Dnevnik 22.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SrEDA 22. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BrOJ 23534 CENA 30 DINArA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : BO JAN PAJ TI], POT PrED SED NIK DE MO KrAT SKE STrAN KE I VOJ VO \AN SKI PrE MI JEr

DS treba da vode oni koji imaju podr{ku gra|ana

str. 3

NASLOVI

PO SLE OSAM I PO SA TI SKUP [TIN SKOG ZA SE DA WA

VELIKI PO@AR U BLIZINI SUBOTI^KE DEPONIJE

Ivan Bo{wak izabran za gradona~elnika Zrewanina

Ekonomija 4 Kra|a struje opasna po `ivot

Poqoprivreda 6 Robne rezerve nisu prazne, ima i p{enice i kukuruza

Novi Sad

str. 3

9 Lopovi po radwama kradu odlo`eni prtqag

TE [KA rAD NI^ KA BIT KA ZA NE IS PLA]E NE ZA rA DE

Vojvodina

Plate zastarevaju posle tri godine

10 Pomor ribe u Velikom Ba~kom kanalu 11 Slobodna zona u Zrewaninu jedna od najboqih

Dru{tvo

str. 5

12 Rebalans buyeta obezbe|uje isplatu socijalnih davawa

OPET SKO ^I LE CE NE NA BEN ZIN SKIM PUM PA MA

str. 4

Foto: S. Ir{evi}

Gorivo se Vatra progutala prevezlo preko r e c i k l a ` n i c e n t a r 150 dinara str. 13

Tr GOV CI NA JA VQU JU NO VE CE NE MLE KA, ME SA, KU] NE HE MI JE...

Septembarska poskupqewa }e nam zagor~ati `ivot

str. 4

Veoma toplo Najvi{a temperatura 38 °S

U [KO LA MA SVE MA WE PO SLA

Bela kuga nastavnicima otima ~asove

str. 12

SLO BO DAN rA DI ^EV PrEDSEDNIK EVrOP SKE Or GA NI ZA CI JE STUDENATA DOKTOrSKIH STUDIJA I MLADIH ISTrA@IVA]A – EURO DOC

Novosa|anin na ~elu doktoranata EU

str. 12 str. 14 – 19

SPORT

rAS PrO DA JA SE O SKIH IMA WA [I rOM Sr BI JE

Ku}e u Banatu skoro zabadava

str. 5

n OrLOVI rUTINSKI U LEVICAMA

n JELENA KONA^NO POBEDILA

n JANKOVI] NOVI TrENEr ZVEZDE

n „DNEVNIKOV” [AH SrEDOM

POLiTikA

sreda22.avgust2012.

SA VET BEZ BED NO STI UN O KO SO VU

Da ~i}: Ne mo `e sa mo Be o grad da da je Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e, na sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti UN, da je Be o grad spre man na di ja log o Ko so vu na vi so kom ni vou. „No va vlast u Sr bi ji na me ra va da spro ve de sve do sa da do go vo re ne spo ra zu me, uz in si sti ra we da to mo ra da ura di i Pri {ti na. Iako teh ni~ ki di ja log tre ba na sta vi ti, on ni je do vo qan. Sr bi ja je sprem na na di ja log na vi so kom ni vou. Ne mo gu se iz be ga va ti pre go vo ri o bi lo kom ne re {e nom pi ta wu”, re kao je Da ~i} u obra }a wu Sa ve tu bez bed no sti. On je is ta kao da na {a ze mqa osta je su {tin ski pri vr `e na pro ce su ko ji }e ko na~ no do ve sti do traj nog mi ra iz me |u Sr ba i Al ba na ca, is ti ~u }i da su teh ni~ ki pre go vo ri uz po sre do va we EU deo tih na po ra. Da ~i} je is ko ri stio pri li ku da ja sno sta vi do zna wa da Sr bi ja „ne }e ni kad i ni pod ko jim uslo vi ma, im pli cit no ili eks pli cit no, pri zna ti ne za vi snost

Van red no za se da we Skup {ti ne 29. av gu stva Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} sa zvao je ju ~e, na zah tev 93 na rod na po sla ni ka, sed mo van red no za se da we par la men ta za 29. av gust. Ka ko je sa op {te no iz

skup {tin skog Ode qe wa za od no se s jav no {}u, na dnev nom re du su dve ta~ ke - Pred log za ko na o iz me ni Za ko na o jav nom be le `ni {tvu i Pred log za ko na o do pu na ma Za ko na o van -

par ni~ nom po stup ku, ko je je pod ne la gru pa od 61 na rod nog po sla ni ka. Za se da we }e bi ti odr `a no u Do mu Na rod ne skup {ti ne, od 10 sa ti, na vo di se u sa op {te wu.

SNS I URS O PRO ME NI VLA STI U VOJ VO \AN SKOJ PRE STO NI CI

Ste fa no vi}: O~e ku je mo po dr {ku so ci ja li sta u No vom Sa du dr à vi, ~la ni ci Uje di we nih na ci ja, sto je na ras po la ga wu. Pre mi jer je, me |u tim, is ta kao da „tre ba zah te va ti da obe stra ne po ka ù po li ti~ ku vo qu za kom pro mis”. „Ne mo è Be o grad stal no da da je, a Pri {ti na stal no da uzi ma. Ta kav pri stup ne }e ni kad do ve sti do le gi tim nog i odr ì vog spo ra zu ma, jer se ne za sni va

Re do sled po zdra vqa wa Am ba sa do ri ze ma qa ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja iz lo ì li su na ju ~e ra {woj sed ni ci raz li ~i ta vi |e wa si tu a ci je na Ko so vu - dok su pred stav ni ci Bri ta ni je i SAD go vo ri li o „na pret ku” i sprem no sti Ko so va za „kraj nad gle da ne ne za vi sno sti”, pred stav ni ci Ru si je i Ki ne is ta kli su za stra {i va we Sr ba u po kra ji ni, neo p hod nost po {to va wa Re zo lu ci je 1244 i te ri to ri jal nog in te gri te ta Sr bi je.Je di no oko ~e ga su se pred stav ni ci svih ze ma qa ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti slo ì li u ve zi sa Ko so vom je neo p hod nost na stav ka di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne O raz li ka ma u od no su ze ma qa SB UN pre ma Be o gra du i Pri {ti ni sve do ~i i re do sled ko jim su di plo ma te po zdra vi le pre mi je ra Sr bi je Ivi cu Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja: Ne mac i Bri ta nac pr vo su po zdra vi li Ta ~i ja, dok su Rus, Por tu ga lac, pred stav ni ci Ma ro ka i In di je pr vo po zdra vi li Da ~i }a. ko ju su jed no stra no pro gla si li or ga ni et ni~ kih Al ba na ca na Ko so vu”, jer ona, ka ko je re kao, ni je re zul tat uza jam ne sa gla sno sti. „Na {a dr à va }e za u vek bi ti je din stve na po ovom kqu~ nom pi ta wu”, po ru ~io je Da ~i}. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ja na me ra va da i da qe bra ni svoj ustav ni po re dak, ko ri ste }i is kqu ~i vo mi ro qu bi va sred stva ko ja joj kao de mo krat skoj

dnevnik

na do go vo ru ve} na na me ta wu”. „Mo ja vla da je sprem na da se u do broj ve ri an ga `u je na svim ni vo i ma, ka ko bi se po sti glo me |u sob no pri hva tqi vo, sve o bu hvat no re {e we za ko na~ ni sta tus Ko so va”, po ru ~io je Da ~i}. Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki mun je u svom naj no vi jem iz ve {ta ju sta we na Ko so vu oce nio kao ge ne ral ni mir no, ali i da qe krh ko, po seb no iz ra ziv {i za bri nu tost zbog in ci de na ta

ko ji su se do go di li to kom pro sla ve Vi dov da na. Ban je kao po zi tiv no na veo na pre dak po stig nut u ra sve tqa va wu sud bi ne ne sta lih oso ba, po {to su iden ti fi ko va ni osta ci de vet oso ba, dok je za jed nu oso bu usta no vqe no da je `i va i da se na la zi u ino stran stvu, ali se jo{ 1.774 oso be vo de kao ne sta le.On je u iz ve {ta ju po zdra vio kon kret ne re zul ta te na sta le iz di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ali je i iz ra zio za bri nu tost zbog pro ble ma sa re a li za ci jom ne kih od wih. Ge ne ral ni se kre tar UN po se tio je Be o grad i Pri {ti nu 23. i 24. ju la, u okvi ru bal kan ske tur ne je i is ta kao zna ~aj di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i po sti za wa re {e wa kroz kom pro mis. Po mi {qe wu Ha {i ma Ta ~i ja, „sta tus Ko so va je re {en”, a pi ta we bez bed no sti Sr ba na Ko so vu vi {e ne pred sta vqa pro blem. Po we go vim re ~i ma, „Ko so vo je iz gra di lo de mo krat ske i mul ti et ni~ ke in sti tu ci je”. Ta ~i je u obra }a wu naj vi {em te lu svet ske or ga ni za ci je re kao da su na Ko so vu iz gra |e ne de mo krat ske i mul ti et ni~ ke in sti tu ci je, a da je Pri {ti na da nas bez bed no me sto. Po we go vim re ~i ma, ko sov ski Sr bi su za do voq ni beb zed no snom si tu a ci jom, uz oce nu da wi ho va bez bed nost vi {e ne pred sta vqa kqu~ no pi ta we, a da je „Pri {ti na da nas bez bed ni ja od ve }i ne pre sto ni ca u re gi o nu”.

LDP: Na sta vak ne u spe {ne po li ti ke Funk ci o ner Li be ral no de mo krat ske par ti je Bo jan \u ri} oce nio je ju ~e da sa da {wa Vla da Sr bi je u sve mu na sta vqa vr lo ne u spe {nu po li ti ku pret hod ne, a da ne ma ni na zna ka ka kvi }e bi ti osnov ni prav ci we ne eko nom ske po li ti ke i ka kav re ba lans bu xe ta }e pred lo `i ti. \u ri} je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, re kao da Vla da za me sec da na ni je pri ka za la ni ka kvu ide ju ka ko da po kre ne re for me, ~i ja sli ka bi tre ba lo da bu de za kon o re ba lan su bu xe ta. Po se ban pro blem je,

Srp ska na pred na stran ka o~e ku je da }e so ci ja li sti po dr à ti pro me nu vla sti u No vom Sa du, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik na pred wa ka Ne boj {a Ste fa no vi}. Raz go va ra }e mo sa na {im ko a li ci o nim part ne ri ma i za sa da ima mo na zna ke da }e mo ima ti uspe {nu sa rad wu sa wi ma po tom pi ta wu, re kao je Ste fa no vi} Ta nju gu. „@e li mo da po ka è mo da ne }e mo rav no du {no sta ja ti sa stra ne, ima mo i od re |e nu od go vor nost i za to smo i in si sti ra li na to me da na {i ko a li ci o ni part ne ri u tim op {ti na ma sa na ma for mi ra ju vlast, jer sma tra mo da su gra |a ni Sr bi je gla sa li za pro me ne”, is ta kao je Ste fa no vi}. On je re kao da je osnov na ide ja SNS da po ka è da ho }e da pre u zme te ret od go vor no sti i da od re |e nim me ra ma po boq {a kva li tet ì vo ta gra |a na u tim sre di -

Ste fa no vi}, ko ji je i pred sed nik re pu bli~ kog par la men ta, na ja vio je sed ni cu Glav nog od bo ra SNS za ne de qu, ali ni je `e leo da pre ci zi ra {ta }e ta~ no bi ti te ma GO. Li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} je pret hod nog vi ken da na ja vio da }e se na GO stran ke raz go va ra ti o zah te vu no vo sad skog od bo ra SNS da se po no vo gla sa o ko a li ci o nom spo ra zu mu sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je, uko li ko so ci ja li sti ne is po {tu ju ko a li ci ni spo ra zum o for mi ra wu vla sti na svim ni vo i ma. Pot pred sed ni ca URS-a i mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} ta ko |e ka `e

Gru bje {i}: Voj vo di na tre ba da bu de u Bri se lu Kan ce la ri je u Bri se lu ima ju Kra gu je vac, Ni{ i No vi Pa zar, te sva ka ko da i Voj vo di na tre ba da ima svo ju i to se ne do vo di u pi ta we, iz ja vi la je pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za du è na za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i}. „Po treb no je sa mo da se for mu la ci ja ‘pred stav ni {tvo’ u Za ko nu o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne pro me ni u ‘kan ce la ri ja’. Ta kvo re {e we bi lo bi i na li ni ji obra zlo è wa od lu ke Ustav nog su da”, re kla je Gru bje {i} za „Da nas”. na ma.Pot ped sed nik SNS je pod se tio da su na pred wa ci u No vom Sa du in si sti ra li da se pro me ne ko a li ci je u lo kal nim sa mo u pra va ma gde sma tra ju da one funk ci o ni {u ve o ma lo {e, od no sno na na ~in ko ji na no si {te tu gra |a ni ma ko ji ì ve u tim op {ti na ma i gra do vi ma.

da su neo p hod ne su po li ti~ ke pro me ne u funk ci o ni sa wu No vog Sa da. Ona je is ta kla da je kod for mi ra wa te vla sti bi lo je mno go po li ti~ ke tr go vi ne ali da po li ti~ ki od no si u tom gra du ne mo gu po qu qa ti ko a li ci ju u re pu bli ci.

Na pi ta we ka ko gle da na è qu lo kal nih po li ti ~a ra u mno gim op {ti na ma da pra ve ko a li ci je po ugle du na re pu bli~ ku vlast, ona je re kla da je naj sre} ni ja kad vi di lo kal nu vlast for mi ra nu od naj kva li tet ni jih qu di iz te sre di ne. „Ali lo gi~ no je da u po je di nim op {ti na ma SNS, SPS i URS pra ve ve }i nu za rad efi ka sni jeg ra da op {ti na i bo qe ko or di na ci je sa re pu bli~ kim ni vo om. To ~e sto mo è da bu de i naj ko ri sni je za gra |a ne. Ali ne }u po dr à ti ni jed nu sme nu vla sti ko ja }e vo di ti do pre vre me nih iz bo ra i kri ze u funk ci ni sa wu gra do va i op {ti na”, na ve la je Ka la no vi}. Ona je ka za la i da ne o~e ku je mno go od auto no mi sti~ kog fron ta ko ji na ja vqu je li der LSV Ne nad â nak. „To je obi ~an po li ti~ ki mar ke ting bez mno go efek ta. Iza ta kvih po ru ka ni sam vi de la istin sku bri gu za gra |a ne Voj vo di ne, kao ni pro gram. Bo qi od go vor od me ne dao je pred sed nik SVM I{tvan Pa stor ko ji ka è da, osim bom ba sti~ nih iz ja va, ni je vi deo ni {ta dru go po vo dom tog ‘auto no ma {kog blo ka’”, na ve la je mi ni star ka.

Ni ~i}: Osta }u gra do na ~el nik

uka zao je on, to {to se ras pra va o to me ka kav }e bi ti re ba lans od vi ja bez pri su stva jav no sti, po slo da va ca, sin di ka ta i opo zi ci je, ~i ta vog dru {tva ko je }e bi ti gu bit nik zbog re zo va i „ste za wa ka i {a”, ko je }e usle di ti, i po red obe }a wa Vla de da do to ga ne }e do }i. \u ri} je pod se tio da ve} osam me se ci dr `a va ne ma pra vi bu xet za ovu go di nu, jer je usvo jen sa mo pri vre me ni, „~i ja osnov na svr ha je bi la da ser vi si ra pred iz bor ne i iz bor ne po tre be

Gra do na ~el nik Za je ~a ra i po sla nik URS u Skup {ti ni Sr bi je Bo {ko Ni ~i} iz ja vio je da }e osta ti na ~e lu Za je ~a ra, a da ne }e oba vqa ti funk ci ju u par la men tu.„Ne mam ni ka kvu di le mu da }u osta ti na ~e lu gra da, da ne }u se de ti u par la men tu”, re kao je Ni ~i}. Ni ~i} je re kao da ne zna za {to bi pod no sio ostav ku na me sto pr vog ~o ve ka Za je ~a ra i da je to po sled we {to }e ura di ti. Ni ~i} je go stu ju }i na TV Pink is ta kao da jo{ uvek ni je do bio ni ka kav do pis od Agen ci -

A Du li} od go va ra : Ne znam po {to ne po sto je, ma lo se ovi no vi glu pi ra ju. Ba{ u`i vam u tim bu da le sa wi ma...let wa raz bi bri ga, tvr di Du li} na laj ni.

ji ne pri zna ju, ne go se fo li ra ju. No vi na ra Pe |u Va si qe vi }a ta ko |e in te re su je ova te ma : Ho }e li i Stran ka Ru sa Sr bi je ima ti ma win ski prag za ula zak u skup {ti nu? Po ugle du na Vla he \or |a Vu ka di no vi }a?

je za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ja je po kre nu la po stu pak pro tiv we ga i gra do na ~el ni ka Lo zni ce i Pi ro ta, ko ji su isto vre me no i po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je, zbog sum we da su stu pi li na dru gu funk ci ju bez sa gla sno sti Agen ci je ~i me su pre kr {i li za kon.Ni ~i} je na ja vio da }e ono ga tre nut ka ka da do bi je do pis, pod ne ti ostav ku i da ne }e bi ti pro blem ni da to u~i ne i gra do na ~el ni ci Pi ro ta i Lo zni ce, ko ji su ta ko |e, iz URS-a.

TVIT CRTICA (Ne)ja ka Voj vo di na Funk ci o ner LSV Alek san dar Mar ton ‫‏‬ sa op {tio je na laj ni : Pot pu no po {tu jem pra va Re pu bli ke Srp ske u okvi ru Bo sne i Her ce go vi ne, ali ho }u i da se po {tu ju pra va AP Voj vo di ne u okvi ru Sr bi je! Od go vo rio mu je so ci ja li sta Ne nad Bo rov ~a nin : APV je po kra ji na, a ne en ti tet. Ako è li{ da bu de ne {to dru go, me waj ustav. Do tad ga po {tuj. Na opa sku Mar to na : “Bi }e Voj vo di na opet ja ka kao {to je bi la do pre 23 go di ne.”, Bo rov ~a nin ka è : “ Ja bih vo leo da sva ki deo Sr bi je bu de jak, pa i Voj vo di na”. - Ka da Voj vo di na bu de ja ka, bi }e i sve osta lo. Sa mo da nam od ve ù ru ke i pre ki nu da Be o grad sma tra ju je di nim gra dom u Sr bi ji- za kqu ~u je Mar ton.

(Raz bi)bri ga

Na ga |a wa ka ko }e te }i ras plet u DS – u i da qe su ak tu el na na Tvi te ru, pa se ju ~e mo glo pro ~i ta ti i ovo : Ka ko stva ri sto je Ta di} je od lu ~io da kao `r tve nog jar ca po nu di Oli ve ra Du li }a.Ve ro vat no je za to na glo kre nu la haj ka na we ga. Po tom je usle dio pi ta we upu }e no sa mom Du li }u : Pa {ta }e mi ni star stvu ko je si ti vo dio 3 la va, 2 mam be i 7 pa pa ga ja?

[ta ima Ti ja ni} Do sko ra {wi dr `av ni se kre tar Go ran Ra do sa vqe vi} iz neo je svo ju di le mu na laj ni : - Ni je mi ja sno da ni ko ne sme wu je Ti ja ni }a sa me sta di rek to ra RTS. Mo ra da ima ne ke do bre snim ke ko ji ga ~u va ju- “raz mi {qa” Ra so sa vqe vi}.

^u var(ku }a) No vi nar Ni ko la Tr kqa iz no si svo ju pri ~u, u pri log ras pra va ma o jav nim pred u ze }i ma. - Pi ta me kom {i ja „ za {to si i{ao u {ko lu“. Onaj iz sred weg ula za ra di kao ~u var u EPS – u i ima pla tu 90.000. Ostao sam bez od go vo ra- pri zna je Tr kqa na laj ni.

Nas i Ru sa... LDP ovac Bo jan \u ri} oba ve stio je tvi te ra {e : Re gi stro va na Stran ka Ru sa Sr bi je. To po {tu jem - otvo re no, ja sno i po {te no. A ne kao ovi ko -

Bez ko ga se mo è? U ne kim me di ji ma po ja vi lo se pi ta we : Mo gu li Bo ris Ta di}, Dra gan \i las i Bo jan Paj ti} da osta nu na oku pu? Od go vor “ima” ne ka da {wi pred sed nik Vla de Zo ran @iv ko vi} : - Na sre }u, Sr bi ja ni je na sled na mo nar hi ja ne go de mo krat ska dr à va, pa i DS i dr à va mo gu bez wih... Po {te no !, za kqu ~u je @iv ko vi} na svom “Tvi ter” na lo gu.

@e lim da bu dem... Na adre su funk ci o ne ra DS Bra ni mi ra Ku zma no vi }a sti glo je za ni mqi vo pi ta we : Imam 18 go di na i raz mi {qam u ko ju stran ku da se u~la nim. @e lim da po sta nem ~i nov nik i da za ra |u jem pu no. Ku zma no vi} „nu di“ od go vor : Pred la `em kod Din ki }a, on je pu nih 12 go di na na vla sti, sa svi ma mu va, a de par ti za ci ja mu ne pa da na pa met.

Let, let „bu ba ma ro” Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} ba vi se i sport skim te ma ma na laj ni. - Ako ve} do |e do sme ne u upra vi Cr ve ne Zve zde, ni je po en ta da ode sa mo Lu ki}. Kqu~ ni ~o vek ko ji mo ra da le ti iz klu ba je Go ran Ve si}!

Slu ~aj ni po se tlac Sa laj ne mo `e te da sa zna te i gde se kre }u po je di ni po li ti ~a ri. Re `i ser ka Su za na Pur ko vi} za pi sa la je na „Tvi te ru“: Hva la ce we nom slu ~aj nom po se ti o cu Dra ga nu [u ta nov cu, ju ~e na sni ma wu spo ta sa Bo ja nom Pe ri }em:) le po iz ne na |e we! Voj na kon tro la :D - Po zdrav za od li~ nu eki pu- od go va ra [u ta no vac, ko ji je re dov ni gle da lac po pu lar ne se ri je „Voj na aka de mi ja“, u ko joj glu mi i Bo jan Pe ri}.

Oro ~e na pa met Di rek tor be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac re {io se na ne sva ki da {wi „po tez“: - Sa gle dav {i si tu a ci ju re {io sam da oro ~im pa met u ne koj od do ma }ih ba na ka ta ko da do daq weg ve ro vat no ne }u tvi to va ti, po ru ~io je Ta so vac sa „Tvi te ra“. S.St.

politika

dnevnik

PO SLE OSAM I PO SA TI SKUP [TIN SKOG ZA SE DA WA

INTERVJU BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE I VOJ VO \AN SKI PRE MI JER

DS treba da vode oni koji imaju podr{ku gra|ana Pot pred sed nik De mo krat ske stra nek Bo jan Paj ti} na ja vio je da toj stran ci ne mi nov no pred sto ji i pro gram ska i iz bor na skup {ti na, kao i da unu tar stra na~ ku iz bor nu pro ve ru tre ba da pro |e kom plet no ru kovdstvo DS-a. U in ter vjuu za „Dnev nik” Paj ti} je is ta kao i da te ze o ce pa wu De mo krat ske stran ke pod me }u oni ko ji bi è le li ne sta nak te stran ke sa po li ti~ ke sce ne, a ko jih, ka ko je na veo, „ne ma ma lo me |u taj ku ni ma, kri mi nal ci ma, ali i ne kim po li ti~ kim stran ka ma”. On je po ru ~io i da DS u na red nom pe ri o du mo ra sna `ni je za u ze ti so ci jal de mo krat ski kurs, ali i „ja sni je opre de qe we za de cen tra li az ci ju dru {tva”, ko ja ukqu ~u je i „evrop ske stan dar de u obez be |e wu auto no mi je Voj vo di ne i dru gih bu du }ih re gi ja u Sr bi ji”. - Ni ko ne sme bi ti iz o sta vqen iz iz bor ne pro ve re jer bi, u su prot nom, sva ka oce na iz bor nih re zul ta ta bi la bes pred met na. Pro gram ska i iz bor na stra na~ ka skup {ti na su nu `ni, jer De mo krat ska stran ka mo ra sna `ni je za u ze ti so ci ja de mo krat ski kurs. Taj kurs pod ra zu me va ka ko ne po sred nu bri gu o so ci jal no ugro è nim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva i ma wi na ma, ta ko i ja sno opre de qe we za de cen tra li za ci ju dru {tva, i u tom kon tek stu, za evrop ske stan dar de u obez be |e wu auto no mi je Voj vo di ne i dru gih bu du }ih re gi ja u Sr bi ji. Iz bor ni seg ment skup {ti ne va àn je da bi oni qu di ko ji ima ju po dr {ku gra |a na i ko ji od go vor no i ozbiq no ra de svoj po sao, pre u ze li ade kvat ne po zi ci je unu tar DS - is ta kao je Paj ti}, ko ji je i pred sed nik Vla de Voj vo di ne. Paj ti} se ipak ni je de cid no iz ja snio da li i sam raz mi {qa o kan di da tu ri za ~el nu po zi i cju u DS-u, a s ob zi rom na iz bor ni re zul tat ko ji je ta stran ka ostva ri la u Voj vo di ni. Na to pi ta we od go vrio je: „Moj pri o ri tet je o~u va we i osna è we DS kao stran ke ko ja pred sta vqa ga ran ci ju da }e ova ze mqa kad tad u}i u evrop sku po ro di cu na ro da i do ì ve ti eko nom ske i po li ti~ ke re for me„.

sreda22.avgust2012.

l Da li je nakon izbornog poraza i postizbornih unutarstrana~kih previrawa DS zapravo pred raskolom, kako se to ve} nedeqama nagove{tava u medijima?

ne iz o stav ni fak tor u po li ti~ kom `i vo tu Sr bi je, jer je, s jed ne stra ne, evrop ska ori jen ta ci ja De mo krat ske stran ke po sta la zva ni~ na po li ti ka ~ak i Vla de ko joj je DS opo zi ci ja, a sa dru ge stra ne,

- De mo krat ska stran ka se na la zi pred ana li zom iz bor nih re zul ta ta. Evi dent no je da ni su svi de lo vi stran ke u iz bor noj kam pa wi na ade kva tan na ~in oba vi li svoj po sao, kao {to je o~i gled no da ni svi no si o ci jav nih funk ci ja u pret hod nom pe ri o du ni su bi li do stoj ni po dr {ke ko ju im je stran ka pru `i la. Ana li za re zul ta ta, po pri ro di stva ri, do vo di do to ga da }e ne ki funk ci o ne ri mo ra ti da na pu ste svo je po zi ci je.

na {a po li ti~ ka or ga ni za ci ja ima do mi nan tan uti caj u Voj vo di ni, Be o gra du, i ve li kom de lu op {ti na u cen tral noj Sr bi ji. l A kako tuma~ite to {to vas mediji vide kao bli`eg saradnika \ilasu nego Tadi}u, pa i to da vas ~eka i sigurno mesto u novoj partiji koju bi eventualno napravio \ilas? Da li je to mogu}i ishod ra{~i{}avawa odnosa u stranci?

Te za o ce pa wu stran ke je ku ka vi~ je ja je pod met nu to od onih ko ji bi `e le li ne sta nak DS sa po li ti~ ke sce ne. A ta kvih sna ga ne ma ma lo me |u taj ku ni ma, kri mi nal ci ma, ali i ne kim po li ti~ kim stran ka ma Ali, ova kav pro ces je pri ro dan, i po de fi ni ci ji, bla go ro dan za sva ku po li ti~ ku or ga ni za ci ju. l Kako onda vi razumete poruke zamenika predsednika DS-a Dragana \ilasa da demokrate ovo leto ne treba da budu u kupa}im ga}ama, ali i wegovo nezadovoqstvo i kritike zbog nere{avawa problema u stranci? - Sla `em se da pro ble mi u stran ci tre ba da bu du re {a va ni br zo, ka ko zbog stran ke, ta ko i zbog bu du} no sti ove ze mqe. DS je

- Sam \i las je is ta kao da ne ma na me ru da ce pa De mo krat sku stran ku, ta ko da imam uti sak da je te za o ce pa wu stran ke ku ka vi~ je ja je pod met nu to od onih ko ji bi `e le li ne sta nak DS sa po li ti~ ke sce ne. A ta kvih sna ga ne ma ma lo me |u taj ku ni ma, kri mi nal ci ma, ali i ne kim po li ti~ kim stran ka ma. l Da li je mogu}e da zbog unutarstrana~kih razmirica do|e do odvajawa vojvo|anskog odbora DS-a? Odnosno, da li i aktuelna kriza u funk-

cionisawu autonomije Vojvodine nakon odluke Ustavnog suda o osporovawu dela ingerencija APV uti~e na odnose izme|u pokrajinskog odbora i strana~ke centrale? - Ne mam uti sak da je bi lo ko iz DS ku mo vao ova kvoj od lu ci Ustav nog su da. Me |u tim, DS sno si deo od go vor no sti za ime no va we jed nog bro ja su di ja Ustav nog su da, ko ji ne sa mo da ni su bi li stru~ wa ci za ustav no pra vo u tre nut ku ime no va wa, ne go, u to ku svog rad nog ve ka u pred u ze }i ma, lo kal nim sa mo u pra va ma i dru gim in sti tu ci ja ma, ni su ima li ni ka kav do dir sa ustav nim pra vom. Lo gi~ no je da qu di bez auto ri te ta u stru ci i bez ute me qe wa u na u ci, gla sa ju po li ti~ ki, u na me ri da se pre po ru ~e no voj skup {tin skoj ve }i ni. l Za{to vas, onda, niko iz vrha DS-a nije javno podr`a o u ocenama koje ste iznosili tvrde}i da je Ustavni sud time doneo politi~ku odluku i da ne}ete dozvoliti da se ona prelama preko le|a gra|ana Vojvodine? - Kao pot pred sed nik stran ke, iz neo sam svoj stav o po sle di ca ma ove od lu ke po pri vre du, po so ci jal no ugro `e ne ka te go ri je sta nov ni {tva, po po qo pri vred ni ke, trud ni ce i po ro di qe. Te {ko da je ne ko dru gi iz vr ha DS-a znao vi {e o toj od lu ci, ili da je mo gao kom pe tent ni je da pro ce ni po sle di ce ta kve od lu ke po gra |a ne Voj vo di ne, bu du }i da ja ve} tre }i man dat oba vqam du `nost pred sed ni ka Vla de APV. l S obzirom da su najavqeni razgovori o daqim koracima nakon ove odluke Ustavnog suda, o~ekujete li uskoro u Banovini i premijera Ivicu Da~i}a i kakav bi mogao biti ishod tih razgovora? - O~e ku jem da u na red nim da ni ma usle di sa sta nak sa pre mi je rom Da ~i }em. Te ma tog sa stan ka ne }e bi ti sa mo okol no sti ko je su usle di le na kon do no {e wa od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, ve} i re {a va we pro ble ma iza zva nih ka ta stro fal nom su {om i eko nom skom kri zom. B. D. Sa vi}

Ivan Bo{wak izabran za gradona~elnika Zrewanina Ma gi star ve te ri nar skih na u ka Ivan Bo {wak (SNS) no vi je gra do na ~el nik Zre wa ni na, od lu ~i la je ju ~e ve }i na od bor ni ka lo kal nog par la men ta. Bo {wak je na tu funk ci ju iza bran na kon {to je pret hod ni gra do na ~el nik Go ran Kne è vi} (SNS) pod neo ostav ku, jer je u me |u vre me nu iza bran za mi ni stra po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de. Za za me ni ka g r a d o n a ~ e l n i k a iza bran je ê do mir Ja wi} (DSS), ko ji je i do sa da oba vqao tu funk ci ju, dok }e bu du }i ~la no vi Grad skog ve }a bi ti Zla ta na An ki} (SNS), Du brav ka Ben gin Bu lo van (ne stra na~ ka li~ nost sa li ste SNS), Dra gi {a Al buq (NS), Mi lan Re pi ja (SPS), Dra gan [a {i} (SPO), Bo go qub \u ka no vi} (SPS) i Ra di {a Du pqa no vi} (DSS). Po sle iz bo ra za gra do na ~el ni ka i po la ga wa sve ~a ne za kle tve, Bo {wak je sa skup {tin ske go vor ni ce po ru ~io da man dat po ~i we sa ve li kom na dom da je ovo po ~e tak kra ja po li ti~ kih pre vi ra wa u gra du. - Za da tak pred na ma je ozbi qan a to je da udru ì mo sna ge i sma wi mo dra ma ti~ no sla bqe we eko no mi je. Ne è li mo da vo di mo bor bu za li~ nu vlast. Li~ no }u se za la ga ti za po li ti ku do bro bi ti za sve gra |a ne – ka zao je Bo {wak. On je za pr vog ~o ve ka naj ve }eg ba nat skog gra da iza bran po sle osam i po sa ti skup {tin skog za se da wa, ko jem je, osim 35 od bor ni ka vla da ju }e ko a li ci je SNS, SPS, DSS, NS i SPO, pri su -

na kon po ~et ka sed ni ce usta no vqen ta ~an broj od bor ni ka opo zi ci je ko ji su pri su stvo va li za se da wu. Se kre tar Skup {ti ne Mi lan Mrk {i} (SPS) po ku {ao je to da oprav da re ~i ma da ni je bit no da li je gla sa lo 20 ili 21 od bor nik, {to je iza zva lo bur ne re ak ci je de mo kra ta i ra di ka la. Pred sed nik od bor ni~ ke gru pe SRS Sa {a San to -

vac je ~ak od Mrk {i }a za tra `io da zbog to ga, iz mo ral nih raz lo ga, pod ne se ostav ku. Opo zi ci ja je o{tro re a go va la i na pred log vla da ju }e ko a li ci je o iz me ni Po slov ni ka ko ja pred vi |a da pred sed nik Skup {ti ne gra da, po red za me ni ka, ima i tri po mo} ni ka. Stav opo zi ci je je da se ti me kr {i Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi. San to vac je od spi ke ra grad skog par la men ta Ra do va na Bu la ji }a (SPS) za tra `io od go vo re na pi ta wa ko je }e bi ti du -

Jovanov: Vide}e se „gde su na{i novci” No va re pu bli~ ka vla da po ka za la je da je od lu~ na u bor bi sa kri mi na lom i ko rup ci jom, a uspe ha u toj bor bi ne }e bi ti uko li ko se de taq no ne pro ~e {qa rad po kra jin skih jav nih pred u ze }a, po kra jin skih fon do va i po seb no, Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, iz ja vio je da nas port pa rol po kra jin skog od bo ra DSS-a Mi len ko Jo va nov.”Ve ru jem da }e is tra ga po ka za ti ko li ko su se obo ga ti li oni ko ji su u Voj vo -

di ni po sled wih 12 go di na u sa mom vr hu vla sti”, ka zao je Jo va nov na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je iz ra zio uve re we da }e mo, ka da to bu de u~i we no, „auto mat ski do bi ti od go vor na pi ta we ‘di su na {i nov ci’ „i da }e se „utvr di ti da je no vac za vr {io upra vo kod onih ko ji to pi ta we naj ~e {}e po sta vqa ju”. Port pa rol voj vo |an skog DSS-a sma tra da se „to li ka pra {i na di `e” oko od lu ke

Ustav nog su da, ko ji je pro gla sio ne u stav nim po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne, ka ko bi se sva ko uka zi va we na ko rup ci ju u voj vo |an skoj vla sti mo glo tu ma ~i ti kao na pad na Voj vo di nu. Po kra jin ski od bor DSS is tra ja }e na to me da se od red be Sta tu ta AP Voj vo di ne usa gla se s Usta vom Sr bi je u skla du s od lu kom Ustav nog su da, iz ja vio je Jo va nov.

REKLI SU \ilas: Ne osnivam novu stranku

Vesi}: Ne pi{em program

Bogunovi}: Sramota me je

Pot pred sed nik DS-a Dra gan \i las ne gi rao je da osni va no vu par ti ju i da mu pro gram i stra te gi ju de lo va wa pi {e biv {i funk ci o ner de mo kra ta Go ran Ve si}. „Ne ta~ ne su tvrd we da je Go ran Ve si} do bio za da tak od me ne da, ka ko na vo di te, na pi {e pro gram ska na ~e la i osmi sli stra te gi ju jav nog de lo va wa po li ti~ ke par ti je ko ju }u ja na vod no osno va ti. Ne ta~ no je ta ko |e, ka ko da qe na vo di te, da bi Go ran Ve si} bio mo ja de sna ru ka sa funk ci jom pot pred sed ni ka te stran ke”, de man to vao je \i las tvrd we li sta „Da nas”. „Ne ta~ no je pre sve ga za to {to ni ka kvu stran ku ne pra vim, pa za bi lo ka kvim pro gra mom ne ma po tre be. Ta ko |e, ne ma po tre be ni za pot pred sed ni ci ma”, is ta kao je za me nik pred sed ni ka DS.

In for ma ci je u to me da pi {e pro gram za no vu \i la so vu stran ku de man to vao je i bi zni smen, biv {i funk ci o ner DS Go ran Ve si}. „Kao {to ste le po na pi sa li u tek stu, od 2003. go di ne se ne ba vim ak tiv no po li ti kom ve} bi zni som. U skla du s tim, ne mam po li ti~ kih am bi ci ja, ni ti imam na me ru da ika da po no vo bu dem funk ci o ner bi lo ko je po li ti~ ke stran ke. Shod no to me, ne u~e stvu jem ni u pra vqe wu ni ka kve no ve par ti je”, na veo je Ve si}. „^lan sam De mo krat ske stran ke od 1989. i kao ~lan DS imam pra vo na svo je mi {qe we o ak tu el nim de {a va wi ma u toj stran ci, kao i na svo je pri ja te qe, ali to tre ba da osta ne mo ja pri vat na stvar. Ovo je bio sa mo ru `an po ku {aj da bu dem uvu ~en u ono {to se tre nut no de {a va u DS, sa ~im ne mam ni ka kve ve ze”, is ta kao je Ve si}.

Biv {i gra do na ~el nik Ba ~a To mi slav Bo gu no vi} kri ti ko vao je od lu ku Skup {ti ne op {ti ne Ba~ da odu zme pri zna we po ~a snog gra |a ni na da to kan ta u to ru \or |u Ba la {e vi }u. „Me ne je sra mo ta {to ova kvi qu di vo de Op {ti nu Ba~, a sra mo ta je i ogrom nu ve }i nu gra |a na”, re kao je Bo gu no vi}. Na vla sti u Ba ~u je ko a li ci ja pred vo |e na SNS-om. Ba la {e vi} je za po ~a snog gra |a ni na iza bran 2010. go di ne, u vre me ka da je na vla sti bi la ko a li ci ja pred vo |e na De mo krat skom stran kom. Skup {ti na Op {ti ne Ba~ je u pe tak od lu ~i la da Ba la {e vi }u odu zme pri zna we po ~a snog gra |a ni na. U po ne de qak je sed ni ca po no vo odr `a na i od lu ka o od u zi ma wu pri zna wa Ba la {e vi }u je po ni {te na, ali su od bor ni ci DS ospo ri li le gi ti mi tet tog za se da wa i ka za li da po no vo ni je bi lo kvo ru ma.

Ho }e li bi ti no vog iz bo ra? Od bor nik SRS Go ran Taj di} upi tao je da li Ivan Bo {wak mo è bi ti gra do na ~el nik s ob zi rom na to da je na po kra jin skim iz bo ri ma iza bran za po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne. - Da li se lo kal na sa mo u pra va pre we go vog ime no va wa ras pi ta la da li Bo {wak mo è da se od rek ne funk ci je po kra jin skog po sla ni ka? Za {to ni ste tra ì li mi {qe we nad le `nih slu `bi? [ta ako se de si da ne mo è bi ra ti iz me |u jed ne i dru ge funk ci je, ve} da mo ra za dr à ti pr vu na ko ju je ime no van? Da li to zna ~i da }e mo opet mo ra ti bi ra ti no vog gra do na ~el ni ka – upi tao je Taj di}. stvo vao i 21 od bor nik iz re do va DS, SRS i SVM. Od bor ni~ ka gru pa LSV je sat vre me na pre sed ni ce sa op {ti la da je jed no gla sno od lu ~i la da ne }e pri su stvo va ti za se da wu sve do od lu ke Uprav nog su da Sr bi je ko ji tre ba da oce ni da li je pret hod na, kon sti tu tiv na sed ni ca, odr à na po za ko nu. Pret hod nim za se da wem, na po ~et ku ju ~e ra {we sed ni ce, ba vi li su se i od bor ni ci DS i SRS, pa je de mo kra ta Pre drag Je re mi} is ta kao da je ono bi lo pot pu no ne le gi tim no, jer od bor ni ci vla da ju }e ko a li ci je ni su ima li kvo rum. Usle dio je i pro pust u ra du Skup {ti ne, jer je tek dva sa ta

`no sti tih po mo} ni ka i ko li ko }e iz no si ti wi ho va me se~ na na dok na da. - O ovo me }e di rekt no bi ti upo zna ti pre mi jer Ivi ca Da ~i} i we gov pr vi za me nik Alek san dar Vu ~i}, da vi di mo ka kve }e bi ti wi ho ve re ak ci je na va {e ba ha }e we – ka zao je San to vac. Od bor nik Go ran Ka u ri} (DS) je oce nio da uvo |e wem bes po treb ne in sti tu ci je po mo} ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne, grad ska vlast ku pu je ne ke ne za do voq ne ~la no ve ko ji u do sa da {wem ras po re du funk ci ja ni su do bi li ni {ta, pa je sa da uce wu ju. @. Ba la ban

ekonomija

sreda22.avgust2012.

dnevnik

OPET SKO ^I LE CE NE NA BEN ZIN SKIM PUM PA MA

UMA LO KO BAN KRAJ IGRE S ELEK TRI^ NOM ENER GI JOM U OPO VU

Go ri vo se pre ve zlo pre ko 150 di na ra Ko li ko ko {ta li tra go ri va na do ma }em naft nom tr `i {tu te {ko je pre ci zno re }i, jer ce na go tvo sva ko dnev no ide na vi {e. Na i me, u pro te klih dva de se tak da na li tar je vi {e pu ta po sku peo, {to zbog ce ne si ro ve naf te, {to zbog sla bqe wa di na ra, {to zbog po ve }a wa ak ci za, a od ju ~e je ve le pro daj na ce na go ri va po no vo vi {a - di zel go ri va za di nar, dok je ben zin sku pqi za di nar i po. Ono {to do dat no obes hgra bru je je i to {to je mo gu }e da go ri vo i na red nih da na ode na vi {e i to zbog ra sta ce na ben zi na i di ze la na slo bod nom tr `i {tu. Da li }e po sku pqe we go ri va u ve le pro da ji od mah od ra zi ti i na ce ne na pum pa ma te {ko je re }i, jer pum pa {i to pro ce wu ju na osno vu ne ko li ko pa ra me ta ra, od ko jih su pre sud ni lo ka ci ja i pro met ko ji se na ben zin skoj pum pi ost-

va ru je. Uz to, ce ne go ri va ni su iste na svim pum pa ma, jer i to za vi si od kom pa ni je, lo ka ci je i pro me ta, ali je prak ti~ no ne mo gu }e ku pi ti li tar go ri va is pod 150 di na ra. Na i me, oko te ce ne kre }e se li tar di ze la D2, dok za li tar evro pre mi ju ma tre ba od 161 do 164 di na ra, a na

Kra |a stru je opa sna po `i vot

autopu tu i de se tak di na ra vi {e. Li tar evro di ze la je od 154 do 156 di na ra, a obi ~an bez o lov ni ben zin je ne {to sku pqi - oko 157 di na ra. Po ve }a wu ce ne, na à lost, ni je odo leo ni te~ ni naft ni gas pa jeu od no su na pret hod nih me sec da na sku pqi za de se tak di na ra i li tar ko {ta oko je od 73 do 76 di na ra. Sli~ no kao i na na {em tr ì {tu i na dru gim u Evro pi ce ne go ri va ra stu, ali to sa svim si gur no, ne }e ora spo lo ì ti do ma }e po tro {a ~e. Go ri vo je po sku pe lo u mno gim dru gum dr à va ma, pa su ce ne na ben zin skim pum pa ma u Slo ve ni ji i Ne ma~ koj, re ci mo, do sti gle no ve re kord ne vred no sti. Raz log za to je, is ti ~u pred stav ni ci naft nih in du stri ja u ovim ze mqa ma, rast ce ne si ro ve naf te jer sa da ba rel „bren ta” ko {ta 114 do la ra, dok se po ~et kom ju la ista ko li ~i na D. Mla |e no vi} pro da va la za 89 do la ra.

