Dnevnik 22.avgust 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 22. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22816 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: KAKO VRATITI SJAJ PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

PROFESORKA ZAGORKA GOLUBOVI] O STRANKAMA KOJE SE HVALE DA IMAJU BROJNO ^LANSTVO

U partije iz interesa Od ukupno 5,5 miliona punoletnih stanovnika Srbije, prema strana~kim podacima, ~ak 1,3 miliona gra|ana ima partijsku kwi`icu neke od parlamentarnih stranaka. Drugim re~ima, svaki ~etvrti je ~lan neke stranke. Veruje se da, zapravo, to ipak nije tako, te da je pre re~ o “napumpanim brojkama”, ali se ne mo`e osporiti ~iwenica da je kwi`ica neke od vladaju}ih partija ulaznica za red u kojem se dobija.

Pritom, kako ocewuje u razgovoru za “Nedeqni Dnevnik” profesorka Zagorka Golubovi}, pristupawe nekoj stranci vi{e slu`i za zadovoqewe nekih elementarnih potreba, nego {to se u wu ulazi iz ideolo{kih i idejnih potreba.

- Interesovawa na{ih gra|ana za ulazak u neku partiju su prizemna, ili boqe re}i radi zadovoqavawa nekih elementarnih potreba, nego ideolo{ka i idejna. Naime, ideolo{ka stanovi{ta na{ih partija su takore}i nede-

Najpre status nacionalnog dobra

Bi}e mleka!

Konzorcijum proizvo|a~a sirovog mleka u Srbiji odustao je od za danas najavqene obustave isporuke prera|iva~ima. Kako je izjavio predstavnik konzorcijuma Uro{ [e}erov, Konzorcijum je dobio uveravawa da }e do oktobra dobiti tra`eno pove}awe cene te sirovine “Odlu~ili smo da ne po~nemo obustavu isporuke mleka 22. avgusta, nego da pregovore sa prera|iva~ima nastavimo u septembru, kao bismo do{li do celovitog re{ewa problema”, rekao je on.

str. 6

ALEKSANDAR VUJI^I], DIREKTOR UPRAVE ZA SPRE^AVAWE PRAWA NOVCA ZA DNEVNIK

NASLOVI

Lepqivi trag prqavog novca

INTERVJU NEDEQE

Dubravka Stojanovi}

str. 7

Teofil Pan~i} Va{arski portreti

Kada neko ovih dana pomene prawe novca onda ~ak i neupu}eni u finansije znaju da se ne radi o biznisu sa deteryentom ve} o prebacivawu nelegalno ste~enih sredstava u zakonske okvire. Na{a zemqa je, tako|e, mesto gde se toradi, pa je pre nekoliko godina osnovana Uprava za spre~avawe prawa novca.

O tome koliko je ova pojava u svetu ra{irena i kakva je uloga na{e slu`be prvi ~ovek Uprave Aleksandar Vuji~i} ka`e za „Dnevnik“ da se prema procenama Svetske banke i MMF-a godi{we opere izme|u 2,5 i 5 odsto dru{tvenog bruto proizvoda u svetu. str. 5

Kupus i pe~ewe, s l a t k o p o m i r e wstr.e16

\or|e Randeq

Na tavanu kapi sunca

Bora Oti}

Nadlacke i herovke

@eqko Markovi}

^ika Viki protiv medicinske propagande

Mamicu im dalmo{ku... str. 9

finisana, ili se onako apriori iznesu s vremena na vreme u kampawama. S druge strane, i kada se pro~ita {ta same partije kao svoju ideologiju ocrtavaju, vidi se da tu vi{e neke razlike izme|u levice, desnice, centra – ba{ i nema. Vrlo se lako prepoznaje kako se oni koji se smatraju levicom slu`e nekim desni~arskim parolama kada im to odgovora.

Tako }ete od Aleksandra Vu~i}a ~uti ponekad neke parole koje miri{u na levi~arske, a sigurno to nije wegovo ube|ewe, ka`e profesorka Golubovi}. str. 3

Festivalski turizam na{a dika str. 16

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 31 °S

2

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

CITATI

„

Kosovo se ne mo`e re{iti bez Srbije, hteli to Evropqani ili ne. Ako je uslov za ulazak u EU odricawe od Kosova, ube|en sam da }e 90 odsto, ako ne i vi{e procenata, biti protiv da u|emo u EU .

Oliver Ivanovi}, dr`avni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju

”

Qaji}: Sanyak i Kosovo nisu sli~ni Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} izjavio je da izme|u Sanxaka i Kosova ne postoje sli~nosti, niti mogu}nost da se u Sanxaku ponovi ono {to se dogodilo na Kosovu, jer za tu vrstu krize "nema potencijala". "Nisu iskqu~eni incidenti kao {to ih ima ovih dana. Bi}e sigurno zapaqivih izjava koje mo`da dobro zvu~e i koje je neko dao samo da bi dobio glasove, a u realnosti to je nemogu}e operacionalizovati", rekao je Qaji} za Politiku.

Upitan o sukobu unutar islamske zajednice, Qaji} koji je i lider Socijaldemokratske partije Srbije, rekao je da bi bilo najboqe ako bi Nacionalni savet Bo{waka bio formiran srazmerno rezultatima tri liste koje su u~estvovale na izborima. On je rekao da promena poslovnika za konstituisawe Nacionalnog saveta Bo{waka mo`e da doprinese da se situacija u oblasti Novog Pazara sredi, ako za to ima voqe.

Jovanovi}: Neodgovorno

SRS: Vlada obmawuje

Besplatna prodaja akcija

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) ^edomir Jovanovi} optu`io je ju~e premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a i wegove "posva|ane ministre nadle`ne za ekonomiju i finansije" da izazivaju nove potrese i uznemirenost kod gra|ana i privrednika. "Na`alost, premijer Cvetkovi} se hvali time da }e pregovori sa Me|unarodnim monetarnim fondom prote}i 'bez tenzija', iako se wegovi ministri, vrlo nervozno i javno prepucavaju oko su{tinskog pitawa", naveo je Jovanovi} u pisanoj izjavi. Prema wegovim re~ima, su{tinsko pitawe je da li Srbija sposobna da ispuni obavezu kontrole javne potro{we ili }e zbog kupovine glasova ponovo popustiti pred populisti~kim zahtevom da se svakoj socijalnoj grupi podele mrvice, socijalna pomo} koja }e onda, kroz novo slabqewe dinara, brzo biti potpuno obezvre|ena.

Srpska radikalna stranka (SRS) optu`ila je Vladu Srbije da obmawuje javnost tvrdwama da }e prodati samo 40 odsto akcija tog preduze}a. "Prema informacijama koje su procurele u javnost vlada }e ponuditi na prodaju 50 odsto akcija Telekoma i to po mnogo ni`oj ceni od one koju je najavqivala", naveo je SRS u saop{tewu. Ta stranka je optu`ila vladu za "katastrofalnu ekonomsku politiku" kojom "nastavqa da ispuwava naloge Me|unarodnog monetarnog fonda. me|u kojima su i oni o prodaji dr`avnih preduze}a". SRS je ocenio da }e prodaja Telekoma u uslovima ekonomske krize i nezaposlenosti imati dugoro~ne negativne posledice za privredu. "Koja se to dr`ava jo{, zarad kratkoro~nih interesa i nesposobnosti, odri~e vlasni{tva u telekomunikacijama koje predstavqaju strate{ki veoma va`nu privrednu granu", navodi SRS u saop{tewu.

Direktorka marketinga Po{te Srbije Maja Batawski izjavila je da }e usluge prodaje akcija Naftne industrije Srbije (NIS) biti besplatne u celoj zemqi u oko 1.300 jedinica po{tanske mre`e. Batawski je rekla da je Po{ta nastojala da pojednostavi proceduru i da }e gra|anima biti dovoqno da do|u na {alter po{te sa va`e}om li~nom kartom i da potpi{u ugovor. "[alterski radnik }e postaviti tri pitawa, o broju akcija koje gra|anin `eli da proda, wihovoj minimalnoj ceni kao i o va`e}em teku}em ra~unu", rekla je ona. Gra|anima }e biti dostupan besplatan SMS servis za obave{tewa o tome da li je realizovan nalog za prodaju, a mo}i ce da se informi{u i preko pozivnog centra Po{te Srbije, kao i na sajtu Agencije za privatizaciju, Po{tanske {tedionice i Po{te Srbije, rekla je Batawski.

BO[WACIMA IPAK TREBA DVE TRE]INE ZA SAVET

Mu{kiwa: Ustav, zakon i praksa

Bo{wa~ka nacionalna zajednica mo`e formirati nacionalni savet ukoliko na kostitutivnoj sednici verifikuje dve tre}ine mandata, izjavila je dr`avna sekretarka u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Hajnrih Mu{kiwa. "Ministarstvo za qudska i mawinska prava po{tovalo je zahtev poverenice za ravnopravnost i iz Poslovnika za konstituisawe Bo{wa~kog nacionalnog ve}a izbacilo odredbu o neophodnih dve tre}ine mandata.

Taj }e uslov ipak morati da se po{tuje, shodno Ustavu i Zakonu o izboru narodnih poslanika i praksi u formirawu ostalih saveta", izjavila je Hajnrih Mu{kiwa agenciji Beta.

Kako je objasnila, u poslovnicima za formirawe drugih nacionalnih saveta nije postojala odredba o dve tre}ine mandata za

konstituisawe i takva je obaveza bila utvr|ena samo za Bo{wake "jer se na taj na~in `elelo da obezbedi prisustvo predstavnika sve tri bo{wa~ke liste".

Posle zahteva poverenice Nevene Petru{i} ministar Svetozar ^ipli} doneo je odluku o izmeni tog poslovnika, ali promena ne}e izmeniti praksu. "Novi poslovnik bi}e naredne nedeqe objavqen na sajtu Ministarstva (www.ljudskaprava.gov.rs)", navela je dr`avna sekretarka i naglasila da su svi ostali sveti formirali verifikacijom vi{e od dve tre}ine mandata na konstitutivnim sednicama.

Ministar ^ipli} je ranije odbacio navode poverenice Petru{i} da je prvobitnim poslovikom bo{wa~ka nacionalna mawina diskriminisana i najavio da }e pozvati sve tri liste na konstitutivnu sednicu.

C R N A

S V E T

Na izborima 6. juna Bo{wa~ka kulturna zajednica (BZK) glavnog muftije Muamera Zukorli}a osvojila je 17 mandata, Bo{wa~ka lista bliska Sulejmanu Ugqaninu 13, a Bo{wa~ki preporod blizak Rasimu Qaji}u pet.

Kontitutivna sednica prvobitno je zakazana i odr`ana 7. jula, a poslovnikom koji je dan ranije izdalo Ministarstvo predvi|ena je verifikacija najmawe dve tre}ine mandata.

Toj sednici je prisustvovalo 17 ve}nika BZK i dvojica iz Preporoda, ali Ministarstvo je osporilo legitimitet tog Ve}a zbog navodne zloupotrebe mandata dvojice ve}nika Preporoda. Posle odluke o izmeni poslovnika Zukorli} je izjavio da je za BZK konstituisawe Ve}a zavr{eno, kao i da }e ta lista bojkovati eventualne nove izbore.

H R O N I K A

Kobno letovawe u Buqaricama

Pretakawe goriva u Bu{eru Iranski i ruski in`eweri po~eli su ju~e to~ewe uranijmskog goriva u prvoj iranskoj nuklearnoj centrali u Bu{eru.

O~ekuje se da }e pretakawe trajati sedam dana tokom kojih }e 80 tona uranijumskog goriva biti uneto u postrojewe gde se nalazi reaktor. To je prvi korak ka pokretawu postrojewa, ali bi}e potrebno najmawe dva meseca pre nego {to reaktor kapaciteta 1.000 megavati po~ne da proizvodi struju.

Iranske vlasti demantuju da im je namera da gorivo iskoriste za vojne svrhe, navode}i da

samo `ele da proizvedu struju.

Pokretawu reaktora u Bu{eru, gradu na jugu Irana, ranije su se o{tro protivile SAD ali su u me|uvremenu ubla`ile stav.

U Moskvi, koja pru`a operativnu podr{ku Teheranu u osposobqavawu rektora, navode da je projekat vrlo va`an jer }e obebediti da se nuklearno gorivo ne koristi u vojne svrhe. Ruske vlasti navode da }e projekat u Bu{eru ubediti iranske vlasti da sara|uju sa me|unarodnom zajednicom, da Teheran ne krene putem kori{}ewa nuklearnog goriva u vojne svrhe.

Ubijen osumwi~eni za napad u metrou Ruske snage bezbednosti ubile su osumwi~enog za organizaciju samoubila~kog napada u moskovskom metrou kada je poginulo 40, a raweno vi{e od 100 qudi, saop{tile su ju~e vlasti u Dagestanu.

Madomedali Vagabov ubijen je ju~e sa jo{ ~etiri terorista tokom razmene vatre sa specijalnim jedinicama. Ku}a u kojoj su se nalazili pobuwenici se zapalila tokom sukoba, rekao je portparol tamo{we policije. Vagabov je bio drugi u lancu komandovawa u pokretu Kavkaski emirat, saop{tilo je ruski antiteroristi~ki komitet.

Vo|a tog pokreta koji se bori za uspostavqawe islamske vlasti na Kavkazu, Doku Umarov, preuzeo je odgovornost za napade 29. marta u Moskvi koje su izvele dve `ene samoubice, od kojih je jedna bila `ena samog Vagabova.

Devoj~ica Anita M. (15) iz Jagodine, na|ena je pro{le no}i mrtva u sobi u letovali{tu Buqarica, u Crnoj Gori, gde je boravila sa grupom u~enika iz Jagodine, koji su zavr{ili osmi razred. "Obdukcija i nadle`ni organi }e pokazati {ta je uzrok smrti, a sada se pretpostavqa da se devoj~ica otrovala nekim medikamentima", izjavio je Tanjug u na~elnik za dru{tvene delatnosti Skup{tine grada Jagodine Marinko Kikli} i izrazio veliko `aqewe. Letovawe u Buqarici, za u~enike koji su zavr{ili osmi i ~etvrti razred osnovnih {kola, nekoliko godina unazad organizuje Skup{tina grada o svom tro{ku, a decu, po pravilu, prate nastavnici i ekipe medicinske pomo}i koje je anga`ovao grad, i ovo je prvi put da se ovako ne{to desilo.

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I}

Policija }e odr`ati stabilnost Broj poginulih u saobra}ajnim nesre}ama za nepunih godinu dana smawen je za tre}inu, izjavio je u ^a~ku ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i ocenio da je ciq po-

stignut, bez obzira {to je novi zakon izazvao brojne polemike.

kojima gra|ani `ive i saobra}ajnoj policiji, da li je ne{to {to postoji u zakonu ostvarivo ili ne", izjavio je Da~i}. "Novim zakonom je prvi put definisano da jedan deo od naplata kazni u saobra}aju pripada lokalnim samoupravama i Ministarstvu unutra{wih poslova i jedan deo Agenciji za bezbednost saobra}aja", rekao je Da~i}, dodaju}i da su to strogo namenska sredstva za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja.

To }e omogu}iti ne samo da saobra}ajna policija boqe funkcioni{e, ve} i da se sredstva iskoriste i za sistem video nadzora koji se u gradovima poput ^a~ka mo`e koristiti i za javni red i mir, izjavio je Da~i}. On je rekao da je zadatak policije da odr`i stabilnost, javni red i mir u celoj Srbiji,

Vlada tra`i re{ewe Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je da }e Vlada prona}i boqe re{ewe za primawa Srba na Kosovu zaposlenih u javnom sektoru, u skladu sa Ustavom. "Ne znam detaqe kako }e ono izgledati, ali je sigurno da wime treba spre~iti mogu}nost korupcije i boga}ewa pojedinaca po tom osnovu", rekao je Da~i}. On je ocenio da }e pravo re{ewe biti ono koje se poka`e kao podsticajna mera da qudi ostanu na Kosmetu, isti~u}i da }e odluka Ustavnog suda biti po{tovana.

"Stalno }emo raditi izmene i dopune zakona, u ciqu prilago|avawa realnim uslovima u

da nema nasiqa, sukoba, naro~ito u mestima gde `ivi vi{e nacionalnih zajednica.

Prijave zbog zlostavqane dece u Gu~i Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Rajne S. (32) iz Aleksinca, zbog sumwe da je izvr{ila krivi~no delo zapu{tawe i zlostavqawe maloletne osobe, saop{tila je ju~e Policijska uprava u ^a~ku.

Osumwi~ena je u petak popodne zate~ena u Gu~i, pored svog petogodi{weg sina, koji je igrao ispred kartonske kutije u koju su gra|ani ubacivali novac. Rajna S. i wen maloletni sin su odvedeni u policijsku

stanicu u Gu~i, gde je saslu{ana u prisustvu radnika Centra za socijalni rad. Policija je u petak kasno uve~e privela i Vesnu S. (53) iz Aleksinca, koja je zate~ena da sa trogodi{wom devoj~icom igra i uzima novac od gostiju u jednom ugostiteqskom objektu u Gu~i. Protiv roditeqa maloletne devoj~ice bi}e podneta krivi~na prijava za krivi~no delo zapu{tawe i zlostavqawe maloletnog lica, navodi se u saop{tewu.

Tu~a posle saobra}ajne nesre}e Pet osoba povre|eno je u tu~i na Ubu, ka`u u vaqevskoj bolnici. Do tu~e je do{lo u centru Uba posle saobra}ajne nezgode u kojoj su u~estvovala dva vozila.

Usledila je rasparava dve grupe mla|ih qudi, a potom i `estoka tu~a u kojoj su kori{}ene metalne {tangle. Jedna osoba je sa te`im povredama glave preba~ena u beogradski Urgentni centar, dok se jedna osoba nalazi u {ok sobi vaqevske bolnice i weno zdravstveno stawe "tre-

nutno je stabilno", naveli su u bolnici u Vaqevu. Dve osobe su zadr`ane na hirur{kom odeqewu te bolnice "zbog daqe opservacije zdravstvenog stawa", dok je jedna osoba sme{tena na Odeqewu ortopedije i traumatologije zbog povreda noge. Najte`e povre|eni iz jedne od sukobqenih grupa preba~en je na le~ewe u Beograd, dok je te`e povre|eni iz druge grupe sukobqenih sme{ten u vaqevsku bolnicu.

RETROVIZOR Hrvatski ministar pravde Dra`en Bo{wakovi} potpisao je re{ewe o izru~ewu Sretka Kalini}a Srbiji. Srpske vlasti najavile su da }e Kalini} biti izru~en "u narednih nekoliko dana".

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je Srbija otvorena za izmene predloga rezolucije UN o Kosovu.

Oko sveta u ~etrnaestoj ^etrnaestogodi{wa Holan|anka Laura Deker u tajnosti je ju~e ujutro isplovila iz Portugala, u nadi da }e postati najmla|a osoba koja je sama u jedrilici obi{la planetu. Laura se oprostila sa ocem i prijateqima u jednoj portugalskoj Luci i uputila ka Kanarskim ostrvima, uprkos ~iwenici da na Atlantiku skoro nije bilo vetra, rekao je wen menaxer Peter Klarenbek. On je dodao da je Laura bila raspolo`ena odlaze}i na put koji bi mogao da traje godinu i vi{e dana. Holandske slu`be za za{titu prava dece kritikovale su Laurinu nameru da se sama upusti u avanturu, dovode}i u sumwu zre-

lost devoj~ice, kao i garancije za wenu bezbednost. Sud u Holandiji je pro{log meseca poni{tio odluku Saveta za za{titu dece da se Lauri iz bezbednosnih razloga zabrani putovawe. Laura se otisnula na kopno samo dva meseca posle neuspelog poku{aja 16-godi{we Amerikanke Ebi Sanderland da oplovi svet. Australijanki Xesiki Votson to je po{lo za rukom kada je imala 16 godina.

Me|utim, dok je Xesika Votson svih 210 dana, koliko je trajalo putovawe, bila na moru, Laura planira da pristane u vi{e desetina luka, ~ak i da se privremeno vrati ku}i i nastavi u~ewe.

Zbog op{te tu~e na terenu, u kojoj su u~estvovali gotovo svi igra~i oba tima, prekinut je me~ na Akropolis kupu izme|u ko{arka{a Gr~ke i Srbije. Osim {akama, na protivnika se kidisalo i stolicom.

Biv{i guverner Ilinoisa Rod Blagojevi} progla{en je krivim za lagawe federalnih agenata, dok }e su|ewe za korupciju biti ponovqeno iz proceduralnih razloga. Za lagawe federalnih agenata u SAD predvi|ena je zatvorska kazna od pet godina, a to je samo prva ta~ka optu`nice od ukupno 24.

Ministarstvo pravde Srbije potvrdilo je da iz ruskog Ministarstva spoqnih poslova stiglo zvani~no obave{tewe da viv{i vlasnik Mobtela Bogoqub Kari} nije ni tra`io ni dobio azil u Ruskoj Federaciji.

Gotovo dva meseca posle sve~anog otvarawa, najmodernija bolnica u regionu, kako nazivaju Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine (KCV), primila je prve pacijente.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

U partiji iz interesa, a ne ube|ewa O

3

KARMA KOMA

PROFESORKA ZAGORKA GOLUBOVI] O STRANKAMA KOJE SE HVALE DA IMAJU BROJNO ^LANSTVO

d ukupno 5,5 miliona punoletnih stanovnika Srbije, prema strana~kim podacima, ~ak 1,3 miliona gra|ana ima partijsku kwi`icu neke od parlamentarnih stranaka. Drugim re~ima, svaki ~etvrti je ~lan neke stranke.

Veruje se da, zapravo, to ipak nije tako, te da je pre re~ o “napumpanim brojkama”, ali se ne mo`e osporiti ~iwenica da je kwi`ica neke od vladaju}ih partija ulaznica za red u kojem se dobija. Pritom, kako ocewuje u razgovoru za nedeqni “Dnevnik” profesorka Zagorka Golubovi}, pristupawe nekoj stranci vi{e slu`i za zadovoqewe nekih elementarnih potreba, nego {to se u wu ulazi iz ideolo{kih i idejnih potreba.

- Interesovawa na{ih gra|ana za ulazak u neku partiju su prizemna, ili boqe re}i radi zadovoqavawa nekih elementarnih potreba, nego ideolo{ka i idejna. Naime, ideolo{ka stanovi{ta na{ih partija su takore}i nedefinisana, ili se onako apriori iznesu s vremena na vreme u kampawama. S druge strane i kada se pro~ita {ta same partije kao svoju ideologiju ocrtavaju, vidi se da tu vi{e neke razlike izme|u levice, desnice, centra – ba{ i nema. Vrlo se lako prepoznaje kako se oni koji se smatraju levicom slu`e nekim desni~arskim parolama kada im to odgovora. Tako }ete od Aleksandra Vu~i}a ~uti ponekad neke parole koje miri{u na levi~arske, a sigurno to nije wegovo ube|ewe.  Ipak, nesporno je da gra|ani „vole“ partije na vlasti i da su spremni da im pristupe ako ocene da im to mo`e doneti korist.

- Te{ko odgovoriti za{to qudi stupaju u partije ako bi se uzelo samo ideolo{ko opredeqewe, upravo zato {to ono kod na{ih stranaka nije definisano. Dokaz za to je i prelazak Vladimira Cvijana koji je bio u rukovodstvu Demokratske stranke u SNS, kada on odjednom postaje sasvim druga~ijeg opredeqewa. Kod nas nema temeqnih i stvarno obrazlo`enih ideolo{kih opredeqewa da se mo`e kazati „ovaj je u{ao u DS zato {to stvarno po{tuje demokratska na~ela“. Ili, „ovaj ostaje u Radikalnoj stranci zato {to je apsolutno privr`en [e{eqevom konceptu partije“… To je gotovo nemogu}e.

Prema tome, i u ovom istra`ivawima koje sam radila ~esto su gra|ani govorili: „Godinama nisam imao zaposlewe pa

nedeqa22.avgust2010.

kad sam u{ao u tu i tu partiju dobio sam posao”. Jednostavno, qudi vide da se kroz partiju mogu re{iti neki problemi, a pre svega posao u ovoj velikoj nezaposlenosti, i to je osnovni razlog za{to qudi prilaze partijama. Nema tu neke posebne qubavi.  U prva tri meseca rada poverenika za ravnopravnost gra|ani su se najvi{e `alili da nisu dobili po-

sao ili su ga izgubili zato {to nemaju partijsku kwi`icu?

- Mawe verujem podatku da je veliki broj izgubio posao zato

poziciju koja je zna~ajna dobija onaj ko pripada partiji, a kojoj ona po nepisanom politi~ki utvr|enom dogovoru pripada. Nesporno je da par-

^eznemo da se zeznemo  Da li kod obi~nog ~oveka u politi~kom opredeqewu preovladava wegovo li~no ose}awe i stvarni polo`aj u dru{tvu ili to ko je popularniji na politi~koj sceni? Mogu li politi~ke partije hvaqewem o broju ~lanstva navesti gra|ane da glasaju za wih?

- Gra|ani raznovrsno misle, pokazalo je na{e istra`ivawe. Ve}ina ne `eli da bude u~lawena ni u jednu partiju. Ve}ina je vrlo zami{qena kada se pita za koju bi partiju glasala i da li bi uop{te glasala... Ali, ima jedna sklonost u dubini du{e na{ih gra|ana koji nisu glupi – jer se vidi da razumeju stvari, da olako poveruju u obe}awa. Naime, u dubini du{e postoji izvesna lakovernost naro~ito u situacijama ovakve krize, pa lako poveruju u kampawama da }e slede}a partija koja nudi ne{to kada do|e na vlast to i ispuniti.

Nisu skloni da racionalno shvataju da }e i slede}a partija da se pona{a autoritarno kao {to se pona{a i ova koja je na vlasti, jer mi jo{ uvek nismo prevazi{li autoritarnu strukturu vlasti i vladawa. {to nema partijsku kwi`icu, jer privatne vlasnike, a sada su oni ve}ina u vlasni~koj strukturi, mnogo ne interesuje partijska pripadnost. Nije to dr`avni sektor kada odre|enu

tijska kwi`ica poma`e za zapo{qavawe u dr`avnom sektoru i da je zarad posla tamo u boqoj poziciji onaj ko pripada partiji koja je na vlasti, ali to kod privatnika nije poseb-

no zna~ajno. Dakle, partijska kwi`ica vi{e poma`e za dobijawe posla nego {to se zbog we on mo`e izgubiti.  Ako je ve} situacija takva da bliskost s partijom na vlasti i ~lanstvo donose prednost u odnosu na one koji se ne ukqu~uju u politi~ke tokove, da li je to onda i slika na{eg dru{tva? Da li to pokazuje da ono nije dovoqno zrelo kada za dobijawe posla nije va`na stru~nost ve} kwi`ica?

- Naravno da je to i slika celog na{eg dru{tva. Kroz sva istra`ivawa sam utvrdila da smo mi jo{ uvek u pretpoliti~kom dru{tvu. Partijska dr`ava. Danas je apsolutno vrlo vidna partijska dr`ava jer ako imamo dr`avnu strukturu takvu da su sektori podeqeni prema partijskoj zastupqenosti i da jedan sektor dr`i jedna partija i tu su i ministri i svi ostiali iz te partije, onda je zaista re~ o pretpoliti~kom dru{tvu.

Politi~ko dru{tvo ima partije ali se one ne me{aju u dr`avnu strukturu. One imaju svoju politi~ku liniju koja zna~i propagirawe odre|enih orijentacija, vrednosti, moralnih principa, mada je to, ~ini se, u svim partijama izbrisano.  Mora li se takav period jednom prevazi}i i ne name}e li nam se to kao nu`na obaveza ako ho}emo daqe u Evropu?

- Da bi prestali da budemo pretpoliti~ko dru{tvo treba pre svega videti koju strategiju na{e dru{tvo u tranziciji ima. Apsolutno nemamo koncipiranu jasnu i koherentnu strategiju. Zato na{e pitawe nije ho}emo li ve} jednom prestatiti da budemo pretpoliti~ko dru{tvo, ve} da li }e se oni koji treba da vode dru{tvo setiti i shvatiti da bez jedne koherentne i jasno koncipirane strategije dru{tvenog razvoja mi ne mo`emo postati pravo politi~ko moderno dru{tvo. Dok oni koji treba to ne shvate, ne mo`emo iza}i iz ovoga u ~emu smo danas.  Qubinika Male{evi}

Va{arski portreti

V

a{ar je bio, a na va{aru... kao na va{aru – svega i sva~ega. I ~ovek od gume, i bradata `ena, i crn ~ovek sa beli zubi i obrnuto, i artisti na trapezu, i artistkiwe na stolu.

Pajaca {to se ti~e, konkurencija uobi~ajeno najo{trija. Moj favorit je razigrani lik sa {lemom na kojem pi{e „ja volim pivo“, i sa dve pivske limenke oka~ene o `icu na {lemu (kako li samo manevri{e?). U ranoj fazi filmske umetnosti, pro{ao bi kao vanzemaqac. Kako god, ~ista postmoderna u srcu Srbije, tamo od ^a~ka pa nani`e. A mo`e i od U`ica, kome je bli`e. Trubile trube, uobi~ajeno, nadtrubqivali se sa svih strana. Ko bi rekao za {ta sve mo`e da se upotrebi ovaj izvorno muzi~ki instrument?! Do{ao i ^eda ove godine, uslikalo ga, pa je to sad tobo`e senzacija, mada nije, prise}am se kao kroz maglu da je pri~ao da je bio kadgod i ranije, sa \in|i}em. Nata{a tu vaqda ve} stara kajla, woj to zavi~ajno. Neka, ne marim, sve je to za qude.

Ne{to drugo je meni privuklo pa`wu. U likovnoj pratwi jednog teksta o Va{aru objavqena je (u NIN-u) i fotografija sa jednog od prodajnih va{arskih {tandova. Gledaju}i, zadivqen, u tu fotografiju, pomislio sam da mo`da i ima nekakvog smisla ona sentenca kojom se proslavio ~ovek koji je, grubom {alom Istorije, neko vreme stolovao u kabinetu predsednika Vlade Srbije, ona koja glasi da „Ko ne razume Va{ar, ne razume Srbiju“.

Jer ta nam fotografija govori ne{to va`no, mada Bog zna imamo li mi ba{ pravi kqu~ da je odgonetnemo. [ta se, naime, vidi na toj fotografiji? Gore, povrh {tanda, vise oka~ene ~etiri razli~ite majice sa Titom (jedno vreme ovde poznatijim kao Broz) u razli~itim izdawima, ali nesumwivo prikazanim u pozitivnom, ~ak herojskom svetlu. Odmah do Mar{ala, tu je i |eneral Dra`a Mihailovi}, mada samo u jednom primerku. Zanimqiv broj~ani odnos. Odmah do Dra`e, eto i majice sa tekstom srpske himne, one koja zaziva Boga pravde ili pak od Boga i{te pravde, nikada nisam ba{ nedvosmisleno razumeo {ta je od toga u pitawu, ide li tu zarez izme|u ili ipak ne.

Tamo iza, u dubini {tanda, ko~opere se majice sa natpisom ^CP. Na policama bogme vrvi i od letwih pokrivala za gorwi deo tela sa tekstom SFRJ, a oko wih jo{ Titadi i jo{ Dra`adi, u aktivnoj miroqubivoj koegzistenciji. Ako baci{ pogled dole desno, ugleda}e{ i pesni~ku }ubu Karayi} dr Radovana. Mladi} gen. Ratko se ne vidi na ovoj fotografiji, ali nekako je te{ko poverovati da ga nema, jer tamo gde je Radovan, ne mo`e ni Ratko

biti ba{ daleko, mada su se ova dva pregaoca umela i gadno posva|ati, pa ih drenovski Otac Nacije o~inski mirio svojim starostavnim rapsodskim autoritetom. [ta nam govori ovaj asortiman? Prodavca {to se smatra, taj bi trebao da sa ve~nom zahvalno}u nosi majicu s likom Popera, Hajeka ili nekog drugog znamenitog proroka liberalizma i bezobalnog slobodnog tr`i{ta, jer se sam pridr`ava upravo wihove ideologije: novac i roba ne poznaju granice, bilo prostorne ili ideolo{ke, dobra je svaka roba koja ima svog kupca, dobar je svaki kupac koji to `eli da bude, tj. koji je spreman da ne{to pazari, dobar je svaki (i sva~iji) novac koji se sliva u tvoj yep. [tono bi se reklo – neko voli popa, a neko popadiju; na tebi je da im obezbedi{ oboje.

Dobra strana ovakvog asortimana je mirno simboli~ko supostojawe onih koji se nisu dobro gledali ni u ratu ni u miru. To mo`e zna~iti samo dvoje: ili smo mi nau~ili da `ivimo s razlikama (odbija se kao nedovoqno utemeqena pretpostavka), ili su figure, parole, skra}enice i ostali simboli po~eli da bespovratno otklizavaju u irelevantnost. Umesto da izazivaju fanati~nu odanost i agresivno protivqewe, oni postaju tek popikone, s rastu}im procentom onih koji ih konzumiraju i reprodukuju u ironijskom kqu~u.

Na mawe svetloj strani skale, {ta sve ovo zna~i? Mo`da tek to da Srbija i daqe ne zna ni gde je, ni za{to je tu, ni kako je tu dospela. Jedni bi da slave i ~uvaju ono najgore {to je ikada proizvela, a {to je devedesetih klalo po ku}ama, a i {ire; drugi bi da uto~i{te od toga prona|u u wihovim bradatim ideolo{kim precima.

Tre}ima je sve to bezveze, ali kao protivotrov ne umeju da smisle ni{ta osim jalove nostalgije za ne~im {to je umrlo i nikada vi{e ne}e vaskrsnuti.

Pa ipak, mo`da je od svega na toj va{arskoj fotografiji najzanimqivije ne{to ~ega na woj uop{te nema. To je lik onog po`areva~kog poba~enog Mesije, onog nesmajnika koji je za ciglih trinaest godina uspeo da rasfu}ka sve moralne i materijalne kapitale svoje zemqe. Wega, eto, vi{e ni na Va{aru nema ko javno da voli. Ni u wegovoj ro|enoj partiji, uostalom. Mo`da je bar to kakva-takva istorijska pravda: Ni{tavilo si proizvodio i {irio, u Ni{tavilo si se pretvorio.  Teofil Pan~i}

SINDIKALNA NAJAVA MASOVNIH PROTESTA ZBOG PENZIJA

Na ulici posledwa linija odbrane zmene penzijskog sistema Srbije ne}e biti tema razgovora sa misijom MMF-a koja nam je ovih dana u gostima, jer je Vlada Srbije ve} usvojila predlog tog zakona u skladu sa zahtevima ove me|unarodne organizacije. Dakle, za MMF je pri~a o penzijskoj reformi u Srbiji koja podrazumeva dodatno stezawe kai{a za penzionere i poo{travawe uslova za odlazak u penziju sada{wih radnika zavr{ena, i na wu nema povratka. Na vladaju}oj koaliciji u Srbiji je da je sprovede i obezbedi dovoqnu skup{tinsku ve}inu koja }e usvojiti zakon .

Naime, predlog zakona o penzijsko invalidskom osigurawu koji je Vlada Srbije u junu prosledila poslanicima Skup{tine Srbije na usvajawe, sadr`i sve ono {to se od Srbije tra`ilo i tu prostora za manervisawe poslanika nema, ma koliko oni ovih dana obe}avali da }e prilikom septembarske rasprave amadmanski „popraviti“, odnosno ubla-

I

`iti stroga pravila pona{awa za penzionere. Pogotovo su neozbiqna obe}awa poslanika iz vladaju}e koalicije koji podr`avaju zahteve sindikata i penzionera u pogledu uskla|ivawa penzija – oni dobro znaju da se s takvim predlozima srpski premijer i ministri ne smeju ni pojaviti pred MMF-om.

Da vi{e nema razgovora sa MMF-om o reformi penzijskog sistema, te da je ona sada iskqu~ivo u rukama poslanika Skup{tine Srbije potvrdio je i Jovan Krkobabi}, potpredsednik Vlade Srbije, koji je u ime srpske strane vodio pregovore ali i radio na nacrtu penzijskog zakona. On ponavqa samo to da }e se penzije od naredne godine, pa do 2012. utvr|ivati prema zaradama u javnom sektoru i isti~e da se time vra}a „ravnopravni sistem izme|u penzionera i zaposlenih“. Ne spori Krkobabi} da je penzionerima te{ko, ali podse}a da u Srbiji postoje radnici koji po nekoliko meseca ne primaju plate, dok naj-

starijima svakih 15 dana redovno sti`u penzije. Da bi poja~ao utisak, Krkobabi} je penzionerima bez uvijawa poru~io da im samo PUPS garantuje sigurnost. Kako ka`e, penzionere vi{e niko ne}e vratiti u poziciju u kojoj su danas – samo ako oni budu u vlasti! Zaboravqa potpredsednik Vlade Srbije da su oni i danas u vlasti, pa ako penzionerima ne}e biti

}e narednih godina biti na vlasti jer se 1,6 miliona penzionera i onih koji }e im se pridru`iti nikako ne sme vezivati za politi~ku elitu.

Nezadovoqni {to nisu pitani prilikom izrade zakonskog predloga kao i {to su se u wemu na{le odredbe koja dobra ne}e doneti ni sada{wim ni budu}im penzionerima, ujediweni sindikati za

Sindikati kao zastupnici zaposlenih ali i nezaposlenih, smatraju da samo druga~iji zakon od dogovorenog sa MMF-om garantuje da penzije posle 2013. ne}e biti mawe dobro, onda vaqda tu ima i wegove odgovornosti.

Sindikati kao zastupnici zaposlenih ali i nezaposlenih, smatraju da samo druga~iji zakon garantuje da penzije posle 2013. ne}e biti mawe i da }e se do wih dolaziti pod lak{im uslovima.

Odnosno, da se sada mora napraviti zakon koji garantuje sigurnost penzija bez obzira na to ko

septembar pripremaju masovne proteste. Sasvim je prirodno da sindikati na ulicama izraze svoj protest zbog bolnih penzijskih reformi i realno je o~ekivati da se koloni nezadovoqnih radnika pridru`e kako penzioneri tako i svi drugi gra|ani Srbije. Jer, oni koji danas nisu penzioneri sutra }e to biti i sti}i}e ih penzionerska muka onih koji treba da

pre`ive mesec s malom penzijom.

S druge strane, ako danas budu }utali sutra ne}e imati pravo da se `ale na druge jer su propustili da sami sebi pomognu u trenutku kada se to jo{ moglo. Me|utim, ono {to zabriwava jeste {to niko, ni oni koji su predlog pisali ni oni koji su protiv wega, ne daju nikakve garancije da bi ako sve ostane po starom, odnosno ako se ne bi poo{travali uslovi i mewao sistem uskla|ivawa, penzija za nekoliko godina uop{te bilo.

Naime, svima je dobro znano da tre}ina srpskog buxeta odlazi na dotacije za penzije, te da bi ukoliko bi se one ispla}ivale samo od doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe one u ovom trenutku bile upola mawe nego {to su sada. Pri tome niko ne zna odgovor {ta }e s wima biti sutra.

Nema garancija da }e para u buxetu, ako se ne{to drasti~no ne promeni, biti (a smawewe izdvajawa za penzije jeste promena koja mnogo zna~i), i da }e se one uop{te biti redovno ispla}ivane.

Garanciju za to ne mogu dati ni sindikati koji se sada protive najavqenim izmenama zakona iako bi i oni morali biti svesni da 1,8 miliona zaposlenih te{ko mo`e da izdr`ava 1,6 miliona penzionera. Odnos jedan naspram jedan je neodr`iv i ne postoji nigde osim kod nas i u Albaniji.

Upravo zbog toga {to znaju sa koliko te{ko}a se servisira redovna isplata ~ak i ovako malih penzija, te da bi se za novac koji se svakog meseca dotira Fondu PIO mogla otvarati nova radna mesta i time smawivati broj nezaposlenih, sindikati isti~u da nisu protiv reforme penzionog sistema. Samo tra`e da se ona sprovodi postepeno i na na~in da ne pogor{ava polo`aj penzionera. No, upravo to sada{wa vlast, a ne}e mo}i ni budu}a – ne mo`e da garantuje, ukoliko ne napravi dubok rez. Kako to uraditi a pri tom ostatiti na vlasti, pitawe je na koje }e odgovor morati da ponudi politi~ka elita.  Q. M.

4

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA KOD NAS JO[ UVEK U PELENAMA

Nevidqiva zlatna koka starski ipsilon, sidnejski tuneli do luke i ispod grada, bolnica Robina u Kvinslendu, tunel ispod Laman{a, kanadske linijske brze pruge, projekti hidroelektrana na reci Tobi, obnavqawe @upanijske palate, izgradwa i dogradwa 32 {kolska objekta u Vara`dinu, stavqawe makedonske avio-kompanije (MAT) na zdrave noge – sve to, ovako nasumice nagomilano, izgleda kao zbrda zdola napabir~eni primer, ali ipak ima i svoj najmawi zajedni~ki imeniteq: re~ je o projektima koji su realizovani po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora. Kod nas je to jo{ uvek velika nepoznanica, i kao tema zapravo kola u veoma uskom krugu qudi.

– Samo se nau~ni krugovi u Srbiji bave pitawima javno-privatnog partnerstva, a jedini poznati poku{aj tako ne~ega do sada bio je primer davawa koncesije za izgradwu autoputa Horgo{ - Po`ega. Neslavno je zavr{io zbog svoje netransparentnosti. To, naravno, ne zna~i da se treba odricati tog modela uop{te. Upravo su-

I

protno: dolazi vreme kada }e on po~eti da se primewuje, ali kod nas je jo{ uvek u povoju i da bi se razvio potrebno je u~initi niz politi~kih, zakonskih, institucionalnih i proceduralnih kora-

ka u tom pravcu – ka`e za „Dnevnik“ dr Marko Baj~eti}, stru~wak za probleme upravqawa u javnom sektoru.

Da nije u pitawu neki te{ki futur, postaje jasnije ako se uzme u obzir da se u procesu pridru`ivawa Evropskoj uniji Srbija obavezala da }e do 1. januara 2012. godine omogu}iti ulazak privatnog kapitala u sve segmente koji danas pokrivaju javna preduze}a.

Bez toga, naprosto, nema ni zatvarawa jednog pregovara~kog pogla-

Veletr`nica bi bila pun pogodak „Zakonski okviri niti reguli{u niti defini{u oblast javno-privatnog partnerstva, pa su na~elno svi takvi projekti kod nas ’sumwivi’ i uzimaju se na zub. Ipak, sve vi{e ja~a svest da bi komunalne delatnosti mogle da dobiju funkciju javno-privatnog partnerstva. Za sada, op{tine daju prednost sli~nim modelima kada je re~ o ure|ivawu parkinga i prikupqawu sme}a, ali su to pre ’delegirani poslovi’ nego pravo partnerstvo”, ka`e za „Dnevnik“ Violeta Jovanovi}, izvr{ni direktor NALED-a (Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj). Po wenim re~ima, ne{to od pravog partnerstva ima i u inicijativama za biznis-inkubatore na kojima rade regionalne razvojne agencije, a na to podse}a i slobodna zona u Pirotu. „Uskoro bi i bawe, uz u~e{}e privatnog kapitala, mogle da se pretvaraju u velnes centre, kao u susedstvu (Ma|arskoj, Hrvatskoj, Sloveniji). Kada bi ministarstva finansija i privrede to regulisala, od velikog zna~aja za nas bi bilo osnivawe nacionalne veletr`nice po javno-privatnom modelu, koja bi doprinela zna~ajnom pove}avawu proizvo|a~kih kapaciteta”, zakqu~uje Violeta Jovanovi}.

vqa – po protokolu broj 5 – sa EU: dr`ava }e, dakle, morati da se odrekne monopola u brojnim poslovima jer je to neracionalno i neefikasno, pa samim tim ni vlasni{tvo nad javnim preduze}ima ne}e imati svoju dosada{wu funkciju.

Dr Baj~eti} se posebno bavio ekonomijom vodoprivrede u partnerstvu javnog i privatnog sektora i ka`e da je odlu~uju}e pitawe za wihovu me|usobnu saradwu, pored stvarawa ambijenta u kome bi bila mogu}a, pitawe procene rizika i profita. Naime, u uslovima stalnih izbora i pomerawa politi~ke ravnote`e, finansijske nestabilnosti kursa nacionalne valute i visokih kamata – opada raspolo`ewe privatnog kapitala za ulazak u zajedni~ki posao, budu}i da se rizici pove}avaju.

– Privla~nost privatnog ulagawa u javni sektor jeste u tome {to je na korist svima: javni sektor nudi takvu saradwu, ugovorno defini{e vrstu i obim poslova, brine se oko tendera, nadgleda i kontroli{e sprovo|ewe istog, a privatni sektor tra`i takve poslove ukoliko mo`e da ostvari profit. Ujedno, buxetska sredstva se mawe tro{e, a samim tim je i poreski plati{a mawe optere}en jer bi ina~e morao da subvencioni{e izgradwu neke hidrocentrale ili autoputa. Rezultat tog partnerstva jeste to {to se dolazi do re{ewa za neki op{ti problem po ceni koja je plod tr`i{ne utakmice. Javna dobra se izgrade, stanovni{tvo ih koristi, a privatni sektor mo`e da naplati svoje usluge (prihod na javnom dobru) i onda ga, posle ugovorenog broja godina, vra}a zajednici – obja{wava dr Baj~eti}.

Nije da nema poslova koje bi javna uprava volela da zadr`i u svojoj re`iji, ali je nestru~na, ne mo`e da sa`va}e aktuelnu

krizu ili nije u stawu neposredno da te poslove organizuje zbog velikih tro{kova. Zato je mnogo racionalnije da to neko drugi uradi. Tako se jo{ od 1972, kada je zavr{ena kompletna studija i projekat za izgradwu, kiseli podzemna `eleznica u Beogradu bez koje je srpska prestonica u neprestanom saobra}ajnom zagu{ewu. Sve je zapelo pre svega zbog nemogu}nosti finansirawa tog poduhvata iz jedne kase, tada jo{ uvek plansko-samoupravne.

U me|uvremenu, ko se jo{ se}a ideja lansiranih „veselih devedesetih“ poput Evropolisa ili,

godina. Prema nekim izjavama ministra energetike Petra [kundri}a, i EPS bi mogao da razmi{qa o proizvodwi 3 do 5 posto struje iz otpada a po mode-

Partnerstvo u primerima

 Mocartova ku}a u Be~u: Zgrada koja je do sada bila poznata kao „Figarova ku}a“ u ulici Domgase 5, je za samo 14 meseci pretvorena u „Mocartovu ku}u Be~“. Na taj na~in je jedini o~uvani stan u kojem je Mocart `iveo u Be~u pretvoren u prostorni koncept sa 1.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora. Projekat je realizovala firma Mozarthaus Vienna, preduze}e u kome pored Be~kog holdinga (51 posto) u~e{}e imaju i Rajfajzen Be~ (25) i Muzej Be~a (24). Finansira se prete`no privatnim kapitalom. Brodska linija Be~ - Bratislava: Od ranog prole}a 2006. funkcioni{e linijski brodski prevoz izme|u Be~a i Bratislave.

Projekat je realizovan u okviru JPP modela izme|u Grada Be~a i Rajfajzen Landesbank Be~-Dowa Austrija. Brod saobra}a tri puta dnevno, ciqna grupa su turisti, ali su polasci broda – ujutru, rano popodne i uve~e – takvi da i stanovnici Be~a i Bratislave, kao i poslovni qudi, mogu da koriste ovu ponudu. Brod ima kapacitet od 102 putnika i u upotrebi je od aprila do sredine decembra.

Ukupni tro{kovi projekta su bili 3,3 miliona evra. ASFINAG za saobra}ajnice: ASFINAG (Dru{tvo za finansirawe autoputeva i brzih saobra}ajnica a.d.) je po~elo novu eru izgradwe i upravqawa autoputevima i brzim saobra}ajnicama u Austriji. Davawem koncesije privatnom preduze}u prvi put je izabrano alternativno finansirawe za realizaciju gradwe autoputa A5, kao i brzih saobra}ajnica S1 i S2. pak, brzih pruga Srbije – pa opet ni{ta.

Danas se govori o izdavawu municipalnih obveznica zarad podr{ke koncesiji za metro ili javno-privatnom partnerstvu izme|u Beograda i investitora, s tim da bi ulaga~i imali procenat od prodatih karata na 20 - 25

lu javno-privatnog partnerstva (za 1 megavat instalisane snage potrebno je ulo`iti od 4 do 9 miliona evra). Privatizacija sportskih klubova bi tako|e mogla da ide putem pretvarawa stadiona u javna preduze}a, s tim da bi privatni investitori imali, uz obavezu obnove objekata, pravo

plodou`ivawa od izgradwe sportsko-komercijalnih sadr`aja u okviru kompleksa. Ili mo`da udeo u prihodima iz eksploatacije stadiona: jer, naravno, niko nije lud da ula`e a da ni{ta ne zaradi...

– Na `alost, niti imamo pravi tr`i{ni ambijent za partnerstvo privatnog i javnog sektora, niti imamo dovoqno pravnih instrumenata za o`ivqavawe saradwe dva sektora kqu~na za bu|ewe doma}e privrede i zapo{qavawe, a nemamo ni zakonski definisanu javnu svojinu u lokalnoj samoupravi i Pokrajini... A vlasni~ki, svojinski i upravqa~ki odnosi u takvom obliku saradwe moraju biti jasno definisani da bi se znalo kakvi su ~iji rizici u poslu i koliki je profit – navodi dr Marko Baj~eti}.

I dok u svetu ta vrsta kooperacije ja~a, mi smo jo{ uvek na samom po~etku. A da je re~ o podsticaju za svaku pa i na{u privredu, da se odmah vide prednosti ovog u odnosu na tradicionalni model funkcionisawa javnog sektora, o tome govore pozitivna iskustva svih koji ga primewuju, pa i ona najsve`ija iz zemaqa u tranziciji u na{em okru`ewu. Prve koncesije za projektovawe, finansirawe i upravqawe sa 141 kilometrom hrvatskih autoputeva date su jo{ 1995. a wihov zavr{etak– u Istri, recimo, bi}e 2027. U me|uvremenu, putevi su ve} u upotrebi i izgledaju – sjajno.  Reqa Kne`evi}

OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI

Kola~ niko da zagrize rocene ka`u da Srbija ima velike potencijale u obnovqivim izvorima energije i da bi se iz vode, vetra, sunca, biomase, biogasa... moglo zameniti i do 25 odsto sada{we primarne potro{we energije.

Me|utim, na{a zemqa jedva da iskori{}ava blagodeti „zelene energije”. Zato je Ministarstvo rudarstva i energetike u svojim planovima zacrtalo da do kraja 2012. godine pove}a proizvodwu elektri~ne energije iz obnovqivih izvora za 7,4 odsto, odnosno za 735 miliona kilovat-~asova, u odnosu na 2007. godinu.

Pored izmena i dopuna Programa ostvarivawa Strategije razvoja energetike Srbije, doneta je Uredba o sticawu statusa povla{}enog proizvo|a~a, a krajem pro{le godine usvojena je i Uredba o merama podsticaja za proizvodwu elektri~ne energije kori{}ewem obnovqivih izvora energije i kombinovanom proizvodwom elektri~ne i toplotne energije. Re~ je o takozvanim fid-in (feed in) tarifama, oko ~ijeg je uvo|ewa, a posebno na~ina pla}awa, bilo dosta opre~nih mi{qewa. Radi se o garantovanim cenama elektri~ne energije, dobijenim iz obnovqivih izvora.

Prema va`e}em cenovniku, te cene, u zavisnosti od izvora energije, kre}u se od 7,8 do 23 evrocenti po kilovat-~asu i to za period od 12 godina od po~etka proizvodwe (trenutna cena elektri~ne energije u Srbiji je za doma}instva, na niskom naponu, oko 4,5 evrocenta po kilovat-~asu).

To zna~i da struju proizvedenu iz obnovqivih izvora, a od proizvo|a~a koji je dobio povla{}eni status, za sada preuzima i pla}a po garantovanim cenama Elektroprivreda Srbije.

Upravo ova ra~unica dovodi u pitawe ho}e li se strani ili doma}i investitori upustiti u ulagawe u bilo koje postrojewe ili

P

pogon koji koristi neki od obnovqivih izvora energije. Da li su spremni da pro|u svaku proceduru kako bi dobili sve neophodne dokumente, dozvole...? Jer put od najave investicije pa do kona~ne gradwe, veoma je duga~ak.

mulirana sun~eva energija, biomasa, geotermalna energija, biogorivo, biogas, sinteti~ki gas, deponijski gas, gas iz postrojewa za tretman kanalizacionih voda i otpadnih voda iz prehrambene i drvno-prera|iva~ke industri-

U Uredbi o merama podsticaja za proizvodwu elektri~ne energije kori{}ewem obnovqivih izvora energije i kombinovanom proizvodwom elektri~ne i toplotne energije bli`e se propisuju mere podsticaja za proizvodwu elektri~ne energije kori{}ewem obnovqivih izvora energije i otkupa te energije.

Ovim aktom defini{e se fiding tarifa, balansirawe i o~itavawe, preciziraju energetski objekti koji proizvode elektri~nu energiju iz obnovqivih izvora, ure|uje sadr`ina ugovora o otkupu elektri~ne energije po merama podsticaja, kao i naknada tro{kova kupcu tako proizvedene energije.

Pod obnovqivim izvorima energije podrazumevaju se resursi koji se nalaze u prirodi i obnavqaju se u celosti ili delimi~no: vodotokovi, vetar, neaku-

je koji ne sadr`e opasne materije... Mere podsticaja, u smislu ove uredbe, obuhvataju otkupne cene prema vrsti elektrane u kojoj se proizvodi elektri~na energija kori{}ewem obnovqivih izvora energije i prema in-

stalisanoj snazi, izra`enoj u magavatima.

Za utvr|ivawe statusa povla{}enog proizvo|a~a zahtevi se podnose Ministarstvu rudarstva i energetike, i posle odgovaraju}e procedure on se sti~e na 12 godina. Tada proizvo|a~ energije ima pravo na fid-in tarifu, odnosno podsticajnu cenu. On sklapa ugovor sa EPS-om o kupovini te elektri~ne energije.

Kompletan tro{ak proizvodwe struje iz obnovqive energije i sistemski tro{kovi koji se odnose na balansnu energiju (balansirawe i ostalo), ulaze kao opravdani tro{kovi poslovawa EPS-a i na taj na~in ih vrednuje i Agencija za energetiku Republike Srbije. On }e biti finansiran iz cene elektri~ne energije za tarifne, odnosno krajwe potro{a~e. Cenu svaka zemqa defini{e u skladu sa svojim potencijalima. U Srbiji }e ona biti izra`ena u evro centima, kako bi se eliminisao uticaj kursnih razlika, i bi}e nepromenqiva 12 godina. Ta cena ne mo`e biti ni`a, dok u slu~aju poreme}aja na tr`i{tu mo`e da se pove}a.

Ona omogu}uje svakom investitoru da u periodu od 12 godina vrati ulo`ena sredstva i pokrije sve operativne tro{kove.

Garantovane otkupne cene elektri~ne energije proizvedene iz obnovqivih izvora i kombinovane proizvodwe Vrsta elektrane Male hidroelektrane Postrojewa na biomasu Biogas Kanalizacioni i deponijski gas Vetroelektrane Solarne elektrane Elektrane na geotermalnu energiju Elektrane sa kombinovanom proizvodwom Elektrane koje koriste otpad

Otkupna cena (evrocenti/kilovatu) 7,8 – 9,7 11,4–13,6 12–16 6,7 9,5 23 7,5 7,6–10,4 8,5–9,2

Me|utim, ima i odre|enih ograni~ewa. Podsticajna cena za elektrane na vetar je ograni~ena na ukupno 450 megavata, plus 10 odsto prose~ne aktivne snage novoizgra|enih kapaciteta do kraja 2012. godine. Tako|e, izgradwa elektrana koje koriste zra~ewe sunca u Srbiji ograni~ena je na pet megavata instalisane snage.

Na odre|ivawe podsticajnih cena uticalo je i u~e{}e doma}e privrede u projektima koji treba da proizvode obnovqivu energiju. Najve}i podsticaj je dat za biomasu zbog doma}ih proizvo|a~a te opreme.

Za sada Elektroprivreda Srbije je potpisala osam ugovora sa povla{}enim proizvo|a~ima struje iz obnovqivih izvora, a radi se o malim hidroelektranama. Prvi novac za “zelene” kilovate proizvedene u tim privatnim HE wihovi vlasnici bi trebalo da dobiju uskoro. Ministarstvo rudarstva i energetike je izdalo energetsku dozvolu za gradwu 1.100 megavata za proizvodwu elektri~ne energije na bazi vetra, ali jo{ ni jedan vetrogenerator se nije “zavrteo” kako bi pravio struju. Stranci se interesuju za obnovqive izvore energije, po{to je nesporno da je to blago kod nas neiskori{}eno, ali stvari sporije teku s procedurama, kao i sa „odmeravawem” isplativosti.

U svetu je situacija druga~ija.

Lider na ovom poqu je Nema~ka gde je cena za obnovqivu energiju distribuirana na sve potro{a~e.

Na ra~unu za struju je to dva evra mese~no, odnosno taj iznos se vodi kao naknada za elektri~nu energiju dobijenu iz obnovqivih izvora. Iz ovih izvora dolazi 15 odsto elektri~ne energije u Nema~koj, a polovina je iz vetroelektrana. Nema~ka vlada smatra da gra|ani sebi mogu da priu{te ta dva evra za ove svrhe, a primer povla{}enih cena primewen je i

u Danskoj, [paniji, pa ~ak i u Kini. Stru~waci tvrde da ovakav sistem mora zakonski da se defini{e. Recimo, vlasnik vetroelektrane energiju predaje prenosu, kada ima vetra, a ra~un {aqe operateru sistema, koji energiju napla}uje, a uz te ra~une i sredstva prikupqena od ona dva evra u svakom mese~nom ra~unu za struju za obnovqive izvore, operator prosle|uje vlasnicima ovakvih izvora.

Ujedno, Nema~ka vlada svake godine odre|uje cenu „zelene elektri~ne energije“ i garantuje

weno va`ewe na 20 godina. Najpla}enija je solarna energija, ~ija je trenutna cena od 43 evrocenta za kilovat, zna~ajno ve}a od cene elektri~ne energije na berzi i ~etiri puta ve}a od otkupne cene energije iz vetrewa~a. Doma}instva u ovoj zemqi struju pla}aju oko 13,5 centi po kilovat-satu.

U Italiji i [paniji se za solarnu energiju iz fiding tarifa pla}a oko 45 evrocenti za kilovat, a za energiju iz vetra u ve}ini zemqa se pla}a oko 11 evrocenti.  Aleksandra Brzak

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

nedeqa22.avgust2010.

5

ALEKSANDAR VUJI^I], DIREKTOR UPRAVE ZA SPRE^AVAWE PRAWA NOVCA

Lepqivi trag prqavog novca ada neko ovih dana pomene prawe novca onda ~ak i neupu}eni u finansije znaju da se ne radi o biznisu sa deterxentom ve} o prebacivawu nelegalno ste~enih sredstava u zakonske okvire. Na{a zemqa je, tako|e, mesto gde se to radi, pa je pre nekoliko godina osnovana Uprava za spre~avawe prawa novca. O tome koliko je ova pojava u svetu ra{irena i kakva je uloga na{e slu`be prvi ~ovek Uprave Aleksandar Vuji~i} ka`e za „Dnevnik“ da se prema procenama Svetske banke i MMF-a godi{we opere izme|u 2,5 i 5 odsto dru{tvenog bruto proizvoda u svetu. z Koje su specifi~nosti prawa novca u Srbiji?

- Ima ih prili~no. Po na{im propisima pozajmica je dozvoqena u neograni~enim sumama i neoporezovana je. ^esto bogati vlasnik upla}uje ve}e sume novca na ra~un svoje na ba{ previ{e uspe{ne kompanije, a pri tom ne pove}ava osniva~ki ulog. To mogu biti sredstva iz krivi~nog dela, a sume mo`e podi}i u svakom trenutku bez posledica. Mi smo ve} dali predlog da se ovakav vid poslovawa sankcioni{e. Slede}e je podizawe novca na ime otkupa sekundarnih sirovina i poqoprivrednih proizvoda. Kod nas se te robe tradicionalno otkupquju za gotovinu, u malim mestima ili na periferiji, gde nema ekspoziture banke. Ovaj vid spre~avawa prawa radi se tako {to se gazdinstva individualnih proizvo|a~a registruju, pa wihova pla}awa ulaze u legalne okvire.

Potom: podizawe gotovine za ra~un pravnog ili fizi~kog lica.

Fiktivni vlasnik kompanije je gra|anin problemati~nog pona{awa, ~esto osu|ivan, narokoman, alkoholi~ar. Stvarni gazda ga koristi tako {to kao pravi vlasnik uplati novac na ra~un, a fiktivni ga podi`e i daje pravom gazdi.

K

Protiv toga se borimo blokadom ra~una – de{avalo se da to bude na rok od 72 ~asa. Tada nastane panika, a vlasnici se trude da novac tada povuku preko la`nih menica, pa i uz pretwe slu`benicima u bankama.

Tu su i pla}awe na ra~une u of{or teritorijama a za marketin{ke usluge, prodaju, iznajmqiva-

we poslovnog prostora ili u~e{}e na sajmovima ili nastup na stranom tr`i{tu. Recimo, imamo slu~ajeve da gra|evinska kompanija pla}a of{or preduze}u da posreduje u pronala`ewu poslovnog prostora u Srbiji, {to je u potpunom raskoraku s tra`wom kod nas... Zatim navodni prilivi nasledstva iz of{or zona, udeo u zajedni~kim firmama i dividende, a re~ je o novcu koji je ste~en nezakonito. Recimo, krediti odobreni u inostranstvu se ovde podi`u u gotovini, a zajmoprimac ne zna ni ime zajmodavca. Re~ je uglavnom o novcu koji je nelagalno iznet iz zemqe i sada se vra}a.

Pojave se i fizi~ka lica koja obavqaju privrednu aktivnost preko li~nih ra~una drugih gra|ana, {to je naro~ito prisutno u

gra|evinarstvu. Primetili smo i da gra|anin upla}uje pove}e sume na ime `ivotnog ili osigurawa imovine. To tako traje recimo deset meseci, a onda doti~ni bez obrazlo`ewa plati penale i povu~e ostatak koji se prebacuje u legalne tokove. z Kako se odvija postupak prawa novca?

- Prawe novca je kompeksan posao u tri koraka – plasirawe, raslojavawe i integracija. Plasirawe je deponovawe velikih iznosa kod doma}ih banaka ili drugih finansijskih institucija.

Sve vi{e se gotovina iznosi i deponuje kod finansijskih institucija u inostranstvu, tamo gde je kontrola prawa slabija. Tim novcem kupuje se roba ve}e vrednosti: nakit, skupi automobili, umetnine. To se onda prodaje i novac ulazi u legalne tokove. Zato se glavna aktivnost svih institucija koje se bore porotiv ove pojave sastoji u razradi strogih procedura i kontrole da se onemogu}e uplate ve}ih suma {irom sveta.

Raslojavawe je veoma slo`ena finansijska transakcija. Ciq je da se nezakonito ste~eni novac odvoji od svojih izvora i da se tragovi o nezakonitom poreklu prikriju. Ovo se mo`e uraditi na vi{e na~ina, recimo, novac se deponuje legalno na ra~un banke. Onda se wime kupuju akcije, obveznice, putni~ki ~ekovi. To se potom preprodaje i novac ula`e u legalne poslove. Ove transakcije idu preko of{or zona. Tre}i korak je integracija: poku{aj potpune legalizacije nelegalno ste~enog kapitala, a mogu}nsti su ogromne. z Kako su menayeri u bankama obu~eni da to spre~e?

Organizovali smo stalnu obuku u bankama, a Udru`ewe banaka

Srbije nam je partner u pravom smislu re~i. Pored redovnih seminara na kojima predstavnici banaka pokazuju rezultate uz studiju slu~ajeva, tu je i pomo} me|unarodnih organizacija. Uz pomo} USAID lane je odr`ano 18 seminara, a obuku je poha|alo preko sedam stotina u~esnika. Organizovawe obuke pomogli su i OEBS, Savet Evrope, TASIEX i UN, a kroz wihove {kole lane je pro{lo oko 2.000 qudi. z Koja je uloga Narodne Banke Srbije?

NBS nadzire primenu Zakona o spre~avawu porawa novca i finansijskog terorizma, i ona to radi dosledno. To {to su kod nas banke izgradile sistem za borbu protiv prawa novca najvi{e mo`emo da zahvalimo NBS. z Koliko je napredovala i koliko je obu~ena druga strana, kakva je uloga belih okovratnika i uop{te menayera?

`ave i gra|ana, tako da veoma te{ko podnose sankcije... z Saradwa sa drugim zemqama, za nas su interesantni Kipar, SAD, Ju`na Amerika ali i druge?

- Nastojimo da {to je vi{e mogu}e unapredimo me|unarodnu saradwu. Od 2003. smo ~lan me|unarodne organizacije finansijsko obave{tajnih slu`bi –FOS-a i Egmont grupe. Potpisali smo sporazum o saradwi sa 21 zemaqa. Od posebne va`nosti za Upravu je i potpisivawe sporazuma sa FOS Sjediwenih Dr`ava, Rusije i Kanade... Primer koliko se ceni Uprava u inostranstvu je da je nedavno Republika Srbija primqena kao posmatra~ u me|unarodnoj organizaciji Evroazijska grupa. [to se ti~e saradwe s Kiprom ona je dobra, pokazuje trend rasta i sve je ve}i kvalitet razmewenih podataka. Ima problema ali i prostora za napredak. Odli~na je

Banke be`e od prawa z Kako se sankcioni{u banke koje u~estvuju u prawu novca?

- Protiv odgovornih lica se pokre}e krivi~ni postupak za parwe novca a i banka i kao pravno lice mo`e da snosi odgornost za to krivi~no delo. Kazna je do 20 miliona dinara, a za odgovorno fizi~ko lice do 10 godina zatvora. Ukoliko se ustanovi da banka u znatnoj meri u~estvuje u izvr{ewu krivi~nih dela, mo`e joj se izre}i kazna prestanka postojawa. To se odnosi na u~e{}e banke u tim poslovima, a ne na klijente. Na{ zakon nala`e bankama da preduzmu niz preventivnih mera da bi se ove zloupotrebe spre~ile, a ukoliko to propuste odgovaraju za privredni prestup.

Sistematski pristup probelmatici kao {to je ova ima za ciq da smawi manevarski prostor svima koji `ele da legalizuju novac ste~en kriminalom. Kriminal belih okovratnika odnosno menaxera je zanimqiv fenomen. Kada do|u dotle da odgovaraju za svoja nedela totalno se psihi~ki slome.

Oni sebe ne do`ivqavaju kao kriminalce, ve} kao pametnije od dr-

saradwa zemaqama regiona, a idu}eg meseca mi smo doma}ini ~etvrte regionalne konferencija FOS regiona. z Koji ~inioci spre~avaju me|unarodnu saradwu?

- Najve}a prepreka su restriktivna zakonska re{ewa u nekim zemqama. Mnogo dr`ava zbog svojih ekonomskih interesa dozvoqava pre{iroku upotrebu bankar-

ske tajne, {to spre~ava da dragocene informacije do|u u posed dr`avnih organa. Nekada je prepreka nedostatak poverewa ili dobre voqe. z Koliko poma`u bankarske grupacije?

Bankarske grupe iz EU i maju razvijen sistem za borbu protiv ove pojave, a svojim ~lanicama su nametnule primenu preventivnih mera. Na{i zakoni su ovde usagla{eni s me|unarodnim standardima. Zato se funkcija bankarskih grupa sve vi{e svodi na transfer znawa i iskustva tehnolo{kih re{ewa koji su neophodna prevencija u borbi protiv finansirawa terorozma. z Nismo bogata zemqa, da li nas to ~ini pogodnijim za ovu delatnost?

Bogatstvo neke zemqe nije kqu~no za mogu}nost prawa novca.

Neke razvijene i bogate zemqe imaju mnogo ve}e probleme s prawem novca i finansirawem terorizma od nas. Najbitnija je razvijenost sistema spre~avawa prawa novca i finansirawa terorizma, obu~enost kadrova i svest o tome da je prawe novca problem celog dru{tva. Bitno je i da se suzbijawe organizovanog kriminala efikasno sprovodi prekidawem nov~anih tokova i oduzimawem imovine. z Koje su delatnosti nakon privatizacije najzanimqivije za prawe?

- Bitno je da se shvati da novac mo`e da se pere kroz sve sektore privrede. Bi}e i nadaqe poku{aja da se prqav novac ula`e u nekretnine, gra|evinsku industriju, hartije od vrednosti, potro{wu dobara velike vrednosti, nakit, automobile, jahte, antikvitete, skupa putovawa... U~imo se na iskustvima drugih tranzicionih zemaqa, ima i na{ih specifi~nosti koje ne bih sada da otkrivam.

Du{anka Vujo{evi}

6

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

KAKO VRATITI SJAJ „GIBRALTARU NA DUNAVU”

Tvr|ava mora postati dobro od nacionalnog zna~aja o`iveti pro{lost na moderan na~in, ovako bi u perspektivi mogao da glasi slogan Petrovaradinske tv|ave, u isto vreme stvaran, neodoqiv i atraktivan za broj turista o kojem danas samo sawamo. Turisti~ke potencijale nema samo Gorwa tvr|ava, ono {to danas ve}ina jedino i podrazumeva pod pojmom Petrovaradinske tvr|ave, ve} i Honverk, Dowa tvr|ava, u prvom redu Podgra|e, ali i Vaser{tat, s kojim smo vas upoznali pro{le nedeqe. Dve su re~i ovde kqu~ne: godine i milioni. Dinara, evra, svejedno.

U izgledno prekomponovawe sadr`aja Podgra|a Novi Sad je krenuo najavquju}i izgradwu mosta preko pre`ivelih stubova mosta Franc Jozef: dodatnim probijawem tunela kroz Petrovaradinsku stenu bio bi izme{ten saobra}aj iz Podgra|a, {to bi onda omogu}ilo da se sa-

D

kwi`ara, prodavnica suvenira, vinskih ku}a i sve tako i sve tome sli~no i korisno.

Istovremeno, kona~no smo do~ekali da se pokrene procedura za prekategorizaciju vrednovawa Petrovaradinske tvr|ave!

Naime, na ovo fascinantno utvr|ewe na Dunavu jo{ uvek se, po slovu zakona, gleda kao na kulturno-istorijsku celinu s lokalnim, odnosno regionalnim predznakom. Zavod za za{titu spomenika kulture Novog Sada pokrenuo je proceduru da Tvr|ava dobije tretman koji i zaslu`uje – da bude dobro od izuzetnog, dakle nacionalnog zna~aja.

Po re~ima direktora ove institucije Milana ]erana, ura|eni su osnovni elaborati za arheologiju, istoriju, arhitekturu i istoriju umetnosti, kao i katalog objekata Tvr|ave, a prikupqeni su i detaqni podaci o stawu i bedema i {an~eva, kao i svakog zdawa pojedina~no.

Snimak Gorwe tvr|ave iz 1929. godine

da{wa {armantna ali dozlaboga oronula zdawa podno Tvr|ave saniraju, i potom ~itav kraj izme|u Dunava i Beogradske kapije pretvori u novosadsku Latinsku ~etvrt s obiqem restorana,

„Nesporno je da Petrovaradinska tvr|ava zaslu`uje da bude kategorisana kao spomenik od nacionalnog zna~aja. A to onda u budu}nosti omogu}ava nesmetano prikupqawe potreb-

nog novca, izme|u ostalog i klih, poluuru{enih i uru{enih konkurisawem kod regionalnih objekata, bastiona, bedema i kai evropskih fondova, kako bi pija; tamo gde fali opeka vranajpre bila izra|ena komplettiti opeku, gde fali kamen, na dokumentacija za konzervavratiti kamen, a tamo gde fali ciju i rekonstrukciju celog pola portala vratiti polovinu kompleksa, a onda i zapo~ela portala, izri~it je Joki}. realizacija projekta. Od novca Petrovaradinsku tvr|avu koji bude na raspolagawu zavitreba {to vi{e pribli`iti si}e i da li bi rekonstrukcija wenom originalnom izgledu, bila parcijalna – recimo, najnapomiwe na{ sagovornik. U pre Vaser{tat po~etnoj fazi ili Podgra|e, najpre bi treba„Nesporno je da kao jedna od retlo eliminisati kih sa~uvanih arono {to trenutPetrovaradinska hitektonskih ce- tvr|ava zaslu`uje da no Tvr|avi najvilina baroknog {e smeta, a to je bude kategorisana stila, ili bi se, saobra}aj, i u tom kao spomenik od pak, u paketu rapogledu Grad ima dila cela Petro- nacionalnog zna~aja. konkrente planovaradinska tvrve. Podgra|e treA to onda |ava. Ali treba ba da dobije izu budu}nosti biti svestan i gled koji }e turitoga da }e biti omogu}ava nesmetano ste po prelasku prikupqawe potreban dugi mosta odmah upuniz godina da se titi na to da ulapotrebnog novca, ceo kompleks reze u Tvr|avu, a saizme|u ostalog i vitalizuje”, ka`e obra}aj u tom dekonkurisawem ]eran, uz napolu Tvr|ave, kao i kod regionalnih i menu da je prekakonekcija sa Gortegorizacija i je- evropskih fondova” wom tvr|avom, dan od preduslomogla bi da se (Milan ]eran) va za stavqawe obavqa ko~ijama Tvr|ave na Uneili vozi}ima. skovu listu, jer je nepisano praDaqe, nu`no je sanirawe zelevilo da su u obzir uzimaju pre nila, onog ~ije korewe ozbiqno svega spomenici kulture od izu{kodi bedemima, te onog koji zetnog zna~aja. onemogu}ava da se pojedini deKoliko je novca zapravo polovi Tvr|ave, poput Honverka i trebno ne samo za sanaciju poVaser{tata, maksimalno iskostoje}eg, ne ba{ za neku hvalu riste u turisti~ke svrhe. stawa, nego i za ulagawe u proPosetioci najvi{e cene kad stor na bezmalo 120 hektara koji ih dovedete u ne{to autenti~no bi u budu}nosti nosio eptet zai, kad govorimo o vra}awu starog hvalnog inputa gradskog buxeta, sjaja Tvr|avi, vaqa razmisliti i trenutno niko nema predstavu. o obnovi nekad postoje}ih objeUglavnom, mnogo, svi se sla`u. kata, navodi Joki}. Na Tvr|avi Za po~etak, mi{wewa je Sije mogu}e obnoviti sve one objekni{a Joki}, kustos u Muzeju te koji svojevremeno nisu trajno grada Novog Sada, va`no je ukloweni zbog izgradwe drugih uo~iti one ta~ke koje najvi{e objekata, kakva je recimo izgradugro`avaju Tvr|avu kao gra|ewa puta prema Sremskoj Kamenivinski objekat, e da bi se spreci. S druge strane, ne postoji ~ilo weno daqe propadawe. U smetwa da se ponovo izgrade Arprvom redu, treba utvrditi gde tiqerijska, In`ewerska i Tranje eventualno pomerena statika, sportna kasarna na Gorwoj tvrzatim pre}i na sanaciju pukoti|avi, te Stra`ara kod Glavne kana u bedemima, sanaciju napupije, kao i dva aneksa kod Duge

Snimak Gorwe tvr|ave iz 1958. godine

kasarne, koji su uklawani nakon 1954. godine. Svi ti objekti bi u svom nukleusu morali da budu originalni, u smislu istog gabarita, istog gabarita opeke i wenog kvaliteta, kakva se onomad pekla.

Ulagawem u Tvr|avu i wenim stavqawem pod najve}u za{titu na{e dru{tvo bi pokazalo da vodi ra~una o evropskom nasle|u, jer da se ne zavaravamo, Petrovaradinska tvr|ava to upravo jeste: ona je samo slu~ajno locirana u Srbiji.

- Budu}nost Tvr|ave vidim u stalnom organizovanom procesu odr`avawa, jer Tvr|ava je kao organizam: dok se budu zavr{avali radovi na obodima, opet bi se trebalo vratiti na, recimo, obnovu Gorwe tvr|ave. To }e biti konstantan projekat koji, jasno, tra`i velika ulagawa ali koja bi u neko dogledno vreme mogla da se vrate. Tvr|ava bi mogla da postane jedno veliko preduze}e, kojim bi, po`eqno je, upravqali stru~waci – od istori~ara, geologa, arheologa do arhitekata i menaxera u kul-

turi i drugih, koji bi koordinisali rad svih ustanova koje se danas brinu o Tvr|avi. Ono bi, kad svi potencijali budu maksimalno iskori{}eni i kad Tvr|ava postane kompleks s ponudom najrazli~itijih sadr`aja, donosilo velike prihode, ~iji bi deo i{ao u buxet grada a deo bi se vra}ao Tvr|avi kroz ulagawa u obnovu - uveren je Sini{a Joki}.

Vaser{tat, Gorwa tvr|ava, Honverk, Podgra|e, prepuni sportskih i drugih de{avawa na polzu ovda{wih `iteqa i turista, onih s nesanicom i `eqnih dobrog provoda, s dobrim hotelima, qupkim kafeima, kanalima punim vode kojima plove gondole... i sve to na raspolagawu 24 ~asa svih 365 dana u godini?

Nau~na fantastika ili blisk(ij)a budu}nost? Jedno je sigurno: Petrovaradinska tvr|ava mo`e mnogo vi{e da pru`i. I, isto toliko o~ekuje da joj se vrati.

Denis Kolunyija Foto: Muzej grada Novog Sada

KRENULA NOVA TRANSPORTNA LINIJA BUDIMPE[TA - BEOGRAD - KONSTANCA

Dunav smawuje tro{kove prevoza rotekle nedeqe krenula je prva bar`a na novoj transportnoj liniji Budimpe{ta - Beograd - Konstanca, koju je pokrenula pomorsko-re~na agencija “Jugoagent” u saradwi s austrijskom kompanijom “Holoxistik”. Kako je transport rekom za nekoliko puta jeftiniji od drumskog i `elezni~kog, to je dobra prilika za

P

dopreme robu uz mawe tro{kove za isto vreme. Mladenovi} obja{wava da je putovawe `eleznicom iz Kopra ili Rijeke

genta” Veqko Mladenovi} izjavio je za na{ list da je prva bar`a na novoj liniji natovarena u Beogradu, jer u Budimpe{ti trenutno nije bilo tereta – {to ne zna~i da ga ubudu}e ne}e biti. Od Beograda do Konstance bar`a putuje ~etiri dana, a u suprotnom smeru, uzvodno, osam dana. Prva bar`a natovarena je s 10 kontejnera, od kojih je bilo

Utorkom iz Beograda Prva slede}a bar`a iz Budimpe{te planirana je za 20. avgust, iz Beograda 24. avgusta, a u Konstancu }e sti}i ~etiri dana kasnije.

U planu je da iz Budimpe{te brodovi kre}u svakog petka, iz Beograda svakog utorka, a da u Konstancu sti`u svake subote. Iz Konstance nazad trebalo bi da kre}u svake srede, da u Beograd sti`u osam dana kasnije – ~etvrtkom, a u Budimpe{tu ponedeqkom.

Pada inflatorni pritisak Pomo}nik ministra za infrastrukturu mr Pavle Gali} iz Sektora za vodni saobra}aj ka`e da je na unutra{wim plovnim putevima obim tereta oko osam miliona tona godi{we, a planirano je da se do 2015. godine stvore uslovi koji bi omogu}ili prevoz 12 do 15 miliona tona tereta. Re~ni transport danas zauzima malo prostora u prevozu roba i putnika, tek oko 6 posto, {to je tri puta mawe od evropskog proseka, a ~ak sedam puta mawe od Holandije u kojoj ~ak 41 odsto tereta putuje brodovima.

- Na{a je projekcija da do 2015. taj procenat bude 15 posto, ~ime bi dr`ava u{tedela 30 do 34 miliona evra koje bi, u suprotnom, morala dati na amortizaciju pohabanih puteva i pruga. Jedan teretni brod zamewuje konvoj od 40 kamiona ili 25 vagona i takav prevoz robe jeftiniji je od ~etiri do 12 puta.

Kako cena transporta sirovina i kona~nih proizvoda ima ogroman udeo u ceni koju na kraju pla}a potro{a~, Gali} obja{wava da bi pove}awe prevoza rekom zna~ilo i mawi inflatorni pritisak, {to je interes i privrednika, i dr`ave, i gra|ana. privredu koja bi mogla zna~ajno da smawi transportne tro{kove robe. U{teda po kontejneru je od 200 do 500 evra, u zavisnosti od toga da li se roba prevozi drumom ili `eleznicom.

U planu je da bar`e jednom nedeqno idu ka Konstanci i Budimpe{ti. Predstavnik “Jugoa-

{est velikih i ~etiri mala. Sagovornik ocewuje da je to za po~etak zadovoqavaju}e. Me|utim, kapacitet bar`e je 144 mala kontejnera i veruje da ne}e trebati dugo vremena da se napuni.

- Novootvorena linija nije vremenski ograni~ena, mora da za`ivi, tako da smo relativno

zadovoqni prvim rezultatima ka`e Mladenovi}. - Austrijski partner je dao garanciju da }e bez obzira na koli~inu tereta raditi godinu dana, do kada }e se, sigurni smo, ispuniti sav slobodan prostor na bar`i.

Upravo sutra, 23. avgusta, povratna bar`a kre}e iz Konstance natovarena s 30-tak kontejnera. U rotaciji su tri bar`e, tako da svakih sedam dana kre}e iz Beograda, a svakih sedam iz Konstance. Ako je prvi utovar u Beogradu bio 17. avgusta, to zna~i da je slede}i u utorak 24. avgusta.

Me|u korisnicima bar`i trenutno su zastupqenije firme uvoznici u odnosu na izvoznike, odnos je otprilike 70 prema 30 odsto, jer se, uostalom, i cela privreda vi{e bazira na uvozu, nego izvozu robe.

Me|utim, pojeftiwewe transportnih tro{kova moglo bi da doprinese pove}awu izvoza, jer jeftiniji transport mo`e uticati na povoqniju prodajnu cenu na{e robe na inostranom tr`i{tu, a mo`e se prevoziti i kabastiji materijal.

Iz Beograda bi svake nedeqe trebalo da kre}u po ~etiri

bar`e sa 144 mala i 72 velika kontejnera. Ako privreda krene, u “Jugoagentu” o~ekuju da bi do po~etka slede}e godine mogli biti popuweni kapaciteti.

Zato planiraju da se ve} po~etkom 2011. na liniju prikqu~i i Vukovar. Sagovornik ka`e da su ve} razgovarali s direktorom tamo{we luke i ima izgleda da se to realizuje. Tako|e, u planu je i saradwa s nekoliko luka u Austriji.

Otvarawe nove brodske linije Dunavom olak{a}e posao i uvoznicima i izvoznicima, jer }e jeftinije mo}i da otpreme i

jednako vo`wi bar`i iz Konstance do Beograda, samo {to je mnogo jeftinije. Ako se roba od Slovenije prevozi drumskim saobra}ajem, skupqa je od re~nog transporta za 300 do 500 evra, a `elezni~ki transport do Kopra, u odnosu na re~ni do Konstance – od 100 do 200 evra po kontejneru. Prednost re~nog transporta je prvenstveno u ceni, jer spada u najjeftiniji vid prevoza robe. A i Kopar i Konstanca su ~vori{ne luke, dobro povezane s najve}im svetskim lukama.

Ranka Dautovi}

INTERVJU NEDEQE

DUBRAVKA STOJANOVI], ISTORI^ARKA

Stranka je jaka za `ivota vo`da matra da smo od demokratije civilizacijski daleko zbog korumpiranosti ~itavog dru{tva koje misli da }e svoje ciqeve lak{e posti}i mimo zakona, pravila i institucija. Po woj, gra|ani to razumeju ali i sami stalno, pomalo svakodnevno varaju dr`avu, a upravo je poverewe izme|u gra|ana i dr`ave kqu~no za demokratiju.

Evo, upravo je vlada ju~e, na pitawu duplih plata za zaposlene na Kosovu, pokazala da ne po{tuje mi{qewe Ustavnog suda, ~ime je sru{ila jo{ jednu instituciju da bi postigla neki svoj mali politi~ki poen~i}.

Demokratija je suprotno od toga, ka`e istori~arka Dubravka Stojanovi}, koju smo prvo pitali kada }e na Balkanu kona~no zamreti nacionalni politi~ki programi, odgovorni za nebrojene smrti i bedu?

- Oni to ni ne mogu biti dok se ciqevi nacije forumuli{u na na~in 19. veka, kao pitawe teritorije. Dok je tako, svako }e `eleti {to ve}u teritoriju, ali }e to na nacionalno izme{anom Balkanu zna~iti: {to ve}a teritorija, to vi{e nacionalnih mawina, {to nijedan po-

S

Para na paru ide Prethodni gost “intervjua nedeqe” novinar Goran Mili} pitao je “na nevi|eno” Dubravku Stojanovi} {ta bi uradila da na lotou dobije 20 miliona evra?

- Poklonila bih ih Bilu Gejtsu. On bi znao {ta s wima da uradi. {teni nacionalista ne `eli.

Po{to se tu ne mo`e dosegnuti nacionalisti~ki ideal, uvek }e biti onih koji }e stalno poku{avati da to re{e. Mora se promeniti razumevawe nacionalnog interesa, ali i to je od nas jako daleko.  Napredwaci su uspe{no presvukli ko`e i ponovo u`ivaju podr{ku. [ta srpski politi~ar mora da uradi da bi zanavek izgubio poverewe qudi?

- Da umre. Na{e istorijsko iskustvo pokazuje da su stranke silazile s politi~ke scene samo posle smrti svojih lidera, jer smo uvek imali stranke koje zavise od jednog, nesmewivog ~oveka. Bez obzira na sve gre{ke i preokrete, ovde postoji identifikacija s vo|om i sa strankom, a ne s programom.

 Uloga gra|ana u pretvar a w u partijske dr`ave u pravnu?

- Uloga je velika, u svakom smislu. Kod nas je velika uloga gra|ana u odr`avawu partijske dr`ave, jer oni misle da tako ostvaruju svoj mali interes, ne shvataju}i da bi pravna dr`ava bila na~in ostvarewa op{teg interesa, pa samim tim i wihovog malog. Bio bi kopernikanski preokret kad bi na{e dru{tvo savladalo tu lekciju.  A elita, imamo li pravo da se nadamo wenim boqim u~inkom, neki bi rekli „samim postojawem prave elite“?

- Treba da se nadamo da }emo ovog puta imati vremena da razvijemo razli~ite vrste elita, u prvom redu one koje nisu zavisne od dr`ave i ~iji interes }e biti potiskivawe ovakve dr`ave i izgradwa pravne dr`ave u kojoj vladaju jasna pravila. Na{e elite su i u 19. i u 20. veku nastale u simbiozi s dr`avom i one nisu imale interesa da se dr`ava promeni. Zato je „lov u mutnom“ nacionalni sport.  Rusi i daqe pru`aju azil qudima koje goni na{e pravosu|e, za{to smo jo{ zaslepqeni na{om “bra}om“?

- Ba{ zato. I oni su dr`ava izvan normi dana{we Evrope, i kod wih je sve mogu}e. To je ono {to nas ideolo{ki duboko vezuje za Rusiju.  [ta Rusi, uop{te, `ele od nas?

- Oni se preko nas dokazuju kao velika sila. Tako je uvek bilo, Balkan je poligon preko kojeg Rusija Evropi {aqe poruku o svom zna~aju. Mi smo tu najmawe va`ni.

 Mogu li Kosovo i EU u paketu?

- Ne verujem, naro~ito posle nerazumne politike na{e vlade u posledwe vreme. [to ka`e Predrag Simi}: zamislite da u Generalnoj skup{tini UN izgubimo od Evrope. Ili, jo{ gore, zamislite da u Generalnoj skup{tini pobedimo Evropu? To nije pametna politika.  Pomiwali ste ranije na{ „sistem bez sistema“ i one kojima odgovara. Da li ulazak u politiku podrazumeva gubitak ~asti?

- Ulazak u politiku se naj~e{}e razume kao na~in da se ostvari ono {to se ne mo`e ostvariti „obi~nim, malim `ivotom“. Ona je ovde uvek bila glavni faktor dru{tvene mobilnosti i zbog toga bi bilo potrebno da se dru{tvo razvije u toj meri da se stvori nova politi~ka generacija, koja u politici tra`i ne{to drugo, a n e ostvarewe li~n o g interesa.  Prvi korak u uspostavqawu „sistema“ bio bi...?

- Podela vlasti.

Kod nas ni to ne postoji i ne zna ste ta~no {ta radi vlada, {ta predsednik, a koja je mo} Skup{tine.  Koji potez politi~kog vrha bi bio nedvosmislena poruka da se s korupcijom ozbiqno bori?

- Da oni sami po~nu da po{tuju sopstvene zakone.  Najve}e razo~arewe ove godine za vas je bilo...?

- Neprekidno ko~ewe evropskih integracija.  A odu{evqewe ?

- Ne mogu da se setim.  Da li kultura dovoqno brzo miri biv{e Jugoslovene i kako taj proces ubrzati?

- Kultura ih miri, ali na jedan gotovo crnoberzijanski na~in, skoro ilegalno. Gra|ani imaju takve potrebe, wima su male ove zemqice, gu{e ih, ali dr`ave i wihove nacionalne elite to jo{ ko~e, wima to odgovara, lep{e im je u tim brlozima. Moja stara teza je da ovde vlasti rade protiv interesa dru{tva, da ga one ko~e da bi, zahvaquju}i wegovom siroma{tvu i nerazvijenosti, lak{e vladale.  Gde u srpskoj politici prestaje populizam, a po~iwe vizija?

- Oni su ~esto pome{ani.

Mnogi su zbog svojih vizija vladali populisti~ki, da bi pridobili narod za svoje fantazije.

To je jo{ na snazi.  Da niste istori~ar, bili bi...?

- Istori~arka.  Kako bi dete odvratili od telev i zora i ra~unara?

- Ne treba ih odvra}ati. Moje dete je nau~ilo engleski zahvaquju}i tome, potpuno samouko.

Razvila je mnoge sposobnosti i zna mnogo vi{e o svetu nego {to sam ja znala u tom uzrastu.

Uz to, treba na atraktivan na~in otvarati i drug e apetite, za sport, muziku, jezike..... ali samo na na~in koji }e dete jo{ vi{e obrazovno obogatiti.  Igor Mihaqevi}

KAKO SE FORMIRAWE BO[WA^KOG SAVETA SVELO NA SUKOB ^IPLI] -ZUKORLI]

Sanyak nije na putu do Gu~e Gu~i se, zgleda, uop{te ne ~uju alarmi iz Sanxaka. Uostaglavnim muftijom Islamske zajednice u Srbiji Muamerom Zukorlom, to ~ak nije ni usputna destinacija predstavnika vlasti li}em, optu`uju}i ga da poku{ava da ru{i ustavni poredak Srbije, koji su ovih dana pohrlili da ~uju zvuk draga~evske trube. svakako nije put koji obe}ava smirivawe tenzija u tom regionu.

Tako }e, naravno, svi mo}i da budu zate~eni nekim Zukorli}em i neI koliko god sanxa~ki politi~ki lideri koji participiraju u kim ^ipli}em koji su u nekom klin~u oko neke diskriminacije i necentralnoj vlasti poku{avali da ova previrawa predstave tek kao ke autonomije, a sve zbog neke „administrativne gre{ke“ u kreirapoku{aj ekstremne opcije da zahvati deo politi~kog kola~a, retowu kvota za formirawe Bo{wa~kog nacionalnog saveta. Izgleda, rika i incidenti koji prate dramu oko formirawa Bo{wa~kog navrlo va`nih za muftiju Zukorli}a, ali i ni{ta mawe va`nih za micionalnog saveta ukazuju na to da se sve ipak ne mo`e svesti na bornistra ^ipli}a. bu za prevlast nad sanxa~kim bira~kim telom. Ma koliko je to moUkoliko se pravila „najevropskijeg zakona kojeg je Srbija done`da i bio razlog nespretnih poku{aja predstavnika dr`avne vlasti la“, kako su to isticali brojni politi~ki akteri, razli~ito prime– da umawe „izbornu {tetu“ po wihove koalicione partnere, istiwuju za bo{wa~ku u odnosu na sve skuju}i Zukorli}a iz bo{wa~ake ostale nacionalne zajednice, onmawinske samouprave. da se to svakako zove diskriminaPromena pravila za izbor boNa sve podele, sukobe i ~ak oru`ane incidente u cija. Drugo je pitawe da li je ona {wa~kog nacionalnog saveta bio islamskoj zajednici u Sanyaku, dr`ava je }utala, etni~ki ili pak politi~ki motije potez koji je samo dolio uqe na opredeliv{i se za posredovawe i ukqu~ivawe u visana. Ni u ovom drugom slu~aju vatru, a zahtevi Zukorli}evih vlast dvojice prethodno sukobqenih sanya~kih odgovornost vlasti nije ni{ta pristalica su se radikalizovali. mawa. Posebno zbog toga {to se Po svemu sude}i ni najnoviji polidera van o~iju javnosti. Tre}im, koji se politi~ke igre odigravaju na roku{aj da se problem izgladi time u me|uvremnu „pojavio“ bili su svi zate~eni vitom prostoru Sanxaka, pred ~i{to }e se Bo{wacima nakon trojim dugogodi{wim problemima mese~ne mu~ne polemike omogu(od ekonomskih i politi~kih, pa do verskih podela), vlast poslo}iti da svoj mawinski parlament konstitui{u po istim pravilima vi~no dr`i glavu u pesku. Po ve} vi|enom scenariju na ovim prostokao i druge nacionalne zajednice, ne}e biti primqen s odu{evqerima, problemi koji su ignorisani bivaju sve ekstremniji. wem. Naprotiv, neodgovornim odnosom u sprovo|ewu sopstvenih zaNa sve podele, sukobe i ~ak oru`ane incidente u islamskoj zajedkona, dr`ava je naduvala jedra ektremisti~kim opcijama, i time nici u Sanxaku, dr`ava je, zasad, }utala, opredeliv{i se za posreutrla put da od wih stvori nezadovoqne i nelojalne gra|ane. dovawe i ukqu~ivawe u vlast dvojice prethodno sukobqenih sanPogotovo ako nastavi da ih zaobilazi na putu do Gu~e ili nekih xa~kih lidera van o~iju javnosti. Tre}im, koji se u me|uvremnu „podrugih zanimqivijih predela zemqe, u kojima su sme{tena ve~ita javio“, naravno, bili su svi zate~eni. A polemika koju je ministar „najve}a gradili{ta u Evropi“ i „najve}e investicije u regionu“.  Branka Dragovi} Savi} za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} ovih dana poveo s

U

nedeqa22.avgust2010.

c m y

DNEVNIK

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

Na tavanu kapi sunca

N

isam vi{e bio ba{ tako mlad, Pinki je u mom tada{wem uzrastu ve} drugi put video Tita, ali sam i daqe potajno verovao da u onoj `utoj zgradi Radija Novi Sad, do koje sam dospeo tek pred kraj radnog veka, `ive Mija i ^kaqa, pa ~ak i Nada Mamula i \or|e Marjanovi}. Pred wom sam jednom li~no video Qiqanu Petrovi}, a tik pored mene je jedno prepodne minuo i Kamenko Kati}. I bilo je kao da je upravo pro{ao jedan veliki sivi soliter. Se}ate se onog talijanskog filma u kojem je Anita Ekberg bila ve}a od Koloseuma, u snovi|ewima onog katoli~kog ~inovnika. U televizoru su tih godina carevali Qudmila Belousova i Oleg Protopopov, na{ih umetni~kih kliza~a na ledu nije ni bilo, to je bila romanti~na ve{tina koju su samo Rusi umeli.

Tako da sam 26. jula 1974, licem na letweg Sv. aran|ela Mihajla, prvi put kro~io u „Dnevnikov“ veliki beli soliter uveren da }e me tamo do~ekati li~no Silvester Taka~, najboqi fudbaler „Vojvodine“ i jedan od narodnih heroja mog ka}kog detiwstva. I nisam mnogo pogre{io. U „Dnevniku“ sam zatekao qude kojima }u se diviti do kraja `ivota i umre}u sa ose}awem da je moje trajawe s wima bilo velika privilegija.

Tamo je radio i Miroslav Anti}, najve}i `ivi pesnik moje Vojvodine i zajedno s wim Milica Mi}i} Dimovski, koja }e tek posle, dakle meni na o~igled, postati i ostati najboqa, najva`nija i najcewenija srpska spisateqica. Tamo je u ta doba `ario i palio i najtira`niji jugoslovenski pisac Frederik E{ton, ~iji su neverovatni SF krimi}i o „Lunu, kraqu pono}i“ prodati u nekoliko miliona primeraka i kupili desetine stanova radnicima „Dnevnika“. Taj mister E{ton me je duboko razo~arao samim tim {to uop{te nije bio Amerikanac, nego najobi~niji Srbin, kao i svi ovi moji Ka}ani {to stalno ne{to kukaju i grde vlast i dr`avu. Tako sveznaju}i pametan i tako dominantno tehni~ki obrazovan on je prosto morao biti Amerikanac, ili u najmawu ruku neki Englez, mada je to mnogo mawe.

A doga|aji u sportskoj rubrici, u koju me je na velika vrata uveo legendarni sportski novinar Vladimir Vujin, obele`ili su mi ~itavu mladost. Umesto Taka~a, tamo me je kao urednik do~ekao Lazar Vasi}, koji je bio ne samo najslavniji golman moje „Vojvodine“, nego i Bege~anin koji je odrastao sa Vujom Bo{kovim, Tozom Veselinovi}em, bra}om Krsti} i ostalim Bege~anima, koji su igrali fudbal ko moji Ka}ani rukomet. I Pavle Male{ev, kojem su se divili ne samo svi beogradski, sarajevski i zagrba~ki novinari, nego mu se divio i Dane Korica, i Vera Nikoli}, i Aca „Ma~ak“, pa i sam Nenad Steki}, evropski rekorder u skoku u daq, kojem sam se opet toliko divio ja – da sam i prvom sinu wegovo ime nadenuo.

Onda je ~askom pro{lo 40 godina, Mika Anti} je umro, Laza Vasi} oti{ao u penziju, a prekju~e mi se desilo da pre podne za Radio TV Vojvodine snimam dokumetarni film o Mici Dimovskoj, a uve~e vodim kwi`evno ve~e mom prvom uredniku Paji Male{evu.

Kona~no i kwi`evnik, Pavle Male{ev sklopio je jo{ jedan topli i zanosni, mangupski, ali i mudra~ki re~nik vojvo|anske ravnice, sa isto tako mangupskim, a lakim i veselim naslovom „Marim ja, nek laju!“, kao {to je bio i onaj prvi „Lili, lili, pa~e moje malo“! I u wemu prepri~ao i opisao sve one poslove i dane na{ih vrednih qudi, radenika i te`aka iz svih poznatih mu nara{taja tog wegovog i na{eg zavi~aja. Neminovno je to odmah bio i popis i opis alata i zanata, vremena i situacija koji su definisali na{ ambijent u svim ovim toli-

ko va`nim godinama i decenijama pro{log veka, kad se staro i novo sretalo, sudaralo i prosto jedno s drugim potiralo.

A mewalo se – rekao bih ~ak i: vrtoglavo – samo na wegove o~i pa`qive. Ina~e se, gledano umornim, neosetqivim i ravnodu{nim o~ima, zapravo nije mewalo ni{ta – pa se danas prosto ne zna kako se to, i za{to, odjednom ceo svet promenio. Te slike i situacije, ti radovi i snovi, te radosti i bolovi uhva}eni su Pajinim okom u svim onim trenucima koji uop{te nisu ni postojali, mada su ve~ni. A sad, ~ak i letimi~ni pogled na modernu srpsku kwi`evnost otkriva nam jedan upadqivi paradoks: svi smo sa sela, a pripovedawe nam gradsko, malne velegradsko.

E sad ti pitaj Boga za{to je ne samo vi{e na ceni nego nam i zaista boqe ide urbano pripovedawe kad smo ne samo svi rodom ili bar poreklom sa sela, nego je selo i rodno mesto na{eg pripovedawa. Na{i i ne samo na{i qudi u modernim vremenima odu u grad ~im se opismene, ako u wega nisu zbog opismewavawa i oti{li. Ali su gotovo svima, po nekom odavno ve} poznatom pravilu, najboqe i najsna`nije one prve pripovetke. I to nije otud {to smo vi{e usmeni nego pismeni, kako je volela da ka`e jo{ jedna na{a koleginica Milanka Gnip, nego je odgovor mo`da u samom sistemu gradskih {kola koji i dresurom mo`emo nazvati. Najboqe se pi{e i najboqe misli, a mo`da se jedino tada zaista i misli, dok se misli samo svojom glavom, dok jo{ za tu|e pameti i ne zna{, dok te nisu uniformisali i dresirali.

A kad se i{koluju, onda zaista mo`e da pi{e svako – ko nema „pametnija posla“. Pogotovo na teme o kojima pi{u i svi ostali. Moda je lewivaca i nedarovitih da se pi{e o situacijama o kojima je ve} napisano ve} gotovo sve. I to se i u literaturi zove – konfekcija.

Kao da ne{to vredi samo ono {to se desilo me|u semaforima i soliterima, kao da je tema samo ono o ~emu pi{u Be~lije, Parizlije i Amerikanci.

A ne}e biti i nije mogu}e da je ba{ svaki Ka}an(in) il’ ^uru`an(in) samo u Parizu ili u Dubrovniku ne{to do`iveo – da ne ka`em cini~no: bilo je ne~eg i u Trstu, vaqda? – nego je ba{ u ^urugu ili Sirigu rastao, {kolu u~io, jeo, pio i qubio, samo se to ne ra~una, jer se to, Bo`e moj, podrazumevalo – psihoanaliti~ari bi lako objasnili to na{e navodno ostvarewe, o~ove~ewe i potvr|ivawe tek u velikom gradu ili u „belom svetu“. A to je, dakako, uvek bila samo `udwa i samo pusti snovi, to je jedan pogre{an, pa na kraju i nesre}an inventar onoga {to nemamo umesto (sve)obuhvata onoga {to imamo!

Malo je ovde danas kwiga o selu i seqacima, mawe nego u svim evropskim, visokoindustrijalizovanim narodima i wihovim literaturama. Pa neka mi zato bude dozvoqena i jedna prejaka re~: posle onog ranog odlaska @ivojina@ike Pavlovi}a, na{eg velikog sineaste i jo{ znatnijeg pripoveda~a i romansijera, ko danas sedne da pi{e o srpskom ili vojvo|anskom selu, bi}e odmah, ve} od prvog jutra, tre}i pisac na seoske teme u dr`avi celoj: uz Milovana Danojli}a i Mladena Markova.

A ako nastavi da nam re|a slike na kojima nam otkriva i da se „na tavanu ~uvaju kapi sunca – u evenkama“, bi}e to na{ nekada{wi novinarski kolega Pavle Male{ev.  \or|e Randeq

8

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Nadlacke i herovke Ako nemate barem tri sata vremena i voqe, ni ne po~iwite da mislite na herovke nigmu ovog naslova mo`e da vam re{i svaki Slovak, ali je boqe da to uradi neka Slovakiwa. Ne namigujte, ovo su dve poslastice, prave ih u slova~kim ku}ama, mese ih s povodom i u posebnim prilikama. Kad na{e `ene u Vojvodini pitate za neki recept, o~ekuje se da ve} imate odre|eno (od matere ili bake) ste~eno znawe, da se ne zamajavate s kantarewem, menzurama ili pipetama. Ovde kod nas su mere: malko soli, malko {e}era, ka{ika masti, jedan kvasac, {oqa mleka, s tri prsta onog, {aka suvog gro`|a, pola- pola ne~ega ili na vr’ no`a toga {to treba da dodate. Na{e ~okolade se mere na {tangle, al to ni na jednom omotu ne pi{e da postoji upakovano u zlatu. Mere za vreme su: dok ne porumeni, dok se testo ne odmori, kad prestane da se lepi za ruke, kad naraste, dok ne povu~e ili kad odmekne. Mere opreza su: da ne uvati za tepsiju i da ne pregori i da snajka nema ladne ruke ako mesi kiselo testo. Bude i umivawa kad se to {to je pe~eno izvadi iz pe}ke, furune ili rerne.

U Aradac sam i{ao po recept za nadlacke i herovke. Nadlacke Slovakiwe prave ~e{}e nego herovke, to je onako jednostavnija poslastica, mo`e i bez povoda da se pripremi. Herovke su kod Slovaka poseban kola~, prave ih samo u posebnim, vrlo sve~anim i retkim prilikama.

Nadlacke su od kiselog testa.

Pravili smo ih na meru od pola litra, pola mleka - pola vode, kvasac, ka{ikica soli, dve ka{ikice {e}era, jedno `umance, belance se ulupa u penu pa se doda, i zamesi se testo da

E

ne bude ni tvrdo ni mekano, treba da bude taman i da se ne lepi za ruke.

Kad se testo odmori i naraste, razvijete ga ko kad pravite krofne i sa takvom modlom ga i vadite. Kad biste ga pekli na vreloj masti, bile bi to krofne. Da budu nadlacke, nama`ite {erpu s ma{}om. Pore|ajte testo u {erpu, prelijte ga vodom, da ga voda pokrije, poklopite {erpu, stavite na plotnu ili ringlu i ne otklapajte dok ne bude gotovo.

A kad je gotovo, pita}ete? E, za to morate oti}i u kom{iluk, kod neke Slovakiwe, da vas nau~i. Nema tu ni sata, ni dvojke - trojke za ringlu, ni otklapawa {erpe. Slovakiwe znaju da je skoro gotovo po zvuku, a kad nadlacke budu kako treba, to znaju i osete po mirisu. Budu to lepe loptice od testa, bele boje, kad malko odstoje i ohlade se, ponudi}e vam Slovakiwe dve kombinacije, slatku ili slanu. Slatka se podrazumeva da je sa makom a slana bude sa sirom. Gotovo testo bogato pospu sa makom i {e}erom, slu`i se hladno i ne broji koliko je ko uzeo. Reko{e mi da ih prave obi~no sredom, ili wih ili rezance, nasuvo. Subotom ispeku {trudle s makom ili sirom, a nedeqom bude kremastih ili tortastih |akonija. Zna se kod Slovaka kad se {ta radi i jede.

Herovke su ve} zahtevniji poduhvat, za wih vam treba i vi{e vremena i poseban alat, modla. Pri~ale su mi i pokazale Ru`ena Galova i Zuzana [}evkova kako i kad se to radi.

Herovke su Slovacima najsve~aniji kola~ i izraz najve}e qubavi, po{tovawa, radosti i lepih `eqa.

Prave ih obavezno kad kuma ide u svadbu i nosi ih kao poklon. Kad mater ide kod }erke na babiwe, herovke su obavezne. I na kr{tewe kuma ne ide bez herovki, to je kao kumovski kola~.

Za testo vam treba deset `umanaca, malko soli, malko sitnog {e}era, cela pavlaka i tri ka{ike jake rakije, da svima zaigra osmeh kad vide poklon. Herovke u svatovima kuma predaje „svadobnoj mami“ koja sina `eni, po`eli im sre}u i ~estita svadbu. Posle glavne ve~ere a pre torti, pred kumu se iznose herovke,

onako kako ih je kuma donela, lepo upakovane na tawuru, u celofanu i s ma{nicom. Kuma ih otvara, lomi i deli svatovima koji su blizu we, za stolom. Posle tawir uzme onaj koji je pozivao svatove i deli ostalima, da gricnu herovku i hvale kumu.

Testo za herovke treba da bude tvrdo zame{eno, kao za `ute rezance. Ako nemate barem tri sata vremena i voqe, ni ne po~iwite da mislite na herovke.

Ume{eno testo treba formirati kao {trudlu, ise}i ga kao {to bi i

sa testom bude skroz potopqena.

Opet }e vam sad trebati neka iskusna kom{inica, Slovakiwa koja se sprema da kumuje ili da ide u babiwe, da vas nau~i kako modlu da okre}ete i koliko dugo treba da cvr~i mast dok testo ne porumeni. Iz modle ispada lepa lopta od {iroko se~enih traka testa, kao kad biste hteli flekice za supu da se~ete. Li~i na klup~e od kojeg bi mogle razne pri~e da se istkaju. Kad se testo ohladi, dobro ga treba zasuti sitnim {e}erom u koji ste dodali va-

Malko zamr{eno, al’ tako i treba {trudlu sekli i od komada napraviti obgice, loptice. Wih posle oklagijom razvijete kao kad bi hteli rezance da pravite. E, sad vam ve} treba i poseban alat. Tako razvijeno, okruglo testo treba dervi{om ise}i, ali da po obodu kruga ostane celo. Ovaj nazubqeni to~ki} Zuzana zove to~karalo.

Svaki drugi izrezani deo odvojite i uhvatite prstima, oni prvi neka ostanu da vise. Izgleda}e vam malko zamr{eno, ali tako i treba da bude.

Neophodna vam je i posebna modla u koju }ete to, naizgled zamr{eno testo staviti. Modla li~i na dve poslu`onice koje su spojene tako da ~ine kuglu, imaju rupice da prolazi vrela mast, malu {arku i kukicu da se lako otklope i zaklope. Poslu`onicu Sremci zovu slu`avka, kelneri ka{ika za sipawe, vaqda razumete o ~emu je re~, iako niste ni Sremci ni kelneri. U dubokoj posudi treba da zagrejete mast, da modla

nil {e}er, da se bele i spoqa i iznutra, da miri{e cela ku}a i da u svatovima i kibiceri na kraju {atre osete miris.

Kad spomiwem svatove i Ru`ena i Zuzana su se mlade udale. Ru`ena je u devetnaestoj rodila sina, udala se sa osamnaest. Zuzana je qubav svog `ivota upoznala u dvanaestoj, udala se u sedamnaestoj, trideset sedam godina su bili u braku, sada je udovica.

Se}aju se obe pri~a koje su slu{ale od starijih, kad su Slovaci pre vi{e od dvesta godina do{li na ove prostore, herovke su bile najbogatiji i najsla|i kola~ koji su mogle doma}ice da pripreme. ^uvaju tradiciju i pri~u o ovim slatki{ima.

Ako vam se dopadnu recepti i ako po`elite da vam ku}a na ovakve kola~e miri{e, postoji i mnogo jednostavniji, veseliji i radosniji na~in da budu na va{em stolu, pogotovu ako imate sina za `enidbu.

Bora Oti}

\URA KOL^I], SOMBORAC KOJI JE SPASIO CARSTVO I PRODAO KAFU EVROPI

Ratni plen u zrnu zelenog pasuqa

unce se ve} visoko odbilo od vrha Kalenberga, i u taj ranojesewi dan tek povetarac koji je vijorio razvijene ratne zastave, raznobojne kao cve}e u poqu, nave{tavao je da }e se 12. septembra leta Gospodweg 1683. dogoditi ne{to {to }e zanavek obele`iti stanovnike svetle Vijene, kojim je ovo brdo dominiralo, ali i hri{}ansku Evropu. Na vrh Kalenberga stajao je samo jedan jedini barjak, zeleni barjak Alaha i wegovog proroka na zemqi Muhameda, opkoqen stra{nim jawi~arima sa belim, kao dimwaci visokim, fesovima dok se po udoqici podno brda razlegla nevelika, raznobojna, hri{}anska vojska predvo|ena do tada nepobedivim Janom Tre’im Sobjeskim, kraqem poqskim i velikim hetmanom litvanskim.

Zgazio je svetli poqski kraq divqe Zaporo`je, wenog velikog atamana Hmjeqnickog i kozake razvejao kao plevu pod kowskim kopitama, ponizio kalvinskog feldmar{ala Vitemberga i debelo mu, krvqu, naplatio osvaja~ko {vedsko divqawe po Krakovu i Var{avi.

Sada je pred wim stajao najstra{niji od svih ratnika, veliki turski vezir Kara Mustafa Pa{a i wegovih 200 hiqada soldata skupqenih od stepa Anadolije do pakleno tople Nubije. Skupqenih i dovedenih pod Be~ sa samo jednim ciqem, da pobodu veliku ratnu Prorokovu zastavu u srce hri{}anskog sveta i sa torwa crkve svetog Petra pobedonosno kliknu "Alah ekber".

Desno od Jana Sobjeskog je Revera Potocki, dok mu uz levi stremen stoji crnpurast mu{karac odeven u neku ~udnu me{avinu azijatske no{we, ~ije ina~e lepo i pravilno lice naru{ava jedino o`iqak koji mu se pru`a preko levog obraza do pod kratko pod{i{anu, kao krilo gavrana crnu kosu. Hri{}anski veli-

S

ka{ se nagiwe preko sedla i \uri Kol~i}u, spasitequ Be~a, pru`a desnicu, obra}aju}i mu se na latinskom. "Vite`e, hri{}anstvo }e zapamtiti sve va{e zasluge, a na{a malenkost }e ih znati dostojno nagraditi". Tada podi`e bulavu, mahnu wome ka Kalenbergu i sa imenom Gospodwim na usnama polete u susret svojoj sudbini.

Kahva u Stanbolu \ura Kol~i}, rodom Somborac, u ovoj ratnoj vrevi na{ao se gotovo slu~ajno. Bio je samo jedan od 20 hiqada vojnika be~kog garnizona koji se na{ao opkoqen desetostruko ja~om turskom vojskom, ali ono {to ga je izdvajalo od svih wih – pored gotovo azijatskog izgleda – bila je i ~iwenica da je besprekorno govorio turski i da je u wegovim grudima kucalo neustra{ivo pustolovno srce.

Jedino takav ~ovek se mogao odazvati na poziv pomalo snu`denih, i opsadom demoralisanih Habzburgovaca, da se pod okriqem no}i probije kroz turske redove i pozove poqsku vojsku u pomo} izmrcvarenom be~-

kom garnizonu. Najve}a slava oslobodioca Be~a, naravno, pripala je Janu Sobjeskom, ali ni \ura Kol~i} nije lo{e pro{ao u ovoj avanturi.

Nakon bitke u turskom logoru, pored nebrojenog zlata, egzoti~nih mirisa, svile i kadife, prona{lo se i brdo xakova, koji su bili napuweni s Evropqanima do tada nepoznatim zelenim zrnom. Podse}alo ih je na pasuq, ali je nakon kuvawa imalo odvratan ukus. To je bila nepr`ena kafa koju su Turci i wihovi vazali tako rado pili, i koju su na Stari kontinent preneli iz Meke u kojoj se pojavila u 15. veku. Arhivalije svedo~e da je ve} 1554. godine u Beogradu, na sada{wem Dor}olu, postojala "kahvana" u kojoj su stra{ni osvaja~i u`ivali u crnom napitku.

Junak na{e pri~e se s wom upoznao jo{ od malih nogu, pa mu nije bilo te{ko da ishoduje kod poqskog kraqa da kao ratni plen dobije upravo xakove nepr`ene kafe.

Koliko bi ~ovek dlanom o dlan, \ura Kol~i} oslobodilac Be~a, otvorio je prvu kafanu u carskoj varo{i i nazvao je "Kod zrna zelenog pasuqa". Svega nekoliko dana pr`ewa i kuvawa kafe bilo je potrebno da ovaj napitak prosto o~ara na wen ukus potpuno nesviknute Be~lije. Iz ovog grada moda pijewa kafe se pro{irila vrlo brzo celim kontinentom, a vispreni Somborac je pored kafane u znak zahvalnosti dobio i spomenik oslobodioca Be~a, koji je u tom gradu stajao sve do 19. veka. Svoje brojne avanture \ura Kol~i} je opisao u autobiografiji koja se ~uva u be~kom Arhivu, dok mu zahvalno ~ove-

~anstvo danas svako jutro "nazdravi" {oqom toplog, mirisnog napitka.

Jan III Sobjeski, "Lehistanski arslan", jezdio je sa stra{nim dvoseklim gadarom u desnici, dok mu je kao krv crveni pla{t davao izgled ptice smrti ra{irenih krila. Levo od wega stra{no su sekli {vapski vitezovi, dok se na krajwem levom krilu hri{~}anske vojske kao armagedonska tutwava razlegao topot u boju stra{ne, te{ko oklopqene husarije pana Polubiwskog, u ~ijim redovima je brojna juna{tva tog dana ~inio i potowi veliki vojskovo|a i istrebiteq Osmanlija, tada tek mladac Eugen Savojski. Naspram poqsko-litvanske vojske u kojoj su ukras bili stari ratnici Jeremije Vi{wovjeckog, toga su dana bili wihovi stari znalci, divqa tatarska ordija predvo|ena kanom. Ali kao {to soko strmoglavo se ru{e}i iz visina rastera jato dugonogih dropqi, tako je i poqska vlastelinska vojska, okaqena u brojnim bitkama, prosto zgazila Tatare i ustremila se na centar u kome je propast svoje armije gledao veliki vezir Crni Mustafa. Kada su se sa wegove desne ukazali, kao sjajni gvozdeni zid, prvi redovi husarije u punom trku, Kara Mustafa Pa{a je usnama iz kojih je nestala i posledwa kap krvi prozborio "Kismet", okrenuo svog arapskog dorata i pobegao na istok, ka \eru.

Mesecima docnije u Beogradu, zbog poraza pod Be~om zlosretnog KaraMustafa Pa{u sa~ekao je katil ferman gospodara sunca i meseca, neba i zemqe, Alahovog miqenika, sultana Mehmeda IV. Ka`u da mu je posledwa `eqa bila, pre nego {to mu se svileni gajtan stegao oko belog grla, da jo{ jednom popije {oqu tople, crne, mirisne kafe.

Mili} Miqenovi}

Viktor Hvala: “Pu{im, bez prekida, osamdeset godina!”

^ika Vik medicinske iktor Hvala, Slovenac, najstariji vrdni~ki rudar, sedi u letwoj kujnici svog stogodi{weg ku}erka pod {umom hrasta kitwaka na patuqastoj Severnoj koloniji u Vrdniku, zavaqen na otomanu sa stoli~icom ispred kolena i pepeqarom na stoli~ici natrvoqenom pepelom qubqene cigarete koju osamdeset godina ne vadi iz grla, a wegova supruga Vera, }erka Peri{e \urkovi}a, predratnog fijakeriste direktora ubijenog rudnika ugqa u Vrdniku, priska~e u pomo} i ~ika Vikiju “prevodi” moja pitawa, po{to je devedesetogodi{wem ~oveku po~eo da otkazuje sluh... A vid?

Supruga Vera (nagiwe se prema ~ika Vikiju): “Viki, pita novinar kako vidi{?” “[ta pita... Kako vidim? O, vidim odli~no! O-d-l-i-~-n-o! Vidim onu tamo muvu! A nao~are nemam.

Nikad ih nisam ni imo, a i koji }e mi andrak!” odgovara ~ika Viki i, primera radi, zakre}e glavu prema upaqenom televizoru. “Evo, sad, sliku jasno vidim, jasno... A kad su krupnija slova, normalno i ~itam.

Ja i novine jo{ ~itam bez nao~ara!

Dobro, na daqinu mi se muti, a i {ta meni treba da gledam u daqinu.

Meni je dovoqno i ovih par metara ispred nosa! E, u posledwe vreme, sve sam gluvqi... Slede}e pitawe?”

“Da li se se}ate prve popu{ene cigarete?”

Supruga Vera (vi~e pored mu`evqevog uva): “Viki, pita novinar...

Razumeo vas je.”

“Razumeo sam! Prva cigareta? Ajao! Ko }e se toga setiti... Imo sam devet godina, to znam! Zavijali smo duvan u novine i pravili cigarete, da, tako je bilo... Od tada, do dana dana{weg, osamdeset jednu godinu, cigareta mi je u ustima. Ni jedan jedini dan nisam bio bez cigarete. Popu{io sam vagon cigareta! Sad ne pu{im mnogo, kutiju dnevno. Ovu

V

sam ispraznio i ovu sam otvorio pre nego {to }ete do}i...”

“Da li vam je nekada padalo na pamet da batalite duvan? Da li ste uop{te nekada osetili da vam {kodi?”

“Da mi {kodi? Bo`e sa~uvaj! A da ostavim cigarete? Ma, kaki, ni govora... Ni govora! Za{to? Nek ostavqa kome {kode, meni vaqaju!

Plu}a su mi u redu, malo zuji, ali di{em bez problema, srce je isto dobro, ne ~ujem ga, ne `ali se, ni{ta ne ose}am... Gledo sam na televiziji neku babu, devedeset joj je godina, pu{i od malih nogu, ko i ja, pa joj lekar savetuje da ostavi cigarete. A baba wemu: ’»« Cigarete ne ostavqam, makar no}as umrla!’ I meni su dole u vrdni~koj ambulanti...”

Supruga Vera ({akom prekriva usta): “Jao, smejali su se u ambulanti kad su ~uli da Viki pu{i osamdeset godina!” “[ta pri~a{? – I, di sam... A da!

Ka`e doktorica: ’^ika Viki, cigarete morate ostaviti!»’» A, reko, to ne dolazi u obzir! [to da mu~im sebe? Pa, ne znam da ne{to u `ivotu volim, ko {to volim cigarete! E, sad, ako su cigarete krive to {to...”

Supruga Vera (uska~e u re~): “Stolica ga mu~i!”

“Mu~i me stolica! Ne mogu, da oprostite...”

Supruga Vera: “Dobro, Viki, razumeo je novinar... A ka`i gospodinu {ta voli{ da jede{!” “[ta jedem? Volim `gawce u mleku i ampreg supu! Da li novinar zna {ta je ampreg supa?”

Supruga Vera (nagiwe se prema meni): “Pita vas Viki...” “^uo sam... [ta je ampreg supa? Znam! Zapr`i se bra{no i kad voda prokqu~a, ubaci se klin!”

“Ne ~ujem?” ~ika Viki se nagiwe prema svojim u{ima.

Supruga Vera (unosi se mu`u u lice): “Viki, novinar zna {ta je am-

LITWA KUJNA

Gu{terov rep u meks

Potrebno: 40 deka svje`ih gu{terovih repova, 3 decilitra meksi~kog graha, hren, quta papri~ica, papar, per{in, mrkva, celer, krumpir, sviwska mast, bra{no i aleva paprika.

Priprava: Dok u dvije vode prokuhate 3 decilitra meksi~kog graha, o~istite i na sitno izre`ete hren, per{in, mrkvu, celer i krumpir.

U tre}u vodu (2 - 3 litre) stavite meksi~ki grah, 40 deka svje`ih gu{terovih repova, sitno izrezani hren, per{in, mrkvu, celer, krumpir, te qutu papri~icu i papar. Nakon 2 - 3 sata kuhawa, napravite zapr{ku tako {to }ete prvo

rastopiti sviwsku mast a nakon toga i alevu pap Pozor: Meksi~ki gra jo{ iz klasika crti}a, sklona stalnom skakawu potvrdit }e vam i djeca s odsje~enim gu{terovim Ukoliko se dogodi da se re vode, grah i gu{terov hren, quta papri~ica i liko, pak, vi{e volite d namjesto meksi~kog grah mjesto gu{terovih repo

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

R A Z G L E D N I C A

S

9

B R A ^ A

Mamicu im dalmo{ku... a nekog ko je pre ta~no dvadeset godina letovao na Bra~u, hrvatskom ostrvu udaqenom nekih pedesetak minuta vo`we trajektom od Splita, a ko je u me|uvremenu silom prilika obigravao nekoliko destinacija diqem Mediterana koje su bile u ponudi doma}ih turoperatera, sve u uzaludnoj nadi da }e mo}i da izbegne zamke masovnog, industrijskog turizma, mogu samo da ka`em: mamicu im dalmo{ku, kod wih je stvarno najboqe!

Pore|ewa mogu da po~nu ve} s prelaskom granice. Na na{em delu autoputa Beograd - Zagreb nesnosno truckawe ~etvoroto~ka{a na drumu izazvalo je metalno zveckawe le`aqki koje smo poneli. To je podstaklo moju boqu polovinu da predlo`i ostavqawe jedne od wih na nekom svrati{tu, makar je u povratku i ne zatekli. Umirio sam je procenom da }e iritiraju}i zvuk u Hrvatskoj prestati. Tako se i desilo. Pretpostavqam da je presudni faktor za{to su wihove ceste tako ravne ba{ udarni, zavr{ni sloj asfalta sa trahitom kao u~vr{}iva~em, pa se ne nabira i ne puca kao kod nas. Tako su i prastare le`aqke pre`ivele jo{ jedno leto.

Budu}i da je bogougodna vo`wa do Splita trajala ne{to malo vi{e od sedam sati, to je s obzirom na no}ne ~arter letove avionom navrat - nanos i daqe drndawe Tunisom, Egiptom ili Turskom do hotela u izgu`vanim jutarwim satima – bio ~isti dobitak. Dodu{e, na grani~nom prelazu carinik se malo lecnuo kada je na pitawe da li imamo ne{to da prijavimo dobio odgovor "ni qude, ni oru`je, ni drogu", i to jutro posle 15-godi{wice Oluje. Vaqda je zato bio podstaknut na re~enicu da "ima

Z

NAOPA^KE

Savjet: Gu{terov rep u meksi~kom grahu tipi~no je jelo za djecu koja se ne}kaju kod svakog obroka. Stoga vam preporu~amo da ne odustanete od priprave ovog neobi~nog je- KOD ZLATKA ROMI]A la. Istina, djeca ga zbog qutine vjerojatno opet ne}e jesti, ali }e im biti izuzetno zabavno gledati repovsko-grahovske akrobacije u loncu, a zatim i tawuru. A to, priznat }ete, vrijedi prijepodnevnog napora.

z Vladin program mera daje prve rezultate.

Broj ministara je isti.

t, u wu staviti bra{no, priku. ah, kao {to je poznato vrlo je `ivahna biqka, u. Sli~no, ako ne i isto, koja ve} imaju iskustva m repom: stalno se mi~e. , zbog visoke temperatuvi repovi ulijene, tu su papar da ih o`ive. Ukodosadan, miran obrok, vi ha stavite doma}i, a naova, dimqena rebra.

ma. Kada su zaribali u plitkoj luci Postira, tra`ili su krivca koji im je ispomerao dno. Ina~e, utisak je da se mnogo ~e{}e besne jahte vi|aju u crnogorskom delu Jadrana: poznato je da hrvatski tajkuni poput Keruma i ostalih imaju znatno kra}a plovila u odnosu na "na{e" juniore Mi{kovi}e, Mitrovi}e i Ceptere (u odnosu tridesetak prema pedesetak metara du`ine).

Supetar naspram Splita, pak, vi{e je pu~ki orijentisan i podse}a na budvansko `alo, dok su ostala mesta mirnija i nude mno{tvo prilika za individualno letovawe: mladi `eqni ban~ewa i japan-

z Dr`avnu tajnu najboqe ~uva ministar koji nema pojma ni o ~emu.

si~kom grahu

kakva - takva kompenzacija za san o ku}i na moru, dobro procenio priliku za sjajan posao. To na zna~i da i u obrnutom smeru nije bilo sli~nih primera.

Elem, na Bra~u i daqe polo`aj Bola na ju`nom delu ostrva ubira svoju diferencijalnu rentu, s prizvukom elitisti~kog provoda.

"Dru{tveni kroni~ari" su tamo ugledali i premijerku, koja se pojavila u tunici do kolena na pla`i, koju je duhovita Tawa Torbarina odmah preimenovala u burku, aludiraju}i na konzervativnost Jadranke Kosor. I biv{i slovena~ki predsednik Milan Ku~an bio je na odmoru u uvali Bobovi-

Graditeqsko ose}awe: Dol ne{to opasnije i od toga" dok nam je vra}ao paso{e. U slobodnom tuma~ewu – verovatno je mislio na politi~ke ideje.

I tu, naravno, dolazimo na neizbe`an teren hipoteke pro{losti u srpsko - hrvatskim odnosima.

Vi{e je, o~ito, nema previ{e e da se ne bi mogla izdr`ati. Svakodnevni problemi i borba za egzistenciju, {to na Jadranu zna~i za svakog "fure{ta" – s vi{e ili mawe debelim nov~anikom – ~ine i srpskog turistu sa novosadskom registracijom prihvatqivim u o~ima hrvatske publike, dok su ugostiteqi nagla{eno qubazni i razgovorqivi. Ali, nemogu}e je

z Da je upola mawe ministara, odgovornost bi bila sto posto ve}a.

onda je pop, pijandura ko i moj otac, umesto Cilin{ek, napiso u rodnom listu Hvala... I tako se ja prezivam Hvala, a moj otac Cilin{ek!”

“I vi ste ceo radni vek proveli u jami vrdni~kog rudnika, ~ika Viki!

Kako je sve to izdr`ao va{ organizam?”

“Bio sam rudar, da! Petnaest godina kopa~, a petnaest godina nadzornik jame. Oti{o sam u penziju sedemdesete godine i primam mese~no dvadeset pet ’iqada. Za nas dvoje dovoqno!”

“Pijete li lekove?”

Supruga Vera (smeje se): “A-jao!

Prepisali mu u ambulanti {aku lekova, jo{ pre trideset godina... Ne pije lekove! Jedino ga stolica mu~i.

– Viki, di ti je onaj lek {to povremeno pije{ za srce? Da vidi novinar!”

“A, lek? Eno ga na kredencu.

Popijem ga kad mi do|u lutke! Mese~no jednom, dvaput... ]erka Dragica – umrla je od raka osamdeset ~etvrte – donela mi {aku lekova iz ambulante i napisala: ovaj je za srce, ovaj za stomak, ovaj za ki~mu, ovaj za pritisak, ovaj za pizdu materinu... A, reko, Viki to ne}e piti! [to da se trujem, kad ne moram!”

Supruga Vera (donosi kutijicu sa lekom): “Evo, to je taj lek – dilakor. Mo`da to i poma`e, {ta vredi kad Viki za mesec dana popije jednu tableticu... Jedino pritisak redovno meri!”

“Da! Pritisak redovno merim...

Je l se razumete vi u pritisak? Donesi mi aparat, Vera!”

Devedesetogodi{wi qubiteq cigareta Viktor Hvala pri~vr{}uje oko ruke aparat za merewe pritiska, ~uje se zujawe. Ti{ina.

“Koliki je?”

“145 sa 95!”

“Zapalite cigaretu, ~ika Viki!” @eqko Markovi}

~ewa (to bi bilo partijawe u japankama) ba{ i nemaju {ta da tra`e u Postirama ili Splitskoj.

Zauzvrat, po sasvim pristupa~nim cenama mogu se iznajmiti drumski i vodeni skuteri i ~amci, a brdsko-brzinskim biciklovima se mo`e pro{partati celo ostrvo. Ali, za to je najboqa prilika u ranijim jutarwim ~asovima, {to ba{ ne ide uz no}ni provod. Potom sledi kupawe, koje s te severne, ili kako to doma}ini ka`u, "pogre{ne" strane ostrva, nudi pravo osve`ewe. More tu nikad nije pretoplo, za razliku od nekih drugih mesta, zbog jakih struja i mawoj izlo`enosti suncu.

Ono po ~emu je Bra~ ali ne samo on u Dalmaciji jedinstven, svakako je taj neverovatni graditeqski genije, koji, reklo bi se, nije bi u stawu da "fu{eri": ku}e od minijatura pa do bogatih vila kao da nemaju ugra|en nijedan kamen vi{ka, tvore}i od profanih do sakralnih objekata gotovo savr{ene ambijentalne celine u kojima ne {tr~e novokomponovanim ispadima ni novope~eni bogata{i.

Obalnim pojasom kroz borove {ume ide se do zavu~enih uvala i masliwaka sa po kojim kamperom, i neretko nale}e na xogere ili sportiste koji nabijaju kondiciju. [etwa prema i po Dolu i [krpu (u unutra{wosti, nekih tri kilometara od obale) pravi je izlet bez vremeplova u 17. vek i fenomenalan antistresni trening du{e. Tamo se mo`e kupiti doma}e vino i masline, a litra plavca kod barbe podrumara ko{ta 15 kuna ili ne{to vi{e od 200 dinara – po tome su bra~ki i sremski vinari izjedna~eni.

Ipak, prosek cena u odnosu na na{e u Srbiji je otprilike od 15 do 25 ve}i, {to je jo{ uvek povoqnije u odnosu na gr~ki i skupqe od crnogorskog. Ponuda vo}a je oskudna, ali zato ribe ima toliko da svako malo neko nudi brancine, fratre, orade i druge fele pogodne za grilovawe, nepogre{ivo nalaze}i strance po u{orenim zonama plandovawa. Naj~e{}e za desetak evra po kili, koliko ko{ta i litar maslinovog uqa. Za nekih 15 evra mo`e se pristojno ru~ati, a ve} od 120 - 130 dinara popiti kafa ili pivo.

I onda, {ta posle 20 godina re}i? Bilo je lipo, a nismo se ni tukli.

Reqa Kne`evi}

z Da ministar zna {ta govori, ne bi govorio {to zna.

preg supa! – Jao, celog `ivota govorim mu da su vo»}e i povr}e dobri za zdravqe. Viki ba{ to ne jede! Samo da mu je mamaquge i ampreg supe...” “^ika Viki, da li vam je u porodici neko dugove~an?”

“Dugove~an? A, neeee... ne-ne... Jedan ro|eni brat mi je umro u ~etrdeset drugoj, drugi sa pedeset pet godina, tre}i je po`ivio {ezdeset pet...

Mama moja Ana umrla je sa pedeset dve godine! E, sad, kolko bi `ivio otac, to zna onaj gore... Otac mi je pogino {ezdesete godine tu u {umi iznad Stare kolonije, kad se pijan vra}o iz Ledinaca. Natresko se ko sun|er u nekom podrumu. I{li kroz {umu, padala ki{a, i on klizno sa staze u potok. A tu volovi, oni rogati podolci, kopite ko {ubare, izvla~ili drva iz {ume i, kako je moj otac zabo nosom u vodu, vo mu kopitom stao na glavu i zdrobio mu glavu u blatu!... Sarawen je u Vrdniku na grobqu kod kupatila. Ja nosim wegovo ime – Viktor, a prezime Hvala nosim od prvog mu`a moje mame Ane...”

“Pa, kako sad to?”

“Kako? Evo ovako! Mi smo u Vrdnik iz Slovenije doselili dvadeset ~etvrte, tata mi bio rudar. A ja sam se rodio dvadesete godine, selo Liboje kod Ceqa... Otac mi se prezivo Cilin{ek, i ja bi, zapravo, trebo da budem Cilin{ek, da me pijani pop u Sloveniji nije upiso ko Hvalu! Moj otac Viktor Cilin{ek, i taj Hvala, mamin prvi mu`, sa kojim je ona ve} imala dva sina, radili su u fabrici porcelana, i bili su raweni u ratu, le`ali su zajedno u bolnici negde u Italiji. Po{to je Hvala vidio da } « e umreti, predolo`i mom ocu da o`eni wegovu `enu Anu. I umre.

Moja otac Viktor, kad se vratio u Liboje, ispri~o udovici {ta je wemu reko wen pokojni mu`. I ona pristane da `ive zajedno. Mene su dobili, a jo{ nisu bili ven~ani. I

{}a, u rasko{noj kamenoj ku}i dugogodi{weg direktora Gorewa za Dalmaciju Branka Vr{~aja. Ku~an je bio prijateq pokojnog hrvatskog premijera Ivice Ra~ana, koji je i sam dolazio u Pu~i{}a na Bra~u, ako nije i{ao na Vidovu goru "po slu`benoj du`nosti" kada je trebalo odr`ati i hrvatsku partizansku tradiciju koja na Bra~u ima svoje mesto, kao i na Mosoru, na kopnu prekoputa ostrva a iznad Splita. Za na{eg boravka od medijskih li~nosti bele`im i dolazak Ramba Amadeusa koji je namamio svog prijateqa Darka Rundeka na avanturu no}ne trke jedrilica-

z Da je ministar rekao celu istinu, ne biste mu verovali ni ono {to je slagao.

ki protiv e propagande

bilo ne primetiti porodicu vernika (bra~ni par i sitna deca) koji su svako ve~e slu{ali prenos mise u ku}i pored na{eg apartmana u Postirama, {to im o~ito nije smetalo da se ba{kare u uzurpiranoj imovini vlasnika iste iz Beograda. Pritisak da se odrekne za male pare ku}e u Supetru do`ivela je i koleginica iz "Dnevnika" (u sadejstvu s tamo{wim poreskim organima koji su razrezali lepu svotu godi{weg poreza). Epilog: uqezi su bili izba~eni, ali je slede}i ponu|a~ stana na Detelinari u op{toj situaciji devedesetih, koji je sigurno bio mala ali

Ilija Markovi}

Foto: @. Markovi}

Trening du{e u [kripu: kameni krovovi

SPORT

nedeqa22.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

10

NEDEQKO JOVANOVI] ODLU^IO DA SE POVU^E

Kolubara ugasila karijeru Mawe od mesec dana pre proslave 40. ro|endana, Nedeqko Jovanovi} odlu~io je da se povu~e iz rukometa.S ove ta~ke gledi{ta, ne tako ~udna odluka.

Ali...

Legendarni rukometa{ ne samo Srbije i Jugoslavije, ve} Evrope i sveta, nagla{ava da nije jo{ nije imao nameru da zavr{i karijeru za ponos. Na to su ga, kako ka`e, naterali qudi iz po svemu sude}i wegovog posledweg

Jovanovi} je uz osmeh odgovorio: - Ne znam dokle bi trebalo da igram.

On ne krije da je `eleo bar jo{ sezonu, ali da se predomislio zbog situacije u Kolubari. Da li vas je to navelo na pomisao da je gotovo?

- Jednim delom, jeste.

Da li postoji ponuda koja bi vas "vratila u rukometni `ivot"?

Nedeqko Jovanovi}

kluba - {ampiona Srbije Kolubare.

Da li je ta~no da vam Lazarev~ani duguju veliku svotu novca i da niste vi{e ~lan tog kluba?

- Ta~no je - odgovorio je popularni Ne|a. Na pitawe: "Da li je to ujedno i kraj karijere?",

- Te{ko... Dugo pauziram, evo ve} je avgust, a ja ipak imam 40 godina - svestan je Jovanovi} da bi te{ko "upalio motore" u ovom trenutku. A, Partizan?

- Nisam razmi{qao u tom pravcu. Mislim da je stvarno dosta... Pro{la sezona u Kolubari

bila mi je malo naporna. Ibarskom magistralom do Lazarevca...

Da je relacija klub-igra~ bila normalnija, mo`da bih razmi{qao druga~ije. Ovako... Qudi iz kluba su obavili razgovore sa igra~ima koji su im potrebni.

Mene niko nije zvao - primetio je Jovanovi}.

- Dosta je - nadovezao se.

- Jesam razmi{qao i govorio na kraju sezone da }u igrati jo{ jednu godinu, ali odluku sam doneo spontano - dodaje Jovanovi}, koji ka`e da ne razmi{qa jo{ o tome {ta }e raditi u budu}nosti, "jer se trenutno odmara".

Jovanovi} je ro|en 16. septembra 1970. godine, visok je 193 centimetara i te`ak 107 kilograma.

On je 90-ih godina va`io za najboqeg sredweg beka Evrope, a sa reprezentacijom Jugoslavije bio je dva puta bronzani na Svetskom prvenstvu (1999, 2001) i jednom na Evropskom prvenstvu (1996).Bio je ~lan jedne od najmo}nijih rukometnih reprezentacija na{e zemqe, zajedno sa Draganom [krbi}em, Nenadom Peruni~i}em, Igorom Butulijom, Belim Stojanovi}em, Zoranom \or|i}em, Dejanom Peri}em, Aleksandrom Kne`evi}em, Rastkom Stefanovi}em...

Mnogi, mo`da i s pravom, misle da su Ne|a i ostali mogli vi{e u drugoj polovini 90-ih i po~etkom novog milenijuma, ali nekako je bilo dovoqno samo gledati ga kako beskrupulozno kre}e u prodor i posti`e gol, dok ujedno prima pesnicu u lice.

Na klupskom nivou, Jovanovi} je igrao za veliki broj timova.

Od Sin|eli}a, preko Metaloplastike, Partizana, Bidasoe, Teke, Portlanda, Alhesirasa, Rajhauzena, Nidervizbajha, Esena, Hamela, Gold kluba, Aratea, PIK Segeda, Insbruka, pa do Kolubare.

KVALIFIKACIJE JUNIORA ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Orli}i merkaju pobedu Juniorska reprezentacija Srbije u ameri~kom fudbalu, danas u Kragujevcu igra finalnu utakmicu kvalifikacija za odlazak na Evropsko prvenstvo 2011. godine u Badaloni ([panija), a protivnik }e im biti selekcija Ho-

landije. Orli}i su u polufinalu savladali Veliku Britaniju 13:12, dok je Holandija bila boqa od ^e{ke 14:7.

Utakmica za tre}e mesto izme|u ^e{ke i Velike Britanije na programu je u 11 ~asova, a finale Srbija - Holandija u 15 ~asova na stadionu FK Su-

{ica u Kragujevcu. Pobednik kvalifikacionog turnira, igra}e odlu~uju}i me~ protiv Francuske, a pobednik ovog susreta izbori}e plasman na zavr{nu smotru najboqih juniora Evrope naredne godine u [paniji.

I. Grubor

Nenad Krsti} i ministarka Samaryi}

KRSTI] SE VRATIO IZ ATINE

Nisam mogao da ~ekam da me nokautiraju Kada po~ne pesni~ewe, malo ko bi prihvatio da stoji i mirno sa~eka nokaut.Tako je i kapiten srpske ko{arka{ke reprezentacije Nenad Krsti} objasnio svoje postupke tokom op{te tu~e na (ne)prijateqskom me~u izme|u Gr~ke i Srbije. Krle je tada, u trenutku kada se prema wemu kretao gorosta-

najavio da }e podneti tu`bu protiv Krsti}a, ali je kasnije odustao, nakon {to se na{ igra~ u izjavi policiji izvinio i rekao da nije imao nameru da povredi Burusisa, ve} da se samo branio.

- Boqe je da udari{, nego da bude{ udaren - rekao je Krsti} novinarima na Aerodromu Beograd.

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Basketa{i Srbije u polufnalu

Reprezentacija Srbije u basketu "tri na tri" plasirala se u polufinale Olimpijskih igara mladih u Singapuru. Ekipa selektora Marka Simonovi}a pobedila je u prvoj eliminacionoj rundi selekciju Litvanije rezultatom 33:22 (15:13, 18:9).

Najefikasniji u srpskom timu bio je Marko Radowi} sa 20 poena, od ~ega ~etiri "trojke". Stefan Popovski Turawanin ubacio je sedam, a Nemawa Bezbradica {est poena. Srpska selekcija u polufinalu igra protiv ekipe Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a taj me~ na programu je danas. sni centar Gr~ke Sofoklis Skorcijanitis, a uz wega nekoliko ko{arka{a i navija~a, uzeo stolicu i bacio u pravcu Skorcijanitisa.

Ispostavilo se da je "platio" povre|eni ko{arka{ Gr~ke Janis Burusis, koji je u prvi mah

On se u prestonicu vratio kasnije od ostatka tima, jer je u dru{tvu ministarke omladine i sporta u Vladi Srbije Sne`ane Samarxi} Markovi} bio u atinskoj policiji, kako bi dao izjavu.Krsti} je za tu~u koja je nastala dva minuta i 40 se-

kundi pre kraja me~a okrivio sudije.

- Sudije su nas krale ve}im delom me~a, {to je stvaralo dodatnu nervozu. Potom je i selektor Ivkovi} iskqu~en zbog dve tehni~ke gre{ke - rekao je Krsti}.

Bilo je tu jo{ ne~ega, a to su nera{~i{}eni ra~uni izme|u nekolicine ko{arka{a Panatinaikosa u reprezentaciji Gr~ke i asa Olimpijakosa, Milo{a Teodosi}a.

- "Zeleni" ga o~igledno ne vole, a tokom prekinutog finala plej-ofa ove godine, igra~ Panatinaikosa Dimitris Dijamantidis pqunuo ga je u lice. U ~etvrtak uve~e, na Tea je nasrnuo Antonis Focis, tako|e igra~ Panatinaikosa.

Krsti} je rekao da se nada da ga FIBA ne}e kazniti i da }e mo}i da igra na Mundobasketu u Turskoj, gde takmi~ewa po~iwu 28. avgusta. Uz to, Krle je napomenuo da bi bilo nelogi~no da samo on bude ka`wen, "jer su i ostali u~estvovali u tu~i".

Upitan o odnosu policije prema wenu u pritvoru, Krsti} je odgovorio da je sve vreme proveo bez lisica i u kancelariji, a ne u }eliji, i da su prema wemu imali korektan odnos. Krsti}a su na aerodromu do~ekali porodica i prijateqi.

SPORT

DNEVNIK \OKOVI] LAKO IZGUBIO OD RODIKA

O~ajna igra Novaka Novak \okovi} je izgubio u ~etvrtfinalu teniskog Masters turnira u Sinsinatiju od Endija Rodika, posle samo sat i 23 minuta igre s 6:4, 7:5.

- Ukupno gledano, igra mi je bila o~ajna - bio je samokriti~an Novak \okovi} posle poraza od Endija Rodika u ~etvrtfinalu Mastersa u Sinsinatiju.

tivnika u Sinsinatiju, protiv Viktora Troickog i Davida Nalbandijana nije izgubio ni set, ali onda je na red do{ao Endi Rodik. To je Novaku ~etvrti uzastopni poraz od nekada prvog, a trenutno 13. tenisera sveta, kojeg nije pobedio od US Opena 2008. godine.

- Odigrao sam veoma lo{ me~. Svaki put kada je bilo

Novak \okovi}

Sada slede treninzi za US Open. Na posledwem nastupu pred start US Opena, Novak \okovi} igrao je odli~an tenis, sve do ~etvrtfinala..Bez mnogo muke nadigrao je prva dva pro-

neophodno da odigram dobar poen, pravio sam gre{ku. Naro~ito je to bio slu~aj sa forhendom. Jednostavno - o~ajno! bio je qut tre}i teniser sveta na sebe.

Ana odustala od Wu Hejvena Srpska teniserka Ana Ivanovi} odustala je od u~e{}a na turniru u Wu Hejvenu zbog toga {to jo{ uvek nije uspela da se oporavi od povrede koju je do`ivela u Sinsinatiju. Ivanovi}eva je poku{ala da trenira u ~etvrtak, ali je osetila bolove u ~lanku.

- Jo{ je rano da igram jer jo{ uvek ose}am posledice povrede.

Za mene je veliko razo~arewe {to ne mogu da igram u Wu Hejvenu, ali na to nisam mogla da uti~em. Najva`nije u ovom trenutku je da se potpuno oporavim i spremim za nastup na US openu. - rekla je Ivanovi}eva.

Ispala Kim Klajsters U me~evima ~etvrtfinala VTA turnira u Montrealu koji se igra za nagradni fond od dva miliona dolara postignuti su slede}i rezultati: (8) Zvona-

reva - (5) Klajsters 2:6, 6:3, 6:2, (11) Kuzwecova - \i 6:1, 6:3, (2) Voznijacki - (6) Skijavone 6:3, 6:2, (9) Azarenka Bartoli 6:2, 7:6.

Rodik je, o~igledno na{ao na~in da se suprotstavi \okovi}u.

U razmenama se povukao u defanzivu i insistirao na tome da Beogra|anin „vodi igru“, odnosno da on bude taj koji }e prvi poku{ati da pogodi viner. ^ak 28 puta Novak je ostvario direktan poen, naspram Rodikovih 15, ali je u isto vreme na{ teniser napravio 29 neiznu|enih gre{aka, a Rodik ponovo 15.

- On je samo vra}ao lopte, nije radio ni{ta specijalno. Jednostavno me je terao da jo{ jednom udarim lopticu - opisao je \okovi} igru protivnika, koji se ponovo uzdao u vanserijski servis i zabele`io osam asova, uz 83 odsto osvojenih poena na uba~en prvi servis.

- Novak verovatno nije odigrao svoj najboqi me~. Izbacivao je lopte koje uglavnom poga|a. O~ekivao sam od qega da }e igrati boqe - rekao je Rodik.

Posle ovog turnira na programu je jo{ Qu Hejven, gde najboqi teniseri ne}e nastupiti, ve} }e se povu}i i poja~ati trening pred start posledqeg gren slema ove sezone. Na US Openu tron je upra`qen, jer pro{logodi{qi {ampion Huan Martin Del Potro ne}e mo}i da brani titulu, zbog te{ke povrede zgloba ruke i operacije koju je imao proletos.

Serena propu{ta US open Ameri~ka teniserka Serena Vilijams ne}e u~estvovati na posledwem gren slemu sezone, US openu, zbog povrede stopala. Ona jo{ uvek nije zale~ila tu povredu i odlu~ila je da se povu~e sa turnira u Wujorku. Najboqa svetska teniserka je jo{ u julu imala operaciju u Los An|elesu kako bi re{ila probleme sa stopalom, i mislilo se da }e uspeti da se oporavi do US opena.

Amerikanka je do sada osvojila 13 gren slem titula, ukqu~uju}i i tri trofeja u Wujorku. Pro{le godine je pora`ena od kasnije {ampionke Kim Klajsters nakon {to je verbalno napala linijskog sudiju.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Pale i Letonke Srbija - Letonija 75:63 (21:13, 17:14, 12:20, 25:16) RUMA: Hala sportova, gledalaca 5.000, sudije: Pavlik (^e{ka), Tomov (Bugarska), Fufis (Gr~ka).

SRBIJA: Pe{ovi} 18, Milovanovi} 4, Kne`evi} 8, Mati} 11, Dabovi} 18, Vukoje, Kobeqi}, [kori}, Karaka{evi}, Beqanski 2, Maksimovi} 14, \uri}.

LETONIJA: Mijedola 8, Tamane 12, Ba{ko 16, Kublina 7, Karklina 7, Bab~ina 2, Eglite, Jansone 3, Putnina, Krumberga 3, Brumermane 5, Drejmane.

Ko{arka{ice Srbije zabele`ile su drugu uzastopnu pobedu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo po{to su sino} u prepunoj hali u Rumi nadigralE favorizovanu LetonijU posle odli~ne igre u posledwoj deonici me~a. Znalo se da su Letonke renomirani protivnik, da su peta reprezentacija Starog kontinenta i da }e biti potrebna mnogo ve}a ozbiqnost na{ih devojaka nego protiv Rumunije da bi se slavila nova pobeda.

Od po~etka, videlo se da Srpkiwe `arko `ele jo{ jedan trijumf. Ana Dabovi} je uz Adrijanu Kne`evi} najagilnija na startu i zaslu`na za brzu prednost na{e selekcije, a kada su im se prikqu~ile Pe{ovi}eva i Maksimovi}eva prednost na{ih devojaka postala je dvocifrena. Kontrolisali smo igru i rezultat uprkos tome {to nismo

nedeqa22.avgust2010.

VE^ERAS OTVARAWE 12. SVETSKOG STUDENTSKOG PRVENSTVA (23. - 29. AVGUST)

Novosa|ani spremni za spektakl Jo{ jedan dan ostalo je do po~etka 12. svetskog studentskog prvenstva u malom fudbalu, koji }e se u narednih sedam dana odr`ati u velikoj i maloj sali SPC Vojvodina u Novom Sadu. Prvi put zajedno na jednom mestu nadmeta}e se futsal reprezentacije u mu{koj i `enskoj konkurenciji, {to posle Univerzijade predstavqa najve}e studentsko takmi~ewe pod okriqem FISU-a.

Prema programu {ampionata za ve~eras od 21 sat planirano je sve~ano otvarawe, gde }e takmi~are, zvanice i goste pozdraviti u ime Organizacionog odbora predsednik Zoran Deli}, predstavnik FISU-a Xon Viqam Vornok i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, koji }e i zvani~no otvoriti 12. smotru studenata u futsalu. Kako smo saznali od organizatora sve je spremno za veliki spektakl.

Takmi~ewe po~iwe u ponedeqak, a zanimqivo je da }e se prvi put utakmice igrati na posebnoj podlozi „gefloru“. ^ast da prve otvore turnir, ve} u 9.45 sati, ima}e dame iz Portugalije i Francuske.

Na novosadskim turnirima u~estvova}e oko 500 akademaca iz 16 zemaqa sveta, odnosno 16 ekipa takmi~i}e se u mu{koj, a {est u `enskoj konkurenciji.

Titulu kod dama brani Brazil, a kod mu{karaca Portugalija.

Selektor Srbije Aca Kova~evi} uspeo je da pod nacionalnu zastavu okupi, u ovom trenutku, najja~i sastav, pa je i razumqivo to {to na{a javnost o~ekuje od

Selektor Srbije Aca Kova~evi}

wih borbu za najvi{i plasman.

Srpska reprezentacija u preliminarnoj rundi igra}e protiv Argentine, potom Francuske i na kraju Izraela. Sve utakmice na{a mu{ka reprezentacija igra}e u 21 ~as.

Reprezentacija Srbije, pre dve godine u Kopru, ostvarila je najve}i uspeh u istoriji osvajawem bronzane medaqe na Svetskom studentskom prvenstvu. Da li }e u Novom Sadu uspeti da se popnu stepenicu vi{e pitali smo selektora na{eg nacionalnog tima Acu Kova~evi}a.

- Fudbalski savez Srbije i stru~ni {tab futsal reprezentacije ozbiqno je shvatio ovo takmi~ewe u Srpskoj Atini i `eqa nam je da se predstavimo u najlep{em svetlu, a samim tim i ume{amo se u borbu za medaqu.

Da li }emo u tome uspeti vide-

SPARTAK ZLATIBOR VODA GOSTUJE U IVAWICI

Bez kalkulacija

Svesni su fudbaleri Spartak Zlatibor vode da nisu blistali u premijernom me~u protiv BSK-a, te da wihova igra, pa i rezultat, sigurno ne mogu da zadovoqe ni wih same, ali ni navija~e. Upravo }e `eqa da se popravi utisak biti adut vi{e za „golubove“ kojima u nedequ predstoji te{ko gostovawe Javoru u Ivawici.

Povrede su mu~ile Muija, Pu{kari}a i Labusa, pa je pitawe ko }e od wih biti spreman da zaigra ukoliko to bude potrebno. [to se startera iz prvog me~a ti~e, me|u wima nema povre|enih, mada se uvek mogu o~ekivati nove kombinacije trenera Miranovi}a, pogotovo u napadu.

Upravo tu svoju {ansu ~eka Marko Miri} koji se dobro snalazi u ofanzivi po desnoj strani, mada je u pojedinim prijateqskim me~evima dobro delovao i kao standardni napada~.

- Nismo najboqe odigrali prvi me~, nedostajalo nam je koncetracije tokom celog me~a, a tek nas je gol protivnika malo prenuo. Videli smo gde je najvi{e {kripalo, pa smo na tome najvi{e i radili tokom protekle nedeqe na treninzima.

Igra mora biti mnogo te~nija, sa preciznijim pasovima, a vra}awe na pozicije u defanzivi jo{ br`e.

Trener Dragan Miranovi} je vi{e puta istakao da ekipi mo-

Dragan Miranovi}

go zna~i svaki trening i da bi tek za nekoliko kola trebali da gledamo pravi Spartak. Dok „nekoliko kola“ ne pro|e, vaqa pre}i prepreku zvanu Javor iz Ivawice.

- Malo ko se naigrao u Ivawici posledwih nekoliko godina, a jo{ je mawe onih koji su odnosili po tri boda. ^ak se i Partizan i Zvezda mu~e na ovom terenu, tako da je jasno {ta nas ~eka. Ne mo`e se u fudbalu nikada obe}ati kona~an ishod, ali ono {to iz Spartaka uvek mo`emo da poru~imo je da od na{e ofanzivne igre ne}emo odstajati. Nemamo nameru da se branimo, da idemo na siguran bod, jer je pobeda u svakom me~u jedini ishod koji na zadovoqava – dodao je Miri}.

N. S.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA

Nata{a Kova~evi}

mnogo poku{avali {utevima iz daqine, ali je to bilo dovoqno za sigurnost u me~u.

Iako smo u nastavak u{li sa predno{}u od 11 poena brzopletost u napadu i nekoliko gre{aka ko{tali su nas visokog vo|stva pa su Letonke po~etkom posledwe deonice me~a uspele prvi put na me~u da povedu (45:44) ali je tada na scenu stupila publika u Rumi. Na krilima pu-

blike Ana Dabovi} jo{ jednom je bila igra~ica poleta i sa svojih vezanih pet poena vratila vo|stvo na{oj selekcije da bi joj se u posledwim minutima prikqu~ile Pe{ovi} i Mati} pa su Srpkiwe lagao privele utakmicu kraju i pobedile.

U ~etvrtom kolu (23. avgusta) sastaju se: Letonija - Rumunija (20.30) i Srbija - Izrael (20.30).

M. Risti}

11

Vojvo|anska liga Zapad BEO^IN: Indeks - Metalav AV (10 ~asova stadion FK Cement), IRIG: Radni~ki - Budu}nost (M), STARI BANOVCI: Dunav - Jugovi}, NOVI SAD: Borac - Mladost (T).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Mladost (10 ~asova), PETROVARADIN: Petrovaradin - Be~ej Old gold, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Vrbas, GAJ-

DOBRA: Hercegovac - Srbobran, KOVIQ: [ajka{ - Stari grad, [AJKA[: Borac - Jedinstvo.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Gradska liga Novog Sada RAKOVAC: Borac - ^enej, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Proleter, SUSEK: Partizan - TSK, BUDISAVA: Dinamo - Ajaks, SIRIG: Sirig - Tatra, BEGE^: Ba~ka - Stra`ilovo Milan.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

}emo, pogotovo {to je nezahvalno baviti se prognozama. Na{a selekcija je podmla|ena, ali i takva uspela je da na Evropskom {ampionatu u Ma|arskoj zauzme peto mesto. Studentsko takmi~ewe za nas je polazna ta~ka za ono {to nas o~ekuje slede}e godine, a to je svetsko i evropsko prvenstvo - rekao je Kova~evi} i dodao: - Igra~i koji igraju za reprezentaciju akademaca ~ine okosnicu i nosioci su igre u A reprezentaciji. Tu prvenstveno mislim na ~lanove {ampiona Srbije Raj~evi}a, Koci}a, Lazi}a...

Ve} sutra vas o~ekuje me~ s Argentinom. Koliko ih poznajete?

- Na`alost, slabo poznajemo studentske sastave, ali je jedno sigurno da Argentina pripada svetskom kremu i treba je ozbiqno shvatiti. Oni su nam i najozbiqniji rival u grupi, zato je bitno da ih na startu pobedimo. Objektivno Francuzi i Izraelci ne bi trebalo da budu ravnopravan rival, te o~ekujemo pobede u tim susretima. Na{ prvi zadatak je da poku{amo da osvojimo prvo mesto u grupi i tako izbegnemo Brazil, koji }e najverovatnije biti prvi u grupi D. Za to drugo mesto u D grupi bori}e se Kina, Kazakhstan i Slova~ka.

Ko su glavni kandidati za {ampionsku titulu?

- Ima vi{e reprezentacija koje konkuri{u. Izdvojio bih Brazil, Ukrajinu, Argentinu, Portugaliju - istakao je selektor Kova~evi}.

J. Gali}

Markovi} odbacuje optu`be Predsednik Hrvatskog fudbalskog saveza (HNS) Vlatko Markovi} dao je prili~no hrabru izjavu, stav{i potpuno iza funkcionera Dinama Zorana Mami}a i sudije Brune Mami}a, koje je UEFA ispitivala u vezi sa name{taqem nekih utakmica u Hrvatskoj.

- Uveren sam u nevinost Mami}a i sudije Mari}a. Poje{}u govno ako su krivi! - doslovce je izjavio Markovi}.

Predsednik HNS je izrazio nezadovoqstvo zbog tretmana koje hrvatski fudbal ima u UEFA i zatra`io je hitan sastanak sa predsednikom evropske ku}e fudbala Mi{elom Platinijem. Ali, Francuz je trenutno na odmoru...

- Kad se sastanemo, izrazi}u mu nezadovoqstvo zato {to Hrvatska ima druga~iji tretman od ostalih dr`ava u okru`equ u aferi name{taqa utakmica. Hrvatska nije bilo ko i `elimo barem tretman kao i ostale ~lanice UEFA rekao je Markovi}.

On je nazvao „nenormalnim“ to {to je HNS posle medija saznao za dolazak istra`iteqa UEFA u Zagreb, navode}i to kao jo{ jedan primer nepo{tovaqa hrvatskog fudbala u UEFA. U nedavnom intervjuu za drugi hrvatski list, Markovi} je optu`io medije u toj zemqi da su krivi za „anatemisaqe hrvatskog fudbala“ u Evropi i svetu i tvrdi da hrvatski fudbal „nije u raqama kladioni~arske mafije“.

Povodom istrage pokrenute u Nema~koj, koja se ti~e i zagreba~kog Dinama, hrvatskog {ampiona, zbog sumqi da je namestio finale pro{logodi{qeg kupa protiv Hajduka (3:0), Markovi} je u intervjuu „Jutarqem listu“ odbacio sva naga|aqa o name{taqu i izneo tvrdqu da je u Hrvatskoj to u mnogo maqem obimu nego u nekim susednim zemqama.

SPORT

nedeqa22.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

JELEN SUPER LIGA SRBIJE

Vo{i prija Karaburma BSK - Vojvodina 0:2 (0:1) BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 400, sudija: Jovaneti} (U`ice).

Strelci: Jao u 38. i Katai u 88. minutu. @uti karton: Kajevi} (BSK). Crveni karton: Kajevi} (BSK).

BSK: Xoxo 6, Milo{evi} 5, Vukadinovi} 6, Kajevi} 5, Peji} 5, Alivodi} 6, Radunovi} 6, Savi} 5, Babi} 6, Reqi} 5 (@arkovi} 5), \uki} 6.

VOJVODINA: Brki} 6, Milovi} 6, Mojsov 6, Vuli~evi} 7, Pavlovi} 7, Medojevi} 7, Mereba{vili 6, Abubakar 7, Jao 7( Katai), Ili} 7, Tumbasevi} 6.

Fudbaleri Vojvodine zabele`ili su prvu pobedu, savladali su BSK na Karaburmi sa 2:0 (1:0). Novosa|ani su zaslu`eno slavili, posle mnogo boqe igre u ve}em delu me~a.

Srpskoj „staroj dami“ o~igledno le`i gostovawe mladom superliga{u. Pro{le godine crveno-beli slavili su jo{ ubedqivije sa 4:0. Ni{ta novo nije vi|eno ni u ovom me~u.

Iako razo~arani posle remija na premijeri Novosa|ani su `ustro u{li u me~ , {to im se na kraju i isplatilo. Doma}in, maltene, nije pokazao ni{ta.

Ve} u 2. minutu gost je mogao do gola. [utirali su najpre

Fudbaleri Hofenhajma pobedili su na svom terenu ekipu Verdera rezultatom 4:1 u me~u prvog kola Bundeslige. Svi golovi su postignuti su u prvom poluvremenu. Golove za doma}i tim dali su Ba u 20, Mlapa u 37, Ibi{evi} u 41. i Salihovi} u 43. Kod gostiju, u listu strelaca upisao se Frings u tre}em minutu iz penala. Kajzerslautern je gostima pobedio Keln 3:1. Dva gola pobedni~ku ekipu postigao je Laki} u 71. i 84. minutu, a jednom se u listu strelaca upisao Ili~evi} u 89. Jedini pogodak za doma}i tim dao je Novakovi} u osmom minutu.

Hanover je na svom terenu nadigrao Ajntraht 2:1. Doma}i su do pobede stigli golovima Rausa u 21. i Ja u 75. minutu, dok se kod gostiju u listu strelaca upisao Keler .Borusija iz Mehenngladbaha i Nirnberg igrali su 1:1. Gosti su poveli golom Hegelera u 15. minutu, a izjedna~io je Idrisu u 31.

Sent Pauli je u gostima nadigrao Frajburg rezultatom 3:1.

U utakmicama 1. kola fudbalskog prvenstva Nema~ke postignuti su slede}i rezultati: Hofenhajm - Verder 4:1 (4:1) (Ba 20’, Mlapa 37’, Ibi{evi} 41’, Salihovi} 43’ - Frings 3’pen), Menhengladbah - Nirnberg 1:1 (1:1) (Idrisu 31’ Hegeler 15’), Keln - Kajzerslautern 1:3 (1:0) (Novakovi} 8’ - Laki} 71’, 84’, Ili}evi} 89’), Frajburg - Sent Pauli 1:3 (0:0) (Sise 78’ - Bol 83’, Sukuta-Pasu 89’, Bartels 90’), Hanover - Ajntraht 2:1 (1:1), Bajern - Volfsburg 2:1 (1:0) (Miler 9’, [vajn{tajger 90’ - Xeko 55’), Hamburger - [alke 2:1

0:2 (0:1) 1:0 (0:0) 0:1 (0:0) 0:0 1:0 (0:0)

Danas IN\IJA: In|ija - Crvena zvezda IVAWICA: Javor - Spartak ZV.

(tv 17) (17)

Partizan - Hajduk

Fudbaleri Vojvodine

Jao pa Ili}, ali mre`a je ostala netaknuta. Xoxo je bio na mukama i posle jednog slobodnog udarca, ali je ostalo 0:0, ipak i u 38. minutu je savladan. Ili} je pro{ao po levoj strani, centrirao, a na drugoj stativi loptu je u mre-

`u sproveo Jao. Sa istim snagama i slikom na terenu po~elo je drugo poluvreme. Goste je ka pobedi poveo i Kajevi}, koji je u 51. minutu zbog drugog `utog kartona morao da napusti igru. Vo{a je to iskoristila i golom Kataija iskosa

sa desne strane overila sva tri boda. U me|uvremenu priliku za Vojvodinu imao je Ili}, kada je sa 12 metara {utirao visoko preko gola, a za doma}ina Alivodi} ~iji je {ut zaustavio Brki}.

I. Lazarevi}

1. Sloboda PS 2. Rad 3. Vojvodina 4. Borac 5. Jagodina 6. Partizan 7. OFK Beograd 8. Spartak ZV 9. Javor 10. C. zvezda 11. Smederevo 12. Metalac 13. BSK 14. Hajduk 15. In|ija 16. ^ukari~ki

(4.septembar) 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 2 2 2 1 1 2

2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 1 2

3:1 4:0 2:0 2:1 1:0 2:1 1:1 1:1 1:1 0:0 0:1 0:1 1:3 1:2 1:2 0:5

6 4 4 4 4 3 3 1 1 1 1 1 1 0 0 0

U tre}em kolu (28/29. avgusta) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Habitfarm Javor, SUBOTICA: Spartak ZV - ^ukari~ki Stankom, KULA: Hajduk - In|ija, BEOGRAD: OFK Beograd - Partizan, Rad Sloboda POINT Sevojno, ^A^AK: Borac - Metalac, SMEDEREVO: Smederevo - BSK Bor~a, BEOGRAD: Crvena zvezda - Jagodina.

KRASI] PREDSTAVQEN U JUVENTUSU

NEMA^KA BUNDES LIGA

Hofenhajm razbio Verder

BEOGRAD: BSK - Vojvodina JAGODINA: Jagodina - Smederevo BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Borac GORWI MILANOVAC: Metalac - Rad U@ICE: Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd

Stigao novi Nedved Od 21. avgusta 2010. godine, Milo{ Krasi} je fudbaler Juventusa. Bez ikakvih problema, na{ as pro{ao je lekarske preglede u Torinu, u subotu ujutru, tako da je ve} u podne stavio potpis na ~etvorogodi{wi ugovor. Koliko }e Krasi} zara|ivati po sezoni, nije objavqeno na zvani~nom sajtu Juventusa, ali jeste da je Srbin

Milo{ Krasi}

pla}en 15 miliona evra ruskom CSKA iz Moskve, koji }e novac dobiti u tri rate od pet miliona evra, zakqu~no sa 15. julom 2012. godine.

- Juventus objavquje da je zavr{io pregovore sa CSKA iz Moskve i da je Milo{ Krasi} postao stalni fudbaler na{eg kluba. Juventus je potpisao ~etvorogodi{wi ugovor sa igra-

~em - napisano je u saop{tewu „Stare dame“.

Krasi} je izabrao broj 27, koliko Juventus ima nacionalnih titula prvaka.Milo{ Krasi} ro|en je 1. novembra 1984. godine u Kosovskoj Mitrovici, a karijeru je po~eo u novosadskoj Vojvodini, za koju je od 1999. do 2004. godine odigrao 77 prvenstvenih utakmica i postigao sedam golova. Pre {est godina pre{ao je u CSKA iz Moskve i od tada je za ruskog giganta odigrao 150 prvenstvenih utakmica i postigao 26 golova, a ra~unaju}i i Kup Rusije, kao i evropske utakmice, Krasi} je za „armejce“ postigao 33 gola na 229 utakmica.

Tokom {est sezona u Moskvi, dva puta bio je prvak Rusije (2005, 2006), ~etiri puta osvojio je Kup (2005, 2006, 2008, 2009), a tri puta Superkup (2006, 2007, 2009).

Najzna~ajniji trofej u ~ijem je Krasi} osvajawu u~estvovao svakako je onaj u Kupu UEFA u sezoni 2004/05.

Za reprezentaciju Srbije, „novi Nedved“ kako su ga ve} prozvali u Italiji, odigrao je 35 utakmica i postigao tri go-

I Akvilani u Torinu Fudbaler Liverpula Alberto Akvilani igra}e ove sezone kao pozajmqen igra~ u italijanskom Juventusu, objavqeno je na sajtu engleskog kluba. U saop{tewu na klupskom sajtu navodi se da su uprave dva kluba postigle dogovor i da }e 26-godi{wi Akvilani u ponedeqak obaviti lekarske preglede, posle kojih }e se prikqu~iti novim saigra~ima.

Akvilani je pro{log leta iz Rome pre{ao u Liverpul za 20 miliona funti, ali zbog problema sa povredama i lo{om formom nije uspeo da se izbori za mesto u prvom timu ekipe sa Enfilda.

Trener Liverpula Roj Hoxson u petak je rekao da }e Akvilanijev odlazak na pozajmicu svima koristiti, po{to }e italijanski fudbaler u nekom drugom klubu imati ve}u minuta`u. la. Krasi} je u Torinu predstavqen kao igra~ sjajnog driblinga i neverovatne brzine, koji bi trebalo da poboq{a probojnost Juventusa po bokovima, a nagla{eno je da on podjednako dobro mo`e da igra i na desnom i na levom krilu, iako se boqe slu`i desnom nogom.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

@igi} skrivio penal Tim Nikole @igi}a posle preokreta pobedio Blekburn, Arsenal „napunio“ Blekpul, Totenhem i Bolton uspe{ni u gostima.

Visoki reprezentativac Srbije zaigrao je za Birmingem od prvog minuta, a u 49. minutu uvideo da nije lako primeniti savete menaxera Aleksa Mekli{a, vezane za gurawe, laktawe i ostale radwe koje, navodno, mogu da pro|u u Premijer ligi. Arbitar je @igi}evo povla~ewe za dres Kristofera Sambu kaznio jedanaestercem, ali je golman Ben Foster izvadio kestewe iz vatre, zaustaviv{i udarac Gamsta Pedersena.

Blekburn je ipak poveo golom Stivena N’Zonzija posle kornera u 54. minutu, ali je doma}in „duplom dozom“ Krejga Gardnera do{ao do sva tri boda, mada ih objektivno nije

zaslu`io. Hrvat Nikola Kalini} mogao je da donese bod ekipi Sema Alardajsa, ali je wegov udarac zavr{io na stativi. @igi}a je publika pozdravila gromkim aplauzom, kada je sredinom drugog poluvremena ustupio mesto Metu Derbi{ajeru, povratniku u Englesku iz Olimpijakosa.

Blekpul je posle trijumfa u Viganu (4:0) na premijeri, potu~en do nogu na stadionu Emirati. Arsenal bi te{ko pobedio ~ak sa 6:0, da sudija u 31. minutu nije dosudio penal i pokazao crveni karton Janu Evatu za start nad [amakom na~iwen izvan kaznenog prostora!U tom trenutku su puleni Arsena Vengera imali samo 1:0, me|utim, do kraja su sa igra~em vi{e radili {ta su hteli... Tio Volkot je za mawe od jednog sata stigao do het-

trika, preostali pogoci delo su Andreja Ar{avina, Abu Dijabija i Maruana [amaka.

Sesk Fabregas i Robin Van Persi odigrali su posledwih 30 minuta, jo{ se uhodavaju posle kasnog povratka sa Mundijala. Totenhem je savladao Stouk jednim slu~ajnim i jednim prelepim golom levonogog Gereta.

Rezultati drugog kola: Arsenal - Blekpul 6:0 (3:0) /Volkot 12, 39, 58, Ar{avin 32p, Dijabi 49, [amak 83/, Birmingem - Blekburn 2:1 (0:0) /Gardner 57, 71 - N’Zonzi 54/, Everton - Vulvs 1:1 (1:0) /Kejhil 43 - IbenksBlejk 74/, Stouk - Totenhem 1:2 (1:2), /Fuler 25 - Bejl 20, 30/, Vest Bromvi~ Albion - Sanderlend 1:0 (0:0) /Odemvingi 81/, Vest Hem Bolton 1:3 (0:0) /Nobl 79p - Apson 48ag, Elmander 68, 84/, ^elzi - Vigan 6:0.

Fudbaleri In|ije se nisu obrukali u me~u s Partizanom

IN\IJA DANAS DOMA]IN CRVENOJ ZVEZDI

Istorijski me~ Sremaca In|ija je na nogama, u istorijskoj utakmici u drugtom kolu Superlige fudbaleri In|ije do~ekuju na{ najtrofejniji klub Crvenu zvezdu. Zelenima `reb nije bio o naklowen. Odredio je da se na startu prvenstva sastanu sa dva najtrofejnija srpska kluba.

Minulog vikenda igrali su sa Partizanom na Top~iderskom brdu, a danasugo{}uju Crvenu zvezdu. Izabranici {efa stru~nog {taba Mom~ila Rai~evi}a su minimalnim porazom zavr{ili susret sa aktuelnim prvakom (2:1), a kako }e pro}i sa najtrofejnijim srpskim klubom ostaje da vidimo.

Naravno karata za dana{wi me~ ve} odavno nema,uprkos TV prenosu.

- Nama je velika ~ast {to u opt{te mo`emo u prvenstvenom me~u da igramo sa Crvenom zvezdom, nadam se da ne}emo razo~arati.Svesni smo snage crveno-belih, oni su apsolutni favoriti, ali se i mi nadamo, mogla bi nas poneti publika, sam doga|aj. Bodove neophodne za opstanak potra`i}emo kasnije, protiv slabijih ekipa - objektivan je {ef stru~nog {taba In|ije Rai~evi}.

Jo{ jednom da ka`emo da za ovaj susret izaziva veliko interesovawe, o~ekuje se dolazak navija~a iz celoga Srema, stadion }e sigurno biti dupke popuwen..Zna~i, spektakl je zagrantovan.

Da. Vi}enti}

ZVEZDA SE POJA^AVA

Potpisuju Mihajlovi} i Adi Danijel Mihajlovi} iz Jagodine potpisa}e ugovor sa Crvenom zvezdom sutra, kada bi u Beograd trebalo da doputuje i Li Adi. Zvezda i Bekem ^elsi dogovorili se oko obe{te}ewa. Crvena zvezda bi u narednih nekoliko dana mogla da dobije ne jednog, nego dvojicu novih stopera. Prvi, Danijel Mihajlovi} iz Jagodine na korak je da postane novi igra~ u crveno-belom taboru.

Prema saznawima Mihajlovi} }e u ponedeqak potpisati ugovor sa klubom iz Qutice Bogdana.

U to vreme, mo`da dan ranije ili kasnije, u Beograd }e doputovati levonogi reprezentativac Gane Li Adi, koji podjednako dobro mo`e da igra na poziciji levog beka i stopera. U Adijevom slu~aju do{lo je do obrta, jer je pre nekoliko dana delovalo kao

da ne}e do}i u Crvenu zvezdu. Crvena zvezda i Bekem ^elsi dogovorili oko visine obe{te}ewa i dinamike isplate, tako da }e Adi, kojeg je Zvezdi preporu~io selektor Gane Milovan Rajevac, doputovati u Beograd i svi su izgledi da }e i on u}i u konkurenciju za mesto u odbrani.

Adi je ro|en 7. jula 1990. godine i igra za Bekem ^elsi, tim koji se prema pisawu sajta ghanasoccernet.com nalazi u te{kom polo`aju, jer vlasnici nameravaju da se povuku. To je svakako i{lo u prilog nameri menad`menta Crvene zvezde da pridobije Adija, nakon {to mu je wegov sunarodnik Hamin Draman preporu~io da ne ide na „Marakanu“, jer „tamo kasne plate, a navija~i vr{e veliki pritisak na igra~e“.

SPORT

DNEVNIK

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

DANAS NA[A REPREZENTACIJA IGRA PROTIV KINE

Posledwa provera orlova Ko{arka{ka reprezentacija Srbije danas u Beogradu ugo{}uje reprezentaciju Kine, bi}e to posledwa provera orlova pred svetsko prvenstvo u Turskoj. Izabranici selektora Dude Ivkovi}a igrali su sjajno u pripremnom periodu, nanizali su osam pobeda i onda kada ih je stigao umor izgubili od Kanade, pa neslavno zavr{ili me~ s gr~kom tu~om. Bi}e tzo prilika da Duda Ivkopvi} jo{ jednom sagleda mogu}nosti na{e reprezentacije i da odredi 12 igra~a koji }e braniti na{e boje na mundijalu.

Utakmica ima i sve~arski akrakter.Biv{i ko{arka{ki reprezentativci na{e zemqe Borislav Stankovi}, Lajo{ Engler i Sr|an Kalem-

ber bi}e specijalni gosti na prijateqskom me~u izme|u Srbije i Kine, koji }e biti odigran danas od 20.15 ~asova u Beogradskoj areni. Stankovi}, Engler i Kalember igrali su za reprezentaciju Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u Argentini, koje je odr`ano 1950. godine.

U wihovu ~ast ura|eni su specijalni dresovi sa brojevima koje su nosili pre ta~no 50 godina.

Te dresove uru~i}e im wihovi naslednici u dr`avnom timu koji sada nose te brojeve. Milenko Tepi} }e „peticu“ predati Engleru, Nenad Krsti} „dvanaesticu“ Kalemberu i Milan Ma~van „petnaesticu“ Stankovi}u. Prvi poen u istoriji SP postigao je biv{i reprezentativac Jugoslavije Neboj{a Popovi}.

PRVA LIGA SRBIJE

^ekovi} doneo radost Novi Sad - Be`anija 1:0 (0:0) NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca: 500, sudija: Milenko Matovi} (Kragujevac). Strelac: ^ekovi} u 90. minutu ( iz penala) . @uti kartoni: Pandurov, Kav~i}, ^ekovi}, \uki} (Novi Sad), Mrkaji}, ]iri} (Be`anija).

NOVI SAD: Vesi} 7, Stankovi} 7, Josimov 7, Jakovqevi} 7, Pandurov 6 (od 60. Ze~evi} 7), Bajat 8, \orovi} 7, Kav~i} 7, ^ekovi} 7 (od 90. A. Jovanovi}), \uki} 7, Raki} 6 (od 65. Vukovqak 7).

na pravom mestu. Beogra|ani su prvi udarac u okvir gola uputili tek u 38. minutu, ali je udarac Bonxi}a zavr{io preko gola Novosa|ana.

U drugom poluvremenu nije bilo izglednijih prilika. Igralo se na sredini terena, a najboqu {ansu izabranici trenera Govedarice imali su u 62. minutu. Posle dobro izvedenog kornera, najpre je Raki} tukao po zemqi, a zatim je Ze~evi} u trku uputio o{tar udarac, ali je lopta zavr{ila tik uz pre~ku. I kada se ~inilo da }e su-

Bajat i \orovi} pred golom Be`anije

BE@ANIJA: Ostoji} 7, Markovi} 6, Radulovi} 6, \uri~i} 6, Mili} 6, Tufegxi} 6, Stankovi} 7 (od 53. Skokna 6), Bonxi} 7, Mrkaji} 6, Nedeqkovi} 7 (od 60. ]iri} 6), Bo`i~i} 6 (od 83. Pe{i} -).

Utakmica na Detelinari protekla je u borbenoj i tvrdoj igri, a „kanarinci“ su imali tri odli~ne prilike da ve} posle 45 minuta igre do|u u vo|stvo, ali je Nedeqkovi} iz Be`anije dva puta zasutavqao loptu sa gol linije. Prvi put u 23. minutu, posle udarca \orovi}a sa osam metara, a osam minuta kasnije isti igra~ je bio u prilici da savladala Ostoji}a, ali se ponovo Nedeqkovi} na{ao

sret na Detelinari zavr{iti bez pobednika, desio se prelomni momenat. Igrao se 90. minut susreta, kada je igra~ Be`anije Markovi}, zaka~io Ze~evi}a u svom {easnestercu, a sudija Matovi} bez dvoumqewa pokazao je na belu ta~ku.

Siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je Damir ^ekovi}, za prvoliga{ki prvenac mlade ekipe Novog Sada.

I. Grubor

Banat - Novi Pazar 2:1 (0:0) ZREWANIN: Stadion Kara|or|ev park, gledalaca 600, su-

PROLETER DOMA]IN TELEOPTIKU

Sti`e veliki du`nik Posle blistavog starta i pobede nad Kolubarom, ekipa Proletera sa novosadske Slane bare danas do~ekuje jo{ jednog velikog du`nika eki~pu Teleoptika.

Filijala Partizana i te kako je zadu`ila Novosa|ane, pa su sve misli usmerene ka revan{u. Izme|u dva prvenstvena kola tim sa Slane bare nije imao proveru, jer su trener Qubomir Ristov-

snimili, ukoliko prika`emo igru kao sa Kolubarom vrati}emo duga - optimista je Ristovski.

Istog mi{qewa je i napada~ Ogwen Damjanovi}. U pro{lom kolu ostavio je izvanredan utisak, bi}e primarna opasnost po gol opti~ara.

- Imamo za protivnika talentovane fudbalere, respektujemo ih, ali verujm da smo iskusniji

Marko Jovanovi} u Albaniji Trebao je iskusni strelac Marko Jovanovi} da i u ovoj sezoni nosi crveno-beli dres, odradio je ve}i deo priprema, bio je u konkurenciji ali je iznenada dobio poziv iz Albanije da u tamo{wem klubu uz odli~ne finansijske uslove nastavi karijeru. Naravno, korektna uprava na ~elu sa sportskim direktorom Goran Anti}em iza{la je u susret Jovanovi}u i po`elela mu sve najboqe u novoj sredini uz napomenu da su mu vrata Proletera uvek {irom otvorena. ski i igra~i Sekula Ra{iovan i Savo Kova~evi} bili akteri pobede selekcije Prve lige nad reprezentacijom Singapura.

- Drago nam je {to su nam ~elni qudi Saveza ukazali poverewe, to je za sve nas u klubu i za mene li~no, veliki stimulans i podstrek za daqi rad. [to se nedeqnog protivnika ti~e, puno su nas zadlu`ili, dva poraza iz pr{log prvenstva i te kako peku.

Dobro smo ih prostudirali i

za jednu sezonu. Mo`emo da im se revan{iramo za prethodne poraze, a {to se mene li~no ti~e, nadam se da }u se bar jednom upisati u strelce - poru~uje Damjanovi}.

U taboru Proletera sem povre|enog Stamenkovi}a svi ostali igra~i `eqno ~ekaju duel. Na raspolagawu treneru Ristovskom bi}e i novajlije Veselinovi} i Jablan, kao i Mojovi}.

M. Popovi}

Novi Sad - Be`anija 1:0 Zemun - Radni~ki 1923 2:2 Banat - Novi Pazar 2:1 Napredak - Mladost 1:3 Sin|eli} - Big bul Radn. 0:1 Danas Kolubara - BASK (17.30) Srem - Radni~ki (S) (17.30) Dinamo - Ml. radnik (17.30) Proleter - Teleoptik (17.30) 1. Big bul R. 2. Banat 3. Zemun 4. Radni~. (K) 5. Proleter 6. Teleoptik 7. Mladost (L) 8. M. radnik 9. Novi Sad 10. Be`anija 11. Srem 12. N. Pazar 13. Radni~. (S) 14. BASK 15. Dinamo 16. Napredak 17. Sin|eli} 18. Kolubara

2 2 2 2 1 1 2 1 2 2 1 2 1 1 1 2 2 1

2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

13

nedeqa22.avgust2010.

0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 0 1 1 1 1 2 2 1

3:0 3:1 4:3 3:2 2:0 2:0 3:2 1:0 1:1 1:1 1:1 2:3 1:2 0:1 0:2 1:4 0:3 0:2

6 6 4 4 3 3 3 3 3 3 1 1 0 0 0 0 0 -3

U tre}em kolu (28/29. avgusta) sastaju se: Teleoptik - Kolubara, Big bul Radni~ki - Proleter (NS), Mladi radnik - Sin|eli}, Mladost (L) - Dinamo, Novi Pazar - Napredak, Radni~ki (S) Banat, Radni~ki 1923 - Srem, Be`anija - Zemun, BASK - Novi Sad. dija: Luki} (Beograd). Strelci: Paunovi} u 46. (iz penala) i \urovi} u 84. za Banat, a Grkajac u 76. minutu za Novi Pazar. @uti kartoni: Jeremi}, Kujunxi}, Stevanovi} i \urovi} (Banat), a Pustiwakovi}, Lotinac i Babi} (Novi Pazar).

BANAT: Kne`evi} 7, ]ulibrk 7, Jeremi} 8 (Vujovi} 7), Stamenkovi} 7, Kujunxi} 6 (\urovi} 7), Paunovi} 7, Milojevi} 6 (Ristovi} 7), Zowi} 7, Metua 8, Pe{i} 7, Stevanovi} 7.

NOVI PAZAR: Pustiwakovi} 7, Lotinac 6, Milinkovi} 6, Vi{kovi} 6 (\alac), Babi} 6, [kriqej 6, Pejtovi} 6, Vujovi} 7, Krkajac 7, Mati} 6, Sadovi} 6, Nedeqkovi}.

Zrewaninci su uspeli posle velike borbe da savladaju ekipu Novog Pazara u predivnom ambijentu pred veoma bu~nom publikom. Doma}in je imao inicijative, i u prvih 20 minuta i dve lepe prilike za pogodak, u 13. minutu glavom poku{ao je Samarxi}, a u 19. minutu {ut Matijevi}a iz voleja zavr{io je u spoqnom delu mre`e. Gosti su imali samo jednu {ansu i to preko Grkajca u 22. minutu, posle gre{ke odbrane Banata. Najlep{i momenat u prvom delu i veliki aplauz zaslu`ili su Paunovi} koji je {utirao i sjajni Pustiwakovi} koji je paradom loptu poslao u korner.

U nastavku posle opravdanog dosu|enog penala kada je oboren Stevanovi}, Banat je preko Paunovi}a do{ao do vo|stva. Gosti su uspeli u 76. minutu preko iskusnog Grkajca da izjedna~e rezultat, a napada~ gostiju je sa pet metara plasirao loptu u praznu mre`u. Odli~na izmena trenera Kuzeqevi}a i uvo|ewe \urovi}a u 84. minutu isplatila se, jer je napada~ Zrewaninaca posle samo 30 sekundi, koliko je i u{ao u igru i prvi kontakt sa loptom predliblao je Pustiwakovi}a i lagano plasirao loptu u mre`u N. Jowev

Sen}ani protutwali Kozarcima Sloboda - Senta 1:2 (0:0) NOVI KOZARCI: Stadion „Ilija Panteli}“, gledalaca 1000, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: Geci} u 60. za Slobodu, a Ratin u 53. i Kaka{ u 80. minutu (iz penala) za Sentu. @uti kartoni: Lani{tanin, Ba{tovanov, Lukin, Ostojin, Gavrilovi} (Sloboda), a Milivojev, Popov, Radin (Senta). Crveni karton: Ostoji} u 80. minutu (Sloboda).

SLOBODA: @ivkov 7, Vasiqevi} 6, ^eki} 6 (Kewalo), Lani{tanin 6, Ba{tovanov 7, Ostoji} 7, Misi} 7, Iveti} 5 (Lukin 7), Geci} 8, Gavrilovi} 6, Malinovi} 7.

SENTA: Vukobrat 7, Fraka{ 8 (Na|), Kaka{ 8, Ratin 8, Cvetkovi} 7, Bajus 7, Vasin 7 (\eri), Popov 8, Stojanov 7 (Po~), Nikolin 8, Milivojev 7.

Fudbaleri Sente zabele`ili su i drugu pobedu na gostovawu po Banatu. Bio je to premijerni me~ u Novim Kozarcima. Gostima iz Sente pripalo je prvo poluvreme, kada su brzim napadima u vi{e navrata ugro`avali gol solidnog golmana doma}ina @ivkova. U drugom poluvremenu igralo se otvoreno, a gosti su iz Sente do{li u vo|stvo u 53. minutu. Milan Radin o{tro je {utirao sa nekih 25 metara, kao i prethodnom me~u sa Kikindom i pogodio ciq. [est minuta kasnije doma}in je izjedna~io preko Branislava Geci}a koji je sa ivice kaznenog prostora o{trim {utem matirao golmana gostiju Vukobrata. U 80. minutu \ura Ostoji} sru{io je u svom kaznenom prostoru jednog gostuju}eg igra~a i sudija je pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator penala bio je Bojan Kaka{. U samom fini{u me~a gosti su mogli da postignu jo{ koji gol, pogodili su stativu, a potom je jedan doma}i igra~ sa same gol linije izbacio M. S. loptu u poqe.

Mladost (A) - Radni~ki (NP) 0:5 (0:2) APATIN: SC Rade Svilar, gledalaca 100, sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelci: \eri} u 26.

42. i 46. Maksimovi} u 68. i 90. minutu. @uti kartoni: Bobanac, Jovanovi}, Gaxi} (Mladost), a Kne`evi} i Romi} (Radni~ki).

MLADOST: Jovi} 7, Gaxi} 5, Rapaji} 5, ]opi} 5 (Petrovi}), Major 6, Bobanac 5, Jovanovi} 5 (Veselinovi}), Rahi} 5, Peruni~i} 6, Baqak 5, Stevanovi} 5 (Grbovi}).

RADNI^KI: Dizdarevi} 8, Ivi} 7 (Romi} 7), Isailovi} 7, Keki} 7 (Maksimovi} 8), Rni} 7, Bo{kovi} 7, Kne`evi} 7, ^eprwa 7, Bale{evi} 7, \eri} 9, Miji} 7.

Pred malim brojem gledalaca igra~i Mladosti su samo potvrdili da su suvi{e tanki i neiskusni za ovaj rang takmi~ewa. Istina, imali su i Apatinci svoje prilike, pa i proma{en penal, me|utim puno su gre{ili i iz takvih gre{aka dobili pet golova. Prvu {ansu imala je Mladost, kada je Peruni~i} odli~no prona{ao Baqka, me|utim ovaj {utirao u golmana gostiju. Tada na scenu stupa {pic gostiju \eri} i u prvom poluvremenu posti`e dva pogotka nakon katastrofalnih gre{aka mlade doma}e odbrane.

Na po~etku drugog poluvremena \eri} posti`e svoj tre}i pogodak, da bi nakon toga Apatanci imali sjajnu priliku, ponovo Baqak, da bi Peruni~i} proma{io i penal. Igra~ sa klupe gostiju Ivan Maksimovi} samo je finalizovao sigurnu igru svoga tima.

M. Jovi}evi}

Sloga - ^SK Pivara 1:1 (0:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 500, sudija: Mastilovi} (Senta). Strelci: Stanojev (iz penala) u 30. za Slogu, a Jankov u 29. minutu za ^SK Pivaru. @uti kartoni: Miqanovi}, Baji} (Sloga), Bo{wakovi}, Kne`evi}, Mandi} (^SK Pivara).

SLOGA: Peji} 7, Baji} 7, Kresojevi} 7, Miqanovi} 7, Vu~kovi} 7, Stanojev 8, Bubwevi} 6 (Gali} 6), Zamaklar 7 (Kozomora), ^epi}

7, Muqaji} 6 (Kova~evi} 7), Tomi} 6. ^SK PIVARA: Tankosi} 7, ^alija 7, Jovani} 6, Pavlovi} 7, Mandi} 7, Balinovi} 6, Bo{wakovi} 7, Jankov 7 (Krstanovi} 6), Vukanovi} (Momi} 6), Ivkovi} 7, Kne`evi} 6 (Sladojevi} 6).

Posle 25 godina Sloga i ^SK Pivara odigrali su me~ ~iji ulog su bili bodovi, a vi{e od 500 gledalaca u`ivala je u bezpo{tednoj borbi. Pokreta~ tropotezne akcije gostiju iz ^elareva u 29. minutu bio je kapiten Pavlovi}, a egzekutor Vladimir Jankov posle centar{uta Bo{wakovi}a. Nepunih 60 sekundii kasnije Nemawa Stanojev je pogodtkom krunisao povratak u staro jato po{to je Kne`evi} nepropisno zaustavio Mileta Zamaklara, nekada{weg igra~a ^SK Pivare. Polako se rasplamsavala borba povre|enom Vukanovi}a pridru`io se iskusni Jankov, ali prinudne rokade u ofanzivnoj formaciji gostiju nisu Temerincima trasirale put ka potpunom preokretu.

M. Meni}anin

Vr{ac - Veternik 2:2 (1:1) VR[AC: Gradski stadion, gledalaca oko 500, sudija: Pandurov (Zrewanin). Strelci: Ranimirov u 41. i Mihajlovi} u 61. za Vr{ac, a Milanovi} u 12. i Markovi} u 55. minutu za Veternik. @uti kartoni: Mun|i}, Baji}, Mihajlovi} i Kele~evi} (Vr{ac), a [vowa, Milanovi} i Markovi} (Veternik).

VR[AC: Donovi} 9, Munxi} 7 (Ratkovi}), Beqin (Motorov 7), Babi} 6, Rankov 8, Ranimirov 8, Baji} 8, Popov 8, Klabec 7 (Du{anov 7), Mihajlovi} 7, Kele~evi} 7.

VETERNIK: Bjeki} 5, [arac 8, Kosjer 7 (Vukov 7), Vasi} 7, [vowa 8, Vukasovi} 7, Be~eli} 7 (Kalinov 7), Josimovi} 7, Milanovi} 9, Rajevi} 7 (Markovi} 8).

Zelko 8.

Sjajna igra Milanovi}a pod Kulom, gostuju}i centarfor u prvom poluvremenu zadavao je dosta muka odbrambenih igra~ima Vr{ca u 12. minutu posle gre{ke odbrane Milanovi} je bio strelac. Imao je {ansu i u 21. minutu, ali je stativa zasutavila wegov udarac. I onda nakon prividne nadmo}i gostuju}ih igra~a Ranimirov nakon odli~no izvedenog kornera Popova najboqe se snalazi u gu`vi i izjedna~uje rezultat. U 48. minutu smo videli za{to je Donovi} mo`da i najboqi golman u ovoj ligi sa pet metara odbranio odli~an {ut Milanovi}a glavom.

U 55. minutu nakon gre{ke odbrane Vr{ca, Markovi} se poklawa u petercu i to je- 1:2. I onda nesmotrena i nadasve besmislena gre{ka gostuju}eg golmana Bjeki}a u 61. minutu donosi radost doma}oj ekipi. Do kraja utakmice videli smo ~vrstu utakmicu, pomalo nervoznu.

B. \ur|ev

Cement - Mladost (BJ) 4:2 (3:1) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca 400, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Markovi} u 3.

Grkovi} u 28. Raki} u 31. Ga{parevi} u 65. za Cement, a Xogovi} u 30. i Baji} u 89. minutu za Mladost. @uti kartoni: Raki} (Cement), a Luki} i Pavlovi} (Mladost).

CEMENT: Risti} 7, Tanasin 8, Raki} 8, Ga{parevi} 8 (Miladinovi}), Trbovi} 8, Gostovi} 8, Xari} 8, Bursa} 7, Grkovi} 7 (Lepar 6), Markovi} 7, Stan~eti} 7 (^ankovi} 6).

MLADOST (BJ): Vasiqevi} 6, Radanovi} 6, Rati} 6, Luki} 7, Zorani} 7, Kraguqac 7, Radoja 6, Kutina 6 (Baji} 6), Kantar 6 (Vi{ekruna 6), Xogovi} 7, Pavlovi} 6.

Lak{e nego {to su o~ekivali Cementa{i su do{li do bodova.

Ve} u 3. minutu Beo~inci su poveli. Posle lepe akcije Ga{parevi}a sa desne strane lopta je do{la do Markovi}a koji efektno poga|a mre`u. U 28. minutu najlep{i detaq utakmice, mladi Grkovi} je

Sloboda - Senta Cement - Mladost (BJ) Tekstilac Ites - Solunac Vr{ac - Veternik Viskol Mladost (A) - Radn. (NP) Sloga (T) - ^SK Pivara Danas Dolina - Kikinda Pali} - Dowi Srem 1. Senta 2. Radni~. (NP) 3. ^SK 4. Cement 5. Veternik 6. Dolina 7. D. Srem 8. Tekstilac 9. Pali} 10. Slob. (NK) 11. Solunac 12. Vr{ac 13. Sloga 14. Mlad. (BJ) 15. Kikinda 16. Mlad. (A)

2 2 2 2 2 1 1 2 1 2 2 2 2 2 1 2

2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 1 1 2 1 2

1:2 4:2 1:0 2:2 0:5 1:1 (17) (17)

8:1 7:0 8:2 5:3 3:2 3:0 2:0 1:1 2:2 3:4 1:2 2:4 1:3 2:7 0:6 1:12

6 6 4 4 4 3 3 3 1 1 1 1 1 0 0 0

U tre}em kolu (28/29. avgusta) sastaju se: Dowi Srem Sloboda, ^SK Pivara - Pali}, Radni~ki (NP) - Sloga (T), Veternik Viskol - Mladost (A), Solunac - Vr{ac, Mladost (BJ) - Tekstilac Ites, Kikinda - Cement, Senta - Dolina prevario dva igra~a i poslao loptu u mre`u. Nekoliko minuta kasnije bilo je 2:1, igra~ gostiju Xogovi} je izveo slobodan udarac, lopta se odbija od zida i odlazi u mre`u.

Samo minut kasnije na sceni je Aleksandar Raki} koji rutinski {aqe loptu u mre`u. Cementa{i dominiraju tokom cele utakmice a plod toga je efektan gol @eqka Ga{parevi}a. Pred kraj utakmice gosti su iskoristili uspavanost odbrane Cementa i preko Baji}a smawili rezultat.

B. Star~evi}

Tekstilac - Solunac 1:0 (0:0) OYACI: Igrali{te Tekstilac, gledalaca 500, sudija: Savi} (@iti{te). Strelac: Keni} u 47. minutu. @uti kartoni: Vukovi}, ^orda{i} (Tekstilac) i Marunovi} (Solunac).

TEKSTILAC: Igwatovi} 9, Kne`evi} 7, Risti} 7, Levajac 7, Jovi}evi} 7, Arsi} 8, Vukovi} 8 (Stevanovi} 7), Keni} 8, Stojanovi} 7 (Ra|enovi}), ^orda{i} 8, Bosni} 7 (Kr{i}).

SOLUNAC: Antuni} 7, Kne`evi} 6 (Ismaili 6), Marunovi} 7, Mandi} 7, Bani} 7, Cime{a 7, Mijatovi} 6 (^uqak 7), Bogunovi} 8, Stankovi} 7, Vukovi} 7, Hosieslavski 6 (@igi} 7).

Tekstilac je ju~e imao sre}e i stigao do dragocene pobede koje }e mu puno zna~iti u nastavku sezone.

Vi|en je kvalitetan fudbal. Oxa~ani su bili boqi u prvom, a gosti u drugom poluvremenu. Odlu~uju}i momenat se dogodio u 47. minutu kada je Keni} uspeo da iskoristi pravovremeno dodavawe i zatrese mre`u golmana Antuni}a.

Od 60. do 90. minuta gosti su imali tri izvanredne prilike.

Sve wihove poku{aje osujetio je izvanredan golman Milo{ Igwatovi} koji je zaslu`io epitet najboqeg igra~a me~a. Najpovoqniju {ansu gosti su imali u 69. minutu, tada je ^uqak imao dva prilike u jednom napadu.

S. Jovin

Vojvo|anska liga Zapad Ba~ka (BP) - Omladinac 1:1, Crvena zvezda - Radni~ki (SM) 2:1, Obili} - 1. maj 4:0, Polet (S) - Sloga Erdevik 2:1.

Vojvo|anska liga Istok Dinamo - Zadrugar 0:1, Radni~ki (B) - Ba~ka (P) 3:1, AFK - Ba~ka 1901 1:4, Proleter (BK) - Borac (S) 2:0, Ba~ka Topola - Vojvodina (NM) 2:0, Radni~ki (Z) - Spartak (D) 4:0, Budu}nost (SC) - Obili} 4:1, Kozara - Jedinstvo 1:1.

Novosadska nedeqa22.avgust2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

De`ura apoteka „Sajmi{te”

DANAS U GRADU BIOSKOPI

De`urna apoteka danas }e biti "Sajmi{te" u Rumena~koj ulici 106. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar", Bulevar Mihajla Pupina 7. B. M.

Jadran: "[rek sre}an zauvek " (11 i 18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka"Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

Pravoslavne crkve

RAZMILELI SE ULI^NI PRODAVCI PO GRADSKIM ULICAMA

GALERIJE

Spoticawe o uli~ne tezge

Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Galerija Matice srpske izlo`ba Petar Lubarda "Heroika vizije" (do 12. septembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

V REMEPLOV

li~nih prodavaca je, ~ini se, sve vi{e u na{em gradu. Od simpati~nih bakica koje prodaju doma}a jaja, zelen, {argarepu, cve}e i celer iz svoje ba{te, do nakupaca koji drsko zauzimaju najprometnije raskrsnice i bulevare; ru`e}i sliku grada. Ovih dana su se posebno razmileli oni koji prodaju sezonsko vo}e i povr}e, pa je pored takozvanih "povratnika", nelegalnih prodavaca koji su od ranije poznati inspekciji, u posledwe vreme na ulicama pove}an broj novih nakupaca, gra|ana koje je kriza naterala da na ulici prodaju, kako polovnu robu, tako i namirnice.

Komunalna inspekcija podnela je vi{e od dve i po hiqade prekr{ajnih prijava za nele-

U

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

Foto: F. Baki}

mini pijacu i tik uz put u ulici Danila Ki{a. Oni prodaju papriku, breskve, paradajz i lube-

Najvi{e ih ima u okolini pijaca, kod biv{ih robnih ku}a na Detelinari i Novom nasequ, kod "Maksija" na Bulevaru oslobo|ewa, u okolini gradskog grobqa, u Ulici Narodnog fronta

Sabla`wivo kre~ewe ku}e Sve{tenik Leopold Novak je 22. avgusta 1842. tu`io Magistratu svog prvog kom{iju Stefana Bo{kovi}a, ~izmara, jer je "izazvao veliku sablazan". Naime, Ugarska vlada je najstro`ije naredila da se u svakom mestu sve~ano proslavi 20. avgust, dan

Sent-I{tvana, osnova~a ma|arske dr`ave. A Bo{kovi} je tog dana okre~io ku}u! Pozvan je na odgovornost, ali u arhivi Magistrata nema podataka o tome da li je i ka`wen zbog ovog, navodno, sabla`wivog dela.

N. C.

galnu uli~nu prodaju od po~etka godine, a Tr`i{na inspekcija im svakodnevno oduzima robu, ali o~ito je da se uli~ni prodavci ne sekiraju mnogo oko toga. Kazne za nedozvoqeno zauzimawe javne povr{ine za prodaju iznose od 250 do 25.000 dinara, {to je, prema re~ima glavnog komunalnog inspektora Sr|ana Jakovqeva, nedovoqno da se iskoreni nedozvoqena uli~na prodaja.

Najvi{e ih ima u okolini pijaca, kod biv{ih robnih ku}a na Detelinari i Novom nasequ, kod "Maksija" na Bulevaru oslobo|ewa, u okolini gradskog grobqa, u Ulici Narodnog fronta, a ima ih i u centru dok traju manifestacije. Me|utim, posledwih nekoliko dana dvoje uli~nih prodavaca napravili su

nice. Da se ne boje Komunalne inspekcije pokazuje i ~iwenica

se i nelegalni uli~ni prodavci {vercovanog sezonskog vo}a i povr}a. Na uglu Bulevara oslobo|ewa i kraqa Petra Prvog i oko Futo{ke pijace prodavale su se {vercovane jagode i banane, dok se sada prodaju {vercovane breskve i paradajz; po ne{to ni`im cenama nego na pijaci. Komunalna inspekcija svakodnevno pi{e prekr{ajne prijave, ali ova o~igledno organizovana prodaja ne jewava.

Zato apeluje na gra|ane da ne

Akcija „Tr`nice” Gradsko preduze}e "Tr`nica" }e u saradwi s kompanijom "Centroproizvod" iz Beograda, a u ciqu afirmacije ponude vo}a i povr}a na svojim pijacama, organizovati promotivnu akciju deqewa kalendara zimnice uz jedan konzervans. Akcija je po~ela ju~e na Futo{koj, Ribqoj i Limanskoj pijaci, gde }e trajati i danas, a nastavi}e se i tokom naredna dva vikenda ali tada samo na dve pijace. Slede}e nedeqe }e ovaj poklon~i} dobijati doma}ice koje budu kupovali na Ribqoj pijaci, a prvog vikenda u septembru one koje svoje potreb{tine nabavqaju na Limanskoj pijaci. da su se le`erno, prodaju}i povr}e, uvalili u pecaro{ke stolice.

Ina~e, na nekoliko lokacija u gradu ove sezone pojavili su

kupuju na tim nelegalnim tezgama jer se toj robi ne zna poreklo, niti je pro{la zdravstvene provere.

Q. Nato{evi}

Dunavac mirisao na ribqu ~orbu Na ^ardi "Liman" ju~e je uprili~eno, ~etvrtu godinu zaredom, takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe "Zlatni kotli} Dunava". Preko dvadeset takmi~ara ukrstilo je varja~e, a miris ovog ribqeg specijaliteta {irio se Dunavcem. Takmi~ari su dobili drva, ribu i sve ostalo {to ide uz to, kao i sto za osam osoba, a wihovo je bilo da donesu dobro raspolo`ewe i takmi~arski duh. Program je propra}en nastupom tambura{a, orkestra "MM", a obezbe|ene su i vredne nagrade - pehar i slike Aukcijske ku}e "Srbinovski".

Q. Na.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Iskqu~ewa struje

Foto: F. Baki}

Novi Sad: od 8 do 12 sati naseqa Sajlavo i Banglade{, “Karneks i Dam”, firma “Lameks”, put za naseqe Banglade{, firme “Darkom” i “Mileks”, “Mireks”, “[vowa”, mini farma “Amanovi}” i termomonta`a “Vukovi}.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

15

DA LI SU NOVOSA\ANKE MOTIVISANE ZA OSNIVAWE PORODICE?

Bebe ~ekaju boqe dane, mame i tate ovi Sad ne bele`i negativni prirodni prira{taj samo zahvaquju}i ~iwenici {to se u novosadskom porodili{tu pora|aju `ene iz cele Vojvodine. Zbog toga je Gradska uprava za zdravstvo, u okviru rada Odbo-

N

ra za pronatalitetno populacionu politiku, sprovela istra`ivawe o motivaciji `ena za roditeqstvo i stavovima moderne porodice na teritoriji grada; u ciqu definisawa podru~ja u kojima je mogu}e olak{ati i pomo}i `enama da

se ranije odlu~e na stvarawe porodice.

- Motivacija roditeqstva kod ispitanica najilustrativnija je u poro|ewu broja `eqene dece u postoje}im i broja dece u idealnim uslovima, koja ukazuje na to da bi `ene, u proseku, u postoje}im uslovima `elele dvoje, a u idelanim troje dece – obja{wava ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov-Miki}.

Prema istra`ivawu bi se najve}i broj anketiranih `ena odlu~io za ra|awe kada bi imale vi{e novca, kada bi ostvarile poslovne planove i kada bi imale stan u privatnom vlasni{tvu. Pokazalo se da se roditeqstvo do`ivqava kao individualna potreba, a ne kao uloga koja ima dru{tvenu va`nost.

qubavi, ali i zato da bi wihovo dete imalo brata ili sestru. Za mogu}nost pla}enog odsustva sa radnog mesta do tre}e godine deteta odlu~ilo bi se preko 60 odsto ispitanica, skoro 30 ka`e da bi o takvoj ponudi razmislilo, a jedva 10 odsto ne bi prihvatilo da odsustvuje s posla tri godine.

- Rezultati istra`ivawa pokazuju da su nepovoqna materijalna situacija, nezaposlenost i nere{eno stambeno pitawe dominantne varijabi-

politike, tj. materijalne podr{ke deci i porodici. Zbog toga programi populacione politike moraju da ponude pomo} i motivaciju, a svaki program mora da bude usmeren ka `eni, wenom zdravqu, obrazovawu, wenoj deci i podizawu dece – konstatovala je na{a sagovornica.

Uprava za zdravstvo kontinuirano radi na ono-

primarne zdravstvene za{tite, edukacija `ena i trudnica o tome kako da vode ra~una o svom zdravqu, razvijawe zdravih navika, odnosno odlaska na redovne kontrole, motivisawe budu}ih majki da se upi{u u {kolu za trudnice...

Prema re~ima dr NovakovMiki}, va`no je raditi i na programu uskla|ivawa rada i roditeqstva, te da bi idealno bilo kada bi `ene mogle da biraju kada }e i koliko da rade, odnosno kada bi poslodavac izlazio u susret podelom radnog vremena, radom od ku}e i sli~no. Ovakav program zahteva izm e n u ~ita-

Stimulativni dr`avni posao @ene koje su u~estvovale u istra`ivawu su pacijentkiwe Slu`be za zdravstvenu za{titu `ena u Domu zdravqa i Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine, koje u proseku imaju 31 godinu i zavr{eno ~etvorogodi{we sredwe obrazovawe. Gotovo polovina ispitanih `ena zadovoqna je svojim materijalnim polo`ajem, mada se to mo`e pripisati ~iwenici da su ispitanice u velikoj ve}ini zaposlene u dr`avnom sektoru. Iako naj~e{}e `ive u privatnom vlasni{tvu, ~etvrtina anketiranih `ena deli `ivotni prostor sa roditeqima supruga. Od onih koje su ra|ale, najve}i broj ispitanica prvo dete je rodilo u periodu izme|u 24. i 26. godine `ivota.

Godina Broj ro|ene dece

2008.

6.388

2007.

6.333

2006.

6.542

2005.

2004.

6.032

6.035

le koje uti~u na nizak natalitet u Novom Sadu. Mere za stvarawe uslova koji bi stimulativno uticali na ra|awe, ispitanice prepoznaju u merama socijalne

Psi lutalice u svim gradskim ~etvrtima

S

}a" je zadu`ena iskqu~ivo za hvatawa, a ukoliko se posle tri dana vlasnik ne pojavi, medicinsko osobqe Veterinarske stanice pribegava eutanaziji.

Broj telefona na koji se mogu javiti sugra|ani za informacije o izgubqenim psima lutalicama ili ako `ele da usvoje psa lutalicu, kao i ako imaju problema sa psima lutalicama je 021/419-021. Iz "^isto}e" me|utim saop{tavaju da su veoma retki slu~ajevi da gra|ani usvoje psa ili ma~ku.

Podse}amo, gradona~elnik Igor Pavli~i} jesenas je oformio radnu grupu za izgradwu azila najavqivanog za ovo prole}e, ali od tada nije ura-

5.977

2001.

6.101

2000.

5.391

1999.

4.981

me {to je u wenoj mo}i (s obzirom na to da su gore navedene `eqe ispitanica zadatak za Upravu za socijalna pitawa) a to su, pre svega podizawe nivoa

vog niza pristupa roditeqstvu, zapo{qavawu i socijalnoj za{titi na najvi{em organizacionom i zakonodavnom nivou.

I. Brcan

Odgo|ena sezona krpeqa Na Klinici za infektivne bolesti u Novom Sadu stawe je uobi~ajeno a, kako saznajemo od na~elnika Jovana Vukadinova, trenutno nema nikakvih zaraznih bolesti koje bi bile alarmantne za gra|ane.

Sezona krpeqa jo{ nije po~ela, ali se o~ekuje u septembru i tada

bi gra|ani trebalo da se pripaze i da izbegavaju {etwu po visokom rastiwu. Ina~e, kako nam je rekao Vukadinov, jo{ uvek ima obolelih od meningitisa, ali znatno mawe nego predhodnog meseca. On je dodao i da trenutno ima sporadi~nih slu~ajeva letwih stoma~nih virusa.

Q. Na.

Radovi zavr}u slavine Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i, sutra }e bez vode od 8 do 14 sati biti `iteqi Puta [ajka{kog odreda. Od 9 do 12 sati vode ne}e imati stanovnici Ulice Ja{e Igwatovi}a.

Q. Na.

Promocija bezbednosti mladih

|en neki veliki posao. Za sada, prona|ena je lokacija, koja je u vlasni{tu dr`ave. Iz Gradske ku}e nije precizno re~eno kada }e biti ura|ena konverzija zemqi{ta kako bi se gradio

gradski azil. On bitrebalo da ispuni standarde koje propisuje Zakon o dobroti `ivotiwa, prema kom }e sredinom 2012. godine biti zabraweno ubijawe pasa lutalica.

N. Vukovi}

KRAJ LETA IPAK SAMO MAMIPARA ZA KUPCE

U vreme rasprodaja cene realne!?

Letwe rasprodaje s popustima koji idu do 70 odsto, svake godine mame potro{a~e, koji svuda, pa i u Novom Sadu obilaze butike uprkos padu kupovne mo}i, jer se retko odri~u tog zadovoqstva. Dok se najavquju poskupqewa osnovnih `ivotnih namirnica, trgovci ve{to isti~u na izlozima veli~ine prodavnice ode}e i obu}e natpise koji obe}avaju sni`ewa od 30, 50, pa ~ak i 70 odsto. Ipak, predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Srbije Goran Papovi} upozorava kupce da pravog sni`ewa nema, ve} su to zapravo realne cene, a ostalo je sve "prenabuxeno". To dovodi do ~iwenice da su trgovci uvek na dobitku.

- Na izlozima ne pi{e na koje proizvode se sni`ewe odnosi, a u ve}ini slu~ajeva je sni`en samo jedan, do dva artikla – objasnio je Papovi} i dodao da trgovci na taj na~in obmawuju potro{a~e i da }e izgubiti wihovo poverewe.

6.070

2002.

* podaci Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine Tako|e, istra`ivawe je pokazalo da je motiv za ra|awe naj~e{}e altruisti~ke prirode - sugra|anke koje `ele da ra|aju u ve}ini slu~ajeva bi rodile iz

ZA [EST MESECI UHVA]ENO VI[E OD HIQADU PASA I MA^AKA

lu`ba za hvatawe pasa i ma~aka lutalica pri “^isto}i”, od januara do kraja jula, uhvatila je na ulicama grada 1362 pasa lutalica i 113 ma~aka, saznaje “Dnevnik”.

Lutalica ima u prigradskim naseqima i u centru, a naj~e{}e na Limanima, Ribarskom ostrvu, Novom nasequ i okolini Satelitske pijace. Zbog potrage za hranom i terawa, leti se sve ~e{}e pojavquju u ~oporoma.

Lutalice hvataju po pozivu gra|ana, ili nalogu nadle`ne inspekcije, a sama Slu`ba ima redovan plan rada prema kojem su prioritetne lokacije oko obdani{ta, zabavi{ta, osnovnih i sredwih {kola, re~eno nam je u “^isto}i”. Tako|e se ~esto de{ava da lutalice u potrazi za hranom odlutaju na privatan posed gde radnici Slu`be za hvatawe nemaju prava da ulaze.

Uhva}ene `ivotiwe se ~uvaju tri dana u prihvatili{tu i za to vreme vlasnik mo`e da preuzme svog qubimca. "^isto-

2003.

Na popustu se krajem leta na|u uglavnom haqinice, majice i sli~na letwa garderoba, koja ~esto ni ne stigne da se obu~e, nego se odlo`i u orman za dogodine. A narednog leta, sli~na pri~a oko novih, previsokih cena, pa do popusta, koja spuste cenu za najvi{e hiqadu dinara. Nije nepoznata ni pojava da je sni`ena garderoba ~esto s gre{kom, od pokidanih rajfe{lusa, dugmi}a, do fleka, na koje kupci nisu upozoreni, a trgovci se pravdaju sni`ewima.

- Navodno kupujete brendiranu robu, a ustvari je re~ o plagijatima – opomenuo je predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a i dodao da je glavni problem ovakve situacije na na{em tr`i{tu {to nema dovoqno tr`i{nih inspektora, ili ne rade svoj deo posla, pa se kupci lako mogu prevariti, dok trgovce niko ne kontroli{e.

I. D.

U okviru manifestacije "Obele`avawe Me|unarodnog dana mladih", na centralnom platou [tranda danas od od 17 do 9 sati odra`a}e se promocija iz oblasti "Bezbednost mladih". Aktivnosti povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mladih i promocije Lokalnog akcionog plana politike za mlade Novog Sada rade se u saradwi sa gradskom Upravom za sport i omladinu i Kancelarijom za mlade. Q. Na

IDU]EG VIKENDA PONOVO OMIQENA MANIFESTACIJA ZA NAJMLA\E

Vajawe u pesku [tranda Posle godinu dana pauze, jo{ jedna omiqena manifestacija me|u [trandaro{ima (uz "Vojvodina fest" – "nekada{wi Etno festival") vra}a se na kupali{te.

- Re~ je o doga|aju koji je popularan me|u na{im najmla|im posetiocima, a radi se o „Vajawu u pesku“.

Ovogodi{we takmi~ewe bi}e odr`ano naredne subote od 15.30 do 17 ~asova, na potesu pla`e od Mosta slobode do Kafe Broda - najavio je portparol u "Gradskom zelenilu" Ivan No`ini}.

U~esnici starosti od tri do 13 godina mogu da se prijave na dan tami~ewa, od 8 do 14.30 sati, na pultu koji }e biti postavqen u blizini glavnog ulaza. Mali{ani }e tog dana mo}i da iska`u svoju spretnost u pesku, kao i da poka`u koliko su ma{toviti i talentovani. Brojne i bogate nagrade su obezbedili "Biser" iz Zrewanina, "Univerzal"," Nektar" i preduze}e "Gradsko zelenilo".

Q. Na.

nedeqa22.avgust2010.

c m y

16

DNEVNIK

RESTAURACIJA JUGOSLOVENSKOG EKONOMSKOG PROSTORA

Kupus i pe~ewe, slatko pomirewe ad 1. oktobra 2010. krene prvi SHS (srpsko-hrvatsko-slovena~ki) voz ili vlak, sve }e biti kao nekada. Sednete u Novom Sadu i onda, preko Gajdobre, Bogojeva i Vinkovaca, sve do Trsta. Uz jedno presedawe, eto vas u Parizu, Milanu ili Minhenu. Na trenutak }ete zaboraviti da se ovde kompozicija, na elektrifikovanoj pruzi od glavnog grada Vojvodine do Subotice, odnosno na relaciji ne du`oj od 100 kilometara, kotrqa prose~no tri sata. U vreme one stare Juge, za isti posao J@-u bilo je potrebno upola mawe vremena. [ta vredi, kad ona dr`ava nije vaqala...

Dogovor uprava tri dr`avna `elezni~ka preduze}a prvi je u pretpostavqenom nizu sli~nih re{ewa. Sre}om, on nije produkt nostalgije, s takvim prizvukom te{ko bi ga bilo i posti}i, ve} najprostije logike i na woj zasnovanog ekonomskog interesa. Nijedna od nacionalnih `elezni~kih mre`a nije racionalna i samodovoqna. Slovenija, prostorno ograni~ena, vapije za novim poslovima, tranzitnoj Hrvatskoj potrebna su otvorena vrata i prema zapadu i prema (jugo)istoku, dok je Srbiji, koja ima najve}i tr`i{ni potencijal, najpotrebnija mehanizacija (lokomotive i vagoni).

O~ekuje se da `elezni~arski SHS dogovor re{i te probleme. Slovena~ki vagoni }e kliziti po srpskim {inama, lokomotive }e se mewati u Zidanom mostu, Vinkovcima ili In|iji, i dok ma{inovo|e cugnu jednu s nogu, sve }e biti spremno za nastavak puta. Te pauze nisu bile ograni~avaju}i faktor nekada{woj dr`avnoj `eleznici.

Bila je br`a i efikasnija od wenih naslednica, upravo zbog zlatnog pravila “mawe tr`i{te, mawa poslovnost, mawi profit”.

K

Novinar Tim Xuda, koji je bio `ivi svedok jugoslovenskog raspada, nedavno je izazvao `u~ne polemike i histeri~ne reakcije svojom tezom u “Ekonomistu” da se obnavqa jugosfera, odnosno jugoslo-

Ono {to je politika sru{ila, ekonomija – mo`da i nesvesno – ubrzano obnavqa. Nedavno je hrvatska Atlantik grupa kupila slovena~ki koncern “Droga Kolinska”, koji je, da li igrom slu~a-

[ta ako, ve} koliko sutra, ponovo budemo gledali derbije velike fudbalske ~etvorke ili ako nas budu nosili avioni neke zajedni~ke vazduhoplovne kompanije? Bilo bi dobro da to, sli~no uspostavqawu zajedni~ke `eqeznice, pro|e bez velike pompe venski ekonomski prostor. Nacionalisti, koji dobiju aritmiju srca na samo pomiwawe odrednice “jugo”, pomislili su da se Xuda zala`e za obnovu nekada{we SFJR. Hladnokrvni Britanac je uz poslovno povezivawe `eleznica, pomenuo jo{ pregovore lutrijskih organizacija, policijsku i vojnu saradwu, ugovore o izru~ewu kriminalaca ili ideju o obnovi zajedni~ke fudbalske lige. Wegov lakonski odgovor na kritike je da je i ta tzv. jugosfera sa 22 miliona potro{a~a mawa od konzumentskog potencijala jednog [angaja ili Tokija.

ja, u svom posedu imao nekoliko srpskih brendova (“grand kafa”, “palana~ki kiseqak”, “krem bananica”). U svom radu za Fridrih Ebart fondaciju Svetlana Ceni} je napisala da se slobodno mo`e re}i da ekonomske i socijalne strukture zemaqa ovog regiona imaju karakter spojenih sudova, jer se stawe jedne ekonomije i te kako reflektuje na ekonomije u susedstvu zbog visokog stepena me|usobne trgovinske razmene, ali i istovetnih slabosti.

Ako se izuzmu Slovenija i donekle Hrvatska, koja je tu granicu pre{la nedavno, nijedna od

eksjugoslovenskih privreda nije se jo{ pribli`ila nivou bruto doma}eg proizvoda iz predratnog perioda. Srpski rezultat je tek negde oko 60 procenata ekonomskog u~inka iz 1989. godine. Tek je prihvatawe sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu (CEFTA) doneo odre|eno ubrazawe, posebno najkonkurentnijim privredama Srbije i Hrvatske. Bez obzira na odre|ene razlike u privrednoj strukturi, problemi su skoro identi~ni: visoka zadu`enost, zavisnost od inostranog kapitala, lo{i spoqnotrgovinski bilansi, napregnuti buxeti. Pre 25 godina, isto kao i pre 70 godina, podsetio je dr Oskar Kova~, glavni spoqnotrgovinski partneri svima su nam bili Nema~ka i Italija.

U svom eseju o obnovi jugosfere, Tim Xuda postavqa zanimqivo pitawe: gde su oti{li odbegli ~lanovi Zemunskog klana? U Pariz, London, Rim ili u Zagreb?

Ne, kao analogiju, ovde se treba izvu}i jo{ jednu interesantnu tezu iz rada Svetlane Ceni}. Ona, naime, prime}uje da nas na saradwu upu}uje demografska isprepletenost, visok procenat izbeglih i raseqenih, porodi~ne veze, jezik i kultura poslovawa. Zato se ne bismo smeli iznenaditi ako, ve} koliko sutra, ponovo budemo gledali derbije velike fudbalske ~etvorke ili ako nas, sli~no `eleznici, budu nosili avioni neke zajedni~ke vazduhoplovne kompanije. Mo`da je i dobro da to, sli~no uspostavqawu zajedni~ke `eleznice, pro|e bez velike pompe.

Pogotovo ne one u stilu “mir, mir, mir, niko nije kriv”. Onaj nastavak “kupus i pe~ewe, slatko pomirewe” mo`da nikoga ne bi iritirao.  Vladimir Harak

KAKO JE LINGVISTKIWA SWE@ANA KORDI] USTALASALA EKS-JU JAVNOST

Sve je to jedan te isti jezik!

N

edavno je ugledna hrvatska lingvistkiwa dr Swe`ana Kordi} svojom novom kwigom “Jezik i nacionalizam” dobrano ustalasala javnost na relaciji Zagreb - Sarajevo Podgorica - Beograd, a pogotovo “~uvare jezi~ke ~isto}e”, tvrdwom da su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezici zapravo – jedan te isti! Ona ka`e da je kod razli~itih jezika potrebno prevo|ewe, budu}i da je me|usobno razumevawe znatno ote`ano ili nemogu}e, a to nije slu~aj u ovda{woj jezi~koj situaciji. Kako je objasnila u razgovoru za nedeqnik “Globus”, istovetnost ta ~etiri jezika ne dovodi u pitawe postojawe posebnih nacionalnih dr`ava, ali slu`beni nazivi jezika ~esto imaju funkciju prikrivawa stvar-

smatraju}i pogre{no da nacije ne mogu da postoje ako nemaju jezik razli~it od drugih nacija. Sada kada imaju zasebne dr`ave i daqe istrajavaju na tvrdwi da se radi o razli~itim jezicima, pla{e}i se “da bi svest o istosti jezika mogla uticati u smeru ponovnog ujediwavawa dr`ava”. Hrvatska lingvistkiwa upozorava da je lingvista Kristofer Haton, podudarno shvatawe “da je jezik presudan za opstanak nacije” zatekao u Tre}em rajhu, kada je javnost uveravana da je “odnos prema materwem jeziku kqu~ za opstanak qudi kao rasne ili etni~ke zajednice”. A to je besmisleno, argumentuje Swe`ana Kordi}, jer u tom slu~aju ne bi postojala austrijska dr`ava i nacija ili kanadska dr`ava i nacija, kao i mnoge druge u svetu.

nosti, posebno kod stranaca koji nisu dobro upoznati s prilikama u odre|enoj zemqi i s jezikom kojim se govori u woj. Stoga se jo{ ugledni lingvista Dubravko [kiqan na{alio da je “svaki Hrvat od ro|ewa poliglot, jer osim vlastitog jezika poznaje i jedan strani jezik – srpski”.

Kordi} ka`e da je zbrka potekla pre nekoliko decenija, kada su nacionalne elite na prostoru biv{e Jugoslavije pokrenule projekte pravqewa samostalnih dr`ava,

Ina~e, kada je sud u Hagu zamolio dvojicu uglednih profesora da odgovore na pitawe da li je potrebno imati tri prevodioca za su|ewa za zlo~ine na prostorima biv{e Jugoslavije, oni su nezavisno jedan od drugog dali mi{qewe da to nije potrebno jer su razlike jednake onima kao izme|u britanske i ameri~ke varijante engleskog jezika, a kod wih nije potrebno prevo|ewe. Lak{e }e se razumeti `iteqi ameri~ke i evropske obale Atlantskog okeana, nego

`iteq Hamburga na Oktober festu s doma}ima u Minhenu... Uostalom, istra`iva~ Danijel Nejtl utvrdio je da 98 posto jezika u svetu nema nikakav slu`beni status, po~ev od nama susedne Ma|arske, pa do velikih dr`ava poput Nema~ke, Velike Britanije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava...

Poznato je da se jo{ pre desetak godina premijerna publika na projekciji srpskog filma “Rane” Sr|ana Dragojevi}a u Zagrebu naglas smejala neve{tim poku{ajima titlovawa i “prevo|ewa” onoga {to su svi ionako vrlo dobro razumeli. U medijima u Hrvatskoj se tako|e ose}ao “stanoviti pritisak” ~i{}ewa jezi~ka od tu|ica, ali nevoqa je {to je u {kolski sistem uveden purizam kao obavezni deo nastavnog programa. Za wega autorka ka`e da je i pre devedesetih “antisrpski purizam slu`io kao precizan barometar hrvatskih nacionalisti~kih ose}awa”. Nasuprot tome, Kordi} ka`e da je grani~na zona za podvo|ewe u isti jezik izme|u 75 i 85 posto me|usobne razumqivosti, “a u na{em slu~aju se ne dovodi u pitawe da smo iznad tog postotka”. Tako|e, dominiraju podudarnosti na svim jezi~kim nivoima, tako da se bez obzira da li je re~ o standardnom jeziku u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu ili Podgorici, “struktura sloga ista, a ona se mo`e smatrati DNK profilom jezika”.

U lingvistici je definisano da se radi o istom jeziku ako je najmawe 81 odsto osnovnog re~ni~kog blaga zajedni~ko, a Hrvati, Srbi, Bo{waci i Crnogorci kad govore standardnim jezikom imaju 100 posto zajedni~ki osnovni re~nik, potvrdila je Swe`ana Kordi} i u intervjuu za pro{lonedeqnu sarajevsku Slobodnu Bosnu. Ona ka`e da je standardni jezik onaj koji je najvi{e pro{iren u upotrebi, neutralan, obi~an i omogu}ava nadregionalno sporazumevawe. U suprotnom, preostaje da samo izabrana kasta jezikoslovaca smi{qa jezi~ke norme ili uvodi davno zaboravqene re~i sa zadatkom da se

upravo te re~i koriste, jer to je, navodno, “standard”. Sve to je, me|utim, suprotno od standarda. “[to se ti~e tvrdwe da imamo ~etiri standardna jezika, ona nije istinita. Hrvatima, Bo{wacima, Srbima i Crnogorcima je zajedni~ki ba{ standardni jezik. Dokaz je {to se jedino na standardnom jeziku mogu te~no sporazumijevati. ^im se sa standardnog jezika prebace na dijalekte, npr. na kajkavski, ~akavski, torla~ki... onda izme|u wih vi{e nije mogu}a te~na komunikacija”, tako }e Korid}.

U lingvisti~kom smislu, srpskohrvatski jezik ne mo`e da se razdvoji na dva ili vi{e jezika.

Iako nacionalisti mogu insistirati na upotrebi ‘srpskog’ ili ‘hrvatskog’ ili ‘bosanskog’ jezika, to su samo razli~ite oznake koje se daju istom ~lanu ju`noslavenskog ogranka indoevropske porodice jezika. Razlike u pisawu, sintaksi i izgovoru nisu dovoqno zna~ajne da bi se srpski, hrvatski i bosanski tretirali kao odvojeni jezici.

Svaka eventualna autonomija koja zaista postoji izme|u tih takozvanih ‘razli~itih jezika’ poti~e od ideolo{kih i politi~kih pozicija koje su sa nau~nog, lingvisti~kog stanovi{ta bezvredne, zakqu~uje dr Swe`ana Kordi}.  E. N. L.

FESTIVALSKI TURIZAM: JEDINA NA[A DIKA

Roditeqi nisu po`eqni D

e`urne Glave nisu se powe. Upozorewa da je korupcija {teno ni usijale na temu glavni dr`avni problem ovde su ovogodi{weg, poslovi~no najo~iglednija, jer je i turizam katastrofalnog u~inka srpskog na listi `rtava onih koji li~ni turizma, a u Beogradu je po~ela interes stavqaju ispred op{teg. nova-stara fe{ta za doma}e i Prelistavati na nekom veb-sajtu strane – “Bir Fest”. Dok ovo pispisak zemaqa u koje firma “iks” {emo Draga~evski sabor u Gu~i {aqe robu “ipsilon” tu`an je jo{ traje, pa je paradoks zemqe podsetnik gde smo i {ta smo: Pagde turisti dolaze vrlo selekpua Nova Gvineja – mo`e, a Srbitivno tim povodom i ve}i. Novje ni nema na listi civilizova~anici gostiju iz inostranstva i nih. daqe pumpaju evre u xepove sre}Ne mawe va`no – saobra}aj nika ro|enih kraj festivala, nam je kriminalan. Mo`da pivomladi koje no`evima ne bu{e mapijama i “egzita{ima” nije tenijakalni fa{isti reklamiraju {ko da se kr{e avionom do BuSrbiju kao destinaciju dobrog dimpe{te, pa skrnavim vozovima provoda, vremenskih uslova, nii putevima do Srbije, ali proskih cena i lepih `ena, tako da se~na evropska porodica (a ona je }emo naredne godine ponovo postaviti pitawe na koje dugo ~ekamo odgovor: za{to nismo omiqena turisti~ka destinacija za sve uzraste i interesovawa, nego iskqu~ivo za hedoniste?

De`urne Glave, vaqa re}i, raspola`u zastra{uju}im arsenalom argumenata koji imaju opravdati wihova buxetska primawa. Nema prole}a da nam se ne“integralni deo potro{a~kog ka od wih ne obrati s idejom dru{tva”, jel’ da...) ima daleko ovom ili onom, projektima, teni`i prag saobra}ajne toleranzgama, suvenirima, info-pultocije. Omogu}iti Evropqanima, i vima i sli~nim trivijalijama ostalima na kraju krajeva, da u podesnim iskqu~ivo u situaciji Srbiju do|u nekom lou-kost aviokada je turista ve} tu. O internakompanijom od presudnog je znacoinalnim reklamnim brukama i ~aja za “pravi” turizam, a sve poar~ewu para ne}emo govoriti {to su rezervisali i platili ovom prilikom, a po{teno je dosme{taj iz svoje radne sobe u dati da je odgovornost turisti~Luksemburgu, recimo. Uni{teni kih organazacija na mr{av rezulputevi i preskupa drumarina natat donekle umawena op{tim pla}ivana kod svake bele ku}e, stawe u zemqi koja, prosto, nije su, opet, posebna pri~a, koja bi turisti~ka! se imala ticati nas samih pre neSrbija je dr`ava “boli glava” go turisti~kih blagodeti koje bi ukoliko gost i{te tulum~ewe, eventualno mogla po`weti. muziku “ovu” i “onu”, jaku hranu, Tre}a bolna stavka jesu smea nema previ{e novaca da ispo{tajni kapaciteti. Novi Sad je {tuje zahteve organizma u Japanu na mi{i}e udomio Evropsko i Norve{koj, ili atletsko prvensu mu previ{e stvo za juniore, Omogu}iti “sterilni”. Ne tokom Sajma i EgEvropqanima, i umawuju}i prizita nema igla gde vredno-kulturni da padne u maloostalima na kraju zna~aj Egzita, Gukrajeva, da u Srbiju brojnim hotelima ~e, pa i Bir Fes malobrojnim sta, koji je nara- do|u nekom lou-kost zvezdicama, a za aviokompanijom od stao, nabildovao srpske uslove vase i na{minkao, presudnog je zna~aja `imo kao dobro te odistinski za “pravi” turizam, ure|en grad. Tolikvalitativno poko o hotelima, moa sve po{to su nudio piva u izotelima, hostelima rezervisali i biqu, tu`no koni stanodavcima platili sme{taj iz koji na svuju ruku statujemo da prose~ni Zemqani i i pod svojim svoje radne sobe u daqe izbegavaju Luksemburgu, recimo “ v r e d n o s t i m a ” Srbiju kada plarangiraju usluge. niraju da negde Posledwi reodu na odmor. “Odmor” je kqu~na `iser srpske turisti~ke bede vere~: on podrazumeva brojna no}erovatno je i najva`niji, a radi se wa, istra`ivawa prirode i kulo mentalnom nacionalnom skloture, kupovinu predmeta drugapu, nespremnom na kompromise ~ijih od alkohola i kori{}ewe koje turizam zahteva. Predugo naj{ireg spektra usluga, {to bi porobqena nacija i daqe ima ve{ti qudi, da ne ka`emo “Grci otomanski, a ne partnerski odi Turci”, obilato iskoristili. nos s dr`avom i nerealno je o~ePuna su nam usta Zlatibora, vojkivati da se prema strancima povo|anskih lovi{ta, Kopaonika, na{amo iole druga~ije. Dobar a tek Dunava i seoskih potencijaturizam od doma}ina zahteva izla – prava je {teta {to ih strani vestan stepen prora~unate serturisti nikada ne}e posetiti bez vilnosti i usiqene, izve`bane radikalnih promena u dru{tvu, qubaznosti, koja se u Srbiji i datehnologiji (poslovawa) i menqe mahom do`ivqava kao pot~italitetu. wavawe i wega smo siti na svoju [ta vlast tim povodom mora {tetu. da uradi, a nikako da se dogodi?

Iracionalno bi bilo brinuti Pre svega, da omogu}i elektronza hedonisti~ki turizam, bazisko pla}awe svim Zemqanima puran na `urkama za strance i dotem interneta. Ministarka za diru egzotike vanevropskog baltelekomunikacije najavila je lakanskog ostrva, kog smo vremene da }emo ove godine kona~no nom ad hok razvili. On }e cvetamo}i kupovati robu preko “mreti i kada se dr`ava upristoji i `e”, a gosti rezervisati i platipo~ne da li~i na ono za {ta se ti sme{taj u Srbiji. Da bi se to izdaje, a onda }e stranci do}i i u dogodilo, Srbija se mora li{iti muzeje, galerije, planine i ravbremena banana dr`ave koja ne nice, na deset dana, ako je mogu}e. po{tuje zakone i gde vlada haos, Ne samo po jeftino, kratkoro~kakvim nas dr`e relevantne komno uzbu|ewe.  Igor Mihaqevi} panije za elektronsko poslova-

НА ЛИЦУ МЕСТА: СИГЕТ – БУДИМПЕШТА

Експлозија емоција у ска времеплову

ФЕ

И СТ

ВА

Л

И

za nas je jo{ jedan Siget festival koji se od polovine 90-ih odr`ava na ostrvu Obudai u Budimpe{ti. Festival se sastojao od ukupno sedam dana, od kojih je pet bilo ispuweno glavnim programom, dok su prva dva dana bili zagrevawe, odnosno ve~e posve}eno regeu kada su izme|u ostalih svirali Aggrolites, Wailers i UB40.

Od najve}ih imena koja su nastupila na glavnoj bini pomenu}emo samo neke: Muse, Iron Maiden, Kasabian, Faithless, Papa Roach...

Brojni poklonici ska i pank zvuka iz Srbije pohrlili su ka ma|arskoj prestonici po{to je u prva dva

dana festivala sviralo nekoliko izuzetnih bendova.

U sredu 11. avgusta program na mejn stejxu otvorili su neverovatni GWAR, bend koji svira metalizirani hardkor, ali koji se pre svega izdvaja po neverovatno ludom scenskom nastupu.

Prosto je neshvatqivo sa koliko energije ~lanovi ovog benda, koji za 22 godine postojawa imaju objavqenih 11 albuma, publici izvode kompletan pozor{ini spektakl. Obu~eni u najlu|e maske GWAR su u sat vremena `estoke svrike dokazali za{to se ne ose}aju stanovnicima planete Zemqe.

Nakon wih na sceni su se pojavili Toy Dolls, koji na ovom festivalu imaju status doma}eg benda po{to im je ovo ve} ~etvrti nastup. Trio predvo|en jedinim originalnim ~lanom Olgom, zapalio je masu svojim cirkusantskim melodi~nim pank hiti}ima. [panski ska/pank sastav Ska-P ostavio je sve prisutne bez daha, a ni{ta mawe zapa`en nije bio ni nastup {vedskog rokenrol benda The Hives. Program na glavnoj bini zatvorili su Madness, koji su u 80-tak minuta svirke izveli ve}inu najpoznatijih hitova kao i nekoli-

ko pesama sa posledweg albuma. Koncert su po~eli tradicionalno pesmom „One Step Beyond“ a zavr{ili sa „Night Boat To Cairo“.

Nakon spu{tawa zavese, brojna publika sa glavne festivalske bine razmilela se po ostalim stejxevima. Odredi{te pankera bio je veliki A 38 {ator u kojem je pola sata pre pono}i pesmom „Do What You Want“ kalifornijski bend Bad Religion po~eo nastup u okviru turneje na kojoj proslavqaju 30. ro|endan.

Pred preko 5000 fanova, Greg Grafin i ekipa raspametili su fanove. Kada jedan bend iza sebe ima 13 gotovo ravnopravno dobrih plo~a i preko 200 pesama od kojih su polovina hitovi, onda je stvarno te{ko izabrati set listu od 25 stvari. Iz hiqade grla orile su se: „Modern Man“, „Suffer“, „No Control“, „American Jesus“, „LA is Burning“, „Requeim For Dissent“... U ~etvrtak, prostor ispred glavne bine popunio se ve} u ranim poslepodnevnim satima. Na sceni se pojavio neverovatni Johnny Lydon, poznatiji kao Xoni Roten, sa sastavom P.I.L. kojeg je oformio jo{ krajem sedamdesetih, odmah po raspadu Seks Pistolsa. Svojim pomalo luda~kim pogledom i odli~nim scenskim nastupom, Roten je odu{evio qubiteqe mra~nog post pank zvuka ne propustiv{i priliku da isproziva koga god se setio.

Petnaestak minuta pre 20 sati, na pozornicu je iza{ao najzna~ajniji ska bend ikada - The Specials. ^lanovi ovog kultnog sastava iz en gle skog Koven-

trija verovatno ni sami nisu svesni

svoje popularnosti. Pesme koje su ostavili iza svoje prili~no kratke karijere pevaju se u svim prilikama u svim delovima sveta. Rodona~elnici 2 tone zvuka, reoformili su se krajem 2008. godine, u gotovo originalnoj postavi (svi osim klavijaturiste Damersa) da bi u prole}e naredne odsvirali englesku turneju povodom 30 godina od izlaska prvog albuma. Kada su karte za svih 14 koncerata planule za samo nekoliko dana, verovatno im je postalo jasno da ih publika `eli na bini, pa je usledila jo{ jedna bri tan ska je-

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa22.avgust2010.

17

КОНЦЕРТИ

Бајага и Инструктори у Новом Бечеју elikogospojinski dani u Novom Be~eju odr`a}e se od 26. do В 29. avgusta na Tiskom keju. Muzi~ki program po~iwe u petak nastupom Ane Bebi} i @eqka Samarxi}a. U subotu sviraju Del~a, Eva Braun, Vlada Divqan, i Bajaga i Instruktori sa specijalnim gostom Dejanom Cuki}em.

Gradsku slavu zatvori}e Hari Mata Hari solisti~kim koncertom. Autobuska karta iz Novog Sada do Novog Be~eja iznosi oko 500 dinara, a ulaz na festival je besplatan. Д. В.

Пекиншка патка у Зрењанину

anifestacija „Dani piva“ odr`a}e se od 25. do 29. avgusta u M Zrewaninu na ~etiri gradske lokacije. Na @itnom trgu, u sredu nastupaju Stereotype (USA), E-Play, sarajevski bend Letu {tuke i novosadska Pekin{ka patka.

Drugi dan rezervisan je za etno zvuk i grupu Vrelo, Biljanu Krsti} i Bistrik, i Esmu Red`epovu. U petak sviraju Oru`jem protiv otmi~ara, Orthodoks Keltsi i povratni~ki Goblini.

Za subotu su najavqeni Mali princ, Inspektor Bla`a i Kqunovi, Kiki Lesendri} i Piloti. Festival }e zatvoriti Kvazar, novosadski Branimir i neprijateqi, Santos Bradrs band i Ribqa ~orba. Na Trgu dr Zorana \in|i}a najavqena je Di-xej `urka, na Staroj pijaci Festival tambura{a, dok }e se sa glavnog gradskog trga ~uti evergrin, xez i klasi~na muzika.

Autobuska karta iz Novog Sada do Zrewanina iznosi oko 450 dinara, a ulaz na 25. po redu „Dane piva“ je besplatan. Д. В.

Дарквуд даб на Форест фесту e sti val Fo rest Fest odr `a }e se od 26. do 29. av gu F sta na Ko {ut wa ku. Mu zi~ ki pro gram u ~e tvr tak po ~i we od 21.30, a na stu pa ju: Gra mop ho neD zie, Dis ko ZOO,

sewa turneja, koja je pro{la sa jo{ vi{e uspeha. Budimpe{tanski koncert otvorili su pesmom „Do The Dog“, nakon koje su sledile „Dawning of a New Era“ a potom i neprevazi|ena „Gangsters“. Simpati~ni „penzioneri“ u odelima, ~ije su delove lagano jedan po jedan skidali sa sebe, poklonili su publici set istinskih Specials himni. Vokal Terija Hola, koji uzgred nije gasio cigaretu, zvu~ao je kao na plo~i, dok je Nevil Stepl uprkos vidnim problemima sa kukom sve vreme |uskao. „Monkey Man“, „Rat Race“, „Message To You Rudy“ i „Concrete Jungle“, koju ina~e peva gitarista Rodi Bajers, otpevane su horski, da bi atmosfera u publici postajala sve veselija kako se svirka bli`ila kraju. Koncert je u zavr{nu fazu u{ao sa pesama: „Do Nothing“, „Nite Club“ i „Too Much Too Young“ a bend se odjavio uz „Ewoy Yourself“. [ta re}i nakon svega, osim: “Hvala im za divno ve~e prepuno emocija“. Игор Тодоровић

Mo no man (UK), Swirl Pe o ple i TBF. U pe tak svi ra ju Filty Cat ho u se, The Combs, Whi te City Mas si ve, The Col li sion, po bed nik ba wa lu~ kog de mo fe sta 2010, Thre e so me, Dar kvud Dab, Strip, El vis Jr Kur to vi} i no vo sad ski bend Jo sip A Li sac.

Za su bo tu su na ja vlje ni Bro ken strings, Ola Hor he, Li ra Ve ga, Lut ke, Pe trol, Jar bo li, Neo ~e ki va na si la i Di-xej `ur ka sa DJ Evok som i DJ Fli pom. Po sled wi dan mu zi~ ki deo fe sti va la za tvo ri }e Sev dah Baby li ve, No hard fe e lings i Qu di sa stra ne.

Po red mu zi~ kog, na fe sti va lu }e bi ti film ski, po zo ri {ni, de ~i ji i za bav ni pro gram. Po vrat na vo zna kar ta No vi Sad – Be o grad iz no si oko 500 di na ra, a ulaz na Д. В. fe sti val je bes pla tan.

ТОП 10 - АВГУСТ 2010.

1. Lady Gaga – Alejandro 2. Katy Perry feat. Snoop Dogg – California Gurls 3. Yolanda Be Cool & Dcup – We No Speak Americano 6. Kylie Minogue – All The Lovers 4. Shakira feat. Freshground – Waka Waka 5. Enrique Iglesias feat. Pitbull – I Like It 7. Rihanna – Te Amo B.o.b. feat H. Williams 9. K’naan – Wavin’ Flag of Paramore 8. Stromae – Alors On Danse 10. B.o.b. f. H. Williams of Paramore – Airplanes

ВРЕМЕПЛОВ

Празник деце цвећа a farmi ameri~kog ran~era Maksa Jazgera (Max Yasgur), u Н dr`avi Wujork, od 15. do 17. avgusta, 1969. godine, odr`an je tre}i veliki festival u istoriji rok muzike. Za razliku od Montereja, Vudstok festival bio je na~in da ~etiri momka zarade, a hipi masa tokom tri dana blagostawe prona|e u muzici, seksu i drogama.

Nakon mnogih komplikacija i nedostatka vremena za izradu kapije progla{en je besplatan ulaz tako da je festivalu prisustvovalo pola miliona qudi. Usledila su tri dana transa i odli~nih nastupa, me|u kojima su najzapa`eniji bili Sweetwater, Joan Beaz, Santana, Janis Joplin, Grateful Dead, The Who i Jimi Hendrix.

Uprkos svim problemima Vudstok je postigao veliki uspeh, ali je i organizatorima ostavio dug od milion dolara i 70 tu`bi. Na wihovu sre}u film o ovom festivalu postao je veoma popularan pa su uspeli da otplate ve}inu dugova. Д. Влашки SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

BEOGRADSKE FILMAYIJE ^ESTO ZALAZE U VOJVO\ANSKE KRAJEVE

Banatska sela mame producente ilmaxije hrle ka Banatu!

Samo u posledwih nekoliko godina u ovom delu Vojvodine snimqen je ~itav niz doma}ih filmskih i serijskih ostvarewa. Me|u posledwima na banatskim prostranstvima boravila je ekipa filma „Kowi vrani“, predvo|ena na{im poznatim glumcem i producentom Qubi{om Samarxi}em, kao i postava popularne televizijske serije “Vrati}e se rode”.

Tako je pre par godina u jednom od najmawih sela zrewaninske op{tine - Tara{u - sve vrvilo ne samo od seqaka koji su ubirali letinu, ve} i od glumaca i statista koji su tu snimali nekoliko scena za potrebe „Kowa vranih“, filma etiketiranog kao nastavak dela „Jesen sti`e, Duwo moja“.

Zahvaquju}i filmaxijama proradila je i ~uvena tara{ka skela.

Tome su se posebno obradovali poqoprivrednici, koji bi, ina~e, svu letinu sa ba~ke strane, gde Tara{ani imaju najplodnije oranice, umesto skelom morali da vuku okolnim putem dugim ~etrdesetak kilometara, bedemom preko @abaqskog mosta. To je bio drugi put da Samarxi} i wegova ekipa snimaju u Tara{u, po{to je nekoliko scena i za prvo ostvarewe ovekove~eno u ovom naseqenom mestu.

A, me|u profesionalnim glumcima svoje mesto na velikom platnu tada na|o{e i dva brata blizanca iz Tara{a, koji se prezivaju Marinkov. Natur{~ici su glumili ono {to im se dogodilo i u stvarnom `ivotu. Naime, oni su bili o`eweni istom `enom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, ~ak devetoro dece. Ta storija preneta je na film.

Pri~a o Barandi maltene je ispri~ana. [irom Srbije ali i regiona ovo selo se pro~ulo tokom i posle emitovawa serije “Vrati}e se rode” koja je okupila fantasti~nu gluma~ku ekipu u sastavu – Dragan Bjelogrli}, Sr|an Todorovi}, Nikola \uri~ko, Mira Bawac, Branimir Brstina, Mirjana Karanovi}, Nikola Kojo, Mira Furlan… Re~enica “Beogra|ani, mamicu vam j… vi malo, malo, pa u Barandu”, koju izgovara revoltirani traktorista Raka, za kratko vreme postala je kultna i u{la u anale doma}e sedme umetnosti.

Nedugo pre toga Zrewanin je

F

bio doma}in timu „Hadersfilda“. mqene u pomenutom selu u se~awNastao prema dramskom tekstu skoj op{tini, govore o vremenu u Zrewaninca Ugqe{e [ajtinca, kojem se pro`imaju o~ajawe i na„Hadersfild“ je re`irao mladi da, stvarni i la`ni optimizam, rediteq Ivan @ivkovi}. Ovo je fikcija i stvarnost. U svakoj od bio prvi projekat producentske tih pri~a pojavquje se Lazar Riku}e „Eye to eye“, iza koje stoje stovski, pa i u onoj koja se upravo glumci Goran [u{qik i Neboj{a Glogovac.

Oni u filmu tuma~e i glavne role. Osim wih dvojice, u „Hadersfildu“ glume i Josif Tati}, Vojin ]etkovi}, Jelisaveta Seka Sabqi}, a u epizodnoj ulozi pojavquje se i Miki Manojlovi}.

Sama radwa zbiva se u gradu na Begeju, zbog ~ega je i snimawe, posle Beograda, nasta- Malo, malo pa u Barandu vqeno upravo tamo, ta~nije u stambenom objektu bavi poplavama u Ja{i Tomi}u. Uz u nasequ „Mala Amerika“. Pred Ristovskog, u „Optimistima“ glukraj, scene je u prostorijama opme i Slavko [timac, Dragan Ni{tinskog radija „Zrewanin“ snikoli}, Tihomir Arsi}, Petar Bomio i Miki Manojlovi}, koji je `ovi}, Dragan Jovanovi} i mnoga tada, iako je bio u gu`vi oko readruga poznata imena doma}e sedme lizacije novog projekta ~uvenog umetnosti. Koordinatorka radne rediteqa Emira Kusturice, nagrupe i jedan od statista u „Opti{ao slobodnog vremena da svojim mistima“ Veselinka Plahin ispojavqivawem u „Hadersfildu“ pri~ala je da je Paskaqevi} mesec podr`i mladu ekipu okupqenu dana posle strahovitih poplava oko ovog naslova. koje su zadesile Ja{u Tomi} pose- Ovde sam, pre svega, da pomogtio ovo selo, te se tada odlu~io da nem zaista darovitim glumcima i jednu pri~u iz svog omnibusa po~itavoj mladoj ekipi koja radi taj sveti ba{ toj prole}noj nesre}i. film. Treba pustiti klince da - Snimawe „Optimista“ u na`ive i rade, bez toga nema ni{ta. {em mestu trajalo je tri dana. U Ako mladi ne rade, nema budu}nowemu je u~estvovalo preko stotisti. To sam govorio kad sam i sam nu statista. Gledao je Goran Pabio klinac - izjavila je legenda skaqevi} da malo uposli te qude, doma}eg glumi{ta potpisniku da ne{to zarade, pa je svim angaovih redova. `ovanim statistima platio po Pre nekoliko godina i `iteqe 1.000 dinara - otkrila je PlahinoJa{e Tomi}a obradovala je vest da va, procewuju}i da je na{ ugledni }e wihovo selo, jo{ neoporavqerediteq, ~iji su raniji radovi no od katastrofalnih poplava, oven~ani brojnim festivalskim posetiti re`iser Goran Paskanagradama, bio zadovoqan proteqevi}, tvorac ostvarewa „Bure klim snimawem i scenografijom. baruta“, „Tango argentino“, „Vre^lanovi filmske ekipe za vreme me ~uda“, „Varqivo leto ‘68“ i boravka u Sredwobanatskom okrudrugih. Obojene crnim humorom, gu, bili su sme{teni u hotelima pet pri~a od kojih je sastavqen „Crveni cvet“ u Se~wu i „Sibifilm „Optimisti“ delom su snila“ u E~ki.

Ovim se selo Ja{a Tomi} ponovo na{lo na filmskoj traci jer to nije bilo prvi put da se u wemu snima neki doma}i filmski projekat. Podsetimo da su svojevremeno u Ja{i snimani i „Osma ofanziva“, „Veliki transport“, kao i pojedini kadrovi „Skupqa~a perja“.

U zrewaninskom hotelu „Vojvodina“ odseli su svojevremeno i Nikola Kojo i Ivana Mihi}, tuma~i glavnih uloga u trileru „Mehanizam“ rediteqa \or|a Milosavqevi}a. Ova brutalna filmska storija, u kojoj ne mawka ubistava, snimana je na lokacijama u okolini Zrewanina, kao i u Farka`dinu. Sukob izme|u nevinosti i zla najkra}a je definicija lajtmotiva filma, koji je Milosavqevi} snimio posle „To~kova“. Pri~a se doga|a jednog zimskog dana u zaba~enoj provinciji.

Mlada u~iteqica (Mihi}) ide u Farka`din, gde je dobila posao posle {est godina ~ekawa. Drugi glavni lik (Andrej [epetkovski) je sli~an woj. Vra}a se iz rata u kojem, ustvari, nije ni u~estovao jer je ve} prvog dana rawen i proveo je u bolnici osam meseci. Wih dvoje ule}u u mre`u koju oko wih plete pla}eni ubica (Kojo). U

Lazar poplavqen u Ja{i Tomi}u

epizodnim ulogama pojavquju se i Zrewaninci. Milan Radu tuma~i pumpaxiju, a glumac Dragan \or|evi} la`nog sajxiju.

I melena~ke vetrewa~e oprobale su se kao „filmski glumci“.

Ispod wihovih krila odmarao se berberin [aca, u filmu „Pop ]ira i pop Spira“, nastalog prema istoimenoj komediji Stevana Sremca. U{le su, tako|e, i u italijanski film „Stepa“, snimqen davne 1960. godine.  @eqko Balaban

PUT OKO SVETA

PROPAGANDA: Severna Koreja je otvorila korisni~ki ra~un na Tviteru pod adresom @urimunzok, {to u prevodu zna~i „na{ narod“, sa ve} oko 5000 sledbenika. Pjongjang ve} ima profil na Jutjubu na kojem je ve} postavqeno blizu 80 video snimaka, uglavnom vesti sa severnokorejske dr`avne televizije.

ZABRANA: Nakon {to je zabraweno no{ewe burke u Francuskoj odnedavno sve vi{e po~iwu zabrawivati i toples. Prvi su u to krenuli gradovi na Azurnoj obali, a od po~etka augusta u tome su im se pridru`ili i gradovi u unutra{wosti, i to, kako ka`u, iz higijenskih razloga i javne pristojnosti.

TU@BA: U jednoj fabrici za preradu mesa u Severnoj Irskoj 86 radnika podiglo tu`be protiv poslodavca jer svaki put kad idu u ve-ce moraju „otkucavati“ kartice, tako da im se na kraju meseca smawuje plata za odre|eni iznos, proporcionalan wihovom kori{}ewu toaleta.

NEMCI: Prema istra`ivawu instituta Emnid ~ak 88 odsto Nemaca smatra da bi boqi bio neki novi privredni poredak.

Gra|ani Nema~ke posle krize i recesije smatraju da kapitalizam „ne obezbe|uje socijalnu ravnote`u u dru{tvu“, kao ni „za{titu okoline“ niti „odgovoran odnos prema prirodnim resursima“.

VOTKA WET: U Moskvi }e od 1. septembra biti zabrawena prodaja `estokih pi}a tokom no}i, odlu~ile su gradske vlasti. Tako }e Moskovqani omiqenu votku, ali i druga `estoka pi}a koja sadr`e vi{e od 15 odsto alkohola, mo}i da kupe u prodavnicama od 10.00 do 22.00.

PARNE LOKOMOTIVE VOZILE BR@E OD DANA[WIH

Ni Engleska nam nije bila ravna

D

ok se dogovarate da se s nekim na|ete, u Zagrebu }e to biti pod satom, u Beogradu „kod kowa“, Londonu kod Big-Bena, a u Novom Sadu svaka grupa koja kre}e na neko putovawe sastaje se kod stare lokomotive ispred @elezni~ke stanice. Kakav je wen zna~aj i {ta zna~e ispisane oznake na woj, malo je poznato. Poput neke stare dame ona svedo~i o prohujalim vojvo|anskim vremenima kada su parwa~e vukle vozne kompozicije, a pruge se gradile brzinom vetra – jedne godine ~ak 360 kilometara – za razliku od dana{wih obe}awa, planirawa, dogovarawa, pregovarawa...

Pa ~ak i kada se obezbede novci, poput ruskog kredita od 800 miliona dolara, Srbija nije spremna da ih povu~e jer nema gotove projekte. A ima sporije vozove nego {to su bili u vreme parwa~e jer za modernizaciju i izgradwu dvokolose~nog Koridora 10 treba ~ak pet milijardi evra! @eleznica se u svetu rodila u Engleskoj, a prva parna lokomotiva krenula je 1825. godine prugom Stokton - Darlington. Nakon toga razvoj `eleznice je ubrzano razvijan u evropskim dr`avama, pre svega Nema~koj, Italiji i Francuskoj. Tada{wa Austro-Ugarska, kasnije Austrija, ubrzo je shvatila da je `eleznica instrument za povezivawe s wenim teritorijama nad kojima je imala kontrolu. Zato je ubrzano po~ela da gradi mre`u pruga i u Vojvodini koja je tada bila pod upravom Austrije i Ma|arske.

Prva pruga u Vojvodini izgra|ena je ve} 1854. na liniji Oravica (u Rumuniji) - Bazja{ (na Dunavu) u du`ini od oko 70 kilometara, a prva parwa~a protutwala je 20. avgusta. Ideja je bila da se kameni ugaq iz Karpata prevla~i do pristani{ta na Dunavu gde bi se koristio za pokretawe parobroda, kako bi se kasnije poqoprivredni proizvodi transportovali Dunavom koji je bio glavna re~na saobra}ajnivca.

Ve} tri godine kasnije, 1857. uspostavqena je `elezni~ka linija Vr{ac - Temi{var, a kako je jo{ ranije bila izgra|ena pruga

|ivala strate{ke pravce i u wih investirala, a ostalo je bilo ili koncesija ili javno i privatno partnerstvo ili samo plasman privatnog kapitala.

Mre`a pruga u Vojvodini se razvijala do 1912. kada je postigla status najgu{}e u Evropi: na 10.000 stanovnika dolazilo je 9,7 kilometara pruga, ~ak vi{e nego u Engleskoj, gde je na istu gustinu

stanovnika bilo 5,6 kilometara pruga. Vojvodina je prosperirala jer je imala jeftin transport. U okolini Vr{ca i Bele Crkve bilo je razvijeno vo}arstvo kojim su se bavili doseqenici - podunavske [vabe i ostali. Oni su svoje proizvode u kasnu jesen prodavali u Be~u i Budimpe{ti i ostvarivali znatne prihode.

Parwa~e su bile veoma efikasne. Stru~waci ka`u da je wihova prose~na brzina bila izme|u 60 i 80 kilometara na sat na lokalnim prugama, a na brzim, poput deonice Subotica - Novi Sad, od 110 do 120 kilometara na ~as. Tada je saobra}aj bio uredan jer su i pruge i ma{ine bile nove. Qudi su radili po vojni~koj ta~nosti i `eleznicu je krasio imix ta~nosti, kakav i danas vlada u Evropi.

Upu}eni ka`u da ne treba porediti dana{wu situaciju u @eleznicama Srbije s nekada{wom, jer je veliki zastoj uslovqen brojnim razlozima. Od 1950. pa u narednih pola veka na `eleznici je bila svake druge ili tre}e godine poneka reorganizacija, najpre OOUR-i, pa SOUR-i, @TP-i, @TO-i, a tako brojne eksperimente taj sistem nije mogao da podnese uz tehnolo{ki zastoj usled nedostatka jedinstvene strategije.

„Romantika” sasvim dovoqna?

Ma|ari danas imaju u upotrebi parne lokomotive koje koriste za lak{e poslove, manevrisawe i u turisti~ke svrhe. Sve dr`ave imaju razvijene turisti~ke pruge na kojima su parne lokomotive dragocene zbog svoje atraktivnosti. Vojvodina, me|utim, nema ni jednu u funkciji.

U centralnoj Srbiji su tri u funkciji, u sastavu turisti~kog voza „Romantika“. Bilo je govora da bi i Vojvodina mogla u turisti~ke svrhe da koristi atraktivne parne lokomotive, me|utim, preovladalo je mi{qewe da je dovoqna „Romantika“ koja vozi od Beograda do Sremskih Karlovaca i Pali}a. A |a~ke ekskurzije bi mogle da idu {irom Vojvodine...

Dok se ne{to ne promeni, skup je kod parwa~e! Ima serijski broj 51 i vozila je u me|umesnom saobra}aju na razdaqini od 80 do 100 kilometara - od Novog Sada do Zrewanina i Bogojeva, od Sombora do Vrbasa... od Temi{vara preko Segedina do Budimpe{te, na taj na~in je taj deo Vojvodine bio povezan s Evropom. Malo je poznat podatak da su u periodu od 1854. do 1884. srpski kne`evi parnim brodom dolazili iz Beograda do Bazija{a, a daqe nastavqali putovawe `eleznicom preko Vr{ca, Temi{vara, Budimpe{te i Be~a u Evropu.

Posle toga po~ela je jo{ intenzivnija izgradwa pruga, tako da je 1869. izgra|ena pruga Segedin Horgo{ - Subotica - Sombor, a godinu dana kasnije od Sombora do Bogojeva, odnosno Gombo{a. Me|utim, najvi{e je izgra|eno 1883, ~ak 360 kilometara pruga na relacijama Subotica - Novi Sad - Zemun, Kikinda - Zrewanin i In|ija - Sremska Mitrovica. Tada su ura|ena i dva velika objekta: most preko Dunava u Novom Sadu i tunel u ^ortanovcima.

Pruge su se tada gradile u organizaciji Carskog kraqevskog privilegovanog dru{tva Austro Ugarske, a pojedine su bile u posedu veleposednika, tako da su postojale dr`avne i privatne pruge.

Razvijao se model koncesije, javnog i privatnog partnerstva, {to je mogu}e primeniti i danas kako bi se ubrzala planirana modernizacija i izgradwa. Dr`ava je odre-

U vreme najintenzivnijeg saobra}aja s parnim lokomotivama, u periodu do Drugog svetskog rata i posle do 60-tih godina pro{log veka, Vojvodina je imala oko 350 parnih lokomotiva. Elektrifikacijom pruge Subotica - Novi Sad i Novi Sad - Beograd nastao je zastoj, parne lokomotive vi{e nisu upotrebqavane, a do{le su i dizel lokomotive. Tempo razvoja koji je bio predvi|en za parne lokomotive nije nikada dostignut sa savremenijim lokomotivama, jer se, na `alost, smawivao obim prevoza `eleznicom.

Nekada je bilo najmawe 15 tipova parnih lokomotiva, od brzovoznih, teretnih do lokalnih.

Pruge su bile boqe odr`avane, dr`ava je vi{e investirala i postizala se ve}a brzina nego danas, kada se na pojedinim deonicama smawuje na samo 30 kilometara na ~as zbog slabog odr`avawa. U @eleznicama isti~u da su na podru~ju Vojvodine najlo{ije lokalne pruge: Vrbas - Sombor gde se vozi 30 do 40 kilometara na ~as jer je pruga u lo{em stawu, zatim deonica Subotica- Senta - Kikinda, pa Kikinda - Zrewanin - Pan~evo...

Tu`no je da danas vozovi voze sporije nego pre 150 godina.

Ranka Dautovi}

c m y

DNEVNIK

VODI^ KROZ TRENDOVE

Prosto nam bilo!

osledwih godina suo~avawe s modnim eksperimentima koji se tokom vrelog leta mogu videti na gradskom asfaltu postao je prili~an izazov. Svi ti raskomo}eni stajlinzi kako na pogre{nom mestu (na primer, mu{karac u centru grada u {ortsu za pla`u i ne~emu {to najvi{e podse}a na tesnu potko{uqu), tako i u pogre{no vreme (mlada dama koja oko podneva bezbri`no {eta u platformama, dopup~anom dekolteu i ne~emu {to bi da se na{lo jo{ malo materijala za nogavice, recimo, li~ilo na {orts), tek su skromni deo uobi~ajnog letweg modnog repertoara koji nas navodi da se zapitamo koliko smo i da li smo dovoqno tolerantni da prihvatimo ama ba{ svaku razli~itost.

P

TRPNA LISTA NA[E SVAKODNEVICE

Neka pravila igre ipak postoje i ba{ bi bilo zgodno kada bismo ih se bar donekle pridr`avali. Prvenstveno se to odnosi za koju se priliku i doba dana obla~imo. U prevodu, za one koji su se malo pogubili, to zna~i da autfit za pla`u i odlazak do grada na kafu ili u {oping nije isti, ba{ kao {to ve~erwu toaletu, prepunu {qokica i raznoraznih drugih ukrasa, kombinovanu sa „dvanaesticama“ – ne bi trebalo {etati u po bela dana.

A kada se ovome doda ~iwenica da mnogi oko nas i na 40 stepeni zaboravqaju da povedu ra~una o li~noj higijeni, te nesre}nicima iz svog okru`ewa emituju neprijatan miris svog intimnog (bilo bi lepo kada bi tako i ostalo) trodnevnog kuvawa i isparavawa, jasno je da leto sa sobom nosi poprili~an spisak stavki koje

nas bacaju u trpno stawe, i razli~itosti koje nam ba{ ne idu u prilog.

Druga stvar koja je leti vi{e nego uo~qiva jeste i spoznaja da se u nepostojawu ne{to ozbiqnijih modnih pravila mnogi ba{ i ne snalaze najboqe. Tako je, recimo, mogu}e da se neko s vi{kom kilograma sjajno ose}a u vru}im pantalonicama, helankama ili mini sukwi, ali bi u toj sre}i ipak trebalo da u`iva u svoja ~etiri zida. Isto tako, ne sumwamo da mu{karcima prija da na plus 40 malo proluftiraju stoma~i}, ali bi i tu rabotu trebalo ostaviti za prijatne trenutke u svom domu, a izazov za toleranciju svakako su i nedepilarani delovi tela, zapu{tene pete i nokti u papu~ama i sandalama, tange i silikonske bretele od grudwaka kao modni detaq, ba{ kao i ne preterano ~ista ode}a. Mnogi zaboravqaju kako je naro~ito leti preporu~qivo svakodnevno se bar jednom istu{irati i svakako promeniti ode}u. Bar majicu, ako je ikako mogu}e...

Ovim letwim specijalitetima bi trebalo dodati i „evergrin“ izazove za na{u toleranciju, to jest pronala`ewe na~ina da prihvatimo i nekako nau~imo da se nosimo s ne~im {to bismo najradije zaobi{li i/ili jednostavno precrtali kao nepostoje}e. Tako, recimo, i zimi i leti moramo nekako da funkcioni{emo i sara|ujemo s nervoznim {alterskim slu`benicima od kojih nam ponekad i na na{u veliku muku `ivot zavisi, drskim prodavcima i taksistima koji nas uglavnom, nakon {to nas brzopotezno odmere i spakuju u neku od fioka, bez pardona „vozaju“ kako im se ho}e, prepodobnim politi~arima koji nam se „za na{e dobro“ obra}aju snishodqivim tonom ne bismo li nekako i mi tako neuki ukapirali da nam `ele samo „all the best“, sujetnim kolegama, nevaspitanim slu~ajnim prolaznicima... Otprilike je to svakodnevna doza izazova za nekog ko `ivi na ovim prostorima.

Zapravo neka vrsta treninga koja od svih nas, hteli mi to ili ne hteli, pravi znatno tolerantije osobe nego {to smo ikada pomislili da mo`emo da budemo.

A, ako ste se zapitali otkud u ovonedeqnom trend raportu sva ta pri~a o toleranciji, razlog je vrlo jednostavan. To vam je danas postala jedna prili~no fensi re~, kojom se u najrazli~itijim kontekstima, situacijama i diskursima koriste mnogi, te nam se u~inilo zgodnim da se i mi malo pozabavimo wenim zna~ewem. Za po~etak je najboqe podsetiti se {ta ona zapravo zna~i. Re~ vodi poreklo iz latinskog jezika - od imenice tolerantia, koja izvorno zna~i popustqivost, trpeqi-

vost i glagola tolerare - podnositi, snositi, trpeti, dopu{tati. I tu je sve kristalno jasno – toleri{emo ono (npr. nequbaznost, nepristojnost, prostakluk, drskost, neukus, glupost...) {to rado ne bismo imali u svom okru`ewu i `ivotu, ali iz nekog razloga/ spleta objektivnih okolnosti moramo to da prihvatimo kao neminovnost.

Ono {to zbuwuje i gde mi ba{ ne saobra}amo najboqe sa ovim pojmom jeste upotreba re~i tolerancija u nekim nam dru{tvenim grupama. Tako nas, recimo, baca u dilemu uporno, u~estalo i prili~no glasno pozivawe na toleranciju od strane pojedinaca kada su, na primer, homoseksualci u pitawu. Na koji na~in bi bilo ko morao bilo {ta da trpi zbog ne~ije seksualne orijentacije?

19

TOP LISTA SVETSKIH DVORACA Zamak Vindzor, London

Zabraweni grad, Peking

Ako planirate da posetite Englesku, vrlo brzo }ete shvatiti da je veliki deo turisti~kih tura posve}en upravo obilasku brojnih

Sedi{te vrhovne vlasti i dom carske porodice i wihovih slugu preko pet vekova – od 1416. do 1911. godine, Zabraweni grad opasuje ogroman zid debeo ~itavih {est metara, na uglovima poja~an sa ~etiri kule. Ovaj grad unutar tvr|a-

dvoraca i zamkova. Nezaobilazna turisti~ka ta~ka je dvorac Vindzor, najpoznatiji zamak na svetu.

Pored Bakingem palate u Londonu i Holirud palate u Edinburgu, Vindzor je jedna od zvani~nih rezidencija engleske kraqice i najve}i nastaweni zamak na svetu.

Zamak je prvobitno od drveta izgradio Vilijem Osvaja~, kako bi za{titio prilaz Londonu. Sme{ten je iznad Temze, na ivici lovi{ta i dom je kraqevskoj porodici vi{e od 900 godina.

Dvorac Versaj, Pariz Ovaj kompleks palata delo je francuskog kraqa Luja ^etrnaestog koji je odlu~io da prebaci

No, svakodnevica nas na{a vesela uporno pobija i demantuje. Jer, ~ini se kako se nikada kao posledwih nekoliko godina, i tu je ta famozna kvaka, nije toliko ~esto mogla ~uti upravo re~ tolerancija, pri ~emu je onih spremnih da prihvate druga~ije mi{qewe, stavove i izbore sve mawe. Po svemu sude}i, i ovog smo puta prili~no bukvalno shvatili odre|en pojam i stranu re~ (tome smo i ina~e vi{e neko skloni), te od tog silnog „trpqewa, podno{ewa i dopu{tawa“ zapravo samo jo{ lak{e pucamo po {avovima, daju}i pritom sebi za pravo da se, tek deklarativno tolerantni, s razli~itostima obra~unavamo na nazamislivo proste, nekulturne i jednom re~ju nedopustive na~ine.

Jasna Budumirovi}

nedeqa22.avgust2010.

dvor i vladu u Versaj, do tada malo selo u predgra|u Pariza, okru`eno {umama. Kako je Versaj rastao, tako je rastao i wegov zna~aj. Brzo je postao sedi{te francuske vlade. Poku{aj Luja ^etrnaestog da centralizuje vladu u potpunosti je uspeo, jer je na jednom mestu okupio i pripadnike plemstva i ~lanove vlade, omogu}iv{i im neograni~eni boravak u dvorcu koji se stalno dozi|ivao, kao i sav mogu}i komfor. Deo je Uneskove svetske kulturne ba{tine, a posetioci najvi{e vole Sobu s ogledalima i veli~anstvene vrtove.

ve ima skoro 980 zgrada i skoro devet hiqada soba, i veli~anstveno je svedo~anstvo o vladavini dinastija Ming i King. Deo je svetske kulturne ba{tine i najve}a je tvorevina od drveta na svetu. Pored bezbrojnih paviqona, ure|enih {etali{ta, ve{ta~kih jezeraca i hramova, u Zabrawenom gradu nalazi se i veoma vredna biblioteka, kao i Nacionalni muzej palate, ~iji se ogranak, posle Gra|anskog rata, nalazi u Kineskom Tajpehu.

Angkor Vat, Kamboya Ru{evine drevne palate sme{tene su izme|u {uma i livada na saveru Velikog jezera (Tonle Sap) i ju`no od vrhova Kulen, u blizini dana{weg grada Sijem Reao u Kamboxi. Iako nema oblik palate, Angkor Vat bio je sredi-

{te carstva Kmera koje je cvetalo u ovom regionu od devetog do petnaestog veka. Ovaj kompleks palata i hramova osnovao je hindu monah Jajavarman Drug, koji se samoproglasio za “boga - kraqa”. Ovi hramovi, na ~elu sa Angkor Vatom, tako|e su danas deo svetske kulturne ba{tine.

Ivana Vujanov

20

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

KRATKA ISTORIJA NAJVE]IH RAZBOJNI[TAVA NA PLANETI

Sadam Husein pqa~kao listom papira e, najboqi pqa~ka{ na vrednost danas procewuje na viju Ejrihu (znali da je on jedini landske sobe” (Dutch Room) na planeti nije nikakav {e od 100 miliona dolara. Grukoji zna kombinaciju sefa) prodrugom spratu muzeja (ukqu~ujuopasni tipus s repetipa je provalila kroz zid koji je dali la`nu pri~u kako postoji }i Storm on the Sea of Galilee), ranim pi{toqem i ~arapom banka delila s katoli~kom crproblem s prtqagom iz FrankVermerov “Koncert”, kinesku preko glave. Tu titulu zaslu`io kvom. Korzikanski kasa-majstor furta. Ekipa je nestala sa lica bronzu… Iz “Kratke galerije” je ~ika s brkovima i SMB ko{uotvorio je sef, a plen je iznomesta nose}i pet miliona u nov(Short Gallery) nestalo je pet skiqom, harizmati~ni lider i dr{en puna dva dana. Neke od vredcu i oko 850.000 u nakitu, zapreca koje je potpisao Dega i bron`avnik u poku{aju. Biv{i nosti kasnije su prodali pravim tiv{i taocima da ne smeju da zoza sa Napoleonove zastave, dok ira~ki predsednik Sadam Huvlasnicima. vu u pomo} narednih 15 minuta. je u “Plavoj sobi” (Blue Room) sein uspeo je da za samo jedan dan Pqa~ka je trajala 64 minuta i stradao Maneov portret. Ramoiz trezora Centralne banke izpredstavqala je najve}u otimavi nekih od otrgnutih remek-denese gotovo milijardu ameri~~inu ke{a na ameri~koj teritola i daqe stoje u muzeju, la`ni kih dolara, {to se smatra pojeriji do tada. panduri nikad nisu otkriveni, a dina~no najve}im razbojniOsamdesete su obele`ile mibostonski muzej nije bio osigu{tvom na svetu. Sve se odigralo lionske pqa~ke na Ostrvu. Goran. Najbli`e {to se mo`e pri18. marta 2003. godine – dan pre dine 1983. “palo” je skladi{te }i savr{enom zlo~inu. ameri~ke vojne intervencije. na aerodromu “Hitrou” (Brinks U posledwoj deceniji, vredne Ova pqa~ka nije zahtevala Mat Warehouse) ~iji je stra`ar pomena su pqa~ke “Nordern” primenu brutalne sile niti paEntoni Blek bio povezan s „mabanke u Belfastu (decembra `qivo planirawe. Diktator je, stermajndom“ razbojni~ke bande 2004. bankarski slu`benici jednostavno, na komadu hartije Brajanom Robinsonom. O~ekivaprinu|eni da ukradu 50 miliona rukom ispisao instrukcije da se li su da }e u skladi{tu prona}i dolara), zatim filijale Cen920 miliona dolara povu~e i pretri miliona funti, ali su nabatralne banke Brazila u Fortada wegovom sinu Kuaziju. Blizu sali na osmostruko vrednije lezi (2005. grupa razbojnika milijardu dolara u “stotkama” zlatne poluge. S Sadam Husein tovareno je u kamionete punih druge strane, ~epet sati. Me|utim, otac i sin s Tih godina zabele`ene su jo{ tiri godine katim plenom nisu dospeli daleko. dve vi{emilionske pqa~ke. snije, depo u Husein je zavr{io na ve{alima, @rtve su bile Ujediwena KaliVestminsteru mla|i je ubijen tokom jednog od fornijska Banka (1972) i nema~(Knightsbridge Sevazdu{nih napada. Oko 650.000 ki avioprevoznik Lufthanza curity Deposit) dolara sakrivenih u zidovima (1978) na Kenedi aerodromu. ostao bez 40 miSadamove palate prona{le su Pqa~ka Kalifornijske banke u liona funti ameri~ke trupe. Putawa ostatka Laguna Nigelu 24. marta 1972. (danas se procenovca ostala je misterija... bila je tipi~na filmska: sedmowuje na oko 111 Ipak, novija istorija mili~lana banda iz Ohaja na ~elu sa miliona dolaonskih razbojni{tava po~iwe Amilom Dinsiom provalila je u ra). Opqa~kao na drugoj strani globusa. Razbojzgradu, razvalila sef i pretpoga je italijanni~ka banda na ~elu sa Brusom stavqa se pobegla sa 30 miliona ski emigrant Rejnoldsom, 8. avgusta 1963. godolara (dana{wih 100 milioValerio Vi~ei, dine, kod Bridego `elezni~kog na). Kao u svakoj tipi~noj filmkoji je kasnije mosta u blizini engleskog skoj pri~i “dobri momci” su ponapisao kwigu o Mentmora, izvela je spektakubedili i bandu su otkrili prisvom poduhvatu. larnu pqa~ku voza Kraqevske padnici Ef-Bi-Aj. Top listu najpo{te koji je putovao iz GlazgoRazbojni{tvo na Aerodromu ve}ih razbojniva za London i odnela 2.300.000 Kenedi ima interesantniju {tava na svetu funti u sitnim dugo je predvodiapoenima. ^etila spektakularri decenije kana pqa~ka muzesnije, proceweja Izabela Stjuno je da bi ekviart Gardner (Isavalent wihovom bella Stewart Gardtada{wem plener Museum) iz nu bila suma od 1990. godine, ka74 miliona doda su dvojica malara. skiranih bandiGenijalnost ta isparila sa Prazni ramovi u Izabela Stjuart Gardneru “Velike pqa~ke umetninama vredvoza” (Great Train nim 300 miliona dolara. Nekoprokopala tunel dug 255 stopa i Robbery) le`i liko sati posle proslave Dana do{la do plena koji se procewuupravo u tome Svetog Patrika, ta~no u 1.43 poje na skoro 70 miliona dolara), {to razbojnici sle pono}i, dvojica mu{karaca kao i depoa u engleskom Kentu nisu koristili obu~enih u policijsku unifor(2006. {estorka maznula 92,5 mivatreno oru`je. mu zakucali su na vrata i (potpuliona dolara {to se smatra najRejnolds i druno nerazumqivo) – stra`ari su ve}im plenom u ke{u na britangovi zaustavili im otvorili. “Procedura je oduskoj teritoriji). Ipak, ~ini se Pqa~ka Nordern banke u Belfastu su kompoziciju vek bila takva da ni po koju cenu da je najplodnije tle za razbojkoriste}i la`ne signale, upali predistoriju. Celu pri~u isne otvara{ vrata usred no}i. ni{tva ustvari bilo za vreme u lokomotivu i onesposobili planirao je Ximi Burk, saradZbog ~ega se ba{ te no}i dogodi“pet minuta” Sadama Huseina, s ma{inovo|u Xeka Majlsa udarnik mafija{ke porodice Lu~elo suprotno, niko ne zna da objapo~etka pri~e. Generalni menacem metalnom {ipkom u glavu ze. Sve je po~elo kada je bukmejsni”, ispri~ao je petnaestak goxer “Al Rafidain” banke Dija (Majls se u potpunosti oporaker Martin Krugman ispri~ao dina kasnije aktuelni {ef obezHabib al-Kajon tvrdio je da su vio od napada, ali je preminuo sedam godina kasnije od leukemije). Inspektor Frenk Vilijams iz Skotland Jarda tvrdio je z Stefon Benet iz Kolombosa (SAD), dva sata je policija spazila wihov “bjuik” i legitimisala kako je odmah u{ao u trag osumposle pqa~ke, vratio se na mesto zlo~ina i pozvao ih, ali su wihova lica i daqe bila i{arana: wiwi~enima, ali da nije bilo dosvoju `rtvu Dianu Martinez na sastanak. Ona ga je hova “maska” bila je od trajnog mastila. kaza kako bi ih izveo pred sud. prepoznala i javila svom ro|aku da pozove policiz Fronterota Suzi je 2007. godine ispred svoje Ipak, na osnovu otisaka prstiju, ju. ku}e u Novom Meksiku prona{la paket sa porodi~plavci su identifikovali z Ruski bandit poku{ao je da opqa~ka “Olgin nim nakitom koji je ukraden tri godine ranije. Lopqa~ka{e i ve}inu bande pohapfrizerski salon”, ali je naredna tri dana proveo pov je plen vratio zato {to se pokajao i zato {to sili u tajnom skrovi{tu na Lekao seksualni rob, zavezan lisicama sa ru`i~aga je pratila lo{a karma. Suzi je zamolila poliderslejd Farmu kod Ouklija. Jestim krznom. Olga ga je satima kqukala vijagrom i ciju da on, i ako bude otkriven, ne bude ka`wen. dan od wih, Roni Bigz, uspeo je silovala, a na kraju ga je ponudila hranom, dala mu z Policija je imala najlak{i posao kada je treda pobegne posle 15 meseci iza novo odelo i 1.000 rubqa. balo da uhvati kradqivca sistema satelitske nare{etaka i `ivot je proveo u z Kada je naoru`ani razbojnik uperio pi{toq u vigacije iz jednog “pe`oa 106”. Aron Evans na vraMelburnu i Rio de @eneiru, da kasirku Angelu Montez, ona mu je pomenula postotu je istetovirao svoje ime, prezime i datum ro|ebi se u poznim godinama predao jawe Boga. Razbojnik se tada setio kako ima dvoje wa. policiji Wenog veli~anstva. dece, zamolio kasirku da se zajedno pomole i poz Yozef Gec, 48-godi{wi razbojnik, ulo`io je ^arli Vilson tako|e je pobesle toga oti{ao sa samo 20 dolara iz pune kase. formalnu pisanu `albu kada je saznao da “Springao, ali je nesmotren telefonz Niki Yeks, 27. decembra 2007. godine, opqa~getsbri Taun{ip”, banka koju je opqa~kao, ne rasski poziv wegove supruge otkao je prodavnicu u Lesteru koriste}i – dildo! pola`e gotovim novcem. krio wihovu lokaciju u MontreUperio je “oru`je” u radnika i dobio 613 funti. U z U Nigeriji je zbog poku{aja oru`ane pqa~ke alu. Ipak, “Velika pqa~ka vozatvoru je proveo vi{e od pet godina. uhap{ena jedna – koza. Grupa gra|ana uhvatila je za” ostala je zabele`ena kao jedna od kqu~nih ta~aka u istoriji z U stan u Ajovi 1994. godine poku{ali su da nesre}nu `ivotiwu tvrde}i da se ustvari radi o kriminala. provale dvojica lopova ~ija su lica bila i{arana jednom od pqa~ka{a koji se transformisao koriSedamdesete godine 20. veka markerom. Pro{li su dani od neuspele akcije kada ste}i crnu magiju. donele su totalni fudbal, pank i nekoliko “ozbiqnih” pqa~ki.

Te godine obele`ile su i uspon PLO pod vo|stvom Jasera AraBurkovom ~oveku Henriju Hilu be|ewa Lajl Grindl u intervjuu istovremeno profesionalni fata. Kako bi finansirali svokako na aerodromu cirkuli{u za publikaciju Access Control & razbojnici u odvojenim akcijaju borbu, morali su da do|u do milioni neobele`enih dolara, Security Systems. U svakom slu~ama ukrali ~etvrt milijarde dogotovog novca. Izme|u ostalog, turista iz Zapadne Nema~ke. ju, intruderi su savladali nelara i oko 18 milijardi bezsmatra se, i ~iwewem krivi~Tip je stigao od Luisa Vornera spremne portire, stavili im livrednih ira~kih dinara. ^etiri nih dela. Tako je grupa Palestikoji je Krugmanu dugovao 20.000 sice, vezali selotejpom i strpagodine kasnije, zaposleni u naca, 20. januara 1976. godine iz dolara. Pqa~ka se odigrala u li u podrum. Razbojni~ki slalom “Dar Es Salam” banci tako|e u Britanske banke za Sredwi Isno}i izme|u 10. i 11. decembra kroz istoriju umetnosti mogao Bagdadu do{li su na posao i zatok (British Bank of the Middle 1978. godine. Onesposobili su je da po~ne! tekli otvoren sef iz kojeg je neEast) u Bejrutu odnela zlato, nastra`are Kelija Volena i RolZa 90 minuta otima~ine otrgstalo 282 miliona dolara.

Danijel Apro kit, deonice i novac ~ija se fa Rebmena i slu`beniku Rudinuta su tri Rembranta iz “Ho-

N

Akcije bizarnih bandita

LABORATORIJSKI STRU^WACI MONTIRALI DOKAZE

Mu{terije u plavom ja~e od procedure

naliti~ari Kriminalisti~ke laboratorije u Severnoj Karolini ~inili su propuste i davali la`ne izjave o dokazima u desetinama slu~ajeva, ukqu~uju}i tri koji su okon~ani pogubqewima, kao i u su|ewu za ubistvo oca ko{arka{a Majkla Xordana. Nezavisna istraga koju su po nalogu vlade sprovela dva biv{a zvani~nika FBI-ja, otkrila je da su u periodu od 16 godina agenti istra`nog biroa Severne Karoline u vi{e navrata pomagali tu`iocima da proguraju presudu kakva im je odgovarala, uglavnom tako {to su pogre{no predstavqali dokaze sa tragovima krvi i uskra}uju}i odbrani kqu~ne podatke.

Izve{taj, koji su sa~inili Kris Sveker i Majk Volf, biv{i pomo}nici direktora FBI, odnosi se na period od 1987. do 2003. godine. U wemu se tra`i iscrpna istraga 190 kriminalnih slu~ajeva i tvrdi da su, povremeno, neka informacija koja je mogla biti zna~ajna ili ~ak korisna za odbranu optu`enog, zadr`avana ili pogre{no predstavqena.

A

U izve{taju se ocewuje da su laboratorije mo`da prekr{ile federalne i dr`avne zakone, koji nala`u da se sa dokazima koji su povoqni po optu`enog moraju upoznati wegovi advokati. Wime se, tako|e, ja~a skepticizam branilaca koji tvrde da je tobo`e neutralna laboratorija u stvari pod kontrolom policije. Pored slu~ajeva koji su se zavr{ili pogubqewima, izve{taj predla`e da se pa`qivije pregledaju i presude ~etvorici koji ~ekaju smrtnu kaznu, kao i onih kojima je smrtna kazna preina~ena u do`ivotnu robiju. Me|u wima je i slu~aj ubistva Xejmsa Xordana, oca ko{arka{ke zvezde Majkla.

Xejms je 1993. godine ubijen dok je pored puta spavao u kolima. Dva mu{karca osu|ena su na do`ivotnu kaznu zatvora. U izve{taju stoji da su laboratorijski analiti~ari na tom su|ewu naveli da je istraga nagovestila prisustvo krvi, ali ne i da su rezultati naknadna ~etiri testa bili neuverqivi.

Rad laboratorija se od 2003. godine zna~ajno izmenio i sada se koriste moderne metode

Neefikasna kontrola Problemi opisani u izve{taju su {to se rezultati koji su protivure~ili preliminarnim nalazima o tragovima krvi na mestu zlo~ina, rutinski uskra}ivali advokatima odbrane. Tih rezultata ima u rukom pisanim bele{kama analiti~ara, ali ne i me|u dokazima predatim sudu. U izve{taju Svekera i Volfa krivica se baca na lo{u politiku koja je omogu}avala suvi{e analiti~arske subjektivnosti, kao i na neefikasno rukovo|ewe i kontrolu. Preporu~uje se pregled slu~ajeva gde je bilo la`nog predstavqawa dokaza da bi se ispitalo da li su gre{ke na~iwene slu~ajno, zbog nepa`we ili kao rezultat gre{aka u prekucavawu ili zbog nepoznavawa procedure.

U izve{taju se ne sugeri{e da je bilo ko nevino osu|en, po{to je uzeto u ozbir da ti dokazi nisu uvek kori{}eni na su|ewima, kao i da su optu`eni mogli da priznaju krivicu. Preporu~uje se, me|utim, da bi tu`ioci i branioci trebalo da provere da li su kompromitovani laboratorijski izve{taji pomogli da se optu`eni navede da prizna zlo~in.

Dr`avni tu`ilac Severne Karoline nalo`io je istragu u martu, nakon {to je agent Duejn Diver svedo~io da je kriminalisti~ka laboratorija svojevremeno sledila politiku da iz izve{taja za advokate odbrane iskqu~i kompletne rezultate testova krvi. To je kasnije potvrdio i biv{i direktor istra`nog biroa te dr`ave. Svedo~ewe Divera dovelo je do pu{tawa na slobodu, posle skoro 17 godina zatvora, jednog osu|enika za ubistvo. U izve{taju Svekera i Volfa navodi se 230 slu~ajeva u kojima je osam analiti~ara podnosilo izve{taje koji su, u najboqem slu~aju, bili nekompletni. Od tog broja, u 190 slu~ajeva istrage su dovele do optu`bi za zlo~in i zato ih treba preispitati.

testirawa krvi. Agent Diver se dovodi u vezu sa pet slu~ajeva koji su u izve{taju opisani kao nate`i prekr{aji, me|u kojima i slu~aj protiv Dezmonda Kita Kartera, koji je pogubqen 2002. godine. U tom i u jo{ jednom slu~aju, Diverovi zvani~ni izve{taji govore o prisustvu krvi, iako u bele{kama ka`e da je rezultat negativan, jer nije imao dovoqno uzorka za test koji bi potvrdio nalaz. Diver i daqe radi u Istra`nom birou Severne Karoline, iako ne vi{e u laboratoriji.

Me|u preporukama iz izve{taja su automatizaciija starih podataka laboratorija, objavqivawe pravila i politike laboratorije na internetu, kao i imenovawe ombudsmana koji bi pregledao rezultate. Vrhovni sud SAD je 1992. godine odlu~io da laboratorijski nalazi predstavqaju dokaze koji treba da budu na raspolagawu i odbrani.

To se, me|utim, u praksi nije odmah dogodilo. Izme|u ostalog, navodi se u izve{taju, i zbog sklopa svesti. Jer, kako je to slikovito iskazao {ef laboratorije – wihova glavna mu{terija su snage reda.

Sa{a Nikoli}

nedeqa22.avgust2010.

c m y

DNEVNIK

21

NAJBOQA MESTA ZA @IVOT SU HLADNE, MRA^NE I DOSADNE ZEMQE

Mawe je boqe kad se dodaju za~ini meri~ki magazin Wuzvik postavio je jednostavno pitawe: koje je najboqe mesto za `ivot? Odgovor glasi: Finska. Wuzvikovi urednici su izvukli zakqu~ak zasnovan na pet kriterijuma: zdravqe, ekonomska dinimika, obrazovawe, politi~ko okru`ewe i kvalitet `ivota. I – bez obzira na duga~ku zimu – u Finskoj se mo`e lepo `iveti. Finskoj ne donose prvo mesto samo pobrojani elementi, nego je to i mala zemqa s najve}im prihodom po glavi stanovnika i sa najboqim obrazovawem. @ivot u Finskoj je kao dobitak na lutriji, ali i druge male i hladne nordijske dr`ave dobile su visoke ocene: dok je Finska broj jedan, [vedska na tre}em, Norve{ka na {estom i Danska desetom mestu. Ranijih godina vi{e puta su i [vedska i Norve{ka presecale vrpcu, pa se ~ini da je Skandinavcima kontinuirano upala sekira u med. Naravno, Wuzvikovci priznaju da je svaka, pa i wihova lista, diskutabilna: kada se poredile najbogatije i najsiroma{nije dr`ave na svetu ~esto su morala da se izaberu mawe iznijansirana vrednovawa podataka, kako bi bio obuhva}en {iri spektar zemaqa – wih preko 100. Na Wuzvikovu listu dospeo je “snimak” zemaqa iz 2008. i 2009. godine, uz uvek najnovije podatke dostupne javnosti. Taj metod se primewuje radije nego istorijski ili intuitivni – zemqe poput Tajlanda ili Kenije, na primer, mogle su pre dve godine biti vi{e rangirane u pogledu politi~ke stabilnosti nego danas.

Pa`qiviji ~itaoci su mogli uo~iti i uticaj finansijske krize na poredak nacija – bogate ali dugovima optere}ene zemqe kao {to su Sjediwene Dr`ave i Velika Britanija mogle bi platiti ve}u cenu u budu}nosti {to optere}uje wihov sada{wi rang.

A

Mo`da najilustritativnije je kada se porede zemqe iste veli~ine i prihoda – ali su u razli~itim podgrupama. Sve u svemu, lista kazuje va`ne stvari o svetu: mawe je ~esto boqe. Iako se ne pori~e vitalnost tr`i{ta giganata poput Kine, Brazila ili Turske, oni su prema podacima iza malih naroda, poput Slovenije ili Estonije. Jednostavno zato {to s mawe napora

cija. Dobar, {iroko postavqeni obrazovni sistem je pri tome od krucijalne va`nosti jer doti~nu dr`avu upravo to usko povezuje s budu}im ekonomskim prosperitetom. Tako|e, neki |avo le`i i u socijalnoj jednakosti.

Bitno je da ne postoji samo jedan model uspe{nosti; svako konvencionalno mudrovawe koje ka`e da Peking ili Brazilija danas imaju odgovore na krizu za

Moraju da paze na kalorije: Helsinki

ove zemqe poboq{avaju svoj ukupni nivo blagostawa.

Kina je, recimo, druga najja~a ekonomija u svetu, ali vi{e od polovine od 1,3 milijarde stanovnika u woj i daqe `ivi u te{koj bedi. Naravno, biti mali i bogat je najboqe o ~emu svedo~i neprekidni uspeh nordijskih na-

razliku od Va{ingtona – pogre{no je. Pobednici su u prili~no razli~itim grupama, i prona{li su mno{tvo na~ina da naprave `iva, zdrava i relativno sre}na dru{tva. To je grudva mudrosti koju bi lideri i politi~ari morali da imaju na umu dok poku{avaju da postignu boqe

rezultate u godinama koje dolaze. Ali, ipak, kako to da su hladne, mra~ne, male i kako se to uobi~ajeno misli, depresivne zemqe – na vrhu liste?

Mo`da tu ipak mo`e da pomogne opis kolumniste Wuzvika Andreija Kodreskua {ta sve mo`e da podstakne jednu naciju da se bori za boqi `ivot. “^esto jedem u skandinavskoj kafeteriji u San Francisku koja nudi {vedski sto i reklamira svoje okruglice od mesa s testom da su im boqe u odnosu na italijanske u kafeu vrata do vrata.

Ovo mesto je u neposrednoj blizini kineske ~etvrti. Tako|e se nude {vedske }ufte, ali u ~emu je razlika – samo Finac mo`e re}i zasigurno. Nakon mormonskog Tabernakl hora uz cigansku muziku iz Slovenije i pod rukovodstvom japanskog dirigenta u Solt Lejk Sitiju, ovo je moj drugi omiqeni primer velikog ameri~kog hladnog bifea... ... Gledaju}i najboqe rangirane zemqe, u kojima je [vedska br. 3 a br. 1 Finska, Norve{ka {esta i Danska deseta, mislim da je te{ko makar samo zamisliti koliko sorti iz Severne Evrope sadr`i {vedski sto. Kako to da Nordijci uvek dominiraju na tim listama, ina~e? Jer je tamno i hladno napoqu ve}inom godine, i sam skandinavski pladaw mora biti poku{aj da se ubiju dosada, strah i jednoumqe. ^ak i tako ne ide bez mnogo vrste tur{ije, haringe, dimqene ribe, tamnog ra`enog hleba i senfa u ponudi – uzrok znamo jo{ iz filma Babetina gozba iz 1987. koji opisuje kako je Francuskiwa u be`aniji posle Pariske komune dospela u Skandinaviju i preokrenula ozbiqno lokalno stanovni{tvo na lude provode uz pomo} za~ina.

Ipak, pokazateqi su jedno, a umetnost subjektivna, pa }emo probati i druge na~ine. Intuitivno, mislimo da je qudima ko-

„DNEVNIK” NA LICU MESTA

ji `ive u toplom podnebqu ve}i deo godine boqe nego qudima koji nisu tamo. Ipak, Finska je na mestu broj 1, a tropska Burkina Faso posledwa – stota.

Odnos izme|u ta~ke mr`wewa i visokog polo`aja na listi uspe{nih zemaqa postaje jasnija kada se pove`u: u ugrejanoj u~ionici je boqe sedeti nego se}i drve}e napoqu; obrazovawe je va`no; ko se kre}e `ustro to je dobra preventivna medicina pa si robustan i zdrav; politi~ko okru`ewe je tako|e boqe kada je upravqawe jednostavno i pravi~no jer je previ{e hladno da se qudi bore na ulicama; kona~no, ekonomski dinamizam je nu`an me|u qudima koji su nau~ili da se bore protiv promrzlina s najvi{e pokreta i najmawe utro{enih kalorija.

Veliki deo Finske dobrobiti je rezultat wene istorijske reputacije neustra{ivosti i diplomatije, ona je morala da se bori i umire i s Rusima i s Nemcima. [vajcarska, na drugom mestu ima sli~nu istoriju: ste{wena izme|u zara}enih sila, izgledala je najprimamqivije za svoje francuske, nema~ke, austrijske i italijanske kom{ije. [vajcarski Alpi su veoma dobri za zdravqe, {vajcarske banke su (ili donedavno) veoma dobre za sakrivawe ne~asno ste~enog dobitka, a takozvana neutralnost je odli~no mesto za poslovawe i {pijuna`u svih drugih. Iz svih ovih razloga, u kombinaciji s reputacijom borbe-

nosti i hrabrosti, [vajcarska je napredovala i planirala: Alpi su izbu{eni tunelima opskrbqenim hranom koja }e omogu}iti svakom gra|aninu da pre`ivi nuklearni rat.

Izgleda da je to zajedni~ko: oni izbegli rat, oni `ive u mraku, i oni odr`avaju stalno stawe depresije i proizvodne aktivnosti. Nije ni ~udo, onda, {to smo mi u Sjediwenim Dr`avama na pateti~nom broju 11. Mi smo jedina zemqa u svetu koja je napisala u svom osniva~kom aktu da je svako u potrazi za sre}om, tako da se garantuje da nikada ne}ete biti zadovoqni. Mi smo geografski i socijalno raznolik narod osu|eni zakonom na prilago|avawe i na optimizam. Mi nismo previ{e zdravi, veoma smo ratoborni, a pozajmqujemo previ{e, bez razmi{qawa mnogo o tome kako }emo vratiti... Da bi se postigli boqi pokazateqi treba da toleri{emo mnogo vi{e dosade.”

E. N. L.

KIN[ASA (KONGO)

Presti`ne bele cipele ^

u amanet ostavili francuski jezik (jedan od ~etiri koja se govori u Kongu), naziv valute (franak) i – pivo. Ali i veoma, veoma ru`na se}awa na 75 godina vladavine, ~iji je po~etak obele`io re`im nepojmqive samovoqe belgijskog kraqa, ~iji su cenu platili milioni Kongoanaca.

U Kongu, do 1971. Zairu, vreme je izrazito relativan pojam, u startu su nas na to upozorili na{i doma}ini. Shvatili smo to po tome {to se osobqu zadu`enom za isporuku kofera uop{te nije `urilo. Ako je ve} tako, ~asovnik mi ovde nije ni po-

Vo`wa bez puno pravila: Kin{asa

Dok ~ekamo da se zavr{i paso{ka kontrola, uporedo s obaveznom kontrolom kartona o vakcinaciji protiv `ute groznice, uo~avam sve`e ofarbane zidove aerodromskog zdawa u plavu boju: atmosfera jubileja i te kako se dobro osetila. U Demokratsku Republiku Kongo smo, naime, stigli ba{ u vreme kada je ta zemqa pompezno obele`avala pola veka od sticawa nezavisnosti. Belgijanci su im

treban, promqao sam i skinuo ga s ruke. Kad su nam koferi kona~no bili isporu~eni, mrak je ve} uveliko pao, a u nekom o{trom kontrastu s spoqnim prizorom nestvarno su mi zabqe{tale bele cipele na nogama putnika do mene. Ali, vrati}u se na bele cipele kasnije.

Ne znam ta~no koliko je trajao na{ put od aerodroma do Kin{ase, ko mi je kriv {to sam spakovao ~asovnik, ali da se

odu`io, odu`io se. Vi{e smo re|enu nagradu za u~iwenu vam stajali nego {to smo se kretali. uslugu, svejedno da li je to za Kolone vozila na sve strane i otvarawe vrata od automobila svi voze bez po{tovawa pravila ili za ne{to jo{ banalnije. U a, kakve li ironije, svrha moga pitawu su sitniji iznosi i na dolaska kao stru~waka u sferi wih nisu imuni ~ak ni pripadsaobra}aja je upravo dovo|ewe u nici vojske i policije. Ina~e, red stawa u sabra}aju. U momenza deset ameri~kih dolara dobitu sam ostao bez daha, gra{ci ja se 10.000 kongoanskih franaznoja su se slivali niz moje ~elo ka, a toliko se u proseku mora i osetio sam bol u predelu stoizdvojiti za fla{u piva u nemaka. Kao da su svi primetili kom od restorana i hotela u moje stawe, odmah su poku{ali Kin{asi. Piva su im verovatno da me umire re~ima da su tolike jedino dobro nasle|e od Belgigu`ve zbog jubileja i da je ina~e janaca. U najpoznatija, ne{to jamnogo mawa gu`va. ~a od na{eg, spadaju primus, koji se proizvodi u Kin{asi, i Iako je, barem kada su prirodtembo spravqan u Lubumba{iju. ni resursi u pitawu bogata zeCena piva u lokalnom kafanama mqa, naro~ito jug zemqe (~uvena je daleko ni`a, Katanga), u Kongu ali smo ih se velika ve}ina Kongoanci jesu ipak klonili. stanovni{tva `iqubazan narod ali Ipak, i pored vi u siroma{tvu, svi i na svakom svih stra{nih ali su i pored topri~a kojih smo ga nasmejani i dekoraku o~ekuju luju sre}no. Za odre|enu nagradu za se naslu{ali o Kongu, tokom bosre}u je zaista pou~iwenu vam uslugu, ravka u glavnom trebno malo {to svejedno da li je to gradu te dr`ave ~esto zaboravqaose}ali smo se vemo. @iteqi Konza otvarawe vrata ga prosto obo`a- od automobila ili za oma prijatno i vaju predsednika ne{to jo{ banalnije sigurno.

Izuzev{i is@ozefa Kabilu tok gde su jo{ akjer, kako ka`u, tivni pobuwenici, u zemqi vlasvi wegovi prethodnici, ukquda kakav-takav mir kojeg su se ~uju}i i wegovog oca, uglavnom Kongoanci i te kako u`eleli. su ratovali – a da jesu, jesu – dok Samo u sukobima krajem 90-tih i je on prvi koji se okrenuo Zapadu po~etkom novog milenijuma poi po~eo s razvojem dr`ave u svim ginulo je, prema nekim procenasferama. Uo~avamo dobro opskrma, tri miliona qudi. U Kongu bqene markete robom koja je ina~e `ivi blizu 70 miliona uglavnom prisutna i kod nas, sastanovnika, i preko 250 etni~mo {to je sve dosta skupqe.

Prvo na {ta smo morali da se kih grupa. Govori se vi{e stonaviknemo, {to je ~ak i za nas tina lokalnih jezika i nare~ja, koji dolazimo iz zemqe gde je a u velike jezike spadaju lingakorupcija uobi~ajena bilo pola, svahili, kongo i ~iluba, ~iji prili~no {okantno, jeste to da se korisnici izme|u veoma te~itav tamo{wi sistem, i po ho{ko sporazumevaju. Zato franrizontali i po vertikali funkcuski jezik kao slu`beni, predcioni{e na bazi davawa – da li stavqa neku vrstu spone. Ipak, poklon~i}a, da li novca. Kongoonaj ko tamo nau~i francuski, anci jesu qubazan narod ali svi nije da ne}e imati problema u i na svakom koraku o~ekuju odkomunikaciji u Parizu.

1885: 1885:Kraq KingBelgije Leopold Leopold II Drugi progla{ava Dr`avu of BelgiumSlobodnu establishes Kongo svojom li~nom kolonijom Congo Free State as ihis bezobzirno personaleksploati{e colony ogromna prirodnaexploits bogatstva and ruthlessly zemqe ropskimresources radom vast natural stanovnika through slave labour

1999: Progla{ena 1999: Ceasefireobustava signed vatre u Zambiji, ali se in Zambia, but fighting borbe nastavqaju.

UN continues. UN deploys raspore|uju mirovne snage peacekeeping force

1908:Belgijska Congo 1908: aneksija annexedKonga

by Belgium 1960: 1960:Kongo Congodobija gains nezavisnost s Patrisom Lumumbom independence with Patrice kao premijerom Lumumba as prime minister

1961:Lumumba Lumumba killed, 1961: ubijen uz reportedly sau~esni{tvo i Belgije with U.S. andSAD Belgian complicity 2001: predsednik President Kabila Ubijen Kabila, assassinated nasle|uje ga 1965: Sese 1965:Mobutu Mobutu sin Yozef Kabila Ð succeeded by son, Joseph Kabila Seko vlast Sesepreuzima Seko takes 2002: Mirovni sporazum potpisan 2002: Peace agreement signed inu dr`avnim power in udarom coup Ju`noj Africi posle se povukla ve}ina South Africa leadskojeg to withdrawal of 1971: 1971:Zemqa Country stranih trupa, ali neke milicije i daqe preimenovana u Zair nastavqaju renamed Zaire se bore isto~nom Kongu continue todafight in ueastern Congo

C ong

1991: jakim je 1991:Pod Under pritiskom da se to strong pressure demokratizuje, kada democratize, as Zapad podr{ku West dobija withdraws biv{ih supportzemaqa from former Isto~nog bloka Cold War ally 1996: 1996: Pobuweni Tutsi Tutsiji rebels ovladali capture isto~nim Kongom eastern Congo

o R ive

2006: Kabila 2006:Yozef Joseph pobediodeclared na prvim Kabila slobodnim after izborima president

UGANDA

r

odr`anim posle

RWANDA RUANDA

~etiri in fourdecenije decades 2008: 2008: Kabila After potpisuje primirje s botched offensive, pobuwenicima Kabila signs na istoku, ali se ceasefire with borbe TANZANIA TANZANIJA rebelsnastavqaju in east but fighting persists 200km 2009: Kabila Kabila 125 miqa miles potpisuje zakon approves law o amnestiji naoru`anih giving amnesty grupa kao deo to armed groups za okon~awe assporazuma part of deal meant toborbe end fighting 30. kojom Junjun 30,2010: 2010:Ceremonija Ceremonies to je obele`eno 50 godina nezavisnosti Konga mark 50 years of independence kojoj je prisustvovao kraq Albert Drugi, attended

by King Albert IIÐ first prvi belgijski koji do{ao Belgian royalmonarh to visit inje25 yearsu posetu

DEMOCRATIC DEMOKRATSKA REPUBLIKA REPUBLIC OFKONGO CONGO Kin{asa Kinshasa BURUNDI

ANGOLA

1997: i drugi 1997: Tutsiji Tutsi and protivnici Mobutua other anti-Mobutu uz podr{ku Ruande rebels, aided by ulaze u Kin{asu Rwanda, capturei zbacuju predsednika.

Kinshasa and oust Loren Kabila postaje Mobutu.

Laurent novi {ef dr`ave.

Kabila installed as Vra}eno imeCongo Kongo president.

ZAMBIJA ZAMBIA

im sam kro~io na aerodromsku pistu kroz glavu mi je pro{ao Xonijev stih „prokleta mogu}nost izbora mora da postoji, idemo za Katmandu...” U redu, ovo nije Katmandu, ali mi se Kin{asa, bez obzira {to je na koju desetinu kilometara od nas, podjednako ~inila dalekom i nepoznatom. A ne{to se moralo zapevati, makar i u sebi, da bi se savladali ti prvi koraci u dr`avi o kojoj se posledwih barem 15 godina, uglavnom ni{ta lepo nije moglo ~uti. Koliko i zbog pove}ane vlage u vazduhu, koja nas je zapqusnula.

posle 25 godina

name restored 1998:Pobuwenici, Rebels backed Rwanda Ruanda 1998: koje by podr`avaju i Uganda, ustaju Kabile.

Zimbabve, and Uganda riseprotiv up against Kabila .

Angola i Namibija Zimbabwe, Angolainterveni{u and Namibiau korist Kabile. U „Afri~kom intervene to supportsvetskom Kabila. ratu” ÒAfricaÕs stradalo je izme|u 1998. i 2003. godine World WarÓ claimes some three million oko tri miliona qudi lives between 1998 and 2003 Pictures: Getty Images, Associated Press

Na jo{ jednom primeru, a opet je re~ o lokalnom obi~aju, uo~avamo posledice vi{edecenijske dominacije Belgijanaca, i uop{te belaca koji i danas vr{qaju Kongom zainteresovani za wene prirodne resurse. Kao one koje

© GRAPHIC NEWS

su mi zapale za oku na aerodromu, bele cipele stvar su presti`a i neka vrsta statusnog simbola u Kongu. Ako `elite da nekoga obradujete, pravi izbor za poklon su upravo bele cipele i kravata.

Igor Vukobratovi}

22

OGLASI

nedeqa22.avgust2010.

NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502526.

359967

IZDAJEM odli~an name{ten jednosoban stan u ulici Valentina Vodnika, cena 160e. Telefon 064/124-9779.

7652 IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremska Kamenica. Telefon 465-815, 064/20-44-331.

7112 CENTAR- kod Izvr{nog ve}a jednosoban, poluname{ten stan izdajem. Telefon 063/891-444-7.

7665 U CENTRU - kod hotela Putnik izdajem name{ten dvosoban stan za dve devojke, 1. sprat, CG, telefon, interfon, terasa. Telefon 510-990.

7709 IZDAJEM name{tenu garsoweru i ]irpanovoj ulici, studentikiwi ili studentu. 150 evra plus depozit. Telefon 021/524658 i 064/228-9361.

7711 IZDAJEM jednosoban poluname{ten stan na Novom nasequ.ul. Bate Brki}a Telefon 063/8-409-574, 064/824-88-07.

7713

VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati.

Telefon: 064/216-54-24.

7838

BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora. 6 EUR. Tel. 00382/32371 657.

6436 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane, 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo}e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

7320

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Tel. 021/6-311-482.

7571

POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdravstvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel.: 021/520-231, 063/527-459, 064/2019322, www.solis-nekretnine.com.

359977

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at.

Telefon 063/583-062.

7414

ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062.

7413 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

7496 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

7497

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tel. 021/6399-305. 7498

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike, sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 9.000 dinara. Tel. 021/527-993.

7499 SALAJKA, izdajem sobu poseban ulaz za `ensku osobu blizu Hemijske {kole U`i~ka 1. Telefoni: 6341-660, 064/50-13-174.

7512 STUDENTU iz okoline izdajem sobu blizu fakulteta. Telefon: 454-140.

7714 IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefon 021/6362-512.

7895 IZDAJEM sobu za dve devojke, centar grada. Telfoni: 021/6331033, 064/2234-770.

7634

MEWAM ili prodajem stan na Limanu II, 61m2, za mawu ku}u, okolina Novog Sada, uz doplatu. Telefoni: 459-172, 063/599818.

7736 STAN u centru Be~eja, 60m2 mewam za mawi u Novom Sadu. Telefon 021/806-921.

7822

IZDAJEM na Grbavici dvokrevetnu garsoweru potpuno opremqenu . Telefon 063/852-41-24.

7835 IZDAJEM komforan trosoban stan na Telepu. Tlefon 021/503428, 063/86-333-67.

7840 IZDAJEMO veliki broj stanova za studente uz povoqne uslove posredovawa! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380.

7859 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru kod Sajma, Cankareva. Telefon 6432-595, 064/4799326.

7863 IZDAJEM u centru name{ten stan 46m2 sa parkingom mestom Pap Pavla 7 na du`i zakup. Milutin. Telefon 064/552-0-856, 200E. 7869 IZDAJEMO jednosoban stan 36m2 - 120E, trosoban 78m2 150E (nisu nusprostorije) solidno name{teni: ADSL, KTV, grejawe, mir, zelenilo. Telefoni: 021/6416-076, 063/879-4136.

7880 IZDAJEM stan u centru, 73m2, dvoiposoban, name{ten, 1. sprat, Du{ana Vasiqeva. Telefon 063/885-2601.

6056 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan na Limanu I 5 minuta od fakulteta od 1.9. Telefon 062/8245992.

6669 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, 35m2, na novom nasequ, bra}e drowak. pla}awe 150 evra mese~no + depozit. Telefoni: 021/450-815, 063/531-911.

6857 JEDNOIPOSOBAN stan komforanna Bul. 23. okt. ozbiqnoj porodici na drugom spratu, cena 200e slobodan od 1. 9. Telefon 025/764-942.

6977 IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33330 i 410-518.

7017 IZDAJEM komforan, dvosoban stan na Limanu 3 sa ~etiri le`aja. Telefon: 423-430.

7115 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu. Uslu`ni telefon 061/8158-437.

7163 IZDAJEM dvosoban 53m2, konforan stan na Grbavici, ul.

Qermontova, grejawe gas. Telefoni: 064/4025590, 021/453-968.

7321 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace ]irpanova ulica, cena: 150e.

Telefon 064/460-11-33.

7385 IZDAJEM name{ten stan od 30m2 (klima, ve{ ma{ina) u ulici Novosadskog Sajma. Telefon 065/366-7050.

7404

DNEVNIK IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45.

7405 IZDAJEM jednosoban stan u centru, kod Ribqe pijace, 1. sprat, CG, 40m2. Informacije na telefon 301-739 ili 063/585565.

7436 IZDAJEM stan 31m2 poluname{ten kod Pokrajinskog SUP-a i stan od 32m2, name{ten na Limanu 3. Oba imaju CG. Telefon 064/12-17-495.

7437 IZDAJEM potpuno name{ten jednosoban stan od 31m2 na Trgu Komenskog. Telefon 064/8960090, 063/7783-550.

7452 IZDAJEM trosoban name{ten stan Liman I, Fru{kogorska.

Telefon 063/77-22-321.

7453 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, kablovska, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878-186, 064/120-27-63.

7504 IZDAJEM komfornu, kompletno name{tenu garsoweru, nov name{taj, prvi sprat, centralno grejawe, interfon, kablovska, klima, Aleksandar gradwa.

Telefon 064/153-22-03.

7505 CENTAR, Ulica Ilije Ogwanovi}a 28, izdajem name{ten stan, 40m2, centralno grejawe, kablovska, telefon, za 130 evra mese~no. Telefon 065/220-9996.

7520 IZDAJEM stan na Bulevaru oslobo|ewa, blizu autobuske stanice, troiposoban bez posrednika. Telefon 060/6333-624.

7526 IZDAJEM sobe ba Bulevaru oslobo|ewa, blizu autobuske stanice, bez posrednika. Telefon 060/6333-623.

7528 IZDAJEM sre|en komforan 94m2 troiposoban stan u centru, visoki parter, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/274-96-31.

7534 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Sajma, kuhiwa u predsobqu, 130 evra + depozit. Telefon 839-385.

7535 GRBAVICA izdajem dvosoban renoviran name{ten stan 62m2 kod Limanske pijace, odmah useqiv. Telefon 063/433-763.

7539 LIMAN 2, garsowera - apartman za izgavawe, neposredna blizina fakulteta, Spensa, Merkatora. Telefona 063/82139-74.

7544 GARSOWERA za devojku 20m2, Rumena~ki put (odmah iza pruge) kod autobuske stanice, tre}i sprat bez lifta, bez agencija. Telefon: 064/1433-101.

7574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u {irem centru. Telefon:633-47-37.

7576

IZDAJEM potpuno praznu garsoweru u Ul. J. Bogdana, novogradwa, prvi sprat, ima terasu i ostavu, mese~no pla}awe 100E. Telefon: 461-542.

7587 IZDAJEM dvosoban komforan stan, 60m2 u ul. Wego{evoj u N. Sadu. Stan je prazan i odmah useqiv. Telefon 021/461-966.

7591 IZDAJEM studentu ili studentkiwi komfornu garsoweru, name{tenu na Novom nasequ odmah useqivu, na du`i period.

Telefoni: 402-491, 064/241-9205.

7597 IZDAJEM lepu, name{tenu dvokrevetnu garsoweru, deset minuta hoda od svih fakulteta.

Telefon 063/535-852.

7602

IZDAJEM name{ten stan, CG Lukijana Mu{ickog 41 br.5 iu Kisa~ke ulice kod „Bele La|e“ za devojke. Telefon 021/6619263.

7613 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Bulevar oslobo|ewa 23.

Telefon821-925.

7624 IZDAJEM jednoiposoban komforan stan u centru kompletno name{ten. Telefon 402-435.

7630 IZDAJEM opremqenu garsoweru na Novoj Detelinari, dva le`aja, bela tehnika, TV, CG, telefon, mese~no pla}awe. Telefoni: 064/8522187, 060/6367695.

7631 IZDAJEM jednosoban name{ten stan sa klimom ul. Gagarinova u N. Sadu. Telefon 063/507-976.

7640

IZDAJEM name{ten jednosoban stan u blizini fakulteta.

Zvati od 18-22 ~asa svaki dan na telefon 891-754, ili 064/3487790.

7650 VEOMA povoqno izdajem name{ten jednosoban stan, Bul. Kraqa Petra I, broj 24, od 1. septembra 2010. Telefon 063/8415-437.

7683 IZDAJE se jednosoban stan 30m2, drugi sprat, lift, kod Limaneske pijace.

Telefon 021/540-771.

7692 IZDAJEM name{ten trosoban stan kod Ribqe pijace. Telefon 063/8-533-154.

7721 IZDAJEM na Detelinari jednosoban, komforan, name{ten stan, muzi~ki i ku}ni aparati, posu|e bez posrednika, polovinom depozita. Telefon: 021/455744 i 021/6-321-714.

7722 IZDAJEM dvosoban komforan, name{ten stan, 150e, Novi Sad, Cara Du{ana 17. Telefon 6360497.

7737 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu 4, cg, proto~na topla voda, telefon, kablovska.

Cena i pla}awe po dogovoru.

Telefoni: 065512-83-88.

7744 IZDAJEM trosoban stan od 79m2, za porodicu, prazan, komforan, na Bulevaru oslobo|ewa, kod @elezni~ke stanice.

Useqiv odmah. Telefon: 6332629.

7749 IZDAJEM name{ten stan od 30m2 (ve{ ma{ina, klima, televizor...) odmah u Dositejevoj Ulici), pored SUP-a. Telefoni: 541-617, 063/197-57-11.

7750 IZDAJEM ekstra opremqenu garsoweru 32m2 u neposrednoj blizini fakulteta. Telefoni: 021/426-087, 064/1585191.

7751 IZDAJEM komforan, name{ten, dvosoban stan (visoki parter) podoban i za poslovni prostor (advokatura, kwigovodstvo). Centar grada. Telefoni: 456-765, 064/138-13-13, 069/4456765.

7752 IZDAJEM komforan, name{ten, mawi jednosoban stan u centru grada. Telefoni: 456765, 064/138-13-13 i 069/44-56765.

7753 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 30m2, strogi centar, [afarikova, kablovska, ve{ ma{ina, centralno grejawe, 150e. Telefoni: 552-270, 064/11-36-076.

7758 IZDAJEM jednosobni komforni stan kompletno name{ten, kod Ribqe pijace, Ul. @. Vasiqevi}a 16. Telefon 063/8998999.

7766 IZDAJEM na Novom nasequ kod {kole 2, 5 prazan stan, mogu}a gara`a. Telefon 528-137.

7768 IZDAJEM od 15. 9. name{ten jednosoban stan u Mi~urinovoj, 3. sprat, grejawe, telefon, kablovska. Telefon 060/547-44-78.

7771

OGLASI

DNEVNIK

IZNAJMQUJEM name{ten dvosoban stan na Limanu, ul.

Drage Spasi}, pored studentskog grada. Telefon 063/86-80357.

7775 LIMAN 1, izdajem dvosoban stan, 54m2, tri le`aja, telefon, drugi sprat, lift. Stan je udaqen 200m od fakulteta. Telefon 063/570-180.

7776 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj ulici, pasa` Papilon. Telefon 063/543-710.

7807 IZDAJEM name{tenu garsoweru (nova), Ul. Cara Du{ana. Telefon 063/543-710.

7808 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu I. Telefon 061/2766156.

7834 IZDAJEM praznu garsoweru u Vojvode [upqikca. Telefoni: 525-327, 064/3999727.

7843 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e!

Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 7858 IZDAJEM praznu garsoweru kod Sajma. Telefon 064/1873331.

7865 IZDAJEM prazan jednosoban stan kod @. stanice. Telefon 445-039.

7866 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan na Novom nasequ za 50.000.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

7872 IZDAJEM name{ten ~etvorosoban stan u Gunduli}evoj ulici 300e mese~no. Telefon 063/540165.

7876

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru kod socijalnog. Telefoni: 530-792, 064/1312-137.

7900 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu III, studentkiwama. Telefoni: 064/1655-873, 063/1615-175.

7902 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan za dve devojke kod futo{ke pijace, ]irpanova 1.

Telefon 654-6035.

7906 GRBAVICA - Do`a \er|a izdajem prazan dvosoban stan 50m2 sa kuhiwskim elemenitima odmah useqiv, cena 170E. Tel. 064/42015-73, 021/547-920.

7884 BULEVAR Oslobo|ewa nov, jednoiposoban name{ten stan 38m2, dva le`aja, izdajem za 180E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920.

7885

GAJEVA ulica, izdajem name{tenu garsoweru za jednu ili dve osobe, cena 130E. Tel.: 064/09-07889 i 021/547-920.

7886 LIMAN II, izdajem name{ten trosoban stan 75m2, odmah useqiv, ~etiri le`aja. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920.

7887

VASE STAJI]A, centar, izdajem 3 soban name{ten stan 5 le`ajeva, IV sprat mogu i studenti. Cena 200E.. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920.

7888 VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Telefoni: 021/520-231, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

359972 IZDAJEM nov klimatizovan dvoiposoban stan na drugom spratu, u Ul. vojvode Bojovi}a, cena 200 evra! Telefon 065/2019-009, ({ifra: 13575), www.solis-nekretnine.com.

359973 IZDAJEM u Save Kova~evi}a odmah useqiv name{ten stan 42m2, prvi sprat, lift, terasa.

Telefon 528-137.

360043 IZDAJEM u Radni~koj ulici u novoj zgradi ~etvorosoban prazan stan 126m2, mo`e i za firmu. Telefon 528-137.

360044 IZDAJEM u Gagarinovoj ulici dvoiposoban stan, komplet name{ten sa gara`om za 200 evra.

Telefon 528-137.

360045 IZDAJEM garsoweru 18m2 na prvom spratu za poslovni prostor za 100 evra. Telefon 528137.

360046 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan u M. Gorkog-250E i luks stan 120m2-650E - nije fiksno. Telefoni: 522177, 063/780-9909.

360207 IZDAJEM nov, prazan jednoiposoban stan 42m2, kod Socijalnog. Cena 160E. Telefoni: 063/729-3607, 021/6622-677.

360201

IZDAVAWE - Maksima Gorkog 55m2 u funkciji dvoiposobnog odli~an i za poslovni prostor.

Mese~no pla}awe. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

359965

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

7857 POTREBNI u zakup jednoiposobni i dvosobni stanovi po povoqnijim cenama - za poznate klijente. Telefon 021/523-380.

7860 TRA@IMO!!! Za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana.

Hitno!!!

Telefon 063/500-213.

361184

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendicu do 14.000, Bukovac, Karlovci, ^ortanovci, garsoweru do 22.000E, jednoiposoban do 35.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

7654 KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan.

Telefon 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com.

359974

STAN dupleks 102m2, parno grejawe, gara`a, ukwi`en, centar Zemun Poqa 122.000e. Telefon 063/224-213.

7659 PRODAJEM stan dupleks 103m2 ul. Kisa~ka, ukwi`en, hitno i povoqno. Telefon 063/507-643.

7811 HITNO i povoqno prodajem dvori{ni stan 39m2 kod Najlon pijace ulica Temerinska, zvati posle 16 ~asova na telefon 064/324-9005.

7908

PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul. cara Lazara, preko puta Hotela „Aelksandar“, cena 42000E, ukwi`en. Tel.: 064/8642505, 062/979-9348.

7165 CENTAR, jednosoban dvori{ni prizemqe, C.G. Dobar, odmah useqiv. ^isti papiri, svoje brojilo 20.000 E kredit ne! Tel.: 6621797 i 063/598463.

7653 BEOGRADSKI KEJ, 1, 0, 42m2, 1. sp. lift, CG, lo|a, za renovirawe, ukwi`en, 48.000. Videti na dagent@sezampro.rs ili telefon 062/8767-973.

7688 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru, na Novoj Detelinari.

Telefon 6341-521.

7122

VEOMA povoqno prodajem garsoweru, 21m2, u Danila Ki{a 11, ukwi`ena kao gara`a. Informacije 063/47-57-65.

7503 PRODAJEM garsoweru na Limanu, kod fakulteta, renovirana, kao nova, 23m2 u ul. Dragi{e Bra{ovana 10, prizemqe, cena 26.450e. Telefon 064/198-79-89.

7693 PETROVARADIN - stanovi useqivi 30m2-32.000evra 48m2 43.000 evra nov, 62m2 54.000evra. Telefon 063/152052-1.

7712

GRBAVICA, ukwi`en 17. 39m2 u zgradi, cena 23.000 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188.

7847 [IRI centar, garsowera 24.50m2 terasa, ~lift, 27.800 E (mogu}nost povrata PDV-a). Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

7848 GARSOWERA, 29m2, N. Detelinara terasa, lift, ukwi`en cena 34.000 E. Telefon 064/418-32-23.

7890

[IRI CENTAR - noviji useqiv i ukwi`en stan 28m2 sa odvojenom kuhiwom, dvori{no orjentisan. Cena 30.000 evra.

Telefoni: 021/4722-060; 061/1672826.

359966 PRODAJEM odli~nu garsoweru u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 27m2 cena 38.650 evra! Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com.

359990 ODLI^NA garsowera na prvom spratu, u ukwi`enoj novijoj zgradi na Bul. kraqa Petra I, 29m2, stan idealan za izdavawe, cena samo 36.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 11756), www.solis-nekretnine.com.

359991 UKWI@ENA, useqiva garsowera na Detelinari. Peti sprat, bez lifta, 22m2+2m2, cena 19.500 evra. Nije nadogradwa.

Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra: 13512), www.solisnekretnine.com.

359992 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra: 11675), www.solis-nekretnine.com.

359993

FUTO[KI PUT odmah useqiva, ukwi`ena, stara {est godina, garsowera 24m2 prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

360049 KOD SOCIJALNOG izdajem lepo name{tenu garsoweru 25m2 i u centru praznu garsoweru 18m2 za kancelariju. Telefon 528-137.

360042 JANKA ^MELIKA ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom, uli~no orijentisana. Telefoni: 528-137, 6612262.

360051 NOVI BULEVAR, garsowera, 24m2, dvori{na strana, uskoro useqiva, cena 27.000 sa PDV-om.

Telefon 421-185.

360110 NOVO NASEQE, garsowera, 26m2, 3.sprat, lift, nova zgrada, useqiva, odli~na, cena 28.325.

Telefon 472-1661.

360111 CENTAR, garsowera, 24m2, 4. sprat, name{tena, terasa, dvori{na strana, cena 25.750. Telefon 422-149.

360112 CARA DU[ANA, garsowera 15m2, 4. sprat, ~ajna kuhiwa, kupatilo, soba, ukwi`ena, cena 17.510. Telefon 472-1660.

360113 BLIZU FUTO[KE PIJACE, garsowera, 26m2, 1.sprat, kuhiwa ima prozor, cena 37.490 sa PDV-om. Telefon 472-1661.

360114 GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 18.500,00 evra. Telefon 064/82058-28.

360083 GARSOWERA, Nova Detelinara, useqiva IX/2010, investitor 20.400.00 evra. Telefon 064/82058-28.

360084 GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva, avgust 2010, 17.800,00 evra. Telefon 064/82058-28.

360085 UKWI@ENA garsowera u centru grada, peti sprat, lift, 24m2, cena 25.500 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360095 NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00 evra, II sprat, 25m2. Telefon 064/820-58-28.

360090 GARSOWERA, 29m2, Trg majke Jevrosime, 5. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo, ukwi`eno 34.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361159 NA NOVOM BULEVARU Evropa investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na Vspratu.

Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193 060/30-88-993.

361162

nedeqa22.avgust2010.

U ULICI novosadskog sajma u novogradwi prodajem garsoweru 27m2. Lift, terasa. Useqiva za tri meseca. Cena 37500. Telefoni: 451-318, 063/77-30-577.

361163 NA NOVOJ DETELINARI prodajem klasi~nu garsoweru 27m2 u novoj zgradi, lift terasa. Ukwi`en. Cena 33000. [ifra 42903. Telefoni: 523-193, 060/30-88-993.

361164 U CARA DU[ANA 23m2 - garsowera useqiva, potkrovqe, cena 24.000. Telefoni: 523-193, 060/30-88-993.

361165 PRODAJEM odli~nu garsoweru, pred useqewem 27m2, Ul. Heroja Pinkija. Cena 22.300E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618222.

360195 GARSOWERA 15m2 sa galerijom, I sprat - 13.000E i dvosoban stan 72m2-55.600E, ukwi`en. Telefoni: 526-622, 060/3760-928.

360203 PRODAJEM novu, brzo useqivu garsoweru od 24m2+6m2 terasa, Ul. Heroja Pinkija. Cena 22.500. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222.

360197 PODBARA, nova garsowera 19m2-19.000E. Telefoni: 526622, 066/503-90-90.

360210 NOVA DETELINARA, ukwi`ena garsowera u zgradi „Budu}nosti“. Mo`e na kredit. Za 31.000E. Telefoni:42 5-205, 064/035-63-46.

360213 CENTAR, nova ukwi`ena garsowera, lift, cg, odvojena kuhiwa, za samo 27.810E. Telefoni: 425-205, 063/87-88-992.

360214 GARSOWERA, 24m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, 4. sprat, cg, ukwi`eno 22m2, sa cenom od 22.650E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361150 LIMAN 18m2, odmah useqiva garsowera, lift, CG, cena 24.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607.

360131 UKWI@ENA garsowera na Grbavici, prvi sprat, terasa, lift, kqu~ u agenciji, cena 30.400 evra. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360097 NOVA 16m2, useqiva garsowera, „Zonedova“ zgrada-Novi bulevar, 1. sprat, lift, CG, cena sa PDV-om 21.800E. Telefoni: 064/823-6606, 424-963.

360143 POVOQNO: 24m2, 1. sprat garsowera sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift... Cena 25.000E. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200.

360145 CENTAR, nova useqiva garsowera, ekstra lokacija, od 25m2, po ceni od 33.600 sa PDV-om i useqiv nov stan od 35m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-8429.

360157 CARA DU[ANA, novija, ukwi`ena garsowera, kompletno name{tena, odli~na za izdavawe po ceni od 34.800. Telefon 6368429.

360158 [IRI CENTAR, odli~na, nova garsowera od 28m2 po ceni od 32.000 sa PDV-om. Telefon 6368429.

360159

23

PODBARA, 25m2, garsowera u ukwi`enoj zgradi, IV sprat sa liftom. Izdvojen radni deo kuhiwe i ima prozor. Cena 27.300E. Telefon 063/775-9121.

360178 NOVA DETELINARA, Ul. Koste Racina 30m2 nov jednosoban stan, visoko prizemqe, brzo useqivo, predat na ukwi`bu, cena 33.000. Telefoni: 021/528-599, 423-208.

360185 GRBAVICA, ukwi`en, odmah useqiv 1.0 stan na II spratu od 32m2. Telefon 636-6952.

360160 NOVA DETELINARA, nov, odmah useqiv 1.0 stan od 30m2 po ceni od 30.000. Telefon 6368429.

360161 JEDNOSOBAN - 30m2, useqiv odmah, CG, Novo naseqe! Cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6606, 021/424-963.

360150 JEDNOSOBAN 33m2 mogu} jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, ukwi`en, perfektan raspored, cena 31.000E. Telefoni: 064/823-6618, 661-4200.

360152 JEDNOSOBAN 35m2, ukwi`en, odmah useqiv, CG, terasa, lift, cena 33.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/424-963.

360136

NOV 31m2, brzo useqiv jednosoban stan, terasa, grejawe, cena 35.150E sa PDV-om-nije fiksno.

Telefoni: 064/823-6604, 6614200.

360132 JEDNOSOBAN, 27m2, centar, R. pijaca, @. Vasiqevi}a, 5. sprat, lift, cg, ukwi`eno, + terasa od 12m2, sa cenom od 31.950E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361144 PRODAJEM nov ukwi`en stan od 32m2 u blizini Futo{ke pijace. Cena 36.050E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222.

360193 SAJAM, 31m2, III sprat, odli~an, brzo useqivo, 28.000E i garsowera, II sprat - 24m2-29.000E. Telefoni: 526-622, 522-177.

360205 NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 34m2 - 35.000. [ifra 43345. Telefoni: 451-318, 523193.

361166 JEDNOSOBAN, 38m2, Novo naseqe, Bra}e Drowak, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukwi`en 35.250E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361152 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, sre|en 30.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361155 SEQA^KIH BUNA!!! Odli~an jednosoban stan od 40m2 na prvom spratu sa lepom terasom, useqiv, ukwi`en. Telefon 063/86-80-335.

361185

24

OGLASI

nedeqa22.avgust2010.

JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv IX/2010, 31,000,00 evra. Nova Detelinara. Telefon 061/113-9-879.

360092 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, odmah useqiv 160 evra. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360063 STANICA, jednosoban stan, 30m2, 4.sprat, starogradwa, blizu @elezni~ke stanice, cena 35.020. Telefon 421-185.

360115 LIMAN IV, jednosoban, odvojena kuhiwa i trpezarija, 41m2, dvori{na strana, ukwi`en, cena 50.990. Telefon 422-149.

360116 SAJAM, jednosoban, 30m2, 4. sprat, lift, nov, neuseqavan, na mirnom mestu, cena 43.260. Telefon 472-1661.

360117 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528137, 661-2262.

360052 [ONSI, 42m2 lep jednosoban stan, lift, terasa, ukwi`en.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

360065 BULEVAR, kod „Dnevnika“, 31m2, prvi sprat, terasa, ukwi`en, Telefoni: 444-107, 6337853.

360066 GRBAVICA - nov jednosoban stan na visokom parteru, ukwi`en, useqiv, sa name{tajem, 30m2, cena 41.500 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451-570, ({ifra: 13220), www.solis-nekretnine.com.

359994 GRBAVICA - Vojvo|anska ulica, odli~an, odr`avan jednosoban stan na drugom spratu, 33m2, lift, terasa. Bez ulagawa.

Ukwi`en, mo`e kredit! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 12957), www.solis-nekretnine.com.

359995 JEDNOSOBAN stan na Limanu, III sprat, lift, terasa, ukwi`en, 30m2, hitna prodaja!

Telefoni: 065/2019-013, 021/451570, ({ifra: 13452), www.solisnekretnine.com.

359996 UKWI@EN jednosoban stan kod Sajma, {esti sprat, lift, bez terase, 27m2 po ceni od 29.000 evra.

Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra: 11941), www.solisnekretnine.com.

359997 LIMAN I - u blizini fakulteta ukwi`en jednosobna stan u funkciji jednoiposobnog na ~etvrtom spratu u zgradi sa liftom. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6615124; 063/502-526.

359963 KLASI^AN jednosoban stan 30m2, u blizini Gra|evinske {kole, ukwi`en. Tel. 6624-218.

361195 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi garsoweru 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{nu stranu. Telefon 063/538-166.

360048 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra „Rodi}“, 14.200 evra. Telefon 064/820-58-28.

360089

LEPA lokacija, odli~an jednoiposoban brzo useqiv potpuno nov stan, 3. sprat, 45.500e. telefon 069/209-7863.

7785 LIMAN I, ukwi`en jednoiposoban sa terasom i odvojenom kuhiwom, 41.200E. Hitno! Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

7846 HITNO prodajem jednoiposoban stan od 39m2 na Novoj Detelinari za 39.000, ukwi`en!. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

7870 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu za 39.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

7873 PRODAJEMO jednoiposoban stan 52m2 u Balzakovoj ulici za 57.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

7874 CENTAR 45m2 jednoiposoban kod pozori{ta, III sprat, italijanska keramika, ekstra lep, 1380E/m2. Telefon 064/6581-384 7883

JIS, 35m2, N. Detelinara, terasa, name{ten, ukwi`en. Telefon 064/11-43-730.

7889 PRODAJEM dvosoban stan, 71m2 u Vladike ]iri}a na N. Nasequ kod crkve. Dvostrano orijentisan, 68.000e. Bez posrednika. Telefoni: 021/493079, 064/1585491.

6900 PRODAJEM hitno potpuno renoviran dvosoban stan, 54m2, na Podbari, cena 750E/m2. Telefon 060/328-5582.

7303 DVOSOBAN konforan 53m2, na Grbavici, Ul. Qermontova, grejawe gas sa podrumom, ukwi`en, vlasni{tvo. Telefoni: 064/4025590, 021/453-968.

7322 DVOSOBAN, salonski stan od 76m2, centar, Ul. Laze Kosti}a, pogodan za stanovawe ili poslovni prostor po ceni od 1350E/m2. Telefon:061/67-24631.

7580 PRODAJEM ve}i dvosoban stan na Limanu IV bez ulagawa.

Telefon 021/6369-008.

7648

LIMAN 1, prodajem dvosoban stan, 54m2, drugi sprat, terasa, dva lifta. Stan je u neposrednoj blizini fakulteta. Telefon 063/570-180.

7777 PRODAJEM dvosoban stan 60m2 Liman I, Drage Spasi}, drugi sprat, renoviran, bez posrednika. Telefon 064/2854573.

7832 DVOSOBAN stan 42 m2, nov, brzo useqiv, kwi`ewe 1/1, I sprat, Telep, cena 35.000 e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

7849 UKWI@EN renoviran dvosoban dvori{ni stan 45m2 (sve prostorije imaju prirodnu ventilaciju), 31.000e. Telefoni: 6546/976, 065/3333-177, 065/3333188.

7850 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan na Grbavici 54m2 sa kompletnim name{tajem za 65.000.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

7875 BULEVAR JOVANA DU^I]A - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban.

Telefoni: 021/528-399; 063/502526.

359962

BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2.

Telefon 063/1020-731.

359958 KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/1672826.

359970 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u Ul. Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor!

Telefoni: 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com.

359998 NOVA DETELINARA - ukwi`en jednoiposoban noviji stan na tre}em spratu, 35m2, terasa, lift, cena 44.300 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 13264), www.solis-nekretnine.com.

359999 SAJAM - Trg 1. maj, odli~an mawi jednoiposoban stan, noviji, ukwi`en, mo`e i name{ten.

Cena 40.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 13514), www.solis-nekretnine.com.

360000 HITNA PRODAJA stana, nov jednoiposoban od 44m2, Novi bulevar, ~etvrti sprat, vredi videti! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 12711), www.solis-nekretnine.com.

360001 ODLI^AN noviji jednoiposoban stan u blizini Bulevara, 43m2, ukwi`en! Telefoni: 065/2019-013, 021/451-570, ({ifra: 13527), www.solis-nekretnine.com.

360002

NOVA DETELINARA - odli~an jednoiposoban stan, pred useqewem, uredna dokumentacija! 37m2, cena 45.750 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 13498), www.solis-nekretnine.com.

360004 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter. 40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451-570, ({ifra: 13409), www.solis-nekretnine.com.

360005 PRODAJEM jednoiposoban stan, useqiv za dva meseca na Novoj Detelinari. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 13583), www.solis-nekretnine.com.

360006

DNEVNIK

GRBAVICA, Tolstojeva 28m2, odli~an jednoiposoban, ukwi`en, ostaju kuhiwski elementi 34.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

360067 NOVA DETELINARA, jednoiposoban, ukwi`en, 39m2, peti sprat, lift, terasa, 43.300. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360068 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

360054 SAJAM, jednoiposoban, 39m2, 5. sprat, lift, terasa, cena 43.260.

Telefon 421-185.

360118 BULEVAR, jednoiposoban, 42m2, 2. sprat, lift, terasa, novija zgrada, cena 53.430. Telefon 422-149.

360119 TELEP, jednoiposoban, 37m2, 1. sprat, nov, cena 45.730 sa PDVom, nije fiksna. Telefon 4721661.

360120 JEDNOIPOSOBAN Nova Detelinara, investitor, 35.400.00 evra. Telefon 064/820-58-28.

360086 HITNO - nov pred useqewem, jednoiposoban stan u mansardi, lift, 35m2, cena sa PDV-om 28.000 evra. Telefoni: 064/8236600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs.

360096 JEDNOIPOSOBAN, Nova Detelinara, Janka ^melika, II sprat, 39.000.00 evra. Telefon 064/820-58-28.

360088 JEDNOIPOSOBAN, 39m2, Bulevar oslobo|ewa, 7. sprat, lift, cg, ukwi`en, renoviran 45.350E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361157 PODBARA, brzo useqiv 1.5 stan, direktno od investitora za 37.500E, mogu}nost povrata PDV. Telefoni: 425-205, 069/250-99-71.

360218 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, 4. sprat, cg, nov, useqiv, ukwi`en 35.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361154

NA TELEPU jednoiposoban stan 40m2 na III spratu, cena 34.000 useqiv u septembru. Telefoni: 065/444-34-55, 523-193.

361168 PRODAJEM nov, pred useqewem jednoiposoban stan od 32m2 na Telepu. Cena 33.000E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677.

360196 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 41.200E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361145 JEDNOIPOSOBAN 46m2, Detelinara, Teodora Kra~una, 4. sprat, terasa, cg, ukwi`en, 36.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361146 NOVI BULEVAR, jednoiposoban, nov, useqiv, 25.000E. Telefoni: 522-177, 066/503-90-90.

360211 PODBARA, jednoiposoban, nov, useqiv, II sprat-43,200E. Mo`e subvencija. Telefoni: 061/635-0800, 522-177.

360209 LIMAN 1- 35m2 - jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, lift, CG, cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6606, 021/66-14-200.

360133 JEDNOIPOSOBAN - ukwi`en stan na drugom spratu, 38m2, topla proto~na voda, lift, cena 37.100 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360098

JEDNOIPOSOBAN ukwi`en, Liman, 35m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 40.200E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360100 UKWI@EN, jednoiposoban stan u strogom centru grada, 4. sprat, kvalitetno ura|ena nova zgrada, 36m2, mo`e i kredit, cena 39.650E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6609, www.total-nekretnine.rs.

360101 JEDNOIPOSOBAN - ukwi`en, redovan sprat, terasa, lift, odli~na lokacija, 40m2, cena 42.250E. Telefoni: 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360102 BRANIMIRA ]OSI]A, 40m2, 1. sprat, odmah useqiv, ukwi`en, lift, terasa, CG cena 49.500E. Telefoni: 064/8236602; 542-779.

360138 USEQIV - ukwi`en, mo`e kredit 37m2 - Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored. Cena 40.000E. Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779.

360140 NOV 33m2 jednoiposoban, useqiv odmah, terasa. Lift, CG, mo`e kredit-subvencija cena sa PDV-om. Telefoni: 064/8236618, 542-779.

360146 GRBAVICA, nov, useqiv odli~an 1.5 stan od 40m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 063-82-88-377.

360162 LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 30m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Telefon 063/82-88377.

360163 JEDNOIPOSOBAN 35m2, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, cena 44.300E. Telefoni: 064/8236607, 021/542-779.

360149 BORE PRODANOVI]A 47m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban, CG, cena 53.600E. Telefoni: 064/8236621, 661-4200.

360156 SEQA^KIH BUNA, u neposrednoj blizini {kole, prodajem ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2. Cena 37.000E. Telefon 060/621-1685.

360179 LIMAN kod fakulteta 35m2 jednoiposoban stan sa terasom, ukwi`eno 1/1, IV sprat sa liftom. Cena dogovor. Telefoni: 423-208, 528-599.

360189 DO@A \ER\A, ukwi`en stan, 36m2, III sprat sa liftom, ima terasu. Uz stan ostava i parking mesto u dvori{tu. Telefon 063/101-0661.

360181 U ULICI LAZE KOSTI]A prodajem nov, brzo useqiv dvosoban stan od 54m2, lift, terasa. Kvalitetna gradwa, ekstra oprema. Telefon 060/621-1685.

360182 TRG MAJKE JEVROSIME, prizemqe, ukupna povr{ina 40m2 po ceni 25.000E. Hitno!

Telefon 063/775-9121.

360180 BUL. JA[E TOMI]A 53m2 klasi~an dvosoban stan, renoviran, terasa, ukwi`en, useqiv cena 51.500. Telefoni: 021/528599, 423-208.

360186 LIMAN 1, kod fakulteta, 53m2+terasa dvosoban stan, odmah useqiv, sprat III, lift, ukwi`en, cena 53.000. Telefoni: 021/423-208, 528-599.

360187 OKOLINA STANICE, lep dvosoban stan 58m2 sa dve terase, lift, gara`a 15m2,sve zajedno ukwi`eno 1/1, hitno. Telefoni: 021/528-599, 063/111-41-42.

360188 NOVIJI dvosoban stan od 55m2, 3. sprat, u Toplice Milana, grejawe, terasa, parking mesto... Cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6602, 021/542-779.

360154 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 53.500. Telefon 636-8429.

360164 SAJAM, odli~an 2.0, ukwi`en od 64m2 po ceni 62.000. Telefon 636-6952.

360165 UKWI@EN dvosoban stan, Detelinara, tre}i sprat, 47m2, cena 39.150 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360099

OGLASI

DNEVNIK

DVOSOBAN 50m2, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena 43.8000E. Telefoni: 064/8236618, 021/661-4200.

360141 BRANIMIRA ]OSI]A 52m2, dvosoban, lift, terasa, CG, odmah useqiv, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6618, 021/6614-200.

360142 USEQIV, ukwi`en dvosoban, 53m2, kod @el. stanice. CG, terasa, odli~an raspored. Cena 54.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200.

360139 NOV - ukwi`en dvosoban stan u centru, terasa, centralno gradsko grejawe, 47m2, cena 48.400 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360104 UKWI@EN dvosoban stan na Limanu, 59m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 51.500 evra. Telefoni: 021/427-088; 064/8236619, www.total-nekretnine.rs.

360105 DVOSOBAN 47m2, useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, delimi~no renoviran, mo`e kredit, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779.

360135 CENTAR, Slova~ka, nov, odmah useqiv 2.0 stan od 45m2, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, cg. Direktno od investitora za 51.500E. Mogu}nost povrata PDV. Telefoni: 425-205, 064/016-57-77.

360216 DVOSOBAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, ukwi`en, name{ten 54.100E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361151 DVOSOBAN, 42m2, N. Detelinara, 3. sprat, Haxi Ruvimova, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 49.450E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361148 HITNO! Dvosoban, 58m2, Liman 2, Milke Grgurove, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eno 53m2, sa cenom od 51.500E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361149 PRODAJEM brzo useqiv dvosoban stan od 44m2, Ul. Heroja Pinkija. Cena 39.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6622-677.

360194

PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan od 47m2, drugi sprat, bez ulagawa, Detelinara. Cena 41.200E. Telefoni: 064/ 3466802, 021/66-22-677.

360192 HITNO prodajem dvosoban stan od 58m2, tre}i sprat, Liman I. Cena:54.600E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

360198 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 56m2, na Bul. kraqa Petra I. Cena 53.600E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

360199 IZDAJEM odli~an nov dvosoban prazan stan od 47m2, Ul. Danila Ki{a. Cena 200E. Telefoni: 063/729-3607, 021/6618-222.

360200 NA RUMENA^KOM PUTU 47m2 tre}i sprat sa liftom po ekstra ceni 41.500. Telefoni: 523-193, 060/30-88-993.

361167 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361153 LIMAN III!!! Odli~an renoviran dvosoban stan kod Limanskog parka od 52m2 ni`e spratnosti!!! Useqiv, ukwi`en!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80335.

361186

GAGARINOVA!!! Izuzetno povoqno klasi~an dvosoban stan od 57m2 pod plo~om, useqiv po dogovoru. Telefon 063/86-80335.

361187 U ULICI Laze Kosti}a investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv septembar 2010. Telefoni: 523-193, 451318, 523-193, 060/30-88-993.

361170 U [IREM CENTRU prodajem mawi dvosoban stan 39m2.Useqiv, uredni papiri, mo`e i na subvenciju. [ifra 41313. Telefoni: 063/10-88-993, 451-318.

361171 U PARISKE KOMUNE 51m2 prvi sprat, 52.600. [ifra 43339. Telefoni: 451-318, 523193.

361172 NA NOVOJ DETELINARI, Koste Racina dvosoban stan 50m2, useqiv, cena 51.500. Telefoni: 523-193, 060/30-88-993.

361173 KOD SAJMA u zgradi pred useqewem dva dvosobna stana 44m2 i 49m2 kooperant povrat PDVa. Telefoni: 523-193, 451-318.

361174

NA GRBAVICI klasi~an dvosoban stan 52m2 prvi sprat gleda na dvori{te, parking, cena 55.500. Telefoni: 523-193, 451318.

361175 DVOSOBAN stan na Savni, Novo naseqe -zidala „Budu}nost“ 55m2 u odli~nom stawu u funciji dvoiposobnog 59.500.

Telefoni: 451-318, 060/30-88993.

361176 DVOSOBAN Liman II, Ravani~ka, drugi sprat, izuzetan stan bez ulagawa, kompletno luls name{ten, ukwi`en, 65m2, 87.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887.

360082 BULEVAR, dvosoban, 47m2, 1. sprat, vrhunska gradwa, odli~an, dvori{na strana, cena 55.620. Tel, 422-149.

360121

N. NASEQE, dvosoban, 49m2, 5. sprat, lift, nov, useqiv, cena 48.220 sa PDV-om. Telefon 4721660.

360122 LIMAN, dvosoban, 64m2, 5 sprat, lift, terasa, ptv, ostava, odli~an, cena 66.950. Telefon 472-1661.

360123

LIMAN DVA u novijoj zgradi dvosoban stan 54m2, tre}i sprat sa liftom, ima terasu, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

360055 NOVO NASEQE kompletno renovoran dvosoban stan 55m2, na drugom spratu u zgradi od fasadne cigle. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

360056 SAVE KOVA^EVI]A dvosoban stan 54m2 klasi~nog rasporeda, odmah useqiv za 50.000. Tel.: 528-137, 661-2262.

360057 \OR\A NIK[I]A JOHANA odli~an stan 43m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

360050

LIMAN I, 53m2 klasi~an dvosoban, odmah useqiv, tre}i sprat, lift, terasa 55.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360069 STANICA, Kraqevi}a, Marka, klasi~an dvosoban, 51m2, II sprat, lift, ukwi`en. 53.500.

Tel.: 444-107, 633-7853.

360070 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, za 47.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

360053 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra: 10531), www.solis-nekretnine.com.

360007 VESELINA MASLE[E, odr`avan dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, cena 43.000 evra!

Mo`e kredit!

Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 12981), www.solis-nekretnine.com.

360008 DVOSOBAN stan, odli~nog rasporeda, Liman III, [ekspirova ulica, 52m2, cena 57.000 evra, hitna prodaja! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com.

360009 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com.

360010 PRODAJEM dvosoban renoviran stan na Detelinari. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 10982), www.solis-nekretnine.com.

360011 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Telefon 063/7726845, ({ifra: 19490), www.solisnekretnine.com.

360012 DVOSOBAN klasi~an stan na Detelinari, prvi sprat, dve terase, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle, odli~an raspored, cena 55.600 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra: 13643), www.solis-nekretnine.com.

360013 LIMAN IV - renoviran dvosoban stan od 53m2, mo`e kredit, cena dogovor!

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13590), www.solis-nekretnine.com.

360014 RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan. Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

359968 SUBOTI^KI BULEVAR - investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan.

Telefon 063/1020-733.

359957 LEP, sre|en stan 53m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizina @elezni~ke stanice, povoqno. Telefon 6624-218.

361196 ADICE - jednoiposoban stan u izgradwi sa rokom zavr{etka za dva meseca, 34m2, cena 28.000 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13134), www.solis-nekretnine.com.

360003 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, dupleks, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en 40.200E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361156

SUN^ANI KEJ, Liman I, klasi~an trosoban, 83m2, dvostrano orjentisan, dobar raspored, odli~na zgrada, jedna od najlep{ih lokacija u Novom Sadu, pored Dunava, ukwi`en, useqiv.

Telefoni: 064/322-338-6, 060/332-338-6.

7607 PRODAJEM trosoban stan na Novom Nasequ, bez posrednika, cena dogovor.

Telefoni: 063/8665521, 021/6497-098. 7610 TROSOBAN stan, Novo naseq 95m2, dvostrano orjentisan, 85.000E. Telefon: 066/93-46-453.

7715 PRODAJEM trosoban ukwi`en odmah useqiv stan u Bo{ka Buhe ulici na Limanu dva 77m2 82.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

7871

PRODAJEM stan od 75m2, u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Mo`e zamena za mawi do 40m2. Telefoni: 523-792, 064/24101-55.

7731 MAWI dvoiposoban stan pred useqewem, prvi sprat, 44.900E (mogu}nost povrata PDV-a, kwi`ewe 1/1. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188.

7851 NA BEOGRADSKOM KEJU 67m2 ukwi`en dvoiposoban u odli~nom stawu 56.700. [ifra 43292. Telefoni: 451-318, 523193.

361178 STEVANA MOKRAWCA - odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Telefoni: 063/502-526; 021/528-399.

359964 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

359960 SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra.

Telefoni: 063/520-296; 021/427277, ({ifra: 10736), www.solisnekretnine.com.

360015

BULEVAR OSLOBO\EWA nov dvoiposoban stan od 57m2 za 55.000 evra, hitno! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 11978), www.solis-nekretnine.com.

360016 HITNA PRODAJA! Dvoiposoban stan u Ul. Bate Brki}a, 71m2, cena 60.000 evra, mogu}a korekcija! Telefoni: 065/2019009, 021/427-277, ({ifra: 13506), www.solis-nekretnine.com.

360017 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360073 RUMENA^KI PUT 72m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360071 CENTAR, dvoiposoban, 59m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 50.400 sa PDVom. Telefon 421-185.

360124 NOVO NASEQE, dvoiposoban, 71m2, 3. sprat, lift, ptv, dvori{na strana, cena 59.740. Telefon 422-149.

360125 SAJAM, dvoiposoban, 55m2, lift, terasa, ptv, dvori{na strana, odli~an, cena 66.950. Telefon 472-1660.

360126 CARA LAZARA!!! U zgradi od fasadne cigle 72m2 dvoiposoban stan na tre}em spratu u izvornom stawu, ukwi`en, jugoistok. Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213.

361188 PETRA DRAP[INA!!! Dvoiposoban stan od 64m2 u novijoj zgradi, useqiv po dogovoru sa prelepom terasom. Pozovite!!!

Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

361189

nedeqa22.avgust2010.

PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan 54m2, gradio „Aleksandar“ Grbavica. Cena 61.200E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222.

360191 DVOIPOSOBAN, 65m2, Liman, Balzakova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 69.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361147 UKWI@EN stan u nasequ Lipov Gaj, 70m2, mo`e prodaja i putem kredita, mo`e biti dvoiposoban ili dvosoban, cena 84.000E. Telefon 063/505-027.

360108 HITNO - dvoiposoban ukwi`en stan na Novom nasequ, redovan sprat, terasa, lift, 71m2, cena 59.750E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360106 HITNO - odmah useqiv - nov mawi dvoiposoban stan, 44m2, terasa, lift, cena sa PDV-om: 45.000E. Telefoni: 064/8236605; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360103 DVOIPOSOBAN 68m2, Balzakova ulica, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, CG, lift... Cena 67.000E. Telefoni: 064/8236607, 424-963.

360137 DVOIPOSOBAN 60m2, @. stanica, useqiv, ukwi`en, lift, terasa, 4. sprat, CG, cena 61.800E. Telefoni:064/823-6608, 542-779.

360144 NOVA DETELINARA - 55m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, CG, odli~an raspored.

Cena 61.800E. Telefoni: 064/823-6606, 021/661-4200.

360147 DVOIPOSOBAN 64m2, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, cena 56.650E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963.

360151 NOV 53m2, odmah useqiv dvoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit-subvencija, cena 61.100E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

360155 SAJAM, odli~an, ukwi`en 2.5 stan po ceni od 74.700. Telefon 636-6952.

360170 KOD „MERKURA“, prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan, odmah useqiv za 62.300. Telefon 6366952.

360167 CARA DU[ANA, ukwi`en, nov, odmah useqiv 2.5 stan po ceni od 56.650. Telefon 636-6952.

360168 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Telefon 6368429.

360169 NOVO NASEQE, odli~an, ukwi`en, kompletno renoviran komforan 3.0 stan od 85m2 u zgradi od fasadne cigle za 82.500. Telefon 063/82-88-377.

360175

LIMAN 1, Drage Spasi}, prodajem 3.0 stan na I spratu od 85m2. Telefon 636-6952.

360176 U BLIZINI BETANIJE, ukwi`en trosoban stan 67m2 na tre}em spratu bez lifta. Novija gradwa. Cena 75.000E. Telefon 063/775-9121.

360183

25

PRODAJEM nov, odmah useqiv trosoban stan 71m2 na prvom spratu. Cena 55.650E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6622-677.

360190 BULEVAR, ukwi`en, mawi 3.0 stan po ceni od 48.700. Telefon 636-8429.

360171 BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-Kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena 73.000E. Telefoni: 064/823-6604 021/542-779.

360153

UKWI@EN - 77m2+40m2 terase - 1. sprat, trosoban, Bulevar kod Kan Kan-a... Mo`e kredit. Cena 93.000E. Telefoni: 064/8236608, 021/424-963.

360148 HITNO - ukwi`en trosoban stan, Liman, odvojena kuhiwa i trpezarija sa svojim prozorom, terasa, lift, 75m2, cena 66.950E. Telefoni: 064/8236613; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

360107 TROSOBAN 74m2, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, CG, perfektan raspored, cena 66.950E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542779.

360134 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en, odli~an 3.0 stan od 73m2, klasi~an raspored, kompletno sre|en, ekstra lokacija, lift, terasa, cg, wc, kupatilo, zgrada od cigle. Cena 82.700E. Telefoni: 425-205, 0656944338.

360215 PRELEP, ukwi`en, trosoban stan, 70m2-65.000E, velika terasa. Mo`e kredit. Telefoni: 522-177, 060/3760-928.

360202 U ULICI Laze Kosti}a investitor prodaje trosoban stan 70m2na IV spratu. Useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe sa „Erste bank“. Gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/10-88-993.

361177 TROSOBAN, 64m2, Stanica, Berislava Beri}a, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 65.950E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659.

361158 NA BULEVARU Evrope investitor prodaje klasi~an trosoban stan 73m2 na drugom spratu, lift, dve terase. Povoqno! Telefoni: 451-318, 523-193, 060/3088-993.

361169 CENTAR, trosoban, 53m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 45.050 sa PDV-om. Telefon 472-1660.

360127 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, trosoban, 82m2, gleda na Tvr|avu, cena 93.730. Telefon 4721661.

360128 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

360072

26

OGLASI

nedeqa22.avgust2010.

NOVO NASEQE u [onsiju odli~an trosoban stan, 84m2 na prvom spratu, ukwi`en odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

360059 KOD STADIONA VOJVODINE odli~an trosoban stan 84m2 na drugom spratu, renoviran, dobra zgrada. Telefoni: 528137, 661-2262.

360060

BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift. Kuhiwa i kupatilo sa prozorom. Hitno 74.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra: 12929), www.solisnekretnine.com.

360018 SAVINA - 85m2 trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en bez ulagawa. povoqno - 92.200 evra!

Telefoni: 063/520-296; 021/451570, ({ifra: 12657), www.solisnekretnine.com.

360019 SOMBORSKI BULEVAR trosoban stan na prvom spratu, 68m2, sve iz hodnika, kuhiwa i kupatilo prirodna ventilacija, cena 77.000 evra - mogu}nost subvencije! Telefoni: 060/0189422, 021/427-277, ({ifra: 12652), www.solis-nekretnine.com.

360020 NOVA DETELINARA - S. Kasapinovi}a, nov, neuseqavan trosoban stan, odli~an raspored, sve iz hodnika. 70m2, cena 83.000 evra. Mogu}nost subvencije. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 13050), www.solis-nekretnine.com.

360021 HITNA PRODAJA, nov trosoban prelep stan od 84m2, drugi sprat, Avijacija, odmah useqiv!

Povrat PDV-a! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 13576), www.solis-nekretnine.com.

360023

KEJ @RTAVA RACIJE, 94m2, tre}i sprat, lift, terasa, pogled na Dunav, stara kvalitetna gradwa, cena 165.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra: 13278), www.solis-nekretnine.com.

360024 VEOMA POVOQNA PRODAJA! Bulevar - kod Agricole banke, trosoban salonac od 89m2 za samo 93.000 evra. Ukwi`en i useqiv! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13591), www.solis-nekretnine.com.

360025 HITNO prodajem trosoban stan u Radni~koj ulici na devetom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, cena 63.000 evra! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 13586), www.solis-nekretnine.com.

360026 ODLI^AN, funkcionalan trosoban stan od 84m2 u blizini Bulevara oslobo|ewa i @elezni~ke stanice, mo`e kredit!

Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra: 13649), www.solisnekretnine.com.

360027 BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan.

Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

359961

U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 451-318, 0637537823.

361179 NA NOVOM NASEQU stan 90m2 u izuzetnom stawu veliki dnevni boravak komotne spava}e sobe, cena povoqna. Telefoni: 523-193, 060/07-53-782.

361180 KOD SAJMA izuzetno lep komplet izrenoviran trosoban ukwi`en stan 75m2, cena 82.500.

Telefoni: 451-318, 060/30-88993.

361181 GRBAVICA, 64m2, odli~an trosoban dupleks, kvalitetna gradwa, ukwi`en. 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360074

LIMAN IV, 130m2, komforan, renoviran, tri terase ne ulaze u kvadraturu, dva sanitarna ~vora, 4 spava}e sobe, vlasnik. Telefon 063/213-246, 063/77-57617.

7482 KEJ, ~etvorosoban stan, pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/891-444-7.

7667

NOV ukwi`en 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, extra, oprema 200.000 E. telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

7852 CENTAR 164m2, blizu pozori{ta III sprat, lift, gara`a 17m2, porcelanosa keramika, 2 kupatila. ekstra lep.- telefon 064/658-13-84.

7882 PRODAJEM stan na Bulevaru oslobo|ewa 66m2 troiposoban, dva kupatila, bez posrednika, hitno i bez ulagawa. Telefon 060/6333-621.

6329 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

6330 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV bez ulagawa. Telefon 021/6369-008.

7647 PRODAJEM troiposoban stan 72m2 u Vojvo|anskoj br. 2 na prvom spratu, ukwi`en, cena1100/m2, nije agencija. Telefon: 021/551-638, 063/502-492.

7718 NOVA DETELINARA - useqiv troiposoban stan od 72m2 na prvom spratu, mogu}nost subvencije bez u~e{}a do odobrewa kredita. Cena 82.300 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570 ({ifra: 19463), www.solis-nekretnine.com.

360028 ODLI^AN renoviran troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici.

Postoji mogu}nost zamene za ku}u u Koviqu. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com.

360029 PRODAJEM ekstra kvalitetan noviji troiposoban stan na Bulevaru Ja{e Tomi}a. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra: 19847), www.solis-nekretnine.com.

360030 TROIPOSOBAN, Liman 2, novija zgrada, odli~no lociran stan okru`en zelenilom, blizina {kole, obdani{ta, fakulteta, Spensa, Merkatora, [tranda.... ukwi`en, III sprat, lift, cena 118.500,00 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887.

360077 KOD „MERKATORA“, ukwi`en, odmah useqiv odli~an 3.5 stan na I spratu po ceni od 81.600. Telefon 636-8429.

360172

DNEVNIK DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Telefon 064/820-58-28.

360087

GRBAVICA, hitno, noviji ukwi`en 3.5 stan, odmah useqiv po ceni 72.100. Telefon 6366952.

360173 BETANIJA, perfektan 3.5 stan od 81m2. Telefon 636-8429.

360166

CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700.

Telefon 636-6952.

360174 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Telefon 063/101-0661.

360184 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500213, 063/86-80-335.

361190 PRODAJEM ~etvorosoban luks stan, u novoj zgradi u blizini Spensa sa odli~nom terasom i dva mokra ~vora. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

361191 LIPOV GAJ!!! ^etvorosoban stan od 130m2 useqiv ukwi`en, odli~an. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

361192 PODBARA, ~etvorosoban, nov useqiv stan, 94.000E. Mo`e kredit. Telefoni: 526-622, 061/6350800.

360208 LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa... Telefon 063/811-7331.

360061 SEQA^KI BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orijentisan, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262.

360062 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

360058 GRBAVICA, ~etvorosoban, 110m2, 1 sprat, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 422-149.

360129 LUKS STAN! 118m2 - Grbavica, 2. sprat, ~etvorosoban, useqiv odmah. Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6602, 542-779.

360130 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, gara`a. Cena sa gara`om 115.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

360076 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 evra/m2. Telefon 064/820-58-28.

360091 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com.

360031 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefon 063/520-296, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

360032 KA]E DEJANOVI], 106m2, ukwi`en, tre}i sprat, cena 119.000 evra. Telefon 063/520296, 021/520-231, ({ifra: 13124), www.solis-nekretnine.com.

360033

GRBAVICA, direktno od investitora, 117m2, ~etvorosoban, odli~an! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 13319), www.solis-nekretnine.com.

360034 PRODAJEM odmah useqiv, neverovatno funkcionalan, pravi ~etvorosoban stan od 83m2, potpuno name{ten, prvi sprat, Grbavica, mo`e i sa gara`om od 20m2 u istoj zgradi! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com.

360036 NOVA DETELINARA - odli~an nov, neuseqavan, ukwi`en ~etvorosoban dupleks, sa provratom PDV-a. Betonske kosine. 110m2, cena 82.400 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra: 13577), www.solisnekretnine.com.

360037

INVESTITOR „Moj dom“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe „Erste bank“. Tel 451318, 060/05-32-154.

361182 U PODGORI^KOJ ULICI ~etvorosoban ukwi`en stan 77m2 na prvom spratu gleda na dvori{te. Telefoni: 451-318, 063/75-37-823.

361183 BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Telefoni: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733.

359959 HITNA PRODAJA - odli~an dupleks! Nova Detelinara, 83m2, odmah useqiv, povrat PDV-a, ~etiri sobe, dva kupatila, lep... Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 11440), www.solis-nekretnine.com.

360035 NOVA DETELINARA 83m2 odli~an ~etvorosoban dupleks, ukwi`en 68.500. Telefoni: 444107, 633-7853.

360075

NA PRODAJU jedinstven dupleks od 218m2 u Danila Ki{a, veoma povoqno! Ekstra oprema, vredi videti, ogromna terasa, hitno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 13513), www.solis-nekretnine.com.

360038 PRODAJEM odli~an ukwi`en dupleks od 103m2 u Rumena~koj ulici, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019009, 021/520-231, ({ifra: 13022), www.solis-nekretnine.com.

360039 PRODAJEM dupleks od 104m2 na Novom nasequ, zidala „Budu}nost“, odmah useqiv, hitna prodaja, cena povoqna! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 12691) www.solis-nekretnine.com.

360022

PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

5385 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu ul. Stevana Sin|eli}a 11, povr{ine 286m2. plac 510m2. Centralno grejawe na gas i struju, telefonski prikqu~ak, pla}ena legalizacija. Telefoni: 6392-384 i 063/547-782. posle 15.30.

7519 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

7611 PETROVARADIN ku}e za ru{ewe: 80/500- 70.000 eura, 50/1000 - 70.000 eura 50/700 46.000e. Telefon 063/585-076.

7705 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215.

7741 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188 7853 NOVI SAD, Ba~ka ulica - na prodaju spratna ku}a sa nusprostorijom. Telefon 064/27-06057.

7862 PRODAJEM porodi~nu ku}u na Klisi u odli~nom stawu. Telefon: 060/1516920.

7754 SREMSKA Kamenica, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 069/111-29-50 posle 16.

7144 SREMSKA Kamenica - ^ardak, ku}a 80m2, plac 18 ari. Telefon: 063/548-340.

7745 PRODAJEM ku}u na Telepu, veliki plac Bolmanska 26.

Mo`e i stanovi. Telefon 062/1735634.

7601 PRODAJEM ru{evnu ku}u u centru Rumenke, plac 1.700m2, ukwi`eni 240m2, za poslovnu delatnost. Telefon 065/505-3378.

7511 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2 8 ari, placa, zatravqeno prodajem - mewam za stan, cena 90.000. Telefon 060/31/77-440, 621-0812.

7877 NA PRODAJU ku}a u Ka}u ul.

Narodne vojske br. 25 na placu od 19 ari. Telefoni: 6212-700, 6211-234.

7879 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji. Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi, itd.

Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina.

Vredi pogledati. Telefon 063/507-509.

7910 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000e. Telefon 063/543371.

5423 PRODAJEM 20.000m2 zemqi{ta na glavnom putu Rumenka Ba~ki Petrovac. Povoqno! Telefon 065/505-33-78.

7509 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju (kod aerodroma), udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad Subotica. Zvati od 9 - 15 ~asova na 063/506-926.

7845 PRODAJEM plac na Sajlovu bez posrednika. Telefon: 6518001.

7756 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2.

Telefon 069/18-26-726.

6930 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, HITNO, povoqno.

Telefon 069/314-37-14.

7278

PRODAJEM vikendicu na Puckaro{u, K.O. Petrovaradin. Telefon: 066/8044-133.

7489 PRODAJEM gra|evinski plac u petrovaradinu 2000m2 Bukova~ki put br. 3.Pogodan za izgradwu skladi{tnog proizvodnog i poslovnog prostora. Telefon 063/547-782, 021/63-92-384 posle 15.30 ~asova.

7516 PETROVARDIN - placevi na raznim lokacijama od 500m2 5000m2 cena od 11 eura/m2 27evra/m2. Telefon 063/152-0521.

7707 PETROVARADIN - plac kdo „televizije“ 1300m2 dozvoqeno P+3 zgrada sa pogledom na Dunav i Novi Sad. Telefon 063/585-076.

7708 PRODAJEM plac sa mawim objektom kod Mo{ine vile na Popovici. legalno, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon 060/5008-408.

7841 SREMSKA KAMENICA, prodajem iza Instituta 3h1000m2, placevi cena od 5-7e/m2. Telefon 063/720-2482.

7538 PRODAJEM zemqu k.o. Novi Sad IV, Gorwe Sajlovo, 5780m2, put, struja. Telefoni: 021/6617415, 063/811-4340.

7710 GRA\EVINSKI placevi 3001000m2, naspram kamewara 2 u Novom Sadu. Dozvoqeno osam stambenih jedinica. Telefoni: 064/115-06-39, 6301-650.

7727 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2.

Telefon: 6546-976, 065/3333-177.

7854 PLAC 550 m2 Veterni~ka ulica (iza Lipovog gaja) - hitno - povoqno! Telefon 063/516-844.

7861 PLAC 460m2 i 3000m2 sala{ sa starim objektima iza Vujadina Bo{kova, struja, voda, plin, sve na ime kupca.

Telefon 064/6521460.

7864 PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wake.

Telefon 064/401-4180.

7757 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlazi na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas, struja, 20kv. Telefon 063/506-926, radnim danom od 8-16 ~asova. 7844 VINOGRADARSKA ku}ica, nova, prenosiva, lepa, zgodna za vikend odmore. Veli~ina 5x2m.

Pola zatvoren prostor, pola terasa, 650 evra. Telefon 060/01212-44.

7517

NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629.

7593 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 50/800 plac, struja voda asvalt 13500c i 2 hektara zemqe oranice blizu puta. Telefon 021/881-511, 065/543-6731.

7839 KU]A na prodaju u Laze Nan~i}a, ukwi`ena, novija 400m2+200m2 poslovnog prostora na 700m2 placa. Telefon 063/502-526.

359969 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

360064

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 065/2289-229.

360094 KU]A u blizini Bulevara Evrope, 110/604m2, kolski ulaz, porodi~na, bez ulagawa. Telefon 6624218.

361194 KU]A Sr. Kamenica, Ulica vojvode Mi{i}a, 200/500m2, potpuno urbano okru`ewe, mo`e zamena za mawi stan uz doplatu. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887. 360081 POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30821), www.solis-nekretnine.com.

359989 SREMSKA KAMENICA - ku}a kod Instituta, spratna, dobro odr`avana, 210m2 na placu od 550m2, cena 80.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 30658), www.solis-nekretnine.com.

359986 PA@WA! Prodajem sru{enu ukwi`enu ku}u, 97m2 na lepom ravnom placu od 920m2 na Tatarskom brdu! Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra: 70167), www.solis-nekretnine.com.

359987 U KAMENICI na Vojinovu lepa velika ku}a na placu od 500m2 tri eta`e dnevni boravak i 6 spava}ih soba, cena 98.000. Telefoni8 451318, 060/30-88-993.

361161 KU]A u nasequ Lipov Gaj, 137m2, ukwi`ena, bez ulagawa, dodatno opremqena, gara`a, cena 141.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 30751), www.solis-nekretnine.com.

359988 UKWI@ENA ku}a u Lipovom Gaju, u odli~nom stawu, cena 136.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

360109 TELEP ukwi`ena spartna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538166.

360047 ADICE, odli~na novija ku}a sa upotrebnom dozvolom. Stambena povr{ina 106m2 na placu od 500m2, sa dvosobnim stanom u dvori{tu. Bez ulagawa. Vredi pogledati, cena 88.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 30660), www.solis-nekretnine.com.

359983 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 95.000 evra. Telefon 063/527-459, ({ifra: 70237), www.solis-nekretnine.com.

359984 NA PO^ETKU VETERNIKA u produ`etku ulice Mileve Mari} nova trosobna ku}a na placu od 500m2, lepa ulica sve komunalije, eta`no grejawe, cena 83.000. Tel. 060/30-88-993.

361160 KU]A - Rumenka, ukwi`ena 140m2 - plac1050m2, ekstra sre|ena - 125.000E i ku}a na Klisi 80m2-47.000E. Telefoni: 522-177, 526-622.

360206 PLAC na putu Novi Sad-Irig kod skretawa za manastir Hopovo.

1.200m2, cena 21.000 evra! Ukwi`en 1/1! Telefon 063/527-459, ({ifra: 70255), www.solis-nekretnine.com.

359979 PRELEP plac od 509m2 izme|u Novog Sada i Veternika, sa ucrtanim objektom od 40m2, struja i voda do placa. Cena 28.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 30760), www.solis-nekretnine.com.

359982 GRA\EVINSKI plac za kolektivnu gradwu, Mornarska - Telep 1500m2, P+2+Pk, izgra|enost 30% + 10% za gar`e. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887.

360078 PRODAJEM lokaciju na Detelinari, P+2, dva vlasnika i plac na Glavici 1000m2-31.000E. 360204 PLAC Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada. Cena 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887.

360079 GRA\EVINSKI plac, Bocke P+1+Pk 1000m2, odli~na lokacija, lep pogled 25.000E; plac Liparija 1, 26.000m2, cena 10E/m2. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887.

360080 HITNA PRODAJA! Gra|evinski plac sa starom ku}icom, 750m2 u najlep{em delu Vrdnika, cena 19.000 evra. Telefoni: 065/2019013, 021/451-570, ({ifra: 70279), www.solis-nekretnine.com.

359980

PLAC na Mi{eluku, 1.100m2, izlaz na dve budu}e ulice, deqiv na dva placa, planirano porodi~no stanovawe, komunalno neopremqen. Cena 30.000 evra. Telefon 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com.

359981 PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om...

Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570, ({ifra: 70245), www.solis-nekretnine.com.

359978 BANO[TOR - vikendica na obali Dunava! 65m2 stambenog prostora na placu od 500m2. Odli~na i bez ulagawa... Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 30804), www.solis-nekretnine.com.

359985

IZDAJEM uli~ni lokal 30m2, Temerinska 144, Novo Sad - tiha delatnost, 150E. Telefon 021/6414-179, 063/143-48-70.

7019 IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv. Telefon 062/80-14-945.

7406 IZDAJEM poslovni prostor 45m2, portir, pogled na Tvr|avu, ugao Bul. Oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 220E. Telefon: 064/6185832.

7577 IZDAJEM 2 poslovna prostora bulevar ( kod futo{ke pijace).

Telefon 0643144263.

7625 IZDAJEM kancelarijski prostor 27m2 Trg mladenaca. Telefoni: 065/6247297, 021/403412. 7626

BULEVAR Cara Lazara izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti.

Telefon 065/521-5250.

7666 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

7729 IZDAJEM lokal - diskoteka kod Sajma. Telefon 065/623-4014. 7767 PRODAJEM lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu! Telefon 063/520-296, ({ifra: 80275), www.solis-nekretnine.com.

359975 PRODAJEM lokal u Kosovskoj ulici. Telefon 063/7726-845, ({ifra: 80287), www.solis-nekretnine.com.

359976 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289-229.

360093

PRODAJEM lokaciju na Detelinari, P+2, dva vlasnika i plac na Glavici 1000m2-31.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24911.

360212 SOMBORSKI BULEVAR, ukwi`en uli~ni lokal od 48m2 sa sanitarnim ~vorom. Direktno od investitora. Tel.: 425-205, 065/477-4036.

360217 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa u novoj zgradi useqiv lokal od 127m2. Telefon 063/1010661.

360177

BULEVAR oslobo|ewa suterenski lokal u radu 200m2 pogodan za diskoteku ili no}ni bar, cena 110.000e, papiri u postupku. Telefon 064/209-7863.

7786

nedeqa22.avgust2010.

27

PETNAESTOGODI[WI POMEN FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 065/443-9310.

7891 HITNO PRODAJEM Kirby Sentria, star 2 meseca. Telefon: 021/451-448 ili 064/21104. Cena 1,600 evra.

7892

PRODAJEM ukwi`enu gara`u 21m2 u Kraqevi}a Marka 10. Telefon 064/1570304.

7606 BEOGRADSKI KEJ, gara`a 13m2, struja, voda. Telefon 6624218.

361193

GARA@A - Ul. Lasla Gala, 20m2, cena 13.000 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13571), www.solis-nekretnine.com.

359971 VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166.

360041

KUPUJEM sve vrste auta, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu odmah, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/337-7695 i 824-611.

5904 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispr}ujuem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714.

6427 OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta.

Telefoni: 064/150-1200, 021/824885.

6631 DA^IA LOGAN, iz 2005. godine, osnovni model, pre{ao 40.000km, cena 3500E. Telefon: 064/8249010.

7579 PRODAJEM Pe`o 306 99. godi{te, Opel kadet 89. godi{te u odli~nom stawu registrovan. Telefon 064/147-8900.

7507 PASAT karav TDi, crni metali, 2003. god, 96 KW, 131 KS. Mogu}a zamena, cena 8.800e. Telefoni: 022/326-855, 064/127-2800.

7612 PRODAJEM automatik 3 - zoqicu, crvena, u odli~nom stawu, 250 evra. Telefon: 021/876-842, 064/163-52-58.

7613

PRODAJEM mali traktor „ferguson“, iz 1982. godine. Telefon: 889-049.

7772 PRODAJEM kombajn Zmaj 141 sa kolicima za heder u ispravnom stawu. Telefoni: 021/756-721, 064/39-20-767.

7728 URSUS 904B, remontovan, u odli~nom stawu, garancija 500 moto sati. Telefon 063/476-940.

7769

NOV SPLAV, 6h2m sa pet hidrodinami~nih pontona, pravqeni od lima ispuweni stiroporom, pogodan za plovidbu. Hitno prodajem, 15.000e. Telefon 060/012-12-44.

7515 ^AMAC, 5m limeni sa pet zatvorenih komora i spremi{tem. Odli~ne funkcije, lepog izgleda.

Hitno prodajem. Cena 400 evra.

Telefon 060/012-12-44.

7518 PRODAJEM vanbrodski motor Evinrude 50KS sa elektorpokreta~em, kompletnim originalnim komandama. Dva osovinska voda sa osovinama (rostfraj) i semerinzima (volvo). Telefon 063/580055.

7662

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

7724 PRODAJEM fotequ na razvla~ewe. Telefon 064/1655-873.

7901

MA[INSKO polirawe auta 3.000 dinara, dubinsko prawe auta 2.000 dinara. Telefon 064/27-69638.

4810 SAMO ZA PROSVETARE i penzionere - povoqnije molerskofarbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430-549 ili 064/230-6898.

5651 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487.

5896 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63.

7027 AKO ste kupili ili prodajete (vikendicu - ku}u) treba preurediti vrt i ku}u. Stru~ni tim ekologa vam je na raspolagawu. Mo`emo vam pomo}i i u kupoprodaji.

Telefon 062/30-45-31.

7401

PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

7494 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7628 MAJSTOR za popravke krova ako curi, vla`i, dimwaka, iksne, ~i{}ewe oluka i sl. Telefon 064/157-1404.

7686 MOLER, izvodimo sve vrste molersko-fasaderskih radova, fasade, {panski zid, lepimo tapete.

Telefon 064/984-21-35. Albreht.

7788 OTAC i sin - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791-615, 064/076-5195.

7806 MOLERSKO farbarski radovi povoqno samo za prosvetare i penzionere. Telefoni: 064/23068-98, 021/6435-231 i 6430-549.

7917 ROLETNE, komarnici, venecijaneri, trakaste zavese, PVC i ALU stolarija, ugradwa i popravka, . brzo i povoqno. Telefon 063/842-68-48, 063/842-47-16, 021/500-612.

7633 ADAPTACIJA kupatila, stanova, postavqewe kerami~kih plo~ica, vodovod i kanalizacija, ugradwa i zamena sanitarije, laminata, povoqno i kvalitetno.

Telefon 062/367-376, 021‚/503-750.

7635 PE]KAR - ZIDAM kaqave pe}i i otkupqujem kori{}ene!, imam nove pe}i - sve boje, radim sa mojim materijalom . Telefon 064/155-4029, 021/6301-524.

7878

KUPUJEM SONI televizore sa lo{om slikom i neispravnim ekranima svu belu tehniku ispravnu, neispravnu, fri`idere, ve{ ma{ine. Proverite.Telefon 063/774-6-129.

7868

U utorak, 24. avgusta navr{ava se petnaest godina od kada smo ostali bez na{e voqene i drage

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792

Stanke Todorovi} FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629.

7592

POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 021/822872.

7428 POTREBNA `ena za pomo} u ku}i oko nepokretne osobe. Telefon 506-669.

7738 POTREBNA dva doplomirana farmaceuta i dva farmaceutska tehni~ara. Mogu i po~etnici. Telefon 372-322.

7760 HITNO potrebna 1 radnica do 35 godina za finanskijske i kwigovodstvene poslove, po`eqna praksa i ekonomska {kola. Telefon 021/423-386.

7761 POTREBAN pe~ewar u Sr. Kamenici sa radnim iskustvom - klawa, pe~ewa. Telefon 060/018-4000.

7837 POTREBNA dva radnika - ce za prodaju kokica na Spensu. Telefon 064/032-2-042.

7810 SPREMALA bih stanove i kuvala za porodice, samce, donosila na ku}nu adresu - kuvarica. Telefon: 021/451-448, 064/21104.

7839 AGENCIJI „SOLIS“ potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama, pogotovo nam nedostaju menaxeri za rad na posredovawu u izdavawu stanova u zakup! Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 021/520-231, www.solisnekretnine.com.

360040

24. 8. 1995 - 24. 8. 2010.

Uvek si bila sa nama i uz nas.

U~ila si nas `ivotu, bodrila i podr`avala za daqu budu}nost.

Beskrajno smo ti zahvalni za svu pa`wu, qubav i toplinu koju si nam nesebi~no pru`ala.

Vole}emo te i pamtiti zauvek.

Tvoji: suprug, sinovi, snaha i unuci.

7733

POMEN

Dragica Mi{kov iz Sremskih Karlovaca ro|. 23. 8. 1932.

Moja voqena, kada sam tebe izgubio, ostao sam bez najlep{e i najboqe ru`e.

Srce me boli za tobom.

Tvoj lik, lepota i dobrota greju moju du{u.

Znaj da si nezaboravqena dok sam ja `iv.

Voli te tvoj suprug Brane.

7716

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

5843 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

7336 PRODAJEM {qive za rakiju, ~a~anska rodna 30 din/kg, dovozim!

Telefoni: 886-014, 064/ 125-1283.

Novi Ledinci.

7354 HRANA za tigrice 50 dinara nimfe 50 hr~ke 50 zebe 60, golubovi 60, koki~ar 120 din, Futo{ka pijaca, tezga 189.

7720

SEDMODNEVNI POMEN dragom sinu, ocu i suprugu

Milovanu - Mi{i Kisi}u

odr`a}emo danas, 22. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na pravoslavnom grobqu u \ur|evu.

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od bola i qubavi koju nosimo za tobom.

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva, ona bi ti podarila ve~nost.

Neka te an|eli ~uvaju.

SEDMODNEVNI POMEN kumu

Milovanu - Mi{i Kisi}u

Tvoj otac Pajun, supruga Zora, sin Pavle i }erka Katarina.

Kumovi: Goga, Milan i Marijana Samarxi}.

7935

7932

28

^ITUQE z POMENI

nedeqa22.avgust2010.

POMEN

DVADESETOSMOGODI[WI POMEN

3

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

DNEVNIK

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

SE]AWE na voqenu sestru.

Dragan Mari} iz Kupresa 1992 - 2010.

Milan - Mi{a Vlahovi}

Osamnaest je tu`nih godina od kada nisi sa nama, ali }e{ uvek `iveti u na{im srcima i bi}e{ voqen i nezaboravqen.

1949 - 1982.

Majka Mara, otac Marinko i sestra Dragica sa porodicom.

7965

Posledwi pozdrav

Tarjan De`e

Ne postoje re~i da iska`u na{u prazninu, tugu za Tobom. Ostaju nam samo se}awa.

Vole Te mama i sestra.

8005

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

dr Ksenija Milo{evi}

Miloradu Raji}u

22. 8. 2008 - 22. 8. 2010.

Pro{le su dve godine od kad nisi me|u nama.

Tvoj lik i tvoja dobrota sve`i su u na{im srcima. Dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u nama.

Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Be{ka, sin Gabor, }erka Magda, unuke Marijana, Gabriella, Kristina i praunuka Aleksandra.

8004

od sestre Milice, Gordane i Dragane sa porodicama.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Tvoja sestra Anka sa porodicom.

7595

Petar Karanovi}

Branislavu Dimitrijevi}u Porodica Jeki}.

OG-4

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, dedi, pradedi, svekru i tastu

Dragici Tubin ro|. 1937. god.

Sahrana je u ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu.

od porodice Tubin.

O`alo{}ena porodica.

Sahrana je danas, 22. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

8003

7995

Posledwi pozdrav najboqem tati

8006

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav babi

Posledwi pozdrav tetki

Miloradu Raji}u od wegovih najmilijih.

OG-3

Stevanu Tapavici

Jovanu Petrova~kom

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

Dragici

Dragici

od wegovog sina Sa{e.

od porodice Mrki} Nikole - Nine, Mire i dece.

od unuke Miroslavke sa porodicom.

od porodice Majki} iz Bawa Luke.

7999

7988

7996

7998

Iznenada je preminuo na{ otac, suprug i svekar

Posledwi pozdrav dragom te~a Joletu

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav tetki

Milorad Raji} iz Ba~kog Jarka

preminuo 21. avgusta 2010. u 72. godini `ivota.

Stevan Tapavica 1945 - 2010.

Jovanu Petrova~kom

Sahrana je u nedequ, 22. 8. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu, u ^urugu.

Sahrana }e se obaviti danas 22. avgusta 2010. godine u 14 ~asova iz kapele na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}ena porodica Raji} i Pavlovi}.

od Veqka i Branka Prodanovi} sa porodicama.

O`alo{}ena porodica: sin Sa{a, Jela, snaja Tawa.

7997

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada nema na{eg voqenog oca, dede i pradede

Posledwi pozdrav priki

Stevanu Tapavici

od porodica Ogrizovi} i Jeli}.

7983

Slavomira Mi{e ^i`eka Danas, 22. 8. 2010. god. u 10 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u i o`iveti uspomenu na tvoju dobrotu i vedri lik.

Neute{ni: sin Branimir, }erka Nada, snaje, zetovi, unuci i praunuci.

7972

od brati~ine Milice Kne`evi} sa porodicom.

od sestre Radojke sa porodicom.

8000

8001

OG-2

7987

Dragici

Dragici

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Posledwi pozdrav tetki

Milan Ivan~evi}

Dragici

24. 8. 2007 - 24. 8. 2010.

Uvek si u na{im mislima.

Baba Ru`a, Sa{a i Goca Mileusni}.

7992

Sava Brzak

od: brati~ine Rade sa }erkama Svetlanom i Sne`anom i wihovim porodicama.

8002

Sahrana je danas, 22. 8. 2010. godine, na ^enejskom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}ena porodica Brzak.

7986

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav stricu i dedi.

dragom

Jovan Petrova~ki

Posledwi pozdrav stricu i dedi

deveru,

Dana 20. 8. 2010. godine prestalo je da kuca srce mog jedinca u 47. godini.

Jovanu Petrova~kom od snaje Bojane, i sinovca Dejana Petrova~kog sa porodicom.

Sinovac Dragi{a, snaja Nada i unuci Bojan, Tijana i Jovana.

7985

Du{anu Jovi}u

1962 - 2010.

1932 - 2010.

Sahrana je na Gradskom grobqu, u ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova.

S qubavqu, zauvek neute{na majka.

Jovan Petrova~ki

pozdrav

voqenom

Josipu Barbari}u

Sahrana je u ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Qubica.

od sestre Jaroslave sa porodicom.

7984

Mirjana

Bogoslav

12. 7. 2007.

23. 8. 2007.

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je napustila na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

S qubavqu, ponosom i tugom u srcu ~uva}e ga od zaborava wegovi najmiliji: supruga Darinka, deca: Zora, Milo{ i Savo sa porodicama.

7979

S bolom u du{i javqamo da je u 96. godini dana 20. 8. 2010. preminula na{a mila maj~ica

Helena Zahorodni

Desanka Bojovi}

ro|ena Fedor

1949 - 2010.

Se}awe na wenu plemenitost i dobrotu obele`i}emo na grobqu u Savinom Selu danas, 22. 8. 2010. godine u 10 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

7982

Voqenom ocu, tastu, dedi i pradedi godi{wi pomen

SE]AWE

obele`i}emo u subotu, 28. 8. 2010. godine, u Drvaru.

7981

Posledwi bratu

29

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Josip Barbari}

OG-1

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo 20. 8. 2010. moj voqeni suprug

nedeqa22.avgust2010.

Sahrana nam najdra`e bi}e u ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na novom grobqu Tranxament, Petrovaradin.

O`alo{}eni: Anton, Ivan, Borka, Vesna, David, Marko i Kosa.

7977

7976

POMEN

23. 8. 1998 - 23. 8. 2010.

Tu`nim srcem javqamo poznanicima i prijateqima da je dana 20. 8. 2010. godine, u 96. godini preminula na{a maj~ica

Stevan Rimski

Helena Zahorodni

@arku Savi}u iz ^uruga Bio si nam velika podr{ka i oslonac u `ivotu.

Hvala ti na svemu {to si u~inio za nas.

Tomqanovi} Pro{le su tri godine...

Mnogo, mnogo nam nedostajete.

Ivu{ka i Vesna.

7990

Prebolno se}awe i daqe neverica, a tri godine su 24. 8. 2010. godine, na{em voqenom sinu i bratu

]erka Ranka, zet To{ica, unuk Sr|an sa porodicom i unuk Milan.

Uz veliku qubav, zahvalnost i se}awe porodice Rimski i Ruwaji}.

7746

7391

POMEN Danas, 22. 8. 2010. navr{ava se 15 godina od kako nas je napustila na{a draga

POMEN Danas, 22. avgusta navr{ava se pet godina od smrti

Vladislava Kandi} Beba ro|. Vla{kalija Uspomenu na tebe sa qubavqu ~uvaju majka Kristina, suprug Vidoje, }erke Jelena i Jasmina i sestra Nada sa porodicama.

Milanu Ivan~evi}u

agronom

7978

JEDNOGODI[WI POMEN dragom suprugu, ocu i dedi.

Cvetka Risti}a Lale

@arko Savi}

Nismo te uspeli sa~uvati od smrti ali }emo te sa~uvati od zaborava.

Tvoji najmiliji supruga i sin.

Ve~no }emo te nositi u srcu, sa po{tovawem i qubavqu.

Tvoji najmiliji: supruga Milica, sin Milan, snaja Joka, unuke Natalija i Milica.

7893

7933

7916

koji je nezaslu`eno i prerano oti{ao u ve~nost i to na pravdi Boga, tu|om nemarno{}u, {to na{ bol ~ini jo{ ve}im. Voqeni na{, nismo nau~ili `iveti bez tebe, a kako je `iveti bez tebe znaju samo oni koji te vole.

Vreme ne ~ini svoje, ne daje ni utehu ni zaborav kada si Ti, dete voqeno u pitawu. Naprotiv. Voleo si nas, a mi tebe beskrajno volimo. Bio si i ostaje{ na{a qubav i ponos.

Sahrana pokojnice obavi}e se u ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica Kadi}: }erka, zet, unuk, snaja i praunu~ad.

1930 - 2009.

POMEN

DVOGODI[WI POMEN Pro{le su dve godine otkako nas je napustio na{ dragi

Vasilije Stepanov Dok `ivimo nosimo te u srcima: otac Milenko, majka Mira i sestra Zorica.

Vasilije Bani} 1941 - 2008.

Sa qubavqu te se se}aju: Tvoji najmiliji.

22. 8. 1996 - 22. 8. 2010.

Marko Mileusni}

Najdra`i moj Vasilije, danas je ~etiri godine od kako nisi sa mnom, a ti mi sve vi{e nedostaje{. Znaj da si stalno u mom srcu, tu }e{ uvek i ostati.

23. 8. 2003 - 23. 8. 2010.

Tvoja supruga Jawa.

7989

7964

7936

Volimo te...

Tvoji: Luka, Marko, Jovana, Ru`a, Sa{a i Goca.

7993

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.30 14.50 15.00 15.10 15.30 15.50 16.00 17.00 17.22

TV PROGRAM

nedeqa22.avgust2010.

TV Ba{tina Vesti Regina, film TV Fonija – kviz Zmajeve de~je igre Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama 20. festival tambura{kih orkestara Srbije, Ruma 2009.

Wu{kawe Crtani film Vesti Ru~ak na lepe o~i Igra Crtani fim Garsowera TV Dnevnik Tajna hrane: Lubenica

07.30 08.05 08.30 10.30 12.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30

Glas Amerike Barometar Maks Kju Travel Film: Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Sredi{ta svetske kulture Vojvo|anske vesti Filmski program: U neizvesnosti 00.15 Glas Amerike 00.45 Barometar

06.02 07.00 07.29 07.36 07.45 08.00 09.00 09.21 09.26 09.43 10.01 10.33 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.32 15.00 16.01 16.49 17.13 18.00 20.10

FUDBAL - JELEN SUPER LIGA

In|ija - Crvena zvezda

22.05 22.50 23.14

Muzika za dobro jutro Amen a|es Datum Verski kalendar Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Male pri~e Zanimawe dete Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Trag Koncert Radeta Radivojevi}a, muz. program Uspon novca Vikend evronet Rade [erbeyija i prijateqi, muz. program Tenis: Masters, Sinsinati, finale, prenos Ko{arka: Srbija - Kina, prenos prijateqske utakmice Jelen top deset U svemiru, dok. serija Iza granica, dok. serija

(RTS 1, 16.55)

Novac

Falsifikovana nov~anica od 500 franaka prenosi se od osobe do osobe i od jedne do druge radwe sve dok ne stigne u ruke nevinog ~oveka.

On ne shvata o ~emu se radi, i to }e imati razaraju}e posledice na wegov `ivot...

Uloge: Kristijan Pate, Vinsent Risteru~i, Kerolin Lang, Silvi van den Elsen Re`ija: Robert Breson (RTV 1, 23.45) 17.30 [tikla papu~a 18.30 Me|uprostor - Gu~a u Kova~ici 18.45 Me|uprostor - Muzi~ka porodica Bala{ 19.00 Present 19.30 TV Dnevnik 20.15 Me|uprostor - Kubanero festival 20.30 No}na smena 21.00 Grad an|ela 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Poslovni uspeh (ma|) titl. na srpskom 23.00 Iz Studija M 23.45 Novac, film 01.05 Fudbal: In|ija – Crvena zvezda, snimak

09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 13.30 15.20 15.30 16.00 16.30 17.20 17.30 18.00

Vi{e od igre Film: Skok Najboqi lek [ira, princeza mo}i Srbija koju volim Film: Ispovest opasnog uma Neon siti Ugro`eni Svet divqine Hrana i vino Neon siti Guliver Sedam NS dana

14.11 14.47 15.00 15.10 15.55 15.58 16.55 19.01 19.30 20.06 21.03 23.15 23.18 00.15 00.33 02.00 02.04 02.37 03.25 04.03

Hrana i vino (Novosadska TV, 16.30) 06.50 Nema raspusta za Melani, film 08.25 Abel, lete}i lift boj, film 10.10 Svetkovine, dok. film 11.00 Duhovka (slov) 11.30 Emisija za penzionere (slov) 12.00 Nedeqni magazin (rum) 13.00 Brazda (ma|) 13.30 Durindo, ma|arska narodna muzika 14.00 Vaskrsni dobrotvorni koncert za izgradwu manastira Vaskrsewa gospodweg u Ka}u 15.00 Nedeqni magazin (rom) 16.00 Izravno (hrv) 16.30 Svjetionik (hrv) 17.00 Ukrajinska panorama 17.30 Spektar (buw) 18.00 Makedonsko sonce 18.30 ^igu (ma|) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Kola` crtanih filmova (ma|) 20.00 TV Magazin (rus) 21.00 Halo TV (ma|) 22.30 Qubiteqi Sezana, dok. film 23.25 Pazolini i smrt, dok. film 00.15 TV Prodaja

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.03 12.36 13.00 13.15 13.30

18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00

[ira, princeza mo}i Objektiv Moja Amerika Evo nas kod vas Ugro`eni Svet divqine Objektiv Film: Ubistvo na visokom nivou

06.00 08.00 10.00 11.00

Ruska liga: Spartak M. Tom Premijer liga: Vigan - ^elzi Telemarketing Premijer liga: Arsenal Blakpul [kotska liga Championship Premijer liga: Fulam - Man~ester Junajted Holandska liga : PSV - AZ Argentinska liga: River Plate - Independiente Ruska liga: Rubin - Saturn

13.15 15.15 17.00 19.00 21.15 23.15

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.30 No}ni program 10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

05.12 05.48

07.15 08.00 09.00 09.45 11.30 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom: Predrag Danilovi} Vreme je za bebe Gastronomad Vesti Sat Vesti Sti`u dolari Fudbal - Jelen super liga: In|ija - Crvena zvezda, prenos Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Kowanik na krovu, film Vesti Hotel Vavilon Dnevnik Egzit Vesti Vreme je za bebe Sat Balkanskom ulicom: Predrag Danilovi} Koncert Radeta Radivojevi}a: Qubim vas pesmama TV prodaja Verski kalendar

e-TV Doma}in Sonik Film: Usamqena golubica Povratak 1. deo Seks i grad Film: Marija Magdalena Film: Bo`iji oklop 2. deo Film: Naplata duga Film: Marija Magdalena Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Va`ne stvari

DNEVNIK

c m y

30

08.05 08.30 11.00 11.30 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.10 23.45 00.15 01.05

Beograd za po~etnike Znawe na poklon Beogradski Zoo Dolina sunca Vesti B92 Film: Ritam `ivota Vesti B92 Beogradski Zoo Trnav~evi}i u divqini Robin Hud Film: Bo`iji grad Vesti B92 Patrola Top gir Dok. film: Ta prokleta re~ na slovo J 02.30 Ukqu~ewe u B92 Info

08.00 Film: Qubavna pri~a za Bobija Longa 10.00 Film: Savr{eni dan 11.45 Siti 12.00 Grand hitovi 13.00 Film: Ima li pilota u avionu?

15.00 Ja to tako 16.15 Nedeqno popodne Lee Ki{ 18.30 Telefon 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Paparaco potera 21.00 Grand narod pita 23.00 Film: Sakupqa~ kostiju 01.00 Film: Melisa Pi 02.45 Siti

Melisa Pi

KO[ARKA

Srbija – Kina (RTS 2, 20.10)

Potresna pri~a o o istra`ivawima 16-godi{we devojke sa Sicilije koja koristi seks u borbi protiv usamqenosti i roditeqskog zanemarivawa. Film napu{ta italijansku tradiciju prikazivawa qudi na putu prema sredwim godinama i bavi se problemima modernih tinejyera.

Uloge: Marija Valverde, Fabricija Sa~i, Yeraldina ^aplin Re`ija: Luka Guadawino (Pink, 01.00)

23.39 Hronika filmskih susreta u Ni{u 00.08 Sintezis, muz. program 00.52 Fudbal - jelen super liga: In|ija - Crvena zvezda 02.30 Ko{arka: Srbija - Kina 04.00 Tenis: Masters, Sinsinati, finale 05.35 Trag u prostoru

Marija Valverde 07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.10 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 02.30 03.00 04.00 04.30 05.00

Crtane serije Barbi dnevnik Film: Istra`iva~i Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija Vrhunske ubice, dok. serija Wu{kala Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi Ve~e sa Yulsom Holandom Film: Duh Wu{kala Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija Vrhunske ubice, dok. serija Gor{tak Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija Vrhunske ubice, dok. serija Film: Istra`iva~i

Mi{el Fajfer

Doba nevinosti Uloge: Danijel-Dej Luis, Mi{el Fajfer, Vinona Rajder, Yoan Vudvord Re`ija: Martin Skorseze (Ko{ava, 19.30) 06.00 09.00 09.25 09.30 09.50 10.00 10.15 10.45 11.15 12.05 12.30 12.55 13.20 13.40 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 21.30 22.30 23.30 23.35 00.30 00.50 02.35 04.30 04.35

Jutarwi program Nodi U~imo engleski sa Nodijem Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Kliford Vinks Presovawe Kilari Konan ^ovek lav Tele{op I to je `ivot Ulovi trofej Tele{op Plej Ada - Leto na Adi Je l istina @ivot u parkovima Afrike Telemaster Film: Doba nevinosti Riznica Biseri Vesti Doktorologija Riko{et La Lola Plej Ada - Leto na Adi Vremenska prognoza Biseri

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa22.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 11

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Popi Montgomeri

Izazov `ivota

Reg Robelati i Yulija Foster ostanu zate~eni kada posle smrti roditeqa 9-ogodi{wi de~ak Vejlon Mur ostane wima da se o wemu staraju.

Oni odlu~e da ga odgajaju ali svaki u svom domu...

Uloge: Tomas Gibson, Popi Montgomeri, Ros Anderson, Yeremi Bergman, Ketrin Bonifejs Re`ija: Sem Pilsberi (Nova TV, 16.25) 08.30 08.55 09.10 09.35 10.00 11.00 12.50 13.20 14.50 16.25 18.15 19.15 20.05 22.05 23.10 00.55 01.25 03.00

08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Dora, crtani Timi Tim, crtani Ben ten, crtani U slu~aju frke Na{a mala klinika @ene ameri~kih vojnika Automotiv Naoru`an i opasan, film Vitezovi Holivuda, film Izazov `ivota, film Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Indijana Yons: Otmi~ari, film Red karpet, {oubiz Elitne ubice, film Ko je Samanta?

Divqi i `estoki, film Nadin, film

Duhovna muzika Lete}i nosa~ aviona Dalaj Lama Pra{ko prole}e Ku}a iz edvardijanskog doba Mark Forster – dozvola za snimawe @ivot i smrt u Rimu Sikert protiv Sarxenta Faraoni koji su izgradili Egipat Hitlerov ~ovek za sve @ivot pod Napoleonom Kraqi~ina sestra Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a Izdaja Sikert protiv Sarxenta Faraoni koji su izgradili Egipat

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Tri letwa dana Svemirci su krivi za sve Sala{ u Malom ritu Predsednikov ~ovek Biv{i de~ko Vremenski policajac Erotski program Erotski film Biv{i de~ko

06.00 07.40 08.25 09.50 11.15 12.50 14.30 16.10

Tr~i, debeqko, tr~i Porodica je porodica Upoznajte Spartance Horton Ona prava Hana Montana Mali Zizu Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra Rej~el se udaje Holivud na snimawu Do neba Spartak: Krv i pesak Volim te, ~ove~e Sramota Opsednuta Filmovi i zvezde Projekat Lazarus

17.40 19.35 20.05 21.40 22.35 00.15 02.10 03.55 04.20

08.10 U ~ast Karlosa Klebera: Be~ka filharmonija i Rikardo Muti u Qubqani 09.15 Fotografija u Hrvatskoj 09.25 Reke Hrvatske: Krka, dok. serija 10.08 Ubistva u Midsameru 11.41 Mawinski mozaik 12.00 Dnevnik 12.17 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Rijeka: More 14.00 Obale: Lofoten, kome{awe u fjordovima dok. serija 15.05 Mir i dobro 15.50 Klapa Intrade, snimak koncerta 16.50 Biti ili ne biti, film 18.35 Nevoqe jednog Branimira 19.05 Baltazar 19.30 Dnevnik 20.10 Stipe u gostima 20.50 Troja, film 23.55 Filmski vikend s Lijamom Nisonom: Kinsi, film 01.50 Bu|ewe mrtvih

06.00 07.00 09.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Pomorska patrola Ona me izlu|uje Fojlov rat I bila je ona Devojka cvet Ubistvo iz zadovoqstva Davawe {anse qubavi Ples iz Lugnase Zakon i red Medijum Druge prilike Pomorska patrola

08.00 08.20 11.05 11.30 13.40 15.35 17.40

Bakugan, crtani Ne daj se Nina!

Jedna od momaka Legenda o jeseni, film Libi, film Bez traga, film Diskaveri: Bez cenzure Napad slona, dok. film Ekskluziv 1001 no} CSI Majami Raqe: Osveta, film Pritajeni Tigar i skriveni zmaj, film Letwi posao, film Drakula, film

19.05 20.00 21.30 23.05 00.35 02.35 04.05

Pritajeni tigar i skriveni zmaj

Orlando Blum

Troja Mikenski kraq Agamemnon sa svojom vojskom je u Tesaliji, zaokupqen planovima kako da pro{iri svoje carstvo. U isto vreme trojanski princ Paris je smislio lukav plan da od neprijateqa ugrabi Spartanku Helenu zbog ~ega }e Grci i zapo~eti rat...

Uloge: Bred Pit, Brajan Koks, Nejtan Yons, Orlando Blum, Dajen Kruger, Yon [rapnel, Brendan Glison, Erik Bana Re`ija: Volfgang Petersen (HRT 1, 20.50)

08.05 Jura Hura: Mali kraq, veliki lov 08.30 Trolovi 09.20 @elezni div 10.48 Biblija 10.58 Reka kraj Koprivnice: Misa, prenos 12.10 Putovawa `eleznicom: Vozom kroz Skandinaviju, dok. serija 12.55 More trave, film 14.55 Ne}ak, film 17.30 Cirih: Atletika Dijamantska liga, snimak 18.25 Vaterpolo: Hrvatska – Rusija, reporta`a 18.40 Mu}ke 19.30 Gara`a 20.05 Majmunarije, film 21.35 Zakon!

22.10 Video na(d)zor 22.40 Prikra}eni 23.05 Ritam nedeqe 23.45 Zoran Todorovi} i Nadia Majkl u Dubrovniku, koncert ozbiqne muzike

06.00 13.00 14.30 16.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.30 03.50

Pri~e veka Crni zmajevi De~ak u plasti~nom balonu Nedoli~no pona{awe Izvr{no nare|ewe Razbija~ Pancirna municija Lesi – Obojena brda Gorila Pakao u Normandiji

06.00 Qudi od ~asti 08.10 Englez koji se popeo na brdo, a si{ao sa planine 10.00 Deset razloga za{to te mrzim 12.00 Dueti 14.00 Dobre namere 16.00 Mo}ne patke 3 18.00 [arlota Grej 20.00 Qubav u Houp Springsu 22.00 Devojka broj 6 00.00 Lov na mu{karce 1 02.00 Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i

Na putu do prijateqa kom namerava da ostaviti svoj ~uveni ma~, "Zeleni usud", Li Mu Bej sre}e staru qubav Ju [u Lin, ratnicu kojoj nikada nije izrekao svoje prave ose}aje. Ponovno zbli`avawe prekida drska kra|a ma~a kog ukrade mlada Jen...

Uloge: ^ou Jun-Fat, Mi{el Jeoh, Zeng Ziji, ^ang ^en, Lung Sihung, ^eng Pipi Re`ija: Ang Li (RTL, 00.35)

Zeng Ziji

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova U deli}u sekunde Ameri~ke drvose~e Pliva~ka avantura Lovci na oluje Ameri~ka luka Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak Borna kola bra}e Hau Limarska radionica/London Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Izgubqeni raj Pobe}i od smrti Pravo mesto zlo~ina U potrazi za zabavom

08.30 09.15 10.15 11.30 12.30 13.45 15.00 17.00 18.30 21.30 22.00 22.15 00.00 01.15

Biciklizam Skija{ki skokovi Kanuing Tenis Kanuing Skija{ki skokovi Biciklizam Atletika Tenis Automobilizam Motosportovi Boks Kanuing Motosportovi

18.15 19.10 20.05 21.00

Nasukana u pli}aku srpska la|a D

inar }e ja~ati ako rastu na{ izvoz i strane qiti na dosada{wem razvojnom konceptu, oslowedirektne investicije, a slabiti zbog slabog nom na zadu`ivawu i visokoj potro{wi na svim izvoza i nedovoqnog priliva investicija. nivoima. Po wegovom mi{qewu, Srbija ima samo Wegov kurs je odraz ekonomskih prilika u zemqi, jedan smer razvoja – podsticawe izvozne privrede. koje se moraju mewati. To podrazumeva smawewe Po{to ima stru~an qudski potencijal, treba da javne potro{we i odgovaraju}u fiskalnu politisledi primer Slova~ke i privrednih tigrova Daku, {to je na sredwi rok najboqe za odbranu kurlekog istoka, s odgovaraju}im privrednim ambisa. Ovakav pristup zahteva predvidqiv poslovni jentom. Mora se i}i na poreska rastere}ewa po ambijent, jasan pravni okvir i stabilnu politi~osnovu rada, pojednostaviti propise, a upozorio ku situaciju u Srbiji. je da je na{a „giqotina propisa zaribala pre neIzbor valutnog re`ima podlo`nog promenama go {to je i podignuta uvis“. zavisi od stawa privrede, wene izvozne sposobPredstavnik MMF-a je ocenio da srpska prinosti, stawa platnog bilansa, visine spoqne zavreda na sredwi rok do 2015. ne mo`e posti}i zadu`enosti, inflacije... U na{oj situaciji izradate ciqeve bez osetnog rasta izvoza, a to zna~i zite nekonkurentnosti i nedovoqno osposobqestranih direktnih investicija, „koje nam nedostane, tehnolo{ki zastarele (najmawe 20 godina ju kao davqeniku vazduh“, kao i ozbiqnih restrikprema standardima EU) i slabo organizovane privrede, re`im kontrolisano fleksibilnog kursa dinara s redovnim prilago|avawem NBS-a kretawima na deviznom tr`i{tu i koji omogu}ava amortizaciju spoqnih ekonomskih udara je tenutno za Srbiju najboqa opcija.

Blagi trend deprecijacije treba da pribli`i dinar wegovoj odr`ivoj vrednosti i deluje na poboq{awa me|unarodne konkurentnosti srpske privrede.

Po{to visoka nezaposlenost raste (gotovo 800.000 qudi nema posao, a zaposlenih je samo 1,8 milion), a proizvodwa i investicije su male, Srbija se vi{e ne mo`e vratiti na pretkrizni model rasta, zasnovan na visokoj potro{wi, niskoj doma}oj {tedwi i malom izvozu.

Propu{tena je povoqna prilika MMF bi da u Beogradu bude „samo” savetnik da veliki priliv inostranog kapitala u zemqu u cija u potro{wi. MMF je protiv bilo kakvog odprotekloj deceniji bude vi{e iskori{}en da se mrzavawa plata u javnom sektoru i penzija ove gopoboq{aju razvojne performanse srpske privredine i pored izjava nekih na{ih zvani~nika. Tek de. Zemqa je, do sada, dugo `ivela daleko iznad s rastom BDP-a od pet-{est posto godi{we i svosvojih mogu}nosti, pa }e uz pomo} MMF-a, glav|ewem buxetskog deficita na samo jedan odsto, nog rigidnog „svetskog finansijskog policajca“ i mo`e se ra~unati na ne{to ve}a li~na primawa. na{eg poverioca, koji insistira na odr`avawu Sada{we u~e{}e penzija u BDP-u od 13 odsto, a makroekonomske stabilnosti i ravnote`i u sekplata od deset, te ubrzan rast spoqnog duga i toru javnih finansija, platnog deficita, mogu morati da se preusmeri dovesti Srbiju u ozbiqSrbija je propustila veoma povoqnu na isku{ewa do 2015, a tu na kolosek odr`ivog privrednog razvoja i vra- priliku da veliki priliv inostranog se misli – zbog velikih }awe u okvire sopstvete{ko}a u izmirewu dokapitala tokom protekle decenije nih resursa. Potrebna je spelih obaveza prema iskoristi za razvoj privrede, reforma privrednog i inostranstvu. umesto toga, zemqa je `ivela finansijskog sistema s Predstavnik MMF-a u i tro{ila daleko iznad novom razvojnom strateSrbiji smatra da je resvojih mogu}nosti gijom, {to zahteva „ste{ewa „vi{e {tedwe, razawe kai{a“ i nova odrida, investicija, prohodcawa u sektoru li~ne, i niji i jednostavniji prinaro~ito javne potro{we, a weno sprovo|ewe odvredni sistem... uz mnogo mawe tro{ewa, ali to vija}e se u dosta nepovoqnim uslovima. Kreditni mora biti te{ka i bolna odluka ove ili slede}e aran`man s MMF-om isti~e u aprilu 2011, a po vlade“. Mora se pomo}i socijalno najugro`enijim mi{qewu ~elnih qudi NBS-a i ekonomskih slojevima dru{tva, ali ne po cenu novih dugova, stru~waka, za Srbiju bi bilo po`eqno wegovo ve} stvarawem nove vrednosti iz koje se mo`e deprodu`ewe jer }e se zemqa na}i na „brisanom liti „i dinar vi{e onima koji najskupqe pla}aju prostoru, ostaju}i bez jakog saveznika u nastojawu cenu krize i poodmakle tranzicije“. Monetarnu da se naprave strukturne reforme i postigne odrpolitiku i ubudu}e treba usmeriti na kontrolu `iv privredni rast“. inflacije, fleksibilan devizni kurs i podsticaStalni predstavnik MMF-a u Srbiji je na sawe kreditirawa u dinarima. Privla~ewu stranih stanku s beogradskim privrednicima u julu upozoinvesticija doprinelo bi unapre|ewe poslovnog rio na to da “zadr`avawe sada{weg ekonomskog okru`ewa i o`ivqavawe privatizacije. Istaknukoncepta zasnovanog na zadu`ivawu i potro{wi to je da u Srbiji ima dovoqno „kvalitetnih qudi Srbiju vodi u te{ke godine. Privredni brod ne da sprovedu te{ke poreske i strukturne reforme, tone, ali stoji u pli}aku, a wegovim spu{tenim da bi politi~ki brod dobio optimalnu brzinu za jedrima ne}e mnogo pomo}i ~ak ni blag konjunkkrstarewe“. turni povetarac ja~ih evropskih dr`ava jer je izVe}ina na{ih analiti~ara i privrednika smavoz Srbije i suvi{e mali da pokrene ukupne pritra da je svetska kriza samo produbila ionako tevredne tokove“. Izneo je da MMF, Svetska banka {ko stawe nacionalne ekonomije, a nije wen i drugi savetnici nisu tu da „donose odluke, ve} uzrok, te }e se vidqiviji oporavak srpske privreone moraju biti samo na{e“. Nada se da }e vlasti de i dinara osetiti tek 2012. u Srbiji doneti prave odluke, koje se ne}e temeKRAJ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa22.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

22. avgust 2010.

Nedeqa je dan za porodicu.

Ali, izgleda da }e vas neko anga`ovati van uobi~ajog konteksta.

Dru{tvo ili neo~ekivani doga|aji pogoduju promeni mesta i ambijenta. Qubavni odnos je aktuelan.

Pouzdani ste, opu{teni, hedonisti~ki raspolo`eni, ali vas uznemiravaju neke okolnosti na koje ne mo`ete uticati. O~ekujete od partnera da vam uga|a i ulep{a svakodnevicu. Ali, avaj!

BLIZANCI Va{ Merkur jo{ uvek ide una21.5- 21.6. zad, {to vas upu}uje na vra}awe ranijim temama i dilemama. Zavr{ite zapo~eto. Dolaze vam gosti ili ste usredsre|eni na neke intelektualne sadr`aje.

VAGA 23.9- 23.10.

Qubav je svuda oko vas. Lepota u jednostavnosti. Smiruju}e delujete na druge, pa i na partnera, koji se trudi da vam udovoqi, a da pri tome nije sasvim zadovoqan. Dugoro~ni planovi i veze.

[KORPION 24.10- 23.11.

Budite pa`qivi u saobra}aju i onome {ta i kome govorite. Moglo bi vam se oma}i ne{to {to ne bi trebalo. Nemate mnogo strpqewa s rodbinom ni prema dru{tvu, generalno. Povucite se.

Divan dan za vas, pogotovo ako STRELAC 24.11- 21.12. ga tako predvidite i projektujete. Ostvarujete dobru komunikaciju i dogovore, ali je pitawe da li }e se oni ispuniti ili ne. Slabe su {anse, danas i za ubudu}e.

Odmarajte se i pomalo distancirajte od uobi~ajnih situacija. Nov~ani tro{kovi vam ve} idu na `ivce, pogotovo oni neplanirani i nepredvi|eni. Danas je nedeqa, pa gledajte TV ili razmi{qajte.

RAK 22.6-22.7.

Mesec plovi kroz vazdu{ni znak Vodolije pa ste nemirni i zainteresovani za sve drugo od onog uobi~ajnog. Posavetujte se sa svojim astrologom u vezi s narednim periodom. Nesklad.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Primeti}ete da ste daleko smireniji i opu{teniji od mnogih drugih, pogotovo partnera. Neko }e vas iznenaditi, sad prijatno ili ne, zavisi. Sve je mogu}e, a ni{ta ne mora da zna~i. Dru{tvo.

VODOLIJA Promenqivog ste raspolo`e21.1-19.2. wa, pomalo nedosledni i kao da ne znate {ta biste i kako biste.

Oslu{nite svoju intuiciju i poruke kroz etar, pa se suo~ite s onim {to vam je ispred nosa.

DEVICA 23.8- 22.9.

Mentalno ste aktivni, imate potrebu da iznesete iz sebe sve analize i utiske, {to je sasvim OK. Mo`ete u~iti, ~itati i pisati, ali se i pro{etajte po sve`em vazduhu da smawite tenziju.

RIBE 20.2-20.3.

O da, ba{ umete da u`ivate!

Pogotovo nedeqom, koja je totalno lew dan sam po sebi.

Istina, ova kao da nije i time potvr|uje pravilo. Tr~awe, filmovi, dru{tvo, sve sem uobi~ajnih obaveza.

TRI^-TRA^

Uhva}ena bez grudwaka!

V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Pan~evo

30

Vr{ac

31

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

Marina Berluskoni, }erka italijanskog premijera Silvija, predsednica porodi~ne finansijske kompanije Fininvest i izdava~ke ku}e Mondadori, prvi put je uhva}ena bez grudwaka, a fotografija je objavqena u nedeqniku „^i”.

Marina je 44. ro|endan proslavila u porodi~noj vili na Bermudima, gde je na odmoru sa suprugom Mauricijem Vanadijom i dvojicom sinova, Gabrijelom i Silvijem. Fotografija je, navodno, snimqena slu~ajno, dok je Marina presvla~ila kupa}i kostim.

Zanimqivo je da je ~asopis koji je objavio ovu fotografiju zapravo u vlasni{tvu porodice Berluskoni, te da su Marinu opisali kao „divqu lepotu koja podse}a na Galateju, morsku nimfu”.

31

Evropa

I TOPLO

Madrid

NOVI SAD: U nedequ sun~ano i toplo vreme. Vetar slab Rim severoisto~ni i isto~ni. Pritisak oko normale. TemperatuLondon ra od 16 do 30 stepeni.

VOJVODINA: U nedequ sun~ano i toplo vreme. Vetar Cirih slab severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. MiBerlin nimalna temperatura 15, a maksimalna 31 stepen.

SRBIJA: U nedequ prete`no sun~ano i toplo. Vetar slab Be~ severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. MinimalVar{ava na temperatura 12, a maksimalna 32 stepena.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom naredne sedmice vru}ina uz temperature oko 35 stepeni u utoMoskva rak. U sredu popodne osve`ewe sa lokalnim pquskovima, prOslo vo na severu, a kasnije i u ostalim predima. U ~etvrtak malo St. Peterburg sve`ije i prijatnije vreme u celoj zemqi.

Biometeorolo{ka prognoza za Srbiju Prognozirana vremenska situacija }e i daqe biti relativno povoqna za hroni~ne bolesnike. Korisno je pridr`avati se saveta lekara i za{titi se od UV zra~ewa. Mogu}a je nervoza.

36 31 24 30 29 30 29

VIC DANA Ode mladi} do trafike da kupi cigarete.

Kupuje cigarete i dok otvara paklicu primeti napomenu na kutiji: „Pu{ewe uzrokuje impotenciju”. Zabrine se on pa se vrati do trafike i obrati se prodavcu: - Hej momak, jel’ mogu da zamenim ove cigarete za one od kojih se dobija rak?

29

SUDOKU

22 20 22

Atina

34

Pariz

29

Minhen

30

Budimpe{ta

31

Stokholm

22

8

6

5

1

7

3

2

1

6

2 7

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

407 (-1)

Slankamen

408 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

475 (-2)

Zemun

388 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

390 (-2)

Smederevo

528 (-4)

Ba~. Palanka 402 (-1) Novi Sad

396 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

7 1 4 9 3 5 6 8 2 TISA

6

SAVA

N. Kne`evac

268 (2)

S. Mitrovica

90 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

307 (1)

Beograd

330 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

402 (-2)

NERA

Hetin

80 (-6)

-20 (-4)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

7 8

Kusi}

3 5 9 6 8 2 1 4 7 6 8 2 1 4 7 9 3 5

4

5 2 7 3 9 6 8 1 4

7

Tendencija stagnacije

2

5

9

6 9

8 4 3 7 5 1 2 6 9

6

1 9 6 4 2 8 5 7 3 2 7 5 8 6 4 3 9 1

38 (-2)

4 6

9

6

9 6 1 2 7 3 4 5 8

5

2

4 3 8 5 1 9 7 2 6 Re{ewe iz pro{log broja