Dnevnik 22.oktobar 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 22. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23595 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : „PU TE VI SR BI JE” IS PO STA VI LI RA ^UN ZA IZ GRAD WU NO VOG MO STA PRE KO DU NA VA

Be {ka te {ka 5,3 mi li jar di di na ra

str. 5

DA LI JE SPO RAN ZAH TEV „DVE RI” ZA UKI DA WE VOJ VO DI NE I RE A GO VA WA

Voj vo |an ski za kon o ak ci ji i re ak ci ji

str. 3

ZA[TO GRA\ANI JO[ ^UVAJU NOVAC PO KU]AMA I SEFOVIMA

Slamarica pre~a od {tednog ra~una

str. 4

KO RUP CI O NA [KI SKAN DA LI U PRI VRE DI UGLAV NOM SE OTVA RA JU, A RET KO KAD ZA TVA RA JU

Ve li ke afe re bez ve li ke za vr {ni ce str. 5

PO ^EO 57. ME \U NA ROD NI SA JAM KWI GA U BE O GRA DU: Uz zvu ke fan fa ra i po ziv po se ti o ci ma da u kwi ga ma po tra `e zna ko ve bu du} no sti, si no} je u Be o gra du sve ~a no otvo ren 57. me |u na rod ni sa jam kwi ga. U ime Ma |ar ske, ze mqe po ~a snog go sta, po zdrav nu be se du odr `a la je mla da spi sa te qi ca No e mi Se ~i, ko ja je po ru ~i la: „@i vi mo jed ni po red dru gih, bu di mo va `ni jed ni dru gi ma.” Sa jam kwi ga je otvo ri la na {a pe sni ki wa Rad mi la La zi}, re kav {i, iz me |u osta log: „Do bro ime na {e ma le i si ro ma {ne ze mqe pro no se umet ni -

NASLOVI

TEMA „DNEVNIKA”: PO RAST NA SIL NI^ KOG PO NA [A WA U JU @NOJ BA^ KOJ

Politika

Po te `u oru` je, no `e ve, bok se re, pa li ce...

Ba nat ske „Ninya kor wa ~e” iza re {e ta ka str. 13

Najvi{a temperatura 23 °S

2 Nikoli}: Narod nikad ne stoji iza zlikovaca 3 Tadi}: Premijerove izjave opasne 3 Ru`i}: Beograd je poseban

Vojvodina 10 Vrbas pogodno mesto za `ivot 10 Hrvatski neurolog kupuje „Brodoremont”

Reporta`e

Ekonomija 4 Vetrewa~e ne sti`u u Kovin?

NO VOK NE @E VA^ KA PO LI CI JA RA SVE TLI LA RAZ BOJ NI [TVO U SRP SKOM KR STU RU

Umereno toplo

ci, pi sci, spor ti sti i mla di na u~ ni ci. Oni su naj bo qi pred stav ni ci na ro da, a ne po li ti ~a ri, ko ji nas dr `e u stal nom ne spo ra zu mu sa sve tom.”

Be o grad ski sa jam kwi ga tra ja }e do 28. ok to bra, a upo re do se odr `a va ju 43. me |u na rod ni sa jam opre me i na stav nih sred sta va „U~i la“ i 5. sa jam obra zo va wa „Zvon ce“. Ka pi je Be o grad skog saj ma oto re ne su sva ko dnev no od 10 do 20 ~a so va. Po je di na~ na ulazni ca ko {ta 250 dinara, za grup ne po se te 150, a za po ro di~ ne do la ske 600 di na ra.

R. L.

Dru{tvo 6 Pacijenti „teritorijalno” 12 Samo Sremice Japan spasavaju boluju

Novi Sad 9 „Stan” u akciji prevencije po`ara

SPORT

n \OKOVI] SE VRA]A NA PRVO MESTO

Kultura 19 Izme|u umetnosti i `ivota

str. 14 – 16

n NEMA RADOSTI BEZ GAZDE NA TERENU

2

POLiTikA

ponedeqak22.oktobar2012.

PRED SED NIK SKUP [TI NE SR BI JE NE BOJ [A STE FA NO VI]

Bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je pri o ri tet Stran ke vla da ju }e ko a li ci je ne dvo smi sle no po dr `a va ju sve po te ze Vla de Sr bi je, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik SNS i pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} i is ta kao da je bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la za tu stran ku pri o ri tet i da ni ko ne mo `e da je ube di da od to ga od u sta ne.

Ste fa no vi} u in ter vjuu Ta nju gu po ru ~u je i da }e SNS po dr `a va ti vla du i da }e ona „ima ti ozbiq nu i sta bil nu bu du} nost” sve dok pra vi re zul ta te u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i dok se god po zi tiv no kre }e ka re for ma ma u ek nom skom sek to ru.

ko rup ci je ne bi bi lo ap so lut no ni {ta”, na po me nuo je pot pred sed nik SNS-a.

Upi tan za po ru ke ko je do la ze iz SNS, da je ta stran ka sprem na za iz bo re, Ste fa no vi} je na veo da je SNS sa mo `e le la da ka `e da se ne pla {i iz la ska na bi ra li {ta, ni ti vo qe na ro da, ali i da ne `e li da ne ko po mi sli da na bi lo ko ji na ~in mo `e da je uce wu je ili usme ri sa pu ta bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. „Mi }e mo na tom pu tu in si sti ra ti i ni je nam bit no do ko ga }e ta is tra ga da vo di, ni je nam bit no da za {ti ti mo jed ne, a ka zni mo dru ge.

Ko god bu de uhva }en da je sta vio ru ku u xe po ve gra |a na, ko god se ogre {io o za kon i po ~i nio ne ko kri vi~ no de lo, ne }e bi ti po vla {}en. Ako je to ne ko ko pri pa da SNS, ne ka i ti qu di od go va ra ju”, po ru ~io je Ste fa no vi}. „Ako ne ko mi sli da smo za bo ra vi li bi lo {ta {to smo go vo ri li u kam pa wi, ve ruj te to ni je bi la sa mo pred iz bor na pri ~a. In si sti ra }e mo na ra sve tqa va wu sve ga. Za sa mo dva me se ca od nas se o~e ku je

Vla da ra di do bar po sao S ob zi rom da se bli `i 100 da na ra da vla de, Ste fa no vi} oce wu je da je ka bi net Ivi ce Da ~i }a, ima ju }i u vi du za te ~e no sta we, pred u zeo ne ko li ko ozbiq nih po te za, bu du }i da se, ka ko je oce nio, eko nom ska si tu a ci ja ipak sta bi li zu je, di nar ja ~a i po ka zu je ozbiq na na me ra za si stem sku bor bu pro tiv ko rup ci je.„Ka da se sve to uzme u ob zir, mi slim da ova vla da ra di ve o ma do bar po sao, iako uvek mo `e bo qe, ali mi slim da ovi pr vi po te zi ohra bru ju i po ka zu ju da vla da ima na me ru da po ve de Sr bi ju iz eko nom ske kri ze ka ne kim bo qim vre me ni ma”, re kao je Ste fa no vi}.

Ohra bru je ga, do dao je, {to vla da funk ci o ni {e ve o ma do bro, iako me dij ski na pi si go vo re dru ga ~i je ka da je re~ o bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je. „Za nas je ta bor ba pri o ri tet i ni ko, ni u vla di, ni van vla de, ne mo `e da nas ube di da od to ga od u sta ne mo”, is ta kao je pred sed nik par la men ta. „Hva la svi ma ko ji bri nu, mi slim da je si tu a ci ja {to se ti ~e vla de sa svim do bra. Znam da po sto je me di ji ko ji bi vo le li da je for mi ra na ne ka dru ga vla da i da su ne ki dru gi u woj, ali da je ta ko bi lo ve ru jem da od bor be pro tiv

da is pra vi mo jed no de ce nij ske ne prav de, ali to ni je mo gu }e. Mo gu }e je u ne kom do gled nom pe ri o du”, na veo je Ste fa no vi}.

SNS }e usko ro kao je dan od glav nih me ha ni za ma u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la par la men tu pred lo `i ti za kon o jav nim na bav ka ma, a pred sed nik Skup {ti ne po ru ~u je da }e on bi ti usvo jen u no vem bru.

Ste fa no vi} je pre ci zi rao da je osnov na na me ra do no {e wem za ko na u{te da iz me |u 600 mi li o na evra i mi li jar de evra go di {we, kao i da to ko vi nov ca iz si ve zo ne bu du pre ba ~e ni u re gu lar ne.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KOLI] JU ^E U [U MA RI CA MA

Na rod ni kad ne sto ji iza zli ko va ca Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po ru ~io je ju ~e sa stra ti {ta u [u ma ri ca ma kod Kra gu jev ca da na ro di ni ka da ne sto je iza zli ko va ca, ali i da zlo ~in od pre 71. go di ne u tom me stu tre ba da bu de opo me na za sve.

Ni ko li} je na obe le `a va wu 21. ok to bra, Da na se }a wa na srp ske `r tve u Dru gom svet skom ra tu, po lo `io ve nac na spo me nik „Pe to tri” i pri su stvo vao „Ve li kom {kol skom ~a su”.

Ven ce su po lo `i li i de le ga ci je Skup {ti ne Sr bi je, gra da Kra gu jev ca, mi ni star stva od bra ne i di plo ma ti je, kao i mi ni stri pro -

sve te @ar ko Ob ra do vi}, ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}, kul tu re Bra ti slav Pet ko vi}, a pr va me |u stra nim de le ga ci ja ma to je u~i ni la de le ga ci ja am ba sa de Ne ma~ ke. „Mi slim da je ovo do bra opo me na za sve i dra go mi je {to je tu i we go va ek se len ci ja am ba sa dor Ne ma~ ke, ko ji je i ti me do ka zao ve li ~i nu svog na ro da, jer na rod ni ka da ne sto ji iza zli ko va ca”, re kao je Ni ko li}.

U kra gu je va~ kom me mo ri jal nom par ku „[u ma ri ce” ju ~e je 21. ok to bar po pr vi put obe le `en kao Dan se }a wa na srp ske `r tve u Dru gom svet skom ra tu.

Mo le ban stra da li ma slu `io je vla di i ka {u ma dij ski Jo van sa sve {ten stvom.

Kraj hum ke stre qa nim ve nac su pr vi po lo `i li i pred sta va ni ci Pr ve kra gu je va~ ke gim na zi je, iz ~i jih u~i o ni ca je na de se ti ne de ce i pro fe si o ra do ve de no na stre qa we 21. ok to bra 1941. go di ne.

U okvi ru an ti rat ne ma ni fe sta ci je Ve li ki {kol ski ~as, ~e tr de se tak glu ma ca i

sta ti sta iz ve lo je scen ski pri kaz po e me „Oni su u{li u na{ dom” Jo va na Zi vla ka, za ko ju je mu zi ku kom po no vao Mi ro slav [tat ki}, a sce no gra fi ju je ura dio Mi li vo je [tu lo vi}.

Iz kra gu je va~ kih „[u ma ri ca” sva ke go di ne u svet se {a qe po ru ka da se ni kad ne sme po no vi ti zlo ~in iz Dru gog svet skog ra ta ka da su na ci sti~ ke sna ge ma sov no stre qa le hi qa de mu {ka ra ca, `e na i de ce.

Pre ma pri ku pqe nim po da ci ma u „[u ma ri ca ma” je ubi je no 2.792

ci vi la, me |u ko ji ma 270 de ce od ko jih je naj mla |i imao 11 go di na.

Na su |e wu na ci u sti ma za rat ne zlo ~i ne, u Nir nber gu, pri hva }e no je da je kra gu je va~ kim „[u ma ri ca ma” stre qa no oko 7.000 gra |a na.Po vod za stre qa we, ko je tra ja lo od 7 sa ti iz ju tra do 14 sa ti, tog 21. ok to bra 1941. go di ne, bi li su ne ma~ ki gu bi ci u bor bi za ~et ni~ kim i par ti zan ski om je di ni ca ma 16. ok to bra na pu tu Kra gu je vac - Gor wi Mi la no vac.

U toj bor bi Nem ci su ima li 10 mr tvih i 26 ra we nih voj ni ka.

DSS: Srp ski in te re si traj ni, EU pro la zna Srp ski dr `av ni i na ci o nal ni in te re si su traj ni a me |u na rod ni sa ve zi po put EU ne stal ni i pro la zni, sa op {ti la je De mo krat ska stran ka Sr bi je.

Pre 100 go di na srp ska voj ska stu pi la je na Ga zi me stan i oslo bo di la Ko so vo od pe to ve kov nog tur skog rop stva i za to da nas mo ra mo

ima ti na umu da su srp ski dr `av ni i na ci o nal ni in te re si traj ni a da su me |u na rod ni sa ve zi po put EU ne stal ni i pro la zni, sa op {ti la je De mo krat ska stran ka Sr bi je. „Za ovaj he roj ski pod vig bi lo je pre sve ga po treb no da u na ro du i dr `a vi pre o vla da duh slo bo de. Na {i ve li ki pre ci, na {a

he roj ska voj ska i na {a dr `a va ni su no si li tu |e za sta ve, ne go su sa srp skom za sta vom oslo bo di li Pri zren”, na ve de no je u sa op {te wu.

Ne ma ve }e i slav ni je po be de u na {oj isto ri ji od oslo ba |a wa Ko so va, is ta kla je De mo krat ska stran ka Sr bi je.

Ba~ ka To po la: Jo{ se ni {ta ne zna U op {ti ni Ba~ ka To po la vla da ju }a ko a li ci ja - Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, De mo krat ska stran ka i SPS-PUPS -JS, i po sle vi {e od pet me se ci od za vr {et ka iz bo ra je u kon so li da ci ji, jer se ko a li ci o ni ka pa ci te ti po je di nih par ti ja me wa ju.

Pri li kom for mi ra wa skup {tin ske ve }i ne u toj op {ti ni sa 26 od ukup no 41 od bor ni ka, o~e ki vao se sta bi lan rad op {ti ne i we nih or ga na, ali je zbog tur bu len ci ja u vla da ju }oj ko a li ci ji dva pu ta od la ga na

sed ni ca skup {ti ne op {ti ne.DS je imao se dam od bor ni ka u ~i ju su od bor ni~ ku gru pu u{la i tri od bor ni ka iz Gru pe gra |a na „Dr Ja no{ Haxi”, ali je zbog pro ble ma u me |u sob noj ko mu ni ka ci ji sa stra na~ kim po ve re ni kom Fe ren com To tom, pet od bor ni ka de mo kra ta na pu sti lo taj od bor ni~ ki klub, ta ko da je DS ostao sa dva od bor ni ka od ko jih je je dan iz So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je. Za tim je od mah od bor ni~ ki klub DS iz istih raz lo ga na pu sti lo i tri

od bor ni ka Ha xi je ve gru pe ko ji su sa sa da ve} biv {im de mo kra ta ma for mi ra li no vu za jed ni~ ku od bor ni~ ku gru pu. Ti me je DS iz gu bio po zi ci je pred vi |e ne ko a li ci o nim spo ra zu mom ko ji je pot pi san po sle iz bo ra.

SVM, ko ji je imao 16 od bor ni ka, sa da ima 17 po {to je po ja ~an sa jed nim, ta ko |e sa da ve} biv {im de mo kra tom ko ji je, u me |u vre me nu, ne ko li ko pu ta pro me nio stra nu. SPS ume sto tri, ko li ko je iz bo rio na lo kal nim iz bo ri ma, ima ~e ti ri od bor ni ka

jer je u taj klub pre {la od bor ni ca Gru pe gra |a na „Dr Ja no{ Haxi”. Da bi sa ~u va li ka kav ta kav ko a li ci o ni po ten ci jal, de mo kra te su po tra `i li po mo} Gru pe gra |a na „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da Mi lan ]a ti}” ko ja ima tri od bor ni ka.

SO Ba~ ka To po la ima 41 od bor ni ka, od ko jih su u opo zi ci ji, za sa da, Gru pa gra |a na „Dr Haxi Ja no{„ sa se dam od bor ni ka, Srp ska na pred na stran ka i LSV sa po ~e ti ri od bor ni ka.

TVIT CRTICA Te of il & Stanislava Pro te klog vi ken da tvi te ra {i su se „ozbiq no“ po za ba vi li iz ja vom sa vet ni ce za me di je pred sed ni ka Sr bi je Sta ni sla ve Pak ko ja je za pi sa la na laj ni: E, mo ja Sr bi jo, jad ni smo mi ka da pra vo na jav nu re~ ima ho da ju }a/se de }a go mi la kom plek sa pod na zi vom Te o fil Pan ~i}.

Re ~i su se po ja vi le na „Tvi te ru“ kao re ak ci ja na tekst u ko me Pan ~i} kri ti ku je To mi sla va Ni ko li }a zbog to ga {to se ni je ogla sio po vo dom smr ti pro fe so ra dr Vo ji na Dim ti ri je vi }a. Iz ta bo ra SNS su ob ja sni li da je sa vet ni ca bi la „re vol ti ra na ka ko do ti~ ni kri ti ku je, vre |a i ni po da {ta va @pred sed ni krs“, ob ja snio je Ma rio Ma le ti}.

Na opa sku tvi te ra {a da je we na iz ja va ve ro vat no pla si ra na sa ne kog vi {eg me sta ~lan ka bi ne ta pred sed ni ka Si mo ^u li} ka `e: „Ona je sa mo re kla svo je mi {qe we, ni ko ni je smi {qao ni {ta.“ ^u li} pod vla ~i i da sa vet ni ~i ne re ~i ne zna ~e bu du }u dis kri mi na ci ju no vi na ra. „Ni je je bi lo do sa da, ne vi dim za {to bi bi lo dru g a ~ i j e ubu d u } e. Do s tup n i smo svim me di ji ma“, tvr di ^u li} na laj ni.

No vi nar ka Gor da na Ra ko vi} po vo dom ce log slu ~a ja na vo di: Od re |e ne po zi ci je no se od re |e na ogra ni ~e wa.

To je uzmi ili osta vi. Ona je sa vet ni ca pred sed ni ka svih gra |a na. Pa i Te o fi la. Mi slim da ona kao sa vet nik za me di je, jav nost... {ta god, ne sme ova ko da go vo ri.

A PR Vu ka Je re mi }a u UN Ni ko la Jo va no vi} uka zu je: Ne sla `em se sa sti lom pa ni sa dr `a jem ko men ta ra, ali bi bo qe bi lo kad bi svi pri ~a li ono {to mi sle bez cen zu re.

Eli ot i Pa ~e Dra ma tur {ki wa Mi wa Bo ga vac do bi la je ide ju za sce na rio od na {ih po li ti ~a ra. „ U sle de }oj epi zo di: Eli ot Vu ~i} Ne ska fe i Pa ~e Din ki le te }im ro mo bi lom sle }u u Emi ra te na do go vor o ula ga wu u ten kov sku in du stri ju!“

[e ik, ne go {ta

Sa dru ge stra ne Dar ko Mi li} „raz mi {qa“: Kon tam da je Ba ne uba ~en da od ne se ‘bo do ve’…

Pro zva ni Bra ni mir Ku zma no vi} tvr di: Du ho vi ta te za. Ne od no si se bi lo {ta. Do no si se Do go vor!

A Dar ko ga te {i: Opu {te no Ba ne zna mo svi {ta je po li ti ka.

[ta je Ve qi OK Re di teq Jan ko Ba qak ko men ta ri {e iz ja ve po li ti ~a ra na laj ni. Ovo ga pu ta ka `e: „ Ve qa Ili} o ^an ko vom inic den tu. ^o vek do sle dan svom sti lu: „ Da ga je i{a ma rao OK! „. [a ma ri i kra duc ka we sa svim su u re du.

Hi po kra to vo de te

Na kon {to su se Vu ~i} i Din ki} vra ti li iz Emi ra ta, tvi te ra {i se pi ta ju ko im je dao avion po {to se vla din „Fal kon„ po kva rio. Na pi ta we da li im je „ ne ki {e ik dao we gov avion “, Din ki} je kon kre tan: Ni je „ne ki {e ik”, ve} {e ik Mu ha med, vla dar Abu Da bi ja...

Na to }e Ili ja Voj no vi}: Mo `e te da za dr `i te le te li cu, a tog Fal ko na da osta vi te vla da re voj de ci da se si gra ju? Za bo qe ni je…

Tvi te ra{ ko ji se pot pi su je kao Pon zi De mo kra ti ja ob ja vqu je da ga sa v et n ik ne k a d a { weg pred s ed n i k a Sr bi je Ne boj {a Kr sti} blo ki rao na laj ni: Me ne je blo ki rao a ne se }am se da sam ga ikad re fe ren ci rao !? ^ud ni je je za {to me @ci sta ci ca NI JE blo ki rao!

Du li} }e od mah: A {to bi??...ima{ pra vo da le ~i{ fru stra ci je a ja sam Hi po kra to vo de te:)

Opu {te no, Ba ne

Ma kar u „Pi lotima”

Iz bo ri u DS da ni ma su te ma na laj ni. Ta ko je dan od na ja vqe nih kan di da ta za pred sed ni ka stra ne Zo ran @iv ko vi} za kqu ~u je: „ Ma, do go vo ri }e se Ta di}, \i las i Paj ti}... tr jum vi rat - na op {tu {te tu... “

Ko god se ba vi po li ti kom vo li po ne kad da „ka dri ra“ . Ta ko funk ci o ner SPO Mi lan \u ki} ima ide ju: „Pred la `em da Ki ki Le san dri} bu de na ~e lu Di rek to ra ta za ci vil no va zdu ho plov stvo ume sto onog Mir ko vi }a, on ma kar pe va u Pi lo ti ma“.

Gde su, {ta ra de Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ogla sio se na laj ni: Do bar dan. Da li ne ko zna {ta ra de pri pad ni ci Dve ri i LGBT or ga ni za ci ja u me se ci ma bez na ja va „Pa ra de Po no sa”? Hva la.

Po tom do da je: Za jed ni~ ko sa op {te we Dve ri i LGBT ak ti vi sta: „Mi se sva kog ok to bra za jed ni~ ki po tru di mo da kroz su ko be po ve }a mo na {e bu xe te do na ci ja ma”.

Kwi ga do kwi ge Me na xer ka za on lajn PR i dru {tve ne me di je Una Za bu nov pi ta sa laj ne: Ka ko to mi sli{ ne ide{ na sa jam, da ku pi{ naj no vi je kwi ge od Su za ne Man ~i}, Ive [tr qi}, Ve sne De di}, Sa we Ma rin ko vi} i Ma ri ja ne Ma te us?

De di na prin ce za Na adre su funk ci o ne ra PSS Dra go mi ra Ka ri }a ju ~e su sti za le broj ne ~e stit ke ~la no va po ro di ce po vo dom ro |en da na. „HAPPY BIRT HDAY TO MY GRAND PA DE DA DRA GAN!!!

LO VE YOU@DRA GO MIRK:))), po ru ~u je @Sas ha_S_Ka ric @DRA GO MIRK od go va ra: ‫‏‬ HVA LA DE DI NA PRIN CE ZO!!!!

QU BIM TE

Mo le ban ili…

Po zna ta TV no vi nar ka @a kli na Ta ta lo vi} se ju ~e „ po `a li la “ svo jim fa no vi ma: Ne zna te vi ka ko je to kad vas u ne de qu u pod ne pro bu di sms iz DSS. A pro sto ne zna te!

So ci ja li sta po sla nik De jan Ra den ko vi} ima pi ta we na ovu te mu: Je l po ziv na ne ki mo le ban:)

Oblan de za Du li }a Ra di kal Ivan Ni ni}, ured nik saj ta „Pi {taq ka“, ko ji se ba vi afe ra ma „ ot kri va “ tvi te ra {i ma: Me ni slu ~aj @cistacica slu`i za pritiskawe oblandi, nadam se da Tu`ila{tvo ne}e koristiti materijal u istu svrhu...

S. St.

politika

dnevnik

DA LI JE SPORAN ZAHTEV „DVERI” ZA UKIDAWE VOJVODINE I REAGOVAWA

Voj vo |an ski za kon o ak ci ji i re ak ci ji Zah tev „Dve ri” za uki da we auto no mi je Voj vo di ne u De mo krat skoj stran ci Sr bi je vi de kao „~i stu fi zi ku”, wen za kon o ak ci ji i re ak ci ji po sle spor nih iz ja va ka kvu dr `e da je i ona po ko joj je Voj vo di na da nas u sli~ nom po lo `a ju kao Slo ve ni ja osam de se tih go di na pro {log ve ka. Za Li gu so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne taj zah tev je le gi ti man kao i, ka ko ka `u, zah tev za ot ce pqe we Voj vo di ne.

– Zah tev za uki da we auto no mi je Voj vo di ne je le gi ti man, ka ko je to i Te o fil Pan ~i} re kao,

Na pi ta we o sta vu LSV-a u „zah te vu za ot ce pqe we Voj vo di ne” ko ji po mi we, port pa rol ka te stran ke je po no vi la da „jed nak le gi ti mi tet ima ju oba zah te va” i do da la da su „oba su prot na Usta vu”.

naj ma we tre }i na na rod nih po sla ni ka, pred sed nik Re pu bli ke, Vla da i naj ma we 150.000 bi ra ~a, a da Skup {ti na Sr bi je mo ra da ga usvo ji dvo tre }in skom ve }i nom. Ta ko |e, Skup {ti na bi bi la du `na da ras pi -

je Voj vo di ne, port pa rol Po kra jin skog od bo ra DSS-a Mi len ko Jo va nov ka `e da je „pot pu no nor mal no da na kon iz ja va ko je su se po ja vi le u me di ji ma, po put na ja vqi va wa slo ve na~ kog sce na ri ja u Voj vo di ni, do |e do ta kvih re ak ci ja”.

– Ov de se ra di o ~i stoj fi zi ci, o za ko nu o ak ci ji i re ak ci ji. Na iz ja ve jed nih eks tre mi sta o tzv. slo ve na~ kom sce na ri ju usle di la je ta kva re ak ci ja – ka `e Jo va nov. – O to me tre ba da raz mi sle svi ko ji se ba ve po li ti kom, ima ju }i u vi -

Zah tev za uki da we auto no mi je Voj vo di ne je le gi ti man, kao {to je le gi ti man i zah tev za ot ce pqe we Voj vo di ne (Alel san dra Jer kov, LSV)

Po tre ban je ve o ma od me ren i pa `qiv iz bor re ~i i ak ci ja da stva ri ne bi oti {le u po gre {nom prav cu (Mi len ko Jo va nov, DSS)

kao {to je le gi ti man i zah tev za ot ce pqe we Voj vo di ne – ka `e za „Dnev nik” port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov.

Na i me, Po kret „Dve ri” ovih da na na sta vqa svo ju kam pa wu „Ko me tre ba auto no mi ja Voj vo di ne?” u ko joj pro mo vi {e zah tev za we no uki da we jer je sma tra po li ti~ ki i eko nom ski {tet nom.

Za LSV ta kav zah tev, me |u tim, „ni ti je do bar za gra |a ne, ni ti ima zna ~aj nu po dr {ku”, na ve la je port pa rol ka te stran ke, i is ta kla da je Voj vo di na ustav na ka te go ri ja.

– Uvek smo sprem ni da o to me po le mi {e mo sa sva kim, bu du }i da LSV i je ste na stao kao od go vor na uki da we auto no mi je od SPS-a – ka `e ona.

du da su po dig nu te ten zi je i da su okol no sti vi {e ne go slo `e ne.

Po we go vim re ~i ma, po tre ban je ve o ma od me ren i pa `qiv iz bor re ~i i ak ci ja da stva ri ne bi oti { le u po g re { nom prav cu.

– DSS je sve stan to ga da }e za za tva ra we Pan do ri ne ku ti je, ko ja je otvo re na do no {e wem ne u stav nog Sta tu ta i za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne, bi ti po treb no mno go mu dro sti da bi se stva ri vra ti le u nor mal no sta we. Za nas, to re al no i pra vo sta we sa dr `a no je u Usta vu, ~i je sva ko slo vo mo ra da se po {tu je, ka ko o KiM, ta ko i ono ko je se ti ~e Voj vo di ne – re kao je Jo va nov.

S. Kova~evi}

„Dve ri”, pak, mi sle da ne ma ni ~eg pro tiv u stav nog u to me {to zah te va ju uki da we auto no mi je Voj vo di ne, ko ja je, ina ~e, de fi ni sa na Usta vom. To vam je do bro pi ta we, ka zao je ne dav no no vi na ri ma u No vom Sa du Bo {ko Ob ra do vi} iz ru ko vod stva „Dve ri”. Ali Ustav, na veo je on, isto ta ko da je mo gu} nost da se po kra ji ne uki da ju, po, do dao je, pro pi sa noj pro ce du ri.

Po Usta vu, no ve po kra ji ne se mo gu osni va ti, a ve} osno va ne uki da ti ili spa ja ti po po stup ku pred v i | e n om za pro m e n u Usta va. To bi zna ~i lo da pred log za uki da we APV, od no sno pro me nu Usta va, mo gu pod ne ti

{e re fe ren dum, ko ji je po tvr |en ako je za pro me nu gla sa la ve }i na iza {lih bi ra ~a. „Dve ri”, me |u tim, pri zna ju da za sad ne ci qa ju na po kre ta we ta kvog in sti tu ci o nal nog po stup ka, ve} is ti ~u da wi ho va kam pa wa ima ulo gu „pro sve ti teq ske”. Ne `e le da do pu ste, ka ko je to re kao Ob ra do vi}, da qe dez in te gra ci o ne pro ce se ko ji, sma tra, ne mi ru ju. On je u tom kon tek stu po me nuo i ne dav nu iz ja vu aka de mi ka VA NU Jo va na Kom {i }a da je Voj vo di na da nas u sli~ nom po lo `a ju kao Slo ve ni ja iz osam de se tih go di na.

Ko m en t a r i { u } i zah t ev „Dve ri” za uki da we auto no mi -

Ta di}: Pre mi je ro ve iz ja ve opa sne Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} kri ti ko vao je naj no vi ja istu pa wa i iz ja ve pred sed ni ka i pre mi je ra Sr bi je, oce wu ju }i da mo gu bi ti {tet ne po evrop sku bu du} nost Sr bi je.

Ta di} u in ter vjuu za hr vat ski „Ve ~er wi list” po seb no kri ti ku je ne ke od po sled wih iz ja va pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a: „Po seb no su opa sne re ~e ni c e pre m i j e r a Da ~ i } a, od ko jih ne ke do vo de u pi ta we evrop sku bu du} nost Sr bi je.

Sr bi ja bi mo gla pro na }i no vu po li ti~ ku de sti na ci ju, to je ono {to me naj vi {e pla {i”, re kao je Ta di} u in ter vjuu za hr v at s ki „Ve ~ er w i list”.

Pre ma we go vim re ~i ma, ako je dan na rod de fi ni {e te na ci -

sti~ kom po li ti kom u Dru gom svet skom ra tu, „on da ka `e te da su svi gra |a ni tog na ro da, i sam taj na rod, na ci sti.” „Pr vo, zna mo da ne mo `e na rod bi ti zlo ~i nac, ve} uvek po je din ci. Pa ma kar ih bi lo mno go, ali to su po je din ci”, re kao je Ta di}.

On je ob ja snio da se ti me ta ko |e te ret op tu `bi pre ba cu je i na srp ski na rod, za zlo ~i ne u Sre bre ni ci, Vu ko va ru i dru gde a i na hr vat ski i bo {wa~ ki na rod zbog zlo ~i na ko je su po ~i ni li pri pad ni ci tog na ro da. „Ta ko da su to iz ja ve ko je nas vo de na stran pu ti cu, ko je ima ju

de struk tiv no de lo va we. To je opa san na ~in raz mi {qa wa”, na veo je Ta di}.

On je upo zo rio da te iz ja ve idu u pri log oni ma ko ji su pro tiv pro {i re wa, jer „bi va ju tre ti ra ne kao iz van red no ob ja {we we za {to Sr bi ji ne tre ba da ti da tum za pre go vo re”.

Na pi ta we gde se be vi di uko l i k o iz g u b i od Dra g an \i la sa na iz bo ri ma za pred sed ni ka DS, on je is kqu ~io ta kvu mo gu} nost, ali je u od go vo ru po me nuo me |u na rod nu po li ti ku: „Ve} na kon pro {lih pred sed ni~ kih iz bo ra bio sam sa obe no ge u me |u na rod noj po li ti ci. Ta ko da.. ma, ima hi qa du po slo va ko je mo gu ra di ti u `i vo tu. Ali ne }u iz gu bi ti”, uve ren je Ta di}.

INTERVJU Paj ti}: DS se ne }e ce pa ti

Da ~i}: Raz go va ram s obe po kra ji ne

Ili}: Da ~i} po ka zao do bru vo qu

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik DS Bo jan Paj ti} re kao je da je si gu ran da po sle iz bo ra u DS ne }e bi ti dez in te gra ci je i ce pa wa stran ke i oce nio da u wu tre ba vra ti ti zna ~a jan broj in te lek tu a la ca ko ji su po sta li pa siv ni. „Mo ra mo u DS da vra ti mo zna ~a jan broj in te lek tu a la ca ko ji se pa si vi zi rao. Ima li smo ve li ki broj be lih li sti }a ko ji su do ve li do to ga da na{ pred sed nik Ta di} iz gu bi iz bo re. Na gla {a vam da za slu ge, is ku stvo i po li ti~ ki ta le nat Bo ri sa Ta di }a tre ba li DS-u i `e lim da on na sta vi da bu de je dan od vo de }ih qu di stran ke, ne za vi sno od to ga ka kav is hod iz bo ra bu de bio„, re kao je Paj ti} za „Blic”. Na pi ta we ka ko ob ja {wa va po dr {ku ko ju su mu mno gi od bo ri pru `i li pred lo `iv {i Dra ga na \i la sa za pred sed ni ka, a we ga za pot pred sed ni ka DS na stra na~ kim iz bo ri ma, Paj ti} je re kao da pod ra zu me va oba ve zu da se sa ~u va stran ka.

Pre mi jer Ivi ca Da ~i} pri me tio je u su bo tu u Vr ba su da je kao pred sed nik Vla de Sr bi je ovih da na raz go va rao sa pred stav ni ci ma obe srp ske po kra ji ne.

Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra o od no su Re pu bli ke i po kra ji ne Voj vo di ne, Da ~i} je u Vr ba su pod se tio da je sa pred sed ni kom voj vo |an ske vla de Bo ja nom Paj ti }em o to me raz go va rao ve} pro {le ne de qe, kao {to je pre kju ~e u Bri se lu raz go va rao sa pred stav ni kom pri vre me nih in sti tu ci ja u Pri {ti ni, ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem. „Ja sam i pro {log pu ta re kao da je ve ro vat no na{ ciq da sru {i mo Bo ja na Paj ti }a ov de, a we gov da sru {i re pu bli~ ku vla du.

Ali, dok sam pre mi jer, To mi slav Ni ko li} pred sed nik, Bo jan Paj ti} pred sed nik vla de auto nom ne po kra ji ne - mi mo ra mo da sa ra |u je mo u skla du sa na {im ustav nim i za kon skim nad le `no sti ma i tu ne ma ni ka kve di le me.”

Mi ni star za gra |e vi nar stvo i ur ba ni zam Ve li mir Ili} iz ja vio je ju ~e da je pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} su sre tom u Bri se lu sa ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem i vi so kom pred stav ni com EU Ke trin E{ton, po ka zao do bru vo qu za raz go vo re i do go vo re. „To sva ka ko ne zna ~i da mi pri zna je mo ne za vi sno Ko so vo ili da odo bra va mo ono {to se u Po kra ji ni do go di lo”, re kao je Ili} Ta njug u i na gla sio da je taj po tez po ka za teq do bre vo qe za raz go vo re i do go vo re.

Oce niv {i da je pre mi jer Sr bi je imao „ko rek tan su sret sa Ha {i mom Ta ~i jem”, Ili} je re kao da „ru ko va we sa ko sov skim pre mi je rom ni je bi lo ni ri tu al no, ni ti isto rij sko”.

On je uka zao da „Evro pa in si sti ra na di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, ka ko bi se do bio da tum za po ~e tak pre go vo ra sa Evrop skom uni jom”.

ponedeqak22 . oktobar2012.

3

LOKAL UZMUVAO ODNOSE SNS I SPS

Ako tre ba da pad ne, ne ka pad ne...

Pre kom po no va we lo kal nih vla sti i wi ho vo uskla |i va we sa re pu bli~ kim ni vo om u `i `i je in te re so va wa od for mi ra wa vla de, a li der SNS i vi ce pre mi jer Alek san dar Vu ~i} po ru ~u je so ci ja li sti ma da iz ba ci va we na pred wa ka iz ko a li ci ja na lo ka lu „ne }e osta ti bez po sle di ca”.

Od lu ka SPS i URS u Sme de rev skoj Pa lan ci da sa vla sti ski nu na pred wa ke, pre ma pi sa wu po je di nih me di ja, na i {lo je na ne za do voq stvo ru ko vod stva SNS, ko je je i ra ni je ima lo pri med be na tem po ko jim se SPS an ga `u je na pre kom po no va wu lo kal nih vla sti po ugle du na re pu bli~ ki mo del.

Do ga |aj u Sme de rev skoj Pa lan ci, tvr de me di ji, bi }e jed na od te m a Glav n og od b o r a SNS, ko ji }e bi ti za ka zan po sle pro sla ve stra na~ ke sla ve Sv. Pet ke, 27. ok to bra.„Po sled wi po te zi na {ih part ne ra si gur no ne }e osta ti bez po sle di ca”, re kao je Vu ~i} za „Ve ~er we no vo sti„, ali ni je

pre ci zi rao o ko jim po sle di ca ma se ra di.

Pre mi jer Sr bi je i {ef so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} ta ko |e se osvr nuo na na pi se da „SPS na me ra va da ru {i vla du zbog ne go do va wa SNS zbog sa rad we sa DS na lo ka lu”. „Ako vla da tre ba da pad ne zbog to ga, ne ka pad ne. No vi na ri su me to pi ta li dok sam se ju ~e spre mao za raz go vor sa Ta ~i jem i E{to no vom i za pre pa stio sam se. To su lo kal ne uj dur me, a na lo ka lu ima sva ~e ga. To je te ma ko ja ne za slu `u je pa `wu. Ume sto da pri ~a mo o va `nim te ma ma, ba vi mo se glu po sti ma”, po ru ~io je Da ~i}, u iz ja vi za B92.

U {ta bu URS sum wa ju da }e bi ti ve }ih po tre sa u vla da ju }oj ko a li ci ji.”Ko a li ci je na lo ka lu bi }e pre sli ka ne sa re pu bli~ kog ni voa gde god je to mo gu }e. Ne znam de ta qe ve za no za Sme de rev sku Pa lan ku, ali sum wam da taj slu ~aj mo `e da ugro zi sta bil nost vla de”, pro ko men ta ri sa la je Su za na Gru bje {i}, pot pred sed ni ca Uje di we nih re gi o na Sr bi je.

Ru `i}: Be o grad je po se ban Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Bran ko Ru `i} iz ja vio je ju ~e da na pred wa ci ima ju pra vo da po kre nu ini ci ja t i v u za pro m e n u vla s ti u Be o g ra d u, ali i da te ba ima ti na umi da je Be o grad spe ci fi kum i da se raz li ku je od osta log de la Sr bi je. „Uko l i k o usle d i zva ni~ na ini ci ja ti va SNS o woj }e mo raz go va ra ti na or ga ni ma stran ke i opre de qi va ti se skla du sa na {im Sta tu tom.

Tre ba ima ti na umi da Be o grad je ste spe ci fi kum, da ima mno go spe ci fi~ no sti, da se raz li ku je od osta log de la Sr bi je i da je za to va `no da se na ni jan si ran na ~ih pri |e tom pro ce su”, re kao je Ru `i} Ta nju gu.

On je, me |u tim, na gla sio da do sko ra ta kvih ini ci ja ti va

sa mo mo `e da olak {a `i vog gra |a na u tim sre di na ma, jer }e bi ti lak {a re a li za ci ja in fra struk tur nih i dru gih pro je ka ta, ko ji su od iz u zet ne va `no sti za `i te qe tih op {ti na. „Ta ta ko zva na pre kom po no va wa je su pre sve ga u in te re su gra |a na, a ono {to ne ki sa da spo ~i ta va ju vla da ju }oj ko a li ci ji istu stvar su ra di li pre

Voqa i matematika Ru `i} je pre ci zi rao da }e SPS u~e sto va ti u pre kom po no va wu lo kal ne vla sti uko li ko bu du is pu we na dva uslo va - po sto ja we ne spor ne na rod ne vo qe i ma te ma ti~ ke mo gu} no sti za ta ko ne {to.To je i od lu ka Pred sed ni {tva SPS, do dao je, ali i pod se tio da se ti pro ce si od vi ja ju ve} du `i vre men si pe riod.”O~e ku je mo da se i u [ap cu pro me ni vlast, u Le skov cu, ne kim dru gim ma wim op {ti na ma, po put Kni }a i Kur {u mli je..., re kao je Ru `i}. ni je bi lo, bar ne zva ni~ nih, a da je za SPS naj va `ni je da ka dro vi iz te stran ke u gra du Be o gra du ra de ve o ma kva li tet no i pre da no na re a li za ci ji svih stra te {kih pro je ka ta i u in te re su Be o gra |a na.

Ru `i} sma tra da su pro me ne na lo ka lu pri rod ne, uko li ko u op {ti na ma vlast ni je iden ti~ na ko a li ci ji na re pu bli~ kom ni vou i da ne tre ba ob ma wi v a t i jav n ost.Uko l i k o lo kal ne vla sti bu du kom pa ti bi ne re pu bli~ koj, do dao je, to

~e ti ri go di ne i za to te kri ti ke ne sto je”, ka te go ri ~an je Ru `i}.

Na pi ta we da li }e no si o ci lo kal ne vla sti iz SPS sno si ti po sle di ce uko li ko ne pri hva te od lu ku da pro me ne ko a li ci o ni dres, Ru `i} je od go vo rio:”U de mo krat ski ustro je noj par ti ji sva ka mo gu} nost po sto ji, ali se i po {tu ju do ne te od l u k e. Od b or n i c i ne } e sno si ti sank ci je uko li ko bu du po { to v a l i od l u k e or g a n a stran ke”.

Pu klo u Sme de rev skoj Pa lan ci U Sme de rev skoj Pa lan ci je pre dva da na pu kla ko a li ci ja na pred wa ka i so ci ja li sta, a no vu vlast su for mi ra li SPS, DS i URS. Ina ~e, ovo je tre }a pro me na vla sti u ovom gra du ot ka ko su odr `a ni lo kal ni iz bo ri. Na i me, od mah po sle iz bo ra ko a l i c i j u su na p ra v i l i so ci ja li sti i de mo kra te. Me |u tim, ona je ubr zo raz vrg nu ta, pa su vlast na pra vi li DS i SNS. On da su so ci ja li sti pre dva da na opet pri vu kli

de mo kra te na svo ju stra nu, a ko a l i c i j i se pri k qu ~ io i URS. Od mah je sme wen pred sed nik SO iz SNS Ra di slav Si mi} i na we go vo me sto je po sta vqen so ci ja li sta Sla vo qub \u ri}.

Sme we ni su i di rek to ri ne kih jav nih pred u ze }a i kul tur nih usta no va ko je su vo di li na pred wa~ ki ka dro vi. A na ~e lu op {ti ne je Ra do slav Mi lo ji ~i} iz DS, ko ji je na toj funk ci ji pre `i veo sve tri pro me ne vla sti.

4

ekonomija

ponedeqak22.oktobar2012.

IN VE STI TO RI PRE I SPI TU JU OD LU KU O IN VE STI RA WU U BA NAT

Ve tre wa ~e ne sti `u u Ko vin?

Pred sed nik kom pa ni je „Kon ti nen tal Vind Part ners” Mark Kren dal iz ja vio je da po sto ji mo gu} nost da ta kom pa ni ja od u sta ne od iz grad we ve tro par ka u Ko vi nu.

To }e se de si ti uko li ko se sma we „fid in” ta ri fe za ot kup

elek tri~ ne ener gi je. Kren dal je ob ja snio da to mo `e da se do go di uko li ko in ve sti ci o ne ban ke iz ino stran stva pro ce ne da je pro -

je kat ne is pla tiv i od bi ju da kom pa ni ji odo bre kre di te. „Ne ra di se o to me da li mi od lu ~u je mo o to me da li da od u sta ne mo ili ne. Na {a kom pa ni ja }e u iz grad wu ovog ve tro par ka ulo `i ti 30 od sto vred no sti pro jek ta u ob li ku ak cij skog ka pi ta la, {to je oko 90 mi li o na evra. Za pre o sta lih 70 od sto, ili oko 210 mi li o na evra, uze }e mo kre dit kod me |u na rod nih ba na ka”, pre ci zi rao je Kren dal.

Re a gu ju }i na na ja vu mi ni star ke ener ge ti ke Zo ra ne Mi haj lo vi} da su po sle No ve go di ne mo gu }e ko rek ci je „fid in” ta ri fa, Kren dal je re kao da uko li ko se sma wi ta ri fa na ot kup elek tri~ ne ener gi je do bi je ne iz ve tra, „eko nom ski u~i nak ne }e bi ti do voq no sna `an da po dr `i ovo ula ga we i ban ke }e jed no stav no od bi ti da da ju kre dit, s ob zi rom da pro je kat ne }e bi ti eko nom ski is pla tiv”. „To zna ~i da od lu ka ni je na na {oj kom pa ni ji, ali ako se ta ri fe sma we, vr lo je ve ro vat no da ne }e mo na sta vi ti sa re a li za ci jom ovog pro jek ta”, po ja snio je Kren dal.

^LAN VLA DE VOJ VO DI NE BRA NI SLAV BU GAR SKI

Ne ma ula ga wa bez po li ti~ ke sta bil no sti

Po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo up ra vu Bra ni slav Bu gar ski re kao je da je, pre ma sta ti sti ci, ba{ u Voj vo di ni 45 od sto svih stra nih ula ga wa u Sr bi ji i da je to jo{ je dan do kaz da ta po kra ji na u eko nom skom po gle du mo `e mno go da po nu di. Pro te klih dva na est go di na u Voj vo di nu su sti gle in ve sti ci je vred ne oko 6,5 mi li jar di evra, u oko 240 kom pa ni ja, u ko ji ma je oko 65.000 za po sle nih, na veo je Bu gar ski u iz ja vi Ta nju gu i oce nio da je to u uslo vi ma eko nom ske kri ze ve o ma zna ~aj no.

Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja }e, ob ja snio je on, na sta vi ti da raz li ~i tim in stru men ti ma po put po kra jin skih fon do va, Raz voj ne ban ke, de lo va wa vla di nih se kre ta ri ja ta, po ma `e, pre sve ga, lo kal ne sa mo u pra ve u ja ~a wu wi ho ve kon ku rent no sti za pri vla ~e we do ma }ih i stra nih in ve sti ci ja. „Pod sti ca }e mo osni va we Kan ce la ri ja za lo kal ni eko nom ski raz voj, usva ja we si ste ma ‘48 sa ti’ ko ji omo gu }u je da ad mi ni stra ci ja u tom ro ku re {a va bit ne pro ble me gra |a na, od no sno da stvo ri mo je dan ‘voj vo |an ski stan dard’ lo kal nih sa mo u pra va, u skla du sa stan dar di ma EU”.

Pre ma mi {qe wu Bu gar skog, in te re so va we stra nih in ve sti to ra za ula ga we u Sr bi ju po sto -

ji, ali sli ka de mo krat ski zre log po li ti~ kog si ste ma mo ra da bu de „ja sna i gla sna”, isto vre me no upo tre bqi va i za unu tar wu i spoq nu upo tre bu. Pre ma we go vom mi {qe wu, va `no je vo di ti ra ~u na o po li ti~ koj sta bil no sti i po li ti~ kim po ru ka ma ko je {a qe mo iz ze mqe, ka ko in ve sti to ri ne bi bi li zbu we ni „kon cep tu al nim lu ta wem” i „ha o som po ru ka”.

Pod se }a ju }i na zah te ve iz Bri se la pre ma Sr bi ji, pre sve ga one ko ji se od no se na di ja log sa Ko so vom, re for me u mno gim obla sti ma, bor bu pro tiv ko rup ci je „ali op {tu, a ne se lek tiv nu”, vla da vi nu pra va i dru ge, Bu gar ski je is ta kao da su to za da ci oko ko jih ne }e bi ti kom pro mi sa i do dao da }e mo, „uko li ko bu de mo i{li tim prav cem, ima ti vi {e uspe ha i u eko no mi ji”.

dnevnik

Za {to je di nar oja ~ao Di nar je pret hod nih sed mi ca zna ~aj no oja ~ao pre ma evru kao po sle di ca pro me ne na ~i na is ka zi va wa oba ve znih de vi znih re zer vi ba na ka, te ve li kog pla sma na sub ven ci o ni sa nih kre di ta in dek si ra nih u evri ma, uka zu ju stru~ wa ci. Oni upo zo ra va ju da bi ne ke od tih po li ti ka, me |u tim, u vr lo krat kom ro ku mo gle ima ti i kon tra efe kat.

Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Hi po Al pe Adri ja ban ke Vla di mir ^u pi} je oce nio da ni je ta~ no da no vo ru ko vod stvo NBS, ka ko sa mo tvr di, ne in ter ve ni {e na de vi znom tr `i {tu, ve} se sa da taj uti caj na kurs vr {i dru ga ~i jim mo ne tar nim me ha ni zmi ma.

- NBS je do ne kle pro me ni la me ha ni zam ob ra ~u na is ka zi va wa oba ve zne re zer ve, ta ko da je dan deo de vi zne oba ve zne re zer ve mo -

ra da se ~u va u di na ri ma, {to je do ve lo do ste ri li za ci je de la di nar ske li kvid no sti ~i me je sma wen iz nos di na ra u op ti ca ju - ob ja snio je ^u pi}. Po red to ga, Sr bi -

ja je ima la uspe {nu emi si ju evro ob ve zni ca od mi li jar du do la ra, sa do sta po voq nom ka ma tom i to za je dan od sto ni `a od ka ma te, ko ja je bi la 2011. go di ne, pod se tio je ^u -

Bu me rang Na pro gram sub ven ci o ni sa nih kre di ta kao „oki da~” za rast vred no sti di na ra, uka zu je i do ne dav ni vi ce gu ver ner NBS Bo jan Mar ko vi} i upo zo ra va da bi se to ubr zo mo glo vra ti ti „kao bu me rang”.

- Iz bor srp ske Vla de ~i ni ne u o bi~ nim od lu ka da se sub ven ci je odo bra va ju za evro-in dek si ra ne di nar ske kre di te. Iako je ko ri sni ci ma osta vqe na mo gu} nost da uzmu i ~i ste di nar ske zaj mo ve, znat no ni `a ka ma ta ipak fa vo ri zu je evro-in dek si ra ne kre di te.

Ova kav iz bor je de fak to sna `na pri vre me na in ter ven ci ja na de vi znom tr `i {tu u prav cu ja ~a wa di na ra. Ali ova in ter ven ci ja no si sa so bom i bu me rang efe kat – ka da sub ven ci o ni sa ni kre di ti do spe ju za vra }a we, a mo ra }e kad tad, naj ve ro vat ni je }e do }i do isto to li kog pri ti ska na sla bqe we di na ra - uka zao je Mar ko vi}.

pi} i oce nio da to da je si gur nost in ve sti to ri ma da po sto je ade kvat na sred stva za vra }a we tih oba ve za.

Pro gram sub ven ci o ni sa nih kre di ta, ko ji je po kre nu lo Mi ni star stvo fi nan si ja, bio je ja ko us pe {an, re kao je ^u pi} i na veo da je do ove ne de qe odo bre no ukup no oko 670 mi li o na evra.

- Ta ko da su s jed ne stra ne si stem ske me re, s dru ge stra ne mo ne tar ne me re do ve le do to ga, da od nos iz me |u ras po lo `i ve ko li ~i ne evra i ras po lo `i ve ko li ~i ne di na ra, pre vag ne u ko rist di na ra i ima mo apre si ja ci ju u ovom pe ri o du - ob ja snio je ^u pi}. On je do dao da pre ve li ka apre si ja ci ja kur sa di na ra ni je do bra, kao {to ne mi sli ni da je do bra pre ve li ka de pre si ja ci ja.

V. ^v.

GRA \A NI JO[ ^U VA JU NO VAC PO KU ]A MA I SE FO VI MA

Sla ma ri ca pre ~a od {ted nog ra ~u na [ted wa gra |a na u Sr bi ji pre ma {i la je osam mi li jar di di na ra i ze mqa smo sa mo `da i naj vi {im ka ma ta ma na {ted wu u Evro pi. Ipak, pre ma is tra `i va wi ma, ~ak po lo vi na gra |a na i da qe svo ju u{te |e vi nu ~u va u sla ma ri ca ma.

Po sled wi dan ok to bra obe le `a va se kao me |u na rod ni dan {te di {a. Ban ke u sed mi ci ka da pa da ovaj da tum nu de po voq ni je ka ma te, a ak ci ja se obi~ no pro teg ne na ceo me sec. Sta re {te di {e re o ro ~a va ju ulo ge, a ban ka ri ima ju {an se da pri ku pe i no ve.

Me |u tim, is tra `i va we ko je je ne dav no za Er ste ban ku ura di la me |u na rod na Agen ci ja za tr `i {na is tra `i va wa IMAS do ne lo je za ni mqi ve po dat ke. Na do bro po zi ci o ni ra nom uzor ku od 500 gra |a na ~ak po lo vi na je re kla da u{te |e vi nu ~u va „u sla ma ri ci”. U ze mqi gde su ka ma te sko ro pa naj vi {e u Evro pi i gde de vi ze oro ~a va ju i Nem ci, Austri jan ci i Ho lan |a ni, ~u va we u ku} nim uslo vi ma je naj lo {i ja op ci ja. Ve }e su me nov ca su na do hvatu lo po vi ma. ^ak i da vla snik bu de po {te |en ovog naj lo {i jeg sce na ri ja, „ku} ni evri” ne }e do ne ti ni pro ce nat ka ma te. Oni na ban kov nom ra ~u nu ima ju, ako su oro ~ili na dva na est me se ci, pri nos od 2,90 do 5,50 od sto - po ka zu je is tra `i va we saj ta ”Ka ma ti ca” .

Ova ko ne ra ci o nal no po na {a we {te di {a ni je ba{ iz ne na |e we za ban ka re.

- De {a va se da ne ko pro da stan i do |e sa po za ma {nom su mom za na {e pri li ke. A to su de se ti ne hi qa da evra - iz naj mi sef, za kqu ~a no vac i ode. Obi~ -

no po sle do la zi par pu ta go di {we da pre bo ji no vac i to je sve - ka `e Slo bo dan Ra ci} iz AIK ban ke. - Ne ke od tih qu di uspe mo da ube di mo da bar po lo vi nu

uve de ne pri vre me ne me re u Me tals ban ci, ka sni je voj vo |an skoj Raz voj noj, a po sle i u Agro ban ci, ko ja je vas kr sla sa pre fik som No va, {te di {e ni su

U zemqi gde su kamate skoro najvi{e u Evropi i gde devize oro~avaju i Nemci, Austrijanci i Holan|ani, ~uvawe novca kod ku}e je najlo{ija opcija nov ca sta ve na ra ~un i oro ~e.

Dru gi pak osta ju ver ni se fu, iako la ko mo gu da iz ra ~u na ju ko li ko su sva ke go di ne iz gu bi li.

Mi re we sa gu bit kom u ze mqi gde i se i 100 evra sma tra za le pu su mu, ni je ba{ lo gi~ no. Ne po ve re we, o~i gled no, po sto ji, ma da je dr `a va u~i ni la sve da po dig ne ni vo po ve re wa. Ka da su

ose ti le gu bit ke ko je su te sta re ku }e ostva ri le. Dr `a va ga ran tu je za sve ulo ge do 50.000 evra.

O~i to da sve ovo ni je do voq no da se za bo ra vi tra u ma zva na sta ra de vi zna {ted wa.

O to me me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi} ka `e: - O~i gled no da ka da na va gu sta ve ono {to je kod nas si gur no i ono {to bi mo glo bi ti pro -

blem, pre vag ne ne ga tiv ni pred znak za sve {to ~u va ju no vac po sla ma ri ca ma. To me su do pri ne li i nad le `ni. Hva li mo se ka ko je Sr bi ja us pe la da se za du `i u do la ri ma i pro da har ti je uz ka ma tu od 6,6 od sto, ko ja je sko ro za pro ce nat ni `a od one pro {lo go di {we. Isto vre me no gra |a ni ko ji oro ~e va lu tu SAD do bi ja ju sa mo tri od sto ka ma te.

Sve to stva ra ne po ve re we, qu di zna ju da ra ~u na ju a ni su neo ba ve {te ni ka da je wi hov in te res u pi ta wu.

Stru~ wa ci sma tra ju da vi sok ni vo po li ti~ ke ne sta bi lo sti ko ja kod nas ve} du `e vla da ta ko |e ide u pri log sta vu: bo qe u sla ma ri cu ne go na kwi `i cu.

Sva ka ko da je ne po ver wu do pri ne la i ~i we ni ca da su u pret hod ne dve go di ne ka ma te pa da le, a po rez ra stao. Dok je pre tri go di ne {te di {a mo gao da ra ~u na sa oro ~e nom ka ma tom i do 10 od sto za evre za 12 me se ci, sa da je ka ma ta uglav nom pre po lo vqe na, a po rez je od ok to bra sko ~io za pet od sto i sa da je sto pa 15 pro ce na ta na pri nos ko ji se do bi je od ban ke.

Ne bri ni te - bi }e go re, pri me ti }e mno gi. Jer u ze mqa ma ko je su nam sli~ ni je ne go one naj ra zvi je ni je ka ma te na de po zi te su ni `e.

Ta ko slo ve na~ ke {te di {e mo gu da ra ~u na ju na 2,2 od sto, ru mun ske na 3,2, a hr vat ske na naj vi {e ~e ti ri pro cen ta oro ~e nih evra na go di nu da na. Iz ve sno je da }e i u Sr bi ji ka ma te i}i nado le, pa za to ne bi bi lo lo {e da se is ko ri sti jo{ uvek vi sok ni vo i ne {to za ra di. Jer, sto pe }e pa da ti, to je si gur no, a po rez mo `e bi ti i vi {i. Is ku stvo nas to me u~i.

D. Vu jo {e vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FINA NSIJ SKOM TR @I [TU

Bla gi opo ra vak na ber zi KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

111,4304

113,7045

116,3197

111,0893

Australija

dolar

1

88,3037

90,1058

92,1782

88,0334

Kanada

dolar

1

86,5143

88,2799

90,3103

86,2495

Danska

kruna

1

14,9348

15,2396

15,5901

14,8891

Norve{ka

kruna

1

15,1158

15,4243

15,7791

15,0695

[vedska

kruna

1

12,9833

13,2483

13,5530

12,9436

[vajcarska

franak

1

92,1370

94,0173

96,1797

91,8549

V. Britanija

funta

1

136,8588

139,6518

142,8638

136,4398

SAD

dolar

1

85,2501

86,9899

88,9907

84,9891

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 10. 2012. godine

Pro te kle sed mi ce za be le `en je opo ra vak in ve sti ci o ne ak tiv no sti ula ga ~a, ali uku pan ne deq ni pro met od 1,6 mi li o na evra go vo ri da se do ma }e tr `i {te ka pi ta la i da qe na la zi na ve o ma ni skom ni vou li kvid no sti, uka zu ju ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. Prem da je pro met na ne deq nom ni vou po ve }an sko ro du plo i da qe je te {ko re }i da su in ve sti to ri po sta li sprem ni u ve }oj me ri pre u zi ma ti ri zik ula ga wa u ak ci je. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, po ras tao je to kom pro te klih pet tr go va~ kih da na po la pro cen ta na 440,6 po e na {to je tre }a sed mi ca za re dom ka ko se re gi stru je la ga ni uz la zni trend.

Naj pro met ni ja har ti ja na tr `i { tu bio je gra | e v i n ar „Ener go pro jekt hol ding„ ko ji je svih pet da na be le `io rast vred no sti. Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu ak ci ja ma ove kom pa -

ni je iz no si la je ne pu na 33 mi li o na di na ra, a naj ve }i deo pro me ta ostva ren je na ko ti od 518 di na ra.

Ne de qu je ova har ti ja okon ~a la na ni vou od 525 di na ra {to je skok od pet pro ce na ta, a od po ~et ka go di ne no s i pri n os od sko ro 34 od sto {to je naj bo qi u~i nak ne ke od ak c i j a iz kor p e in d ek s a Be l eks 15.

Ve l i k i do p ri n os ovom ra stu da la je ~i we ni ca da ova kom pa ni ja jo{ uvek ne ma stra te {kog part ne ra {to je is ko ri stio we gov ri val „Na pred Raz voj„ ko ji je pre sko ~io prag od 12 od sto vla sni {tva.

Tra di ci o nal no naj pro met ni ja har ti ja, Naft na in du stri ja Sr bi je, re gi stro va la je pro met od 18,8 mi li o na di na ra uz ne ve -

li ke ce nov ne fluk tu a ci je. I da qe po sto ji pri li~ no so lid na tra `wa za ak ci ja ma ove naj ve }e do ma }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi, ali ne do voq na da bi ova har ti ja zna ~aj ni je pre sko ~i la ni vo od 630 di na ra. Ak ci je be o grad skog „Imle ka„, sli~ no kao i pro t e k le sed m i c e,

osci l i r a l e su oko ni v oa od 3.000 di na ra, a uku pan pro met je iz no sio 10,5 mi li o na di na ra.

Aero d rom „Ni k o l a Te s la“je bla go osci li rao oko du `e vre me usta qe nog ni voa od 420 di na ra, dok je be ~ej ski „So ja pro tein„ po no vo sed mi cu za vr {io na ni vou od 446 di na ra.

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

5

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : „PUTEVI SRBIJE” ISPOSTAVILI RA^UN ZA IZGRADWU NOVOG MOSTA PREKO DUNAVA

Be {ka te {ka 5,3 mi li jar di di na ra Nakon ne{to vi{e od godinu dana posle pu{tawa u saobra}aj novog mosta preko Dunava kod Be{ke i natezawa investitora i izvo|a~a radova oko toga koliko je ko{tala izgradwa ovog kolosa preko velike reke, Javno preduze}e „Putevi Srbije“ utvrdilo je kona~nu cenu radova. Kako „Dnevnik“ ekskluziv no saznaje u ovom JP, ukupno odobrena suma za izgradwu mosta Be{ka iznosi 5.322.171.977,52 dinara, nakon {to je odbijena suma za ka{wewe na projektu.

U „Putevima Srbije“ ka`u za na{ list da je austrijskom preduze}u „Alpina“, kome je povereno i projektovawe i izgradwa mosta, do sada ispla}eno 4.770.422.195,77 dinara, dok se u naredne dve nedeqe o~ekuje isplata preostalog iznosa od 551.749.781,76 dinara. Ovakva

Ko ri dor 11 kao in fu zi ja Za Koridor 11 spremqen je avans od 60 miliona evra i to }e biti „infuzija” za doma}e gra|evinare i putnu privredu, iz ja vio je Tanjugu mini star gra |e vi narstva i urbani zma Ve li mir Ili} i najavio da }e za nekoliko meseci na radovima biti anga`ovano oko 5.000 qudi i brojna mehanizacija. U prvom avansu }e vi{e od 30 miliona dobiti srpske firme, najavio je Ili} i dodao da veliki broj na{ih radnika radi kod azerbejxanskih kompanija, koje su anga`ovane na izgradwi Koridora 11.

“Nosioci posla, kada su u pitawu na{a preduze}a su Planum i Energoprojekt. Poku{avamo da se kao podizvo|a~i pojavi firma Putevi U`ice, kako bi se ubrzao proce{ gradwe”, istakao je Ili}. Ministar gra|evinarstva i urbanizma je najavio da se za nekoliko meseci o~eku je po~etak radova na drugom delu deonice Obrenovac-Qig, Obrenovac-Beograd, mostu na Savi kod Obrenovca i Sur~inskoj petqi, {to je sve u sklopu Koridora 11.

“Na ovom projektu uposli}e se oko 5.000 qudi, ali i mehanizacija sa ovog podru~ja”, rekao je Ili} i najavio “da }e plate biti uredne, a do marta slede}e godine po~e}e i gradwa puta Preqina-Pojate”.

Tr ka sa Bu ga ri ma i Ru mu ni ma Srbija }e zavr{iti gradwu drumskog Koridora 10 pre nego {to Rumuni i Bugari zavr{e wihov Koridor 4, izjavio je ministar saobra}aja Mi lu tin Mr ko wi}. „Ne ulazim u procene oko rokova izgradwe mosta Kala fat preko Dunava (koji }e spojiti Rumuniju i Bugarsku), jer mi je `eqa da sve {to se gradi - {to pre bude i gotovo, ipak mislim da taj most ne}e biti skoro gotov, jer sam nedavno bio tamo”, rekao je Mrkowi} Tanjugu. On je kazao da Srbija upravo zato i `uri da zavr{i Koridor 10 kako nas tranzit ne bi zaobi{ao Koridorom 4 pre ko Rumunije i Bugarske, koje su ~lanice EU. Ministar je istakao da je ciq da se veliki broj kamiona, naj vi {e tur skih, usme ri na na{ Koridor 10 koji je najkra }i put od Evrope ka Turskoj, na osnovu ~ega bi imali zna~ajne prihode od putarine. „Zato smo i `urili, pa mo `da i napravili neke propuste u realizaciji, na primer kod projektovawa i eksproprijacije, ali sada tih gre{aka vi{e nema i sada je sve definisano i o~ekujem da }emo zavr{iti Ko ridor 10 pre nego {to Bugar ska i Rumunija zavr{e Koridor 4”, naveo je Mrkowi}.

odluka zna~i da investitor, orijentaciono, nije odstupio od cene koju je ponudio jo{ krajem januara ove godine, kada je s izvo|a~em potpisao memorandum. Tada su usagla{ene 42 od 43 stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo otvoreno pitawe oko produ`etka roka izgradwe, na osnovu ~ega je izvo|a~ rado-

`albu po ugovoru nezavisni FIDIC in`ewer koji donosi svoj stav. Ukoliko jedna od strana u postupku ne bude zadovoqna, drugi u~esnik mo`e da pokrene arbitra`u. „Alpina“ je ve} dostavila dokumentaciju s od{tetnim zahtevom za produ`etak roka koji se nalazi na oceni u nadzornoj kompaniji

Jo{ se ne zna da li }e se utvr |e nom ce nom sta vi ti ta~ ka na pri ~u o mo stu kod Be {ke, ili }e se stvar na sta vi ti na ar bi tra `i va tra`io dodatni novac, koji je dosegao, kako se moglo ~uti, ~ak do 100 miliona evra.

Ako izvo|a~ radova nije zadovoqan kona~nom odlukom investitora, u JP „Putevi Srbije“ ka`u da je prva instanca za

URS (nekada{wi „Skot Vilson“), {to zna~i da se ne smatra krivom za ka{wewe radova.

Ina~e, ugovorom za izgradwu mosta Be{ka od samog po~etka u oblasti nadzora bili su anga `ovani kompanija „Skot Vil-

son“ s podizvo|a~ima – firmom „Mostprojekt“ i kompanijama BCOEM iz Francuske i Hill Int iz SAD-a kao tehni~ka pomo}, {to je finansirala EU. U „Putevima“ isti~u da su navedene kompanije aktivno u~estvovale na realizaciji kompletnog projekta, dok je periodi~no projekat kontrolisan i pregledan od konsultanata Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je odobrila kredit za izgradwu mosta.

Da podsetimo, ugovorena cena je bila oko 37 miliona evra, najpre su se kopqa lomila oko toga da li posao treba dodeliti doma}oj „Mostogradwi“ koja je predvodila srpski konzorcijum i dala najpovoqniju ponudu za izgradwu mosta, ili, pak Austrijancima. Posle toga je usledila rasprava za{to se tako mnogo kasnilo s izgradwom,

investitor je prigovarao izvo|a~u, u jednom momentu je bilo u opciji i da im se posao oduzme, a izvo|a~i su optu`ivali inve stitora da nije stvorio predu slove za izgradwu. Ugovor o izgradwi je potpisan 2006, a most

KORUPCIONA[KI SKANDALI U PRIVREDI UGLAVNOM SE OTVARAJU, A RETKO KAD ZATVARAJU

Ve li ke afe re bez ve li ke za vr {ni ce Iako nas godinama svi ube|uju u ono {to i sami znamo, da je korupcija jedan od kqu~nih problema na{e privrede i dr`ave, suzbijawe sistemske kra|e na svim nivoima koja nas godi{we neposredno ko{ta par stotina miliona evra, a posredno i mnogo vi{e, jo{ uvek je samo na deklarativnom nivou po gotovo {to se iza otkrivawa velikih afera ~esto krije samo politi~ki obra~un na kojem se skupqaju poeni.

Dok su politi~arima koji se pojavquju u javnosti puna usta borbe protiv korupcije, u „stvarnom svetu„ na{u napa}enu Srbiju korupcija cedi k’o Marko Kraqevi} suvu drenovi nu, pa iako se ~ini da smo ve} presu{ili, uigrane ekipe nam pokazuju da jo{ uvek ima {ta da se otme i to malo vi{e od onih par kapi koje je Marko svojevremeno iscedio.

Direktna {teta nastala u aferi „Agrobanka„ je oko 300 miliona evra, zbog ~ega je dr`a va ve} morala iz buxeta da interveni{e sa preko sto miliona evra da bi spasila ovu banku i izbegla jo{ ve}i finansijski debakl. Deo u~esnika ove afere je pohap{en, ali su se najave da }e zbog te afere odgovarati i politi~ari koji su odobrili i podstrekivali takvo poslovawe banke, naglo splasnule i do sada nijedan predstavnik vlasti nije pozvan na odgovornost.

Jedini visoki funkcioner vlasti koji je u posledwih nekoliko godina optu`en za korupciju i zloupotrebe jeste biv{i ministar Oli ver Du li}. Optu`nica ga tereti da je favorizo vawem preduze}a „Nuba invest„ izvo|a~a kojem je dat posao postavqawa opti~kih kablova, pribavio korist za to preduze}e i istovremeno naneo vi{e-

milionsku {tetu dr`avnom buxetu. Biv{i ministar tvrdi da nije ni{ta kriv i da }e to dokazati, a opet je izostalo najavqeno hap{ewe jo{ jednog ministra bez ~ije podr{ke se nije mogla obezbediti prednost pomenutoj firmi. „Agrobanka„ i „slu~aj Duli}„ samo su deo brojnih „projekata„ kojima se kida deo po deo onog

{tete od 35 miliona evra koja je naneta kru{eva~koj fabrici „FAM„, najavqeno je da }e se ispitati povezanost nekih politi~ara kao i kompletno poslovawe „Nibens grupe„ koja je kontrolisala veliki deo poslova izgradwe i odr`avawa puteva. Nedugo nakon hap{ewa, ovo preduze}e je oti{lo u ste~aj, raskinuta su i ~etiri ugovora o

Ko }e orati drumove Sudski postupci u ovakvim aferama po pravilu su dugotrajni {to ~esto dovodi i do delimi~nog ili potpunog zastarevawa po~iwenih dela. [tetu koja se meri milijardama naravno pla}aju gra|ani koji o~igledno jo{ uvek nisu spremni da kao Marko nekad zaoru drumove zbog poga`enog orawa i kazne (kaba)dahije koje nam uni{tavaju dr`avu. {to je preostalo od na{e dr`a ve, a iskustva iz prethodnih velikih afera nam govore da nam pompezna privo|ewa i najave daqe borbe protiv korupcije ne}e mnogo pomo}i.

Kada je u maju pro{le godine sa jo{ nekoliko saradnika uhap{en Mi lo \u ra {ko vi}, vlasnik „Nibens grupe„ zbog

privatizaciji kojom je „Nibens„ kupio preduze}a za izgradwu pruga i puteva, a uhap{eni vlasnik se trenutno nalazi u ku}nom pritvoru sa elektronskom narukvicom odakle poru~uje da }e optu`nica biti oborena.

Po~etkom juna ove godine, MUP je na zvona objavio hap{e-

we dvadesetak osoba uvezanih u takozvanu „tekstilnu mafiju„.

Kako je tada navedeno, oni su malverzacijama oko uvoza i cariwewa tekstila samo od 2009. godine o{tetili buxet Srbije za milijardu dinara, a kako se ista grupa istim poslovima bavi jo{ od 2000. godine, sumwa se da je ukupna {teta i do 10 milijardi dinara. Me|utim, nakon hap{ewa o ovoj grupi se nije vi{e govorilo, a iz nezvani~nih izvora se mo`e ~uti da je zapra vo ~itav postupak bio instruisan od konkurencije u unosnim poslovima sa tekstilom i da }e se slu~aj „tekstilne mafije„ te{ko dokazati kao i da cariwe we tekstila i daqe ide po istom postupku koji je isti ve} godinama, a zbog kojeg je uhap{eno dvadesetak qudi.

Pre par meseci okon~an je sudski postupak „drumskoj mafiji„ koja je zloupotrebama u naplati putarine na auto-putu o{tetila JP Puteve Srbije za oko 6,5 miliona evra. Osu|eno je ~etrdesetak osoba, a kazne su se kretale od jedne do ~etiri godine zatvora. I u ovom slu~aju se sumwalo da je na~iwena {teta vi{estruko ve}a, ali za to kao i za ume{anost predstav nika izvr{ne vlasti nije bilo dokaza.

Pre godinu i po dana u vi{e gradova po Srbiji uhap{eno je nekoliko vlasnika sportskih kladionica kao i petoro slu`benika Ministarstva finansija zbog zloupotreba u organi zovawu igara na sre}u. Kladioni~arska mafija se sumwi~ila za milione evra koji su umesto u dr`avnom buxetu zavr{ili u wi hovim rukama, ali kao i u svim ostalim slu~ajevima korupcije sudski postupak sporo ide, a osumwi~eni se ve} odavno brane sa slobode.

N. Perkovi}

je pu{ten u saobra}aj 3. oktobra 2011. Da li }e se utvr|enom cenom staviti ta~ka na Be{ku, ili }e zavr{iti na arbitra`i, kao koncesija Horgo{ – Po`ega koja je poverena istoj firmi, ostaje da se vidi. R. Dautovi}

Ko li ko soft ve ra pro da mo Na srpskom tr`i{tu informacionih tehnologija (IT) potro{wa je mawa od sedamdeset evra po glavi stanovnika, a da bi se pove}ala potrebno je, pre svega, modernizovati privredu, izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacije Ste fan La za re vi}. On je kazao i da je realno da vrednost izvezenog softvera do kraja mandata Vlade dostigne cifru od oko 800 miliona dolara, podsetiv{i da je ta cifra na kraju pro{le godine iznosila oko 200 miliona dolara.

Kada pri~amo o IT potro{wi po glavi stanovnika, ne moramo da uzimamo u obzir samo prodavnice potro{a~ke opreme, koje bele`e mawi promet zbog ekonomske krize, ve} i ~iwenicu da se IT potro{wa generi{e iz cele privrede, istakao je Lazarevi} u intervjuu Tanjugu. „Privreda i proizvodwa u zemqi i danas nisu zasnovani na modernim tehnologijama.

Da bi smo to podstakli moramo uvesti nove, modernizovane proizvodne procese, ali i vi{e ulagati u istra`ivawe i razvoj”, naglasio je Lazarevi}.

Komentari{u}i nedavni izve{taj Saveta stranih investitora, Lazarevi} je kazao da je primetno da sektor telekomunikacija, za razliku od mnogih drugih sektora, iz godine u godinu veoma dobro napreduje. S obzirom na to da se, izme|u ostalog, u Beloj kwizi Srbiji preporu~uje razvoj {irokopojasnog interneta, Lazarevi} je kazao da je za definisawe podsticajnih mehanizama i konkretnih mera najpre potrebno napraviti mapu {irokopojasne infrastrukture u Srbiji.

IZ NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE PORU^UJU

Bi }e pa ra za ne za po sle ne Nacionalna slu`ba za zapo {qavawe }e u 2013. dobiti ne{to vi{e sredstava za isplatu nov~ane naknade za nezaposle ne ~ime }e se obezbediti uredna isplata, izjavio je Direktor NSZ De jan Jo va no vi}. „Kao slu `ba smo pot pu no svesni potrebe da se smawi buxetski deficit i znamo da dr `ava nema previ{e para. Do bro je da u ovoj situaciji, ma kar ostajemo na istom nivou kada je re~ o aktivnim merama za po{qavawa”, naveo je Jovanovi}. NSZ }e za tu namenu imati buxet od 3,4 milijarde dinara, {to je na nivou ovogodi{weg, ali }e prema wegovim re~ima,

dobiti ne{to vi{e sredstava za isplatu novcane naknade za nezaposlene. „To }e omoguciti uredno izmirewe 12 nov~anih naknada za nezaposlene u 2013”, naveo je

efikasno biti usmereno vi{estruko vi{e novca. „Verujem da bi svaki direktor ili ministar, danas u Srbiji rekao da su potrebe vi{estruko ve}e. To je prva lekcija u ekonomiji - da su

Zva ni~ na sto pa ne za po sle no sti je u Sr bi ji oko 25 pro ce na ta Jovanovi}, ukazav{i da tu naka na du me se~ no do bi ja oko 80.000 korisnika. Na pitawe koliko bi, prema procenama, sredstava bilo potrebno za aktivne mere zapo{qavawa, on je rekao da bi u tu oblast moglo

potrebe neograni~ene, a resursi ograni~eni”, dodao je Jovanovi}. Direktor NSZ je istakao da }e ta slu`ba u narednoj godini na raspolagawu imati i dodatnih 700 miliona dinara za projekte zapo{qavawa oso-

ba sa invaliditetom. Kako je naglasio, u 2012. NSZ je zajedno sa poslodavcima uspeo da obezbedi radna mesta za ne{to vi{e 2.500 osoba sa invaliditetom. „U narednim danima }emo precizirati kako }e ta~no izgledati programi zapo{qavawa u 2013. i da li }e biti nekih izmena u odnosu na ovu godinu”, ukazao je Jovanovi}. Mere aktivnog zapo{qavawa bi}e, dodao je on, u svakom slu~aju usmerene na te`e upo{qive grupe, kao {to su stariji od 50 godine, socijalno ugro`ene, mlade i nezaposlene koji `ive u nerazvijenim, devastiranim krajevima Srbije.

U 2010. godini je 150.000 qudi sa evidencije dobilo zaposlewe, a u 2011. godini je taj broj pove}an na 180 000 qudi.

Jovanovi} je dodao da je od po~etka godine blizu 150.000 qudi sa evidencije NSZ zaposleno, a od tog broja 30.000 kroz ak tiv ne me re za po {qe va we, odnosno uz buxetsku podr{ku.

Pre ma we go vim re ~i ma, na evidenciji trenutno ima oko 750.000, {to je za 9.000 mawe nego na po~etku godine, ali se u odnosu na isti period 2011. be le `i se po ve }a we - od 12.000. Zvani~na stopa nezaposlenosti je u Srbiji oko 25 procenata.

6

dru[tvo

ponedeqak22.oktobar2012.

LE^EWE VAN OKRUGA

Pa ci jen ti „te ri to ri jal no” bo lu ju Ka ko se sva pra va iz obla sti zdrav s tve n og osi g u r a w a ostva ru ju na te ri to ri ji okru ga za ko ji je nad le `na ma ti~ na fi li ja la Re pu bli~ kog fon da za zdrav s tve n o osi g u r a w e u ko joj je pa ci jent osi gu ran, do }i do upu ta za od la zak na le ~e we u ne ki dru gi grad ni je ni ma lo la ko. Na i me, za sme {taj, pre gled i le ~e we pa ci je na ta van pre bi va li {ta pred vi |e na je slo `e na ad mi ni stra ci ja u ko joj je osnov na te ri to ri jal na po de la gde i ko me pa ci jent pri pa da. Zbog to ga su do ne dav no pa ci jen ti iz Pan ~e va do bi ja li upu te da idu na pre gle de u

ki cen tar ko ji mu i te ri to ri jal no pri pa da. Tek na pred log le ka ra spe ci ja li ste za le ~e we van pod ru~ ja svo je fi li ja le le kar ska ko mi si ja RF ZO da je sa gla snost. Sa mo u tom slu ~a ju Fond sno si tro {ko ve le ~e wa, a osi gu ra ni ci ima ju pra va i na na kna du tro {ko va le ~e wa do te usta no ve, kao i za svo je pra ti o ce. Ka da ni to ne po mog ne, po s to j i mo g u} n ost sla w a u ino stran stvu.

Ka da su u pi ta wu hit ni slu ~a je vi mo `e se od mah do bi ti odo bre we le kar ske ko mi si je za le ~e we u zdrav stve noj usta no vi na te ri to ri ji dru ge fi -

Hitni slu~ajevi Uko li ko pa ci jen ta kao hi tan slu ~aj, bez upu ta iza bra nog le ka ra i sa gla sno sti le kar ske ko mi si je ili ove re ma ti~ ne fi li ja le RF ZO, zbri ne zdrav stve na usta no va van okru ga u ko jem on ima pre bi va li {te od no sno zdrav stve no osi gu ra we, ta usta no va ima oba ve zu da u ro ku od tri da na za tra `i sa gla snost le kar ske ko mi si je ko joj pa ci jent te ri to ri jal no pri pa da. Ovaj rok mo `e da se pro du `i ako za to po sto je oprav da ni raz lo zi.

No vi Sad ili Srem sku Ka me ni cu, ume sto u Be o grad ko ji im je mno go bli `i. Ka ko je Pan ~e vo pre ma te ri to ri jal noj po de li u Voj vo di ni, uput se mo gao da va ti sa mo za taj deo Sr bi je i to su le ka ri bi li pri nu |e ni da po {tu ju. Da nas Pan ~ev ci ne mo ra ju da idu sa mo u voj vo |an ske zdrav stve ne usta no ve ve} sa mi bi ra ju gde ho }e da idu, od no sno gde su li ste ~e ka wa kra }e, jer je na kra ju pre o vla da la ~i we ni ca da je jef ti ni je i za dr `a vu da pa ci jent ide ta mo gde mu je bli `e ne go ta mo gde te ri to ri jal no pri pa da.

Pa ci jen ti su ipak i da qe do brim de lom ve za ni od red bom da pra va uz zdrav stve nu kwi `i cu ostva ru ju pre ma me stu pre bi va li {ta ili u naj bli `oj zdrav stve noj ust na o vi pre ma me stu sta no va wa. Uko li ko je bo lest slo `e ni ja pa ci jent se upu }u je u bol ni cu u svom me stu ili u gra du ko ji je we mu naj bli `i. Oda tle, po po tre bi, mo `e da ide u naj bli `i kli ni~ ki cen tar, ali ne i onaj u ko ji bi on `e leo: ne mo `e sva ko da ide na VMA ili Kli ni~ k i cen t ar Sr b i j e ako u bli zi ni svog me sta pre bi va li {ta ima ne ki dru gi kli ni~ -

li ja le Fon da PIO. Uput za le ~e we van okru ga mo `e da na pi {e iza bra ni le kar, bol ni ca ili sta ci o nar u ko me pa ci jent le `i. Ako bol ni ca u ko joj pa ci jent le `i, bez ob zi ra ko joj fi li ja li RF ZO pri pa da, pro ce ni da ne mo `e da pru `i sve neo p hod ne uslu ge i da tre ba obez be di ti tret man u dru goj zdrav stve noj usta no vi, ona mo ra uz zdrav stve nu do ku men ta ci ju slu `be nim pu tem da pri ba vi i oce nu le kar ske ko mi si je ma ti~ ne fi li ja le RF ZO o oprav da no sti le ~e wa u dru goj usta no vi. No, i tu po sto ji iz u ze tak, a to je da ~ak i ako u pa ci jen to vom okru gu po sto ji od go va ra ju }a zdrav stve na usta no va on mo `e do bi ti uput za le ~e we u bol ni ci u dru gom okru gu uko li ko je ona bli `a me stu pre bi va li {ta.

Pot pa rol RF ZO Sawa Mi rosavqevi} ob ja {wa va da se qu di ne le ~e pre ma svo jim `e qa ma ve} pre ma po tre bi, do da ju }i da kad god le kar spe ci ja li sta pred lo `i le ~e we van pod ru~ ja wi ho ve fi li ja le, jer su sve mo gu} no sti is cr pqe ne, le k ar s ka ko m i s i j a oba v e z no ove ra va uput i ne pra vi ni ka kve pro ble me.

Q. Male{evi}

dnevnik

EVROPSKI DANI SVESTI O DISLEKSIJI I U SRBIJI

Sle pi za slo va Ma da je „sle pi lo za slo va“ u sve tu pr vi put opi sa no jo{ pre 116 go di na o ovom sin dro mu kod nas se jo{ uvek ma lo zna, a jo{ ma we go vo ri, pa }e i Evrop ski da ni sve sti o dis lek si ji, ko je ove ne de qe or ga ni zu je Pr vo srp sko dru {tvo za dis lek si ju, do pri ne ti to me da ovaj sin drom po sta ne vi dqi vi ji. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja pro ce wu je da je ovom spe ci fi~ nom smet wom u u~e wu za hva }e no oko 10 od sto po pu la ci je. Dru gim re ~i ma, u pro se ku, po tri |a ka u sva kom ode qe wu te {ko raz la `u re~ slo vo po slo vo, ima ju ne u red ne sve ske jer mno go bri {u, dug mi }i im ni su rav no mer no za kop ~a ni, ima ju pro ble ma sa ve zi va wem per tli, ~e sto ka `u „su tra sam bio”, ne mo gu da od re de stra ne sve ta, {ta je le vo, a {ta de sno, ne za to jer su le wa i ne ve `ba ju do voq no kod ku }e, ne go za to {to ima ju dis lek si ju.

Uz ove, pr ve zna ke, po ko ji ma se u pr vom raz re du mo `e po sum wa ti da de te ima dis lek si ju, po re ~i ma ko or di na tor ke mre `e po dr {ke in klu ziv nom obra zo va wu Mi ni star stva pro sve te i edu ka to ra za se mi nar dis lek si je Gordane Josimov u ra noj di jag no sti ci se upo re |u je de ~i ji cr te` i na ~in na ko ji pi {e - uko li ko je cr te` zreo a pi sa we ide te {ko, to je naj ~e {}e na ~in da se kon sta tu je dis lek si ja jer se ne ra di o in te lek tu al nom de fi ci tu. Na pro tiv, ta de ca su naj ~e {}e nad pro se~ ne in te li gen ci je.

Pro {log me se ca na Me |u na rod noj kon fe ren ci ji spe ci jal ne edu ka ci je i re ha bi li ta ci je u Za gre bu pred sta vqe ni su pro gram i in stru men ti za pro ce nu pred ~i ta~ kih spo sob no sti, sa ko ji ma se na uz ra stu od pet go di na mo `e sa ve li kom si gur no {}u utvr di ti de te ko je je po ten ci jal ni kan di dat za dis lek si ju, pa se shod no to me mo gu pred u ze ti od go va ra ju }e me re pre ven ci je.

Na `a lost, obra zov ni si stem ni je u funk ci ji oso ba sa dis lek si jom. Osim {to ih upu }u ju u zdrav stve ne usta no ve na pro ce nu i tret man, sa mi na stav ni ci i

u~i te qi ne ma ju ade kvat ne i je din stve ne stra te gi je po ko ji ma po stu pa ju. Ta ko, na `a lost, kod nas dis lek si ja ~e sto osta je neo t kri ve na zbog ne do voq ne in for mi sa no sti ro di te qa, ali i pro svet nih rad ni ka. Po sle di ce

sela Milankov. - To su de ca ko ja po ha |a ju vi {e raz re de osnov ne {ko le, a ne ret ko i de ca iz sred we {ko le ko ja ve} u pr voj go di ni po ka zu ju {kol ski ne u speh upr kos ured noj in te li gen ci ji i ulo `e nom tru du sa us po sta vqe nim

Od genijalaca do kriminalaca Pre ma po sled wem is tra `i va wu me |u naj bo ga ti jim qu di ma, ko ji su do uspe ha do {li pu tem ori gi nal nih ide ja i bez ve li kog po ~et nog ka pi ta la, je ~ak 40 od sto dis lek si ~a ra. Na li sti po zna tih oso ba sa dis lek si jom su i Le o nar do Da Vin ~i, Al bert Ajn {tajn, Hans Kri sti jan An der sen, Aga ta Kri sti, Pi ka so, Volt Di zni, Xon Le non, Tom Kruz, [er, Vupi Goldberg, Kianu Rivs, Stiv Xobs, Bil Gejts i mno gi dru gi. Isto vre me no, ne ka is tra `i va wa uka zu ju da dis lek si ju ima iz me |u 40 i 60 od sto za tvo re ni ka. Da kle, dis lek si ~a ri mo gu bi ti ite ka ko uspe {ni ako ovu smet wu pre tvo re u pred nost, dok po gre {an pri stup ima te {ke po sle di ce po psi hi~ ki raz voj de te ta. ne pre po zna te dis lek si je za gor ~a va ju od ra sta we i {ko lo va we, a mo gu osta vi ti traj ne po sle di ce na `i vot ne iz bo re.

- U In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu Voj vo di ne, u to ku go di ne, {ko le upu te u pro se ku tri de se to ro de ce sa sum wom na dis lek si ju - ka `e lo go ped u ovom in sti tu tu i asi stent na Ka te dri za spe ci jal nu re ha bi li ta ci ju i edu ka ci ju Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du Ve -

rad nim na vi ka ma. Ta da se ra di kom plet na pro ce na {kol skih spo sob no sti u okvi ru ko jih se naj pre ura di psi ho lo {ko te sti ra we, a po tom sve o bu hvat na pro ce na ~i ta wa od stra ne lo go pe da.

I ma da se di jag no za dis lek si je da nas kod nas mo `e da ti na kon dru gog raz re da osnov ne {ko le, ka da je obu ka ~i ta wa u pot pu no sti za vr {e na i ka da se o~e ku je da i de ca sa sla bi jim kog ni tiv nim spo sob no sti ma mo gu da je sa vla -

da ju, u ni `im raz re di ma, po re ~i ma Ve se le Mi lan kov, i ro di te qi i u~i te qi smet we ~i ta wa uglav nom to le ri {u, pa de ca sa raz voj nom dis lek si jom, ko ja se je di na uspe {no i la ko ko ri gu je u ra nom uz ra stu, do la ze ka sno na tret man i ta da su re zul ta ti da le ko sla bi ji. A, u su {ti ni, ni je po treb no mno go sred sta va i ma te ri jal nog an ga `o va wa da se pro ble mi ove po pu la ci je ubla `e ili ot klo ne, na ro ~i to ka da se ra di o pri mar noj-spe ci fi~ noj dis lek si ji ko ja je ot por na na sva ku te ra pi ju i ve za na je za spe ci fi~ ne or gan ske le zi je u mo zgu.

- [ko le bi tre ba lo da an ga `u ju stru~ wa ke, lo go pe de ko ji }e ih upu ti ti u spe ci fi~ no sti ovog pro ble ma i pre do ~i ti na ~i ne ka ko da se na stav ni sa dr `a ji na dru ga ~i ji na ~in pre zen tu ju i oce wu ju - sma tra Ve se la Mi lan kov. - Od re |en broj ux be ni ka mo `e se {tram pa ti i dru ga ~i jim fon tom i na od go va ra ju }oj bo ji har ti je, ka ko bi se u~e ni ci ma s dis lek si jom olak {a lo sa mo stal no pra }e we gra di va. Do sa da su ro di te qi bi li „osu |e ni“ da ~i ta ju i pre pri ~a va ju de ci sa dr `a je me tod skih je di ni ca.

Ovo se mo `e ko ri go va ti kwi ga ma ko je su sni mqe ne na CD. Po re ~i ma Ve se le Mi lan kov po sto ji mno go prak ti~ nih pri me ra ka ko po mo }i, ali lo go pe de do sa da to ni ko ni je pi tao, ne go je naj va `ni je bi lo da {ko li po {a qu mi {qe wa, even tu al no uzmu de te na tret man i na to me se sve za vr {a va.

- Mi slim da je obra zov ni si stem u tom po gle du pot pu no za ta jio - ka `e Ve se la Mi lan kov. Ova kva de ca ima ju ot por pre ma ~i ta wu, jer su sa mo kri ti ko va na, a ni ko im ne po ma `e da pro blem pre va zi |u. Od bi ja ju da ve `ba ju ~i ta we, sve sni da im to ni ka ko ne ide, a ne ret ko pod pri ti skom obra zov nog si ste ma i ro di te qa raz vi ja ju lo {e na vi ke i ~e sto do la zi i do po re me }a ja po na {a wa. Ta ko ima mo de cu sa od li~ nim po ten ci ja li ma ko ja vre me nom po sta ju vas pit ni i so ci jal ni pro blem.

D. Deve~erski

INDUSTRIJSKO NASLE\E POMA@E RAZVOJU TURIZMA

Uni ver zi tet u sta roj pi va ri De le ga ci ja Re gi o nal nog cen tra za dru {tve no eko nom ski raz voj – “Ba nat”, zre wa nin ske lo kal ne sa mo u pra ve i Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re iz Zre wa ni na bo ra vi la je u slu `be noj po se ti ^e {koj, na po ziv na ~el ni ka Hra dec Kra lo ve re gi o na Lubomira Franca.

Po vod za po se tu bio je na sta vak sa rad we iz me |u dva re gi o na i de fi ni sa we kon kret nih pro je ka ta i ak tiv no sti za na red ni pe riod, ali i u~e stvo va we na me |u na rod noj kon fe ren ci ji na te mu “Upo tre ba in du strij skog na sle |a u ci qu raz vo ja tu ri zma”. Isto ri ~ar umet no sti – kon zer va tor Bojan Koj~i} iz zre wa nin skog Za vo da tom pri li kom je pred sta vio in du strij sko gra di teq sko na sle |e Zre wa ni na i re gi o na, kao i mo gu} no sti za we go vu re vi ta li za ci ju kroz tu ri zam.

- Pri me ri pred sta vqe ni na kon fe ren ci ji ko ja je odr `a na u ta mo {wem ob no vqe nom sta rom kom plek su pi va re uka za li su nam na ko je se sve ra zno vr sne na ~i ne mo `e jed no uga {e no in du strij sko po stro je we re vi ta li -

ci ju pro iz vod we pi va i kon ti nu i tet dug 260 go di na, ne ra di od 2005. te bi tre ba lo is ko ri sti ti no va sa zna wa i kon tak te ka da do |e vre me da se ovaj na{ vre dan in du strij ski kom pleks ob no vi – re kao je Koj ~i} i pod se tio na

Obnova trajala od 2005. do 2007.

Za ni mqiv de taq su dva mo nu men tal na dim wa ka glav ne zgra de pi va re ko ji vi {e ne ma ju svo ju pr vo bit nu funk ci ju, a ko ji su ma {to vi to re kon stru i sa ni u sa vre me nom ma te ri ja lu, pri ~e mu je za dr `a na ori gi nal na for ma. Deo nov ca za re a li za ci ju ovog do sa da naj sku pqeg pro jek ta u re gi o nu da la je Evrop ska uni ja a deo Re gi ja Hra dec Kra lo ve. Ra do vi na ob no vi kom plek sa tra ja li su od 2005. do 2007. go di ne i do sa da je naj ve }a in ve sti ci ja u re gi o nu. zo va ti i sa ~u va ti od ne sta ja wa i ka ko se ono mo `e pri la go di ti sa vre me nim po tre ba ma i is ko ri sti ti kao tu ri sti~ ki po ten ci jal jed nog re gi o na. Zre wa nin ska pi va ra, ko ja je ima la tra di -

pri vred nu sa rad wu dve re gi je ko ja je po sto ja la u pro {lo sti, jer su ~e {ki in `e we ri pro jek to va li ma {in ska po stro je wa i objek te u zre wa nin skoj fa bri ci {e }e ra i pi va ri.

Po re ~i ma Koj ~i }a, go sti su pri li kom bo rav ka u ^e {koj ima li pri li ku da vi de ka ko se jed nom in du strij skom kom plek su, ko ji se na la zi u sa mom sta rom je zgru gra da, mo `e udah nu ti no vi `i vot.

- U ne ka da {woj pi va ri, ko ja du gi niz go di na ni je ra di la, sme {ten je cen tar Re gi o na u okvi ru ko ga se na la ze i dru ge in sti tu ci je - Cen tar za raz voj evrop skih pro je ka ta Hra dec Kra lo ve, Uni ver zi tet, ga le ri ja ali i ko mer ci jal ni sa dr `a ji ban ke, tr `ni cen tar, re sto ran i ma la piv ni ca i ka fe u am fi te a tru kom plek sa u ko me ra de mla di qu di sa po seb nim po tre ba ma.

Sta ri objek ti su re sta u ri ra ni i adap ti ra ni za no ve sa dr `a je, a no vi in kor po ri ra ni u kom pleks sa ja snim raz li ka ma u ma te ri ja li za ci ji i for mi - pre neo je Koj ~i} uti ske. @. Balaban

VESTI „[KO LA PO ME RI DE TE TA” U ADI: Udru`ewe gra|a na „Duga”, u saradwi sa Osnovnom {kolom „^eh Karoq” iz Ade i materijalnom podr{kom lokalne samouprave op{tine Ada zapo~elo je akciju „[kola po meri deteta”.

U okviru akcije odr`ana je kreativna radionica u kojoj su u~estvovala deca, zajedno sa nastavnicima i roditeqima, koja se sastojala u obnavqawu i ulep{avawu u~ionica.

- Po~eli smo od u~ionice prvog razreda, gde smo uz pomo} {kolskih majstora u vedre boje okre~ili zidove, klupe i stolove i u~inili prostor za u~ewe mestom gde }e deca rado bo raviti - ka`e predsednica „Duge” Vesna Civri}. - Deca su u akciji imala priliku da kvalitetno provode vreme stvaraju}i i rade}i, zajedno sa svojim roditeqima. Nameravamo da ovakve radionice ubudu}e odr`avamo jednom mese~no, sve dok svaka u~ionica u na{oj {koli ne bude obnovqena. Tako }emo u~initi da se svako dete ose}a korisnim i da, osim svojim u~ewem i radom, doprinese boqem izgledu {kole i nau~i nove ve{tine.

M. Mitrovi}

Okru gli sto o bor bi pro tiv ra ka doj ke Sr bi ja se na la zi na vr hu ne slav nog svet skog re kor da po bro ju `e na obo le lih od ra ka doj ke. Sva ke go di ne od ra ka doj ke ov de obo li oko 4.000 a umre 1.600 `e na. Ma we od 50 od sto `e na sta ro sti od 50 do 69 go di na je pre gle da no na ma mo gra fu i to je je dan od raz lo ga zbog ko jeg je Sr bi ja do bi la ne ga tiv nu oce nu u is tra `i va wu ko je je spro ve de no za po tre be Evrop skog par la men ta.

Cen tar za tran zi ci ju i qud ska pra va “Spek tar” , zbog sta no vi {tva da je bor ba pro tiv ra ka doj ke za da tak ce lo kup nog dru {tva, or ga ni zu je da nas u Be o gra du okru gli sto o ovoj te mi. Go vo ri }e se o mo gu} no sti ma dr `a ve u bor bi pro tiv ove opa ke bo le sti, o evrop skim i svet skim is ku stvi ma u le ~e wu

ra ka doj ke, kao i o po di za wu sve sti kod `e na o po tre bi re dov nih pre gle da-sa mo pre gle da.

U~e {}e su na ja vi li Slavica \uki}-Dejanovi}, mi ni star ka zdra vqa, dok bo ri Zoran Rako~evi}, Radan Xodi}, Violeta Skoroba} i Olivera Kosovac. Okru glom sto lu }e pri su stvo va ti i pred stav ni ci ne vla di nog sek to ra i stu den ti Me di cin skog fa kul te ta.

Q. M.

Mno go kan di da ta za voj ne sve {te ni ke Ma da je do is te ka ro ka za pri jem u pro fe si o nal nu voj nu slu `bu u svoj stvu ofi ci ra na neo d re |e no vre me u ver skoj slu `bi osta lo jo{ de se tak da na, in te re so va we ver skih li ca je ve li ko: za 15 ver skih

slu `be ni ka u Voj sci Sr bi je ve} se pri ja vi lo wih pe de se tak! Naj vi {e je pri ja va za pra vo slav ne sve {te ni ke, dok se je dan kan di dat pri ja vio za voj nog ka pe la na i dva za voj nog ima ma.

SPC jo{ ni je ob ra di la sve zah te ve za in te re so va nih, pa se zbog to ga o~e ku je da }e bi ti jo{ kan di da ta ko ji }e kon ku ri sa ti za pra vo slav ne sve {te ni ke. Ka ko je pro ce du ra u to ku a vre me is ti ~e u SPC o~e ku ju da Mi ni star stvo od bra ne mo `da i pro du `i rok kon kur sa. U isto vre me ve} su se pri ja vi la dva kan di da ta za ima ma i obo ji ca su do bi li sa gla snost i pre po ru ku Islam ske za jed ni ce Sr bi je. Kan di da ti su Mustafa Jusufspahi}, v.d. muf ti je za pod ru~ je Voj vo di ne i Admir Haxi}, imam xa mi je Gor we Se be ~e vo.

Q. M.

POVODOM DANA OSLOBO\EWA NOVOG SADA

U ZAVODU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU STUDENATA

Sve ~a na aka de mi ja i po la ga we cve }a

Uve re wa za vo za~ ku dozvolu, po sao...

Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta iz da je le kar ska uve re wa za vo za~ ku do zvo lu A i B ka te go ri je po naj ni `im ce na ma. U Za vo du se iz da ju i le ka ra ska uve re wa za po sao, pu to va we u ino stran stvo, do bi ja we vi ze, upis na fa kul te te i vi so ke {ko le, use qe we u stu dent ski dom i dru ga. Na Ode qe wu sport ske me di ci ne mo gu da se ove re li cen ce i tak mi ~ar ske kwi `i ce za sve gra ne spor to va. Sve neo p hod ne in for ma ci je mo gu se do bi ti po zi vom na broj te le fo na 4870-548 ili na saj tu www.zzzzsns.co.rs.

I. D.

Sve ~a na aka de mi ja po vo dom obe le `a va wa Da na oslo bo |e wa gra da No vog Sa da od fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu bi }e odr `a na su tra u 11 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Go vo ri }e Sve to mir Ata nac ko vi} i Mi ta Bu gar ski.

Istog da na bi }e po lo `e ni ven ci i cve }e na spo men gro bqu u No vom Sa du, na spo me nik @ar ku Zre wa ni nu u isto i me noj {ko li i na spo me nik „No vo sad skom par ti zan skom od re du” na ^e ne ju.

G. ^.

Novosadska ponedeqak22.oktobar2012.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Upo la ni `a ce na ~la na ri ne Grad ska bi bli o te ka od da nas do 25. ok to bra da je po pust od 50 od sto pri li kom upi sa, a po vo dom Me se ca kwi ge. Ce na go di {we ~la na ri ne sa po pu stom za od ra sle ko ri sni ke je 250, a za de cu 150 di na ra. I. D.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika

Pro mo vi sa ni no vi vi te zo vi Pr vi put ce re mo ni ja pri je ma no vih ~la no va u srp sku fi li ja lu Vi te {kog re da Pro concordatia populorum (PCO) odr `a na je u su bo tu uve ~e u Srem skim Kar lov ci ma. Ovom sve ~a nom ~i nu u Kar lo va~ koj gim na zi ji pri su stvo va lo je se dam de se tak ~la no va PCO iz [vaj car ske, Ma |ar ske, Austri je, Ne ma~ ke, Sr bi je, kao i pred stav ni ci di plo mat skog ko ra.

U ~lan stvo tog vi te {kog re da u su bo tu je u Kar lov ci ma pri mqe no 11 kan di da ta ko ji, da bi po sta li vi te zo vi , tre ba pre sve ga da bu du hu ma ni, vi so ko mo ral ni i uspe {ni u pro fe si ja ma ko ji ma se ba ve, Isto vre me no je odr `a na i ce re mo ni ja una pre |e wa ne kih od ~la no va pre ma stro goj hi je rar hi ji ko ja vla da u vi te {kom re du.

Ta ko je Kar lov ~a nin Alek san dar Ma ti} pro iz ve den u pre -

fek t a za Ju ` no b a~ k i okrug, ko me je kao do ma }i nu pri pa la

~ast da ovaj uva `e ni skup po zdra vi i upo zna sa naj zna ~aj ni -

VE^ERAS U KLUBU „TRIBINA MLADIH”

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Karl - Dra gu tin Ke sa ri}, po re ski in spek tor u No vom Sa du, bio je isto vre me no i iz da va~ {a qi vog li sta sa ilu stra ci ja ma „Ko mar ca”, za ko ji su naj vi {e pi sa li \or |e Raj ko vi} i Jo van Jo va no vi} Zmaj. Mo ra da je taj „do sad ni in sekt”, ko jih je bi lo tu {ta i tma u mo ~va ra ma oko No vog Sa da, ne kog do bro pec nuo, jer je taj, o~i gled no da bi se osve tio, 22. ok to bra 1863. K. D. Ke sa ri }u po slao, „da sve kom {i je vi de”, gla vu {e }e ra i {est pa ri `i vi ne.

Pri ma lac po klo na, zna ju }i da ga je ne ko osu mqi ~io za pri ma we mi ta, za tra `io je od vla sti i od mah do bio do zvo lu za no {e we re vol ve ra.

N. C.

NA CEREMONIJI REDA PRO CONCORDATIA POPULORUM U KARLOVCIMA

„Tre {we od olo va” i du ho vi ta kri ti ka sa vre me nog srp skog dru {tva, u mno gim we go vim vi do vi ma. Iz gu bqe ne slat ke tre {we ka kve smo je li u de tiw stvu pi sac ovih opo rih za pi sa pro na la zi u se bi i svom okru `e wu sa mo u ret kim tre nu ci ma, kad je ~o vek pri si qen ili do voq no iskren da se okre ne onom naj bo qem de lu se be, li {e nom po gub nog de lo va wa me di ja, sa vre me ne teh no lo gi je i ne pri rod nih uti ca ja sa stra ne. A to se mo `e sa mo kad od ba ci olov ni oklop bu~ ne i u`ur ba ne stvar no sti ko ji ne do zvo qa va na {oj pra voj pri ro di da iza |e na po vr {i nu.

N. R.

„Ko ma rac” pec nuo gde ni je smeo

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬ r ad¬ w i s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬ r ed¬ n om pe¬ri¬o¬du da¬ r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬ d om i pet¬kom.

Da¬ n as }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ v e na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Tre {we od olo va“ Alek san dra - Sa {e Ig wa to v i } a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

No va kwi ga Sa {e Ig wa to vi }a „Tre {we od olo va„ je o{tra

V remeploV

Pro mo ci ja kwi ge Ben ke Pul ko i fil ma Sne `a ne Di vjak „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Pro mo ci ja kwi ge „5,5” Ben ke Pul ko i fil ma „Dru gi is pred me ne„ Sne `a ne Di vjak, odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u klu bu „Tri bi na mla dih„, u KCNS, Ka to li~ ka por ta 5. Ben ka Pul ko je kwi `ev ni ca, fri len ser no vi nar, fo to graf i pre da va~. Slo ven ka go di ne, ko ja je Gi ni so va re kor der ka, je di na `e na ko ja je na mo to ru ob i {la svet. Je di na `e na ko ja je na plej bo je voj li sti „Su per mu {ka rac go di ne„, jer po wi ma „ima ve }a mu da od ve }i ne mu {ka ra ca“!

Film „Dru gi is pred me ne„ je za jed ni~ ki pro je kat Sne `a ne i Ben ke, a go vo ri o de ci Ti be ta ko ja su sme {te na u sa mo sta nu u Da ram sa li i fon da ci ji ko ju su po kre nu le ka ko bi im po mo gle.

Na pro mo ci ji kwi ge „5,5” i fil ma „Dru gi is pred me ne„, ko ji or ga ni zu je TV Stu dio Be~ ke rek go vo ri }e autor ke, a pu bli ka }e ima ti pri li ku da po red ka dro va iz fil ma po gle da i fo to gra fi je Ben ke Pul ko sa we nog `i vot nog pu to va wa.

V. V.

SNS da je krv Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi, ko ju or ga ni zu je Srp ska na pred na stran ka, bi }e odr `a na su tra od 9 do 12 ~a so va u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra stran ke. Grad ski od bor SNS-a se na la zi na Tr gu re pu bli ke 10.

G. ^.

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

jim ~i we ni ca ma ko je Srem ske Kar lov ce ~i ne po seb nim.

Na kon pro mo ci je no vih vi te zo va, u Klu bu kul tu re “Ka rom” otvo re na je iz lo `ba fo to g ra f i j a ru s kog umet n i k a Vla di mi ra Kon da ko va. PCO u Sr bi ji po sto ji od 2002. go di ne kao fi li ja la me |u na rod ne or ga ni za ci je istog ime na. Osno va na je kao udru `e we gra |a na ~i ji ciq je us po sta vqa we me |u na rod ne sa rad we, po ve zi va we qu di i obez be |i va we hu ma ni tar ne po mo }i. PCO je bi la ve o ma ak tiv na u vre me ra ta na pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je de ve de se tih go di na pru `a ju }i po mo} iz be gli ca ma. Po sled wih go di na pri pi su je joj se niz ak ci ja hu ma ni tar nog ka rak te ra, a jed na od po sled wih je do na ci ja 40 le `a je va Ge ron to lo {kom cen tru na Be `a nij skoj ko si u Be o gra du.

Z. Ml.

Pre da va we o no vi nar stvu Pr vo u ni zu pre da va wa Fa kul te ta za evrop ske prav no po li ti~ ke stu di je, ka ri jer no ori jen ta ci o nog ka rak te ra na te mu „Bi ti ... no vi nar” bi }e odr `a no da nas u 12 ~a so va u am fi te a tru Fa kul te ta, Uli ca Na rod nog fron ta 53. Gost pre da va~ je po zna ti kwi `ev nik i no vi nar \or |e Ran deq.

G. ^.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti deo na se qa Saj lo vo uz i oko gr o bqa; od 10.30 do 13 sa ti deo na se qa Saj lo vo od me sa re „Ma ti je vi}” pre ma Ve ter ni ku; od 11 do 13 sa ti Pe tra Drap {i na od br o ja 1 do 21 i Na rod nih he ro ja 4; od 12 do 14 sa ti Tol sto je va 49 i 51. ^e re vi}: od 8 do 12 sa ti Uli ca he ro ja Ra {e i deo Uli ce Jo va na Gr ~i }a Mi len ka. Su sek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka. Pe tro va ra din: od 8.30 do 11.30 sa ti vi kend zo na Ve zi rac, vi kend zo na [i ri ne, deo vi kend zo ne Ali be go vac, deo vi kend zo ne Ma la Ka ra ga ~a, Bu ko va~ ki do od br o ja 2 do 56 i od 1 do 19, Bu ko va~ ki put od 6 do 60 i od 7 do 77 i Kra ji {ka od 67 do 69A. Ki sa~: od 9 do 11 sa ti Ma sa ri ko va od 109 do 139 i od 94 do 132.

8

ponedeqak22.oktobar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Nika na radost Bojovi}a i Zovi}a Blizanci Emi li ja i Te o do ra - Katarine i Andreja Besermewija, Du wa i Ma ri na - Mirjane Andrejev i Vla dimira Raca, Vuk i Ma {a - Sne`ane i Borisa Vigwevi}a.

Devoj~ice Ni ka - Ma{e Bojovi} i Maria Zovi}a, An |e la - Aleksandre i Branislava Milo{evi}a, Du wa - Aleksandre i Damira Petkovi}a, Da ria Aleksandre i Radomira Ivani{evi}a, La u ra Aleksandre Fejsa Levakov i Nenada Fejse, Bo ja na - Anke i Branislava Krsti}a, Ti ja na - Biqane i Branimira Qubojevi}a, Du wa - Biqane i Svetozara Qubojevi}a, Kri sti na - Biqane i Slobodana Ninkovi}a, Ja na - Bojane i Mirka Galoga`e, Ili ja na - Bojane Todorovi} i \or|a Petrovi}a, Ja na - Branislave Wegovan-Goci} i Branislava Goci}a, Sa ra - Vesne i Mileta Vuja dinovi}a, Sa ra - Gordane Joki} Kne`evi} i Vlajka Kne`evi}a, Sne `a na - Danijele LazarovVidanovi} i Aleksandra Vidanovi}a, An |e li ja - Danice Mari} i Milana ]urguza, Te o do ra Darinke Zeremski-Maxgaq i Damira Maxgaqa, Mi la na - Dijane i Mihajla ^olaka, Ni ko li na Dragane i Nikole \uri}a, Ma ja - Dragane i Predraga Svorcana, Le na - @u`ane Halas i Branka Bonduli}a, Dor ja na - Ivane i Save Boti}a, Mak sim - Ivane Martinovi}-Barbul i Ni kole Barbula, So fia - Ivane Samarxije i Aleksandra Gudalovi}a, Pe tra - Jadranke Plavqani} i Aleksandra Barbulova, Jo va na - Jasmine i Dalibora Hajdina, Ma wa - Jasmine i Dragana Mi~i}a, Ja na - Jelene i Gorana Sav~i}a, Le na - Jelene i Marka ]ulibrka, Ni ko li na - Jelene i Milana Ili}a, Jo va na - Jelene i Ratka Pudara, Ru `i ca - Jovane i Vladimira Kalmara, An |e la Jovanke i Dalibora Kova~evi}a, Le na - Kristi ne i Mirka Jeki}a, Do ro tea - Kristine Kolar i Krisijana [uhajde, Ena - Maje i Du{ana Milo-

jevi}a, Du wa - Maje i [andora Bere{a, Ele na Marije i Dragana Nikol~ina, Alek san dra - Marije [u}ov i Miroslava Le{kova, Ka ta ri na Marijane i Darka Bojani}a, Ma {a - Marijane Jela~e i Branka [trbca, Ta ma ra - Marine i Da ria Zagor~i}a, Ta ra - Marine i Dejana Bardeka, Qum ni je - Mjereme i Quqzima Binaja, Le o no ra - Mile Marjanac-Tiri i Vilmo{a Tirija, Alek san dra - Milane i Zorana @ivkovi}a, Ka ta ri na - Milanke i Miroslava Viteza, Pe tra - Milene i Dragana Kostadinovi}a, Mia - Milene Kala cun i Vladimira A~anskog, Mi la - Milene Ca revi}, Na ta li ja - Milije i Zdravka Adamovi}a, Mi na - Milke i Milenka Salati}a, Ana ma ri ja Milke i Stevana Tere~eka, An |e la - Miqane i Vuka Nedimovi}a, Le na - Monike i Sa{e Ivanovi}a, Na |a - Nastasije i Predraga Babi}a, Pe tra - Natalije i Bojana Vuliki}a, Ele na - Nata{e i Bojana Ilki}a, Na |a - Nata{e i Gorana Jo vanovi}a, Sta {a - Nata{e i Slobodana Gavrana, Du wa - Oqe i Pere Vranca, Ha na - Rade i Daniela Stevanovi}a, Kri sti na - Rade i Neboj{e Bu kve, Du wa - Sanele Bi~kaj i Du{ana Vasili}a, Una - Sawe i Vladimira Mihailovi}a, Ma ri na Sawe i Nemawe Boqanovi}a, Jo va na - Sawe i Svetislava Trifunova, Ta ma ra - Sa{e i Stojana Stan~evi}a, An |e la - Svetlane i Bojana Lakanovi}a, La u ra - Sun~ice Barna Hora~ek i Andreja Hora~eka, Ema - Tamare i Ermina Dervi{evi}a, Ka ta ri na - Tamare i Milana Kablara, Mir ja na - Tatjane i Luke Mar~eti}a, Ta ma ra Tunde Volar i Gorana Grqevi}a, Je le na - Hargite Bocor i Milorada Mihajlova.

Ven~ani Va wa Ze qa ja i Jo vi ca Jo va no vi}, Qu bi ca Ru {i ti i De jan Vi to mi ro vi}, Da ni je la Pa ri po vi} i To mi slav Tre bo vac, La na Bo {ko vi} i Dra gan Sto ja no vi}, Ja smi na Kr ga i Vla di mir Di ki}, Ta ma ra Pa li ku }a i Igor Ve se li no vi}, Je le na Jo va no vi} i Zo ran \ur |e vi}, Je le na Kraj ~i no vi} i Sa {a Mu ra to vi}, Je le na Jo va no vi} i Bo ris [taj ner, Mi lan ka Vu ~e ti} i \or |e Si ta re vi}, Ma ri na Sla do je vi} i @iv ko Kur ja~ ki, Iva na Fa ze ka{ i Igor Sto ji }ev, Sla |a na Vu~ ko vi} i Da mir Ve trab, Ida ^a |e no vi} i Ra do van ^a |e no vi}, Awa Vu ke li} i Vla di mir Gak, Dra ga na Su bo ti~ ki i Ve li mir Pri bi {i}, Ka ta ri na Pa vlo vi} i Bran ko Mi lo {e vi}, Dren ka Zu bo vi} i Mi lan Or lo vi}, Iva na Ko la ri} i Dra `en Gru ji ~i}, Mir ka Gmi zi} i Pe tar Do bro do lac, Smi qa Du lo vi} i Sa {a Jo ~i}, Zo ri ca Tr ku qa i Ne boj {a Mar ko vi}, Ro ma na De vi} i Ivan Sa kan, Zo ri ca Kle pi} i Dar ko Bo baq, Je le na Mar kov i Dra gan Sta ni vuk, Ni ko li na Ko sti} i Ni ko la Qu bi}, Ol ga Jo va no vi} i Dra gan @i va nov, Na ta {a \ur |e vi} i Sve to zar So viq, Mi li ca Mlin ko i ^e do mir Stu par, Ma ri ja Mar ko vi} i Mi lan Te {i}, Je le na Ko so vac i Ni ko la Bo `o vi}.

Iva na i Sa va Bo ti} sa si nom Ste fa nom i be bom Dor ja nom

De~aci Lu ka - Andrijane i Elvina Keze, Vuk - Ane i @ivka Berbakova, Ni ko la - Ane i Miroslava ^uli}a, Ne ma wa - Anite i Jaroslava Pale`a, Sa {a - Biqane i Dejana Mrkojevi}a, An drej Biqane i Svetozara Qubojevi}a, Ne ma wa - Bi qane i Slobodana Popadi}a, Alek san dar - Bojane i Branimira Medana, Mar ko - Branislave i Milutina Pe{i}a, Kon stan tin - Branislave Mati} Vidovi} i Mladena Vidovi}a, Ma ti ja Branke Gvozdenac Uro{evi} i Dragana Uro{evi}a, Pa vle - Branke i Darka Randeqa, Ge or gi je - Branke i Sa{e Ilina, Ni ko la - Vere i Save Jovi}a, Bog dan - Verice i Miroslava Ku{i}a, Ni ko la - Vesne Dimitrijevi} i @ivka Kavraje, Pe tar - Vesne-Eleonore i Sr|ana [arovi}a, Alek san dar - Vukice i Gorana Bobi}a, Og wen - Gordane i Vladimira Moravskog, Alek sa - Gordane i Zorana Farka{a, Veq ko Danijele i Darka Vulete, Vuk - Danijele i Jovana Ubovi}a, Alek san dar - Danijele i Nenada Mu`dala, Vu kan - Dragane i Jovana Krndije, Ili ja - @ivane i Gavre @ivkovi}a, Uro{ - Za gorke i Ivana Petru{i}a, Va si li je - Zorice i Dejana Stefanovi}a, Mi ha i lo - Ivane i Vladimira Koci}a, La zar - Ivane i Gorana Risti}a, Ni ko la - Ivane i Zorana Gaka, Ba la` - Izabele i Alena Faragoa, Lu ka - Irene i Qubi{e Dobri}a, Ste fan - Irene Ivanov-Sudarevi} i Aleksandra Sudarevi}a, Pe tar - Jadranke i De jana Dimitrijevi}a, Ma rek - Jarmile i Rastislava Mu~ajija, Ivan - Jasmine i Zdenka Vicko-

vi}a, Fi lip - Jasmine i Miroslava O`vata, Ste fan - Jasne Stojkov-Pavkov i Aleksandra Pavkova, Mak sim - Jelene Grbi} i Milo{a Lon~ara, Lu ka - Jelene i An|elka Vukeli}a, Ne ma wa - Jelene i Dejana ^i~ovca, Alek sa - Je lene i @arka Radina, Di mi tri je - Jelene i Predraga Todorovi}a, Ugqe {a - Jelene Ka{ovski Miloradov i Dejana Miloradova, Da ni lo - Kristine i Ivana Spasi}a, Alek san dar - Kristine i Sr|ana Mitrovi}a, Du {an - Lane i Bojana Dokmanovi}a, Oleg - Qerke Puri} i Borisa Mili}evi}a, Vla di mir - Marijane i Dragana Savi}a, Ne ma wa - Marijane i Ilije Babi}a, Igor - Marijane Manastirac i Vladimira Igwatova, Ar se ni je - Milene i Du{ana Bjelajca, Ar se ni je - Milice Vujasinovi} i Slobodana Vujasinovi}a, Ari jan - Mimoze Krasni}i i Gra nita [aqe, Ni ko la - Mine i Gorana Zori}a, \u ra - Mire i Nenada Babi}a, Ni ko la - Mirja ne Siqanoske i Aleksandra Ugrena, Pe ter Monike i Jano{a Varge, Lu ka - Nade i Miro slava Miladinovi}a, La zar - Sawe i Neboj{e Koprivice, Da vid - Sawe i Predraga Stanojevi}a, Ma te ja - Svetlane i Milo{a Mileti}a, Va wa - Silvije i Dragana Veselinovi}a, La zar Silvije i Zorana Droce, Ne ma wa - Sla|ane Om~ikus i Predraga Pavlovi}a, Vu ka {in - Stojanke i Branislava Vu~kovi}a, Aqo {a - Tamare Prekrajac Miqkov i @ivana Miqkova, Re qa Tine i Bojana Beni}a, An to nio - ^ile [ofro i Aleksandra Ibi{aje.

Umrli Milanka \or|evi} Gutman ro|. \or|evi} (1929), Marija Andri} ro|. Ferenc (1937), Miroslav Baji} (1942), Stjepan Baceq (1939), Koviqka Vasi} (1953), Radivoj Vlaovi} (1935), Katarina Vorotwak ro|. Beskorovajnij (1942), Ana Vugrin~i} ro|. Mutavxija (1928), Katica Vukadinov ro|. Hajdanov (1937), Mira Gaji} ro|. Beki} (1949), Dragica Gagi} ro|. Rusov (1918), Borislav Gruji} (1923), Sofija Grun~i} ro|. Rusov (1928), Ilonka Drobina ro|. Terek (1932), Pavle Ziman (1947), Du{anka Ivkovi} ro|. Ivkovi} (1955), [ara Kalapati ro|. Barta (1935), Rade Kozomora (1963), Dragoqub Kolarevi} (1934), Branko Kosovac (1929), Ratko Kosti} (1943), Ilija Kusuqa (1938), Darinka Maletin Stankov ro|. Maletin (1930),\urica Markov (1926), Milan Milak (1943), Nikola Miletin (1943), Julijana Neme{ ro|. Sabado{ (1940), Marina Novakovi} ro|. Dragin (1942), Mileva Ostoji} ro|. Pa|an (1933), Janko Pavlovi} (1942), Nedeqka Petkovi} (1933), Mihal Jo van Ra jak i Mi li ca Pe ri}

Petra{ (1964), Rade Polovina (1952), Drago Popovi} (1938), Rozal Po{a (1924), Er`ebet Sel ro|. Gerna~ (1923), Milijana Seli} ro|. Rabrenovi} (1944), Vi{wa Slavnovi} (1942), Spasenija Srebro ro|. Lon~ar (1925), Danica Stanovi} (1922), Danilo Stoji} (1926), Du{an Stojisavqevi} (1958), Aleksandar Stoiqkovi} (1933), Boja Faturovi} ro|. \ur~i} (1937), Julka Fodor ro|. Tati} (1951), Lajo{ ^abi (1936), Slavka [ijak ro|. Mi{i} (1936), Zora [trbac ro|. Pozni} (1931), Milan [ukunda (1927), Aleksandar \uri} ro|. ^uri} (1937), Jan Bov|i{ (1954), Zlata Vidakovi} ro|. [estak (1938), Branko Vuji~i} (1946), Milkica Luki~i} ro|. Hajdukovi} (1953), Rade Medi} (1939), Mladen Peri} (1947), Jovanka Sabo ro|. Dubi~anin (1933), Mladen ^anadanovi} (1957), Lajo{ Ko{icki (1949), Petko Banovi} (1924), Danica Peji} ro|. Skomina (1935), Ivan Sazdov (1958), Danica Kopicl ro|. \api} (1926), Cveta Budimirovi} ro|. Siti} (1932).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak22.oktobar2012.

9 Fo to: R. Ha yi}

„STAN” DA JE DO PRI NOS PRE VEN CI JI PO @A RA

Snimawem razvodnih ormana do bezbednijeg `ivota U No vom Sa du je od po ~et ka go di ne do kra ja sep tem bra za be le ` e n o1.239 va tro ga snih in ter ven ci ja, od ~e ga 956 na ga {e wu po `a ra. To ja za 245 in ter ven ci ja vi {e u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, ka da je bi lo i ma we po `a ra (722).

Ka ko ka `u u No vo sad skoj va tro ga snoj bri ga di, ove i pro {le go di ne naj ve }i broj po `a ra bio je na gra |e vin s kim objek ti ma.

- Ove go di ne na gra |e vin skim objek t i m a ima li smo 280 po `a ra, a pro {le 211. Bi lo je vi {e po `a ra i na otvo re nom u to ku 2012. go di ne, ~ak 618, dok ih je la ne bi lo 446 - pre do ~io je ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca Drago slav Klisura.

On ni je mo gao re }i ko li ko je ta~ no po `a ra bi lo iza zva no ne is prav nim in sta la ci ja ma, ali je po tvr dio da su va tro ga sci na -

i la zi li na ova kve slu ~a je ve.

Ka ko je ob ja snio, raz ne im pro vi za ci je i „bu xe wa“ in sta la ci ja uvek do vo de do po `a ra.

Ka ko bi se ovom pro ble mu sta lo na put, JKP „Stan“ je po kre nuo ak ci ju ter mo vi zij skog

o{te }e we sa mog raz vod nog or ma na mo gu da uzro ku ju po `ar.

- Sni mi li smo do bar deo gra da, od no sno vi {e od 300 or ma na u 250 skup {ti na sta na ra. Za 50 od sto je od mah dat na log da se ura di ma wa ili ve }a in ter ven ci ja. Ti

Do sada termovizijskom metodom snimqeno vi{e od 300 glavnih razvodnih ormana, a u 50 odsto slu~ajeva dat nalog za mewe ili ve}e intervencije sni ma wa glav nih raz vod nih or ma na. Ovo pred u ze }e je di no je u Sr bi ji ko je bes plat no pru `a ovu uslu gu sa ci qem da se lo ci ra po ten ci jal na opa snost. Ka ko je re kla ru ko vo di lac sek to ra pri pre me, raz vo ja i kon tro le u „Sta nu“ Danijela Jankov, u pred u ze }u na sto je da de lu ju pre ven tiv n o, jer pre g re j a v a w a ili

tro {ko vi su sve ga ne ko li ko hi qa da di na ra, ali se tom in ter ven ci jom za u sta vqa po ten ci jal na opa snost. Na te re nu smo na i {li i na or ma ne gde su osi gu ra ~i bi li za gre ja ni na pre ko 150 ste pe ni Cel zi ju so vih, a iz ra |e ni su od dr ve ta - ka za la je Jan kov.

Do da la je da u 30 od sto slu ~a je va od do sad sni mqe nih or ma -

na, sta we ni je to li ko kri ti~ no i da je na skup {ti ni sta na ra da od lu ~i ho }e li se od lu ~i ti za in ter ven ci ju. U 20 od sto slu ~a je v a ni j e za b e l e ` en ni k a k av pro blem.

- Ko ri sni ci nam se obra }a ju pre ko kol - cen tra. Kad sni mi mo si tu a ci ju, ta mo gde je neo p hod no iz ve sti ra do ve, to su ge ri {e mo sta na ri ma. Ta mo gde vi di mo da je si tu a ci ja alar mant na, re a gu je mo od mah. Ne ki su gra |a ni su, ipak, sklo ni da sa mi po pra vqa ju in sta la ci je, {to je po gre {no i mo `e do ve sti ce l u zgra d u u opa s nost.

Ovom ak ci jom `e li mo da po ra di mo na pre ven ci ji jer, tre ba upam ti ti, ma te ri jal na {te ta je da le ko za ne mar qi va kad su u pi ta wu gu bi ci qud skih `i vo ta - za kqu ~i la je Da ni je la Jan kov.

A. Je ri ni}

RO KOV PO TOK TRN U OKU STA NOV NI KA PE TRO VA RA DI NA

Nadle`ni obe}avaju poja~anu kontrolu Ro kov po tok u Pe tro va ra di nu ve} go di na ma pred sta vqa trn u oku sta nov ni ci ma ovog de la gra da. Ka ko tvr di ogor ~e ni `i teq, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, gra |a ni pe tro va ra din skog Blo ka osam i go to vo svih uli ca No vog ma ju ra, wih vi {e od 10.000, go di na ma mo le da se ko ri to Ro ko vog po to ka, ko ji pro ti ~e po red wi ho vih ku }a, ko na~ no o~i sti.

- To kom pa kle no vru }eg le ta se iz po to ka {i rio ne sno san smrad.

Naj ve }e zlo je {to se go mi la smr dqi vog i otrov nog ot pa da za u sta vi la is pod mo sti }a pre ko ko jeg qu di idu na pi ja cu, uda qe nu de se tak me ta ra. Tu da pro la ze i de ca ko ja idu u {ko lu, u obli `woj Ma li no voj uli ci- `a li se su gra |a nin.

Du` po to ka na pro sto ru iz me |u uli ca Fru {ko gor skog i Po du nav skog od re da u Blo ku osam na la zi se trav na to igra li {te za ma li {a ne, kao i mo sti} pre ko ko jeg pre la ze sto ti ne qu di dnev no, a po tok svoj muq i ot pad da qe no si po red na se qa Sa do vi i dva na si pa ko ja su je di na {e ta li {ta u ovom de lu Pe tro va ra di na.

- Mo ra se pri zna ti da sve ga to ga ne bi bi lo da `i te qi tih de lo va na se qa ne ba ca ju u Ro kov po tok sve i sva {ta, ~ak i le {i ne `i vo ti wa. Ali, to ne oslo ba |a kri vi ce za du `e ne za ~i {}e we Ro ko vog po to ka - ka `e ovaj sta nov nik Pe tro va ra di na.

DAnAS U GRADU BioSKoPi Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no-12.25, 14.10, 16), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12, 14, 15.45), „Ne do dir qi vi” (20.05), „Hra bra Me ri da” (12, 13.50, 15.40), „Me da” (18.20, 20.20, 22.10), „96 sa ti: Istam bul” (18.15, 20.15, 22.05), „Ho tel Tran sil va ni ja” (18.45), „Led” (20.30), „Di vqa ci” (17.30, 20, 22.20), „Pri ta je no zlo: Osve ta” (22.45), „Ubi ca iz bu du} no sti” (20.10, 22.25), „Je le na, Ka ta ri na, Ma ri ja” (22.30), Kids fest (od 10.15 do 18.30).

MUZeJi Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka

SAHRAnE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Mir ja na Mi la na Ra do va no vi} (1930) u 9.45 ~a so va, Sta ni slav Sta ni sla va He rak (1940) u 10.30, Ste van \or |a Si min (1934) u 11.15, Ma ri ja Jo va Pe ri {i} (1928) u 12, So fi ja Ras ka Elez (1936) u 12.45, Da rin ka Dra go mi ra Ba ra} (1922) u 13.30, Ra di voj Sa va Ra doj ~i} (1929) u 14.15, Jo han Al ber ta Ba wai (1939) u 15 i Na de `da Ili je Se ku li} (1942) u 15.45 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra we ni Da ni ca Ili je Po du na vac (1928) u 13 ~a so va i Dra gi ca Pe tra ^e mer li} (1934) u 15 sa ti.Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Jovanka Pere Jefti} (1927) u 13 sat. Na gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milorad Nikole Basta (1954) u 13 sati.

Za Ro kov po tok nad le `na je Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve, od ko je smo do bi li in for ma ci je da je po sled wi put na kri ti~ nim de o ni ca ma ~i {}en pro {le go di ne.

-Ceo Ro kov po tok ni je jav na po vr {i na , jer su od re |e ne de o ni ce na pri vat nom po se du, a ne ke su

Ra do vi na re kon struk ci ji zgra de Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da, u Je vrej skoj 21, bli `e se kra ju, a u to ku je ure |e we pri zem nog objek ta i po prav ka do tra ja lih elek tro in sta la ci ja. Ovaj pro je kat fi na si ra JKP „Po slov ni pro stor”, a, ka ko sa zna je mo, za tu na me nu iz dvo je no je oko 14 mi li o na di na ra. U ovom pred u ze }u na ve li su da su ra do vi za po ~e ti u ju nu i da je do sa da u pot pu no sti re kon stru i sa na fa sa da i oba vqe ni svi neo p hod ni li mar ski

ra do vi. Ina ~e, „Po slov ni pro stor” je da sa da fin si rao i ra do ve na ure |e wu obje ka ta na Tr gu mla de na ca 4-6, Po zo ri {nom tr gu i Tr gu re pu bli ke 1, kao i u uli ca ma Pa {i }e va 26 i 33, Mak si ma Gor kog 38, Voj vo de Put ni ka 1, We go {e va 16, Te me rin ska 8, Ili je Og wa no vi }a 1 i Je vrej ska 1. U ovoj fir mi ka `u da su u mar tu ove god ne tri skup {ti ne sta na ra pre da le zah te ve za su fi nan si ra we ra do va na ob no vi fa sa da, ali su od wih od u sta le.

A. J.

VR TLA RI „LI SJA” IMA JU PU NE RU KE PO SLA

Ure|ewe grobqa za zadu{ne dane Vr tla ri u JKP Li sje” po ~e li su pri pre me gro bqa za za du {ne da ne - Svi sve ti (1. no vem bar) i Mi trov ske za du {ni ce (3.no vem bar). Na Grad skom gro bqu je u to ku dru gi krug ko {e wa ko ro va na neo dr `a va nim po vr {i na ma, dok se ve li ke par kov ske po vr {i ne ko se ve} ~e tvr ti put. Na tom gro bqu je u to ku i dru go oko pa va we po vr {i na pod ukra snim {i bqem, sa op {ti li su iz po greb nog pred u ze }a. Ka ko su na ve li, po sle za vr {et ka ra do va na re kon struk ci ji at mos fer ske ka na li za ci je u to ku je ure |e we ze le ni la na pr vom grob nom po qu. Na red ne sed mi ce }e u po sto -

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni

je }e cvet ne le je bi ti po sa |a no 10.000 let we ra sa de cve }a (ka di fa, bo si qak, `al fi ja, sre br na pe pe qu ga, ukra sna ko pri va, mu {ka tle i pe to ni ja). Na ~e tvr tom grob nom po qu za vr {e na je sa ni tar na se ~a ja vo ra i na tim me sti ma bi }e po sa |e ni pi ra mi dal ni li {}a ri i ~e ti na ri.

Na sta rim gro bqi ma u gra du i na gro bqi ma u Pe tro va ra di nu, Srem skoj Ka me ni ci, Ve ter ni ku i Fu to gu za vr {a va se dru gi krug ko {e wa i oko pa va wa po vr {i na pod ze le ni lom. Na Je vrej skom gro bqu je u to ku uka la wa we su vih sta ba la, ka `u iz „Li sja”.

Z. D.

065/47-66-452

Ni pe{a~ke staze, ni biciklisti~ke

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ome |e ne pri vat nim par ce la ma i vla sni ci ne do zvo qa va ju pri laz i one mo gu }a va ju ~i {}e we. U to ku je ure |e we dna i ko si na Ro ko vog po to ka. Ovi ra do vi se spro vo de po zah te vu gra |a na i me sne za jed ni ce, a na osno vu pro gra ma fi nan si ra wa od re |e nih ko mu nal nih de lat no sti od lo kal nog in te re sa za 2012. go di nu - sa op {ti li su iz Grad ske upra ve.

Nad le `ni pla ni ra ju da po ja ~a ju in spek cij ski nad zor ka ko bi pred u hi tri li ne sa ve sne gra |a ne da ba ca ju ugi nu le `i vo ti we u po tok, a VDP “[aj ka {ka” }e po na lo gu nad zor nog or ga na i u sa rad wi sa JKP “^i sto }om” da uklo ni sve le {e ve iz po to ka, gde je to mo gu }e.

A. Var ga

Novo lice Geodetskog zavoda

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

^i tam ka ko ZIG ure |u je tro to a re po ra znim uli ca ma.

Gra |a ni ih ve} go di na ma mo le, mo le i mo le, da ne {to u~i ne na Bu le va ru kra qa Pe tra od Bra ni mi ra ]o si }a pa do Saj ma (sa ne par ne stra ne). Ni pe {a~ ke, ni bi ci kli sti~ ke sta ze. Ne zna se ko me je go re. ^as ne {to ni na lik na sta zu, ~as ne ke ste pe ni ce.

064/5838... *** Vlast Sr bi je po zi va na rod da ne od la zi iz ze mqe u emi gra ci ju. Ali, {ta obe }a va ju? Ni {ta! [ta nu de?

Umi ra we od gla di i bo le sti!

Pa, ako ne u EU, a ono, ba rem u Hr vat sku - dok ima vre me na!

S’po {to va wem!

063/5230... *** Da na kra ju ni ko ni je ne za me wiv (vi di mo iz bo re). Po seb no da ka `em da ura |e no na na ~in ka ko je ura |e no je za lu pu, a da ne pri ~am o ne u ra |e nom. Po seb no po gla vqe je mi to i ko rup ci ja. Op {te po zna to, a o jav nim na bav ka ma sra mo ta {ta se ra di i pri ka zu je kao ne ki van ze maq ski uspeh.

060/0491...

10

ponedeqak22.oktobar2012.

vOJvOdinA

dnevnik ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОПШТИНЕ ВРБАС

Погодно место за живот

Добитници годишњих признања и Михаљ Њилаш

ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ КАЊИЖА

Додељена признања „Про урбе”

КАЊИЖА: Свечана академија пороводом Дана општине Кањижа, приређена је у суботу у великој сали Дома уметности, у присуству председника Скупштине АП Војводине Иштвана Пастора, републичких и покрајинских посланика, делегација братских градова из Србије, Мађарске, Румуније и Словачке, околних општина Суботица, Сента, Бачка Топола, Ада, Нови Кнежевац и Чока и дургих гостију. На свечаности су говорили председник кањишке општине Михаљ Њилаш и директор ДОО „Инфо Кањижа„ Жомбор Ујвари, а приказан је и видео филм о најзначајнијим резултатима које је постигла локална самоуправа између два празника, а музички програм приредили су наставници Основне музичке школе Кањижа. Као локални празник у кањишкој општини прославља се 20.октобар 1866, датум

Прве сенћанске битке, у којој су ови крајеви ослобођени од Турака. Председник општине Михаљ Њилаш уручио је годишње награде Скупштине општине Кањижа „Про урбе„, које се додељују истакнутим организацијама и појединцима. Добитница плакете „Про урбе„ са новчаном наградом је секретарка Црвеног крста Кањиже Ержебет Ходик, а диплома Удружење пензионера општине Кањижа, ђакон, писац и новинар Јожеф Чапек и педијатар у пензији др Божена Суђи из Кањиже и учитељица у пензији Ана Тимар из Орома. После свечане академије на Рибарском тргу, најстаријем делу Кањиже, где је некада било утврђење на обали Тисе, чије уређење је завршено за овај празник, положени су венци на спомен обележје „Ту је почетак Кањиже„. Текст и фото: М. Митровић

Петиција за смену начелника Хитне помоћи

ПАНЧЕВО: Половина запослених у Служби хитне медицинске помоћи у Панчеву потписала је петицију, у којој тражи смену начелника службе др Мирослава Тепшића. Петицију су предали директору Дома здравља др Слободану Овуки, који сматра да је захтев неоснован и да начелник треба и даље да обавља исту функцију. Запослени, бар оних 40 потписника, незадовољни су лошом комуникацијом, те променом сталне дугогодишње екипе лекара, техничара и возача, које су излазиле на терен као и неплаћеним допунским радом. Доктор Слободан Овука сматра да је приговор запослених написан паушално.

- Запослени наводе да не постоји комуникација између начелника и

шефова смена, што се делимично слажем, јер постоји нарушена комуникација, али због лоших међуљудских односа, који одавно датирају - рекао је директор Дома здравља др Слободан Овука. Овука тврди да је др Тепшић до сада небројано пута доказао стручност у раду и додаје да добар кадар не треба мењати, без обзира на то којој странци припадао. Ова непријатна ситуација, по мишљењу Овуке, може да се реши у ходу.

- У петицији даље пише и да је начелник др Тепшић био члан ДС и да је сада прешао у СНС. То нема везе са радом хитне помоћи. Сматрам да је то приватна ствар и да нема никаквог значаја у нашем медицинском послу - закључио је др Слободан Овука.. З. Дг.

Ломљење славског колача

ВРБАС: Свечаном седницом Скупштине општине обележен је Дан општине Врбас, 20. октобар. Све окупљене поздравила је председница локалног парламента Марјана Мараш, која је истакла задовољство што живи у врбаској општини која је, како је рекла, пример мултинационалне заједнице, у којој влада толеранција, међусобно уважавање и поштовање.

- Жеља нам је и одлучни смо у намери да Врбас постане погодно место за живот, да обезбедимо даљи развој пољопривреде, индустрије, здравства, културе, спорта и да од еколошки најзагађеније животне средине у нашој земљи постанемо оно што треба да будемо, а то је општина у којој ће своју шансу за живот, рад и стваралаштво видети сви људи добре, воље који желе добро својој породици и нашој заједници - рекла је Мараш. Дан општине присутнима је честитао и заменик председника општине Врбас Драган Стијеповић, који је истакао да је општина Врбас у протеклих годину дана ушла у реализацију низа пројеката, трудећи се да подигне квалитет живота грађана и обезбеди даљи развој заједнице.

Добитници Награде општине Врбас

Је се њи ли ков ни са лон У оквиру обележавања Дана општине, традиционално је у Ликовној галерији Културног центра отворен 42. Јесењи ликовни салон, који организује Удружење ликовних уметника Врбас. На овогодишњем салону, своје радове представило је 24 уметника из врбаске општине и околине. Награда за сликарство припала је академском сликару из Врбаса Петру Шушулићу, док је награду за скулптуру понела академски сликар Весна Лисица Рупић из Црвенке. Такође, додељене су и две специјалне награде и то Татјани Вујачић и Тањи Перуновић.

ВЛАСНИК БРОДОГРАДИЛИШТА БЕЗДАН МЕРКА И БАЧКИ МОНОШТОР

Хрватски неуролог купује „Бродоремонт”

СОМБОР: Ако је по изјавама Милорада Штављанина и Игнациа Тонковића, поред оног у Бездану, хрватски неуролог Мирослав Рељановић би ускоро могао да постане власник још једног бродоградилишта у околини Сомбора. Наиме, ова два заступника власника интернационалне фирме “Ергомед” су у разговору са првим људима Града Сомбора председником Скупштине Синишом Лазићем и градоначелником Немањом Делићем, најавили могућу куповину бродоградилишта “Бродоремонт” у Бачком Моноштору. Актуелни власник безданског бродоградилишта је доставио своју понуду за куповину бродоградилишта у Бачком Моноштору, о којој би требало да се изјасне повериоци. Према Штављанину и Тонковићу, идеја најновијег власника безданског бродоградилишта је да бродоградилишта у Бездану и Бачком Моноштору, уколико се куповина реализује, учини компатибилним, те да се

производе мањи бродови од 30 до 40 метара. Имовина Бродоградилишта у Бездану је средином маја ове године продата из стечаја на јавном надметању, а Рељановић га је, као једини заинтересовани купац, купио по почетној цени од 32,7 милиона динара. Уништено у једној од најлошијих приватизација 2001.( за коју део малих акционара „Бродоремонт“ у Бачком Моноштору и дан-данас тврди да је незаконит спроведена), у овом тек у случају Рељановићеве фирме “Егромед” зна се да се бави клиничречном бродоградилишту је произким испитивањима из области неуводња обустављена још 2005.године, а нови власник је до сада , на- рологије, ендокриноsлогије,онколоводно, уложио око 100 хиљада евра гије и хематологије. Званично седиште “Ергомеда” је у Франкфурту, а и запослио неколико људи. Како ће се неуролог снаћи у свепрема званичном сајту ове компату бродоградње остаје да се види, није имају десетак испостава у Европи, Северној Америци и на Блиском Истоку. Ништа више искуЗа „Бродоремонт“ ства у бродоградњи немају ни Рељановићеви заступници у Србији, понуда од пола милиона евра Штављанин, који је био директор У Бачком Моноштору се незванично може сазнати да је за овдашњи ХТП “Палић”, а данас је власник “Бродоремонт”, који је у стечају од прошле године, Рељановић доставио палићке Виле “Милорд” и Тонковић понуду у висини од 470.000 евра, па се очекује став одбора повериоца у (званично нови директор Бродогракојем доминирају ОТП и Банка Интеса са потраживањима од преко 300 дилишта „Бездан“) који је суботичмилиона динара. Укупна дуговања “Бродоремонта”, чији је већински кој јавности познатији као некадавласник био београдски “Тера трејд” су преко пет милиона евра, а нешњи директор тамошњег ЗОО врта, ких 130 радника, сада на евиденцији Националне службе за запошљаа сада виноградар и подрумар. вање су “кратки” за 48 милиона динара на име неисплаћених зарада. М. Миљеновић

ПРЕДУЗЕТНИЦИ ПРОСЛАВИЛИ ТОМИНДАН

Пословни и хумани

НОВА ПАЗОВА: Удружење предузетника Нова Пазова, основано пре годину и по дана, али настављајући традицију некадашњег удружења занатлија Нове Пазове, прославило је крсну славу Томиндан, уз свечану литургију у храму Свете Тројице и свечану вечеру са пријатељима, пословним парнерима, представницима локалне самоуправе, агенција и асоцијација привредника Србије. Председник удружења предузетника Нове Пазове Милисав Стикић је, уз добродошлицу гостима и сарадницима, подсетио да је Удружење предузетника створено, како би се борило за боље услове привређивања. Нагласио је да Нова Пазова, преко 20 година, има лепу индустријску зону, која још увек није завршена. Стикић је предузетнике позвао да, почетком новембра, учествују на 6. сајму привреде у Новој Пазови. Славу су предузетницима Нове Пзаове честитали председник оп-

штине Ђорђе Радиновић и извршни директор за чланство Уније послодаваца Жарко Шакић. Овогодишњи кумови крсне славе су власници фирми „Србоауто“ из Београда и „Pneumatk-flex“ из Нове Пазове браћа Ненад, Предарг и Мирко Томић, Свечану литургију, са освећењем и сечењем славског колача, служио је протојереј Дарко Јелић, уз саслужење свештеника своје парохије. На славској вечери се чуло и да су новопазовачки предузетници учесници бројних хуманитарних акција, а директорка Центра за социјални рад Стара Пазова Весна Трбовић је захвалила за најновију, у којој су предузетници донирали 300 хиљада динара за 25 породица из Нове Пазове у којима су сви чланови радно неспособни. Слављеници су честитали за одлазак у пензију својој чланици Стојанки Боснић, која је своју фирму „Nixan“ пренела на сина Николу. А. Мали

ПРОЈЕКАТ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ИНФОРМАТИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ

Са интернетом на ти

РУМА: Омладински клуб оп-

штине Рума успешно је реализовао пројекат „Са интернетом на ти“ , који је финансијски подржало Министарство омладине и спорта Републике Србије.

- Овај пројекат је оспособио младе људе за презентовање радова својих организација, ученичних

Полазници пројекта с предавачем

парламената, неформалних група и сопствених активности. Полазници пројекта су унапредили своју информатичку писменост и информисали су се у складу са савременим светским токовима. Циљ пројекта је оспособљавање омладине за самосталну изградњу, уређење и одржавање интернет презентације пу-

тем обуке - нагласио је менаџер пројекта Горан Михајловић. На обуци, која је трајала пет дана, омладинци су обучени како да поставе и одрже интернет презентацију у апликацији „Јоомла!“, од обезбеђивања хостинга до завршних радова.

- „Јоомла!“ је бесплатан систем за управљање садржајем и отвореног је кода, па је као такав доступан свима. Овакав систем омогућава нам да, без познавања програмирања, направимо wеб сајтове и онлине апликације, које карактерише лакоћа употребе. Учесници на пројекту практично ће бити упознати са свим аспектима „Јоомла!“ ЦМС-а кроз процесе инсталације, ажурирања и дизајна, закључно са оптимизовањем свог сајта за wеб претраживаче - објаснио је и истакао предавач Немања Гајић. М. Марушић

Том приликом, традиционално су додељене и Награде општине Врбас, највише друштвено признање на нивоу локалне заједнице. Према одлуци Комисије за доделу награда, додељена су четири признања и то: уметничком фотографу Рајку Каришићу, ликовном ствараоцу Љубисаву Срдановићу, Културно-просветном друштву „Карпати“ и Добровољном ватрогасном друштву „Врбас 1904“. У име „Карпата“ и ДВД „Врбас 1904“ награде су примили Јарослав Комбиљ и Борислав Мушикић, који су, као и Срдановић и Каришић, изразили захвалност својим суграђанима, који су их предложили за ову награду, али и комисији која је у њиховом раду пронашла дела вредна овог друштвеног признања. У културно-уметничком делу програма свечане седнице учествовали су чланови Драмско-рецитаторског студија Културног центра Врбаса. Пре саме седнице, обележавајући 68. годишњицу ослобођења Врбаса, традиционално је одата почаст погинулим борцима у Другом светском рату и у ратовима деведесетих година, па су на више спомен обележја у граду положени венци. М. Кековић

Захвалнице амбасадору Јапана СУБОТИЦА: Амбасадору Јапана у Србији Тошију Цунозакију јуче у Суботици су уручене захвалнице Опште болнице Суботица и Удружења ратних и мирнодопских инвалида. У оквиру своје посете Суботици, Цунозаки је, са градоначелником Модестом Дулићем, разговарао о будућој економској сарадњи. Захвалница Опште болнице Суботица уручена је због прошлогодишње донације мамографа овој установи, док је захвалница Удружења ратних и мирнодопских инвалида уручена због помоћи народа Јапана у решавању стамбених питања чланова овог удружења широм Србије. Градоначелник Суботице Модест Дулић је нагласио да постоје могућности и за друге видове сарадње Суботице и Јапана. С. И.

Пошта жртвама фашизма БАЧКО ГРАДИШТЕ: Месни одбор СУБНОР у Бачком Градишту данас ће, пригодном комеморацијом крај спомен плоче на згради Месне заједнице, обележити 68 година ослобођења од фашизма. Скуп, на којем ће бити евоциране успомене на дешавања током Другог светског рата. У програму ће учешће узети ученици месне ОШ „Светозар Марковић“. Одавање поште жртвама фашизма заказан је за 11 сати. После качења венца на спомен плочу с уклесаним именима 67 жртава фашистичког терора, делегација бораца ће положити венац и на споменик палим борцима у центру села. В. Ј.

Три општинска лауреата БАЧКА ПАЛАНКА: Дан Општине Бачка Паланка обележен је Свечаном седницом локалног парламента, на којој су уручена признања. Плакету за привреду добило је АД „Јадран“ из Нове Гајдобре, а Плакету у области друштвених и других јавних делатности, Фестивал еколошког позоришта за децу и младе из Бачке Паланке. Златну значку за појединца добио је предузетник Војислав Ћосић, власник фирме Д.О.О. „Ћосић“ у Бачкој Паланци. М. Сџ.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

MEDICINSKI FAKULTET UNS-a, PRVI U SRBIJI, DOMA]IN EVROPSKOG SKUPA STUDENATA SESTRINSTVA

Promocija visokostru~ne zdravstvene nege Godi{wi sastanak Evropskog udru`ewa studenata sestrinstva (The European Nursing Student Association Annual General Meeting 2012) odr`a}e se na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu od 24. do 28. oktobra, prvi put u na{oj zemqi. Podse}amo na to da na ovom fakultetu u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, postoje akreditovane studije zdravstvene nege i to strukovne, akademske i master studije.

Srbija je prvi put u~estvovala

i u~lanila se u Odbor ENSA u novembru pro{le godine u Kopenhagenu, te je velika ~ast {to je omogu}eno da Srbija, odnosno Novi Sad, ve} ove godine bude doma}in ovako presti`nog skupa. Vrsnim zalagawem na pro{logodi{wem sastanku, novosadski studenti su olak{ali odluku Odbora o izboru lokacije odr`avawa.

Studenti iz vi{e od 15 zemaqa Evrope koji }e se prekosutra okupiti u Novom Sadu ima}e jedinstvenu priliku da raz-

mene svoja iskustva, na|u inspiraciju za implementaciju novoste~enih znawa i ideja u svoje mati~ne organizacije i visokoobrazovne ustanove.

Glavna tema godi{weg sastanka ENSA bi}e „Bezbedna sestrinska praksa i opreznost pri radu”, a u~esnici }e iznostiti koncepte iz svojih zemaqa. Zavr{ni izve{taj bi}e prosle|en ve}ini evropskih i me|unarodnih asocijacija i organizacija medicinskih sestara. Zna~aj sastanka je u promo-

ANKETA

11

Sti pen di je ne ma~ ke pri vre de „Dr Zo ran \in |i}” Fon da ci ja „Dr Zo ran \in |i}„, u sa rad wi s Od bo rom ne ma~ ke pri vre de za Is to~ nu Evro pu i ne ma~ kim Mi ni star stvom za eko nom sku sa rad wu i raz voj de se ti put ras pi su je kon kurs za do de lu sti pen di ja ne ma~ ke pri vre de „Dr Zo ran \in |i}”. Kon kurs je na me wen stu den ti ma za vr {nih go di na fa kul te ta kao i mla dim stru~ wa ci ma s pr vim rad nim is ku stvom. U okvi ru pro gra ma, tri de set iza bra nih sti pen di sta iz Sr bi je bo ra vi }e od ju na sle de }e go di ne ne ko li ko me se ci na prak si u naj po zna ti jim ne ma~ kim pred u ze }i ma i ban ka ma, kao {to su “Bo{”, “Fol ksva gen” i Ko merc bank.

Bo ra vak u Ne ma~ koj omo gu }a va im da se upo zna ju s or ga ni za ci jom, po slov nim pro ce si ma i funk ci o ni sa wem ve li kih i uspe {nih ne ma~ kih kom pa ni ja da bi ka sni je, kroz svo je bu du }e rad no an ga `o va we, to zna we i is ku stvo pre ne li i u Sr bi ju.

Pro gram je 2007. go di ne pro {i ren i na osta le ze mqe Za pad nog Bal ka na, ta ko da }e se i ove go di ne sti pen di sti ma iz Sr bi je pri dru `i ti i ko le ge iz su sed nih ze ma qa. De taq ni je in for ma ci je mo gu se na }i na adre si www.djin djic-sti pen di en pro gramm.org, gde se mo `e i on lajn pri ja vi ti do 12. no vem bra A. Va.

U „NO]I ISTRA@IVA^A” U@IVALO VI[E OD 25.000 NOVOSA\ANA

VE]INA STUDENATA PRVE GODINE ODABRALA STRUKU KOJU VOLI, A NE ZATO [TO JE UNOSNA

Bruco{i sigurni u sebe Budu}im ekonomistima, sociolozima, pravnicima i bruco{ima ostalih programa osnovnih i integisanih studija uveliko su po~ela predavawa. Iako je ve}ina upisala studije radi ispuwewa svojih snova, ne zanemaruju ~iwenicu da je na Tr`i{tu rada sve vi{e nezaposlenih u wihovoj budu}oj struci (izuzev retkih izuzetaka). Akademski i strukovni „poletarci” ipak ne gube nadu i veruju da }e uspeti da se izbore za svoje mesto i pored velike konkurencije.

Dolores Skoberne, studentkiwa Visoke {kole strukovnih studija za vaspita~e: - Upisala sam Visoku pedago{ku zato {to volim decu i smatram da umem s wima.

Ne nadam se da }e mi diploma omogu}iti da na|em posao, ali ako ne budem mogla da prona|em radno mesto, planiram da otvorim ne{to privatno.

Marija Ra{i}, studentkiwa `urnalistike na Filozofskom fakultetu: - Od malih nogu sam znala da }u biti novinar, i to je jedino {to me je oduvek zanimalo. Sebe ne vidim ni u jednoj drugoj oblasti, a vodim se tim da svako treba da upi{e iskqu~ivo ono {to voli. Ja sam od onih koji se nimalo nisu dvoumili. Iako mali broj qudi veruje da }u uspeti, ja ipak vidim sebe kao uspe{nog novinara. Zaista iskreno verujem u to i smatram da se kvalitet jasno prepoznaje te da svako ko je zaista stru~an mo`e na}i posao u svojoj profesiji.

Stanislav Jeli~i}, student Medicinskog fakulteta: - Medicinu sam upisao zato {to mi je to bila `eqa od drugog razreda osnovne {kole i zato {to je to za mene najlep{e zanimawe. Lep je ose}aj kada pomagnete drugom.

Mislim da medicina jeste dobar izbor. Boqe da studiram ovo {to volim i `elim pa da ‘’malo‘’ pri~ekam na posao, nego da u~im za ne{to {to ne volim samo zato {to je to ‘’isplativo‘’. \or|e Jerini}, student protivpo`arne za{tite na Visokoj tehni~koj {koli strukovnih studija: - Mislim da }e posla u ovoj struci biti i zato sam upisao VT[, iz vrlo prakti~nih razloga. Nadam se nekom zaposlewu u vatrogasnoj slu`bi i vrlo verovatno }u za koju godinu konkurisati i tamo. Pretpostavqam da }u, sa zavr{enom protivpo`arnom za{titom, imati pro|u i kod vatrogasaca.

A. M. - M. S. - B. P.

visawu visokoobrazovnih medicinskih sestara kao stru~nih osoba za o~uvawe zdravqa, spre~avawe bolesti i pru`awe zdravstvene nege, ~ime bi se poboq{ao kvalitet zdravstvene usluge.

Osim oficijelnog dela, studenti novosadskog Medicinskog fakulteta za svoje evropske kolege uprili~i}e obilazak grada i degustaciju nacionalnih jela i pi}a da bi koliko-toliko upoznali ovda{wu tradiciju i kulturu.

I. D.

ponedeqak22.oktobar2012.

Dolores Skoberne

Marija Ra{i}

Stanislav Jeli~i}

\or|e Jerini}

Dru`ewe s nau~nicima pun pogodak Evropska manifestacija „No} istra`iva~a“, koja slavi nauku (posledweg petka u septembru), ove godine odr`ana je u ~etiri grada u Srbiji, a u Novom Sadu okupila je vi{e od 25.000 posetilaca, kojima se na razli~ite na~ine predstavilo 150 univerzitetskih profesora, istra`iva~a i studenata. Posetioci su imali priliku da u~estvuju u eksperimentima u`ivo, popri~aju s nau~ nicima, takmi~e se u proizvodwi elektri~ ne energije... Mladi nau~ nici ukrasili su svoje {tandove i na zanimqiv na~in prikazali {ta je to nauka pa su i eksperimenti nosili atraktivne nazive: „Roboti u potrazi za blagom“, „Apsolutno moj si broj“, „Suprotnosti se privla~e“, „Zaqubite se u prole}e“, „Sakrij svoje nesta{luke“, „Budi spreman za katastrofalnu neman“, „Romanti~ no ve~e pod zvezdama“ itd. Slogan ovogodi{we manifestacije bio je “Flertuj znala~ ki“.

– Ideja je bila da motivi{emo posetioce da se zaqube u nauku i po`ele da se i sami bave istra`ivawem – ka`e portparolka novosadske „No}i istra`iva~a”. Marija Jovanovi}. – Svaka grupa eksperimenata, inovacije i ideje, energija i okru`ewe, hrana i voda i zdravqe, predstavqala je jednu fazu zaqubqivawa. Tako|e, pru`ili smo na{im posetiocima priliku da kroz razne eksperimente otkriju kako se to suprotnosti privla~e, kako nam Sunce poma`e da se zaqubimo i jo{ mnogo toga.

Veliki broj posetilaca `eleo je da vidi “suprotnosti koje se privla~e”, a u~estvuju}i na radionici, imali su priliku da magnetnim silama pomognu princu da oslobodi princezu iz za~aranog lavirint- zamka. Mo-

gli su se oku{ati i u svirawu kompozicije koju je osmislio jedan od radioni~ara, i tako otkriti za{to ~a{e s razli~itim nivoom vode daju druga~iju visinu zvuka. U redu kod “Srca spretnosti” stajala su deca koja su `elela da odgovore na izazov i poku{aju da provuku prsten oko srca od `ice, a da ga ne dodirnu. Na dodir, srce od diode bi zasijalo jer se dodirom prstena i srca zatvara strujno kolo i struja proti~e.

Jedna od u~esnica, Elvira \ur|i} s Prirodno-matemati~kog fakulteta, poverava nam svoje utiske: – Osmesi, radost, dobra zabava i nauka krasili su Trg slobode.

Sjajno vreme, mno{tvo i slu~ajnih prolaznika ali i „putnika namernika“ ulep{ali su ovu manifestaciju. Svaki put se na takvim doga|ajima jo{ jednom uverim u o da s velikim razlogom postoji izreka da su deca ukras sveta. Divna deca, sa sjajnim pitawima, neverovatnom i iskrenom radoznalo{}u u~inila su da boravak na Trgu od gotovo devet

sati ne bude naporan nikom od u~esnika.

U Klubu „Berliner“ organizovano je dru`ewe s nau~ nicima, gde su posetioci imali priliku da razgovaraju s deset poznatih istra`iva~a o Velikom prasku i poreklu prvih elemenata, nanotehnologiji, forenzici, ekologiji, antioksidansima, tehnologiji piva i drugim temama. Tako su s profesorkom na studijama astronomije i astrofizike na PMF-u dr Tijanom Prodanovi} mogli pri~ati o raznim temama u vezi sa svemirom.

– Ideja ove “kafe s nau~ nicima” bila je da se omogu}i razgovor o nauci u vrlo opu{tenoj atmosferi. Odu{evilo me je to {to se veliki broj qudi intere-

Navozali 1.500 vati struje Odr`ano je i takmi~ewe u proizvodwi elektri~ne energije uz pomo} bicikla na qudski pogon, {to je bila posebna atrakcija manifestacije. Centar Novog Sada postao je prava elektrana na qudski pogon, takmi~ilo se osam takmi~ara, po ~etiri para, a tokom dva sata vo`we napravili su vi{e od 1.500 vati struje, {to je dovoqno za upotrebu fena za kosu otprilike 45 minuta ili laptop ra~unara ~itavih 15 sati.

sovao za taj vid komunikacije, i to ponajvi{e osnovci, pa je delovalo kao da oni dovode odrasle da razgovaraju s nama. Najvi{e pitawa postavili su u vezi s crnim rupama, zvezdama, nastankom planeta, Velikim praskom, nastankom `ivota na Zemqi.

Ovogodi{wa manifestacija razlikovala se konceptualno od prethodne i moram re}i da je ova novina, dru`ewe s nau~ nicima, bila pun pogodak – rekla je dr Prodanovi}, i dodala da je dru`ewe trajalo dva sata, ali da je, iako su joj se „usta osu{ila„, moglo i du`e.

Organizatori su najavili da }e aplicirati za u~e{}e i u „No}i istra`iva~a 2013„.

– Sigurno je da }e Fakultet tehni~kih nauka aplicirati i slede}e godine na konkursu Evropske komisije, a u zavisnosti od odluke, u maju 2013. godine zna}emo da li }e „No} istra`iva~a” biti odr`ana u na{em gradu. Po{to smo u posledwe tri godine u tome uspeli, uvereni smo da }e dogodine 27. septembra svi zainteresovani mo}i da u`ivaju u danu provedenom s nau~nicima – zakqu~uje Marija Jovanovi}.

A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

U „NO]I ISTRA@IVA^A” U@IVA Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

12

reporta@e

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

noVosA\Anin igor JAnkoVi] PoBednik MondiJAlA u streQA[tVu iZ BorBene sA^MAre

Me nayer pu ca naj bo qe na sve tu [to oko vidi, pu{ka ne oma{i

a ba{ ne vo lem da pu cam”, jed na je od ~u ve nih re pli ka iz jo{ ~u ve ni je se ri je „Sa la{ u ma lom ri tu” onog sim pa ti~ nog br ke, ko ji ~ak ni na mr ske oku pa to re ni je ma rio da po te `e oru` je.

Te re ~i ta ko do bro od sli ka va ju men ta li tet do brog de la pa ti ni ra nog voj vo |an skog `i vqa, ali u we ga si gur no ne spa da No vo sa |a nin Igor Jan ko vi} (38), ko ji je ne dav no u Ma |ar skoj po stao svet ski {am pion u prak ti~ nom stre qa {tvu, di sci pli na „bor be na sa~ ma ra„. Naj vi {e za hva qu ju }i we mu i re pre zen ta ci ja Sr bi je se po pe la se na sam vrh po bed ni~ kog po sto qa!

Sport, ko ji ni je pre te ra no po znat pu bli ci, zah te va da se za {to kra }e vre me po go di ti {to vi {e fik snih i po kret nih me ta, sve tr ~e }i i u tr ku pu ne }i pu {ku. A o ka kvom se uspe hu ra di, nek po slu `i i po da tak da je na tak mi ~e wu u~e stvo va lo oko 700 stre la ca, me |u ko ji ma i tak mi ~a ri ko ji pri pa da ju naj e lit ni jim svet skim spe ci jal nim je di ni ca ma: ru ske Al fe, ame ri~ ki spe ci jal ci, bri tan ski SAS... Re~ ju, sam vrh naj bo qih i naj sprem ni jih stre la ca sve ta. Ili kao ilu stra ci ja uspe ha ne ka bu de sta ti sti ka po ko joj je Igor od 2009. imao 56 pu ca~ kih utak mi ca (kod ku }e i u ino stran stvu) na

J

ko ji ma je po be dio 54 pu ta, a dva pu ta je bio dru gi, u oba slu ~a ja ka da je imao „za stoj” s oru` jem.

- Vo lim oru` je i vo lim da pu cam - vr lo pro sto je Jan ko vi }e vo ob ja {we we ot kud in te re so va we za ovaj sport. - To mi je va qa da u ge ni ma, imam do sta ro |a ka ko ji su pri voj sci i po li ci ji. Sa osam go di na sam do bio svo ju pr vu va zdu {nu pu {ku i od ta da se ne odva jam od oru` ja, sa da ima pre ko 60 ko ma da - lo va~ kih pu {a ka, pi {to qa, ka la {wi ko va, ka ra bi na... Maj ka je, pri rod no, ima la dru ga ~i je pla no ve sa mnom, hte la je da me vo di na fol klor, ali... On da me je otac jed nom od veo na stre li {te, a do da na {weg da na to mi je jed no od omi qe ni jih me sta - ve li Igor.

Na tak mi ~e wu u De bre ci nu, Sr bi ja je po pe la na sam vrh. Ka ko nam u po sled we vre me idu „kop ne ni” spor to vi s lop tom, po go to vo oni fud bal ski i ko {ar ka {ki, va qa se ma lo okre nu ti i ono me gde smo naj u spe {ni ji. Ni je to slu ~aj no, od vaj ka da se na ovim pro sto ri ma pu ca lo iz svih oru` ja, me wa lo se sa mo vre me i me sto... Ipak, u IPSC - u, ka ko gla si me |u na rod na ozna ka prak ti~ nog stre qa {tva, ni je po treb no to li ko rat ni~ kog du ha, ko li ko pre sve ga br zi ne, kon cen tra ci je, o{trog oka i si gur ne ru ke, „hlad ne gla ve” on da ka da je to naj po treb ni je. Igor po se du je sve to, jer je na pri ko sno ve ni srp ski {am pion u vi {e na vra ta, dvo stru ki evrop ski i od sko ra, svet ski pr vak.

Sve bu de mno go ja sni je ka da se na „ju tju bu” uku ca we go vo ime i pre zi me, ali tre ba po ve ro va ti da ni je u pi ta wu ni mon ti ran sni mak ni skri ve na ka me ra.

Po stru ci Igor je eko no mi sta - me na xer, a ra di kao in struk tor pu ca wa u Me |u na rod noj b e z b e d n o s n o j agen ci ji.

Jer, {to oko vi di ru ka s pu {kom po go di, i to za tren oka. ^lan je klu ba „@an dar me ri je„, gde su oku pqe ni naj bo qi strel ci i fi zi~ ki bes pre kor no sprem ni mom ci. IPSC je, ina ~e, na stao jo{ dav ne 1976. kao deo obu ke i kon tro le sprem no sti spe ci jal nih je di ni ca voj ske i po li ci je {i rom sve ta. Klub je osno van 2002. i [ampionski tim Srbije i u wemu Igor Jankovi} (gore u sredini) od ta da, iako ga pra ti hro ni~ na bes pa ri ca, mu ke i te `i uslo vi za pla ne tar ne {am pi o ne, a do sko ra i ti ha voj vo |an tre nin ge ne go {to ga ima ju raz vi je ni je i eko nom ska pre sto ni ca ne po be di vog svet skog asa u prak ski mo} ni je ze mqe. Pri me ra ra di, Igor tre ni ra ti~ nom stre qa {tvu. Tek da se zna ~i ji su pre ci ju }i go di {we is pu ca oko 7.000 me ta ka a vr hun ski ono mad, kad se do se li {e iz da le ka sa ^ar no je vi strel ci iz bo ga ti jih ze ma qa i po 50.000. Ali, }em, vek i ku sur ~u vao gra ni cu Evro pe od ne zva nih sple tom ~u da ko je se zo vu ta le nat, vo qa, inat i od go sti ju s is to ka. ri ca we uz ge net sku sklo nost ka oru` ju, ima mo du{an kne`i}

APAtinski ronioci u gr^koJ strAdAli kAo nekAdA solunci

In spek to ri vi ken dom ne ra de

a mo i ro ni~ no gru pa Apa - bu du me |u ~e tvo ro naj bak su zni ti na ca, ko ja je za pu ca la jih, ali su `e le li da sa wi ma na gr~ ko ostr vo Ta sos, bu du so li dar ni i po mog nu im u ka `e da su na gra bu si li mal te ne pla }a wu ko na ka. kao so lun ci kra jem 1915. Jer, - Svi se po zna je mo, ko zna od na kon 20 sa ti truc ka wa sa zna li ka da, jer su u gru pi bi li uglav su da im za v i ~ aj n a agen c i j a nom ro ni o ci. Mi smo us pe li da „Amos“, ko joj su po ve ri li svoj se sme sti mo po sle iz ve snog vre go di {wi od mor, ni je upla ti la me na a dru gi sa pr tqa gom osta kvar tir. li da ~e ka ju - pri ~a Mi lan, dok - Po sle {est go di na `i vo ta u we go va su pru ga Ra da, ne kri je Ame ri ci do {ao sam pr vi put u ogor ~e we {to su na put tre ba rod ni Apa tin i re {io da sa li da kre nu u 15 ~a so va, a iz svo jim pri ja te qi ma ro ni o ci ma agen ci je „Amos“ su ih tog da na, odem de set da na u Gr~ ku. Bio u 11,10, oba ve sti li da se kre }e u sam {o ki ran kad su nas ta mo do - pod ne. ma } i n i oba v e sti l i da na{ sme { taj ni j e upla }en. Po sle de s e t ak te l e fon skih raz go vo r a sa su p ru gom u Sr b i j i, ona je kon t ak ti r a l a ni { ku fi l i j a l u be o grad ske agen ci je „Bar c i n o tra vel“, sa ko jom apa t in s ki „Amos“ ima part ner ski ugo vor, i sre }om su Alena Dubaji}a spasle telefonske veze Ni {li je re {i - supruge Branislave le na{ pro blem - vaj ka se in for ma ti ~ar Alen - Je dan od put ni ka, zbog oba Du ba ji}, ~i ja je su pru ga Bra ni - ve za na po slu ni je mo gao, te ga sla va zva la i re pu bli~ ku tu ri - je auto bus ~e kao ~ak u Ve li koj sti~ ku in spek ci ju, ali je bio Pla ni, a do tle je mo rao da se vi kend, te se ni ko ni je ja vqao. sam sna la zi - ka `e Qu bo je vi}.

Od 25 Apa ti na ca ~e tvo ro je - @ao nam je {to su put ni ci naj go re pro {lo, jer uop {te ni - ima li ne pri jat no sti i po sle su bi li na spi sku, iako su upla - na por nog pu ta mo ra li ~e ka ti ti li 105 evra za ovaj aran `man da se sme ste u apart ma ne. Sva van se zo ne. kri vi ca je na na ma, od no sno na - Po ne sno snoj vru }i ni, pri - {em su ba gen tu, jer je upla ta ka mo ra ni da ~e ka mo, bi li smo sni la. Bio je vi kend ali smo sprem ni ~ak da sa mi pla ti mo upla tu iz vr {i li od mah po ~et sme {taj ili ona ko re vol ti ra ni kom sle de }e sed mi ce. „Bar si o vra ti mo ku }i. Za hva qu }i vo di - no turs“, or ga ni za tor sa ko ji ma ~i ma „Bar ci na“, ko ji su ga ran - ima mo ugo vor, svoj se deo po sla to va li za nas, us pe li smo da se pro fe si o nal no ura dio i amor sme sti mo u vi li „Ma ri ja“, za - ti zo vao na {u oma {ku. Jav no se hva qu ju }i i qu ba znim do ma }i - iz vi wa va mo put ni ci ma - ka `e ni ma sa ko ji ma smo se na kra ju Mi l o r ad Mr | a, di r ek t or iz qu bi li - pri ~a pen zi o ner ka „Amo sa“, na po mi wu }i da im je Bog dan ka Pri bo jan. za pet go di na ra da ovo pr vi Bra~ ni par Mi lan i Ra da pro pust.

Qu bo je vi} ima li su sre }u da ne J. Prel~ec

S

Pedagog i slikarka Qiqa ]iri} iz slavnog Be{enova

Proza i poezija podno Fru{ke gore

kWi@eVnici VeterAni i slikAri Juniori u grgureVA^koJ etno-ku]i „MAJkA AngelinA”

Sa mo Sre mi ce Ja pan spa sa va ju pre vo de na we na zbir ke qu bav ne po e zi je na a pan ski je zik je sti gao u Srem, a srp ja pan ski. ski u Ze mqu iz la ze }eg sun ca. I to - Kad je la ne Ja pan po go dio ka ta stro sve za hva qu ju }i Mir ja ni Mar ko vi} fal ni ze mqo tres, raz mi {qa la sam ka ko iz Srem ske Mi tro vi ce. Ali, ni ti ona da po mog nem toj dr `a vi. Uz po mo} na {e go vo ri ja pan ski, ni ti Ja pan ci zbo re srp Am ba sa de u To ki ju obez be |en je pre vo di ski. Ali, po et ska zbir ka „In fi ci ran qu ba vqu” je pre ve de na i na ja pan ski, pa lac i 200 kwi ga po klo we no uni ver zi te ti ma u To ki ju i Kjo tu, te {ko la ma i bi bli o po sle pro mo ci je na saj mo vi ma kwi ga u Be o gra du i Frank fur tu, pred sta vqe na i te ka ma - ka `e Mir ja na.

Is pod ~ar da ka et no-ku }e „Maj ka An ge pod no Fru {ke go re. Oku pi lo se dva de se tak li te ra ta iz Sre ma i wi ho vih go sti - li na” ~u li su se naj lep {i sti ho vi i pro za. ju u et no-ku }i „Maj ka An ge li na” i `i vo - Po ~e la je mo `da i naj sta ri ja me wu wi ma Na da Ma len ko vi}. Uz ozbiq nu po e zi ju, ot pi snom se lu Gr gu rev ci. Do ma }i ca Mil ka Pet ko vi}-Bje li ca, kao i uvek, bi la go sto qu bi va. A u Kwi ` ev noj za j ed ni ci Srem ske Mi tro vi ce od lu ~i li su da se tu pred s ta v e naj s ta r i j i ~la no vi, ve te ra ni.

- Mi sli mo da ne ma bo qeg am bi jen ta od ovog – ve li po zna ti i pri zna ti srem ski (po vo ka ci ji) kwi `ev nik i no vi nar Ne deq ko Ter zi}. - Uz sta re pred me te lak {e }e se se ti ti svo je mla do sti i `i vo ta na se lu ka kav je ne kad bio, jer go to vo svi po ti ~u sa se la. I ne sa mo to. U na {oj za jed ni ci od lu ~i li smo da u et no-ku }i „Maj ka An ge li na” Pse}a ku}ica umesto {tafelaja otvo ri mo i za vi ~aj nu bi bli o te ku, pa }e kri la je sku pu a za tim ~i ta la i be }ar ce. A sva ki od u~e sni ka ovo ga su sre ta osta vi ti ko ja Sre mi ca ne zna ove {a qi ve pe sme. Na ba rem jed nu svo ju kwi gu. Ovo je bi lo pr vo di ni, do du {e, jo{ ni su mu zi~ ki ob ra |e ni, oku pqa we, a pla ni ra mo ih jo{. ali ima vre me na. Ob u ~en u na rod nu no {wu, Pred sed ni ca Za jed ni ce Mir ja na Mar ko - po e zi ju je ~i tao Raj ko Pa ni}, ko ji je pre de vi} s po no som ka `e da je u wi ho vom udru - se tak da na u Srm skoj Mi tro vi ci pro mo vi `e wu 40 pi sa ca iz Sre ma, od ko jih 30 im sao svo je no vo po et sko-li kov no stva ra svo je kwi ge. A za tim ob ja {wa va i ka ko je la{tv. Zla ta Za hor jan ski je pret pre mi jer -

J

no ~i ta la od lom ke iz svo je zbir ke „@i vot je pe sma”. Svo je kwi `ev no stva ra la {tvo pred sta vi li su i Ve ra Sla di} iz Ru me, pa Sa va Gru ji ~i} iz Mar ti na ca, pa Pre drag Udic ki. Je di ni Ba na }a nin me |u Sremcima. @ivi u Mitrovici i pi{e pesme o osobama iz svog okru`ewa. Uz to i slika, pa mu je svejedno {ta dr`i u rucim, olovku ili ki~icu. Bitan je motiv, ostalo je lako.

Imaju i Grgurev~ani svoje poete a svoje {aqive pesme ovog puta je predstavila Danica Paunovi}. Ova {ezdesetogodi{wa doma}ica pi{e izme|u ru~ka i ve~ere, dok obra|uje ba{tu...

Nisu ispod ~ardaka u Milkinoj kuci bili samo veterani. Jasna Kalauzovi} je predstavqala mla|u generaciju. Ova profesorka srpskog jezika je izuzetno nadahnuto odrecitovala jednu pesmo, kako je rekla, jo{ iz vremena kada je bila sredwo{kolka.

Pod pedago{kim nadzorom ve} afirmisane slikarke Qiqe ]iri} iz obli`weg Be{enova, osnovci grgureva~ke {kole „Bo{ko Palkovqevi} Pinki” na hameru su crtali jesewe motive. Umesto {tafelaja, neki su malali krov pse}e ku}ice i bala slame... Najlep{im rad je naslikao sedmak Georgije Anu{i}. Ni{ta ~udno, jer je wegov pokojni otac Toni Anu{i} bio poznati slikar. A i Qiqa razapela platno i jo{ jednom ne samo stasom ve} i slikarskim ume}em zadivila sve u~snike kwi`evno-likovnog susreta. U smiraj dana dru`ewe se pretvorilo u pesmu. I tako do kasno u no}.

Milan Bozokin foto: n. stojanovi}

crna hronika

dnevnik

Na ci sti~ ki pozdravi u Te me ri nu?

Po li ci ja ra di na ra sve tqa va wu do ga |a ja s ko jem se, na vod no, po ve zu je mo `da i 15 oso ba iz Te me ri na, Ade, Sen te...

Osum wi ~e ni ma se pri pi su je da su u no }i iz me |u su bo te i ne de qe po ~i ni li na sil ni~ ko po na {a we, na kon {to su u{li u ugo sti teq ski lo kal u Uli ci JNA u Temerinu i pri ka zi va li na ci sti~ ke po zdra ve uz od go va ra ju }e uz vi ke, na kon ~e ga ih je jed na ili vi {e oso ba is te ra la i to mo gu }e rad ni ka obez be |e wa. Ipak, po sle to ga, do {lo je, pre ma pri ja vi, do na pa da na vi {e li ca dru ga ~i je na ci o nal no sti, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz MUP-a.

M. V.

ZBOG SUMWE DA SU MU^ILI MLADI]A U BE^MENU, KOD SUR^INA

Pri ve de na tro ji ca po li ca ja ca Zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo sta vqa wa i mu ~e wa Bo ja na I. iz Be~ me na, pret pro {le no }i i ju ~e uju tro pri ve de na su tro ji ca po li ca ja ca P. L., \. M., A. B, re ~e no je Ta njugu u MUP-u.

- Na pred log ko mi si je ko ja se ba vi is pi ti va wem ovog slu ~a ja, po li caj ci su su spen do va ni do okon ~a wa ~i ta vog po stup ka - ka `u u MUP-u.

U Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va ob ja {wa va ju da se in ci dent de sio u pe tak na su bo tu, ka da je po li ci ja iza {la na te ren po pri ja vi mla di }a da mu je ne ko raz bio {o fer {ajb nu.

- Po li caj ci su do {li da raz go va ra ju s osum wi ~e nim Bo ja nom I. i ta da je do {lo do we go vog zlo sta vqa wa i mu ~e wa ka `u u MUP-u.

OBJAVQENI KRITERIJUMI ZA UTVR\IVAWE BROJA SUDOVA

Prav da na no vim adre sa ma Kri te ri ju mi i prin ci pi na osno vu ko jih }e bi ti utvr |en po tre ban broj su do va i sud skih je di ni ca ob ja vqe ni su na saj tu Mi ni star stva prav de i dr `av ne upra ve, ko je je na ja vi lo da bi broj su do va mo gao da se uve }a s 34 do 65, uz uki da we ne po treb nih sud skih je di ni ca.

Gra | a n i i za i n t e r e s o v a n a stru~ na jav nost po zva ni su da pu tem ko men ta ra i pred lo ga su g e r i { u for m i r a w e no v e mre `e su do va u Sr bi ji, od no sno da oce ne u ko jem je me stu po tre ban sud, sud ska je di ni ca, ko li ko su di ja...

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu Da ni lo Ni ko li} re kao je Ta nju gu da je rad na gru pa pred v i d e l a kri t e r i j u m e na osno vu ko jih }e se utvr |i va ti u ko jim me sti ma }e bi ti osnov ni su do vi, u ko jim sud ska je di ni ca, a u ko ji ma ne }e bi ti ni sud ni je di ni ca, iako sa da po sto je.

Kri te ri ju mi su, pre sve ga – pri liv pred me ta i za o sta tak pre me ta iz svih ma te ri ja ko je bi re {a vao sud u od re |e nom me stu, kao i da je naj ma we se dam su di ja neo p hod no za osni va we su da. Do pun ski kri te ri ju mi za utvr |i va we neo p hod no sti su da su ten den ci ja ra sta, od no sno opa da wa bro ja pred me ta, do stup nost su do va gra |a ni ma, put na mre `a, sa o bra }aj ne ve ze, kon fi gu ra ci ja te re na, uti caj kli mat skih uslo va, po vr {i na op {ti na i broj na se qe nih me sta. Od va `no sti je i broj sta nov ni ka, uda qe nost sud skih je di ni ca od se di {ta su do va, sme {taj ni ka pa ci te ti, kao i prav no-po li ti~ ki raz lo zi kao {to su na ci o nal na struk tu ra sta nov ni {tva, bli zi na gra ni ce, eko nom ski raz lo zi, mo gu} nost za raz voj pra vo sud nih pro fe si ja – advo ka ti, jav ni be le `ni ci, iz vr {i te qi, me di ja to ri, sud ski ve {ta ci, pre vo di o ci i tu ma ~i.

ponedeqak22.oktobar2012.

13

^A^ANSKA POLICIJA RASVETLILA DVOSTRUKO UBISTVO IZ 2010. GODINE

No vo be ~e jac me |u osum wi ~e nim Po sle vi {e me se~ nog tra ga wa, ~a ~an ska po li ci ja ra sve tli la je dvo stru ko ubi stvo ko je se do go di lo kra jem apri la 2010. go di ne u se lu Lip ni ca, sa op {te no je u Po li cij skoj upra vi ^a ~ak.

Slo bo de su li {e ni Dar ko P. (24) iz Kra qe va, Ne deq ko P. (31) iz No vog Be ~e ja i Ra do -

TEMA „DNEVNIKA”

slav T. (34) iz Go ri ~a na. Oni se, pre ma na vo di ma po li ci je, sum wi ~e da su kra jem apri la 2010. go di ne po ~i ni li kri vi~ no deo te {ko ubi stvo, od re |e na im je me ra za dr `a va wa i bi }e pri ve de ni nad le `nom is tra `nom su di ji.

Be `i vot na te la De ja na Ko lo vi }a (33) i we go vog uja ka Mi lo ja Ar so vi }a (59) na |e na

su 29. apri la 2010. go di ne u dvo ri {u ku }e u ko joj su za jed no `i ve li u se lu Lip ni ca kod ^a~ ka. Ar so vi} i Ko lo vi} su ubi je ni na bru ta lan na ~in, a mo tiv je, pre ma ta da {wim in fo ma ci ja ma, bio no vac jer je po li ci ja u ku }i za te kla tra go ve pre me ta ~i ne.

(Tanjug)

PORAST NASILNI^KOG PONA[AWA U JU@NOJ BA^KOJ

Po te `u oru` je, no `e ve, bok se re, pa li ce...

– Po mom is ku stvu, po vrat ni ci u iz vr {e wu pre kr {a ja i kri vi~ nog de la na sil ni~ kog po na {a wa ve o ma su ~e sti. Obi~ no je re~ je o li ci ma ko ja ~e sto pri li kom do la ska po li cij skih slu `be ni ka na li ce me sta ne pre ki da ju na sil ni~ ko po na {a we, ne go ga ak tiv no na sta vqa ju, ili is ka zu ju na me ru da }e to na sta vi ti, ta ko {to vre |a ju i pre te o{te }e nom, pa i pa tro li – ka `e za „Dnev nik” sa mo stal ni po li cij ski in spek tor ode qe wa po li ci je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ni ko la Pe tro vi} i do da je da su al ko hol i nar ko ti ci ~e sto pri sut ni uz ova kva de la.

On na vo di da se pri li kom in ter ven ci je po li cij skih slu `be ni ka, ka da se li ca za tek nu u iz vr {e wu de la i pre kr {a ja, pred u zi ma ju me re ko je pod ra zu me va ju i wi hov pre gled, pa se pro na |u i pred me ti po god ni za na pad, kao {to su bok se ri, no `e vi, pa li ce, pa ~ak i va tre no oru` je i mu ni ci ja, za ~i je se no {e we ili po se do va we u naj ve }em bro ju slu ~a je va ne po se du je po treb na do zvo la.

To su iz vr {i o ci {i ro ke ple ja de kri vi~ nih de la, ta ko da ~e sto po se du ju kod se be ili u svo jim vo zi li ma ta kve pred me te.

– Iskre no, te {ko mi je da se se tim i iz dvo jim ne ki ta kav do ga |aj ko ji mi se ure zao u se }a we.

Mo `da je to i tu `no, jer bi mo glo zna ~i ti da je u po sled we vre me ve li ki broj tih pre kra {a ja i kri vi~ nih de la ko ji se mo gu is ta }i kao spe ci fi~ ni. Oni se, za pra vo, sa mi po se bi is ti ~u in ten zi te tom si le, dr sko sti i bez o bra zlu ka iz vr {i la ca – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Sam po jam kri vi~ nog de la na sil ni~ kog po na {a wa od no si se na one ko ji gru bim vre |a wem i zlo sta vqa wem dru go ga, vr {e wem na si qa pre ma dru gom, iza zi va -

Vi ken dom kriti~ no u novosadskoj Uli ci La ze Te le~ kog

wem tu ~e ili dr skim bez ob zir nim po na {a wem zna ~aj ni je ugro `a va ju spo koj stvo gra |a na ili te `e re me te jav ni red i mir.

– Wi ma je za pre }e na ka zna za tvo ra do tri go di ne po sta vu 1, dok je te `im sta vom, ako je de lo iz sta va 1 iz vr {e no u gru pi ili je pri we go vom iz vr {e wu ne kom

po vre da, la kih te le snih po vre da ili u~e stvo va wa u tu ~i, od no sno ugro `a va wa opa snim oru |em pri tu ~i ili sva |i, Pri li kom sva kog do ga |a ja, ba{ zbog te te sne po ve za no sti raz li ~i tih gru pa kri vi~ nih de la i kri vi~ nog de la na sil ni~ kog po na {a wa kao i pre kr {a ja iz ~la na 6, stav 3 Za ko na

Fajront kriti~an – Naj ~e {}e be le `i mo de la na sil ni~ kog po na {a wa vi ken dom u no} nim ~a so vi ma, a u No vom Sa du su ma hom po ~i we na na te ri to ri ji u`eg cen tra, u Uli ci La ze Te le~ kog i {i roj oko li ni pri li kom ra zi la ska po se ti la ca ugo sti teq skih obje ka ta. Imam ose }aj da broj ne pri ja vqe nih ta kvih pre kra {a ja i kri vi~ nih de la ni je ma li. „Tam na broj ka” ve ro vat no ~i ni zna ~a jan udeo u stvar nom bro ju – ka `e Ni ko la Pe tro vi}. li cu na ne ta la ka te le sna po vre da ili je do {lo do te {kog po ni `a va wa gra |a na, za pre }e na ka zna od {est me se ci do pet go di na za tvo ra. Oba sta va se go ne po slu `be noj du `no sti. Kri vi~ no de lo na si li ni~ kog po na {a wa je ve o ma bli sko gru pi kri vi~ nih de la pro tiv `i vo ta i te la, kao {to su kri vi~ na de la te {kih te le snih

o jav nom re du i mi ru, kon sul ta ci ja po sle utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa s nad le `nim tu `i la {tvom je od pre sud nog zna ~a ja. Ta da nad le `ni tu `i lac ce ni sve ~i we ni ce i kva li fi ku je ili ne kva li fi ku je kri vi~ no de lo ili se pro sto iz ja sni da mu po {a qe mo iz ve {taj da bi na kon sve ga mo gao pro ce ni ti i utvr di ti da li po sto je

ele men ti kri vi~ nog de la – ob ja {wa va Pe tro vi}.

In spek tor do da je: – U tim slu ~a je vi ma se ra di o li ci ma ko ja ne pre za ju od upo tre be pre ko mer ne si le. Si la ko ju oni upo tre bqa va ju je u zna ~aj noj dis pro por ci ji sa {te tom ili uvre dom o{te }e nog, ko ju na vo de kao mo tiv za ta kvo po na {a we. ^e sto do na sil ni~ kog po na {wa do |e iz bi zar nih raz lo ga, kao {to je slu ~aj no upu }en po gled, dok su ret ko iz vr {i o ci tih kri vi~ nih de la sa mo iz vr {i o ci ba{ tih de la, ve }i nom su iz vr {i o ci ni za dru gih kri vi~ nih de la, po put raz boj ni {tva, te {ke te le sne po vre de, od no sno iz gru pe de la pro tiv `i vo ta i te la. Oni ni su iz vr {i o ci de la ko ja se ~i ne smi {qe no una pred i plan ski, a wi ho vo osnov no sred stvo i ar gu ment i na ~in u vr {e wu de la je si la, fi zi~ ka sna ga i nad mo} nad tim li cem. Ve o ma ~e sto je to de lo iz vr {e no u gru pi.

– Na po mi wem da po sto ji i kri vi~ no de lo 344 A, ko je se ta ko |e od no si na na sil ni~ ko po na {a we, ali je u ve zi sa sport skim pri red ba ma. Na sil ni~ ko po na {a we na sport skoj pri red bi ili na jav nom sku pu je kri vi~ no de lo ko je vr {e ma hom pri pad ni ci na vi ja~ kih gru pa klu bo va pri li kom do la ska na sport sku ma ni fe sta ci ju, na woj ili po sle we. Po bro ju ~la na i na zi vu mo `e mo po ve za ti da su iz vr {i o ci kri vi~ nog de la 344 A ~e sto ve} iz vr {i o ci kri vi~ nog de la 344 i pre kr {a ja, ali to za slu `u je po seb nu pri ~u, a u to ku je i rad na pro jek tu tim po vo dom ko ji spro vo di na {a po li cij ska upra va pod po kro vi teq stvom OEBS-a i uz sa rad wu Gra da No vog Sa da, FK „Voj vo di na” i Ne za vi snog udru `e wa no vi na ra Voj vo di ne – na vo di na{ sa go vor nik.

M. Vuja~i}

NOVOKNE@EVA^KA POLICIJA RASVETLILA RAZBOJNI[TVO U SRPSKOM KRSTURU

Ba nat ske „Ninya kor wa ~e” iza re {e ta ka Br zom ak ci jom no vok ne `e va~ ka po li ci ja ra sve tli la je raz boj ni {tvo ko je je po ~i we no u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka 18. i 19. ok to bra u Srp skom Kr stu ru. Po li ci ja je u pe tak uve ~e li {i la slo bo de Da li bo ra P. (1987) i tro ji cu ma lo let ni ka iz Srp skog Kr stu ra, zbog osno va sum we da su pro va li li u ku }u Pa vla Ka wi `a ja (1939), lak {e ga po vre di li, na pra vi li pre me ta ~i nu tra `e }i no vac i iz ku }e od ne li bi cikl s mo to rom, de lo ve bi ci kla, ne {to hra ne i sve ga 16 di na ra! ^e tvo ri ca osum wi ~e nih su od mah po li {a va wu slo bo de, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu, ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na.

Li {a va we slo bo de osum wi ~e nog Da li bo ra P., ko ji je sa svo jim ma lo let nim kom pa wo ni ma u po sled we vre me ve} osum wi ~en za vi {e pro va la i no} nih raz boj ni~ kih pre pa da na sta ri je me {ta ne u Srp skom Kr stu ru, pra ti la je dra ma ti~ na si tu a ci ja u ko joj je on na sr nu na po li caj ce, pa je pro tiv we ga na ja vqe no i pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve zbog osno va sum we za po ~i we no kri vi~ nog de la na pa da na slu `be no li ve u vr {e wu slu `be ne du `no sti. Pro tiv we go vog oca Iva na K. (1964) iz Srp skog Kr stu ra bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ome ta wa ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti ili odr `a va wa jav nog re da i mi ra.

Otac i sin se te re te da su ome ta li po li cij ske slu `be ni ke ko ji su po na lo gu is tra `nog su di je do {li u pre tres sta na. Ka ko smo sa zna li, Da li bor P. se tom pri li kom la tio mo ti ke i wo me pre tio po li ci ji, ali je alat ku od lo `io ka da ga je po li ci ja upo zo ri la da }e po seg nu ti za sred stvi ma pri nu de, dok je we gov otac ver bal no pre tio po li caj ci ma. @r tva raz boj ni {tva Pa vle Ka wi `aj, ko ji `i vi sam u ku }i, is pri ~ao je za na{ list da je bio le gao u kre vet, jer se lo {e ose }ao po {to je bo le stan, ka da

je ~uo da su ba nu li ne zva ni po se ti o ci, iz va di li osi gu ra ~e za stru ju, pa su udar ci ma no gom pro va li li ula zna vra ta. Od wih ~e tvo ro, tro je su bi li ma ski ra ni fan tom ka ma, a je dan je imao pro vid nu naj lon sku ke su. ^la no vi ma ski ra ne raz boj ni~ ke dru `i ne, pre ma sve do ~e wu Ka wi `a ja, dok su ga mal tre ti ra li i vr {i li pre me ta ~i nu, go vo ri li su ka ko su

Pre tu ~e ni Pa vle Ka wi `aj

ni ne u stra {i ve „Nin xa kor wa ~e”, te da su svi sem jed nog ta kve ma ske tro ji ca ima li na gla va ma.

- Pi tao sam ih ko su i {ta ho }e, a oni su uz vra ti li da }u tek sa zna ti i tra `i li pa re. Po ka zao sam im da na or ma ru imam sve ga 17 di na ra, od ko jih je je dan di nar pao na pod, pa ni su zbog we ga hte li da se sa gi wu. Sve su po ku }i pre tu ra li i raz ba ca li, tra `e ~i pa re. Uza lud sam ih ube |i vao da pa ra ne mam. Uze li su no va~ nik i li~ nu ka tru, s na me rom da na Po {ti po dig nu pen zi ju, jer se o~e ki va la is pla ta. Is pi ti va li su me ko li ka mi je pen zi ja, a ka da sam im re kao da je po lo vi na pen zi je tek ne {to vi {e od 11.000 di na ra, sa op {ti li su da }e sva kom ras po de li ti po dve hi qa de, te da }e i me ni osta vi ti da imam za tro {ak. Ova ko bo le stan ni sam mo gao da ve ru jem {ta se de {a va. Je dan je po ~eo da me uda ra, naj pre pe sni com i po tom {ta pom po gla vi, ko ji mi kao po ma ga lo slu `i za lak {e kre ta we, jer sam oba ku ka ope ri sao - sve do ~i Ka wi `aj, s vi dqi vom mo dir com iz nad le vog oka, ko ji ve li da je po mi slio da }e ga na pa da ~i ubi ti.

Raz boj ni ci su upor no tra `i li pa re, da ima ju za pi vo i `a li li su se da su glad ni, jer ni su je li ve} dva da na, pre ba cu ju }i Ka wi `a ju da se on na vod no raz ba cu je s hra nom. Ne sre} ni sta rac pri ~a da je uza lud go vo rio da pri ma ma lu pen zi ju, pa ih je upu }i vao da ima hra ne, da uzmu da je du, ali da ga osta ve na mi ru.

- Tri ko ko {i ja ja je ta, ko ja sam ku pio da pra vim mo ~u, raz ba ca li su i po lu pa li, na pra vi li ve li ki ne red. Mal tre ti ra we je po tra ja lo, od ne li su ko mad me sa, od ce le vek ne hle ba od se kli su i osta vi li mi okra jak. Mo `da je bi lo oko tri sa ta po po no }i ka da su oti {li, a po {to ne mam te le fon, uju tru sam ne ka ko oti {ao do kom {i je da sve pri ja vim po li ci ji - pri ~a Ka wi `aj.

Na pa da ~a s pro vid nom naj lon skom ke som sta rac je pre po znao, jer ga je pro le tos ve} po se }i vao, ka -

Srp ski Kr stur

da ga je na go vo rio da mu pro da mo to cikl, ko ji je ovom pri li kom od gu rao iz ku }e, oda kle su „Nin xa kor wa ~e” od ne le i dva ra dio apa ra ta i alat ko jim je, dok ga je vid bo qe slu `io, me {ta ni ma po pra vqao sa to ve.

Za Srp ski Kr stur je ka rak te ri sti ~an naj ve }i broj kri vi~ nih de la od svih na se qa u no vok ne `e va~ koj op {ti ni, pri ~e mu je u po sled we vre me bi lo vi {e na sr ta ja na osta re le `i te qe, jer je ve o ma iz ra `en broj sta ra~ kih do ma }in sta va s jed nim ili dva ~la na, a na me ti pro val ni ka su i pra zne ku }e i one ko je ni su stal no na sta we ne.

Osum wi ~e ni Da li bor P. i jo{ je dan ma lo let nik iz dru `i ne ko ja je pri tvo re na, pre tri me se ca su u Srp skom Kr stu ru osum wi ~e ni za raz boj ni {tvo nad jed nom sta ri com ko ju su opqa~ ka li i lak {e je po vre di li, a pre ne {to vi {e od po la go di ne pro va li su i u ku }u jed nog sta ri jeg me {ta ni na oda kle su uze li mo to cikl, lo va~ ku pu {ku i jo{ ne ke stva ri. Pret hod nih go di na u ovom se ver no ba nat skom me stu de si la su se i si lo va wa sta ri jih `e na.

M. Mitrovi}

14

SPORT

ponedeqak22.oktobar2012.

VI NER [TE DI [E @EN SKA SU PER LI GA

Va ra din ke do sto jan ri val Va ra din - Cr ve na zve zda 0:3 (16:25, 21:25, 17:25) NO VI SAD: Sala vala u aut ali je poen ipak dosuSC „\a~ko”, gledala|en go{}ama zbog gre{ke domaca: 120, sudije: Cvet}ih i to je bio odlu~uju}i mo kovi} i ]uk (obojica menat drugog perioda igre. Od iz Beograda).

VA RA DIN: Mal~i} 5, Bakmaz, S. Jovi~i} 6, Ra~i}, J. Mihajlovi} 9, Divac 2, M. Mihajlovi} (l1), Bajat, Male{evi} 6, J. Jovi~i} 8, Vulin 2, Gaqak (l2).

CR VE NA ZVE ZDA: Budrovi}, ^anak, Marinkovi}, Popovi} 11, Simi}, Pu{i} (l), Vojni} Pur~ar 5, Bjelica 14, Stevanovi} 9, Kubura, Kecman 7, Milovi~ 5.

U „unapred izgubqenoj utakmici“, odbojka{ice Varadina pru`ile su sjajnu partiju i dostojno se borile sa vi{estrukim uzastopnim {ampionom mada to nije bilo dovoqno za osvajawe seta.

Crvena zvezda je uprkos velikim problemima sa prijemom servisa, ipak opravdala zvawe favorita i zabele`ila prvi trijumf u sezoni.

Od starta utakmice, crveno-bele su nametnule svoj stil igre vodile sa nekoliko poe- Ana Bjelica na prednosti a Varadin se drtada pa do kraja doma}e nisu `ao u igri do rezultata 16:18, mogle da se povrate. kada je serijom servisa Julije Jedino donekle raspolo`ena Milovi}, Zvezda do{la do vo|Ana Bjelica poenterski je stva. predwa~ila u sastavu Crvene Varadinke su napadale naj~e - zvezde, u tre}em setu pridru`i{}e preko Jovane Mihajlovi} i la joj se Mina Popovi} odli~Jovane Jovi~i}, pa su u igri binim servisima i go{}e su naj le tokom ~itavog seta. Kod relak{e dobile upravo ovaj pezultata 18:18, Kecman je sme~oriod.

M. Ri sti}

KUP EVRO PE

Ube dqi vi Kra gu jev ~a ni Vaterpolisti Radni~kog savladali su turski Juzme sa 18:3 u posledwoj utakmici kvalifi kacija za Kup Evrope, pa su na kraju zavr{ili na prvom mestu u grupi D, sa ~etiri pobede.

Pored Radni~kog, u top osam fazu plasirala se i italijanska Florencija.

Trener Kragujev~ana Dejan Udovi~i} Turcima je suprotstavio kombinovani sastav, u igru nisu ulazili najiskusniji Vawa Udovi~i}, Zdravko Radi} i Filip Filipovi~, a tek po nekoliko minuta u vodi su proveli ]iri}, Zlokovi} i Buri}.

Pored Radni~kog i Florencije, u ~etvrtfinale su se plasirali iz A grupe Savona (Italija) i Dinamo Moskva (Rusija), iz B grupe Debrecin (Ma |arska) i Mataro ([panija) i iz C grupe Slonok (Ma|arska) i Olimpik Nica (Francuska). @reb za ~etvrtfinale je danas u 13 ~asova.

Dru ga mu {ka ko{arka{ka li ga Cr no ko sa - Spar tak Me ri d. - Na pre dak (K) @e le zni ~ar - Pro l.NG Pla na - Mla dost (Z) Be o vuk - Mo ra va Mla dost (^) - Rad ni~ ki 1. Me ri di a na 3 2. @e le zni ~ar 3 3. Be o vuk 3 4. Na pre dak (K) 3 5. Pro le ter NG 3 6. Cr no ko sa 3 7. Spar tak 3 8. Mla dost (Z) 3 9. Pla na 3 10. Mla dost (^) 3 11. Mo ra va 3 12. Rad ni~ ki 3 13. Na pre dak (A) 2 14. Par ti z. MTS 2

3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

0 0 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1

64:47 91:90 83:70 80:82 92:80 82:74

239:223 263:223 244:220 204:196 210:223 189:185 184:182 225:236 210:224 214:241 224:229 198:227 156:163 141:129

6 6 5 5 4 4 4 4 4 4 4 4 3 3

dnevnik VOJ VO DI NA OSVO JI LA PR VE BO DO VE U LIGI [AMPIONA

Na pra vom pu tu Obe}ali su vaterpolisti Vojvodine da u Kazaw idu po prve bodove u Ligi {ampiona i obe}awe su i ispunili. Posle dve dobre partija i dva poraza, od Bre{e i Barselonete, kona~no su dobru igru krunisali i osvajawem bodova savladav{i Sintez 10:9.

Najmla|i sastav u evropskom elitnom takmi~ewu pobedom u Kazawu pokazao je da mu je mesto u Evropi. Dodu{e, Vojvodini je ovo ~etvrta sezona u Ligi {ampiona, ali ovoga puta nastupa sa veoma mladim timom. Trener Dejan Sta nojevi} je pre puta istakao da je zadovoqan kako wegovi puleni treniraju u posledwa dva meseca i sa koliko borbenosti i agresivnosti ulaze u svaki duel, pa je izrazio nadu da }e ekipa ostati na okupu u naredne tri godine, kako bi pokazala svu rasko{ talenta.

- Momci su i u duelu sa Sintezom pokazali borbenost i agresivnost i to je ono {to je bilo dobro i na ~emu im i ~estitam. Ali, opet su napravili i neke tehni~ke gre{ke, koje se na sre}u nisu na kraju odrazile i na rezultat. Moramo polako da sazrevamo i da ispravqamo gre{ke, kao {to su ishitrena re{avawa napada, gubqewe lopte prilikom dodavawa... I pored gre{aka, koje su svojstvene

Dvostruki strelac u Kazawu: kapiten Vojvodine Nenad Bosan~i} Fo to: F. Ba ki}

mladim igra~ima, oni se razvijaju i tra`e svoje mesto pod suncem, tako da mogu da ka`em da idemo pravim putem - rekao je Stanojevi}.

U duelu sa Sintezom odlu~uju}a je kasnije se pokazalo bila druga ~etvrtina u kojoj su Novosa|ani postigli tri, a Sintez dva gola, pa se na veliki odmor oti{lo s minimalnom predno{}u gostiju 5:4. U nastavku su Rusi poku{ali sve ne bi li preokreuli rezultat, ali su gosti najvi{e zahvaquju}i dobroj odbrani uspeli da sa~uvaju ste~enu prednost i posle druge dve ~etvrtine.

Te pa vac ukro tio la vo ve Cr ve na zve zda - La vo vi 30:28 (17:13) KI KIN DA: SC Je zero, gledalaca 300, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad).

Sedmerci: Crvena zvezda 3 (2), Lavovi 5 (4), iskqu~ewa: Crvena zvezda 16, Lavovi 14 minuta.

Crveni kartoni: Terek i Babi} (Crvena zvezda).

CR VE NA ZVE ZDA: Tepavac (23 odbrane i sedmerac), Lazi}, Terek 1, Komarek 8, Dukatarov 1, Veki} 2, Belo{ 5, Toki}, Veli~kov 2, Stepanov, Goli} 2, Mi{kov, Pa{i} 7 (2), Babi} 2.

LA VO VI: Porobi} 7 (4), Kozomora 6, Pejak, Bokan, B. Ra|enovi}, Kolesar, D. Ra|enovi} 1, Maksimovi} 2, Kraq, Perleta, Jovi} 6, Stanoj~i} (9 odbrana i sedmerac), Karanovi}, Novakovi} (7 odbrana), Pu|a 3, B. Kne`evi} 3.

Lavovi iz Ba~ke Palanke su u ovom me~u bili apsolutni

favoriti, ali su izgubili od sjajnog i borbenog doma}ina, ekipe Crvene zvezde iz Mokrina.Mokrina~ki rukometa{i su odigrali partiju za pam}ewe, {to je brojna publika umela da aplauzima nagradi.

Tokom cele veoma lepe i dinami~ne utakmice trajala je rezultatska klackalica, da bi u samom fini{u doma}in stekao prednost od dva gola. Blistao je golman Zvezde Dragan Tepavac i on je , uz pohvali svim ostalim igra~ima, sa 23 odbrane ukrotio sjajne palana~ke Lavove. Uz Tepvca kod doma}ina su se jo{ istakli Stanimir Komerek i kapiten Pa{i}, a kod gostiju Porobi},Kozomora, Jovi} i golman Stanojlovi}. Mokrinski qubiteqi rukometa oba aktera ispratili su aplauzom.

M. S.

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Pan ~ev ci sa svim za slu `e no @SK – Di na mo 27:31 (13:15) @A BAQ: SC @abaq, gladalaca 200, sudije: Ostoji} i Raj kovi} (Novi Sad), sedmerci: @SK 4 (2), Dinamo 1 (0), iskqu~ewa: @SK 4, Dinamo 8 minuta. @SK: Kotlaja, Kezija 3 (2), B. Markovi}, Bosni} 4, Abazovi}, Miltunovi} 3, A. Markovi} 4, Stra`ivuk 2, Stevanovi} (7 odbrana, 1 sedmerac), Mijatovi}, Makitan, U. Bojani} 8, Smoqan 3, M. Bojani}.

DI NA MO: Panteli} (14 odbrana, 2 sedmerca), Komlanov 11, M. D. Petrovi} 3, Ili} 1, M. M. Petrovi}, Janevski 1, L. Radanovi}, Radosavqevi} 2, Bo{kovi} 4, Opa~i} 6, Mir~evski, Buwev~evi}, Radeski, Breti, S. Radanovi} 2, Erva}anin 1.

Rukometa{i iz Pan~eva odigrali su kvalitetnije od doma}e ekipe i sasvim zaslu`eno odneli ceo plen iz @abqa. Gosti su se predstavili kao ozbiqna ekipa, pa ako ne ove sezone, onda slede}e }e najverovatnije biti u konkurenciji za sam vrh prvoliga{ke tabele. @abaqcima }e ove sezone krenuti na boqe onda kada shvate da rukometna igra ima i drugih elemenata sem postizawa golova. Doma}ini su bili vrlo blizu osvajawu boda, mo`da bi ga i osvojili da su igra~i sproveli dogovor iz svla~ionice.U

tom pravcu i{le su i sugestije sa tribina po{to je i publika, za razliku od igra~a, uo~ila slabe ta~ke Pan~evaca.

J. Ga li}

Som bo re lek tro - Me ta lac AV 23:18 (11:10) SOM BOR: Hala Mostonga, gledalaca 250, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova ). Iskqu~ewa: Somborelektro 6 , Metalac AV 10 minuta, sedmerci: Somborelektro 5(3), Metalac AV2(2) SOM BO RE LEK TRO: Bogojevi}, Lemaji}, Dra{kovi} 11( 2), Penze{ 5(1), Nikoli} 2, Vuko vi}, Besla}, Koji}, Mijovi}, @ivkovi}, Smiqani}, Gardijan 3(1), Bo{kovi} 3, Trti}, Koji}, Nenadi}.

ME TA LAC AV: Poli}, Gra ji} 1, Koki} 1, Ili}, Bajat 1,Radi} 2, Ivanovi} 4 Savi} 1, Tojagi}, \uki} 2, Petrovi}, Eri}, Milo{evi} 6(2),Om~ikus, Zori}, Kor~ok.

Golmani doma}e i gostuju}e ekipe su u prvom poluvremenu bili u glavnim ulogama, a na odmor su doma}i rukometa{i oti{li s jednim golom prednosti.

U nastavku se razigaro Dra{kovi} i najvi{e zahvaquju}i wemu Somborelektro je osvojio ceo plen.

M. Jo vi }e vi}

- Kako je tekla utakmica, moram da priznam da sam se bio malo upla{io, jer dobro smo odigrali i protiv Radni~kog, Zvezde i dobar deo susreta protiv Bre{e, pa smo izgubili. Sre}om, ovoga puta smo uspeli da pobedimo. Okre}emo slede}em duelu, prvenstvenoj utakmici sa @AKom u Kikindi. Kako sam ranije naglasio, za nas je svaka utakmica va`na i svakoj moramo isto pri}i bez obzira ko je rival. Samo maksimalnim anga`ovawem i radom mo`emo da napredujemo naglasio je Stanojevi}.

G. Ma le no vi}

@EN SKA SU PER LI GA

Aran |e lov ~an ke bez pro ble ma @e le zni ~ar - Kwaz Mi lo{ 23:30 (11:16) IN \I JA: Sportska hala, gledalaca: 250. Sudije: Vawa Anti} (Beograd) i Jelena Jakovqevi} (Jakovo). Sedmerci: @elezni~ar 2 (2), Kwaz Milo{ 1 (1), iskqu~e wa: @ellezni~ar 2, Kwaz Milo{ 8 minuta. @E LE ZNI ^AR: Paplacko, \or|evi} 2, Popovi} 5, Predojevi} 6, ^ampa, Petrovi} 3, Jezdimirovi}, Rupi}, Jankovi}, Stameni}, Cveti}, Jezdi}, Orlovi}, Kosti} 3, Stani} 4 (2), Mili}.

KWAZ MI LO[: Kilibarda, Radoi~i} 4 (1), Rankovi} 7, K.Tomi} 9, Pavlovi} 5, Rabata 3, Oqa ~a, Mrqe{ 1, Vasi} 1, Stanojlovi}, Tomkovi}, Koji}, Ugr~i}, M. Tomi}.

Rukometa{ice @elezni~ara su u prva ~etiri kola sakupile ~ak 6 bodova pa su smatrale da mogu da iznenade i go{}e iz Aran|elovca, koje su osetno podmladile redove.

Na`alost `eqe nisu preto~ene u stvarnost. Go{}e iz Aran|elovca su odigrale veoma kvalitetno, imale rezultasku prednost skoro svih 60 minuta i stigle do ubeqive pobede. Sredinom drugog poluvremena In|ijke su smawile razliku na minus tri, pa su se i doma}i navija~i ponadali makar podeli bodova, me|utim, go{}e su u fini{u vratile visoku prednost.

D. Vi }en ti}

PR VA @EN SKA LI GA – SE VER

Baj mo ~an ka ma der bi Rad ni~ ki - Ha las Jo `ef 30:23 (17:8) BAJ MOK: Sportska hala, gledalaca 400, sudije: Dukler (Sombor) i Martinovi} (Novi Sad).

Sedmerci: Radni~ki 5 (4), a Halas Jo`ef 5 (3), iskqu~ewa: Radni~ki 20, Halas Jo`ef 6 minuta.

RAD NI^ KI: Stefanovi}, Mi. Aleksi}, Ivkovi} 1, \avi} 3, Tumbas 6, Makulovi} 1, Petri}, Ma. Aleksi} 2, Komenda 3, Radulovi}, Kosanovi}, Rotluk 10, Boki} 3, Tot (15 odbrana), Toma{kovi}, @igmund 1.

HA LAS JO @EF: Doci, Vuleti} 2, \ere, Vrawevac 7, Na|, Kiraq, Rako{ 2, Farka{ 1, Latak, Gajdo{ 1, Va~i 10, [terbik (12 odbrana).

U derbiju izme|u rukometa{ica Radni~kog i Halas Jo`efa vi|en je odli~an rukomet u kome je brojna publika u`ivala. Doma}e igra~ice su dominirale od po~etka do kraja susreta i sasvim zaslu`eno trijumfovale. Bilo je zanimqivo i nametawe dva sjajna strelca, Rotlukove i Va~ijeve.

S. St.

SPORT

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

15

VOJVODINA NI U PETOM POKU[AJU NIJE DO[LA DO POBEDE

Ne ma ra do sti bez ga zde na te re nu OD 5. NOVEMBRA

\o ko vi} se vra }a na pr vo me sto Novak \okovi} od 5. novembra vrati}e se na prvo mesto ATP liste zahvaquju}i uskla|ivawu termina za narednu 2013/2014.

Posle turnira u Bazelu i Parizu ATP }e odjednom skinuti bodove osvojene pro{le godine za ta dva

turnira, ali i sa Mastersa u Londonu na kojem je Federer osvojio 1500, a Novak samo 200 bodova.

Trenutna razlika na ATP listi je 195 bodova u korist [vajcarca, koji na predstoje}a tri turnira ukupno brani 3000 bodova, dok }e Novaku biti oduzeto 560.

TURNIR U STOKHOLMU

Zi mo wi} bez tro fe ja Srpski teniser Nenad Zimowi} i wegov partner Robert Lindsted nisu uspeli da osvoje turnir u Stokholmu. Boqi od wih dvojice u finalnom okr{aju bili su Marselo Melo i Bruno Soare{ sa 6:7 (4-7), 7:5, 10:6.

Ovo je prvi turnir na kome su dvojica tenisera igrala zajedno.

Vodili su [ve|anin i Srbin protiv brazilskog para MeloSoare{ 5:3 u prvom setu, ipak dopustili su Brazilcima da izjedna~e. Posle su Zimowi} i Lind{ted na jedvite jade set re{ili u svoju korist 7:6. U drugom setu oba para su dr`ala svoj

servis do rezultata 6:5 za Mela i Soare{a, a u 12. gemu su Brazilci napravili brejk i dobili set za izjedna~ewe 1:1. Brazilici su bez ve}ih problema re{ili tre}i set, a samim tim i me~ u svoju korist i osvojili tur nir.

Za prvi put nije bilo lo{e, a Zimowi} i Lind{ted }e imati priliku da se boqe uigraju tek od 1. januara. Do kraja godine Lind{ted }e igrati zajedno sa svojim dosada{wim kolegom Rumunom Tekauom. Stalno partnerstvo Zimowi} i Lind{ted }e ostvariti od Nove godine.

TURNIR U BE^U

Del pu ti tu la Argentinski teniser Huan Martin del Potro osvojio je titulu na turniru iz Serije 250 u Be~u, po{to je u finalu pobedio Gregu @emqu iz Slovenije sa 7:5, 6:3. Slovenac je pru`io jak otpor Delpu u prvom setu,

ali se Argentinac izborio sa ~estim promenama ritma @emqe i pobedio nakon 102 minuta igre. To je tre}a titula za Del Potra ove sezone, posle E{to rila i Marseqa, a ukupno 12. u karijeri.

TURNIR U MOSKVI

Ka ro li na {am pi on ka Danska teniserka Karolina Voznijacki nova je {ampionka turnira u Moskvi, po{to je u finalu savladala Samantu Stosur iz Australije sa 6:2, 4.6, 7:5. To je tre}a pobeda Voznijacki u {estom okr{aju sa Stosur, a do we je do{la za dva ~asa i 15 minuta igre. Pri rezultatu 4:4 u odlu~uju}em setu Voznijacki je spasla tri brejk lopte, a onda je nedugo zatim u 12. gemu realizovala drugu me~ loptu.

To je jubilarna, 20. titula za Karolinu Voznijacki, a druga ove sezone, posle trijumfa Ka ro li na Vo zni jac ki u Seulu.

Hajduk je nastavio ono {to su zapo~eli Smederevo i Jagodina i Novi Sad napustio nepora`en (1:1). Iako je Vojvodina po svemu va`ila za favorita u vojvo|anskom derbiju, sla|a polovina kola~a pripala je Kuqanima i tu re~i zamerke ne mo`e da se prona|e. Gosti su svoj bod zaslu`ili, a pred fudbalerima Vojvodine je sve ve}a briga, a odnosi se na to da od 1. septembra i duela s Dowim Sremom kada su pobedili 1:0, ne znaju da prona|u na~in kako da u svoj bodovni saldo upi{u jednu „trojku”. [ef stru~nog {taba Neboj{a Vigwevi}, od dolaska na ~elo tima, ostvario je skor od ~etiri remija i jednog poraza.

- U prvih pola sata utakmice sve je i{lo dobro po nas - lopta je bila stalno na polovini Kuqana, stvorili smo nekoliko {ansi i nedostajao je samo gol da postavimo stvari na svoje mesto - rekao je Vigwevi}. - U fini{u prvog poluvremena neobja{wivo smo po~eli da se quqamo i na odmoru smo se dogovorili da nastavimo s igrom iz prvih 35 minuta. Me|utim, po~eli smo tada da be`imo od lopte, da pravimo gre{ke na sredini terena, a Hajduk je samo to i ~ekao. Posle jednog pogre{nog pasa A|urua, Kuqani s postigli

Mi lan Bo jo vi} po sti `e iz jed na ~u ju }i gol pro tiv Haj du ka

evrogol i doveli nas u jo{ te`u situaciju. Na{a igra je poprimila obrise stihije i wome smo vi{e {tetili sami sebi, a gostima je to pogodovalo. Nisam video nagove{taje takvog pada, a dogodilo nam se da je Hajduk do~ekao na{u gre{ku i brutalno nas kaznio.

Pri hva tam od go vor nost Od trenutka kada je Hajduk poveo, dakle od 55. minuta, navija~i Vojvodine su glasno izra`avali nezadovoqstvo onim {to su igra~i prikazivali na terenu. ^ak su okrenuli le|a borili{tu, a pred kraj s tribina se za~ulo i horsko skandirawe „Neboj{a, odlazi”. Vigwevi} je tim povodom rekao: - Reakcija s tribina bila je o~ekivana. Prihvatam odgovornost i apsolutno razumem to {to na{i navija~i gube strpqewe. Istina, bilo je i aplauza u prvih pola sata, a kasnije su gledaoci reagovali nezadovoqni na{om igrom, {to je wihovo pravo. Jedini na~in da do|emo do poboq{awa u igri jeste veliki rad i verujem da }emo ve} u duelu s ^ukari~kim prikazati puno boqe izdawe.

Po bed ni~ ka ni ska sve du `a Fudbaleri Partizana presko~ili su jo{ jednu prvenstvenu prepreku pobediv{i na Bawici Rad(1:0), ~ime su nastavili pobedni~ku nisku na kojoj je sada sedam uzastopnih trijumfa. Junak pobede je bio Bugarin Ivan Ivanov koji je jo{ jednom dokazao da sjajno igra glavom i da je velika pretwa po protivni~ke odbrane.

Trener Vladimir Vermezovi} bio je zadovoqan posle pobede protiv kvalitetnog pro tivnika.

- Oni koji su mislili da }emo na Vra~aru dati ~etiri-pet golova `iveli su u zabludi. Partizan

da~ka ekipa sa dobrim pojedinci ma. Nekoliko puta su nas ozbiqno ugrozili pa se mo`e re}i da smo imali i sre}e. U svom prvom boravku na klupi Rada Marko Nikoli} pokazao je znawe, {to se i ovoga puta potvrdilo. @ao mi je samo {to nije bilo i doma }ih navija~a, jer verujem da bi tako utakmica bila jo{ kvalitet nija, kroz wihovo nadpevavawe sa na{im pristalicama.

Vermezovi} se potom osvrnuo na predstoje}i me~ sa Interom.

- Ne znam {ta bih neo~ekivano mogao da ka`em. Svi znamo

sters u Londonu. Turnir u Bazelu po~iwe danas, a prvi nosi lac i branilac titule je Roxer Federer.

U [vajcarskoj u~estvuje i srpski teniser Viktor Troic ki, koji se u prvom kolu sastaje sa Grigorom Dimitrovom iz Bu garske.

Fe de rer od u sta je od Pa ri za?

Prvi teniser sveta Roxer Federer nije sto posto siguran da }e igrati na turniru u Parizu (od 29. oktobra do 4. novembra).

- Nadam se da }u uspeti da odigram tri turnira za tri nedeqe. Sa da sam u Bazelu, a posle toga }u odlu~iti ho}u li igrati u Parizu.

Moram da procenim formu - izjavio je Federer pred po~etak odbra ne titule u Bazelu.

Govore}i o borbi za prvo mesto na ATP listi, Federer ka`e: - Ne znam kolike su mi {anse, to je vrlo te`ak zadatak i trenut no ne zavisi sve samo od mene. Ako to ne uspem, nadam se da }u do kraja godine barem uzeti neku titulu. Ipak, ove godine sam se vratio na broj jedan, osvojio Vimbldon i uzeo olimpijsku medaqu, tako da sam postigao ono {to sam zacrtao i dobro se ose}am.

zato Abubakar Oumaru i Nemawa Bilbija nisu ni jednom uspeli da u|u u priliku. Uz to, ve} u sredu vas ~eka utakmica osmine finala Kupa s ^ukari~kim u Beogradu?

- Osim Bojovi}a, koji je postigao gol i pogodio stativu u 26. minutu a u jo{ par navrata bio u prilici i pokazao koliko `eli da bude strelac, niko od na{ih igra~a nije imao ni jednu {ansu.

To mi je izgledalo pomalo nemogu}e, a de{avalo se. Igra~i su se dosta potro{ili u utakmici s Hajdukom i u naredna dva dana mora}u da napravim neke promene u timu kako bismo spremni u{li u utakmicu s ^ukari~kim.

Tu pravo na kiks nemamo, moramo da se stisnemo kako znamo i ume mo i da obezbedimo plasman u ~etvrtfinale ovog takmi~ewa upozorio je Vigwevi}.

A. Predojevi}

UZ TRIJUMF PARTIZANA NAD RADOM

Ma rej pro pu {ta Ba zel Tre}i teniser sveta Endi Ma rej povukao se sa turnira u Bazelu zbog povrede le|a. Osvaja~ US opena re{io je da odmori rovita le|a kako bi {to sprem nije do~ekao zavr{nicu sezone. [kota do kraja godine o~ekuje turnir iz Masters 1000 serije u Parizu i zavr{ni Ma -

Sre}om po Vojvodinu, u 78. minutu ponovo je Milan Bojovi} bio igra~ koji je pogodio mre`u rivala i doneo bod crveno-belima. Ipak, prethodno su gosti imali nekoliko kolosalnih prilika i {ansu da stignu do pobede, jer igra Vojvodine se, u periodu od 55. do 70. minuta, prosto raspala?

- Posle vo|stva Hajduka postalo je o~igledno da nemamo gazdu na sredini terena, igra~a koji }e stati na loptu i usmeriti na{u igru - slo`io se i Vigwevi}. Umesto da se smirimo, jer imali smo pred sobom jo{ dosta vremena da promenimo rezultat, u{li smio u trku i nervozu, {to je pogodovalo rivalu koji je koristio gre{ke na{ih igra~a i imao nekoliko {ansi.

Bojovi} je, rekosmo, postigao gol koji je Vo{i doneo remi, ali

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

De taq iz su sre ta Rad–Par ti zan na Vra ~a ru

je igrao protiv jakog rivala koji je prvi poraz ove sezone do`iveo tek u pro{lom kolu. Jedna te{ka prepreka je presko~ena, idemo daqe – rekao je Vermezovi}.

On je pohvalio Rad i istakao `aqewe {to me~ nije odigran i pred doma}im navija~ima.

- Doma}in je pokazao ono {to smo i o~ekivali. ^vrsta, napa-

ko je Inter, favorit broj jedan u na{oj grupi. Igrali su 2:2 sa Rubinom, ali su ve} protiv Nef~ija pokazali svoje pravo lice i lako slavili. O~ekujem, naravno, te`ak me~ u kojem mi nemamo {ta da izgubimo. Isprsi}emo se pred Interom, pa {ta bude – istakao je Vermezovi}.

I. Lazarevi}

Fud ba le ri Crvene zvze de pro slav qaju ube dqi vu po be du

ZVEZDA I EFIKASNA I UBEDQIVA PROTIV BSK-a

Go le a da za sa mo po u zda we Napunili su fudbaleri Crvene zvede mre`u BSK-a do vrha (7:1), sedmica je stigla kao melem na rane posle te{kog poraza u Subotici. ^ekalo se dugo na Marakani da se slo`e kockice i da se dobra igra kruni{e ubedqivim trijumfom.

- Puno smo radili nakon kiksa u Subotici, ekipa je odreagovala na pravi na~in. Dva brza gola su bila nagrada, jer su nas u nastvaku prili~no rasteretili.

Trudili smo se da 90 minuta dr`imo visok ritam igre i u tome smo donekle uspeli. Naravno, zadovoqan sam, nije lako nikome dati toliko golova, a ovakav ishod nam je trebao zbog samopouzdawa. Ipak, dva primqena gola navode nas i na razmi{qawe, pa se ne}emo uspavatai - konstatovao je trener Aleksandar Jankovi}.

Aleksandar Kirovski zamenio je Bajkovi}a na golu, ne snosi krivicu za dva primqena pogotka, ali…

- Radujem se pobedi, ali kad golman dva puta bude matirani to ne zvu~i dobro. Obe situacije su bile sli~ne, pa u narednim duelima treba da ispravimo odr|ene propuste u defanzivi. Prvenstveno moramo da poboq{amo komunikaciju, da jednu utakmicu zavr{imo sa netaknutom mre`om - rekao je Kirovski.

Reviji pogodaka dao je svoj doiprinosm i {toper Aleksandar Panti}.

- Ne moram vi{e prijateqima i porodici da odgovaram na pitawe kad }u posti}i gol, eto dogodilo se. Ipak, bio bi zadovoqniji da na{a odbrana nije kapitulirala. BSK igra sa dva {pica, pa smo Maksimovi} i ja stalno bili u duelima jedan na jedan, a wihovi napada~i ~esto su bili okrenuti licem ka golu. Vezni red mora mnogo boqe da zatvori prolaze ka na{oj zadwoj liniji. Verujem da }emo ve} u kupu u Kuli zavr{iti utakmicu bez primqenog gola nada se Panti}.

Z. Rangelov

16

SPORT

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Ko rak ka sre di ni ta be le Mla dost (BJ) - Rad ni~ ki (S) 1:0 (1:0) BA^ KI JA RAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 300, su di ja: Stan ti} (Su bo ti ca). Stre lac Mu dri ni} u 14. mi nu tu. @u ti kar to ni: D. To mi}, Mak si} (Mla dost).

Cr ve ni kar to ni: D. To mi} (Mla dost) u 77. mi nu tu, Ve se li no vi} (Rad ni~ ki) u 50. mi nu tu.

MLA DOST: Ra ji} 7, S. Ra ti} 7, Iva ni} 8, M. To mi} 8, Erak 7 (Ko zo mo ra 7), Mar ko vi} 8, Mak -

si} 7, Vu ka nac 7 (Po pin), D. To mi} 7, Ba ji} 7, Mu dri ni} 8 (Vi {e kru na).

RAD NI^ KI: [a ri} 7, De sni ca 7, Ve se li no vi} 5, Pu ri} 6, Vi do vi} 7, Ba ni} 6, Ma jor 7, Bu jak 6 (Stan ko vi} 6), Ma kar 6 (Isma i li), Pa u no vi} 7, Mar ja no vi} 7.

Dru gom uza stop nom po be dom fud ba le ri Mla do sti na pra vi li su kru pan ko rak ka sre di ni ta be le.

Ja ra ~a ni su re {i li som bor ski re -

Do ma }in sa ~u vao mi ni ma lac Pa li} - Ba~ ka To po la 1:0 (1:0) PA LI]: Sta dion „Jan ko Pe ja no vi}„, gle da la ca 300, su di ja: Mak si mo vi} (In |i ja). Stre lac Mi li} u 31. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bje dov, Bog dan, Qu be no vi}, Jon di} (Pa li}), Ta ka~, Bo ro{, Me zei, Bo jo vi}, Cvet ko vi} (Ba~ ka To po la). Cr ve ni kar ton An to ni} u 88. mi nu tu (Pa li}).

PA LI]: Bog da no vi} 7, Bog dan 7 (To mi {i} 6), Me zei 7, Jo ci} 7, Be dov 7, Pr {i} 7, Mi li} 8 (Raj ko va ~a), Jon di} 7, Ma ti ja {e vi} 7, Qu be no vi} 7, An to ni} 7 (Po `ar).

BA^ KA TO PO LA: Ma jer 7, Dra gi} 7, Cvet ko vi} 7, \u ka no vi} 6, Bo jo vi} 7, Me zei 6, Mar ti no vi} 6, Bo ro{ 6, Alek san dri} 6, Ta ka~ 6 (Ga xi} 6), Ke ke zo vi} 7.

Pr vu {an su su u 6. mi nu tu ima li Ba~ ko to pol ~a ni pre ko

Alek san dri }a, a Pa li }a ni su uz vra ti li u 15. mi nu tu pre ko Ma ti ja {e vi }a ko ji je {u ti rao po red go la. Do ma }i su po ve li u 31. mi nu tu, ka da je ka pi ten Ne boj {a Me zei sa le ve stra ne ide a l n o cen t ri r ao, \or | e Mi li} sa osam me te ra gla vom po slao lop tu u gol.

U na stav ku obe eki pe su kre nu le `e sto ko, Me zei je sjaj no iz veo slo bo dan uda rac a gol man Ma jer jo{ lep {e od bra nio. Dva de se tak mi nu ta ka sni je svoj {ut je is pro bao i An to ni} ali je gol man go sti ju bio na me stu. Go sti su ima li {an su da iz jed na ~e ~e ti ri mi nu ta pre kra ja su sre ta, Alek san dri }ev {ut iz blo ki rao je Bje dov, pa je utak m i c a za v r { e n a po b e d om Pa li }a.

S. St.

Is ta kli se gol ma ni Ce ment - Slo ga 1:1 (0:1) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 250, su di ja: [u t u l o v i} (No v i Sad).

Strel ci: Ka li nov u 55. za Ce ment, a Ba ji} u 37. mi nu tu (iz pe na la) za Slo gu. @u ti kar to ni: Ra k i}, Ka l i n ov, ^o v i}, Bur s a}, De s ni c a, Mi l o v i} (Ce ment), Su vaj xi} (Slo ga).

CE MENT: Su ba {i} 7, Ki{ 8, Bur sa} 7, Pan ka ri }an 6 (Ga {pa re vi} 6), Mi lo vi} 7, ^o vi} 7, Vu ko vi} 6 (Gr ko vi} 6), De sni ca 7, Ka li nov 7 (^an ko vi}), Ra ki} 7, Mi li }e vi} 7.

SLO GA: Va si qe vi} 7, Su vaj xi} 7, Sljep ~e vi} 7, Mi qa no vi} 7, Kra go vi} 7, Jo ci} 6 (Gu be ri no vi} 6), \u ki} 7 (Le -

ti} 6), D. Ba jat 7, Ba ji} 7, Zu ki} 6, Tut we vi} 6 ([te fek 6).

Da su fud ba le ri Ce men ta do a da {we utak mi ce igra li na dah nu to i bor be no kao pro tiv vr lo do bre eki pe iz Te me ri na, re do sled na ta be li bi bio sa svim dru ga ~i ji. Go sti su pr vi po ve li pre ko vr lo do brog Ba ji }a iz pe na la, po ne kim oce na ma pre stro go do su |e nim.

U dru gom de lu do mi ni ra li su do ma }i fud ba le ri, a plod ta kve igre je gol is ku sno ga Ra do ji ce Ka li no va. Pred kraj utak mi ce bi lo je {an si sa jed ne i dru ge stra ne, me |u tim is ta kli su se gol ma ni Su ba {i} (Ce ment) i Va si qe vi} (Slo ga).

B. Star ~e vi}

bus za hva qu ju }i naj bo qem strel cu Mi lo {u Mu dri ni }u i po kva ri li de bi Slav ku An ti }u na klu pi Rad ni~ kog. Is ku sni na pa da~ do ma }i na po ve }ao je gol ge ter ski sal do po sle asi sten ci je Dra ga na To mi }a i od li~ ne ak ci je Da mi ra Vu kan ca i Mi lo va na Mar ko vi }a.

Ne mo} ni da pre ki nu re a li za tor ski post od 478 mi nu ta i se ri ju od pet uza stop nih po ra za, go sti su de mon stri ra li ner vo zu pa je Mar -

ko Ve se li no vi} u 50. mi nu tu na sre di ni te re na no ka u ti rao Dra ga na To mi }a. Broj ~a nu pred nost do ma }i ni ni su is ko ri sti li da re `i ra ju ube dqi vi ju po be du, po {to je u tri na vra ta do bro in ter ve ni sao gol man [a ri}. Re van {i rao mu se in ter na ci o na lac Ra ji} i pa dom u no ge spre ~io Stan ko vi }a da u 70. mi nu tu Som bor ce vra ti sa spo red nog ko lo se ka.

M. Me ni }a nin

Ube dqi vi Sen }a ni Je din stvo - Sen ta 1:4 (1:1) STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca oko 250, su di ja: Pi qa (Sve to zar Mi le ti}).

Strel ci: Pej ~i no vi} u 3. za Je din stvo, a Ge ci} u 15. i 70. Sa ra pa u 68. i Ma ra{ u 89. mi nu tu za Sen tu. Cr ve ni kar ton: Fa bok u 38. mi nu tu (Je din stvo).

JE DIN STVO: L. Jo vi {i} 7, Kne `e vi} 6, \. Lu ki} 7, [u {a 6, N. Jo vi {i} 6, [e sto vi} 6, Fa bok, Qu to vac 6 (Ogri zo vi}), @a ku la 6 (Dra gin), Pej ~i no vi} 7, Ste fa no vi} 6.

SEN TA: @iv kov 6, Do mon ko{ 6 (Sa ra pa 7), Ka sa{ 6, Spa hi} 7, Ha ben {us 7, Bo ki} 6, Kun ti} 6 (Va sin), Po pov 7, Ge ci} 8, Ma ra{ 7, Ze ~e vi} 7.

Do ma }i su pr vi po ve li, Pej ~i no vi} je iz be gao of sajd zam ku i na kon pro i gra va wa Qu tov ca naj zad se upi sao u li stu stre la -

ca. U 15. mi nu tu su di ja je oprav da no po ka zao na be lu ta~ ku.

Vra tar do ma }ih La zar Jo vi {i} je pro ~i tao Ge ci }a, od bio uda rac, ali je ovaj od bi je nu lop tu spro veo u mre `u po red uspa va ne do ma }e od bra ne. Is kqu ~e we Fa bo ka zbog dru go `u tog kar to na do ne lo je jo{ ve }u pre va gu go sti ma, ali bez pri li ke da do od mo ra pre o kre nu re zul tat.

U dru gom de lu bi lo je ja sno da }e sa de se to ri com igra ~a do ma }i te {ko sa ~u va ti bar je dan bod. Sen }a ni su pre u ze li ini ci ja ti vu sa igra ~em vi {e stal no na pa da li, do ma }i se o~aj ni~ ki bra ni li ali pro tiv vr lo do brog sa stav, ka kav je bio go stu ju }i, ne mo gu }e je bi lo od bra ni ti se.

Ova kav po raz Je din stva se ni je o~e ki vao.

M. Bzov ski

\o ko vi} tu {i rao Mi trov ~a ne Srem - Do li na 0:1 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 150, su di ja: Maj sto ro vi} (Sta ri Ba nov ci). Stra lac: \o ko vi} u 89. mi nu tu. @u ti kar ton: Pe tru {i} (Srem).

SREM: Br ko vi} 7, Sta ni mi ro vi} 7, Vuj ~i} 6, Vi {ko vi} 7, Pe tru {i} 6, Mi li} 6, Ni ko li} 6, Trif ko vi} 6, Vi di} 6, Di mi tri je vi} 7, Va si} 7.

DO LI NA: Jev ti} 8, ^i `ik 7, Ne du ~i} 7, Iva ni {e vi} 6, Staj ~i} 7, Gi go vi} 7, [a li pu ro vi} 6, Ko va ~e vi} 7, Sto ja nov ski 6 (Spa sov ski), ]i ri} 7, Nin kov 6 (\o ko vi} 8).

Mi t rov ~ a n i su na m u ~ i l i Eki p u Do l i n e, naj p ri j at n i j e iz ne na |e we je se ni srp sko li ga -

{kog ka ra va na Voj vo di ne. Od star ta su Srem ci kre nu li an ga `o va no i u dva-tri na vra ta pre ko Di m i t ri j e v i } a i Va s i } a pri mo ra li gol ma na go sti ju iz Pa de ja Jev ti }a da se is tak ne.

U na stav ku go sti su pre u ze li ini ci ja ti vu i us po sta vi li te ren sku rav no te `u. Va `no je is ta }i da su Mi trov ~a ni u 76. mi nu t u ima l i ide a l n u pri l i k u pre ko Vi di }a da stek nu vo| stvo. Me |u tim, u sa mom fi ni {u ovog za ni mqi vog du e la, u 89. mi nu tu, re zer vi sta Da mir \o ko vi} je iz br zog kon tra na pa da i so lo ak ci je po sti gao gol od lu ke i do neo ve li ku ra dost li de ru.

R. Ar tu kov

Dok ni} za no vu ra dost

Du nav za slu `io ma kar bod

Tek sti lac - Di na mo 1:0 (0:0)

Rad ni~ ki ([) - Du nav 2:1 (1:0)

OYA CI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja: Jo co vi} (Vr bas). Stre lac: Dok ni} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pe r o v i}, Ri s ti}, Jo s o v i} (Tek sti lac), Ra do vi}, Sta ji} (Di na mo.

TEK S TI L AC: An d ri j a { e vi} 7, Pe ro vi} 7, Ri sti} 7, Kr znar 6, Dok ni} 8, Ili} 6, Ka u rin 6, Cr wan ski 6 (Da no je vi} 7), Pe ru ni ~i} 6, Jo so vi} 7, \o ro vi} 6 (Ne deq ko vi} 6).

DI NA MO: Tr bo je vi} 7, Ra do vi} 6, Sta ji} 6, Kra ~u nov 7, Po po vi} 7, Ob ra do vi} 6 (Pe tro vi} 6), Arbu ti na 6, Pe {te rac 6, An do nov ski 6, Sa va no vi} 6, Ne {o va no vi} 6.

Go lom Dok ni }a bu kval no u po sled wim tre nu ci ma utak mi ce Tek sti lac je sti gao do ~e tvr te po be de. Kod od lu ~u ju }eg mo m en t a me ~ a pret h o d io je slo b o d an uda r ac Da n o j e v i } a, ka da je vi so ki {to per do ma }ih

Ra do je Dok ni} po sti gao svoj tre } i po g o d ak ove se z o ne.Usle di lo je ve li ko odu {e vqe wa u do ma }em ti mu a tu ga i ne ve ri ca u go stu ju }em.

Di na mo se pred sta vio le po u Oxa ci ma, ali je na kra ju sport ska sre }a bi la na stra ni do ma }ih. Pr vu {an su igra ~i Tek stil ca ima li su u 41. mi nu tu, ka da je Jo so vi} o{tro {u ti ra po red go la. Dva mi nu ta ka sni je go stu ju }i tim je imao naj bo qu {an su na ovom su sre tu, Fi lip Ne {o va no vi} je sam kra nuo ka go lu Tek stil ca, ali je gol man An dri ja {e vi} no ga ma od bra nio taj uda rac.

Na po ~ et k u dru g og de l a igra lo se uglav nom iz me |u dva {e s na e s ter c a, s tim {to je eki pa Tek stil ca ima la dve po lu pri li ke ko je su osta le ne is ko r i { }e n e. Su d i j e su do b ro oba vi le svoj po sao.

S. Jo vin

[ID: Grad ski sta dion, gle da la ca pre ko 1000, su di ja: Pan to vi} (Ru ma). Strel ci: Mr ka ji} u 35. i Aper li} u 84. za Rad ni~ ki, a Jer ko vi} u 61. mi nu tu za Du nav. @u ti kar to ni: Si mi ki} (Rad ni~ ki), Jer ko vi} i Dr qa ~a (Du nav).

RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 7, Sa vi no vi} 7, Pe tro vi} 7, Bje lo{ 7, Ba bi} 7, Si mi ki} 7, Mla de no vi} 6 ([u bert), Ne di} 7, Mr ka ji} 7 (Aper li} 7), Ba qak 6, Vu ko vi} 6 (\o ki}).

DU NAV: Vu li} 7, Ja gu zo vi} 6, Ka ~ar 6, Dr qa ~a 7, \e maj 7, An tu nov 7, Mi la no vi} 6 (Ha ska 7), Ili si} 6, Jer ko vi} 7, Zo go vi} 6, ]o so vi} 6 (Mi li ~i}). [i | a n i su te { kom mu k om „pre pli va li Du nav”. Da su Ba nov ~a ni tra di ci o nal no ne u go dan pro tiv nik Rad ni~ kom ja sno je po ka zao i ovaj su sret. Go sti su ve }im de lom utak mi ce bi li bo qi, br `i i kon kret ni ji u

igri, a {to ni su ostva ri li po voq ni ji re zul tat sa mi su kri vi. Do ma }i su neo ~e ki va no do {li u vo| stvo po sle od li~ no na ba ~e ne lop te od stra ne be ka Mar ka Sa vi no vi }a, ko ju je pri hva tio Ne ma wa Mr ka ji} i si gur no je sme stio u mre `u gol ma na Vu li }a.

I u na stav ku, fud ba le ri Du na va su igra li pred u zi mqi vi je, a iz jed na ~e we im je do neo po kre tqi vi Mi lan Jer ko vi}, sa ivi ce {e sna e ster ca sa vla dao je gol ma na Vla di mi ra Vu ja si no vi }a. I ka da je ve }i na bi la za do voq na ovim re zul ta tom, po sle jed ne gu `ve pred go lom Du na va naj bo qe se sna {ao xo ker tre ne ra [i |a na Mi la na Mi tro vi }a, is ku sni Dra gan Aper li} i iz bli zi ne po sti gao gol i ta ko do neo svom ti mu ve o ma zna ~aj ne bo do ve, a na ve li ko raz o ~a re we go stu ju }ih na vi ja ~a.

M. ]ur ~i}

Ce ment - Slo ga (T) Pa li} - Ba~ ka To po la Rad ni~ ki - Du nav Srem - Do li na ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (SM) Je din stvo - Sen ta Tek sti lac - Di na mo Mla dost - Rad ni~ ki (S) 1. Do li na 2. Tek sti lac 3. ^SK 4. Slo ga 5. Rad ni~ ki ([) 6. Pa li} 7. Sen ta 8. Rad ni~ ki (SM) 9. Mla dost 10. Srem 11. Du nav 12. Ba~ ka To po la 13. Ce ment 14. Rad ni~ ki (S) 15. Je din stvo (SP) 16. Di na mo

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

1:1 1:0 2:1 0:1 0:0 1:4 1:0 1:0 6 6 5 5 6 5 4 4 4 3 4 3 3 3 2 0

3 1 3 3 0 2 4 3 1 4 1 2 1 0 3 3

1 3 2 2 4 3 2 3 5 3 5 5 6 7 5 7

13:6 10:6 13:4 12:6 13:12 12:12 13:6 12:8 9:7 7:8 9:16 5:8 10:17 7:11 8:15 6:17

21 19 18 18 18 17 16 15 13 13 13 11 10 9 9 3

U sle de }em ko lu (28.ok to bra) sa sta ju se: Rad ni~ ki (S) - Ce ment, Di na mo - Mla dost, Sen ta - Tek sti lac, Rad ni~ ki (SM) - Je din stvo (SP), Do li na - ^SK Pi va ra, Du nav - Srem, Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki ([), Slo ga - Pa li}.

Bez go lo va i kar to na ^SK Pi va ra – Rad ni~ ki (SM) 0:0 ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 200, su di ja: Sar ka (Vr {ac), kar to na ni je bi lo. ^SK PIVARA: Tan ko si} 8, B.Je vi} 7,U.Je vi} 8, Vu i~ ko vi} 7, N.Ili} 7, Si mi} 7, Vu ka so vi} 7, Te pi} 7 (Ku pre {ki 7,), P.Ili} 7 (Vu ka no vi} 7), Iv ko vi} 7, Krst no vi} 7 (Ma ri} 7).

RAD NI^ KI: Re li} 7, Mi ji} 7, Ivi} 7, Ra do va no vi} 7, Nin ko vi} 7, Si mja nov ski 7,Lac ko vi} 7 (Na gli} 7), Ko va ~e vi} 7 (\or |e vi} 7), Sko ru i pan 8, Ste vi} 7, Tre bo vac 7 (Pro ki} -).

Ne to li ko ki va li tet nu ko li ko na oko le pu, bor be nu i po s eb n o fer utak m i c u, bez ijed nog kar to na, od i gral ~i su ^SK i Mi trov ~a ni. Ne do sta ja li su sa mo go lo vi pa da ma lo broj ni na vi ja ~i do ma }eg ti ma bu du pot pu no za do voq ni.

Ali, ka da se sve sa be re i odu zme za do voq ni su i jed ni i

dru gi, jer je bi lo do brih ak ci ja na obe stra ne.

U pr vom de lu ini ci ja ti vu su ima li go sti, do ma }i ni uspe {ni u od bra ni i pre ko kon tri do la zi li su u fa zu na pa da. Me |u tim, mla dost i ne do sta tak is ku stva na do ma }oj stra ni spu ta la ih je da bar jed nom na |u put do pro tiv ni~ ke mre `e, dok je za na pa da ~e go sti ju po sled wa pre pre ka bio is ku sni gol man Mi ro slav Tan ko si}.

Udru gom po lu vre me nu ulo ge su se pro me ni le, sa da su do ma }i ni bi li ti ko ji su dik ti ra li tem po, vi {e se igra lo na po lo vi ni Srem sko mi trov ~a na, ali opet u za vr {ni ci do ma }i ni ni su mo gli sti }i i do pra vog od re di {ta. Tre ba na po me nu ti i sta ti vu go sti ju u 50. mi nu ti ka da je Si mja nov ski iz ve li ke da qi ne po go dio me sto gde se spa ja ju pre~ ka i sta ti va, no lop ta se od bi la u po qe.

V. Vu ja no vi}

NO VO PRI ZNA WE NA [EM SU DI JI

Ma `i} na Old Tra for du Mi lo rad Ma `i} o~i gled no u`i va pu no po ve re we evrop ske ku }e fud ba la. U pr vom ko lu Li ge {am pi o na su dio je me~ iz me |u Bar se lo ne i Spar ta ka iz Mo skve (3:2) , a su tra }e vo di ti utak mi cu tre }eg ko la Li ge {am pi o na iz me |u Man ~e ster ju naj te da i Bra ge na Old Tra for du.

Po mo} ni ci Ma `i }u bi }e Mi lo van Ri sti} i Igor Ra doj ~i}, a iza go la sta ja }e Mi len ko Vu ka di no vi} i Mi o drag Go gi}.

G. K.

SESK FA BRE GAS, PR VO TI MAC BAR SE

Me si je sa dru ge pla ne te Fud ba ler Bar se lo ne Sesk Fa bre gas iz ja vio je da je we gov sa i gra~ i re pre zen ta ti vac Ar gen ti ne Li o nel Me si ~o vek sa dru ge pla ne te. Bar se lo na je naj vi {e za hva qu ju }i tro stru kom strel cu Me si ju po be di la na go sto va wu De por ti vio sa 5:4 u osmom ko lu Pri me re.

- Me si je od i grao jo{ je dan fan ta sti ~an me~, iako je bio umo ran od pu ta i oba ve za sa re pre zen ta ci jom. On je igra~ ko ji mno go zna ~i ovom ti mu, on je jed no stav no ~o vek s dru ge pla ne te - re kao je Fa bre gas.

e–mail adre sa sport ske ru bri ke „Dnev ni ka” je: sport@dnevnik.rs

ADRI JA NO GA LI JA NI, POT PRED SED NIK MI LA NA

Ale gri osta je tre ner Pot p red s ed n ik fud b al s kog klu ba Mi lan Adri ja no Ga li ja ni re kao je da }e Ma si mi li ja no Ale gri osta ti tre ner slav nog ita l i j an s kog klu b a, upr k os sla bim re zul ta ti ma na po ~et ku se zo ne.

- Pro la zi mo kroz te `ak pe riod i naj va `ni je je da sa ~u va mo mir. Pet po ra za u osam me ~e va je mno go, ali mi kao klub mo r a m o da gle d a m o na p red.

Ale gri osta je tre ner i mo ra }e da pro n a | e re { e w e ka k o da iza |e iz ove si tu a ci je i po~ ne da osva ja bo do ve - re kao je Ga li ja ni.

Po sle po ra za u Ri mu od La ci ja (3:2), fud ba le ri Mi la na na la ze se na 12. me stu na ta be li sa sa mo se dam osvo je nih bo do va.

- U sre du nas o~e ku je me~ Li ge {am pi o na pro tiv Ma la ge i mo `da ve} ta da bu de bi lo bo qe. Ono {to je po zi tiv no u ovom tre nut ku su do bre igre Naj xe la de Jon ga i Ste fa na El [a ra vi ja - do dao je Ga li ja ni.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

Ok to bar ske bo je u mom kra ju U

Moj ro |en dan

J

a bih svoj ro |en dan sla vi la na Zla ti bo ru. Po zva la bih sve mo je du go ve i dru ga ri ce. Bi lo bi pu no ra zno boj nih ba lo na. Igra li bi `mur ke, vi je, lim bo-dens i mno ge dru ge igre. Tor ta bi bi la u ob li ku sr ca. Ne bo bi bi lo oba sja no va tro me tom. Svi bi smo u`i va li. Za ro |en dan bih do bi la pre div nog be log jed no ro ga ko wa. Osta tak ve ~e ri bi smo ja ha li ko we.

Ana sta si ja Bje li vuk, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Ma la ma ca Ma la ma ca sva kog da na u po ste qi mo joj spa va.

Mo ja ba ka dra ga gle da ma cu ka ko spa va i pi ta me, {ta li ona sa wa?

Ba ko mo ja mi la, dra ga, sa wa ona ma log si vog mi {a od slat ki {a.

Na da Ra du kin, III-5 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

17

Jovana Mi{kovi}, IV razred, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

sep tem bru ra na je sen kre }e i li {}e tek pri ma svo je je se w e bo je. Ok t o b ar je ve} dru ga ~i ji jer sve je {a re no.

U ok to bru pra va je sen kre }e jer vre me se me wa, a i qu di se me wa ju.

Bo je, mi ri si i uku si su sa da dru ga ~i ji. Vre me u mom kra ju je ki {o vi to i hlad no. Sun ce se raz bo le lo i sa da svo je ble do li ce sa kri va iza si vih i qu tih obla ka. Obla ci su tu `ni zbog sun ca i sa da pla ~u. Wi ho ve krup ne su ze pa da ju na nas i mi se sa kri va mo u ku }e. U ku }i ma ma spre ma uku snu zim ni cu. Vre me se me wa, a i

qu di s vre me nom. Ka da pa da ki {a, qu di su tu `ni i qu ti. Ka da si ja ble d o Sun c e qu d i su sre} ni ji. Oko lo se ~u ju pti ce se li ce. One sa da idu na to pao jug. Ve tro vi sre} ni fi ju ~u gde god stig n u. Qu d i m a no s e stva ri, svu da le te ki {o bra ni i {e {i ri. Ka da se vra }am iz {ko le, svu da se ose }a mi ris opa log li {}a. Li {}e je pro me ni lo svo ju ze le nu bo ju.

Sa da je zlat no, `u to i na ran ya sto.

Vo lim je sen jer se pri ro da me wa.

Alek san dra Vu jo vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Imam li uvek pra vo na svo je mi {qe we

S

a da {wost... ~ud na stvar, zar ne?Ma ko li ko mi po ku {a va li da se iz jed na ~i mo s dru gim qu di ma ovog sve ta, te {ko to po sti `e mo. Uosta lom, ko }e da po slu {a mi {qe we jed nog se qa ka iz [u ma di je, kad mo `e da slu {a mi {qe we „ve li kih” qu di iz ve li kih ze ma qa.

Ge ne ra ci je pre nas `i ve le su u sen ci auto ri te ta i ka da bi ne ko po ku {ao da iz ne se i obra zlo `i svo je mi {qe, bio bi ot klo wen na ovaj ili na onaj na ~in. To se de {a va lo i sta ri jim qu di ma, a o de ci da ne go vo rim.

Sve sna sam da `i vi mo u ma loj sre di ni, ~ak ni va `ni ji qu di ovog gra di }a ne ma ju ne ki uti caj ni u Sr bi ji, a tek u sve tu. Pred nost, kao i uvek, u na {em vre me nu i pre nas, bi la je,a i po sle nas, bi }e da ta ve }im svet skim si la ma. Na {e mi {qe we se ne do vo di u pi ta we. Mi u ve zi sa tim ima mo dva pra va, da }u ti mo.. i dru go... da }u ti mo. Sve osta lo su oba ve ze. De ca smo jo{ uvek i kao ta kvi, mo ram da pri znam, za no si mo se ne kad, ve ru je mo u ~u da. Iako du bo ko u se bi zna mo da se ne }e ostva ri ti.. u na {em sve tu, mi i da qe ve ru je mo. Ve ru je mo da }e mo da upo zna mo ne ku po zna tu li~ nost, da }e mo oti }i na ne ko pu sto ostr vo ili u ne ki ve }i grad, kao {to su

Wu jork, Va {ing ton., da ne pre te ru jem, obi~ no de ~a ci raz mi {qa ju ta ko. A kao {to ka `e pe sma „... jer ~u da po sto je ka da ve ru je{ u wih...” ni je to po gre {no, ne kad nas ta na da odr `a va u `i vo tu.

Kad mi sli mo da je kraj, kad nam se dla no vi zno je, kad gric ka mo nok te, sve nas svr bi, a on da pro stor u ko me se na |e mo po~ ne da se okre }e, mi sli mo da je sav trud bio uza lu dan, „tru ska mo no gu”, sr ce po~ ne da ra di ubr za no, je dva do la zi mo do va zdu ha, ne obra }a mo pa `wu {ta se de {a va oko nas, ni ko ga ne ~u je mo, ni ko ga ne vi di mo ili ne `e li mo da vi di mo, tad se pret hod no blo ki ra ni mo zak ukqu ~i i sa mo nam jed na mi sao pro |e kroz gla vu: „Ma, ba{ me bri ga, sve se de {a va s raz lo gom. Ko zna za {to je to do bro”. Tad mo zak mo `e da raz vi je no ve ide je, ko je opet ne mo `e mo ni kom da obra zlo `im no, pa nam je opet do sta sve ga. Ta ko sve u krug. Da ni ka da ne pre sta ne.

Mo `da se u ne kom od nas kri je ne {to {to bi po mo glo sve tu, a to ni kad ne }e bi ti ot kri ve no, osta }e u na {im, za sa da, ne do voq no raz vi je nim, de~ jim mo zgo vi ma. Jo{ jed na na da za bo qu bu du} nost }e iz ~e znu ti. Mno gi qu di, iako zna ju svo ja pra va, pla {e se da ih upo tre be, da jav no ili pri vat no iz ne su svo je mi {qe we,

ko je mo `e, a i ne mo ra bi ti skrom no. Pla {e se iskre no sti, da to ne ko ne bi zlo u po tre bio.

Ne ma vi {e is kr no sti, sem u po ne kom de te tu. I sva ki dan na ovoj pla ne ti pra vi od nas hlad ni je oso be, bez ima lo ose }a wa i emo ci ja.

Sva ki dan je isti: {ko la, ku }a, in ter net, do ma }i, in ter net u sit ne sa te, vi ken dom u pra vod.

Za {to bi iko to me wao? Po ne kad se pla {im, za {to nam je sve ok? Da li je ovo ne ka igra `i vo ta? Ko }e da po be di? Sa mo onaj ko ji naj du `e op sta ne. Ner vo za je da nas nor mal na po ja va, a ner vni slo mo vi se de {a va jus sva kom tre }em ~o ve ku. Ja mi slim da je to po sle di ca ubr za nog `i vo ta. U Var va ri nu to ni je to li ko za stu pqe no, ali po ve }im gra do vi ma, ret ko mo `e{ na }i ~o ve ka ko ji {e ta, a da ni je tu ri sta. U tim ve }im gra do vi ma mo gu da se raz vi ju no ve ide je.

Sve ono {to se de {a va oko nas je na {a sa da {wost, na{ `i vot? Za {to bi mi za ma ra li mo zgo ve da me wa mo ne {to, kad zna mo da su sva kim da nom sve ta we {an se da nas ne ko po slu {a. Sve {to nam osta je, do ne kog sle de }eg vre me na, je da }u ti mo.

Miwa Kati}, I-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Ma ja Mi ja i lo vi}, VI II-3 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Nata{a Kedi}, III-5, O[ „@arko Zrewanin”, Novi Sad

Le po te ovo ga sve ta Di vim se le po ta ma ovo ga sve ta.

Ne ka zbog le po te bu de sre} na ce la pla ne ta.

Sre} na sam {to je mo ja pla ne ta sva ukra {e na jar kim bo ja ma.

Gle, ta mo cve }e bli sta vo, sun ~e vim zra ci ma oba sja no.

Udru `i mo se sa da svi da za {ti ti mo na {u pla ne tu mi.

A na li va di se igra de ce mno go ja ko, le po te ovog sve ta ne mo `e opi sa ti sva ko.

Da qu di ma odr `i mo lek ci ju pra vu ba{, da ne se ku dr ve }e i ne za ga |u ju va zduh na{.

U dr ve }u so ve spa va ju, a pti ce pe va ~i ce pe smu nam da ru ju.

Je sti ra @ar ko va~ ki, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Milica Leti}, VIII-3, O[ „Milan Petrovi}”, Novi Sad

18

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

СНИМА СЕ КРАТКИ ИГРАНИ ФИЛМ „ВИРУС”

УГЛАВНОМ ПОХВАЛНЕ КРИТИКЕ ЗА НОВОГ БОНДА

О насиљу као зарази

Озбиљна и спектакуларна представа

Екипа кратког играног филма Сцене у филму теку уназад, да „Вирус„, чије је снимање у току у би се дошло до самог узрока, а Београду, најавила је да ће то би- он је, како тврде редитељ и сцети филм на тему насиља које се нариста, у породици, јер сво нашири као опасна зараза. сиље које појединац носи потиче Редитељ Миша Зоровић, добит- из куће. ник Златне плакете Београд на 55. Улоге тумачи већи број дебитаФестивалу документарног и крат- ната, уз подршку искусних колекометражног филма за дипломски рад „Чаславова листа„ (2008. године), изјавио је да је „Вирус„ пре свега прича о нашем друштву, а не о систему. „То је прича о људима који чине друштво, о људима који се рађају, живе и умиру окружени насиљем„, рекао је он на конференцији за новинаре у „Супермаркету„. Према сценарију Марка Поповића (такође аутора „ЧаславоСцена из филма „Вирус” ве листе„), насиље се преноси попут вируса, са особе на га Горице Поповић, Љубомира особу, не само директном физич- Бандовића, Боре Ненића, Марка ком интеракцијом, већ и самом Живића. чињеницом да се особа налазила Млада глумица Јоана Кнежевић у присуству неке врсте насиља изјавила је да се њен лик - девојка или насилних особа. полицајац бори за правду, што јој

је блиско и инспиративно. Она је додала да су сцене у филму реалне и да их, нажалост, зна из своје околине. Директор фотографије Ђорђе Дружетић истакао је одлично искуство у раду са новом камером Ц300, коју је обезбедила компанија „Canon„ као подршку овом друштвено одговорном пројекту. Из истог разлога око техничке опреме помогла је компанија „Електро Ват„. Филм је добио подршку Министарства културе Србије, на конкурсу за кратки метар. Продуцент Марко Црногорац најавио је да се у недељу завршава снимање слике, али још није „затворен„ цео буџет за постпродукцију. Ипак, екипа планира да премијера буде у децембру и да се уз пројекције организује друштвена кампања за борбу против насиља. (Танјуг)

Најновији филм о Џејмсу Бонду „Скајфол„ (Skyfall) добио је похвалне критике, а неки га чак и називају „најбољим Бондом икада„, пише британска штампа. Данијел Крејг трећи пут глуми чувеног агента 007 у 23. филму у франшизи, који је режирао оскаровац Сем Мендес. Лист „Индепендент„ у критици наводи да је реч о „једном од најбољих Бондова„, док га „Тајмс„ назива „сјајним британским булдогом од филма„. „Од тренутка када се чује глас Адел, који шаље носталгичне трнце дуж колективну кичму публике, знамо да ће ово бити тријумфалан повратак класичном Бонду„, навела је критичарка „Тајмса„. У тексту „Индепендентовог„ критичара наводи се да се Мендес вратио основама „потерама, каскадерским потезима и тучи„. „Истовремено, суптилно је оживео франшизу и унео дубљу карактеризацију од оне на коју смо навикли у серији филмова који су често врло површни„. „Дејли мејл„ оцењује да је нови Бонд „фантастична комбиначија

007 среће Борна среће Скупса среће Сам у кући„. Лист „Телеграф„ похвалио је Мендеса, наводећи да се није бојао да „допусти тишим, драматичним моментима да дишу а кименатографу Роџеру Дикинсу да направи амбициозне акционе секвенце у најлепшем Бонду у 50 година дугој

ДАРКО ЛУНГУЛОВ СНИМА „СПОМЕНИК МАЈКЛУ ЏЕКСОНУ”

Прича о локалном сањару у малом српском месту Редитељ и сценариста Дарко Лунгулов ових дана у Лозовику код Велике Плане снима свој други дугометражни играни филм „Споменик Мајклу Џексону„, за који каже да ће по жанру бити црна комедија са примесама мелодраме. На реализацију пројекта дуго се чекало, због буџета, читаве четири године од премијере његовог дебитантског фима „Тамо и овде„, који је на фестивалима у Србији и свету добио чак 16 награда. За то време мењао се сценарио, Лунгулов признаје да је и сам већ изгубио број, али мисли да је на снимање стигла отприлике десета верзија текста.

„То је прича о једном локалном сањару у малом српском месту које одумире. Он покушава да спасе варошицу од одумирања и да задржи љубав свог живота, јер она жели да напусти ту умирућу паланку„, изјавио је Тањугу аутор. Главни лик, берберина Марка игра Борис Миливојевић, а његову љубав Наташа Тапушковић. У глумачкој екипи су Драган Бјелогрлић, Љубомир Бандовић, Тони Михајловски, Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић. Према сценарију, Марко долази на идеју да спасе своје место тако што ће изградити споменик

У биоскопима идуће године „Овај је филм једна смеша борбе за опстанак и тражења неких нових хероја. А на крају је опет љубавна прича„, рекао је Лунгулов. Признајући да му је „увек сан да има што шири спектар публике„, изразио је уверење да ће његов нови филм бити атрактиван и врло комункативан. „Мислим да ће привући различите генерације и да ће бити универзално гледан„, рекао је он најављујући намеру да „Споменик Мајклу Џексону„ стигне у биоскопе идуће године. „Ми се трудимо да то буде идуће године у ово време, на јесен, ако све буде у реду и нађемо средства за постпродукцију. Надамо се да ћемо успети, као и до сада - на мишиће„, рекао је он.

Формиран Уметнички и Стручни савет ФЦС Управни одбор Филмског центра Србије формирао је Уметнички и Стручни савет ФЦС на основу усаглашених предлога са свим струковним удружењима, објављено је на сајту ФЦС након недавне седнице УО. Уметнички савет чине: саветници за играни филм Боро Драшковић, Жарко Драгојевић и Драган Маринковић, саветници за документарни и анимирани филм: Светлана Поповић и Игор Тохољ, саветник за развој сценарија Небојша Ромчевић, саветник за копродукције Андријана Стојковић, саветник за развој пројекта Игор Станковић, саветник за продукцију и буџет Мишко Стевановић. У стручном савету су Вера Влајић, Срђан Илић, Милорад Глушица, Горан Воларевић, Зоран Цветановић, Зоран Јанковић, Мирослав Могоровић, Анђелка Влаисављевић и Бобан Скерлић. Управни одбор ФЦС је одлучио је да распише конкурсе у две фазе, прва фаза за суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова и најмање један дебитантски филм, за суфинансирање унапређења и развоја филм-

ског сценарија и за суфинансирање развоја пројеката. У року од 15 дана од расписивања прве фазе биће расписани конкурси за: суфинасирање производње мањинских копродукција, суфинансирање производње домаћих документарних филмова, суфинасирање производње домаћих анимираних, кратких играних и експерименталних филмова и за суфинасирање завршетка продукције филма, промоције и пласмана. Конкурси ће бити расписани након што ФЦС припреми конкурсну документацију. На седници УО ФЦС донета је одлука о расписивању јавног конкурса за место директора ФЦС. (Танјуг)

Дарко Лунгулов

поп звезди Мајклу Џексону, који је управо објавио да креће на опроштајну турнеју 2009. године. „Ту се јаве људи који су пријатељи пројекта, али и они којима то смета и онда се ту све и свашта издешава. Имамо и масовних сцена и љубавних, сцена из хеликоптера и разних узбудљивих ствари„, најавио је редитељ. Мада је Маркова идеја чудна, он је у овом филму позитиван лик. „Ја свог јунака подржавам јер је то што он ради реакција једног

малог човека који покушава да се снађе у времену које није нежно и у времену у којем су људи прилично изгубљени„, истакао је Лунгулов. Према његовим речима, људи данас и овде не знају где да се окрену, ко су сада хероји, у шта да верују, а у шта не. Лунгулов је подсетио да је новац био главни разлог што се тако дуго чекало на овај филм. „Средства су увек то што кочи. Чекао се конкурс Министарства

културе Србије. На крају смо ипак, уз много труда, некако успели да скупимо новац и кренемо у снимање. Једино што после завршетка продукције морамо испочетка да радимо на тражењу средстава за постпродукцију„, напоменуо је он. Екипа овог филма за сада није осетила практичну корист од новог Закона о кинематографији, за чију примену недостају још неке подзаконски акти. Лунгулов сматра да би „пуно помогла свака структурна промена, закон или правилник који би се донео„. „Има доста проблема у томе како се прати рад, како се вреднује и како се прерасподељују средства. Све што уводи неку структуру и ред, ја мислим да је помак на боље„, рекао је он. Снимање је почело 3. октобра и трајаће шест недеља. Поред Лозовика, неке сцене снимаће се на аеродрому ‘’Поникве‘’ код Ужица, у Војводини и Скопљу. Копродуценти су “Папа Филмс“ из Србије, “Av Medien Penrose“ из Немачке и “Dream Factory“ из Македоније. (Танјуг)

каријери„.У филму се појавјују и Џуди Денч, као директор МИ6, Рејф Фајнс, Наоми Харис и Хавијер Бардем, као негативац Силва за кога критичари кажу да комбинује „патос, гротескно и зло Ханибала Лектора„. Дневник „Ескпрес„ наводи да Бардемов Силва својом фризуром истовремено успева да насмеје и застражи публику. Амерички „Холивуд рипортер„ назвао је фим „озбиљним и спектакуларним шоуом„. „Драматичан али истовремено духовит, овај прелепо снимљен филм сигурно ће лојални фанови широм света прихватити као један од најбољих Бондова а публику ће оставити да чека следећи„, наводи се у критиви „Холивуд рипортера„. Лист „Гардијан„ једини није био претерано импресиониран филмом коме је дао три од пет звездица. Критичар „Гардијана„ сматра да је филм „дозволио сентименталности да му замагли расуђивање због чега је изгубио свој језик„. Публика у Србији биће у прилици да гледа, и донесе свој закључак о филму од 1. новембра. (Танјуг)

Римејк „Конана варварина” Глумац Арнолд Шварценегер потврдио је да ће се снимати римејк филма ‘’Конан варварин‘’. Овај 65-годишњи глумац, који је славу стекао управо овом улогом, рекао је да ће почети да ради на ‘’Конану‘’ након што заврши рад на једном другом пројекту и да се нада да ће оригинални сценариста Џон Милијус радити и на овом сценарију.

‘’Овај пројекат је мени веома драг. Морам прво да снимим Тен са Дејвидом Ејером, а онда ћемо се фокусирати на ‘Конана‘. Остаје да видимо ко ће га режирати и да ли ће Џон Милиус писати сценарио‘’, рекао је Шварценегер за француски веб-сајт ‘’MadMovies‘’. У фиилму ‘’Конан варварин‘’ из 1982. године поред Шварценегера играли су и Џејмс Ерл Џоунс, Макс фон Сидоу.

ФИЛМ ЈОЛАНДЕ ЗОБЕРМАН НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ИЗАЗИВА ПОЛЕМИКЕ

Љубав са Арапином Младој француској редитељ- ско-палестинског конфликта, ки ово није прво остварење већ као што лепо рече један од арапосми дугометражни филм, ме- ских учесника анкете: „Није све ђутим, овај њен нови филм који у сексу, иако је то веома важан се појавио ових дана у салама део људског живота. Где бих ја не престаје да изазива полеми- после секса одвео моју драгу. ке. Редитељка је почела да сни- Нигде не бисмо могли да седнема филм на плажи Тел Авива и мо да попијемо кафу”. Кону уским уличицама Јерусалима, а затим се упутила у Рамалу, интервјуишући омладину у дискотекама, увек са истим питањем: да ли бисте имали секс са Арапином (питање упућено Израелкама) и у измењеној верзији: да ли бисте водили љубав са Израелком (упућено палестинским Арапима). Ова наизглед наивИз документарног филма Јоланде Зоберман на анкета, интимистичког карактера, претворила фликт је заиста дуготрајан и сви се у праву и дубоку социолошку млађи учесници анкете показастудију која је много боља од ли су изванредну зрелост, дубипретенциознијих геополитич- ну и свест у одбиру одговора коких анализа овог дела света, а ји би прецизно одредио њихова која дотиче само срце израел- осећања. Многи од њих су по-

кушали да проведу ноћ или дуже времена са представником или представницом супротног табора али су коначна искуства била болна и баријера која их дели непремостива. Њихово искуство, нама веома познато, донекле је још пре стотинак година описао Бора Станковић у приповеци „Стојанка”: Да ли су сусрети наизглед различитих култура и религија могући, након свих крвопролића која су се одиграла међу представницима блиских а вечито раздвојених народа , да ли је мирење у породици могуће. И да и не, у сваком случају, опседнутост оним другим је исувише јака да би јој и најмлађи припадници ових народа умакли, она је као нека врста ране коју различите генерације премазују увек неком новом шминком. Нина Живанчевић

Кристоф Валц као Горбачов Немачки глумац Кристоф Валц играће бившег совјетског лидера Михаила Горбачова у новом филму Мајка Њуела „Рејкјавик„. Према писању Холивуд рипортера, партнер ће му бити Мајкл Даглас у улози бившег америчког председника Роналда Регана. Филм се бави чувеним сусретом двојице лидера 1986. на Исланду, који је означио крај хладног рата. „Имам среће што ће двојица таквих мајстора глуме играти људе који су ставили тачку на трећи велики рат 20. века„, казао је за БиБи-Си британски редитељ, познат по филмовима „Принц Персије„ и „Хари Потер и ватрени пехар„. Валц је 2009. добио Оскара за најбољу споредну улогу у филму Квентина Тарантина „Проклетници„ (Inglourious Basterds).

kultura

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

ВЕЧЕРАС У АТЕЉЕУ 212 УРУЧЕЊЕ ПРИЗНАЊА СА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

„АКАДЕМСКА КЊИГА” НА САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Између уметности и живота Сваки издавач који је у међусајамској години објавио бар једну добру књигу, може рећи да је успешан, јер еконмска криза у нашој земљи највише је погодила културу. Ово је најкраћи одговор Боре Бабић из „Академске књиге“ на наше питање каква је била пословна година. Познато је да календар издавача у Србији почиње и завршава се у октобру, јер је Међународни сајам књига у Београду, место и време за јавну презентацију резултата.

-У библиотекама „Научна мисао“, „Савремени роман“, „Мозаик“, „Аркус“, „Епимелеја“ „Хоризонти“, „Архипелаг“ и другим нашим едицијама, успели смо да објавимо 25 наслова, колико је и било у плану, каже Бабићева.Због тога сам задовољна, јер је реч о важним и квалитетним насловима з друштвених и уманистичких наука, а неки од ових издавачких пројеката трајали су по две, три године. Нисам задовољна што је „Академска књига“, да би испоштовала своје обавезе према ауторима, преводиоцима, држави и другима, ушла у велики финансијски ризик, али се на-

Отворена врата нобеловчеве радне собе Књига „Писац и прича“ Жанете Ђукић-Перишић, прва је стваралачка биографија Иве Андрића. Ауторка се убраја међу најбоље познаваоце Андрићевог живота и стваралаштва, као и рецепције његовог дела у свету . Захваљујући опсежним истраживањима, дошла је до низа нових, неоткривених детаља из пишчевог живота, отворивши тако читаоцима врата његове радне собе. Издавач наводи како је ауторка успела да између уметности и живота успостави многе танане и значајне везе и тако открије скривена значења његове литературе . дам да ћемо наредне године изаћи из тих проблема. Свима је позато да је књига-једна од првих жртава глобалне, а нарочито домаће финансијске кризе. Целокупан овдашњи издавачки сектор бележи пад за читавих 30 посто, а неке књижаре уопште не плаћају књиге које су продале. О куповној /е/моћи грађана Србије свакодневно се говори у јавности. Одговорно тврдим да на тржишту

књига влада хаос и ако држава не помогне, озбиљни издавачи и књижари тешко ће преживети, закључила је Бора Бабић. Упркос кризи, „Академска књига“ објавила је више капиталних издања. Једно од таквих је, први пут на српском језику, „Дијалог о два главна система света“ Галилеа Галилеја, у преводу Саше Хрњеза. То је књига из 17. века због које је Галилеју суђено за јерес, али је садржај одредио даљи

Видео рад „Одузимање приватности” Новосадски мултимедијални уметник Андреј Тишма ових дана учествује на неколико светских фестивала и изложбених манифестација. Својим видео радом „Одузимање приватности“ (Taking Away Privacy) учествује на видео фестивалима „Cologne-

Награда Силвији Крижан

развој модерне научне и филозфске мисли. У том рангу је и наслов“Катастрофе“ Франсоа Валтера, који је написао атрополошко-социолошку студију, неку врсту културне историје света од 16. до 21. века. Такође и „Далека прошлост Словена“ (први том) Валентина Васиљевича Седова, као резултат његових историјских, археолошких и етнолошких итраживања. Аутор осветљава удаљене периоде историје и културе Словена, који нису забележени у писаним изворима. Из науке о књижевности је монграфија Соње Веселиновић „Преводилачка поетика Ивана В. Лалића“, као и „Двобој као књижевни мотив“ Јована Попова. А наслов „Бахтин и хришћанство“ Светозара Поштића је филозофска студија. Филозофским темама баве се књиге Ремија Брага „Мудрост света“ (историја људског искуства васионе) и Морис Мерло Понти „Видљиво и невидљиво“. Књига индикативног наслова „Породица у расулу“ Елизабет Рудински, заправо је психолошка расрава о проблемима савремене породице и о неизвесној будућности те заједнице. Филмом и медијима модерне културе бави се наслов „Глобални екран“ Жила Липовецког и Жана Сероа. У жанру дневника, „Академска књига“ нуди „Дневник из Индије“ Светозара Петровића и „Радни дневник“ (1967-1996) Јудите Шалго. Међу књижевним насловима издвајају се књиге Александра Тишме, чија целокупна дела објављује „Академска књига“:за овај сајам изашао је Тишмин роман „Капо“ и његова аутобиографија „Сечај се вечкрат на Вали“. Од страних аутора, ту су „Песме и поеме“ Александра Блока, као и роман младе руске списатељице Ане Козлове „Људи чисте савести“, која важи за лидера ултрашокантне књижевности усвојој земљи. „Академска књига“ има штанд у Арени главне сајамске хале. Радмила Лотина

СТВАРАЛАШТВО АНДРЕЈА ТИШМЕ НА НЕКОЛИКО СВЕТСКИХ ФЕСТИВАЛА И ИЗЛОЖБИ

OFF“ у Келну, Немачка, и „Тренуци видеа“ у Марсеју, Француска, као и на онлајн „Веб-бијеналу“ који организује Музеј савремене уметности у Истанбулу, Турска. Рад „Одузимање приватности“ је посвећен теми рентгенских скенера на контролним пунктовима аеродрома који људе сасвим разголићују, приказујући упоредо сцене са понижавајућим снимцима из ирачког затвора Абу Граиб. Тишма ових дана излаже и дигиталне принтове у неколико иностраних галерија: у шпанском граду Реусу учествује на изложби „Интеркултуралне синергије Србија-Каталонија“ принтовима из серије „Немогућа транзиција“, а у Градској галерији у Бремену, Немачка, његов принт из серије „Храна у контексту“ изложен је у оквиру поставке „Приватне колекције бременских уметника“. На овој поставци изложени су и радови Јозефа Бојса, Ендија Ворхола, Роберта Раушенберга, Дејвида Хокнија, Салвадора Далија, Герхарда Рихтера, Кристиана Болтанског и многих других. К. Р.

19

Силвији Крижан, глумици Новосадског позоришта/Ујвидеки синхаз вечерас ће у београдском Атељеу 212 бити уручена награда за најбољу епизодну улогу остварену на последњем Стеријином позорју, а коју додељује компанија „Вечерње новости“.

Силвија Крижан је награду добила за улогу Гласника у представи „Marat the Sade“ Петера Вајса у режији Андраша Урбана, која је на истом фестивалу у јуну у Новом Саду добила и специјалну Стеријину награду, а ових дана на ЈоакиминтерФесту у Крагујевцу, фестивалски Гран при и награду за визуелност. Уручење награде заказано је за 18.30 на сцени Атељеа 212 уочи представе „Отац на службеном путу“. Новосадска глумицаСилвија Крижан бриљира у актуелним представама Новосадског позоришта - „Фани и Александар„, „Чонгор и Тинде„ и „Алабама сонг„ те монодрами „А ко ће вратити бицикл?”. На вечерашњој свечаности у Атељеу 212 биће уручена и награда „Зоран Радмиловић“ за глумачку бравуру Хани Селимовић за улогу у представи „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана у режији Оливера Фрљића.

Моја лична абецеда И- Иђош. Припадање. Дом, сигурност. Негде где нисам само ја него и сви моји преци. Кишпокол. Наследница породице електричара Поколи. Н- Наследник. Беба, малена, детенце... Једина која је заиста важна. Наставак прошлости. Оно за шта би увек могла да дам свој живот. Д- Дом. Где је топло и где има ручка. У ширем контексту: Војводина. В- Војвођанин. Само ово могу да разумем у потпуности, само се овде осећам заиста добро, само ту умем да стварам. Заиста. Б- Будимпешта. Двоструки међаш. На пештанској Академији схватам да бих могла да будем глумица било где. Једна пештанска главна улога, пак, буди у мени сазнање да је добро бити примадона, али ја посла имам овде код куће. Д- Добар глас. Права сам „сељанка“, јер шта ће рећи „село“... Данас већ прихватам да ме не може свако волети. Љ- Љубав. Свакојака љубав. Љубав рођака, мајчина љубав, супружничка љубав, љубав пријатеља, љубав мушкараца, љубав публике, агапе. Н- Новац. Никад није био важан, али откад имам деце, хвата ме страх да не нестане. С- Страх. Живим у сталном страху. Плашим се свега. Чак и лептира.Смрт.. Кад дође време да се мора ићи, нека одем са сазнањем да сам учинила све што сам могла учинити.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ОД 24. ОКТОБРА

Изложба Бошка Шеве У Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, пекосутра у 19 часова биће отворена изложба дизајнера и професора универзитета Бошка Шеве под називом „Изреке су украс говора“. Ова поставка представља ауторово графичко виђење народних пословица и мудрих изрека, као и изрека познатих и непознатих аутора на бази типографских решења. Овај пројекат има за циљ да на дизајнерски начин, обради типографски, оплемени пиктограмски и визуелно прикаже графичка решења мудрих изрека.

- Често чујемо мудре изреке, а исто толико често их и сами изговарамо - објашњава Шево порекло инсприације за ову изложбу. - Имамо ути-

сак да баш те мудре изреке и пословице најбоље описују оно што

се догађа око нас. У само једној или две реченице, мудре изреке

могу исказати праву срж проблема живота и међуљудских односа: оне су ту да нас на сажет начин подуче како се може живети боље и лакше.Док пословице увек имају намеру да упуте или поуче, изреке служе као сликовит украс у говору, како сведочи персијска народна мудрост. Типографија је веома битан елемент у графичком дизајну, где је потенцијал усмерен на коришћење слова у уметничке сврхе. Слова су комбинована са графичким елементима и сликама и на тај начин омогућавају дијалог између речи и слике. Надам се да ће то посетиоци пронаћи и на мојој изложби. Изложба „Изреке су украс говора“ биће отворена до 7. новембра. Р. Л.

ЗАВРШЕНИ 20. ДАНИ ЛАЗЕ ТЕЛЕЧКОГ У КУМАНУ

Има позоришта и на селу Јубиларни двадесети пут у Куману, селу у општини Нови Бечеј, протекле седмице одржани су “Дани Лазе Телечког”. За време манифестације изведене су позоришне представе за децу и одрасле на различитим локацијама у Куману и Новом Бечеју, а заслужнима су уручена и признања. Годишњу награду “Лаза Телечки” добио је зрењанински глумац Јовица Јашин за допринос утемељивању ове манифестације, док је јубиларну награду поводом двадесетогодишњице “Дана Лазе Телечког” добио теа-

тролог и позоришни критичар из Новог Сада Дејан Пенчић Пољански. Председник организационог одбора Живица Радин каже да у овогодишњем програму није постојала велика разлика у односу на претходне године.

- Имали смо представе мањег формата, које могу да стану на нашу позорницу, али смо понудили богатији програм од девет позоришних комада. Гостовали су нам глумци из Сарајева, Београда, Зрењанина... – вели Радин и додаје да може с поносом да каже да је Месна заједница Ку-

мане, организујући “Дане Лазе Телечког”, за ове две деценије одрадила један велики посао. Добитник годишње награде Јовица Јашин захвалио се на признању које, како је рекао, носе вредни драмски ствараоци из Србије.

- Драго ми је да сам се и ја нашао међу њима. Са вама сарађујем неких 18 година и увек сам се трудио да све оно што је најбоље у Зрењанинском позоришту, види и овдашња публика – поручио је Јашин Куманчанима. Добитник јубиларне награде Дејан Пенчић Пољански захвалио

је на признању, али је за организаторе имао необичан предлог.

- Мислим да ова признања не треба додељивати матором свету, као што сам ја, него младом, јер је и Лаза Телечки са 34 године направио импозантан опус. Није стигао дуже да живи, али је успео да напише три драме од којих су две извођене, затим да преведе и препева десетак комада и да одигра неколико десетина улога у Српском народном позоришту у Новом Саду и у београдском Народном позоришту – поручио је Пенчић Пољански. Ж. Балабан

20

svet

ponedeqak22.oktobar2012.

APEL ME\UNARODNOG POSREDNIKA ZA SIRIJU

Spa se ni mor na ri

Bra hi mi: Pri mir je za Kur ban baj ram

TO KIO: Japanska obalska stra`a ju~e je spasla 64 kineska mornara iz zapaqenog teretnog broda, dok i daqe traju tenzije u sporu dve nacije oko grupe ostrva na koja obe zemqe pola`u pravo. Obalsku stra`u Japana o po`aru na brodu Ming Jang upozorile su tajvanske vlasti kasno sino}, a potom su na mesto nesre}e upu}eni patrolni ~amci i avioni, prenosi AFP. Brod se zapalio oko 150 kilometara jugoisto~no od Okinave. Najpre je spasena grupa od 21 mornara koji su se nalazili na splavu, da bi ne{to kasnije bilo spaseno i preostalih 43 mornara koji su ostali na zapaqenom brodu. Trojica mornara pretrpela su lak{e povrede, saop{tila je japanska obalska stra`a.

DA M ASK: Me |u na rod ni posrednik za Siriju Lahdar Brahimi ju~e je nakon razgo vora sa predsednikom Ba{arom al Asadom pozvao obe strane u toj zemqi da progla se primirje tokom trajawa muslimanskog praznika Kurban bajrama. „Apelujem na sve da donesu unilateralnu odluku o obustavi neprijateqstava povodom praznika i da to primirje bude po{tovano od danas ili od sutra”„, rekao je Brahi- Lahdar Brahimi mi novinarima, misle}i pri tom na ~etvorodnevni praznik Kurban bajram, prenosi AFP. On je rekao da je poziv na prekid vatre wegova li~na inicijativa a ne plan koji bi mogao dove sti do mira. „Ovo je poziv svakom Sirijcu”, dodao je Brahimi, navode}i da je kontaktirao li-

dere politi~ke opozicije unutar i van Sirije kao i oru`a nih grupa u zemqi. „Konstatovali smo da su oni veoma nakloweni ideji o primirju”, kazao je on.

Brahimi je razgovarao prekju~e u Damasku sa {efom sirij ske di plo ma ti je Va li dom al-Mualemom, tra`e}i kratkotrajno primirje, dok su u toj zemqi nastavqeni sukobi i bombardovawe. Brahimi je tra`io prekid vatre u sukobima izme|u sna ga pred sed ni ka Ba {a ra Asada i pobuwenika koji se bore za wegovo svrgavawe tokom trajawa muslimanskog praznika Kurban bajrama slede}e nedeqe. Sirija je do sada dava la uz dr `ane odgo vo re na Bra hi mi jev predlog o prekidu vatre, sugeri{u}i da `eli garancije da }e ga i pobuwenici po{tovati.

dnevnik

SEVERNI KAVKAZ

Li kvi di ra no 49 eks tre mi sta MO SKVA: U vi{e ruskih republika na Severnom Kavkazu likvidirano je 49 naoru`anih ekstremista, od toga devet vo|a, u {irokoj operaciji svih struktura organa reda, saop{tio je ju~e Nacionalni antiteroristi~ki komitet Rusije. Ne preciziraju}i kada su operacije izvedene, Komitet navodi da je tako|e privedeno 30 pripadnika banditskih grupa i wihovih saradnika, otkriveno i uni{teno vi{e od 90 wihovih uto~i{ta i baza i 26 skrovi{ta.

Tom prilikom je, kako se dodaje, oduzeto 30 improvizovanih eksplozivnih naprava, oko 100

[PANIJA

Iz bo ri u Ga li ci ji i Ba ski ji

BELA KU]A NEGIRALA PISAWE „WUJORK TAJMSA” O NUKLEARNOM PROGRAMU

Ne ma raz go vo ra iz me |u SAD i Ira na WU JORK: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Iran postigli su dogovor da po~nu direktne pregovore o iranskom nuklearnom programu, saznaje „Wujork tajms”, {to je odmah demantovala Bela ku}a.

Wujor{ki dnevnik je, pozivaju}i se na neimenovanog zvani~nika administracije predsednika Baraka Obame, preneo da su se dve strane dogovorile da odr`e bilateralne pregovore, nakon tajnih dogovora ameri~kih i iranskih zvani~nika. Bela ku}a je preksino} negirala da postoji dogovor o pregovorima sa Iranom. „Nije istina da su se SAD i Iran dogovorili o odr`avawu bilo kakvih jedan na jedan sastanaka.

Mi nastavqamo da tra`imo diplomatsko re{ewe kroz P5+1 grupu”,

rekao je portparol ameri~kog Nacionalnog saveta za bezbednost Tomi Vitor. On je kazao i da }e predsednik SAD spre~iti Iran u pravqewu nuklearnog oru`ja i dodao da }e u~initi sve da to postigne.

Grupu P5+1 ~ini pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN, uz Nema~ku.

Predstavnici te grupe su tokom proteklih godinu dana odr`ali niz neuspe{nih sastanaka sa iranskim zvani~nicima, dok su istovremeno poja~avane sankcije protiv Teherana. „Tajms„ navodi da je Iran tra`io da razgovori sa Va{ingtonom ne po~nu dok se ne zavr{e predsedni~ki izbori u SAD, koji se odr`avaju 6. novembra, jer Teheran

I Teheran negira izve{taj Iranske vlasti negirale su ju~e da su se SAD i Iran dogovorili da odr`e direktne razgovore „jedan na jedan” o nuklearnom programu Teherana, kako je objavio list „Wujork tajms”. „Ne vodimo nikakvu diskusiju niti pregovore sa Amerikom”, izjavio je {ef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi na konferenciji za novinare. „Nuklearni pregovori vode se sa grupom zemaqa P5+1. Pored toga, nemamo nikakvu diskusiju sa SAD”, naglasio je Salehi, a prenosi Rojters.

`eli da vidi da li }e Obama dobiti drugi mandat ili }e ga kandidat republikanaca Mit Romni zameniti na mestu predsednika. Rojters ocewuje da }e ~lanak u wujor-

{kom listu samo dva dana pred odr`avawe tre}e predsedni~ke debate, na kojoj je tema samo spoqna politika, sigurno uticati na kampawu u narednom periodu.

Ubi jen naj mla |i Ga da fi jev sin Ha mis TRI PO LI: Najmla|i sin biv{eg libijskog vo|e Moamera Gadafija, Hamis, ubijen je tokom posledwih sukoba u Bani Validu, saop{tile su libijske vlasti, ta~no na prvu godi{wicu ubistva wegovog oca. U kratkom saop{tewu Libijskog nacionalnog kongresa navodi se da je 28-godi{wi Hamis Gadafi ubijen „u borbi”, bez izno{ewa detaqa, preneo je „Gardijan”. Hamis Gadafi, koga su libijski pobuwenici progla{avali mrtvim ve} nekoliko puta, {to se svaki put pokazalo kao pogre{no, poznat je kao jedan od najtvrdokornijih sinova biv{eg libijskog vo-

|e. Libijske vlasti sada tvrde da je wegovo telo prona|eno posle `estokih sukoba izme|u progadafijevskih snaga i milicija bliskih libijskim vlastima u Bani

Validu, jednom od posledwih Gadafijevih upori{ta u Libiji.

Vlasti navode i da je u tim sukobima ubijeno jo{ 13, a raweno 120 qudi, kao i da je ubistvo Hamisa propra}eno slavqem u Misrati, gde je preneto i wegovo telo, kao pre godinu dana i telo wegovog oca, prenosi „Gardijan”. Vesti o wegovoj navodnoj smrti, za neke stanovnike Misrate bile su razlog za slavqe, a za neke za `alost.

U me|uvremenu sti`u i opre~ne informacije o hap{ewu nekada{weg pres sekretara ubijenog libijskog vo|e Muse Ibrahima.

Ibrahim je tokom oru`anog kon-

flikta u Libiji pro{le godine iznosio sva zvani~na saop{tewa tada{we libijske vlasti, a zapadne novinske agencije isti~u da je „urban” i da „te~no govori engleski”, kao i da je dr`ao redovne brifinge za novinare u luksu znom hotelu u Tripoliju.Za wega se nije znalo gde se nalazio od pada Tripolija u avgustu 2011. godine, navodi Rojters.

AP je ranije objavio da je Ibrahim uhva}en na punktu kod opsednutog grada Bani Valida, koji libijske snage opisuju kao posledwi bastion simpatizera Gadafijevog re`ima.

kilograma eksploziva, 109 komada oru`ja, kao i vi{e od 530 mina i granata i oko 19.000 komada municije.

U odvojenoj inicijativi, predsednik severnokavkaske republike Ingu{etije Junus-Bek Jevkurov objavio je broj svog mobilnog telefona na koji ekstremisti mogu da se jave ako `ele da se predaju i pokaju. „Danas mo`ete da se vratite ku}i i pokajete se za ono {to ste u~inili, ponovo prona|ete porodicu i normalan `ivot“, poru~io je Jevkurov, obe}avaju}i im minimalnu kaznu, predvi|enu zakonom.

MA DRID: Birali{ta su ju~e bila otvorena u {panskim regionima Galicija i Baskija gde se odr`avaju lokalni izbori koji }e biti kqu~ni test za premijera Marijano Rahoja u borbi protiv ekonomske krize i rastu}ih separatisti~kih tenzija u zemqi. Narodna partija premijera Rahoja vodi, sude}i prema anketama, u wegovoj rodnoj Galiciji, gde u`iva apsolutnu ve}inu, mada bi recesija i vladine mere {tedwe mogle da izazovu iznena|ewe, navodi agencija AFP. Rezultati anketa pokazuju da bi na

prvom mestu mogla da bude Baskijska nacionalna partija (PNV), koja se zala`e za ve}u autonomiju re giona, a na drugom levi~arska separatisti~ka koalicija Euskal Erija Bildu.

Premijer Rahoj suo~ava se sa rastu}im separatizmom i u severoisto~nom regionu Kataloniji. U Kataloniji }e 25. novembra biti odr`ani lokalni izbori, a predsednik te pokrajine Artur Mas obe}ao je da }e, ako ponovo pobedi wegova partija, sazvati referendum o samoopredeqewu.

SAD

Od meningitisa umrle 23 osobe WUJORK: Od gqivi~nog meningitisa u SAD su dosad umrle 23 osobe, dok je 281 zara`ena, saop{tili su ameri~ki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). U dr`avi Severna Karolina zabele`en je prvi slu~aj zaraze, od 21. septembra kada je bolest po~ela da se {iri, ~ime je broj dr`ava u kojima su registrovani oboleli pove}an na 17.

Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) potvrdila je u petak

da injekcije steroida koje su dovo|ene u vezu sa epidemijom meningitisa u SAD zaista sadr`e retku gqivicu „ekserohilum”, koja je uzro~nik infekcije.

Procewuje se da je injekcije steroida firme „Wu Ingland kompaunding senter„, koje se daju direktno u ki~mu za le~ewe bola, primilo gotovo 14.000 Amerikanaca u 23 dr`ave SAD, a prema podacima CDC i FDA do sada je kontaktirano wih 97 odsto.

LIBAN

Hi qa de na sa hra ni Ha sa na BEJ RUT: Vi{e hiqada qudi okupilo se u Bejrutu na sahrani obave{tajnog zvani~nika, optu`uju}i Siriju za wegovo ubistvo i tra`e}i ostavku premijera Naxiba Mikatija Te{ko naoru`ana vojska i policija obezbe|ivali su Trg mu~enika u centru libanske prestonice gde su se demonstranti okupili. Mnogi su mahali nebesko plavim zastavama sunitske opozicione partije Budu}nost. Ostali su nosili libanske nacionalne zastave sa slikom kedra, ali mogle su se videti i zastave sirijskih pobuwe nika. Na jednom transparentu je pisalo „Naxibe odlazi”, po uzoru na slogane iz „Arapskog prole}a”. Na drugom transparentu je pisalo „Gra|ani `ele Naxibovu ostavku. Brigadni general Visam al-Hasan stradao je u sna`noj eksploziji automobila-bombe u petak u delu Bejruta A{rafiji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANA ALBAN Ambasadorka Ekvadora u Londonu Ana Alban izjavila je da se Velika Britanija pona{ala kao imperija u slu~aju osniva~a Vikilksa Xulijana Asan`a. Ekvador je Asan`u dao politi~ki azil 15. avgusta, ali su britanske vlasti zapretile da }e ga uhapsiti. „Mislim da su odmah poku{ali da poka `u da treba da smo poslu{ni tokom na{eg boravka u Britaniji”, rekla je Alban.

YEJMS BLANT Muzi~ar Xejms Blant odlu~io je da zavr{i svoju karijeru, kako bi imao vremena da se posveti sebi. ”@elim da se povu~em i imam vremena samo za se be”, rekao je Blant u razgovoru s novinarima. Peva~ koji je pre svetske slave slu`io u britanskoj vojsci i tokom slu`be boravio i na Kosovu, re{io je da od sada u`iva u plodovima svog rada i da se vi{e ne bavi muzikom.”

KOFI ANAN Biv{i generalni sekretar UN Kofi Anan upo zorio je da vojna intervencija velikih sila u Siri ji ne bi dala rezultate i da bi to bila velika gre {ka. On je rekao da je situacija u Siriji mnogo slo`enija nego {to je bila u Libiji, i da bi vojna in tervencija mogla samo da pogor{a stawe. Anan je bio specijalni izaslanik za Siriju do avgusta, kada je podneo ostavku .

Pa pa pro gla sio se dam no vih sve ta ca VA TI KAN: Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI proglasio je sedam novih svetaca, me|u kojima prvi put dvoje iz Kanade i SAD, ~ime se obele`ava po~etak „Godine vere” koja ima za ciq borbu protiv rastu}eg sekularizma na Zapadu.

Indijanka Kateri Tekakvita (1656-1680), poznata kao „Lili Mohavka”, koju su jezuitski misionari krstili kao devoj~icu, `ivela je na prostoru koji se sada nalazi na granici izme|u SAD i Kanade i predlo`ena je za sveca kako od katolika, tako i vernika drugih vera u tom delu zemqe.

Ona je progla{ena svetom u bazilici Svetog Petra, na ce remoniji koja sledi wenu beati fikaciju iz 1980. od strane pape Jovana Pavla Drugog. Ranije je najavqeno da }e ceremoniji prisustvovati 1.500 kanadskih vernika.

Vernici u Vatikanu

Prvi svetac Rimokatoli~ke crkve iz SAD je majka Marijana Kop, dadiqa iz fraweva~kog reda sa Havaja koja je u 19. ve ku po ma ga la obo le li ma od lepre na tim pacifi~kim ostrvima.

Za svece su tako|e progla{eni @ak Bertje, francuski jezuita i misionar iz 19. veka, \ovani Batista Pijamarta, Italijan koji je osnovao katoli~ku {tampariju i izdava~ku ku}u u Bre{i, Karmen Sales i Barangeras,

{panska opatica koja se bavila obrazovawem dece i Ana [afer, Nemica koja je postala uzor bolesnima i onima koji pate kada je padom u vrelu vodu zadobila opekotine po nogama koje nikada nisu zarasle ve} je godinama `ivela u bolovima.

Eksperti, kako prenosi AFP, izbor osoba koje su progla{ene svecima vezuju za napore katoli~ke crkve da podvu~e potrebu za „novom evangelizacijom” u Evropi i SAD. Otkako je postao poglavar Rimokatoli~ke crkve 2005, Benedikt XVI je, sa novih sedam, ukupno proglasio svetima 44 osobe.

U dugogodi{woj proceduri, ka to li~ ka cr kva pro gla {a va svetim osobe za koje se utvrdi da su povezane s najmawe dva ~uda.

dnevnik

oglasi

ponedeqak22.oktobar2012.

21

22

ponedeqak22.oktobar2012.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

ponedeqak22.oktobar2012.

23

Dana 20. 10. 2012. godine, u 61. godini preminuo je Posledwi mami

pozdrav

Nadinoj

IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine�. Telefon 062/572351.

62681

Stevan Vitomirovi} Dragici ^emerli}

PRODAJEM stambeno-poslovni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te, povoqno, hitno, Mogu}nost kreditirawa.

Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709.

62683

Sahrana }e se obaviti 23. 10.

2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mame nikad ne umiru.

Bezuslovna maj~inska qubav i dobrota `ive u svakom detetu.

O`alo{}ene porodice Vitomirovi} i Mora~a.

Maja Tobi Strizovi}.

VODOINSTALATERSKO kerami~arsko izvo|ewe radova. Telefon 064/15-88-035.

62496 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

62684

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

62483 PRODAJEM PVC kanistre, balone, cisterne 1000L, xambo vre}e 1, 1, 7m3. Telefon 064/9962-500.

62635

62734

62747

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e

Nade`di Sekuli} od porodice Musi}, An|elka i Du{anke iz Gunduli}eve br. 21.

62763

Marije Peri{i} Osta}e{ u na{im svojom dobrotom i du{om.

srcima ~istom

Julka i Slavko Mini} sa decom.

62690

24

^iTUQe l POMeni

ponedeqak22.oktobar2012.

3

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti, baki i prabaki

Opra{tamo se od na{eg zeta i te~e

Posledwi pozdrav dragoj nini

Danici Podunavac

MI]KA

Sahrana je danas, 22. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Dragici ^emerli} Pera, Kovinka i Lica.

Porodica.

62735

62736

Posledwi pozdrav dragoj baki

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage mame i bake

Porodica Kiza: Slavko, Sne`ana, Marko i Miwa.

OGK

Posledwi pozdrav Radetovom ocu

Danica Podunavac ro|. Radanovi}

Jovanke Jefti} ro|. Peri} 1927 - 2012.

Danici Podunavac

Mi}i

Zbogom voqena sestro i tetka. od porodice ^ief.

Sahrana je danas, 22. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Ve~no }emo te ~uvati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

62733

S tugom i bolom obave{tavamo da je 20. 10. 2012. godine u 65. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i tast

od kolega iz fabrike lekova „Zdravlje - Medic�.

Tvoji: sestra Mira, Zoran i Nata{a sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Mi}i

Branku [ovqanskom

Milorad Trkuqa Ispra}aj dragog nam pokojnika je u utorak, 23. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Nevenka, k}erka Milka, unuka Jelena, zet Branko i Milan.

62753

62737

62742

Porodica Toma{i}.

Posledwi pozdrav zetu

Mi}i

od wegovih unuka: Marka, Jovana i Ogwena.

od strica Stevana Kize sa porodicom.

62760

62756

62745

62739

Posledwi pozdrav dragom bratu

POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

dragom

Posledwi pozdrav bratu, {uraku i ujaku

dragom

Marija Peri{i}

Du{anka Baji}

Branku [ovqanskom

22. 10. 2009 - 22. 10. 2012.

Jo{ jedan tu`ni pozdrav koji ne}e{ ~uti i jo{ mnogo suza koje ne}e{ videti.

Vreme koje prolazi ne le~i tugu i ne donosi zaborav, samo nas u~i da s wima `ivimo i sami bez tebe idemo daqe.

Tvoji: Goca, Milan, Sawa, Rade, Joka, Gojko, Jela, Tomo.

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Ulice Dr Mi{e Dimitrijevi}a 8A.

62741

221012

Posledwi pozdrav majci na{e prof. dr Nadice ^emerli}-A|i}

Posledwi pozdrav dobroj `eni, majci i baki

od sestre Vere sa porodicom.

Miloradu Basti

Branko ]ur~i} sa porodicom.

Branka, Jovica, Ivana i Miwa sa porodicama.

62764

62758

62744

Posledwi pozdrav prijatequ

Miloradu Basti

Mi}i

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav {ogiju

Mi}i

Mi}i

Dragici ^emerli} Jovanki Jefti} od KOLEKTIVA KORONARNE JEDINICE.

od porodica Furdulovi}.

od {ogija Duleta Bala}a sa porodicom.

Novak, Jela, Danijela i Slavica sa porodicama.

62748

62761

62759

Du{ko.

62740

62757

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em

ponedeqak22.oktobar2012.

25

3

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 76. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Branko [ovqanski

Mi}i

Sa ponosom te se se}am, a sa qubavqu ~uvam u srcu.

Miloradu Basti

Sestra Velinka sa decom i unucima.

Braco i Kapri.

Branko [ovqanski Sahrana je u utorak, 23. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jedinstvena Srbija.

O`alo{}ena porodica: supruga Danica, sin Du{an, unuk Branislav i unuka Jelena.

62749

62750

62743

62746

Posledwi pozdrav milom bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 10. 2012. godine, u 58. godini, posle duge bolesti preminuo na{ dragi

Milorad Basta Mi}i

Milorad Basta Mi}o

Tata, hvala ti {to si bio uz mene ceo `ivot. od sestre Milice sa porodicom. ]erka Dragana sa porodicom.

62755

62754

Sahrana je 22. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu, a povorka kre}e iz ku}e `alosti Prvomajska 40, Futog.

O`alo{}eni: majka Qubica, supruga Slavica, }erka Dragana, sin Rade i sestra Milica sa porodicama.

62752

Posledwi pozdrav mom ocu

Miloradu Basti Po mog Mi}u smrt je rano do{la, a mene je tu`nog ostavila da bolujem ~itavog `ivota.

Sin Rade.

62751

26

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55

tv program

ponedeqak22.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Нова занимања Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Фолмски програм Буди родитељ Улови трофеј

СЕРИЈА

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године, када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели.... Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке

С друге стране

Добар посао ТВ Дневник Преваранти С друге стране Војвођански дневник Један на један Људи из сенке Комшилук Добар глас Гyас бенд- 2.део Све(т) око нас Политбиро

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15

Кухињица – мађ. Таблоид Жене на селу Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) Виве 2012. – 3.део, (мађ) Мој гост (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Господин „Н“,филм ТВ баштине ТВ Продаја

16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.33 00.30

15.00 15.45 16.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.03 23.12 23.16 00.05 00.20 00.27 01.11 02.56 03.00 03.47 04.20

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отписани Вести Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Евронет Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Из прозних дела домаћих писаца: У бањи једног лета, филм Ово је Србија Позориште у кући Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска Хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Ниске страсти, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп Отписани Вести(04.00,05.00) Око Лов и риболов

Ниске страсти

Криминал и у свету и у Србији из године у годину расте. Број лица лишених слободе се у последњих 10 година дуплирао и сада износи око 11.500. Шта се дешава са оне стране затворских капија приказаће амбициозни документарни серијал „С друге стране“ који ТВ Војводина почиње да емитује. Ауторка серијала: Бојана Лекић (РТВ 1, 21.00) 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.25 00.50 01.45 02.10

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 09.59 10.31 11.01 11.53 12.00 12.15 12.22 12.36 13.20

Детективи одељења за убиства Сан Франциска, Ник Куран и Гас Морган, истражују убиство певача Џонија База. Њега је, наиме, током вођења љубави убила мистериозна плавуша. Баз је одржавао везу са књижевницом Кетрин Трамел, ауторке неколико бестселера. Улоге: Мајкл Даглас, Шерон Стоун, Џорџ Џунџа Режија: Пол Верховен (РТС 1, 21.03) 08.30 09.00 09.05 09.30 11.00 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Вести Ево нас код вас Неми сведок Вести Опчињени Ленија Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Опчињени Истрага Спринт Украдена срца Објектив Неми сведок Филм

11.00 Шпанска лига: Сосиједад – Атлетико Мадрид 13.00 Руска лига: ЦСКА – Рубин 14.45 ВТА Луксембург, финале 15.30 АТП Москва, финале 16.15 Мото ГП Малезија – Трка Мото 3 19.30 Холандска лига 20.30 Шпанска лига 21.30 Премијер лига 22.30 Евролига 23.15 Мото ГП 23.30 Евролига Магазин 00.00 Шпанска лига: Севиља –Мајорка

Технологије: Конструкције будућности Развој нових технологија у многоме је допринео и развоју модерне архитектуре, док употреба нових материјала, помаже инжењерима да конструишу нове форме стамбених и пословних зграда. У емисији учествују проф. др Зоран Булајић, проф. др Миодраг Несторовић, проф. др Владимир Мако, проф. др Никола Рајаковић и проф. др Петар Игић. (РТС 2, 20.00) 06.02 06.59 07.18 07.22 07.32 07.57 08.07 08.12 08.22 08.36 09.08 09.36 09.40 09.49 10.20 10.58 11.30 12.00 12.29 13.00 14.00 14.14 14.44 15.14 15.18 15.49 16.34 17.06 18.06 18.34 19.04 20.00 20.34 21.05 22.06 00.22

Шерон Стоун

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Из Париза с љубављу Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

00.50 01.47 02.17 03.02 03.31 04,02 04.32 05.02

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Софијин свет Томас и другари Ози бу Црвено, жуто, зелено - крени У сенци облака Лицидерско срце Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Музички програм Еко фајл Трезор У сенци облака Лицидерско срце Београд у музичким збивањима 20.века Верски календар ТВ фељтон САТ Све боје живота Пацифик Концерт певачке групе ‘’Тканица‘’ и НО РТС Свет здравља Верски мозаик Србије Технологије Ад либитум Пацифик Либертас, филм Хроника 57.међународног сајма књига Трезор ТВ фељтон САТ Музички програм Тегхбикигухе Еко фајл Ад либитум Верски мозаик Србије

Здравље и Ви Маратон Цртани филм Еурека Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Сваштарица Слике живота Одељење за специјалне јединице Филм: Грађанска парница Обични људи Слике живота Филм: Павле Павловић Филм: Шкорпион Удовице Филм: Американка у Токију Одељење за специјалне јединице

dnevnik

07.35 Најбоље године 08.45 У здравом телу 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 11.30 Цртани филмови 13.15 Нинџа ратници 14.10 Никита 15.00 Дневни магазин 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Инсајдер дебата: Патриотска пљачке 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 00.00 Амерички топ-модел 00.45 Људи с Менхетна

СЕРИЈА

Никита Никита је побегла од Одсека, тајне службе ФБИ која је огрезла у корупцији. Иако је Одсек изгубио сваки њен траг, она не жели више да живи као сенка, скривајући се од старих колега. Улоге: Меги Кју, Шејн Вест, Линзи Фонсека, Ксандер Беркли Режија: Крег Силверштајн (Б92, 20.00)

Меги Кју

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30

Добро јутро Тренутак истине Смешно ћоше код Ђоше Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Север Југ Филм: Јужњачка акција

Зек Мекгован

Морнарички тим 6 „Seal Te am VI“ је најелитнији од 12 тимова америчке морнарице и специјалних снага. Инспирисан је стварним догађајима: Командант „Seal Te am VI“ је још увек у шоку због недавне породичне трагедије... Улоге: Кен Гембл, Џереми Дејвис, Зек Мекгован, Кристофер Гарисон Режија: Марк С. Ендрјус (Хепи, 03.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 21.55 22.05 23.10 00.00 00.10 00.50 02.20 03.00 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Бакуган 3 Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање, док. серија Телемастер Црвени орао Операција Кондор, док. серија Насловна страна – квиз Ћирилица Вести Долина вукова Љубавна докторка Гламур Беверли Хилс Ћирилица Долина вукова Насловна страна – квиз Морнарички тим 6 – Путовање у таму, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

27

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Твој стил у његовим рукама 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Затрпани

08.00 Тајни рат 09.00 Живо оружје 10.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Јелена Тројанска 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране Гладијатори. повратак 19.00 међу живе 20.00 Древни светови 21.00 Египат 22.00 Тајни рат 23.00 Царство мора 00.00 Тајм тим година 01.00 Азијски мушкарци на платну и екрану

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Гуливерова путовања Боље од бекства 11.14 Учитељ Доланов кадилак Збогом 20. век Еротски филм Еротски филм

Доланов кадилак У Лас Вегасу, професор Робинсон и његова жена Елизабет покушавају да добију дете. Док су јахали кроз пустињу, Елизабет је видела како трговац људима, Џими Долан, убија два којота и једног илегалног имигранта и одлучује да читав инцидент пријави полицији... Улоге: Кри сти јан Слеј тер, Ема ну ел Во гер, Вес Бен тли Режија: Џеф Би сли (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.06 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.31 Др Оз 2, ток шоу 14.11 Скица за портрет 14.33 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.21 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.34 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.30 Дневник 3 23.08 На рубу науке 00.06 Секс и град 00.34 Регионални дневник 01.02 Тајно друштво холивудских мама, филм 02.26 Др Оз 2, ток шоу

Џа стин Бит ман

Тајно друштво холивудских мама Луси тек се недавно, с мужем Китом и кћерком Клои, доселила у суседство славних продуцената, редитеља, глумаца и глумица. Она сама пише и илуструје приче за децу и по њеној причи треба да се сними филм. Није јој стало до чланства у удружењу Холивудске маме, у којој се надмећу таштине и лицемерја, трачеви, сплетке и дизајнерске хаљине... Улоге: Џа стин Бит ман, Ели за бет Пен тилд, Џорџ Ха мил тон, Ла у ра Џон сон Режија: Деј вид Кес (ХРТ 1, 01.02)

07.07 07.38 07.59 08.24 08.46 09.10 10.00 11.55 12.54 13.46

07.30 09.00 10.00 11.30

06.00 08.20 10.15 12.05 12.30 14.50 16.40 18.20 20.05 21.05 22.55 00.25 01.55 02.25 04.10

Служавке Промена игре Ја сам број четири Холивуд на снимању Робин Худ Три мускетара Штрумпфови Матурско Царство порока Посредници Породица из предграђа Ноћ ајкула 3Д Најбоље од Кејти Морган Љубав на даљину Душа сурфера

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Ледено доба: 2012 Вокер, тексашки ренџер Монк Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Метеорска олуја Монк Све по закону Премијера: Хаваји 5-0 Филм: Мегапиране Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.45 Мекгyвер 10.05 Ексклузив таблоид 10.30 Крв није вода 11.35 Ружа ветрова 12.50 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Краљ кавеза, филм 00.10 ЦСИ Мајами 01.50 Астро шоу

Краљ кавеза

15.12 16.00 16.20 16.39 17.09 17.25 17.51 18.34 19.05 19.31 20.00 21.59 22.53 23.49 00.35 01.10 01.53

Ема ну ел Во гер

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Вива Мариа, филм Идемо на пут с Гораном Милићем. Плодови земље Тајно друштво холивудске маме, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани Филм У уреду Нови клинци с Беверли Хилса Ријека: Море Телетабис Кришке сира 2, док. серија Жене, филм Др Хаус Вајтчепл Синови анархије Битанге и принцезе 24 Злочинци у оделима

20.00 21.00 23.00 00.30

И други пут би једва Божић... Момци с Медисона Окрутна жеља Нешто позајмљено нешто плаво Момци с Медисона Барбс Истеривачи духова Момци с Медисона Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде Момци с Медисона Паклене улице Поноћна трка Кад прошлост сустигне

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Светла велеграда Кадилак мен Орлови правде Ени Хол Мистична пица Птичица Преко палубе Мод сквод Еротски филм Еротски филм Еротски филм

13.00 14.00 16.00 17.30 18.30

Ким Сенг Хјоун је жива легенда теквандоа. Но рођењем кћерке Са Ранг, Ким одлучи да напусти пређашњи живот и посвети се породици. Планови му се расплину када мафијаш отме његову кћерку... Улоге: Донг јун Ли, Ха јери Ким, Сти вен Си гал, Сеову Еун Режија: Ду јонг Ким (РТЛ, 22.20)

Сти вен Си гал

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 08.45 09.45 10.30 11.45 14.15 15.15 16.30 17.30 18.15 19.15 20.45 21.00 22.30 23.15 00.15

Мотоспортови Бициклизам Аутомобилизам Билијар Тенис Бициклизам Билијар Тенис Фудбал Бициклизам Билијар Сви спортови Рвање Фудбал Тенис Билијар

Cinici se ni Obame ne boje K

ao op{ta posledica zapadnih la`nih o~ekipostignut. I drugo, ako re{imo problem nesta{ivawa od potro{we javila se sve ve}a `eqa za ce, stari kapitalisti~ki model vi{e ne}e funkcismawewem konkurencije. To se mo`e posti}i onisati. U ^ikagu sam po~etkom veka razgovarao na staromodan na~in, izgradwom ogromnih globalsa ilinoiskim politi~arem u usponu, Barakom Obanih konglomerata. Sve to je bilo upakovano u novu mom. On je ve} tad govorio o novim mogu}nostima retoriku preuzimawa, efikasnosti i spajawa. Naizbora. Pet godina kasnije, u inauguracionom govomera te retorike bila je da u nama podstakne uzbu|eru kao predsednik SAD, on je upozorio: „Ono {to we {to u~estvujemo u sna`nom cunamiju globalicinici ne razumeju jeste da se tlo pod wima pomeristi~ke modernizacije koju pokre}e nesputana konkurencija; tr`i{te je nemilosrdno ra{~i{}avalo foteqa{e iz mirnijih, protekcionisti~kih vremena. A, zapravo, de{avala se potpuno suprotno. Kad se ogoli retorika, uvi|a se da je ova konsolidacija predstavqala dvadesetovekovne verzije merkantilizma 17. veka. U ovoj verziji, elite ranijih stole}a – kraqevske, aristokratske, veletrgova~ke elite u sprezi s vla{}u – zamenila je dana{wa aristokratija – klasa menaxera.

Su{tina merkantilizma je – uzmimo za primer britansku Isto~noindijsku kompaniju – u upravqawu tr`i{tem u svakom segmentu, od proizvodwe do potro{we, kako bi se izbegle opasnosti nesputane konkurencije. To se dramati~no nastavqa i tokom krize sa stalnim opadawem broja proizvo|a~a automobila i potpuno integrisanim aviokompanijama. [tavi{e, novim globalnim korporacijama ne upravqaju qudi koji bi se mogli opisati kao dugoro~ni graditeqi materijalnog blagostawa. Wima rukovode menaxeri koji na polo`ajima ostaju kratko i ne ispoqavaju stvarnu posve}enost korporaciFoteqa{e ne mo`e ni cunami pomeriti ji ili tr`i{tu. Brojni prigovori zbog neopravdanih nadoknada korporativnim liderima su, lo.“ Nisu cinici jedini koji moraju da obrate pazapravo, proma{ili su{tinu. Naravno, ima tu po`wu na to pomerawe. To su i svi koji su se dokopali hlepe. Ali kad se stvar sagleda dubqe, shvati se da visokih polo`aja na univerzitetima, u kompanijama je ta pohlepa posledica la`nog kapitalizma, maskii dr`avnoj vlasti zagovaraju}i stare ekonomske ranih menaxera koji se pretvaraju da su kapitaliideje preru{ene u novo ruho. sti. Globalizacija se do sredine devedesetih proProizvodni sistem koji je re{io probleme nemetnula u protivre~nost izme|u retorike i stvarsta{ice mo`e se okrenuti drugim izazovima. Za nosti. Svaka teorija, svejedno da li je primewivala po~etak, mogao bi da se pozabavi stvarnim trolevica ili desnica, oduvek {kovima proizvodwe, odse povla~ila u drugi plan bacuju}i izuzetno ograniu trenutku kada bi se poja~ene pristupe iz pro{loElite ranijih stole}a vila potreba za socijalsti koji mnoge socijalne i – kraqevske, aristokratske ili nom pravdom.. ekolo{ke tro{kove nisu veletrgova~ke dobro povezane uzimali u obzir.

U posledwih 70 godina s vla{}u – zamenila je nova do{lo je do izuzetnog naMaterijalno blagostawe pretka u koli~ini, brzini koje je Zapad postigao naaristokratija, klasa pohlepnih i ceni proizvodwe. Tako kon posledweg svetskog menayera se stalno podsticalo poverata u dobroj meri je po}awe proizvodwe i trgovisledica nove izgradwe ne. Globalisti su nastavili s tim podsticajima, ali Evrope. Potreba da se iznova po~ne s kreditiraono {to je nekad bilo moderno, sad je prevazi|eno. wem ve}ini nas odvratila je pa`wu s mnogo osnovMi smo jo{ zaglavqeni u zastarelim teorijama 19. nijeg problema – smawewa na{e zavisnosti od sekveka koje zahtevaju maksimalizaciju trgovine. tora finansija, zavisnosti koja je {tetna ~ak i I dana{wi slom svedo~i o neuspehu globalizacikad je dobro regulisana. Kreditirawe je preko poje. No, on predstavqa kona~nu pobedu starog kapitatrebno. Ali koja vrsta i u koju svrhu? Recimo, zalisti~kog modela konkurencije i rizika zasnovanog pawuju}a je koli~ina kredita odobrenih za preuna tehnologiji u kontekstu nesta{ice robe. Naravzimawa ili spajawa u posledwe tri decenije ukazuno, ovaj uspeh omogu}ila je prevashodno prevlast deje na samu su{tinu krize prouzrokovane vi{kovimokratije, te odgovaraju}i programi osmi{qeni ma, a samim tim i finansijske krize. Vrlo malo radi razvoja javnog dobra i pomo}i tr`i{tu kako bi kredita imalo je za ciq stvarawe kapitala. Kao funkcionisalo na odgovoran na~in. Dakle, stvaraprvo, vladala je sve ve}a zbuwenost kako da se we razboritih, stabilnih i pravednih demokratija stvori kapital pomo}u konkurencije. To je posta– utemeqenih na eti~kim standardima, propisima, lo izuzetno te{ko zbog ogromne proizvodwe viporezima i javnim programima – bilo je poput pra{kova. Kao drugo, poslovni lideri bili su zbuwevqewa ogromne posteqe s dobrim oprugama po kojoj ni i jer me|u wima preovladavaju menaxeri, a ne tr`i{te mo`e da ska~e, a da pri tom ne naudi mnokapitalisti. Oni, stoga, nemaju intelektualne go ni qudima, ni sebi. To je rezultiralo dovoqno ili emocionalne mehanizme da bi razumeli {ta se dugoro~nom stabilno{}u i pravedno{}u da bi na{a de{ava. Usled toga, pokrenuli su dug inflatorni dru{tva funkcionisala. Globalisti su ovaj uspeh ciklus – koji je otpo~eo ranih osamdesetih – lapretvorili u neuspeh zahvaquju}i nesposobnosti da `nog kreditirawa sa ciqem da se smawi konkushvate dve stvari. Prvo, na~in na koji je taj uspeh rencija. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

22. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Ово је ве о ма до бар дан да се од мо ри те од све га. Ако вас је не ко по вре дио или раз о ча рао, са да је пра во вре ме да то опро сти те и кре не те да ље. Чвр сти ста во ви не ће вас од ве сти ниг де. Од у при те се по тре би за шо пин гом да нас. Скло ни сте имуплсив ној ку по ви ни. Мо жда по ку ша ва те да по пу ни те пра зни ну или на док на ди те не што из дру ге обла сти што се баш не од ви ја она ко ка ко же ли те.

BLIZANCI Осе ћа те се по себ но осе тљи во 21.5- 21.6. да нас. Ва ша ин ту и ци ја ра ди на ве о ма ви со ком ни воу. Вр ло ла ко ће те до пре ти до емо ци ја дру гих љу ди. Ви и при ја тељ про на ћи ће те се на ис тој та ла сној ду жи ни, што ће вам до не ти див но за јед нич ко ве че.

RAK 22.6-22.7.

Мно го за ба ве и пра знич ног рас по ло же ња до не ће вам да нас пла не тар ни аспек ти. Ис пла ни рај те ве че рас ку ћу пу ну љу ди јер ће вам би ти по треб на пу бли ка. Ваш сми сао за дра му је да нас по себ но из ра жен.

LAV 23.7-22.8.

Да на шњи дан је по себ но по го дан за ме ди та ци ју. Ве ро ват но по ку ша ва те да од вра ти те ми сли од не ре ше них про бле ма пу тем ку по ви не или не у ме ре но сти у ис хра ни.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ва ша кре а тив ност је на вр хун цу иако мо жда ни сте то га све сни због фо ку си ра но сти на по сао и дру штве ни жи вот. Ипак, не мој те би ти из не на ђе ни ако бу де те има ли ви зи ју на из глед ни от ку да.

VAGA 23.9- 23.10.

Мо гу ће је да да нас од др ве ћа не ће те ви де ти шу му. Мо гу ће је да се кон цен три ше те на де та ље у ва шем лич ном или про фе си о нал ном жи во ту ко ји ни су од кључ ног зна ча ја за са гле да ва ње ком плет не сли ке као што ми сли те.

[KORPION Мо жда осе ћа те да вам је гла ва 24.10- 23.11. да нас у обла ци ма. На кон по мах ни та лог тем па на по слу, ваш ум је од лу чио да бу де не ко вре ме ис кљу чен. Не ка вас то не уз не ми ра ва, све ће вр ло бр зо по но во би ти по ста ром.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Оче куј те да ус по ста ви те кон такт с по је ди ним осо ба ма с ко ји ма се ни сте чу ли не ко вре ме. Ску вај те шо љу ча ја и ужи вај те у ко му ни ка ци ји. Мо гу ће је да ће те осе ти ти но стал ги ју за ста рим до брим вре ме ни ма. Про бај те да бу де те да нас екс тра стр пљи ви и не жни пре ма во ље ним осо ба ма. Де ци, во ље ној осо би или кућ ном љу бим цу по треб на је по себ на па жња и уве ре ње ко је са мо ви мо же те пру жи ти.

VODOLIJA Ва ша ин ту и ци ја је по себ но из ра 21.1-19.2. же на у овом тре нут ку, што ће вам омо гу ћи ти да се пре ци зно уне се те у на да ња и сно ве дру гих љу ди. То би мо гло би ти ма ло ком пли ко ва но у дру штве ним си ту а ци ја ма.

RIBE 20.2-20.3.

Ве ро ват но осе ћа те по тре бу да ве жба те сво ју ма шту. Ко ли ко год да ужи ва те у сво јој про фе си ји, ипак не ма те мно го про сто ра да про тег не те свој ум и по ка же те сво ју кре а тив ну стра ну.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Умерено

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

21

Zreњanin

21

S. Mitrovica 22 Ruma

23

Panчevo

21

Vrшac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 22 Niш

Скар лет Јо хан сон пре ва ри ла деч ка?

21

Скарлет Јохансо н (27) и Нејт Теј лор (38) били су у вези од јануара ове године, али су изненада раскинули, пише холивудска штампа. Разлог за раскид биле су фотографије с једног политичког скупа, на којима је лепа Скарлет усли кана како се држи за руке с бившим дечком Џе ре дом Ли том. Иако је глумичина ПР служба одмах саопштила да су Скарлет и Џеред само пријатељи, Тејлору то није било довољно, па је спаковао ствари и иселио се из заједничког стана у Њујорку. Пре него што је ступила у везу с Нејтом Тејлором, Скарлет је била са Шоном Пеном, који је дво струко старији од ње, а пре тога развела се од глумца Рајана Рејнолдса.

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не, уз не знат но ни жу тем пе ра ту ру. Дува}е слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8 сте пе ни, а мак си мал на 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, то ком да на пре те жно сун ча но. Тем пе ра ту ра и даqе из над про се ка за ово до ба го ди не. Дува}е слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 6 до 12 сте пе ни, а мак си мал на од 21 до 23 сте пе на. СР БИ ЈА: Пре те жно сун ча но, уз ма ло обла ка на ис то ку и ју гу Ср би је. Тем пе ра ту ра и да ље из над про се ка за ово до ба го ди не. Дува}е слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 4 до 11 сте пе ни, а мак си мал на од 19 у Ти моч кој Кра ји ни до 23 сте пе на у Ло зни ци. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Пре те жно сун ча но до пет ка, уз по ма ло ни же тем пе ра ту ре, али и да ље из над про се ка. Од пет ка облач ни је, уз вр ло ма лу шан су за ки шу кра јем сед ми це. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке и осе тљи ве осо бе. Из ве стан опрез се и да ље са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. По треб но је ускла ди ти оде ва ње са оче ки ва ном ју тар њом и мак си мал ном днев ном тем пе ра ту ром ва зду ха.

Madrid

20

Rim

27

London

18

Cirih

19

Berlin

15

Beч

19

Varшava

14

Kijev

16

Moskva

10

Oslo

7

St. Peterburg 7 Atina

24

Pariz

20

Minhen

17

Budimpeшta

21

Stokholm

8

VIC DANA Ку пио Ла ла ше шир. Но сио га пет на е стак го ди на, па му се већ по де рао. Ви ди да ће мо ра ти да ку пи дру ги. До ђе у исти ду ћан, па ће с вра та: – Ево ме не опет.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

156 (10)

Slankamen

215 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

241 (9)

Zemun

256 (3)

Bogojevo

231 (7)

Panчevo

266 (-2)

Baч. Palanka

229 (7)

Smederevo

446 (2)

200 (7)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

151 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

204 (4)

NERA

Hetin

66 (-4)

TISA

-82 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 170 (71) Beograd

Kusiћ

203 (7)

32 (-4)

Reшeњe:

DUNAV