Iako je neo vla {}e no i ne stru~ no pri kqu ~e we na elek tro e ner get sku mre `u kri vi~ no de lo i ve li ko dru {tve no zlo, mno go je onih ko ji se od lu ~u ju da do stru je do |u na taj na ~in. To se, upr kos ve li kom ri zi ku da sno se za kon ske po sle di ce, ali i ugro ze sosp tve ni `i vot, ~e sto de {a va, ba{ kao i pro {le ne de qe na pod ru~ ju „Elek tro di stri bu ci je Pan ~e vo“, u Opo vu. Na i me, jed na oso ba se, pri li kom po ku {a ja sa mo u kqu ~e wa, po vre di la/ope kla i pre -

stru~ na i neo vla {}e na ma ni pu la ci ja na mre `i mo `e ima ti fa tal ne po sle di ce. Iz Elek tro voj vo di ne uka zu ju da je kra |a i neo vla {}e no ko ri {}e we elek tri~ ne ener gi je vid kri mi na la jer je re~ o pro tiv prav nom od u zi ma wu i ko ri {}e wu elek tri~ ne ener gi je, pro tiv no za ko nu i ugo vo re nim uslo vi ma. Ta ko |e, u ovom pred u ze }u na gla {a va ju da su {te te na sta le zbog kra |e elek tri~ ne ener gi je ve li ke. Pro ce wu je se da ovo pred u ze }e zbog to ga gu bi

TR GOV CI NA JA VQU JU NO VE CE NE MLE KA, ME SA, KU] NE HE MI JE...

Sep tem bar ska po sku pqe wa }e nam za gor ~a ti ì vot Mle ko i mle~ ni pro iz vo di, kon zer vi sa no vo }e i po vr }e, sred stva za li~ nu i ku} nu hi gi je nu ne ki su od pro iz vo da ko ji }e po ~et kom sep tem bra do bi ti, no vu, vi {u ce nu, na ja vi li su ju ~e tr gov ci. Ka ko su is ta kli, mle ko i mle~ ni pro iz vo di sko ro svih do ma }ih pro iz vo |a ~a po sku pe }e za dva pro cen ta, pre ra |e no vo }e i po vr }e u pro se ku 12 od sto, a sred stva za li~ nu i ku} nu hi gi je nu od tri do osam pro ce na ta. Pro iz vo |a ~i i pre ra |i va ~i me sa na ja vi li su no vi rast ce na od 20 pro ce na ta, jer je ka ko su ob ja sni li „dra sti~ no” po sku pe la sto~ na hra na zbog su {e, a i sve je ma wa po nu da ì ve sto ke u kla ni ca ma. Tr gov ci se mno go ne upu {ta ju u ob ja {wa va we no vih ce nov ni ka is ti ~u }i da su ih do bi li od do ba vqa ~a ko ji po sku pqe wa prav da ju sko kom ce na si ro vi na i ne sta bil nim kur som di na ra. Pro ce ne stru~ wa ka su da }e ce ne hra ne u Sr bi ji i da qe ra sti jer je su {a pre po lo vi la biq nu pro iz vod wu. Sli~ na si tu a ci ja je na tr ì {ti ma u re gi o nu, ali i {i re u Austri ji, Ru si ji, SAD... U av gu stu su ve} po sku pe le, ili }e se to do go di ti na red nih da na - za vi sno od tr go vin skih la na ca - ne ke vr ste bra {a na i te ste ni na od se dam do 30 pro ce na ta, hle ba i pe ci va iz me |u 10 i 30 od sto. Ce na osnov ne vr ste hle ba „sa va” od po la ki lo gra ma ogra ni ~e -

Mle ko i mle~ ni pro iz vo di sko ro svih do ma }ih pro iz vo |a ~a po sku pe }e za dva pro cen ta, pre ra |e no vo }e i po vr }e u pro se ku 12 po sto, a sred stva za li~ nu i ku} nu hi gi je nu od tri do osam pro ce na ta na je vla di nom ured bom do 30. sep tem bra na mak si mal nih 44 di na ra za vek nu. Pe ka ri su tra `i li po sku pqe we do 10 di na ra ili 22 pro cen ta. U te ku }em me se cu po sku pe li su su ho me sna ti pro iz vo di do de set od sto, ne ke vr ste slat ki {a od ~e ti ri do 13 pro ce na ta, smr zu te tor te i ko la ~i iz me |u 10 i 12 od sto, bez al ko hol na pi }a iz me |u dva i osam od sto. Po sku peo je pa suq za 20 pro ce na ta, me sne i ri bqe kon zre ve od se dam do 19 od sto.

Iz vo zi mo ~a ra pe, ha qi ne, ode la... Tek stil na in du stri ja Sr bi je u pr vom po lu go |u 2012. go di ne ostva ri la je iz voz vre dan 302,7 mi li o na do la ra, {to je za sve ga dva od sto vi {e ne go u istom peri o du la ne, re ~e no je za Ta -

njug u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je (PKS). Od po ~et ka ja nu a ra do kra ja ju na ove go di ne, uvoz u toj bran {i vre deo je 408,3 mi li o na do la ra, {to je za ~e ti ri od sto ma we ne go 2011. go di ne.

Po kri ve nost uvo za iz vo zom je 74 od sto, a ne ga ti van spoq no tr go vin ski sal do 105,5 mi li o na do la ra. Od tek sti la naj vi {e se iz vo ze ~a ra pe, ve{, ha qi ne, pan ta lo ne, jak ne, ode la, xem pe ri, pod ni pre kri va ~i i te pi si i to na ita li jan sko i ne ma~ ko tr `i {te, Bo snu i Her ce go vi nu, Cr nu Go ru i Hr vat sku. S dru ge stra ne, u uvo zu do mi ni ra ju pa mu~ na, vu ne na i svi le na pre di va, pa muk, vu na, „de nim”, kord tka ni ne, ke per, tri ko ta `ne tka ni ne ali uvo zi mo i go to ve pro iz vo de - ve{, ~a ra pe, xem pe re, pan ta lo ne, ha qi ne, po za man te ri ju i ku pa }e ko sti me... Naj vi {e se uvo zi iz Ki ne, Ita li je, Tur ske, Ne ma~ ke, Fran cu ske, In di je, Pa ki sta na. Iz voz ce lo kup ne tek stil ne in du stri je, u ukup nom iz vo zu pre ra |i va~ ke in du stri je Sr bi je u~e stvu je sa 6,2 od sto, a uvoz 5,4 od sto.

Sve è me so ve} je po sku pe lo u ju nu za oko 30 pro ce na ta, iako su ma lo pro daj ne mar è za osnov ne ì vot ne na mri ni ce do kra ja go di ne ogra ni ~e ne na 10 pro ce na ta. Po red sve èg me sa, mar è su ogra ni ~e ne i za p{e ni~ no bra {no, mle ko i jo gurt, uqe, {e }er, slat ko vod nu ri bu. Da bi pri vu kli {to vi {e ku pa ca i ubla ì li vi dan pad pro me ta go to vo svi ve }i tr go vin ski lan ci da ju, svo ju ro bu sa od lo `nim pla }a wem ~e ko vi ma gra |a na i do 222 da na.

Ma sov na neo vla {}e na po tro {wa stru je

Or ga ni za ci je za za {ti tu po tro {a ca ne go du ju zbog po sku pqe wa i ape lu ju na Vla du Sr bi je da omo gu }i gra |a ni ma za do vo qe we bar osnov nih `i vot nih na mir ni ca, ko je je za ga ran to va no i Za ko nom o za {ti ti po tro {a ~a, re kla je za Ta njug pred sed ni ca Cen tra za za {ti tu po tro {a ~a Sr bi je (CEPS) Ve ra Vi da. „Na je sen nas oce ku ju broj na po sku pqe wa ko ja }e se ne ga tiv no od ra zi ti na iona ko te zak fi nan sij ski po lo `aj ve }i ne po tro {a ~a u Sr bi ji. O~e ku je nas vre la je sen, a i vre la zi ma”, upo zo ri la je Vi da. Pre ma we nim re ~i ma, po sku pqe we stru je ko je je u na ja vi bi }e do dat ni udar na nov ~a ni ke po tro {a ~a i lan ~a no }e iza zva ti po sku pqe we svih dru gih pro iz vo da. Mi ni star stvo ener ge ti ke je ra ni je na ja vi lo da stru ja ne bi tre ba lo da po sku pi do kra ja godi ne. Pred sed ni ca CEPS-a mi {qe wa je da ne tre ba po ve }a ti ce nu hle ba jer mno go tro {i mo u is hra ni tu na mir ni cu, naj vi {e u Evro pi. Vi da tvr di da pe ka ri pro fit ne ostva ru ju pro da ju }i hleb ve} na pe ci vi ma ko ja su u Sr bi ji do sta sku pa. „Ma te ma ti ka je jed no stav na, to zna ju i pe ka ri, a do sa da ni je dan od pe ka ra ni je za tvo rio svo ju rad wu”, po ru ~i la je ona. E. Dn.

Za ni mqi vo je i to {to u Elek tro voj vod ni ka ù da ono {to se pro te klog vi ken da de si lo u Opo vu ni je ret kost, jer je ovo na se qe po zna to po ma sov noj neo vla {}e noj po tro {wi elek tri~ ne ener gi je. Ta ko |e, u ovom pred u ze }u ka ù i da po sto ji pret po stav ka da je oso ba ko ja je po vre |e na, ovaj po sao - neo vla {}e no pri kqu ~e we na mre ù i neo vla {}e no ko ri {}e we elek tri~ ne ener gi je, u vi {e na vra ta oba vqa la. ba ~e na u bol ni cu u Pan ~e vu. Ka ko u Elek tro voj vo di ni ka ù, po vre |e na oso ba ni je wi hov po tro {a~ i ne ma za sno van pret plat ni~ ki od nos sa „Elek tro di stri bu ci jom Pan ~e vo”, a na à lost, sa mo je jo{ je dan u ni zu po ku {a ja sa mo vla snog pri kqu ~e wa na elek tro e ner get sku mre ù Elek tro voj vo di ne, ko je je uma lo ima lo fa tal ne po sle di ce, pa po no vo upo zo ra va ju gra |a ne da se ova kvi ko ra ci ne pred u zi ma ju jer sva ka ne -

iz nos ko ji pre ma {u je su mu ko ju je Elek tro voj vo di na pro {le go di ne ulo ì la u odr à va we si ste ma i re mon te, te na gla {a va ju da je neo p hod no pred u ze ti sve {to je mo gu }e ka ko bi se kra |a stru je spre ~i la jer se ti me iz be ga va i ogrom na dru {tve na {te ta, ali i po ten ci jal no ve li ka opa snost i tra ge di je, pa po zi va ju sve nad le `ne dr àv ne in sti tu ci je da po dr è su zbi ja we kra |e elek tri~ ne ener gi je. D. Ml.

Le ga li za ci ja bi mo gla po jef ti niti Mi ni star stvo za gra |e vi nar stvo i ur ba ni zam }e u naj kra }em ro ku na pra vi ti pre sek sta wa do kle se sti glo sa le ga li za ci jom bes prav no po dig nu tih obje ka ta i za tim raz mo tri ti za ko li ko bi mo gla da bu de sni `e na ce na tog po stup ka, iz ja vi la je ju ~e po mo} ni ca mi ni stra Alek san dra Dam wa no vi}-Pe tro vi}. „Za tra `i }e mo od svih gra do va i op {ti na da nam do sta ve po dat ke o le ga li za ci ji i iz ne su ko je su naj ve }e pro ble me ima li”, re kla je ona za Ta njug . Ti po da ci bi, pre ma we nim re ~i ma, mo gli da bu du

po zna ti jav no sti ve} za 10 do 15 da na i na osno vu wih }e bi ti do ne te od lu ke u ve zi sa tim. Dam wa no vi}-Pe tro vi} je ka za la da bi do dat no sma we we ce ne le ga li za ci je mo glo da se spro ve de kroz iz me ne i do pu ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi ili do no {e wem ne kog pod za kon skog ak ta. „Le ga li za ci ja mo ra uspe {no da se za vr {i, u {to kra }em ro ku”, is ta kla je ona do da ju }i da, ipak, mi ni star stvo mo ra da bu de opre zno ka ko ne bi na ru {i lo ustav na ovla {}e wa lo kal nih sa mo u pra va.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Progres, Beograd

Promena %

Cena

14,29

9.960

Citadel Investments, Beograd

4,71

89.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

3,18

4.380

129.600

Soja protein, Be~ej

0,80

502

68.324

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

/ Pet akcija s najve}im padom

35.025

0,00

644

6.663.336

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.200

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.679

0,00

Soja protein, Be~ej

0,80

502

68.324

Energoprojekt holding, Beograd

-2,08

470

87.800

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

403

105.441

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,54

1.651

82.550

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.013

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

3,18

4.380

129.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.800

0,00

315.100

Tigar, Pirot

0,00

265

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

Dunav osigurawe, Beograd

-12,92

694

35.370

-8,47

540

40.512

Agrovr{ac, Vr{ac Stari Tami{, Pan~evo

-7,79

142

9.380

-3,27 Promena %

3.105 Cena

180.460 Promet

0,00 0,00 0,00

644 200 1.150

Promet

1.401

12.000

NIS, Novi Sad

Cena

-3,04

6.000

Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

NIS, Novi Sad

-18,92

Telefonija, Beograd

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

^a~anska banka, ^a~ak

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

BELEX 15 (445,96 -0,67)

Promet

6.663.336 2.437.400

Inter{ped, Subotica

0,00

370

164.280

TE - TO, Senta

0,00

5.547

94.299

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik Vla da VOJ VO di ne pri pre Ma Me re za raz VOJ pri Vre de

- Pla ni ra mo da so ci jal nom di ja lo gu da mo zna ~aj nu ulo gu, da se ni je dan akt u ve zi dru {tve no eko nom skog po lo `a ja i sta wa u pri vre di vi {e ne do no si bez pred hod nog mi {qe wa SES- a. ^ak se vi {e ne }e ni bu xet Voj vo di ne usva ja ti dok o we mu mi {qe we ne iz ne se SES- pod vu kao je Va sin. Ka zao je, iz me |u osta log, da Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du sma tra da i vla sni ci ma lih i sred wih pred u ze }a tre ba da do bi ju sub ven ci je kao {to ima ju po qo pri vred ni ci, a da kri te ri ju me za to tre ba osmi sli ti. - Pla ni ra mo da do ok to bra osmi sli mo no ve kre dit ne li ni je, ko je }e da va ti Raz voj na ban ka Voj -

vo di ne. Plan Vla de Voj vo di ne je i da se ko mu nal no opre me in du strij ske zo ne u svim op {ti na ma u Po kra ji ni ra di pri vla ~e wa ne sa mo stra nih ve} i do ma }ih in ve sti to ra. Mi {qe wa smo da tre ba da va ti po go do sti i ov da {wim in ve sti to ri ma, a ne kao do sa da sa mo stran ci ma- na veo je Va sin. Is ta kao je, da u sklo pu pro gra ma, ko ji tre ba da se usvo ji na je sen po seb no me sto }e za u ze ti dva fon da, so li dar no sti na me wen za po sle ni ma ko ji ne pri ma ju za ra du i , za po mo} u po kre ta wu pro iz vod we. Oba fon da, re kao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po -

{qa va we }e bi ti u sklo pu bu xet skih stav ki. - No vi na je da se usta no vi in sti tu ci o nal na sa rad wa sa ste ~aj nim uprav ni kom u na me ri da se fir me u ste ~a ju opo ra ve, a ne da ban kro ti ra ju -re kao je Va sin. Is ta kao je da bi tre ba lo da po qo pri vre da i pri vre da ima ju za jed ni~ ku stra te gi ju, jer se pro `i ma ju. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we re kao je da bi pro gram pod sti ca wa pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva tre ba da po mog nu pr ven stve no po su sta loj tek stil noj i me tal skoj in du stri ji, ali i dru gim gra na ma pri vre de. z. de li}

Ku }e u Ba na tu sko ro za ba da va U vre me ogrom ne ne za po sle no sti i ne re {e nih stam be nih po tre ba, jed nim udar cem mo gu se re {i ti oba pro ble ma. Se o ske ku }e ni ka da ni su bi le jef ti ni ej u Sr bi ji. Naj vi {e se nu de u Ba na tu i cen tral noj Sr bi ji i mo gu da se ku pe od 400 evra do 2.000 evra, ko li ko ko {ta sku pqa gar ni tu ra za dnev nu so bu. Me |u tim, upr kos ne za po sle no sti i broj nim ne re {e nim stam be nim pi ta wi ma, ku pa ca ni za ta ko jef ti ne ku }e ne ma. Pre ma do stup nim po da ci ma u Sr bi ji ima 50.000 na pu {te nih se o skih ku }a, a oko 150.000 je u fa zi na pu {ta wa.Agen ti za pro met ne kret ni na ka ù da su ce ne ku }a to li ko pa le, kao da se ra di o ras pro da ji. Me |u tim, ima i vi {e od to ga, pla ce vi u oko li ni Iva wi ce nu de se- xa be! Ali ne nu di ih dr à va, ne go in di vi du al ni vla sni ci, ka ko bi kraj oì veo. Za skrom nu su mu nov ca na se lu se mo è ku pi ti ku }a s oku} ni com. Ku }a u Ki kin di nu di se za 7.500 evra ili za me ni za auto, dru ga za 9.500 evra, uz na po me nu da ce na ni je fik -

s oku} ni com u se lu Go le {ni ca pod no Ja strep ca. Pre ma ras po l o ` i v im in f or m a c i j a m a ve} je ne k o l i k o pro d a t o, a kup ci pla ni ra ju da se ba ve vo }ar stvom. A na 20 ki lo me ta ra od Iva wi ce u pod no` ju pla ni ne ^e mer no na vi so rav ni Cr na ba ra me {ta ni jed nog se la po kla wa ju pla ce ve i do tri ara za iz grad wu vi ken di ca, ka ko `i vot na tim le pim pre de li ma ne bi pre stao. Ogla si su pu ni sli~ nih po nu da.

Pre ma do stup nim po da ci ma, u Sr bi ji ima 50.000 na pu {te nih se o skih ku }a, a oko 150.000 je u fa zi na pu {ta wa

sna, {to zna ~i da mo `e i jef ti ni je. Za adap ti ra nu ku }u u Arad cu kod Zre wa ni na s ve -

Od sta ra~ kih do mo va do pla ste ni ka Naj vi {e pra znih ku }a je na sqed stvo ko je na sled ni ci `e le {to pre da pro da ju po {to-po to, jer ne ma ju na me ru da se vra te. Me |u tim, te mir ne se o ske oaze ima ju vi {e stru ku vred nost, jer bi se spa ja wem dva-tri ima wa za ma le pa re ku }e mo gle pre na me ni ti za ra zno vr sne de lat no sti, od zbri wa va wa sta rih do onih te {ko bo le snih. Na p u { te n a se o s ka do m a } in s tva po g od n a su i za pla stenike, ma lu pri vre du, ri bo lov ce... u za vi sno sti od te re na gde se na la ze.

li kim pla cem i dva dvo ri {ta tra ì se 13.000 evra. Ima jef ti nih ku }a i u bli zi ni No vog Sa da. Ku }a u û ru gu s ve li kim dvo ri {tem i ba {tom i 18 ari pla ca nu di se za 12.000 evra. No va ku }a s pot kro vqem u Mo {o ri nu, 1 kroz 1, svi pa pi ri ured ni, pro da je se za 18.000 evra. Jef ti no je i u dru gim me sti ma Sr bi je. Ar plod ne mo rav ske ze mqe mo è se ku pi ti za 15 evra, dve ku }e sa ~e ti ri hek t a r a, {u m om, pra t e } im objek ti ma za 18.000, a po la od to ga vre di sa mo {u ma. Za sa mo 400 evra mo è da se ku pi ku }a

Naj u gro è ni ji slo je vi sta nov ni {tva ka ù da ne ma ju ni ta ko ma le pa re za ko je bi ku pi li se o sko ima we, jer osim za ku }u po treb ne su pa re i za na bav ku ma {i na i ma te ri ja la. Za to bi dr à va naj pre tre ba la da omo g u } i do d e q i v a w e sub ven ci o ni sa nih kre di ta i za ku po vi nu sta rih obje ka ta (sa da su oni u funk ci ji ku po vi ne sa mo no vo i zgra |e nih sta no va), a ka da se ugro è na po ro di ca stam be no sme sti, on da da za vr ti ne ku pro iz vod wu ko ja bi omo gu }i la da vra ti ma li kre d it za ku p o v i n u se o s kog ima wa. Za pod sti ca we po qo pri v red n e pro i z v od w e na j a vqen je no vi za kon do kra ja go di ne. Jo{ sa mo da se si ro ma {ni ma po mog ne ku po vi na na pu {te nih se o skih ku }a. r. da u to vi}

nO Vi in Ve sti tO ri na se Ve rU VOJ VO di ne

te [ka rad ni^ ka bit ka za ne is pla]e ne za ra de

Austrij ski „[tra ser” sti `e u Su bo ti cu

Pla te za stare va ju po sle tri go di ne

Austrij ski pred u ze }e“[tra ser”, od no sno dru {tvo “Ti ro li jan ril is tejt” ku pi lo je od su bo ti~ ke lo kal ne sa mo u pra ve ~e ti ri hek ta ra ze mqi {ta za 1,28 mi li o na evra na ko ji ma }e gra di ti po slov ne objek te. Gra do na ~el nik Su bo ti ce Mo dest Du li} je re kao da se ze mqi {te na la zi na pro sto ru bu du }e ko mer ci jal ne zo ne, od no sno ne ka da {we “Dru ge ka sar ne”, na pu tu iz me |u Su bo ti ce i Pa li }a, a “[tra ser” je pr vi in ve sti tor ko ji je ku pio deo ze mqi {ta na toj lo ka ci ji. Du li} je pod se tio da je su bo ti~ ka lo kal na sa mo u pra va, kao pr va u Sr bi ji, 2010. go di ne za 1,85 mi li o na evra od re pu bli~ ke Di rek ci je za imo vi nu ku pi la ne ka da {wu ka sar nu Voj ske Ju go sla vi je “Pe tar Drap {in”, po zna ti ju kao “Dru ga ka sar na”, kao i voj ni po li gon “Ra da no vac” ukup ne po vr {i ne 144 hek ta ra. “Upo re do sa raz vo jem pri vred ne zo ne ‘Ma li Baj mok’, u ko joj po slu ju ili gra de fa bri ke Si mens,

Kon ti nen tal, Sva rov ski, Kal ce do ni ja, Nor ma gru pa i Dun ker mo to ren, ra slo je i in te re so va we za ovo ze mqi {te ko je smo ku pi li sa na me rom raz vo ja ko mer ci jal nih de lat no sti”, oce nio je gra do na ~el nik Du li}.

Pre ma we go vim re ~i ma, na osno vu tog in te re so va wa, ras pi sa na je i za vr {e na pr va li ci ta ci ja za pro da ju ze mqi {ta na ovoj lo ka ci ji, gde su ~e ti ri hek ta ra pro da ta “[tra se ru” za 1,28 mi li o na evra, ~i me je Su bo ti ca po we go voj oce ni na vi {e stru koj do bi ti. „Pre dve go di ne 144 hek ta ra smo

pla ti li 1,85 mi li o na, a sa da smo sa mo ~e ti ri hek ta ra pro da li za 1,28 mi li o na, ~i me smo po kri li 70 od sto tro {ko va ku po vi ne ovog ze mqi {ta. To zna ~i da smo ula ga wem u opre ma we ove zo ne i we nom pro mo ci jom ude se to stru ~i li we nu vred nost”, re kao je Du li}. On je oce nio da se pri ho do va we gra da tu ne za vr {a va, od no sno da }e no vi vla snik pla }a ti tak se i na kna de, a da se pred Su bo ti ~a ni ma otva ra per spek ti va no vog za po {qa va wa. Na pi ta we {ta }e se ta~ no gra di ti na lo ka ci ji, Du li} je re kao da }e jav nost te de ta qe sa zna ti od sa mog in ve sti to ra pri li kom ce re mo ni je pot pi si va wa ugo vo ra o pro da ji ze mqi {ta ko ja je za ka za na za kraj av gu sta. Austrij ski „[tra ser” je pred u ze }e ko je se ba vi ne kret ni na ma, a pred sta vqa tre }eg in ve sti to ra iz Austri je u Su bo ti ci na kon “A Te}”-a ko ji je pri va ti zo vao „Se ver” i jed nog od naj po zna ti jih bren do va u sve tu iz ra de na ki ta, kom pa ni je “Sva rov ski”. kre nUO brOd iz ba ra

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

Valuta

Va`i za

kupovni za devize

ras prO da Ja se O skiH iMa Wa [i rOM sr bi Je

Po kra ji na spre ma an ti kri zni pa ket Po kra jin ski se kre tri jat za pri vre du, rad i za po {qa va we tre ba lo bi naj ka sni je do 1. ok to bra da pred sta vi pro gram raz vo ja pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva na pod ru~ ju Voj vo di ne, iz ja vio je po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin. On je ju ~e pred stav ni ci ma Sa mo stal nog sin di ka ta Voj vo di ne pred sta vio 20 me ra, ko je jo{ tre ba da se raz ra de, i pod vu kao da }es pro gram raz vo ja pri vre de bi ti usvo jen od stra ne Vla de Voj vo di ne tek ka da do bi je po dr {ku So ci jal no - eko nom skog sa ve ta Voj vo di ne.

sreda22.avgust2012.

sredwi prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu

eMU

evro

115,4626

117,8190

120,5288

115,1092

australija

dolar

97,8829

99,8805

102,1778

97,5832

kanada

dolar

94,6260

96,5571

98,7779

94,3363

danska

kruna

15,5050

15,8214

16,1853

15,4575

norve{ka

kruna

15,7962

16,1186

16,4893

15,7479

[vedska

kruna

14,0024

14,2882

14,6168

13,9596

[vajcarska

franak

96,0987

98,0599

100,3153

95,8045

V. britanija

funta

146,9364

149,9351

153,3836

146,4866

sad

dolar

93,4239

95,3305

97,5231

93,1379

kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 8. 2012. godine

„Fi jat 500” ot plo vio za Ita li ju Brod sa pr vih 412 „Fi ja to vih” vo zi la ko ja se mon ti ra ju u Kra gu jev cu is plo vi je ju ~e iz Lu ke Bar za Ita li ju, na ja vio je di rek tor Lu ke Slo bo Pa jo vi}. On je re kao da je ovo „pr vi brod, od no sno po ~e tak re a li za ci je ugo vo ra o iz vo zu „Fi ja to vih’ auto mo bi la iz kra gu je va~ k e fa b ri k e pre k o Lu k e Bar za Ita li ju i dru ge ze mqe”. Ugo vor o iz vo zu „Fi ja to vih” auto mo bi la pot pi sa li su po ~ et k om go d i n e pred s tav nici Lu k e Bar, „Fi j a t a” i „Gri mal di ja”.

- Tre nut no oko 70.000 za po sle nih ra di, a ne pri ma za ra de i taj broj, ka ko se pro ce wu je, va r i r a kvar t al n o i iz n o s i izme |u 50.000 i 80.000 qu di, iz ja vio je sa rad nik za eko nomsku po li ti ku pri Sa ve zu sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu ban @ig mund. Pre m a we g o v im re ~i ma, u toj gru pi su oni ko ji re dov no do l a z e na po s ao ali ne pri ma ju pla tu, ali ima i onih ko ji su na bo lo va wu pre ko 60 da na kao i rad ni ka ko ji ne pri ma ju za ra de po ne k om dru g om osno vu. Ta ko |e, ne tre ba za bo ra vi ti i da je ve l i k i broj qu d i ko ji pri ma ju mi ni ma lac, ka `e @ig mund. Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} iz ja vio je pro te kle sed mi ce da, za sa da, ma lom bro ju gra |a na Sr bi je, i po red sud skih pre su da, ni su is pla }e ne vi {e go di {we za ra de, upo zo riv {i da taj pro blem sva ko dnev no ra ste i da pred sta vqa kr {e we qud skih pra va. On je pod se tio da je i sud u Stra zbu ru do sa da do neo ~e ti ri pre su de ko je se od no se na ve }i broj rad ni ka za is pla tu za ra da. On je ob ja snio da je taj sud za kqu ~io da, s ob zi rom da se sud ske pre su de ne iz vr {a va ju, dr `a va tre ba da pla ti te za ra de i na gla sio da je po treb no da vla da pro na |e re {e we za ovaj pro blem. @ig m und je, go v o r e } i o ovom pro b le m u, is t a k ao da, pre sve ga, tre ba re {i ti sta tus fir mi u ko ji ma ti za po sle ni ra de.

„Ve ru jem da ta mo gde se ne is pla }u ju za ra de, po sto ji pro blem i da se pla te do ba vqa ~i”, tvr di @ig mund i do da je da pred u ze }a tre ba da pre i spi ta ju svo je po slo va we - da li je struk tu ra pro iz vo da pra va, da li su im tro {ko vi pra vi, tr `i {na ce na re al na...

On do da je da je za ra da tro {ak pro iz vod we kao i sva ki dru gi i da ona mo ra ta ko da bu de tre ti ra na, ali i da je uve ren da pre pod no {e wa tu `be, tre ba na }i na ~i na da se re {i pro blem do go vo rom sa po slo dav cem.

Iz me |u 50.000 i 80.000 rad ni ka ra di, a ne pri ma pla tu Tre ba vi de ti sa po slo dav cem i do go vo ri ti ne ki re pro gram, od la ga we is pla te na ne ko vre me, is ta kao je @ig mund i na gla sio da je sin di kat po tom pi ta wu uvek bio flek si bi lan i spre man za do go vo re. On je na gla sio da se ne mo `e tvr di ti da „bez o bra zna” po -

tra ` i v a w a rad n i k a ugro ` a vaju op s ta n ak i raz v oj tih fir mi. „Ka da fir ma ne is pla }u je za ra du, ona je ge ne ral no u pro ble mu, ima pro blem pla sma na i re a li za ci je pro da je i na pla te ro be, wen eko nom ski „kro vo tok” je pre se ~en, ne po sto ji pa ne mo è da pla ti dru g e oba v e z e, pa ni za r a d e...”, oce n io je ovaj stru~ wak. @ig mund pod se }a da pre ma va è }im pro pi si ma na kon tri go di ne za sta r e v a j u po t ra ì va wa za za ra du, ta ko da rad ni ci ne mo gu du go ro~ no da ostva ru ju to svo je pra vo. „Ako ste sa da za po sle ni mo è te da po t ra ` u j e t e ne {to od pre tri go di ne, a ne za ra du ko ju ste tre ba li da do bi je te 2003. go di ne”, pre ci zi rao je. Pre m a we g o v im re ~ i m a, Vla da bi mo gla da po mog ne u re {a va wu ovog pro ble ma ta ko {to bi po pra vi la pri vred ni am bi jent i re lak si ra la pri vre du od pla }a wa ne kih oba veza, na pri mer da se omo gu }i pla } a w e PDV po na p la t i robe. On je na veo da je ve li ki pro blem ne li kvid nost, ko joj u jed nom de lu „ku mu je” i sa ma dr à va. @ig mund ve ru je i da u gru pi rad ni ka ko ji po tra ù ju ne is pla }e ne za ra de ima ma lo onih ko ji ra de u lo {e pri va ti zo va nim fir ma ma, uz pod se }a we da je ~ak 400.000 rad ni ka na kon pri va ti za ci je wi ho vih fir mi, do bi lo ot prem ni ne.

POQOPRivRedA

sreda22.avgust2012.

dnevnik

[A RE NE SE CE NE

Pa pri ka naj sku pqa u Su bo ti ci U prvoj nedeqi avgusta krompir je bio najskupqi u Beogradu, gde je dostizao cenu od 50 dinara, dok je po najniòj ceni od 16 dinara, mogao da se kupi u Leskovcu, pokazalo je istraìvawe Republi~kog zavoda za statistiku. Maksimalnu cenu do 40 dinara krompir je dostizao u Zaje~aru, Novom Pazaru, Smederevu, Uìcu, [apcu, Novom Sadu i Pan~evu, od 38 dinara u Vrawu, 30 dinara Kraqevu, Sremskoj Mitrovici i Subotici.

Istovremeno najvi{a cena pasuqa od 327 dinara, zabeleèna je u Beogradu i Sremskoj Mitrovici, dok su po najniìm cenama od 180 dinara, pasuq mogli da kupe gra|ani Vrawa, Smedereva, Zrewanina i Subotice. Crni luk je najvi{u cenu od 60 dinara dostigao u Novom Pazaru, dok je najnià do 20 dinara zabe leèna u Beogradu i Vrawu. Najvi{a cena kupusa od 60 dinara bila je u Sremskoj Mitrovici, a najnià od 20 dinara u Kragujevcu. Limun su najskupqe pla}ali gra|ani Zrewanina, gde je on dostigao cenu od 25o dinara za kilogram, dok je po najniòj ceni od 100 dinara mogao da se kupi u Ni{u. Banane su najve}u cenu od 130 dinara dostigle u Vrawu, a po najniìm od 70 dinara, mogle su da se kupe u Uìcu, [apcu i Sremskoj Mitrovici. Kada se porede naj~e{}e cene poqoprivrednih proizvoda, {argarepa je bila najskupqa u Pan~evu, gde se najvi{e prodavala po 70 dinara, a najjeftinija u Zrewaninu 39,99 dinara. Naj~e{}a cena krastavca bila je u Pan~evu 60 dinara, a najnià u Kragujevcu, Leskovcu, Ni{u, [apcu i Sremskoj Mitrovici 30 dinara. Paradajz je bio najskupqi u Beogradu i Novom Pazaru, gde je ko{tao 100 dinara, a najjeftiniji u Vaqevu 60, paprika je najve}u cenu zabeleìla u Subotici 80 dinara, a najniù od 40 dinara u Leskovcu. Najvi{e cene kru{ki od 150 dinara zabeleène su u Zrewaninu, a najniè od 60 u [apcu, Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici, breskve su bile najskupqe u Beogradu i Vaqevu gde su se prodavale po 100 dinara, a najniù u Smederevu 50 dinara. Lubenice su se u Leskovcu prodavale po 15, a u Subotici po 30 dinara.

ROB NE RE ZER VE NI SU PRA ZNE I IMA ]E ^I ME DA IN TER VE NI [U

Ima i p{e ni ce i ku ku ru za za ne daj bo è Robne rezerve raspolaù doOn je naveo da je do sada ot„Vlada Srbije ima podatke o voqnim koli~inama osnovnih kupqeno za potrebe Robnih restawu robe u Robnim rezervama ìvotnih namirnica i mogu da zervi 15.500 tona merkantilne i odlu~uje da li }e biti inteinterveni{u na trì{tu ako p{enice ovogodi{weg roda od vencija. Trenutno nema poremebude potrebno, izjavio je za Tapredvi|enih 100.000 tona po ce}aja snabdevenosti trì{ta njug direktor Direkcije za ni od 23 dinara za kilogram. Na osnovnim ìvotnim namirnicarobne rezerve Goran ma, iako su neki proizTasi}. vodi poskupeli zbog suTre nut no ne ma po re me }a ja On je naglasio da su {e ili kretawa na inosnab de ve no sti tr ì {ta osnov nim nadleàna ministarstranim trì{tima i stva upoznata sa bi- ì vot nim na mir ni ca ma, iako su ne ki berzama”, naveo je Tasi}. lansima i da }e Robne On je objasnio da se pro iz vo di po sku pe li zbog su {e ili rezerve intervenisaiz Robnih rezervi inkre ta wa na ino stra nim tr ì{ti ma terveni{e p{enicom, ti, ako vlada bude doi ber za ma nela odluku da se na bra{nom, {e}erom ili trì{te plasira oduqem, dok za vanredne re|ena koli~ina robe iz rezerpitawe za{to je otkupqeno tasituacije postoje zalihe pasuvi. ko malo p{enice ovogodi{weg qa, pirin~a, soli. Postoje dovoqne zalihe roda Tasi} je odgovorio da je Kako je Tasi} rekao, bra{no p{enice, u 2012. godinu smo takvo interesovawe proizvo- se u Robnim rezervama ne drì u{li sa pristojnim koli~ina|a~a, jer je cena na berzama vikao gotov proizvod ve} uvek poma koje su zanovqene ovogodi{a. stoji mogu}nost da se p{enica {wim rodom, a stabilne su reCena merkantilne p{enice sameqe. zerve uqa i {e}ra, rekao je Tana berzama je trenutno oko 28 „Ne bi bilo isplativo dràsi} za Tanjug. dinara za kilogram. ti bra{no kao gotov proizvod”,

naglasio je Tasi} i ponovio da u Robnim rezeravama ima dovoqno p{enice. Predstavnici Vlade Srbije proteklih dana najavili su mogu}ost intervencije iz Robnih

SOM BOR SKI PO QO PRI VRED NI CI O^E KU JU PO MO] SA SVIH STRA NA

Ka ta stro fa na wi va ma, a pao ri ma od av no do go re lo Desetak preduze}a i nekoliko desetina velikih poqoprivrednih proizvo|a~a sa teritorije somborskog atara uputili su ju~e hitan poziv ovda{wim lokalnim vlastima za organizaciju sastanka, kojem bi najpre~i ciq bio hitno progla{avawe vanrednog stawa, odnosno elementarne nepogode, su{e. I pored ~iwenice da nemali broj lokalnih samou prava rado pribegava ustaqenim izgovorima o ograni~enim inge rencijama, poqoprivrednici iz Sombora smatraju da Grad ima upori{te u Zakonu o vanrednim situacijama i da treba {to hitnije da proglasi elementarnu nepogodu na svojoj teritoriji. kao {to su ve} u~inile pojedine op{tine u Vojvodini. Tako|e, poqoprivrednici o~ekuju od svoje lokalne samouprave da se u skladu sa mogu}nostima gradskog bud`eta pomogne u sanirawu {teta nastalih su{om kakva se ne pamti u posled wih skoro pa stotinak godina unazad. Tako|e, poqoprivredni proizvo|a~i o~ekuju od svojih lo kalnih vlasti da izvr{e pritisak na pokrajinske i republi~ke vlasti , kako bi se isplatile subvencije za ovu godinu, stornira pla}awe nadoknade za odvodwavawe i navodwavawe za ovu i

Po qo pri vred ni ci na vo de i ne mi lo srd ne ~i we ni ce, koje ka `u da je {te ta na wi va ma za se ja nim ku ku ru zom go to vo sto po stot na, pri no si sun co kre ta bi }e sre za ni na is pod 50 od sto... slede}u proizvodnu godinu, kao i da se na tri godine reprogrami raju postoje}a dugovawa za zakup dr`avnog poqo-zemqi{ta kao i da se poqoprivrednici oslobode ove vrste pla}awa za jednu godinu. Pored toga, somborski paori o~ekuju od svojih lokalnih vlasti da “pritiskaju” resorna mi-

nistarstva kako bi se reprogra mirali dr`avno subvencionisani krediti ali i isplatile input-subvencije za narednu godinu ve} u prvom kvartalu. Kako ka`u somborski paori i preduze}a koji o~ekuju {to hitniji prijem kod ~elnih qudi Grada, lokalne samouprave ima-

ju, dodu{e ograni~ene, ali ipak zna~ajne ingerencije koje bi mogle da budu upotrebqene u smislu pomo}i poqoprivredi. Da je odavno “dogorelo”, poqoprivrednici navode i nemilosrdne podatke i ~iwenice koj ka`u da je {teta na wivama zasejanim kukuruzom gotovo stopostotna, prinosi suncokreta i pre najave posledweg tropskog talasa bi}e “srezani” na ispod 50 odsto, {teta na {e}ernoj repi je retko gde mawa od 70-80 odsto.... -Ako nekom nije jasno kakva je stvarna situacija u poqoprivredi na{eg kraja, dovoqno je re}i da su nas banke, koje ina~e svi smatramo za lihvarske institucije, same zvale na razgovore ne bismo li nekako do{li do sporazuma o tome kako vra}ati kredite ulo`ene u pro{irewe proiz vodwe. Pa, kad bankari imaju razumevawa....- o~ajni su somborski poqoprivrednici, prema ~ijem mi{qewu progla{ewe elementarne nepogode-su{e od strane lokalnih samouprava predstavqa po~etni korak i formal ni preduslov da se u|e i u pregovore sa prera|iva~ima sa kojima ve}ina ozbiqnih poqoprivrednika ima potpisane kooperantske ugovore. M. Mi qe no vi}

rezervi ukoliko, zbog su{e ili nekih drugih okolnosti, do|e do poreme}aja cena i stabilnosti snabdevawa doma}eg tr`i{ta osnovnim `ivotnim namirnicama.

