Dnevnik 22.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 22. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22877 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI PRAVILNIK O EVIDENCIJI KAZNENIH POENA U SAOBRA]AJU OD 1. NOVEMBRA

Foto: A. Erski

Osamnaest bodova i ode voza~ka str. 6

NASLOVI

NOVOSADSKI GIMNAZIJALCI S VR[WACIMA IZ 24 ZEMQE RE[AVALI MOZGALICE

Politika 3 Egere{i: Vojvodina primer za regionalnu saradwu

Ekonomija 4 Radnici obaraju penzioni zakon 4 „Srbijagas” ima para do februara

Dru{tvo 6 Be~elori se ovde nisu primili

Foto: R. Hayi}

Pamet na festivalu

Novi Sad 8 Kusuru se u boju (ne) gleda

Vojvodina 11 Pao mrak na veliko platno

Crna 12 Maloletnica primorana na prostituciju 13 Profesoru jednomese~ni pritvor zbog iznude

Reporta`e

str. 6

U TRAFICI „505” U @ABQU DVA NAJVE]A DOBITKA LOTA

[estica i sedmica upla}ene jedna za drugom

15 Rehabilitovan predsednik kraqevskog parlamenta

ZAKONI O ZA[TITI LI^NIH PRAVA TE[KO SE UKOREWUJU

Ko sve mo`e tajno da nas posmatra

str. 2

str. 11

Sun~ano ali hladno

Najvi{a temperatura 14° S str. 16 – 21

Foto: R. Hayi}

SPORT

PRAZNIK FUDBALA, HULIGANI STOP

VE^ERAS VO[A DO^EKUJE OKK BEOGRAD

ANONIMNA KLINKA OBRUKALA JECU

POMO] KLADIONI^ARIMA

AKROBACIJE NOVOSADSKIH PERA^A PROZORA

Posao s pti~jom perspektivom

str. 7

2

POLITIKA

petak22.oktobar2010.

DNEVNIK

ZAKONI O ZA[TITI LI^NIH PRAVA TE[KO SE UKOREWUJU

Ko sve mo`e tajno da nas posmatra?

Koje informacije bi trebalo da su dostupne svakom gra|aninu Srbije, koje informacije o li~nosti i na koji na~in moraju biti za{ti}ene i koje uslove podatak mora imati da bi bio progla{en tajnim, ve} izvesno vreme reguli{u zakoni oko kojih se dizala pozama{na pra{ina. Zakon o informacijama od javnog zna~aja, Zakon o za{titi podataka o li~nosti i Zakon o tajnim podacima izglasani su u Skup{tini Srbije, ali wihova primena ide sporo, uz mnogo opstrukcija dr`ave i pritisaka gra|anskog dru{tva i nezavisnih institucija. [okantno zvu~i podatak koji je poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} izneo ju~e na konferenciji odr`anoj u Skup{tini Vojvodine.

U Srbiji, po wegovim re~ima, postoji oko milion raznih baza podataka o gra|anima, koje koristi oko 300.000 pravnih subjekata: organa vlasti, firmi, preduzetnika, institucija... Kome su sve ti podaci dostupni, {ta se s wima radi i kakve posledice takvog haosa mogu biti, jo{ uvek je nemogu}e re}i. Poverenik bi tu {umu institucija trebalo da kontroli{e sa sme{nim brojem saradnika. Nemogu}a je to misija, nametnuta od qudi iz vlasti koji ne `ele da ih se kontroli{e na bilo koji na~in. [abi} ka`e da za svaku od tih zbirki podataka moraju va`iti ista pravila.

– Ne mo`e ni~iji poslodavac podatke o radnicima davati nekakvim poslovnim partnerima, bankama, partijama. Oni se mogu koristiti samo u svrhu u koju su i sakupqeni – obja{wava [abi}. – Zakon koji smo doneli je napredak, ali nije dovr{ena stvar. Treba ove odredbe uskladiti s pravnim poretkom. Nema zakona koji ure|uje video-nadzor, obradu biometrijskih podataka, aktivnosti privatnih detektivskih agencija, a neko sve te obrade radi. Tu postoji jedna crna rupa bezakowa prepuna rizika. To zna~i da nam treba jo{ ~itav niz drugih zakona. Osim toga, ovaj zakon vaqa uskladiti s drugim pravnim aktima. Na`alost, nisam ba{ siguran u to koliko su qudi u na{oj vladi toga svesni. Pri-

mera radi, od poverenika iz Slovenije ~uo sam da su oni zbog ovakvog zakona intervenisali i mewali 600 drugih zakonskih akata.

[abi} ka`e da se mora raditi i na promeni svesti kod gra|ana koji pre~esto prihvataju da daju podatke o sebi.

– Koliko puta nam na raznim mestima tra`e fotokopiju li~ne karte? U ve}ini razvijenih zemaqa, fotokopirawe je dozvoqeno samo kad je to zakonom strogo predvi|eno, a skenirawe dokumenata i wihovo ~uvawe je bez rezerve zabraweno. Kod nas

titeta. – To se radi na raznorazne na~ine: od kopawa po sme}u do visokosofisticiranih kompjuterskih upada u sisteme. Postoje hiqade na~ina da se qudima nanese {teta na osnovu podataka koji se nekontrolisano sakupqaju.

Poverenik za informacije napomiwe i da je doneta Strategija za{tite podataka o li~nosti, ali da ona ne}e vredeti mnogo ukoliko Vlada u {to kra}em roku ne usvoji i akcioni plan za weno sprovo|ewe. [abi} ka`e da rok isti~e uskoro i da se pla{i da Vlada ne}e `eleti da kompletira oblast za{tite podataka o li~nosti.

– Ova zemqa je decenijama potiskivala sve {to je individualno, privatno. Uvek je sve kolektivno bilo va`nije, po~ev od dr`ave, preko nacije, vere i ~ega sve ne. Zato je veoma te{ko sada promeniti svest qudi da je za{tita wihove individualnosti veoma va`na – obja{wava [abi}.

– Kada je nastajao Zakon o za{titi podataka o li~nosti, ne-

Donirawe krvi i {kakqivih detaqa Jedan od primera kako veoma osetqivi podaci o gra|anima stoje potpuno neza{ti}eni jeste slu~aj Zavoda za transfuziju krvi. [abi} ka`e da su wegovi inspektori prilikom kontrole ove ustanove videli ozbiqne propuste.

– Zavod ima upitnik koji gra|ani popuwavaju, a u kojem su krajwe li~na i osetqiva pitawa. Davaoci krvi moraju da odgovore na pitawa o tome jesu li upra`wavali seks s HIV pozitivnom osobom, da li su imali analini seksualni odnos, da li intravenozno uzimaju drogu... Sve te podatke zakon svrstava u kategoriju naro~ito osetqivih podataka, ali one u Zavodu imaju svoju svrhu. Problem le`i u tome {to se ti podaci ~uvaju u nezakqu~anim ormarima, bez evidencije o prisutnosti, na otvorenim policama, bez video-nadzora. Ako neko to smatra normalnim, onda je svaka pri~a o za{titi suvi{na. Zavod je posle na{ih promedbi obezbedio prostorije, uveo video-nadzor, ali je jedan od odgovora bio “mi nemamo novaca da kupimo metalnu kasu”. Zbog toga sam pisao ministru da donese pravila koja je du`an da donese i da obezbedi novac za ovakve stvari – ka`e [abi}. niko nema pojma {ta se de{ava sa svim tim fotokopijama i na koji na~in se koriste – obja{wava [abi}, i iznosi podatak da je najve}i uzrok {teta u trgovini u svetu danas – kra|a iden-

ko je do{ao na ideju da oni koje za{titnik gra|ana kontroli{e mogu po potrebi suspendovati wegova prava. To se, posle dizawa buke, zavr{ilo nekakvim trulim kompromisom. Po-

sle jedne godine neko u Zakon o tajnosti podataka upisuje istu tu odredbu. Ponovo `estoka gu`va, pritisak civilnog sektora i zakonodavac odustaje. Ponovo prolazi jedna godina, sti`e Zakon o elektronskim komunikacijama i stvar se ponavqa.

O ~emu se tu radi? Ko je taj predlaga~? Ako misli da je legitiman takav stav, {to ne iza|e u javnost i ne opravda ga?

Zbog takvih intervencija dr`ava mo`e s gra|anima da radi {ta `eli – ka`e [abi}, i ponavqa da je zbog toga podneo zahtev za ocenu ustavnosti Zakonaa o elektronskim komunikacijama.

Postoje hiqade na~ina da se qudima nanese {teta na osnovu podataka koji se nekontrolisano sakupqaju (Rodoqub [abi}) Profesorka ustavnog prava Marijana Pajvan~i} objasnila je u~esnicima konferencije da je pravo na privatnost jedno od osnovnih iz kategorije li~nih prava: – Dr`ava nema pravo da se u wih upli}e, osim ako je to pravo povre|eno pa mora da ga za{titi. Na{ ustav je u toj sferi ostao na krajwe restriktivnim ingerencijama i nije oti{ao daqe u regulisawu ovog prava – ka`e Marijana Pajvan~i}.

Govore}i o li~nim pravima, ona je iznela podatak da niko nema obavezu da se izja{wava o nacionalnosti, ali da postoji obiqe formulara kod nas u kojima se takav podatak zahteva, bez naznake da to gra|ani nisu du`ni da upi{u.

– De{ava se i da nam vra}aju upitnike ako nismo upisali taj podatak. Sli~na je situacija i s pitawem veroispovesti – ka`e Marijana Pajvan~i}.

Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} ka`e da je Skup{tina Vojvodine jedna od retkih institucija u Srbiji koja je, krajem septembra, dobila nagradu zato {to efikasno primewuje Zakon o pristupu informacijama od javnog zna~aja.

P. Klai}

PARLAMENT PO^EO DA PLANIRA TRO[KOVE ZA NAREDNU GODINU

Vlada broji novce Skup{tini sa, dosti`u milijardu evra. Jo{ Skup{tina Srbije u narednoj se ne zna koliko }e ko{tati odrgodini planira da potro{i 1,8 `avawe svih velikih me|unarodmilijardu dinara, {to je 12,44 ponih skupova, a za potrebe “e-parsto, ili 200 miliona, vi{e u odnolamenta” potrebno je zaposliti su na ovogodi{wi buxet parlajo{ deset novih qudi, {to }e izimenta, stoji u radnoj verziji o koskivati jo{ 11 miliona dinara. joj se ju~e razgovaralo u Skup{tiDa bi elektronski parlament zani Srbije. Verzija koju utvrdi `iveo, potrebno parlament ide na je obezbediti 600 usagla{avawe s Za reprezentaciju radnih jedinica i Ministarstvom predvi|eno potro{iti jo{ 60 finansija, koje je Skup{tini pred- 30,5 miliona dinara do 80 miliona dinara. Na trolo`ilo tro{kov{kovniku Skup{tine na}i }e se nik od 1,7 milijarde, a to je 65,6 i odr`avawe 24 vozila nasle|ena miliona mawe od okvirnih planood SCG, ili dodatnih 16 miliona va parlamentaraca.

Sekretar Skup{tine Veqko dinara, ako ne bude novca, parlaOdalovi} najavquje da nacrt bument }e morati da ih prenese u xeta ne sadr`i ba{ sve neophodvlasni{tvo Uprave zajedni~kih ne tro{kove. Izme|u ostalog, tu poslova. nisu tro{kovi direktnih prenoPo planovima Skup{tine, sa zasedawa na RTS-u, koji goditro{kovi koji se odnose na po{we, po procenama javnog servitrebe 250 narodnih predstavnika

(Ne)izvesno pove}awe Za plate poslanika u narednoj godini planirano je 310 miliona dinara, prema postoje}im osnovicama, dok za zarade zaposlenih u stru~nim slu`bama iznos dosti`e 322,5 miliona dinara, odnosno 3,6 posto, ili 11 miliona, vi{e. Plan je sa~iwen na osnovu kadrovskog plana za 345 zaposlenih na neodre|eno i 47 na odre|eno vreme.

U ovaj plan nije u{lo uputstvo Minstarstva finansija u kojem je planirano pove}awe zarada u narednoj godini od 3,2 posto.

Ukoliko to bude primeweno, za pove}awe zarada i pau{ala bi}e neophodno jo{ oko 28,2 miliona dinara.

kre}u se oko 745,8 miliona, {to je pove}awe mawe od jedan posto, dok se rashodi vezani za stru~ne slu`be pove}avaju ~ak vi{e od 22 posto i dosti`u ~ak milijardu dinara.

Kako se obja{wava, u okviru stavke stru~nih slu`bi je reprezentacija od 30,5 miliona dinara, koju ~ini, osim standardnih tro{kova, i organizovawa poseta grupa prijateqstva, a odnosi se i na sednice Parlamentarne skup{tine OEBS-a. Za regionalne konferencije parlamentarnih tela, za nadzor slu`bi bezbednosti planiran je tro{ak od 16,5 miliona dinara.

Tro{kovi reprezentacije odeqewa za poslove protokola planirani su na deset miliona dinara. Na usluge po ugovoru oti}i }e 87 miliona, i to 22 miliona za protkol, od ~ega za reprezentaciju, poklone, {tampawe protokolarnog materijala, prevodila~ke usluge. Odeqewe za qudske resurse planira tro{kove od 14 miliona, i to za

POSLANI^KE TEME

Kome ukinuti vize Parlament Srbije okon~ao je ju~e raspravu o ratifikaciji bilateralnih sporazuma s Turskom, Azerbejxanom i Brazilom o ukidawu viza. Skup{tina danas nastavqa sednicu razmatrawem amandmana na izmena i dopuna Zakonika o krivi~nom postupku.

Ju~era{wu raspravu obele`ilo je protivqewe poslanika SRS-a, koji su smatrali da ne treba potvrditi sporazuma s Turskom jer je ta zemqa priznala Kosovo. Nasuprot wima, stav vladaju}e ve}ine “branio” je predsednik Grupe prijateqstva parlamenta Srbije i Turske, poslanik Liste za Sanxak Bajram Omeragi}, koji je bio kategori~an da }e ratifikacija ovog sporazuma koristiti Srbiji.

I ministar bez portfeqa Sulejman Ugqanin najavio je da }e sporazum s Turskom o ukidawu viznog re`ima omogu}iti investitorima da ula`u u Srbiju i gra|anima da putuju.

– Turska je 20. zemqa u svetu po ekonomskoj snazi, treba da omogu}imo investitorima da ulo`e novac i da zaposlimo

mlade. Imamo obavezu da na{im budu}im strate{kim partnerima obezbedimo da do|u u Srbiju bez ~ekawa na aerodormu – naveo je Ugqanin.

On je dodao i da }e sporazum s Turskom olak{ati turistima, studenatima i drugim gra|anima da putuju u tu zemqu.

Krvni neprijateqi?

Radikali u ovome ne vide korist za Srbiju, ve} ekonomski napredak Turske.

– Ako je ovo zamena za Kosovo, onda to ve}ini gra|ana ne odgovara – smatra poslanica SRS-a Vjerica Radeta.

Nasuprot Turskoj, ona smatra da nam je potreban bezvizni re`im s Azerbejxanom i Brazilom jer su, to “prijateqi Srbije, kao i sve dr`ave koje nisu priznale Kosovo, dok su

one koje su ga priznale – krvni neprijateqi”.

– Smatramo da mora da se stavi jasna linija: onaj ko omogu}ava otimawe na{e teritorije ne zaslu`uje da bude u istom pravnom polo`aju kao onaj ko je prijateqski s nama – poru~io je Zoran Krasi} (SRS), isti~u}i da Turska nije izuzetak, ve} da SRS isti stav ima i prema SAD, “da ne re|am do broja 70” i svih dr`ava koje su priznale Kosovo.

Kako se zaposliti Administrativni odbor Skup{tine Srbije odlu~io je da dostavi novo obrazlo`ewe odluke o izboru pomo}nika sekretara Skup{tine, povodom sudskog spora koji je pre ~etiri godine pred sudom pokrenula Tatjana Dimitrijevi}.

Ona je podnela `albu na odluku o imenovawu Milana Brzakovi}a na mesto zamenika sekretara, sud je uva`io wene argument i nalo`io parlamentu da se nedostaci isprave.

Kako je objasnio sekretar Veqko Odalovi}, nije dovedena u pitawe procedura imenovawa pomo}nika tada{weg sekretara Marka Danilovi}a a tada je taj

postupak vo|en u skladu sa zakonom.

Predsednik AO-a Nenad Konstantinovi} ukazao je na to da je diskreciono pravo sekretara je da predlo`i svog pomo}nika i da Odbor ne mo`e ulaziti u to za{to je predlo`io odre|enog kandidata.

O{te}ena Tatjana Dimitrijevi}, koja je prisustvovala ju~era{woj sednici, tvrdi da se unapred zna ko }e biti izabran na javnim konkursima, da je prilikom konkursa ispuwavala iste uslove kao i Brzakovi}, ali da ipak nije izabrana, i najavquje ponovo obra}awe doma}im sudovima, ali i sudu u Strazburu.

Ka`weni Administrativni odbor je odlu~io da uz opomene izre~ene poslanicima na sednicima u julu, razre`e i nov~ane kazne. Poslanik Srpske radikalne stranke Do-

brislav Preli} treba da plati jo{ 8.000 dinara, a {ef poslani~ke grupe Nove Srbije Velimir Ili} i poslanik SRS-a Vitomira Plu`arevi}a po 3.000 dinara.

Slikawe Samostalni poslanik Dragan [ormaz pitao je kada }e pred parlament sti}i novi zakon o sportu.

– Volimo da se slikamo pored sportista. Za to vreme vaterpolo reprezentacija di`e kredit da bi i{la na svetsko prvenstvo, Odbojka{i nemaju novac,

Ko{arka{ki savez nema novac da plati Dudu Ivkovi}a za rezultate koje posti`e, ali su “Crvena zvezda” i “Partizan” – fudbalski klubovi, a ne sportska dru{tva – i daqe privilegovani. Ako ho}emo to da re{imo, moramo doneti novi zakon o sportu – upozorio je [ormaz.

Intervencija obrazovawe i usavr{avawe, naknade za rad u popisnim i ostalim komisijama, usluge umetni~kog programa.

Do po~etka pisawa nacrta buxeta, svoje podatke o planiranim rashodima stru~nim slu`bama dostavili su samo klubovi SPS–JS-a i PUPS-a.

S. Stankovi}

Lider NS-a Velimir Ili} protestovao je {to nije dobio odgovor na niz pitawa koja je ranije postavio, a koja se, kako je naveo doti~u “{kakqivih tema”.

– Postavio sam pitawe jasno i glasno ko od funkcionera iz Vlade ima preduze}a koja se vode na u`e ~lanove familije i da li te firme rade s javnim preduze}ima, posebno s javnim servisom, RTS-om. Zato vas

molim, gospodine Ugqanine, da interveni{ete kod premijera Cvetkovi}a da se ministri upristoje i da odgovore poslanicima. Vlada ima 15 koalicionih partnera i da ne bi pala, oni ~ine me|usobne dilove. Zato je Vlada izuzetno skupa, popu{taju jedni drugima i niko ne sme da se dotakne veoma {kakqivih tema – zakqu~uje Ili}.

S. Stankovi}

SUTRA IZBORI U NOVOSADSKOM ODBORU DS-a

Pavli~i} jedini kandidat za predsednika [ef novosadskih demokrata Igor Pavli~i} testira}e sutra rejting u mati~nom strana~kom odboru, na izbornoj skup{tini u Gradskom odboru Demokartske stranke. Pavli~i}, koji je i gradona~elnik Novog Sada, jedini je kandidat za to mesto, potvr|eno je ju~e na{em listu u novosadskom odboru DS-a. Uz prvog ~oveka gradske organizacije, na redovnim unutarstrana~kim izborima koji se odr`avaju svake druge godine, 23. oktobra bira}e se i 20 ~lanova stalnog sastava Gradskog odbora DS-a. Za te pozcije, kako nam je re~eno, podneto je vi{e od 20 kandidatura.

Izbori u gradskoj organizaciji DS-a raspisani su 8. septembra, a ~lanovi te

stranke u subotu }e mo}i da glasaju od 8 do 20 ~asova. Kako je navedeno na sajtu novosadskog DS-a, na ovim izborima mogu u~estvovati svi kojima je strana~ka kwi`ica izdata pre najmawe {est meseci, ako imaju prebivali{te ili boravi{te u gradu du`e od {est meseci i ukoliko su platili ~lanarinu za 2010. godinu.

U Pokrajinskom odboru DS-a sao{teno nam je da novosadski izbori nisu prvi kad je re~ o lokalnim organizacijama ove stranke u Vojvodini, jer su u nekim op{tinama ve} odr`ani. Me|utim, za izbornu skup{tinu u pokrajinskoj organizaciji, koja je u me|uvremenu odlo`e-

na, jo{ nije poznat datum odr`avawa.

Podsetimo, izbori za predsednika pokrajinske organizacije demokrata, na kojima }e, svi su izgledi, jedini kandidat biti aktuelni {ef vojvo|anskih demokrata Du{an Elezovi}, trebalo je da se odr`e po~etkom oktobra. Do odlagawa je do{lo, kako je obja{weno u DS-u, da bi se terminolo{ki i tehni~ki uskladili s unutarstrana~kim izborima na nivou cele stranke. O datumu odr`avawa ovih izbora, pak, treba da se izjasni Predsedni{tvo DS-a, a lider demokrata Boris Tadi} ovih dana je potvrdio da }e oni biti obavqeni do kraja godine.

B. D. Savi}

^ELNICI VOJVODINE I BAVARSKE ZADOVOQNI SARADWOM DVEJU POKRAJINA

Egere{i: Vojvodina primer za regionalnu saradwu Predsednici Skup{tine i Vlade Vojvodine [nador Egere{i i Bojan Pajti} ocenili su da je saradwa APV i nema~ke pokrajine Bavarske veoma zna~ajna i po obimu investicija i u oblasti nauke i razvoja. Posle ju~era{weg sastanka u sve~anim salonima na Petrovaradinskoj tvr|avi s delagacijom Bavarske, s ministarkom za savezna i evropska pitawa te nema~ke pokrajine Emilijom Miler na ~elu, i nema~kim ambasadorom Volframom Masom, najavqeni su i zajedni~ki projekti, posebno u okviru dunavske strategije, kao i u re{avawu problema otpada.

Predsednik Skup{tine Vojvodine rekao je novinarima da su predstavnici vojvo|anske vlasti, uz konkretne projekte i inicijative, dobili podr{ku predstavnika Bavarske i nema~kog amasadora za napredak Srbije u procesu evrointegracija.

On je u tom pogledu posebno istakao "jasnu evropsku politiku Vojvodine od 2000. godine".

– Mi `elimo da budemo primer kako treba da se razvijaju me|uregionalni odnosi – rekao je Egere{i.

Oceniv{i da je Vojvodina "Evropa u malom", on je istakao da je o~uvawe multietni~nosti i negovawe evropskih vrednosti od su{tinskog zna~aja za APV, ali i celu Srbiju. Navode}i da se ovih dana obele`ava 40. godi{wica od potpisivawa sporazuma izme|u Srbije i Bavarske, kao i 20. godi{wica ujediwewa Nema~ke, Egere{i je izrazio uverewe da }e se u slede}ih deset godina proslaviti i ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Predsednik Pokrajinske vlade kazao je da je u Vojvodinu ve} investirano 45 miliona evra iz Bavarske, ~iji investitori su zaposlili vi{e od 2.000 gra|a-

U Vojvodinu ve} investirano 45 miliona evra iz Bavarske, ~iji investitori su zaposlili vi{e od 2.000 gra|ana Pokrajine (Bojan Pajti}) na Pokrajine. Pajti} je ocenio da je zato saradwa vojvo|anskih i bavarskih institucija vlasti veoma va`na.

– Na{ najve}i problem u privla~ewu stranih investitora bio je lo{ imix i nasle|e iz devedesetih godina pro{log ve-

ka, zato ovakva podr{ka Bavarske predstavqa sna`an signal da je Vojvodina stabilno podru~je i da je kredibilan partner, te da je Srbija zemqa koja ide putem evropskih integracija – rekao je Pajti}.

On je izrazio o~ekivawe da }e saradwa dveju pokrajina i u narednom periodu omogu}iti jo{ novih investicija i novih radnih mesta u Vojvodini.

– Izuzetno nam je zna~ajna podr{ka u oblasti komunalnog sistema i u oblasti upravqawa otpadom – kazao je on.

Ministarka za savezna i evropska pitawa nema~ke pokrajine Bavarske kazala je da je postignut dogovor da se intenzivira privredna saradwa Bavarske i Vojvodine.

– Dogovorili smo se da }emo u~initi napor da dovedemo jo{ ve}i broj investitora – kazala je bavarska ministarka Emilija Miler, i dodala da postoji mogu}nost intenzivnije saradwe i u okviru dunavske strategije, a i kad je re~ o saradwi na nivou univerziteta, i na lokalnom nivou.

Ambasador Nema~ke Volfram Mas je izrazio zadovoqstvo zbog susreta delegacija Bavarske i Vojvodine, ukazuju}i na veliki zna~aj dogovorenih inicijativa. On je najavio da }e 25. oktobra u Sinagogi u Novom Sadu, povodom 20. godi{wice ujediwewa Nema~ke, biti odr`an koncert kvarteta „Dejean".

Sasatanku s delegacijom Bavarske i nema~kim ambasadorom, osim ~elnika vojvo|anske administracije, prisustvovali su i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, rektor Novosadskog univerziteta prof. dr Miroslav Veskovi} i direktor Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini Branislav Bugarski.

B. D. S.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak22.oktobar2010.

3

URS }e podr`ati op{tine Pokret Ujediweni regioni Srbije spreman je da podr`i i nau~i qude kako se pi{u projekti i konkuri{e za fondove EU, saop{teno je ju~e iz Pokrajinskog odbora ove stranke.

“Da bi vojvo|anske op{tine dobile novac od Evrope, jedan mawi broj moraju i same da finansiraju. Svesni smo toga da je para u buxetima op{tina sve mawe i zato pokre}emo ideju da vi{i organi vlasti pomognu i pokriju taj deo tro{kova. Mi }emo kroz institucije vlasti gde se nalazimo,

obezbediti {to je vi{e mogu}e novca za op{tine”.

Iz URS-a o~ekuju da se uspostave novi mehanizmi za re{avawe problema pretfinansirawa projekata, gde }e kroz sistem kratkoro~nih pozajmica op{tinskim projektima razre{iti problem likvidnosti, s kojom se op{tine suo~avaju na po~etku implementacije projekata u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe, pre svega s Ma|arskom i Rumunijom.

P. K.

Obijene prostorije LSV u @abqu Prostorije Op{tinskog odbora LSV-a u @abqu obijene su, a iz wih je odnet kompjuter s kompletnom bazom podataka, kao i druga tehni~ka oprema.

Kako su saop{tili iz ove stranke, policija je obavila uvi|aj.

Predsednik OO LSV-a Jovan

Pani} izjavio je da sumwa da je akcija usmerena ba{ protiv wegove stranke jer prostorije ostalih (SPS, SRS) u istoj zgradi nisu obijene.

LSV o~ekuje brzu intervenciju policije i pronala`ewe po~inioca.

Bati} se odrekao primawa Predsednik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} odrekao se svojih poslani~kih primawa u Skup{tini Srbije, plate i pau{ala koji ukupno iznose 90.000 dinara, u korist bolesne i siroma{ne dece, saop{tila je danas ta partija. Svoja primawa za jul, avgust i septembar Bati} je uplatio na ra~un nacionalnog udru`ewa roditeqa dece obolele od raka, kao i za izgradwu "Roditeqske ku}e" u Beogradu. Sva poslani~ka primawa od oktobra nadaqe on }e upla}ivati za pomo} si-

roma{nim porodicama sa troje i vi{e dece u devet gradova u Srbiji. DHSS je pozvala poslanike, ministre i direktore javnih preduze}a koji za to imaju mogu}nosti da koliko mogu pomognu siroma{noj i bolesnoj deci.

VESTI Promena u Bujanovcu..

... i Kosovskoj Mitrovici

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Markovi} prisustvovao je ju~e potpisivawu koalicionog sporazuma u Bujanovcu o u~e{}u srpskih politi~kih stranaka u lokalnim organima vlasti, posle dve godine pregovora. Novu vlast u Bujanovcu ~ini}e Partija demokratskog delovawa, Pokret za demokratski progres, Demokratska unija Albanaca, koalicija Demokratske stranke i G17 plus i Grupa gra|ana Stojan~a Arsi}. Kosovska Mitrovica:

Partije okupqene oko Demokratske stranke izgubile su ju~e odborni~ku ve}inu u op{tini Kosovska Mitrovica nakon {to su im dva odbornika Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Qaji}a uskratila podr{ku. Odbornici DS-a, SPS-a, SDP-a Olivera Ivanovi}a i G17 plus su napustili sednicu.

Odbornici nove koalicije jednoglasno su razre{ili dosada{we rukovodstvo Skup{tine op{tine Kosovska Mitrovica i izabrali novo. Vladaju}u koaliciju od ju~e ~ine DSS, SNS i dva odbornika SDPS-a.

REKLI SU

Mirovi} (SRS): Ne prodavati Telekom

Yeletovi} (SNS): Dinki}u, gde su pare

^lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke Dejan Mirovi} izjavio je ju~e da se radikali protive prodaji Telekoma "Srbija". "Skandalozno je da Siti banka, koja je dobila pomo} od ameri~ke dr`ave u vreme krize, sada preporu~uje re`imu Borisa Tadi}a da proda najboqe dr`avno preduze}e u trenutku kada je op{ta ekonomska situacija veoma nepovoqna", rekao je Mirovi}. On je na konferenciji za novinare istakao da SRS smatra da bi trebalo prekinuti i pregovore s Me|unarodnim monetarnim fondom, saop{tio je SRS.

Funkcioner Srpske napredne stranke Milenko Xeletovi} optu`io je ju~e vlast za rasipni~ko pona{awe, umesto da poboq{ava ekonomski `ivot gra|ana Srbije.

Vlada nema jasan stav o tro{ewu novca od prodaje Telekoma. On je ocenio prodaju Telekoma kao krajwe nelogi~an potez jer je to firma koja je ostvarivala veoma dobar profit tokom godine. "Pitamo Dinki}a {ta je ura|eno s parama od prodaje ’Mobtela’?", upitao je Xelatovi}, i naglasio da isto pitawe postavqa i povodom besplatnih akcija, koje je ministar ekonomije i regionalnog razvoja svojevremeno obe}ao.

\eli}: Bi}e boqe uz Dunav Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} izrazio je ju~e o~ekivawe da }e Evropska komisija 9. decembra usvojiti kona~an tekst dunavske strategije, posle ~ega se o~ekuje mi{qewe institucija EU i weno kona~no usvajawe u prvoj polovini 2011. godine. \eli} je naglasio da je ova strategija velika {ansa za Srbiju, pod uslovom da se odr`i mobilizacija. [to se ti~e Srbije, istakao je \eli}, 84 op{tine, a ne samo 24 koje su u priobaqu Dunava, mo}i }e da konkuri{u za projekte koje finansiramo u okviru ove strategije.

J. K. I ^EDA: Nasiqe u Beogradu 10. oktobra, kao i izgredi navija~a na utakmici u \enovi, predstavqaju politi~ki projekat ~iji je ciq da se zaustavi daqa transformacija dru{tva ka evropskim vrednostima, izjavio je predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} na tribini te partije "Branim `ivot, ne}u da }utim". Zapa`ena go{}a na tribini bila je folk peva~ica Jelena Karleu{a, s kojom je lider LDP-a pro}askao i toplo je pozdravio.

4

EKONOMIJA

petak22.oktobar2010.

SLABA NAPLATA UGRO@AVA POSLOVAWE

VELIKI SINDIKALNI PROTEST DANAS U NOVOM SADU

„Srbijagas” ima para do februara

Radnici obaraju penzioni zakon Danas u 14 sati na Trgu slobode u Novom Sadu odr`a}e se veliki protest ujediwenih sindikata, Saveza penzionera i drugih gra|ana iz Vojvodine i svih gradova Srbije protiv predlo`enih izmena i dopuna Zakona o

skup{tinske procedure. Kako je naveo predsednik Savaza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}, stanadard gra|ana je 30 odsto ni`i zbog kursa dinara u odnosu na evro, izgubqeno je oko 200.000 radnih mesta, nema

DNEVNIK

Direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} izjavio je ju~e da bi to javno preduze}e s trenutnim stepenom naplate moglo finansirati isporuku energenata do kraja februara naredne godine.

– “Srbijagas” }e, u dogovoru sa Vladom Srbije, morati da razmotri koliko mo`e da se zadu`i da bi grejnu sezonu finansijski mogao izneti do kraja, odnosno do maja slede}e godine – rekao je on nakon sastanka radne grupe Ministarstva rudarstva i energetike koja prati snabdevawe energijom i energentima.

Kako je dodao Bajatovi}, “ako se stepen naplate pove}a na 70 odsto i do|e do korekcije cene grejawa, ta suma bi mogla biti do 200 miliona dolara novog zadu`ewa do kraja grejne sezone”.

– Za aktuelne isporuke gasa u toku prethodne grejne sezone dug “Srbijagasu” iznosi 22 milijarde dinara (220 miliona evra), a ukupan dug je oko 430 miliona evra – kazao je Bajatovi}, i naveo da je to preduze}e “po kratkoro~nim i dugoro~nim zadu`ewima u ovom trenutku zadu`eno oko 340 miliona evra”.

Direktor “Srbijagasa” je kazao da se to preduze}e na doma}em tr`i{tu mo`e zadu`iti jo{ oko 100 miliona evra.

Bajatovi} je istakao da “Srbijagas” nema problema s raspolo`ivim koli~inama gasa kada su u pitawu daqinski sistemi grejawa, ali je problem {to }e se s trenutnim cenom grejawa te{ko isplatiti inostrani dobavqa~i. On je naveo da }e “Srbijagas” dati svoj doprinos tako {to do kraja godine ne}e biti po-

ve}awa cena gasa, ali je naglasio da naplata gasa kao energenta mora da se pove}a s 55 odsto, koliko je sada, barem na 80 odsto da bi rad “Srbijagasa” i energetskog sektora bio finansijski odr`iv.

OP[TINE ZABORAVILE REGISTAR I ZAKONSKU OBAVEZU

penzijskom i invalidskom osigurawu.

Sindikati }e, nakon Kru{evca i Bora, i u Novom Sadu iskazati svoje nezadovoqstvo predlo`enim izmenama penzijskog zakona koje, po wihovoj oceni, donosi mawe penzije i neizvesnost za budu}e penzionere.

Osim protesta, organizuje se i potpisivawe inicijative za povla~ewe predloga zakona iz

najave o`ivqavawa proizvodwe a svakodnevno sti`u najave o novim otpu{tawima.

Po wegovim re~ima, predlo`ena regulativa o penzijama nije doneta u socijalnom dijalogu, a sindikat nije nezadovoqan samo zbog toga ve}, izme|u ostalog, i zato {to se produ`ava radni vek za `ene i predvi|a nov na~in uskla|ivawa penzija.

Q. M.

PU[TENE U RAD NOVE LABORATORIJE U NAU^NOM INSTITUTU ZA VETERINARSTVO U NOVOM SADU

Vrhunska kontrola hrane

U novosadskom Nau~nom institutu za veterinarstvo ju~e je pu{ten u rad sistem sa dve nove laboratorijske linije, za ~iju je nabavku Vlada Vojvodine obezbedila 21 milion dinara, saop{tio je

Pokrajinski sekretarijat za informacije.

Ta nau~na institucija dobi}e tako najsavremeniji aparat koji omogu}ava ispitivawe bezbednosti hrane u odnosu na odre|ivawe oko 70 elemenata periodnog sistema i brzo odre|ivawe koncentracije toksi~nih elemenata, u skladu sa standardima EU.

Druga laboratorijska linija omogu}i}e kompjutersku analizu ispitivawa semena svih vrsta doma}ih `ivotiwa proto~nim citometrom posledwe generacije, ~ime se osvaja metodologija koja se primewuje u najrazvijenijim zemqama.

Sistem sa dve nove laboratorijske linije pustio je u rad Dragoslav Petrovi}, pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj.

On je kazao da pokrajina u ovom trenutku raspola`e sa 32.000 doza semena, koje }e biti u ciqu genetskog unapre|ewa sto~arstva besplatno distribuirane farmerima {irom Vojvodine.

Govore}i o drugoj liniji, koja omogu}ava da se sa visokom precizno{}u analiziraju sastojci hrane, Petrovi} je naglasio da je to investicija koja je u skladu sa na~elima za{tite `ivotne sredine i sa standardima Evropske unije.

S. G.

Investitori pu{teni da love u mutnom Sve op{tine u Srbiji imale su rok da do 14. oktobra uvedu registar investitora u koji }e se unositi podaci o investitorima kojima je izdata gra|evinska dozvola posle 11. septembra 2009, kada je stupio na snagu novi Zakon o planirawu i izgradwi. Me|utim, na{a ju~era{wa anketa u desetak lokalnih samouprava pokazala je da niko od upitanih ne zna o ~emu se radi, kao i to koja bi slu`ba trebala da se time bavi. Poziv su prebacivali iz op{tine na fond za gra|evinsko zemqi{te i obratno.

Op{tine koje jo{ nisu po~ele da rade na pisawu registra investitora, moraju u Ministarstvu za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu da se informi{u o ovoj obavezi i po~nu izradu registra, jer }e uslediti kontrola, a time i kazne. Registar investitora predstavqa javnu evidenciju o svim raspolo`ivim podacima o fizi~kom ili pravnom licu kao investitoru i trebalo bi da bude dostupan u sedi{tu lokalne samouprave i u elektronskom obliku putem Interneta.

Da bi se ovaj posao realizovao, u lokalnim samoupravama moraju da odrede osobu koja }e se baviti tim poslom, ali, kako nagla{ava pomo}nica ministra za prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine Aleksandra Damwanovi} - Petrovi}, u skladu s postoje}om sistematizacijom, jer }e se registar dopuwavati nakon svake no-

Vodi~ za kupce stanova Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} ka`e da je registar investitora obavezuju}i za sve lokalne samouprave, a ciq je da se smawe prevare prilikom kupovine stana u Srbiji. Namera je da gra|ani ubudu}e mogu, pre kupovine stana, da od lokalne samouprave potra`e sve informacije o firmi koja nekretninu prodaje, od toga da li je nekada kr{ila zakon i gradila nelegalno, do toga da li je bila ili je u sudskom sporu s nekim kupcem. To zna~i da }e taj registar biti neka vrsta vodi~a za kupce stanova - da unapred znaju s kim imaju posla, ali i kraj za me{etare koji su preko tu|ih le|a poku{avali da “zarade”, prodaju}i jedan te isti stan nekoliko puta. Gra|anima }e se uskoro pru`iti prilika da paze od koga kupuju stan, ali lokalne samouprave moraju da po~nu s evidencijom. voizdate gra|evinske dozvole. U Registru }e morati da se navedu podaci o sudskim i drugim sporovima i postupcima pred sudskim i drugim organima, o vo|ewu krivi~nog postupka protiv investitora i svi drugi podaci i ~iweni-

ce koji se odnose na investitora.

Pravilnik predvi|a da je investitor du`an da dostavi Registru primerak overenog ugovora , ukoliko proda objekat ili deo objekta u izgradwi, a osoba ovla{}ena za vo|ewe registra pribavqa}e

od nadle`nog suda kopiju svakog overenog ugovora.

Registar se vodi po azbu~nom redu kao jedinstvena evidencija svih investitora, posebno se vodi za fizi~ka, a posebno za pravna lica koja su investitori. Evidencija mora da sadr`i ime i prezime, adresu, JMBG, sedi{te, PIB i ime i prezime ovla{}enog lica ukoliko je investitor pravno lice. Treba da ima broj i datum izdavawa gra|evinske dozvole s osnovnim podacima o objektu koji }e se graditi, podatke o pravosna`nosti gra|evinske dozvole, prijavi radova, datumu po~etka i zavr{etka gra|ewa. Registar }e imati i podatke o izvr{enom inspekcijskom nadzoru (urbanisti~kom, gra|evinskom, inspekcije rada, ekolo{kom, komunalnom i drugom) u toku gra|ewa objekta s navo|ewem donetih akata, podatke o ranije izgra|enim objektima investitora na teritoriji lokalne samouprave na kojoj }e se graditi ili se gradi objekat sa svim raspolo`ivim podacima.

R. Dautovi}

20. 10. 2010.

1.284,57646

Vojvodina predstavqena u Parizu Fond za podr{ku investicija u Vojvodini (VIP fond) predstavio je u Parizu, na najve}em svetskom sajmu poqoprivrede SIAL 2010, koji je odr`an od 17. do 19. oktobra, mogu}nosti za ulagawe u poqoprivredni i pre-

hrambeni sektor Vojvodine. Direktor VIP fonda Branislav Bugarski je istakao da je Vojvodina tradicionalno poqoprivredni region, koji ima idealnu geografsku lokaciju, izuzetne prirodne resurse i klimatske

uslove, odli~nu bazu dobavqa~a, kvalitetnu radnu snagu, kao i jo{ neke dodatne pogodnosti za investitore.

– Vlada AP Vojvodine stranim investitorima obezbe|uje 1.300 evra za svako novo radno mesto,

dr`avna sredstva iznose od dve do 10.000 evra, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe obezbe|uje 850 do 1.700 evra za kompanije koje zaposle vi{e od 50 radnika, a kofinansira i programe obuke radnika – predo~io je Bugarski.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (617,52 0,84)

Promet

UTP Bela Crkva, Bela Crkva

20,00

300

6.000

Metal, Kawi`a

19,99

4.016

710.832

AIK banka, Ni{

2,62

2.939

796.335

Autoprevoz, ^a~ak

11,43

780

101.400

Komercijalna banka, Beograd

0,00

25.000

0,00

Ni{ka mlekara, Ni{

10,00

1.100

7.233.600

Energoprojekt holding, Beograd

1,41

932

1.176.760

9,35 Promena %

117 Cena

234 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,66

6.901

69.012

Imlek, Beograd

0,79

1.915

989.800

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

14.400

Soja protein, Be~ej

1,60

698

737.499

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.880

94.000

Privredna banka, Beograd

0,00

660

0,00

Tigar, Pirot

105.450

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom Sloga, Perlez

-12,05

365

9.125

Hotel Park, Novi Sad

-11,32

470

10.810

Hotel Moskva, Beograd

-11,31

3.200

6.400

Autoprevoz, Gorwi Milanovac Karneks, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-11,22

617

3.085

-5,65 Promena %

1.552 Cena

62.080 Promet

0,00

475

9.589.859

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,91

555

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

4.999

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,52

3.250

32.500

Galad, Kikinda

0,00

400

2.032.400

Soja protein, Be~ej

1,60

698

737.499

Alfa plam, Vrawe

0,34

7.587

113.805

Veterinarski zavod, Subotica

0,20

503

28.649

Metal, Kawi`a

19,99

4.016

710.832

Karneks, Vrbas

-5,65

1.552

62.080

Svi iznosi su dati u dinarima

TENDER ZA PRODAJU MOBILNOG OPERATERA NA SKENERU JAVNOSTI

SINDIKATI „DNEVNIKA” PISALI MAWINSKOM VLASNIKU

Dr`ava u Telekomu pravi ra~un bez kr~mara

Za{to nema odgovora VAC-u

Sindikalne organizacije preduze}a “Dnevnik Vojvodina pres”, izdava~a lista “Dnevnik”, pozvale su ju~e svog mawinskog vlasnika

“Dnevnik hodling” da se izjasni o ponudi nema~kog VAC-a da pokloni svoje vlasni{tvo zaposlenima. Nema~ki koncern je u septembru ponudio da svoj ve}inski 55-procentni udeo u “Dnevnik Vojvodina presu” pokloni radnicima DVP-a, {to su zaposleni prihvatili. Vlada Vojvodine, koja je osniva~ “Dnevnik holdinga”, ponudu je tako|e prihvatila, ali se sam Holding o tome jo{ nije izjasnio. U pismu ~elnicima “Dnevnik holdinga”, sindikalci DVP-a pitaju se za{to taj odgovor do sada nije stigao, i podse}aju na to da ponuda VAC-a nije striktno oro~ena ali da su ~elnici nema~ke kompanije naglasili da odgovor o~ekuju u “razumnom vremenskom roku”.

Rafinerija u Smederevu vi{ak?

Izgradwa rafinerije nafte u Smederevu je nepotrebna, po{to su u ovom trenutku “vi{ak” i neke od postoje}ih evropskih rafinerija, izjavio je profesor Fakulteta za in`ewerski menaxment Ozren Oci}. U~estvuju}i u radu skupa “Razvojni projekti naftnog i gasnog sektora Republike Srbije”, on je rekao da ni kapacitet rafinerije u Pan~evu nije potpuno iskori{ten, navode}i da se u Srbiji prera|uje oko 4,8 miliona tona nafte godi{we. On je istakao da je utvr|eno da }e Srbiji do 2015. godine trebati oko pet miliona tona naftnih derivata i dodao da }e rafinerija nafte u Pan~evu, posle modernizacije, biti dovoqna tr`i{tu Srbije.

U danu kada je Vlada Srbije raspisala tender za prodaju ve}inskog dela akcija Telekoma, Savet za borbu protiv korupcije zatra`io je od premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a da obrazlo`i ovu odluku. Predsednica ovog Vladinog savetodavnog tela Verica Bara} tra`i od Vlade da objasni “naglu” promenu kursa i obrazlo`i zbog ~ega je do{lo do zaokreta u oceni o va`nosti Telekoma.

Ona isti~e da je sve ono {to je do sada ra|eno oko Telekoma bilo u skladu sa strategijom EU, koja ne tra`i da dr`ava privatizuje svog dominantnog operatera ali tra`i da se liberalizuje to tr`i{te, dodaju}i da je tim putem Srbija i{la do sada.

– Odluka o prodaji Telekoma potpuno je van te strategije i van svih poteza koje je Vlada do sad ~inila u ovoj oblasti i zaista je potpuno nejasno {ta se odjednom desilo – ocewuje Verica Bara}. – Strategija se nije promenila: dr`ava je odlu~ila, odnosno Telekom, da se {iri u regionu i onda odjednom potpuni zaokret. Dosada{wi propusti u proceduri i osnovane sumwe da je izabrani privatizacioni savetnik u sukobu interesa ukazuju na mogu}u korupciju. Ukoliko se, nakon detaqne analize, utvrdi da za prodaju Telekoma ne postoje vaqani ekonomski razlozi, ve} da su preovladali politi~ki ili neki drugi, Vlada treba da obustavi prodaju Telekoma.

Premijer Cvetkovi}, pak, isti~e da bi ova vlada, da nije donela odluku o prodaji, bila optu`ivana da je Telekom wen plen, dodaju}i da postoji mogu}nost da gr~ki OTE proda svojih 20 odsto i u tom slu~aju ne bi podavali sve ve} samo 31 odsto srpskog vlasni{tva dok bi ostalo bilo prodato kasnije pod povoqnijim uslovima.

Drugim re~ima, bez obzira na

Doneti zakon o tro{ewu para – Novac od Telekoma morao bi se nameniti zakonom – ka`e Milan Kova~evi}. – Ako se kapital proda i dobije cena prema o~ekivawima, bi}e to krupan iznos, koji }e ~initi gotovo svaki {esti dinar ukupnog godi{weg buxeta. Tako veliki iznos ne bi smeo ostati za arbitarno deqewe, kao {to je bilo s Nacionalnim investicionim planom i ulagawima “ministarstva”, a {to }e biti vlasti jo{ privla~nije u predizbornoj godini bez MMF-a. Neophodno je da se namena ukupnog iznosa precizno propi{e. U protivnom, kao od prve prodaje Telekoma, te od prodaje “Mobtela”, tre}i put }e se dobiti strani kapital od deinvestirawa i poja~ati javna potro{wa. A potrebno je upravo smawewe te potro{we i investirawe radi podsticawa izvoza, privrednog rasta i zapo{qavawa. to {to su ministri ve} “podelili” 1,4 milijardu evra od Telekoma, mo`e se dogoditi da toliko novaca u prvom “cugu” Srbija i ne dobije.

No, mada, sude}i po re~ima premijera Cvetkovi}a, jo{ uvek nije izvesno koliko }e se procenata Telekoma prodavati, pa samim tim ni koliko }e

MINIMALNA CENA RADA IPAK POVE]ANA

Rovovska borba za pet dinara Minimalac za zaposlene u Srbiji u drugoj polovini ove godine iznosi}e 16.500 dinara, odnosno bi}e 800 dinara ve}i nego {to je bio do juna. Naime, nakon vi{enedeqnog “natezawa” i nemogu}nosti socijalnih partnera da utvrde novu cenu minimalnog rada, jer je stara prestala da va`i 30. juna, Vlada Srbije je i ovoga puta, kao i pro{log, bila ta koja je “presekla” i odlu~ila da umesto 90 dinara, cena radnog sata bude 95.

Vaqa podsetiti na to da su sindikati tra`ili da minimalni sat ko{ta 100 dinara, a da su poslodavci bili protiv wene promene.

Ministarstvo finansija je pred-

lo`ilo da bude 93 dinara po satu, dok je resorni ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} smatrao da je 95 dinara po satu ekonomski odr`ivo i socijalno odgovorno. On je u izjavi za na{ list pro{le nedeqe objasnio da }e insistirati na tome da se wegov predlog prihvati, dodaju}i da je svestan toga da pove}awe od 800 dinara mese~no ne re{eva problem malih plata i bedne minimalne zarade, ali da je to trenutno najvi{e {to se mo`e posti}i.

Sindikati su odbijali da prihvate ~ak i Qaji}ev predlog, tvrde}i da ni{ta ispod 100 dinara po satu, odnosno 17.400 dinara mese~-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

no, ne dolazi u obzir. U isto vreme, poslodavci nisu prihvatali ni jedno ni drugo i jedino o ~emu su pristali da razgovaraju jeste da radni sat ko{ta 93 dinara. Kada je postalo jasno da niko ne}e odstupiti od svog stava, kona~na odluka prepu{tena je Vladi Srbije, koja je tek sada, dakle s gotovo ~etiri meseca zaka{wewa, odlu~ila da utvrdi minimalac za period od 1. jula do 31. decembra ove godine, ostavqaju}i tako poslodavcima obavezu da svim zaposlenima isplate razliku izme|u minimalca koji su primali i novoutvr|enog.

Q. M.

Ugovori o zapo{qavawu 80 mladih

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,947

106,069

108,508

103,629

Australija

dolar

1

73,3727

74,8701

76,5921

73,1481

Kanada

dolar

1

72,884

74,3714

76,0819

72,6609

Danska

kruna

1

13,9308

14,2151

14,542

13,882

Norve{ka

kruna

1

12,7483

13,0085

13,3077

12,7093

[vedska

kruna

1

11,2207

11,4497

11,713

11,1864

[vajcarska

franak

1

77,3129

78,8907

80,7052

77,0762

V. Britanija

funta

1

118,014

120,423

123,193

117,653

SAD

dolar

1

74,7177

76,2425

77,9961

74,4889

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 10. 2010. godine

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} i ministarka za omladinu i sport Sne`ana Samarxi}-Markovi} uru~ili su ju~e, na Sajmu zapo{qavawa mladih odr`anom na Novom Beogradu, 80 ugovora o zapo{qavawu. Od toga se 50 odnosi na pripravnike i samozapo{qavawe, a tri su ugovori s poslodavcima koji }e zaposliti jo{ 30 qudi, evidentiranih u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe.

se ta~no novaca dobiti, onih koji ne veruju u pri~e o najavqenoj raspodeli 1,4 milijarde evra – koliko se pomiwe da }e le}i – iz dana u dan je sve vi{e, kao {to je sve vi{e i onih koji se “javqaju” da dobiju novac od te prodaje.

Naime, iako premijer i neki ministri tvrde da }e novac od

prodaje Telekoma oti}i u infrastukturu, a na}i }e se i koji dinar za Narodni muzej, Filharmoniju i neke druge “sitnije” objekte i potrebe, a sve to s posebnog ra~una na kojem }e biti novac da bi se ta~no moglo videti i kontrolisati za koje namene se tro{i, ve}ina ekonomskih analiti~ara, pa i sam Savet za borbu protiv korupcije, sumwa u to da }e tako biti. Kao prvi argument svi odreda pomiwu 1,5 milijardu evra koje je dr`ava zaradila od prodaje “Mobtela”, od ~ega je za tri godine samo 100 miliona oti{lo na Koridor 10 a sve ostalo u javnu potro{wu. Jeste da je pre nekoliko dana ministar Dinki}, na pitawe da li se ovoga puta mo`e verovati srpskoj vlasti da }e novac od prodaje Telekoma zavr{iti u infrasturkturi a ne u javnoj potro{wi, rekao da jedino {to se sada mo`e garantovati jeste da se “dr`e za re~”. No, upravo to dr`awe za re~ izaziva podozrewe i oprez kod stru~ne javnosti, ali i kod samih gra|ana, koji strahuju da }e sada, kada se proda i ova “zlatna koka”, novac zavr{iti u predizbornoj kampawi i kupovini socijalnog mira, i to samo onih kojima je dr`ava gazda.

Ekonomista Milan Kova~evi} obja{wava da jasno}a tro{ewa novca od ove prodaje ne zavisi toliko od propisanih tokova novca, odnosno od toga da li }e biti posebnog fonda u koji bi se novac od Telekoma uplatio ili }e on oti}i u buxet, ve} od toga koliko se taj novac transparetno tro{i.

– I komplikovani tokovi mogu biti transaprentni ako postoji politi~ka voqa pa se tako i propi{e. A kod nas je jo{ nedovoqno pritisaka od javnosti da se to ostvari – rekao je Kova~evi}.

Q. Male{evi}

petak22.oktobar2010.

5

MLA\AN DINKI]

Prioritet pove}awe zaposlenosti Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je za novi broj “EkonomIst” magazina da su glavni zadaci pove}awe zaposlenosti i ubrzawe privrednog rasta, makar i po cenu ne{to ve}eg buxetskog deficita i inflacije, ali i napomenuo da ni tu neke granice ne smeju da se pre|u.

– Mnogo je va`nije da li }e privredni rast biti dva ili pet

posto nego da li }e inflacija u ovoj godini biti sedam, osam ili devet posto. Najgore je kad ne ostvarite ni jedan ni drugi ciq, a to se obi~no de{ava kad se tra`i kompromis koji se ne mo`e na}i.

Zato je boqe da se pa`wa usmeri ka ostvarewu jednog ciqa, a da se drugi privremeno `rtvuje – kazao je Dinki}.

On je istakao da su nove investicije i pokretawe proizvodwe u novim fabrikama na~ini da se obezbedi ve}a zaposlenost.

Vlada presko~ila mleko Vlada Srbije na ju~era{woj sednici nije donela odluku o interventnom uvozu mleka, iako je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} najavqivao da }e na taj na~in re{iti nesta{icu.

Vlada je trebalo da odlu~i ho}e li se uvoziti finalni proizvod ili da Direkcija za robne rezerve uveze sirovo mleko pa da se ono u na{im mlekarama preradi kao dugotrajno. Izvesno je da to najverovatnije ne}e biti mleko iz Evropske unije, po{to bi, prema ra~unici ministra trgovine, ono bilo skupqe od doma}eg. Kada je u pitawu uvoz iz okolnih zemaqa, sa kojima imamo trgovinu oslobo|enu od carina, ekonomisti upozoravaju da bi ve} neko uvozio to mleko i prodavao ga da je ono jeftinije od doma}eg.

ME\UNARODNI MONETARNI FOND STIGAO U BEOGRAD

U koferu MMF-a i zamerke na srpski buyet Misija Me|unarodnog monetarnog fonda stigla je u Beograd i odmah po~ela tehni~ke pregovore s Vladom Srbije o {estoj reviziji stend-baj aran`mana izme|u te me|unarodne finansijske institucije i na{e zemqe Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik je rekao da }e pregovori izme|u srpskih zvani~nika i misije MMFa, koju }e i ovoga puta predvoditi Albert Jeger, po~eti u ponedeqak, 25. oktobra, a delegacija Fonda boravi}e u Srbiji do pobuxeta, koji }e biti u skladu s ~etka idu}eg meseca. dogovorenim deficitom, zajed– Glavna tema }e biti razgono s izmenama i dopunama Zakovori o {estoj reviziji stend-baj na o buxetskom sistemu. aran`mana, a posebno o rebaLisovolik je najavio da }e, lansu buxeta za 2010. i buxetu za pre nego {to stend-baj aran2011. godinu. Kao `man istekne u i obi~no, bi}e aprilu slede}e Doneti dobri re~i i o drugim godine, biti odrkqu~nim ekonom`ana jo{ jedna – zakoni, ali }e skim merama, kao wihovo sprovo|ewe sedma revizija. {to su one iz moNa pitawe da netarnog i fi- biti kqu~ni problem li o~ekuje da }e nansijskog sektoposle tog roka ra i o strukturnim reformama – biti nastavqena saradwa sa Srrekao je Lisovolik. bijom, stalni predstavnik Odgovaraju}i na pitawe o MMF-a u Srbiji je odgovorio da preporukama koje }e MMF dati se to ne mo`e unapred znati, ali srpskoj vladi u vezi s nacrtom }e biti neke vrste saradwe, kao zakona o buxetu za 2011. godinu, {to je slu~aj sa svakom drugom Lisovolik je odgovorio da ne ~lanicom MMF-a. mo`e izneti detaqe da ne bi – U slu~aju Srbije, saradwa uticao na budu}e pregovore. Isbi mogla imati oblik nadzora takao je, me|utim, da je od kqu~posle primene programa, ili ne va`nosti da se obe strane dopunskog programa. Ta~na meslo`e oko realnog i odr`ivog toda te saradwe }e, pre svega, za-

visiti od `eqa srpskih vlasti, ali bez obzira na to da li }e biti dopunskog programa, verujemo da }e kqu~na biti primena novoizmewenog Zakona o buxetskom sistemu – kazao je Lisovolik.

Na molbu da oceni izmene i dopune Zakona o buxetskom sistemu i nedavno uvedene fiskalne propise, Lisovolik je naveo da zakon i propisi predstavqaju korak u dobrom pravcu, ali da }e wihova primena predstavqati kqu~ni izazov.

Srbija i MMF su u maju 2009. postigli sporazum, na osnovu kojeg je Fond na{oj zemqi odobrio zajam u vrednosti od 2,87 milijarde evra, od kojih je do sada je iskori{}ena oko 1,4 milijarda evra za ja~awe deviznih rezervi. Teku}i sporazum Srbije sa MMF-om isti~e u aprilu idu}e godine.

E. Dn.

DRU[TVO

petak22.oktobar2010.

DNEVNIK

NOVI PRAVILNIK O EVIDENCIJI KAZNENIH POENA OD NOVEMBRA

APOTEKE SNABDEVENE MEDIKAMENTIMA, ALI...

Osamnaest negativnih – ode voza~ka

Tanke rezerve pojedinih lekova

[to je bilo daleko, pribli`ilo se: pravilnik o evidenciji kaznenih poena za saobra}ajne prekr{aje primewiva}e se od 1. novembra. Negativni bodovi unosi}e se u jedinstveni registar MUP-a, u koji }e imati uvid samo ovla{}eni slu`benici.

Kada se sakupi 18 poena, voza~ }e mo}i da ostane bez dozvole za samo tri dana. Otkako je pre devet meseci usvojen novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, prekr{aji su slu`beno bele`eni, a sada }e biti evidentirani u jedinstvenu mre`u. Da bi se izbegle zloupotrebe, policajac koji zaustavi voza~a na putu ne}e znati ni koliko ima ukupno negativnih bodova, ni koliko dugo va`e.

Ukoliko voza~ po`eli da sazna koliko ima negativnih poena i do kada va`e, mora}e zahtevom da se obrati Sektoru za li~ne isprave MUP-a, koji je du`an da pismeno odgovori u roku od sedam dana. Vladimir Rebi} iz MUP-a Srbije obja{wava da se poeni sti~u pravosna`no{}u presude, a va`e ta~no dve godine

od dana kada su izre~eni. Registar MUP-a }e, osim negativnih poena, sadr`avati redni broj, podatke o voza~u i odluke kojima su izricani kazneni poeni, te voza~koj dozvoli. Voza~i koji ostanu bez dozvole zbog 18 kaznenih poena, u slede}em krugu }e je izgubiti ve} s 15 negativnih bodova, a posle toga ve} s 12.

Direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Stojadin Jovanovi} ka`e da od po~etka godine niko nije skupio 18 poena. Ukoliko se to desi, voza~ treba da se obrati novoosnovanoj Agenciji za bezbednost saobra}aja, da poha|a seminar, nakon ~ega }e se proveriti wegovo znawe i tek posle toga }e mu dozvola biti vra}ena. Podaci pokazuju da od stupawa na snagu novog Zakona o bezbednosti saobra}aja ima 30 odsto udesa mawe i 27 procenata mawe poginulih u prvih devet ovogodi{wih meseci. U MUP-u najavquju stro`e kontrole i ka`wavawe i onih prekr{aja kojima se do sada gledalo kroz prste.

R. Dautovi}

Kazneni bodovi 1 bod: nepropisno parkirawe, nekori{}ewe migavca, nepo{tovawe prvenstva prolaza, nevezivawe pojasa 2 boda: nepropu{tawe pe{aka na pe{a~kom prelazu, kretawe u nedozvoqenom smeru, vo`wa s probnom dozvolom izme|u 23 i pet ~asova...

3 boda: nezaustavqawe pored vozila za prevoz dece dok ulaze i izlaze iz vozila, vo`wa u stawu umerene alkoholisanosti...

4 boda: neprilago|ena brzina, nepropu{tawe dece i invalida na pe{a~kom prelazu 5 bodova: upotreba mobilnog u vo`wi, neispravni pneumatici i ure|aji za upravqawe...

6 bodova: prolazak kroz crveno i `uto svetlo, preticawe i obila`ewe s desne strane, vo`wa deteta mla|eg od 12 godina i pijane ili drogirane osobe na predwem sedi{tu, te pod dejstvom alkohola 7 bodova: vo`wa brzinom koja je od 51 do 70 kilometara na sat ve}a od dozvoqene...

8 bodova: vo`wa pod dejstvom narkotika, nepo{tovawe znakova policijskog vozila...

10 bodova: vo`wa u stawu te{ke alkoholisanosti...

12 bodova: vo`wa u stawu veoma te{ke alkoholisanosti 14 bodova: vo`wa s vi{e od dva promila alkohola, odbijawe alkotesta i testa na droge, vo`wa no}u bez svetla...

15 bodova: nasilni~ka vo`wa, vo`wa u stawu potpune alkoholisanosti i drogiranosti 16 bodova: prekr{aji za koje se dobija 14 kaznenih poena ako je prouzrokovana saobra}ajna nesre}a 17 bodova: saobra}ajna nesre}a pri nasilni~koj vo`wi

PRELAZAK S TROGODI[WIH NA ^ETVOROGODI[WE STUDIJE NA UNS-u

Be~elori se ovde nisu primili Svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu koji imaju trogodi{we osnovne i dvogodi{we diplomske akademske studije, odnosno strukturu programa 3+2, mo}i }e „po hitnom postupku“ da pre|u na 4+1 ako do ponedeqka u podne Rektoratu dostave odgovaraju}i materijal da bi ga pregledao i o wemu se izjasnio Odbor za obezbe|ewe kvaliteta i internu evaluaciju programa, a zatim }e kona~nu odluku o ovim promenama (koje `arko `ele i studenti, i profesori, i sami fakulteti) doneti Senat UNS-a, kao najvi{i stru~ni organ Univerziteta.

Ovo je zakqu~eno na ju~era{woj sednici Senata, a rektor prof. dr Miroslav Veskovi} saop{tio je da je pre nedequ dana iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe dobijeno obja{wewe da ovakve izmene strukture studijskih programa ne moraju i}i u reakreditaciju ve} da odluku o tome mo`e doneti najvi{i stru~ni organ Univerziteta.

– Univerzitet zahteva od svojih fakulteta koji imaju studijske programe 3+2 da u najkra}em mogu}em roku predaju u proceduru izmenu tih programa, a Univerzitet }e sa svoje strane, u skladu s izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, organizovati da ta procedura brzo i efikasno bude sprovedena – ka`e za „Dnevnik“ rektor Veskovi}. – Svi fakulteti i odseci koji `ele ovakve izmene i pro|u odgovaraju}u proceduru, ima}e punu podr{ku Univerziteta da studente koji su 2009/10. zavr{ili tre}u godinu

S protesta studenata Ekonomskog fakulteta

Ekonomski pla}a {kolarinu najboqima Posle protesta studenata Ekonomskog fakulteta (u ponedeqak) zbog visokih tro{kova studirawa, pre svega zbog znatnog poskupqewa cene boda (sa 750 na 1.300 dinara) i dugih „pregovora“ s upravom fakulteta, Studentski parlament je, ka`e za „Dnevnik“ dekan EF-a prof. dr Nenad Vuwak, „prihvatio da cena boda ostane 1.300 dinara, ali da svim studentima s ostvarenih 60 bodova u 2009/10. koji su ostali ispod buxetske crte Fakultet u 2010/11. plati {kolarinu u punom iznosu“.

– Ista vrednost boda va`i i za master studije, a studentima druge godine mastera omogu}ili smo da {kolarinu plate u devet rata- ka`e dekan Vuwak.- Utvr|ujem koliko je wih s prosekom 9,5 i vi{e, pa }emo videti za koliko wih bi Fakultet, eventualno, mogao platiti {kolarinu. Onima koji su pro{le godine bili na buxetu, da}emo potvrdu da su na buxetu da bi mogli konkurisati za sme{taj u studentskim domovima, stipendije... To su na{i odli~ni studenti i ne mo`emo dozvoliti da ostanu bez tih prava. studija, odmah upi{u u ~etvrtu u 2010/11. Ne smemo dozvoliti da i daqe „lutamo“ u svemu ovo-

me {to nam se doga|a, posebno ta deca i wihovi roditeqi. Jedna od zamerki Evrope na{oj ze-

mqi je da nedovoqno ula`emo u nauku i visoko obrazovawe, pa hajde da ovaj rebalans buxeta i buxet za 2011. poka`u da smo ve} u prvom koraku krenuli da se mewamo.

Izvesno je da }e u ove izmene i}i Ekonomski fakultet, ~iji su svi programi sa strukturom 3+2 i koji je ve} na pro{loj sednici Senata dobio podr{ku da se pripremi za prelazak na 4+1 (studenti ovog fakulteta su i protestima tra`ili ove izmene). Tako|e, ima najava da }e to u~initi i Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta, Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin“ iz Zrewanina, gde su tri trogodi{wa programa osnovnih studija... Na Fakultetu tehni~kih nauka prvi su, ove godine, ve} promenili strukturu studijskih programa ma{instva i grafi~kog in`ewerstva i dizajna s 3+2 na 4+1 i studenti su posle zavr{ene tre}e godine mogli da upi{u ~etvrtu u 2010/11.

Trogodi{we osnovne akademske studije zasnovane na bolowskim principima, pokazalo se, nisu najsre}nije re{ewe, ne samo u Srbiji ve} i u zemqama EU jer se kadrovi s tim nivoom visokog obrazovawa te{ko zapo{qavaju, pa su kod nas ~itave prve generacije ovih akademaca `elele da nastave studije. Pokazalo se, naime, da svi misle da be~elor diploma i osvojenih 180 bodova „nije ni{ta“ za nekog ko `eli akademski naziv, te da ako ve} studira na fakultetu, s wega treba da iza|e bar s 240 bodova.

V. ^eki}

ZREWANINSKI KTV OD SADA I NA INTERNETU

Lokalna televizija na globalnoj mre`i Dok mediji u zemqi i svetu pro`ivqavaju jednu od najve}ih kriza, kada su im prihodi od ogla{iva~a poprili~no ograni~eni, {to se naro~ito odrazilo na gradska i op{tinska glasila, zrewaninska Televizija KTV, koja je od Republi~ke radiodifuzne agencije dobila lokalnu dozvolu za emitovawe, odlu~ila je da u~ini jo{ jedan korak napred u svom radu. Gledaoci ove televizije, prepoznatqive u dr`avi i regionu po zabavnim emisijama iz sopstvene produkcije, ubudu}e }e program mo}i pratiti i putem interneta. Osim toga, i slu{aoci radija “Ki{”, koji posluje u okviru iste medijske ku}e,

ima}e priliku da ga prate na svojim ra~unarima. Na redizajniranom sajtu KTV-a posetioci mogu na}i i brojne druge sadr`aje, poput najnovijih vesti iz Zrewanina

kabl, te otuda ime KTV. Ve} deceniju smo prepoznatqivi po svojoj produkciji i van Zrewanina. Tri emisije koje se snimaju u studiju povr{ine 500 kvadrata, s dva stu-

Gledaoci ove televizije, prepoznatqive u dr`avi i regionu po zabavnim emisijama iz sopstvene produkcije, ubudu}e }e program mo}i pratiti i putem interneta i okoline, najavu programa, izvode iz {tampe i sli~no.

– KTV je osnovan 1994. godine i jedna je od najstarijih lokalnih televizijskih stanica u zemqi.

Program je prvo emitovan kroz

dijska krana i {est kamera, reemituju TV stanice u celoj biv{oj Jugoslaviji. Neke se prikazuju i na 70 televizija koje pokrivaju 109 gradova – ka`e vlasnica i direktorka KTV-a Danica Radi}.

Prilikom nedavne posete ovoj medijskoj ku}i, na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi} je ocenila da je KTV zauzeo mesto na medijskom nebu Zrewanina, iskazuju}i o~ekivawe da }e se uskoro wegov zna~aj pro{iriti i na regionalni nivo.

– Ne samo zbog toga {to ona svoj program emituje preko kablovske mre`e nego i zato {to o~ekujem da informacije iz Zrewanina i sredweg Banata budu dostupne svim gra|anima Srbije – rekla je Tawa Dulovi}, i naglasila da prime}uje poboq{awe kada je informativni deo programa ove televizije u pitawu. @. B.

Apoteke u Vojvodini uglavnom su dobro snabdevene lekovima i najve}i broj propisanih medikamenata gra|ani mogu da nabave. Me|utim, kako navode u apotekama, posledwi mesec-dva bele`i se nesta{ica pojedinih lekova. Tako ve} nekoliko meseci i dr`avne i privatne apoteke kubure s „nitroglicerinom“, a u onim apotekama gde ga jo{ ima, zalihe su tanke. “Nitrogloce-

– Nedostaje nam „baktrim“, „nitroglicerin“, „eritromicin“ u sirupu, „prinorm“ – ka`e Aleksandra Lan~u{ki iz Apoteke „Sombor“. – Zamene za deficitarne lekove postoje, ali pojedine nisu na pozitivnoj listi pa ih gra|ani pla}aju, ali, na sre}u, razlika izme|u u~e{}a pacijenata u ceni leka koji se izdaje na teret zdravstvenog osigurawa i iznosa koji mora da plati za zamenu,

Nove isporuke citostatika Ovih dana svi onkolo{ki centri u Srbiji dobi}e nove isporuke citostatika kojih je ponestalo. Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe kupio je 13 vrsta citostatika i dodatno jo{ 6.000 pakovawa citostatika koji je na listi C, za koji va`i poseban re`im izdavawa. Nove isporuke citostatika sadr`e one namewene terapiji raka dojke, plu}a, limfnih `lezda... rin“ proizvodi „Srbolek“, ali je zbog {trajka proizvodwa bila obustavqena, a sada se zastoj te{ko nadokna|uje.

Nesta{ice nekih drugih lekova pojavile su se zbog niske cene preparata pa se fabrikama proizvodwa ne isplati. Trenutno nedostaju „baktrim“ i „eritromicin“, za ~iju proizvodwu se koriste uvozne sirovine. Proizvo|a~i napomiwu da se kurs evra promenio pa cena leka ne pokriva tro{kove proizvodwe.

vrlo je mala. Naime, u~e{}e pacijenata u ceni pojedinih preparata je i 75 odsto.

U apotekama je deficitaran i „karbapin“ za terapiju epilepsije, ali ima zamene koju proizvodi „Galenika“. Vitaminske „viganol“ kapi, koje su povu~ene s tr`i{ta zbog kapaqke, jo{ nisu stigle, a nema ni „hemofina plus“ za kardiovaskularne bolesti i „nistatin“ kapi koje se koriste u terapiji gqivi~nih oboqewa.

J. Barbuzan

Vlast i novinari kroje medijsku kapu – Pokrajinska vlast se odgovorno suo~ava s problemima u medijima, koji su veoma kompleskni jer postoje dugo, i zato wihovo re{avawe tra`i anga`ovawe svih partnera – izjavila je potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova-Makanova tokom ju~era{weg susreta s predsednicom Udru`ewa novinara Srbije Qiqanom Smajlovi}.

Kako je dodala, jedan od najaktuelnijih zadataka je priprema strategije razvoja medija u Srbiji i uvo|ewe evropskih standarda u ovoj oblasti, {to zahteva podr{ku svih aktera: dr`avnih organa, novinarskih udru`ewa i strukovnih organizacija. Osnovni ciq je da gra|ani budu pravo-

vremeno informisani, da novinari rade kvalitetno i po{tuju profesionalne standarde.

– Posebna pa`wa mora se posvetiti informisawu na jezicima nacionalnih zajednica da bi se sa~uvala ste~ena prava u ovoj oblasti – podvukla je potpredsednica vojvo|anske vlade, i pozvala UNS da pru`i konkretan doprinos.

Qiqana Smajlovi} rekla je da se UNS kontinuirano bavi aktuelnim pitawima u ovoj blasti, i ukazala na zna~ajnu ulogu udru`ewa novinara u ovim procesima. Ona smatra da je neophodna ~vr{}a saradwa pokrajinskih organa i udru`ewa, posebno u Vojvodini, s obzirom na wene specifi~nosti.

Foto: R. Hayi}

6

PAMET NA FESTIVALU: Novosadski gimnazijalci pridru`ili su se ju~e svojim vr{wacima iz 24 zemqe sveta i istovremeno s wima upotrebili svoju ma{tu, logiku i kreativnost takmi~e}i se u igri „Doris“, pro{le godine progla{enoj za najboqu slagalicu na svetu. Na Festivalu pameti, koji je ju~e, pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, odr`an u Skup{tini Vojvodine, u~estvovalo je po deset u~enika iz novosadskih gimnazija „Jovan Jovanovi} Zmaj“, „Isidora Sekuli}“ i „Svetozar Markovi}“, a troje najboqih dobi}e poziv da 2012. godine u~estvuju u Americi, na skupu posve}enom se}awu na slavnog ameri~kog pisca Martina Gardnera, koji je ceo svoj `ivot posvetio popularizaciji nauke, umetnosti, rekreativne matematike i mozgalica. U igri „Doris“, ~iji je autor sekretar Odbora Vlade Vojvodine za buyet Zdravko @ivkovi}, takmi~ari su imali zadatak da u {to kra}em roku prona|u jedno od 10 na 36. stepen mogu}ih re{ewa, koriste}i kombinatoriku i logi~no razmi{qawe.

D. D.

Isplata naknade nezaposlenima Novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe saop{tila je da je isplatila jednu i po nov~anu naknadu za nezaposlene i to polovinu za avgust i celu naknadu za septembar 2010. i da korisnici naknadu mogu podi}i na {alterima po{ta. Ka{wewe nov~ane naknade smaweno je na pola meseca. Ispla}ena je i privremena naknada za jun raseqenima sa Kosova i Metohije.

N. V.

Ukrajinska delegacija u gostima

AKCIJA „TR@NICE”

Jesewe spremawe pijaca Radnici “Tr`nice” }e od 25. do 27. oktobra organizovati redovnu akciju jeseweg spremawa novosadskih pijaca, po odre|enom rasporedu. U ciqu odr`avawa higijene, sopstvenom mehanizacijom }e ukloniti ~vrsti i

kabasti otpad iz objekata i lokala, o~istiti korov, popraviti i urediti oluke, pokositi travu i orezati drve}e. Tako|e, u okviru akcije, obavi}e se i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.

I. D.

Delegacija Krivogradske oblasti iz Ukrajine ju~e je bila u poseti Novom Sadu, gde su ih u Gradskoj ku}i sve~ano do~ekali pomo}nik gradona~elnika Vladimir Kopicl i ~lanovi Gradskog ve}a zadu`eni za kulturu i obrazovawe Andrej Bursa} i Milan \uki}. Pri~aju}i o oblasti iz koje dolaze, ~lanovi delegacije su istakli da je Krivogradska oblast pokrajina u Ukrajini

Novosadska petak22.oktobar2010.

G

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Red za markice kona~no odlazi?

radski prevoznik je odlu~io da otvori jo{ kioska za kupovinu mese~nih markica za gradski i prigradski prevoz. Odluka je pala zbog gu`vi i redova koje vi|amo svakog meseca decenijama unazad.

Novi kiosci smawi}e gu`ve, misle u Gradskom saobra}jnom preduze}u. Da li }e to ba{ biti tako, ostaje da se vidi. Gu`ve nisu samo posledica na{eg mentaliteta koji nam komanduje da se u posledwi ~as ne{to kupuje... ve} i besparice. ^esto zaposleni koji dobijaju novac za prevoz na ruke primaju pare u

u kojoj `ivi veliki broj potomaka iseqenika sa podru~ja Vojvodine, {to se ogleda u postojawu mesta koja nose imena Kawi`a i Subotica. Saradwu izme|u na{eg Grada i Pokrajine stoga je i inicirala Matica iseqenika Vojvodine. Doma}ini su srda~no pozdravili goste i naglasili da je Grad spreman i otvoren za sve vidove saradwe u oblasti kulture i obrazovawa.

J. Z.

posledwem trenutku, pa oni koji kupuju markice red ne mogu da eskiviraju. Gu`ve se ne mogu pripisati samo gradskom prevozniku ocenom da lo{e organizuje prodaju novih markica, ili, pak na{im lo{im navikama.

Ima tu i okolnosti na koje ni kupac ni prodavac ne mogu da uti~u.

Putnike treba i obavestiti o novim prodajnim mestima.

Dodu{e, gradski prevoznik je s tim obave{tewima krenuo, ~ini se, na vreme, skoro nedequ dana pre po~etka rada kioska na novim lokacijama. Z. Deli}

NA PRAGU OBNOVA LICA SEDAM ZGRADA

Otvaraju ponude za fasade Otvarawe prve grupe ponuda za najpovoqnijeg izvo|a~a radova za obnovu fasada bilo je ju~e, dok }e otvarawe ponuda druge grupe ponu|a~a biti u ponedeqak 25. oktobra.

Direktor preduze}a „Poslovni prostor“ Marko Cvijan rekao je za „Dnevnik“ da }e se utorak ta~no znati ko je od izvo|a~a pro{ao na tenderu i koliki su ta~ni iznosi koje }e izdvojiti grad, kao i skup{tine stanara. Prema wegovim re~ima, ju~e su se otvarale ponude za najpovoqnijeg izvo|a~a za fasade na zgradama u ulici Vojvode Putni-

ka 1 i na Trgu mladenaca, dok }e se u ponedeqak otvarati za ostale zgrade.

- Skup{tine stanara jo{ nisu po~ele da pla}aju svojih 30 posto od ukupnog iznosa.

Wih }emo po~eti da pozivamo da uplate deset odsto od ukupne sume, kada budemo potpisivali ugovore s izvo|a~ima. Nakon toga ostaje im da uplate preostali iznos od 20 odsto – pojasnio je Cvijan.

Na konkursu za obnovu fasada pro{lo je svih sedam zgrada koje su konkurisale.

Skup{tine stanara trebalo bi da plate ne-

{to vi{e od 2,2 miliona dinara a „Poslovni prostor“ treba da izdvoji 5,2 miliona.

Na konkursu za obnovu fasada koje je raspisao „Poslovni prostor“ pro{le su zgrade u ulici Vojvode Putnika 1, poznatija kao U~iteqski dom, u Wego{evoj 16, Nikole Pa{i}a 26,na Pozori{nom trgu 4, Temerinskoj 8 i u Maksima Gorkog 38 a i Adamovi}eva palata. Kada se ova procedura okon~a, prionu}e se na posao kako bi zgrade napokon dobile izgled koji i dolikuje Novom Sadu.

Q. Nato{evi}

Izlo`ba na tvr|avi Izlo`ba slika iz ciklusa „Nostalgija“, slikara Bojana Kirixi}a, otvara se ve~eras na Petrovaradinskoj tvr|avi, u ateqeu broj 12. Slike su ra|ene u tehnici uqe na platnu a otvarawe je u 20 ~asova.

J. Z.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7 do 9 ~asova Bulevar cara Lazara 3-5, Ulica Ilije \uri~i}a od broja 4 do kraja ulice, Kadrovska {kola za fizi~ku kulturu, Ulica Sime Milo{evi}a, Sportski centar - upravna zgrada, Trg Dositeja Obradovi}a 3, Ulica Vase Savi}a i Ulica Vladimira Peri}a Valtera, od 10 do 12 ~asova Ulica Dostojevskog i @itni trg 5. Sremska Kamenica: od 8 do 13 ~asova deo naseqa Paragovo od crkve prema Sremskoj Kamenici, ^ardak, deo naseqa Popovica - od restorana „^arobwak“ do Lova~kog doma, deo Grigova~kog puta i deo vikenda{kog naseqa Buxak. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kara{ i deo vikend naseqa Kraqev breg.

POSAO S PTI^JOM PERSPEKTIVOM: Alpinisti u ulozi pera~a prozora odavno nisu novina na na{im ulicama. Oni su vaqda uspeli ono {to mnogima te{ko polazi za rukom, da u poslu spoje to {to vole i korisno. Malo ve`be, a pritom se i zaradi, pa {ta lep{e od toga. S kolikim rizikom je sve to skop~ano, oni sami najboqe znaju.

Ju~era{wi zahvat pera~a prozora na Bulevaru oslobo|ewa dobio je i umetni~ku dimenziju. Peru li oni to prozore, ili mo`da oblake?! Ipak, prozore.

Z. Ml. Foto: R. Hayi}

V REMEPLOV

Zbog prestolonaslednika pucali prozori U celoj Kraqevini SHS 22. oktobra 1923. proslavqano je kr{tewe prestolonaslednika Petra. U Novom Sadu, na poziv gradskih vlasti, trebalo je te ve~eri da svi prozori na ku}ama koje su gledale na ulicu, budu dobro osvetqeni. Nekoliko grupa mladi}a pro{lo je kroz ulice jednostavno polupav{i ~ak pet stotina neosvetqenih prozora. O{te}eni gra|ani, me|u kojima je bilo uglednih qudi, od Velikog `upana do kapetana policije, zahtevali su da razbija~i budu prona|eni i ka`weni. Bili su to ~lanovi jednog omladinskog kluba koji su tvrdili „da su sa-

NESVAKIDA[WI SKUP U GIMNAZIJI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

Uspomene maturantkiwa iz 1950.

mo hteli da kazne one koji se nisu dovoqno radovali kr{tewu prestolonaslednika“.

N. C.

Posledwa generacija maturantkiwa @enske realne gimnazije ju~e je proslavila {ezdesetogodi{wicu mature. U Sve~anoj sali nekada{we @enske ralne, a danas Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“, okupilo se petnaestak biv{ih maturnatkiwa koje su te {kolske 1949/50. zatvorile jedno poglavqe u istoriji ove {kole. Kako ka`u, Novi Sad tada nije imao univerzitet pa su mahom odlazile u Beograd na studije, a tamo su ih svi pitali iz koje {kole dolaze, zadivqeni wihovim znawem. Neke do wih su postale doktori nauka i univerzitetski profesori a veliki deo je blizu ~etrdeset godina radnog veka proveo rade}i u svojoj struci.

Me|u wima je najvi{e onih koje su zavr{ile filozofiju, potom medicinu, prava, farmaciju i {umarstvo. Danas `ive mirnim, penzionerskim `ivotom, bave se svojim porodicama na ~elu sa unucima a, kada zatreba, jedna drugoj pru`aju bezuslovnu pomo} i podr{ku.

J. Z.

Foto: B. Lu~i}

Latinove~e na Spensu Na zatvorenim bazenima Spensa u, okviru no}nog kupawa, ve~eras }e biti odr`ano Latino ve~e. U saradwi s plesnim klubom „Profesional ritmos del mundo“, svi koji danas od 22 do 24 sata do|u na no}no kupawe, mo}i}e da zaigraju u latino ritmu. Cena za decu do 12 godina je 180 dinara, a za odrasle 230 dinara. M. K.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak22.oktobar2010.

NAPU[TENA ZGRADA U CENTRU GRADA

KAD [AHT ZJAPI OTVOREN

Nebriga udara u rebra Sugra|anin B. P. upao je pre tri sedmice u otvoreni kanalizacioni {aht i jo{ uvek ose}a posledice pada, pri kojem je povredio kolena i rebra.

Na{ ~italac nam je poslao pismo i fotografije {ahta obraslog rastiwem i bez poklopca u Mi~urinovoj 2 pored hotela „Park“, kao dokaz, kako ka`e, nebrige „Vodovoda i kanalizacije“.

U svom pismu B. P. upozorava gradske vlasti da povedu ra~una o {ahtovima, jer su mogu}e te{ke posledice po zdravqe gra|ana, a za {aht u Mi~urinovoj navodi da se nalazi u blizini de~jeg igrali{ta.

Ipak, B. P. pohvaquje komunalnu inspekciju, koja je po wegovoj prijavi obavestila “Vodovod”, i

poziva sugra|ane da to isto u~ine ako primete {ahtove bez poklopaca.

S. K.

DANAS PRED TANURYI]EVOM PALATOM

Protest zbog prodaje bioskopa „Reks” Udru`ewe gra|ana za povra}aj nacionalizovane nepokretne imovine na teritoriji Vojvodine organizova}e danas u 10 ~asova protest ispred Tanurxi}eve palate protiv poku{aja privatizacije „Zvezda filma“ zbog toga {to je u ponudi bioskop „Reks“. Kako se navodi u saop{tewu, bioskop „Reks“ je sastavni deo Tanurxi}eve palate, nacionalizovane sredinom dvadesetog veka. U saop{tewu se jo{ isti~e da se na sajtu Agencije za privatizaciju „la`no prikazuju podaci da se tu radi o 971 metru kvadratnom poslovnog prostora u kom se nalazi bioskop, iako se ve} vi{e od 20 godina tu nalaze radwe koje koriste privatni vlasnici“.

N. V.

U PONEDEQAK IZLO@BA O PIONIRU AVIJACIJE

Sto godina od leta Ivana Sari}a Izlo`ba „Sto godina od prvog leta Ivana Sari}“, posve}ena Suboti~aninu koji je prvi u Vojvodini uspe{no obavio prve letove, bi}e sve~ano otvorena u ponedeqak 25. oktobra na prvom spratu Spensa u 13 ~asova, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Skup{tini grada. Sekretar Vazduhoplovnog saveza Vojvodine @eqko Vuleti} rekao je novinarima da je re~ o izlo`bi koja veli~a entuzijazam pionira i za~etnika vazduhoplovstva na ovim prostorima.

- Na postavci }e mo}i da se vidi 21 pano koji opisuju `ivot Ivana Sari}a i 20 panoa o razvoju vazduhoplovstva u Vojvodini, a u tri vitrine bi}e izlo`ene makete aviona sa oznakama SRB i YU- rekao je Vuleti}.

Predsednik skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} istakao je da je re~ o postavci koja veli~a podvige pionira sa na{ih prostora i pozvao sugra|ane da obi|u ovaj zanimqiv oma` Ivanu Sari}u.

Pionir avijacije u Vojvodini Ivan Sari} (1987 – 1966) bio je jedan od prvih konstruktora letelica sa ovih prostora. U Parizu 1909. Sari} je upoznao pionire avijacije i odu{evio se konstrukcijama wihovih aviona. Po povratku u Suboticu, odlu~io je da i sam napravi avion. Na Gradskom trkali{tu, u leto 1910. godine, nepunih sedam godina posle bra}e Rajt, i pola godine posle prvog leta Edvarda Rusijana, Sari} je izveo prve probne letove.

N. V.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Demistifikacija zvana „Made in America” Izdava~ka ku}a „Laguna“, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve

kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po

primerak romana “Made in America” autora Bila Brajsona.

Re~ izdava~a: “Bil Brajson okre}e le|a drumovima i stranputicama sredwe Amerike koju je tako urnebesno opisao u svom bestseleru Izgubqeni kontinent, kako bi se upustio u brzu i ushi}uju}u vo`wu autostradom ameri~kog jezika i popularne kulture.U kwizi “Made in America”, Brajson demistifikuje svoju otaxbinu obja{wavaju}i kako je to jedan pra{wavi pustiwski zaseok bez {ume i zelenike postao Holivud, za{to Divqi zapad nije osvojen, zbog ~ega Amerikanci govore druga~ije od Engleza, kako su Amerikanci po~eli da jedu nutricionisti~ki bezvrednu hranu pre nego {to je za wu i smi{qen naziv, otkriva kako su se proslavili doktor Kelog i wegove kukuruzne pahuqice.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. V.

DNEVNIK

Vlasnika nema, a fasada preti Zgrada na uglu ulica @arka Zrewanina i Mike Anti}a ve} tri godine zvrji prazna, iako je taj objekat prodat i ima vlasnika. U Gra|evinskoj inspekciji ka`u da su jo{ 15. marta popisali sve napu{tene zgrade u Novom Sadu i da je tada popisana i ova zgrada.

- Kada je u pitawu ovaj objekat inspektori su konstatovali da statika nije naru{ena, odnosno da su temeqi dobri i da zgrada ne predstavqa opasnost za prolaznike i automobile koji su tu parkirani. Tada smo uspeli da stupimo u vezu sa vlasnikom, koji je rekao da planira gradwu i da ~eka dozvolu za rekonstrukciju – objasnula je za na{ list glavna gra|evinska inspektorka Slavica Lazov.

Dodu{e, treba podsetiti i da su se delovi fasade ove zgrade u vi{e navrata obru{avali ka trotoaru, zbog ~ega je ovo zdawe neko vreme bilo koliko-toliko ogra|eno, kako

bi pe{aci znali da im nije najpametnije da se zadr`avaju u wenoj blizini. Sada te ograde vi{e nema.

Me|utim, vlasnik nije dobio dozvolu za rekonstrukciju, a Gra|evinska inspekcija je zato poslala dopis Upravi za urbanizam u kojem stoji da bi ova zgrada trebalo {to pre da se rekonstrui{e, jer nema krov.

- Ovde se sada pojavio problem, jer nikako ne mo`emo da do|emo do vlasnika, a ovo nije usamwen slu~aj. Kada su u pitawu i ostali napu{teni objekti u gradu, veoma je te{ko do}i da vlasnika – zakqu~ila je sagovornica.

Ina~e, zgrada u Mike Anti}a 9 deo je ambijentalne celine izgra|ene u prvoj polovini pro{log veka. Za{titari ka`u da je ku}a pod prethodnom za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture. Prema detaqnom regulacionom planu, koji je usvojen 2007. godine u Skup{tini grada, investitor

Foto: N. Stojanovi}

mo`e poru{iti objekat i u istim gabaritima nazidati nov, trospratni. Do sada se nekoliko puta mewao vlasnik, a gra|ani koji `ive u Ulici Mike Anti}a su pre tri godine

prikupqali potpise za peticiju protiv ru{ewa ove zgrade.

Me|utim, to nije pomoglo, a zgrada koja je nekada bila ponos grada sada propada i postaje ruglo.

Q. Na.

@UTE I BELE KOVANICE ZADAJU PROBLEME SUGRA\ANIMA

Kusuru se u boju (ne) gleda Od po~etka ove godine kovani novac u apoenima od jedan, dva i pet dinara sa oznakom Narodne banke Jugoslavije (bele kovanice) prestao je da va`i. Me|utim, Narodna banka Srbije je odlu~ila da }e pravna i fizi~ka lica koja te apoene nisu uspela da zamene to mo}i da u~ine do kraja ove godine, u svim bankama i u filijalama NBS u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u i U`icu. Posle tog roka, mo}i }e da ga zamene u samo filijalama NBS, sve do 31. decembra 2012. godine. Sada su gra|ani veoma zbuweni, jer imaju i nove `ute i stare bele kovanice iste vrednosti, pa im se ~esto de{ava da zbog toga do`ive neprijatnost. Naime, izgleda da se ovo pravilo ne po{tuje ba{ preterano, jer u prodavnicama i na pijacama i daqe vra}aju kustur u “neva`e}im nov~anicama”, a kasnije ne `ele da ih od tih

istih kupaca prime. Tako|e u velikom broju prodavnica i u pojedinim trafikama nije stavqeno javno obave{tewe da su te kovanice neva`e}e.

- Prodavci to rade na veoma lukav na~in. S obzirom da rade s novcem, ve} znaju da prepozna-

^ITAOCI PI[U SMS

ju onaj koji vi{e nije u opticaju, dok mi kojima vra}aju kusur nemamo vremena na kasi da zagledamo da li na ta dva ili pet dinara pi{e Srbija ili Jugoslavija. [ta im je te{ko da uzmu taj novac, a kada nakupe dovoqno mogu da odu da ga zamene u ban-

ci? Ispadne da to nije veliki novac, a kada se sabere, ovde dva - tamo dva neva`e}a dinara, uop{te nije naivna suma – po`alio nam se Aleksandar ^, koji dodaje da mu se to od po~etka godine nekoliko puta dogodilo.

Predsednik Nacionalnog udru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi} rekao za „Dnevnik“ da je upoznat s ovim problemom, jer se i wima dosta sugra|ana `ali. Zato savetuje gra|ane kojima se to dogodi da prijave slu~aj Narodnoj banci Srbije.

- Du`nost je prodavaca da istaknu obave{tewe da se u toj prodavnici ne prima vi{e novac na kojem pi{e NBJ. Gde to nisu istakli, prodavci su du`ni da ga prime i da ga kasnije mewaju u nadle`noj ustanovi – objasnio je Papovi} i dodao da svi oni koji ne u~ine tako ~ine prekr{aj.

Q. Na.

065/47-66-452

„Jugoslavijo, borba te rodila” JAT, JZ, JRB, Jugoinspekt itd, skra}enice nepostoje}e Jugoslavije. Mewajte zakone gospodo poslanici! Skoro je bila rasrava o avio prevozu, niko ni re~ o skra}enici? Ako se „Dnevnik“ ne ~ita u Beogradu, poslanici iz Vojvodine inicirajte ovo pitawe.

064/9403... *** Evo predloga za organizaciju derbija Crvena zvezda - Partizan. Prvo, bez policije i redara! Drugo, pedesetak snimateqa sa dobrim kamerama. Tre}e, ispred ulaza pedesetak „marica“ sa pripadaju}im „posadama“! I, {ta mislite, srpski i ostali narodi? Kad si u gomili, onda si siguran i opasan junak (pravi samoupravqa~ iz na{e pro{losti), ali kada iza|e{ sam pred „organe, qupke i umiqate“, e, to je sasvim druga pri~a.

A kad ih puste, posle 24 ~asa i objave (organi), da su zahvaquju}i izuzetnoj saradwi privremeno uhap{enih, stekli uvid u postojawe desetostrukog broja „junaka -(samoupravqa~a - potencijalnih), a, {ta mislite?“ Ja ni{ta nisam kaz’o, la`u , }ut’o sam i izdr`’o! ’O}e li mu ogromni drugari verovati, vi{e ikada? Ergo, sve mo`e le-

pim, samo ga mora{ lepo raspiz...ti! Pozdrav svima koji vole sport, a ne glupu egzibiciju.

064/4210... *** Kao redovni plati{a potro{ene struje, protestujem na odluku „Elektrovojvodine“ da podele 12.000 {tedqivih sijalica samo registrovanim socijalnim slu~ajevima, jer moja primawa iznose 16.000 dinara, a mese~no izdvajam za elektri~nu energiju 3.000 dinara, redovno sam u preplati bar dve godine, a nisam u planu da dobijem dve {tedqive sijalice kao i mnoge druge redovne plati{e, jer za na{u dr`avu mi nismo socijalni slu~ajevi iako neredovno primamo minimalac samo zato {to smo zaposleni u privatnom sektoru.

Nepravda!

064/8902... *** Samo nam jo{ Maja fali! Ko to Novosa|anima pi{e parole za [e{eqa i nudi Maju? Pa zar nam nije bilo dosta izolacije i behatona? Pa wih su se odrekli i Aca i Toma, kome oni jo{ trebaju?

064/2952... *** Nakon {trajka studenata ekonomskog fakulteta, dekan zapretio krivi~nim prijavama

organizatorima i te`im polagawem wegovog ispita. Dokle }e monopolisati nad nama i reketirati nas?!

063/571... *** U na{em „Dnevniku“, komentar izjave ministra policije pod nadnaslovom „Ivica Da~i} o uticaju politike na sportske klubove“,

sa naslovom “Politi~ari ili kriminalci”... Meni tu ne{to nije jasno. To „ili“ u naslovu!

Zar nisu politi~ari i kriminalci jedno te isto?! S po{tovawem 063/523... *** U HR uhi}eno sedam qe~nika.

Ima li kod nas sedam lekara koje ne treba uhapsiti? Zvobur.

064/2170... *** Ve} par dana unazad, Novosadski dodatak je pogu`van i te{ko ~itqiv, molim vas obratite pa`wu na ovo, nije lepo ~itati izgu`vane novine, hvala na razumevawu.

065/2204... *** Ministarka finansija Dragutinovi} obe}ava 2011. godine vi{e novca lokalnim samoupravama od „druga~ijeg obra~una poreza na imovinu“. Pou~en iskustvom, zna~i: tro{karite, rasipajte, opsewujte.....pa kad se zadu`ite, udrite po narodu poreze, takse i sl. jer privre|ivawa nema. Poskupquju hrana, grejawe, struja...sad i porezi.

Dokle sa bezobrazlukom?

065/4094...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak22.oktobar2010.

9

AKCIJA „^ISTO]E” ZA UREDNIJI GRAD

@vaku u papiri}, pa u kantu Sa `eqom da skrenu pa`wu javnosti na to da je veoma bitno da vode ra~una o urednosti grada, predstavnici “^isto}e” ju~e su na Spensu podelili gra|anima papirne bloki}e s listovima u koje treba umotati sa`vakanu `vaka}u gumu i odlo`iti je u korpu za otpatke.

- Pridru`ili smo se ekolo{koj manifestaciji “Novosadska jesen” i na ovaj simboli~an na~in poku{ali smo da podignemo svest sugra|ana kada je u

Foto: R. Hayi}

pitawu bacawe `vaka}ih guma na ulicu – rekla je portparolka “^isto}e” Milica Vlaisavqevi}.

Prema wenim ra~ima akcija je dobro prihva}ena od strane posetilaca pomenute manifestacije, a o tome govori podatak da je za samo deset minuta podeqeno 1.000 komada papirnatih bloki}a. Oni su malih dimenzija i mogu se uvek nositi u xepu, nov~aniku ili ta{ni, a sve u svrhu da grad bude lep{i i uredniji.

I. D.

DANAS SVE^ANA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

Zaslu`nima Oktobarska nagrada i Novembarska poveqa Sve~ana sednica Skup{tine grada, uprili~ena povodom dodele Oktobarske nagrade i Novembarske poveqe, odr`a}e se danas u 10 ~asova. Osim dodele gradskih priznawa, do}i }e i do zamene odbornika SPO-a Vladimira Popi}a, umesto koga je predlo`ena Branka Be`anov.

Odbornici bi trebalo da potvrde predlog Komisije za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu kojim se Oktobarska nagrada dodequje Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, prof. dr Svetlani Luki}–Petrovi} sa Departmana za fiziku Prirodno-ma-

temati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i prof. dr Radovanu Pejanovi}u sa Poqoprivrednog fakulteta novosadskog univerziteta. Tako|e, o~ekuje se potvrda da su laureati Novembarske poveqe novosadski Centar za socijalni rad i Univerzitet u Novom Sadu.

S. K.

SNS TRA@I VRA]AWE 11 MANDATA, ALEKSANDAR JOVANOVI] ODGOVARA:

Nadle`an sud, a ne Skup{tina Srpska napredna stranka tra`i da vladaju}a koalicija hitno ispo{tuje odluku Ustavnog suda od pre {est meseci, kojom su blanko ostavke odbor-

nika na lokalnom nivou progla{ene neustavnim, i time omogu}i povratak 11 odbornika te partije, saop{tilo je ju-

~e povereni{tvo Gradskog odbora SNS. U saop{tewu se dovodi u pitawe legalitet i legitimitet gradskog parlamenta, jer vlast „na najgrubqi na-

~in ne po{tuje odluke Ustavnog suda, i u krajwem slu~aju izbornu voqu gra|ana Novog Sada“.

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE TVRDI

Grbavica primer saobra}ajnog haosa Na ju~era{woj konferenciji za novinare odr`anoj u Gradskom odboru Demokratske stranke Srbije, bilo je re~i, kako je kazano, o urbanisti~kom i saobra}ajnom haosu u Novom Sadu, sa posebnim osvrtom na Grbavicu. Predednik GO Borko Ili} istakao je da je nekada Novi Sad va`io za najure|eniji grad, ali i da se ono {to se na tom planu de{ava u posledwih desetak godina doga|a, na`alost, neplanski.

- Ovo se naro~ito odnosi na izgradwu stambenih zgrada u delovima grada gde su bile ku}e. Nastaju ~itavi blokovi zgrada, a to nije pra}eno odgovaraju}im brojem parking mesta. Svedoci smo da se i ono malo dobrih urbanisti~kih re{ewa, kao {to je sre|ivawe Trga republike ili Trifkovi}evog trga, ne radi u skladu s

planovima. Ne dobijamo nove {etali{ne zone, ve} nove parking prostore - istakao je Ili}.

On je dodao da je Grbavica najboqi primer lo{eg urbanisti~kog ure|ewa i saobra}ajnog haosa, i zato DSS predla`e da se saobra}aj u ovom delu grada uredi jednosmerno, kako bi se smawile gu`ve. Tako bi, kako ka`e, ostalo i mnogo vi{e parking mesta.

- Do danas nije re{en problem taksi saobra}aja u gradu, iako su to sve prethodne vlasti najavqivale. O stawu puteva ne vredi tro{iti re~i, jer glavne gradske saobra}ajnice izgledaju kao seoski a ne putevi u drugom po veli~ini gradu u zemqi. U isto vreme potpuno nepotrebno se u godini krize sre|uje centar grada - naglasio je Ili}.

B. M.

Radikali dele pravne savete Savet za prava i propise Srpske radikalne stranke dava}e danas pravne savete od 16 do 18 ~asova u Gradskom odboru SRS. Prostorije stranke su na Bulevaru Mihajla Pupina 18b. N. V.

Iz SNS-a navode da ipak smatraju da }e odluka Ustavnog suda biti mrtvo slovo na papiru, jer dosada{wi potezi gradske valsti ukazuju na to. Tako|e, napredwaci ka`u da se vlast, umesto wihovim mandatima, bavi „prekomponovawem politi~ke scene“ tako {to u okriqe prima sedam odbornika Narodne partije na ~elu sa nekada{wom gradona~elnicom Majom Gojkovi}.

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ukazuje, pak, da gradski parlament ne mo`e samoinicijativno da primeni odluku Ustavnog suda, ve} da je to zadatak lokalnih sudova. Po wegovim re~ima, Skup{tina nije samoinicijativno ni oduzela mandate napredwacima kada su se odvojili iz Srpske radikalne stranke, ve} je to u~iweno nakon presude Op{tinskog suda. Jovanovi} ka`e da je upravo SNS ta koja treba da tra`i navedenu presudu. [to se ti~e ulaska Narodne partije u gradsku vladaju}u koaliciju, kroz ulazak ove stran-

ke u Ujediwene regione Srbije, ~ije je osnivawe inicirao G17 plus koji u~estvuje u gradskoj vlasti, Jovanovi}, s pozicije funkcionera Lige socijaldemokrata Vojvodine ka`e da ne mogu zaboraviti prethodni anga`man Maje Gojkovi}.

- Na{ stav je jasan: sa `enom koja je bila jedan od istaknutijih ~lanova radikala u wihovim najstra{nijim trenucima devedesetih godina, i koja se zalagala za takvu politiku, prosto ne znamo {ta da radimo i ne znamo kako se to mo`e zaboraviti. Wena biv{a stranka ~etiri godine u~estvovala je u vlasti i mi smo se borili protiv we i iznosili jasne kritike o lo{im potezima i to sad ne mo`emo da poreknemo – izjavio je Jovanovi}.

S druge strane, Jovanovi} ka`e da je ~isto tehni~ko pitawe o formirawu odborni~kih grupa u Skup{tini grada, i da je pravo odbornika da formiraju grupe kakve `ele. Skup{tina ne glasa o tome, ve} se samo konstatuje nova odborni~ka grupa.

S. Krsti}

Foto: R. Hayi}

Gde je Gradska ku}a Srpsko narodno pozori{te pravo, Kulturni centar grada pravo, Gradska ku}a - malo ulevo ili se izme{ta na drugu lokaciju? Ovako bi mogao da zvu~i, nadamo se duhoviti, zakqu~ak nekog turiste koji se zatekao pred prizorom sa fotografije. Ono {to se zapravo de{ava je, najverovatnije, u~vr{}ivawe ili zamena jednog od znakova koji upu}uje na Gradsku ku}u. Kad smo

Toplana o~itava brojila Radnici Toplane od danas o~itavaju vodomere i toplotna brojila za toplu potro{nu vodu za ovaj mesec. Iz preduze}a mole gra|ane, posebno stanare u ku}ama, da ovla{}enim radnicima omogu}e pristup mernim ure|ajima u podstanicama.

S. K. DANAS PO^IWE „KARLOVA^KO BDEWE DU[E”

U glavnom programu 12 filmova

Filmska manifestacija „Karlova~ko bdewe du{e“, ~etvrta po redu, po~iwe danas u 18 sati u sve~anoj sali Karlova~ke bogoslovije. Ovogodi{wi festival traje do nedeqe, a publika }e u glavnom programu mo}i da vidi 12 filmova razli~itih `anrova u prisustvu autora iz Sremske Mitrovice, Novog Sa-

da, Beograda i Bawaluke. Istovremeno }e iste filmove mo}i da gledaju u Gorwem Milanovcu i Ba~u. Prvog dana „Karlova~kog bdewa du{e“ projekcije }e biti i u Karlova~koj gimnaziji od 20 sati, a u subotu }e filmovi biti prikazivani samo u Bogosloviji od 18 i 20 ~asova.

Z. Ml.

SUTRA POVODOM OSLOBO\EWA GRADA

Sve~ana akademija u Domu vojske Srbije Pokrajinski odbor SUBNOR Vojvodine i Gradski odbor SUBNOR Novi Sad sutra organizuju sve~anu akademiju koja }e po~eti u 11 ~asova u Domu vojske Srbije na Beogradskom keju 9. Akademija se odr`ava povodom dana oslobo|ewa grada, a ovom prilikom bi}e odr`an i kulturno umetni~ki program.

B. M.

DAR FIRME „FORMA IDEALE”

U SNP-u

Du{eci i name{taj za De~je selo Kragujeva~ka kompanija name{taja „Forma ideale“ ju~e je darovala {ti}enicima u De~jem selu u Sremskoj Kamenici 20 du{eka za spavawe i opremila name{tajem dnevni boravak i trpezariju u dve ku}ice.

Ugovor o donaciji ju~e su potpisali direktorica De~jeg sela Branka Balaban i rukovodilac Slu`be za medije i odnose s javno{}u u Kompaniji name{taja Aleksandar Ru`eskovi}.

- „Forma ideale“ne proizvodi du{eke ali je iza{la u susret potrebama {ti}enika i kupila ih - rekla je Balaban nagla{avaju}i da je zbog te ~iwenice poklon vredniji pa`we.

Predstavnici iz „Forme ideale“naglasili su da }e i ubudu}e pomagati De~je selo i naglasili da ne pro|e dan da ne dobiju poziv od qudi koji tra`e razne vrste pomo}i.

- Pozivamo poslodavce da bez obzira na sada{wi privredni trenutak na|u na~ina da pomogu ne samo De~jem selu ve} i drugim ustanovama socijalne i zdravstvene za{tite rekao je rukovodilac Ru`eskovi}.

ve} kod putokaza, nije iskqu~eno da pomenuti nije bio uperen u dobrom pravcu, jer se de{ava da, prate}i neke od ovih znakova po gradu, ~ovek dospe na sasvim drugu lokaciju (informacija proverena na terenu). I zato ovaj posao treba obaviti kako vaqa jer gostima koji dolaze u na{ grad ovakve informacije slu`e kao preventiva od lutawa na sve strane.

B. M.

Otkazana predstava Predstava “Ja ili neko drugi” otkazana je zbog bolesti glumca. Predstava je trebalo da bude izvedena ve~eras u 19.30 ~asova na sceni “Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta.

J. Z.

Izla`e Marina Vojvodi} Izlo`ba radova Marine Vojvodi} otvara se ve~eras u 18 ~asova u galeriji „Platoneum“ u Ulici Nikole Pa{i}a 6, u ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti. Na otvarawu }e govoriti teoreti~ar umetnosti dr Radovan Popovi}.

Z. D.

Izlo`ba fotografija „Zuzanka” Foto: S. [u{wevi}

U De~jem selu u Kamenci boravi 110 dece a me|u wima je samo jedan pred{kolac, od pet godina. Imaju jo{ i 23 {ti}enika u gradu raspore|enih u osam stanova dobijenih od darodavaca.

Me|u wima je 15 studenata dok ostali rade ili tra`e posao.

Zato je Balaban pozvala vlasni-

ke privatnih preduze}a da im se jave i zaposle {ti}enike.Mi decu pratimo i posle zasnivawa radnog odnosa i kontakt ne prekidamo ni kada se osamostale, istakla je Balaban i navela da je deci sada najneophodnija zimska obu}a i zimnica.

Z. Deli}

Izlo`ba fotografija „Zuzanka“, slova~ke autorke Daniele Kapraqove, otvara se ve~eras u 18 ~asova u „Foto, kino i video savezu Vojvodine“. Ova izlo`ba obi{la je skoro celu Evropu i dobila mnoge me|unarodne nagrade a pre otvarawa bi}e prikazan film „Osadne“, re`isera Marka Skopa iz Bratislave. „Foto, kino i video savez“ nalazi se u Pa{i}evoj 34.

J. Z.

petak22.oktobar2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Kako da dresirate svoga zmaja“ (18), „Pritajeno zlo“ (19.30), „Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Qubav na daqinu“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Pera Dobrinovi}“: „Ja ili neko drugi“ (19.30), Kamerna scena: „Peinkilers“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marina Ili}, Jelena Laki}, Sta{a Terzi}, Vesna Jovanovi} i Nevenka Mrvi} iz Novog Sada, Marija Todorovi} iz Bukovca, Mirjana Vrba{ki-Dragi} iz @abqa, Sofija Basara iz Ka}a, Aleksandra Trivunovi} iz Nove Gajdobre, Dragana Baji} iz Mladenova, Vesna Krbavac iz Qukova i Aleksandra Risti} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Tamara Maksimovi}, Irena Karoglan, Ivana Ili~i} i Gordana Pejakov-Brki} iz Novog Sada,Tatjana Vrceq iz Sremske Kamenice, Ivana Cveti} iz Sremskih Karlovaca, Jelica Jovanov iz Koviqa, Sandra Radanovi} iz @abqa, Vesna Diki} iz Temerina, Bojana Kowevi} i Jelena Mili} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sara Mihaila Stojkovi} (1920) u 12 ~asova, Bojan Slavka Vuli} (1942) u 12.45, Vuka{in Jovana Petrovi} (1933) u 13.30 i Savo Milana Laskovi} (1937) u 15 ~asova. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 ~asova }e biti sahrawen Obrad Aleksandra Tapavi~ki (1930).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK DAN OSLOBO\EWA SOMBORA OD FA[IZMA U ZNAKU PROKLAMOVANOG NACIONALNOG POMIREWA

Posle 14 godina i Oktobarska nagrada SOMBOR: Da su vlasti u Somboru vrlo ozbiqno shvatile akt „pomirewa” koji su onomad potpisali predsednik republike i DS-a Boris Tadi} i prvi ~ovek srpskih socijalista, Ivica Da~i}, najre~itije je govorila i ju~era{wa proslava 66 godina od oslobo|ewa od fa{izma Sombora. Ne samo da su u prisustvu predstavnika SUBNOR, Ruske i Bugarske ambasade kao i ~elnika somborskog SPS, prvi qudi Sombora, gradona~elnik Nemawa Deli} i predsednik skup{tine Sini{a Lazi} zajedni~ki polo`ili vence na spomenike borcima NOVJ i Crvene Armije koji su osloba|ali ovaj grad, ve} je i prvi put od 1996. godine kada su na vlast do{le stranke demokratske provinijencije, uru~ena Oktobarska nagrada.

Na sve~anosti odr`anoj u velikoj Sali Skup{tine Grada, uz podse}awe na godine provedene pod fa{isti~kom okupacijom, ali i napore i `rtve koje su Somborci podneli tokom aktivne borbe protiv fa{isti~ke nemani, za ovogodi{weg laureata ponovoustanovqene varo{ke „Oktobarske nagrade” progla{en je dr Veqko Simin, ugledni somborski privrednik. Dr Simin je svojevremeno bio najmla|i predsednik jedne op{tine u tada{woj komunisti~koj SFRJ, ali i srpski ministar poqoprivrede u vladama dr Stanka Radmilovi}a i dr Dragutina Zelenovi}a, ~iji je mandat obele`ila zakonska regulativa povra}aja zemqe konfiskovane u svojevremenom prinudnom otkupu.

M. Miqenovi}

petak22.oktobar2010.

11

U TRAFICI „505” DVA NAJVE]A DOBITKA LOTA

[estica i sedmica upla}ene jedna za drugom @ABAQ: @abaq naga|a kome je kiosk „505” u tom mestu u utorak doneo sre}u, kada je u TV prenosu objavqena dobitna kombinacija 83. kola igre na sre}u loto. Sigurni su samo u jedno, da se ba{ kod wih, u trafici u koju svakodnevno odlaze, desio jedinstven slu~aj. Jedan za drugim upla}eni su listi}i sa dobitnom {esticom i sedmicom. Sedmica je prvom sre}nom dobitniku donela ~ak 61.922.450 dinara, ili gotovo 600.000 evra, dok }e drugi uskoro zadovoqno brojati 318.678 dinara ili oko tri hiqade evra.

Vlasnica kioska „505” Viera Petqanska ka`e da su obe kombinacije upla}ene u utorak, oko 18 ~asova, u razmaku od svega nekoliko minuta {to se vidi po brojevima listi}a. Ona ne mo`e da se seti kome je ~ekirala do-

bitni listi}, ali ka`e da su jo{ iste ve~eri po @abqu po~ele da kru`e razne pri~e o misterioznim sre}nicima, koje ni ki{a nije spre~ila da u utorak uplate dobitnu kombinaciju.

- Pri~a se da je neki de~ko na profilu na Fejsbuku odmah

obavestio prijateqe da je dobitnik nagrade i pozvao ih da zajedno proslave. Opet, drugi govore da je tiket uplatio voza~ kamiona koji je samo prolazio kroz @abaq - ka`e Viera.

Ina~e, ovo nije prvi put da kiosk „505” donosi sre}u mu{terijama.

Viera Petqanska podse}a da je pro{le godine na istom mestu upla}ena dobitna „{estica” koja je nekoga usre}ila sa 440.000 dinara.

- Vlasnik listi}a nije ni gledao izvla~ewe, ve} je do{ao kod mene da mu proverim kombinaciju - se}a se Viera. @abaq~ani su u ovoj trafici imali sre}e i sa igrom na

sre}u „Bingo” koji je vreme{nijem gospodinu iz \ur|eva „doneo” ve{ ma{inu ba{ u trenutku kad se wegova stara pokvarila. Viera pri~a da je bilo mnogo i robnih nagrada, te da zbog toga u wenoj trafici rado isku{avaju sre}u.

- U trafici ve} godinama ~uvamo oko ~etrdesetak kombinacija pasioniranih igra~a lota, koji ih redovno upla}uju - ka`e Viera i dodaje da neki od wih imaju rituale prilikom uplata.

- Ako se desi da neko od wih podigne uplatu od „trojke”, nikada ne}e uplatiti drugi tiket novcem od dobitka, veruju}i da je to lo{a sre}a.

Od ovonedeqne {estice, osim nepoznatog dobitnika, ruke }e trqati i op{tina, jer 18 odsto od prihoda ide u lokalni buxet.

L. N.

UGASIO SE I POSLEDWI ZREWANINSKI BIOSKOP

Pao mrak na veliko platno ZREWANIN: Tiho, gotovo neprimetno, posle letwe pauze prestao je da radi jedini gradski bioskop „Sinema”. Zrewanin se tako pridru`io pojedinim gradovima u Srbiji u kojima je zavladao mrak na velikom platnu. „Sinema” je po~ela da radi februara 2004. godine i bez obzira {to je bila opremqena savremenom tehnikom, {to je posedovala dve sale, od kojih je ve}a brojala 254 sedi{ta, i {to su se u woj naj~e{}e prikazivali svetski blokbasteri i doma}i hitovi, Zrewaninci su jednostavno u {irokom luku zaobilazili ovo mesto. Izostala je i bilo kakva pomo} grada da bi se o~uvala svojevrsna ustanova kulture.

Osniva~ „Sineme” i vlasnik i direktor preduze}a „Banat film” Dragan Vidakovi} potvrdio je za „Dnevnik” da je jedina preostala kino dvorana obustavila prikazivawe filmova na neodre|eno vreme.

- Brojni su razlozi za to, pre svega nesposobnost nadle`nih dr`avnih institucija da re{e probleme nelegalne distribucije filmova i „piraterije” u na{oj zemqi. Dr`ava je nezainteresovana da podr`i privatne inicijative i ulagawa u kulturu

Projekcija za dve osobe Koliko je te{ko bilo opstati u ovakvim uslovima, najboqe kazuje podatak da je na pojedinim projekcijama sala bila skoro prazna. Tako je jedan od nastavaka horora „Posledwa ekskurzija”, prikazanog u popularnom ve~erwem terminu, odgledalo svega troje posetilaca, dok je doma}e kontroverzno ostvarewe „@ivot i smrt porno bande” ispratilo svega wih dvoje! i makar ih oslobodi pla}awa poreza na prodate karte. Tako|e, lokalna vlast jedini preostali gradski bioskop nije prepozna-

la kao deo civilizacijskih kulturnih vrednosti ove sredine.

Opteretili su nas i nere{eni imovinsko - pravni odnosi i sta-

tus „Sineme” u zgradi biv{eg Komiteta, u kojoj se bioskop nalazi, a {to nas onemogu}ava da bilo {ta ula`emo ili adaptiramo zarad komercijalizacije i obezbe|ewa neophodnih sredstava potrebnih za normalno funkcionisawe - obrazlo`io je Vidakovi} {ta ga je navelo da stavi kqu~ u bravu.

On je, istovremeno, optu`io vode}e srpske distributere za beskrupulozan odnos i monopolizaciju ovog posla. Kao razlog slabe posete bioskopu Vidakovi} prepoznaje i dugotrajnu i iscrpquju}u ekonomska kriza koja je u potpunosti osiroma{ila stanovni{tvo i u~inila preskupom ~ak i bioskopsku kartu od 200 dinara, koliko je ko{tala u „Sinemi”.

- Sve navedeno u potpunosti je obesmislilo svako na{e nastojawe da i pored velikih tro{kova i konstantnih gubitaka odr`imo bioskop u `ivotu. Iskreno se nadam da }e pro}i i ova te{ka vremena i da }emo jednog dana ponovo gledati filmove u bioskopu, kao {to su to radili i na{i sugra|ani u prethodnih 115 godina, te da }e Zrewanin zaista postati „Evropski grad kulture 2020.” – zakqu~io je Vidakovi}. @. Balaban

BE^EJSKA GIMNAZIJA PROSLAVILA 85 GODINA POSTOJAWA

Priznawe za ro|endan BE^EJ: Dva su povoda {to su u be~ejskoj Gimnaziji organizovali prvu pres konferenciji u novoj 85. {kolskoj godini. Jedan je obele`avawe vrednog jubileja, a drugi priznawe za ukqu~ivawe u me|unarodni projekat po imenu „Povezivawe u~ionica” zajedno s {kolama iz Velike Britanije, Nema~ke i Slova~ke.

- Dan {kole je 27. oktobar, jer je tog datuma 1925. godine stigla dozvola za rad od resornog ministarstva, a tre}eg novembra iste godine deca i profesori su u{li u novu {kolsku zgradu i u woj su, evo, osam i po decenija generacije i generacije dece stekle ~vrstu podlogu za daqu nadgradwu na fakultetima. Ove godine }e 27. oktobar biti sve~aniji nego {to je to uobi~ajeno. U Gradskom pozori{tu }emo od 17 sati sve~anom akademijom obele`iti 85. ro|endan {kole, zatim }emo u {koli otkriti spomen plo~u u duborezu, na kom je profesor

Jene Berentai stilizovano predstavio prvi znak {kole iz 1925. godine. Na prigodnom skupu }emo se zahvaliti profesorima koji su 10, 20 ili 30 godina u {koli. Posebna zahvalnost pripada profesoru I{tvanu Lapi{u, koji je punih 35 godina bio jedan od sto`era obrazovawa u na{oj {koli i oti{ao je u zaslu`enu penziju. Prilika je ovo da putem medija pozovemo na{e biv{e u~enike, profesore i sve koji su na bilo koji na~in u vezi sa na{om {kolom da nam 27. oktobra budu dragi gosti - rekao je na pres konferenciji direktor be~ejske Gimnazije mr Midrag Basari}.

Profesorke engleskog jezika Irina Batini} i Vesna Savi} predstavile su me|unarodni projekat „Povezivawe u~ionica” u koji su ukqu~ene jo{ ~etiri vojvo|anske gimnazije, kao i pet iz preostalog dela Srbije i slo`ile se da je to velika ~ast, ali i obaveza za {kolu.

- Projekat traje tri godine i povezuje u~enike s vr{wacima {kola iz drugih krajeva sveta, omogu}ava im komunikaciju i razmenu ideja, ~ime oni postaju „gra|ani sveta”. Prva od ideja s kojom `elimo da se predstavimo svetu je na{a multikulturalnost - rekla je Irina Batini}.

Pored u~enika, koji su sto`eri ~itavog projekta, o~ekuje se puna saradwa profesora, roditeqa i lokalne samouprave.

- ^ekamo konkretne zadatke koje projekat obuhvata, a na sastanku u Beogradu nam je re~eno da je svaka ideja od zajedni~kog zna~aja dobrodo{la - dodala je Vesna Savi}.

S obzirom na to da gimnazijalci isti~u da imaju malo slobodnog vremena, a i kada ga imaju provode ga pasivno, ovim projektom im je omogu}eno da budu daleko aktivniji i razmewuju znawe, ideje i iskustvo s vr{wacima iz drugih zemaqa.

V. Jankov

ka, akvarela, grafika i uqa na platnu. @ivotna sudbina Saida Mumtaza Ahmeda nije bila blagonaklona, jer je ro|en gluvonem, ali mu to nije smetalo da 1954. godine, kao prvi u klasi, zavr{i Nacionalnu akademiju umetnosti u Lahoreu. Decenijama u`i-

va u radu, ali to uvek `eli da podeli s qubiteqima umetnosti {irom sveta, pa koristi svaku priliku da {to vi{e izla`e svoja dela. To potvr|uje i ~iwenica da su wegova dela trenutno na tri izlo`be, u [vedskoj gde `ivi od 1968. godine, Va{ingtonu i Be~eju.

VRBAS: U okviru proslave Dana op{tine Vrbas, ju~e su ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, ukrajinski ambasador Viktor Nedopas i Sergej ^i~uk otpravnik poslova Belorusije polo`ili vence na obnovqeni spomenik palim borcima ruske Crvene Armije koji su sa doma}im borcima oslobodili Vrbas od fa{ista pre 66 godina. ^uvena Ruska zvezda, kako Vrba{ani nazivaju ovaj spomenik podignuta je jo{ 1946. godine, a lokalna samouprava ga je u prethodnih mesec dana renovirala.

Pro{iren je plato, ure|eni su prilazi spomeniku, postavqene klupe i zasa|eno cve}e. U prisustvu velikog broja gra|ana pored gostiju iz diplomatskih krugova, vence su polo`ile i brojne doma}e delegacije. Prema re~ima ambasadora Ruske federacije Aleksandra Konuzina, Drugi svetski rat je ostavio duboki trag u sudbi-

nama Srbije i Rusije koje su u tom ratu izgubile veliki broj gra|ana, koji su polo`ili `ivote za oslobo|ewe i pobedu nad fa{izmom.

- Srpski narod je kao i Ruski bio jedan od naroda Evrope koji se nije predao osvaja~ima i nije postao sau~esnik u zlo~inima fa{ista. Srbi su dali prednost otporu, a ne nacionalnoj sramoti.

Jako je malo preostalih boraca iz tog vremena, wihova deca pa ~ak i unuci su ve} odrasli qudi, ali i dana{wi doga|aj dokazuje da ih nismo zaboravili i da dan danas u wihovim `rtvama nalazimo nadahnu}e da se borimo za pravdu rekao je Konuzin.

Nakon sve~anosti, odr`an je sastanak predstavnika dru{tava srpsko – ruskog prijateqstva iz Srbije, kojem je prisustvovao i Aleksandar Konuzin.

N. Perkovi}

„KLUZ SREM” OPET NA PO^ETKU

Novi gazda do kraja novembra RUMA: Do kraja novembra, sudbina preko 150 zaposlenih u rumskoj konfekciji „Kluz-Srem”, trebalo bi da bude znatno izvesnija. Na Skup{tini akcionara imenovan je novi Upravni i Nadzorni odbor, kao i v.d. direktor i proceniteq vrednosti imovine preduze}a.

Privremeni zastupnik kapitala, kojeg je imenovala Agencija za privatizaciju kada je ukinut predste~ajni postupak Sowa Veselinovi}, podsetila je da je Agencija za privatizaciju 11. juna ove godine poni{tila privatizaciju i uvela postupak restrukturirawa, te da je dr`ava preuzela vlasni{tvo nad 79,65 odsto kapitala ove firme, a da je ona 28. juna imenovana za privremenog zastupnika.

Me|utim, Sowa Veselinovi} i daqe }e imati pravo kontrole i davawa veta na odluke koje smatra neodgovaraju}im.

- Agencija za privatizaciju je preuzela mere za prodaju preduze}a, ali se prvo mora proceniti wegova vrednost i zato je potreb-

Umetnost Pakistanca u Be~eju BE^EJ: Qubiteqi likovne umetnosti u Be~eju imaju ovih dana jedinstvenu priliku da se upoznaju s stvarala{tvom renomiranog Pakistanca Saida Mumtaza Ahmeda. Izlo`ba je postavqena u galeriji „Krug” i Be~ejci }e do 29. oktobra imati priliku da vide ukupno 49 sli-

Zasijala ruska zvezda

S obzirom na svoj `ivotni hendikep, praktikuje da na wegovim izlo`bama uvek bude prisutna i doza humanosti. Kako je izlo`ba u Be~eju prodajna, deset odsto od prihoda koji bude ostvaren prodajom wegovih dela da}e Udru`ewu gluvih i nagluvih op{tine Be~ej. V. Jankov

no izabrati i proceniteqa, tako da do kraja meseca mo`emo znati kolika je ta imovina. Sa~ini}e se i mini program restrukturirawa,

ali i socijalni program, a mogu}e je da do kraja novembra bude i prodat, jer postoje dva potencijalna kupca. Svi oni koji ne `ele da rade ili novi vlasnik bude smatrao da ne mogu da rade, koristi}e socijalni program - ka`e Sowa Veselinovi}.

Ovakav razvoj situacije podr`ao je i predsednik op{tine Ruma

Goran Vukovi}, koji je istakao da je ovo najboqe re{ewe za sve.

- Ima}ete zaradu koju garantuje dr`ava, a blizu je i trenutak kada }e se kona~no re{iti va{a situacija, a ja se nadam da }e ve}ina vas ostati da radi u boqim uslovima.

S obzirom na to da prethodni vlasnik nije po{tovao obaveze, privatizacija je i poni{tena - rekao je Vukovi}.

Nakon imenovawa UO i NO, za v.d. direktora imenovana je Slavica Toqagi}, koja je i radila u „Kluz-Sremu”. Ona je rekla da se prihvatila ove funkcije, kako bi se agonija u preduze}u ve} jednom okon~ala.

Slavici Toqagi} dato je i ovla{}ewe da mo`e zakqu~ivati ugovore o zakupu prostora zainteresovanim licima do momenta potpisivawa kupoprodajnog ugovora.

S. Bojevi}

Sedamnaest godina narodne kuhiwe [ID: Narodna kuhiwa u [idu pro{iri}e broj korisnika do kraja ove godine, a o~ekuje se i pove}awe broja lan~-paketa za 18 naseqenih mesta. Umesto 570 gra|ana koliko ih se sada hrani u Narodnoj kuhiwi, do kraja 2010. bi}e ih 700, ka`u u op{tini [id.

Narodnu kuhiwu finansira Crveni krst Srbije, lokalna samouprava, lokalni i drugi donatori. Dnevno se pravi 200 obroka. Pored toga za 370 gra|ana u 18 naseqenih mesta na podru~ju op{tine [id {aqu se lan~-paketi - ka`e Du{ica Poletan iz Crvenog krsta.

D. S.

CRNA HRONIKA

petak22.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]:

Mladi} i Hayi} dr`avni zadatak broj jedan Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} ka`e da je dr`avni zadatak broj jedan da se ha{ki optu`enici Ratko Mladi} i Goran Haxi} na|u u Hagu.

"Kada se oni na|u u Hagu, Srbija }e mo}i da stane u red dr`ava koje su u~inile veliki napor da se kroz svoje institucije suo~e sa sopstvenom pro{lo{}u", poru~io je Vuk~evi}. To ne}e biti prilika za likovawe jer, kako je rekao

Vuk~evi}, koji je i na ~elu srpskog tu`ila{tva za ratne zlo~ine, tome nema mesta. On je podsetio da su, od ukupno 46 ha{kih optu`enika 44 prosle|ena Tribunalu u Hagu.

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da Srbija ima kapacitete da preuzme osu|ene pred Me|unarodnim krivi~nim sudom i da weno ministarstvo razmatra mogu}nost potpisivawa Sporazuma o preuzimawu osu|enih lica.

^ETVORICA UHAP[ENA U NOVOM SADU

Maloletnica primoravana na prostituciju?

Policija je prekju~e oko tri sata, li{ila slobode Novosa|ane Rizu R. (1990), Ibrahima R. (1992), Danijela S. (1990) i Igora R. (1984) zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo trgovine qudima.

Po saop{tewu novosadske Policijske uprave, Riza R. se tereti da je primoravao jednu ~etrnaestogodi{wakiwu iz Novog Kne`evca da se bavi

prostitucijom i da mu daje tako ste~en novac. Maloletnica je uspela da pobegne od wega, ali su je Riza i ostali osumwi~eni ubrzo prona{li, protivpravno je li{ili slobode i tukli da bi nastavila da se bavi prostitucijom.

Policija im je odredila zadr`avawe do 48 sati i bi}e privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

SAOBRA]AJNA NESRE]A U HORGO[U

Nepoznati voza~ usmrtio pe{aka pa pobegao U saobra}ajnoj nesre}i u Horgo{u `ivot je izgubio pe{ak I{tvan Komlo{i (1947) iz Malih Pijaca, op{tina Kawi`a. Nesre}a se dogodila preksino} oko 18.45 ~asova na 73. putu ispred ku}nog broja 2.

Po saop{tewu Policijske uprave u Kikindi, do nesre}e je do{lo prilikom kontakta pe{aka i motornog vozila ko-

jim je upravqao nepoznati voza~, koji je pobegao s lica mesta. Policija moli gra|ane koji imaju bilo kakva saznawa o preksino}noj saobra}ajnoj nesre}i da se jave na telefon 92, ili 024/625–350.

Telo nastradalog pe{aka poslato je na Institut za sudsku medicinu u Novi Sad radi obdukcije.

M. Mr.

"To, prakti~no, zna~i da Srbija ima kapacitete i da je spremna da preuzme osu|ene pred Me|unarodnim krivi~-

skupu posve}enom Stalnom me|unarodnom krivi~nom sudu.

Ministarka je kazala da je Srbija, kao jedan od osniva~a

Srbija ima kapacitete i spremna je da preuzme osu|ene pred Me|unarodnim krivi~nim sudom kako bi izre~enu kaznu slu`ili u na{oj dr`avi (Sne`ana Malovi}) nim sudom kako bi izre~enu kaznu slu`ili u na{oj dr`avi", rekla je Malovi}eva na

tog me|unarodnog suda, spremna da preuzme sve potrebne korake kako bi saradwa s tom institu-

cijom bila {to efikasnija i ja~a. Ona je ocenila da je primenom odgovaraju}ih instrumenata za gowewe i ka`wavawe u~inilaca krivi~nih dela kojima se ozbiqno naru{ava mir, mogu}e obezbediti stvarawe boqeg dru{tva za nove generacije.

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi} rekla je da Srbija ~ini sve da usvoji praksu i normativna pravila Me|unarodnog krivi~nog suda.

Ona je ocenila da su sudije Ve-

}a za ratne zlo~ine "polo`ile ispit" i da mogu da prenose svoja iskustva i van granica Srbije.

"U~ini}emo sve, i kadrovski i stru~no, da se Srbija kroz primenu ovih odredaba poka`e kao deo Evrope", rekla je Mesarovi}eva.

Dvodnevni me|unarodni skup posve}en je ja~awu saradwe s Me|unarodnim krivi~nim sudom i efikasnijoj inplementaciji Rimskog statuta.

E. D.

ZREWANINSKA POLICIJA USPE[NA U OTKRIVAWU TRGOVINE QUDIMA

S broda u ~equst mafije Oktobar je u Srbiji progla{en za mesec borbe protiv trgovine qudima. Slu`benici zrewaninske Policijske uprave, tim povodom, u saradwi s Centrom za socijalni rad, Sigurnom ku}om, Crvenim krstom i udru`ewima „Astra“ i „Zrewaninski edukativni centar“, organizovali su do sada trideset tribina u osnovnim i sredwim {kolama, u~eni~kom i studentskom domu, na kojima je bilo re~i o ovoj po{asti. U planu je da do kraja meseca bude odr`ano jo{ deset takvih preventivno-edukativnih predavawa.

Bio je ovo povod i da Ministarstvo unutra{wih poslova obelodani zvani~ne podatke o preduzetim koracima u borbi protiv trafikinga. U prvih devet meseci ove godine podneto je 29 krivi~nih prijava na nivou Srbije, i to protiv 68 po~inilaca, od kojih su 65 na{i dr`avqani a troje stranci. Od januara do oktobra otkriveno je 50 `rtava trgovine qudima, me|u kojima je svega dvoje inostranih dr`avqana – iz Moldavije i Hrvatske. Po broju podnetih prijava, odnosno po efikasnosti u radu, Policijska uprava u Zrewaninu na{la se na ~etvrtom mestu u dr`avi.

Kako saznajemo od policijskih slu`benika zrewaninskog Odseka za pograni~ne poslove za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovinu qudima @eqka [trbca, Borislava Ko~i}a i Sa{e ^ekr-

Drugi se ti~e devojke iz jednog okolnog sela koja se, kako bi studirala u Zrewaninu, preselila u stan kod ro|aka. Me|utim, oni su je podvodili. Uspela je sama da ih napusti, a wen de~ko je prijavio

li}a, ove godine su u sredwem Banatu podnete dve krivi~ne prijave protiv {est osoba, od kojih su dve `ene. Svi osumwi~eni za trgovinu qudima su dr`avqani Srbije a otkrivene su dve `rtve, me|u wima i jedna maloletnica.

- Prvi slu~aj je prinudna udaja devoj~ice, koju smo spasli i uputili je u hraniteqsku porodicu.

slu~aj, po{to se samo wemu poverila – pri~a za „Dnevnik“ @eqko [trbac.

Wegov kolega Borislav Ko~i} obja{wava da nema pravila kada je status `rtava u pitawu.

Mada je ve}ina siroma{na i neobrazovana, bilo je i druga~ijih primera. Izme|u ostalog, i devojke, fakultetski obrazovane,

koja je, posle dobijenog otkaza u jednoj dobrostoje}oj firmi, odlu~ila da potra`i posao na prekookeanskom brodu. Povezala se, u toj nameri, s mu{karcem za koga se kasnije ispostavilo da je bio na policijskoj poternici i da je planirao da je proda u belo robqe.

Po re~ima Sa{e ^ekrli}a, od 2006. godine, kada je pri ovda{woj Policijskoj upravi formiran Odsek za pograni~ne poslove za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovinu qudima, do danas, podneto je ukupno devet krivi~nih prijava protiv 12 lica – devet mu{kih i troje `enskih. Registrovano je 15 `rtava trafikinga, od toga 12 maloletnica. Me|u o{te}enima bio je i jedan punoletni mu{karac.

- U tom slu~aju re~ je o radnoj prinudi. Zabele`en je i primer prinudne udaje, kada je otac uzeo pare i }erku prepustio jednom mu{karcu – isti~e ^ekrli}, i napomiwe da su dosada{we `rtve, koje su otkrivene u sredwem Banatu, uglavnom zadr`avane u Srbiji, mada su neke prebacivane u Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru. @. Balaban

ITALIJANSKOM SENATU PREDSTAVQEN IZVE[TAJ VLADE O DOGA\AJIMA U \ENOVI

Italijanska policija bez prethodnih informacija o srpskim navija~ima Podsekretar u Ministarstvu unutra{wih poslova Italije, Alfredo Mantovano, izjavio je da Srbija nije u~inila ono {to je bila wena odgovornost zbog ~ega je obezbe|ivawe javnog reda na utakmici Italija - Srbija bilo ote`ano, prenela je agencija Ansa.

- Sistem funkcioni{e ako svako sprovodi svoju ulogu do kraja, a, kako se ispostavilo,

Divqawe srpskih navija~a

italijanskim vlastima nisu bile stavqene na raspolagawe informacije o srpskim navija~ima - rekao je Mantovano predstavqaju}i odborima Senata izve{taj Vlade o doga|ajima u \enovi. On je pozitivno ocenio pona{awe italijanske policije koja je "mudro procenila situaciju", dodav{i da su tome "doprineli odgovornim pona{awem i italijanski navija~i".

[ef policije Antonio Manganeli je obavestio odbore da je "lo{a kontrola" bila razlog prisustva velikog broja nasilnih navija~a s bakqama i sli~nim opasnim predmetima na stadionu u \enovi.

- Ali, to se desilo jer Srbija nije Italiji dostavila odgovaraju}e informacije o navija~ima na vreme - rekao je Manganeli. On je objasnio da operacija policije i kontrola navija~a po~iwe jo{ pre wehovog polaska.

- Ako se igra utakmica "Roma" - "Bari", u Bariju po~iwu operacije, od informacija o tome ko dolazi, kojom rutom }e se kretati, kojim sredstvom }e putovati. Autobusi s navija~ima kontroli{u se na naplatnim rampama, u usputnim rastoranima i pretresaju se pre dolaska u grad doma}in utakmice.

Lokalne policije odre|uju svoje slu`benike da ih nadziru i kontroli{u, a zatim postoji i kontrola na samom stadionu, dodao je on. Manganeli je podsetio da su Srbija i Italija pristupile mre`i "Footbal information point", u kojoj svaka zemqa ima obavezu da ispuni formular povodom me|unarodnih fudbalskih utakmica.

- Radi se o formularu u kojem ima svih informacija o navija~ima koji }e krenuti iz gostuju}e zemqe, kojim sredstvima, i sli~no. Srpska stranica je i daqe prazna, nisu nam bile obezbe|ene te informacije - rekao je on.

Manganeli je objasnio da je Srbija uputila dva telegrama - u prvom, 8. oktobra, bilo je navedeno gde }e boraviti reprezentacija i broj telefona zvani~nika zadu`enog za bezbednost Aleksandra Bo{kovi}a, dok je u drugom, poslatom 10. oktobra, pisalo da 100 navija~a kre}e u \enovu, podeqeni u dve grupe, autobusima i minibusima.

- Sutradan, 11. oktobra su nam poslali obave{tewe da je FSS prodao 1.200 karata. Tada smo kontaktirali slu`benika zadu`enog za bezbednost srpske reprezentacije koji nam je rekao da nema druge informacije. On nam je posle rekao i da ne dolazi dva, ve} devet autobusa, dok ih je zapravo bilo 18, a stigli su nekoliko dana pre utakmice rekao je {ef policije. Zbog toga, kako je objasnio, nije sprovedena odgovaraju}a kontrola.

Ponovio je da izbor stadiona nije bio odgovaraju}i, zbog mesta na kojem se nalazi jer je

Posledice vandalizma na stadionu u \enovi

mala mogu}nost kontrole navija~a. Zato je 2.000 nasilnih navija~a "koji su `eleli da uni{te grad" pu{teno na tribine bez odgovaraju}e kontrole.

- Smatrali smo da je mawe zlo da ih dr`imo na mestu koje omogu}ava policiji da ih okru`i na izlasku, {to je jo{ opasnije nego ulazak - rekao je Manganeli. - Postojao je i poku{aj napada na srpsku de-

legaciju koju smo ~uvali, a tako|e i na srpsku reprezentaciju, koju smo vratili u zemqu bezbedno: to su bili veoma nasilni i ozbiqni poku{aji napada, koje je policija spre~ila.

Podsetiv{i koliko je navija~a uha{eno i proterano, Manganeli je ocenio da je policija obavila odli~an posao.

E. D.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK NOVOSADSKI MALOLETNIK OSUMWI^EN ZA RAZBOJNI[TVO

Frizerki oteo novac

Policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv maloletnog A. N. iz Novog Sada, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela razbojni{tva i razbojni{tva u poku{aju.

Policija saop{tava da se A. N. tereti da je prekju~e oko 17.40 ~asova, u jednom novosadskom frizerskom salonu, maskiran i uz pretwu no`em, oteo od

radnice izvesnu sumu novca i pobegao. Iste ve~eri, oko 19.20, poku{ao je da na isti na~in, izvr{i razbojni{tvo u jednoj trafici, ali mu radnica nije dala novac, nakon ~ega je pobegao.

Policija ga je ubrzo prona{la, a protiv wega sledi krivi~na prijava u redovnom postupku, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

STRAVI^NO OTKRI]E U SELU KOD IVAWICE

Osumwi~ena za ubistvo dva novoro|en~eta

Policija u Ivawici odredila je meru zadr`avawa Qubini D. (38) iz sela Osonice zbog osnovane sumwe da je izvr{ila dva krivi~na dela te{kih ubistava.

Otac Qubine D. Vuka{in (70) pritvoren je zbog sumwe da je }erku podstrekivao na izvr{ewe ovih krivi~nih dela.

Osumwi~ena Qubina je posle poro|aja u januaru 2007. ostavila `ensko novoro|en~e u neposrednoj blizini porodi~ne ku}e u snegu, gde je ono posle jednog sata umrlo.

U junu 2010. Qubina je ponovo rodila `ensko dete i ostavila ga u ku}i, gde je bez hrane i nege preminulo. Osnovano se sumwa, navodi se u policijskom saop{tewu, da je oba krivi~na dela Qubina izvr{ila u dogovoru s ocem, koji je podstrekivao da li{i `ivota vanbra~no dobijenu novoro|en~ad ukoliko ona budu `enskog pola.

Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u U`icu.

(Tanjug)

ZBOG IMENOVAWA NOVOG ADVOKATA STANKU SUBOTI]U

petak22.oktobar2010.

ZBOG POKU[AJA IZNUDE 20.000 EVRA OD NOVOSADSKE DOKTORKE

Profesoru jednomese~ni pritvor Marku V. (34) iz Petrovaradina, profesoru u Sredwoj medicinskoj {koli "7. april" u Novom Sadu, uhap{enom s jo{ dvojicom zbog osnovane sumwe da su poku{ali da iznude 20.000 evra od jedne novosadske doktorke, de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Nenad Simovi}, nakon saslu{awa, odredio je pritvor do mesec dana.

Drugi osumwi~eni za iznudu, Bojan P. (30) iz Petrovaradina, nakon saslu{awa, pu{ten je da se brani sa slobode. Tre}i ~lan

ove grupe, Dejan A. (19) iz Veternika ve} je u pritvoru jer ga je policija pre ~etiri dana uhapsila zbog sumwe da je izvr{io ve}i broj razbojni{tava.

Wih trojica terete se da su jednoj novosadskoj doktorki uputili pismo i da su joj slali vi{e prete}ih poruka na mobilni telefon da }e joj oteti sina koji, kako saznajemo nezvani~no, studira u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ukoliko im ne preda tra`eni iznos novca.

Tribunal imenovao „prijateqa suda”

Ha{ki tribunal je po nalogu pretresnog ve}a imenovao „prijateqa suda”, koji bi trebalo da sprovede istragu o tvrdwama da su istra`iteqi Tribunala u procesu protiv Vojislava [e{eqa zastra{ivali svedoke, potvrdila je ju~e portparolka

izjava. Oni su tvrdili da su izjave Tu`ila{tvu dali pod pritiskom istra`iteqa i tu`ilaca koji su ih, kako su naveli, zastra{ivali i pretili im, a navodno je bilo i poku{aja podmi}ivawa. Zbog toga je pretresno ve}e sudije @ana-Kloda Anto-

Marko V.

Homen: Dokazi protiv [ari}a ~vrsti Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je ju~e da su dokazi da je Darko [ari} krijum~ar kokaina, na osnovu kojih je protiv wega podignuta optu`nica, ~vrsti, dok je [ari}ev advokat Zdenko Tomanovi} rekao da vlast name}e pretpostavku krivice umesto nevinosti.

drogu, a ima poverewe kada on tu`i za klevetu. Nije tu u pitawu kr{ewe pretpostavke nevinosti, nego klasi~no zastra{ivawe – rekao je Homen.

Tomanovi} je uzvratio da je su{tina pretpostavke nevinosti da predstavnici dr`ave ne smeju pre izricawa presude da sugeri{u jav-

slu`benoj du`nosti je postavqen po{to su wegovi izabrani advokati po~etkom septembra otkazali punomo}ja, kako su obrazlo`ili – „nakon {to je sud odbio kqu~ne dokazne predloge odbrane, zbog ~ega su branioci ocenili da ne mogu kvalitetno da zastupaju klijenta“.

Optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti Stanka Suboti}a za organizovawe {verca cigareta tokom 1995. i 1996. godine, odnosno s tim u vezi zloupotrebu slu`benog polo`aja u wegovoj firmi „Mia“ iz Uba, a jo{ 14 okrivqenih se terete za ume{anost na razne na~ine.

J. J.

ZA ISTRAGU O TOME DA LI JE VOJISLAV [E[EQ ZASTRA[IVAO SVEDOKE

Tako|e nezvani~no saznajemo da je osumwi~eni profesor predavao sinu doktorke od koje su poku{ali da iznude novac dok je ovaj bio sredwo{kolac.

Kao {to je "Dnevnik" ju~e pisao, nije iskqu~eno, po na{im nezvani~nim informacijama, da je ova trojka, po na|enim tragovima, navodno planirala i otmice dece jo{ nekih bogatijih Novosa|ana. Policija je sada hap{ewem spre~ila te wihove namere.

E. D.

POLEMIKA O TU@BAMA OKRIVQENOG NARKOBOSA PROTIV MEDIJA I DR@AVE

Odlo`eno su|ewe u „duvanskoj aferi” Specijalni sud u Beogradu odlo`io je ju~e za sredinu novembra su|ewe grupi optu`enih, s biznismenom Stankom Suboti}em Canetom na ~elu, u predmetu “duvanska afera“, a na molbu Suboti}u nedavno postavqenog branioca po slu`benoj du`nosti advokata Predraga Mari}a da bi, kako je naveo, mogao da se upozna s predmetom koji ima oko 7.000 stranica i pripremi odbranu.

S molbom advokata Mari}a da mu sud odobri dodatno vreme saglasio se i postupaju}i zamenik tu`ioca za organizovani kriminal Sa{a Ivani}.

Optu`enom Suboti}u, kome se sudi u odsustvu, branilac po

13

ku protiv [ari}a nego "objavquju informacije dobijene od kredibilnih izvora" iz vrha dr`ave.

– Kredibilni izvori ukazuju na stvari koje ne prati nikakva dr`avna akcija, a morala bi. Tako je [ari} pripremao ubistvo predsednika Srbije Borisa Tadi}a, a nije usledila akcija dr`ave. Iza Sretka Kalini}a tako|e stoji [ari}, udes u kojem je traktorista zaspao i izazvao udes svedoka-saradnika tako|e je [ari}eva osveta, sve prema kredibilnim izvorima – rekao je Tomanovi}.

On je istakao i da odnos vladaju}e elite prema pravu direktno oblikuje odnos gra|ana prema pravu, te da on nema ni{ta protiv izve{tavawa medija.

Urednik lista "Pres" Dragan J. Vu~i}evi} rekao je da je tu`ba ko-

{ta ne bude preduzeto, usledi}e klasi~na mafija{ka sa~eku{a, ili za nas iz medija ili za vrh vlasti, ali mi nemamo telohraniteqe – rekao je Vu~i}evi}.

On je kazao i da je [ari}eva tu`ba protiv "Presa" i lista "Pravda" posledica "staqinisti~kog i anticivilizacijskog" Zakona o informisawu na kojem je insistirala vlast. Tomanovi} je uzvratio da on u tu`bi ne vidi pretwu medijima, i upitao za{to [ari}, kao i bilo ko drugi, ne bi mogao iskoristiti pravo koje mu daje Zakon o informisawu.

Rukovodilac Posebnog odeqewa za visokotehnolo{ki kriminal Branko Stamenkovi} rekao je da pretpostavka nevinosti nije apsolutna kategorija jer podizawe optu`nice zna~i da je Tu`ila{tvo

Slobodan Homen

– Nismo mi svi zajedno – mediji i dr`ava – izmislili [ari}a kao dilera kokaina, nego za to postoje ~vrsti dokazi u ozbiqnom krivi~nom postupku, po{to je Tu`ila{tvo podiglo optu`nicu koja ga tereti za neka od najte`ih krivi~nih dela –, rekao je Homen na skupu "[ari} protiv medija i dr`ave: zakoni i praksa u svetu".

Homen je rekao da je [ari}eva tu`ba protiv medija i dr`ave "klasi~no zastra{ivawe" kojim poru~uje: "nemojte da pi{ete o meni, gledamo i pratimo {ta radite".

– [ari} tvrdi da nema poverewe u fer su|ewe kada je optu`en za

nosti da je neko kriv, isti~u}i da bez pretpostavke nevinosti nema ni fer su|ewa, i dodao da vlast "suflira medijima" koji to suflirawe objavquju bez kriti~ke ograde.

– Objavqeno je 336 tekstova i 70 izjava predstavnika dr`ave u kojima je [ari} progla{en krivim. U takvim uslovima nema fer su|ewa.

I Evropa, wen predstavnik Jelko Kacin, u pismu Vladi navodi da je u medijima u Srbiji u vi{e navrata stvorena atmosfera lin~a u slu~ajevima s velikim publicitetom – rekao je Tomanovi}.

On je kazao i da ne stoje tvrdwe predstavnika medija da ne vode haj-

Zdenko Tomanovi} s ranijim [ari}evim pismom

ju je Tomanovi} podneo u [ari}evo ime protiv tog lista zbog teksta u kojem je [ari} povezan s neredima u Beogradu "klasi~na mafija{ka pretwa", i Tomanovi}a nazvao "eksponentom mafija{kih pretwi".

– Ako mi se sutra ne{to desi, bi}e kriv Darko [ari} jer mi on jedini javno preti. Nije mene tu`io pekar sa }o{ka, nego ~ovek koji je po optu`nici najve}i narkobos. To nije mala stvar. To je klasi~na mafija{ka pretwa i, ako ni-

prikupilo "kvantum dokaza" koji ukazuje na to da je krivi~no delo izvr{eno.

Tomanovi} je u [ari}evo ime tu`io "Pres", "Pravdu" i ~lana Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost Konstantina Samofalova zbog tvrdwe da [ari} stoji iza nereda, a ranije je tu`io dr`avu zbog izjava najvi{ih dr`avnih zvani~nika kojima je, kako je naveo, prekr{ena pretpostavka nevinosti.

E. D.

DELIOCI PRAVDE KOJI SU OSTALI ISPOD CRTE, OBRATILE SE EVROPSKOM SUDU

Oko 80 predstavki neizabranih sudija u Strazburu

Tribunala Nerma Jela~i}. Ona je dodala da }e wegov identitet ostati poverqiv, navodi se u saop{tewu Tribunala.

Naime, vi{e svedoka koji su bliski [e{equ i koji su Tu`ila{tvu dali i potpisali izjave protiv lidera Srpske radikalne stranke, pred Tribunalom su, kao svedoci pretresnog ve}a, kasnije porekli istinitost tih

netija letos donelo odluku da istragu o tome sprovede nezavisni „prijateq suda”.

Tu`ila{tvo Tribunala u Hagu ulo`ilo je, ina~e, `albu na odluku sudija u procesu protiv [e{eqa za sprovo|ewe istrage povodom tvrdwe da su tu`ioci i istra`iteqi zastra{ivali i uznemiravali svedoke.

(Tanjug)

Vi{e od 80 sudija, od ukupno 837 koji nisu (re)izabrani u sudove nove sudske mre`e u Srbiji u postupku op{teg (re)izbora odr`anog krajem decembra pro{le godine, podnelo je Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu predstavke protiv dr`ave Srbije jer smatraju da se „postupak koji su pokrenuli `albama pred Ustavnim sudom Srbije nije pokazao kao delotvorno sredstvo pravne za{tite“.

Po informacijama „Dnevnika“, ovo je, barem s na{ih prostora, slu~aj najbrojnijeg istovremenog podno{ewa predstavki Evropskom sudu za qudska prava u vezi s istom pravnom problematikom.

Kako saznajemo, nereizabrane sudije u predstavkama ocewuju da im je u pogledu du`ine trajawa postupka po `albama pred Ustavnim sudom „povre|eno pravo na pravi~no su|ewe i efikasan pravni lek“, zajem~eno Evropskom konvencijom o qudskim pravima.

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi}, koja tako|e nije reizbarana, isti~e da o `albama nereizabranih sudija i tu`ilaca, koje su podnete u drugoj polovini januara, jo{ uvek nije odlu~eno, iako im je Ustavni sud, kako je obelodaweno, dao prioritet u re{avawu. Ona navodi da su nereizabrane sudije skepti~ne da }e wihove `albe biti re{ene u skorije vreme. Dodaje da je „Ustavni sud Srbije 22. septembra doneo ’postupovna pravila' i odredio postupak koji }e se primewivati kada se bude odlu~ivalo o `albama sudija i tu`ilaca koji nisu reizbarani“, kao i da su se u vezi s tim pravilima kod podnosilaca `albi pojavile izvesne dileme.

– U uverewu da je bilo pravo vreme da se obratimo sudu za qudska prava u Strazburu u~vrstilo nas je to {to je Ustavni sud Srbije tim takozvanim postupovnim pravilima od 22. septembra sebi dozvolio mogu}nost da se, odlu~uju}i o `albama, upu{ta u to da li je u

svakom konkretnom slu~aju bilo elemenata, mesta da sudija bude reizabran, odnosno da li su pravilno primeweni kriterijumi stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti. Me|utim, upravo to je jedino {to Ustavni sud nije mogao uraditi – ocewuje Dragana Boqevi}.

– Ustavni sud mora da vodi ra~una o pravilima postupka i da li su ona povre|ena ili ne, kao i o eventualnim povredama materijalnog prava, a posebno prava zagarantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom. To je ono o ~emu Ustavni sud vodi ra~una i onda mo`e odbiti `albu ili je usvojiti pa poni{titi re{ewe protiv kojeg je izjavqena. Naime, tim takozvanim postupovnim pravilima Ustavni sud je rekao da }e prakti~no postupati kao jedan drugi dr`avni organ – Visoki savet sudstva. Ocewuju}i da li je neki sudija ispunio uslove, kriterijume da bude izbran za sudiju, Ustavni sud }e na taj na~in, da tako ka`em, ukrasti nadle`nost drugog dr`avnog organa - isti~e Boqevi}.

J. J.

petak22.oktobar2010.

LOV

c m y

14

DNEVNIK

MR[AV ULOV NA PO^ETKU GLAVNE LOVNE SEZONE

Foto: J. Pap

Fazana i nekako, ze~eva skoro nikako

Novosa|ani poga|ali u letu Na otvarawu lovne sezone lovci LD “Novi Sad” i wihovi gosti imali su dobar ulov fazanske divqa~i, s obzirom da je u nedeqno jutro iza{ao 121 lovac, a odstreqeno je 115 fazana.

Ovi podaci su samo logi~an

sled ~iwenice da su Novosa|ani ove godine u svoje lovi{te ispustili 1.700 dvanaestonedeqnih fazanskih pili}a.

- Lovom na fazane smo zadovoqni, dok smo za prvi vikend u novembru odlo`ili lov na ze~e-

Pesimisti~ke slutwe o slabom ulovu na po~etku glavne lovne sezone su se mahom obistinile: ran~evi u ponekim vojvo|asnkim lovi{tima su ostajali prazni. Ulov fazana se mo`e okarakterisati kao prose~an, ali je slabiji u pore|ewu sa prethodnim sezonama, dok se i te kako osetio deficit ze~eva.

Uglavnom, pomenute pernate divqa~i prvog lovnog vikenda imali su oni koji su u svoja lovi{ta ispu{tali fazanske pili}e, dok

U Lova~kom udru`ewu „Begej“ iz Zrewanina, nisu zadovoqni po~etkom sezone kada je lov na zeca u pitawu. Ovde vele da je ulov slab jer je lovi{te neo~i{}eno, puno je zaostalog kukuruza, a i rano je u ovom momentu o~ekivati boqu situaciju zato {to vegetacija kasni tokom cele godine. Situacija sa fazanom je ne{to boqa.

- Bilo nam je nedavno u poseti 23-oje turista sa Kipra i oni su zadovoqni oti{li odavde, po-

prethodnog vikenda je zapo~ela lovnu sezonu na zeca i fazana.

Od 217 lovaca, u nedequ je u vrbaski atar iza{lo wih 132, a ku}i su se vratili sa ta~no 100 odstreqenih fazana. Prema re~ima Nemawe Bogdanovi}a iz vrbaskog udru`ewa lovaca, nije po~eo lov na zeca jer }e se prethodno hvatati `ivi ze~eva za prodaju.

- Prvog lovnog dana bilo je dosta problema jer na velikom broju parcela jo{ uvek nije ski-

ve – rekao je predsednik LD “Novi Sad” @ika Brzak. – Teren je poprili~no “prqav” , dosta je neobranog kukuruza, pa smo najvi{e zbog bezbednosti prolongirali lov na ze~eve – objasnio je Brzak.

U VRHUNSKOM LOVI[TU KRAJ SENTE

Sen}ani lovili „pod ru~nom” Senti, koja je sinonim za uspe{no lovi{te, s obzirom na sjajne terene i odli~no gazdovawe:

Foto: J. Pap

Da ne{to ozbiqno ne {tima na po~etku lovne sezone bilo je jasno nakon prvog lovnog dana u

tridesetak lovaca koji su pohodili banatsku stranu lovi{ta odstrelilo je po ~etiri fazana i zeca. Prqav teren, bujna vegetacija i malo kerova na pomenuti broj lovaca dao je takav epilog, a lovci su samo posmatrali mno{tvo srna i srnda}a, po neku prepelicu, te mnogo ~apqi, jata labudova...

Slede}eg lovnog dana zec se nije lovio, a u lovi{te je iza{lo 140 lovaca koji su odstrelili ~etrdesetak fazana. Kada se znaju sen}anski potencijali, te ~iwenica da je ove godine u lovi{te ispu{teno blizu 6.000 fazanskih pili}a, jasno je da po skidawu letine slede pravo raspucavawe i dobri ulovi.

IZ LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

Dostaviti o~na so~iva na analizu Stru~na slu`ba Lova~kog saveza Vojvodine }e i ove godine obavqati analizu o~nih so~iva ze~eva, pa s tim u vezi skre}u pa`wu lovcima i lova~kim organizacijama da posle prvog ili drugog lovnog dana na ze~eve dostave uzorke u LSV. Na osnovu dobijenih rezultata, done}e se preporuka da li LD treba i daqe da lovi, koliko i kada.

Broj poslatih o~iju treba da bude najmawe 30, a najvi{e 50. S obzirom da je minulog vikenda odstreqeno malo ze~eva, organizacija koje nisu u mogu}nosti da

iz jednog lova donesu dovoqan broj uzoraka, to mogu u~initi iz dva lovna dana, s tim da po slawu prvog uzorka napomenu da }e se ( i kada) dostaviti drugi uzorak. Uzorke o~iju nikako ne treba stavqati u duboko zamrzavawe, jer na niskoj temperaturi o~na so~iva se o{te}uju i postaju neupotrebqiva za analizu.

Uz uzorke o~iju, potrebno je dostaviti i jednog odstreqenog zeca sredwe veli~ine, neo{te}enog, u ko`i bez izva|enih o~iju i sa izva|enim unutra{wim organima, zbog uzimawa kraniometrijskih mera.

KUP SVETOG HUBERTA

Na{i pet na svetu Na svetskom prvenstvu u prakti~nom lovu - Kupu svetog Hubertusa, koji je od 14. do 17. oktobra odr`an u slova~kom gradu Senecu, reprezentacija Srbije zauzela je odli~no peto mesto u konkurenciji 23 dr`ave.

Prvi su bili Italijani, drugi ^esi, tre}i Francuzi.

Srbiju su predstavqali \or|e Gwatovi}, ~lan Lova~kog dru{tva “Fazan” iz Stani{i}a sa nema~kim kratkodlakim pti~arom "Hunter of BertHaus" i Zoran Brankovi} iz obrenova~kog lova~kog udru`ewa sa epawel bretonom Benijem.

Pripremio: Du{an Kne`i}

Neobran kukuruz skriva divqa~ i smawuje bezbednost

se sa makar osredwim ulovom zeca malo ko mogao podi~iti.

Istina, u mnogim lovi{tima, pre svega zbog “prqavog” terena, nije ni otvoren lov na ze~eve.

Danak na divqa~i su uzele prole}ne i leto{we poplave, visok nivo podzemnih voda, a potom i bujna vegetacija koja je sakrila divqa~, ba{ kao i neobran kukuruz i druga letina koja je i daqe na vojvo|anskim wivama.

{to su odstrelili {ta su hteli.

I{li su u lov na zeca, fazana i srnu – rekla je za „Dnevnik“ Milena Romaneli, upravnica lovi{ta u lova~kim udru`ewima „Begej“ i „Vu~jak“ iz Se~wa.

Ona napomiwe da je u Op{tini Se~aw ulov ze~eva ne{to povoqniji u odnosu na Zrewanin, ali da se dobri ulovi o~ekuju tek u narednom periodu. Lova~ka sekcija „Fazan“ iz Vrbasa

Foto: J. Pap

nut kukuruz pa su nam se fazani izvla~ili „na noge“. Ve} od narednog lova o~ekujemo da }e situacija u ataru biti boqa i da }emo imati boqi ulov - rekao je Bogdanovi}.

U Sremu je po~etak lovne sezone po~eo vrlo slabo, zeca ima malo. Prve informacije sa terena ukazuje da i {irom Srbije ima malo zeca, pa i u beri}etnijoj [umadiji.

REPORTA@E

DNEVNIK

petak22.oktobar2010.

15

SLAVNI KARLOV^ANIN STEVAN ]IRI] PO DRUGI PUT U PALATI NARODNE SKUP[TINE

Rehabilitovan predsednik kraqevskog parlamenta imalo slu~ajno, ba{ 18.

Ro|en 1886, potomak je iz oktobra, na dan kada je poznate karlova~ke porodice pre 74 godine osve}ena ]iri}. Vladika ba~ki Irinej i predata poslanicima na upo(svetovno ime mu je bilo trebu zgrada Narodne skup{tiIvan), u hri{}anskom svetu ne Kraqevine Jugoslavije, u jedan od najcewenih teologa, tom velelepnom zdawu otvorero|eni je Stevanov brat. Otac na je izlo`ba posve}ena KarIsidor bio je patrijar{ijski lov~aninu Stevanu ]iri}u, sekretar i sekretar Narodnoministru prosvete i predsedcrkvnih fondova, a majka Eveniku parlamenta, kojim je prvi lina je k}erka profesora i predsedavao u novom prostoKarlova~ke gimnazije Pavla ru. Kada je, odbraniv{i magiKre~arevi}a. Ostav{i rano starsku tezu o politi~koj debez roditeqa, {kolovawe zalatnosti Stevana ]iri}a izme|u 1934. i 1939, vi{i kustos Muzeja grada Novog Sada Gordana Petkovi} birala termine za izlo`bu o toj zna~ajnoj li~nosti karlova~ke, ali i srpske istorije, odlu~ila se za datum s vrlo dobrim razlogom.

Nakon izbora za predsednika parlamenta 1935, ]iri} je preuzeo i obavezu da brine o kona~nom zavr{etku gradwe i ure|ewu skup{tinskog doma, i tome se posve[ahista/politi~ar na meti karikaturiste tio s mnogo entuzijazma. Ostalo je zabele`eno da po~eto u rodnim Sremskim je, kad je posao najzad okon~an, Karlovcima nastavqa u Nona sve~anosti tim povodom vom Sadu, gde je s bra}om borauprili~enoj, izme|u ostalog vio kod strica Milana, novorekao: “I ho}u da svaki od vas sadskog prote, a potom na unizastane na pragu i zapita se koverzitetima u Debrecinu, Buliko unosi ovoga duhovnog bladimpe{ti, Be~u. Predavao je u ga, ako se ose}a slabim ili Karlova~koj gimnaziji istoumornim, neka ne prekora~i riju, geografiju, povremeno prag ove svetiwe”. Ne bi bilo matematiku, srpski i nema~ki zgorega ovu poruku {to ~e{}e jezik. Zaista retka svestraponavqati i aktuelnom sazivu nost! Iz zabave je smi{qao i srpske skup{tine. re{avao matemati~ke zadatke,

N

bio vrstan {ahista i stekao titulu majstora.

U politiku je u{ao kao ve} izgra|ena li~nost bogate biografije. Pre nego {to se kandidovao na izborima i u{ao u Narodnu skup{tinu 1931, bio je gradski na~elnik Karlovaca i ve}nik Dunavske banovine. U svoj kabinet, kao ministra prosvete, uvrstio ga je decembra 1934. premijer Bogoqub Jevti}, dok je slede}e godine izabran za predsednika parlamenta. Na toj funkciji je ostao do decembarskih izbora 1938, a biran je ~etiri puta uzastop-

S premijerom Milanom Stojadinovi}em

no. Naime, tada{wi na~in izbora predsedni{tva nalagao je da se na po~etku zasedawa oktobra svake godine bira novi

PALANA^KI NEMCI KROTILI DUNAV, A OD VI[KA REKE STVORILI JEZERO

Zimovnik za brodice i labudove

Nasipe vi{e ni Amazon ne mo`e da sru{i

vode, u kojoj su tokom Drugog svetskog rata i nekoliko godina potom alasi ~uvali `ivu ribu pre prodaje. Odavno su te barke nestala, ali se ime zanavek odoma}ilo.

Kad je Nema~ka Palanka 1867. dobila Brodsku agenciju, za sigurno pristani{te izgra|en je nasip, ali ga je devet godina kasnije nabujali Dunav naprosto odneo. Tek tada su po~eli obimni neimarski radovi. Do kraja 1880. nasip ne samo {to je ponovo podignut ve} je i povi{en i utvr|en kamenom. To malo pristani{te projketovao je Jakov Bruker, a u zgradu wegovog sedi{ta (bilo je na uglu dana{wih ulica 20. oktobar i Veselina Masle{e), sve do 1944. svra}ali su i dokoni, jer je u prizemqu bila ~uvena gostionica.

Pre izgradwe nasipa Dunav je ovde bio {irok oko 1.500 metara, dok je kasnije sveden na 1.000.

Kako su novi pe{~ani sprudovi pravili velike probleme da se ukotve brodovi, na intervenciju tada{weg poslanika Dezidera Gromana po~iwe nova regulaci-

ja reke. Izgra|en je novi nasip, oko 500 metara bli`e Iloku, pa je korito Dunava 1901. svedeno na oko 500 metara. Iza nasipa je formirana „mrtvaja“ od nekoliko kvadratnih kilometara i postala svojevrsni zimovnik za brodice. La|arima je `ivot zagor~avalo to {to im je svako malo baza postajala sve pli}a zbog vetra koji je stalno nanosio silan pesak. Tada{wom skromnom tehnikom on je prebacivan na mesto dana{we sportske hale, time je napravqen „skelski put“, ali je jezero prepolovqeno.

Nakon katastrofalne poplave 1965, izme|u severnog oboda Tikvare i grada izgra|en je mo}an nasip, a povr{ina jezera se mewa zavisno od vodostaja. Isto~na obala duga je oko 360 metara, ju`na, kraj Dunava, jedva 300, i povr{ina jezera je oko 250.000 kvadratnih metara. Pri sredwem vodostaju duboko je dva-tri metra, mada ima delova gde je i ~itavih pet. Dovoqno da Tikvara postane simbol Palanke, za domoroce, a i goste im.

M. Suyum

antante, bio ~lan Matice srpske, Rotari kluba i po~asni ~lan vi{e sportskih, peva~kih i humanitarnih dru{tava, potpredsednik Istorijskog dru{tva Novog

Gospodski je dirigovao poslanicima

Cvetkovi}–Ma~ek, sasvim povukao iz politike.

Bio je anga`ovan u radu Interparlamentarne unije, Male

Sada, odlikovan mnogim dr`avnim i inostranim ordewima.

Ratne prilike su, kako je rekao na otvarawu izlo`e wegov

sin Ivan, drasti~no preokrenule o~ev `ivot. Najpre je bio, kao i veliki broj Karlov~ana, uhap{en u junu 1941. i odveden u logor Jadovno, odakle je pod nedovoqno razja{wenim okolnostima, pu{ten vrlo brzo. Okupaciju je proveo u Beogradu, ali najte`i period po wega i porodicu nastupio je posle oslobo|ewa, kada se vratio u Karlovce. Obele`en kao pripadnik starog re`ima, privo|en je, saslu{avan, ~ak i zatvaran. Uskra}eno mu je pravo na penziju pa je porodicu izdr`avao pod stare dane daju}i ~asove |acima.

No, najve}a tragedija zadesila ga je 1951. kada je ostao bez k}erke Isidore. ^etiri godina nakon wene smrti, i on je preminuo i sahrawen u porodi~noj grobnici na Dowem karlova~kom grobqu. Izlo`bom Gordane Petkovi} (uskoro }e biti preneta i u Karlovce), vra}en je iz zaborava Stevan ]iri}, koji je na izvestan na~in time i rehabilitovan.

Zorica Milosavqevi}

SOMBORAC MIROSLAV STOJISAVQEVI] JEDINI SRPSKI ETNOMUZIKOLOG NA EVROSAMITU

Mrtvaja kr{tena po probu{enom ~amcu Z D

alivno jezero Tikvara, od centra Ba~ke Palanke udaqeno svega desetak minuta lakog hoda, progla{eno je onomad parkom prirode pod za{titom dr`ave. S Dunavom, od kojeg ga deli samo stotinak metara obale, povezano je s dva kanali}a. Jezero va`i za najve}i zimovnik bele ribe na srpskom komadu Dunava, a ve} godinama ga okupiraju {eta~i, pecaro{i, kupa~i, nauti~ari, kamperi, brojni sportisti, pre svega kajaka{i, ali i „ovisnici“ o specijalitetima dve ~arde. U susedstvu pla`e je kompleks otvorenih i zatvorenih sportskih terena, a uskoro treba da se gradi i bazen.

Stru~waci su ustanovili da je Tikvara nastala kao posledica visinske razlike Dunava kad podivqa i niskog priobaqa.

Mrtvaja je, pak, dobila ime po desetak metara dugoj barci izbu{enih dasaka radi cirkulacije

Sin Ivan ispred o~eve slike

Titova vlast mu oduzela i penziju

sastav. U februaru naredne godine ]iri} je u{ao u vladu Dragi{e Cvetkovi}a kao ministar prosvete, ali se ve} u avgustu, razo~aran sporazumom

^uju se gusle do Australije

a nije ro|ewem i odrastawem Somborca Miroslava Stojisavqevi}a, Srbija bi na redovnom samitu evropskih etnomuzikologa, etnografa i arhivista u Budimpe{ti bila bez predstavnika. [eretslu~aj je „namestio“ da se jedini Srbin na ovom doga|aju pojavi, makar formalno, kao predstavnik Australije, ali po{to je wegov rad imao vi{e nego duboke veze sa srpskom tradicijom, na{a dr`ava se ipak nije osramotila.

– Sticajem okolnosti, za ovaj veliki doga|aj u etnomuzikologiji sam se prijavio jo{ dok sam bio u Australiji, pa sam prvobitno i najavqen kao Vratio se da pusti korene u zavi~aju gost ove dr`ave, ali su me na{i doma}ini, ma(RMIT), gde i predaje na kate|arska Akademija nauka i dri za etnomuzikologiju. – umetnosti, zaista srda~no Sam rad je bio naslovqen s prihvatili pre svega kao dr„Gusle – zvuk srpske epske po`avqanina ju`nog suseda, isezije“, a deo je ve}e studije koti~u}i sav uticaj pripadnika ja se bavi uticajem srpskog na{eg naroda na istoriju Makulturnog nasle|a i tradicije |arske – pri~a Stojisavqena pripadnike na{e dijaspore vi}, koji se na ovom skupu nau Australiji i na Novom Ze{ao zahvaquju}i elaboratu landu, tema kojom se bavim ve} koji je u su{tini separat wegodinama. gove doktorske disertacije Stojisavqevi}, koji je od koju bi uskoro trebalo da braovog, netom pro{log, leta poni na Kraqevskom tehnolonovo `iteq grada u kojem je i {kom institutu u Melburnu ro|en, ka`e da mu je odsustvo-

vawa iz zavi~aja bilo dosta, pa je sa suprugom Sta{om i decom odlu~io da se vrati korenima, a nau~nu karijeru na najve}em australijskom univerzitetu, vrlo uslovno re~eno, zamenio predavawima na Katedri za gitaru u somborskoj Muzi~koj {koli „Petar Kowovi}“.

– Srbija je pre slala svoje predstavnike na godi{we etnomuzikolo{ke konvencije, ali ove godine su, iz meni potpuno nepoznatih razloga, oni izostali. Na kraju se ispostavilo da smo iz Srbije prisustvovali samo gospo|a Ana Hofman, ro|ena Beogra|anka, sada kao predstavnica Slovenije, i ja "Australijanac" – ka`e Stojisavqevi}, kome je rad na temu srpske tradicije u muzikologiji otvorio i evropska vrata. – Upu}en mi je poziv Ma|arske akademije nauka, ta~nije profesora Pala Rihtera, da gostujem kao predava~ na wihovoj katedri za etnomuzikologiju, ali sam ostao pomalo zate~en `eqom kolega Litvanaca da u~estvujem u tematskim letwim kampovima u Poqskoj, koja je istorijski veoma „naslowena“ na ovaj narod.

M. Miqenovi}

SPORT

petak22.oktobar2010.

@REB ZA EVROPSKO PRVENSTVO 2011. U AUSTRIJI I ^E[KOJ

Srbija s Austrijom, Slovenijom i Turskom Mu{ka odbojka{ka reprezentacija Srbije igra}e na Evropskom prvenstvu 2011.

begli najja~e reprezentacije, Poqsku koja brani titulu, uvek opasnu Rusioju, pa ~etvrtoplasirani tim Mondijala

{to nam daje lepe {anse da se na|emo u zavr{nici. Naravno, `reb je bio dirigovan, doma}ini prvenstva Austrija i ^e-

Slavqe na{ih odbojka{a posle osvojene bronzane medaqe na Svetskom prvenstvu

godine u grupi sa Austrijom, Slovenijom i Turskom. Evropsko prvenstvo }e biti odr`ano od 10. do 18. septembra u Austriji i ^e{koj, a Srbija }e igrati u Be~u u okviru grupe A. @reb je odr`an u Pra{kom dvorcu (Hrad~ani), a pored Be~a, me~evi }e se igrati u Insbruku, kao i u ~e{kim Pragu i Karlovim Varima.

Dobro smo pro{li jer smo iz-

Italiju, kao i Bugarsku. U drugoj fazi takmi~ewa mo}i}emo igrati samo s Rusijom,

{ka su bili privilegovani, {to smo mi iskoristili. U prvom kolu }emo igrati s Tur-

Grupe A grupa (Be~): Srbija, Austrija, Slovenija, Turska B grupa (Karlove Vari): ^e{ka, Rusija, Portugal, Estonija C grupa (Insbruk): Italija, Francuska, Finska, Belgija D grupa (Prag): Poqska, Bugarska, Slova~ka, Nema~ka

DNEVNIK

c m y

16

skom u drugom sa Slovenijom,a u tre}em sa Austrijom.

Selektor odbojka{ke reprezentacije Srbije Igor Kolakovi} rekao je da je zadovoqan `rebom i da }e ekipa poku{ati da ostvari {to vi{e pobeda kako bi stigla do prvog ciqa - ~etvrtfinala.

- Dobili smo dobru grupu, ali najbitnije je kako }emo igrati na Evropskom prvenstvu. Proba}emo da ostvarimo {to vi{e pobeda kako bismo do{li u boqu poziciju za ~etvrtfinale, koje je prvi eliminacioni nivo u borbi za najvi{i plasman. Jedva ~ekamo ovo prvenstvo - rekao je Kolakovi}.

Sve~anoj ceremoniji `reba prisustvovao je i Vaclav Klaus, predsednik ^e{ke. Srbiju je na `rebu predstavqao Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS i potpredsednik CEV. On je rekao da se nada da }e orlovi na Evropskom prvenstvu sti}i najmawe do polufinala i dodao da je zadovoqan {to }e Srbija igrati utakmice u Be~u, gde o~ekuje veliku podr{ku navija~a.

- Druga faza je mnogo va`nija, ali dobili smo dobru grupu i mo`emo da budemo zadovoqni. Igra}emo u Be~u i nadam se da }e slede}e godine na{ mladi tim dobiti veliku podr{ku i da }e ponovo do}i do polufinala - rekao je Bori~i}. - Imali smo i malo sre}e, ali nekada je u spotu i sre}a potrebna.

Sistemom takmi~ewa je predvi|eno da }e pobednici grupa izboriti direktan plasman u ~etvrtfinale. U osmini finala igra}e drugoplasirane i tre}eplasirane selekcije iz sve ~etiri grupe.

NIS VOJVODINA DANAS PO^IWE SEZONU ME^OM S NOVAJLIJOM U LIGI

@eqa za tri boda Odbojka{i NIS Vojvodine danas protiv novajlije u ligi beogradskog @elezni~ara zapo~iwu novu sezonu u Viner [tedi{e superligi. Voqom `reba, Novosa|ani su na startu dobili protivnika koji je najve}a nepoznanica elitne divizije, klub koji je pre skoro pola veka bio {ampion, ali s obzirom da crveno-beli imaju velike ambicije sve osim tri boda bila bi prvorazredna senzacija.

ko snimaka wihovih utakmica.

Imaju pojedina~nog iskustva, ali mislim da }e na{a igra odrediti tok utakmice, jer smo u svakom slu~aju favoriti u me~u sa @elezni~arom – rekao je trener NIS Vojvodine Salati} i nastavio. Od nas se uvek o~ekuje da pobe|ujemo, a po{to je liga duga~ka i sistem takmi~ewa je novi, za nas }e primarni ciq biti da u top formi budemo kada to bude najpotreb-

Jovovi}, Milosavqevi} i Ivovi} u bloku

Novosa|ani su aktuelni osvaja~i Kupa Srbije i pro{losezonski polufinalista, ali su zadr`ali kostur tima i sada `ele duplu krunu, jer ni{ta drugo ne bi ni prili~ilo najtrofejnijem odbojka{kom kolektivu u na{oj zemqi.

Trener Nikola Salati} ima mladu, ali ve} dovoqno iskusnu ekipu, spremnu za velika dela. Prvi ispit novosadska mladost ima ve} danas, a pristupawe me~u s velikom ozbiqno{}u crveno-beli isti~u kao jedan od glavnih ciqeva.

- Puno o~ekujemo od ove sezone, idemo na oba trofeja, {to je jedino primereno kolektivu kakav je na{. Na startu nas o~ekuje susret s novajlijom o koji je generalna nepoznanica, ali znamo da ima nekoliko iskusnih igra~a koji imaju i titula u svojoj kolekciji, a pripremili smo se na osnovu nekoli-

nije, odnosno kada se bude odlu~ivalo o mestima za plej-of. Svaki me~ }e za nas biti isti, bez obzira ko je protivnik, `elimo da pobe|ujemo i nadam se trijumfu u dana{wem me~u – zakqu~io je Salati}.

Mladi sredwi bloker Nemawa ^ubrilo isti~e da je @elezni~ar iskusna ekipa.

- Beogra|ani imaju nekoliko veoma iskusnih igra~a i to }e im biti najve}a snaga u odnosu na na{u veoma mladu ekipu. @elimo premijerna tri boda i sigurno }emo dati sve od sebe kako bismo novu sezonu po~eli na pravi na~in – kratko je prokomentarsiao mla|i od bra}e ^ubrilo u novosadskom sastavu.

Utakmica se igra u maloj sali SPC Vojvodina od 20.30 ~asova.

M. Risti}

Englezi izbodeni u Napuqu

Ruska sa~eku{a za Torcidu Ne tuku se samo srpski navija~i. Tu~e je bilo u Sankt Peterburgu, gde su se dohvatili navija~i Zenita i Hajduka. Dan uo~i me~a Lige Evrope, prema tvrdwama pristalica splitskog kluba, u hotelu „Dostojevski“, a zatim i nedaleko od wega, do~ekivali su ih Rusi `eqni frke, koju su i izazvali.

- Navija~i Zenita sa~ekali su prvu grupu Hajdukovih navija~a, wih desetak, na recepciji hotela. Radi se o starijim qudima, me|u kojima je bilo i 60-godi{waka, koje je na-

palo 20-ak Rusa - po~eo je pri~u predsednik Torcide @an Ojdani}. - Posle sat vremena do{lo je do ve}eg obra~una izme|u 30-ak ’torcida{a’ i 100ak navija~a Zenita u mewa~nici, nedaleko od hotela. ‘Torcida’ se hrabro suprotstavila napadu u kojem su nas ga|ali bakqama. Branili smo se koliko smo mogli.

Spli}ani tvrde da me|u wima nema te`e povre|enih - nekolicina je zavr{ila u bolnici na u{ivawu. Tako|e, navija~i Hajduka izrazili su ~u|ewe, jer ni u hotelu ni na popri{tu druge tu~e nije bilo policije.

Igra~i tukli navija~e Me~ ameri~kog fudbala izme|u Hamilton Harikejnsa i Sent Leonard Kugarsa prekinut je zbog nesvakida{weg incidenta kada su gostuju}i igra~i otr~ali na tribinu i po~eli da se biju sa doma}im navija~ima. Me~, koji je odigran u okviru polufinala Ontario fudbalske konferencije, prakti~no je bio re{en po{to su, 14 sekundi pre kraja, doma}i Hamilton Harikejnsi imali prednost od 20:9.

Me|utim, igra~i Sent Leonarda, odlu~ili su da se obra-

~unaju sa doma}im navija~ima, koji su ih sa tribina provocirali od po~etka me~a.

Trener Sent Leonard Kugarsa Xef Ra~ed izjavio je da su incident izazvali navija~i, kao i da on nije imao kontrolu nad svojim igar~ima koji su zbog toga prosto pobesneli.

- Mi nismo profesionalna liga i igra~i su znali da ne}e biti tu`eni za milione dolara ako malo nau~e pameti osobe koji su ih mrtvi pijani vre|ali i ga|ali fla{ama - rekao je Ra~ed.

Nastradali su i navija~i Liverpula u Napuqu. Trojica Engleza zavr{ila su u bolnici posle dva razli~ita incidenta u gradu pod Vezuvom.

Dvojica gostiju sa Ostrva su izbodena - jedan od wih ima vi{e ubodnih rana, a drugi je zadobio povrede glave.

Agencija ANSA tvrdi da }e obojica biti zadr`ana u bolnici desetak dana.I tre}eg navija~a Liverpula zadesila je sli~na sudbina - wemu je povre|ena desna butina.

Dogodio se i tre}i incident tro~lana porodica je napadnuta u jednom restoranu.

Peruanci drogirali fudbalere Predsednik peruanskog drugoliga{a Ihos de Akosvin~osa Ameriko Ibawes izjavio je da su predstavnici Sport Anka{a drogirali ~etvoricu wegovih igra~a pred susret dva kluba. Ibawes tvrdi da su se ~etvorica drogiranih fudbalera onesvestila na terenu u drugom poluvremenu nedeqnog duela, koji je Sport Anka{ dobio rezultatom 3:0. On je dodao da su Endi Salinas, Huan Luna, Martin Reateguj i Luis Koeqo na poluvremenu pila vodu koju im je ponudio doma}in.

- Imamo rezultate testova i prijavi}emo slu~aj. ^ekamo da krivci budu ka`weni - istakao je Ibawes i ponovio da su igra~i bili drogirani.

Predsednik Sport Anka{a Hose Maqkuj izjavio je da su igra~i protivni~kog kluba jeli neispravnu piletinu sa ro{tiqa.

- Nisu isti simptomi kada se jede piletina i oni koje izaziva droga - odgovorio je Ibawes.

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak22.oktobar2010.

17

ME^ IZME\U CRVENE ZVEZDE I PARTIZANA IGRA SE SUTRA OD 13 SATI

Derbi pred publikom Posle sastanka predstavnika MUP-a sa predstavnicima FSS, Crvene zvezde i Partizana, odlu~eno je da se 139. ve~iti derbi odigra pred publikom. Na sastanku koji je trajao vi{e od dva sata, odlu~eno je da derbi ipak bude odigran u sutra od 13 ~asova, uz garancije za bezbednost aktera. Derbi }e prenositi Prva srpska televizija.

Sastanak je odr`an u Palati Srbija, a prisustvovali su predsednici Zvezde i Partizana, Vladan Luki} i Dragan \uri}, generalni sekretari Andrija Kleut, odnosno Darko Grubor, predsednik Zajednice Jelen Superlige, Branimir Babarogi} i generalni sekretar Miodrag Jankovi}, ministar unutra{wih poslova, Ivica Da~i}, i direktor policije, Milorad Veqovi}. Tako|e je bio prisutan i predsednik FSS Tomislav Karaxi} i generalni sekretar Zoran Lakovi}.

- Ne `elim ni{ta da komentari{em. Sve je proteklo u najboqem redu i stav svih je bio da se

Kristi}u isekli gume Treneru Crvene zvezde, Aleksandru Kristi}u, nepoznati huligani su tokom no}i (sreda na ~etvrtak) isekli gume na slu`benom automobilu. U Zvezdi nisu `eleli da daju komentare povodom ovog doga|aja, a slu~aj je prijavqen policiji.

Da li ovaj napad ima neke veze sa predstoje}im „ve~itim derbijem“ ili ne pokaza}e istraga. Kristi} je prethodna tri dana bio „zakqu~an“ sa ekipom u karantinu pred duel sa Partizanom koji je na programu u subotu.

Redovi za karte ispred Marakane Ispred blagajni na stadionu Crvene zvezde oko 13 ~asova okupilo se skoro tri stotine qubiteqa fudbala kako bi kupili ulaznice za sutra{wi „praznik fudbala“ u na{oj zemqi. Mirno, dostojanstveno, navija~i su stajali raspore|eni u dve kolone, levoj na kojoj bi trebalo da budu prodavane karte za „jug“, „istok“ i „zapad“ dok su se na desnoj nalazili oni koji `ele da pazare karte za severnu tribinu. derbi igra sa publikom - kratko je rekao generalni sekretar Zajednice Superliga{a Miodrag Jankovi}.

Iz bezbedonosnih razloga, odlu~eno je da u prodaju bude pu{teno 20.000 karata mawe u odnosu na kapacitet stadiona.

Prodaja karata na blagajnama

Italiji bodovi, Srbija bez navija~a Disciplinski inspektor Evropske fudbalske federacije @an-Samjuel Leuba zatra`io je od Disciplinske komisije UEFA da prekinuti me~ Italije i Srbije u \enovi u kvalifikacijama za EURO 2012 registruje slu`benim rezultatom 3:0 za azure, kao i da se orlovima izrekne kazna da na svom terenu naredna tri me~a igra pred praznim tribinama.

Pored toga, Srbiji bi bila izre~ena uslovna kazna i automatsko izbacivawe iz takmi~ewa ukoliko weni navija~i ponove incidente sli~nim onim u \enovi.

Italija bi, pored izvesne finansijske kazne, dobili dva me~a uslovno odigravawa me~eva pred praznim tribinama ukoliko ponovo lo{e organizuju neki duel.

Srbija bi, ako se zamisli Leuba sprovedu u delo, bez publike kao doma}in igrala do kraja kvalifikacija, i to 25. marta 2011. godine na utakmici protiv Severne Irske, 6. septembra protiv Farskih Ostrva, kao i 7. oktobra protiv Italije.

Disciplinska komisija UEFA kona~nu odluku done}e 29. oktobra.

Nedopustiv potez azura Fudbalski savez Srbije neprijatno je iznena|en ~iwenicom da je izve{taj disciplinskog inspektora UEFA objavqen u italijanskim medijima i smatra da je taj potez Fudbalske federcije Italije nedopustiv.

-FSSje izuzetno neprijatno iznena|en ~iwenicom da je izve{taj disciplinskog inspektora UEFA o utakmici Italija - Srbija dospeo u medije, ~ime se uti~e na regularnost zapo~etog procesa. Uz to, veoma nas ~udi da se disciplinski inspektor UEFA oglasio pre nego {to je F[ dostavio svoju dokumentaciju, za {ta nam je ostavqen rok do 25. oktobra“, saop{tio je FSS. Na osnovu ~iwenice da je italijanski Savez dostavio izve{taj medijima, u FSSkonstatuju da su ~elnici Fudbalske federacije Italije o~igledno veoma nestrpqivi i nervozni, jer je sve vi{e dokaza o u~iwenim propustima u

organizaciji susreta Italija Srbija.

Svi potezi Fudbalske federacije Italije ukazuju na wihov nesporan pritisak da se prekinuta utakmica u \enovi registruje slu`benim rezultatom 3:0 u wihovu korist. Na tom putu ne libe se da povla~e potpuno nekorektne i nesportske poteze, {to navodi na zakqu~ak da pre svega `ele da prikriju mnoge veoma lo{e odra|ene organizacione radwe“, navodi se u saop{tewu.

U FSS se kompletira obimna dokumentacija u kojoj }e biti navedeni svi propusti doma}ina u organizaciji me~a u \enovi, pre svega od strane policije.

-Ovakvi potezi italijanske strane navode nas na pomisao da i FSS ubudu}e sve izve{taje slu`benih lica treba da objavquje javno. Ipak, po{tovawe poslovne kulture i profesionalizam u radu sa UEFA osta}e i daqe na{a karakteristika“, saop{tio je FSS.

CRVENA ZVEZDA, PARTIZAN, FSS I ZAJEDNICA SUPERLIGE IZDALI SAOP[TEWE

Praznik fudbala, huligani stop

Utakmice Crvene zvezde i Partizana uvek su bile „vi{e od igre“, ali su uvek bile i praznik srpskog fudbala. Ipak, pred 139. susret najve}ih srpskih klubova tenzije su dosegle neslu}ene razmere, a sve posle napada na golmana crno-belih Vladimira Stojkovi}a u \enovi, potom nereda u Beogradu tokom Parade ponosa i incidenata na me~u Italija - Srbija.

Kako bi se sa~uvao taj epitet najva`nijeg fudbalskog duela srpskog fudbala, predstavnici Zvezde, Partizana, Fudbalskog saveza Srbije, Zajednice superliga{a i policije su odr`ali sastanak na kojem su se dogovorili da Derbi bude odigran sutra u 13 ~asova, a potom je u zajedni~kom saop{tewu navedeno i da su dr`avni organi spremni da spre~e i preduprede bilo kakve nerede.

Fudbalski klubovi Crvena zvezda, Partizan, FSS i Zajednica supeliga{a uputili su zajedni~ki apel javnosti uo~i 139. susreta „ve~itih rivala“ u kojem su pozvali navija~e oba kluba da se pona{aju fer i sportski, da ne upotrebqavaju zabrawena navija~ka sredstva i da „doka`u da nisu huligani“.Tako|e, od aktera utakmice o~ekuju se da daju korektne izjave pre i posle me~a.

Svesni smo pove}anog rizika koji ovaj duel ve~itih rivala nosi sa sobom u odnosu na sve dosada{we utakmice. Upravo zbog skora{wih de{avawa dobili smo uverewa od dr`avnih organa da su spremni da u~ine sve u okviru svojih mogu}nosti i ovla{}ewa da preduprede nerede i kr{ewe zakona. Sa posebnom pa`wom pristu-

Redovi za karte ispred Marakane

pi}e se neposrednoj za{titi aktera derbija, slu`benih lica i svih ostalih u~esnika derbija. - ka`e se u saop{tewu. - Zajednica Superlige kao organizator takmi~ewa i FK Crvena zvezda kao organizator utakmice spremni su da, uz saradwu MUP-a i FK Partizan na adekvatan na~in organizuju utakmicu uz potpunu bezbednost i u skladu sa propisima. Interes srpskog fudbala i dru{tva u celini je da se me~ odigra u sportskoj atmosferi, bez incidenata i da se otkloni ru`na slika stvorena posledwih dana u javnosti.

Apeluje se na navija~e oba kluba da sportskim i korektnim navijawem, bez bilo kakvih incidenata i upotrebe zabrawenih navija~kih sredstava, doka`u da nisu hu-

NA[ AS PONOVO POVREDIO LIST

Nova pauza za Stankovi}a Dejan Stankovi} je odigrao sjajno prvo poluvreme, kao i ceo tim Intera, u me~u Lige {ampiona sa Totenhemom.

Kapiten reprezentacije Srbije dao je gol, pogodio stativu iz voleja.Prvak Evrope i Italije imao je 4:0 na poluvremenu, a na kraju je bilo 4:3.

Stankovi} je teren napustio u 50. minutu malo pre nego {to je Geret Bejl zapo~eo svoj het-trik.

- Nadam se da nije ni{ta ozbiqno.

Re~ je o povredi lista, koju sam imao i u januaru. O~ekujem da }u odsustvovati desetak dana. - izjavio je srpski vezista.

Bio je besan dok je napu{tao teren stadiona \uzepe Meaca.

Svaka povreda je kao ko{mar, da ~ovek poludi. Taman se ekipa

stadiona Crvene zvezde nije po~iwala sve do 14.30, kada je objavqeno da 139. ve~iti derbi mo`e da se igra pred publikom. Nakon toga, blagajne su otvorene.i radi}e non-stop 24 ~asa, a ulaznice tako|e mogu da se nabave i na stadionu Partizana.

uigrala, i ja sam pru`ao dobre igre.

Posle pregleda ipak je ustanovqeno

da povreda nije bezazlena, pa }e Deki pauzirati tri nedeqe.

ligani i da najzna~ajnija utakmica srpskog fudbala, de{avawa pre i posle we, mogu da proteknu u uzornoj atmosferi i predstavqaju istinski sportski spektakl. Tako|e, apel upu}ujemo sada{wim i nekada{wim akterima derbija, kao i svim sportskim radnicima, da u zvani~nim izjavama budu umereni i korektni, uz po{tovawe rivala.

Shodno toga izjavqujemo: - Mi se odlu~no distanciramo od svih koji diskredituju svakog pravog fudbalskog navija~a.

- Mi }emo se svim snagama boriti za vra}awe i o~uvawe ugleda i dobrog imena sportskih klubova i srpskog sporta.

- Mi }emo u~initi svaki napor i koristiti sva dostupna i legi-

timna sredstva kako bi se osiguralo da se doga|aji poput nedavnih iz \enove, vi{e nikad ne ponove.

- Mi koji smo pravi sportisti i navija~i, koji delimo ideje sporta i verujemo u svoje klubove, ne}emo dozvoliti da nekolicina vandala uzurpira sport, a samim tim i nanese {tetu ne samo imid`u klubova, nego i srpskoj dr`avi u celini.

- Mi }emo se pobrinuti da sportisti ne odrastaju okru`eni nasiqem i mr`wom, i da se vaspitaju u duhu pravih sportskih vrednosti i steknu pravilan gra|anski stav.

- Mi ne}emo dozvoliti da qude, koji veruju u klubove i podr`avaju ih u wihovoj sportskoj borbi, bilo ko i bilo kada koristi u svrhu dostizawa svojih nesportskih ciqeva.

Radi dostizawa zacrtanih ciqeva, pozivamo na: - Ujediwewe napora dr`ave, klubova, navija~a i celokupnog dru{tva u borbi protiv nasiqa u sportu.

- Preduzimawe svih neophodnih mera kako bi se sportski doga|aji odvijali u duhu fer pleja.

- Organizovawe aktivnosti usmerenih na prepoznavawe i odstrawivawe huligana me|u navija~ima, koji svoje radwe prikrivaju imenima klubova.

- Saradwu gra|ana Srbije i svih javnih, dru{tvenih i dr`avnih organizacija, koji se zala`u za iskorewewe nasiqa u sportu, na stadionima, na tribinama i ulicama na{e dr`ave.

Verujemo da }e se oni, kojima je stalo do srpskog fudbala i sporta, pridru`iti ovoj poruci. Nas je mnogo, i zajedno }emo pobediti nasiqe!

Da~i}: Test za klubove, navija~e i policiju Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da }e sutra{qi derbi izme|u Crvene zvezde i Partizana biti veliki test za klubove i navija~e, ali i za policiju koja }e dati sve od sebe da utakmica pro|e u miru.

- Direktor policije Milorad Veqovi} i predstavnici MUP-a upoznali su predstavnike klubova sa informacijama kojima raspola`u u vezi sa bezbednosnim rizicima koji su uvek prisutni kada se odigrava derbi - rekao je Da~i} posle otvarawa monitoring sale u Policijskoj stanici u Zemunu.

Ministar je kazao da }e derbi obeze|ivati veliki broj policajaca i da tog dana u Beogradu ne}e biti nikakvih drugih skupova na kojima bi navija~i, eventualno, bili pozivani na nerede.

On je dodao da je na predstavnicima Crvene zvezde da obezbede sigurnost gostuju}e ekipe, ali i da navija~i moraju da po{tuju odluke redara na stadionu. Da~i} je naveo da }e policija intervenisati ukoliko navija~i budu ugro`avali javni red i mir. On je ocenio da je sa aspekta policije najboqe da se derbi ne igra jer u tom slu~aju ne bi imala problema.

18

SPORT

petak22.oktobar2010.

Raul u{ao u istoriju Fudbaler [alkea Raul Gonzalez postao je najboqi strelac svih vremena u istoriji

evropskih kup takmi~ewa. [alke je na svom terenu pobedio Hapoel 3:1 u me~u tre}eg

kola grupe B Lige {ampiona, a Raul je postigao dva gola za nema~ki klub. On je u evropskim takmi~ewima ukupno postigao 70 golova. [panski napada~ je ve} od ranije bio najboqi strelac u istoriji Lige {ampiona, a sa dva gola prestigao je Gerda Milera i Filipa Inzagija, koji su u svim evropskim kup takmi~ewima ukupno postigla po 68 pogodaka.

- To nije bitno za mene.

Bitno je da smo pobedili na ovom me~u. Potrebna nam je dobra utakmica, jer imamo nekoliko novih igra~a u ekipi - rekao je Raul. [panac je u letwem prelaznom roku stigao u [alke iz madridskog Reala.

DNEVNIK TRE]E KOLO LIGE [AMPIONA

Inter slomio Totenhem Za samo desetak minuta Inter, koji brani titulu u Ligi fudbalskih {ampiona, potpuno je slomio Totenhem. Englezi su najvqila da }e poku{ati da slome azuro – nere, ali ve} posle prvog napada Inera primili su gol. Iskusni Zaneti se lepo prikrao {esnaestercu s leve strane, primio loptu i sigurno pogodio mre`u Londonaca. Kada je u osmom minutu golman Gomez skrivio penal i zaradio iskqu~ewe bilo je jasno da }e milanezi sti}i do nove pobede. Naravno Edu je s bele ta~ke bio siguran. Savladao je Kudi}inija koji je stao na

Barselona je imala znato te`i posao s Kopenhagenom, iako je imala terensku incijativu. Danci su se ve{to branili i u prvom delu poklekli su samo jednom i to posle strahovitog {uta Mesija s ivice {esnaesterca. Interesantno da na golu Barselone nije bilo Valdesa, a kako je i najvqivano ]avi je s klupe po~eoo me~ zbog povrede Ahilove tetive, ali je u fini{u ipak, u{ao u igru, {to je pomoglo, jer se u nadoknadi vremena Mesi jo{ jednom upisao u listu strelaca. Interesantno da je Barsa imala loptu u posedu ~ak 65 posto, ali su Danci pretr~ali tri kilometra vi{e.

Ferguson hvali navija~e Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson izjavio je da je zadovoqan pobedom svog kluba nad Bursom u tre}em kolu Lige {ampiona.

- Junajted je na svom terenu savladao turski klub 1:0 u tre}em kolu grupe C i preuzeo prvo mesto na tabeli sa sedam poena. Bila je ovo jako va`na pobeda za nas, ali i za na{e navija~e. Oni su stali uz tim, stvarno su bili sjajni. Mogli smo mo`da da igramo malo boqe, da budemo agresivniji u napadu,

^uru`ani nezadovoqni Hajduk - Radni~ki ([) 28:33 (15:20) Hajduk - Radni~ki ([) 28:33, Potisje P. - Apatin 24:30, Titel YD - Ruma 37:37, Jabuka Sombor 38:32, @elezni~ar @SK 30:28, Radni~ki C. - RKS 39:37, Metalac AV - B. Karlovac 28:25, Hercegovina - Jedinstvo 30:30 1. Apatin 5 2. Radni~ki C. 5 3. Metalac 5 4. Titel 5 5. @elezni~ar 5 6. @SK 5 7. Jedinstvo 5 8. Radni~ki([) 5 9. Potisje 5 10. Jabuka 5 11. Hercegovina 5 12. RKS 5 13. B. Karlovac 5 14. Ruma 5 15. Sombor 5 16. Hajduk 5

5 4 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 0 1 1

0 0 1 1 1 0 2 1 1 0 2 1 0 2 0 0

0 155:11910 1 172:156 8 1 136:118 7 1 165:150 7 1 157:145 7 2 154:139 6 1 147:155 6 2 145:143 5 2 141:153 5 3 155:155 4 2 128:148 4 3 153:163 3 4 153:163 2 3 146:159 2 4 141:158 2 4 128:152 2

@ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 100, sudije: Radovanov (Ba~ka Palanka) i Kne`i} (Vrbas). Sedmerci: Hajduk 1 (1), Radni~ki 3 (2), iskqu~ewa: Hajduk 12, a Radni~ki 10 minuta.

HAJDUK: Gere, Vujkov 5, Obrenovi}, Puha~a 5, Be~ejac 9, Spasojev 6, Andrin, Mili}ev 1, Mitrovi}, Kara} 2, Tertei.

RADNI^KI: Gerber, Jovi} 4, Hrubik 2, Maukovi} 10, Pernar 4, Trifkovi} 6, Jankovi} 1, Grbaniti} 1, Klisuri} 1, Goli}, Milo{evi} 4, Gr~i}, Filipovi}, Mati}.

Pobeda vrlo dobrog sastava Radni~kog iz [ida ostala je u senci silnog nezadovoqstva rukometa{a Hajduka su|ewem Velimira Radovanova i Vladimira Kne`i}a u drugom delu utakmice koju su svojim odlukama doveli do ivice prekida. P. Bundalo

1. C. zvezda 5 2. Radni~ki 5 3. PKB 5 4. Kolubara 5 5. Metalopl. 4 6. Partizan 4 7. Vojvodina 5 8. Planinka 5 9. Jugovi} 5 10. Vrawe 5 11. Crvenka 5 12. Po`arevac5 13. Naisus 5 14. Dinamo 5 15. Priboj 5 16. Smederevo5

5 5 4 4 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 1 1 2 2 3 3 3 4 4 4 4 5

22:27 25:31 25:16

168:125 138:117 150:129 139:131 107:97 127:97 142:145 136:140 120:125 123:133 126:153 122:129 136:146 131:153 138:159 112:136

10 10 8 8 6 6 5 5 4 4 4 2 2 2 2 0

U slede}em kolu saste}e se: Crvena zvezda - Smederevo, Partizan Vojvodina @elezni~ar, Po`arevac Planinka Prolom voda, PKB - Metaloplastika, Radni~ki - Kolubara, Naisus - Crvenka, Vrawe - Jugovi} Unimet, Priboj - Dinamo.

SEMINAR ZA SUDIJE U BAWI KAWI@A

Vatreno kr{tewe Sudijska organizacija Rva~kog saveza Srbije iskoristila je me|unarodni turnir „Ferenc ^aba“ da u Bawi Kawi`i priredi seminar u okviru kampawe za podmla|ivawe kadra. Predsednik Sudijske organizacije Karoq Dawi iz Subo-

- Ovog puta za startnu sudijsku kategoriju prijavila su se {estorica kandidata, a malo sam iznena|en da pojedini klubovi, koji su insistirali da priredimo seminar, nisu poslali svoje predstavnike - ka`e Dawi. - Na seminaru su u~estvovali Milo{ Mari}, Marko Mio-

- Momentalno imamo solidan sudijski kadar: 15 me|unarodnih i desetak saveznih sudija i preko 20 po~etnika. Problema ima {to su neki od sudija jo{ uvek aktivni takmi~ari u seniorksoj konkurenicji, pa im se po va`e}im prvailnicima zamrzava status, va`i im polo`en ispit, ali nije im omogu}eno da su-

gol umesto iskqu~enog Gomeza.

Ali ni to nije pomoglo. U slede}em napadu izuzetno raspolo`eni Dejan Stankovi} se upisao u listu strelaca, s 16 metara pogodio je desni dowi ugao. Do kraja poluvremena mre`a Kudi}inija se jo{ jednom tresla, opet je strelac bio Eto. Naravno, u drugom delu ritam igre je pao, pa se Totenhem probudio i postigao tri gola, preko Gereta Bejla.

Dileme nije bilo ni u Lionu.

Bila je to tvrda utakmica u kojoj je sudija Undijano Malenko krajem prvog dela pokazao drugi `uti karton Gaitanu pa su Francuzi imali ne{to lak{i posao. Prvi gol postigao je glavom sjajni Brian, a i kod drugog pogotka je sve zapo~eo, prvo je pogdio stativu, a odbijenom loptom prona{ao je Lisandra Lopeza koji je iz druge uspeo da pogodi mre`u.

Sa seminara za sudije pripravnike u Kawi`i

~inovi} i Marko Todi} iz Novog Sada, Aron Taboro{i i Atila Se~i iz Kawi`e i Robert Dora iz Subotice. Svi su pro{li testove.

Kakav je sudijski kadar u srpskom rvawu?

Lion - Benfika 2:0 (Briand u 21. i Lisandro u 51. minutu) [alke - Hapoel (TA) 3:1 (Raul u 3. i 58, Hurado u 68. - [ehter u 93. minutu) 1. Lion 3 3 0 0 6:1 9 2. [alke 3 2 0 1 5:2 6 3. Benfika 3 1 0 2 2:4 3 4. Hapoel (TA) 3 0 0 3 2:8 0

Grupa C Man~ester j. - Bursaspor 1:0 (Nani u 7. minutu) Renxers - Valensija 1:1 (Edu u 34. - Edu u 46. (autogol)) 1. Man~ester j. 3 2 1 0 2:0 7 2. Renyers 3 1 2 0 2:1 5 3. Valensija 3 1 1 1 5:2 4 4. Bursaspor 3 0 0 3 0:6 0

de dok su aktivni takmi~ari.

Predlo`i}u Predsendi{tvu RS Srbije da se izvr{e izmene pravilnika da sudije koje su jo{ aktivni takmi~ari mogu da sude me~eve pionira i kadeta - rekao je Dawi.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

2:0 0 1 1 2

8:2 3:2 1:2 1:7

0:0 7 6 2 1

Man~ester junajted je opet igrao u {arenom sastavu, bez Van der Sara, Runija, Berbatova, Ovena i Ferdinada, ali nije bilo problema s slaba{nim Burzasporom u ~ijim redovima su igrali Ergi} i Stepanov (do poluvremena).

Raul Gonzales je pokazao da jo{ uvek nije za staro gvo`|e. Rekorder Lige {ampiona je s dva gola sru{io nade Hapoela iz Tel Aviva da u Gelzenkirhenu mo`e ne{to da uradi. Kod oba gola Huntelar je proigrao Raula, koji lako iza{ao na kraj s golmanom Enijenom.

G. Kova~

POVODOM DANA OP[TINE U KAWI@I

Sportski savez pod novim krovom Sportski savez op{tine Kawi`a uselio se u nove prostorije, koje su ure|ene u potkrovqu zgrade na stadionu Fudbalkog kluba Potisje u Kawi`i. Uselewe u novo sedi{te Sportskom saveza uprili~eno je povodom Dana op{tine Kawi`a u prisustvu predsednika op{tine Mihaqa Wila{a i wegovih najbli`ih saradnika, rukovodstva Sportskog saveza i sportskih radnika.

Predsednik Uprvanog odbora i sekretar Sportskog saveza op{tine Kawi`a Du{an Mandari} i Alisa Bi~kei izrazili su zadovoqstvo u ime velike porodice sportista i sportskih radnika op- Sve~ano otvarawe prostorija Sportskog saveza op{tine Kawi`a {tine da je Sportski savez najniti da poboq{a rad, da ima nasamouprava uvek iskazala prizad dobio svoj dom, {to }e dojava za formirawe novih sportzawe za uspehe koje posti`u prineti boqem radu. Oni su naskih klubova, pa je `eqa da se sportisti, da utvrdila i strateglasili da u sportskoj porodici gradi {to vi{e sportskih objegiju razvoja sporta u op{tini, kawi{ke op{tine ima 34 kluba kata i da se u wima okupqa {to uverena da bez strate{kog konkoja okupqaju oko 2.000 sportivi{e mladih. cepta je nemogu}e negovati posta i sportskih radnika.

Predsednik op{tine Mihaq stoje}u i stvarati jo{ kvalitetOni egzistiraju najvi{e zaWila{ je naglasio da Sportski niju sportsku bazu. On je dodao hvaquju}i lokalnoj samoupravi savez dobija pravo mesto za rad, da je strategija sa~iwena proop{tine Kawi`a koja izdvaja pogotovo {to pod svojim okri{le godine i da ~ini osnovu za zna~ajna finansijska sredstva qem ima sportiste u raznim gradaqa ulagawa u razvoj sporta u iz buxeta. Prema re~ima Mandanama koji posti`u dobre rezulkawi{koj op{tini. ri}a Sportski savez }e sve u~itate. On je dodao da je lokalna Tekst i foto: M. Mitrovi}

Vinokurov spasao pare i ~ast

tice je konstatovao da je ovo bio pogodan trenutak da ispit imaju sudije priprvnici, na turniru koji je okupio takmi~are mla|ih uzrasta, pa su oni imali i vatreno kr{tewe u delewu pravde.

Grupa B

Barselona - Kopengahen (Mesu u 19. i 92. minutu) Panatinaikos - Rubin 1. Barselona 3 2 1 2. Kopenhagen 3 2 0 3. Rubin 3 0 2 4. Panatinaikos 3 0 1

Dejan Stankovi}

SUPERLIGA ZA RUKOMETA[E Vrawe - C. zvezda Kolubara - Partizan Metaloplastika - Smederevo

Inter - Totenhem 4:3 (Zaneti u 2, Eto u 11 (iz penala) i 35, Stankovi} u 14. minutu - Bejl u 52, 90. i 91 minutu) Tvente - Verder 1:1 (Jansen u 75. - Arnautovi} u 80. minutu) 1. Inter 3 2 1 0 10:5 7 2. Totenhem 3 1 1 1 9:7 4 3. Tvente 3 0 2 1 4:7 2 4. Verder 3 0 2 1 3:7 2

Grupa D

ali smo zadr`ali pravi intenzitet u igri i kontrolisali zbivawa na terenu - rekao je Ferguson.

On je potom prokomentarisao saop{tewe Vejna Runija, koji je najavio odlazak iz engleskog kluba.

- Vrata su mu otvorena. Mi u klubu `elimo da zadr`imo kvalitetne igra~e, naro~ito kada su tako mladi. A on `eli neko ‘osigurawe’?! Jesam li ja osvojio 30 trofeja ili nisam - zapitao se Ferguson.

DRUGA LIGA SEVER (M)

Grupa A

Legendarni biciklista iz Kazahstana Aleksander Vinokurov ne}e morati da plati 1,7 miliona dolara jer je na Sudu za arbitra`u u sportu dobio spor protiv Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI). Vinokurov je bio pozitivan na doping testu tokom „Tur de Fransa“ 2007. godine. Wegov tim se „upla{io“ da }e izgubiti veliki novac ukoliko Vinokurov bude suspendovan, pa je biciklistu naterao da potpi{e dokument kojim garantuje da }e morati da plati 1.7 miliona dolara ukoliko bude ka-

`wen sa dve godine. To se i dogodilo, ali je Vinokurov tu`io Me|unarodnu biciklisti~ku federaciju i Astanu da su ga ucenili da potpi{e taj dokument. Sud za Arbitra`u je usli{io wegovu `albu.

Kazahstanac je dva puta bio pozitivan na testu na pomenutoj trci, a onda je i diskvalifikovan. Takmi~ewu se vratio u istom timu, ali je UCI ~inila sve da mu zabrani da vozi dok ne plati kaznu.

Osim {to je dobio spor Vinokurovu }e UCI platiti 10.000 dolara na ime od{tete za sudske tro{kove.

REZULTATI 1. KOLA EVROLIGE GRUPA A Himki - Prokom

82:76

GRUPA B Virtus - Brose Baskets Olimpijakos - Real

83:65 82:66

GRUPA C Fenerbah~e - Lijetuvos R. 86:79 GRUPA D Olimpija - Efes

95:90 (71:71)

SPORT

c m y

DNEVNIK

VR[^ANI VE^ERAS IGRAJU SA [IROKIM

Pobeda za samopouzdawe Ko{arka{i Hemofarm [tada ve~eras u utakmici ~etvrtog kola NLB lige do~ekaju ekipu [irokog. U dosada{wim me|usobnim duelima ko{arka{i [irokog u Vr{cu jo{ nisu osetili slast pobede.

Posle ubedqive pobede protiv Podgori~anana atmosfera u ekipi je izuzetno pozitivna.

Svi igra~i su zdravi - rekao je uo~i ve~era{weg susreta krilni centar Hemofarm [tada, Milivoje Bo`ovi}Optimista sam bez obzira {to su ko{arka{i [irokog u predhodnom kolu pobedili Partizan.

Na po~etku sezone bilo je dosta oscilacija u igri Vr{~ana.

- U me~u s Podgori~anima pad igre bio je u posledwoj ~etvrtini, ali nije bilo problema imali smo visoko vo|stvo nastavqa Bo`ovi} - Oscilacije su svakako sastavni deo igre ali ne mo`emo sebi dozvoliti takve velike oscilacije. [iroki ima dobar tim, ali nemaju ni jednog vanserijskog igra~a.Ali to ne zna}i da }emo lako dobiti me~.

Danilo An|u{i} jedan od mladih igra~a Hemofarm [tada koji se afirmisao na kraju pro{le sezone i na koga ove sezone trener Lukaji} veoma

ozbiqno ra~una ne krije optimizam uo~i ve~era{we utakmice: - Kao i na svakoj utakmici i na ve~era{woj idemo na pobedu, pogotovo {to igramo na doma}em terenu. - rekao je An|u{i}. [iroki ima nekoliko veoma dobrih igra~a, poput [tembergera i Prilepi}a koji je Partizanu ubacio 17 poena. Poku{a}emo da ve~eras odigramo {to ~vr{}e u odbrani, da popravimo skok igru. Nadam se pobedi.

Me~ izme|u Hemofarm [tade i [irokog igra se od 20.15 sati,a prenos je na Arenasportu.

J. Tu.

ZVEZDA GOSTUJE U LAKTA[IMA

Epizodisti glavni akteri Trener Crvene zvezde smatra da je znatno ve}i pritisak na Igokei uo~i duela dve ekipe bez pobede u NLB ligi. Crvena zvezda je startovala sa tri poraza u NLB ligi.

Mladi sastav Mihaila Uvalina u ~etvrtom kolu gostova}e Igokei, koja tako|e jo{ nije ostetila slast pobede. Me|utim, Uvalin smatra da }e doma}in u Lakta{ima biti pod znatno ve}im pritiskom.

- Iako ima iskusniju ekipu od nas, Igokea se na po~etku sezone suo~ila sa velikim problemima.

Sli~no kao i mi, imala je te`ak rapored - podsetio je trener crveno-belih.

Mladi stru~wak jo{ jednom je ukazao na ujedna~en kvalitet u~esnika NLB lige i skrenuo pa`wu

na trijumf qubqanske Olimpije protiv Efesa u Evroligi.

- Nas o~ekuje veoma te`ak zadatak u Lakta{ima. @eqe su uvek iste - da se pru`i maksimum na svakom me~u i da poka`emo da delujemo kao ekipa.

Zvezda je u subotu protiv Radni~kog bila u debelom minusu, a na kraju je bila nadomak (makar) produ`etka.

- Ta utakmica nas je dosta istro{ila, pre svega na emotivnom planu. Tokom susreta imali smo dosta oscilacija sto je uobi~ajeno za ovako mladu ekipu u kojoj su glavni igra~i doju~era{wi epizodisti.

Jedan od najzapa`enijih ko{arka{a Crvene zvezde na po~etku no-

ve sezone Strahiwa Milo{evi} ocenio je da tim "napreduje iz me~a u me~" i dodao da o~ekuje da se taj trend nastavi.

- Nadam se da }e veoma brzo do}i vreme kada }emo zare|ati sa pobedama. [teta {to nismo uspeli da savladamo Kragujev~ane, po{to smo u fini{u me~a imali dobru priliku - poru~io je Milo{evi}.

Najve}i problem Uvalinu u odre|ivawu putnika za Lakta{e zadaje povreda Lazara Radosavqevi}a, koji nije trenirao tokom nedeqe, ali lekarski tim o~ekuje da }e biti spreman za utakmicu.

Me~ Igokea - Crvena zvezda igra}e se sutra od 20.15 ~asova u Sportskoj dvorani u Lakta{ima.

Janka skija{ godine [vajcarac Karlo Janka progla{en je danas za najboqeg skija{a u 2010. godini u anketi sprovedenoj me|u u~esnicima Svetskog kupa.

Janka (24) je pro{le sezone osvojio prvo mesto u generalnom poretku Svetskog kupa. [vajcarac je u karijeri ostvario osam pobeda, a {est pro{le sezone.

Janka je u februaru na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru osvojio zlatnu medaqu u veleslalomu. [vajcarski skija{ je pro{le godine Karlo Janka trijumfovao na Svetskom prdobio priznawe "Zlatni skivenstvu u Val d'Izeru u veleja{", koje dodequje Me|unarodslalomu, dok je stigao do bronno udru`ewe skija{kih novize u spustu. Janka je prethodno nara. Janka }e skijati na otva-

SUTRA NOVOSADSKA DAQINSKA VESLA^KA REGATA: U organizaciji Vesla~kog kluba Danubijus 1885, vesla~kih saveza Vojvodine i Srbije sutra }e se u Srpskoj Atini sa po~etkom u 10.30 ~asova odr`ati Novosadska daqinska regata. Tako }e posle dvogodi{we pauze na Dunavu kod [tranda biti odr`ana daqinska regata, koja je u{la u zvani~ni takmi~arski kalendar Vesla~kog saveza Srbije kao peto kolo omladinske lige i posledwa regata sezone.

rawu nove sezone u Svetskom kupu na veleslalomu, koji }e biti odr`an u nedequ u Zeldenu.

Ciq trka je ispred VK Danubijus 1885 (posledwa trka se vozi u 12.45 ~asova), a na stazi }e se pojaviti posade kadeta, koji }e se takmi~iti u osmercima i ~etvercima na distanci od 6.000 metara, dok }e kadetkiwe, pioniri i pionirke veslati 4.000 metara. Prijavqeno je 17 posada ~amaca sa ukupno 102 takmi~ara. Kao i svake godine i ove }e doma}in regate kuvati pasuq za sve u~esnike, po ~emu je ina~e poznato ovo takmi~ewe kod vesla~a.

J. Gali}

petak22.oktobar2010.

19

VE^ERAS VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE OKK BEOGRAD (18, RTS)

Na muci se poznaju junaci S polovi~nim uspehom odigrali su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas prva dva kola u novom prvenstvu Prve A lige Srbije.

Na startu su, u Novom Sadu, neo~ekivano savladali Metalac, a onda su poklekli u Kru{evcu, u duelu s Napretkom, pa ve~era{wi susret s OKK Beogradom, tako|e veoma jakom i kvalitetnom ekipom, do~ekuju s `eqom da osvoje ~itav plen.

Me|utim, trener crveno-belih Radenko Varagi} susre}e se s dosta zdravstvenih problema i potpuno je neizvesno koji }e tim suprotstaviti "klonferima".

- Sigurno je da u ekipi ponovo ne}e biti povre|enog kapitena Ivana Bo{waka, dok }e roviti centar Milo{ Marijanovi} zauzeti svoje mesto, ali ne znam koliko }e biti sposoban da pomogne saigra~ima - rekao je trener Varagi}. - Problema s povre|enim prstom ima i Dejan Kova~evi}, ali }e on biti u sastavu i pomo}i }e koliko mo`e.

Beogra|ane, dakle, do~ekujemo s malim igra~kim kadrom, ali i s velikom `eqom da se pred na{im navija~ima i TV gledaocima poka`emo u {to lep{em svetlu. Nikome nemamo pravo da pretimo, ali potrudi}emo se da, uz maksimalni anga`man svakog pojedinca, stignemo do vrednih bodova. Nadam se da }e nas podr`ati zna~ajniji broj gledalaca u sali, a mi }emo se potruditi da im prika`emo kvalitetnu igru i da ih obradujemo dobrim rezultatom.

U sli~nom tonu rezonovao je i plejmejker Novosa|ana Vladimir Veli~kovi}, koji je rekao: - Imali smo veoma kratke pripreme, ali smo nagovestili da ovaj tim Vojvodine Srbijagas

Vladimir Veli~kovi}

ima potencijal i kvalitet. Znamo da Novosa|ani ne priznaju prose~ne rezultate i `eqa nam je da, kao i u utakmici s Metalcem, poka`emo maksimalnu borbenost i da poku{amo da pobedimo veoma kvalitetan tim OKK Beograda. Lak{e bi nam

na tom putu bilo ako i navija~i stanu uz nas i pozivam ih da ve~eras do|u na tribine.

Ulaz u malu salu SPC "Vojvodina" je besplatan, a me~ po~iwe u 18 ~asova, uz TV prenos na kanalu RTS 2.

A. P.

20

SPORT

petak22.oktobar2010.

DNEVNIK

U NEDEQU SE VOZI VELIKA NAGRADA KOREJE

Staza Jeongam nepoznanica Do kraja {ampionata Formule jedan ostalo je jo{ tri trke, a prva je na programu ovog vikenda za Veliku nagradu Koreje. Do pre deset dana nije se ni znalo da li }e trka u Koreji biti vo`ena, a kada je potvr|eno da ho}e, piloti su imali priliku da se jedino preko simulatora upoznaju sa stazom u Jeongamu. Dodu{e, Karun ^andhok je

Jeongam se nalazi 370 kilometara ju`no od glavnog grada Ju`ne Koreje Seula i to je {esto potpuno novo ~edo ~uvenog Hermana Tilkea. Staza je duga 5,615 kilometara, trebalo bi da se vozi 55 krugova ili ukupno 309,155 kilometara. Pista je {iroka od 13 do 15 metara, ima 18 krivina, sedam desnih i 11 levih. Vozi se suprotno smeru kretawa kazaqke na satu, ko i u Turskoj, Singa-

Pred trku u Koreji voza~ Red Bula Mark Veber nalazi se na ~elu karavana sa 220 bodova, slede ga sa 14 bodova mawe Fernando Alonso iz Ferarija i klupski kolega Sebastijan Fetel. Pored wih tu je dvojac iz Meklarena Luis Hamilton i Xenson Baton.

Hamilton ima 192, a Baton 189 bodova. Ina~e Britanci su posledwa dva {ampiona u najbr`em cirkusu. Hamilton je rekao da ve-

Do kraja {ampionata ostale su tri trke, a u igri je jo{ 75 poena.

Razlika izme|u vode}eg Vebera i petoplasiranog aktuelnog {ampiona Xensona Batona iz Meklarena je 31 bod.

- Ostalo je jo{ mnogo poena.

Ciq je da pobedimo na svim trkama do kraja. U pro{loj trci smo bili ravnoporavni i mislim da mo`emo da se borimo za titulu rekao je Hamilton.

TURNIR U MOSKVI

Jeca ispala od nepoznate Kazahstanke Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} nije uspela da se plasira u ~etvrtfinale VTA turnira Kup Kremqa u Moskvi. Jankovi}eva je u osmini finala pora`ena od 268. teniserke sveta Kazahstanke Zarine Dijas rezultatom 6:1, 6:2.

Kazahstanka }e u ~etvrtfinalu igrati sa Ruskiwom Marijom Kirilenko, koja je savladala Ukrajinku Katerinu Bondarenko 6:0, 6:0.

Kazahstanka je dominirala u prvom setu, a ka`wavala je

svaku gre{ku srpske teniserke. Dijasova je brzo stigla do vo|stva od 5:0 u gemovima, a onda je Jankovi}eva zatra`ila medicinski tajm-aut, jer je imala problema sa disawem.

Me~ je nastavqen posle 10 minuta, ali je Kazahstanka dobila prvi set rezultatom 6:1.

Dijasova je na po~etku drugog seta povela 3:1 u gemovima, a onda je sigurnom igrom stigla do zaslu`ene pobede. VTA turnir u Moskvi igra se za nagradni fond od milion dolara.

Azarenka u Dohi Staza Jeongam jo{ uvek nije potpuno spremna

jedini od voza~a imao priliku da provoza bolid po pisti, prilikom demonstracionog nastupa. Naime, on je izvezao 14 krugova u starom bolidu Red Bula 4. septembra. Indijac je tada istakao da staza ima zanimqivu kofiguraciju i da bi u prvom sektoru moglo da bude dosta obila`ewa.

puru, Brazilu i Abu Dabiju.

Brixston }e na novu pistu doneti tvrde i meke gume, jer do sada tamo nije vo`eno. Za sada niko ne mo`e da predvidi ni kako }e se pona{ati asfalt, koji je postavqen tek pre desetak dana, ali kreator Piste Herman Tilke ne boji se da podloga ne}e izdr`ati.

ruje da ove sezone mo`e da osvoji {ampionsku titulu u Formuli jedan. Britanac je optimista uprkos bodovnom zaostatku.

- Dobro se ose}am, uzbu|en sam i veliki sam optimista. Nadam se da }emo u predstoje}im trkama imati vi{e {ansi protiv Ferarijevih i Red Bulovih vozila rekao je Hamilton za BBC.

Trka za Veliku nagradu Koreje na stazi u Jeongamu vozi se u nedequ ujutru u osam, a kvalifikacije su u subotu u sedam ujutru po na{em vremenu. Posle Koreje preostaju jo{ dve trke u {ampionatu. Trka za Veliku nagradu Brazila vozi se 7. novembra u Sao Paolu, a ona u Abu Dabiju nedequ dana kasnije.

G. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka

Rukomet

Odbojka

NLB liga - VR[AC: Hemofarm [tada - [iroki (20.15, TV Arena sport).

Prva A mu{ka liga Srbije NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - OKK Beograd (18, RTS).

Prva B mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 Radni~ki (O) (19).

Prva srpska mu{ka liga - Sever: TEMERIN: Mladost Teletehnika - Veternik (20).

Zajedni~ka `enska liga KSV - SIVAC: Sivac - Proleter (20.45).

Prva `enska liga - VAQEVO: Metalac A.D. - Naisa 2 (19.30).

Druga `enska liga, sever KIKINDA: Kikinda 2 - Mladost (19), NOVI SAD: Vojvodina - Pan~evo (18.15, Slana bara), TEMERIN: Temerin Srem Morovi} (18).

Viner {tedi{e mu{ka superliga – NOVI SAD: NIS Vojvodina – @eleni~ar (20.30), QIG: Spartak – Mladi radnik (19).

Viner {tedi{e `enska superliga – ZREWANIN:Klek – NIS Spartak (19), BEOGRAD:Po{tar 064 – Dinamo Azotara (20).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (18), SIVAC: Sivac 69 - Kqaji}evo (17).

Prva mu{ka liga – SUBOTICA: Spartak – Putevi Ivawica (19), KOSJERI]: Crnokosa – Obili} (18).

Prva `enska liga – KRAGUJEVAC: Sme~ 5 – Lazarevac (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Petrovaradin 2 – Novi Sad DDOR 2 (22).

Vatrepolo Kup Srbije, A grupa - BEOGRAD: Beograd - Partizan (18.30).

Stoni tenis @enska superliga – NOVI SAD: Vojvodina – Obili} (17).

Beloruska teniserka Viktorija Azarenka posledwa je u~esnica zavr{nog turnira sezone, koji }e naredne nedeqe biti odigran u Dohi.

Azarenka, koja se trenutno nalazi na 10. mestu VTA liste, plasirala se u ~etvrtfinale Kupa Kremqa u Moskvi, po{to je u osmini finala savladala Nemicu Andreju Petkovi} 2:1, po setovima 6:4, 2:6, 6:1. Wena rivalka za u~e{}e u Dohi bila je i Kineskiwa Li Na, koja je na devetom mestu

VTA liste, ali je eliminisana u prvom kolu turnira u Moskvi.

Ameri~ke sestre Serena i Venus Vilijams odustale su ranije zbog povreda od nastupa na zavr{nom turniru sezone.

U Dohi }e igrati Karolina Vozwacki, Vera Zvonareva, Kim Klajsters, Fran~eska Skijavone, Samanta Stosur, Jelena Jankovi}, Elena Dementijeva i Viktorija Azarenka, dok }e prve rezerve bit Na Li i @istin Enan.

Radvanska pauzira tri meseca Najboqa poqska teniserka Agwe{ka Radvanska odsustvova}e najmawe tri meseca van terena zbog operacije stopala.

- Suo~avam se sa komplikovanom povredom i postoji rizik da je ne}u sanirati do Australijan opena. Sigurno ne}u igrati do kraja sezone. Za posle }emo da vidimo, ali nadam se najboqem - izjavila je Radvanska.

Poqakiwa se trenutno nalazi na 14. mestu WTA liste.

- @ao mi je {to godinu ne}u da zavr{im me|u deset najboqih teniserki na svetu jer ne}u igrati na posledwim turnirima, a i ostale devojke dobro igraju. Iza mene je solidna godina i nadam se da }u da je zavr{im me|u 15 najboqih teniserki sveta - dodala je Poqakiwa, koja je u karijeri osvojila ~etiri turnira.

AKTIVNOSTI SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Na Olimpijadu {to masovnije Savez sport za sve Vojvodine odr`ao je dva sastaka, u Novom Sadu, vezana za aktivnosti u rekreativnom sportu: sastanak sa predsednicima i sekretarima zona i sednicu Upravnog odbora. Ciq prvog sastanka bio je da se pojasne Uputstva za primenu izmene i dopune odluke o op{tim i posebnim propozicijama organizacije i takmi~ewa na Desetoj sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine, u vezi sa popunom upra`wenih mesta i formirawem reprezentacija za olimpijadu, kao i informacija o dosada{wim aktivnostima.

Sednici je predsedavao Milorad Peri{i}, predsednik Upravnog odbora.

Posle uvodnih napomena Peri{i}a, u diskusiji su u~estvovali gotovo svi u~esnici i svima je bio ciq da na predstoje}oj jubilarnoj SORV u Ba~koj Palanci, idu}e godine, bude pun broj u~esnika u svim sportskim granama. Upravo zbog toga je i organizovan ovaj sastanak, da se

predstavnicima zona pojasne mogu}nosti o stvarawau reprezentacija, ukoliko jedna firma ne mo`e da ima svoju ekipu.

Sve to precizirano je u propozicijama, a razlog stvarawa reprezentacija je u ~iwenici da mnoga preduze}a ne rade, ili to ~ine u smawenom obimu. Obrazla`u}i Uputstvo, Mladenko \uranovi}, prethodni Komesar za takmi~ewe SORV, je naglasio da je uputstvo jasno, shvatqivo i da ga samo treba pa`qivo pro~itati i da daje mogu}nost svakoj zoni da na Igre do|e u masimalnom broju. Pou~eni iskustvom sa Prvenstva Vojvodine, gde je bilo mnogo mawe u~esnika od o~ekivanog broja, pri{lo se izmenama i dopunama propozicija, da bi na Olimpijadi u Ba~koj Palanci bilo {to vi{e u~esnika. Najva`nije je da na ovoj manifestaciji mogu da nastupe svi koji su radno anga`ovani, dakle, samostalci, zanatlije, penzioneri, lica koja se nalaze na evidenciji kod slu`be za za-

Sa sastanka predsednika i sekretara zona

po{qavawe, svi sem onih koji rade preko studentske zadruge.

Ranije su umesto maratona u program ukqu~ene trke na tri i pet hiqada metara, a predlo`eno je, i usvojeno, da u tenisu,

atletskom troboju, plivawu i trkama budu prihva}eni svi u~esnici, nezavisno od kvalifikacija na zonskim takmi~ewima.

Predstavnici zona su u svojim izve{tajima istakli da su goto-

vo svi takmi~arski programi zavr{eni, ili }e biti do kraja godine i da }e do roka, 31. decembra, predati kompletne sastave u~esnika. Jedino je Zona Srem ostavila nekoliko sportova za po~etak idu}e godine, jer su kasnije po~eli takmi~ewa, a Zona Vr{ac je istakla da je stawe veoma lo{e, ali da }e se na Igrama pojaviti nekoliko reprezentacija.

Na sednici Upravnog odbora Milorad Peri{i} je istakao da je sve {to je bilo planirano od manifestacija i realizovano, a da }e se do kraja godine odr`ati planirani seminari savetovawa. Tako|e, istakao je da u ovoj organizaciji predstoji transformacija kojom }e se posti}i da se obuhvate svi uzrasti i populacije u rekreativnom sportu. Dodao je i da se ~eka Zakon o sportu s kojim }e se uskladiti sve aktivnosti Saveza.

Sednici je prisustvovao i Branko Vujovi}, samostalni stru~ni saradnik Pokrajin-

skog sekretarijata za sport i omladinu zadu`en za rekreativni sport. On je istakao koji su strate{ki pravci Sekretarijata, koriste}i iskustva zemaqa u okru`ewu, ali i druga.

Strate{ko opredeqewe je bavqewe rekreativnim sportom bar jednom nedeqno, organizovano, sa svim potrebnim uslovima i da ono bude besplatno.

Sve to trebalo bi da se ostvari kroz finansirawe programa Saveza sporta za sve Vojvodine, ali je obavezno da se u finansirawe ovih programa mnogo aktivnije ukqu~e lokalne samouprave. Tako|e, jedan od osnovnih zadataka u predstoje}em periodu je {kolovawe i usavr{avawe stru~nih kadrova u rekreativnom sportu.

Na kraju je odlu~eno da progla{ewe najboqih pojedinaca i kolektiva u sportskoj rekreaciji za 2010. godinu bude po~etkom idu}e godine, a da se Izborna i radna skup{tina odr`e u martu.

S. Jakovqevi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

21

petak22.oktobar2010.

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A

Subota Fiorentina - Bari Nedeqa Parma - Roma Bolowa - Juventus Kjevo - ]ezena \enova - Katanija Lacio - Kaqari Le}e - Bre{a Udineze - Palermo Inter - Sampdorija Ponedeqak Napoli - Milan 1. Lacio 2. Milan 3. Inter 4. Napoli 5. Juventus 6. Palermo 7. Sampdorija 8. Kjevo 9. Katanija 10. Bre{a 11. \enova 12. ]ezena 13. Roma 14. Bari 15. Le}e 16. Kaqari 17. Bolowa 18. Udineze 19. Parma 20. Fiorentina

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

5 4 4 3 3 3 2 3 2 3 2 2 2 2 2 1 1 2 1 1

1 2 2 3 2 2 4 1 3 0 2 2 2 2 2 4 4 1 3 2

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

1 1 1 1 2 2 1 3 2 4 3 3 3 3 3 2 4 3 4

10:5 11:5 9:3 13:9 16:9 14:10 9:7 9:8 8:7 7:9 7:9 5:8 7:12 6:11 5:12 27:6 8:12 4:9 6:8 7:9

16 14 14 12 11 11 10 10 9 9 8 8 8 8 8 7 7 7 6 5

ITALIJA – SERIJA B

Danas Novara - Vi}enca Subota Albinolefe - Portosumaga Askoli - Citadela Modena - Sasuolo Padova - Peskara Pja}enca - Atalanta Re|ina - Empoli Sijena - Krotone Torino - Frosinone Vareze - Triestina Groseto - Livorno 1. Novara 10 2. Sijena 10 3. Re|ina 10 4. Empoli 10 5. Atalanta 10 6. Padova 10 7. Livorno 10 8. Vi}enca 10 9. Peskara 10 10. Krotone 10 11. Torino 10 12. Triestina 10 13. Vareze 10 14. Groseto 10 15. Modena 10 16. Portosum. 10 17. Askoli 10 18. Frosinone 10 19. Albinolefe10 20. Sasuolo 10 21. Pja}enca 10 22. Citadela 10

7 6 6 4 5 4 4 5 4 3 4 2 2 3 2 3 2 2 2 2 1 1

1 3 2 6 3 4 4 1 3 5 1 6 5 2 5 2 4 4 3 2 4 2

2 1 2 0 2 2 2 4 3 2 5 2 3 5 3 5 4 4 5 6 5 7

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18) 20:8 13:8 18:10 12:6 11:6 16:8 16:12 13:11 11:9 11:10 12:14 10:12 9:10 11:14 9:15 10:17 12:15 9:12 10:16 9:12 9:15 8:19

22 21 20 18 18 16 16 16 15 14 13 12 11 11 11 11 10 10 9 8 7 5

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Hamburger - Bajern (M) Subota Ajntraht - [alke Borusija (M) - Verder Frajburg - Kajzerslautern Hanover - Keln Nirnberg - Volfsburg Nedeqa Borusija (D) - Hofenhajm Bajer (L) - Majnc [tutgart - Sent Pauli 1. Borusija (D) 2. Mainc 3. Vajer (L) 4. Hofenhajm 5. Hamburger 6. St. Pauli 7. Hanover 8. Ajntraht 9. Frajburg 10. Bajern 11. Verder 12. Volfsburg 13. Nirnberg 14. Kajzersla.

15. Borusija (M) 16. [alke 17. Keln 18. [tutgart

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 4 4 4 4 4 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1 1

0 0 3 2 2 1 1 0 0 2 2 1 3 1 3 2 2 1

1 1 1 2 2 3 3 4 4 3 3 4 3 5 4 5 5 6

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 20:6 18:8 18:14 16:12 13:11 11:10 11:11 14:9 12:13 8:8 13:17 14:14 9:11 9:16 3:23 10:16 8:15 14:17

21 21 15 14 14 13 13 12 12 11 11 10 9 7 6 5 5 4

FRANCUSKA

1. Ren 9 2. Saint Etijen 9 3. PS@ 9 4. Olimpik (M) 9 5. Brest 9 6. Lil 9 7. Bordo 9 8. Tuluz 9 9. Montpeqe 9 10. So{o 9 11. Kaen 9 12. Nica 9 13. Lorien 9 14. Olimpik (L) 9 15. Valensijen 9 16. Monako 9 17. Okser 9 18. Nansi 9 19. Lans 9 20. Aviwon 9

5 5 4 4 4 3 4 4 4 4 3 3 3 3 2 1 1 2 1 0

4 2 3 3 3 5 2 2 2 1 4 4 2 2 4 6 5 2 3 1

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 0 2 2 2 2 1 3 3 3 4 2 2 4 4 3 2 3 5 5 8

(2.15) Viqareal - (3.00) Atletiko (M) (3.15)

12:4 14:9 13:6 15:10 7:4 12:8 9:7 10:9 9:9 16:11 8:8 9:11 9:10 10:12 9:10 7:7 11:11 9:16 7:17 3:20

19 17 15 15 15 14 14 14 14 13 13 13 11 11 10 9 8 8 6 1

1. Real 2. Viqareal 3. Barselona 3. Valensija 5. Atletiko 6. Espawol 7. Seviqa 8. Atletik (B) 8. Hetafe 10. Herkules 11. Majorka 12. Sporting 13. Levante 14. Malaga 15. Socijedad 16. Rasing 17. Almerija 18. Osasuna 19. Deportivo 20. Saragosa

Fudbaleri Viqareala igraju sve boqe, dodu{e u pro{lom krugu su samo remizirali s Herkulesom, ali su igrali u gostima ( 2:2). @uta podmornica na El Madrigalu nema milosti, do sada nije izgubila ni jedan bod. Jorganxije i daqe igraju po sistemu toplo - hladno pa su tako posle poraza od Seviqa 3:1, uspeli da slave protiv Hetafea 2:0. Zanimqivo je da su fudbaleri Atletika samo jednom na posledwih 10 duela slavili, a u oba pro{losezonska duela pripala su `utoj podmornici identi~nim rezultatom 2:1.

Na{ predlog: 3+

(1.70) Liverpul - (3.25) Blekburn (4.25) Liverpul je izgubio pro{le nedeqe u gradskom derbiju protiv Evertona (2:0), pa nema pravo na novi kiks. Trener redsa Hoxson ima velikih kadrovskih problema povre|eni su Kujt i Ager. Na drugoj strani Blekburn predvo|en trenerom Alardejlosom remizirao je u duelu protiv Sanderlenda 0:0, i oni imaju povre|ene igra~e,a to su: Nelsen i Endrjuz. Tradicija je na strani Liverpula koji je na posledwih devet me~eva, slavio na {est, a tri su zavr{ena bez pobednika.

Na{ predlog: 1

(2.00) Totenhem - (3.30) Everton (3.30) I Totenhem i Everton su desetkovani.Pevci ne mogu da ra~unaju na Kabula, Bentlija, Dousona, Defofa, Vudgejta i O Haru, jedino se Van der Vart opo-

Napada~ Man~ester junajteda Vejn Runi saop{tio je da je definitivno odlu~io da napusti klub sa Old traforda.

- Sastao sam se sa izvr{nim direktorom kluba Dejvidom Gilom pro{le nedeqe. On mi nije dao uveravawa da imam budu}nost u ekipi. Ja sam mu onda rekao da ne}u da potpi{em novi ugovor. - rekao je Runi, koji ima ugovor sa Junajtedom do juna 2012. godine.

HOLANDIJA Breda - Roda

Danas

(20.45)

Subota De Graf{ap - Herakles NEC - Groningen Herenven - Venlo Nedeqa Ekscelzior - Ajaks PSV - Fejenord Tvente - Den Hag AZ Alkmar - Viqem Vitese - Utreht 1. PSV 2. Ajaks 3. Tvente 4. Roda 5. Groningen 6. Den Hag 7. Alkmar 8. Breda 9. Utreht 10. Herenven 11. NEC 12. Ekscelzior 13. Graf{ap 14. Herakles 15. Fejenord 16. Vitese 17. Venlo 18. Viqem

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 6 5 5 5 4 4 4 4 2 3 3 2 2 2 2 2 0

3 2 4 3 3 3 3 2 1 4 1 1 3 2 2 2 0 1

(18.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 0 1 0 1 1 2 2 3 4 3 5 5 4 5 5 5 7 8

25:8 24:9 16:5 17:11 15:9 18:17 10:9 11:11 14:15 12:13 12:17 12:17 12:21 13:15 12:14 9:18 7:15 8:26

21 20 19 18 18 15 15 13 13 10 10 10 9 8 8 8 6 1

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 6

5 5 5 5 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 0 0

2 1 1 1 1 0 2 1 1 2 2 2 2 1 1 1 3 3 4 3

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (19) (21) (21) 0 1 1 1 2 3 2 3 3 3 3 3 3 4 4 4 3 3 3 4

16:3 14:6 12:6 12:6 12:7 6:9 10:8 11:10 11:10 7:8 5:7 7:12 7:12 13:16 7:11 4:8 5:6 4:6 3:11 6:12

17 16 16 16 13 12 11 10 10 8 8 8 8 7 7 7 6 6 4 3

[PANIJA – SEGUNDA

Dijego Forlan i trener Atletika Kike Flores

ravio od povrede. Trener karamela Dejvid Mojes ne}e mo}i da ra~una na Sahu, Piwara, Ani~ebea, Felanija i Rodvela. Pro{le sezone slavio je Totenhem 2:1, u revan{u je bilo 2:2. Tradicija je na strani doma}ina koji je slavio na sedam, gosti na tri od posledwih deset duela, uz jedan remi.

Na{ predlog: 3+

(1.60) Bordo - (3.45) Brest (5.00) Ekipa Bordoa kako prvenstvo odmi~e pru`a sve boqe partije.

Nakon trijumfa nad Okserom (1:0) izabranici trebera Tigane ovog vikenda do~eka}e i novajliju Bresta. Utakmica na stadionu [aban Delma{ bi}e prilika da tandem Modest -\ofran, nastave seriju bez kiksa dugu ~etiri kola. Vujadin Savi} me~ }e najverovatnije gledati sa klupe. Ekipa Bresta trenutno petoplasirana u {ampionatu,

Runi nema budu}nost u Junajtedu

Vejn Runi

Subota Bordo - Brest Lans - Nica Monako - Valensijen Nansi - Lorijen Ren - Monpeqe Sent Etijen - Kaen So{o - Tuluz Nedeqa Aviqon - Olimpik (L) PS@ - Okser Lil - Olimpik (M)

Subota Saragosa - Barselona Real (M) - Rasing Valensija - Majorka Nedeqa Hetafe - Hihon Almerija - Herkules Osasuna - Malaga Espawol -. Levante Seviqa - Atletik (B) Viqareal - Atletiko (M) Ponedeqak Sosijedad - Deportivo

Jorganyije love `utu podmornicu

(20.45)

(20.45)

[PANIJA – PRIMERA

posle dobrog starta remilizala je protiv Aviwona (0:0), {to je bio prvi remi posle tri vezane pobede.

Na{ predlog: 1

(1.75) Lacio - (3.20) Kaqari (4.40) Lider italijanskog prvenstva ekipa Lacija ovog vikenda ugosti}e Kaqari. Nebesko - plavi su slavili na gostovawu protiv Barija (2:0) i tako nanaizali tre}u pobedu u nizu, dok su gosti sa Sardinije pora`eni u dulu sa {ampionom Interom (1:0). Pro{le sezone, fudbaleri Kaqarija slavili su na Olimpiku 1:0, a Rimqani su im se revan{irali 2:0.

Na{ predlog: 1

(1.80) Borusija (D) (3.35) Hofenhajm (4.20) Milioneri iz Dortmunda zaseli su na vrh tabele posle pobede u duelu sa Kelnom (2:1) i tu

nameravaju da ostanu. Ovog vikenda snage }e odmeriti sa Hofenhajmom koji je posle posta dugog ~etiri kola savladao Borusiju iz Mehengladbaha (3:2).

Ova dva tima do sada su se sastajala ~etiri puta, uz dve pobede doma}in i dva remija.

Na{ predlog: 1

(1.60) Valensija - (3.40) Majorka (5.00) Fudbaleri Majorke nakon poraza na doma}em buwi{tu od Espawola (1:0), gostuju na Mestaqi favorizovanoj Valensiji, koja je posle poraza u derbiju sa Barselonom (2:1) `eqna da nastavi pohod ka vrhu. Trener Emeri na mukama je uo~i duela sa Ostrvqanima, a povrede su otpisale Maduroa, Hoakina, Miguela i Topala. Pro{le sezone nije bilo pobednika na Mestaqi (1:1).

Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

FIFA suspendovala Adamua i Temarija

Napada~ Junajteda je priznao da je iznena|en izjavom menaxera Aleksa Fergusona, koji je pozvao Runija da bez obzira na odluku po{tuje klub.

Zanimalo me je da ~ujem {ta je Ferguson imao da ka`e. Priznajem da me je iznenadio. Ja imam apsolutno po{tovawe prema Man~ester junajtedu. Kako bih mogao da ne po{tujem klub sa takvom istorijom, u kojoj sam u posledwih {est godina i ja u~estvovao, naveo je engleski reprezentativac i dodao: - I pored na{ih nesporazuma ja puno dugujem Fergusonu. On je sjajan menaxer i mentor, koji mi je pomogao i podr`avao me od kada sam kao 18-godi{wak do{ao iz Evertona. Nadam se da }e, za dobro Man~ester junajteda, on zauvek ostati na klupi, jer je jedinstven i genijalan.

Eti~ki komitet Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) saop{tio je da je suspendovao dvojicu ~lanova Izvr{nog odbora FIFA Amosa Adamua i Rejnalda Temarija. A suspendovana su jo{ ~etvorica funkcionera FIFA-e i to Slim Aloulou, Amadu Diakite, Ahongalu Fusimalohi i Ismael Bamje.FIFA je ranije pokrenula istragu posle tvrdwi britanskog „Sandej Tajmsa“ da su Adamu i Temari od ameri~kih firmi tra`ili novac da bi svoj glas za odr`avawe Mundijala 2018. godine dodelili SAD-u.

Novinari „Sandej tajmsa“ pozvali su Adama i predstavili se kao konzorcijum ameri~kih kompanija koje lobiraju za kandidaturu SAD i snimili kako garantuje da }e glasati ukoliko dobije novac. Optu-

`eni Nigerijac Adama, koji je predsednik Zapadnoafri~ke fudbalske unije, tra`io je 800.000 dolara da bi napravili terene sa ve{ta~kom travom u wegovoj zemqi. Drugi osumwi~eni za ovaj skandal, Reinald Temari, koji je predsednik Fudbalske konfederacije Okeanije, optu`en je da je tra`io 2,3 miliona evra za finansirawe sportske akademije u Ouklendu.

Kandidature za SP 2018. podneli su Engleska, Rusija, kao i zajedni~ki Holandija i Belgija, odnosno [panija i Portugalija. Kandidati za doma}ina SP 2022. su SAD, Australija, Japan, Katar i Ju`na Koreja.FIFA }e kona~nu odluku o doma}inima Mundijala 2018. i 2022. godine doneti u Cirihu 2. decembra.

BELGIJA

HRVATSKA

RUSIJA

Danas Kortrijk - Genk Subota Sent Truden - [arlroa Mehelen - @erminal Lirs - Varegem Serkl Bri` - Eupen Nedeqa Standard - Gent Anderleht - Vesterlo Lokeren - Klub Bri` 1. Genk 11 2. Gent 11 3. Anderleht 11 4. Standard 11 5. Klub Bri` 11 6. Serkl Bri`11 7. Mehelen 11 8. Lokeren 11 9. Kortrijk 11 10. Vesterlo 11 11. @erminal 11 12. Varegem 11 13. Sent Truden11 14. Lirs 11 15. [arlroa 11 16. Eupen 11

9 7 6 6 6 5 5 5 5 4 3 2 2 1 1 1

2 1 3 2 1 4 4 3 1 3 3 5 1 3 3 1

(20.30) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) (20.30) 0 3 2 3 4 2 2 3 5 4 5 4 8 7 7 9

35:10 22:17 23:8 22:14 26:16 15:14 13:13 16:17 12:13 12:12 9:14 17:19 6:24 8:19 7:21 10:22

29 22 21 20 19 19 19 18 16 15 12 11 7 6 6 4

Danas Dragovoqac - Zadar Subota Varteks - Istra Split - Inter (Z) Rijeka - Osijek Karlovac - Lokomotiva Slaven - Zagreb Nedeqa Dinamo (Z) - [ibenik Cibalija - Hajduk (S) 1. Dinamo 11 2. Hajduk 11 3. Split 11 4. Rijeka 11 5. Cibalija 11 6. Varteks 11 7. Zagreb 11 8. Karlovac 11 9. Slaven B. 11 10. Inter 11 11. Osijek 11 12. [ibenik 11 13. Lokomotiva11 14. Zadar 11 15. Istra 11 16. Dragovoqac11

8 7 7 6 5 5 5 5 5 5 3 3 3 3 0 0

2 4 1 2 3 3 2 1 1 1 4 3 2 1 3 3

(18) (15.30) (18) (18) (18) (20.05) (18) (18) 1 0 3 3 3 3 4 5 5 5 4 5 6 7 8 8

25:8 26:7 14:6 15:11 14:7 11:12 13:10 12:11 10:10 10:12 12:15 11:11 8:19 13:20 5:22 4:22

26 25 22 20 18 18 17 16 16 16 13 12 11 10 3 3

Subota Sibir - Spartak (M) Alanija (V) - Dinamo (M) Spartak (N) - Tomsk Saturn - Terek Nedeqa Amkar - Lokomotiva (M) CSKA (M) - Rubin An`i - Zenit Rostov - Krila Sovjetov 1. Zenit 22 2. Rubin 24 3. CSKA 22 4. Spartak (M)23 5. Lokomotiv 24 6. Spartak (N) 24 7. Rostov 24 8. Dinamo (M) 23 9. Terek 24 10. Tomsk 24 11. Saturn 24 12. An`i 24 13. Alania 24 14. K. Sovetov 24 15. Amkar 24 16. Sibir 24

17 14 15 11 10 10 10 8 8 7 6 6 6 5 6 4

5 8 3 6 6 6 3 8 7 6 7 5 5 8 4 5

0 2 4 6 8 8 11 7 9 11 11 13 13 11 14 15

(9.45) (12) (14.15) (16.30) (10) (12.10) (14.30) (16.45) 42:10 30:11 39:15 37:27 28:26 32:28 22:29 30:25 24:24 28:38 20:31 18:31 21:35 22:33 16:29 29:46

56 50 48 39 36 36 33 32 31 27 25 23 23 23 22 17

Danas Kserez - Viqareal B Subota R. Vaqekano - Rekreativo Kordoba - Tenerife Barselona B - Hueska Kartagena - Alkoron Selta - Granada Hirona - Vaqadolid El~e - Ponferadina Nedeqa Salamanka - Betis Numansija - Himnastik Las Palmas - Albasete 1. Betis 2. Selta 3. Rajo V. 4. Salamanka 5. Barselona 6. Vaqadolid 7. Alkorkon 8. Las Palmas 9. Herez 10. Granada 11. El~e 12. Viqareal 13. Kartagena 14. Kordoba 15. Albasete 16. Numansija 17. Hirona 18. Hueska 19. Ponferad.

20. Himnastik 21. Rekreativo 22. Tenerife

8 8 9 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 6 5 5 4 4 3 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0

1 1 1 2 1 3 2 4 0 2 2 1 3 3 3 2 1 3 3 2 4 2

1 1 1 1 2 1 2 1 4 3 3 4 3 3 3 4 5 4 4 5 4 6

(21) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (18) 19:8 17:8 16:7 10:5 12:11 16:6 13:11 14:10 11:12 10:11 5:8 11:15 13:10 10:11 6:7 9:10 12:15 5:11 4:14 7:11 3:12 6:16

19 19 19 17 16 15 14 13 12 11 11 10 9 9 9 8 7 6 6 5 4 2

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Totenhem - Everton Birmingem - Blekpul ^elzi - Vulvs Sanderlend - Aston Vila VBA - Fulam Vigan - Bolton Vest Hem - Wukasl Nedeqa Stouk - Man~ester j.

Liverpul - Blekburn Man~ester s. - Arsenal 1. ^elzi 8 2. Man~ester s. 8 3. Arsenal 8 4. Man~ester j. 8 5. Totenham 8 6. VBA 8 7. Bolton 8 8. Aston Vila 8 9. Stok 8 10. Blekpul 8 11. Everton 8 12. Fulam 8 13. Sanderland 8 14. Blekburn 8 15. Vigan 8 16. Wukasl 8 17. Birmingem 8 18. Vulfs 8 19. Liverpul 8 20. Vest hem 8

6 5 4 3 4 3 2 3 3 3 2 1 1 2 2 2 1 1 1 1

1 2 2 5 2 3 5 2 1 1 3 6 6 3 3 2 4 3 3 3

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (16) (17) 1 1 2 0 2 2 1 3 4 4 3 1 1 3 3 4 3 4 4 4

23:2 12:5 18:10 18:11 10:7 11:14 12:12 9:12 9:11 13:18 8:7 9:9 7:7 7:8 6:15 12:12 8:12 8:13 7:13 6:15

19 17 14 14 14 12 11 11 10 10 9 9 9 9 9 8 7 6 6 6

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Danas Bristol - Kvins Park Subota Koventri - Barnsli Nori~ - Midlzbro Hal - Portsmut Barnli - Reding Vatford - Skantorp Svansi - Lester Notingem F. - Ipsvi~ Milvol - Derbi Preston - Kristal P. Donkaster - [efild j.

Ponedeqak Lids - Kardif 1. Kvins park 11 2. Kardif s. 11 3. Nori~ 11 4. Svansi 11 5. Vatford 11 6. Ipsvi~ 11 7. Koventri 11 8. Barnli 11 9. Lids 11 10. Reding 11 11. Milval 11 12. Donkaster 11 13. Derbi 11 14. Barnsli 11 15. Notingem 11 16. Hal 11 17. Portsmut 11 18. [efild 11 19. Skantorp 11 20. Midlsbro 11 21. Preston 11 22. Lester 11 23. Kristal P. 11 24. Bristol 11

8 7 6 6 5 5 5 4 5 4 4 4 4 4 2 3 3 3 3 3 3 2 2 1

3 2 2 1 3 3 3 5 2 4 4 4 3 3 7 4 3 3 2 2 1 3 2 3

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.15) (20.45) 0 2 3 4 3 3 3 2 4 3 3 3 4 4 2 4 5 5 6 6 7 6 7 7

24:3 19:10 17:13 15:12 23:15 14:11 16:14 18:11 18:19 14:10 16:14 16:16 17:18 17:18 12:12 8:14 16:17 8:15 12:15 12:20 14:23 14:24 9:20 10:22

27 23 20 19 18 18 18 17 17 16 16 16 15 15 13 13 12 12 11 11 10 9 8 6

22

KULTURA

petak22.oktobar2010.

