Dnevnik 22.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 22. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23565 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

SKUP[TINA GRADA NOVOG SADA IMENOVALA NOVE ^ELNIKE SAMO U NEKIM USTANOVAMA

Glumac Maca odustao od kandidature za upravnika Pozori{ta mladih str. 9

PREDSTAVNICI IZRAELSKE KOMPANIJE „BIG SI” JU^E U NOVOM SADU OBE]ALI

PREMIJER IVICA DA^I]:

Niko ne mora da {titi Vojvodinu od Vlade Srbije str. 3

Vojvodina treba kona~no da tra`i za{titu Ustavnog suda

str. 3

Foto: F. Baki}

BALINT PASTOR, REPUBLI^KI POSLANIK

Tr`ni centar otvara vrata 11. oktobra

str. 7

OD DANAS NA BENZINSKIM PUMPAMA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Litar goriva jeftiniji do tri dinara

NASLOVI

Ekonomija

Dinki} kupio novi „fijat” str. 5

SPORT

4 Mawinski akcionari pitaju: ko je vlasnik „@itoprodukta”

Poqoprivreda 6 Mlekare ne mogu same spasavati sto~arstvo

Novi Sad 8 Vo}e i povr}e na komad

str. 15 – 18

n KUQANI UGO[]UJU ZVEZDU, n TIPSAREVI] UPOZORAVA n PARAOLIMPIJCI VO[A NA KARABURMI U GRADSKOJ KU]I NA LO[U INFRASTRUKTURU

Vojvodina 11 Agonija somborske fabrike uqa „Sunce”

Crna 13 Reorganizacija sudstva – Senta ponovo dobija sud

Dru{tvo 14 Sve vi{e romske dece u {kolama

Danas po~iwe jesen

Najvi{a temperatura 25 °S

str. 4

POLiTikA

subota22.septembar2012.

dnevnik

BE O GRAD SKI BEZ BED NO SNI FO RUM

Da ~i}: No vi mo sto vi s Pri {ti nom Pre mi jer Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e, obra }a j u } i se u~e s ni c i m a dru gog be o grad skog Bez bed n o s nog fo r u m a, da srp ska vla da na sto ji da na |e re {e wa za sva pi ta wa i iz gra di no ve mo sto ve sa ze mqa ma u re gi o nu i sa in sti tu ci ja ma u Pri {ti ni. Da ~ i} je oce n io da pi ta we Ko so va i Me to hi je pred sta vqa po ten ci j al n o naj v e } i iz v or ne sta bil no sti na {e ze mqe i po no vio da je stav Sr bi je pre ma tom pi ta wu ja san i da se za sni va na po { to v a w u Re z o l u ci je SB UN 1244 i prav nog po ret ka u Sr bi ji. On je re kao da }e raz go vo ri sa Pri {ti nom bi ti na sta vqe ni u ci qu pro na la è wa re {a va wa pro ble ma za gra |a ne ko ji ta mo ì ve. Da ~i} je is ta kao da je voj no i ci vil no pri su stvo na Ko s o v u i da q e ga r ant mi ra.”Pri zna va we Ko so va i Me to hi je od stra ne ne kih dr à va u re gi o nu do pri ne lo je uslo `wa v a w u spoq n o p o l i t i~ k ih pri li ka i uda qa va wu od di ja lo ga”, is ta kao je on. Da ~i} je po s eb n o na g la s io da Sr b i j a sma tra da u svim slu ~a je vi ma rat n ih zlo ~ i n a mo r a bi t i utvr | e n a isti n a.„Sve `r t ve na Bal ka nu zah te va ju da se ka zne po ~i ni o ci, to zah te va ju i srp ske `r tve”, re kao je on.

~e tak pre go vo ra sa EU, ali da da im ple men ti ra i sa da je na }e pr vi uslov bi ti Ko so vo. ma to te àk za da tak, tre ba da Po we go vim re ~i ma, uslo vi ra di mo ne {to o ~e mu uop {te su i pi ta wa „pre ko gra ni~ nog ni smo raz go va ra li”, re kao je te r o r i z ma” i Vu ~i}. Vu ~i} je „ r a d i k a l n o g Ne }e nam da ti ni da is t a k ao da Sr isla m a”, kao i bi ja ce ni sve ak pri |e mo EU bez ob ra ~un s ko rup tiv no sti Kfo ra stva ra wa si ste ma i ko je su u skla du ci jom. „Ne }e nam da - me ha ni za ma è sto ke s re z o l u c i j om ti ni da pri |e mo SB UN 1244 i bor be pro tiv EU bez stva ra wa K u m a n o v s k i m ko r up c i j e si ste ma i me ha spo ra zu mom i u (Alek san dar Vu ~i}) tom smi slu sna ni z a m a è s to k e bor be pro tiv ko `no po d r ` a v a rup ci je”, re kao je on. da qi osta nak Kfo ra u po kra Vu ~i} je do dao da ni je iz ne - ji ni. na |u ju }e {to da tum po ~et ka „Isto vre me no, Sr bi ja oce wu j e ne p ri h va t qi v om ulo g u Kfo ra u for mi ra wu i obu ci ko sov skih bez bed no snih sna ga. Laj ~ak: Da vi di mo od lu~ nost Sr bi ja sma tra da ovaj za da tak Vla de Sr bi je ni je u skla du s po ve re nim man da tom”, upo zo rio je Vu ~i}. Spe ci jal ni iza sla nik EU i pot pred sed nik slo va~ ke di plo ma Ka ko je na veo, Sr bi ja kao ti je Mi ro slav Laj ~ak re kao je da je za Sr bi ju naj va `ni je da EU voj no ne u tral na ze mqa osta je vi di da je Vla da Sr bi je od lu~ na u spro vo |e wu oba ve za ko je je pri vr è na sa rad wi s dr à va pre u ze la i u na stav ku re for mi i pri bli à va wu Uni ji. „To je ma ~la ni ca ma EU i evrop skim kqu~ i to }e od re di ti ka kve }e bi ti pre po ru ke Evrop ske ko mi in sti tu ci ja ma na pla nu za jed si je i od lu ka Evrop skog sa ve ta. Ne tre ba se fo ku si ra ti na to ni~ ke bez bed no sne i od bram {ta }e bi ti u de cem bru. Po sle to ga ide mart. Va `no je da u|e mo be ne po li ti ke. u pro ces”, re kao je Laj ~ak no vi na ri ma na mar gi na ma Bez bed no „U~e {}e pri pad ni ka Mi ni snog fo ru ma, od go va ra ju }i na pi ta we {ta Sr bi ja tre ba da u~i ni star stva od bra ne u mi si ja ma da bi iz ve {taj EK bio po zi tiv ni ji. On je po zdra vio od lu ku Vla EU po ka za teq je po li ti~ ke vo de Sr bi je ko ja se ti ~e fun sno te i re gi o nal nog pred sta qa wa qe i sprem no sti na {e dr à ve i Pri {ti ne. „To je to - vla da je pre u ze la oba ve ze i is pu wa va ih”, voj ske da pre u zme mo naj slo è do dao je Laj ~ak ko ji uka zao da sa da pred sto ji ose tqi vo pi ta we ni je za dat ke u su prot sta vqa wu pri me ne do go vo ra o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma. sa vre me nim bez bed no snim iza zo vi ma. Na{ ciq je da u te snoj Mi ni star od bra ne Alek san - pre go vo ra Sr bi ja ne }e do bi ti sa rad wi s part ne ri ma iz EU dar Vu ~i} o~e ku je da Sr bi ja na do No ve go di ne. „Re~ je o to me do p ri n o s i m o re g i o n al n oj, pro le }e ili naj ka sni je do sre - da je pret hod na vla da pre u ze la evrop skoj i glo bal noj bez bed di ne 2013. do bi je da tum za po - oba ve ze ko je ni je ni po ku {a la no sti”, po ru ~io je Vu ~i}.

Vla da: No va raz re {e wa i ime no va wa Vla da Sr bi je raz re {i la je di rek to ra Di rek ci je za upra vqa we od u ze tom imo vi nom u Mi ni star stvu prav de Ju go sla va Sto jiq ko vi }a zbog pod no {e wa pi sme ne ostav ke, ob ja vqe no je na saj tu vla de. De jan Kr wa ji} raz re {en je du `no sti di rek to ra Akre di ta ci o nog te la Sr bi je i po sta vqen za dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de. Za vr {i o ca du `no sti di rek to ra Akre di ta ci o nog te la Sr bi je ime no va na je Ja sna Sto ja no vi}. Ta tja na Cvje ti }a nin raz re {e na je du `no sti di rek to ra Na rod nog mu ze ja u Be o gra du, a za vr -

{i o ca du `no sti di rek to ra te usta no ve ime no va na je Bo ja na Bo ri} Bre {ko vi}. Dra gan Ko la re vi} raz re {en je ~la na Uprav nog od bo ra Re pu bli~ ke usta no ve Film ske no vo sti, na li~ ni zah tev. Prof. dr Ha san Ha ni} ime no van je za ~la na Na ci o nal nog sa ve ta za pri vred ni opo ra vak.Sne `a na Dra {ko vi} raz re {e na je du `no sti di rek to ra In sti tu ta za tran sfu zi ju kr vi Sr bi je sa 23. sep tem brom 2010. go di ne. Za za me ni ka di rek to ra Kan ce la ri je za qud ska i ma win ska pra va po sta vqen je Dra go qub Ac ko vi}. Sva re {e wa Vla de Sr bi je bi }e ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je”.

Sa mo stal na NBS

pla ve o~i, vi on da stvar no ima te pro blem sa uku som- od go vo ri la je Jor go van ka Ta ba Gu ver ner ka NBS Jor go van ko vi}. ka Ta ba ko vi} “bra ni la” je ju ~e u par la men tu ka drov ska re - Za {to ta ko go spo |o Ta ba poslANi^kE tEmE {e wa ko ja je pred lo ì la za ko vi}, uz vra tio je \u ri}. Ne svoj naj u ì tim. Za funk ci ju vi ce gu ver ne ra ona je ma po tre be da ras pra vu svo di mo na taj ni vo. Od go vor kan di do va la Anu Gli go ri je vi}, Di a nu Dra gu ti no pod ra zu me va dva slo va, ne ma po tre be da ko men ta ri vi} i Ve se li na Pje {~i }a, uz obra zlo è we da ih je {e mo ni ~i ji fi zi~ ki iz gled - uz vra tio je \u ri}. pred lo ì la ne sa mo zbog wi ho vog obra zo va wa ne go i zbog qud ske oso bi ne da zna ju da oku pe naj bo qi DSS po dr à va DRI tim i da od svo jih sa rad ni ka iz vu ku ono naj bo qe u Po sla ni ci DSS su na ja vi li da }e po dr à ti iz bor wi ma. Jor go van ka Ta ba ko vi} ka è da iz bor vi ce gu pred sed ni ka i ~la no va DRI zbog zna ~a ja ko ji ova in ver ne ra NBS u par la men tu, na pred log gu ver ne ra, sti tu ci ja ima. ka ko je pred vi |e no ne dav no usvo je nim za kon skim - Ne è lim da bu dem po gre {no shva }en da je me ni re {e wi ma, ne uma wu je ne za vi snost cen tral ne ban ciq da ka èm da je sve bi lo ide al no u ra du DRI , evi ke. dent no da je kon ti nu i ra ni na pre dak uvek po sto jao i - Naj ve }a mo gu }a ne za vi snost u od lu ~i va wu po da je DRI prak ti~ no jed na od ret kih stva ri ko ju su sti è se na na ~in da ima te sna gu iz bo ra i da ta sna po sla ni ci sa mi us po sta vi li. Na dam se da }e i da qe ga iz bo ra i va {e od lu ke ne za vi se od ono ga ko vas bi ti glav ni oslo nac par la men ta u bu du }oj kon tro li pla }a. U tom smi slu sma tram da je na pred ni je re {e iz vr {ne vla sti i tro {e wa bu xet skih sred sta va-re we da vi ce gu ver ne ra bi ra par la ment na pred log gu kao je pot pred sed nik DSS Mi ro slav Pet ko vi} na vo ver ne ra, a ne gu ver ner, ka za la je ona. Isto vre me no de }i da je za hva qu ju }i DRI vra }e no bu xe tu 6,5 mi li je na ja vi la da }e se di rek tor Upra ve za nad zor nad jar di di na ra. fi nan sij skim in sti tu ci ja ma bi ra ti ka sni je, po sle iz bo ra no vog Sa ve ta gu ver ne ra NBS, od no sno ka da ti no vi or ga ni bu du usvo ji li iz me ne Sta tu ta NBS, LSV „za” vi ce gu ver ne re ko ji }e u par la men tu bi ti po tvr |en i iz gla san. Gu Po sla nik LSV \or |e Stoj {i} ne vi di zbog ~e ga su ve ner ka je ka te go ri~ na da sve no vi ne u obla sti me wa ni ~la no vi DRI, a “ na ro ~i to za {to ih stran ke NBS zna ~e da }e “ deo ko ji se ba vi nad zo rom nad pred la ù”. ukup nim fi nan sij skim si ste mom bi ti pod lu pom jav no sti”.

Ge ne ra cij sko raz u me va we Gu ver ner ka NBS je ka za la da pred lo è ni kan di da ti za vi ce gu ver ne re du gi niz go di na ra de u NBS, a da se s Di a nom Dra gu ti no vi} ge ne ra cij ski raz u me i da se do bro sla ù kao tim. Ta ba ko vi }e va je re kla da je Dra gu ti no vi }e va oda na stru ci i pro fe si ji i da je na sta vi la da se ba vi is tra ì va~ kim ra dom po sle od la ska sa me sta mi ni stra fi nan si ja. Ana Ga vri lo vi} se na funk ci ji vi ce gu ver ne ra NBS na la zi od 2004. go di ne, a Di a na Dra gu ti no vi}, biv {a mi ni star ska fi nan si ja, je 2011. iza bra na za vi ce gu ver ne ra NBS za oblast fi na sij ske sta bil no sti i una pre |e wa fi nan sij skog si ste ma. Ve se lin Pje {~i}, ko ji je do ju na bio na me stu ge ne ral nog di rek to ra Sek to ra za po slo ve mo ne tar nog si ste ma i po li ti ke, sa da se na la zi na me stu sa vet ni ka gu ver ne ra. Sed ni ca o iz bo ru vi ce gu ver ne ra bi la je za ka za na za 5. sep tem bar, ali istog da na je i ot ka za na po {to su po sla ni ci ve }i ne, ko ji su je tra ì li, po vu kli zah tev, da bi ga vra ti tli u par la ment sa isto vet nim pred lo zi ma. Po sla ni ci su ju ~e raz ma tra li pred log skup {tin skog Od bor za fi nan si je, re pu bli~ ki bu xet i kon tro lu tro {e wa jav nih sred sta va da za pred sed ni ka Sa ve ta DRI bu de iza bran sa da {wi ~el nik Ra do sla va Sre te no vi }a, za pot pred sed ni ka Sa ve ta Bo ja na Mi tro vi}, a za ~la no ve Na ta li ja ]a to vi}, Gor da na Ti {ma i Mi ro slav Mi tro vi}.

Stru~ ni i qud ski kva li te ti Na star tu ju ~e ra {we ras pra ve po sla nik URS Pre drag Ma ko vi} ape lo vao je na po sla ni ke da po sto je tre nu ci u ko ji ma je va `no da se pr vo re {e pri o ri te ti, “da }e bi ti vre me na za sva |u i ras pra vu u na red nom pe ri o du”, po zva ju }i ih da shva te va `nost iz bo ra ~la no va Sa ve ta DRI i vi ce gu ver ne ra. - Pre ne ko li ko go di na à lio mi se je dan mi ni star na DRI – ka kav je to na ~in, on ni ka da ni je bio kri vi~ no ni pre kr {aj no go wen, a sti gla mu pre kr {aj na pri ja va, pa je mo rao da se po ja vi na su du. Re kao sam mu da to zna ~i da pre to ga ni je ni bio mi ni star- na veo je Mar ko vi}. - Pre ne go {to je po stal gu ver ner ka, Jor go van ku Ta ba ko vi} sreo sam tri pu ta u ì vo tu, raz me ni li smo ne ko li ko re ~e ni ca u skup {tin skoj Sa li. Pri zna jem da je me ne ne ko pi tao za pred log gu ver ne ra, ne bih se se tio pr vo wu da pred lo ìm. Ali bi lo je za do voq stvo slu {a ti je ka ko go vo ri o ka rak te ri sti ka ma kan di da ta za vi ce gu ver ne re, ne sa mo o stru~ nim, ne go i o qud skim.

O~i pla ve Po sla nik LDP Bo jan \u ri} za pi tao je Jor go van ku Ta ba ko vi} da li }e se kan di do va ti za pot pred sed ni cu SNS. - O to me se mno go go vo ri. Mi slim da je u re du da to raz ja sni mo, pro sto zbog svih pri ~a ko je po sto je u jav no sti- pod vla ~i \u ri}. - Kad smo kod po li ti ke, svo ju po li ti~ ku funk ci ju sam za mr zla i jo{ ako vam se ne svi |a to {to imam

- Ono {to bi bi lo vr lo ko ri sno je ste to da se ne ba ve pro du ko va wem afe ra i PR ak tiv no sti ma, ve} svo jim po slom- re kao je Stoj {i}, sa op {ta va ju }i stav LSV o ka drov skim re {e wi ma: Pred log kan di da ta za vi ce gu ver ne ra po dr `a va mo, a {to se ti ~e DRI pro tiv smo to ga da se me wa sta ri sa stav. LSV je, ka ko je re kao Stoj {i}, po zi tiv no iz ne na |e na pred lo zi ma za vi ce gu ver ne re, re kav {i da to po ka zu je da je Jor go van ka Ta ba ko vi }a “glas ra zu ma u SNS”.

URS: Mla |i Kr ko ba bi} je pro fe si o na lac [ef po sla ni~ ke gru pe Uje di we nih re gi o na Sr bi je Vla di mir Ili} iz ja vio je ju ~e da ne vi di ni {ta spor no u iz bo ru za me ni ka pred sed ni ka Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Mi la na Kr ko ba bi }a za di rek to ra „Po {ta Sr bi je”. „Ne mam sum wi u po gle du iz bo ra di rek to ra Po {te da on ni je pro fe si o na lac. Pro fe si o na li zam ne is kqu ~u je da ne ko ko je po li ti ~ar ni je isto vre me no i pro fe si o na lac, on da ne vi dim ni {ta spor no u to me”, re kao je Ili} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. Upi tan da pro ko men ta ri {e iz bor Kr ko ba bi }a u kon tek stu pred iz bor nog obe }a wa o de par ti za ci ji Sr bi je, Ili} je ka zao da URS ne od u sta je od ono ga {to je go vo rio u pred iz bor noj kam pa wi, od no sno, od pro fe si o na li za ci je upra vqa wa jav nim sek to rom u ze mqi.

LDP: Skan dal Po sla nik Li be ral no de mo krat ske par ti je Bo jan \u ri} oce nio je da nas kao skan da lo zan iz bor Mi la na Kr ko ba bi }a za ge ne ral nog di rek to ra „PTT Sr bi ja”, do da ju }i da Kr ko ba bi} ne ma ni jed nu kva li fi ka ci ju za tu funk ci ju. „Skan da lo zno je da se za me nik pred sed ni ka vla da ju }e po li ti~ ke par ti je ime nu je za di rek to ra jav nog pred u ze }a, ma kar i u v.d. sta wu. To je pred u ze }e od ogrom nog stra te {kog zna ~a ja i ima bu xet za ovu go di nu od 220 mi li o na evra”, re kao je \u ri} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. LDP, ka ko je do dao, sma tra da Kr ko ba bi} ne ma ni jed nu kva li fi ka ci ju da oba vqa taj po sao i da je we gov rad no prav ni sta tus „su mqiv”. „On je ju ~e do {ao u Skup {ti nu Sr bi je tvr de }i da ni smo u pra vu, on da je pro pu stio da u sa li opo vrg ne na {e ar gu men te da ju }i ci ni~ na ob ja {we wa da }e vre me po ka za ti da li je on us pe {an di rek tor PTT” na veo je \u ri}. Ka ko je do dao, u PTT Sr bi ja ra di oko 15.000 qu di a Kr ko ba bi} ne ma ni jed nu po treb nu kva li fi ka ci ju da taj po sao oba vqa na va qan na ~in osim {to je funk ci o ner PUPS i sin pred sed ni ka te par ti je. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Pro va la Di rek tor SPO i na rod ni po sla nik Alek san dar Ju go vi} be le ì de {a va wa iz Do ma na rod ne skup {ti ne: Ju tros sam u zgra di Na rod ne skup {ti ne za te kao film sku eki pu iz Ita li je. Ve ro vat no su po tre be fil ma da bu de mno go sta ti sta. Ju go vi} jo{ ot kri va: Jed nog po li ti ~a ra od mah pro va lim kad la è. îm otvo ri usta…

Tre }i ~o vek u DS, Ba ne Na stra na~ kim iz bo ri ma u DS, sa da je ve} sa svim iz ve sno, bi }e vi {e od dva kan di da ta za pred sed ni ka stran ke. To je na “Tvi te ru” ju ~e po tvr dio i

pred sed nik be o grad ske op {ti ne Vra ~ar Bra ni mir Ku zma no vi} Ba ne, ko ji se spo mi we u ku lo a ri ma kao “tre }i ~o vek”. Da, ta~ no je. :-) Mi slim da tre }i kan di dat ima ve }e {an se, ob ja vio je Ku zma no vi} na “Tvi te ru”. Na pi ta we da li }e se po ja vi ti “kao tre }i kan di dat?”, Ku zma no vi} ka `e: “Sa svim mo gu }e”.

Pquc ka we na laj ni Eks pre mi jer Zo ran @iv ko vi} kri ti ku je Li gu na laj ni. - LSV je zgo `e na, oprav da no, jer je uma lo no vi uprav nik Po zo ri {ta mla dih u No vom Sa du u~e stvo vao u od vrat nim re a lity show emi si ja ma za jed no

sa Ne na dom ^an kom, za pi sao je @iv ko vi}. Na to mu od go va ra je dan od fa no va :Ho }e mo li se ak ti vi ra ti ma lo, ne kom al ter na ti vom, ne kom no vom ide jom, ili }e mo sa mo pquc ka ti sve oko se be po Tvi te ru? @iv ko vi} od go va ra po tvrd no: Na rav no, zar sum wa{?

Ba sket drug SPO-vac Mi lan \u ki} “pri ~a” na la ja ni: Sreo du ga Bo tu, re kao mu onaj tvit da sam od pre ne de qu da na fri za ba sket, al’ sad je on u ne koj gu `vi, iz bo ri, a i ki {o vi to je. Ne kad su se ti ska li svi vi |e ni ji da sa wim igra ju ba sket, sad oni {to su ga is pa li li ho }e

to da za bo ra ve, na ma je Bo ta bio i ostao drug.

Ma co, ma co… [e fi ca NP Ma ja Goj ko vi} “di sku tu je” na Tvi te ru: Su per je {to }e po li ti~ ki po sta vqe ni LSV ka dro vi oti }i iz in sti tu ci ja ~i ji je grad osni va~, ali Ma ca, pi sac ho ro sko pa i sli~ no ???, u “~u du” je Ma ja Goj ko vi}.

(Pre)sku po ka fe ni sa we Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} “`a li” se na laj ni. Ka fa je o~i gled no do sta po sku pe la, po {to po je din ci ko ji su ni ~im iza zva -

ni po sta li ne ko i ne {to u dr `a vi, ne se te se ni na ka fu vi {e da zo vu, za pi sao je \u ka no vi} na laj ni.

Jok, Ve sna Sa vet nik ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} “ raz mi {qa” na Tvi te ru: “ Ma lo je ne nor mal no da je i Dre cun do bio funk ci ju, a Ve sna Pe {i} - jok!”

Moj Mi la ne A funk ci o ner LDP Bo jan \u ri} “za pe vao” na laj ni: “Moj Mi la ne, kad u Po {tu po |e{...”, ali i ot krio fa no vi ma: Pla ta ge ne ral nog di rek to ra PTT je 220.000 di na ra! S. St.

politika

dnevnik

Vla da Sr bi je od bi la amand ma ne SVM, LSV i DS Vla da Sr bi je od ba ci la je amand ma ne ko ji su na pred lo è ne iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu pred lo ì li po sla ni ci SVM, LSV i DS zah te va ju }i pro me nu pred lo è ne osno vi ce, na osno vu ko je bi se iz ra ~u na va lo se dam od sto bu xe ta Sr bi je za voj vo |an sku ka su. Vla da Sr bi je pred lo ì la je da osno vi cu ~i ne ras ho di ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da, SVM je zah te va la da me to do lo gi ja osta ne ista i da je ~i ne „ pri ho di i pri ma wa od pro da je ne fi nan sij ske imo vi ne“, dok je za

LSV to tre ba lo da bu de „ras hod na stra na bu xe ta“. Vla da u obra zlo è wu svo je od lu ke na vo di da pred lo è no re {e we tre ba da obez be di ma kro e ko nom sku sta bil nost, a pre sve ga pred vi di vost i sta bil nost fi nan si ra wa nad le `no sti u du èm vre men skom pe ri o du, ka ko se ne bi de {a va le „ve li ke i neo prav da no ve li ke osci la ci je u vi si ni bu xe ta APV“. Usta vom utvr |e ni pro ce nat od se dam od sto pri me wu je se na onaj deo bu xe ta ko ji ima

re do van i sta bi lan ka rak ter, od no sno na po re ske pri ho de ko ji u 2012. pre ma pred lo gu re ba lan sa iz no se 700,6 mi li jar di di na ra. Na osno vu pred lo `e ne me to do lo gi je, re a li zo va la bi se ustav na od red ba o vi si ni bu xe ta APV i obez be di lo bi se da vi si na bu xe ta APV ne za vi si od van red nih pri ho da i pri ma wa Re pu bli ke, od no sno da fi nan si ra we bu xe ta APV bu de iz re al nih iz vo ra, a ne iz fi na si ra wa de fi ci ta bu xe ta Re pu bli ke, uka zu ju iz Vla de Sr bi je. S. St.

BA LINT PA STOR, RE PU BLI^ KI PO SLA NIK

Voj vo di na tre ba ko na~ no da tra ì za {ti tu Ustav nog su da [ef po sla ni~ kog klu ba Sa ve za voj vo |asnkih Ma |a ra u re pu bli~ kom par la men tu Ba lint Pa stor upo zo rio je da su pred lo è ne iz me ne za ko na o bu xet skom sist mu pro tiv u stav ne i da pred sta vqa ju „ve li ku zam ku„ za Voj vo di nu, jer se wi ma one mo gu }a va re a li za ci ja ustav ne nor me po ko joj Po kra ji ni sle du ju naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta. On je za „Dnev nik” iz ja vio i da bi bi lo sa svim lo gi~ no da po kra jin ska am di ni stra ci aj zbog to ga po kre ne po stup ka pred Ustav nim su dom, {to je ina ~e pre kju ~e na ja vio i pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti}. Pa stor je uka zao da Vla da Voj vo di ne, na osno vu ~la na 187. Usta va, ima eks pli cit nu mo gu} nost i nad le`nsot da se u ovom slu ~a ju obra ti Ustav nom su du Sr bi je. - Ako po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} osta ne pri to me da }e tra ì ti za {ti tu ustav no sti uko li ko se po kra jin ski bu xet o{te ti, on da }e ko na~ no po ~e ti da {ti ti ustav ni po lo àj Voj vo di ne, {to ina ~e ni je ~i nio to kom po sled we ~e ti ri go di ne. I u to me }e ima ti na {u ap so lut nu po -

dr {ku - is ta kao je funk ci o ner SVM-a. On je na veo da je obra zlo `e we Vla de Sr bi je za od bi ja we amand ma na SVMa, kao i amand ma na DS-a i LSV-a na pred lo `e ne za kon ske iz me ne, „~ud no”i „ne u po tre bqi vo”. A od ba cio je i tvdr we mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a da }e po usva ja wu no vog pa ke ta fi skal nih za ko na osno vi ca za ob ra ~un voj vo |an skog bu xe ta bi ti ve }a ne go do sad, na vo de }i da je

Ma ra{: Za mi nus od go vo ran i Paj ti} ^lan pred sed ni {tva Uje diw ne ig re gi o na Sr bi je Slo bo dan Ma ra{ kri ti ko vao je pred sed ni ak Vla de APV Bo ja na Paj ti }a zbog na ja ve da bi Po kra ji na zbog ne iz vr {a va wa ustav nih nor mi o fi nan si ra wu Voj vo di ne, po kra jin ska vlast mo gla pod ne ti `al bu Ustav nom su du. U pi sa nom sa op {te wu za me di je, Ma ra{ je Paj ti }a op tu `io da iz be ga va vla sti tu od go vor nost za du go go di {we za ki da we tran sfe ra po kra jin skom bu xe tu, ko je je, ka ko na vo di, re zul ti ra lo mi nu som od osam mi li jar di di na ra u voj vo |an skoj ka si.On je voj vo |an ske funk ci o ne re sa ve to vao i da bi bi lo ce lis hod ni je „da se ko na~ no iz bo re za usva ja we Za ko na o fi nan si ra wu nad le `no sti APV”, do dav {i da u to me mo gu ra ~u na ti na sve srd nu po mo} URS-a.

ta kvo mi ni stro vo tu ma ~e we kon tra dik tor no pred lo è nim za kon skim re {e wi ma. A tim pred lo zi ma, pre ma we go vim re ~i ma, pred vi |a se da se po kra jin skih se dam od sto ra ~u na od ras ho da ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da. - I to je jed na ve li ka zam ka jer }e mo `da sa mo dva tri ~o ve ka u ze mqi zna ti ko li ka je ta osno vi ca, {to osta vqa pro stor i za ma hi na ci je. Na i me, u dr à vi po red ras ho da po sto je i iz da ci i tro {ko vi za du ì va wa i pi ta we je ka ko }e se ti ras ho di kwi ì ti. Jer, po sto ji mo gu} nost da ras ho di ko ji se fi nan si ra ju iz pri ho da bu du ma wi od iz da ta ka ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da, i u tom slu ~a ju }e i osnov za de fi ni sa we bu xe ta Voj vo di ne bi ti ma wi. Kqu~ ni je pro blem, da kle, {to mi ne zna mo ko li ki je taj osnov i ako to bu de usvo je no ona ko ka ko je pred lo è no, mi ubu du }e ne }e mo mo }i da utvr di mo ko li ko Voj vo di na tre ba da do bi je iz re pu bli~ kog bu xe ta ob ja snio je Pa stor, do dav {i da se ti me pot pu no obe smi {qa va ju ustav ne ga ran ci je fi nan si ra wa Voj vo di ne. B. D. Sa vi}

subota22 . septembar2012.

PRE MI JER IVI CA DA ^I]:

Ni ko ne mo ra da {ti ti Voj vo di nu od Vla de Sr bi je Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je na red nih ne de qa sa sta nak sa pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne Bo ja nom Paj ti }em i pred sed ni kom po kra jin ske skup {ti ne I{tva nom Pa sto rom. Na tom sa stan ku bi se ak te ri do go vo ri li o od no si ma re pu bli~ ke i po kra jin ske vla sti, re kao je Da ~i} i do dao da ni ko ne mo ra da {ti ti Voj vo di nu od Vla de Sr bi je. On je po sle sa stan ka sa spe ci jal nim iza sla ni kom EU i pot pred sed ni kom slo va~ ke Vla de Mi ro sla vom Laj ~a kom na pi ta we no vi na ra da li }e se sa sta ti sa Bo ja nom Paj ti }em u ve zi sa re ba lan som bu xe ta ko jim je pred vi |e no da Voj vo di na ne do bi je se dam od sto bu xe ta re kao da je sa wim raz go va rao, ali ne u ve zi sa bu xe tom. „Raz go va rao sam pre ne ko li ko ne de qa te le fo nom sa Bo ja nom Paj ti }em i I{tva nom Pa sto rom i sa gla si li smo se da odr -

ì mo sa sta nak ka ko bi smo se do go vo ri li o da qoj sa rad wi re pu bli~ kih i po kra jin skih vla sti sa è qom da se is ka è dr àv no je din stvo u ve zi sa po sto je }im sta wem i da ne do zvo li mo da se po li ti~ ki zlo u po tre be od lu ke Ustav nog su da”, iz ja vio je Da ~i}. On je re kao da ciq tih raz go vo ra bi ti iz na la è we re {e wa ko je }e bi ti u skla du sa Usta vom Sr bi je i sta tu tom Voj vo di ne i da Vla da Sr bi je ne ma na me ru da ospo ra va auto no mi ju Voj vo di ne. „Sa sta nak ne ma ve ze sa bu xe tom ve} sa ukup nom si tu a ci jom ima ju }i u vi du da je po sled wih ne de qa i me se ci bi lo ne pri me re nih iz ja va o po tre bi in ter na ci o na li za ci je tog pi ta we i we ne zlo u po tre be u prak ti~ no dnev no po li ti~ ke svr he. Ne ma po tre be da ne ko auto no mi ju Voj vo di ne {ti ti od Vla de Sr bi je” re kao je Da ~i}.

REKLI SU

Ta di}: Ne mam za mer ku na Paj ti }a Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} ka `e da je bit ka za pred sed ni ka DS va `ni ja od one ko ju je vo dio u ma ju, ka da su odr `a ni par la men tar ni i pred sed ni~ ki iz bo ri, on je od go vo rio da na iz ve stan na ~in je ste, jer je „uve ren u mi si o nar sku ulo gu DS, a ona za vi si od onog ko je vo di”. Ko men ta ri {u }i za {to pot pred sed nik DS Dra gan \i las ne bi mo gao da ima „mi si o nar sku” ulo gu, Ta di} je za „Ve ~er we no vo sti”ka zao da je to za to {to sma tra da je na ~in na ko ji \i las pla ni ra da vo di stran ku u su prot no sti sa tom mi si jom. Na pi ta we da li bi vi {e vo leo da, re ci mo, voj vo |an ski pre mi jer Bo jan Paj ti} bu de we gov pro tiv kan di dat, on je re kao da uop {te ne zna {ta bi bio Paj ti }ev pro gram. „Ali on po {tu je prin ci pe or ga ni za ci je: ra di za po kra ji nu, ra di za re pu bli ku, ra di za sve, ne sa mo za se be. Na we ga ne mam ni ka kvu za mer ku. On ima pun le gi ti mi tet za kan di da tu ru”, do dao je Ta di}.

ekonomija

subota22.septembar2012.

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

Ni`a ce na stru je za ma le po tro {a ~e Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} na ja vi la je pro me nu ta rif nog si ste ma, pre ma ko me }e naj ve }i po tro {a ~i pla }a ti naj vi {e. Isto vre me no }e oni sa ma lom po tro {wom ima ti be ne fi ci je.

„Ja ne }u da li ci ti ram sa ce nom stru je, ali ona ni je jef ti na. Xa ba ce na ako ne mo `e da se pla ti”, re kla je ona pred otva ra we tre }eg me |u na rod nog CE DEF ener get skog fo ru ma. Mi haj lo vi }e va je ob ja sni la da je pri o ri tet we nog mi ni star stva da obez be di do voq ne

ko li ~i ne ener ge na ta, po odr `i vim ce na ma i da ra di na po ve }a wu ener get ske efi ka sno sti. Go vo re }i o iz grad wi ter mo e lek tra ne „Ni ko la Te sla” B3, ona je re kla da je vr lo ja sno da }e to ra di ti ne ma~ ki RWE i da se ne dav no pot pi sa ni me mo ran dum sa wi ma raz li ku je po to me {to je iza we ga sta la vla da. Mi ni star ka je re kla da su for mi ra ne rad ne gru pe i da }e se u naj kra }em pe ri o du raz go va ra ti o de ta qi ma ugo vo ra, a da bi iz grad wa mo gla da po~ ne u dru gom kvar ta lu idu }e go di ne. „Sa ki ne skim part ne rom ko ji je po mi wan u tom po slu mo `e mo raz go va ra ti, uko li ko su oni za in te re so va ni za od re |e ne vi do ve u~e {}a unu tar pro jek ta„, iz ja vi la je Mi haj lo vi }e va.

„Ko la” ~i ni 1,2 od sto srp skog BDP-a Kom pa ni ja „Ko ka-Ko la” sa op {ti la je da srp skoj eko no mi ji do no si 345 mi li o na evra do da te vred no sti go di {we, od no sno 1,18 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Ka ko po ka zu ju re zul ta ti Stu di je o dru {tve no-eko nom skom uti ca ju po slo va wa kom pa ni je „Ko ka-Ko la He le nik„, „Ko ka-Ko la„ si stem go di {we u bu xet Sr bi je upla ti tri mi li o na evra po re za. Na vo di se i da „Ko ka-Ko la„ za po {qa va 1.300 rad ni ka i go di {we za po sle ni ma is pla ti 22 mi li o na evra ne to za ra da. Ako bi se lo kal no po slo va we „Ko ka-

Ko la” si ste ma za me ni lo uvo zom, srp ska eko no mi ja bi pre tr pe la gu bi tak od 51 mi lion evra (0,17 od sto BDP-a) u po gle du do da te vred no sti i sko ro 2.700 rad nih me sta ili 0,09 od sto ukup ne rad ne sna ge, na vo di stu di ja. Ge ne ral ni di rek tor „Ko kaKo la He le nik Sr bi ja„ Ra mon Vaj din ger re kao je da je ta kom pa ni ja u po sled we tri go di ne u pro iz vod wu i objek te u Sr bi ji ulo `i la 30 mi li o na evra, a sa mo u to ku 2011. po tro {e no je 70 mi li o na evra na na bav ku u Sr bi ji i ta ko po dr `a li pri vre du ze mqe.

dnevnik

OD DA NAS NA BEN ZIN SKIM PU MPA MA NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

Litar go ri va je fti ni ji do tri di na ra Po sle pro {lo me se~ nih ne ko li ko uza stop nih po sku pqe wa go ri va, na do ma }em tr ì {tu li tar }e, za pro me nu, po jef ti ni ti. Na i me, Naft na in du stri ja Sr bi je na ja vi la je da }e od da nas sni zi ti ce ne naft nih de ri va ta na ben zin skim sta ni ca ma, a zbog kre ta wa na svet skoj ber zi naf te i naft nih de ri va ta, kao i ja ~a we kur sa di na ra. Bez o lov ni ben zin BMB 95 bi }e jef ti ni ji za tri di na ra, dok }e ce ne evro pre mi ju ma BMB 95, di ze la D2 i evro di ze la bi ti ni è za 1,5 di nar. Osim sni è wa ce na go ri va na ben zin skim sta ni ca ma NIS-a, u ovoj kom pa ni ji od ju ~e su ni è i ve le pro daj ne ce ne -ben zi na evro pre mi ju ma BMB i bez o lov nog BMB95 za tri di na ra, di ze la D2 od 0,5 do dva di na ra, a evro di ze la od 0,5 do 1,5 di na ra po li tru. Ovo sni è we ce na go ri va usko ro bi mo glo da se od ra zi i na ce nu de ri va ta na ben zin skim pum pa ma

dru gih u~e sni ka na tr ì {tu. Po re ~i ma ge ne ral nog se kre ta ra Udru è wa naft nih kom pa ni ja Sr bi je To mi sla va Mi }o vi }a, u na red nih ne ko li ko da na o~e ku je se i da }e ~la ni ce tog udru è wa sni zi ti

ce ne naft nih de ri va ta i to on da ka da se po sto je }e za li he pri ve du kra ju. Iako sni `e we ce na go ri va ni je ve li ko, sva ka ko je do bra vest, po seb no po sle ne pre sta nog ra sta ce -

MA WIN SKI AK CI O NA RI ZRE WA NIN SKE FIR ME PI TA JU DR @A VU

Ko je vla snik „@i to pro duk ta” ^la no vi Udru è wa ma win skih ak ci o na ra „@i to pro duk ta„ za tra ì li su od dr à ve da hit no re {i sta tus ove zre wa nin ske ì to mlin ske kom pa ni je, od no sno pi ta we vla sni {tva nad 72,8 od sto ak ci ja. Pred sed nik tog udru è wa Qu bo mir Ju ri {i} pod se }a u iz ja vi za „Dnev nik” da je fir ma ju na 2006. go di ne pro da ta \or |u Bo ì }u, ko me je na kon ~e ti ri go di ne, po re {e wu Vi {eg su da u Be o gra du, pri vre me no za bra we no da ras po la è ve }in skim pa ke tom ak ci ja „@i to pro duk ta„, zbog sum we da je kao je dan od biv {ih ~el ni ka PIK „Ze mun„ imo vi nu ste kao kri mi na lom. Na kon to ga, 72,8 od sto ak ci ja po ve re no je Di rek ci ji za su pe ka ra i mlin iz da ti u za upra vqa we pri vre me no od u ze kup fir mi „Don Don„, „@i to tom imo vi nom. pro d ukt„ na s ta v io svoj rad - Fir ma je na kroz uslu ge pri sta vi la po slo va je ma, skla di {te ûd no je i to {to wa i su {e wa ì we, ime n o v an je kon t ro l or ka p i ta ri ca i da je u se pla te ta la, a uz sa gla we m u tre n ut n o za po sle ni ma snost Di r ek c i j e po sle no tri de re dov no is pla }u ju, za deo „@i t o p ro se tak rad ni ka. a ì ro ra ~un duk ta„ iz najm qen U zah te vu upu je slo v e n a~ k om fir me je u blo ka di, }e n om nad l e pred u z e } u „Don `nim dr àv nim kaù mali Don„ po ce ni od or ga ni ma, Udru akcionari 25.000 evra. Ali, è w e ma w in mi ni da n as ne skih ak c i o n a r a zna mo gde se taj no vac upla }u tra ì i da se pre i spi ta pri je. ûd no je da se pla te za po va t i z a c i j a „@i t o p ro d uk t a„ sle ni ma u „@i to pro duk tu„ re ko ji je pro dat na dru goj auk dov no is pla }u ju a ì ro ra ~un ci ji za, ka ko se na vo di, sa mo fir me je u blo ka di – tvr di Ju mi lion evra, iako je vre de lo ri {i} i pod se }a da je, po {to od 14 do 20 mi li o na.

- Neo p hod no je pra vo sna `no re {i ti pi ta we ti tu la ra, od no sno vla sni ka 72,8 od sto ak ci ja „@i to pro duk ta„, ko je se jo{ uvek vo de na Bo ì }a. Dok tra je ova kvo sta we, mi ma win ski ak ci o na ri smo one mo gu }e ni da ras po la è mo svo jim ak ci ja ma u iz no su od 27,8 od sto, jer ni ko ne è li da ku pi objek te pod hi po te kom. Jo{ je go re za to {to ni su ras ~i {}e ni od no si vla sni {tva - re kao je Ju ri {i} i us tvr dio da je Bo ì} svo je vre me no na ne za ko nit na ~in po di gao ban kar ski kre dit ta ko {to je ce lo kup nu imo vi nu „@i to pro duk ta„ dao pod hi po te ku, bez kon sul ta ci je sa ma lim ak ci o na ri ma ko ji ma je sa da one mo gu }e no da ras po la ù svo jom imo vi nom. @. Ba la ban

na. Na i me, go ri vo je sku po i ret ko se ku pu je, a li tar de ri va ta se, prak ti~ no, ne mo `e ku pi ti is pod 150 di na ra, jer je ce na naj po voq ni jeg di ze la D2 za ko ji di nar vi {a od te ci fre, dok se osta li de ri va ti pro da ju za vi {e od 164 di na ra. Uz sni `e we ce ne, ku po vi na }e bi ti po voq ni ja i to za oko sto ti nak di na ra po re zer vo a ru. Bu du }i da ce na go ri va ni je ista na svim ben zin skim pum pa ma, jer to za vi si od kom pa ni je i lo ka ci je pum pe, tre ba re }i da, u prin ci pu, od stu pa wa ni su ve li ka. Ipak, za u{te du je po treb no, ako je mo gu }e, oba ve sti ti se gde je ce na go ri va naj po voq ni ja, a raz li ke su, uglav nom oko ne ko li ko di na ra, ali i do dva de se tak di na ra po li tru, jer na po je di nim ben zin skim sta ni ca ma za li tar evro pre mi u ju ma, pre po jef ti we wa, tre ba lo je iz dvo ji ti i vi {e od 190 di na ra. D. Mla |e no vi}

Kom pju ter u sva koj dru goj ku }i Vi {e od po lo vi ne do ma }in sta va u Sr bi ji, 55,2 od sto, po se du je ra ~u nar - 3,1 od sto vi {e u od no su na pro {lu go di nu, dok in ter net pri kqu ~ak ima 47,5 do ma }in sta va, {to je po ve }a we od 6,3 od sto, po ka za lo je naj no vi je is tra ì va we Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. âk 38,9 od sto is pi ta ni ka ni ka da ni je ko ri sti lo ra ~u nar, dok 48,4 od sto ni ka da ni je ko ri sti lo in ter net, sa op {ti la je sta ti sti ka, pred sta vqa ju }i is tra ì va we o upo tre bi in for ma ci o noko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja, spro ve de no sed mi put na te ri to ri ji re pu bli ke Sr bi je, po me to do lo gi ji Evro sta ta. Naj za stu pqe ni ji ure |aj u do ma }in stvu je i da qe te le vi zor sa 97,2 od sto, po tom sle de mo bil ni te le fon - 83,9 od sto, ka blov ska te le vi za - 44,5 od sto i lap-top sa 21,4 od sto. Vi {e od 2,5 mi li o na gra |a na ko ri sti ra ~u nar sva kog da na, a in ter net vi {e od 2,1 mi lion. Oko 3,1 mi lion gra |a na ko ri sti lo je ra ~u nar u po sled wa tri me se ca, a udeo ko ri sni ka pre ma ni vou obra zo va wa je naj ve }i u ko rist vi so ko o bra zo va nih 83 od sto, 71,8 od sto su sa sred wim obra zo va wem, a 29,7 od sto ko ri sni ka ima obra zo va we ma we od sred weg. Oko 38 od sto do ma }in sta va u Sr bi ji ima {i ro ko po ja snu in ter net ko nek ci ju {to je po ve }a we od se dam od sto. Za stu pqe nost In ter net pri kqu~ ka naj ve }a je u Be o gra du i iz no si 60,5 od sto, u Voj vo di ni ona iz no si 49,3, a u cen tral noj Sr bi ji 40,6 od sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Tehnika, Vr{ac

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

112,9753

115,2809

117,9324

112,6294

Australija

dolar

91,0724

92,9310

95,0684

90,7936

Kanada

dolar

89,2591

91,0807

93,1756

88,9858

Danska

kruna

15,1500

15,4592

15,8148

15,1036

Norve{ka

kruna

15,1891

15,4991

15,8556

15,1426

[vedska

kruna

13,3233

13,5952

13,9079

13,2825

[vajcarska

franak

93,3294

95,2341

97,4245

93,0437

V. Britanija

funta

141,3428

144,2273

147,5445

140,9101

SAD

dolar

86,9375

88,7117

90,7521

86,6713

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 9. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (437,57 -0,39)

20,02

1.253

6.265

Privredna banka, Beograd

7,79

16.600

AIK banka, Ni{

-0,73

1.359

2.351.150

BB Minakva, Novi Sad

7,48

5.417

54.170

NIS, Novi Sad

0,00

626

3.102.476

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

4,62

430

1.635.976

Komercijalna banka, Beograd

-1,67

1.000

642.100

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom

3,33 Promena %

31 Cena

12.250 Promet

Imlek, Beograd

3,17

2.898

2.123.935

Soja protein, Be~ej

^okolend, Para}in

-40,00

8.100

162.000

-0,66

449

308.228

Energoprojekt holding, Beograd

Novosadski sajam, Novi Sad

-25,00

600

69.000

1,18

515

5.654.356

Termomont, Novi Sad

-20,00

560

73.360

Globos osigurawe, Beograd Trgovina 22, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

Promet

4,62

430

1.635.976

-0,02

9.295

92.950

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.580

18.960

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

23.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

104.000

615.250

Tigar, Pirot

-9,13

209

146.020

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

389

0,00

100

100.026

-10,71 Promena %

1.250 Cena

52.500 Promet

0,00

626

3.102.476

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

1.260.000

1.150

Cena

Jubmes banka, Beograd

-16,67

0,00

Promena %

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

NIS, Novi Sad

Stari Tami{, Pan~evo

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

-0,66

449

308.228

Neoplanta, Novi Sad

3,24

350

111.900

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Din ki} ku pio no vi „fi ja t” Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} je, dan pre po ~et ka zva ni~ ne pro da je no vog mo de la „fi jat 500L„, pot pi sao ku po pro daj ni ugo vor i po stao vla snik ovog auto mo bi la. Din ki} je u iz ja vi do sta vqe -

noj Ta nju gu na veo da je „fi jat 500L„ ku pio na ban kar ski kre dit sa ro kom ot pla te od pet go di na. „Pre ne ko li ko go di na, mno gi u Sr bi ji ni su ve ro va li da }e pro je kat ko ji sam po kre nuo sa Fi ja tom za i sta us pe ti i da }e se u pro iz vod nim ha la ma u Kra gu jev cu jed nog da na pro iz vo di ti auto mo bi li vr hun ske svet ske kla se”, do dao je mi -

ni star. On je pod se tio da je ta da jav no obe }ao da }e bi ti pr vi ku pac no vog mo de la auto mo bi la, jer je od sa mog star ta du bo ko ve ro vao u uspeh ove ve li ke in du strij ske in ve sti ci je ko ja je od ogrom nog zna ~a ja za ukup ni pri vred ni raz voj Sr bi je. Din ki} je iz ja vio da }e „fi ja tom 500L„ we go va su pru ga i on za me ni ti „Pe `o 206„ star 12 go di na ko ji su do sa da vo zi li, na po me nuv {i da }e u skla du sa za ko nom, ovu imo vin sku pro me nu pri ja vi ti i nad le `noj agen ci ji. Naj jef ti ni ja ver zi ja tog auto mo bi la u Sr bi ji ko {ta 13.490 evra sa PDV-om, a naj sku pqa 18.690 evra. Pod se ti mo da je svo je vre me no, pre go to vo 10 go di na ta da {wi mi ni star fi nan si ja ku pio auto mo bi le pro iz ve de ne u Kra gu jev cu. Re~ je o Bo `i da ru \e li }u, ko ji je 2002. go di ne ku pio „ju go ka bri o let„, a taj auto i da nas po ne kad vo zi.

„Ne za vi snost” pro tiv ma wih pla ta Uje di we ni gran ski sin di kat „Ne za vi snost” na ja vio je da }e or ga ni zo va ti tri bi ne po Sr bi ji na ko ji ma }e ob ja sni ti pra vu sa dr ì nu pred lo ga Za ko na o utvr |i va wu mak si mal ne za ra de u jav nom sek to ru, s ob zi rom da }e we gov pra vi efe kat bi ti sma wi va we za ra de sa mo oni ma sa naj ni òm i sred wom pla tom. Pred sed nik tog sin di ka ta Bra ni slav â nak je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da taj za kon, ko ji je u skup {tin skoj pro ce du ri, ima sa mo do bar na slov i da }e po we go vom usva ja wu bi ti po go |e ne sve de lat no sti u jav nom sek to ru. â nak sma tra da }e za po sle ni sa naj ni ìm pri ma wi ma pod ne ti

naj ve }i te ret tog za ko na, dok }e di rek to ri iz par tij skih re do va bi ti u po vla {}e nom po lo `a ju i mo }i da na gra |u ju po li ti~ ki po dob ne rad ni ke u jav nom sek to ru. Na pri mer, ako je ne ko jav no pred u ze }e ostva ri lo do bit, pa je Uprav ni od bor mo gao do sa da, uz sa gla snost vla de, tu do bit da ras po re |u je, a je dan od na ~i na je bio „va ri ja bi la” za za po sle ne od no sno mo gla je da se po de li 13. pla ta, dok sa da za po sle ni pre ma no vom za ko nu ne }e mo }i to da ostva re, ve} }e sa mo ru ko vo di o ci pred u ze }a mo }i da do bi ju 13. pla tu, kao da rad ni ci ni su za slu `ni za ostva re nu do bit.

subota22.septembar2012.

EKO NO MI STI TRA @E [TED WU, PRE MI JER @E LI VE ]U PO TRO [WU

Ka ko tro {i ti no vac ko ji ne mamo Srp ska Vla da da nas ne e fi ka sno tro {i no vac na mno go stva ri, ali jed nom ka da bu de te ima li rast, ima }e te i no vac ko ji se mo è upo tre bi ti za po tro {wu na stva ri na ko je dr à va è li da tro {i no vac, po ru ~io nam je pr v i eko n o m i s ta Svet ske ban ke za Evro pu i Azi ju In der mit Gil. Dru gim re ~i ma: jav na po tro {wa ne mo ra bi ti nu `no lo {a, ali on da ka da ima {ta da se tro {i. Ovom krat kom iz ja vom Gil je na ne ki na ~in „pre su dio” u po le mi ci ko ja se po sled wih da na po no vo ras plam sa la iz me |u do ma }ih eko no mi sta i pred stav ni ka SB i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, s jed ne stra ne, i pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a, s dru ge. Pr vi ve} go di na ma go vo re ka ko ov da {we vla de, s ob zi rom na sve ve }i ma wak u dr àv noj ka si i ogro man jav ni dug, mo ra ju da se okre ne sma we wu jav ne po tro {we, dok pred sed nik Vla de tvr di da je ze mqa i pre vi {e {te de la i da „onaj ko ne ma ne mo è da {te di, a gra |a ni Sr bi je ne ma ju vi {e”. - Eko nom ska po li ti ka ko ju mo è mo u ovom tre nut ku re al no da vo di mo ne mo è po zi va ti sa mo na ste za we ka i {a i {ted wu - ka è Da ~i}, na po mi wu }i da „ì vi za dan ka da nam MMF i SB ne }e tre ba ti”. Pre mi jer ~e sto po ku {a va da uka è da je pri ro da ovog spo ra ko jeg ima sa eko no mi sti ma i pred stav ni ci ma me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja ide o lo {ke pri ro de i na vo di da je ono {to on na zi va „neo li be ral nim mo de lom” umr lo, a da on kao li der so ci ja li sti~ ke stran ke è li da vo di le vi ~ar sku po li ti ku ko ja }e se za sni -

Men ci ge ru bli zak Da ~i} Je dan od ret kih eko no mi sta ko ji je u po le mi ci pret hod nih da na po dr ào sta vo ve Ivi ce Da ~i }a je ste pro fe sor eko no mi je na Prav nom fa kul te tu u Qu bqa ni Jo è Men cin ger ko ji ka è da je in si sti ra we na {ted wi pro past i da mu je po li ti ka srp skog pre mi je ra bli ska. - Osno vi pro blem raz vi je nih ze ma qa je {to ima mo vi {ak pro iz vod we, a ne do voq no tra `we, a ka da se kao re {e we uvo di {ted wa to je po mom mi {qe wu sa svim po gre {no. Ako je dan {te di, a dru gi raz ba cu je to je do bro za we ga, a ako svi {te de to je pro past - ka è Men cin ger. On je is ta kao da mu je bli sko ono {to je ~uo od Da ~i }a ko ji je, iz me |u osta log, na veo da gra |a ni Sr bi je ne ma ju oda kle da {te de i da je za re {e we eko nom ske si tu a ci je po treb no da se po kre ne no vi in ve sti ci o ni ci klus. - Ono {to ka è pre mi jer ve o ma mi je bli zu. I me ne sma tra ju za le vi ~a ra u Slo ve ni ji - na vo di Men cin ger. va ti na po ve }a noj po tro {wi dr à ve ko ja bi po sle di~ no do ve la do pri vred nog ra sta. Pr va pre pre ka s ko jom se ta kva po li ti ka su da ra sa dr à na je upra vo u ono me {to je Gil po ru ~io: ka ko tro {i ti no vac

ko ji ne ma mo. Bu xet ski de fi cit se kon s tant n o po v e } a v a, Sr bi ja je sve za du `e ni ja a kre dit n i rej t ing joj ne u m o q i v o opa da, {to zna ~i da }e nam bi ti sve sku pqe da se za du `u je mo. Na kra ju, iako ve }i na gra |a na

sva ka ko ni je za do voq na svo jim ì vot nim stan dar dom, ne mo è se re }i da je dr à va Sr bi ja pret h od n ih go d i n a na r o ~ i t o {te de la: na ra sta ju }i ma wak u bu xe tu jed no stav no zna ~i sa mo jed no - da je, ba rem onaj deo sta nov ni {tva ~i ji su pri ho di ve za ni za dr à vu, ì veo bo qe ne go {to to sna ga do ma }e pri vre de do zvo qa va. S ob zi rom da to do sa da ni je pod sta klo pri vred ni rast, pi ta we je ka ko }e ta kva po li ti ka po mo }i u bu du} no sti. U tom smi slu i ne ka da {wi gu ver ner Na rod ne ban ke Ra do van Je la {i}, ko ga je ak tu el na Vla da po zva la na zad u ovu in sti tu ci ju, ka è da je je di na re al na al ter na ti va za sa da {wu eko nom sku si tu a ci ju u Sr bi ji sma wi va we po tro {we. Pre ma re ~i ma Je la {i }a, ne ke od te o rij ski mo gu }ih al ter na ti va su i po ve }a va we jav nog du ga i sti mu li sa we jav ne po tro {we, ali to se, do da je, u pro {lo sti ni je po ka za lo kao do bar re cept jer ni je do ve lo do ra sta in ve sti ci ja ve} do po ve }a wa du ga. - Za du ì va we dr à ve za kre di te pri vre di kao al ter na ti va ni ka da i nig de ni je da lo do bre re zul ta te - na veo je, is ti ~u }u da se i dr à va su o ~a va sa pro ble mom fi nan si ra wa, a in fla ci ja ~i ni za du ì va we u di na ri ma pre sku pim na du ì rok. - Naj te ì za hva ti se mo ra ju pred u zi ma ti od mah, po pu lar ne me re su le pe, ali od wih ne ma mno go pa ra, po prin ci pu da se sma wu ju naj vi {e pla te u jav nom sek to ru. Za sva ko odu go vla ~e we da nas, mo ra }e te du plo da ura di te ka sni je - ka è biv {i gu ver ner NBS. V. ^vor kov

POQOPRivRedA

subota22.septembar2012.

AGRAR NI BU YET VE ]I SA MO NA PA PI RU

dnevnik IMLEK PO VE ]AO OT KUP NE CE NE

Mle ka re sa me ne Ka sa te à, spa sa va ju sto ~ar stvo a se qa ci na istom Agrar ni bu xet ra ste li ra ste, u re ba lan su, ka ko ka ù u Vla di, ~ak i za 60 od sto, a po qo pri vred ni ci do bi ja ju sve ma we. Na ko ju fo ru i uz ka kve akro ba ti ke - te {ko je ob ja sni ti. Elem, upor no se pla si ra pri ~a o to me ka ko je se qa~ ka ka sa sve te à, a za pra vo raz li ka iz me |u ovog i pret hod nog bu xe ta je - ista. U ce loj pa pa zja ni ji va qa se do bra no po mu ~i ti da se do |e do re al ne sli ke o agrar nom bu xe tu. Ka sa biv {eg mi ni stra po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de Du{ana Petrovi}a je, ka ko je sam go vo rio za na{ list, bi la za 47 od sto ve }a od pret hod ne i iz no si la je 49,5 mi li jar di di na ra, a agrar ni bu xet je iz no sio ne {to vi {e od 30 mi li jar di di na ra. Me |u tim, o ~e mu se tu ra di lo za agrar ni bu xet za 2012. go di nu Vla da je iz dva ja la 23 mi li jar de di na ra, a do 49 mi li jar di sti glo se ta ko {to su sop stve ni pri ho di mi ni star stva na du va ni na 26 mi li jar di di na ra. Po me ni mo, kao sop stve -

od sto. Pri tom, da Mi ni star stvo po qo pri vre de pla ni ra da u bu xet uba ci ne sa mo sub ven ci je, ne go i ta ko zva nu in ve sti ci o nu kom po nen tu, ta ko da }e „svim po qo pri vred ni ci ma ko ji `e le, bi lo sa mo stal no bi lo udru `i va wem, da gra de no ve hlad wa ~e, su {a re i dru ge skla di {ne ka pa ci te te, bi ti omo gu }e no

Po sto je dve mo gu} no sti: ili ni je po ve }an bu yet, ili Mi ni star stvo poqoprivrede ni je na pla ti lo sop stve ne pri ho de, {to je ma we ve ro vat no ni pri ho di ra ~u na ju se pa re koj sti ù od iz da va wa dr àv nih wi va, na kna de za od vod wa va we... O~e ki va wa da }e se na ovaj na ~in na pu ni ti ka sa o~i to su bi la ne re al na, od no sno bi la su le pa de ko ra ci ja u iz bor noj kam pa wi u ko joj je mi lo zvu~ no od zva wa lo da agrar ni bu xet iz no si pet po sto ukup nog re pu bli~ kog. Bu xet ak tu el nog mi ni stra po qo pri vre de Gorana Kneèvi}a na kon re ba lan sa iz no si }e 41 mi li jar du di na ra. Ta ko |e, od mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla|ana Dinki}a ~u je mo da }e se bu xet za po qo pri vre du i da qe uve }a va ti, te da su sred stva za agrar u re ba lan su bu xe ta za ovu go di nu po ve }a na za 60

da do bi ju bes po vrat na sred stva u iz no su od 30 do 40 od sto vred no sti wi ho ve in ve sti ci je„. Me |u tim, u pred lo gu re ba lan su bu xe ta, ka ko smo se mo gli uve ri ti uvi dom u no vu ra ~u ni cu, vi {e ne mo `e da se raz li ku je {ta su sop stve ni pri ho di, {ta ne. Na i me, na ve de na su sa mo ukup na sred stva, ta ko da je sa da sve na jed noj li ni ji. Sto ga, po sto je dve mo gu} no sti: ili ni je po ve }an bu xet ili stvar no ni su na pla }e ni sop stve ni pri ho di, a u tom slu ~a ju se po sta vqa pi ta we ka ko je to mo gu }e i {ta je bi lo sa za ku pom ze mqi {ta, na kna da ma, tak sa ma... - Bu xet je ste po ve }an, ali u su {ti ni ne ma pro sto ra za ne ke no ve

me re. To su za pra vo me re ko je sa mo pla }a ju du go ve Du {a na Pe tro vi }a. Ali ne ko tre ba i da ka è: „Za du ìo se, ni je imao pa re a mi pla }a mo we go ve du go ve„, ume sto {to slu {a mo o to me ka ko je po ve }an bu xet i na vod no opre de qe no no vih de set mi li jar di di na ra zbog su {e - ka è za „Dnev nik” biv {a mi ni star ka po qo pri vre de Ivana Duli} Markovi} is ti ~u }i da je je di no {to je tu do bro ~i we ni ca da }e pla ti ti Pe tro vi }e ve du go ve za to {to su po qo pri vred ni ci ra ~u na li na taj no vac kad su u{li u pro iz vod wu. Ona ob ja {wa va da su u re ba lan su iz agrar nog bu xe ta za pra vo iz bri sa ni vla sti ti pri ho di i to se sa da is ka zu je u zbi ru, a svi sop stve ni pri ho di su pre ba ~e ni na li ni ju sub ven ci ja. - U bu xe tu je bi lo za sub ven ci je 17 mi li jar di, ali to ni ka ko ni je mo glo po kri ti sve ured be, uve li ko je pre ma {e no. Za pra vo, pre u ze to je 10 mi li jar di vi {e oba ve za ne go {to su ima li pa ra. Sto ga je sa da na li ni ju sub ven ci ja pre ba ~e no 26 mi li jar di jer upra vo to li ko su iz ra ~u na li da je po treb no da se pla te svi du go vi - ob ja {wa va Iva na Du li} Mar ko vi}. S. Glu {~e vi}

IPOK OD JU ^E PRE U ZI MA KU KU RUZ

Po ~e la se zo na u zre wa nin skoj skro ba ri In du stri ja pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK u Zre wa ni nu, ko ju je pre u ze la pan ~e va~ ka kom pa ni ja “Al meks”, od ju ~e je za po ~e la pri jem ku ku ru za u svo je si lo se, ka ko

ali da je pi ta we da li }e to i us pe ti, s ob zi rom na ovo go di {wu si tu a ci ju ka da je ku ku ruz u pi ta wu, a iza zva nu su {om i de set ko va nim pri no si ma.

bi obez be di la po treb ne ko li ~i ne si ro vi na za po kre ta we pro iz vod we. Ge ne ral ni di rek tor “Al mek sa” Nenad Ratkov po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” da zre wa nin ska skro ba ra pla ni ra da u pot pu no sti na pu ni si lo se ko ji ma ras po la `e,

- Vi de }e mo ko li ko }e mo us pe ti da ot ku pi mo. Ali, mi }e mo pre u ze ti sav ku ku ruz ko ji nam bu de bio po nu |en – re kao je Rat kov. Ju ~e ra {wa ce na po ko joj je IPOK pre u zi mao ku ku ruz do 20 po sto vla ge iz no si la je 26 di na ra,

plus PDV, ali }e ona bi ti me wa na. Za to je, po re ~i ma Rat ko va, ko o pe ran ti ma naj bo qe da se u ov da {woj skro ba ri in for mi {u o dnev nim ce na ma. - Is pla ta za pre u ze ti ku ku ruz oba vqa se za tri do pet da na, i to za sve ko o pe ran te, bez ob zi ra da li po ti ~u iz sred weg Ba na ta, Ki kin de, ili ju `nog Ba na ta. Po tom pi ta wu ne pra vi mo ni ka kvu raz li ku – is ta kao je Rat kov. “Al meks” mo `e da na sta vi pro ces pre u zi ma wa IPOK-a i po kre ta wa pro iz vod we, po {to je pro {log ~e tvrt ka Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ko na~ no iz da la po zi tiv no re {e we o da qem po stup ku ku po vi ne fa bri ke. Od go vor ko mi si je o to me da li }e Pan ~ev ci, po pre u zi ma wu IPOK-a, bi ti mo no po li sti ka da je pro iz vod wa skro ba u pi ta wu, usle dio je po sle vi {e od dva me se ca na kon {to je ga zda “Al mek sa” Miroslav Aleksa, na jav noj auk ci ji, iz li ci ti rao 959 mi li o na di na ra za pre u zi ma we ne ka da naj ve }e skro ba re na Bal ka nu. @. Ba la ban

Re~ stru ke i naj bo qih pa o ra o p{e ni ci Udru `e we po qo pri vred ni ka Klub 100P plus, u sa rad wi sa aso ci ja ci jom „Voj vo di na agrar„ i do ma }i nom - In sti tu tom za ra tar stvo i po vr tar stvo, or ga ni zu je tre }e sa ve to va we „P{e ni ca ro da 2012/2013“ u po ne de qak, 24.09. u 19 ~a so va, u Ode qe wu za ku ku ruz na Rim skim {an ~e vi ma. Bi }e re ~i o agro teh ni ci za pro iz vod wu hleb nog `i ta,

ren ta bil no sti pro iz vod we, ce na ma p{e ni ce na ber za ma – da nas i u na red nom pe ri o du, kao i o si ste mu jav nih skla di {ta. Emi nent ni stru~ wa ci re }i }e svo je o teh ni ci pro iz vod we p{e ni ce, a naj bo qi voj vo |an ski po qo pri vred ni ci, ko ji po sti `u evrop ske re zul ta te, ka ko po pri no su, ta ko i po ni skim tro {ko vi ma pro iz -

vod we i ostva re nom pro fi tu, go vo ri }e o svo jim is ku stvi ma. Pre da va ~i na sa ve to va wu bi }e di rek tor In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo prof.dr Borislav Kobiqski, prof. dr Miroslav Male{evi}, dr Radivoje Jevti}, po qo pri vred ni ci Pavle Nenadovi} iz Vog wa, Vojislav Male{ev iz Ka }a...

„Imlek” je po ve }ao ot kup nu ce nu si ro vog mle ka za tri di na ra po li tru, sa 36 na 39 di na ra, sa op {te no je iz te kom pa ni je. „Ima ju }i u vi du su {u i sma we we pri mar ne pro iz vod we mle ka, „Imlek” je ovim po te zom na sta vio po li ti ku pod sti ca wa pro iz vod we si ro vog mle ka kao ozbiq ne si ro vin ske osno ve”, is ta kli su u toj kom pa ni ji. Svetlana Glumac, di rek tor ka kor po ra tiv nih po slo va Du nav hra na gru pe u okvi ru ko je po slu je „Imlek”, is ta kla je da ta in du stri ja mle ka `e li da po mog ne far me ri ma ko ji se su sre }u sa sve ve }im po sle di ca ma su {e, kao i po ve }a wem tro {ko va pri mar ne pro iz vod we. „Stra te {ki ciq „Imle ka” je da na sta vi da bu de lo ja la na far me ri ma. Neo p hod no je o`i vqa va we i za {ti ta do ma }e pro iz vod we, ali i re a lan kurs di na ra, {to sa da ni je slu ~aj”, za kqu ~i la je ona. Pro iz vo |a ~i mle ka tvr de da bi sa ova ko pa pre nim ce na ma sto~ n e hra n e, ot k up n a ce n a

mle ka tre ba lo da bu de ba rem 56 di na ra da bi pro iz vod wa op sta la. „Tre nut no do bi ja mo 35 di na ra za li tar, ali is kqu ~i vo za eks tra kla su mle ka”, iz ja vi la je Sawa Bugarski, pred sed nik

ce nu, on da }e po tro {a ~i pla ti ti ceh. Bez di rekt nog u~e {}a dr `a ve ko ja bi sub ven ci o ni sa la ce nu ovaj pro blem je ner {iv, na gla si la je ona. Po sku pqe we mle ka je ne mi nov no, sve ~e {}e se mo `e ~u ti,

Sto ~a ri ne od u sta ju od zah te va Skup {ti na Cen tral ne aso ci ja ci je pro iz vo |a ~a mle ka Voj vo di ne za ka za na je za ~e tvr tak 27. sep tem bra u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma, sa po ~et kom u 12 ~a so va. Pre ma sa zna wu „Agro Ser vi sa”, far me ri na ovom sku pu }e is ta }i zah te ve pre ma Mi ni star stvu po qo pri vre de - uz ra ni je da se sve is pla te pre ma sto ~a ri ma ubr za ju Cen tral na aso ci ja ci ja sma tra kao spas za mle~ no go ve dar stvo sub ven ci o ni sa we ce na hra ne ko ja se ku pu je u fa bri ka ma. Oni pred la ù da osno vi ca za ob ra ~un bu de fe bru ar ski ce nov nik, a da raz li ku do ak tu el nih ce na na dok na di Mi ni star stvo po qo pri vre de. Aso ci ja ci ja tra ì i hit nu iz me nu ured be o da va wu u za kup dr àv nog ze mqi {ta po ko joj sto ~a ri ne bi pla }a li za kup ze mqe za 2013. go di nu. Aso ci ja ci je pro iz vo |a ~a mle ka do da ju }i da go to vo 60 od sto sto ~a ra do bi ja po li tru 27 di na ra. Ona je na gla si la da sav te ret ne mo gu da sno se mle ka re, jer ako far me ri do bi ju ade kvat nu

a ne zva ni~ na ra ~u ni ca po ka zu je da bi ce na tre ba lo da mu sko ~i vi {e od 50 od sto. Ta ko bi, u slu ~a ju da iz o sta ne ozbiq na po mo} dr `a ve, ce na li tre mle ka bi la 100 di na ra.

Sun co kret na ber zi sti gao do 60 di na ra Ce ne svih ro ba ko ji ma se tr go va lo pro te kle ne de qe, osim so je su u po ra stu, sa op {ti la je Pro dukt na ber za. Taj rast ni je ve li ki, ali ova kvo po na {a we tr `i {ta u ovom pe ri o du je su prot no svim o~e ki va wi ma. Je se wi pe riod po pra vi lu ka rak te ri {e se zon ski pad ce na po qo pri vred nih pro iz vo da ge ne ri san po ve }a nom po nu dom. Me |u tim, pro {lo go di {we slat ke mu ke pro iz vo |a ~a „gde sme sti ti le ti nu“, ove go di ne je za me ni la zeb wa oko pri no sa, ko ja je sa mo do ne kle kom pen zo va na do brim ce na ma. Ce na ku ku ru za se pro te kle ne de qe kre ta la na ni vou iz me |u 27,00 din/kg bez PDV i 27,30 din/kg. Pro cen tu al no, rast me ren ni vo om pro se~ nih ce na u ovom u od no su na pret hod ni ne deq ni pe riod, je iz no sio 2,08 od sto,

{to je za vre men sku dis tan cu od ne de qu da na sa svim uo~ qiv po rast. P{e ni ca, sta ti sti~ ki ima ma wi ne deq ni ce nov ni rast od ku ku ru za, ali je ras pon ce ne u to ku sa me ne de qe mno go ve }i i kre tao se od 27,10 din/kg bez PDV, pa do 28,00 din/kg. Pro se~ na ce na tr go va wa je iz no si la 29,62 din/kg (27,42 bez PDV), {to je za 1,26 od sto ve }a ce na od pro se ka iz pret hod ne ne de qe. Sun co kret je do sti gao svoj ovo se zon ski mak si mum od 59,94 din/kg (55,50 bez PDV), {to je za 2,78 od sto vi {e od ce ne iz pret hod ne ne de qe. So ja je pro da va na po ce ni od 73,44 din/kg (68,00 bez PDV) ili za 4,62 od sto ma we od ce ne tr go va wa u pret hod noj ne de qi.

Du `ni ci ma se ku stru ju Istekao je rok za pla}awe ra~una, obave{tava Elektrodistribucija „Novi Sad”, koja }e u ciqu naplate velikih dugovawa za utro{enu, a nepla}enu elektri~nu energiju, primewivati nepopularne mere u vidu obustave isporuke elektri~ne energije neurednim plati{ama. Do kraja meseca, svakodnevno, na teritoriji podru~ja Elektrodistribucije „Novi Sad” bi}e anga`ovano

izme|u 25 i 35 monterskih ekipa koje }e dnevno obra|ivati oko 800 naloga. Iz ovog preduze}a apeluju na kupce da izmire dugovawa za utro{enu elektri~nu energiju kako ne bi do{li u situaciju da im ista bude obustavqena. Radno vreme blagajni, u poslovnoj zgradi „Elektrovojvodine” u Novom Sadu, radnim danima je od 7 do 18 ~asova i subotom od 8 do 12. I. D.

Ve se qe na „Ka me ni~ kom gro `|e ba lu” Manifestacija “Kameni~ki gro`|ebal”, {esta po redu, odr`a}e se danas i sutra pored terena Fudbalskog Kluba “Fru{kogorac” u Sremskoj Kamenici. Program }e danas po~eti u 15 sati, kada }e nastupiti KUD “Vinogradar” iz Ledinaca, deca iz O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Sremske Kamenice i Tambura{ki orkestar “Zlatino jato”. O~ekuje se i izlo`ba ru~nih radova, meda, rakije, raznih slatki{a... Organizator manifestacije je Udru`ewe “Fru{kogorski biseri”. N. R.

Novosadska subota22.septembar2012.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika

Tr `ni cen tar otva ra vra ta 11. ok to bra Gradona~elnik Milo{ Vu~evi} odr`ao je ju~e radni sastanak sa direktorom izraelske kompanije „Big Si” Robertom Jahavom, koji je tom prilikom najavio da }e 11. oktobra biti otovoren veliki tr`ni centar na Sentandrejskom putu. Na po~etku }e biti zaposleno 500 Novosa|ana a u tr`nom centru }e se na}i mnogi po zna ti in ter na ci o nal ni brendovi. - Ovo je ozbiqan projekat, kako za Novi Sad, tako i za nas. Znamo da je ovde, kao uostalom i u celom svetu, te{ka situacija i zato je najva`nije {to donosimo radna mesta - rekao je Jahav. Vu~evi} je iz razio za dovqstvo {to se tako veliki projekat za na{ grad, ali i zemqu privodi kraju i najavio da je primarni ciq gradske vlasti dovo|ewe novih investicija i otvarawe novih radnih mesta.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

bila, duga oko ~etiri kilometara, nikako se nije smawila. A ona nije bila jedina u gradu. Ni{ta ~udno:redovan remont rafinerije u Pan~evu se odu`io, izgradwa nove rafinerije u Novom Sadu je zastala, zbog ratnih neprilika u svetu uvoz benzina nije bio redovan... N. C.

PREDSTAVNICI IZRAELSKE KOMPANIJE „BIG SI” KOD GRADONA^ELNIKA VU^EVI]A

Kad rast bo li ka k va za s ta v i c a za pred zbor n o ma h a w e, ili bi v a za ne ma ren, ta ko mi na kra ju svi za jed no uop {te ni smo sve sni ka kvi smo ukup no. A sve sta ti sti ke i poj mov ni ob li ci si ro ma {tva u zva ni~ nim stu di ja ma mo gu se pre sko ~i ti, do voq no je sa mo da se ~o vek pro {e ta Bu le va rom oslo bo |e wa oko Fu to {ke pi ja ce i shva ti }e. A. Latas

Ben zin to ~i li kap po kap U leto 1982. u nije bilo dovoqno benzina. Ipak, mnoge je iznenadilo {to su 22. septembra 1982. sve benzinske pumpe skoro sasvim presahle. Zato su ih i no}u i dawu opsedali automobilisti koji su mogli da kupe samo po 15 litara. Na „Maloj pe~urci” u Novom Sadu, na primer, kolona automo-

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vi pri zi va ju in ve sti ci je i rad na me sta u gra du, ali sta lan i bo me i ose tan rast qud stva o ko jem bri ne be le ì Cen tar za so ci jal ni rad. Po da tak da je ove go di ne jed no krat nu po mo} tom cen tru za tra ì lo 800 qu di vi {e ne go pro {le go di ne u isto vre me ja sno is ka zu je trend. Pi ta we je sa mo, {ta je za nas si ro ma {tvo? Ka ko je to ras te gqiv po jam, ko ji ~e sto slu ì kao

V remeploV

DANAS I SUTRA U SREMSKOJ KAMENICI

Tr `ni cen tar „Big Si” na la zi se na Sen tan drej skom pu tu. Pro daj na me sta u cen tru ima }e kom pa ni je DIS, C&A, „Dajh man”, „Wu jor ker”, „Tak o”… Na po ~et ku 500 no vih rad nih me sta

- Nadam se da }e ovaj posao biti pozivnica i drugim kompani jama da ula`u u na{ grad, posebno onima koje bi in vesti rale u proizvodnu delatnost. Tako|e, o~ekujemo odli~nu saradwu sa Republi~kom i Po krajin skom vladom u re{avawu ovih va `nih pitawa - izjavio je Vu~evi}. Tr `ni cen tar „Big Si” prostire se na 40.000 metara Fo to: F. Ba ki} kvadratnih i sastoja}e se od maloprodajnog parka i {oping centra sa velikim parkingom od 1.500 mesta. Svoja prodajna mesta u centru ima}e kompanije DIS, C&A, „Dajhman”, „Wujor ker”, „Tak o” i mnogi drugi. G. ^.

ZBOG PLANIRANIH RADOVA

Rad ni~ ka uli ca bez vo de „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e dan Cisterne sa pitkom vodom bi }e po sta vqe ne na uglu Stra`ilovske i Radni~ke ulice i na uglu Radni~ke i Ulice Stevana Musi}a. I. D.

Fo to: S.[u {we vi}

„Cvet na pi ja ca” i da nas Qubiteqi biqaka i hortikulture jo{ danas od 8 do 20 ~asova mogu da posete drugu jesewu „Cvetnu pijacu” na platou ispred Spensa. Posetioci }e mo}i da vide ponudu velikog broj iz-

laga~a koji proizvode sezonsko, saksijsko cve}e i sadnice i opreme za ure|ewe dvori{ta, ba{ta i balkona. Ulaz je besplatan. A. Va.

Pro mo tiv na vo `wa bi ci kli ma O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Biciklisti~ki klub “Fru{kogorac”i „Novi Sad” organizuju Masovnu promotivnu vo`wu biciklima, koja }e se odràti danas od 18 do 19 sati, a okupqawe biciklista je u 17.30 na Trgu slobode. ^lanovi kluba pozivjau sugra|ane da se pridruè ovoj akciji, koja je uprili~ena kako bi se obeleìo Svetski dan bez automobila. Druèwe se nastavqa na Ribarskom ostrvu uz porciju pasuqa, a u~esnici }e imati priliku da svojim potpisom doprinesu pokretawu inicijative za ure|ewe Kameni~kog parka. N. R.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota22.septembar2012.

DNEVNIK

NO VA GRAD SKA VLAST OD LU ^I LA O KLI SI

Stop grad wi re gi o nal ne de po ni je UDRU @E WE PRO TIV DI JA BE TE SA U DE^ JEM SE LU I GE RON TO LO [KOM CEN TRU

Pro ve rom pro tiv {e }e ra

Pred stav ni ci Udru è wa pro tiv di ja be te sa gra da No vog Sa da po se ti li su ju ~e De~ je se lo u Srem skoj Ka me ni ci. Bi la je to pri li ka da se svim {ti }e ni ci ma i oso bqu iz me ri ni vo {e }e ra u kr vi, krv ni pri ti sak, te le sna te ì na, vi si na, in deks te le sne ma se, pro ce nat te le sne ma sno }e. Na kon to ga odr à no je pre da va we na te mu zdra ve is hra ne i fi zi~ ke ak ti vo sti i svi su do bi li edu ka tiv ne fla je re o di ja be te su i

me di cin ski ~a so pis „Me-Dij” ka ko bi se in for mi sa li o ovoj ma sov noj hro ni~ noj bo le sti, ko ja je po sta la pra va epi de mi ja ka ko kod nas, ta ko i u ~i ta voj Evro pi. Udru `e we pro tiv di ja bet sa sa le ka ri ma di ja be to lo zi ma i ak ti vi sti ma po se ti li su i Ge ron to lo {ki cen tar na Li ma nu i u Fu to gu, gde su ta ko |e pen zi o ne ri ma pro ve ri li zdrav stve no sta we i po de li li edu ka tiv ni ma te ri jal. I. D.

OBE LE @EN DAN AL CHAJ ME RO VE BO LE STI

Plan za po mo} obo le li ma Po vo dom obe le à va wa 21. sep tem bra, Svet skog da na Al chaj me ro ve bo le sti, Udru è we gra |a na „Al chaj mer“ do de li lo je pri zna wa pred stav ni ci ma Gra da i Po kra ji ne ko ji su do pri ne li ra du Udru è wa, a za slu `nim po je din ci ma i in sti tu ci ja ma uru ~e ne su po ve qe za li~ na za la ga wa. - Udru è we je pre da lo Ak ci o ni plan i pro gram za Al chaj me ro vu bo lest Vla di Re pu bli ke Sr bi je i nad le `nim mi ni star stvi ma sa ci qem da po kre ne ini ci ja ti vu za po mo} obo le li ma na na ci o nal nom ni vou - re kla je pred sed ni ca Udru è wa gra |a na “Al chaj mer” Na da Ba {i}. Ta ~an broj obo le lih od de men ci je i Al chaj me ro ve bo le sti u Sr bi ji ni je po znat, ali se pro ce wu je da ih ima iz me |u 100 i 160 hi qa da. Taj broj stal no ra ste, a u sve tu se sva kih 20 go di na udvo stru ~u je, pa je se pred vi |a da }e do 2050. bi ti 116 mi li o na obo le lih. Le ka za Al chaj me ro vu bo lest ne ma, ali pra vo vre me na di jag no za i bla go vre me na te ra pi ja ubla à va ju po sto je }e i spre ~a va ju po ja vu no vih simp to ma. A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15) KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih, mala sala: „Kvarna farma” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no bo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE (dva de ~a ka): Sa wa No va ko vi} iz In |i je, DE VOJ Î CE: Ma ja Ba ra~ kov, Sa wa [e vi}, Di a na Fi stri}, Ta tja na Jov na o vi}, Ja na La za re vi}, Je le na Sav ~i}, Bo à na Dr qa ~a i Ja smi na Ga {i} iz No vog Sa da, Da ni je la Sr di} iz Ka }a, Ani ta ôn ki} iz û ru ga, Ta ma ra Kran ~e i} iz ê re vi }a i Mia So viq iz Fu to ga, DE Â KE: Al di ja na Po po vi}, So wa Ku qe vi}, Sve tla na Stan ki}, Ele o no ra [i ket, Alek san dra Hor wak, Zo ri ca Ra de vi}, An |a Mar ko vi} iz No vog Sa da, Da ni je la Ur mo vi} iz Ru men ke, Ol gi ca Jo ji} iz ê ne ja, Je le na Pi sar i Ta ma ra Spre mo iz Fu to ga, Bo ì ca Ba }a nov iz Pa ra ga, Da ni je la Pa ni} iz Pe tro va ra di na, Di ja na Po po vi} iz Ra kov ca, Ma ja To pa lo vi} iz Som bo ra i Na ta {a Dun |er ski iz Sr bo bra na.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni @ar ko Mi la na Su yum (1926) u 11. 15 ~a so va i Ma ra Sti pe Bla `an (1928) u 12 ~a so va.

No va grad ska vlast sto pi ra }e iz grad wu re gi o nal ne de po ni je na Kli si, a ka ko sa zna je mo od za me ni ka gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka grad skog od bo ra DSS-a Bor ka Ili }a to je je na pi sa no i pri li kom pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma. Ili} je pod se tio da se ova stran ka i ra ni je za la ga la da se ne gra di re gi o nal na de po ni ja i No vom Sa du, po {to po sto je i dru ga, pre ma we go vim r~i ma, mno go bo qa re {e wa. - De mo krat ska stran ka Sr bi je zdu {no se i ra ni je pro ti vi la zva ni~ nom pred lo gu pred hod ne grad skih vla sti o iz grad wi re gi o nal ne de po ni je kod na se qa Kli sa, Ne ma nov ci i Pe ji }e vi sa la {i i na sto ti nak me ta ra od pi va re Haj ne ken – ka `e za na{ list Ili}. Po na {im pro pi si ma de po ni ja mo ra bi ti

uda qe na bar 1,5 ki lo me ta ra od na se qe nog me sta i dva ki lo me tra od po go na pre hram be ne in du stri je. Ili} je is ta kao je i da je jo{ pre pet go di na Skup {ti na Voj vo di ne usvo ji la Stu di ju pro stor nog raz me {ta ja re gi o nal nih de po ni ja.Ta stu di ja za bra wu je grad wu na po te su na kom je pret hod na grad ska vlast to pla ni ra la. Je dan od raz lo ga za za bra nu iz grad we, ka ko pi {e u tom do ku men tu je i to {to bi se ona na la zi la u ne po sred noj bli zi ni i iz vo ri {ta na Rat nom ostr vu, ko ji je naj zna ~aj ni ji iz vor grad ske pit ke vo de. Na u~ ni ci sa No vo sad skog uni ver zi te ta su jo{ pre 25 go di na tvr di li da de po ni ja ko ja je sme {te na na iz la sku iz No vog Sa da pre ma Te me ri nu ne pred sta vqa po go dan pri rod ni

te ren za ukla wa we sme }a, da je op sa nost od za ga |e wa oko li ne i pod zem nih vo da ve li ka, da za ra ze pre no se pti ce i in sek ti i da po à ri opa sa no za ga |u ju oko li nu di mom i ne pri jat nim mi ri som. Ka ko je ra ni je re kla Ru ì ca Igi} iz DSS-a, u Evro pi su ve} ne ko li ko go di na za bra we ne de po ni je i sve dr à ve ima ju spa li o ni ce sme }a. Pod se ti mo, pred hod na grad ska vlast usvo ji la je pred log i do ne la od lu ku da se po red po sto je }e gra di re gi o nal na de po ni ja. Na po me nu tu de po ni ju tre ba lo je da se sli va sme }e iz ce log Ju `no ba~ kog okru ga. Iz grad wa je tre ba lo je da se fi nan si ra iz bu xe ta gra da, Po kra ji ne i Re pu bli ke, a ka ko je ra ni je na ja vqe no ve} je na pra vqe na i pro jekt na do ku men ta ci ja. Q. Na to {e vi}

PI JA^ NA VA GA: PRED TE ZGA MA TAN KI NOV ^A NI CI

Po ~e la ku po vi na na ko mad Po vr }e i vo }e na pi ja ca ma te {ko pro na la zi put do ku pa ca. Naj jef ti ni je je se zon sko po vr }e i vo }e ko me je u od no su na pret hod ni me sec u pro se ku ce na ni à za 20 di na ra. Tan ki nov ~a ni ci uve li su no vi na ~in snab de va wa, ku po vi nu na ko mad, pa ume sto ki lo gra ma kup ci è le da ku pe ~e ti ri pa pri ke, ili de se tak krom pi ri }a. Po re ~i ma pro da va ca sa Fu to {ke pi ja ce, ova ko te {ka fi nan sij ska si tu a ci ja ne pam ti se odav no. “Pa zar je ma li, pa dok se pla te da `bi ne osta ne za pu ko pre ì vqa va we. Ce ne pro iz vo da su po na {em mi {qe wu re al ne, ali po {to na rod ne ma pa ra i ovo im je sku po. Ne ma vi {e ku po vi ne na ki lo gram, qu di uzi ma ju na ko mad, ono li ko ko li ko im tre ba za ru ~ak”, ka è tr go vac sa pi ja ce. Tr gov ci po ku {a va ju da po ve }a ju pro da ju, pa se u po sled we vre me ve o ma ~e sto mo gu vi de ti po nu de

telefoni

jo{ spu stim ce nu bi }u u gu bit kuka `e tr go vac sa Fu to {ke pi ja ce Kri sti jan Fain. U od no su na jul naj vi {e je po jef ti nio spa na}, sa 160 na 50 di na ra. Kra stav ci su sa 55 spu {te ni na 40 di na ra, a cr ni luk je jef ti ni ji za 5 di na ra, pa je tre nut na ce na 35 di na ra za ki lo gram. Gla vi ca be log lu ka je za dr -

DA NAS HU MA NI TAR NA PRI RED BA

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

od tri ki lo gra ma za 100 di na ra. Cew ka ne je sve ~e {}e, tre nut no naj vi {e pri li kom ku po vi ne na mir ni ca za zim ni cu. - Kup ci ma su tre nut no naj pro ble ma ti~ ni je ce ne pa pri ke i kra sta va ca, jer je vre me zim ni ce. Ku ka ju, ali ku pu ju. Po ku {a va ju i sa cew ka wem ali ne mo gu da im iza |em u su sret, jer ako

à la sta ru ce nu od 20 di na ra, kao i ku pus: 40 di na ra po ki lo gra mu. U od no su na jul ce na {ar ga re pe se udvo stru ~i la, pa ki lo gram ko {ta 100 di na ra. Za 15 di na ra po sku peo je i krom pir; ki lo gram sta je 50 di na ra. Po jef ti ni le su ja bu ke, sta ju od 65 di na ra, {to je za 50 od sto jef ti ni je ne go u ju lu. Gro `|a je sa jul skih 200 di na ra po ki lo gra mu pao na 100, dok su bre skve za dr à le ce nu od 80 di na ra po ki lo gra mu. Ba na ne ko {ta ju od 55 do 70 di na ra, za ko li ko su ih tr gov ci pro da va li i u ju lu, a kru {ke se pro da ju po ce ni od 90 do 120 di na ra. Ki lo gram {qi va je za 10 di na ra sku pqi, pa tre nut no ko {ta ju 80 di na ra, a isto to li ko po sku pe le su i ma li ne, pa se sa da kor pi ca od po la ki lo gra ma mo è ku pi ti za 120 di na ra. U od no su na jul di wa je sku pqa 20 di na ra, pa je ki lo gram 50 di na ra. N. R.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA

Svet ski go vor nik Nik Vu ji ~i} na Spen su Svet s ki po z nat mo t i v a c i o n i go v or n ik, Austra li ja nac srp skog po re kla Nik Vu ji ~i} pred sta vi }e se No vo sa |a ni ma da nas u 19 ~a so va u ve li koj sa li Spen sa, a istog da na od 10 do 12 ~a so va }e bi ti gost {ko le “Mi lan Pe tro vi}” na No vom na se qu. Nik je ro |en sa ret kim sin dro mom te tra ame lija, bez udo va. Upr kos ovom ne do stat ku, on pli va, sur fu je, igra golf, a ne dav no je iz veo i pr vi skok sa pa do bra nom. Do sa da je dr `ao pre da va wa u 43 dr `a ve pred 4,5 mi li o na

NO VO SAD SKO PO ZO RI [TE OTVO RI LO NO VU SE ZO NU

U dvo ri {tu pa suq, na sce ni pred sta ve U No vo sad skom po zo ri {tu ju ~e je zva ni~ no po ~e la no va se zo na tra di ci o nal nim po zo ri {nim sla vqem - tak mi ~e wem voj vo |an skih ma |ar skih dram skih pi sa ca. Me |u tim, dok su se na sce ni „ku va le„ pred sta ve, u dvo ri {tu se ku vao pa suq. I sve to u tak mi ~ar skom du hu. Tri glu ma~ ke eki pe pred vo |e ne Ati lom Ne me tom, Aro nom Ba la òm i â bom Ra blov ski din sta le su {ar ga re pu, luk i sec ka le pa pri ku, dok je dru gi deo glu ma~ ke eki pe, uz po mo} re ì se ra Pe te ra Gem ze, Zol ta na Pu {ka {a i Ko ka na Mla de no vi }a uve `ba vao dram ske ko ma de na sta le za sa mo je dan dan. Na i me, dan ra ni je, dram ski pi sci Ana Te rek, Zol -

Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

Fo to: S. [u {we vi}

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

qu di, me |u ko ji ma su dr àv ni ci, po li ti ~a ri, ali i oso be sa po seb nim po tre ba ma. Ula znice po ce ni od 500 di na ra mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa, u kwi à ra ma “Vul kan” u Mer ka to ru i Zmaj Jo vi noj uli ci, kao i na saj tu gig stix.com, a sav pri hod }e i}i u hu ma ni tar ne svr he. Ma ni fe sta ci ju su po dr à li fon da ci ja Ane i Vla de Div ca, pro sla vqe nog ko {ar ka{a, kao i prin ce za Ka ta ri na i te ni ser Novak \o ko vi}. A. Va.

tan Da wi i Ju dit Fe renc na pi sa li su tri dram ska tek sta na osno vu na slo va no vin skog ~lan ka -”Ne ka se ja ve naj bo qi”. Po ovim tek sto vi ma, za sa mo dan, na sta le su pred sta ve ko je je pu bli ka mo gla da po gle da si no} na sce ni No vo sad skog po zo ri {ta. Glu ma~ -

kom an sam blu do ma }i na pri dru `i li su se i glum ci iz Su bo ti ce, Be ke {~a be i Te mi {va ra, a pr vi put u isto ri ji ovog tak mi ~e wa i glum ci Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Na pi ta we {ta je lak {e „sku va ti„- pa suq ili pred sta vu, do bi li smo od go vor da je, ipak, pa suq lak {i, jer ka kav god da bio, po je {}e se, za raz li ku od pred sta ve ko ja, ako je lo {a, ne mo `e da se „sva ri”. Ka ko bi lo, glum ci No vo sad skog po zo ri {ta od ba ra li su ide lan na ~in da za po~ nu no vu se zo nu ko ja }e, ako se po ju tru dan po zna je, bi ti za ni mqi va i di na mi~ na kao wi hov ju ~e ra {wi po du hvat. J. Zdje la re vi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota22.septembar2012.

ZASEDALA SKUP[TINA GRADA

Sa mo ne kim usta no va ma no vi ~el ni ci Pr va sed ni ca Skup {ti ne gra da s no vom skup {tin skom ve }i nom (SNS, DSS,SPS i od bor ni~ ke gru pe “Svi za No vi Sad” i “No vi Sad od mah”) odr `a na je ju ~e. Ime no va ni su uprav ni i nad zor ni od bo ri jav nih pred u ze }a i usta no va i iza bra no ne ko li ko no vih vr {i la ca du `no sti di rek to ra usta no va ko ji ma je osni va~ Grad. Iza bra na su i no va skup {tin ska te la. Za v.d. di rek to ra Mu ze ja gra da ime no va na je Ve sna Jo vi ~i} (SNS), du `no sti je raz re {en do sa da {wi v.d. di rek to ra „Ra do snog de tiw stva” dr Dra gan Mi lo {e vi} (DS), a ka ko smo sa zna li kan di dat za no vog di rek to ra je Mar ko Gr gu re vi} (DSS). Mi ro slav Ko pa wa (SPS) osta je na me stu di rek to ra Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, dok je za v.d. di rek to ra Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka ime no van Mir ko [i po vac (DSS). No vi v.d. di rek to ra Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta je pr of. dr Ve se lin Dic kov (SPO) a Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Bog dan @i va no vi} (od bor ni~ ka gru pa „No vi Sad od mah”). Na do sa -

~la na Grad skog ve }a ko ji ima sum wi vo obra zo va we. - Na pa da mi na pa met da na bi lo ko ji na ~in oma lo va ìm go spo di na Be lu Ku ri nu, ali on i we go va rom ska na ci o nal na za jed ni ca su iz ma ni pu li sa ni i zlo u po tre bqe ni od stra ne ne kih ko ji su za u ze li zna ~aj ne po lo à je u jav no-ko mu nal nim pred u ze }i ma, a ne ki su ~ak i ~la no vi Ve }a. To su isti oni ko ji su na |ur |ev dan skim iz bo ri ma ku pi li de set i po hi qa da gla so va u No vom Sa du za dve po dve hi qa de di na ra.Ina ~e, naj in te re sant ni je ka drov sko re {e we je iz bor pr of. dr Mar ka Ca ri }a u uprav ni od bor Za vo da za iz grad wu gra da. On je su vla snik Fa kul te ta za me nax ment na ko me je ma ste ri rao pred sed nik Re pu bli ke To mi slav Ni ko li}. Da li se na taj na ~in SNS odu ù je ime nu ju }i ga na to me sto -re kao je Jak {i}. Od go va ra ju }i na pr o ziv ke Jak {i }a Be la Ku ri na je ka zao da je isto rij ski do ga |aj {to se je dan Rom na la zi u Grad skom ve }u, i da im to me sto pri pa da. Svo je obra zo va we ni je hteo da ko men ta ri {e, do da {wim funk ci ja ma osta }e di rek - di za naj od go vor ni je i naj va `ni je dav {i da ne mo ra da zna ~i da je onaj tor Do ma zdra vqa Mi lan Kr ti ni} funk ci je. Ne ve ro vat no je da se oni s fa kul te tom, ili zva wem ma gi (SPS) i Apo te kar ske usta no ve ko ji su ka dro va li ni su ru ko vo di li stra pa met ni ji od ne kog ko ta zva No vi Sad Slo bo wa ne ma. dan ka Mi ha i lo Za pred sed ni vi} (SPS). ka Uprav nog od Za v.d. direktora Muzeja grada imenovana je - Kad su u pi ta bo ra Za vo da za Vesna Jovi~i} (SNS), a Zavoda za zdravstvenu wu di rek to ri ko ji iz grad wu gra da ni su raz re {e ni za{titu radnika Mirko [ipovac (DSS), Zavoda za ime no van je no vi uprav ni od zdravstvenu za{titu studenata prof. dr Veselin Ili ja An dri je bo ri sa gle da }e da Dickov (SPO), Zavoda za hitnu medicinsku pomo} vi}, a za pred li }e oni osta ti, sed ni ka Nad zor dr Bogdan @ivanovi} („Novi Sad odmah”) ili }e even tu al no nog Ma ri ja na pred lo ì ti Skup Du ki}, „Apo la” {ti ni wi ho vo Go ran Ive ti} i raz re {e we i ime no va we dru gih. onim naj va `ni jim; da je ~o vek ute - Mi tar Ra do wi}, „î sto }e” Slo bo Uko li ko bu de ta ko, ime na no vih me qen u stru ci. Ka dro va lo se po dan Ta si} i Mi lo{ Sta ni sa vqe di rek to ra usta no va bi se mo gla ne - ro |a~ ko ku mov skoj ve zi – re kao je vi}, „Ze le ni la” Ste van Ra do ni} i }i na dnev nom re du ne ke od na red - pred dnik Grad skog od bo ra Srp ske Vla di mir Me leg, JGSP-a Ne nad nih sed ni ca grad skog par le men ta - ra di kal ne stran ke \u ra| Jak {i}. Ron ~e vi} i Ne nad Mi qu{, „In re kao je pred sed nik Skup {ti ne Do dao je da se u isto ri ji No vog for ma ti ke” Da ni jel Ku la ~in i gra da Si ni {a Se vi}. Sa da pr vi put de si lo je da ima mo Bog dan Ku ki}.

Fo to: F. Ba ki}

Opo zi ci ja (DS,LSV,SRS) je na ju ~e ra {woj sed ni ci gla sa la sa mo za sa stav rad nih te la i ko mi si ja Skup {ti ne, na kon ~e ga su iza {li iz sa le. Sa sed ni ce su iza {li na kon ras pra ve. - Za bri wa va ju }e je da gra do na ~el nik No vog Sa da ni je do {ao na pr vu sed ni cu, na ko joj se bi ra ju qu -

Pred sed nik Uprav nog od bo ra „Li sja” je Dra gi {a Va si qe vi}, a Nad zor nog od bo ra Alek san dar â re vic ki, To pla ne Mir ko Zo ri} i Bor ko Ra di {i}, „Par king ser vi sa” Bran ko Je re mi} i Bla ò Vu jo vi}, „Po slov nog pr o sto ra” Zol tan Hor vat i Gor da na Mi ti}, „Pu ta” Bran ko Baq i Vla de Sa va no vi}, Spen sa Mi lo{ Egi} i Zo ran Mi haj lo vi}. Pred sed nik Uprav nog od bo ra „Sta na” je Je vrem Ja wi} a Nad zor nog Mi tar An |e li}, „Tr `ni ce” Slo bo dan ê pi} i Vo ji slav Ko la rov, „Urba ni zma” Bu di mir Go |e vac i Mi lo rad Be a to vi}, „Vo do vo da i ka na li za ci je” Ra do van Ste pa no vi} i Mi ro slav Pi qi}, TONS a Mar ko Ra din i Dra {ko Lon ~ar, Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Ran ko Ba bi} i Vla di mir Sa mar xi}, Mu ze ja gra da Dra ga na Kra gu qac i Mi la na Arwa{, Isto rij skog arhi va gra da Ve sna Jo vi ~i} i ê do mir Gu `vi ca, Grad ske bi bli o te ke ime no van Pe tar Ja }i mo vi} i Ra di voj Ni {o vi}, Po zo ri {ta mla dih Bran ko Ko pri vi ca i Ma ja

Glumac Maca odustao Ne zva ni~ no smo sa zna li da glu mac Dra gan Ma rin ko vi} Ma ca ne }e bi ti no vo ka drov sko re {e we za v.d. uprav ni ka Po zo ri {ta mla dih. Sam je od lu ~io da ne pri hva ti pred log SPO, od no sno od bor ni~ ke gru pe „Svi za No vi Sad” ko ji su ga na to me sto pred la ga li.

Cr no ba rac, No vo sad skog po zo ri {ta Il di ko \an tar i Sil vi ja \an tar, Kul tur nog cen tra Da vor Pe re u la i Ne ma wa No va ko vi}, Ate qea „61” Je le na Cr no br wa i @eq ko To do ro vi}. Pred sed ni ka uprav nog od bo ra KIC „Mla dost” je Du {an Ko va ~e vi}, a Nad zor nog Ne ve na Bu buq, KIC „Ki sa~” Ste van Stan kov i Al zbe ta Di jak, Fon da za una pre |i va we vo kal ne umet no sti mla dih Mi lan Vu ka {i no vi} (ne ma nad zor nog od bo ra). Pred sed nik Uprav nog od bo ra Do ma zdra vqa je Bor ko Mi la no vi} a Nad zor nog San dra Ste fan - Mi ki}, Apo te ke „No vi Sad” Bi qa na Ba ro {ev ~i} i Bo ja na Ma ta no vi}, Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka To mi slav Ugar ko vi} i Zo ra Bje ki}, Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta Dra gan La gun xin i Bo ri slav Ni ko li}, Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} No had Edin Tab{ i De jan Ta si}, Cen tra za so ci jal ni rad Pe tar Mu dri ni} i Je le na Ke {eq. B. Markovi}

SKORO 2.000 SAOBRA]AJKI OVE GODINE

Br zi na i al ko hol uzrok ne vo qa Upr kos kon stant nim ape li ma sa o bra }aj ne po li ci je i re dov nim iz la sci ma na te ren, od 2.656 sa o bra }aj nih ne zgo da, ko je su se, od po ~et ka go di ne do kra ja av gu sta, do go di le na te ri to ri ji Ju `no-ba~ kog okru ga, ~ak 74 od sto, od no sno 1.965, bi lo je u No vom Sa du. Ipak, ka ko sa zna je mo iz no vo sad ske sa o bra }aj ne po li ci je, ove go di ne bi lo ih je za 611 ma we ne go pret hod ne. Pre ma re ~i ma ofi ci ra sa o bra }aj ne po li ci je Slav ka Ko va ~a, u ovih osam me se ci pri me }e no je i sma we we ne zgo da sa na stra da lim li ci ma, jer ih je ove go di ne bi lo 762, a pret hod ne 806, dok je u 2012. po gi nu lo 11 oso ba, a la ne 20. Kao glav ni uzrok sa o bra }aj nih ne zgo da, ovaj ofi cir na vo di ne pa `wu vo za ~a. - Ne pro pi sno skre ta we, okre ta we, kre ta we vo zi la i ne pri la go |e na br zi na su naj ~e {}i uzro ci. Ta ko |e, sa o bra }aj ne ne zgo de po sle di ca su ne u stu pa wa pr ven stva pro la za i

vo `we pod dej stvom al ko ho la - ka zao je Ko va~. Pre ma sta ti sti~ kim po da ci ma sa o bra }aj ne po li ci je, u gra du je bi lo 3.512 pre kr {a ja pre ko ra ~e wa br zi ne iz me |u 11 i 20 ki lo me ta ra po ~a su iz nad do zvvo qe ne br zi ne i 1.058 slu ~a je va ka da je br zi na i{la i do 50 ki lo me ta ra po ~a su vi {e od do zvo qe nog. Sa go vor nik je do dao da se rad sa o bra }a ja ca po naj vi {e za sni va na ot kri va wu ova kvih uzro ka, kao i tra `e wu na ~i na da se broj ne zgo da do ve de na mi ni mum. On je re kao da je od ja nu a ra do ju na 2012. go di ne za be le `no 25.587 sa o bra }aj nih pre kr {a ja, da je iz vo `we is kqu ~e no 3.060 qu di, a od to ga je wih 2.024 bi lo pod dej stvom al ko ho la. Ka ko sta ti sti ka ka `e, u te {kom al ko ho li sa nom sta wu, gde je ko li ~i na al ko ho la u kr vi bi la od 1,2 do dva pro mi la, bi lo je 395 qu di, a pre ko dva pro mi la ima lo je 115 oso ba.

U AMBULANTI U RUMENA^KOJ ULICI

Kur som pro tiv ni ko ti na

No va gru pa za od vi ka va we od pu {e wa po ~i we s ra dom u po ne de qak, 24. sep tem bra, u Cen tru za pre ven ci ju u am bu lan ti u Ru me na~ koj 102, u 18 ~a so va. Pri ja vqi va we za po ha |a we ove gru pe mo gu }e je pre ko te le fo na na broj 021/479-0668 i 064/80-88-120, mej lom cpzno vi sad@ gmail.com ili li~ nim do la skom. Kurs je bes pla tan i funk ci o ni {e po prin ci pu pe to dnev nog pla na. I. D.

[to se ti ~e naj ~e {}ih me sta gde se sa o bra }aj ke de {a va ju, Bu le var oslo bo |e wa uzeo je pri mat. Kri ti~ ne ta~ ke su, ka ko je ob ja snio sa go vor nik, ugao Bu le va ra oslbo |e wa i Uli ca ca ra Du {a na, kao i ugao sa Fu to {kom uli com i Bu le va rom kra qa Pe tra pr vog. Pro ble ma ti ~an je i ugao ovog bu le va ra i Ru me na~ ke uli ce, a u po sled we vre me sa o bra }aj ci ima ju pro ble ma i sa uglom uli ca Ca ra La za ra i Ca ra Du {a na. Pre ma mi {qe wu ovog ofi ci ra, kru `ni to ko vi su ide al na re {e wa za me sta sa vi so kom fre kven ci jom sa o bra }a ja, po put No vog Sa da. -To su ras kr sni ce gde se vo zi la kre }u ma wom br zi nom i za to je i ma we mo gu} no sti da do |e do ne zgo da. Uko li ko ih i bu de, po sle di ce su ma le, od no sno uglav nom je u pi ta wu ma te ri jal na {te ta. U kru `nim to ko vi ma ne zgo de se de {a va ju zbog ne u stu pa wa pr ven stva pro la za- ob ja snio je Slav ko Ko va~. A Jerini}

REHABILITOVANI ZAVISNICI DOBRI FUDBALERI

Tim „Ras kr {}a” u fi na lu Fud bal ska eki pa Udru è wa za po mo} za vi sni ci ma „Ras kre {}e” pla si ra la se u fi na le no vo sad ske He trik li ge re kre a ti va ca i ta ko po ka za la da je po sle le ~e wa od nar ko ma ni je mo gu }e na sta vi ti nor ma lan ì vot. Ka pi ten eki pe, ko ji je i sam bio ovi snik o nar ko ti ci ma, ali i ne ka da {wi fud ba ler FK „Ka bel” Sta ni slav Da vi do vi} - Ca ne ka è da je ovo jo{ jed na po tvr da da je

po sle sve ga {to su pro {li, ipak, mo gu }e po sti }i uspe he, pa ~ak i pro ì ve ti sta re ras pr {e ne sno ve o fud bal skim do stig nu }i ma. On do da je da su po sle de se ti na ba ~e nih go di na na sta vi li da se bo re, ì ve i ni ù uspe he na svim ì vot nim po qi ma. Eki pa u svom sa sta vu ima 9 re ha bi li to va nih za vi sni ka. M. S.

GRADONA^ELNIK POHVALIO PO@RTVOVANOST SR\ANA STOLI]A

Ru~ ni sat no vo sad skom he ro ju Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} pri mio je ju ~e u Grad skoj ku }i Sr |a na Sto li }a, ko ji je pro {le su bo te spre ~io pad auto bu sa sa 55 put ni ka u pro va li ju du bo ku 50 me ta ra u Si }e va~ koj kli su ri. Sr |an, ko jem me di ji do de qu ju epi tet „no vo sad ski he roj”, ve} de ce ni ju `i vi i ra di u No vom Sa du, a u raz go vo ru sa gra do na ~el ni kom skrom no je is ta kao da ne o~e ku je po seb nu za hval nost, jer je sve ura do in stik tiv no, bez ve li kog raz mi {qa wa. Gra do na ~el nik je po hva lio Sr |a no vo re a go va we u pot pu no ne pred vi di voj si tu a ci ji, kao i to {to je po ka zao iz u zet nu pri seb nost, hra brost, spret nost i

bri gu za osta le put ni ke u auto bu su nad ko jim je po vre |e ni vo za~ iz gu bio kon tro lu. - Va `no je skre nu ti pa `wu na po je din ce ko ji ~i ne plem ni te pod vi ge ne ra ~u na ju }i da }e bi ti po hva qei i na gra |e ni. Upra vo wi ho va de la tre ba da u~i ni mo {to vi dqi vi jim, ka ko bi slu ì la za pri mer dru gi ma. Sr |an je po ka zao ko li ko su No vo sa |a ni hra bri i u naj te ìm si tu a ci ja ma - re kao je Vu ~e vi} po è lev {i „no vo sad skom he ro ju” sve naj bo qe u ì vo tu i po klo niv {i mu ru~ ni sat iz ogra ni ~e ne se ri je, na me wen do bit ni ci ma pre sti `nih pri zna wa Gra da i za slu `nim gra| ni ma No vog Sa da. I. D.

Ne ma {traj ka u „^i sto }i” Sa mo stal ni sin di kat Jav no ko mu nal nog pred u ze }a „^i sto }a” od u sta je od {traj ka za ka za nog za po ne de qak jer su po sti gli do go vor sa ru ko vod stvom ovog pred u ze }a. Ka ko sa op {ta va ju, za ra da za av gust je is pla }e na, a do go vo re no je da du go va wa pre ma sin di ka tu bu du is pla -

}e na u dve ra te. Rad ni ci „^i sto }e” do bi li su i ~vr sta obe }a wa da }e se wi hov zah tev za bri sa we de lat no sti hva ta wa pa sa i ma ~a ka lu ta li ca iz spi ska za du `e wa ovog pred u ze }a na }i u Skup {ti ni gra da pred od bor ni ci ma i da }e bi ti po zi tiv no re {en. A. L.

VESTI Ru si ja i Bal kan Dru {tvo srp sko-ru skog pri ja teq stva i di ja spo re „Re surs” iz No vog Sa da, Cen tar na ci o nal ne sla ve i Fond An dre ja Pr vo zva nog iz Mo skve pri re |u ju pro mo ci ju kwi ge Ga qi ne [ev co ve „Ru ski hu ma ni tar ni po hod na Bal kan” da nas u 18 ~a so va u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Po red autor ke, go vo ri }e ar hi e pi skop {vaj car ski i za pa do e- vrop ski Mi hail, pred stav ni ci Fon da i Cen tra, pred sed ni ca Dru {tva „Re surs” Ra doj ka Ko va~, na u~ na sa rad ni ca in sti tu ta RAN Ana Fi li mo no va i pred sed ni ca Dru {tva srp sko-ru skog pri ja teq stva Iva na @i gon. I. D.

„Zo na” u KCNS Kwi `ev na gru pa „Zo na” or ga ni zu je do ga |aj „No vi ni kad - 11 go di na po sle” ve ~e ras u 19 sa ti u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to -

li~ ka por ta 5, klub „Tri bi na mla dih”. U~e sto va }e Ni ka Du {a nov, Ser gej Stan ko vi}, Pa trik Ko val ski, Si ni {a Tu ci}, Bo jan Ar na u to vi}, Mla den Ili}, Ste van D. Jo va no vi}, Bo jan Sam son, Bi qa na Ko va ~e vi}, Va le ri ja Var ga, Mi lo{ Mar ti no vi}. I. D.

O mi ru u „Tink cen tru” U „Tink cen tru”, Je vrej ska 15, da nas od 11 do 13 ~a so va bi }e odr `a na ra di o ni ca na te mu mi ra. Pri ~a }e se o be lom go lu bu, kao sim bo lu mi ra, i o to me ka ko se Svet ski dan mi ra obe le `a va kod nas. Ro di te qi tre ba da spa ku ju de ci sta re ma ji ce, ko je }e de ca di zaj ni ra ti i bo ji ti vo de nim bo ja ma. Do bro do {la su de ca svih uz ra sta, a u~e {}e na ra di o ni ci ko {ta 200 di na ra. I. D.

dnevnik

subota22.septembar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

Osnov na {ko la „\ura Dani~i}”, Novi Sad

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „Marija Trandafil”, Veternik

U ponedeqak: O[ „Ivan Gunduli}”, Novi Sad, istureno odeqewe na ^eneju i O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

vOJvOdinA

dnevnik

petak22.septembar2012.

У РУМИ ПОТВРЂЕНА НОВА-СТАРА КОАЛИЦИЈА

На ста вља ју где су ста ли

Сертификати за суботичка предузећа СУБОТИЦА: Сертрификати за Интегрисане системе Међународни стандард ИСО 9001 управљања квалитетом услуга и ИСО 14001 управљања заштитом животне средине, додељени су јавним комуналним предузећима „Водовод и канализација„ и „Суботичке пијаце”. Сертификате је уручио председник ЦЕРТОП Интернатионал Холдинга из Будимпеште др Петер Рот представницима предузећа Снежани Пејчић и Јожефу Зонаиу. Свечаном уручењу сертификата присуствовао и је и градоначелник Суботице Модест Системима менаџмента квалитетом и Системима управљања заштитом животне средине суботичка предузећа су доказале да су водеће организације међу јавним комуналним предузећима у региону а њихово пословање у потпуности су усагласиле са Европским стандардима, нормативима и пропиС. И. сима.

СЕДНИЦА БЕЗ РАСПРАВЕ

Све тач ке при хва ће не

АПА ТИН: Трећа седница Скупштине општине, на којој су одборници размотрили 17 тачака дневног реда, протекла је без расправе и тако се, уз паузу, завршила за нешто више од једног часа. Све одлуке прихваћене су уз подршку свих 29 одборника, или уз четири гласа против, колико одборника има Група грађана „Милан Дражић“.То је и разумљиво, јер су сви остали одборници од ДС, СПС- ПУПС и СРС у позицијиа и два одборника Српске напредне странке, иако ови одборници не и званично. На почетку седнице верификовани су мандати нових одборника Сте ва на Па па и Ве ре Ми лен ти је вић, који су заменили досадашње одборнике Ми ло ша Ђе ри ћа и Жељ ка Ву че ти ћа, који су поднели оставку због тога

што су запослени у општинској управи. Одборници су, без расправе, прихватили одлуку о извршењу буџета за првих шест месеци ове године, одлуку о томе да ће сви челници општине посао обављати проде сионално осим председника Скупштине општине, о стипендирању студената, као и већи број тачака вsезаних за отуђење грађевинског земљишта. Прихваћен је и предлог о поскупљењу цене превоза за десет процената у градском и приградском саобраћају, које обавља фирма „Апатинтранс“ Апатин, као и предлози да се брише заштита са споменика природе група храста лужњака код „Јеленског острва“ и у шуми Курјачица и извештај о раду предшколске установе „Пчелица“ за прошлу и план раЈ. П. да за ову школску годину.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН БЕЗ АУТОМОБИЛА

Би ци кли ма кроз Те ме рин

ТЕ МЕ РИН: Поводом Светског дана без аутомобилског загађењ, данас ће, другу годину заредом, чланови Екоцентра „Водомар 05” из Темерина организовати промотивну вожњу бициклима. Значај ове акције огледа се у скретању пажње на негативан утицај аутомобилског загађења на ваздух који удишемо и стање животне средине, едукација младих и пропагирање употребе бицикла као еколошки оправданог и по здравље корисног превозног средства. У акцији учествују деца основних школа из Бачког Јарка и Темерина, спортска и еколошка удружења, као и појединци који подржавају здрав начин живота. Дужина трасе од центра Бачког Јарка до краја Темерина и наставног центра ЈП Воде Војводине “Јегричка”, у једном правцу је 15 километара, односно 10 километара за оне који се прикључе у Теме-

рину. Учесници акције “Бицикло возимо - планети помозимо”, исписивањем графита на раскрсници у центру Темерина, понудиће своја решења за здравију и чистију животну средину. У склопу акције, биће организовано предавање на тему „Бициклисти у саобраћају и штетни утицаји аутомобила на ваздух и животну средину“, у наставном центру “Јегричка”. Након предавања, учесницима акције биће понуђен чувени темеринсаки пасуљ, као надокнада за потрошену енергију, након чега следи повратак, уз мониторинг бициклистичких стаза . Акцију подржава оштинска Темерин, преко ресора за пољопривреду, екологију и заштиту животне средине ЈП “Воде Војводине” , СУП Темерин саобраћајна полиција , локална туристичка организација , „SKY Motors“ и невладине В. Х. организације.

Двоточкаши крећу од Градске куће

ЗРЕЊАНИН: Канцеларија за младе у Зрењанину, у сарадњи са бициклистичким клубом “Cycle mania”, обележиће данас Међународни дан без аутомобила. Акција која има за циљ подизање свести о безбедности у саобраћају, здравим стиловима живота и важности очувања природе и средине у којој живимо почеће у 10 часова, испред Градске куће. Бициклисти ће, након краћег програма на Тргу Слободе, кренути ка излетишту “Мотел Шумице”, а на циљу је планирано освежење за све учеснике и наставак дружења. Тај дан је замишљен тако да се делови града затворе за аутомобиле и да се промовише развој бициклизма и осталих немоторизованих кретања на градским и ванградским деоницама. Ж. Б.

Са ста нак при вред ни ка

ПАН ЧЕ ВО: У Регионалној

привредној комори Панчево јуче је одржана седница Управног одбора, на којој је представницима Удружења предузетника, привредних субјеката и локалних самоуправа Јужног Баната представљен „Програм за заустављање кризе са пакетом мера за стабилизацију јавних финансија„. Циљ скупа у Регионалној привредној комори Панчево је да се преду-

зетници, занатлије и представници привредних субјеката Јужног Баната упознају са мерама за стабилизацију јавних финансија, које ступају на снагу 1. октобра. Државни секретар у Министарству финансија и привреде Републике Србије Алек сан дар Љу бић подсетио је да ће предузећа и предузетници бити растерећени сувишних трошкова укидањем 138 парафискалних намета. З. Дг.

РУ МА: У Градској кући у Руми, јуче је, на конференцији за новинаре потврђена је нова - стара коалиција ДС- СПС- ПУПС- ДСС, којој се придружила и СРС. Председница општинског одбора Демократске странке Србије Сне жа на Бо ја нић Сто јић није присуствовала конференцији, али је телефоном потврдила да се присуство ДСС-а у новој коалицији не доводи у питање. Ова коалиција броји 30 одборника, што је довољно за скупштинску већину и несметан рад парламента. Коалициони партнери били су сагласни на

конференцији да ће наставити све започете послове у општини Рума и да ће и даље доприносити побољшању живота суграђана. -Овом приликом поздрављам одлуку општинског одбора Социјалистичке партије Србије, да наставимо тамо где смо стали пре избора. Ове политичке турбуленције у последњих месец дана нису дале резултате, а град је тај који трпи. Због одуговлачења политичких договора, пре свега трпи ребаланс буџета који је спреман да се изнесе пред парламент. Сада имамо гаранцију за скуп-

штинску већину и зато остајемо где смо и били у румској општини - нагласио је председник ОО Демократске странке Не над Бо ро вић. Председник ОО Социјалистичке партије Србије Дра ган Кар даш додао је да економско стање у држави не дозвољава политиканство на локалу, и да је ово најбоље могуће решење за локалну самоуправу, у циљу побољшања животних услова суграђана и завршетке свих започетих пројеката. М. Марушић

АГОНИЈА СОМБОРСКЕ ФАБРИКЕ УЉА „СУНЦЕ”

Рад ни ци пред из бо ром: „Ви тал” или от каз

СОМ БОР: Суочени са најновијом „непристојном понудом“ свог послодавца, радници сомборске фабрике уља „Сунце“, која је у већинском власништву српске монстер-компаније „Инвеј“, контроверзног бизнисмена Пре дра га Ран ко ви ћа -Пе цо ни ја, јуче су простестовали испред здања Скупштине Града Сомбора, а у једном моменту их је примио и градоначелник Не ма ња Де лић, са својим сарадницима задуженим за привреду. - Као што смо и претпостављали, у очигледном процесу потпуног затварања сомборске уљаре, наших 13 колега је доведено у ситуацију да се од првих дана октобра нађу на улици, без и динара отпремнине, или надокнаде НСЗ, или да прихвате „понуду“ послодавца, да наставе рад у врбаској

Јучерашњи протест радника „Сунца”

знамо шта треба да урадимо, да бисмо по слодавцу, инспекцијским органима, држави, доказали да се нашим колегама, а у перспективи и нама свима, нуди да

Град на страни запослених - Не вреди да ја овде причам да локална самоуправа нема никакве ингеренције у процесу приватизације. Борићемо се са вама да се сачува и производња у „Сунцу“ и ваша радна места. Већ смо упутили дописе за ургенцију Влади Р.Србије, покрајинској Влади, своје учешће у решавању овог проблема је најавио покрајински секретар за привреду Ми ро слав Ва син. Јасно је да нам не требају нови социјални случајеви, а да сте ви људи који желе да живе од свог рада, као што сте и до сада то чинили - речи охрабрења градоначелника Сомбора Немање Делића, упућене радницима „Сунца“. фабрици уља „Витал“ - појаснио је разлоге радничког незадовољства председник огранка синдиката „Независност“ у сомборској уљари Зо ран Гр бић.- Стварно не

пређемо на рад у погоне који су више од 50 километара удаљени од Сомбора, чиме се на најгрубљи начин крше одредбе Закона о раду - запитао се Грбић, наглаша-

вајући да су се очајни радници обраћали сваком ко је желео да их саслуша, али да ни од кога нису добили помоћ. - Сасвим је јасно, на шта смо годинама уназад упозоравали, да је фабрика пред затварањем и да су све ово само маневри већинског власника да нас једноставно остави на улици, уз што мањи трошак - упозорио је Грбић. - Одсуство сваке људско сти по слодавца нас највише боли. Нуде нам да нам поред минималца плате свега половину путних трошкова до Врбаса, колегиницама са села, које би морале да мењају два аутобуса до „Витала“, које би морале на посао да крену у три ујутро (када би аутобуса уопште и било) пребацују да је њихов проблем што живе на селу, када их упозоравамо да не смеју, по закону, оставити на улици је-

ПОТОМЦИ НЕМАЦА ПОСЕТИЛИ ЗАВИЧАЈ

Ки кин да се ћа на де тињ ство

КИ К ИН Д А: Председник Општине Кикинда Са во До бра нић приредио је јуче пријем за потомке Немаца, који су живели у кикиндској општини, пре Другог светског рата. Потомци некадашњих становника дошли су у Кикинду на освећење спомен обележја, које је пре де сет година подигнуто на немачком гробљу, а по свећено је подунавским Швабама. У по сети Кикинди су Јо зеф Кон рад и његова супруга који живе у Америци, а Јозеф је рођен у Кикинди, Ханц Бла сман из Канаде са унуцима, који је родом из Накова, као Пи тер Бин збер гер из Немачке, рођен 1925. године у Кикинди. Занимљиво је то што је отац Питера Бинзбергера, Фрања, 1941. године био градоначелник Кикинде: - Градоначелник је био од априла до 14. августа, када је у Кикинди извршена депортација Јевреја. Сећам се да је био петак и да је једна старија жена Јеврејка дошла у нашу кућу да замоли оца да јој помогне, јер су војници тражили да се сви Јевреји јаве у цркви. Он јој је обећао да ће већ наредно јутро отићи да се распита о чему се ради, јер је зграда, у којој је била немачка војна админинистрација, затворена. У суботу, тачно у осам сати, мој отац је отишао да разговара са војним властима. Када се вратио, испричао

Пријем код председника општине

нам је да су му рекли да се не меша у војне ствари, већ да води рачуна о цивилима. Тада им је рекао да, ако не може да брани невине грађане, неће више бити градоначелник и од тада више није обављао ту дужност. Члан Општинског већа Имре Ка бок рекао је да му је велико задовољство да сарађује са Немачким удружењем Кикинда Председник Немачког удружења у Кикинди Алек сан дар Ко неч ни представио је чиме се удружење бави: -Наше удружење настоји да одржава контакте са Немицима који су некада живели у овим крајевима и не само са њима.

Наш циљ је да преко ових контаката помогнемо кикиндској општини и надам се да ћемо једног дана у томе успети. Сви го сти, чији су преци некада живели у Кикинди, финансијски су помогли изградњу спомен обележја. Данас, у 11 сати на Железничком гробљу, биће освећење спомена по свећеног подунавским Швабама, док ће истог дана у 18 сати, у сали Народног музеја бити представљене књиге Питера Бинзбергера. Написао их је осам, а неколицина је по свећена његовом детињству и младо сти, проведеним у Кикинди. А. Ђуран

диног запосленог у породици без икакве отпремнине, бахато нам одговарају да једини запослени, а то сам у нашој породици ја, није хранитељ породице, па се на њега тобоже не односи та законска одредба - сведочила је, на јучерашњем радничком протесту о положају запослених у сомборском „Сунцу“, кроз сузе, Хер ми на Вуј ко вић, а њене речи потврђује и мајка троје малолетне деце Сан дра Ше шум, која је, као једина запослена у својој породици, такође стављена пред избор да се, као технолошки вишак, помири са отказом, без отпремнине и надокнаде, или да прихвати уговор о раду не неодређено у врбаском „Виталу“. - Волела бих наравно да наставим да радим у „Сунцу“, али свесни смо да је фабрика сада већинско приватно власништво и ако нам је таква судбина да се наша уљара затвара, зар могу бити толики нељуди да нас уочи зиме једно ставно шутну на улицу, без и једног динара отпремнине из фабрике коју су наши очеви подигли - пита се, такође кроз сузе Шешумова.- У каквој ми то држави живимо, када се њени представници, а држава Србија има 30 одсто капитала у „Сунцу“, за свих ових седам година од приватизације, нису запитали шта је са по словањем, шта је са дивидендама, шта је са производњом – запитала је Сандра Шешум. М. Миљеновић

Ли мун за не са ве сну во жњу РУ МА: У румској општини акција „Јабука или лимун“, у организацији „Делта ђенерали осигурања“, одржала се у Основној школи „Вељко Дугошевић“ у Руми и у Основној школи „Небојша Јерковић“ у Буђановцима. Акција се састојала из два дела: предавања стучњака и излазака на терен, где су, заједно са саобраћајном полицијом, деца несавесним возачима Додељивала лимун, а савеснима јабуку. Возачи, који поштују саобраћајне прописе добиће и плакету, у знак захвалности, а несавесни возачи добиће плакету са молбом да поштују саобраћајна правила. У акцију, на нивоу румске општине укључена су деца петог разреда основне школе. -Као и сваке године, циљ ове акције је да побољшамо безбедност деце у саобраћају. Деца су најугроженији учесници у саобраћају, а Србија је међу најнебезбеднијим земљама у Европи - истакао је менаџер румске канцеларије Ла зар М. Ма. Је шић.

CRnA HROnikA

subota22.septembar2012.

RADOVAN KARAYI] 16. OKTOBRA PO^IWE ODBRANU U HAGU

U ZREWANINU UHAP[ENI DEVETNAESTOGODI[WAK I DVOJICA MALOLETNIKA

Za pqa~ke osumwi~eni golobradi momci

Ruski pukovnik prvi svedok Biv{i predsednik RS Ra do van Ka ra xi} trebalo bi 16. oktobra da po~ne izvo|ewe dokaza odbrane, a kao prvog svedoka najavio je biv{eg na~elnika [taba sektora Unprofora za Sarajevo, ruskog pukovnika An dre ja De mu ren ka.

rovatnije bila re~ o teroristi~koj akciji” snaga s podru~ja pod kontrolom Armije BiH kako bi se isprovocirao NATO da bombarduje srpske polo`aje. Posle Demurenka, na klupi za svedoke u oktobru bi trebalo da se pojavi jo{ 15 svedoka, me|u

dnevnik

Pri pad ni ci zre wa nin ske Policijske uprave li{ili su slobode Vla di mi ra T. (19) iz Zrewanina i jo{ dve maloletne osobe, zbog sumwe da su po ~i ni li kri vi~ na de la razbojni{tvo i nedozvoqene

proizvodwe, dr`awa, no{ewa i stavqawa u promet oru`ja i eksplozivnih materija. Pretpostavqa se da su osumwi~eni 15. septembra, uz pretwu pi{toqem, od radnice kioska “Impel” u Zrewaninu uze-

li novac, pribaviv{i pri tom imo vin sku ko rist od oko 73.000 dinara. Podozreva se i da je jedan od maloletnika 24. jula, tako|e uz pret wu pi {to qem, uzeo pazar od radnice prodavnice

MDC u Zrewaninu, u vrednosti od oko 27.000 dinara. Osumwi~eni su uz krivi~nu pri ja vu spro ve de ni is tra `nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. @. B.

NERASVETQENA UBISTVA SRPSKIH NOVINARA

Spisak hrabrih, ali mrtvih

An drej De mu ren ko

Demurenko, koji je u~estvovao u istrazi posle masakra na sarajevskoj pijaci „Markale„ 1995. godine, tvrdio je da minobaca~ka granata koja je ubila 43, a ranila 75 qudi, nikako nije mogla biti ispaqena sa srpskih polo`aja, ali da mu nije bilo dozvoqeno da obelodani taj izve{taj javnosti niti da ga podnese komandantu. Penzionisani ruski pukovnik je, na su|ewu biv{em komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dra go mi ru Mi lo {e vi }u, rekao da je „najve-

kojima vojni posmatra~ UN Pol Kon vej, pripadnici Unprofora Xon Ra sel, Mi {el Go ti je i pukovnik Ste fan @u dri. Karaxi}u je za izvo|ewe dokaza odbrane odobreno 300 sati, isto koliko je imalo i tu`ila{tvo, koje je u maju saslu{alo posledweg svedoka optu`be. Biv{i predsednik RS optu`en je pred Tribunalom za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa u BiH od 1992. do 1995. godine. (Tanjug)

BIV[I GENERAL VRS BI]E PREME[TEN IZ BRITANSKOG ZATVORA

Krsti} }e kaznu sluìti u Poqskoj? Ha{ki tribuse }a fran cu ska nal è li da agen ci ja. AFP biv {i srp ski prenosi pisawe general u Bosni poqskog dnevnii Her ce go vi ni ka „Ga ze ta vi Ra d i s lav Kr bor~a” da je Tristi}, koji je prbunal traìo od vi u tom su du Poqske da preuosu|en za genozme Kr sti }a cid zbog uloge u zbog bez bed no zlo~inu u Sresnih razloga. brenici u julu Pre dve godi1995. go di ne, ne, biv{i geneostatak zatvorral je jedva izbeske kazne sluì gao smrt, priliu Poqskoj, izjakom napada trovio je port pa ji ce mu sli man rol Var{avskog skih zatvoreniregionalnog su- Ra di slav Kr sti} ka u za tvo ru da Igor Tu le ja. „Vejkfild” na severu Engle- Primili smo zahtev preko ske, podse}a Frans pres. Agenna{eg Ministarstva pravde. cija dodaje da }e, ukoliko bude Dokumenti se prevode. Razmapreba~en, Krsti} biti prvi tra}emo to u roku dva meseca koji }e sluìti kaznu u Poqre kao je Tu le ja Agen ci ji skoj po nalogu Tribunala. Frans pres. Poqska je jedna od 17 zemaKrsti} (64) je osu|en na 35 qa koja je ponudila da primi godina zatvora 2004. godine i osu|enike na zatvorske kazne preba~en da kaznu sluì u jedkoje je izrekao Ha{ki trinom britanskom zatvoru, podbunal. (Tanjug)

Ubistva novinara Dade Vujasinovi}, Slavka ]uruvije i Milana Panti}a nerasvetqana su i danas, kada su u fokus javnosti dospela odlukom Vlade Srbije o formirawu me|unarodne komisiju koja }e istraìti okolnosti pod kojima su ubijeni. Godinama unazad srpskoj javnosti se s razli~itih nivoa vlasti poru~uje da }e smrti novinara biti rasvetqene, pre oko pola godine nadle`ni tuìoci Srbije obe}ali su da }e pravda biti zadovoqena i rasvetqene okolnosti ubistava Dade, Slavka i Milana , isti~u}i da su ti predmeti prioriteti u wihovom radu. Republi~ki tuìlac Za gor ka Do lo vac rekla je da je tuìla{tvo svesno zna~aja slu~aja „Vujasinovi}„, ali da „protok vremena i dokazi koji nisu na adekvatan na~in fiksirani odmah po izvr{ewu krivi~nog dela, remete istragu ubistva novinarke”. Dolovac je tada navela da posle revizije Vi{e javno tuìla{tvo u Beogradu vodi pretkrivi~ni postupak u okviru kog je saslu{ano vi{e svedoka i ve{taka.... Da postoji jaka voqa tuìla{tva da se re{i ubistvo novinarke Vujasinovi}, koje je postalo metafora za opasnost novinarske profesije i slobodnog istraìva~kog novinarstva 1990-ih godina, kada su i drugi novinari stradali zbog po{tenog i ~asnog obavqawa svoje profesije, nije sporno, tvri Dolovac, kao ni da tuìla{tvo ima visok stepen svesti o neophodnosti re{avawa ovog slu~aja za koji postoji veliki javni interes. Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} u aprilu je potvrdio da je istraga o ubistvu Vujasinovi} obnovqena, ali da nema podataka koji bi ukazali na ime izvr{ioca ubistva.

Vujasinovi} je ubijena 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ona je za „Dugu” izve{tavala s rati{ta i o beogradskom podzemqu, kao i o bliskim vezama politike i kriminala. Od kraja 1992. do smrti 1994. godine, pisala je o politi~koj sceni Srbije. Deceniju i po wena smrt je vo|ena kao samoubistvo, a u januaru 2009. tuìla{tvo je utvrdilo da je re~ o ubistvu. Specijalni tuìlac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi}, u ~ijoj nadle`nosti je slu~aj Slavka ]uruvije, ubijenog 11. aprila 1999. godine u centru Beograda na ulazu zgrade u kojoj je stanovao, uveren je da }e i taj „slu~aj biti re{en” i naglasio na godi{wicu ubistva da zbog delikatnosti predmeta ne moè da govori vi{e... Radisavqevi} je naglasio da tuìla{tvo i on li~no po{tuju inte-

Slav ko ]u ru vi ja

Da da Vu ja si no vi}

Mi lan Pan ti}

res javnosti, posebno novinarske, kao i da zlo~in mora da ima sudski epilog. -]uruvije se ne se}amo samo uo~i godi{wice ubistva, ve} je rasvetqavawe tog zlo~ina prioritet u radu Tuìla{tva za organizovani kriminal. Na predmetu radimo intenzivno, pa i bukvalno u vreme dok razgovaramo - kazao je tada tuìlac. ]uruvija i wegovi listovi „Dnevni telegraf” i „Evropqanin” bili su me|u vode}im kriti~arima reìma Slobodana Milo{evi}a uo~i i tokom bombardovawa Srbije. Istraga je, posle pada reìma Milo{evi}a, utvrdila da su ga danono}no pratili pripadnici Dràvne bezbednosti i da su iznenada, uo~i samog ubistva, povu~eni sa „zadatka”. Na osnovu zahteva Specijalnog tuìla{tva istra`ni sudija saslu{ao je vi{e od 100 predloènih svedoka. Pored ostalih, sa-

VESTI U centrima 200 azilanata U centrima za azil u Bawi Koviqa~i i Bogova|i trenutno se nalazi vi{e od 200 azilanata, a u planu je otvarawe tre}eg centra za azil sa oko 400 mesta ~ija lokacija jo{ nije odre|ena, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare Komesarijata za izbeglice i me|unarodne organizacije za migraciju. - Pro{le godine u Srbiji je tra`ilo azil 3.000 qudi, dok su 2008. godine, kada je usvojen Zakon o azilu, 52 osobe tra`ile azil - rekla je Je le na Ma ri} iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije i da od 2008. godine, kada je Komeserijat preuzeo centre za azile, nije bilo nijednog incidenta koji su izazvali azilanti. - Od 2008. godine do danas u Srbiju je, uglavnom prisilnom deportacijom, vra}eno vi{e od 8.000 qudi - rekla je Mari} i dodala da se najvi{e vra}a wih iz Nema~ke, [vajcarske i [vedske. (Tanjug)

Poginula Kikin|anka

KUTIJE S BOMBAMA NA ZVEZDARI: U Ramskoj ulici u beogradskom nasequ Zvezdara pro{le no}i prona|ene su tri kutije s ru~nim bombama, ali su nakon intervencije Kontradiverzione ekipe uklowene, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Bombe su prona|ene preksino} oko 19:30, u {umi pored puta, a policija radi na utvr|ivawu ~iwenica o tome kako je eksploziv donet na to mesto, re~eno je u MUP-u.

slu{ano je 27 pratilaca - pripadnika DB, niz biv{ih funkcionera te slu`be, obavqeno je medicinsko-balisti~ko ve{ta~ewe, a prikupqeni su i drugi materijalni dokazi. Na spisku hrabrih, ali mrtvih, ~ije }e okolnosti stradawa poku{ati da razre{i me|unarodna komisija, je i dopisnik „Ve~erwih novosti” Milan Panti} - ubijen 11. juna 2001. ispred zgrade u kojoj je stanovao u Jagodini. Ubistvo Panti}a usledilo je nakon serije tekstova o ekonomskom kriminalu u pomoravskom regionu, zloupotrebama u privatizacijama i poslovawu op{tinskih vlasti. Vi{i tuìlac u Jagodini Ra do slav Vu~ ko vi} 8. juna ove godine kratko je rekao „ Nema novih informacija u istrazi ubistva novinara Milana Panti}a”, a u MUP-u Srbije tvrde da „obimnu i kompleksnu istragu povodom ubistva Panti}a sprovodi radna grupa u okviru Uprave kriminalisti~ke policije”. Nezadovoqstvo udruèwa novinara najboqe ilustruju re~i Vu ka {i na Ob ra do vi }a, koji je na obeleàvawu 13 godina od ubistva ]uruvije, 11. aprila ove godine, poru~io da je otkrivawe nalogodavaca i ubica „testament nove demokratske Srbije”. - Otkrijte nalogodavce, imenujte ubice rekao je tada Obradovi}, dodav{i da je vlast obavezna da „zaviri u mra~ne odaje reìma Slobodana Milo{evi}a” i da bez ra{~i{}avawa ubistva ]uruvije „nema demokratske Srbije kao ni slobode govora i izraàvawa”. Porodicima, ali i ~itavom dru{tvu, ostaje nada da }e ovaj novi u nizu koraka ka epilogu nerazja{wenih tragi~nih „pri~a” imati o~ekivani efekat i da u zvani~nim dokumentima vi{e ne}e pisati: „Pozadina zlo~ina nije rasvetqena”. (Tanjug)

U te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se u ~etvrtak oko 19,30 sati dogodila na putu Kikinda - Rusko Selo, poginula je Qubica B. (1987) iz Kikinde, suvoza~ u punti~kom motornom vozilu, dok je te{ke telesne povrede zadobio voza~ Dra gi {a R. (1988) iz Kikinde. Saobra}ajna nezgoda se dogodila kada je Dragi{a R. usled neprilazo|ene brzine uslovima puta, izgubio kontrolu nad vozilom, koje je sletelo s puta, udarilo u betonski bent i prevrnulo se. Policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave protiv voza~a Dragi{a R. M. Mr.

Suboti~anin nastradao u poàru U poàru, koji je ibio ju~e u jutarwim ~asovima u suboti~kom nasequ Gabri}, poginuo je Du{an V. (1953.). Poàr se dogodio ju~e oko 5.20 ~asova u ulici Nova broj 26, gde je nastradali ìveo kao podstanar.

U {turom saop{tewu policije se navodi da je u potpunosti izgorela unutra{wost objekta, a kako se radi o dvojnoj ku}i, zna~ajno je o{te}ena i druga stambena jedinica. Sumwa se da je poàr izazvan nehatom nastradalog Du{ana V., a uvi|aj su izvr{ili deùrni istra`ni sudija Vi{eg suda u Subotici, tuìoc Vi{eg tuìla{tva u Subotici i pripadnici PU Subotica, zakqu~uje se u saop{tewu suboti~ke policije. S. I.

Stradala saputnica Jedna osoba je izgubila ìvot u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na putu Sremska Mitrovica - Jarak, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici. Nesre}a se dogodila preksino} oko 20.20 ~asova usled sudara putni~kog vozila „hjundai” kojim je upravqao @eq ko S. (49) iz Sremske Mitrovice i putni~kog vozila „sitroen” kojim je upravqao Bo ri slav N. (54) iz [a{inaca. Na licu mesta ìvot je izgubila Qubica N. (50) iz [a{inaca, saputnik u putni~kom vozilu „sitroen”. Uvi|aj na licu mesta izvr{io je deùrni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tuìoca i policije. (Tanjug)

Prijava zbog {verca Pakistanaca Pripadnici Odseka pogreni~ne policije za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovinu qudima PU Kikinda, podneli su krivi~nu prijavu protviv Fra we F. (1966) iz Subotice zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dràvne granice i krijum~arewa qudi. Osumwi~eni Frawo F. se tereti da je prekju~e neovla{}eno prevozio ~etvoricu pakistanskih dràvqana. Prekr{ajni sudija kaznio je pakistanske dràvqane kaznom zatvora od po pet dana, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda. M. Mr.

crna hronika

dnevnik KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV PE TO RI CE NO VO SAD SKIH NA VI JA ^A

Ba ti ne za uvre du na Fej sbu ku? No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu za na sil ni~ ko po na {a we pro tiv pe to ri ce {e sna e sto go di {wa ka ko ji se te re te da su 13. sep tem bra u po sle po dnev nim sa ti ma fi zi~ ki na pa li u~e ni ka elek tro teh ni~ ke {ko le D. P. iz oko li ne No vog Sa da i pri to me ga po vre di li, zbog ~e ga je on za vr {io u De~ joj bol ni ci, sa zna je mo ne zva ni~ no ju ~e u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi. Na vod no, raz log na vi ja~ ke gru pe da na sr ne na po me nu tog sred wo {kol ca je to {to je na dru {tve noj mre `i Fej sbuk ob ja vqen sni mak is pred mu ra la no vo sad skog fud bal skog klu ba gde je ovaj u~e nik po di gao obe ru ke s po dig nu tim sred wim pr stim. Sum wa se da je po ~i we na „osve ta za uvre dqiv gest”

u pret pro {li ~e tvr tak u ra nim po sle po dnev nim sa ti ma, ka da je, uz pri si lu, pro zva ni fan su par ni~ kog ti ma iz ve den na uli cu, gde je pri si qen da qu bi gra fi te su par ni~ kog klu ba. Pri to me, on je bio {u ti ran i za do bio je po vre de, ko je ni su opa sne po `i vot, ali su ga po vre |e nog i kr va vog pri me ti li gra |a ni na Bu le va ru ca ra La za ra, ko ji su po zva li Hit nu po mo}, na kon ~e ga je pre ve zen, zbog uka zi va wa po mo }i, u De~ ju bol ni cu. Le ka ri su po slu `be noj du `no sti oba ve sti li po li ci ju o pri je mu pa ci jen ta s po vre da ma iza zva nim na si qem. Osum wi ~e ni su ubr zo iden ti fi ko va ni i pro tiv wih je pod ne ta kri vi~ na pri ja va. Re~ je o {e sna e so di {wa ci ma B. S., O. L., V. G., J. B. i B. P., sa zna je na{ list. M. V.

PRA VO SNA @NA PRE SU DA RO LAN DU GOM BO [U IZ SU BO TI CE ZA ZLO ^IN U BAJ MO KU

Za ubi stvo `e ne 30 go di na ro bi je

Ro land Gom bo{ iz Su bo ti ce pra vo sna `no je ogla {en kri vim za te {ko ubi stvo i osu |en na 30 go di na za tvo ra. Ape la ci o ni sud u No vom Sa du je pre su dom od 30. ju la po tvr dio pre su du Vi {eg su da u Su bo ti ci ko jom je okri vqe nog Gom bo {a iz Su bo ti ce ogla sio kri vim zbog kri vi~ nog de la te {ko ubi stvo, iz vr {e no 17. ok to bra 2011. go di ne u Baj mo ku, na {te tu sa da po koj ne Sta ne Ivan -

Ubr zo za tim po li ci ja i va tro ga sci su u po dru mu ku }e Sta ne Ivan ko vi} pro na {li we no be `i vot no te lo. Ka da je ot kri ve no ubi stvo u Baj mo ku, Ro land je sa svo jom ma lo let nom de voj kom po be gao u Ma |ar sku, gde je br zom i efi ka snom ak ci jom ta mo {we po li ca je, u sa rad wi sa srp skim ko le ga ma; uhva }en i ubr zo i iz ru ~en Po li cij skoj upra vi u Su bo ti ci.

subota22.septembar2012.

NO VO SAD SKA PO LI CI JA O HAP [E WU ZBOG IZ NU DE

Osum wi ~e ni od vla sni ka auto- sa lo na tra `i li 1.200.000 evra Alek san dar V. (1974), Zo ran @. (1966) i Sve ti slav S. (1967) iz Ba wa lu ke (BiH) uhap {e ni su pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo iz nu de, po tvr di la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va o do ga |a ju o ko jem je pi sao na{ list. Wi ma se pri pi su je da su od ju la do pre kju ~e SMS i MMS po ru ka ma pre ko mo bil nih te le fo na pre ti li vla sni ku jed nog auto -sa lo na i we go voj po ro di ci i zah te va li da im da 1.200.000 evra. U mo men tu pri mo pre da je de la tra `e nog nov ca u jed nom no vo sad skom ka fi }u, po li ci ja je uha pi sla Zo ra na @. i Sve ti sla va S, a ubr zo po tom,

na dru gom me stu i Alek san dra V. Pri vo |e we okri vqe nih na sa slu {a we de `ur nom is ta ra `nom su di ji o~e ku je se da nas, do da je se u sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. Ka ko smo ob ja vi li, osum wi ~e nom Alek san dru se, ta ko |e, pri pi su je da je pri li kom kon ta ka ta s bi zni sme nom za se be la `no tvr dio da je pri pad nik li~ nog obez be |e wa pre mi je ra i mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a. U mo men tu pri mo pre da je ko ver te u woj je tre ba lo da bu de 50.000 evra, sa zna li smo ne zva ni~ no po sle hap {e wa osum wi ~e nih. M. V.

Hap {e we osum wi ~e nog

VRA ]A JU SE OSNOV NI SU DO VI U JE DA NA EST GRA DO VA U SR BI JI

Sen ta po no vo do bi ja sud? Osnov ni su do vi, po svoj pri li ci, bi }e vra }e ni u 11 gra do va u Sr bi ji, a me |u wi ma su [id, Sen ta, Sta ra Pa zo va, Sje ni ca, Bu ja no vac, Kwa è vac, Kla do vo, Iva wi ca, Alek si nac, Di mi trov grad i Aran |e lo vac. Oni is pu wa va ju kri te ri ju me ko je je utvr di la rad na gru pa Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve, sa zna je ‘’Dnev nik’’. Re~ je o gra do vi ma u vi {e na ci o nal nim sre di na ma, kao {to je Sen ta, po gra ni~ nim ili gra do vi ma s ve li kim bro jem sta nov ni ka. Su do vi }e se use li ti u sta re zgra de iz ko jih su pre tri go di ne ise qe ni. To ne zna ~i da }e svi gra do vi po no vo do bi ti su do ve, jer je dan od kri te ri ju ma bio da su uki nu ti su do vi pre re for me ima li vi {e od osam su di ja. Sve je jo{ na pre i spi ti va wu, ka ko je re kao dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve Da ni lo Ni ko li}. Si gur no je je di no da }e bi ti po ve }an broj osnov nih su do va, ali mre ù su do va ne }e pra ti ti i te ri to ri jal na or ga ni za ci ja tu ì la {ta va, tim pre jer tu ì la {tva ima ju sa mo kri vi~ ne pred me te a su do vi i gra |an ske i sve osta le.

Isto vre me no, ne }e mo }i da se is pu ni uslov da su do vi ne bu du u istim zgra da ma sa tu ì la {tvi ma. Tim pre jer su i ova ko tro {ko vi pre ve li ki, a mi ni star stvo u mi ni su. Sve od lu ke o iz me na ma u mre ì su do va i ras po re du su di ja mo ra ju bi ti do ne te naj ka sni je u de cem bru, ka ko bi od 1. ja nu a ra mo gli da po~ nu s ra dom svi su do vi, re ~e no je ju ~e na sa ve to va wu kri vi ~a ra na Zla ti bo ru, ko je se ve} 20. put odr à va u or ga ni za ci ji Srp skog udru è wa za kri vi~ no prav nu te o ri ju i prak su. - Pre tri go di ne bi lo je ukup no 125 su do va, ali ne mo è mo vra ti ti su do ve u sve gra do ve. Si gur no je da }e bi ti po ve }an broj osnov nih su do va, ali dr à va ne ma vre me na i pa ra da udo vo qa va po li ti~ kim zah te vi ma. Otva ra we su do va tra è i sre di ne ko je ih ni ka da ni su ima le – ob ja snio je Ni ko li}. Si ste ma ti za ci ju no vih rad nih me sta mo ra do ne ti Vi so ki sa vet sud stva, jer se o~e ku je po vra tak oko 400 ra ni je ne i za bra nih su di ja. Ju ~e je po dr à na od ra ni je po zna ta ide ja da Sr bi ja ima sa mo

je dan ape la ci o ni sud ume sto ~e ti ri, jer bi se na taj na ~in ujed na ~i la sud ska prak sa i za do vo -

No vi Sad ne bi imao Ape la ci o ni sud, ve} sa mo ode qe we, s istom funk ci jom. Na rav no, o

Sen }an ski sud bi}e na sta rom me stu

qio prin cip jed na ko sti pred prav dom. Po red se di {ta Ape la ci o nog su da u Be o gra du, s ja kim ode qe wem sud ske prak se, po sto ja la bi i ode qe wa u Ni {u, Kra gu jev cu i No vom Sa du. To bi zna ~i lo da

ovim kri te ri ju mi ma }e se jo{ raz go va ra ti. Na ja vqe no je i da dr `a vu o~e ku ju tu `be ne i za bra nih su di ja i tu `i la ca za ne ma te ri jal nu {te tu ko ja im je na ne ta od lu ka ma Vi so kog sa ve ta sud stva. V. Sa vi}

NA SU \E WU U BE O GRA DU ZA UBI STVO HR VAT SKOG NO VI NA RA, SRE TEN JO CI] JU ^E OCE NIO:

Ku }a u ko joj je usmr }e na Sta na Ivan ko vi}

ko vi}. Vi {i sud je do neo pre su du 18. apri la, a Gom bo{ je bio u pri tvo ru do do no {e wa prav no sna `no sti pre su de. Pod se ti mo, le{ Sta ne Ivan ko vi} (57) iz Baj mo ka, umo tan u naj lon sku ke su pro na |en je u po dru mu po ro di~ ne ku }e u Trum bi }e voj 54. Sta na je `i ve la sa ma i wen ne sta nak je pri ja vio wen brat 20. ok to bra pro {le go di ne.

U Baj mo ku ima jo{ ne ko li ko ne re {e nih ubi sta va. Po ~et k om ju n a pro { le go d i n e ubi je na je Pi ro {ka [e va rac, ne ko li ko go di na ra ni je p~e lar Alek san dar Ka por, za tim kr znar Imre Osvald. Svi su ubi j e n i u svo j im ku } a m a na svi rep na ~in, a ubi ce do da nas ni su pro na |e ne. S. I.

OD BI JEN ZAH TEV MI LA \U RA [KO VI ]A

Vla sni ku „Ni bens gru pe” osta je nad zor Spe ci jal ni sud u Be o gra du od bio je ju ~e pred log bra ni la ca vla sni ka „Ni bens gru pe” Mi la \u ra {ko vi }a da mu se uki ne ku} ni pri tvor i da mu se omo gu }i od bra na sa slo bo de. Shod no ju ~e ra {woj odlci na ko ju ne mo è da se ulo ì àl ba, \u ra {ko vi} }e elek tron sku na ru kvi cu na no zi bez pra va da na pu sti svo ju ku }u mi mo po seb nog odo bre wa su da mo ra ti da no si do 18. ok to bra, ka da se o~e ku je sle de }a od lu ka o pro du è wu te me re.

U na stav ku su |e wa \u ra {ko vi }u zbog op tu `bi da je o{te tio kru {e va~ ku fa bri ku ma zi va FAM za oko 35 mi li o na evra, we go vi bra ni o ci su is ti ca li da ne ma vi {e raz lo ga je on u ne jed na kom po lo à ju u od no su na tu ì la {tvo, jer ku} ni pri tvor na ru {a va ne sa mo we go vo zdrav stve no i pri hi~ ko sta we, ve} ga one mo gu }a va i da adek tvat no pri pre ma svo ju od bra nu. Oni sma tra ju da ni je bi lo osno va ni da mu se ku} ni pri tvor od re di, a ka mo li da se pro du à va. (Ta njug)

IN CI DENT U VR BA SU

Mla di }u slo mqen nos Po li ci ja u Vr ba su je od re di la me ru za dr `a va wa me {ta ni nu Ste fa nu S. (1993) zbog sum we da je pri {ao jed nom osam na e sto go di {wem su gra |a ni nu i uda rio ga vi {e pu ta i tom pri li kom mu slo mio nos. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu za na no {e we te {kih te le snih po vre da bi ti pri ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Osnov nog su da, sa op {ta va ju ~e po li ci ja. M. V.

Pu ka ni} li kvi di ran da ne sa op {ti ono {to zna

Od bra na Sre te na Jo ci }a pred lo ì la je ju ~e Spe ci jal nom su du u Be o gra du da od ita li jan skog tu ì la {tva pri ba vi kom plet no sve do ~e we ubi je nog hr vat skog no vi na ra Ive Pu ka ni }a iz 2002. go di ne, jer pre ve de nom spi su ne do sta je pet stra na, a na ko ji ma bi mo gle da bu du in for ma ci je u ve zi na ru ~i o ca we go vog ubi stva. Spe ci jal ni sud je ne dav no do bio Pu ka ni }ev is kaz ko ji je 2002. dao ita li jan skom tu ì la {tvu za bor bu pro tiv ma fi je iz Ba ri ja u okvi ru is tra ge ko ja se vo di la po vo dom {ver ca ci ga re ta u Ita li ji i Cr noj Go ri, a ju ~e je pre ve den tekst po de qen op tu è ni ma i wi ho vim bra ni o ci ma. Ka ko je jo{ pre kju ~e sa op {tio su di ja Vla di mir Vu ~i ni}, tom spi su ne do sta je pet stra ni ca, (na raz li ~i tim me sti ma u spi su - ni su jed na do dru ge).

Sre ten Jo ci}

Jo ci }ev bra ni lac Zden ko To ma no vi}, na ~i ji je pred log po sle vi {e od ~e ti ri go di ne sud pri ba vio sve do ~e we Pu ka ni }a, pred lo `io je pri ba vqa we tih pet

stra na od Ita li ja na, jer po se du je do ku ment - za ko ji ne tvr di da je auten ti ~an, a u kom Pu ka ni} na vo di da je od jed ne stra ne oba ve {taj ne slu `be do bio in for ma ci je o na ru ~i o cu we go vog ubi stva. Obra zla ù }i su ge sti ju sud skom ve }u na ju ~e ra {wem su |e wu, To ma no vi} je na po me nuo da na jed noj od stra na, ko je ne do sta ju sve do ~e wu do sta vqe nom su du, Pu ka ni} go vo ri „...bio je za bri nut zbog iz lo è no sti jav no sti...tre ba vi de ti {ta }e bi ti s \in |i }em...” Jo ci }ev bra ni lac je na gla sio da è li da se utvr di {ta za i sta pi {e na tim stra na ma, jer za do ku ment ko ji on po se du je ne mo è da tvr di da je auten ti ~an. Na kon iz la ga wa svog bra ni o ca, Jo ci}, ko ji je u srp skoj op tu `ni ci ozna ~en kao or ga ni za tor Pu ka ni }e vog ubi stva, u obra }a wu

su du na po me nuo je da sma tra da no vi nar iz Za gre ba ni je ubi jen zbog ono ga {to je na pi sao, ve} zbog ono ga {to je tek tre ba lo da pi {e. Jo ci} je pod se tio da je ubi je ni vla snik „Na ci o na la” pi sao o sa to vi ma biv {eg hr vat skog pre mi je ra Ive Sa na de ra i pod se tio da je Sa na der op tu `en za or ga ni zo va ni kri mi nal, jer je „stran ci ma pre pu stio 50 od sto ak ci ja na ci o nal nih re sur sa”. Po no viv {i da ne ma ve ze s ubi stvom Pu ka ni }a i da mu je su |e we na me {te no na osno vu iz ja ve kri mi nal ca i nar ko ma na (sve do ka sa rad ni ka u za gre ba~ kom pro ce su za Pu ka ni }e vo ubi stvo) To mi sla va Mar ja no vi }a, Jo ci} je re kao su du da `e li da se is pi ta ko je jo{ u vla sni {tvu „Na ci o na la”, jer ima po da tak da deo po se du je fir ma ubi je nog li bij skog li de ra Mu a me ra el Ga da fi ja. (Ta njug)

BIV [I DI REK TOR „KO LU BA RE” BRA NI ]E SE SA SLO BO DE

Dra ga nu To mi }u uki nut pri tvor Biv {em di rek to ru ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra” Dra ga nu To mi }u ju ~e je, od lu kom Ape la ci nog su da u Be o gra du, uki nut pri tvor i on }e se u da qem to ku kri vi~ nog po stup ka bra ni ti sa slo bo de. To mi}, ko ji se te re ti za broj ne mal ver za ci je u „Ko lu ba ri”, u pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u Be o gra du pro veo je go to vo 11 me se ci, od hap {e wa 3. ok to bra pro {le go di ne. Ape la ci o ni sud u Be o gra du sa op {tio je da je pre i na ~io re {e we Spe ci jal nog su da o pro du `e wu pri tvo ra i uki nuo pri tvor To mi }u i we go vom sa rad ni ku Vla da nu Jo vi ~i }u, na lo `iv {i da se od mah pu ste na slo bo du.

Po na la è wu Ape la ci o nog u iz ja vqe nim àl ba ma wi ho ve od bra ne osno va no se is ti ~e da ni su is pu we ni uslo vi za pro du è we pri tvo ra, ko ji se ti ~u raz lo ga da na ~in iz vr {e wa i te ì na po sle di ce kri vi~ nog de la mo gu da do ve du do uz ne mi re wa jav no sti ko je mo è ugro zi ti ne sme ta no i pra vi~ no vo |e we kri vi~ nog po stup ka. „Ovo po seb no kod ~i we ni ce da se To mi} i Jo vi ~i} na la ze u pri tvo ru od 3. ok to bra 2011. go di ne, da op tu `ni ca Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, ko ja je pro tiv okri vqe nih pod ne ta 3. apri la jo{ uvek ni je po tvr |e na i da su op tu è ni da su de la iz vr -

{i li pre vi {e od tri go di ne”, na veo je sud u obra zlo `e wu. Iz tog raz lo ga, ka ko do da je sud, o~i gled no je da za wi ho vo da qe za dr `a va we u pri tvo ru po ovom za kon skom osno vu vi {e ne sto je raz lo zi. Pri li kom do no {e wa od lu ke Ape la ci o- ni sud je imao u vi du i da je oba ve za su da da tra ja we pri tvo ra sve de na naj kra }e neo p- hod no vre me i da u to ku ce log po stup ka pri tvor uki ne ~im pre sta nu raz lo zi na osno vu ko jih je bio od re |en, te da pri tvor pred sta vqa me ru obez be |e wa pri su stva okri vqe nih u ci qu ne sme ta nog vo |e wa kri vi~ nog po stup ka. (Ta njug)

dru[tvo

subota22.septembar2012.

SU [A, LO PO VI I PO [TE WE

Vika na paore Ka ko to i pri li ~i, is pred ma le pro dav ni ce na pe ri fe ri ji pro vin cij ske le pe va ro {i, za de si li su se pen zi o ne ri iz okol nih uli ca, svi sa na me rom da ku pe oba ve znu vek nu-dve hle ba. Isti ni za vo qu, po ra ni li su ko ji mi nut jer hleb ni kad ne sti `e pre se dam sa ti, {to oni zna ju ali sva ko od wih ra ~u na da je bo qe da on sa ~e ka hleb ne go da ovaj ~e ka we ga. U ne -

„I ti bi bio kad bi te na be di li da si lo pov.“ „Ma {ta pri ~a{? Ko te na be dio?“ „Va ro {a ni sa te le vi zi je. Pi ta li ih {ta ka ù na po sku pqe wa hra ne a ne ka go spo |a, sva ulic ka na, ka è ka ko su za sve kri vi se qa ci ko ji su di gli ce ne pa sad po {ten svet ne mo è da ku pi ni ki lo me sa. Kao, kad smo tra ì li da

ka ra ni ja vre me na hleb je sti zao jo{ u po la {est, jer su ta da sve fir me ra di le od {est pa su rad ni ci mo gli, ona ko us put, da ku pe to ple vek ne. Ta da je pe ci vo - a to zna ~i ki fle i pe re ce - bi lo sa mo za de cu kad ne idu u {ko lu, jer su |a ci do bi ja li uì nu u {ko li. Sa da, je dva da ne ka fir ma ra di i to tek od se dam a de ca za uì nu ku pu ju sen dvi ~e, ko ma de pi ce i ko kako le na tra fi ka ma sme {te nim bli zu {ko le. Vre me na su se, eto, pro me ni la pa i hleb ka sni - sa mo su pen zi o ne ri osta li po u zda ni i dr è do re da. Na rav no, kad god se ne {to ~e ka, po ve de se i raz go vor. Ovaj put de da Mi ta, sta ri è le zni ~ar, pi ta svog kom {i ju, do bro dr è }eg 65-to go di {wa ka, de da Pe ru: „[ta si se ta ko na mr {tio od ra nog ju tra?“

nam se da ju one sub ven ci je on da su opet oni iz vu kli de bqi kraj jer su pu te vi bi li blo ki ra ni pa ni je mo glo da se pu tu je ili se ja ko ka sni lo. I dru gi su se, bo ga mi, slo `i li

kad je tre ba lo da ta dr à va pro gla si da je su {a vre men ska ne po go da i van red na si tu a ci ja, on da is pa de ka ko ne mo è. A ni je ne po go da ne go ka ta stro fa. Ja sam sve po {te no od ra dio i pla tio a sad ne mam {ta da obe rem. Eno mi sun co kret na wi vi, ne is pla ti se da ga ski nem, sku pqe bi me ko {tao kom bajn ne go {to ima ro da. Ku ku ru zu se i du {a osu {i la, na kli pu je dva da ima de set zr na. Pro past ì va. I sad, kad bi tre ba lo da se po mog ne tom pa o ru ko ji je do ju ~e bio do bar - oni se pre ne ma ù.“ „Pa do bi }e te po mo}, re kao je mi ni star.“ „Do bi }e mo, ali kao da smo ne {to na si lu iz mo li li. Kao da pa or ni je do pri neo dr à vi. Is pa do smo kao oni spor ti sti {to su i{li na onu dru gu olim pi ja du i osvo ji li me da qe, a od sra mo te ni ko da ih do ~e ka. Kao da ni su na {i i da ni su no si li na {u za sta vu. Ni je to le po. I ni ko da se za pi ta za {to je ta ko. Eto, za ko ji dan }e da do |u da nam po pi su ju ì vi nu i mar vu i wi ve jer, kao, tre ba da se zna {ta ima mo. [ta wi ma da ka èm? Ima tri kra ve sa mo ne znam jo{ ko li ko, ne ma se hra ne, se no sku po. Mo ra }u da pro dam. A na pi ja ci na kup ci se sme ju kad ka è{ po {to bi pro dao. Na kra ju }e da

Eto, za ko ji dan }e da do |u da nam po pi su ju ì vi nu i mar vu i wi ve jer, kao, tre ba da se zna {ta ima mo. [ta wi ma da ka èm? Imam tri kra ve sa mo ne znam jo{ ko li ko, ne ma se hra ne, se no sku po s wom. Kao oni su bi li na na {oj stra ni, i dr à va je da la pa re a sad im mi ova ko vra }a mo. Sra mo ta.“ „Ne moj da se je di{. Ni su oni ba{ na te be mi sli li. A i ne zna ju ka ko je to kad si pa or.“ „[ta ni su mi sli li? Je su, mi sli li su. Ako ne zna ju - ne ka pi ta ju. Ne go, ~im ne {to ne va qa - kriv je pa or. Ova mo se ku nu da je po qo pri vre da naj va `ni ja za dr à vu a

odu za jef ti ne nov ce a u pro dav ni ci ki lo me sa sko ~i lo do ne be sa. Ali ni ko ne hva ta ni na kup ce ni one iz kla ni ca i pro dav ni ca, vi ka je sa mo na nas pa o re. Sve dru ge ne ko {ti ti, sa mo su pa o ri sa mi. Is pa do smo mi za sve kri vi. Ka ko on da da se ne qu tim, aj de ka `i?“ De da Mi ta sa mo }ut ke sleg ne ra me ni ma. Ili ja Ba ki}

dnevnik PRO JE KAT „I JA TO HO ]U, I JA MO GU, I JA ZNAM”

Sve vi{e romske dece u {kolama Vi {e od go di nu da na tra jao je pro je kat pod na zi vom “I ja to ho }u, i ja mo gu, i ja znam” ~i ji je ciq bio una pre |e we ka pa ci te ta lo kal ne sa mo u pra ve u No vom Be ~e ju, za tim pred {kol ske usta no ve, osnov nih {ko la i rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja ka ko bi bi li spo sob ni da u~e stvu ju u za dat ku ukqu ~i va wa de ce rom ske na ci o nal no sti u obra zov ni si stem na ni vou lo kal ne za jed ni ce. Re a li zo van je u okvi ru pro jekt nog ci klu sa “Obra zov na in klu zi ja Ro ma” i fi nan si ran je sred stvi ma iz zaj ma Svet ske ban ke, Mi ni star stva pro sve te i na u ke, pro jek ta DILS i fon da ci je REF. Op {ti na No vi Be ~ej re a li zo va la ga je u part ner stvu sa Pred {kol skom usta no vom “Pa va Su dar ski”, osnov nim {ko la ma “Jo sif Ma rin ko vi}” i “\or |e Jo a no vi}”, i ne vla di nom or ga ni za ci jom “Ro mi za de ka du Ro ma”. Pro je kat je sa da za vr {en a na za vr {noj kon fe ren ci ji za me di je mo glo se ~u ti da su svi part ne ri iz u zet no za do voq ni spro ve de nim ak tiv no sti ma i da je pro gram us peo da na pra vi po mak ka po boq {a wu obra zo va wa i in te gra ci je rom skih ma li {a na. - Naj ve }i uspeh ovog pro jek ta za nas je to {to je sred wu {ko lu upi sa lo dva na e sto ro rom ske de ce, od to ga ~e ti ri de voj ~i ce. Pre ovog pro jek ta iz u zet no ma li broj mla dih Ro ma je upi si va lo ne sa mo sred wu, ve} i osnov nu {ko lu – za kqu ~io je ~lan ne vla di ne or ga ni za ci je “Ro mi za de ka du Ro ma” Bo `i dar Stoj kov. Di rek tor no vo be ~ej ske pred {kol ske usta no ve Dra gan Mi lo ra do vi} ta ko |e je iz ra zio za do -

voq stvo zbog u~e {}a u re a li za ci ji pro jek ta. - Osnov na za mi sao je bi la da se po ve }a broj rom ske de ce u pred {kol skoj usta no vi, i u to me smo i us pe li. De ca su bes plat no bo ra vi la u vr ti }u, a kroz pro je kat smo im obez be di li ode }u i

te gri {e te u~e ni ke u na stav ne i van na stav ne ak tiv no sti. - Vi dqiv je na pre dak de ce u po gle du wi ho vog pri hva ta wa {ko le. ^e {}e do la ze u {ko lu, u~e stvu ju u na sta vi i za ni ma ju se za no ve vi do ve sa rad we – oce nio je Ter zin.

Naj ve }i uspeh ovog pro jek ta je taj {to je sred wu {ko lu upi sa lo dva na e sto ro rom ske de ce, od to ga ~e ti ri de voj ~i ce obu }u, kao i {kol ski pri bor. Naj ve }i uspeh je, ipak, to {to smo us pe li da ani mi ra mo rom sku po pu la ci ju, od no sno ro di te qe da stek nu po zi ti van uti sak {to se ti ~e pred {kol skog obra zo va wa de ce – pri me tio je Mi lo ra do vi}. Di rek tor Osnov ne {ko le “Dr \or |e Jo a no vi}” u No vom Mi lo {e vu Du {ko Ter zin ka zao je da se ova obra zov na usta no va po tru di la da rom skoj de ci obez be di uslo ve za po ha |a we na sta ve ta mo gde su oni po sto ja li, ali i da in -

Po mi {qe wu di rek to ra O[ “Jo sif Ma rin ko vi}” u No vom Be ~e ju Vla di mi ra Da vi do vi }a, po se ban uspeh ogle da se u to me {to su se na stav ni ci do dat no sen zi bi li sa li po pi ta wu pro ble ma obra zo va wa rom ske de ce. - Us pe li smo da sen zi bi li {e mo i ro di te qe, kao i da po boq {a mo ma te ri jal ne uslo ve rom ske de ce. U okvi ru pro jek ta na ba vi li smo ux be ni ke za svu de cu i or ga ni zo va li smo im eks kur zi ju – na gla sio je Da vi do vi}. @. Ba la ban

Ko zastupa najsiroma{nije gra|ane Srbije Ne vla di na or ga ni za ci ja Sna ga pri ja teq stva “Ama ti” ne za me ra {to je srp ska Vla da do ne la od lu ku da pen zi o ne ri ma sa pen zi ja ma ni ìm od 15.000 di na ra do de li po mo} od 16.000 di na ra, ko ja }e se is pla }i va ti u ~e ti ri ra te po 4.000 di na ra, ali oce wu je da tre ba po mo }i i mno gim dru gi ma ko ji je dva sa sta vqa ju kraj s kra jem. Skre }u pa `wu da je da nas ve li ki broj po ro di ca i po je di na ca ko ji ne mo gu da ì ve nor mal nim ì vo tom i to ne svo jom kri vi com. Ni su kri vi, oce wu ju, ni onih 190.000 rad ni ka sta ri jih od 50 god na ko ji su da nas bez nov ~i }a a osta li su bez po sla u pri va ti zo va nim i pro pa lim fa bri ka ma, ni ti wi ho va de ca {to ne ma ju {ko -

lo va we ili ako su za vr {i li {ko le a ne mo gu da se za po sle. Ni je kri vo, do da ju, ni onih v{e od 100.000 sta rih qu di ko ji su ne ka da bi li za po sle ni i upla }i va li do pri no se u Fond PIO, ali ne naj ma we do 15 go di na te ne mo gu da ostva re pra vo na pen zi ju, a ni su do bi li ni upla }e ne do pri no se na trag. Mno gi od wih da nas ì ve u kraj wem sir ma {tvu i ne mo gu da do bi ju ni so ci jal nu po mo}, jer ne is pu wa va ju kri te ri ju me ko je je dr à va pro pi sa la. Dr à va kroz me ru nov ~a ne so ci jal ne po mo }i, iz ra ~u na li su u ovoj ne vla di noj or ga ni za ci ji, po ma è sa mo oko 125.0000 od onih 650.000 qu di ko ji ì ve is pod li ni je si ro ma {tva ko ja za 2010. go di nu iz no si 8.544 di -

na ra. U toj 2010. go di ni ~ak 9,2 osto sta nov ni ka Sr bi je ì ve lo je u aso lut nom si ro ma {tvu a od tog bro ja su de ca sta ro sti do 13 go di na bi li naj u gro è ni ji. Za pro {lu i ovu go di nu dr à va ni je iz ra ~u na la ko li ka je li ni ja si ro ma {tva ni ti ko li ko qu di da nas ì vi is pod we. No, i po red to ga do ne ta je od lu ka da se svim pen zi o ne ri ma ~i ja su pri ma wa is pod 15.000 di na ra me se~ no po mog ne ne vo de }i se pri tom ~i we ni com da mno gi od wih ima ju po red tih i dru ga pri ma wa, pa i imov nu. To je zbog to ga, za kqu ~u je “Ama ti”, {to pen zi o ne ri ima ju svo je za stup ni ke u Vla di, a naj si ro ma {ni je gra |a ne Sr bi je ne ma ko da pred sta vqa. Q. Ma le {e vi}

VESTI Promovisano 70 doktora nauka Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du ju ~e je pro rek tor prof. dr Mi lan Si mi} sve ~a no pro mo vi sao ~ak 70 dok to ra na u ka, ko ji su dok tor ske te ze od bra ni li na {est fa kul te ta kao i iz in ter di sci pli nar nih obla sti u okvi ru uni ver zi tet skih cen ta ra (ACIM SI). Ne u o bi ~a je no ve li ki broj no vih dok to ra na u ka na ovoj pro mo ci ji po ja vio se po sle let we pa u ze, od no sno aka dem skog ras pu sta, ka da ni je bi lo ni pro mo ci ja. Po 12 dok to ra na u ka naj vi {i na u~ ni ste pen ste klo je na Fi lo zof skom fa kul te tu, Me di cin skom, Pri rod no-ma te ma ti~ kom i Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, wih 11 na Po qo pri vred nom fa kul te tu, {e sto ro na Eko nom skom fa kul te tu i pe to ro na ACIM SI-ju. V. ^.

Kongres o tumoru prostate i testisa U Kon gre snom cen tru „Ma ster” u No vom Sau ju ~e je po ~eo ~e tvr ti Srp sko-fran cu ski on ko lo {ki kon gres ko ji je ove go di ne po sve }en naj no vi jim sta vo vi ma u di jag no sti ci i le ~e wu tu mo ra pro sta te i te sti sa. Rak te sti sa se naj~e{æe ja vqa kod mu {ka ra ca iz me |u 20. i 35. go di na, a mo `e da se po ja vi bi lo ka da po sle 15. go di ne `i vo ta. Ta ~an uzro~ nik ra ka te sti sa, kao i ve}æine dru gih zlo }ud nih tu mo ra,

ni je po znat, ali se zna da su naj vi {e ugro `e ni mu {kar ci ko ji ma se te sti si ni su spu sti li u skro tum, {to tre ba da se de si pri ro |e wu ili to kom pr ve go di ne `i vo ta, ili su se spu sti li po sle wi ho ve 6. go di ne. Kar ci nom pro sta te je jed no od naj ~e {}ih ma lig nih obo qe wa kod mu {ka ra ca u ve }i ni raz vi je nih ze ma qa. Na la zi se na tre }em me stu po u~e sta lo sti svih ma lig nih obo qe wa, iza kar ci no ma doj ke i plu }a. U 80 od sto slu ~a je va se ja vqa kod sta ri jih mu {ka ra ca. Dru gog da na Kon gres na sta vqa rad na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne. J. B.

Gra|ani protiv korupcije u zdravstvu Ak ti vi sti Udru è wa gra |a na „Sr bi ja u po kre tu” od da nas }e spro vo di ti obu ku „Gla sno za zdrav stvo” o na ~i ni ma or ga ni zo va wa gra |a na za bor bu pro tiv ko rup ci je u zdrav stvu. U sa op {te wu je na ja vqe no da }e se obu ke odr à va ti u pe ri o du od 22. sep tem bra do 14. ok to bra i to u Be o gra du, Ni {u, Bo ru, Kra gu jev cu, Vra wu,No vom Sa du i Uì cu. Me |u po la zni ci ma obu ke bi }e iza bra no 50 oso ba ko je }e se ak tiv no an ga ò va ti na pro jek tu, for mi ra }e ti mo ve od se dam do 10 qu di ko ji }e ak ci ju „Gla sno za zdrav stvo” po kre nu ti u svo jim gra do vi ma i op {ti na ma. Obu ke se odr à va ju u okvi ru pro jek ta „Ka kav je dok tor”, a ko ji po dr à va ju USAID i In sti tut za odr ì ve za jed ni ce (ISC).

SPORT

dnevnik

subota22.septembar2012.

HAJ DUK DO ^E KU JE CR VE NU ZVE ZDU

JE LEN SU PER LI GA – 6. KO LO

Pra vo na na du [ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi} de bi tu je na klu pi Ku qa na u du e lu sa Cr ve nom zve zdom. - Ni te è, ni sla |e pro mo ci je. U utak mi ci pro tiv jed ne od na {ih naj bo qih eki pa ne go ka da se igra pro tiv na {ih naj bo qih eki pa ne mo è ni {ta da se iz gu bi, a spek takl je go to vo za ga ran to van, svi }e da uì va mo u fud ba lu - ka è Mi la no vi}. O Cr ve noj zve zdi Mi la no vi} ima sa mo re ~i hva le: - Zve zda ju ri ti tu lu, mi se bo ri mo za op sta nak i to je re al nost, ali ni ko ne mo è da nam odu zme pra vo na na du u po vo qan re zul tat, ~ak da ide mo i na po be du . Evi dent no je da je do la skom Alek san dra Jan ko vi }a na ~e lo stru ke pro me we na fi zi o ni mi ja Zvze di ne igre. - Ne bih mno go da go vo rim o to me, jer se o Cr ve noj zve zdi sve zna. In si sti ra }u kod mo ma ka da slo bod no igra ju, da se ne po vla ~e na zad, da igra ju na pa da~ ki, lo gi~ no ko li ko im pro tiv nik do zvo li. Ma, ne ma tu mno go mu dro sti, u na pa du efekt no i br zo, a u od bra ni agre siv no i o{tro na lop tu.

Gol man Haj du ka Bo jan Bra} bi }e na ve li kim is ku {e wi ma

Ka da je sa stav u pi ta wu, na me }e se pi ta we ho }e te li osta ti na tra gu svog pret hod ni ka Ka pla no vi }a? - Na rav no, jer ni sam ni imao vre me na da se bo qe upo znam sa igra ~i ma i wi ho vim re al nim mo gu} no sti ma. Jed no je ka da sa stra ne gle da te utak mi cu, a dru go je ka da si tre ner. Za sa da osta je kao {to je bi lo i ne }e bi ti mno go

Za ni mqi ve su bi le i op ser va ci je tre ne ra Zve zde po vo dom ~i we ni ce da }e usled ka zne Di sci plin ske ko mi si je na sta di o nu bi ti za bra wen ulaz na vi ja ~i ma cr ve no- be lih. - Ne znam da li }e na vi ja ~i do }i or ga ni zo va no ili ne, ali iz ve sno je da }e mo ima ti ve }u po dr {ku sa tri bi na od do ma }i na. Se }am se jed ne si tu a ci je od pre ne ko li ko go di na iz Ku le ka da sam pred vo dio eki pu - od skre ta wa sa auto-pu ta sre ta li smo ko lo ne na vi ja ~a ko ji su pe {ke pre la zi li 10 do 15 km da bi gle da li utak mi cu. Taj en tu zi ja zam ni ko ne mo `e da za bra ni. U ove no ve sank ci je se ne raz u mem, ali sam uve ren da }e sva ko ko me je Zve zda u sr cu pro na }i na ~in da u|e na sta dion, a da ni ko ga ne ugro zi. Eks pe di ci ja Zve zde no} uo~i su sre ta pro ve la je u ka ran ti nu (u No vom Sa du), a van stro ja je jo{ uvek po vre |e ni Di mi tri je vi}, kao i Asa moa i Ba baq ko ji su ka `we ni usled kr {e wa klup ske di sci pli ne. Z. Ran ge lov

PE ]IN ^A NI U NO VOM SA DU DO MA ]I NI RA DU

Srem ci na ozbiq nom is pi tu

Mar ko Pu tin ~a nin, pr vo ti mac Do weg Sre ma

red utak mi ce s Ra dom, Do wi Srem igra u okvi ru Ku pa Sr bi je pro tiv Voj vo di ne, a par da na ka sni je go stu je No vom Pa za ru. - Ne ide mo su vi {e da le ko i sva pa `wa nam je usme re na na da na {wu utak mi cu s Ra dom - is ti ~e

14.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30

Su tra

Po be da za na sta vak se ri je

Fud bal ska jav nost do weg de la Sre ma s ne str pqe wem o~e ku je der bi s Ra dom i no vi is pit za iza bra ni ke tre ne ra Bo gi }a Bo gi }e vi }a. U na red nih ne de qu da na, po -

Da nas KU LA: Haj duk - Cr ve na zve zda BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na NO VI SAD: Do wi Srem - Rad SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad ni~ ki (N) SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki 1923 BOR ^A: BSK - No vi Pa zar JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor BE O GRAD: Par ti zan - Slo bo da Po int

ZVE ZDA SPREM NA ZA DUEL U KU LI

Zve zda je pro te klog vi ken da pre sko ~i la vru }e go sto va we u Kra gu jev cu, uz po be du i ble du igru, a sad sle di no vi is pit, duel s Haj du kom u Ku li. - Ni ù se te {ke utak mi ce za nas van Be o gra da, ali mo ti vi sa ni smo kao i uvek i sprem ni da uz bo do ve pru ì mo i bo qu par ti ju. @e li mo da pro du ì mo po bed ni~ ku se ri ju, ma da zna mo da je Haj duk ne u go dan ri val, ko ji nam je ~e sto oti ki dao bo do ve. Tu je i pro me na tre ne ra u eki pi ko ja uvek mo è da do ne se po zi ti van {ok- sma tra tre ner cr ve no-be lih Alek san dar Jan ko vi}. U uver ti ri utak mi ce po seb nu pa `wu pri vla ~i po da tak da su Ku qa ni u Hum skoj od ma ra li ne ko li ko naj bo qih fud ba le ra. - ûo sam to, ali ne znam da li je to kon sta ta ci ja no vi na ra ili iz ja va ne kog od zva ni~ ni ka Haj du ka. Mo `da se lo gi~ no na me }e pi ta we od ~e ga su igra ~i bi li umor ni jer je pret ho di la dvo ne deq na pa u za u pr ven stvu. Bez ob zi ra na sa stav, ni {ta se ne me wa, ide mo po tri bo da - pro ko men ta ri sao je Jan ko vi}.

{ef stru ke Bo gi} Bo gi }e vi}. – Li ga{ s Ba wi ce je iz u zet no ja ka eki pa, {to je do ka zao na star tu pr ven stva. Re~ je o vr lo mla doj i ta len to va noj eki pi, ko ju pred vo di sjaj ni tre ner Ni ko li}. Me |u tim, zna mo svo je kva li te te i u~i ni }e mo sve da i ovaj me~ do bi je mo. U od no su na utak mi cu ko ju smo od i gra li u Iva wi ci, ve li kih pro me na u sa sta vu ne }e bi ti. Pod zna kom pi ta wa je, zbog po vre de, na stup ka pi te na Jo si mo va. Da kle, utak mi cu bi tre ba lo da za po~ nu: Be li} - Pu tin ~a nin, La ki}-Pe {i}, Vu ko brat, Jo si mov (Mi le ki}) - Mi lu ti no vi}, ^or da {i}, Bu ko rac, Jan ko vi} - To {i}, Dam wa no vi}. Ne ma wa La ki}-Pe {i} je ba{ iz Ra da pre ne ko li ko go di na do {ao u Do wi Srem. - Dra go mi je {to ba{ pro tiv biv {eg klu ba igram pr ven stve nu utak mi cu - re kao je Ne ma wa La ki}-Pe {i} - Mno go je sa da {wih pr vo ti ma ca Ra da s ko ji ma sam ne ka da za jed no igrao. Iz u zet no su ja ki, a po seb nu opa snost po na {u od bra nu pred sta vqa }e na pa da~ ki trio Ko ji}–Lu ka–Pe ro vi}. Po {to mi je ro |en dan (21) na dan utak mi ce, na dam se da }u od sa i gra ~a do bi ti naj lep {i mo gu }i po klon – tri bo da. @. Ra di vo je vi}

pro me ne ni u sa sta vu, ni u na ~i nu igre. Ko li ko sve ovo {to se de {a va oko or ga ni za ci je utak mi ce, sa ili bez na vi ja ~a, sme ta stru ci? - U ne kom pro fe si o nal nom smi slu ne sme ta, jer smo u na {em fud ba lu na vi kli na sva ka kve uslo ve. Mi po ku {a va mo da se is kqu ~i mo od sve ga to ga, da ne raz mi {qa mo ko }e do }i na utak mi cu

i sli~ no, ali po sto ji `e qa da to bu de spek takl, da bu du pu ne tri bi ne i da sve pro tek ne ka ko tre ba is ta kao je Mi la no vi}. Haj duk }e po sve mu su de }i utak mi cu po ~e ti u sa sta vu: Bra}, Mi lu ti no vi}, Cvet ko vi}, Bu la to vi}, Cr no gla vac, ]u lum, Se ku li}, Stoj ko vi}, Po po vi}, ]o vin i Ve se li no vi}. \. Bo ja ni}

1. Par ti zan 2. Rad 3. Voj vo di na 4. Cr ve na zve zda 5. Ja go di na 6. Do wi Srem 7. Slo bo da Po int 8. Rad ni~ ki (N) 9. Ja vor 10. No vi Pa zar 11. BSK 12. Rad ni~ ki (K) 13. Sme de re vo 14. Haj duk 15. OFK Be o grad 16. Spar tak ZV

5 5 5 4 5 5 5 5 4 5 5 5 5 5 5 5

4 3 3 3 3 3 2 2 2 1 2 0 0 0 0 0

18 0 2 2 1 1 1 1 1 0 3 0 3 3 2 1 1

1 0 0 0 1 1 2 2 2 1 3 2 2 3 4 4

17:5 10:4 4:1 10:5 5:2 6:4 8:8 6:8 7:2 6:4 2:11 2:7 0:6 3:8 4:9 3:9

12 11 11 10 10 10 7 7 6 6 6 3 3 2 1 1

U sle de }em ko lu (29. sep tem bra) sa sta ju se: Voj vo di na - Par ti zan, Rad ni~ ki 1923 - Spar tak Zla ti bor vo da, No vi Pa zar - Do wi Srem, Cr ve na zve zda - Sme de re vo, Slo bo da Po int - Haj duk, Ja vor - OFK Be o grad, Rad - Ja go di na, Rad ni~ ki (N) - BSK.

DA NAS NA KA RA BUR MI IGRA JU OFK BE O GRAD I VOJ VO DI NA

No vo sa |a ne ne bri ne tra di ci ja Po sle pro {lo ne deq nog neo ~e ki va nog re mi ja kod ku }e u du e lu s Ja go di nom, pred fu da ble ri ma Voj vo di ne da nas je ve o ma te {ko go sto va we na Ka ra bur mi. No vo sad ski su per li ga{ od me ri }e sna ge s OFK Be o gra dom, eki pom ko ja za u zi ma pret po sled we me sto na ta be li sa sa mo jed nim osvo je nim bo dom i ko ja je, upra vo zbog to ga, pro me ni la tre ne ra. Po sle 5. ko la Ste vi cu Ku za mov skog na klu pi ro man ti ~a ra na sle dio je Zo ran Mi lin ko vi}, pre dve se zo ne tre ner Voj vo di ne i to je si gur no ~i we ni ca ko ja }e No vo sa |a ne na te ra ti na do dat ni oprez.

Ka tai usko ro No vi na re je za ni ma lo ka da Vig we vi} ra ~u na da }e u kon ku ren ci ji za tim da se po ja vi Alek san dar Ka tai. - Ka tai tre ni ra sve bo qe i o~e ku jem da }e ve} za se dam da na bi ti spre man da ozbiq no kon ku ri {e za tim - od go vo rio je Vig we vi}. - Na rav no, u po ~et ku ne }e mo }i da igra svih 90 mi nu ta, ali ve ru jem da }e i te ka ko mo }i da nam po mog ne. - OFK Be o grad u sa sta vu ima do sta do brih po je di na ca, ali u no vu se zo nu ni je u{ao ba{ naj bo qe re kao je ne u mor ni Mi ro slav Ste va no vi}, ofan ziv ni ve zni fud ba ler Voj vo di ne. - S dru ge stra ne, mi u sva ki su sret ula zi mo sa è qom da po be di mo, pa ne ma raz lo ga da ta ko ne bu de i da nas. Zna mo da nas ~e ka ve o ma te àk duel, ali, uz pra vi lan od nos pre ma me ~u i po vi {en ni vo mo ti va ci je, ube |en sam da mo è mo da ostva ri mo ciq i osvo ji mo sva tri bo da. U po sled wih ne ko li ko se zo na ni su cr ve no-be li ima li pu no uspe ha na go sto va wi ma na Ka ra bur mi, pa igra ~i Voj vo di ne uglas po ru ~u ju da tra di ci je po sto je ka ko bi se, iz me |u osta log, ru {i le i pre ki da le. To kom pro te kle ne de qe od i gra li su tre -

ning utak mi cu s Je din stvom iz No vog Be ~e ja i po be di li ~ak s 11:1, a tre ner Ne boj {a Vig we vi} bio je ka te go ri ~an: - To {to je OFK Be o grad osvo jio sa mo je dan bod iz pet me ~e va i {to je na za ~e qu ta be le ne od sli ka va re al no kva li tet ko jim ras po la è. Sla bi ji re zul ta ti ri va la si gur no nas ne }e za va ra ti i ve ru jem da }e mo, uz mak si mal no za la ga we svih igra ~a, ostva ri ti po vo qan re zul tat na Ka ra bur mi. Znam da }e Be o gra |a ni, pred vo |e ni no vim tre ne rom, ima ti ve li ku è qu da nas sa vla da ju, a è qa na {ih igra ~a mo ra bi ti ba rem jed na ka kao kod ro man ti ~a ra. Ima mo pu no to ga da po ka è mo i ve ru jem da }e mo u to me us pe ti. Ka kva su va {a o~e ki va wa u po gle du da na {we igre OFK Be o gra da? - Po zna ju }i ko le gu Mi lin ko vi }a, pret po sta vqam da }e in si sti ra ti na di sci pli no va noj igri u od bra ni, sa è qom da pre sve ga za {ti ti svo ju mre ù - ob ja snio je Vig we vi}. - O~e ku jem, ta ko |e, da }e nam pre pu sti ti te ren sku ini ci ja ti vu, {to je ste u skla du s kva li te tom igra ~a ko je ima mo, a da }e s ma lim bro jem fud ba le ra, osla wa ju }i se na kon tra na pa de, pro ba ti da stig ne do na {eg go la. Na{ za da tak bi }e da to ne do zvo li mo i da mi bu de mo tim ko ji }e dik ti ra ti igru, pre sve ga kroz ve }i po sed lop te. Da li ste do ne li od lu ku s ko jim ti mom }e te is tr ~a ti na te ren na Ka ra bur mi? Ne mo è te da ra ~u na te na po vre |e nog Mar ka Po le ta no vi }a, a na go ve sti li ste da su mo gu }e jo{ ne ke pro me ne... - Jo{ uvek ni sam od re dio tim, a na raz mi {qa wa o pro me na ma ni je me na ve la utak mi ca s Ja go di nom, ve} rad na tre nin zi ma. I ina ~e u mo joj fi lo zo fi ji fud ba la dr ìm se te ze da }e eki pa igra ti ono li ko do bro ka ko tre ni ra, a to kom pro te kle sed mi ce igra ~i su od go vor no, ozbiq no i ja ko ra di li. Uo~io sam da po je din ci na ko je se ma lo ma we ra ~u na lo u pret hod nom pe ri o du ima ju ve li ku è qu da se na met nu i vi de }u jo{ ko }e bi ti star ter - do dao je Ne boj {a Vig we vi}. A. Pre do je vi}

Mi ro slav Ste va no vi} u pro {lo go di {wem du e lu s OFK Be o gra d

SU BO TI ^A NI DO MA ]I NI NI [LI JA MA

Po be da kao im pe ra tiv

IS TI ^E MO

Ma rin ci i Me ra kli je na is toj stra ni Na vi ja ~i Spar ta ka ZV iz Su bo ti ce i Rad ni~ kog iz Ni {a sta ja }e na is toj tri bi ni i za jed no na vi ja ti to kom fud bal ske utak mi ce ta dva klu ba ko ja se igra da nas. Ka ko je re ~e no agen ci ji Be ta u Spar ta ku, po li ci ji su da te ga ran ci je da }e sve pro te }i u sport skoj i ko rekt noj at mos fe ri. Me |u na vi ja~ kim gru pa ma Pla vi ma rin ci i Me ra kli je odra ni je po sto ji pri ja teq stvo, a ka ko je re ~e no, o~e ku je se do la zak oko 100 Ni {li ja u Su bo ti cu.

Fud ba le ri ma Spar ta ka Zla ti bor vo de ni ko ne tre ba da na me }e im pe ra tiv po be de, zna ju oni vr lo do bro da po sle pet ko la bez tri jum fa to do la zi sa ma po se bi.Ono {to ra du je na vi ja ~e Su bo ti ~a na je ste da je u pro {lom ko lu osvo jen pr vi bod, te da je at mos fe ra u eki pi tre ne ra Pe tra Kur }u bi }a sa da mno go bo qe. – U pro {lom me ~u smo vi de li mno go do brih stva ri u igri, a sa da o~e ku jem da }e ih bi ti jo{ vi {e. Ka da po gle da mo na ta be lu ja sno se na me }e stav da mo ra mo da po be di mo, {to zna ~i da mo ra mo da od i gra mo do bar me~. Pred na ma je i kva li te tan ri val, ima do sta bo do va vi {e od nas, a ove je se ni je ve} od i grao dve do bre utak mi ce na go sto va wi ma. Ni {li je su po dva go la da li Haj du ku u Ku li i Cr ve noj zve zdi na Ma ra ka ni. Da bi smo sti gli do `e qe nog re zul ta ta po treb no je da sma wi mo na mi ni mum gre {ke u od bra ni i sre di ni te re na, da ne da je mo vi {e pro tiv ni ci ma gol fo re, da od i gra mo ~vr sto i agre siv no, da ne pri mi mo gol i da, na rav no, str pqi vo tra `i mo put do po be de – re kao je Pe tar Kur }u bi}. N. S.

sport

subota22.septembar2012.

EMI NE BOZ KURT, ^LA NI CA EVROP SKOG PAR LA MEN TA

Ni sam spo me nu la Sr bi ju ^la ni ca Evrop skog par la Pre z en t a c i j a iz v e { ta j a men ta Emi ne Boz kurt re kla je „Na m e { ta w a utak m i c a i da to kom sa slu {a wa po vo dom pre va ra u spor tu: sa sta vqa iz ve {ta ja o na me {ta wu utak we de lo va” odr à na je 17. mi ca ni je bi lo po seb nog po sep tem bra u Evrop skom par mi wa wa Sr bi je. la men tu. Ta da je odr à no i - To kom sa slu {a wa u ve zi s sa s lu { a w e Spe c i j al n e ko iz ve {ta jem ni je bi lo po seb mi si je o or ga ni zo va nom kri nog po mi w a w a ni Sr b i j e, ni Fud bal skog sa ve za Sr bi je. Sa slu {a we se fo ku si ra lo na di sku si ju o to me ko li ko je na me {ta we utak mi ca u Evro p i ras p ro s tra w e no i ka ko pro na }i pra vi pri stup da se na me {ta we utak mi ca za u s ta vi na vo di se u pi smu ko je je Boz - Emi ne Boz kurt kurt upu ti l a pred sed ni ku FSS To mi sla vu mi na lu, ko rup ci ji i pra wu Ka ra xi }u. nov ca. Pr vi ~o vek FSS je pret - U mom iz ve {ta ju, iz ra zi la hod no, od mah po upo zna va wu s sam du bo ku za bri nu tost po pi iz ja va ma Boz kur to ve, upu tio ta wu si tu a ci je in te gri te ta hit no pi smo u ko jem je tra ìo spor ta i po zva la sam glav ne do sta vqa we do ka za o na ve de de o ni ~a re za evrop ski pri nim ~i we ni ca ma. stup u za u sta vqa wu na me {ta - Sam iz ve {taj je imao za wa utak mi ca i ko rup ci je u ciq da stvo ri svest kod po li spor tu - is ta kla je ona. ti~ kih fak to ra da bi se na ve Emi ne Boz kurt je do da la i la po tre ba za evrop skim za ko da je u iz ve {ta ju kon sta to va no dav stvom i evrop skim pri no da je na me {ta we utak mi ca stu pom. In for ma ci je u iz ve re gi stro va no u ve }i ni ze ma {ta ju su iz ra znih iz vo ra i qa ~la ni ca EU i u od re |e nom stu di ja - na ve la je Boz kur to va. bro ju ze ma qa kan di da ta.

NA DE TE LI NA RI GO STU JE ME TA LAC

Ka na rin ci op ti mi sti Na kri li ma po be de u Be o gra du u me ~u s ^u ka ri~ kim (2:1), fud ba le ri No vog Sa da s op ti mi zmom do ~e ku ju biv {eg su per li ga {a Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca. Bi }e ovo su dar ti mo va ko ji su raz o ~a ra li na po ~et ku pr vo li ga {ke se zo ne. Do ma }in je do la skom tre ne ra Bog da na Ko ra ka tek u {e stoj utak mi ci osvo jio tri bo da, dok je biv {i su per li ga{ osvo jio tek bod vi {e. Ka na rin ci se na da ju pr ven cu na do ma }em te re nu, bo do ve sa De te li na re pret hod no su od ne li Ti mok i Na pre dak, s tim {to i go sti ima ju svo ju ra ~u ni ci, tim pre {to su pret hod ne tri utak mi ce iz gu bi li.

Tre ner No vo sa |a na Bog dan Ko rak o~e ku je te {ku utak mi cu u ko joj }e sve bi ti otvo re no: - Bez ob zi ra na do zu op ti mi zma na kon pr ve po be de zna mo da nam sle di te `ak su sret. Biv {i su per li ga{ se na la zi u re zul tat skoj kri zi, a na {a pred nost je {to igra mo pred svo jim na vi ja ~i ma.Igra ~i su or ni za no va do ka zi va wa je dva ~e ka ju da is tr ~e na te ren. O~e ku jem do bru utak mi cu, po be du i na kon to ga us pon na ta be li. Pod zna kom pi ta wa je na stup Ne boj {e Sko pqa ka, s tim {to ga ne }e mo po sva ku ce nu op te re }i va ti - ja san je Ko rak. Utak mi ca na De te li na ri po ~i we u 16 ~a so va. I. Gru bor

dnevnik

PAR TI ZAN PO SLE RE MI JA S NEF ^I JEM (0:0) U LI GI EVRO PE

Bo qe i{ta ne go ni {ta Fud ba le ri Par ti za na ni su us pe li da po sle du go vre me na za be le `e po be du u grup noj fa zi ne kog evrop skog tak mi ~e wa. Cr nobe li su na svom sta di o nu u Li gi Evro pe osvo ji li sa mo bod pro tiv pr va ka Azer bej xa na Nef ~i ja. Be o- gra |a ni ima ju jo{ pet utak mi ca da po pra ve bi lans, ali ako na sta ve s ova kvim igra ma te {ko }e ne {to vi {e da ura de. U igri s jed nim {pi cem, po ka za lo se po ko zna ko ji put ove se zo ne, pr vak Sr bi je je ne mo }an ~ak i pro tiv eki pa kao {to je Nef ~i. Gru pa A Udi ne ze - An `i 1:1 Jang bojs - Li ver pul 3:5 Gru pa B Ha poel (TA) - Atle ti ko 0:3 Vik to ri ja - Aka de mi ka 3:1 Gru pa C AEL - Bo ru si ja (M) 0:0 Fe ner bah ~e - Olim pik 2:2 Gru pa D Ma ri ti mo - Wu kasl 0:0 Bor do - Klub Bri` 4:0 Gru pa E Ko pen ha gen - Mol de 2:1 [tut ga trt - Ste a ua 2:2 Gru pa F Dwe par - PSV Aj ndho ven 2:0 Na po li - AEK 4:0 Gru pa G Genk - Vi de o ton 3:0 Spor ting - Ba zel 0:0 Gru pa H Par ti zan - Nef ~i 0:0 In ter - Ru bin 2:2 Gru pa I Atle tik (B) - [mo na 1:1 Olim pik (L) - Spar ta 2:1 Gru pa J Ma ri bor - Pa na te na i kos 3:0 To ten hem - La cio 0:0 Gru pa K Ba jer - Me ta list 0:0 Ra pid - Ro zen borg 1:2 Gru pa L Le van te - Hel sing borg 1:0 Tven te - Ha no ver 2:2

Za {to su cr no-be li u me ~u ko ji je bio vi |en za po be du igra li ne {to opre zni je ve li ko je ne po zna ni ca, jer po ka za lo se ove se zo ne da su u for ma ci ji s dva {pi ca (4-4-2) da le ko kon kret ni ji i efi ka sni ji. Nef ~i je ste eli mi ni sao Apoel s Ki pra u plej-ofu za pla sman u Li gu Evro pe, ali je u Be o gra du tek na mo men te po ka zi vao iz da we iz Li ma so la. Par ti zan je imao ve li ku pri li ku da sa vla da Azer bej xan ce, no u to me ni je us peo. Bo ri li su se cr no-be li, to ni je spor no, ali su u po qu de lo va li neo r ga ni zo va no. Ne {to bo qu par ti ju Be o gra |a ni su po ka za li ~im su za i gra li ofan ziv ni je, od 80. do 90. mi nu ta. Ve zni red je bio do sta da le ko od od bra ne, pa se ~e sto de {a va lo da ak ci je or ga ni zu ju Mi tro vi} i Ili} u du e lu s fud ba le ri ma Nef ~i ja Iva nov i Osto ji}. Fa li Ova ko smo u{li u dra ma ti ~an fi lo je do ma }i nu agil no sti na sre di - wi ho vo zgu {wa va we u od bra ni ko ni{ ka da smo ta ko |e pro ma {i li je ni smo us pe li da pro bi je mo. ni te re na, {to se na kra ju po ka za lo {ut za po be du. Na kra ju ni sam ne za Bo qi re zul tat Ver me zo vi} o~e kao pre sud no. Ima jo{ ne {to, cr do vo qan na {im iz da wem i mi slim ku je u Ba kuu. no-be li ni su ima li pri èq ki van da }e mo vre me nom igra ti jo{ bo - Mi smo mu {ki od i gra li pr vu ve tar u le |a, jer je na sta di o nu bi qe. utak mi cu i pra ved no je bi lo da po lo tek oko 10.000 gle da la ca. Za po be dom à li i Sa {a Mar Par ni va qak ima oprav da we i u be di mo. Da je To mi} is ko ri stio ko vi}. mla do sti ne kih igra ~a. Alek san - {an su pred is tek vre me na sa da bi - @ao mi je {to ni smo us pe li, dar Mi tro vi}, tek od ne dav no osam - smo pri ~a li opu {te ni je. Ali, {ta jer igra li smo do bro i osta vi li sr na e sto go di {wak, ni je us peo ne ko - je tu je, po ka za li smo po ten ci jal i ce na te re nu. Pro ma {i li smo do li ko pu ta da bo qe re a gu je u za vr - bo qi re zul tat o~e ku jem u re van {u. sta {an si, jed nu od wih i ja i za to Za po be dom à li i ka pi ten Sa {ni ci. Fa li lo mu je sna ge i teh ni ni smo sla vi li. Nef ~i se po ka zao ke da bi se iz bo rio s ~vr stom od - {a Ili}. kao so li dan pro tiv nik, ali mi smo - @ao mi je {to ni smo sla vi li, bra nom Azer bej xa na ca. Na kra ju bi li bo qi na kra ju i bli ì tri ima li smo uslo ve za to. Po ka za li osta je na da da }e Be o gra |a ni ubu jum fu. smo se kao bo qi od Azer bej xa na ca, du }e igra ti s dva {pi ca, {to se po Raz o ~a ran je i gol man Stoj ko ali ni smo us pe li to da is ko ri sti ka za lo da le ko pro duk tiv ni je i do vi}. mo. @ao mi je dva bo da i zbog na vi sa da {wem de lu se zo ne. - Bi li smo do bri, fa lio nam je ja ~a ko ji su sve vre me bi li ras pe va Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} sa mo po go dak da sve za ~i ni mo po be ni i da va li nam po dr {ku - re kao je ni je bio ne za do vo qan igrom svo jih dom. Pro ma {i li smo do sta pri li Ili}. pu le na. ka, na sre }u ni smo bi li ka `we ni. Ili} na po mi we da je pre su dan - Go sti ne za slu è no od la ze s bo Ni sam za do vo qan bo dom, ali bo qe bio je dan de taq. dom u xe pu. Ima li su tu jed nu pri je i{ta ne go ni {ta - is ta kao je gol - Da smo is ko ri sti li pr vu pri li ku i ni su nam bi li pra va pret wa. man Par ti za na. I. La za re vi} li ku, u na stav ku bi sve bi lo lak {e. Ono {to je pre su di lo bi lo je to

NE SHVA TQI VO PO NA [A WE GOL MA NA NEF ^I JA SA [E STA MEN KO VI ]A

Se lek to re, za {to me „Mu sta fa” ni je po zdra vio Gol man azer bej xan skog Nef ~i ja Sa {a Sta men ko vi} na sta vio je s pro vo ka ci ja ma i po sle utak mi ce 1. ko la H gru pe Li ge Evr fo pe s cr nobe li ma vre |a ju }i na vi ja ~e pr va ka Sr bi je i Vla di mi ra Stoj ko vi }a.

- Bi lo je ma lo na vi ja ~a Par ti za na da bih ih ~uo. Zna se da u Sr bi ji po sto je sa mo jed ni na vi ja ~i. Imam pi ta we za se lek to ra: Gde to ima da se „Mu sta fa”, ko ji je ~lan te re pre zen ta ci je, ne po zdra vi sa mnom pred po ~e tak utak mi ce? Ni -

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va

Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Me ta lac, IN \I JA: In |i ja - Ba nat, LU Â NI: Mla dost - Pro le ter, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Rad ni~ ki (NP), Â ÂK: Bo rac - Te le op tik, BE O GRAD: Vo `do vac - Ko lu ba ra, ZA JE ÂR: Ti mok - û ka ri~ ki, U@I CE: Je din stvo Pu te vi - Na pre dak, BE O- GRAD: Be à ni ja - Slo ga Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va Voj vo |an ska li ga Is tok BAJ MOK: Rad ni~ ki - Je din stvo (NB), BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo Slo bo da (NK), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Pro le ter (BK), KO VIN: Ko lo ni ja - Za dru gar, VR [AC: Vr {ac - Rad ni~ ki (K), BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Ki kin da, ADA: AFK - Bu du} nost (SC) Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va Voj vo |an ska li ga Za pad SI VAC: Po let - Omla di nac, NO VI SAD: Bo rac - Mla dost (BP), RU MA: Pr vi maj - Haj duk (B), SR BO BRAN: Sr bo bran - Cr ven ka, ER DE VIK: Slo ga - Cr ve na zve zda, KA]: Ju go vi} - Ba~ ka (BP) Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va Pod ru~ na li ga No vog Sa da FU TOG: Me te lac AV - Vr bas, BA^: Tvr |a va - Ve ter nik

Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: Sla vi ja - Ba~ ka. Utak mi ca po ~i we u 16 ~a so va

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce LA Z A R E V AC: Ko l u b a r a Rad ni~ ki (K) (19.30) Su per li ga za da me - BE O GRAD: Rad ni~ ki 1949 - BMS Mi l e n i u m (14.30), ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ Cr v e n a zve z da (18), SVI LAJ NAC: Rad ni~ ki - Za je ~ar (18.30), JA GO DI NA: Ja go di na - Na i sa (19), KRA GU JE V AC: Rad n i~ k i - Maks sport (19) Pr va mu {ka li ga, se ver BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - Me ta lac (20), TE ME RIN: Mla dost TSK - No va Pa zo va (18), SOM BOR: Som bo r e l ek t ro - Di n a m o (20), IN \ I J A: @e l e z ni ~ ar Voj p ut (19), KI K IN D A: Cr v e n a zve z da - Ti t el JD (20), ZRE W A N IN: Pro l e ter Agro ìv - @SK (18) Pr va èn ska li ga, se ver TE ME RIN: Te me rin - Ki kin d a (20), PAN ^ E V O: Pan ~ e v o - Spa t ak (19.30), DO L O V O: Do l o v o - Mla dost (19) Dru ga èn ska li ga, se ver RU MA: Slo ven - La ki (16.30)

Bliski susret Sa{e Stamenkovi}a i Vladimira Stojkovi}a

IZ PAN ^E VA^ KOG DI NA MA

Mr |a di rek tor Iz vr {ni od bor srp sko li ga {a Di na ma iz Pan ~e va za di rek to ra klu ba iza brao je Go ra na Mr |u. - Pri hva tio sam sa du `no sti di rek to ra sa `e qom da svo jim is ku stvom i ra dom po mog nem da klub iza |e iz re zul tat ske kri ze.Znam da ne }e bi ti la ko, ali mo ra mo svi u klu bu , kao i na vi ja ~i bi ti str pqi vi. Do sta do bro znam si tu a ci ju u Di na mu i ve ru jem da }e mo se usko ro na }i na pra vom ko lo se ku - is ta kao je Mr |a. Pred sed nik klu ba Dra go slav ]ur ~in je re kao: - Naj zna ~aj ni ji ciq nam je da for mi ra mo zdrav ko lek tiv ko ji }e se ubu du }e sa mo fi nan si ra ti. Grad ski ~el ni ci obe }a li su po mo} klu bu, ali tek od 2013. go di ne i ve ru jem da }e to i u~i ni ti ka ko bi se Di na mo ne sme ta no tak mi ~io u Srp skoj li gi.Po zna to je da klub ima ve li ki dug i ja sam ube |en da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma u~i ni ti da do |u lep {i da ni za Di na mo. Pod ra zu me va se da je do la skom Mr |e na me sto di rek to ra put ka `e qe nom ci qu olak {an. B. St.

sam no sio ni ka kvu ma ji cu is pod dre sa, ovi {to su me pro zi va li s tri bi na ni su na vi ja ~i, ne go hu li ga ni - re kao je Sta men ko vi}. Ne ka da {wi gol man Cr ve ne zve zde je po sle utak mi ce, u ko joj je do bio `u ti kar ton, po ku {ao da is pro vo ci ra ve }i in ci dent tra `e }i Stoj ko vi }a po te re nu. Po sle me ~a je od lu ~io da vre |a Stoj ko vi }a. To ne ka da {wem gol ma nu Zve zde ni je pr vi ta kav in ci dent. Pre ne ko li ko go di na je na utak mi ci mla dog ti ma cr ve no-be lih sa Ze ni tom bio sa na vi ja ~i ma Cr ve ne zve zde i ini ci rao uvre dqi ve pe sme na ra ~un Stoj ko vi }a. - Po ~i wem da ve ru jem u pri ~e o to me ka kva je oso ba - do dao je Sta men ko vi} pre ula ska u auto bus s igra ~i ma Nef ~i ja. Pri li~ no je neo bi~ no i da je Sta men ko vi} od lu ~io da Stoj ko vi }a vre |a kao „po tu ri cu”, iako bra ni i za ra |u je no vac u mu sli man skoj ze mqi. Biv {i gol man Cr ve ne zve zde Sta men ko vi} bio je u cen tru pa `we to kom ve }eg de la utak mi ce i zbog sramnog transparenta na ju`noj tribini stadiona u Humskoj, ali i u uvredqivih povika. Na kraju susreta do{lo je do sukoba izme|u igra~a Partizana Mitrovi}a i golmana Nef~ija. Sre}om, sve je zavr{eno bez ve}ih problema. (B92)

ZA NI MQI VOST

Prav da spo ra, ali do sti `na Biv {i ita li jan ski fud ba ler Ma u ro Ka mo ra ne zi pro gla {en je kri vim za krv ni~ ki pre kr {aj nad Ro ber tom Pi com to kom utak mi ce dav ne 1994. go di ne. Vr hov ni sud u Bu e nos Ajre su pov tvr dio je ve} ra ni je do ne se nu pre su du od 50.000 evra plus ka ma ta i sud ski tro {ko vi. Ka mo ra ne zi je 1994. igrao za Al do si vi, dok je Ro ber to Pi co bio igra~ Al va ra da. Ka mo ra ne zi je ta da na le teo u sprin tu |o nom na is pru `e nu no gu Pi ca i okon ~ao mu ka ri je ru. Po vre |e ni igra~ je pri li kom tog star ta iz gu bio ~ak 39 po sto ka pa ci te ta ko le na. - Iako se start ne mo `e pro tu ma ~i ti kao na me ran, ipak je izu tet no grub i ni -

Ma u ro Ka mo ra ne zi

je mu me sto na sport skim bo ri li {ti ma - sto ji, iz me |u osta log, u sa op {te wu Vr hov nog su da u Bu e nos Ajre su.

SPORT

dnevnik

subota22.septembar2012.

IZ INTERVJUA JANKA TIPSAREVI]A AMERI^KOM ESPN-u

Mo ra da se ula è u in fra struk tu ru Srp ski Dej vis kup re pre zen ta ti vac Jan ko Tip sa re vi} iz ja vio je da se na da da }e Te ni ski sa vez Sr bi je po ~e ti da ula è no vac u po treb ne stva ri, ina ~e se ova kva ge ne ra ci ja ni ka da vi {e ne }e po no vi ti. - N adam se da }e q udi iz T en iskog s av eza S rb ije shv at iti da se ov akva g en er ac ija ne}e p on ov iti ako se n i{ta ne ur adi po tom p it awu, i da se n ada da }e n ovac z av r{ av iti u x ep ov ima onih k oj ima je p otr eban da bi napr av ili i nfr astru kt uru i ul ag ali u ml a de t ale nte - r ekao je Ti ps ar evi} u i nte rvjuu za am eri ~ki ESPN. - Mi n em amo n ac i o nalni t en iski ce ntar. Osv oj ili smo De jvis kup pre dve g od ine, a d evo jke su ove u fin alu Fed k upa. Z emqe p oput SAD, Aus tral ije, [p an ije ili Fra nc uske im aju t en i sku tr a di c iju st aru 100 g od ina, a mi smo za posle d wih 5-10 g od ina u sp eli da n apr av imo ovo. Post oje p obo q{ awa, igr a~i d ob ij aju neku vrstu p od r{ke od S av eza, ali je to jo{ d ale ko od one k akva tr eba da b ude. Ti ps ar evi} je k azao da su p rva ~ etv or ica t en is era sv eta - R oxer F ed erer, N ovak \ o k ovi}, R afael N adal i E ndi M arej - t ol iko d om inan tni da ost ali m or aju da igr aju o dli ~no u svim usl ov ima i pr il ik ama da bi mogli da im se pr ibl iè. - P rva ~ etv or ica igr a~a sv eta su p ost avili l estv icu t ako v is oko da u c iqu pr a}e wa m or ate da igr ate d obro na svim po -

dlogama i u svim pr il ik ama. Ko nd ic ija je s ada zn a~a j n i ja n ego r an i je i sport je postao mnogo pr of es i ona ln iji n ego ik ada. Igr a~i sada p ut uju na tu r n i re s ko m pletnim timom, f iz i ot er ap e utom, tr en e- rom... M o -r a te da u~ in ite t enis n a~ inom `iv ota i da sta lno p ok u{ av ate da se p o- boq { av ate u svim sf er ama ` iv ota. Osmi t en iser sv eta je i st akao da ne post oji v el ika ra zl ika u pr ipr em awu

me~a s na jb oqim sve tskim t en is er ima i onih ost alih. - J ed ina ra zl ika je {to pre m e~a s onim na jb oq ima m or ate da b ud ete ps ihi ~ki j aki za tri, ~ et iri ili pet s ati pr ov ed enih na t er enu. W ih ove osc il ac ije u igri su minima lne i m or ate b iti ko nce ntr is ani i jaki od p rvog p o ena jer vam oni n i{ta n e}e dozv ol iti. Na p it awe z a{to je S rb ija p osle dwih god ina pr oi zv ela t ol iko v rhu nskih igr a~a, Ti ps ar evi} je oc enio da je to ~ ista sr e}a. - Ne p ost oji ra zlog. To je s amo ~ ista sr e}a, ali gla vni ra zl ozi su t eàk rad p oj e- di nca i p od r{ka r od it eqa. N ismo n apr av ili i jo{ n em amo i nfr astru kt uru na nivou na kom je p otre bna da bi b ila na nivou ovog t en isa. Dv ad es et osm og od i{wi Ti ps ar evi} je rekao da st ar iji igr a~i p oput @o-Vi lfr e da Co nge i T om a{a Be rd iha zn aju sv oju pozi c iju i da ~ ine sve da je z ad rè, p o{to su odli ~no f izi ~ki spre mni. - Ne ` elim da k aèm da je ml a|a g en er a cija ra zm a` ena. F izi ~ka spr ema je bi tn ija nego ik ada pre i st ar iji mo mci, p oput m ene, im aju i sk ustva s tim. N ismo svi kao R afael N adal i N ovak \ ok ovi} k oji su s 20 g od ina d o{li u vrh i ost ali t amo. Igr a~i p oput Be rd iha, Co nge i m ene su shv at ili u k ol iko su d obroj p oz ic iji tr enu tno i to ne ` ele da i sp uste - n agl asio je Ti ps ar evi}.

VLADIMIR GRBI], POTPREDSEDNIK OSS

Od boj ka na pe sku osva ja Sr bi ju Ja go di na }e u bli skoj bu du} no sti po sta ti je dan od cen ta ra od boj ke na pe sku, re kao je pot pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je Vla di mir Gr bi}. On je pri li kom po se te tom gra du re kao da }e te ren za od boj ku na pe sku bi ti na pra vqen naj ve ro vat ni je u okvi ru Akva par ka. Gr bi} je sa svo jim sa rad ni ci ma iz OSS i ~el ni ci ma ja go din skih od boj ka {kih klu bo va ob i {ao sport sku ha lu, Akva park i grad ski sta dion ka ko bi vi deo da li po sto je uslo vi za tre nin ge i odr `a va we utak mi ca mla |ih se lek ci ja re pre zen ta ci je. - Op {te je po zna to ko li ko Ja go di na ula `e u sport, a na{ ciq i ide ja su da po mog ne mo rad ni ci ma od boj ka {kog spor ta i da kao in sti tu ci ja pre ne se mo ono {to su naj no vi je ten den ci je, na ro ~i -

Vla di mir Gr bi}

to one ko je se od no se na od boj ku na pe sku - ka zao je Gr bi}. On je do dao da je pr vi put u Ja go di ni i da je pro stor ko ji je vi deo u Akva par ku vi {e ne go za do vo qa va ju }i za pra vqe we te re na za od boj ku na pe sku. - Tre ba da vi di mo ko ja }e lo ka ci ja to kom le ta bi ti even tu -

al no bu du }i cen tar u od boj ci na pe sku - is ta kao je Gr bi}. Pot pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je je na gla sio da je ove go di ne na pra vqe na na ci o- nal na li ga u od boj ci na pe sku i da je u No vom Sa du odr `a no Evrop sko pr ven sto u tom spor tu. - Kroz {ko lu Vip Bi~ Ma ster sa, ko ju sam ja vo dio, pro {lo je 2.040 de ce. Naj bit ni je je da pro ba mo da oku pi mo {to vi {e de ce i da ih ukqu ~i mo u sport. [ko la je bes plat na, a de ca tu sti ~u osnov na zna wa o od boj ci na pe sku - ob ja snio je Gr bi}. Sport s ki di r ek t or Sport skog sa v e z a Ja g o d i n e Zo r an Gli go ri je vi} ka zao je da se na da da }e Ja go di na po sta ti cen tar za mla |e se lek ci je u od boj ci i da }e se u tom gra du usko ro igra ti me |u na rod ne utak mi ce.

REGIONALNA LIGA

Su bo ti ~a ni pro tiv Gla di ja to ra Boks klub Spar tak iz Su bo ti ce i ove go di ne je do bio svo je vr sno pri zna we po zi vom da po no vo u~e stvu je u tak mi ~e wu Re gi o nal ne (Bo xig) li ge, u ko joj su klu bo vi iz Ma |ar ske i Slo va~ ke. Pr vi pro tiv nik Su bo ti ~a ni ma da nas }e bi ti eki pa Pa tent Gla di ja to ra iz \e ra iz Ma |ar ske.

Su sret }e se odr `a ti u atri ju mu Ho te la “Ga le ri ja”, sa po ~et kom od 19 sa ti, a ulaz za qu bi te qe bok sa je slo bo dan. Spar tak je pret hod ne se zo ne osta vio do bar uti sak, a ne ko li ko kva li tet nih me ~e va u Su bo ti ci je vra ti lo, bar na krat ko, boks me |u naj za nim qvi je sport ske sa dr `a je na se ve ru Ba~ ke. N. S.

OI U LONDONU

Ukra de na do ku men ta Or ga ni za to ri Olim pij skih iga ra u Lon do nu op tu `i li su wi ho ve ko le ge iz Bra zi la za kra |u po ver qi vih do ku me na ta. Na red ne Olim pij ske igre bi }e or ga ni zo va ne 2016. u Rio De @a ne i ru, a port pa rol Or ga ni za ci o nog od bo ra Iga ra u Lon do nu Xe ki BrokDojl re kla je da su faj lo vi od ne se ni bez do zvo le.

Mo ni ka Se le{ u rod nom gra du Ne ka da naj bo qa te ni ser ka sve ta, No vo sa |an ka Mo ni ka Sele{ bo ra vi la je pro te klog vi ken da u rod nom gra du, ko ji je na pu sti la pre 21 go di ne. Ka ko tvr de we ni pri ja te qi, Mo ni ka sko ro sva ke go di ne do |e nakrat ko u No vi Sad, ali je ovo bi lo pr vi put da je da la i krat ku iz ja vu no vi na ri ma. - Na pro pu to va wu sam, sa mo smo na krat ko svra ti li i ni je bi lo fer da sa da, u ne deq no pre pod ne, oba ve {ta va mo po zna ni ke da smo tu - ob ja sni la je Mo ni ka raz lo ge go to vo taj nog bo rav ka u rod nom gra du. Pre po znao ju je je dan ko no bar u ka feu Ma ki ja to, ko ji se na la zi u ne po sred noj bli zi ni sta na u ko jem je od ra sla, u ko ji je do {la na ka fu sa maj kom. Stan u ko jem je od ra sla na la zi se u Bal za ko voj uli ci na Li ma nu gde je i u~i la pr ve te ni ske udar ce osam de se tih go di na pro {log ve ka sa po koj nim ocem Ka ro qem. Mo ni ka Se le{ `i vi i ba vi se hu ma ni tar nim ra dom u Wu jor ku na Long Aj len du. Sa 16 go di na je po ka za la sve tu da }e po sta ti jed na od naj bo qih igra ~i ca svih vre me na osvo jiv {i Ro lan Ga ros, dok je ve} sa 18 go di na osvo ji la se dam od svo jih de vet gren sle mo va. Sa mo po la go di ne na kon osva ja -

wa dru ge ti tu le na US ope nu i tri me se ca na kon osva ja wa tre }e ti tu le na Austra li jan ope nu we na te ni ska ka ri je ra je za u vek pro me we na, 30. apri la 1993. go di ne to kom me ~a ~e tvrt fi na la tur ni ra u Ham bur gu pro tiv Mag da le ne Ma le e ve na te ren je usko ~io Gin ter Par~ i u Mo ni ki na le |a za rio no` od 15 cen ti me ta ra. Me di ji su ob ja vi li da je Par ~u ja ko sme ta lo {to je Se le {o va pre sti gla [te fi Graf na VTA li sti. O stra vi~ nom do ga |a ju u Ham bur gu zbog kog je za pa la u du bo ku de pre si ju iz be ga va da go vo ri i dan-da nas. Mo ni ka zbog ra wa va wa ni je igra la vi {e od dve go di ne. Iako je u Austra li ji 1996. go di ne osvo ji la svoj de ve ti i po sled wi grend slem, ona vi {e ni je bi la isti igra~. Na Olim pij skim igra ma u Sid ne ju osvo ji la je bron za nu me da qu za SAD po be div {i Je le nu Do ki}. Tri de se to so mo go di {wa Mo ni ka sa fon da ci jom „La u re us” po ku {a va da uka è na to ko li ko je sport va àn za dru {tvo i ko li ko mo è da ga po pra vi. Zva ni~ no je oti {la u pen zi ju 2008. go di ne, iako je posled wi zva ni~ ni me~ od i gra la pet go di na ra ni je. Mo ni ka Se le{ je po ~a sna gra |an ka Novog Sa da. (B92)

No vi Sad uz ka ra ti ste - Tim iz Ri ja tre ba da re {i taj pro blem i vra ti do ku men ta - re kla je ona. U in ci dent su ukqu ~e ni za po sle ni Bra zil ci ko ji su ra di li za jed no sa or ga ni za to ri ma Iga ra u Lon do nu u teh ni~ kom ode qe wu. Oni su na vod no do ku men ta iz Lon do na pre u ze li bez odo bre wa, a BrokDojl je re kla da je u in ci dent bi lo ukqu ~e no de vet za po sle nih iz Bra zi la.

No v i grad s ki se k re t ar za sport i omla di nu No vog Sa da Pre drag Svi lar pri mio je de le ga ci ju [o to kan ka ra te fe de r a c i j e i [o t o k an ka r a t e sve z a Sr b i j e. Po v od je bio apli ka ci ra we ovog sa ve za za do ma }i na Svet skog pr ven stva 2013. go di ne, ko je bi se odr `a lo u No vom Sa du. - Grad sna `no po dr `a va ini ci ja ti vu da No vi Sad bu de do ma }in na red nog Svet skog pr ven stva - re kao je Svi lar, is ti ~u }i da je ka ra te sport ko ji ja ~a duh, te lo i kark ter li~ no sti, do da ju }i da grad is pu wa va

sve uslo ve za odr `a va we ve li kih sport skih tak mi ~e wa. U ime svet ske [o to kan fe de r a c i j e, wen pred s ed n ik Aurel Pa tru za hva lio se Pre dra gu Svi la ru na po dr {ci, is ti ~u }i da vi so ko ce ni re zul ta te ko je je re pre zen ta ci ja Sr bi je ostva ri la na evrop skim i svet skim pr ven stvi ma. De le ga ci ja [o to kan ka ra te sa ve za Sr bi jed pu tu je u ok tobru na Svet sko pr ven stvo u Mi la nu, gde }e is ta }i kan dida t u r u za ovo pre s ti ` no tak m i ~ e w e u ok t o b ru 2013. godi ne. A. P.

SUTRA U BE^EJU

Tak mi ~e we ve te ra na Pa ra o lim pij ska vi ce {am pi on ka u sto nom te ni su Bo ri sla va Pe ri} – Ran ko vi} su tra u 10 sa ti sve ~a no }e otvo ri ti tra di ci o nal no, 9. po re du, Otvo re no pr ven stvo Be ~e ja u sto nom te ni su za ve te ra ne - Ko le ni ca kup. Atrak tiv no tak mi ~e we odr `a va se u sport skoj dvo ra ni OSC Mla -

dost, a tak mi ~a ri su po de qe ni u ~e ti ri ka te go ri je. U pr voj gru pi su ve te ra ni od 35 do 49 go di na sta ro sti, dru gu ~i ne tak mi ~a ri od 50 do 59 go di na, tre }u od 60 i vi {e le ta, a ~e tvr ta je ap so lut na ka te go ri ja. - O~e ku je mo sto ti nak ve te ra na iz svih kra je va Sr bi je, Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je i Hr vat ske.

Ra ni jih go di na je vi |en vr lo kva li te tan sto ni te nis, pa ne ma raz lo ga da ta ko ne bu de i ovog pu ta. Naj bo qi }e bi ti na gra |e ni me da qa ma, a svi me |u sob nim dru `e wem pre, za vre me i po sle tak mi ~e wa u „Ter mal cu“, uz oba ve zne ko le ni ce - re kli su u STK Be ~ej, ko ji je or ga ni za tor ovog kod gle da la ca po lu lar nog tak mi ~e wa. V. J.

GRA DO NA ÊL NIK NO VOG SA DA MI LO[ VU Ê VI] PRI MIO PA RA O LIM PIJ CE: Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi}, uz pri su stvo ~la na grad skog ve }a za du è nog za sport i omla di nu Pre dra ga Svi la ra, pri re dio je pri jem za tro je ~la no va Sto no te ni skog klu ba in va li da Spin, ko ji su u~e stvo va li na Pa ra o li pij skim igra ma u Lon do nu, Bo ri sla vu Pe ri}-Ran ko vi}, Zlat ka Ke sle ra i Na du Ma ti}, kao i wi ho vog tre ne ra La za ra Kur te {a. Zlat ko i Bo ri sla va su osvo ji li sre br ne me da qe, Na da je bi la pe ta, dok su wih dve ekip no za u ze le ~e tvr to me sto. Gra do na ~el nik Vu ~e vi} im je ~e sti tao na ostva re nim re zul ta ti ma. Po seb no je is ta kao po ru ku ko ju oni {a qu mla di ma i ce lom dru {tvu, jer je ve ra i è qa u se be, kao i trud ru {e sve pre pre ke da se od re |e ni ciq i ostva ri. Za hva lio se na pri je mu Zlat ko Ke sler, kao na do sa da {woj po dr {ci Gra da, iz ra ziv {i è qu da ta ko bu de i u bu du} no sti, a oni }e to zna ti da ce ne i odu ì }e se na naj bo Fo to: B. Lu ~i} qi na ~in - jo{ bo qim re zul ta ti ma. Ke sler je na po me nuo da da nas ima mo go mo gu} no sti i po slo va gde ina vli di mo gu da bu du ukqu ~e ni u rad i ve ru je da }e to no vi gra do na ~el nig i we go vi sa rad ni ci pre po zna ti. Do ma }i ni ma Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi} i Na da Ma ti} uru ~i li su skrom ne po klo ne. Ka ko re ~e Bo ri sla va, ma le, ali od sr ca. J. Gali}

SPORT

subota22.septembar2012.

EKIPNO PRVENSTVO SRBIJE

Spar tak bez {ti ta U Va qe vu je od i gra no vqe vi} - A. Ma stro va si lis 1:0, ~e tvr to ko lo Pr ve li ge Mar ja no vi} - Na| He |e {i re mi, Sr bi je za mu {kar ce i Miq ko vi} - Stan ko vi} re mi, M. è ne. U ovom ko lu re Q. Pe ru no vi} - â bar ka pa re mi, zul ta ti dva pa ra do weg do ma ( Mak si mo vi} - Ku mi} 1:0), Ro man Ni{ - Spar tak i Ro man ti ~a ri - ti ~a ri - Rad ni~ ki (K) 2:4 (An dri Rad ni~ ki) bi }e zna ~aj ni ka da se je vi} – Efi men ko 0:1, Pu ca re vi} na kra ju li ge bu de pra vio sal do An ti} -:+, An dre ji} – Bar lov 0:1, u~in ka. Spar tak je do ì veo i ~e tvr ti po raz i po sle ovog ko la na la zi se u dru {tvu Ro man ti ~a ra bez ve }ih iz gle da da do kra ja do stig ne od ma kle ti mo ve. Der bi ko la do bio je Vo do vod pro tiv “Sve tog Ni ko la ja. Ve te ra ni Cr ve ne Zve zde po be dom \u ri }a nad M. Po po vi }em po ve li su pro tiv Ka }a na ali su ta da Ni ko li} i Ro ga~ pre o kre nu li re zul tat u svo ju po be du. Im po nu je igra i do sa da {wi re zul tat Ro ga ~a ko ji je sa pro fe si o nal ci ma osvo jio 3 po e na iz 4 par ti je. Za ni mqi vo je da je ve} po sle ~e tvr tog ko la na pra vqe na raz li ka iz me |u ~e tvr te La ste i Aleksandar Kova~evi} pe tog Me tal ca ~ak 5 bo do va {to M. Ko sti} - Mar ti} 1:0, Spi ri} – ja sno go vo ri i o ra zli ci u kva li - No vo sel ski 0:1, Ke se ro vi} - Jo va te tu eki pa. no vi} 1:0), Me ta lac Ta ko vo - No Re zul ta ti 4. ko la (mu {kar ci): vo sad ski [K DDOR 1,5:4,5 (Mar Vo do vod - V[K “Sve ti Ni ko laj” ko vi} - [o lak 0:1, Vra to wi} – 4:2 (Sar gi sjan - Rod {tajn re mi, Vu~ ko vi} 0:1, So lo mu no vi} Iva ni {e vi} - Da mqa no vi} re mi, Mar ku{ re mi, Ra bre no vi} - D. Pe ru no vi} - Stri ko vi} 1:0, Pap - Po po vi} re mi, Sre do je vi} - Ko va L. Ne sto ro vi} 1:0, Mi la no vi} - ~e vi} 0:1, Go ve da ri ca - La zi} re Abra mo vi} re mi, Pi ku la – Bo - mi), Cr ve na Zve zda - Ju go vi} ì} re mi), Ni{ - Spar tak 4:2 2,5:3,5, Iv kov - P. Ni ko li} 0:1, (Ipa tov – Se dlak re mi, Bo go sa - G.M. To do ro vi} – Laj thajm re mi,

â bri lo - Ra dlo va~ ki re mi, \u ri} - M. Po po vi} 1:0, Ve li~ ko vi} - Ma ri no vi} re mi, Za ki} - Ro ga~ 0:1), La sta slo bod na. Pla sman: 1. No vo sad ski [K DDOR 12 (19), 2. Ju go vi} 10 (14), 3. Vo do vod 9 (14,5), 4. La sta 9 (11(-), 5. Rad ni~ ki 4 (11), 6. Ni{ 4 (10), 7. Me ta lac Ta ko vo 4 (9,5(-), 6. V[K “Sve ti Ni ko laj” 3 (8(-), 7. Cr ve na Zve zda 3 (7(-), 10. Spar tak 0 (9), 11. Ro man ti ~a ri 0 (7). Ako mo gu mu {kar ci da se do go va ra ju zbog ~e ga to ne bi mo gle i è ne? Ka da smo na kon po la sa ta od po ~et ka ko la po gle da li re zul ta te u su sre tu Zla tar – Ru dar ve} su bi la upi sa na ~e ti ri re mi ja. BAS je do bio jed nog od kan di da ta za vi sok pla sman (Ju go vi}) a u sto pu ga pra ti Je li ca ko ja ima me~ ma we. U no vo sad skom der bi ju sla vi le su me {tan ke (N[K DDOR) pro tiv no vo sad skih go {}i ([ah mat ni kru òk). Re zul ta ti 4. ko la (è ne): Po à re va~ ki [K – Je li ca 0,5:3,5, No vo sad ski [K DDOR - [ah mat ni kru òk (No vi Sad) 2,5:1,5, Ju go vi} (Ka}) - BAS (Be o grad) 1:3, Rad - Ne stor 4:0, Zla tar - Ru dar (2:2, Rad ni~ ki (Ru dov ci) slo bo dan. Pla sman: 1. BAS 12 (11), 2. Je li ca 9 (10,5(-), 3. Ru dar 8 (10,5), 4. Rad 6 (7,5(-), 5. No vo sad ski [K DDOR 6 (7), 6. Ju go vi} 5 (8,5), 7. [ah mat ni kru òk 4 (8), 8. Ne stor 3 (5,5), 9. Zla tar 2 (5,5(-), 10. Po à re va~ ki [K 1(3,5), 11. Rad ni~ ki 0 (2,5(-). B. Dankovi}

dnevnik NEBOJ[A ^OVI], PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE

Ra do vi }u, Zve zda po sto ji Go vo re }i o ak tu el nom tre nut ku srp ske ko {ar ke, ne ka da {wi re pre zen ta ti vac i ge ne ral ni se kre tar Ko {ar ka {kog sa ve za SR Ju go sla vi je Zo ran Ra do vi} re kao je da sve eksJu ze mqe mo ra ju da vi de da li je i u ko joj me ri Ja dran ska li ga po mo gla da do `i ve kom ple tan krah. Kon kret no je na veo da je Olim pi ja tri pu ta sa ~u va na od ban kro ta za hva qu ju }i gra do na ~el ni ku Qu bqa ne, da su Ci bo na i Za dar ta ko |e iz vu ~e ni iz ban kro ta, da Cr ve na zve zda ne po sto ji, a da se He mo farm uga sio... Ne boj {a ^o vi} od go vo rio je putem klupskog sajta i na neke opaske koje se ti~u wega li~no i wegove politi~ko-sportske karijere, a Mondo prenosi samo deo saop{tewa vezan za ko{ar ka{ki klub Crvena zvezda. - [to se ti~e toga da li Zvezda postoji ili ne, ona na sre}u svih pravih zvezda{a u Srbiji postoji. I ne samo to, Zvezda je u finansijskom smislu sanirana, organizaciono je oja~ala i takmi~arski je spremna za osvajawe trofeja u svim tak mi~ewima. A, mogla je i da ne

Neboj{a ^ovi}

postoji, po onome {to je od 2008. godine u woj radio Zoran Radovi} kao siva eminencija napisao je ^ovi}. On je naglasio da je upravo u periodu od 2008. do 2011. godine napravqen najve}i deo nekada{weg klupskog duga, u visini od ~ak osam miliona evra. - Mislim da je sasvim jasno kako je Zoran Radovi}, kao veoma uticajan ~ovek iz senke, u navedenom periodu doprinosio razvoju Ko{arka{kog kluba Crvena zvezda. Izviwavam mu se {to Zvezda i pored wegovog rada

na razvoju postoji. Tada je sve ~inio da Neboj{a ôvi} ne do|e u KK Crvena zvezda, a danas radi iste stvari, omalovaàvaju}i rezultate postignute u proteklih godinu dana na sanaciji i ozdravqewu”. Da bi bile izbegnute „daqe laì i podmetawa”, prvi ~ovek crveno-belih jo{ jednom je apelovao na nadle`ne dràvne organe da provere poslovawe i izvr{e uvid u revizorske izve{taje, kako u Crvenoj zvezdi tako i u svim ostalim klubovima.

UOÎ POÊTKA TAKMIÊWA U ABA LIGI

Za je ~ar ke uve re ne u pro laz Vu jo {e vi} od re dio tim? KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA

Ru ko me ta {i ce Za je ~a ra po ~i wu kva li fi ka ci o ni tur nir za Li gu {am pi o na, a u po lu fi na lu, u ru mun skom Klu `u, igra ju pro tiv ru skog Ro sto va. Ka pi ten ti ma Mar ta Man ge re kla je da je do {lo pra vo vre me da one iz bo re pla sman u elit no evrop sko klup sko tak mi ~e we. - Do {lo je vre me da iz bo ri mo pla sman u Li gu {am pi o na. @e li mo da po be di mo u oba me ~a, jer je to ja ko va `no za tim. Za je ~ar kao klub i grad ve} du go `e li me sto u Li gi {am pi o na, a to

`e le i sve igra ~i ce. Tre ni ra mo ja ko do bro, mi slim da smo u do broj for mi i ve ru jem u ovaj tim -re kla je Mar ta pred po la zak na tur nir. [am pion Sr bi je }e u po lu fi na lu kva li fi ka ci o nog tur ni ra u ru mun skom gra du Klu `u da nas u 19.30 igra ti pro tiv ru skog Ro sto va, dok se u dru gom du e lu sa sta ju do ma }in i tur ski tim Mu rat pa {a. Pla sman u Li gu {am pi o na ostva ri }e sa mo po bed nik tur ni ra. - Ni smo bi le na oku pu od star ta pri pre ma zbog Olim pij -

skih iga ra u Lon do nu, pa smo tek sad, pred kraj, tre ni ra le kom plet ne i uigra va le se. Mi slim da }e mo se pla si ra ti u Li gu {am pi o na. Pr vo pre ko Ro sto va, a on da u fi na lu, ko nam pad ne. Ka ko god, bi }e ja ko te {ko. Znam da su se Ru ski we po ja ~a le, ali mi ve ru je mo u po be du - re kla je re pre zen ta tiv ka Hr vat ske i ru ko me ta {i ca Za je ~a ra Ma ja Ze bi}. Za je ~ar, ko ji je tro stru ki {am pion Sr bi je, pro {le se zo ne sti gao je do ~e tvrt fi na la Ku pa po bed ni ka ku po va.

PETR ^EH, GOLMAN ^ELSIJA

Oskar je no vi Ka ka Oskar dos San tos Em bo a ba @u ni or (21) mo gao bi da po sta ne no va êl si je va zve zda, sma tra gol man Pe tr êh .Ofan ziv ni ve zni iz Sao Pa u la, ko ji je ovog le ta do ve den na Stam ford Brix, po sti gao je dva sjaj na po got ka u du e lu sa Ju ven tu som i od mah po bu dio aso ci ja ci je na Bra zil ca ko jeg je svo je vre me no Kar lo An }e lo ti è leo da do ve de iz Mi la na.U pi ta wu je, na rav no, Ka ka. - Vre me }e po ka za ti da li mo è da bu de maj stor kao Ka ka, ali mi slim da se na la zi na vr lo do -

Na ceni: Oskar

brom pu tu. Br zo se adap ti rao na klub i vi di se da je vre deo nov ca ko ji je pla }en za we ga. Mo `da se na kra ju po ka è i jef ti nim iz ja vio je êh. In ter na si o nal iz Por to Ale grea do bio je oko 25 mi li o na fun ti na ime obe {te }e wa za olim pij skog i A re pre zen ta tiv ca Bra zi la. - Oskar igra fud bal ona ko ka ko bi tre ba lo da se igra - sa jed nim ili dva do di ra, uvek je slo bo dan da pri mi lop tu. Go lo vi pro tiv Ju ven tu sa }e mu sa mo po di }i sa mo po u zda we - do dao je ~e {ki ~u var mre è.

Tre ner Par ti za na mt:s Du {ko Vu jo {e vi} mi nu log vi ken da je na tur nir u Lak ta {i ma po veo 15 ko {ar ka {a, dok je za dva me ~a sa Fu en la bra dom (je dan }e bi ti za tvo re nog ti pa) skra tio spi sak na 12 ime na.S ob zi rom na to da je re~ o po sled wim pro ve ra ma pred start ABA li ge i utak mi cu sa Za drom idu }eg pet ka, re al no je o~e ki va ti da to bu de tim i za pr vu zva ni~ nu utak mi cu se zo ne. Pro tiv Fu en la bra de }e igra ti: To mas, Ve ster man, An |u {i}, Bog da no vi}, Mi lo sa vqe vi}, ^a ka re vi}, Ber tans, \e ki}, Gor don, Mu sli, Ga gi} i Mi lu ti nov.Vla di mir Lu ~i} }e po sle opo rav ka od po vre de za u ze ti Du{ko Vujo{evi} svo je me sto na ra ~un jed nog od vi so kih igra ~a, pi ta we je sa mo da li }e se to do go di ti u pr vom, ili even tu al no dru gom ko lu re gi o nal ne li ge.Da Ne nad Mi qe no vi} (19), Ne ma wa Be {o vi} (20), Ivan Ma rin ko vi} (18) i Mi hal ^e kov ski (18) tre nut no ni su u pr vom pla nu mo -

glo se na slu ti ti i po mi nu ta `i i u~in ku ko ji su ima li u do sa da {wem to ku pri pre ma. Upi tan ka kva je per spek ti va gru pe ta len to va nih ko {ar ka {a, Vu jo {e vi} je po po vrat ku na klu pu Par ti za na re kao da ne }e mo }i svi da igra ju. Osta je da se vi di ka kvi su pla no vi klu ba, da li }e ne ko od po me nu tih mo ma ka na po zaj mi cu, ka ko bi do bio pre ko po treb ne mi nu te, ili }e tre ni ra ti kao do sa da i ~e ka ti svo ju {an su. Pod se ti mo da je Mi qe no vi} pro le tos u Su per li gi na stu pao za Me ga Vi zu ru, dok je Be {o vi} dao do pri nos osva ja wu ti tu le kao al ter na ti va Mi ro sla vu Ra du qi ci, na kon {to je bo lest iz ba ci la iz stro ja Ra {ka Ka ti }a.Wih dvo ji ca i Ma rin ko vi} le tos su bi li deo U-20 se lek ci je Sr bi je, ko ja je osvo ji la ~e tvr to me sto na Evro ba ske tu u Slo ve ni ji.

Pro sla va bez sla vqe ni ka Hr vat ski ko {ar ka {ki sa vez pro s la vqao je 20 go di n a od osva j a w a sre b r n e me da q e na Olim pij skim igra ma u Bar se lo ni, a na pro sla vi se ni je po ja vio ni je dan igra~. Lo kal ni me di ji pi {u da je u pi ta wu boj kot

a ja bih `e leo da pri ~a mo o tim utak mi ca ma, a ne o to me ko ga i za {to ne ma - re kao je port pa rol Ko {ar ka {kog sa ve za Hr vat ske @eq ko Drak {i}. Obe le `a va we ju bi le ja tre ba lo je da pro tek ne u se }a wu na

DIDIJE DROGBA, PRVOTIMAC [ANGAJA

Vo leo bih da osta nem u Ki ni Fud ba ler [en hua iz [an ga ja Di di je Drog ba re kao je ka ko se

Didije Drogba

na da da }e osta ti u tom klu bu, iako po sto je od re |e ni pro ble mi. Drog ba je u ju lu do {ao u ki ne ski klub iz ^el si ja, a ne deq no u [an ga ju za ra |u je pre ko 300.000 do la ra. Me |u tim, zbog sva |a vla sni ka unu tar klu ba po ja vi le su se {pe ku la ci je da }e na pa da~ Oba le Slo no va ~e na pu sti ti Ki nu, a po ja vi lo se i ne ko li ko za in te re so va nih evrop skih ti mo va. We gov do la zak do neo je klu bu i po ve }a we po se te na utak mi ca ma, ko ja je sko ~i la sa 15 na 20 hi qa da u pro se ku. Ipak, je dan od vla sni ka klu ba @u Jun za pre tio je da }e sto pi ra ti pla te Drog bi i Ni ko la su Anel ki ako ne do bi je kon trol ni, od no sno, ve }in ski pa ket ak ci ja [an ga ja. - Stvar no sam sre }an ov de i ne mam raz lo ga da odem. Ho }u da

osta nem ko li ko god mo gu, osvo jim tro fe je i usre }im na vi ja ~e - re kao je Drog ba za Bi-Bi-Si. On je pri znao da po sto je od re |e ne fi nan sij ske te {ko }e i ne sla ga wa u klu bu, ali je de man to vao da je u klu bu na stao ha os po sle ot pu {ta wa tre ne ra @a na Ti ga ne i do la ska no vog stru~ wa ka Ser hi ja Ba ti ste. - To je sve deo fud ba la. Ako ne ma re zul ta te, tre ner mo ra da ode. Ta ko je u sva kom klu bu na veo je Drog ba. Osva ja~ Li ge {am pi o na sa ^el si jem pri znao je i da mu ne do sta je Pre mi jer li ga. - To je naj bo qe tak mi ~e we na sve tu, ali ne `a lim zbog od lu ke da do |em u Ki nu - is ta kao je Drog ba ko ji je do sa da po sti gao pet go lo va na se dam utak mi ca za [an gaj.

Hrvatska ko{arka{ka reprezentacija sa OI u Barseloni

jer su igra ~i ge ne ra ci je 1992. ve} jed nom po ku {a li da sme ne pred sed ni ka Sa ve za Dan ka Ra di }a. Me |u tim, ni su us pe li u to me, a svo je mi {qe we o we mu po no vo su po ka za li ne do la skom na ju bi lej. - Pro sla vu smo, pr ven stve no, na pra vi li zbog igra ~a, a ne zbog nas, a sa da se ose }a mo kao da nam na ro |en dan sku pro sla vu ni je do {ao naj bo qi pri ja teq. Iako smo ga po zva li. Mi slim da ovo vi {e go vo ri o wi ma, a ne o na ma,

tra gi~ no pre mi nu log Dra `e na Pe tro vi }a ko ji je bio naj bo qi igra~ te ge ne ra ci je. Hr vat ska je u fi na lu Olim pij skih iga ra 1992. iz gu bi la od SAD re zul ta tom 117:85. U ti mu su, osim Dra `e na Pe tro vi }a, igra li Ve li mir Pe ra so vi}, Dan ko Cvje ti }a nin, To ni Ku ko~, Vla dan Ala no vi}, Fra wo Ara po vi}, @an Ta bak, Sto jan Vran ko vi}, Alan Gre gov, Ari jan Ko ma zec, Di no Ra |a i Ara mis Na gli}.

^ening Fraj

NBA LIGA

Fraj u autu Sa mo {to se opo ra vio od ope ra ci je ra me na, ^e ning Fraj (29) ~uo je od le ka ra {o kant nu vest - da bo lu je od uve }a nog sr ca i da do da qeg ne }e mo }i da se ba vi ko {ar kom! We mu je di jag no za po sta vqe na pri li kom ru tin skih pre gle da, ko ji se u NBA li gi oba vqa ju sva ke go di ne uo~i otva ra wa tre ning kam po va.Fraj je de bi to vao 2005. go di ne u ti mu Wu jork Nik sa, za tim je igrao za Por tland, a ~lan Fi nik sa je od le ta 2009. U se zo ni skra }e noj lo ka u tom be le `io je 10,5 po e na i 5,9 sko ko va, {to je bio pad pro duk ci je u od no su na se zo nu 2011/12, ka da je po sti zao 12,7 po e na i hva tao 6,6 lop ti. Uba cio je sa mo 34,6 od sto {u te va za troj ku, dok je 2009/10. imao sjaj nih 44 od sto po go da ka iza li ni je 7,24 me tra. Le ka ri su igra ~u San sa re kli da se we go vo sta we le ~i mi ro va wem, ta ko da }e u pe ri o du od naj ma we {est me se ci bi ti ogra ni ~en na ak tiv no sti kao {to su jo ga i igra we gol fa.

kULTURA

dnevnik

subota22.septembar2012.

ТОКОМ ОКТОБРА И НОВЕМБРА НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Четири велике драмске премијере Српско народно позориште започиње нову сезону врло амбициозно са четири премијерне представе.Током октобра и новембра на сцени овог најстаријег театра биће изведе четири велике драмске представе које су рађене у копродукцији са другим позориним кућама. Већ 5. октобра на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта биће премијерно изведена представа „Слуга двају господара“Карла Голдонија у режији Бориса Лијешевића, рађена у копродукција Града театра Будва, Српског народног позоришта и Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Реч је о једној од најпознатијих и најпопуларнијих комедија у историји светске драме и позоришта, у ко-

јој играју: Бранимир Брстина, Вишња Обрадовић, Драгомир Пешић, Иван Ђорђевић, Сања Ристић Крајнов, Јован Торачки, Сања Радишић и Милован Филиповић. Представа је током лета играна на отвореном на фестивалу Град театар у Будви, а сада ће имати прилике да је на позоришној сцени види и новосадска публика. Репризна извођења су 6. и 29. октобра. Крајем идућег месеца, 26. октобра, такође на сцени „Пера Добриновић“, планирано је премијерно извођење представе „Галеб“ по тексту Антона Павловича Чехова, обиман уметнички пројекат редитеља Томија Јанежича, глумаца Српског народног позоришта и постдипломаца Академије уметности, који се заправо састоји из

Пакети улазница с попустом Српско народно позириште је за ове четири представе припремило специјалне пакете улазница са попустом за премијерна извођења. Цена пакета I са улазницама за све четири представе у премијерном извођењу (Слуга двају господара, Галеб, Салома_Релоадед и Одисеј) износи 3.000 динара. Пакет је у продаји до 5. октобра .Цена пакета II са улазницама за три представе у премијерном извођењу (Галеб, Салома_Релоадед и Одисеј) износи 2.600 динара. Пакет је у продаји до 23. октобра.Информације се могу добити на телефоне451 452, 427 975, 427 959, 6613 957; Благајна: 520 091 www.snp.org.rs.

Из представе „Одисеј“

четири представе, садржински, тематски и сценски заокружене у целину. У представи играју Јасна Ђуричић, Борис Исаковић, Борис Лијешевић, Филип Ђурић, Душан Јакишић, Милица Јаневски, Де-

У ВРШЦУ ДАНАС И СУТРА СЕЋАЊЕ НА ПЕТРУА КРДУА

У сазвежђу лауреата Да је поживео, Петру Крду (1952-2011) би 25. септембра прославио шездесети рођендан. То ће данас и сутра у Вршцу учинити његови пријатељи, кроз сећања и разговоре о књигама, баш онако како би Петру волео. А Књижевна општина Вршац, његов други овоземаљски дом, постхумно му је доделила Европску награду за поезију, коју је утемељио сам Петру Крду. Његовом заслугом, у Вршац, лепу варош, долазили су лауреати, живи класици песничке речи. Жири КОВ - Љубомир Симовић, Јовица Аћин и Тања Крагујевић, једногласно је одлучио да ово признање припадне, постхумно, песнику, преводиоцу, сликару и визионару из Вршца Петруу Крдуу, дугогодишњем уреднику и председнику Књи-

жевне општине Вршац, основане на иницијативу Васка Попе. Жири сматра да ова угледна награда, која је први пут додељена 1987. године, не може корачати кроз нови век, и нову еру свог постојања, а да у свом сазвежђу од

шеснаест досадашњих лауреата, не понесе и не одрази европску ширину, замах и важност стваралачког концепта и самосвојне домете песничког завештања свог изумитеља, Петруа Крдуа. У хотелу „Србија“ вечерас ће бити обележена шездесета годишњица рођења Петруа Крдуа. Потом ће се разговарати о два овогодишња издања КОВ, а то су „Похвала Птоломеју“ Никите Станескуа и „У варљивом животу“ Васе Павковића . За сутра је предвиђена свечаност у Општини Вршац, на којој ће Петруова супруга Ана Крду примити Европску награду за поезију КОВ. Такође ће бити представљени књига лауреата „Школа изгнанства“, коју је приредио Габријел Бабуц и најновији број часописа „Ковине“ који издаје КОВ. Р. Л.

ПОЗНАТИ ПИСАЦ ЗАВЕШТАО СВОЈЕ РУКОПИСЕ, АРХИВУ И БИБЛИОТЕКУ БЕОГРАДУ

Легат Милорада Павића пред јавношћу Легат Милорада Павића, који је овај писац оставио свом родном граду Београду, биће први пут отворен за јавност током Дана европске баштине, чија је овогодишња тема „Даривање и задужбинарство”. Павићев легат, чији је оснивач Скупштина града Бео-

Пријављивање посете се може заказати на свим инфо пултовима Туристичке организације Београда. Павић је Београду завештао све своје рукописе, књиге, архиву, библиотеку од више хиљада наслова, писаћи сто из 18. века,

града, а старатељ његова супруга, књижевница Јасмина Михајловић, званично ће бити отворен сутра, а моћи ће да се посети и 25. и 27. септембра од 12 до 13 часова, саопштено је из Легата.

као и две уљане слике из истог периода, описане у његовом роману „Предео сликан чајем”. Посетиоци ће моћи овом приликом да виде простор у којем је писац стварао, преко 300 преведених

књига на 36 језика, рукопис „Хазарског речника“, лична писма и посвете великих светских писаца од Умберта Ека до Роберта Кувера... Павић је аутор двојезичне српско-енглеске монографије „Кратка историја Београда”, као и збирке „Нове београдске приче”. Његов споменик се налази у срцу Београда, на Ташмајдану, док је у центру Москве Павићево попрсје постављено на 80-годишњицу његовог живота у Алеји светских писаца и налази се између Дантеа и Џојса. Ауторска права на Павићеве књиге држи његова супруга, док је град Београд власник поменутих добара. Павић (1929-2009) био је српски писац, историчар српске књижевности, преводилац, професор универзитета, члан САНУ.

неш Дебреи, Драгиња Вогањац, Ивана Вуковић, Јован Живановић, Милица Трифуновић, Тијана Марковић, Димитрије Динић и Душан Мамула. Представа ће имати три продајне претпремијере: 23, 24. и

25. октобра, које ће, као и премијера, почињати у 18 сати. Прва од две премијере у новембру заказана је за 3. новембар на сцени “Пера Добриновић” , а репризе за 5. и 6. Реч је о комаду

„Салома Релоадед“Оскара Вајлда у режији Предрага Штрпца. Представа је рађена у копродукцији Српског народног позоришта и Народног позоришта Сомбор. У представи играју Соња Дамјановић, Саша Торлаковић, Милан Ковачевић, Татјана Шанта Торлаковић, Милован Филиповић, Бранислав Јерковић, Сања Микитишин, Срђан Алексић, Небојша Савић, Душан Јовић, Марко Савић и Лућија Травичић. Највећа позоришна копродукција у региону, „Одисеј“театра Улисес са Бриона Радета Шербеџије, заједно са Градским казалиштем Гавела из Загреба, Словенским народним гледалишчем из Марибора, Атељеом 212 из Београда, Стеријиним позорјем и Српским народним позориштем из Новог Сада и Театром на навигаторот из Скопља, настала је по тексту Горана Стефановског, а у режији Александра Поповског. У Српском народном позоришту представа ће бити изведена 22, 23. и 24. новембра на сцени „Јован Ђорђевић“. Играју: Озрен Грабарић, Анита Манчић, Бранко Јордан, Наташа Матјашец Рошкер, Светозар Цветковић, Борис Исаковић, Јасна Ђуричић, Дијана Видушин, Фрањо Дијак и Никола Ристановски.

ОКТОБАРСКИ САЛОН ОД ДАНАС У ЗГРАДИ ГЕОЗАВОДА У БЕОГРАДУ

Спој различитих искустава Изложба 53. Октобарског салона под слоганом „Добар живот” требало би да буде отворена данас у 13 сати у згради бившег Геодетског завода, најавили су кустоси изложбе Бранислав Димитријевић и Мика Ханула. Половина изложбе је постављена у Геозаводу и, према речима шведског уметника Хануле, професора уметничког истраживања на Факултету за уметност и дизајн Универзитета у Гетеборгу, веома је интересантна по концепту, дешава се у згради и ван зграде, саживљава се у градском простору. Изложбу чини спој различитих искустава, јер уметници долазе из разли-

читих средина, али имају заједничку потребу за добрим животом”, казао је Димитријевић. на конференцији за новинаре. Изложба је инспирисана зградом Геозавода, која је почетна тачка за рефлексије на тему друштвених визија, обећања и обманана. Осим визуелних уметника на овогодишњем салону на исту тему даће креативни одговор књижевници, историчари, антрополози. Уместо каталога биће објављена књига у којој ће поред визуелних прилога, бити приче и есеји писаца учесника 53. Октобарског Салона.

subota22.septembar2012.

svet

dnevnik

BER LIN OD LA @E KAM PA WU ZA BORBU PROTIV RADIKALNOG ISLAMA

SAD

Voj ska na pu {ta Av ga ni stan VA [ ING T ON: Ame ri~ ki sekretar za odbranu Leon Paneta saop{tio je da su posledwe jedinice dodatnog kontingenta od 33.000 ameri~kih vojnika napustile Avganistan. U Avganistanu ostaje 68.000 ameri~kih vojnika, isto koliko i krajem 2008, kao i blizu 40.000 vojnika zemaqa NATO i drugih saveznika u me|unarodnoj koaliciji, koji bi do kraja 2014. trebalo da se u potpunosti povuku, a avganistanske vlasti na sebe da preuzmu punu od go vor nost za odr `a va we bezbednosti u zemqi.

Odluka administracije ameri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Obame iz decembra 2009. godine o upu}ivawu dodatnog kontingenta tuma~ena je kao odlu~no sredstvo pritiska na avganistanske talibane. Is ti ~u }i uve re we da su SAD na dobrom putu da ostvare svoje ciqeve u Avganistanu, Paneta je rekao da je kontingent obavio postavqene zadatke, ostvariv{i znatno slabqewe borbene sposobnosti talibana i istovremeno poma`u}i ja~awu avganistanskih snaga bezbednosti, preneo je AP.

SEVERNA KOREJA

Sti gla hra na za ugro `e ne PJON GJANG: Severna Koreja je prihvatila po{iqku hitne pomo}i u hrani od agencije World Vision kako bi se pomoglo `rtama poplava u kojima je stradalo preko 200 qudi. Ju~e je severokorejsku granicu pre{lo 20 kamiona koji nose 500 tona bra{na. Agencija je saop{tila da }e po mo} bi ti upu }e na de ci u centralnoj provinciji Pjongan, preneo je AP. Ove godine Severnu Koreju su prvo pogodile su{e, a letos ka ta stro fal ne po pla ve. Ova izolovana zemqa je posebno rawiva na prirodne nepogode zbog slabog drenirawa terena, masovnog kr~ewa {uma i slabe infrastrukture. To se pokazalo i ove godine,

kada su jake ki{e dodatno isprale goleti i u vidu bujica spirale plodno zemqi~te i u nizijama. Ujediwene nacije su saop{tile u junu da je dve tre}ine od 24 miliona stanovnika u Severnoj Koreji suo~eno sa hroni~nim nedostatkom hrane. Ove godine to je posebno osetqivo pitawe jer je novi vo|a Kim Xong Un, koji je do{ao na vlast posle smrti wegovog oca Kim Xong Ila pro{log decembra, obe}ao narodu boqi `ivot. Pro {le nedeqe Pjon gjang je prvo prihvatio, a zatim odbio, pomo} u neophodnoj hrani za postradalo stanovni{tvo od Ju`ne Koreje.

IRAN

Iran ka pre tu kla sve {te ni ka TE H E R AN: Jed na mla da Iranka pretukla je muslimanskog sve{tenika koji je od we zatra`io da pokrije lice maramom. Hoxatoleslam Ali Behe{ti, verski lider u [ahrmirzadu, gradu na severu Irana, izjavio je da ga je jedna devojka pro{log meseca pretukla kada ju je, idu}i ka xamiji na molitvu, usput „qubazno posavetovao” da pokrije lice hixabom po{to wena odora nije bila u skladu s vrednostima dru{tva i islama. - Ne samo da se nije pokrila, ve} mi je odgovorila da ja treba da pokrijem o~i, {to je za mene bilo veoma uvredqivo rekao je Behe{ti u intervjuu koji je u ponedeqak dao polu-

zvani~noj agenciji Mehr. - Ponovo sam od we zatraìo da se pokrije i da me vi{e ne vre|a, ali ona je po~ela da vi~e i da mi preti. Gurnula me je i pao sam na le|a. Ne se}am se {ta se daqe de{avalo, samo sam ose}ao kako me udara, {utira i vre|a. Behe{ti je rekao da je posle napada proveo tri dana u bolnici i da i daqe, mesec dana posle incidenta, nije sposoban da se samostalno hrani i obavqa druge li~ne stvari. On je dodao da nije podneo tu`bu protiv devojke, koja je u trenutku napada bila u dru{tvu jo{ jedne mlade ène, ali da nema ni{ta protiv da slu~aj ispita lokalno tuìla{tvo.

Strah od eska la ci je

BER LIN: Nema~ka je u posledwi ~as odlo`ila kampawu ogla {a va wa li ni je za bor bu protiv radikalnog islama, iz straha da bi mogla da izazove na si qe eks tre mi sta. Kao i vlade drugih zapadnih zemaqa, i Nema~ka strahuje od protesta muslimana zbog antiislamskog fil ma pr o iz ve de nog u SAD i objavqivawa karikatura u francuskom listu „[arli ebdo”, u kojima je ismejan prorok Muhamed. U okvi ru kam pa we Mi ni starstva unutra{wih poslova, planirano je da od sutra {irom Nema~ke budu postavqeni plakati koji promovi{u borbu protiv radikalnog islama, u gradovima u kojima postoji velika imigrantska zajednica. Kampawa se naro~ito obra}a onima koji sumwaju da neko od wihovih prijateqa ili ~la-

nova porodica, nagiwe ka radikalnom islamu. - S obzirom na sve ovo {to se trenutno de{ava, pla{imo se da ne izazovemo dodatno, religiozno motivisano nasiqe rekao je portparol Ministar-

stva unutra{wih poslova. - Govorimo posebno o fanati~nim pojedincima koji mogu da iskori ste do ga |a je ko je sma tra ju isla mo fo bi~ nim da kre nu u akciju - rekao je portparol i do dao da mi ni star stvo ne ma

konkretan razlog da bi do sukoba do{lo, preneo je sino} Rojters. Ministarstvo, ipak, planira da objavi oglase na internetu i u listovima, s istim dizajnom kao na posterima. Neke muslimanske grupe unapred su kritikovale planiranu kampawu jer ih, kako su ocenile, sramoti. Demonstranti su pre nekoliko dana, u znak protesta zbog antiislamskog filma, upali u nema~ku ambasadu u Sudanu, pa je Berlin bio primoran da povu~e deo svog osobqa. Nema~ka, u kojoj `ivi oko ~etiri mili o na mu sli ma na, na ro ~i to strahuje jer je, izme|u ostalog, svojevremeno dodelila nagradu danskom crta~u ~ije su karikature proroka Muhameda objavqene 2005. izazvale proteste {irom sveta.

NA SI QE ZBOG „NE VI NO STI MU SLI MA NA” NE JE WA VA

Fran cu ska kao no va me ta na pa da PA RIZ: Protesti zbog filma „Nevinost muslimana” se nastavqaju, a najmawe jedna osoba je stradala u Pakistanu, dok je Francuska strahovala od ju~era{we molitve. Zvani~nici su strahovali da bi fokus besa muslimana mogao biti preba~en na ispostave Pariza u inostranstvu pa su zatvorene fracuske ambasade, konzulati, kulturni centri i {kola u oko 20 muslimanskih zemaqa. Na naslovnoj strani francuskog magazina prikazan je musliman u invalidskim kolicima kojeg gura ortodoksni Jevrejin, a ispod karikature napisano je „Nedodirqivi 2”. U Francuskoj se vlada suo~ava s dilemom kako da upravqa besom u zemqi gde ìvi ~etiri miliona muslimana. Lider Francuskog muslimanskog saveta Muhamed Musaui nazvao je karikature i film „Nevinost muslimana”, koji je bio inicijalna kapisla za nasilne proteste {irom sveta, „~inovima agresije”, ali je pozvao i na smirivawe strasti. - Ponavqam na{ apel da se ne protestuje, jer bi svaki protest mogao biti zloupotrebqen i kontraproduktivan - rekao je on za radio RFI. Francuski ministri su kritikovali tajming objavqivawa karikature, mada je jasno da podràvaju pravo magazina da izraàva svoj stav, kako god je to shva}eno i koliko god to izazvalo otpora. Protesti {irom muslimanskog sveta koji su ostavili vi{e

od 30 mrtvih u posledwoj nedeqi, do sada, su kao metu umali Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, gde je na-

nu vlada proglasila ju~era{wi dan prazni~nim „danom qubavi prema proroku” i pozvala Pa-

kistanskih gradova, kako bi se izbegla upotreba telefona za detonirawe bombi tokom protesta. U

pravqen sporan film „Nevinost muslimana”, ali posle objavqivawe karikature u francuskom magazinu, nemir je stigao na vrata zvani~nog Pariza, navodi francuska agencija. Frans pres izve{tava da su zapadne diplomatsko-konzularne misije u islamskom svetu pod pove}anim oprezom uo~i molitve petkom, posle kojih ~esto uslede protesti. Britanski BBC izve{tava da je u Pakista-

kistance da mirno demonstriraju. Me|utim, jutro u Pakistanu nije bilo ni malo mirno. Kako javqa lokalna TV, jedan voza~ TV ekipe je poginuo kada je policija otvorila vatru na demosntrante u glavnom pakistanskom gradu. Tako|e, mediji javqaju i da su dva bioskopa zapaqena. AP izve{tava da je Pakistan blokirao do servise mobilne telefonije u najmawe 15 ve}ih pa-

toj zemqi, od ukupno 30 dosada{wih `rtava protesta, `ivot je izgubilo najmawe dvoje demonstranata. U Briselu je izdato zajedni~ko saop{tewe sa „porukom za mir i toleranciju” visoke predstavnice Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost, generalnih sekretara Organizacije islamske konferencije i Arapske lige, kao i komesara za mir i bezbednost Afri~ke unije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JENS STOL TEN BERG Premijer Norve{ke Jens Stoltenberg rekonstruisao je svoju vladu levog centra, pa je pet ministara promenilo resore ili izgubilo ministarsku funkciju. Premijer je ovaj odluku doneo godinu dana pred parlamentarne izbore. najzvu~nije novo ime je odlaze}i ministar odbrane Espen Bart Ejde koji je sada ministar spoqnih poslova.

MA RIN LE PEN Predsednica Nacionalnog fronta Marin Le Pen, predlo`ila je zabranu no{ewa ovih verskih obele`ja na javnom mestu. Zabrana bi trebalo da va`i u „prodavnicama, u vozilima javnog prevoza, na ulici” „O~igledno je da, ukoliko se zabrani zar, na javnim mestima bi trebalo zabraniti i kipu (tradicionalnu jevrejsku kapu)”, navodi Marin Le Pen.

JU LI JA TI MO [EN KO Predstoje}i izbori u Ukrajini name{teni su pre nego {to su i po~eli i Zapad mora da reaguje i spre~i „smrt demokratije”, kaè biv{a premijerka Julija Timo{enko. „Pozivam demokratski svet da podrì politi~are koji traè od sveta da ne obmawuje samog sebe, da ne o~ekuje da }e ukrajinska vlada sprovesti po{tene parlamentarne izbore”, navela je Timo{enkova.

STU DI JA KO JA JE UZ NE MI RI LA FRAN CU SKU

Tu mor zbog „Mon san tovog” ku ku ru za Pacovi hraweni genetski modifikovanom vrstom kukuruza ameri~ke firme „Monsanto” oboqevali od tumora i imali te{ka o{te}ewa bubrega i jetre, tvrde francuski nau~nici. Ima i nau~nika koji kritikuju studiju i istraìva~ke metode, kao i upotrebu albino sprag dauli pacova, jer je ta vrsta podlo`na tumoru. Francuski nau~nici otkrili su da su pacovi hraweni genetski modifikovanim kukuruzom ameri~ke firme „Monsanto” oboqevali od tumora i drugih komplikacija koje ukqu~uju o{te}ewa bubrega i jetre. Francuska vlada je potom zatraìla od ministarstva i agencija za zdravqe i bezbednost qudi da procene studiju nau~nika, koja je poslata Agenciji za bezbednost hrane u EU, preneo je Roj ters. „Vlada }e traìti od evropskih zvani~nika da preduzmu sve neophodne mere da za{tite zdravqe qudi i ìvotiwa. Te mere mogle bi da ukqu~uju i hitno prekidawe uvoza kukuruznog zrna NK603”, kaù iz francuskih ministarstava zdravqa, okoline i poqoprivrede. Nau~nici sa Univerziteta u Kaenu do{li su do zakqu~ka da su pacovi, hraweni NK603, modifikovanim zrnom, koje je tolerantno na pesti-

cide „Monsanto” kompanije, pri dozama dozvoqenim u SAD, umirali ranije nego oni sa uobi~ajenom ishranom. Vo|a nau~nika @il Erik Seralini i wegove kolege ka`u da su pacovi oboqevali od raka mle~nih `lezda, kao i te{kih o{te}ewa jetre i bubrega. Studija je objavqena u ~asopisu Food and Che mi cal To xi co logy, a rezultati su predstavqeni u Londonu. Polovina mu`jaka i 70 odsto `enki pacova umiralo je ranije u odnosu na pacove iz kontrolne grupe. Portparol kompani-

je „Monsanto” Tomas Hel{er rekao je da }e kompanija podrobno analizirati studiju, ali i dodao da nijedna nau~na studija nije dokazala bezbednost genetski modifikovane hrane. Me|utim, ima i nau~nika koji su kritikovali francuske nau~nike i wihove metode statistike, kao i upotrebu albino Sprag Dauli pacova, po{to ta vrsta ima tendenciju da oboqeva od tumora. Uprkos skepticizmu, studija je privukla pa`wu na kontroverze vezane za genetski modifikovane sorte razvijene u ameri~kom gigantu „Monsanto”. Majkl Antoniu, molekularni biolog na Kraqevskom kolexu u Londonu, koji je bio savetnik u Seralinijevom timu rekao je novinarima da je studija naglasila „potrebu da se svi genetski modifikovani usevi moraju testirati u dvogodi{wim studijama”. „Smatram da su prikupqeni podaci dovoqni da se povu~e dozvola za ovu vrstu kukuruznog zrna, sve dok se ne sprovede jo{ jedna studija sa ve}im brojem `ivotiwa kako bi se dobili {to potpuniji statisti~ki podaci”, rekao je Antoniu za Roj ters.

balkan

dnevnik

Po gor {a no zdra vqe pred sed ni ka Sa bo ra ZA GREB: Terapija kojoj je u Sjediwenim Dràvama podvrgnut predsednik hrvatskog Sabora Bo ris [prem nije se pokazala uspe{nom i [premu se stawe pogor{alo, iako jo{ nije u ìvotnoj opasnosti. Lekarski tim MD An der son Can cer Cen tra zakqu~io je da nakon prve sedmice primene eksperimentalne terapije le~ewa multiplog mijeloma nalazi ukazuju na daqwe napredovawe bolesti kod predsednika Sabora Borisa [prema, saop{teno je iz [premove kancelarije. Zbog pogor{awa op{teg stawa i naglog {irewa bolesti potrebno je sprovesti intenzivne mere le~ewa ukqu~uju}i i intenzivnu citostatsku terapiju i zra~ewe. U ovoj fazi bolesti transplantacija ko{tane srì

nije terapijska opcija, naovdi se u saop{tewu i dodaje da je zbog komplikacija [prem preba~en na odelewe intenzivne nege, sta-

bilno je i nije `ivotno ugro`en. [premu je pre godinu ipo, kad je bio predsednik skup{tine grada Zagreba dijagnostikovana

maligna bolest krvnog sistema multipli mijelom, zbog ~ega je dva puta podvrgavan kemoterapiji. Nakon izbora u decembru pro{le godine, on je izabran za predsednika sabora, a u julu je stigla vest da mu se bolest ponovno vratila. Tada mu je uspe{no izveden endoskopski zahvat i dekompresija sfenoidnog sinusa. Prema histolo{kom nalazu odstrawenog tkiva, radilo se o lokalnom recidivu bolesti. Krajem jula preba~en je na le~ewe u klini~ki bolni~ki centar u Zagreb, gde je, nakon jednog ciklusa zra~ewa, bio podvrgnut hemoterapiji. Terapija citostaticima pomogla je, ali je zbog nastavka le~ewa [prem krajem avgusta preba~en u SAD.

JO[ BEZ DE FI NI SA NIH GRA NI CA IZ ME \U HR VAT SKE I BIH

Bo san ske stran ke ne ù re s re {e wem SARAJEVO: Ve}ina klubova parlamentarnih stranaka u BiH jo{ nema izgra|en stav o definisawu granica izme|u Hrvatske i BiH na osnovu sporazuma Izetbegovi}-Tu|man iz 1999. godine, iako hrvatska vlast ovom pitawu pridaje izuzetnu pa`wu, te su sve prilike da }e sporazum biti ratifikovan u Saboru ve} do kraja ovog meseca. Klubovi parlamentarnih stranaka ratifikovawe sporazuma jo{ nisu ni razmatrali, iako je, da bi apsurd bio potpun, posledwih meseci, kako se bliì dan prikqu~ewa Hrvatske EU, pitawe utvr|ivawa granica postalo goru}e u odnosima dveju dràva, pi{u Nezavisne novine. U ovom trenutku se ~ini da su, uprkos najavama o potvr|ivawu u Hrvatskom saboru, male {anse za ratifikovawe sporazuma u parlamentu BiH. Mir za Ku {qu gi}, zastupnik SDP-a zaduèn za ova pitawa, kaè da }e SDP sa~ekati ishod nedavno zapo~etih pregovora. - Samo razgrani~ewe nije diskutabilno, ali su diskutabilni luka Plo~e i Neumski zaliv. Dok ne vidimo ~itav ugovor i ~itav dogovor, ne moèmo ni{ta re}i - kaè Ku{qugi}. Za SNSD je, pak, najspornije razgrani~ewe u regiji Kostajnice i Dubice, ali ni{ta mawe va`no ni pitawe statusa luke

HRVATSKA

Stop na si qu nad è na ma ZA GREB: U Hrvatskoj, od 2001. godine ubijene su 204 ène unutar porodica, 138 od ruku partnera, javio je ju~e portal Indeks, izve{tavaju}i o {etwi aktivista i gra|ana povodom nacionalnog dan borbe protiv nasiqa nad ènama. [etwa je i{la od Foruma do tr`nice, gde je u spomen na ubijene ène `rtve porodi~nog nasiqa pu{teno oko 150 crnih balona. Povodom Nacionalnog dana borbe protiv nasiqa nad ènama, predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} uputio je poruku: „Ove godine navr{ava se tu`na, trinaesta godi{wica od brutalnog ubistva tri ène na Op}inskom sudu u Zagrebu. To-

kom sudskog ro~i{ta ubijene su sutkiwa Qiqana Hvalec, odvjetnica Hajra Prohi} i Gordana Ora{ki}, ~ija je brakorazvodna parnica bila u toku i ~iji je suprug po~inio taj stra{an zlo~in. Na àlost, moralo se dogoditi te{ko ubistvo da Republika Hrvatska proglasi Nacionalni dan borbe protiv nasiqa nad ènama, koje je duboko ukoreweno ne samo u hrvatskom dru{tvu, ve} i u celom svijetu. U posledwem je desetle}u stradalo vi{e od tri stotine èna, ~iji su ubice bili bra~ni partneri, supruzi, sinovi ili ~lanovi obiteqi. U mawoj meri, `rtve su i mu{karci, ni o tome ne treba }utati.”

STI GAO DE MAN TI IZ KO SOV SKE PO LI CI JE

Keq mendi ni je uhap {en

PRI [ TI N A: Port pa rol Policije Kosova Baki Keqani negirao je pisawe pri{tinske {tampe da je u Pe}i uhap{en Naser Keqemndi. Keqmendija mnogi smatraju glavnim narko {efom na Balkanu. „Ne, Naser Keqmendi nije uhap{en. Mi nemamo takvu informaciju”, kazao je Keqani novinarima u Pri{tini. Inforamciju da je on uhap{en ob ja vi la je pri {tin ska „Koha ditore”, koja je podsetila i da je za kojim je sud BiH nedavno raspisawa me|unarodna poternice. „Koha ditore” prenosi da je izvor koji ih je obavestio o hap{ewu Keqmendija rekao da je po dolasku u Pri{itnu Keqmendi porekao da je osoba koju tra `e. “Po li ci ja, me |u tim, zna vrlo dobro koga je uhapsi-

la”, kazao je taj neimenovani izvor. Prema informacijama jedne strane obave{tajne slu`be, na koju se ranije pozivao dnevnik, Keqmendi se ve} vi{e od nede qu dana na laz i na K osovu. On je pobegao iz Sarajeva uo~i dve velike policijske akcije, 12. septembra, u koj im a j e na pr ostoru Re pu blike Srps ke i Federacije BiH, uhap{eno 25 osoba. Kejmendi je vo|a jedne od najja~ih albanskih kriminalnih grupa na Balkanu, a u junu je stavqen na crnu listu SAD i ozna~en kao prva osoba u Evropi po opasnosti za SAD. Iz BiH on je, kako se procewuje, prvo pobegao u Crnu Goru, a potom u rodnu Pe} na Kosovu i Metohiji.

BiH

Plo~e. La zar Pro da no vi}, zamenik predsedavaju}eg Kluba poslanika SNSD-a, isti~e da je sporazum Izetbegovi} - Tu|man u izvornoj formi za wih neprihvatqiv. - Taj sporazum je {tetan za RS, pa time i za BiH. Smatramo da bi dve komisije za re{avawe pitawa granica trebale poku-

{ati prona}i kompromis. Potrebno je posti}i dogovor koji ne}e i}i na {tetu gra|ana RS u op{tinama Kostajnica i Dubica - nagla{ava Prodanovi}. [ef Kluba zastupnika SDS Mla den Bo si} ka`e da ova stranka jo{ nije zauzela stav o pitawu razgrani~ewa. Pre ma re ~i ma [em s u d i n a Meh me d o -

vi } a, za me ni ka pred se da va ju }eg Klu ba SDA, o ne kim pi ta wi ma ne ma pre go vo ra. - Ukoliko dr`avi BiH pripadnu dva ostrva [koq i bude osiguran pristup luci Plo~e, uko li ko ele men tar ne stva ri budu osigurane, mi }emo glasati za sporazum - ka`e Mehmedovi}.

MANS OT KRI VA NE PRA VIL NO STI U BI RA^ KOM SPI SKU

Na |e no tri od sto sum wi vih gla sa ~a POD G O R I C A: Mreà za afirmaciju nevladinog sektora otkrila je nove nepravilnosti u bira~kom spisku Crne Gore prema kojima je gotovo tri odsto sumwivo upisanih gra|ana. To bi, kako kaù u MANSu, moglo da uti~e na kona~ne rezultate izbora. U Centralnom bira~kom spi sku na la zi se najmawe 14.267 bira~a ko ji ima ju jed nog ili vi {e „dvoj ni ka” sa istim imenima, prezimenima i adresama stano va wa, a raz li ~i tim mati~nim brojevima i {iframa bira~a. „Da nije re~ samo o sugra|anima i ro|acima koji se isto zovu i ìve na istoj adresi, pokazuju i brojni konkretni primeri koji navode na sumwu da mnogi od navedenih bira~a glasaju po vi{e puta i time drasti~no uti ~u na rezul tate iz bo ra”, ukazao je MANS. „Vijesti” su preko veb adrese koje je objavi-

subota22.septembar2012.

lo nadle`no Ministarstvo za in for maci o no dru{tvo (MIDT) utvrdile da su podaci za ve}inu bira~a ~ije je podat-

ke MANS dostavio ta~ni. Me|u mogu}im nepravilnostima u bi ra~ kom spi sku, MANS je uo~io i da mnogi bira~i imaju ista imena, prezimena, adrese

stanovawa i godine ro|ewa, a neki ~ak i datum ro|ewa, ali da glasaju na razli~itim bira~kim mestima, pod razli~itim

{iframa bira~a. Samo jedan od takvih pripmera koje navodi list je i postajawe dve Sandre Rako~evi} iz Podgorice, ro|ene istog datuma, stanuju na is-

toj adresi, a glasaju na dva razli~ita mesta. Imaju}i u vidu da je re~ o velikom broju bira~a, u MANS smatraju da otkri vene nepravilnosti u bira~kom spisku mogu zna~ajno uticati na rezultate izbora. „Me|u vi{e od 14.000 slu~ajeva ima i onih kod kojih nisu u pitawu nepravilnosti, ve} se sugra|ani isto zovu, pa pozivamo Ministarsvo za informaciono dru{tvo i teleko muni kaci je (MIDT) i sve politi~ke partije da na osnovu uvida u spisak koji }e biti ob javqen na saj tu MANS-a provere da li je re~ o istim licima ili su u pitawu zloupotrebe”, kazala je izvr{na direktorka te NVO Vawa ]alo vi}. Iz MIDT-a, koji vodi Vujica Lazovi}, u sredu je saop{teno da je Centralni bira~ki spisak “transparentna” i “a`urna” baza podataka.

Za bra we na kan di da tu ra zbog por no gra fi je SARAJEVO: Mi rad Ha xi ah me to vi}, kandidat za gradona~elnika Zenice, ne}e mo}i da se kandiduje na predstoje}im lokalnim izborima u BiH, jer je, na svojoj internet stranici, objavqivao pornografske sadr `a je u iz bor noj kam pa wi. Cen tral na iz bor na ko mi si ja Bosne i Hercegovine je utvrdila da je Mirad Haxiahmetovi}, nezavisni kandidat za ne~elnika Zenice, odgovoran {to je objavqivawem fotografija i snimaka pornografskog sadr`aja u izbornoj kampawi postupio su prot no od red ba ma Iz bornog zakona BiH. Zbog ovoga je Centralna izborna komisija BiH donela od-

luku kojom se Miradu Haxiahmetovi}u, nezavisnom kandidatu za na~elnika Zenice, zabrawuje objavqivawe pornografskih sadr`aja u izbornoj kampawi i nala`e da iste odmah ukloni sa svoje internet stranice, a najkasnije u roku od tri sata od momenta dobijawa odluke. Tako|e, poni{tena mu je overa za u~estvovawe na lokalnim iz bo ri ma 2012. go di ne. Na{ portal je ranije pisao o neobi~nom potezu kandidata za na~elnika Zenice, koji je posetiocima svoje internet stranice omogu}io pregledavawe porno snimaka nakon odgovora na jednostavno pitawe.

SLO VE NI JA USLO VQA VA HR VAT SKU

Re {i ti pr vo Qu bqan sku ban ku QUBQANA: Ra ti fi ka ci ja hrvatskog pristupnog ugovora sa EU bi}e uslovqena re{ewem pitawa {tedi{a Qubqanske banke, stav je slovena~kog parlamenta. Taj problem treba re{iti u skladu sa sporazumom o sukcesiji biv{e SFRJ, kaè predsednik Odbora za spoqnu politiku Jo èf Hor vat. Spoq no po li ti~ ki od bor slovena~kog parlamenta podrào je odluku ministra spoqnih poslova Karla Erjavca da ratifikacija hrvatskog pristup nog ugo vo ra s EU bu de uslo vqe na re {e wem spor nog pi ta wa Qu bqan ske ban ke i we nih {te di {a, ob ja vi la je slovena~ka agencija STA, prenose hrvatski mediji. Tek kada

to pitawe bude re{eno u skladu sa prihva}enim me|unarodnim aktima, po~e}e postupak ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora s EU, rekao je predsednik Odbora za spoqnu politiku Jo`ef Horvat. Prema we go vim re ~i ma, pi ta we Qubqanske banke treba re{iti u skladu sa sporazumom svih naslednica biv{e SFRJ o sukcesiji i u skladu s obvezama koje je Hrvatska prihvatila u pregovorima s EU u poglavqu o slobodnom protoku kapitala. To nije poruka da Hrvatskoj zatvaramo vrata u EU, ve} pozivamo hrvatsku politiku da se dr`i obveza koje je ve} prihvatila, rekao je Horvat.

subota22.septembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota22.septembar2012.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60790 IZDAJEM dvokrevetnu, komfornu sobu sa centralnim grejawem i odvojenim ulazom. Telefoni: 021/6399-721, 062/399-721. 60917

IZDAJEM stan, Podbara, nova gradwa 52m2. Telefon 064/412-7331. 60289 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85/15. Tel. 064/1532-010. 60318 IZDAJEM name{tenu garsoweru - pogodno za studente i |ake, telefon, CG, kablovska, Ul. Mileve Simi} 8 Novi Sad. Telefon 064/1360-012. 60342 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru za jednu osobu u Ul. Haxi Ruvimovoj - Nova Detelinara. Telefon: 063/724-4970. 60692 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Idealan za tri studenta ili porodicu. Cena 250 evra. Telefoni: 021/47-23100, 064/59-35-027. 60760

CENTAR, Stari grad, Augusta Cesarca 8, 86m2. Nov dupleks, peti sprat (54m2), potkrovqe (32m2), odli~an raspored. Ukwi`eno. Tel. 063/562-411. 60745

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Ul. Cara Du{ana, cena 37. 000E, fiksno. Telefon: 063/531121. 60921

KOD SOCIJALNOG, dvoiposoban, 71m2, toplo, tiho, povoqno!!! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/26920-66. 60920

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/6855-333, 022/462-345. 60432

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Tel.: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 60341

SE]AWE Pre pet godina umro je moj jedini ro|eni brat

Zdravko Mirka Divqak Se}amo ga se sa tugom, qubavqu i ponosom. Brat Dobrivoj sa sinovima Sa{om i Dejanom i suprugom Qiqanom. 61013

Posledwi pozdrav ocu, svekru, dedi i pradedi

POTREBNA `ena za pomo} u ku}i. Pored ostalog, prednost imaju `ene koje imaju iskustva sa decom. Kontakt telefon 064/213-13-75. 60924

Dimitriju Keravici Miti KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bodeè, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. îstimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 60735 ÎSTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60870

Sinovi: \or|e i Jovan sa porodicama.

61016

Posledwi pozdrav na{oj dobroj

Mari Bla`an

Porodice: Klapuh, Boji} i Vukovi}.

61019

Navr{ava se ~etrdeset dana od upokojewa na{e drage

USEQIV salonski stan, Ulica Sowe Marinkovi} 5, visoki parter, 94m2+13m2. Vlasnik. Telefon 064/43-11322. 60766

Radojke [ipo{evi} BEO^IN ku}a 120m2, gara`a, gas, telefon, veliko dvori{te, tri lokala u posebnoj ku}i, cena po dogovoru. Telefon 063/845-87-57. 60838 PRODAJEM jutro zemqe prve klase u Livadama i Ra{qama u Ka}u. Telefon 064/16-55-476. 60839

KUPUJEM auta sve vrste i havarisana, mo`e dogovor u zameni za name{taj po meri (kihiwe, plakari, vetrineitd). Telefoni: 021/822-714, 063/7081939. 60457

Osta}e zauvek u na{im srcima, mislima i `ivotima. Pomen obele`avamo danas, 22. 9. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Alma{kom grobqu. Weni najmiliji: suprug Zoran i }erke Marija i Svetlana sa porodicama. 60973

POMEN

^edomir Todorovi} 24. 9. 2011 - 24. 9. 2012.

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 60172

Uvek }emo te voleti. Porodica Todorovi}. 61009

^iTUQe l POMeni

subota22.septembar2012.

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI i [ESTOMESE^NI POMEN

Tihomiru Stanimira Popadi}u

Miroslav ]irilovi}

od porodica: Pajovi}, Gajinov i Miqu{ev. Pro{la je tu`na godina od tvog iznenadnog odlaska.

Stevan

Bo`i}

Mileva

JEDNOGODI[WI POMEN mom dragom sinu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN Danas, 22. 9. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{ dragi tata

Mile Naran~i}

Dragi na{i, ~uvamo divne uspomene na zajedni~ke dane. One sa nama ìve zauvek jer ste nam podarili neizmernu i iskrenu qubav. Hvala vam. Pomen }emo obeleìti danas, 22. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Va{i najmiliji: Mina, Sneàna, Boris i Deja.

Tiho si `iveo, tiho i oti{ao. Vreme prolazi, a tuga i bol ostaju. Po~ivaj u miru, a mi }emo te voleti i u srcima ~uvati od zaborava.

Navr{ava se {est meseci tuge i bola od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

Milutin To{i} Uvek }emo te se rado se}ati.

Supruga Ana i }erka Dragana sa porodicom.

Wegove }erke: Oqa i Tawa sa porodicama.

60976

60930

60983

61011

Godi{wi pomen odr`a}e se 22. 9. 2012. godine u 10 ~asova.

dnevnik

IN MEMORIAM

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Tuguju za tobom tvoji najmiliji.

60979

3 GODI[WI POMEN

Branku Mutavxi}u

Danki Vukovi}

1940 - 2012.

Mili, danas se navr{ava godina dana od kako si me napustio. Uvek }e{ ostati u mom srcu.

Pomen }emo odr`ati 22. 9. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru i ve~no ti hvala.

obele`i}emo danas, 22. 9. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Tvoja mama, sinovice Tijana i Violeta.

Tvoji najmiliji: supruga, deca i unuci.

S tugom i po{tovawem, weni najmiliji.

Dr Milovan Petrovi} 24. 9. 1962 - 24. 9. 2012.

60998

Ru`ica Srem~evi} ro|. Radivojevi}

Slobodan Milovi}

60975

60980

[ESTOMESE^NI POMEN te~i

Danas, 22. septembra 2012. godine, navr{ava se tu`nih godinu dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

^ETRDESETODNEVNI POMEN

S qubavqu, ponosom i po{tovawem, sin Slobodan sa porodicom.

Traje{ kroz lepe uspomene, koje bolno podse}aju na sve {to smo izgubili Tvojim odlaskom. 60901

Ilinka Ugrin~i}

Neka Ti du{a po~iva u miru.

Farago Zoltanu Tvoji najmiliji.

Vera, Sava i Milan Duki} sa porodicom.

60992

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{oj dragoj mami danas, 22. 9. 2012. godine, u 10 ~asova obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Stevan i snaja Mirjana. 60999

60986

Radomira [olaje Bude

POMEN

Tvoji najmiliji: supruga Ivka, }erke Svetlana i Milena i unuka Nina.

U nedequ, 23. 9. 2012. navr{i}e se dve tu`ne godine od kako nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

61005

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 22. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Bege~u obele`i}emo {estomese~ni pomen na{em

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da je u 85. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

GODI[WI POMEN na{em dragom

Stevan Jerkov

Aleksi Kavraja Aci 22. 9. 2011 - 22. 9. 2012.

Mara Bla`an

Farago Zoltanu

1928 - 2012.

iz Bege~a Tvojim odlaskom ostala je beskrajna praznina, tuga i bol. Tvoje, Zorica i Kova.

Sahrana je danas, 22. 9. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ene }erke: Mira i Nada sa porodicama. 60990

60984

Pro{lo je pola godine bez moga najdra`eg tate na svetu, bez moga

Navr{ava se godina puna tuge i bola od kad vi{e nisi sa nama. Pamti}emo te i nikada te ne}emo zaboraviti.

Najdraì na{, uzaludni su poku{aji da ~ujemo tvoj dragi glas. Oìvqavaju najlep{a se}awa i uspomene na tvoju qubav i dobrotu koju si nam pruào. Sve vi{e nam nedostaje{ i uvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoji: supruga Mila, sinovi Stevan i Milovan, brat Vojislav sa porodicom.

Tvoji: supruga Mirjana, sin Vladimir i }erka Dragana.

60919

60709

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas se navr{ava tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{e drage i voqene supruge, mame, babe i sestre

Mari Bla`an

Zoltana

Danice Ru`i~in Krsti}

Lepe i ne`ne uspomene na Tebe `ive}e u nama.

iz Bege~a

Prete{ko je `iveti bez tebe, puno mi nedostaje{. Tatina Zorica.

Tvoji: Dejan, Ivana, Zoja, Dina, Tamara, Vuk, Hana, Sofija, Vawa, Mi{a i Dejan.

60985

60991

Nikada te ne}emo zaboraviti, uvek }e{ biti u na{im srcima. O`alo{}ene porodice: Ru`i~in, Vrba{ki i ]osi}. 60950

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN Dana, 27. septembra 2012. navr{ava se {est meseci od smrti moje majke

subota22.septembar2012.

DVOGODI[WI POMEN

Tu@NO SE]AWE

21. 9. 2010 - 21. 9. 2012.

GODINu DANA

[EST MESECI

Mara Kozarac

@ivki Stojinov Jelice Pani} iz Titela O`alo{}ena }erka Marica.

Bila si na{a qubav, snaga i deo na{eg `ivota. Vreme prolazi, ali ne le~i tugu i bol za tobom. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: suprug Mile, }erka Vesna, unuke Sla|ana i Dragana, zetovi Rada, Dejan i Dragan. 60238

Suprugo moja mila, 25 godina je od kako si oti{la sa ovoga sveta, a meni je kao ju~e da je bilo. I daqe cveta cve}e, moje srce do kraja moga `ivota pre`aliti te ne}e. Ceo svet se raduje {to mu sunce lepo sija, samo meni vi{e to sunce ne prija. Tvoj Mi}o.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom ujaku

Zauvek ostaju lepa se}awa, beskrajna qubav i du`no po{tovawe i zahvalnost za sve {to ste u~inile za nas. Mnogo nam nedostajete. Porodice: Jovanovi}, Mari}, Opa~i} i rodbina. 60859

60159

60629

Marija - Maca Zorica Vukasovi}

DVOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN Dana, 22. 9. 2012. godine, odr`a}emo parastos u Sabornoj crkvi, u 9.30 ~asova, povodom {est meseci, od kako nas je napustio na{ dragi

Sofija Radi{i} Nikoli Ninkovi}u

Sofija Radi{i}

1935 - 2010.

1928 - 2012.

1935 - 2010.

Mama, ne mogu da te zaboravim, stalno mislim na tebe.

Osta}e{ da `ivi{ u na{im srcima, se}awima i qubavi. Sestra - Seja, ne}ak Bani{a - Brana i snaja Bojka. 60897

PETOGODI[WI POMEN

Tvoja Qubica, zet Panajotis, unuka Sofija i unuk Jorgos.

Nikola Ninkovi} {umarski in`ewer u penziji

Sole, dve godine su pro{le, a tuga za tobom ne. Se}awa na `ivot na{, sve me vi{e du{a boli.

22. 9. 2007 - 22. 9. 2012. uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Bio si na{a najve}a qubav i snaga, a te`e i od same smrti je `ivot bez tebe. Danas, 22. 9. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, poseti}emo tvoju ve~nu ku}u. Se}awe na tebe osta}e ve~no u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 60898

Danas, 22. septembra odr`a}e se godi{wi pomen mom voqenom bratu sa kojim sam provela najlep{e studentske dane. Voli te tvoj Marko sa porodicom.

60899

Milan Mihajlovi}

23. 9. 2011 - 22. 9. 2012.

60810

Iznenada si oti{ao bez pozdrava i opro{taja, na put bez povratka. Mnogo nam nedostaje{.

Tvoja o`alo{}ena supruga Smiqana.

Jovan Nani} Babi}

60809

POMEN

2002 - 2012. Deset godina je pro{lo od kako nije sa nama na{ voqeni

Porodica.

Dr Jovan Vajdi} Se}awe, suze i buket ùtih ruà obeleì}e petnaest godina Tvog rastanka sa nama voqeni na{. Tvoja porodica: supruga Ruìca i deca Jovan i Aleksandra Orlovi} sa porodicom.

Prim. dr Vladimir Komnenov ginekolog Godine prolaze, a bol i tuga u srcu ve~no ostaje. O`alo{}ena sestra Mirjana Stojanovi} profesor u penziji. 60862

60725

60909

DVOGODI[WI POMEN

POMEN GODI[WI POluGODI[WI na{im dragim i voqenim

Aleksandar Gruji} Bata

Branetu Subotinu iz Mo{orina Ve~no }e te u srcu nositi i od zaborava ~uvati Tvoji: Rada, Ru`ica, Brane, Nikola i Milica.

u na{im srcima postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Sin Slobodan, snaja Elizabeta, unuci Nikola i Aleksandar Gruji}, }erka Biqana, zet Zoran i unuci Teodora i Boris Marjanovi}.

Ratko Radovanovi} Neka ti je ve~na slava i na svemu ti hvala.

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em voqenom sinu, suprugu, ocu, svekru, dedi, bratu, deveru i stricu

Zorici

Pavlov

Sin Sini{a, Du{ica, Dragutin, Milan, Velinka, Marko, Milana i Barbara.

dajemo danas, 22. 9. 2012. godine u Ka}u. Nikad ih ne}e zaboraviti wihovi najmiliji: sin Zoran, snaja Seka, unuk Cveta, unuka Zorica, zet Bo{ko, praunuci Milo{, Sara i Vawa.

60858

60741

60755

59691

Cveti

POMEN Pro{la je godina od kako nije vi{e me|u nama na{ dragi suprug, otac i deda

Zoran Bedov Zoki

TROGODI[WI POMEN

Franc Pozderec

2003 - 2012. S ponosom te pomiwemo i ~uvamo u na{im srcima. Ako `ivot nije ve~an, se}awe na tebe jeste. uvek }emo te voleti. Tata Mita, mama Branka, brat Dragan, baba Seja i teta Dragana. 60951

Todor Antunovi}

Slobodanu Gligori}u

1933 - 2011.

obele`iti pomen, u subotu, 22. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu (ulica Rade Kondi}a). Wegovi najmiliji. 60826

Pomen }e se odr`ati danas, 22. 9. 2012. godine, na grobqu u Ka}u, u 11 ~asova. Tvoji najmiliji. 60881

20. 9. 2009 - 20. 9. 2012. â&#x20AC;&#x17E;^ujem s tmurnih gde zvonika bruje zvona nevesela... Videti Te vi{e ne}u a srce te moje ~ekaâ&#x20AC;?. Supruga Katica, }erka Ka}a i zet Mi}a. 60906

08.05 08.50 09.10 09.40 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 16.15 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.52 19.15 19.30 20.10 22.00 22.35 00.15 00.30 01.20

Зелено, волим те зелено-квиз Уличаролије ФЛУОШ Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Здравље пре свега Варошарије Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Карте на сто Све о животињама Лулу ТВ Дневник Валандер: Пад система Војвођански дневник Филмска премијера: Измишљене љубави, филм Бициклистичка трка кроз Војводину, репортажа Поаро: Карте на сто Валандер: Пад система

Монија Шокри

Измишљене љубави Двоје добрих пријатеља, Франсис и Мари, на некој вечери упознају Николаса, који обома изузетно заголица машту. Мари је млада Монтреалка, нема момка, него само иза себе низ пропалих веза са мушкарцима; и њен најбољи пријатељ Франсис је у веома сличној ситуацији. Улоге: Ксавијер Долан, Монија Шокри, Нилс Шнајдер Режија: Ксавијер Долан (РТВ 1, 22.35)

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 13.50 14.35 15.25 15.50 16.05 16.30 17.00 17.40 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.25 23.35

tv program

subota22.septembar2012.

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Урбана џунгла, емисија на мађар..са титл.на српском Тамбурица фест 2012. Биографије Зелено, волим те зелено-квиз Уличаролије Чаробна шума - Инђија, позоришна представа Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Дунавски дијалог (мађ) ВИВЕ 2011. (мађ) Војвођански симфоничари и солиста Јанош Балинт Концерт Радославе Воргић

07.30 08.30 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Екоњуз Перископ Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 09.06 11.00 11.05 12.42 13.00 13.15 13.31 14.04 14.50 14.55 15.50 15.53 16.51 18.30 18.59 19.30 20.05 21.05 23.15 23.20 01.15 02.00 02.03 02.51 03.21 03.52 04.25 04.48 05.47

06.30 Документарни програм 07.00 Цртани филм 07.30 Серијски програм 10.20 Како се каже 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Филмски програм 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Витраж 17.30 Бели мантил 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфонет 19.45 Тржница – Петроварадинска пијаца 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Филмски програм

11.00 11.30 12.00 16.00 18.20 20.20 20.45 21.30 23.30 01.15

Најава Премијер лига Најава шпанске лиге АТП Ст Петерсбург 1/2 Финале Премијер лига: Вест Хем – Сандерленд Чемпионшип: Бирмингем – Барнсли Премијер лига Голови Премијер лига Магазин Португалска лига: Порто – Беира Мар Премијер лига: Челси – Стоук Шпанска лига: Барселона – Гранада

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Стево Карапанџа...као сав нормалан свет Вести Врућ ветар Сенке љубави, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Врућ ветар Пола века Бонда: Живи и пусти да умру, филм Вести Дилинџер, филм Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Стево Карапанџа...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Лети, лети песмо моја мила Врућ ветар Верски календар

Квадратура круга Тачно пре четири године у „Квадратури круга” је емитована прича о Милији Јелићу из Радобића код Мионице, дечаку који се од своје 10-те године водио бригу о комплетном домаћинству, стоци, болесном оцу и сестри. Након те приче, живот тог дечака и његове сестре Милице, за кратко време попримио је потпуно другачији ток. Аутор: Бранко Станковић (РТС 1, 18.30)

06.00 08.15 09.30 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.20 21.00 22.00 00.00

Рањено срце Домаћин Филм: Змије у авиону Езел Радна акција Жене Филм: Астерикс и ОбеликсМисија Клеопатра Галилео Вести Изгубљена част Езел Први глас Србије Филм: Мобилни Трачара

Зрно по зрно У најновијем издању емисије „Зрно по зрно“ чућете корисне савете из Пољопривредне стручне службе, а сви љубитељи цвећа сазнаће нове корисне савете, које ће добити из цвећаре „Даруши” из Зрењанина. (КТВ, 12.00)

Мозак под лупом Човека већ миленијумима фасцинира небо. Одувек је желео да открије његове тајне и да путује међу звездама. Прошетао је по Месецу, а већ сања и о Марсу. Међутим, наш унутрашњи космос наука тек почиње да сазнаје... (РТС 2, 22.25) 06.02 Датум 06.08 Верски календар 06.18 Бразде 07.09 ТВ лица: Слобода Мићаловић... као сав нормалан свет 07.58 Велики је свет 08.26 Бернард 08.30 Вејбалу 08.49 Руске бајке 09.03 Плава птица 2 09.29 Верски календар 09.40 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.54 Моја лепа Србија 13.26 Грађанин 13.55 Лети, лети песмо моја мила 14.26 Као мехур од сапунице 15.11 Песме моје 15.56 Биографије 17.09 Вреле гуме 17.50 Медаље заувек 18.13 Мађарски национални балет 20.15 Изгубљени светови 21.00 Потрошачки саветник 21.30 Свет спорта 21.50 На прву лопту 22.25 Мозак под лупом 23.20 Партибрејкерс 00.11 Вреле гуме 00.41 Биографије 02.04 Као мехур од сапунице 02.49 Изгубљени светови 03.33 Песме моје 04.13 Мозак под лупом 05.05 Потрошачки саветник 05.29 Клиника Вет

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Кудуз 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Посебан третман 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Лемони Сникет 23.00 Филм: Ја волим Хакабис 01.00 Еротска серија 02.00 Мини серија 04.30 Филм: Кудуз

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

07.45 Цртани филм 08.10 Добра земља 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Интернет 13.00 Пријатељи 15.00 Штребери 16.00 Вести 16.35 Филм: Бејб 18.30 Вести 19.05 Филм: Смртоносно оружје 2 21.10 Филм: Америчка пита: Оркестар из кампа 23.15 Вести Б92 00.10 Спортски преглед 00.30 Филм: Визионари 02.10 Интернат 03.40 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.45 05.00

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Ми нисмо анђели 2 Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Ми нисмо анђели 3 Филм: Притајено зло Филм: Рат викендом Филм

Бора Милошевић

Голи живот Ексклузивна исповест брата Слободана Милошевића, Боре, који први пут открива последње тајне, које некадашњи вођа Србије није однео у гроб. Аутор и водитељ емисије Миломир Марић. (Хепи, 21.00) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.25 10.50 11.40 11.15 12.05 12.20 13.05 13.30 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.10 01.00 01.45 03.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Земља коња Сабрина Бен 10 Бакуган Генератор Рекс Телешоп Винкс Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Јесен стиже, дуњо моја, филм Моја Србија Телемастер Више од игре,филм Голи живот Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Више од игре, филм Луда кућа Позајми ми ауто

Ивана Максимовић

Живот у тренду Олимпијска вицешампионка Ивана Максимовић у стрељани открива тајне свог спорта. Милица Делевић, Верица Калановић, Милица Мандић, Славица Дукиц Дејановић, Маја Николић, Мима Фазлагић и Снежана Дивац говоре о томе како је бити успешна жена и имају поруку и за жене и за мушкарце... Ауторка и водитељка: Снежана Дакић-Микић (Пинк, 13.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota22.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УсПОн И ПАД сРПсКИХ ЛИБеРАЛА И „еКОнОМсКе ПОЛИТИКе”

Пише: Ми јат Ла ки ће вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 египат 11.00 Потрага за северозападним пролазом 13.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 14.00 Путовања и открића 16.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 17.00 Барок! 18.00 Гиганти готике – поглед у небо 19.00 сага о викинзима 20.00 778 – Песма о Роланду 21.00 1066. 22.00 42 начина да се убије Хитлер 23.00 Путовања и открића 00.00 египат 01.00 Добродошли у осамдесете

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Убиства у Мидсамеру све по закону Монк Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм премијера: Игре ирваса 23.00 Плаве крви 00.00 Филм: ејс Вентура 02.00 Филм: Војникова љубавна прича

08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00

соул фуд породица Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Паклена Кели Обрачун посластичара стручњак за торте Шта не треба обући Четири венчања - Америка Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце најбољи амерички кувар нова нада посластичара стручњак за торте Зависници од хране Чудни облици зависности Рођени са шизофренијом Л.А. Инк стручњак за торте

сем и Макс Ози Бу Авантуре Моби Дика Матине Рука смрти Два играча са клупе сани и слон Без заклона сестре Магдалене еротски филм еротски филм

сестре Магдалене Филм је снимљен по истинитом догађају у Ирској у 60их година двадесетог века. Говори о четири девојке које због „непримерног понашања” пошаљу у самостан магдаленских сестара, који је затворенији од правих затвора и грешнији од грехова због којих су девојке уопште доспеле у њега... Улоге: Џе рал дин Ме кју ан, Ен Ме ри Даф, Но ра Џер Нун, До ро ти Да фи Режија: Пи тер Му лан (Си не ма ни ја, 22.00)

Ра сел Кроу

У 3.10 за Јуму Злогласни разбојник Бен Вејд са својом је бандом опљачкао кочију која превози велику количину новца. Притом су побили све путнике, осим чувара Бајрона Мекелроја, који је тешко рањен. Њега проналази сиромашни ранчер Ден те га у потрази за доктором одведе у градић Бисби... Улоге: Ра сел Кроу, Кри сти јан Бејл, Ло ган Лер ман, Да лас Ро бертс, Бен Фо стер Режија: Џејмс Ман голд (ХРТ 1, 20.18) 08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Човек без звезде, филм 09.40 скица за портрет 10.11 Кућни љубимци 10.45 с Међународне смотре фолклора 11.20 нормалан живот 12.00 Дневник 12.35 Ветерани мира 13.22 Духовни изазови 13.55 Призма 14.44 еко зона 15.15 Репортери 16.19 Меркатска династија, док. серија 17.11 Фотографија у Хрватској 17.28 Одмори се, заслужио си 18.09 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.18 У 3.10 за Јуму, филм 22.30 Дневник 3 23.10 Инспектор нежни Џорџ 00.46 Филмски маратон: 10 минута до поноћи, филм 02.23 Филмски маратон: Човек без звезде, филм 03.49 Филмски маратон: Клопка, филм

08.05 08.41 09.25 09.55 10.20 10.38 12.00 13.15 14.20 14.55 15.25 15.27 16.07 16.11 17.52 18.24 18.59 19.25 19.53 21.45 23.35

Џе рал дин Ме кју ан

06.00 08.10 09.40 11.15 13.20 14.20 16.10 17.55 20.05 21.30 23.15 01.30 03.00 04.25

Продуценти Алфа и Омега Дечак који је био цар Други живот Том и Џери и Чаробњак из Оза Луди камен Момци су се вратили Хари Потер и реликвије смрти Колумбов трг Без обавеза Телохранитељи и убице Јацкасс 3Д Колумбов трг 127 сати

Цртана серија Мерлин Мала ТВ Телетабис спортске игре младих Минусове муке са земљанима, филм Инаугурација муфтије Азиза Хасановића, пренос Чувари здравља Кс аутомагазин 4 зида наврх језика Бриљантин наврх језика Бријачи, филм Позитивно Лариса, мирна жена, док. филм Музички специјал слатко лудило, док. серија Загреб: Кошарка у поводу .... Цибона - ефес Пилсен, пренос Клопка, филм Репортери

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00

Музика у крви Крађа Погрешан човек Војникова прича Прва забрањена љубав Тајна давања Магла Биографија - Дејвид Коперфилд 20.00 Бартон Финк 22.00 Остављен: свет у рату 00.00 Прва забрањена љубав

08.00 Мистериозно убиство на Менхетну 09.50 Јентл 12.00 наша кућа из снова 14.00 ени Хол 16.00 Оловни војници 18.00 Очајнички тражећи сузан 20.00 Мистерија Инвуд парка 22.00 стигмата 00.00 еротски филм

08.20 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.45 Галилео 09.50 Училица 10.25 Бибин свет 11.20 Вотерлу роад 13.50 стриц Бак, филм 15.45 Краљевић и ја 3, филм 17.30 Дан после катастрофе, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Приче за лаку ноћ, филм 21.50 Шангајско подне, филм 23.50 странац пред вратима, филм 01.40 Астро шоу

Приче за лаку ноћ Домара скитера Бронсона изненади откриће да се приче за лаку ноћ које прича својим нећацима на неки необјашњиви начин обистињују. скитер се понада да може искористити овај феномен у своју корист... Улоге: Адам Сен длер, Ке ри Ра сел, Ко рт ни Кокс, Ра сел Бранд, Гај Пи рс Режија: Адам Шенк ман (РТЛ, 20.00)

Ко рт ни Кокс

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Пета брзина Мегаградитељи Десет најбољих Амерички оружари Врхунско градитељство Деконструкција Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави екстремне експлозије Борна кола браће Хау Како се прави? Трговци Краљеви аукција Живот на жици најбољи остају Тренуци ужаса

08.30 08.45 11.30 13.30 15.15 17.45 18.45 21.00 22.30 23.15 00.00 01.00

Фитнес Билијар Бициклизам скијашки скокови Бициклизам Фудбал Билијар Коњички спорт скијашки скокови Аутомобилизам Бициклизам Билијар

Vreme kobne iluzije U

niverzitetska karijera dr Qubomira Matakore}i slep za druge prepreke koje tako|e moxara traje skoro pola veka. Ve} dugo vaì gu da zagor~aju ìvot privrednicima i politiza najboqeg ekonomistu u Srbiji. Poznat ~arima. To je, kako bi Hajek rekao, vreme kobne je ne samo u stru~ noj, ve} i {iroj javnosti i po iluzije. Klice na{e sada{we propasti sadràsvom polemi~ kom karakteru, prirodnoj posledine su u tom vremenu neograni~ene vere u dràvci wegovog otvorenog duha, zbog ~ega je i mogao da nu intervenciju i velikog skepticizma prema pre|e put, po sopstvenom priznawu, od marksiste trì{tu. Mi smo imali veliki priliv sredstado liberala. I politi~ ki se angaòvao: po~etva iz inostranstva koji je na{u ekonomsku situkom devedesetih bio je jedan od najve}ih podràaciju ~inio mnogo ugodnijom nego {to bi bila valaca Ante Markovi}a. bez tih injekcja. S jedne strane, to je bilo dobro Kako je bilo biti liberal u Srbiji pre pola i slatko, tro{ilo se lepo, ali je, s druge stvoriveka? lo pogre{nu predstavu o efikanosti samouprav- Tad jedva da je bilo liberala u Srbiji. Prvi su pojavili krajem {ezdesetih, ali nisu dugo trajali, jer se vlast s wima obra~unala. Ve} 1952. su, dodu{e, po~ela neka razgranavawa, ali ja to nisam uo~io kao ne{to liberalno, nego razli~ite nijanse unutar komunisti~ kog pokreta. Prvo, nije se smelo ba{ sve ni govoriti. Drugo, jedan od tad najzna~ajnijih profesora Ekonomskog fakulteta, Miladin Kora}, poznat je po izreci: „Kad mi studenta na prvoj godini lupimo marksisti~ kim maqem, taj do kraja ìvota ne moè da se oporavi“. Tre}i razlog jeste nedostatak znawa. Liberalni pogled na svet podrazumeva i razumevawe nekih va`nih odnosa u svetu a moja generacija nije bila osposobqena za to. Mi smo u~ili van marksizma malo toga. Dr Qubomir Mayar, skeptik i u doba zaraznog optimizma Sve do sedamdesetih jedva se moè govoriti o linog sistema. I tek kad se ranih osamdesetih doberalima. Sve su to bili partijski qudi, koji su godila kriza sa dugovima, uz intervenciju sigurno hteli mawe dràve i vi{e trì{ta, ali MMF-a qudi su po~eli ozbiqnije da sumwaju u su pre svega verovali u partijsku doktrinu i martaj sistem. Ta la`na slika o efikasnosti zavela ksizam. I ja, dok sam bio u partiji, mawe-vi{e je akademsku misao a u naj{irim slojevima stvorila uverewe da se s malo rada moè lepo ìvesam verovao u sve iza ~ega je ona stajala. Neki ti. To uverewe vaì i danas. Sre} ko Mihailotvrde kako su ve} tad znali da to nije bila prava vi} je napravio obimno istraìvawe i konstamisao, ali ja sam mislio da je ba{ marksizam, zatovao da velika ve}ina na{ih gra|ana sa nostaljedno sa socijalisti~ kim pokretom, velika stvar gijom gleda na socijalisti~ ka vremena i ovo bi koja je na putu da usre}i svet. Po~eo sam da sumrado dali za ono. Jugoslavija wam ’70, oti{ao u Ameriku, se nije raspala samo {to je pro~itao neke stvari, vratio Zbog velikog priliva bila ekonomski neuspe{na, se druk~iji i rekao - partija ali je i to doprinelo kad se nije za mene. Tad je bilo lako novca iz inostranstva, iza}i iz partije, jer nije bilo na{a ekonomska situacija se pojavila kriza i rast usponikakvog rizika. ~inila ugodnom. Bilo je tada ren. Od ’80. nadaqe, stopa rasta dohotka po stanovniku se Reforma iz 1965. ipak je zadobro i slatko, tro{ilo se srozala na nulu. Kao {to reokret prema trì{noj prilepo, ali je stvorena ~e pokojni Kosta Mihailovredi. vi} - qudi ne gledaju u tu|i - Ta~ no, ali je pitawe kako pogre{na predstava tawir kad ima dosta, ali ~im defini{ete liberalizam. o efikasnosti ponestane po~ ne se zagledati Skup vrednosti koje definisamoupravnog sistema u sve {to drugi imaju a ~ega {e liberala su: sloboda, jedsu sami li{eni. Tad su po~enakost i solidarnost. Libele i rasprave izme|u republika o tome ko koga ral daje slobodi daleko najve}i zna~aj, dok koeksploati{e. lektivista insistira pre svega na solidarnosti, a bogme i jednakosti, pa {ta ko{ta da ko{ta. Kao Za{to me|u ekonomistima, pogotovo na fai u svakom dru{tvu, a tad i jugoslovenskom, do- kultetima, {ezdesetih, pa i po~etkom sedamde{lo je do diferencijacije. Pojavile su se razli- setih, nije bilo liberalno orijentisanih? ~ite ideje kakva treba da bude ekonomska politi- Iz najmawe tri razloga. Prvo, nije bilo znaka i kako graditi dru{tvo. Neke od tih varijanti wa. Da bi bio liberal mora{ da pro~ita{ neke su bliè komunisti~ koj ortodoksiji ili ~ak na kwige. Ako to ne ~ini{ dovoqno pa`qivo i ne liniji ~iste ortodoksije, kao {to su bili prak- popamti{ ne{to, ne moè{ biti liberal. Drugo, sisovci, tako|e kriti~ ki postavqeni prema to je nosilo i politi~ ke rizike. Kad sam napisao onom „mejnstrimu“, a druge vi{e na trì{noj li- tekst od 40 strana kako je krajwe vreme da se okaniji. One su bliè idealu liberalizma, ali od nemo svesnog racija, jer pravi ogromne {tete i wega jo{ daleko. nije sposoban da upravqa privredom, ve} se treba Kakvo je va{e generalno vi|ewe tog vremena? okrenuti trì{tu, organizovana je sednica Na- To je vreme entuzijazma, ekstaze, egzaltacije, u~ no-nastavnog ve}a Ekonomskog fakulteta s jeneograni~ene i utopijske vere u qudski um. Sam dinom ta~ kom dnevnog reda - moj ~lanak. Tre}i Branko Horvat, najpametniji me|u svim ekono- razlog je povezan sa drugim; ako èli{ da pravi{ mistima sa ju`noslovenskih prostora do danas, karijeru a svaki normalan ~ovek ho}e da zaradi dugo je verovao u gotovo neograni~ene mogu} no- dohodak za sebe i porodicu, onda si morao da pasti definisawa i vo|ewa ekonomske politike. zi{ {ta pri~a{ i uklapa{ se u vladaju}e okvire Ako ne{to zapne, odmah je traìo gre{ke i bio mi{qewa. Аутор Мијат Лакићевић и издавач, београдски Фонд за отворено друштво, цео тираж књиге „ИсПРеД ВРеМенА” поклонили су Фондацији нУнс-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota22.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ће те би ти ре а ла тив но оп пу ште ни ји и за до вољ ни. Има те до бре раз ло ге за то. Оства ру је те не ке сво је те жње ве за не за де цу или ино стран ство. Јед но не ис кљу чу је дру го.

BIK 20.4-20.5.

Су бо та је рад ни дан за вас, са сми слом и ци љем ко ји сле ди те. Екс пан зи ја по сла вам до но си ве ћу за ра ду, по го то во у при ват ном би зни су. Ко му ни ци ра те и са ра ђу је те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. septembar 2012.

Ју пи тер у ва шем зна ку, све до ле та сле де ће го ди не, пру жа вам мо гућ ност да бу де те успе шни на лич ном пла ну, да на пре ду је те и пу ту је те. Ра ди те на се би.

Ме сец у ва тре ном зна ку Стрел ца вам отва ра раз не мо гућ но сти, ко је не би сте тре ба ли да про пу сти те. Пу туј те, пла ни рај те, ра ди те са ино стран ством, про во ди те се...

Ве о ма сте кре а тив ни и при вла чи те па жњу су прот ног по ла. Гла мур ко јим зра чи те обе ћа ва пре те ри ва ња. Мо гу ћи су љу бав ни про бле ми, уко ли ко из гу би те ком пас.

Иза вас је ди на мич на рад на сед ми ца, су бо та је, па је вре ме да се опу сти те и од мо ри те. Про шла је тен зи ја, ди ши те пу ним плу ћи ма и бу ди те фи зич ки ак тив ни. Шет ње.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ви кенд ће про те ћи рад но и ак тив но, јер дру га чи је не зна те и не уме те. А и за што би сте? Тим ко ји по бе ђу је не тре ба ме ња ти, зар не?! Стра стве не и бур не си ту а ци је.

Про ве ди те ви кенд ка ко са ми же ли те. По ђи те та мо ку да вас по ве де ин ту и ци ја и ср це. Ме сец из ла зи из ва шег зна ка, па се опу сти те и др жи те по зна тог и по у зда ног.

Уко ли ко има те по тре бу да са му је те, он да ме ди ти рај те о се би и си ту а ци ји у ко јој се на ла зи те већ из ве сно вре ме. Уко ли ко вас не ко од не куд про во ци ра и по зи ва, кре ни те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Од нос са стал ним парт не ром за слу жу је ва шу па жњу. Му дрост и так ти та, стр пље ње и зре лост, су вам по треб ни са да ви ше не го ика да. Ви ше се од ма рај те и ми руј те.

Дру штве ни сте. Мо же те да пла ни ра те за јед нич ки по сао или пу то ва ње са при ја те љи ма, са осо бом ко ја те жи оно ме че му и ви иде те у су срет. Ни сте са ми.

Са чу вај те се бе од стре сних си ту а ци ја и фи нан сиј ских про бле ма, јер то мо же те. Не до зво ли те да вам дру ги крој ви кенд, већ бу ди те од сут ни у да том тре нут ку. Иде а ли.

TRI^-TRA^

Хај ди ужи ва с но вим деч ком V REMENSKA

Почиње

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 24 Niш

Ле пој ман кен ки Хај ди Клум ни је ду го тре ба ло да се опо ра ви од раз во да, да бу де по но во срећ на у љу ба ви и то по ка же це лом све ту. Хај ди је, пак, де ман то ва ла да је ва ра ла свог му жа док су би ли у бра ку и об ја сни ла да је ве зу са сво јим те ло хра ни те љем Мар ти ном Кир сте ном по че ла на кон раз во да. Па па ра ци ма га зи на „Его та стик” ус пе ли су да фо то гра фи шу Хај ди и ње ну но ву љу бав ка ко ужи ва ју на пла жи. Хај ди Клум је би ла са мо у до њем де лу ку па ћег ко сти ма и по ка за ла од лич ну ли ни ју иако је на пу ни ла 40 го ди на. Мно ге мла ђе ко ле ги ни це би јој по за ви де ле на из гле ду.

PROGNOZA

Evropa

миХољСко лето

НО ВИ САД: На кон ве о ма хлад ног ју тра, то ком да на сун ча но и то пли је не го у пе так. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1 степен, а мак си мал на 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон ве о ма хлад ног ју тра, то ком да на сун ча но и то пли је не го у пе так. Ве тар слаб ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: На кон ве о ма хлад ног ју тра, то ком да на сун ча но и то пли је не го у пе так. Ве тар слаб ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 0 до 26 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу сун ча но и још ма ло то пли је. Иду ће сед ми це то пло за ово до ба го ди не уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре ко је ће се кре та ти око 30 сте пе ни. Би ће пре те жно сун ча но, а са мо је у уто рак мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва или крат ко трај не ки ше. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ле тив но по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Опрез се ипак пре по ру чу је кар дио и це ре брова ску лар ним бо ле сни ци ма, на ро чи то у ју тар њим са ти ма. Мо гу ће су гла во бо ља, раз дра жљи вост и по ре ме ћај сна. Због ве ће раз ли ке из ме ђу ју тар ње и мак си мал не днев не тем пе ра ту ре ва зду ха нео п ход но је сло је ви то оде ва ње. Опре зно у са о бра ћа ју!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 15 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Пла ву шу ко ја је пре ко ра чи ла бр зи ну за у ста вља по ли ца јац и ка же јој: - Мо лим вас, дај те ми сво ју во зач ку до зво лу. А пла ву ша од го вори: - Шта је сад? Ју че ми уз ме те во зач ку до зво лу, а да нас тра жи те да вам је по ка жем!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

157 (-29)

Slankamen

215 (-15)

Jaшa Tomiћ

Apatin

200 (-35)

Zemun

261 (-5)

Bogojevo

188 (-31)

Panчevo

278 (-2)

Smederevo

454 (4)

Baч. Palanka 210 (-36) Novi Sad

192 (-20)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

164 (4)

S. Mitrovica

128 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (0)

Beograd

205 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

202 (-10)

NERA

Hetin

72 (0)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (2)

Reшeњe iz proшlog broja