FI LI JA LA NSZ I PO QO PRI VRED NA [KO LA U VR [CU

Obu ka za uz goj po vr }a

Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe iz Vr{ca u saradwi sa profesorima Poqoprivredne {kole iz ovog grada organizovala je kurs za obuku na prizvodwi povr}a u zatvorenim prostorima.Obuku je tokom jula meseca poha|alo deset polaznika u trajawu od 180 {kolskih ~asova, a prakti~an deo nastave obavqen je u tri plastenika koje je donirao Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu ivodoprivredu. -Polaznici su imali priliku da u~estuju u svim fazama proizvodwe rasada, negovawu biqaka nakon rasa|ivawa, bavili su se uzgojem luka, paradajza, paprike i krastavaca, a stru{ni deo nastave realizovali su profesori ove {kole Uro{ Bo`ani} i Milomir Hrva}anin, koordinator je bila profesorka Dragiwa Puri}, sve je organizovano uz neposrednu pomo} direktorke {kole Svetlane Radojkovi}. Polaznici su nakon testirawa dobili sertifikat o stru{noj osposobqenosti za ovaj posao i stekli su uslove za samostalno bavqewe proizvodwom povr}a u plastenicima – ka`e piar NZS Zorica Milo{evi} o ovom kursu NZS I Poqoprivrene {kole. - Ova obuka mi je pomogla da usavr{im znawe i primenim ga u svojoj ba{ti za uzgoj povr}a. Sa sertifikatom }u mo}i da konkuri{em za sredstva za samozapo{qavawe kako bi kupila plastenik i bavila se proizvodwom povr}a tokom cele godine – rekla je jedna od polaznica Tatjana Nikoli}. R. Jo va no vi}

DE SET KO VA N ROD SE MEN KI NA SE VE RU VOJ VO DI NE

Su {a po lu pa la i ti kve go li ce Su{a je na severu Vojvodine desetkovala i rod tikve golice, posebno u uslovima suvog ratarewa, gde su plodovi sitni i ranije sazreli, pa je skromna ber ba ranije zapo~eta. Proizvo|a~ i organizator proizvodwe Joèf Dawi iz Horgo{a, koji ima i pogon za doradu semenki tikve golice, kaè da je ova se zona jako lo{a, jer su jake vru}ine mnogo smetale oplodwi. - Pro{le sezone imali smo oko 500 semenki po jednoj tikvi, a ove su plodovi sitni i imaju svega 50 d0 60 semenki. Pored toga su{a je uticala da su se menke jako tanke i nemaju teìne. Te{ko se obavqa bebra, jer mi onda moèmo da radimo kada je tikva lepa, kada ima prinosa, ali naàlost ova godina je izuzetno lo{a - predo~ava Dawi. U ataru Horgo{a i Novog Kneèvca Dawi je ugovorio

proizvodwu na 106 hektara, ali zbog su{e ima i takvih parcela gde uop{te ne vredi obaviti berbu, po{to se vi{e potro{i nafte za mehanizaciju nego {to vredi seme. Dawi napomiwe da je proizvodwa tikve golice is -

ma suvog ratarewa rod }e biti 100 do 120 kilograma, {to ne pokriva tro{kove proizvodwe. - Rod semenki tikve golice iznad 400 kilograma obezbe|uje rentabilnost i neku zaradu, jer recimo odgovara prinosu kuku-

Var qi vi re zul ta ti U pogonu porodice Dawi u Horgo{u samo se dora|uje seme tikve golice, a firma „Suncokret” u obli`wem Hajdukovu im uslu`no cedi uqe, pravi puter i namaze od semena, pravi se i bra{no. Porodica Dawi se uzgoju tikve golice posvetila pre deset godina. Jo`ef Dawi ka`e da su rezultati varqivi kao i kod ostalih ratarskih kultura i uop{te u poqoprivredi. - Oscilacija ima, jer bude boqih i lo{ijih godina. Bez pa metnog navodwavawa, evidentno je da vi{e nema izvesne i sigurne proizvodwe koja }e doneti rod. Useve vredi zalivati, ali jako je malo primera gde se ono obavqa vaqano - ukazuje Dawi. plativo sa prinosom ve}im od 400 kilograma suvih semenki po hektaru, a ove godine u uslovi-

ruza od oko {est tona po hektaru. Ove godine je ina~e bilo mawe zainteresovanosti proizvo-

|a~a za gajewe tikve golice jer je cena ìtarica visoka, tako da se sve vi{e oslawamo na sopstvenu proizvodwu. Ove godine smo tikvu golicu posejali na ve}im povr{inama pokazalo se dobro da 18 hektara zalivamo i na tim parcelama o~ekujemo dobar prinos. Za razliku od parcela u suvom raterewu, gde su tikve prinudno sazrele, na parcelama pod zalivnim sistemom jo{ ne znamo kakav }e Jo èf Da wi: su {a usit ni la plo do ve biti rod jer su plodovi i ubr za la ber bu ti ka va s ma lo se me na jo{ zeleni, vegetacija je jo{ u tro{kove ulagawa. Kada je do toku, pa }e berba biti tek krabra godina gajewe tikve golice jem septembra, ali o~ekujemo da se isplati, jer pro{le godine u }e nas to izvu}i - kaè Dawi. ataru Novog Kneèvca kod proRod od berbe u suvom ratareizvo|a~a kog kojih je sada rod wu ni pribli`no ne}e pokriti destekovala su{a, prose~an

prinos bio je oko1.800 kilograma sveèg semena po hektaru, odnosno oko 900 kilograma suvog semena, tako da prinos iz ove berbe sa 100 do 120 kilograma donosi gubitak. - Ponude smenki tikve golice, ali i potra`we na trì{tu ima. Pro{le godine bila je velika ponuda iz Austrije i Ma|arske, gde je rod bio dobar, a na evropskom trì {tu veliki je i uvoz iz Kine,a situacija sa supom doprinela je da i Kinezi pove}aju cenu. Kakav }e biti kvalitet ovogodi{we berbe kod nas jo{ ne znamo, tek }emo videti sadràj uqa, ali se nadam da }emo mo}i da podmirimo potrebe pekarske industrije - o~ekuje Dawi. M. Mi tro vi}

Tu ri sti~ ki de fi le

V remeploV

Osno va na {ko la na Te le pu Re {e wem Na rod nog od bo ra no vo sad ske op {ti ne na Te le pu je 22. av gu sta 1950. osno va na je osnov na {ko la ko ja je, ne {to ka sni je po ne la ime ve li kog ma |ar skog pe sni ka Jo `e fa Ati le. Pr va osnov na {ko la u tom kra ju, ko ji je uglav nom na se qa va la si ro ti wa, po ~e la je da ra di 1929. Ima la je ~e ti ri raz re da na srp skom je zi ku i sve ga dve u~i o ni ce.

Ubr zo su do zi da ne jo{ dve u~i o ni ce, a 1935. otvo re na su dva raz re da na ma |ar skom je zi ku. [ko la je 1980. do bi la no vu zgra du sa tri de set u~i o ni ca, fi skul tur nom sa lom, |a~ kom ku hi wom, zub nom am bu lan tom, pro sto rom za pro du `e ni bo ra vak u~e ni ka i ve li kim sport skim te re nom. Pre 15 go di na {ko la je ima la oko 1.350 |a ka. N. C.

[ta li je to u No vom Sa du, ka da se ovo li ko tu ri sta „sja ti” da pro {e ta we go vim uli ca ma? Ra do zna lo oko „{e ta” od ka me na do ka me na, {kqo ca ju fo to-apa ra ti na sva kom uglu, di ve se cen tru, tr gu, ka te dra li, po zo ri {ti ma... Kao pa pa ra co lov na No vi Sad, pa ko za be le `i za ni mqi vi ji mo me nat. A vo di~ im is pre da ne ku dav no za bo ra vqe nu isto ri ju gra da, pri ~a o ve le lep -

Novosadska Ma ra to nom pro tiv bo le sti papreno. Na primer, osim {to putem obaveznog doprinosa za zdravstveno osigurawe pla}aju sve ono ~ega nema, gra|ani nekad pla}aju i visoke kazne za nepropisno parkirawe, jer su ~esto prinu|eni da vozila ostavqaju na zelenim povr{inama u okolini bolnice, ili u susednim ulicama. Ni parkinga nema! I tako, nema druge nego da hroni~ni bolesnik, ili majka sa detetom koje gori od temperature krene u potragu za alternativnim lekovima, ili isto~wa~kim metodama, kako bi zaustavili bolest. A. J.

ê ka ju }i po prav ku kao Go doa Iako je jo{ u fe bru a ru „iz gu bi la” sto pa lo, ko je je i na |e no, skulp tu ra Ma ri ne Ole wi ne po dig nu ta u bli zi ni Srp skog na rod nog p o z o r i { t a (SNP) i da qe ni je po pra vqe na. Ta da se i {u {ka lo o sa na ci ji ko ja }e se oba vi ti „usko ro”, ali, ve} se le tu bli ì kraj, a sto pa la i da qe ne ma. I ta ko ovaj spo me nik, po dig nut u ~ast osni va ~i ci ba le ta u SNP-u, sto ji osa ka }en, iako su snim ci ka me ra za be le ì li taj neo mio do ga |aj. Spo me nik ovoj ru skoj ba le ri ni po dig nut je u ok to bru pro {le god ne, oskr na vqen u fe bru a ru 2012. go di ne, a po prav ka }e do ~e ka ti... Mo `da ne ka bo qa vre me na. Do tle }e

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Nesta{ica lekova. Dve re~i opisuju jo{ jednu nema{tinu koja je zadesila Novi Sad a u ova „moderna” vremena kada se sve, navodno, okre}e „malom ~oveku”. U apotekama nekih lekova nema, u bolnicama nedostaje klima, u mnogim zdravstvenim ustanovama oprema. Nedostaju i lekari. A u Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe navo de da - nema para. I le~iti se kod nas je izgleda za kakvu rubriku „verovali ili ne”. A zdravqe, za koje su nas na{i stari u~ili da je „besplatno”, ba{ u ovim vremenima mora da se plati, i to ~esto -

Fo to: R. Ha yi}

„ZELENILO” ZALIVA DRVOREDE, SUNCE IH PR@I BEZ MILOSTI

Su {a na pa la 600 sta ba la Trop ske tem pe ra tu re ne pri ja ju biq ka ma, ko je o~as po sla mo gu da uve nu, ili da se spa ru {e na plus 40 ste pe ni. S ob zi rom da ki {e ni je bi lo go to vo ce log le ta i “Grad sko ze le ni lo” }e pre tr pe ti ve li ku {te tu zbog su {ne. Di rek tor tog pred u ze }a Ivan Fer ko ka è za na list da }e se {te ta na ne ta pred u ze }u zna ti tek ka da su {a pro |e. Je di no {to je sa da mo gao da ka è je to da je si gur no oko 600 sta ba la pre tr pe lo po sle di ce è ge, pa se deo ve} osu {io. Ka da je re~ o tra vi i cve }u, tu {te te bi ti ne }e, jer se ono za li va teh ni~ kom vo dom. Rad ni ci “Ze le ni la” sva ko dnev no u tri sme ne sa dve ve li ke ci ster ne za li va ju po vr {i ne ko je su u okvi ru in ve sti ci o nog odr à va wa. Fer ko ob ja {wa va da se u okvi ru in ve sti ci o nog odr à va wa biq ke za li va ju go di nu da na. - Re~ je o dr vo re di ma, `bu wu i ze le nim po vr {i na ma po sa |e -

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12.30 sa ti [an gaj, pred u ze }a „Put in vest”, HGP, KK „Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce „Mi nut” i „Luk oil„ na autopu tu, Srem ska Ka me ni ca od 9 do 13 sa ti Bog da na Ga vri lo vi }a, Ba no {tor od 8 do 12.30 sa ti ce lo na se qe i vi kend na se qa iz me |u ^e re vi }a i Ba no {to ra, Ru men ka od 9 do 13 sa ti Ni ko le Te sle od Mi ha la Pu pi na pre ma ata ru i uli ca No va. ona, iz gle da, ple sa ti sa ma i s jed nim sto pa lom... I ~e ka ti ta bo qa vre me na... Ili Go doa... A. J. Fo to: R. Ha yi}

Fo to: A. Er ski

sreda22.avgust2012.

nim gra |e vi na ma... Ona ko us put, mo `da su oslu {nu li ne {to, svra ti li do su ve nir ni ce i pa za ri li ne {to „no vo sad sko”... Mo `da im ba{ No vi Sad osta ne u se }a wu od sil nih pro pu to va wa, jer ipak je na{ grad na Me |u na rod nom saj mu tu ri zma u Be o gra du pro gla {en za naj bo qu do ma }u tu ri sti~ ku de sti na ci ju i to u kon ku ren ci ji od 900 iz la ga ~a. A. J.

nim na me sti ma gde su ni kle no ve zgra de. Za li va ju se i dru gi de lo vi gra da, i to svu gde gde ima mo cvet ne gre di ce. Za li va se i Kej `r ta va ra ci je i po je di ni de lo vi par ko va, gde se na la ze cvet ne gre di ce i ru `e, kao i [trand - is ta kao je sa go vor nik. Pro je kat re kon struk ci je ze le nih po vr {i na na pra vqen je na osno vu spe ci fi~ nih ur ba ni -

sti~ kih ogra ni ~e wa i mre è sto je }e po vr {i ne i pro me we ni in sta la ci ja. uslo vi za rast bi qa ka. U uli ca ma gde su ume sto ku }a Zbog iz grad we gra da naj vi {e ni kle zgra de oko par kin ga je su pre tr pe le ze le ne po vr {i ne, oform qen dr vo red li pa i ja se - ko jih je pre ~e ti ri go di ne bi na okru gle kro lo ma we od pet {we. Uz trav wa od sto. Zbog to ga Ve} se osu{io deo ke je po sa |e na i je iz grad skog bu drve}a, koje je po le gla po ten ti xe ta iz dvo jen la krup nih ù tih zna ~a jan no vac iz najvi{e pretrpelo cve to va, ko ja cve eko di na ra. To zbog ège ta od ma ja do ok kom pro te kle ~e to bra. Ovaj pro je ti ri go di ne u No kat je pri mer re kon struk ci je vom Sa du po sa |e no 22.700 ko ma ze le ni la na kon in ten ziv ne da dr ve }a. grad we ko jom su o{te }e ne po Q. Nato{evi}

NA DE^JEM LETU

Po se ta ve li kom rat nom bu na ru De ca od {est do 12 go di na da nas od 11 do 13 ~a so va ima ju mo gu} nost da po se te ve li ki rat ni bu nar na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Skup je u 11 ~a so va, u Mu ze ju gra da, Tvr |a va 4, gde }e ih do ~e ka ti vo di~ ko ji }e ih po ve sti u ovu avan tu ru. U~e {}e se na pla }a, a pri ja ve su na broj te le fo na 069/705-260. Let wa {a hov ska {ko la za po ~et ni ke i po zna va o ce ove igre odr `a va se u O[ „\or |e Na to {e vi}”. Po ~et ni ci ima ju kurs od 10 do 11.30 ~a so va, a oni sa na pred ni jim ni vo om zna wa od 11.30 do 13 ~a so va. Par ti ci pa ci ja iz no si 150 di na ra, a pri ja ve su na

broj 066/925-1-192. De ca od osam do 10 go di na mo gu da u~e en gle ski kroz igru od 10.30 do 13 ~a so va u pro sto ri ja ma „Edju kej {on aso si ej{n”, Bu le var ca ra La za ra 44. Dnev na par ti ci pa ci ja je 150 di na ra, a pri ja ve se pri ma ju na broj 064/328-5-455. Na Spen su u [ko li fud ba la „Si ni {a Mi haj lo vi}” oni od pet do se dam go di na tre ni ra ju od 8 do 9 ~a so va, a od osam do 11 go di na od 9 do 10 sa ti. U „Are ni si ne pleks” ma li {a ni mo gu po gle da ti film „Al vin i ve ve ri ce 3 - Ur ne be sni bro do lom”, ko ji po ~i we u 10 ~a so va, a ula zni ca ko {ta 150 di na ra. A. J.

DRAGAN NIKOLI] I SIN IMEWAK UPECALI RIBU TE[KU 36 KILOGRAMA I DUGU 157 CENTIMETARA

So ma ori ja {a iz vla ~i li 25 mi nu ta

No vo sad ski ala si, otac Dra gan Ni ko li} i sin ime wak upe ca li su za vi kend kod [pi ca so ma te {kog 36 ki lo gra ma i du gog 157 san ti me ta ra. Da kle, sa vla da li su gr do si ju. Ka `u, ni su ni sa wa li da }e upe ca ti ovo li kog so ma. Oti {li su na Du nav da bi se od mo ri li i u`i va li na vo di, ba ca ju }i ko ju va ra li cu. Ka da su po {li ku }i i iz gu bi li sve na de, vo da je po sta la ne mir na i ta da su pret po sta vi li da se spre ma ne {to ve li ko. Po ~e la je bor ba sa ne iz ve snim is ho dom. Du go su so ma ori ja {a iz vla ~i li i bo ri li se s wim, dok ni su ko na~ no tri jum fo va li. Pre ma re ~i ma jed nog od pe ca ro {a, bor ba sa ka pi tal cem ovih raz me ra tra ja la je si gur no 25 mi nu ta.

- Iz va la ~i li smo ga i iz vla ~i li, i je dva se iz bo ri li. Sre }a pa sam imao naj lon, ina ~e ne znam da li bih ga uop {te sa vla dao- re kao je Dra gan sta ri ji. I po sle ovog po du hva ta, sle dio je no vi ve li kog so ma tre ba lo je od ne ti. Dra gan ga je vu kao i no sio i pre ko tra ve i ste pe ni ca i na kra ju us peo da ga iz gu ra svo jom upor no {}u. Ka pi tal ca ni je pro dao, ve} ga je po de lio pri ja te qi ma, a osta tak zgo to vio u ~or bi. Po zna to je da je pre dve ne de qe upe can som od 80 ki lo gra ma u bli zi ni @e `e qe vog mo sta. Da li je Du nav pun ve li kih ri ba, ili je to sa mo pu ka sre }a no vo sad skih ala sa? T. D. D G. G.

Evrop ski dan je vrej ske kul tu re Po vo dom Evrop skog da na je vrej ske kul tu re u Si na go gi }e u ne de qu 2. sep tem bra bi ti or ga ni zo van pro gram, a te ma je je vrej ski hu mor. Od 19 sa ti ~i ta }e se iz bor hu mo ri sti~ kih tek sto va Efra i ma Ki {o na, \or |a Fi {e ra, kao i {a le iz bo ga te ri zni ce je vrej skih po {a li ca. Sle di na stup fol klor ne gru pe ko ja }e iz ve sti splet izra el skih iga ra, a po tom }e bi ti odr `an kon cert umet ni ka kla ri ne ta Le o na Ka jo na i pi ja nist ki we Mi li ce Mi haj lo vi}. T. D. D.

Iz lo `ba sa Art linka Iz lo `ba ra do va u~e sni ka sim po zi ju ma Art link otva ra se su tra u 20 ~a so va u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Ra do vi se mo gu po gle da ti do 2. sep tem bra. Pro je kat KCNS-a ko ji se ove go di ne pr vi put or ga ni zu je, Art link osmi {qen je kao raz me na umet ni ka iz Sr bi je sa umet ni ci ma iz dru gih evrop skih ze ma qa. Ujed no, ova ma ni fe sta ci ja ima za ci qa da pred sta vi na {e umet ni ke u sve tu, kao i da sa vre me ne tren do ve i raz li ~i te pri stu pe umet no sti pri bli `i do ma }oj pu bli ci. T. D. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda22.avgust2012.

DNEVNIK

Jo{ 24 pod zem na kon tej ne ra U gradu su postavqena jo{ 24 nova podzemna kontejnera za komunalni otpad, saop{tavaju iz JKP „^isto}a“. U Ulici Maksima Gorkog na {est lokacija postavqeno je dvanaest kontejnera, a dva preko puta Spensa kod „Crvenog signala”. Jo{ dva podzemna kontejnera su postavqena na uglu Vojvode Mi{i}a i Sowe Marinkovi}, dva na uglu Vojvode Bojovi}a i Vojvode [upqikca, dva na uglu Masarikove i Hilandarske, dva u ulici Vuka Karaxi}a i dva, koje je obezbedio investitor, nalaze se u Narodnog fronta. Uz novih 24, Novi Sad sada ima 92 podzemna kontejnera. - Pokazalo se da ovakav na~in odlagawa otpada vi{estruko doprinosi lep{em i ure|enijem izgledu grada. Podzemni kontejneri spre~avaju {irewe neprijatnih mirisa, rasipawe i preturawe sme}a. Kapacitet jed nog podzemnog kontejnera je isti kao kapacitet ~etiri obi~na kontejnera koji se nalaze na ulicama - predo~avaju u „^isto}i”. Q. Na.

USPEH KANTAUTORA NEBOJ[E BRKI]A NA FESTIVALU U PQEVQIMA

Sa mo u ki tam bu ra {ki pr vak Neboj{a Brki}, samouki kantautor iz Novog Sada, u~estvovao je pro{le nedeqe na festivalu “Tambura{ke pjesme” u Pqevqima u Crnoj Gori sa svojom pesmom “Gazde do|u i odu”, koja mu je u subotu na finalnoj ve~eri donela prvo me sto. - Pesma govori o Vojvodini i ja sam uradio tekst i muziku, a aran`man maestro Ferika Kova~. Presre}an sam {to sam u~estvovao na festivalu, a pogotovo sam ponosan na svoje dostignu}e. Jako mi je va`no {to je ova nagrada do{la u Novi Sad i ja je wemu i posve}ujem, pogotovo deci koja se bave tambura{kom muzikom - ka`e Brki}. U Vojvodini na sli~nim manifestacijama nikad nije uspeo da nastupi, a prvo takmi~arsko iskustvo stekao je tek pro{le godine na festivalu na kome je pro{le nedeqe osvojio prvu nagradu. Iako iza sebe ima ~etiri albuma sa me {avinom rok, pop i starogradskih melodija - “Ptice sa juga”, “Luduj mala”, “Na pawu do pa wa” i “Kad bi mi bilo sve do mora ravno”, svoj hleb zara|uje

tezgarewem po svadbama, ro|endanima i raznim proslavama. - Danas nikad ne bi uspeo po novosadskim klubovima i kafi}ima da zaradim ni pribli`no toliko novca koliko zara |ujem po proslavama, ali sam se tokom {kolovawa izdràvao sviraju}i po takvim mestima kaè Brki}. – Gitaru sam po~eo da sviram u sredwoj {koli, a moja qubav ka muzici se rodi la u to vreme na jednoj svirci grupe “Baron” u Ba~kom Gra~acu. U to vreme bio sam jedan od retkih koji je osetio ~ar koja je postojala na svirkama lokal nih bendova u malim sredinama. Tada sam se zainteresovao za ovaj instrument, koji je i dan danas sastavni deo mene - rekao je ovaj ~etrdesetpetogodi{wi kantautor. Brki} u septembru snima svoj peti album sa kraji{kim motivima, ali kako kaè, tezgarewem }e se uvek baviti. - Od toga se izdràvam skoro 20 godina, ali ìveo bi mnogo lagodnije kada mi ve}i deo zarade ne bi odlazio na moje pro jekte i albume - kaè Brki}. A. Varga

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sanela Horvat iz Koviqa (devoj~ica i de~ak), Na ta{a Hanuqa iz Ba~kog Petrovca (devoj~ice). DEVOJÎCE: Svjetlana Mika~-Jovanovi} i Sawa Danilovi} iz Novog Sada, Klementina Ura~ iz Temerina, Boglarka Ki{linder iz Ba~ke Topole, Marina Kova~evi}- Rai~evi} iz Stare Pazove, Nata{a @abi} iz Petrovaradina, Aleksandra Daki} iz @abqa, Ana Kliban iz Rumenke, Duwa Ili} iz Ba~ke Palanke, Jasmina Mi karevi} iz Qukova i Marija Nosal iz Ba~a. DEÂKE: Hana Dun|erov, Sawa Dela~, Muradija Farka{, Qi qana Jankovi}, Qubinka Pavlovi}, Katarina Obrenovi} iz Novog Sada, Ivana Zori} iz Kikinde, Danijela Zari} iz Ledinaca, Tatja na Vujasinovi} iz Veternika, Ivana Ga}inovi} iz êlareva i Dra gana Ivanovi} iz Be{ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qubica Mladena Krneta (1927) u 10.30 ~asova, Ilona Jovana Ob trup~ak (1923) polagawe urne u 11.15, Dragoqub Petra Novakov (1924) ispra}aj u 12, Nada Marijana Cali} (1951) u 12.45, Andri jana Luke Volf (1921) u 13.30 i @ivka Stojana Braji} (1934) u 14.15 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Zvonimir Vladimira Matak (1953) u 13 ~asova.

U SREMSKM KARLOVCIMA

Od mi ~e grad wa vr ti }a Gradwa vrti}a iznad Dvorske ba{te u Sremskim Karlovcima uveliko je u toku. Dok na jednoj polovini objekta radnici „Slovanprogresa” iz Selen~e zidaju, na drugoj se izlivaju temeqi. Istovremeno se pravi drena`ni sistem iza budu}eg vrti}a i nasipa odgovaraju}im materijalom. - Dudara spada u red uslovno stabilnih padina, {to zna~i da se svi gra|evinski zahvati moraju sprovoditi tako da se ta uslovna stabilnost ne poremeti - kaè specijalista za geotehniku i fundirawe objektata diplomirani inèwer gra|evinarstva Maksim Jovanovi} iz preduze}a „Graditeq NS”, koji je na ovom gradili{tu zaduèn da pra-

ti po{tovawe geotehni~kih uslova gradwe. - Sve {to se u sada{woj fazi izgradwe vrti}a preduzima, usmereno je ka tome da se uslovna stabilnost ne ugrozi, a pored toga nastoji se da se ona dodatnim merama i poboq{a.

Po Jovanovi}evim re~ima, u ovom slu~aju na vreme se krenulo sa dodatnim merama, {to ina~e nije bilo predvi|eno projektom. Prva mera koja je ovde bila primewe-

na jeste fazni iskop jame. Jovanovi} napomiwe da se u ovakvim uslovima ne sme dozvoliti iskop gra|evinske jame istovremeno na celoj duìni objekta. Da bi se izbeglo naru{avawe stabilnosti mora se uraditi drenaà iza zgrade za kontrolisano odvo|ewe procednih voda i upotrebiti vodovodne i kanalizacione cevi koje trpe deformacije do kojih eventualno moè do}i. - Na objektu }e biti ugra|eni geodetski reperi na osnovu kojih }e se pratiti pomerawa - kaè Jovanovi}. - Na isti na~in }e se pratiti i de{avawa na samoj padini. Bitno je kontinuirano posmatrati te repere, jer se tako mogu predvideti mere koje treba preduzeti da bi se spre~ile neèqene situacije. Pomerawe tla treba posmatrati kao ìv organizam, kome se treba prilagoditi. Kada se kaè za neki teren da je uslovno stabi-

lan to zna~i da je tamo mogu}a gradwa, ali pod odre|enim uslovima. [ta vi{e, gradwom se moè ta uslovna stabilnost poboq{ati, {to se nadam da }e se u slu~aju vrti}a , dogoditi. Regulacija Straìlovskog po toka je ne{to {to u znatnoj meri moè uticati na op{tu stabilnost padine. Jovanovi} kaè da bi zacevqewem potoka u podno`ju parcele na kojoj se gradi vrti}, te nasipawem iskopane zemqe preko toga, stabilizovala noìca klizi{ta. Novi vrti} }e imati ne{to mawe od 2.000 metara kvadratnih, a u prvoj fazi }e se koristiti oko 1.700 kvadrata, dok }e preostala povr{ina u potkrovqu biti „zlatna rezerva“ za budu}a vremena kada se o~ekuje vi{e dece. Novac za gradwu obezbedili su Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine i karlova~ka op{tina. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Kwi ga „Ze maq ski du go vi” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu

dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Zemaqski dugovi„ grupe autora. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. U trideset pri~a savremenih srpskih i jednog

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

argentinskog pripoveda~a, u kojima se Ivo Andri} pojavquje kao kwi`evni junak, ~itaoci }e na}i ne samo prvorazrednu prozu ve} i odgovore na pitawe kako dana{wi pisci vide Andri}a kao li~nost i stvaraoca. A. J.

065/47-66-452

Uli ce pe ru, uli ce pr qa ju

Da li je toliki problem oprati ulice na Novom nasequ ? Iz kami ona „^isto}e“ se razliva smrdqiva te~nost tako da se asfalt u Ulici Ka}e Deja-novi} i ne vidi od skorene te~nosti. A, nesnosan smrad se uvla~i u stanove, prodavnice... 061/6897... *** Za{to „^isto}a“ uop{te pere ulice kada svo sme}e, li{}e i ostalo jakim mlazom sa kolovoza nabaci na trotoar, parking, a pored toga i ~estito is prqa parkirana vozila? Ja taj

„prirodnoj” sili koju vaqa regulisati zakonom. 060/0227... *** Hvala Gradu i „Vodovodu“ {to su nam obezbedili besplatno nekoliko vozila cisterni za vodu, da i mi po ovoj vru}ini pre`ivimo. Stanovnici naseqa Bocki. 062/8274... *** Zvani~ni suvenir Grada u su venirnici na Keju je {ajka~a sa grbom FK „Crvene zvezde“? Znaju li oni da imamo najstari-

|ana Novog Sada iskazanu na izborima na kojima SNS nije prihva}en i da prestanu da se silom name}u, koriste}i sva prqava i nemoralna obja{wewa. 063/8532... *** Svojevremeno je u Srbiji bila izraèna kra|a glasova na izborima, a sada imamo izraènu kra|u odbornika, pa i poslanika. 061/7007... *** Gradski odbor SNS traì od svojih kolega u republi~koj vlasti da im obezbede vlast u

sistem prawa smatram prqawem. 064/2774... *** Odbranu useva u poqu od nasrtaja lopova trebalo bi zakonom regulisati kao samoodbranu, tako da ministar, odnosno premijer ne bi „morao” obja{wavati, pored ostalog, {ta je tu elementarno, a {ta ne. Sada je ve} jasno da se radi o

ji fudbalski klub, na{u novosadsku „Vojvodinu“? Sra mota, ki~ i neukus! 062/214... *** ^itaju}i saop{tewe Gradskog odbora SNS Novog Sada neminovno se name}e pitawe ko je ovde neobaves{ten, cini~an, pa i drzak po pitanju for mirawa gradske vlade. Ako im je narod tako prirastao za srce, onda treba da po{tuju voqu gra-

Novom Sadu i Beogradu, tamo gde je vlast for mi ra na su prot no wi ho vim è qa ma. Umesto bolesne èqe za vla{}u, dobro bi bilo da gradski odbor SNS zatraì od svojih kolega iz republi~ke vlasti brè reagovawe u sanirawu posledica su{e u agraru i za{titi imovine poqoprivrednih doma}instava od u~estalih kra|a. 063/524...

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Spru do vi ne uti ~u na plo vid bu Sme de re va, vo do sta ji su is pod ni s kog plo v id b e n og ni v oa. Ipak, u Lu~ k oj ka p e t a n i j i „No vi Sad” re ~e no nam je da spru do vi ko ji su se na pra vi li pre ko pu ta [tran da ne uti ~u na plov ni put, ni ti }e zbog to ga pro blem ima ti bro do vi i ~am ci. Is ti ~u da ovo ni je kri ti ~an vo do staj, po {to je pro {log le ta bio ni `i. Ina ~e, po j a v qi v a w e spru d o v a ne m a ve ze sa iz ba ci va wem pe ska iz me |u dva {pi ca, a u pi ta wu je is kqu ~i vo pri rod na po ja va. Q. Na.

Fo to: R. Ha yi}

Mo} ni Du nav ovih da na po na {a se kao iz ne mo gli sta rac. Dru ga po mo }i evrop ska re ka u de lu to ka kroz na {u ze mqu do sti gla je po pri li~ no ni zak vo do staj, ko ji je ju ~e kod No vog Sa da iz no sio 78 san ti me ta ra. Za to je sa da re~ na ma ti ca znat no sla bi ja, a na mno gim de lo vi ma re ke po ja vqu ju se ta ko zva na „kri ti~ na me sta” za plo vid bu, jer se go mi la ju re~ ni na no si, od no sno re~ ni spru do vi. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog hi dro me te ro ro lo {kog Za vo da na Du na vu, od Bez da na do

sreda22.avgust2012.

ANKETA [TRAN DU IPAK PRED NOST U OD NO SU NA BA ZEN

No} no ku pa we le po i sku po

No} no ku pa we na Spen su je le pa ra zo no da , ali iz gle da zbog fi nan sij ske kri ze mo ra una pred da se pla ni ra, i to jed nom u tri me se ca. Ce na kar te od 250 di na ra vi so ka je za ku pa ~e.

BES PA RI CA USPO RA VA VE LI KI PRO JE KAT „RA DO SNOG DE TIW STVA“

Cen tral na ku hi wa tek do go di ne po ~et ka ove {kol ske go di ne, iako je ta ko bi lo na ja vqi va no. Di rek tor „Ra do snog de tiw stva”

U ULI CI PE TRA DRAP [I NA I DA NI LA KI [A

Iz me na re ì ma sa o bra }a ja Zbog ra do va To pla ne od da nas do 7. sep tem bra od re |e na je pri vre me na iz me na re ì ma sa o bra }a ja u de lu uli ce Pe tra Drap {i na, kao i za bra na par ki ra wa u Uli ci Pe tra Drap {i na is pred bro ja 9. Ta ko |e, od re |e na je pri vre me na iz me na re ì ma sa o bra }a ja u de lu uli ce Da ni la Ki {a, uz na iz me ni~ no pro pu {ta we vo zi la. To pla na po ~i we sa ra do vi ma na iz grad wi vre lo vod nih pri kqu ~a ka za objek te u uli ca ma Pe tra Drap {i na 9 i Da ni la Ki {a 14. Q. Na.

PRI LI KA ZA QU BI TE QE PE [A ^E WA

U sep tem bru Bu ko va~ ki ma ra ton Bu ko va~ ki ma ra ton, de se ti po re du, po ~e }e u su bo tu, 8. sep tem bra u 9.30 ~a so va na auto bu skoj okret ni ci u Bu kov cu a pri pre mqe ne su ~e ti ri sta ze. Naj mla |i ma je na me we na re la ci ja od se dam ki lo me ta ra, dok je sta za osnov nog ma ra to na du ga 16 ki lo me ta ra. Sta za sred weg ma ra to na je 35,2 ki lo me ta ra a naj du à 47,8 ki lo me ta ra. U Bu ko vac se mo è do }i pri grad skim auto bu som 64, ko ji po la zi sa @e le zni~ ke sta ni ce u 7.20 i 8.20 ~a so va. Za u~e sni ke ko ji è le u Bu ko vac da do |u dan ra ni je ili da na kon ma ra to na osta nu u ovom me stu obez be |en je kamp s mo krim ~vo rom i zi da ni obje kat, a mo gu se ko ri sti ti i sme {taj ni ka pa ci te ti PD “Stra ì lo vo” iz Srem skih Kar lo va ca. Pri ja ve za u~e {}e na ma ra to nu se mo gu pre u ze ti na adre si www.vilinavodica.org.rs/images/stories/prijava_za_maraton.doc, a popuwenu prijavu je potrebno doneti na start. Organizator maratona je PD ”Vilina vodica” iz Bukovca pod pokroviteqstvom Grada, Vlade republike Srbije-Ministarstva omladine i sporta i MZ “Bukovac” uz podr{ku Planinarsko-smu~arskog saveza Srbije.

Dra gan Mi lo {e vi} ka `e za „Dnev nik” da je in ve sti tor ma lo us po rio grad wu, a raz log je ne do sta tak nov ca. - Ra do vi su uspo re ni zbog di na mi ke pla }a wa. Osim to ga in ve sti tor je na osno vu pro jek ta utvr dio da bi tre ba lo da ti jo{ 30 mi li o na di na ra za do dat ne ra do ve, a to je nad zor odo brio. Pret po sta vqam da }e i to uti ca ti na grad wu - ob ja {wa va za na{ list Mi lo {e vi}. Pre ma Mi lo {e vi }e vim pro ce na ma, ku hi wa bi mo gla da bu de go to va u mar tu ili apri lu na red ne go di ne, po sle ~e ga sle di opre ma we i prob ni rad. Ku hi wa bi, ako sve pro tek ne ka ko tre ba, po mi {qe wu di rek to ra mo gla naj ra ni je da po~ ne da ra di tek na je sen na red ne go di ne Iz grad wa cen tral ne ku hi we „Ra do snog de tiw stva„ po ~e la je

29. no vem bra u Pri vred ni ko voj uli ci u In du strij skoj zo ni „Se ver” po sle pet go di na pri pre ma, pro jek to va wa i re {a va wa pro ble ma sa ze mqi {tem i fi nan si ja ma. Po kra jin ska Vla da ulo `i la je u ovaj pro je kat 541 mi lion di na ra, a pla ni ra no je da se u woj sva ko dnev no pri pre ma 100.000 obro ka. Iz ove ku hi we }e se snab de va ti svih 67 vr ti }a u No vom Sa du. U no vom objek tu bi }e ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we teh ni~ ke slu `be. Pred vi |e no je da ku hi wa bu de opre mqe na naj sa vre me ni jom opre mom za pri hvat, ob ra du i di stri bu ci ju na mir ni ca po HA SAP stan dar du kon tro le hra ne i pre ma mno {tvu ISO stan dar da. Vr ti }e „Ra do snog de tiw stva” tre nut no hra nom snab de va ju dve ku hi we. Q. Na to {e vi}

Mi re la La za re vi}, stu dent: - Ne po se }u jem ba ze ne uop {te, ta ko da ni sam ni bi la na Spen su, ali sam ~u la od pri ja te qa da je le po re no vi ran.

Je le na ^a le ni}, ne za po sle na: - Bi la sam par pu ta i mno go je le po, uglav nom idem sa dru {tvom, ali mi je ma lo sku po. Vi {e mi se is pla ti da idem na [trand za te pa re.

Pe tar Mar ko vi}, stu dent: - Ne idem na ku pa we za to {to ne vo lim ba ze ne, vi {e vo lim Du nav i pri ro du.

ZBOG KA [WE WA ZA RA DA

Da nas {trajk upo zo re wa u „Ze le ni lu” Zbog ka {we wa u is pla ti pla ta za po sle ni u “Grad skom ze le ni lu„ da nas }e u 6 ~a so va odr `a ti jed no sat ni {trak upo zo re wa. Rad ni ci ovog pred u ze }a su jun sku za ra du pri mi li pro {le sed mi ce, a pre ma ko lek tiv nom ugo vo ru u fir mu je tre ba la da stig ne av gu stov ska akon ta ci ja. [traj ka~ ki od bor u „Ze le ni lu” tra `i da po slo vod stvo obez be di is pla tu li~ nog do hot ka i da pri mi pred stav ni ke sin di ka ta, ka ko bi se upo zna li na ko ji na ~in

me nax ment na me ra va da obez be di nor mal no fuk ci o ni sa we pred u ze }a. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka sin di ka ta u „Ze le ni lu” Qu bo mi ra Po po vi }a ni je sa mo pro blem {to ka sni za ra da, ve} po sto ji i pro blem u od no su osni va ~a, Gra da, pre ma „Grad skom ze le ni lu„. Di rek tor pred u ze }a Ivan Fer ko je re kao da je si tu a ci ja lo {a zbog ve li kih oba ve za ko je „Grad sko ze le ni lo” ima pre ma do ba vqa ~i ma, grad skim pred u ze }i ma i za po sle ni ma. Z. D.

NO VA TAK TI KA LE PQI VIH PR STI JU

Lo po vi po rad wa ma kra du od lo è ni pr tqag Vi {e se i ne iz ne na di mo Uza lud je iz ju ri la iz me no u toj rad wi, dok osta li ka da ne ko ka è da su mu u sa re i ob i {la sve ~e ti ri ~e ka ju u re du i ne go du ju. Iz auto bu su ili na pi ja ci ukra - auto b u s ka sta j a l i { ta na me |u te dve di le me ku pac li nov ~ a n ik, ili zlat n i ras kr {}u Fu to {ke i Je vrej naj ~e {}e re ski ra i osta vqa lan ~i}, jer ma lo-ma lo, pa se ske uli ce, za vi ri la u sva ki pr tqag na mi lost i ne mi ta ko ne {to do go di. Me |u ha u stor, vr ti la gla vom le lost. tim, ka da ne ko ukra de ke su vo-de sno, od kra dqiv ca ni Pro d av n i c a ne od g o v a r a sa hra nom u sred pro dav ni tra ga ni gla sa. Vra ti la se u za osta vqe ne stva ri, ali po ce, a to se do go di lo pre ne me sa ru po ro bu i za mi sli la sta vqe nim po li ca ma su ge ri ko li ko da na jed noj su gra |an se i nad onim ko joj je ukrao {e kup cu da ih osta vi pri ki u No vom Sa du... Da li je ro bu, za tim i o to me ko li ko li kom ula ska. U ne kim rad to ura |e no zbog bez o bra zlu je nov ca iz gu bi la, ali i svih wa ma po sto ji oba ve {te we o ka, ili je lo p ov to me da ga ran ci je bio gla d an? Kra za si gur nost od lo Po li ce za od la ga we ro be na ula zu dqi vac je ci qa no è nog pr tqa ga ne pro d av n i c a ko j e ne ga r an t u j u taj pr t qag u{ao u pro dav ni ma. otva ra ju pi ta we: da li ku pqe no u dru goj cu, ~e kao da ne ko To pi {e i iz nad rad wi od lo ì ti, ili po ne ti sa so bom ove u me sa ri, me |u na i | e s pu n i j om ke som i od lo ì je tim, ko mo ` e da i va di ti na bla gaj ni u za to pred vi |e nu pro na |e ma lu ce du po l i c u, i ukrao qi cu na le pqe nu na na mir ni ce ~im im je vla - onih ko ji }e ubu du }e svo je zi du, ko ja se na la zi me |u de snik okre nu le |a. kr ca te tor be iz lo ì ti ri se t ak ra z nih oba v e { te w a. Kra |a od lo è nog kup ~e - zi ku onog mo men ta ka da ih Dok bi ku pac ~i tao sit nim vog pr t qa g a do g o d i l a se od lo è na po li ce mon ti ra slo v i m a is p i s an nat p is o ovih da na u jed noj no vo sad - ne na ula zu. ne p o s to j a w u od g o v or n o s ti skoj me sa ri. Su gra |an ka je Po li ce za od la ga we ro be za osta vqe ne stva ri, stvo u{la da ku pi me so i na ula ko je se na la ze na ula zu ve ri la bi se gu `va i na ula zu u zu od lo ì la na za to pred vi }i n e pro d av n i c a otva r a j u rad wu. |e nu po li cu po ve }u naj lon no vo pi ta we kup ci ma: {ta s Ta kva si tu a ci ja br zo za ke su sa pret hod no ku pqe nim pr tqa gom, da li ga od lo ì tvo ri za ~a ra ni krug: ku pac na mir ni ca ma. Ka da se vra - ti i ve ro va ti u qud sko po je pri nu |en da u|e u po me nu ti la s oda bra nim me som na {te we, ili ga po ne ti sa so ti ri zik, lo pov te {ko mo è bla gaj nu da ga pla ti, vi de la bom i on da va di ti na bla gaj da od lo li iza zo vu. je da we nih stva ri ne ma. ni da se vi di da ni je ku pqe R. Da u to vi}

Ra de Ob ra do vi}, stu dent: - Ne po se }u jem no} no ku pa we, jer pre ko le ta ni sam ov de, ~uo sam da je ba zen le po ure |en, ali ipak mi je pu no da dam 250 di na ra za dva sa ta ku pa wa.

Dar ko Kne `e vi}, stu dent : - Sla bo po se }u jem ba ze ne. Uglav nom bu de ve li ka gu `va i ne ma me sta da se sta vi pe {kir, pa ih i zbog to ga iz be ga vam, uosta lom na Ri bar cu uvek bu de bo qe dru {tvo. G. G. / T. D.D

PO ^EO FE STI VAL „KAN TAT TA LEN TI 2012”

Ve ~e ras u por ti Ana Pe ri {i}

Fe sti val “Kan tat ta len ti 2012” po ~eo je ju ~e na Tr gu Slo bo de na stu pi ma ho ra „Ba ji }e vi sla vu ji”, Bo ja ne Sta me nov, Nor ve à ni na Alek san dra Ri ba ka i “Big bend xez omla di ne Voj vo di ne” i tra ja }e do su bo te, 25. av gu sta u or ga ni za ci ji „Kan tat No vi Sad“ i Voj vo |an ske hor ske aso ci ja ci je. Fe sti val je pr vi put odr àn pro {le go di ne pod po kro vi teq stvom Evrop ske hor ske aso ci ja ci je „Evro pa Kan ta ti“ uz po dr {ku Gra da. - Ono {to ovo go di {wu kon cep ci ju fe sti va la iz dva ja je ste tak mi ~e we „Kan tat ta len ti 2012’’ – re kla je PR fsti va la Te o do ra Ta pa vi~ ki i do da la da je, na kon audi ci je, stru~ ni ì ri oda brao de set fi na li sta ko ji }e se da nas, su tra i u pe tak, 24. av gu sta bo ri ti za po -

be du u Ka to li~ koj por ti, pred ì ri jem i pu bli kom. ^lan Grad skog ve }a za kul tu ru Vla di mir Ko picl na gla sio je da je va àn aspekt ovog fe sti va la to {to ak tiv no ukqu ~u je gra |a ne i pru à im pri li ku da is ka ù svo je po ten ci ja le. - “Kan tat” do pri no si ukup nim ak tiv no sti ma na ostva ri va wu ini ci ja ti ve da No vi Sad po sta ne Evrop ska pre sto ni ca kul tu re 2020. go di ne – re kao je Ko picl. Po se ti o ci }e ve ~e ras od 19 ~a so va mo }i da u Ka to li~ koj por ti za jed no sa na stu pa ju }im ho rom u~e po pu lar ne pe sme, gle da ju tak mi ~e we “Kan tat ta len ti” od 20.30 i uì va ju u na stu pu Ane Pe ri {i} od 22 ~a sa. A. Var ga

NA ULA ZU U CR KVU IME NA MA RI JI NA

Ogra da ~u va la od sim sa Oko Ri mo ka to li~ ke cr kve Ime na Ma ri ji na ju ~e je po sta vqe na cr ve na tra ka, {to je pro la zni ke zbu ni lo, ne zna ju }i {ta je po sre di. Iz Ri mo ka to li~ ke `u pe, re ~e no je, da je ot pao sims i deo fa sa de i da o~e ku ju maj sto re. U ne de qu je ko ma di} ot pao, pa je ogra da po sta vqe na da se pro la zni ci ne po vre de. Ra do vi ne }e bi ti obim ni a tro -

Fo to: R. Ha yi}

Fo to: F. Ba ki}

Cen tral na ku hi wa Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” ne }e bi ti za vr {e na do

Fi lip ^ak {i ran, sred wo {ko lac: - Ra do idem na no} no ku pa we, ali to se de {a va sa mo kad idem sa dru ga rom, jer on mo `e bes plat no da me uve de. Ka da bih mo rao da pla }am ne ve ru jem da bih mo gao da idem ta ko ~e sto.

{ko ve }e sno si ti Ri mo ka to li~ ka cr kva. Z. D.

vOJvOdinA

sreda22.avgust2012.

dnevnik

МАНИФЕСТАЦИЈА У СОМБОРУ

Моја плућа су добро

Помор рибе у Великом бачком каналу ВРБАС: Велики помор рибе догодио се у понедељак у Великом бачком каналу код врбаског Шлајза. Чланови Удружења спортских риболоваца „Златни караш“ који су и приметили велику количину угинуле рибе су о томе обавестили надлежну водопривредну инспекцију. Председник врбаских риболоваца Миодраг Владисављвић истиче да процењена штета износи око четири тоне рибе, највише штуке, шарана и беле рибе и не искључује могућност да је узрок помора рибе испуштање индустријских отпадних вода у канал. - У понедељак у преподневним часовима, риба је почела да се појављује на површини канала и било је очигледно да се дешава нешто неуобичајено и да није посреди уобичаје-

ни вишак органских материја до којег долази због неравномерног протока свеже воде кроз уставе. Сумњиво је и то што је код испуста отпадних вода врбаске шећеране у којој је прошле недеље почела кампања примећена бела пенушава течност за коју очекујемо да узорковањем буде утврђено шта је посреди и да ли је она узрок помора рибе – каже Владисављевић и додаје да је подигнута устава како би у канал стигла свежа вода. Велики бачки канал је у надлежности Јавно водопривредног предузећа „Воде Војводине“ и у току јучерашњег дана се на терену очекивала надлежна инспекција која ће узорковати воду и на тај начин утврдити због чега је дошло до помора рибе. М. Кк.

Из ло жба сли ка Сто ја на Ми ла но ва НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У Дому културе општине Нови Бечеј, данас ће би -

ти отворена самостална изложба слика Сто ја на Ми ла но ва, академдског сликара и Београда. Изложба се отвара у Галерији „Село“ у 21 сат. М. К.

СОМБОР: У оквиру националне кампање борбе против канцера плућа у Сомбору, на Тргу светог Тројства уз присуство великог броја јавних личности и грађана одржана је манифестација “Моја плућа су добро”. Познати и угледни Сомборци су уз подршку неколико стотина суграђана учествовали у симболичној манифестацији, чији циљ је био да укаже на значај редовне бриге о здрављу и да подсети све грађане да обрате пажњу на здравље плућа. Подршку овој манифестацији и кампањи за борбу против рака плућа у Сомбору дали су поп-певачица Тијана Дапчевић на коју су Сомборци посебно поносни као своју „снајку“, атлетичар Душан Јефтић и др Душан Бановић из сомборске Опште болнице “Др Радивој Симоновић” и многи други.

НА ЈЕЗЕРУ ЈАМУРИНА У ЧОКИ

Такмичење најмлађих пецароша ЧОКА: Седмогодишњи Ненад Фишаков из Санада победник је такмичења за Куп „Језера Јамурина 2012“ у конкуренцији спортских риболоваца до 10 година, а тринаестогодишњи Рихард Киш из Чоке у конкуренцији до 14 година. Традиционално такмичење најмлађих пецароша, које организује Удружење спортских риболоваца „Златица“ из Чоке на језеру Јамурина, овог пута окупило је 13 такмичара из Чоке и Санада. - Риба није гризла, али успео сам да упецам караша од 540 грама, који ми је донео прво место - каже Ненад Фишаков, члан новооснованог Удружења спортских риболоваца „Тиса 130“. Рихард Киш је на омиљеном језеру чоканских риболоваца свакодневно док траје распуст, па је претходних дана на Јамурини упецао шарана од три килограма и крупне бабушке.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

О плућима брине и Тијана Дапчевић

Акцијом “Моја плућа су добро” наставља се велика кампања ширења свести и борбе против рака плућа започета прошле године, а како кажу организатори, до краја месеца манифестација ће бити одржана и у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду. Колику улогу може имати ова, али и сличне манифестације, говори и податак да у нашој земљи на годишњем нивоу чак 6.400 људи оболи од рака плућа, најчешћег и најсмртоноснијег малигног обољења, по чему је Србија једна од најугроженијих земаља у Европи. Највећи број оболелих од рака плућа чине особе старије од 65 година, а у 74 одсто случајева болест се открива у одмаклом и метастатском стадијуму. М. Миљеновић

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Учесници Купа „Језера Јамурина 2012“ у Чоки

- Две деверике укупне тежине 480 грама, биле су довољне да будем победник у конкуренцији старијих пионира - рекао је Рихард Киш.

Свим учесницима такмичења организатор је обезбедио награде у риболовачком прибору, а највредније припале су победницима такмичења. Текст и фото: М. Митровић

Штрудлијада у Долову ДОЛОВО: Чувена „Доловачка штрудлијада“ почиње данас. Ова манифестација позната је и ван Србије, а траје десет дана уз богат програм и такмичење у прављењу најбоље штрудле. Данас, у 10 сати, у холу градске управе биће организована изложба ручних радова „Домаћица“ које су Удружење жена „Доловке“ урадиле у претходном периоду. У сарадњи са стручњациам Института „Тамиш“, у петак у холу градске куће у малој сали вредне домаћице ће представити нови производ - штрудлу од органског брашна. Организатори овогодишње штрудлијаде су Удружења жена Доловке, Дом културе и Месна заједница Долово уз подршку Града Панчева. З. Дг.

Обра зо ва ње за ме не, те бе, нас

АПА ТИН: За нешто мање од месец дана завршиће се релаизација пројекта Образовање за мене, тебе, нас- за све, чији је носилац апатинска општина, кородинатор Љи ља на Бур саћ, а финансира га Министарство образовања и науке Републике Србије. Вредност програма је 30,5 хиљада евра. -Тренутно је у току реализација треће фазе у којој је предвиђено да Предшколска установа „Пчелица“ набави дидактички материјал, ОШ „Жарко Зрењанин“ организује семинар и бесплатну ужину за 202 ромске деце.Школа „Иван Горан Ковачић“ у Сонти обезбедиће 68 бесплатних ужина за ромску децу, док ће КЦРА „Бели голуб“ организовати једнодневни излет у Кикинду где ће његови чланови показати своје плесове. Негде око средине септембра ће се одржати затварајућа конференција ДИЛС/РЕФ- Образовна инклузија Рома - рекла је Љиљана Бурсаћ. Ово је само један од пројеката који се на подручју апатинске општине реализује у оквиру шире акције инклузи је Рома, а резултати свих ових програма се итекако виде јер је њима обухваћен велики број деце, али и одраслих. Ј. П.

vojvodina

dnevnik

Dunav kod Pan~eva nije plovan NOVI SAD: Vodostaj Dunava je na celom toku kroz Srbiju u padu, a u blizini Pan~eva je ispod plovnog nivoa. Pomo~nik direktora za tehni~ke poslove Jav-

nog vodoprivrednog preduze}a „Vode Vojvodine”, Aleksandar Nikoli} je istakao da se predvi|a da }e se opadawe vodostaja na svim vodotocima u Vojvodini nastaviti i da }e takva situacija

izvesno potrajati do kraja prve tre}ine septembra. „Plovidbena dubina Dunava u blizini Pan~eva je mawa od propisane i naravno da to predstavqa problem za re~ni saobra}aj, ali nizak vodostaj izaziva i druge probleme pa je tako na Tami{u i Starom Begeju, koji nisu plovni, vodostaj na granici biolo{kog minimuma”, rekao je Nikoli}. On je dodao da je i vodostaj reke Save u delu od Sremske Mitrovice do Beograda ispod plovnog nivoa, a na Tisi je na 80 procenata sredweg plovnog nivoa. Po Nikoli}evim re~ima, koli~ina padavina od po~etka ove godine je tek 40 odsto od proseka, a velike su{e kakva je ova sada, kako je rekao, nailaze periodi~no pa je sli~na situacija bila 2003. i 2007. godine. Izme|u toga su bile jedna ili dve godine sa velikim poplavama. Kako je Tanjug u obja{weno u Lu~koj kapetaniji „Novi Sad”, kada je vodostaj ispod plovnog nivoa, kao i u situaciji kada je vodostaj izuzetno visok, saobra}aj se obavqa iskqu~ivo na sopstvenu odgovornost kapetana i kompanija u ~ijem su vlasni{tvu brodovi. (Tanjug)

Град ре гре си ра ђач ке кар те ЗРЕ ЊА НИН: Локална самоуправа наставиће да регресира превоз ученика средњих школа, одлучено је на седници Градског већа у Зрењанину. По речима Стане Рајић из Одељења за послове друштвених делатности при Градској управи, средњошколци који путују у школе у Зрењанин, ђачку месечну карту ће плаћати 3.500 динара, а разлика до пуне цене биће регресирана из буџета града за 2012. годину. С друге стране, ученици који путују у средње школе чије је седиште ван подручја града Зрењанина, месечну карту ће плаћати 50 одсто од пуне цене, а разлика ће бити регресирана из буџета. - Ђаци чије су породице корисници материјалног обезбеђења преко Центра за социјални рад имају право на бесплатну месечну карту, као и ученици за које Центар да мишљење да им је потребно обезбедити гратис карту – објаснила је Рајићева. Ж. Б.

За га ђен ва здух у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: У ноћи понеде-

љак на уторак, у Панчеву је дошло до загађења ваздуха због чега су се грађани жалили Центру за оба ваштавање. Кривац је Рафинерија нафте, којој је након загађења републичка инспекторка за заштиту животне средине Марина Вилић наложила да данас скрати време утакања моторних бензина због неповољних временских прилика. Градски мониторинг један сат после поноћи на мерном месту ватрогасни дом забележио је око 800 микрограма укупних угљоводоника по метру кубном, због чега су Панчевци током ноћи и јутрос позивали Центар за обавештавање. Угљоводоници су почели да скачу после поноћи а сат времена касније је загађење почело да опада. То је потврдила дежурни еколог Светлана Лукета. З. Дг.

Бе чеј ски СВм (ни)је у кри зи БЕ ЧЕЈ: Општинску организа-

цију Савеза војвођанских Мађара захватила је турбуленција, а да ли је и у кризи требало би да се сазна у што скорије време. Наиме, познато је да су досадашњи предесдник ОО СВМ Бечеј Петер Кнези и неколико његових најближих сарадника, због уласка у коалицију са СНС, искључени из СВМ, па огранак СВМ у највећем потиском граду води привремено руководство у саставу: др Ђерђ Риц, мр Ласло Фехер, Виктор Молнар, Атила Силађи и Михаљ Черњак. Међутим, многи чланови највеће политичке опције у којој су војвођански Мађари из Бечеја не дели мишљење Главног одбора СВМ. Напротив. Управо из тог разлога се с нестрпљењем очекују ванредни избори у општинској организацији СВМ, а приврено руководство има деликатан задатак да припреми изборе. В. Ј.

sreda22.avgust2012.

ПО ОЦЕНИ МАГАЗИНА „ФДИ ИНТЕЛИЏЕНС”

Сло бод на зо на у Зре ња ни ну јед на од нај бо љих на пла не ти

ЗРЕ ЊА НИН: Ако је веровати појединим светским економским стручњацима, Зрењанинци не морају да брину о томе да ли ће највећи банатски град доживети финансијски крах. Јер, по оцени ма газина “ФДИ интелиџенс”, специјализованог за директне стране инвеститоре, који је огранак чуве ног “Фајненшел тајмса” и који даје препоруке инвеститорима о најповољнијим дестинацијама за улагања, Слободна зона у Зрењанину једно је од најатрактивнијих места за инвестирање на планети. Ино страни магазин је, наиме, овдашњу Слободну зону, која је пролетос проширена на инсистирање бивше градске власти, уврстио на листу 50 најбољих на свету, од

кон опремања и отварања две нове индустријске зоне - “Багљаш” и “Ечка - југоисток”, локална самоу права је успела да изгура пројекат проширења Слободне зоне са шест, колико је до тада имала, на

Слободна зона у Зрењанину

„Ечка – југоисток” велики адут Зона “Ечка - југоисток” велики је адут Зрењанина у привлачењу страних инвеститора, јер је једна од најуређенијих у Србији, са комплетном инфраструктуром. Налази се одмах покрај пута Зрењанин Београд, Бегеја и аеродрома Ечка. Такође, инвеститори који дођу овде, захваљујући близини Румуније и Мађарске, на вратима су ЕУ. 10.000 колико их укупно има. О њеним погодностима најбоље говори податак да пословањем у њој трошкови могу да се смање и до 40 одсто. Пример уштеде у пословању – на увоз и извоз робе од милион евра, уштеда на ПДВ-у је 180.000, а у царинским дажбинама 200.000 - укупно 380.000 евра. То је довољно да се плати 80 радника за годину дана. Основана 2005. године, Слободна зона Зрењанин дуго није успевала да се афирмише и за то време опслуживала је само једну већу фирму - словеначку “Колпу”. На-

чак 98 хектара - уз обједињавање све три зоне. Из индустријске зоне “Багљаш” у новом режиму посло вања нашла се немачка фабрика за производњу ауто делова “Дрекслмајер”, тренутно један од највећих послодаваца у Војводи ни. Из зоне “Ечка - југоисток” у проширеној Слободној зони место је нашло десетак домаћих и страних предузећа, које су у завршној фази подизања својих капацитета, вредних 21 милион евра. Значајно је да је преко 50 хектара земљишта у зони “Ечка - југоисток” ком плетно инфраструктурно опре-

ХУМАНИ ГЕСТ ЗАПОСЛЕНИХ У ОПШТИНСКОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ

И пред сед ник оп шти не дао крв

КИ КИН ДА: Oд 18 радника општинске администрације који су изразили жељу да учествују у акцији Службе за трансфузију крви кикиндске болнице и Црвеног крста, само њих двоје, из медицинских разлога, није даровало драгоцену течност. Крв је дао и председник општине Саво Добранић. - Ово није први пут да добровољно дајем крв. To je најмање што моји сарадници и ја можемо да учинимо како бисмо некоме помогли. У том смислу позивам суграђане да буду хумани и дарују крв у Служби за трансфузију- рекао је Добранић. Председница Синдиката општинске управе Надица Павловић задовољна је ефектима осме по реду акције. - Драго нам је што на овај начин можемо да помогнемо људима којима је крв неопходна. На редну акцију организоваћемо у децембру. Биће то трећа акција добровољног давања крви радника општинске управе у овој години- казала је Павловић. Акцији организованој у Свечаној сали општине Кикинда при-

мљено и функционално повезано са Слободном зоном. То је изазов за друге компаније да дођу и започну пословање у Зрењанину, јер има још слободних плацева, уз заиста приступачну цену.

суствовала је и начелница Службе за трансфузију др Србисла ва Дрндарски. Према њеним речима, Општа болница тренутно није суочена са мањком крви.

- Вишеструки добровољни даваоци, али и они који желе да први пут дају крв, то могу да учине у нашој служби сваког радног дана од 7 до 11 сати. Овог месеца планирамо да у сарадњи са „Клубом 25“ спроведемо овакву акцију- најавила је Србислава Дрндарски. „Клуб 25“ омладинске теренске јединице Црвеног крста Кикинде основан је пре четири го дине. Мотивација, едукација и регрутовање нових младих давалаца крви узраста од 18 година. А. Ђ.

Су срет Вра њев ча на и Но во бе че ја ца

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Управни одбор Завичајног клуба Вањевчана Новобечејаца, у оквиру Великогоспојинских дана, када је Слава Манастира на Тиси, најстаријег пртавославног храма у овом делу Војводине и Новог Бечеја, заказао је за суботу годишњу скупштину, која ће се одржати у Музеју „Главашева кућа“. Дочек чланова клуба и гостију је од 9 до 10 часова. После скупштине, око11 часова, почеће промоција књиге „Ватерполо у Новом Бечеју“ аутора проф.др Саве Иванића. Око 12 часова, планирано је отварање изложбе докумената, поводом 130 година од оснивања Добровољног ватрогасног друштва Нови Бечеј. М. К.

Из локалне самоуправе је почетком ове године саопштено да би пословање фирми које су при ступиле Слободној зони омогућило да укупна вредност производње у овој години буде око 200 милиона евра, као и да се укаже реална могућност за отварање још око 2.000 нових радних места и ангажовање близу 3.600 радника кроз кооперативне послове у другим фирмама. Какво је стање у овом тренутку и да ли ће та очекивања до краја 2012. бити испуњена, те шко је за претпоставити. Али, без обзира на рецесију, из неких компанија стижу оптимистичне информације о планирању умереног раста производње до 2015. Само “Дрекслмајер”, захваљујући успостављању сарадње са “Фијатом”, већ улаже 1,9 милиона евра у проширење погона и најављује запо шљавање око 500 нових радника и повећање извоза на 178 милиона евра. Ж. Балабан

Фе сти вал ал тер на тив не му зи ке ПАН ЧЕ ВО: Фестивал алтер нативне музике на језицима националних заједница, „Фамназ„, биће одржан 24. и 25. августа у Дому омладине у Панчеву, од 20 часова. Посетиоци ће моћи да присуствују стрип-изложби, књижевној вечери, као и концертима и наступима ди-џејева. Про грам фестивала ће бити извођен на мађарском, словачком и румунском језику, а учесници долазе из Румуније, Босне и Херцеговине и наше земље. Пројекат се реализује кроз партнерство Удружења за развој културе „Електри ка” и Дома омладине Панчево, уз финансијску подршку Града Панчева и Фондације за отворено друштво. Улаз за све програме је бесплатан. З. Дг.

Пле сна па но ра ма СЕН ТА: Пета „Плесна панорама“ приређује се сутра на Главном тргу у Сенти од 20 сати, у оквиру суботичког 11. „Интеретно фе стивала“. Поред наступа фолклорног ансамбла „Испиланг“ и дечје фолклорне групе Завичајне фондације „Стеван Сремац“ из Сенте, публици ће се представити фолклорни ансамбли из Русије, Костарике и Шпаније. М. Мр.

dRU[TvO

sreda22.avgust2012.

NOVOSADSKI DOKTORANT SLOBODAN RADI^EV NA ^ELU EVROPSKE ORGANIZACIJE EURO DOC

Pr vi pred sed nik iz ze mqe iz van EU Da su doktoranti i mladi istraìva~i iz Srbije mnogo vi{e ceweni, priznati i uìvaju ve}i ugled u inostranstvu nego u svojoj dràvi uveravaju nas svakodnevni odlasci vrsnih i talentovanih mladih stru~waka iz Srbije put vi{e ili mawe poznatih istraìva~kih centara, univerziteta, instituta... I ne samo da su napoqu vi{e ce weni kao pojedinci, ve} i na{e vrlo mlado nacionalno udruèwe doktoranata i mladih istraìva~a i wegov predsednik, Slo bo dan Ra di ~ev, doktorant Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, uìvaju veliki ugled u evropskoj organizaciji studenata doktorskih studija i mladih istraìva~a- EURODOC, ~iji predsednik Radi~ev postao pre nekoliko meseci. Prvo „seme” ovakvog udruèwa u Srbiji ovaj ambiciozni doktorant posejao je 2008. u okviru Univerziteta u Novom Sadu, kada je s grupom doktoranata osnovao Udruèwe studenata doktorskih studija i mladih istraìva~a UNS-a, s ciqem da ono radi na unapre|ewu i razvoju zajednice studenata doktorskih studija i mladih istraìva~a ovog univerziteta i wene uloge u dru{tvu kroz podstica we komunikacije, razmene ideja, saradwe, kontakata izme|u dok toranata i mladih istraìva~a, kao i izme|u akademske zajednice i privrede, poboq{awu pro-

2011. godine primqena u punopravno ~lanstvo jedine ovakve evropske „cehovne” organizacije EURODOC ( Euroean Council of Doctoral Candidates and Junior Researchers), sa sedi{tem u Briselu, koja je krovna organizacija za, trenutno, 34 nacionalne organizacije studenata doktorskih studija i mladih istra`iva~a iz

Slo bo dan Ra di ~ev, pr vi sle va, na Skup {ti ni EURO DOC-a u Kra ko vu

~itave Evrope. U martu ove go dine na redovnoj godi{woj skup {tini EURODOC-a, u Krakovu, Slobodan Radi~ev izabran je za predsednika borda ove jedine evropske organizacije doktoranata i mladih istra`iva~a, koju podr`ava Savet Evrope i institucije EU. Ovo je prvi put u istoriji EURODOC-a da se na

Srbija malo ulaè u nauku Na pitawe da li je nacionalni Savez udruèwa - Doktoranti od nadle`nih dràvnih institucija u Srbiji traìo obja{wewe za{to doktoranti angaòvani na istraìva~kim projektima na univerzitetima ili institutima u posledwe vreme ne dobijaju stipendije, odnosno nov~ane prinadle`nosti koje im mese~no pripadaju iz nau~nog buxeta, a ~iji je pojedina~ni iznos desetak hiqada mawi od prose~ne zarade u Republici, Radi~ev obja{wava da je realna situacija u Srbiji vrlo te{ka i da „svi moramo biti svesni toga da je dràva maltene pred bankrotom„: - Poseban problem je, me|utim, to {to ova dràva, kako prethodna garnitura vlasti tako i ova, ne stavqa nauku i mlade istraìva~e ne na prvo mesto, nego uop{te na listu svojih prioriteta. Imamo relativno kvalitetan istraìva~ki kadar koji se {kolovao pre 20, 30, 40 godina. To su stvarno veliki stru~waci, izuzetno iskusni, koji se trude da prenesu svoje znawe na mla|e i imaju izuzetne uspehe u istraìvawu. A {ta }e biti ka da do|u ove mla|e generacije? Stvarno se bojimo za budu}nost Srbije jer je ulagawe u nauku na izuzetno niskom nivou.

toka informacija unutar ove organizacije studenata... Ubrzo su ovakve ciqeve Udruèwa i aktivnosti wegovih ~lanova podràle i mlade kolege s drugih univerziteta u na{oj zemqi, koji su osnovali udruèwa pri svojim univerzitetima, pa je zatim formiran i Savez udruèwa studenata doktorskih studija i mladih istraìva~a - Doktoranti Srbije. Ova nacionalna organizacija je ve} 3. aprila

- Produbqivawe finansijske i ekonomske krize osete se i u EURODOC-u i trudimo se da uti ~emo na institucije u Briselu, s obzirom da najvi{e sara|ujemo s Evropskom komisijom i Generalnim direktoratom za obrazovawe i kulturu. Ve} sam odlazio na sastanke u Brisel i razgovarali smo i s ekspertima EK, pa mogu

wegovom ~elu nalazi predstavnik zemqe koja nije ~lanica EU! Slobodan, koji trenutno uglavnom `ivi na relaciji Novi Sad - Rim (wegova verenica je Italijanka i pre tri i po meseca rodilo im se dete) -Brisel, gde ~esto boravi zbog svoje aktuelne funkcije, za „Dnev nik” isti~e da }e novi bord }e raditi na osigurawu finansijske i materijalne odr`ivosti organizacije.

re}i da ono {to je problem u Srbiji to je problem i drugih evropskih zemaqa, sem u nordij skim i zamqama Beneluksa - kaè Radi~ev i ukazuje da je u Italiji mo`da jo{ dramati~niji problem nego u Srbiji, jer doktorantima i mladim istraìva~ima tamo i ono {to su imali sad uki daju. - Zbog kresawa buxeta, postoji mogu}nost da im izme|u 25.000 i 35.000 mladih istraìva ~a koji su bili zaposleni na raznim projektima fakti~ki ostane van univerziteta i istraìva~kih centara! Obja{wava da u EURODOC-u imaju tri najva`nija ciqa: - Pre svega osnaìvawe komunikacije s na{im spoqnim partnerima, prevashodno mislim na institucije u Briselu koje se bave istraìvawem i obrazovawem, ali i drugim istraìva~kim organizacijama u Evropi s kojima sara|ujemo, a ima ih na stotine. Tako|e poku{avamo da podignemo na vi{i nivo komunikaciju izme|u na{eg ~lanstva, odnosno nacionalnih organizacija koje su ~lanice EURODOC-a. Ve} imamo i neke konkretne rezultate: u narednih mesec dana ima}emo konferenciju u Ma|arskoj, krajem godine u Slova~koj... Na{ sagovornik isti~e da ba{ kao svi u Evropi tako i evropska organizacija na ~ijem je ~elu (jednogodi{wi mandat) ima problem s finansirawem, naro~ito otkako je „oja~ala” aktuelna kriza. Kaè da je postalo malo problemati~nije za sve, ali se u EURODOC-u za sada snalaze, s obzirom da imaju solidnu podr{ku institucija. V. êki}

dnevnik

U [KOLAMA SVE MAWE POSLA

Be la ku ga na stav ni ci ma oti ma ~a so ve Bela kuga, koja je u Srbiji u posledwoj deceniji za vi{e od 100.000 smawila broj |aka u {kolama, osnovni je razlog {to }e i u nastupaju}oj {kolskoj godini jedan broj nastavnika ostati potpuno ili delimi~no bez posla. Pored toga, za vi{ak nastavnika u {kolama svakako je krivac i neracionalno, uglavnom partijsko ili ro|a~ko zapo{qavawe, zbog kojeg je i najbolnije utvr|ivawe liste s vi{kovima zaposlenih pred po~etak svake nove {kolske godine. Da bi se ta~no utvrdilo ko }e i koliko ~asova izgubiti u {kolama je u toku pravqewe lista tehnolo{kih vi{kova, a kona~na situacija zna}e se na po~etku {kolske godine. Prema podacima iz Unije sindikata pro svetnih radnika Srbije pro{le godine je, od ukupno 104.000 zaposlenih u osnovnim i sredwim {kolama, wih 30.000 bilo bez pune norme, a od tog broja 2.800 ih je bez dovoqnog broja ~asova za punu platu ostalo na po~etku pro{le {kolske godine. I dok jedni nastavnici zbog maweg broja |aka ostaju bez posla, zbog odlaska u penziju ili nekog drugog razloga izlaska iz sistema neki |aci ostaju bez nastavnika. Kako bi se ve} zaposleni u {kolama za{titili Zakon propisuje da direktori na teritoriji jedne {kolske uprave ne smeju da raspisuju konkurse i primaju nov kadar dok se ne iskoriste sve mogu}nosti koje pru`a lista prekobrojnih u toj upravi. Pre ma ~lanu 131 Zakona ovo se odnosi samo na zaposlene na neodre|eno vreme koji su ostali neraspore|eni ili sa nepunim radnim vremenom. Pre raspisivawa konkursa za prijem svaki direktor {kole du`an je da pregleda listu prekobrojnih i ukoliko je na woj kadar koji mu je potreban , sporazumno ga preuzme, uz wegovu saglasnost. Da bi se sve ovo sprovelo, pre po~etka svake {kolske godine, pa i ovih dana, liste zaposlenih za ~ijim radom je u potpunosti ili delimi~no prestala potreba zajedni~ki razmatraju na~elnici {kolskih uprava, aktivi direktora i reprezentativni sindikati. Uloga sindikata u ovom procesu veoma je zna~ajna i svrha joj je da za{titi ve} zaposlene radnike koji ostanu bez dela ili cele norme. Naime, Posebni kolektivni ugovor propisuje obavezu direktora da pre prijema novog radnika pribavi mi{qewe reprezentativnog sindikata {kole o tome da li je pre raspisivawa konkursa imao u vidu listu prekobrojnih,

to jest, da li se na toj listi, po mi{qewu sindikata, nalazi kadar koji se mo`e preuzeti jer ispuwava sve zakonske uslove i uslove propisane aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta za obavqawe poslova na tom radnom mestu. S druge strane, pravo je direktora da izme|u vi{e kandidata koji ispuwavaju uslove za odre|eno radno mesto izabere onog za koga procewuje da }e na najboqi mogu}i na~in ispuwavati zahteve tog radnog mesta, bilo da se u radni odnos prima preuzimawem sa liste ve} zaposlenih, a prekobrojnih ili po konkursu. S obzirom na to da je uloga sindikata da zastupa interese svih zaposlenih, a naro~ito onih koji su na listi zaposlenih za ~ijim je radom u potpunosti ili delimi~no prestala potreba, wegovo mi{qewe trebalo bi da bude izja{wavawe o tome da li je ispo{tovana procedura prijema u radni odnos propisana Zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom, a ne da predstavqa opredeqivawe za konkretnog kandidata. Ukoliko ipak do|e do nesaglasnosti izme|u direktora {kole i sindikata, to jest ako direktor raspi{e konkurs, bez obzira {to sindikat smatra da mo`e nedostaju}i kadar da preuzme s liste prekobrojnih, direktor je u obavezi da se, uz prilagawe potrebne dokumentacije, obrati resornom ministru. Da li je projekat obrazovawa odraslih “druga {ansa”, uvo|ewe obavezne sredwe {kole, smawewe broja |aka u odeqewu, skoro uvo|ewe finansirawa po u~eniku ili ne{to peto, {ansa za pra`wewe lista s tehnolo{kim vi{kovima vide}e se jednog dana, ali za sada, takvih lista bi}e u bezmalo svakoj {koli, a ni preraspodela ih ne}e potpuno isprazniti. D. Deve~erski

REBALANS BUYETA OBEZBE\UJE REDOVNU ISPLATU SOCIJALNIH DAVAWA

Pra zna ka sa za ugro `e ne Socijalna za{tita u svim dr`avama ima posebno mesto i za wu se unapred planiraju sredstva kako bi se umawile posledice dru{tveno priznatih rizika kao {to su bolest, nezaposlenost, starost ili invaliditet. U wu spadaju razli~ita materijalna davawa poput penzije, na doknade za nezaposlene, materi-

koji primaju ispod 15.000 dinara mese~no. Naime, Ministarstvo rada i socijalne politike zatra`ilo je da im se rebalansom buxeta, koji se priprema i koji treba da bude usvojen narednog meseca, obezbe di dodatnih 7,152 milijarde dinara jer }e samo tako socijalna primawa skoro 800.000 gra|ana Srbije biti na vreme izmirena. Samo za pomo} socijalno naju gro`enijem stanovni{tvu nedostaje 2,252 milijarde dinara. - Ta pomo} bi se rasporedila za isplatu tu|e nege i pomo}i, za nov~ane socijalne pomo}i, naknade hraniteqima... Jo{ ~eti ri milijarde nam je potrebno za

novac za Fond solidarnosti koji svake godine ispla}uje zaosta le plate radnicima a koji u ovom trenutku ne mo`e da izmiri sve zahteve jer ih je sve vi{e, a sredstava jo{ mawe. Od januara do danas, podse}a, iz Fonda soli darnosti ispla}eno je oko 3.000 radnika {to je duplo vi{e nego ranije. Na kraju, u rebalans buxeta morala je da u|e i stavka novih zaposlenih jer je ovom ministarstvu pridodat i Sektor za zapo{qavawe a u wemu ima 24 radnika. Lane je na spisku Ministar stva rada i socijalne politike bilo 834.732 gra|ana Srbije ali se spisak produ`ava jer je usvo -

Osam odsto stanovni{tva prima socijalne usluge jalne i socijalne pomo}i, de~ijeg i materinskog dodatka, nadoknade za hraniteqe ali i usluge za stare, decu i porodice. Srbija ve} godinama zbog ekonomske situacije u kojoj se nalazi izdvaja najvi{e novca upravo za Ministarstvo rada i socijalne politike. U ovogodi{wem buxetu u proseku oko 14 odsto ukupnog dràvnog kola~a ide upravo na ovaj resor, a pri tom 94 odsto novca je nameweno za isplatu zakonom zagarantovanih prava socijalno ugroènima. No, i pored toga {to je drà va i prilikom planirawa buxeta za ovu godinu izdvojila 14 odsto ukupnog dràvnog novca za socijalu, neplanirani tro{kovi i sve ve}a ekonomska kriza zahtevaju rebalans buxeta kako bi se obezbedila dodatna sredstva jer iz postoje}ih ne}e mo}i do kraja godine da se servisiraju de~ji dodaci, naknade porodicama, materijalna pomo}, naknada za tu|u negu a ni obe}ana takozvana 13 penzija za penzionere

Oko osam odsto ukupnog broja stanovni{tva Srbije obuhva}eno je nekom vrstom socijalne usluge. Pri tom je ve}ina izabrala materijalnu pomo}. Radno sposobno je 57,9 odsto korisnika socijalnih usluga, me|u kojima je najvi{e odraslih - 46,6 procenata, dece i mladih - 37,3 odsto, a potom slede stariji od 65 godina. Socijalno i materijalno ugroèni ~ine ve}inu i me|u decom koja koriste usluge socijalnih centara. Me|u mla|om populacijom, ukqu~enom u sistem socijalne za{tite, ve}i deo ~ine pripadnici mu{kog pola, ali se sa godinama situacija mewa - me|u odraslima i starima preovla|uju ène. “trinaestu penziju”. Ona bi se isplatila dvokratno. Prva rata bi mogla biti krajem ovog meseca a druga krajem godine. Svi koji imaju penzije niè od 15.000 dinara dobili bi dva puta po 4.000 dinara. I ova stavka je morala da se unese u buxet jer je re~ o vanrednom rashodu pa je i to jedan od razloga za rebalans - objasnio je Dra gi Vi do je vi}, novopostavqeni dràvni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike. On kaè da je Ministarstvo rada traìlo i dodatnih 250 miliona dinara za decu,

jen Zakon o socijalnoj za{titi koji pro{iruje prava i pove}ava broj korisnika. Tako de~ji dodatak prima 404.427 deteta, 35.278 porodica prima naknadu, a 63.116 roditeqski dodatak. Nov~anu pomo} zbog socijalne ugro`enosti prima 188.022, naknadu za tu|u negu 53.000, za hraniteqstvo 5.000 pojedinaca. Ustanovama socijalne za{tite upla}uje se za 17.200 korisnika. Dodatak ratnim vojnim invalidima i bora~ki dodatak ispla}uje se za 47.000 korisnika. Q. Male{evi}

crna hronika

dnevnik SED MO RO PO VRE \E NIH U UDE SU KOD SUR ^I NA

sreda22.avgust2012.

IS TRA GA PRO TIV MA JO RA I ^E TVO RO PI TO MA CA

Ka de ti {ut nu li Po vre |e na de ca van `i vot ne opa sno sti gra na tu pre eks plo zi je Tro je de ce i ~e tvo ro od ra slih su po vre |e ni u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la ju ~e uju trs oko 7 ~a so va na obi la zni ci oko Be o gra da kod Sur ~i na Ne sre }a se do go di la ka da je kom bi vo zi lo iz, za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga, pre {lo na su prot nu stra nu ko lo vo za i uda ri lo u ci ster nu. Tom pri li kom po vre |e ni su vo za~ kom bi ja, we go va su pru ga i tro je de ce uz ra sta do {est go di na, a po vre de je za do bio i vo za~ ci ster ne.Tro je de ce ko ja su po vre |e na u ovoj sa o bra }aj noj ne sre }i ni -

su ì vot no ugro è na, ali su za do bi li te è te le sne po vre de, sa op {te no je u In sti tu tu za maj ku i de te, gde su pre ba ~e ni. De ca ima ju pre lo me ko sti ju i dru ge

po vre de gla ve i te la, ali su u sta bil nom sta wu i wi ho vi ì vo ti ni su u opa sno sti. Ka ko je re kao port pa rol Kli ni~ kog cen tra Sr bi je Dra go Jo va no vi}, u Ure gent nom cen tru je za dr à na maj ka te de ce, ko ja je u ne sre }i za do bi la te è te le sne po vre de, a za dr àn je i otac, vo za~ kom bi ja kod ko jeg su za be le è ni vi {e stru ki pre lo mi ru ke, ko le na i ku ka. Vo za~ ci ster ne u ko ju je uda rio kom bi, pro {ao je sa lak {im po vre da ma gla ve. E. D.

VE LI KI PO @AR U BLI ZI NI SU BO TI^ KE DE PO NI JE

Va tra pro gu ta la re ci kla `ni cen tar Ju ~e oko 13 ~a so va u dvo ri {tu re ci kla `nog pred u ze }a „In ter kord” u Su bo ti ci iz bio je po àr ve li kih raz me ra ko ji su va tro ga sne je di ni ce uz po mo} dru gih nad le `nih pred u ze }a us pe li da uga se na kon dvo ~a sov ne bor be sa va trom. Po àr ko ji je iz bio u dvo ri {tu re ci kla `nog pred u ze }a br zo se pro {i rio i na su sed nu zgra du, a crn i gust dim se nad vio nad ce lim gra dom. Dim se {i rio sa pod ru~ ja gde se na la zi Pre ~i sta~ za ot pad ne vo de, a u ne po sred noj bli zi ni je i grad ska de po ni ja. - U po à ru po vr {i ne 500 kva drat nih me ta ra, po red sa mih si ro vi na, iz go reo i deo jed nog objek ta. Us pe li smo da spre ~i mo da se po àr pro {i ri i na okol ne objek te, a u bli zi ni je bi la i tra fo sta ni ca. U ga {e wu su u~e stvo va li va tro ga sci iz Su bo ti ce, Ba~ ke To po le i Ma log I|o {a, kao i ~la no vi do bro voq na va tro ga sna dru {tva iz Baj mo ka, ân ta vi ra i Sta rog @ed ni kare kao je Ili ja De spo to vi} na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Su bo ti ci. Uzrok po à ra }e se zna ti na kon ura |e nog uvi |a ja, a is tra ga tre ba da utvr di {ta je uzrok po à ra ili pa qe vi ne, jer je re~ o

dva raz li ~i ta de la, a bi }e utvr |e no i ko je “pod ba cio” i ni je oba vio svoj po sao ka ko tre ba. Su bo ti ~a nin ko ji ì vi u bli zi ni po me nu tog re ci kla `nog cen tra ka è da ovo ni je pr vi po àr, ali da je naj ve }i do sa da. - U tom pred u ze }u bi tre ba lo da po ve du ra ~u na o bez bed no sti,

na o bez bed no sti – ka `e Su bo ti ~a nin ko ji je `e leo da osta ne ano ni man. Va tra je vr lo la ko mo gla da na pra vi mno go ve }u {te tu jer se {i ri la na sve stra ne. U jed nom mo men tu za hva ti la je deo wi ve ob ra sle tr skom, za tim deo zgra de pred u ze }a, ali na svu sre }u po -

Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Igo ra B. (1987) iz Ki kin de, Sa ve S. (1973) iz No vog Mi lo {e va i Zo ra na B. (1970) iz Osto ji }e va, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la ne do zvo qe ne tr go vi ne. Tro je osum wi ~e nih te re ti se da su to kom 2010. i 2011. go di ne, neo vla {}e no na ba vi li i pro da li se kun dar ne si ro vi ne (gvo `|e), pred u ze }u SR „Da mir ko” iz Ba {a i da u vren do sti oko 1,8 mi li o na di na ra. M. Mr.

Ma lo let nik audi jem usmr tio pe {a ka U sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u Uli ci Rat ka Mi tro vi }a na ^u ka ri ci u Be o gra du put ni~ ko vo zi lo ko jim je upra vqao ma lo let nik usmr ti lo je pe {a ka sta rog 75 go di na, sa op {tio je MUP Sr bi je. Ne sre }a se do go di la u po ne de qak uve ~e ka da je put ni~ ko vo zi lo mar ke „audi” be o grad skih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao 17-go di {wak, usmr ti lo na li cu me sta pe {a ka. E. D.

me tra na kon ~e ga je usle di la eks plo zi ja, a od ge le ra na sta lih ras pr ska va wem pro jek ti la na li cu me sta su smrt no stra da li Fi lip Mi lo je vi} i Mi li na Mi le ti}. Od ge le ra su ka de ti Ta wa M. i Mir ja na V. za do bi le te {ke te le sne po vre de, a ka de ti Je le na O. i Slo bo dan P. su lak {e po vre |e ni.

od lu ~io da ve `bu iz vo di sam, bez po mo }i i asi sten ci je ko i man di ra vo do va, zbog ~e ga ni je mo gao da ostva ri ne pre ki dan uvid u rad i po na {a we ka de ta. Ti me je, kao voj ni sta re {i na „u okvi ru svo je nad le `no sti pro pu stio da pre du zme pro pi sa ne i dru ge o~i gled no po treb ne me re za obez -

Ne mar nost do ve la do tra ge di je ?

U eks plo zi ji gra na te po vre |e ni su i osum wi ~e ni Ni ko la G. kao i Mla den M. i Ste fan M., sto ji u zah te vu za spro vo |e we is tra ge. Ma jor Vin ko @. , sa rad nik u na sta vi na ka te dri tak ti ke, tog da na je sa ka de ti ma pr vog i dru gog vo da 133. kla se mo du la pe {a di je iz vo dio ve `bu pod na zi vom „^e ta na mar {u sa pre la skom u na pad”. Pre ma na vo du tu `i la {tva, osnov ni pro pust ma jo ra je {to je

be |e we je di ni ce i za ~u va we ì vo ta i zdra vqa ka de ta”. U to ku is tra ge }e bi ti sa slu {a ni broj ni sve do ci i iz ve de ni i dru gi pred lo è ni do ka zi na kon ~e ga }e bi ti do ne ta od lu ka o kri vi~ noj od go vor no sti. To kom pri pre ma za ve `bu „Di plo mac 2012”, od eks plo zi je pro jek ti la za auto mat ski ba ca~ ra ke ta po gi nu li su ka de ti Voj ne aka de mi je Fi lip Mi lo je vi} (24) i Mi li na Mi le ti} (23), dok je sed mo ro wi ho vih ko le ga te è i lak {e po vre |e no. (Ta njug)

AUSTRIJ SKA PO LI CI JA IS TRA @U JE SRP SKU GRU PU

U`i~ ke pan te re te re te za vi {e pqa~ ki

jer ko li ko znam ne ma ju ni hi dran te u dvo ri {tu. Bo jim se da jed nom zbog ne ~i je ne mar no sti va tra ne pre |e i na mo ju ku }u. Ra de sa za pa qi vim ma te ri ja lom tre ba lo bi da po ve du vi {e ra ~u -

`ar se ni je pro {i rio na grad sku de po ni je, gde bi po sle di ce bi le da le ko ve }e uz ve li ku opa snost od `r ta va jer su upra vo u bli zi ni de po ni je skri va ju broj ni ile gal ni emi gran ti. S. Ir {e vi}

VESTI Tro je osum wi ~e no za ne do zvo qe nu tr go vi nu

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Ja go di ni da nas pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv ~e ti ri ka de ta i jed nog ma jo ra ra di utvr |i va wa od go vor no sti za po gi bi ju dvo je ka de ta Voj ne aka de mi je na po li go nu „Pa su qan ske li va de” 18. ju na. U zah te vu za spro vo |e we is tra ge oni su osum wi ~e ni za te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti u ve zi kri vi~ nog de la iza zi va we op {te opa sno sti. Zah tev za spro vo |e we is tra ge je pod net pro tiv ka de ta Mi la na K. , Ni ko le G., Mla de na M. i Ste fa na M. kao i pro tiv ma jo ra Vin ka @., sa op {tio je za me nik jav nog tu `i o ca Mi lo mir Va si}. Pro tiv ma jo ra Vin ka @. , ko ji je iz vo dio ve `bu s ka de ti ma na dan ne sre }e, pod net je pred log za spro vo |e we is tra `nih rad wi zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne pred u zi ma wa me ra za obez be |e we voj ne je di ni ce. -Po sto ji osno va na sum wa da su Ni ko la G. i Mla den M. , pri li kom is ko pa ze mqe sa jed ne hum ke u ne po sred noj bli zni me sta iz vo |e wa ve `be pro na {li is pa qe nu a ne ek splo di ra nu gra na tu ka li bra 30 mi li me ta ra za auto mat ski ba ca~ gra na ta. Tu gra na tu su za tim do ne li na me sto ra da svo je gru pe gde su je raz me wi va li sa po koj nim ka de tom Fi li pom Mi lo je vi }em kao i Ste fa nom M. U jed nom tre nut ku Ste fan M. je spu stio gra na tu na ze mqu ka da im je pri {ao Mi lan K. ko ji je no gom {ut nuo gra na tu - na vo di Va si}. Pre ma we go vim re ~i ma gra na ta je od wih od le te la tri do ~e ti ri

Privedeni zbog na pa da na Ro me Pr o tiv D.V.(19), P.V. (19) i S.R.(22) iz se la Me |u ha ne u op {ti ni Bla ce, pr o ku pa~ ka po li ci ja pod ne }e kri vi~ ne pri ja ve zbog na pa da na Ro me u ko me su tri oso be lak {e po vre |e ne, sa op {te no je da nas iz Po li cij ske upra ve u tom gra du. Wih tr o ji ca su, ka ko na vo de u po li ci ji, u vid no al ko ho li sa nom sta wu ju ~e uju tru oko ~e ti ri ~a sa ver bal no vre |a li i na pa li oso be rom ske na ci o nal no sti. U kon s ul t a c i j i sa Vi { im jav nim tu `i o cem u Pr o ku pqu pr o tiv osum wi ~e nih }e bi ti pod ne te od go va ra ju }e kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku, na po mi we se u sa op {te wu po li ci je. (Ta njug)

Kri vi~ na pri ja ve zbog po re ske uta je Po re ska upra va pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva „Gra |e vi nar Bal kan” iz Be o gra da D.]. i D.R. i di rek to ra pri vred nog dru {tva „NB- blok 64” iz Be o gra da M.R. zbog sum we da su uta ji li po rez i o{te ti li bu xet Sr bi je za oko 24, 6 mi li o na di na ra. Pri j a v a je pod n e t a Pr v om osnov nom jav nom tu `i la {tvu u

Be o gra du, a ka ko je sa op {te no iz Po re ske upra ve, D.]. je sa D.R. i u uz po mo} M.R. u pe ri o du od ja nu a ra 2009. do av gu sta pro {le go di ne iz vr {io pro met ne kret ni na fi zi~ kim li ci ma u iz no su od oko 220 mi li o na di na ra i to u go to vi ni. Ka ko je ob ja {we no, taj no vac ni je upla }en na te ku }i ra ~un pri vred nog dru {tva, ve} je is ko ri {}en za pri vat ne po tre be pri ja vqe nih. Na taj na ~in, ka ko se do da je u sa op {te wu, iz beg nut je ob ra ~un i pla }a we po rez na pri ho de od ka pi ta la u iz no su od 24,6 mi li o na di na ra, pa je ta ko bu xet Sr bi je o{te }en za taj iz nos. (Ta njug)

Sev nuo no` u ka fa ni U po ne de qak u ve ~er wim sa ti ma J.J. (61) iz Be ~e ja u bi feu „Trak bi stro” u ovom me stu, no `em je sa vi {e ubo da ra nio su gra |a ni na R. P. (43) ko ji je se deo za sto lom sa I. S. (64) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la. U po ku {a ju da za {ti ti pri ja te qa I. S. je ta ko |e po vre }en jer ga je J. J. ubo no `em u le vu bu ti nu. Na kon uba da wa osum wi;eni J. J. je na pu stio ka fa nu, ali se su kob na sta vio na uli ci gde ga je ra we ni R. P. sti gao i iz u da rao ga pe sni ca ma po gla vi i te lu. Svoj tro ji ci po vre |e nih uka za na je hit na le kar ska po mo} a po tom su sa ni tet skim vo zi lom od ve ze ni u Kli ni~ ki cen tar u No vom Sa du. E.D.

Od {e sto ri ce srp skih dr `a vqa na uhap {e nih u su bo tu u Be ~u pod sum wom da su pqa~ ka li ta mo {we zla ta re, ~e tvo ri ca su pri zna la kri vi~ no de lo, a dvo ji ca jo{ po ri ~u op tu `be, po tvr di la je austrij ska po li ci ja. Pu kov nik be~ ke kri mi na li sti~ ke slu `be Ro bert Klug re kao je da je po li ci ja gru pu pra ti la od pet ka, i da je hap {e we usle di lo u su bo tu po sle pod ne, na kon pqa~ ke zla ta re u 21. be~ kom okru u gu. Uhap {e ni su, ka ko je sa op {te no, Ni ko la K. (28), Dra go mir M (32), Mi lo{ L. (27), Ne ma wa V. (27), Da ni jel V. (31) i Ga bri jel P. (32). In ter pol je ovu ban du vo dio kao „U`i~ ku gru pu” jer su svi

~la no vi iz ovog gra da, dok je be~ ka po li ci ja, pri li kom po ~et ka is tra ge ban di da la na ziv „Golf gru pa”, po ti pu auto mo bi la ko ji su ko ri sti li pri li kom pqa~ ke. Na osno vu de lo va wa i iz bo ra ci qe va pqa~ ki po li ci ja po la zi od to ga da je ova ban da iz vr {i la naj ma we ~e ti ri pqa~ ke u Be ~u u ovoj go di ni. Ban da je uvek bi ra la pro dav ce zla ta iz van cen tra, ko ji su ma we po zna ti po pro da ji sku pih sa to va i na ki ta. Ta ko je zla ta ra „Cah„ u 2. be~ kom okru gu opqa~ ka na 17. fe br ru a ra i 30. mar ta, a 21. ma ja je ban da upa la u rad wu pod na zi vom „Gold dis kont” u 21. okru gu. ^e tvr ta pqa~ ka ko ja se sta vqa na te ret ovoj gru pi, iz vr {e na je 13.

ju la ka da je na pad nu ta zla ta ra „Bo drum” u 20. okru gu. Pri li kom pr ve pqa~ ke ban da, ~i ji ~la no vi su sta ro sti iz me |u 27 i 32 go di ne, je ukra la sta ri ji „golf”, ko jim je do {la do zla ta re, i sa ko jim je po be gla par sto ti na me ta ra, pre ne go {to je pro me ni la vo zi lo. Pqa~ ka {i su se po pra vi lu ma ski ra li ma ska ma za za {ti tu li ca od pra {i ne, a u pqa~ ka ma su bi li na o ru `a ni pi {to qi ma, dok su za raz bi ja we vi tri na ko ri sti li ~e ki }e. ka ko je sa op {ti la be~ ka po li ci ja, ~e ti ri osum wi ~e na `i ve u Sr bi ji i pred sva ku pqa~ ku oni bi do pu to va li u Be~ i ubr zo na kon pqa~ ke oni bi na pu {ta li Austri ju. (Ta njug)

DI VQA WE U DO SI TE JE VOJ ULI CI U NOVOM SADU

Raz bi ja li ko la i pro zo re Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, no vo sad ska po li ci ja je pri ve la jed nog dva de se to go di {weg No vo sa |a ni na i tra ga za jo{ jed nom oso bom zbog sum we da su u uto rak oko po no }i uni {ta va li vo zi la na par ki ra li {tu u Do si te je voj uli ci kod bro ja 19. Oni su osum w i ~ e n i da su o{te t i l i tri auto m o b i l a i raz bi li je dan pro zor na ku }i u toj uli ci. Pre m a re ~ i m a sta n ov n i k a ovog de la gra da ko ji su po zva li po li ci ju, u di vqa wu je u~e stvo -

va lo de se tak mla |ih mo ma ka ko ji su ska ka li i lu pa li po par ki ra nim auto mo bi li ma i pre vr ta li kon tej ne re. Uli~ na de mon stra ci ja si le je ka ko ka `u tra j a l a pet n a e s tak mi n u t a pri ~e m u su hu li ga ni kon stant no pe va li na vi ja~ ke pe sme. Ne zva ni~ no, pro tiv pri ve de n og mla d i } a bi } e pod n e t a kri vi~ na pri ja va za na sil ni~ ko po na {a we, a po li ci ja da qe

ra di na utvr |i va wu iden ti te ta osta lih u~e sni ka u ovom in ci den tu. N. P.

SPRE ^E NO KRI JUM ^A RE WE NA HOR GO [U

Bu ga ri no si li an ti kvi te te Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ni ka i po li ci je na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~en je bra~ ni par bu gar ske na ci o nal no sti da pro kri jum ~a ri u Sr bi ju raz ne an ti kvi tet ne pred me te, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ca ri ni ci su u pr tqa `ni ku „re noa” pro na {li pred me te po put ukra snih zid nih ta wi ra, sta kle nih por ce lan skih

fi gu ra, ~i ni ja, ra znih {o qi ca i ta wi ri }a, lam pi i an ti kvi tet nih de lo va na me {ta ja. Bu gar ski bra~ ni par je pu to vao iz Dan ske gde su i ku pi li pro na |e ne stva ri, a ka ko je ob ja snio P.D. an ti kvi te te se hte li da pro da ju u Bu gar skoj. Pro tiv P.D. je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak, ot kri ve ni pred me ti su pri vre me no za dr `a ni, a zbog spe ci fi~ no sti ro be u ovom slu ~a ju ni je bi lo mo gu }e utvr di ti vred nost pre kr {a ja bez pro ce ne ve {ta ka. N. P.

sport

sreda22.avgust2012.

dnevnik KVA LI FI KA CI JE ZA EP 2013 U SLO VE NI JI

Or lo vi rut in ski u Le vi ca ma Slo va~ ka - Sr bi ja 71:93 (24:26, 15:30, 13:23, 19:14)

IS PRA ]E NI STO NO TE NI SE RI NA PA RA O LIM PI JA DU: Pa ra o lim pij ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas pu tu je u Lon don, gde }e od 29. av gu sta do 9. sep tem bra u~e stvo va ti na Pa ra o lim pij skim igra ma. Za atle ti ~a re, strel ce i bi ci kli stu u po ne de qak je u Be o gra du na pra vqen sve ~a ni is pra }aj od dr àv nih zva ni~ ni ka, Po kra jin ska se kre tar ka za sport i omla di nu Ma ri ni ka ô ba nu u~i ni la je to pro te kle sed mi ce, a sto no te ni ske pred stav ni ke ju ~e su iz no vo sad skog SPC Voj vo di na is pra ti li do na to ri. Oni su Zlat ku Ke sle ru, Bo ri sla vi Pe ri} Ran ko vi} i Na di Ma ti} do na ci ja ma pre ko ma ti~ nog klu ba STKI Spin po mo gli u pro ce su pri pre ma za naj ve }i pla ne tar ni sport ski do ga |aj. Tim po vo dom se u ime glav nog do na to ra Del ta |e ne ra li osi gu ra wa sto no te ni se ri ma obra tio di rek tor Re gi o nal nog cen tra No vi Sad Le o nid Ba bi}, ko ji im je po è leo uspeh i osva ja we me da qe, uz na po me nu da je ve li ka stvar sa ma ~i we ni ca {to no vo sad ski Spin da je ~ak tro je od ukup no 13 pa ra o lim pi ja ca u ~e ti ri spor ta. Zlat ko Ke sler, se lek tor-igra~ re pre zen ta ci je Sr bi je na gla sio je da je po mo} Gra da No vog Sa da i Po kra ji ne bi la zna ~aj na, ba{ kao i spon zo ra i do na to ra, me |u ko ji ma su ovo ga pu ta bi li i Vo bi ha us, Ka fe Ma ki ja to i Glo bins. Ke sler je u ime sto no te ni se ra obe }ao da }e da ti sve od se be da se do mog nu bar jed nog od li~ ja, oce wu ju }i da èn ska eki pa, pred vo |e na Bo ri sla vom Pe ri}-Ran ko vi}, ima naj ve }e {an se. Wen hen di kep je u to me {to ni je ima la pri li ku da u~e stvu je bar na jed nom Svet skom ku pu u Azi ji, ka ko bi se upo zna la s glav nim kon ku rent ki wa ma za me da qu, Ki ne ski wa ma i Ko rej ka ma. S. S.

GRU PA A

TUR NIR U DA LA SU

Je le na ko na~ no po be di la Jelena Jankovi} zapo~ela je u~e{}e na turniru u Dalasu pobedom nad Kazahstankom Jaroslavom [vedovom.Jankovi}eva je do jedne od retkih pobeda u posledwih nekoliko meseci do{la sa 6:7 (7:9), 7:6 (7:4), 6:1, posle tri sata i {est minuta igre.U narednom kolu }e igrati protiv Aran~e Rus iz Holandije. Jelena je od po~etka ove sezone samo u retkim slu~ajevima uspela da pro|e daqe od prvog kola, a to je u posledwih pola godine uspela samo u Kopenhagenu, na Rolan Garosu, u Birmingemu i Karlsbadu. Najboqi plasman ostvarila je u Birmingemu, kada je pora`ena u finalu. Protiv [vedove Jankovi}eva je odigrala dobro, ali joj je Kazahstanka pravila velike probleme. Prvi set izgubila je tesno u tajbrejku, da bi uzvratila istom merom u drugom setu. U odlu~uju}em delu igre Jelena je zaigrala mnogo

LE VI CE: Gradska dvorana, gledalaca: 1600, sudije: Do`ai (Hrvatska), Mali{eski (Poqska), Vu~kovi} (Slovenija). SLO VA^ KA: Pandula 8, Gavel 26, Vido 2, Marko, Bilik 3, Vojtek 4, Sikora 12, Moravek 4, Batka 9, Mrvi{, Nuber 3. SR BI JA: Tepi} 9, Ra{i} 3, Pauni} 4, Bjelica 11, Savanovi} 8, Ke{eq, Krsti} 14, An|u{i} 9, Ma~van 9, Musli 6, [timac 5. Ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedila je Slova~ku u Levicama sa 93:71, u tre}em kolu kva lifikacija za Evropsko prvenstvo 2013. Tim Du{ana Ivkovi}a je tako stigao do druge pobede, nakon trijumfa nad Islandom i poraza od Crne Gore. Najva`nija stvar sa utakmice u Slova~koj je {to se u sastav Srbije vratio se kapiten Nenad Krsti} koji je me~ zavr{io sa 14 poena. Na{ tim odigrao je slabu prvu ~etvrtinu ali je u nastavku ipak pokazao ogromnu razliku u kvalitetu. Teodosi} je ubacio pet trojki (15 poena, 7 asistencija, 3

Pr vo ko lo: Island - Sr bi ja 78:91, Cr na Go ra - Iz rael 75:69, Esto ni ja - Slo va~ ka 95:74. Dru go ko lo: Slo va~ ka - Island 75:81, Sr bi ja - Cr na Go ra 71:73, Iz rael Esto ni ja 86:88. Tre }e ko lo: Slo va~ ka - Sr bi ja 71:93, Esto ni ja - Cr na Go ra (si no}), Island - Iz rael (si no}). 1. Sr bi ja 2. Esto ni ja 3. Cr na Go ra 4. Island 5. Slo va~ ka 6. Iz rael

3 2 2 2 3 2

2 2 2 1 0 0

1 0 0 1 3 2

255:222 183:160 148:140 159:166 220:269 155:163

5 4 4 3 3 2

^e tvr to ko lo - 24. av gust (pe tak): Sr bi ja - Esto ni ja (No vi Sad Spens, 20.30), Slo va~ ka - Iz real (18.00), Cr na Go ra - Island (20.30).

skoka), Bjelica je bio odli~an sa 11 poena i 9 skokova, a na{ tim je ubacio 13 trojki iz 24 poku{aja. Ivkovi} je u Slova~koj po~eo sa petorkom Teodosi}, Tepi}, Bjelica, Savanovi}, Krsti}. Na samom po~etku utakmice najve}e probleme zadavao nam je najboqi strelac Slovaka u prva dva kola Anton Ga-

riod u igri na{e selekcije. Napokon je odbrana bila na zadovoqavaju}em nivou, a u napadu su se srpski ko{arka{i raspucali. Tri trojke ubacio je Teodosi}, po jednu Ra{i} i Pauni} i Srbija je nakon samo nekoliko minuta do{la do velikih 15 poena razlike (47:32). Do kraja prvog poluvreme-

Za pa `en: Ne ma wa Bje li ca

vel koji je me~ otvorio sa dve trojke. Na drugoj strani kapiten Nenad Krsti} pokazao je koliko je nedostajao u prve dve utakmice. Postigao je osam od prvih 12 poena na{e ekipe, ali to nije bilo dovoqno. Nakon tre}e trojke Gavela Slova~ka je posle sedam minuta imala prednost od ~etiri poena (18:14), a jedini koji je pored Krsti}a igrao na odgovaraju}em nivou bio je Nemawa Bjelica sa sedam poena i pet skokova u prvih deset minuta. U samom fini{u prve deonice Srbija je uspela da seri jom 9-2 do|e do vo|stva i posle deset minuta vodila je sa 26:24. Anton Gavel je i po~etkom druge deonice nastavio da puni ko{ Srbije iako je Ivkovi} stavio Pauni}a na wega, na{i igra~i ponovo su pravili neke po~etni~ke gre{ke, ali usledio je odli~an pe-

na na{ tim bez ve}ih problema je odr`ao ste~enu prednost i nakon 20 minuta imao je 17 oena vi{ka (56:39). Serija trojki na{e reprezentacije nastavqena je i po~etkom drugog poluvremena. Danilo An|u{i}, koji je na ovom me~u igrao umesto Nedovi}a, ubacio je dve, a jo{ jednu je pogodio i Teodosi} zpa je na{a selekcija prvi put oti{la na preko 20 razlike (65:44). U nastavku tre}e ~etvrtine tim Du{ana Ivkovi}a je lagano uve}avao razliku, a trojkom Milenka Tepi}a u posledwim sekundama ~etvrtine Srbija je imala najve}ih plus 27 (79:52). U posledwih deset minuta Ivkovi} je priliku dao Musliju i Ke{equ, Srbija je odigrala ne{to opu{tenije pa je doma}in uspeo do kraja da ubla`i poraz.

GIM NA STI^ KI KAMP U NO VOM SA DU

Je le na Jan ko vi}

agresivnije i zaslu`eno do{la do trijumfa. Jankovi}eva je, ina~e, ove nedeqe upravo zbog lo{ih rezultata u posledwe vreme zabele`ila veliki pad na VTA listi i sada je tek

na 34. mestu, dok je prethodne nedeqe bila na 18. To joj je, ina~e, najgori plasman jo{ od 2003. godine. Na istom turniru Bojana Jovanovski u drugom kolu igra protiv Hrvatice Mirjane Lu~i}.

TUR NIR U VIN STO NU

Tro ic ki od mah is pao Viktor Troicki zavr{io je takmi~ewe na ATP turniru u Vinston-Sejlemu (SAD) u svom prvom nastupu. On je prvi set protiv mladog Davida Gofana dobio sa 6:3, ali su naredna dva pripala Belgijancu rezultatom 6:4, 7:5. Me~ je trajao 142 minuta. Gofan je mnogo boqe igrao va`ne poene i zbog toga je slavio. Napravio je pet brejkova iz osam prilika, dok je Troickom za pet brejkova bilo potrebno ~ak 15 lopti. Troickom je bilo potrebno pola sata da dobi - Vik tor Tro ic ki je prvi set, otpor rivala lomio je brejkovima u petom i devetom gemu. Sa druge strane, bio je ubedqiv na svoj servis ne dozvoliv{i Gofanu ni najmawu {ansu za brejk. Tako je poveo u setovima sa 6:3 u prvom. Me |utim, ve} na startu drugog seta Belgijanac je uspeo

da oduzme servis na{em teniseru. Usledila su tri tesna brejka u kojima su teniseri ~uvali servis, da bi Viktor u {estom gemu iz drugog poku{aja stigao do ribrejka, ali nije uspeo da to iskoristi. Viktor je opet imao {ansu za brejk, ali je ponovo propustio pa je Belgijanac sa 6:4 izjedna~io u setovima. Tre}i set bio je veoma zanimqiv. U ranoj fazi vi|ena su tri brejka, dva je napravio Gofan koji je servis dr`ao sve do dese tog gema kada je servirao za me~ na 5:4. Troicki je u tom gemu spasao jednu me~ loptu, uspeo je da napravi brejk i izjedna~i, ali je ponovo odigrao veoma lo{ servis gem, Gofan je dobio preostala dva gema i pro{ao u tre}u rundu.

Usa vr {a va we naj per spek tiv ni jih U novosadfskom Sokolskom domu odràva se kamp perspektivnih gimnasti~ara na{e zemqe. - U kampu je oko 50 de~aka i devoj~ica, uz deset trenera, iz klubova iz cele Srbije. To su na{i najperspektivniji takmi~ari, koji su svojim rezultatima u prethodnom periodu zasluìli poziv, a izabrali su ih selektori juniorskih reprezentacija, kao i trenere koji rade sa wima - kaè sportski direktor SD Vojvodina i predsednik Komisije mu{ke sportske gimnastike Jakob Mati}. Ovo je prvi ovakav kamp pred po~etak nove takmi~arske sezone, a Jakob Mati} kaè da bi bilo idelano da se kampovi odràvaju s vremena na vreme, jer se samo kroz zajedni~ki rad moè do}i i do ozbiqnijeg sportskog rezultata. Naravno, prepreka za to je novac. - Imamo veliko nerazmevawe dràve, jer se pod gimnastikom podrazumevaju i mu{ka i ènska sportska gimnastika, ritmi~ka gimnastika i sportski aerobik

i za sve je odre|en jedan buxet. A re~ je o ~etiri sportske discipline, od kojih su tri olimpij ske. Upravo od buxeta i zavisi na{a priprema za va`na takmi~ewa, a time i rezultati. Nas slede}e godine o~ekuje EJOF, Mediteranske igre i Svetsko prvenstvo, koje nam je veoma va`no.Ciq je da na tom takmi~ewu poku{amo da se plasiramo me|u 24 ekipe, ~ime bismo stekli pravo u~e{}a na svetskoj

Plej boj ze ~i ca pred sed ni ca klu ba Jedan od najpoznatijih poqskih modela Izabela Lukomska-Pizalska postala je predsednica fudbalskog kluba Varta iz Poznawa.Lukomska-Pizalska postala je poznata po svojim nagim fotografijima za brojne svetske magazine, me|u kojima je i Plejboj, pa ne treba da ~udi {to je interesovawe za pretplatne karte wenog kluba zna~ajno poraslo posledwih nedeqa. Ona sada ima 34 godine i karijera joj je oti{la u potpuno drugom pravcu, po{to je pre nekoliko dana preuzela vo|ewe kluba koji se trenutno takmi~i u drugoj ligi Poqske. Iako bi mnogi pomislili da je ona u klubu samo radi popularizacije, Lukomska-Pizalska je ozbiqno shvatila svoju novu funkciju. - Moj plan je da nametnem disciplinu i dobru organizaciju, kao i u svakom drugom uspe{nom biznisu - rekla je biv{a poqska manekenka, koja je zaista ozbiqno shvatila svoj novi posao, pa se ~esto mo`e videti kako nadgleda tre ninge svojih fudbalera.

smotri 2015, a koja }e biti kvalifikaciona za Olimpijske igre u Riju. Ako bismo u tome uspeli imali bismo dovojlno vremena do 2015. da tim pripremimo za svetsko prvenstvo, jer odatle samo 12 najboqih ekipa ide na Olimpijske igre. Taj komplikovan i te`ak posao umnogome zavisi i od finasija s kojima }emo raspolagati - istakao je Mati}. G. Ma le no vi}

SPORT

dnevnik

Ro bi je va ener gi ja kao pu to kaz

Bez {an se u srp skoj re pre zen ta ci ji

Da ni jel Qu bo ja u pro {lom ko lu po sti gao tri go la za Le gi ju

- Ni je lo {e, bi lo je ma lo i sre }e, ta ko to bi va ka da se sve okol no sti po klo pe. Do bro je po ~e la se zo na - re kao je Qu bo ja. Pro {lu se zo nu Qu bo ja je za vr {io sa 11 go lo va za Le gi ju, a ~e tvr ti nu te broj ke je do sti gao u jed noj utak mi ci no vog {am pi o na ta. - Mi slim da ne e fi ka snost ni je mo ja boq ka. I u Gre no blu, pre do la ska u Le gi ju, sam po sti gao de set go lo va, ni je bi lo lo {e ni

u Ni ci, ni pr ve go di ne u [tut gar tu. Do bro mi je i{lo ta mo dok sam do bi jao {an su da igram. U prin ci pu, ta mo gde su mi da va li pri li ku, uz vra }ao sam go lo vi ma - na gla sio je Qu bo ja. Go lo vi su sve ono {to ne do sta je po sled wih me se ci re pre zen ta ci ji Sr bi je, a na pi ta we ka ko je mo gu }e da Or lo vi ne ma ju tre nut no bi lo ka kvu kon ku ren ci ju u {pi cu. - Pra vo da vam ka èm, ni ka da sam bio u naj bo qim go di na ma kon ku ren ci ja u re pre zen ta ci ji ni je bi la pra va. Igra li su pre me ne, dok sam re dov no tre sao mre è u dre su [tut gar ta, ne ki ko ji to ni su za slu ì va li. I Mon di jal je pro {ao, a pra vu pri li ku ni sam do bio. Ne bih hteo da mno go pri ~am o sa da {wem tre nut ku or lo va. Ima mo od li~ nog se lek to ra, tre ba lo bi da smo sre} ni {to nam je Mi haj lo vi} na klu pi i si gu ran sam da }e on pro na }i re {e we i za ne e fi ka sni na pad - po ru ~io je Qu bo ja. Po sle du ge ka ri je re u Fran cu skoj i Ne ma~ koj, Qu bo ja se pro {le go di ne pre se lio na is tok Evro pe i po ka za lo se da ni je po gre {io. - Poq sko pr ven stvo je do sta dru ga ~i je od fran cu skog i ne ma~ kog, ali ni je ni ov de slab kva li tet. Ima do sta ozbiq nih eki pa, pro {le se zo ne su i na evrop skoj sce ni upi sa ni le pi us pe si. Le gi ja }e se bo ri ti za ti tu lu, a ciq nam je i da eli mi ni {e mo Ro zen borg i da u|e mo po no vo u gru pu Li ge Evro pe - is ta kao je Qu bo ja.

ZVEZDA PROMOVISALA NOVOG TRENERA ALEKSANDRA JANKOVI]A

DANIJEL QUBOJA TRESE MRE@E U DRESU POQSKE LEGIJE

Srp ski fud ba ler Da ni jel Qu bo ja sjaj no je za po ~eo no vu se zo nu, po {to je het-tri kom go to vo sam do neo po be du svo joj Le gi ji nad Ko ro nom Kjel ce.Qu bo ja je i pret hod nih go di na bio od li ~an u klu ba iz Var {a ve, a iako sa da ima 34 go di ne i da qe ne pla ni ra od la zak u pen zi ju, ve} na pro tiv.

sreda22.avgust2012.

Dan na kon ra stan ka sa Ro ber tom Pro si ne~ kim na Ma ra ka ni su re {i li pi ta we no vog tre ne ra. Na klu pu }e, na red ne dve go di ne, se lek tor mla de re pre zen ta ci je Sr bi je Alek san dar Jan ko vi} (40), ~i ja je pro mo ci ja upri li ~e na u me di ja cen tru cr ve no- be lih. - Mno go je emo ci ja, te {ko ih je opi sa ti. Vra }am se u klub po sle ~e ti ri go di ne. Po ziv je sti gao u eks trem no tur bu lent nom tre nut ku, ali za me ne pred sta vqa sa tis fa ki cju i pri vi le gi ju. Ve li ka za hval nost i FSS zbog na pra vqe nog kom pro mi sa, kon struk tiv nog re {e wa da na sta vim za po ~e ti po sao sa mla dom se lek ci jom u na red na dva me ~a kva li fi ka ci ja,a ve ru jem i jo{ dva na red na u ba ra `u. Jed no stav no, imam jak ose }aj pri pad -

on je ve~ na dra go ce nost ovog klu ba, se lek ti rao je ja ko do bar tim. Se be do `i vqa vam kao na sled ni ka we go ve ogrom ne ener gi je i en tu zi ja zma i po sve }e no sti, ko ja je pra vi pri mer za bu du }e ge ne ra ci je cr ve no- be lihuz vra tio je Jan ko vi}, ko me }e u ra du po mo ga ti kao pr vi asi stent Pre drag Ka ti}, sa rad nik iz re pre zen ta ci je. Pr vi is pit je |a vol ski te `ak, meg dan pro tiv Bor doa ko ji je na pro gra mu u ~e tvr tak.

Ba baq spre man

Evan dro oti {ao Zve zdin Bra zi lac Evan dro na pu stio je ju ~e Ma ra ka nu i vra tio se u do mo vi nu. - Usle dio je spo ra zum ni ras kid ugo vo ra. Is pla }e na su mu du go va wa, a usled po ro di~ nih pro ble ma `e leo je na zad u Bra zil- ob ja snio je v.d. sport skog di rek to ra Go ran Va si li je vi}. Evan dro je imao, od svih pr vo ti ma ca, naj ja ~i ugo vor, pa je na ovaj na ~in sma wen udar na ka su. Otvo re na je op ci ja da se u klub vra ti biv {i re pre zen ta ti vac Ne nad Mi li ja{, ~lan Vul vsa. Pre go vo ri oko po zaj mi ce su u to ku.

Zve zda se ne od bi ja: Alek san dar Jan ko vi}

no sti ko lek ti vu i ne bih mo gao da mom ci ma iz na ci o nal nog ti ma po gle dam u o~i da sam ih osta vio u fi ni {u tak mi ~e wa re kao je naj pre Jan ko vi}. Osvr nuo se po tom no vi stra teg Zve zde i na svo ja ose }a wa pre ma na {em naj tro fej ni jem klu bu. - To je spe ci fi~ na i ne ras ki di va ve za, ko ja tra je od mo je osme go di ne ka da sam za ko ra ~io na Ma ra ka nu. Zve zda je deo mo je po ro di ce. Ni {ta lak {e za me ne u ovom ~a su ne bi bi lo od za hvla no sti na po zi vu iz ne kog ka fi }a i na stva ku ra da sa or li }i ma. Ali, to ne bi bio ja, ne bi to bi lo u du hu pra vog zve zda {a.

^i we ni ca je da se Zve zda na la zi u de li kat nom pe ri o du, ka da ma lo to ga funk ci o ni {e ka ko va qa. - Po no vi }u, da je u pi ta wu bi lo ko ji dru gi klub, moj od go vor bio bi ne ga ti van. Ve li ki klub uvek pred sta vqa vru} krom pir za tre ne ra, uosta lom u ovom po slu hlad nih i ne ma. Naj ve }i ri zik je ne ri zi ko va ti. Stra ha ne ma, ta kav od nos pre ma oba ve za ma tre ba da usa dim i mom ci ma na te re nu. Pr ve i naj va `ni je in for ma ci je o ka dru sa ko jim ras po la `e Jan ko vi} }e do bi ti od Pro si ne~ kog. - Naj pre to je moj ve li ki pri ja teq, ve} dve de ce ni je. Za tim,

Fi na sij ske tran sak ci je su naj zad okon ~a ne pa Zve zda mo è da ra ~u na na uslu ge le to {weg po ja ~a wa iz Austra li je, cen tar fo ra Eli Ba ba qa. - Ser ti fi kat sti è da nas, tre ner Jan ko vi} mo è da ra ~u na na Ba ba qa za su sret sa Fran cu zi ma- na ja vio je port pa rol Mar ko Ni ko lov ski. Do bra vest za stru~ ni {tab, jer zbog kar to na gol ge ter Ka sa li ca ne }e pred vo di ti na pad pro tiv Bor doa. - Vre m e n a ne m a do v oq n o, ali po k u { a } u da iz v u ~ em mak si m um iz po j e d i n a c a i eki p e. Tim je for m i r an i ne } e od m ah bi t i mno g o pro m e n a u or g a n i za c i j i igre. To }e m o ra d i t i u ho d u. Po t ru d i } e m o se da za l a ga w em i ade k vat n im od n o s om u sva k om me ~ u za s lu ` i m o i po ve r e w e i po d r { ku pu b li k eza v r { io je Jan k o v i}, ko j i je si n o} oba v io i pr v i tre n ing sa eki p om. Z. Rangelov

NEMAWA VIDI] O STARTNOM PORAZU JUNAJTEDA

Mo ra mo da gle da mo na pred Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} po zvao je sa i g ra ~ e i na v i j a ~ e da osta n u mir n i i ne raz m i {qa ju pre vi {e o po ra zu od Ever to na. Ju naj ted je na star tu Pre mi jer li ge po sle osam go di na iz gu bio na Gu di son par ku sa 1:0 od Ever to na, a Vi di} se vra tio na te ren po sle de vet me se ci pa u ze zbog po vre de.Me |u tim, Sr bin ni je us peo da za tvo ri sve ru pe u od bra ni, po {to su zbog broj nih iz o sta na ka u zad woj li ni ji bi la dvo ji ca ve znih igra ~a

Fer gu son kri ti ku je su di ju Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son iz ja vio je da we go vi igra ~i ni su do voq no ko ri sti li kva li te te Ro bi na van Per si ja u po ra zu od Ever to na (1:0). - Mno go su tr ~a li, do ba ci va li se lop tom oko we ga, ali ni je bi lo pro do ra ka pe ter cu i upo {qa va wa Van Per si ja. Ka da ima te ta kvog igra ~a u ti mu, mo ra te da is ko ri sti te we go vu sna la `qi vost pro tiv pro tiv ni~ kih cen tral nih be ko va -re kao je Fer gu son, ko ji je Ho lan |a ni nu uka zao {an su tek u po sled wih 25 mi nu ta. On je is ta kao da je po ra zu na Gu di son par ku ku mo vao i su di ja An dre Ma ri ner, koji je sve vre me fa vo ri zo vao do ma }i na. - Ni je nam svi rao ~ist pe nal nad Vel be kom u fi ni {u pr vog po lu vre me na. To je kqu~ ni de taq utak mi ce. Te {ko je igra ti u do ma }in skim uslo vi ma, ka da pu bli ka uti ~e na su di je. Ju naj ted je bio bo qa eki pa, a oni su sa mo gu ra li lop tu pre ma vi so kom Fe la ni ju - re kao je Fer gu son.

Ob ra do vi} pa u zi ra Fud ba ler Sa ra go se Ivan Ob ra do vi} do `i veo je te `u po vre du ko le na to kom utak mi ce {pan skog pr ven stva pro tiv Va qa do li da i o~e ku je ga pa u za od naj ma we me sec da na. Va qa do lid je sla vio u Sa ra go si sa 1:0, a Ob ra do vi} je mo rao da na pu sti te ren u 71. mi nu tu. Ob ra do vi} je u Sa ra go su sti gao 2009. go di ne iz Par ti za na, do sa da je od i grao 47 me ~e va bez po stig nu tog go la. Za se ni or sku re pre zen ta ci ju na {e ze mqe od i grao je 20 me ~e va.

Majkl Ke rik i An to nio Va len si ja. - Zna li smo da nas ~e ka te {ka utak mi ca i ura di li smo sve da ostva ri mo {to bo qi re z ul t at. Ciq je bio da igra mo du gim lop ta ma i ko ri sti mo {an se iz kon tra na pa da. Ni smo us pe li da po stig ne mo gol i ni kad ni smo sre} ni kad je ta ko - re kao je Vi di}. On je do dao da ka da se igra pro tiv Ever to na u go sti ma mo ra da se ra ~u na da }e do ma }in stvo ri ti ne ko li ko {an si. - Na `a lost, is ko ri sti li su jed nu i to je pre su di lo. Ve }i pro blem je {to mi ni smo is ko ri sti li svo je. Pre ma we go vim re ~i ma eki pa {to pre mo ra da se okre ne sle de }em me ~u pro tiv Fu la ma. - Pro tiv Ever to na ni je bi lo do bro, ali mo ra mo da gle da mo na pred. I ra ni je smo gu bi li pr vu utak mi cu u pr ven stvu i po sle to ga sve se za vr {a va lo do bro. Uve ren sam da mo `e mo da do bi je mo sle de }u utak mi cu kod ku }e i da po be |u je mo u se ri ji - na gla sio je Vi di}.

Mu ri wo se vra }a u En gle sku? Tre ner Re la @o ze Mu ri wo je pri znao da ma {ta o po vrat ku u Pre mi jer li gu. - Pru ì la mi se pri li ka da ra dim u naj ve }em klu bu na sve tu i ja sam je pri hva tio. Ipak, mo ja je strast En gle ska i moj sle de }i ko rak bi }e po vra tak ta mo, i ako je mo gu }e, {to du ì osta nak ob ra do vao je bri tan ske no vi na re Mu ri wo. Por tu ga lac ni je pro pu stio pri li ku da ka è da mu je sve po ta man i u [pa ni ji.

VENGER O ODLASKU SONGA IZ ARSENALA

Zna li Bar sa {ta je pa za ri la Po sle Ro bi na Van Per si ja, dru go zvu~ no ime ko je je na pu sti lo Ar se nal je Aleks Song. Dok je za Ho lan |a ni nom ja di ko vao, tre ner Tob xi ja Ar sen Ven ger je sko ro pa po zdra vio od la zak ka me run skog in ter na ci o na la ca u Bar se lo nu. - Uvek je ka snio na tre nin ge, za vre me pri pre ma se po na {ao le `er no i ni je slu {ao tre ne re. Song se ose }ao obes pra vqe nim jer je po we go vom mi {qe wu do bi jao ma lo no va ca - pre ne li su bri tan ski me di ji iz ja vu Ven ge ra, po {to je Song na pu stio Lon don. Ne ka da {wi ve zi sta Ar se na la (bra nio je bo je tob xi ja od 2005. do 2012.) ka ri je ru na sta vqa u Bar se lo ni. On je pot pi sao ugo vor na pet go di na sa ka ta lon skim klu bom, vre dan 19 mi li o na

Aleks Song

evra.Song je, pi {u bri tan ski me di ji, imao lo {u ko mu ni ka ci ju sa tre ne ri ma Ar se na la ~i je sa ve te, na ro ~i to za bo qe po sta vqa we u de fan zi vi, ni je usva jao ni ti pri hva tao, {to je je dan od raz lo ga zbog ko jih ga je Ar se nal ta ko ola ko pre pu stio Bar si.Dok ga Lon do nu kri ti ku ju u Bar se lo ni ga sla ve, a Aleks Song ne kri je sre }u {to je pre {ao u ve li ki klub. - Ve o ma sam sre }an {to sam ov de. Ovo je naj bo qi tim na sve tu. Od u vek sam ma {tao da za i gram u Bar si, jo{ kao kli nac - re kao je na pred sta vqa wu Song i do dao:- Na dam se da }e tim na sta vi ti da po be |u je. Ovo je po bed ni~ ki tim. Da }u sve od se be na tre nin gu i ka da do bi jem {an su da igram, igra }u.

- Za do vo qan sam u Re a lu. Ka da do |e vre me za to oti }i }u ta mo gde me qu di za i sta `e le - re kao je Mu ri wo ko jem ugo vor s Re a lom is ti ~e 2016. Por tu ga lac je u Real Ma drid sti gao 2010. go di ne i u pr voj se zo ni osvo jio {am pi on sku ti tu lu.Mu ri wo je dva na slo va pr va ka osvo jio vo de }i ita li jan ski In ter om, dve ti tu le uzeo je i sa ^el si jem u En gle skoj, kao i dve ti tu le sa Por tom u rod noj Por tu ga li ji.

Kon te o~e ku je uki da we ka zne Tre ner fud ba le ra Ju ven tu sa An to nio Kon te re kao je da o~e ku je uki da we de se to me se~ ne su spen zi je i da vo di eki pu na red nog vi ken da na star tu Se ri je A pro tiv Par me. Kon te je ulo ìo àl bu pred Fe de ral nim su dom, po {to je op tu èn na osno vu sve do ~e wa biv {eg igra ~a Si je ne Fi li pa Ka ro bi ja. - Ube |en sam da }e su di je sa pa `wom pro ~i ta ti do ka ze i oslo bo di ti me, iz be ga va ju }i ~in ne prav de. Smi ren sam i sa mo u ve ren. Na dam se da }u se u su bo tu vra ti ti na klu pu pro tiv Par me - re kao je Kon te za Ga ze tu. Fudbalski savez Italije (FIGC) izrekao je pre deset dana Konteu suspenziju, jer nadle`nim organima nije dostavio informacije o name{tawu utakmica u sezoni 2010/2011, kada je vodio Sijenu u Seriji B.

sport

sreda22.avgust2012.

dnevnik

JU BI LEJ MO KRIN SKOG DE LI JE

De vet de ce ni ja za po nos FK De li ja iz Mo kri na obe le `a va ju bi lej za po nos - 90 go di na po sto ja wa. Klub je osno van 28. av gu sta 1922. go di ne na Ve li ku Go spo ji nu. Naj ve }i uspeh klub je be le `io tri de se tih go di na pro {log ve ka, ka da je zbog iz u zet nih re zul ta ta na zvan mo krin skim Uru gva jem. Klub je de se tak go di na po sle Dru gog svet skog ra ta no sio ime Cr ve na zve zda, a od 1970. po no vo je do bio osni va~ ko ime De li ja. To kom 90 go di na po sto ja wa kroz re do ve Mo krin ~a na pro {lo je

na sto ti ne fud ba le ra od ko jih su naj ta len to va ni ji bra ni li i bo je ve li kih klu bo va. Eki pa De li ja tak mi ~i se u Op {tin skoj li gi Ki kin da - No vi Be ~ej i ima am bi ci je da se po no vo vra ti u Pod ru~ nu li gu Zre wa nin. U sklo pu ju bi le ja upra va klu ba, na ~e lu sa pred sed ni kom Sve ti sla vom [o klo va~ kim, pla ni ra da u Mo krin po zo ve ve te ra ne be o grad skog Par ti za na.Pro sla va }e se odr `a ti 28. av gu sta(uto rak) na Ve li ku Go spo ji nu. M. S.

KUP NA TE RI TO RI JI FS TI TEL–@A BAQ

Do ma }in sjaj no fi ni {i rao Ti tel – @SK 4:2 (1:1)

TI T EL: Sport s ki cen t ar, gle da la ca 150, su di ja Ma {i} (Ko viq), strel ci: [u {a u 15. i 55, Su bo tin u 84. i Je lin u 90. za Ti tel, a Lu ki} u 11. i Ze ko wa u 70. mi nu tu za @SK. @u ti kar t o n i: Ja g o d i} i Pu ~ i} (@SK). TI T EL: \u r i ~ i} 6, Ce t e wi 6, Mra ~ a j ac 7, Na s ta s i} 7, Mi l i { i} 6 ([an d or), Ko z a rev 7, Su b o t in 8, Pa n i} 6, [u { a 8, Ko v a~ 7 (Je l in) i Tot 6 (Lo~ k i).

@SK: Do ve dan 6, Ke zi ja 6, Za go rac 6, Uro {ev 6, Pu ~i} 6, Osad kov ski 6 (Mir kov), Mr |an 6, Ze ko wa 7, Ja go di} 6 (Ra ki ta), Kr kqu{ 6 ([pi ri}), Lu ki} 7. Go sti iz @a bqa su ve} u 11. mi nu tu do {li u vo| stvo, da bi do ma }i ni ubr zo iz jed na ~i li. U na stva ku po stig nu ta su ~e ti ri go la, s tim {to su dom }i fud ba l e r i bo q e fi n i { i r a l i i pla si ra li se u fi na le gde }e sna ge od me ri ti s Mi le ti }em iz Mo {o ri na. @. M.

PLEJ-OF ZA LI GU [AM PI O NA

Da nas AEL - Anderleht Bate Boprisov - Ironi Kirijat Braga - Udineze Dinamo (Z) - Maribor Malaga - Panatenaikos

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

PLEJ-OF ZA LI GU EVRO PE Da nas [tutgart - Dinamo (M)

(18.15)

ZA NI MQI VOST

@EN SKI FUD BAL SKI KLUB SPAR TAK PO NOS SU BO TI CE: Fudbalerke suboti~kog Spartaka su ostvarile istorijski uspeh ove sezone.Osvojile su doma}u titulu, nacionalni kup, postavile rekord u broju golova i plasirale se me|u 32 najboqe ekipe u Ligi evropskih {ampiona. Tim povodom gradona~elnik Subotice Modest Duli}, predsednica Skup{tine grada Maria Kern [oqa i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport Nemawa Simovi} priredili su prijem za ~lanove ovog sjajnog koletiva, s kojim se Suboti~ani ponose. – U sportu rezultat ne sti`e preko no}i i ne dolazi sam po sebi, nego nakon velikog truda i odricawa. Na uspehe gledam

kao zajedni~ki projekat grada, ekipe, sjajnog rukovodstva i stru~nog {taba, ali i pokrajine koja je prepoznala Spartak kao klub za promociju ènskog sporta. Veliko je zadovoqstvo bilo kada sam ~uo za plasman Spartaka me|u 32 najboqe ekipe u L[. Znao sam da ako se to ne desi ove, bi}e naredne godine. Uloèno je mnogo truda i rada, novac je pratio to koliko je mogao, a na kraju se to sve materijaliovalo kroz sjajan rezultat. Ovo je razlog vi{e da se i grad i pokrajina ozbiqno bave èskim sportom – kazao je gradona~elnik Duli}. N. S.

TUR NIR U MA LOM FUD BA LU U @A BQU

Po bed nik Ze qe Svet ne kret ni na Za vr {en je tra di ci o nal ni, 22. po re du, `a baq ski tur nir u ma lom fud ba lu. To kom 16 da na nad me ta lo se 16 se ni or skih i 13 eki pa osno va ca, po de qe nih u tri ka te go ri je (tre }i i ~e tvr ti raz re di, pe ti i {e sti, sed mi i osmi). Pr vo me sto i na gra du od 150.000 di na ra osvo ji la je `a baq ska eki pa Ze qe Svet ne kret ni na, dru go me sto i 100.000 di na ra pri pa lo je Ke ra mi ci Te o do ro vi} iz Ka }a, a tre }e me sto i 50.000 di na ra pri pa lo je Me wa~ ni ci Ris iz [aj ka {a. U kon kren ci ji osno va ca pr va me sta su

osvo ji le eki pe Zlat ni or lo vi, Pe ka ra û pi} i Auto pre vo znik Re bi}. Sve tri pr vo pla si ra ne eki pe do bi le su me da qe i pe ha re dar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. - Da su na {i su gra |a ni èq ni ova kvih ma ni fe sta ci ja po tvr |u je i ~i we ni ca da je dnev no pro gram pra ti lo oko 400-500 qu di, a po lu fi na le i fi na le pre ko 1.000. Je dan od na {ih pri o ri te ta u bu du} no sti je da se tur nir oma so vi i do bi je pred znak me |u na rod ni - re kao je po mo} nik pred sed ni ka Op {ti ne za du èn za sport Vi to mir Li si -

Ze qe Svet ne kret ni na (@a baq), naj bo qa se ni or ska eki pa

Mi li o ner lud za ^el si jem Lu di sre} nik, do bit nik vi {e od 100 mi li o na fun ti na lu tri ji, is pu nio je je dan od svo jih sno va. Dejv Dej vis (48) ku pio je

kao: „Ku pi }u stan u bli zi ni Stam ford bri xa. @e lim pe {i ce da odem do sta di o na, da ku pim par pi va i da se pe {i ce vra tim ku }i” - is pri ~ao je we gov pri ja teq lon don skim me di ji ma. San je is pu nio ~im su mu le gle pa re. Sa part ner kom An |e lom ku pio je stan u eks lu ziv nom de lu Lon do na, êl si lu ci, sa tri spa va }e so be, tri ku pa ti la i ve li kom te ra som. Pre ovog da ra sa ne ba wih dvo je su bi li na vik nu ti na Sta dion pla va ca Stam ford briy mno go skrom ni ji ì stan, vre dan 3,5 mi li on a fun ti vot. An |e la je, re ci mo, ì ve la u (oko ~e ti ri mi li o na evra) u ne kamp-pri ko li ci. po sred noj bli zi ni sta di o na Kad su do bi li na lu tri ji obe svog omi qe nog klu ba - lo don }a li su da ih no vac ne }e pro me skog êl si ja.Fo to gra fi sao se u ni ti. I, za sa da, ni je. Ve} su svo dre su êl si ja, a na le |i ma mu jim fa mi li ja ma po klo ni li 20 pi {e: 101 mi lion (fun ti). mi li o na fun ti, a Dejv je svom - On je lud za êl si jem. Kad je ne ka da {wem ko le gi iz fa bri ke do bio na lu tri ji, od mah mi je re upla tio mi lion fun ti.

HAJ DUK IZ POD LO KA WA I DE LI JE IZ MO KRI NA NE GU JU PRI JA TEQ SKE OD NO SE: Fudbaleri Hajduka iz Podlokawa i Delije iz Mokrina sa severa Banata spremaju se za predstoje}u sezonu u Potiskoj ligi, odnosno Me|uop{tinskoj ligi Ki -

Pe ka ra ^u pi}, najuspe{nija eki pa pe tih i {e stih raz re da

Auto pre vo znik Re bi}, naj bo qa eki pa sed mih i osmih raz re da

kinda - Novi Be~ej. Podlokaw je jedno od najmawih vojvo|anskih sela sa svega 140 stanovnika gde uspeva da opstane klub, a Mokrin iako me|u najve}im severnobanatskim selima trenutno ima tim istog ranga. Dva kluba neguju dobre odnose, pa su se ekipe Hajduka

Zlat ni or lo vi, naj bo qa eki pa tre }ih i ~e tvr tih raz re da

ca, ko ji je pod neo te ret ce lo kup ne or ga ni za ci je sa Pre dra gom To pi }em ge ne ral nim se kre ta rom SSO@. U fi nal noj ve ~e ri u za bav nom de lu pro gra ma u~e stvo va la je ple sna gru pa „M stajl dens”, ko ja ina ~e pra ti sva sport ska de {a va wa u @a bqu. Tri pr vo pla si ra ne eki pe i naj bo qi po je din ci - se ni o ri: 1. Ze qe Svet ne kret ni na (@a baq), 2. Ke ra mi ka Te o do ro vi} (Ka}), 3. Me wa~ ni ca Ris ([aj ka{), naj bo qi igra~: Bra ni slav \u ri}, naj bo qi stre lac: Mi lan Ra ko wac, naj bo qi gol man: @eq -

ko To do ri}. Tre }i i ~e tvr ti raz red: Zlat ni or lo vi, 2. Mi ri ni du }a ni, 3. Re no ser vis Cr ni, naj bo qi igra~: Da ni jel Sol dat, naj bo qi stre lac: N. Ko va~, naj bo qi gol man: Mir ko Tr ni ni}. Pe ti i {e sti raz red: 1. Pe ka ra ^u pi}, 2. Fri zer ski sa lon Ze qe, Hi gi ja, naj bo qi igra~: Mi lo{ Nin ko vi}, naj bo qi stre lac: M. Da vi do vi}, naj bo qi gol man: D. Cu ki}. Sed mi i osmi raz re di: 1. Auto pre vo znik Re bi}, 2. Real, 3. Eks klu ziv, naj bo qi igra~: Dar ko [an ta, naj bo qi stre lac: B. Ku rin, naj bo qi gol man: Mi lan Te wi. J. Ga li}

i Delije nadigravale minulog vikenda povodom Dana sela u Podlokawu. Pobedili su gosti iz Mokrina 3:1, a bele`imo i lep gest gostiju koju su doma}inima na poklon doneli novu loptu, po{to je klub iz Podlokawa ostao bez we. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

sreda22.avgust2012.

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – SEN TA

I Ju`noafrikanke preplivavale Tisu „Ukqu ~i se u igru – na oba la ma re ka i je ze ra“ ko ju su po kre nu li pre tri go di ne Sa vez sport za sve Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, odr `a ne su pr vi put i u Sen ti. I ve} na star tu sen }an ske igre su ima le me |u na rod ni ka rak ter, jer su u pre pli vav wu Ti se u~e stvo va le pred stav ni ce iz Ju `ne Afri ke i Ma |ar ske. Ina ~e, ovaj re kr te a tiv ni pro gram oku pio je pre ko 500 tak mi ~a ra svih uz ra sta, a na pro gra mu su bi le sle de }e di sci pli ne: ma li fud bal, bi~-vo lej, {ah, no `ni te nis, pi ka do, pre pli va va we Ti se, po li gon za naj mla |e i gra |e we ku la od pe ska , kao i aero bik. Vred ni en tu zi ja sti iz Sen te da li su sve od se be da ova ak ci ja uspe i to im je po {lo za ru kom. Sve vre me na te re ni ma su bi li Nan dor Sa bo Pa lo ci, pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru `e wa sport za sve

Sen te, kao i we go va za me ni ca, od no sno pred sed ni ca Ve }a sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta u ovom me stu, Ju dit Klo {ak, za tim Ra di {a Mu {ki wa, ~lan UO, a po mo gli su i Da ni lo Po pov i Igor Se ge din ski, pred sed nik i se kre tar Sport skog sa ve za. Igre je otvo rio Jo èf [an dor, za me nik pred sed ni ka op {ti ne, a pri su stvo va li su im Ani ko @i ro{ Jan ke li}, po sla nik u Po kra jin skom par la men tu, An dra{ Ko {ic ki, ~lan op {tin skog ve }a za du èn za sport i omla di nu, kao i Slav ko Per ko vi}, ge ne ral ni se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. Ser n}a ni su za i sta za na li da ani mi ra ju su gra |a ne, da ih do ve du na oba lu Ti se, od no sno na grad sku pla ù, i pri re de im za i sta bo gat pro gram, u ko jem ni je bi lo naj va `ni je po be di ti, ve} u~e stvo va ti. No, i ovo ga pu ta ni su iz o sta la pri zna wa za naj bo qe

u vi du di plo ma i pri god nih po klo na ko je su obez be di li do ma }in, ali i spon zo ri: Sa vez za mla de, EL gas, [e }e ra na, TETO, @i to pro met mlin AD, kao i lo kal na sa mo u pra va. Sport ske igre su uvek za ni mqi ve pa su se ne iz ve sne i za ni mqi ve bit ke vo di le na fud bal skom i od boj ka {kom te re nu. [a hi sti su se nad me ta li sa ve li kim po kret nim fi gu ra ma, ta bla za pi ka do je bi la oka ~e na o dr vo, dok su naj mla |i po ka za li svo je ve {ti ne u pu we wu fla {e ko ja je sta ja la na ~e lu jed nog od ~la no va eki pe, a vo da se za hva ta la iz Ti se. Za ni mqi vo je bi lo i pre ba ci va we krom pi ra iz po su de u po su du, zu bi ma. Le po je bi lo i uz vo du gde su ma li {a ni pra vi li ku le i zam ko ve od pe ska. Ob i {ao ih je i na{ olim pi jac iz Lon do na, stre lac Da mir Mi kec, ko ji se ogle dao i u od boj ci na pe sku.

RE ZUL TA TI Ma li fud bal: 1. Op{tina Senta, 2. Kenedi, 3. Nastavnici O[ Turso Lajo{, Pi ka do (M), 1. \olai Zoltan i [oti Viktor, 2. Damir Mikec (Olimpijac u streqa{tvu), 3. Sabo Paloc Geza, ène: 1. [oti Renata, 2. [arvari Margit, 3. Melisa Mikec (San Salvador), No `ni te nis: 1. Horvat Katai/Luka Nedeqko, 2. Po~ Tama{/Daniel Pavlovi}, 3. Mom~ilo Markovi}/Dejan Milanovi}, Bi~ vo lej: 1. Na| Tama{/Boro{ Gabor, 2. Kalmar Gabor/Po~ Tama{, 3. [oti Renata i Viktor), Pre pli va va we Ti se (M): 1. Horvat Peter, 2. Nandor Prikadinovi}, 3. Beretka Atila, ène: 1. Makai Edit, Vida Pegi, 3. Pastai Rebeka. De~ je ve {ti ne: 1. Kids, 2. 5-6B, 3. Super4, Pra vqe we dvor ca: 1. E-A-E, 2. îla Fodor i Sarka i Bognar, 3. Jovan i Marko Radoji~i}. Le pa sli ka bi la je i na uz bur ka noj Ti si, ko ju su u odvo je nim gru pa ma pre pli va va li de voj ~i ce i de ~a ci. Tr ka de vo ja ka ima la je me |u na ro dni ka rak ter, jer su u woj u~e stvo va le, po red pli va ~i ca i va ter po list ki wa me snog klu ba, ~la ni ce klu bo va iz Ju `ne Afri ke, od no sno Sen te {a iz Ma |ar ske, ko je igra ju na va ter po lo tur ni ru u Sen ti. Kom ple tan pro gram upot pu wen je ve `ba wem aero bi ka ko jem su se pri dru ì le go to vo sve u~e sni ce ovih iga ra i po ka za le da su za i sta u do broj for mi. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

Pre pli va va we Ti se

Uvek atrak tiv no u bi~ vo le ju

Olim pij ci Me li sa i Da mir Mi kec do bri i u bi~-vo le ju

[a hi sti igra li s ve li kim fi gu ra ma

Da vid i Go li jat u no `nom te ni su

Nan dor Sa bo, Ju dit Klo {ak i Ra di {a Mu {ki wa

Ani ko @i ro{-Jan ke li}, Ju dit Klo {ak, Jo `ef [an dor i Slav ko Per ko vi}

Tre ba bi ti spre tan pa ne po li ti part ne ra, a na pu ni ti bo cu

De taq s ma log fud ba la

Naj mla |i se za ba vqa li gra de }i ku le od pe ska

Pre ci zna ru ka u pi ka du

Program upotpuwen aerobikom

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda22.avgust2012.

SUPERFINALE RUSIJE

Andrejkin i Pogonina {ampioni

Re mi zer sko su per fi na le {am pi o na ta Ru si je ima lo je za epi log do i gra va we. [e sto ri ca {a hi sta ko ji su po de li li pr vo me sto igra la su jed no kru `ni tur nir po ubr za nom tem pu (15 mi nu ta + 10 se kun di do dat ka po igra ~u). Pr vi put {am pion Ru si je po stao je Dmi trij An drej kin ko ji je osvo jio 4 po e na, za tim sle de Ser gej Kar ja kin 3,5, Pe ter Svi dler 3, Dmi trij Ja ko ven ko 2,5, Vla di mir Po tkin 1,5 i Ev ge nij Alek se jev 0,5 po e na. U sen ci mu {kog fi na la u Mo skvi se u isto vre me igra lo i ve o ma ja ko `en sko su per fi na le. @e ne su bi le mno go bor be ni je pa je re do sled do bi jen bez do i gra va wa. Pla sman: 1. Na ta li ja Po go ni na 6,5, 2. Va len ti na Gu ni na 5,5, 3-5. Ali sa Ga qa mo va, Ta tja na Ko zin ce va, Ol ga Gi ri ja 5, 6-7. Na de `da Ko zin ce va, Da ri ja ^a ro~ ki na 4,5, 8. Baj ra Ko va no va 4, 9. Eka te ri na Ubi e wih 3, 10. Ev ge ni ja Ovod 1 poen. NAGRA\ENA MEDAQA

Laptop za Luku U [SS ne dav no je odr à na pri god na sve ~a nost na ko joj je pred sed nik Mi o drag Vu ko ti} uru ~io lap top osmo go di {wem evrop skom pr va ku u ubr za nom {a hu Lu ki Bu di sa vqe vi }u (Be o grad), ko ji je ti tu lu osvo jio u Te sli }u. Sku pu su po red pred stav ni ka {tam pa nih i elek tron skih me di ja pri su stvo va li le gen da srp skog i svet skog {a ha Qu bos mir Qu bo je vi}, za tim ak tu el ni i vi {e stru kih pr vak Sr bi je Ivan Iva ni {e vi}, ka det sko-omla din ski se lek tor Zo ran Ar so vi}, kao i dru gi {a hov skih rad ni ci. - Vi {e stru ka je ko rist uspe ha u Te sli }u, ali ne sme mo da do zvo li mo da se za vr {i na ovo me. Mo ra mo da po dr ì mo sve ta len te kao {to je Lu ka, jer su oni bu du} nost srp skog {a ha – po è leo je Mi o drag Vu ko ti} na kon uru ~e wa vred nog po klo na. VESTI IZ [S VOJVODINE

@ensko ekipno prvenstvo u Ka}u Otvo re no ekip no pr ven stvo Voj vo di ne u {a hu za è ne, 18. po re du, odr à }e se u Ka }u, u ho te lu Omo ri ka, od 11-14. ok to bra. Tak mi ~e we se odr à va po [vaj car skom si te mu u 5 ko la. Pra vo u~e {}a ima ju svi re gi stro va ni klu bo vi sa te ri to ri je Voj vo di ne. Pr vo pla si ra na eki pa sti ~e pra vo igra wa u Pr voj {a hov skoj li gi Sr bi je za è ne za 2013. go di nu. Na osno vu Pra vil ni ka o tak mi ~e wi ma [a hov skog sa ve za Voj vo di ne oba ve zno mo ra ju da u~e stvu ju eki pe klu bo va pr ve [a hov ske mu {ke li ge Sr bi je kao i eki pe klu bo va dru ge li ge Sr bi je – gru pa Voj vo di na za 2012. go di nu. Klu bo vi ko ji su oba ve zni da po {a qu svo ju eki pu na ekip no pr ven stvo Voj vo di ne u {a hu za è ne, uko li ko to ne u~i ne bi }e na osno vu Od lu ke IO [SV ka `we ni nov ~a no u vi si ni dvo stru ke vred no sti tro {ko va u~e {}a eki pe. Sa sta nak ka pi te na, pre da ja osnov nih sa sta va i po treb ne do ku men ta ci je oba vi }e se 11. ok to bra u Ka }u u ho te lu „Omo ri ka“, u 15 ~a so va. PROBLEM BR. 403

Beli daje mat u dva poteza J. J. Glynn Adelaide Observer, 1882.

Re {e we pro ble ma br. 402 (Ge or ge Car pen ter, Chess Jo ur nal, 1873.) sa po zi ci jom: be li – Ke1, De6, Le8, Sd5, Sf5; cr ni – Ke4, pe {ak e5; je 1.Da6! Na 1...Kf3 sle di De2 mat. Na 1...K:d5 sle di 2.Df6 mat. Na 1...K:f5 sle di 2.Dg6 mat.

SVETSKO OMLADINSKO PRVENSTVO

Sjajni Aleksandar In|i} In t er n a c i o n al n i maj s tor Alek san dar In |i}, po de lio je pe to me sto na Omla din skom pr ven stvu sve ta ko je je ne dav no za vr {e no u Ati ni. Ovo je po sle ti t u l e svet s kog omla d in s kog pr v a k a Bo r i s la v a Iv k o v a i Igo ra Mi la di no vi }a naj ve }i uspeh srp skog omla din skog {a ha. Svet ski pr vak po stao je Alek san der Ipa tov ko ji je sa ku pio isti broj po e na kao i Ri ~ard Ra port, ali je imao bo qe do dat ne kri te ri ju me. Pla s man: 1-2. Alek s an d er Ipa tov (Tur ska), Ri ~ard Ra port (Ma |ar ska) 10, 3-4. Li ren Ding (Ki na), Nils Gran de li jus ([ved ska) 9,5, 5-10. Jun `i Ju (Ki na), Sam vel Ter-Sa ha kjan (Jer me ni ja), Ja ro slav @e re buh (Ukra ji na), Alek san dar In |i} (Sr b i j a), Ni k las Hu { en b et (Ne ma~ ka), Erik Han sen (Ka na da) 9, 11-15. Ji Vei (Ki n a), Alek san dar [i ma nov (Ru si ja), Ro bin van Kam pen (Ho lan di ja), Mi hail An ti pov (Ru si ja), Mads An der sen (Dan ska) 8,5, itd. Po bed nik Alek san der Ipa tov je ro |en 16. ju la 1993. go di ne u Ukra ji ni a ti tu lu ve le maj sto ra osvo jio je 2008. go di ne. Ove go di ne Ipa tov je pre { ao u Tur s ku {a h ov s ku fe d e r a c i j u i od m ah do neo svo j oj no v oj {a h ov s koj fe de ra ci ji pr vu ti tu lu svet skog ju n i o r s kog {am p i o n a. Na Olim pi ja di u Is tan bu lu

Alek san dar In |i}

}e igra ti na jed noj od vo de }ih ta bli za tur sku re pre zen ta ci ju. Ki na je ob je di ni la ti tu lu svet ske pr va ki we u `en skoj ka te g o r i j i. Ak t u e l n oj svet s koj pr va ki wi u se ni or skoj kon ku ren ci ji, Ji fan Hou, pri dru `i la se Ksi Guo u ju ni or skoj. Ksi je do du {e po de li la pr vo me sto sa jo{ tri u~e sni ce ali je woj pri pa la ti tu la {am pi on ke na osno vu do dat nih kri te ri ju ma. Tra gi ~ar {am pi o na ta bi la je Dej zi Ko ri iz Pe rua ko ja je dva ko la pre kra ja vo di la sa ma na ta be li ali je obe po sled we par ti j e iz g u b i l a. Pred s tav n i c a Sr bi je, Bog da na Non ko vi}, po -

Alek san der Ipa tov

pu sti la je u za vr {ni ci tur ni ra pa je za u ze la 47. me sto, ne {to iz nad start nog bro ja (51). Jo va na Vo ji no vi} (Tr ste nik), ko ja je ve} ne ko li ko go di na pred sta vqa Cr nu Go ru, du go je bi la u sa mom vr hu, ali 15. me sto sa 7,5 po e na sva ka ko je sla bi je od we nog objek tiv nog do me ta. Pla sman: 1-4. Ksi Guo (Ki na), Na sta sja @a `ul ki na (Be lo ru si ja), Ana sta sja Bod na ruk (Ru si ja), Auli ja Me di na (In do ne zi j a) 9,5, 5. Me r i Ara b id z e (Gru zi ja) 9, 6-10. Dej zi Ko ri (Pe ru), Iri na Bul ma ga (Ru mu ni ja), Mo ni ka Si hi te (In di ja), Ju Vang (Ki na), Ka ja la Ab du la (Azer bej xan) 8, itd.

DRUGA LIGA – GRUPA VOJVODINA

Za bodove u oktobru Iz vu ~e ni su tak mi ~ar ski bro je vi za Dru gu li gu Sr bi je - gru pa Voj vo di na. Eki pe su u tur nir sku ta be lu uvr {te ne sle de }im re dom: 1. Sta ra Pa zo va, 2. De te li na ra (No vi Sad), 3. Srem (Srem ska Mi tro vi ca), 4. Ba~ ka (Pa ~ir), 5. Som bor ski {ah klub, 6. Par ti zan (To ma {e vac), 7. Ivan Kur ja~ ki (Pan ~e vo), 8. Rad ni~ ki (Zre wa nin), 9. Naf ta gas (Ele mir), 10. Kra qi ca (Pe tro va ra din), 11. Mla dost (No va Pa zo va), 12. Slo ven (Ru ma). Tak mi ~e we se odr `a va po Ber ge ro vom si te mu, jed no kru `no i bi }e rej tin go va no. Pr vo pla si ra na eki pa sti ~e pra vo igra wa u Pr voj {a hov skoj li gi Sr bi je za 2013. go di nu. Li ga }e se igra ti u Ka }u, u ho te lu Omo ri ka, od 14-21. ok to bra u or ga ni za ci ji [S Voj vo di ne i teh ni~ koj or ga ni za ci ji [K „Ju go vi}“ iz Ka }a. Klu bo vi su du `ni da do 10. sep tem bra pi sme no po tvr de svo je u~e {}e u li gi, kao i da upla te ko ti za ci ju za u~e {}e (5.500 di na ra). Klu bo vi ko ji ne iz mi re sve fi nan sij ske oba ve ze iz ra ni jeg pe ri o da pre ma Sa ve zu ne }e mo }i da u~e stvu ju na tak mi ~e wu. Sa sta nak ka pi te na, pre da ja osnov nih sa sta va i po treb ne do ku men ta ci je oba vi }e se 14. ok to -

bra u Ka }u u ho te lu „Omo ri ka“, u 15,00 ~a so va. Sve po treb ne re kvi zi te za igru obez be |u je or ga ni za tor. Za tva ra we i do de la pe ha ra i me da qa oba vi }e se na kon za vr {et ka po sled weg ko la po sle ~e ga }e se odr à ti Otvo re ni br zo po te zni tur nir (po je di na~ ni i ekip ni za mu {kar ce i è ne). Sme {taj i is hra na u~e sni ka obe li ge je u ho te lu „Omo ri ka“, a ce na jed no dnev nog pan si o na po oso bi u dvo kre vet noj so bi iz no si 2.150 di na ra (jed no kre vet na 2.650 di na ra). Po oso bi se upla }u je 7 pan si o na (3 pan si o na za è ne). Sve in for ma ci je kao i re zer va ci je sme {ta ja mo gu se do bi ti na te le fo ne [SV 021/572-238 i 420-378. Eki pe ko je ne ko ri ste uslu ge ho tel skog sme {ta ja sa naj ma we 4 oso be (za è ne 2 oso be) pla }a ju u ko rist teh ni~ kog or ga ni za to ra [SV 20.000 di na ra, od no sno, 10.000 za èn ske eki pe. Upla te pan si on skih i dru gih tro {ko va su na ì ro ra ~un [SV broj: 340–1945–12, naj ka sni je do 12. ok to bra ove go di ne (za è ne do 10. ok to bra) ili u go to vom pre po ~et ka tak mi ~e wa.

ZANIMQIVOSTI IZ ^ASOPISA „SAVREMENIK”

Igra ~arobne snage â so pis “Sa vre me nik“ osno vao je A. S. Pu {kin 1836. go di ne. Po ~eo je da iz la zi u Sankt Pe ter bur gu 4 pu ta go di {we i ob ja vqi vao je kwi èv ne i dru {tve no-po li ti~ ke ~lan ke. Iz dva j a m o za n i m qiv ~la n ak o {a hu iz 1850. go di ne za ko ji ve ru je mo da }e se svi de ti ~i ta o ci ma. Tekst je na pi sao An drej Kro ne berg. - Ceo svet igra kar te. Usko ro }e se mo }i re }i: ceo svet igra {ah. Na Za pa du, po seb no u En gle skoj, ova igra se {i ri sva kim da nom sve vi {e i vi {e. [ah ima svo je klu bo ve, svo ju obra z ov n u li t e r a t u r u, svo j u ùr na li sti ku, svo ju po le mi ku i di plo ma ti ju. Ova po ja va je do stoj na da se za be le ì. Ka ko je mo gla, ova igra, ko ja ni je obe }a va la kao kar te ili bi li jar, da skre ne na se be pa `wu prak ti~ nih qu di na {e ga ve ka, ko ji su we nom te o ri jom po ~e li da se ba ve kao na u kom, ko ji su po ~e li da ana li zi ra ju we ne kom bi na ci je ne u mor no i sa en tu zi ja zmom. A za pra vo, to je igra ko ja u se bi sa dr ì ~a rob nu sna gu ko ja sva ko ga, ko do stig ne od re |e ni ste pen we nog raz u me va wa, po ~i we ne po vrat no da pri vla ~i, i ta kav ~o vek u woj ne vi d i sa m o obi~ n u igru. I za i sta, {ah se ne mo è upo re di ti sa osta lim igra ma u ko j i m a u~e s tvu j e slu ~ aj n ost ili me ha ni~ ka pro nic qi vost.

U {a hu ne ma slu ~aj no sti. [a hov s ka par t i j a je na p reg n ut lo gi~ ki skor, a we na za vr {ni ca je — de duc tio ad ab sur dum (do vo |e we do pro tiv re~ no sti — lat.), za pra vo ta kva da po ra è ni ne mo è da je ne pri zna. U to me se i sa sto ji za ni mqi vost igre. Re zul tat igre raz buk ta va strast ja ~u od ma te ri jal ne ùd we. [a hov ska igra kod igra ~a bu di ose }aj ko ji se ja vqa kod voj sko vo |e to kom bit ke. On u po be di vi di sla vu, a u po ra zu ne sla van kraj. [a hov ska par ti ja je za we ga bit ka, ~i ja se sud bi na re {a va sa mo we go vim ta len tom... Ne ~u di da igra, ko ja usa vr {a va is kqu ~i vo in te lek tu al ne spo sob no sti i ko ja se de li mi~ no mo è svr sta ti u sfe ru umet no sti, do vo di do iz ra à ja in spi ra ci ju i kre a tiv nost i ni je ~u do da go vo ri mo da se ova igra {i ri sve vi {e i vi {e, na la zi sve vi {e po klo ni ka, po seb no u sre di na ma sa iz ra è nom pro sve }e no {}u i obra zo va wem. Tur nir na ko jem je tri jum fo va la gru ba fi zi~ ka si la, bio je are na kr va vih vi te {kih iga ra. Na kon to ga je do {la epo ha kar ta wa i koc ka wa. For tu na je sme ni la Be lo nu (rim sku bo gi wu ra ta) – i to je ve} bio ko rak na pred. Po ja vi le su se igre za sno va ne na pro ra ~u ni ma, ali kod ko jih je slu ~ aj n ost jo{ uvek igra l a

zna ~aj nu ulo gu. Sa da {ah za u zi ma pr vo me sto, sa sva kim da nom sti ~e sve vi {e i vi {e po klo ni ka. Po gle daj te En gle sku, ze mqu ko ja je po sti gla vi sok ste pen ci vi li za ci je i in te lek tu al nog raz vo ja: ta mo sko ro da i ne ma gra di }a ko ji ne ma svoj {a hov ski klub. U sa mom Lon do nu ima ih ne ko li ko. U Fran cu skoj i Ne ma~ koj isti je slu ~aj: sko ro u sva kom gra du po sto je udru è wa {a hi sta, stal no se upu }u ju iza zo vi i pa da ju op kla de, ko je ni su zna ~aj ne po nov ~a nom in te re su, ve} na pro tiv, one od v la ~ e pa ` wu od kal ku la ci ja u nov cu i usred sre |u ju ga u dru gom prav cu. Za ni mqi vo je da ba ci mo po gled na {a hov sku igru u Evro pi. Uo~ qi vo je da je ona pra ti la po li ti~ ke do ga |a je i na woj su se od ra à va le ka rak te ri sti ke raz li ~i tih epo ha. U XVI ve ku kla si~ ne ze mqe {a ha bi le su Ita li ja i [pa ni ja. Bio je to vek \o va ni ja Me di ~i ja, Mi ke lan |e la, Ra fa e la, Ari o sta, Ta sa, Le o nar da da Vin ~i ja, Ti ci ja na. Kar lo Ve li ki i Fi lip II bi li su me ce ne {a ha. [ah je po stao mod na igra, ge ni jal ni igra ~i, kao ne ka da vi te zo vi, bra zda li su Evro pom, tra è }i pro tiv ni ke i sti ~u }i sla vu i no vac“. [ah-mat lista Stefan [}urok

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Ve~naja pamjat Ve li kan srp skog, ju go slo ven skog i svet skog {a ha, Sve to zar Gli go ri}, pre mi nuo je 14. av gu sta u Be o gra du, u 89. go di ni. Ko lo sal no ì vot no de lo Sve to za ra Gli go ri }a ni je za vr {e no, na sta vi }e da ì vi kroz sve {to je ~i nio kao iz u ze tan pu bli ci sta, na kra ju i kao mu zi~ ki kom po zi tor, ali pre sve ga kao {a hov ski ve li kan. Ve li kan i go ro stas, jed no stav no - Gli ga. Za ì vo ta je po stao le gen da. Iz autor ske kwi ge Sve to za ra Gli go ri }a “Igram pro tiv fi gu ra” za da na {wi pri log iz dvo ji li smo par ti ju od i gra nu na Olim pi ja di u Zlat nim Pja sci ma (Bu gar ska), pre ta~ no po la ve ka.

Fi{er–Gligori} Sicilijanka (B80) Od svih par t i j a u ovoj zbir ci, sle de }a pred sta vqa ret kost po to me {to sam u woj sta jao do sta lo {e. Ali, s ob zi rom na to da je bor ba bi la za ni mqi va, da je pro tiv nik bio bu du }i pr vak sve ta i da sam se za ovu svo ju - ~e tvr tu i po sled wu – po be du “re van {i rao” pet go di na ka sni je, u Mon te Kar lu 1967, iz gu biv {i nad mo} nu po zi ci ju sa istim ve l i k im part n e r om, imam oprav da we {to ova ko ne ce lo vi to ostva re we sta vqam u ovu kwi gu. 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6! Vi {e ne mo gu da se se tim {ta me je na ve lo na sme lost da Fi {e ru ser v i r am we g o v u omi q e n u va ri jan tu s cr nim fi gu ra ma. Ta k o z va n i “psi h o l o { ki” pri laz {a hov skoj bor bi ni je mi svoj stven. Pet go di na ka sni j e, Ge l er je, ta k o | e sa uspe hom, po no vio pro tiv Bo bi ja ovu “mo ju ide ju”. U sva kom slu ~ a j u, za “krup n i poen” ni je dan ni dru gi ne mo è mo da za hva li mo po zi ci ji na sta loj u otva ra wu. 6.g3 Fi {er je vo leo da se odvo ji od po pu lar nih na sta va ka ka da je u pi ta wu we gov re per to ar – sa obr nu tim bo ja ma fi gu ra. 6…e6 Ni ja se sa da ni sam od lu ~io na “do sled no” 6…e5 pro tiv bo qe pri pre mqe nog pro tiv ni ka. Po red to ga, ta da sam ve ro vao da 6. po tez be log ni je naj o pa sni ji me tod pro tiv [e ve nin {ke va ri jan te cr nog. 7.Lg2 Le7 8.0–0 0–0!? Ne pre ci zno igra no. Be li se spre ma za na stu pa we na kra qe vom kri lu i tre ba lo je ù ri ti s pro tiv me ra ma u cen tru sa 8…Dc7 i 9…Sc6. 9.f4 Dc7 10.g4! Sc6 11.S:c6! Be li sa da na naj jed no stav ni ji na ~in {te di vre me za da qe na stu pa we, ko je }e cr nog kra qa do ve sti u te àk po lo àj. 11…b:c6 12.g5 Sd7 13.f5 Te8 Or ga ni zu jem ka kvu-ta kvu od bra nu pro tiv pret we f5-f6. 14.Kh1 Lf8 15.Lf4 Se5 16.f6 g6 17.h4 Do la zi lo je u ob zir 17.De1. 17…a5 18.h5 La6 19.Te1 Db6 20.h:g6 f:g6 Ri skant no bi bi lo 20…h:g6, jer osta vqa cr nog bez za {ti te po h-li ni ji. 21.L:e5 Ukla wa ska ka ~a ko ji bi mo gao do }i na f7. 21…d:e5 22.Df3 Ta7 23.Lf1 Tf7 24.L:a6 D:a6 Ener gi~ nom igrom be li je po sti gao stra te gij sku nad mo} nost.

25.Dg3?! Ovo sam ose t io kao pr v i pre d ah ko j i mi pro t iv n ik da j e u par t i j i. Mno g o vi { e sam za z i r ao od po z i c i o n og ma n e v ra 23.Sd1! s na m e r om Se3-g4 i, ako bi se taj plan spro v eo, cr n i bi mo g ao da pre d a. Da to spre ~ im, na s ta v io bih 23…Lc5, ali ni s am ube | en da je po z i c i j a cr n og do v oq no do b ra. Do l a z ak da m e na e5 je mno g o ma w e stra { an ne g o ako bi to po q e za u z eo be l i ska k a~. 25…Db6! Sa da be li vi {e ne ma sa vr {en iz bor: mo ra ili da da pe {a ka na b2, ili da se od rek ne onog va `nog na e4. 26.D:e5 Ako 26.b3 Dc5. 26…D:b2 27.Tad1 h6 Cr ni `u r i da ostva r i pro t i v i gru. Ni je i{lo 27…D:c2?? zbog 28.Te2, ali do la zi lo je u ob zir 27…Lb4 28.Te3 D:c2. 28.Te3 Lb4 Oce niv {i od ra ni je po ten ci jal nu vred nost be log ska ka ~a, cr ni ga sa da bla go vre me no uzi ma u ni {an. 29.g:h6 D:c2 30.Tg1 Kh7 Cr ni kraq se ov de pr vi put ose }a re la tiv no do bro, za klo wen pro tiv ni~ kim h-pe {a kom. 31.Dg3 Ni je i{lo 31.T:g6 zbog 31…Dc1+ (a ne 31…K:g6? 32.Tg3+ Kh7 33.Dh5) i 32…D:e3. 31…Tg8 32.e5 Sa da }e se u po zi ci ji do go di ti ta kva me ta mor fo za ko ja je me ne sa mog, pri jat no, naj vi {e iz ne na di la!

32...L:c3! Do {ao je tre nu tak da se taj ne u god ni part ner uklo ni s ta ble. 33.T:c3 De4+ Od to li ko be lih pe {a ka ko ji sto je da le ko na pred te {ko je pri me ti ti ko li ko je be li kraq u stva ri ostao ogo qen. 34.Tg2 Td8 Ne v e r o v at n o, ali sa da cr ni sto ji bo qe i ima ini ci ja ti vu! 35.Te3 Td1+ 36.Kh2 Db1 37.Dg4!? Be l i je jo{ pod uti s kom da mo r a da po b e di, ina ~ e bi se ve r o v at n o od l u ~ io na so l id n i j e 37.Tg1. 37…Th1+ 38.Kg3 Dc1 39.Te4 Tre ba lo je po ku {a ti 39.De2 ili 39.Te2.

39...Td7! Po sle ula ska i dru gog to pa u na pad be li je bez do bre od bra ne. 40.De2 Dg5+ 41.Dg4 Ako 41.Tg4 Dh5 42.Kf2 Df5+ 43.Kg3 Td3+. 41...Td3+ 42.Kf2 Td2+ 43.Kg3 Ako 43.Kf3 T:g2 44.D:g2 Dc1 itd. 43…T:g2+ 44.K:g2 Dc1 Be li pre d a j e. (Par t i j a je bi l a pre ki nu ta, pa je ka pi ten ame ri~ k e re p re z en t a c i j e na knad n o sa o p { tio pre k id bor be). 0:1 Ko men tar: S. Gligori} Pri pre mio: B. Dankovi}

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

kULTURA

dnevnik

СИНДИКАЛЦИ ЗАТРАЖИЛИ СМЕНУ УПРАВНИКА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Преиспитати комплетно пословање куће Представници синдикалних организација у Српском народном позоришту ових дана изнели су захтев за смену управника ове куће Александра Милосављевића, незадовољни начином на који је он води. Како је за наш лист напоменуо председник УГС „Независност“ у СНП –у Момчило Ненадовић, и остала три од четири синдиката, која делују у овој кући, сагласна су са захтевом за смену управника, коју је поменути синдикат иницирао ових дана. Овај синдикат тражи да се обави комплетна ревизија пословања СНП-а, јер има замерке на начин на који је трошен новац, који је, по речима Ненадовића, трошен на енормне хонораре за режије, сценографије и кореографије. Проблематична

је, по синдикалцима, и репертоарска политика СНП -а, као и сама организација посла, односно све што је везано за услове рада извођача. Незадовољство су синдикалци изразили и пре два месеца у Балету, и организовали штрајк упозорења, што је резултирало споразумом између њих и управника Милосављевића, по којем би и они требало да буду укључени у поступак израде новог правилника о систематизацији радних места. Тада је, мада га прописи не обавезују, Милосављевић одлучио да распише конкурс за директоре уметничких јединица. До сада је вршилац дужности директора Драме био сам управник Милосављевић, што су му синдикалци замерали, наводећи да тиме крши Статут ове куће.

Конкурси су расписани, истекли су рокови, и ових дана, како сазнајемо од Ненадовића, именовани су директори уметничких јединица на састанку Управног одбора ове куће. Глумац Борис

упутио потпредседнику Владе АП Војводине и покрајинском секретару за културу и јавно информисање Славиши Грујићу, желећи, по Ненадовићевим речима, да укаже да његови члано-

Писмо синдикалаца недостављено управнику Управник СНП -а Александар Милосављевић наводи за наш лист да није добио никакво писмо од ове синдикалне организације у СНП –у, те не може да коментарише захтев за његову смену. Јуче се Милосављевић састао са потпредседником Владе АП Војводине и покрајинским секретаром за културу и јавно информисање Славишом Грујићем, а тај сусрет је, како сазнајемо од Милосављевића, био уприличен неким другим поводом. Исаковић именован је за директора Драме, млади диригент Александар Којић за директора Опере, а Владимир Логунов, искусни кореограф из Београда, за директора Балета. Присуствујући тој седници Управног одбора СНП –а, Ненадовић је покушао да изнесе примедбе на ова именовања, сматрајући да, како је рекао за наш лист, не зна како ће Исаковић успети да постигне да обавља и ову дужност, будући да глуми и у позоришту и на филму, режира, и професор је на Академији уметности у Новом Саду, док млади диригент Којић тек треба да се афирмише. Поменути синдикат, дакле, има замерке и на ова кадровска решења. Своје примедбе поменути синдикат је изнео у писму које је

ви, односно запослени, не сносе одговорност за оно што ће се даље догађати у СНП –у, након оваквих потеза. Од покрајинског секретара за културу и јавно информисање Славише Грујића синдикалци очекују да озбиљно сагледа ситуацију, и донесе конкретне одлуке које ће, како каже Ненадовић, донети бољитак СНП –у. До тога неће доћи, по Ненадовићевим речима, уколико се не догоди кадровска промена на челу СНП –а. Ако се ништа хитно не реши, Ненадовић сматра да ће СНП имати уништену сезону. Зато очекује да ће доћи до сусрета синдикалаца и покрајинског секретара за културу и јавно информисање, и прилике да аргументују оно о чему говоре. Н. Пејчић

СА САСТАНКА ПОТПРЕСЕДНИКА ВЛАДЕ АП ВОЈВОДИНЕ СЛАВИШЕ ГРУЈИЋА И УПРАВНИКА СНП –А АЛЕКСАНДРА МИЛОСАВЉЕВИЋА

Подршка плану и програму најстаријег театра Влада АП Војводине, као оснивач позоришта, пружа подршку плану и програму наше најстарије позоришне институције, која је прошле године обележила 150 година од оснивања, истакнуто је у саопштењу издатом након састанка потпредседника Владе АП Војводине и покрајинског секретара за културу и јавно информисање Славише Грујића са управником Српског народног позоришта Александром Милосављевићем. По речима потпредседника Грујића, СНП као стуб културе како у Војводини, тако и у Србији имаће пуну подршку у сарадњи са Владом АП Војводине. - Наша брига неће бити протоколарна већ суштинска. Зато ћемо током наредних

неколико недеља посетити ову институцију, када ћемо разговарати и о предстојећем репертоару, а самим тим и о могућностима за гостовања наших представа како код нас, тако и изван наших граница – истакао је Грујић. Он је, како пише у саопштењу, обавестио да ће наредних дана бити обављен редован Управни надзор и да ће након извештаја бити договорене даље мере. Управник СНП-а Александар Милосављевић је информисао секретара Грујића о стању у овом театру, као и о актуелним дешавањима. Поводом дописа, који је послат од стране синдиката „Независност„, навео је да је у протеклом периоду спроведена већина договорених активности, везана за до-

ношење Статута и реорганизације, да се тренутно завршава нова систематизација и правилници, као и да су спроведени конкурси за руководећа места. Поред тога, Милосављевић је подсетио да је у догледно време потребно почети и са трећом, а потом и четвртом фазом реконструкције и обнове зграде СНП -а. Трећа фаза односи се на сценску технику, која је неопходна да би се заокружио цео процес адаптације и обнове сцене, док се под четвртом фазом обухвата постављање противпожарне заштите, која је у складу са Законом о противпожарној заштити и подразумева системски приступ овом проблему – наводи се на крају саопштења. К. Р.

„ДРАМАТУРГИЈА ИГРАНОГ ФИЛМА” ПЕТРИТА ИМАМИЈА

Више од уџбеника

IN MEMORIAМ

Ваља Вејин (1949 – 2012) Глумица Српског народног позоришта у пензији Ваља Вејин преминула је јуче у 64. години. Ваља Вејин је рођена 22. јануара 1949. у Новом Саду. Драмски студио завршила 1970. при Српском народном позоришту, у којем је била у сталном ангажману од 16. децембра 1976. до данас. У Српском народном позоришту први пут је заиграла у улози Јованке у „Ујежу“ Бранислава Нушића, у режији Дејана Мијача, 17. фебруара 1976. Од тада је

остварила низ улога на сцени свог матичног позоришта. Њена последња забележена улога у СНП –у била је 2003. у представи „Женски оркестар“ Жана Ануја, у режији Воје Солдатовића. Ваља Вејин добитница је награде на Сусрету војвођанских позоришта 1982, за улогу Анке Баторове у представи „Слике жалосних доживљаја“ Деане Лесковар у режији Слободана Унковског. Термин сахране Ваље Вејин биће накнадно објављен.

По наслову књиге „Драматургија играног филма“ професора Факултета драмских уметности Петрита Имамија, могло би се мислити да је класични уџбеник из филмске естетике и драматургије, али књига је намењена широј публици, а штампао ју је комерцијални издавач „ННК Интернатионал„. То је синтеза дугогодишњег педагошког рада, настала на грађи коју је годинама прикупљао, пише Имами у предговору, а његов колега и рецензент, писац Филип Давид назвао је књигу „својеврсном филмском енциклопедијом зналачки одабраних цитата о филмској драматургији из искуства познатих филмских аутора и теоретичара филма, произишлих из филмске праксе, из радног искуства„. Тако је добијен незаобилазни уџбеник за све који се баве или желе да се баве седмом уметношћу, али и занимљиво штиво за армију љубитеља филма који из ове књиге могу да сазнају естетске посебности филма, жанровске конвенције, елементе заплета, карактеристике филмског дијалога, драматуршке алатке, фазе... Значајни су и занимљиви цитати које је аутор одабрао да би показао шта највећи мајстори филма мисле одређеним еснафским „триковима„, показујући да у филмској уметности заувек дате истине нема, него постоје само делови различитих истина. „Указујући на оно што су филмски ствараоци говорили,

писали и радили на стварању једне могуће филмске поетике, Имами заправо читаоце упућује на даља самостална истраживања, обележавајући заинтересованима пут којим могу поћи у трагању за неком свеобухватнијом теоријом филмске драматургије заснованој на ономе што је историја, теорија али пре свега пракса филмске драматургије„, пише Давид у рецензији. Други рецензент, професор теорије и естетике филма на новосадском Универзитету др Велимир Абрамовић је књигу препоручио љубитељима филмске уметности и колегама са филма, јер ће „филмове које су већ одгледали са највећим задовољством, гледати поново уживајући у њиховом сасвим новом светлу, као да их виде први пут„, а даће им и „инспирацију за будући рад„. Он је признао да књига, и оне у које је убројао себе, „који сматрају да по нешто знају о филму, Имами често изненади, откривајући ново баш у ономе за шта су веровали да знају у потпуности„. Имами је у предговору набројао све код којих је стекао темељна знања о драматургији и филмском сценарију као и оне из чијих је текстова учио посвећујући им ову књигу коју је написао да би филмску драматургију, без које нема филма, „учинио доступном читаоцу који воли филмску уметност и жели да о њој сазна нешто више„. (Танјуг)

sreda22.avgust2012.

СУТРА У СПОМЕН ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Документарни филм о Милану Коњовићу У оквиру пратећег програма изложбе „Милан Коњовић: повратак у Париз“, сутра у 19 сати у Спомен збирци Павла Бељанског биће приређена пројекција документарног филма „Јубилеји. 100 година рођења Милана Коњовића“ (производња РТВ Војводина, 1998). Једносатни документарни ТВ филм ауторке Снежане Субић представља стваралаштво Милана Коњовића уз тумачења познатих историчарки иметности

и Спомен-збирке Павла Бељанског, уз документарни материјал који сликовито приказује Коњовићев живот у Паризу. Аутор изложбе је Сава Степанов, а кустос изложбе у Спомен-збирци Павла Бељанског је Марта Ђармати. Након пројекције филма, од 21 сат у заједничком врту Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске (Трг галерија 1−2), у оквиру манифестације „Лето у врту галери-

Део поставке изложбе „Милан Коњовић: повратак у Париз“

Катарине Амброзић и Ирме Ланг – дугогодишње управнице Галерије “Милан Коњовић” из Сомбора, али и лично сведочење познатог сликара о уметности и животним околностима које су утицале на његов рад. Ретроспективна изложба „Милан Коњовић: повратак у Париз“, након гостовања у Културном центру Србије у Паризу, отворена је недавно у Спомен-збирци Павла Бељанског. До 2. септембра новосадска публика моћи ће да погледа избор од 22 дела из фондова Галерије „Милан Коњовић„ из Сомбора

ја“, биће одржан клавирски концерт на којем ће наступити Мина и Ема Крајновић. Спомен-збирка Павла Бељанског и Галерија Матице српске организују манифестацију „Лето у врту галерија“ са жељом да суграђанима понуде занимљиве садржаје у врелим летњим вечерима, сваког четвртка, од 21 до 23 часа. Тако нас 30. августа очекује „Португал – путописна прича уз фадо“, а 6. септембра „Плесно вече уз латино ритмовe“. К. Р.

ФИЛМ „БОРНОВО НАСЛЕЂЕ“ ПРЕМИЈЕРНО „АРЕНИ СИНЕПЛЕКС“

Агент Борн у новој акцији Нови наставак успешног филмског серијала о агенту Борну, “Борново наслеђе“ премијерно ће бити приказан сутра у 20.30 часова у биоскопу „Арена синеплекс“. Творац приче који стоји иза серијала о Борну, Тони Гилрој, режира ново поглавље ове изузетно популарне шпијунске франшизе која је зарадила скоро милијарду долара на светским благајнама. Сценариста и

покушавао да остане жив и да открије свој идентитет. “Борново наслеђе“ разоткрива мрачнији слој интриге, замршенију причу, и новог хероја који ће морати да се бори да би остао у животу, кад његов програм изненада постане препрека. “Борново наслеђе“ је управо то – наслеђе – последице – онога што је било раније. Борново јавно разоткривање на крају “Борновог ултиматума“ покренуће

редитељ проширује Борнов свет који је створио Роберт Ладлам оригиналном причом која нас упознаје са новим јунаком (Џереми Ренер) чије ће „живот или смрт“ ситуације бити покренуте дешавањима из прва три дела филма. Пре 10 година, публика се упознала с ликом Џејсона Борна. У току три филма, публика је пратила његов пут у коме је

лавину која прети да затрпа деценије истраживања и развоја бољих шпијуна и ратника. Публика ће открити да постоји сијасет обавештајних програма и да је Тредстоун само један од првих који се развио, а Борнове акције ће изазвати бојазан да ће се разоткрити и остали програми. У улогама су: Џереми Ренер, Рејчел Вајс и Едвард Нортон. К. Р.

svet

sreda22.avgust2012.

dnevnik

U NA PA DU TA LI BA NA NA GLAV NU AME RI^ KU BA ZU U AV GA NI STA NU

UKRATKO

Po go |en avion pr vog ~o ve ka voj ske SAD

Dvo je mr tvo u tr ci s bi ko vi ma MEK SI KO SI TI: Dva ~o veka su poginula, a 18 qudi je povre|eno u trci s bikovima u sa ve znoj mek si~ koj dr à vi Tlaskali, saop{tili su zdravstve ni zva ni~ ni ci. Je dan od wih je preminuo u subotu, po{to ga je bik prigwe~io uz ogradu, rekao je portparol ministarstva zdravqa Jered Galardo. Druga `rtva je sredove~ni mu{karac koji, po svoj prilici, nije u~estovovao u trkama. Mu{karac je preminuo u nedequ, od povreda koje mu je naneo bik koji je pobegao iz {tale. Galardo je rekao da je 18 qudi povre|eno u trkama odrànim pro{le subote. Trke s bikovima odràvaju se svake godine u gradu Huamantli, Tlaskali, i obi~no na wima ima desetak povre|enih.

La `na uz bu na DA BLIN: Evakuacija izraelske ambasade u Dablinu, po{to je u wenoj neposrednoj blizini ju~e prona|ena sumwiva naprava, bila je „la`na uzbuna”, saop{tila je policija. Osmospratna zgrada, ~iji je ve}i deo prazan izuzev prostorija ambasade, delimi~no je evakuisana dok je vojna ekipa za deaktivirawe bombi, koja je pozvana na lice mesta, ispitivala prona|enu napravu tokom oko sat vremena, preneo je Rojters. Po{to je vojni tim napustio zgradu, policijski zvani~nik na licu mesta rekao je Rojtersu da je re~ o „la`noj uzbuni”, a izraelsko ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da je ambasada nastavila sa uobi~ajenim aktivnostima. „Paket koji je privukao pa`wu osobqa ispitan je, ali se ispostavilo da se u wemu nije nalazilo ni{ta neobi~no”, izjavila je neimenovana portparolka vlasti u Jerusalimu.

Po gi nu li u ude su

IS TAN BUL: Devet turskih vojnika i seoski ~uvar poginuli su ju~e kada je vojno vozilo sletelo u provaliju u jugoisto~noj provinciji Sirnak, izvestili su lokalni mediji. Vojnici su putovali minibusom kada je seoski ~uvar u drugom vozilu izgubio kontrolu u krivini blizu sela Gulazi, preneo je dnevnik „Hurijet”. U nesre}i su povre|ena ~etiri vojnika, koji su preba~eni u bolnicu.

KA BUL: Avion {efa General{taba vojske SAD pogo|en raketom dok se nalazio u glav-

General Martin Dempsi

noj bazi NATO-a u Avganistanu. General Martin Dempsi nije bio u letelici. Druga raketa o{tetila helikopter i tom prilikom su rawena dva vojni ka. Dempsi je stigao u Avganistan u ponede qak transport nim avionom C17, koji je sleteo u Bagram, najve}u bazu NATO-a u toj zemqi, severno

od Kabula. „General nije bio ni blizu aviona. Smatramo da je to bio sre}ni pogodak”, ka`e portparol NATO-a pukovnik Tomas Kolins. Tu letelicu povremeno su koristili general Dempsi i wegovo osobqe. Dempsi, koji je doputovao u Avganistan da bi se sastao sa komadatima NATO-a u toj zemqi povodom oru`anih napada u kojima je poginulo deset ameri~kih vojnika, odleteo je drugim avio nom. Ina~e, baza Bagram povre mena je meta talibana, koji sa okolnih brda ispaquju rakete i granate.

VA [ING TON S PA @WOM PO SMA TRA DE [A VA WA U SI RI JI

Oba ma: Cr ve na li ni ja he mij sko oru` je VA [ING TON: Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da bi „crvena linija” posle koje bi on promenio stav o re{avawu krize u Siriji bila upotreba hemijskog oru`ja. Obama je na konferenciji za novinare u Beloj ku}i rekao da do sada nije izdao naredbu o vojnoj intervenciji SAD u Siriji, ali da Va {ing ton sa „ve li kom pa `wom posmatra” de{avawa u toj zemqi. Ka ko je ja vi la agen ci ja Frans pres, Obama je naglasio da bi odluka sirijskih vlasti da upotrebe hemijsko oru`je imala „ogromne posledice” i da bi „znatno promenila wegove procene” o re{avawu sirijske

krize. „To nije samo pitawe koje zabriwava Siriju, ve} i na{e bliske saveznike u regionu, ukqu~uju}i i Izrael. To zabriwava i nas. Ne mo`emo da

imamo situaciju u kojoj hemijsko ili biolo{ko oru`je dospeva u ruke pogre{nih qudi”, kazao je ameri~ki predsednik. Obama je izrazio i duboku zabrinutost zbog nedavnih napada av ga ni stan skih bez bed no snih sna ga na pri pad ni ke mi si je NATO-a, najavquju}i da }e o tom pro ble mu raz go va ra ti s predsednikom Avganistana Hamidom Karzaijem. Govore}i o nedavnim smrtonosnim napadima pripadnika avgani stan skih snaga bez bednosti na trenere NATO-a i ameri~ke trenere, Obama je naveo da je o~igledno da je potrebno ulo`iti vi{e napora u wihovu obuku.

La vrov: Bez jed no stra nih ak ci ja MO SKVA: [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio je Zapad da ne preduzima jednostrane akcije u Siriji, reaguju}i na izjavu Baraka Obame o mogu}em napadu na Siriju Lavrov je upozorewe Zapadu uputio na sastanku sa kineskim dr`avnim kancelarom Daijem Binguom, dan po{to je Obama poru~io da bi snage SAD mogle da deluju protiv sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada ako on pribegne hemijskom oru`ju protiv pobuwenika. „Rusija i Kina zasnivaju svoju diplomatsku saradwu na „potrebi da se striktno po{tuju norme me|unarodnog prava i principi sadr`ani u Poveqi UN i da se ne dozvoli wihovo kr{ewe”, rekao je Lavrov.

„Mislim da je ovo jedini ispravan put u dana{wim uslovima”, poru~io je on, javio je Rojters. Rusija i Kina se protive vojnoj intervenciji u Siriji, u kojoj sukobi traju ve} vi{e od 17 meseci, a do sada su tri puta uloìle veto u Savetu bezbednosti UN na rezolucije koje osu|uju sirijski reìm, a koje su podràle zapadne i arapske zemqe. Lavrov je na po~etku sastanka s kineskim zvani~nikom istakao da prilika da razgovara o koordinaciji u globalnim pitawima dolazi u pravom trenutku, a Dai je rekao da je do{ao u Rusiju radi „konsultacija o strate{koj bezbednosti, kao i da je imao „veoma dobar, prijateqski i vaàn sasta-

[PANIJA

Po kra ji ne glav na pret wa po bu yet MA DRID: Vlade 17 autonomnih pokrajina [panije predstavqaju glavnu pretwu po ostvarewe ciqa zvani~nog Madrida za smawe we buxetskog deficita, saop{tila je ju~e {panska Fondacija za primewene ekonomske studije (FEDEA). [panija je sa Evropskom unijom postigla dogovor da }e ove godine sniziti buxetski deficit na 6,3 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) sa lawskih 8,9 odsto, prenela je agencija AFP. Autonomne pokrajine, koje su odgovorne za sopstvenu potro{wu u sektoru zdravstva i {kolstva, na najboqem su putu da prema{e dogovorene granice deficita, navodi se u izve{taju FEDEA. Ta fondacija je navela: „Ako pretpostavimo da }e pokrajine primeniti mere koje su najavile u svojim ekonomskim i finansij-

skim planovima, wihov buxetski deficit }e iznositi 2,2 odsto BDP-a, {to je 0,7 odsto iznad ogra ni~ewa koje je nametnula centralna vlada od 1,5 odsto.” „A ako pokrajine ne primene najavqene mere i nastave sa tempom potro{we iz prvog tromese~ja, wihov deficit }e porasti na ~etiri odsto BDP-a ili 2,5 odsto iznad ciqa”, upozorili su autori studi je. [panske pokrajine na ~elu sa Katalonijom i Andaluzijom su posledwih nedeqa po~ele da se opiru merama {tedwe koje je uveo zvani~ni Madrid. Fondacija FEDEA je istakla da ima razloga za ozbiqnu sumwu u to da }e pokrajine po{tovati plan {tedwe i da je to „najve}a pretwa” po nacionalni ciq smawewa buxetskog deficita u ovoj godini.

IZRAEL

„Gvo zde na ku po la” bli zu Egip ta TEL AVIV: Izraelska vojska razmestila je protivraketni odbrambeni sistem „gvozdena kupola” kod Ejlata na Crvenom moru, nakon {to su dve rakete nedavno ispaqene na taj grad blizu granice s Egiptom. Taj odbrambeni sistem mo`e da presre}e rakete ispaqe ne sa udaqenosti od 60 kilometara. Izraelska armija je pro{le nedeqe razmestila „gvozdenu kupolu” kraj Safeda, blizu severne granice s Libanom, saop{tio je vojni portparol. „Sistem ‘gvozdena kupola’ je u procesu testirawa, u okviru koga se pozicionira baterija s vre mena na vreme na razli~ite lokacije {irom zemqe”, rekao je portparol, dodav{i da je „kao deo programa sistem raspore|en za testirawe kraj Ejlata”. Izraelske vlasti na{le su ostatke rakete kraj Ejlata pro-

{le nedeqe. Po~etkom avgusta nepoznati napada~i na obli`wem Sinajskom poluostrvu ubili su 16 egipatskih vojnika pre nego {to su poku{ali da izvedu prekograni~ni napad u Izraelu.

U delovima Egipta, posebno na Sinaju, vlada bezakowe od kako je u zemqi izbila revolucija pro{le godine. Prvi put je sistem „gvozdena kupola” razme{ten kraj Ejlata u julu. Taj sistem je ranije razme{ten operativno samo na granici s pojasom Gaze, odakle palestinski ekstremisti ispaquju rakete i mine.

Za jed ni~ ki ma ne vri Ru si je, SAD i Ka na de

nak” s predsednikom Vladimirom Putinom.

MO SKVA: Rusija, SAD i Kanada odrà}e slede}e sedmice zajedni~ku vojnu ve`bu, saop{tilo je ju~e rusko Ministarstvo odbrane. Ciq manevara, koji }e trajati od 27. do 29. avgusta, jeste obuka i uve`bavawe zajedni~ke akcije protiv vazdu{nog terorizma, navela je pres slu`ba ministarstva. „Ruski, ameri~ki i kanadski vojnici zajedno }e raditi na ja~awu saradwe za slu~aj kada bi teroristi oteli putni~ki avion”, pi{e u saop{tewu. [tabovi oruànih snaga triju zemaqa koje u~estvuju u ve`bi bi}e u Habarovsku, Petropavlovsku-Kam~atski, Kolorado Springsu i Enkorixu, preneo je Itar-tas s. To je tre}i put da tri zemqe odràvaju zajedni~ke manevre ove vrste. Prva vojna ve`ba odràna je 2010. godine na Dalekom istoku i u ameri~koj saveznoj dràvi Aqaski.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ME LES ZE NA VI Premijer Etiopije Meles Zenavi preminuo je u no}i izme|u ponedeqka i utorka, izjavio je portparol vlade Etiopije Bereket Simon Zenavi je imao 57 godina, a u javnosti nije vi|en od ju na i wegovo zdravstveno stawe bila je jedna od tema u medijima. Zenavi je bio u inostranstvu, ali nije navedeno u kojoj se dr`avi se nalazio u trenutku kada je umro.

SA IF AL ISLAM GA DA FI Libija }e suditi sinu svrgnutog vo|e Moamera Gadafija, uprkos protivqewu Me|unarodnog krivi~nog suda koji ga tra`i zbog ratnih zlo~ina. Predstavnik Libije u tom sudu je rekao da }e su|ewe Sai fu al Islamu Gadafiju po~eti idu}eg meseca. MKS navodi da Libija nije u stawu da sprovede pravi~no su|ewe Gadafijevom sinu, {to Tripoli negira, dok Saif `eli da bude izru~en u Hag.

@E RAR DE PAR DJE Francuski glumac @erar Depardje (63) tu`io je voza~a koga je navodno udario u lice nakon {to se s wim sudario u Parizu, saop{tio je glum~ev portparol. „Sve je to posledica straha. Moja reakcija je mo `da bila malo preterana ali sam bio veoma upla{en. To je to”, rekao je Depardjee. On je dodao i da ga qudi ponekad tu`e jer je slavan. „To je cena slave, {to bi rekli idioti”, rekao je on.

NO VA PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U NE MA^ KOJ

Po li ci ja pro na {la mr tvu maj ku i we no dvo je de ce BER LIN: U nema~koj pokra jini Severna Rajna Vestfalija, koju su ovih dana potresale porodi~ne tragedije, nema~ka po li ci ja je pro na {la mr tvu majku i weno dvoje dece. Policija je u Nojsu kod Diseldorfa prona{la le{eve i helikopterima traga za muèm i ocem dece, za koga se kaè da je bio nasilan. Mediji navode da su majka i deca najverovatnije usmr}eni hicima iz vatrenog oru`ja. Kom{ije kaù da je mu` stalno tukao ènu, na o~igled dece, uzrasta ~etiri i osam godina, zbog ~ega su susedi zvali u pomo} policiju, javqaju mediji. Kom{ije kaù da se iz wihovog stana ~esto ~ula buka i sva|a, da je suprugu Saskiju tukao, a da su deca

- Ismail (4) i Samara (8) vri{tala u strahu od oca nasilnika. Tela mali{ana i wihove majke prona{li su ro|aci koji

su zvonili nekoliko puta, ali im niko nije otvarao iako je muzika tre{tala iz stana. U stra hu da ne{to nije u redu pozvali

su policiju, koja je potom silom otvorila vrata iza kojih je sa~ekao stravi~an prizor. Dok policija istraùje slu~aj iz Nojsa, mediji podse}aju na tragediju s po~etka avgusta u Dortmundu, gde je troje dece turskog porekla izgorelo u poàru, a istraga ukazuje na to da je za wihovu smrt kriva wihova 29-godi{wa ma}eha. Posle te nesre}e, u Esenu je jedna majka ubila svoju sedmogodi{wu }erku, a zatim sebe. I pro{le sedmice je Nema~ku potresla pri~a o ubistvu dece. Tada je jedna èna iz Bavarske ubila svoja dva sina, a zatim i sebe, a par dana pre toga je jedan 44godi{wi otac, tako|e iz Bavarske, ubio svoja dva sina, od ~etiri i deset godina, a zatim se obesio.

BALkAn

dnevnik

PO DR [KA HR VAT SKOM PRED SED NI KU IVU JO SI PO VI ]U

[est srp skih or ga ni za ci ja pro tiv Pu pov ca ZA GREB: Grupa od {est srpskih stranaka i organizacija u Hrvatskoj podràla je u otvorenom pismu predsednika te dràve Iva Josipovi}a u sukobu sa liderom Srpskog narodnog ve}a (SNV) Miloradom Pupavcem, koga optuùju za zloupotrebe poloàja i novca namewenog srpskoj zajednici. One Pupovcu i wegovim saradnicima uskra}uju pravo da govore u ime cele srpske zajednice u Hrvatskoj i pozivaju najvi{e institucije vlasti te zemqe da im pomognu da dobiju uslove za „stvarawe i delovawe pluralisti~kih predstavni~kih tela i mawinskih medija Srba”, prenose hrvatski mediji. „Josipovi} je s pravom ukazao na {tetno delovawe Pupovca i iskreno i otvoreno progovorio o politi~kom monopolu, koji je Pupovac izgradio oko svoje li~ nosti u nastojawu da bude jedini pripadnik srpskog naroda u Hrvatskoj koji ima pravo misliti i zastupati na{e nacionalne interese”, isti~e se u pismu. Srpske stranke i organizacije smatraju da Josipovi} kao predsednik Hrvatske ima du`nost da progovori o gu{ewu demokratije unutar srpske zajednice i zloupotrebama koje Pupovac ~ini „kada u weno ime trguje pro{lo{}u, sada{wo{}u i budu}no{}u na korist sebe i svojih”. „Nazivati predsednikove sta vove napadima na srpsku zajednicu je pona{awe kojemu svedo~imo ve} godinama, a koje se svodi na tezu Pupovca: Srpska za-

Milorad Pupovac i Ivo Josipovi} (arhivski snimak)

jednica u Hrvatskoj - to sam ja”, konstatuje se u pismu. Pupovac se proziva i da je „samo iz SNV, koje vodi kao

Srpske organizacije Pupovca prozivaju i da novac koji SNV dobija iz buxeta Hrvatske kori sti kao da je wegov i dodequje ga

U otvorenom pismu Pupovca optu`uju za zloupotrebe polo`aja i novca namewenog srpskoj zajednici privatni biznis”, posledwih deset godina izbacio desetak potpredsednika i vi{e desetina ~lanova Predsedni{tva i drugih tela i da je „svako ko misli druga~ije ili naprosto svako ko misli bio bla}en, iskqu~en i onemogu}en u delovawu”.

„sebi i svojima”, brinu}i se da srpske organizacije koje ne kontroli{e godinama ne dobijaju „ni nov~i}a” za svoj rad. Po wihovim re~ima, dirqiva je briga koju SDSS-ovi strana~ki funkcioneri pokazuju za po liti~ku budu}nost Milorada

Pupovca i kako pokazuju za~u|uju}u sigurnost tvrde}i da se on ne bavi nikakvim biznisom pa ni etnobiznisom. „Posebno je to za~u|uju}e jer znaju za brojne kaznene prijave koje su podnesene protiv wega, za slu~aj vi{emilionskih iznosa koje su skrivene ~ak i od Skup{tine SNV-a la`nim izve{tajem potpisanim od la`nog predsednika Nadzornog odbora, kao i slu~ajeve nestanka krava iz inostrane donacije, donacije traktora iz Srbije od kojih je jedan zavr{io u kompaniji u vlasni{tvu wegove politi~ke stranke, a ostali u rukama SD[-ovim lokalnih aktivista”, navodi se u pismu. Kada je re~ o, kako navode, ta kozvanom samostalnom srpskom nedeqniku „Novosti”, predstavnici Srba kaù da je re~ o „polu-privatnom biltenu Milorada Pupovca koji pripremaju novinari i drugi koje on zapo{qava, odre|uje im plate i honorare i za sve to koristi novac poreskih obveznika namewenih informisawu srpske nacionalne mawine u Republici Hrvatskoj. Pismo su potpisali predsednik Zajednice Srba u Republici Hrvatskoj Svetozar Livada, predsednik Srpskoga demokratskog foruma Veqko Xakula, predsednik Koalicije „Srpska sloga” Stani{a @arkovi}, predsednik Demokratske partije Srba Mitar Kojadinovi}, predsednik Na{e stranke Jovan Ajdukovi} i zamenik poè{koslavonskog ùpana Miroslav Grozdani}.

@U PA NIJ SKI SUD U [I BE NI KU TRA GA ZA DO KA ZI MA

De li mi~ na re kon struk ci ja ubi stva An to ni je Bi li} [I BE NIK: @upanijski sud u [ibeniku odobrio je ju~e delimi~nu rekonstrukiju ubistva maloletne Antonije Bili}, ~ije telo do danas nije prona|eno, a za koje se tereti 43-godi{wi voza~ kamiona Dragan Paraviwa. Delimi~na rekonstrukcija odobrena je na zahtev porodice Bili}. Rije~ki „Novi list” pi{e da }e uskoro biti pokrenuta rekonstrukcija dela doga|awa na dan 7. juna pro{le godine, kada je 17godi{wa devojka nestala, ali u sudu nisu `eleli da otkriju detaqe odobrene rekonstrukcije. Na ju~era{wem ro~i{tu nisu izvo|eni dokazi, a idu}e ro~i{te zakazano je za 31. avgust kada bi trebalo da svedo~i sudska ve-

@upanijski sud u [ibeniku

{takiwa Ana Marija Definis. Bili}eva je posledwi put vi|ena 7. juna 2011. na mostu preko reke ^ikole, kako ulazi u kamion Paraviwe. Nakon wezinog nestanka, policija je pokrenula najve}u potragu u novijoj hrvatskoj istoriji, ali uprkos svim naporima telo devojke nije prona|eno. Paraviwa je nakon hap{ewa u Republici Srpskoj priznao ubistvo i poku{aj silovawa devojke iz Kri~ke pored Drni{a, ali je to priznawe ubrzo i porekao. Na po~etku su|ewa u @upanijskom sudu u [ibeniku Paraviwa je odbacio optu`bu i izjasnio se da je nevin.

RUMUnija

Ba se sku osta je pred sed nik do 2014. go di ne BU K U R E[T: Ustavni Sud Rumunije proglasio nevaè}im referendum o smewivawu rumunskog predsednika Trajana Baseskua, jer nije glasalo 50 odsto upisanih bira~a, ve}, kako se tvrdi, oko 47 odsto. Prema odluci suda, Basesku ostaje predsednik do kraja 2014. godine. Na referendumu je protiv Baseskua glasalo 7,4 miliona gra|ana, a za wega oko jedan milion. Ustavni sud je doneo i odluku da prestaje mandat vr{iocu du`nosti predsednika dràve Krinu Antoneskuu i da funkciju {efa dràve preuzima Trajan Basesku do kraja 2014. godi ne. Obrazloèwe odluke Ustavnog suda bi}e objavqeno sutra. Ispred sedi{ta Ustavnog suda protesti su po~eli od sino}, a danas su nastavqeni. Kada je saop{teno da Basesku ostaje predsednik, qudi su po~eli da skandiraju „Dole Basesku”, a neki su plakali zbog te odluke. Demonstranti su ve}

po~eli da se mobili{u za obnavqawe protesta na Trgu Uni verziteta u Bukure{tu gde su se zimus odr`avali svake ve~eri. Zbog tih protesta, Basesku je

ja osvojila 27. aprila ve}inu u parlamentu i 7. maja je formi rana vlada Viktora Ponte. U okolnostima nemogu}nosti kohabitacije sa predsednikom

Trajan Basesku

smenio vladu Emila Boka i imenovao vladu Mihaja Razvana Ungureanua, koja nije trajala vi{e od 78 dana, jer je opozici-

Baseskuom, parlament je 5. jula glasao za wegovo suspendovawe nakon ~ega je 29. juna organizo van referendum o smewivawu.

Ba se sku i we go va De mo krat ska li be ral na par ti ja u{li su u re fe ren dum sku kam pa wu to kom ko je su ne pre sta no na pa da li vla du Vik to ra Pon te da je iz ve la dr àv ni udar, da ne po {tu je Ustav i prav nu dr à vu, da uni {ta va de mo kra ti ju i da se uda qa va od EU. Iste argumente su koristili i zvani~nici Evropske unije i traìli da Pontina vlada us postavi demokratiju. Kako je navodi „Frans pres”, ciq vladaju}e koalicije pre mijera Ponte je bio da pre ju~era{we odluke Ustavnog suda o validnosti referenduma poku {a da prikaè da je broj gra|a na s pravom glasa mawi od zvani~nih podataka, kako bi to glasawe bilo progla{eno pravosna`nim. Za Baseskua je na predsedni~kim izborima 2004. godine glasalo 15,1 milion, 2009. 15,2 miliona, a sada, za wegovo smewivawe, glasalo je 7,4 miliona gra|ana. Predstavnici Baseskuove PDL rekli su da „dràvni udar” nije uspeo.

sreda22.avgust2012.

CRna GoRa

For mi ra na ko a li ci ja Srp ska slo ga POD GO RI CA: êtiri srpske stranke, Narodna stranka, Srpska lista, Otadbinska srpska stranka i Stranka srpskih radikala zvani~no su formirale predizbornu koaliciju Srpska sloga. Sednici nije prisustvovao predstavnik Demokratske srpske stranke koja je ranije kao uslov za pridruìvawe toj koaliciji traìla da wen predsednik Ranko Kadi} bude nosilac izborne liste na predstoje}im parlamentarnim izborima koji }e u Crnoj Gori biti odràni 14. oktobra. „Na sastanku koji je odràn u prostorijama Narodne stranke kome su prisustvovali predstavnici ~etiri stranke donesena je odluka o formirawu koalicionog saveza Srpska sloga”, potvrdio je portparol Narodne stranke Slavi{a Guberini} za portal Analitika. Guberini} je dodao da ove stranke pozivaju sve zainteresovane politi~ke subjekte, pojedince, nevladine organizacije koje dele wihova politi~ka uverewa da im se pridruè.„Formiran je tim koji }e raditi pro gramsku platformu Srpske sloge kao i koordinacioni tim za sprovo|ewe tehni~ko - operativnih radwi na terenu”, naveo je

Guberini}. Guberini} je rekao da je na sastanku pro~itano pismo Demokratske srpske stranke koja ih je obavestila da ne}e prisustvovati zbog, kako je navedeno, medijske harange koja je po-

Slavi{a Guberini}

krenuta nakon zavr{etka prethodnih razgovora o predizbornoj koaliciji. On je poru~io da je Srpska sloga otvorena za sve politi~ke subjekte, kao i da se na sastanku nisu izja{wavali o pismu Demo kratske srpske stranke. Predaja izbornih lista u Crnoj Gori po~ela je ju~e i traja}e do 19. septembra.

Bosna i HeRCeGovina

No va sed ni ca o sme ni La gum yi je? SA RA JE VO: Naredna sedni ca dr`avnog parlamenta BiH }e, umesto o o~ekivanoj promeni Ustava u skladu sa presudom Evropskog suda biti posve}ena zahtevu za smenu ministra spoqnih poslova BiH Zlatka Lagumxije, {to bi zna~ilo i novu prekompoziciju vlasti u toj dr`avi, saznaju sarajevski mediji. Analiti~ari upozoravaju da }e to zna~iti i jo{ nekoliko izgubqenih godina za BiH institucije kojima upravqa {est

Zlatko Lagumxyja

lidera najuticajnijih stranaka u toj dr`avi. Iako se o~ekivalo da prva sednica Parlamenta BiH nakon godi{wih odmora bude posve}ena onome {to su lideri ranije dogovorili i postavili pred sebe kao obavezu i obe}awe dato Briselu - ustavnim promenama za sprovo|ewe

presude „Sejdi}-Finci protiv BiH”, to se ne}e dogoditi, tvrde sarajevski mediji. Podse}a se da je to nedavno potvrdio i ~lan Predsedni{tva BiH iz reda srpskog naroda Neboj{a Radmanovi}, {to su, dodaje se, kasnije mawe-vi{e priznali i ostali. Naredni sastanak lidera najuticajnijih stranaka bi trebalo da bude odràn u organizaciji HDZ 1990, ali, za sada, nije izvesno da li }e ga up{te biti, a i kada ga bude obave ze BiH prema EU }e, kako se najavquje, najverovatnije biti „pod razno”. Lagumxija je ranije izjavio da je wemu sve jedno da li }e rasprava o wemu biti „prva ta~ka” dnevnog reda dràvnog parlamenta ili „pod razno”, kao i da potpuno razume da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik traìo da se to pitawe kona~no skine s dnevnog reda. Smena Lagumxije sa pozicije ministra spoqnih poslova pokrenuta je zbog, kako tvrde zva ni~nici RS, ukqu~uju}i Dodika, wegovog antiustavnog delovawa kada je Misiji BiH pri UN dao instrukciju da glasa za rezoluciju o Siriji u Generalnoj skup{tini UN. Lider SDA Sulejman Tihi}, me|utim, smatra da su razlozi za smenu Lagumxije mnogo dubqi, dok Dodik tvrdi da za smenu Lagumxije postoji potrebna ve}ina. Radmanovi} je rekao da }e novi {ef diplomatije BiH biti iz reda srpskog naroda. (Ta njug)

slovenija

Bo san ci bez po sla QU BQA NA, SA RA JE VO: âk 3.500 radnika iz BiH, koji su bili zaposleni u Sloveniji ostalo je za sedam meseci ove godine bez posla zbog krize u toj zemqi.Veruje se, me|utim, da je taj broj mnogo ve}i s obzirom na to da je re~ o zvani~nom podatku koji ne obuhvata i rad na crno. U Sarajevu strahuju da bi otpu{tawe dràvqana BiH u Sloveniji moglo da promeni sliku stawa broja nezaposlenih u toj dràvi. Prema najnovijim podacima, zbog prestanka rada na odre|eno vreme prijavilo se 1.536 radnika, dok je zbog prestanka poslovawa firme s radom prestalo wih 54. Kada je re~ o ste~aju preduze}a otkaz je dobilo wih 255, a tehnolo{kim vi{kom progla{ena su 932 radnika, preneo je mostarski internet portal

„Dnevnik”. Stru~ni saradnik za odnose s javno{}u u Agenciji za rad i zapo{qavawe BiH Boris Pupi} izrazio je zabrinutost da bi taj podatak mogao da se odrazi na pove}awe broja nezaposlenih u BiH. „Podatak da je 3.500 dr`avqana BiH ostalo bez posla objavio je Slovena~ki zavod za zapo{qavawe. Mi ne raspola`emo ta~nim brojem. Veliki broj na{ih gra|ana koji imaju tamo stalni boravak u Sloveniji se najverovatnije ne}e vratiti. No, evidentno da je do{lo do otpu{tawa radnika i da }emo na birou imati novu sliku, kada je re~ o broju nezaposlenosti”, rekao je Pupi}. On je kazao da je da je ova grupa radnika koja je ostala bez posla, radila na odre|eno vreme u Sloveniji.

reporta@e

sreda22.avgust2012.

dnevnik

OSU\ENICI I AKADEMCI ZAJEDNO MALAJU TOKOM LIKOVNE KOLONIJA SOMBORSKOG ZATVORA „ELAN”

ta le nat pro bu |en iza re {e ta ka vala na pitawu, ali od kad je aktuelni ha{ki uznik i ne tako davno glavni baja ovda{weg \eneral{taba (dodu{e tad komandant pe{adijskog puka) procenio da moj prelet preko kasarnske ìce zarad èqe da gledam moju drugu Tawu Bo{kovi} u ulozi Fejdoove Amelije na daskama bawalu~kog teatra zasluùje „korektivno-pedago{ku meru“ oduzimawa pertli, opasa~a i u~kura sa ga}a, nisam privatno pose}ivao ni jed nu za tvor sko-pri tvorsku ustanovu. Mada i zatvor je za qude, svakom moè da se desi. Eno, pitajte na{eg kolegu {to je „zaglavio“ samo zbog pisma ~itaoca, svaki dan smo „na to~kovima“ a neosvetqenih biciklista kol’ko ho-

~in“, odnosno u isto vreme se u ustanovi okupqaju i osu|enici sa umetni~kim sklonostima, koji barabar sa akademcima, kistom ili dletom pevaju o slobodi. I tako, upeklo kao i uvek o Pre o bra `e wu, a na sa la {u „Elana“, proizvodnog pogona i ekonomije somborskog zatvora, me do~ekuju Nikola Ili}, upravnik KPZ Sombor i Aca Hrwak, ~ovek kojem je u opisu radnog mesta i briga o slobodnim ak tiv no sti ma osu |e nih. Slikari rasprostrli {tafelaje po {umarku koji okru`uje sala{, ali i pored najboqe voqe na prvi pogled ne mogu da „provalim“ kome je od zami{qenih umetnika ovaj vikend samo trodnevna skoro pa avantura a kome je zapravo svako -

iko nu u du bo re zu, pred sta vqam se, ne od bi ja ju raz go vor... Nikola Mla|an iz Nove Pazove, trenutno u KPZ-u [a bac i Kur {u mqa nin Ivan Igrutinovi} koji je na „Elan“ do{ao iz Okru`nog zatvora u Prokupqu, obojica su se bavili i u „civilu“ drvetom, pa im nekako najzgodnije da se dubo rezom i pirografijom bave.

na koje si osu|en provede nekonstruktivno. Ima{ klince, ko ji se be do `i vqa va ju kao „opasne likove“, radije }e po ceo dan dizati tegove a sa umetno{}u u dodir dolaziti samo ako se ilegalno tetovira. Evo ti, bio sam u KPZ Ni{ gde se od gotovo 1500 osu|enika samo nas trojica-~etvorica bavilo slikawem. Ali to je tvoj iz-

I umetnost se proizvodi u isturenom pogonu KPZ

Zvekan nagra|en suvenirima

Ivan Igrutinovi} stigao iz zatvora u Prokupqu

Ba{ lepo iznena|ena mr Irina ^erwavski-[antri}

}e{. Ali to je druga pri~a. Somborski „sivi dom“ je tokom vikenda organizovao 17. li kov nu ko lo ni ju „Elan“ i okupio dvadesetak slikara iz cele Srbije, ne bi li stvaralo u prostoru ekonomije ovog zatvora. Ista manifestacija deceniju unazad ima i svoj „drugi

dnevnica. Dobro, ra~unam da bi ova starija gospoda sa bra dama kao i nekoliko dama, mo rali biti „slobodni“ umetnici, dok bi momci u jednoobraznim crvenim majicama ipak morali biti osu|enici, {to mi Aca i potvr|uje. Prilazim dvojici momaka koji lakiraju

- Ku}i, na slobodi, kad ~ovek ima vremena, te{ko da bi se setio da se ne~im ovakvim bavi{, ali ovde unutra prekrati ti vreme, usmeri misli na ne{to lep{e, na ono {to te ~eka ku}i, na porodicu, decu veli Ivan o razlozima za{to se bavi slikarstvom i dubore zom u mestu na kome to, da bu demo iskreni, najmawe o~ekuje{. –Zna{ kako ti je, kao i u sva ko dnev nom `i vo tu, ko je normalan ~ovek, nema neki ve liki problem ni u zatvoru, upra va po dr `a va ba vqe we umetno{}u, nabave ti sve {to ti treba, a vremena ionako ima{. Mada, ve}ina vremena

bor, niko te ne tera ni na {ta, ja sam sam izabrao da radim i u kuhiwi, kao {to se Nikola, uz duborez, bavi bravarijom, {to je i u civilstvu, pre saobra}ajke, radio - obja{wava mi Ivan, sa ~im se sla`e i Mla|an kojem je i kapetan iz KPZ [abac za jednim od {tafela ja. Pri~amo dugo, zahvalni su momci akademskim slikarima koji sami prilaze, udele po koji savet, a minute koje prolaze samo svedo~e u prilog tome kako je i zatvor za qude. Do du {e, wi ho va iko na ni je osvojila nagradu stru~nog `i rija „slobodwaka“, ali trud se broji. Nedaleko od ovog dvojca

I ove godine je kolonija „Elan“ krunisana velikom izlo`bom prire|enom na platou ispred varo{ke Skup{tine. Stru~ni ìri je za najboqe „osu|eni~ko“ delo proglasio „Ba~ku“ Milana Simi}a, koji je pride dobio {tafelaj. Druga nagrada i blind ram pripali su Boìdaru Zvekanu za „Pejsa`“, dok je paketom somborskih suveniri „~a{}en“ tre}eplasirani „Miris dima“ Lazara Koci}a. slika Irina êrwavski-[antri}, ma gi star sli kar stva svojevremeno iz Pe}i, sada iz Beograda, po prvi put je ovde. Kaè, bio joj je neobi~an poziv Davida Kecmana-Dake, ov da{weg kwièvnika, novina ra i likovnog kriti~ara, koji je uz upravu zatvora alfa i omega kolonije. - Da li zbog ìvotnog iskustva ili karaktera, tek te{ko me je iznenaditi, ali „Elano va“ kolonija je zaista uspela. I to prijatno. Naravno, kao i svaki neupu}en imala sam neku, po ka za lo se po gre {nu, predstavu {to me ~eka ovde,

mada su mi neke kolege pri~ale o „Elanu“. Zapravo sam odu{evqena, jer pored samog rada imam priliku i da shvatim kakve sve mogu biti na{e qudske sudbine – pri~a mi Irina, dok }askaju}i pored we prolaze wen ko le ge va jar Vu ka {in Mi lo vi}, pro fe sor FDU u Zve~anu, Svetislav [quki}, Mirko ]iri}, Milenko Bui{a na redu je „Put do slike“, raz go vor osu |e ni ka-sli ka ra sa akademcima uz demonstraciju rada na platnu. I tako, zemaqski dani teku, samo kako ih iskoristiti. Mili} Miqenovi}

^o ban ska mu ka Ma |a ri ju Zaperci pre go le ma ^

PRE^ANSKA LEKSIKA

vih dana je ba{ previ{e kukuruza u novinama. Mnogo vi{e nego na wivama. Stalno pomiwawe li~i na onu staru kaznu kad su nas {iqali u ~o{ak da kle~imo na kukuruzu. Ba{ je dosadan a nevidqiv. Ogadi}e se svima. Postao je megazvezda samo jer je – `rtva. Nevi|ene su{e koja ga je za ovu godinu uklonila s wiva, iz ~ardaka i kotarki, iz krupara, sviwskih valova... Ina~e, u normalnim vremenima, kukuruz je suvo zlato. Sve wegovo je jestivo i zdravo ukusno stoci, blagu seqa~kom. Od stabqike, kukruzovine, do listova i qu{tika te, naravno, zrna. Usa|enog u klip, neku vrstu prirodne konzerve, koja u ~ardacima celu zimu ~eka da bude okruwena i – pojedena.

Ipak, ima jedan deo kukuruza koji je neèqen, koji se mora na vreme od straniti, zalomiti, pokidati, spre ~iti da ne tro{i vodu (i hranqive materije) {to vu~e kukuruzov koren. To je – zaperak. Tamo negde na tre }em-~etvrtom kolenu od zemqe, a usred leta, kada kukuruz ve} treba da vlata, da zame}e klipove, da pu{ta svilu, odjedared po~nu da mu sa stra ne izbijaju kao neke grane. Brzo rastu jer su bliè vodi od vr’ova i klipova, a zna se da slabe biqku. âk i ako se premetnu u novu stabqiku i zamet nu, rodi}e tek neke klipi}e, nedozre le i nedopuwene, zelewke nedozrele. Zato te zaperke treba kidati, se}i, ali ne i bacati. Zeleni su i so~ni, stoka ih halapqivo jede i traì jo{ u julskim vru}inama.

ili {ta je sve imao kukuruz, koga sada nema

Zalamawe i kidawe zaperaka kod kukuruza je sporedan, neèqeni, pa mo`da i zato, teàk posao. Poverava se mla|ima ili radnicima koji ba{ nemaju neki va`niji posao tog dana. Po zaperke se ide usred dana, usred leta, zbog vru}ine su ruke gole, listovi opasno o{tri, cvetni prah s metlica pad po koì i lepi se za znoj, uprqa{ se i onervozi{ za~as. I mnogo teì poslovi oko kukuruza su lak{i od zakidawa zaperaka. Zaperci se sakupqaju u naramke, sve slaè u kola, lotre ili traktorsku prikolicu, nosi kod stoke i pa`qivo, dozirano, hrane se krave, re|e kowi, jo{ re|e sviwe. Novije sorte kukuruza, svi popularniji hirbridi pa i neke ~iste linije zea mais – nemaju zaperke. To je, uostalom, bio i jedan od uslova pri registraciji dobrog semena. Ako je ne{to zaista impresivno u modernizaciji gajewa kukuruza, a ima toga dosta, onda je tu i eli minacija zaperaka, neèqenih i nepo trebnih izdanaka ove, ina~e, maltene savr{ene biqke. Koja ipak nije per fektna jer ne moè da raste bez – vode. Zaperke ima i loza (vinova). Izbija ju na novim lastarima i tako|e poku {avaju da donesu plod, koji ne dozre i ne izraste kako treba a zove se –gre{. Kod paradajza, pak, zapercima se zovu gran~ice koje izbijaju kasnije i nose regularne cvetove. Mogu, ali ne mora ju, da smawe rod i ometu ranije zametnute klikere. Ipak, iskusni povrtari uklawaju i te zaperke, bar u toj meri da reguli{u broj i kvalitet crvenih loptica po jednom stablu. Pavle Male{ev (Kwige ovog autora iz serijala „Divani o re~ima” mogu se kupiti u novosadskim kwiàrama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwiàra”)

oban Joèf Ma|ari iz Horgo{a, stado ovaca ovog leta ~uva na pa{waku u ataru No vog Kneèvca, uz vernog pulina Bodrike. Trava se spa ru{ila, a i ono malo {to se zazaleni na slati nama i strwi{tima do~e kuju ovce ili krave koje pazi wegov kolega iz Fili}a. - Ovog leta je najve}a su{a od kad se bavim ~obanskim poslom, ve} ~etvrt veka – vajka se Ma|ari. On ~uva stado gazde iz Novog Kneèvca koje broji 270 do 280 ovaca i jagwadi, rase ~okanska cigaja i vinterberg. Koliko ta~no ne zna jer se stalno ne{to prodaje ili dokupquje. - Stado sam preuzeo po~etkom aprila. Dobro se snalazim i u Banatu, a pre toga sam se dobro verzirao u Ba~koj. Nekad sam radio u Gorwem Bregu kod jednog

od najve}ih trgovaca kowima ovog kraja. Ali kad je u vreme ratova na prostoru biv{e Juge on prestao s tim poslom, kod wega sam postao ~oban. Nije bilo lo{e jer smo stado isterivali na ispa{u i preko zime na strwi{ta poqopri vrednog kombinata - veli Joèf. ôbanski posao nije lak, jer sa stadom treba biti od jutra do sutra. Joèf ne taji da za posao koji obavqa dobija 150 evra mese~no, hra nu i stan, jer je uobi~ajeno da ~oban boravi uz stado koje ~uva. Za samotwaka bez porodice koji se pa{wakom stalno „kotrqa” za stadom, kaè da nije previ{e, ali veli da su ~obani nisu navikli na luksuz. - ûvati ovce je kao brinuti o vinogradu, koji od ujutro do uve~e zahteva i slugu i gospodara. Ipak,

navikao sam. Ovce nisu moje, ali ~oban mora ste}i poverewe gazde. Sa ovcama treba znati. ôban treba da zna da reè papke, da ih odbrani od parazita. Muè nema, jer se kod nas ov~ar-

stvo svelo na prodaju jagwadi. Neki ~obani stri`u i ovce, ali ja to prepu{tam onima koji su ve{tiji, jer i ovako imam dosta posla - ka`e Ma|ari. M. Mitrovi}

dr v e n i Sto u n h enY nA S red be ^ e j A: Skroz su se konsternirali Be~ejci videv{i kako radnici JP „Komunalac“ testeri{u napola breze u strogom centru grada. Nadle`ni tvrde da su obolele, po~ela da se su{e, grane im otpadaju i ugroàvaju bezbednost prolaznika. Najavqeno je da sli~na sudbina ~eka i ostala stabla. Me{tani se uglavnom ne slaù sa stru~wacima. Pogotovo im nije jasno koja pravila nalaù da se drvo se~e u jeku vegetacije, pride breza, vrsta koja, uop{te, ne trpi takvo „{i{awe„. Ali sad je sve gotovo. Nekada mo}ni i hladoviti drvoredi li~e na mitske preistorijske kamene monolite Stounhenya. Samo u drvenom izdawu. V. Jan kov

dnevnik

oglasi

sreda22.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

sreda22.avgust2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav

IZDAJEM nov dupleks 47 m2, name{ten. Kod Futo{ke, ]irpanova 41. Pogodan za 3 osobe. Obezbe|en parking prostor za auto. 063/10-494-11 59002

Vaqa Vejin

Vaqi Vejin

Se}awa na tebe, tvoj osmeh, vedrinu koju si nam pru`ala ni{ta ne}e izbrisati.

od Duletovih prijateqa: Slavka, Stake, Veqka, Boleta i Gorana Ili}a, Ciketa, Malog, \ovanija, Vase i Sube.

Vole te Diana i @eqko.

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58903

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 58591 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 58889

59067 59074

Draga

Draga na{a

Vaqa po~ivaj u miru.

Jova, \or|e i Pera Svir~evi} sa porodicom.

\ovani, Cicka i Filip.

59069

59063

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je iznenada preminuo na{ dragi

Bo`idar Milanovi} 1939 - 2012.

Zoran Milanovi}.

Baba.

59077

59068

dragom

Bo`idaru Milanovi}u

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 22. 8. 2012. godine, u 15.30 sati, na ^enejskom grobqu. Organizovan prevoz ispred ku}e Zadru`na br. 30, u 15 ~asova. O`alo{}eni: supruga Pana, sin Goran, }erka Qiqana, snaja Qiqana, zet Zoran, unuke Tamara, Tijana, Dijana, unuci Vuka{in i Bojan. 59066

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Zvonku Mataku

od: brata Du{ana Milanovi}a, supruge Danice i sina Zorana.

59065

Oti{la je na put bez povratka

Strikane, bilo je lepo poznavati te i biti tvoj ne}ak.

pozdrav

od Du{anovih i Markovih drugara: Cobeta, Filipa, ]o{me, Boleta, Baqe, Lopija, ]opija, Brace, Kora}a, Nemawe, Dejana, Beqanskog i Amera.

ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Mila moja, za{to si ùrila kada je bio red na mene. Hvala ti {to si mi rodila dva unuka, dva sokola. Dok sam ìva ìve}e{ sa mnom.

Posledwi bratu

tetka Vaqi

Vaqa

Vaqa Vejin Bo`idar Milanovi}

Posledwi pozdrav

Elizabeta Dujmovi}

od Dragice Jovanovi}.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Zvonku Mataku

Sahrana }e se obaviti 23. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Bo`ani}.

O`alo{}ena porodica. 59070

59076

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

59064

59042

Opra{tamo se od na{eg kuma

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo voqeni

Zvonka Mataka

Zvonku

Zvonko Matak 1953 - 2012.

Lela i Bane.

Kuma \u|a i kumi}i Dobrila i Milan Vrba{ki i Babi}.

Ispra}aj dragog pokojnika je na Tranxamentu, u Petrovaradinu, 22. 8. 2012. godine, u 13 ~asova. Vesna i Mario.

59072

59071

59041

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

SE]AWE Pro{lo je dvanaest meseci od kada nije sa nama na{ voqeni

sreda22.avgust2012.

Umrla je na{a

S tugom se opra{tamo od

Vladimir Ostoji}

Zvonku Mataku

1952 - 2011.

od porodica: Medan, Dologu{in, Baji} i Kosi}.

Vreme prolazi, tuga, bol i praznina ostaju u na{im srcima i du{ama i ne}e nikada pro}i. Po~ivaj u miru. Ve~ito o`alo{}eni: sestra Vesna, sestri} Radojica i zet Predrag.

59043

59001

Ispra}aj je u krugu naju`e porodice. Datum i vreme polagawa urne bi}e naknadno objavqeni.

dr Dragomira Cime{e

Suprug Du{an, }erka Gaqa, sinovi Du{an i Marko, sestre Olga i Sowa, zet Milan, sestri} Nenad i snaja Sawa.

59059

Vladimiru Ostoji}u

Vladici

„Ako ti jave: umro sam, ne veruj - ja to ne umem! Na ovu zemqu svratim da ti namignem malo i ostavim lepr{av trag. Nemoj da bude{ tu`na! Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast, ~udno drag.”

„Ako ti jave umro sam, ti zna{ - ja to ne umem. No}u kad gleda{ u nebo, i ti namigni meni. To neka bude tajna. Uprkos danima sivim, kad vidi{ neku kometu da vidik zarumeni, upamti: to ja jo{ uvek {a{av letim i `ivim.”

Najve}e bogatstvo bilo je `iveti sa tobom, Tvoja Biqana.

1949 - 2012.

direktora Pokrajinskog Fonda za zdravstveno osigurawe i dugogodi{weg saradnika i prijateqa Instituta

POMEN

Vaqa Vejin

Kolektiv Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

Hvala ti na svemu, Jelena.

pozdrav

dragom

Po~ivaj u miru draga

433/P

58998

59000

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav zetu

Dragom bratu, ujaku i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Vaqa Jovanu Kukarasu Porodica Stefanovi}. @ivot s tobom, protekao u qubavi svih nas, bi}e uspomena koja }e te pratiti u ve~nom snu.

Posledwi pozdrav dragom kolegi, prijatequ i drugu

Katica Vukas

Veqku Vezmaru

59060

1927 - 2012. posledwi pozdrav od porodica Samojlovi} i Ostoji}.

od porodica: \uki}, [trbac i @ivkovi}.

59052

59054

na{em

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi dragom

pozdrav

Sahrana }e se obaviti 23. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Brat Vlada, snaha Jaca sa decom Danijelom i Helenom.

O`alo{}ena porodica: }erka Jelena, unuke Ivona i Katarina, praunuci Nemawa i Ena i zet Du{an. 59051

Nakon te{ke bolesti preminula je na{a majka i ta{ta

59037

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Zvonku Mataku Zvonetu

Nedostaja}e{ nam sa svojom vedrinom i osmehom.

Jelena Otrup~ak

Veqku Vezmaru

od porodica Vezmar i Boki}.

Porodica Vuji~i}.

Veqku Vezmaru

dana 8. 8. 2012. godine, u 90. godini. Sahrana drage nam pokojnice je nakon kremirawa, u sredu, 22. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od kolektiva ShiponS-a AD.

Tvoji drugari: Zoran, Ivan, Ciki, Boca, Borca i Pale.

O`alo{}ena porodica i rodbina. 59056

59013

59057

Opra{tamo se sa velikom tugom i bolom od

Veqka Vezmara 14. 2. 1964 - 20. 8. 2012.

59058

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Zauvek nas je u 86. godini napustila na{a voqena mama, baka, prabaka i svekrva

Risto Bo`i}

Qubica Krneta

ro|. 1935. god.

Sahrana je danas, 22. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

421-P

O`alo{}eni: supruga Qiqana, sin Milan, }erka Marija i majka Sidonija.

Sahrana je danas, 22. 8. 2012. godine, u 17 ~asova, u [ajka{u. O`alo{}eni: sin Stanko, }erke Nevenka, Milena i Borka sa porodicama, snaja Milena sa decom.

59050

59029

Oprosti}emo se od we posledwi put danas, 22. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Sa qubavqu i tugom: sinovi Slobodan i @eqko, snaje Verica i Mirjana, unuci Jelena, Duwa, Dragan, Goran, Nikola, praunuci Lazar i Du{an. 59022

tv program

sreda22.avgust2012.

07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско југро Лола Наш гост Агропарламент Лице с насловнице Панонска патрола Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Роберт Просинечки

Исидора Бјелица

Око: Просинечки у офсајду

Ток шок Гости ове недеље су Исидора Бјелица и Драгољуб Љубичић. Они ће нам кроз детаље из свог искуства от крити ставове на теме које ће им презентовати водитељка Марина Буљовчић. (РТВ 1, 15.05) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Под истим кровом 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Како...? Препознати Вивалдијево Лето 12.25 Скела 12.40 Здраво живо 13.05 Ноћна смена 13.30 Фаца: Најбољи 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок: Исидора Бјелица, Драгољуб Љубичић 16.00 Велики природни спектакли 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Анђели у Америци 21.05 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.00 Оперативци 23.50 Серија недеље: Анђели у Америци 00.40 Документ 01.05 Повратак на село

06.50 Кухињица – мађ 07.15 Алфамо qуинтет 08.00 Концерт дечјег хора „Звончићи” 08.25 Хајде са мном у обданиште 08.50 Питам се питам се 09.15 Уличаролије 09.40 Академац 10.10 Увек медаља 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид НС 14.00 Алфамо qуинтет 14.40 Потоп у Банату 15.05 Живећу свој живот. 15.30 Добро вече Војводино (ром) 17.00 Ева магазин (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.35 Липар за сва времена

06.51 07.14 07.23 07.29 07.49 08.01 08.06 08.12 08.35 08.50 09.21

Зашто је Роберт Просинечки морао да оде и да ли је то добро за српски фуд бал, клупски и репрезентативни. Да ли се српски фудбал помера са мртве тачке и у ком правцу дебатују Јован Секулић, уредник у Вечерњим новостима, Недељ ко Ковињало, спортски коментатор РТС-а и Слободан Георгијев, новинар недељ ника „Време”. Емисију води Зоран Станојевић. (РТС 1, 23.10) 06.30 08.30 09.05 11.05 11.32 12.30 13.05 14.00 15.05 15.30 16.00

Новосадско јутро Храна и вино Убиства у Мидсамеру Украдена срца ЦИ 5 нови професионалци Рецепти Лауре Равајоли Опчињени Ленија Зове море Спринт Рецепти Лауре Равајоли

СЕРИЈА

Убиства у Мидсамеру (Новосадска ТВ, 17.00) 16.30 17.00 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

09.30 10.30 11.30 12.30 13.30 14.00 15.00 15.30 16.15 18.30 18.45 19.00 19.30 20.45 22.45

Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Зове море ЦИ 5 нови професионалци Украдена срца

Једрење Преглед Премијер лига Преглед Шпанске лиге Преглед АТП Мастерс Синсинати Преглед Лиге шампиона Преглед аргентинске лиге Фудбал мондијал магазин Ајакс ТВ Мото ГП Мугело Вести Премијер лига њуз Преглед португалске лиге – Португал Барса ТВ: Маноло Премијер лига: Челзи – Рединг Свет фудбала

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 10.00 10.05 10.33 10.56 12.05 12.20 12.35 13.20 13.26 13.43

03.00 03.11 04.10

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Камионџије Вести Траг Пловећи град Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Вештица Лили, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Поноћна трка, филм Вести Око Дневник Место злочина-Лас Вегас Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Велики прасак, филм Вести(04.00,05.00) Камионџије Око

06.15 06.30 07.00 08.30 09.30 10.40 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.30 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Бели олеандер Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Без излаза Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.02 19.30 20.05 20.57 23.06 23.10 23.40 23.55 00.40 00.48 01.33

09.45 09.52 10.02 10.32 11.00 11.30 12.02 12.39 13.00 14.03 14.17 14.48 15.12 15.44 15.53 16.40 17.05 17.58 18.31 18.58 19.32 20.40 22.37 23.47 00.52 01.53

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Слагалица Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Вечни сјај детињства Водич кроз модерну архитектуру Београда Датум Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Слике душе Трст-раскршће народа Лидија Бизјак и СО РТС Либела Трезор Необично о биљкама Вечни сјај детињства Водич кроз модерну архитектуру Београда Вита студентис Верски календар Ексклузивно Линк Преваранти Снови У свету ТВ фељтон Преваранти Фудбал - Лига шампиона: Брага-Удинезе, пренос Фудбал-Лига шампионапреглед Гитар арт фестивал Трезор Фудбал - Лига шампиона: Брага-Удинезе, пренос

Слике живота Маратоон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Филм: Мирко и Славко Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Сабирни центар Ало, ало Филм: Убице на аутопуту Удовице Ало, ало Филм: Удовичин љубавник Домаћа музика Филм: Убице на аутопуту

dnevnik

07.30 ББЦ на Б92: Откачена историја 08.30 Топшоп 08.50 Најбоље године 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.05 Филм: Љубав нема правила 23.25 Вести 00.00 Спортски преглед 00.20 Увод у анатомију 01.10 Филм: Најстарији Фершо 2 02.40 Саут Парк 03.05 Нинџа ратници

Наташа Ђорђевић 07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.30 18.00 18.30 19.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Гранд парада Град шоу Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Мале тајне Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста

Чарлс Бронсон

Гвоздена песница У време депресије, Чени снажан и тих улични борац, удружује се са Спидом промотером илегалних борби у боксу. Они заједно одлазе у Њу Орлеанс, где Спид позајмљује новац како би средио бокс- меч за Ченија. Ствари им неће ићи од руке, прокоцкаће новац и сваку шансу за победом… Улоге: Чарлс Бронсон, Џејмс Коберн, Џил Ајерленд, Стротер Мартин Режија: Волтер Хил (Пинк, 01.00)

Летњиковац Гости су Наташа Ђорђевић, Данијел Ђурић, Иван Ивановић Ђус, Бора Дрљача, Снежана Нешић, Фул бенд. Гости ће кувати, причати о афродизијацима и расправљати о томе да ли жена мора да зна да кува! (Хепи, 18.25) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља једна песма Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Раде Марковић

Сабирни центар Стари археолог проналази римску надгробну плочу за којом је трагао читавог живота. Она покрива пролаз с овог на онај свет. При покушају да је помакне професор доживљава срчани удар и убрзо умре. Али, мртав само за околину, он се у ствари налази у некој врсти стања „између живота и смрти“... Улоге: Раде Марковић, Богдан Диклић, Аница Добра Режија: Горан Марковић (Авала, 18.15)

20.20 Госпођица 21.00 48 сати свадба 22.00 Академија дебелих- преглед дана 23.00 Брачни судија 00.30 Црна хроника 01.00 Филм: Гвоздена песница 02.45 Вештичарење 03.30 Брачне воде

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dn ev n i k

sreda22.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈОВАН – ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Паклена Кели Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Тајни рат Ћелија Рим. последња граница Гладијатори. повратак међу живе Фарма из Едвардијанског доба Ко си заправо ти? Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности Тајм тим година XИ Ћелија Царство мора Фарма из Едвардијанског доба Кракатау – последњи дани Лежаки 1942. Деца Стаљинграда Тајни рат Царство мора Историја расизма Пирамиде смрти

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на зма еј ве Сем и Макс Ози Бу Филм: Ганг стер ска при ча Филм: Гу ли ве ро ва путо ва ња Филм: 5x2 Филм: Боље од бекства Филм: Ша ша ви ро ди тељи Филм: То рен те 3 3 Ерот ски филм: Лепти ри ца Ерот ски филм: Двора на греха

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00

Боље од бекства

Југословенски глумац се жени Американком у Београду и добија дете са њом, када се његова каријера обрушава из политичких разлога, он почиње да се опија, жена га оставља и води њихову кћер у САД... Улоге: Жар ко Ла у ше вић, Клер Бек ман, Зо ри ца Ата на сов ска Режија: Ми ро слав Ле кић (Си не ма ни ја, 18.00)

Жар ко Ла у ше вић

08.10 08.35 10.25 12.05 13.35 15.15 16.45 18.10 20.05 22.00 23.25 01.00 02.40

Холивуд на снимању ИX Под сунцем Тоскане Крива је мама Афричке мачке Превелики за пропаст Посебна веза Водоноша Живот као такав Обред Убица са интернета Брже 13 Обред

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20

Ма ри Јо си Кр о зе

18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Код куће за празнике Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Мистерије Острва сенки Последњи Божић Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Титаник 2 Велика лига Медијум

07.40 09.40 10.50 13.05 13.25 14.15 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 22.40 00.30 00.45 01.35 02.35

Езел Кисмет - окови судбине Кобра 11 Ексклузив таблоид Крв није вода Бибин свет Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Домаћице Месец од порцулана Игра скривача РТЛ вести Закон и ред Астро шоу Закон и ред

Ником ни речи

Париски педијатар Александар до данас се није опоравио од трагедије која му се догодила пре осам година, када је серијски убица убио његову супругу. Иако је он у почетку био главни осумњичени, случај се због недостатка доказа није развијао. Али полиција открива на месту где је жена била убијена два тела, и цео случај поновно се отвара... Улоге: Фран соа Клу зе, Ма ри Јо си Кр о зе, Ан дре Ду со лир, Кри стин Скот То мас, Режија: Ги лам Ка нет (ХРТ 1, 22.25) 07.40 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.15 Заволите свој дом 2, док. серија 11.00 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.15 Где има воље, филм 14.35 Културна баштина 15.10 Просјаци и синови 16.10 Понос Раткајевих 17.55 Азијске разгледнице: Уздуж Рајастана, док. серија 18.30 Лоза 19.18 Наврх језика 19.20 Лото 7/39 19.30 Дневник 20.10 Велики бродоломи Јадрана: Сила мора, док. серија 20.55 Стипе у гостима 21.35 Дневник 3 22.25 Ником ни речи, филм 00.40 Секс и град 3 01.10 Време је за џез: Black Coffee и Данијел ди Бонавентура

08.05 Жутокљунац. Незвани гост 08.45 Амика за децу 09.10 Х2О Уз мало воде! 09.35 Операција Барбароса за децу 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.55 Лоза 11.40 Едгемонт 12.05 Обична клинка 12.30 Дарма и Грег 12.50 Моје родно место: Сукошан 13.10 Крш и море. Омбла, док. серија 13.45 Крш и море. Велики зид, док. серија 14.20 Творци промене 1, док. филм 15.15 Залагаоница, док. серија 16.00 Евромагазин 16.30 City folk 2012. Дхака 16.55 Идемо на пут с Гораном Милићем. Швајцарска и Аустрија 17.50 Сучево ново рухо 18.35 Нови клинци с Беверли Хилса 19.15 20пет, квиз 19.45 Гламурозне посластице, док. серија 20.40 Фудбал Лига првака, Динамо - Марибор, пренос 22.50 Мућке 23.45 Битанге и принцезе 00.20 Шаптачица духовима)

09.00 Биографија - Кристијан Слејтер 10.00 Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 11.30 Чудна фреквенција 2 13.00 Биографија - Џенифер Анистон 14.00 Опсада Алкатраза 16.00 Еволуција 17.30 Биографија - Кристијан Слејтер 18.30 Чудна фреквенција 2 20.00 Биографија - Џенифер Анистон 21.00 Детектив и дама 23.00 Смртоносна раздаљина

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Удата за мафију Месечина и Валентино Неконтролисана моћ Наша кућа из снова Без злих намера Жена под уценом Далеко од очију Слушкињина прича Девојке са аутобуске станице Срећне сисе

Месец од порцелана Полицајац Кајл Бодин заљубљује се у лепу Рејчел Мунро која је у несрећном браку с богаташем. Једне ноћи она више не може да поднесе злостављање и свог су пруга убије. Кајл јој помогне да заташка злочин и понуди јој алиби... Улоге: Ед Ха рис, Ме длин Стов, Бе ни сио Дел То ро, Чарлс Денс, Па три ша Хи ли Режија: Џон Беј ли (РТЛ, 20.50)

Ме длин Стов

07.15 Опасан лов 08.10 Страствени риболов са Робсоном Грином 09.05 Разоткривање митова 10.00 Како то раде? 10.30 У делићу секунде 10.55 Преживљавање 11.50 Трговци аутомобилима 12.45 Прерађивач 13.40 Амерички чопери 14.35 Прљави послови 15.30 Разоткривање митова 16.25 Опасан лов 17.20 Страствени риболовци 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 Лет изнад Аљаске 21.55 Страствени риболовци 22.50 Чудовишта из реке 23.45 Пецање голим рукама 00.40 Лет изнад Аљаске

09.15 11.15 12.15 14.00 15.00 16.00 17.45 19.15 19.20 20.20 21.20 22.20 22.25 22.55 23.55 00.05

Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Бициклизам Бициклизам Атлетика Сви спортови Коњички спорт Коњички спорт Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф Сви спортови

Гре хо ви не ис то ми шље ни ка

о та да шњи пред сед ник вла де Ве ља Ву ки ће вић, се чу дим што г. М. Триф ко вић на ме ра ва да пре да члан Ра ди кал не стран ке су ко био се са Глав ни жал бу про тив из бо ра, јер он вр ло до бро зна, да он од бо ром На род не ра ди кал не стран ке у ве зи са ни је пао на овим из бо ри ма у сом бор ском окру гу не во ђе њем др жав не по ли ти ке. Ис по ста ви ло се да је по го да је пао већ пре две го ди не. Ка да је по на го ва ња де ла не пре мо сти ва и ње не по сле ди це би ле су ви дљи ве њу сво је фа т ал не око ли не пре ки нуо ве зе са сво јим и у Вој во ди ни. Са јед не стра не, при ста ли це Ву ки ће ви би ра чи ма и оним пр ва ци ма стран ке ко ји су му до са ћа би ле су оку пље не око Све то за ра Стан ко ви ћа, а до да ман дат да ва ли... Ја се ве о ма ра ду јем што ће нам г. след ни у по др шци Глав ном од бо ру Ра ди кал не стран ке М. Триф ко вић пру жи ти при ли ку да пред нај ши ром би ле су при ста ли це на че лу са др Слав ком Ми ле ти ћем. јав но шћу рас ки не мо мре жу спле т а ка г. Триф ко ви ће Ме ђу соб ни об ра чун оп ту жба ма да су из да ли из вор не вих љу ди и да ски не мо са гла ве г. Триф ко ви ћу оре ол ра ди кал не иде је и не при ме ре на ре то ри ка вре ђа ња му че ни штва, па да га у пра вој сли ци при ка же мо јав при ста ли ца и јед них и дру гих но сти.’’ Ла ло ше ви ће ва из био је, то ком из бор не кам па ја ва до ве ла је до по ле ми ке ње, из у зет но, за пра во пре вас са Три фу но ви ћем и ње го ход но при су т ан. Кри ти ка вим са рад ни ци ма, а чи т а о Све то за ра Стан ко ви ћа и ње ци су мо гли да је пра те у го вих при ста ли ца од ’’Па ши По ли ти ци. ће ва ца’’, од но сно гру пе око На Триф ко ви ће ве оп ту Слав ка Ми ле ти ћа би ла је жбе о из бор ним не ре гу лар усме ре на ка по пу стљи во сти но сти ма и чи нов нич кој афе пре ма на ци о нал ним ма њи на ри Ла ло ше вић се огра дио од ма и отва ра њу про сто ра и за би ло ка квих ак тив но сти у њи хо во све стра ни је уче шће у ве зи са тим, али је и овом по ли тич ком жи во ту зе мље, а при ли ком пред ста вио свој је ди но да би се обез бе ди ла до бро по знат став ’’да је њи хо ва по др шка бу ду ћој ве Вој во ди на пре пла вље на не ћи ни у пар ла мен ту. ква ли фи ко ва ним чи нов ни У мно гим ме сти ма Вој во ци ма: ће вап џи ја ма, про па ди не су ми тин ге ора ни зо ва ли лим тр гов ци ма, ба што ва ни јед ни а по том дру ги чвр сто ма, бив ш им ап с е н и ц и ма уве ре ни у оправ да ност сво јих итд’’. При ли ком ове по ле ста во ва. Нај при зна ти је штам ми ке мо гле су се про чи та ти па но гла си ло ра ди кал не и вр ло зло на мер не опа ске у стран ке у Вој во ди ни За ста ва ве зи са Ла ло ше ви ће вим по ста ла је на стра ну Слав ка ли тич ким ста вом и на ци о Ми ле ти ћа и са огром ном нал ним осе ћа њем. ’’У сво ме енер ги јом уче ство ва ла у на по ли тич ком жи во ту Ла ло ме ри да се су прот на стра на ше вић је се дам на е ст пу та по ли тич ки рас крин ка и де за ме њао стран ке, тра же ћи Пре пу ца ва ње пре ко „По ли ти ке”: Мар ко Триф ко вић ву и ше. При ста ли ца ма су пр сву да при ли ку и зго ду да то не стра не, уз ре то ри ку ети ке ти ра ња ко ја се осла ња до ђе до ман да та... Ци фра од 2 6 0 от пу ште них и пре ла на ’’пре по зна те’’ гре шке у про шло сти, они су им ме ште них чи нов ни ка са мо у овом окру гу до вољ но до де ли ли на ди мак кур џо ни (та ко су на зи ва не при ста го во ри о сло бо ди из бо ра. По г. Ла ло ше ви ћу то су би ли це ли бе рал ног ре жи ма у до ба Обре но ви ћа). ли ће ваб џи је и ка фе џи је. За и ста је скан дал да је дан И Јо ца Ла ло ше вић је био део на род ни по сла ник пљу је ова ко ове по де ле. Био је кан ди дат на на чи нов ни штво. Ти љу ди су Лалошевић је и овом ли сти Све то за ра Стан ко ви ћа и уда ље ни јер ни су при ста ли да приликом представио став уче ство вао је у пред из бор ној кор те шу ју за г. Ла ло ше ви ћа... А да је Војводина кам па њи. Том при ли ком ње го ви кад је реч о па три о ти зму, г. Ла ис ту пи су у За ста ви ома ло ва жа ло ше вић би бо ље ура дио да се преплављена ва ни и де нун ци ра ни. Упр кос освр не око се бе, те би од мах ви неквалификованим овим кри ти ка ма, ли ста Све то за део уза се сво га бли ског ро ђа ка чиновницима: ра Стан ко ви ћа на из бо ри ма је по Ђу ри цу Ла ло ше ви ћа, ко ји је био ћевабџијама, пропалим сти гла успех. Из но ва је Ла ло ше за вре ме оку па ци је Ср би је крил вић, на кон то га, био кан ди до ван ни ађу тант гу вер не ра Ре ме на и, трговцима, баштованима, за чла на Ве ри фи ка ци о ног од бо од осло бо ђе ња ни је ни кад оти бившим апсеницима... раи чла на За ко но дав ног од бо ра и шао у Бе о град, јер га не во ли. А био са иза бра ним ко ле га ма у сам г. Ла ло ше вић отво рио је ту Сом бор ском окру гу, у кон тек сту ши рег по гле да на из слет пе вач ких ма ђар ских дру шта ва и у сво ме го во ру бор ни про цес са по је ди нач ним не до ста ци ма и мал вер ве ли чао ма ђар ску про шлост и кул ту ру’’. за ци ја ма, из ло жен број ним кри ти ка ма опо зи ци је због Ова ква вр ста кри ти ке, у ве ли кој ме ри не у те ме ље не ле гал ног и не у став ног на чи на ор га ни зо ва ња, из во на на чвр стим до ка зи ма већ на за па љи вој и емо тив ђе ња из бо ра и по то њег пре бро ја ва ња гла со ва на осно ној ре то ри ци, ода ва ла је сли ку по ле мич ких то но ва ву гла сач ких ли сти ћа. Спе ци фич ност по ли тич ких при оног вре ме на. По пу ли сти ка и раз дра жљи ва, бес кру ли ка у Сом бо ру ко ја је на ро чи то би ла ме та кри ти ке пу ло зна ме то до ло ги ја на па да на по ли тич ке не ис то опо зи ци је би ла је сме на Мар ка Триф ко ви ћа, ра ди ка ла ми шље ни ке до дат но је оп те ре ћи ва ла иона ко по љу и пред сед ни ка На род не скуп шти не у ра ни јем са зи ву, љан углед пар ла мен тар ног плу ра ли зма и де мо крат због ра зи ла же ња са стра нач ким вр хом и не по што ва ња ске кул ту ре на ро да ко ји се ба вио од го вор ним по слом пар тиј ске ди сци пли не. ’’У сом бор ском окру гу, пре ма – из град ње но ве др жа ве. Краљ Алек сан дар је у зна из ја ви исто га вел. Жу па на, пре ме ште на су у пред из чај ном бро ју слу ча је ва био ви нов ник и под стре кач бор но до ба 2 5 2 чи нов ни ка. На та кав на чин мон ти ран ових си ро вих по ле ми ка јер је ње го ва ам би ци ја, по ка је по ли циј ски апа рат за оба ра ње пред сед ни ка На род не за ће бли ска бу дућ ност, би ла де за ву и са ње и уни ште Скуп шти не г. Мар ка Триф ко ви ћа’’. ње по сто је ћих стра на ка и пар ла мен та као ин сти ту На кри ти ке и на па де за на вод не из бор не мал вер ци је и фор ми ра ње ње му под ре ђе не др жав не стран ке за ци је ни је из о стао од го вор Јо це Ла ло ше ви ћа. ’’Ја и ор га ни за ци је.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re dak ci ja@dnev nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda22.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По жељ но да се што ви ше по ја вљу је те у јав но сти и бу де те све сни ји свог ути ца ја на дру ге. Из ла сци до но се до бар про вод. Љу бав из по чет ка.

BIK 20.4-20.5.

Ко му ни ка ци ја вам баш иде од ми сли и ре чи, од пе ра и осе ћа ња. Мо же те за ве сти и при до би ти ко га год по же ли те, ле пим и не жним, шар мант ним на сту пом и ре чи ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. avgust 2012.

Оства ру је те до бре по слов не кон так те и са стан ке, па ис ко ри сти те при ли ке док вам се ну де. Кра ћи пу те ви су ак ту ел ни ових да на.

Да нас сте про ме ни ли рас по ло же ње и ви ше ни сте то ли ко при јам чи виц као ра ни је. Др жи те до сво јих же ља, де лу је те под ма ском и кон тро ли ше те се. Стра сти.

Вре ме је за пре дах, за опу ште ње и од мор. Тек од су тра ће те би ти у фит фор ми за по сао. Да нас уго ди те се би и они ма ко је во ли те, око се бе. До ла зи вам дру штво.

По ста је те све сни ји свог ста ту са и по зи ци је ко ју за у зи ма те, па са мим тим и ви ше це ни те се бе и оно што чи ни те и же ли те. Пу но ра ди те, сма њи те трем по.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пре о се тљи ви сте емо тив но и остра шће ни. Има те сна жне же ље, иде те ди рект но у ис ку ство, па те шко оно ме на ко га се устре ми те. Не мој те пре те ри ва ти.

Из да на у дан, ства ри те ку сво јим то ком, чак и да се пре те ра но не тру ди те око би ло че га. Из ло же ни сте јав но сти, по сма тра ни и под лу пом парт не ра.

Не ко од при ја те ља тре ба ва шу па жњу и вре ме. Али, не мо ра те цео дан да по тро ши те на дру штво или де цу. Ту је и оно што се зо ве по вла че ње у се бе, ко је вам то ли ко тре ба.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По гле дај те шта све мо ра те да ку пи те, ова ко кра јем ав гу ста, по чет ком сеп тем бра, што се би, што де ци, за ку ћу. Да нас сте скло ни шо пин гу и тро шко ви ма.

Бу ди те све сни тај них не при ја те ља и окол но сти ко је вас бло ки ра ју на не све сном ни воу. Обра ти те па жњу на сно ве и за пи суј те их. Сно ви го во ре, по ру чу ју.

При ја те љи би да вас ве жу за се бе и те шко ће при ста ти на оне про ме не ко је пра ви те на лич ном пла ну. Ипак, сло бо да је тран спа рент на и за пли ва ће те у њој.

TRI^-TRA^

Он је туче, она га воли V REMENSKA

ВеОма

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 38 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 38 Niш

Про шло је ви ше од три го ди не од ка да је пе ва чи цу Ри ја ну њен та да шњи деч ко Крис Бра ун пре био, али она је при зна ла да га и да ље во ли и да је он „љу бав ње ног жи во та”. По пу лар на пе ва чи ца са Бар ба до са је у ин тер вјуу с Опром Вин фри ре кла да су она и Крис на до бром пу ту да из гра де по ве ре ње из ме ђу се бе и да су са да баш бли ски при ја те љи. Про бле ма тич ни ре пер је 2009. го ди не осу ђен због на па да на Ри ја ну уочи до де ле Гре ми на гра да. Та да се јав но из ви нио и био је осу ђен на пет го ди на услов не ка зне. Мо рао је да оба ви дру штве но-ко ри сни рад и да иде на са ве то ва ње због на си ља, али и да не при ла зи Ри ја ни. Про шле го ди не за бра на при ла ска је уки ну та, па су се Крис и Ри ја на по но во на шли у сту ди ју. - Све се про ме ни ло од ка да је укло ње на за бра на при ла ска. Во ли мо се и мо ја је же ља да оста не мо за јед но до кра ја жи во та. Тре ба ло ми је вре ме на да му опро стим, јер сам ду го би ла љу та и ста ло ми је до то га да он про на ђе свој мир. И да ље имам леп ти ри ће у сто ма ку кад га ви дим, али успе вам да он то не ви ди на мом ли цу. Ми слим да је он љу бав мог жи во та - ре кла је пе ва чи ца.

PROGNOZA

Evropa

тОПлО

NOVI SAD: Сунчано и још топлије. Ветар слаб јужни или променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 18, а максимална 38 степени. VOJVODINA: Сунчано и врло топло. Дуваће слаб јужни ветар или променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а максимална 38 степени. SRBIJA: Сунчано уз велику врућину. Ветар слаб јужни или променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 39 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: Сунчано уз велике врућине и температуре преко 35, а понегде и до 40 степени у централној и јужној Србији. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Наставља се неповољан утицај биометеоролошких прилика због термичких услова који су у домену екстремно топло. Опрез се нарочито препоручује особама са варирајућим крвним притиском. Могуће су главобоља и малаксалост. Саветује се смањена физичка активност и заштита од UV зрачења.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Мла да же на ула зи у по сла сти чар ни цу и пи та: - Има те ли не ку тор ту ко ја је ма ло за го ре ла с јед не стра не? - По бо гу, шта ће вам то?! - Же ле ла бих да мој муж по ве ру је да сам је са ма на пра ви ла.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

9 (-3)

Slankamen

130 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

74 (-5)

Zemun

218 (-5)

Bogojevo

71 (-7)

Panчevo

246 (-6)

Smederevo

446 (2)

Baч. Palanka 105 (-9) Novi Sad

78 (-7)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

177 (-3)

S. Mitrovica

0 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

253 (0)

Beograd

166 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

118 (-5)

NERA

Hetin

700(-2)

TISA

-58 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja