Dnevnik 22.septembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 22. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23205 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MI NI STAR ZDRA VQA ZO RAN STAN KO VI] OT KRI VA:

Osam istraga o krupnoj korupciji u zdravstvu INTERVJU: ^E DO MIR JO VA NO VI], PRED SED NIK LI BE RAL NO-DE MO KRAT SKE PAR TI JE

str. 15

PO ^E LO TE STI RA WE NO VOG MO STA PRE KO DU NA VA NA KO RI DO RU 10

Vojvodina }e dobiti {ansu kad se Srbiji otvore vrata EU

str. 3

NO BE LO VAC I OTAC EVRA RO BERT MAN DEL

Fiksni kurs bio bi dobar za Srbiju Sun~ano i toplije

Najvi{a temperatura 28 ° S

UV zra~ewe 4-5

Foto: S. [u{wevi}

str. 5

„Be{ka” polo`ila prvo prela`ewe

str. 5

NA KON PRI VO \E WA BIV [IH PRI PAD NI KA JE DI NI CE ZA SPE CI JAL NE OPE RA CI JE ZBOG ORU @A NE PO BU NE NO VEM BRA 2001.

^etiri „beretke” u policijskom pritvoru

str. 14

SPORT

NASLOVI

Politika

Nov~anik

2 Istorijske nepravde me|u poslanicima 3 Pajti}: Za nekoliko dana vojvo|anska kancelarija u Briselu

Ekonomija 4 Brodogradili{te doplovilo u ruke Miodragu Kosti}u 4 Srpske penzije na grdnim mukama

str. 16 – 20

n NEMAWA MIROSAVQEV POGODIO MALI GLOBUS

n JOVANA BRAKO^EVI] SPREMNA ZA EP

n U FUDBALSKOM KUPU BEZ IZNENA\EWA

6 Koga ne oguli kamata, odere ga provizija

Novi Sad 7 Izvori{tima vode preti zaga|ewe 9 Plac na Telepu tri miliona

Vojvodina 11 Pare za biznis dobilo 30 Vr{~ana

Dru{tvo 13 Studije }e krunisati dvostrukom diplomom 13 Najvi{e `albi na pona{awe lekara

Kultura 23 „Krici i {aputawa” Andreja [erbana

Svet 24 UN: Sedam milijardi qudi na planeti

~etvrtak22.septembar2011.

PRED SED NIK SR BI JE U WU JOR KU O KO SO VU

Tadi}: Ne}e biti lako

Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} iz ja vio je ju ~e da }e to kom Ge ne ral ne skup {ti ne UN ima ti mno ge sa stan ke i da ne o~e ku je la ke raz go vo re o Ko so vu s vi so kom pred stav ni com EU Ketrin E{ton, ame ri~ kom dr `av nom se -

kre tar kom Hilari Klinton, ge ne ral nim se kre ta rom NA TO-a Andresom Fogom Rasmusenom, mo `da i pred sed ni kom SAD Barakom Obamom. – Na {a po zi ci ja je za sno va na na po li ti ci mi ra i `e li mo kom pro -

po {to bi „mno gi pro tiv ni ci mir ne po li ti ke `e le li da si tu a ci ju is ko ri ste za eks trem ne ge sto ve i ra di ka li za ci ju po li ti~ kih i bez bed no snih pro ce sa”. To bi, po we go vim re ~i ma, bi lo naj lo {i je re {e we i po go di lo bi in te re se Sr bi je, srp skog na ro da i we go vog de la na Ko so vu. – Ov de sam sed mi put i uvek smo se su o ~a va li sa zna ~aj nim pro ble mi ma ko ji su iz vi ra li iz kri ze s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je i do mi nant no Ko so va – na po me nuo je Ta di}, uz oce nu da je mo gu }e re {e we uz od bra nu in te re sa obe stra ne. – Na Ko so vu ima me sta za sve. Ka da bi smo na ra ci o na lan i prin ci pi je lan na ~in pri {li re {a va wu pro ble ma i su ko ba, mo gli bi smo pro na }i va qa na re {e wa. Po we go voj oce ni, ve li ko is ku {e we za srp sku po li ti ku je „iner ci ja u me |u na rod nim od no si ma, us po sta vqe na de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ko ja je ne po voq na za srp ske na ci o nal ne in te re se i dr `a vu Sr bi ju”.

Pa `qi vo o Pa le sti ni – Od lu ku po vo dom even tu al nog gla sa wa o pa le stin skom zah te vu za ~lan stvo u UN do ne }e mo ovih da na, po {to pa `qi vo sa slu {a mo ar gu men te obe stra ne, pa le stin ske i izra el ske – iz ja vio je ju ~e u Wu jor ku no vi na ri ma pred sed nik Sr bi je Boris Tadi}. – Sla èm se sa sta vom pred sed ni ka SAD Baraka Obame, ko ji je re kao da pi ta we pa le stin skog ~lan stva u UN tre ba da bu de po stig nu to kroz di ja log izra el skih i pa le stin skih pred stav ni ka. On je po no vio Oba mi ne re ~i da ne ma skra }e nih pu te va u do se za wu kom pro mi snog re {e wa, i da se mo ra ~u va ti dig ni tet obe stra ne, kao i da Pa le stin ci i Izra el ci ima ju po tre bu da se pro na |e mi rov no re {e we ko je je u sa gla sno sti s me |u na rod nim pra vom i prin ci pi ma ko ji su po sta vqe ni u UN. – Pot pu no se sla èm s we go vim go vo rom, i o~e ku jem da }e ta kav prin cip bi ti pri me wen i ka da je u pi ta wu Sr bi ja, ali, na à lost, to ga do sa da ni je bi lo – oce nio je Ta di}. mi sno re {e we – re kao je Ta di} u se di {tu UN, i oce nio da }e, {to se ti ~e Sr bi je, to bi ti te {ka se si ja Ge ne ral ne skup {ti ne svet ske or ga ni za ci je. Ta di} je iz Wu jor ka Sr bi ma na Ko so vu po ru ~io da osta nu mir ni,

– Bor ba pro tiv te iner ci je }e bi ti te ma mo jih raz go vo ra s li de ri ma sve ta – na ja vio je Ta di}. On je pod se tio na to da je iz ve {taj ge ne ral nog se kre ta ra UN Ban Ki-muna bio osno va za us po sta vqa we Mi si je Euleks na Ko so vu.

POLiTikA

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE U ZNA KU RAS PRA VE O AMAND MA NU 5 NA PRED LO @E NI ZA KON O RE STI TU CI JI

Istorijske nepravde me|u poslanicima – Usva ja wem za ko na o re sti tu ci ji Sr bi ja }e is pra vi ti isto rij sku ne prav du pre ma oni ma ko ji ma je imo vi na od u ze ta iz ide o lo {kih raz lo ga – iz ja vio je vi ce pre mi jer Sr bi je Boìdar \eli}, bra ne }i u Skup {ti ni za kon ski pred log i kon sta tu ju }i da }e ukup na vred nost obe {te }e wa biv {ih vla sni ka bi ti oko 4,5 mi li jar de evra, od ~e ga }e dve mi li jar de bi ti u ob ve zni ca ma. Ka ko je to za „Dnev nik” ju ~e i na ja vio vi so ki funk ci o ner SDPS i po sla nik Meho Omerovi}, amand man Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra ko je je pri hva tio vi ce pre mi jer \e li} na ~lan 5 pred lo ga za ko na o re sti tu ci ji uz bur kao je ju ~e ras pra vu u Skup {ti ni i do veo do o{tre po le mi ke zbog amand ma na Vla de da pra vo na re sti tu ci ju ne }e ima ti stra ni dr à vqa ni ko ji su bi li pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga. LDP, LSV i SDPS sma tra ju da se amand ma nom re vi di ra isto ri ja i re la ti vi zu je an ti fa {i sti~ ka bor ba, a za SPS je „ide o lo {ki ne pri hva tqiv”. Po mi {qe wu ovih stra na ka vla da ju }e ve }i ne i opo zi ci je, amand man }e omo gu }i ti da se po tom ci ma sa rad ni ka oku pa to ra u Sr bi ji vra ti imo vi na. Iz me nu pr vo bit nog re {e wa, ko jim je bi lo na ve de no da svi pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ne }e ima ti pra vo na re sti tu ci ju, za tra ìo je SVM, uslo viv {i ti me po dr {ku za ko nu o vra }a wu imo vi ne i obe {te }e wu, ma da se u Skup {ti ni me |u po sla ni ci ma spe ku li sa lo o to me da se on ve zao i za za kon o jav noj svo ji ni i da su Vla da i vi ce pre mi jer \e li} zbog to ga pri hva ti li amand man. - Amand man Vla de su {tin ski re {a va pro blem i bri {e prin cip ko lek tiv ne od go vor no sti, ~i me su stvo re ni uslo vi da SVM po dr ì za kon, ka zao je Laslo Varga(SVM). Po we go voj oce ni re {e we iz amand ma na Vla de prav no-teh ni~ ni je maw ka vo po {to da je mo gu} nost da se dvo ja ko tu ma ~i od red ba o stra nom dr à -

vqan stvu, od no sno ni je ja sno da li se ra di o oso ba ma ko je sa da ima ju stra no dr à vqan sto ili su ga ima le u Dru gom svet skom ra tu. Zbog to ga bi, ka ko je re kao, tre ba lo raz mo tri ti usva ja we amand ma na SVM ko jim se ta ne do u mi ca i mo gu} nost dvo stru kog tu ma ~e wa ot kla wa. Li der LDP-a êdomir Jovanovi} je u ù stroj po le mi ci re kao da je za ovu stran ku ne pri hva tqi vo do dat no oma lo va à va we i ospo ra va we an ti fa {i sti~ kih te ko vi na Sr bi je, is ti ~u }i pri tom da su i te meq ne vred no sti mo der ne Evro pe za sno va ne na an ti fa {i zmu. – Ako ne ko mi sli da je pri sil no mo bi li san, ne ka to do ka è na su du. Po sto je za ko ni ove ze mqe ko ji mu to omo gu }a va ju – re kao je Jo va no vi}, i za pi tao \e li }a da li zna ko su bi li oku pa to ri Sr bi je to kom Dru gog svet skog ra ta, na vo de }i Bu ga re u we go vom Pi ro tu, Ita -

– Kad sud u Nir nber gu sve pri pad ni ke SS-a pro gla si rat nim zlo ~in ci ma, to ni je ko lek tiv na od go vor nost. Ne moj te, go -

Ko lun yi ja: Je di no mo gu }a re {e wa [e fi ca po sla ni~ ke gru pe “Za evrop sku Sr bi ju” Nada Kolunxija iz ja vi la je da su pred lo `e na re {e wa o vra }a wu imo vi ne i obe {te }e wu je di na mo gu }a u uslo vi ma sa da {we eko nom ske si tu a ci je u ze mqi, a u ci qu is pra vqa wa isto rij ske ne prav de. Ona je uka za la na to da se ne sme do pu sti ti bri sa we raz li ka iz me |u onih ko ji su bi li na stra ni fa {i zma i onih ko ji su bi li an ti fa {i sti i da Sr bi ja ta ko iz gu bi sop stve ni ori jen tir i na sle |e ko je je do sa da ne go va la. – Za to mi slim da je ve o ma va `no de fi ni sa ti pra vo sva kog ko se ni je ogre {io u tom smi slu – re kla je Na da Ko lun xi ja. li ja ne na KiM, NDH u Sre mu, ma |ar ske Hor ti je ve sna ge i ne ma~ ke oku pa ci o ne sna ge.

spo di ne \e li }u, da to na ova kav na ~in pro la zi – re kao je li der LDP-a, tra `e }i da se ne pri be -

USVO JEN PO LU GO DI [WI IZ VE [TAJ O TRO [KO VI MA PAR LA MEN TA

Mawe putovali pa u{tedeli

Kfor sklawa ìcu, Srbi na barikadama Ne ma~ ki voj ni ci Kfo ra uklo ni li su bo dqi ka vu ì cu s pre la za Ja ri we, ko ja se na la zi la is pred ba ri ka de ko ju su po sta vi li Sr bi. Ukla wa we bo dqi ka ve ì ce na Ja ri wu za po ~e to je ju ~e, ka da je sklo we na ona ko ja je bi la raz vu ~a na na ula zu ad mi ni stra tiv nog pre la za iz prav ca cen tral ne Sr bi je. Pri pad ni ci Kfo ra i Eulek sa ka -

Na oba pre la za na se ve ru Ko so va omo gu }en je pro la zak pe {a ka, ali ne i vo zi la zbog ba ri ka da ko je su po sta vqe ne pre {est da na. Na se ve ru Ko so va i Me to hi je je mir no, ali su Sr bi i da qe na ba ri ka da ma. Svi put ni prav ci na se ve ru Ko so va ko ji vo de pre ma ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Br wak i Ja ri we su u blo ka di. Pu te vi su blo ki -

„Sa mo o pre de qe we” pre vr nu lo srp ski ka mion Gru pa pri sta li ca po kre ta “Sa mo o pre de qe we” pre vr nu la je ju ~e na pu tu Pri {ti na–Po du je vo ka mion ko ji je na Ko so vo pre vo zio ro bu iz cen tral ne Sr bi je, de mon stri ra ju }i na taj na ~in pro ti vqe we zbog ob na vqa wa uvo za ro be srp skih pred u ze }a. Oko 16 ~a so va pri sta li ce ovog po kre ta su za u sta vi le ka mion s pro iz vo di ma “Cen tro pro i zvo da” kod me sta Qup ~e. Naj pre su ro bu is to va ri li iz ka mi o na a on da ga pre vr nu li i osta vi li po red pu ta. „Ne mo è bi ti ko mer ci jal nih od no sa bez po li ti~ kih. I ne mo è bi ti ni po li ti~ kih od no sa pre ne go {to Sr bi ja pri zna Ko so vo. To zna ~i pr vo, iz vi we we, dru go, na pla ta rat ne {te te i tre }e, po vra tak ne sta lih”, na vo di u sa op {te wu po kre ta “Sa mo o pre de qe we”. ù da sma tra ju pre laz otvo re nim. Pret hod no su voj ni ci Kfo ra uklo ni li i bo dqi ka vu ì cu s ad mi ni stra tiv nog pre la za Br wak na pu tu Zu bin Po tok – Ri ba ri }e.

ra ni na vi {e od 15 me sta. Naj ve }e ba ri ka de po sta vqe ne su u Zup ~u, Ru da ru, Ja ri wu, Du di nom kr {u i na mo sto vi ma pre ko Ibra u Ko sov skoj Mi tro vi ci.

– Skup {ti na Sr bi je po tro {i la je u pr vih {est me se ci ove go di ne 705 mi li o na di na ra, od pla ni ra ne 1,9 mi li jar de – sa op {tio je na ju ~e ra {woj sed ni ci Ad mi ni stra tiv nog od bo ra se k re tar par l a men ta Veq ko Odalovi}, pri li kom pred sta vqa wa po lu go di {weg tro {kov ni ka par la men ta ra ca, na gla {a va ju }i da je to ci fra ma wa od po l o vi n e pa r a pred vi |e nih za 2011. go di nu. Kao je dan od naj zna ~aj ni jih do ka za da se u par la men tu vo di ra ~u na o nov cu, on je na veo to {to je Skup {ti na u{te de la 40 mi li o na di na ra na ra ~un slu `be nih pu to va wa, ta ko {to su “po sla ni ci ma we pu to va li, a ka da su od la zi li u ino stran stvo, pre voz je bio u eko n om s koj kla s i i sme {taj u skrom n i j im ho te li ma”, s tim {to je jed na od me ra bio i sma wen broj de le ga ci ja ko je su nas pred sta vqa le u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. Sa mim tim, za slu `be na pu to va wa po sla ni ka u ino stran stvo u pr vih {est me se ci 2011. go di ne po tro {e no je 10,7 mi li o na di na ra. Za re pre zen ta ci ju Skup {ti na je za po la go di ne po tro {i la 153.000 di na ra. Pre ma ju ~e usvo je nom iz ve {ta ju, za na kna de na rod nih po sla ni ka po tro {e no je 306,8 mi li o na di na ra od 772 mi li o na

di na ra pred vi |e nih za ce lu go di nu. Pre ma tvrd wi Oda lo vi }a, po sla ni ci ma do kra ja go di ne ne }e bi ti po ve }a ne pla te, dok rast za ra de, do ni voa pro se ka za Re pu bli ku mo gu da o~e ku ju za po sle ni u Stru~ noj slu `bi, ali na kon usva ja we re ba lan s a ovo g o di {weg bu x e ta. Oda lo vi} ni ju ~e ni je pro pu -

jen ì vot iz no si le oko 457.000 di na ra, za par ki ra we 418.000. Naj v i { e “pro k wi ` e n ih” ukup n ih tro { ko v a ima l i su Momo ôlakovi} (PUPS) – 1,5 mi lion, Nata{a Mi}i} (LDP) – 1,4 mi lion, po sla nik SRS-a Boìdar Deli} i pot pred sed ni ce Skup {ti ne Goradana ômi} (DS) i Ju di ta Po po vi}

stio pri li ku da pod se ti da po sla ni ci ma ni je po ve }a na pla ta od 2005. go di ne i da se ona kre }e oko 75.000 di na ra, uz ~e ga ide i pa u {al od 30.000 di na ra.Za za ra de po sla ni ka za po la go di ne is pla }e no je ne {to vi {e od 150 mi li o na di na ra. Po lu go di {wi za kup sta na par la men ta ra ca ko {tao je 1,5 mi lion di na ra, dok su na kna de za odvo -

(LDP) – po 1,3 mi lion di na ra… Na ju ~e ra {woj sed ni ci Ad mi n i s tra tiv n og od b o r a na j a vqe no je da }e 340.000 di na ra, pri ku pqe nih od ka `wa va wa po sla ni ka zbog kr {e wa Po slov ni ka, bi ti usme re no u ak ci ju Fon da B-92 za kam pa wu „Bit ka za be be”. S. Stan ko vi}

ga va ko lek tiv noj am ne sti ji jer `r tve an ti fa {i zma to ne za slu ù ju. Opo zi ci ja je kon sta to va la da je Vla da po ku {a va da na |e ve }i nu za za kon na ne pri hva tqiv na ~in i da iz jed na ~a va we oku pa to ra i `r ta va ni je vred no raz u me va wa i da za slu ù je osu du. Po sla ni ca vla da ju }eg LSV-a Aleksandra Jerkov re kla je da je taj amand man vla de ne pri hva tqiv za tu stran ku jer stva ra no vu ne prav du i re la ti vi zu je an ti fa {i sti~ ku bor bu. Ka ko je is ta kla, ne tre ba oprav da va ti po stu pak ko lek tiv ne kri vi ce, ali ni ko lek tiv ne am ne sti je. – Sla è mo se s tim da su mno gi bi li pri sil no mo bi li sa ni, ali to se mo è do ka za ti na su du – re kla je Alek san dra Jer kov, i do da la da }e LSV tra ì ti od Vla de da po vu ~e amand man. Po sla nik SPS-a \or|e Mili}evi} re kao je da je amand man SVM-a, ko ji je pri hva ti la Vla da, iza zvao naj ù~ ni ju ras pra vu i da je va `no da Vla da jo{ jed nom raz mo tri sve aspek te pred lo è nog re {e wa. On je na veo da je za SPS ne pri hva tqi vo sve ono {to bi de val vi ra lo sim bol an ti fa {i sti~ ke bor be. – [ta }e se de si ti ako se pri ha ti ~lan 5, uz amand man SVMa? Ozbiq na dr à va bi ogra ni ~i la va è we za ko na sa mo na do ma }e dr à vqa ne. U su prot nom, do }i }e do prav nih pro ble ma jer }e bi ti mo gu }e da pri pad ni ci ne ma~ ke ma wi ne i dru gih ma wi na do bi ju pu no pra vo da tra è svo ju imo vi nu jer, kao {to smo ~u li – ne po sto ji ko lek tiv na od go vor nost – ka zao je po sla nik SRS-a Dejan Mirovi}. D. Mi li vo je vi}

Nevoqno iz parlamenta Ad mi ni stra tiv ni od bor kon sta to vao je ju ~e ostav ke sa da ve} biv {ih po sla ni ka stran ke „Za jed no za [u ma di ju„ Veroquba Stevanovi}a i Sa{e Mileni}a. Da nas bi tre ba lo da za se da Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja da bi u po sla ni~ ke klu pe se la dva no va par la men tar ca, ali iz re do va G17 plus, po {to ZZ[ na za jed ni~ koj li sti ne ma vi {e kan di da ta. Ste va no vi} i Mi le ni} na ovaj ~in su bi li pri nu |e ni na kon {to je utvr |en su kob in te re sa zbog isto vre me nog oba vqa wa ~el nih gard skih funk ci ja u Kra gu jev cu i po sla ni~ ke funk ci je. Iz ja ve ko ji ma po tvr |u ju ostav ke Ste va no vi} i Mi le ni} pot pi sa li su u osnov nom su du u Kra gu jev cu 14. sep tem bra. Jed na od za ni mqi vo sti ovog slu ~a ja je {to su pod ne li ostav ke u isto vet nom tek stu. Iz me |u osta log na vo de da je ostav ka „ neo po zi vi, sa mo sve sni, li~ ni ~in, du bo ko po sre do van po li ti~ kim in te re si ma, ar gu men ti ma i ci qe vi ma stran ke ZZ[“. Na gla {a va ju }i da su po sla ni ci ne po sred no iza bra ni pred stav ni ci gra |a na, a ne dr àv ni funk ci o ne ri, Ste va no vi} i Mi le ni} is ti ~u da su se na ostav ku od lu ~i li pod pri ti skom broj nih dr àv nih or ga na, ne za vi snih re gu la tor nih te la i ne kon tro li sa nog kri ti ci zma me di ja, ko ji su è le li „da na knad no pre kra ja ju iz bor nu vo qu gra |a na i me wa ju sa stav par la men ta iza bra nog na ne po sred nim iz bo ri ma“. S. St.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

^E DO MIR JO VA NO VI], PRED SED NIK LI BE RAL NO-DE MO KRAT SKE PAR TI JE

Voj vo di na }e do bi ti {an su kad se Sr bi ji otvo re vra ta EU Predsednik Liberalno-demokratske partije êdomir Jovanovi} izjavio je da je Srbija ugroèna zloupotrebom kosovskog problema, u ~emu {ansu vide antievropski krugovi, „koji izazivawem haosa i nestabilnosti zemqu jo{ jednom sapli}u na posledwem koraku pred dobijawe kandidature za EU”. U intervjuu za „Dnevnik” Jovanovi} je istakao i da su evroskepti~ne poruke {efa diplomatije Vuka Jeremi}a povodom krize oko carinskog pe~ata zapravo „evrofobi~ne i duboko konfrontiraju}e s Briselom i interesima Srbije, te oslowene na Kosovo kao posledwi izgovor da se zaustave evropske integracije i svaka promena u Srbiji”. – Moèmo ignorisati dogovor o prelazu robe preko prelaza, o carinskim pe~atima, ali }e, ako kosovska strana na to odgovori istom merom, srpska privreda ostati bez prilike da izveze robe za 350 miliona evra, a Srbi na severu }e uskoro ostati i bez namirnica. Pre 20 godina smo podlegli atmosferi sukoba, barikadama odgovorili na promene u svetu i ru{ewe Berlinskog zida. Kninske barikade, rat i raspad Jugoslavije uni{tili su milione ìvota, a Srbiji ukrali deceniju ìvota tokom koje se svet najbrè razvijao, a Srbija najbrè propadala u svojoj istoriji. Sli~na gre{ka danas bi zna~ila kraj Srbije – smatra lider LDP-a.

oko tog ustava, kontinuiteta s Milo{evi}evim sistemom vrednosti i gu{ewa Vojvodine, a onda i zakona iz sredine devedesetih godina pro{log veka kojima je op{tinama, gradovima i Vojvodini oduzeta

imovina. Koja je startna pozicija? Pa, startna pozicija je ona na kojoj se zaustavio i Milo{evi} 1995. godine kada je Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije Pokrajini i lokalnim samoupravama oduzeo ona prava i odgovornosti koja su do tog trenutka postojala, pa je stoga ovaj zakon o javnoj svojini, zapravo, izraz kontinuiteta s na~inom na koji se organizuje dr`ava, a koji je formulisan u Milo{evi}evoj epohi. Jer se vrlo jasno ka`e da je to startna pozicija. Ali, osnovno je pitawe da li danas ova zemqa ima snagu da ispuni svoje preostale dve obaveze iz evropske agende ili }e biti talac ne-

Ras pli ta we po li ti~ ke po za di ne ubi stva pre mi je ra  Verujete li da je motiv pokretawa istrage o pobuni JSOa 2001. godine stvarna namera vlasti da se rasvetli politi~ka pozadina ubistva premijera Zorana \in|i}a? – LDP kao i svih ovih {est godina daje punu podr{ku sudu i Tuìla{tvu u poslu koji se mora obaviti. Ta~no je da je devet godina posle ubistva te{ko sprovesti efikasnu istragu i su|ewe, ali to ne sme biti izgovor za beàwe od te obaveze. Ono {to je va`no jeste to saznawe da nismo gre{ili veruju}i sve ove godine u ideal pravde koja se i na sudbini Zorana \in|i}a potvr|uje kao spora, ali sam siguran da }emo je dosti}i. Pre 11 godina, odnosno 2000. godine, istina o smrti Ivana Stamboli}a, istina o Ibarskoj magistrali, istina o ubistvu ]uruvije i brojnim drugim tragedijama koje smo nasledili od Milo{evi}evog reìma, bila je daqa od nas nego {to je danas daleka politi~ka pozadina ubistva Zorana \in|i}a.  Koliko je, pak, Vlada Srbije iskreno zainteresovana za evropske integracije ako „evropske zakone“ priprema na na~in na koji je to ura|eno sa zakonom o javnoj svojini, pa i o restituciji, s velikim ka{wewem i bez politi~kog konsenzusa? – Zakon o javnoj svojini, sa ovim ograni~ewima koja danas ima, direktna je posledica Ustava iz 2006. godine, trulog konsenzusa

sposobnosti ~lanica vladaju}e koalicije koje }e uraditi ono u ~emu smo, kao dru{tvo, jedino uspe{ni a to je saplitawe i uni{tavawe. Za nas je to presudno va`no. U`asno je kompromitovana evropska ideja u na{em dru{tvu da bismo sada, na korak od statusa kandidata, imali pravo da sru{imo bilo kakvu evropsku izvesnost i za Vojvodinu i za ostatak zemqe samo zbog toga {to je nekad [abac imao svoju lokalnu okru`nu pru`nu in-

frastrukturu ili {to je Vojvodi- vratka u ko{mar kosovizacije Srna imala svoje èlezni~ko predu- bije, to jednostavno nije bilo moze}e, a danas toga nema u predlogu gu}e. zakona.  S obzirom na su{tinske zamerke koje imate na zakon o jav A da li zamerkama koje ste izneli na ra~un SVM-a, i porunoj svojini, mislite li da je za kama da „ideja autosrpsko dru{tvo va`nije da se nomije ne sme da buformalno „odradi“ zadata de prepreka za daqe evropska agenda ili da se zaievropske poslove kosta reformi{e u skladu s ji u Srbiji predstoevropskim standardima? je”, dajete argument – Srbija ne moè da se reformiVladi Srbije za izgo{e uop{te ako do kraja godine ne vor zbog traqavo dobije kandidaturu, a onda na izboobavqenog posla u rima u prole}e 2012. godine i novu realizaciji evropi druga~iju vladu. I to u kampawi ske agende? u kojoj ne}emo traìti opravdawa – Vojvodina vi{e od za to {to kandidature nema ili se 20 godina propada ras- zakliwati u srpsko Kosovo, nego u trzana izme|u dve vrste kampawi u kojoj se takmi~imo ko romantizma. Onaj prvi, }e brè promeniti zemqu, i to u nacionalisti~ki i cen- saradwi s Evropskom unijom. Ta~tralisti~ki je, naravno je da se veliki broj zakona prino, mnogo opasniji jer prema i usvaja na na~in koji je daje iza wega ostala obes- leko ispod nivoa pravih evropskih pravqena Vojvodina standarda i da ne}e mo}i da motiposle „jogurt revolucije„. Zbog vi{u dru{tvo na promenu, ali to wenih posledica je danas ideja ne}emo ispraviti tako {to }emo i autonomne Vojvodine u startu an- Srbiji i Vojvodini u woj jo{ jedtagonizovana s ve}inskim oprede- nom slomiti ki~mu i uskratiti joj qewem u Srbiji. Weno pomiwawe posledwu {ansu da se bar nada mokao ideje koja treba dernizaciji. Ta da motivi{e neku prilika da se SrNe }e mo ima ti bi lo promenu je osu|eno bija otvori, da onka kvo raz u me va we za da Vojvodina isna neuspeh ukoliko nema ve}ine u Srbi- po tre be pred iz bor nog koristi svoje poji. To je paradoks, tencijale, afirpo pu li zma SVM, kao ali odgovor na to ne mi{e autonomiju, {to ni s mo ni moè biti oslawarealizuje prirodra ni je ima li we samo na koncept ne i qudske pokoji Vojvo|anima raz u me va we za sli~ ne tencijale koje kaè da je izalaz u ima, moè postoini ci ja ti ve i uce ne prostom preslikajati samo na nodru gih part ne ra vawu pravila iz vim izborima, u pro{losti, recimo De mo krat ske stran ke koje }emo kao zekoncepta iz 1974. mqa u}i sa statugodine koji je bio efikasan i do- som kandidata, a ne sa zatvorenim bar za Vojvodinu, ali u potpuno evropskim vratima. LDP je u ove drugim okolnostima i sistemu koji tri i po godine u svakoj prilici danas ne postoji. Nema ni{ta od za{titio evropske integracije, autonomne i moderno organizovane pomagao Vladi kada bi se povla~iVojvodine bez evropske Srbije. A la pred sopstvenim slabostima i ovoj vladi ne mogu pomo}i ni ucenama koalicionih partnera, opravdawa koja sama poku{ava da ali to nikada nismo ~inili nikaponudi javnosti. Zbog toga sam jakvom blanko podr{kom. To isto sno traìo od predstavnika Vlade smo u~inili i kod zakona o javnoj da saop{te da li u samoj vladaju}oj svojini. Predloìli smo da prikoaliciji postoji ve}ina za usvajarodna bogatstva i javna dobra koja we evopskih zakona. Nalazimo se se nalaze na teritoriji Vojvodine na tri meseca od raspisivawa izbudu i u wenom vlasni{tvu. Ali bora i usvajamo dva posledwa zako- smo, za razliku od drugih, predlona s evropske agende. To je sve {to ìli i da se uvede red i izbace je ova i ovakva vlada mogla uraditi partije iz javnih preduze}a koja bi sa svojim kapacitetima, i to je ~iupravqala tim dobrima. Tako bi se tavoj javnosti jasno. Ali, to nika- spre~ilo da neefikasna, skupa i ko ne zna~i da }emo imati bilo kagubita{ka javna preduze}a kojima kvo razumevawe za potrebe predizse upravqa iz Beograda, zamene bornog populizma SVM, kao {to ista takva uto~i{ta za nesposobne nismo ni ranije imali razumevawe s adresom u Novom Sadu. To je poruza sli~ne inicijative i ucene druka za Vojvo|ane – onda kada LDP gih partnera DS. Za nas je kqu~no bude dobio ve}i broj glasova nego pitawe kako Srbija treba da bude na izborima 2008. godine, kada doorganizovana kao dràva. O tome bijemo podr{ku za na{ koncept nikada nismo razgovarali. U ova- organizacije Vojvodine, promenu kvom politi~kom sistemu, zatro- Ustava, onda }e i pitawe svojine i vanom neefikasno{}u ove vlade i upravqawe wome biti re{eno na stalnom klackalicom izme|u normalniji na~in. evropske budu}nosti Srbije i poB. D. Sa vi}

REKLI SU

Kne è vi}: Mo gu sva kom da po gle dam u o~i – I pored poku{aja DS i wenih saradnika u policiji, Tuìla{tvu, pravosu|u i medijima da me udaqe iz politi~kog ìvota, da me na najgori na~in ocrne i predstave kao lopova, ja svakom mogu da pogledam u o~i jer sam savesno i odgovorno radio svoj posao, i zato {to sam ponosan na svoje rezultate – poru~io je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Gradskog odbora SNS i biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kneèvi}, kome se sudi zbog sumwe da je bio vo|a takozvane gra|evinske mafije. U tom periodu u Zrewaninu su izgra|ene dve industrijske zone, dovedeno je dvadesetak investitora, otvoreno vi{e od 3.500 novih radnih mesta... Kneèvi} pita sada{we gradske ~elnike za{to nijedan ozbiqan investitor nije do{ao u Zrewanin ve} tri godine... @. B.

Ko {tu ni ca: Ho }e mo ~i ste ra ~u ne s EU Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je da Evropska unija zloupotrebqava poverewe Srbije tako {to pitawe dobijawa kandidature koristi da pritiscima i jednostranim nelegalnim akcijama zaokruì dràvnost Kosova. „Sve to jasno govori da EU na Srbiju ne gleda kao na partnera, ve} kao na dràvu kojoj bi trebalo oteti deo teritorije”, ukazao je Ko{tunica u pisanoj izjavi. Sve dok Srbija zatvara o~i i pravi se da ne vidi {ta su prave namere EU i ne postavi na istinitim i zdravim temeqima svoje odnose s Unijom, upozorava Koptunica, samo }e se jo{ vi{e uru{avati najosnovniji dràvni interesi Srbije. Ko{tunica je istakao neoпhodnost redefinisawa odnosa Srbije i EU i uspostavqawa odnosa zasnovanog na ~istim ra~unima.

H. Klin ton: Pri {ti na da po {te di Ta di }a „Koha ditore„ pi{e da je ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton prenela zvani~nicima Kosova u ponedeqak u Wujorku da bi dijalog sa Srbijom trebalo da se nastavi, da je saradwa s Euleksom kqu~na i da bi Pri{tina trebalo da „po{tedi” predsednika Srbije Borisa Tadi}a jer je on najboqa opcija u Srbiji za Kosovo. „Koha ditore„, pozivaju}i se na izvore iz delegacije Kosova, pi{e da je Hilari Klinton insistirala na tome da Kosovo sara|uje s Euleksom jer to nema alternative. Po pisawu pri{tinskog lista, Va{ington pritiska EU da bliè radi s Kosovom i skrati rastojawe izme|u Kosova i Srbije na putu ka Evropi. Hilari Klinton je u Wujorku, gde se odràva 66. zasedawe Generalne skup{tine UN, razgovarala s predstavnicima Kosova.

~etvrtak22.septembar2011.

GRA DO VI SR BI JE U BRI SE LU

Paj ti}: Za ne ko li ko da na Voj vo dina dobija kan ce la ri ju U Evropskom parlamentu su, u okviru manifestacije Dani Srbije u Briselu, ju~e predstavqeni gradovi Vojvodine, Beograd i Ni{. Predstavqaju}i potencijale vojvo|anskih gradova ~lanovima Komiteta regiona EP-a, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} je najavio da }e Vojvodina za nekoliko dana otvoriti predstavni~ku kancelariju u Briselu i rekao da Pokrajina `eli da sara|uje s drugim evropskim regionima „bez optere}ewa visokom politikom”. – Vojvodina je verovatno jedini region u Evropi sa {est zvani~nih jezika i 27 etni~kih zajednica – istakao je Pajti}, i skrenuo pa`wu poslanicima na vi{evekovnu tradiciju tolerancije i multikulturnosti u Pokrajini. Gradona~elnik Ni{a Goran Simonovi} je najavio da }e predstavni{tvo grada Ni{a u Briselu slede}e godine prerasti u predstavni{tvo regiona. Biv{i {ef Komiteta regiona, a sada predsednik Radne grupe za Zapadni Balkan Lik Vanden Brande istakao je da je i decentralizacija vlasti u Srbiji ne{to {to je va`an zadatak na putu u EU, uz opasku da je nu`no da se regioni i centralna vlast uzajamno usagla{avaju i u potpunosti dogovaraju. EU je spremna da pomogne Srbiji na putu u Evropu. To ne}e biti lako ali, kako je rekao Vanden Brande, „mi }emo biti spremni ako vi budete spremni”.

â nak: Voj vo |an ski mi raz Lider Lige socijaldemokrata Voj vo di ne Ne nad â nak preksino} je u Skup{tini Srbije energi~no branio stav da Vojvodini treba da pripadne deo imovine koji je na wenoj teritoriji, tvrde}i da je ta pokrajina kao miraz u zajedni~ku dràvu Ju`nih Slovena unela hiqade kilometara pruga i puteva, fabrike ~okolade, pi}a, konzervi i piva. ânak je za skup{tinskom govornicom naveo da su Vojvo|ani u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine uneli 4.700 kilometara izgra|ene putne mreè, 2.200 kilometara pruga, vi{e od 100.000 putni~kih i teretnih vagona, 902 kilometra plovnih puteva, reka i kanala.

Me|utim, kako je primetio ânak, za punih osam decenija u Vojvodini nije izgra|ena nijedna pruga, a koristi se samo 1.000 kilometara, dok su mnoge od wih prekrivene korovom. Na tim preostalim prugama, kako je lider rekao LSV-a, vozovi prose~no voze 30 kilometara na sat, pa se tako “Franc Jozef vozio brè od Milutina Mrkowi}a”. Vojvodina je, kako tvrdi ânak, u miraz, izme|u ostalog, donela i 12 fabrika ~o ko la da, 27 fa bri ka pi }a, osam pivara, pet fabrika konzervi i 11 mlekara. – Imovinu u pojedinim istorijskim periodima nisu mogli imati samo robovi, Jevreji i Vojvodina u Milo{evi}evoj Srbiji – kazao je ânak. S. St.

SNS KRI TI KU JE VLA DU VOJ VO DI NE

Mi ro vi}: Ko laps eko nom ske po li ti ke U Vojvodini je od 2008. godine stalan pad prose~ne zarade, koja je s tada{wih 420 evra pala na 370, rekao je ~lan Predsedni{tva SNS-a Igor Mirovi}, pozivaju}i se na zvani~nu statistiku i kritikuju}i ekonomsku politiku vojvo|anske vlade koja je „doìvela propast i kolaps”. – Pre svega, indeks industrij ske pro iz vod we u ju nu 2011. godine, u odnosu na decembar 2010, u padu je 13 procentnih po e na, {to je stra {no ne ga tiv no i govori o tome da su mere Vlade Vojvodine proma{ene – rekao je ju~e Mirovi} u No vom Sa du, na stra na~ koj kon fe renciji za novinare. On je kazao da je u junu prose~na zarada u Po kra ji ni bi la 37.270 di na ra, ili oko 370 evra, i da je nià u odnosu na republi~ku, koja je 39.320 dinara. – I ovaj podatak govori da Vojvodina zaostaje po ìvotnom standardu – kazao je Mirovi}, isti~u}i da je pad zarada u APV konstantan od 2008. godine, kada je aktuelna vlada formirana. Rekao je da je veliki broj op{tina u Vojvodini nerazvijen, a kao primer naveo Novu Crwu, Plandi{te i Alibunar, gde se u proseku zara|uje 23.000 do 27.000 dinara, {to je „na gra ni ci ap so lut nog si ro ma {tva„. Tako|e, naveo je da je odnosu na kraj pro{le godine za pro-

cenat opalo u~e{}e Vojvodine u izvozu, dok u uvozu u~estvuje osam odsto mawe. – SNS zahteva i predla`e pot pu nu pro me nu eko nom ske politike Vlade Vojvodine, koju }e posle narednih izbora i sprovoditi – rekao je on, i naveo da to zna~i otvorenost u tro{ewu buxetskog novca koji bi bio dostupan na osnovu javnog konkursa ili skup{tinske

odluke, kao i usmeravawe vi{e u poqoprivredu i razvoj sela, energetiku i razvoj malih i sredwih preduze}a. Mirovi} je novinarima rekao da }e se zalagati i za u{tede u vezi s poslani~kim platama u Vojvodini, ali da su uvereni u to da bi pravi efekat bio smawewe broja poslanika sa 120 na 60, za {ta je potrebna promena Ustava. – Mogu}e je i ne{to uraditi pre promene Ustava – odgovorio je Mirovi} na pitawe o poslani~kom pravu da budu zaposleni u Skup{tini Vojvodine. S. N.

ekonomija

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

PRIVREDA SVE TE@E IZDR@AVA POSTOJE]I PENZIONI SISTEM

Srp ske pen zi je na grd nim mu ka ma – Sr bi ja ima ozbi qan pro blem sa odr `i vo {}u pen zi o nog si ste ma i tre ba {to pre da na sta vi re for me ko je su za po ~e te, pa pre ki nu te 2005. i 2010. go di ne – iz ja vio je ju ~e stal ni pred stav nik MMF-a u Be o gra du Bog dan Li so vo lik na okru glom sto lu „Pri vre da i odr `i vost fi nan si ra wa pen zi o nog si ste ma”. – Re {e we za po boq {a we pen zi o nog si ste ma ni je u po ve }a wu sto pe do pri no sa za oba ve zno pen zi o no osi gu ra we, ve} u po ve }a wu di sci pli ne na pla te od ob ve zni ka tog osi gu ra wa, u po ve }a wu sta ro sne gra ni ce i sma we wu i uki da wu be ne fi ci ja za do bi ja we in va lid ske i po ro di~ ne pen zi je. Li so vo lik je na veo da Sr bi ja ima vi so ku jav nu po tro {wu, ko -

ja tre nut no iz no si oko 14 od sto BDP-a, u ~e mu ve li kim de lom u~e stvu je i is pla ta pen zi ja iz bu xe ta, i upo zo rio na to da tre nut no vi {e od dva mi li o na za po sle nih iz dr `a va ne {to vi {e

da, ve} ve }a di sci pli na upla te do pri no sa, Li so vo lik je uka zao na to da se bu xet mo ra ras te re ti ti ve li kih iz dva ja wa za pen zij ski fond da bi se re al ni sek tor oja ~ao na du `e sta ze.

elek tron skog si ste ma na pla te do pri no sa, ko ji }e bi ti spro vo |en auto mat ski s is pla tom za ra da za po sle nih, a sa mi za po sle ni }e ula skom na sajt Po re ske upra ve, sva kog tre nut ka, mo }i da pro ve re da li im je po slo da vac upla tio do pri no se za pen zij ski sta`. On je na veo da su u pr voj po lo vi ni go di ne du go vi pen zi o nom fon du do sti gli 233,1 mi li jar de di na ra, od ~e ga su go to vo 74,8 mi li jar de ne na pla ti va po tra `i va wa, zbog slu ~a je va pri va ti za ca ji i ste ~a ja fir mi. Do dao je da u pr vom po lu go |u ove go di ne oko 51.745 fir mi ni je upla ti lo do pri no se, od ~e ga su 21.838 pred u zet ni ci, dok su naj di sci pli no va ni ji ve li ki pri vred ni si ste mi i jav na pred u ze -

U prvoj polovini godine dugovi penzionom fondu dostigli 233,1 milijarde dinara, od ~ega su gotovo 74,8 milijarde nenaplativa potra`ivawa, zbog slu~ajeva lo{e privatizacaje i ste~aja firmi od 1,5 mi lion pen zi o ne ra, s ten den ci jom da taj od nos u bli skoj bu du} no sti bu de je dan pre ma je dan. Na po mi wu }i da po ve }a we sto pe do pri no sa za oba ve zno pen zi o no osi gu ra we ni je re {e we za pro ble me pen zi o nog fon -

DO KRAJA OKTOBRA

Li so vo lik je pre do ~io da re for ma pen zi o nog si ste ma ne ma al ter na ti vu uko li ko Sr bi ja `e li da po ve }a rast pri vre de. Di rek tor Po re ske upra ve Dra gu tin Ra do sa vqe vi} na ja vio je za idu }u go di nu uvo |e we

}a, wih 427, ko ja su pla ti la vi {e od po la mi li jar di evra do pri no sa dr `a vi. Dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra di na To do vi} na ve la

APATINSKA KOMPANIJA PRODATA NOVOSADSKOM „MK-KOMERCU”

Po sao za 1.500 agro no ma

la ga wu sva kom ko to bu de è leo i sa ve ti ma }e po mo }i po qo pri vred ni ci ma da po ve }a ju pro i z v od w u i re a l i z u j u svo je ide je – ka zao je Pe tro vi}. – Oni }e sklo pi ti ugo vor s dr à vom i bi ti an ga ò va ni u ci qu pre no {e wa naj sa vre me ni jih ve {ti na i zna wa pro iz vo |a ~i ma da bi smo do { li do ve l i k ih pri n o s a ka kvi po sto je u ne kim ze mqa ma Evro pe. Pe tro vi} je pod se tio na to da u na {oj ze mqi ima 450.000 re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va. On je ra ni je ka zao da je u Sr bi ji tre nut no ne za po sle no 1.996 agro no ma, {to je ne do pu sti vo s ob zi rom na ~i we ni cu da se u ze mqi po qo pri vre dom ba vi dva mi li o na qu di, a od agra ra ì vi 700.000 po ro di ca.

„FIJAT” PREDSTAVIO PLAN ZA SRBIJU

Brod ogra di li {te do plo vi lo u ru ke Mi o dra gu Ko sti }u

Mi ni star po qo pri vre de i tr g o v i n e Du { an Pe t ro v i} iz ja vio je ju ~e da }e do kra ja ok to b ra 1.500 ne z a p o s le n ih agro no ma u Sr bi ji bi ti an ga `o v a n o u po q o p ri v red n im sa ve to dav nim slu `ba ma. – Di plo mi ra ni in `e we ri po qo pri vre de bi }e na ras po -

Bro do gra di li {te „Apa tin“ u ste ~a ju pro da to je kon zor ci ju mu „MK-ko merc„ iz No vog Sa da. „MK-ko merc„ je, ina ~e, deo „MK-gru pe„ ~i je je vla snik bi zni smen Mi o drag Ko sti}. Ta ko je od lu ~io od bor po ve ri la ca jer je „MK-ko merc„ bio je di ni za in te re so va ni ku pac. Ra ni je za in te re so va na ho land ska kom pa ni ja „Pe ters {i pjard“ ni je upla ti la de po zit ve} sa mo po sla la pi smo o na me ra ma. To je po tvr dio i ste ~aj ni uprav nik Pre drag Qu bo vi}. Naj ve }i po ve ri o ci – Voj vo |an ska ban ka, PI MA iz Be o gra da, TIM iz Srem ske Mi tro vi ce, Du nav osi gu ra we i fir ma „DI-audit„, do ne li su ko na~ nu od lu ku da se bro do gra di li {te „Apa tin“ pro da kon zor ci ju mu „MK-ko merc„ za 150 mi li o na di na ra. – Pro ce du ra pro da je je ura |e na po za ko nu, a „MK-ko merc„ je je di ni upla tio de po zit od 116 mi li o na di na ra dok se pro da ja za vr {a va ka da na ra ~un leg ne pre o sta la 34 mi li o na – re kao je Qu bo vi}. – Kom pa ni ja iz Ho lan di je „Pe ters {i pjard“, ko ja je po sla la pi smo na me ra, ni je upla ti la de po zit, dok kon zor ci jum iz [vaj car ske, po sle obi la ska brod gra di li {ta pro {le ne de qe, ni je po ka zao in te res za ku po vi nu. U ra ni jim iz ja va ma pred stav ni ci „MK-ko mer ca„ su na ve li da }e ve ro vat no na sta vi ti iz grad wu i re mont bro do va uko li ko bu de za in te re so va nih stra nih ku pa ca.

