Dnevnik 22.novembar 22010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 22. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22908 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VOJVODINA DOBIJA LOKALNE SAVETE ZA ZAPO[QAVAWE

Kre}e le~ewe nezaposlenosti po op{tinama str. 5

NASLOVI

Politika 2 NATO pozdravqa poboq{anu saradwu Srbije

Ekonomija 4 Otpad nije |ubre ve} rudnik zlata

Novi Sad 9 ^vrsta voqa protiv alkohola

MILAN BEKO

Tadi} da objasni poziv tajkunima

Vojvodina 11 Stidqivo po makarone

Crna

str. 3

12 Dr`ava ne ~ini dovoqno da spre~i tragedije

Dru{tvo

Vetrovito i ki{ovito

Najvi{a temperatura 16 °S

Foto: B. Lu~i}

14 Poku{aj stvarawa raskola do`iveo fijasko

Pliva~ka mladost u Novom Sadu

str. 16 ZREWANIN

Na mito i sitom i re{etom

str. 13

NARASTAJU]I TEHNOLO[KI VI[AK U GRADSKIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA NAS SKUPO KO[TA

Mogu li prekobrojni postati malobrojni?

str. 7

SPORT

KO[ARKA[I PARTIZANA RASTURILI ZVEZDU

str. 16 – 20

JOVETI]U SREBRO NA EP U MIKSU U SUBOTICI

RAGBISTI SRBIJE BOQI OD [VAJCARSKE

KRASI] STRELAC ZA JUVENTUS

2

POLITIKA

ponedeqak22.novembar2010.

DNEVNIK NA SAMITU ALIJANSE U LISABONU

NATO pozdravqa poboq{anu saradwu Srbije

MINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC

Priznati i na istoku i na zapadu

Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je ju~e da ~iwenica da se srpski sistem bezbednosti pomiwe u pozitivnom kontekstu i na istoku i na zapadu, pa tako i na samitu NATO-a, govori da taj sistem i na~in na koji funkcioni{e Ministarstvo odbrane "imaju veoma visok nivo respekta u odnosu na okru`ewe i {iri kontekst u Evropi".

Ministar [utanovac je Tanjugu, povodom dvodnevnog samita NATO-a u Lisabonu, rekao da to govori i da su reforme koje su sprovedene "priznate i prihva}ene na obe strane".

Slede}i korak u odnosima s NATO-om, po [utanovcu, jeste "ja~awe na{ih pozicija u 'Partnerstvu za mir', ali i ja~awe na{e saradwe s EU, kroz zajedni~ku odbrambenu politiku koju Unija sprovodi, pre svega kroz u~e{}e u wenim mirovnim misijama", rekao je [utanovac.

Ministar odbrane je napomenuo da svaki vid integracija u bezbednosnom i odbrambenom sektoru svakako donosi stabilizaciju Zapadnog Balkana i ja~a poverewe me|u zemqama u regionu.

Srbija je, kako je rekao [utanovac, ~lan svih regionalnih inicijatva i kroz program "Partnerstvo za mir" ostvaruje saradwu s NATO-om, u skladu s odlukom republi~kog parlamenta.

Na dvodnevnom samitu NATO-a, na kojem je u~estvovalo 50 {efova dr`ava ili vlada, a koji je okarakterisan kao jedan od najva`nijih, usvojeni su novi strate{ki koncept za narednu deceniju, sporazum o antiraketnom {titu i doneta odluka o povla~ewu iz Avganistana. Dokument treba da omogu}i Alijansi da se s modernim kapacitetima odbrani od savremenih pretwi i novih izazova u 21. veku.

[efovi dr`ava i vlada ~lanica NATO-a pozdravili su, na samitu Alijanse odr`anom u Lisabonu, posve}enost Srbije evroatlantskim integracijama i poboq{anu saradwu ovog saveza i Srbije.

"Pozdravqamo i nastavqamo da podr`avamo posve}enost Vlade Srbije evroatlantskim integracijama ove zemqe. Pozdravqamo pove}anu saradwu NATO-a i Srbije. Ponavqamo svoju otvorenost za daqe te`we Srbije, ukqu~uju}i i iskori{}avawe mogu}nosti za politi~ke konsultacije i prakti~nu saradwu koje pru`a ’Partnerstvo za mir’", navodi se u ju~e objavqenoj Deklaraciji sa samita.

Dr`ave NATO-a pozvale su Srbiju da "odr`i napore" u ciqu pune saradwe s Ha{kim tribunalom da bi ostvarila dodatne pozitivne rezultate, pre svega hap{ewe i prebacivawe u Tribunal preostalih ha{kih begunaca Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a.

"Pozivamo Srbiju da podr`i napore da se u~vrste mir i stabilnost na Kosovu i pozivamo obe strane da u potpunosti iskoriste sve mogu}nosti koje pru`a spremnost Evropske unije da olak{a dijalog Beograda i Pri{tine koji je pozdravqen u rezoluciji Generalne skup{tine UN 9. septembra 2010. kao doprinos miru, bezbednosti i stabilnosti regiona", navodi se u Deklaraciji. ^lanice NATO-a pozdravile su napredak postignut u u~vr{}ivawu vladavine zakona, u za{titi mawinskih zajednica i istorijskih i verskih objekata na Kosovu, ali se poziva i na dodatne napore u ovom smislu. [efovi dr`ava i vlada naveli su da }e nastaviti da se zala`u za stabilnost i bezbednost {irom regiona Balkana, i istakli da }e snage u

okviru Kfora ostati na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244 UN da bi podr`ale o~uvawe "stabilnog, mirnog i multietni~kog" dru{tva sara|uju}i sa svim relevantnim faktorima, pre svega s Euleksom i kosovskom policijom.

U Deklaraciji se pozdravqa napredak koji su, pod pa`qivim nadzorom NATO-a, ostvarile kosovske bezbednosne snage i kosovska policija, i pohvaquje se wihova spremnost i sve ve}i kapacitet za sprovo|ewe bezbednosnih zadataka i odgovornosti.

"U skladu s poboq{anom bezbednosnom situacijom, prisustvo Kfora se pretvara u mawe i fleksibilnije", navodi se u Deklaraciji, i izra`ava o~ekivawe da }e ova tranzicija biti nastavqena ~im to uslovi omogu}e.

"Sposobnost Kfora da izvr{ava svoje misije bi}e o~uvana tokom

Komunalije „ojadile” buyet

Skup{tina bez pove}awa tro{kova

ske integracije za finansirawe redovne delatnosti potrebno je 7,1 miliona, dok }e za poboq{awe materijalnog polo`aja zaposlenih u MUP-u biti izdvojena jedna milijarda dinara i za isplatu plata zaposlenih u BIAi 10,5 miliona.

Kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta zdawa Ministarstva spoqnih poslova ko{ta}e dodatni 391,4 milion dinara, s tim {to se navodi da “nema promena izdataka za diplomatskokonzularna predstavni{tva”.

Ministarstvo odbrane dobi}e dodatna 4,5 miliona za izmirewe duga za grejawe, dok }e MUP-u, osim 126,1 miliona za

grejawe, biti ispla}eno i 523 miliona za naknadu za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Za izmirewe duga Uprave za zajedni~ke poslove republi~kih organa za struju treba 84 miliona dinara.

Za isplatu zarada u Pravosudnoj akademiji treba jo{ 2,1 miliona, a pove}awe je predvi|eno i za plate u domenu Ministarstva poqoprivrede – 14,5 miliona, Ministrastva za infrastrukturu – 3,5 miliona, Agencije za za{titu `ivotne sredine 1,2 milion dinara. Ministarstvu kulture potrebno je dodatnih 100 miliona dinara za otpremnine, realizaciju programa

kinematografije, kwi`evno stvarala{tvo, me|unarodnu saradwu i za idejno re{ewe za Narodni muzej u Beogradu. Za zarade u Republi~kom zavodu za statistiku bi}e izdvojen jo{ 41,2 milion, u Zavodu za intelektualnu svojinu 1,5 milion, u Centru za razminirawe 300.000, za plate i otpremnine u Agenciji za energetsku efikasnost 1,8 milion dinara. Za prevodila~ke usluge u Zavodu za socijalno osigurawe treba odvojiti jo{ pola miliona dinara.

Ministarstvu prosvete potrebno je jo{ 890 miliona dinara za stalne tro{kove, {kolarine, me|unarodu saradwu, investicije u vi{em i visoko{kolskom obrazovawu i isplatu plata u osnovnom obrazovawu. Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu tra`i jo{ {est miliona za izmirewe dugovawa za gradsko gra|evinsko zemqi{te i 4,2 miliona za izmirewe kursnih razlika za kotizaciju za Regionalnu {kolu za dr`avnu upravu.

Izmiri}e se i odre|ene potrebe okruga, pa }e za pokrivawe duga vezanih za komunalne usluge u Sredwobanatskom i za isplatu plata u Severnobanatskom okrugu biti obezbe|eno po pola miliona dinara.

S. Stankovi}

SPO tra`i brzu ekshumaciju `rtava komunisti~kog re`ima Srpski pokret obnove zatra`io je ju~e u Beogradu od nadle`nih dr`avnih organa da mo{ti 44 `rtve, protivnika komunisti~kog re`ima, iz okoline Boqevca, {to pre budu ekshumirane i sahrawene na dostojan na~in.

Direktor SPO Aleksandar Jugovi} naveo je da je Komisija Vlade Srbije za otkrivawe tajnih masovnih grobnica nastalih posle septembra 1944. u prvoj godini rada popisala oko 12.000 stradalih i evi-

dentirala oko 170 lokacija na kojima se nalaze tajne grobnice.

Jugovi} je u izjavi dostavqenoj Tanjugu naveo da su dve lokacije ve} probnim eshumacijama potvr|ene i prijavqene policiji, dok je u slu~aju Potok Zmijanac kod Boqevca taj proces pokrenut kod Vi{eg javnog tu`ila{tva u Zaje~aru. SPO, prema Jugovi}u, zahteva od Ministarstva pravde da preispita za{to se u slu~aju Potok Zmijanac ne postupa, budu}i da

su lideri zemaqa ~lanica NATO-a. "Radujemo se uspe{nom sprovo|ewu prvog Godi{weg nacionalnog programa i nastavi}emo da podr`avamo kontinuirane napore Crne Gore u sprovo|ewu reformi", navodi se u Deklaraciji.

Generalni sekretar NATO-a (levo), predsednik Rusije (u sredini) i portugalski premijer

SPREMAN REBALANS REPUBLI^KE KASE

Republi~ki parlament }e na sednici zakazanoj za sutra razmatrati predlog rebalansa buxeta za ovu godinu. Preraspodelom u dr`avnoj kasi treba da se ispune o~ekivawa mnogih buxetskih korisnika, ali i da se pokriju neki ve} na~iweni tro{kovi.

Skup{tina Srbije jedan je od korisnika dr`avne kase za koju nije predvi|eno pove}awe rashoda, ve} preraspodela u okviru planiranih para pa }e za prinadle`nosti poslanika biti izdvojeno 634,5 miliona dinara, a za potrebe stru~nih slu`bi parlamenta 971,2 milion.

Me|utim, ima i buxetskih stavki na kojima su planirana dodatna sredstva, i to za isplatu zarada i drugih rashoda kod pojedinih korisnika. Tako }e ovogodi{wi ukupni rashodi biti pove}ani 16,7 milijardi dinara, od ~ega 5,5 milijardi za isplatu penzija, a 5,2 milijardi za finansirawe socijalne za{tite. Za povezivawe radnog sta`a firmama koje imaju neizmirene doprinose za penzijsko-invalidsko osigurawe od po~etka 2004. do kraja 2009. godine bi}e preusmerena 1,9 milijarda.

Za isplatu plata zaposlenih kod predsednika Republike predvi|en je dodatni 1,4 milion dinara, Kancelariji za evrop-

celog procesa tranzicije", nagla{ava se u Deklaraciji. [efovi dr`ava i vlada NATO-a ponovili su spremnost izra`enu na samitu u Bukure{tu 2008. godine da Makedonija dobije poziv za ~lanstvo u Alijansi ~im se prona|e obostrano

grobnica stoji ve} mesecima otvorena, a zbog nastupaju}e zime postoji bojazan da }e qudski ostaci biti izlo`eni dodatnoj eroziji.

"Smatramo da je takvo pona{awe dr`avnih organa neprihvatqivo i apelujemo da se mo{ti 44 mu~enika iz okolnih Boqeva~kih sela {to pre ekshumiraju i hri{}anski sahrane na lokalnom grobqu, a ne da se na ovaj na~in po drugi put ubijaju", rekao je Jugovi}.

prihvatqivo re{ewe za spor oko imena ove biv{e jugoslovenske republike u okviru UN, i pozivaju na poja~ane napore u tom ciqu.

U Deklaraciji se pozdravqa i "zna~ajan napredak" koji je Crna Gora ostvarila na svom putu u evroatlantskim integracijama, doprinos ove dr`ave stabilnosti regiona, a i {ire, pre svega u~e{}em vojske ove zemqe u misiji NATO-a u Avganistanu.

"Aktivan anga`man u Akcionom planu za ~lanstvo dokazuje ~vrstu posve}enost Crne Gore pristupawu Alijansi", naveli

[efovi dr`ava i vlada NATO-a izrazili su punu podr{ku te`wama ka ~lanstvu u Alijansi Bosne i Hercegovine i pozdravili uspe{no odr`ane izbore, napredak u reformama i u uni{tavawu prekobrojnog oru`ja i municije, kao i doprinos BiH me|unarodnoj bezbednosti, pre svega kroz u~e{}e u misiji u Avganistanu. "Pozivamo politi~ke lidere BiH da zajedno rade i udvostru~e svoje napore da bi se poboq{ala efikasnost i samoodr`ivost dr`avnih institucija i postigao napredak u su{tinskim reformama", dodali su oni.

SNS najavio proteste Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e u Beogradu da }e, ukoliko vlast "ne prekine sa politi~kim i medijskim terorom" nad protivnicima, biti primorana da pozove gra|ane Srbije na razli~ite oblike protesta.

Predsedni{tvo SNS }e, kako je najavqeno iz te stranke, naredne sedmice doneti kona~nu odluku o svojim zahtevima, ali i o vremenu, mestu i na~inu odr`avawa masovnih protesta ukoliko ti zahtevi ne budu ispuweni. Napredwaci su naveli da je vlast Srbiju dovela "do ivice katastrofe" u ekomskom, socijalnom, politi~kom i svakom drugom pogledu, te da joj je o~uvawe foteqa i finansijske mo}i po svaku cenu, jedino ~ime se bavi.

"Predsednik Srbije se uvek pona{a kao predsednik svoje

stranke, a ne kao predsednik svih gra|ana. Re`im preko svojih ~elnika kontroli{e gotovo sve medije, koji imaju jedini zadatak da svakodnevno vode kampawu protiv SNS", navedeno je u saop{tewu.

SNS, ukazano je, tako|e, ne}e i ne mo`e da se pomiri sa takvim stawem.

"Na{a obaveza je da obezbedimo ravnopravnost i jednake uslove za sve u~esnike politi~kog `ivota u Srbiji. Na autokratsko pona{awe vlasti odgovori}emo demokratski i civilizovano, ali odlu~no i bez ustupaka u zahtevima koje }emo pred vlast postaviti", poru~ili su iz SNS. SNS je zakqu~ila da ti zahtevi predstavqaju po~etak borbe za osnovna demokratska prava opozicije.

Ekonomski program DSS-a za gradove Demokratska stranka Srbije saop{tila je ju~e da je izradila je 21 lokalni ekonomski program za najve}e gradove u Srbiji. DSS je na taj na~in gra|anima ponudila konkretna ekonomska re{ewa za sredine u kojima `ive, jer svaki grad u Srbiji, bez obzira gde se nalazi, ima veliki potencijal da se razvija, ocenio je potpredsednik DSS Nenad Popovi} u izjavi za javnost. Lokalni programi su izra|eni za Novi Sad, Ni{, Kragujevac, Leskovac, U`ice, Suboticu, Vaqevo, Zrewanin, Kraqevo, ^acak, Smederevo, [abac, Vaqevo, Vrawe, Kikindu, Kosovsku Mitrovicu, Sombor, Zrewanin, Prijepoqe, Po`arevac, Zaje~ar, Kru{evac i za Zlatiborski okrug.

Lokalni ekonomski programi su izra|eni za sve najve}e gradove u Srbiji, izuzev za Beograd, ~iji }e program biti predstavqen 2011. godine, navodi se u saop{tewu te stranke. DSS }e, kako je istakao Popovi}, te programe predstaviti na velikom strana~kom

skupu ove nedeqe u Beogradu.

To }e, istakao je on, biti po~etak kampawe koja }e biti sprovedena u navedenim gradovima u Srbije, a u okviru koje }e DSS gra|anima ponuditi jasnu perspektivu razvoja wihovog grada, posle narednih izbora.

Popovi} je naveo da je DSS od danas jedina stranka u Srbiji koja je izradila lokalne ekonomske programe i na taj na~in gra|anima ponudila konkretna ekonomska re{ewa za sredine u kojima `ive.

"Verujemo da svaki grad u Srbiji, bez obzira gde se nalazi, ima veliki potencijal da se razvija, a sa na{im programima i na{im qudima koji te programe umeju da sprovedu - to }e biti mogu}e", rekao je potpredsednik DSS-a.

Podsetio je da je odluka o izradi programa za najve}e gradove doneta na Skup{tini DSS-a u februaru i da je u izradi programa u~estvovalo vi{e od 30 ekonomskih stru~waka, a da je poslom rukovodio Ekonomski savet stranke.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

3

ANALITI^ARI O NAJAVQENOJ REKONSTRUKCIJI CVETKOVI]EVOG KABINETA

Neka poka`u da nisu autisti~na vlast Politi~ki analiti~ar Zoran Stojiqkovi} smatra da bi rekonstrukcija Vlade Srbije, koju su ovih dana najavili i najvi{i dr`avni zvani~nici, bila dobar potez, bez obzira na to {to bi bio povu~en tek u posledwoj godini mandata, odnosno godinu dana nakon ulaska zemqe u duboku ekonomsku krizu. U izjavi za „Dnevnik“, Stojiqkovi} je kazao i da se ovaj korak vlasti mo`e kritikovati i u pogledu wegovih predizbornih motiva, ali smatra da ga ipak treba pozdraviti ukoliko bude racionalno osmi{qen.

– Uostalom, pitawe rekonstrukcije Vlade najpre je postavqeno u medijima pre vi{e od godinu dana, a zbog ozbiqne ekonomske krize, visoke nezaposlenosti i pove}awa siroma{tva.

Mi smo u me|uvremenu izgubili brojna radna mesta, tako da optimisti~ki scenario za 2020. glasi da }emo tad imati zaposlenih koliko smo imali 2000. godine. I ovaj potez vladaju}ih stranaka je o~ekivan jer ne mo`e

se rezati samo ~inovni~ki deo administracije, ve} se mora racionalizovati i vrh izvr{ne vlasti – naveo je Stojiqkovi}.

Dodao je da je i vreme da na{a politi~ka elita kona~no poka`e da nije socijalno autisti~na i da je spremna na to da redukuje broj ministarstava.

– Takav potez pokazao bi da oni imaju svest o dubini krize i da imaju kakvu-takvu komunikaciju s gra|anima, te da su spremni na to da i sami podnesu neku `rtvu – smatra on.

Stojiqkovi} napomiwe da se ne mo`e ra~unati da bi ovakav potez doveo do zna~ajnih u{teda u dr`avnoj kasi, ve} da je wegov zna~aj pre svega u simboli~koj ravni. A na pitawe u kojoj meri su efekti takvog simboli~kog poteza danas mawi nego {to bi bili pre godinu i po, kad se ovo pitawe tako|e otvaralo, na{ sagovornik ka`e da veruje da }e taj potez ipak imati veliku te`inu.

