è nih. Su do vi su osu di li 47 tr go va ca qu di ma u 2011, {to pred sta vqa po rast u od no su na 36 osu |e nih u 2010. go di ni. Du ì ne ka zni osu |e nih tr go va ca qu di ma kre }u se od {est me se ci do de set go di na za tvo ra. di sci pli nar nog pri stu pa ob ra di slu ~a je va tr go vi ne qu di ma kao i ime no va we na ci o nal nog an ti tra fi king ko or di na to ra s pu nim rad nim vre me nom. Vla di na slu `ba za za {ti tu `r ta va iden ti fi ko va la je 88 `r ta va tr go vi ne qu di ma u 2011. u po re |e wu s 89 `r ta va iden ti fi ko va nih 2010. Slu `ba je upu ti la 39 `r ta va ko je su za tra ì le po mo} ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je pru à ju po mo}, dok su dr àv ni or ga ni obez be di li dru ge vi do ve po mo }i `r tva ma tr go vi ne qu di ma.

Ne vla di ne or ga ni za ci je i da qe iz ve {ta va ju o ne u spe hu vla sti da pre po zna ju ne ke od `r ta va tr go vi ne qu di ma, {to u ne kim slu ~a je vi ma za po sle di cu ima pri tva ra we, za tva ra we i dru ge vr ste ka `wa va wa `r ta va, pa ~ak i su |e we za pro tiv za ko ni te rad we ko je su di rekt na po sle di ca tr go vi ne qu di ma. U iz ve {ta ju o rad noj eks plo a ta ci ju u 2011. go di ni, na osno vu slu ~a je va iz pret hod nih go di na, po mi wu se `r tve ko je su po sla te u za tvor na osno vu ne le gal nog bo rav ka u Sr bi ji. N. Per ko vi}

NA RE LA CI JI NI[–PRO KU PQE

Ubijen u {inobusu Po li cij ska upra va u Ni {u li {i la je slo bo de S. \. (43) i od re |e na mu je me ra za dr `a va wa do 48 sa ti zbog sum we da je prek s i n o} u {i n o b u s u na re l a c i j i Ni{–Pro ku pqe iz vr {io ubi stvo. – S. \. je pe sni ca ma usmr tio V. M. (54) u {i no bu su na re la ci ji Ni{–Pro ku pqe,

kod `e le zni~ ke sta ni ce u se lu Do qe vac – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka po li cij ske upra ve u Ni {u Li di ja Pa vlo vi}. Ona je ka za la da je S. \. od mah li {en slo bo de i da mu je od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 sa ti, na kon ~e ga }e bi ti pre dat is tra `nom su di ji na da qe po stu pa we.

Ne sre }a se do go di la prek si no} oko 19 ~a s o v a u {i n o b u s u na re l a c i j i Ni{–Pro ku pqe ka da je do {lo do tu ~e iz me |u put ni ka S. \. i V. M., pri ~e mu je osum wi ~e ni S. \. pe sni ca ma uda rao V. M. po gla vi i usmr tio ga na li cu me sta.

crna hronika

dnevnik HA VA RI JA NA TRAN SFOR MA TO RU U STA ROJ PA ZO VI

Zbog kra |e opre me pet na se qa bez stru je Zbog kra |e ba kar ne u`a di, do {lo je do ha va ri je tran sfor ma to ra i pod ru~ je Sta re Pa zo ve ni je ima lo stru je, sa op {ti la je ju ~e „Elek tro voj vo di na„. Po se ~e no od za {tit nog i rad nog uze mqe wa im dva de se tak u`a di, te su bez stru je ju ~e ne ko vre me bi li Sta ra Pa zo va, Sta ri i No vi Ba nov ci, Voj ka i Kr we {ev ci. Kvar je u pot pu no sti ot klo wen to kom pre po dne va, pi {e u sa op {te wu.

„Elek tro voj vo di na„ je po no vo upo zo ri la na opa snost od kra |e elek tro e ner get ske opre me i za tra ì la naj o {tri je me re pro tiv kra dqi va ca i za {ti tu elek tro e ner get skih obje ka ta. „Ova po {ast, ko ja osim {te te na ener get skim po stro je wi ma mo è ima ti po sle di ce i po snab de va we obje ka ta vi tal nih za ì vot gra |a na i pri vre de, ovaj put je na ru {i la nor ma lan ì vot pet na se qe nih me sta”, uka zu je se u sa op {te wu.

PRO CES PRO TIV MI HA QA KER TE SA U SLU ^A JU BI TU MEN

Osta ju i op tu `ba i tu ì lac „Pra vo je tu ì o ca da iz me ni op tu `ni cu u to ku po stup ka, a {to je u kon kret nom slu ~a ju u~i we no u skla du s na la zom i mi {qe wem ve {ta ka eko nom sko-fi nan sij ske stru ke„, pi {e u re {e wu Dr àv nog ve }a tu ì la ca ko jim je zah tev od bra ne za iz u ze }e re pu bli~ kog tu ì o ca u pred me tu osnov nog jav nog tu ì o ca u Su bo ti ci pro tiv biv {eg di rek to ra SUC-a Mi ha qa Ker te sa u „slu ~a ju bi tu men“ iz 2000. go di ne od bi jen kao neo sno van.

Mi haq Ker tes

Osta je op tu `ba pro tiv Ker te sa da je 5. sep tem bra 2000. dve ci ster ne bi tu me na, pri sti gle na Ca ri nu kao evrop ska do na ci ja Su bo ti ci, vred na 21.070 ne ma~ kih mar ka, za po prav ku grad skih sa o bra }aj ni ca, upu tio da bu de ugra |en u za vr {e tak no vog no vo sad skog Mo sta slo bo de, na kon {to je pret hod ni sru {en u NA TO-ovom bom bar do va wu Sr bi je 1999. go di ne. Ina ~e, Ke re te so va od bra na je ni zom zah te va za iz u ze }e tu `i la ca u „slu ~a ju bi tu men“, za pra vo, ospo ra va la iz me ne op tu `ni ce ko ji ma je, ka ko na vo de, 2010. go di ne kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja iz ob li ka ve za nog za za ko nom pred vi |e nu po ten ci jal nu {te tu do iz no sa od 450.000 di na ra i ka znu do pet go di na za tvo ra, pre kva li fi ko va no na ob lik pre ko tog iz no sa.

Od bra na tvr di da je „to kom 2010, ne po sred no pre na stu pa wa za sta re do ta da {we kva li fi ka ci je de la ve za ne za po ten ci jal nu {te tu od 121.000 di na ra, kao pro tiv vred nost 21.070 ne ma~ kih ma ra ka po zva ni~ nom kur su, op tu `ni ca iz me we na ta ko {to je opre de qen no vi iz nos od 630.000 di na ra, pri me nom uli~ nog kur sa mar ke“. Advo kat od bra ne Pre drag Mi lo van ~e vi} po ten ci ra da po sti mu la tiv nom kur su di nar ska pro tiv vred nost bi tu me na iz no si 421.402 di na ra. Od bra na na vo di da je za ob lik kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja ko ji se mo è kva li fi ko va ti na osno vu di nar ske pro tiv vred no sti bi tu me na, „bi lo po zva ni~ nom kur su mar ke, bi lo po sti mu la tiv nom NBS-a, na stu pi la ap so lut na za sta re lost kri vi~ nog go we wa 5. sep tem bra 2010. go di ne“. Advo kat Mi lo van ~e vi} je po vo dom pro me ne kva li fi ka ci je de la „pre ma vred no sti bi tu me na od 611.033 di na ra pri me nom uli~ nog kur sa“, u zah te vi ma za iz u ze }e iz neo „da po sto je okol no sti ko je iza zi va ju sum wu u ne pri stra snost tu ì o ca i da je kva li fi ka ci ja iz me we na sa mo da bi bio na sta vqen kri vi~ ni pro gon“. To su sta vo vi ko ji ma je od bra na obra zlo ì la zah tev za iz u ze }e po stu pa ju }eg za me ni ka osnov nog tu ì o ca u Su bo ti ci, a sa dr à ni su i u svim na red nim zah te vi ma ko ji su se od no si li na iz u ze }e tu ì la ca po hi je rar hi ji Na kon {to je o zah te vi ma ne ga tiv no od lu ~e no ta ko {to su od ba ~e ni, usle dio je Mi lo van ~e vi }ev zah tev i za iz u ze }e re pu bli~ kog tu ì o ca Za gor ke Do lo vac. O tom zah te vu je ne dav no od lu ~i lo Dr àv no ve }e tu ì la ca i re {e wem ga od bi lo, utvr div {i da je neo sno van. Pro tiv re {e wa DVT-a ni je do zvo qe na àl ba. J. J.

VI [I SUD U BE O GRA DU

Su |e we Go lu bo vi }u u sep tem bru Po ~e tak po no vqe nog su |e wa Alek san dru Kri sti ja nu Go lu bo vi }u i tro ji ci we go vih sa rad ni ka zbog tr go vi ne dro gom na pod ru~ ju No vog Pa za ra i Be o gra da ju ~e je od lo èn za 13. sep tem bar. Su |e we je od lo è no na zah tev Go lu bo vi }e vog advo ka ta Ni ko le To do ro vi }a, ko ji je dva de se tak mi nu ta pre po ~et ka po stup ka oba ve stio sud da je zbog bo le sti oca iz ne na da mo rao da ot pu tu je iz Be o gra da. Osim Go lu bo vi }a, na op tu è ni~ koj klu pi su i Sa fet Ibro vi}, Mir sad Fu jaq ki} i Fe rat Sken de rov ski i svi su u pri tvo ru. Wi ma je ju ~e uru ~e na iz me we na op tu `ni ca, u ko joj se vi {e kao op tu è ni ne tre ti ra ju Go lu bo vi }e va maj ka Mi lan ka i Uro{ Vu ko vi}, ko ji su od lu kom Ape la ci o nog su da od 22. fe bru a ra pra vo sna `no oslo bo |e ni. Istom od lu kom Ape la ci o nog su da deo pr vo ste pe ne pre su de ko jom su Go lu bo vi} i jo{ tro ji ca we go vih sa rad ni ka osu |e ni na vi {e go di {we ka zne za tvo ra je uki nut i na lo è no je da im se po no vo su di. Uki nu tom pre su dom Go lu bo vi} je bio osu |en na ukup no se dam i po go di na za tvo ra zbog ne do zvo qe nog dr à wa oru` ja i tr go vi ne he ro i nom. Ape la ci o ni sud je, me |u tim, po tvr dio deo pre su de ko jom je osu |en

zbog ne do zvo qe nog dr à wa oru` ja i pra vo sna `no ga osu dio na dve go di ne i tri me se ca za tvo ra, a za dro gu je na lo ìo da se su |e we po no vi jer „pr vo ste pe ni sud ni je dao kom plet nu i de taq nu ana li zu do ka za u po gle du od lu~ nih ~i we ni ca i do ka za, ni ti je iz veo ika kvu oce nu”. Go lu bo vi} je op tu èn da je or ga ni zo vao gru pu ko ja je tr go va la he ro i nom od po ~et ka av gu sta 2009. go di ne do 16. ja nu a ra 2010, ka da je po li ci ja, pri li kom hap {e wa, za ple ni la 125 gra ma he ro i na. Po ~e tak po no vqe nog su |e wa ve} je jed nom od la gan, kra jem ma ja, jer Tu ì la {tvo do ta da ni je ure di lo op tu `ni cu u skla du s od lu kom Ape la ci o nog su da. Alek san dar Kri sti jan Go lu bo vi} je od mla dih da na po znat u kri mi nal nim kru go vi ma, hap {en je vi {e pu ta, iz me |u osta log u ak ci ji „Sa bqa”, a su |e no mu je i kao vo |i kri mi nal ne gru pe ko ja je iz nu di la 15.000 evra od Pe tra Ze ~e vi }a, vla sni ka agen ci je iz Srem ske Mi tro vi ce. Po znat je i po bek stvu iz gr~ kog za tvo ra „Ma lan dri no„, u ko jem je slu ìo ka znu od 14 i po go di na zbog oru à ne pqa~ ke. U pri tvo ru je od hap {e wa 16. ja nu a ra 2010. go di ne. (Ta njug)

petak22.jun2012.

TU @I LA [TVO ZA RAT NE ZLO ^I NE DA NAS SA OP [TA VA RE ZUL TA TE O OT KRI VA WU PO MA GA ^A HA [KIH BE GU NA CA

Ve ka ri}: Raz re {i li smo pi ta we ja ta ka Za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je da }e pi ta we ja ta ka ko ji su po ma ga li ha {kim be gun ci ma da nas bi ti ski nu to s dnev nog re da, po sle kon fe ren ci je za no vi na re ko ju }e odr à ti tu ì lac Vla di mir Vuk ~e vi}. – Mi slim da }e mo bi ti pot pu no ja sni i da tu te mu vi {e ne }e mo ima ti, s ob zi rom

na to da smo ve} du `e ra di li na tom pred me tu i da nas }e mo sa op {ti ti {ta smo ura di li – re kao je Ve ka ri} u iz ja vi Ta nju gu. On je na veo da su in te re so va we za re zul ta te po stu pa ka ko ji se vo de pro tiv po ma ga ~a ha {kih be gu na ca po ka za li i glav ni ha { ki tu ` i l ac Ser` Bra m erc i

Evrop ska uni ja, i do dao da je to pi ta we po ve za no i s pro ce som pri dru `i va wa Sr bi je EU. – Wih in te re su je ko je i ka ko po ma gao ha {kim be gun ci ma. Mi smo to, ma we-vi {e raz re {i li i vi {e de ta qa o to me da nas }e iz ne ti tu `i lac Vuk ~e vi} – re kao je Ve ka ri}.

JU ^E SA HRA WE NI KA DE TI VOJ NE AKA DE MI JE FI LIP MI LO JE VI] I MI LI NA MI LE TI]

Bol za stra da li ma mo è i ka men da spr ì Ka de ti Voj ne aka de mi je Fi lip Mi lo je vi} i Mi li na Mi le ti}, ko ji su stra da li u ne sre }i na in ter vi dov skom po li go nu „Pa su qan ske li va de”, sa hra we ni su ju ~e, uz voj ne po ~a sti, na me snim gro bqi ma. Po ~a snom paq bom po sled wi po zdrav Fi li pu i Mi li ni upu ti li su po ~a sni vo do vi Voj ske Sr bi je. Ka det Fi lip Mi lo je vi} sa hra wen je u se lu Gor wa Tr na va kod To po le. Osim ~la no va po ro di ce, ro |a ka, mno go broj nih me {ta na i ka de ta Voj ne aka de mi je, sa hra ni su pri su stvo va li i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ralpot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} sa sa rad ni ci ma, na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor Mla den Vu ru na, dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne Igor Jo vi ~i}, pred sed nik op {ti ne To po la Dra gan Jo va no vi} i pred stav ni ci lo kal nih vla sti. Pri sut ni su na ope lu za pa li li sve }e, a ka det Voj ne aka de mi je iz re ci to vao je pe smu ko ju je na pi sao za svo je pre mi nu le ko le ge na vo de }i da „bol ko ji ose }a ju mo è i ka men da spr ì“. Na gor wo mi la no va~ kom „Br du mi ra“, Mi li ni nom po sled wem is pra }a ju, uz we ne naj bli è, pri ja te -

Sa hra na Mi li ne Mi le ti}

ti i kaj ma ku s Rud ni ka, ali i po zve zdi ci na ra me nu, ko ju ni si sti gla da is te to vi ra{, iako si `ar ko `e le la – re kla je ka det ki wa Mi qa na Pr sto je vi}, i do da la da }e sve ko le ge Mi nu za u vek pam ti ti po do bro ti. Ka det Fi lip Mi lo je vi} iz se la Gor wa Tr na va kod To po le ro |en je

Re zul ta ti is tra ge sle de }e sed mi ce Vi {i jav ni tu `i lac u Ja go di ni Mi o mir Va si} iz ja vio je ju ~e da je u to ku in ten ziv na is tra ga o ne sre }i na po li go nu „Pa su qan ske li va de”, u ko joj je po gi nu lo dvo je, a ra we no se dam ka de ta Voj ne aka de mi je, i na ja vio da }e to kom sle de }e sed mi ce mo }i da sa op {ti vi {e po da ta ka o toj tra ge di ji. Va si} je re kao Ta nju gu da se u fa zi pret kri vi~ nog po stup ka uzi ma ju iz ja ve od svih ko ji su bi li pri sut ni na tom po li go nu u tre nut ku ne sre }e i da je raz go va rao i s ne ki ma od po vre |e nih ka de ta. On je ka zao da je u to ku sa slu {a we svih ko ji su bi li na „Pa su qan skim li va da ma” u tre nut ku eks plo zi je i da o~e ku je da }e to kom sle de }e sed mi ce taj deo po stup ka bi ti za vr {en. Po we go vim re ~i ma, u to ku su i in ten ziv ne rad we na utvr |i va wu svih osta lih okol no sti ko je su, u po ne de qak, 18. ju na, do ve le do tra ge di je. Va si} je iz ra zio o~e ki va we da }e tek po za vr {et ku tog de la pret kri vi~ nog po stup ka mo }i da iza |e u jav nost s vi {e po da ta ka o toj tra ge di ji.

Je dan ka det pu {ten iz bol ni ce

qe, ko le ge s Aka de mi je i su gra |a ne, pri su stvo vao je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba ge ne ral-ma jor Mi lan Bje li ca, iza sla nik pred sed ni ka Re pu bli ke Mi lo rad Si mi}, kao i vi so ki ofi ci ri Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. – @i ve }e{ u na ma, ma la ba le ri no, u stro ju, na tvo jim omi qe nim me sti ma za iz la zak. Pam ti }e mo te i po {a pu ta wu iz pr ve klu pe do pro zo ra, prin ces krof na ma, pr {u -

1988. go di ne u Kra gu jev cu. Za vr {io je Voj nu gim na zi ju, a Voj nu aka de mi ju upi sao 2007. go di ne, na Sme ru pe {a di je. Ka det ki wa Mi li na Mi le ti} iz Gor weg Mi la nov ca ro |e na je 1989. go di ne u Do bo ju. Za vr {i la je sred wu Eko nom sku {ko lu u Gor wem Mi la nov cu, a Voj nu aka de mi ju upi sa la ta ko |e 2007. go di ne, na Sme ru pe {a di je. Tra ge di ja se do go di la u po ne de qak, u 9.05 sa ti, ka da je je dan od

Zdrav stve no sta we ka de ta Voj ne aka de mi je ko ji se od po vre da na po li go nu „Pa su qan ske li va de” opo ra vqa ju na Voj no me di cin skoj aka de mi ji i da qe je sta bil no, vi dqi vo se opo ra vqa ju, a je dan od wih je pu {ten ku }i. „Je dan od ka de ta, ko ji je zbog za do bi je nih po vre da na voj nom po li go nu ’Pa su qan ske li va de’ le ~en na Kli ni ci VMA za ne u ro hi rur gi ju, ot pu {ten je s bol ni~ kog le ~e wa„, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne. Zdrav stve no sta we pre o sta lih {est ka de ta Voj ne aka de mi je „je i da qe sta bil no, s vi dqi vim zna ko vi ma opo rav ka”, na vo di se u sa op {te wu. ka de ta pro na {ao pro jek til iz auto mat skog ba ca ~a gra na ta to kom re dov nih ak tiv no sti u sklo pu pri pre ma za za vr {nu ve `bu „Di plo mac 2012” ka de ta ~e tvr te go di ne Voj ne aka de mi je. Pri pre me za tu ve `bu su pre ki nu te, ka de ti i ka -

det ki we su se vra ti li u Be o grad, is tra ga o ne sre }i je u to ku, a po na red bi mi ni stra od bra ne, s du `no sti je, do we nog okon ~a wa is tra ge, su spen do va no pet nad le `nih sta re {i na. E. D.

PRED IS TRA @NI PO STU PAK PRO TIV NN LI CA, NO VI NA RA I URED NI KA ME DIJ SKIH KU ]A

Iz ve {ta va we iz de ve de se tih pod lu pom Tu ì la {tva za ratne zlo~ine Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne vo di pred is tra `ni po stu pak pro tiv NN li ca, no vi na ra i ured ni ka po je di nih me dij skih ku }a u Sr bi ji za kri vi~ no de lo po zi va wa ili pod sti ca wa na iz vr {e we kri vi~ nih de la rat nih zlo ~i na, pi {e u do pi su tog tu ì la {tva upu }e nom Ne za vi snom udru è wu no vi na ra Sr bi je. U do pi su, ko ji je pot pi sao tu ì lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi}, Tu ì la {tvo je is ta klo da otva ra we pi ta wa no si la ca ne do zvo qe ne pro pa gan de ni je u su prot no sti s ostva ri va wem qud skog pra va na slo bo du mi sli i opre de qe wa. U do pi su, ob ja vqe nom na saj tu NUNS-a, da qe se na vo di da je Tu ì la {tvo, na osno vu po da ta ka i in for ma ci ja iz do sa da pri ba vqe nog do ku men ta ci o nog ma te ri ja la i u ve zi s kri vi~ nom pri ja vom Iz vr {nog od bo ra NUNS-a iz ju la 2009. go di -

ne, utvr di lo da po sto ji osnov sum we za vo |e we pred is tra `nog po stup ka. „Ima ju }i u vi du pret hod na is ku stva pred me |u na rod nim i lo kal nim su do vi ma, u pot pu no sti smo sve sni to ga ko li ko ova kav po stu pak mo è ima ti ne ga tiv ne ko no ta ci je, bi ti ose tqiv i pro tu ma ~en kao ’pro gon no vi na ra’ ili ’po ku {aj ogra ni ~e wa slo bo de go vo ra i me di ja’”, sto ji u do pi su. Ciq Tu ì la {tva u ovom pred me tu, ka ko se do da je, ni ka ko ni je ugro à va we slo bo da i pra va no vi na ra ga ran to va nih do ma }im i me |u na rod nim prav nim ak ti ma, ve} pro ve ra da li je zlo u po tre ba ovih pra va u kon kret nim slu ~a je vi ma do ve la do ugro à va wa pra va na ì vot ci vil nog sta nov ni {tva, te da li kao ta kvo sa dr ì ele men te kri vi~ nog de la rat nog zlo ~i na. Tu ì la {tvo je na ve lo da no vi na re i me di je do ì vqa va kao part ne re u do sti za wu prav de,

s ci qem da se raz ot kri ju i pred su dom pro ce su i ra ju zlo ~i ni i ne hu ma na po stu pa wa to kom su ko ba na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, bez ~e ga, ka ko sma tra, ne mo è da do |e do po mi re wa u re gi o nu i da qeg na pret ka u de mo kra ti za ci ji pro sto ra. Pro pa gan da u me di ji ma pod kon tro lom re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a bi la je ne do zvo qe na i ugro à va la je ~e sto i pra vo na ì vot, ima la je za ciq de hu ma ni za ci ju pro tiv ni ka, li {a va we we ne `r tve sta tu sa qud skog bi }a, na ve lo je Tu ì la {tvo. Ono je do da lo da je me dij ska pro pa gan da de ve de se tih go di na pro {log ve ka na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je bi la uvod u rat i da za to sma tra da otva ra we pi ta wa no si la ca ne do zvo qe ne pro pa gan de ni je u su prot no sti s ostva ri va wem qud skog pra va na slo bo du mi sli i opre de qe wa. (Ta njug)

SPORT

petak22.jun2012.

MLA DOST IZ BA^ KOG JAR KA TR KU ZA VR [I LA U ZLAT NOJ SRE DI NI SRP SKE LI GE

Livadica neosvojiva tvr|ava Raz du ì li su opre mu fud ba le ri Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka u od li~ noj at mos fe ri, su mi ra li uti ske i oti {li na od mor. Ja ra ~a ni ni su stre pe li za srp sko li ga {ki sta tus, op sta nak su osi gu ra li na vre me i iz be gli jed nu od ulo ga u dra mi oko po de le vi za za ni ì rang. ê ta tre ne ra Ni ko le Me sel xi je upi sa la je po de vet po be da i po ra za, de set re mi ja, uz gol-raz li ku 33:26 i sa 37 osvo je nih bo do va iz bo ri la pla sman u zlat noj sre di ni.

ze smo pri la go di li tre nut nim fi nan sij skim mo gu} no sti ma i is po {to va li di na mi ku pla }a wa. Na Li va di ci ne zna mo za po raz od 14. ma ja pro {le go di ne, na vi ja ~i su nam pru `a li zna ~aj nu po dr {ku, pa smo bi li me |u naj gle da ni jim ti mo vi ma u li gi. U pro le} nom de lu osta li smo ne po ra `e ni u dvo bo ji ma sa eki pa ma iz vo de }e troj ke, po {to smo re mi zi ra li sa Pa zov ~a ni ma i Slo gom (po 1:1) i po be di li ^SK Pi va ru (3:0). Ne ko li ko pr vo ti ma ca, kon ti nu i te tom do brih iga ra, skre nu lo je pa `wu

Fudbaleri Mladosti 13 meseci nisu izgubili utakmicu na Livadici

- Li ga je bi la ja ~a ne go la ne, naj bo qa ilu stra ci ja je ma la bo dov na raz li ka iz me |u ti mo va ko ji su se bo ri li za op sta nak. Ciq je bio da sa ~u va mo me sto na srp sko li ga {koj ma pi, ostva ri li smo am bi ci je za hva qu ju }i od go vor nom od no su igra ~a pre ma

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI IZ ZA GRE BA^ KOG „VE ^ER WEG LI STA”

Krivi su Rusi i Srbi, a ne hrvatski navija~i Ne ve ro vat no! Da se ra di o hr vat skoj ver zi ji saj ta Wuz.net, ovaj tekst bio bi ra zu mqiv, ali, s ob zi rom na to da je ob ja vqen u „Ve~erwem listu”, a potpisnik je Hrvoje Dela~, moramo da se zamislimo. Ma, boqe da se ne zamislimo... Neka bude da je sve samo sprdwa i {ega. „Srbi su se u hrvatskim dresovima infiltrirali me|u na{e i divqali„! - naslov je teksta, koji ima i izvod: „Bakqu na teren nisu ubacili na{i navija~i, nego Rus, potvrdila je poqska policija„. Dela~ potom pi{e: „Dosta mi je tih {upaka Hrvata – rekao je nakon utakmice Hrvatska–[pawolska predsjednik Uefe Mi{el Platini, isprovociran zbog bacawa bakqi s na{eg dijela tribine. Me|utim, na kraju se ispostavilo da bakqu koja je doletjela na teren nisu bacili hrvatski navija~i. Naime, poqska policija, uz pomo}

Hrvatski navija~i ba{ naqutili Mi{ela Platinija

videonadzora, snimila je a poslije utakmice i uhitila navija~a koji je bacio bakqu u teren, a ju~er je i slu`beno potvrdila da je rije~ o dr`avqaninu Rusije„. S obzirom da je bio Rus, „normalno” je da su wega tamo poslali Srbi, razmi{qa autor. „Istodobno, po navija~kim forumima pri~a se da spomenuti

pr vo li ga {a i to je naj bo qi do kaz da je Mla dost ne pre su {an iz vor ta le na ta – is ti ~e pot pred sed nik Bra ni slav Ro si}. Kre a tor igre Ste fan Ra do ja sa de set po go da ka pri gra bio je epi tet naj bo qeg strel ca. Is ku sni na pa da~ Mi lo{ Mu dri ni}

oba ve za ma i od li~ nom ra du stru~ nog {ta ba, a po seb no me ra du je to {to su mla de sna ge oprav da le po ve re we. Po no sni smo na ~i we ni cu da su sko ro svi pr vo tim ci iz Ba~ kog Jar ka, funk ci o ni sa li smo kao po ro di ca i re zul tat ni je iz o stao – za do vo qan je pred sed nik klu ba De jan Vu ko ti}. Pro le} ne bit ke pla vo-be li su vo je va li bez dvo ji ce stan dard nih pr vo ti ma ca iz pr vog de la tr ke, gol ma na Da mi ra Dri ni }a i Zo ra na Zu ki }a. Od li ~an po tez po vu ~en je po vrat kom ta len to va nog ~u va ra mre `e Ne ma we Ba ji }a sa po zaj mi ce Mla do sti iz Tu ri je i an ga `o va wem Da mi ra Vu kan ca (Ve ter nik Vi skol) i Mi lo ra da Ko si }a (Slo ga, Te me rin). - Igra ~i ma ni smo obe }a va li ku le i gra do ve, ugo vor ne oba ve -

de vet pu ta je na ci qao me tu, dok je Pe tar Gra ho vac po sti gao tri go la. - Do bar bo dov ni ka pi tal iz je se weg de la omo gu }io nam je da tr ku mir no pri ve de mo kra ju. U uvod na ~e ti ri pro le} na ko la ni smo ima li sre }e, re mi zi ra li smo pro tiv Pa li }a, Vr {ca i Do li ne, a po ra `e ni u [i du. Pre kret ni ca je bi la ^SK Pi va ra, sa vla da li smo ne ka da {weg dru go li ga {a (3:0) i na ja vi li po zi ti van epi log u bor bi za o~u va we sta tu sa. Pra ti li su nas ka drov ski pro ble mi, kul mi ni ra li su te {kim po vre da ma ka pi te na Ne ma we Ra ti }a i Ma ri ja Kra guq ca, ali u kqu~ nim me ~e vi ma igra ~i ma ni je ne do sta ja lo mo ti va i bor be no sti – na gla sio je {ef stru ke Ni ko la Me sel xi ja. M. Me ni }a nin

VAN RED NA SKUP [TI NA FK VE TER NIK

Nova uprava za novi po~etak Fud bal ski klub Ve ter nik od na red ne se zo ne tak mi ~i }e se u Pod ru~ noj li gi No vog Sa da. Ve ter ni ~a ni su ka `we ni pre se qe wem u dva ran ga ni `e na kon {to se ni su po ja vi li na dve pr ven stve ne utak mi ce Srp ska li ga Voj vo di na. Na kon ne slav nog za vr {et ka se zo ne, gru pa sport skih rad ni ka i onih ko ji ma je klub na sr cu od lu ~i li su se na kon kret ne ko ra ke.Odr `a na je van red na Sku {ti na klu ba ko joj je pri su stvo va lo 27 ~la no va, {to je pre ma klup skom Sta tu tu do voq no za pu no va `ne od lu ke.Na dnev nom re du bi le su sa mo dve ta~ ke, raz re {e we ak tu el nog i iz bor no vog klup skog ru ko vod stva.Ume sto do sa da {weg pred sed ni ka Dra go sla va Vu ko vi }a iza bran je An dra Ada mo vi}, a na me sto pod pred sed ni ka ime no va ni su Vo ji slav Ste pa no vi} i Bla go je Mar ko vi}. U Uprav ni od bor ime no va ni su: @i van Ko lar ski, Zo ran Mar ja no vi}, \u ra Za var ko, @eq ko Sto ja no vi}, Mar ko Bo ro je vi}, Alek san dar To ro -

man i Go ran An ti}. Na me sto sport skog di rek to ra iza bran je Sa {a Qu bi ~i}, a za pred sed ni ka Sku {ti ne Mi lo rad Jo van ~e vi}. No vo i zba ra ni pred sed nik An dra Ada mo vi} po za vr {et ku Skup {ti ne je re kao: - U na red nih pet na e ste ak da na na pra vi }e mo pre sek fi nan sij kog sta wa, kao i pri mo pre da ja iz me |u sta re i no ve upra ve, a on da kre }e mo na po sao.Na me ra nam je da ofor mi mo kva li tet nu omla din sku {ko lu i oma so vi mo ba zu, a za tim da ofor mi mo kva li te tan se ni or ski tim. Tre ne ra ne ma mo ni eki pu ni tre ne ra s ob zi rom da su svi igra ~i do bi li is pi sni ce. U Pod ru~ noj li gi No vog Sa da, shod no fi nan sij skim mo gu} no sti ma, po ku {a }e mo da ofor mi mo se ni or sku eki pu i od i gra mo kva li tet nu po lu se zo nu, a ako nam se uka `e {an sa i okol no sti nam bu du i{le na ru ku na pro le }e bi smo kre nu li i u pro boj ka vi {em ran gu is ta kao je Ada mo vi}. I. Gru bor

Rus nije izolirani slu~aj, nego da su na tribine na kojima su bili hrvatski navija~i dolazili i Srbi odjeveni u dresove hrvatske reprezentacije. Wihov ciq bio je jasan – ocrniti hrvatske navija~e i izazvati nerede. S obzirom na to da je na Euru bilo i navija~a iz Srbije, ta bi pri~a mogla dr`ati vodu.

Iako se reprezentacija Srbije nije plasirala na Europsko prvenstvo, Srbi su odlu~ili oti}i u Poqsku„. Autor teksta pru`a i „dokaz”. „ O tom svjedo~i majica na kojoj su bila ispisana ~etiri S, koja je bila zakucana na drvo pokraj kampa na{e reprezentacije. Tako|er, srbijanski mediji potvrdili su da u Poqskoj ima dosta wihovih navija~a, a pisali su i o tome da su oni sudjelovali u tu~wavi izme|u Rusa i Poqaka. O tome svjedo~e i fotografije navija~a sa srbijanskim obiqe`jima„. S obizrom da Hrvati o~ekuju novu kaznu „zbog srpskih huligana”, Dela~ se nada da ona ne}e biti rigorozna. „ Upravo zbog svega navedenog bit }e zanimqivo vidjeti kako }e Uefa reagirati i koliku }e kaznu odrediti HNS-u zbog svega {to se doga|alo na utakmici protiv [pawolske„.

SLAV NI FRAN CUZ ZI NE DIN ZI DAN

Inijesta isti ja U po lu fi na lu Eura 2012 ne }e bi ti me sta za jed nog od pr va tri fa vo ri ta {am pi o na ta. [pa ni ja i Fran cu ska }e u su bo tu, u me |u sob nom du e lu, od lu ~i ti o tre }em u~e sni ku po lu fi na la. Der bi do sa da {weg to ka Evrop skog pr ven stva pri vla ~i

Kra gu qac za vr {io ka ri je ru Po sle 19 go di na ta~ ku na bo ga tu fud bal sku ka ri je ru sta vio je Ma rio Kra gu qac. Dres pla vo-be lih sjaj ni ve zi sta je obu kao pre ~e ti ri se zo ne i br zo se na met nuo stru~ nom {ta bu, za hva qu ju }i qud skim i igra~ kim kva li te ti ma. Po vre da u me ~u sa ^SK Pi va rom ubr za la je od lu ku o pre stan ku ak tiv nog igra wa fud ba lom.

dnevnik

c m y

Loran Blan

SE LEK TOR FRAN CU SKE LO RAN BLAN UO^I UTAK MI CE SA [PA NI JOM

Oni mogu i zatvorenih o~iju Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Fran cu ske Lo ran Blan re kao je da we gov tim mo ra da ve ru je da u ~e tvrt fi na lu mo `e da iz ne na di i po be di ak tu el nog pr va ka Evro pe i sve ta [pa ni ju.Tri ko lo ri su grup nu fa zu okon ~a li na ne ba{ sja jan na ~in - u po sled wem me ~u iz gu bi li su od [ved ske sa 2:0, na kon ~e ga su za u ze li dru go me sto u gru pi D. Ta kav pla sman do neo im je [pan ce za ri va le u ~e tvrt fi na lu. - Pro tiv [pa ni je mo ra mo da ve ru je mo u tri jumf. [pan ci uvek do mi ni ra ju u po se du lop te. Ono ma lo {an si {to }e mo stvo ri ti mo ra }e mo mak si mal no da is ko ri sti -

mo. Ret ki su oni ko ji ma se ne do pa da ka ko [pan ci igra ju. Efi ka sni su i ima ju sti la - ka zao je Blan. Osnov na pred nost cr ve ne fu ri je, sma tra Blan, je to {to eki pa ve} du go igra za jed no. - Vo leo bih da mi mo `e mo da na |e mo fud ba le re ko ji igra ju ta ko jed no stav no. [pan ci mo gu da igra ju i za tvo re nih o~i ju. Vr lo su in te li gent ni i to je ret kost u da na {wem fud ba lu. Bo qe je ima ti to ne go bri qant ne po je din ce - oce nio je on. ^e tvrt fi nal na utak mi ca EP [pa ni ja - Fran cu ska igra se u su bo tu u Do wec ku.

Zinedin Zidan

ROJ HOY SON PRI PRE MA TIM ZA DUEL S ITA LI JOM

Englezi ve`baju penale Se lek tor En gle ske Roj Hox son uo~i ~e tvrt fi nal nog me ~a s Ita li jom po ja ~ao je ve `ba we pe na la na tre ni zi ma. - Tre nin zi pred me~ s Ita li ja ni ma od vi ja ju se u uobi ~a je nom rit mu, s tim {to smo po ja ~a li ve `ba we pe na la. Do {li smo u fa zu tur ni ra ka da pe na le mo ra mo da shva ti mo ozbiq no, jer nam se u pro {lo sti de {a va lo da va `ne me ~e ve iz gu bi mo s be le ta~ ke - re kao je Hox son. Reprezentativci Engleske On je do dao da li da su ne pri ko sno ve ni iz vo se s pe na li ma ni ka da ne zna i da |a ~i naj stro `e ka zne - is ta kao su oni lu tri ja. - Mo `e te da ve `ba te iz vo |e je Hox son. we pe na la do be sve sti, ali sve Re pre zen ta ci ju En gle ske od se svo di na tre nu tak kon cen tra - 1990. go di ne pra ti pro klet stvo ci je, sa mo po u zda wa, spo sob no - pe na la, po {to su od ta da pet pu sti da se is kqu ~i te od de {a va - ta is pa da li na ve li kim tak mi ~e wa oko vas, od bu~ ne pu bli ke i wi ma. Ne ma~ ka je eli mi ni sa la pri ti ska ko ji no si va{ {ut. En gle sku u po lu fi na lu Svet skog Vi |a li smo da pe na le ne is ko - pr ven stva u Ita li ji 1990. go di ri ste igra ~i za ko je smo mi sli - ne, isto kao i na Evrop skom pr -

ven stvu 1996. go di ne. Dve go di ne ka sni je na Svet skom pr ven stvu u Fran cu skoj Ar gen tin ci su ih iz ba ci li u osmi ni fi na la, a po sled wa dva {o ka s be le ta~ ke En gle zi su do `i ve li od Por tu ga li je na Evrop skom pr ven stvu 2004. go di ne, ka da ih je do ma }in eli mi ni sao u ~e tvrt fi na lu, isto kao i na Svet skom pr ven stvu 2006. go di ne u Ne ma~ koj.

ve li ku pa `wu svet skih me di ja. Stru~ wa ci da ju prog no ze, a kao fa vo ri ta u po me nu tom me ~u vi de [pa ni ju. Istog mi {qe wa je i Zi ne din Zi dan. Slav ni Fran cuz sma tra da naj vi {e uti ca ja na igru [pa ni je ima An dres Ini je sta. - Ini je sta me im pre si o ni o ni ra. Do sta me pod se }a na me ne, sa mo {to je ne {to ble |i - re kao je Zi dan. Ne ja sno je sa mo u kom smi slu je ble |i - da li zbog bo je ko è, ili par ti ja na te re nu. Zi dan se ne sla è da [pa ni ja ne igra naj bo qe u Poq skoj i Ukra ji ni. - Me di ji ma lo pre te ru ju, pre zah tev ni su pre ma eki pi Del Bo skea. Ona igra do bro, ali je te {ko us po sta vi ti do pa dqiv fud bal ako se pro tiv ni ci na sva koj utak mi ci or ga ni zo va no bra ne pro tiv vas - mi {qe wa je osva ja~ Evrop skog pr ven stva iz 2000. Zi zu ne ma di le mu ko }e u po lu fi na le. - Obe eki pe mo ra }e da ulo è mak si mum za pro la zak. Ja ti pu jem da }e u po lu fi na le [pa ni ja, oni su fa vo ri ti - prog no zi rao je je dan od naj bo qih fud ba le ra u isto ri ji.

Euro gledan i u Americi Ame ri~ ki ESPN sa op {to je da je gle da nost Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj u Sje di we nim Dr `a va ma dvo stru ko ve }a u od no su na ono iz 2008. go di ne. Utak mi ce grup ne fa ze {am pi o na ta, ukup no 24, u SAD je u pro se ku gle da lo vi {e od mi lion gle da la ca, {to je im pre si van rast u od no su na {am pi o nat od i gran u Austri ji i [vaj car skoj, ka da je pro sek iz no sio 552.000 gle da la ca. Naj gle da ni ja utak mi ca pr ve fa ze bio je der bi iz me |u Ita li je i [pa ni je 1:1, ko ju je pra ti lo 2.133.000 gle da la ca u SAD, {to je ma we sa mo od fi na la pret hod nog pr ven stva. Naj ve }a gle da nost je bi la na is to~ noj oba li, u Wu jor ku i Ma ja mi ju, gde se utak mi ce emi tu ju u ra nim po po dnev nim sa ti ma. Ujed no, ESPN sa op {ta va da je po ra sla i pro da ja di gi tal nog pa ke ta na {pan skom je zi ku, {to se po ve zu je s Evrop skim pr ven stvom. Pro ce na te te le vi zi je je da }e gle da nost do dat no sko ~i ti od ~e tvrt fi na la, a o~e ku je se da }e no vi re kord bi ti po sta vqe ni to kom pre no sa utak mi ca [pa ni ja – Fran cu ska i Ita li ja – En gle ska. Naj gle da ni ji fud bal ski pre nos u Ame ri ci bi la je fi nal na utak mi ca Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci 2010 go di ne, iz me |u [pa ni je i Ho lan di je, ko ju je po sma tra lo 15,5 mi li o na gle da la ca.

SPORT

c m y

dnevnik

petak22.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI PR VI DEO EURO 2012. KROZ PRI ZMU STA TI STI KE

[pan ci naj e fi ka sni ji, Gr ci naj gru bqi RE PRE ZEN TA TI VAC GR^ KE KO STAS KA CU RA NIS O UTAK MI CI S NEM CI MA

Po sle za vr {et ka pr ve fa ze Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni naj vi {e {an si da bu de naj bo qi stre lac ima cen tar for Ne ma~ ke Ma rio Go mes. On je po sti gao tri go la, kao i Alan Xa go jev i Ma rio Man xu ki}, ali Ru si ja i Hr vat ska ni su

{a vin i Sti ven Xe rard sa po tri asi sten ci je. Od igra ~a ko ji i da qe u~e stvu ju na Pr ven stvu po dve asi sten ci je ima ju Ben ze ma, Na ni, Pir lo i [vajn {taj ger. Naj vi {e {u te va u okvir go la upu tio je Kri sti ja no Ro nal do

na su dva od ukup no tri cr ve na kar to na (Pa pa sto pu los i [}e sni). Tre }i je do bio fud ba ler Ir ske Kit En druz u za vr {ni ci me ~a s Ita li jom. Naj vi {e pu ta u of saj du se na {ao Ro bi Kin – {est, Di mi tris Sal pin gi dis bio je pet pu ta u

lom, a po dva pu ta ka pi tu li ra li su Nem ci i Ita li ja ni. Ne ka ko u skla du s o~e ki va wi ma, naj gru bqi tim je Gr~ ka s de vet `u tih i jed nim cr ve nim kar to nom, a po de vet `u tih kar to na ima ju i Ita li ja i Hr vat ska.

(13), a sle de Ben ze ma s 12 i Ini je sta s 10 uda ra ca u gol. Ker `a kov je naj vi {e pu ta {u ti rao van okvi ra go la (11), Ko no pqan ka je to u~i nio 10, a Ro ben de vet pu ta. Za sa da je na EP vi |en sa mo je dan pe nal, Ka ra gu nis ga je pro ma {io na me ~u Poq ska – Gr~ ka, a na is toj utak mi ci vi |e -

ne do zvo qe noj po zi ci ji, a sle di ne ko li ci na igra ~a s po tri of saj da. Ka da je re~ o tim skoj sta ti sti ci, naj vi {e go lo va da la je [pa ni ja ({est), a po pet su po sti gli En gle ska, Ne ma~ ka, Por tu gal, Ru si ja i [ved ska. [pa ni ja ima i naj bo qu od bra nu sa sa mo jed nim pri mqe nim go -

[pa ni ja je upu ti la naj vi {e uda ra ca ka go lu pro tiv ni ka (39), a wu pra te Fran cu ska sa 36 i Ita li ja sa 30 po ku {a ja. Fu ri ja je iz ve la i naj vi {e kor ne ra (26), Fran cu zi su 25 pu ta iz vo di li lop tu iz ugla, a Por tu gal ci 24. Naj vi {e pre kr {a ja na pra vi li su ^e {ka i Hr vat ska, po 61, Poq ska ima 53 fa u la, a Por tu gal 51.

Po treb no je mi ni-~u do

Re pre zen ta ti vac Gr~ ke Ko stas Ka cu ra nis re kao je da }e we go voj se lek ci ji bi ti po treb no mi ni-~u do za pr vu po be du nad se lek ci jom Ne ma~ ke u wi ho vom ~e tvrt fi nal nom okr {a ju na pr ven stvu Evro pe. Ne ma~ ka je mak si mal nim u~in kom osvo ji la pr vo me sto u B gru pi, dok su Gr ci za u ze li dru go me sto u A gru pi sa vla dav {i Ru si ju sa 1:0, {to je wi ho va pr va po be da na evrop skim pr ven stvi ma na kon osva ja wa ti tu le 2004. go di ne. Ka cu ra nis, me |u tim, tvr di da }e on i sa i gra ~i

sve u~i ni ti da sla ve i pro bi ju se u po lu fi na le. - Gr~ ka }e se bo ri ti i zu bi ma i nok ti ma za po be du u Gdaw sku po ru ~io je Ka cu ra nis, ko ji }e no si ti ka pi ten sku tra ku ume sto su spen do va nog Jor go sa Ka ra gu ni sa. On je do dao da su gr~ ki fud ba le ri iri ti ra ni kri ti ka ma na ra ~un wi ho ve kri zom po go |e ne ze mqe. Gr~ ka je na do sa da {wih osam utak mi ca pro tiv Ne ma~ ke i biv {e Za pad ne Ne ma~ ke pet pu ta po ra `e na, a tri me ~a je od i gra la ne re {e no.

HO LAN \A NIN VE SLI SNAJ DER TVR DI

Ima li smo kr ti cu u ti mu Ho land ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Ve sli Snaj der iz ja vio je da za pre ra nu eli mi na ci ju s

Ve sli Snaj der

Evrop skog {am pi o na ta ni je kriv se lek tor Bert van Mar vajk. On je za iz ne na |u ju }i re zul tat okri vio iz daj ni ka iz svla ~i o ni ce ko ji je oda vao tak ti ku me di ji ma. - Ho lan di ja ima mno go ozbiq ni je pro ble me od kri ti ko va wa se lek to ra. Mno go je va `ni je da pro na |e mo kr ti cu u na {im re do vi ma - re kao je Snaj der, je dan od onih ko ji su naj vi {e pod ba ci li. Ho lan di ja je u B gru pi i iz gu bi la sve tri utak mi ce, od Dan ske 1:0, a od Ne ma~ ke i Por tu ga li je sa po 2:1. U~i nak od tri po ra za je naj go ri u isto ri ji Ho lan |a na na ve li kim tak mi ~e wi ma.

[pan ci se naj ~e {}e ra do va li

us pe le da se pla si ra ju u ~e tvrt fi na le. Naj o zbiq ni ju kon ku ren ci ju Go mes }e ima ti u [pan ci ma Se sku Fa bre ga su i Fer nan du To re su, za tim Kri sti ja nu Ro nal du i ~e {kom dvoj cu Ji ra ~ek-Pi lar. Svi oni da li su po dva go la. Naj bo qi asi sten ti na EP za sa da su Da vid Sil va, An drej Ar -

U ^AST PLA SMA NA ITA LI JE U ^E TVRT FI NA LE

NA TRE NIN GU ITA LI JA NA

La za wa te {ka 4,8 to ne Ita li jan ski re sto ran u Kra ko vu spe ci jal no za azu re na pra vio je naj ve }u la za wu na sve tu. La za wa te {ka vi {e od 4,8 to ne ise ~e na je u 10.000 por ci ja, a oso bqu re sto ra na „Tra to ri je \an kar lo” bi lo je po treb no 10 sa ti da na pra vi to ku li nar sko ~u do ko je }e u}i u Gi ni so vu kwi gu re kor da. - Ne znam da li }e igra ~i sme ti da je pro ba ju, jer znam da su na stro gom re `i mu is hra ne. Ipak, ve ru jem da im po je dan za lo gaj si gur no ne bi sme tao - re kao je {ef re sto ra na \an klar lo Ru so. Fud ba le ri Ita li je 24. ju na igra }e pro tiv En gle ske u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni.

Yi nov ska la za wa

Ba lo te li se opet iz mo ta vao Ita li jan ski fud ba ler Ma rio Ba lo te li na sta vio je sa svo jim iz mo ta va wem i na Evrop skom pr ven stvu. Tam no pu ti na pa da~ je ina ~e po znat po svo jim is pa di ma, a po {to je na jed nom od tre nin ga pret hod nih da na imao pro ble ma sa obu va wem ko pa~ ke, sa da je od lu ~io da ome ta svo je sa i gra ~e dok su se za gre va li. Usred tre nin ga Ba lo te li je na sve na ~i ne po ku {a vao da skre ne pa `wu na se be. We mu je to li ko bi lo do sad no da se do hva tio kor ner za sta vi ce i sta vio je u me |u no` je, {to je iz ma mi lo smeh we go vih sa i gra ~a, ko ji su zbog we ga, ~ak, mo ra li ne ko li ko pu ta da pre ki da ju tre ning.

Ne sta {ni Ma rio Ba lo te li

NEMA^KA

^E[KA

[AMPION

VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

GR^KA

PORTUGAL

[PANIJA DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

FRANCUSKA

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45 KIJEV FINALE 01.07./20.45

ENGLESKA KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

sport

petak22.jun2012.

DA NI JE LE DE RO SI, ITA LI JAN SKI RE PRE ZEN TA TI VAC

Svi |a mi se en gle ski fud bal Ita li jan ski fud ba - Do bio sam broj ne po nu de od ler Da ni je le de Ro si en gle skih klu bo va. Mo ram da ka pri znao je da ga pri `em da ose }am pri vla~ nost pre vla ~i Pre mi jer li ga ma wi ma. Mno go vo lim en gle ski pred su sret sa En gle skom . De fud bal, mi slim da je mno go za ni Ro si, ko ji je pot pi sao no vi pe mqi vi ji od ita li jan skog. Ima ju to go di {wi ugo vor s Ro mom u fe bru a ru, po no vo je po ja ~ao spe ku la ci je oko svo je bu du} no sti, po {to je re kao da je en gle ski fud bal mno go za ni mqi vi ji od ita li jan skog. R e p r e z e n t a - tiv ca Ita li je ra ni je su po ve zi va li s Man ~e ster si ti jem i Da ni je le de Ro si Man ~e ster ju naj te dom, a on je is ta kao da je do mno go ne ve ro vat nih i ta len to va bio jo{ ne ko li ko po nu da iz nih igra ~a, kao {to je slu ~aj i sa Pre mi jer li ge. [pa ni jom - re kao je De Ro si.

^SK PI VA RA NA KRA JU SE ZO NE

Mla |e se lek ci je osve tla le obraz Spu {te na je za ve sa na jo{ jed nu fud bal sku se zo nu. Za pr vo tim ce ^SK Pi va re jo{ pre de set da na, a za omla din ce pre dve ne de qe. Mo `da su ne ki vi {e o~e ki va li od pr vog ti ma, du go vo de }eg na ta be li Srp ske li ge

mo na par is ku sni jih igra ~a i da u va tru uba ci mo mla di }e - ka `e di rek tor klu ba Dra gan Iva no vi}. - Tre ner Ko ci} je sti gao po sle dvo ne deq nog ra da sa igra ~i ma ko je smo vo di li ja i po mo} ni tre ner ^u bri lo. Ciq nam je

Ma ri} i La }a rak naj stan dard ni ji Naj stan dard ni ji ovog pro le }a bi li su Fi lip Ma ri} i Ni ko la La }a rak, na stu pi li su na svih pet na est utak mi ca. Mla den Zeq ko vi} i Zo ran Vor gu ~i} su od i gra li po 14, dok su po tri na est ima li Alek sa Vu ka no vi}, Mar ko Jo va ni} i Ugqe {a Je vi} i ta ko da qe.

Ka de ti u li gi Sr bi je Mla |e se lek ci je ^SK Pi va re su osve tla le obraz u mi nu lom pr ven stvu. Naj bo qi su bi li ka de ti, ko ji su osvo ji li pr vo me sto i ste kli pra vo da se od je se ni tak mi ~e u li gi Sr bi je, na rav no uko li ko bu de fi nan sij skih sred sta va. Du go vo de }i na ta be li bi li su i omla din ci, ali su na kra ju osvo ji li dru go me sto iza omla di na ca Ba na ta iz Zre wa ni na, kao i pi o ni ri ko ji su osta li na dru gom me stu za jed no sa Spar tak ZV iz Su bo ti ce, a iza Voj vo di ne. Voj vo di na, no oni re al ni ju su pred vi |a li da mla di sa stav iz ^e la re va ne }e iz dr `a ti tr ku sa Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve. - Bi lo je ba{ ne iz ve sno sti u zim skoj pa u zi. Osta li smo bez ta ko re }i ce le pr ve po sta ve, fi nan sij ski plan je usvo jen tek oko de se tog fe bru a ra, po sle za vr {et ka pre la znog ro ka, ka da je bi lo ka sno za bi lo ka kva po ja ~a wa. Mo ra li smo da se oslo ni -

bio da obez be di mo op sta nak, a mi smo to da le ko pre ma {i li. Pi var ci su pr ven stvo za vr {i li na tre }em me stu sa 43 bo da. - Za pod mla |e nu eki pu to je od li ~an pla sman. Mla di fud ba le ri su ste kli dra go ce no is ku stvo {to }e im i te ka ko va qa ti za na red no pr ven stvo - sma tra Iva no vi}. V. Vu ja no vi}

U SU BO TU U TE ME RI NU

Tur nir pi o ni ra Slo ga iz Te me ri na u su bo tu or ga ni zu je fud bal ski tur nir pi o ni ra,za de ~a ke ro |e ne 2001. go di ne. U gru pi A na la ze se Slo ga, Je din stvo iz Go spo |i na ca i [F Si ni {a Mi haj lo vi} iz No vog Sa da. U gru pi B igra }e Mla dost iz Ba~ kog Jar ka, Ga ko vo i Ju go vi} iz Ka }a. Tur nir po ~i we u 9 ~a so va na sta di o nu Slo ge, a utak mi ce za pla sman na pro gra mu su od 13 sa ti. M. M.

@ED NIK OBE LE @IO PLA SMAN U VI [I RANG: U lepom ambijentu, pred vi{e od 250 gledalaca,prvak @ednik i selekcija Gradske lige Subotice(na slici) odigrali su u Starom @edniku revijalnu utakmicu. Uigra-

dnevnik

PRED 30. VOJ VO \AN SKU ZLAT NU RU KA VI CU

Evrop ski vred no tak mi ~e we Pri bli à va se po ~e tak tra di ci o nal nog me |u na rod nog, ju bi lar nog 30. bok ser skog tur ni ra Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca za mla de. Odr à }e se od 5. do 9. ju la u @a bqu i No vom Sa du. Ova ma ni fe sta ci ja vi {e od de ce ni je je u me |u na rod nom ka len da ru Evrop ske bok ser ske fe de ra ci je A ka te go ri je. Pr vi put u~e stvo va }e i da me, a i wi ma i mu {kar ci ma tur nir }e do bro do }i za pro ve ru mo gu} no sti, po {to ih o~e ku ju zna ~aj na me |u na rod na pr ven stva. Svet sko pr ven stvo za mu {kar ce je u ok to bru na Taj lan du, a Pr ven stvo Evro pe za de voj ke je u no vem bru u Poq skoj. - Na sa stan ku uèg de la Or ga ni za ci o nog od bo ra do go vo ri li smo se o svim de ta qi ma. U~e sni ci }e bi ti sme {te ni u zre wa nin skom sred wo {kol skom do mu „An ge li na Ko ji}”, gde ima ju od li~ ne uslo ve. Sve ~e tvrt fi nal ne bor be odr à }e se 6. ju la u @a bqu. Su tra dan po lu fi na le mu {ka ra ca bi }e u No vom Sa du, u sto no te ni skoj sa li Spen sa, a de vo ja ka u @a bqu. Fi nal ne bor be u obe kon ku ren ci je bi }e u No vom Sa du, 8. ju la- re kao je pred sed nik Voj vo |an skog sa ve za Jo van Pa ni}..

Pri ja ve za tur nir pri ma ju se do 25. ju na, a pre li mi nar nih pri ja va ve} ima mno go. - Ima mo u ovom tre nut ku pri ja vqe nih osam na est ze ma qa, a o~e ku je mo da to u~i ne jo{ ~e ti ri. Raz mi {qa mo o to me da u @a bqu po sta vi mo dva rin ga. Ovo tak mi ~e we bi }e ja ~e od Pr ven stva Evro pe kod è na. U{li smo u sve ovo i za to mo ra mo da se tru di mo da tak mi ~e we bu de na ve o ma vi so kom ni vou. Na pra vi li smo fi nan sij sku kon struk ci ju, a u uto rak }e mo sve de ta qe uta na ~i ti - na gla sio je Pa ni}. Pre li mi nar ne pri ja ve po sla li su: Ne ma~ ka (mu {kar ci), [ved ska (è ne), Ka zakhstan (è ne), Ma |ar ska (mu {kar ci i è ne), Ho lan di ja (mu {kar ci i è ne), ê {ka (è ne), Gr~ ka (mu {kar ci), Ru si ja (kom plat na mu { ka re p re z en t a c i j a), BiH (mu {kar ci i è ne), Ma ke do ni ja (mu {kar c i), Bu g ar s ka (mu { kar c i), [kot ska (mu {kar ci), Hr vat ska (mu {kar ci i è ne), Ki par (mu {kar ci) i In di ja (è ne). O~e ku ju se jo{ Fin ska, Slo ve ni ja, Ukra ji na, Cr na Go ra i Ru mu ni ja. M. Pa vlo vi}

Jo van Pa ni}

IZ RA DA KA JA KA [KOG KLU BA BE GEJ IZ ZRE WA NI NA

Ra no za vr hun ske re zul ta te Ka da je pre ne ko li ko go di na na ja vqe no oì vqa va we ne ka da po pu lar nog ka ja ka {kog spor ta u gra du na Be ge ju, ko ji ov de ima du gu tra di ci ju, qu di oku pqe ni oko po no vo oform qe nog Ka jak klu ba Be gej, a pred vo |e ni pred sed ni kom i tre ne rom re pre zen ta ci je Sr bi je Fe ren com Ham pa me rom, sa ve li kim am bi ci ja ma su u{li u ~i ta vu ovu pri ~u. Zre wa nin ski klub dve go di ne za re dom je bio do ma }in re ga te na re ci Be gej, a ove go di ne pla ni ra da or ga ni zu je dve ta kve ma ni fe sta ci je. Pr va }e bi ti odr à na 29. ju la na je ze ru Pe ska ra, a tak mi ~a ri }e ~am ce vo zi ti po no vom si ste mu, pro {le go di ne usvo je nom na Pr ven stvu Evro pe. Dru ga re ga ta pla ni ra na je za 3. sep tem bar na Be ge ju. Na sva koj re ga ti pla ni ra se u~e {}e 18 eki pa iz Sr bi je, a one u pro se ku bro je 12 tak mi ~a ra. [to se re zul ta ta Zre wa ni na ca na tak mi ~e wi ma ti ~e, oni za sa da ni su re pre zen ta tiv ni, ali ru ko vod stvo i tre ne ri Be ge ja, u ra du sa naj mla |im uz ra stom, ula ù sve na po re da stvo re bu du }e pr va ke. - Ka da se po re di mo sa dru gim klu bo vi ma, mi smo jo{ na za ~e qu. Pre tri go di ne po ~e li smo da ra di mo sa pod mlat kom i jo{ je ra no za ne ke ozbiq ni je re zul ta te. Si gur no je da u ekip noj kon ku ren ci ji za sa da ne mo è mo da o~e ku je mo do bar pla sman, a ka da je re~ o po je din ci ma, tre nut no se is ti ~u Dra gan Vu kov i Ka ta ri na Ra do va nov – ka è Ham pa mer. Se kre tar klu ba i po mo} nik tre ne ra Jo vi ca Ma noj lo vi} ve li da je u Be ge ju tre nut no oko 30 ka ja ka {a mla |eg uz ra sta, od tre }eg do osmog raz ra da. û do je, do da je on, da ima vi {e de voj ~i ca ne go de ~a ka. - Ne ma mo pra ve ju ni o re, ni ti se ni o re. Ali, be le ì mo re zul ta -

na ekipa @ednika je prvo poluvreme re{ila u svoju korist sa 3:0 (strelci Slep~evi} i Vukov dva), da bi drugi deo me~a pripao selekciji lige 2:1(strelac za @ednik Boro{, a za selkciju Kati} i taka~), {to je doprinelo da

Ka ja ka {i Be ge ja vred no tre ni ra ju i ve ru ju u lep {e su tra

te u ka te go ri ji mla |ih pi o ni ra ko ji su osva ja li zlat ne me da qe na ra znim tak mi ~e wi ma – na gla {a va Ma noj lo vi}.

On je is ta kao da klub ku bu ri sa pa ra ma, kao i sva ko dru go sport sko dru {tvo u gra du. Me |u tim, na |e se onih ko ji su sprem ni da po -

OLIM PI JA DA U JAYEN TU

Voj vo |a ni u Slo va~ koj Tre }a olim pi ja da omla di ne i de ce is to~ no e vrop skih ze ma qa u ja xen tu bi }e odr `a na u slo va~ kom me stu Ka lo ka ga ti ja, kod Tr na ve. Tre ner Jan ko Pa vlis oda brao je igra ~e i igra ~i ce ko je }e na ovom tak mi ~e wu bra ni ti bo je Voj vo di ne: Iva nu Pa vlis, Kse ni ju Er ge la {ev i Ri tu Ma |ar iz Te me ri na, Va len ti nu Za va ro{ i De ja na Re qi }a iz Si ri ga, Ivo nu Ka sa iz Na da qa, Kri sti nu Dr qa ~a iz Ba~ kog Gra di {ta, Me la ni ju @iv ko vi}, Mi la na i Jo va na Ko va ~e vi }a, Alek san dru Ka wuh, Jo vi cu Hlo da, Mu ha me da Baj ra mi ja, Mi li cu Stoj ko vi} i Rad mi lu Pe tro vi} iz Be o ~i na. M. M.

publika u`iva u golovima,a slavqenik proslavi uspeh pobedom od 4:2 i u revijalnoj utakmici. Pre po~etka utakmica predsednik Gradskog fudbalskog saveza Subotice Goran Dra~a je

mog nu ov da {wim ka ja ka {i ma. Ta ko je “Voj vo |an ska ban ka” ustu pi la deo pro sto ra is pod pla toa, na Tr gu Zo ra na \in |i }a, u ko me }e ka ja ka {i ubu du }e ~u va ti ~am ce, jer su do sa da plo vi la bi la u ne a de kvat nom pro sto ru. Od spon zo ra i gra da Zre wa ni na pri ku pqe na su i sred stva za ure |e we han ga ra ustu pqe nog na ko ri {}e we. - Jo{ smo po ~et ni ci, pa ne mo `e mo na osno vu re zul ta ta da tra `i mo po mo} od, re ci mo, Po kra ji ne ili Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je. Ali, na da mo se da }e spon zo ri shva ti ti da je bo qe da su de ca na vo di, ne go po ka fi }i ma - is ta kao je Ma noj lo vi}. @. Ba la ban

uru~io pehar kapitenu ekipe @ednika Tomislavu Vukovu za osvajawe prvog mesta, a ujedno i wemu li~no priznawe za najboqeg strelca lige. S. St.

SPORT

c m y

dnevnik

petak22.jun2012.

TRE ]I VI KEND SVET SKOG GRAN PRI JA

Ma ti ne sa Ame ri kan ka ma

Jo va na Bra ko ~e vi} i Na ta {a Kr sma no vi} u blo ku

Fo to: FIVB

^E TVR TI VI KEND EVROP SKE LI GE ZA DA ME

Srpki we bru se for mu U pro me we nom sa sta vu, u od no su na do sa da {wi deo nad me ta wa, od boj ka {i ce Sr bi je na stu pi }e na utak mi ca ma po sled weg vi ken da Evrop ske li ge u Ru mu ni ji. Na {e de voj ke su do brim igra ma u pret hod na tri vi ken da osi gu ra le pr vu po zi ci ju u A gru pi i pla sman na fi nal ni tur nir u Kar lo ve Va ri (5.-7. jul). U kon ku ren ci ji Ru mu ni je, Ma |ar ska i [pa ni je, na {a re pre zen ta ci ja je iz ra zi ti fa vo rit, ma u kom sa sta vu na stu pa la, a pot vri la je kla su u do sa da -

PRO GRAM TUR NI RA Da nas Sr bi ja - [pa ni ja (15) Ru mu ni ja - Ma |ar ska (17.30) Su tra Sr bi ja - Ma |ar ska (16) [pa ni ja - Ru mu ni ja (18.30) Ne de qa [pa ni ja - Ma |ar ska (16) Sr bi ja - Ru mu ni ja (18.30) 1. Sr bi ja 2. [pa ni ja 3. Ru mu ni ja 4. Ma |ar ska

9 9 9 9

9 5 4 0

0 27:4 27 4 18:15 14 5 15:17 13 9 3:27 0

{wih de vet me ~e va na tri tu ri ra. Ta ko }e Sr bi ja ima ti {an su da po tre }i put od bra ni ti tu lu u ovom tak mi ~e wu i osta ne je di ni osva ja~ Evrop ske li ge. - Po sle utak mi ca u Gran pri ju, pro tiv ni ci u Evrop skoj li gi ni su iz gru pe ja kih svet skih ti mo va ta ko da }e nam ovaj vi kend do }i kao ma li od mor. Po no vo smo u kom bi no va noj po sta vi, ima nas iz obe re pre zen ta ci je, ali je to do bro za to {to }e ve }i te ret na ova tri me ~a iz ne ti mla |e igra ~i ce. Tu smo ne ko li ko nas is ku sni jih, na ma utak mi ce tre ba ju da osta ne mo u for mi i da ose ti mo lop tu, a po {to je ve} obez be |e no u~e {}e na fi nal nom tur ni ru, igra }e mo ras te re }e no - re kla je re pre zen ta tiv ka Na ta {a Kr sma no vi}. Na ~e tvr tom tur ni ru Evrop ske li ge u Ru mu ni ji re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u sa sta vu: teh ni ~a ri - Da ni ca Ra den ko vi}, Sla |a na Mir ko vi}, ko rek to ri Jo va na Bra ko ~e vi}, Na ta {a ^i ki riz, li be ra - Su za na ]e bi}, Ni na Ro si}, blo ke ri - Na ta {a Kr sma no vi}, Mi le na Ra {i}, Ma ja Sa vi}, pri ma ~i - Ta ma ra Ra ki}, Ni ko li na Lu ki}, Bjan ka Bu {a. M. R.

Ve o ma su ma le {an se da se od boj ka {i ce Sr bi je pla si ra ju na fi nal ni tur nir Gran pri ja, pa je za to na me ~e ve tre }eg vi ken da na Taj land ot pu to va la kom bi no va na re pre zen ta ci ja. Pro {log vi ken da Sr bi ja je bi la do ma }in tur ni ra, ali se na {e de voj ke ni su pro sla vi le u su sre ti ma s Ku bom i Tur skom pa su prak ti~ no iz gu bi le sve {an se za pla sman na za vr {ni tur nir {e sto ri ce u Ki ni. Ve} ta da je na {a se lek ci ja po ~e la s ja ~im pri pre ma ma za Olim pij ske igre,a u in te ziv nom tre na `nom pro ce su te {ko je pru `a ti do bre par ti je. Na tre }em tur ni ru pro tiv ni ci la vi ca ma bi }e SAD, Taj land i Ar gen ti na. SAD je ve li ki fa vo rit u da na {wem su sre tu, ko ji po ~i we u 8.50 ~a so va po na {em vre me nu. - Po zna to je da smo u ja kom tre nin gu i da smo uve li ko u re `i mu pri pre ma za Olim pij ske igre. Iako jo{ po sto je te o ret ske {an se za pla sman na

Da na {wi pro gram J gru pa (Bang kok) Sr bi ja - SAD Taj land - Ar gen ti na

(08.50) (11.20)

I gru pa (Osa ka) Ko re ja - Tur ska (08.20) Ja pan - Ne ma~ ka (11.20) K gru pa (Lu o he) Ki na - Por to ti ko (10) Ku ba - Bra zil (13.30) L gru pa (Taj peh) Ita li ja - Do mi ni k. R. (10) Taj peh - Poq ska (13.30) Ta bele po sle 6. ko la 1. SAD 2. Ki na 3. Tur ska 4. Taj land 5. Ku ba 6. Bra zil 7. Ja pan 8. Ne ma~ ka 9. Poq ska 10. Sr bi ja 11. Por to ri ko 12. Ita li ja 13. Ko re ja 14. Do mi ni k. R. 15. Ar gen ti na 16. Taj peh

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 6 5 5 5 5 3 3 3 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 3 3 3 4 4 5 5 5 6 6

18:2 18:2 16:7 16:6 16:7 16:12 12:10 11:9 12:11 11:13 7:15 7:16 7:16 5:15 4:18 1:18

18 18 15 14 14 11 10 9 9 8 5 5 4 4 0 0

Sa wa Sta ro vi} u na pa du

fi nal ni tur nir, po sled wi vi kend Gran pri ja is ko ri sti }e mo kao do bru pro bu. Ima do sta no vih de vo ja ka u ti mu i bi }e do bro da se vi di na ko je od wih mo `e mo da ra ~u na mo u pred sto je }em pe ri o du. Su sre ti sa Ame ri kan ka ma, Taj lan |an ka ma i Ar gen tin ka ma bi }e nam ja ki te sto vi i mo `da naj kva li tet ni je utak mi ce ko je }e mo od i gra ti do Olim pi ja de, pa }e mo po ku {a ti da od i gra mo naj bo qe u ovom tre nut ku - is ta kao je

po mo} nik se lek to ra re pre zen ta ci je Bran ko Ko va ~e vi}. Po {to je Jo va na Bra ko ~e vi} sa da ras po re |e na u tim ko ji se tak mi ~i u Evrop skoj li gi, pr vi ko rek tor Sr bi je bi }e Sa wa Sta ro vi}. - Da smo bo qe od i gra le pro {li vi kend, pred na {om pu bli kom, mo `da bi smo ima le ve }u {an su da se po no vo pla si r a m o na fi n al n i tur n ir Gran pri ja, ali smo za i sta bi le te {ke i ni smo pri ka za le

VI KEND SVET SKE LI GE U RU SI JI

Or lo vi `e le dve po be de O~e ki va ne po be de nad Ja pa nom, kao i dva ve li ka tri jum fa nad pre ja kom re pre zen ta ci jom Ru si je, do ve le su od boj ka {e Sr bi je do so lid ne dru ge po zi ci je u A gru pi Svet ske li ge pred tre }i vi kend tak mi ~e wa u Ka li win gra du. Ku ban ci su tre nut no vo de }i, pa svi u na {em na ci o nal nom ti mu apo stro fi ra ju me~ s wi ma kao od lu ~u ju }i. Igra la je Sr bi ja u kom bi no va nom sa sta vu, s ~ak tri de bi tan ta, ali su klin ci po ka za li zu be ak tu el nom osva ja ~u Svet ske li ge Ru si ji i savl da li je u San to Do min gu. Tur nir u Ru si ji }e or lo vi otvo ri ti s Ku ban ci ma. - Pr vi me~ sa Ku bom je od lu ~u ju }i za da qi pla sman. Do bro ih po zna je mo i oni su tre nut no u bo qoj for mi ne go Ru si. Mo ra mo da od i- gra mo mak si mal no an ga `o va no i da po no vi mo igru s tur ni ra u Ja pa nu kad smo ih do bi li - re kao je sred wi blo ker Mar ko Pod ra {~a nin. On je pri znao da eki pa po la ko ve} po ~i we da raz mi {qa i o Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Sr bi ja }e u pr va tri me ~a igra ti pro tiv SAD, Tu ni sa i Ne ma~ ke, a po tom sle de du e li sa Bra zi lom i Ru si jom. - Vi de li smo ras po red za Igre. Pr ve tri utak mi ce su nam naj va `ni je. Ho }e mo da se {to bo qe spre mi mo za glav ne kon ku ren te u bor bi za ~e tvrt fi na le. Bra zil i Ru si ja ima ju ulo ge fa vo ri tia, a mi

}e mo da vre ba mo to tre }e me sto u gru pi - do dao je Pod ra {~a nin. Tur nir tre }eg vi ken da Svet ske li ge po ~i we u pe tak u Ka li win -

On je do dao da eki pa ima kva li tet za pla sman u ~e tvrt fi na le OI u Lon do nu, ali da je u ovom tre nut ku sla bi ja od Bra zi la i Ru si je.

ni de li} ra ni jih iga ra. Sa da nas o~e ku je ve o ma te `ak za da tak pro tiv kva li tet nih se lek ci ja Ame ri ke i Taj lan da i na na ma je da od i gra mo naj bo qe mo gu }e, pa da vi di mo za ko li ko }e to bi ti do voq no. Svi ma su pri o ri tet Olim pij ske igre i s Lon do nom u mi sli ma }e mo za v r { i t i ovo tak m i ~ e w e i kre nu ti s jo{ ja ~im pri pre ma ma ka ko bi smo kra jem ju la bi le u pu noj for mi - re ka la je Sta ro vi }e va. M. R.

Pro gram tur ni ra A gru pa Da nas Sr bi ja - Ku ba Ru si ja - Ja pan Su tra Ja pan - Ku ba Ru si ja - Sr bi ja Ne de qa Sr bi ja - Ja pan Ku ba - Ru si ja

1. Ku ba 2. Sr bi ja 3. Ru si ja 4. Ja pan

6 6 6 6

5 4 3 0

(15.30) (18.15) (15.30) (18.15)

1 2 3 6

(15.30) (18.15)

16:7 14 14:10 12 13:13 8 5:18 2

C gru pa Da nas Ko re ja - Fran cu ska Ita li ja - SAD Su tra Ko re ja - Ita li ja SAD - Fran cu ska Ne de qa Ko re ja - SAD Fran cu ska - Ita li ja

(07.00) (09.30) (07.00) (09.30) (07.00) (09.30)

D gru pa

Sred wi blo ker Sr bi je Mar ko Pod ra {~a nin

gra du, a Sr bi ja }e u pr vom ko lu igra ti pro tiv Ku be. Na kon to ga o~e ku ju je du e li sa Ru si jom i Ja pa nom. - Ako do bi je mo Ku bu i Ja pan, iz bi }e mo na pr vo me sto pred tur nir u No vom Sa du. Za me~ sa Ru si ma je ve} dru ga pri ~a, vi de }e mo u ka kvoj for mi }e bi ti - na veo je teh ni ~ar Mi haj lo Mi ti}.

Li be ro Sr bi je Ni ko la Ro si} ka zao je da o~e ku je ve li ku bor bu u utak mi ci sa Ku bom. - Na pro {lom tur ni ru po ka za li su da su u iz u zet noj for mi. Zna mo ih, pro ba }e mo da im od go vo ri mo na pra vi na ~in. Ovaj me~ mo `e, ali i ne mo ra da bu de pre su dan za da qi pla sman - is ta kao je Nikola Ro si}. M. R.

Da nas Bu gar ska - Ar gen ti na Por tu gal - Ne ma~ ka Su tra Ar gen ti na - Ne ma~ ka Por tu gal - Bu gar ska Ne de qa Ne ma~ ka - Bu gar ska Ar gen ti na - Por tu gal

(15.30) (18.30) (15.30) (18.30) (15.30) (18.30)

B gru pa Tak mi ~e we u B gru pi je za vr {e no, Poq ska je s 26 bo do va bi la pr va i iz bo ri la je pra vo u~e {}a na fi nal nom tur ni ru u So fi ji. Bra zil je sa 23 bo da bio dru gi i ~e ka ras plet u osta lim gru pa ma.

SPORT

petak22.jun2012.

dnevnik

SE LEK TOR DU [AN IV KO VI] PRI ZNAO GRE [KU

Micov zaslu`uje poziv

Reprezentacija Srbije

DA NAS @REB ZA EVROP SKO PR VEN STVO DA MA

Srbija u tre}em {e{iru Nakon odustajawa Holandije, Evropska rukometna federacija dodelila je Srbiji doma}instvo Evropskog prvenstva za dame, koje }e se od 4. do 16. decembra odr`ati u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Vr{cu. Tim povodom za danas u 18 ~asova u Monaku, posle kongresa EHF - a, zakazan je `reb. Reprezentacija Srbije nalazi se u tre}em {e{iru, a `reb }e biti poludirigovan, po{to je ve} odre|eno da }e Srpkiwe igrati u Beogradu, Makedonija u Ni{u,

Ma|arska u Novom Sadu, a Rumunija u Vr{cu. Iako je bilo najava da }e se doma}in {ampionata na}i u drugom {e{iru poludirigovan `reb uslovio je druga~iji sastav grupa prilikom `rebawa. Sastavi grupa - Prvi {e{ir: Norve{ka, [vedska, Rumunija, Hrvatska, Drugi {e{ir: Francuska, Crna Gora, Nema~ka, Ukrajina, Tre}i {e{ir: Srbija, Danska, Rusija, Ma|arska, ^etvrti {e{ir: [panija, ^e{ka, Makedonija, Island. J. G.

SKUP [TI NA ZA JED NI CE KLU BO VA PR VE LI GE – GRU PA SE VER

Tula} direktor lige S ob zi rom na re or ga ni za ci ju ru ko met nog tak mi ~e wa na ni vou Sr bi je, u No vom Sa du je odr à na kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne Za jed ni ce klu bo va mu {ke i èn ske Pr ve li ge - gru pa se ver, ko joj su pri su stvo va li de le ga ti iz 21 klu ba (iz o sta li pred stav ni ci mu {kog i èn skog Pan ~e va i Baj mo ka). Iz vu ~e ni su `reb ni bro je vi za se zo nu 2012/13. Mu {ki klu bo vi: 1. La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka), 2. Mla dost TSK (Ba~ ki Ja rak), 3. Som bo re lek tro, 4. @e le zni ~ar (In |i ja), 5. Cr ve na zve zda (Mo krin), 6. Pro le ter Agro ìv (Zre wa nin), 7. @SK (@a baq), 8. Ti tel Xon Di re, 9. Voj put (Su bo ti ca), 10. Di na mo (Pan ~e vo), 11. No va Pa zo va, 12. Me ta lac (Fu tog). Upr vom ko lu sa sta }e se: La vo vi BP – Me ta lac, Mla dost TSK – No va Pa zo va, Som bo re lek tro – Di na mo, @e le zni ~ar – Voj put, Cr ve na Zve zda - Ti tel XD, Pro le ter Agro ìv - @SK. @en ski klu bo vi: 1. Ja bu ka 95, 2. Te me rin, 3. Voj vo di na (No vi Sad), 4. Pan ~e vo, 5. Vr bas, 6. Srem (Srem ska Mi tro vi ca), 7. Rad ni~ ki (Baj mok), 8. Mla dost (Srp ska Cr wa), 9. Spar tak (De be qa ~a), 10. Ha las Jo èf (Ada), 11. Ki kin da, 12. Pro le ter Su per pro tein (Zre wa nin). U pr vo ko lu sa sta }e se: Ja bu ka 95 – Pro le ter Su per pro tein, Te me rin – Ki kin da, Voj vo di na – Ha las Jo èf, Pan ~e vo – Spar tak, Vr bas – Mla dost, Srem - Rad ni~ ki. Kod mu {ka ra ca je se wi deo po lu se zo ne igra }e se od 21/23. sep -

tem bra do 30. no vem bra/2. de cem bra, a pro le} ni od 8/10. fe bru a ra do 19/21. apri la 2013. go di ne. Pr ve dve pla si ra ne eki pe u~e stvo va }e u Mi ni li gi za ula zak u Su per li gu (12 ko la) od 26/28. apri la do 14/16. ju na 2013. go di ne. De vo ja ke }e je se wi deo po lu se zo ne igra ti od 21/23. sep tem bra do 30. no vem bra/2. de cem bra, a pro le} ni od 22/24. fe bru a ra do 3/5. ma ja 2013. go di ne. Pr ve dve pla si ra ne eki pe u~e stvo va }e u Mi ni li gi za ula zak u Su per li gu (8 ko la) od 10/12. ma ja do 14/16. ju na 2013. go di ne. Za pred sed ni ka Skup {ti ne iza bran je Mi lo rad Va si qe vi} (@RK Mla dost, Srp ska Cr wa), a pot pred sed ni ka Bra ni slav Ka le zi} (@RK Voj vo di na, No vi Sad). Za pred sed ni ka Uprav nog od bor iza bran je Zo ran Di mi tri} (Pro le ter Agro `iv, Zre wa nin), a za pot pred sed nik Rat ko Vu jo vi} (Spar tak Voj put, Su bo ti ca), dok su ~la no vi: Zo ran Pa {i} (@ORK Ki kin da), Dra gan Kr sti} (@RK Srem), Mi lan Vje {ti ca (@RK Te me rin), Du {an Sti pa no vi} (@RK Rad ni~ ki), Lu ka Sta ni {i} (RK No va Pa zo va), Jo va Ba var ~i} (ORK @SK), Mi lan Jo vi} (RK Di na mo). U Nad zor nom od bo ru li ge su: An dri ja Pen ze{ (MRK Som bo re lek tro) pred sed nik, Dra ga na Bo go je vi} (RK Ti tel XD), No vo Jo vo vi} (@RK Vr bas). Tak mi ~e wem }e ru ko vo di ti di rek tor li ge Jo vi ca Tu la}, dok }e mu po mo} nik za su dij ska pi ta wa bi ti @i van Sta ki}. J. Ga li}

U TE ME RI NU

Tenis u modi Te me rin ski te ni ski klub je u mar tu po ~eo tak mi ~ar sku se zo nu na otvo re nom. Te re ni sa {qa kom, sa in fra struk tu rom

i pra te }im sa dr `a ji ma, is pu wa va ju sve uslo ve za or ga ni za ci ju zva ni~ nih tak mi ~e we u okvi ru te ni skih sa ve za Sr bi je

i Voj vo di ne. Ta ko }e Te me rin 7. ju la bi ti do ma }in tur ni ra tre }e ka te go ri je za de cu do 10 go d i n a. Ne { to ka s ni j e (15. sep tem bra) u Te me ri nu }e bi ti o r g a n i z o v a n tur n ir ve t e r a na. Po red zva ni~ nih tur n i r a, klub sva kog me se ca or ga ni zu je tur n i r e za re kre a t iv c e. Kao uvod u te n i s ko le t o, u sport skoj ha li je odr `a na pro mo ci ja ovog u Te me ri nu sve po pu lar ni jeg i ma sov ni jeg spor ta, pod na zi vom Dan te ni sa. M. M.

Se lek tor Sr bi je Du {an Iv ko vi} pri znao je da je imao po gre {ne in for ma ci je u ve zi s po vre dom Vla di mi ra Mi co va. Iv ko vi} je, ta ko |e, is ta kao da ta kav igra~ za slu ù je da se na |e na spi sku kan di da ta za u~e {}e u kva lif ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne. Ko {ar ka{ ita li jan skog Kan tua, da pot se ti mo, ni je se na {ao na spi sku zbog na vod no te {ke po vre de li ga me na ta, iako je igrao u za vr {ni ci se zo ne. - Pot kra la se gre {ka na {i rem spi sku, imao sam ozbiq ne in for ma ci je da je Mi cov te è po vre |en i da su u pi ta wu li ga men ti. Raz go va rao sam s wim, on bi u ~e tvr tak tre ba lo da do |e u Be o grad i na pra vi }e mo je dan sa sta nak. To je moj pro pust, ve ro vat no sam bio op te re }en oba ve za ma u Olim pi ja ko su u za vr {ni ci se zo ne - re kao je Iv ko vi}. Iv ko vi} je is ta kao da igra~ kao {to je Mi cov za slu ù je me sto na spi sku na ci o nal nog ti ma. - Mo `da me je od svih igra ~a ove se zo ne naj pri jat ni je iz ne na dio upra vo Mi cov, ko ji je po ka zao da je sa zreo kroz utak mi ce Evro li ge. Se lek tor je re kao da Sr bi ju ~e ka na po ran po sao u pred sto je }im kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo. - Ovaj ci klus ne }e bi ti ni na i van, ni lak, tra ja }e du go i igra se de set utak mi ca. Ne ke eki pe po zna je mo bo qe, ne ke sla bi je, ali ra no je jo{ za po je di na~ ne ana li ze pro tiv ni ka. Iv ko vi} je po tvr dio da }e skra }e ni spi sak od 18 igra ~a sa op {ti ti sle de }eg ~e tvrt ka.

Du{an Ivkovi}

Upi tan da pro ko men tar si {e pro me nu si ste mu tak mi ~e wa u Evro li gi, od no sno ~i we ni cu da }e srp ski ti mo vi sa mo kroz re gi o nal nu ABA li gu ima ti pro hod nost u Evro pu, Iv ko vi} je re kao: - In si sti rao sam na na {oj ja koj na ci o nal noj li gi, a u ovom mo men tu na {a li ga je Ja dran ska. Je di no kroz to tak mi ~e we mo `e mo do Evro pe, ~i ni mi se da }e, ka ko vre me bu de od mi ca lo, bi ti sve ma we pro sto ra za na ci o nal ne li ge, a sa mim tim i za raz voj mla dih igra ~a. Pi ta we je

Vladimir Micov

da li bi do {li ovu si tu a ci ju da smo se iz bo ri li za ja ku srp sku li gu s de set klu bo va . Se lek tor je re kao da }e po ve }a wa bro ja re pre zen ta ci ja na Evrop skim pr ven stvi ma sa 16 na 24 do ne ti pro ble me svim se lek ci ja ma. - Bi }e do sta pro ble ma s po vre da ma igra ~a, ce la stvar }e se slo mi ti na na ci o nal nim ti mo vi ma. Mno go bo qe bi bi lo da po sto ji A i B tak mi ~e we. Ove no vi ne su vi {e mar ke tin {ki po tez, ali ne zbog po ve }a wa za ra -

de, ve} zbog lo bi ra wa i è qe da se obez be de od re |e ni gla so vi. Iv ko vi} je re kao da je Olim pi ja kos na pu stio za to {to je s ti mom iz Pi re ja osvo jio Evro li gu i gr~ ko pr ven stvo. - Po sto ja la je è qa da se sa rad wa na sta vi, ali sam do neo od lu ku da to ne ~i ni mo, iako smo ima li sjaj ne od no se. Ovog mo men ta ne è lim da pre go va ram ni s jed nim klu bom i si gur no je da }u ovog le ta ra di ti sa mo s re pre zen ta ci jom - is ta kao je Iv ko vi}.

[U [KA WA SE NA KRA JU OB I STI NI LA

Rastali se Jovanovi} i Partizan Vla di mir Jo va no vi} ni je vi {e tre ner ko {ar ka {a Par ti za na. Ta ko su se ob i sti ni la {u {ka wa u me di ji ma, a s mla dim stru~ wa -

ra ko ji je do neo mno go tro fe ja Par ti za nu. Ipak, Jo va no vi} je u pr voj go di ni s eki pom osvo jio tri tro fe -

Vlado, hvala i sre}no Ko {ar ka {ki klub Par ti zan po tvr dio je da }e u na red noj se zo ni ima ti no vog tre ne ra, po sle ra stan ka s do sa da {wim {e fom stru~ nog {ta ba Vla di mi rom Jo va no vi }em. Mla di stru~ wak je s cr no-be li ma pot pi sao ugo vor na jed nu plus jed nu go di nu, ko ji je na kra ju ove se zo ne is te kao. „Klub je iz u zet no po no san na mla dog stra te ga ko ji je iz ra stao u pra vog stru~ wa ka. To kom dve se zo ne Jo va no vi} je u tro fej nu sa lu u Hum skoj do neo uku pu no pet tro fe ja i po red ve li kih pri ti sa ka i ogrom nog te re ta ko ji je no sio, i ta ko po tvr dio pra vi iz bor na {eg klu ba. Na sta vio je {am pi on ski niz pr va ka dr à ve, Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a, Ja dran ske li ge i vo dio je cr no-be le u naj e lit ni jem evrop skom tak mi ~e wu” - ka è se u sa op {te wu Par ti za na. U sa op {te wu se do da je da je Jo va no vi} s pet osvo je nih tro fe ja, kao {ef stru~ nog {ta ba, na dru gom me stu u isto ri ji Par ti za na. “Kao tre ner mla |ih ka te go ri ja i kao po mo} ni tre ner pr vog ti ma osta vio je du bok trag to kom 16 go di na ra da u na {em klu bu. Ko {ar ka {ki klub Par ti zan se za hva qu je Vla di na sve mu {to je po ka zao, na ulo è nom tru du, ener gi ji i po sve }e no sti. @e li mo mu mno go uspe ha u na stav ku tre ner ske ka ri je re ko ja za slu ù je da ide sa mo uz la znom pu ta wom”, is ti ~e se u sa op {te wu.

Vladimir Jovanovi}

kom {am pion je spo ra zum no ras ki nuo ugo vor, ne zva ni~ no sa zna je B92. Jo va no vi} je, iako ospo ra van od mno gih, za dve go di ne osvo jio pet tro fe ja kao pr vi tre ner Par ti za na. Ro dom iz ^a~ ka, on je pre u zeo ulo gu pr vog tre ne ra od Du {ka Vu jo {e vi }a, ti me i ogro man pri ti sak na sled ni ka tre ne -

ZVA NI^ NO SA OP [TE WE KK PAR TI ZAN MTS

ja, u dru goj je Par ti zan po ra `en u po lu fi na lu ABA li ge od Ce de vi te, ali je na sta vio do mi na ci ju u do ma }im okvi ri ma, osvo jiv {i Kup i Su per li gu. Od la zak Jo va no vi }a po ja ~a va spe ku la ci je da bi na klu pu Par ti za na upra vo mo gao da se vra ti Vu jo {e vi}, iako je on to pre ne ko li ko da na o{tro de man to vao.

Po je di ni spe ci ja li zo va ni saj to vi, po put „Spor tand-a” pre ne li su da je Vu jo {e vi} prak ti~ no ve} po no vo pre u zeo klu pu Par ti za na. Osta je i pi ta we na ~i ju klu pu }e Jo va no vi}. U tek stu ko ji je iza zvao mno go bu re u ne de qu u dnev ni ku „Blic”, osim na vod nih

ka drov skih pro me na u upra vqa~ kom te lu klu ba, na vo di se i da je u op ci ji ro ka da tre ne ra, od no sno autor tek sta, po zi va ju }i se na svo je iz vo re, tvr di da }e Alek san dar Xi ki} na klu pu cr no-be lih, a da Jo va no vi }a ~e ka klu pa Li je tu vos Ri ta sa.

NE BOJ [A ^O VI], PRED SED NIK CR VE NE ZVE ZDE

Hvala Evroligi Cr ve na zve zda Di va igra }e u Evro ku pu na red ne se zo ne, i to di rekt no. Pred sed nik cr ve no-be lih Ne boj {a ô vi} sma tra da je od lu ka ULEB-a da be o grad skom klu bu do de li me sto u Evro ku pu po tvr da ra da no vog ru ko vod stva i is ta kao da }e eki pa u~i ni ti sve da oprav da o~e ki va wa. - Ve o ma smo za hval ni qu di ma iz re gi o nal ne li ge i svim ~la no vi ma skup {ti ne pred u ze }a Si dro ko ji su po dr à li ide ju go spo di na Lor be ka oko u~e {}a Zve zde u Evro ku pu. Ve li ku za hval nost du gu je mo i qu di ma iz Evro li ge. Mi slim da su do ne li pra vu od lu ku i da su ta ko ne dvo smi sle no po dr à li na{ ve - Neboj{a ôvi} li ki rad i na po re u mi nu loj se zo ni na sa na ci Skup {ti na ULEB-a je do ne la od lu ku da ji i nor ma li za ci ji KK Cr ve na zve zda. Mi }e Zve zda bu de u~e snik Evro ku pa, dru gom po kva mo se po tru di ti da oprav da mo o~e ki va wa ko ja li te tu tak mi ~e wu na Sta rom kon ti nen tu. svi ima ju ka da je u pi ta wu Zve zda - re kao je - U~e {}e Cr ve ne zve zde u Evro ku pu je ô vi}. pra va sa tis fak ci ja na {im na vi ja ~i ma ko ji

su nas ver no pra ti li i bo dri li na pu tu pre pu nom ra zno ra znih is ku {e wa u to ku ove se zo ne. Za hva qu jem im se i svi ma ~e sti tam Cr ve nu zve zdu u Evro ku pu bez kva li fi ka ci ja - do dao je ^o vi}. Bord kom pa ni je ECA, ko ja ru ko vo di evrop skim tak mi ~e wi ma, sa stao se u Bar se lo ni i od lu ~io da A li cen cu na pe riod od dve go di ne do de li ita li jan skom Em po rio Ar ma ni ju, dok je C li cen ca, od no sno vajld kard, oti {la ber lin skoj Al bi. Na istom sa stan ku od lu ~e no je i da od na red ne se zo ne vi {e ne bu de na ci o nal nog bo do va wa za pla sman u Evro li gu, ve} da se u elit no klup sko tak mi ~e we ide is kqu ~i vo po pla sma nu u ABA li gi. Na taj na ~i bor ba za ti tu lu pr va ka Sr bi je po sta }e is kqu ~i vo stvar pre sti `a i ni ka kav dru gi re zul tat ski zna ~aj ne }e ima te.

LOV

c m y

dneVnik

petak22.jun2012.

NAKON [TO JE ODLUKOM SKUP[TINE LSV UPLA]EN PRO[LOGODI[WI IZNOS ^LANARINE LSS-u

Voj vo |a ni vra }e ni u Lo va~ ki sa vez Sr bi je Pred sed nik Lo va~ kog sa ve za Sr bi je dr Zo ran Po po vi}, ju ~e je sta vio van sna ge svo ju od lu ku o is kqu ~e wu lo va~ kih udru `e wa iz Voj vo di ne, na kon {to je mi nu log po ne deq ka Lo va~ ki sa vez Voj vo di ne, shod no od lu ci svo je van red ne Skup {ti ne odr `a ne pro {log pet ka u Fu to gu, upla tio akon ta ci ju od 60 di na ra po lov cu LSS - u na ime ~la na ri ne za ovu go di nu, uz pret wu tu `bom ako voj vo |an ska LU ne bu du vra -

}e na u LSS. Ta ko }e se voj vo |an ski de le ga ti na }i na Skup {ti ni LSS ko ja je za ka za na za 30. jun u Sme de re vu. Ti me je kri za u Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je, ko ja je sva kom da nom sve za mr {e ni ja, do bi la dru ga ~i ju di men zi ju, ali sa da je osta lo pi ta we {ta }e ura di ti [u ma din ci, ta~ ni je Lo va~ ki sa vez cen tral ne Sr bi je, jer je odan de iz LSS - a is kqu ~e no bli zu 40 udru `e wa. Iz Voj vo di ne im se

„Ti }e{ da me smewuje{?” Ka kvo je sta we u Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je sve do ~i i po sled wa sed ni ca Nad zor nog od bo ra, na ko ju su po zva ni svi we go vi ~la no vi. Usle dio je pred log za raz re {e we pred sed ni ka NO Pe re [ko bi }a, ali on kao pred se da va ju }i ni je `e leo da uvr sti tu ta~ ku u dnev ni red. Me |u tim, ka da je upo zo ren da po Sta tu tu to mo ra da u~i ni, pri stao je, ali je na pu stio sed ni cu (za jed no sa pred sed ni kom LSS), uz obra }a we de le ga tu iz Ni {a Bra ti sla vu ]ir ko vi }u: - „Ti }e{ me ne da sme wu je{, {iq ka nu je dan?” Kvo ru ma je ipak bi lo, [ko bi} je sme wen, ali je na kon to ga de le gat sa Ko so va oti {ao pa ni je iza bran no vi pred sed nik NO. Me |u tim, sa da vrh LSS i sam [ko bi} ne pri zna ju sme nu, jer su za wu gla sa li i ~la no vi NO ko ji su iz is kqu ~e ni iz LSS.

Detaq sa Skup{tine LSV u Futogu

sa ve tu je da i oni upla te deo ~la na ri ne, ka ko bi bez pro ble ma pri su stvo va li Skup {ti ni LSS, ali oni se, ba rem do ju ~e ra {weg da na, ni su od lu ~i li na ovaj ko rak, s ob zi rom da su osta li na sta no vi {tu da ni ko ne mo `e da bu de is kqu ~en iz Lo va~ kog sa ve za Sr bi je bez od lu ke we go ve Skup {ti ne, ko ja je je di na za to ovla {}e na po Sta tu tu. Ma te ma ti ka ka `e da, sa svim de le ga ti ma ko ji bi tre ba lo da ~i ne Skup {ti nu LSS, sa da {wa gar ni tu ra

OSTOJI]EVO BILO DOMA]IN SABORA LOVACA LU „DROPQA”

Sa na |a ni naj bo qe vu kli i ga |a li Tre }i Sa bor lo va ca Lo va~ kog udru è wa „Dro pqa” iz ô ke, ko je oku pqa 275 ~la no va iz {est sek ci je iz ô ke, Sa na da, Vr bi ce, Cr ne Ba re, Osto ji }e va i Ja zo va, odr àn je mi nu le su bo te u Osto ji }e vu. Dru è we lo va ca pra ti lo je i ve li ko ri val stvo u nad me ta wi ma u ga |a wu gli ne nih go lu bo va, ku va wu sr ne }eg gu la {a, po te za wu ko nop ca, ali i bri zi za lo vi {te. U tak mi ~ar skom de lu pro gra ma lov ci iz Sa na da su se naj bo qe po ka za li, pa su im ekip no pri pa li po bed ni~ ki i ve li ki pre la zni pe har, pa }e na red ni sa bor bi ti odr àn u wi ho vom me stu. Pe har za dru go me sto u ekip n om pla s ma n u pri p ao je lov ci ma Osto ji }e va, a za tre }e Ja zov ~a ni ma. Eki pa Sa na da u ko joj su bi li Mi l o r ad i Bra n i m ir Ma l e {ev, Qu bi {a Olu {ki, Bo ri slav Mi la nov i Ste van To do rov sa 66 po go da ka bi la je naj u spe {ni ja u ga |a wu gli ne nih go lu bo va, is pred Osto ji }e va sa 64 i Ja zo va sa 60. Po je di na~ no naj u spe {ni ji je bio Bra ni mir Ma le {ev (Sa nad), dru gi je Ti bor Ti ri (Vr bi ca) i tre }i Da niel Mi lo {ev (Osto ji }e vo). U nad v la ~ e w u ko n op c a sa s tav sna ga to ra Sa na da ko ji je pred vo dio ka pi ten Sve to zar Jo va nov bio je bez prem ca, nad ja ~av {i u od lu ~u ju }em okr {a ju ri va le iz Osto ji }e va, a na tre }em

me stu se pla si ra la eki pa Vr bi ce. Ku li na ri iz {est lo va~ kih sek ci ja LU „Dro pqa” u bo gra ~i ma su pri pre ma li gu la{ od sr ne ti ne. Pre ma oce ni `i ri ja naj -

ov da {wih lov nih re vi ra i wi ho vo una pre |e we, kao i raz vi ja we lov nog tu ri zma. Pred sed nik LU „Dro pqa” Mi lan Dra `i}Rus na gla {a va da se lo vi {te udru `e wa pro sti re na 23.800

S vatrene linije takmi~ewa u ga|awu glinenih golubova

u ku sni ji gu la{ sku vao je Pre drag Te pa vac iz Osto ji }e va. Dru go pla si ra ni je An tal @e lu dek iz Vr bi ce i tre }e pla si ra ni Ti bor Gal iz ^o ke. Na Sa bo ru u Osto ji }e vu lov ci ~o kan ske op {ti ne su sa bi ra li uti ske o sta wu u lo vi {tu, raz me wi va li is ku stva i pre do ~a va li pla no ve za pred sto je }e ak tiv no sti: o~u va we bo gat stva

Kapiteni najuspe{nijih ekipa na saboru

hek ta ra, u ko me do mi ni ra ju sr ne }a di vqa~, ze ~e vi, fa za ni, ja re bi ce, pre pe li ce, di vqe pat ke i di vqe svi we, ali da je u ov da {we re vi re za la ze i pre da to ri: {a ka li, li si ce, ku ne i di vqe ma~ ke. Uprav nik lo vi {ta Ar sen Gr bin kon sta tu je da je us pe {an bio pro le} ni od strel tro fej nih srn da }a, jer je od 55 pla nir na ih od stre qe no 40 gr la. Za av gu stov ski lov na pre pe li ce lov ci iz ino stran stva po ka zu ju ve li ko in te re so va we, me |u tim, ka ko uka zu je Gr bin, pri su tan je ve} go di na ma pro blem jer ovu i dru gu od stre qe nu di vqa~ ne mo gu da iz ne su iz ze mqe. - Ka da bi se ko na~ no re {i lo ovo pi ta we, broj tu ri sta bi bio da le ko ve }i, ta ko |e i pri ho di udru è wa. Ovog le ta u lo vi {te }e mo pu sti ti pet fa zan ~i }a po lov cu, ume sto do sa da {wih de set po ~e mu smo pred wa ~i li u od no su na lov ce iz dru gih udru è wa u Voj vo di ni i Sr bi ji - ob ja {wa va do sko ra {wi pred sed nik udru è wa Ni ko la Kne è vi}. Oba vqa ju se pri pre me i za po ~e tak se zo ne lo va na di vqe pat ke, a tre nut no se u lo vi {tu oko pa va ju vi {e go di {we re mi ze i ku ku ruz i „~i ste” se lo vi {ta od pre da to ra ko ji ugro à va ju pod mla dak ple me ni te di vqa ~i. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Foto: J. Pap

ne ma ve li ke {an se za op sta nak na svo jim po zi ci ja ma, ali wi ho vo tu ma ~e we Sta tu ta je, da ~i je udru è we ni je pla ti lo ~la na ri nu, ili wen deo, ne mo è bi ti de le gat na Skup {ti ni, pa o~i gled no ne ma ju na me ru da u Sme de re vo po zo vu i [u ma din ce. Ku da je kre nuo LSS i ko }e se po ja vi ti na Skup {ti ni po sled weg jun skog da na, po ka za }e se vr lo br zo. Ina ~e, Lo va~ ki sa vez cen tral ne Sr bi je je pre kju ~e ta ko |e odr ào van red nu skup {ti -

nu u Kra gu jev cu, a za kqu~ ci sa we su for mu li sa ni u {est ta ~a ka, od ko jih su po seb no in te re sant ne tri: - Po sla ti upo zo re we pred sed ni ku Skup {ti ne LSS da, pri li kom za ka zi va wa Skup {ti ne, ured no po zo ve pred stav ni ke svih LU sa te ri to ri je ce le Sr bi je, te da u pro tiv nom zlo u po tre bqa va svo ja ovla {}e wa zbog ~e ga bi bio po kre nut po stu pak za utvr |i va we we go ve od go vor no sti; - Da sva lo va~ ka udru `e wa ko ja su do bi la Od lu ku pred sed ni ka LSS o na vod nom is kqu ~e wu u za kon skom ro ku pod ne su tu `be nad le `nom su du; - Upo zo ra va se pred sed nik LSS da ne pred u zi ma ni ka kve rad we za uma we we ili otu |e we imo vi ne LSS, te da }e u su prot nom sno si ti sve po sle di ce pred vi |e ne za ko nom. Da je pred sed nik LSS svo jim od lu ka ma o is kqu ~e wu pre ko 100 lo va~ kih udru `e wa iz krov nog srp skog sa ve za pre kr {io Sta tut i prer ko ra ~io ovla {}e wa, sma tra ju i Voj vo |a ni, te da su is kqu ~e wa vi {e plod we go ve

sa mo vo qe i ob ra ~u na sa ne is to mi {qe ni ci ma ko ji è le pro me ne u LSS. Pod se }a wa ra di, po red voj vo |an skih udru è wa ko ja su ju ~e vra }e na u LSS, i da qe su is kqu ~e na sva udru è wa iz LSCS, te po dva iz Le skov ca i Alek sin ca, ona iz Me dve |e, Ba ji ne Ba {te, Ari qa, â je ti ne i sa Ko so va i Me to hi je - zbog ne iz mi re wa ~la na ri ne. Sa dru ge stra ne, mno ga udru è wa iz unu tra {wo sti Sr bi je upla ti la su sa mo mi ni ma lan iz nos na ima ~lan skog do pri no sa, a ni su is kqu ~e na iz LSS. U LSS - u, ko ji po sto ji ve} 116 go di na, ve ro vat no ni ka da ni je bi lo ova kvog sta wa. Sti ~e se uti sak da po sto je tri ne for mal ne „stru je”: ona oku pqe na oko ak tu el nog pred sed ni ka, ona ko ja je pro tiv we ga i tre nut nog sta wa u Sa ve zu i è li we go vo re for mi sa we, kao i ona ko ja „mu dro }u ti”, ~e ka epi log su ko ba, ka ko bi s wim uskla di la svo je in te re se. [ta }e se de si ti sa Lo va~ kim sa ve zom Sr bi je, po ka za }e vr lo bli ska bu du} nost. D. Kneì}

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP Ju`noba~ka liga I, Silba{, 17. jun EKIPNO Ekipa Golubovi 1. Gloàn 62 2. Silba{ 61 3. Futog 2 60 4. Bege~ 1 59 5. Ba~ki Petrovac 57 6. Futog 1 46 7. Bege~ 2 45 8. ênej 42 9. Oyaci 35 10. Despotovo 18 POJEDINA^NO Ime Golubovi 1. Jan Bohu{ 43 2. Slobodan Peri{i} 42 3. Bogdan Borowac 37 4. Branislav Trija{ki 33 5. Andrija Gaò 30 6. Slobodan Egeqa 21 7. Mi{ko Fabri 20 8. Zoran Brzak 20 9. Darko Hrna~ 20 10. Nemawa ârni} 19 JUNIORI 1. Kosta Svrdlan 18 2. Janko Brwa 18 3. Maksim Egeqa 18 VETERANI 1. Jan âstven 19 2. Aleksa Jovanovi} 17 3. Pera Le~i} 15

Ju`noba~ka liga II, Koviq, 17. jun EKIPNO

Bodovi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 Bodovi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Mesto

Golubovi

Bodovi

1. Gospo|inci

2. Ledinci

3. Ka}

4. Koviq

5. Titel-[ajka{ka

6. \ur|evo

7. Titel

8. @abaq

9. ^erevi}

Golubovi

Bodovi

1. Ilija Mitrovi}

2. Qubinko Verna~ki

3. Rada Jovi}

4. \ura Vujkovi}

5. Stevica Raleti}

6. Stevan Peji}

7. Bogdan Panteli}

8. Du{ko Kova~evi}

9. Radoslav Grozdi}

POJEDINA^NO Ime

10. Sveta Lazovi} JUNIORI 1. Branislav Grozdi}

2. Dragan \uki}

3. Pera Krkqu{

VETERANI 1. \or|e Bori{ev

kWiGA

petak22.jun2012.

dnevnik

У БЕ О ГРА Д У ОД 26. ДО 29. ЈУ НА

Пр ви фе сти вал европ ске књи жев но сти У

ор га ни за ци ји из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг„, од 26. до 29. ју на би ће одр жан Пр ви бе о град ски фе сти вал европ ске књи жев но сти, са оп шти ли су

Пре ма ре чи ма осни ва ча „Ар хи пе ла га„ Гој ка Бо жо ви ћа, фе сти вал је за ми шљен као не де ља вр хун ске књи жев но сти и про мо ци ја нај ва жни јих пи са ца и

Пе тер Естер ха зи отва ра књи жев но-филм ски фе сти вал

ју че ор га ни за то ри и до ма ћи ни. Фе сти вал ће се одр жа ва ти у До му омла ди не Бе о гра да, уз уче шће пи са ца по пут Ве сне Гол дсвор ти, Је ле не Лен голд, Пе те ра Естер ха зи ја, Ари са Фи о ре то са.

де ла са вре ме не европ ске ли те ра ту р е кроз мул т и м е д и ј ал н е про гра ме. Осим се дам жи в их чи т а њ а ауто ра, то ком че ти ри да на фе сти ва ла би ће при ка за не и про -

ИЗ ЕДИЦИЈЕ „ГЛАСОВИ СВЕТА”

Класици белетристичке прозе

здавачко предузеће „Службени гласник„ представило је јуче три нова наслова из своје скоро покренуте колекције белетристике „Гласови света”. То су романи „Јужни ветар„ Нормана Дагласа, „Азијати„ Фредерика Прокоша и „Огњени анђео„ Валерија Брјусова.Наслови, које је одабрао уредник Бранко Кукић, представљају класике светске књижевности и белетристику у најбољем смислу те речи. „Јужни ветар„ Нормана Дагласа написан 1917. године подсећа на „Декамерон„ . На једном медитеранском острву племићи разговарају о важним темама од историје острва до историје цивилизације. Када је реч о „Огњеном анђелу„ Балерија Брјусова, то је жанровски пикарски роман у коме војник плаћеник путује кроз Немачку раног 16. века, уз пут се заљубљује у девојку опседнуту демонима и покушава да је спасе. То је прича о Немачкој, ренесанси, магији, мистици, средњем веку, права енциклопедија раног 16. века. Роман „Азијати„ објављен је први пут између два светска рата, 1935. године и постигао је велики успех, како код читалаца тако и код критике. Прокош је детаљно описао егзотичне пределе Азије које никада није видео. (Танјуг)

Об но ва ду хов не сна ге

де тињ ству, књи ге су за ме не би ле ра до зна лост от кри ва ња не по зна тог и тај но ви тог све та. Све та за ко јим сам по не кад че зну ла, у сми ра ју лет њих пред ве чер ја, и ко ји ми се та да чи нио, и леп ши, и бо љи од ис ку стве не сли ке де тињ ства у се лу. На рав но да се ка сни је, то ком жи во та, тај сан о све ту на ру ша ва и ни ка да ви ше не вра ћа, сем у се ћа њи ма, а књи ге и чи та ње по ста ју и опре де ље ност по зи ва, и нео п ход ност са знај но – ду хов на. У се лу, у по сле рат ном вре ме ну, ни је би ло би бли о те ке, али мој отац Са ва, та ко ђе је у књи га ма тра жио и про на ла зио свој свет. Ку по вао је и до но си књи ге ко је су би ле и ме ни и бра ту, и нај вред ни ји ро ђен дан ски по кло ни. У на шој кућ ној би бли о те ци, по ред књи га за де цу по зна те би бли о те ке „Ла ста ви ца“ ко је ја ни сам чи та ла, на ла зи ли су се ком пле ти де ла Мак си ма Гор ког, Тол сто ја, До сто јев ског, Је се њи на, из да ња Ма ти це срп ске на ших пи са ца, од Ву ка Ка ра џи ћа до Иве Ан дри ћа, Сте ва на Срем ца, До бри це Ћо си ћа... И у оче вој би бли о те ци про на ла зим и мо ју пр ву лек ти ру: џеп ног фор ма т а „Про цес“ Фран ца Каф ке и књи га Бо дле ро ве „Ода бра не про зе“,

Ша ле на ме се чи ни Л

гом пе са ма „Со лун ски ан ђео„ за ко ју је до би ла број на при зна ња у Ве ли кој Бри та ни ји. Истог да на, са чи та о ци ма ће се дру жи ти и је дан од нај пре во ђе ни јих срп ских пи са ца Да вид Ал ба ха ри, а би ће и при ка зан филм „Со ба и по, или сен ти мен тал но пу то ва ње у до мо ви ну„ Ан дре ја Хр жа нов ског, на стао пре ма есе ју Јо си фа Брод ског. Фе сти вал се за тва ра у пе так, 29. ју на, ка да на сце ну из ла зе Вла ди слав Ба јац и Је ле на Лен голд. По след њег да на фе сти ва ла би ће при ка зан на гра ђи ва ни филм „Кан да хар„ Мох сен Мак хмал баф пре ма ро ма ну Не ло фер Па зи ре. Бе о град ски фе сти вал европ ске књи жев но сти, ко ји ће се од ви ја ти под мо том „Нај бо ље од све та. Нај бо ље за све„ је отво ре ни и мул ти ме ди јал ни до га ђај у ко ме се књи жев ност пред ста вља кроз раз ли чи те фор ме, јер се књи жев н ост по ка з а л а као спо соб на да про го во ри у но вим ме ди ји ма, ре као је ју че Гој ко Бо жо вић. Жи ва чи та ња пи са ца- го сти ју Пр вог бе о град ског фе сти ва ла европ ске књи жев но сти, одр жа ва ће се у Ве ли кој дво ра ни До ма омла ди не сва ко га да на у 19 и 20 са ти, а у 21 час је бес плат на про јек ци ја фил ма. (Тан југ)

ДА НИ ЦА ВУЈ КОВ, КЊИ ЖЕВ НИ ЦА

KWIGA ZAUVEK

KWI@EVNA BA[TINA

ист „Ша љи ви астро ном: ша ла у ме се цу или ме сеч но по сма тра ње ша љи вог астро но ма“, из ла зио је 1879. го ди не, је дан пут ме сеч но, у Но вом Са ду. Из да вао га је Ми ли вој Ма у ко вић, ко ји је и цр тач илу стра ци ја. Штам пан је у Срп ској на род ној за дру жној штам па ри ји. То је ша љив, бо га то илу с тро ван лист, који је по са др жа ју био бли зак схва та њи ма Срп ске на род не сло бо до ум не стран ке. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

јек ци је фил мо ва ра ђе ним пре ма књи жев ном пред ло шку и би ће ор га ни зо ва на јед на фо то из ло жба. Фе сти вал у уто рак на ред не не де ље у До му омла ди не отва ра је дан од во де ћих са вре ме них европ ских пи са ца Пе тер Естер ха зи, а по том ће би ти при ка з ан филм „При ј а т ељ за бек ство„ Оде да Да ди во да пре ма ро ма ну Да ви да Гро сма на. У сре ду, са чи та о ци ма ће се дру жи ти Ла сло Бла шко вић и Арис Фи о ре тос, а из ме ђу њи хо вих чи та ња би ће отво ре на из ло жба Бла шко ви ће вих фо то гра фи ја ко је је сни мио на пу то ва њу по САД и ко је ће се на ћи и у ње го вој но вој књи зи. На кра ју дру гог да на фе сти ва ла би ће при ка зан филм „Пе шча ник„ Са бол ча Тол на иа, на стао пре ма исто и ме ном де лу Да ни ла Ки ша. Тре ћег да на фе сти ва ла, бе о- град ска пу бли ка би ће у при ли ци да се упо зна са Ве сном Гол дсвор ти, аутор ком ро ма на „Чер но биљ ске ја го де„ и „Из ми шља ње Ру ри та ни је„ и ње ном књи -

„Но ли то во“ из да ње из 1957. го ди не. Та да, се ћам се да су ми те књи ге би ле, и за го нет не и не ра зу мљи ве, чи та ла сам Каф ки не ре че ни це ви ше пу та, али баш то ме је и при вла чи ло, та не у о би ча -

је на ре че ни ца и сли ка ко ју сам за ми шља ла, а ко ја је увек би ла чу де сни ја од оне „ствар не“ и до жи вљај но – пре по зна тљи ве. Ка сни је, у сту дент ским да ни ма, тим књи га ма сам се вра ћа ла са дру га чи јим од но сом. У ра зно вр сној лек ти ри из тих да на, за -

ни ма ла су ме де ла Ни ко ла ја Бер ђа је ва. Ње го ве књи ге ко је су се на ла зи ле у Би бли о те ци Ма ти це срп ске, ко пи ра ла сам и Бо ра Ми лић ми их је ко ри чио у књи го ве зни ци, јер у то вре ме, де ла Бер ђа је ва ни су код нас пре штам па ва на. Ње го ше ву „Лу чу ми кро ко зма“ и ду хов ни део ње го вог те ста мен та, чи та ла сам но ћи ма, на глас, учи ла де ло ве на па мет. Али као и „Све то пи смо“ то су за ме не ― не про чи та не књи ге ко је се увек чи та ју, као да их отва ра те пр ви пут, јер се у сво јој сло же но сти и све вре ме ној ду хов ној вер ти ка ли, у на шем осла бље ном ду ху при ма ју сег мен тар но, пар ци јал но. И то су књи ге ― за у век, а ако би тре ба ло из дво ји ти и опре де ли ти се за јед ну књи гу, он да је то „Све то пи смо“. И књи ге ко је су на пи са не то ком ве ко ва и ко је се пи шу, умет нич ко и на род но ства ра ла штво, као и сли кар ство, му зи ка, из во ри ште на ла зе у веч ној књи зи „Све том пи сму“. Чо ве ку на шег ве ка и у кри зним ве ко ви ма ко ји до ла зе, је ди ни мо гу ћи за клон од са мо у ни ште ња, би ће об но ва ду хов не сна ге. Да би чо век на Зе мљи са гле дао соп стве ну пра зни ну и пад и вра тио се су шти ни Жи вота, чи та ће (и учи ти) „Све то пи смо“.

TOP-LISTA

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Каирос” 1. „Нек живи љубав”, Станко Холцер – „Каирос” 2. „Сагмајстерова истрага”, Бошко Крстић – „Каирос” 3. „Сјај у оку звезде”, Љиљана ХабјановићЂуровић – „Глобосино” 4. „Ангелос агапис”, Тамара ДеспотовићЋурчић – „Каирос” 5. „Песме”, Бранко Миљковић – „Каирос” 6. „Српска љубавна поезија”, антологија – „Каирос” 7. „Седам лирских кругова”, Момчоло Настасијевић – „Каирос” 8. „Писмо госпође Вилме”, Јелена БачићАлимпић – „Лагуна” 9. „Луксузни сафари клуб”, Александар Мекол Смит – „Самиздат Б92” 10. „Ти си мени све”, Весна Дедић-Милојевић – „Лагуна”

НО ВО ИЗ „ЛА ГУ НЕ”

На уч но-ли те рар ни при ступ

а кри ли ма ме ђу на род не по п у л ар н о с ти тур с ког ТВ се ри ја ла „Су леј ман Ве л и ч ан с тве н и“, бе о г рад с ка „Ла гу на“ ових да на је из да ла два то ма на уч не сту ди је Ра до ва на Са мар џи ћа „Су леј ман и Рок се ла на“. Не сум њи во до бар уред нич ки по тез, ко ји ће при ву ћи но ве чи та о це, за то што је аутор ус п ео да спо ј и на у ч н и и ли т е р ар н и при ступ у пред с та вља њу јед ног од н а ј з н а ч а ј н и ј и х пе ри о да Ото ман ске им п е р и ј е. учи нио је то кроз фор му би о гра фи је сул та на Су леј ма н а, ко ј и је власт де л ио са сул т а н и ј ом Рок се ла ном (у се ри ја л у-Ху р ем), пр вом ро би њом ко ја је по ста ла вла да ре ва су пру га вен ча на по Ше ри јат ском за ко ну. Ра ту ју ћи с хри шћа ни ма на За па ду и с Пер си јан ци ма на Ис то ку, Су леј ман је Тур ску за три де це ни је пре о бра зио у свет ску си лу . Он се, упо ре до са сво јим, ко ри стио и ум ним спо соб но сти ма по моћ ни ка, по го то ву ве ли ког ве зи ра Ибра хи ма. А да у све му по сто ја но из др жи, осло нац је на ла зио у осе ћа њи ма и по с туп ц и ма Ху р ем-сул т а н и ј е, на За па ду зва не Рок се ла на. Нео бич на љу бав Су леј ма на и Рок се ла не ушла је у осно ве ве ли чан стве ног успо на осман ског ца ра, али и ње го вог су мра ка. Су л еј ман Ве л и ч ан с тве н и сту пио је на пре сто 1520. вла дао је 46 го ди на, пред во дио 13 рат них по хо да, по ди зао рас ко шне гра ђ е в и н е и спо м е н и ке ши ром Осман ског цар ства и осво је них зе ма ља, увео ре фор му за ко на, упра ве и школ ства, го во рио арап ски, тур ски, пер -

сиј ски и срп ски је зик, про у ча вао фи ло зо фи ју и пи сао по е зи ју. Ње го во цар ство про сти ра ло се од Угар ске до Ира ка и од Три по ли та ни је и Је ме на до ру ских сте па на ис то ку Ка спиј ског мо ра – али ње го вим ср цем вла да ла је за пра во са мо јед на же на, ис пр ва укра јин ска ро би -

ња у ње го вом ха ре му, а ка сни је моћ на сул та ни ја. По вест о Су леј ма ну исто вре ме но је и по вест о ње ном ути ца ју на ве ли ког вла да ра и њи хо вој за јед нич кој сла ви ши ром све та. Исто риј ска би о гра фи ја јед ног од нај ве ћих сред њо ве ков них вла да ра, ова по вест о Су леј ма ну Ве ли чан стве ном чи та се као ис точ њач ка при ча. Су леј ман је ме ђу са вре ме ни ци ма осве до чен као пра ве дан, ми ло ср дан и му дар вла дар. Ње гов жи вот пра те убу дљи ве епи зо де о цар ском дво ру у Стам бо лу, сплет ка ма у Пор ти и ин три га ма и оби ча ји ма у сул та но вом ха ре му. Ра д о ван Са мар џ ић (19221994) био је про фе сор уни вер зи те та, члан СА НУ и је дан од нај б о љ их зна л а ц а исто р и ј е Осман ског цар ства, Ме ди те ра на и Бал ка на. Сем по ме ну те, на п и с ао је још би о г ра ф и ј е Мех ме да Со ко ло ви ћа и сул та на Осма на. Р. Л.

[E O ] NET Њен пр ви из бор је

По вра так Опри ног чи та лач ког клу ба

а да је 2008. у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма об ја вље на књи га ни ге риј сског је зу ит ског све ште ни к а Уве ма Ак па на „Ка жи да си је дан од њих“, до би ла је пу но по зи тив них кри ти ка, и про да ла се у при стој ном ти ра жу од 77 хи ља да ко пи ја.Сле де ће го ди не аме рич ка ТВ зве зда Опра Вин фри иза бра ла је ову књи гу као вред ну па жње у свом чи та лач ком клу бу, пред ста вља ју ћи је у свом ток шоу про гра му, и ре зул тат ни је из о стао: про да ја је бу квал но екс пло ди ра ла, до сти жу ћи фан та стич них осам сто ти на хи ља да про да тих при ме ра ка. Овај при мер ни је уса мљен, бар ка да је ме га по пу лар на Опра Вин фри у пи та њу. Пре ма про фе со ру мар ке тин га Алу Гре коу, са Уни вер зи те та Фор дам, за хва љу ју ћи Опри ном чи та лач ком клу бу са мо у САД про да то је 55 ми ли о на књи га, за 15 го ди на еми то ва ња ове еми си је на на ци о нал ној ТВ мре жи. Пре ма ста ти сти ци, сва ка

књи га ко ју је Опра пре по ру чи ла, про да та је у нај ма ње по лу ми ли он ском ти ра жу. За то се из да ва чи на да ју да ће по вра так „Опри ног чи та лач ког клу ба“ на ТВ екра не зна чи ти и по раст про да је књи га. Ка ко је на ја вље но на Опри ној ТВ мре жи OWN, и у „О“ ма га зи ну, по но во ће се оку пља ти при ја те љи и љу би те љи књи га у на ди да ће пу бли ци мо ћи да пред ста ве но ва, до бра из да ња из ра зних ли те рар них обла сти. Ипак, Опра се са да ви ше усме ра ва на ин тер нет за јед ни цу. Про је к ат „Оприн чи та лач ки клуб 2.0“ пред ста вља ће ин тер ак тив ни чи та лач ки клуб на ви ше плат фор ми (те ле ви зи ја, ин тер нет, мо бил на те ле фо ни ја, та бле ти, елек трон ски чи та чи). Оче ку је се да ће ова ква про мо ци ја ус пе ти да из ву че нај бо ље из дру штве них мре жа, да ће при ву ћи по што ва о це Опри ног ра да и љу би те ље књи га вра ти ти у би бли о те ке и књи жа ре.

већ бест се лер – књи га Че рил Стре јед „Wild:From Lost to Found on the Pacific Crest Trail“, ме мо а ри по све ће ни со ло пе ша че њу аутор ке, од пусти ње Мо ха ве до Оре го на. Као што се и прет по ста ви ло, про да ја ове књи ге ви ше стру ко је по ра сла по сле Опри не пре по ру ке. Иако се ње на ТВ мре жа бо ри са сла би јом гле да но шћу, из гле да да је Опра ус пе ла да за др жи по ве ре ње чи та ла ца у свој ли те рар ни суд, а пре ла зак на ин тер н ет ко м у н и к а ц и ју са чи та о ц и м а осло ба ђа је шан се да са евен ту ал ном про па шћу ТВ мре же, не ста не и „Оприн чи та лач ки клуб“. Ако же ли те да по гле да те шта Оприн клуб мо же да вам пре по ру чи за чи та ње, од го вор по тра жи те на www.oprah.com. Ива на Ву ја нов

kULTURA

НА 39. ФЕСТИВАЛУ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА, ОД 25. ЈУНА ДО 3. ЈУЛА

Сусрет реалног и дигиталног света Интернационални фестивал алтернативног и новог театра (Инфант) 39. пут ће 25. јуна отворити наша примабалерина Ашхен Атаљанц, која учествује и у једној од представа овогодишњег програма, саопштено је на јучерашњој конфенцији за новинаре. Она ће учествовати у представи „Божанствена комедија“ Битеф театра, једној од 17 из програма који је и ове године одабрао селектор Денеш Дебреи, наш глумац, кореограф и редитељ. Представе ће оцењивати жири који је јуче саопштен, а у њему су: драмска списатељица и драматуршкиња Милица Константиновић, редитељ и писац Милан Белегишанин, и извођач, кореограф , редитељ и педагог Милош Софреновић. Ове године је заједнички именитељ представа сусрет реалног и дигиталног света, напоменуо је извршни продуцент фестивала Симон Грабовац, будући да се користе и класични начини и савремене технологије, као, примера ради, представа браће Иванич, која настаје и одвија се путем скајпа. На свечаном отварању ће наступити плесна компанија „Дерида“ из Бугарске, а затим наредних дана до 3. јула следе представе мађарске

трупе „Ходворк“, из Русије „Ахе“ компаније, затим „Виа негативе“ из Словеније, која је већ неколико пута учествовала на Инфанту, такође и чувеног Јожефа Нађа, и његовог Националног кореографског центра из Орлеана, театра „Y“ из Лос Анђелеса, „Лутен“ из Тулуза – Барселоне, „Театар делакт“ и Компанија С.Лој из Француске, „То-

и предавање на Факултету техничких наука. У дворишту овог факултета биће постављена инсталација студената ФТН –а, а њихови радови ће иначе током Инфанта бити пројектовани на појединим фасадама. Представе и други садржаји овогодишњег „Инфанта“ одвијаће се у просторима свих новосад-

нелхиус“ из Белгије, и Словенско младинско гледалишче, као и наше трупе „ЕРГстатус“, „Перпетуумденс“, и „Мираж“. Од пратећих програма, Грабовац је издвојио радионице које ће водити Катарина Сајферт и Фил Минтон, а трећу Весна Драгојлов из Србије / САД, која ће одржати

ских позоришта, као и у сали Културног центра Новог Сада, који је организатор Инфанта. Ту ће се од понедељка 25. јуна продавати карте по појединачној цени од 300 динара, од 11 до 13 сати, или сат пре почетка представе на локацији где се одржава. Н. Пејчић

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ КИКИНДА ОВИХ ДАНА У ЗНАКУ ФЕСТИВАЛА

Подстицајан сусрет са разноликошћу Кикинда има богату традицију кад је у питању позоришно стваралаштво, али кад су у питању фестивали, као својеврстан хит актуелног времена, тек однедавно. Ако се не рачунају бројне смотре аматерског стваралаштва, као и Фестивал професионалних позоришта Војводине, који је ове године одржан управо у Кикинди, оно што остаје јесте Кикиндски позоришни фести-

као и жири који додељује три подстицајне награде – за најбољу представу, младог глумца и уметнички допринос. Након уводне свирке кикиндске кантауторке Аните Иличић и поздравне речи глумице Марије Остојић, програм је ове године почео представом „Тест“ Лукаса Барфуса, у режији Нени Делместре, Гледалишча Копар, из Словеније. Савремени швајцарски

Из словеначке представе „Тест“

Фото: В. Сретеновић

вал, који организатори, Народно позориште Кикинда, зову још и Међународни позоришни фестивал малих сцена. Фестивал је у току, одржава се крајем позоришне сезоне и почетком лета, у понедељак је почело треће издање, а програм је поново саставио Милош Латиновић. Сходно буџету и потребама сцене у развоју, Латиновић је поново инсистирао на жанровском, као и стилском диверзитету, како би се публици што више приближило позориште као савремена уметност у којој више нема стриктно прописаних конвенција, чистих форми, као ни садржаја. Како би се учесници и публика што више подстакли, иако одише опуштеном атмосфером и неформалношћу, кикиндски фестивал је од прошле године увео разговоре о представама које води новинарка Мишка Кнежевић,

писац млађе генерације потврдио је репутацију аутора који фантастично препознаје и пише о расцепима модерног човека и његовог света. У драми „Тест“, он се концентрише на тему породице којој је потребна лабораторијска потврда да би потврдили, односно оповргли већ (не)постојећу блискост. Дакако, у унутрашњи свет једног дома умешан је и спољни свет, овде виђен као свет политике, борбе за моћ, са јарко наглашеним разликама између мушких и женских ликова. Редитељка и глумци из Копра Барфусов текст представљају сценски хладно и суздржано, покушавајући да сугеришу индиферентност ликова према свему што омета њихов лични мир и срећу, функционишући појединачно, али никако као заједница. Другог дана фестивала, публика је гледала Хрватско каза-

лиште из Печуја, (Мађарска), које је извело представу „Државни лопов“ Фадила Хаџића, у режији Стипана Филаковића. Комедија коју је чувени југословенски, данас хрватски комедиограф, сценограф, редитељ, написао још 1977, одлично функционише и данас, кад у политици нема лопова, него је крађа легална, дефинисана уговорима, прикривена формалним административним смицалицама. Један такав лопов у затвору среће једног вештог преваранта, женскароша, што уз смотаног и приглупог чувара ствара „срећан случај комедијант“. Програм су наставиле представе о којима је „Дневник“ већ писао, и критички, и афирмативно. Прексиноћ је изведена представа „Кос“ Дејвида Харовера, у режији Филипа Марковиновића, коју је продуцирао Културни центар Новог Сада. Синоћ је на програму била представа домаћина, „Сава Савановић – вампирска симфонија“, коју је специјално за Народно позориште Кикинда написала Даница Николић Николић, а у форми мјузикла режирао Никола Завишић. Вечерас је на програму „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, у режији Анђелке Николић, продукција Битеф театра и „Хартефакт“ фонда, која је након тријумфа на недавно завршеном Стеријином позорју постала национално позната. Са Стеријиног позорја је и представа „Плодни дани“ Бориса Лијешевића (Атеље 212 и Културни центар Панчево), а програм 3. кикиндског фестивала у недељу ће затворити „Пресрећни људи“ Предрага Штрпца (Српско народно позориште), после чега ће бити саопштене и одлуке о награђенима. Све време трајања Фестивала Позориштанце „Лане“ је припремило програм представа за децу. Позоришни кафе је употпуњавао фестивалску атмосферу концертима бендова „Поинт бланк“, „Милан Петровић квартет“, „Дрво Труо“ и „Про рок ејнџелс“. И. Бурић

petak22.jun2012.

СA „СИНЕМА СИТИЈА” У НОВОМ САДУ

Каспар Хаузер је диџеј Нема више никакве тајне. Зна се ко је Каспар Хаузер. Он/она је техно диџеј зависан о музици, бар је то јасно, и сасвим довољно, као чињеница, у надреалистичко–апсурдистичкој, високоестетизованој екстраваганцији „Легенда Каспара Хаузера“ сценаристе и редитеља Давидеа Манулија. И само неколицина ваљда разочараних и изиритираних гледалаца напустила је пројекцију пре него што се филм завршио. Преосталих неколико стотина, остало је на својим столицама обузето ужитком (не)контролисаног лудила које исијава из сваког кадра овог „заумно промишљеног“ филма. Несумњиво, прави хит ревијалне селекције „360 степени“, а и целокупне понуде текућег фестивала „Синема сити“ у Новом Саду. Диско поза из које човек у кемп каубојском костиму поздравља пристигле летеће тањире, уз моћан и моторичан техно звук, на почетку, најављују постмодерну поп естетику филма у којем се сусрећу Дивљи Запад и диско 21. века са психоделичном репликом истините приче из Немачке 19. века, као и познатим филмом Вернера Херцога из 1974. године. Прашњаво-каменита приморска пустара (реч је о Сардинији) микрокосмос је театралних, архетипских, на пуку појавност и минимум речи сведених ликова повезаних овоземаљским, само делимично докучивим нитима. Ту су шериф, локални дилер (игра их обојицу Винсент Гало), војвоткиња, свештеник, сељани и курва. Када бесвесног Хаузера са диџеј слушалицама на глави (девојка дечачког изгледа, игра је Силвија Калдерони) избаци море, њихов свемир улази у фазу неравнотеже... Аскетизам црно–беле фотографије и саундтрек Виталика саставни су и равноправни делови ове изузетне, успеле, визуелне и звучне хипнотичке сеансе. Након пројекције, извесне „недоумице“ је разјаснио сам аутор Манули одговарајући и на питања из публике.На оно, о чему филм говори, Манули је рекао да је сасвим извесно да филму и уметност не траба приступати само са логичке и интелектуалне стране и да је „Легенда Каспара Хаузера“ у зони гра-

ничног случаја када се филм интензивно сусреће и преплиће и са другим уметностима. Како је још рекао, овај нискобуџетни филм је снимао само три недеље, имао је велику срећу да за њега ангажује америчку звезду, глумца и редитеља Винсента Галоа и да свој следећи филм планира да реализује са Ајбелом Фераром.

академске атмосфере која прати овај програм. У публици затичемо углавниом младе људе, студенте овог пута из Сегедина (Мађарска) чије колеге са својим филмовма учествују на фестивалу. После приказаног блока филмова следе и разговори са присутним ауторима: Михајлом Јевтићем из Београда, који је снимио кратки играни филм

Плакат филма „Легенда Каспара Хаузера”

Давиде Манули је иначе и члан овогодишњег интернационалног фестивалског жирија, који оцењује филмове у селекцији „Национална класа“. У оквиру фестивалског програма „Специјане пројекције“ може да се погледа и његов, такође, на светским фестивалима запажен филм „Бекет“. У оквиру такмичарске селекције „Up to 10.000 Bucks“, петог фестивалског дана имали смо прилику да видимо неколико занимљивих остварења и уверимо се у делић

„Гагарин и ја“, гошћом из Хрватске Јеленом Ороз која се представила анимираним филмом „Чекаоница“ и гошћом из Мађарске Анико Земанко, која је успела да сними четрдесетоминутни играни филм „Катарина“. Сва три филма заслужију високе оцене и у одличном светлу представљају младе ауторе практично на почетку бављења филмом, а са већ завидним знањима о медију као и употреби савремене дигиталне филмске технике. В. Црњански

Фото: Б. Лучић

c m y

dnevnik

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ МАТИЦЕ СРПСКЕ И УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ

Озваничене природне везе Између Матице српске, најстарије наше научне и културне институције и Универзитета у Новом Саду, највећег интелектуалног језгра у Војводини, одувек постоје природне везе. Да би се та огромна креативна енергија користила на најбољи начин, Матица и Универзитет јуче су прихватили Протокол о сарадњи. У име институција, Протокол су потписали председник МС Драган Станић и ректор Универзитета Мирослав Весковић.

У документу се, између осталог, наводи да је циљ успостављања сарадње унапређивање квалитета научноистраживачког, уметничког и образовног рада кроз заједничко деловање усклађено са потребама друштва и пројектованим развојем области у којима МС и НСУ остварују своју делатност. Прецизирано је да ће се убудуће закључивати и посебни уговори о сарадњи. У разговору челника две национал-

не институције наглашено је да су међу најважнијим заједничким пословима- брига о талентима и промовисање Новог Сада као европске престонице културе.Јучерашњем озваничавању природних веза МС и НСУ присуствовали су генерални секретар Матице српске Ђорђе Ђурић и сва три проректора Универзитета- Милан Симић, Радован Пејановић и Павле Секеруш. Р. Лотина

svet

petak22.jun2012.

SIRIJA

INDONEZIJA

Pre vr nuo se brod s azi lan ti ma SID NEJ: Stra hu je se da se naj ma we 75 qu di uto pi lo kad se ju ~e pre vr nuo brod sa oko 200 put ni ka u in do ne `an skim vo da ma. Brod se pre vr nuo na 220 ki lo me ta ra se ver no od austra lij skih Bo `i} nih ostr va, sa op {ti le su austra lij ske vla sti za po mor sku bez bed nost. Austra lij ska po li ci ja je sa op {ti la da je iz voj nog avi o na uo~e no da oko 40 qu di sto ji na tru pu pre vr nu tog brod. - Po ono me {to smo sa zna li, na bro du ne ma 200 po ja se va za spa sa va we - re kao je po li cij ski ko me sar Karl O’Ka la gan. Port pa rol austra lij ske ca ri ne iz ja vio je da je gra ni~ na slu `ba de tek to va la da je brod, za ko ji se sum wa da su wi me kri jum ~a re ni

dnevnik

qu di, u ne vo qi. Austra lij ske vla sti su sa op {ti le da je brod po slao po ziv u po mo} u pod ne po lo kal nom vre me nu i da je po to nuo oko 220 ki lo me ta ra od Bo ì} nih ostr va ko ja su 2.600 od austra lij skog kop na. - In do ne àn ska mor na ri ca je upu ti la svo je bro do ve na me sto ne sre }e - re kao je port pa rol in do ne àn ske agen ci je za spa sa va we. Brod je po to nuo u zo ni ko ji kon tro li {u in do ne àn ske vla sti, dok im wi ho ve austra lij ske ko le ge pru à ju po mo} u spa sa va wu. Iz be gli ce ko je tra è azil u Austra li ji ~e sto kre }u na pre na tr pa nim bro do vi ma u ne iz ve snost ka Bo ì} nim ostr vi ma, oda kle po ku {a va ju da u|u u Austra li ju.

AVGANISTAN

Bom ba{ ubio de se ti ne qu di KA BUL: Bom ba{-sa mo u bi ca ubio je ju ~e 21 ~o ve ka, me |u ko ji ma i tri ame ri~ ka voj ni ka, na ko trol nom punk tu na is to ku Av ga ni sta na. Na pad se do go dio na pre pu noj pi ja ci u gra du Ho stu bli zu gra ni ce s Pa ki sta nom i na oko 150 ki lo me ta ra ju go i sto~ no od Ka bu la. Na pa da~ je do pi ja ce do {ao pe {i ce, a ak ti vi rao je eks plo ziv ka da je pri {ao av ga ni stan skim i ame ri~ kim voj ni ci ma na kon trol nom punk tu, re kao je port pa rol lo kal nih vla sti. U na pa du je ubi je no 17 Av ga ni stan ca, od ko jih su dva po li caj ci, dok su osta lo bi li ci vi li. Ta ko |e su ra we na 32 ~o ve ka. Pre ma ame ri~ kim zva ni~ ni ci ma, ubi je na su tri voj ni ka SAD i pre vo di lac. Ovo je ~e tvr ti na pad u po sled wa tri da na u ko jem su na pad nu ti voj ni ci me |u na rod nih sna ga.

Na sta vqe no bom bar do va we uz ve li ke `r tve DA MASK: Si rij ska voj ska na sta vi la je ju ~e bom bar do va we gra do va Hom sa i Al Ku se i ra, to kom ko jeg je po gi nu lo naj ma we 38 oso ba, sa op {ti le su ne vla di ne or ga ni za ci je. Pre ma naj no vi jim po da ci ma si rij ske Op ser va to ri je za za {ti tu qud skih pra va, od mar ta pro {le go di ne, ka da su po ~e li pro te sti pro tiv si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da, u Si ri ji je po gi nu lo vi {e od 15.000 qu di, me |u ko ji ma je oko 10.000 ci vi la. Ju ~e ra {we bom bar do va we Hom sa i Al Ku se i ra, nad ko ji ma voj ska po ku {a va da pre u zme kon tro lu, usle di lo je dan po {to je u Si ri ji po gi nu lo go to vo sto ti nu qu di, me |u ko ji ma su 53 ci vi la. Ka ko na vo di agen ci ja Frans pres, voj ska je op ko li la i na sta vi la da bom bar du je Al Ku se ir, a u gra du su na sta vqe ne bor be iz me |u voj ni ka i po bu we ni ka. Me |u na rod ni ko mi tet Cr ve nog kr sta je, po {to je do bio odo bre we od po bu we ni ka i od vla sti, sa op {tio da je kao i si rij ski Cr ve ni po lu me sec spre man da eva ku i {e ci vi le iz Hom sa, ali je in ten zi vi ra we bom bar do va wa spre ~i lo po ~e tak eva ku a ci je, na vo di agen ci ja Frans pres. „Ula zak Si rij skog Cr ve nog po lu me se ca i me |u na rod nog Cr ve nog kr sta (u Homs) je od lo `e no za to

{to se bom bar du je kvart Kal di je”, sa op {tio je pre ko Skaj pa je dan ak ti vi sta.

Me |u na rod ni ko mi tet Cr ve nog kr sta (MKCK) sa op {tio je ju ~e da }e po ku {a ti da eva ku i {e po vre -

[VEDSKA

TIBET

Spa li li se zbog ki ne ske re pre si je PE KING: Dva mla da Ti be tan ca, je dan sto ~ar i je dan sto lar, za pa li la su se dr `e }i ti be tan sku za sta vu pre ne go {to su u pla me nu pa li na uli cu u za pad noj Ki ni, vi di se na vi deo snim ku wi ho vog sa mo spa qi va wa ko ji je ju ~e ob ja vqen. Je dan od mla di }a, ko ji su se za pa li li ju ~e u pre fek tu ri Ju {u u pro vin ci ji ]ing hai, na sta we noj ti be tan skom ma wi nom, umro je, dok je dru gi pre `i veo, ali sa te {kim ope ko ti na ma, ja vi la

Pre be gao pi lot Pi lot si rij skog bor be nog avi o na MiG 21, ko ji je ju ~e sle teo u Jor dan, za tra `io je od vla sti te ze mqe po li ti~ ki azil od mah po sle ta wu. „Avion je sle teo u va zdu ho plov nu ba zu Kraq Hu sein na se ve ru Jor da na, u bli zi ni gra ni ce sa Si ri jom”, re kao je ne i me no va ni iz vor jor dan ske slu `be bez bed no sti. Si rij ska dr `av na te le vi zi ja je ja vi la da je u pi ta wu pu kov nik Ha san Mer hi al-Ha ma da, na vo de }i da su se ko mu ni ka ci je sa avi o nom iz gu bi le dok je le te li ca bi la na tre na `noj mi si ji u bli zi ni gra ni ce sa Jor da nom. Re~ je o pr vom pre be gu pi lo ta si rij ske voj ske od po ~et ka ne mi ra u toj ze mqi pre 15 me se ci.

|e ne i bo le sne ci vi le i one ko ji è le da na pu ste upo ri {ta po bu we ni ka u cen tral nom si rij skom gra du Hom su. Ka ko je ja vi la agen ci ja Aso {i ej ted pres, port pa rol MKCK-a Ra bab al Ri fai re kao je da }e me |u na rod na or ga ni za ci ja uru ~i ti pa ke te hu ma ni tar ne po mo }i, ukqu ~u ju }i i me di cin sku opre mu, u de lo vi ma Hom sa ko ji su bi li me ta gra na ti ra wa si rij skih re ìm skih sna ga pro te klih 10 da na. Pred stav nik si rij skog ode qe wa arap skog Cr ve nog po lu me se ca Ka led Er ku {i iz ja vio je da su si rij ske vla sti odo bri le ope ra ci ju MKCK-a. MKCK je ape lo vao u sre du na si rij sku vla du i po bu we ni~ ke gru pe da hu ma ni tar ci ma do zvo le pri stup sto ti na ma ci vi la ko ji su osta li za ro bqe ni u Hom su zbog bor bi u tom gra du. Port pa rol MKCK Hi ~am Ha san re kao je ra ni je da su se dve stra ne zva ni~ no do go vo ri le o pri vre me noj ob u sta vi bor bi i da je u to ku fi na li za ci ja teh ni~ kih pi ta wa. Di rek tor ka ope ra ci je MKCK u re gi o nu Be a tris Me ge vand Ro go u sre du je, me |u tim, sa op {ti la da je „sto ti ne ci vi la za ro bqe no u sta rom gra du Hom su i da oni ne mo gu da na pu ste grad i pro na |u uto ~i {te u si gur ni jem okru è wu zbog kon stant nih oru à nih su ko ba”.

je agen ci ja Sin hua. Vi {e od 30 slu ~a je va sa mo spa qi va wa do go di lo se u po sled wih go di nu da na u de lo vi ma Ki ne na se qe nim Ti be tan ci ma, u znak pro te sta zbog ki ne ske vla sti i ugro `a va wa kul tu re i ver skih pra va te et ni~ ke gru pe. Ki ne ske vla sti su po tvr di le ne ka, ali ne i sva sa mo spa qi va wa. Sin hua je na ve la da je pre mi nu li ~o vek lo kal ni sto ~ar, a pre `i ve li je mi grant iz Aba pre fek tu re u pro vin ci ji Se ~uan.

Ka mion pun eks plo zi va po red elek tra ne STOK HOLM: [ved ska je po di gla ni vo bez bed no sti u svo jim nu kle ar nim elek tra na ma na kon {to je u jed nom ka mi o nu u bli zi ni nu kle ar ne elek tra ne Rin gals pro na |en eks plo ziv. Slu `be bez bed no sti su eks plo ziv bez me ha ni zma za de to ni ra we pro na {le pri li kom ru tin ske pro ve re na gra di li {tu bli zu elek tra ne. U po li ci ji ni su `e le li da ot kri ju ko li ~i nu i tip eks plo ziv nog ma te ri ja la, ja vqa Aso {i je ted pres. Po li ci ja je sa op {ti la da is tra `u je mo gu} nost da je

bio pla ni ran na pad, ali da jo{ ne ma osum wi ~e nih. Port pa rol po li ci je To mi Ni man je re kao da vo za~ ka mi o na ni je znao da se u vo zi lu na la zi eks plo ziv i ne sma tra se da je ume {an u in ci dent. - Ne ko sa stra ne je o~i gled no sta vio eks plo ziv u ka mion - re kao je Ni man. Zo na oko ka mi o na je eva ku i sa na, a stru~ wa ci za eks plo ziv ka `u da ne ma me ha ni zma ko ji bi ga ak ti vi rao, {to zna ~i da ni je bi lo opa sno sti od eks plo zi je.

PAKISTAN

Kan di dat za pre mi je ra pred hap {e wem ISLA MA BAD: Sud u Pa ki sta nu iz dao je na log za hap {e we kan di da ta za pre mi je ra Mah du ma [a ba hu di na zbog uvo za ne le gal nih me di ka me na ta dok je bio mi ni star zdra vqa. Ina ~e, [a ba hu di na sma tra ju za omi qe nog kan di da ta ak tu el nog pred sed ni ka Asi fa ali Zar da ri ja. Na log za hap {e we [a ba hu di na iz dat je uo~i iz ja {wa va wa par la men ta o no vom pre mi je ru, ko ji se bi ra po {to je do sa da {wi Vr hov ni sud u uto rak na lo `io da ode sa te funk ci je - jer je pret hod no osu |en za ne po {to va we su da. Na log za hap {e we ve zan je za uvoz ne le gal nih me di ka me na ta dok je [a ba hu din bio mi ni star zdra vqa, pre neo je BBC. [a ba hu din je u od la ze }em ka bi ne tu Ju su fa Re ze Gi la ni ja bio mi ni star za tek stil i ~lan je Pa ki -

stan ske na rod ne par ti je (PPP) pred sed ni ka Zar da ri ja, a po znat je i po to me {to je bio bli zak sa po koj nom Zar da ri je vom su pru gom Be na zir Bu to. Vr hov ni sud u Pa ki sta nu je do neo od lu ku da pre mi jer Ju suf Re za Gi la ni mo ra da ode, za jed no sa svo jim ka bi ne tom, sa te funk ci je, jer je u apri lu osu |en za ne po {to va we su da. Vr hov ni sud je 26. apri la pro gla sio Gi la ni ja kri vim za ne po {to va we su da, jer se us pro ti vio sud skom na lo gu da se obra ti {vaj car skim vla sti ma i za tra `i da po no vo otvo re sta ri slu ~aj o ko rup ci ji pro tiv pred sed ni ka Asi fa Ali ja Zar da ri ja. Pa ki stan ski Vr hov ni sud je

INDONEZIJA

2009. go di ne na lo ìo vla di da tra ì od {vaj car skih vla sti da po no vo po kre nu po stu pak pro tiv Zar da ri ja, me |u tim Gi la ni je to od bio, uz obra zlo è we da je pa ki stan skim usta vom pred sed ni ku za ga ran to van imu ni tet od kri vi~ nog go we wa sve dok je na funk ci ji.

URUGVAJ

Avion se sru {io na ku }e

Vla da }e pro da va ti ma ri hu a nu

YAKAR TA: In do ne `an ski voj ni avion sa se dam ~la no va po sa de sru {io se ju ~e na stam be ni kom pleks u pre sto ni ci Xa kar ti. Vi {e zgra da je bi lo u pla me nu, a {e sto ro qu di je po gi nu lo. Avion fo ker F-27 je uda rio u osam ku }a, ali su iz ve {ta ji o `r tva ma ne ja sni. Por ta rol va zdu ho plov nih sna ga Asman Ju nus re kao je AFP-u da je {est od se dam ~la no va po sa de stra da lo u pa du avi o na, dok je je di ni pre `i ve li u kri ti~ nom sta wu. Pre man we go vim re ~i ma, ni su na |e ne ci vil ne `r tve. Me |u tim, ne ki me di ji ja vqa ju da ima `r ta va i na ze mqi i da ih je naj ma we tro je. Ju nus je ra ni je re kao da je u avi o nu bi lo se dam ~la no va po sa de - pi lot, ko pi lot, in struk tor i pi lo ti na obu ci. On je pre ci zi rao da je avion pao na kom pleks voj nih zgra da, ko je su za hva }e ne pla me nom. Al vi, zva ni~ nik va tro ga sne je di ni ce u is to~ noj Xa kar ti, iz ja vio je za Aso {i ej ted pres da je „fo ker 27” sru {io ne da le ko od va zdu ho plov ne ba ze Ha lim Per da na ku su ma i da su va tro ga sci br zo sti gli na me sto pa da.

MON TE VI DEO: Uru gvaj ska vla da pla ni ra da do ne se za kon o le gal noj pro da ji ma ri hu a ne, u ci qu bor be pro tiv kri mi na la. Ci ti ra ju }i ne i me nov ne po sla ni ke iz vla da ju }e par ti je, uru gvaj ski me di ji na vo de da vla da pla ni ra da upu ti Kon gre su pred log za ko na ko jim }e bi ti le ga li zo va na pro da ja ma ri hu a ne, kao jed na od me ra u bor bi pro tiv kri mi na la. Pre ma pred lo gu za ko na, sa mo bi vla da mo gla da pro da je ci ga re te ma ri hu a ne i to is kqu ~i vo od ra slim oso ba ma re gi stro va nim kao ko ri sni ci ma. Uru gvaj sko pred sed ni {tvo ni je jo{ po tvr di lo pi sa we lo kal ne {tam pe, ali je AP-u re ~e no da bi u zva ni~ nom sa op {te wu ko je }e bi ti sa ~i we no mo glo bi ti re ~i i o pi ta wu ma ri hu a ne. Uru gvaj ska {tam pa na vo di da }e, pre ma pred lo gu za ko na, qu di ko ji ko ri ste vi {e od ogra ni ~e nog bro ja ci ga re ta ma ri hu a ne mo ra ti da idu na od vi ka va we od dro ge, {to }e bi ti fi nan si ra no iz ak ci za na te ci ga re te. Ina ~e, u Uru gva ju ko ri {}e we ma ri hu a ne ni je za bra we no za ko nom.

balkan

dnevnik

BIV [I RU MUN SKI PRE MI JER PO KU [AO SA MO U BI STVO

Na sta sea ipak ~e ka za tvor BU KU RE[T: Biv {i ru mun ski pre mi jer Adri jan Na sta se po ku {ao je da se ubi je, ne ko li ko sa ti po {to je Vr hov ni sud od ba cio we go vu àl bu na pre su du na dve go di ne za tvo ra. On je, na i me, osu |en na ka znu zbog ko rup ci je. Le kar ski iz vo ri su na ve li da je Na sta se pu cao se bi u gr lo, ì vot mu je ju ~e bio van opa sno sti i bi }e ope ri san da nas. Biv {i ru mun ski pre mi jer je u bol ni cu, ka ko je na ve de no u sa op {te wu ru mun skog tu ì la {tva, od ve zen iz svo je re zi den ci je. „Kan ce la ri ja tu ì la ca je in for mi sa na od stra ne po li ci je da je Adri jan Na sta se po ku {ao da iz vr {i sa mo u bi stvo”, pre ne la je Agen ci ja Frans pres sa op {te we iz kan ce la ri ja tu ì la {tva.

Pra vo sna `nom pre su dom Vr hov nog su da Ru mu ni je po tvr |e na je pret hod na od lu ka pr vo ste pe nog su da, ko ji je Na sta sea osu dio na za tvor sku ka znu za ile gal no pri ku pqa we nov ca za svo ju pred sed ni~ ku kam pa wu. Na sta se je ulo ìo àl bu Vr hov nom su du na pr vo ste pe nu pre su du, tvr de }i da je slu ~aj po li ti~ ki mo ti vi san. Tu ì la {tvo je sa op {ti lo da su kom pa ni je i dr àv ne agen ci je bi le pri mo ra ne da pla te tak su za pri su stvo va we jed noj kon fe ren ci ji 2004. go di ne, a da je taj no vac po tom upo tre bqen za Na sta se o vu ne u spe {nu kam pa wu za pred sed ni~ ke iz bo re te go di ne. So ci ja li sta Na sta se, ko ji je bio pre mi jer Ru mu ni je 20002004. go di ne, dru gi je pre mi jer

Ru mu ni je ko ji }e mo ra ti u za tvor, po sle ko mu ni ste Kon stan ti na Da ska le skua ko ji je 1991.

go di ne osu |en na do ì vot nu ka znu za tvo ra zbog ubi sta va to kom re ì ma Ni ko la ja â u {e skua.

USKO RO PO ZNAT SA STAV GR^ KE VLA DE

Stru~ wa ci teh no kra te vo de ze mqu ATI NA: „Imam neo p hod nu par la men tar nu ve }i nu za for mi ra we vla de u ci qu ga ran to va wa sta bil no sti i na de na {e ze mqe”, re kao je Sa ma ras pred sed ni ku uo~i po la ga wa za kle tve. „Ura di }e mo sve ka ko bi smo iz ve li ze mqu iz kri ze”, re kao je Sa ma ras. On je iz ja vio da je sve stan ko li ko je ovo kri ti~ no vre me za Gr~ ku, ali i uve ren da }e se pri vre da br zo opo ra vi ti i po no vo us po sta vi ti so ci jal na prav da u ze mqi. - Ja sam pot pu no sve stan ko li ko je ovo kri ti~ no vre me za na{ na rod. Znam vr lo do bro da je gr~ ki na rod po vre |en i da tre ba da po vra ti svo je do sto jan stvo. Znam da eko no mi ja mo ra da se br zo opo ra vi, da bi po no vo us po sta vi li so ci jal nu prav du i ko he zi ju - re kao je Sa ma ras na ce re mo ni ji u pred sed ni~ koj pa la ti.

U ZVOR NI KU UHAP [E NE DVE OSO BE

Osum wi ~e ni za ge no cid

ZVOR NIK: Po li cij ski slu `be ni ci Dr `av ne agen ci je za is tra gu (SI PA) su ju ~e uju tru, na pod ru~ ju Zvor ni ka, uhap si li Osto ju Sta ni {i }a (61) i Mar ka Mi lo {e vi }a (48) zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su na pod ru~ ju Zvor ni ka po ~i ni li ge no cid. Pre tre som ~e ti ri lo ka ci je ko je su ko ri sti le dvo ji ca uhap {e nih, po li cij ski slu `be ni ci SI PA su pro na {li od re |e nu ko li ~i nu voj ne opre me i min sko-eks plo ziv nih sred sta va, te dru gih pred me ta ko ji }e bi ti pre da ti Tu `i la {tvu BiH. Sta ni {i}, ne ka da {wi ko man dant 6. ba ta qo na Zvor ni~ ke bri ga de VRS, i Mi lo {e vi}, ne ka da {wi za me nik ko man dan ta 6. ba ta -

qo na Zvor ni~ ke bri ga de VRS, su pod is tra gom Tu `i la {tva BiH i osum wi ~e ni su da su po ~i ni li, ka ko se na vo di, ka zne no de lo ge no ci da. Oni su osum wi ~e ni za rat ni zlo ~in po ~i wen na lo ka li te tu bra ne u Pet kov ci ma u me stu \u li }i, op {ti na Zvor nik, gde je u me se cu ju lu 1995. go di ne, stre qa no oko 1.000 bo {wa~ kih mu {ka ra ca i de ~a ka iz Sre bre ni ce. Uhap {e ni }e na kon kri mi na li sti~ ke ob ra de u pro sto ri ja ma SI PA, uz iz ve {taj o po sto ja wu osno va ne sum we o po ~i we wu kri vi~ nog de la bi ti pre da ti na da qe po stu pa we Tu `i la {tvu BiH, po ~i joj na red bi su li {e ni slo bo de, sa op {te no je iz SI PA.

ê tvo ro po gi nu lih u ude su SA RA JE VO: ê ti ri oso be su po gi nu le u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se ju ~e do go di la na pu tu Bi ha} - Bo san ski Pe tro vac, iz me |u me sta Te o ~ak i Vr to~. Tri oso be su stra da le na li cu me sta, dok je ~e tvr ta pod le gla po vre da ma na pu tu za bol ni cu „Dr If gan Qu bi jan ki}„ u Bi ha }u. Oni su stra da li u su da ru dva auto mo bi la, za gre ba~ kih i ri je~ kih re gi star skih ta bli ca, „po lo” i „mer ce des”. U oba vo zi la su stra da le po dve oso be. - Ovo je do sa da naj ve }a tra ge di ja na ovom pro sto ru. Taj put je, ina ~e, brz, qu di ta mo br è vo ze - ka zao je v.d. po li cij ski ko me sar Un sko-san skog kan to na Ma ri jan [i mi}.

Al ba ni ja, Ko so vo, Ma ke do ni ja i Cr na Go ra u uni ji

No vi gr~ ki pre mi jer An do nis Sa ma ras, li der kon zer va tiv ne stran ke No va de mo kra ti ja, u bo ga toj po li ti~ koj ka ri je ri bio je no si lac tri raz li ~i ta mi ni star ska port fe qa, a par tij ski sta` je sti cao u dve stran ke. Ro |en je 1951. go di ne u Ati ni, u do bro sto je }oj po ro di ci le ka ra, di plo mi rao je eko no mi ju i pra va, {ko lo vao se u Ati ni, ali i na ne ko li ko uni ver zi te ta u SAD. U par la ment je pr vi put u{ao sa 26 go di na. Sa ma ras je 1989. po stao mi ni star fi nan si ja, {ef di plo ma ti je je bio u dva (ne pu na) man da ta, a de vet me se ci bio je i mi ni star kul tu re i spor ta, 2009. go di ne. For mi rao je stran ku Po li ti~ ko pro le }e, ali ni je ostva rio uspeh. Na kon iz bo ra 2004. ka da se Sa ma ras vra tio u ND, a ta stran ka se vra ti la na vlast - wen ta da {wi li der i pre mi jer Ko stas Ka ra man lis ni je mu po ve rio ne ku od va `ni jih funk ci ja u vla di. Sa ma ras je od ta da, u vi {e na vra ta, po sla nik u Evrop skom par la men tu.

Bu du }a vla da Sa ma ra sa (61) do bi la je po dr {ku so ci ja li sta Pa so ka i ume re ne De mo krat ske le vi ce, pa }e ima ti 179 od ukup no 300 me sta u par la men tu. Ra pa nos, ve te ran gr~ kog eko nom skog me nax men ta, bli zak so ci ja li sti ma, po tvr dio je no vi na ri ma da }e „ve ro vat no” pre u ze ti port feq fi nan si ja. Pre ma tvrd wa ma me di ja, no va vla da }e ob u hva ti ti i li~ no sti iz so ci ja li sti~ kog ta bo ra i sa le vi ce, ali ne i zva ni~ ni ke te dve stran ke. Ka ko ja vqa atin ski Ra dio Skai, no va vla da }e, za gr~ ke pri li ke, bi ti ma la - 16 mi ni sta ra i 12 za me ni ka, i u woj }e bi ti ne u o bi ~a je no mno go van stra na~ kih eks pe ra ta - teh no kra ta.

No vi na je {to se po no vo for mi ra ju mi ni star stva tr go va~ ke mor na ri ce i tu ri zma, dve naj lu kra tiv ni je pri vred ne de lat no sti Gr~ ke. Biv {i gra do na ~el nik Ati ne i mi ni star kul tu re i tu ri zma, Di mi tris Avra mo pu los bi }e no vi mi ni star od bra ne, a na me sto mi ni stra spoq nih po slo va do la zi van Gr~ ke ma lo po znat, ne ka da {wi TV-vo di teq, po tom de sni ~ar ski po sla nik i mi ni star ra da Pa nos Pa na jo to pu los. Me |u ~la no vi ma }e bi ti i naj mla |i sin ne ka da {weg kon zer va tiv nog pre mi je ra Kon stad ni no sa Mi co ta ki sa, Ki ri ja kos, ko ji pre u zi ma Mi ni star stvo oko li ne.

ZBOG NA CI STI^ KOG PO ZDRA VA HR VAT SKI VE TE RAN U PRI TVO RU

Do de set go di na za tvo ra za ve li ~a we na ci zma

mo ra ci ji hr vat skim kvi slin zi ma po gi nu lim i po bi je nim na kra ju Dru gog svet skog ra ta kod austrij ske va ro {i Blaj burg po -

PRED LOG O STVA RA WU BAL KAN SKOG BE NE LUK SA

Bo ga ta po li ti~ ka ka ri je ra

ZA GREB: Hr vat ski rat ni ve te ran Da vor Tr bu ha vi {e od me sec da na le `i u austrij skom pri tvo ru na kon {to je na ko me -

petak22.jun2012.

zdra vqao na ci sti~ kim po zdra vom. Op tu `ni ca se o~e ku je kra jem ju na, a po austrij skim za ko ni ma, zbog ve li ~a wa na ci zma

pre ti mu od jed ne do de set go di na za tvo ra. Ka ko pi {e „Slo bod na dal ma ci ja”, Tr bu ha je osum wi ~en je da

je pred vo dio gru pu ko ja se na zi va „Doj~ - Kro a ti {e Va fen bru der {aft” (Bor be no ne ma~ kohr vat sko brat stvo) ko ja ve li ~a je di ni ce NDH ko je su se bo ri le u sa sta vu na ci sti~ kih SS je di ni ni ca. Pre ma austrij skim za ko ni ma, ra di se o ra di kal noj fa {i sti~ koj gru pi, ~i ji su se ~la no vi na dan ko me mo ra ci je, 12. ma ja, za jed no na {li u {a to ru u ko me se po zdra vqa lo usta {kim, od no sno na ci sti~ kim po zdra vom. U na sto ja wu da ga od bra ne, `e na Li di ja i we go vi sa bor ci is ti ~u niz ne lo gi~ no sti i pro tiv re~ nih po stu pa ka austrij skih po li ca ja ca. Ne gi ra ju bi lo ka kva ve zu Tr bu he s DKVB-om, tvr de }i da je Tr bu ha u Blaj bu gru bio u svoj stvu ~la na Zdru ga „Ni ko la [u bi} Zrin ski” - de sni ~ar ske hr vat ske, a ne austrij ske or ga ni za ci je. Sa mi is ka zi po li ca ja ca ko ji su ga pri ve li pro tiv re~ ni su, a fo to -

gra fi je ili vi deo snim ka na ko jem Tr bu ha po zdra vqa uz dig nu tom de sni com ne ma. Je dan od po li ca ja ca tvr dio je da ga je ~uo da uz vi ku je „Zig hajl” (Si eg heil), a dru gi ka `e da je Tr bu ha s uz dig nu tom de sni com vi kao ne {to na hr vat skom {to po li ca jac ni je raz u meo, dok ko man dir je di ni ce ni je ~uo ni {ta. Tr bu hi su pri li kom pri vo |e wa iz me re ni 1,8 pro mi la al ko ho la u kr vi i tra go vi le ko va za PTSP ko je re dov no uzi ma. Sud ski ve {tak oce nio je da je bio ne u ra ~un qiv, ali ni {ta od po me nu tog ni je mu po mo glo da ga pu ste iz pri tvo ra, pi {e list. Li di ja Tr bu ha ogor ~e na je zbog po stup ka kon zu lar nog slu `be ni ka Bra ni mi ra Lon ~a ra, ko ji joj je na vod no re kao da je wen mu` do bio {to je i za slu `io. U hr vat skom mi ni star stvu spoq nih i evrop skih po slo va to od lu~ no de man tu ju.

POD GO RI CA: Al ba ni ja, Ko so vo, Ma ke do ni ja i Cr na Go ra tre ba da udru è sna ge i stvo re no ve, traj ne struk tu re sa rad we sa ci qem da po boq {a ju po li ti~ ke i eko nom ske od no se i ubr za ju EU, oce we no je u tek stu ko lum ni sta Gan te ra Fe kin ge ra, Austra li jan ca ko ji ì vi u Al ba ni ji, i Ekre ma Kra sni }i ja, Al ban ca ko ji ì vi u Bri se lu. U tek stu ob ja vqe nom na por ta lu “EU ob zer ver”, auto ri na vo de da je sa da pra vo vre me za pr o me nu i zbog to ga pred la ù da se stvo ri struk tu ra sli~ na Be ne luk su ko ja }e pri bli ì ti Al ba ni ju, Ko so vo, Ma ke do ni ju i Cr nu Go ru, ali na po mi wu da je „vr lo va `no ube di ti svet sku jav nost da se ne ra di o po ku {a ju stva ra wa ve li ke Al ba ni je na ma la vra ta”. „Evrop ska uni ja sva ko dnev no po zi va ze mqe Bal ka na da po ja ~a ju re gi o nal nu sa rad wu i pri me wu ju re for me”, na vo di se u tek stu Fe kin ge ra i Kra sni }i ja, pre no se pod go ri~ ke „Vi je sti”. Auto ri is ti ~u da bi ova kva struk tu ra „da la no vi pod sti caj pri pre ma ma za ~lan stvo u EU i po mo gla ovim ze mqa ma da bu du kon ku rent ne evrop skoj eko no mi ji ka da pri stu pe EU”. Na vo di se i da bi pri o ri tet no ve struk tu re tre ba lo da bu de tr go vi na i li be ra li za ci ja ca ri na, bor ba pr o tiv orga ni zo va nog kri mi na la, raz voj re gi o na, in fra struk tu ra i raz voj re gi o nal nog fi nan sij skog tr ì {ta.

„Kre i ra lo bi se tr ì {te za osam mi li o na qu di sa slo bod nim pr o to kom ro ba, uslu ga, ka pi ta la i qu di do no se }i do bro bit, ume sto {to se ~e ka na pri stup EU. Plan je am bi ci o zan, ali ne ma vre me na za gu bqe we - qu di ma tre ba rast, tre ba im za po sle we i bo qi uslo vi ì vo ta, tre ba im raz log da osta nu u svo joj ze mqi, ume sto da sre }u tra è u ino stran stvu”, is ti ~e se u tek stu. Uka zu je se i da je po seb no lo {a si tu a ci ja na Ko so vu ko je je, ka ko na vo de, „naj ma we raz vi je no od sve ~e ti ri ze mqe”. „Pri o ri tet no ve struk tu re bi tre ba lo da bu de tr go vi na i li be ra li za ci ja ca ri na, bor ba pr o tiv orga ni zo va nog kri mi na la, raz voj re gi o na, in fra struk tu ra i raz voj re gi o nal nog fi nan sij skog tr ì {ta. Za po ~e tak bi vla de Ko so va i Al ba ni je mo gle da pot pi {u spo ra zum o osni va wu se kre ta ri ja ta i da po zo vu Ma ke do ni ju i Cr nu Go ru da im se pri kqu ~e”, na vo di se u tek stu Fe kin ge ra i Kra sni }i ja. Oni is ti ~u da bi ta kav se kre ta ri jat tre ba lo da na pra vi plan in te gra ci je, pra tio rad vla da i lo bi rao po po tre bi. „Ta ko |e bi pr o mo vi sao is ku stva i uspe {ne pr o jek te, kao re ci mo elek tron sko po slo va we u Al ba ni ji, on lajn re gi star ne kret ni na u Cr noj Go ri, te za ko ne ko ji olak {a va ju po slo va we u Ma ke do ni ji, kao i po li cij ski tre ning na Ko so vu”, za kqu ~u je se u tek stu ob ja vqe nom u „Vi je sti ma”.

AME RI^ KI AM BA SA DOR U BIH PA TRIK MUN:

Br~ ko i da qe u fo ku su in te re so va wa SA RA JE VO: Ame ri~ ki am ba sa dor u BiH Pa trik Mun po tvr dio je ju ~e u Br~ kom da }e di strikt i da qe osta ti u fo ku su in te re so va wa Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va. Obra zla ù }i na me ru da SAD i da qe osta nu an ga ò va ne u Br~ ko di strik tu, Mun je is ta kao da we go va ze mqa ima ve o ma va àn pro gram za mla de ko ji spro vo di u Br~ kom. - To je pro gram ko ji spro vo di USAID na za {ti ti ì vot ne sre di ne, a ima mo i „Ame ri~ ki ku tak” ov de ko ji je osno va za mno ge na {e kul tur ne i obra zov ne pro gra me. Mla di iz br ~an skih {ko la ve} su u~e sto va li u na {im pro gra mi ma raz me ne i to

}e mo ~i ni ti i ubu du }e - na gla sio je Mun, pre ne li su bo san ski me di ji. Na kon sa stan ka sa {e fom br ~an ske po li ci je, na ko me je upo znat o po sled wim „po li cij skim ak tiv no sti ma na za {ti ti gra |a na Br~ ko di strik ta”, Mun je is ka zao sve po hva le za rad po li ci je i ve li ko po {to va we za rad {e fa Go ra na Lu ji }a. Ka ko su iz ja vi li sa go vor ni ci, na sa stan ku je raz go va ra no o sta wu bez bed no sti u Br~ ko di strik tu i po jav nih ob li ka kri mi na li te ta, sa po seb nim osvr tom na te ro ri zam i tr go vi nu qu di ma, or ga ni zo va ni kri mi nal i ko rup ci jom u fo ku su.

@enska posla

petak22.jun2012.

dnevnik

c m y

УКРАСИ ЗА КОСУ

Носе се турбани, мараме, траке за косу... Ж елите ли да будете примећени по нечем посебном? Овог лета носите турбане, мараме или траке различитих узорака, материјала, боја... Ове године, алтернатива летњим шеширима и капама су мараме, турбани и траке за косу различитих узорака, начина везивања и различитих материјала, најпре оних природних и прозрачних. Носи се све - од ретро и бохо стила, преко „трајбал“ до модерног стила. Уредите своју косу у неуредну пунђу, репић,

једва назирала коса. Данашња мода, 60 година после, није се много променила. Сада само постоји више варијација на тему, више стилова одевања с којим можете уклопити турбан, затим више узорака, начина њиховог везивања... или можете купити већ готов турбан који само навучете на главу као капу. Побрините се да ваш турбан буде од прозрачног и природног материјала, испод којег се нећете знојити за време летњих врућина.

ЈАБУЧНА ДИЈЕТА

За три дана два и по килограма

плетеницу или је оставите распуштену, па је украсите једном од лепих марама, турбана и тракица.

Летњи турбани и полутурбани Сетите се холивудских звезда 40-их и раних 50-их прошлог века, као што је Грета Гарбо и њеног занимљивог имиџа профињене даме с турбаном испод којег се

Слатке мале мараме

Обичне и необичне траке за косу

Прошло је време када су мараме носиле домаћице за време великог спремања. Мараме се носе као летњи модни додатак и изгледају суперслатко, симпатично и практично. Важно је само да одаберете сопствени стил, узорак и начин везивања. Комбинујте их с различитим стиловима одеће и одмах укротите летњу фризуру, која вам се суши на топлом ваздуху.

Траке за косу, може се рећи, прави су додатак за косу. Њихова првенствена улога јесте да буду украс, а тек онда имају улогу формирања косе и фризуре. Постоји толико различитих модела узорака трака за косу, па у зависности од стила и укуса, можете их носити у различитим ситуацијама, од лежерних до пословних и свечаних...

абуке су врло добре за рад и здравље црева јер на себе вежу све штетне материје које могу бити узрочник различитих болести Познато је да краткотрајне дијете нису здраве ни пожељне, али ако заиста желите да станете у своју омиљену хаљину, јабучна дијета може вам помоћи да релативно здравим начином постигнете жељени циљ. Ова дијета захтева јаку вољу и самодисциплину, а најбоља је за особе које већину дана проводе седећи и уопште се мало крећу, па пате од „лењих црева“. Наиме, дијета с јабукама подстиче рад црева, посебно ако их једете неољуштене. Најбоље код ове дете је што се у та три дана нећете осећати слабо и млитаво јер јабуке садрже много воде, па ће тело бити хидратизирано, шећер, витамине, а с друге стране имају врло мало калорија. Наиме, једна јабука садржи 65 калорија, а организам треба 100 калорија за пробаву те јабуке. То значи да ће тело морати из залиха потрошити 35 калорија због чега ћете ви мршавети. Дакле, без обзира колико се мало кретали, ваш ће организам губити килограме.

Јесте ли жртва емоционалног секса

о је кад стално мислите о некоме, шаљете двосмислене СМС поруке и сате проводите у чету с особом с којом нисте у вези. Почетак је увек безазлен. Спријатељите се у граду или на послу. Ускоро схватите да сваки слободни тренутак проводите с том особом. Потпуно вас обузима. Ни о чему другоме више не мислите и осећате како вам срце јаче лупа када видите СМС од те особе. Но, постоји мали проблем. У браку сте или у дуготрајној вези, нисте без обавеза. Сами себе смирујете констатацијом да то није превара, него само обичан чет, нема ту секса, само сте пријатељи. Ипак, није то баш тако. Имате емоционалну везу, која може бити интензивнија, сензуалнија и заводљивија од самог физичког секса. То што вам се догађа је емоционални секс. То је пријатељство које се претворило у однос који производи осећај идентичан романтичној љубави. Може се манифестовати на низ различитих начина: емоционално, вербално или виртуелно. Пријатељство се претвара у емоционални секс када при помисли на другу особу наше жлезде луче хормоне који стварају осећај пријатности и заљубљености. Контакти с том особом полако се претварају у неку врсту зависности. Сва та ускомешана осећања не значе оно што ћете вероватно помислити – да вас је судбина напокон навела на особу која вам је суђена, на љубав вашег живота. То само значи да је ваш мозак под утицајем хормона окситоцина. Биохемичари су дошли до закључка да је учинак те хемије двојак - она настаје као реакција на особу и истовремено појачава

везе с њом. То се посебно односи на жене, које производе више окситоцина - хормона који ствара осећај привржености другим особама. Да ли је ваша платонска веза прешла границу? Огромна је разлика између платонског пријатељства и односа који је прешао границу и прешао у сфере емоционалног секса. Пријатељство нема у себи сексуалне хемије или привлачности. Свакако волите сво-

Јабуке, јабуке и јабуке Пре него што прочитате план исхране за сва три „јабучна“ дана, наша је препорука да не купујете само једну врсту јабука. Купите барем три или четири врсте јер немају све јабуке исту структуру, укус и мирис, па вам то може бити један од начина да што лакше пребродите та три дана.

Јеловник за све дане једнак Доручак:

је пријатеље, али о њима потајно не маштате. Све је јасно и отворено. Ваш стварни партнер може вам се у сваком тренутку прикључити. Насупрот томе, емоционални секс много је тајновитији и одвлачи вам пажњу с ваше стварне везе. Ако водите тајне разговоре у којима говорите ствари које би требало да зна само ваш стварни партнер, или у ситне сате шаљете СМС (‘само да знаш да мислим на тебе’), онда то више није невино пријатељство. Ако се ухватите у сексуалним маштаријама о ‘пријатељу’ или ‘пријатељици’, ушли сте у сфере емоционалног секса. Можете колико хоћете тврдити да сте само пријатељи на Фејсбуку, или да је то само недужни флерт, али чињенице говоре да сте добили све упозоравајуће сигнале да сте прешли танку црту која вас дели од потенцијално опасног односа.

1 шоља кафе или чаја (може са смеђим шећером) 1 нарендна јабука с мало лимуна (мало смеђег шећера по жељи)

Међуоброк:

1 шоља чаја од шипка (за појачано чишћење организма)

Ручак:

2 нарендане јабуке помешане са две кашике јогурта и мало смеђег шећера Пиће - минерална или обична вода или чај од шипка

Међуоброк:

1 свежа неољуштена јабука

Вечера:

2 целе или нарендане јабуке (јабуке немојте љуштити) Када вам се појави осећај глади, пијте што више течности. Дијети, осим чаја од шипка, можете додати лимунаду и зелени чај. Такође, пре него што започнете с дијетом, код куће направите или купите сушене јабуке које током дана можете појести у количини још једне додатне јабуке. Једите што је полаганије могуће.

Резултати Ако сте издржали сва три дана, верујемо да сте приметили и друге промене осим губитка неколико сувишних килограма, као што је лепа кожа здравог, ружичастог изгледа. Наиме, тело сте ослободили од бројних штетних састојака, подстакли рамену материја, варење и циркулацију.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

GA[ENI KRE^, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280 ^ASOVI engleskog 500 din. 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206. 55231

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161, Smiqka. 55206

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

PRODAJEM {kodu 120 L, registrovana u dobrom stawu. Telefon 064/260-42-88. 55216

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55134 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika, brave na vratima, za{titne re{etke i bravarija. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 55252

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049

petak22.jun2012.

S velikom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ voqeni otac i deda

2 Navr{ilo se pet dugih i tu`nih godina od prerane smrti na{e jedinice

Radoje \ur|i} Dragoslave Jovi~i}

Sahrana je danas, 22. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, u Zvorniku, grobqe Karakaj. Sinovi Savo i Qubomir i }erka Milena sa porodicama.

ro|. Leti} Najdraì lik i uspomenu s qubavqu i ponosom ~uvamo u na{im srcima. U subotu, 23. juna 2012. godine, u 10 ~asova, poseti}emo wenu ve~nu ku}u na ênejskom grobqu, poloìti cve}e i odràti parastos.

55382

Posledwi pozdrav suprugu, tati i dedi

dragom

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio voqeni

Neute{ni roditeqi. 55335

Posledwi pozdrav dragoj

@ivoradu Vlahovi}u

Radoslav Pastorna~ki

Sahrana }e se obaviti u subotu, 23. 6. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 10.30 ~asova

Sahrana je u petak, 22. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

O`alo{}eni: Veqko, Maja, Vuka{in i }erka Tinka.

55379

55383

Posledwi pozdrav

1933 - 2012.

Obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je na{a k}er, sestra, jetrva, tetka preminula u 66. godini.

Miri Prodanov

@ivoradu Vlahovi}u Porodica Hristi}.

od prike i prije Brki}.

55400

Milina Berowa Seka O`alo{}eni: majka Qubica, bra}a Vladimir, Rastislav, snaja Mirjana, deca Sawa i Stevan i porodica Mudrini}.

55381

55371

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mitar Lalo{evi}

Vinki Radanovi}

Zatvarawem svog `ivotnog kruga ostaje praznina u prostoru, ali puno}a u mislima i se}awu svih koji smo ga po{tovali i voleli ostaje zauvek.

ro|. Bogojevi} Oti{la si tiho i ostavila za sobom veliku prazninu. Vreme prolazi, a tuga je sve ve}a. Hvala ti na dobroti, plemenitosti i qubavi koju si nam nesebi~no poklawala.

Stevan Popovi}.

Tvoji: mama Nada, tata Vlada i sestre Dragana i Beba sa porodicama.

55378

55380

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je u 66. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Maksimu Kalapa}u

Milina Berowa Seka Sahrana je u subotu, 23. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: Mladena, Jove, Milana, Zore i Nikole Jeli~i} sa porodicama.

55386

O`alo{}eni: suprug Ilija, sin Zoran, k}er Vesna, snaja Vera, zet Dragan i unuke Tijana, Zorana i Teodora. 55370

^iTUQe l POMeni

petak22.jun2012.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Preminula je u 37. godini na{a draga i voqena supruga i majka

Ispra}aj je u subotu, 23. 6. 2012. godine, u 10.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od Milanke i Jelenke.

Upokojio se u 86. godini na{ otac

Posledwi pozdrav

Mitar Lalo{evi}

Ana Bori{ev Nadi Simeonovi}

dnevnik

Iliji Ratkovi}u

iz Salajke Sahrana }e biti na Alma{kom grobqu, u petak, 22. juna 2012. godine, u 15 sati.

Todor - To{a Reqin.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Dragan, sin Noa i }erka Aura.

O`alo{}ena porodica.

55375

55366

55305

Posledwi pozdrav na{oj snaji i strini

Obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je u 82. godini preminula na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac preminuo 21. juna 2012. godine.

Nada Simeonovi} Nadi Simeonovi}

Sahrana je danas, 22. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Goca, unuke Sowa i Tawa.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Maksim Kalapa}

Qiqani Prelevi}

1959 - 2012. Sahrana je danas, 22. juna 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

obele`i}emo u subotu, 23. juna 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Zmajevu. Nedostaje nam wen vedri lik, plemenitost i qubav koju nam je nesebi~no pru`ala.

O`alo{}ena supruga Gordana i }erka Tamara.

Porodica Prelevi}.

55314

55250

55373

Posledwi pozdrav dragom ujaku

55304

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Poslewi kumu.

pozdrav

najboqem

Mile i Sofija sa porodicom.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

55374

Subota, 23. juna 2012. godine, u 11 sati, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki da}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj majci, babi i supruzi

Mitru Lalo{evi}u

od Slavka Pavlice sa porodicom.

\uri ]uku Maksim Kalapa}

Maksim Kalapa}

pukovniku JNA u penziji odr`a}emo 23. 6. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni brat Marko sa familijom.

Porodica Stoji}.

Nedostaje nam wegova qubav i dobrota. Mirjana, Milica i Slobodanka.

55356

55315

Posledwi pozdrav dragom bratu

55294

55316

Posledwi pozdrav dragom ~ika

Nadi Baki} 1941 - 2012. Beskrajno tu`ni {to te nema, ponosni {to smo te imali, ~uva}emo te u na{im srcima zauvek.

Mitru Lalo{evi}u Tvoji: suprug Mirko, k}erke Sne`ana i Violeta, zet Stevo i unuci Vlado, Jela, Dejan i Maja.

Milica sa decom.

Mitar Lalo{evi}

Miti Lalo{evi}u

Posledwi pozdrav od sestara: Radmile i Katice sa decom.

od Nata{e i @eqka Radakovi}a.

Ilija Ratkovi} [ane Dragi [ane, na{ divni prijatequ, pamti}emo te po dobroti, blagosti i nesebi~nosti. Opra{tamo se od tebe sa obe}awem da }emo poput tebe uvek biti oslonac tvojoj Miri. Brana Kova~evi} i Vesna Reqin.

55318

55359

Danas, 22. 6. 2012. godine opra{tamo se od na{e voqene mame, bake i ta{te

Sofije - Sowe Risti}

55369

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj mami, supruzi i snajki

Posledwi pozdrav

Vinki Radanovi}

ro|. Bogi} 1936 - 2012.

55295

55325

Iliji Ratkovi}u

Neka ti je ve~na slava i hvala za sve.

koja nas je napustila posle duge i te{ke bolesti u 77. godini. Sahrana je danas, 22. 6. 2012. godine, u 17 ~asova, na grobqu u Beo~in - selu. Weni najmiliji. 55361

Tvoje }erke Maja i Tamara, tvoj suprug Milenko i svekrva Mileva. 55320

od kolektiva AGRoTehNA ad, Sremski Karlovci. 220612/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj baba Bosi.

petak22.jun2012.

Posledwi i najne`niji poqubac i zagrqaj mom voqenom dedi

Bosiqka Rupar

Kom{ije: Gava, Jorgi}, Ardeqan i Rako~evi}.

Ajaji

55303

Pro{lo je 10 godina od smrti na{e

od wegovog unuka Age.

Ilija Ratkovi} 1939 - 2012.

55275

Feodore Popovi} profesora 2002 - 2012.

Na{em jedinom i nezaboravnom te~i

Parastos }e se odr`ati na Uspenskom grobqu, u subotu, 23. juna 2012. u 11 ~asova. Draga Feda, uvek mislimo na Tebe. Suprug Lazar, sinovi Stevan i Nikola sa porodicama.

Na{em najmilijem i najdra`em suprugu, ocu, svekru i dedi [anetu, hvala za svu qubav koju nam je nesebi~no darivao. Wegov lik je besmrtan u na{im srcima. Sahrana je danas, 22. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Novom Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Mira, sinovi Igor i Sr|an, snaja Tiana i unuk Aleksandar. 55274

55238

Obave{tavam rodbinu i prijateqe porodice Kula~anin da se navr{ava {est meseci od smrti na{eg dragog

Posledwi pozdrav na{em dragom Garxi

[anetu za svu qubav koju nam je pru`io, ve~no zahvalni.

Porodica Mandi}. 55276

Velimira - Mileta Kula~anina

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Ilija Ratkovi} [ane

[anetu

Pomen }e se odr`ati u subotu, 23. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

od porodice Labudovi}.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kom{iji, s po{tovawem Vuka i Bata Nonin.

O`alo{}ena majka Ru`a. 55278

55185

Posledwi pozdrav svekrvi i baki

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

[anetu

55308

Posledwi pozdrav najboqem kumu

majci,

od: Bebe, Jovice, Daniele i Laze.

55277

Smiqi Mitri}

Iliji Ratkovi}u [anetu

Posledwi pozdrav dragoj

1924 - 2012. Draga nano, sa bolom u srcima opra{tamo se od tebe i ne}emo nikad zaboraviti tvoj vedar i mio lik.

Maksimu Kalapa}u

od porodice Gojkovi}. Porodica Macura.

Hvala ti za svu qubav koji si nam pru`io.

Sin \uro, snaja Verica, unuk Miroslav i Jelena. 55279

55317

Posledwi pozdrav dragom bratu

55341

Dragoj kuma Miri

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i dragom prijatequ

Biserki Maxarevi} 1926 - 2012. Sahrana je danas, 22. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Miti Lalo{evi}u

Miri Prodanov

Iliji Ratkovi}u Porodica Mihajlovi}.

Laza Prodanovi} sa porodicom.

55326

55321

od porodice Gaji} iz Sremskih Karlovaca.

posledwi pozdrav od porodice Nikole Mi{i}a.

55313

55345

tv program

petak22.jun2012.

08.00 10.00 12.00 12.30 13.00 13.45 14.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Кибиц фенстер Арт-бокс Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Панонска хроника

Кад кућа није тесна

13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.35 01.25 01.55

06.35 07.10 08.00 08.50 10.00 10.35 11.00 12.15 12.30 12.40 13.10 14.00 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Климатски ратови Све о животињама Кухињица Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла, емисија на мађарском са титлом на српски Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом Климатски ратови Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Медији у Србији - хроника пропадања Војвођански дневник Петказање Медији у Србији-хроника пропадања Џонатан Крик Један на један Концерт групе „Галија“

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Музика талената-гала концерт Конститутивна седница Скупштине АП Војводине, пренос Музички програм –мађарска музика Вести (мађ) Wелцоме Еуропе, док.филм на румун.са титл.на српском Биографије Из нашег сокака-компилација ТВ баштине Добро вече, Војводино ( рус) Фолклорни фестивал (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија (слов) Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије: Стивен Кинг ТВ баштине

22.43 23.05 23.08 23.55 00.13 00.18 01.03 02.32 03.00 03.25

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Дипломци Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Цркве-како их тумачити Гастрономад Евронет Дневник Спорт плус Скок у будућност Фудбал - ЕП: Чешка-Португалија Ово је Србија Оно наше што некад бејаше Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Немачка-Грчка, пренос Мазурка Вести Скок у будућност Дневник Евронет Ружна Бети Врата, филм Дипломци Вести(04.00,05.00) Фудбал - ЕП: Немачка-Грчка

06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 23.20 00.10 00.35 01.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Град анђела Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37

Учитељице Соња Париповић и Гордана Јосимов живе и раде у различитим срединама, примењују различиту методологију рада, а подједнако су успешне у мисији инклузије у образовном систему. Кроз паралелне приче откривамо све особености посла учитељице данас. Сценариста и редитељ: Зоран Цветковић (РТВ 1, 12.10) 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.00

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.07 10.38 11.05 11.10 11.39 11.53 12.00 12.15 12.30 13.19

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Ево нас код вас 11.00 Вести 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живот на Марсу 12.30 Украдена срца 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Витраж

Соња Аквино

СЕРИЈА

Опчињени Улоге: Ђорђа Бонањи, Масимо Була, Соња Аквино, Паоло Ферари (Новосадска ТВ, 21.00) 14.30 Време је на мојој страни 15.00 Вести 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.12 Украдена срца 15.40 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Лична грешка 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живот на Марсу 23.50 Украдена срца

10.15 10.30 11.00 12.30 14.30 16.30 18.45

Ајакс ТВ НБА акција АТП Хертогенбош 1/2 Финале АТП Хертогенбош 1/2 Финале ВТА Хертогенбош 1/2 Финале ВТА Хертогенбош 1/2 Финале Рагби –јуниорско првенство света 20.15 НБА 22.30 Премијер лига, Магазин 23.00 АТП и ВТА Хертогенбош 1/2 Финале

Иван Ивановић

Вече са Иваном Ивановићем Он је био други певач Бијелог дугмета, а многи кажу да је тај његов, једини албум с Дугмићима, најбоље отпеван. После разлаза са Брегом отишао је у Дивље јагоде, али ни ту се није дуго задржао и наставио је сам Младен Војичић Тифа. Лаганије ноте чућемо у песми Бојана Маровића, а свратиће и певачица Ана Станић. (Прва, 22.00)

06.30 Заувјек сусједи 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Волиш ли псе? 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.00 Увод у анатомију 21.00 Филм: Бележница 23.20 Вести 00.00 Спортски преглед 00.20 Жива мета 01.10 Увод у анатомију 02.00 Филм: Мушкарци с метлама 03.40 Саут Парк 04.05 Филм: Летњи детективи 05.30 Укључење у Б92 Инфо

ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Србија–Куба (РТС 2, 15.25)

01.30 02.34 03.31 04.10 04.39 05.02 05.29

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Такмичење електротехничких школа Србије Дело Ћирила и Методија Једна слика једна прича Доситејеве поруке Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Странас у Србији Музички програм Либела Трезор Такмичење електротехничких школа Србије Једна слика једна прича Сјај средњег века Одбојка: Светска лига, Србија-Куба, пренос Капри Ансамбл „Легенде” Еко глобал Странац у Србији Архитектура данас Лов и риболов Капри Видик Контекст Научни кафе Одбојка: Светска лига, Србија-Куба Трезор Ансамбл „Легенде” Сјај средњег века Еко глобал Архитектура данас Контекст Лов и риболов

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Глас Америке Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарни филм Филм: Сан о ружи Топ шоп Љубав у залеђу Монк Вече са Џулсом Холандом Мућке Ало, ало Документарни филм Обични људи Филм: Живот је леп Мућке Ало, ало Филм: Детектив понављач Удовице Еротска серија Филм: Реално време Филм: Детектив понављач Филм: Реално време

06.02 07.02 07.23 07.30 07.41 07.47 07.58 08.09 08.21 08.33 08.57 09.20 09.31 10.02 10.27 10.58 11.20 11.51 12.28 13.00 14.08 14.33 14.44 15.25 17.00 18.02 19.02 19.31 20.05 20.28 21.00 22.02 23.00 23.30 00.18

dnevnik

c m y

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Рејчел Мекадамс

Бележница Године 1940. млада жена долази у градић Сибрук, место на обали у Северној Каролини, да проведе лето са својом породицом. Још увек тинејџерка, Ели Хамилтон на карневалу упознаје локалног момка Ноу Калоуна. Ноа некако осећа да он и Ели треба да буду заједно, иако он ради у млину и припада нижем сталежу. Улоге: Рајан Гослинг, Рејчел Мекадамс, Џејмс Гарнер, Џина Роландс Режија: Ник Касаветес (Б92, 21.00)

05.45 Добро јутро 10.00 Тренутак истине 11.30 Градске вести 12.00 Мала невеста 13.00 48 сати свадба 14.00 Тачно у подне - уживо 15.00 Први посластичар Србије 16.00 Национални дневник 16.20 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.15 Гранд шоу 23.00 Шопингхоличарке 00.00 Топ спид 01.00 Филм: Граница 03.00 Гле ко то говори 04.00 Тјудорови 05.00 Хаф 06.00 Моје срце куца за Лолу

Самер Глау

Смртоносни медени месец Згодни Тексашанин Тревор Форест није баш у стању да сузбије своју склоност ка флертовању и коцки, па чак и на меденом месецу практикује своје пороке. У тренутку када мистериозно нестане, сви ће се запитати да ли је заиста у некој животној опасности или је схватио да брак није за њега. Улоге: Самер Глау, Крис Кармак, Зо Меклелан, Ерик Паладино Режија: Пол Шапиро (Хепи, 20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Смртоносни медени месец, филм Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Граница Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak22.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Ургентни центар Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

08.00 Каћуша – мала жена у великом рату 09.00 Прича о струји 10.00 Капјонг 11.00 Господари рата 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Лежаки 1942. 14.30 Животиње које су ушле у историју 15.00 Тајм тим година X 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Завођење у граду. како је настао шопинг 20.00 Лондонска болница 21.00 Лондонска болница 22.00 Каћуша – мала жена у великом рату 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 01.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Музичари града Бремена Вук и седам јарица Ози Бу Ана Карењина Крв на сунцу Карнера: Планина која хода Чаробна фрула Црни кадилак Краљица Лангкасуке Еротски филм Еротски филм

Кар не ра: пла ни на ко ја хо да Исти ни та и дир љи ва при ча о При му Кар не ри, чу ве ном ита ли јан ском бок се ру и по себ ном чо ве ку, ко ји је, по став ши пр ви Ита ли јан ко ји је осво јио ти ту лу свет ског шам пи о на у бок су, у те шкој ка те го ри ји, ушао у ле ген ду Уло ге: Ан дре ја Ија ја, Ана Ва ле, Па о ло Се ган ти Ре жи ја: Рен ко Мар ти не ли (Си не ма ни ја, 16.00)

Ђи на Гер шон

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.58 Дивљи пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.00 Дан антифашистичке борбе, пренос 12.00 Дневник 12.34 Моћ судбине 13.32 Иза жице, док. филм 15.08 Понос Раткајевих 15.56 Горски лекар 16.41 Путем европских фондова 17.26 Хрватска уживо 17.53 Југославија - држава за један век, док. серија 18.29 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Одабрао Ђело Х. 21.10 Циклус хрватског филма: Не окрећи се, сине! 23.04 Дневник 3 23.55 Секс и град 00.26 Филмски маратон: Прашки дует, филм 01.57 Филмски маратон - циклус хрватског филма: Не окрећи се, сине! 03.39 Евро 2012: Немачка-Грчка, снимак четвртфинала

07.49 08.18 08.41 09.05 09.27 09.53 10.17 11.03 11.47 12.13 12.38

22.35 23.40 00.15 01.45 02.13

06.00 08.20 08.55 10.25 12.00 14.10 15.55 17.45 18.10 20.05 20.35 21.05 22.05 23.45 01.25 02.50 04.20

Дрво живота Ово не могу, али оно могу Ћерка чувара успомена Губитници Продуценти Џастин Бибер. Никад не реци никад Артур Филмови и звезде Живот као такав Потпредседница Девојке Борџије Соломон Кејн Кобна замена Јацкасс 3.5 Кликни за невиност Кунг Фу фрка

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

Пра шки ду ет До пу то вав ши на на уч ни скуп у Праг, ле па аме рич ка на уч ни ца Ло ра Гра хам слу чај но сре ће ха ри зма тич но га че шког књи жев ни ка Јиřија Кол ме ра. Пла ну ла је љу бав на пр ви по глед из ме ђу дво је љу ди раз ли чи тих жи вот них ис ку ста ва и на ра шта ја те убр зо ме ња све њи хо ве пла но ве... Уло ге: Ђи на Гер шон, Ра де Шер бе џи ја, Па три ша Хуџ, Ота кар Бру шек, Гор дон Ло вит, Стју арт Ми ли ган, Ема Кер на Ре жи ја: Ро џер Л. Сај мон (ХРТ 1, 00.26)

13.10 13.59 14.41 14.54 15.21 15.44 16.12 16.52 17.51 18.46 19.29 20.00 20.35

Ана Ва ле

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Моћ боја, док. серија Кратки сусрети Југославија - држава за један век, док. серија Идемо на север Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Обична клинка Уби ме досада Бриљантин Два ратна друга, док. филм Топ гирр 10, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Евро 2012: Немачка-Грчка, пренос четвртфинала Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Политичарева жена Калифорникација Добра жена

06.00 Братска љубав 07.30 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 09.00 Биографија - Хју Џекмен 10.00 Чудна фреквенција 11.30 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 13.00 Биографија - Ентони Хопкинс 14.00 Осамнаести анђео 16.00 Господин Шав 17.30 Биографија - Хју Џекмен 18.30 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 20.00 Биографија - Ентони Хопкинс 21.00 Осветник са гитаром 23.00 Било једном у Мексику 00.30 Засебан мир

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10

Очајнички тражећи Сузан Менхетн Бул Дурам Последњи Мохиканац Заборављени злочин Кад будан сањаш Плави сомот Пљачка Еротски филм Еротски филм

Кобра 11 Кисмет - окови судбине ТВ продаја Кувар и по, кулинарски шоу Ватрено небо ТВ продаја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 ТВ продаја Крв није вода Кобра 11 Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Кувар и по, кулинарски шоу Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине Освета, филм Дантеов врх, филм Песак смрти, филм Астро шоу, шоу, емисија уживо 03.45 РТЛ Данас

08.10 09.05 10.00 10.14 10.15 11.15 11.35 12.00 12.50 13.05 14.00 14.55 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 23.15 01.10 03.00

Ме длин Стов

Осве та Џеј је бив ши мор на рич ки пи лот ко ји по сле 12 го ди на ак тив не вој не слу ж бе ни је пот пу но си гу ран ко јим пу тем же ли да на ста ви. Од лу чи да по се ти ста рог са рад ни ка Ти би ја, на чи јем има њу пла ни ра да про ве де не ко ли ко да на од мо ра... Уло ге: Ке вин Кост нер, Ен то ни Квин, Ме длин Стов, Ми гу ел Фе рер, То мас Ми ли ан Ре жи ја: То ни Скот (РТЛ, 21.00)

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 09.30 10.15 10.30 12.30 16.00 20.00 20.30 21.15 22.15 22.45 23.00 01.00

Тенис Тенис Сви спортови Фудбал Тенис Тенис Фудбал Тенис Најјачи човек Рели Коњички спорт Фудбал Рели

Дошло доба да се Москва трезни

зроци деколонизације – а посебно њене бр- носима с Источном Европом. Наследник Брежњезине – објашњавају се с неколико ствари. ва Јуриј Андропов био је совјетски амбасадор у Прво, царство се, у целини, није исплатило. Мађарској 1956. пре него што је у Кремљу преузео Иако су неки појединци и компаније могли стећи одсек за односе с источноевропским комунистичогроман профит, оно је углавном оптерећивало ким партијама. Ту је окупио групу реформиста коблагајне већине империјалних сила. Стога искори- ји ће осамдесетих напредовати до највиших дршћавање колонијалних народа није било некомпа- жавних положаја. Сам Андропов, који је највећи тибилно с нето губицима пореских обвезника код део ере Брежњева водио КГБ, имао је бољу предкуће. Друго, империјалне силе ретко су биле при- ставу него већина из Кремља о лошем стању комусиљене на то да се повуку због последица оружа- нистичке империје, а након пољске кризе 1980/1. ног устанка – Алжир је изузетак а не правило. По- отворено причао о потреби за свежим идејама и буне је готово увек било могуће угушити, али на- хитним економским реформама. метало се питање уз колике трошкове и жртве. НаИз совјетске перспективе, неколико чинилаца ционалистички историчари воле да кажу да су хра- подстицало је нове приступе према Источној Евробри побуњеници збацили окове империјалне вла- пи. Пре свега, регион је, након што је Москви пости. Заправо су стражари у Вајтхолу и Паризу одлучивали о томе кад ће да затворе (или откључају) затвор и повуку се. Њихова одлука заснивала се на околностима финансијским, војним и политичко-идеолошким. Империјалне снаге увек су могле бирати хоће ли применити силу да би остале на власти. Кад би то урадиле – као Французи у Алжиру или Вијетнаму, или Португалци у јужној Африци – нарушиле би политичку стабилност код куће. У послератној ери све су чешће одлучивале да не примењују силу. Један од разлога, наравно, био је то што су схватиле да је војна доминација скуп и неспретан начин да до- Шеф КГБ-а Јуриј Андропов прешалтао се у главног реформатора бију оно што желе. Други, за западне силе, био је служио као ресурс у време Стаљина, сада постао тај што њихово истрајавање да очувају империје велики економски баласт, еквивалентан износу од није одговарало ни њиховом заштитнику, САД, ни- два одсто БДП-а годишње. Током седамдесетих готи домаћој јавности која је, пре свега, највише ма- дина масовно субвенционисање, махом кроз јефрила за просперитет у новој Европи. Блештавост тин извоз совјетског горива, значило је да сиромацарства бивала је све мутнија, њена моралност и шни Руси потпомажу богатије Пољаке и Чехе. Исрационалност доведени су у питање на континенту точноевропски СЕВ, за разлику од Заједничког који није функционисао према општим карактери- европског тржишта, није успевао да створи добар стикама империјалних надметања и поседовања циклус веће продуктивности и богатства. Уместо територија, него кроз транснационалну економску тога, он је пооштравао билатералне трговинске сарадњу. споразуме (95 одсто укупне акТако у модерној ери војни тивности СЕВ-а) и охрабрио Брежњевљев план за пораз није био неопходан да се међусобне оптужбе о искори„социјалистичку интеграцију” империје баце на колена. То је шћавању. Брежњевљев план из донело пропаст отоманског, 1971. за „социјалистичку интеиз 1971. није имао шпанског и хабзбуршког царграцију“ није имао будућност, будућност јер су практично ства, али не и оног најмоћни- масовним субвенционисањем, за разлику од његовог капитајег, британског. Царска Русија листичког еквивалента. До махом кроз јефтин извоз се урушила 1917. под теретом осамдесетих година СЕВ је рата, али је зато Стаљинова совјетског горива, сиромашни Источноевропљанима изглеимперија напредовала чак и дао као инструмент совјетског Руси помагали богатије након крвавијег и разорнијег национализма. Он је био, по Пољаке и Чехе рата, да би брзо пропала у перечима једног аналитичара, риоду мира. Совјетска влада„структура без много садржавина у Источној Европи може се, напросто, посма- ја“. У другој половини осамдесетих укупан обим трати као анахронизам, остатак од прошлих моде- трговине између СССР-а и Источне Европе није ла владања који се више не уклапају у савремени постигао никакав раст. свет. Хитро и с политичком истанчаношћу која се Поврх тога, трошак издржавања стотина хиљада може упоредити с британским повлачењем из Ин- војника у Источној Европи такође је оптерећивао дије и, нешто касније, из западне Африке, Кремљ економију. Москва је водила такву безбедносну је одлучио да се повуче из Источне Европе и импе- политику да је цео регион потпуно зависио од њерија је нестала готово преко ноћи. Дакле, самоуби- ног оружја. Управо због те политике СССР је сам ство, а не убиство. Разлози због чега је Кремљ та- сносио трошкове производње нових система наоко одлучио – приоритет домаће економске рефор- ружања. У просеку, СССР издвајао је око 12 до 15 ме, отрежњење након дебакла у Авганистану – одсто БДП-а на одбрану у поређењу са шест одсто кључ су за догађаје из 1989. његових сателита. Иронично, исти проблем неједПремда су године Брежњева обележили стагна- наке расподеле трошкова оптерећивао је и земље ција и идеолошки конзервативизам – сива еминен- НАТО-а, али је САД био кудикамо боље опремљен ција совјетске доктринарне униформности, Миха- да поднесе терет суперсиле. Да додају со на рану, ил Суслов, умро је тек 1982. – испод површине је Источноевропљани су осамдесетих још смањили било назнака нових размишљања о совјетским од- средства за одбрану. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak22.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ваш оми ље ни дан ће до не ти све за о ста ле оба ве зе ко је ни сте сти гли или же ле ли ра ни је да ура ди те. По че так ви кен да, а по сла све и да не ће те. Са че кај те с ди ле мом ко ју има те у по след ње вре ме.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. jun 2012.

Пе так је, пра во вре ме да се по ја ви те не где у јав но сти. Од сил них сва ко днев них сит них а нео п ход них оба ве за, мо же те из гу би ти ин те рес за оне зна чај не и гла му ро зне по те зе. Као што је, про вод, ре ци мо.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Лак ше ће те ре ши ти љу бав ну си ту а ци ју ако јој да те нео збиљ ну ко но та ци ју аван ту ре, не го да че зне те за фа тал ном и не мо гу ћом при чом. На лич ном пла ну скло ни сте ду плим стан дар ди ма.

Ме сец је да нас и су тра у кра љев ском зна ку Ла ва па има те по сла с го спо дом, на ви со ком ни воу. Де лу је те до сто јан стве но, са мо у ве ре но и са мо све сно. Баш та ко и тре ба, по го то во у по слу.

Скло ни сте то ме да по пу сти те дра гој осо би или ути ца ји ма у окру же њу. Не мој те за бо ра ви ти да ви ни сте ма ли Му јо ко ји иде та мо где и сви. Ра ди је са чу вај те сво ју по зи ци ју и стан дар де да би сте очу ва ли углед и ста тус.

Има се по сла, ни је да не ма, али ипак са мо од вас за ви си ко ли ко ће те се да ти и пре да ти оба ве за ма ко је не пре ста ју да вас при ти ска ју. По ро ди ца вас оче ку је да им се при дру жи те, по го то во де ца.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По но во раз мо три те пла но ве ко ји би тре ба ло да пред ста вља ју не ки вид до стиг ну ћа за вас јер из и ску ју те мељ ну и озбиљ ну при пре му. Тим пре уко ли ко се то од но си на ино стран ство.Скло ност су ко би ма.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка па и по др шку од ре ђе не жен ске осо бе. Мо гли би сте про на ћи за јед нич ки ин те рес у по сло ва њу или не ким да ле ко се жним пла но ви ма. Пу то ва ње?

Ста бил ни сте у ка ри је ри, без об зи ра на окол но сти и ту ђе ути ца је. По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја је под про мен љи вим окол но сти ма та ко да су мо гу ћи тро шко ви ко је ни сте пла ни ра ли. У љу ба ви бу ди те стр пљи ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ко од при ја те ља или уку ћа на оче ку је ва шу па жњу и вре ме. По слов на си ту а ци ја да нас и су тра ни је у нај и де ал ни јем из да њу па би сте мо гли ра ни је от по че ти тај про ду же ни ви кенд. При хо ди ка сне.

Ле то је по че ло и ка лен дар ски па се чу вај те вре лих да на у кон ти ну и те ту. Из бе га вај те ја ко Сун це, но си те за штит не на о ча ре и ште ди те енер ги ју. Пу то ва ња су увек до бро до шла, пла ни рај те их.

Цр но-бе ли свет не по сто ји, по го то во ле ти, ка да је у мо ди пла вет ни ло не ба и мо ра. Из не на ди ће вас по ве ћа ни тро шко ви ко је не ће те мо ћи прав да ти и пред ви де ти. Ва ша ма шта мо же сва шта, ослу шни те је.

TRI^-TRA^

Но ва де вој ка Џо ни ја Де па V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 35 Niш

Evropa

НО ВИ САД: То пло, уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на. Би ће пре те жно сун ча но, уз раз вој обла ка ко ји са мо по не где то ком по по дне ва мо же до не ти по вре ме не пљу ско ве. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 20, а мак си мал на 32 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло, уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на. Би ће пре те жно сун ча но, уз раз вој обла ка ко ји са мо по не где то ком по по дне ва мо же до не ти по вре ме не пљу ско ве. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 33 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. Би ће и про мен љи во, уз по вре ме не пљу ско ве у дру гом де лу да на. На за па ду и у цен трал ним пре де ли ма би ће не ста бил но па је не где мо гу ћа по ја ва ло кал них не по го да с гра дом. На се ве ру не ће би ти вру ћи на као прет ход них да на. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 37 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд не ста бил но с мо гу ћим ло кал ним пљу ско ви ма, уз ма ло ни же и при јат ни је тем пе ра ту ре. Пр вих не ко ли ко да на иду ће сед ми це без ве ли ких вру ћи на.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја и да ље не по вољ но ути че на све хро нич не бо ле сни ке и осе тљи ве осо бе. Са ве ту је се сма ње на фи зич ка ак тив ност и из бе га ва ње из ло же но сти сун цу у нај то пли јем де лу да на. Мо гу ћи су умор, по спа ност и гла во бо ља.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 22 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Већ неко време прича се да су Џо ни Деп и бисексуална глумица Ам бер Херд у тајној ве зи, али откако је објављено да се и службено разишао с Ва не сом Па ра ди, њихов однос више није тајна. Џонија Депа Амбер Херд (26) по сетила је у Мексику на сни ма њу фил ма „The Lone Ranger”, а глумац је признао и да јој је купио коња како би заједно јахали. Иако је ме сецима негирао да он и Ване са Паради имају проблеме у 14 година дугој ве зи и да се разилазе, Деп је недавно снимљен како с Амбер одлази у Лас Вегас приватним авионом. Зато се упуће ни ни су зачуди ли кад је пре ко порт па рола потврдио да је његовој љубави с Ване сом дошао крај.

VIC DANA Пи та учи те љи ца Пе ри цу. - Пе ри це, кад је вре ме бра ња ја бу ка? - Кад ком ши ја ни је код ку ће.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

349 (-49)

Slankamen

409 (-7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

432 (-38)

Zemun

402 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

300 (-31)

Bogojevo

399 (-24)

Panчevo

400 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

530 (2)

Titel

408 (-10)

NERA

Baч. Palanka 393 (-10) Novi Sad

380 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

96 (18)

TISA

48 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 274 (-28) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

213 (-9) 345 (0)

56 (8)

Reшeњe iz proшlog broja