U GALERIJI MATICE SRPSKE OD 15. NOVEMBRA DO 1. DECEMBRA

Novosadski salon 39. put

Novosadski salon }e po 39. put biti otvoren 15. novembra u Galeriji Matice srpske i traja}e do 1. decembra, saop{tio je ju~e novistari organizator Novosadski otvoreni univerzitet (nekada Radni~ki univerzitet "Radivoj ]irapanov") . Kako je re~eno, "karakter 39. novosadskog salona ne}e biti u potpunosti likovno-vizuelni". Pored slika, fotografija i instalacija u okviru ove manifestacije bi}e predstavqeni i umetnici iz drugih oblasti umetni~kog delovawa. Tako|e, za vreme trajawa izlo`be predvi|eni su i prate}i doga|aji Salona, razgovori, promocije i prezentacije.

Posle 39 godina neprekinutog trajawa Novosadskog salona (prvi je odr`an 1971. godine, a wegov urednik je bio slikar Bo{ko Petrovi}) sada je puno pravo za organizovawe Salona vra}eno Novosadskom otvorenom univerzitetu, gde podse}aju da je tokom gotovo ~etiri decenije, Novosadski salon, bez obzira na turbulencije koje su se oko wega doga|ale, bio odraz okolnosti u kulturi - i istovremeno predstavqao jedan mogu}i pregled umetni~ke scene Novog Sada i Vojvodine.

Organizacioni odbor 39. Novosadskog salona u sastavu Qiqana Gantar, Tijana Palkovqevi}, Ivan Karlavaris i Dragoslav Vi-

{ekruna, obratio se strukovnim udru`ewima Novog Sada (Akademija umetnosti, Savez udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine i Udru`ewe primewenih umetnika i dizajnera Vojvodine) na osnovu ~ijih predloga je formiran Savet 39. Novosadskog salona. ^lanovi Saveta 39. Novosadskog salona su: Lidija SrebotwakPri{i}, Tamara Terzi}, Mina Radivojevi}, Mirjana Blagojev, Danilo Vuksanovi}, Nikola Macura, Goran Despotovski, Tamara Popovi} i Dragoslav Vi{ekruna u ime Organizacionog odbora. Ispred Grada Novog Sada ~lan Saveta je pomo}nik gradona~elnika Vladimir Kopicl. Za predsednika Saveta 39. Novosadskog salona imenovan je Danilo Vuksanovi}.

Svaki ~lan Saveta imao je pravo da predlo`i po dva umetnika o ~emu su potom kona~nu odluku doneli ~lanovi Selekcione komisije koju je imenovao Savet. Nakon tri sednice Saveta, Selekciona komisija u sastavu: Mirjana Blagojev, Dragoslav Vi{ekruna i Nikola Macura izabrao je ukupno osam umetnika koji }e po pozivu izlagati na ovogodi{wem Novosadskom salonu. Narednih dana, kako saznajemo od orgnizatora, bi}e saop{tena imena u~esnika . Novosadskog salona.

V. C.

IZ UDRU@EWA KWI@EVNIH PREVODILACA SRBIJE

Nagrada Radmili [alabali}

Na Izbornoj skup{tini Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije za novog predsednika izabran je Milo{ Konstantinovi}, dok je nagrada za `ivotno delo dodeqena Radmili [alabali}, saop{teno je iz Udru`ewa. Konstantinovi} je kwi`evni prevodilac dela pisaca me|u kojima je Marsel Eme, Cvetan Todorov, @an-Mari le Klezio.

Dobitnica nagrade za `ivotno delo Radmila [alabali} bila je profesor na Odeqewu klasi~ne nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu, a prevela je nekoliko kapitalnih dela do tada neprevedenih dela anti~ke kwi`evnosti i filozofije,

Aristotelovu Nikomahovu etiku, dve Aristotelove komedije @abe i Lisistrata, Pisma Kvinta Horacija, kao i mnogo stihova anti~kih pesnika.

Na Izbornoj skup{tini za potpredsednika Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca izabrana je Ana Srbinovi} i za sekretara Neda Nikoli}-Bobi}. Skup{tina Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca, tako|e je jednoglasno odlu~ila da sa porodicom nedavno preminule ugledne ~lanice Ivanke Pavlovi} osnuje fond sa wenim imenom, ~ija bi se priznawa dodeqivala bijenalno, u znak se}awa na ovog izuzetnog stvaraoca.

DNEVNIK POZORI[NE PREMIJERE

„Sre}ni” qudi u crno-belom svetu Vilijem [ekspir, Timon Atiwanin, adaptacija, re`ija, scenografija Gor~in Stojanovi}, Srpsko narodno pozori{te Te{ko je voleti qude, mnogo te`e nego jednog od wih. Nije ih lako ni mrzeti! [ekspirov "Timon Atiwanin" kanda je trebalo da rasvetli ovo pitawe dramskim putem. "Kanda", zato {to je komad nedovr{en, a mnoge wegove tragi~ko-sofisti~ke konstrukcije krhke. Nedvosmisleno je da je ~ovek - qudi, jer u "Timonu Atiwaninu" su svi osim intrigantnog, ali nedore~enog glavnog lika, aristotelovski govore}i, dru{tvena bi}a, politi~ke `ivotiwe, ne individue. Otud i predstava u Srpskom narodnom pozori{tu, u re`iji Gor~ina Stojanovi}a, ponajvi{e se bavi wima, dru{tvom u podeli kakva se zadr`ala od antike.

Stojanovi} je tvrdu, moralisti~ku, mada u velikoj meri i moralizatorsku pri~u o ~oveku koji naizgled ima sve, da bi preko no}i ostao sam sa sobom i jedom, smestio u dana{we vreme. Zadah teatralnosti-nalikrealnosti-televizijskih serija, u kojima politi~ar nosi odelo, cigaru i bahat izraz lica, mogao je i suptilnije biti estetizovan. Da su im u rukama "cigle", a ne savremeni telefon~i}i, karikirawe bi bilo komi~nije, {to zbog jasne polarizovanosti likova (dobri i zli, nema sredine) i nije tako daleko od izvorne, u dobroj meri i satiri~ne namere pisca (i rediteqa).

Timon (Boris Isakovi}), koji ni~im izazvan deli kapom i {akom, gosti i uga|a, sre}an je poput deteta na no{i, tako se i pona{a, ne veruju}i da wegovi "prijateqi" (politi~ari, tajkuni, umetnici) nisu na wegovom nivou. Te{ko je objasniti i koji je to nivo, jer je utisak da [ekspir ba{ i nije postavqao likove od krvi i mesa, koliko je `elio da promisli situaciju - qude/ dru{tvo kao zasebnu kategoriju. Otud "pravi" [ekspir, zajedno sa rediteqem predstave i daqe dobrano pamfletski raspolo`en, dolazi do izra`aja tek u drugom delu, kada Timon surovo osve{}en bqu-

je vatru po svom zavi~aju, velikoj Atini, ne pristaju}i da saslu{a ni filozofa Apemanta (Nenad Pe}inar) koji ga je i ranije upozoravao da }e od sebe napraviti budalu, "kraqa pajaca".

Ako je svet politi~ara i tajkuna bio predstavqen u kqu~u "boqeg `ivota", onda je za svet

Scena iz predstave „Timon Atiwanin”

umetnika Gor~in Stojanovi} priredio posebno iznena|ewe "bidermajer"! Umetnici, dodvora~i i pase (p)likovi, ne samo da su stilski odskakali od "sre}nih qudi", nego im je rediteq uskratio Timonovu novu milost, milost Timona zlatorukog na putu da potplati, boqe re}i potpali Atinu i sve u woj. Otkud zlato i u pe}ini da ~eka na Timona jo{ je jedno (dobro) pitawe, ali ne za ovaj put.

Timon od kraqa pajaca prerasta u zlo}udnu figuru mizantropa koji bi jo{ bluda, jo{ zla, a Slikar (Aleksandar Gajin) i Pesnik (Igor Pavlovi}) ispado{e ako ne glavni, onda najni`i vinovnici zla, ili bar

DANAS JE DAN GALERIJE MATICE SRPSKE

dol, po~iwe ve~eras u 19 ~asova u velikoj sali u prizemqu Galerije Matice srpske, kada }e biti odr`ana sve~ana sednica, otvorena izlo`ba, i dodeqene zahvalnice Kluba prijateqa Galerije Matice srpske za ovu godinu.

Budu}i da je tokom proteklih godina realizovan obiman i va`an

posao na za{titi dragocenosti iz manastira Kru{edola, ovogodi{wa beseda na sve~anoj sednici posve}ena je pomenutom manastiru, napomenula je upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovqevi} na ju~era{woj konferenciji za novinare i najavila da }e o wegovom zna~aju u istoriji nacionalne kulture i umetnosti govoriti prof. dr Miroslav Timotijevi}, predsednik Upravnog odbora Galerije Matice srpske i autor monografije manastira Kru{edol.

Nakon {to upravnica ove galerije Tijana Palkovqevi} bude prezentovala dosad realizovane projekte i predstavila budu}e planove, predsednik Vlade AP Vojvodine i predsednik Odbora za obele`avawe jubileja Pet vekova manastira Kru{edola Bojan Pajti} otvori}e ve~eras u Galeriji Matice srpske izlo`bu "Kopije zidnih slika iz manastira Kru{edola".

Ova izlo`ba je formirana kao deo stalne postavke, s idejom da prezentuje deo zbirke kopija zidnog slikarstva 18. veka iz fonda Galerije Matice srpske. Deo ove izlo`be su i odabrani umetni~ki predmeti iz manastirske riznice na kojima su izvedeni konzervatorsko-restauratorski radovi. Izlo`ba je upotpuwena i multimedijalnom prezen-

tacijom – virtuelnom posetom naosu crkve manastira Kru{edola nakon povratka tri reprezentativna trona na originalna mesta u julu ove godine, ~ime je kompletiran barokni enterijer glavnog kru{edolskog hrama. Nastojalo se da ova izlo`ba sadr`i neku vrstu interaktivnog odnosa i da se ovaj rad na restauraciji tronova, po re~ima Tijane Palkovqevi}, prezentuje na moderniji i savremeniji na~in.

S obzirom da u riznici ima slika i ikona, kao i kwiga i predmeta

Pored dana{weg, u narednom periodu su u Galeriji Matice srpske predvi|eni i prate}i programi koji }e predstaviti najzna~ajnije rezultate postignute u okviru obele`avawa kru{edolskog jubileja. Tako }e kwiga "Tronovi crkve manastira Kru{edola" grupe autora (izdava~: Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2009) biti predstavqena 29. oktobra. O konzervatorskim radovima na materijalu iz riznice manastira Kru{edola 5. novembra govori}e pred-

Film o restauraciji tronova Na ju~era{woj konferenciji za novinare prikazan je i kratki film o restauraciji tronova nastao na osnovu dokumentarnog materijala snimanog tokom ovog posla, u kojem je zabele`eno wihovo stawe pre obnove, zatim sam proces rada i povratak u manastir nakon toga. Film }e uskoro mo}i da gledaju i posetioci ove izlo`be.Ovaj film ukazuje i na to da je rad na restauraciji obavqen po savremenim nau~nim metodama koje ukqu~uju prakti~no forenzi~ki pristup i fizi~ko - hemijske analize, napomenula je Daniela Korolija-Crkvewakov, na~elnica Odeqewa konzervacije i restauracije. Ona je ukratko predstavila i rezultate rada na obnovi riznice manastira Kru{edola, iz koje }e na ovoj izlo`bi mo}i da se pogledaju neki ve} restaurirani predmeti. primewene umetnosti, restauracija je ra|ena u ~etiri institucije koje se bave time: Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, Biblioteka MS i Galerija MS, kao i Muzej Vojvodine. Za novu riznicu preure|uje se deo prostora u zapadnom krilu konaka Kru{edola, u kojem }e biti sme{tena savremena muzejska postavka odabranih dragocenosti ~ija restauracija je u toku.

ga|aja (Timonu u pe}ini posetioci dolaze redom, dok se kuje zavera koja }e do kraja spregom generala i politike postati "boqe pakt nego rat" razre{ewe i jo{ jedna direktno stvarnosna asocijacija).

Da je i za uspe{nu igru glumca ipak potreban rediteq koji je sre}om prilika i scenograf,

Foto: B. Lu~i}

spirovo delo funkcionalno prilagodio scenskoj izvedbi ostao je do kraja veran gospodaru (i upravqawu wegovom imovinom).

Najve}u umetni~ku vrednost predstave svakako predstavqa igra Borisa Isakovi}a koji iako nije imao odgovore na mno{tvo pitawa koje prate wegov "lik i delo", svojski se trudio da te mudre, mada u "Timonu Atiwaninu" ne ba{ razborite re~i velikog pisca i znalca qudske prirode, prodru u publiku. Osuje}en da pokrije sve nedore~ene aspekte, Isakovi} se tako (iz)borio za valere, preko potrebne zbog jednozna~nosti i linearnog "razvoja" do-

lepo se pokazalo u sprezi ovo troje, odnosno dvoje, jer se navedenim visokim umetni~kim vrednostima svakako pridru`uje i re{ewe prostora drugog dela predstave, dela u kojem je Timon napustio Atinu, prokliwu}i wene zidove. Taj deo izvodi se pred belim zidom-svodom, oivi~enog crnom vodom i isto tako obojenom Timonovom siluetom. Ovakvo re{ewe osim {to je sugestivno i ukomponovano sa svetlosnim/ vodenim refleksijama pru`a zavidnu vizuelnu efektnost, otvara i dodatna poqa zna~ewa ili wihovog problematizovawa (svet-demijurg, ~istota-tabula raza, ~ove~nost uop{te).

Igor Buri}

U OKVIRU CIKLUSA „HOD PO @ICI”

Izlo`ba i beseda o Kru{edolu Galerija Matice srpske danas sve~ano proslavqa svoj dan i 163 godine od osnivawa obele`ava programom posve}enim manastiru Kru{edolu i promociji rezultata postignutih u okviru obele`avawa jubileja pet vekova ovog manastira. Program proslave, posve}en restauraciji manastira Kru{e-

su tako tretirani. A sve zato {to se ne usu|uju da priznaju i govore istinu, {to Timona znakovito dodatno razbe{wuje.

Iako je uzeo zlato, to "skupo zlato", jedini ko jo{ uspeva da spase Timonova, pa i op{ta nadawa, sluga je Flavije (Jugoslav Krajnov). Jedini preostali sluga - Stojanovi} je {turo [ek-

stavnici pomenute ~etiri institucije za{tite kulturnog nasle|a iz Vojvodine koje zajedni~ki rade na obnovi riznice manastira Kru{edola. Monografija o ovom manastiru autora dr Miroslava Timotijevi}a (izdava~: Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture Vojvodine i Izdava~ka ku}a Dragani}, Beograd, 2008) bi}e predstavqena 12. novembra.

N. Pej~i}

Stefan Milenkovi} sa Filharmonijom u Kolarcu Koncert violiniste Stefana Milenkovi}a i Beogradske filharmonije, pod vo|stvom dirigenta Kristijana Branku{a, bi}e odr`an ve~eras u Velikoj sali Kolar~eve zadu`bine u Beogradu, u okviru ciklusa Filharmonije "Hod po `ici".U saop{tewu Beogradske filharmonije se navodi da }e na koncertu biti izvedena dela "Rozamunda uvertira" Franca [uberta, "Per Gint" Edvarda Griga i Koncert za violinu i orkestar Johana Bramsa. U saop{tewu se navodi da je violinista Stefan Milenkovi} povodom koncerta rekao da }e on dati sve od sebe da koncert bude fantasti~an, da orkestar Beogradske filharmonije u ovom trenutku zvu~i zadivquju}e, i da dirigent Branku{ dobro poznaje delo i sam Bramsov koncert, koji je jedan od najlep{ih, najve}ih i u nekom smislu najte`ih koncerata za violinu i orkestar.

"Za mene je uvek posebno iskustvo kada sviram u Beogradu i trudim se da svaki put budem boqi i druga~iji, da donesem neku novu, sve`iju interpretaciju", rekao je on.Karte za ciklus "Hod po `ici", u kome }e se sa orkestrom Flharmonije predstaviti neki od najtalentovanijih violinista dana{wice, raspodate su ve} u pretplati i za svih pet

koncerata iz ovog ciklusa ne}e biti karata u slobodnoj prodaji.U okviru ciklusa "Hod po `ici" sa Beogradskom filharmonijom predstavi}e se i violinisti Josif Ivanov, Sara ^ang, Itai [apira, Sanhi ^ong.

U saop{tewu Beogradske filharmonije se navodi da je veliko interesovawe publike i za ostale cikluse, a posebno za koncert 29. oktobra, na kome }e se pred-

staviti novi {ef dirigent Filharmonije, Muhaj Tang. Tim koncertom simboli~no }e biti ozna~en novi po~etak orkestra, na ~ijem }e ~elu proslavqeni kineski dirigent biti najmawe naredne tri godine.

Od juna kada je Filharmonija objavila novu koncertnu sezonu, vi{e od 70 odsto ukupnih kapaciteta Kolarca za sve koncerte rasprodato je u pretplati. Filharmonija }e u ovoj sezoni odr`ati ukupno 30 koncerata, podeqnih u {est ciklusa.

KWIGA

c m y

DNEVNIK

petak22.oktobar2010.

U SUSRET 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU

TOP-LISTA

VLADISLAVA GORDI]-PETKOVI], UREDNICA PRATE]IH PROGRAMA

Skrivena nit jubileja ponedeqak uve~e, 25. oktobra, kada po~ne jubilarni 55. me|unarodni sajam kwiga u Beogradu, svi koji kre}u u tom pravcu zna}e da vaqa uzeti „pamet u glavu“. Jer to je i moto najve}e ovda{we kulturne manifestacije, koji je osmislila prof. dr Vladislava Gordi}-Petkovi}, urednica prate}ih programa. Ne `ele}i da to zvu~i kao naredba, ona obja{wava da je, zapravo, re~ o dobronamernom predlogu ~itaocu „da se izmesti sa popri{ta svakodnevnih medijskih ataka na wegova ~ula, svest i ukus i da uzme kwigu u ruke“.

Prate}i programi tokom Sajma, od 25. do 31. oktobra, imaju skrivenu nit, a to su jubileji, ka`e urednica. Jubilejima je poveza-

U

nica. - Isto tako, pripremamo i niz sjajnih izlo`bi: iz Londona dolazi izlo`ba “Drevni put svile”, a mo}i }emo da vidimo i kako izgledaju pisci na nov~anicama evropskih dr`ava (“Aversi i Versi”) i da prisustvujemo performansu Art klinike, kaogod i da proputujemo kroz pokretno pozori{te Qubomira Simovi}a i istoriju srpske grafike.

Vladislava Gordi}-Petkovi} potrudila se da Strip sala, pod vo|stvom Dra{ka Roganovi}a, bude zanimqivija i provokativnija nego pro{le godine. O svojim najdra`im strip junacima predavawa }e odr`ati rep zvezda Mar~elo i Dinko Tucakovi}, Darko Macan, renomirani strip autor, tokom vikenda }e odr`ati radioni-

no svih pet programskih celina, 50 medijskih doga|aja i 150 wihovih protagonista, ukqu~uju}i i peto~asovni pesni~ki maraton posve}en Lazi Kosti}u.

- Bonusna ponuda Beogradskog sajma u hali 2b bi}e i ove godine bogat prate}i program, ne tako udaqen od {tandovske verve ali ipak u nekoj drugoj dimenziji: ]askaonice, Strip radionica i Forum kao mesta gde }e se govoriti o kwi`evnosti, o sudbini kwige, o susretu izdava{tva sa drugim medijima - obja{wava na{a sagovor-

cu stripa, a svakog sajamskog dana de`ura}e strip crta~i koji }e publici prezentovati u`ivo kako nastaje strip. Vuk R{umovi}, Vuk Markovi}, Sowa @akula, Milan ]iprani} predstavi}e nam strip iz drugog ugla (filozofije, religije, antropologije), a svi vode}i doma}i izdava~i stripovskih izdawa predstavi}e svoju novu produkciju. ]askaonica }e ugostiti pisce iz zemqe i regiona, svakog sajamskog dana od tri po podne: Aleksandra Glovacki }e razgovarati

renko, dok }e u panel diskusiji na temu razvoja hri{}anstva, kojom Sajam kwiga kre}e u susret proslavi 1700-te godi{wice dono{ewa Milanskog edikta u~estvovati autor kwige „Konstantin Veliki – nadmo} hri{}anstva“ prof. dr Radivoj Radi} i prof. dr Vladeta Jeroti}. Deset godina od smrti Voje Despotova obele`i}emo programom „Uspomena na drugo se}awe“.

Novost su i dva maratona: dvodelno “dugo putovawe kroz kratku pri~u” – maraton kratke pri~e koji }e te}i u sajamski ~etvrtak i petak u poslepodnevnim ~asovima, ugosti}e mnogo doma}ih pripoveda~a, a iz Velike Britanije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije dolaze nam pisci – Sofi Kuk, Rade Jarak, Andrej [kare, Dimitar Samarxiev, Vladimir Martinovski.

Maraton poezije u ~ast Laze Kosti}a }e u sajamsku subotu od 13 do 18 sati predstaviti uzbudqive poetske prakse vi{e generacija pisaca: od Vladimira Kopicla i Slobodana Ti{me do Zvonka Karanovi}a i Miwe Bogavac, a o~ekujemo goste iz [vedske i Rusije.

Va`no je pomenuti da }e gosti Sajma kwiga u utorak i sredu biti pisci iz Istre, udru`eni oko projekta „Ku}a za pisce“: dolaze Milan Rakovac, Roberta Raci, Davor [i{ovi}, Marina Jadrej~i} i Igor Grbi}, autori razli~itih generacija i poetika, koje }e Novosa|ani imati prilike da vide 27. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada, zakqu~ila je urednica posebnih programa.

Radmila Lotina

U

Ni danas, kao poznavalac Kamijevog raznovrsnog dela i wegove bogate biografije, nisam promenio mi{qewe, voleo bih se dru`iti s tim neobi~nim ~ovekom koga nisam mogao sresti ni upoznati, osim u duhu. I kad sam, koju deceniju kasnije i tokom mog pariskog egzila, boravio na San @ermenu, kultnom mestu egzistencijalista, retko kad bih pomislio na Sartra i wegovu Simon de Bovoar, a uvek na zgodnog i elegantnog mladi}a, golmana fudbalskog tima iz Orana, pisca ve} svetski poznatog „Stranca“, koji boluje od tuberkuloze, pi{e briqantnu prozu, po{teno brani svoje stavove protiv svake iskqu~ivosti, mr`we i ksenofobije, bavi se teatrom i lepim glumicama.

Bio bih u wegovom dru{tvu, to je sigurno, da nije bilo jedne nesavladive prepreke: vremena.

Moj tekst o „Kugi“ objavqen je u Kragujevcu. U Beograd sam ne{to kasnije stigao ve} sa „Mitom o Sizifu“, kwigom {tampanom u Sarajevu, u prevodu na hrvatski,

KWI@EVNA BA[TINA

Zabava za mla|ariju ist za kwi`evnost i zabavu “Matica”, izlazio je u Novom Sadu od 1865. do 1870. godine, desetog, dvadesetog i posledweg dana u mesecu. Ure|ivao ga je Antonije Haxi}. [tampan je u Episkopskoj {tampariji do 1866, a potom u Platonovoj {tampariji. ^asopis je bio nezvani~ni organ Ujediwene omladine srpske.

Okupio je poznate nau~nike i kwi`evnike, kao {to su Jovan

L

Jovanovi} Zmaj, Laza Kosti}, \ura Jak{i}, Svetozar Markovi}, Laza Lazarevi}, Stojan Novakovi}, Vatroslav Jagi}, Kosta Ruvarac i drugi. Posle pet godina uspe{nog objavqivawa prestao je da izlazi, jer je Ujediwena omladina pokrenula novo glasilo „Mladu Srbadiju“. U Biblioteci Matice srpske postoji ovaj list i on je pretra`iv u elektronskom katalogu te ustanove.

ESEJISTIKA

O na{em podnebqu i mentalitetu

Srebrni [korpion u kolicima

E ]O[ T E N

sa modernim klasicima, autenti~nim desperadosima, rokerima i blogerima, s piscima razli~itih poetika: Jelenom Lengold, Qubicom Arsi}, Otom Oltvawijem, Jelicom Greganovi}, Borisom De`ulovi}em, Ivanom Sajko, Neboj{om Rom~evi}em, a wen gost bi}e i zvezda HRT-a Aleksandar Stankovi}, ovaj put kao autor pesni~ke zbirke.

Ima li novosti u odnosu na pro{lu godinu, pitali smo urednicu prate}ih programa 55. me|unarodnog sajma kwiga u Beogradu?

-Ciklus programa pod naslovom „Agora“ objediwuje diskusije i panele na temu prevo|ewa srpske kwi`evnosti (na kome u~estvuju Mario Liguori, Vladislav Bajac, Svetislav Basara, Alisa Kopl i mnogi drugi pisci i prevodioci), {etwu kroz novi roman Milete Prodanovi}a, predavawe o srpskom postmodernizmu Ale Tata-

Po~asno mesto Kamiju tre}em gimnazije – davne 1960. - objavio sam dva teksta, smatram ih po~etkom moje kwi`evne pri~e, pune iznena|ewa i nesporazuma. Prvi nema veze sa ovim {to pi{em, drugi je moj skromni esej o „Kugi“ Albera Kamija koji je nekoliko meseci pre toga izdala beogradska „Prosveta“, moj potowi izdava~ i ku}a u kojoj sam zavr{io izdava~ku karijeru: wenu tu`nu agoniju mogli smo ovih dana pratiti u medijima.

Odu{evqeno i pateti~no iznosio sam svoje mi{qewe o toj proznoj metafori koja opisuje rat i zlo u qudskoj prirodi, pacove koji raznose bolest, kao i one koji se hrabro bore protiv svega toga, mada znaju da }e se pacovi, i kad odu, jednom ipak pojaviti u nekom drugom gradu. Doktor Rije je bio omiqeni lik moje mladosti, a Kami, Francuz ro|en u Al`iru, strasni Mediteranac, najmla|i Nobelovac, poginuo u saobra}ajnoj nesre}i pre pedesete, uzor koga bih rado sledio u literaturi koliko i u `ivotu.

1. „Atlas anatomije ~oveka”, Frank H. Neter - „Data Status”, 2010.

2. „Solarna joga”, priredio Miroslav Ki{ - „Ezoterija”,2010.

3. „Otac”, Miqenko Jergovi} - „Rende”, 2010.

4. „Miris ki{e na Balkanu”, Gordana Kui}, „Alnari” 2010.

5. „Mirni dani u Miksing Partu”, Erland Lu - „Geopoetika”, 2010.

6. „An|eo ~uvar”,Paulo Koeqo - „Paideia”, 2010.

7. „Porodi~ni bukvar”, Milica Novkovi} - autorsko izdawe, 2009.

8. „Jebo sad hiqadu dinara”, Boris De`ulovi} - VBZ, 2008.

9. „NTC IQ deteta briga roditeqa”, Ranko Rajovi} - autorsko izdawe, 2010.

10. „Kqu~ od kapije”, Milena [urjanovi} - „Prometej”, 2005.

Pod o{tro pero Basarino do{le su i teme o “lepoj smrti patrijarha”, pri~a o Borisu Tatonu i navija~kim huliganima, o Ko{tunici, ali i o Kosovu; zatim, o

VIDOSAV STEVANOVI], KWI@EVNIK

KWIGA ZAUVEK

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Most”

am naslov kwige “Eros, giros i tanatos” Svetislava Basare, odvodi nas u endemsko siroma{tvo i destruktivnost u Srbiji i nedvosmisleno ukazuje da sa “kolektivnim erosom u na{oj politici i dru{tvu ne{to nije u redu”. Najnoviju zbirku Basarinih eseja objavio je nedavno “Dnevnik- Novine i ~asopisi”.

Na jednom mestu autor ka`e da pi{e iz tuge i sete, a ne za druge.

Pa ako je tako, pridru`uju mu se i ~itaoci, jer posle ~itawa ove kwige ostaju upravo tuga, seta a po~esto i gorski smeh pred glupo{}u, ili slikama jadnog stawa u zemqi Srbiji. Autor se ne libi pred autoritetima, politi~arima, javnim li~nostima, novinarima, da britkim potezima wihove li~nosti izvgrne ruglu i o{troj satiri.

Za wega su “xuboks analiti~ari” oni kojima je dovoqno “da ubaci{ kinticu, dobije{ analizicu”.

Pokatkad Basara pi{e u zagonetkama. Razgonetnuti neko ime, kao na primer, ko je ministar demokrata u va`nom resoru, fakultetski obrazovan, koji je lek za opozicionu polnu nemo} potra`io u salevawu sprave i skidawu uroka kod jedne poznate u`i~ke vra~are - ostaje za mnoge nere{ena enigma, ali je i sam povod sme{na malogra|an{tina. Basara naj~e{}e svoje likove imenuje: od Dobrice ]osi}a, Slobodana Gavrilovi}a do Borisa Tadi}a. Naravno, predmet wegovih interesovawa nisu iskqu~ivo politi~ari ili dnevnopoliti~ke teme, ali i onda, kada je, na primer, re~ o @anu Bodrijaru, filozofu, autor }e morati bar jednom re~enicom da se dotakne na{eg podnebqa i mentaliteta (delo Bodrijara bilo bi bogatije da je neko vreme bio u Srbiji!).

Laslo Vegel otvara svetkovinu kwige Kwi`evnik i publicista iz Novog Sada Laslo Vegel otvori}e 55. me|unarodni sajam kwiga u Beogradu, saop{tili su ju~e organizatori. Goste }e pozdraviti i Osa Lind, kwi`evnica iz [vedske, zemqe po~asnog gosta Sajma, na kome }e u~estvovati preko 800 inostranih i doma}ih izdava~a.

Za posetioce je novost da je ustanovqen “Porodi~ni dan”, a to je 26. oktobar, kada }e roditeqi i deca mo}i da posete Sajam kwiga sa jednom ulaznicom po ceni od 600 dinara. U ostalim danima, pojedina~na karta je 250, a za kolektivne posete, 150 dinara.

23

koja elokventno i zapawuju}e ubedqivo opisuje apsurd qudske sudbine i mogu}nosti samospoznaje u toj tragici. „Jedino ozbiqno filozofsko pitawe jeste pitawe samoubistva.“ U to vreme sam se, i nisam bio usamqen u tome, podrobno bavio tim pitawem, jer siroma{no i zatvoreno dru{tvo nije pru`alo previ{e izgleda pojedincu. U tom smislu je moja polu-

gladna generacija koja nije smela javno re}i {ta tajno misli, sli~na dana{wim izgubqenim generacijama koje zbog ne~eg ne iskazuju svoje mi{qewe i ne poku{avaju ga pretvoriti u politi~ku akciju, jedinu koja mo`e promeniti nedostojni svet u kome boravimo. To je mi{qewe, ako je dostojno pojma koji ozna~ava, moglo biti samo negodovawe i odbijawe, ono rezolutno „ne“ koje rob, do tada trpeqiv i }utqiv, odjednom uzvikuje pred gospodarem, dru{tvom i sudbinom i tako postaje „pobuweni ~ovek“: termin je iz kasnije Kamijeve filozofske kwige, isto tako duboke kao i prethodne i pune zna~ewa.

U mojoj biblioteci na francuskom ove tri kwige, kao i ~itavo Kamijevo delo, zauzimaju po~asno mesto. Imam i sva izdawa wegovih kwiga na srpskom i na hrvatskom i na ostalim varijantama na{eg zajedni~kog jezika koji je, podle`u}i niskostima vremena i politike, ostao bez imena, a uprkos tome mo`e iskazati sve {to smo mi sposobni smisliti i re}i.

ubiteqi stripa {irom sveta uskoro Q }e mo}i da bace pogled na novog crtanog superheroja, ovoga puta sasvim neo-

bi~nog, U pitawu je muslimanski de~ak u kolicima koji ima supermo}i.

Ovaj strip heroj delo je grupe mladih Amerikanaca i Sirijaca s invalididetom koji su se sreli u Damasku na sastanku Inicijative otvorene ruke, neprofitne organizacije koju je osnovao ameri~ki filantrop i poslovni ~ovek Yej Ti Snajder.

Iako izgled superheroja jo{ nije do kraja utvr|en, prvi crte`i nagove{tavaju da se radi o muslimanskom de~aku koji je izgubio noge od zaostale mine, koji postaje superheroj Srebrni [korpion, po{to spoznaje da ima sposobnost da umom kontroli{e metal.

S

[arad Devarayan, koosniva~ i predsednik Upravnog odbora “Likvid komiksa” kompanije koja radi s mladim qudima i wihove ideje pretvara u scenarija i stripove, ka`e da je wihov ciq da po~etkom novembra izdaju prvu strip epizodu pri~e o muslimanskom de~aku superheroju, i to istovremeno na arapskom i engleskom jeziku.

Snajder je rekao da je bio inspirisan naporima predsednika SAD Baraka Obame da se pribli`i muslimanskom svetu u inauguralnom obra}awu 2009. godine.

Zato je pro{log meseca organizovao susret 12 mladih Amerikanaca s invaliditetom sa mladim Sirijcima, a jedan od glavnih ciqeva bio je da zajedno osmisle lik superheroja koji }e objediniti dva sveta.

zastavi, kruni i monarhiji, kao i o “grobotvorcima”. Basara, koji je prevashodno romansijer, u kwizi eseja “Eros, giros i tanatos” poigrava se pojmom erosa od vremena kneza Milo{a (iza koga su ostale brojne avanture, qubavnice i vanbra~na deca), do navodnog poku{aja \in|i}a da zabrani bludni~ewe pojedinih politi~ara po prigradskim motelima.

Na{ali}e se ozbiqno Svetislav Basara kroz tvrdwu da “svrha ~oveka nije pun stomak nego sloboda” ali i da svaki narod ima vlast kakvu zaslu`uje A kwiga “Eros, giros, tanatos” zavr{ava se re~enicom “Borise, prelomi pametno!”

R. G. P.

- Wihova ma{ta bila je jedino ograni~ewe – rekao je Snajder, veliki kolekcionar i mecena stripa. – Zajedni~kim snagama i talentom stvorili su ne{to {to je prava dragocenost za ovaj svet.

Mladi Amerikanci i Sirijci lik Srebrnog [korpiona stvorili su zajedno, odgovaraju}i na pitawe koju bi supermo} voleli da imaju. Letewe, snaga i mo} ~itawa misli bili su ve}inski odgovori, a odatle je sve po~elo. Crtane pri~e o de~aku u kolicima koji mislima upravqa metalom prodava}e se {irom Sredweg istoka, a prvih pedeset hiqada kopija bi}e {tampano na arapskom jeziku.

Ivana Vujanov

24

SVET

petak22.oktobar2010.

DNEVNIK

UKRATKO

TALAS [TRAJKOVA [IRI SE EVROPSKIM GRADOVIMA

Blokada Marseqa, neredi zbog otpada u Napuqu, Britanci protiv stezawa kai{a PARIZ, NAPUQ, LONDON: Lu~ki radnici u Marsequ i zaposleni u rafineriji ju~e ujutro su blokirali prilaz aerodromu u tom va`nom saobra}ajnom ~voru na jugozapadu Francuske. Po izjavama predstavnika sindikata, oko 500 demonstranata dr`i u blokadi prilaz aerodromu. Me|u wima ima i nezadovoqnih ~lanova sindikata po{tanskog saobra}aja. Od prekju~e su u blokadi i aerodroma u Parizu "[arl de Gol" koji je najve}i u Francuskoj i Orli. Blokirani su i aerodromi u Nici, Nantu i Klermon-Feranu na jugu.

Postavqene su blokade i na prilazima aerodromu u Tuluzu koje je policija ju~e uklonila, nakon ~ega su demonstranti u koloni umar{irali do aerodromskog ulaza i time ga blokirali.

Na ulicama {irom Francuske je posledwih dana vi{e miliona qudi svih struka i uzrasta - od radnika do penzionera i mladih sredwo{kolaca i studenata.

Francuska tako ulazi u jo{ jedan dan protesta protiv najavqene reforme penzinog sistema o kojoj je Senat trebalo da glasa ju~e, ali je to odlo`eno ne precizitaju}i do kada.

Zbog blokada je zemqa suo~ena sa ozbiqnom nesta{icom goriva zbog ~ega je ju~e predsednik Nikola Sarkozi naredio da policija odblokira skladi{ta energenata

i rafinerije Sarkozi je pozvao u ne reforme tako {to su ulo`ili grada. U pregra|u Boskoreale, na pomo} policiju po{to je tre}ina na stotine amandmana, ~ime su iz25 kilometara ju`no od Napuqa, benzinskih pumpi u zemqi ostala dejstvovali novu rundu debate. demonstranti su ju~e ujutro palibez goriva. Tome je najcama razbijali izlovi{e doprinela bloge. kada luke Marseq koja U Terciwu, 20 ki„Gardijan� objavquje da je smawewem javnih je u Francuskoj glavna lometara od Napuqa, za dopremawe nafte i tro{kova o kojima je Margaret Ta~er mogla demonstranti su basamo da sawa, sekira pala na siroma{ne gde trenutno 51 tanker cali kamewe i petarstoji na prilazu obali de na policiju, a pouz jo{ desetaka drugih licija je u opremi za brodova.

Novi sukobi izbili su u predrazbijawe demonstracija upotreOpozicioni senatori iskorigra|u Napuqa izme|u policije i bila suzavac da ih rastera. Stastili su svoje mogu}nosti i blokidemonstranata koji se protive novnici Terciwa ve} nekoliko rali proces izgalasavawa penziootvarawu nove deponije blizu tog nedeqa svakodnevno protestuju da bi spre~ili daqe odlagawe sme}a u lokalnoj deponiji, za koju ka`u da je puna, a dodatno su razjareni Rumunska opozicija obara vladu zbog planova da se pored te otvoBUKURE[T: Rumunska opozicija pokrenula je u ditima, da zadu`enost Rumunije vrtoglavo raste ri nova deponija koja bi trebalo Skup{tini proceduru za obarawe Vlade Emila Bobrzinom od 600 evra u sekundi. Stranke opozicije su da bude najve}a u Evropi s kapaka, za formirawe krizne vlade i za organizovawe u dokumentu upu}enom Skup{tini kritikovale citetom od tri miliona tona. vanrednih izbora. Glasawe u parlamentu o nepoveVladu zbog kresawa plata u javnom sektoru i poveSituacija se daqe zao{trila jurewu vladi zakazano je za 27. oktobar. Opozicione }awa poreza. Plate u javnom sektoru u Rumuniji su ~e kada je regionalni zvani~nik Socijaldemokratska partija (PSD) i Nacionalna od jula mawe za 25 odsto, a, zbog ukidawa dodataka, Partije naroda slobode (PDL) liberalna partija (PNL) sa~inile su dokument u fakti~ki su mawe za 60 odsto. premijera Silvija Berluskonija kojem se tra`i ostavka Vlade jer je, kako se navodi, Stranke koje tra`e ostavku vlade, navode i da 90 potvrdio da }e biti otvorena druza mawe od dve godine "uni{tila ekonomiju Rumuniodsto Rumuna ima negativan stav prema Vladi. Ruga deponija. Ovi protesti su najje i institucije pravne dr`ave". U dokumentu je i muni su nezadovoqni lo{im stawem svoje zemqe noviji u hroni~no napetoj situaocena da Vlada Emila Boka "ugro`ava budu}nost zezbog ~ega gotovo svakodnevno protestuju u Bukureciji oko odlagawa otpada u toj mqe". {tu i drugim gradovima, a poverewe u Vladu je na oblasti, gde se me{aju interesi Opozicija ukazuje da poverewe stranih investido sada najni`em nivou. Istovremeno rejting opoorganizovanog kriminala. Zbog tora neprekidno opada, da se dr`ava finansira krezicije raste planova britanskog premijera Dejvida Kamerona da se u narednih

pet godina smawe izdvajawa za javni sektor, redukuju beneficije i broj zaposlenih, u londonskom Dauning stritu okupilo nekoliko hiqada qudi u znak protesta. Mnogi od wih su ogor~eni, jer }e zbog smawivawa buxetskih davawa ostati bez posla. Oni su pozvali radnike i nezaposlene da im se pridru`e i zatra`ili generalni {trajk. Posle protesta desetak qudi je upalo u vladinu zgradu, od kojih su troje privedeni. Ministar finansija Xorx Ozborn nalo`io je smawewe tro{kova za 83 milijarde funti, {to je, kako tvrdi, uz pove}awe poreza, neophodna mera za smawewe buxetskog deficita.

Zaposleni u Velikoj Britaniji, do sada, nisu iskazivali ve}e javno protivqewe kresawu buxetskih davawa, ali sindikati upozoravaju da }e se nezadovoqstvo qudi reflektovati i na ulicama gradova, kada se budu osetile prave posledice najnovijih vladinih mera.

Radni~ka udru`ewa planiraju niz mar{eva i demonstracija narednih nedeqa. Britanski {tampa ju~e op{irno analizira drakonske mere {tedwe, kojima se vlada bori sa ogromnim buxetskim deficitom, a komentatori se razlikuju u ocenama ko }e podneti najve}i teret tih mera. "Gardijan" objavquje da je, smawewem javnih tro{kova o kojima je Margaret Ta~er mogla samo da sawa, sekira pala na siroma{ne. Konzervativci su krenuli u demonta`u dr`ave blagostawa, pokazuju}i svoje pravo radikalno, neoliberalno lice.

Najsiroma{niji }e biti najvi{e pogo|eni predlo`enim merama smatra "Indipendent", dok "Dejli telegraf" procewuje da }e najve}i teret ipak podneti sredwa klasa.

Ministar finansija Xorx Ozborn, u maniru velikog kockara, stavio je ogroman ulog na to da Britanija mo`e, i u vremenima ekonomske neizvesnosti, da izdr`i smawewe javnih tro{kova za ~itavih 95 miliona evra i da iz svega iza|e ja~a, pravednija i bogatija, pi{e "Fajnen{el tajms".

SAD oprema vojsku Saudijske Arabije VA[INGTON: Ameri~ka adminsitracija objavila je nameru da Saudijskoj Arabiji proda vojnu opremu u vrednosti do 60 milijardi dolara, o ~emu je zvani~no obavestila i Kongres.

Glavni deo tog posla odnosi se na prodaju 84 nova "boingova" lovca F-15 i poboq{awe 70 F-15 koji su ve} u saudijskom posedu, izjavio je na konferenciji za {tampu Endrju [apiro, pomo}nik dr`avnog sekretara za vojno-politi~ke poslove. Pored toga, Saudijci

za 31,1 milijardu dolara kupuju tri tipa helikoptera, ukqu~uju}i 72 UH-60 "Crni jastreb", 70 AH-64D "Apa~", 36 AH-6I laka ofanzivna helikoptera i 12 MD-530F za obuku.

U paketu su i rakete, bombe, nosa~i raketa kao i vojna oprema. Zagovornici tog sporazuma, ka`u da }e poboq{ati odbranu u regioni od iranske pretwe, istovremeno omogu}avaju}i vojnoj industriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava da uposli hiqade radnika.

Na Iran se sada u o~ima Izraela, Zapada i zemaqa Persijskog zaliva, gleda kao na pretwu koja remeti ranije ra~unice o ravnote`i snaga u regionu.

Na poslu sa Saudijskom Arabijom se radilo mesecima, iako je javnost obave{tena tek u septembru. Kongres ima pravo da u roku od 30 dana stavi veto na sporazum.

O~ekuje se `estoko protivqewe nekih kongresmena, ali nema izgleda da prodaja bude zaustavqena.

Sanader opet poslanik ZAGREB: Biv{em premijeru Hrvatske Ivi Sanaderu aktiviran je poslani~ki mandat, pa se on ve} danas mo`e na}i u klupi hrvatskog Sabora, javqaju hrvatski mediji.

Mandatno-imunitetska komisija Sabora prihvatila je zahtev Sanadera za aktivirawe poslani~kog mandata u Saboru.

Sanader je nakon odlaska sa mesta premijera jula 2009. godine poslani~ki manadat odmrznuo i opet ga stavio u mirovawe. Nakon {to je isteklo {est meseci mogao je da ga aktivira u bilo kojem trenutku do kraja ovog saziva Sabora. Hrvatski mediji spekuli{u da Sanader kontroli{e nekoliko poslanika vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice, pa bi svojim povratkom u poslani~ke klube mogao da ugrozi vladaju}u ve}inu.

Ponovo prebrojavawe SARAJEVO: U Sarajevu je po~elo ponovo brojawe glasa~kih listi}a za izbor ~lana Predsjedni{tva BiH steritorije Republike Srpske. Centralna izborna komisija BiH je naredila ponovno brojawe zbog velikog broja neva`e}ih listi}a - ili su bili neozna~eni ili su na wih dopisivana imena kandidata i drugo.Na op{tim izborima 3. oktobra za ~lana Predsjedni{tva BiH iz RS je izabran ~lan SNSD Neboj{a Radmanovi} sa 295.624 glasa {to je 48,92 posto od ukupnog broja. Kandidat koalicije "Zajedno za Srpsku" Mladen Ivani} je dobio 285.927 glasova (47,31 odsto). Centralna izborna komisija BiH (CIK) je primila devet zahteva za ponovno brojawe glasa~kih listi}a.

Susret premijera QUBQANA: Premijeri Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Jadranka Kosor sasta}e se sutra u nastojawu za poboq{awe me|udr`avnih odnosa, posebno privredne saradwe.

Sastanak }e biti u Lovranu kod Opatije, najavio je ju~e kabinet slovena~kog premijera. Vlada Slovenije je saop{tila da }e podr`ati zatvarawe ~etvrtog poglavqa pregovora Hrvatske sa Evropskom unijom (EU) jer je Vlada Hrvatske pro{le nedeqe dala zvani~nu saglasnost Banci za me|unarodna poravnawa u Bazelu za nastavak pregovora o re{avawu pitawa duga deviznim {tedi{ama biv{e Qubqanske banke u okviru sukcesije SFRJ. Slovenija je tom prilikom izrazila i o~ekivawe da Zagreb vi{e ne}e spre~avati ulazak wenih finansijskih institucija u Hratsku, {to Hrvatska vlada jo{ nije potvrdila.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MERIL STRIP Oskarovka Meril Strip igra}e Margaret Ta~er u filmu o `ivotu biv{e britanske premijerke pod nazivom "Gvozdena ledi". Xim Brodbent, koji }e u filmu igrati premijerkinog supruga Denisa, kazao je da }e "gvozdena ledi" biti prikazana kao simpati~na i da je Meril Strip fantasti~na za tu ulogu. Radwa filma de{ava se u vreme Foklandskog rata.

SERGEJ SOBJAWIN Parlament Moskve izabrao je dosada{weg zamenika predsednika ruske vlade i {efa vladine administracije Sergeja Sobjawina (52) za novog gradona~elnika Moskve. Pro{ao je put od stolara u jednoj fabrici u Sibiru, gde se rodio, do pravnika i gubernatora Tjumenske oblasti, bogate gasom i naftom. Za Sobjawina je glasalo 32 poslanika od ukupno 34 prisutna.

NIKOLAS KEJY Oskarovac Nikolas Kejx koji ~esto igra u gangsterskim trilerima, pozvao je svetske dr`ave da se ujedine u borbi protiv organizovanog kriminala. Kejx koji je ambasador dobre voqe UN za pravdu u svetu, naveo je da je opsnost od kriminalnih mre`a prevelika da bi se zajednice ili dr`ave same mogle izboriti sa wom, kao i da zemqe sveta moraju sara|ivati da bi je uklonile.

Adrijana otkrila grudwak opto~en sa 3.000 dragih kamen~i}a WUJORK: Adrijana Lima, manekenka i supruga ko{arka{a Marka Jari}a, pojavila se na ulicama Wujorka u grudwaku "Victoria's secret" vrednom dva miliona dolara brazilsko-srpski supermodel ili, kako je jo{ zovu, „najlep{a srpska snajka" nosila je unikatni model "fantasy Bombshell" ukra{en sa 3.000 vrednih kamen~i}a - dijamanata, topaza i safira.

Svetlucavi grudwak od ukupno 142 karata, za "Victoria's secret" dizajnirala je renomirana juvelirska ku}a "Damiani Jewellers". [estorici majstora trebalo je 1.500 sati za izradu ovog izuzetnog komada. Viktorijin an|eo je ispred wujor{kog butika ovog poznatog proizvo-

Adrijana Lima najlep{a srpska snajka

|a~a ve{a stigao u belom oldtajmeru, usput ma{u}i i {aqu}i poqupce iznena|enim prolaznicima. Obu~ena u svetlo plavu satensku haqinu koja potpuno otkriva torzo, atraktivna manekenka odu{evila je stanovnike Wujorka svojim bujnim poprsjem.

Firma "Victoria's secret" svake godine se pohvali najskupqim grudwakom na svetu. Do sada nijedan nije prodat, ali je svaki bio pun marketin{ki pogodak.

Brazilska lepotica je druga najpla}enija manekenka u domenu reklamirawa kolekcija ve{a, zahvaquju}i izuzetno vrednim ugovorima sa ku}om "Victoria's secret".

Jedina pla}enija manekenka je Hajdi Klum.

DNEVNIK

OGLASI

petak22.oktobar2010.

25

26

petak22.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

petak22.oktobar2010.

U NOVOM SADU blizu Sajma izdajem stan 85m2 sa name{tenom kuhiwom. Cema 250 E. Kontakt telefon 062/63-48-41.

13005 IZDAJEM jednosoban prazan stan.

Telefon: 062/164-3673.

13088 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolstojeva 20.

Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13179 IZDAJEM komplet opremqen dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici, povoqno.

Telefon: 064/147-3956.

13264

VEOMA POVOQNO! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

13098

DVOSOBAN 55m2, preko puta `. stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, hitno, cena dogovor, ukwi`eno, mo`e i kredit.

Telefon 063/518-781.

13266

27

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548.

11211 10 JUTARA u komadu u Jasku, 800m od asvalta, blizu fabrike vode. Telefon 064/401-41-80.

12952

PRODAJEM useqiv poslovni apartman od 15.86 m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta 1 i Bulevara Evrope. Idealan za kancelarije, frizerski salon, salon lepote... Informacije 063/47-57-65.

13099

„ZASTAVA 101“, 2003. godi{te, u odli~nom stawu, plin sa atestom, muzika, dobre gume, redovno odr`avan, cena 1650E. Telefon: 065/8888-0304.

13267

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12945 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

13009

28

OGLASI z ^ITUQE

petak22.oktobar2010.

Posledwi kom{inici

PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

13213 KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321-332, 065/543-68-96.

13256

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

11833 NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, harst i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/144-25-33.

12978 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera.

Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439.

13036 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva.

Telefoni: 6618- 846, 063/8485-495.

13048 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa. Telefoni: 069/691722 i 064/28-54-782.

13056 DRVA, bukva - meterice 4000, izrezano i iscepano 4200, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999321, 061/19-60-888, 064/1387736.

13079 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5000, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5300 dinara. Telefon: 064/138-7758, 064/138-77-36, 6/416-020.

13080 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61.

13089 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara.

Telefoni: 062/968-14-88 i 062/968-49-75.

13090

pozdrav

dragoj

Mariji Grmu{a

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

An|elko Ludo{ki i porodica.

Marici Bo{kovi}

1939 - 2010.

obele`i}emo u subotu, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Sahrana je 22. oktobra, u 13 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

O`alo{}eni: supruga Vukica, sin Mika, snaha Spomenka, unuke Maja i Tawa.

Porodica Bo{kovi}.

13374

Posledwi kom{iji

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

13394

13381

13398

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav dragom bratu

Branku Stani{inu

Branku Stani{inu

Marku Mi{i}u obele`i}emo u nedequ, 24. 10. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Jo{ jedan tu`an pozdrav koji ne}e{ ~uti i jo{ mnogo suza koje ne}e{ videti. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo ~uvati uspomenu na tebe.

S qubavqu tvoji najmiliji.

Vuka{inu Petrovi}u

Neka mu je ve~na slava i hvala. od familije Bo{kovi}. \u|a Brcanov i Sne{ka.

13377

13363

13403

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 10. 2010. godine preminula na{a draga i voqena majka, baka i prabaka

Posledwi prijatequ

pozdrav

\or|u Georgiju Kla{wa Bra{i

od: sestre Tinke, sestri}a Ivana Bur{i}a sa decom.

obele`i}emo u subotu, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gorwem Koviqskom grobqu.

Vreme prolazi, a bol i tuga nikada ne}e pro}i.

O`alo{}ena supruga Dragica - Jole.

13376

13265

Preminula je moja draga majka

Radojka Kuzmanovi} Paro{ka Tom~evska

Posledwi pozdrav na{em prijatequ Obradu od porodice Turinski.

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom voqenom suprugu

dragom

Obrad Tapavi~ki Sahrana je danas, 22. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Branetu Stani{inu

1942 - 2010.

od porodice [uba{i}: Stojana i Milana sa porodicama.

Oprosti}emo se od najdra`e na{e majke, bake i ta{te na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima, 22. 10. 2010. godine u 15 ~asova.

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

U srcu je zauvek nosi }erka Vesna sa porodicom.

13406

13362

13393

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav po{tovanom

13375

3 JEDNOGODI[WI POMEN

Branetu Stani{inu Savi Laskovi}u

Vuka{inu Petrovi}u od: Mom~ila, Ru`ice i Jelene sa porodicom.

od: sina Milana, snaje Borke, unuka Milane, Marine i Bojane.

13411

13397

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

^ika Brane, neka ti je ve~na slava, po~ivao u miru.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Stani{in.

Porodica Suba{i}: Marko, Milo{ i Stojan.

Mirjana [uput 1958 - 2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 23. 10. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obele`iti godinu dana od smrti na{e mile Mirjane.

Porodica.

13368

13385

POMEN voqenom suprugu i ocu

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom sinu, suprugu, ocu i bratu

Simi Beri}u

Savi Laskovi}u

Savo Laskovi} Sahrana je danas, 22. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Katica i sin Milan.

13395

na{oj dragoj

Branko Stani{in

Predsednik skup{tine stanara i stanari Balzakove br. 37.

Posledwi pozdrav dragom bratu

od: brata Dragana, snaje Slavice, bratanica Sawe Amixi} i Marijane Demowa sa porodicama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda preminuo 20. oktobra.

Obradu Tapavi~kom

Voqena Maro, senke zaborava odne}e an|eli, ve~no neka te ~uvaju.

DNEVNIK

13396

Dana, 23. 10. 2010. godine su dve godine od kada nisi sa nama.

S ponosom i qubavqu te pomiwemo i sa ve~nom tugom u srcima bez tebe `ivimo.

Ve~no }e{ `iveti u srcima tvojih najmilijih: supruge Ilinke, }erke Zorice i sina @eqka.

13379

Stevanu Rokvi}u Vreme prolazi, bol i praznina ve~no ostaju.

Pomen obele`avamo u subotu, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova na Veterni~kom grobqu.

Majka Milica, otac Bo{ko, supruga Tamara, }erka Jelena i sestra Smiqa sa porodicom.

13365

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 22. 10. 2010. godine navr{ava se ~etrnaest godina od kako nas je napustio na{ voqeni

petak22.oktobar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 10. 2010. godine, posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga majka i ta{ta

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Milan Pavlovi} Cule

dr prof. Obradu Tapavi~kom

Tim povodom }emo obele`iti pomen u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, polo`iti cve}e i odati mu du`no po{tovawe za wegovu dobrotu i neizmernu qubav koju nam je pru`io.

Porodica Pavlovi}.

Sahrana je danas, 22. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

13163

13294

dragoj

ro|. Dimitri} Sahrana je danas, 22. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi.

O`alo{}eni:

od Sr|ana Laki}a sa porodicom.

sin, }erka i zet.

13303

13308

Posledwi pozdrav dragoj priji

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav kom{inici, baka

Nedi

Mirjana Dore

Supruga Etel, k}erka Ana i sin Sa{a sa porodicama.

29

22. 10. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Evica Klisani}

Sadik Talovi}

Vuka{in Petrovi}

1936 - 2010.

Bio si uzor dobrote, plemenitosti i po{tewa i takvog }emo te sa ponosom spomiwati i ve~no ~uvati u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Sahrana je danas, 22. 10. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

13300

pomen,

u

13288

subotu

Jeleni Jerkovi} ro|. 1921.

Nedostaje nam tvoje fizi~ko prisustvo, glas i re~.

Neprestano si prisutna u na{im mislima i se}awima.

Porodica.

Lazar @ivanovi}

Radmila @ivanovi}

1991 - 2010.

2009 - 2010.

13304

13242

Dana, 26. 10. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{ dragi

Danas se navr{ava sedam dana od kako nije sa nama na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Milowa Obradovi}

Sa po{tovawem pamtimo qubav, mudrost i dobrotu koju su nam darivali i zato zaborava i utehe nema.

Pomen }e se odr`ati 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu.

S qubavqu, }erke sa porodicama.

13309

13217

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je prestalo da kuca veliko i plemenito srce na{e drage majke, bake i prabake

Dana, 23. 10. 2010. godine, u 10 ~asova dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom suprugu, tati i dedi

Bio si uzor dobrote, plemenitosti i po{tewa i takvog }emo te sa ponosom spomiwati i ve~no ~uvati u na{im srcima.

Po~ivaj u miru.

Radojku Filipovi}u

ro|. Ivi} 1928 - 2010.

Sahrana je danas, 22. 10. 2010. godine, u kapeli Ka}kog grobqa, u 14 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena porodica Filipovi}.

13315

13216

13281

Pro{lo je {est godina od kako nije sa nama na{ dragi tata

Posledwi pozdrav nastavniku muzi~ke kulture u penziji

]erke: Marijana i Nata{a sa porodicom.

@arku [kori}u Kolege i koleginice iz {kole „Desanka Maksimovi}� Futog.

13285

13282

Obave{tavamo rodbinu da je

SE]AWE

Posledwi pozdrav priji

O`alo{}eni: suprug Milivoj, }erke Mirjana i Biqana, unuci Sa{a, Biqa i Dane i zet Miroslav.

13223

Tata, volimo te, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Rale, zauvek }e{ ostati u na{im mislima.

Zorka Tuci}

Tvoji najmiliji.

Vojislav Glo`anski

Marije Grmu{e

BOLNO SE]AWE

od porodice Parabucki iz Koviqa.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga i tvoja deca.

Dava}emo ~etrdesetodnevni 23. oktobra na{oj voqenoj

Mirjani Dore

Pro{lo je pola godine od kako te nema. Dani prolaze a tuga ostaje. Sna`na i zgodna, u qubavi odana, zavoleti te mo`e{ lako, a preboleti ne mo`e{ nikako.

Danas, 22. 10. 2010. godine obi}i}u grob i zaliti ga suzama.

Joca.

Dana, 22. 10. 2010. navr{ava se {est tu`nih meseci od iznenadne i prerane smrti na{eg dragog i nikad pre`aqenog

prijateqe

i

Mirjana Davidov 15. 1. 1972 - 22. 10. 1987.

Godine prolaze i prolaze, ali ti jo{ uvek `ivi{ u na{im bolnim srcima, mislima, u svakoj na{oj re~i. @ivi{ voqena i nikad, nikad zaboravqena. @eqo i tugo na{a neprebolna.

Tvoji: tata \or|e, mama Bo`ana i brat Milivoj sa porodicom.

13372

Branimir Kne`evi} Mariji Grmu{i od prijateqa Sime Zeqkovi}a sa porodicom.

13318

preminula 20. 10. 2010. godine u 91. godini.

Dragi{e Kesera

1994 - 2010.

Vreme prolazi, ali u nama je prisutan onaj dan i onaj ~as u kome se pitamo da li je mogu}e?

Dok `ivim ja i ti si tu sa nama.

O`alo{}ena porodica Keser.

13261

Sara Stojkovi}

Supruga Marija, sin Ivan, }erka Ivana i ta{ta Qubica.

13346

Sahrana }e se obaviti 22. 10. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: Nevenka, Novak i Biqana sa porodicama.

13332

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.21 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 01.00

TV PROGRAM

petak22.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Folk pahuqica Bajko kviz Vesti Vizuelni impulsi Kanap, dok. film Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: [ipak Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Faca, zabavni program Folder kultura Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Snohvatice, TV drama Ko{arka: Vojvodina - Beograd, snimak utakmice

08.00 09.03 10.08 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.41 15.09

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 07.25 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.35 00.30

Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Film: Zave`i i be`i Barometar

Folder kultura U najnovijoj emisiji vodimo vas prvo u Beograd, na izlo`bu Karava|ovih dela, a potom i u Zrewanin, na proslavu ro|endana Pozori{ta „To{a Jovanovi}“. Gledaoci }e mo}i da pogledaju i zapis sa izlo`be grafika iz Fonda Savremene galerije, kao i sa sve~anog otvarawa jubilarne 150. sezone Srpskog narodnog pozori{ta.

(RTV 1, 21.30)

06.35 Kuhiwica (ma|) 07.00 Me|unarodni festival folklora „Roda“ - E~ka 2010.

07.50 Proro~anstvo, dok. film 08.50 Petkazawe 10.00 Svjetionik (hrv) 10.30 Most u Bruklinu 10.55 Igra 11.15 Jermolovi 12.15 De~ja muzika 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Dok. film (rum) s titl. na srpskom 13.15 Svedok istorije 14.15 Dok. program 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rus) 16.45 Duhovka (slo) 17.15 Emisija za selo ili za penzionere (slov) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Muzi~ki intermeco (ma|) 19.40 Re~i iz Indije (slov) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 21.30 @enski razgovori, snimak pozori{ne predstave (slov) 22.30 Legenda o Lusi Kiz, film 00.00 TV Prodaja

09.00 Hrana i vino 09.30 Fan Engli{ 10.00 Sve~ana sednica Skup{tine grada 11.10 Put za Ejvonli 12.00 Tesla: izgubqena muwa 13.00 Objektiv 13.10 Ubistva u Midsameru 15.10 Dok. program 16.00 Fan ingli{ 16.30 Neon siti 16.45 Objektiv (slov) 17.00 Objektiv (ma|) 17.15 Neon siti 17.30 Popodnevni program 18.30 Portfolio 19.00 Objektiv 19.30 Hrana i vino 20.00 Lenija 21.00 Put za Ejvonli 22.00 Objektiv 22.30 Ubistva u Midsameru

10.00 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 16.30 17.30 19.30 20.45 23.00 00.00 00.30

Ful Tilt poker Evroliga: Kaha Laboral–Makabi NBA akcija Premijer liga, magazin Pregled NHL ATP Moskva 1/4 Finala Liga {ampiona: Barselona–Kobenhavn ATP Moskva 1/4 Finala Pregled Evrolige [ampionat: Bristol Siti - KPR Ful Tilt poker Najava Premijer lige Evroliga: Zalgiris–Partizan

02.30 03.30 04.03

Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Razglednica Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Britanski gambit, film TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Visoki napon Da, mo`da, ne Porodica Soprano Dnevnik Sta`isti No}ni bioskop: [angajska zavera, film Da, mo`da, ne Na skriveno te vodim mesto Oko

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.30 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.55 00.20 00.35 01.20

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: Crna ma~ka, beli ma~or ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Survajver - iskrcavawe Eksploziv Ekskluziv Fajront republika Zlo~ini iz pro{losti

16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 22.05 23.10 00.10 00.36 00.57

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.01 07.31 07.36 07.46 08.01 08.22 08.30 09.00 09.16 09.29 10.00 10.30 10.57 11.46 12.12 12.58 13.57 14.26 14.42 14.55 15.19 15.31 16.00 16.35 17.03 17.55

U emisiji „Iskrcavawe”, 16 poznatih osoba, 8 `ena i 8 mu{karaca, prove{}e 32 dana izolovani od civilizacije, na filipinskim ostrvima. Bori}e se za goli `ivot, ali i jedni protiv drugih.

Pred zvezdama je mnogo izazova, te{kih trenutaka, uspona i padova, a ciq svakog od wih je isti: pre`ivi, pobedi i osvoji 50.000 evra.

(Prva, 22.00)

Kuvati srcem [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Kontekst Metropolis Ima li `ivota u Srbiji Siti folk 2 Kamerata Serbika: Mocart Trezor ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Jedna slika, jedna pri~a Tehnologija danas Ovo je Srbija Da ti ka`em, Kamenko Kao mehur od sapunice Ko{arka: PS, Vojvodina–Beograd, prenos

KO[ARKA: PS

Vojvodina–Beograd (RTS 2, 17.55) 19.37 20.07 21.00 22.00 22.30 22.58 00.53 01.20 02.17

Survajver

DNEVNIK

c m y

30

03.47 04.15 04.58 05.00 05.30

07.00 07.30 07.50 10.00 10.10 11.10 12.00 12.30 13.45 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 17.55 18.00 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.25 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Ruske bajke Siti folk Kapri Lov i ribolov Plesni spektakl iz Argentine Tamo gde je istina, film Tehnologija danas Trezor Ko{arka: PS, Vojvodina–Beograd (r) Da ti ka`em, Kamenko Kao mehur od sapunice Enciklopedija Siti folk 2: Barselona–[panija Lov i ribolov

Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Milica na kvadrat Vesti u 12 Zdravqe i vi Top {op Vesti Milica na kvadrat² Mini serija Doktor Haus NCIS Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Milica na kvadrat Surovi svet Otvoreni studio Film: Neprijateq pred vratima Odeqewe za specijalne `rtve Milica² Film: Mesec od porcelana Mini serija Surovi svet Odeqewe za specijalne `rtve

Madona

Neka druga qubav Najboqi prijateqi - instruktorka joge Ebi i homoseksualac Robert, razo~arani u svoje prethodne neuspele qubavne avanture, jedno ve~e spavaju zajedno, a kada Ebi ostane trudna, odlu~uju da se presele u zajedni~ki stan i zajedno odgajaju dete.

Uloge: Madona, Rupert Everet, Benyamin Bret Re`ija: Yon Slezinyer (B92, 21.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Rat 14.10 Pregled lige Evrope 15.05 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 17.45 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Ros Kemp u Avganistanu 21.00 Film: Neka druga qubav 23.00 Vesti B92 23.35 Pregled lige Evrope 00.35 Film: Pingvinska posla 02.00 Zloglasni atentati, dok. prog.

02.30 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 01.00 02.45 03.00 04.50

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand {ou Mjau {ou Farma Film: Sablasna mo~vara Siti Film: Prekid Film: Sablasna mo~vara

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30

Jutarwi program Do neba Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Karibi Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 2. svetski rat Jelena Vesti Zona Zamfirova Evropska zvezda Zvezdana kapija SG-1 Riko{et Zona Zamfirova Evropska zvezda Film: Karibi

Yon Seviy

Karibi Zamr{ena pri~a koja se odigrava u yunglama Belizea, kada {vercer oru`ja gubi svog partnera u smrtonosnoj pucwavi i kre}e u bekstvo kroz tropske predele sredwe Amerike. Helen je amater, zara|uje novac bave}i se ilegalnom trgovinom u Centralnoj Americi, prodavaju}i oru`je teroristima.

Uloge: Yon Seviy, Kara Glover, Stiven Mekheti, Sem Malkin Re`ija: Majkl Kenedi (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Zoo hobi, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Ku}a sedam `ena

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak22.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Briyit Vilson

Bra~na klopka Dejvid Kolins je poslovan ~ovek iz Los An|elesa koji se boji ozbiqne veze. To veoma uznemirava wegovu dugogodi{wu devojku Saru koja je direktorica u marketin{koj kompaniji i ona uskoro postavqa ultimatum Dejvidu...

Uloge: Yeri O’Konel, Briyit Vilson, Rajan Rejnolds, Bil Belami, Alisa Milano Re`ija: Valt Beker (Nova TV 21.45) 07.10 07.40 07.50 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.45 23.30 01.15 03.00 04.25

Bumba Fifi i cvetno dru{tvo Rori Pepa Mini kviz Dona Barbara Slomqeno srce IN magazin Provereno Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Vesti Nove TV Slomqeno srce IN magazin Dnevnik Nove TV Supertalenat - audicija Bra~na klopka, film Policijska pri~a 3, film Kraq Holivuda, film Smrtonosna zavera, film Ezo TV, tarot {ou

08.00 09.00 10.00 11.00

Impresionisti Apsolutna nula Hendl, `ivot pop ikone Guge – izgubqeno kraqevstvo Tibeta Biblijske zagonetke Po~etak rata Atina: Istina o demokratiji Lovci na naciste Dnevnik skulptura Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Isus Hrist – godine koje nedostaju 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Tajm tim godina Ku}a iz edvardijanskog doba @iveo Yo Stramer – pri~a o Kle{u Lovci na naciste Dnevnik skulptura Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza @ivot sa ocem Ja, Cezar Lantana Ubiti kraqa Znam ko me je ubio Grad nasiqa Goli skandal Planeta Iks 2 Kraqica Bolivuda

06.00 07.55 10.35 11.05 13.20 14.55 16.20 18.05 19.35 20.05

Zaposlena devojka Australija Holivud na snimawu Spid Rejser London, moja qubav Prole}ni raspust Sivi vrtovi Surogati Filmovi i zvezde Obdaren - Tre}a baza ili svrab Nik i Nora Prava krv – Nikada me ne ostavqaj Prava krv – Hana tvrdog srca Osmi putnik 2 Avgust

20.40 22.10 23.05 00.00 02.15

07.00 09.07 10.25 11.05 11.15 12.00 12.16 12.33 13.20 14.20 15.05 15.45 16.15 17.30 17.55 18.20 18.35 19.30 19.56 20.15 21.45 22.30 23.30 01.35 03.35

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Drugo mi{qewe Luda ku}a Hleba slu`iti Hrvatska u`ivo Proces Iza ekrana Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Sport Dani hrvatskog turizma 2010., prenos Dnevnik 3 Peti dan, tok {ou Filmski maraton: Brazil, film Filmski maraton: Xindabejn, film Filmski maraton: Hvala {to pu{ite, film

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.05 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red CSI: Wujork Razbijene Kvarovi Zakon i red Dijagnoza ubistvo Neo~ekivana qubav

06.55 08.55 10.10 11.15 11.30 13.00 14.45 15.35 16.25 17.15 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30

RTL ritam zona - Urban Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Klon An|eo i vrag Ku}anice Heroji iz strasti Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 1001 no} Slu~ajni turista, putopisni {ou Instruktor Penthaus, film 14 sati, film Astro {ou

22.35 23.15 01.05 02.40

Penthaus Robert de Niro

Brazil Sem Lovri radi kao ~inovnik u jednom ministarstvu totalitaristi~ke dr`ave koja se gu{i u silnoj birokratiji. Dr`avom hara grupa takozvanih terorista koji se uporno bore protiv tiranske vlasti...

Uloge: Yonatan Prajs, Robert de Niro, Ketrin Helmond, Ian Holm, Bob Hoskins, Majkl Palin, Ian Ri~ardson, Piter Von Re`ija: Teri Gilijam (HRT 1, 23.30)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.32 14.15 15.00 16.45 17.25 17.45 18.30 19.00 19.45 20.00 21.50 22.20 00.00 00.10

06.30 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

07.00 09.20 11.10 12.40 14.30 16.40 18.30 20.00 21.40 00.40 02.00

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Galaktika [kolski program Slatka romansa, film Veronika Mars Moja `ena i deca Briqantin @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana Filmovi na{ih suseda: Savr{eni krug, film Stari de~aci Nemi svedok Dnevnik plavu{e Pravi igra~i

Iznad pravde Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Zna~i li to da smo u braku?

Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Intermeco 3 Pancirna municija Majstori horora Crvene no}i Pra{ina Ro|en da pobedi

Samovo leto Mamford Mala prodavnica u`asa Nedokazana krivica Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Na te`i na~in ^vorovi Autoput Zelena miqa Qubav prvi put Slatke lutkice

Po{to je pobedio u televizijskom rieliti {ou, Tajler poziva dvojicu najboqih prijateqa, Kirana i Hita da se zajedno s wim usele u penthaus u Los An|elesu...

Uloge: Rajder Strong, Kori Lary, Kejli Kuoko, Ejpril Skot, Yejms Debelo Re`ija: Kris Levitus (RTL, 23.15)

Kejli Kuoko

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Gra|evinci LA-a Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Prototipi Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Prototipi

08.35 09.30 11.00 15.00 16.00 17.00 19.00 19.10 20.00 22.00 23.00 00.00 00.15

Summer Biatlon Tenis Tenis Alpsko skijawe Summer Biatlon Tenis Fudbal Najja~i ~ovek Boks Poker Najja~i ~ovek Ekstremni sportovi Tenis

Lekar s vi{kom nacionalnog adrenalina romocija Reformske stranke u beogradkojima sedi. “Zna{, to su oni koji Novi Sad pi{u skom Domu omladine. [e{eq dolazi s zajedno, a Beograd odvojeno”. To mu ne smeta da bugrupicom malih kriminalaca i uli~nih de s wima i propagira ih. „Nisu bitni pojedinci. dokoli~ara. To je wegov ~etni~ki odred, sastaBudale su samo gra|a za istoriju. Program sve povqen u nekom odeqewu lokalne policije. Beograkriva, ideja pobe|uje. Slobodan je politi~ki ge|ani znaju ta bradata i podbula lica {to se muvanije, nema drugog takvog na kontinentu. Srbija je ju oko kafana, `icare, ~ekaju `rtve i gledaju ponajja~a u Jugoslaviji. Srba ima 12 miliona. Ostapreko. ^etnici sve vreme ometaju govornike, vili moraju popustiti i dati {to tra`imo. Prvo ~u, vre|aju. Obezbe|ewe ne interveni{e, policiostvarewe srpskih ciqeva, ~ove~e. Jugoslavija je nigde nema. Promocija se nastavqa. Za mikrobez nacionalnih mawina i sa smawenim zlokobfon izlazi Veton Suroi. [e{eqev fotograf dobija nervni napad, pena mu izbija na usta. Fotoaparatom ga|a govornika. Aparat poga|a Mirka Kova~a pored samog oka. Po{to su rawenika odneli, a hrabri napada~ pobegao, [e{eq sa svojom grupicom izlazi pred Dom gde se okupilo nekoliko stotina Beogra|ana koji nisu mogli u}i. [e{eqevci ih vre|aju, a izazvani, mladi}i napadaju te bednike koji be`e kao pacovi. Tek tad policija interveni{e da odbrani rodoqubive i neustra{ive {e{eqevce.

Rano ujutro @ika Pavlovi} i ja sti`emo kod Mirka. Iscrpqen je, bled, sa zavojem oko glave, modrih usana, ali bodar i nasmejan. ^udi se {to su napali ba{ wega, potpuno neagresivnog ~oveka.

Ka`e: „Poluonesve{}enog i krvavog odneli su me u kola Hitne pomo}i. Sve do bolnice lekar mi je obja{wavao da je [e{eq u pravu. Niko ne sme izdati naciju, ni pisac ni posledwi dripac s ulice.

Izdajnike treba likvidirati. Zakqu~io sam da je sigurnije i}i ku}i”. Supruga Boba dodaje: „Telefon je zvonio ~itave no}i. Pretili su da }e nas pobiti. A jutros u sandu~etu za po{tu nekoliko pisama. Uvrede, pretwe smr}u. Jedno pismo je zape~a}eno govnom. Kakvi su to qudi, Vidosave?”

Ka`em: „Oni su ono ~ime pe~ate svoja pisma. A Beograd se bojao i mrzeo Bulatovi}eve ludosti organizuju ih policajci. Ko bi drugi?“ nim uticajem Hrvata i Slovenaca, bez Kominter*** S Bo`om Kova~em, Slovencem, na{im prijatene i rimskog pape. Demokratija }e do}i posle, kao qem, ve~eramo stisnutih grla. Vino je bez ukusa, {to posle zime dolazi prole}e”. Pitam se da li je bqutavo. Optimizam nestaje ~im se prisetimo da poludeo. Ako nije, onda dobro glumi ludaka. je Sloba-Sloboda ubedqivo pobedio. Wegovi poUostalom, to mu nikad nije te{ko padalo. Kad Beslani~ki homunkulusi pobe|uju svuda, u provinciograd nije mogao osvojiti pame}u i darom, zasipao ji, glavnom gradu, kasarnama i na planinama. ga je ludostima zbog kojih su ga mrzeli i bojali ga Ukrali su nacionalistima se. Zbog najve}e ludosti u naciju, komunistima inwegovom `ivotu, jedine Miodrag Bulatovi} je izabran ternacionalizam, demokoju mu zameram, danas ga za poslanika na listi SPS-a kratima retoriku o vladapomalo i vole kao svoga. u radni~koj Rakovici. Birali vini ve}ine. Obe}avaju re*** formu i o~uvawe istog.

Koliko sam puta vozio su ga oni koje iskreno prezire.

Prete ratom i pevaju eklopreko Romanije? DesetinaKa`e: „Oni Novi Sad pi{u ge miru. Pobo`ni su, ateima. Ali ju~e nisam ni pozajedno, a Beograd odvojeno. sti, tradicionalisti i mogledao predeo. Pred o~ima Ali nisu bitni pojedinci. dernisti. Ta nastrana mesu mi promicala lica onih {avina uspeva, iz we svako Budale su samo gra|a za istoriju“ koji sad sede u {tabu i uzima {ta mu treba. Samo otvoreno pripremaju ono }e sutra ili prekosutra svi, osim nove kaste i we{to bi u svakoj normalnoj dr`avi morali kriti. nih pri`ivaq{~ika, primetiti da nisu dobili Kako ih do sad nisam video? Krili su se po }o{koni{ta, a usput ostali bez i~ega. vima, ispod name{taja, u senkama predsobqa, nisu Da ne bismo plakali, pevamo. Bo`o se ~udi: „Vi ih prime}ivali ni oni koji preme{taju kulise.

Srbi ste neverovatan svet. Iz suze u smeh. Iz smeProfesor Ekme~i}, istori~ar koji se pretvorio u ha u suze. I svaki put ste potpuno iskreni”. To kapropovednika osvete, inteligentan, akribi~an, `e ~ovek koji nas voli. S tugom }e napustiti Besvesniji generalnog plana od cele te boranije koja ograd koji je mogao biti prvi grad novog sveta na ga }utke slu{a, neumoqiv poput skalpela. Preamovom prostoru. Ali }e verovatno ostati posledbiciozni Koqevi} Mawi, {ekspirolog ~ije naowi grad starog sveta, ~uvar ostataka pro{losti, ~ari s pozla}enim okvirom svetlucaju od napora tvr|ava konzervativizma. A mi }emo u tom zape~ada poraste. Krivonosi profesor Maksimovi}, zgu}enom gradu plakati i pevati dok ne ostarimo i `vanog lica, mr{avi Dutina u`agrelih o~iju, qiumremo pre vremena. Kad se to desi, niko ne}e `agavi Tohoq, pisac ne~itqivih romana, nedavno je liti za nama. dobio otkaz jer {est meseci nije dolazio na posao u „Svjetlosti“, zabavio se de~ko lukrativnijim *** Miodrag Bulatovi} je izabran u Skup{tinu, na stvarima, osvajao je novinske kioske zajedno s Ralisti socijalista, u radni~koj Rakovici. Birali dovanom Karaxi}em... O ostalima znam jedino iz su ga oni koje iskreno prezire. Odmah se javqa temedija: nadmena profesorka Plav{i} i prigradlefonom i obe}ava za{titu. „Dok sam ja ovde, ti ski seqak Kraji{nik s gustim obrvama koje se sasi siguran”. Svestan je toga kakvi su dripci me|u staju ta~no ispod dva prsta visokog ~ela.

P

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak22.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Krizan i napet dan za vas. Mogli biste nekog povrediti ako ne budete dovoqno vodili ra~una o svom nastupu i onom kako vas drugi do`ivqavaju. Pogre{ne procene nisu po`eqne. U qubavi gore strasti.

BIK 20.4-20.5.

Petak je va{ omiqeni dan, kada biste rado u`ivali i popustili pred svojim hedonisti~kim ose}awima i potrebama. Mo`ete popiti pi}e u nekom lepom ambijentu s osobom koja vam prija. Odmor.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Mewate interesovawa i raspolo`ewe. Dosadilo vam je da se obazirete na druge i povla~ite se u sebe da biste sakupili izgubqenu energiju. Merkur je u{ao u znak [korpije pa ste za}utali.

Puni ste entuzijazma, strasti, i sve {to ~inite, radite otvorenog srca. Pazite se, mogli biste biti povre|eni, pogotovo danas, pogotovo ako idete glavom kroz zid. Qubavni odnos vas provocira. Doka`ite se.

LAV 23.7-22.8.

Izgleda da poneki gube orijentaciju i pravac, dok vi s distance mo`ete pravilo proceniti situacije i odnose. Pustite druge da luduju, dok racionalno i realno, samostalno, razre{avate svoje primarne ciqeve.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

22. oktobar 2010.

Dan za danom, opet vikend! Dobra vest, jer su vam potrebni izolacija i odmor, mnogo sna i mawe pri~e. Budite pa`qivi u saobra}aju i nemojte juriti obezglavqeno. Posmatrajte i predvidite tu|e poteze.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a Venera se uporno vra}a pa vam ne preostaje ni{ta drugo nego da na najboqi mogu}i na~in organizujete svoje vreme i obaveze, u pravcu fini{irawa i zavr{avawa. Dakle, akcija unazad!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Zavr{etak radnih dana za vas nije ni pola puta. Upravo ste se zaleteli, donose}i odluke i rade}i iz sve snage, uprkos svemu i svima.

Mo`ete kako ho}ete, a ho}ete najboqe i najvi{e! I to je pohvalno.

Pa`qivo u dono{ewu odluka i sklapawu poslova jer, iako sve mo`e delovati obe}avaju}e, ipak su prisutni odre|eni problemi. U komunikaciji, ne dozvolite sagovornicima da brzopleto zakqu~uju.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Prodorni ste i uspe{ni. ^ak i kada niste toga svesni, imate izuzetno dobre prilike i mogu}nosti za uspeh i ostvarewe svojih `eqa. Zato pazite {ta }ete po`eleti jer }e vam se ispuniti s lako}om.

Lakne mi kada do|em do va{eg znaka jer, mi smo nekako pozitivni, zar ne? Bar onda kada uspemo da poletimo u nepoznatom pravcu. Jer, sve {to planiramo, mo`e biti, a ne mora da zna~i. I to je tako.

Ozbiqno shvatite i prihvatite zahteve i obaveze pa se potrudite i da adekvatno odgovorite na wih. A opet, nemojte se preforsirati niti i suvi{e iscrpqivati. Zlatno pravilo je uvek bio sredwi put, u svemu.

TRI^-TRA^

Eva imala saobra}ajku V REMENSKA

Glumica Eva Longorija Parker, zvezda serije „O~ajne doma}ice”, imala je lak{i saobra}ajni udes u sredu u Holivudu, saop{tila je policija.

Glumica se vozila Holivud bulevarom kad je drugi voza~ naglo skrenuo ka parkingu i udario wen automobil. Policija je dodala da se Eva Longorija `alila na bolove, ali da nije ozbiqno povre|ena. Glumica udata za ko{arka{a Tonija Parkera glumi u „O~ajnim doma}icama” Gabrijelu Solis, a uskoro bi trebalo da vodi i dodelu MTV nagrada.

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zrewanin

13

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Pan~evo

11

Vr{ac

13

Srbija Beograd

13

Kragujevac

14

K. Mitrovica 14 Ni{

15

22

Evropa

ALI HLADNO

NOVI SAD: Jutro hladno sa slabim prizemnim mrazem i mogu}om sumaglicom. U toku dana prete`no sun~ano. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -2 do 12 stepeni.

VOJVODINA: Jutro veoma hladno sa slabim mrazevima i maglom ponegde. U toku dana prete`no sun~ano. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksimalna 14 stepeni.

SRBIJA: Jutro hladno sa slabim mrazevima i maglom ponegde. U toku dana prete`no sun~ano. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 do 15 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend toplije i prete`no sun~ano. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren jugoisto~ni vetar, a u ponedeqak poja~an. U ponedeqak naobla~ewe uz relativno toplo vreme i prolaznu ki{u u drugom delu dana. Od utorka obla~no sa povremenom ki{om i zahla|ewem u sredu.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e prijati ve}ini hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i astmati~arima se posebno preporu~uje da primene savete lekara.

Mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi. U saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

Madrid

20

Rim

22

London

13

Cirih

7

Berlin

9

Be~

23

24

25

26

27

28

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

03~ 36’

10

Var{ava

7

Kijev

10

Moskva

5

Oslo

6

petak

subota

pre podne najboqe

Atina

20 11

Minhen

10

Budimpe{ta

11

Stokholm

6

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

SUDOKU

St. Peterburg 4 Pariz

po podne veoma dobro

8 9

7

4

6

3

5 6

5

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

118 (0)

Slankamen

232 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

188 (4)

Zemun

283 (3)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

302 (4)

Ba~. Palanka

183 (3)

Smederevo

462 (10)

Novi Sad

185 (-2)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA 187 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

240 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

227 (-3)

NERA

-16 (4)

Tendencija stagnacije

VIC DANA Za{to slon ne sme da kupi kompjuter?

- Pla{i se mi{a.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9 2 5 7 4 1 8 6 3

5

N. Kne`evac

Hetin

72 (0)

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

S. Mitrovica 222 (22) Beograd

9

1

2

7

9

Kusi}

6 8 3 5 2 9 1 7 4

8

4 1 6 9 5 2 3 8 7

232 (4)

4

Tendencija stagnacije

1 4 7 3 8 6 5 2 9

2 52 (12)

3

9 8

3 5 9 1 7 8 6 4 2

1

8 7 2 6 3 4 9 1 5 5 9 1 2 6 7 4 3 8

4

2 5

7

8

3

7 3 4 8 1 5 2 9 6

9

2 6 8 4 9 3 7 5 1 Re{ewe iz pro{log broja