– To je simboli~ki i politi~ki veoma va`no jer se pokazuje da se uvodi nekakav red i da se

Zoran Stojiqkovi}

vlast pona{a solidarno – ocenio je on.

Na pitawe da li }e uop{te biti nekih efekata rekonstrukcije Vlade ukoliko do we do|e u februaru slede}e godine, odnosno u posledwoj godini mandata, i koliko se zbog toga mo`e govoriti da iza svega stoje samo predizborni motivi – Stojiq-

Milan Nikoli}

kovi} je rekao da su takve kritike uvek mogu}e, ali da je ipak dobro da do rekonstrukcije Vlade do|e.

– Veoma je va`no i dobro da do|e do rekonstrukcije Vlade, ali, naravno, ne iz demago{kih razloga i da se to izvede onako linearno i bez neke logike, nego da se napravi racionalna kalku-

Marko Blagojevi}

lacija da bismo imali optimalne rezultate – ukazao je on.

Komentari{u}i stavove pojedinih predstavnika vlasti da bi u racionalizaciji broja ministarstava mogli biti ka`weni ministri koji su lo{e radili, Stojiqkovi} smatra da }e ipak morati da se ispo{tuje koalicioni dogovor o raspodeli mesta,

te da }e svi koalicioni partneri u novoj podeli karata pone{to izgubiti.

Me|utim, analiti~ar Milan Nikoli} smatra da bi boqe re{ewe bilo zamena onih koji ne rade svoj posao dovoqno dobro nego smawewe broja ministarstava, i da bi moglo predstavqati zna~ajnu promenu. I izvr{ni direktor CeSID-a Marko Blagojevi} smatra da je od smawewa broja ministarstava ili zamene pojedinih ministara mnogo va`nije da li je Vlada efikasna.

Blagojevi} je napomenuo da efekti rada treba da budu jedino merilo za promene u najvi{em izvr{nom telu u zemqi, a izme|u dve opcije, ukazao je, pre bi trebalo i}i na redukciju broja ministarstava. Analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} veruje, pak, da rekonstrukcija Vlade Srbije, s obzirom na to da }e je ~initi iste politi~ke stranke, ne}e doneti su{tinske promene, odnosno da }e politika Vlade ostati ista.

B. D. Savi}

„MISTERIJE“ BRISELSKIH MISIJA SRBIJE

Mo`e li Vojvodina u Bulevar regenta?

Nedavni dogovor {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a i vojvo|anskog premijera Bojana Pajti}a o otvarawu kancelarije Vojvodine pri EU i pre nego {to Srbija stekne status kandidata za ~lanstvo u klubu „evropske dvadeset sedmorke“, kako je ranije planirano, otvorio je i pri~u o Bulevaru regenta. U ovu briselsku ulicu, Boulevard du Regent 53, preseqena je, ne tako davno Misija Srbije pri EU, na ~ijem je ~elu ambasadorka Roksanda Nin~i}, a u kom{iluku na jednom od spratova, najavqeno je nakon susreta Jeremi}–Pajti}, bi}e kancelarija Vojvodine pri Uniji. Weno otvarawe predvi|eno je po~etkom 2011.

– Dogovorili smo se da sva logistika, sav prostor, sve {to je potrebno za po~etak i za kasnije funkcionisawe te kancelarije bude pomognuto od Ministarstva spoqnih poslova – rekao je ministar Jeremi}, i podsetio na to da dr`ava u Briselu ima novu zgradu svoje misije pri EU. On je istakao da ta zgrada “reflektuje ~iwenicu da Srbija ozbiqno do`ivqava svoj evropski put i ima nameru da ga pro|e {to je mogu}e pre”.

– Jedan ceo sprat u na{oj misiji pri EU bi}e stavqen na raspolagawe Pokrajini bez ikakve nadokande. Mislim da je to potpuno logi~na stvar. Nema logi~nijeg mesta gde bi kancelarija Vojvodine u Briselu mogla biti nego {to je Misija Srbije – rekao je {ef srpske diplomatije nakon nedavnog dogovora s Pajti}em, uz opasku da se o~ekuje da kandidatura Srbije postane stvarnost u 2011. Po~etkom te godine, smatra Jeremi}, bilo bi dobro da se qudi upute u kancelariju Vojvodine u Briselu, tako da ona bude “u punom smislu funkcionalna” kada Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU.

Tako je zapo~eta pri~a o ve} pomenutoj zgradi, diplomatsko-konzularnom predstavni{tvu koje je prva nepokretnost koju je 2008. godine Republika Srbija, kao samostalna dr`ava, stekla u inostranstvu, i u Kraqevini Belgiji, ~ija je prestonica i stoni centar Evropske unije, ali i NATO-a.

Ko }e, dakle, sve biti sme{ten u broju 53 Bulevara regenta? Kao prvo, po~ele su medijske spekulacije o tome da }e se u wu preseliti, uz na{u ambasadu koju vodi am-

riju Vojvodine: mo`e li se na}i u istom zdawu s Misijom i ambasadom Srbije.

– Diplomatsko-konzularna predstavni{tva, po Be~koj konvenciji, oslobo|ena su pla}awa poreza u zemqi-doma}inu, ali su se obavezala na to da samo ona budu u zgradi, tako da se jo{ uvek ne zna da li je mogu}e da se u istoj zgradi i na|e kancelarija Vojvodine – obja{wava na{ izvor.

Ambasada Srbije u Belgiji, dok se ne re{i spor oko sukcesije biv-

Brisel

basador Radomir Dikli}, i Misija Srbije pri NATO-u, uz ve} obe}ani sprat za briselsku kancelariju Vojvodine, koja }e biti „jedan od najuspe{nijih delova Misije Srbije“.

Kako „Dnevnik“ saznaje iz visokih krugova srpskog MSP-a, postoje nemogu}e misije o kojima mediji pi{u, a jedna od wih je da }e na{a misija pri NATO-u napustiti sada{wu adresu. Po pravilima NATO-a, sve zemqe ~lanice i one akreditovane u briselskom sedi{tu Alijanse, iz bezbednosnih i ostalih razloga ne mogu biti izme{tene iz wega. Pri tom je, kako obja{wavaju na{i diplomatski izvori, ostalo za re{avawe jo{ jedno pitawe, vezano za kancela-

{e SFRJ ~iji je deo i sada{wa zgrada u kojoj je sme{tena, ne}e se seliti na novo odredi{te iako postoji plan za to.

– Ako zgrada u Aveniji Emil de Mot 11 ostane na{a, wena sudbina nije izvesna, rentirawe, prodaja...

– obja{wava na{ diplomatski izvor.

Interesantno je da je do}i do podataka i mogu}nosti da se na{e misije na|u pod jednim krovom, u sada{wem birokratkom aparatu kao `eqa za otvarawem tajnih dosijea. U briselskim predstavni{tvima nismo mogli da saznamo ~ak ni koliko qudi tamo radi.

Ako ve} sawamo kandidaturu u slede}oj godini, trebalo bi s wom da bacimo oko i na iskustva dr`a-

REKLI SU

Tomislav Nikoli} ide u Kinu Predsednik SNS Tomislav Nikoli} i delegacija te stranke otputova}e krajem nedeqe u Kinu, na poziv Kineske komunisti~ke partije, izjavio je ju~e funkcioner SNS-a Marko \uri}. On je na konferenciji za novinare rekao da }e Niko-

li} u Kini s rukovodstvom vladaju}e Komunisti~ke partije razgovarati o unapre|ewu privrednih odnosa Srbije i Kine, posebno u poqoprivredi. „Ovo je izuzetno zna~ajno, posebno imaju}i u vidu ogrom-

no iskustvo i privredni rast te zemqe. Kina je zemqa od koje Srbija u mnogim oblastima mnogo toga korisnog mo`e da sazna“, rekao je \uri}. On je dodao da SNS posetom Kini `eli da „pripremi teren“ za budu}u saradwu dve zemqe.

va ~lanica EU, a posebno je aktuelno ono koje ima na{ severni sused, ina~e ~esto odredi{te ministra Jeremi}a. Ma|arska koja od januara preuzima predsedavawe EU, kako ka`u u wenom MIP-u, shvatila je gre{ku da svi budu strogo kontrolisani od {efa diplomatije kada su u pitawu komunikacije sa „spoqnim svetom“.

Stoga sada, po uzoru na [vedsku ili Nema~ku, uvode portparole koji }e imati pravo da progovore i odgovore medijima na pitawa, bez aktuelnih procedura, jako karakteristi~nih za srpski MSP „po{aqite mejl sa zahtevom, pa }emo odgovoriti ili odobriti sagovornika“. Pa ako odgovor stigne, to bude aktuelno taman do korpe za otpatke.

Ono {to smo uspeli da saznamo iz na{eg izvora je da je trenutno na Bulevaru regenta u Misiji Srbije pri EU, uz ambasadorku Nin~i} jo{ dvadesetak qudi, {to diplomatskog osobqa MSP-a, {to deta{itranih predstavnika resornih srpskih ministarstava koja „nale`u“ na evropske poslove.

Sva diplomatska mesta nisu popuwena, a Misija Srbije }e se sa svakim novim korakom institucionalizacije odnosa s EU {iriti. Hrvatska, koja je pred ~lanstvom, u svojom misiji ima 50 qudi, pa }e i Srbija s procesom koji se otvorio na wenom putu ka EU i}i stazama ovog suseda i ostalih zemaqa koje su pre{le svoj put evropskog pridru`ivawa. Tako da, kako najavquju na{i izvori iz MSP-a, treba o~ekivati ja~awe kapaciteta Misije Srbije, kao isturenog dela dr`ave i dr`avne uprave pri Briselu. Do otpo~iwawa pregovora za pridru`ivawe EU nadajmo se da }e kodirani stil pona{awa i obla~ewa pratiti i dobra evropska praksa komunikacija, bar o tehni~kim pitawima na{ih diplomatskih misija.

Dragan Milivojevi}

Beko: Tadi} da objasni svoj poziv tajkunima Biznismen Milan Beko pozvao Beko je demantovao da je uz poje ju~e predsednika Srbije Borisa mo} dr`ave kupio akcije „Luke Tadi}a da objasni {ta ta~no znaBeograd“ po duplo ni`oj ceni. ~i poziv tajkunima da vrate Srbi„Nije niko terao male akcionare ji ne{to od svog bogatstva jer poda nama prodaju akcije. Dr`ava slovna javnost to do`ivqava kao nema obavezu da se stara o sloupozorewe i mogu}u najavu naplabodnoj voqi gra|ana. Ako neko te ekstraprofita. meni ho}e da proda 100 evra za „To je, na`alost, nerazra|ena 5.000 dinara, to je wegova stvar” inicijativa Tadi}a i o~ekivali rekao je Beko. smo da }emo videti da neko od Potvrdio je da je vlasnik „Veuspe{nih bogatih qudi iz Demo~erwih novosti“ ~ije su akcije kukratske stranke da konkretan pile tri wegove firme za vi{e od primer pa da vidimo kako to tre18 miliona evra. Odbacio je optuba da izgleda, kome da damo i koli`be biznismena u bekstvu Stanka ko, ~ime bi demagogija bila isSuboti}a Caneta, kome se u Srbikqu~ena“, rekao je Beko TV B92. ji sudi za {verc cigareta, da je sa Beko je istakao da takav Tadivlasnikom „Delte“ Miroslavom }ev poziv mo`e delovati kao znak Mi{kovi}em Suboti}evim novnovog oblika ekstraprofita pocem kupio Luku i Novosti. „Subosle krize koja je prili~no te{ko ti} je u nevoqi i vremenom je mepogodila Srbiju. wao qude koje je sma„Kod svih u potrao odgovornim za Tadi} je ja~i slovnoj javnosti newegovu sudbinu od od mene i on doumicu izaziva na kada je podignuta {ta konkretno Taupravqa Srbijom optu`nica protiv di} misli i kako wega“, rekao je Beko konkretno namerava i kao apsurdnu oceda reguli{e to pitawe i gde nalanio Suboti}evu tvrdwu da zajedno zi inspiraciju. Pomenuo je Bila sa Mi{kovi}em stoji iza kampaGejtsa, ali koliko je Srbija Amewe protiv Suboti}a. rika, toliko smo i mi Bilovi GejBeko je rekao da je sa Mi{kovitsovi, a Gejtsa je stvarala Ameri}em u prijateqskim odnosima i da ka, dok smo se mi ovde stvarali wih dvojica „imaju svoj dogovor“. uprkos sistemu“, rekao je Beko.

Naveo je da je nema~ka kompanija Ako je inspiracija Rusija i gest „Vac“ htela da kupi Novosti i da predsednika Vlade Rusije koji je mu se predstavila kao kupac a da pru`io penkalo Olegu Deripaski su mu predstavnici „Vaca“ Suboda potpi{e da }e radnicima isti}a predstavili kao poslovnog platiti plate, onda bi trebalo partnera i predo~ili mu papir imati na umu da je Putin u ekokoji to dokazuje. „Vac se nije snanomskom smislu time Deripaski {ao u Politici, Futuri i Dnevspasio `ivot, jer je poruka da je niku i trebao im je partner, a akRusija rezervisana za Ruse, dodao cije su mogli da kupe na berzi i je Beko. bez mene“, rekao je Beko. „Ili je Tadi}eva inspiracija Beko je, upitan o nesta{ici model predsednika Venecuele Humleka, rekao da nije vlasnik Salga ^aveza koji je rekao da o~ekuje forda, nego savetnik tog fonda, i vra}awe dr`avi a kada se to nije istakao da nije vlasnik ni Dewub desilo, po~eo je da nacionalizufud grupe niti Imleka. je“, rekao je Beko. „Salford ima jednog vlasnika, Beko je naveo i da veruje u inzove se Juxin Xefri, harvardski stitucije Srbije. „Tadi} je ja~i od |ak. Wima sam nekoliko dana pomene i on upravqa Srbijom“, resle ubistva \in|i}a savetovao da kao je Beko. ula`u u Srbiju“, rekao je Beko.

4

EKONOMIJA

ponedeqak22.novembar2010.

SMAWENO KA[WEWE U OTPLATI DUGOVA BANKAMA

KRAJ MR[AVE GRA\EVINSKE SEZONE

Stanogradwa oborena za tre}inu U septembru ove godine u Srbiji je izdato 660 gra|evinskih dozvola, {to je 12,4 odsto mawe nego u istom mesecu lane, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Indeks predvi|ene vrednosti radova u septembru 2010. mawi je 10,6 odsto u odnosu na septembar godinu pre.

datih dozvola odnosi se na stambene i 23,7 odsto na nestambene objekte. Kod ostalih gra|evina, najve}i deo izdatih dozvola – 62,8 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i elektri~ne vodove.

Predvi|ena vrednost radova novogradwe u septembru iznosi 74,1 odsto od ukupne predvi|ene

DNEVNIK

Gra|ani sve mawe srqaju u minuse Broj teku}ih ra~una gra|ana, s ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca, smawen je tokom oktobra 4,8 odsto, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

U prvih deset meseci ove godine broj teku}ih ra~una s ka{wewem u otplati pove}an je 12,6 posto, sa 185.029 na 208.402.

Iznos dozvoqenog prekora~ewa po teku}im ra~unima pove}an je tokom oktobra dva posto, s 33,5 milijarde dinara na 34,16.

Broj teku}ih ra~una gra|ana to-

kom oktobra pove}an je 0,5 posto, na 6,4 miliona, dok je broj korisnika teku}ih ra~una pove}an 0,4 odsto, na 4,29 miliona.

Broj kreditnih kartica s ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom oktobra pove}an je 0,6 odsto, sa 69.006 na 69.428, dok je tokom prvih deset meseci porastao 14,5 posto. Broj kreditnih kartica smawen je tokom oktobra za 0,1 odsto, na 1,022 milion, dok je od po~etka godine smawen za 10,7 procenata.

VREDNE SIROVINE, UMESTO NA RECIKLA@I, ZAVR[AVAJU NA DEPONIJAMA

Po broju dozvola izdatih u vrednosti radova. Najve}a graseptembru, prijavqena je iz|evinska aktivnost, posmatrano gradwa 965 stanova, {to je 31,9 po upravnim okruzima, zabeleodsto mawe nego `ena je u Beou tom mesecu gradu – 22,8 od2009. godine. U septembru ove godine sto od predviu Srbiji je izdato 660 |ene vrednosti Prose~na povrgra|evinskih dozvola, n o v o g r a d w e . {ina stanova koji su prijaSlede Ju`no{to je 12,4 odsto vqeni za izba~ki upravni mawe u odnosu na gradwu iznosiokrug (17 odisti lawski mesec la je 69,3 kvasto), Ni{avski dratnih metara.

(7,2), Sremski Po vrsti gra|evina, u septem(6,1), Ma~vanski (5,9) i [umabru je izdato 81,7 odsto gra|edijski upravni okrug (5,3 odsto). vinskih dozvola za zgrade i 18,3 U~e{}a ostalih upravnih odsto za ostale gra|evine. Kada okruga kre}u se od 0,1 do 4,9 odje re~ o zgradama, 76,3 odsto izsto.

E. Dn.

SLOVENA^KA TRGOVINSKA KU]A ^VRSTO DR@I DRUGO MESTO NA SRPSKOM TR@I[TU

U kasi „Merkatora” 380 miliona evra – Trgovinska kompanija "Merkator-S" ostvarila je za prvih devet meseci ove godine prihod u Srbiji od 381,6 milion evra, {to predstavqa rast od 2,5 posto u onosu na isti period 2009. – izjavila je predsednica Upravnog odbora te firme Stanka ^urovi}.

Ona je, u susretu s novinarima, ukazala na to da taj rast, izra`en

u dinarima, iznosi 11,4 posto, ali da su, zbog smawivawa vrednosti dinara, poslovni rezultati u evrima daleko lo{iji nego {to bi bili da je kurs stabilan.

Pri tome je poru~ila kreatorima ekonomske politike u na{oj zemqi da je za stabilno poslovawe neophodan stabilan kurs da bi firme mogle realno kreirati svoje godi{we buxete. Po wenim re~ima, pove}awe prometa je ostvareno samo zahvaquju}i novim objektima, odnosno, {irewem maloprodajne mre`e u Podunavskom i Brani~evskom okrugu tako da je, s osam odsto tr`nog u~e{}a, "Merkator-S" u~vrstio

poziciju drugog najve}eg trgovca na srpskom tr`i{tu.

Stanka ^urovi} je dodala da je u starim objektima "Merkatora" promet ostao na istom nivou kao lane, s tim {to je u svim prodavnicama porasla prodaja tehni~ke robe, koja se prodavala uz beskamatne kredite na 12 meseci.

"Merkator S" na tr`i{tu Srbije ima dva brenda, "Merkator" i "Rodu" , a koji }e od wih biti otvoren u kojem kraju naredne godine, zavisi}e od kupovne mo}i stanovni{tva, jer je "Roda" poznata po asortimanu jeftinijih proizvoda, rekla je direktorka.

Ona ka`e da su primetili da u Srbiji postoji ekstremna situacija. Uvek, naime, ima kupaca za najskupqe proizvode i brendiranu robu, tako da je o~igledno da te potro{a~e nije dotakla kriza, a s druge stane, najvi{e se prodaju artikli s najni`im cenama, tako da je opadawe prometa karakteristi~no samo za proizvode sa sredwom cenom. Pri tome je dodala da se kriza mnogo vi{e ose}a u Hravtskoj nego u Srbiji, mada je vrednost potro{a~ke korpe pribli`na u svim zemqama regiona i iznosi prose~no 12,61 evro, s tim {to je u supermarketima 5,89 evra, a u prodavnicama tipa "ke{ end keri" 22. Ona je ukazala na to da je trenutno najve}i problem nesta{ica mleka, koja, kako ka`e, ne}e biti prevazi|ena do Nove godine.

S. G.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,676

106,812

109,269

104,356

Australija

dolar

1

75,6057

77,1487

78,9231

75,3743

Kanada

dolar

1

75,2146

76,7496

78,5148

74,9844

Danska

kruna

1

14,0322

14,3186

14,6479

13,9893

Norve{ka

kruna

1

12,8087

13,0701

13,3707

12,7695

[vedska

kruna

1

11,1345

11,3617

11,623

11,1004

[vajcarska

franak

1

77,2005

78,776

80,5878

76,9642

V. Britanija

funta

1

123,062

125,573

128,461

122,685

SAD

dolar

1

76,742

78,3082

80,1093

76,5071

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 11. 2010. godine

Otpad nije |ubre ve} rudnik zlata @iteqi Srbije godi{we, ka`u analize, bace 2,5 miliona tona otpada, ali od toga se oko 60 odsto prikupi organizovano, a ostatak, na`alost, zavr{i na ulicama, putevima, wivama, u prirodi... Za razliku od ostalog sveta, mi jo{ uvek nismo uvideli da sme}e, odnosno separacija i recikla`a otpada, mogu biti

U Srbiji se godi{we baci sekundarnih sirovina vrednih 50 miliona evra dobar izvor zarade. U svetu je recikala`a unosan posao, tu se ostvaruje promet od 160 miliona dolara godi{we, a ova industrija zapo{qava 1,5 milion qudi. Japan reciklira vi{e od 90 odsto otpada, skandinavske zemqe izme|u 70 i 80 odsto, dok je evropski prosek oko 60 odsto.U Srbiji se reciklira tek desetak odsto.

U reciklirawe spada sve {to se mo`e ponovo iskoristiti, a od onoga {to stigne na deponije ponovo se mogu iskoristiti staklo, papir, karton, aluminijum, gvo`|e, plastika, keramika, tekstil, elektronski i elektri~ni otpad... Od ukupnog otpa-

da na nekoj deponiji ~ak 50 odsto se mo`e pretvoriti u nove sirovine. Stoga pora`ava pro-

zemqi se polako razvija, postoje kompanije koje se bave recikla`om automobilskih guma,

Ostavimo dosta sme}a Svakog dana gra|ani Srbije bace na deponije oko pet hiqada tona otpada. U seoskim sredinama `iteqi dnevno naprave 0,7 kilograma otpada, u gradu oko kilogram, dok svaki Beogra|anin ostavi iza sebe ~ak 1,2 kilogram otpada. Prose~no, svako od nas "napravi" godi{we 318 kilograma sme}a. cena da se u Srbiji godi{we na deponije baci sekundarnih sirovina vrednih 50 miliona evra!

Recikla`na industrija u na{oj

aluminijumskih konzervi, PETamabala`e, preradom papira i kartona, dok, recimo, staklo nema ko da reciklira?! Od opa-

snog otpada recikliraju se elektri~ni i elektronski, stari akumulatori i neka uqa.

U svetu velike kompanije ula`u u recikla`u jer se ostvaruje u{teda u celom sistemu, sirovine ne idu na deponiju, ve} ponovo u upotrebu, a u proizvodnom lancu se {tedi 95 odsto energije. To zna~i ne samo dobrobit po ta preduze}a ve} i po `ivotnu sredinu, s obzirom na to da se u prirodi staklo nikada ne razlo`i, plastici je potrebno milion godina, limenkama od 100 do 500 godina, a plasti~nim kesama 300 godina.

U Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa nagla{avaju da je ciq nacionalne kampawe “O~istimo Srbiju” ne samo ure|ewe na{e zemqe i uklawawe divqih deponija ve} i ja~awe ekolo{ke svesti stanovni{tva po pitawu recikla`e i, uop{te, upravqawa otpadom. Kako ka`u, uz po{tovawe ekolo{kih zakona, investitori imaju mogu}nost da ula`u u primarnu separaciju otpada, postavqawe recikla`nih ostrva i dvori{ta, kontejnera za odvajawe papira, plastike, metala, alminujuma i ostalog komunalnog otpada.

A. Brzak

GRA\EVINSKE KOMPANIJE TRA@E POSEBNU FINANSIJSKU KU]U ZA POSLOVE U SVETU, ALI...

Srbija ne}e libijsko-srpsku banku

Na poslovima u inostranstvu srpska operativa godi{we ostvari skromnih 250 miliona dolara, za razliku od nekada{we dve milijarde. Me|utim, ako se ovoj skromnoj brojci dodaju i poslovi koje realizuju gra|evinske firme koje su na{i qudi registrovali na Kipru, u Austriji i Engleskoj i danas rade velike poslove u inostranstvu, posebno u Rusiji i biv{im zemqama SSSR-a, te Nema~koj i drugim zemqama, onda dolazimo do cifre iz zlatnih osamdesetih pro{log veka.

Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} ka`e za na{ list da se, po procenama, vrednost tih radova kre}e izme|u milijardu i milijardu i po evra godi{we, od ~ega na{a zemqa, na`alost, nema koristi.

Iako se godinama govori da bi ove kompanije trebalo da se vrate u zemqu i preregistruju, sagovornik ka`e da ovde ne mogu ostvariti ono za {ta su se profilisale. To zna~i da rade velike kapitalne objekte i sti~u velike reference, da mogu vu}i velike bankarske garancije, koje ovde nema ko da im da.

– Mi smo tra`ili da se osnuje banka koja bi pratila na{u operativu na ino-poslovima, da dr`ava obezbedi takozvani garantni

fond, bilo je obe}awa od Vlade da }e se za po~etak dati 50 miliona evra, a kasnije do 250 miliona evra – ka`e Rodi}. – Me|utim, sve je ostalo na pri~i, a poseban problem je u tome {to doma}e kompanije koje su jo{ uvek prepoznatqive napoqu i mogle bi raditi – nemaju referentne poslove u dr`avi, a to je jedan od preduslova da uspeju na licitacijama.

Libijska xamahirija nam je nudila da napravimo zajedni~ku libijsko-srpsku banku koja bi na{e firme pratila u Libiji na izgradwi velikih infrastrukturnih objekata, ali sve je ostalo na pri~i jer, nagla{ava Rodi}, na{a strana nije povukla nijedan potez da se to realizuje. O tome se razgovaralo u vi{e navrata, ali rezultata jo{ nema.

Na{a operativa nekada je bila u svetu prepoznatqiva po velikim kapitalnim objekatima – od infrastrukturnih do stambenih

u Al`iru, Iraku, Iranu, po izgradwi velikih hidromeliracionih radova u Peruu, Ju`noj Africi... Predwa~ile su kompanije poput "Energoprojekta", "Planuma", "Mostogradwe", "Ratka Mitrovi}a"...

Ipak se kre}e Rodi} ka`e da "Energoprojekt" radi u Kataru konsalting poslove sa 150 qudi na izgradwi termoelektrana, a ima i velik posao u Kazahstanu, "Hidrotehnika–Hidroenergetika" radi na izgradwi brana u Al`iru... Direktor "Planuma" Ratomir Todorovi} izjavio je za na{ list da u Rusiji svake godine u posledwih 15 naprave po aerodrom, grade puteve i autoputeve po celoj Rusiji... i na tim poslovima je anga`ovano oko 250 na{ih radnika, u Angoli na izgradwi puteva oko 50, a u Kazahstanu startuju s Italijanima po~etkom slede}e godine.

U biv{oj Jugoslaviji neimari su nastupali kao konzorcijumi u koje su bile ukqu~ene i operative biv{ih jugoslovenskih republika, s tim {to je srpska ~inila ve}inu. Postojali su veliki me|udr`avni ugovori za saradwu na velikim poslovima. Danas gotovo da su sve gra|evinske firme privatizovane ili su u fazi privatizacije, svesne su da u zemqi ne mogu da zarade hleb i spremaju se za radove napoqu, a "Mostogradwa", firma nekada svetskih razmera koja je zapo{qavala podizvo|a~e na velikim projektima, danas je podizvo|a~ u stranim kompanijama a u vlastitoj zemqi.

R. Dautovi}

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

NI[TA SE NE MO@E URADITI PREKO NO]I

VOJVODINA DOBIJA LOKALNE SAVETE ZA ZAPO[QAVAWE

Tr`i{te rada najve}i problem

Nezaposlenost le~iti po op{tinama

Rastu}e socijalno nezadovoqstvo je najve}i problem Srbije, ocenio je ekspert Be~kog instituta za me|unarodnu uporednu ekonomiju Vladimir Gligorov.

Govore}i o prognozama za idu}u godinu, on je rekao da je uveren u to da }e se privredni rast ubrzati, na 2,5 posto. Mogu}e je da rast bude ne{to ve}i ako bude doneta odluka da se pare od prodaje Telekoma potro{e, objasnio je Gligorov.

On je dodao da }e strukturni problemi ostati, pri ~emu je situacija naro~ito te{ka na tr`i{tu rada jer je nezaposlenost velika.

– Pad zaposlenosti je veoma veliki i socijalno nezadovoqstvo, koje je ve} sad veliko, poja~a}e se idu}e godine – ka`e Gligorov. – Glavni problemi Srbije su nedostatak novca i socijalno nezadovoqstvo.

Isti~u}i da se to stawe ne mo`e popraviti preko no}i, on je rekao da }e biti dosta komplikovano dok ne bude “prelomqeno” da li se `eli ubrzano prikqu~ewe EU ili ne, da li se `ele strukturne reforme, da li to mo`e uraditi ova ili neka druga vlada.

– To su glavna pitawa, a tek iza toga mogu}e je razgovarati o promeni ekonomske politike – ocenio je Gligorov.

Javnim oglasom, koji }e biti raspisan u javnim glasilima a i na na{im oglasnim stranama, od danas }e lokalnim samupravama, odnosno op{tinama, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe ponuditi nove programe sufinansirawa za nezaposlene u okviru mera aktivne politike zapo{qavawa u narednoj godini. Naime, kako za na{ list obja{wava direktor Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi}, akcent aktivnih mera zapo{avawa u narednoj godini, osim svih koje je NSZ sprovodio ove i proteklih godina, bi}e da i same op{tine aktivnije u~estvuju u re{avawu najte`eg pitawa – nezaposlenosti.

– Prvi institucionalni korak u re{avawu problema nezaposlenosti je formirawe lokalnih saveta za zapo{qavawe – obja{wava Srdi}. – Ovi saveti umre`avaju sve socijalne partnere koji na lokalnom nivou svojim delovawem mogu uticati na smawewe nezaposlenosti. Dakle, oni moraju po~eti da re{avaju probleme u svojim op{tinama jer je sasvim izvesno da su s wima najboqe i upoznati i da mnogo boqe od bilo koga znaju koji program aktivnih mera odgovara nezaposlenima u wihovoj sredini.

Na{ sagovornik isti~e da }e uslov za odobravawe sufinansirawa programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa biti taj da op{tina ima formiran lokalni savet za zapo{qavawe, donet plan zapo{qavawa za narednu godinu, opredeqen novac za finansirawe odre|enog programa ili mere i uskla|ene programe ili mere s prioritetima

i ciqevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tr`i{ta rada.

– Zakonom o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti predvi|eno je da, ukoliko jedinica lokalne samouprave, u okviru lokalnog akcionog plana zapo{qavawa, obezbedi minimum 51 odsto para potrebnih za finansi-

Da se ugledaju na Novi Sad, Pan~evo i Vrbas Kriterijumi na osnovu kojih }e se dodeqivati novac za sufinansirawe programa i mera aktivne politike zapo{qavawa namewen lokalnim samoupravama, kako isti~e Srdi}, su stepen razvijenosti op{tine, indikatori na lokalnom tr`i{tu rada, o~ekivani efekti programa ili mera i ekonomska opravdanost.

Pri tome, dodaje, naro~ito }e se voditi ra~una o tome da prioritet budu op{tine koje su, po klasifikaciji iz ove godine, slabije razvijene, a posebno devestirana podru~ja.

Kao pozitivan primer, Srdi} navodi op{tine Novi Sad, Pan~evo i Vrbas, koje su ove godine izdvojile zna~ajne pare za subvencionisawe zapo{qavawa, ali ujedno i pokazale i mawe razvijenim op{tinama da bi i one morale u slede}oj godini i}i tim putem.

FORINTA PADNE PA SE DIGNE, A NA[A VALUTA SAMO TONE...

Klizaju}i kurs klizav samo za dinar Otkako je po~ela finansijska kriza, stanovnici tranzicionih zemaqa svakog dana sa zebwom gledaju na kursne liste. Najte`e je Ukrajincima i nama. Uporedni podaci govore da je od po~etka krize, ili u posledwe dve godine, na{ dinar izgubio 45 odsto vrednosti, a ukrajinska grivna 49 odsto. Valute okolnih zemawa su uglavnom bele`ile jednocifen pad. Kuna je deprecirala oko ~etiri procenta, forinta 4,4. Hrvatska i ma|arska moneta po~ele su nedavno oporavak pa u odnosu na evro apreciraju. Sve ~e{}e je na kursnim listama ispred wih i evra kod oznake kretawa u kontinuitetu plus. Nama za utehu mo`e poslu`iti podatak da se, po novembarskoj anketi renomirane agencije „Blumberg“, do kraja ove godine o~ekuje neznatno slabqewe dinara.

O tome za{to je ba{ dinar me|u valutama koje su lo{ije pro{le ekonomski ekspert Goran Nikoli} ka`e: – O~igledno je da je ekonomija ovde u lo{ijoj poziciji u odnosu na okolne zemqe. Izvoz je ni`i, nezaposlenost ve}a, mawi je priliv stranih investicija i ni`i dru{tveni bruto proizvod – obja{wava Nikoli}. – Naravno, mnoge zanima {ta }e biti daqe s doma}om valutom. Dugoro~no gledano, kako se budemo pribli`avali evropskim integracijama i EU, i dinar }e ja~ati prema evru i ostalim ja~im valutama. To se ne}e dogoditi samo od sebe – izvozni asortiman Srbije se mora izmeniti. Do sada je prehrambena industrija bila uzdanica izvoza. Ali to ne}e mo}i jo{ dugo da traje.

Neohpodno je da svoje kapacitete usmerimo ka automobilskoj industriji i proizvodwi delova za wu.

Druga oblast koja bi zna~ajno mogla pospe{iti izvoz je elektron-

ska industrija. Zato treba stvoriti uslove za privla~ewe investicija tog tipa.

Da bismo podstakli izvoz, neophodan je ve}i ulazak direktnih stranih investicija. O prilivu

ta. U tre}em tromese~ju, a u odnosu na prethodno, do{lo je do pada zaposlenosti od 0,3 odsto. U odnosu na isti period pro{le godine, pad je 3,4 odsto. Istina, podaci Nacionalne slu`be za zapo{qavawe govore da je broj nezaposlenih u padu od po~etka godine.

Na`alost, to nije posledica dobrih vetrova u ekonomiji ve} brisawa s evidencije onih koji se ne pridr`avaju obaveze da se redovno javqaju Slu`bi za zapo{qavawe. Jedina ohrabruju}a vest iz ovog domena je da raste broj oglasa u kojima se tra`e radnici.

Realan rast dru{tvenog bruto proizvoda ove godine treba da iz-

Najte`e je vra}ati kredite Ko kod nas najte`e podnosi klizawe dinara? Ovim pitawem nedavno se bavio portal „Kamatica“, a odgovor je: gra|ani koji vra}aju kredite i privrednici koji nisu izvozno orijentisani. Poslovnim bankama slabqewe kursa ne odgovara jer ote`ava otplatu pozajmqenih para.U prvih devet meseci ove godine, a zbog rasta kursa evra, one su ostvarile negativne kursne razlike od 88 milijardi dinara. Nisu ih platile ve} su ih prebacile na komitente koji vra}aju indeksirane kredite. Koliko je ovima te{ko jasno govori podatak da su lane u istom periodu one bile 25 milijardi dinara. sve`ih sredstava kod nas nedavno je na predstavqawu izve{taja Narodne banke Srbije o inflaciji govorio viceguverner Bojan Markovi}. Podaci govore da je u tre}em tromese~ju priliv direktnih stranih investicija u Srbiju iznosio 176 miliona evra. U julu i junu brojka je bila gotovo zanemarqiva – 44 miliona, odnosno 31.

U strukturi su dominirala ulagawa u finansijski sektor, proizvodwu ~elika, pi}a i trgovinu.

Neto priliv po osnovu portfolio investicija iznosio je 16 miliona evra. Kod zaposlenosti tako|e nema ohrabruju}ih rezulta-

rawe programa i mera aktivne politike zapo{qavawa, mo`e podneti zahtev za u~e{}e u finansirawu tog programa ili mere po konkursu koji sada raspisujemo – ka`e Srdi}.

Po wegovom obja{wewu, potreba za “silazak” na lokalni nivo u re{avawu problema nezaposlenosti nametnula se sama po sebi s

nosi 1,4 posto. Ovaj podatak izaziva optimizam kod stru~waka, ali umeren. Ba{ kao i vest da u procenama eminentnih agencija sve ~e{}e umesto minusa dobijamo predznak plus.

Da nam je privreda razvijenija, nezaposlenost mawa, BDP ve}i ba{ kao i priliv stranih investicija, i doma}a valuta bi imala mawe turbulencije. To se ne mo`e popraviti preko no}i.

Zato pozitivne prognoze svetskih finansijskih agencija koje se bave rejtingom dobro do|u – ima nade za nas.

D. Vujo{evi}

obzirom na to da je jedan od osnovnih prioriteta Nacionalnog akcionog plana zapo{qavawa za narednu godinu i decentralizacija politike zapo{qavawa i podsticawe razvoja regionalne i lokalne politike zapo{qavawa.

– Ciq decentralizacije je smawewe regionalnih razlika i pove}awe zapo{qavawa. Kqu~ni princip decentralizacije je dono{ewe odluka na nivou {to bli`em gra|anima. Na taj na~in, lokalne samouprave dobijaju novu ulogu koja podrazumeva implementaciju centralne politike na op{tinskom nivou uz uva`avawe posebnosti lokalnog okru`ewa.

Drugim re~ima, lokalni akcioni planovi zapo{qavawa preuzimaju ulogu strate{kog partnera koji svojim aktivnostima promovi{e Nacionalnu strategiju zapo{qavawa i regionalnog razvoja u ciqu smawewa razlika me|u regionalnim tr`i{tima rada – isti~e Srdi}.

On dodaje da nezaposleni naredne godine mogu ra~unati ne samo na ove mere ve} i na sve koje su prethodnih godina sprovo|ene i koje su donosile rezultate. Ovi konkretni programi za koje se raspisuje konkurs subvencionisa}e zapo{qavawe pripravnika, obuke, doneti subvencije za samozapo{qavawe i subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim mestima. Re~ je, kako ka`e, o merama identi~nim ili sli~nim onim koje ve} sprovodi NSZ, a poboq{awe se ogleda u tome {to }e se ukqu~ivawem op{tina pove}ati broj korisnika mera a op{tine }e, u skladu s lokalnim potrebama, davati prednost nekim od ovih programa.

Q. Male{evi}

5

PORASTAO PLATNI DEFICIT

Vi{e evra odlazi iz Srbije Deficit teku}ih transakcija platnog bilansa Srbije za prvih osam meseci 2010. godine iznosio je 1,65 milijardu evra, {to predstavqa rast od 15,6 posto u odnosu na isti period 2009. godine, navedeno je u „Konjunkturnim trendovima Srbije“, koje izdaje Privredna komora Srbije.

Bilans robe i usluga bio je u deficitu za 3,16 milijarde evra, dok je kod teku}ih transfera evidentiran neto priliv od 1,92 milijarde evra.

I deficit bilansa robe i usluga i neto teku}i transferi smaweni su u odnosu na odgovaraju}i period prethodne godine, i to 7,4 odsto, odnosno 15 procenata. Pozitivni bilans finansijskog ra~una iznosi 1,57 milijardu evra, uz evidentiran neto priliv stranih direktnih investicija od 563,6 miliona evra i portfolio investicija od 67,4 miliona evra. U okviru stavke „ostale investicije“, zabele`en je neto odliv u iznosu 144,3 miliona evra.

Bilans razmene usluga s inostranstvom od januara do avgusta 2010. godine bio je negativan i zabele`en je deficit od 20,3 miliona dolara. Za prvih osam meseci 2010. izvoz usluga je dostigao 2,2 milijarde dolara, dok je uvoz bio na neznatno vi{em nivou.

IMA I ONIH ZA KOJE NEMA ZIME

Banke zgrnule u krizi 200 miliona evra Ni usred najve}e krize za neke nema poslovne zime. Naravno, radi se o poslovnim bankama koje su i ove godine dobro zaradile.

Rast profitabilnosti poslovnih banaka nakon udara ekonomske krize je, uz blago usporavawe, nastavqen i u tre}em kvartalu 2010. godine, u kojem su banke u Srbiji ostvarile profit od 20,7 milijardi dinara, {to je oko 200 miliona evra.

Trend poboq{awa rezultata nastavqen je u prvih devet meseci ove godine, a profiti poslovnih banaka su uve}ani 22 posto u odnosu na isti period lane. Po podacima portala „Kamatica.com“, ostvareni profit u prvih devet meseci ove godine je 4,2 milijarde dinara ve}i od profita u istom lawskom periodu, u iznosu od 16,9 milijardi dinara.

U ovoj godini je 12 poslovnih banaka poslovalo s gubitkom, dok je u pro{loj godini, u istom periodu, 13 poslovnih banaka ostvarilo negativan rezultat. Ovih 12 banaka ostvarilo je gubitak od 4,8 milijarde dinara, dok je ukupan minus „gubita{a“ u tri kvartala 2009. godine bio 6,6 milijardi dinara. Broj poslovnih banaka koje su ostvarile pozitivne rezultate u prvih devet meseci ove godine je 21 i wihov ukupan profit je bio 25,4 milijardi dinara.

profitabilnija banka je i daqe AIK, koja je 4,3 milijarde dinara profita ostvarila s resursima daleko mawim od pet najve}ih poslovnih banaka u Srbiji.

Najve}i napredak u rezultatima poslovawa u odnosu na ostvarene rezultate u istom periodu 2009. godine ostvarile su Alfa banka, AIK, Inteza i Komercijalna banka. Alfa banka, koja i daqe spada u grupu onih koje posluju negativno, ostvarila je poboq{awe rezultata za 1,5 milijardu dinara u odnosu na isti period pro{le

Najve}e profite u prva tri kvartala ove godine ostvarile su banka Inteza, AIK, Unikredit, Rajafajzen i Komercijalna banka Najve}e profite u prva tri kvartala ove godine ostvarile su banka Inteza, AIK, Unikredit, Rajafajzen i Komercijalna banka.

Ovih pet banaka s najve}im profitima ostvarilo je 18 milijardi dinara profita, a najvi{e Inteza – 6,2 milijarde dinara, dok je naj-

godine. Najve}e pogor{awe rezultata u odnosu na poslovawe u prvih devet meseci 2009. ostvarile su Hipo Alpe-Adrija i Vojvo|anska banka, koje su za milijardu dinara pogor{ale svoj rezultat.

Pore|ewem postignutih rezultata uo~qivo je da su, za razliku

od nekih drugih privrednih delatnosti, poslovne banke ostavile najgori deo ekonomske krize iza sebe.

Rezultati su po kvartalima 2010. godine konstantno bili boqi od istih perioda pro{le godine, ali jo{ nisu dostigli nivo iz 2008. godine, kada su poslovne banke ostvarile rekordne profite u posledwoj deceniji.

Pojedine poslovne banke, me|utim, postigle su rekordne rezultate u posledwoj deceniji, {to ukazuje na to da su u potpunosti prevazi{le krizni period, ali, s druge strane, ima i poslovnih banaka koje su daleko ispod ranijih nivoa poslovnih rezultata, zbog problema koje je izazvala ekonomska kriza, navedeno je u analizi.

Ovakve tendencije mogu ukazivati i na trend ukrupwavawa bankarskog sektora, koji je neminovan i na delimi~nu preorijentaciju pojedinih poslovnih banaka u budu}em poslovawu na sigurnije i profitabilnije bankarske poslove.

E. Dn.

6

BERZA

ponedeqak22.novembar2010.

VESTI Kontrola Irske Zvani~nici Evropske unije, Evropske centralne banke i Me|unarodnog monetarnog fonda se nalaze u Dablinu kako bi izvr{ili pregled irskih finansija i videli koliko je situacija u toj zemqi lo{a.

Irska se opire svim predlozima po kojima bi morala da se odrekne svog niskog korporativnog poreza u zamenu za milijarde dolara me|unarodne pomo}i u vidu zajmova.

Nafta jeftinija Sirova nafta je na berzi u Wujorku pojeftinila i na dobrom je putu da ove sedmice zabele`i najve}i nedeqni pad cene u posledwa tri meseca, po{to je zvani~ni Peking nalo`io bankama da pove}aju rezerve. Cena ameri~ke “lake” nafte je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 16 centi, na 81,69 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska “brent” nafta na u Londonu neznatno poskupela na 85,12 dolara za barel.

Oporavak SAD-a?

Pedsednik ameri~ke Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki odbacio je kritike 600 milijardi dolara vrednog plana te ameri~ke centralne banke za kupovinu obveznica tvrde}i da je on potreban za podsticaj oporavka privrede i smawewe nezaposlenosti. U prvom govoru otkad je 3. novembra Fed najavio pomenuti plan, Bernanki je upozorio da bi bez dodatnog privrednog stimulusa nezaposlenost u SAD mogla da ostane visoka jo{ godinama, kao i da Fed-ov plan ne mo`e da postigne uspeh sam.

JEDNA TRANSAKCIJA NIJE DOVOQNA ZA BERZANSKI @IVOT

U za~aranom krugu (ne)likvidnosti U sedmici na izmaku promet na Berzi je bio ne{to preko osam miliona evra i gotovo je duplo ve}i od pro{lonedeqnog.

Razlog tog pove}awa prometa na Beogradskoj berzi na `alost nije boqa likvidnost ve} je pove}awe posledica samo jedne transakcije u kojoj je Akcionarski fond prodao svoje u~e{he od 14,59 odsto u preduze}u Rubin iz Kru{evca, kazao je broker KBC Sekjuritisa Du{an Markovi}.

Ostatak nedeqe moglo bi se re}i da je tr`i{te bilo na nivou od prethodnih nedeqa sa pojedinim svetlim trenucima u kojima se likvidnost u momentima popravqala a cene i indeksi ulazili u pozitivne vrednosti.

Beleks15 je na nedeqnom nivou napravio pomak od 0,7 odsto a od akcija na kontinuiranom tr`i{tu najve}i nedeqni rast od 13,02 odsto bele`i kompanija Tigar. Pomenuta kompanija je ove nedeqe iza{la sa dva sop{tewa vezana za rezultate poslovawa u prvih devet meseci kao i odlukom o sticawu sopstvenih akcija na organizova-

nom tr`i{tu, podsetio je Markovi}.

Uz solidne finasijske rezultate kao i investicije koje u budu}nosti treba da jo{ vi{e poprave finasijsku poziciju te uspe{ne kompanije, Tigar je ove nedeqe od strane Beogradske berze dobio priznawe za una-

pre|ivawe odnosa sa investitorima i celokupne korporativne kulture kompanije za 2010. ~ime je postala prva korporacija sa tim priznawem koje }e od ove godine Beogradska berza dodeqivati doma}im kompanijama.

Na trgovawu akcijama NIS-a, u odnosu na prethodnu nedequ,

nema ve}ih promena. Cena se kretala oko nivoa od 480 dinara a zadweg trgova~kog dana broj transakcija kao i obim realizacije bele`e rast iznad prose~nih nivoa za ovu hartiju, kazao je u nedeqnom komentaru trgovawa broker KBC Sekjuritisa.

Generalni utisak sa trgovawa ove nedeqe je da se pritisak sa strane ponude seli na stranu tra`we pri ~emu je, kako je dodao Markovi}, i evidentno odsustvo adekvatne ponude na ovim nivoima cene. Takva situacija je vi|ena tokom nedeqe na nekoliko hartija iz sastava indeksa Beleks 15 na kojima je tra`wa u odnosu na ponu|ene koli~ine bila vi{estruka {to je u krajwu ruku i uticalo na blagi ovonedeqni rast tr`i{ta. Ta anomalija svojstvena slabolikvidnim tr`i{tima za posledicu mo`e imati ili daqi nastavak rasta tr`i{ta kroz pronala`ewe kupaca na vi{im nivoima cene ili jo{ ve}i pad prometa kao posledicu odustajawa investitora od trgovawa i nastavak za~aranog kruga nelikvidnosti, ocenio je broker Du{an Markovi}.

E. D.

Akcije Dobitnici

cena na zatvaranju

promena cene (%)

vrednost prometa

DIN fabrika Duvana Ni{ Tigar a.d. , Pirot

2.803

+27,99%

13.267.528

712

+13,02%

3.827.093

^a~anska banka a.d. ^a~ak

12.731

+10,70%

1.540.499

Gubitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

vred. prometa 258.460

BIP a.d. , Beograd

36

-14,29%

Lasta a.d. , Beograd

451

-10,52%

61.651

Imlek a.d. , Beograd

1.632

-7,48%

2.722.819

KUPOVINE U NEMA^KOJ NA MAKSIMUMU U [EST GODINA

Bo`i}ni pazar kao nekad Stabilnost ekonomije Nema~ke, u pore|ewu sa drugim zemqama evrozone, potvr|uje i o~ekivani rast izdataka za bo`i}ne kupovine na maksimalni nivo u posledwih {est godina.

O~ekuje se, naime, da }e u novembru i decembru nema~ki kupci potro{iti bezmalo 77 milijardi evra, ili 2,5 odsto

DNEVNIK

znati po svojoj {tedqivosti i racionalnosti, Nemci za bo`i}ne poklone i praznike obi~no tro{e mawe nego drugi stanovnici evropskih zemaqa, a ova godina ne}e biti izuzetak po tom pitawu. Prema istra`ivawu “Dilojta”, svaki Nemac }e u proseku za Bo`i} potro{iti 470 evra, dok }e ta suma u Luksemburgu dosti}i 1.200

evra, Irskoj vi{e nego pro1.000, a Italiji {le godine, ukaO~ekuje se da }e 640 evra. zuje asocijacija u novembru i Osim u Netrgovaca HDE. decembru nema~ki ma~koj, rast po“Dilojt” , takokupci potro{iti tro{we u no|e, o~ekuje umevembru i decemren rast prodaje bezmalo bru se o~ekuje na malo i potro77 milijardi evra samo u [vajcar{a~kih rashoda skoj i Luksemu Nema~koj, bez burgu. U ostalih 19 zemaqa reobzira na prognoziran pad u giona potro{wa }e se u prosemnogim drugim evropskim zeku smawiti za 2,5 procenata. mqama.

Oktobarska stopa nezapoPrema podacima HDE, predslenosti u Nema~koj je opala bo`i}na prodaja u Nema~koj u na minimum za 18 godina, {to je ukupnoj godi{woj zaradi trgodoprinelo zna~ajnom rastu povaca u~estvuje sa 20 procenata, tro{a{kog poverewa. Sem todok u nekim segmentima (kwiga, zaposleni u nema~kim komge, nakit, elektronika, igra~panijama ra~unaju na poprili~ke), taj udeo raste na 25 do 30 ne bonuse krajem godine. Poprocenata.

GDE ]E SE ZARA\IVATI?

Banke ra~unaju na istok Evrope

Banke koje posluju u zemqama isto~ne Evrope mogu da ra~unaju na visoke profite u narednim godinama, ali i na sve o{triju konkurenciju banaka iz Kine i Indije, ocenili su top menaxeri Doj~e i Unikredit banke.

Predsednik Unikredita Federiko Giconi o~ekuje rast prihoda te banke u isto~noj Evropi za 11 odsto u narednih pet godina. On je ju~e izjavio da }e visina kredita i depozita u tom periodu da se pove}a za 15 procenata, {to je rast kakav se ne predvija u zapadnoj Evropi. ^lan upravnog odbora Doj~e banke Jirgen Fi~en tako|e smatra da je region isto~ne Evrope veoma privla~an za bankarsko poslovawe, pa ne iskqu~uje mogu}nost {irewa poslovawa kupovinom drugih kompanija. Fi~en, m|utim, upozorava na jaku konkurenciju zemaqa u ekspanziji, Kine i Indije, na finansijskom tr`istu isto~ne Evrope. Velike zapadne banke su pohrlile u isto~nu Evropu u trci za zaradom posle pada “gvozdene zavese”, podse}a ruski poslovni dnevnik “RBK dejli”. Oko 40 odsto profita i ~etvrtinu prihoda Unikredit ostvaruje upravo u tom regionu.

Bankari smatraju da }e rastu profitabilnosti wihovog poslovawa doprineti privredni oporavak zemaqa regije.

EU RAZRE[ILA ZAMR[ENO GEOGRAFSKO POREKLO

„Makedonsko” vino samo iz Gr~ke Vinari iz Makedonije vi{e ne mogu da izvoze svoj proizvod u zemqe Evropske Unije (EU), ukoliko je geografsko poreklo na etiketama navedeno kao “makedonsko”, objavio je nema~ki radio “Doj~e vele” (DW), ukazuju}i da je Gr~ka jo{ 1989. za{titila pridev “makedonski”.

Krajem 2009. godine nema~ke vlasti otkrile su, naime, da se u supermarketima u toj zemqi prodaje “makedonsko” vino, posle ~ega su zatra`ili mi{qewe od Evropske komisije (EK).

Komesarijat za poqoprivredu u Briselu im je potom potvrdio da vino pod nazivom “makedonsko”, mo`e da se uvozi u zemqe Unije samo iz Gr~ke, po{to je Atina za{titila to geografsko poreklo. Izvori u EK, koji su insistirali na anonimnosti, potvrdili su za DW da }e se ta odluka u budu}nosti o{trije primewivati.

Isti izvor obja{wava da je jedan od razloga {to je Makedonija, bez ve}ih problema u proteklih 20-tak godina izvozila

Strah vinara Proizvo|a~i vina iz Makedonije strahuju da }e se sve to katastrofalno odraziti na ionako mali izvoz i da }e samo produbiti krizu u toj privrednoj grani. Najve}i deo svoje proizvodwe vina, Makedonija izvozi u Nema~ku. Procewuje se da je re~ o oko 33 miliona litara vina godi{we. Od makedonskih vlasti sada se o~ekuje da do 31. decembra prijave regione sa za{ti}enim geografskim poreklom iz zemqe.

„LAKTALIS” DOBRO ODRE[IO KESU ZA BREND

Jogurt od 1,3 milijarde evra Francuski proizvo|a~ mle~nih proizvoda “Laktalis” ponudio je 1,3 miiqarde evra za jedan od najpoznatijih brendova jogurta u svetu „Yoplait”.

Ukqu~ivawe “Laktalisa” u borbu za “Yoplait” ukazuje da }e ulozi biti ozbiqni, pi{e “Fajnen{l Tajms”. “Laktalis” ra~una da }e imati prednost pred drugim konkurentnim firmama, ponudiv{i kupovinu 50 odsto drugog po visini ostvarenog prihoda proizvo|a~a jogurta u svetu, dve nedeqe pre zvani~nog otvarawa tendera.

Prema izvorima “Fajnen{l Tajmsa” za ovaj brend su zainteresovani ameri~ka kompanija “Xeneral Mils” koja poseduje fran{izu za “Yoplait” u Severnoj Americi i {vajcarska “Nestle”.

“Yoplait” sada na paritetnim principima pripada francuskoj investicionoj grupi “PAI Partners”, koja je nedavno objavila nameru da proda svoj paket akcija. Farmeri ne nameravaju da prodaju svoje akcije, ali nisu ni spremni da otkupe udeo “PAI Partners”.

“makedonsko” vino u zemqe EU, u tome {to se, najverovatnije, radilo o niskokvalitetnom vinu, pa zbog toga niko nije ni reagovao na wegovo geografsko poreklo. Ali, od kada je u zadwih par godina, nekoliko privatnih makedonskih vinarija poku{alo da se probije na evropsko tr`i{te sa visokokvalitetnim vinom, Gr~ka je o{trije reagovala.

Makedonske vlasti tvrde da se radi o novoj kampawi Atine, ~iji su diplomatski predstavnici u Nema~koj i Sloveniji tra`ili od nadle`nih organa u tim zemqama da se zabrani prodaja vina iz Makedonije. Gr~ka i Makedonija skoro 20 godina vode spor pred UN oko upotrebe naziva “Makedonija”. Osim na politi~kom frontu, gde Gr~ka blokira ulazak Makedonije u NATO i po~etak pregovora sa EU, Atina i Skopqe redovno se sukobqavaju oko upotrebe imena i na svim ostalim poqima - od sportskih manifestacija, pa sve do vinarskih etiketa.

U prodaji karte za „^varak fest”

NA SPENSU 9. DECEMBRA

Prilika za nezaposlene Sajam zapo{qavawa po~iwe u ~etvrtak 9. decembra, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala Novi Sad, poziva tog datuma sve poslodavce i nezaoslena lica u zapadni hol Spensa od 10 do 16 ~asova.

Poslodavci koji imaju potrebu za zapo{qavawem radnika, mogu to

Manifestacija „^varak Fest - Ka} 2010.” odr`a}e se 26. i 27. novembra na inicijativu Grupe gra|ana „KATU“ iz Ka}a, uz podr{ku MZ Ka}. Najavqen je nastup “Ribqe ~orbe”, kojima }e predgrupa biti bend “Vatrena”, kulturno umetni~kih dru{tava iz Ka}a, kao i vokalnog soliste Miroslava Ili}a.

Karte za ove dve ve~eri, po pojedina~noj ceni od 400 dinara, mogu se kupiti u prostorijama MZ Ka} i u prodavnici ”Mungos” u Novom Sadu.

A. V.

Novosadska ponedeqak22.novembar2010.

prijaviti do 3. decembra u Filijali ili mejlom na adrese dmarjanovic@nsz.gov.rc i mdrazic@nsz.gov.rs .

Nacionalna slu`ba savetuje nezaposlene da pre dolaska na sajam pro|u obuku za aktivno tra`ewe posla u organizaciji Filijale.

A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NARASTAJU]I TEHNOLO[KI VI[AK U GRADSKIM KOMUNALNIM PREDZE]IMA NAS SKUPO KO[TA

Mogu li prekobrojni postati malobrojni?

URE\EWE FASADA NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Kre~ewe Topovwa~e pri kraju

Fasada zgrade Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvr|avi skoro da je zavr{ena, ostalo je jo{ da se uradi strana na kojoj je glavni ulaz. Kako ka`e Dejan Rapaji} iz „Poslovnog prostora“, zadu`en za nadzor, na tom delu je postavqena fasadna skela i radnici nanose podlogu za kre~ewe. Ure|ewe fasade zgrade Arhiva je malo u zaostatku, jer je malter sa ove zgrade prvi put obijan nakon obnavqana posle bombardovawa 1944. godine, te je Zavod za za{titu spomenika

iskoristio priliku da snimi stawe, jer se sada vidi {ta je sve tada na zgradi mewano.

- Nanosi se podloge sa strane koja gleda na hotel, a radovi se kre}u ka zgradi Oficirskog paviqona. Ki{no vreme nas malo usporava, jer bi vlaga naru{ila kvalitet rada – rekao je Rapaji}.

Po ugovorenom roku obnova bi trebalo da bude zavr{ena do kraja novembra, ali postoji mogu}nost da se rok probije.

A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 vikend naseqe Ribarsko ostrvo, Brodogradili{te, odmarlai{ta „Konet“ i „PTT“, od 8 do 13 Gradska deponija, Kafilerija, preduze}a „Livac“ i „Fiting“; Petrovaradin: od 9 do 11 Bukova~ki do, deo Male Karaga~e; Ka}: od 8 do 13 preduze}a „Brkqa~“ i „^voki}“; Sremska Kamenica: od 8.30 do 13 ^ardak, Glavica i deo naseqa Paragovo od podvo`waka do crkve i Popovice od Mo{ine vile do Lova~kog doma; od 11 do 13 De~je selo, ulice vojvode Putnika, Petra Ko~i}a, Zmaj Jovina i deo @elezni~ke; Koviq: od 9 do 12 Ada i Nova; Veternik: od 8.30 do 10 Ulica 19. maj i deo Radni~ke od kanala prema bregu; od 10. 30 do 13 Radni~ka i Fru{kogorska.

V REMEPLOV

Skandal u Matici Kwi`evni odbor i uprava Matice srpske zajedni~ki su 22. novembra 1931. povukli potez koji je dobar deo kulturnih radnika u zemqi ocenio kao ne~uveno lo{. Naime, tajnim glasawem odlu~eno je da se Todor Manojlovi}, jedan od najugled-

nijih pisaca i kulturnih poslenika svog vremena, ne izabere za sekretara Matice srpske.

On je godinu dana, prema ugovoru, obavqao ovu du`nost i sada je bilo pitawe da li }e dobiti „stalnost“. Nije je dobio. Za wega je glasalo ~etiri, a protiv wega 16 ~lanova upravnih odbora Matice. Mnogi su tvrdili da se Manojlovi} zamerio ve}ini prvih qudi najstarije srpske kulturne ustanove time {to je „kao sekretar napisao vi{e tekstova nego svi oni zajedno“. Manojlovi} je odmah po glasawu napustio Novi Sad. N. C.

Samostalnom sindikatu u JKP „Stan“ stigao je poziv za danas za pregovore s rukovodstvom firme, a na dnevnom redu }e biti kolektivni ugovor na kojem, izme|u ostalog, insistira sindikat u zahtevima iznetim povodom zakazanog {trajka za naredni ponedeqak. Kolektivni ugovor ~ini i socijalni program {to je za zaposlene u „Stanu“ va`an deo. Grad kao osniva~ preduze}a smatra da }e se odlaskom tehnolo{kog vi{ka uz otpremnine po socijalnom programu mal~ice stabilizovati poslovawe, jer se dugovi „Stana“kre}u oko pola milijadre dinara.

Stav Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti grada je da radnici koji su posledwi stigli na platni spisak preduze}a treba prvi da odu. Predsednik sindikata komunalaca Zoran Radosavqevi} podse}a da po odlasku tehnolo{kog vi{ka iz preduze}a, po Zakonu o radu u narednih pola godine ne bi smelo da bude novog zapo{qavawa. On ne mo`e da prognozira {ta }e posle biti, ali se pribojava da }e, kao sve dosada{we vlasti u gradu posle uvo|ewa vi{estrana~kog sistema, i ova aktuelna nastaviti praksu dovo|ewa ~lanova stranaka na

Spremne metle za nagomilane partijske vi{kove

platne spiskove gradskih firmi; ne pridaju}i pri tome va`nost {ta od {kole ima ~lan partije.

- Direktori mogu da promene naziv radnog mesta a da poslovi ostanu isti, {to mo`e biti povod da partijski kadar ponovi po~ne da ulazi u grad-

Pola milijarde za otpremnine Iz gradske kase je predvi|eno da se izdvoji oko 520 miliona dinara za otpremnine radnika iz „Stana“, „Zelenila“ i Spensa. Da su partije koje su delile vlast u Novom Sadu na pravi na~in gazdovale komunalnim firmama u proteklom dugom nizu godina, ova poprili~na suma novca bi se mogla iskoristiti za ne{to korisnije za sve gra|ane Novog Sada.

Foto: R. Hayi}

ska firme - isti~e Radosavqevi} i podvla~i da ne postoji mehanizam da se to spre~i.

Isto tako, direktor bez saglasnosti Upravnog odbora mo`e i da promeni sistematizaciju radnih mesta bez obzira na to {to od usvajawa tog dokumenta nije pro{lo puno vremena.

Direktorica „Zelenila“ Nata{a Ra{eta nedavno je izjavila da posle odlaska izme|u 80 i 90 radnika iz preduze}a u naredne pola godine ne}e biti novih primawa, misle}i na strana~ko zapo{qavawe. Me|utim, s pravom se pitaju poreski obveznici, od ~ijeg novca se finansiraju otpremnine,

{ta }e biti posle odlaska s vlasti ovih i dolaska nekih novih na ~elo Novog Sada.

Direktor ima pravo da bez odluke Upravnog odbora proceni da je potrebno otvoriti neko radno mesto, kao {to ima pravo i na procenu da radnika prebaci na drugo, ni`e ili vi{e radno mesto. Tih primera sada ima dosta, pogovoto ako doti~ni radnik ne pripada partiji iz koje je direktor doveden da upravqa firmom. Zato su komunalne firme postale strana~ke ispostave, pa bi preduze}a trebalo {to pre da se depolitizuju.

Z. Deli}

I prigradskim {kolama sleduju kamere Prigradske {kole bi uskoro, nakon novosadskih, trebalo da dobiju video nadzor. Kako za „Dnevnik“ ka`e pr menaxerka „Informatike“ Gordana Gale{ev projekat izgradwe telekomunikacione infrastrukture se nastavqa, te }e prvo autonomni nadzor dobiti {kole u Futogu, Rumenki, Sremskoj Kamnici i Petrovaradinu, a nakon wih i sve ostale. Kako se projekat bude razvijao, bi}e zavr{ena i opti~ka infrastruktura, da bi se kamere povezale na sistem i centralni monitoring.

Neke su {kole i do sada imale kamere, poput O[ „Sveti Sava“ iz Rumenke. Kako je za „Dnevnik“ rekao direktor {kole i predsednik aktiva direktora Svetozar Kozarov oni su imali nadzor od devet kamera, ali kada se pre dve godine pokvario nisu imali novca za popravku, te im je re~eno da sa~ekaju da krene ovaj projekat uvo|ewa kamera.

- Naravno da video nadzor treba da postoji, jer je veoma koristan. Dok su nam radile kamere uspeli smo da uhvatimo lopove koji su krali bicikle, me|utim to je stvarno veliki projekat i nadam se da }e uspeti. Samo

pravac Rumenka, Kisa~ do Stepanovi}a ima 25 kilometara. Toliko opti~kog kabla treba postaviti i to nije mali posao. Zato se nadam da }e nam svima uskoro uvesti makar autonomni nadzor, koji }e kasnije biti kompatibilan, {to zna~i da }e mo}i da se prikop~a na sistem – ka`e Kozarov.

U i{~ekivawu kamera koje je Grad obe}ao, pojedine {kole se snalaze i same. Tako je O[ „Miroslav Anti}“ iz Futoga pokrenula akciju prikupqawa novca od roditeqa za kupovinu video nadzora, s obzirom na to Grad postavqa samo spoqne kamere.

A. V. PREDSTAVQAWE KWIGE

O zna~ewu holokausta

Predstavqawe kwige “Holokaust i wegovo zna~ewe” odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine, u Jevrejskoj 11. Kwigu }e predstaviti prof. dr Teodor Kova~, Lea Qubibrati} i Gordana Todori}.

S. K.

8

ponedeqak22.novembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sedmica dvostrukih radosti Blizanci Veqko i Luka - Bojane i Nenada \or|evi}a, Lena i Sofija - Sawe Matijevi}-Buwev~ev i Neboj{e Buwev~eva, Ildiko i Karoq - Silvie i Atile Eleka.

Devoj~ice Teodora - Marije An|elika i Bobana Veli~kovi}a, Lenka - Jelene i Neboj{e Prelevi}a, Anastasija - Jelene i Nenada Vra~ari~i}a, Nina - Dragane i Petra Karla{a, Duwa Jelene Vuki} i Slavenka [}epanovi}a, Nevena - Jasmine i Sa{e Srdanovi}a, Petra - Melinde i Ilije Karanovi}a, Luna - Marije i Zlatka Stani{i}a, Na|a - Ivane i Nemawe Popovi}a, Mina - Vesne i \or|a Vujasinovi}a, Iva - Jelene Vemi}-\urkovi} i Vladimira \urkovi}a, Aleksandra - Tamare Miqkovi}Stanojevi} i Ivana Stanojevi}a, Duwa - Aleksandre i Bogdana Jokanovi}a, Lana - Nata{e i Du{ana Rojke, Nika - Sandre i Zorana Loli}a, Anastasija - Dragice i Gorana Filipovi}a, Tina - Silvije i Bogdana Jovanovi}a, Lea Svetlane Tot i Andora Tota, Jovana - Ane Vu~en i Dragoquba Jokovi}a, Nikolina - Ru`ice i Sr|ana Vukasa, Tamara - Olivere Moqac i Petra [everdije, Iva - Jelene i Nikole Kova~evi}a, Jovana - Vesne i \or|a Mu{ickog, Sara - Svetlane i Danijela \uki}a, Sara - Katarine Markovi} i Sini{e Trivi}a, Sara - Dragane i Dalibora Amixi}a, Lana - Nine i Boja-

na Lazi}a, Nina - Marine i Sa{e Radi{i}a, Qiqana - Ilone i Branka Xilitova, Ilijana - Jelene i Danislava Grubora, Lenka - Jovane i Mladena Petkovi}a, Eqmedina - Behare i Avdija Beri{e, Duwa - Sawe i Dra`ena Milo{evi}a, Drina - Jelene Palurovi} i Petra Qubi~i}a, Mija - Jovane i Sini{e Jevti}a, An|elija - Vesne i Pavla Kova~eva, Nikolina Andrijane i Dra`enka Brki}a, Nina - Radmile i Gorana Bejatovi}a, Daniela - Ivane i Daniela [e}erova, Jovana - Zorane Kotaranin Horvatinovi} i Damira Horvatinovi}a, Noemi - Livie Vasi-Balog i Oskara Vasija, Dejana - Marije Radi{i} i Vladimira Ili}a, Dragana - Maje i Qubomira Qubojevi}a, Nata{a Milke i Milana Korajlije, Miona - Nata{e i Branislava Mr|ena, Mia - Sawe Alvirovi}Juri~evi} i Pera Juri~evi}a, Milica - Zorice i Mladena Kopawe, Mila - Milene i Vlada Havrana, Dara - Julijane i Sima ^ovi}a, Teodora - Antonele i Miodraga Grma{a, Lidija Qeposave i Igora Muji}a, Duwa - Gordane i \or|a Vladisavqevi}a, Dorotea - Dragane i Nenada Noji}a.

Ven~ani Irena Erdeqi i [andor Erdei, Nurija Eq{an i ]amiq Bajraj, Slavica Rokvi} i Jovan Maksi}, Miomira Lupinski i Du{an Novakovi}, Aniko Kokai i @eqko Luki}, Mirela Mitri} i Goran Bijeli}, Tawa Jawi} i Boris Dragi~evi}, Ksenija Spremo i ^edomir Milenkovi}, Zorica Pej~i} i Slobodan Trkuqa, Dragana Spremo i Dragomir Luki}, Mirjana Dimitrijevi} i Andrija Vickovi}, Staka Vu~i~evi} i Savo Bala}, Antonela Gaji} i \or|e Pavi}evi}, Jelena Petrovi} i Qubi{a Duka, Svetlana Pa{}an i Dragan Vermezovi}, Jasmina Jovanovi} i Budimir Popi}, Mirjana Petrovi} i Dejan Tep{i}, Ivana ^udi} i \or|e Kondi}, Marija In|in i Vladimir Radivojkov, Sawa Mihajlovi} i \or|ije Miju{kovi}, Andriana Mati} i Dra-

gan Obradovi}, Zorica Jankovi} i Aleksandar Kreve{i}, Neda Filipovi} i Sr|an Mandi}, Marina ^i`ek i Predrag Maslov, Aleksandra Spai} i Du{an Stankov, Nada Lazuki} i Branimir Milo{evi}, Mirjana Gagi}-Mar~ok i Sr|an Dragojlo, Teodora \or|evi} i Du{an Rankovi}, Tamara Vujani} i Sa{a Borojevi}, Milka [piri} i Rade Stanojevi}, Ana Sabo i Nemawa Milo{evi}, Sandra Jovanovi} i Rajko Tuci}, Qiqana @iki} i [andor Kova~, Miqana Petrovi} i Dejan A~anski, Ranka Mirosavqevi} i Sa{a Popovi}, Qubica Rudovi} i Du{an Dolovac, Nata{a Pra{talo i Milo{ Potkowak, Branislava Blagojevi} i Aleksandar Baji}, Timea Kova~ i Zoran @ivkovi}, Marica Maleti} i Predrag Mitrovi}.

Jovana Kre{i} i Milan Star~evi} sa k}erkom Mirjanom

De~aci Andrija - Vesne i Dragoslava Diki}a, Stefan - Marije Kova~ i Predraga Jovanovi}a, Lazar - Marije i Milana Brkanli}a, Ogwen - Sne`ane i Dragana Qune, Luka Tatjane Ka~avenda i Radoja Vujovi}a, Nikola - Biqane i Du{ana Rujevi}a, Aleksa - Jasne i Neboj{e Panti}a, Vladan - Bojane i Sa{e Stefanovi}a, Mihajlo - Nade i Du{ana [iradovi}a, Milo{ - Marine i Dejana Spasi}a, Pavle - Ranke i Marka Polovine, Mateo - Dubravke i Igora Raki}a, \or|e Nade i Rade Bajagi}a, Dimitrije - Marije i Mla|ana Simi}a, Milorad - Aleksandre Milinkovi} Lackovi} i Dragana Lackovi}a, Leon - Jovane Elezovi} i ^abe Meqkutija, Aldin - Emine Osmani i [aipa Spasolija, Andrija - Gordane i Dragana ^oli}a, Aleksandar - Jelice i Milana Subi}a, Mateja - Vesne i Kristijana Stanara, Nikola Dragane Gaji} i Marka Avri}a, Luka - @eqke i Bojana Stojanovi}a, Nemawa - Biqane i Vojislava Boroje, Aleksa - Bo`ane i Qubi{e Radosavqevi}a, Andrija - Jelene i Aleksandra Jovi~i}a, Vuk - Maje i Du{ana Mandi}a, Vuk - Smiqane i Neboj{e Srem~evi}a, Aleksandar - Tijane i Luke Preradovi}a, Mihajlo - Ivane i Branislava An|i}a, Sabol~ - Marte i Lasla \urakija, Veselin - Sla|ane i Sini{e Vajagi}a, Nemawa - Radmile i Radovana Jugova, Aleksa Biqane ^erni} i Danila Nikoli}a, Luka -

Dragane i Milana Mili}a, Mihajlo - Sne`ane i Du{ana Haxovi}a, Todor - Slobodanke i Milo{a Patkovi}a, Uro{ - Adrijane i Du{ka Mijovi}a, Mario - Gabriele i Danijela Blatwickog, Marko - Dragane Dimitri} i Vladimira Dragina, Nikola - Tatjane i Radeta Bogojevi}a, Joca - Nikolije Kaldara{ i Miroslava Kolompara, Vuk Du{ice Jovanovi} i Andrije Kilingera, Luka - Tatjane i Svetozara Krsti}a, Luka Ivane i Dragana Raki}a, Nikola - Radmile i Zorana Koletara, Marko - Gabriele i Aleksandara Jovi~i}a, Mihael - Jasmine i Mihala ^apande, Viktor - Mirjane i Ivana Berklovi}a, Mihajlo - Aleksandre i Miroslava Raca, Dimitrije - Cvijete i Sini{e Te{i}, Pavel - Dijane i Pavela Meliha, Uro{ - Jelene i Borisa Berendike, Novak Nata{e i @ivka ]ur~i}a, Milo{ - Nikoline Kova~ i Pavela Milo{a, Aleksandar Mirjane Bir~anin i \or|a Kova~evi}a, Andrej - Tatjane i nenada Vuleti}a, Igor Na|e i Radomira Male{a, Jovan - Nevene Vuksan i Bojana Dragi~evi}a, Dimitrije Nade i Vladimira Stamenkovi}a, Marko Mirjane Qubi~i}-Mi}i} i Du{ka Mi}i}a, Bogdan - Branke i Branka Trkqe, Marko Suzane i Radosalva Mijajlovi}a, Vuka{in Teodore i Sini{e Novkovi}a, Vuk - Gabrijele i Bratislava Mitrovi}a, Nikola - Katarine Ili} i Dejana Topi}a.

Umrli Geza Mesaro{ (1925), \or|e Pajti} (1950), Nikola Rosi} (1953), Mara Simi} ro|. \oki} (1940), Slavka \uri} ro|. ^izmar (1937), Radivoj Karlavaris (1921), Angelina Trifkovi} (1993), Milka [kori} (1929), Bo{ko Bo`i} (1927), Mihaqka Dabi} ro|. Paquga (1942), Nada Markovi} ro|. Jovi~i} (1950), Milenko Milanovi} (1934), Predrag Kabi} (1956), Natalija Trifkovi} ro|. Nikoli} (1929), Ratko Zubi} (1931), @ivan Petrovi} (1935), Jovan Cvetkovi} (1960), Pal Bohocki (1940), Milan Todorovi} (1926), Miroslav Ra~i} (1948), @eqko Oqa~a (1959), An|elka Preki} ro|. \uri~i} (1922), Qiqana ^avi} (1950), Jelisaveta Ta{i ro|. Kova~ 61934), Milena Buri} (1930), Milan Pavlovi} (1944), Du{an Radanov (1949), Milorad @ivkovi} (1937), Etela Hercenberger ro|.

Pajzer (1924), Ru`ica Navratil ro|. Si}ai (1958), Veroslava Markovi} ro|. Stankovi} (1934), Margit Beki} ro|. Horvat (1937), Milosava Mali} ro|. Mihajlov (1934), Jelica Nikolajevi} ro|. Arsenijevi} (1919), An|a Petkovi} ro|. Lukaja (1931), Jano{ Fekete (1930), Du{an Davidov (1952), Dragoslav Karaxi} (1926), Pera Tawa i Boris Dragi~evi}

]iri} (1921), Jefta Teodorovi} (1958), Ilija Radulovi} (2000), Du{an Brki} (1956), Gabor Taka~i (1925), Milo{ Kapamaxin (1963), Dragana Mirovi} ro|. Stoji{i} (1969), Du{an Zolak (1933), Marko ]ulum (1961), Zuzana O`vat ro|. Squka (1926), Pavle \uki} (1948), Zora Felker ro|. Kati} (1928), Anton Augustinov (1941), Jelisaveta Tumbas Loketi} (1951), @ivko Stojanovi} (1935), Laj~o Pei} (1940), Savo Budimir (1929), Milan Bobera (1939), Kornelije Na| (1947), Danijela Gajani} ro|. Pani} (1975), Milka Arbutina (1932), Sreto ^obanovi} (1934), Josip Molnar (1952), Qubomir Vukeli} (1960), Zuzana Kevenski ro|. ^ernak (1930), Pavle Elor (1931), Justina ^onka ro|. Kos (1919), Lidija Peternel ro|. Glogov~an (1926), Du{an Mandi} (1959), Milan Le`aji} (1947), Savka Jankovi} ro|. Pavkovi} (1931), Branko Baji} (1940), Jan Struharik (1929), Ivan Kne`evi} (1970), Milo{ Gan (1935), Biserko Kova~evi} (1930), Bodan Stevin (1946), Valerija Kothai (1957), Erika Kolompar (1982), Radojka Danilovac ro|. \urkin (1926), Mihajlo Delari (1950), Nikola Tankosi} (1927).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

9

SVAKODNEVNA BORBA DA SE OSTANE TREZAN

^vrsta voqa protiv alkohola - Nikad nisam pila vino iz ~a{e, nego uvek iz tetra paka i nisam znala sebi da postavim granicu, samo sam unosila alkohol i pritom zaboravqala da jedem – pri~a ~lanica Kluba le~enih alkoholi~ara na redovnom sastanku koji se odr`ava svakog utorka.

Na tim sastancima ~lanovi me|usobno razmewuju iskustva,

ka`e predsednik pomenutog Kluba Zoran Manojlovi}, ne postoje izle~eni alkoholi~ari, ve} samo le~eni i zale~eni.

Klub deluje ve} pune 42 godine i broji trenutno oko 60 ~lanova, me|utim samo polovina redovno prisustvuje terapeutskim sastancima, organizovanim predavawima i zajedni~kim dru`ewima.

SOS telefon za alkoholi~are „Halo alko SOS“ telefon je 021/ 496 – 145, a mo`e se nazvati svakog utorka i ~etvrtka od 16 do 20 ~asova, pri tome je anonimnost zagarantovana. Klub le~enih alkoholi~ara se nalazi u Ulici seqa~kih buna 85. ulivaju jedni drugima snagu i nadu s ciqem da se oporave od alkoholizma. Jedini uslov za ~lanstvo je iskrena `eqa da se prestane s pi}em, a zajedni~ki zadatak s kojim se suo~avaju iz dana u dan je da ostanu trezni. I tako, do kraja `ivota, jer kako

- Potrebna je velika motivacija da bi se pristupilo le~ewu, a po~etak le~ewa je jedan od najte`ih momenata, jer postoje otpori da osoba prihvati da je alkoholi~ar i da mu je neophodna pomo} – rekao je predsednik Kluba le~enih alkoholi~ara i

dodao da je potrebno izvesno vreme da, nakon brojnih poziva i dugih razgovora putem SOS telefona, osoba s problemom do|e li~no.

- Uglavnom zovu ~lanovi porodice, ali de{ava se da ponekad zovu i li~no, uz naj~e{}e la`no predstavqawe da zovu za nekog drugog. Ipak, najbitnije je da imaju ~vrstu voqu da se le~e – ukazao je sagovornik.

Branko Pavlovi}, {ezdesetogodi{wak, zadovoqno i s ponosom govori kako se izborio sa svakodnevnim napijawem i trezan je ve} 30 godina.

- Ka da sam pre 30 godina pao iz autobusa zajedno sa sedmogodi{wom }erkicom, ona je slomila ruku zato {to sam ja bio pijan i tada sam shvatio da ne `elim vi{e da budem takav – pri~a Pavlovi} i dodaje da povrede sre}om nisu bile ozbiqnije. Oti{ao je u Kovin na le~ewe, gde je le`ao 3,5 meseci i potom je dobio lek koji bi, pri

Branko Pavlovi}

konzumirawu alkohola, doveo do kobnih posledica.

- Bio sam kao `iva bomba – ka`e Pavlovi} i dodaje da je uspeo da odoli svim isku{ewima na koje je nailazio, jer je radio na gradili{tu i u kafani, u neposrednom kontaktu s alkoholom.

ZBOG NAVODNOG REME]EWA JAVNOG REDA I MIRA

„Drap{inovci“ opet pred sudijom Otpu{teni radnici iz AD „Petar Drap{in“ danas }e se po tre}i put na}i pred sudijom za prekr{aje, zbog toga {to su, kako je u policijskom izve{taju navedeno, od septembra do februara pro{le godine, remetili javni red i mir pred Izvr{nim ve}em Vojvodine tra`e}i da se vrate na posao.

Na dva pro{la ro~i{ta nije se pojavio policajac koji je pisao prijavu, a kako ka`e predsednik sindikata „Solidarnost“ Mi{a Starovi} grupi optu`enih radnika do sada je ostalo nepoznato ko je to u~inio. Pro{lo ro~i{te je ostalo upam}eno po tome {to je predsednik Starovi} u znak protesta na sudu izvadio sam sebi zub.

- Iz Slu`be obezbe|ewa u Banovini i od pokrajinskog sekretara za rad i zapo{qavawe Miroslava Vasina smo dobili uveravawe da nas niko od wih nije tu`io sudu - ka`e Starovi}.

On predo~ava da stvar postaje opasna i ozbiqa, jer je wihova `alba na predusu od 7. septembra 2010. godine odbijena. Po toj presudu u~esnici u protestu su ka`weni zatvorom od 15 dana i sada, ka`e Starovi}, o~ekuju poziv za izdr`avawe kazne.

^ITAOCI PI[U SMS

- @alba na presudu izre~enu za isti prekr{aj reme}ewa javnog reda i mira, na istom mestu, ali drugog datuma, direktno je uputstvo kako da nas sudija za prekr{aj kazni danas - isti~e Starovi}.

Grupa radnika pred Banovinom imala je pravosna`ne sudske presude izre~ene na wihovu {tetu, jer je sud na{ao da nisu smeli da izlaze iz kruga fabrike i pred novosadskom kancelarijom Agencije za privatizaciju protestvuju jo{ sredinom 2007. godine zbog lo{e vlasni~ke transformacije, ~iju je prodaju krajem maja pro{le godine poni{tila Agencija za privatizaciju. Kao razlog za raskid ugovora o prodaji Agencija je navela prekomerno zadu`ivawe biv{ih vlasnika i neizmirivawe na vreme dospele rate za firmi.

Tako se pokazalo da su otpu{teni u stvari bili petlovi koji su zakukurikali pre zore, jer su u protestu kada su otpu{teni, izme|u ostalog, ukazali na dugove firme ~ija je visina onda iznosila oko pola miliona evra. Dugovi „Drap{ina“, ka`e Starovi}, sada se kre}u oko 13 miliona evra.

Privatizacija ove firme je pravi primer sprege vlasti, kriminala i nepo{tvawa zako-

na ove zemqe, smatra Starovi} i kao primer za to navodi i nepo{tovawe odluke Vrhovnog suda Srbije, koji je poni{tio aukciju „Drap{ina“. Podse}a da je podneto vi{e krivi~nih prijava zbog nezakonitosti u vreme dok su preduze}em gazdovali sada biv{i vlasnici ali da ni{ta nije procesuirano.

Vlada Vojvodine donela je zakqu~ak o vansudskom poravnawu da bi se otpu{teni vratili na posao, ali od strane zastupnika dr`avnog kapitala u „Drap{inu“ to nije prihva}eno. Istovremeno, biv{i pokrajinski ombudsman pokojni Dejan Jan~a dostavio je sindikatu „Solidarnost“ odgovor da u~e{}e u uredno prijavqenom javnom skupu nije kr{ewe zakona.

- Ju~e smo poslali skup{tinama Srbije i Vojvodine zahtev da se ukine Zakon o javnim okupqawu, jer dovodi u zabludu gra|ane, po{to sud u Novom Sadu ne po{tuje uredno prijavqene skupove i ka`wava gra|ane - navodi Starovi}, dodaju}i da je wihov slu~aj ustvari napad na sindikat, jer su me|u optu`enima i osu|enima ~etiri funkcionera ove sindikalne organizacije.

Z. Deli}

065/47-66-452

Lud, zbuwen, pretpla}en Uz ra~un za struju, 500 dinara tv pretplata, a kablovska tv 860 dinara. Stvarno smo svi „bogati“ za tolike pretplate. Ako ne platim iskqu~e kablovsku, a zajedni~ka antena u zgradi ne radi. [ta onda ja to pla}am? Ne znam da li sam ili luda ili zbuwena, ili je ne{to tre}e...

063/462... *** Nisam neki veliki vernik, ali se odli~no krstim i levom i desnom rukom, slu{aju}i Vladimira Vuk~evi}a, koordinatora Akcionog tima Srbije za hap{ewe Ha{kih begunaca (Mladi}a i Haxi}a), kako pri~a bajke Ser`u Bramercu, koji o~ekuje samo i samo hap{ewa! Da li je Bramerc malo dete pa se „pali“ na bajke?! Ne bih rekao. Pre }e biti „malo dete“ Vuk~evi}! Da su pokupili nas stare policajce da odradimo policijski posao, tra`ena lica bi bila odavno „gra|ani Haga“. S po{tovawem.

063/523... *** Kako da Republi~ki fond za zdravstvo u{tedi na pacijentima?

Tako da svi koji svoju bolest prouzrokuju akoholom, duvanom i drogom snose punu cenu svog le~ewa, a ne da fond pla}a. Bi}e onda i da

se kupi rentgen na N. nasequ i da se zaposli neurolog i gastrolog.

U Domu zdravqa Novi Sad nema nijednog.

064/2859...

*** Danima je voda u Novom Sada u`asno prqava, da se upla{i{ kada pusti{ vodu na slavinu, a niko od gradskih ~elnika ne reaguje. Da li je nekome va`no zdravqe qudi u ovom gradu?

064/1849...

*** Da li sve{tenik Katoli~ke crkve ima prava da vozi u alkolisanom stawu? I za{to? Posle mise, u prostorijama te svete ku}e se to-

~i pi}e, ori se muzika praznicima duboko u no}... Dokle? A vernici debelo pla}aju. S nu`nim po{tovawem 061/6460... *** Sude}i po tome da su politi~ke stranke „zasukale“ rukave da izgrade grad Kraqevo, neka je Kra-

qev~anima sa sre}om i ned’o bog nikom to zlo ali jedno je gotovo izvesno da }e Kraqevo posle izgradwe da li~i na uskr{we jaje.

064/3078... *** Laknulo mi je kada je Dinki} obnarodovao da }e ipak imati za `ivot, jer mu ostaje cela hiqada evra kad namiri ratu kredita!

064/3007... *** Potrudite se, molim vas, da novine ne budu ugu`vane. 064/4133... *** Onaj {to se svakog dana slika sa lopatom i makazama, napravio `uqeve na rukama! Efekat tog wegovog „rada“ je Vojvodina u vrhu po broju nezaposlenih i gladnih, Novi Sad bez novog mosta od 2000 godine i sve tako!

065/4439... *** Sramota. Svaki mesec upla}ujem doprinose, preduzetnik sam.

Za zdravstvo mi ode oko 6.000 mese~no, a kad ho}u na pregled ne mogu da zaka`em.

064/2660... *** E moj Milo{e, na kraju }e ipak biti kako je mali Perica „prorekao“: Evo mene, eto vas - JAT tujcima!

060/7085...

Ovaj {ezdesetogodi{wak iza sebe ima dva razvoda, tri }erke i dve unuke i za razliku od `ivota kojim je `iveo pre 30 godina kada je pio po tri litre pelinkovca dnevno, sada svoje ro|endane i ostale praznike slavi sa ~a{om koka – kole u ruci i ka`e da je najveseliji.

- ]erke su mi uvek bile podr{ka i dan – danas strahuju da }u se ponovo vratiti alkoholu, ali zavr{io sam s tim poglavqem – tvrdi na{ sagovornik i dodaje da je shvativ{i {ta zna~i biti trezan, pomogao i kolegi, kojeg je odveo u bolnicu i koji danas `ivi pristojan porodi~ni `ivot.

Alkoholizam se, kao bolest zavisnosti, manifestuje padom

tolerancije, nemogu}no{}u da prestane da se pije, apstinencijalnim sindromom i zdravstvenim i socijalnim problemima.

Zbog alkohola, mnogi izgube posao i porodicu, a ~esto i zdravqe. Povezuje se sa nastankom ~ak 66 bolesti i pripada mu tre}e mesto me|u deset vode}ih faktora rizika oboqevawa i smrti.

- Ako izdr`e {est nedeqa bez kapi alkohola, a pri tome da nemaju nikakve propratne reakcije, poput znojewa, lupawa srca, crvenila, to je uspeh i put ka stabilnosti – objasnio je na kraju Zoran Manojlovi}.

I. Dragi} Foto: N. Stojanovi}

USVOJEN PROGRAM RADA ZIMSKE SLU@BE U SREMSKIM KARLOVCIMA

„Belilo” zadu`eno za sneg Zimska slu`ba u Sremskim Karlovcima funkcionisa}e tokom predstoje}e zime po istim principima kao {to je to bio slu~aj prethodnih godina. Jedina razlika je u tome {to }e za odr`avawe saobra}ajnica i ~i{}ewe snega biti zadu`eni radnici novoosnovanog JKP “Belilo”, a nadzor }e obavqati Odeqewe za komunalno - stambene poslove i za{titu `ivotne sredine. Op{tinsko ve}e usvojilo je program rada na ovonedeqnoj sednici i sada sledi pokretawe postupka javne nabavke za kupovinu soli.

Prednost prilikom ~i{}ewa, odnosno soqewa imaju ulice kojima se odvija autobuski saobra}aj, autobuska stajali{ta, zdravstvene i de~ije ustanove, {kole i centri za snabdevawe.

Ulice }e, kao i do sad, biti podeqene u tri grupe prema prioritetima. Prema re~ima na~elnika komunalnog odeqewa Milivoja Duvwaka, u planu je nabavka 70 tona soli. So }e biti kupovana sukcesivo, prema potrebama i bi}e lagerovana na

ogra|enom prostoru kod policijske stanice.

- Pro{la zima je bila ekstremna po koli~ini potro{ene soli – ka`e Duvwak. - Prema prognozama i ova zima bi trebalo da bude dosta hladna, ali ne kao pro{logodi{wa, pa smo odlu~ili da nabavimo 70 tona soli. Mawe koli~ine od 50 do 100 kilograma ostavqa}emo na punktovima da je gra|ani sami upotrebe prema potrebi. Imamo tri kante za to i one }e biti kod Doma zdravqa, na Trgu patrijarha Brankovi}a kod taksi stajali{ta i kod pijace. Nadamo se da }e biti para da kupimo jo{ ~etiri, jer su se pokazale kao dobro re{ewe za Karlovce.

Ostale bismo rasporedili na Pivari, ^eratu, Dudari i na po~etku Ulice Karlova~kog mira.

Procena je da za rad zimske slu`be treba oko 1,3 miliona dinara pod uslovom da nema potrebe za anga`ovawem nekog od novosadskih javnih preduze}a, ~emu se pribegava u slu~aju ekstremnih nepogoda.

Z. Ml.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Andri}eve „Beogradske pri~e” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak najboqe pri~e na{eg Nobelovca, prvi put tematski razvrstane “Beogradske pri~e” Ive Andri}a.

Re~ izdava~a: Oslobodimo li se predrasuda, ostaju}i na tragu osobenosti Andri}evog pripoveda~kog postupka, mo`emo sklopiti skicu jedne posebne literarne gra|evine, takozvane beogradske hronike. Ta nedovr{ena gra|evina, sa jedinstvenom osnovom ali sa nepovezanim prostorijama, mogla bi da bude imaginarni model za projekciju kwi`evne rekonstrukcije novije povesti Beograda. Od „Porodi~ne slike“ u kojoj je, na fonu ratnih doga|aja, data psiholo{ka evokacija odnosa u jednoj beogradskoj gra|anskoj porodici, do pri~e o Zeki, razu|enoj istoriji ne samo jednoga junaka, nego i celoga grada, kao i drugih pri~a koje izrastaju iz autorovog isku-

stva, Beogradske pri~e predstavqaju kwi`evno svedo~anstvo o nemirnim vremenima, dramati~nim promenama i tragi~nim okolnostima kako u spoqa{wem svetu, tako i u qudskim du{ama pojedinaca koji su tom svetu pripadali.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak22.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

10

U BE^EJSKOM GRADSKOM POZORI[TU ODR@ANA PREMIJERA

Sabrana dela Viqema [ekspira

Polazak konvoja s gra|evinskim materijalom iz „Lepenke” Foto: M. Mtrovi}

POMO] ZA KRAQEVO

Konvoj za pogo|ene zemqotresom NOVI KNE@EVAC: Konvoj humanitarne pomo}i iz Novog Kne`evca upu}en je podru~ju pogo|enom zemqotresom u Kraqevo, gde je u subotu boravila delegacija predvo|ena predsednikom op{tine Draganom Babi}em. Iz fabri~kog kruga DOO „Lepenka” otpremqen je konvoj od pet kamiona natovarenih sa 50.000 komada opeke. Direktor „Lepenke”Aleksandar Ivo{evi} nagla{ava da se nije dugo ~ekalo za slawe pomo}i, kako bi se {to pre mogla izvr{iti sanacija o{te}enih objekata.

Akciji se odazvala i Prehrambena industrija AD „Aleva”, koja je postradalom podru~ju namenila svojih proizvoda u vrednosti 1,2 miliona dinara.

- Mi smo mala i relativno siroma{na op{tina, ali znamo {ta je nevoqa i solidarno `elimo da pomognemo prema mogu}nostima. Iz buxeta op{tine izdvojili smo 200.000 dinara, a ponudili smo i stru~nu pomo} koja mo`e na licu mesta da pomogne u sagledavawu posledica zemqotresa - ka`e Dragan Babi}.

M. Mr.

Cement i in`eweri [ID: Op{tinsko ve}e SO [id donelo je zakqu~ak o upu}ivawu pomo}i Kraqev~anima. U konsultaciji s kriznim {tabom Kraqevak predlo`eno je da to bude {leper cementa, {to je lokalna uprava u [idu prihvatila i isporu~ila iz Beo~inske cementare.

- Pored cementa op{tina [id uputi}e i stru~ni tim za procenu {tete na o{te}enim ku}ama. To su: gra|evinski in`ewer sa licencom Slobodanka Vukovi} i in`eweri Vladimir Lotac i Biqana [oltis.

Iz {idske op{tine u Kraqevo su ve} poslati {leperi proizvoda „Tim izolirke” - [id, „Viktorije oila” i „[id projekta” - ka`e predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}.

D. S.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Sani i slon” (11 i18), “@ena sa slomqenim nosem” (19.45), “Dru{tvena mre`a” (21.45) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Ma~eta” (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}” “Trubadur”

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP “Fru{ka gora” – “Dodirom kroz pro{lost” (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; “Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. godine”, autor Vasilije B. Suji} (do 26. novembra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Karoq Lajo{a @agar (1948) u 10.30 ~asova, Marija Jakoba Ili} (1922) u 11.15, Veqko Novaka Femi} (1927) u 12, Ane Tome Jovi~i} (1924) u 12.45, Jovan Stevana Dobri} (1936) u 13.30, Bo`o Daneta Ugarak (1931) u 14.15 i Boris Josifa Ha}inac (1934) u 15 sati.