Za sada bez komentara [ta }e da qe bi ti s bro do gra di li {tem „Apa tin„ za sa da ni smo us pe li da sa zna mo. Iz „MK-ko mer ca” su oba ve sti li da „po {to po stu pak od lu ~i va wa o po nu di, pred vi |en Za ko nom o ste ~a ju, jo{ ni je okon ~an, ni su u mo gu} no sti da da ju bi lo ka kve iz ja ve. Na i me, ceo po stu pak pro da je, sve dok ku pac ne upla ti i pre o sta la 34 mi li o na di na ra ne mo `e se sma tra ti za vr {e nim, sa op {ti li su u ovoj kom pa ni ji. Upu }e ni u bro do grad wu na vo de da je naj ve }a vred nost ovog bro do gra di li {ta, ko je je ra di lo od 1929. go di ne, ze mqi {te od 9,5 hek ta ra u ru kav cu Du na va, ko ji je isto vre me no u ran gu me |u na rod nog zi mov ni ka, sin hro lift za spu {ta we bro do va ve li kih ga ba ri ta, {est ve li kih pre k ri ve n ih ha l a, di z a l i c e, dok je osta la opre ma do tra ja la.

Pred nost je i {to su sed na Ma |ar ska i Hr vat ska ne ma ju tu vr stu ka pa ci te ta za brod grad wu i re mont. – Bro do gra di li {te je bi lo u gu bit ku, ali su rad ni ci ima li pu ne ru ke po sla na re mon tu bro do va i iz grad wi bar `i za stra ne kup ce. Bro do vi iz Ma |ar ske i Hr vat ske su stal no re mon to va na u Apa ti nu. Ve ru je mo da bi se

je da u Sr bi ji tre nut no ima oko 2,64 mi li o na onih ko ji upla }u ju do pri no se za oko 1,63 mi lion pen zi o ne ra, na po mi wu }i da to zna ~i da 1,6 za po sle nih u Sr bi ji iz dr `a va jed nog pen zi o ne ra.

No vi auto do kra ja go di ne

Ge n e r al n i di r ek t or kom pa ni je „Fi jat auto mo bi l i Sr b i j a” An t o n io ^e za re Fe ra ra iz ja vio je ju ~e da }e prob na pro iz vod wa no vog mo de la auto mo bi la, ~i ji je rad ni na ziv „L-ze ro”, po ~e ti kra -

ula ga wi ma u ma {in ski i vo zni park pro iz vod wa mo gla od vi ja ti pu nom pa rom – re kao je je dan od biv {ih ru ko vo di la ca ovog pred u ze }a. U op {tin skom Sa mo stal nom sin di ka tu, ko jem su se rad ni ci bro do gra di li {ta u ste ~a ju pre gu bit ka rad nog me sta obra }a li, na vo de da je in te res gra da i rad ni ka da se de lat nost bro do grad we na sta vi. – Vi {e od 200 rad ni ka je osta lo na Bi rou za za po {qa va we po sle uvo |e wa ste ~a ja. Uko li ko bi „MK-ko merc„ na sta vio bro do grad wu i re mont bro do va, ve ru jem da bi se za po sli lo no vih 200 rad ni ka {to bi, ra ~u na ju }i tri ~la na fa mi li je, bi la eg zi sten ci ja za 600 qu di u Apa ti nu – re kao je pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta op {ti ne Apa tin Slo bo dan Lo na ~a re vi}. Svo je vre me no je po bro ju za po sle nih Bro do gra di li {te sa 600 rad ni ka bi lo od mah iza Apa tin ske pi va re. U ovom bro do gra di li {tu su gra |e ni pre ko o ke an ski bro do vi za Nor ve `a ne pa su se bro do gra di te qi po taj no na da li da }e bro do gra di li {te da ku pi Ho lan |a nin ko me je osnov na de lat nost bro do grad wa jer se vi {e ve ru je stra nim ne go do ma }im bi zni sme ni ma. Apa tin ci sa da stra hu ju da bi Ko sti} bro do gra di li {te mo gao pre tvo ri ti u pre to var nu lu ku, u ko joj bi po sao na {ao ma li broj rad ni ka. J. Prel~ec

jem go di ne u Kra gu jev cu. Nul ta se ri ja {koq ki si }i }e s tra ka ve} kra jem ovog me se ca, ka da }e bi ti iz g ra | e n a i opre m qe n a pr va pro iz vod na ha la, re kao je Fe ra ra. On je, na pr voj kon fe ren ci ji za no vi na re od ka da je ime no van za ge ne ral nog di rek to ra, iz ja vio da je u za vr {noj fa zi kom plet na re kon s truk c i j a pro i z v od nih po g o n a ne k a d a { we fa b ri k e „Za s ta v a auto mo bi li„. – Pre dve i po go di ne, ka da je za po ~e ta re kon struk c i j a pro i z v od n ih po go na, pred na ma je bio po sao re kon struk ci je 1,4 mi li o na kva drat na me tra pro s to r a, 400.000 kva drat nih me ta ra pod kro vom i bli zu 150.000 kva dra ta ze mqi {ta – pod se tio je on.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

99,4295

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 101,4587

103,7923

99,1251

Australija

dolar

74,5461

76,0674

77,8170

74,3178

Kanada

dolar

73,0348

74,5253

76,2394

72,8112

Danska Norve{ka [vedska [vajcarska

kruna kruna kruna franak

1 1 1 1

13,3486 12,8685 10,9640 81,3064

13,6210 13,1311 11,1878 82,9657

13,9343 13,4331 11,4451 84,8739

13,3077 12,8291 10,9305

SAD

funta dolar

1 1

114,0640 72,5604

116,3918 74,0412

119,0688 75,7441

Cena

Promet

Go{a FOM, Smederevska Palanka

14,29

320

640

BIP u restrukturirawu, Beograd

3,03

4.286

Agrobanka, Beograd

2,68

5.163

3.686.238

Mlekara, Subotica

1,88

1.030

1,22 Promena %

4.150 Cena

103.750 Promet

Napred Razvoj, Beograd

-11,73

7.900

PIK Kovin, Kovin

-10,58

Dunav osigurawe, Beograd Filip Moris Operej{ns, Ni{

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom

Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (581,82 -0,84) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-2,58

681

4.237.196

AIK banka, Ni{

0,00

2.000

0,00

Komercijalna banka, Beograd

-1,41

2.100

42.000

Imlek, Beograd

-1,69

2.150

1.782.350

Energoprojekt holding, Beograd

-0,99

501

136.828

39.500

Soja protein, Be~ej

0,83

608

89.940

1.960

9.800

Agrobanka, Beograd

2,68

5.163

3.686.238

-9,50

1.000

96.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,64

468

1.877.222

-5,94

1.504

75.182

Jubmes banka, Beograd

0,29

13.940

139.400

-2,72 Promena %

680 Cena

9.520 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.860

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

-2,58

681

4.237.196

Tigar, Pirot

0,00

699

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

81,0575

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

113,7148

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

1.000.000

0,00

2.160

0,00

72,3383

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

360

111.240

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.900

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,28

385

30.894

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 9. 2011. godine

Fabrika {e}era, Crvenka

1,22

4.150

103.750

Soja protein, Be~ej

0,83

608

89.940

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

NO BE LO VAC I OTAC EVRA RO BERT MAN DEL

– Sr bi ja bi po ste pe no tre ba lo da pre |e na po li ti ku fik snog de vi znog kur sa, a za tim uve de i va lut ni od bor, ali pret hod no tre ba da urav no te `i bu xet i sma wi in -

fla ci ju – oce nio je ju ~e no be lo vac Ro bert Man del. Na po slov noj kon fe ren ci ji “Evro vi zi ja” u or ga ni za ci ji ban ke In te za, Man del je is ta kao da je za Sr bi ju naj bo qa po li ti ka fik snog de vi znog kur sa, ko ja bi ve za la di nar za evro, ali sa mo ako se za to do bro pri pre mi, {to zna ~i da urav no te `i bu xet i iza be re kon ku ren tan ni vo kur sa.

– Bez ob zi ra na to ka da }e Sr bi ja po sta ti ~la ni ca EU ili Evrop ske mo ne tar ne uni je, naj bo qe je da po~ ne s fik snim de vi znim kur som, a za tim uve de si stem va lut nog od -

bo ra s pri la go |a va wi ma – re kao je on. – Si stem va lut nog od bo ra li mi ti ra mo ne tar nu po li ti ku i ako se Sr bi ji do pa da mo ne tar na po li ti ka va lut nog od bo ra, on da }e joj se do pa sti i po li ti ka Evrop ske mo ne tar ne uni je. – Si stem va lut nog od bo ra zna ~i ja snu po li ti ku – ako se stal no vo di di sku si ja o to me ka kvu po li ti -

Cvet ko vi}: Rast BDP-a dva po sto Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da je pu no prav no ~lan stvo u EU stra te {ko opre de qe we Sr bi je i na to me se upor no ra di svih ovih go di na, jer evrop ska per skpek ti va ga ran tu je bo qu bu du} nost za sve gra |a ne. Cvet ko vi} je na po slov noj kon fe ren ci ji „Evro vi zi ja” is ta kao da se pu na pa `wa po sve }u je odr `a va wu mar ko e ko nom ske sta bil no sti i Vla da je pre u ze la od go vor nost za ja ~a we di sci pli ne u obla sti jav nih fi nan si ja, ta ko da }e bu xet ski de fi cit u ovoj go di ni bi ti 4,5 od sto BDP-a a jav ni dug je ne {to iz nad 40 od sto. U ovoj go di ni o~e ku je se rast BDP-a od dva po sto, a u na red noj tri, na veo je Cvet ko vi}, i do dao da za sa da {wi ni vo raz vi je no sti Sr bi je to ni je do voq no za br `e za po {qa va we i rast stan dar da, ve} je po tre ban rast od oko pet po sto i to je stra te {ki ciq ko ji se mo ra po sti }i u na red nim go di na ma.

ku tre ba vo di ti, mo è te upa sti u pro ble me – re kao je on, i do dao da sva ki deo Vla de mo ra da po dr à va ta kav pro je kat. Man del je is ta kao da je cr no gor ski mo del mo `da do bar za tu ze mqu, ali jo{ uvek ni je do bar za Sr bi ju, ko ja ne mo è “sa mo usko ~i ti u to” ve} mo ra naj pre da sta bi li zu je kurs kao da je ve} u mo ne tar noj uni ji, a da qa de {a va wa za vi si }e od pro ce sa evrop ske in te gra ci je. On je uka zao na to da, u po re |e wu s pro ble mi ma na glo bal nom ni vou, Sr bi ja mo è pred u ze ti ne ka la ka re {e wa kao {to je fo ku si ra we na rast, sta bil nost i pri vla ~e we stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ko je su od kqu~ ne va `no sti. – U Evro pi ne ma br zog re {e wa za evro, mo ra da se ra di na svim stra na ma, ze mqe s vi so kim de fi ci ti ma i du go vi ma jo{ ne ra de do voq no i mo ra ju da sma we so ci jal na pra va da bi urav no te ì la svo je bu xe te – is ta kao je Man del. – Sr bi ja tre ba da slu {a po u ke iz evro zo ne – na gla sio je on, i do dao da je evrop ski so ci jal ni mo del “za vr {io” i da ogrom na po tro {wa i tran sfe ri dr à ve vi {e ne funk ci o ni {u. Pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra ban ke In te za Dra gi wa \u ri} iz ja vi la je da, ima ju }i u vi du vi so ku in fla ci ju, ne za po sle nost i bu xet ski de fi cit Sr bi je, ni je tre nu tak za fik si ra we kur sa di na ra pre ma evru. – Na {a Na rod na ban ka vo di mo ne tar nu po li ti ku tar ge ti ra wa in fla ci je, uglav nom pu tem ka mat nih sto pa, a po li ti ka fik si ra wa kur sa je sa svim dru ga ~i ji put, i u ova kvoj ma loj, otvo re noj ze mqi dok kri za jo{ tra je, ne ~i ni mi se iz vo dqi vom ba{ od mah – re kla je ona no vi na ri ma na po slov noj kon fe ren ci ji “Evro vi zi ja”. D. Vu jo {e vi}

Fo to: S. [u {we vi}

Fik sni kurs bio bi do bar za Sr bi ju PO ^E LO TE STI RA WE NO VOG MO STA PRE KO DU NA VA NA KO RI DO RU 10

„Be {ka” po lo ì la pr vo pre la è we No vi most kod Be {ke pro {ao je ju ~e pre li mi nar na te sti ra wa op te re }e wa ko ja je oba vio Sa o bra }aj ni in sti tut CIP iz Be o gra da. Te sti ra wa }e bi ti na sta vqe na u na red na dva da na, a mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} tom pri li kom je na ja vio da }e most bi ti pu {ten u upo tre bu do kra ja me se ca. – Do kra ja sep tem bra bi tre ba lo da bu de za vr {en i ceo auto put na Ko ri do ru 10 od Be o gra da do Hor go {a. Osta le su jo{ dve de o ni ce kod Sr bo bra na i Fe ke ti }a du ge 14 ki lo me ta ra, i one bi tre ba lo do ta da da bu du go to ve – ka zao je Mr ko wi} no vi na ri ma na no vom mo stu, na vo de }i da mu je è qa da auto put otvo ri pred sed nik Bo ris Ta di}. Po we go vim re ~i ma, do kra ja ok to bra bi }e za vr {en i „ip si lonkrak„ auto pu ta od Su bo ti ce do Ke le bi je, dug 23 ki lo me tra. – Dok dru gi pri ~a ju o pu tu ka Evro pi, mi smo za vr {i li put ka Evro pi – re kao je Mr ko wi}, i pro ce nio da }e ovim Sr bi ja po boq {a ti svo ju po zi ci ju na glo bal nim li sta ma kon ku rent no sti po {to joj je

no vi most bu de pu {ten u sa o bra }aj, sta ri bi ti za tvo ren na ne ko li ko me se ci zbog nu `ne re kon struk ci je. Pre ko no vog mo sta kod Be {ke, ko ji je ukup no du ga ~ak 2.205 me ta ra, ju ~e je pre ko 210 me ta ra kon struk ci je pre {lo 12 na to va re nih ka mi o na ko ji su ~i ni li op te re }e we od 360 to na, ~i me je po ~e lo is pi ti va we we go vih

Re or ga ni za ci ja „Pu te va Sr bi je” Ko men ta ri {u }i iz ve {taj fin ske kon sul tant ske ku }e „De sti ja” o po slo va wu „Pu te va Sr bi je”, Mi lu tin Mr ko wi} je re kao da je ta fir ma da la po zi tiv nu oce nu sta wa u tom pred u ze }u. – O~e ki vao sam da }e re zul ta ti bi ti mno go lo {i ji – re kao je Mr ko wi}, i do dao da se, me |u tim, po ka za lo da su „Pu te vi Sr bi je„ re la tiv no do bro or ga ni zo va ni, ali da se mo ra ju „i do or ga ni zo va ti”, {to bi tre ba lo da se de si, ka ko je mi ni star na ja vio, do kra ja go di ne. sa da sa o bra }aj na in fra struk tu ra oset no po boq {a na. Ipak, vo za ~i }e jo{ mo ra ti da sa ~e ka ju na tre nu tak ka da }e Du nav pre la zi ti pre ko dva mo sta bli zan ca u oba sme ra po {to }e, ka ko je na ja vio ge ne ral ni di rek tor „Pu te va Sr bi je” Zo ran Drob wak, ka da

sta ti~ kih i di na mi~ kih ka rak te ri sti ka, a most je na ovo op te re }e we re a go vao „ka ko tre ba”. Stru~ wak CIP-a prof. dr Qu bo mir Vla ji} je re kao da }e pre li mi nar ni iz ve {ta ji o te sti ra wu mo sta bi ti go to vi na red ne sed mi ce. V. ^v.

nOv^Anik

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

PA ZI TE KA DA UZI MA TE IN STOL MENT KAR TI CE, KO JE, NA VOD NO, ME WA JU ^E KO VE

Koga ne oguli kamata, odere ga provizija MI NI STAR PO QO PRI VRE DE DU [AN PE TRO VI]

[e}er ne sme poskupeti

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da ne ma raz lo ga za po sku pqe we {e }e ra te da o~e ku je da }e tr ì {te te ì vot ne na mir ni ce u Sr bi ji u na red nim ne de qa ma bi ti u pot pu no sti sta bi li zo va no. – Ka da se raz lo èn na ~in sa gle da ju svi tro {ko vi pro iz vod we, ne po sto je ute me qe ni eko nom ski raz lo zi da {e }er po -

tro {wu ve} i za is pu we we iz vo zne kvo te. On je pod se tio na to da se iz Rob nih re zer vi na tr `i {te sva kog me se ca „pu {ta” po 3.000 to na {e }e ra i uka zao na to da je u to ku ten der za ku po vi nu 15.000 to na {e }e ra od Rob nih re zer vi. Pe tro vi} je ka zao da po sku pqe we i ne sta {i ca {e }e ra usko ro „vi {e ne }e bi ti te ma”, kao i da }e, ko rak po ko rak,

Go ri vo ni je jef ti no Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne iz ja vio je da je li be ra li za ci ja do ma }eg tr ì {ta naf te tre ba lo da uti ~e na sma we we ce ne go ri va, ali se to za sad ni je do go di lo. – Sa ma po se bi, li be ra li za ci ja tr ì {ta naft nih de ri va ta bi tre ba lo da do ve de do to ga da ima mo u na {im okol no sti ma naj ni ù mo gu }u ce nu go ri va za naj bo qi kva li tet... kao {to ste vi de li, to ba{ ni je mo glo da se de si u pr vih de vet me se ci – ka zao je Pe tro vi}. sku pi – ka zao je Pe tro vi} no vi na ri ma. Mi ni star je na gla sio da se na po vr {i na ma od 55.000 do 60.000 hek ta ra pod {e }er nom re pom ove go di ne be le ì ve o ma do bar pri nos ko ji iz no si 50 to na po hek ta ru. – Sa dr àj {e }e ra, od no sno di ge sti ja, ve }i je ne go pro {le go di ne i iz no si 16 pro ce na ta – re kao je Pe tro vi}, i na ga la sio da }e pro duk ci ja {e }e ra bi ti ne sa mo do voq na za do ma }u po NO VA RAD NA ME STA DO KRA JA GO DI NE

„Merkator–S” tra`i jo{ 700 radnika Je dan od naj ve }ih po slo da va ca u Sr bi ji „Mer ka tor-S” u pr vih {est me se ci ove go di ne za po slio je 239 rad ni ka, a do kra ja ove go di ne pla ni ra da za po sli jo{ 700, sa op {ti la je ta kom pa ni ja. Ta ko }e, na kon pro {i re wa po slo va wa i ma lo pro daj ne mre `e, kom -

pa ni ja u svo jim pred u ze }i ma „Mer ka tor-S”, „In ter sport” i „Mo d i j a n a” za p o { qa v a t i bli zu 5.000 qu di. Osim {to re d ov n o iz m i r u j e sve svo j e oba ve ze pre ma za po sle ni ma, ko je ukqu ~u ju is pla tu za ra de, na kna du za ra de i dru ge oba ve ze u skla du sa Za ko nom o ra du, „Mer ka tor-S” je pr vi tr go vac ko ji je pot pi sao po je di na~ ni ko lek tiv ni ugo vor sa Sin di ka tom „Mer ka to raS„. Na taj na ~in kom pa ni ja po ka zu je vi sok ste pen od go vor no sti pre ma za po sle ni ma da i u kri znim uslo vi ma po slo va wa o~u va so ci jal nu po zi c i j u svo j ih sa r ad n i k a. „Mer ka tor-S” kon ti nu i ra no ula `e u raz voj svo jih ka dro va, ta ko da je 3.300 za po sle nih u kom pa ni ji, {to iz no si go to vo 80 po sto od ukup nog bro ja, po ha |a lo ne ki vid usa vr {a va wa. Gru p a „Mer k a t or„ je, na dan 30. ju ni 2011. go di ne, za po {qa va la 23.620 oso ba, od to g a na tr ` i { ti m a iz v an Slo ve ni je vi {e od 12.000, na ve de no je u sa op {te wu.

vr lo br zo, dr à va na }i ade kvat ne od go vo re i za sve mo gu }e iza zo ve tr ì {ta ka da je re~ o dru gim osnov nim ì vot nim na mir ni ca ma. Ma lo pro daj na ce na {e }e ra u tr go vi na ma u Sr bi ji kre }e se od 103 do 130 di na ra ki lo gram, iako, po mi {qe wu stru~ wa ka, ne bi tre ba lo da bu de ve }a od 95 di na ra jer {e }e ra na do ma }em tr ì {tu ima do voq no, a do bra snab de ve nost se o~e ku je i u na red nom pe ri o du.

Te {ko }e kod ot pla te kre di ta na te ra le su mno ge gra |a ne da se pri se te vre me na ka da su sve pla }a li na ~e ko ve bez ka ma te. To ga su se se ti li i u ban ka ma, pa su nam ovih da na re klam ni pro sto ri u me di ji ma pu ni po zi va na ku po vi nu pu tem kar ti ca na ne ko li ko ra ta, ili ti na ta ko zva ne in stol ment kar ti ce. Iz ve} po me nu tih raz lo ga kli jen ti su sve za i n t e r e s o v a n i j i da ih uzmu. Me |u tim, kod wih, ba{ kao i kod kre di ta, va `i pra vi lo: pre no {to po~ ne{ da ku pu je{ i da se za du `u je{, do bro pro u ~i ugo vor, a odeq ke pri dnu i fu sno te do bro je pro ~ i t a t i i dva pu t a. Jer uslo vi pod ko ji ma se dug vra }a su raz li ~i ti. Za kli jen te su naj po voq ni je kar ti ce kod ko jih su ra te bez ka ma ta. Me |u tim, beska mat nog kre di ti ra wa go to vo da i ne ma. Po tro {a ~i ko ji su de ve de se tih ku po va li obi~ no na tri ~e ka, se }a ju se da je ce na za ta ko ku pqe nu ro bi bi la vi {a jer su tr gov ci tu ugra |i va li in fla tor na o~e ki va wa. In fla ci ju ima mo i sa da, a ban ka ri za ove kar ti ce kod ku po vi ne ura ~u na va ju pro vi zi ju ili ka ma tu. Pre ne go {to se pro d av c u da in s tol m ent kar ti ca da je pro vu ~e kroz ter mi nal, tre ba bar gru bo iz ra ~u na ti tro {ko ve i on da vi de ti da li ku po va ti na dve go di ne ili ko ri sti ti onu ko ja omo gu }a va ku po vi nu na ne ko li ko me se~ nih ra ta. Kod ve }i ne ba na ka i jed na i dru ga ima ju ri vol ving funk ci ju. To zna ~i da se kre dit auto mat ski ob nav qa na kon pla }e ne pr ve ra te.

Te {ko }e pri ot pla ti kre di ta na te ra le su mno ge da se se te ~e ko va bez ka ma te, a to ga su se se ti li i u ban ka ma pa su ovih da na re klam ni pro sto ri u me di ji ma pu ni po zi va na ku po vi nu pu tem kar ti ca na ne ko li ko ra ta Ka kve uslo ve nu de ban ke? Pi re us ban ka na pla }a we in stol ment pla sti kom na ceo iz n os na p la } u j e pet po s to pro vi zi je. Ta su ma se de li na tri, {est, de vet ili 12 ra ta, za vi sno od to ga ka ko je kli jent pa za rio. Ko m er c i j al n a ban k a da j e kli j en t i m a mo g u} n ost da ovom kar ti com ku pu ju ro bu na {est, de vet i dva na est me se ci. U za vi sno sti od du `i ne ot pla te, ka ma ta je 4,5, po sto, 7,2 i 9,9. S po je di nim tr go va~ kim ku }a ma i sa lo ni ma ova ku }a ima ugo vor o besk mat nom

pla } a w u pu t em in s tol m ent pla sti ke. A u in te re su kup ca i ko ri sni ka je da to pro u ~i pre ne go {to ode u ku po vi nu. Uko li ko ban ka u ugo vo ru na pi {e da ka ma te ne ma a ipak je na pla ti, vla snik kar ti ce ni je bes po mo }an. Osta je mu da se obra ti Cen tru za za {ti tu ko r i s ni k a fi n an s ij s kih uslu g a pri Na r od n oj ban c i Sr bi je. Ban ku ~e ka ka zna, a ove go di ne na ne pra vil no sti kod kar ti ca sti gla je 41 pri tu `ba. Naj sve `i ji po da ci Kre dit nog bi roa Udru `e wa ba na ka

ZA [TO SE KOD NAS MA LO KO RI STI ELEK TRON SKA TR GO VI NA

Prevaranti razjurili Srbe s internet {opinga Oko 82 od sto gra |a na Sr bi je ko ji ko ri ste in ter net ni ka da ni su ku pi li ne ku ro bu ili uslu gu elek tron skim pu tem, a po mi {qe wu Ta nju go vih sa go vor ni ka, glav ni raz log za to je strah od mo gu }e pre va re i gu bit ka nov ca. Naj no vi je is tra `i va we Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku po ka zu je da su gra |a ni ko j i su bi l i „od v a ` ni j i”, ta~ ni je, wih oko 380.000, pu tem in t er n e t a ku p o v a l i uglav nom stva ri za do ma }in stvo, kao {to je na me {taj i elek t ron s ka opre m a, po t om ode }u, ali i kwi ge, far ma ce ut ske pro iz vo de, tu ri sti~ ke aran `ma ne i hra nu. Di r ek t or k a mar k e t in g a „Teh no ma ni je” Do mi ni ka [i jan je ka za la da ta kom pa ni ja u od no su na pro {lu go di nu ipak be le `i po ve }a we ku po vi ne pu tem in ter ne ta. Ona na vo di da je za pr vih osam me se ci ove go di ne, od po ~et ka ja nu a ra do kra ja av gu sta, oko {est od sto svih on-lajn pro da ja pla }e no kar ti com, {to iz no si pri bli `no 19.000 po rux bi na. Udeo in ter net tr go vi ne la ne ni je, pre ma re ~i ma Do mi ni ke [i jan, bio ve }i od ~e ti ri od sto, ili 21.000 on-lajn ku po vi na. – Gra |a ni su za in te re so va ni za on-lajn ku po vi nu, {to po tvr |u je i po da tak da vebsajt dnev n o ima vi { e od 30.000 po se ta – ka za la je ona. Ipak, ka ko je na ve la, kup ci i da qe vi {e vo le da ce lu pro ce du ru ku po vi ne oba ve te le fo nom jer ne ma ju do voq no po ve re wa u pla }a we in ter netom. Da je taj strah ira ci o na lan, ob ja snio je i e-ko merc

Tek po neki procenat Sr bi ja je u gru pi ze ma qa re gi o na u ko ji ma je u~e {}e in ter net tr go vi ne u ukup nom obr tu ma we od de set od sto. Dok ta broj ka u Sr bi ji ni je ve }a od ne ko li ko pro ce na ta, evrop ski pro sek se kre }e oko 15 od sto, a u vr hu je Nor ve {ka, ko ja ostva ru je 21 od sto pro me ta pu tem in ter net tr go vi ne. Za raz voj ovog sek to ra po seb no zna ~a jan i Za kon o elek tron skoj tr go vi ni iz 2009. go di ne ko ji uvo di mo gu} nost za kqu ~i va wa ugo vo ra u elek tron skom ob li ku, {to pru `a prav nu za {ti tu u pro me tu po sred stvom in ter ne ta. spe c i j a l i s ta ban k e In t e z a Alek s an d ar Bi r o v qev. On tvr di da je in ter net-ku po vi na bez bed ni ja ne go kla si~ na, ali ko r i s ni c i pr v en s tve n o mo ra ju vo di ti ra ~u na o kre di bi li te tu saj ta i da li iza we ga sto ji ne ka ban ka. – Da bi pro da vac pri hva tio plat nu kar ti cu na svom in ter n et-pro d aj n om me s tu, on

iz se b e mo r a ima t i ban k u. Ban ka In te za tre nut no po dr `a va 83 on-lajn tr gov ca i je di n a u Sr b i j i pru ` a e-ko merc ser vis prav nim li ci ma – ka `e Bi ro vqev. On je na gla sio da se ko ri sni ci ma, ta ko |e, pre po ru ~u je da ko ri ste plat ne kar ti ce za in ter net-tr go vi nu, ili da na obi~ nim kar ti ca ma ima ju sa -

mo od re |e nu ko li ~i nu nov ca za on-lajn ku po vi nu. – S dru ge stra ne, sva pla }a wa se oba vqa ju na ser ve ri ma ban ke ta ko da tr gov ci ne mo gu bi ti o{te }e ni zlo u po tre ba ma – ka zao je Bi ro vqev. On je do dao da se iz go di ne u go di nu broj ko ri sni ka plat nih kar ti ca ko ji ku pu ju onlajn po ve }a va oko 60 do 70 po sto. Sa vet nik za po slov nu pri me nu in ter ne ta Dra gan Va ra gi} sma tra da je tom po ve }a wu po seb no do pri ne la po ja va saj to va za grup ne ku po vi ne i auk cij skih saj to va na ko ji ma se ne ka ro ba ili uslu ga mo è ku pi ti po znat no ni òj ce ni. Ipak, po we go vom mi {qe wu, i da qe je naj ve }i pro blem s ku po vi nom pu tem in ter ne ta ne po ve re we ko ri sni ka. – Na vi {e od 60 od sto veb saj to va ne mo è te da vi di te ko je we gov vla snik i qu di za to ne ma ju po ve re wa da }e da do bi ju ono {to tra è. Ka da ne zna ju ko me da se obra te, ne mo gu ni da se à le uko li ko do |e do ne ke gre {ke pri li kom ku po vi ne – ob ja snio je Va ra gi}. Me |u tim, no va ver zi ja Za ko na o za {ti ti po tro {a ~a iz ok to bra pro {le go di ne oba ve zu je tr gov ca na to da kup ci ma omo gu }i lak i sta lan pri stup po da ci ma. Du `nost tr gov ca je, ta ko |e, da pri li kom za kqu ~i va wa ugo vo ra oba ve sti po t ro { a ~ a o osnov n im uslo vi ma iz tog do ku men ta, kao i o pra vu na jed no stra ni ras kid ugo vo ra, re ~e no je u Sek to ru za tr go vi nu Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de.

Sr bi je go vo re nam da je, za kqu~ no s av gu stom, u Sr bi ji bi la iz da ta 1.013.781 kar ti ca, a ko ri ste ih 819.382 ko mi ten ta. U doc wi je 76.291 kar ti ca, a ukup no ka {we we je 9,2 od sto, za ban kar ske uslu ge to je i naj vi {e. O~i gled no je te {ko su zdr à ti se ka da je nam ne {to po treb no ili kad ne {to è li mo. Ka ja we sti è po sle a broj kar ti ca je u dva let wa me se ca sma wen 0,2 od sto: ot ka za no ih je 2.488 ili su ih ban ke od u ze le zbog ne sa ve snog ko ri {}e wa. [to se ti ~e sa me in stol ment kar ti ce, ona mo è do ne ti ka mat ni tro {ak. Za kli jen te je bit no da dug ne pla }a ju „mi nu som„ jer }e im u tom slu ~a ju ka ma te bi ti dvo stru ke. Bo qe je sa ~e ka ti da se pri ma wa oslo bo de ra ta, pa kre nu ti iz po ~et ka ako se mo è. D. Vu jo {e vi}

SR BI JA LI DER U RE GI O NU

Ne moèmo bez kafe Gra |a ni Sr bi je naj stra stve ni ji su qu bi te qi ka fe u re gi o nu jer go to vo 70 od sto is pi ta nih pi je i ne ko l i k o {o q i c a dnev n o, po ka za lo je is tra ì va we GfK-a, a sa o p { ti l a je kom pa ni ja „Ne stle„. Po is tra ì va wu, ko je je spro v e d e n o kra j em pro {le go di ne, vi {e od po -

lo vi ne is pi ta ni ka u Sr bi j i uvek za p o ~ i w e dan ka fom, uglav nom to plom, da bi pri ku pi li ener gi ju za no vi dan. Ka fu, s mle kom ili bez we ga, u ve li koj ili ma loj {o qi, ja ~u ili sla bi ju, vi {e od 82 od sto qu bi te qa ka fe pi je kod ku }e ili na po slu, kao pr vi na pi tak i deo ju tar weg ri tu a la. Oni ko ji pr vu ju tar wu ka fu pi ju na po slu, to vre me ko ri ste za }a ska we s ko le ga ma i pri pre mu za po ~e tak rad nog da n a. Od qu b i t e q a ka f e u re g i o n u gra | a n e Sr bi je iz dva ja po da tak da dve tre } i n e sta n ov n i k a pi je ka fu u po po dnev nim ~a so vi ma i to iz ~i stog za do voq stva i u`i va wa. Dok se u Hr v at s koj i Bo sni i Her ce go vi ni ka fa go to vo ni ka da ne pi je hlad na, u Sr bi ji vi {e od po lo vi ne qu bi te qa ovog na pit ka kon zu mi ra ka fu i u hlad noj va ri jan ti.

Su ve sla vi ne na Te le pu

NA LIMANU JEDAN

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e u pe ri o du od 8 do 16 ~a so va bi ti Dal ma tin ska uli ca, Var dar ska, deo uli ce Ti ho mi ra Osto ji }a, Uli ca An |e Ran ko vi} i deo uli ce Pol gar An ra {a, od Dal ma tin ske do An |e Ran ko vi}. Ci ster na sa pit kom vo dom }e bi ti po sta vqe na na uglu uli ca Dal ma tin ske i Pol gar An dra {a. G. ^.

@ITEQI TRI ULICE

Zbog ra do va na re kon struk ci ji vre lo vod ne mre `e na ras kr sni ci Fru {ko gor ske i Ji ri ~i ko ve uli ce, ko ji po ~i wu da nas, pri vre me no }e bi ti iz me wen re `im sa o bra }a ja na ovoj lo ka ci ji, sa op {ta va ju iz JKP „No vo sad ska to pla na”. Deo Ji ri ~i ko ve uli ce, u prav cu ka uli ci Veq ka Pe tro vi }a, bi }e jed no sme ran, dok }e na ras kr sni ci Fru {ko gor ske i Ji ri ~i ko ve uli ce iz prav ca [tran da bi ti do zvo qe no skre ta we le vo i de sno, a iz prav ca Bu -

le va ra ca ra La za ra i iz prav ca Na rod nog fron ta kre ta we pra vo i skre ta we de sno. Iz me na re `i ma sa o bra }a ja po me ri }e i tra se auto bu sa na li ni ja ma 1, 8, 4 i 11a. Auto bu si na li ni ji 1 i 8, ko ji vo ze iz prav ca [tran da ka cen tru gra da, sa re dov ne tra se iz Fru {ko gor ske uli ce skre }u u uli cu Na rod nog fron ta, za tim na Bu le var oslo bo |e wa i po no vo na Bu le var ca ra La za ra, te da qe na sta vqa ju po sto je }om tra som. Na pri vre me no iz me we nom

Novosadska ~etvrtak22.septembar2011.

Skra }en bi ro krat ski la vi rint

menta iz preko 20 gradova u zemqi. Ovo bi u praksi trebalo da zna~i da }ete do pomenute dokumentacije mo}i do}i dok pucnete prstom, ali ostaje da se vidi kako }e sistem funkcionisati. Po{to su se, izgleda, i redovi za izradu dokumenata smawili sve navodi na misao da je “no}no ~eki}awe” i zauzimawe redova uz {oqu kafe pro{lost koja je odavno trebala da bude sada{wost. Ako sve bude kako treba, po prvi put }e se desiti da pri obavqawu pomenutih poslova ne}emo imati naborano ~elo, ve} tek misao da imate neku obavezu koju }ete zavr{iti za „pola sata”. B. Mar ko vi}

Dan Grad ske bi bli o te ke U pro sto ri ja ma Grad ske bi bli o te ke, da nas }e od 11 ~a so va bi ti odr à na pro sla va po vo dom obe le à va wa 166. go di na we nog po sto ja wa. No vo sa |a ni }e bi ti u pri li ci da ~u ju kla vir Ne re Ske le xi je, kla ri net Bo ja na Kr ti ni }a i gi ta ru Alek san dra Tu ru ka la, dok }e u dram skom de lu tek sto ve go vo ri ti glu mac Bo ris Isa ko vi}. Istog da na, na ode qe wu “\u ra Da ni ~i}” od 17 ~a so va, ~la no vi bi bli o te ke mo }i }e da pre u zmu i vred ne po klo ne. Obe le à va we Da na Grad ske bi bli o te ke se na sta vqa su tra, pa }e ta ko u Gim na zij skoj uli ci,

od 16 ~a so va gra |a ni mo }i da po slu {a ju kon cer te mu zi~ ke {ko le ’’Me lo di um’’, mu zi~ ko-edu ka tiv nog cen tra ’’Kar pe di em’’ i gru pe Eks plo ziv, kao i da po gle da ju pred sta vu “Pla ne ta ~e ka”. K. V.

V remeploV

Lep „San let we no }i”

Vi qem [ek spir

de lu tra se ko ri sti }e se po sto je }e sta ja li {te li ni je 4 i 11B na uglu uli ca Fru {ko gor ske i Na rod nog fron ta. Auto bu si na li ni ji 4 i 11a, ko ji vo ze iz prav ca Li ma na ka cen tru gra da, sa re dov ne tra se iz uli ce Na rod nog fron ta skre }u na Bu le var oslo bo |e wa, pa na Bu le var ca ra La za ra, te da qe na sta vqa ju po sto je }om tra som. Na pri vre me no iz me we nom de lu tra sa li ni je broj 4 i 11a ko ri ste po sto je }a sta ja li {ta. A. L.

Zbog pri kqu ~e wa na vre lo vod nu mre `u objek ta u Ko per ni ko voj uli ci da nas }e od 8 ~a so va do }i do pre ki da u is po ru ci to plot ne vo de u Uli ci Ha xi Ru vi mo voj 23, i od bro ja 25 do 69, Ko per ni ko voj 17, 48, 52, 54 i od bro ja 51 do bro ja 57 i Ve se li na Ma sle {e od bro ja 4 do bro ja 22. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja is po ru ke to ple vo de o~e ku je se u ka snim ve ~er wim ~a so vi ma. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

est da }e se izvodi iz mati~nih kwiga ro|enih, umrlih i ven~anih, kao i uverewe u dràvqanstvu od sada mo}i da dobije u 15 mesnih zajednica u gradu sigurno }e obradovati Novosa|ane, jer je to do skoro bila te{ka bitka protiv birokratije iz koje su gra|ani, uglavnom, izlazili kratkih rukava. Pomisao na stajawe u nekom od redova diè pritisak u nebesa i tera znoj na ~elo, pa nije ni ~udo {to su sugra|ani papire vadili samo kada su ba{ morali. Izgleda da }e sada mnogo toga biti lak{e, jer su mesne kancelarije umreène i imaju pristup centralnoj bazi podataka gde se nalaze doku-

Ceo dan bez to ple vo de

Vozila sa o bra }aju dru gim pu tem

Na sce ni da na {weg Srp skog na rod nog po zo ri {ta 22. sep tem bra 1945. pre mi jer no je pri ka zan [ek spi rov „San let we no }i”. Re di teq je bio Jo van Ko wo vi}, sce no graf Mi len ko [er ban, a ma li igra~ ki an sambl uve `ba la je Mi le na Po po vi} - ^u tu lo vi}. U pred sta vi je u~e stvo vao ceo glu ma~ ki an sambl a we go va igra je, pre ma oce ni po zo ri {nog kri ti ~a ra „Slo bod ne Voj vo di ne” Bo {ka Pe tro vi }a, bi la na za do vo qa va ju }oj umet ni~ koj vi si ni. Is ta kao je ose }aj nost na stu pa Ve re Pe tri}, a Mi la na Aj va zu za me rio {to je svo ju ulo gu na ma ho ve ka ri ki rao. N. C.

IZ „VODOVODA” PORU^UJU

Iz vo ri {ti ma vo de pre ti za ga |e we No vo sa |a ni pi ju kva li tet nu vo du iz grad skog vo do vo da, {to ni je slu ~aj u osta lih 45 op {ti na u Po kra ji ni. Me |u tim, uko li ko se ne bu du za {ti ti la pre o sta la dva iz vo ri {ta „Rat no ostr vo” i „Pe tro va ra din ska ada”, grad ~e ka ista sud bi na kao i osta le u Voj vo di ni. Di rek tor pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja” Bran ko Bje la jac re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re po sve }e noj za {ti ti iz vo ri {ta da je No vi Sad je dan od ret kih gra do va ko ji le tos ni je imao ne sta {i cu vo de. - De si }e se to i na ma, ako se ne {to hit no ne pre du zme na za {ti ti iz vo ri {ta. Svi ma je ja ko do bro po zna to da je pre tri go di ne za tvo re no iz vo ri {te “[trand” zbog fe kal nog za ga |e wa. Iz dvo jen je ve li ki no vac ka ko bi se ot kri lo gde je do {lo do to ga. No vac je po tre ban i za sa na ci ju. Da se ovo ne bi de si lo i s “Rat nim ostr vom” i “Pe tro va ra din skom adom” sve re le vant ne usta no ve mo ra ju da se ukqu ~e - ob ja snio je Bje la jac. Na veo je da je vr lo mo gu }e za ga |e we iz vo ri {ta “Pe tro va ra din ska ada” uko li ko se iz li ju fe ka li je iz 100 sep ti~ kih ja ma iz na se qa Du na vac. - Pro blem se mo `e re {i ti. S ob zi rom da se to na se qe ni ka da ne }e ru {i ti, je di ni na ~in je iz grad wa ka na li za ci je za na se qe.

Dru ga po ten ci jal na opa snost ko ja ugr o à va ovo iz vo ri {te je iz grad wa mo sta, a za ga |e we mo è na stu pi ti usled sa o bra }a ja, odr à va wa mo sta, pu te va, kao i zbog tret ma na opa snim ma te ri ja ma za vre me grad we - pre do ~io je Bje la jac. U bo qoj si tu a ci ji ni je ni iz vo ri {te “Rat no ostr vo” u bli zi ni “Ra fi ne ri je”, a prak ti~ no je u in du strij skoj zo ni. U bli zi ni su i wi ve, ne zna se ko li ko se na wi ma ko ri ste pe sti ci di i da

li zbog to ga mo `e da do |e do za ga |e wa. Ru ko vo di lac ode qe wa „Raz voj si ste ma” u ovom pred u ze }u Ne nad Ste fa no vi}, pre do ~io je da se No vi Sad pit kom vo dom snab de va iz pod zem nih vo da na sa mo dva do pet ki lo me ta ra is pod na {ih no gu. - Uko li ko se u bli zi ni iz vo ri {ta do zvo le raz ne ma ni fe sta ci jue, va {a ri, kam po vi ili od la ga we sme }a, i ova iz vo ri {ta za de si }e ista sud bi na kao i

[trand - za kqu ~io je Ste fa no vi}. Di rek tor be o grad skog za vo da za vo do snab de va we, ka na li za ci ju i za {ti tu vo da In sti tu ta „Ja ro slav ^e r ni” Zo ran Ma noj lo vi} is ta kao je da bi se iz vo ri {ta mo gla za {ti ti ti wi ho vim pro {i re wi ma, kao i po {to va wem zo ne sa ni tar ne za {ti te, ko ji je pro pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, a na `a lost se ne pri me wu ju. Q. Nato{evi}

DANAS JAVNA DODELA SERTIFIKATA

^u va ri sta rih za na ta pred Spen som Do de la ser ti fi ka ta po la zni ci ma obu ke iz obla sti sta rih, umet ni~ kih za na ta i do ma }e ra di no sti, iz lo `ba i pro mo ci ja, kao i de mon stra ci ja stru ka u ovoj obla sti odr `a }e se da nas u 12 ~a so va. Sve ~a nost u ogra ni za -

ci ji Gra da No vog Sa da i Udru `e wa }e se odr `a ti is pred Za nat ske ku }e na pla tou Spen sa, a uko li ko vre men ske pri li ke bu du lo {e, u Ve li koj sa li Za nat skog do ma, na Tr gu Ma ri je Tran da fil 14. N. K.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 12 Zmaj Jo vi na od 1 do 11 i Ka to li~ ka por ta. Od 15 do 16 Ka me war i deo Adi ca uz put za {qun ka ru „Ka rin ko merc”. Srem ski Kar lov ci od 8.30 do 13 kar lo va~ ki vi no gra di, Sred wi ma tej i deo vi kend na se qa Ka ra{. Od 8.30 do 12.30 Se li {te. Srem ska Ka me ni ca od 8 do 10 na se qe Rib wak i Ka me ni~ ki put. Ve ter nik od 8.30 do 14 deo na se qa oivi ~en uli ca ma

Kra qa Pe tra pr vog, No vo sad skim pu tem, Do bro vo qa~ kom i ka na lom, M. Te pi }a od 1 do 19. ^or ta nov ci od 9 do 13 ce lo vi kend na se qe. Ko viq od 8 do 13.30 deo na se qa od Tr ga so lun skih do bro vo qa ca pre ma auto pu tu. ^e re vi} od 8.30 do 10.30 Kra qa Pe tra pr vog od Uli ce Voj vo de Ste pe pre ma Be o ~i nu. Ra ko vac od 11 do 12.30 deo na se qa Dum bo vo od po to ka pre ma {u mi.

NA ME\UMESNOJ AUTOBUSKOJ STANICI

Ima dis ple ja, ne ma za bu ne No vi dis ple ji na ko jim gra |a ni mo gu da se in for mi {u o vo znom re du auto bu sa, po sta vqe ni su u ~e ka o ni ci u Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci, oba ve {ta va ju iz Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a. Dis ple ji se osve `a va ju na sva kih par mi nu ta, ta ko da ko ri sni ci pre ko wih mo gu na vre me bi ti oba ve {te ni o po la sci ma, od no sno even tu al nim ka {we wi ma ili ot ka zi va wi ma me |u me snih auto bu sa. A. L.

c m y

~etvrtak22.septembar2011.

SREMSKI KARLOVCI

Su tra po ~i we kar ne val vi na Izlo`bom „Karlova~ki vinari i vinogradari” vi{eg kustosa istori~ara Muzeja grada Novog Sada mr Gor da ne Pet ko vi}, koja }e danas u 18 sati bi ti otvo re na u Mu ze ju u Sremskim Karlovcima, po~iwu prate}i sadr`aji ovogodi{we „Karlova~ke berbe gro`|a”. Na izlo`bi }e biti predstavqeni proizvodi karlova~kih vinogradara i vinara, a u programu }e u~estvovati vitezovi evropskog vinskog reda „Sveti \or|e”. Sat kasnije u Karlova~koj gimnaziji hor Eparhije sremske „Sveti Ni ko laj” bi }e odr `an kon cert pod dirigentskom upravom Jo va na Pe ji }a. Kao solisti }e nastupiti Ve ri ca Pe ji}, @eq ko An dri}, Pre drag [e peq, Sta ni slav Vu ka {i no vi}, Sla vo qub Ko ci} i Go ran Sta ni} (klavir).

Karlova~ka svetkovina vina zvani~no }e sutra u 20 sati biti otvorena sa bine u centru. Nakon toga po~iwe program koji se po izboru izvo|a~a bitno razlikuje od dosada{wih Gro`|ebala. Otpo~e}e ga veliki tambura{ki orkestar RTV i hor „Sveti Nikolaj”. Glumci Go ran Sul ta no vi}, Ivan Bo siq ~i} i De jan Lut ki} nastupaju nakon toga i oni su prva grupa dramskih umetnika, koji }e sva tri dana manifestacije gostovati u Karlovcima. Prvog dana Gro`|ebala peva}e ansambl „O|ila”, a seriju nastupa tambura{kih ansambala tokom predstoje}a tri dana zapo~e}e „Stari drugari”. Kola` tambura{ke muzike, nastupa glumaca, folklornih numera, de~jih pozori{nih predstava o~ekuje posetioce sve vreme Gro`|ebala, koji se zavr{ava u nedequ kasno uve~e. Z. Ml.

O bor bi pro tiv {e }er ne bo le sti „Susreti osoba sa dijabetesom Srbije” odr`a}e se sutra od 10 ~asova u hotelu „Dunav” u Sremskim Karlovcima. Ovaj susret organizuje Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti Sremski Karlovci i Savez dru{tava Vojvodine za borbu pro-

tiv {e}erne bolesti. Odr`a}e se i predavawe na temu „Novine u le~ewu {e}erne bolesti”, a predava~ }e biti dr Ne boj {a La li}, dok }e predavawe „Dijabetes kod dece” odr`ati dr Dra gan Ka ta ni}. Program }e trajati do 17 sati. B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

Ber za uybe ni ka na ~e ti ri to~ ka Znawe gotovo pa na poklon. Mogao bi ovo da bude reklamni slogan prodavnice kwiga, koja ba{ i nije prodavnica. U Jevrejskoj ulici, preko puta Sinagoge, ju~e se parkirao beli kombi iz koga osnovci i sredwo{kolci uxbenike nabavqaju po ceni jednog „Hepi mila”. Geografija, istorija, hemija i fizika sve zgurane u isti prtqa`nik, a ko{taju od 100 do 300 dinara, pa kome {ta treba. Do uxbenika prodavci

dolaze na razne na~ine, izme|u ostalog i preko samih u~enika, „Prodaju ih meni, a ja onda drugima, po potrebi se i trampimo„ kaè vlasnik ove pokretne kwiàre, koji je èleo da ostane anoniman. Za raz li ku od kla si~ nih prodavnica kwiga, ova kombikwiàra ima rok trajawa. Radi samo u septembru, jer tad se uxbenici i nabavqaju. Ko se nije na vreme sna{ao, uvek mu ostaju prave kwiàre. K. V. – J. V.

Javno komunalno preduze}e „Belilo” u Sremskim Karlovcima po~elo je da koristi nedavno kupqenu mehanizaciju, vrednu oko 3,8 miliona dinara, nakon {to je registrovalo vozila. Kako saznajemo od direktora ovog preduze}a \or |a Hor v a t a, na ba vqe na su dva traktora, „belarus„ i „mahindra„, pri ko li ca ki per ka od ~e ti ri to ne i ci ster na od 3.000 litara. U planu je jo{ nabavka prikqu~ka za ~i{}ewe snega. - Namera nam je da veliki traktor od 60 kW ukqu~imo u

rad zimske slu`be, pored univerzalne „Daevu” ma{ine, koju imamo odranije - kaè Horvat. - Planiramo da kupimo i gura~ za sneg, koji }e uz razbaciva~ soli sluìti kao dodatak velikom traktoru. Cisterna je, po Horvatovim re~ima, predvi|ena iskqu~ivo za pra we uli ca i za li va we cvetnih leja i ve} je bila u upotrebi. „Belilo” je od 1. septembra po~elo da koristi i kamion auto - sme}ar, kupqen od para Ministarstva ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa. Z. Ml.

VESTI Kon cert Da ri ja Eli je Koncert italijanskog muzi~ara Da ri ja Eli je u organizaciji Razvojnog fonda za mlade, Studentskog kulturnog centra Novi Sad i HMM odr`a}e se u ponedeqak, 26.septembra u Fabrici, Bulevar Despota Stefana 3, u 20 ~asova . Ulaz je besplatan. N. K

Kwi ga Ste va na Kon stan ti no vi }a Promocija kwige „Rat nije bio besmislen” autora Ste va na Kon stan ti no vi }a odr`a}e se ve~eras u Kulturnom centru u sali „Tribina mladih” sa po~etkom u 19 ~asova. Na promociji }e pored autora u~estvovati i

Di mi tri je Bo a rov, Bo ris Kr {ev i Mi lo rad Gru ji}. A. L.

Pro me ne sme na na ba ze nu Zbog Drugog kruga klasifikacija Lige [ampiona u vaterpolu tokom vikenda na zatvorenom bazenu Spensa promeni}e se raspored smena. U petak gra|ani se mogu kupati od 13 do 15 ~asova, a no}no kupawe traje od 22 do 24 ~asa. U subotu dnevne smene su od 12 do14 sati i od 15 do 17, dok je no}no kupawe od 22 do 24 ~asa. Posledweg dana vikenda, u nedequ, kupawe na bazenu je zakazano u smenama od 13 do 15 sati, od 15.30 do17.30, kao i od18 do 20 sati. N. K

Fo to: N. Sto ja no vi}

ME SE^ NI U^I NAK JGSP-a PRO TIV SLE PIH PUT NI KA

Od {ver ce ra na pla te 180.000 dinara Broj putnika bez karte na dnevnom nivou kre}e se od 0, 45 do 1 odsto od ukupnog broja putnika u autobusu u letwim mesecima, a u vreme {kolske godine i od 0,9 do 2,5. Linije na kojima je zabeleèn ve}i broj putnika bez karte od proseka su one prema Veterniku, Futogu, kao i linije na sremskoj strani od Kamenice, prema Beo~inu te gradske linije 1, 5 i 6, kaù iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Od ukupnog broja zate~enih putnika bez karte naplata doplatnih karata u autobusu ostvari se u visini od 16 do 20 odsto. - Od ispisanih doplatnih karata mese~no naplatimo izme|u 140.000 i 180.000 dinara. Ta sredstva se ulaù u poboq{awe kvaliteta prevoza, na isti na~in na koji se ulaè i prihod od redovne prodaje karata - rekla je portparol JGSP-a Sne à na Ja ko vi}. Razvoj grada i nova urbanisti~ka re{ewa iskazuju i po-

Naj ve }i broj put ni ka bez kar te za be le `en je na li ni ja ma pre ma Ve ter ni ku, Fu to gu, na srem skoj stra ni od Ka me ni ce pre ma Be o ~i nu, te na grad skim li ni ja ma 1, 5 i 6

trebu za uvo|ewe novih autobuskih linija, a portparolka ovog javnog preduze}a ka`e da se za sada jo{ ne zna da li }e biti promena po tom pitawu. - Ukoliko stignu zahtevi za novim linijama, mi ih prosle|ujemo Gradskoj upravi za saobra}aj. Neke nove linije oni odre|uju, a neke odobravaju na na{ zahtev. Svaki primqeni zahtev gra|ana za novim linijama razmatramo, ocewujemo wihovu izvodivost, odnosno saobra}ajnu infrastrukturu i potencijalni broj putnika - saop{tila je Jakovi}. Kako je daqe navela JGSP sada ima i mini buseve koji otvaraju mogu}nosti da se pokriju odre|eni delovi grada, koje ranije nisu mogli da pokrivaju. - Mi smo tu da ispratimo razvoj grada, ali, na`alost, ne postoji pravilo da se zajedno sa rastom samog grada u startu projektuje i rast saobr}aja - zakqu~ila je Jakovi}. A. L.

DNEV NIK I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ danas }emo darivati kwigom. Dvoje ~italaca koji se prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobi}e po primerak kwige „Otkrivawe stranaca” Ru di ja Vaj ba. Kwige mogu da se preuzmu u prodavnici “Mega {op” na Keju `rtava racije 8. Radno vreme prodavnice je od 7.30 do 21 ~as. Rudi Vajb, kanadski pisac i profesor na univerzitetu Alberta, nagra|ivani je autor romana koji razmatraju prroblematiku tradicije, svakodnevne borbe qudi u preriji, sudara domorodaca i doseqenika belaca. Zasnovan na istinitim doga|ajima, roman „Otkrivawe stranaca“ govori o susretu grupe britanskih oficira sa starosedeocima dalekog i hladnog severa Amerike, vode}i nas kroz nepoznate predele Arktika, pri~aju}i potresnu pri~u o sudarima i nesporazumima dve razli~ite civilizacije. A. L.

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Biti sre}an“ En drua Me tju za, u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. Ovo je kwiga o tome za{to su neki qudi uvek na pravom mestu u pravo vreme – i kako postati jedan od wih. Ako ste se nekada zapitali za{to svi ra~uni pristi`u istovremeno, ili za{to crveno svetlo traje pola dana ba{ kad kasnite na sastanak, ili vam se desilo da vozite krntiju petnaest godina bez i najmawe ogrebotine, a onda ulubite nova kola posle samo dva dana... Endru Metjuz }e vam dati duhovite ali i mudre, korisne odgovore.

„Ot kri va we stra na ca”

Me ha ni za ci ja „Be li la” u pu nom po go nu

dnevnik

^ITAOCI PI[U SMS

„Bi ti sre }an”

065/47-66-452

Tro to a ri i trav wa ci ku ~e }i WC *** Gde to sve ide... Dràva je okrenula le|a svom narodu. Bezakowe i daqe vlada. Inspekcije su postale dràvna produèna ruka za otimawe para, a wihove funkcije za za{titu radnika – prevazi|ena stvar. Koga je briga za radnika? Pola Srbije ne radi, druga polovina radi za minimalac, neprijavqena, bez odmora, sa radnim vremenom + beskona~nim, bez pla}enog prevoza, toplog obroka... I }uti, sre}na da ima bilo kakav posao da preìvi mesec. Sre}ni su samo oni koji se finansiraju sa buxeta (a da toga nisu ni svesni). Zar stvarno neko veruje da pola Srbije ne radi? Ma, radi (od ~ega bi ìveli?), crnci ! 062/8488...

Molimo komunalne inspektore da malo ranije krenu u {etwu i zateknu vlasnike pasa koji ostavqaju izmet ku}nih qubimaca po trotoarima i zelenim povr{inama… to su ulice Danila Ki{a, Bra}e Ribnikar, Vase Staji}a… 066/8811... *** Jedna decenija je ostala iza le|a „Novosadskoj televiziji”, poznatijoj kao TV “Apolo”. Bilo je svega, samo ne dobrog programa! Ova televizija moè i mora dati toplinu i doma}insku atmosferu, koju do sada Novosa|ani nisu imali u svom gradu! S’po{tovawem! 063/5230... *** Ko moè da mi odgovori kada }e komunalni inspektori dobiti ovla{}ewe da reaguju i na poziv gra|ana u privatnim ku}ama? Mi nemamo mogu}nost nikakvog mira i odmora. Na na{ poziv inspektor obja{wava da naàlost danas boqe prolaze oni koji rade na crno, jer oni nemaju ama ba{ nikakvo pravo u toj oblasti. 063/5091.. *** Molimo gradona~elnika i ostale koji o tome odlu~uju, da pro{etaju Temerinskom ulicom, od Pa{i}eve do mosta na kanalu, i

vide kakvim trotoarom hodamo mi Salaj~ani, Podbarci i ostali slu~ajni i namerni prolaznici. Da li se to zove trotoar? 064/1751...

*** îtao~e 063-5243, najgu{}u èlezni~ku mreù pred Prvi svetski rat imala je u Evropi Belgija, Vojvodina tada nije postojala ni kao dràva,a jo{ mawe kao autonomna pokrajina, tako da je va{ podatak neutvrdiv. 061/6598...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

DIREKTOR TOPLANE VLADIMIR JELI]

Sku pqe gre ja we ne bi re {i lo pro ble me - Poskupqewe grejawa sigurno ne bi bilo re{ewe za fi nan sij ske pro ble me „To plane”. Iako grejna sezona nije ugroèna, nov~ani problemi postoje u svim toplanama u Srbiji, i oni }e morati da se re{e na nivou Vlade Republike Srbije, ili na nivou Grada - rekao je ju~e direktor JKP „Novosadske toplane” Vla di mir Je li}. Gra |a ni To pla ni du gu ju oko milijardu i po dinara, a privreda 700 miliona, Toplana je „Srbijagasu„ du`na milijardu i po, a elektranama 500 miliona. -Nadamo se da }e Grad ovogodi{wim rebalansom i pripremom buxeta za slede}u godinu predvideti pare za Toplanu neophodne da bi smo normalno funkcionisali slede}e godine - rekao je Jeli}. Ju~e je zajed no s pred sed ni kom Skup {tine grada Alek san drom Jo va no vi }em obi{ao radove na re kon struk ci ji vre lo vod ne mreè u Ulici Mileve Mari}. Radove finansira Toplana i ko{taju 15 miliona dinara. Postavqeno je oko 200 metara naj sa vre me ni je vre lo vod ne mreè. -Zamenom vrelovoda u Ulici Mileve Mari} poboq{a}e se grejawe i isporuka tople vode stanovnicima ovog dela grada. Pored toga, postavqa-

Fo to: B. Lu ~i}

U CENTRU ADICA

Ni ~e de~ ja oaza U centru Adica ni~e novo de~je igrali{te, sa klackalicama, toboganima i quqa{kama. Ova nekada{wa poqana postala je mala oaza za najmla|e. Za radove na ogradi i elementima zadu`eno je „Lisje”, a za asfaltirawe i obele`avawe

Slu {a ju „Kink se” u CK13 Za me nom vre lo vo da u Uli ci Mi le ve Ma ri} po boq {a }e se gre ja we i is po ru ka to ple vo de i sma wi ti tro {ko vi. Kraj ra do va do 1. ok to bra wem novih cevi smawi}e se tro{kovi nastali zbog dotrajale vrelovodne mre`e. Zamena vrelovoda u Ulici Mileve

Mari} na Novom nasequ bi}e zavr{ena do 1. oktobra, kako je i planirano - rekao je Jovanovi}.

Predsednik Gradske skup{tine podsetio da je Toplana tokom ove godine zamenila i dotrajali vrelovod na Limanima, ali i podsetio na pro{logodi{wu investiciju novosadskog preduze}a, izgradwu poveznog voda od Glavne razdelne stanice do Toplane „Sever”. A. Varga

Su tra no} is tra ì va ~a „No} istraìva~a 2011” odrà}e se sutra od 16 ~asova u ledenoj dvorani Spensa i na Petrovaradisnkoj tvr|avi. Ovo je najve}a i najzabavnija promocija nauke i nau~nika na svetu, jed-

Plac na Te le pu tri mi li o na

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po le te li go lu bo vi Pri dru ù je mo se i po ru ci pred sed ni ka na {e stran ke Ivi ce Da ~i }a da je za Srbiju i wene gra|ane veoma va`no da odrè stabilnost i mir na Kosovu i da podsetimo na{e sugra|ane da koliko je mir vaàn u ìvotu pojedinca, toliko je vaàn i na globalnom nivou, re~eno je ju~e. G. ^.

U Zavodu za izgradwu grada kaù da na trì{tu vlada najve}a zainteresovanost za gra|evinsko zemqi{te na kojem je predvi|ena izgradwa stambenih zgrada i to u Petrovaradinu, Ka}u, na êneju, u Rumenki i Sremskoj Kamenici, kao i za zemqi{ta za izgradwu objekata u, takozvanim, radnim zonama. U ovom pred u ze }u do da ju da }e u na red nom pe ri o du pri pre mi ti jav ne ogla se za pro da ju gra |e vin skog ze mqi {ta za iz grad wu stambe nih obje ka ta na Te le pu u Rako va~ koj i u Uli ci Mi la na Sa vi }a, u Adi ca ma u Uli ci kneza Vla sti mi ra, u Srem skoj Ka me ni ci na po te su Mi {e luk 2, u Ka }u u Uli ci Ste fa na Ne ma we i na ê ne ju u Uli ci Vu ka Kara xi }a. Trì{na vrednost parcele od 500 kvadrata na Telepu iznosi oko tri miliona dinara, na Adicama oko dva, u Rumen-

ki oko milion, a u Ka}u oko milion i po dinara. U radnoj zoni Sever 2 iznad puta Novosadskog partizanskog odre-

Fo to: G. ^et nik

Leci i film Potpredsednik Gradskog odbora Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine De jan Bi bi} ka`e da su ovom akcijom pridru`ili hiqdama qudi {irom planete jer je mir najva`niji i nije stvar politike ili religije, ve} ima veze sa nama samima. G. ^.

^lan Gradskog ve}a zaduèn za obrazovawe trebalo bi od ponedeqka da bude Ne ma wa Sta ro vi} iz Srpskog pokreta obnove i tako preuzme funkciju od svog strana~kog kolege Mi la na \u ki }a, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Gradskom odboru SPO. Zbog primene novih zakonskih odredbi \uki} se, kao i mnogi drugi funkcioneri, na{ao u sukobu interesa, te je na ovo mesto podneo ostavku, a zadrào poslani~ki mandat u Skup{tini Vojvodine. Na sutra{woj sednici Skup{tina grada trebalo bi da podrì izbor Starovi}a. - [est meseci preda mnom nisu vreme u kojem se moè puno toga zapo~eti, ali jesu prilika da se

Grad raspola`e i sa velikim brojem parcela za kolektivno stanovawe i u zavisnosti od zainteresovanosti investitora

nodnevni spektakl koji se odr`ava istog dana u celoj Evropi. Program u Ledenoj dvorani traja}e od 16 do 22, a na Tvr|avi od 17 do 21 sat. B. M.

VESTI Ajur ve da i za pad na me di ci na Predavawe iz ajurvedske medicine na temu „Ajurveda i zapadna medicina” odr`a}e se ve~eras na Novosadskom otvorenom univerzitetu, Radni~ka 20, sa po~etkom u 19 ~asova. O korenima ajurvedskog u~ewa koje polazi od toga da sve bolesti izaziva stres, govori}e lekar @ar ko Tri {i} iz Beograda. J. V.

Bes plat na prav na po mo} Tim pravnika GO Lige socijaldemokrata Vojvodine pru`a}e gra|anima besplatne pravne savete danas od 17 do 19 ~asova. Sugra|ani mogu zatra`iti pravnu pomo} u prostorijama ove stranke na Trgu mladenaca broj 10, u prizemqu. A. L.

„Uhva ti sa mnom ovaj dan”

da Grad raspola`e sa ve}im brojem parcela namewenih za pro iz vod ne i skla di {ne objekte, a za wih je u planu ob ja vqi va we jav nog ogla sa tokom oktobra.

SPO: U obra zo va wu na sta vqa mo za po ~e to

Aktivisti Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine ju~e su delili letke sa porukama mira u Zmaj Jovinoj ulici, povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mira. Organizovana je i projekcija filma „Pis van dej” u 20.30 ~asova u Kino sali na Trgu mladenaca.

U omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi}a broj 13, danas u 17 ~asova odr`a}e se slu{aonica “Kinks” , a za 19 sati zakazana je ve~era iz Otvorene kuhiwe. Ulaz na slu{anicu je besplatan, dok se za obrok u kuhiwi daje donacija. N. K.

VELIKO INTERESOVAWE INVESTITORA ZA GRADSKO ZEMQI[TE

OBELE@EN DAN MIRA

Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mira, 30 aktivista Omladine Socijalisti~ke partije Srbije je ju~e na Trgu slobode pustilo 15 golubova kao poruku mira. Portparol Omladine Len ka Mi ti} rekla je da ovaj dan omogu}ava svim pojedincima, organizacijama i nacijama da svojim jedinstvenim delima {ire poruku mira.

„Put”. Kraj radova o~ekuje se danas, dok }e zvani~no otvarawe sa~ekati nekoliko dana. Iako se mo`da nekome ~ini da ovakve stvari nisu bitne, one su za mali{ane najva`nije, jer }e kona~no dobiti svoj kutak za igru i zabavu. G. ^.

poslovi koje je \uki} po~eo privedu kraju. Trudi}u se da postignem saglasje interesa izme|u kqu~nih ~inilaca obrazovnog miqea u gradu: dece, nastavnog kadra, gradske uprave i roditeqa - rekao je Starovi}. Najavqena promena povukla je sa sobom i druge rokade, pa je od Starovi}a du`nost {efa odborni~ke grupe SPO preuzela odbornica u Skup{tini grada Bran ka Be `a nov, a odborni~ko mesto Sa {a No va ko vi}. \uki} je dodao da je najponosniji na to {to je za vreme wegovog mandata dobijen projekat “Evropska {kola” za dogradwu {kole “Kosta Trifkovi}” i “Svetozar Markovi} Toza”, a izgradi}e se {kola na Klisi. A. L.

objavqiva}e se i javni oglasi. U pripremi su parcele u Ulici Branka Baji}a 90, u Kopernikovoj, Patrijarha ^arnojevi}a, Kornelija Stankovi}a i drugim. B. M.

U okrviru filmskog festivala „Uhvati sa mnom ovaj dan” danas }e se odr `ati ~eti ri projekcije. U 11 ~asova prezentaciaj rada filmskog studija “Potenca”, u 17 ~asova promocija projekta „Servisi podr{ke-korak ka samostalnom `ivotu”, te projekcija filmova sa Festi vala evrop skog fil ma Pali} i tribina pod azivom „Pri kaz in vali di teta na evropskom filmu”. J. V.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak22.septembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te BI TEF, ka mer na sce na „Kri ci u {a pu ta wa” (20). Po zo ri {te mla dih ve li ka sa la „Pi no kio” (18).

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12.10), „Zla to ko sa i raz boj nik” (12.15), „Ma mur luk u Bang ko ku” (22.25), „[trump fo vi” (11.30, 11.45,13.50, 16, 18.10), „Ka ko se re {i ti {e fa?” (22.10), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10, 16.10, 18.05), „^u var zo o lo {kog vr ta” (13.30, 15.45), „Le ri Kraun” (20.10), „Po sled wa eks kur zi ja 5” (20.25, 22.30), „Lo {a u~i te qi ca” (20, 22), „Auto mo bi li 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Xo ni In gli{: po no vo ro |en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Mi ris ki {e na Bal ka nu” (17.50, 20.10), „Ta lu da qu bav” (18, 20.20, 22.40) Ja dran: „Cir kus Ko lum bi ja” (19), „Tu |e sla |e” (21) KCNS „Uda qe no pred gra |e” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ri ja na Br ki} i Dra èn ka Cr no mar ko vi} iz Novog Sada, \ur |i ca Sto ja no vi} iz Novog Be~eja, Sve tla na Vuj no vi} iz Sremskih Karlovaca, Dra ga na Ra do sa vqe vi} iz Bege~a, Sne à na Ban da iz In|ije, Qu bi ca To mi} iz êrevi}a, Ma ri ja Ku si} iz Ravnog Sela, Bra ni sla va Miq ko vi}-Vi der man iz Ba~ke Palanke i Ta ja na [e a to vi} iz Ka}a, DEÂKE: Ma ri na Sof ti}, Ve ri ca Loc, Oli ve ra Uze lac, Ma ri ja Kon di}, Bo ja na To pi}, Su za na [a ba no vi}, Je le na \e ki}-Mal ba {a, Ma ri na Lu ~ar, Iva na Ju ri {in i Oli ve ra Svi tli ca iz Novog Sada, Je le na Ko va~ iz Vajske, Ra do sla va Du go wi} iz Ka}a, Sla vi ca Ko va ~e vi} iz Ba~ke Palanke i @eq ka Bub we vi}-@iv ko vi} iz ûruga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sava Novice Farka{ (1933) u 12 ~asova, Milka Mirka Juri{i} (1931) u 12.45 sati, Mirjana Simeuna Vuli} (1944) u 13.30. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Qubica Petra Popovi} (1922) u 13 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Panta Paje Mili} (1934) u 13 sati i Danilka Lazara Bjeli} (1931) u 15 sati.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik РАДИО СОМБОР ОСТАО БЕЗ ПРЕДСТАВНИКА ДРЖАВЕ

Заступница одустала, пирати дивљају

СОМБОР: Од првог, показало се неуспелог и чак катастрофалног, покушаја приватизације Радио Сомборa, један од најстаријих локалних електронских медија у Србији, не успева да се опорави, тако да му је судбина крајње неизвесна. Наиме, након разрешења донедавне заступнице државног капитала Аните Беретић, републичка Агенција за приватизацију је половином августа за новог заштитника свог већинског капитала у овом медију поставила Виорику Блажин из Зрењанина, која се ни до данас није појавила у Сомбору. Мада није било могуће и званично проверити, запосленима у Радио Сомбору је усмено саопштено из надлежне Агенције да је несуђена нова заступница капитала одустала од очигледно „немогуће мисије” спасавања овог локалног електронског гласила, иако је у међувремену, током ове године, уследила новчана „инјекција” локалне самоуправе, али и покрајине и републике кроз финансирање аплицираних пројеката у вези информисања на језицима националних мањина. Тако је Радио Сомбор, убрзо након постављања, остао без лица које би могло да потпише било који па-

пир, налог за плаћање или рачун, пошто од фебруара ове године нема ни директора, чиме се криза у овом медију, која је кулминирала 2007. године, током саме приватизације и њеног раскидања због неизвршавања обавеза из приватизационог уговора, само продубила. Радио којем је, поред предајника на ободу града, највреднија „имовина” регионална фреквенција добијена на претходно расписаном конкурсу, тако полако тоне у ситуацију из које се ни не назире излаз, док за исто време етером крстаре сигнали пиратских радио станица у формалном радиодифузном региону Сомбор-Апатин. На основу контроле радио-фреквентног спектра, коју је недавно извршио РАТЕЛ међу 56 „дивљих” радио и ТВ станица у Србији у Сомбору се налази „ББ Радио”, док је у истом регион, али у Апатину, детектован рад још два нелегална емитера „отвореног” радио сигнала, „Народни” и „Радио Патак”. Да ли ће се ускоро пронаћи решење за најугледнији легани сомборски радио и да ли ће „дивљаци” доћи под удар за ово надлежне инспекције при Министарству културе која је требало да почне са радом 19. септембра, остаје да се види. М. Миљеновић

СУТРА У СЕЛЕНЧИ

Пети форум о органској производњи НОВИ САД: Пети форум о органској производњи, који се одржава сутра у Селенчи, у организацији Центра за органску производњу и Универзитета у Новом Саду, понудиће ове године одговоре на питања како организовати органску производњу, како повећати њену потрошњу, а биће речи и о начину даљег развоја образовања кадрова у овој области на Универзитету у Новом Саду, речено је јуче на конференцији за новинаре у Влади Војводине поводом предстојећег форума. Овим поводом јавности су се обратили потпредседница Владе АП Војводине Ана Томанова-Маканова и представници Програмског одбора форума: Јожеф Гашпаровски, председник Управног одбора Центра за органску производњу Селенча, проф. др Перо Ерић, продекан Пољопривредног факултета у Новом Саду и проф. др Бранка Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Влада Војводине низ година пружа подршку и подстиче програме пољопривредне производње, а посебну заинтересованост исказује за органску храну, рекла је Ана-Томанова Маканова и изразила уверење да ће пољопривредници и стручна јавност умети да искористе овај Форум на најбољи начин. Како је подсетила, уз подршку словачке Владе реализован је и пројекат који има за резултат два сертификата од Агенције за оцењивање и контролу тока органске производње, чиме се уклапамо у оквире европских стандарда.

Председник Центра Јозеф Гашпаровски је најавио да ће на Форуму и овај пут бити представљена нова научна сазнања и достигнућа. И ове године ће квалитетни предавачи изаћи са темама које су намењене произвођачима у овој области, заинтересованим да своја сазнања унапреде како би дали свој максимум у оквиру делатности којом се баве. Форум окупља и велики број трговаца, прерађивача, као и потрошача, и има међународни карактер, саопшштио је Гашпаровски. Проф. др Пера Ерић, продекан Пољопривредног факултета у Новом Саду и проф. др Бранка Лазић подсетили су да од 2006. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду постоји Студијски програм Мастер студија о органској пољопривреди, а од 2008. године и истоимени смер на основним студијама овог факултета. У креирању наставног плана и програма о органској пољопривреди главни осланац је западна Европа, а велику помоћ пружила је намачка асоцијација ГТЗ за техничку подршку у Србији. Сертификована органска храна има високу вредност, а то значи да се мора обезбедити рад који се одвија етички, морално и на еколошким основама, поручила је проф. др Бранка Лазић, истакавши важност теме која ће овом приликом бити представљена у Селенчи, под називом: „Мастер план одрживог развоја Фрушке горе са нагласком на еколошке сегменте, туризам и органску производњу”. В. Х.

Признања „Капетан Миша Анастасијевић” СТАРА ПАЗОВА: Признања „Капетан Миша Анастасијевић“ за остварене резултате у афирмацији предузетничке културе и стваралаштва на подручју Сремске привредне коморе, биће уручена данас у Старој Пазови, у националној Кући фудбала. Признање, које се састоји од Плакете и златника, с ликом Капетана Мише, биће додељено у 19 категорија истакнутим

предузећима, појединцима и установама из свих седам сремских општина. Признања се додељују у оквиру пројекта „Пут ка врху“ који су заједнички реализовали Агенција „Медиа Инвент“ и Факултет техничких наука из Новог Сада, уз стручну помоћ Сремске привредне коморе и под покровитељством Привредне коморе Војводине.

ФИЛИЈАЛА НЗС ПОМАЖЕ САМОЗАПОШЉАВАЊЕ

Паре за бизнис добило 30 Вршчана ВРШАЦ: Они који имају идеје о покретању сопственог самосталног посла, имали су ових дана прилику да добију помоћ Филијале НЗС за остварење својих пројеката. На свечаности у Градској кући, директор Филијале НЗС Александар Винћилов и председник Скупштине општине Стевица Назарчић уручили су одлуку Министарства економије и регионалног развоја о додели субвенција на конкурс овог органа за самозапошљавање оних који су имали

пројекте и идеје за покретање сопственог бизниса. - Идеја Министарства је да локалне проблеме решавамо на локалном нивоу. Локални савет за запошљавање дефинисао је акциони план за самозапошљавање, расписан је конкурс... Били смо затечени великим бројем предузетничких идеја, са којима смо сусрели, приликом исчитавања конкурса. Учествовало је 60, а 30 људи, у оштрој конкуренцији, стекло је право на субвенције за самозапошљавање - каже Винћилов.

Истиче да их у овој служби посебно радује то што је од овог броја њих 20 сачинило планове везане за производњу, што ствара предуслове за запошљавање целе породице и могућност отварање нових радних места. Са средњом школом њих је осамнаест, седам са основном, а пет са вишом или високом. Има 11 жена. Председник Скупштине општине Стевица Назарчић је рекао да ће се уложени новац брзо оплодити и омогућити нова улагања у запошљавање у борби

против пошасти незапослености. Један од добитника субвенције Велибор Вељковић је рекао да ради на отварању агенције која ће се бавити израдом веб-сајтова и апликација за мобилне телефоне, чиме ће покушати да нађе тржиште и у иностранству. Иначе, за ове намене издвојено је 4,8 милиона динара, општина је обезбедила 51, ресорно министарство 49 одсто средстава, а појединачан износ субвенције је 160 хиљада динара. Р. Јовановић

ИСПРАЖЊЕНА ФАРМА У КРАЉЕВЦИМА

Пилићи исељени, ко је на добитку? КРАЉЕВЦИ: Пилићи са фарме у Краљевцима у Ослободилачкој улици број 55 исељени су у ноћи између понедељка и уторка, као што је и наложено у инспекцијском извештају пре петнаест дана. Да су пилићи исељени, уверио се ветеринарски инспектор Љубомир Јаношевић, али то за председника Савета месне заједнице у Краљевцима Петра Миловановића није био довољно, па је сазвао још десет мештана Краљеваца, који су заједно са њим ушли у објекат и утврдили да тамо пилића више нема. Да подсетимо, почетком септембра је неколицина мештана Краљеваца, предвођени председником Савета ове месне заједнице Петром Миловановићем, узела закон у своје руке одлучна у науму да реши, како су тада навели, агонију која траје већ више од три године. Тада су блокирали улаз у двориште фарме, чији је власник Лазар Чубрило, и три дана нису дозволили да се унесе храна за преко пет хиљада пилића. Након интервенције начелнице републичке ветеринасрке инспекције Сремског округа Емине Милакове и полиције, пилићи на фарми у Краљевцима су тада добили отказни рок петнаест дана.

- Генералним урбанистичким планом није предвиђена градња оваквог објекта на овом месту и тачно је прецизирано где може. Ја као одборник СРС-а у румском парламенту већ годинама постављам исто питање на које сваки пут добијем одговор да

Комшије Лазар Јовић и Симо Павловић који живе у непосредној близини објекта, жалили су се на смрад који се шири из објекта, као и на прашину. Власник спорног објекта Лазар Чубрило огорчен је и веома разочаран због целе ситуације. Каже да је у објекат уложио 85 хиљада евра за изградњу и преко 35 хиљада евра за опрему. - Ни мој тата, ни мој деда никада нису били ни у једној странци, па нисам ни ја, али не знам да ли би се све ово догодило да сам члан неке странке. Надам се да су сада мештани Краљеваца задоФарма исељена, непријатни мириси остали вољни, а ко је на доова фарма не сме овде да буде, а она битку због целе ствари, не знам. Не је ипак овде. Крајем августа ове го- могу да верујем да се све ово догађа. дине стигла му је забрана за кори- Људи у својим двориштима без икашћење овог објекта и од тада ми по- квих услова гаје и по неколико хиљакушавамо да решимо ово. Ми само да пилића непријављено и нико их желимо да се поступа по закону који не прозива ни за шта. Мој објекат је за све треба да буде исти – револти- увучен скроз на парцелу, опрема је рано је тада објаснио Миловановић. најсавременија и задовољава високе

ДУХОВНО ВЕЧЕ У КРЧЕДИНУ

Фотографије Хиландара за Малу госпојину КРЧЕДИН: „Хиландарским звонима” и стиховима у Крчедину је почело духовно вече поводом празника рођења пресвете Богородице, Мале госпојине, уприличено на отварању

тар у Министарству вера и дијаспоре Републике Србије Миодраг Јакшић и начелник у овом министарству професор др Томислав Бранковић, истакнути стручњак управо за мана-

Орлић председник ООДС АПАТИН: За председника Општинског одбора Демократске странке изабран досадашњи председник дипл.економиста из Апатина Горан Орлић. Нови Општински одбор Демократске странке чини 11 чланова, а поверење чланова ДС-а добили су: др Ксенија Бодловић Чанковић, Драган Хрњак, др Јован Зорић, Слађана Живков, Жељко Рајчевић, Игор Јакшић, Срето Миличевић, Драгана Радмановић, Јовица Јеличић, Дејан Буковац и Јовица Чуле. У месним одборима за председника у Пригревици је изабран Боро Булат, Сонти Вељко Бачић, Купусини Денеш Бачић док је у Свилојево раније изабрана Милана Ћопић. Ј. П.

~etvrtak22.septembar2011.

Детаљ с отварања изложбе

изложбе фотографија „Хиландар“ новинара Зорана Милића из Старе Пазове и изложбе уникатне керамике Милице Јакшић, која ће месец дана потрајати у црквеној сали овог сремског села. Поред великог броја грађана, отварању изложбе у Крчедину присуствовали су и државни секре-

стир Хиландар, који је изложбу отворио, нагласивши да је Хиландар највећа српска светиња и ризница уметничких, књижевних и других вредности овог национа кроз векове. Он је подсетио на вишевековну духовну и исцелитељску улогу Хиландара, али и да су ризница, библиотека и ар-

хив манастира добро заштићени, а вредности које Хиландар чува фототипски записани и приређени за интернет и друге врсте презентације целом свету. Велики број грађана и гостију присустрвовао је најпре вечерњем богослужењу у крчединској цркви, а потом и богатом програму који је приређен за отварање ове изложбе. Уз „Хиландарска звона”, стихове и музику, духовно вече су отворили најмлађи Јана и Михајло Јакшић и Софија и Димитрије Јанковић, одломке из репортаже Зорана Милића о Хиландару читали су глумци аматери Милан Дудић и Бојана Урошевић, а музички оквир целом програму дали су тенор Борис Бабик, мр контрабаса Љубинко Лазић, са Градским тамбурашким оркестром и солистом Зораном Лепшановићем. Уметнике и публику поздравили су и организатори Зоран Јакшић и Драгољуб Јанковић. Зоран Милић је најавио нова ходочашћа у Хиландар, а Милица Јакшић и прву самосталну изложбу идуће године. А. Мали

Полиција надгледа одбојкашице

ЗРЕЊАНИН: Град на Бегеју домаћин је још једног међународног спортског такмичења због чега ће припадници зрењанинске Полицијске управе водити рачуна да све прође у најбољем реду. У “Кристалној дворани”, на Карађорђевом тргу, од 24. до 26. септембра, биће одржано Првенство Европе за одбојкашице, на којем ће наступити репрезентације Израела, Пољске, Чешке и Руму-

није а полиција ће, у складу са законом, снимати, односно фотографисати учеснике овог догађаја, јер постоји опасност да приликом одржавања спортске манифестације може доћи до угрожавања живота и здравља људи или имовине. “Полицијски службеници ће у складу са Законом о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, такође, спре-

чавати сваки улазак у халу спортова особама које су под дејством алкохола или се из њиховог понашања може закључити да су склоне насилничком и недоличном понашању. Биће спречено и уношење, као и свака употреба пиротехничких средстава”, упозорава се у јучерашњем саопштењу за јавност зрењанинске полиције. Ж. Б.

швајцарске стандарде, не кршим ветеринарско – санитарне услове, направим буквално хотел за пилиће и не могу да радим. Оваква фарма би могла да добије дозволу и да функционише у центру Цириха или Рима, али код нас не може јер по нашим законима у селу може да се гаји до 350 комада пилића. Тако да је, по нашем закону, кутија са 351 пилетом фарма. У време када у свету влада несташица хране и када Србија увози храну мени затварају објекат у коме производим храну и сада смо буквало сви на губитку – потпуно разочаран прича Чубрило. Чубрило даље наводи и то да је његова фарма била регистровано пољопривредно газдинство и да је редовно плаћао порез, као и то да је тржиште на коме продаје своје производе годинама освајао. О проблемима који ће настати сада, након затварања фарме, не сме ни да размиљшља. Сигуран је само у то да се неће лако и без борбе предати административним заврзламама. Краљевцима се и даље шире непријатни мириси, а да ли ће се утврдити и извор истих, нисмо успели да сазнамо од Миловановића, јер је био недоступан на мобилни телефон. Ј. Антић

Фе сти вал фол кло ра ВР БАС: Фестивал фолклорних традиција Војводине биће одржан од 23. до 25. септембра, у Центру за физичку културу „Драго Јововић“. Током тродневне манифестације, биће изведено више од 140 тачака програма, у којима ће учествовати око 2.000 извођача из многих војвођанских културно-уметничких друштава и ансамбала. Покровитељ 33. Фестивала фолклорних традиција Војводине је Секретаријат за културу АП Војводине и општина Врбас. Првог дана програма, љубитељима фолклора представиће се најмлађи чланови културно-уметничких друштава. За 20 часова заказано је свечано отварање, а затим и концерт Српског националног ансамбла Косова „Венац“, КУД-а „Станко Пауновић“ из Панчева и Фолклорног ансамбла Културног центра Врбаса. Уз програм који подразумева извођење традиционалне музике, игара, обичаја и другог култуног наслеђа, сва три дана фестивала обележиће и сајам старих заната и дегустација традиционалних јела, који ће се одржавати у холу велике хале и на платуо испред ЦФК „Драго Јововић“. М. Кк.

vojvodina

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

ПОВОДОМ ДАНА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Шетња стазама сецесије

Поклон за прваке

БЕЛО БЛАТО: Национални савет војвођанских Мађара поклонио је свим ђацима првацима у Белом Блату део школског прибора, корисне играчке и књиге. Пригодне поклоне у ово средњобанатско село донео је Јожеш Варади, а уручио их је директору Основне школе „Братство јединство“ Милану Недељкову и онима којима су намењени - првацима. - Вишејезичност и мултикултуралност, као добар пример суживота у Белом Блату, јесте нешто чиме се мештани ове необичне средине и

те sкако поносе. И наши ђаци прваци, којих је ове године четрнаесторо, постају део те мултикултуралне приче. Распоређени у три одељења, на мађарском, словачком и српском језику, они полако улазе у образовни систем. Значајно је да ће се школовати на свом матерњем језику али ће познавати и поштовати традицију и културу других. То је велико и непроцењиво богатство, јер у нијансираној различитости треба тражити оно што нас спаја, а то су опште људске вредности – поручио је Милан Недељков. Ж. Б.

УТИСЦИ С ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У БЕЧЕЈУ

Први корак оправдао очекивања

БЕЧЕЈ: Идеја групе приватних предузетника, предвођена власником бачкоградиштанске фирме „Фарминг“ Давором Бошковићем, да Бечеј израсте у сајамски град, направила је први корак. Минулог викенда је организован Први међународни пољопривредни јесењи сајам, који је, имајући у виду пословни ефекат, од стране излагача оцењен као веома успешан. То је дало додатни елан привредним ентузијастима да наставе на развијању свог концепта, по ком би у Бечеју годишње требало да се одржи шест сајамских манифестација. Тим поводом одржана је прес конференција у Градској кући Бечеј, на којој су сумирани резултати из различитих углова. - Већ овог тренутка најављујемо три сајамске манифестације у наредној години. Поред репризе Пољопривредног јесењег сајма у септембру, од 13. до 15. јануара

организоваћемо Сетвени сајам, на ком ће се у спортској дворани ОСЦ Младост окупити на једном месту излагачи: заштитари, семенари, институти, произвођачи и увозници пољомеханизације, заједно с пољопривредницима и комплетно информисати о предстојећој сетви. Последњег фебруарског викенда организоваћемо манифестацију по имену „Дани соје“, која ће бити фокусирана на сетву, уговарање послова, откуп и извоз соје - најавио је нове манифестације директор Пољопривредног сајма у Бечеју Давор Бошковић. - Продато је осам трактора и још десетак је уговорено, затим 30 ауто приколица и 10 тракторских, 15 плугова и још 42 разноразне прикључне машине. Уговорено је доста послова, а још више је успостављено контаката из којих ваља очекивати нове поВ. Јанков слове.

СУБОТИЦА: Поводом Дана културне баштине, Суботичани су имали прилику да прошетају стазама сецесије и сазнају неке нове и занимљиве приче о граду. Током двочасовне шетње обишли су 16 одабраних суботичких архитектонских објеката, уз учешће костимираних глумаца, уличних свирача. Заинтересованим Суботичанима, архитекта Викторија Алаџић је причала о занимљивим кућама, градитељским чудима у оквиру манифестације „Насмеши се Суботици“. Градска кућа, синагога, палата Рајхл и десетине других атрактивних објеката сврстали су Суботицу међу најзначајније сецесијске градове у Европи. Заитересова-

ни суграђани су имали прилику да се упознају са најзначајнијим примери сецесије. - Циљ пројекта је очување аутентичности традиције и промовисање културног богатства, као и скретање пажње локалне заједнице на бригу о изворном амбијенту старе архитектуре. Наставак пројекта би био да се прича не заврши само шетњом кроз сецесију, него да се грађани упознају и са значајним објектима који припадају другим стиловима. Манифестација „Насмеши се Суботици„ има за циљ да се упознамо са градитељским објектима који су нам оставили преци, али и да се сагледају градитељски проблеми у центру града. Идеја о упознавању

грађана са архитектонском историјом града је део приче која је настала крајем маја када је одржан семинар „Заштита културног наслеђа у оквирима урбанистичког развоја„. Тада је донета Суботичка декларација која подразумева едукацију грађана и деце и историјском наслеђу града - објашњава Викторија Алаџић. Цивилни сектор се удружује око ове проблематике и спреман је да заједно са локалном самоуправом пронађе најбоље решење рекао је председник НВО АШЦ Влатко Јовићевић. Суботица се суочава са проблемима око Платоа „Др Зорана Ђинђића„, Зеленом фонтаном, Позориштем и другим објектима у центру града. А. А.

ВР ШАЦ ОЧЕ К У ЈЕ НАЈ ВИ ШУ КА ТЕ ГО РИ ЈУ ТУ РИ СТИЧ КОГ МЕ СТА

Не до ста је из лаз на во ду ВР ШАЦ: Вршачка локална самоуправа веома много полаже на развој туризма у овом крају. Ту су бројне природне лепоте, карактеристичне само за ово подручје, затим, очувано језгро града од објеката старих и два века, знамените културне институције, средњовековно утврђење на Вршачком брегу је у реновирању... Но да би се то валоризовало у развоју туризма неопходно је да се и званично утврди статус града на туристичкој

цање места на листи категоризованих туристичких места у Србији. На основу тога могуће је и увођење боравишне таксе и утврђивање висине туристичке надокнаде, као и лакше коришћење пара из домаћих и европских фондова за развој туристичке привреде. - Ово су извесна два прихода које ће убирати општине, односно градови, а да бисмо могли то да радимо прво и основно је урадити категоризацију туристичког

Ре но ви ра се чу ве на Вр шач ка ку ла

Вла ди мир Ба јић

скали коју утврђује Министарство економије и регионалног развоја. Недавно је надлежно министарство упутило општини веома детаљно упутство са захтевом да се одговори на бројна питања за сти-

места, а уједно да видимо где се котирамо, јер сматрамо да смо довољно напредовали и да можемо да тражимо највишу, односно прву категорију, на основу броја бодова који се добијају. Надамо

се да ћемо до краја године, после „Дана бербе грожђа” и других послова, добити најважнију туристишку категорију - каже о овом за Вршац важном по слу члан Општинског већа задужен за туризам и екологију Вла ди мир Ба јић. Упитник је захтеван и потребно је прикупити много података, а до сада су само Београд и Нови Сад урадили категоризацију туристичког места. Вршац ће, по свему судећи бити треће категорисано туристичко место - општина у Србији. А на основу категорије коју буде Вршац добио, моћи ће и да се утврди туристичка такса. Овде се

планира да се тражи највиша категорија туристичког места. - Недостаје нам излазак на водене површине као што је река, уређено језеро, на чему се сада ради, затим, термалне воде, а у наредном периоду ће се бушити на појединим локацијама у општини, и наша је жеља да се такве воде користе у туристичке сврхе, велнес и спа и у енергетици, пољопривреди и медицини - најавио је Бајић, говорећи о активностима којима ће Вршац, како сви верују, остварити највишу категорију туристичког места и отворити врата за успешан развој туризма у овој јужнобанатској општини. Р. Јо ва но вић

Помоћ деци са тешкоћама у учењу

БЕЛА ЦРКВА: У оквиру пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – DILS“ за програм под називом „Оснажавање школа за инклузивно образовање“ основној школи „Ђорђе Малетић“ из Јасенова додељено је 4.000 евра, рекла је директорка школе у Јасенову Наташа Гроздић. Како је већ било планирано, скоро половина средстава утрошена је на семинаре и студијске посете, како би се учитељи и наставници, што боље припремили за рад са ученицима који имају потешкоћа у савладавању предвиђених наставних програма. Остатак нов-

ца утрошен је за набавку дидактичког материјала, пројектора, лаптопа, ЦДплејера, дигиталног фотоапарата и камере. Оформљени су тимови и направљен распоред рада са децом, тако да ће сваког дана са групом деце која имају проблема у савладавању наставних тема, радити по један учитељ и један наставник. Поред помоћи деци са потешкоћама у учењу, овај кабинет ће моћи да користе наставници у редовној настави, када за то буде потребе или ће моћи да се одржи корелативна настава за два предмета. М. В.

Самопреглед прва превенција

БЕЧЕЈ: „Караван здравља“ у организацији Покрајинског форума жена ДС имао је Бечеју 28. етапу, па су сумирани резултати, о којима је говорила председница Форума жена ОО ДС Бечеј Јелена Бранков-Черевицки.

Јелена Бранков-Черевицки и др Синиша Шијачић

- Задовољни смо како је све протекло и већ размишљамо да са сличним акцијама наставимо не само у Бечеју, већ и у околним насељима. Јер, показало се да је заинтересованост суграђанки велика. Специјалиста гинеколог акушер др Татјана Митровћ је том приликом одржала запажено предавање о превенцији и раном откривању рака дојки, а обавила је и прегледе 88 жена разне узрасне доби. Најстарија је имала 78, а најмлађа 24 године – рекла је Јелена БранковЧеревицки. - Самопреглед је посебно значајан за рано откривање

карцином дојке, јер уколико се на време открије, болест је излечива. Жене старије од четрдесет година би требало самопреглед да обаве једанпут месечно, клинички и ултразвучни преглед се препоручује, бар, једанпут годишње, а мамографски преглед у две до три године. Бројни су фактори ризика и најбоље би било да се, уколико се примети било каква промена на дојкама, жена обрати изабраном лекару. То на први поглед изгледа алармантно, али на то нас упућују чињенице. Број новооболелих жена од рака дојки у Србији на годишњем нивоу износи између 2.500 и 2.800, а број умрлих од ове болести се креће између 1.200 и 1.300 годишње нагласио је специјалиста ургентне медицине и директор Дома здравља Бечеј др Синиша Шијачић. В. Јанков

Покренули фер игру и у Белој Цркви

БЕЛА ЦРКВА: Пројекат „Буди фер покрени игру“ окупио је ученике три највеће белоцркванске основне школе. Учествовале су екипе од по 37 чланова, које су чинили ученици од петог до осмог разреда, основних школа „Жарко Зрењанин“ и „Доситеј Обрадовић“ из Беле Цркве и „Ђорђе Малетић“ из Јасенова. Спортски савез Војводине је аутор пројекта, а финансира се средствима Министарства омладине и спорта и Покрајинског се-

кретаријата за спорт и омладину. Пројекат се, како је објаснио секретар Спортског савеза општине Бела Црква Горан Бељин, састоји из такмичења на општинском нивоу. То је, како је рекао, модификовано такмичење ученика основних школа. Домаћин такмичења била је школа „Доситеј Обрадовић, а ученици су се такмичили у шест дисциплина – у атлетици, гимнастици, надвлачење конопца, баскету, плесу и у борбама.

Најбољи резултат у укупном пласману остварила је основна школа „Жарко Зрењанин“, друга је била екипа школе „Ђорђе Малетић“ из Јасенова, а треће место заузели су домаћини - „Доситеј Обрадовић“. Школе учеснице добиле су реквизите у вредности од десет хиљада динара, сви учесници мајице, а школа која је победила, учествује на такмичењу које би требало да се одржи средином октобра у Суботици. М. В.

Сонћани надјачали

АПАТИН: На спортском турниру у малом фудбалу који је организовао свилојевачки Месни одбор СНС у конкуренцији осам екипа из Суботице, Сомбора, Оџака, Куле и Апатина, победничка екипа је била из Сонте. Сонћани су били најбољи и у надвлачењу конопца. Слободан Ћорковић-Банијац из Оџака скувао је најбољи цубок у казану. Организатор такмичења, Светислав Блажевић-Бајц, изјавио је да ће СНС наставити са оваквим дружењима. Ј. П. Најбоље екипе и кувари

dRU[TvO

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

Fo to: R. Ha yi}

NEREGULISAN RAD ZA[TITNIKA PACIJENATA

Naj vi {e àl bi na po na {a we le ka ra In sti tu ci ja po kra jin skog om bud sma na je to kom ma ja i ju na u zdrav stve nim usta no va ma u AP Voj vo di ni spro ve la is tra ì va we o ra du za {tit ni ka pa ci jen to vih pra va. Ob u hva }e no je osam de se tak voj vo |an skih do mo va zdra vqa, op {tih i spe ci jal nih bol ni ca, za vo da za jav no zdra vqe, za vo da za zdrav stve nu za {ti tu, in sti tu ta i kli ni ka. Is tra ì va we po ka zu je da zdrav stve ne usta no ve u Voj vo di ni po sao za {ti te pra va pa ci je na ta go to vo is kqu ~i vo po ve ra va ju svo jim prav ni ci ma: to zna ~i da je ve }i ni wih za {ti ta pa ci jen to vih pra va spo red ni po sao. Za oba vqa we ovog po sla oni ni su do dat no pla }e ni. Pa ci jen ti se naj ~e {}e à le na po na {a we le ka ra i dru gog me di cin skog oso bqa, na kva li tet pru è nih zdrav stve nih uslu ga, te na ne mo gu} nost za ka zi va wa pre gle da, od no sno na vre me ~e ka wa do do bi ja wa od go va ra ju }e zdrav stve ne uslu ge. S dru ge stra ne, me re pro tiv za po sle nih u zdrav stve nim usta no va ma zbog kr {e wa pra va pa ci je na ta se iz u zet no ret ko pred u zi ma ju.

Me re pro tiv za po sle nih u zdrav stve nim usta no va ma zbog kr {e wa pra va pa ci je na ta iz u zet no se ret ko pred u zi ma ju

Za {tit ni ci uka zu ju na tri kqu~ na pro ble ma u svom ra du. Pr vi je da su i sa mi za po sle ni od usta no ve u ko joj kon tro li {u rad osta lih za po sle nih, {to do vo di u pi ta we ne za vi snost i objek tiv nost wi ho vog po stu pa wa. Sle de }i pro blem pred sta vqa oba vqa we dru gih, na ro ~i to ka drov skih, po slo va osim za {ti te pa ci jen to vih pra va ~i me se, osim po ve }a wa obi ma po sla ko ji mo `e do ve sti do we go vog ne kva li tet nog oba vqa wa, za {tit nik do vo di u su kob in te re sa. Tre }i pro blem ~i ni ne pot pu na i ne do voq na za kon ska re gu la ti va ko jom bi se pre ci zni je ure di la oblast za {ti te pra va pa ci je na ta u od no su na zdrav stve ne usta no ve. In sti tu ci ja po kra jin skog om bud sma na sma tra da bi je din stve no re {e we za na ve de ne pro ble me i ne pra vil no sti pred sta vqa lo do no {e we po seb nog za ko na o za {ti ti pra va pa ci je na ta ili od go va ra ju }eg pod za kon skog ak ta. Na ro ~i to se na gla {a va da za {ti ta pra va pa ci je na ta ne mo `e ni ka ko bi ti spo red na de lat nost za {tit ni ka, ve} upra vo su prot no.

NOVE DVOGODI[WE MASTER STUDIJE NA UNS-u ZA BUDU]E OMLADINSKE RADNIKE

Stu di je }e kru ni sa ti dvo stru kom di plo mom

Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du u na stu pa ju }oj aka dem skoj go di ni 2011/12, star to va }e jo{ je dan no vi in ter di sci pli nar ni pro gram ma ster stu di ja pod na zi vom “Omla din ski rad u za jed ni ci” ko ji }e stu den ti ma omo gu }i ti da stek nu kom pe ten ci je za obra zov no-vas pit ni rad s mla di ma u obra zov nim in sti tu ci ja ma, omla din skim klu bo vi ma i cen tri ma. Kon kurs za upis u pr vu go di nu stu di ja je u to ku i za in te re so va ni kan di da ti mo gu se pri ja vi ti i pre da ti do ku men ta do 14. ok to bra. Pro gram }e bi ti re a li zo van u okvi ru Uni ver zi tet skog cen tra za raz voj obra zo va wa UNS-a, a u fo ku su ovih dvo go di {wih ma ster stu di ja, ka ko se is ti ~e je “ospo so bqa va we stu de na ta za zva we omla din ski rad nik u za jed ni ci, ko ji }e za vr {et kom

ovih stu di ja po sta ti pri pre mqe ni, ob u ~e ni i u mo gu} no sti da ra de u svim obra zov nim in sti tu ci ja ma, kao i va nin sti tu ci o nal nim okru `e wi ma”, s de com i omla di nom. Ovaj in ter di sci pli nar ni

Svi kandidati pola`u prijemni Svi ko ji se pri ja ve za upis na ma ster pro gram Omla din ski rad u za jed ni ci po la ga }e pri jem ni is pit (17. ok to bra), i to iz pe da go gi je, psi ho lo gi je, op {te kul tu re i po zna va wa en gle skog je zi ka. Na kon to ga se or ga ni zu je in ter vju s kan di da ti ma da bi se pro ce ni la wi ho va sklo nost za rad s mla di ma, {to se ta ko |e bo du je.

pro gram kom bi nu je vi {e raz li ~i tih na u~ nih i stru~ nih obla sti, od pe da go gi je, fi lo zo fi je, so ci o lo gi je, pre ko me dij skih stu di ja, do ma te ma ti ke. Za upis mo gu kon ku ri sa ti kan di da ti ko ji su pret hod no za -

IZJASNI SE SLOBODNO KAO KATOLIK, PORU^UJU BISKUPI

Ni je sa mo sta ti sti~ ki po da tak Po gla va ri Ri mo ka to li~ ke cr kve u Sr bi ji po zva li su svo je ver ni ke da se na bu du }em po pi su iz ja sne da su ka to li~ ke ve re, ali i kao pri pad ni ci od re |e nog na ro da, i uko li ko im po pi si va~ ne po sta vi to pi ta we. Po po pi su iz 2002. go di ne, u Sr bi ji je bi lo oko 410.000 ka to li ka, s tim {to ih je sa mo u su bo ti~ koj bi sku pi ji bi lo tri ~e tvr ti ne, od no sno 305.000. Bi sku pi su re kli da o~e ku ju da se broj ka to li ka u Sr bi ji sma wi u od no su na po sled wi po pis. – Onaj ko je kr {ten u Ka to li~ koj cr kvi i woj pri pa da, ima pra vo na to da se iz ja sni kao ka to lik. To ni je sa mo sta ti sti~ ki po da tak jer mo `e bi ti te meq za do no {e we ra znih po li ti~ kih, eko nom skih, zdrav stve nih, obra zov nih, so ci jal nih i kul tu ral nih od lu ka o raz vo ju, va `nih za bu -

vr {i li od go va ra ju }e “bo low ske” osnov ne aka dem ske stu di je tro go di {we (naj ma we 180 ESP bo do va) ili ~e tvo ro go di {we (naj ma we 240 ESPB-a), kao i oni sa ste ~e nim vi so kim obra -

du} nost – re kao je srem ski bi skup mon si wor \u ro Ga {pa ro vi} u Su bo ti ci. Ni ko ne tre ba da ima strah od iz ja {wa va wa na bu du }em po pi su, po ru ~i li su bi sku pi ko ji su u Su bo ti ci ima li sa sta nak na ko jem se, osim o po pi su sta nov ni {tva, raz go va ra lo i o „Ka ri ta su„ i za ko nu o re sti tu ci ji. – Ima mo pro ble ma s tre nut nom vla {}u u Sr bi ji jer jo{ uvek ne ma pra vi re gi star za Ka to li~ ku cr kvu, a dru gi je po vra }aj imo vi ne. Ima mo uti sak da je za kon o re sti tu ci ji na pra vqen ta ko da nam se ze mqa ne vra ti i ni je u du hu EU. Kao da jo{ uvek Sr bi jom vla da ju “cr ve ni”, ka da je imo vi na i od u zi ma na – za kqu ~io je zre wa nin ski bi skup mon si wor dr La di slav Ne met. A. A.

zo va wem po pro pi si ma ko ji su va `i li do stu pa wa na sna gu Za ko na o vi so kom obra zo va wu. U pr vu go di nu stu di ja u 2011/12. mo `e se upi sa ti 12 sa mo fi nan si ra ju }ih stu de na ta sa sti pen di jom, {to zna ~i da oni u pr voj

go di ni stu di ja ne }e pla }a ti {ko la ri nu (~i ji je iz nos 127.000 di na ra, od no sno 3.000 evra za stran ce) po {to je ona u pu nom iz no su po kri ve na sti pen di ja ma iz Tem pus pro jek ta „In tro duc tion and Im ple men ta tion of aca de mic pro gram of Com mu nity Youth Work (CYW) tro ugh en han cing in ter-re gi o- nal co o pe ra tion in the co un tri es of We stern Bal kans”, za hva qu ju }i ko jem je ovaj stu dij ski pro gram i raz vi jen i kre }e u na {oj ze mqi. Ta ko |e, za po lo vi nu naj u spe {ni jih stu de na ta bi }e obez be |en bo ra vak na Uni ver zi te tu u Jen ~e pin gu, u [ved skoj, to kom let weg se me stra 2011/12. Za bu du }e stu den te sva ka ko je po seb no zna ~aj no {to }e za vr {et kom ovog dvo go di {weg ma ste ra ste }i pra vo na dvo stru ku di plo mu uni ver zi te ta u No vom Sa du i Jen ~e pin gu! V. ^eki}

[KOLOVAWE ROMSKIH SREDWO[KOLACA U VOJVODINI

U~e ni ci ma kwi ge i sti pen di je Za me nik po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce Zol tan Je ge{ pot pi sao je Me mo ran dum o sa rad wi s Fon dom za otvo re no dru {tvo u Be o gra du, na osno vu ko jeg je obez be |en no vac za na sta vak pro gra ma sti pen di ra wa rom skih u~e ni ka, ko ji re dov no po ha |a ju sred we {ko le u Voj vo di ni. Kon kurs je ras pi san do 1. ok to bra ove go di ne. Je ge{ je pod se tio na to da je pret hod ni pro je kat imao ukup nu vred nost 1.148.000 evra, od ~e ga je 850.000 do na ci ja REF-a, a Se kre ta ri jat je u~e stvo vao, kroz raz ne ak tiv no sti, s 298.000 evra. Po we go vim re ~i ma, pro je kat je oce wen kao naj u spe {ni je vo |en pro je kat za obra zo va we Ro ma u sred wim {ko la ma u Evro pi, {to je po mo glo da REF kon ku ri {e i do bi je do dat -

ne pa re od do na to ra za no vi pro je kat. On je is ta kao zna ~aj uvo |e wa men tor skog ra da s u~e ni ci ma, {to je no vi na u ovom pro jek tu. Obez be |e no je da men to ri, ko ji mo gu bi ti pro fe so ri iz {ko le ko ju u~e nik po ha |a, ali i vo lon te ri, do bi ja ju me se~ nu na dok na du od 17 evra. Ina ~e, u~e ni ci }e ima ti niz po god no sti to kom {ko lo va wa. Ta ko }e, osim sti pen di ja od 48 evra me se~ no, do bi ti kwi ge i opre mu vred nu 600 di na ra, kao i mo gu} nost sti ca wa zna wa, od no sno ser ti fi ka ta za en gle ski je zik. Uslo vi kon kur sa bi }e ob ja vqe ni na saj tu Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, a bi }e do sta vqen i svim sred wim {ko la ma u Voj vo di ni.

Sa mo le ~e we al ko ho lom Pro se~ ni srp ski al ko ho li ~ar, bez ob zi ra na pol, star je 45 go di na i kon zu mi ra al ko hol zbog we g o v og opu { ta j u } eg efek ta, od no sno ko ri sti ga kao „sa mo le ~e we” u kon flikt nim si tu a ci ja ma, po ka za lo je is tra `i v a w e kom p a n i j e „Merk„ spro ve de no u {est kli ni~ kih cen ta ra Sr bi je.

Od ukup nog bro ja is pi ta ni ka, 38,9 od sto je kla si fi ko va no kao tip 2 pa ci jen ti, ko ji al ko hol ko ri ste kao „sa mo le ~e we” u kon flikt nim si tu a ci ja ma i po ku {a va ju da re {e svo je pro ble m e uzi m a w em al k o h o l a. Usta no vqe no je da od ukup nog bro ja 32 od sto pa ci je na ta pri pa da ti pu 3, a ko ji se ka rak te -

ri {e te ìm ob li kom al ko hol ne za vi sno sti i te òm kli ni~ kom sli kom. Pa ci jen ti ovog ti pa zlo u po tre bqa va ju al ko hol da bi po pra vi li ras po lo è we, pa se pri le ~e wu al ko ho li zma mo ra vo di ti ra ~u na i o le ~e wu te ìh de pre si ja i su i cid nih ten den ci ja, na vo di se u is tra ì va wu.

Ciq pro j ek t a bio je pri k u pqa w e po d a t a k a o ti p i~ n om srp s kom za v i s ni k u od al k o h o la u tran z i c i o n om dru { tvu, re g i s tro v a n om za le ~ e w e u zdrav s tve n im usta n o va ma {i rom Sr b i j e. To k om pro j ek t a, oform q e n a je test-gru p a od 285 u~e s ni k a, od ko j ih su 39 bi l e `e n e.

KI NE SKA DE LE GA CI JA PO SE TI LA „DNEV NIK”: De le ga ci ja Sve ki ne skog udru è wa no vi na ra ju ~e je, u sklo pu sa rad we sa Udru è wem no vi na ra Sr bi je, po se ti la re dak ci ju li sta “Dnev nik”. Go ste je pri mio glav ni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij, ko ji ih je upo znao sa du gom isto ri jom li sta i po è leo im ugo dan bo ra vak u No vom Sa du. Ta ko |e, pre do ~e ni su im ak tu el na si tu a ci ja i pro ble mi sa ko ji ma se su o ~a va ju me di ji u Sr bi ji, a pred sta vqe ni su i bu du }i pla no vi “Dnev ni ka”. Po seb no je na ja vqen za vr {e tak veb por ta la, ko ji bi tre balo da po~ ne sa ra dom oko 1. ok to bra. De le ga ci ju su ~i ni li ured ni ci ~e ti ri ve li ka ki ne ska li sta, ko ji su na kon po se te na {im pro sto ri ja ma ob i {li i Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne. G. ^.

ZA[TITNICA GRA\ANA U ZREWANINU NAKON [AHTA BAVI SE KONTEJNERIMA

Smrad ugro `a va qud ska pra va

Po sle {ah ta, za {tit ni ca gra |a na u Zre wa ni nu Dra ga na Ra dlo va~ ki-Gro zda nov po za ba vi la se i kon tej ne ri ma. I na {la za shod no da o to me, kroz op {ir no sa op {te we, in for mi {e i ov da {wu jav nost. Vaq da ne ma ju }i pre ~a po sla, Dra ga na Ra dlo va~ ki-Gro zda nov je ovih da na iz dvo ji la slu ~aj gra |an ke Z. K. ko ja se le tos po `a li la da su is pred we ne ku }e kon tej ne ri ko je ko ri ste sta na ri obli `we zgra de. Iz tih kon tej ne ra, je l’ te, {i re se ne -

nal ci ma da is pra ve ne pra vil no sti i po~ nu se pri dr `a va ti po me nu tog ela bo ra ta jer }e, u pro tiv nom, na sta vi ti da po vre |u ju pra va gra |an ke Z. K. Za pre ti la je, ta ko |e, da }e, ne bu de li “^i sto }a i ze le ni lo” po stu pi la po we noj pre po ru ci, o sve mu bi ti oba ve {te ni i pred sed nik i za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne gra da, od no sno gra do na ~el nik i we go va de sna ru ka, a pro tiv od go vor nih }e bi ti po kre nut i pre kr {aj ni, a bo ga mi i kri vi~ -

pri jat ni mi ri si pa je gra |an ka Z. K. sma tra la da ni su is prav no po sta vqe ni. To kom mar ta, do du {e, ko mu nal ci su za po ~e li pre me {ta we kon tej ne ra, ali se ra do vi ni su na sta vi li i “su do vi za sme }e”, ka ko ih je kr sti la za {ti ni ca gra |a na, osta li su na istom me stu. Za to je Dra ga na Ra dlo va~ ki-Gro zda nov od lu ~i la da is ko ri sti svoj slu `be ni po lo `aj i “otvo ri is tra gu” pro tiv Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a “^i sto }a i ze le ni lo”. Is po sta vi lo se da kon tej ne ri ni su po sta vqe ni u skla du s Ela bo ra tom lo ka ci ja za iz no {e we sme }a u na se qi ma ko lek tiv nog i u zo na ma po ro di~ nog sta no va wa ko je je iz ra di la Di rek ci ja za iz grad wu i ure |e we gra da. Za to je, po sle oba vqe ne “is tra ge”, Dra ga na Ra dlo va~ ki-Gro zda nov pre po ru ~i la zre wa nin skim ko mu -

ni po stu pak. Pa }e on da grad ski oci, po red svih po li ti~ kih i inih pe ri pe ti ja, gla vu raz bi ja ti i oko kon tej ne ra. Kra jem pro {le go di ne, na me ti za {tit ni ce gra |a na na {lo se jo{ jed no jav no pred u ze }e – “Vo do vod i ka na li za ci ja”. Ne bi li is po {to va la pra vo na pri vat nost, “za ra }e ne stra ne” u ovom spo ru ta da je u zva ni~ nom do pi su ime no va la s AA i BB. Mi {qe wa je i on da bi la da je “Vo do vod” po vre dio pra vo gra |an ke AA za to {to we nom kom {i ji BB ni je na re di lo da svoj vo do mer iz me sti u no vi {aht! Jo{ je ona pre po ru ~i la zre wa nin skim ko mu nal ci ma da iza |u na te ren i to bes po go vor no ura de jer }e, ne bu de li ta ko, o sve mu, opet, bi ti oba ve {te ni vo de }i qu di gra da. ^i me se sve nad le `ni ne }e ba vi ti! @. Balaban

NUNS I NDNV: Sa mo vo qa na ci o nal nih sa ve ta Ne za vi sno udru è we no vi na ra Sr bi je (NUNS) i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne (NDNV) ape lu je na do no si o ce me dij ske stra te gi je da na ro ~i tu pa `wu obra te na ulo gu na ci o nal nih sa ve ta na ci o nal nih ma wi na u me di ji ma ~i ji su osni va ~i. Dve or ga ni za ci je tra è da se stra te gi jom pred vi de i iz me ne Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma da bi se ogra ni ~i la wi ho va sa mo vo qa u me di ji ma ~i ji su osni va ~i. NUNS i NDNV upo zo ri li su na to da su „ar gu men ti” ko ji su is ko ri {}e ni za sme nu di rek to ra TV „Pa non” Ru dol fa Mi ho ka pod jed na ko ne u te me qe ni pa ~ak i gro tesk ni, kao i u slu ~a ju jun ske sme ne glav nog ured ni ka dnev nog li sta „Ma |ar so„. NUNS i NDNV uka zu ju na to da i naj no vi ja sme na po ka zu je sa mo vo qu Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra i ne pri kri ve ni po li ti~ ki uti caj na rad me di ja ko ji ma su oni osni va ~i, a ovaj slu ~aj go vo ri da je pot pu no neo dr ìv kon cept da na ci o nal ni sa ve ti s ne kon tro li sa nim pra vi ma, bez ima lo od go vor no sti, bu du osni va ~i me di ja. P. K.

crna hronika

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

NA KON PRI VO \E WA BIV [IH PRI PAD NI KA JE DI NI CE ZA SPE CI JAL NE OPE RA CI JE ZBOG ORU @A NE PO BU NE NO VEM BRA 2001.

ê ti ri „be ret ke” u po li cij skom pri tvo ru Tu ì lac za or ga ni zo va ni kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} potvrdio je ju~e da su povodom pretkrivi~nog postupka koji to tuìla{tvo vodi u vezi s rasvetqavawem pobune sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije 8. novembra 2001. godine, prekju~e u Beogradu i Novom Sadu slobo de li {e na ~e ti ri biv {a pri pad ni ka JSO-a: Ve s e l in Le ~ i}, Mi } o Pe t ra k o v i}, Dra go slav Kr sma no vi} i Vla di mir Po ti}, te da se sumwi~e za krivi~no delo oruàne pobune. – Ova lica se sumwi~e da su zajedno s biv{im komandantima JSO-a Mi lo ra dom Ule me kom i Du {a nom Ma ri ~i }em, biv{im pripadnikom jedinice Zve zda nom Jo va no vi }em, te sada pokojnim vo|om „zemunskog klana“ Du{anom Spasojevi}em, organizovali pobunu JSO-a, u okviru koje je jedinica otkazala poslu{nost i prekinula sve veze s komandom, blokirala bazu u Kuli, ispostavila zahteve za smenu ministra unutra{wih poslova, na~elnika Resora dràvne bezbednosti i wegovog zamenika, potom uz upotrebu borbenih vozila i naoruàwa blokirala autoput kod Vrbasa,

Vla di mir Po ti}

Pri pad ni ci JSO blo ki ra li i deo aut p u ta kod Cen tra „Sa va”

naveo je tu`ilac Radisavqevi}. Ina~e, osumwi~eni }e danas, po isteku dvodnevnog policij-

tiv wih. Svima je dvodnevno policijsko zadr`avawe odre|eno iz zakonskog razloga – postojawa opasnosti od eventual-

Op tu `ni ca za da va we la `nog is ka za Specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi} ju~e je saop{tio da je Tuìla{tvo za organizovani kriminal 19. septembra 2011. godine podiglo optu`nicu protiv: Bo {ka Jo vi }a, Alek san dra Po po vi }a, Mi }a Pe tra ko vi }a, Dra go sla va Kr sma no vi }a i Zo ra na Gu li }a “jer su u toku glavnog pretresa u krivi~nom postupku koji je vo|en za ubistvo premijera dr Zorana \in|i}a u svojstvu svedoka pod zakletvom dali la`ne iskaze, ~ime su izvr{ili krivi~no delo davawe la`nog iskaza iz ~lana 335 Krivi~nog zakonika“. – Jovi} i Popovi} se terete da su u toku pretresa odrànih 11. i 15. januara 2007. godine pred Posebnim odeqewem Okru`nog suda u Beogradu dali la`ne iskaze da su 12. mara narednih dana to ponovila i blokadom autoputa kroz Beograd kod Centra „Sava”, odbijaju}i istovremeno i nare|ewa da se vrati u svoju bazu u Kuli –

ta 2003. godine bili sa Zvezdanom Jovanovi}em u stanu na Beànijskoj kosi u vreme ubistva premijera \in|i}a, dok su Petrakovi}, Krsmanovi} i Guli} na pretresu odrànom 16. januara 2007. izjavili da su videli Zvezdana Jovanovi}a 11. marta 2003. godine na heliodromu u Kuli – precizirao je tuìlac Radisavqevi}. Kako se dodaje, po oceni Tuìla{tva, „navedeni iskazi su u potpunoj suprotnosti s ~iwenicama utvr|enim u pravosna`noj presudi Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, i imali su za ciq da daju alibi Zvezdanu Jovanovi}u u vreme atentata i time ospore tezu optu`nice da je Zvezdan Jovanovi} izvr{io atentat na dr Zorana \in|i}a“.

skog zadr`avawa, biti privedeni pred istra`nog sudiju Specijalnog suda u Beogradu, koji }e doneti odluku o tome da li }e pokrenuti istragu pro-

nog uticaja na nesaslu{ane svedoke. Po nezvani~nim informacijama na{eg lista, saslu{awe osumwi~enih u policiji potra-

jalo je tokom ~itave no}i izme|u utorka i srede, takore}i do jutarwih sati. Advokat Vla dan Vuk ~e vi}, branilac Veselina Le~i}a, kaè da je wegov brawenik na red za saslu{awe stigao oko jedan sat iza pono}i. Vuk~evi} ocewuje da je „~itavom slu~aju dat prili~no neukusan medijski pristup od predstavnika Specijalnog tuìla{tva i policije koji su prikazali da idu specijalne jedinice pa ih hapse“. – Su{tina je da je, recimo, Le~i} pozvan od qudi iz policije telefonom oko 17 ~asova i odmah se odazvao pa je ve} oko 18 ~asova sam do{ao u prostorije beogradskog SUP-a. To je ne{to {to se vidi iz papira i insistirao sam da to bude ubeleèno – izjavio je ju~e Vladan Vuk~evi} za „Dnevnik“. Advokat je dodao da mu je „neobi~no {to su osumwi~eni zadràni u policijskom pritvoru iz razloga eventualnog uticaja na svedoke, s obzirom na to da je proteklo deset godi-

na od doga|aja“. Kod Le~i}a i ostalih, kaè Vuk~evi}, „operi{e se iskqu~ivo podacima koji su bili poznati i pre deset godina i nema nikakvih novih ~iwenica“. – Osim toga, ~iwenica da se sumwi~e za krivi~no delo oruàne pobune je u suprotnosti s ~iwenicama koje su o tom doga|aju utvrdili dràvni organi nakon {to se desio. Dràvna komisija Vlade Srbije, ~iji je premijer 2001. godine bio dr Zoran \ini|i}, na{la je tad da nije re~ o pobuni jedinice ve} o mirnom protestu zbog toga {to je bila zloupotrebqena za neke zadatke za koje nije bila namewena – kaè Vuk~evi}. Ina~e, on isti~e da misli da se wegov brawenik Le~i} na{ao u ovom postupku, kako kaè, „na osnovu manira komandne odgovornosti, koji je izgleda neko uveo“. – U to vreme Le~i} je bio zamenik komandanta za pitawa dràvne bezbednosti, a wega je postavqala Slu`ba dràvne bezbednosti i on je odgovarao

TU @I LAC ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL MIQ KO RA DI SA VQE VI] NA JA VQU JE:

Is tra ga }e ob u hva ti ti i Ule me ka, Jo va no vi }a i Ma ri ~i }a

Mi lo rad Ule mek Le gi ja

Zve zdan Jo va no vi}

NE SRE ]A KOD BA^ KE TO PO LE

Po gi nuo vo za~ mo pe da

U saobra}ajnoj nesre}i kod Ba~ke Topole jedno lice je izgubilo `ivot. Nesre}a se dogodila ju~e oko 13 ~asova, kada je na licu mesta povredama podlegao petnaestogodi{wi voza~ mopeda iz Baj{e. [esnaestogodi{wak iz Ba~ke Topole, koji je bio saputnik na mopedu, zadobio je te{ke te-

lesne povrede, dok je drugi u~esnik u ovoj saobra}ajnoj nezgodi Tri fun T. (28) iz Malog Beograda, koji je upravqao teretnim vozilom, ostao nepovre|en. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda i zamenik tu`ioca Osnovnog tu`ila{tva u Subotici. A. A.

Du {an Ma ri ~i} Gu mar

– Istragom za oruànu pobunu Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine, osim ~etvorice uhap{enih, bi}e obuhva}eni i Mi lo rad Ule mek Le gi ja, kao i Du {an Ma ri ~i} Gu mar i Zve zdan Jo va no vi} – izjavio je ju~e Tanjugu tuìlac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Tuìla{tvo }e podneti zahtev za spro vo |e we is tra ge pro tiv svih wih zbog sumwe da su izvr{ili kriv~no delo oruàne pobune. Ulemek, Jovanovi} i Mari~i} ne}e biti hap{eni jer su

ve} u po`areva~kom zatvoru gde izdr`avaju vi{edecenijske kazne zatvora zbog ubistva premijera \in|i}a i drugih zlo~ina. Ulemek je bio komandant JSO-a do juna 2001, kada ga je nasledio Mari~i}. Ulemek je prvosna`no osu|en kao organizator ubistva premijera Zorana \in|i}a, a Jovanovi} kao neposredni ubica. Mari~i} je pravosna`no osu|en za ubistvo Ivana Stamboli}a i ~etvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali i poku{aja ubistva lidera te stranke Vu ka Dra {ko vi }a. (Ta njug)

PRI JA VA PRO TIV TRO JI CE KA WI @A NA

Osum wi ~e ni za po sre do va we u pro sti tu ci ji Protiv Ro ber ta ^. (1983), Sve to za ra S. (1982) i Zol ta na T. (1972) iz Kawi`e policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo posredovawa u vr{ewu prostitucije. Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da su osumwi~eni Robert ^. i Svetozar S. kreirali sajt

na kojem su se ogla{avala lica koja se bave pru`awem seksualnih usluga. Za uslugu davawa oglasa lica su preduze}u ~iji je vlasnik Zoltan T. pla}ala mese~nu nadoknadu. Osumwi~eni za posredovawe u vr{ewu prostitucije su tako dobijeni novac me|usobno delili. M. Mr.

Ve se lin Le ~i}

samo i iskqu~ivo na~elniku RDB-a i zameniku na~elnika DB-a, nikome vi{e. On u profesionalnom smislu nije bio pot~iwen komandantu jedinice. Drugim re~ima, niti Le~i} moè u organizacionom smislu biti zna~ajna figura za tu jedinicu, niti je on poznavao sve pripadnike te jedinice, ve} je imao sasvim druge du`nosti – kaè Vuk~evi}. Po wegovim re~ima, za sada ne postoji zahtev za sprovo|ewe istrage protiv osumwi~enih. – Ina~e ne postoji nikakav akt u kojem se navodi {ta se osumwi~enom konkretno stavqa na teret. Sve {to se prekju~e de{avalo, postupalo se po krivi~noj prijavi advokata Sr |e Po po vi }a, punomo}nika majke i sestre pokojnog premijera \in|i}a. îwenice o toj prijavi su poznate ve} gotovo godinu dana. Neko se setio ba{ sad da hapsi. O~igledno je to nani{aweno prema potrebama dnevne politike, a pravnih argumenata za ovakav postupak nema – ocenio je advokat Vladan Vuk~evi}. Pouzdani izvor „Dnevnika“, blizak biv{em na~elstvu RDBa iz te 2001. godine, bio je iznena|en informacijom o privo|ewu Veselina Le~i}a u vezi s pobunom JSO-a, uz ogradu da ne moè ni da kaè da su mu ba{ sve ~iwenice poznate. Na{ izvor navodi da je, nakon {to je u Slu`bu stigla informacija o pobuni, vrh RDB-a poslao Le~i}a u Centar JSO-a da vidi {ta se de{ava, gde su mu, kako se kako se potom ispostavilo, oduzeli pi{toq i zadràli ga. E. D.

DE MON TI RA NA EKS PLO ZIV NA NA PRA VA U LE SKOV CU

Bom ba u dvo ri {tu za tvor skog nad zor ni ka

Specijalizovani tim Sektora za za{titu i spasavawe iz Beograda demontirao je ju~e ru~nu bombu ba~enu tokom pro{le no}i u dvori{te ku}e nadzornika stra`e u Okru`nom zatvoru u Leskovcu N. S., potvr|eno je u policiji. Izvor je za agenciju Beta kazao da je bomba demontirana oko

13.30, a potom je ponovo otvorena za saobra}aj deonica magistralnog puta M-9, koja je bila zatvorena desetak sati zbog bombe u obli`wem dvori{tu. Za sada nisu poznati motivi za podmetawe ili bacawe bombe u dvori{te stra`ara. U policiji je re~eno da je ju~e ujutro priveden jedan osumwi~eni. E. D.

CRnA HROnikA

dnevnik OSUM WI ^E NA NO VO SAD SKA TROJ KA

Pri ja va zbog pro va la u 40 auto mo bi la No vo sad ska po li ci ja je pro na {la osum wi ~e ne za se ri ju obi ja wa auto mo bi la po ~i we nih u Pe tro va ra di nu, Srem skoj Ka me ni ci kao i na pod ru~ ju gra da, od no sno No vom na se qu i De te li na ri. Pod ne ta je kri vi~ na pri ja va pro tiv me {ta na Bo {ka P. (1990), Igo ra S. (1986) i [e no la Z. (1987). Oni se te re te da su od apri la do li {e wa slo bo de obi li 40 ko la iz ko jih su kra li

ure |a je za na vi ga ci ju i mu zi~ ke spra ve, kao i osta le vred ni je pred me te ko je bi ka sni je pro da va li. Pri p ad n i c i MUP-a na s ta vqa j u rad na pro n a l a ` a w u ukra de nih pred me ta i na ot kri va wu even tu al nih do dat nih de la ovih osum wi ~e nih za te {ke kra |e, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

IZ NU DA KOD NO VOG SA DA

Oti mao de ~a ku gar de ro bu i pa re Pro tiv Xo na ta na K. (1992) iz jed nog se la na do mak No vog Sa da pod ne ta je kri vi~ na pri ja va za iz nu du, sa op {ti la je ju ~e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va.

Okriv qnom se sta vqa na te ret da je od po ~et ka ove go di ne do sep tem bra u vi {e na vra ta uz pret wu na si qem pri nu |i vao jed nog dva na e sto go di {wa ka da mu da je no vac i gar de ro bu. M. V.

NA KON UBI STVA MI LO [A PE TRO VI ]A U NO VOM KNE @EV CU

Tre }i osum wi ~e ni uhap {en u Ni {u U Ni {u je ju ~e pre pod ne uhap {en Amir B. (1979) iz No vog Sa da, tre }i iz raz boj ni~ ke gru pe ko ja je osum wi ~e na za ubi s tvo Mi l o { a Pe t ro v i } a (1936), po ~i we no u ne de qu 18. sep tem bra u No vom Kne `ev cu, dok su dvo je No vo sa |a na, Fa dil M. (1978) i Ire n a S. (1983), uhap {e ni u No vom Sa du dan po sle ubi stva, u po ne de qak uve ~e. Fa dil M. i Ire na S. su ju ~e uz kri vi~ ne pri ja ve pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu, ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na, a tre }i osum wi ~e ni Amir B., po {to ga je ju ~e pre pod ne uhap si la ni {ka po li ci ja, ka sni je je pre dat pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve Ki kin da. On }e, ~im bu de do ve zen u Zre wa nin, bi ti

sto qu bqe. Sta rac je po zna vao Ire nu S., ko ja je kod we ga i ra ni j e do l a z i l a, pru ` a j u } i mu sek s u a l n e uslu g e, ta k o da je dvo ji ci pri ja te qa ti po va la da Pe tro vi} ima pa ra, pa su od lu ~i li da iz No vog Sa da do |u u No vi Kne `e vac i opqa~ ka ju ga. Po iz vo ri ma is tra `nih or ga na, Pe tro vi} je Ire ni S., ko ju je po zna vao, otvo rio vra ta, a s wom su u ku }u u{li Fa dil M. i Amir B. Wih tro je su do No vog Kne `ev ca sti gli auto bu som, auto sto pom i pe {i ce, gde su sa ~e ka li da pod okri qem no }i u|u u dom ne sre} nog star ca, ko g a su, ka k o se sum w a, usmr ti li s vi {e uda ra ca tu pim pred me ti ma ko je su na {li u ku } i. Dvo j i c a kom p a w o n a Ire ne S., ka ko smo sa zna li, do

Fo to: M. Mi tro vi}

sa slu {an pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da u Zre wa ni nu, po kri vi~ noj pri ja vi ko ja tro je osum wi ~e nih te re ti za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva. Ope ra tiv ci ki kind ske i no vok ne è va~ ke po li ci je su za vr lo krat ko vre me, dan na kon ubi s tva Mi l o { a Pe t ro v i } a, slo ì li mo za ik i us pe li da ra sve tle stra vi~ ni zlo ~in, ta ko da se tro j e osum w i ~ e n ih raz boj ni ka za krat ko vre me na {lo iza re {e ta ka. Tro je osum wi ~e nih su u no }i iz me |u su bo te i ne de qe na smrt pre tu kli Pe tro vi }a u we go voj ku }i u Uli ci Uro {a ô ba no va 30 u No vom Kne èv cu. Usta no vqe no je da je naj ve ro vat ni ji mo tiv zlo ~i na ko ri -

ta da ni su po zna va li Pe tro vi }a. Ka da su star ca pre tu kli na smrt, iz tor bi ce ko ju je dr ào oko vra ta i u ko joj je dr ào pa re, uze li su plen a gla vu mu pre kri li per ja nim ja stu kom i jor ga nom. Pret po sta vqa se da je sta rac u tor bi ci dr ào ne ko li ko hi qa da evra, ali, po po l i c ij s kim iz v o r i m a, ni j e utvr |e no o ko joj su mi je re~. Osim nov ca, oni su od star ca uze li i mo bil ni te le fon, ko ji je na |en raz bi jen u bli zi ni ku }e u uli ci u ko joj je po ~i wen zlo ~in, a po {to je no} bi la pro hlad na, uze li su i ne ke odev ne pred me te ko je su ka sni je od ba ci li i ko ji su ta ko |e pro na |e ni. M. Mi tro vi}

OSUM WI ^EN RU SKO SE LAC

Ubi stvom pre tio su pru zi? Po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti Mi lo ra du P. (1963) iz Ru skog Se la zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci na {te tu su pru ge. On je u po sled wa dva me se ca, ka ko u sa op {te wuu na vo di po li ci ja, fi zi~ ki i psi hi~ ni mal tre ti rao su pru gu i pre tio joj ubi stvom. Osum wi ~e ni }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di. M. Mr.

OSMO ^LA NA GRU PA UHAP [E NA ZBOG SUM WE DA JE NA PRA VI LA RA ^U NAR SKI PRO GRAM S NA ME ROM DA GA PRO DA JU @NOM SU DA NU

Ne le ga lan soft ver za kon tro lu mi no ba ca~ ke va tre Mi n i s tar s tvo unu t ra { wih po slo va Sr bi je sa op {ti lo je ju ~e da je uhap {e no osam oso ba zbog sum we da su kr {i li sank ci je ko je su uve le me |u na rod ne or ga ni za ci je i ba vi li se ne do zvo qe nom pro iz vod wom, dr `a wem, no { e w em i pro m e t om oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Osum wi ~e ni su iz ra di li ure |aj so fi ci sti ra nog si ste ma za upra vqa we va trom mi no ba ca~ kih ba te ri ja, sa sta vqen od har dver ske i soft ver ske kom po nen te, ko ji su na me ra va li da pro da ju kup ci ma u Ju `nom Su da nu, su prot no od red ba ma Re zo lu ci je

UN 1556 i 1591, ko ji ma su UN uve le za bra nu is po ru ke oru` ja i voj ne opre me. Uhap {e ni su vla snik i di rek tor pri vred nog dru {tva „Mi kro” DOO, iz Be o gra da \or |e T. (57), biv {i na ~el nik Voj no-teh ni~ kog in sti tu ta (VTI) u Be o- gra du Mi o drag ]. (60), pen zi o ni sa ni elek tro in `e we ri Voj noteh ni~ kog in sti tu ta (VTI) Mo mir G. (65) i Mi lan G. (69), di rek tor pred u ze }a „Hi pel tek”DOO iz Ko va ~i ce Du {ko K. (61) iz Pan ~e va - su vla snik pred u ze }a „MTL si stem” DOO iz Zre wa ni na, kao i \u ra K. (52) iz Zre wa ni na.

Uhap {e ni su i dr à vqa ni Slo ve ni je Franc K. (65) i Mi ro slav N. (51). Ak ci ju hap {e wa iz ve li su po li cij ski slu `be ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, Po li cij ske upra ve za grad Be o- grad, Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu i Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, u sa rad wi s Bez bed no sno-in for ma tiv nom agen ci jom i Pr vim osnov nim jav nim tu ì la {tvom iz Be o gra da. Sum wa se da je \or |e T, di rek tor pri vred nog dru {tva „Mi kro”DOO iz Be o gra da, re gi stro va nog za tr go vi nu na o ru à wem i

voj nom opre mom an ga `o vao Mi o dra ga ]., Mo mi ra G. i Mi la na G. na iz ra di ure |a ja, so fi ci sti ra nog si ste ma za upra vqa we va trom mi no ba ca~ kih ba te ri ja, sa sta vqe nog od har dver ske i soft ver ske kom po nen te, ko ji su na me ra va li da pro da ju kup ci ma u Ju `nom Su da nu. Ka ko bi pri kri li pra vu funk ci ju i na me nu ure |a ja, ra sta vi li su ure |aj na vi {e de lo va, u na me ri da ih u vi {e na vra ta iz ve zu u Ju `ni Su dan. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu u za kon skom ro ku bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Pr vog osnov nog su da u Be o grad, pod se }a se u sa op {te wu. (Ta njug)

MI NI STAR ZDRA VQA ZO RAN STAN KO VI] OT KRI VA:

Osam is tra ga o krup noj ko rup ci ji u zdrav stvu Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} re kao je ju ~e da se u zdrav stvu tre nut no vo di osam is tra ga o „krup noj ko rup ci ji” ali da ne mo è da ot kri va ime na ume {a nih dok je is tra ga u to ku. – U pro ce su is tra ge ni ko ne ma pra va da li ci ti ra ime ni ma. Sa ra |u je mo s or ga ni ma po li ci je, Tu ì la {tva i pra vo su |a da ne bi smo bi li u po zi ci ji da „cr ve ni mo”, ali u ovom tre nut ku, od no sno dok tra je is tra ga, shod no prin ci pi jel nom do go vo ru ne go vo ri mo o ime ni ma ne go o po ja va ma – re kao je Stan ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Mi ni star je is ta kao da „re {a va we pro ble ma ko rup ci je u zdrav stvu zah te va mul ti re sor ni pri stup i si stem ska re {e wa” a da je ciq Mi ni star stva da se stvo re „ja sni za kon ski i pro ce du ral ni okvi ri da bi ko rup ci ja bi la sve de na na naj ni ì ni vo, od no sno ni vo ‘in ci den ta’, a ne usta qe ne prak se”. Gra |a ni Sr bi je, do dao je mi ni star, ima ju pra vo i oba ve zu da „od nas tra è od go vo re ko je mi u Mi ni star stvu o~e ku je mo od is tra `nih or ga na”. Stan ko vi} je, u osvr tu na hap {e wa zbog mal ver za ci ja pri li kom na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa, na po me nuo da je prak sa da „~o vek na ~e lu Mi ni star stva zdra vqa pred la è na bav ke i u skla du s tom nad le `no {}u” i da je „ta kav bio po stu pak i u slu ~a ju na bav ke

vak ci na”. Mi ni star zdra vqa je na gla sio da }e se svi ne ga tiv ni pri me ri re {a va ti si stem ski, ni ka ko po je di na~ no, i po ru ~io da je „onaj ko pri ma mi to isto od go vo ran kao i onaj ko ga da je”. Mi ni star stvo zdra vqa ape lu je na sve ~i ni o ce u dru {tvu da da ju svoj do pri nos u su zbi ja wu ko rup ci je u zdrav stvu na na ~in ko ji je za sno van na ~i we ni ca ma i, ka ko je na veo Stan ko vi}, oslo bo |en od

vo se mo `e po sti }i, ka ko je re kao Stan ko vi} u pri su stvu svo jih po mo} ni ka Du brav ke [a ra no vi}-Ra ci}, Slo bo da na Mar ko vi }a i Mi li ce Vla {i}-Ko tu ro vi}, sa mo sa rad wom svih za ko no dav nih, iz vr {nih i sud skih or ga na, Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, ne vla di nog sek to ra, stru kov nih udru `e wa le ka ra i pa ci je na ta. Kao me ha ni zme Mi ni star stva u re {a va wu pi ta wa ko rup ci je u

sko tro {e we bu xet skih pa ra, wi ho va tran spa rent nost, ko deks po na {a wa, slo bo dan pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, de lo va we Zdrav stve ne, Sa ni tar ne i In spek ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva – re kao je Stan ko vi}, pr vi ~o vek Mi ni star stva zdra vqa od 15. mar ta 2011. – Od po ~et ka go di ne od u ze te su tri li cen ce le ka ri ma, na ‘be li te le fon’ su se ja vi le 264 oso be, a pro ve ra va mo i 1.500 ano nim nih pri ja va. Tra `i }e mo i da se sva ke go di ne 25 od sto za po sle nih u zdrav stvu ‘ro ti ra’ s po lo `a ja – ne ki su

Afe re u to ku

Zo ran Stan ko vi} sa sa rad ni com Mi li com Vla {i}-Ko tu ro vi}

svih ob li ka sen za ci o na li zma u ci qu ja ~a wa po ve re wa gra |a na u zdrav stve ni si stem. Svo |e we ko rup ci je u zdrav stvu na naj ni `i ni -

Ma lo vi }e va od ba cu je kri ti ke

Me sto zlo ~i na u Uli ci Uro {a ^o ba no va 30 u No vom Kne `ev cu

~etvrtak22.septembar2011.

- Jav nost ima pra vo da zna {ta ra de dr àv ni or ga ni i tu ne sme da bu de taj ni - iz ja vi la je mi ni star ka prav de Sne à na Ma lo vi} re a gu ju }i na kri ti ke mi ni stra zdra vqa Zo ra na Stan ko vi }a zbog sa op {ta va wa po da ta ka iz is tra ge o zlo u po tre ba ma u na bav ci vak ci na. Me di ji su pre kju ~e pre ne li we nu iz ja vu da je u pret kri vi~ nom po stup ku utvr |e no da su ne ke in for ma ci je o vak ci na ma, ko je je biv {i mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi} iz no sio u jav no sti, sti gle od uhap {e ne biv {e di rek tor ke Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sve tla ne Vu kaj lo vi}. - Jav nost ima pra vo da zna {ta ra de pred stav ni ci dr àv nih or ga na i in sti tu ci je i tu ne sme da bu de taj ni - re kla je mi ni star ka prav de i ko or di na tor Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je Sne à ne Ma lo vi}, na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva prav de. - Uvek }e bi ti onih ko ji po ka zu ju ne ra zu me va we i ot por pre ma bor bi pro tiv ko rup ci je, pri vo |e wi ma i hap {e wi ma od go vor nih - uka za la je Ma lo vi }e va na vo de }i da su pri vo |e wa spro vo de na u po sled wih ne ko li ko da na, sa mo po ~e tak i da ne na me ra va da sta nem u bor bi pro tiv ko rup ci je. Mi ni star ka prav de je, u pre kju ~e ra {woj iz ja vi, na ve la i da tre ba utvr di ti da li je Mi lo sa vqe vi} znao da su po da ci ko je je do bi jao od Sve tla ne Vu kaj lo vi} ne ta~ ni.

zdrav stvu Stan ko vi} na vo di rad na us po sta vqa wu si stem skih pro ce du ra, pra vi la u obla sti zdrav stve ne po li ti ke i obez be |i va wu me ha ni za ma za wi ho vo spro vo |e we. Do net je, na gla sio je mi ni star, i Ak ci o ni plan ko ji }e bi ti uskla |en s no vom stra te gi jom i do ku men tom Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, ~i je }e rad ne ver zi je jav no sti bi ti pred sta vqe ne kra jem sep tem bra. – Na sta vqa mo spre ~a va we i ot kla wa we mo gu} no sti za na sta nak i raz voj ko rup ci je i iz me nom Pra vil ni ka o na ~i nu, po stup ku i uslo vi ma za oba vqa we do pun skog ra da, iz me na ma i do pu na ma za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu i o zdrav stve noj za {ti ti... – pre ci zi rao je mi ni star. Stan ko vi} je na veo i da je usvo jen Pra vil nik o pro ve ri kva li te ta ra da zdrav stve nih usta no va, pri vat ne prak se, zdrav stve nih rad ni ka i sa rad ni ka, kao i da je „be li te le fon” otvo ren za raz li ~i ta pi ta wa i pri tu `be gra |a na na ko ja mo gu do bi ti od go vor nad le `nih u Mi ni star stvu zdra vqa. – Va `na je i in ter na re vi zi ja u Mi ni star stvu, ra ci o nal no i plan -

NE DE QU DA NA BEZ VESTI O SLA VI CI I VLA DI MI RU [AR ^E VI ]U IZ NO VOG SA DA

Ne stao bra~ ni par Bra~ nom pa ru [ar ~e vi}, Sla vi ci (38) i Vla di mi ru (37) iz No vog Sa da iz gu bio se sva ki trag od 14. sep tem bra ove go di ne. Od tog da na po ro di ca o wi ma ne ma ni ka kvih in for ma ci ja. Oni su se, naj ve ro vat ni je slu `be nim auto mo bi lom fir me u ko joj je Vla di mir bio za po slen, uda qi li u ne po zna tom prav cu. Od tre nut ka ne stan ka wi ho vi mo bil ni te le fo ni su is kqu ~e ni. ^la no vi po ro di ce mo le sve one ko ji ima ju bi lo ka kvih in for ma ci ja o ne sta lim oso ba ma da se ja ve na te le fo ne 064/ 480–43–71; 063/ 155–74–54 ili 063/ 231–976.

Sla vi ca i Vla di mir [ar ~e vi}

Mi ni star Stan ko vi} je pod se tio, ta ko |e, na to da bor ba pro tiv ko rup ci je u zdrav stvu ni je sa mo na{ pro blem ne go i me |u na rod ni i, osim afe re oko na bav ke vak ci na, iz dvo jio s na {ih pro sto ra i one ~i je je re {a va we u to ku: „Ju cit” (na bav ka vo zi la ko ja ni su is po ru ~e na Mi ni star stvu), „mr tvo zo ra~ ka afe ra” (spre ga slu `be ni ka Mi ni stra stva s po greb nim pred u ze }i ma), re kon struk ci ju 20 bol ni ca u Sr bi ji, „Kra ba” (pro ne ve ra oko mi lion evra), tr go vi na „li sta ma za za ka zi va we” u Srem skoj Ka me ni ci... od de ta qa ko je je iz neo Stan ko vi}. Je dan od pri o ri te ta Mi ni stra stva je i na bav ka ka pi tal ne me di cin ske opre me, us po sta vqa we ja snih kri te ri ju ma u pra vqe wu ‘li sta ~e ka wa’ za ope ra ci je i, ka ko na ja vqu je, sa mo pa ci jen ti ko je na {i le ka ri ne mo gu da zbri nu bi }e upu }e ni u ino stran stvo. – Uve den je ko deks po na {a wa za za po sle ne u zdrav stvu ko ji ja sno za bra wu je ko rup tiv ne de lat no sti i on mo ra da za `i vi u prak si. Mi ni star stvo je na pu stio je dan broj za po sle nih, ne ki su da li ostav ke... Sva ~i ja od go vor nost bi }e utvr |e na i na to me nad le `ni sva ko dnev no ra de. Ni je ta~ no da se ni {ta ne pred u zi ma u ra sve tqa va wu afe ra i ka `wa va wu u~e sni ka u wi ma, sa ~e kaj mo za vr {e tak is tra ga – po ru ~io je Stan ko vi}. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

[E SNA E STI NA FI NA LA KU PA SR BI JE

[ampion lagano u naredni krug

Bana}ani zasluèno Ba nat - BSK 2:0 (1:0) ZREWANIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 400, su di ja: Ob ra do vi} (Ja go di na). Strel ci: Sa mar xi} u 13. i Mi lo va no vi} u 89. mi nu tu. @u ti kar to ni: Kne è vi}, Ca vri}, Sa mar xi}, Pe {i} i An ta na si je vi} (Ba nat), Va si}, U{u mo vi}, Stan ko vi} i Kr sti} (BSK). BA NAT: Kne è vi} 7, Zo wi} 6, Ko sti} 7, Je re mi} 6 (Ca vri} 7), Sa mar xi} 8 (Mi lo va no vi} 7), Ri sto vi} 7 (Rni}), Mi lo je vi} 7, Pe {i} 6, Vu ko vi} 6, An ta na si je vi} 7. BSK: Ar ~a ba 6, Pe tro vi} 7 (Ra du lo vi}), Miq ko vi} 6, Ka je vi} 6, Vig we vi} 6 (Bu la to vi}), Va si} 7, U{u mo vi} 6, Bo {ko vi} 7, Jan ko vi} 6, Stan ko vi} 6, Kr sti} 6. Zre wa nin ci su za hva qu ju }i bo qo joj i or ga ni zo va ni joj igri

us pe li da iz ba ce su per li ga {a iz da qeg tak mi ~e wa u Ku pu. Po sti gli su i dva le pa po got ka pre ko Sa mar xi }a i Mi lo va no vi }a. Pr vi gol do ma }i su po sti gli u 13. mi nu tu ka da je Zo wi} asi sti rao Sa mar xi }u, a ovaj lo bo vao Ar ~a bu. Go sti su je di nu pri li ku ima li pre ko Vig we vi }a, ali je do bro re a go vao gol man Kne `e vi}. U pr vom de lu Mi lo je vi} je po go dio sta ti vu, no na od mor se oti {lo re zul ta tom 1:0. U dru gom po lu vre me nu go stu ju }i tre ner uba cio je tri no va igra ~a, {to ni je do ne lo re zul tat, jer je u 87. mi nu tu Mi lo va no vi} pr vo po go dio sta ti vu, a u 89. mi nu tu, po sle od li~ ne asi sten ci je Ca vri }a, sa par me ta ra po slao lop tu u mre `u Bor ~a na za ko na~ nih 2:0. N. Jo wev

Umalo iznena|ewe Ja vor - No vi Sad 1:0 (0:0) IVAWICA: Sta dion Ja vo ra, gle da la ca: 400, su di ja: Fi li p o v i} (Be o g rad). Stre l ac: Lu ko vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo vi}, Lu ko i} (Ja vor), Jo va no vi}, Ili}, Ka le zi} (No v i Sad). Cr v e n i kar t on: Ka l e z i} u 50. mi n u t u (No v i Sad). JA VOR: Glin ti} 7, Mi lin ko vi} 7, Mi lo vic 7, (Mom ~i lo vi}), Vla {i} 6, Mi lo va no vi} 7, Vi di} 6, Ife a ni 6 (Ja ki mov s ki 6), Sta n i s a v qe v i} 7, Sa li ho vi} 6 (Lu ko vic 7), Eli o mar 6, Odi ta 7. NO VI SAD: Ri sti} 7, Mi ji} 6, Jo ci} 6, Vu~ ko vi} 6, Ja ko vqe vi} 7, Ba la ba no vi} 6, Ba ji} 6, Le ko vi} 6 (Sko pqak), Jo va no v i} 7 (Rok s a 6), Ra k i} 6 (Ilic), Ka le zi} 6. Fud ba le ri Ja vor pro {li su u na red no ko lo Ku pa go lom Go ra n a Lu k o v i } a u 90. mi n u t u utak mi ce. Go sti iz No vog Sa da bra ni li su se od po ~et ka i po -

vre me nim kon tra ma po ku {a va li da ugro ze gol do ma }i na. Ja vor je stal no na pa dao, ali bez uspe {ne za vr {ni ce. I ka da se o~e k i v a l o iz v o | e w e je d a n a e ste ra ca, bun ker go sti ju pro bi jen je u na d ok n a d i vre m e n a. Lop tu je s de sne stra ne u {e sna e s te r ac uba c io Mi l in k o vi}, u gu `vi se naj bo qe sna {ao Lu ko vi} i vr hom ko pa~ ke po slao lop tu u de sni do wi ugao go la Ri sti }a. Po ~et kom dru gog de la go sti su osta li sa igra ~em ma we i jo{ vi {e se po vu kli ka svom go lu, {to su fud ba le ri Ja vo ra is ko ri sti li za jo{ `e {}e na pa de, ali bez re a li za ci je. Go sti su pr vu {an su ima li u 69. mi nu tu ka da je Jo va no vi} sna `no {u ti rao, ali je Glin ti} pa ra dom spa sio gol. Ja vor je imao pri li ke pre ko Odi te i Mi lo va no vi }a 75. i 86. mi nu tu, a Glin tic je jo{ jed nom spa sao si gu ran gol ka da je od bra nio uda rac Ili }a.

No vi Pa zar - Par ti zan 0:3 (0:1) NOVI PAZAR: Grad ski sta dion, gle da la ca 7.000. Su di ja:Gru ji} (Ni{). Strel ci: To mi} u 28, La zev ski u 55. i Vu ki} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Spa so je vi}, Sto ja no vi} (No vi Pa zar), Mar ko vi} (Par ti zan). NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 6, Mi lo{ Mar ko vi} 6, Osto ji} 6, Ba bi} 6, Ari fo vi} 6, [u pi} 5, [u we va ri} 6 (od 75. Sto ja no vi}-), Spa so je vi} 6, Ade mo vi} 6 (od 67. Ke cap -), Bo gu no vi} 6, \a lac 5 (od 53. Ca ko vi} 6). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 7, Rni} 7, La zev ski 7, Ka ma ra 7, To mi} 8 (od 64. Sa {a Mar ko vi} -), Ili} 7 (od 74. Man ga -), Vu ki} 8, [}e po vi} 7, Di ja ra 7 (od 56. Jo van ~i} 7). Ne m a iz n e n a | e w a po r ed Ra {ke i Jo { a n i c e. Na pre p u n om sta d i o n u u No v om Pa z a r u, cen t ral n i me~ u pr v oj run d i naj m a s ov n i j eg tak m i ~ e w a oku pio je 7.000 eufo r i~ n ih po sma t ra ~ a, ne s kri v e n o odu { e vqe n ih maj s to r i j a m a bra n i o - ca tro f e j a i ak t u e l n og dr ` av nog pr v a k a. Ko na ~an is hod 3:0 u ko rist Be o gra |a na naj bo qe ilu stru je ne rav no prav ni duel. Par ni va qak je dru gi put uza stop no, u ro ku od me sec da na, de kla si rao no vaj li ju u naj e lit ni jem ran gu, iako ju ~e ra {wi dvo boj ne mo è da se upo re |u je s pr ven stve nom pre mi je rom, u ko joj su cr no-be li sla vi li sa 5:0. Re pri za je bi la ne pot pu na. Mo `da i za to {to je opre zni bra ni lac tro fe ja do {ao u No vi Pa zar osla bqen, iz o stan kom Smi qa ni }a, Iva no va, Ba bo vi }a i gol ma na Ili }a, ali ni to ni je do voq no bi lo da ne mo} ni i ne voq ni do ma }in, po sle 540 mi nu ta u no voj se zo ni, po stig ne po ~a sni po go dak. Ume sto uza lud pri èq ki va nog go la u mre ì tra di ci o nal no po pu lar nih go sti ju, od bra na gro mo gla snog de bi tan ta ka pi tu li ra la je tri pu ta, ma da se kao naj ve }a sen za ci ja oce -

Potvrdio formu: Nemawa Tomi}

wu je se o ba ka pi te na Vu sqa ni na i Mu go {e na tri bi ne. Wih ni je bi lo ni na klu pi. Par ti zan je do {ao u vo| stvo u 28. mi nu tu. Ne ma wa To mi} je {o ki rao do ma }e na vi ja ~e, kad je si lo vi tim udar cem, sa dva de se tak me ta ra po go dio ciq i pri mo rao zbu we nog \o ga to vi }a da pr vi put va di lop tu iz mre `e - 0:1.

Borha tek u nadoknadi Mla dost (L) - Cr ve na zve zda 1:2 (0:0) LUÂNI: Sta dion Mla do sti, gle da la ca 2.000, su di ja: Ma ì} (Vr bas). Strel ci: Mi lo {e vi} u 85. za Mla dost, a Ka lu |e ro vi} u 83. i Bor ha u 90+1 mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Si ni {a Je re mi} i Mi lo {e vi} (Mla dost), a La zo vi} i Di mi tri je vi} (Cr ve na zve zda). Cr ve ni kar ton: Va si} (Mla dost). MLA DOST (L): Kr zna ni} 7, Po ki} 6, Mi lo {e vi} 7, Mi lu no vi} 6, Sla vi {a Je re mi} 6, Va si} 6, Sto ja no vi} 6, Si ni {a Je re mi} 6, Dra gu ti no vi} 6, Udo vi ~i} 6, Po tu ro vi} 6. CR VE NA ZVE ZDA: Ki rov ski 6, Adi 6, ]o si} 6, Stoj ko vi} 6, Re qi} 6, Ko va ~e vi} 6 (Evan dro), Mi ja i lo vi} 6, Di mi tri je vi} 7, La zo vi} 6, Ve {o vi} 6 (Bor ha 7), Me zen ga 6 (Ka lu |e ro vi} 7). Zve zda je uz do sta mu ka pre sko ~i la pr vu pre pre ku u Ku pu. Tek u fi ni {u su sre ta cr ve nobe li su us pe li da sru {e ot por ~vr stog do ma }i na i obez be de zna ~a jan tri jumf. Mla dost se pred sta vi la u od li~ nom iz da wu, sjaj no je pa ri ra la fa vo ri zo va nim Be o gra |a ni ma, ali im je na kra ju i sport ska sre }a okre nu la le |a. U pr vom po lu vre me nu vi de li smo rav no pra van me~. Zve zda je, isti na, za ni jan su bi la agre siv ni ja i ofan ziv ni ja. Ipak, ne ko li ko po lu pri li ka ni je is ko ri {}e no, a Me zen ga je jo{ jed nom po ka zao da ni je u gol ge ter skoj for mi. Tre ner cr ve no-be lih Ro bert Pro si ne~ ki è leo je da {a re -

U na stav ku ni je bi lo kal ku la ci ja. Ofan ziv na igra cr no-be lih dru gi put je kru ni sa na u 55. mi nu tu. Pret hod no je kor ner iz veo To mi} do no ge ofan ziv nog de fan ziv ca La zev skog, ~i ji je {ut sa 18 me ta ra po go dio de sni ugao \o ga to vi }e vog go la 0:2. Na taj na ~in bi le su re {e ne sve di le me u pr vom ~i nu Par ti za no ve mi si je na pu tu ka od bra ni

du ple kru ne, ma da je u fi ni {u, de se tak mi nu ta pre kra ja, Vu ki} po sta vio ko na ~an re zul tat - 0:3. O~i gled no, im pe ra tiv ni je oko vao no ge fa vo ri ti ma iz Be o gra da, dok su Pa zar ci uza lud sa wa li ~u do i jo{ ni su do ~e ka li da po zdra ve po go dak u mre `i pro tiv ni ka. E. Ku ~e vi} I. La za re vi}

RANG–LI STA FI FA

Skok Srbije za osam mesta Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na naj no vi joj rang–li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) za u zi ma 21. me sto. U od no su na pro {li me sec, or lo vi su za hva qu ju }i po be da ma nad Se ver nom Ir skom i Far skim Ostr vi ma u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo, na pre do va li za osam me sta. Na sa mom vr hu do {lo je do pro me na, pa su [pa ni ja i Ho lan di ja po no vo za me ni le po zi ci je. Ve li ki us pon u od no su na pret hod nu li stu ostva ri li su na {i su se di, Bo sna i Her ce go vi na, od no sno Ma |ar ska. BiH je sa da 22. po sle sko ka od 17 po zi ci ja, dok su Ma |a ri na pre do va li za 18 me sta i sa da de le 27. me sto sa se lek ci jom Tur ske. LI STA: 1. (2) [pa ni ja 1.605, 2. (1) Ho lan di ja 1.571, 3. (3) Ne ma~ ka 1.290, 4. (5) Uru gvaj 1.184, 5. (8) Por tu gal 1.158, 6. (7) Ita li ja 1.142, 7. (6) Bra zil 1.132, 8. (4) En gle ska 1.089, 9. (10) Hr vat ska 1.057, 10. (9) Ar gen ti na 1.024... 21. (29) Sr bi ja 855...

Inter otpustio Gasperinija

Detaq s utakmice Mladost – Cvena Zvezda

nom po sta vom do |e do uspe ha. Ipak, na kon pr vog po lu vre me na uvi deo je da we go vi pla no vi ba{ ne pi ju vo du. U na stav ku je u va tru mo rao da uba ci Evan dra, Bor hu i Ka lu |e ro vi }a. Na ru ku re no mi ra nom go stu i{la je i ~i we ni ca da je u 60. mi nu tu mo `da pre stro go su di ja Ma `i} is kqu ~io ka pi te na Mla do sti Va si }a.

^ak 30 mi nu ta ima la je Zve zda igra ~a vi {e, ali je do pr vog po god ka sti gla tek u 83. mi nu tu. Po sle cen tar {u ta Re qi }a u ka zne nom pro sto ru do bro se sna {ao, na ovoj utak mi ci re zer vi sta, An dri ja Ka lu |e ro vi}. ^i ni lo se da je me~ od lu ~en, ali ni su ta ko mi sli li fud ba le ri Mla do sti. Dva mi nu ta ka sni je

sev nu la je kon tra i to pov skim udar cem Mi lo {e vi} je ma ti rao Ki rov skog - 1:1. Zve zda je is ~u pa la po be du u pr vom mi nu tu su dij ske na dok na de. Ko lum bi jac Bor ha u ka zne nom pro sto ru dri blin gom se oslo bo dio ne ko li ko pro tiv ni~ kih igra ~a i pre ci znim udar cem po go dio ciq. Z. Ran ge lov

Mi lan ski In ter je ot pu stio tre ne ra \an Pje ra Ga spe ri ni ja zbog lo {ih re zul ta ta. In ter ni je sa op {tio ko }e za me ni ti Ga spe ri ni ja, a ita li jan ski me di ji na vo de da su glav ni kan di da ti Kar lo An }e lo ti i Kla u dio Ra ni je ri. “ Z a h v a q u j e m o Ga s pe r i n i j u na ulo `e nom tru du i `a li mo {to je do - \an Pjer Gasperini {lo do ova kvog ra stan ka”, na vo di se u sa op {te wu In ter a. Ga spe ri ni je u In ter do {ao le tos ume sto bra zil skog tre ne ra Le o nar da. In ter je u uto rak uve ~e iz gu bio od no vaj li je u Se ri ji A No va re (3:1), a u pr va tri ko la {am pi o na ta osvo jio je sa mo bod. Mi lan ski tim je pret pro {le se zo ne, dok ga je sa klu pe pred vo dio @o ze Mu ri wo, osvo jio Li gu {am pi o na, Kup i pr ven stvo Ita li je.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak22.septembar2011.

[E SNA E STI NA FI NA LA KU PA SR BI JE

Fa vo rit se pri li~ no na mu ~io Do wi Srem - Voj vo di na 0:1 (0:0) PE ]IN CI: Sportski centar Suva~a, gledalaca: 1000. Sudija: An|elovski (Ka~arevo). Strelac: Medojevi} u 69. minutu. @uti kartoni: Star~evi} i Mrkaji} (Dowi Srem), A|uru (Vojvodina). DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Vukobrat 7, Markovi} 7, Ristov 7 (Stojanov 7), Petkovi} 7, Radi{i} 7, Laki}-Pe{i} 7, Jovanovi} 7 (Jankovi} 7), ^orda{i} 7, Laki}evi} 7 (Mrkaji} 7). VOJ VO DI NA: Supi} 7, Brankovi} 7, Medojevi} 7, Trajkovi} 7, [kuleti} 7 (Ili} 7), Smiqani} 7 (Stevanovi}), Bojovi} 7 (Mereba{vili), Mito{evi} 7, Abubakar 7, Vuli~evi} 7, A|uru 7. Posle vi{e prijateqskih utakmica posledwih godina, sportski prijateqi iz Pe}inaca i Novog Sada su odigrali prvu zvani~nu utakmicu pred prepunim tribinama. Ve} u 3. minutu vrlodobro je {utirao [kuleti}a sa oko 20 metara, ali Star~evi} je bio na mestu i loptu odbio u korner. Minut-dva kasnije Ristov se na sredini terena izborio za loptu, dugo je vukao ka golu Vojvodine i u odsudnom

trenutku slab {utirao ka golu Supi}a. U 17. minutu jedan od najlep{ih trenitaka na utakmici: izvanredan {ut Markovi}a zaustavila je stativa. Da je doma}in bio konkretniji u prvom poluvremenu videlo se i u akciji u 23. minutu, kada je Jovanovi} lepo proigrao To{i}a, ali rezultat se nije promenio. Isti igra~ je propustio priliku i u 26. minutu. U nastavku utakmice brzonogi Abubakar u 63. minutru ozbiqno je pripretio. Do promene rezultata do{lo je u 69. minutu: posle centar{uta Mito{evi}a i asistencije Abubakara, Medojevi} se najboqe sna{ao pred golom Doweg Srem i poslao loptu u mre`u. Doma}in je protestvovao smatraju}i da je Medojevi} biuo u nedozvoqenoj poziciji, me|utim, An|elovski je pokazao na centar. Ulaskom u igru iskusnog Jankovi}a igra doma}ina je bila povezanija, ali nije bilo opasnosti po gol Supi}a. Posledwu priliku za gol imao je Trajkovi} u 80. minutu, dobar {ut u dowi desni ugao iskusni Star~evi} je poslao u korner.Favorit je oti{ao daqe, ali se prili~no namu}io u Pe}incima. @. Ra di vo je vi}

Sla no bar ci pre ci zni ji û ka ri~ ki - Pro le ter 0:0 (3:5) BE O G RAD: Sta dion û ka ri~ kog, gle da la ca 200, sudija \oki} (Uìce), strelci iz penala: Hrwak, Spasi} i Nedeqkovi} za ûkari~ki, a @igi}, Radovi}, Ra{iovan, \orovi} i Radakovi} za Proleter. @uti kartoni: Vukovi}, Tanaskovi} (ûkari~ki), î~ak (Proleter). Û K A R I^ K I: \o ki} 7, Vukovi} 6, Cvetanovi} 6, Stanojevi} 7, Dulovi} 7, Tanaskovi} 6 (Spasi} 6), Nedeqkovi} 6, Blagojevi} 7, Isakovi} 6 (Ratkovi} 6), Bjedov 6 (\ikli} 6), Hrwak 6. PRO LE TER: Jeli} 8, Radovi} 8, \or|evi} 8, Radakovi} 9, @igi} 8, Desnica 8, î~ak 7 (Ra{iovan -), Krasi} 7 (Sila|i 7), Gali} 7, Vukasovi} 8, Zec 8 (\orovi} -). Sla no bar ci su bi li boqi, stvarali su mnogo {ansi i da su Gali} i î~ak bili malo spretniji ne bi do{lo do izvo|ewa penala. U 77. minutu Gali} je pogodio stativu, a nekoliko minuta kasnije je {utirao zamalo preko gola. Brzonogi Zec je bio neuhva-

tqiv za goste, ali nije bilo realizacije.Pravda je stigla nakon izvo|ewa jedanaesteraca, Novosa|ani su bili precizniji i zaslu`eno se plasirali u naredni krug. D. Iva ni}

Ube dqi vi â ~a ni Bo rac - Rad ni~ ki (S) 4:1 (1:0) Â ^ AK: Grad ski sta dion, gledalaca 400, sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: @ivanovi} u 37. Kneèvi} u 52. Damjanovi} u 63. i Sepua u 73. za Borac, a Mili} u 85. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Vi{wi} (Borac), a Vejnovi} i Ta na si} (Rad ni~ ki). Cr ve ni karton: Vejnovi} u 14. minutu (Radni~ki). BO RAC: Milojevi}, Mili~i} 7, Krasi} 7, Igwatovi} 7, Vi{wi} 7, Martinovi} 7 (Spirovski), Prodanovi} 7, @ivanovi} 7, Kneèvi} 7, Damjanovi} 7 (Sepua 6), Radivojevi} 7 (Zo}evi} 6). RAD NI^ KI: Broj~in 6, Laki} 5, Dabi} 6, \okovi} 6, Vejnovi}, Tomanovi} 6, Zeli} 5 (Tanasi} 5), Veselinovi} 5, \u-

li} 5, Marjanovi} 6 (Mili} 6), Te{anovi} 6 (Ivanov). Dominacija Borca do{la je do izraàja tek sredinom prvog poluvremena. Do tada doma}i napada~i imali su nekoliko ozbiqnih prilika, ali je golman Broj~in sve odbranio. Tek u 37. minutu @ivanovi} je dobru akciju pretvorio u gol. Kada su ~a~anske zebre preko Kneèvi}a povele sa 2:0 bilo je vidqivo da }e slaviti Istina, Somborci su od 14. minuta igrali bez {topera Vejnovi}a, {to je â~anima olak{alo da do|u do visoke pobede. Broj~in je dobro branio, ali nije mogao da sa~uva ekipu od visokog poraza. Gosti su postigli po~asni pogodak, ali realno izbegli su teì poraz. A. Ste fa no vi}

KRU [E VAC: Na pre dak - Spar tak ZV PE ]IN CI: Do wi Srem - Voj vo di na BE O GRAD: û ka ri~ ki - Pro le ter IVA WI CA: Ja vor - No vi Sad KU LA: Haj duk - Ko lu ba ra ZRE WA NIN: Ba nat - BSK Â ÂK: Bo rac - Rad ni~ ki (S) JAG WI LO:: [u ma di ja - In |i ja LU Â NI: Mla dost - Cr ve na zve zda U@I CE: Slo bo da PS - Te le op tik NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Par ti zan NI[: Rad ni~ ki - OFK Be o grad SME DE RE VO: Sme de re vo - BASK LU Â NI: Me ta lac - Srem KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad

0:2 0:1 3:5 (0:0) 1:0 0:1 2:0 4:1 5:6 (2:2) 1:2 3:2 (1:1) 0:3 0:1 1:0 3:0 (1:0) 4:2 (0:0)

Uto rak (27. sep tem bar) NI[: Sin |e li} - Ja go di na (15.30) Osmi na fi na la Ku pa Sr bi je na pro gra mu je u sre du 26. ok to bra.

Su per i or ni Su bo ti ~a ni Na pre dak - Spar tak ZV 0:2 (0:2)

Slo bo dan Me do je vi}, Vo {in stre lac u Pe }in ci ma

Apla u zi go sti ma Haj duk - Ko lu ba ra 0:1 (0:0) KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca 800. Sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelac : Obradovi} u 90+1 minutu za Kolubaru. @uti kartoni: Lali} ( Hajduk), a Marinkovi}, Grkajac i Savi}evi} ( Kolubara). HAJ DUK: Bra} 6, Pauqevi} 6, Jovanovi} 6, Lali} 6, Kova~evi} 6, Ragipovi} 6, ôvilo 7, Pani} 6 ( od 62. Haxibuli} 6), Osei 6, Avri} 6 ( od 62. Bubalo 7), Vujaklija 6 ( od 73. Kekezovi} -). KO LU BA RA: Luki} 7, Marinkovi} 6, Radoji~i} 6, Dimitrijevi} 7, Rankovi} 6, Vasiqevi} 6, Ili} 6 ( od 30. Obradovi} 7), Grkajac 7 ( od 90. Sredojevi] -), Stevanovi} 7, ( od 73. Savi}evi} -), Medi} 7 i Stojanovi} 7. Iako su obe}ali da }e se iskupiti za pro{logodi{wu eliminaciju iz najmasovnijeg takmi~ewa upravo od Kolubare iz Lazarevca, fudbaleri Hajduka su pognutih glava napustili teren u Kuli, jer su gosti opet bili nepremostiva prepreka. Treba re}i da je stru~ni {tab Hajduka odlu~io da susret po~ne bez petorice standardnih prvotimaca i mo`da u toj ~iwenici treba traìti uzrok porazu. Gosti, svesni da se igra samo jedna utakmica i da nemaju {ta da izgube, igrali su disciplinovano, na kontre. Prvu priliku beleìmo u 12. minutu kada je nakon povratne lopte Pauqevi}a Osei sa 6-7 metara neprecizno {utirao. U 14. minutu kontra gostiju u kojoj je Grkajac izbio sam pred Bra}a, ali golman Hajduka padom u noge spa{ava gol. U 32. minutu, nakon slobodnog

udarca za goste,Dimitrijevi} je iz neposredne blizine glavom {utirao, ali je Bra} izbio loptu u korner, pa se na odmor oti{lo bez golova. U drugom poluvremenu gosti su bili sabijeni na svoju polovinu i u tom delu igre beleìmo nekoliko situacija pred golom Kolubare. U 50. minutu korner je izveo Kova~evi}, uputio loptu u peterac gostiju, gde je zahvata Osei, ali {utirao je pored gola. U 62. minutu Avri} je centrirao, igra~ gostiju Vasiqevi} se okliznuo, Vujaklija ne koristi taj poklon i ne sprovodi loptu u mreù. Potom su u igru u{li Bubalo i Haxibuli}, ne{to kasnije i Kekezovi}. Imali su Kuqani vi{e loptu u posedu, ali su èleli {to pre do protivni~kog gola, no bezuspe{no su atakovali. U 86. minutu oteli su se uzdasi sa tribina. Slobodan udarac sa oko 25 metara izveo je Kekezovi}, majstorski je prebacio ìvi zid, ali je golman Luki} napravio paradu i krajwim naporom otklonio opasnost. I kada se o~ekivalo da }e penali odlu~iti pobednika, gosti su osvojili loptu na sredini terena, Stojanovi} je povukao kontru i onda idealno uposlio slobodnog Obradovi}a, koji je u{ao u {esnaedsterac Hajduka i kada mu je Bra} krenuo u susret {utirao je u wegov daqi ugao, pogodio i odveo Kolubaru u osminu finala Kupa Srbije. Objektivna kulska publika je aplauzom ispratila goste iz Lazarevca. \. Bo ja ni}

KRU [E VAC: Gradski stadion, le da la ca: 500. Su di ja: Nikoli} (Kragujevac). Strelac: Despotovi} u 2. i 35. minutu za Spartak Zlatibor Vode. @uti kartoni: Simovi}, Brati} (Spartak ZV). NA P RE D AK: Jan ko vi} 6, N. Milosavqevi} 6, Dragi}evi} 5, Popovi} 5, S. Milosavqevi} 5, Paunovi} 5, Marinkovi} 5 (od 64. Nikoli} -), Milunovi} 5, Spasojevi} 5 (od 84. N. Petrovi} -), Deliba{i} - (od 22. Radovanovi} 6), Petronijevi} 5. SPAR TAK ZV: Aleksi} 7, Joksimovi} 7, Simovi} 7, Milankovi} 7, Brati} 7, ^ovi} 7

posle ubacivawa lopte iz kornera Despotovi} je postigao prvi gol. Nije mu bilo te{ko, jer ostao je sam na drugoj stativi i neometan glavom zakucao loptu u mre`u, na radost grupe vernih navija~a. Poku{ao je da uzvrati Milu no vi} u 8. mi nu tu, vu kao loptu do zone {uta, dobro tukao, ali Aleksi} je, ipak, reprezentativni golman. Na suprotnoj strani, posle jo{ jednog sjajnog prodora i centar{uta Miri}a, Milivojevu se nije dalo da duplira prednost, uzdrmao je stativu. Po{to nije imao podr{ku, Radovanovi} se u 31. minutu upustio u solo

Dar ko Pu {ka ri}, je dan od adu ta Su bo ti ~a na

(od 83. [arac -), Despotovi} 6 (od 69. Noskovi} -), Milivojev 7 (od 46. \ur|evi} 7), Pu{kari} 7, Miri} 8, Ota{evi} 7. Trka fi}e i mercedesa nikada nije ravnopravna, tako ni Napredak nije imao nikakve {anse protiv superiornih Su bo ti ~a na! Su per li ga{ je krenuo furiozno, poveo ve} u drugom minutu, pa dobar deo navija~a, koji su kasnili, nije ni video gol. Miri} je pro{ao kao brzi voz po levoj strani, o{tro cen tri rao, a is pred Despotovi}a smu{ena odbrana doma}ih je uspela da otkloni opasnost. Na kratko, jer ve}

prodor, odli~no je to u~inio, izigrao celu odbranu plavih golubova, ali nije uspeo da nadmudri i golmana Aleksi}a. Umesto izjedna~ewa, ~etiri minuta kasnije Despotovi} je povisio na 2:0, opet posle asistencije nezadr`ivog Miri}a i ponovo mu nije bilo te{ko pored stati~ne odbrane doma}ih. U nastavku Kru{evqani su sporadi~no uspevali da zaprete, ni jednom ozbiqno, dok su se gosti {tedeli za naredna prvenstvena isku{ewa, pa golova nije bilo. S. M.

Pri red ba za pam }e we [u ma di ja â&#x20AC;&#x201C; In |i ja 7:8 (2:2, 2:0) JAG WI LO: Stadion Jasik, gledalaca: 1.000. Sudija: An|elkovi} (Kru{evac). Strelci: \orovi} u 5. i Dabeti} u 12. za [umadiju, Lemaji} u 51, i Keki} u 70. minutu za In|iju. @uti kartoni: Nikoli}, Soldatovi}, \orovi} ([umadija), Rodi}, Kolarov, Cvetkovi}, Dimitrov (In|ija). Crveni karton: Dimitrov u 75. minutu (In|ija). [U MA DI JA: \uri} 8, Glo|evi} 8, Nikoli} 7, Stojanovi} 7, Spasi} , Soldatovi} 7, \orovi} 8 (od 69. Uro{evi} 7), Vukovi} 7, Pandurevi} 7, @ivanovi} 7, Dabeti} 7. IN \I JA: Jov{i} , Rodi} 7, Kolarov 7, @ivanovi} 7, Kne`evi} 7, Cvetkovi} 8, Kosti} 7 (od 46. Radovanovi} 7), Dimitrov 7, Keki} 7, Vukoi~i} 7, Antunov 7 (od 46. Lemaji} 8). Utakmica za pri~u i hiqadu sre}nika koji su je posmatrali. [umadija je jo{ jednom dokazala da je pravi doma}in. Ve} u 5. minutu \orovi} je na pas @ivanovi}a sa 20 metara po zemqi pogodio

gol gostiju. Jo{ se bura nije sti{ala a Dabeti} je glavom pogodio za 2:0. Do kraja prvog dela {anse su jo{ imali za doma}e Pandurevi} i @ivanovi}, a za goste Keki}. Nastavak je doneo jo{ vi{e uzbu|ewa. Prvo je {ansu imao Pandurovi}, da bi Lemaji} glavom doneo radost gostima i to u 51. minutu. U 60. minutu doma}i su izveli sjajnu kontru, ali je iskusni Jov{i} padom u noge zaustavio udarac \orovi}a.Kona~an rezultat postavio je Keki} kada je u 70. minutu iz blizine pogodio mre`u nemo}nog \uri}a. Do kraja me~a {anse su imali samo doma}i: Uro{evi} (72), Soldatovi} (79) i Pandurevi} u 81. minutu. Zbog drugog `utog kartona iz igre je iskqu~en gostuju}i igra~ Dimitrov u 75. minutu. Kada se krenulo sa penalima briqirali su golmani, \uri} i Jov{i} odbranili su po dva penala.Do kraja serije gosti su bili precizni, dok je Dabeti} proma{io ceo gol. N. S.

sport

~etvrtak22.septembar2011.

SUSRETI

dnevnik

MAR KO TO MI ]E VI], NAJ BO QI JED NO SE DA[ SR BI JE U KA JA KU

Me da qa u Lon do nu, za {to da ne Do na{eg najboqeg jednoseda{a u kajaku Marka Tomi}evi}a nije lako do}i. Brojne reprezentativne obaveze ovog Be~ejca ~esto odvajaju od Kanala i Tise, wegove radne baze na otvorenom. ^as je u Beogradu na Adi Ciganliji, zatim skokne do Gr~ke, sada je su u planu Tara, pa Portugalija... - To je dobro, po{to tako razbijem monotoniju rada u jednom okru`ewu. Svaka promena ambijenta donosi ne{to novo. Ne smeta mi. Naprotiv - konstatuje Marko Tomi}evi} na po~etku razgovora specijalno za „Dnevnik„.  Podsetimo, iako ima tek 21 godinu, Marko je ve} znano ime u kajaka{kom sportu. Sedam godina je reprezentativac Srbije u raznim uzrasnim kategorijama, osvajao je mnoge medaqe na brojnim takmi~ewima, ali mu je ispuwewe sna donelo {esto mesto na leto{wem Svetskom {ampionatu u Segedinu. - Da, tim plasmanom sam ispunio olimpijsku normu i izborio pravo u~e{}a na predstoje}im Olimpijskim igrama u Londonu. A to je san svakog sportiste. Kako su sportisti nepopravqivi sawari, sada je i qudski i sportski da razmi{qam kako do}i do olimpijske medaqe.

Jer, odavno je olimpijsko geslo -va`no je u~estvovati- prevazi|eno i svako te`i pewawu na pobedni~ko

postoqe. Neko }e primetiti, vidi onog malog Be~ejca kako se osilio. Ali, nije tako. Bio sam ove godine

Zna ~aj ni ji re zul ta ti Marko Tomi}evi} je jo{ kao pionir 2004. godine stekao status reprezentativca, jer je nastupio na renomiranom takmi~ewu „Olimpijske nade“. Kao kadet je 2006. godine branio boje juniorske reprezentacije, a 2007. godine zabele`io je prvi zna~ajniji rezultat. Na Svetskom juniorskom prvenstvu u ~e{kom gradu Ra~ice bio je ~etvrtoplasirani. Naredne 2008. godine na Evropskom juniorskom {ampionatu u Segedinu okitio se s dva zlata, po{to je prvi pro{ao ciqnu ravninu u disciplinama K-500 i K-1000. Opet mla|i od ostalih rivala, kao junior branio je boje seniorske reprezentacije i na Evropskom {ampionatu 2007. godine u [paniji bio

je u polufinalu, a naredne 2008. godine na Svetskom kupu stigao je do finala. Srebro na Mediteranskim igrama osvojio je 2009, kada je na Evropskom {ampionatu za mla|e seniore bio bronzani, a na Evropskom prvenstvu za seniore desetoplasirani. Dva peta mesta, na Evropskom {ampionatu u {panskom gradu Trasoni i Svetskom prvenstvu u poqskom Poznawu, izdvaja u 2010. godini. U teku}oj godini apostrofira 4. mesto na Evropskom {ampionatu u Beogradu, 5. na Svetskom kupu u Poznawu i 6. na Svetskom prvenstvu u Segedinu, kojim je ispunio olimpijsku normu za Londom i ostvario sportski san.

MO TO GP [AM PI O NAT

Rosi spreman za pro me ne

Se re na am ba sa dor ka Unicefa Ameri~ka teniserka Serena Vilijams izabrana je za ambasadorku dobre voqe Unicefa, zbog uspe{nog u~e{}a u kampawi za poboq{awe zdravstvene situacije u Africi. Dvadesetdevetogodi{wa mla|a od sestara Vilijams putovala je tokom posledwih nekoliko godina u afri~ke zemqe, gde je pomagala u vakcinaciji protiv de~ijih bolesti. Jedna od vode}ih teniserki dana{wice, pobednica 13 Gren slem turnira, tako|e je u~estvovala u distribuciji za{titnih mreà, u borbi protiv malarije koju {ire komarci. - @elela bih da pomognem Ujediwenim nacijama u poboq{awu kvaliteta ìvota afri~ke dece, ~ija je budu}nost ugroèna nedovoqnim obrazovawem - rekla je Vilijamsova na sve~anosti u Wujorku.

Na dal me wa is hra nu [pan ski te ni ser Ra fael Nadal je pro{ao test izdr`qivosti na Univerzitetu u Toledu, kako bi saznao optimalnu hidrataciju svog organi zma i de fi ni sao is hra nu pre i posle me~eva. Drugi teniser sveta je pro{ao test u identi~nim uslovima koji su vladali na polufinalnom me~u Dejvis kupa sa Francuskom u Kordobi pro{log vikenda, koji je zavr{en pobedom [panije od 4:1. - Podaci koje }emo dobiti ovim testirawem pomo}i }e nam da posavetujemo Nadala u

vezi sa wegovom hidratacijom i ishrane pre i posle me~eva rekao je profesor Mora. On je napomenuo da tokom me~eva koji traju vi{e od tri sata telo gubi te~nost i da to mo `e da uti ~e na sma we we sposobnosti tenisera. Nadal je tokom me~eva na US Openu imao problema sa gr~evima u nogama, zbog kojih je na jednoj kon fe ren ci ji za no vi na re umalo izgubio svest. [panski teniser je u finalu Otvorenog prvenstva SAD izgubio od najboqeg srpskog tenisera Novaka \okovi}a sa 3:1 u setovima.

Devetostruki svetski {ampion u motociklizmu Valentino Rosi rekao je da je spreman da promeni stil vo`we da bi video da li }e tako ostvariti boqe rezultate na Dukatiju. Doktor je od prelaska u italijanski tim samo jednu trku zavr{io na podijumu, iako je tokom sezone na motoru napravqen veliki broj izmena, ukqu~uju}i i aluminijumski ram koji je koristio na Velikoj nagradi Aragona pro{log vikenda. Rosi je posle trke rekao da se vidi napredak, ali je kroz ciq pro{ao tek kao deseti zbog problema sa pneumaticima i starta iz boksa. Sada Italijan razmatra promenu pozicije pri vo`wi po{to je o~igledno da ostvaruje daleku mawu brzinu na pravcu nego Kejsi Stoner na Dukatiju pro{le godine. - Mnogo vremena gubimo u nekim ~udnim delovima. Na primer, u pore|ewu sa Stonerom, sporiji smo na pravcima i to sa istim motorom koji smo imali jo{ od prvih testirawa. Moramo da shvatimo u ~emu je problem, jer mo`da je ova pozicija boqa za niè voza~e nego za vi{e kao {to smo Niki Hejden ili ja. Moramo da vidimo da li moèmo to da poboq{amo - rekao je Doktor. Rosi je istakao da su problemi vidqivi i na televizijskim prenosima. - Ne ose}am se komotno na motoru, tako da smo ve} razmi{qawa o pomerawu teìne, a ako me gledate na televiziji, vidi se da ne vozim kao ranije i to je jasno. Mnogo smo radili i to na mnogo razli~itih na~ina, ali izgleda da nismo mnogo toga popravili. I daqe smo spori, a osim nekoliko trka nemamo kontinuitet dobrih rezultata naglasio je Rosi. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat nastavqa se Velikom nagradom Japana 2. oktobra.

tri puta na dohvat medaqe. U Beogradu na Evropskom {ampionatu bio sam ~etvrti, na Svetskom kupu u Poznawu peti i na Svetskom prvenstvu u Segedinu {esti. Mlad sam i vreme radi za mene. Ako ni{ta drugo, s obzirom da vrlo naporno radim, imam pravo da se nadam. Uostalom, Belorus Aleh Jurenia je moj vr{wak i lane se ve} okitio bronzom. Zna~i, mo`e se i mlad sti}i do medaqe u najja~oj konkurenciji.  [ta je to {to mo`e da doprinese poboq{awu rezultata? - Treba fizi~ki da oja~am. Mlad sam, jo{ se razvijam i najvi{e mogu dobiti na snazi. Predstoji mi mnogo rada do Londona i o~ekujem da na Olimpijadi „eksplodiram“. Da bi

se to desilo, moram i na psiholo{kom planu da budem jak, pogotovo u datom trenutku. Kada je tehnika u pitawu, u velikoj meri sam taj segment doveo do `eqenog stepena, mada nikada ni{ta nije savr{eno i uvek ima mesta za poboq{awe. Taktika je jo{ uvek nepoznanica. Predstoje mi jaka takmi~ewa naredne godine do Londona i na wima }u ste}i dragoceno iskustvo, koje }e mi pomo}i da izaberem dobitnu kombinaciju kada je taktika u pitawu.  Iako je aktuelni ~lan Zemuna, ove godine je naj~e{}e radio u svom Be~eju po planu i programu trenera Dragana Plav{i}a iz Bor~e, koji vodi brigu i o sestrama Moldovanov i `enskom ~etvercu.

- Jo{ nije doneta odluka s kim }u obaviti zavr{ne pripreme pred London, ali nema razloga da se na tom planu bilo {ta mewa.  Ko je doprineo tvom relativno brzom razvoju i izbijawu u prvi plan? - Pre svega, moja porodica. Zahvaquju}i wima (porodici) dobio sam 2005. godine prvi svoj takmi~arski ~amac. Naravno, ni nalik dana{wem, koji sada dobijam od sponzora renomiranog portugalskog proizvo|a~a kajaka „Nelo“, ali da nije bilo tog ~amca i razumevawa roditeqa pitawe je da li bi sve teklo ovim tokom. Zatim, profesor @arko Gr~i}, bio mi je trener od po~etka do 19. godine. Mnogo mi je pomogao i to u godinama kada se postaje i prestaje biti vrhunski sportista. Imao sam lepu i beri}etnu 2010. godinu u [apcu s Miroslavom Aleksi}em, a sada sve dobro funkcioni{e s Draganom Plav{i}em. Dodao bih tome i zna~aj Olimpijskog komiteta. Od lane ne moramo vi{e da brinemo oko sredstava za pripreme i takmi~ewa, sada samo razmi{qamo o tome kako da se {to boqe pripremimo, podignemo nivo forme i bele`imo boqe rezultate. To je ogromno olak{awe na psiholo{kom planu.  Ko }e biti najve}i kandidati za pewawe na pobedni~ko postoqe u K-1000 metara u Londonu? - Iskusni Nemac Maks Hof, Kana|anin Adam Van Koverden i Belorus Aleh Jurenia. Trudi}u se da im pomrsim ra~une i stignem do medaqe bilo kojeg sjaja. To, ipak, ostaje upisano za sva vremena. Daleko mi je da ~ekam narednu Olimpijadu- s osmehom isti~e jedan od trojice ve} sigurnih be~ejskih olimpijaca. Jer, pored Marka, vizu za Londom izvadili su kajaka{ Dejan Terzi} u ~etvercu i pliva~ ^aba Sila|i Vla sti mir Jan kov

UOÎ TUR NI RA „Î KA KO Â – ZRE WA NIN 2011”

Hi qa du ma li {a na na jed nom me stu In ter na ci o nal ni me mo ri jal ni tur nir “^i ka Ko ~a – Zrewanin 2011”, 17. po redu, u or ga ni za ci ji zre wa nin ske {kole fudbala Petli}, uz po-

(U`ice), fudbalsko ume}e }e odmeriti gosti iz BiH, Hrvatske, Slovenije i Rumunije, u pet sta ro snih ka te go ri ja (2000, 2001, 2002, 2003 i 2004).

- Po zi va mo su gra |a ne da svojim dolaskom podr`e ovu veliku manifestaciju i u`ivaju u ~arolijama mladih fudbalera. Najzaslu`nijim eki-

dr{ku grada Zrewanina, odr`a}e se naredna dva vikenda (24. i 25. septembra i 1. i 2. okto bra) na te re nu sport skog centra “Mala Amerika” (biv{i Vojni stadion). Pored doma}ih ekipa, me|u kojima su Partizan (Beograd), Vojvodina (Novi Sad), Radni~ki (Kragu je vac) i Se voj no Po int

Na zrewaninskom turniru }e u~estvovati 70 ekipa, sa preko 1.000 mladih fudbalera. Sve~anom otvarawu ( u subotu, 24. septembra, u 11,30 ~asova) pri su stvo va }e, iz me |u osta lih, fud bal ske le gen de Milan Gali} i Nenad Bjekovi}, zvani~nici grada Zrewanina i sportskih ustanova.

pama i pojedincima pripremili smo i prigodne nagrade u vidu medaqa, pehara, diploma i zahvalnica – poru~io je menaxer {kole fudbala Petli} Nikola Vasi} i dodao da odigravawe prvih utakmica po~iwe u 8,30 ~asova i da je ulaz u sportski centar besplatan. @. B.

Od u zet re kord Po li Red klif Me|unarodna atletska federacija poni{tila je svetski rekord u maratonu Britanke Pole Redklif po{to nije ostvaren u iskqu~ivo `enskoj trci. Prema novim pravilima rezultati koji su ostvareni u me{ovitoj konkurenciji ima}e status „najboqi u svetu”. Kako je saop{teno, do izmena

je do{lo kako bi se neutralisao uticaj mu{kih „pejsmejkera” u postizawu boqih vremena. Redklif je, me|utim, i daqe vlasnica svetskog rekorda jer je maraton u Londonu 2005. godi ne is tr ~a la u vre me nu 2:17:42. Udru`ewe Glavnih svetskih maratona (VMM) i Asocijacija me |u na rod nih ma ra to na

(AIMS) smatra da je novo pravilo u najmawu ruku nepravedno. „Ve}ina ènskih trka u svetu odràva se u me{ovitoj konkureniciji. Nova pravila su nepravedna, unose zabunu i ne po{tuju istoriju na{eg sporta”, kaè se u saop{tewu VMM, ~iji su ~lanovi maratoni u Bostonu, Berlinu, îkagu i Wujorku.

SPORT

c m y

dnevnik

@REB ZA DEJVIS KUP U BANGKOKU

Sr bi ja ~e ka [ved sku Srpska teniska reprezentacija igra}e protiv [vedske u osmini finala Svetske grupe Dejvis kupa za 2012. godine. Taj duel igra}e se od 10. do 12. februara naredne godine u Srbiji. Na{i igra~i ve} su se u Dejvis kupu sastajali sa [ve|anima i to ove godine, u ~etvrtfinalu, kada su slavili na gostovawu.

- To je jedna od onih stvari koje moraju da se re{e sistemski zato {to mo`emo da prijavimo samo ~etvoricu igra~a. U slu~aju da imamo specijalizovan dubl i da se neki od igra~a u singlu povredi imali bismo problem. To je jedno od pitawa koje moraju da re{e ATP i ITF, da se dozvoli ve}i broj igra~a ili da se

}emo biti u formi – rekao je Troicki. I Janko Tipsarevi} se sla`e da zbog OI u Londonu mora do}i do prilago|avawa kalendara teniskih takmi~ewa. - Ne{to sli~no smo imali u godini kada su bile Igre u Pekingu. Jasno je da izvesnih pomerawa mora biti. Ako je neko

~etvrtak22.septembar2011.

FINALE SVETSKOG KUPA U VROCLAVU

Mi ro sa vqe vu ma li Kristalni glo bus Srpski strelac Nemawa Mirosavqev, ~lan Streqa{ke druìne Novi Sad 1790, osvojio je bronzanu medaqu i mali Kristalni globus, MK pu{kom trostav (3h40 metaka) na finalu Svetskog kupa u poqskom gradu Vroclavu sa 1273,5 (1175) krugova. Kristalni globus je pripao Norveàninu Ole Kristijanu Brinu sa 1278,5 (1181) krugom, a drugo mesto osvojio je Italijan Nikolo Kamprijani sa 1274,6 (1174) krugova. Mirosavqev je u finale trostava u{ao sa drugim rezultatom od 1175 krugova, {est mawe od Norveànina Brina, koji je do kraja plejofa uspeo da zadrì prednost. Na{ strelac dobro je u osnovnom delu ga|ao leè}i stav, 399 i to je bio najboqi rezultat od svih deset takmi~ara, ali je imao dve slabije serije u stoje}em koji je zavr{io sa 383 kruga, da bi u kle~e}em imao 393 {to je bio drugi rezultat. U finalu je Nemawa ne{to lo{ije ga|ao (98,5 krugova, po serijama 9,9, 10,0, 9,3, 10,5, 10,6, 8,9, 10,1, 10,2, 9,6, 9,4), pa je Kamprijani, koji je za wim zaostajao krug pre plej-ofa,uspeo da ga pretekne finalnom serijom od 100,6 krugova na kraju za 1,1 krug. - Zadovqan sam {to sam uspeo da osvojim medaqu, ali su i rezultati iz osnovnog dela i finala mogli da budu boqi. Mala dekocentracija u nekoliko situacija ko{tala me je srebrne medaqe. Kamprijani je {estim metkom pogodio 10,4 i tu je napravio razliku - rekao je Mirosavqev. Ovo je Mirosavqevu druga medaqa sa finala Svetskog kupa, zlatnu je osvojio 1995, tako|e u trostavu. U karijeri ima i dva srebra sa svetskih kupova, u Cirihu 1991. i [angvonu 2011. kojim se i kvalifikovao za Vroclav i {est bronzi. Pro-

Ne ma wa Mi ro sa vqev

{le godine je na SP u Minhenu uzeo bronzu u trostavu i ispunio kvotu za London. To }e mu biti pete Olimpijske igre u karijeri. Danas }e na vatrenu liniju od na{ih strelaca Andrija Zlati} u disciplini vazdu{ni pi{toq (osnovni deo u 9, a finale u 12 ~asova). G. M.

ODBOJKA[ICA JOVANA BRAKO^EVI] SPREMNA ZA EP

Kru na uspe {nog le ta Opet sa [ve |a ni ma: re pre zen ta ci ja Sr bi je

Selektor Dejvis kup tima Bogdan Obradovi} istakao je da i on i igra~i vrlo dobro znaju [ve|ane. - [ve|ane vrlo dobro poznajemo, igrali smo ove godine. Oni su tada nastupili bez Soderlinga, a mi smo pobedili 4:1, ali da u slu~aju da Soderling, koji je ve} godinama me|u najboqih deset na svetu, bude igrao posao ne}e biti ba{ toliko lak. Ali, dobro je {to se igra kod nas - rekao je Obradovi}. Obradovi} je rekao da su on i igra~i pri`eqkivali Japance za rivale. - Igra~i su najvi{e `eleli da izvuku Japan zbog zgusnutosti rasporeda, jer se igra odmah posle Australijan Opena, pa da ne bi bilo mnogo putovawa. U posledwim duelima na{eg tima u Dejvis kupu pokazalo se da je najve}i problem dubl, a Obradovi} isti~e da je za to potrebno sistemsko re{ewe.

na drugi na~in re{i - istakao je Obradovi}. Viktor Troicki isti~e da se zbog OI u Londonu 2012. kalendar pomera i bi}e dosta zgusnut. Ipak, smatra da }e Srbija i slede}e godine daleko sti}i. - Pomerawe kalendara je neminovno zbog Olimpijskih igara. Samo da budemo zdravi, onda mogu da tvrdim da }emo sti}i daleko u Davis cupu. [vedska svakako nije najlak{i protivnik koji smo mogli da izvu~emo. Sve zavisi i od toga da li }e Soderling igrati, da li }e do}i u Beograd. Ukoliko bude nastupao, onda }e nam biti znatno te`e. Svi znamo kako on igra. Ostale igra~e iz {vedske reprezentacije znamo, igrali smo nedavno protiv wih i znamo {ta mo`emo o~ekivati od wih. Olak{avaju}a okolnost je {to igramo kod ku}e. Dolazimo iz Australije, s prvog gren slema i sigurno je da

smatrao da je ova godina bila te{ka, slede}a }e, zbog Londona, biti jo{ te`a. Svakako da sam zadovoqan {to }emo jo{ jednom igrati protiv [vedske, prvo jer igramo ponovo kod ku}e, a drugo, [vedska nam nije nepoznata. Mislim da smo veliki favoriti i smatram da bismo trebali da dobijemo taj me~– komentar je Janka Tipsarevi}a. Naj bo qi srp ski te ni ser u dublu i jedan od najboqih na svetu u ovoj konkurenciji Nenad Zi mo wi} za do vo qan je `rebom. - Smatram da je dobar `reb. Te`ina me~a }e zavisiti od toga da li }e na{i gosti igrati u naja~em satavu, odnosno sa wihovim najboqim teniserom Soderlingom koji je uvek nezgodan protivnik. Imamo ja~i tim i smatram da }emo pro}i daqe, u ~etvrtfinale Svetske grupe optimista je Zimowi}

Gotovo pola godine su na okupu odbojka{ice Srbije. Iza sebe imaju osvojenu Evropsku ligu i tre}e mesto na prvom u~e{}u u svetskom Gran priju, a na predstoje}em Evropskom prvenstvu, koje zajedno organizuju Srbija i Italija, `ele jednu od medaqa. Dok su svetla reflektora bila usmerena ka mu{koj reprezentaciji, devojke su se spremale za po~etak prvenstva Starog kontinenta, a ve} u subotu igraju prvi me~ sa Francuskiwama. - Dugo smo zajedno i posle mnogobrojnih akcija ovog leta, do{lo je vreme za Evropsko prvenstvo, koje svi `eqno o~ekujemo. Dobra godina za nas po~ela je jo{ jednim osvajawem Evropske lige, a veliki uspeh napravqen je na Dalekom istoku, bronza sa Gran prija nam je veliki zamajac za Evro smotru. Istina je da smo ponekad umorne jer zaista naporno radimo, ali za Evropsko prvenstvo smo se pripremale i to nam je ove sezone glavno takmi~ewe - rekla je Jovana Brako~evi}.

DVA ZLA TA I SRE BRO ZA SR BI JU U [E FIL DU: Od li ~an u~i nak ima la je sto no te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na Svet skom ku pu u sto nom te ni su za oso be s in va li di te tom, u [e fil du. Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} osvo ji la je zlat nu me da qu u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, a naj sjaj ni jeg od li~ ja do mo gla se i èn ska eki pa (igra le jo{ Na da Ma ti} i Zo ri ca Po pa di}), dok je mu {ka eki pa, u sa sta vu Zlat ko Ke sler - Mi tar Pa li ku }a, osvo ji la sre br nu me da qu. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji svi osta li na {i pred stav ni ci sti gli su do ~e tvrt fi na la. U En gle skoj je u~e stvo va lo oko 350 tak mi ~a ra iz tri de se tak ze ma qa, a je di no su od za pa è ni jih u~e sni ka iz o sta li Ki ne zi. S na {im re pre zen ta tiv ci ma bio je tre ner Go ran Ko ci}. - Ovo je bi la po sled wa tak mi ~ar ska pro ve ra pred Evrop sko pr ven stvo u Spli tu ko je }e se odr à ti od 19. do 29. ok to bra. Do ta da nam pred sto je tre nin zi u No vom Sa du, a uko li ko pre ko spon zo ra i do na to ra obez be di mo do voq no nov ca (oko 1.500 evra) upu ti }e mo se na za vr {ne pri pre me u Ita li ju (Li wa no) od 27. sep tem bra do 4. ok to bra - ka è igra~-se lek tor Zlat ko Ke sler. S. S.

Jo va na Bra ko ~e vi}

Na{e devojke igra}e u Beogradu u A grupi sa Ukrajinom, Nema~kom i Francuskom. - Izuzev Ukrajinki, protivnike u grupi veoma dobro poznajemo, ali se igra~ice ne bave mnogo time. Sa Francuskom smo bili u grupi na Evropskom prvenstvu, a Nemice su jedna od najja~ih selekcija sveta, pa su dobro poznate. Sigurna sam da }e stru~ni {tab odraditi svoj deo posla i dobro nas pripremiti za utakmice - kaè Jovana. Posle Gran prija, javnost od vas o~ekuje minimum medaqu na EP. - Doma}i teren moè samo da bude na{a prednost. Realno, nismo ranije bili pod pritiskom kao sada, ali moramo da se nosimo s tim. Sama ~iwenica da smo doma}ini izvu}i}e iz nas posledwe atome snage, a sve s ciqem da {to boqe pro|emo. Sigurno je da }e sve devojke pruìti maksimum, ali ne treba puno pri~ati pre po~etka {ampionata - istakla je Brako~evi}eva. M. Risti}

MA Ê VA LA^ KI KLUB VOJ VO DI NA JA Î ZA DVA SJAJ NA TAK MI Â RA: Ma ~e va la~ ki klub Voj vo di na po sled weg da na pre la znog ro ka po ja ~ao se sa dva sjaj na tak mi ~a ra, do {li su Ro ma na Ca ran i Ra {ko Mi }i}. Po red sop stve ne ma ~e va la~ ke {ko le, pu no pa `we se u klu bu po kla wa i po ja ~a wi ma u è qi da se po sti ù vr hun ski re zul ta ti. Ro ma na Ca ran je jed na od naj po zna ti jih i naj tro fej ni jih srp skih ma ~e val ki svih vre me na, {e sta je tak mi ~ar ka sve ta, dvo stru ka {am pi on ka Bal ka na, osva ja~ zlat nih me da qa na mno go broj nim do ma }im i me |u na rod nim tur ni ri ma. Ra {ko Mi }i} je je dan od naj po zna ti jih i naj u spe {ni jih srp skih ma ~e va la ca u pret hod noj de ka di: {am pion Bal ka na i osva ja~ zlat nih me da qa na naj ve }im do ma }im i re gi o nal nim tur ni ri ma. Teh ni~ ki di rek tor Va si li je Mil no vi} is ti ~e da je do vo |e we ova kva dva ma ~e va o ca ve li ki pod strek za sve osta le tak mi ~a re. On je na gla sio da je sa ovim za vr {e no sa do vo |e wem do ma }ih tak mi ~a ra, a da }e se te ì ti u na red nim go di na ma da se do ve du stran ci. On je na gla sio da je do bar po ~e tak pro jek ta “Evrop ska Voj vo di na” re zul tat iz u zet no pre da nog i sin hro ni zo va nog ra da svih klup skih struk tu ra.

sport

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

UZ TRIJUMF VOJVODINE NIS U ZAGREBU

Cr ve no-be la mla dost obe }a va Alek san dar Ra {i}

Ra {i} pa u zi ra pet ne de qa Ko{arka{ Aleksandar Ra{i} nije mogao da pomogne saigra~ima u reprezentaciji Srbije u kqu~nim duelima na Evropskom prvenstvu u Litvaniji zbog povrede le|a. Dodatni pregledi u Viqnusu pokazali su da je u pitawu te`a povreda nego {to se ~inilo u prvi mah - ruptura kostiju u dowem delu le|a. Povreda zara|ena u duelu protiv Litvanije odvoji}e reprezentativca Srbije od terena pet nedeqa, pa trener Lijetuvos Ritasa Aleksandar Xiki} ne}e mo}i da ra~una na wegovu pomo} na kvalifikacionom turniru za Evroligu.

Nikad mla|a ekipa Vojvodine NIS osvojila je prvo mesto na turniru ko{arka{ica u Zagrebu. Izabranice trenera Zorana Mirkovi}a trijumfovale su u konkurenciji slovena~kog Ceqa, ma|arskog Seksarda i doma}ina Lupe Promou{n. Mirkovi} je u Zagrebu na raspolagawu imao deset ko{arka{ica: Milo{evi}, ^abarkapa, @ivadinovi}, Popovi}, Piper, Vu~kovi}, Celi}, \uki}, Radovi} i Erak. Posle memorijala „Radojica Lale Nikitovi}„ u Novom Sadu, ovo je bio drugi turnir istih u~esnika, a naredni }e se igrati u Seksardu. - Nastup u Zagrebu bio je pun pogodak, jer smo imali tri jake utakmice, {to je i te kako

Mi la na @i va di no vi}, pr vo tim ka Voj vo di ne NIS

dobro za ovaj mladi sastav. Evidentno je u odnosu na turnir u Novom Sadu da podièmo formu - kazao je po povratku u Novi Sad trener Mirkovi}. Su tra No vo sa |an ke putuju u Ma|arsku na turnir, ~iji je doma}in Seksard. Pored Lupe i Vojvodine u~estvova}e i ~etiri ma|arska prvo li ga {a, Fe ren cva ro{, Va {a{, Ba ja i Seksard. - Trodnevni turnir u Ma|arskoj bi}e do sada najbrojniji, sa {est ekipa. Latinka Du{ani} se povredila, a Marijana ôrto je zbog privatnih obaveza opravdano odsutna. To ne umawuje na{u èqu da se i u Seksardu prikaèmo u {to boqem svetlu - rekao je Mirkovi}. I. Grubor

UO^I PRVENSTVENOG STARTA VOJVODINE

Pr vo li ga {ko dru {tvo kao iza zov Rukometa{ice Vojvodine iz Novog Sada uspele su za tri godine da presko~e dva ranga takmi~ewa i, posle nekoliko godina, ponovo steknu status prvoliga{a. Premijeru u novom dru{tvu mladi sastav Vojvodine ima}e ovog vikenda (nedeqa u 18.30, velika sala Spensa), a kako su se pripremile i s kakvim ambicijama ulaze u novu sezonu pitali smo trenera Dragana Kuki}a. - Ispunili sve sve ono {to smo i zacrtali tokom pripremnog perioda. Prvi deo odradili smo u Gr~koj, a po povratku u Novi Sad u{li smo u salu gde smo se posvetili radu s loptom i odigravawu kontrolnih utakmica. Tu smo videli mogu}nost ekipe, tako da u prvenstvo ulazimo maksimalno spremni - rekao je Kuki}. Vojvodina se posle dugo godina vratila u Prvu ligu? - Drago mi je {to se ponovo igra ènski rukomet u Novom Sadu, gradu koji je nekada vi{e bio prepoznatqiv po ènskom nego mu{kom rukometu. Ponovo }e poklonici ovoga sporta biti u prilici da uìvaju u utakmicama s renomiranim prvoliga{kim ekipama, gde }emo mi poku{ati da s ovim mladim sastavom ostvarimo {to boqe rezultate. Gde vidite Vojvodinu u prvoliga{kom dru{tvu?

Pred no vim is ku {e wi ma: eki pa Voj vo di ne

- Neiskustvo je uslovno re~eno na{a mana. Imamo u ekipi ~etiri {esnaestogodi{wakiwe, koje su bili nosioci igre u Drugoj ligi, a to isto i sada treba da budu. One poseduju odre|eni kvalitet i nadamo se da

Na pre dak no vi su per li ga{ S obzirom da je ekipa Vrawa odustala od takmi~ewa u mu{koj rukometnoj Superligi odlu~eno je da upra`weno mesto popuni pobednik bara`a Napredak iz Kru{evca Spartak Vojput iz Subotice. Pobedili su Kru{evqani (24:23, 14:11) i time stekli superliga{ki status. Utakmica je, ina~e, do posledwe sekunde bila neizvesna, a odluka o novom superliga{u pala je u fini{u susreta. J. G.

FORMULA JEDAN

Fe tel na ko rak do tro na Sebastijan Fetel o~ekuje da odbrani titulu svetskog prvaka u Formuli 1 ve} u Singapuru. Mladi Nemac izjavio je da se nada da }e u Singapuru odraditi dobar posao. - Ukoliko iza|emo iz trke sa ve}om predno{}u nego {to smo u{li, onda smo uradili dobar posao rekao je Fetel. Voza~ ekipe Red Bul vodi u {ampionatu Formu- Se ba sti jan Fe tel le 1 sa 112 poena i potrebno mu tiri puta je bio drugi i jednom je da osvoji 13 bodova vi{e od ~etvrti. drugoplasiranog Fernanda Posle trke za Veliku nagradu Alonsa iz Ferarija kako bi Evrope, Nemac je imao mali osigurao titulu, pet trka pre post od tri trke bez prvog mekraja ovogodi{weg takmi~ewa. sta, ali je onda, u Belgiji i u Fetel je ove sezeone na 13 trka Italiji, vezao dva trijumfa i zabele`io osam pobeda, {to je do{ao na korak od nove {ampiubedqivo najvi{e od svih vozaonske titule. Do kraja {ampio~a. Pored wega samo su jo{ Luis na ostalo je jo{ {est trka i ako Hamilton i Xenson Baton uspene obezbedi titulu u Singapuru li da ostvare vi{e od jedne povelike su {anse da to u~ini na bede - po dve. Me|utim, 24-godinekoj od preostalih trka (Japan, {wi voza~ Red Bula i kada nije Koreja, Indija, Abu Dabi, Brabio prvi osvajao je bodove - ~ezil).

}e uspeti ravnopravno da se nose s iskusnijim igra~icama. Prevazi{le su kvalitetom Drugu ligu i sada je red da s ja~im rivalima napreduju i sti~u iskustvo. S obzirom na to da smo novajlije u Ligi, nemamo saznawa s kakvim sastavima }e nastupiti ostale ekipe, ali }emo tokom prvenstva videti i spoznati realne domete na{eg sastava. Ko su favoriti za prvo mesto? - Nezahvalno je baviti se prognozama. Prevashodno }emo gledati sebe i poku{ati da iz utakmice u utakmicu podi`emo i kvalitet rada i igre. Ovaj sastav ima i potencijal i stvarala~ki mentalitet. Igra}emo se rukometa, pa {ta bude - jasan je strateg Vojvodine Dragan Kuki}. J. Gali}

FEQTON

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Po la mi li o na na vi ja ~a oko sta di o na Stigli smo iz hotela na stadion, ~iji je kapacitet 45.000 gledalaca. Lep stadion, nov, trava odli~na, pripremqen je za afri~ki Kup nacija. Utakmica se igrala popodne u 15.30, a ve} u 11 sati pre podne stadion je bio pun kao oko. Kad smo stigli ispred stadiona tu je bilo najmawe 500.000 qudi. To se sve crnelo. Dokle god mi je pogled dopirao iz autobusa kojim smo dolazili, video sam samo crne glave. Na~i~kanu jedun do druge. Skroz oko stadiona. Nepregledna masa. Toliko wih ispred stadiona, a on pun. Oni nemaju gde da u|u. Karata odavno nema. Sve su rasprodate. To je slika koja se nikada ne zaboravqa. U{li smo na stadion, oti{li u svla~ionicu i po~eli da se pripremamo za izlazak. Kada, jave nam da me~ treba da se odloì. Kako? Za{to? Stadion je pun ve} od pre podne. Oko stadiona jo{ nekoliko puta vi{e qudi nego {to ih je na stadionu. Onda ~ujemo da u toj prevelikoj gu`vi oko stadiona ima {estoro mrtvih navija~a. Kako, pitam? Kaù, kolaps, ili pregaèni. Ipak, me~ se ne odloì. A dok nije po~ela utakmica atletskom stazom na stadionu idu vatrogasna kola, a vatrogasci {mrkovima polivaju gledaoce. Temperatura preko 35 stepeni. A ti qudi su od 11 sati izloèni suncu. Krenula je utakmica. Mi nadmo}ni i na poluvreme odemo sa 2:0 za nas. Igramo sjajno. Ina~e, Kotoko je minule sezone bio {ampion, a sada nam duva za vrat. Na kraju je bilo 2:1. Mi smo proma{ili mnogo zrelih prilika. No, to nije ni toliko bitno. Najva`nije je da je Harts pobedio u Kumasiju posle punih deset godina. Odjednom i ovde sam postao heroj, gotovo Bog. Navija~i me nose, prskaju vodom, da ne kaèm {ampawcem. Nastavio sam da radim i i{lo je dobro. Kada se pogleda ugovor, trebalo je dosta novca da se isplati treneru. Trebalo je da se odigra jo{ nekoli-

Vratio sam se sam kolima u glavni grad Gane. Kada sam stigao ku}i pozovem telefonom glavnog bosa i kaèm da to {to se dogodilo ju~e u svla~ionioci vi{e ne}e mo}i niko da radi. Ujutro pozovem predsednika kluba i kaèm da bih èleo da razgovaramo. - Kou~, kaì {ta je bilo, o ~emu se radi? - Ne èlim da o tome pri~am telefonom. Kada se vidimo re}i }u ti. Kasnije me nazove jedan od one dvojice {to su bili u svla~ionici i, izme|u ostalog, kaè. - Kou~, ti treba da podnese{ ostavku. - Ja ne}u da podnesem ostavku. Ne vidim nijedan razlog za to. - Zna{, bilo bi mnogo pametnije da ti podnese{ ostavku nego da ti mi damo otkaz. - Dobro. Razmisli}u, kaèm i okrenem Vinsenta Odotea, s kojim sam pravio ugovor dok je bio u Hartsu i pitam ga oko nekih detaqa. A on mi kaè: - Ne. Nemoj ti da podnosui{ ostavku. Ja okrenem tog ~lana uprave i kaèm mu da sam razmislio i da ne}u podneti ostavku. - Ako mislite da treba da odem, onda vi morate da mi date otkaz. I to da mi ga uru~ite danas do 12 sati. Ukoliko ga ne dobijem, napismeno, danas do 12 sati nastavqam daqe da radim. Jer, ponavqam vam, ne}u podneti ostavku. - Pa, kou~, nemoj tako. Istog dana oti{ao sam na razgovor kod predsednika kluba i kaèm mu da s qudima koji su u upravi vi{e ne èlim da radim. - Kou~, ne èli{. Da li je to tvoja posledwa? - Da. To je moja posledwa. Ne èlim! - Dobro, kou~. [ta je tvoj predlog? - Moj predlog je slede}i: ako mi vi date otkaz treba da mi isplatite tri plate, a ja traìm da mi sada date ovu platu koju mi dugujete, da mi platite avionsku kartu i date

KUP SRBIJE

Pr vo pa der bi U Beogradu je odr`an sastanak vaterpolo klubova u~esnika Kupa Srbije. Izvu~eni su takmi~arski brojevi: 1. Crvena zvezda Vet, 2. Beograd 3. Partizan Rajfajzen, 4. Vojvodina, 5. Bawica, 6. @AK. Igra se po jednokru`nom bod sistemu, prvo kolo je 15. oktobra i odmah je veliki derbi Partizan - Vojvodina. Sastaju se: Crvena zvezda Vet @AK, Beograd - Bawica, Partizan Rajfajzen - Vojvodina.

U SUBOTU U NOVOM SADU

Tur nir u taj land skom bok su Posle {est uspe{nih revija tajlandskog boksa, K1 i ultimat fajta (MMA), organizacija „Borbom protiv nasiqa” (BPN) odlu~ila je da dovede jednu od vode}ih svetskih organizacija kad je tajlandski boks i K1 u pitawu. U maloj sali Spensa u Novom Sadu 24. septembra publika }e imati prilike da gleda 10 vrhunskih profi borbi, od kojih }e glavna borba biti za zeleni WBC muay thai pojas prvaka Srbije u velter kategoriji, u kojoj }e snage odmeriti Nikola Ivanov Beqski i ~vrsti borac iz Novog Pazara Vahid Kicar. Pored borbe za pojas, predvi|eno je {est super fightova, kao i kvalifikacije osmorice te{ka{a u K1 disciplini za turnir ~etvorice pod nazivom „prvi kraq”, koji }e biti odr`an na jednoj od predstoje}ih The Champion Club gali. Revija u maloj sali Spensa, 24. septembra, po~iwe u 20 ~asova. Cena karte je 500 dinara, dok VIP ko{ta 1.000 dinara. Sav prihod od ulaznica je namewen projektu za razvoj tajlandskog boksa u Srbiji. E. D.

[am pi on ski tim Hart sa

ko utakmica, a mi smo imali 16 bodova vi{e od Kotokoa koji je tre}i, a 12 vi{e od drugoplasiranog koji nije tolika pretwa. Vi|eni smo kao {ampioni. Izgubili smo potom jednu utakmicu u gostima i posle tog susreta u svla~ionicu u|u dvojica ~lanova uprave. Jedan od wih po~ne da vi~e na igra~e, a potom i na mene. Ne znam kako sam sa~uvao mir? Obi~no, u takvim situacijama reagujem sasvim druga~ije. Kada je on rekao to {to je rekao, obratio sam mu se: - Jeste li rekli {ta ste imali? E, sada iza|ite napoqe. Iza{la su wih dvojica i ja sam ostao sam sa igra~ima. - Momci, hvala vam za sve {to ste do sada u~inili za mene. Pokazali ste mi ko ste i {ta ste. A na ovo {to se malo~as dogodilo niste reagovali. Mo`da se vidimo u Akri.

tri zaostale plate, odnosno da vratite novac qudima od kojih sam pozalmqivao, jer me niste redovno ispla}ivali. Ja dugujem nekim qudima oko 6.000 dolara, a klub meni za tri plate 15.000 dolara. Dakle, ja vama ~inim uslugu. Ne tra`im sve da mi isplatite, ve} jednu platu i da vratite dugove koje sam zbog vas napravio. - Dobro, kou~. Svaka ~ast. Prihvatam tvoj predlog. Dobi}e{ ovu platu, bi}e ti pla}ena avionska karta i nikome ni{ta ne duguje{. Izme|u ostalih, i wemu sam dugovao neki novac. Zavr{io se taj razgovor i ja se vratim u hotelsku sobu. Kad, zove me sekretar kluba i ka`e da do|em, da me ~eka pismo. Pitam ga: - Jel, ono? - Jeste.

SUTRA: Medaqa stigla DHL-om Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

c m y

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

ekologija

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

DA NAS SE OBE LE @A VA SVET SKI DAN BEZ AUTO MO BI LA

Ho daj, okre }i pe da le… pri ro du za{titi Sva kog 22. sep tem ba ra qu di u mno gim gra do vi ma svoj auto mo bil osta vqa ju kod ku }e i na po sao od la ze grad skim pre vo zom, bi c i k lom ili pe { i c e. Odr à va ju se raz li ~i te ma ni fe sta ci je, ma sov ne vo `we bi ci kli ma, de li se pro pa gand ni ma te ri jal... Pre vas hod ni ciq odr à va wa ovih ak ci ja je ste da se, ma kar i na sim bo li ~an na ~ in, uka ` e na {tet n ost emi si je iz duv nih ga so va i po tre b u pro m e n e sva k o d nev n e ì vot ne prak se. Ovaj dan se obe le à va i u Sr bi ji.

Ra ~u na se da su auto mo bi li uzro~ ni ci 40 od sto za ga |e wa at mos fe re. Oni obi la to po ma ` u stva r a w e efek t a sta kle ne ba {te i po ja vu ki se lih ki {a. Osim {to uti ~u glo bal no, na ze mqi nu at mos fe ru, auto mo bi li i u naj di rekt ni jem smi slu ugro `a va ju zdra vqe qu di u gu sto na se qe nim me sti ma, po seb no de ce, sta ri jih oso ba, trud ni ca i hro ni~ nih bo le sni ka. Kon cen tra ci ja za ga |e vi na je u go to vo svim ve li kim gra do vi ma ta kva, da bi se mo glo re }i ka ko se to

sta nov ni {tvo na la zi u ne koj vr s ti cr n e va z du { ne ba w e. Pro blem je {to upr kos ape li ma za ga |e we ra ste. Je dan od bit nih raz lo ga je i to {to je broj auto mo bi la sva ko ga da na sve ve }i! U Sr bi ji je od pr ve po lo vi ne 90-tih, sa ta da {wih 1,1 mi lion, broj mo tor nih vo zi la do 2005. go di ne po ras tao sko ro du plo, na 2 mi li o na, od ~e ga je oko 1,5 mi l i o n a put n i~ k ih auto mo bi la pro se~ no sta rih oko 15 go di na, sa iz ra zi tom „spo s ob n o { }u za g a | i v a w a”!

Jo{ je dan ne po vo qan efe kat ko ri {}e wa auto mo bi la je i sve ma we ~o ve ko vog fi zi~ kog kre ta wa. A te le sna ak tiv nost je ste je dan od glav nih pred u- slo va do brog zdra vqa. Sto ga Dan bez auto mo bi la ima jo{ je dan ciq - da uka `e na po tre bu ho da wa, ume sto vo `we u auto mo bi lu (na rav no, kad je to mo gu }e). U No v om Sa d u Evrop s ku Ne de qu mo bil no sti i Svet ski dan auto mo bi la obe le `a va Bi ci kli sti~ ki klub„Fru {ko go rac” iz Srem ske Ka me -

ni ce.Ta ko je za da nas u cen tru gra da od 17 do 18.00 sa ti pla ni ra na ma sov na bi ci kli sti~ ka pro mo tiv na vo `wa u du hu sa o bra }aj ne to le ran ci je I to od Tr ga slo bo de -Mi le ti }e va - Zlat ne gre de - Pa {i }e va Te me rin ska-Jo va na Cvi ji }a Ki s a~ k a-Jo v a n a Su b o t i } a -

Bul.Mi h aj l a Pu p i n a-@ar k a Zre wa ni na - Stra `i lov ska Bulevar Ca ra La za ra - Fru {ko gor ska-Kej - -Ri bar sko ostr vo. Na kra ju pro mo tiv ne vo `we sva ki u~e snik svo jim pot pi som po tvr |u je svo je opre de qe we za o~u va wem pri ro de.

Ak ci ja na be ~ej skom tr gu Ima ju }i u vi du da je Be ~ej jo{ pre tri de ce ni je s cen tral nog grad skog tr ga uda qio sa o bra }aj i pre tvo rio ga u pe {a~ ku oazu, te ì te qi ma naj ve }eg po ti skog gra da u nas ne }e bi ti te {ko da pri hva te po ziv Od se ka za {ti te ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Op {tin ske upra ve ve zan za obe le à va we jo{ jed nog da na iz bo ga tog eko lo {kog ka len da ra. U pi ta wu je da na {wi Svet ski dan bez auto mo bi la, ko ji je EU uve -

EVROP SKI VI KEND PO SMA TRA WA PTI CA I U SR BI JI

Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je, za jed no sa lo kal nim part ne ri ma, or ga ni zu je ove go di ne iz le te na 18 lo ka li te ta u Sr bi ji, iz me |u osta log i u Ba~ kom Bre stov cu, Ba~ kom Pe trov cu, Ko va ~i ci ([e }e ran ska ba ra), na Lu da {kom je ze ru, u Me len ci ma, Som bo ru ([u mi ca kod grad skog na se qa Se len ~a), Svi lo je vu, No vom Kne `ev cu, Vr {cu (Ta lo `nik u Ma lom

ri tu), Be ~e ju, Ti te lu i na Pa li} kom je ze ru. “Po zi va mo gra |a ne da nam se na ja ve i pri dru è na iz le tu ko ji sa mi oda be ru. Ga ran tu je mo im za ni mqiv dan u pri ro di, pu no pti ca i dru è we sa qu bi te qi ma pti ca. Vo di ~i }e ih oba ve sti ti gde }e bi ti po la zno me sto iz le ta i {ta je od opre me po treb no da po ne su. Dvo gled, fo to a pa rat, te ren ska be le `ni ca i osve è we sva ka ko su do bro do {li”, po ru ~u ju iz DZPPS i do da ju da za in te re so va ni de taq ni je in for ma ci je mo gu da do bi ju na saj tu Dru {tva: www.pticesrbije.rs @. B.

seb no po zi va mo di ja be ti ~a re, ka ko bi smo ih pod se ti li na zdrav stve ni aspekt ~i ta ve ak ci je - re kla nam je po vo dom da na {weg da na {ef Od se ka za {ti te `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa mr Bojana Bo`i}. U okvi ru da na {weg oku pqa wa na po pu lar noj Po ga ~i u Be ~e ju bi }e pri re |en jed no sat ni pro gram edu ka tiv nog ka rak te ra i, po iz bo ru, bi ci kli sti~ ka ili pe {a~ ka tu ra. V. Jan kov

Ja lo vi {ta ~uvaju opa san ci ja nid Jav na ras pra va po sve }e na pro jek tu eks plo a ta ci je zlat no-sre br nih ru da u pe ri me tru êr te` u ù pa ni ji Hu na do a ra u su sed noj Ru mu ni ji, upri li ~e na je kra jem pro {le ne de qe u No vom Kne èv cu. Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne Ru mu ni je, u skla du sa od red ba ma Kon ven ci je o pro ce ni uti ca ja na ì vot nu sre di nu u pre k o g ra n i~ n om kon t ek s tvu, pod ne lo je Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Sr bi je zah tev za oce nu pro jek ta.

ko ri sti 10 od sto ci ja ni da, opa snog za ì vot nu sre di nu. Pred vi |e na iz grad wa dva ja lo vi {ta ko ja pre u zi ma ju ci ja nid, a pre ma uve ra va wi ma pre zen te ra pro jek ta, ne ma opa sno sti od pre ko gra ni~ nog in ci den ta ko ji bi se ne ga tiv no od ra zio na ì vot i vo de u Sr bi ji. Jav na ras pra va je or ga ni zo va na u No vom Kne èv cu, ko ji je na uda qe no sti oko 150 ki lo me ta ra od rud ni ka u Ru mu ni ji, ta ko da bi po sred stvom re ke Ti se pod ru~ je op {ti ni No vi Kne è vac i Ka wi -

Pre ma uve ra va wi ma iz su sed ne Ru mu ni je, ne ma opa sno sti od pre ko gra ni~ nog in ci den ta ko ji bi se od ra zio na ì vot i vo de u Sr bi ji Pro je kat su pre zen to va li ru mun ski stru~ wa ci sa Nikolaem Stankom na ~e lu, a u jav noj ras pra vi su u~e stvo va li pred stav ni ci Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Sr bi je, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne AP Voj vo di ne i pred stav ni ci op {ti ne No vi Kne è vac. Ka ko je pre do ~e no, re~ je o pro jek tu ko jim je pred vi |e na eks plo a ta ci ja i pre ra da zlat no-sre br nih ru da u Ru mu ni ji, u ko joj se u pro ce su

à mo glo bi ti pr vi na uda ru, uko li ko bi do {lo do pre ko gr na i~ nog eko lo {kog in ci den ta. Za in te re so va ni za u~e {}e u ras pra vi jo{ mo gu po gle da ti sa dr àj Stu di je o eks plo a ta ci ji zlat no-sre br nih ru da u pe ri me tru êr te` u ù pa ni ji Hu na do a ra u Ru mu ni ji u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Sr bi je i u op {ti ni No vi Kne è vac i do sta vi ti svo je mi {qe we. Pre ma re ~i ma Mi}una Stani}a iz Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva

RE GI O NAL NI PLAN UPRA VQA WA OT PA DOM

Vr bas do bi ja tran sfer sta ni cu Rad na gru pa Ju `no ba~ kog okru ga, u ko joj su u~e stvo va li i pred stav ni ci op {ti ne Vr bas, za vr {i la je sa iz ra dom Re gi o nal nog pla na upra vqa wa ot pa dom. Ovim pla nom pred vi |e na je iz grad wa re gi o nal ne de po ni je u No vom Sa du na ko joj }e bi ti od la gan ot pad iz op {ti na Vr bas, Ba~ ka Pa lan ka, Ba~ ki Pe tro vac, @a baq, Sr bo bran i Te me rin. Op {ti na Vr bas du `na je da u na red nom pe ri o du sa ni ra i za tvo ri grad sku de po ni ju, kao i sva sme tli {ta po na se qe nim me sti ma op {ti ne, a pre ma Re gi o nal nom pla nu upra vqa wa ot pa dom, u ovom me stu pred vi |e na je iz grad wa tran sfer sta ni ce. Osim Vr ba sa, ova kav obje kat }e bi ti iz gra |en i u Ba~ koj Pa lan ci.

auto mo bi la. Tim po vo dom po zi va mo su gra |a ne da da nas ne idu na po sao ili vo ze de cu u {ko lu auto mo bi lom, da svo je ~e tvo ro to~ ka {e za me ne dvo to~ ka {i ma ili, {to je jo{ bo qe, pe {i ce stig nu gde su na u mi li. Ujed no, po zva mo sve ko ji su u mo gu} no sti da nam se pri dru `e u 11 sa ti na cen tral nom grad skom tr gu i, kao svi u sve tu, sim bo li~ nom {et wom ili vo `wom bi ci kla po dr `i mo da na {wi „Svet ski dan bez auto mo bi la“. Po -

NO VI RUD NI CI ZLA TA U RU MU NI JI NE ]E UGRO ZI TI PRI RO DU, TVR DE NA [I SU SE DI

Ep ska se o ba na ne bu

Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je (DZPPS) i ove go di ne u~e stvu je u or ga ni za ci ji Evrop skog vi ken da po sma tra wa pti ca (Euro bird watch), do ga |a ja ko ji ko or di ni {e glo bal no part ner stvo za za {ti tu pti ca “Bir dLi fe In ter na ti o nal”. Ra na je sen je vre me ka da mno ge pti ce kre }u na se o bu, pa je u raz li ~i tim kra je vi ma Evro pe i sve ta mo gu }e vi de ti ve li ki broj vr sta, od ko jih se ne ke oku pqa ju u spek ta ku lar nom bro ju na tra di ci o nal nim od mo ri {ti ma. “Sva ke go di ne, to kom pr vog vi ken da ok to bra, mi li o ni po sma tra ~a iz Evro pe i ce log sve ta od la ze u pri ro du ka ko bi uì va li u pra }e wu glo bal nog fe no me na se o be pti ca. Ove go di ne, Evrop ski vi kend po sma tra wa pti ca pa da 1. i 2. ok to bra. Ciq ovog ma sov nog iz la ska u pri ro du je po pu la ri za ci ja po sma tra wa obi~ nih i neo bi~ nih pti ca, pra }e we wi ho ve ep ske se o be i uì va we u bo rav ku u pri ro di. Po red to ga, ide ja ma ni fe sta ci je je da se qu di ma uka è na po tre bu za {ti te sve ugro è ni jih vr sta i wi ho vih sta ni {ta”, ve le u Uprav nom od bo ru DZPPS. Sve po sma tra ne pti ce se be le è, a po da ci se {a qu me |u na rod noj or ga ni za ci ji “Bir dLi fe In ter na ti o nal” ko ja ob ja vqu je re zul ta te po sma tra wa ne ko li ko da na na kon ma ni fe sta ci je.

la 1999. go di ne kao pi lot pro je kat kam pa wi po ime nu „U grad bez mog auto mo bi la“. Ne ra di se o re strik ci ji sa o bra }a ja, ne go o pod sti ca wu gra |a na da se ukqu ~e u lo kal ni ì vot i bu du od go vor ni pre ma oko li ni u ko joj ì ve. - Ovo je jo{ je dan na por za o~u va we ì vot ne sre di ne i pro mo vi sa we zdra vog na ~i na ì vo ta. Za jed no s Kan ce la ri jom za mla de or ga ni zu je mo ak ci ju po sve }e nu Svet skom da nu bez

- Ima }e mo tran sfer sta ni cu, gde }e se pre ra |i va ti ot pad ko ji mo è da se re ci kli ra i ko ji na {e jav no – ko mu nal no pred u ze }e bu de ospo so bqe no da do pre mi. Onaj ot pad ko ji ne bu de mo gao da se pre ra di, od vo zi }e se za No vi Sad na re gi o nal nu de po ni ju – re kao je ~lan Op {tin skog ve }a op {ti ne Vr bas i ~lan Rad ne gru pe Ju `no – ba~ kog okru ga Aleksandar Kruni}. On je do dao da {to ma we ot pa da bu de osta lo po sle tran sfer sta ni ce, to }e bi ti ni ì tro {ko vi tran spor ta pre o- sta log ot pa da u No vi Sad. Uko li ko ovaj po sao bu de po ve ren vr ba skom ko mu nal cu, di rek tor Jav no – ko mu nal nog pred u ze }a „Stan dard“ Nikola Vlahovi} ka è da ovo pred u ze }e ras po -

la `e sa ~e ti ri ka mi o na ko ji su po treb ni ka ko bi se ot pad do pre mio do tran sfer sta ni ce, kao i bul do `e rom na ve} po sto je }oj de po ni ji ko ji je ve o ma do bar za ovaj po sao - Ka d a je re~ o me h a n i z a c i j i, „Stan dard“ bi mo g ao da pre u z me ovaj deo po sla. Vre me n om bi mo r a l i da ob n a v qa mo ve} po s to j e } i vo z ni park, ali za sa d a za d o v o q a v a mo kri t e r i j u me ko j i su pro p i s a n i Re g i o n al n im pla n om upra v qa w a ot p a d om – is t a k ao je Vla ho v i}. Pre ma pred vi |e nom pla nu, vre me nom bi tran s fer – sta n i c a ostva r i v a l a pri ho de od pro da je re ci kli ra nog ma te ri ja la. M. Ke ko vi}

i pro stor nog pla ni ra wa Sr bi je, part ne ri iz Ru mu ni je }e uva `i ti pri med be ko je bu du upu }e ne iz Sr bi je. Osta la je ipak upam }e na ve li ka eko lo {ka ka ta stro fa do ko je je do {lo pre ne {to vi {e od 11 go di na upra vo na re ci Ti si, pro u zro ko va na iz li va wem ot pad nih vo da

ku Ti su i ta da uni {ti lo ì vi svet u woj. U vre me i po sle te eko lo {ke ka ta stro fe pro u zro ko va ne ci ja ni dom i te {kim me ta li ma iz rud ni ka zla ta u Ru mu ni ji, bi lo je do sta eko lo {kih ak ci ja i bi lo je po treb no do sta vre me na da se Ti sa opo ra vi. Pre ma stu di ja ma stru~ wa ka ta da je ak ci dent no is pu {ta we ci ja ni da i te {kih me ta la pro u zro ko va lo akut ni tok si~ ni efe kat na ri be, fi to plank ton, zo o plank ton i ko ri to re ke. Na pod ru~ ju Ma |ar ske, ko je je bi lo bli è ak ci den tu ugi nu lo je 1.240 to na ri be, dok je iz Ti se kod Ka wi è, Sen te i Ade ta da iz va |e no oko 15 to na mr tve ri Ti sa kod Ka wi è u vre me cve ta wa be, a po sle di ce eko za ga |e nih ci ja ni dom. Iz po go na lo {ke ka ta stro fe bi le su evi za pre ra du zla ta iz Ba ja Ma re, na dent ne i niz vod no ne smao na Ti si se ve ru Ru mu ni je, is pu {te no je ne go i Du na vu. Do bro je pak {to sto ti nu hi qa da ku bi ka vo de za ga me |u na rod ne kon ven ci je o za {ti ti |e ne ci ja ni dom i te {kim me ta li ì vot ne sre di ne oba ve zu ju bu du }e mau re ku Sa mo{, ko je su po tom do in ve sti to re da svo je pro jek te pre spe le u Ti su. Is pu {ta we ci ja ni do ~e i kom {i ja ma, pa ima ju pri li da u Sa mo{ de si lo se usled to ku da se upo zna ju sa po ten ci jal nom pqe wa sne ga i pod zem nih vo da opa sno {}u, jer eko lo {ka ka ta nko je su o{te ti le aku mu la ci ju stro fa pro u zro ko va na 2000. go di ne gde je skla di {ten ci ja nid, pa se pred sta vqa ve li ku opo me nu. za ga |e we da qe pro {i ri lo niz re Tekst i foto: M. Mi tro vi}

IZ LO@BA U [O PING CEN TRU „U[]E” U BE O GRA DU

Ze le na grad wa – ov de i sa da

Po se ti o ci U{}e {o ping cen tra mo }i }e do 25. sep tem bra da po gle da ju iz lo `bu ze le nih zgra da u Re pu bli ci Sr bi ji. Iz lo `ba „Ze le na grad wa – ov de i sa da“ pred sta vqa ~e ti ri do ma }a pro jek ta ko ji te è da do bi ju ser ti fi kat za ze le nu zgra du: Ban ka In te sa (no va zgra da na No vom Be o gra du), Am ba sa da SAD na De di wu, IT park u In |i ji i {op ping cen tar U{}e . Autor iz lo `be Mladen Bogi}evi} pred sta vio je ove zgra de i ot krio de ta qe pro je ka ta, ko ji do sa da ni su bi li pred sta vqe ni u jav no sti. Ze le ne zgra de su di zaj ni ra ne da za do vo qe od re |e ne ci qe ve, kao {to je za {ti ta zdra vqa sta na ra, po boq {a we pro duk tiv no sti za po sle nih, po nov no ko ri {}e we od re |e nih ma te ri ja la, kao i {to efi ka sni je ko ri {}e we pri rod ne ener gi je, vo de i dru gih re sur sa u ci qu sma we wa {tet nog uti ca ja na ì vot nu sre di nu. Ova kav tip zgra da tre ba da po stig ne ko ri {}e we pri rod nih ma te ri ja la i si ste ma, sma we we po tre be za ener gi jom za gre ja we i hla |e we, pre ~i {}a va we va zdu ha i vo de, ve }u upo tre bu sa mo o dr ì vih si ste ma, pro du à va we tra ja wa zgra de, kao i po ve }a we za do voq stva sta nov ni ka zgra da. - Svi po se ti o ci iz lo `be ta ko }e mo }i da se upo zna ju sa istin skim ze le nim pro jek ti ma ko ji po sto je kod nas u ze mqi, {ta oni pred sta vqa ju i {ta mo gu do ne ti okru è wu - re kao je pri li kom otva ra wa iz lo `be pot pred sed nik Sa ve ta ze le ne grad we Sr bi je Mladen Vukanac.

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

ДАНАС И СУТРА БИТЕФ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

„Крици и шапутања” Андреја Шербана У оквиру текућег 45. Битефа, данас и сутра у Новом Саду, у Српском народном позоришту, биће изведена представа „Крици и шапутања“ настала по чувеном филму Ингмара Бергмана, у извођењу Мађарског позоришта из Клужа (Румунија) а у режији и адаптацији познатог редитеља Андреја Шербана. На камерној сцени СНП-а, ова представа које траје два сата, биће изведена три пута: данас од 20 сати и сутра од 16 и 21 час. Шербанови „Крици и шапутања“ су ове године једина битефовска представа која ће се извести само у Новом Саду. Најављујући и ово го-

стовање Битефа, као дела лепе, устаљене праксе, уз велико разумевање и драгоцену финансијску подршку Покрајине и Секретаријата за културу Војводине, Јован Ћирилов, уз Ању Сушу селектор Битефа, истакао је да „Крици и шапутања“ Мађарског позоришта из Клужа „представљају нешто изузетно на ове године, по представама, веома разноликом али и квалитетном Битефу“. Ћирилов је истакао да је Андреј Шербан ветеран Битефа и његов најчешћи учесник још од 1970, који је уз плејаду осталих светски познатих и утицајних румунских редитеља, из године у годину по-

стајао део Битефовог идентитета. Уметнички директор Мађарског позоришта из Клужа ( по оцени румунских критичара најбољег позоришта у Румунији) Андраш Вршки је истакао да је Битеф одувек представљао улазна врта у свет за редитеље и позоришта из Румуније, те да је исто тако и Битеф део румунског позоришног идентитета као место где су свој траг оставила многа креативна имена, а ово гостовање је органски наставак те сарадње. Како је Вршки истакао, позориште којим уметнички руководи се не сматра позориштем мањине него целе заједнице и сходно томе све

њихове представе, код куће су титловане на румунски језик. Када је реч о представи која данас и сутра очекује публику, по речима сценографкиње Карменсите Брожбоју, „то није реконструкција Бергмановог филма него пре осећања која филм производи, то је представа у којој има доста од чеховљевског осећања, тако да се у неку руку све креће у троуглу Бергман - Чехов - Шербан“. У име Покрајине, госте из Румуније је поздравио покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, који је истакао да је гостовање Битефа у Новом

Саду „природна ствар и још један аргумент деконцентрације културних збивања“. По његовим речима, у дугој традицији Битефа један од најзначајнијих елемената је креирање те отворене културне сцене. У овом случају ту је и важна интеркултурна димензија - гостовање једног мађарског позоришта из Румуније у нашој мултикултурној средини. Управник СНП-а Александар Милосављевић је подсетио да је

Битеф 1998, први пут стигао у СНП трагајући за највећом сценом потребном за представу Кристофа Марталера „Европејци цркли дабогда“. Временом је овде гостовање Битефа, у договору са Секретаријатом за културу постало системско и планско, па сад имамо Битеф у Новом Саду не само због велике сцене и техничких могућности. В. Црњански

45. БИТЕФ... НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ

КОНЦЕРТ ПОПУЛАРНИХ ОПЕРСКИХ АРИЈА У СИНАГОГИ

Ајмо, сви... у Москву

Импресивни извођачки домети

и површност, а ипак позваност да се говори и осликава стање друштва. И Чехов је то радио. Бележио по којекаквим рупама мале људе и њихову интиму, да би то

ци“ ту функционишу као гогољевска референца живота на дну, које је свуда исто то – дно. Ипак, они се пробијају до неке своје Москве, баш онакве каква свака

Луксембург плац у Берлину Чеховљев комад упарио са новелом „Сељаци“ и тематску свеобухватност дела руског писца поткрепио разним цитатима из историје политике, друштва, кинематографије, толико разнородним, да се његов приступ може окарактерисати анархистичким. Погребничко је споменут зато што ни његове („Три сестре“), ни Касторфове (представа се зове „У Москву! У Москву!“), изгледа да нису превише узбудиле београдску публику, те се, помало апсурдно, у веома озбиљном театру поново поставља питање могућности радикалног читања класике, могућности преобликовања искуства уопште. Између драме, мелодраме, хорора, комедије, Касторф се одлучио за све то заједно – дакле, за лакрдију. Још од прве сцене, на знаменитој тераси Прозорових (и сценографија је некако „анти“, начињена тако да делује склепана, скрпљена), одвија се слепстик сачињен од романтичних тежњи и егзистенцијалистичког ништавила. Сви ликови су пренаглашени, персифлирани, баш као и ситуације. Све је преафектирано. Сценске ћошкове и игру другог плана покрива камера и живе пројекције с ултрамодерног жичаног „платна“. И то потцртава забитост, сировост

иронично грандиозно пројектовао на малом „платну“ – белини папира. Рите, прње, балетске и балске одоре, даме, војници, сељаци, све је то у игри! Шта Касторф види у том свом распореду, односно четворочасовној пометњи коју еманирају са сцене врло добри и одлични глумци из Берлина, у наступу жовијални до граница доброг укуса. Уз опасност да се превазиђе чисто позоришни коментар, може се усудити, па рећи, да он у томе види психозу савременог света. Чехов је био познат као писац велике хуманистичке провенијенције, забринутости, али и лакоће у том постојању. Касторф сложено, не сасвим једноставно, ту његову способност психолошког поигравања са збиљом и стравом празнине те исте збиље, друштвене немогућности неког стварног напретка и идеја бољег живота, раслојава део по део и – цепа на комаде, екстатично огољава као праву лудистичку. У њој питања типа зашто живимо, рађамо се-радујемо-патимо-умиремо, постају игрокази. Већ у наслову „У Москву! У Москву!“ осведочена је Касторфова намера да се демистификује још један аспекат поетике Чеховљевих ликова – тежња да се буде у неком центру, на трону. „Сеља-

Москва јесте – ваша сопствена. Иако свргнута уз популарну поруку да ће се вратити, Наташа је та која заседа на трон и ужива сва чуда и привилегије на-просто оријентисаног света. Све је то ионако само перје, испод којег Касторф види катран. Божанска интервенција у свему томе, нарочито је смешна идеја. Баш као и она – радити, треба радити (а сви уморни). Има бар још нешто вредно у Касторфовом берлинском позоришном размишљању на тему „Три сестре“, које су увек биле погодне за тематизовање човека и његове иманентне судбине. То је порука да су стотине, хиљаде година, једне те исте године за човека који би, например, да воли или да буде вољен. Био он немачког, руског или божанског порекла, човек више није ни за шта. Треба му „брејк“. И од државе, и од друштва, од самог себе и сваког другог нестваралачког односа. Зато је представа „У Москву! У Москву!“ понекад претерано, али с тезом, креативна, подстицајна. Она не успоставља систем, не бира његову једну страну, него трага, користи се ретким, драгоценим паузама изнурујућег ритма општеуспостављених императива. Игор Бурић

ЗА НАГРАДУ „МИРОСЛАВ ДЕРЕТА”

Пет романа у финалу У најужем избору за 6. награду графичког атељеа „Дерета” за необјављени роман нашло се пет рукописа, а име лауреата биће саопштено 28. септембра, саопштио је Графички атеље Дерета. Жири у саставу: Зоран Богнар (председник), Милица Лилић и Радивој Шајтинац, одабрао је рукописе: „Ако у следећем животу будеш лептир” Милована Станковића, „Трудови” Крсте Поповског, „Ter ra da oro” Милкице Милетић,

„Боје и барут” Олгице Цице и „Ослобађање Дубровника” Славе Стојковића. Име добитника награде „Мирослав Дерета” биће саопштено на конференцији за новинаре 28. септембра, у 12 часова, у књижари „Дерета”. На конкурс за роман у рукопису написаном на српском језику, за награду која носи име оснивача издавачке куће „Дерета”, стигло је 149 рукописа од 1. марта до 1. јула.

Према већ устаљеном, добром обичају, сваке године почетком јесени ансамбл Опере Српског народног позоришта организује оперски гала концерт, као својеврстан увод у нову оперску сезону. И ове године приређен је сличан концерт популарних оперских арија, иако понешто другачије концепцијски постављен, који је атрактивношћу програма и несвакидашњим извођачким саставом привукао велико занимање новосадских љубитеља музике. Због радова на реновирању зграде СНП, вече оперских арија одржано је у Синагоги, а на њему су, у склопу пројекта сарадње Симфонијског оркестра СНП и недавно формиране Бањалучке филхармоније под називом „Мостови музике“, уз оперске солисте из Бањалуке и Новог Сада, заједнички наступили чланови оба симфонијска ансамбла. Овим моћним извођачким апаратом руководило је притом двоје диригената млађе генерације, који до сада нису били познати новосадској публици: диригенткиња из Бањалуке Ванеса Кременовић, која је један од оснивача тамошње Филхармоније са којом је наступала у БиХ, у Шведској и у Италији, као и Микица Јефтић, рођен 1977. у Хорбу у Немачкој, који је завршио студије музике у Ки-

јеву, сарађујући потом са симфонијским и оперским оркестром из Дњепропетровска у Украјини, остваривши бројне наступе у Украјини, Шпанији, Пољској, Немачкој и Португалији. Ове године Микица Јефтић ангажован је као стални диригент Оркестра Опере СНП. Уз здружене ансамбле симфонијских ансамбала из Новог Сада и Бањалуке као солисти наступили су двоје наших истакнутих и реномираних солиста: сопранисткиња Дуња Симић, која је почетком деведесетих била солисткиња Опере СНП и тенор Александар Саша Петровић, као и две сјајне младе сопранисткиње: Снежана Савичић Секулић, која је остварила већ низ врло запажених улога и успеха на такмичењима, као и млада и врло перспективна студенткиња бањалучке Академије Миљана Брезичанин. Концерт је отворен динамичним и полетним извођењем увертире Росинијеве опере „Сврака крадљивица“ , под диригентским вођством Микице Јевтића, након чега је наступила млада солисткиња Миљана Брезичанин, која се представила проживљеним и деликатним тумачењима арије Лиу из Пучинијевог „Турандота“ и арије Мизете из „Боема“. После смирења које је донело извођење Интермеца из „Кавалери-

је рустикане“ под диригентским вођством Ванесе Кременовић, на сцену је изашла љубимица новосадске публике Дуња Симић, пруживши слушаоцима надахнуте и заносне интерпретације арије Ла Вали из истоимене Каталанијеве опере и арије Манон из Пучинијеве „Манон Леско“, које су награђене топлим аплаузима. Наставак програма донео је потом наступ Снежане Савичић Секулић, сјајне младе сопранисткиње раскошних вокалних могућности и сигурног сценског наступа, која је упечатљиво и експресивно отпевала арију Лорете из Пучинијеве опере „Ђани Скики“ и популарну арију Виолете Валери из Вердијеве „Травијате“. У завршном делу концерта певао је тенор Опере СНП Александар Саша Петровић, остваривши сигурне и упечатљиве интерпретације арије „Жена је варљива“ из Вердијевог „Риголета“ и арије Калафа из Пучинијевог „Турандота“, а посебну пажњу слушалаца привукла су и импресивна, интонативно стабилна и тонски префињено уобличена тумачења увертира из опера „Травијата“ и „Набуко“ Ђузепа Вердија, која су у лепом светлу представиле изузетан извођачки потенцијал овог јединственог оркестарског састава. Б. Хложан Фото: Р. Хаџић

Након прошлогодишњих Погребничкових, и на 45. Битефу су игране „Три сестре“. Овај пут псеудо, јер је редитељ Франк Касторф у позоришту Фолксбине ам Роза

ЈУЧЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Обележена слава Завода за уџбенике Рођење Пресвете БогородицеМала Госпојина, слава Завода за уџбенике, обележена је јуче и у Београду и у Новом Саду. Славски колач је сечен у београдској Саборној цркви, а свечаност и пријем гостију одржани су у Матици српској , у којој је и једна од књижара овог издавача. Славска свечаност започела је игроказом „Буквар инока Саве из 1597. године“, у извођењу глумаца Саве Радовића и Андреја Шепетковског. Потом је своје стихове читао Милован Витезовић, који је рекао да је код овог издавача објавио 27 својих књига.

Госте је поздравио председник Мaатице српске академик Чедомир Попов и истакао да је Завод за уџбенике један од најбољих Матичиних сарадника, а такође и једна од темељних установа духовног, културног и образовног система српског народа и државе. Међу бројним пројектима на којима заједнички раде, он је као најважнији издвојио Српску енциклопедију и поручио држави да Завод за уџбенике третира и чува као кровну установу целокупног нашег образовног система. Није случајно да обележавање једног од најважнијих датума Заво-

да за уџбенике започиње сећањем на први српски буквар, и што се слава слави у Матици српској истакао је у поздравној беседи директор Милољуб Албијанић . Мисија ове куће је да штампа књиге свих великана српске духовне вертикале, а међу њима су и сабрана дела Пупина, Тесле, Миланковића, Мокрањца, Цвијића, Панчића. Албијанић је потом прочитао изводе из расправе о доброти и о лепоти професора Милоша Ђурића . Уз закључак изпрвог српског буквара - док је језика и писма, биће и народа. Р. Лотина

svet

~etvrtak22.septembar2011.

UKRATKO

dnevnik

LIBIJA

Pro na |e na te la 35 qu di MEK SI KO SI TI: Tela 35 qudi, za koje se veruje da su povezani sa organizovanim kriminalom, prona|ena su kod meksi~kog grada Verakruz, na istoku zemqe, saop{tio je ju~e lokalni tu`ilac. Tela su prona|ena u dva napu{tena kamiona, rekao je tu`ilac Rejnaldo Eskobar, prenosi Rojters. On je dodao da je do sada identifikovano sedam `rtava. Lokalni listovi objavili su da su neke od `rtava imale vezane ruke i da su na wima bili vidqivi znaci mu~ewa. Otkako je predsednik Meksika Felipe Kalderon zapo~eo borbu protiv narkokartela, 2006, u talasu nasiqa ubijeno je oko 42.000 qudi, podse}a Rojters.

O~aj ni, a }u te MINSK: U Belorusiji su osnov ne `i vot ne na mir ni ce skupqe za 10 do 20 posto, inflacija dostigla 63,4 posto. Gra |a ni or ga ni zu ju pro te ste }utawem. Vlasti Belorusije su donele odluku o ponovnom pove }a wu ma lo pro daj nih ce na hleba, mle~nih proizvoda i mesa. Na osnovu dekreta beloruskog mi ni star stva pri vre de, ra`ani i p{eni~ni hleb poskupquju za 10 posto, a u istom procentu }e poskupeti mleko, kefir, kisela pavlaka i sve` beli sir, dok }e maksimalna prodajna cena gove|eg i sviwskog mesa biti pove}ana za 20 posto. Po~etkom septembra, maloprodajna cena hleba i mle~nih proizvoda je ve} bila pove}ana za 5 dok je krajem avgusta cena mesa pove}ana za 10 posto. U planu je i pove}awe maloprodajne cene nekih cigareta za 50 posto. Po zvani~nim podacima, od 1. januara 2011. godine u Belorusiji je registrovana inflacija od 63,4 posto.

Ubi je no {est oso ba BAG DAD: [est osoba, me|u kojima ~etiri ira~ka vojnika, ubijeni su ju~e u Bagdadu i severno od prestonice, izjavili su zvani~nici bezbednosti. Tri vojnika su poginula, a dvojica su rawena u eksploziji bombe u gradu Jalavla, u provinciji Dijala, severno do Bagdada. Meta napada bila je vojna patrola, prema re~ima neimenovanog zvani~nika iz komandnog centra bezbednosti u toj provinciji. Ira~ki pukovnik ubijen je u bomba{kom napadu u Al-Amrijahu, rekao je neimeno va ni zva ni~ nik mi ni star stva unutra{wih poslova Samo u julu je ubijeno ukupno 259 qudi.

ITALIJA

Te {ki gu bi ci po bu we ni ka to kom na pa da na Sirt SIRT: Borci libijskog pobuweni~kog Nacionalnog prelaznog saveta (NPS) ju~e su priznali da su imali te{ke gubitke i da su bol-

od 200 raweno. „Ofanziva na Sirt bila je veoma te{ka kada su u pitawu `rtve”, potvrdio je medicinski zvani~nik Suheib Ebu Garza u izja-

Krvave borbe u Libiji se nastavqaju

nice pune rawenika posle wihovog napada na Sirt. U borbama za rodni grad biv{eg lidera Moamera Gadafije ubijeno je najmawe 45 boraca iz redova pobuwenika, a vi{e

vi za agenciju AFP u Misrati udaqenoj oko 150 kilometara isto~no od Sirte, gde su preba~eni raweni i tela ubijenih. @rtve su uglavnom stradale u eksplozijama ili puc-

wavi od kako su pro{le nedeqe borci NPS-a pokrenuli vojnu ofanzivu na jedno od posledwih Gadafijevih upori{ta, na grad Sirt, naveli su lekari iz Misrate. Gadafijeve snage su pruìle neo~ekivano èstok otpor i borci pobuwenika su bili primorani da se povuku iz grada tokom no}i da bi vojni avioni NATO iz vazduha napali poloàje snaga lojalnih Gadafiju, navodi francuska agencija. U Savetu smatraju da Gadafi uìva {iroku podr{ku stanovnika rodnog Sirta. Libijski Nacionalni prelazni savet (NPS) ju~e je saop{tio da su wihovi borci preuzeli kontrolu u kqu~nom ju`nom gradu Sabha, jednom od posledwih upori{ta snaga lojalnih svrgnutom lideru Moameru Gadafiju. Sabha je najve}i grad u libijskoj pustiwi, ima 100.000 stanovnika i va`na je vojna baza.

PA LE STIN SKI ZAH TEV SU TRA I ZVA NI^ NO PRED BAN KI-MU NOM

Hi qa de Pa le sti na ca na de mon stra ci ja ma po dr {ke RA MA LA: Hiqade Palestinaca okupilo se ju~e na Trgu Jasera Arafata u Ramali da demonstrira podr{ku palestinskom zahtevu za puno ~lanstvo u Ujediwenim nacijama. Na trgu je postavqen veliki znak sa natpisom „UN”, {to je aluzija na poku{aj da Palestina postane 194-ta zemqa ~lanica svetskog tela. Uz znak su istaknuti portreti dugogodi{weg palestinskog lidera Arafata i wegovog naslednika Mahmuda Abasa, koji }e u petak zvani~no podneti palestinski zahtev generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu. Mnogi okupqeni su mahali palestinskim zastavama i nosili transparente s re~ima podr{ke ~lanstvu UN ili osudom ameri~kog veta koji se o~ekuje ako se o tome bude glasalo u Savetu bezbednosti UN, prenele su agencije. Abasova partija Fatah pozvala je sve svoje ~lanove da prisustvuju mitingu, a Palestinska uprava (PU) je nastojala da {to vi{e qudi iza|e na ulice, pa su {kole ju~e zatvorene, {to je omogu}ilo zaposlenim u javnim slu`bama da se odazovu u rad-

Su ko bi na Lam pe du zi RIM: Italijanska policija i na stotine tuniskih imigranata sukobili su se tokom protesta imigranata zbog lo{ih uslova u prihvatnom centru na ostrvu Lampeduza. U sukobu je povre|eno na desetine demonstranata i trojica policajaca, javili su italijanski mediji. Policija je {titovima i palicama saterala imigrante u }o{ak terase i tukla ih. Mnogi od imigranata su bili primorani da sko~e sa ~etiri metra visoke terase da bi izbegli batinawe, prenela je agencija AFP. Razqu}eni stanovnici Lampeduze okupili su se ispred gradske skup{tine tra`e}i od gradona~elnika Bernadrina de Rubeisa da preduzme o{trije mere protiv imigranata.

„Moram da se odbranim i spreman sam da ovo upotrebim”, rekao je gradona~elnik, pokazuju}i novinarima bejzbol palicu skrivenu u stolu u wegovoj kancelariji. „Ovo je kao ratna zona”, istakao je De Rubeis, koji je pozvao dr`avnu vlast da „odmah po{aqe helikoptere i brodove radi evakuacije Tuni{ana”. Tenzije su se na ostrvu poja~ale posledwih dana, po{to vi{e od 1.000 tuniskih imigranata treba da bude vra}eno u domovinu na osnovu sporazuma Italije i Tunisa. Vi{e od 48. 000 qudi do{lo je u ju`nu Italiju iz Tunisa i Libije od po~etka ove godine, kada je po~ela gra|anska pobuna u tim zemqama.

NEMA^KA

Za bra we na naj ve }a neo na ci sti~ ka or ga ni za ci ja BER LIN: Nema~ka je zabranila rad najve}e neonacisti~ke organizacije, koja je obezbe|ivala i pru`ala pomo} zatvorenim desni~arskim ekstremistima, izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova Nema~ke Hans Peter Fridrih. Zabrana Organizacije za pomo} nacionalnim politi~kim zatvorenicima i wihovim porodicama stupa na snagu odmah, rekao je Fridrih a prenela agencija AP. Fridrih je ukazao da je organizacija zabrawena zbog svoje „agresivne politike usmerene protiv miroqubive demokratske vladavine zakona”. Procewuje se da je ta neonacisti~ka organizacija imala oko 600 ~lanova. (Ta njug)

INDIJA

Po pu sti la hi dro e lek tra na, 12 po gi nu lih

Podr{ka nezavisnoj Palestini na Trgu Jasera Arafata

no vreme. Na kontrolnom punktu Kaladnija, severno od Jerusalima, desetine mladih Palestinaca su bacali kamenice na izraelske vojnike. Oni su ih rasterivali napravom „vrisak” koja emituje zvu~ne talase. Na osnovu ranijeg dogovora izme|u Izraela i PU demonstrantima nije dozvoqeno da prilaze podru~jima pod izraelskom kontrolom. SAD i Izrael se protive palestinskom zahtevu, tvrde}i da palestin-

ska dr`ava treba da bude rezultat pregovora. Utisak je da obi~ni Palestinci brinu da }e biti osvete i da }e Izrael poja~ati ograni~ewa na putovawa, a SAD odustati od godi{we pomo}i PU koja iznosi 500 miliona dolara. [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman porekao je ju~e da je pretio da }e iza}i iz vladaju}e koalicije ako ne kazni Palestince zbog wihovih aspiracije za dr`avnost.

MAN GAN: Najmawe 12 qudi izgubilo je ju~e ìvot, a vi{e desetina se vodi kao nestalo, po{to je popustila hidroelektrana u izgradwi na severoistoku Indije od posledica nedavnog sna`nog zemqotresa koji je pogodio Indiju, Nepal i Tibet, gde broj `rtava potresa raste i pribliàva se cifri 100. êlnik gradili{ta Xigmi Butia rekao je da postoje strahovawa da je najmawe 40 radnika koji ìve u blizini elektrana u izgradwi u indijskoj dràvi Sikim, mo`da izgubilo ìvot u klizi{tu izazvanom zemqotresom 6,9 stepeni Rihterove skale koji je u nedequ pogodio taj deo Indije, prenela je agencija AP. Obilne padavine i klizi{ta na putevima koji vode do udaqene lokacije gde se gradi nova hidroe-

lektrana, ometa napore vojnika spasilaca da stignu do wih. Broj poginulih u zemqotresu ju~e se pribliàvao stotini , a zvani~nici upozoravaju da bi wihov broj mogao i zna~ajno da poraste, jer vremenski uslovi oteàvaju spasiocima da do|u do najugroènijih zona, prenele je agnecija AFP. Snaàn zemqotres pogodio je pre tri dana severoisto~nu indijsku dràvu Sikim i grani~ni deo Nepala i jug Tibeta. U Gangtoku, prestonici indijske dràve Sikim udaqenom oko 70 kilometara ju`no od epicentra broj `rtava porastao je na 65. Vi{e od 5.000 vojnika spasilaca, ukqu~uju}i vojne minere, raz~i{}avaju put ka Manganu kako bi kamioni dopremili pomo} najugroènijim.

UN: Se dam mi li jar di qu di na pla ne ti WU JORK: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je ju~e u Wujorku dr`ave ~lanice da podr`e UN jer je ulagawe u svetsku organizaciju „pametna politika”. Na otvarawu generalne debate Generalne skup{tina UN, koja je ove godine posve}ena ulozi posredovawa u re{avawu sporova mirnim sredstvima, Ban je istakao da }e

krajem idu}eg meseca, u svetu nepredvidivih ekolo{kih, ekonomskih, geopoliti~kih, tehnolo{kih, demografskih promena, `iveti sedam milijardi stanovnika. Svetsko stanovni{tvo se utrostru~ilo od osnivawa UN, i na{ broj nastavqa da raste, kao i pritisak na zemqu, energiju, hranu i vodu , rekao je on. Ban je nabrojao

pet velikih imperativa, odnosno pet generacijskih mogu}nosti da se, kako je rekao, sutra{wi svet oblikuje odlukama donetim danas. To je najpre odr`ivi razvoj, odnosno spasavawe planete, izvla~ewe qudi iz siroma{tva, ekonomski rast. Kao drugi, Ban je naveo prevenciju, podsetiv{i da je ove godine buxet mirovnih operacija UN osam

milijardi dolara, a tre}i imperativ izgradwa sigurnijeg i bezbednijeg sveta, u okviru ~ega je posebno pomenuo Bliski istok. Kao ostale imperative, generalni sekretar UN naveo je podr{ku zemqama u tranziciji, kao i ve}i anga`man `ena i mladih.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TROJ DEJ VIS Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland pozvao SAD da po{tede `ivot Troju Dejvisu koji je ju~e trebalo da bude pogubqen i pored brojnih apela za pomilovawe. „Razlog nije samo na{e neslagawe po pitawu smrtne kazne, ve} pre svega ozbiqne sumwe u integritet presude”, istakao je Jagland. On je pozvao ameri~ke vlasti da „prona|u na~in da po{tede `ivot Dejvisu.

PA PA BE NE DIKT XVI Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI dolazi danas u vi{ednevnu posetu svojoj domovini Nema~koj, gde }e ga u atomosferi podela u Bundestagu i najava demonstracija u Berlinu, na misi koju }e slu`iti, do~ekati oko 70.000 qudi. Po najavama,papin govor bojkotova}e oko 100 poslanika iz redova socijaldemokrata i partija Zeleni i Levica.

MAH M UD YIBRIL Libija }e najverovatnije uskoro dobiti novu vladu, saop{tio je {ef privremene prelazne vlade te zemqe Mahmud Xibril. ” Ne optere}ujem se time kada }emo posti}i nacionalni konsenzus. O~ekujem da vlada bude formirana u roku od sedam do deset dana”, rekao je Xibril. I pored najave skorog formirawa vlade libije u EU smatraju da ta dr`ava „ne}e biti sposobna da kontroli{e svoje granice du`e vreme”.

Sna àn taj fun po go dio To kio, stra hu je se od cu na mi ja TO KIO: Snaàn tajfun pra}en jakim vetrom i ki{om zahvatio je ju~e Tokio, zbog ~ega je obustavqen èlezni~ki saobra}aj, a o~ekuje se da }e uskoro zahvatiti i zonu cunamija - sveroisto~nu obalu, na kojoj se nalaze o{te}ena nuklearna postrojewa. Lokalni mediji i policija su izvestili da je {est osoba poginulo ili se vode kao nestali nakon {to ih je odnela voda iz reka nabujalih usled tajfuna „Roke”. Oko 260.000 doma}instava u centralnom delu Japana je ostalo bez elektri~ne energije, a vlasti su pozvale vi{e od milion qudi da se evakui{u iz centranog i isto~nog dela Japana, preneo je AP. Nevreme pra}eno vetrom brzine oko Katastrofalne posledice sna`nog tajfuna 150 kilometara na sat izazvalo je ju~e popodne klizi{te u blizini grada Hamamatsu, ren 11. marta prilikom naleta cunamija i zeoko 200 kilometara zapadno od Tokija. mqatresa. Sredi{te oluje je pro{lo predve~e severno Zbog obustave èlezni~kog saobra}aja, na od prestonice i o~ekuje se }e krenuti prema desetine hiqada qudi nalazi se na stanicama severoisto~nom regionu Tohoku, koji je razo- gradskog prevoza i poku{ava da stigne ku}i,

dok su zvani~nici vatrogasne slu`be saop{tili da su tri osobe povre|ene u Tokiju. Pretpostavqa se da }e tajfun „Roke” pro}i blizu o{te}enog nuklearnog postrojewa „Fuku{ima Dai}i”, odakle i daqe isti~u male koli~ine radijacije. Kako je izjavio portparol Tokijske elektri~ne korporacije Takeo Ivamoto, rashladni sistem koji je od kqu~nog zna~aja za odràvawe kontorle nad reaktorima, ne}e biti ugroèn tajfunom. Agencija za upravqewe nesre}ama i poàrima saop{tila je da je preko milion qudi upozoreno da se evakui{e iz ugroènih podru~ja. Grad Nagoja je privremeno obustavio poziv za evakuaciju 880.000 qudi, ali prema navodima zvani~nika, poziv bi mogao da budu ponovo izre~en ukoliko se situacija pogor{a. Obilne padavine izazvale su poplave i o{te}ewa puteva na nekoliko lokacija u Nagoji i drugim gradovima u prefektrui Ai}i, dok je vi{e od 200 letova u doma}em aviosaobra}aju obustavqeno.

balkan

dnevnik

UKRATKO

Ca ri ni ci hap se SO FI JA: Bugarski parlament usvojio je ju~e amandmane na zakon o carini kojima se carinicima dozvoqava da privedu osumwi~ene i drè ih u pritvoru 24 sata. Tako|e se dozvoqava carinskim inspektorima da istraùju carinske i devizne prekr{aje, ~emu se opozicija èstoko protivila. Bugarski carinici }e sada mo}i da izri~u mere zadràvawa ne duè od 24 ~asa osumwi~enima za {verc akcizne robe bez akciznih markica i za druge kriminalne radwe.

Za ple we no 80 ki lo gra ma ma ri hua ne BA WA LU KA: Devet osoba je uhap{eno, a 80 kilograma marihuane oduzeto u ju~era{woj policijskoj akciji „Kanon” na podru~ju Republike Srpske. Osam ih je s prosotora koji pokriva bawalu~ki Centar javne ezbednosti, a jedna je uhap{ena u Trebiwu. Zamenik na~elnika Centra javne bezbednosti @eqko Domazet rekao je na vanrendoj konferenciji za novinare da su, posle vi{emese~ne akcije, uhap{eni D.J, M.J, S.K, B.O, .B, D.K, M.B. i B.V. On je kazao da policija traga za osobom ~iji su inicijali S.G Domazet je rekao da me|u uhap{enima ima i onih koji su od ranije poznati policiji. U akciji, koja je sprovedena po naredbi Osnovnog suda u Bawaluci, pretreseno je nekoliko lokacija.

NEVLADIN SEKTOR RAZLI^ITO O JOSIPOVI]EVOJ IZJAVI

Kad ne ma ko man dan ta, u Ha gu se de ka pla ri ZA GREB: Izjava hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a da u Ha{kom sudu ne sede pravi krivci jo{ uvek izaziva reakcije u hrvatskoj javnosti, a nevladini aktivisti za qudska prava smatraju da se ona s jedne strane moè tuma~iti kao nepo{tovawe suda, a s druge kao mi{qewe da je bilo i odgovornijih kojima bi trebalo da se sudi. Josipovi} je u ponedeqak uve ~e u obra }a wu hr vat skoj dijaspori u Wujorku, izme|u ostalog, rekao i da u Ha{kom tribunalu nisu pravi krivci, i da taj sud nije onakav kakav bi trebalo da bude. „Zlo~ina je bilo i na hrvatskoj strani, ali nisu ih po~inili ovi koji su u Hagu. Mi nemamo instrument da se suprotstavimo Tribu na lu, mo ra mo po {to va ti potpisanu saradwu jer u protivnom ne bismo bili dràva, pogotovo ne evropska dràva”, rekao je Josipovi} i dodao da ni je za do vo qan re zul ta ti ma rada suda u Hagu. „Tu iz ja vu ni sam shva tio kao odricawe ili izja{wavawe o krivici generala Goto-

Eko lo gi ja na pa pi ru POD GO RI CA: Pre 20 godina na @abqaku je usvojena Deklaracija o ekolo{koj dràvi, ~ime je Crna Gora postala prva ekolo{ka republika na svetu. Da je Crna Gora ekolo{ka dràva zapisano je i u Ustavu. Deo slike dana{we ekolo{ke dràve Crne Gore su i pretvarawe plodnog zemqi{ta u gra|evinsko, nemilosrdna eksploatacija {qunka i peska, bujawe divqih deponija i smetli{ta. Pod velikim pritiskom javnosti je spasena reka Tara, nakon vladine odluke da na woj izgradi HE. Borba za Mora~u, na kojoj je planirana izgradwa ~etiri HE, jo{ traje. I gra|ani misle da je Crna Gora ekolo{ka dràva samo na papiru. „Vidite sme}e, svuda zatrpano, to je folirawe obi~no“, kaè jedan Podgori~anin. „Kako da zasluì epitet ekolo{ke dràve, kad su sme}are na sve strane“, dodaje wegov sugra|anin. Stru~waci su saglasni da Crna Gora sa bogatstvima ìvog svijeta jo{ zasluùje da bude na listi retkih kutaka na planeti sa bogatim i raznovrsnim biodiverzitetom. Pitawe je {ta }e biti za jo{ 20 godina.

Milorad Pupovac

vine i Marka~a, nego kao mi{qewe da je postojalo i odgovornijih qudi kojima bi trebalo da se sudi. Kad nema komandanta ni komandira, u Hagu sede kaplari”, rekao je ju~e za Tanjug predsednik Gra|anskog odbora za qudska prava Zoran Pusi}. n smatra da bi „naj od go vor ni ji tre ba lo da budu oni koji su na vi{im komandnim nivoima, bilo vojnim bilo politi~kim”. Pusi} je, me|utim, ukazao da se predugo ~ekalo da se oni procesuiraju, pa su oni sada mrtvi. optu`nici su kao u~esnici zlo~ina~kog poduhvata proterivawa Srba iz Krajine pomenuti sada pokojni predsednik Frawo Tu|man, mini-

Ivo Josipovi}

star odbrane Gojko [u{ak i na~elnici glavnog {taba Hrvatske vojske Zvonimir êrvenko i Janko Bobetko. Na pitawe {ta je s onima koji su bili u rangu s Gotovinom ili Marka~em, odnosno sa taj nim, ka sni je raz ot kri ve nim aneksom optu`nice s imenima pojedinih ministara i vojnih rukovodilaca, Pusi} je rekao da se protiv nekih od wih vode predistra`ne radwe, ali da }e sve zavisiti od hrvatskog sudstva. „Iako glavni odgovorni nisu vi{e me|u ìvima, sud ne}e smatrati da treba odustati od procesa”, smatra Pusi}. Komentari{u}i deo Josipovi}eve izjave da }e Hrvatska po{tovati odluke Ha{kog suda, on je rekao da ona i ne moè ni{ta drugo, ako èli da bude ure|ena zemqa. „U suprotnom, xaba nam sva nastojawa i sve velike pri~e oko ulaska u EU”, zakqu~io je Pusi}. Direktorka „Dokumente„ Centra za suo~avawe s pro{lo {}u iz Za gre ba- Ve sna Ter{eli~, me|utim, smatra da bi se Josipovi}eva izjava „mogla tuma~iti kao nepo{tovawe suda jer je komentarisao nepravosna`nu presudu u vreme àlbenog postupka”. na je u izjavi za Tanjug dodala da se „radi o zlo~inima koji su po~iweni, qudima koji su ubijani i selima koja su spaqena”. „Ne znam da li je iko postavio pitawe - ako ne Gotovina i Marka~, ko onda?”, rekla je ona. otovina koji je komandovao hrvatskim trupama koje su napadale UN sektor. Jug, odnosno Dalmaciju i ju`nu Liku osu|en je nepravosna`no na 24, a Mar~ak koji je bio zamenik ministra unutra{wih poslova i komandovao specijal-

nim jedinicama MUP-a na 18 godina zatvora. Povodom ove Josipovi}eve izjave oglasio se i potpredsednik vlade Slobodan Uzelac upozoriv{i da je Josispovi} i predsednik i pravnik i da wegovu izjavu treba ozbiqno shva ti ti. a pred sed ni ka Srp skog na ci o nal nog ve }a

Ratni ministar unutra{wih poslova Hrvatske Ivan Veki}

Veki}, koji je, kako su javili hrvatski mediji, prekju~e primio optu`nicu u sudu u Osijeku, rekao je novinarima da je to prepisana zbirna optu`nica srpskog vojnog tu`ila{tva iz 1992. na kojoj je ukupno 40-ak imena i da se za ta kaznena dela terete rukovodioci kriznih {tabova u

Slavoniji Vladimir [eks, u Osijeku Branimir Glava{ i u Vukovaru Tomislav Mer~ep. „Ne}emo dati da nas hapse ni za kakav genocid u Vukovaru”, rekao je Veki}. Vukovaru su u julu 1991. godine daleko pre bilo kakvih borbi, pripadnici hrvatskih oru`anih snaga odveli iz ku}a vi{e od

CRNA GORA

Pro to je rej spa lio op tu `ni cu NIK [I]: Protojerej mitropolije crnogorsko-primorske Radomir Nik~evi} demonstrativno je spalio optu`nicu za navodnu zloupotrebu slu`benog poloàja u korist Mitropolije. Optu`nicu je protiv wega podnelo dràvno tuìla{tvo Crne Gore. „Ovakvim optuìvawem mene, optuùje se posredno i sama crkva za navodno prisvajawe dobiti koju sam ja, kao direktor ‘Svetigorine’ {tamparije u Nik{i}u, ostvario navodno, protivzakonito, ali ne sebi nego svojoj crkvi”, rekao je Nik~evi} novinarima ispred suda. Ju~e je u Nik{i}u trebalo da bude odràno su|ewe Nik~evi}u za navodnu zloupotrebu koju je on na~inio pre 11 godina. Po wegovim re~ima, vlasti Crne Gore u ovom predmetu vr{e pritisak na sud, u kojem rade profesionalno odgovorni i ~asni qudi, od kojih neki i ne kriju da su godinama zbog toga izloèni pritisku. Nik~evi} tim povodom kaè da optu`nica dolazi od organa koji, umesto da bude istinska pravna ustanova u slu`bi gra|anstva Crne Gore, sluì kao sredstvo politi~kog pritiska

Protojerej Radomir Nik~evi}

jedne „minorne, bahate stranke na vlasti”. To se, tvrdi Nik~evi}, vidi i iz optu`nica podignutih protiv drugih sve{tenih lica Mitropolije. „Uz svo uvaàvawe suda, moj li~ni gra|anski odgovor na ovakvo bezakowe jeste ovo paqewe optu`nice, koju je podiglo uzurpirano i uskopartijsko tuìla{tvo, zaodeveno u ruho dràvne institucije”, rekao je Nik~evi}, i poru~io da }e pravna slu`ba Mitropolije odlu~iti kakav }e biti odgovor na, kako je rekao, novi poku{aj wenog podrivawa i bla}ewa.

SLOVENIJA

Kqu~ no gla sa we po sle pa da Pa ho ra

@arko Puhovski

Milorada Pupovca, ova izjava je „mnogo ozbiqnija” od postup ka pre mi jer ke Ja dran ke Kosor, koja je nedavno u Kninu pozdravila ha{ke optu`enike. „Ovo je mnogo ozbiqnije, jer opovrgava radwe Ha{kog suda i nepravosna`nu presudu i nadam se da nije izre~ena u kontekstu predizborne atmosfere jer predsednik nije u izborima”, rekao je Pupovac. rema mi{qewu profesora @arka Puhovskog, sa ovom izjavom, iako bi se s wom slo`ila ve}i na gra |a na, tre ba bi ti oprezan jer se u tom slu~aju otvara pitawe za{to onda hrvatsko pravosu|e nije reagovalo kako treba. (Tanjug)

Op tu `ni ce za ge no cid nad Sr bi ma od ju la u Hr vat skoj BE O GRAD: Vi{i sud u Beogradu dostavio je jo{ sredinom jula putem me|unarodne pravne pomo}i optu`nicu srpskog Tuìla{tva za ratne zlo~ine optuènima za genocid nad Srbima u Vukovaru, u Hrvatskoj, saop{tio je ju~e taj sud. Tuìla{tvo je 12. jula Odeqewu za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu predalo optu`nicu protiv 45 osoba koju je tada{we Vojno tuìla{tvo u Beogradu podiglo 1992. godine, sa izjavom da prihvata weno zastupawe. Kako optu`nica nije stupila na pravnu snagu jer nije dostavqena svim optuènima, Vi{i sud je shodno odredbama Zakonika o krivi~nom postupku, wu dostavio optuènima putem me|unarodne pravne pomo}i, s obzirom na to da okrivqeni ne ìve na teritoriji Republike Srbije. Ratni ministar unutra{wih poslova Hrvatske Ivan

~etvrtak22.septembar2011.

20 srpskih civila, od kojih neki do danas nisu na|eni, dok su ostali na|eni mrtvi. Stradawa Srba nastavqena su i kasnije, za vreme borbi za grad. Hrvatske vlasti nisu pokrenule nikakvu istragu oko tih zlo~ina. Mer~ep je optu`en za zlo~ine u Zagrebu, Kutini i Pakra~koj Poqani, odnosno za zatvarawe ve}eg broja srpskih civila i ubistvo preko 40 wih, ali ne i za zlo~ine u Vukovaru. On u zatvorskoj bolnici ~eka po~etak su|ewa. Glava{ u BiH, gde je pobegao pre izricawa presude, slu`i kaznu zbog ubistava desetoro srpskih civila po Osijeku 1991. godine, a protiv Veki}a i [eksa jo{ nije bilo postupaka u Hrvatskoj. Srbiji je u toku revizija optu`nica podizanih po~etkom devedesetih, koje su mahom bile „obojene” politi~kim i ratnim bojama. Isto je obe}ala da }e uraditi i Hrvatska.

QU BQA NA: Sloveniji u uto- ment usvojiti predlog zakona, rak, 27. septembra, predstoji „ali je iznena|ewe mogu}e budu}i kqu~no glasawe u parlamentu o da stranke pripremaju svoje predpro{irewu obima Evropskog izborne taktike.” fonda za finansijsku stabilnost, Evropska komisija je ju~e pozvanakon {to je ju~e pala tamo{wa la slovena~ke politi~ke stranke vlada levog centra na ~elu sa preda usvoje predlog zakona o fondu mijerom Borutom EFSF. Uvereni Pahorom. smo da }e SloveniPre kju ~e ra {we Ve}ina analija nastaviti da isiz g la s a v a w e ti~ara o~ekuje da puwava svoje obane po ve re wa vla di }e parlament veze i da }e se suousvojiti predlog ~iti sa svojim obene ome ta dr àv ne zakona kojim se }awima”, izjavila pro ce du re ko je su pove}ava obim i je portparol Kove} po kre nu te vrednost Fonda, misije Pija Ahrenpo{to ga je ove kilde Hansen. sedmice ve} usvojio parlamenSlovena~ko Ministarstvo fitarni Odbor za finansije i mone- nansija je tako|e izdalo saop{tetarnu politiku, ali ipak ne mo- we u kojem se navodi da prekju~eè potpuno da se iskqu~i iznena- ra{we izglasavawe nepoverewa |ewe da zakon ne bude usvojen, vladi „ne ometa dràvne procepreneo je Rojters. dure koje su ve} pokrenute i MiUednik slovena~kog dnevnog nistarstvo finansija o~ekuje da lista „@urnal 24” Borut Ho~evar }e parlament usvojiti predlog izjavio je da o~ekuje da }e parlazakona o EFSF-u”.

@enska posla

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

БОЉЕ СРЕЋНО НЕУДАТА НЕГО НЕСРЕЋНО УДАТА

Брак се не мора

бог притиска околине, а да не говоримо родитеља и остатка породице понекад девојкама може да се учини да је најгора ствар која може да им се деси да остану неудате. Већина адолесцената, посебно девојака жели да изгледа старије, па шминком и одећом додају године како би могли да уђу у клубове за оне изнад 21. Када напокон дођу у те године већина особа тек тада почиње да тражи. Доносе се велике животне одлуке, тражи посао, смисао… И напокон када га пронађете, породица почиње с причама како би у тим годинама већ требало да

имате децу и да се скрасите. И вероватно ни ту не престаје очекивање бољег времена јер када једном будете имали децу, опет ћете чекати када ће кренути у школу или слично како бисте поновно уживали у времену само за себе. Због тога сада када сте напокон пронашли себе и имате прилику да уживате као комплетна особа пуна самопоуздања, немојте то да пропустите због притиска околине. Али како волети себе и осећати се добро ту где јесте, у тридесетим или четрдесетим и без мужа? За почетак како је рекла Кејт Хепберн: „Ако желите да заменити дивљење многих мушкара-

ца с критицизмом једног, само напред, удајте се“. За чиме ћете жалити једном када се удате? За одласцима у теретану кад год пожелите, чак и у поноћ, јер вас нико не чека код куће. Чипсом за вечеру. То што се удате неће вас претворити у гурманског гуруа, али ћете морати да кувате. Одласци након посла с пријатељицама, а да вас нико не пита где сте се задржали. Венчање не значи да нећете никад отићи на пиће, али сваки пут ћете са својим супругом

морати да проверите да ли је то у реду. Ако се заиста осећате лоше због тога што још немате супруга поновите у себи десетак пута: „Срећна сам што нисам несрећно удата”. Ожењени парови делују складно и срећно, али немате појма и не можете ни да замислите шта се догађа иза затворених врата. Никад не знате где и када можете упознати новог фрајера, сваки дан је нова прилика. Само је ствар перспективе

хоћете ли то доживљавати као оптерећење или предност. А пре или касније ћете морати да прихватите чињеницу да се можда никад нећете ни удати, што раније је прихватите остатак живота ће вам бити лепши. Можете остатак живота да проведете несрећни у потрази, а можете и једноставно да проживите свој живот најбоље што можете и извучете из њега оно најлепше невезано од околности на које не можете да утичете.

КАКО ДА ПОБЕДИТЕ СТИДЉИВОСТ

КОЈЕ БОЈЕ ВАС ЧИНЕ ДЕБЉИМ

Пруге Суочите се са страховима не иду на А велике груди боје, али избегавајте каишеве с неким детаљима и држите се што једноставнијих. Како бисте учинили визуелно струк тањим носите тамније мајице, а испод нешто светлију одећу. Тамна мајица преко светлије учиниће стомак мање видљивим. Ако не волите да се истичете, за вас су бордо и модра боја, али ако вам не смета да будете у центру пажње добро ће вам пристајати јарке боје.

Облине

нате ли да одређене боје визуелно повећавају тело и чине вас дебљим? Вероватно већ знате да вас ношење тамнијих боја чини мршавијим, а да светле боје имају супротан ефекат. Ипак, избор праве боје према грађи вашег тела нешто је компликованија ствар, а зависи од тога да ли сте грађени у облику крушке, јабуке или с облинама. Део тела на којем носите највећи део своје килаже утиче на то како би требало да комбинујете боје одеће.

Облик крушке Ако имате тело у облику крушке, тада је подручје задњице и кукова веће него горњи део тела. Како бисте вратили равнотежу оваквом облику тела морате бојама да учинити доњи део мањим, а горњи већим. То би значило да бисте требали да носите светлије мајице на тамније сукње или панталоне. Али осим ако не носите униформу или нисте конобарица требали бисте да избегавате ношење белих блуза на црне панталоне или сукње. Радије за горњи део одеће изаберите неку другу светлију боју, а по могућности неке буде с много детаља како би привлачила пажњу на то подручје. Волани, набори и домишљат дизајн требали би да помогну да се врати равнотежа вашој линији.

Облик јабуке Особе које имају грађу јабуке већину своје тежине носе у пределу струка. Избором праве боје требали бисте да креирате илузију струка, тачније да постигнете да изгледа ужи него што јесте. То ћете најлакше постићи широким каишем тамне

Ако имате велике груди вероватно вам много жена завиди на привлачној фигури коју имате, али погрешним одабиром одеће можете се чинити много дебљи него што јесте. Избегавајте пруге, беле и пастелне нијансе. Црвена боја одлично пристаје женама с облинама, као и жарко плава, те смарагдно зелена.

ко сте стидљиви и имате проблема у ношењу с новим ситуацијама и људима можда мислите да не можете пуно по том питању да учините, што наравно није истина. Да бисте победили у борби са стидљивошћу требаће вам много времена, труда, рада и искуства, али успех ће на крају вредити уложеног труда. Много књига већ је написано на тему стидљивости и било би добро да прочитате бар неке од њих. Ипак, за вас смо покушали да издвојимо оно основно кроз пет следећих савета. Свако јутро прво што бисте требали да урадите је да станете испред огледала и поновите неколико пута: „осећам се и изгледам одлично“. Поновите те речи толико пута, док сами себе не уверите у њихову истинитост. Затим се обуците и средите најбоље што можете. Људи увек с другима боље и лакше комуницирају ако сматрају да изгледају добро. Барем једном дневно учините неки ризичан поступак. Суочавање са страховима ојачаће ваше самопоуздање. Када научите да се носите с мањим страховима бићете спремнији за велике ствари. Не постоји ништа што не мо-

жете да урадите. Само морате да знате да вам промене помажу у личном развитку, а свако преузимање

мојте мислити да само вас одбијају или да морате да успете у свему што покушавате. Нпр. позовете ли некога на излазак, морате да знате да свака особа има различит укус и појам онога што жели или не жели на партнеру. И

ризика повећава самопоуздање. Ако учествујете у групним расправама било би добро да кажете другима да сте срамежљиви. Тада ће они покушати да вас охрабре да изнесете своје мишљење и учествујете у конверзацији. Ако прећутите то могли би да помисле да вам је досадно и да не желите да учествујете у расправи. Одбијање и неуспех је саставни део живота и што пре то схватите лакше ћете ићи напред. Не-

вас привлачи један тип особе док вас други одбија. Значи, ако вас та особа и одбије то не умањује вашу вредност, вероватно једноставно нисте тип какав њој треба. Никад никакво одбијање немојте схватати лично. Прихватите га и крените даље. Укључите се у активности које вас усрећују. То може бити било што, од таи чија до плетења или кувања. Истраживање нових ствари је одличан лек за стидљивост.

ДЕСЕТ НАЧИНА НА КОЈЕ МОЖЕТЕ КРЕИРАТИ БОЉИ ДАН

Дајте све од себе

овремено се пробудимо у лошем расположењу, потпуно немотивисани, без икакве жеље да ишта радимо. Међутим, лоше расположење није природно стање човека, без обзира на то што често тако мислимо, те се већ ујутро будимо депресивни и тупи. Ако останете у негативном расположењу, имаћете још један такав дан, међутим, ако се потрудите можете имати много бољи дан. Следе идеје како. 1. Када легнете у кревет, пре него што заспите размишљајте само о позитивним стварима. 2. Немојте се нервирати. Немојте допустити да вас преслатка кафа или нека друга ситница изнервира. 3 Пронађите инспирацију. Потрудите се да прочитате ујутро нешто позитивно, а не црну хронику и тмурне вести. 4. Обратите пажњу на хигијену и изглед, вежбајте. 5. Размислите пре него што делујете. 6. Организујте своје време паметно.

7. Увек дајте све од себе. 8. Немојте се проклињати због пораза и неуспеха. Нико није савршен. 9. Будите љубазни и културни. 10. Зауставите се и уживајте у лепим стварима око себе. На пример помиришите цвеће.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak22.septembar2011.

IZ DA JEM trosoban name{ten stan kod fakulteta. Telefon 063/501-328. 37907 IZ DA JEM trosoban name{ten stan u centru. Telefon 063/501328. 37908

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 37466 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 37833 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 37834

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 37835

IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada ul. Valentina Vodnika. Telefon 063/503-349. 37869 IZ DA JEM ku}u u Temerinskoj ulici pogodnu za razli~ite delatnosti, trgovinu, ugostiteqstvo obdani{te, ro|endaonice plac 6 ari, kolski ulaz. Telefon 063/464-528, 021/6411-730 37872 IZ DA JEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar. Telefon 064/199-4505 37875 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog br. 6. ispred SPENS-a, Novi Sad. Telefon 063/511-939. 37446 IZ DA JEM name{tenu garsoweru ul. P. Drap{ina za zaposlenu ènsku osobu ili studentkiwu od 1. 10. 2011. Telefon 064/1610-330. 37722 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog Sajma 7. Telefon 063/765-3632. 37752 IZ DA JEM garsoweru kod Sajma, nova komforna, lepo name{tena. Cena 130 eura +depozit. Na duè moè dogovor. Telefon 063/536-423. 37772 IZ DA JEM kompletno name{ten dvosoban stan (54m2) - Rumena~ka ulica. Telefon: 064/1246888. 37777 IZ DA JEM name{tenu garsoweru za dve osobe na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon: 062/8919-422. 37782 IZ DA JEM garsoweru 32m2, kompletno name{ten sa dva leàja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 37793 IZ DA JEM dvosoban stan, kompletno name{ten, dva - tri leàja, kablovska, klima, internet, telefon, blizu studentski grad, Ul. jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 37795 IZ DA JEM porodici ili studentima jednoiposoban stan, 36m2, blizu centra Novog Sada, Keja, prvi sprat, terasa, CG, parking mesto. Telefon: 069/1756-779. 37864

NO VO NA SE QE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15001 LI MAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15002

SA JAM, novija ukwi`ena garsowera od 26m2 na II spratu po ceni 27.800. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 15003 GR BA VI CA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 15004 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.700. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15005 PRO DA JEM u Novom Sadu dvori{nu garsoweru kod fakulteta sa centralnim grejawem 11m2, cena 11 000 Eura. Telefon 061/815-84-57. 37870

USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, garaà, ukwièno, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10001 GR BA VI CA, noviji ukwièn 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15006 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, odli~an, ukwièn 2.0 stan od 51m2 u funkciji 2.5 stana po ceni od 46.350. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15007 SA TE LIT, renoviran 2.0 stan od 48m2 po ceni 31.000. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs. 15008 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwièn 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15009 NO VA DE TE LI NA RA, noviji ukwièn odmah useqiv 1.5 stan, cena 38.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15010 PRO DA JEM nov dvosoban stan 56m2 u Bulevaru Oslobo|ewa 73. Cena 58.000 eura. Fiksno. Telefon 064/1147-741. 37295 HIT NO - prodajem komforan, mawi dvosoban stan na Limanu 3 ili mewam za odgovaraju}i u Subotici (predsobqe, dve sobe, kuhiwa, kupatilo. 6-367-962 37766

USE QIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, ukwièn. Kontakt: 421437, 063/534-505. 10002 GR BA VI CA, prodajem noviji ukwièn 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi â&#x20AC;&#x17E;MG gradwaâ&#x20AC;?, nije dupleks. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15011 BU LE VAR KRA QA PE TRA, odli~an 3.0 stan, ukwièn i kompletno renoviran na III spratu sa liftom, 81m2, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15012

NO VA DE TE LI NA RA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15013 LI M AN 2, u od li~ noj zgra di od fasadne cigle, ukwièn 3.5 stan od 83m2. Telefon 063/74221-80, www.bo mil.rs. 15014 GR BAV CA, prodajem noviji useqiv i ukwièn 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15015

TE LEP, novija ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs. 15016 PRO DA JEM plac - Industrijska zona, kod pijace, Banglade{, na putu za Rumenku, - povr{ina 1,2 hektara, bez posrednika. Telefon 063/526-316. 37405 AREN DA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u êneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim Sala{ima. Moè i kupovina. Pruàm usluge obrade. Telefon 064/8372806. 36903 PLAC u Koviqu, 88 ari sa pomo}nim zgradama. Telefon 064/2624-855. 37924

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10003

HIT NO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arima. Registrovana do 26. 8. 2012. godine. Telefoni: 021/6624-151, 529-642. 37193 PRO DA JEM skalu 55, 2005. god, registrovan, cena dogovor. Telefon 060/183-6837. 37882

PRO DA JEM TV Phi lips ekran 117 cm whirl po ol ve{ ma{inu, phi lips su{aru, 3 kau~a, elektiri~ni {poret i dr. Telefon 063/779-5150 37812 PRO DA JEM Ve{ ma{inu 2 godine.75E. Sony televizor veliki 50 eura. fri`ider 40 eura el. {poret 35 eura. Prevoz besplatan. 065/55-32-068 37878

VO DO IN STA LA TER pruà sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37726 MO LER i farbar radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, lepqewe tapeta. Nazvati na telefon 6435-095. 37838 POD BU [I VA WE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mreè, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32373 BA GAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegli. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 36319 SA MO za penzionere i prosvetare molersko-farbarski radovi relativno povoqno. Telefoni: 6435-231, 6430-549 i 064/23068-98. 36947 PE] KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 37765 KU] NI MAJ STOR - montaè, demontaè name{taja, sanitarija, popravke vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398. 37861

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak22.septembar2011.

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36870 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36871

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

dragom

Eleta Veseli

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milanu Kosti}u

Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Novom grobqu, u Kuli. O`alo{}ena porodica: supruga Zorka, sinovi Igor i Miqan i snaja Jelena. OG-1

Posledwi pozdrav dragom kom{iji i predivnom ~oveku

od kolega i koleginica iz Slu`be za da}e i pomene. od porodice Lazovi}. Neka te ~uvaju an|eli... 443-P

Tiho si `ivela, a tako tiho si nas i napustila. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Neka ti je ve~na slava. Tvoji: sestri} Radovan, sestri~ine Staka i Milojka sa porodicama.

37891

Ovim putem obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je dana 20. 9. 2011. godine, preminula moja sestra, tetka i baba- tetka

Qubica Popovi}

Panti Mili}u

Posledwi supruzi.

pozdrav

dragoj

1922 - 2011. od porodice Srdanov.

ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 37133 KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495. 37799 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj i belu tehniku. Pozovite i dolazimo. Telefon 063/779-5150. 37811 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25 37824 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis 3.750 din. Su{eni za centralno grejawe 9.000 dinara. Telefoni: 064/9944-828, 062/87-38-205. 37825 SOKOBAWA - Mihoqsko leto. Sobe i apartmani za odmor. Specijalni popust. Mob. tel. 063/81-54-200, 018/880-100. 37832 KUPUJEM kwige: na veliko i malo. Ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/99-45002, Mile. 37855 RADIESTEZIOLOG: Usluge detekcije, za{tite i eliminacije geopatogenih i kosmi~kih zra~ewa, otkrivawe podzemnih voda, medicinska radiestezija. Telefon: 065/5-518-718. 37863 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. îstimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00. 37876

37929

37941

Posledwi pozdrav dragoj

Sa qubavqu, suprug Mom~ilo sa familijom. od prije Melanije. Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, u Temerinu. 37918

37904

Posledwi pozdrav

Farka{ Saveti

od porodice Farka{.

Neveruju}i, opra{tamo se posledwim pozdravom od na{eg po{tovanog kom{ije

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Milana Kosti}a

Danilka Bjeli}

^ekali smo pobedu, a ne rastanak... Ve~no }emo se se}ati tihog koraka i pa`we prema svima. Sau~estvujemo u bolu cele porodice.

1931 - 2011.

Kom{ije iz Fru{kogorskog odreda br. 5 Petrovaradin. Pro{lo je godinu dana od smrti na{eg prijateqa i kolege

prof. dr Milana Mijatova

37903

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Panta Mili}

Milan Kosti}

Sahrana }e se obaviti dana 22. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. Nisu ga zaboravili wegovi: Igwat, Zoki, Kova i Branko.

Ispra}aj }e biti u ~etvrtak, 22. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. Zauvek u na{im srcima. O`alo{}eni sin Zoran i snaja Qubica.

37930

37937

O`alo{}ena supruga Ana, }erke Sne`ana i Zorica sa porodicama.

1952 - 2011. Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ravnom Selu. O`alo{}eni: supruga Vera, sin Marko i }erka Milana. 37890

37934

37933

Posledwi pozdrav dragom te~i

37905

Danilki Bjeli}

ro|. 25. 11. 1958 Zenica

Hvala joj za svu bezrezervnu podr{ku koju nam je pruàla tokom celog svog ìvota. Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. Oàlo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj tetki Saveti od: Velibora, Milene i Joke Fr`ovi}.

37902

Vesela Eleta POTREBNA dva mesara za rad u mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241, 063/500-418. 37380

Sava Farka{

ro|. Fr`ovi}

1946 - 2011.

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 37638 RIZLING, kvalitetno karlova~ko gro`|e za vino i rakiju prodajem. Telefon 021/883-809, 064/805-9488. 37582

pozdrav

Saveti Farka{ Milan Mi{i}

SLIKE Graovca, Kowovi}a, Ke~i}a, Bo{ka Petrovi}a, Aralice, Bjeli}a i ostalih srpskih i hrvatskih poznatih slikara, kupujem. Telefon 063/22-83-22 36987

Posledwi prijatequ

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminuo

Milanu Kosti}u

Mi{ku

Vesela Eleta

Balo{ (Lazar) Filip

1958 - 2011.

1924 - 2011. Od porodice Jokovi}.

od pripadnika Vojne Po{te 1414, Novi Sad.

OG-2

37901

Sahrana je 22. 9. 2011. godine, u mestu Torak, u 16 ~asova. Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi od: }erke Tacijane, zeta Petra, unuka Vladimira, snaje Natalije i praunuka Aleksandra. 37945

Posledwi pozdrav na{oj koleginici i divnom ~oveku Kolektiva JKP â&#x20AC;&#x17E;Lisjeâ&#x20AC;?. 442/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom bratu

U na{im srcima osta}e ve~na tuga i se}awe na tebe. Ponosni smo {to smo te imali.

Sine Vlado, tri godine pro|o{e od kad te otrgnu smrt od nas, ali iz srca nikada.

Tvoj brat Du{an i kum Dovla.

Tvoji najmiliji: majka Spasa, sestra Sne`ana i zet Milan.

37887

37897

od sestara: Mare, Radojke, Sofije i Plane.

37915

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i prijatequ

Uz veliku tugu opra{tamo se od na{eg

Panti Mili}u

Zorana

Vlada Jovanovi}

Zokiju

Milanu Kosti}u

~etvrtak22.septembar2011.

Voqeni na{

POMEN Dana, 26. 9. 2011. godine, navr{ava se pet godina od kako nas je napustio na{

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Ve~no }e{ srcima.

biti

na{im

od: sestre Perside sa decom i porodica ^abrilo i Lazi}. Otac Nenad i brat Du{an.

Milanu Kosti}u

Sa velikom tugom i bolom rastajemo se od tebe. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

od: sestre Radojke i zeta Du{ana sa decom.

Opra{tamo najmilijeg

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Nemawa Jovanovi} Vreme prolazi, a praznina i tuga za tobom ostaju zauvek.

O`alo{}eni tetka Milka i brat Du{an.

Tvoji najmiliji: supruga Stanka, sinovi Predrag i Nenad sa porodicama.

37886

37554

37912

Posledwi pozdrav voqenom bratu

37888

37909

Zorane

na{eg

POMEN

22. 9. 1998 - 22. 9. 2011.

Milanu Kosti}u od sestre Mare sa decom. 37911

Zorana

Milanu Kosti}u

Prerano si nas napustio i ostavio neute{ne.

od: sestre Plane i zeta [ace sa decom.

Uspomenu na tebe ~uva}e tvoji: majka Mara, brat Du{an, sestra Milijana i o~uh Moma.

37913

37885

Posledwi pozdrav mom jedinom bratu

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Slobodan Gorjanovi} Boca

Pro{la je tu`na godina od kada je preminula na{a draga

Mili moj sine, jedini brate, majka i sestra su ostale da pate. O~i su tu`ne, u daqinu gledaju, da te vi{e nema, du{i da shvate ne daju. Ve~no o`alo{}ene majka Zorica i sestra Nata{a. 37730

Posledwi pozdrav ujaku

Angelina Koprivica Pomen }emo obele`iti 24. 9. 2011. godine, u 10.30 sati, na gradskom grobqu, u Vrbasu. Ve~no o`alo{}ena porodica. 37846

Zoranu

Milanu Kosti}u od: sestre Sofije i zeta Dragana sa decom.

Miletu Kosti}u

Ne postoji re~ koja je dovoqno jaka da opi{e bol moje du{e {to sam te izgubio. Ve~no }e{ ostati u mom srcu.

Tiho, kao {to je i `ivela umrla je na{a draga

od Dragane i Aleksandra [ipovca.

Tvoj brat Du{an. 37914 37883

U subotu, 24. 9. 2011. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{eg

Posledwi pozdrav dragoj tetka Saveti

37919

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Mirjana Vuli} 1944 - 2011.

O`alo{}eni: sestra Zagorka, sestri} Goran, snaha Slavica, unuci Uro{ i Vawa.

Farka{ Savi Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Opra{tamo se sa tugom u srcu.

Branislava - Branka Rupara Pomen }e se odr`ati u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Miri Sahrana je u ~etvrtak, 22. 9. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. od brata Slavka sa porodicom.

Irena i Katarina sa porodicama. Wegovi najmiliji. 37880

37921 37871

37922

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Мира Бањац

Биоскоп Нови серијал документарног програма РТВ Војводине под називом „Биоскоп”, оживљава сећања на златно доба југословенског филма, кроз сведочења учесника у стварању антологијских наслова. У прве две емисије легендарна глумица Мира Бањац оживеће сећање на деценије проведене на филму. Аутор емисије: Горан Вукчевић (РТВ 1, 20.35) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 11.30 13.05 14.00 14.05 14.35 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.40

06.30 07.00 07.25 07.40 08.00 08.30 09.25 10.15 11.15 11.45

tv program

~etvrtak22.septembar2011.

Јутарњи програм Информативни програм Свет око нас Вести Стање на путевима Гимназијалци Кухињица Преокрет Вести Српски екран Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп. Вести Страна документарна серија Гимназијалци ТВ Дневник Информативни програм Разгледнице ТВ Дневник Изблиза Биоскоп Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Жена заробљена зимом, филм Концерт године

Кухињица – мађ. Чувари сећања Знамените жене Новог Сада Образовни програм Класик рок Музички програм Из студија „М“ Та дивна створења Програм за децу Емисија на мађарском + музика 12.15 Музички програм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Фестивал песама и игара „Галичина”, Украјина 13.10 Дадиља Ана 14.00 Десило се 14.15 Та дивна створења 14.15 Плави круг 14.45 Маштаоница 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Само ме смрт може зауставити, филм 23.15 Дадиља Ана

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

06.05 08.00 09.05 09.39 10.04 10.38 11.05 12.00 12.15 12.36 13.20 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 23.32 00.20 00.45 01.15 03.07 03.47 04.19 04.50

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.05 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.05 11.45 12.00 12.07 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Одељење за убиства Спринт Славни парови Пороци Агро дан Вести Године пролазе Вести Одељење за убиства Ево нас код вас Вести Пороци Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Дунавска салетла Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

08.00 10.00 11.00 12.30 14.15 16.00 18.00 19.15 19.45 21.45

Барса ТВ: Барселона – Осасуна Фул Тилт покер Преглед Премијер лиге Карлинг куп: Челси – Фулам Свис лига: Базел - Лозана Карлинг куп: Брајтон – Ливерпул Премијер лига, Магазин Гранд При Свис лига: Сион – Грасхоперс Барса ТВ: | Валенсија – Барселона 23.30 Мобил 1 00.45 Премијер лига, Магазин 01.15 Премијер лига класик: Блекбурн - Волвс

Фолк шоу У новом издању емисије само због вас смо угостили: Неду Украден, Медени Месец, Дејана Матића, Дајану Пенезић, Сашу Ковачевић, Мају Маријану, Игора Лугоњића, Легенде, Индиру Радић и Радослава Родића. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Казнени простор Гастрономад Сасвим природно Свет риболова Вратите ми младост Дневник Спорт плус Злочиначки умови Генерацијски јаз, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Терминатор 2, филм Злочиначки умови Дневник Зелена трава Ноћни биоскоп: Инверзни канон - вођење љубави, филм Казнени простор Око магазин Сасвим природно Породично благо

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ

Радна акција Дом самохране мајке Дивне и њене ћерке Викторије Гацић, нови је задатак за Тамару Грујић и њене вредне мајсторе. Живот на ивици егзистенције, стид и беспомоћност, били су разлози да се млада Викторија обрати за помоћ екипи „Радне акције“, која ће њој и мајци вратити зрно наде у светлију будућност. (Прва, 21.00) 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 22.30 22.45 23.45

Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Када лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Експлозив Ексклузив Трачара Радна акција

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 08.04 08.28 08.38 09.07 09.47 10.00 10.30 11.02

Пчелица Маја Томас и другари 2 Змајева библиотека Град и музика Великани Играј фудбал, буди срећан Српске спортске легенде У свету

Јожеф Нађ

Метрополис Представе Јожефа Нађа, плесача, кореографа, позоришног и филмског редитеља, сликара, обележиле су низ протеклих Битефа. Ове године, осим представе која је изведена на Битефу, у Галерији „Хаос” организована је изложба његових цртежа, а такође, промовисана је и књига „Театар покрета Јожефа Нађа” театролога Милана Мађарева, о којој он говори у вечерашњој емисији. Уредница: Данијела Пурешевић (РТС 2, 20.30) 11.28 Траг у простору 12.03 Стефан Миленковић и Загребачки солисти 12.30 Беокулт 13.00 Трезор 14.00 Змајева библиотека 14.29 Град и музика 15.10 Великани 15.18 Музички спотови 15.22 Ликовна колонија РТС 16.07 Балканском улицом 16.45 Филозофија и... 17.11 Породица Сопрано 18.03 Пепељуга и принц 18.33 Фудбал: КУП Србије 18.55 Мунзи 19.01 Дени и деди 19.06 Френине ципеле 19.18 Пчелица Маја 19.42 Томас и другари 2 20.00 Место за нас 20.30 Метрополис 21.00 Породица Сопрано 21.51 Контекст 22.22 ТВ фељтон 22.53 Бардови театра 23.52 Хроника 45. Битефа 00.20 Пг полигон 00.54 Трезор 01.53 Филозофија и...

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Метеоролог 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Ох у Охају 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Коначни запис

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.50 07.25 07.50 08.10 09.00 10.00 10.20 10.45 11.40 11.10 12.35 13.30 14.20 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 23.40 23.55

Сунђер Боб Коцкалоне Би-Би-Си на Б92 Топшоп Доме, слатки доме Вести Б92 Смртоносних 60 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Стјуардесе Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм: Суочење Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Директна акција Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Свет духова

Свет духова Енид и Ребека су блиске пријатељице, које су управо завршиле средњу школу и покушавају да одлуче шта ће даље да раде у својим животима. Енид је мрачна и цинична и једино што зна је да жели да се одсели од свог досадног оца и његове иритантне жене Максин, док је Ребека атрактивна, насмејана и популарна... Улоге: Скарлет Јохансон, Тора Бирч, Стив Бушеми Режија: Тери Звигоф (Б92, 23.55)

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.00 21.30 23.00 23.55 00.00 00.50 03.00 03.50 04.35

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвени орао Сузе Босфора Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Ризница Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Црвени орао Вести Картел Малдиви – Више од игре… Црвени орао Картел Ризница

Легенда о Неши Тора Бирч

06.00 Краљица југа 07.00 Добро јутро 10.00 У сосу 10.30 Брачни судија 12.00 Наслеђе једне даме 13.30 Краљица југа 14.00 Сестре 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тријумф љубави 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Гојковићи 20.30 Курсаџије 21.00 48 сати свадба 22.00 Све за љубав - 300 емисија 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 (Не)могућа мисија 01.15 Ноћ у јуну 02.00 Црна хроника 02.30 Лас Вегас 03.00 Филм: Завет ћутања 04.30 Филм: Кобни додир: Птичји грип у Америци

Неша је трећи син генерала Лија. Након његовог спектакуларног рођења, коме је претходио низ пророчанстава и сновиђења, Неша је судбински предодређен да буде Аватар, тј. да порази армију и династију окрутног тиранина краља Жуа. Већ са седам година Неша долази у конфликт са злим Змајем, краљем мора. (Хепи, 11.40)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише: Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк Посластичарски ас Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи: Форензички патолог Л.А. Инк Посластичарски ас

08.00 Марија Калас: Живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Путовања и открића 10.00 Нелсон Мендела – Човек мира 11.00 Азијске монархије 12.00 Визија Вангари Матајие 13.00 Рим. последња граница 14.00 Библијске загонетке 15.00 Тајм тим година X 16.00 Салвадор Дали: Прича о два града 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 У потрази за Бетовеном 19.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 20.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 21.00 Шпијуни који су дошли са мора 22.00 Библијске загонетке 23.00 Тајм тим година X 00.00 Салвадор Дали: Прича о два града 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Шанса за љубав Шетња по сунцу Афрички врисак Легионар Моје срце Салон Еротски филмови

Моје срце Две сестре су заљубљене у истог човека. Једна од њих се удаје за њега, а друга остаје заљубљена. Растплет ће имати озбиљне последице по животе свих актера. Улоге: Хе лен Бо нам Кар тер, Пол Бе та ни, Оли ви ја Ви ли јамс Режија: Та де уш О Са ли вен (Си не ма ни ја, 20.00)

Хе лен Бо нам Кар тер

06.00 07.45 09.25 10.50 13.00 14.50 17.05 18.35 20.05 21.35 23.15 00.45 02.10 03.50 05.30

Доушник Опет ти Против свих правила А-Тим Горко-слатко Командант и војсковођа: Далека страна света Љубавни џекпот Љубав у четрдесетој Ко је Кларк Рокфелер? Земља смећа Посматрај и пријави Америчка прича Центурион Белина Холивуд на снималњу

07.00 09.07 10.06 11.00 11.14 12.00 12.17 12.33 13.20 14.19 14.50 15.33 16.03 16.25 17.39 18.31 19.30 20.13 21.10 22.00 22.31 23.15 23.35 23.50 00.40 01.21 02.21

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Док. серија Код Ане Опра шоу Дневник ТВ календар Кад заволим, време стане Све ће бити добро Тренутак спознаје Алиса, слушај своје срце Јелен, док. филм Фотографија у Хрватској Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Све у 7, квиз Битка за Вуковар, док. серија Пола сата културе Отворено Дневник 3 Спорт Треба знати стати Без трага Жица Којак

17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Филм: Несрећа у ваздуху Филм: Операција Грејсленд

06.00 06.35 07.20 09.30 11.10 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 23.30 23.45 01.20 02.20 03.55

РТЛ данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Најбоље од Грисома РТЛ Вести 11. сат Астро шоу ЦСИ: Њујорк РТЛ данас

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20

СЕРИЈА

Не да Арнерић

Ко то тамо пева Негде у Србији, 5. априла 1941. група путника чека аутобус компаније „Крстић и син” за Београд, удаљен стотинак километара. Међу њима су постарији сељак Алекса, чији је син у војсци, његов болешљиви супутник који сматра да су му дани одбројани, дотерани шлагер певач, затим Брка, присталица реда и закона, збуњени ловац... Улоге: Па вле Ву ји сић, Дра ган Ни ко лић, Да ни ло Стој ко вић, Алек с ан дар Бер чек, Не да Ар не рић, Ми ли во је То мић, Та шко На чић, Бо ри слав Стје па но вић, Слав ко Шти мац Режија: Сло бо дан Ши јан (ХРТ 2, 20.50) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.43 11.34 13.05 13.34 14.05 14.36 15.02 15.27 15.57 16.12 16.24 16.53 17.08 18.00 18.34 19.02 19.09 19.30 20.00 20.50 22.20 23.05 00.06 01.18

Мала ТВ Истраге Младог Месеца Школски програм Олујни свет Алиса Којак 3 Мисти, филм Индекс Паралеле КС аутомагазин Х2О Едгемонт 1 Школски сат Кокице Цртани филм Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Мењам свет Вести из културе Цртана серија Џез Залагаоница Филмови наших суседа: Ко то тамо пева Без трага Жица Закон и ред Складиште 13

07.00 08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Класа ’61. Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Рупа без дна Сиквест

08.30 Позајмљивачи 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Прва лига 14.00 Муза 16.00 Чист и трезан 18.00 Тwо иф бy сеа 20.00 Подизање Аризоне 22.00 Рогови у врећи 00.00 Хотел за љубавнице 02.00 Женско вече

ЦСИ: Најбоље од Грисома Вероника Бредли је умрла насилном смрћу. Истрага води до Арона Прата, аутистичног младића с којим је радила. Она се бавила рестаурацијом ретких књига па форензичари проналаском нових доказа сумњају у мотив фалсификовања старих књига... Улоге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Џор ја Фокс, Ло ренс Фиш бурн (РТЛ 21.45)

Марџ Хе лген бер гер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Невоље у рају Како извући живу главу Духови Разоткривање митова У делићу секунде

08.30 08.45 09.15 10.15 11.45 12.45 16.00 18.00 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.40

Аутомобилизам Трке коња Бициклизам Билијар Бициклизам Бициклизам Биатлон Брзина Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Биатлон

Са мо ста лан пре ла зак у гра до ве

а осно ву узор ка мо гу ће је за кљу чи ти да Нај зна чај ни ја ор га ни за ци ја ко ја је, као део На су пар ти зан ке ко је су по сле ра та оста ле род ног фрон та, оку пља ла же не, био је и да ље дру штве но ак тив не, пре ра та че сто би ле Ан ти фа ши стич ки фронт же на Ју го сла ви је. Ова чла ни це КПЈ-а и по ве за них ор га ни за ци ја. Због ор га ни за ци ја је функ ци о ни са ла до 1953. го ди не. то га уче шће у АФЖ-у ни је би ло пре суд но за њи - Чла ном 24 Уста ва ФНР Ју го сла ви је из 1946. го хо ву еман ци па ци ју. Тре ба на по ме ну ти да је у ди не, же не су из јед на че не с му шкар ци ма „у свим скла ду са си сте мом вред но сти ко ји је пре о вла да - обла сти ма др жав ног, при вред ног и дру штве новао у пар ти зан ском по кре ту уло га бор ца-рат ни ка по ли тич ког жи во та“. Овај члан Уста ва но во о сно ви ше це ње на од иле гал ца на оку пи ра ној те ри то - ва не др жа ве го то во је у пот пу но сти пре у зет из ри ји или при пад ни ка са ни те та. Уло га ко ју су 122. чла на Уста ва СССР-а из 1936. го ди не. Же не углав ном има ле пар ти зан ке ни је та ко мо гла у пу - су пр ви пут уче ство ва ле на из бо ри ма 1945. го ди ној ме ри да бу де вред но ва на и це ње на. Ве ћи на на ших са го вор ни ца твр ди да се њи хо во сту па ње у пар ти за не у по сле рат ним де це ни ја ма по ка за ло као пот пу но оправ да но. Ипак, ве ћи на сма тра да су се еман ци по ва ле пре ра та, сту па њем у КПЈ или у по ве за не ор г а н и з а ц и ј е. Из у з е т ак пред ста вља ју, по пра ви лу, оне пар ти зан ке чи ји су су пру зи по сле ра та вре ме ном из гу би ли функ ци је и би ли скрај н у т и из по л и т ич ког жи во та, као што су, на при мер, Бра н а Пе р о в ић-Не шко вић и Ол га Нин чић-Ху мо. По за в р ш ет ку Дру гог свет ског ра та, у ма ју 1945. го ди не, до ла зи до по сте пе не де мо би ли за ци је НОВ-а и ње го вог пре т ва р а њ а у мир но доп ску ар ми ју. Ве При ме на со вјет ских ре ше ња ли ка ве ћи на од 75.000 пар ти зан ки у то вре ме би ла је де мо би ли са на. Раз до - не. Да то им је пу но – ак тив но и па сив но – би рач бље из ме ђу 1944. и 1948. обе ле жи ла је убр за на ко пра во. За ко ном о би рач ким спи ско ви ма да то из град ња ре ал со ци ја ли стич ког ре жи ма. Же не, је би рач ко пра во свим др жа вља ни ма и др жа по себ но бив ше пар ти зан ке, има ле су ва жну уло - вљан ка ма Ју го сла ви је ста ри јим од 18 го ди на. гу у овом про це су. Ни зом за ко на у Ју го сла ви ји и Сви вој ни ци Ју го сло вен ске ар ми је и бив ши пар ње н им но во у с по с та в ље н им ре п у бли ка ма, по ти за ни и пар ти зан ке до би ли су пра во гла са без узо ру на ре ше ња при ме ње на у Со вјет ском Са ве - об зи ра на го ди не. Члан 4 овог за ко на од у зи мао је зу, же не су из јед на че не с му пра во гла са у слу ча ју осам шкар ц и ма. Ипак, пи т а њ е ка те го ри ја гра ђа на. Јед на од еман ци па ци је же на, по себ но Колико год партизанке биле њих, ко јом је би рач ко пра во на се лу, где је жи ве ло три че од у зи ма но осу ђе ним ли ци ма, мост опште еманципације твр ти не ста нов ни штва но во - свог пола, уколико су остале мо гла се од но си ти и на же не. ство ре не НР Ср би је и ФНР Ју На тај на чин у Ср би ји је ве политички или радно го сла ви је, од ви ја ло се спо ро и ли ки број гра ђа на био ли шен активне, биле су део једног би рач ког пра ва. уз мно го те шко ћа. Еман ци па умногоме повлашћеног ци ја же на, баш као и ре фор ме Из бо ри из 1945. од ви ја ли др жа ве, при вре де и со ци јал не су се у усло ви ма су прот ста слоја становништва по ли ти ке, спро во ђе на је уз по вља њ а КПЈ-а и На р од н ог моћ Пар ти је и вој ске. фрон та пред рат ним гра ђан Бив ши пар ти за ни и пар ти зан ке су и да ље би ли ским стран ка ма (у Ср би ји, реч је о пет стра на ка: око сни ца и глав на сна га по мо ћу ко је су спро во - Де мо крат ска, На род на ра ди кал на, Зе мљо рад нич ђе не ове про ме не. Де мо би ли са ни при пад ни ци ка, На род на се љач ка и Ју го сло вен ска ре пу бли НОВ-а то ком пр вих по сле рат них го ди на у ве ли - кан ска стран ка). Ове стран ке, у ко ји ма же не ни ком бро ју су се до се ли ли у гра до ве. Реч је о пр - су би ле ак тив не (пре ра та је са мо Ре пу бли кан ска вом та ла су пре ла ска ста нов ни штва из се ла у гра - стран ка до зво ља ва ла те о рет ско учла њи ва ње же до ве и, сва ка ко, нај ве ћем са мо стал ном пре ла ску на), бу ду ћи да су би ле из ло же не при ти ску, про же на у гра до ве у до та да шњој исто ри ји на ше зе - го ни ма и ра зним оме та њи ма, опре де ли ле су се за мље. По што су пар ти зан ке то ком ра та већ до жи - бој кот из бо ра. На пр вим и по след њим из бо ри ма ве ле ин те гра ци ју у пар ти зан ској вој сци и ре во - до 1990. го ди не на ко ји ма је те о рет ски би ло до лу ци о нар ној др жа ви, њи хо во укљу чи ва ње у но ве зво ље но ви ше стра нач ко над ме та ње, упра во због уло ге у ци вил ном жи во ту ни је иза зва ло ве ћа из - то га уче ство ва ли су са мо ре жим ски кан ди да ти, а не на ђе ња и пре пре ке. Ипак, ко ли ко год да су као при вид из бо ра би ра чи ма је оста вље на мо пред ста вља ле мост оп ште еман ци па ци је свог по - гућ ност да гла са ју за ку ти ју „без ли сте“. Упр кос ла, пар ти зан ке, уко ли ко су оста ле по ли тич ки или из бор ним ма ни пу ла ци ја ма, у Ср би ји је за бе ле рад но ак тив не, по себ но у пр вим го ди на ма по сле жен нај ве ћи от пор из бо ри ма, па је та ко го то во ра та, би ле су део јед ног, умно го ме по вла шће ног че твр ти на би ра ча про пу сти ла да гла са или гла са сло ја ста нов ни штва. ла за ку ти ју „без ли сте“. Књигу Ива не Пан те лић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ” у издању „Еволуте” из Београда можете наручити путем телефона 011/ 2621–204 или и-мејла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak22.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Да нас сте то плих осе ћа ња, за штит нич ки рас по ло же ни. У свом до му мо же те ра ди ти мно го ви ше не го ра ни је, чак пре у ре ђи ва ти и сре ђи ва ти из глед ста на. У љу ба ви пре те ру је те и по гре шно про су ђу је те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. septembar 2011.

Че твр так је дан за ди пло ма ти ју, ако мо же. Имај те то у ви ду ка да бу де те во ди ли по слов не са стан ке или бе жа ли што да ље од оба ве за, од ко јих и не мо же те по бе ћи. При ти сак у ка ри је ри и љу бав не стра сти.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Мер кур је нај бо љи што мо же би ти, у зна ку Де ви це, па ме тан и спре тан. Код ку ће нај бо ље ра ди те, чак у дру штву бо ље не го са ми, учи те не што но во, не ки стра ни је зик, пи ше те, пле ше те?

Ме сец је у ва шем зна ку и да нас, су тра већ не. По све ти те се се би и сво јим емо тив ним по тре ба ма, по ро ди ци и де ци. Скло ни сте не си гур но сти, са мо не до вољ но сти и про ме на ма рас по ло же ња. Без пре те ри ва ња!

По све ће ни сте по слу, на нај бо љи мо гу ћи на чин. Има те с ким да ра ди те, ор га ни зу је те из вр ши о це. У љу бав ном од но су се де ша ва ју по зи тив ни ји по ма ци. Пре све га јер је парт нер по стао ре ал ни ји.

Не до зво ли те да ту ђе за блу де ути чу на ва шу ори јен та ци ју и ор га ни за ци ју. Про сла ви те и сла ви те вре ме свог ро ђен да на, го ди шњег хо ро ско па, из да на у дан. Стал но сте у не ком дру штву, ни кад са ми.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

До бра и ле па фа за за вас. Љу бав се за сни ва на ста бил ним осно ва ма, и обо је сте ре ал ни у по гле ду свог од но са. Мо же тра ја ти ко ли ко хо ће те. Вер ност и склад, без мно го ре чи, на до пу ња ва ње.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ма те да нас по др шку жен ских би ћа па са стан ке с њи ма од ло жи те за су тра. Парт нер има мно го иде ја о то ме ка ко би сте мо гли про ве сти ква ли тет но и ин те ре сант но за јед нич ко вре ме. Пу то ва ње, из ла зак.

Вре ме је да по све ти те па жњу сво јој дру гој по ло ви ни, чак и ако се осе ћа те уса мље но. Или баш због то га. Ко да је, тај и при ма, ко по ма же дру ги ма, тај и сам на пре ду је. Ло гич но, зар не?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све што ра ди те, чи ни те са сти лом, до стој ним кра ље ва. Ваш Марс је у цар ском зна ку Ла ва па ни је ни чу до што уно си те гла мур у љу бав ни од нос. Дра га осо ба је до па дљи ва и искре на.

Не мој те сне ва ти и фан та зи ра ти, по го то во ако вас не раз у ме ју они ко је во ли те и же ли те. Не ке коц ки це се да нас не укла па ју. Не мој те ри зи ко ва ти, ни ула га ти у не про ве ре но. Ве ли ко ду шни сте.

Див но се сла же те с во ље ном осо бом, го то во те ле пат ски, го то во ћу те ћи. Ле по је ка да с не ким мо же те да се опу сти те у пот пу но сти. А мо же те. Но вац ни је про блем, ње га не ма ни кад до вољ но.

TRI^-TRA^

Тај на је у сто ли ци V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Ni{

Evropa

и ТоПлије

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но уз ма ло обла ка и то пли је. При ти сак Rim из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 27 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: То пли је уз ду же сун ча не пе ри о де и слаб Cirih днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. Berlin При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 28 сте пе ни. Be~ СР БИ ЈА: То пли је уз ду же сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој Var{ava обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над Kijev нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 28 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд Moskva ве ћи ном сун ча но и при јат но то пло вре ме. Мак си мал не тем пе ра Oslo ту ре од 25 до 29 сте пе ни. Нај то пли је ће би ти у не де љу. По чет ком иду ће сед ми це без бит ни је про ме не. Сун ча но и то пло. St. Peterburg БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти по вољ ни је, али хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе, па им се са ве ту је ре дов на те ра пи ја и ак тив но сти у скла ду с днев ним тем пе ра ту ра ма. По треб но је аде кват но оде ва ње, као и опре зност у са о бра ћа ју.

Пе ва чи ца Ке ти Пе ри кра си на слов ну стра ну ча со пи са Ин Стајл за ок то бар, а от кри ла је ка кво је но во по ма га ло на ба ви ла да олак ша му ко трп но уре ђи ва ње ви са жи ста. У екс клу зив ном ин тер вјуу за ма га зин из ја ви ла је ка ко она и су пруг Ра сел Бренд не на ме ра ва ју уско ро да има ју де те, али и да не се ди скр ште них ру ку. От кри ла је и тај ну свог увек са в р ш е н ог из гле д а, од н о с но шмин ке. - На ру чи ла сам јед ну спе ци јал ну сто ли цу, она кву ка кву ко ри сте сто ма то ло зи за па ци јен те. Ја ко је удоб на. Јед но став но, лег нем и за спим док се до г а ђ а ма г и ј а. Зо в ем то сво ј им при ват н им уре ђ и ва њем „успа ва на ле по ти ца” - на ша ли ла се Ке ти.

VIC DANA

При ча ју два штре бе ра: - Слу шај, ро ди те љи су ми от пу то ва ли, па имам пра зан стан. - Бла го те би, мо жеш учи ти на глас!

22 19 23 22 24 17 16 16

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-12 (2)

Slankamen

116 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

42 (4)

Zemun

197 (-7)

Bogojevo

44 (5)

Pan~evo

236 (-4)

Ba~. Palanka

69 (2)

Smederevo

434 (-4)

Novi Sad

58 (-3)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

173 (5)

S. Mitrovica

-3 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

240 (0)

Beograd

150 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

321 (5)

Tendencija stagnacije

Titel

102 (-10)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-18 (0)

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja