Dnevnik 22.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 22. JUL 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22785 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

STRANCI MERKAJU NA[E OBNOVQIVE IZVORE ENERGIJE

Vojvodinom vetar duva, al’ struju ne pravi TADI] U ZREWANINU: Predsednik Srbije Boris Tadi} ju~e je u Zrewaninu otvorio novu industrijsku zonu „Jugoistok – E~ka” i tom prilikom rekao da svaki plan koji uzima u obzir da }e Srbija 2020. godine ili kasnije u}i u Evropsku uniju nije realisti~an za na{u zemqu. Srbija, kao i ~itav Zapadni Balkan, mora ranije da se pridru`i EU, da bi plan evropskih integracija bio uskla|en s ekonomskim razvojem i pretpostavkama o o~uvawu stabilnosti na ovom prostoru. [ef srpske dr`ave je naglasio da izgradwa takvih zona jeste pretpostavka za otvarawe fabrika, {to omogu}ava nova radna mesta i egzistenciju za radnike i wihove porodice. Tadi} je istakao da je budu}nost na{e ekonomije u malim i sredwim preduze}ima koja su naklowena izvozu. str. 3

Ulagawe u obnovqive izvore energije, bar po interesovawima stranih investitora, nije mrtvo slovo na papiru, a interes da iskoriste potencijale biomase, biogasa, vetra, vode, sunca... u Vojvodini iskazale su firme iz Italije, [panije, Portugala, Izraela, Kine, Slova~ke, Austrije... Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} tek o~ekuje pravi bum u oblasti obnovqivih izvora energije i nada se da }e za „zelenu” energiju uskoro interes pokazati i doma}i privrednici i ulaga~i.

str. 4

BAHATI MOTORA[I MO]NIM MA[INAMA DIVQAJU GRADSKIM BULEVARIMA

Novi Sad u „top tri” najopasnija grada u Srbiji

NOVA KANALIZACIJA U DELU NOVOG SADA NIJE IZDR@ALA NI POLA DECENIJE

str. 12 NASLOVI

Vrelo

Politika 3 Srbija spremna za svaku odluku MSP-a

Ekonomija 5 Uvoznik vakcina sad pelcuje Mi{kovi}a

Nov~anik 6 Dr`ava jeftine hrane i siroma{nih gra|ana

Novi Sad 9 Boqe i jeftinije grejawe za 50.000 domova

Vojvodina 11 Italijani tra`e partnere u Ba~koj Foto: N. Stojanovi}

Crna 12 Mladi} iz Vrbasa stradao u „Fijatovoj” fabrici

Najvi{a temperatura 34 °S

Dru{tvo 14 Onkolo{kim centrima fale oprema i kadrovi

SPORT

PARTIZAN POBEDIO I U JEREVANU

str. 16 – 20

GOLUBOVI UVERENI U VISOK LET

BEZ KALKULACIJA S KARIOKAMA

Isplivao java{luk

str. 9

2

POLITIKA

~etvrtak22.jul2010.

DNEVNIK

PAJTI] ZADOVOQAN PRISTUPAWEM POKRETA „MITROVICA – EVROPSKA REGIJA” DS-u

POSLANI^KE TEME

Vlada ne}e ni Bati}ev amandman Vlada Srbije obavestila je ju~e parlament da nije prihvatila nijedan amandman od ~etrdesetak koliko su podneli narodni poslanici na predlog za izmene Za-

kona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Me|u wima je i amandman koji je podneo samostalni poslanik Vladan Bati}, u kojem se ka`e da bi funkcioneri

koje su na jednu funkciju gra|ani izabrali neposredno, mogli nastaviti da obavqaju jo{ jednu javnu funkciju. Vlada isti~e da je predlog koji je ona dala precizniji i celovitiji, a u wemu stoji da svi funkcioneri koji obavqaju vi{e funkcija treba Agenciji za borbu protiv korupcije da ih prijave do 1. septembra.

Agencija treba da im da rok, koji ne sme biti du`i od 30 dana, da se, u slu~aju kada utvrde sukob interesa, odreknu suvi{nih funkcija.

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} tvrdi da u predlogu zakona nema principa akumulacije funkcija. Ujedno, podse}a na to da je napisan u saglasnosti s Agencijom i da je svaka re~ usagla{ena.

Poslanik LDP-a Zoran Ostoji} apelovao je na Vladu da omogu}i poslanicima da koriste svoje zakondavno pravo i da to {to Vlada ne prihvata amandmane ne mo`e biti obaveza za parlament, isti~u}i da izvr{na vlast ne mo`e svoditi Skup{tinu na proto~ni bojler.

Ko{uqa bli`a od kaputa Radikali zameraju na tome {to se zakonom daje pravo Agenciji da arbitrarno primewuje wegove odredbe.

– Nema dosledne primene zakona. Umesto da spre~i, zakon }e korupciju da stimuli{e. Gde su garancije da }e se primewivati princip jedan ~ovek – jedna funkcija? – pitao je zamenik {efa SRS-a Aleksandar Martinovi}, procewuju}i da do novih izbora niko ne}e napustiti nijednu funkciju.

On je optu`io ministarku pradve da zakonom amnestira pokrajinske poslanike DS-a,

G17 plus i SPS-a koji su istovremeno predsednici op{tina i pokrajinski poslanici i koji su do 1. aprila trebali da se izjasne koju }e funkciju zadr`ati.

– Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} se javno hvali da mu ne pada na pamet da se odri~e bilo koje funkcije. Imate u Vojvodini instituciju Fond za kapitalna ulagawa i predsednici op{tina su ~lanovi UO tog fonda. Po principu “ko{uqa je bli`a od kaputa” pre }e novac iz Fonda prebaciti u svoju op{tinu – obja{wava Martinovi}.

DSS tra`i povla~ewe Poslanik DSS-a Jovan Palali} ka`e da je “neverovatno kakva obrazlo`ewa odbijawa amandmana su od Vlade dobili narodni poslanici”. Osnovni problem zakona je wegova nepreciznost, a Agenciji se dozoqava da tu nepreciznost popuwava.

– Da li je javna funkcija poslanik, republi~ki i pokrajinski, odbornik, izvr{na vlast, pravosu|e? Ako Ustav ne dozvo-

qava gomilawe funkcija, kako mo`emo slu{ati opravdawe, i to odudara od onog {to pi{e u Ustavu – smatra Palali}, zapitav{i se da li }e uslediti niz ustavnih sporova. – Ovo je zakon koji opravdava gomilawe funkcija. Mora se precizno definisati koje su funkcije nespojive.

Vratite zakon na doradu, nema Agencija nikava ovla{}ewa da tuma~i.

Tri godine ili 13 kilograma Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e razmatrawe amandmana na izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima.

Liberalno-demokratska partija je pozvala predlaga~a da prihvati wihov amandman i da se umesto odredbe da se deca od tri godine vezuju sigurnosnim pojasom tokom vo`we automobilom, propi{e da se pojasom ve`u deca od {est godina, odnosno kada dostignu visinu od 150 centimeta-

ra, u ciqu ve}e bezbednosti najmla|ih u~esnika u saobra}aju.

Poslanici LDP-a su zatra`ili i da se odredba da se mali{ani do tri godine voze u posebnim sedi{tima u automobili zameni propisom da se u wima voze deca do 13 kilograma te`ine, te da proizvo|a~i korpi na wima nazna~e da su predvi|ene za tu te`inu, jer, kako su kazali, mnogi mali{ani i pre tre}e godine dostignu tu kila`u.

Kazne i bezbednost Poslanici Nove Srbije izrazili su zadovoqstvo time {to je predlaga~ prihvatio odre|eni broj amandmana ~ime su poboq{ana predlo`ena re{ewa. Oni su naglasili da prioritet mora da bude prilago|avawe i pretvarawe pojedinih magistralnih puteva, gde je frekventnost saobra}aja velika, u autoputeve, a poslanici „Napred, Srbijo!“ – da posledica nepo{tovawa zakona ili lo{e odredbe mo`e biti i gubitak qudskog `ivota, te da je zbog toga ta meterija veoma va`na. Radikali su kazali da je osnovni ciq zakona da se naplati {to vi{e kazni, a ne da saobra}aj bude bezbedniji, i dodali

da u Beogradu nije obezbe|eno dovoqno parking mesta, {to voza~e dovodi u situaciju da nepropisno parkiraju pa im pauk odnosi vozila, a kaznama se puni buxet.

Izmene i dopune formulisane su u ciqu daqeg usagla{avawa zakona s me|unarodnim propisima i predvi|aju da se u odre|enim slu~ajevima zatvorska kazna za pojedine prekr{aje zameni nov~anom u vrednosti do 150.000 dinara. Izmene i dopune zakona ne predvi|aju izmene odredbi koje se odnose na broj kaznenih poena i ne zna~e bla`e sankcije za prekr{ioce.

S. Stankovi}

I gradona~elnik Sremske Mitrovice u dresu demokrata Pokret „Mitrovica – evropska regija“, na ~ijem ~elu je aktuelni gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}, pristupio je ju~e Demokratskoj stranci. Sporazum o strate{kom partnerstvu DS-a i ove grupe gra|ana potpisan je ju~e u Pokrajinskom odboru demokrata u Novom Sadu uz prisustvo predsednika Vlade APV i potpredsednika DS-a Bojana Pajti}a.

Pajti} je na konfrenciji za novinare istakao da je ovo partnerstvo za demokrate va`no „jer je re~ o najja~oj grupi gra|ana u Pokrajini, s kojom DS deli iste vrednosti“.

– Na{i interesi se poklapaju kad je re~ o daqem razvoju Vojvodine, otvarawu novih radnih mesta, investirawu u infrastrukturu, ali i kad je re~ o evropskom opredeqewu – rekao je Pajti}, i dodao da ovaj sporazum, uz to, Pajti} i Nedimovi} potpisima overili saradwu Foto: N. Stojanovi} podrazumeva i mogu}nost u~lawewa pristalica Pokrekao i „zajedini~ko delovawe Pajti} je kazao da obe orgata „Mitrovica – evropska rena lokalnom, pokrajinskom i nizacije dele opredeqewe da je gija“ u Demokratsku stranku, nacionalnom nivou“. nastavak evropskih integraci-

Italija: Dowi dom ratifikovao SSP – Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu izme|u Evropske unije i Srbije je va`an korak napred u pravcu evropskih integracija Balkana i predstavqa doprinos daqoj stabilizaciji regiona koji je zna~ajan za bezbednost kontinenta – izjavio je ju~e italijanski poslanik Pjero Fasino.

On je u ime svoje Demokratske stranke izrazio zadovoqstvo povodom prihvatawa ovog sporazuma u Dowem domu italijanskog parlamenta, javila je italijanska agencija Ansa.

– Potpuna integracija Zapadnog Balkana u EU je od su{tinskog zna~aja za okon~awe procesa stabilizacije na kojem radi me|unarodna zajednica, te svaki napor u tom pravcu pru`a podr{ku i podsticaj – istakao je Fasino, biv{i ministar za spoqnu trgovinu i pravosu|e u italijanskoj vladi.

Po italijanskom ustavu, da bi SSP bio ratifikovan, potrebno je da ga prihvati i Senat, Gorwi dom parlamenta, {to se gotovo sigurno i o~ekuje, javila je italijanska agencija. Savet ministara Evropske unije dao je „zeleno svetlo“ za proces ratifikacije SSP-a 14. juna ove godine. Sporazum su dosad ratifikovale [panija, Malta i Bugarska.

ja imperativ, kao i nastavak demokratizacije i decentralizacije Srbije, zbog ~ega je, po wemu, ovaj sporazum o strate{kom partnerstvu i „logi~an“. Po wegovim re~ima, on, sem ideolo{kog, podrazuemva i organizaciono jedinstvo.

Gradona~elnik Sremske Mitrovice, ina~e nekada{wi ka-

Re~ je o najja~oj grupi gra|ana u pokrajini, s kojom DS deli iste vrednosti (Bojan Pajti}) dar Demokratske stranke Srbije, izrazio je zadovoqstvo potpisivawem sporzuma s DS-om, navode}i da je ovaj korak usledio nakon dvogodi{we saradwe.

– Dobro smo sara|ivali u prethodnom periodu. A na{ ciq je nastavak investicija u infrastrukturu na lokalnom nivou, u ~emu o~ekujemo i podr{ku Pokrajinske vlade – rekao je Nedimovi}, navode}i da ovo partnerstvo s demokratama ukqu~uje i zajedni~ki nastup na slede}im izborima.

B. D. S.

Egere{i s ambasadorom Japana Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ju~e je s ambasadorom Japana To{ijem Cunozakijem razgovarao o japanskim investicijama u Pokrajini, ekonomskim odnosima i kulturnoj, univerzitetskoj i me|uparlamentarnoj saradwi, saop{teno je iz predsednikovog kabineta. „Ekonomska i socijalna slika u na{oj pokrajini veoma je te{ka, ali ne smemo biti pesimisti.

Uz punu zahvalnost za ono {to je Japan do sada uradio, delom kroz konkretne investicije, a delom kroz donatorstva, o~ekujemo da se ta saradwa jo{ vi{e razvije na obostranu korist“, istakao je Egere{i.

Razgovarali su i o sprovo|ewu novog Statuta Vojvodine i Zakona o prenosu nadle`nosti s Republike na pokrajinske organe. „@elim da verujem da je opravdawe za to {to je APV do sada preuzela samo dve kon-

kretne nadle`nosti i nadzor nad nekoliko inspekcijskih slu`bi, od 154, zaista tehni~ke, a ne politi~ke prirode“, rekao je Egere{i.

Ambasador Cunozaki je ocenio da je Vojvodina u ostvarivawu prava nacionalnih zajednica najnapredniji deo Srbije i vode}i primer za ceo region.

Odbor brine o Paradi ponosa ^lanovi Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost sastali su se ju~e s predstavnicima Gej-strejt alijanse, koji su od parlamentaraca zahtevali podr{ku za odr`avawe „Parade ponosa“ ove jeseni u Beogradu. S wima su razgovarali iskqu~ivo predstavnici vlasti, koji su obe}ali da }e dr`ava u~initi sve da osigura bezbednost skupa.

Poslanik DS-a Marko \uri{i} delegiran je u ime Odbora u radno telo koje se bavi organizacijom „Parade ponosa“, a nije prihva}ena `eqa predstavnika Alijanse da parlament formira pododbor koji bi se bavio ovom temom.

Potpredsednik Odbora Du{an Bajatovi} (SPS) naveo je da je na ispitu dr`ava Srbija, ali da niko u parlamentu ne mo`e kontrolisati ekstremne, mawinske grupe.

– Oni }e imati svoje delovawe, ali na organima dr`ave Srbije je da u~esnicima „Parade

ponosa“ osiguraju bezbednost – istakao je Bajatovi}.

Poslanik SDP-a Meho Omerovi} istakao je da vlast mora poslati jasnu poruku da }e spre~iti ekstremiste i nasilnike jer ne smeju oni biti ja~i od dr`ave.

^lan odbora Konstantin Samofalov (ZES) istakao je da podr`ava odr`avawe „Parade ponosa“, i izrazio nadu da }e Srbija presko~iti tu civilizacijsku lestvicu.

Po~etku skupa prisustvovao je s opozicione strane samo po-

slanik DSS-a @eqko Tomi}, ali ga je vrlo brzo napustio, navode}i da je zahtev za formirawe skup{tinskog pododbora neozbiqan. Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi} rekao je novinarima da bi bilo razumno odustati od odr`avawa „Parade ponosa“ u Beogradu iz bezbednosnih razloga jer je, kako je naveo, to manifestacija visokog rizika.

– SRS je svoj stav o javnom manifestovawu homoseksulane ili nekih drugih seksualnih sklonosti izneo u raspravi o Zakonu o zabrani diskriminacije 2009. godine. Rekli smo i tada i danas da je odr`avawe „Parade ponosa“ manifestacija visokog rizika. Ne bismo `eleli da se desi bilo {ta {to bi moglo dovesti u pitawe bezbednost samih u~esnika „Parade ponosa“ i bezbednost drugih gra|ana jer, objektivno, to se mo`e desiti – podvukao je Martinovi}.

S. St.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

Srbija spremna za svaku odluku MSP-a lo mnoge regione sveta – rekao je Tadi} posle razgovora s premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Predsednik Srbije o~ekuje da }e mi{qewe MSP-a biti zasnovano

Otvori}emo diskusiju Tadi} je najavio da }e posle saop{tavawa mi{qewa MSP-a u Srbiji biti otvorena diskusija „kroz sve institucije sistema, s opozicijom i nevladinim organizacijama“, i da }e gra|ani Srbije biti obave{teni o daqim koracima kada je re~ o Kosovu.

– Vlada i ja, kao predsednik, dr`a}emo se Ustava po tom pitawu – naglasio je predsednik Srbije.

Albanci nemaju pravo na etni~ki motivisanu secesiju od Srbije.

– Ukoliko bi mi{qewem Me|unarodnog suda pravde bio uspostavqen novi princip, u ~itavom svetu bi se otvorio proces stvarawa novih dr`ava, {to bi destabilizova-

na osnovnim principima me|unarodnog prava, te da ne}e stimulisati secesionisti~ke poku{aje u svetu.

– Srbija uva`ava i politi~ku realnost i svesna je toga da istorija ne svedo~i uvek o fer re{ewima,

ali zato jasno i na vreme ukazuje na to {ta su osnovni parametri od kojih polazi i da nikada ne}e priznati Kosovo – rekao je predsednik Srbije, i upozorio na to da „ne bismo vi{e `iveli u istom svetu, ukoliko bi odluka suda legalizovala secesionisti~ki poku{aj“ Pri{tine.

Na pitawe da li su ta~ne spekulacije o tome da Evropska unija `eli zajedno sa Srbijom da pripremi rezoluciju s kojom }e Srbija iza}i pred Ujediwene nacije nakon odluke MSP-a, Tadi} je kazao da EU „`eli da sara|uje po pitawu reagovawa Srbije na odluku MSP-a, ali da Srbija ima crvene linije koje predstavqaju integritet na{e dr`ave na Kosovu i Metohiji“.

– Razgovaramo s EU kao partneri i kao zemqa koja `eli da postane ~lanica EU, ali, istovremeno, na{im evropskim prijateqima sam izneo stav da Srbija ima svoje prin-

Od suda pravde o~ekujem fer mi{qewe Predsednik Srbije Boris Tadi} izrazio je o~ekivawe da }e dana{we savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova „biti fer“ i da }e uva`iti principe me|unarodnog prava. Pre svega, dodao je Tadi}, to podrazumeva da Albanci i albanske institucije s Kosova ne}e imati pravo na etni~ki motivisanu secesiju od dr`ave Srbije.

– Jer, ukoliko bi mi{qewem Suda bio uspostavqen novi princip, mi bismo u ~itavom svetu imali otvarawe procesa stvarawa novih dr`ava koji bi destabilizovao mnoge regione. Dakle, u tom kontekstu samo o~ekujem po{tovawe osnovnih principa me|unarodnog prava koji su blisko povezani s obezbe|ivawem stabilnosti u mnogim regionima – izjavio je {ef srpske dr`ave prilikom ju~era{we posete Zrewaninu.

Tadi} je naglasio da Evropska unija `eli da sara|uje sa Srbijom na svakom pitawu, pa tako i na onom koje se ti~e reakcije na{e zemqe na mi{qewe Me|unarod-

nog suda pravde, {to je, po wegovim re~ima, potpuno prirodno.

– Mi }emo, naravno, razgovarati s EU, kao pratneri, kao zemqa koja `eli postati ~lanica te zajednice. Posledwih nekoliko dana, razgovaraju}i s na{im evropskim prijateqima i premijerom Belgije, koja je trenutno predsedavaju}a EU, Ivom Letermom, poru~io sam da Srbija ima svoje principe od kojih ne}e odustati. Mi se

nadamo da }e i EU sagledati svoj interes unutar tih principa. Nastavi}emo razgovore s Evropskom unijom, ali nikada ne}emo ugroziti principe na kojima po~iva suverenitet Srbije – zakqu~io je Tadi}.

Tadi} je ju~e u Zrewaninu otvorio novu industrijsku zonu „Jugoistok – E~ka“ i tom prilikom rekao da svaki plan koji uzima u obzir da }e Srbija 2020. godine ili

REKLI SU

Patrijarh: O~ekujem da }e stav MSP-a biti mudar Patrijar srpski Irinej o~ekuje da }e stav Me|unarodnog suda pravdeo jednostranom progla{ewu kosovske nezavisnosti biti mudar i na zadovoqstvo Srba i Albanaca koji tamo `ive. On je Tanjugu rekao da bi svaka druga~ija odluka zauvek podelila dva naroda. Patri-

jarh, koji je ju~e boravio u Prokupqu, a sino} u Kragujevcu, rekao je da se stalno moli Bogu da odluka MSP-a bude trajna da bi bile ubla`ene patwe srpskog naroda koji je tamo ostao da `ivi. Srbi na Kosmetu sigurno `ive u najgorim mogu}im uslovima i u ve~itoj patwi, i to, smatra on, sada mora da razume i me|unarodna zajednica.

Jeremi}: MSP ne}e legalizovati secesiju Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e da ne treba o~ekivati da }e savetodavnim mi{qewem MSP-a, koliko god ono bilo izbalansirano, biti pru`ena me|unarodnopravna podr{ka kosovskim Albancima za wihov akt secesije. „Moramo, ipak, biti spremni na sve, ali jedno je sigurno – Srbija ne}e promeniti svoj stav o nepriznavawu jednostranog

progla{ewa nezavisnosti, kao i neophodnosti pronala`ewa kompromisa. Na{a borba za takvo re{ewe }e verovatno biti duga i te{ka, ali od we ne}emo odustati“, poru~io je Jeremi} Tanjugu. „Jedini na~in da se do|e do kompromisnog re{ewa je kroz pregovore“, rekao je Jeremi}.

Ta~i: Podela je opasna Kosovski premijer Ha{im Ta~i je rekao da o~ekuje da }e presuda Me|unarodnog suda pravde biti u korist Pri{tine, ali je priznao da bi posle Haga Kosovo moglo „biti suo~eno s novim izazovima“. „Veliki sam optimista da }e mi{qewe Suda uva`iti realnost na Kosovu i da ne}e biti upereno ni protiv koga. Kosovo nikada i ni sa

kim ne}e pregovarati o svojoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu, poru~io je kosovski premijer na tribini Instituta za mir u Va{ingtonu. Ta~i je na tribini u Va{ingtonu odbacio mogu}nost da se otvori pitawe eventualnog davawa statusa autonomije za sever Kosova, a pogotovo o wegovoj podeli, jer je to, po wegovom mi{qewu, „opasno za region“, po{to „svako ima svoju Mitrovicu“.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da }e RS prou~iti pravne konskevence odluke MSP-a,

cipe od kojih ne}e odustati... Nastavi}emo razgovore s EU, ali nikada ne}emo ugroziti principe na kojima po~iva suverenitet Srbije – kazao je Tadi}. – Idemo optimisti~no, imamo plan i osmi{qen pristup.

PREDSEDNIK SRBIJE PORU^IO JU^E U ZREWANINU

kasnije u}i u Evropsku uniju nije realisti~an za na{u zemqu. Srbija, kao i ~itav Zapadni Balkan, mora ranije da se pridru`i EU da bi plan evropskih integracija bio uskla|en s ekonomskim razvojem i pretpostavkama o o~uvawu stabilnosti na ovom prostoru. [ef srpske dr`ave je naglasio da izgradwa takvih zona jeste pretpostavka za otvarawe fabrika, {to omogu}ava nova radna mesta i egzistenciju za radnike i wihove porodice. Tadi} je istakao da je budu}nost na{e ekonomije u malim i sredwim preduze}ima koja su naklowena izvozu. Dr`ave koje imaju izvozno orjentisanu ekonomiju lak{e i br`e izlaze iz finansijske krize, rekao je Tadi} posle obilaska zrewaninske firme „OM-in`ewering“, koja trenutno zapo{qava pedesetak radnika i nalazi se u novoizgra|enoj industrijskoj zoni. Sa predsednikom Srbije u Zrewaninu su ju~e bili predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i {ef delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensan De`er. @. Balaban

Dra{kovi}: Najboqi odnosi s Kosovom Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} zatra`io je u intervjuu be~kom dnevniku „Prese“ da se prekine srpska politika blokade prema Pri{tini i zalo`io se za saradwu s Kosovom. „Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija odbija da istu prizna. Ne postoji srpski suverenitet nad Kosovom, i tamo ne postoje vi{e niti institucije, niti simboli srpske dr`ave. Istovremeno je Kosovo, u skladu s Rezolucijom UN 1244, deo Srbije“, naveo je Dra{kovi}. „Moramo uspostaviti najboqe mogu}e odnose izme|u Srbije i Kosova – trgovinske i ekonomske odnose, putovawa... Mnogi u Beogradu reaguju na to uvre|eno i ka`u da Kosovo nije nikakav sused, ve} deo Srbije“, naveo je on. „Me|utim, mi moramo biti mudri.

Dobro: Kosovo je deo Srbije.

Ba{ zbog toga `elimo i moramo uspostaviti najboqe odnose Srbije s tim wenim delom.

Priznavawe Kosova kao nezavisne dr`ave za Srbiju, pri tom, nije ne{to hitno. I dve nema~ke dr`ave su dugo postajale jedna pored druge“, objasnio je Dra{kovi}.

3

Dodik: Neka se ne zavaravaju

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Dan uo~i mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o progla{ewu nezavisnosti Kosova predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da je Srbija spremna za svaku odluku Suda, ali da o~ekuje mi{qewe koje }e zna~iti da

~etvrtak22.jul2010.

ali da }e pratiti stavove i ostati na poziciji za{tite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

– Bez saglasnosti RS, Predsedni{tvo BiH ne mo`e doneti odluku o prizna-

vawu Kosova – rekao je Dodik, isti~u}i da o~ekuje da }e savetodavno mi{qewe MSP-a biti afirmacija me|unarodnog prava koja garantuje teritorijalni integritet zemaqa.

Po Dodikovim re~ima, RS }e posle odluke MSP-a ostati „stabilna, mirna i promi{qena“, ali je upozorio na to da eventualno mi{qewe tog suda koje bi afirmisalo pravo na samoopredeqewe mo`e biti jasna poruka za „neka budu}a pona{awa“.

– To ne treba da zavara one koji misle da olako nametnute odluke, suprotne me|unarodnom pravu, zna~e da politika svr{enog ~ina mo`e igrati ulogu – rekao je Dodik.

On je odbacio tvrdwe da u odnosima Srbije i RS postoji razdor, ocewuju}i da se radi o zlonamernim spekulacijama.

LIDER NAPREDWAKA POZVAO PREDSEDNIKA SRBIJE DA ORGANIZUJE SASTANAK SVIH STRANAKA ZBOG KOSOVA

Nikoli} nudi pomo} Tadi}u

Predsednik Srpske napredne mogu}e, da bi se nadle`nim drstranke Tomislav Nikoli} po`avnim organima i pregovara~zvao je ju~e predsednika Srbije kom timu dala puna podr{ka i na Borisa Tadi}a da, nakon saop{tataj na~in stvorila dobra pozicija vawa savetodavnog mi{qewa Meza Srbiju u budu}im koracima ko|unarodnog suda pravde o Kosovu, je treba da preduzme – upozorila sazove sastanak parlamentarnih je Nada Kolunxija. stranaka na kojem bi bila utvr|ena daqa politika prema Pokrajini. Na konferenciji za novinare, Nikoli} je rekao da bi taj sastanak mo`da mogao da se prenosi i na Radio-televiziji Srbije da bi gra|ani videli u kojem }e se pravcu kretati zemqa i da bi se mogli o tome izjasniti na izborima, za koje veruje da su neophodni zbog velike krize u zemqi. Nikoli} je dodao Funkcioner LDP-a Zoran da je SNS spreman na to da, ukoliOstoji} podse}a na to da je ta ko se utvrdi jasan kurs, pomogne stranka zatra`ila raspravu u zvani~noj politici u svim pitaparlamentu o novoj kosovskoj powima bitnim za Srbiju, iako politici jer ona koja je do sada vo|estoji opasnost da zbog toga izgubi na dovela do sada{wih rezultata. popularnost u bira~kom telu.

– Ako je neko zadovoqan tim reLider SNS-a je, me|utim, rekao zultatima, on }e verovatno insida o toj, kao ni o jednoj drugoj testirati na tome da se nastavi domi, nije razgovarao s Tadi}em ili sada{wa politika – tvrdi Ostobilo kojim drugim predstavnikom ji}. – Mi smatramo da je dosadavlasti. Govore}i o predstoje}em {wa politika, i zbog rezultata izja{wavawu Me|unarodnog suda oko Kosova a i zbog stepena brzipravde o jednostrano progla{enoj ne evropskih integracija, pogresecesiji ju`ne srpske pokrajine, {na i `elimo da je mewamo. PraNikoli} je rekao vo mesto za to je da veruje da }e odparlament, a ne neluka biti takva da ki interni sastanMi `elimo „ne}e biti ni za skup{tinsku raspravu ci politi~ke eliradovawe ni za tute. Takve odluke pred gra|anima, gu“. se, po Ustavu, doa ne neke zatvorene Nikoli} je ponose u parlamentu, novio da je ekoa ne na sastancima sastanke nomska situacija u ~etvoro-petoro (Zoran Ostoji}) Srbiji veoma tequdi, kao god da se {ka i da je Vlada oni zvali i koju lo{im potezima dovela privatni god funkciju imali. Insistiramo sektor u ste~aj, dok su javna preduna tome, to je prilika da otvoreno ze}a dovedena do ivice propasti razgovaramo o dosada{wem u~inda bi bila pripremqena za privaku politike iza koje su stajali i tizaciju. Po wegovim re~ima, Tadi}, i Nikoli}, i Ko{tunica i Vlada Srbije ne mo`e da shvati [e{eq, i da poka`emo i doka`ekoliko je situacija ozbiqna, zbog mo ispravnost politike LDP-a. ~ega je vreme za nove izbore. „SiZato mi `elimo skup{tinsku rastuacija je ozbiqna i zbog toga je pravu pred gra|anima, a ne neke vreme za ozbiqne qude“, rekao je zatvorene sastanke.

Nikoli}. [ef poslani~ke grupe DSS-a [efica kluba ZES-a u SkupMilo{ Aligrudi} iznosi, kako {tini Srbije Nada Kolunxija je ka`e, na~elan stav. Za dr`avu Sristakla da bi volela kada se ta tebiju je uvek bilo korisno – ali to ma ne bi, kao mnogo puta do sada, nije uvek ~iweno, pogotovo ne u politizovala i kada na woj neki posledwe dve godine – da se o tane bi poku{ali da prave politi~kvom pitawu kao {to je Kosovo i ke poene.

Metohija napravi neka vrsta na– Srbija je u krajwe delikatnom cionalnog, nestrana~kog bloka, u trenutku. Mi{qewe MSP-a u svakojem bi se iskazalo nacionalno kom slu~aju zna~ajno je za daqu bujedinstvo o tim pitawima. du}nost borbe Srbije za o~uvawe – To je od vladaju}eg re`ima teritorijalnog integriteta. Vapropu{teno u protekle dve godi`no je da se, bez `eqe da se sti~u ne. Iskreno sumwam da }e to biti politi~ki poeni na toj te{koj i ~iweno i ubudu}e, a {ta }e se deosteqivoj temi, u Srbiji ostvari siti danas, posle odluke MSP-a, jedinstvo institucija, pa i polivide}emo – ka`e Aligrudi}. ti~ko jedinstvo koliko je to god S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

~etvrtak22.jul2010.

POKRAJINSKA VLADA POZVALA ZAPOSLENE „DNEVNIK HOLDINGA” DA PO^NU DA RADE

[trajk samo produ`ava agoniju ^lanovi Vlade Vojvodine ju~e su ocenili da ne postoje opravdani razlozi za {trajk radnika novosadskog “Dnevnik holdinga”, i pozvali zaposlene u tom preduze}u da po~nu da rade. Potpredsednica Pokrajinske vlade Ana Tomanova-Makanova i pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin naveli su na konferenciji za no-

program, a da je zauzvrat od wih tra`ila da prekinu {trajk.

– Tra`ili smo da nam daju pisane garancije da ne}e {trajkovati ukoliko se ovaj plan bude ostvarivao. Oni su najpre na to pristali, ali sada opet {trajkuju, tra`e}i da se svemu ovome doda i isplata putnih tro{kova – naveo je Vasin, dodaju}i da ne veruje da je

DNEVNIK

NASTAVQA SE KA[WEWE U OTPLATI BANKARSKOG MINUSA

U dugove srqa 226.000 gra|ana

Broj teku}ih ra~una s ka{wemilijarde dinara na 31,59 milijarwem u otplati ve}im od dva mesedu dinara. U prvih {est meseci izca pove}an je tokom juna 6,7 posto, nos dozvoqenog minusa po teku}im s 211.814 na ra~unima smawen 225.938, pokazali je 3,6 odsto, s 32,78 su podaci Udru`e- Broj teku}ih ra~una s milijarde dinara ka{wewem u otplati na 31,59. wa banaka Srbije.

U prvoj polovi- ve}im od dva meseca Broj teku}ih rani ove godine broj pove}an je tokom juna ~una gra|ana toteku}ih ra~una s kom juna pove}an je ka{wewem u ot- s 211.814 na 225.938 0,7 posto, na 6,31 plati pove}an je miliona, dok je 22,1 posto, sa 185.029 na 225.938. broj korisnika teku}ih ra~una poIznos dozvoqenog prekora~ewa ve}an 0,4 posto, na 4,24 miliona. po teku}im ra~unima blago je poBroj kreditnih kartica s kave}an tokom juna – 1,1 posto, s 31,24 {wewem u otplati ve}im od dva

meseca tokom juna pove}an je 0,3 posto, sa 67.290 na 67.498, dok je tokom prvih {est meseci porastao 11,3 posto.

Na kraju juna iznos odobrenog limita po kreditnim karticama bio je 75,96 milijardi dinara, a u kori{}ewu je bilo 51,7 odsto tog

iznosa, odnosno 39,26 milijardi dinara.

Broj kreditnih kartica smawen je tokom juna 0,5 odsto, s 1,044 milion na 1,039 milion, dok je od po~etka godine smawen 9,2 odsto.

D. V.

STRANCI MERKAJU OBNOVQIVE IZVORE ENERGIJE U SRBIJI

vinare u Vladi Vojvodine da je na pomolu re{ewe problema u tom preduze}u i da zaposleni {trajkom samo usporavaju i ote`avaju taj proces. Wih dvoje su odbacili optu`be {trajka~a da ne ispuwavaju obe}awa koja su im dali, navode}i da Vlada Vojvodine ni za jedno preduze}e nije u~inila to-

mogla postojati “korektnija ponuda” Pokrajinske vlade.

Ana Tomanova-Makanova je kazala da radikalizacija {trajka i to {to radnici u firmu ne `ele da puste generalnu direktorku Jasminu Ma{ulovi} {tete planu revitalizacije “Dnevnik holdinga”.

Nema plata – nema rada Radnici “Dnevnik holdinga” nastavili su ju~e {trajk. Oni su, u vreme dok su ~lanovi Pokrajinske vlade govorili na konferencije za novinare, protestovali ispred zgrade Vlade Vojvodine, koja je osniva~ tog preduze}a. Zaposleni u “Dnevnik holdingu” {trajkuju zbog niza neispla}enih zarada, te neupla}enih doprinosa za zdravstveno i penziono osigurawe. Predsednik {trajka~kog odbora Steva Tomin najavio je da }e, ukoliko wihovi zahtevi ne budu ispuweni, po~eti u {trajk gla|u po~etkom idu}e sedmice. liko koliko za “Dnevnik holding”.

– Otvorene su ponude na tenderu za prodaju jedne hale u vlasni{tvu “Dnevnik holdinga” i tim novcem }emo pokrenuti revitalizaciju preduze}a i re{iti problem zaostalih zarada – kazala je Ana Tomanova-Makanova, dodaju}i da bi se, “po procenama”, na taj

– Ko }e sve to da sprovede u delo ako Jasmina Ma{ulovi} nema pristup svom radnom mestu? – rekla je potpredsedica Vlade Vojvodine, oceniv{i da je re~ o mobingu radnika prema direktorici. ^lanovi Vlade su naveli da je pokrajinska administracija posledwu godinu i po uticala na ot-

Tu`ba za ime „Dnevnik” Predsednik UO “Dnevnik holdinga” Zlatomir Momirov rekao je ju~e da je to preduze}e tu`ilo kompaniju “Dnevnik Vojvodina pres” (DVP) zbog “neovla{}enog kori{}ewa” loga lista “Dnevnik”.

“Dnevnik holding” je mawinski vlasnik DVP-a, dok je ve}inski partner u tom preduze}u nema~ki medijski koncern VAC, koji je nedavno najavio povla~ewe iz Srbije. Momirov je naveo da }e uskoro uslediti i tu`ba “Dnevnik holdinga” protiv VAC-a zbog neispuwavawa obaveza iz ugovora o osnivawu DVP-a. na~in moglo pribaviti oko 150 miliona dinara.

Vasin je naveo da je Vlada Vojvodine ponudila {trajka~ima plan, po kojem }e se novac od prodaje hale potro{iti na kupovinu jedne {tamparske ma{ine i repromaterijala da bi se pokrenuo proizvodni proces, te za isplatu dela zaostalih plata i socijalni

pis 500 miliona dinara duga “Dnevnik holdinga” dr`avi, socijalni program za radnike vredan 200 umesto uobi~ajenih 100 evra po godini sta`a, povezivawe radnog sta`a za zaposlene, kao i da je iz buxeta Pokrajine u tom periodu izdvojeno preko 100 miliona dinara za plate zaposlenih u ovom preduze}u.

V. ^v.

NASTAVAK SUBVENCIJA STANOGRADWE

Jo{ 500 miliona za stambene kredite Vlada Srbije je ju~e na telefonskoj sednici odobrila oko 500 miliona dinara za subvencionisawe kamata za stam-

bene kredite kroz Program za podr{ku gra|evinskoj industriji. Kako se navodi u saop-

{tewu Ministarstva ekonomije, u Vladi o~ekuju da }e na osnovu te odluke vlade biti odobreno jo{ oko 500 stambenih kredita uz subvenciju dr`ave.

Dodaje se da }e se na ta taj na~in dodatno stabilizovati tr`i{te stambenih kredita i pomo}i gra|anima pri kupovini prvog stana.

Do sada je Vlada Srbije za ovaj Program u 2010. godini izdvojila ukupno 2,5 milijardi dinara, a do sredine jula gra|anima je odobreno 2.026 subvencionisanih stambenih kredita.

Vetar duva Vojvodinom, al’ struju jo{ ne pravi Ulagawe u obnovqive izvore energije, bar po interesovawima stranih investitora, nije “mrtvo slovo na papiru” , a interes da iskoriste potencijale biomase, biogasa, vetra, vode, Sunca... u Vojvodini iskazale su firme iz Italije, [panije, Portugala, Izraela, Kine, Slova~ke, Austrije... Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} tek o~ekuje pravi bum u oblasti obnovqivih izvora energije i nada se da }e za “zelenu” energiju uskoro interes pokazati i doma}i privrednici i ulaga~i.

– Posledwih nekoliko meseci vlada veliko interesovawe za kogeneraciju iz biogasa, a tu se posebno isti~u Austrijanci, dok za izgadwu toplana na biomasu sti`e dosta upita iz Slova~ke – ka`e Strikovi}. – [to se ti~e energije vetara, najvi{e zainteresovanih u posledwe vreme je iz [panije i Portugala, a javile su nam se kineske i izraelske firme koje `ele da ula`u u solarnu energiju, dok za male hidroelektrane najvi{e interesa pokazuju Italijani. U Pokrajini smo dosta toga uradili da bismo sagledali stawe i realne potencijale, pa je tako ura|en Atlas vetrova za Vojvodinu, Atlas termalnih i termomineralnih voda, Katastar malih hidroelektrana, imamo do-

^eka i hidroelektrana na Tisi – Do sada je za hidropotencijale izdata samo jedna energetska dozvola za Vojvodinu, i to za izgradwu jedne HE “Tisa – Novi Be~ej”, tu je bilo malih zastoja, ali mislim da }e se ovaj projekat uskoro nastaviti – ka`e Strikovi}. – Iz Slova~ke imamo zainteresovanih za ugradwu solarnih kolektora za grejawe tople potro{ne vode. Stalno imamo sastanke i kontakte sa stranim investitorima i smatram da je to dobar signal, ali ponavqam da bih mnogo vi{e voleo da se u ovaj posao ukqu~e doma}i investitori. Recimo, izgradwa male hidroelektrane ko{ta od 800.000 do milion evra, a siguran sam da to i na{e firme mogu izdvojiti ili dobiti putem kredita i ulo`iti u takve projekte. bre podatke za biomasu, a ove godine }e se uraditi studija o potencijalima kori{}ewa solarne energije u Pokrajini.

Procene ka`u da je za izgradwu malih hidroelektrana neophodno investirati oko 1,7 do dva miliona evra po megavatu, za elektrane

na bazi Sun~eve energije oko 4,5 miliona evra po megavatu, za one koje koriste snagu vetra oko 1,5 milion evra, a za elektrane na biomasu – od 2,3 do 2,7 miliona evra po megavatu. Kako saznajemo, do sada je izdato {est energetskih dozvola za vetrogeneratore, snage oko 1.200 megavata, {to je svakako zna~ajan kapacitet. Naravno, najvi{e dozvola se odnosi na ju`ni Banat, gde vetar „najboqe duva“.

Me|utim, do sada nijedan vetrogenerator nije u funkciji. Strikovi} o~ekuje da najesen bude postavqen prvi vetrostub i da se uskoro potpi{e nekoliko ugovora o kori{}ewu energije na biogas.

Na{ sagovornik podse}a na to da su pri Sekretarijatu za energetiku oformqeni saveti za svaki vid obnovqive energije, da se tu mnogo radi i da je ciq da se o ovoj temi sve vi{e govori i da se u ceo projekat aktivno ukqu~e lokalne samouprave.

– Organizovali smo niz sastanaka, skupova, predavawa na temu obnovqivih izvora i energetske efikasnosti u vojvo|anskim mestima i op{tinama i u privrednim komorama, zvali smo stru~wake, privrednike, ali i bankare, predstavnike lokalnih zajednica, NVO sektora da bismo razmenili znawa i informacije i spremno do~ekali „zeleni energetski bum“ – nagla{ava Strikovi}. A. Brzak

Deoba imovine „Matroza” – Ro~i{te na kojem }e biti doneto re{ewe o deobi preostale imovine Javnog preduze}a “Milan Stepanovi} Matroz” zakazano je u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici za 23. jul – izjavila je ju~e portparolka tog suda Dragica Ga~i}-Petkovi}.

To ro~i{te je zakazano povodom prigovora koji su podneli Republi~ko ministarstvo finansija, “Jugozan

komerc” iz Sremske Mitrovice i svi biv{i radnici “Matroza”. “Matroz” je kupila kompanija “Industrikum”, s dominantnim {vajcarskim kapitalom, za 2,9 miliona evra. Vi{e od hiqadu biv{ih radnika “Matroza”, koji su nakon ste~aja upu}eni na Tr`i{te rada, bilo je nezadovoqno prvobitnim re{ewem, kojim je ponu|en jedan minimalac, dok oni potra`uju tri.

20. 7. 2010.

1.262,03810

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Usluga, Beograd

20,01

2.159

10.795

S&A kapital investments, BG

20,00

28.237

169.422

Jubmes banka, Beograd

10,67

9.997

9.997

Komercijalna banka, Beograd

3,09

27.833

501.000

Agroba~ka, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom

2,15 Promena %

1.900 Cena

20.900 Promet

Mlekara, Subotica

-12,02

1.406

14.060

Minel Elvo, Beograd

-12,00

572

572

Centropromet, [id

-10,16

115

Kompanija Fidelinka, Subotica Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (620,69

Promet

Naziv kompanije

0,07)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

2.800

13.374.960

Komercijalna banka, Beograd

3,09

27.833

501.000

Energoprojekt holding, Beograd

1,01

898

1.656.701

Agrobanka, Beograd

-1,96

7.252

442.397

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.100

0,00

Imlek, Beograd

0,54

1.315

57.860

Soja protein, Be~ej

-4,01

742

1.030.993

23.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.065

0,00

Privredna banka, Beograd

-10,00

162

32.300

-0,82

606

49.071

-4,01 Promena %

742 Cena

1.030.993 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,37

4.003

20.014

Tigar, Pirot

-3,92

662

74.840

-4,01

742

1.030.993

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.264

0,00

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

8.000

352.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

1.343.992

Karneks, Vrbas

0,25

1.199

179.850

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

81.000

Veterinarski zavod, Subotica Kompanija Fidelinka, Subotica

0,00

540

81.000

-10,00

162

32.300

Svi iznosi su dati u dinarima

ROBNA RAZMENA SA SVETOM

Vrednost robnog izvoza Srbije u prvih pet meseci ove godine pove}ana je 20,4 posto u odnosu na isti period lane, na 3,59 milijarde dolara, saop{tila je ju~e Privredna komora Srbije, preciziraju}i da je dominantan udeo od 90,9 odsto u izvozu imala prera|iva~ka industrija. Po odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu Srbije najve}e u~e{}e imali su gvo`|e i ~elik – 364 miliona dolara, obojeni metali – 261 milion, elektri~ne ma{ine i aparati – 196 miliona, `itarice i proizvodi od wih – 173 miliona i povr}e i vo}e – 169 miliona dolara. Najva`niji poqoprivredni proizvodi u izvozu u

tom periodu bili su `uti kukuruz, u vrednosti od 80,2 miliona dolara, rafinirani {e}er od {e}erne repe – 53,4 miliona, smrznuta malina “rolend”, bez dodatka {e}era – 37,9 miliona dolara. Slede smrznuta malina “griz” u vrednosti od 19,5 miliona dolara, pivo dobijeno od slada, u bocama – 19 miliona dolara, sirovo sojino uqe – 15,7 miliona, jestivo uqe od suncokreta - 15,3, jabuke - 14,5 miliona dolara i p{enica (osim za setvu) – 13,4 miliona dolara.

Kada je u pitawu razmena usluga, bilans je za prva ~etiri meseca 2010. godine bio negativan – zabele`en je deficit od pribli`no 20,5 miliona dolara. Ostvaren je izvoz usluga vredan 1,03 milijardu dolara, {to je 2,7 posto vi{e nego u istom periodu 2009. godine. Izvoz usluga saobra}aja je za prva ~etiri meseca 2010. vredeo 228,7 miliona dolara, turisti~kih usluga 203 miliona, usluga komunikacija 55,3 miliona dolara i usluga investicionih radova u inostranstvu 50,6 miliona, dok na ostalo otpada 488,8 miliona dolara.

Sve vi{e sezonaca, a sve mawe posla Sve ve}a besposlica, ali i male zarade od kojih se te{ko mo`e pre`iveti mesec, teraju qude da dodatnu zaradu potra`e u sezonskim poslovima, ali zbog zbog krize i sve ve}eg broja zatvorenih firmi – i wega je sve mawe. Sada vi{e za sezonskim poslovima ne tragaju samo oni kojima letwi meseci slu`e da bi zaradili xeparac i oti{li na letovawe ve} i zaposleni koji, umesto da godi{wi odmor koriste za odmarawe, hitaju na wive, u vo}wake, na gra|evine i u kafi}e da bi zaradili novac i vratili kredit.

Na sezonskim poslovima se ukupno anga`uje od 150.000 do 180.000 qudi godi{we, i to ve}inom u poqoprivredi, vo}arstvu, vinogradarstvu, na orezivawu, `etvi i skladi{tewu, gra|evinskoj industriji i hotelijerstvu. Ove godine poseban problem predstavqa ~iwenica da je potreba za sezoncima, kako u Srbiji tako i u okolnim dr`avama koje su prethodnih godina bile omiqena destinacija onih koji su `eleli da zarade koji dinar vi{e ili pak xeparac za odmor, smawena, budu}i da firmama opada obim poslova, a i vremenske neprilike doprinele su tome da potreba za radnicima bude mawa nego ranije.

Ve} u prvoj polovini ove godine bilo je jasno da }e potreba za sezonskim radnicima biti znatno mawa nego ranijih godina, kao i da }e biti sve vi{e onih koji }e morati da se late gajbica i me{alice da bi u vreme godi{weg odmora zaradili koju “kintu”. Naime, kod sezonskih poslova u “Infosudu” su primetili pad od 11 odsto od aprila do maja ove godine u odnosu na isti period lane. Evidentno je i smawewe broja oglasa u kojima se tra`e gra|evinski radnici jer ove godine u gra-

|evini nema posla kao pro{le.

Ove godine su tra`eni hotelijerski, ugostiteqski i turisti~ki radnici, uglavnom za rad u Srbiji i Crnoj Gori, ali je ve} nakon dva meseca turisti~ke sezone jasno da ni wih ne tre-

Rad na crno

ba u broju koji je tra`en lane. I ve}ina omladinskih zadruga tvrdi da je ove godine ponuda sezonskih poslova smawena za ~etvrtinu, kao i da je potra`wa znatno ve}a nego prethodnih godina, dodaju}i da, za razliku od pre, danas oni kojima treba bilo kakav posao pristaju i na one koje su pre odbijali jer su podrazumevali rad u te{kim vre-

Istorijski minimumi dinara Dinar je nastavio da slabi prema evru, i to za jednu paru, ili 0,01 odsto, tako da je zvani~ni sredwi kurs evra 104,9115 dinara.

To je novi istorijski minimum doma}e valute prema evru. Narodna banka Srbije ju~e nije intervenisala na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a od po~etka godine prodala je ukupno 1,496 milijardi evra da bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tr`i{tu.

Centralna banka ranije je objavila da su wene devizne rezerve u junu smawene za 238,1 miliona evra i na kraju tog meseca iznosile su oko 10,5 milijardi. Najve}i uticaj na smawewe deviznih rezervi NBS-a u toku juna imala je prodaja oko 421 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu. Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs iznosio 95,9679 za evro.

Nakon svega, postavqa se pitawe kuda ide doma}a valuta?

Po{to {to su zvani~nici NBS-a polovinom juna citirani u doma}im medijima da pad vrednosti doma}e valute na 110 dinara za evro ne bi predstavqao rizik za

inflaciju, sada postoji realan rizik da }e dinar zaista relativno brzo dosti}i taj nivo.

Da to nije samo puko naga|awe ve} izvesnost, pokazuje i analiza stru~waka Unikredit grupe. Srpska ekonomija u ovom trenutku bele`i relativno dobre rezulta-

te, pogotovo kada je u pitawu izvoz robe, ali daqe slabqewe dinara upozorava na strukturne probleme u privredi, pokazala je analiza.

U pore|ewu s prethodnim kvartalom, poboq{ali smo prognozu privrednog rasta s minus 0,5 odsto na nula odsto. Teku}i trendovi u industrijskoj proizvodwi, pogotovo u izvoznim sektorima, u trenutku kada se inostrana tra`wa pove}ava, stavqaju sve ve}i deo proizvodnih kapaciteta u pogon.

Oporavak je primetan u relativno malom broju industrijskih grana, poput prozvodwe gvo`|a i hemikalija, i u poqoprivredi.

Istovremeno, pad vrednosti dinara smawuje raspolo`ivi dohodak doma}instava i obrtni kapital.

Iako ne o~ekuju da }e ove godine NBS daqe smawivati referentnu kamatnu stopu, eksperti Unikredit grupe ne veruju ni da }e je podizati radi odbrane dinara.

„Karlsberg” oja~ao KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,802

104,9

107,313

Australija

dolar

1

69,5218

70,9406

72,5722

102,487 69,309

Kanada

dolar

1

75,2356

76,771

78,5367

75,0053

Danska

kruna

1

13,7922

14,0737

14,3974

13,75

Norve{ka

kruna

1

12,5762

12,8329

13,1281

12,5377

[vedska

kruna

1

10,7747

10,9946

11,2475

10,7417

[vajcarska

franak

1

75,2852

76,8216

78,5885

75,0547

V. Britanija

funta

1

121

123,47

126,31

120,63

SAD

dolar

1

79,243

80,8602

82,72

79,0004

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 7. 2010. godine

menskim uslovima ili iziskivali te`ak fizi~ki napor. Cenu radnog sata u svakom pojedina~nom slu~aju odre|uje gazda, a kre}e se od 110 do 300 dinara po satu, dok je prose~na dnevnica od 1.200 do 1.600 dinara.

Mladi {irom Srbije, i pored dobre voqe da leti zarade koji dinar, nemaju tu priliku jer je ponuda izuzetno lo{a, a u nekim delovima dr`ave je gotovo i nema. Razlog za to je u tome {to gazde izbegavaju da anga`uju sezonce preko omladinskih zadruga jer im je mnogo jeftinije da to ~ine na “crno” po{to onda ne moraju da po{tuju propisanu cenu satnice za razne vrste poslova.

To dovodi do toga da i me|u sezoncima ima sive ekonomije, odnosno rada na crno, {to samo po sebi zna~i da nema ni garancije da }e odra|eni posao biti pla}en. Drugim re~ima, de{ava se da sezonci danima rade a na kraju izostane isplata zarade jer se gazdi “izgubi” trag, a onda oni nemaju kome da se obrate za za{titu po{to su pristali na to da rade ilegalno.

DOMA]A VALUTA TONE LI TONE

Valuta

5

KRIZA UMAWUJE NADU ZA BILO KAKVU ZARADU

Srpski izvoz od ~elika

Zemqa

~etvrtak22.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

“Karlsberg Srbija” saop{tio da je u prvih {est meseci 2010. na srpskom tr`i{tu piva imao udeo od 26,5 odsto, 2,5 procentnih poena vi{e nego u istom periodu 2009. Prodaja piva na srpskom tr`i{tu u prvoj polovini 2010. godine bila je 2,5 miliona hektolitara, 13 odsto mawa nego lane. Generalni direktor “Karlsberga Srbija” Aleksandar Radosavqevi} kazao je da je “Karlsberg” od dolaska na tr`i{te Srbije investirao 165 miliona evra, a do kraja 2010. planirano je ulagawe 12,5 miliona evra.

Najboqe su pla}ene devojke koje rade sajamske promocije jer se tu dnevnice kre}u od 2.500 do 5.000 dinara. Kada je re~ o mu{koj radnoj snazi, najboqe se zara|uje na utovaru i istovaru – do 2.000 dinara. Za wih su “rezervisani” i poslovi u gra|evinarstvu, gde dnevno mogu zaraditi oko 1.500 dinara. Naj~e{}e se sezonski poslovi obavqaju pre-

ko omladinskih zadruga, ali ima i onih koji do poslova, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori i Hrvatskoj, dolaze putem sajtova.

Mada je potreba za sezonskim poslovima velika a ponuda mala, evidentno je da mnogi koji ga tra`e, i pored toga {to su u te{koj besparici, nisu spremni da idu da rade u druge krajeva dr`ave. Naime, u nekim delovima Srbije postoji velika potra`wa za radnicima na brawu i sortirawu vo}a i drugim poqoprivrednim radovima, ali je iz velikih gradova malo ko spreman da svakodnevno putuje i radi. Neki se pravdaju i time da im se to ne isplati jer kada plate sme{taj i odlazak vikendom ku}i, ni{ta im ne ostaje.

Potparol Unije poslodavaca Srbije Dragoqub Raji} smatra da }e ove godine sezonskog posla najvi{e biti u sektoru trgovine i usluga jer se tra`e radnici za letwe akcije i prodaju na otvorenom, ali }e do dnevnica mo}i do}i i oni koji imaju “jake” mi{i}e jer je evidentna potreba za sezoncima kod utovara i istovara robe. On napomiwe da je od po~etka ekonomske krize zabele`eno da su neke firme otpustile stalno zaposlene da bi sada te iste radnike anga`ovali na tri ili ~etiri meseca po osnovu ugovora o delu. Ka`e, to poslodavce mawe ko{ta a i mawe je birokratije.

– U Srbiji su procedure veliki problem, dok je evropsko zakonodavstvo vrlo fleksibilno pa tamo postoje i “part tajm” ugovori na nekoliko radnih sati, na primer tri ili pet. Trebalo bi to uvesti i kod nas. Me|utim, sindikati su veliki protivnici fleksibilnih oblika zapo{qavawa, ali boqe je da qudi rade makar i povremeno nego nikako – obja{wava Raji}.

Q. Male{evi}

ISPLA]UJE SE OBE]ANIH 5.000 DINARA

Bonus dobilo 345.000 zaposlenih

Jednokratnu pomo} od 5.000 dinara dobilo je oko 345.000 zaposlenih na neodre|eno vreme u ustanovama koje su direktni korisnici buxeta, a do ju~e je iz dr`avne kase ispla}ena oko 1,72 milijarda dinara, re~eno u Ministarstvu finansija.

S Me|unarodnim monetarnim fondom je dogovoreno da stalno zaposlenima koji su direktni korisnici buxeta bude ispla}eno oko dve milijarde dinara, a novac je obezbe|en Zakonom o buxetu.

Sve institucije i slu`be ~iji radnici ispuwavaju uslove za dobijawe pomo}i treba da spiskove zaposlenih, sa stawem na dan 30. juna ove godine, dostave nadle`noj organizacionoj jedinici Uprave za trezor. Isplata se obavqa odmah po dostavqawu spiskova. Jednokratnu pomo} u septembru }e dobiti i penzioneri, kad nadle`ni organi utvrde kriterijume za raspodelu.

DANAS ZASEDA IZVR[NI ODBOR NBS-a

Zamena za Monetarni odbor

Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije odr`a}e danas sednicu na kojoj }e razmatrati ekonomska kretawa i referentnu kamatnu stopu.

Izvr{ni odbor centralne banke je, po novom Zakonu o NBS-u, preuzeo nadle`nosti Monetarnog odbora.

„DELTA” POZVALA MILKU FORCAN DA VRATI IMOVINU „JUGOHEMIJE”

Uvoznik vakcina sad pelcuje Mi{kovi}a “Delta holding” najavio je ju~e da je spreman da povu~e sve tu`be za za{titu imovine “Jugohemije” ukoliko predsednica Upravnog odbora i direktorka “Jugohemije” Milka Forcan i Smiqka Mileusni}-Axi} vrate tu imovinu.

Potpredsednik “Delta holdinga” Dragan Filipovi} je na konferenciji za novinare pozvao sestre Forcan i Mileusni}-Axi} da bez odlagawa poni{te “nelegalne postupke kojima su otu|ile imovinu ’Jugohemije’”, kompanije koja je deo “Delta sistema”.

Pravni zastupnik “Delta holdinga” Nenad Popovi} kazao je da je slu~aj otu|ewa imovine “Juhohemije” zapo~eo kada je “Delta holding” tra`io uvid u poslovawe “Jugohemije” i “Delta stara”, kojima je upravqala Milka Forcan. “Delta star” je, po podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, vlasnik 77 odsto kapitala “Jugohemije”. U kompaniji “Delta star” udeo od 60 odsto ima kiparski “Hemslejd”, a 40 odsto “Form komjunikej{ns”, firma registrovana u Delaveru, za koju se veruje da pripada Milki Forcan.

Afera vezana za sukob na relaciji Mi{kovi}–Forcan tek se zahuktava. Izgleda da }emo podu`e ~ekati odgovor na pitawe ko je u pravu a ko nije. Tek, svaka od strana ima svoje adute. Mnoga imena, koja su ranije poznata u svetu bi-

sada na wihovom sajtu. Kao {to se zna, gra|ani Srbije nisu pohrlili da se vakcini{u protiv ove bolesti. Cela akcija se neslavno zavr{ila.

Tikva je pukla onda kada je vlasnik “Delta holdinga” Miroslav Mi{kovi} po~eo da osporava Milki Forcan vlasni~ki udeo u preduze}u “Jugohemija”. Po medijskim pretpostavkama, Milka Forcan “ima 40 odsto u ‘Jugohemiji’, {to Miroslav Mi{kovi} negira”. Sam Mi{kovi} je vlasnik 51 odsto “Jugohemije”. Forcanova je dobila akcije “Jugohemije” “od Mi{kovi}a, jer je 18 godina radila kod wega”. Nesuglasice i sukob izme|u Mi{kovi}a i Forcanove krenuo je oko Luke “Beograd” pre dve godine. Bila je, navodno, protiv te kupovine.

Protivila se velikom {irewu poslovawa i u po~etku je sukob tiwao, da bi rezultovao razlazom.

[ta tra`i „Delta” U krivi~noj prijavi koju je Mi{kovi}evo preduze}e “Delta star” podnelo protiv Milke Forcan, direktorke “Jugohemije” Smiqke Mileusni}-Axi}, i ~lana UO “Jugohemije” Zvezdana ]osi}a pi{e da su wih troje imovinu “Jugohemije” a.d. – dve poslovne zgrade u Resavkoj 31 i 29, sav wen inventar i opremu prebacili kao osnovni osniva~ki kapital novoosnovane firme “Jugohemija menaxment” d.o.o., a zatim ga prepustili firmi “Form komjunikej{n” iz SAD, ~iji je direktor Forcanova.

Milka Forcan je najavila kontratu`bu protiv Mi{kovi}a. znisa i politike, na{la su dobro pla}en posao u kompanijama iz oba sistema.

Za razliku od “Delta–Maksija”, “Jugohemija” se ne bavi robom {iroke potro{we. Naj{iroj javnosti je poznata po poslovima vezanim za uvoz vakcine protiv sviwskog gripa. Podaci o ugovorima i koli~inama istaknuti su i

Milka Forcan se, godinu dana od osnivawa, zaposlila u “Delti”, koja je tada imala svega 12-13 zaposlenih, preko poznanstva Mi{kovi}a i wenog oca Jovana Mileusni}a, tada{weg direktora “Jugohemije”. Mileusni} i Mi{kovi} sara|ivali su dok je Mi{kovi} bio jo{ u Kru{evcu, osamdesetih godina, a i ranije.

E. Dn.

6

NOV^ANIK

~etvrtak22.jul2010.

MRTVA^KI SANDUCI OD PAPIRA IZ KINE NISU PO PROPISU

Samo je smrt siguran posao Novi, ekolo{ki, standardi nisu zaobi{li ni konzervativnu pogrebnu bran{u, a ovih se dana digla velika pra{ina zbog papirnih sanduka koji bi uskoro trebalo da postanu sastavni deo pogrebne opreme.

Ekolo{ki standardi u pogrebnim uslugama jo{ nisu uvedeni i aminovani u parlamentu ali, dok

jedni navijaju za to da se regulativa o grobqima i sahranama {to pre promeni da bi i papirni sanduci u{li u zakon, drugi se tome protive, tvrde}i da su takvi kov~ezi mimo evropskih propisa i da na wima zapravo zara|uju oni koji ih za bagatelu uvoze iz Kine.

Kako god, ekolo{ki sanduci od papira bi}e uskoro deo standard-

Neke firme iz ove bran{e u Srbiji ve} su u potpunosti orijentisane ka ekologiji – nude samo sanduke napravqene od papira, koji su “ekonomski prihvatqiviji, stabilni, vodootporni, ekolo{ki prihvatqivi, ~uvaju {umske resurse...” Na sajtu jedne od wih navedeno je da se ti kov~ezi se ne razlikuju mnogo od tradicionalnih drvenih, tako da ne naru{avaju pijetet (vrednost) osobe koja se kremira ili sahrawuje.

– Te{ko }e to u na{em narodu pro}i. Ni kov~ezi od medijapana nisu bili tra`eni, a ovi pogotovo ne}e. A na{i proizvo|a~i klasi~nih, drvenih, sanduka ve} rade po evropskim standardima.

Oni koji izvoze sanduke moraju se strogo wih pridr`avati, a ta~no je propisano koje su dimenzije, ~vrstina drveta, debqina... – ka`e za na{ list proizvo|a~ pogrebne opreme iz Beo~ina Bora Stankovi}.

– Uvo|ewe papirnih sanduka kao dela standardne pogrebne opreme nije u skladu s evropskim standardima – kazao je proizvo|a~ pogrebne opreme i direktor

Ekolo{ko „pakovawe” ili ne?

– Mi smo prihvatili IPC standarde da bismo mogli izvoziti u Evropsku uniju. U skladu s wima, sanduci moraju biti drveni i hemikalije kojima se boje moraju biti iskqu~ivo na vodenoj bazi – rekao je Bo`i}, nagla{avaju}i da dr`ava treba da za{titi doma}u proizvodwu i jer, kako tvrdi, “u Srbiji nije mogu}a proizvodwa papirnih sanduka po{to za to ne postoji odgovaraju}a tehnologija”.

Bo`i} je ocenio i da papirni sanduci nisu ekolo{ki jer se tako|e, posredno, prave od drveta, uz pomo} hemikalija, dok se tradicionalni sanduci prave od ~istog drveta. Vlasnik firme “Korana koop” osporio je i navode o ekonomskoj opravdanosti upotrebe kartonskih sanduka, tvrde}i da postoje “socijalni” sanduci koji se prave iskqu~ivo od drveta, a ko{taju 3.000 dinara. Ina~e, kako nam je re~eno u novosadskim pogrebnim preduze}ima, cena drvenih kov~ega s potpunom opremom je od 200 do 300 evra. ne pogrebne opreme prilikom kremacije i u Srbiji. Kako su saop{tili iz Udru`ewa krematista “Ogaw”, koje se za to zala`e, re~ je o sanducima od recikliranog papira koji emituje 75 odsto mawe {tetnih sastojaka pri kremirawu nego drveni, a zna~ajno su jeftiniji – osnovni model ko{ta 55 evra.

firme “Korana koop” iz In|ije Milan Bo`i}.

On je naveo da nisu ta~ne tvrdwe Udru`ewa krematista “Ogaw” da su iskqu~ivo sanduci od kartona ekolo{ki, i dodao da takve sanduke ne proizvodi niko u Srbiji, da se uvoze iz Kine i da se tako ugro`ava i doma}a privreda.

S. G.

SAMOUSLU@NE KASE U „MERKATORU”

Na „tik-taku” 200.000 kupaca

Samouslu`ne, “tik-tak” kase, koje je “Merkator S” uveo u svojim prodajnim objektima, nai{le su na veliko interesovawe kupaca. Od marta ove godine, kada su ove kase uvedene u hipermarketu “Merkator centra” u Novom Sadu, kupovinu je na ovaj na~in obavilo blizu 200.000 potro{a~a, dok je samo prvog dana kori{}ewa “tik-tak” kasa izdato vi{e od 1.300 ra~una.

Potro{a~i su kao glavne prednosti kori{}ewa ovih kasa naveli privatnost kod pla}awa, novi do`ivqaj prilikom kupovine, u{tedu vremena. “Merkator” je prvi u Srbiji uveo samouslu`ne kase koje evropski potro{a~i uveliko koriste.

S. G.

DNEVNIK

„DELTA HOLDING” DEMANTUJE MEDIJSKE PRETPOSTAVKE

Prodavnice „Maksi” nisu na prodaju

U “Delta holdingu” je ju~e re~eno da me da su, navodno, u toku pregovori o prodaja te kompanije nije u planu, niti prodaji ve}inskog dela “Delta holdinsu vo|eni razgovori o toga”, a posebno “Delme, i potvr|eno da se razta–Maksija” belgijskoj „Delta–Maksi” govara o prodaji odre|ekompaniji “Delez”. “Deltrenutno na nog udela u maloprodajnom ta–Maksi” je trenutno delu kompanije “Delnajve}i trgovinski lanac tr`i{tima Srbije, ta–Maksi”, i to mawinu Srbiji, koji u okviru Bugarske, Crne Gore skog.

“Delta–Maksi grupe” na i Bosne Ciq tih razgovora je da tr`i{tima Srbije, Bui Hercegovine se uvo|ewem strate{kog garske, Crne Gore i Bosne partnera stvore uslovi za i Hercegovine ima oko ima oko 500 ubrzani razvoj kompanije 500 maloprodajnih premaloprodajnih “Delta–Maksi”, a u “Delhrambenih objekata. prehrambenih objekata ti” insistiraju na tome Po podacima sa sajta da }e “Maksi” ostati nakompanije, “Delta–Maksi cionalni brend, ka`u u toj kompaniji. grupa” u ovoj godini o~ekuje prihod od Doma}i mediji su ju~e spekulisali o to1,74 milijarde evra.

[TA POKAZUJE ANALIZA „EUROSTATA” O CENAMA U SRBIJI I EVROPI

Dr`ava jeftine hrane i siroma{nih gra|ana Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} ukazao je na to da pad trgovinskih mar`i s 24,30 odsto u 2006. godini na 16,81 u pro{loj, predstavqa pozitivan pomak koji je omogu}io da se na{a zemqa svrsta me|u evropske dr`ave s najjeftinijom hranom i pi}em, kako je pokazala analiza statisti~ke agencije “Eurostat”.

Ekonomisti, me|utim, upozoravaju na to da su gra|ani Srbije i daqe siroma{ni i da bi u odnosu na ukupni standard na{eg stanovni{tva, koji je daleko ispod evropskog proseka, cene trebalo da budu jo{ ni`e, a ima i dosta prostora za smawewe mar`i.

Prose~na plata u Srbiji je pala ispod 320 evra pa smo po tome na evropskom za~equ. A iz ugla zarada jasno je da imamo malo koristi od toga.

– Ni`e cene u odnosu na evropske zemqe ne zna~e i lagodan `ivot jer je standard gra|ana Srbije daleko ispod evropskog proseka.

Nivo cena u Srbiji je tradicionalno mnogo vi{i u odnosu na nivo na{eg siroma{tva, zna~i imamo odstupawe da je, na primer, na{ nivo cena oko 75 odsto evropskih, a da bi pri tom, na osnovu standarda, trebalo da bude mnogo ni`i. Zna~i, siroma{ni smo i treba da imamo konkurentne i ni`e cene – obja{wava ekonomista Miroslav Zdravkovi}, uz ocenu da su mar`e i daqe visoke i tu jo{ ima prostora za smawewe.

– Pravi pokazateq je koliko kilograma ili litara ne~ega mo`ete kupiti za prose~nu zaradu, odnosno penziju, pa mo`ete videti daje to kod nas znatno mawe nego u zemqama regiona ili EU, gde

GDE NA PAZAR PO SRBIJI

Teletina najskupqa u Pan~evu i Sremu Po podacima Republi~kog zaskupqi, to nije ba{ uvek pravilo.

– Na{e uporedno ispitivawe voda za statistiku, tele}e meso u Doma}i sir u beogradskim trgovicena pokazalo je da se cene u jedSrbiji najskupqe je u Sremskoj nama je pedesetak dinara jeftininom gradu, recimo Beogradu, razMitrovici i Pan~evu, gde ko{ta ji nego u Vaqevu, Kragujevcu ili likuju i do 40 odsto – ka`e predpo 795 dinara kilogram, sednik Pokreta za za{tidok je cena u Vrawu 437. Jutu potro{a~a Beograda netina je najskupqa u Junetina je najjeftinija u Zrewaninu, Petar Bogosavqevi}.

U`icu, sa 480 dinara, a Istina, dodaje, cene se gde ko{ta 335 dinara kilogram, najjeftinija u Zrewaninu, slobodno formiraju. Neki a najskupqa u U`icu, gde je 480 gde ko{ta 335. Gra|ani Zatrgovci pojedine proizvoje~ara najpovoqnije u Srde, poput mleka i jogurta, biji pla}aju sve`e sviwsko meso.

Zrewaninu, ali opet je za isti izzna~ajno pojeftine, da bi na neKilogram {nicli ovde ko{ta 280 nos skupqi od sira u Kraqevu. kim drugim artiklima “peglali” dinara, gotovo upola mawe nego u Oscilacija ima i u cenama mleprose~an profit. Ali, ~iwenica Novom Pazaru, gde za istu kolika, crnog luka, jaja, ali su one neje da “veliki” diktiraju nivo cena ~inu ove namirnice vaqa izdvojiznatne. U prestonici postoje i vena tr`i{tu. ti ~ak 500! like razlike u cenama od objekta Proizvo|a~i ka`u da oni ne Cena piletine varira od 150 do objekta, ~ak i unutar istog trdiktiraju kakve }e cene biti ve} dinara u Smederevu do 200 u Beogovinskog lanca, pa se u jednoj da to rade trgovci, a oni, pak, tvrgradu. Iako je logi~no da Beograd radwi sir mo`e na}i i za 200 dide da se razlike ne prave zbog mezbog ne{to vi{eg standarda u odnara, u drugoj isti takav ili bar sta u kojem je radwa ve} iskqu~inosu na druge delove zemqe bude sli~an ko{ta i do 360 dinara. vo zbog tro{kova poslovawa.

MAR@E U TRGOVINI SRBIJE 2006. godina

2009. godina

U maloprodaji

28,1 %

20,5 %

U veleprodaji

26,2 %

15,4 %

Prose~ne

24,3 %

16,8 %

imaju ve}e prose~ne plate i penzije – ka`e Sa{a \ogovi} iz IZIT-a.

Analiza cena u 37 evropskih dr`ava, ura|ena na osnovu podataka statisti~ke agencije Evrpske unije “Eurostat” za 2009. godinu, pokazala je, naime, da Srbija spada u grupu zemaqa s najni`im nivoom cena hrane, pi}a i duvana, saop{tilo je po~etkom ovog meseca Ministarstvo trgovine. Po toj analizi, cene hrane i bezalkoholnih pi}a u Srbiji predstavqaju 70 odsto proseka EU i ni`i nivo imaju samo ~etiri zemqe, od ukupno posmatranih 37. Ako se izuzme Makedonija, koja ima ubedqivo najjeftiniju hranu, s pribli`no

50 odsto proseka EU, ostale tri zemqe imaju neznatno ni`e cene u odnosu na Srbiju – Bugarska je na

Makedonija – 26 odsto mawe nego Srbija, Bugarska 2,9 odsto mawe, a Rumunija 5,7 odsto. S druge strane, te cene u Hrvatskoj su 34,3 posto vi{e, u Sloveniji 37,1, u Bosni i Hercegovini deset, a u Crnoj Gori 12,9 posto. Vi{i nivo cena u Albaniji je evidentiran kod hleba i `itarica, mleka, sira i jaja, uqa i masti, u BiH kod hleba i `itarica, mesa i vo}a i povr}a, u Ma|arskoj kod hleba i `itarica, ribe, mleka, sira i jaja, uqa i masti, vo}a i povr}a, u Crnoj Gori kod hleba i `itarica, mesa, mleka, sira i jaja, uqa i masti, odnosno vo}a i povr}a, a u Sloveniji i Hrvatskoj kod svih podgrupa.

U Hrvatskoj se najve}e razlike ispoqavaju kod cena hleba i `itarica, koje su vi{e 62,3 posto, zatim kod vo}a i povr}a – 35,5 posto i mesa 31,8 posto. Kod ostalih robnih grupa cene su u proseku vi{e pribli`no 20 posto. Cene hrane i bezalkoholnih pi}a u Crnoj Gori u odnosu na Srbiju vi{e su 12,9 posto, ~emu su najvi{e doprinele cene vo}a i povr}a, koje su u toj zemqi 33,9 posto vi{e.

Boqi smo od Albanije, BiH i Makedonije Gde smo mi – najboqe pokazuju podaci o bruto doma}em proizvodu – BDP-u. Elem, BDP po glavi stanovnika u Srbiji 37 odsto proseka EU, u Albaniji 27, BiH 30, Makedoniji 35, Bugarskoj 41, crnoj Gori 43, Rumuniji 45, Turskoj 46, Litvaniji 49 i Sloveniji 86 odsto. nivou od 68 odsto proseka EU, Rumunija je na 66 odsto i Poqska na 64 odsto.

U regionu, ni`e cene hrane i bezalkoholnih pi}a imaju samo

Po podacima “Eurostata”, razlika izme|u najvi{eg i najni`eg nivoa cena je najvi{e ispoqena kod cigareta.

S. Glu{~evi}

DOBAR VIKEND PROVOD NA RIBARCU I [TRANDU

Bela `urka i Ples pod zvezdama Sada ve} tradicionalna letwa `urka "White party", u organizaciji udru`ewa "Old Time Disco Gang", odigra}e se sutra na splavu "Ski bar" na Ribarskom ostrvu sa po~etkom u 21.00 ~as.

Obi~aj je da posetioci ove zabave dolaze obu~eni u belu ode}u, {to }e u kombinaciji s atraktivnim prostorom splava nesumwivo ostaviti jak vizuelni utisak, smatraju organizatori. Tome }e, kako o~ekuju, doprineti novopripremqene plesne koreografije i masovne igre u saradwi

Novosadska ~etvrtak22.jul2010.

Tarifa `ivota u „bezbednom gradu”

K

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ada dvanaestogodi{wi de~ak na pe{a~kom prelazu u jednoj sekundi mo`e izgubiti `ivot, krajwe je vreme da prose~ni gra|ani glavnog grada Vojvodine sebe i sve koje znaju u{tinu, probude iz prijatnog dreme`a i javno priznju da je novela o Novom Sadu kao bezbednom gradu i oazi mira samo lo{e sklepana bajka. Jer, stereotipi su gadna stvar! Posebno kada hrane ego... Govore ti da si najlep{i, najpametniji, najkulturniji, najobrazovaniji, najbezbedniji, a da li je to stvarno tako? Potpuno te razumem. I u mojoj podsvesti `ivi onaj mali snob koji ti nikada ne}e dozvoliti da prihvati{ suprotno.

E sad, da li je voza~ “suzukija” s Bulevara oslobo|ewa, formalno, kriv za saobra}aj-

sa animatorima na ovoj `urci, a kao specijalni gosti najavqeni su novosadski disk xokeji "iz nekih davnih vremena".

Udru`ewe "OTDG" je pre par godina pokrenulo letwe `urke i na [trandu, pod nazivom "Dancing pod zvezdama".

Slede}i ovakav parti na najlep{oj gradskoj pla`i odr`a}e se u subotu 24. jula, u kafi}u ispod Mosta slobode, a okupqawe je zakazano za 21 ~as.

A. N.

ku, vi{e nije ni bitno. Ti si svakako ovaj me~ izgubio. Zato {to si izgubio dvanaestogodi{weg sugra|anina, {to grad (ovu “oazu mira”) deli{ s yiberima koji `ele postati face teraju}i motore “na zadwaka”, zato {to im to uspeva (?)... Zato {to je na licu mesta bilo malo potre{enih, a mnogo onih koji fotografi{u mobilnim telefonima. Svi zajedno smo prestali da verujemo da je bahatost incident, a smrt tragedija.

A {ta za to vreme rade oni koje si ti birao? Da li se zakoni donose da se re{e problemi ili da se uzme kinta?

Oni koji prave saobra}ajne prekr{aje za zatvor, ve} ga mogu zameniti uplatom odgovaraju}e svote. ^eka se tarifa za pqa~ku, silovawe, ubistvo...

D. Apro

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 9 do 11 Vojvode Bojovi}a od 17 do 21. Od 8 do 13 Sala{ "Stoji}" i preduze}a "Intermol" i "Inermost" na Rimskim {an~evima. Zbog vanrednih radova od 7.30 do 13 Milenka Gr~i}a od 5 do 11, N. Petrovi} 1 i od 2 do 6. Od 8 do 9.30 Omladinskog pokreta od 7 do 9, Pariske komune od 22 do 24 i od 34 do 48. Od 8.30 do 13.30 Avalska, Jovana dr. Andrejevi}a od 1 do 13 i od 2 do 8, MZ "Vidovdansko naseqe", Svetozara Markovi}a od 5 do 35 i od 6 do 30, Temerinska od 161 do 175 i od 168 do 182. Temerinski put od 1 do 13. Beo~in od 8.30 do 13 deo naseqa od Novosadske prema Rakovcu i naseqe Dumbovo. Od 8 do 14 Dositeja Obradovi}a od 3 do 9.

Bano{tor od 8 do 13 Kru{evqe. ^ortanovci od 9 do 12 deo vikend naseqa Kara{.

V REMEPLOV

U OKVIRU AKCIJE MINISTARSTVA SPORTA I VLADE KRAQEVINE NORVE[KE

Sportski teren stigao i u Futog Ministarka za sport i omladinu Sne`ana Samarxi}-Markovi} i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} otvorili su ju~e u Futogu, u sklopu Sportskog centra OFK "Futog", teren sa ve{ta~kom travom na kome }e mali{ani, besplatno, imati priliku da igraju fudbal, odbojku, ko{arku i rukomet i tako kvalitetno iskoriste slobodno vreme. Ovaj projekat je odra|en u saradwi Ministarstva za sport Republike Srbije, nacionalnog fudbalskog saveza i Vlade Kraqevine Norve{ke, a realizovan je u 52 op{tine {irom zemqe. Akcija treba da pru`i mogu}nost mladima da se bave raznim sportovima, kao i da se mali{ani okupqaju i dru`e na mestima koja su bezbedna.

- Ovaj mini teren ispuwava sve uslove za promovisawe sporta, takmi~ewa i redovnu fizi~ku aktivnost. Projekti usmereni prema mladima pokazuju da se posebna pa`wa treba posvetiti nara{tajima koji dolaze, kroz sve segmente dru{tvenog `ivota. Ulagawem u sadr`aje, poput ovakvih terena, {aqe se poruka mladim genera-

Najmla|i jedva do~ekali da istr~e na ve{ta~ku travu

Foto: A. Erski

Ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi} kazala je da je na ideju da ovakve terene dobije i Srbija do{la kada je bila u poseti norve{kom ministru sporta.

Uskoro fini{ bazena na Spensu Zavr{etak otvorenog bazena na Spensu, ta~nije po~etak radova na ovom projektu, po~e}e uskoro, najavio je ju~e Sa{a Igi}.

- Za sada sve ide po planu, dokumentacija se kompletira i nadam se da }e vrlo brzo biti raspisan i tender za prve dve faze izgradwe. Prvu }e podr`ati Ministrstvo sporta i omladine a drugu Novi Sad. Kroz rebalans buxeta, obezbedili smo novac za drugu fazu izgradwe. To je uradilo i ministarstvo, tako da }e se raspisivawem tendera stvoriti svi uslovi da ove gra|evinske sezone po~nu radovi. Oni }e trajati dva do tri meseca i iskreno se nadam da }emo slede}e godine zajedno otvoriti bezen na Spensu, ~ime }e se podi}i i kvalitet usluga ovog sportskog objekta - naglasio je Igi}.

Ministarski {ut

Harmonike oterale vru}inu U prepunoj sali "Tribine mladih" 22. jula 1964. publika kao da nije ose}ala nesnosnu vru}inu, jer toliko je bila poneta muzicirawem orkestra harmonika iz Grenobla. Devojke i mladi}i, wih dvedesetsedmoro, pokazalo je koliko su raznovrsne izra-

`ajne mogu}nosti harmonike. U {irokom programskom okviru bilo je kompozicija Bizea, Gunoa i drugih poznatih kompozitora klasi~ne muzike, do najsavremenijih aran`mana francuskih i jugoslovenskih pesama i igara.

N. C.

cijam da se borbenost, naporan rad i fer plej na kraju vi{estruko isplate. Zbog toga }e Novi Sad aktivno nastaviti da radi na unapre|ewu uslova za trenirawe i bavqewe sportom rekao je Igi}.

- Tada su me odveli da vidim kako se tamo{wa deca igraju na sli~nom terenu. Bio je januar, okolo je bilo brdo snega, ali teren je bio ras~i{}en i izgledao je kao ovaj sada. To zna~i da oni mogu da se koriste gotovo u

svim vremenskim uslovima, i tada sam kazala da bih volela da i deca u Srbiji imaju ovakve terene. Norve{ki ministar se slo`io s tim i zajedno smo sakupili milion i po evra da bismo 52 terena rasporedili po na{oj

zemqi. Od ukupnog broja terena, samo se tri nalaze u Beogradu i to je jako va`no, jer `elimo da sva deca u na{oj zemqi imaju iste uslove za igrawe i trenirawe - istakla je ministarka.

B. Markovi}

U ART BIOSKOPU „VOJVODINA”

Revija ma|arskih filmova Revija filmova savremene ma|arske kinematografije u Art bioskopu “Vojvodina” na Spensu zavr{ava se sutra. Ve~eras }e publici biti predstavqen film “Dani `udwe” rediteqa Jo`efa Pa~kovskog, a sutra, posledweg dana, film “In-

timni pucaw u glavu”, koji je potpisao Peter Sajki.

Obe projekcije po~iwu u 20 ~asova, filmovi su lumititlovani na srpski jezik, a ulaznica ko{ta 100 dinara. Za filmske radnike, studente Akademije

umetnosti i ~lanove kino–klubova ulaz je slobodan. Manifestacija je plod dugogodi{we tradicije Kulturnog centra u saradwi s Otvorenim univerzitetom iz Subotice, odnosno Pali}kim filmskim festivalom.

I. D.

Od sutra o~itavawe brojila Radnici "Toplane" }e od sutra po~eti da o~itavaju stawa na toplotnim brojilima i na vodomerima za jul. Mole se potro{a~i, posebno sugra|ani koji `ive u ku}ama, da omogu}e radnicima pristup mernim ure|ajima u podstanicama.

B. M.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak22.jul2010.

DNEVNIK

ZIMNICA S PIJACE IPAK VI[ESTRUKO JEFTINIJA NEGO U MARKETIMA

ANKETA PITALI SMO NOVOSA\ANE: ZIMNICA S PIJACE ILI IZ MEGAMARKETA

Lep{e je ono {to sam spravi{ Vreme je za pripremu zimnice, a doma}ice su se ovih dana usredsredile na kuvawe pekmeza od razno sezonskog vo}a, pre svega kajsija. Pitali smo Novosa|anke da li i daqe same spravqaju zimnicu, ili ra|e kupuju gotovu u megamarketima.

W. v. pekmez od kajsija Lo{a rodna godina, i aktuelno oskudna ponuda kajsija, potencijalno bi mogla da doprinese da se na stela`ama u {pajzu u narednim mesecima na|e mnogo mawe teglica najpopularnijeg pekmeza. Ako poskupi teglica proizvedena pod vo|stvom varja~e ve{te doma}ice, da se zakqu~iti da }e ove godine biti skupqa i ona industrijska. Odnos cena izme|u te dve kategorije istoimenog proiz-

nara. Za taj novac, na pijaci se ju~e moglo kupiti oko ~etiri kilograma sve`e kajsije, po{to su cene na tezgama varirale od 80 do 100 dinara. Ipak, da bi se doma}i pekmez zgotovio, potrebno je jo{ ne{to.

Procene ovogradskih doma}ica, koje se svake godine upu{taju u kuvawe najzastupqenijeg nadeva za pala~inke, jeste da se od ~etiri kilograma o~i{}enih kajsija

ri ~iste tegle (komad je 20 dinara), {to je jo{ 80 dinara, a ra~una se i potro{ena struja... (Vreme provedeno u pripremi je izu-

nego da se ta koli~ina pazari u prodavnici. I u`itak }e verovatno biti nemerqivo ve}i.

Ukus }e kuvarica ve{to tempi-

zeto, jer se wegova vrednost ne mo`e konkretno nov~ano iskazati.)

Kada se podvu~e ra~unica, ~etiri teglice ru~no napravqenog pekmeza po ukusu onih koji }e kasnije u wegovom ukusu u`ivati, teorijski ispada duplo jeftiniji

rati – da kisi ili da bude dovoqno sladak. Neke }e dodati i cimet, ili }e ga ba{ ukuvati. Do slede}e sezone bi}e neophodan sastojak pala~inki, kola~a, ili }e prosto i vaqano biti gu{t s par~etom sve`eg hleba.

S. Tanuryi}

Oprobani recept Za pripremawe ~etiri teglice od 750 mililitara pekmeza, potrebno je ~etiri kilograma o~i{}enih kajsija, dva kilograma {e}era, kesica konzervansa.

O~istiti i iseckati kajsije, pa ih pome{ati sa {e}erom, pokriti ~istom krpom, i ostaviti preko no}i. Sutradan sve kuvati na jakoj vatri, neprestano me{aju}i oko 20 minuta, pred kraj dodati konzervans. Skinuti sa vatre i me{ati jo{ 15 minuta.

Vreo pekmez sipati u zagrejane tegle, staviti ih u pe}nicu da se uhvati korica. Odmah ih zatvoriti i vru}e zamotati u }ebad.

Kad se ohladi staviti tegle na hladno mesto.

Angelina Novakovi}, penzionerka: - Sama pravim svoju zimnicu, lep{a je doma}a i isplati mi se. Polako u avgustu po~nem da spremam, pa se do oktobra pomalo napravi. Pekmez od {qiva i kajsija, tur{ija, kiseli kupus…

Qudit Merkovi}, penzionerka: - Ne spremam zimnicu. Dok ura~unam struju, vodu… a desi se i da se pokvari ono {to se napravi, tako da mi se vi{e isplati da u prodavnici kupim ono {to mi zatreba.

voda mo`da je neumesno i porediti, jer doma}e je – doma}e, a kupovno - kupovno. Ipak, te{ka finansijska situacija i visoke cene, umeju da naprave ustupak na u{trb kvaliteta.

Rafovi novosadskih prodavnica, nude razne vrste proizvoda od kajsije i drugog sezonskog vo}a.

Zbog najni`eg sadr`aja vo}a, pakovawe od 370 grama marmelade ko{ta od 120 do 250 dinara, a prose~na cena tegle od 690 grama pekmeza od kajsija je oko 350 di-

i dva kilorama {e}era dobije ~etiri teglice od 750 mililitara pekmeza. Za kupovinu ~etiri velike tegle u prodavnici, potrebno je izdvojiti oko 1400 dinara.

A kuvawe }e zahtevati nabavku kajsija – oko 350 dinara za ~etiri kilograma, za dva kilograma {e}era je potrebno oko 160 dinara.

Na tu koli~inu dovoqna je i jedna kesica konzervansa od pet grama, to je jo{ pet dinara. Zna~i, za sastojke je potrebno oko 515 dinara. Neophodno je imati i ~eti-

Foto: B. Lu~i}

RAPORT INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

Haraju crevne i polne bolesti

@ivka Gavrilovi}, pravnica: - Pravim samo pekmez od kajsija i ve} sam po~ela da kuvam pomalo, pa se nadam da kajsija ne}e brzo pro}i. Spremim tridesetak tegli, pa polovinu po{aqem sestri koja `ivi u Nema~koj. Ostalo kupim jer se ne tro{i u velikoj koli~ini, a sada zimi ima i zelene salate i paradajza i jo{ mnogo toga kao u sred leta.

Sa{ka Maletin, penzionerka: - Ne pravim zimnicu, ne isplati se vi{e, jer je sve relativno jeftino, a tu su i sni`ewa. Potro{im struju, vodu, svoje vreme, a na kraju se i ne pojede sve. Kupim kad mi treba i koliko mi treba i to preporu~ujem svim doma}icama.

I. Dragi} Foto: G. Jovi}

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK“ SVOJIM ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

„Kristal” u potrazi za qubavqu Izdava~ka ku}a „Mono i Mawana“, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e najbr`e ~itaoce “Dnevnika” sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka.

Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koja se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Kristal” Kejti Prajs, u izdawu “Alnarija”.

Ovaj roman je blistava seksi pri~a o strasti, izdaji i potrazi jedne `ene za pravom qubavqu. Kristal je prelepa, talentovana i ambiciozna. ^itavog `ivota sawa o tome da uspe kao peva~ica. Nakon {to je godinama poku{avala da se probije u muzi~koj industriji, {ansa joj se kona~no ukazala jer je wen devoja~ki bend pobedio na najpopularnijem televizijskom takmi~ewu. Me|utim, Kristal krije tajnu.

Zaqubqena je u pogre{nog ~oveka, a ta gre{ka mo`e je ko-

{tati prijateqstva, slave i prilike da ikada vi{e prona|e qubav.

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari “Vuklan”, otvorenoj u tr`nom centru “Merkator”, u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

U proteklih mesec dana pove}ao se broj obolelih u grupi crevnih, seksualno prenosivih i vektorskih zaraznih bolesti, saop{teno je u Institutu za javno zdravqe Vojvodine. U strukturi zaraznih bolesti, respiratorne infekcije su vode}a grupa oboqewa i ~ine 83 procenta svih prijavqenih slu~ajeva u proteklih mesec dana.

Od prijavqenih 4.349 obolelih osoba u ovoj grupi, s dijagnozom streptokoknog tonzilitisa i faringitisa su obolele 3.082 osobe (70,9 procenta). Prijavqeno je 803 slu~ajeva vari~ele, 338 osoba obolelih od zapaqewa plu}a, 23 slu~ajeva tuberkuloze i 49 infektivne mononukleoze.

U grupi crevnih zaraznih bolesti registrovano je 32,6 posto vi{e obolelih nego prethodnog meseca. Registrovane su 589 obolele osobe. Vode}a oboqewa su zarazni pro-

livi (270), trovawa hranom uzrokovana salmonelama (60), bakterijom kampilobakter

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Oktobarsku nagradu gradona~elniku Pavli~i}u, jer se za wegove vladavine uklawa jedno od tri najve}a rugla na{eg lepog grada. Bar`e. Ko ukloni ostala dva, Narodni univerzitet i Po{tansku {tedionicu (u poku{aju, ve} vi{e od 20.god), zaslu`uje Nobela.

Pera pe{ak.

060/0267... *** Apropo izviwewa ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a mo`e se zakqu~iti da se radi o pravom gospodinu. Prava nema~ka {kola!

064/4615... *** Sram vas bilo za slepo preno{ewe izjave EMI-ja, kako su napadi na organzovawe koncerata ma|arskih fa{isti~kih bendova zapravo napad na vojvo|anske Ma|are! Ako sebe zaista nazivate novinarima, ispitajte temu o kojoj pi{ete i uvide}ete da fa{isti~ki bendovi, zabraweni u svim okolnim zamqama, koji pevaju o Velikoj Ma|arskoj sa kala{wikovim u ruci, ne propagiraju „toleranciju i ma|arsku kulturu“. Uostalom, imate puno informacija i na sajtu „druge strane“ afans.org...

063/534... *** Slu~ajno, tj. poslovno, najve}i deo radnog vremena provedem voze}i se Bulevarom oslobo|ewa.

Na raskrsnici ho}u da zadr`im smer kretawa, pravo ne mogu autobus GSP iz trake za pravo skre}e levo. Slede}a raskrsnica ho}u desno, ne mogu - Autobus GSP iz desne trake ide pravo. Qudi, zar samo Novi Sad ima autobuse GSP-1? Prestrojavawe na raskr-

Malarija stigla iz Gvineje Ovog meseca registrovan je i jedan slu~aj malarije. Prema evidenciji Instituta za javno zdarvqe Vojvodine, ova bolest je importovana iz Ekvatorijalne Gvineje. koli/jejuni (25) i bakterijska trovawa hranom neutvr|ene etiologije (25), a ~ak 90 slu~aja oboqevawa od virusnog meningitisa.

U grupi polnih zaraznih bolesti prijavqeno je skoro 30 posto vi{e obolelih ne-

go prethodnog meseca. Obolelo je 63 osobe i to od genitalne hlamidijaze, koja je vode}a polna infekcija (37), od parenteralnih hepatitisa (B i C), koji su zbog te{kog klini~kog toka, ~esto nepovoqnog ishoda i do`ivotnog nosila{tva virusa zna~ajan epidemiolo{ki problem, 21 osoba. Ostale polne bolesti se po pravilu registruju pojedina~no, a u prethodnom periodu prijavqena su tri slu~aja gonoreje i po jedan slu~aj sifilisa i Morbus HIV-a.

U grupi vektorskih bolesti prijavqeno je 62 slu~ajeva lajmske bolesti, {to je 10 posto vi{e obolelih nego prethodnog meseca. Od po~etka godine prijavqeno je 169 osoba oboleleih od lajmske bolesti, od ~ega je ~ak 74 procenta s teritorije Ju`noba~kog okruga.

I. B.

^ekaju}i Nobela snici reguli{e Zakon o bezbednosti saobra}aja. Pitam se da li je to ispravno.

064/3041... *** Da li je mogu}e da dr`ava smatra ugro`enijima zaposlene u javnim preduze}ima ~iji je li~ni dohodak mawi od 50.000, nego penzionere ~ija penzija nije ve}a od 15.000 dinara? Zna~i zaposleni u javnim preduze}ima, iako imaju nekoliko puta ve}a primawa od ve}ine penzionera, smatraju se ugro`enima. Ko ima daj mu jo{, a ko nema uzmi mu i ono {to ima.

060/0904...

*** Vuvuzele sa Mundijala su idealno sredstvo za radni~ke proteste!

Zvu~na frekvencija „hora“ vuvuzela pripada niskom frekvencionom opsegu, iritantnom za qudsko uho... „Hor“ od 20 = uspeh!

063/37190... *** Sprovedene reforme pravosu|a ve} uveliko daju rezultate, ka`e Sindikat pravosu|a Srbije. Svi su zastra{eni, rade pod pritiskom, zatrpani predmetima i zlostavqani. Rade prekovremeno bez odmo-

*** [to se pobrojanih Ma|arskih muzi~kih grupa ti~e, setimo se samo nastupa „Beatrisa“ u Ba~koj Topoli i autenti~nog fa{isti~kog divqawa u toku i posle wihovog koncerta. I opet su pozvani da u~estvuju. Namerno se Ma|arskoj omladini name}e takva „umetnost“. Skandal!!

061/6598...

ra, a tehnolo{ki vi{ak radi u sudovima za 65 odsto plate. A na startu bez prava na rad 800 sudija.

Molim Vladu da u daqoj reformi i primeni Ustava novim zakonoma ukine zakonodavnu i sudsku vlast i osnuje novu agenciju za sudovawe izvr{ne vlasti.

063/1761... *** Molim one iz GSP-a da zamene pogre{no zalepqeni red vo`we

na stajali{tu prema keju u Marka Miqanova, kod Kulpina. Stajali{te je za linije 6 i 11b, a ne 6 i 12, kako je stavqeno. A znaju da se `ale i kukumav~e.

063/1353... *** Vra}aj ko{ barabo!!!

064/8292... *** „Senta, Ba~ka Topola, Temerin i Subotica povrati}e se na prole}e... proklet bio Trijanone...“ To je patriotizam i o~uvawe identiteta po mi{qewu zvani~nika partija i raznih udru`ewa Vojvo|anskih Ma|ara, a deo je teksta zabrawene grupe „Karpatija“.Otimawe teritorija susedne dr`ave je po wima patriotizam, a stalno isti~u da su lojalni gra|ani Srbije.

Jo{ jedno od mnogih licemerja (da ne ka`em pravi izraz) iz iste kuhiwe.

065/4606... *** ^etvrtak 15.07. oko 12 ~asova preko puta Futo{ke pijace.

Spoqna temperatura 33 stepena.

Policajac mi pi{e kaznu za nevezani pojas u autu, iako su dvoje male dece sa mnom na zadwem sedi{tu u svojim sedi{tima uredno vezana. Ina~e, zaustavio sam se samo da bih deci kupio fla{icu vode u obli`wem kiosku. Treba li vam to vanredno unapre|ewe u vi{i ~in ili sam vam ja bio taj zadwi koji vam je falio da ispunite nare|enu kvotu kazni za taj dan?

064/1503...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak22.jul2010.

9

PO^IWU ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA NA TRASI BULEVARA EVROPE

Istorijsku ba{tinu sa~uvati od asfalta Arheolo{ka istra`ivawa na budu}oj trasi Bulevara Evrope po~iwu danas, a sprovodi}e ih Zavod za za{titu spomenika kulture, saznaje “Dnevnik”. Prema re~ima direktora Zavoda Milana ]erana, ovaj posao je ranije uskla|en sa Zavodom za izgradwu grada, te ne}e ometati izgradwu Bulevara Evrope od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, koja bi, po najavi direktora ZIG-a Borislava Novakovi}a, trebalo da po~ne za oko dve sedmice.

Arheolo{ka istra`ivawa zahvati}e povr{inu od jednog hektara a, kako je rekao ]eran, predvi|eno je da traju 60 dana.

On je dodao da }e se, u zavisnosti od nalaza, odrediti zone za{tite i istra`ivawe

}e biti sprovedeno do kraja, te }e tek nakon toga ovaj deo Bulevara Evrope mo}i da bude zavr{en.

Ako arheolozi budu uspe{ni, istra`ivawe }e biti sprovedeno do kraja, te }e tek nakon toga ovaj deo Bulevara Evrope mo}i da bude zavr{en Rukovodilac odeqewa za istra`iva~kodokumentacione poslove Zavoda za za{titu spomenika kulture Novog Sada, arhelo{kiwa Du{anka Veselinov ka`e da }e arhelozi iskopavawa po~eti od Rumena~kog puta, dok

}e radnici po~eti da grade bulevar od Ulice Kornelija Stankovi}a. Istra`ivawe se sprovodi na osnovu prethodnih, jer je, po re~ima Veselinov, ceo taj prostor Gorweg sajma areolo{ki zanimqiv. Naime, 1939. godine, prilikom izgradwe kasarne “Jugovi}evo”, slu~ajno su prona|eni artefakti.

Na osnovu toga, Muzej grada je 1984. godine obavio iskopavawa u krugu kasarne, gde su prona|eni deo skeletne nekropole iz avarskog perioda i deo naseqa iz mla|eg Bronzanog doba. Tako|e, u Ulici Janka ^melika na|en je anti~ki novac iz 2. i 3. veka nove ere. Zbog toga, Veselinov smatra da se na ovom lokalitetu mogu prona}i arhelo{ki ostaci od praistorije, preko antike, sve do Sredweg veka.

A. V. i S. K.

KANALIZACIJA U MI^URINOVOJ ULICI, REKONSTRUISANA ZA NAREDNIH 50 GODINA, NIJE IZDR@ALA NI POLA DECENIJE

Java{luk isplivao s fekalijama Ugao ulica Novosadskog sajma i Mi~urinove, kada padne ja~a ki{a, pretvara se u jezero i to ne samo od atmosferskih padavna, ve} i od sadr`aja kanalizacije. Na{a ~itateqka, ~iji je identitet poznat redakciji, poslala nam je nekoliko fotografija s po~etka meseca, uz hronologiju wenih poku{aja da od gradskih slu`bi izdejstvuje da se ovakve poplave vi{e ne doga|aju.

Kako se navodi u pismu redakciji, i ranije je na ovoj raskrsnici dolazilo do zadr`avawa vode, ali prave te{ko}e nastaju tek nakon rekonstrukcije Mi~urinove ulice. Sada, po wenim re~ima, posle ki{e ostaje i fini crni muq koji smrdi dok ga slede}a ki{a ne spere, dok iz kanalizacionih odvoda {ikqaju voda i otpadne materije.

^itateqka je zatim pomo} potra`ila u “Vodovodu i kanalizaciji”, gde su joj rekli da je raskrsnica ni`a u odnosu na okolne ulice i da oni ne mogu ni{ta da u~ine, te da se obrati Komunalnoj inspekciji. Ona je

to i u~inila, ali joj se niko vi{e nije javio, niti je primetila da se ne{to i radilo na toj raskrsnici.

Tragom pri~e, koja je, ispostavi}e se, zaista velika, do{li smo do “Vodovoda” gde su nam kazali da je utvr|eno da se, samo sedam godina nakon rekonstrukcije, tamo{wa kanalizacija nalazi u katastrofalnom stawu! U „Vodovodu“ ukazuju da tada{wi izvo|a~ radova nije obavio posao kako vaqa i da je kanalizacija u nekim delovima potonula, te da }e, mada je “radni vek” rekonstruisane ulice obi~no i po 50 godina, jedino re{ewe biti rekonstrukcija cele kanalizacione mre`e u Mi~urinovoj ulici.

- Radi se o velikoj investiciji i pitawe je da li }emo ove

Foto: B. Lu~i}

ote`avaju}ih okolnosti, kao {to su podzemne vode.

- Vrelovod }e biti duga~ak 1.800 metara, a trasa prolazi kroz staro jezgro grada ulicama Filipa Vi{wi}a, Gunduli}evom, Jovana Cviji}a, Kisa~kom, Kraqevi}a Marka i Bulevarom Ja{e Tomi}a. Od predvi|enih ma{inskih radova, do sada smo uradili oko 33

Rebalansom gradskog buxeta, stavka za rekonstrukciju gradskih fasada umawena je sa 25 na 15 miliona dinara, a Gradsko ve}e je ve} dalo i saglasnost preduze}u „Poslovni prostor“ da raspi{e konkurs na koji se mogu javiti zainteresovane skup{tine stanara.

Naime, za sufinansirawe obnove fasada mo}i }e da konkuri{u iskqu~ivo skup{tine stanara u zgradama u kojima „Poslovni prostor“ ima svoje prostorije, a na tom spisku ima vi{e od 800 objekata. Direktor ovog gradskog preduze}a Marko Cvijan najavio je za na{ list da o~ekuje da konkurs bude objavqen ve} u slede}em Slu`benom listu grada, kao i u „Dnevniku“, te da bi prvi radovi na fasadama najverovartnije mogli po~eti po~etkom septembra.

titi sufinansirawa, jer to po stanu nije mala rata za pla}awe – isti~e Cvijan.

Tri osnovna kriterijuma za gradsku pomo} bi}e: koliko je neka fasada opasna po bezbednost gra|ana, u kakvom je stawu krov i sa kolikom svotom novca stanari mogu da u~estvuju u wenoj obnovi.

Grad po zakonu ne mo`e da ula`e buxetski novac u privatnu svojinu, pa je zbog toga jedino re{ewe da sufinansira obnovu fasada samo u onim zgradama u kojima ima udeo u vlasni{tvu. Jedna od najugro`enijih fasada, je i ona u ulici ulici Vojvode Putnika 1.

Predsednica Skup{tine stanara u toj zgradi Sne`ana Pletel u ranijoj izjavi za na{ list rekla je da su stanari voqni da u~estvuju u sufinansirawu.

Igi}: Sredi}e se muzej na tvr|avi

godine uspeti da obezbedimo toliku koli~inu novca. Mi smo u poziciji da smo preuzeli tu mre`u, moramo da je odr`avamo, a da nismo imali uvid u wenu izgradwu – rekao je za “Dnevnik” portparol “Vodovoda” Davor Santra~. S. Krsti}

Boqe i jeftinije grejawe za 50.000 domova

S izgradwom poveznog vrelovoda ne}e biti zavr{eni svi radovi, jer }e za slede}u godinu ostati jo{ da se rekonstrui{e Toplana “Sever”.

Radovi bi trebalo da budu zavr{eni do 1. septembra i, kako je naveo direktor “Toplane” Vladimir Jeli}, sve se odvija po planiranoj dinamici, bez obzira na to {to su imali

Fasade pla~u za obnovom

Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} podse}a da ideja o rekonstrukciji gradskih fasada datira jo{ od pro{le godine. Prema wegovim re~ima, bi}e osnovana komisija koja }e na zahtev skup{tina stanara re{avati zahteve, postoji pravilnik kako se ovaj posao radi i u narednim godinama na ovaj na~in bi se obnavqale gradske fasade. Igi} je u izjavi za „Dnevnik“ najavio i da }e „Poslovni prostor“ ove godine renovirati fasadu Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvr|avi, a da }e taj posao ko{tati oko 20 miliona dinara.

B. Markovi}

POVEZNI VRELOVOD GOTOV DO PO^ETKA SEPTEMBRA

Zavr{etkom izgradwe poveznog vrelovoda od Glavne razdelne stanice do Toplane “Sever”, koja }e onda biti povezana sa “Termoelektranom-toplanom Novi Sad”, sugra|ani koji se toplotnom energijom snabdevaju iz “Severa” ima}e u svojim domovima pouzdanije i kvalitetnije grejawe. Tako|e, ova investicija }e dovesti do rastere}ivawa toplana “Jug” i “Istok”. Kako je ju~e rekao predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, obilaze}i radove u Gunduli}evoj ulici, ova investicija }e doprineti da oko 50.000 doma}instava ima boqe grejawe i to od @elezni~ke stanice, Bulevarom oslobo|ewa do Limana i Podbare.

- Pro{le godine smo obe}ali da }emo realizovati ovu investiciju i sada to i ~inimo.

Dobra vest je da se Novi Sad oprema i da ide ka tome da ima {to boqu infrastrukturu, {to zna~i boqe uslove `ivota. Vrednost ove investicije je 216 miliona dinara, od ~ega je iz buxeta izvojeno 172 miliona – rekao je Jovanovi}.

GRADSKO VE]E ODOBRILO RASPISIVAWE KONKURSA ZA ULEP[AVAWE LICA GRADA

odsto, odnosno oko 600 metara, a kada je re~ o gra|evinskim radovima oko 800 metara - naveo je Jeli}.

Zavr{eni su ma{insko-izolatorski i gra|evinski radovi na delu trase kroz Ulicu Jovana Cviji}a od Temerinske do Kara|or|eve, a ”Put bi trebalo narednih dana da asfaltira kolovoz na toj deonici. Tako|e, zavr{eni su ma{insko-izolatorski radovi na delu trase u Gunduli}evoj ulici, od Temerinske do Tekelijine.

Trasa je produ`ena od Tekelijine prema Ulici \or|a Rajkovi}a. Isti radovi izvode se i du` bulevara Ja{e Tomi}a, od Toplane “Sever” do raskrsnice na Bulevaru Ja{e Tomi}a i Ulice kraqevi}a Marka. U ovom delu trasa vrelovoda se pru`a kroz zelenu povr{inu.

Sem kvalitetnijeg i stabilnijeg grejawa, gra|ani bi od ove investicije, kako je ju~e ocenio pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi}, trebalo da imaju i zna~ajno jeftinije snabdevawe toplotnom energijom.

A. Vidanovi}

- Sigurno je da }emo voditi ra~una da prioritet imaju najugro`enije zgrade, ali ostaje da se vidi da li }e se i koliko skup{tina stanara javiti na konkurs, jer }e jedan od uslova biti da skup{tine stanara u~estvuju s najmawe 30 odsto od ukupne vrednosti radova. To nije mnogo ako je vrednost radova 100.000 dinara, jer se 30 procenata te vrednosti deli na stanare. Ali, ako je vrednost radova nekoliko miliona, pitawe je ho}e li se stanari prihva-

- Preduze}e „Stan“ nam je dalo najboqu ponudu za regulisawe problema, odnosno renovirawe kompletne fasade, u iznosu od 1.002.464.dinara. U principu, ponuda je veoma prihvatqiva jer omogu}ava otplatu na 24 mese~ne rate. Me|utim, da bi se po~elo s ovim radovima potrebno je platiti avans koji iznosi 152.918,28 dinara. Validnost ponude traje 15 dana, pa jedva ~ekamo da se raspi{e konkurs – zakqu~ila je Pletel.

Q. Nato{evi}

POSLE IZBORA U RUMENKI

Napredwaci zadovoqni „porazom” - Kandidati Srpske napredne stranke za Savet i Nadzorni odbor u Rumenki nisu pro{li na izborima, ali ova partija ima razloga „da trqa ruke“. Ra~unaju}i u procentima poverewe im je ukazalo 27,7 odsto glasa~a, {to, prema re~ima poverenika prof.dr Aleksnadra Milovan~eva, predstavqa trijumf s obzirom da to, da se na izobrima u Rumenki ujedinilo ~ak {est partija vladaju}e koalicije, i zajedno dobile svega 39,9 odsto glasova Rumen~ana.

- Izbori su pokazali da ujediwene stranke vladaju}e kaoalicije nemaju snagu da osvoje apsolutnu ve}inu potrebnu radi potpunog uspostavqawa vlasti na svim novoima - istakao je Milovan~ev, podse}aju}i da su se u trci za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora na istom mestu na{li DS, SPS, G17 plus, LSV, ma|arske strnake i SPO, ne bi li „gazdovale“ u ovom prigradskom mestu.

Milovan~ev je nabrojao kakvih je nepravilnosti bilo tokom izbora u Rumenki, ali je naglasio da se napredwaci ne}e `aliti, ne samo zato {to o~ekuju izbore, ve} i zbog toga {to nemaju kome da ulo`e prigovore, navode}i narodnu izreku „kadija te tu`i, kadija ti sudi“. On je ponovio tvrdwu da su `iteqi Rumenke obmanuti od strane partija na vlasti u vezi po~etka izgradwe kolektora za kanalizaciju i pozvao novinare da posete Rumenku i uvere se.

Z. Deli}

DSS sumwa u nepravilnosti Izbori u Rumenki bili su posledwi u ovom izbornom ciklusu, a wihova organizacija i sprovo|ewe na delu su pokazali kako to radi “demokratska” gradska vlast, izjavio potpredsednik GO DSS-a Petar ]irovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare. Kao dokaz tvrdwe, ]irovi} je naveo promenu izbornog mesta dva dana uo~i izbora iz mesne zajednice u O[ “Sveti Sava”, a zatim je i pomenuo korupciju u vidu davawa novca, paketa, pa ~ak i banana na samom izbornom mestu.

On je naveo da postoje snimci korupcije, te da je glas pla}an izme|u 1.000 i 10.000 dinara, u zavisnosti od doba dana i toka izbora. Po wegovim re~ima, ovo se de{avalo na svim dosada{wim izborima za savete mesnih zajednica i sada je to praksa. Na kraju je ]irovi} postavio pitawe vladaju}oj koaliciji {ta zna~i ta pobeda za wih, kada je opozicija ukupno dobila vi{e glasova nego pobedni~ka lista “Radimo za Rumenku”, koja je osvojila sva mesta u Savetu mesne zajednice i Nadzornom odboru. On je dodao i da }e sada Rumen~ani imati priliku da vide da li }e predizborna obe}awa vlasti biti ispuwena.

S. K.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak22.jul2010.

c m y

10

VANREDNA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A APATINA

Li~ka olimpijada, umesto vi{eboja GABRIJELA PARIGROS ME\U MLADIM SVETSKIM LIDERIMA

Zrewaninska slikarka sa Hilari Klinton

ZREWANIN: Akademska slikarka i jedan od osniva~a i aktivista „Umetni~ke asocijacije Zrewanin” Gabrijela Parigros u~estvovala je na me|unarodnom skupu „Mlade diplomate za demokratiju”, odr`anom u poqskom gradu Krakovu. On je uprili~en kao deo {ireg skupa, nazvanog Sastanak na visokom demokratskom nivou. Iza wegove organizacije stoje potpredsednica Atlantskog saveta Fren Burvel i predsednica Evropskog instituta za demokratiju Dorota Mitrus, a u~estvovalo je vi{e od 30 mladih lidera iz zemaqa {irom sveta.

Svoje utiske Gabrijela Parigros iznela je u razgovoru sa predsednikom Skup{tine grada Zrewanina Aleksandrom Martonom, koji je priredio prijem povodom wenog boravka u Krakovu.

Ona je istakla da se na{la u dru{tvu aktivista iz Zimbabvea, Filipina, Novog Zelanda, Egipta, Moldavije, Belorusije i drugih zemaqa, i da su svi oni imali priliku da predstave neke svoje zanimqive projekte i akcije.

- U okviru ovog trodnevnog doga|aja organizovan je niz panela i diskusija na temu razvoja demokratije i primene demokratskih principa, globalno, ali i pojedina~no. Osim mene, Srbiju je na skupu predstavqala i Vukosava Crwanski, ~lanica nevladine organizacije „LiNet” iz Beograda i osniva~ veb-sajta „istinomer. rs” – rekla je Parigrosova.

Ono {to je karakterisalo skup „Mlade diplomate za demokratiju”jeste da je na wemu u~estvovalo vi{e nekada{wih i aktuelnih svetskih lidera.

- Na skupu je govorilo nekoliko visokih dr`avnih predstavnika Poqske kao doma}ina, SAD-a, i drugih zemaqa, kao {to su aktuelna i nekada{wa dr`avna sekretarka SAD-a Hilari Klinton i Medlin Olbrajt, biv{i poqski predsednik Leh Valensa, biv{a premijerka Ukrajine Julija Timo{enko, ministar inostranih poslova Poqske Radoslav Sikorski, biv{a premijerka Novog Zelanda Helen Klark i drugi – istakla je Gabrijela Parigros. @. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (18), „Seks i grad“ (19.45, 22) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: revija ma|arskih filmova

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

APATIN: Od po~etka godine do 30. juna, u apatinski op{tinski buxet slilo se blizu 270,3 miliona dinara, odnosno sa prenetim sredstvima iz prethodne godine 273,4, dok su rashodi iznosili 268 miliona dinara. Ukupan buxet projektovan je na nivou od 884,6 miliona dinara, {to zna~i da je u prvoj polovini godine u odnosu na plan buxet ostvaren sa 30,9 odsto.

-U strukturi ukupno osvarenih prihoda najzna~ajniji su oni od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, sa 54,9 odsto odnosno u iznosu od ne{to vi{e od 150 miliona dinara. Prihodi po osnovu trasfera od drugih nivoa vlasti ostvarnei su u iznosu od blizu 69 miliona dinara i ~ine 25 odsto ukupnih buxetskjih prihoda. Ostali prihodi, koji ~ine 20 odsto strukture ukupnog buxeta, bele`e razli~ite procente ostvarewa, me|utim, ni jedna vrsta ovih prihoda nije dostigla polovinu godi{weg plana.Tendencija izuzetno niskog procenta ostvarewa prihoda u prvom, nastavqena je i u drugom kvar-

VESTI Radovi na pru`nom prelazu SUBOTICA: Deonica puta M 22 od Bajnatske ulice do petqe istok, zatvorena je zbog radova na pru`nom prelazu. Voza~i mogu da koriste alternativne pravce na autoputu kod petqe Pali} i ^antavir. Radovi }e da traju do subote, a izvo|a~ kompanija „Vojput” radi signalizaciji i popravci kolovoza. A. A.

Prskawe komaraca

dinara (ostvarewe 12 odsto), planiranih primawa od prodaje doma}ih akcija i ostalog kapitala, planiranih sredstava od zakupa poqoprivredniog zemqi{ta (zakup se pla}a krajem godine) i prenetih sredstava iz prethodne godine, u visini od 31,32 odsto od planiranih - rekla je rukovodilac Odeqewa za privredu i finansije Sowa Tepavac, na vanrednoj sednici Op{tinskog ve}a.

Skupqa voda u Sonti Op{tinsko ve}e dalo je saglasnost na cene komunalnih usluga u MZ Sonta. S obzirom na to da je proizvodwa pija}e vode u son}anskom vodovodu skupa, predlo`eno je da doma}instva koja mese~no tro{e 25 kubnih metara vode jedan kubik pla}aju 20 dinara, a cena vode preko 25 kubnih metara se pla}a 100 dinara po kubnom metru. Time bi se, kako je re~eno, smawila potro{wa vode za polivawe ba{ta i druge potrebe i obezbedilo redovno snabdevawe gra|ana pija}om vodom. Ovakav cenovnik lane je uveden i u mesnom vodovodu u Kupusini i dalo je dobre rezultate, pa ove godine ni po najve}oj `egi nije bilo havarije na vodovodu. talu teku}e godine, {to je posledica pre svega planiranih, a neostvarenih kapitalnih transfera op{tinama u iznosu od 205 miliona dinara, ostvarewe je 2,16 odsto, planiranih ostalih op{tinskih prihoda, u visini od 50,9 miliona

DNEVNIK

^lanovi Op{tinskog ve}a podr`ali su inicijativu i zakqu~ak da se 28. avgusta ove godine u Apatinu odr`i Prva li~ka olimpijada, a imenovan je i Organizacioni odbor od 17 ~lanova a za predsednika je imenovan predsednik op{tine

dr @ivorad Smiqani}, a za zamenika predsednik SO Milan [krbi}.

Kako je re~eno na sednici, umesto dosada{weg „Li~kog vi{eboja”, predlo`ena je nova manifestacija koju }e organizovati Op{tina, kako bi svi tro{kovi bili transparetni.

Na sednici je tako|e podr`an predlog da op{tina potpi{e ugovor sa „ Tara intenacional konsalting” D.O.O. iz Novog Sada. Ovim ugovorom se ova firma ovla{}uje da osmisli i napi{e predlog projekta za bespovratna sredstva za razvoj trimodalnog kontejnerskog terminala i logisti~kog centra, uz naknadu od dva odsto od odgovaraju}ih ukupnih prihvatqivih tro{kova od ukupnog iznosa bespovratnih sredstava. Ta sredstva bi}e upla}ena tek kada nadle`ne institucije, koje daju srestva, to odobre, odnosno sve dok prva tran{a sredstava za projekte ne bude upla}ena na ra~un projekta. Prihva}en je i predlog Regionalne agencije za razvoj MSPP „Sombor” da op{tine Apatin, zajedno sa gradom Somborom i op{tinama Kula i Oxaci, u~estvuju u osnivawu Regionalne razvojne agencije za Zapadnoba~ki upravni okrug.

J. Prel~ec

BE^EJ: Vremenski uslovi su pogodovali komarcima ovog leta, pa su se namno`ili u tolikoj meri da su postali prava napast za sve u ~itavom Potisju tokom dana, a da ne govoromo no}u. Mala je vajda bila od dosada{wih tretmana, ali u be~ejskoj op{tini ne odustaju, pogotovo {to }e za nedequ dana biti organizovana proslava Dana op{tine i tokom tri dana bi}e niz celodnevnih aktivnosti na otvorenom prostoru.

Upravo iz tog razloga danas }e se od 10 do 16 sati prskati larve, a od 19 do 23 sata odrasli komarci. Obave{tavaju se p~elari da ne pu{taju p~ele na ispa{u.

V. J.

Promocija kwige BE^EJ: Penzionisani novinar dnevnog lista na ma|arskom jeziku „Ma|ar so” \er| Lajber iz Be~eja promovisa}e u petak kwigu po imenu „Csak Roviden” („Samo kratko”). U pitawu su humoristi~ko-satiri~na kwiga u kojoj su {tampani aforizmi, kratke pesme i mini ske~evi.

Promocija kwige „Samo kratko” bi}e u maloj sali MKD „Petefi [andor”, s po~etkom u 19 sati, a prisutne }e, pored autora, s sadr`ajem kwige upoznati i v.d. direktora Narodne biblioteke Be~ej Er`ebet Kinka, dok }e ~lanovi KMD „Petefi [andor” ~itati odabrane delove iz kwige.

V. J.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Dragica Zeqkovi} i Marija Jovi~i} iz Novog Sada, Nada Stoji} i Radmila Konstatinovi} iz Futoga i Jasmina Bala} iz Bege~a, DE^AKE: Tijana Cicmil-Staki}, Ivana Jovanovi} i Ivana Simovi} iz Novog Sada, Ivana Ipa~ iz Maradika, Aleksandra Petrovi} iz Be{ke i Sla|ana Rigovqev iz Ba~kog Petrovog Sela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zlata Bogoquba Peterka (1928) u 11.45 sati, Ana Damjana Jeli} (1940) u 12.30 (ispra}aj), Milorad Milo{a Santra~ (1947), u 13.15 (ispra}aj), Nikola Mileta Samaryija (1959) u 14, Stana Ne{ka Kalu|erovi} (1919) u 14.45, Gospava Pera [u{ak (1931) u 15.30 i Milan Lazara Dimi} (1962) u 16.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Karlo Josipa Lavi~ka (1927) u 15 sati (urna). Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Qubica Josipa Mekini} (1933) u 13 ~asova.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak22.jul2010.

11

OKRUG I OP[TINA POSREDUJU U RAZGOVORIMA PRIVREDNIKA

Italijani tra`e partnere u Ba~koj

AMBASADORKA AMERIKE U POSETI BELOJ CRKVI

Pomo} za obnovu crkve, ali i radna mesta

BELA CRKVA: Ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik posetila je rimokatoli~ku crkvu Svete Ane u Beloj Crkvi, kako bi se uverila da su sredstva za obnovu crkve koja je ambasada donirala potro{ena na pravi na~in. Pored ambasadorke Vorlik u poseti su bili Savetnik za medije i kulturu pri ameri~koj ambasadi Konrad Tarner, vicekonzul ambasade Republike ^e{ke Josif Bro` i vi{i savetnik u Ministarstva vera Tomislav Brankovi}. Goste su ispred crkve do~ekali biskup `rewaninaski Laslo Nemet, `upnik crkve Svete Ane Kirai Tibor, predsednik op{tine @eqko Crnogorac i wegova zamenik Stanko Petrovi}.

Ambasadorka Meri Vorlik je rekla da joj je izuzetna ~ast {to se nalazi u Beloj Crkvi gde je etni~ka i religijska razli~itost dobar primer za Srbiju i ~itav svet.

- Ne samo da je za{ti}ena struktura zdawa crkve, ve} su i mnogi drugi lepi veoma vredni radovi za{ti}eni ne samo za dana{we generacije ve} i za generacije koje }e tek do}i. Kada u potpunosti bude obnovqena ova cr-

kva }e ponovo predstavqati sjajan primer bogatog kulturnog nasle|a koje Srbija mo`e da ponudi rekla je Meri Vorlik.

Predsednik op{tine @eqko Crnogorac je rekao da je ambasadorka obe}ala da }e nastaviti da poma`e obnovu crkve, da }e posebno pomagati Kancelariju za mlade i da }e poku{ati da pomogne oko smawewa broja nezaposlenih u op{tini. Ameri~ka ambasada u Beogradu putem ambasadorskog fonda za o~uvawe kulturnog nasle|a podr`ala je sa 44.500 dolara rekonstrukciju krova crkve Svete Ane. Od tod novca promewen je crep, grede i nosa~i krovne konstrukcije. U toku je obnova crkvenog torwa i ~eonog dela fasade. Pored ameri~ke ambasade radove su pomogli ^e{ka ambasada i Ministarstvo vera sa 1,5 miliona dinara. U obnovi crkve sa 25 hiqada eura u~estvovala je i zrewaninska biskupija. Kada spoqni radovi na crkvi budu zavr{eni mo}i }e da se uradi rekonstrukcija unutra{weg dela slika i dekoracija koje oslikavaju nekada{we bogatstvo ove ju`nobanatske varo{i.

M. Vitomirov

VRBAS: Predstavnici Ambasade Republike Italije i Komore italijansko-srpskih privrednika posetili su op{tinu Vrbas i upoznali se sa mogu}nostima uspostavqawa privredne saradwe izme|u poslovnih subjekata i firmi iz ovog dela Ba~ke i Italije. Uz goste iz Italije i doma}ine iz op{tine Vrbas, sastanku su prisustvovali privrednici iz Italije i ovog regiona, zainteresovani za me|usobnu saradwu i predstavnici Ju`noba~kog upravnog okruga.

- Sastanak u Vrbasu jedan je u nizu koji organizuje na{a Komora u Vojvodini. Odabrili smo Vrbas, jer ovaj prostor smatramo veoma zna~ajnim i interesantnim za na{e firme, posebno jer se na-

kom avgusta planiramo da organizujemo turnir u odbojci na pesku.

O~ekujemo da }emo organizovati jo{ neke turnire ukoliko bude dovoqno finansijskih sredstava.

Cena ulaznice je 200 dinara za odrasle i 150 dinara za decu. Ran|i} procewuje da vi{e od 70 procenata posetilaca dolazi sa ulaznicima kupqenim preko sindikata.

Komplet ulaznica koji ima 40 komada pla}a se 3.600 dinara na vi{e mese~nih rata.

A. \.

Dva zlata Draganu Bun~i}u APATIN: ^lan „Spin” kluba iz Novog Sada Dragan Bun~i} na takmi~ewu u stonom tenisu za invalidna lica, u konkurenciji 70 takmi~ara iz sveta na turniru „Transp-tur”, odr`anom u rumunskom gradu Odorheiu Secuiese, okruga Transilvanija, osvojio je dve zlatne medaqe u pojedina~noj konkurenciji. Prvo zlato osvojio je u svojoj kategoriji invalidnosti, drugo u openu, gde su u~estvovale sve kategorije invalidnih stonotenisera. Na ovom takmi~ewu zlatnu medaqu je iz na{e reprezentacije osvojila i Biqana Ubovi}, tako|e ~lanica „Spin” kluba iz Novog Sada.

Iz Srbije je u~estvovalo {est stonotenisera u kategoriji invalidnih lica. Pripremao sam se uobi~ajenim tempom na treninzima od ~etiri sata svakog dana, ka`e Bun~i}, koji je ove godine na turnirima u Srbiji, osvojio jednu zlatnu medaqu u Beogradu, srebrnu u Smederevu i dve bronzane u [apcu. Tako|e na me|unarodnom takmi~ewu u slova~kom gradu Pje{tani je bio ~etvrti u ekip-

Dragan Bun~i}

nom rangu i osmi u singlu. Uz sport ovaj mladi Apatinac uspe{an je student Fakulteta za sport i turizam „Edukons” iz Novog Sada.

- Uz sport i u~ewe sve prepreke u `ivotu se mogu lak{e savladati kod nas koji imamo neki od stepena invaliditeta. Stonitenis sam zavoleo jer mi, pored ostalog, poma`e u funkcionisawu ruku - ka`e Bun~i}, ~ija je invalidnost posledica saobra}ajne nezgode.

J. P.

boqe upoznali sa potencijalima ovog dela Ba~ke, ali i da ~uju koje su potrebe privrednika iz ovog regiona.

- Spremni smo da stupimo u partnerstvo u slu~aju da neko zatra`i pomo} Evropskih fondova, za {ta je neophodna saradwa vi{e dr`ava - rekao je Vakijano.

Goste iz Italije sa ekonomskim potencijalima op{tine Vrbas upoznao je zamenik predsednika op{tine Dragan Stijepovi}.

On je istakao da op{tina Vrbas `eli uspostavqawe ekonomske saradwe sa inopartnerima.

- Upoznali smo goste sa biznis potencijalima, ali i sa javnim i civilnim sektorom na{e op{tine, jer `elimo da na{a saradwa ide u pravcu razvoja ne samo bi-

EPILOG INCIDENTA U ^OKI IZME\U FUNKCIONERA DS-a I NOVINARA

Ostavka @ive Pavlova na sve funkcije ^OKA: Zamenik predsednika Skup{tine op{tine ^oka i predsednik Izvr{nog odbora Op{tinskog odbora Demokratske stranke @iva Pavlov iz Sanada podneo je ostavku na sve javne i strana~ke funkcije, zbog fizi~kog napada na pisca i novinara-saradnika lokalnog lista „^okanska hronika” \uru Stanojevi}a iz ^oke, saop{teno je ju~e iz Op{tinskog odbora DS ^oke. U saop{tewu DS-a ^oke se navodi da je \uro Stanojevi}, koji je ~lan DS-a, u svojim tekstovima, kao i na svom blogu, iznosio kriti~ke stavove na ra-

Spas od vru}ine na bazenima KIKINDA: Spas od tropskih temperature Kikin|ani su potra`ili na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero”. Kako je istakao direktor Milovan Ran|i} dnevno ima i do 1.500 kupa~a.

- Voda je ~ista i redovno se analizira u Zavodu za javno zdravqe.

Dnevno bazene u Kikindi i Banatskom Velikom Selu poseti od 1.200 do 1.500 kupa~a.

Imamo terene za odbojku i mali fudbal na pesku koji su tako|e pose}eni. Po~et-

lazi uz koridor 10, koji povezuje Srbiju i Ma|arsku, i zbog odli~nih odnosa ~lanova Komore sa lokalnom samoupravom u ovom gradu. Ova lokalna samouprava srda~no nas je do~ekala i veoma dobro organizovala sastanak, {to dokazuje interes i srpske strane da se uspostavi {to boqa saradwa. Broj prisutnih privrednika na sastanku najboqe dokazuje obostranu zainteresovanost rekao je generalni sekretar Komore italijansko-srpskih privrednika Pietro Vakijano.

On je istakao da Komora italijansko-srpskih privrednika, koja na neki na~in predstavqa ekonomski potencijal Italije, `eli da uspostavi ~vrstu saradwu sa op{tinom Vrbas, kako bi se {to

Predrag Miji}

~un @ive Pavlova i drugih javnih funkcionera iz Demokratske stranke, a precizira se da je @iva Pavlov podneo ostavku zbog svesti da demokrate nemaju pravo da se tako pona{aju, pogotovo kada obavqaju javne i strana~ke funkcije.

Op{tinski odbor DS ^oke je prihvatio sve ostavke Pavlova i razre{io ga svih funkcija u stranci, dok }e se ostavka na du`nosti zamenika predsednika SO ^oka, kao i odustajawe od odborni~kog mandata na}i u proceduri u SO ^oka. „Stav OO DS ^oka je da je @iva Pavlov takvim svojim pona{awem naneo {tetu ugledu Demokratske stranke i da zbog toga nije vi{e u mogu}nosti da obavqa javne, niti strana~ke funkcije u ime OO DS u ^oki. Odluka je doneta posle konsultacija sa vi{im organima i predstavqa ve}insko raspolo`ewe me|u ~lanovima Op{tinske organizaicje DS ^oka”, navodi se u saop{tewu.

Predsednik op{tine i Op{tinskog odbora DS-a dr Predrag Miji} konstatuje da je za sve situacija te{ka i neprijatna i da je wegov utisak da Pavlov nije izdr`ao pritisak koji nosi obavqawe javne funkcije, pogotovo {to je pritisak u malim sredinama mo`da izra`eniji.

- Wegov postupak je protivan svim principima za koje

se zala`e stranka i ovo je logi~an zavr{etak jednog nepromi{qenog poteza, kojim je onemogu}io sebe da se politikom u ime Demokratske stranke.

Nismo `eleli samo deklarativno da se izja{wavamo. Ne podr`avamo nikakav oblik fizi~kog obra~una ~lanova DS i Pavlov snosi posledice za ono {to je uradio u datom momentu. Pokazao je da trenutno nije na tom nivou da mo`e da se bavi javnim funkcijama.

Ono {to je do sada uradio nije bilo predmet na{e ras\uro Stanojevi} prave, nego iskqu~ivo wegov wegov ne `ele}i da Demokratsku fizi~ki napad na Stastranku i moje strana~ke konojevi}a. Najve}e polege izla`em nepotrebnim sledice ovog ~ina snonapadima zbog mog konflikta si}e Pavlov, ali i ja sa \urom Stanojevi}em, ali kao predsednik op{tiostajem ~lan DS-a - izjavio je ne i Op{tinskog odbo@iva Pavlov. - Na{ konra DS-a, jer nam ovakvi flikt }e po prijavi policije incidenti ne idu u koimati epilog pred Sudom za rist nego na {tetu prekr{aje, a ja sam podneo ka`e Miji}. privatnu krivi~nu tu`bu Zbog incidenta koji Osnovnom sudu Kikinda prose dogodio u centru tiv Stanojevi}a zbog omalova^oke 5.jula ove godine `avawa i izno{ewa neistina oko podneva, kao {to o meni u svojim tekstovima. smo ve} pisali, protiv Nije u pitawu sadr`aj bajke @ive Pavlova polici„@ivica i Gaqica”, zbog bajke ja je podnela zahtev za bih ga i ~astio pi}em, nego pokretawe prekr{ajnog posam tu`bu podneo zbog svih stupka, zbog reme}ewa javnog drugih neistina. reda i mira i nano{ewa lakih Napadnuti \uro Stanojetelesnih povreda piscu i novi} ka`e da je ostavka Pavinaru \uri Stanojevi}u vlova posle fizi~kog napada (1968) iz ^oke. U prijavi se na wega kao saradnika lokalPavlov tereti da je posle vernog glasila „pobeda razuma balnog sukoba Stanojevi}u nad silom”. On, me|utim, ukazuje na ~iwenicu da je posle osuda postupka funkcionera lokalne vlasti od strane novinarskih udru`ewa i {ire javnosti, bilo potrebno dve nedeqe da do|e do reakcije ~elnika ~okanske op{tine i ostavke koja se o~ekivala, ali smatra da je do{la kao direktiva i pod pritiskom javnosti.

- Gra|ani ~okanske op{tine su ve} uveliko potpisivali peticiju kojom se tra`ila ostavka Pavlova, a kao saradnik bloga „Jabervocki u zemqi ~uda” drago mi je da sam dao dopri@iva Pavlov nos {irneju svesti rukom i nogom zadao vi{e udakoja je rezultirala prirodraca i naneo mu lake telesne nim otporom i kona~no, pobepovrede. Stanojevi} je tada usdom razuma nad silom. Posle tvrdio da ga je op{tinski svega, naravno, i daqe smrdi funkcioner Pavlov napao ~iwenica da je za u~iweno razqu}en sadr`ajem bajke protiv funkcionera podneta „@ivica i Gaqica” i drugih samo prekr{ajna prijava - katekstova objavqenih na blogu. `e Stanojevi}.

- Ostavku sam podneo kao Tekst i foto: epilog svega {to se doga|alo, M. Mitrovi}

znisa, ve} i razvoja turizma, sporta, kulture. Privrednicima smo ostavili mogu}nost da razgovaraju direktno, a op{tina Vrbas je spremna da pru`i svu logisti~ku podr{ku wihovoj saradwi - rekao je Stijepovi}.

Spremnost da budu na usluzi privrednicima iskazali su i predstavnici Ju`noba~kog upravnog okruga.

- U na{em okrugu posluje 14.000 malih i sredwih preduze}a i va`no je povezati ih sa partnerima iz inostranstva. Bilo bi dobro iskoristiti iskustva italijanskih privrednika i stvoriti im uslove da investiraju u na{u zemqu - rekla je na~elnica Ju`noba~kog upravnog okruga Darija [ajin.

N. Perkovi}

VESTI Upumpavawe Tise u Pali} PALI]: Ovih dana je po~elo upumpavawe sve`e vode iz reke Tise u jezero Pali}. Direktor preduze}a „Park Pali}” Goran Gabri} ka`e da }e u naredna tri meseca da se upumpa 1,5 milion kubika sve`e vode u jezero.

- Na ovaj nain umnogome }e se poboqati kvalitet jezerske vode, a dnevno }e se upumpavati 20.000 kubnih metara vode u jezero, o ~emu je odluku donelo Gradsko – objawava Goran Gabri. Prema analizama Zavoda za javno zdravqe kvalitet vode reke Tise, kao i akumulacije Velebit je zadovoqavajui.

Nadle`ni su re{eni da se nikada vi{e ne desi ekolo{ka katastrofa kao pro{le godine i zbog toga su preduzete sve mere za pro~i{}avawe jezera.

A. A.

Kampawama ~iste jezero SUBOTICA: U okviru kampawe pod nazivom „O~istimo jezero Pali}”, od danas do nedeqe, bi}e odr`ane radionice o recikla`i, s ciqem da se poka`e {ta sve mo`e da se napravi od otpadnog materijala. U subotu u 12 ~asova je planirana javna prezentacija izve{taja instituta „Jaroslav ^erni”, koja ima za ciq da poka`e koja je najboqa metoda za sanaciju jezera Pali}. Na termalnom bazenu, od danas do nedeqe, qubiteqi elektronske muzike ima}e priliku da u`ivaju u autenti~nom ambijentu na Pali}u. Na festivalu }e nastupiti Dimitriy Pushkarev, Jarle Braathen, Soul Of Man, Egostereo i Marko Milosavqevi}. Pored kampawe „O~istimo jezero Pali}”, bi}e odr`ana i kampawa „Stop nasiqu”.

Suboti~anin Jugoslav Sivi} autor je skulpture u obliku ribe, duga~ke {est metara, koja se nalazi u ulici Zelengorska, na ulazu u naseqe Pali}. Pored we se nalazi bilbord sa informacijama o projektu i sloganom „Ubaci limenku, dovr{i skulpturu”.

Skulptura }e biti postavqena do 30. jula.

A. A.

Motociklima zabraniti prolaz BE^EJ: Aktivisti Be~ejskog udru`ewa mladih sakupili su preko 500 potpisa, u nameri da predaju peticiju kojom tra`e da se u Zelenoj ulici, od raskrsnice s Novosadskom do Zmaj Jovine ulice, zabrani saobra}aj motociklistima. Razlog {to su se odlu~ili na ovaj korak, rekli su u Be~ejskom udru`ewu mladih, jeste permanentno „divqawe” pojedinih motociklista i ugro`avawe bezbednosti gra|ana.

V. J.

CRNA HRONIKA

~etvrtak22.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

NESRE]A U FABRICI „FIJAT AUTOMOBILI SRBIJA“ U KRAGUJEVCU

Pri padu s krova stradao mladi} iz Vrbasa – Rade}i na sanaciji krova u fabrici „Fijat automobili Srbija“ (FAS), ju~e ujutro stradao je Boris ^avrak (24) iz Vrbasa kada je pao s krova s visine od oko 12 metara – izjavio je Tanjugu predsednik Upravnog odbora Grupe „Zastava vozila“ Aleksandar Qubi}.

Izraziv{i `aqewe zbog izgubqenog mladog `ivota, Qubi} je rekao da se nesre}a dogodila u 6.20 ~asova i da je, po wegovim informacijama, ^avrak imao za{titnu opremu i da }e istraga utvrditi za{to se i kako nesre}a dogodila.

– Na rekonstrukciji fabri~kih pogona nekada{we „Zastave“ u proteklih vi{e od godinu dana radi na desetine doma}ih firmi i nije bilo ovakve nesre}e – napomenuo je Qubi}.

Istra`ni sudija Vi{eg suda Suzana Grujovi} rekla je da se, po izjavama jo{ {estorice radnika koji su u tom trenutku radili na sanaciji krova, ^avrak okliznuo s lima na krovu i pao

na zemqu, da je nalo`ila obdukciju i da nema elemenata krivi~nog dela.

Lekari Slu`be hitne medicinske pomo}i su na licu mesta konstatovali smrt mladi}a.

– ^avrak je pao s krova fabri~kih pogona „Preseraj“ i „Mehani~ka obrada“ nekada{we fabrike „Zastava automobili“ i re~ je o pogonima gde se sada ne odvija proizvodwa – rekao je Tanjugu predsednik Samostalnog sindikata Zoran Mihajlovi}. ^avraka je firma „Trimo“, koja je podizvo|a~ radova za gra|evinsku firmu „Mejs“, izabranu za glavnog izvo|a~a radova na sanaciji pogona kragujeva~ke Fabrike automobila nakon {to su dr`ava Srbija i italijanski „Fijat“ potpisali strate{ki ugovor o zajedni~kom ulagawu u kragujeva~ku „Zastavu“, poslala na rad u Kragujevac.

U kragujeva~koj „Zastavi“ je u novembru pro{le godine izbio

NEBOJ[A POPOV O ISTRAZI PROTIV SEBE I LISTA „REPUBLIKA“

Poku{aj diskvalifikacije „Jugoremedije” Glavni i odgovorni urednik lista „Republika“ Neboj{a Popov izjavio je ju~e da je policijska istraga koja se vodi protiv tog lista i wega li~no poku{aj da se diskvalifikuje fabrika lekova „Jugoremedija“ iz Zrewanina, s kojom „Republika“ ima ugovor o ogla{avawu.

Popov je na konferenciji za novinare rekao da je 8. jula izvr{en „upad“ policije u redakciju lista „Republika“ u Beogradu gde su tra`ene informacije o saradwi tog lista i „Jugoremedije“.

mer radni~ke borbe protiv lo{e privatizacije i uzor mogu}eg puta tranzicije u Srbiji“, istakao je Popov.

Direktror „Jugoremedije“ Zdravko Deuri} rekao je da je policija za privredni kriminal posetila fabriku tokom juna, kada je odneto vi{e od 600 dokumenata o wenom poslovawu. „Ciq policijske akcije je bio da se izvr{i pritisak na ve}inske male akcionare, pre zakazane Skup{tine 6. jula, i omogu}i nova privatizacija po minimalnoj ceni“, kazao je De-

po`ar i do danas, bar zvani~no, nije poznato {ta je bio uzrok, ali kako je tada saop{teno, izgorelo je devet {koqki za automobile „punto“, uru{eno oko 200 kvadratnih metara krova i izgorela elektroinstalacija, {to je uticalo da neko vreme bude privremeno obustavqewa proizvodwa „punta“.

Inspektor rada u Kragujevcu Qubi{a Petkovi} nalo`io je ju~e zabranu daqih radova na sanaciji krova u pogonu „Mehani~ka obrada“ u fabrici „Fijat automobili Srbija“ gde je `ivot izgubio radnik Boris ^avrak iz Vrbasa.

– Usmeno sam nalo`io zabranu nastavka radova – rekao je Petkovi} Tanjugu, i dodao da se i sam popeo na krov i da tada nije video za{titnu u`ad i opasa~e.

Zbog toga je, kako je naveo, zatra`io dokumentaciju od firme „Zormont“, koja je izvo|a~ radova, o propisanim bebzednosnim uslovima rada.

Tuga u porodici ^avrak U porodici Dragana i Biqane ^avrak iz Vrbasa, ~iji je sin Boris (1986) poginuo ju~e na gradili{tu u kragujeva~koj „Zastavi“, vlada neverica zbog gubitka jedinca kome su dan pre tragedije bili u poseti u Kragujevcu.

Nesre}ni mladi} je pre petnaestak dana oti{ao u Kragujevac s jednim od svojih stri~eva i drugovima iz kom{iluka, koji su tako|e, preko jedne vrbaske firme, anga`ovani na radovima u „Zastavi“.

Po re~ima strica Mirka ^avraka, nastradali Boris nije imao ba{ nekog iskustva na ovakvim poslovima, ali je ipak odlu~io da ide u Kragujevac da radi.

– Bio je dobro dete, nije pu{io ni pio, studirao je, bavio se i sportom, a pre mesec dana bio je i u Nema~koj kod strica. Kada se vratio, brzo je oti{ao u Kragujevac da radi i ne mogu da verujem {ta mu se dogodilo – ka`e potreseni Mirko.

Za desetak dana, ta~nije 2. avgusta, nesre}ni Boris bi napunio 24 godine, a upravo zbog toga roditeqi su ga posetili dan pre tragedije.

– Hteli su da se vrati s wima u Vrbas, jer je ve} 15-20 dana radio, pa su mu govorili da napravi pauzu. Ali, on im je rekao da }e Boris ^avrak ostati jo{ koji dan i da }e se vratiti za Vrbas pred ro|endan. Nije mi jasno kakva je to sudbina i kako se to tako dogodilo, ~uli smo otprilike {ta se desilo i kako je poginuo – ka`e Mirko ^avrak.

Ina~e, porodica ^avrak je najbrojnija porodica u vrbaskoj op{tini: ~ine je desetoro bra}e i jedna sestra, a nastradali Boris je sin jedinac najstarijeg brata ove brojne porodice.

N. Perkovi}

BAHATI MOTORA[I MO]NIM MA[INAMA DIVQAJU GRADSKIM BULEVARIMA

Novi Sad u „top tri” najopasnija grada u Srbiji Nesre}ni dvanaestogodi{wi de~ak, koji je poginuo u utorak posle podne na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu, ako se u obzir uzme prva verzija o tome kako se ova saobra}ajna nezgoda dogodila, potvrdio je gotove sve ta~ke zvani~ne statistike o tome kako se gine na putevima u Srbiji! Smrtni ishodi naj~e{}e su posledica obarawa pe{aka, faktor koji naj~e{}e doprinosi smrti jeste brzina, a Novi Sad spada u “top tri” najopasnija grada u zemqi. Daqe, vi{e od 70 odsto poginulih nastrada u naseqenim mestima, u osam od deset slu~ajeva ukqu~en je i qudski faktor, jul jeste jedan od tri najrizi~nija meseca, a tragi~ne saobra}ajke de{avaju se izme|u 17 i 19 sati (maloletni D. D. `ivot izgubio 20. jula oko 18.20 kada je na wega naleteo voza~ “suzukija”).

Statisti~ki je vrlo te{ko iskazati koliki je u stvari udeo motociklista u ugro`avawu bezbednosti saobra}aja. Me|utim, jasno je da su saobra}ajne nezgode u kojima u~estvuju dvo-

{tava redom savetuju sve u~esnike u saobra}aju da se pridr`avaju propisa.

– To je grad i tu, jednostavno, mora da se po{tuje zakon. Ako pi{e da je dozvoqena brzina do 50 kilometara na sat, onda treba tako i voziti. Mi smo protiv svake vrste divqawa na putu – kazao je za “Dnevnik” po~asni

Prijava protiv motocikliste Zrewaninska fabrika lekova

„Posle tog doga|a je usledio poziv za informativni razgovor, na koji se nisam odazvao, kao i stalna policijska prismotra“, kazo je Popov.

Prema wegovim re~ima, list „Republika“ je od samog po~etka pratio {ta se doga|alo u privatizaviji „Jugoremedije“ u kojoj je, kako je naveo, jedan kontroverzni biznismen svojim bahatim pona{awem doveo preduze}e na rub propasti. „Radnici su uspeli da vrate preduze}e malim akcionarima, da povrate proizvo|u i na taj na~in postala pozitivan pri-

uri}. On je podsetio da je fabrika prvo privatizovana 2000. godine pod sumwivim okolnostima, da bi radnici 2007. uspeli da se u wu vrate i pokrenu proizvodwu sa ulo`enih 12 miliona evra. „Posle Skup{tine malih akcionara, koja je potvrdila da mali akcionari ostaju ve}inski vlasnici, kampawa kroz medije i druga sredstva informisawa dodatno je poja~ana kako bi se raznim intrigama diskfalikovalo sada{we rukovodstvo“, rekao je Deuri}.

(Tanjug)

OSUMWI^ENA DR@AVQANKA MA\ARSKE

Prevare prodajom masa`era Protiv dr`avqanke Republike Ma|arske Silvije L. (1970) policijski slu`benici u Kawi`i najavili su podno{ewe krivi~ne prijave zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inila vi{e prevara na {tetu lica iz kawi{ke op{tine. Policija je saop{tila da je Silvija L. na teritoriji kawi{ke op{tine prodavala masa`ere i dovela u zabludu o{te}ene da ih mogu koristiti za le~ewe raznih bolesti.

M. Mr.

Protiv Gorana V. (28) iz Novog Sada bi}e podneta prijava zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, saop{tila je novosadska policija. Osumwi~eni je te{ko povre|en i sme{ten je u Klini~kom centru Vojvodine, a wegov saputnik, mu{karac iz Koviqa star 32 godine, lak{e je povre|en. Tako|e, saop{teno je da je do nezgode do{lo kada je Goran V., voze}i motocikl, udario de~aka koji je prelazio kolovoz na obele`enom pe{a~kom prelazu.

Ina~e, saznali smo da je Goran V. operisan, da je i daqe u te{kom stawu i da je u {ok-sobi. to~ka{i “najpogodnije” kada su u pitawu te{ke povrede i tragi~ne smrti. Iako se u javnosti (pogre{no?) motociklisti naj~e{}e povezuju s bahatom vo`wom i “divqawem” na ulicama, ~lanovi motora{kih dru-

predsednik Moto-kluba “In|ija” @eqko Pe{ut. – Nismo pristalice nebezbedne vo`we i savetujemo svim na{im ~lanovima da se pridr`avaju zakona. Pogotovu kada su u pitawu naseqena mesta. Ne radi se samo o motoci-

klistima. Naje`im se kada vidim ~ak i autobuse i policiju kako prolaze kroz crveno. Ko `eli da vozi br`e, ima autoput.

S druge strane, mislim da veliki gradovi, kao {to su Novi Sad i Beograd, mogu obezbediti poseban prostor koji bi bio odvojen za motora{e. Za{to se, recimo, “Mi{eluk” ne bi prepustio motociklistima nedeqom od 14 do 17 sati? Ja li~no vozim “~opera”, ali da postoji takav prostor, uzeo bih “trkalicu”, oti{ao tamo, malo “udario adrenalin” i posle se normalno i bezbedno vratio ku}i.

S druge strane, novi Zakon o bezbednosti saobra}aja na putevima, izme|u ostalog, poo{trio je kriterijume o tome ko mo`e voziti kakav motocikl. Tako se sa 16 godina mo`e dobiti dozvola za kategoriju A-1, {to podrazumeva upravqawe motociklima do 125 kubika i 11 kilovata (odnos nije ve}i od 0,1), a za kategoriju A-2 (motocikli do 35 kilovata i odnos 0,2) potrebno je napuniti 18 godina. Za “pravu” A kategoriju, {to podrazumeva vo`wu svih motocikala i te{kih tricikala od preko 15 kilovata,

POLICIJA PRESRELA RIBOKRADICE KOD NOVOG KNE@EVCA

Iz ribwaka ukradeno 100 kila ribe

Policijska patrola prilikom redovne kontrole prekju~e je u putni~kom motornom vozilu kikindskih registarskih oznaka prona{la oko 100 kilograma razne ribe, koja je mre`om ukradena u ribwaku kod Novog Kne`evca.

Protiv Save K. (1966) i Bo{ka K. (1961) iz Srpskog Krstura i Dragana P. (1964) iz \ale

policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave, zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inili krivi~no dleo kra|e na {tetu AD „Ribar“ u Novom Kne`evcu. Protiv Save K. bi}e podneta i krivi~na prijava zbog ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti.

M. Mr.

predvi}ena granica jeste 24 godine starosti, ili dvogodi{we iskustvo s A2 dozvolom.

U samom Novom Sadu sprovedeno je nekoliko akcija s ciqem pove}awa bezbednosti i “pripitomqavawa” motociklista koji su se otrgli kontroli. Me|utim, na ulicama glavnog grada Vojvodine i daqe se doga|aju tragi~ne nezgode. Nepune dve nedeqe pre nego {to je stradao ovaj dvanaestogodi{wak, ministar policije Ivica Da~i} i gradona~elnik Igor Pavli~i} novosadskoj policiji uru~ili su dva automobila “{koda jeti” i {est “pja|o” skutera.

Svesni problema koje prouzrokuju wihove “nesavesne kolege”, oktobra pro{le godine, ~lanovi moto-kluba poklonili su saobra}ajcima motocikl. Pro{log leta ostvarena je i najve}a donacija, kada je policija od grada dobila 20 skutera od 250 do 300 kubika, dva “be-em-ve” motocikla i savremenu ra~unarsku opremu. Ipak, to nije dalo o~ekivane rezultate. Podru~je Policijske uprave u Novom Sadu i daqe predstavqa najugro`enije podru~je u zemqi, uz oblast koje pokrivaju policije iz Beograda i Sremske Mitrovice.

Po podacima novosadske policije, samo pro{le nedeqe dogodilo se 130 saobra}ajnih nezgoda u kojima je jedna osoba izgubila `ivot a 44 su povre|ene.

Istovremeno, u zemqi se svakoga dana dogodi oko 185 saobra}ajnih nezgoda, u kojima prose~no poginu tri osobe, a te`e ili lak{e povrede zadobije wih 60.

Krivi~ni zakonik Srbije za u~esnike u saobra}aju koji se ne pridr`avaju saobra}ajnih propisa i izazovu nezgodu u kojoj `ivot izgubi jedna ili vi{e osoba predvi|a kaznu od dve do 12 godina zatvora.

D. Apro

U KAWI@I OSUMWI^EN PALI]ANIN

Krao iz ku}a i stanova

Kawi{ka policija rasvetlila je vi{e kra|a i podnela krivi~nu prijavu protiv Ako{a K. (1985) iz Pali}a, za kojeg se osnovano sumwa da je po~inio seriju kra|a u naseqima kawi{ke op{tine.

Prema prijavi policije, osumwi~eni je od maja do jula ove godine, koriste}i odsustvo stanara, u{uwavao se u ku}e i stanove iz kojih je odnosio novac i nakit.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak22.jul2010.

13

ISTRAGA O ZLOUPOTREBI SLU@BENOG POLO@AJA U NOVOSADSKOM JKP „STAN”

Dvojici okrivqenih oduzeti paso{i

Okrivqenima za zloupotrebu slu`benog polo`aja u JKP "Stan" u Novom Sadu Maksimu V. (1949) i Milenku M. (1958) zabraweno je napu{tawe mesta boravi{ta i odzeti su im paso{i nakon preksino}weg saslu{awa kod istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Nenada Simovi}a. Istraga se nastavqa, a o prikupqenoj dokumentaciji nalaze i mi{qewa da}e sudski ve{taci. Kako je "Dnevnik" pisao, sumwa se da je izme|u juna 2007. i polovi-

ne 2008. godine Maksim V. kao generalni direktor "Stana" nalo`io finansijskom direktoru ovog preduze}a Goranu Z. (1969) da uplati oko 20 miliona dinara na ra~un Milenkove firme, a na {tetu "Stana". Me|utim, po krivi~noj prijavi, za deo navedene sume uop{te ne postoji poslovna dokumentacija, a drugi deo je upla}en Milenkovoj firmi za navodni promet roba i usluga koji izme|u ova dva pravna lica, navodno, u stvarnosti nije ni

postojao. Milenko M. se tereti da je mimo zakonske procedure ve}i deo te sume potro{io na sopstvene potrebe, a ne na poslovawe svog preduze}a.

Tako|e, sumwa se da je izbegavawem poreskih obaveza u ovoj transakciji buxet Republike o{te}en za vi{e od pet miliona dinara.Posle saslu{awa, preksino} su sva trojica okrivqenih pu{teni da se brane sa slobode.

M. V.

@ALBENO VE]E HA[KOG TRIBUNALA PONI[TILO OSLOBA\AJU]U PRESUDU BIV[EM KOMANDANTU OVK

Delimi~no ponavqawe su|ewa Haradinaju U NOVOSADSKOM ZATVORU

Okon~an protest pritvorenika – Protest pritvorenika u novosadskom Okru`nom zatvoru na Klisi je zavr{en i svi su primili hranu koja se sprema u zatvorskoj kuhiwi – izjavila je ju~e za "Dnevnik" saradnica za medije Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija u Ministarstvu pravde Zorana Vu~i}evi}. Po wenim re~ima, oni su na taj na~in prekinuli izra`avawe nezadovoqstva radom sudova, o ~emu je u pisanoj formi obave{ten i upravnik te ustanove.

– Pro{lo je bez incidenata, bilo je sve vreme mirno, ~ak mirnije nego ina~e – ka`e za na{ list Zorana Vu~i}evi}. – Za vreme protesta bezbednosna situacija nijednog trenutka nije bila ugro`ena.

Ona je dodala da su ju~e aktivnosti pritvorenika u potpunosti normalizovane. Na{ sagovornica je rekla da su s pritvorenicima ju~e razgovarali predstavnici Vi{eg suda u Novom Sadu.

– Situcija je normalna, sad je sve u redu. Aktivnosti se obavqa-

ju bez ekscesa – prokomentarisao je upravnik Okru`nog zatvora dr Aco Bobi}, koji je nakratko, zbog ovih doga|aja, prekinuo godi{wi odmor, saznajmo nezvani~no.

Po svoj prilici, ne{to je dogovoreno s predstavnicima Vi{eg suda, a mo`e se pretpostaviti da se radi o obe}awu da }e predmeti koji to mogu, biti re{avani br`e.

Najavqeno saop{tewe Vi{eg suda o ovome ju~e nismo dobili, niti je bilom obja{wewa tim povodom na sajtu te institucije.

Ina~e, pritvorenici u novosadskom zatvoru prvi put su protestovali 22. maja ove godine, kada su istakli da nisu zadovoqni dugim sudskim postupcima koji se protiv wih vode, ali i prebukirano{}u u toj ustanovi. Novosadski zatvor spada me|u novije u dr`avi – gra|en je osamdesetih godina pro{log veka, projektovan je za 250 do 300 stanara, a u wemu boravi i do 700, od toga je polovina u statusu pritvorenika.

M. Vuja~i}

POSLE ^ETIRI GODINE, U BUDVI DOLIJAO BIV[I FINANSIJSKI DIREKTOR „PUTEVA SRBIJE”

Uhap{en Milo{ Nedeqkovi}

Biv{i finansijski direktor JP „Putevi Srbije" Milo{ Nedeqkovi} uhap{en je u utorak uve~e u Budvi na osnovu poternice Srbije, koja je za wim raspisana zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aja tokom obavqawa direktorske funkcije.

Milo{ Nedeqkovi}

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je ju~e izjavio da je Nedeqkovi} uhap{en na osnovu informacije srpske policije o lokaciji gde je. Da~i} je precizirao da je poternicu za Nedeqkovi}em raspisao nacionalni biro Interpola po nalogu Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu i najavio postupak wegove ekstradicije.

O Milo{u Nedeqkovi}u nije bilo nikakvih informacija od

druge polovine maja 2006. godine, kad je misteriozno nestao, neposredno pre policijske akcije u kojoj je uhap{eno vi{e od pedeset osoba, uglavnom inkasanata JP “Putevi Srbije, osumwi~enih da su malverzacijama u naplati putarina od jula 2004. do maja 2006. godine o{tetili to javno preduze}e za oko 6,5 miliona evra.

Milo{ Nedeqkovi} tada nije pomiwan u informacijama koje su istra`ni organi zvani~no saop{tili javnosti u vezi s tom aferom, a nije se na{ao ni me|u okrivqenima u procesu koji je vo|en pred Specijalnim sudom u Beogradu. Postupkom je bio obuhva}en wegov brat Zoran Nedeqkovi}, koji je tokom istrage izvr{io samoubistvo u }eliji pritvorske jedinice beogradskog Centralnog zatvora.

Specijalni sud u Beogradu, pred kojim je sredinom 2006. godine pokrenut postupak protiv 50 inkasanata “Puteva Srbije” optu`enih za malverzacije u naplati putarina na naplatnim rampama autoputa Beograd–Ni{, izrekao je 11. novembra pro{le godine presudu kojom je grupu od 41 optu`enog osudio na ukupno 131 godinu i deset meseci zatvora i obavezao ih na to da solidarno isplate od{tetu tom javnom preduze}u od 85 miliona dinara.

J. J.

@albeno ve}e Ha{kog tribunala poni{tilo je ju~e osloba|aju}u presudu biv{em komandantu Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) Ramu{u Haradinaju, uz obrazlo`ewe da je prvobitni proces obele`ilo zastra{ivawe svedoka. @albeno ve}e istaklo je da je pretresno ve}e propustilo da preduzme korake da bi se su-

ra. @albeno ve}e nalo`ilo je pritvor svoj trojici do daqweg. Izricawu presude prisustvovali su Haradinaj i Brahimaj, dok je Baqaj sada u pritvoru na Kosovu i uskoro bi trebalo da bude preba~en u pritvorsku jedinicu Ha{kog suda.

Prvostepene presude svoj trojici izre~ene su po~etkom aprila 2008. godine, a optu`nicom su obuhva}eni zlo~ini po~iweni od 1. marta do 30. septembra 1998. na podru~ju Duka|in (Metohija), na zapadnom Kosovu. Tokom tog perioda, Haradinaj je bio komandant OVK za podru~je Duka|in, Balaj je bio komandant jedinice "Crni orlovi" u sastavu OVK, a Brahimaj pripadnik OVK stacioniran u {tabu u Jablanici, op{tina \akovica.

Brahimaj je progla{en krivim zbog toga {to je li~no Ramu{ Haradinaj ju~e u sudnici Tribunala u~estvovao u okrutzbilo zastra{ivawe svedoka, nom postupawu i mu~ewu zaro{to je obele`ilo su|ewe od bqenika u logoru OVK u selu po~etka do kraja, i propustilo Jablanica. da shvati te`inu koju zastraTu`ila{tvo je ulo`ilo {ivawe svedoka predstavqa za `albu na presudu pretresnog integritet su|ewa. "Ova greve}a 17. jula 2008. godine. Bra{ka naru{ila je pravi~nost himajeva odbrana je `albeni

Tribunal: Uhap{en u utorak na Kosovu Biv{i zapovednik OVK Ramu{ Haradinaj uhap{en je u utorak na Kosovu, po zape~a}enom nalogu Ha{kog tribunala, i preba~en u Hag, gde mu je apelaciono ve}e suda ju~e poni{tilo osloba|aju}u presudu i nalo`ilo delimi~no ponavqawe su|ewa. To je potvrdila predstavnica Tribunala Nerma Jela~i}, po{to je, saop{tavaju}i odluku o novom su|ewu, predsedavaju}i sudija Patrik Robinson skinuo oznaku poverqivosti s "naloga za hap{ewe Haradinaja, izdatog 19. jula". postupka i dovela do neostvarewa pravde", navelo je `albeno ve}e.

Su|ewe }e, po nekoliko ta~aka optu`nice, biti ponovqeno i biv{im pripadnicima OVK-a Idrizu Baqaju, koji je oslobo|en krivice u prvostepenom postupku, kao i Qahu Brahimaju, kome je @albeno ve}e ju~e potvrdilo prvostepenu presudu od {est godina zatvo-

podnesak dostavila 19. jula 2008.

Haradinaj i Balaj su pu{teni na slobodu nakon izricawa presude. Brahimaju je odobreno privremeno pu{tawe na slobodu do `albenog pretresa 25. maja 2009. godine. Wemu je 2. jula 2010. nalo`eno da se vrati u pritvorsku jedinicu zbog izricawa presude po `albi.

E. D.

REAGOVAWA

Tadi}: Dobra vest Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e da je dobra vest {to je Ha{ki tribunal doneo odluku da obnovi proces nekada{wem komandantu Oslobodila~ke vojske Kosova Ramu{u Haradinaju.

Tadi} je novinarima rekao da se ne me{a u rad suda, ali da je dobro da se proces obnovi, jer je bilo informacija da je tokom su|ewa Haradinaju bilo pretwi, pa ~ak i ubistava potencijalnih svedoka.

(FoNet)

Premijer Cvetkovi} zadovoqan Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izrazio je ju~e zadovoqstvo zbog odluke Ha{kog suda da poni{ti osloba|aju}u presudu biv{em komandantu OVK Ramu{u Haradinaju, i dodao da pretpostavqa da su prona|eni dodatni dokazi protiv Haradinaja.

Cvetkovi}, koji boravi u jednodnevnoj zvani~noj poseti BiH, rekao je novinarima, posle razgovora s predsedavaju}im Saveta ministara Nikolom [piri}em, da mu je drago {to se Ha{ki tribunal pona{a u skladu sa ~iwenicama.

– Razumeo sam da je osloba|awe Haradinaja vezano za to {to nije bilo dokaza za wegovu krivicu i da nije bio progla{en nevinim. Pretpostavqam da su dodatni dokazi prona|eni – rekao je Cvetkovi}.

On je ipak, naglasio da ne `eli daqe komentari{e odluke ovog suda, kao ni bilo kojeg drugog, i podsetio na to da je u Srbiji sudska vlast odvojena od izvr{ne.

– Izbegavam i da pro|em pored nekog suda da ne ka`u da vr{im pritisak – dodao je Cvetkovi}.

Vekari}: Pobeda tu`ioca Bramerca – Odluka Ha{kog tribunala je velika pobeda Tu`ila{tva tog suda u borbi za prava `rtava – ocenio je ju~e zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Srbije Bruno Vekari} odluku o delimi~nom ponavqawu su|ewa Ramu{u Haradinaju. – Odluka Ve}a suda u Hagu velika je pobeda glavnog tu`ioca Ser`a Bramerca i wegovog tima u borbi za prava `rtava.

On nije `eleo daqe da komentari{e odluku Ha{kog trubunala da se Haradinaju sudi ponovo po {est ta~aka optu`nice po{to, kako je kazao, ne `eli svojim izjavama da vr{i prtisak na sud u Hagu.

– Mislim da je najva`nije da se to re{ava u okviru ha{kih institucija i o~ekujemo, naravno, da }e pravda za `rtve biti u potpnosti zadovoqerna – dodao je Vekari}.

Odgovaraju}i na pitawe da li }e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije biti ukqu~eno u novi proces Haradinaju, Vekari} je kazao da je to tu`ila{tvo u svakom trenutku spremno da podr`i predmet.

– Na{a saradwa s Tu`la{tvom Ha{kog tribunala je odli~na i u svakom trenutku smo spremni da podr`imo predmet na na~in predvo|en statutom Tribunala. To je na{a obaveza i na osnovu Zakona o saradwi s Tribuinalom – rekao je Vekari}.

U DUNAVU KOD APATINA

Utopio se tinejyer Manuel Mi{kovi} (16) iz Apatina utopio se prekju~e popodne, oko 15.30 ~asova, u Dunavcu kod restorana „Plava ru`a“.

Nesre}ni de~ak je svega nekoliko minuta ranije stigao na kupawe s drugarima iz romskog naseqa, gde je `iveo, i prvi ulazak u vodu za wega je bio koban. Naime, s jednim od wih krenuo je s poluostrva, gde su ostavili bicikle, u nameri da prepliva na drugu stranu zaliva, udaqenu ne{to mawe od 100

metara. Po{to je bio slabiji pliva~, negde na pola puta po`alio se drugu da ne}e izdr`ati, te da skrenu ka bli`oj strani obale i ubrzo je po~eo da tone.

Svi poku{aji nekoliko mladih Apatinaca da ga spasu, na`alost, nisu uspeli. Jedan od wih ga je, nekoliko minuta kasnije, bez znakova `ivota izvukao na obalu. Lekari apatinske Hitne pomo}i poku{ali su i reanimaciju, ali tako|e bez uspeha.

Nakon obavqenog uvi|aja, wegovo telo je poslato u Novi Sad na obdukciju, koja }e utvrditi razloge utapawa.

Nesre}ni de~ak `iveo je u apatinskom romskom nasequ s bakom i ujakom. Roditeqi su mu se razveli dok je bio dete. Bio je u~enik Tehni~ke {kole u Apatinu i, po kazivawu drugara i kom{ija, bio je vrlo vredno i dobro dete.

J. P.

DRU[TVO

~etvrtak22.jul2010.

USTAVNI SUD SRBIJE DANAS RASPRAVQA O IZMENAMA ZAKONA O INFORMISAWU

„Disciplinovawe” novinara Ustavni sud Srbije izjasni}e se o dve inicijative gra|ana i predlogu ombudsmana Sa{e Jankovi}a za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisawu kojima su osporene gotovo sve odredbe tog pro{le godine usvojenog akta.

Naime, izmenama i dopunama Zakona o javnom informisawu, koje su stupile na snagu 8. septembra pro{le godine, znatno je poo{trena kaznena politika za kr{ewe profesionalnih normi i uvedeno nekoliko privrednih prestupa koji mogu dovesti do ga{ewa

va~ javnog glasila ne mo`e preneti niti na drugi na~in raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavawe javnog glasila, ~ime se, po ombudsmanovom mi{qewu, kr{e sloboda privre|ivawa i imovinska prava.

U inicijativi je navedeno i da izmewenim zakonom nije dozvoqeno osnivawe javnog glasila pod istim ili sli~nim imenom koje mo`e izazvati zabunu u pogledu identiteta javnog glasila, ~ime se prekomerno i neosnovano ograni~ava sloboda izdavawa javnog glasila jer se identitet novi-

Od Ustavnog suda Srbije tra`i se ocena odredaba koje propisuju da samo doma}e pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo medija. Inicijative za ocenu ustvnosti Ustavnom sudu usledile su odmah nakon stupawa na snagu izmewenog zakona, dok je za{titnik gra|ana Jankovi} zahtev podneo 23. septembra 2009. godine. U inicijativama gra|ana, ali i predlogu za{titnika gra|ana, osporene su odredbe koje se odnose na ostvarivawe slobode medija i prava na svojinu, zabranu delatnosti, kao i na prenos i raspolagawa prava na javno glasilo, vo|ewe i upis u registar javnih glasila i nov~ane kazne.

Od Ustavnog suda Srbije tra`i se ocena odredaba koje propisuju da samo doma}e pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo, ~ime je, po Jankovi}evom mi{qewu, to pravo uskra}eno doma}im fizi~kim i stranim fizi~kim i pravnim licima protivno odredbama Ustava koji svakom garantuje pravo da osnuje javno glasilo. Tako|e, izmenama i dopunama je odre|eno da osni-

na vezuje iskqu~ivo za ime.

Sporno je, po oceni predlaga~a, i to {to zakon predvi|a i da se u slu~aju povrede zabrane ponovnog izdavawa istoimenog javnog glasila pokre}e postupak za privredni prestup i privremeno obustavqa izdavawe glasila do pravosna`nosti postupka. Jankovi}, pak, smatra da to nije ustavni osnov za zabranu javnog glasila.

Za ombudsmana je sporna i visina propisanih kazni te smatra da je wima povre|eno ustavno na~elo jednakosti pred zakonom, a pojedine kazne odre|ene su u fiksnom, za sve slu~ajeve istom iznosu, bez obzira na te`inu prestupa i okolnosti.

Ina~e, Ustavni sud Srbije je nakon prispe}a Jankovi}evog predloga zatra`io tuma~ewe Skup{tine Srbije, koja je ostala pri stavu da je po{tovan Ustav. Izvestilac o dana{woj inicijativi bi}e sudija Vesna Ili}-Preli}.

Q. Male{evi}

c m y

14

DNEVNIK

ONKOLO[KI BOLESNICI ZRA^E SE U PET CENTARA U SRBIJI

Nedostaju i oprema i kadrovi Na oko 7,5 miliona stanovnika i oko 32.000 novoobolelih od karcinoma, koliko se u na{oj zemqi godi{we registruje, u Srbiji postoji pet centara u kojima se radioterapijom le~e onkolo{ki pacijenti. Zajedni~ki i najve}i problem tih centara je mali broj kadrova i nedovoqan broj aparata za zra~ewe.

Ovo je podatak koji su predstavnici centara u kojima se zra~ewem le~e onkolo{ki pacijenti izneli na ju~era{woj konferenciji za {tampu, u organizaciji Ministarstva zdravqa, a na kojoj su novinari informisani o radioterapijskoj slu`bi u Srbiji. Iako su novinari o~ekivali da }e tema razgovora biti doga|awa i afere u pojedinim tog centra dr Neboj{a Nikoli}, onkolo{kim ku}ama, najve}i deo svake godine se bele`i naprevremena posve}en je predstavqadak, ali i daqe je broj aparata za wu rada tih ustanova. Kako je rezra~ewe mali: u pogonu su samo kao upravnik radiologije Klidva, radi se u tri smene, a de{ani~kog centra „Ni{„ dr Sa{a vaju se i zastoji jer su aparati Qubenkovi}, radilo se u ti{idotrajali i preoptere}eni. ni jer vremena za predstavqawe Institut za onkologiju Voji hvale nije bilo, pa su na „povrvodine u Sremskoj Kamenici je{inu iza{le poluinformacije dini je centar u Pokrajini u koi neistine“. Po wegovim re~ijem se pacijenti le~e radioterama, u Srbiji ima 1.200 radiologa pijom. Po broju stanovnika Voja samo pedesetak radioterapeuvodine standardi propisuju da ta, pa ne ~udi {to oni rade i po bi ustanova trebalo da ima osam deset sati dnevovakvih aparano iako u zoni ta, a ima ih samo Uvla~ewe Agencije za zra~ewa ne bi tri, odnosno smeli da provodva, jer je jedan atomsku energiju de du`e od {est linearni akceu afera{ka pisawa sati na dan. lerator dotrane vodi ni~em dobrom, Najmla|i radijao. Ova Klinimo`e samo prekinuti ka ima samo seoterapeut u saradwu s nama ovom centru dam onkologaima 45 godina. radiologa.

Ni Centar za – Pro{le goradioterapiju u Kragujevcu ne dine zra~ewem smo le~ili 2.700 mo`e se pohvaliti da ima dobolesnika u redovnom radnom voqno kadrova i aparata za zravremenu, 1.000 ih je le~eno kom~ewe. Kako je rekao upravnik formalnom radioterapijom –

istakao je upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju Instituta za onkologiju Vojvodine prof.

doprinelo i to {to smo pro{le godine pacijente iz Republike Srpske le~ili u okviru poslepodnevnog rada, posle 18 ~asova.

U ovoj godini nismo imali nijednog pacijenta iz Republike Srpske.

Jedno od neizbe`nih pitawa novinara odnosilo se na izve{taj Me|unarodne agencije za atomsku energiju, u kojem su, kako pojedini mediji tvrde, iznete kritike na sprovo|ewe terapije zra~ewem u Institutu za onkologiju Vojvodine.

– Pogre{no je u pojedinim medijima predstavqeno da predstavnici Agencije dolaze da kontroli{u sprovo|ewe te vrste terapije, to nije ta~no – rekla je {efica Odseka za radiolo{ku fiziku u Institutu za onkologiju Vojvodine Borislava Petrovi}. – Periodi~no eksperti

Satelitski centri – Na pola puta smo do dostizawa standarda u radioterapiji – rekla je pomo}nica ministra zdravqa dr Ivana Mi{i}. – Ministarstvo zdravqa }e nastaviti da ula`e u boqe uslove za radioterapiju, a da bismo omogu}ili pacijentima da br`e i jednostavnije do|u na terapiju zra~ewem, planira se otvarawe novih centara, kao i „satelitskih“ centara u kojima bi se bolesnici zra~ili, a plan zra~ewa bi se pravio u onkolo{kim centrima. Edukaciji kadrova tako|e }e se dati poseban zna~aj. dr Marko Erak. – Terapiju zra~ewem izvodimo po svim savremenim protokolima, a na ambulantnu terapiju zra~ewem trenutno ~eka 90 pacijenata, a isto toliko ~eka na hospitalizaciju za tu terapiju. I pored malog broja kadrova, radimo u dve smene i na tri aparata dnevno zra~imo od 200 do 250 bolesnika.

Odgovorno tvrdim da nikada nismo imali kra}u listu ~ekawa na terapiju zra~ewem, a tome je

Agencije dolaze na na{ poziv bi pomogli ja~awe komformalne terapije jer nam je `eqa da podignemo kvalitet le~ewa na{ih pacijenata. Uvla~ewe Agencije u afera{ka pisawa ne vodi ni~em dobrom, mo`e samo prekinuti saradwu s nama. Treba re}i da smo uz pomo} Me|unarodne atomske agencije nabavili vredne aparate, na primer, sistem za planirawe radiolo{ke terapije.

J. Barbuzan

ZNA^AJNA DONACIJA „BAWI KAWI@I”

Invalidska kolica za neravne terene Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Bawa Kawi`a“ uru~ena je donacija od 25 novih specijalizovanih invalidskih kolica za neravne terene iz projekta „World made“. Donaciju „Bawi Kawi`a“ je uru~io predsednik nevladine organizacije „Pravo na rad“ iz Novog Sada prof. dr Slobodan Grebeldinger s Klinike za de~ju hirurgiju Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine sa saradnicima. Direktor „Bawe Kawi`a“ primarijus dr Ferenc Ago{ton zahvalio je u ime kawi{ke ustanove na vrednoj donaciji, koja }e olak{ati boravak pacijentima koji ovde dolaze na le~ewe i oporavak.

Novosadska NVO „Pravo na rad“ je ostvarila zna~ajnu donaciju u~e{}em u velikom svetskom projektu za aktivno kretawe osoba s invaliditetom „Vorld mejd“, koju je obezbedila ameri~ka humanitarna organi-

zacija „LDS ^eritis“. Ta organizacija prikupqa humanitarne priloge od gra|ana i lane su za razne projekte u humanitarne svrhe {irom sveta donirali 1,3 milijardu dolara.

Grebeldinger obja{wava da su tim projektom obuhva}ene dode-

nost za aktivnost osoba s invaliditetom i wihovu resocijalizaciju, a da je vrednost 350 kolica, koliko je dobijeno u ovom kontingentu, 76.000 dolara. Tome treba dodati jo{ petinu ovog iznosa za edukaciju tima NVO „Pravo na rad“ koji su sertifi-

Pomo} i za druge Iz ovog kontingenta invalidska kolica su dobili Klini~ki centar Vojvodine, Institut za onkologiju i Institut za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici, a dobi}e ih i Centar za oobolele u ^urugu, Dom za decu ometenu u razvoju u Veterniku, svih 18 udru`ewa osoba s invaliditetom u Vojvodini, a bi}e obuhva}ena i udru`ewa osoba s invaliditetom iz cele Srbije, Udru`ewe za de~ju i cerebralnu paralizu iz Beograda i Centar za rehabilitaciju Zlatar. le invalidskih kolica za neravne terene na tri i ~etiri to~ka, koja omogu}avaju korisnicima prelazak preko ivi~waka, kretawe po brdsko-planinskim terenima i pru`aju veliku mogu}-

kovani za propisivawe i sklapawe ovih kolica. Novac za pokrivawe tro{kova edukacije obezebedili su pokrajinski sekretarijati za socijalnu politiku i demografiju i za zdravstvo,

lovini avgusta, kada i misija MMF-a bude u Beogradu, ponovo razgovarati s predstavnicima sindikata.

nih jezika u tim op{tinama, prenosi crnogorski portal „Analitika“ vest agencije „Mina“.

Stevovi} je u pismu crnogorskom ministru prosvete i nauke Slavoqubu Stijepovi}u istakao da je pitawe jezika jednako pitawu identiteta. Po Stevovi}evim re~ima, krucijalna podr{ka ovoj inicijativi je ~iwenica da je crnogorski jezik u mati~noj dr`avi kona~no poneo svoje nacionalno ime i zauzeo pripadaju}e mesto u crnogorskoj prosveti.

Gradski sekretarijat za de~ju i socijalnu politiku Novog Sada, a pomogao je i „Novosadski sajam“, gde je sprovo|ena obuka.

– Na{a organizacija je u velikoj konkurenciji pro{la na konkursu i ostvarili smo pravo na to da u narednih pet godina svake godine pokrijemo potrebe osoba s invaliditetom i svih ustanova koje se bave osobama s invaliditetom. U okviru tog projekta je obuhva}ena i Specijalna bolnica „Bawa Kawi`a“ kojoj je pripalo 20 kolica na tri to~ka i pet onih na ~etiri.

Kolica zahtevaju sklapawe za svaku osobu pojedina~no, me|utim, kada se radi o ustanovama, sklapa se ve}i broj kolica razne veli~ine, da osobe koje tu dolaze uvek mogu imati na raspolagawe odgovaraju}a kolica, {to je bitno i zbog bezbednosti osoba koja upravqaju kolicima – obja{wava Grebeldinger.

M. Mitrovi}

VESTI [kolska godina po~iwe na vreme – Mislim da }e ova {kolska godina, kao i protekle dve, po~eti na vreme i bez {trajkova zaposlenih u prosveti – izjavio je ministar prosvete @arko Obradovi}.

On je na konferenciji za novinare povodom dve godine rada svog ministarstva rekao da je, zajedno s ministarkom finansija Dianom Dragutinovi}, razgovarao s predstavnicima sindikata o jednokratnoj pomo}i od 5.000 dinara.

Sindikati su smatrali da bi taj novac trebalo da bude deo li~nog dohotka, naglasio je Obradovi}, i dodao da im je tada obja{weno da bi se u tom slu~aju pove}ala masa zarada, {to je u suprotnosti s dogovorom s Me|unarodnim monetarnim fondom. Obradovi} je najavio da }e se u drugoj po-

Crnogorski jezik u Srbiji Udru`ewe Crnogoraca Srbije „Krsta{” pozvalo je crnogorsko ministarstvo prosvete i nauke da pomogne realizaciju zahteva za uvo|ewe crnogorskog jezika u slu`benu upotrebu u Srbiji, odnosno u vojvo|anskim op{tinama gde za to postoje uslovi. Predsednik udru`ewa Nenad Stevovi} je rekao da u vojvo|anskim op{tinama – Vrbas, Kula i Mali I|o{ – po popisu iz 2002. crnogorska zajednica ~ini vi{e od 15 odsto stanovni{tva. To po va`e}im zakonskim regulama omogu}ava da crnogorski jezik bude jedan od slu`be-

Isplata nov~ane naknade Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe saop{tila je ju~e da je ispla}ena jedna i po redovna nov~ana naknada za slu~aj nezaposlenosti, i to polovina za april 2010. i cela za maj. Kori-

snici naknadu mogu podi}i na {alterima svih po{ta u Srbiji, navedeno je u saop{tewu. Tako|e je ispla}ena privremena naknada licima raseqenim s Kosova i Metohije za mart 2010..

Pomo} za invalide Ministar rada Rasim Qaji} je u Ni{u s predstavnicima 19 socijalno-humanitarnih organizacija potpisao ugovore o unapre|ewu polo`aja invalidnih osoba. Ove humanitarne organizacije su s juga Srbije, a potpisani ugovori su vredni ukupno 14,4 miliona dinara. Me|u potpisnicima ugovora su i dva udru`ewa ni{kih invalida – Gradska organizacija gluvih i Udru`ewe obolelih od multiple skleroze.

KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak22.jul2010.

POVODOM 25 GODINA OD SMRTI POZNATOG GLUMCA

S PALI]KOG FILMSKOG FESTIVALA

Spomen-plo~a u ~ast Zorana Radmilovi}a

O ~asti, qubavi i samouni{tewu

Spomen-plo~a u ~ast Zoranu Radmilovi}u postavqena je ju~e povodom obele`avawa 25 godina od smrti tog glumca, na zgradi u kojoj je Radmilovi} `iveo sa porodicom, u Mile{evskoj ulici 38 u Beogradu. Spomen plo~u, ~ije su postavqawe organizovali op{tina Vra~ar i pozori-

Glumac Milan - Caci Mihajlovi} istakao je da je sa prostora na kome su se prijateqi, kolege i po{tovaoci Zorana Radmilovi}a okupili, taj glumac ~esto kretao na razne pozori{ne scene u Beogradu i Srbiji.

Glumac Petar Kraq je rekao da se Zoran Radmilovi} vratio u

Petar Kraq na otkrivawu spomen-plo~e Radmilovi}u

{te Ateqe 212, otkrili su predsednik te op{tine Branimir Kuzmanovi} i }erka Zorana Radmilovi}a, Ana Radmilovi}.

Branimir Kuzmanovi} je rekao da mu je ~ast {to ima priliku da otkrije spomen plo~u, koju je izradio vajar Zoran Masle{a, posve}enu velikom glumcu Zoranu Radmilovi}u. „Znam kakvo je Zoranovo mi{qewe bilo o politi~arima od pre 30 godina, i mogu samo da zamislim {ta bi govorio o politi~arima danas, i zbog toga }u samo re}i da je ovo jedan mali gest koji je Zoran Radmilovi} svakako zaslu`io“, rekao je on.

kraj u kome je po~eo svoju gluma~ku karijeru, u Beogradskom dramskom pozori{tu, kao i da su dosta vremena zajedno proveli u kafanama u ovom beogradskom kraju. „Zoki, dobro nam do{ao, na ponos tvojih starih komi{ija, ali i nekih novih“, rekao je on.

Zoran Radmilovi} je ro|en 11. maja 1933. godine u Zaje~aru.

Upisao se na Pravni fakultet u Beogradu, a studirao je i na Arhitektonskom i Filolo{kom fakultetu i uporedo se bavio glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“. Nakon toga je upisao glumu na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju i na-

kon {to je apsolvirao zapo~eo je karijeru u Beogradskom dramskom pozori{tu. Ulogu u predstavi „Kraq Ibi“ u Ateqeu 212 dobio je 1964. godine, nakon odustajawa glumca Qube Tadi}a i ubrzo je uspeo da tu predstavu pretvori u trijumf improvizacije, a veliki uspeh je postigao i na gostovawima u Parizu, Wujorku, Moskvi, Veneciji.

Ostvario je niz uspelih uloga u pozori{tu na filmu i televiziji, a za ulogu u predstavi „Kraq Ibi“ nagra|en je Oktobarskom nagradom grada Beograda. Igrao je u filmovima „^udna devojka“ Jovana @ivanovi}a, „Glineni golub“ Tome Jawi}a, „Ram za sliku moje drage“ Mirze Idrizovi}a, „Sre}na porodica“ Gordana Mihi}a, „Maratonci tr~e po~asni krug“ Slobodana [ijana i drugim. Uloge Zorana Radmilovi}a, posebno u predstavama „Radovan Tre}i“ i „Kraq Ibi“, ostale su upam}ene, a snimak predstave „Radovan Tre}i“ iz Ateqea 212 i danas je jedan od najgledanijih: Vrlo brzo posle Radmilovi}eve smrti otkrivena je bista velikog glumca, koja je nakon renovirawa preneta u gorwi foaje Ateqea 212, a na pjaceti publiku sada sa~ekuje Zoranov kraq Ibi.Ustanovqena je i nagrada „Zoran Radmilovi}“za gluma~ku bravuru, u wegovom Zaje~aru je pozori{te Timo~ke krajine „Zoran Radmilovi}’“ svake godine Zaje~ar je epicentar kulturnih de{avawa za vreme Dana Zorana Radmilovi}a, dodequje se „Zoranov brk’“i srebrewak sa wegovim likom, a pre nekoliko godina Zaje~ar je otkrio spomenik svom proslavqenom Radmilovi}u.

NA KASNOANTI^KOM LOKALITETU „FELIKS ROMULIJANA” U GAMZIGRADU

Prona|ena skulptura u mermeru Me|unarodna arheolo{ka ekipa otkrila je na kasnoanti~kom lokalitetu „Feliks Romulijana“, u Gamzigradu kod Zaje~ara, skulpturu u mermeru izvan zidina carske palate, saop{tila je ju~e Gerda Zomer fon Bulov, predstavnica Nema~kog arheolo{kog instituta u Frankfurtu. Re~ je o jedinstvenoj skulpturi na Balkanu, neobi~ne lepote, koja }e jo{ boqe rasvetliti period s kraja tre}eg i po~etka ~etvrtog veka nove ere, kada jo{ nije zapo~ela izgradwa Galerijeve carske palate, rekla je ona novinarima.

Jo{ ne mo`emo da ka`emo iz kog perioda poti~e ova prelepa skulptura, ali pretpostavqamo da je u pitawu deo statue tra~kog kowanika. Na woj se vide noge kowa i pas koji za nogu ujeda divqeg vepra i nadamo se da }emo u nastavku istra`ivawa prona}i i preostale delove, kazala je Bulova.

Stefan Pop Lazi}, predstavnik Arheolo{kog instituta iz Beograda, rekao je da su najsavremenija snimawa na ovom terenu otkrila da se van zidina carske palate nalazi jedno ~itavo naseqe sa oko 50

gra|evina.“Sigurno je da se tu nalazila vila nekog zemqoposednika sa dvori{tem u sredini, a po ostacima stakla je jasno da su se na ovom mestu odvijale mnogobrojne delatnosti.

Pretpostavqamo da su se vr{ile pripreme za izgradwu carske palate, {to }e sve budu}a istra`ivawa pokazati“, izjavio je Lazi}.

Direktor Narodnog muzeja u Zaje~aru Bora Dimitrijevi} uveren je da Gamzigrad krije jo{ mnogo tajni i da vreme velikih nalaza nije pro{lo, a umetni~ka i istorijska vrednost ove skulpture, kako je rekao, pomo}i }e da otkrijemo nove pojedinosti o istoriji car-

ske palate „Feliks Romulijana“, koja je pod za{titom Uneska od 2007. godine.

Najzna~ajniji istra`iva~ ovog arheolo{kog nalazi{ta bio je pokojni akademik Dragoslav Srejovi}, koji je posle arhivolte sa natpisom „Feliks Romulijana“, 1984. godine, otkrio i bistu od porfira imperatora Galerija, 1993. godine. Time je potvr|eno da je ovo nalazi{te na Gamzigradu kod Zaje~ara, koje se sistematski istra`uje neprekidno od 1953. godine, u stvari carska palata koju je graditeq, imperator Galerije, posvetio svojoj majci Romuli.

(Tanjug)

NAJAVQENO U^E[]E 200 UMETNIKA IZ 28 ZEMAQA

Trijenale pro{irenih umetni~kih medija Prvo Me|unarodno trijenale pro{irenih umetni~kih medija, na kome }e u~estvovati oko 200 umetnika iz Srbije i 28 zemaqa sveta, bi}e odr`ano od 5. avgusta do 20. septembra, najavio je ju~e wegov organizator, Udru`ewe likovnih umetnika Srbije (ULUS).

U vi{e izlo`benih prostora - umetni~kom paviqonu „Cvijeta Zuzori}“, Studentskom kulturnom centru, Po{tanskom muzeju, Galeriji „Ikar” u Zemunu i Likovnom salonu u Trsteniku, umetnici }e se predstaviti sa radovima u domenu video arta, performansa, digital arta i

drugih novih umetni~kih medija.

Na otvarawu trijenala u~estova}e umetni~ka grupa Kvart sa performansom „Kreakcija“, Ilija Ili} sa interaktivnom instalacijom i performansom „Krug“, a koncert }e odr`ati grupa XANAX.

15

Za festival je nekada potrebOn je 30 godina od svih krio da je ti~kom Art bioskopu „Aleksanno tako „puno“ (od besprekorne homoseksualac. Roditeqi su {odar Lifka“. Austrijsko nema~projekcije zaista pa`we vredkirani, otac do`ivqava slabiji ki dugometra`ni dokumentarac nog dela, suvog bioskopa, do presr~ani udar, a porodi~ni biznis, Vernera Botea „Planeta plama svima qubaznih doma}ina) da fabrika za proizvodwu testenistike“ svetli je primer nezavibi `ivnuo i smisleno nas zaveo. na je ugro`ena. Po{to je otac iz snog istra`iva~kog novinarA nekad dovoqni su „samo“ jedan ku}e najurio Antonija, sav teret stva koje nam na jednom mestu, film, glumica i rediteq. Podnovonastale situacije pada na tokom sat i po vremena predo~asetili su nas na to preksino}, Tomaza, koji mora da odlo`i sopva, kako ~iwenice koje su nam ~etvrte festivalske ve~eri stveni trenutak istine i oslosvakodnevno pred o~ima tako i Iva Krajnc glumica iz filma bo|ewe. Tu je i galerija ostalih rezultate nezavisnih istra`i„Besa“ (ina~e, ~lanica ovogodilikova koja podr`ava pri~u o vawa, koja se odnose na {tetne {weg glavnog `irija) i wegov ovoj, na svoj na~in, nesre}noj poposledice kori{}ewa plasti~scenarista i rediteq Sr|an Karodici. U woj se pored malogranih proizvoda. Pravi nau~no ranovi}. Tek, publika je prvi |anina i patrijarhalnog oca izutemeqen horor kojem nema razput na ovogodi{wem pali}kom dvaja baka kao du{evni stub i kologa da ne verujemo. Ukratko, Festivalu evropskog filma, na rektiv zajednice zapale u emopo{to je plastika preplavila ovoj severnovojvo|anskoj premitivni haos...Ozpetek se i ovde planetu i ima je u okeanima, lojeri Karanovi}evog novog bavi, wemu omiqenom temom: sugi~no je da se „nastanila“ i u ostvarewa, gledali{te Letwe pozornice ispunila do posledweg mesta. Planule su i stolice iz obli`we ba{te kafea, koje su okasneli a snala`qivi gledaoci uneli u ovaj ve} prepun letwi bioskop. Pred takvom slikom, mogu}e je, da je i sam autor za`alio {to mu na Pali}u film nije u konkurenciji za nagrade. Wegovom ili voqom producenata, svejedno.

Iz italijanskog filma „Zalutali meci” Posle novosadske premijere „Bese“, na „Sineo~ewem pojedinca i zajednice sa qudskim organizmima. Posledima siti“ festivalu, podse}amo, homoseksualno{}u, ne propuce }e izgleda tek biti katastropisali smo, pored ostalog, da je {taju}i priliku da je osvetli i falne. To je pri~a o prozvodu re~ o staromodnom filmu u najsa komi~ne strane. „Zalutali koji koliko je isprva olak{ao boqem smislu re~i. Ovu kamermeci“ je o~ito fim pravqen bez `ivot, toliko ga je i ugrozio. nu dramu o ~asti ali i qubavi nekih ve}ih ambicija, sa solidPotpuno priznawe toga i tra`e~iji su akteri Slovenka, nastavnim glumcima i potrebom da se we alternative za sada je neizvenica plesa zate~ena u unutragledaocima {to prijem~ivije sno jer i iza „svetskog plasti{wosti Srbije na po~etku Prvog svetskog rata, i Albanac, domar napu{tene {kole, kojem Monografija o Aleksandru Lifki je brigu o svojoj supruzi stranNa okruglom stolu o Aleksandru Lifki (1880-1952), koji je kiwi poverio odsutni mu`, diodr`an u prate}em programu festivala zakqu~eno je da se za narektor {kole, sem odli~ne glurednu godinu pripremi monografija o tom pioniru kinematome Ive Krajnc, nadprose~nim grafije. U 2011. bi}e obele`eno 100 godina od prvog stalnog bifilmom ~ine Karanovi}eva reoskopa koji je on otvorio u Subotici. Lifkino ime ve} nosi po`ija primerena pri~i (koja, ~asna nagrada festivala na Pali}u. Istori~ar filma, upravistina, nije bez padova) kao i nik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeqanovi} autorski poku{aj da se iz inistakao je da }e monografija biti zbornik nau~no zasnovanih timnog ugla progovori o susretu radova. dva sveta, dve civilizacije, dva „@elimo da pri~u o Lifki o~istimo od mitologije i damo mentalna sklopa - onog evropozbiqan doprinos istoriji filma u Vojvodini i sredwoj Evroskog i ovog balkanskog. pi“, rekao je on, dodaju}i da }e problem {to su mnogi dokumenti Glavni takmi~arski program nestali u ratovima. pod, zna~ajno je, zvedanim nebom Erdeqanovi} je najavio da }e u projekat biti ukqu~ene koleLetwe pozornice, nastavqen je ge iz regiona, s obzirom na to da je do sada vrlo malo istra`ivaitalijanskom porodi~nom drano o Lifki i wegovoj bra}i u arhivima Be~a, Bukure{ta i drumom „Zalutali meci“ rediteqa gih evropskih centara. turskog porekla Ferzana Ozpeteka, kojeg bi doma}a publika trebalo da pamti po filmu „Tursko kupatilo“ (Hamam) iz 1997. prenesu neke od `ivotnih mudro~arskog lobija“ stoje ogroman godine. Na porodi~nom okupqasti i svakodnevica u~ini svarnovac i pojedina~ni interesi wu, na kojem mla|i sin Tomazo, qivijom. neprikosnovenog slobodnog trdo{av{i iz Rima gde studira, Program „Eco Dox“ o~ekivano {i{ta, na kojem je profit po planira da saop{ti da je gej, stazastra{uje, opomiwe i budi svaku cenu odavno pritisnuo riji brat Antonio, otkriva, svest makar onih, izgleda staldugme mehanizma samouni{tewa. preduhitriv{i ga, svoju tajnu. nih, pedesetak gledalaca u suboVladimir Crwanski

NOVO IZ „ORFEUSA”

Politi~ke i druge (zab)lude An|elko Erdeqanin (1941), kwi`evnik i novinar, satiru je po~eo da pi{e i objavquje jo{ ranih sedamdesetih. Od tada pa do danas, na dru{tvenoj sceni se promenilo mnogo toga. Kako sve te (s)mene izgledaju u stihu , iz pera visprenog posmatra~a i kriti~ara qudskih slabosti i greha, mo`e se pro~itati u Erdeqaninovim izabranim i novim satiri~nim pesmama “Politi~ka luda”( izdawe novosadskog “Orfeusa”, edicija “Panonska svetla”).

U ovom izboru su satiri~ne pesme objavqivane od 1966. do 2009. godine, podeqene u cikluse: Rani radovi 1966-1973, Lake pesme, Slava Srbinu, Sitne zverke i barabe, Tre}i milenijum i @ivi zid. U doba titoizma, pisawe politi~ke satire nije bilo ba{ najlak{e zanimawe, a ni najpopularnije. Kako je to lepo i precizno objasnio recenzent Miroslav Egeri} - ne

samo zbog strogosti i budnog oka vlasti, nego i zato {to qudi ne vole sebe da vide u satiri~nom ogledalu, bili oni na vlasti ili pod wom.

Ve} po naslovima pesama otkrivamo ~itav valer dru{tvenih i li~nih zabluda koje su inspirisale satiri~ara: Zdravo da si svetla perspektivo, Bogoneugodna pesma, Humanizmu kr~e creva. I posle Tita pesma o Titu, Petar Ko~i} pred Ha{kim tribunalom, Nadsrpski tajkuni. Erdeqaninovi stihovi su sme{ni na dobronameran na~in (“Srem, Banat i Ba~ka, tri tela puna~ka”). Kako re~e recenzent, u wima preovladava humor, koji u rezonanci pre izaziva smeh nego podsmeh, pre razumevawe nego porugu.

An|elko Erdeqanin pi{e pesme, pri~e, aforizme, kwige za decu, kwi`evnu kritiku, radio drame. Objavio je preko dvadeset naslova, a vi{e puta je na-

gra|ivan za satiri~nu poeziju.

Korisan dodatak antologiji “Politi~ka luda” je selektivna bibliografija An|elka Erdeqanina od ~ak 345 jedinica, koju je sastavila Gordana \ilas.

R. Lotina

SPORT

~etvrtak22.jul2010.

c m y

16

ODR@AN SASTANAK IZVR[NOG ODBORA FSS

Anti} u rukama Disciplinske komisije FIFA Izvr{ni odbor Fudbalskog saveza Srbije (FSS) odlu~io je da kona~nu odluku o sudbini selektora fudbalske

qe. Najboqe bi bilo da kazna bude potpuno ukinuta ili smawena. Imamo selektora i nismo raspravqali o drugim re{ewima, ali potrebno je da neko sedi

`wen je 7. jula zbog neprimerenog pona{awa posle utakmice sa Australijom sa ~etiri utakmice suspenzije i 14.000 {vajcarskih franaka. FSS se `alio

Radomir Anti}

reprezentacije Radomira Anti}a donese nakon odluke Disciplinske komisije FIFA o `albi na suspenziju na ~etiri me~a.

- Ako ostane odluka o ~etiri utakmice suspenzije, ozbiqno }emo razmotriti {ta i kako da-

i na klupi na po~etku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo rekao je na konferenciji za novinare potpredsednik FSS Dragoqub Vukadinovi}.

Selektor fudbalske reprezentacije Radomir Anti} ka-

na tu kaznu. Vukadinovi} je izrazio o~ekivawe da }e FIFA do po~etka avgusta raspravqati o `albi na kaznu Anti}a i dodao da }e Savez iskoristiti svoj uticaj da ishod `albe bude pozitivan. Kvalifikacije za Evrop-

Srpski fudbal u plusu 1.600.000 evra Kao {to re~e potpredsednik Dragoqub Vukadinovi}, Fudbaskog saveza Srbije vratio u normalne tokove: - Zaboravili smo sve - i penal i Australiju i Svetsko prvenstvo. Zato je na sednici Izvr{nog odbora, odr`anoj u sredu, osim pri~e o selektoru Radomiru Anti}u, bilo 20. ta~aka na dnevnom redu.

Pozitivno smo poslovali u prvoj polovini godine. U plusu

IO je odlu~io da promeni propozicije takmi~ewa u Lav Kupu Srbije.

- Igra}e se po dva polufinalna me~a, a u prethodnoj fazi takmi~ewa srpskoliga{i i ~lanovih ni`ih liga obavezno }e biti doma}ini. - dodao je Lakovi}.

Pitawe je da li }e svi klubovi po~eti takmi~ewa.

Izvr{ni odbor je nalo`io disciplinskim komisijama Superlige

^lanovi Izvr{nog odbora FSS na sednici u Staroj Pazovi

smo 1.600.000 evra, ali nam nisu jo{ ispostavqeni svi tro{kovi sa Mundijala", rekao je Lakovi} i dodao da }e bar milion biti preusmeren na izgradwu "Ku}e fudbala".

i Prve lige da suspenduju sve klubove koji imaju dugovawa prema igra~ima, trenerima... Rok za izmirewe svih dugova je 5. avgust. Imamo uverewe da }e do tada sve biti re{eno.

Ima jo{ novina...

Komisija za `albe FSS preuzima sve ingerencije Superlige i Prve lige u drugom stepenu Tako|e, odre|ene su i sudije za Superligu (24 glavnih i 26 pomo}nika) i Prvu ligu (32 glavna i 36 pomo}nika). IO nije diskutovao o krizi u Fudbalskom savezu Beograda.

Informisani smo o krizi u FSB. Ako u skorije vreme ne bude re{ena, mi imamo statutarne instrumente da reagujemo.

Mundijal je zavr{en, pred reprezentacijom su nove obaveze. "Orlovi" sa Grcima igraju prijateqski me~, 5. avgusta u Humskoj, a 3. oktobra po~e}e kvalifikacije. Srbi tada gostuju na Farskim Ostvrima.

Imamo problem oko sme{taja, jer su svi hotelski kapaciteti puni. Me|utim, ve} smo obavestili UEFA, a i Farani su poznati kao dobri doma}ini i sve }e uskoro biti re{eno.

Lakovi} je izrazio i zadovoqstvo odzivom gradova za projekat sanacije sportskih objekata, koji }e sprovesti FSS u saradwi sa Vladom Srbije i ministarstvima za sport i omladinu i planirawe i za{titu `ivotne sredine.

sko prvenstvu u fudbalu u Poqskoj i Ukrajini 2012. godine po~iwu 3. septembra i traju do novembra 2011. godine. Svi ~lanovi Izvr{nog odbora izneli su stav da je potrebno smawiti kaznu selektoru Anti}u kako bi mogao da ostane na tom mestu i u narednom periodu.

- Uradi}emo sve da se ona smawi. Imali smo i u pro{losti sli~nih primera i o~ekujemo da se `alba re{i na pravi na~in u narednih petnaestak dana - rekao je Vukadinovi}.

On je negirao da postoji lo{a komunikacija izme|u Anti}a i FSS. - Stvari se pomalo preuveli~avaju u medijima. Odlazak na Svetsko prvenstvo jeste bio uspeh a odnosom ekipe prema obavezama i igri nismo se obrukali - rekao je Vukadinovi} i dodao da je bilo primedbi na rezultat. ^lanovi Izvr{nog odbora imali su priliku da vide Anti}ev izve{taj o radu reprezentacije u prethodnom periodu. Drugi potpredsednik FSS Dragan \or|evi} je rekao da je Savez formirao ~etvoro~lanu komisiju koja }e se baviti pra}ewem situacije do kona~ne odluke o `albi na kaznu Anti}u. ^lanovi komisije su Ivan ]urkovi}, Slobodan Santra~, Qupko Petrovi} i Du{an Savi}. Vukadinovi} je rekao da se ne radi o formirawu selektorske komisije ve} da je u pitawu telo koje }e pomo}i radu Saveza dok su predsednik i generalni sekretar na godi{wem odmoru.

Davitequ drakonska kazna Fudbaler ~ileanskog drugoliga{a Renxersa, Paragvajac Hoze Pedroso, suspendovan je na 27 utakmica jer je davio glavnog sudiju na utakmici protiv Deportes Konsepsiona. Pedroso je nasrnuo na sudiju i po~eo da ga davi u trenutku kada mu je Marsel Miranda pokazao drugi `uti karton.

Disiplinska komisija nije imala milosti za ovaj ~in pa }e Pedroso odmarati narednih 27 me~eva.

^eh propu{ta po~etak sezone

na... Rok za zavr{etak radova je oktobar 2010.

Kladio sam se da ne}e biti gotovo do decembra. Izgleda da sam izgubio opkladu. - ocenio je tok radova potpredsednik FSS, Dragoqub Vukadinovi}.

Generalni sekretar Zoran Lakovi} je dodao da }e FSS ulo`iti makar jo{ milion evra.

- Nadamo se da }e biti i vi{e... Namera nam je da se uselimo krajem oktobra i po~etkom novembra - poru~io je Lakovi}.

Kol uzeo Jovanovi}evu „desetku�

Engleski fudbaler Xo Kol pro{ao je lekarske preglede u Liverpulu i naredne ~etiri godine igra}e za taj premijerliga{ki klub. Kol (28) }e nositi dres sa brojem 10, a u Liverpul je do{ao iz ^elsija kao slobodan igra~. Englez je tako preuzeo broj na dresu koji je ranije "obe}an"Milanu Jovanovi}u.

Kol je prvo poja~awe novog trenera Roja Hoxsona, koji je 1. jula na klupi "crvenih" zamenio Rafaela Benitesa. Engleski reprezentativac }e u timu zameniti fudbalera sredine terena Jusija Benajuna, koji je pre dve nedeqe pre{ao u ^elsi. Kapiten Liverpula Stiven Xerard rekao je, povodom dolaska Kola, da }e ostati u Liverpulu, a trener Hoxson istakao je da `eli dodatno da poja~a tim.

- Imamo mnogo posla, potrebni su nam jo{ neki igra~i.

Svi u klubu moramo mnogo da se

potrudimo kako bi navija~i videli druga~iji tim na terenu.

Tada mo`emo da se nadamo da }e nam pru`iti podr{ku kakva je bila u pro{losti - rekao je Hoxson.

Liverpul nije osvojio {ampionsku titulu u Engleskoj od 1990. godine, {to je iskoristio Man~ester junajted i izjedna~io se sa klubom sa Enfilda na 18 osvojenih titula. Liverpul je 2009. godine takmi~ewe u Premijer ligi zavr{io na drugom mestu, ali je pro{le sezone bio sedmi, {to je najgori plasman kluba od 1999. godine.

- Pro{la sezona je bila razo~aravaju}a u svakom smislu, {to je dovelo do odlaska trenera Benitesa. To ne mo`e da se poni{ti dovo|ewem pojedinih igra~a i nikada ne bih `eleo da obmanem navija~e govore}i da je u klubu sve ru`i~asto dolaskom Xoa Kola - rekao je Hoxson.

Kaka za E{lija Kola

Rikardo Kaka i E{li Kol

Po{to ^elsi ne `eli da proda ofanzivnog levog beka, Real Madrid }e poku{ati trampom da ostvari ciq. Treneru Reala neophodan je vrhunski levi bek, ali, da li je menad`eru ^elsija neophodan ofanzivni vezni?

Vide}emo...

Kako pi{e britanski "Miror", @oze Muriwo insistira na dovo|ewu E{lija Kola, iako Karlo An}eloti ne}e ni da ~uje za prodaju, ~ak ni za 30 miliona funti.

Kada ve} novac nije relevantan faktor, Portugalac je odlu-

~io da pribegne lukavstvu i u zamenu za Kola ponudi Brazilca Kaku, koji je u Milanu bio An}elotijev glavni igra~!

Pretpostavqa se da bi obojica fudbalera rado promenila sredinu.

Kaka pro{le sezone u Realu nije bio ni senka fenomenalnog igra~a - na fudbalskom, ali i fizi~kom planu - dok Kol jedva ~eka da ode iz Engleske, kako bi izbegao "rovarewe" medija po privatnom `ivotu posle razvoda braka sa pop peva~icom [eril Kol.

Golman prvaka Engleske ^elzija Petar ^eh propusti}e po~etak sezone u Premijer ligi zbog povrede potkolenice i pauzira}e mesec dana, saop{tio je lekarski tim kluba iz Londona.

Reprezentativni ~uvar mre`e ^e{ke, koji se povredio na treningu u utorak, imao je problema sa potkolenicom i tokom pro{le sezone, zbog ~ega ga nije bilo u timu "plavaca" u februaru i martu. Kao zamene na golu menaxer Karlo An}eloti ima iskusnog portugalskog internacionalca Hilarija i Rosa Tarnbula.

Raste Ku}a fudbala Investicija na koju su u Fudbalski savez Srbije posebno ponosni ve} ima tri fudbalska terena, od kojih je jedan "pod" reflektorima i koji }e dobiti tribine kapaciteta 3.000 mesta.

Postavqena je podloga za jo{ jedan, na kome }e trava biti ve{ta~ka.

Tako|e, postoji i teren za atletiku, gradi se i hotel sa ~etiri zvezdice, kapaciteta 64 dvokrevetne sobe i ~etiri apartmana i sa kancelarijskim prostorom. Planirana je i izgradwa bazena, bi}e i sau-

DNEVNIK

IGRALI[TE ZA MALI FUDBAL U IRIGU: Op{tina Irig dobila je jo{ jedan zna~ajan i prelep fudbalski objekat-teren za mali fudbal sa ve{ta~kom travom. Vlasnik ovog objekta je Slobodan Milanovi},a igrali{te se nalazi sto metara od raskrsnice puta Irig – Vrdnik. Uz teren sagra|ena je svla~ionica. Na otvarawu su bili legende novosadske Vojvodine Luka Male{ev i Lazar Krsti}, Mladen Stoj{in, generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine, Qubomir Vlahovi}, stru~ni saradnik Fudbalskog saveza Vojvodine, Duwa Arbutina, menaxerka Termala iz Vrdnika i mnogi drugi .

Pravoslavni sve{tenici Dragan Kezmi} i Atanasije Gatalo su osve{tali svla~ionice i teren, a potom je unuka legendarnog golmana Ilije Panteli}a, Ira, {utem sa penala savladala dedu (na slici)i tako otvorila prelepo fudbalsko igrali{te.

O zna~aju ovog novozigra|enog terena za op{tinu Irig govorio je Lazar Pilipovi} Beli, a teren }e se zvati "Unu~e".

B. Rokni}

SPORT

c m y

DNEVNIK

SPARTAK ZLATIBOR VODA DANAS U NOVOM SADU DO^EKUJE DIFERDAN@ (17.30)

Golubovi uvereni u visok let Optimizam koji krasi fudbalere Spartak Zlatibor vode u prvom evropskom nastupu ne jewava. Iako su u prvom me~u odigrali 3:3 sa luksembur{kim Diferdan`om, fudbaleri Spartaka su ube|eni da su u tom me~u samo zahvaquju}i sopstvenim gre{kama dozvo-

da u revan{u ne bi trebalo da ih bude.

– Samo se mi pitamo kakav }e biti ishod predstoje}eg me~a.

Videli smo u prvom me~u sa kakvom ekipom imamo posla, smatram da smo kvalitetniji tim od Luksembura`ana, ali se ba{ nije sve odvijalo kako smo i planirali. Lo{e smo po~eli me~, iz-

Miri}, Miranovi}, Bawac na konferenciji za medije u Subotici

lili protviniku da postigne tri gola, te da }e danas u revan{u u Novom Sadu, na stadionu Kara|or|e, od 17,30 sati, pokazati da wihov optimizam nije bio bez pokri}a.

Priznao je i Vojo Ubiparip, najboqi strelac Spartaka, da je bilo gre{aka u prvom me~u, te

REVAN[ UTAKMICE KUPA EVROPE

Videoton u Mariboru

15.00: Mika - Rabotni~ki (prvi me~ 0:1) 16.30: Teteks - Venspils (0:0) 17.00: Torpedo - OFK Beograd (2:2) 17.00 Dukla - Zestafoni (0:3) 17.30: Mogren - Makabi (TA) (0:2) 17.30: Spartak ZV- Diferdan` (3:3) 18.00: Karabag - Portdavn (2:1) 18.00: TPS - Serkl Bri` (1:0) 18.00: Dwepr - Stabek (2:2) 18.00: [iroki brijeg Austrija (B) (2:2) 18.00: Jelgava - Modle (0:1) 18.00: Bawik - VIT (6:0) 18.00: Silamae - Dinamo (Minsk) (1:5) 18.15: Karpati - KR ( 3:0) 18.30: Da~ija - Kalmar (0:0) 18.30: Santa Julija - Mipa (0:3) 18.45: Dinamo (T) - Gefle (2:1) 19.00: Renders - Gorica (3:0) 19.00: Iskra - Elfsborg (1:2) 19.00: Apoel - Tauras (3:0) 19.30: Tirana - Utreht (0:4) 19.30: Bnei Jehuda - [amrok rovers (1:1) 19.45: Dinamo (Bu) - Olimpija (Ba) (2:0) 20.00: [ibenik - Anortozis (2:0) 20.00: Visla - [iauliai (2:0) 20.00: Vaduz - Brondbi (0:3) 20.00: Dandalk - Levski (0:6) 20.00: Vikingur - Be{ikta{ (0:3) 20.00: Ruh - Valeta (1:1) 20.30: Rapid (B) - Suduva (2:0) 20.30: Maribor - Videoton (1:19 20.30: Bangor siti - Honka (1:1) 20.30: Eto \er - Atirau ( 2:0) 20.30: Tre Pene - Zriwski (1:49 20.30: Olimpijakos - Besa (5:0) 20.45: Borac - Lozana (0:1) 20.45\:Sporting (F) - Maritimo (2:3) 20.45: Cibalija - Kliftonvil (0:1) 21.00: Budu}nost - Baki (1:2) 21.15: Bridablik - Montervel (0:1)

gre{ili u uvodnim minutima i ka`weni sa dva brza gola protivnika. Uspeli smo posle da se mnogo boqe namestimo, na vreme smo izjedna~ili i bili na korak do preokreta. Na `alost, gre{ka u drugom poluvremenu nas je udaqila od pobede, ali je ipak pozitivan rezultat na na-

{oj strani. Sve je i daqe u na{im rukama, uz poja~ano zalagawe i eliminisawe gre{aka, dobar rezultat sigurno ne}e izostati – kazao je Ubiparip.

Recept za plasman u naredni krug takmi~ewa zna i Vladimir Torbica, kapiten Spartaka.

– Rezultat iz prvog me~a nije pravo merilo stawa na terenu, a sada imamo priliku da to i poka`emo. Ne}emo ni{ta kalkulisati oko rezultata koji bi nam bio dovoqan za prolazak u naredni krug takmi~ewa, jedina opcija koja nas zanima jeste pobeda.

Imamo nameru da od prvog minuta krenemo ~vrsto, da napadnemo protivnika, a idealno bi bilo da postignemo gol u uvodnom delu utakmice. Uz rani gol, mogli bi da igramo jo{ rastere}enije, a siguran sam da bi tako publika mogla da vidi jo{ nekoliko pogodaka. No, i ako ne bude tako, ne}emo srqati, imamo dovoqno kvaliteta za pobedu.

I Torbica i Ubiparip su se slo`ili da je {teta {to se utakmica igra u Novom Sadu, a ne u Subotici.

– Svakako da bi nam bilo drago da se prvi me~ Spartaka u na{oj zemqi igra pred suboti~kom publikom, ali moramo ipak ovako. Verujem da to ipak ne}e biti problem na{im vernim navija~ima, da }e do}i u Novi Sad, a podr{ka svakog navija~a nam, naravno, mnogo zna~i – slo`ili su se ponajboqi fudbaleri Spartaka.

N. Stanti}

OFK BEOGRAD GOSTUJE U BORISOVU

Ofanzivom do pobede U revan{ me~u drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope fudbaleri OFK Beograda poku{a}e da u Borisovu izbore dvome~ sa turskim Galatasarajem. Romanti~ari danas gostuju Torpedu iz @odina, sa kojim su u Beogradu igrali 2:2.

Prvi me~ je jasno pokazao u kom su trenutku dve ekipe. Iako posledwi u doma}em {ampionatu Belorusi su, ipak u jeku sezone, {to im je i donelo rezultat. Beogra|ani su danak platili neuigranosti kao i lo{im vremenskim uslovima. Danas, ima}e i problem vi{e jer zbog crvenog kartona na prvom me~u ne}e ra~unati na Rodi}a, a zbog povreda ni na Sin|i}a i Markovi}a.

- Moramo igrati ofanzivno – ka`e trener Dejan \ur|evi}. –

Kako zbog beogradskih 2:2 tako i zbog nedostatka defanzivnih vezista. Potrebna su nam minimum dva gola, ako ho}emo daqe. Torpedo je dobra ekipa, sa dosta neugodnim veznim redom. Dobro se brane, pa iz kontri ugro`avaju protivnika. Igraju sa jednim {picem.

Ipak, sada smo ih prou~ili i bi}e nam lak{e nego na Karaburmi.

Torpedo je u nedequ zabele`io poraz u nacionalnom kupu od Komunalnika (0:2), a igrao je u formaciji 4-4-2.

Me~ u Borisovu sudi}e Finac Peter Kari, a OFK Beograd a}e verovatno nastupiti u slede}em sastavu: [aranov, Mijatovi}, Karvaqo, Nikoli}, Plani}, Kecojevi}, @eravica, Simi}, Iwac, Mili}, Popovi}.

I. L.

KONFERENCIJA KLUBOVA VOJVO\ANSKE LIGE – ZAPAD

Bonus igra~i problem

Doma}in Konferencije klubova Vojvo|anske lige – Zapad bio je rumski Prvi maj. Od 16 delegata, nije se pojavio samo predstavnik Metalca AV iz Futoga. Za predsednika Konferencije ponovo je izabran Slobodan Milosavqevi} (Prvi maj, Ruma). wegov zamenik je Zoran Dudvarski (Mladost, Turija). Komesar takmi~ewa bi}e Dragan Despotovi}. Za su|ewe }e biti zadu`en Milan Radakovi}, dok je disciplinski sudija lige Stefan Gleva~uk.

Borbe za bodove na zapadu po~e}e 14. avgusta, a kraj jesewe sezene bi}e 21. novembar. Ne}e biti vanrednih kola sredom, a dva najslabija kluba napu{taju ligu – rekao je u izlagawu Du{an Tomi}, generalni sekretar Fudbalskog saveza Vojvodine, i dodao: - Jo{ uvek su problem trojica bonus igra~a koji moraju igrati za svaku ekipu. Ako, Fudbalski savez Srbije, donese novu odluku i mi }emo mewati propozicije.

Izvu~eni su i takmi~arski brojevi: 1. Borac (Novi Sad), 2. Meta-

lac (Turija), 3. Metalac AV (Futog), 4. Jugovi} (Ka}), 5. Sloga Radni~ki (Erdevik), 6. Prvi maj (Ruma), 7. Radni~ki (Sremska Mitrovica), 8. Budu}nost (Mladenovo), 9. Omladinac (Novi Banovci), 10. Radni~ki (Irig), 11. Crvena zvezda (Novi Sad), 12. Obili} (Zmajevo), 13. Polet (Sivac), 14.

Dunav (Stari Banovci), 15. Indeks (Novi Sad), 16. Ba~ka (Ba~ka Palanka).

Nedeqom }e igrati: Borac (Novi Sad), Budu}nost (Mladenovo), Mladost (Turija), Radni~ki (Irig), Sloga Radni~ki (Erdevik) i Dunav (Stari Banovci).

Novosadski Indeks svoje utakmice nedeqom }e igrati u 10 sati.

Ostali klubovi }e svoje utakmice igrati subotom.

Parovi prvog kola: Borac – Ba~ka, Mladost (T) – Indeks, Metalac AV – Dunav, Jugovi} – Polet, Sloga Radni~ki – Obili}, Prvi maj – Crvena zvezda, Radni~ki (SM) – Radni~ki (I) i Budu}nost – Omladinac.

B. R.

Ferguson se uzda u Runija Menaxer fudbalera Man~ester juwateda Aleks Ferguson, izjavio je da se nada odli~nom izdawu svog najboqeg igra~a Vejna Runija u narednoj sezoni.

Runi je postigao vi{e od 30 golova pro{le godine i od wega

o~ekujem ponovo toliko, mo`da i vi{e. Taj de~ko je neverovatno talentovan i ima mesta za napredak. Ono {to mu jo{ treba je malo zrelosti, a kada to bude imao posta}e kompletan igra~. rekao je Ser Aleks.

~etvrtak22.jul2010.

17

DRUGO KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA

Vaqak siguran u Jerevanu Pjunik – Partizan 0:1 (0:1)

JEREVAN: Stadion Republika’, gledalaca: 3.500. Strelci: Kleo u 45. (+3) minutu, @uti kartoni: Harojan, Goharijan, Gazarijan (Pjunik), a Stevanovi}, Tomi}, Moreira, Kizito (Partizan).

PJUNIK: Le{ko 6, Harojan 6 , Hov{epijan 6, Mkr~ijan 6, Piceli 6, Gazarijan 6, Manojan 6,

ni Pjunik se nije puno zaletao u napadu. Partizan je bio oprezan, ali je stvorio prvu priliku. [utirao je Nemawa Tomi}, u tre}em minutu, ali je Le{ko bio siguran. O~ekivala sa zatim inicijativa Beogra|ana, me|utim, stvari su se promenile. Doma}in je postao sve opasniji. U 16. minutu Piceli je pro{ao Petrovi}a,

Strelac jedinog gola: Kleberson Kleo

Juspa{ijan 6, Jedigarijan 6 (Manu~arijan 6), Adedeji 6, Gaharijan 6 (Malakijan 6).

PARTIZAN: R. Ili} 7, Stevanovi} 6, Tomi} 7, Petrovi} 7 (B. Jovanovi}), Kleo 7, Moreira 7, M. Jovanovi} 7, Krstaji} 6 (Stankovi} 7), S. Ili} 7, Kizito 6, [}epovi} 6 (Davidov).

Fudbaleri Partizana plasirali su se u tre}e kolo kvalifikacija za Ligu {ampiona po{to su i revan{u savladali jermenski Pjunik sa 1:0 (1:0). Vaqak je dokazao klasu nad Pjunikom i u revan{u, a posebno u drugom poluvremenu kada su sve linije tima funkcionisale. Jeremeni imaju potencijal, koji, ipak, jo{ treba da se brusi.

Partizan je imao oscilacija, ali je na kraju zaslu`eno slavio. Pjunik je slomqen krajem prvog dela, sjajnim golom Kleversona Klea.

Kako je trener Stanojevi} i najavio Partizan je na teren istr~ao u standardnoj formaciji, ali opreznijeg opredeqewa.

Ofanzivu zamenila je ~ekalica, shodno rezultatu iz Beograda.

Kizito je od po~etka bio na terenu, zameniv{i mladog Aleksandra Lazevskog.

Utakmica nije po~ela u o~ekivanom ritmu. Stadion kapaciteta 16.000 skoro da je bio prazan, a

stigao do peterca, ali je Jovanovi} izbacio loptu u aut. Potom lopta sti`e na obod {esnaesterca, odakle {utira Piceli, ali

vo|stvo Partizana. Igrala se nadoknada vremena kada je sa oboda {esnaesterca Kleo {utirao sna`no, a lopta se od pre~ke odbila iza Le{ka. Vaqak je na odmor oti{ao sa predno{}u, iako nije briqirao. Bilo je dosta nesigurnosti, pre svega kod Jovanovi}a i Ivana Stevanovi}a.

Nastavak je po~eo u nepromewenim sastavima. Pjunik je krenuo ne{to odlu~nije, ali sve se zavr{avalo solo akcijama. Istek 55. minuta doneo je {ansu za crno – bele. Kleo i Moreira su odigrali sjajan dupli pas, Portugalac se stu{tio u {esnaesterac i {utirao, ali je Le{ko bio siguran. Taj momenat je okrenuo tok utamice. Partizan je potpuno zagospodario terenom i rutinski kontrolisao igru. Doma}in, nemo}an da bilo {ta uradio zaigrao je o{trije, pa su u dva navrata Jovanovi} i Stevanovi} grubo faulirani. Drugo poluvreme obele`ila je dosta sigurna igra celog tima crno – belih. Odbrana se konsolidovala, a odli~an utisak je ostavio Vojislav Stankovi}. Do kraja me~a pretili su samo Beogra|ani. U 77. minutu bombu Petrovi}a sa distance zaustavio je Le{ko, a udarac Klea posle kornera sa gol linije izbacio je defanzivac Pjunika.

Partizan je na kraju pobedio, uz oscilacije u prvom poluvre-

Iliev potpisao Posle {est godina provedenih u inostranstvu Ivica Iliev (30) se vratio u klub u kojem se i afirmisao – Partizan. Krilni napada~ ju~e je u prostorijama FSB-a s trostrukim uzastopnim {ampionom Srbije potpisao ugovor na godinu dana.

- Interesuje me samo Liga {ampiona. @elim da pomognem klubu da do we i stigne. Uspeo sam 2003, vaqda }u i sada. Partizan je veliki klub i mesto mu je me|u najboqima – rekao je Iliev po ozvani~ewu saradwe.

O razlogu potpisa na samo godinu dana krilni napada~ ka`e.

- Zadatak mi je pre svega da pomognem u Evropi. Ako to ne uspem nema razloga da ostajem i daqe.

Pomo} }e imati u Sa{i Ili}u i Mladenu Krstaji}u.

- Sa Saletom se dobro razumem i bi}emo dobar tandem. Krleta znam iz Nema~ke gde je bio omiqen.

Iliev je u Partizanu igrao od 1997 do 2004. godine i na 141 utakmici postigao 51 gol. Potom je nastupao za Mesinu, \enovu, PAOK, Kotbus i Makabi iz Tel Aviva.

Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore odigrao je dva me~a i jedanput bio strelac.

I. L. Ili} dobro interveni{e. Nesigurnost u odbrani Partizanu se nije osvetila. Sledi povrede zadwe lo`e Krstaji}a, a potom i

menu. Kizito je debitovao za crno – bele, ali nije ba{ puno pokazao. .

I. Lazarevi}

Sulejmani qut na Jola Fudbaler Ajaksa i mladi reprezentativac Srbije, Miralem Sulejmani (21), kivan je na trenera „kopqanika“ Martina Jola, koji nije `eleo da ga pusti u engleski klub Vest Hem. Jol ho}e da mi uni{ti karijeru. Nije mi jasno, Vest Hem je idealan klub i odlazak tamo, predstavqao bi odli~an po~etak za mene. Wihov trener Avram Grant vidi u meni veli-

Vujadin Savi} u Bordou Crvena zvezda i Bordo postigli su ju~e dogovor o transferu Vujadina Savi}a u taj francuski klub. Nezvani~no vrednost transfera je ve}a od dva miliona evra.

O~ekuje se da }e mladi Savi} ugovor potpisati danas i odmah se uputiti u Francusku gde }e obaviti lekarske preglede.

Crvena zvezda je bila primorana na ovaj transfer, jer mladi defanzivac nije `eleo da produ`i ugovor. Nova uprava Zvezde nasledila je Savi}ev ugovor koji je isticao u decembru 2010. Pro{log leta, na insistirawe sportskog direktora Ivana Axi}a, Savi} je vra}en iz Rada gde je bio na pozajmici.

ki potencijal. - rekao je Sulejmani.

Fudbaler je pro{lu sezonu vi{e proveo na klupi nego na terenu, pa je iz tih razloga, kako navodi, jo{ besniji zobg ovakve odluke trenera Jola: Ovo je nepravda, zaista nije fer. Nalazim se u nemilosti Martina Jola. - zakqu~io je srpski internacionalac.

^elnici Fulama zainteresovani su za Jola, pa bi wegov odlazak sa klupe Ajaksa mo`da i bila olak{avaju}a okolnost za Sulejmanija koji }e po svemu sude}i i slede}e sezone ostati u holandskoj ligi.

Miralem je stigao u klub iz Amsterdama 2008. godine i potpisao petogodi{wi ugovor. U dresu ovog holandskog tima odigrao je 44 meca i postigao deset golova.

Maradona produ`io ugovor Legenda svetskog fudbala Dijego Armando Maradona potpisao je novi ~etvorogodi{wi ugovor sa reprezentacijom Argentine, prenose tamo{wi mediji. Fudbalski savez Argentine ponudio produ`etak saradwe Maradoni uprkos neuspehu „karioka“ na nedavnom zavr{enom Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi (~etvrtina finala).

Navodno, Maradona je posle toga zapao u depresiju i nigde nije izlazio sve do sastanka sa ~elnicima doma}eg saveza. Po{to u Argentini Maradona

ima punu podr{ku nacije, savezu nije ostalo ni{ta nego da mu ponudi novi ugovoro koji je popularni „El Pibe“ u sredu prihvatio. Informaciju je preneo dnevnik „La Nacion“, ali ni Maradona ni predsednik FS Argentine Hulio Grondona jo{ nisu iza{li u javnost i naciji saop{tili vesti.

Drugi mandat na klupi argentinske reprezentacije na ~iju je klupu stigao u decembru 2008. godine, Maradona bi trebao da zapo~ne prijateqskim duelom s Irskom u Dublinu 11. augusta.

18

SPORT

~etvrtak22.jul2010.

GA[PAR SALMA GENERALNI SEKRETAR ZREWANINACA

Banatu mesto u eliti Do po~etka novog {ampionata Prve lige Srbije ostalo je ne{to vi{e od dve nedeqe, a na stadionu u Kara|or|evom parku uzavrelo je ko u ko{nici. Veliki broj igra~a dolazi na probu, neki su ostali, ali velika ve}ina nije zadovoqila visoke zahteve trenera Slavenka Kuzeqevi}a. Za generalnog sekretara Ga{para Salmu nije bilo klasi~nog odmora,

prva dva mesta i plasiramo u elitu gde nam je po tradiciji i mesto – rekao je Salma, prvi operativac crveno-crnih. – Splet objektivnih okolnosti zaustavio nas je na tom putu u prvenstvu koje je za nama. Omele su nas i povrede kqu~nih igra~a, kao i {trajk koji nam je zagor~ao `ivot i {to se ti~e plasmana pokvario sve planove. Siguran sam da smo prele`ali de~ije bolesti i da nam se takve

Ga{par Salma

jedino slobodno vreme dugogodi{wi prvi opertivac Banata uzeo je samo kada je dobio prinovu u porodici. I to slavqe trajalo je samo jedan dan, a onda se popularni Ga{pi vratio svom poslu, koji uspe{no radi od kada ga je vlasnik i glavni finasijer gospodin Vu~urevi} postavio na takvu odgovornu funkciju u klubu.

- Ova sezona je za nas velika prilika da nadoknadimo propu{teno iz prethodnog {ampionata, ciq nam je osvojimo jedno od

gre{ke ne}e doga|ati u budu}nosti. Nadam se da }emo ovoga puta napraviti ekipu koje }e biti spoj mladosti i iskustva i glavni pretendent na titulu.

Ko je do{ao u ovom prelaznom roku u redove prvoliga{a iz grada na Begeju i da li je to kona~an spisak igra~a koji su potpisali ugovor sa Banatom?

- U na{e redove iz Dinama iz Vrawa pristigao je Bojan Stamenkovi}, Marko Paunovi} iz somborskog Radni~kog, Marko Kne`evi} iz Borca Bawaluke,

Kara|or|ev park sre|en Teren na stadionu u Kara|or|evom parku, po re~ima generalnog sekretara Salme, jeste sre|en. Fudbalski klub Banat po zavr{etku sezone popravio je travnati teren i sve je dovedeno na vrhunski nivo.

Darko Baqak iz Novog Sada, a prvom timu smo prikqu~ili i igra~e iz omladinskog pogona Ki{a, An|elkovi}a, Ercega, Stankovi}a, Krstini}a i Taranu. Za sada je to sve, ne}emo da gomilamo igra~e i da pove}avamo svoje tro{kove, trudi}emo se da okupimo dobre pojedince i pre svega oformimo sna`an kolektiv.

Da li to zna~i da }e ekipa pretrpeti znatne promene u odnosu na prethodnu takmi~arsku sezonu, ko je oti{ao iz Banata?

- Klub su napustili Igor Stefanovi}, Bojan Zogovi}, Marko Avramovi}, Branislav ^onka, Nemawa Gavrani}, @arko Karamati}, Bor~e Manevski, Miwa Popovi}, Vlada Radovanovi}, Bojan To{kov, dok je na pozajmicu u Kazahstan oti{ao Stojan Pilipovi}. Svi koji podbacili ili koji nisu bili zadovoqni statusom u klubu dobili su papire i bili su slobodni u izboru nove sredine, svima smo im iza{li u susret. Za ovogodi{wu bitku su nam potrebni igra~i koji razumeju na{e ambicije i koji `ele da klub uspe u svojim namerama da se vrati u superliga{ko takmi~ewe – jasan je bio Salma.

N. Jowev

PROMENE U KAWI[KOM POTISJU

Milo{ Vidovi} predsednik Na vanrednoj izbornoj skup{tini za novog predsednika FK Potisje iz Kawi`e izabran je dugogodi{wi igra~ i kapiten Milo{ Vidovi}, koji je dres nosio i pro{le sezone. On je na ovu du`nost izabran po{to je ostavku iz li~nig razloga podneo dosada{wi predsednik Laslo Segi, koji je na ~elnu poziciju u klubu do{ao pre godinu i po dana.

U novi Izvr{ni odbor uz Vidovi}a izabrani su Laslo Gombasegi, Radovan Kqaji}, Laslo Tandari i Rudolf Bohata, dok su dva mesta ostala upra`wena za kasnije

kooptirawe. Prihva}en je izve{taj o radu i finansijki izve{taj koji je podneo Segi, potsetiv{i da je uprava koju je predvodio preuzela klub u nezavidnoj situaciji, kada je bilo pitawe da li }e klub uop{te mo}i daqe funkcionisati. U~iweno je dosta na sanirawu nasle|enih dugova uz nastojawa da se novi ne prave, pa je i novom rukovodstvu ostavqeno neizmirenih obaveza. Kako se moglo ~uti, Segi i wegovi saradnici su podneli ostavke, jer su nakon anga`ovawa od godinu i po uvideli da vi{e ne mogu da u~ine, te su odlu~ili da

odstupe, me|utim, od ~etvorice izabranih ~lanova IO trojica su iz prethodnog sastava.

Zahvaquju}i saradwi sa lokalnom samoupravom op{tine Kawi`a zapo~eto je dosta radova na objektima koje treba zavr{iti, a nedavno su obnovqene tribine za gledaoce. Pomo}nik predsednika op{tine i ~lan dosada{weg Izvr{nog odbora Potisja dr Josip Lepe{ naglasio je da je za godinu i po kao plod saradwe sa op{tinom u objekte i infrastrukturu ulo`eno 3,5 miliona dinara.

M. Mitrovi}

DNEVNIK

Kolarov definitivno u Man~ester sitiju Fudbalski klubovi Lacio i Man~ester siti kona~no su uspeli da naprave dogovor po kojem je srpski levi bek Aleksandar Kolarov italijansku prestonicu Rim zamenio Man~esterom.

Pregovori i "natezawa" izme|u dva kluba trajala su skoro dva meseca, a na kraju je popustio predsednik Lacija, Kaludio Lotito, koji je pristao da za 17 miliona funti proda igra~a kojeg je 2007. godine doveo iz OFK Beograda za daleko mawu sumu novca.

Lotito je tokom pregovora poku{ao od bogatih vlasnika Sitija da izmami 22 miliona funti obe{te}ewa, ali je posle dugih pregovora ipak, na kraju popustio i pristao da pusti Srbina u Premijer ligu za

KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA

Zagrep~ani na mi{i}e U revan{ susretima drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona postignuti su ovi rezultati: Renova - Omonija 0:2 (prvi me~ 0:3) Dinamo (Ti) - [erif 1:0 (1:3) HB - Salcburg 1:0 (0:5) TNS - Bohemijans 4:0 (0:1) Koper - Dinamo (Z) 3:0 (1:5) Rudar (P) - Liteks 0:4 (0:1)

Aleksandar Kolarov

pet miliona mawe. Kolarov je sa Laciom imao ugovor do 2012. godine. Za ovaj klub odigrao je 82 utakmice i postigao {est

golova. Dres reprezentacije nosio je 15 puta i bio je u~esnik Mundijala u Ju`noj Africi.

ZAVR[EN 37. VRDNI^KI LETWI TURNIR U MALOM FUDBALU

Amateri najboqi Nakon ~etiri dana razonode, pomalo nesta{luka i u`ivawa u sportskoj igri majstora popularnog „petoparca“ na igrali{tu malog fudbala Osnovne {kole „Milica Stojadsinovi} Srpkiwa“, zavr{en je tradicionalni 37. vrdni~ki turnir u malom fudbalu i

dokazanim prijateqima memorijala i pomaga~ima – sponzorima.

Bilo je i poklona, a najlep{i pokolon, organizatori turnira uru~ili su poznatom golmanu Iliji Panteli}u. Panteli}u je uru~ena dijamantska kopa~ka za dugogodi{we podr`avawe fudbala u Vrd-

RADNI^KI IZ BAJMOKA

Do{ao Perovi}

Ve} nekoliko dana fudbaleri Radni~kog iz Bajmoka, ~lanovi vojvo|anske lige istok, vredno treniraju. Predsednik kluba Dragoslav Savi}, koji ve} pet godina uspe{no vodi Radni~ki, zajedno sa trenerom Milutinom Rajevi}em ne krije zadovoqstvo onim {to je vi|eno u ovih nekoliko dana.

Bajmo~ani su u prelaznom roku anga`ovali nekoliko igra~a koji }e poja~ati konkurenciju u timu. Pre svih to je Perovi}, levi bek srpskoliga{a iz Sente, a klub je napustio Galambo{ koji je pristupio srpskoliga{u Pali}u.

St. St.

Finalisti vrdni~kog turnira u malom fudbalu

17. memorijal Goran Dereta, posve}en tragi~no preminulom golmanu, zasalu`nom sportisti i poznatom fudbalskom sudiji iz Vrdnika.

Na turniru je u~estvovalo deset ekipa, a pobedili su Amateri iz Rume. Rumqani su , u finalu, bili boqi od Restoran Mines – 3:2. Finalisti su dobili pehare, medaqe i nov~ane nagrade. Pobednik turnira je osvojio prelazni pehar i pehar Op{tinskog fudbalskog saveza Ruma – Irig. Uru~ena su i mnogobrojna priznawa

niku. Na final noj utakmici svojim prisustvom uveli~ali su i mnogobrojni gosti iz Novog Sada, Sremske Mitrovice, Rume, Iriga, kao {to su Jovan Vu~kovi}, Zoran Mi{}evi}, Marko Lo{...

Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Borislav Antoni} (Restoran Mines), prvi streklac je Nenad Raki} (osam golova, Amateri), a golman Dejan Stojakovi} (Amateri). Najmla|i u~esnik je Igor Pokrajac (KRR Kongo), a najstarijni @eqko Pe}i} (Cvrka, Rakovac).

B. R.

Zajedni~ki snimak novokne`eva~kih Grofova i Betsa iz Segedina

GROFOVI NADIGRALI SEGEDINCE: Posle plasmana u A diviziju Superlige Srbije u ameri~kom fudbalu ekipa Grofova iz Novog Kne`evca sezonu je zavr{ila prvom prijateqskom me|unarodnom utakmicom protiv ekipe Betsa iz Segedina, koja je drugoplasirana u Drugoj ligi Ma|arske gde nastupa zajedno sa Beke{~abom.

Grofovi su nadigrali Segedince rezultatom 20:0 (0:0, 6:0, 14:0, 0:0), a susret je obilovao lepim atraktivnim potezima igra~a obe ekipe. Na ovom me~u od aktivnog igrawa oprostili sus e najuskusniji igra~i Grofova Sa{a Perku~in, Sa{a Vuleti} i Sava Belan~i}, kao i Lazar [ibul iz Kikinde. Oni }e i daqe biti u klubu ali sa novim zadu`ewima u ulozi trenera i savetnika. U

ekipi Grofova {ansa na ovoj utakmici pru`ena je ovda{wim igra~ima koji su minule sezone imali malu minuta`u ili su tek endavno po~eli da treniraju, a sastav Novokne`ev~ana poja~ali su ~etvorica igra~a iz Sombora Vlada Vojki}, Predrag Mandi}, \or|e Mitrovi} i Vladimir Sotin.

U okr{aju protiv Segedinaca doma}ini su bili neuhvativi u napadu, gde su se posebno ista-

kli Dobrosav mani}, Neboj{a Kani`aj, Rado{ Paunovi} i Ervin ^anadi, a dobro je funkcionisala i odbrana. Rukovodstvo Grofova predvo|eno predsednikom Du{anom Peri{i}em sa gostima iz Segedina dogovorilo je saradwu, a novokne`eva~ka ekipa }e na revan{ u Ma|arsku najverovatnije putovati u septembru.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

SELEKTOR REPREZENTACIJE SRBIJE DEJAN UDOVI^I] TVRDI

{ni. Sada, kada bi trebalo da akumuliramo snagu i mo} za ono {to dolazi u septembru, u situaciji smo da maltene ceo jul moramo da igramo - obja{wava Udovi~i}.

Nije te{ko zakqu~iti da bi na EP mogle da profitiraju reprezentacije kao {to su Ma|arska i Italija, kojima je to jedino takmi~ewe tokom leta.

- Iz ove ko`e se ne mo`e. Najvi{e bih voleo kada ove Rumunije ne bi ni bilo, nego da se igra Evropsko prvenstvo, a Svetski kup u septembru, oktobru ili januaru, svejedno.

Prvi stru~wak Srbije najavio je rastere}en nastup u pogledu plasmana, ali ne i kalkulacije.

Dejan Udovi~i}

Umesto zaslu`enog predaha, {ampione sveta ve} slede}e nedeqe o~ekuje novo takmi~ewe Svetski kup u Oradei (Rumunija), koji se odr`ava svake ~etvrte godine. Srbija se tamo plasirala na osnovu rezultata na SP 2009, zajedno sa [panijom i Hrvatskom. Pre ~etiri godine u Budimpe{ti, trijumfovale su Srbija i Crna Gora kao jedinstvena selekcija.

- Ovim rasporedom smo defakto `rtvovani, zato {to smo pro{le godine bili uspe-

- @elimo da iskoristimo te utakmice za uigravawe i ispravqawe gre{aka uo~enih u Ni{u. Da svoja mesta u sistemu prona|u igra~i od kojih se o~ekuje da podnesu malo ve}i teret, ali i da podignemo fizi~ku spremu koliko je to mogu}e. Posle za to ne}emo imati vremena.

- Najbitnije mi je da nas i na Svetskom kupu krasi karakter pokazan u Ni{u. Jer, karakter je ne{to {to se veoma te{ko sti~e, a veoma lako gubi - zakqu~io je Dejan Udovi~i}.

Bez kalkulacija s kariokama Odbojka{i Srbije ve~eras kasno po na{em vremenu (02.00) igra}e svoj prvi me~ na finalnom turniru 21. svetske lige, a rival je branilac i najve}i favorit za titulu Brazil. Isticali su pre turnira na{i repereznatativcici da nije va`no ko je rival, nego je va`no da se svaki me~ odigra sa

Dana{wi program Rusija - Kuba Srbija - Brazil

(22.30) (02.00)

istom `eqom za pobedom. Prema ranijim kalkulacijama, ako sve bude pro{lo prema o~ekivawu, za plasman u polufinale na{im momcima treba trijmuf nad Argentinom, najslabijom ekipom na turniru koja je pravo u~e{}a dobila organizacijom.

Ipak, na{ selektor Igor Kolakovi} smatra da nema veze ko je protivnik i da se svakom me~u mora pristupiti maksimalno ozbiqno.

- Prvi me~ igramo s Brazilom i bez obrzira {to su oni prvi favoriti za osvajawe turnira, odigra}emo najboqe mogu}e, pa ~ak i pod cenu da se potro{imo i psihi~ki i fizi~ki. Ne volimo kalkulacije i nikada se wima nismo bavili, a o Argentini }emo razmi{qati sutra. @elimo u polufinale, a

Nikola Kova~evi}

tada je sve mogu}e, zato mislimo da mo`emo da trijumfujemo nad gau~osima i da se ponovo na|emo me|u ~etiri najuspe{nije ekipe Svetske lige - rekao je Kolakovi}.

Brazilci su nam najve}i du`nici u najisplativijem odbojka{kom nadmetawu na svetu, pre svega zbog poraza u finalu pro{logodi{weg finalnog tunira odr`anog u Beogradu.

Treba ista}i da su karioke mo`da i glavni „krivci“ na{eg plasmana u Kordobu, jer su u posledwem kolu dva puta savladali Bugare i overili nam vizu za Argentinu.

- Bez obzira {to smo spletom sre}nih okolnosti do{li do Argentine i {to nam je u tome pomogao Brazil, ne}e biti nikakvog popu{tawa kariokama. Put do Argentine bio je

veoma naporan i samo se nadam da }emo se oporaviti do po~etak me~a s Brazilom. Na{a mlada ekipa ve} je u~inila mnogo u ovogodi{woj Svetskoj ligi i sve {to uradimo na ovom turniru samo je podvig vi{e - istakao je Nikola Kova~evi}, na{ prima~ servisa koji je uz Starovi}a na{ najboqi poenter.

M. Risti}

DANAS START KVALIFIKACIJA CEV BI^-VOLEJ ^ELENYERA

Borba na pesku Danas na novosadskom kupali{tu [trand po~iwe presti`ni bi~-volej ~elinxer Evropske odbojka{ke konfederacije (CEV)

na kojem }e nadmetati 64 ekipe iz 25 evropskih zemaqa. Qubiteqi odbojke na pesku na [trandu }e mo}i da vide me~eve najkvali-

tetnijih parova s na{eg kontinenta koji }e se nadmetati za bodove na evropskoj i svetskoj rang listi, kao i za bogate nagrade,

Crnogorci imaju „va`nije stvari” Crnogorski vaterpolo savez saop{tio da ne `eli polemiku preko medija sa kolegama iz Srbije povodom incidenata u Ni{u. Vaterpolo savez Crne Gore ne}e odgovarati Vaterpolo savezu Srbije, a sve eventualne nesuglasice bi}e re{ene u me|usobnom razgovoru, saop{tio je generalni sekretar crnogorske asocijacije Dejan Axi}. Povodom saop{tewa Vaterpolo saveza Srbije i zahteva kolegama iz Crne Gore da osude pona{awe dela svojih navija~a na utakmici finala Svetske lige, Axi} je crnogorskim medijima rekao da Vaterpolo savez Crne Gore „trenut-

Satnica Od danas do subote, od 8 do 20 ~asova na programu su kvalifikacije i glavni turnir, a polufinala i finala su na programu u nedequ do 12 do 17 ~asova. jer je nagradni fond 12.000 evra, a podeli}e ga 24 ekipa po plasmanu. Direktno u~e{}e na glavnom turniru obezbedilo je 16 timova, ukqu~uju}i dva doma}a i jedan koji }e u}i na vajld kartu, dok }e se 32 ekipe takmi~iti za preostalih osam mesta.

Srbiju }e predstavqati osam timova u glavnom turniru, a na osnovu najve}eg broja do sada sakupqenih bodova tu su tandemi Stefan Basta Marko Nikoli} i Igor Te{i} - Arsenije Mutap~ija, dok }e timovi Galetin - Antoni}, Tati} - Radi}, Ivankovi} - Mladenovi}, Gale{ev - Simeunovi}, Stanoj~i} - Markovi} i A}i} - Mari} svioje mesto tra`iti kroz kvalifikacije za dr`avnu kvotu, jer Srbija kao doma}in ima pravo na ~etiri tima, dva u glavnom `rebu i dva u kvalifikacijama.

M. R.

no ima mnogo va`nijih stvari od prepisivawa i dopisivawa sa bilo kim“.

- Sve nedoumice i razli~itosti re{avamo razgovorom sa zvani~nim predstavnicima svakog vaterpolo saveza, pa tako i sa VSS. Smatramo da to ne zavre|uje toliku pa`wu da bi se oko toga dizala neka pompa rekao je Axi}, prenosi Televizija Crne Gore.

U udarnoj informativnoj emisiji Televizije Crne Gore saop{tewe Vaterpolo saveza Srbije nije ni zabele`eno, a ni u drugim tamo{wim medijima mu nije dat zna~ajan prostor.

Detaq s pro{logodi{weg turnira na [trandu

ZBOG NEPRISTOJNOG ^INA PRILIKOM SLAVQA U KINI

Stevi} izba~en s trke

DELFINI UVELI^ALI SVE^ANOST U SMEDEREVU: Vaterpolo reprezentativci uveli~ali su otavarwe sjajnog objekta olimpijskog bazena u Smederevu. Kompletna selekcija sa stru~nim {tabom i vaterpolo zvani~nicma u`ivala je u gradu Despota \ur|a. Objekat briqantan, sa tribinama na sve ~etiri strane sigurno }e postati meka za stvarawe kluba i vaterpolista.

19

FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE: SRBIJA IGRA S BRAZILOM

Raspored – kazna za uspe{nost Vaterpolisti Srbije pregrmeli su Svetsku ligu, ali tek im predstoji Svetski kup, pa krajem avgusta Evropsko prvenstvo u Zagrebu... Selektor Srbije Dejan Udovi~i} vi{e je nego zadovoqan u~inkom na zavr{nici Svetske lige u Ni{u, gde su „delfini“ imali stoprocentan u~inak. Samo je Crna Gora u finalu pobe|ena posle izvo|ewa peteraca.

- Ostvaren je veliki uspeh, kojem smo se intimno nadali, bez obzira na stawe u kojem smo se nalazili. Prvo mesto i plasman na prvenstvo sveta u [angaju su kruna napora koji su igra~i ulo`ili tokom turnira - rekao je Udovi~i}.

~etvrtak22.jul2010.

Srpski biciklista Ivan Stevi} izba~en je s „Trke oko jezera ]inghui” u Kini zbog na~ina na koji je proslavio etapnu pobedu u utorak. ^lan ekipe Partizan Srbija je po prolasku kroz ciq podigao ruku i ispru`enio sredwi prst, a po wegovim re~ima taj gest je bio upu}en lo{oj sre}i koja je pratila ekipu.

Pored toga {to je iskqu~en s trke Stevi}u je oduzeta i pobeda, a uz to je ka`wen i nov~ano sa 1.000 {vajcarskih franaka i oduzimawem nagrade za trijumf.

- Ne znam za{to je to uradio.

Ponekad ne znate {ta se doga|a u mislima drugih qudi. Svuda u svetu morate da poka`ete

po{tovawe. Taj gest je bio upu}en nekome, ali mene to ne zanima, jer tako ne mo`e - rekao je glavni komesar trke @anFransoa Kamoan.

Stevi} je zbog svog pona{awa kasnije uputio izviwewe.

- Zaista `elim da se izvinim, ne samo kineskom narodu, ve} i svim voza~ima. To je bio trenutak u kojem su me emocije savladale. To nisam uradio zbog trke, qudi oko mene ili voza~a, jer nisam tako razmi{qao.

Emotivan san i tako i vozim.

Pogre{io sam i sada to shvatam - rekao je Stevi}.

Posle Stevi}eve eliminacije pobeda je oti{la u ruke ukrajinskog voza~a Jurija Metlu{enka.

Ispru`en prst Ivana Stevi}a

20

SPORT

~etvrtak22.jul2010.

PRIPREME NA[E REPREZENTACIJE U ITALIJI

TURNIR U ATLANTI

Ivkovi} zadovoqan Mu{ka seniorska reprezentacija Srbije do 24. jula nalazi se u Folgariji gde realizuje bazi~ni deo priprema za SP u Turskoj. Na{i najboqi ko{arka{i ve} tre}u godinu za redom ovu, veoma va`nu, fazu pripremnog perioda provode u italijanskom mestu blizu Verone, koje im pru`a maksimalne uslove za rad.

- Veoma smo zadovoqni svime {to nam je na raspolagawu u Folgariji, a najva`nije je da nam ova lokacija omogu}ava idealne uslove za rad - ka`e selektor reprezentacije Srbije, Du{an Ivkovi}.

Ivkovi} je veoma zadovoqan onim {to je ura|eno u prvih devet dana boravka u Italiji: - Imali smo i sre}e sa vremenom, koje je bilo izuzetno povoqno, pa smo sve treninge koji su planirani da se odrade na otvorenom, realizovali u potpunosti. U utorak smo zavr{ili tre}i mikrociklus od ukupno ~etiri. Danas je planiran samo popodnevni trening, dok }emo prepodne, kao i na zavr{etku svakog mikrociklusa imati sastanak i kra}u analizu onoga {to je ura|eno - ka`e Ivkovi}.

Du{an Ivkovi}

Selektor Srbije isti~e da je glavna karakteristika dosada{weg toka priprema izuzetno dobar odnos igra~a prema radu: - Kao i svaki put kada sam radio sa reprezentacijom, svi igra~i koji se nalaze na pripremama pokazuju izuzetnu radnu disciplinu i maksimalnu posve}enost treninzima. To je veoma dobar pokazateq i pravi put da postig-

REPREZENTATIVAC CRNE GORE NIKOLA PEKOVI]

nemo ono {to je za ovu mladu ekipu osnovni predusloiv za dobar rezultat – da budemo najsppremniji tim na takmi~ewu.

Dobra okolnost je i to {to nije bilo ozbiqnijih povreda: - Jedino je Boban Marjanovi} prvih dana boravka u Folgariji imao problem sa le|ima. Ali, zahvaquju}i doktoru Radovanovi}u i fizioterapeutima, brzo

se oporavio i pridru`io treninzima - ka`e Ivkovi}.

Od pro{log petka, reprezentaciji Srbije u Italiji prikqu~io se i kapiten Nenad Krsti}, koji je dobio saglasnost wegovog kluba Oklahome da bude sa ekipom: - Krsti} radi po minimalnom individualnom programu, jer po{tujemo sve {to je predvi|eno sporazumom FIBA i NBA koji defini{e vreme i intenzitet priprema NBA igra~a.

Veoma je dobro {to je on sa ekipom i ~inimo sve da bude {to spremniji za [ampionat u Turskoj.

- Verujem da }emo do kraja boravka u Folgariji stopostotno uspeti da realizujemo plan priprema i da }emo biti tim koji }e na Svetskom prvenstvu biti izuzetno dobro pripremqen.

Zahvaquju}i izuzetnoj anga`ovanosti igra~a, atmosfera u timu je jako dobra. Moramo da budemo u punoj formi ve} na startu takmi~ewa, jer nam je prva utakmica sa Angolom izuzetno va`na. Ona je za nas, prakti~no, kvalifikacioni me~ za drugi krug takmi~ewa - zakqu~io je selektor Srbije.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA MLADE

Minesota novi izazov

Srpkiwe u ~etvrtfinalu

Do 24. jula ko{arka{ka reprezentacija Crne Gore sprovodi pripreme na Zlatiboru. Puleni Du{ka Vujo{evi}a dva puta su pobedili Bosnu i Hercegovinu, a polovi~an skor imali su protiv selekcije BJR Makedonije.

Vujo{evi} (koji intenzivno u~i ruski jezik) ne krije da ima problem na spoqnim pozicijama zbog povrede kolena Vlada [}epanovi}a koji je prethodnih dana posetio "sokolove", ali dolazak prvog pleja Omara Kuka, posle parafa na ugovor s Valensijom, i te kako se osetio.

Ipak, Nikola Pekovi} je glavni adut Vujo{evi}a, {to 38 poena u posledwem me~u protiv Bosne i Hercegovine najboqe Nikola Pekovi} ilustruju. Popularni Pekmen je - Dejan, moj prvi trener u Juninedavno potpisao trogodi{wi oru u Podgorici, potom @are ugovor s NBA liga{em MinesoVu~urevi}, naravno Dule Vujotom, ali ne}e propustiti kvali{evi} i @eqko Obradovi}. fikacije za Evropsko prvenstvo Koji ti je najdra`i klub?

2011. godine, niti svaku priliku - Naravno, Partizan - bez dida se fotografi{e s najmla|ima leme, kao iz topa, odgovorio je i podeli im autograme.

Pekovi}.

Pekovi} je posetio mlade koDa li bi pre{ao u Zvezdu, kada {arka{e u kampu "Maksima" kobi dobio veliki novac kao u ji godinama s uspehom dr`i taNBA? ko|e biv{i centar Partizana - Nikada - jo{ br`e je odgovoMiroslav Pecarski. Deca ~esto rio Pekmen. imaju zanimqivija pitawa od noPla{i{ li se konkurencije u vinara, a prvo za Pekovi}a je NBA ligi? glasilo - Kada si prvi put zaku- Bi}e `estoko, ali verujem u cao? sebe i ne}u ustuknuti ni pred - Kasno sam po~eo da treniram, kim - poru~io je najboqi cens 15 godina u Podgorici, a zakutar Evrope koji je, uz Slavka cao sam prvi put godinu dana kaVrane{a, najvi{e na udaru losnije - odgovorio je Nikola. vaca na autograme i fotograKoji su treneri imali najve}i fisawe na Zlatiboru, mali{auticaj na tvoj razvoj? na posebno.

Srbija - Belorusija 89:72 (28:25, 27:10, 12:17, 22:20)

Mari} ipak igra za Australiju Ko{arka{ki savez Australije ipak je uspeo da nagovori centra Partizana Aleksa Mari} da se prikqu~i pripremama "kengura" pred start Svetskog prvenstva Turskoj u septembru. Selektor Australije Bret Braun se posle otkaza Endrjua Boguta i negativne reakcije Mari}a, na{ao u velikom problemu sa igra~ima na centarskoj poziciji.

Mari} je prvo odbio poziv pravdaju}i se da je imao te{ku i napornu sezonu iza sebe, ali su ga ~elnici australijskog saveza na kraju ipak ubedili da se prikqu~i pripremama "kengura".

Mari} je jo{ ranije govorio da bi vole da igra za Srbiju, ali za to postoji nepremostiva zakonska prepreka po{to je nastupao za mladu reprezentaciju Australije. Mari} }e tako u Turskoj voditi veliku borbu sa srpskim centrima, po{to ove dve selekcije nastupaju u istoj grupi zajedno sa Argentinom, Jordanom, Nema~kom i Angolom. Svetsko prvenstvo se odr`ava od 28. avgusta do 12. septembra.

LIJEPAJA: Gradska dvorana, gledalaca: 300.

SRBIJA: Popovi} 14, Radovi} 9, Orozovi} 6, @ivanovi} 6, Balti} 8, N. Jovanovi} 5, J. Jovanovi} 8, @ivadinovi} 2, Bo{kovi}, Krwi} 21, Ajdukovi} 8, Du{ani} 2.

BELORUSIJA: Musatava 11, Pad{ivalava 6, Ra{~enija, Papova 10, Filon~uk 12, Iva{~anka 9, Jakovic, Zubrjatskaja 4, Kahanskaja 2, Valeuskaja 6, Adamik, Ka{lei 12.

Mlada `enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije plasirala se u ~etvrtfinale prvenstva Evrope, koje se odr`ava u Letoniji, po{to je u posledwem kolu druge faze takmi~ewa pobedila selekciju Belorusije rezultatom 89:72 (28:25, 27:10, 12:17, 22:20). Srbija je

DNEVNIK

drugu fazu takmi~ewa zavr{ila sa skorom od tri pobede i dva poraza i sugurno }e igrati u ~etvrtinalu, a koje mesto }e zauzeti u grupi bi}e poznato kada budu odigrane preostale dve utakmice posledweg kola [panija - Turska i Litvanija Italija.

Posle izvanredne igre u ponedeqak protiv Turske, na{e mlade ko{arka{ice su bez ikakvih problema ubedqivo savladale i Belorusiju, pa }e tako nastaviti borbu za medaqe. Od po~etka do kraja reprezentacija Srbije je bila u vo|stvu, a Beloruskiwe su se predale ve} na poluvremenu, kada su imale zaostatak od 20 poena.

Danas je na prvenstvu slobodan dan, a ~etvrtfinalni susreti na programu su petak.

Janko nastavqa samo u dublu Srpski teniser Janko Tipsarevi} pora`en je u prvom kolu ATP turnira u Atlanti od Kevina Andersona iz Ju`ne Afrike rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 7:5. Janko u posledwe vreme ima problema sa povredom zbog ~ega ne bele`i rezultate koje o~ekuje.

Tipsarevi} je Janko Tipsarevi} Atlanti prijavio u~e{}e i u Wih dvojica }e u u ~etvrtak u dublu, gde je u paru sa Izraeldrugom kolu igrati protiv incem Janom Erlihom u prvom kodijske bra}e San~aija i Son~alu napravio iznena|ewe slaija Rativatane ili Belgijanca viv{i protiv Britanaca FleKri{tofa Vlie`ena i Indinminga i Skupskog (6:3, 6:7, 11:9). ca Rohana Bopane.

Serena ne igra na US openu Najboqa teniserka sveta Serena Vilijams najverovatnije ne}e u~estvovati na Otvorenom prvenstvu Amerike, zbog povrede stopala. Portparol VTA Endrju Voker, saop{tio je da }e zbog incidenta u kome je teniserka pre dve nedeqe nagazila na staklo u jednom londonskom restoranu, morati da ode na operaciju. Vilijamsova je na svom zvani~nom

sajtu objavila vest da ne}e u~estvovati na nekim turnirima, a posledwi ovogodi{wi gren slem Ju-Es open nije spomiwan.

Za sada je izvesno da zbog povrede ne}u u~estvovati na turnirima u Istanbulu, Sinsinatiju i Montrealu. Otvoreno prvenstvo Amerike startuje 30. avgusta na terenima Fle{ing Medouza u Wujorku.

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE U JU@NOJ KOREJI

Pobeda Srbije za drugi krug Srbija - Francuska 26:21 Juniorska `enska rukometna reprezentacija Srbije je pobedom nad selekcijom Francuske (26:21) obezbedila plasman u drugu fazu Svetskog prvenstva u Ju`noj Koreji. Osam golova postigla je

rije Francuskiwa od 10:3 u prvoj polovini drugog poluvremena, pobeda ni jednog trenutka nije dolazila u pitawe.

Tim Srbije posle ~etiri kola ima po dve pobede i poraza, a u posledwem kolu sastaje se sa naj-

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Odli~na provera Srbija - Hrvatska 91:86 (28:26, 22:20, 25:23, 16:17) IN\IJA: Sportska hala.Gledalaca: 250. Sudije: Bratislav Dimi}, Rado{ Arsenijevi}, Slobodan Pavlica (sva trojica iz Beograda).

HRVATSKA: Jelavi} 17 (118), Misura 10 (2-1), Caki} 5, Lokas, Stampalija 5, Ciglar 10 (21), Lelas 2 (2-2), Sli{kovi} 10 (4-4), Podrug 14 (5-4), Vrsaqko 2, ^a}i}, Ivezi} 11 (7-5). @enske seniorske reprezentacije Srbije i Hrvatske, koje se pripremaju za kvalifikacione susrete za odlazak na Prvenstvo Evrope u ko{arcikoje }e se naredne godine odr`ati u Poqskoj, odigrale su kontrolnu utakmicu koju je doma}a selekcija, iako slabije rangirana, zaslu`eno re{ila u svoju korist. Imale su izabranice selektora Miodraga Veskovi}a, ve}im delom me~a povoqan rezultat, stizale do osetnije prednosti, bilo je 25:17 i 69:62, ~ak tri ~etvrtine su re{ile u svoju korist pa su, nakraju, Jelena Milovanovi} (beli dres) slavile sa pet poena SRBIJA: Vukoje 5, [kori} 2, razlike {to je u ovoj fazi rada Gobeqi}, \uri}, Karaka{evi}, zaista sjajan rezultat. Nada da Kne`evi} 13 (4-3), Mati} 14 (5se mogu pro}i kvalifikacije i 3), Milovanovi} 18 (6-6), Besti}i na ko{arka{ku smotru qanski 6, Dabovi} 8, J. Maksi`enskih selekcija starog kontimovi} 25 (6-5). nenta.

Da. Vi}enti}

Jelena @ivkovi}

Dragana Cviji}, {est Jelena Trifunovi}, ~etiri Maja Radoi~i}.

Reprezentacija Srbije sjajno je otvorila me~, posle osam i po minuta igre imala je prednost od 7:0, a u 23. minutu na semaforu je pisalo neverovatnih 16:4. I pored se-

slabijom ekipom u grupi, Grenlandom. U drugoj fazi takmi~ewa 'ukr{taju' grupe A i B pa }e selekcija Srbije igrati sa rukometa{icama iz Ju`ne Koreje, Holandije i, najverovatnije, Hrvatske.

Umro predsednik Metaloplastike Po~asni predsednik rukometnog kluba Metaloplastika i jedan od osniva~a {aba~kog kluba Aleksandar Trifunovi} umro je u [apcu, u 77. godini.

Trifunovi} se na ~elu najtrofejnijeg rukometnog kluba biv{e SFRJ nalazio 16 godina, a za to vreme Metaloplastika je od Srpske lige stigla u Prvu ligu. Klub je osvojio sedam dr`avnih {ampionata, kao i dve titule evropskog {ampiona i jednu vice{ampiona.

Tvorac je najpoznatije rukometne ekipe nazvane "vanzemaqcima" koja je ~itavu deceniju ~inila kostur rukometne reprezentacije SFRJ. Sahrana Aleksandra Trifunovi}a obavi}e se danas u 14 na Dowo{or-

Aleksandar Trifunovi}

skom grobqu u [apcu, a komemoracija }e se odr`ati dva sata ranije u Kulturnom centru tog grada.

c m y

EKOLOGIJA

DNEVNIK

DEKLARACIJA O JA^AWU REGIONALNE SARADWE

VESTI Ekolo{ki cement Beo~inska fabrika cementa Lafar` BFC po~ela je proizvodwu nove vrste cementa koji doprinosi za{titi `ivotne sredine, saop{teno je iz te kompanije. Portland-kompozitni cement CEM 2/B-M (V-L) 42,5N, namewen je za proizvodwu betona normalnih i visokih ~vrsto}a, a posebno je zna~ajno da wegova upotreba doprinosi smawewu tro{kova, {to je rezultat optimalne potro{we cementa i umerene potrebe za vodom.

Zbog svog sastava i tehnologije proizvodwe novi cement doprinosi za{titi `ivotne sredine, redukuju}i potro{wu prirodnih resursa i emisiju ugqen-dioksida.

Kako isti~u u Lafar`u, zahvaquju}i novom doziranom sistemu upotreba lete}eg pepela, koji se dodaje u procesu proizvodwe novog proizvoda pa`qivo je kontrolisana i obezbe|uje optimalan sastav cementa koji odgovara zahtevima gra|evinske industrije.

Na recikla`i 200 tona otpada Prehrambena kompanija „Centroproizvod” je za godinu i po dana sakupila i predala na recikla`u 200 tona industrijskog ambala`nog otpada, a nakon primene novog sistema upravqawa za{titom `ivotne sredine.

Obezbe|eno je upravqawe otpadom koji nastaje, ne samo u kompaniji, ve} i kod krajwih korisnika, potro{a~a koji kupuju proizvode sa znakom C. Uvedeno je kontrolisano rukovawe otpadom, razvrstavawe, merewe i privremeno skladi{tewe, ~ime je i sama koli~ina otpada koja izlazi iz kompanije dvostruko mawa. Prikupqa se papirna i plasti~na ambala`a, koja se daqe selektuje, balira i predaje na recikla`u, dok se palete, tako|e, prikupqaju, selektuju, popravqaju i ponovo koriste, a potpuno o{te}ene se koriste kao gorivo.

Otpadna uqa, akumulatori i otpadne gume se predaju na recikla`u.

Odr`ivi razvoj u Mokroj Gori U Mokroj Gori, u blizini U`ica, odr`ana je me|unarodna konferencija „Obnovqivi izvori energije i odr`ivi razvoj“. Konferencija se odr`ava u okviru proslave 110 godina rada u`i~ke hidroelektrane „Pod gradom“, druge centrala u svetu, posle centrale na Nijagarinim vodopadima, izgra|ene po Teslinom principu polifaznih, odnosno neizmeni~nih struja.

Ministar energetike Srbije Petar [kundri} rekao je na otvarawu skupa da bez energetskog sektora nema razvoja ni jedne zemqe i da Srbija treba da se potrudi da taj razvoj bude odr`iv.

Rediteq Emir Kusturica rekao je da Elektroprivreda Srbije u Me}avniku ima saradnika u realizaciji ideje odr`ivog razvoja kroz gradwu male hidroelektrane koju je projektovao institut „Jaroslav ^erni“ iz Beograda.

(Beta-Ekotopija)

`ivi razvoj, ekolo{ku i energetsku bezbednost i omogu}iti prevazila`ewe negativnih posledica klimatskih promena. Vladin sektor treba da oja~a kapacitet slu`bi koje su nadle`ne za sprovo|ewe zakona iz oblasti `ivotne sredine i svojim odlukama doprinose odr`ivom kori{}ewu prirodnih bogatstava i o~uvawu raznovrsnosti biqnih i `ivotiwsih vrsta, kao i da sprovode EU direktive, koje se ti~u kori{}ewa obnovqivih izvora energija i energetske efikasnosti.

Podse}amo da je Bels pokret (Balkan Enviromental Life Leadership Standard - Liderski standardi za{tite `ivotne sredine na Balkanu) nastao kao rezultat dvogodi{weg regionalnog projekta javnog zastupawa „Regionalna akcija i kohezija u oblasti `ivotne sredine“.

Ciq ovog regionalnog projekta je da teme `ivotne sredine dobiju prioritet i na|u se u fokusu prilikom odlu~ivawa na svim nivoima odlu~ivawa.

Zainteresovani mogu potpisati peticiju elektronski http://www.bellsmovement.org/petition/?lang=bms ili do}i li~no u Centar modernih ve{tina (Knegiwe Zorke 2/V, Beograd).

A. B.

PORED VELIKOG MOLSKOG PUTA U OP[TINI ADA

Obnavqawe vetroza{titnih pojaseva Na konkursu za po{umqavawe i podizawe veteroza{titnih pojaseva Pokrajinskog konkurisala sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj AP Vojvodine Op{tini Ada je za podru~je Mola odobreno 741.000 dinara, pa su za realizaciju tog dela posla sredstva dozna~ena MZ Mol. Ovim sredstvima predvi|eno je ma{insko bu{ewe rupa, |ubrewe, nabavka sadnog materijala, zasa|ivawe, postavqawe za{titinih mre`ica, kao i da se u toku godine sadnice moraju dva puta okopati i najmawe tri puta zalivati.

Posao na podizawu vetroza{titnih pojaseva zavr{en je kraj Velikog molaskog puta, u du`ini od oko {est kilometara, gde je sa obe strane puta zasa|eno 2.000 sadnica hrasta lu`waka, bresta i bagrema. Sadnice su morale biti najmawe visine jedan metar, obezbe|en je dosta lep sadni materijal, a posle sadwe ura|eno je sve ostalo {to je neophodno, kako bi se drvored odr`avao, jer je ciq da se primi barem 80 do 90 odsto sadnica. Na`alost, jedan deo sadnica je ve} o{tetila divqa~, a bilo je i neodgovornih poqoprivrednika, koji su u vreme prole}nih radova ma{inama o{tetili deo sadnica. U MZ Mol }e se truditi da se sadnice neguju i sa~uvaju, a najesen }e se sagledati situacija i tamo gde je potrebno drvoredi popuniti novim sadnicama, da bi se u narednih nekoliko godina formirao vetroza{titni pojas.

Pre desetak godina kraj Velikog molskog puta je pose~en drvored topola, kojima je istekao vek, pa je bilo neophodno da se vetroza{titni pojas obnovi. Vojvodi-

21

OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Prirodu {titimo zajedno Bels pokret je zapo~eo prikupqawe potpisa za Deklaraciju o podr{ci i ja~awu regionalne saradwe zemaqa zapadnog Balkana u oblasti `ivotne sredine. Ciq akcije je da se sakupi 60.000 potpisa za deklaraciju, kojom }e se donosioci odluka pozvati da zajedno rade na unapre|ewu i o~uvawu `ivotne sredina u regionu.

U ovom dokumentu }e se apelovati na nadle`ne da ubrzaju dono{ewe i primenu zakona koji su usagla{eni sa EU zakonodavstvom i time doprinesu boqem kvalitetu `ivota gra|ana, razvijaju partnerstvo sa civilnim sektorom u procesu dostizawa EU vrednosti i standarda, ja~aju regionalnu saradwu po svim pitawima, koja su u vezi sa odr`ivim razvojem i `ivotnom sredinom. U deklaraciji se ka`e da pitawa odr`ivog razvoja i `ivotne sredine treba da budu sastavni deo ekonomskih i socijalnih politika, koje se sprovode na regionalnom, nacionalnom i lokalnom novou. Navodi se da nadle`ni treba da stvaraju ambijent i pospe{uju kreirawe zelenih poslova i ne donose odluke o izgradwi i investirawu u nuklerane elektrane, razvijaju strategije koje }e gra|anima obezbediti odr-

~etvrtak22.jul2010.

Pravo re{ewe za krizu Svet bi do 2050. godine mogao da dobija 95 odsto elektri~ne energije iz obnovqivih izvora, a SAD bi snosile gotovo tre}inu tro{kova tako drasti~ne preorijentacije sa fosilnih goriva, navedeno je u najnovijem izve{taju Gripnisa i Evropskog saveta za obnovqivu energiju (EREC). Kako bi se ostvarili ovi ciqevi, globalne investicije u energetiku bi do 2030. godine trebalo da dostignu 18 biliona dolara – {to je gotovo pet puta vi{e od federalnog buxeta SAD za narednu godinu, prenosi Rojters.

S druge strane, prema prognozi Me|unarodne agencije za energiju (IEA), a bez ambiciozne preorijentacije predvi|ene posledwim izve{tajem, investicije u visini 11,3 biliona dolara }e u svakom slu~aju biti potrebne do 2030. za svetski sektor energetike, kako bi se namirile rastu}e potrebe.

Pri tom bi fosilna goriva, u projekcijama IEA, i kroz 20 godina imala dominantan udeo na energetskom sektoru.

Trenutno se u svetu iz obnovqivih izvora dobija oko 18 odsto elektri~ne energije.

Postoji op{ta te`wa dr`ava da se taj udeo pove}a, kako da bi se smawila emisija gasova s efektom staklene ba{te, ali i

zato da bi se obezbedile sve ve}e potrebe ~ove~anstva, s obzirom na to da su rezerve fosilnih goriva sve mawe.

Vode}i autor izve{taja Gripnisa i EREC-a Sven Teske isti~e da bi svet imao dugoro~ne ekonomske koristi od

ukidawa subvencija za fosilna goriva, kao i od ~iwenice da su inputi u obnovqivu elektriccnu energiju - kao {to su vetar i geotermalna energija besplatni. On obja{wava da su po~etni tro{kovi u ekspanziju kori{}ewa obnovqivih izvora energije veliki zbog toga {to takvo usmerewe podrazumeva vi{e qudskog rada.

Ra~un ove preorijentacije treba da snose dr`ave sveta, u zavisnosti od odgovornosti za emisiju gasova s efektom staklene ba{te, nagla{ava Teske .

(Tanjug)

NEMA^KA NAJVE]I UVOZNIK OTPADA

\ubri{te Evrope, ili unosan biznis?!

Novi drvored kraj Velikog molskog puta

na spada u evropsku regiju koja je izuzento malo po{umqena, pa je prema mi{qewu predsednika Saveta MZ Mol Jovana [evi}a izuzetno dobar program resornog pokrajinskog sekretarijata na po{umqavawu i podizawu vetroza{titnih pojaseva, pa }e se idu}e jeseni koristiti prilika za dobijawe sredstava za ovu namanu. MZ Mol je na nasipu kraj Ti-

Foto: M. Mitrovi}

se obnovila drvored tuja sa 30 sadnica. Prethodnih godina tuje su se osu{ile, po{to nisu zalivane, a neke su uni{tene i izga`ene, {to je delo nesavesnih voza~a. Stoga iz ove mesne zajednice apeluju da gra|ani i voza~i obrate pa`wu i ne uni{tavaju sadnice, kako bi one krasile ovaj deo naseqa.

M. Mitrovi}

U Nema~ku je pro{le godine koli~ina skoro osam puta veuvezeno 7,6 miliona tona otpada }a. Ova savezna ustanova razza koji je potrebna posebna dolikuje 839 vrsta otpada, a 405 zvola, saop{tio je Savezni ured od toga spada u sme}e ~ije odlaza `ivotnu okolinu. To je za gawe i prerada moraju da pod700.000 tona vi{e nego 2008. gole`u posebnoj kontroli. Najdine. Za najve}u nema~ku ekolove}i deo uvezenog otpada koji {ku organizaciju - Savez za zase prera|uje u Nema~koj otpada {titu prirode (NABU), ovi pona zaga|eno zemqi{te, potom daci pokazuju da je Nema~ka poazbestni otpad i drvenariju stala „|ubri{te Evrope“. premazanu lakom ili bojom.

Me|utim, Savezno udru`ewe Pro{le godine je uvezeno i 1,6 za sekundarne sirovine i preramiliona tona gra|evinskog du otpada izri~ito podr`ava {uta nastalog tokom gradwe trgovinu gra|e6,7 kilometara vinskim {utom, duga~kog tunela u Postrojewa za zaga|enom zeaustrijskom Brepreradu sme}a mqom i opasnim gencu. Prera|eni odli~no zara|uju sitnim sme}em i {ut se u Neisti~e da „Nema~koj koristi ma~ka ima {irom sveta najmoza rekultivisawe zatvorenih dernija postrojewa za odlagawe {qunkara. Istovremeno sa i preradu sme}a“. Ovo udru`ewe specijalnim otpadom, porasla smatra da je prerada sme}a, koja je koli~ina i uvezenog otpada se u Nema~koj odvija na najviza koji nije potrebna posebna {em tehnolo{kom nivou, mnogo dozvola - to su staro staklo, boqa opcija nego lagerovawe na metal, plastika i papir. Najdeponijama ili spaqivawe u zave}i deo uvezenog otpada dolastarelim postrojewima. Ka`u zi iz Holandije, Francuske, da postrojewa za preradu sme}a Italije, Austrije i Poqske. odli~no i zara|uju na uvoznom Udru`ewe za sekundarne siotpadu, a da otpada nema, kaparovine i preradu otpada o~ekuje citeti na vi{e mesta u Nema~da }e narednih godina koli~ina koj bi bili neiskori{}eni. uvezenog otpada da raste, a veliPre samo deset godina Neko zanimawe je pre svega u zema~ka je godi{we uvozila nemqama isto~ne i jugoisto~ne {to mawe od milion tona smeEvrope gde nema savremenih po}a, saop{tio je Savezni ured strojewa za preradu sme}a. za `ivotnu okolinu. Sada je ta (Beta-Ekotopija)

PROJEKTI UDRU@EWA „PROTEGO”

Jezera osve`i, korwa~e ~uvaj Udru`ewe za za{titu i unapr|ewe okru`ewa i graditeqskog nasle|a „Protego“ predstavilo je projekat „Metode odr`ivog upravqawa malim jezerima i nekomercijalnim ribwacima“, koji se realizuje na dva mala privatna jezera u Subotici. Ciq je da se poka`e na~in da se ona osve`avaju kiseonikom koji }e biti upumpavan i raspr{avan u vodi pomo}u energije solarnih panela. Pored korwa~a, u jezerima su nastaweni crvenperka, bube gwrci, a od biqaka lokvaw i trska.

U jezeru ima {est odraslih korwa~a koje su spasene u proteklom periodu. Kada ozdrave bi}e vra}ene u prirodu.

- Uobi~ajeni problemi kod ba{tenskih jezera su da kada usled neodr`avawa i nedovoqnog prisustva kiseonika do|e do pojave algi a ~esto i uginu}a ribe. Bogata vegetacija plutaju}ih podvodnih biqaka, kao i vegetacija vezana za plitke vode, pru`a uslove za opstanak vrlo bogatog `ivog sveta. Zasadili smo odre|eni broj biqaka, jer je neophodan biqni filter

za odr`avawe kvaliteta vode – ka`e Gabor Mesaro{ iz „Protega“.

Kao jedan od veoma va`nih ciqeva projekta za za{titu jezera je potreba stvarawa {to ve}eg broja malih jezera od jednog ara, pa do dva hektara kako bi se, kroz pove}awa stani{ta flore i faune pove}ao i sam kvalitet `ivota.

Ovo udru`ewe predstavilo je i projekat “Za{tita barskih korwa~a u Vojvodini” koji treba da doprinese wihovoj za{titi i preme{tawu u zdra-

vija i bezbednija stani{ta.

Naime, barske korwa~e, koje se nalaze u Vojvodini, su prili~no ugro`ene, a za wihovu rehabilitaciju bilo je potrebno sme{tawe u Prihvatili{ta za sitne i divqe `ivo-

tiwe. Proteklih godina se radi na kartirawu stani{ta i evidentirawu jedinki sa ciqem da se postave temeqi za izradu sveobuhvatnog Akcionog plana za{tite ove vrste kod nas.

A. A.

22

SVET

~etvrtak22.jul2010.

PRVI ^OVEK BRITANSKE VLADE U VA[INGTONU

Odnosi dveju dr`ava kqu~ni za bezbednost VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama opisao je, posle razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, odnose SAD i Velike Britanije kao „istinski posebne“.

Posle tro~asovnih razgovora Obama i Kameron su naveli da su se slo`ili o svim pitawima o kojima su razgovarali, a odnose izme|u SAD i Britanije opisali kao kqu~ne za bezbednost i prosperitet.

Lideri Amerike i Velike Britanije raspravqali su o nizu me|unarodnih pitawa, a akcenat je stavqen na situaciju u Avganistanu i Iranu i na globalnu ekonomiju. Nije mimoi|ena ni aktuelna kriza zbog naftne mrqe u Meksi~kom zalivu pa je britan-

Dejvid Kameron i Barak Obama

ski premijer posebno govorio o odgovornosti britanskog naftnog giganta „Briti{ petroleuma“, ali je odbacio povezanost te kompanije sa pro{logodi{wim

osloba|awem Libijca Abdelbaseta el Megrahija, odgovornog za ru{ewe aviona kod Lokerbija, i krivicu prebacio na vladu [kotske.

DNEVNIK

FINSKA

Pomo} u prelasku na bezvizni re`im Rusije i EU NANTALI: Finska namerava da pru`i pomo} i podr{ku pri prelasku na bezvizni re`im Rusije i zemaqa Evropske unije, izjavila je ju~e finska predsednica Tarja Halonen posle razgovora sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, dodaju}i da to nije jednostavan put jer spada u ovla{}ewa Evropske komisije. „^inimo sve {to od nas zavisi i danas, i ubudu}e }emo ~initi sve {to zavisi od nas da bi nastupio bezvizni re`im“, rekla je Halonenova odgovaraju}i na pitawe da li }e Helsinki pomagati ubla`avawe viznog re`ima Rusije i zemaqa EU, prenela je agencija RIA Novosti. Medvedev je na zajedni~koj konferen-

Nove sankcije Pjongjangu nulo 46 mornara, za {ta je okrivqena Severna Koreja, {to je zvani~ni Pjongjang demantovao.

Posle ovog doga|aja, u Va{ingtonu, ali i u Ujediwenim nacijama je oceweno da Korejsko poluostrvo ulazi u „novi opasni period“, podsetile su agencije.

Klinton i Gejts su tokom posete, koja je krajwe neuobi~ajena, osmotrili iz dvogleda obe strane sa osmatra~kog mesta Kulet odakle se nadziru teritorije dve dr`ave i u ~ijoj neposrednoj blizini ima oko dva miliona vojnika, raspore|enih du` demilitarizovane zone duge 245 kilometara i {iroke ~etiri kilometra.

Klinton je izjavila da su nove sankcije dogovorene u „visokim razgovorima u Seulu“ i da su „odgovor na politiku Pjongjanga“, a da „nisu uperene protiv severnokorejskog naroda“. „Mi nastavqamo da {aqemo poruke Severu: postoji i drugi na~in“, rekla je Klinton, nagla-

Dr`avqanstvo arhiepiskopima ISTANBUL: Turska je izrazila spremnost da ponudi dr`avqanstvo stranim arhiepiskopima kako bi otvorila mogu}nost za {iri izbor kandidata za novog vaseqenskog patrijarha u Istanbulu.

Premijer Tajip Erdogan je preko svog savetnika za spoqnopoliti~ka pitawa Ibrahima Kalina diskretno nagovestio tu mogu}not, po{to bi Vaseqenska patrijar{ija mogla da se suo~i sa

kadrovskim problemima prilikom izbora novog poglavara, jer on obavezno mora da ima tursko dr`avqanstvo. Sada{wi patrijarh Vartolomej Prvi (70) je turski dr`avqanin, mada je poreklom Grk. Turska je 1971. godine jednostranim potezom zatvorila teolo{ki seminar kod Istanbula i patrijar{ija se zbog toga suo~ava sa velikim kadrovskim problemima. Zbog toga se Turska na{la na udaru Evropske unije i SAD.

FRANCUSKA Robert Gejts i Hilari Klinton

siv{i da }e „dok Sever ne promeni stav, SAD nastaviti da sna`no podr`avaju narod i vladu Republike Koreje (Ju`ne)“, prenela je agencija AP. U razgovoru, za koji agencija Rojters ka`e da je „bez presedana“, u~estvovali su ameri~ke strane

Klinton i Gejts, a sa ju`nokorejske Ju Mjang-hvan i Kim Taejoung. Agencija isti~e da je sa tog zajedni~kog sastanka upu}eno upozorewe Severnoj Koreji o „ozbiqnim konsekvencama“ ukoliko preduzme neki novi napad na Ju`nu Koreju.

Merkel: Nema~ka mo`e iz krize iza}i ja~a BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel pohvalila je ju~e , na posledwoj konferenciji za {tampu pred letwu pauzu, rad vlade i istakla da Nema~ka iz sada{we ekonmoska krize mo`e da iza|e jo{ ja~a. „Budite sigurni da }ete me posle letwe pauze ponovo videti’’, rekla je Merkelova, koja je delovala vidqivo opu{teno, uprkos svim problemima koji su zadelisli wenu vladu i najnovijim rezutatima istra`ivawa javnog mwewa, po kojima bi demohri{}ansko-liberalnu koaliciju biralo svega jo{ 34 odsto Nemaca, {to je najlo{iji rezultat od 1986. godine.

dr`avqanstvo Rusima koji su po~inili krivi~na dela nisu prijateqske, i zalo`io se za wihovu ekstradiciju.

Halonenova je kazala da finski sistem davawa azila predstavqa pravnu a ne politi~ku proceduru, prenela je ruska dr`avna agencija. „Te odluke izazivaju razli~ita mi{qewa, ali se kod nas to re{ava u sudskom postupku“, rekla je finska predsednica Halonenova je ocenila da je susret sa ruskim predsednikom, koji je prekju~e doputovao u dvodnevnu posetu Finskoj, bio vrlo uspe{an i da se „temeqni odnosi izme|u Rusije i Finske u odli~nom stawu“.

TURSKA

AMERI^KI FUNKCIONERI U SEULU

PANMUNYOM: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su ju~e objavile u Seulu, glavnom gradu Ju`ne Koreje, nove sankcije prema komunisti~koj Severnoj Koreji, koje ukqu~uju zabranu trgovine oru`jem i raspolagawa li~nom imovinom u inostranstvu.

Nove sankcije su objavqene, a novinske agencije su ih prenele pod oznakom „hitno“, u vreme dok su ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton i sekretar za odbranu Robert Gejts bili u obilasku demilitarizovane zone na Korejskom poluostrvu koja deli dve zemqe, proameri~ku Republiku Koreju (Ju`nu) i komunisti~ku Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (Severne).

Dve zemqe su u stawu primirja od Korejskog rata 1950-1953. godine, bez postignutog trajnog mira i u stalnoj tenziji, koja se zao{trila u martu ove godine posle torpedovawa ju`nokorejskog ratnog broda, kada je pogi-

ciji za novinare sa finskom predsednicom izrazio uverewe da nikakvih izgovora povodom uvo|ewa bezviznog re`ima izme|u Rusije i EU ne mo`e biti. „Ukoliko `elimo da razvijamo odnose u svim oblastima, nikakva alternativa bezviznoj komunikaciji izme|u Rusije i EU ne postoji“, rekao je Medvedev, prenela je agencija Itar-Tass.

Prema re~ima ruskog predsednika, ukoliko i postoje problemi, oni nisu sa ruske strane. „Potrebno je uveriti te zemqe koje ose}aju odre|eno kolebawe povodom prikqu~ewa Rusije bezviznom prostoru“, rekao je Medvedev.

Ruski predsednik je rekao da aktivnosti zemaqa koje daju

Merkelova je istakla da vladu u narednim mesecima ~eka te`ak rad i ukazala na pozitivan bilans svog „tima’’ u posledwih devet meseci, naglasiv{i da se Nema~ka u privrednoj i finansijskoj krizi pokazala boqe nego {to se o~ekivalo.

Privreda je o~uvana, na me|unarodnom planu Nema~ka je svojim pristupom problemima dobila priznawe i zemqa iz krize mo`e iza}i jo{ ja~a, istakla je Merkelova.

Merkelova je najavila reforme u zdravstvu i energetskoj politici, kao i socijalne reforme u okviru takozvanog Harc IV

plana, a u vezi sa spornim izjavama pojedinih politi~ara o planu {tedwe rekla je da je uvek va`nije da qudi „pri~aju jedni s drugima, a ne jedni o drugima’’.

Povodom odlaska {estorice predsednika vlada {est nema~kih pokrajina, koji su iz razli~itih razloga napustili wenu partiju, {to je, prema ocenama analiti~ara, te`ak politi~ki udarac, Merkelova je izrazila `aqewe, ali i optimizam. „Smatram da mi imamo dobre qude koji }e sada do}i na te pozicije’’, rekla je Merkelova na tradicionalnoj konferenciji za novinare pred letwu pauzu.

Stjuardesa yeparila putnike PARIZ: Policija je uhapsila stjuardesu aviokompanije „Er Frans“, zbog sumwe da je ukrala vi{e hiqada evra, kreditne kartice i nakit putnicima, dok su oni spavali tokom dugih letova. ^etrdesetsedmogodi{wa Lusi uhap{ena je po{to je pre pet dana, doputovala iz Tokija.

Policija je vi{e meseci sprovodila istragu na letovima iz-

me|u Francuske i zemaqa Dalekog istoka, a sumwu su izazvali weni bankovni ra~uni koji su pokazali veliku razliku izme|u prijavqenog prihoda i na~ina `ivota koji je vodila. Prema pisawu francuskog lista “Figaro”, po~ela je da krade u martu 2009. godine, da bi re{ila finansijske probleme, a priznala je 26 kra|a.

ITALIJA

Nova hap{ewa mafije RIM: Italijanska policija uhapsila je ju~e na desetine qudi optu`enih za povezanost sa kalabrijskom mafijom i istovremeno zaplenila imovinu ukupne vrednosti 250 miliona evra, saop{tili su ju~e policijski zvani~nici. Re~ je o drugom zna~ajnijem talasu hap{ewa sprovedenom u posledwih sedam dana, ~iji je ciq obra~un sa

mo}nom mafija{kom organizacijom Ndrangeta, koja je u italijanskom podzemqu tokom posledwih godina preuzela vode}u ulogu od sicilijanskih klanova, javila je agencija Rojters. Akcija policije sprovedena je na osnovu 67 naloga za hap{ewe izdatih protiv qudi koji se sumwi~e za povezanost sa jednim klanom Ndrangete.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KIM HJON-HUI Biv{a severnokorejska kontroverzna {pijunka, davno osu|ena u Ju`noj Koreji na smrt pa potom pomilovana, a kasnije postala najprodavanija autorka {pijunskih trilera, doputovala je u Japan u posve neobi~nu posetu. Kim Hjon-hui (48), koja `ivi u Ju`noj Koreji, sasta}e se sa porodicama japanskih dr`avqana koji su bili `rtve severnokorejskog re`ima, oteti i {kolovani za {pijune.

VIKTOR ORBAN Predsednik ma|arske vlade Viktor Orban dobio je {iroku podr{ku dru{tva zbog toga {to je odbio zahteve predstavnika Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske unije (EU) da novim restriktivnim merama, koje bi pre svega pogodile stanovni{tvo, smawi buxetski deficit.

Mnogi isti~u da je predsednik Orban stao u za{titu nacionalnih interesa i dr`avnog suverenita.

[AHRAM AMIRI Iranski nuklearni nau~nik [ahram Amiri, koji se iz SAD pro{le nedeqe spektakularno vratio u Teheran, poseduje dragocene informacije o CIA i na osnovu wegove {pijunske pri~e bi}e snimqen firm, javila je ju~e agencija Fars. Iranska agencija tvrdi da su iranski tajni agenti bili u stalnom kontaktu s Amirijem u vreme wegovog boravka u SAD i da su dobili {pijunska bitku sa CIA.

NEOBJA[WIV GENETSKI FENOMEN

Nigerijci dobili plavooku belkiwu LONDON: Jedan bra~ni par Nigerijaca koji `ivi u Velikoj Britaniji do`iveo je veliko iznena|ewe kada je nedavno dobio k}erku bele boje ko`e i plavih o~iju. Kada je An|ela Ihegboro na svet donela svoje tre}e dete, svi su bili veoma iznena|eni.

An|ela i wen suprug Benxamin, naime, poti~u iz Nigerije i imaju potpuno tamnu ko`u kao i wihovo prvo dvoje dece.

Me|utim, wihovo tre}e dete, nedavno ro|ena devoj~ica, ima potpuno belu ko`u, plavu kosu i svetle, odnosno plave o~i.

Otac devoj~ice je izjavio da je bio vi{e nego iznena|en prilikom wenog ro|ewa i ~ak je zbijao {ale na svoj ra~un pitaju}i

se da li je dete zaista wegovo.

On je ipak rekao da ima potpuno poverewe u svoju `enu.

Lekari priznaju da ne mogu da objasne kako je ovaj bra~ni par, koji po svom saznawu nema belih predaka, mogao da dobije devoj~icu bele ko`e, plave kose i plavih o~iju.

Izneta je i pretpostavka da se radi o albino bebi, ali za sada kod deteta nisu prona|ene karakteristike svojstvene tom poreme}aju.

Lekari veruju da je u slu~aju ovog nigerijskog bra~nog para re~ od neuobi~ajenom genetskom fenomenu koji je za sada neobja{wiv, preneli su britanski mediji.

Bra~ni par Ihegboro sa svojom belom devoj~icom

PREMIJER SRBIJE MIRKO CVETKOVI] U SARAJEVU

c m y

BALKAN

DNEVNIK

~etvrtak22.jul2010.

23

NA ZAHTEV PORODICE, PROVERAVA SE IDENTITET POSMRTNIH OSTATAKA NIKOLAJA I ELENE

Srbija dobra destinacija Ekshumacija bra~nog za investitore iz BiH SARAJEVO: Predsednik vlade Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je ju~e u Sarajevu da ne postoji nijedan kqu~ni problem izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine, da Srbija podr`ava teritorijalni integritet BiH i odluke sva tri naroda u vezi sa unutra{wim ure|ewem.

kana. Prema Cvetkovi}evim re~ima, na sastanku sa [piri}em ukazano je na neophodnost uklawawa svih barijera pogotovo na ekonomskom planu i istaknuto da nema razloga da se ne intezivira i proces pomirewa jer postoje identi~ni stavovi o svim zna~ajnim pitawima.

Nikola [piri} i Mirko Cvetkovi}

Cvetkovi} je, posle sastanka sa predsedavaju}im Ve}a ministara Nikolom [piri}em, na zajedni~koj konferenciji za novinare rekao da je uspostavqenaje dobrosusedskih odnosa u regionu osnova politike koju vodi Vlada Srbije.

Srpski premijer je dobio uverevawa od [piri}a da stavovi pojedinih zvani~nika u vezi sa teritorijalnom celovito{}u Srbije nisu zvani~ni stavovi BiH. Hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} izjavio je pre dva dana da „podr`ava suverenitet Srbije bez Kosova“. Cvetkovi} je naglasio da su izuzetno va`ne evropske integracije kako za Srbiju tako i za BiH, a da Srbija podr`ava put ka Evropskoj uniji svih zemaqa Zapadnog Bal-

Premijer Srbije je novinarima rekao da je prihva}en wegov predlog da se po odre|enim pitawima, oko kojih postoji saglasnost BiH, odr`avaju sednice dve Vlade.

Prema Cvetkovi}evim re~ima, dolazak u Sarajevo je nastavak `eqe da se ostvaruju odnosi na politi~kom nivou kao osnova za bilateralnu i ekonomsku saradwu.

Cvetkovi} je dodao da ve} postoji saradwa u oblasti borbe protiv kriminala, ratnih zlo~ina a da predstoje i sporazumi o sukcesiji, posebno kada je re~ o diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima i izrazio uverewe da }e u naradne tri godine re{eno i to pitawe.

“Tr`i{te Srbije je dobra destinacija za investitore iz Bosne

i Hercegovine (BiH) jer im nudi niz poreskih i drugih olak{ica”, rekao je ju~e u Sarajevu premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, uz ocenu da postoje neiskori{}ene mogu}nosti za zajedni~ki nastup preduze}a iz obe dr`ave na tre}im tr`i{tima.

Cvetkovi} je, otvaraju}i sa predsedavau}im Saveta ministara BiH Nikolom [piri}em poslovni forum Srbija-BiH, rekao da se naro~ito dobre mogu}nosti pru`aju za investirawe u nerazvijenim op{tinama Srbije, gde se za otvarawe novih radnih mesta nude dr`avni podsticaji. Cvetkovi} je ukazao da su privrede zemaqa nastalih iz nekada{we SFR Jugoslavije kompatibilne i da treba iskoristiti tu prednost. „Imamo identi~an privredni sistem i jezik i budu}nost, koja se ogleda u zajedni~kom nastojawu da se u|e u Evropsku uniju“, istakao je predsednik Vlade Srbije.

Cvetkovi} je ukazao da saradwa Srbije sa BiH mo`e da otvori nova zna~ajna tr`i{ta za preduze}a iz obe dr`ave, doprinese pove}awu zaposlenosti i `ivotnog standarda stanovni{tva. On je istakao i zna~aj zajedni~kog zalagawa za potpunu primenu CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, ~ime }e se pove}ati konkurentnost regionalnih privreda, ali i spremnost za ukqu~ewe na tr`i{te EU. Cvetkovi} je ukazao da Srbija ima problem sa nezaposle{}u, ~ija je stopa trenutno 19,2 odsto i da je zbog toga otvarawe novih radnih mesta prioritetan zadatak. On je podsetio da je Srbija u krizu u{la sa stopom nezaposlenosti od 16,5 odsto, najve}om u Evropi, a da je kriza samo pogor{ala situaciju.

(Tanjug)

SLOVENIJA

Tadi} i Josipovi} poru~ili: „Da, mi mo`emo” QUBQANA: Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadi} i Ivo Josipovi} poslali su poruku u Obaminom stilu - „Da, mi mo`emo“ da re{emo mnoga otvorena pitawa, istakao je sloven~ki dnevnik „Delo“, komentari{u}i prvu posetu hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a Srbiji.

Pod naslovom „Regionalno ‘Da, mi mo`emo’“, list navodi da svi oni koji ocewuju posetu kao istorijsku preteruju i dodaje da su obe zemqe malo u~inile na re{avawu najve}ih problema. „Delo“, me|utim, smatra da je svaka poruka o miru, po{tovawu, koegzistenciji i namerama dr`ava da

prona|u modus vivendi veoma zna~ajna. Osim u pravqewu konkretnih koraka ka re{avnaju mnogih problema, uspeh poruke dvojice predsednika „Da, mi mo`emo“, najvi{e }e se pokazati u Bosni i Hercegovini, koja predstavqa najve}i izazov i za srpsku i za hrvatsku politiku i kqu~ stabilnosti u regionu. „Delo“ zakqu~uje da su u su{tini dve zemqe prona{le put re{avawu me|usobnih problema i odr`avawu dobrih odnosa, ali da poruka „Da, mi mo`emo“ nije donela ni{ta kapitalno, prenela je agencija STA.

GR^KA

Grci masovno odlaze u inostranstvo blagostawe. Aleksandrosu nije BON: Da je neko pre 20 godina svejedno {to napu{ta ovo mesto Grcima rekao da }e danas odlaziusred krize. Ali, tu uskoro ne}e ti u potragu za boqim `ivotom - u vi{e uop{te biti mladih qudi. ^e{ku, verovatno bi mu se smejaSvi odlaze u velike gradove, u li. Ali, to je danas realnost.

Atinu ili Solun ili u druge zeUglavnom mladi qudi tra`e spas od krize negde severnije i zapadnije.

Sunce, pla`a i more }e nedostajati Aleksandrosu - i pored toga, ovaj 18.godi{wak }e za nekoliko nedeqa napustiti svoju zemqu i oti}i u Prag. Tamo ga ~eka obuka za informati~ara u jednoj velikoj firmi koja proizvodi ra~unare. Ni{ta vi{e ne mo`e da ga zadr`i kod ku}e. „Konkurisao sam ovde za nekoliko radnih mesta, ali nije vredelo.

Egejska regija To frustrira ~oveka. Tamqe, kao {to je, na primer, Nemo gde idem, ~eka me boqa budu}ma~ka. nost“, izjavio je on za nema~ki drU sredwoj {koli u Kavali, |a`avni radio „Doj~e vele“. ci najstarijeg razreda se ne raduju Severni Egej je provincija u preterano raspustu. Jedino o ~ekojoj vlada velika nezaposlenost, mu razgovaraju u {kolskom dvornaro~ito me|u mladima. Qudi su {tu je kako da odu odavde. tu ranije `iveli uglavnom od tr„Kada prvi put odem u veliki govine duvanom, ali industrijska grad, vi{e se ne}u vra}ati ovamo, proizvodwa je u tom kraju danas a ako uspem da odem u inostrangotovo zamrla. Jo{ ima gra|evistvo, toliko }u se navi}i na velena koje podse}aju na nekada{we

gradski `ivot da }u u stari kraj dolaziti samo - u posetu...“, ka`e jedna u~enica.

Starci su jo{ tu. Ali, po{to mladih nema, na ribarskim brodovima rade Egip}ani. Za Aleksandrosa to nije alternativa. „Naravno, te{ko je oti}i, ostavqa{ ovde porodicu i prijateqe, ali verujem da }e mi se to isplatiti“, veli on.

Wegova drugarica Fotini jo{ `ivi kod roditeqa.

Nema novca za pla}awe sopstvenog stana, ali jo{ nije izgubila nadu. „Nastoja}u jo{ neko vreme da se upornim radom izborim za neki posao. Ali, ako za tri godine jo{ uvek budem morala da `ivim kod roditeqa, mora}u i ja da odem u inostranstvo“, ka`e ona.

Gr~ka omladina je razo~arana.

Otkako je zemqa pre ne{to mawe od 30 godina pristupila Evropskoj zajednici i kasnije i Evropskoj uniji, standard se stalno popravqao. No, pokazalo se da je on konstruisan na klimavom tlu - sada se sve ru{i, a mladi se ose}aju prevarenima i masovno napu{taju zemqu.

(Tanjug)

para ^au{esku

BUKURE[T: Na zahtev sina Nikolaja i Elene ^au{esku, koji su bili na ~elu komunisti~kog re`ima u Rumuniji i ubijeni tokom demokratske revolucije 1989. godine, specijalni medicinski tim izvr{i}e ekshumaciju posmrtnih ostataka.

Medicinski stru~waci sa Instituta sudske medicine u Bukure{tu trebalo bi da, nakon ekshumacije, urade biolo{ke testove, ukqu~uju}i i DNK analize, kako bi se utvrdilo da li se zaista radi o bra~nom paru ^au{esku. ^inu otvarawa groba i va|ewa posmrtnih ostataka prisustvovali su je- Da li se zaista radi o bra~nom paru ^au{esku dini `ivi sin ^au{eskuovih, Valentin i zet Mir~ea skim putem od Ministarstva za para ^au{esku i o~ekuje rezulOprean, mu` pokojne }erke Zoje. nacionalnu odbranu da utvrdi da tate analiza.

Postupak je pokrenut jer su oni li su u grobu ostaci ^au{eskuoNikolae ^au{esku je bio na 2009. godine, prema va`e}em zavih, a po{to im nije odgovoreno, ~elu komunisti~kog re`ima u konu u Rumuniji, postali vlasnipreduzeli su daqe sudske radwe, Rumuniji od 1965. do 1989. godine ci grobnog mesta para ^au{esku pa je tako Institutu za sudsku i tokom wegove vladavine velii `ele da utvrde da li su tu pokomedicinu slu`benim putem narekog upliva je imala i wnegova pani zaista wihovi ostaci, jer i |eno da izvr{i ekshumaciju i `ena Elena. Re`im ^au{eskuodaqe sumwaju da su sahraweni u analizu posmrtnioh ostataka u vih je sru{en u revolucionarnom obele`enom grobu. grobu ^au{eskuovih. pohodu decembra 1989. godine, Valentin ^au{esku i Mir~ea Mir~ea Oprean je televiziji wih dvoje su poku{ali da pobegOprean su, postav{i vlasnici „Realitatea“ izjavio da porodinu, ali su uhva}eni i pogubqeni grobnog mesta, zatra`ili sudca sumwa da su u tom grobu ostaci 25. decembra.

Rumunija vi{e izvozi nego {to uvozi BUKURE[T: U prvih pet meseci ove godine Rumunija je izvezla za 24,8 odsto vi{e robe u odnosu na isti period 2009. godine, dok je uvezla robe za 17,5 odsto vi{e nego lani, objavio je ju~e Institut za statistiku.

Trgovinski deficit je bio ni`i za 125,3 miliona evra u odnosu na isti period 2009. go-

HRVATSKA

Menayeri znaju samo da re`u plate ZAGREB: Prose~an menaxer u Hrvatskoj ima oskudno znawe, nedovoqne kontakte i ne snalazi se u slo`enijim situacijama, pokazalo je istra`ivawe konsultantske ku}e „Ronald Berger“.

Hrvatski menaxeri se stoga te{ko nose s krizom, a izlazak iz we vide u novim otpu{tawi-

ma i rezawu plata, za razliku od wihovih kolega u Evropi i svetu, koji izlaz iz krize vide u osvajawu novih tr`i{ta, preneli su danas hrvatski mediji.

Dok je u Evropi 37 odsto kompanija broj zaposlenih ve} smawilo za deset odsto, kako bi se lak{e izvukli iz krize, u Hrvatskoj je to u~inilo upola mawe kompanija. Hrvatski menexeri su izabrali bla`e rezawe tro{kova, pa su umesto otpu{tawa, zadr`ali radnike, ali su im smawili plate.

Strane kompanije su na vreme otpustile radnike, pa sada mogu da se okrenu izlasku iz krize, dok }e wihovi hrvatski kolege otpu{tawa morati da nastave i u ovoj godini. Hrvatski menaxeri i ne veruju u svoje mogu}nosti, pa velika ve}ina wih tvrdi kako najgora kriza tek sledi i o~ekuje nastavak nezaposlenosti, pad li~ne potro{we, prodaje i investicija, kao i problem s nelikvidno{}u.

dine. Eurostat je saop{tio da je u prvom tromese~ju Rumunija zauzela drugo mesto u Evropskoj uniji kada je u pitawu pove}awe rasta izvoza. Najvi{i rast izvoza je imala Malta. U saop{tewu se navodi i da je Rumunija poboq{ala strukturu izvoza u pore|ewu sa istim periodom 2009. godine. Dodaje se

da je u porastu izvoz ma{inogradwe, prevoznih sredstva i komponenti, elektronike, elektrotehnike, hemijskih i farmaceutskih proizvoda. Ministarstvo ekonomije i trgovine je saop{tilo da je u prva ~etiri meseca ove godine zabele`en porast izvoza i u zemqama van Evropske unije.

BUGARSKA

Vlada ukida 22 dr`avne institucije SOFIJA: Bugarska }e ukinuti 22 dr`avne institucije, a 56 }e transformisati i reorganizovati, saop{tio je posle sednice vlade ministar finansija Simeon \ankov. Po wegovim re~ima, administrativna reforma }e biti zavr{ena do kraja ove ili po~etkom naredne godine. „Po zavr{etku reformi administracija }e biti smawena za minimum 2.500 ~inovnika, a u{tede }e iznositi 18-20 miliona leva (8,5-9 miliona evra)“, naglasio je je \ankov.

Prema wegovim re~ima, od kako je ova vlada na vlasti, od jula pro{le godine, broj dr`vnih agencija ili institucija je smawen sa 115 na 106, a smawen je i broj zaposlenih za 7.860 ili 10,3 odsto.

Ministar \ankov je rekao da }e u bugarskoj administraciji od 1. janura 2011. godine biti

Simeon \ankov

uveden matri~ni sistem isplate zarada, odnosno platni razredi koji }e omogu}iti napredovawe za svakoga ko dobro radi.

24

MOJA KU]A

~etvrtak22.jul2010.

DNEVNIK

GARNITURE ZA SEDEWE

Birajte udobnost i kvalitet A traktivna garnitura za sedewe s foteqama ili le`aqkom - ukras je dnevnog boravka. Ona je obi~no najdominantniji element ovog prostora, kako dimenzijom i dizajnom, tako i zna~ajem koji joj pripada.

Udobna garnitura, koja }e omogu}iti u`ivawe u trenucima opu{tawa, ima ergonomske vrednosti koje su od velike va`nosti za na{e telo.

Fleksibilne garniture za sedewe koje imaju mogu}nosti regulisawa visine ili nagiba sedewa, mogu}nost izvla~ewa dodatnog elementa za noge ili se jednostavno transformi{u iz sede}eg u udoban le`e}i element, bi}e pravi izbor za porodice s vi{e ~lanova, koji se razlikuju gra|om tela i uzrastom. Na taj na~in svako }e svoje sede}e mesto prilagoditi telesnim potrebama.

Osnovu sede}ih garnitura ~ini wihova konstrukcija. Ona mora biti ~vrsta i maksimalno otporna na mehani~ka o{te}ewa. Ovi delovi se naj~e{}e izra|uju od tvrdog drva kao {to je jasen, hrast ili bukva, metala, MDF-a ili {perplo~e. Na deklaraciji garniture proverite materijale izrade kao i ispitivawa ~vrsto}e, jer }e o ovi parametri uticati na kona~nu cenu proizvoda.

Podupiru}i sloj garniture uti~e direktno na udobnost.

Izvodi se od letvica, lesonit plo~a, gumenih traka, talasastih opruga. Trajnost garniture uveliko zavisi od izvo|ewa podupiru}eg sloja. Najkvalitetniji je onaj s elasti~nim letvicama i talasastim oprugama. Elasti~ni sloj je najva`niji po pitawu udobnosti kori{}ewa i izra|uje se u razli~itim debqinama u elasti~nim oblicima, lateks oblicima, izlivenim oblicima ili od poliuretanskih pena.

Kako biste odabrali odgovaraju}u garnituru, defini{ite wenu namenu: da li je to element za sedewe i stalno ili povremeno spavawe. Svaka od ovih namena povla~i za sobom odre|ene zahteve. U~estalo razvla~ewe sede}e garniture u le`aj, name}e potrebu za ~vrstom konstukcijom i mehanizmima koji se ne}e o{tetiti ~estim rastvarawem. Osim toga, suvi{e elasti~na garnitura ne}e biti najboqi izbor ukoliko se koristi za spavawe. Ergonomski faktori su vrlo bitni pri izboru vi{enamenskih garnitura.

Izbor presvlake uti~e na udobnost sedewa. Garniture se obla`u razli~itim vrstama tkanina, mikrofibera, ko`e, itd. Pri izboru materijala vodite ra~una o negovoj trajnosti,

mogu}nosti {to lak{eg odr`avawa, prijatnosti pri dodiru s ko`om, osetqivosti na sun~evu svetlost i trajnost boje. Prirodni materijali su najprijatniji za qudsko telo, a oni od mikrofibera za jednostavnost odr`avawa i ~i{}ewa. Ko`ne sede}e garniture, foteqe ili le`aqke izgledaju efektno, jednostavno se odr`avaju, ukoliko su izra|ene od glatke ko`e, ali su ~esto neprijatne zbog hladno}e dodira zimi i znojewa leti.

Kona~an izbor sede}e garniture zavisi od prostora u koji se sme{ta. Stil postoje}eg name{taja i raspolo`ivi prostor odredi}e dizajnerske smernice. Masivne ili minima-

listi~ke, zaobqene ili pravougaone, vi{enamenske ili fiksne, visoke ili niske, samo su neke od dilema koje }e se postaviti pri izboru oblika garniture, foteqe ili le`aqke. Sede}a garnitura je dominantan element, ali svojom dimenzijom, oblikom i bojom ne bi smela da zagu{i prostor i ostale komade name{taja u wemu.

Udobnost, funkcionalnost, prakti~nost, ergonomija i dizajn, osnovni su kriterijumi, uz planirana finansijska sredstva, za izbor sede}ih garnitura dnevnog boravka. Posvetite pa`wu svakom od ovih zahteva, jer wihovo zadovoqavawe rezultuje uspe{nim izborom.

Papagaji tigrice zabavni ku}ni qubimci apagaji tigrice ve} su godinama me|u najpopularnijim ku}nim qubimcima i to ne nikakvo ~udo jer se radi o zbiqa inteligentnim, `ivahnim i zaigranim `ivotiwicama. Jeste li znali da oni mogu da pri~aju i da ih mo`ete nau~iti trikovima? One to zaista mogu, samo je potrebno pozabaviti se wima. Oni tra`e dosta odgovornosti i va{e pa`we, dru{tvena su bi}a koja }e u`ivati u svakom trenutku provedenim s vama. Ove male pti~ice poreklom su iz Australije gde `ive u velikim jatima, a u Evropu su ih doneli sredinom 19. veka. Kod nas ih mo`ete nabaviti u zelenoj, `utoj, beloj (albino) i plavoj boji i veli~ine izme|u 15 do 20 centimetara. U mladosti papagaji imaju ru`i~asti nos, ~elo je jo{ uvek prekriveno crnim prugama i o~i skroz crne.

Odrasle `enke imaju sme| nos i svetle noge, a mu`jaci plav nos i sive noge.

Najboqe vreme za kupovinu papagaja tigrice je prole}e i leto, kada mo`ete na}i mlade papagaje. A ako ste se odlu~ili na kupovinu tigrice, morate se pobrinuti za jo{ nekoliko stvari.

P

30 do 40 cm dubine. Va{oj pti~ici je potrebno dovoqno prostora za kretawe, jer joj o tome zavisi i zdravqe. Pobrinite se i da ja kavez napravqen od jakih i netoksi~nih materijala (ne sme biti r|e ili oqu{tene boje).

no prozra~no mesto, ali nikako ne na promaji. Isto tako vole puno svetlosti, ali ne i direktno sunce. S obzirom na to da su dru{tvene `ivotiwe, idealno bi bilo smestiti kavez negde u stanu gde je najve}a aktivnost, recimo u dnevni boravak, u neki ugao odakle bi pti~ice mogle da imaju pogled na {to ve}e podru~je sobe. Nemojte ih stavqati u kuhiwu ili kupatilo gde ima isparavawa.

Hrana

Krletka

Na dno kaveza mo`ete staviti novine koje morate mewati svakih dva do tri dana, ali boqa je opcija staviti pesak koji upija vlagu. Morate ga mewati dva puta nedeqno, a ceo kavez operite jednom nedeqno. Za vreme vru}ih letwih dana u kavez papagaju mo`ete staviti kadicu s mlakom vodom za kupawe.

Krletka mora biti dovoqno prostrana. Minimum za jednu pticu je oko 40 cm {irine, 40 cm visine i 30 cm dubine. Za dve ptice trebalo bi uzeti kavez od barem 50 cm {irine i visine, i

Naprosto nabaviti kavez i staviti ga bilo gde nije dovoqno. Ovim papagajima je potreb-

Okolina

Osnovna hrana za tigricu je sitno belo semeno proso i ono se uvek mora na}i u posudici za hranu. Godinama }e papagaj ostati zdrav i `ivahan i ako mu od zrnaste hrane ne dajete ni{ta osim prosa.

Ipak, radi raznolikosti jelovnika proso mo`ete me{ati sa oqu{tenom zobi i crvenim prosom...

Tigrice, za razliku od ostalih ptica koje dr`imo u krletkama, jedu zrnavqe tako {to ga nad posudom za hranu veoma brzo oqu{te ve{tim i ~vrstim kqunom, pritom quskice padaju natrag u posudu, a zrno progutaju. Zato je potrebno svaki dan barem dva puta oduvati quske jer se mo`e dogoditi da papagaji ostanu gladni misle}i da u posudici vi{e nema semewa.

U kavez im obavezno stavite i sipinu kost, jod kocku i kalcijum kocku. Od vo}a i povr}a najvi{e vole jabuke, {argarepu, spana}, listove masla~ka i ma~ju travu.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak22.jul2010.

25

26

~etvrtak22.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak22.jul2010.

27

28

~etvrtak22.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK

U KUMBORU Crna Gora apartman i sobe www.apartments-zivanovic.com Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447.

2154 ZLATIBOR, apartmani za 3, 4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem.

Telefoni: 031/518-746, 064/4332717.

3038 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, mestu sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382-32371-657.

5305 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530-309, 021/898-568 i 064/16573-93.

5480

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim.

Telefon 021/6-311-482.

4917 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

5425 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

5426

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

5427

NOVA name{tena garsowera na odli~noj lokaciji za zaposlenog nepu{a~a. Cena 180e+depozit.

Telefon 064/15-70-711.

4974 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Detelinari, komfioran.

Telefon 063/503-393.

5057 IZDAJEM dvosoban stan od 60 m2 u ul. Wego{evoj u Novom Sadu.

Stan mo`e da se koristi i za kancelarije, a nalazi se u centru grada. Stan je prazan ali odmah useqiv. Telefon 021/461-966.

5382 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Narodnog fronta. Kablovska televizija, ve{ ma{ina. 150 eura.

Telefon 064/21-71-095.

5387 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru. Telefon 064/2632810.

5419 IZDAJEM jednosoban stan 28m2, name{ten kod Futo{ke pijace, useqiv od 1. avgusta, cena 150E, ]irpanova ulica.

Telefon 060/099-0411.

5420 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, sve novo, 38m2, tre}i sprat u Temerinskoj ulici, 165 evra. Telefon 063/83-18-299.

5431 IZDAJEM dvosoban, name{ten renoviran kod @elezni~ke stani~ke i super komfornu garsoweru, 36m2 u Bem Lilike.

Telefoni: 6369-017, 064/275-57-31.

5437 IZDAJEM garsoweru u Vuka Karaxi}a i stan dvoiposoban centar, Arse Teodorovi}a 15. Odmah ili od 1. avgusta. Telefoni: 063/898-63-97, 021/823-217.

5447 IZDAJEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog 14, kod SPENS-a.

Telefon 063/511-939.

5479

IZDAJEM u novijoj zgradi delimi~no name{ten dvosoban stan, 64m2, blizu centra (terasa, KTV, internet, telefon, lift). M. Miqanova. Telefon 021/527-448.

5481 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 80m2, II sprat, lift, terasa, telefon, cena 200 - 250E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

5488 IZDAJEM nov, do sada neuseqavan, jednoiposoban prazan stan 48m2, Ul. Mi~urinova, III sprat, lift, terasa, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

5489 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 5491

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2.

Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962.

Cena izuzetno povoqna.

4407 SAJAM ukwi`en mawi dvosoban stan, peti sprat, lift, 35.000E gotovinom, Kisa~ka, jednosoban 30.000E. Telefon: 6618-184, 063/598-463.

5373

DETELINARA, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera od 22m2 po ceni 22.700. Tel. 636-8429.

50001 [IRI CENTAR, brzo useqiva odli~na garsowera od 28m2 za 32.000 sa PDV-om. Tel. 636-6952.

50002 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

30001

SAJAM, odli~an, ukwi`en, useqiv stan od 37m2 po ceni od 38.100. Tel. 636-8429.

50003 GRBAVICA, nov, useqiv odli~an 1.5 stan od 40m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 063/82-88-377.

50004 TELEP, nov, useqiv 1,5 stan od 36m2 na II spratu po ceni od 33.400.

Tel. 636-6952.

50005 NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en, odmah useqiv stan od 53m2 po ceni od 46.400. Tel. 636-6952.

50006 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno.

Telefoni: 421-437 ili 063/534505.

30002

PRODAJEM stan na Novom nasequ od 71m2. Dvostrano orijentisan sa dve velike terase. Cena ispod 1000E/m2. Telefon 063/8087-535.

5259 LIMAN, Dom zdravqa, odli~an raspored, sre|en, ukwi`en 2.5 stan od 71m2 po ceni od 75.000.

Tel. 064/220-95-65.

50007 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

30003

NA SUBVENCIONISANI KREDIT prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

5490

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 636-8429.

50008 STROGI CENTAR, @elezni~ka ulica, odli~ni ukwi`eni salonski stanovi od 120m2 i 60m2 (ceo sprat), cena povoqna. Tel. 063/8288-377.

50009

PRODAJEM ku}u pored Dunava, Kamewar 4, 210m2, pomo}ne prostorijame, gara`a, bazen 11x5.5m.

Ukwi`eno 1/1. Cena 420.000 evra.

Telefon 063/74-40-650.

4938 PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

5385 PRODAJEM kamp prikolicu luks opremqenu u Buqaricama povoqno. Telefon 061/662-79-41.

5409 PRODAJEM jedno jutro i tri frtaqa obradive zemqe u Siri{kom ataru, dogovor.

Telefon 061/6085349.

5376 PRODAJEM pola ili ceo plac u Crnoj Gori od 240m2, blizu pla`e Veliki Pjesak, 109 ulica.

Telefon 064/188-26-03.

4506 FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2, 5 eura 1m2. Telefon 069/18-26-726.

4805 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno. Telefon 069/31437-14.

5486 PRODAJEM plac 5.5 ari iza Lipovog gaja, Veterni~ka ulica.

Cena dogovor. Telefon 063/516844.

5450 GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, velike parcele, lokacije za zgrade, garsoweru do 22.000E, jednoiposoban do 35.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

5372 VELIKE parcele: ^enej 18.0000m2, 30.000m2, Klisa 18000m2, 35.000m2, Zrewanin - @abaq 40 hektara u komadu, ku}a Rumenka.

Telefon: 021/6621-797, 064/5025379, 063/598-463.

5374

POTREBNI radnici za rad u hotelu u Novom Sadu: recepcioneri, recepcioneri za rad u Velnes centru, sobarice, vratari, konobari (rad na otvorenom bazenu), konobari (rad na servisirawu doru~ka), konobari (rad u baru), {ankeri, maser, frizer, voza~. Informacije na telefon 063/47-51-31.

5364

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana.

Dolazak, procena ispalata odmah.

Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940 PRODAJEM fap {leper 1620 i traktor IMT 577. Telefoni: 021/834-581 i 834-582.

5286

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu.

Telefoni: 021/847-034, 063/500570.

3883

LEDOMAT, fri`ider, trodelna pe}nica. Telefon 064/611-73-32.

5439 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

4874 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara.

Telefon: 064/138-77-58, 064/13877-36, 6/416-020.

5233 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999-321, 061/19-60-888, 064/138-7736.

5234

POTREBAN iskusan kuvar za rad u restoranu u Novom Sadu.

Telefon 021/445-993.

4939

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

29

SE]AWE

S tugom javqamo da je u 80. godini preminula na{a draga majka, svekrva i baka

Bo{ku Uzelcu od Milke i Ratka Matija{.

Du{an Bozejac 22. 7. 1942 - 22. 7. 2010.

Posledwi pozdrav na{em

Nenadu Suji}u

Bo{ku Uzelcu od Vere i Seje sa porodicama.

od kom{ija iz zgrade Balzakova br. 64.

Gospava [u{ak

Danas je tvoj ro|endan. Tu`an ro|endan. Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada nisi sa nama. Vreme uzima samo ono {to mu dozvolimo, a ti si zauvek sa nama.

Tvoji najmiliji.

5532

Posledwi pozdrav snahi, ujki i baki

Sahrana je danas, 22. jula 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

5510

5509

Pro{lo je sedam dana od smrti na{eg dragog sina, oca, supruga i dede

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

O`alo{}ena porodica [u{ak.

5503

S neizmernom tugom opra{tamo se od voqene majke, bake i prabake

TU@NO SE]AWE

Zori Stani{i}

Qubice Mekini} O`alo{}eni: }erka Spomenka i zet Ferenc sa }erkama Renatom, Klaudijom, Emanuelom i unukom Sebastijanom.

Po~ivaj u miru.

pozdrav

Zlati Peterka

5545

Izgubio sam svoj najve}i oslonac u `ivotu, najdra`u majku

Stevanku Nikoli}

Jovan Borovac

Posledwi sestri

2000 - 2010.

pozdrav

5459

5507

voqenoj

Posledwi pozdrav dragom suprugu i voqenom deki

Bo{ku Uzelcu

Gospavi [u{ak

2008 - 2010.

Sahrana je danas, 22. 7. 2010. godine, u 17 sati, na ~enejskom grobqu.

Vreme prolazi, a bol za Vama ne prestaje.

Zauvek u srcu.

Sestra \uja sa porodicom.

O`alo{}eni sin Sr|an.

Porodice: Despotov, Mari} i Draga{.

5548

5542

5440

5536

5531

dragoj

Posledwi pozdrav najdra`oj sestri, tetki i baki

Sau~estvujemo u bolu porodica Divkovi} i Trifkovi} zbog tragi~nog gubitka sina, brata i unuka

Opra{tamo se od na{e drage majke, bake, prabake, svekrve i ta{te

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Stevanki Nikoli}

Gospavi [u{ak

od: Slavke, Dragane i Jovane.

O`alo{}eni: supruga Nena i deca.

Stane Kalu|erovi} Marka Divkovi}a Kolektiv O[ „22. avgust�

Bukovac.

Neka joj ve~ni mir i spokoj budu sa sinom Mom~ilom i suprugom Markom.

Sahrana je danas, 22. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Weni najmiliji.

5543

Posledwi pozdrav majci

od kom{ija iz zgrade Balzakova br. 64.

Wegovi najmiliji.

Evica Borovac

od stanara iz Ulice Ka}e Dejanovi} br. 1.

Posledwi sestri

Dobrena Mijina Mije Pomen }emo davati u subotu, 24. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Ka}kom grobqu.

od porodice Srbinke Bedov, Predraga i Milene i wihovih porodica.

5546

Posledwi pozdrav kom{inici

od sestre Rose Vigwevi} sa porodicom.

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421452, 064/131-2135.

4412 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5308 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-6896.

5341 MOLERSKE radove vrlo povoqno izvodi iskusan majstor, ne pije alkohol. Telefon 063/518346, 060/5518-346, 882-133.

5493

3

Posledwi pozdrav na{em

5533

Gospavi [u{ak ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 422-439 ili 063/534-505.

30004

~etvrtak22.jul2010.

5541

S velikom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 70. godini preminula

Gospavi [u{ak i iskreno sau~e{}e od kolega i koleginica iz Direkcije RUV.

59102/P

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Sahrana je u subotu, 24. 7. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug @ivko i deca Svetlana, Biqana i Sr|an.

5540

Sahrana je danas, 22. 7. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica.

5523

Posledwi pozdrav bratu

Milanu

Milan Dimi}

Stevanka Nikoli}

1933 - 2010.

5524

350/P

Du{kovoj

Qubica Mekini}

Sahrana je danas, 22. 7. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: sestre Ru`ice, zeta Dragana i dece Jovana i Jelene.

Posledwi pozdrav od: tetke Mare, brata Jovice, snaje Kate i brati~ine Sowe.

Po~ivaj u miru i ve~na ti slava.

5522

5520

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.25 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.30

TV PROGRAM

~etvrtak22.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Izbliza Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Svetkovine ^udesni svet: Lekcije iz geografije Vesti Rastrzane `ene TV Dnevnik Tajna hrane: Tikvice Fudbal - Kvalifikacije za Ligu Evrope: Spartak - Diferdan` TV Dnevnik Hop hop – kviz Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010.

Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Revolucija Svetkovine

06.05 08.00 09.03 10.05 10.36 11.08 11.30 12.00 12.15 12.28 12.42 13.26

Art-boks (Panonija, 18.30) 06.00 07.30 08.00 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.50 15.30 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.35 22.00 22.40 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Glas Amerike

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Ne{to izme|u Sasvim prirodno Svet ribolova Povratak na novo Kako sam upoznao va{u mamu Dnevnik Sport plus U zdravom telu Odstrel Letwi bioskop: Most za Terabitiju, film 15.00 Me|unarodni Sud u Hagu, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa iz Haga) 15.55 Vesti 15.59 Sti`u dolari 17.00 Dnevnik 17.20 Evronet 17.25 [ta radite bre 17.45 Beogradska hronika 18.26 Putopis 19.00 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.10 Sti`u dolari 22.03 Nikad ne odustaj, film 00.20 Odstrel 01.12 Vremeplovac

Amber Herd

Nikad ne odustaj

Du{an Svilar

Tabloid Da li su realiti {ou programi jedino mesto gde se danas u Srbiji mo`e na brz na~in ste}i novac i popularnost? Gosti: Ivan Fece Fir~i, Raka Radovi} i Du{an Svilar Autor i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 07.25 08.10 08.25 08.50 09.15 09.35 10.30 12.05 12.30 12.40 13.10 13.15 14.10 14.40 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.10 23.25 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Grad an|ela Crtani film Zmajeve de~ije igre Paideja Pre`iveti automobil Su~eqavawa (ma|) Rastrzane `ene Neverovatne pri~e Vesti (ma|) Festival „Kalina“, Sremska Mitrovica Tajna hrane: Zelena salata Pod obru~em Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010.

Crtani film Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pod obru~em ^udna pti~ica, film Tre}i vojvo|anski festival klasi~ne gitare-Gael Solal TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Crtani film Muzik on lajn na Egzitu Moja porodica Objektiv Misterije KGB Sprint Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Objektiv Prizma Radionica Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Rat svetova Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.00 09.30 10.00 11.00

Fudbal mondijal magazin Pregled ruske lige Ful Tilt poker Pentatlon Svetski kup: Ma|arska Premijer liga Magazin ATP 500 Hamburg 1/8 finala Pregled Moto GP Kataluwa ATP 500 Hamburg 1/8 finala Premijer liga Magazin TVS Ful Tilt poker Atletika

12.00 12.30 19.15 19.30 21.30 22.00 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sremske pri~e, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Me{ovita borila~ka ve{tina je novi oblik borbene tehnike koja se zasniva na snazi, disciplini i ve{tini borca, a jedino oru`je koje sme da se koristi je - telo.

Re~ je zapravo o kombinaciji kung fua, karatea, tajlandskog boksa i kik-boksa i uglavnom se zasniva na improvizaciji samog borca.

Uloge: [on Faris, Amber Herd, Kem Yinde, Evan Piters, \imon Hunsu Re`ija: Yef Vadlou (RTS 1, 22.03)

07.40 09.30 10.20 11.20 13.05 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.05 01.00 01.05

Opasne igre ^ari Seks i grad Film: Dan apokalipse Film: Ubila~ka namera Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Diverzanti Film: @ivot iz po~etka Foks vesti Opasne igre

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Metropolis Letwe izdawe emisije sadr`i vi{e priloga iz oblasti kulture. Objavqena su sabrana dela Radoja Domanovi-

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 01.50

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Bibliotekar 2 Vesti B92 Nacionalna geografija Stjuardese Vesti B92 Dora istra`uje Dolina sunca Film: Neka druga qubav Vesti B92 Stjuardese Film: Poverewe Ukqu~ewe u B92 Info

Neka druga qubav

}a, plesna predstava Otelo nastaje u koprodukciji Bitef teatra i festivala Budva - grad teatar, a Neboj{a Popovi} predstavqa film Horten…

Urednik: Vojislav Karanovi} (RTS 2, 21.45) 07.55 08.19 08.26 08.51 09.02 10.01 10.30 11.00 11.30 12.03 12.53 13.55 14.20 14.31 15.21 15.32 16.00 16.30 17.19 18.24 19.00 19.23 20.00 21.00 21.45 22.15 23.18 23.47 00.11 01.40 01.51

Mali medved Mi{a Ozi Bu Kwi`evna {kolica Dosije iks i oks Stepeni{te Igraj fudbal, budi sre}an U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru Koncert SO RTS Vivaldi, Mocart Trezor Kwi`evna {kolica Dosije iks i oks Stepeni{te Recept za igru Tehnologija danas Ovo je Srbija Biciklizam: Tur de Frans Bardovi teatra: Seka Sabli} Spomenar Gomboce Mali medved Mi{a @ivot i standardi Kako sam upoznao va{u mamu Metropolis Ekolo{ka budu}nost Biciklizam: Tur de Frans, pregled Tehnologija danas Trezor Spomenar Odbojka: Svetska liga: Finalni turnir: Srbija - Brazil, prenos

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica dva² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica dva² 20.30 24 21.30 Film: De`urni krivci 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica dva² 01.00 Film: Sicilijanska veza

Najboqi prijateqi, instruktorka joge Ebi i homoseksualac Robert, razo~arni u svoje prethodne neuspele qubavne avanture, jedno ve~e spavaju zajedno, a kada Ebi ostane trudna, odlu~uju da zajedno odgajaju dete. Nekoliko godina kasnije, wih dvoje sre}no `ive sa svojim sin~i}em...

Uloge: Madona, Rupert Everet, Benyamin Bret Re`ija: Yon Slezinyer (B92, 21.00)

Madona

03.30 07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 01.40 01.45

London Jutarwi program Film: [olaja Siti kids Plavi an|eo Siti Silikonske lepotice U tu|oj ko`i Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Film: Broj stanovnika: 436 Ekran Film: Baj baj bejbi

„Blek pantersi”

Plej Ada Ovog ~etvrtka gledaoce ~eka pravo vrelo osve`ewe!

Specijalni gosti na Adi Ciganliji bi}e „Blek pantersi“, kojima ni vru}ina ne mo`e da pokvari dobro raspolo`ewe.

(Ko{ava, 16.00) 06.00 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plej Ada - Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Klinika I to je `ivot Arena, politi~ki tok {ou Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plejada - Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsum 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Vremeplov, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak22.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 3

Pi{e: Tom Stendiy 07.00 09.10 09.14 10.20

Poli Peret

SERIJA

Nejvi CIS Istraga o davnom ubistvu }erkine prijateqice se zavr{ava {okantnim rezultatom i li~no uti~e na Gibsa. Gibs pristaje da pomogne u istrazi 15 godina starog ubistva i na|e se u sredi{tu emocionalnog putovawa u pro{lost koje vodi do {okantnog i zapawuju}eg zavr{etka.

Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Veterli, Dejvid Mekalum, [on Mjurej (Nova TV, 21.10) 08.00 08.25 08.45 10.40 12.35 13.15 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 21.10 23.25 00.20 00.50 01.20 02.20 03.10 05.10 05.35

Bratz Pepa Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Provereno Nejvi CIS Nestali Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Post mortem Amarov zlo~in film Seks i grad Bra~ne vode

08.00 Najgori poslovi u istoriji 09.00 Drevni plasti~ni hirurzi 10.00 Bizmark – kancelar i demon 11.00 No} slomqenog stakla 12.00 1929. Velika kriza 13.00 1631- razarawe Magdeburga 14.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 15.00 2. svetski rat u boji 16.00 Zbogom Mocarte 17.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 18.00 Xingis Kan 19.00 Robovlasni~ka industrija 20.00 Ko je napisao Bibliju?

21.00 Tajni ratovi 22.00 Istina o...

23.00 Rat veka 00.00 Zbogom Mocarte 01.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Gwurac Indiskrecija jedne Amerikanke Lo{e predskazawe Imperatorova `ena Nemir Letwa palata Seksi fudbalerke U senci ma~a

06.00 ^ivava sa Beverli Hilsa 07.30 Neobi~ni slu~aj Benxamina Batona 10.10 Svici u ba{ti 11.50 Dvostruki dobitak 13.10 Filmovi i zvezde 13.40 Raspad sistema 15.20 Prole}ni raspust 16.45 Voli 18.25 Rog izobiqa 20.05 Rej~el se udaje 22.00 Kethaus: Do|ite na `urku 22.25 Kethaus: Mjuzikl 23.10 Poluprofesionalac 00.50 Obo`avaoci 02.20 Pri~a o propovedniku

11.15 12.00 12.15 12.30 13.15 14.20 15.05 15.35 16.20 17.10 18.30 19.30 20.10 20.50 21.55 22.30 23.05 23.20 00.05 01.45

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Pet zvezdica Arhitektonske pustolovine Dena Kruk{enka: Smrt, dok. Serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Moj greh Letwa slagalica Meklodove }erke Hrvatsko podmorje A sad u Evropu!

Luda ku}a Hrvatska u`ivo ^arolija Dnevnik Dome, slatki dome Otvoreno Kratki susreti Dnevnik 3 Hronike Pulskog filmskog festivala Dr Haus No}i kontroverznih filmova: Gorki slatki{, film Zvezdane staze

Eli{a Katbert

Devojka iz susedstva I dok se wegovi popularniji kolege ludo zabavqaju slave}i posledwu godinu u sredwoj {koli, odlika{ Metju Kidman svemu pristupa krajwe ozbiqno. Uz izvrsne ocene i presti`ni univerzitet na koji je upravo primqen, ciq mu je da postane uspe{an politi~ar.

Uloge: Emil Hir{, Eli{a Katbert, Timoti Olifant, yejms Remar Re`ija: Luk Grinfild (HRT 2, 21.30) 08.10 08.20 08.30 08.55 09.15 09.50 10.05 10.30 11.55 12.35 13.20 13.45 14.15 15.00 15.15 16.00 16.55 18.25 19.30 20.00 20.50 21.30 23.15 00.10

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Garfild i prijateqi Iznad crte Hajdi Ema i Danijel: Susret, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Kod Ane Bra}a i sestre Zlato u boci, dok. film Pikadili Yim, film Mu}ke Gara`a Ve~eras...

Bitange i princeze Devojka iz susedstva, film Siska Fudbal, 2. pretkolo EL: [ibenik - Anorthosis, reporta`a 00.20 Fudbal, 2. pretkolo EL: Cibalija - Kliftonvil, reporta`a

06.15 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.40 19.10 21.00 22.00 00.00

Bekstvo iz Sobibora Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Misterije Intermeco 3 ^ovek bomba Gospodari horora Kikbokser 4 – Napada~ Nirnber{ki procesi

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Kako biti normalan Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Puder D3: Mo}ne patke D.O.A. (Uveliko mrtav) Do|i da vidi{ raj Nemamo {ta da izgubimo Zavijawe Iseqewe Vru}e devojke

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 03.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Ru` za usne Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Nestala 17-godi{wakiwa Zakon i red Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka 05.00 Ne{ Briyis

07.50 Mifi 08.05 JuHu i prijateqi 08.25 RTL ritam zona Dalmatinski libar 09.35 RTL ritam zona - Top 40 strani 10.45 Nestala 11.50 K.T. 2 12.20 Ekskluziv 12.35 Punom parom 13.00 Bibin svet 13.30 Los Viktorinos 14.20 Najlep{i urok 15.35 Nestala 16.40 Pod istim krovom 17.05 Kraq Kvinsa 17.30 Rejmond 18.00 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ne daj se, Nina 20.00 ^ak 20.55 CSI 22.35 CSI Wujork 23.40 L.A. Dragnet 00.25 Kosti

Punom parom Iako je zadwi dan takmi~ewa, kandidati nisu promenili pristup poslu. I daqe preovladava profesionalna opu{tenost. [ef kuhiwe je prezadovoqan svim vi|enim od strane kandidata te zainteresovanim nudi posao.

Bjanka je u salu unela svu svoju pozitivnu energiju i naprosto odu{evila sve goste.

(RTL, 12.35)

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Izgubqeni raj Pobe}i od smrti Nevoqe u raju U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Izgubqeni raj

08.30 09.30 11.00 12.25 12.30 17.45 19.00 19.10 20.00 22.00 22.55 23.00 00.00 00.30

Kowi~ki sport Fudbal Biciklizam Biciklizam Biciklizam Fudbal Fudbal Najja~i ~ovek Borila~ki sport Biciklizam Biciklizam Rvawe Rvawe Biciklizam

VIP poglavice moraju da dele plen R

i~ard Bor{ej Li, kanadski antropolog koji je Va`an korak na putu od ravnopravnog sela do ra`iveo s grupom Kung Bu{mana tokom nekolislojenog grada bila je pojava “va`nih qudi” koji preko terenskih istra`ivawa te{ko se ogre{io uzimaju kontrolu nad raspodelom vi{kova hrane i o razvijen ose}aj za demokrati~nost doma}ina kada je drugih dobara pa tako okupqaju grupe podre|enih ili poku{ao da im se zahvali prirediv{i gozbu. Kupio je sledbenika. Mo`da i ne iznena|uje {to sredstva ubevelikog debelog vola i iznenadio se {to su Bu{mani |ivawa nisu pretwe, ve} velika dare`qivost, naj~epo~eli da ga ismevaju jer je odabrao `ivotiwu koja je {}e hrane. U Melaneziji va`an ~ovek mo`e uzeti neprevi{e stara, mr{ava i zato }e biti tvrda za jelo. koliko `ena da bi pove}ao raspolo`ive resurse: jedNaravno, ispostavilo se da je meso bilo veoma ukuna obra|uje ba{tu, druga skupqa drva, tre}a lovi risno, ali lovci i sakupqa~i rasko{ne darove smatraju poku{ajem da se drugima nametne kontrola, kupi politi~ka podr{ka ili uzdigne vlastiti status, a sve je to protivno wihovoj kulturi.

Hrana odre|uje strukturu dru{tva lovaca i sakupqa~a i na druge na~ine. Prevelika grupa br`e iscrpi okolinu, zato su neophodne ~e{}e seobe i ve}e teritorije. Zato grupe varijaju od {est i 12 ~lanova u podru~jima s malo hrane do 25 i 50 gde su weni izvori obilniji. Grupa se sastoji od jedne ili vi{e pro{irenih porodica, a zbog me|usobnih brakova, ve}ina je u srodstvu. Uglavnom nemaju vo|e, mada neki qudi osim tradicionalnih mu{kih i `enskih zadataka, imaju od- Eskimske vo|e ~erupaju sledbenici re|ene uloge kao {to su isceqivawe, pravqewe oru`ja ili pregovori s drugim bu. Zatim pa`qivo raspore|uje proizvode, zadu`ujugrupama. Ali niko nije potpuno specijalizovanan za }i druge qude, koji moraju jo{ vi{e da mu vrate, {to jedan posao, niti mu specifi~ne ve{tine daju vi{i on onda daje drugima i time stvara jo{ ve}e du`nike. dru{tveni status.

Taj proces podsti~e poja~anu proizvodwu hrane i na Grupe odr`avaju me|usobne saveze da bi obezbedikraju dosti`e vrhunca u velikim gozbama kada va`an li bra~ne partnere i osigurale se od nesta{ice hra~ovek poku{ava da “izgradi ime”. Poziva qude ~ak i ne. Ona koju to zadesi mo`e posetiti drugu s kojom je iz drugih sela, da bi ih doveo pod svoj uticaj. Suparpovezana brakom i s wom podeliti deo hrane. Veliki ni{tvo me|u va`nim qudima ubrzava proces jer se gozbe se, pak, prire|uju u doba kad je hrane u izobiqu. oni nadme}u u tome ko }e prirediti najboqe gozbe i Kad su Evropqani “otkrili” opstale grupe lovaca zadu`iti najvi{e qudi. i sakupqa~a u 18. veku, stvorili su romanti~arsku Zna~i li to da su va`ni qudi bili bogati i lewi? sliku “plemenitog divqaka” koji `ivi u nedirnutom Nikako. Va`an ~ovek ne sedi na svom bogatstvu, ve} Rajskom vrtu. Doktrinu Marksa i Engelsa je delimu je ono korisno samo ako ga razdeli. Ponekad su vami~no inspirisao “primitivni komunizam” indijan`ni qudi ~ak i siroma{niji od svojih sledbenika. U skih zajednica, koje je opisao ameri~ki antropolog eskimskim grupama severne Aqaske najugledniji kiLuis H. Morgan. Ipak, ni tolova~ki kapetani odgo`ivot lovaca i sakupqa~a vorni su za trampu s lovciO preostalim grupama lovaca i nije uvek bio idili~an. ma na irvase iz unutrasakupqa~a u 18. veku Evropqani su ^edomorstvo je bio na~in {wosti, te upravqaju rasstvorili romanti~nu sliku kontrolisawa obima stapodelom dobara u svojoj novni{tva, a u uobi~ajegrupi. Ali po{to moraju „plemenitih divqaka” iz rajskog nim sukobima izme|u pojeda daju sve {to prime, ne vrta. Doktrinu Marksa i Engelsa je dinih grupa bilo je ~ak i mogu da odbiju molbu za poinspirisao i „primitivni komunizam” kanibalizma. mo}. U Melaneziji, kako je indijanskih plemena u SAD Me|utim, kad su qudi zabele`io jedan istra`ipo~eli da se trajno naseva~, “va`ni qudi moraju da qavaju, lov i skupqawe plodova zamenili zemqoradrade vi{e od ostalih da bi odr`ali svoje zalihe hrawom, dru{tveni mehanizmi razvijeni da suzbiju ~ovene. Ko te`i ugledu, mora naporno da radi dawu i nokove uro|ene te`we ka hijerarhijskoj organizaciji }u, prire|uje velike gozbe i zgr}e poene. (jasno uo~qivi kod majmuna i drugih `ivotiwskih Ako neka porodica proizvede vi{e hrane, mo`e vrsta) po~eli su da se uru{avaju. U selima se pojavi{ak dati va`nom ~oveku i o~ekivati kasnije provquju ku}e ve}e od ostalih, koje poseduju presti`ne tivuslugu – kad, recimo, treba da zamene dotrajalu predmete kao {to su retke {koqke ili ukra{ene realatku ili kad ne budu imali dovoqne hrane. Uspezbarije, a ni grobovi nisu vi{e svi isti. U naseqima {an va`an ~ovek tako integri{e privredu zajednice kineskog basena Hubej u gorwem toku reke Jangce, gde i upravqa wome, kristali{e se kao wen vo|a, ali ne je pririna~ kultivisan oko 4000 godina p. n. e. otkrimo`e sledbenike primoravati ni na {ta. U brazilveno je 208 humki, u samo nekoliko ima finih zagrobskom narodu Nabikvara, ako vo|a grupe nije dovoqno nih predmeta, dok je u ostalima samo telo pokojnika. dare`qiv i ne obezbe|uje sledbenicima ono {to im Sli~no je i u 128 grobova iz oko 5500 p. n. e. u Tel estreba, oni }e se prikqu~iti drugoj grupi. MelanezijSavanu, dana{awem severnom Iraku, gde je u samo neske vo|e koje nisu dovoqno dare`qive ili poku{akoliko prona|en izrezbareni alabaster, perle od vaju da ve}i deo vi{ka zadr`e za sebe mogu biti svrgretkih vrsta kamena i glineno posu|e. nute ili ~ak ubijene.

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak22.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Od danas pa nadaqe, a da toga niste ni svesni, ozbiqnije i s vi{e odgovornosti }ete se odnositi prema drugima jer }e se to od vas o~ekivati. Partnerski odnos, veza i brak, postaju boqi i zna~ajniji.

BIK 20.4-20.5.

Kona~no se, polako ali sasvim sigurno, osloba|ate stare qubavi koja vas je poprili~no optere}ivala.

Potrebna vam je promena pa sakupite novac i otputujte na neko svetlije i toplije mesto, uz more.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

22. jul 2010.

Izgleda da se mnogi spremaju na odmor pa }ete izgubiti interes i potrebu za poslom. Ne}ete imati s kim da sara|ujete kada svi odu.

Zbog toga }ete i sami krenuti na kra}i put.

Mesec danas plovi kroz znak Strelca, {to vam pogoduje za sve vrste komunikacija i saradwe s inostranstvom. Partner se dr`i svojih na~ela i povla~i u svoj svet.

Prilagodite se datoj situaciji.

Danas se odmarajte jer ste ve} zamoreni od svega i svih. Tek od sutra, kada Sunce u|e u va{ znak, zakora~ite u javnost u svom punom sjaju. Imate posla preko glave. ^emu `urba? Opu{teno! ^estitam, mo`ete nazdraviti {ampawcem! Za{to? Pa zato {to je te{ki Saturn upravo iza{ao iz va{eg znaka, nakon dve i po godina te{ko}a kojima vam je pritiskao le|a. Rastere}ewe.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a bogiwa i za{titnica je u znaku vredne Device pa ste perfekcionista, pogotovo u onim sitnim stvarima i detaqima. Jo{ uvek nedovoqno cenite sve one lepe stvari za koje se pripremate.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kroz va{ znak plovi Mesec, {to uti~e na promenqive okolnosti i ose}awa. Nesigurnost vam nikada nije bila osobina pa }ete umeti diplomatski da se sna|ete i iskoristite situacije za sebe.

Ne{to je trulo u dr`avi Danskoj! [ta bi to moglo biti? Morali biste se osvrnuti iza sebe i pogledati u pravcu svojih tajnih neprijateqa ili neplati{a. Tajni susret s osobom koja obe}ava!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Dru{tveni ste. Dozvoqavate da vam drugi vedre i obla~e, umeto da uzmete stvari u svoje ruke, kako vi to najboqe umete i mo`ete. O~ekujte haoti~ne situacije tokom dana.

Energi~ni ste.

Ostvarujete dobre kontakte s prijateqima i saradnicima. Velikodu{ni ste i veoma vam je va`no da svi budu zadovoqni. Naprosto, ne mo`ete podneti sukobe i nezadovoqstvo. Putovawe?

Poslovna situacija je haoti~na, a bi}e sve gore. Pripremite se za to, ukoliko ostajete da radite. Bilo bi dobro da sagledate koji su ~iji, teka da biste znali s kim mo`ete a od koga treba be`ati.

TRI^-TRA^

Ven~a}emo se V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

33

Sombor

33

Kikinda

34

Vrbas

33

B. Palanka

32

Zrewanin

33

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

32

Vr{ac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Ni{

Ruska manekenka i aktuelna devojka Kristijana Ronalda, 24-godi{wa Irina [ajk, na svom slu`benom Fejsbuk profilu potvrdila je da do kraja godine planira da se uda za popularnog fudbalera i da mu pomogne u odgajawu wegovog sina.

- Uskoro }ete ~uti veliku vest. Volim Kristijana, volim svoj `ivot i volim Portugaliju. @elim da mu pomognem u odgoju wegovog sina iako sam prvo bila poprili~no lo{e, kada sam ~ula da je postao otac - napisala je manekenka.

Podsetimo, Ronaldo je iz vedra neba na svom Tviter profilu objavio da je postao otac de~aku kojem je dao svoje ime, a kojeg je dobio nakon jednono}ne avanture s konobaricom jednog restorana u Los An|elesu.

33

I SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Veoma toplo i prete`no sun~ano vreme. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 20 do 32 stepena.

VOJVODINA: Veoma toplo i prete`no sun~ano vreme. Vetar slab do umeren severni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 19 do 21, a maksimalna od 32 do 34 stepena.

SRBIJA: Prete`no sun~ano uz vru}ine. Po podne lokalni razvoj oblaka mo`e uzrokovati re|u pojavu pquskova u ju`nim i centralnim predelima zemqe. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 16 do 23, a maksimalna od 31 do 34 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Veoma toplo uz temperature oko 35 stepeni. U subotu na severu pquskovi donose osve`ewe, u ostalim predelima i daqe vrlo toplo. U nedequ i ponedeqak svugde sve`ije uz temeprature oko 25 stepeni i sa povremenom ki{om i pquskovima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{ke situacije zbog nepovoqnih toplotnih uslova. Savetuje se oprez svim hroni~nim bolesnicima i pridr`avawe saveta lekara, a svima ostalima adekvatno odevawe i smawewe aktivnosti. Svim u~esnicima u saobra}aju potrebna je dodatna pa`wa.

Madrid

31

Rim

31

London

14

Cirih

28

Berlin

31

Be~

34

Var{ava

33

Kijev

34

Moskva

34

Oslo

24

VIC DANA Razgovaraju dve plavu{e. – Radila sam ju~e tekst inteligencije. – I, kakav je rezultat - pita druga plavu{a.

Hvala bogu, negativan je!

SUDOKU

St. Peterburg 31 Atina

35

Pariz

25

Minhen

30

Budimpe{ta

34

Stokholm

28

7

3

3

4

2

6

9

9 7

3

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

4 1 8 5 2 7 9 3 6 TISA

4

SAVA

Bezdan

165 (16)

Slankamen

286 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

220 (8)

Zemun

325 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

331 (-17)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

340 (-16)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

325 (2)

Tendencija opadawa

Smederevo

500 (-14)

Titel

296 (-14)

NERA

Ba~. Palanka 206 (-2) Novi Sad

218 (-10)

Tendencija porasta i opadawa

Hetin

98 (8)

58 (-4)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 302 (-20) S. Mitrovica 154 (14) Beograd

5

7

3

Kusi}

3 7 6 9 4 1 2 5 8 9 5 2 3 8 6 4 7 1

9

7 3 9 6 1 8 5 2 4

274 (-15)

8

Tendencija opadawa

7

1 9

48 (-2)

8

6

5 8 1 2 9 4 7 6 3

1

2 6 4 7 5 3 1 8 9 6 2 7 4 3 9 8 1 5

8

3 9

5 4

2 2

1 9 5 8 6 2 3 4 7 8 4 3 1 7 5 6 9 2 Re{ewe iz pro{log broja