BE^EJ: Posle novosadskog Pozori{ta mladih, minulog viknda je i u Gradskom pozori{tu Be~ej odr`ana premijera predstave „Sabrana dela Viqema [ekspira ukratko” u izvo|ewu novosadske pozori{ne trupe „Arterija”. Upravo ova tri pozori{na subjekta su, zahvaquju}i koprodukciji, doprineli da atraktivna predstava ugleda svetlost dana i, eventualno, postane hit u na{oj sredini, kao je to ve} pune tri decenije {irom sveta.

- Posle par meseci rada, iza{li smo na scenu da predstavimo ne{to {to je svojevremeno izgledalo nemogu}e. Ekipa sastavqena od trojice glumaca Zoltana Molnara, \or|a Simi}a i mene, u 90 minuta ukratko predstavqa svih 37 dela velikana dram-

Trojka koja je predstavila sva [ekspirova dela

skog stvarala{tva Viqema [ekspira. Neka su zastupqena s desetak minuta, a neka samo u jednoj

re~enici. Odmah da naglasim da se u na{oj predstavi ne vidi tradicionalni [ekspir. Predstava

VE^E INVESTITORA NA ZEKINOM SALA[U U KR^EDINU

Osniva se klub privrednika IN\IJA: Privrednici, strani i doma}i investitori, koji posluju na teritoriji op{tine In|ija, pokrenuli su inicijativu da se udru`e u svom poslovawu i osnuju Klub privrednika, ~iji pridru`eni ~lan }e biti i op{tina In|ija, koja je pru`ila punu podr{ku ovoj inicijativi. Na Zekinom sala{u u Kr~edinu prire|en je bio skup kom su prisustvovli gotovo svi investitori, vlasnici i rukovodioci stranih kompanija i preduze}a koje posluju ili }e po~eti da posluju na teritoriji op{tine In|ija kao {to su: „Grundfus”, „Embassy Techzones”, „Ball Packiging”, „Henkel”, i mnogi drugi. Skupu su prisustvovali i doma}i privrednici, kao i predstavnici NALED-a i USAID-a.

- Ideja je da u narednih deset dana for- Spaja ih zajedni~ki interes miramo Klub privrednika koji }e omogu}iti re{ajedni~ki pomognemo va{em poslovawu i lokalnoj savawe svih problema na jednom mestu i da uspemo premoupravi - rekao je predsednik op{tine In|ija Goko te institucije, sa kontaktima koje vi imate da zaran Je{i}.

S. B.

Prvi kup u topqewu ~varaka BE^EJ: Iako se o~ekivalo da je kuvawem kupusa s ov~ijim mesom zavr{ena kulinarska takmi~arska sezona u organizaciji restorana „Ribwak”, koji posluje u okviru PIK „Be~ej”, ipak ne}e tako biti.

Jer, u posledwem trenutku odlu~eno je da se, organizuje i Prvi kup u topqewu doma}ih ~varaka.

- Zainteresovani za ovu manifestaciju treba da se prijave do 25. novembra u restoranu „Ribwak” ili na telefon 021/6912493, a takmi~ewe }e se odr`ati u subotu, 27. novembra, od 10 sati. Kotizacija za u~e{}e po dvo~lanoj ekipi iznosi 1.000 dinara, a organizator obezbe|uje pet kilograma slanine za topqewe - ka`e u ime organizatora Stevo Adamovi}.

Tog dana ulaz na sportsko ribolovno jezero bi}e besplatan.

V. J.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

je vi{e prilago|ena mladima, interaktivna je i kabaretskog tipa, ra|ena na moderan na~in, ali dve premijere su pokazale da se dopada i publici zrelijih godina - rekao je Igor Pavlovi}.

Karakteristika be~ejske premijere je da je sav prihod upla}en na ra~un Narodnog pozori{ta u Kraqevu.

- Me|u gostima na premijeri bili su i predstavnici Narodnog pozori{ta iz Kraqeva s kojima smo se dogovorili o gostovawu predstave „Sabrana dela Viqema [ekspira ukratko” u wihovom gradu. U publici je bilo pozori{nih radnika i iz drugih ku}a s kojima smo razgovarali o gostovawima u wihovim sredinama - rekao je direktor Gradskog pozori{ta Be~ej Velimir Cvejanov.

V. Jankov

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

PAKETI POMO]I ZA RADNIKE IPOK-a

POTPISANI UGOVORI O ZBRIWAVAWU IZBEGLICA

Seoske ku}e za sedam porodica

SREMSKA MITROVICA: U Gradskoj ku}i u Sremskoj Mitrovici potpisani su ugovori o dodeli seoskih ku}a za sedam izbegli~kih porodica koje `ive na podru~ju sremskomitrova~ke op{tine. Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} potpisao je ugovor o dodeli 620 hiqada dinara po porodici za kupovinu ku}e i oku}nice u selu i jo{ po 80 hiqada dinara na ime tro{kova prenosa vlasni{tva.

Za ove potrebe, a na osnovu Akcionog plana o re{avawu statusa izbeglih i prognanih, UNHCR je dodelio pet miliona di-

nara, a 20 odsto na ovu sumu dodala je Gradska uprava Sremske Mitrovice iz buxeta,tako da }e sedam porodica pre kraja godine dobiti krov nad glavom.

- Na konkurs za dodelu ovih sredstava,odnosno ku}a, javilo se 26 porodica. Me|utim, sredstva su obezbe|ena za kupovinu sedam, me|utim, ve} slede}e godine obezbedi}emo nova sredstva za re{avawe stambenih pitawa izbeglih i prognanih, jer nam je ciq da {to pre izbeglima koji su se opredelili da `ive na na{em podru~ju,obezbedimo uslove da imaju svoj krov nad glavom - rekao je Nedimovi}.

S. Bojevi}

ponedeqak22.novembar2010.

Stidqivo po makarone ZREWANIN: Umesto da dolaze na svoja radna mesta, zaposleni u zrewaninskoj Industriji prera|evina od kukuruza IPOK ovih dana su se u fabrici zatekli da bi dobili obe}anu pomo} Vlade Vojvodine u vidu paketa sa prehrambenim proizvodima i higijenskim preparatima. U krugu najve}e skrobare na Balkanu nije bilo velikih gu`vi jer je pomo} deqena iz magacina. Ni radnici se nisu gurali, naprotiv - kao da su se stideli {to uzimaju pomo}. Pakete su dobila 232 radnika, a u wima su se nalazili testenina, pirina~, pa{tete, deterxent i drugo. Pre ovoga dobili su i pomo} u suhomesnatim proizvodima.

- Nisam nezahvalan, ova pomo} mi je zaista dobrodo{la, jer skoro da sam zaboravio kada sam posledwi put dobio platu.

Naravno, mnogo boqe bih se ose}ao da je kojim slu~ajem fabrika po~ela da radi. Gradski ~elnici obe}ali su nam podr{ku, da ponovo pokrenemo proizvodwu, ali od toga, evo bi}e

Kad nema posla...

mesec dana, nema ni{ta – rekao je jedan od radnika najve}e skrobare na Balkanu koji nije `eleo da mu se ime provla~i po novinama.

Radnici zrewaninske skrobare od 1. maja nalaze se kod ku}a, jer je proizvodwa obustavqena, a fabrika je pre nekoliko meseci ostala i bez struje. Tako|e,

magacini i silosi potpuno su prazni. Zaposleni mesecima nisu dobili plate, nije im regulisan ni radni sta`, a gazda IPOK-a Zoran ]opi} nalazi se u bekstvu, jer ga srpska policija sumwi~i da je ~iwewem krivi~nih dela o{tetio ovo preduze}e za 483 miliona dinara. @. B.

11

Izlo`ba dela Ivice Majina NOVI BE^EJ: U Galeriji „Selo”, Doma kulture u Novom Be~eju, otvorena je izlo`na karikatura, grafika i slika Ivice Majin iz Novog Be~aja.

Ivica Majin je spadao me|u slikare koji su izbegavali javnost, stvaraju iza zatvorenih vrata. Iako autor nije me|u `ivima ve} godinu dana, izlo`ba je ostvarena zahvaquju}i pomo}i wegove sestre pesnikiwe Slavice Majin. -Postavka ilustruje jednu iskrenu intimnu pri~u i umetni~ki izraz autora koji zavre|uju pa`wu i zbog toga {to su na slikama i crte`ima motivi Novog Be~eja, wegove ulice,Tisa, osobeni portreti Novobe~ejaca, prizori sa banatskih prostora - rekao je na otvarawu slikar iz Novog Be~eja Svetislav Dimi}. Izlo`ba }e trajati nedequ dana.

M. K.

NA SUDU JER NIJE UPISAO DETE U [KOLU

Vuka{in mora u prvi razred

Blokada do ispuwewa zahteva

@ITEQI JEZERSKE ULICE BLOKIRALI PUT ZA VRA^EV GAJ

Kamioni puni peska jure pored ku}a BELA CRKVA: Vlasnici ku}a u Jezerskoj ulici u Beloj Crkvi blokirali su u subotu od 10 do 14 ~asova raskrsnicu ove ulice sa vra~evgajskim putem. Kako je za „Dnevnik” rekao jedan od u~esnika blokade Jarsolav Strnad na ovako radikalan korak odlu~ili su se posle drugog zahteva Op{tinskom ve}u da im pomogne u re{avawu problema nastalog zzbog toga {to ovom ulicom prolaze {leperi sa peskom iz {qunkare AD „Ekoagri Serbija”.

Dnevno ovom ulicom u samnom srcu turisti~e zone transportuje se oko dve do tri hiqade kubnih metara {qunka, ili 150 kamiona u jednom prvacu, odnosno oko 300 kamiona dnevno.

Problem, kako su rekli u~esnici u blokadi i nije u tome {to oni prolaze na svaka dva minuta, nego {to to ~ine pri velikim brzinama, o{tetili su krhki asvalt koji nije bio predvi|en za ovakvu vrstu saobra}aja i pra{inom i blatom zasipaju parkirane automobile i fasade ku}a. Strnad je, tako|e, rekao da su se vlasnici objekata u Jezerskoj ulici, u peticiji koju su pro{le godine uputili Op{tinskom ve-

}u, naveli da tra`e izme{tawe puta sa te{kim saobra}ajem iz wihove ulice i formirawe pe{a~ke staze, ne samo zbog stanovnika ove ulice ve} i zbog {eta~a kojih je ne ovom delu Glavnog jezera uvek puno. Na ovu peticiju im nije odgovoreno pa su 12. oktobra ove godine poslali drugu, koju su potpisali: Dragan Stamenkovi}, Ivan Milutinovi}, Svetislav Balan, Jaroslav Strnad i Pavle Obradovi}. Kako su rekli ~uli su da je wihov zahtev razmatran na op{tinskom ve}u, ali s’obzirom na to da nisu dobili nikakv odgovor 16. ovog meseca posetili su policijsku stanicu u Beloj Crkvi i predali dopis kojim ih obave{tavaju da }e u subotu 20. novembra blokirati raskrsnicu jezerske ulice i vra~evgjskog puta od 10 do 14 ~asova.

Policija je iza{la na mesto blokade puta i sa~inila zapisnik o u~esnicima blokade.U~esnici blokade su najavili da }e biti istrajni i da }e put blokirati sve dok ne bude na|eno re{ewe za wihov problem, a za po~etak to je tabla sa ograni~ewem brzine na 30 kilometara na sat.

M. Vitomirov

VRBAS: Verovatno jedan od prvih slu~ajeva da }e roditeq biti prekr{ajno ka`wen jer nije upisao svoje dete na vreme u prvi razred osnovne {kole, desi}e se 29. novembra u Vrbasu, jer je za taj datum Darku Maki}u zakazano ro~i{te pred Osnovnim sudom u Vrbasu. Prosvetni inspektor vrba{ke op{tine Svetlana Kosovi} podnela je tu`bu protiv Darka Maki}a, jer je, prema novom Zakonu o osnovnom obrazovawu, svaki roditeq obavezan da svoje dete na vreme upi{e u prvi razred bez ikakve mogu}nosti za izuzetak.

Prema re~ima Darka Maki}a, on svog sina Vuka{ina nije `eleo ove godine da upi{e u prvi razred, jer je od nekoliko psihologa, ~ak i od {kolskog pedagoga dobio preporuku da odlo`i detetu upis u {kolu za godinu dana i da dete jo{ jednu godinu provede u pred{kolskoj ustanovi.

-Na prvom testirawu jo{ u maju, {kolski pedagog je preporu~io da odlo`imo upis za godinu, jer je Vuka{in pokazivao znake emocionalne nezrelosti i gubitka koncentracije, a i po uzrastu

OP[TINE @ITI[TE I NOVA CRWA URE\UJU ATARE

Sanira}e puteve i kanale

@ITI[TE / NOVA CRWA: Javno preduze}e „Razvoj” iz @iti{ta zapo~elo je ovih dana sanaciju atarskih puteva u svim mesnim zajednicama, a prema odluci Op{tinskog ve}a koje je, za ovu namenu, dodelilo po tri miliona dinara za 12 sela na teritoriji ove sredwobanatske komune. Izvo|a~i radova su {qunkara „Boki}” iz Kleka i „Eko gradwa” iz Zrewanina.

- ^im vremenski uslovi dozvole, radovi }e biti dovr{eni, pa }e poqoprivrednicima ulazak u wive biti znatno olak{an - ka`e direktor „Razvoja” Jovan Mandi}.

Ovo preduze}e sanira i kanalsku mre`u zbog ~ijeg su o{te}ewa mnogi trpeli. Radovi su povereni zrewaninskom Vodoprivrednom preduze}u „Sredwi Banat”, a trebalo bi da budu gotovi u narednih 30 dana. Ono {to je posebno zabriwavalo gra|ane `iti{tanske op{tine su brojne divqe deponije, pa }e „Razvoj” po~eti da re{ava i ovo pitawe. Najpre }e biti sanirana smetli{ta u Torku, Tordi i Banatskom Kara|or|evu. Rok za zavr{etak radova koje izvodi

Ukloni}e se i divqe deponije

„Jassakop” iz Zrewanina je mesec dana.

Istovremeno, Op{tina Nova Crwa o~ekuje da od Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu dobije 10 do 15 miliona dinara bespovratnih sredstava za ure|ewe atarskih puteva i odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta. Kako saop{tavaju iz lokalne samouprave, krajwi korisnik ovog novca bi}e ovda{we mesne zajednice koje su u~estvovale na konkursu, a koji-

ma je u pripremi dokumentacije pomoglo preduze}e „Sredwi Banat”. Pomenuta sredstva nisu dovoqna da se ve}ina problema u atarima re{i, ali bi se mogla sanirati najkriti~nija mesta. Novocrwanska op{tina je ove godine bila jedno od najplavnijih podru~ja u Vojvodini, ~emu je doprinela i devastirana kanalska mre`a. Mnoga gazdinstva pretrpela su velike {tete na poqoprivrednim kulturama (od 30 do 100 odsto). @. B.

nom savetovali{tu „J.J. Zmaj” u Novom Sadu, gde je troje stru~waka dalo istu takvu preporuku. Svi oni su nam i pismeno dali svoje mi{qewe i preporuku i mislio sam da }e to biti dovoqno da odlo`imo upis na godinu dana. Tokom leta nismo dete ni pripremali za {kolu, da bi dan-dva pred po~etak {kolske godine dobili obave{tewe da moramo upisati Vuka{ina u prvi razred - ka`e Darko Maki}.

Uprkos tome, Darko nije upisao sina u {kolu, jer je `eleo da on provede jo{ godinu Darko Maki} zbuwen odredbama novog zakona dana u pred{kolskoj ta~no je na granici, jer je ro|en ustanovi, ali ni u tome nije us29. februara 2004. godine. Samo peo jer u PU „Bo{ko Buha” u Vrzbog toga {to je ta godina bila basu nisu smeli da prime Vukaprestupna, moj sin je morao ove {ina. godine da se upi{e u prvi razred - Vuka{in je ~ak i krenuo u vrjer je 1. mart odre|en kao grani~ti}, ali su nam posle par dana sani datum. Nakon te preporuke peop{tili da su morali da ga ispidagoga, obratili smo se Razvoj{u i da po odluci prosvetnog in-

spektora, vi{e ne mo`e da poha|a vrti}, ve} da mora krenuti u {kolu - ka`e Darko.

Od po~etka septembra Vuka{in ne ide ni u {kolu ni u vrti}, a ocu Darku je pre nekoliko dana uru~en poziv za sud.

Prema re~ima op{tinske prosvetne inspektorke Svetlane Kosovi}, novi zakon je iskqu~iv i tu`ba koja je podneta je deo wegovog sprovo|ewa.

-Jednostavno ne postoji izuzetak i svaki roditeq mora na vreme da upi{e dete u {kolu.

Ne postoji na~in da se odlo`i polazak u {kolu. U konkretnom slu~aju to je i predo~eno roditequ, kao i to da }e u suprotnom biti podneta prekr{ajna prijava. Bilo je jo{ nekoliko sli~nih slu~ajeva, ali roditeqi su na kraju ipak odlu~ili da upi{u decu u {kolu - ka`e Svetlana Kosovi}.

Darko Maki} }e morati da plati kaznu i da dete upi{e u {kolu, a ako ga ni posle toga ne upi{e, ponovo }e biti tu`en i ponovo ka`wen i tako sve dok dete ne krene u {kolu.

N. Perkovi}

ODR@ANI „DANI STEVANA SREMCA” U SENTI

Pisac nadvladao politi~ara SENTA: Dvodnevna manifestacija „Dani Stevana Sremca” odr`ana u Senti minulog vikenda protekla je u znaku znamenitih li~nosti srpske kulture ro|enih u ovoj potiskoj varo{i.

Sve~ana akademija u ~ast kwi`evnika i akademika Stevana Sremca (1855-1906), na otvarawu tradicionalne manifestacije „Dani Stevana Sremca” u petak po~ela je srpskom himnom „Bo`e pravde”, za koju je tekst napisao Srem~ev ujak Jovan \or|evi}, tako|e poznata li~nost srpske kulture. Himnu je izveo `enski kamerni hor Zavi~ajne fondacije „Stevan Sremac” pod vo|stvom Valerije Fodor Marjanovi}.

U pozori{noj sali sen}anskog Doma kulture okupili su se brojni po{tovaoci najznamenitijeg Sen}anina, a prisustvovali su predstavnici ni{kih op{tina Medijana i Panteleja, predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova i druge javne li~nosti.

Besedu o Stevanu Sremcu odr`ao je pisac i kwi`evni kriti~ar David Kecman iz Sombora.

On je podsetio da po poznavawu doma}e i svetske kwi`evnosti i na~itanosti Sremac spada u red najobrazovanijih srpskih pisaca 19. veka, da se u wegovom delu sukobqavaju dve strane wegove li~nosti: Sremac gra|anin i Sremac politi~ar.

Manifestaciju je organizovala Zavi~ajna fondacija „Stevan Sremac” ~ije je sedi{te u rodnoj ku}i proslavqenog pisca koja je pre obnovqena pre pet godina, a predsednik UO Fondacije Slobodan Bor|o{ki je na zavr{etku ve~eri uru~io Be}ko-

Ve~e s Matijom Veoma pose}en bio je kwi`evni susret „Ve~e sa Matijom”, prire|en preksino} u sve~anoj sali sen}anske Gradske ku}e. Gost je bio poznati kwi`evnik i akademik Matija Be}kovi} koji je kazivao svoje stihove. Doma}in ve~eri bio je glumac sen}anske Kamerne scene „Miroslav Anti}” Predrag Popovi}. I Be}kovi} je rodom Sen}anin, a ove godine progla{en je za po~asnog gra|anina Sente.

- Istina je da je Sremac pisac nadvladao Sremca politi~ara.

Uvek je polazio od stvarnosnih ~iwenica i podataka, od onoga {to je video, proverio i zabele`io - rekao je Kecman.

Posle sve~ane akademije glumci Narodnog pozori{ta iz Kikinde izveli su komediju „Pop ]ira i pop Spira”, u re`iji Predraga Stojmenovi}a, za {ta su pobrali burne aplauze.

vi}u umenti~ku sliku sa motivom sen}anske Srpske pravoslavne crkve Svetog arhangela Mihaila, rad sen}anskog slikara @ivojina Branova~kog, a predani hroni~ar zavi~ajne istorije Petar Terzi} potsetio da je poznati pisac ro|en u Senti 29. novembra 1939. godine i kr{ten u sen}anskom pravoslavnom hramu.

M. Mitrovi}

CRNA HRONIKA

ponedeqak22.novembar2010.

c m y

12

DNEVNIK

SRBIJA ME\U NAJNEBEZBEDNIJIM ZEMQAMA U SAOBRA]AJU

Dr`ava ne ~ini dovoqno da spre~i tragedije Srbija je i daqe me|u najnebezbednijim zemqama Evrope u pogledu bezbednosti u drumskom saobra}aju, ocenio je ju~e Srpski komitet za bezbednost saobra}aja u Beogradu. Povodom Svetskog dana se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda, Komitet je naveo da dr`ava jo{ uvek ne ~ini dovoqno da spre~i stradawa na putevima.

Komitet je podsetio na to da svake godine u svetu 1,3 milion qudi pogine u drumskom saobra}aju, kao i da je stradawe u saobra}aju vode}i uzrok smrti dela stanovni{tva u dobi od 10 do 24 godine.

U Srbiji je, kako je navedeno u saop{tewu, u proteklih 30 godina poginulo blizu 40.000 qudi, a vi{e od pola miliona je povre|eno. Iako je od po~etka 2010. zabele`en trend smawewa broja stradalih, od septembra je broj poginulih i povre|enih u porastu, pi{e u saop{tewu.

O{trije sankcije i intenzivirawe aktivnosti saobra}ajne policije o~igledno nisu dovoqni da se zaustave svakodnevne tragedije na srpskim putevima, oceweno je u saop{tewu. Komitet smatra da se {ire obrazovne i edukativne aktiv-

nosti na nacionalnom nivou jo{ uvek se ne sprovode, a da je naro~ito zabriwavaju}e to {to novi sistem obuke voza~a kasni preko svake mere. Tako je Srbija tokom godinu dana dobila desetine hiqada novih voza~a koji su obu~eni u skladu s neodgovaraju}im i zastarelim sistemom.

Iz Komiteta o~ekuju da }e dr`ava kona~no preduzeti odlu~ne aktivnosti radi spre~avawa “svakodnevnog krvoproli}a” na srpskim putevima, uz podr{ku svih dru{tvenih struktura, navedeno je u saop{tewu.

ZASTRA[IVAWE SVEDOKA UBISTVA BRISA TATONA

O~evici be`e od su|ewa Svedoci ubistva Brisa Tatona trpe zastra{ivawe i pretwe i zato mewaju iskaze i izbegavaju da se pojave na su|ewu, ocewuju mnogi koji prate ovo su|ewe.

Devojka koja je svedo~ila pod za{ti}enim imenom A-1 izjavila je na samom su|ewu da strahuje za svoju bezbednost, preneo je ju~e FoNet. Neki svedoci izbegavaju da uop{te do|u, kao na primer

@arko Mileki}, koji se nije pojavio ni na posledwem ro~i{tu.

On je nedostupan na broju telefona koji je koristio, dok su na adresi koju je ostavio policiji kom{ije rekle da niko wegovog opisa nije tu stanovao.

Svedok je tako|e la`no naveo da kao konobar radi u jednom kafi}u u Beogradu, {to pokazuje wegovu jasnu nameru da izbegne su|ewe.

APELACIONI SUD O @ALBAMA NA PRESUDU URO[U MI[I]U

Nezadovoqni i tu`ilac i odbrana Apelacioni sud u Beogradu razmatra}e u ~etvrtak `albe na presudu kojom je Uro{ Mi{i} (21) osu|en na deset godina zatvora zbog poku{aja ubistva pripadnika @andarmerije Neboj{e Trajkovi}a na utakmici “Crvena zvezda” – “Hajduk” iz Kule 2007. @albe na presudu Vi{eg suda u Beogradu podneli su Mi{i}eva odbrana i Tu`ila{tvo, a razmatra}e ih peto~lano ve}e suda na javnoj sednici.

To }e Mi{i}u biti drugi put da se na|e pred drugostepenim sudom, `ale}i se na presudu Vi{eg

optu`nici, ali da je bio svestan toga da ga mo`e ubiti i na to je pristao.

– Sud je utvrdio da je Mi{i} bakqu poku{ao da ubaci u usta Trajkovi}u, a to {to nema opekotina na ustima ne zna~i da Mi{i} nije hteo da je ugura ve} da nije uspeo u svojoj nameri – napomenuo je Lazovi}.

Obrazla`u}i visinu kazne, sud je ocenio kao olak{avaju}u okolnost mladost okrivqenog i to {to ranije nije bio osu|ivan, ali je imao u vidu kao ote`avaju}u okolnost stepen iskazane agresivnosti

MINISTAR POLICIJE IVICA DA^I]

Bezbednosna situacija u Srbiji stabilna Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je bezbednosna situaciju u Srbiji stabilna, bez obzira na to {to postoje odre|eni rizici koji se pre svega ti~u bezbednosne i politi~ke situacije na Kosovu i Metohiji.

– MUP je, u saradwi s drugim nadle`nim dr`avnim organima, sposoban da veoma o{tro, i u skladu s ovla{}ewima, obezbedi bezbednost dr`ave i gra|ana, pa`qivo postupaju}i da bi se izbegle neke gre{ke iz pro{losti – rekao je Da~i} u intervjuu Tanjugu. – Spremni smo da u~inimo sve na o~uvawu bezbednosti gra|ana, stabilnog javnog reda i mira i teritorijalnu celovitosti zemqe.

Da~i} je istovremeno naglasio da policija ne mo`e re{avati politi~ke probleme, a da je “obaveza svih nas koji se bavimo i politikom da stvorimo uslove koji }e omogu}iti vi{e me|usobne tolerancije i razgovora”. Ministar je dodao da je MUP imao niz uspe{nih akcija zaplene droge, i podsetio na to da je ove godine izvr{ena najve}a zaplena heroina na ovim prostorima u novijoj istoriji – vi{e od 100 kilograma.

– Vodimo i daqe akciju “Morava”, koja ima za ciq neutralisawe dilerske mre`e i do sada je oko 2.000 qudi li{eno slobode i procesuirano na razli~ite na~ine – rekao je on, ukazav{i i na

Milioni biometrijskih paso{a – Do sada je izdato vi{e od 2,7 miliona novih biometrijskih paso{a i oko 2,5 miliona li~nih karata, rekao je Da~i}. – Kad je re~ o li~nim kartama, mislim da sada treba mirnim hodom u}i u wihovu zamenu i produ`iti sve rokove da bi gra|ani eventualno u narednih nekoliko godina zamenili li~ne karte.

Izra`avaju}i zadovoqstvo zbog zna~ajno pove}anog nivoa poverewa gra|ana u policiju, Da~i} je rekao da su tri kqu~na pitawa na koje gra|ani tako reaguju: borba protiv narkomanije, kriminala i nasiqa. akcije me|unarodnog karaktera, vezane i za organizovanu kriminalnu grupu Darka [ari}a, i konstatuju}i da je sigurno da je Srbija postigla veoma zna~ajne rezultate u ovoj oblasti. – Razmi{qamo o tome da napravimo posebnu specijalizovanu jedinicu koja bi se bavila borbom pro-

NAKON UBISTVA BIV[EG MU@A I WEGOVE ]ERKE

Preminula u bolnici

suda, po{to je biv{i Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu presudu Okru`nog suda u Beogradu iz septembra 2008. i nalo`io novo su|ewe.

Po zakonu, Apelacioni sud mo`e samo jednom ukinuti presudu pa bi tako sada trebalo o~ekivati da donese kona~nu odluku – ili da je potvrdi ili da je preina~i ili, pak, da sam otvori glavni pretres i presudi.

Mi{i} je u maju ponovo osu|en na istu kaznu od deset godina zbog poku{aja ubistva Trajkovi}a na beogradskoj “Marakani” 2. decembra 2007.

– Osu|en je zbog krivi~nog dela te{kog ubistva u poku{aju jer je sud utvrdio da je upaqenu navija~ku bakqu poku{ao da Trajkovi}u ugura u usta i pri tom je bio svestan toga da ga tako mo`e ubiti i na to je pristao – kazao je predsednik sudskog ve}a sudija Velimir Lazovi}, obrazla`u}i presudu.

Mi{i} je krivi~no delo izvr{io s eventualnim umi{qajem, kazao je sudija Lazovi}, obrazla`u}i da on nije hteo da ga ubije, kako je to navelo Tu`ila{tvo u

i posledice napada koje trpi Trajkovi}. Trajkovi} boluje od trajnog poreme}aja li~nosti, postao je nesposoban za rad i obavqawe du`nost, podsetio je Lazovi}.

Sudija Lazovi} je napomenuo da Trajkovi} nije dao povod za napad ve} da su navija~i, me|u kojima je bio i Mi{i}, znali da je on pripadnik Ministarstva unutra{wih poslova, a ne navija~ FK “Partizan”, kako je to Mi{i} tvrdio u odbrani.

– Uro{ Mi{i} pri{ao je Trajkovi}u, prepre~io mu put i obratio mu se re~ima ‘’Gde }e{, p.... `andarska?’’, {utnuo ga je u genitalije i, po{to je Trajkovi} pao, nastavio je da ga {utira i udara po celom telu – kazao je sudija Lazovi}. – Potom je Mi{i} poku{ao da Trajkovi}u ugura bakqu u usta, ali po{to u toj nameri nije uspeo, nastavio je da ga juri po severnoj tribini stadiona. Sudija je ocenio da je ovaj doga|aj bio masovni napad navija~a na jedno lice s namerom da mu budu nanete povrede.

Istom odlukom sud je Mi{i}u produ`io pritvor do pravosna`nosti presude.

(Tanjug)

U Beogradskom Urgentnom centru preminula je Qiqana Miti} koja je ubila biv{eg supruga Qubomira Dap~evi}a (58) i wegovu }erku Milicu (21), potvrdio je ju~e portparol Klini~kog centra Srbije Drago Jovanovi}. Miti}eva je od pro{le subote, kada je izvr{ila zlo~in i zatim sko~ila u Savu, bila u veoma lo{em stawu i gotovo stalno bez svesti, podsetio je Jovanovi}. Ona je preminula protekle no}i oko dva sata ujutro na intenzivnoj nezi, kako je

Jovanovi} objasnio, od posledica hipotermije izazvane niskom temperaturom.

Qiqana Miti} je 13. novembra oko 17.30 sati ispred restorana “Madera” u centru Beograda ubila biv{eg supruga i wegovu }erku iz drugog braka. Pucwavi je prethodila sva|a. Posle pucwave je pobegla, a nedugo zatim sko~ila u reku Savu sa Brankovog mosta. Prema pisawu beogradskih medija, Miti}eva je krivila biv{eg supruga za smrt wihovog sina.

(Tanjug)

Sud presudio u korist UNS-a Vi{i sud u Novom Sadu doneo je re{ewe kojim je kona~no odbijena tu`ba protiv potpredsednika Udru`ewa novinara Srbije Branka @ujovi}a i predsednika Dru{tva novinara Vojvodine, koje deluje u sastavu UNS-a, Predraga ]ur~ije zbog zamene brave na vratima kancelarije DNV-a, objavila je Radio-televizija Vojvodine.

Sud je ustanovio da @ujovi} i ]ur~ija nisu krivi i da je @ujovi} bravu na vratima DNV-a zamenio u prisustvu stru~ne saradnice Qiqane Remecki, zaposlene u novosadskoj kancelariji UNS-a, nakon {to su zajedno

utvrdili da je smeweno rukovodstvo DNV-a, van radnog vremena kancelarije, izbrisalo bazu podataka iz ra~unara, otu|ilo sve memorandume i najzna~ajniji deo arhive DNV-a, ukqu~uju}i i deo pe~ata.

Sud je tu`iocima, biv{im ~lanovima UNS-a, nalo`io da @ujovi}u i ]ur~iji na ime nadoknade tro{kova isplate 30.700 dinara. Svoj deo od{tete potpredsednik UNS-a Branko @ujovi} odlu~io je da uplati kao donaciju Fondu „Dobrica Kuzmi}“ koji poma`e novinarima slabijeg materijalnog stawa.

tiv narkotika, {to }e biti jedan od prioriteta u narednom periodu.

Da~i} je istakao da na poqu borbe protiv narkomanije MUP veoma dobro sara|uje s Bezbednosno-informativnom agencijom i sa Specijalnim tu`ila{tvom za organizovani kriminal, nagla-

{avaju}i da se samo kroz odli~nu saradwu mo`e uspe{no voditi borba protiv narkodilera.

Kada je re~ o dokumentima, Da~i} je najavio da bi od 1. januara naredne godine trebalo da po~ne izdavawe novih registarskih tablica, kao i voza~kih i saobra}ajnih dozvola. Ta dokumenta bi}e u skladu s najvi{im evropskim standardima, a wihovo izdavawe predstavqa}e veliki radni izazov za Ministarstvo unutra{wih poslova, rekao je Da~i}.

– Sve to }e morati da bude u~iweno u slede}oj godini jer se kod nas vozila registruju svake godine – rekao je on, preciziraju}i da }e u 2011. godini u MUP-u morati da bude izdato oko dva miliona tablica.

Pred Ministarstvom je novi zadatak, za koji, naravno, napomenuo je Da~i}, MUP ne}e dobiti “nove pare” iz buxeta.

– Naviklo je Ministarstvo da obavqa posao i bez para – rekao je Da~i}, skre}u}i pa`wu na te{ku materijalnu situaciju u MUP-u.

Govore}i o izdavawu biometrijskiih paso{a i novih li~nih karata, Da~i} je rekao da “sada polako po~iwe da jewava jagma za izdavawem novih paso{a”. Kada je re~ o li~nim kartama, ministar je rekao da }e najverovatnije biti produ`en rok va`ewa starih li~nih karata pa }e, s tim u vezi, i MUP nastaviti rad u tom segmentu.

„[e{eq jo{ nije dobio nalaze o operaciji” – Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq ni skoro mesec dana posle hirur{kog zahvata koji je obavqen na wegovom srcu, nije dobio izve{taj o operaciji ni nalaze koje je tra`io – izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu lidera radikala Zoran Krasi}.

On je na konferenciji za novinare, pod sloganom “Zaustavite ubijawe [e{eqa”, rekao da [e{eq i posle operacije ima

zdravstvenih problema s aritmijom i tahikardijom, a da je ~ak do 15. januara odlo`en pregled lidera radikala od me|unarodnih stru~waka.

On je naveo da za slede}u nedequ u Ha{kom tribunalu nisu planirane aktivnosti oko nastavka su|ewa [e{equ, koji je gotovo osam godina pritvoren u Hagu, i najavio da }e Komitet za odbranu [e{eqa nastaviti da alarmira javnost zbog kr{ewa prava lidera radikala.

Struka o novinama u ZKP-u Ministarka pravde Sne`ana Malovi} otvara danas u Beogradu zavr{nu javnu raspravu o novinama u krivi~nom-procesnom zakonodavstvu predvi|enim nacrtom zakonika o krivi~nom postupku. Na raspravi }e biti predstavqeni sumirani rezultati i konstruktivni predlozi koji su izneti na prethodnih {est javnih rasprava, i to }e biti prilika da se jo{ jednom razmotre predvi|ena re{ewa, navedeno je u saop{tewu Ministarstva pravde.

Osim ministarke Malovi}, u~esnicima skupa obrati}e se i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi}, republi~ki tu`ilac Zagorka Dolovac, {ef Misije OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos i glavni pravni savetnik Ministarstva pravde Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava pri ambasadi te dr`ave u Beogradu Dejvid Luis.

Novi ZKP bi}e u skladu s modernim zakonicima iz ove oblasti, uporednom praksom razvijenih zemaqa i u skladu s potrebama Srbije, navedeno je u saop{tewu.

CRNA HRONIKA/DRU[TVO

DNEVNIK

GU@VA OKO PRONALA@EWA LICA S POTERNICA

ponedeqak22.novembar2010.

13

PORAST PORODI^NOG I NASIQA ME\U DECOM

Policija pronalazi Zlo sti`e i internetom na stotine odbeglih Policijska uprava u Novom Sadu dobija u proseku bar jedan predmet potrage za osobama po centralnim poternicama dnevno. Osim tog broja, godi{we se re{ava jo{ stotinak sli~nih slu~ajeva zapo~etih ranijih godina. Za beguncima od pravde, mahom lopovima i prevarantima, centralane poternice raspisuju sudovi i dostavqaju naredbe policiji, naj~e{}e kad je protiv wih pokrenut krivi~ni postupak a

svi do|u na red. Povratnici su u tim slu~ajevima najte`i za rad. Znaju {ta ih ~eka u zatvoru i zato se dobro kriju.

Neki od wih koriste la`ni identitet i ~esto mewaju adrese, ne prijavquju se prilikom mewawa boravi{ta, tako da im se te`e ulazi u trag.

Vojvodi} navodi primer dame, rodom iz Bosne, koja se bavila prevarama i otvarala brojne veletrgovinske firme.

Ona je ostavqala menice bez

Najpoznatija poternica

nisu dostupni sudu ili su pobegli iz zatvora.

Postoji sistem obave{tavawa na nivou MUP-a, gde su sve druge policijske uprave upoznate s raspisanom centralnom poternicom i rade na

pokri}a pa je stoga pokrenuto deset krivi~nih postupaka, a prona|ena je posle vi{e od dve godine potrage.

– Imali smo saznawa da se krije na podru~ju Bijeqine i intenzivno smo je tra`ili, da

Najvi{e be`e u Bosnu – Ve} smo imali posla i zbog nedavno potpisanog sporazuma o izru~ewu okrivqenih s Crnom Gorom, a rad na tome nastavi}e se. Begunci s na{eg podru~ja najvi{e se sklawaju u Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, i Hrvatsku, kod rodbine ili prijateqa. To im mo`e biti kao privremena baza uto~i{te, ali imaju problem s izdr`avawem, potrebni su im neki prihodi... Neki se odlu~uju i za zapadne dr`ave, a postoji dobra baza za takva lica u ^e{koj, naro~ito u Pragu – obja{wava inspekor Vojvodi}. tome pored redovnog posla.

– Niko ne ide rado u zatvor, a naro~ito oni koji su tamo ve} bili. Ima dosta povratnika, pre svega lica koja se bave kra|ama, prevarama i zloupotrebama slu`benog polo`aja.

Neke smo hvatali i po tri ili ~etiri puta. Oni se ne mogu ukqu~iti u normalne tokove `ivota i vra}aju se krivi~nim delima – ka`e za "Dnevnik" {ef grupe za potrage u novosadskoj Policijskoj upravi Miroslav Vojvodi}. – Ve}inu begunaca prona|emo brzo, a za nekima potraga traje godinama. Me|utim, gotovo

bismo je kona~no prona{li u ogromnoj ku}i u Veterniku.

Zate~ena je u jednom od zakumfliranih bunkera, malom poput ostave, s ulazom prekrivenim umetni~kim slikama, garderobom i name{tajem. Ona se posle mewawa adresa i identiteta tu sakrila i jedva smo je prona{li. Trenutno je na izdra`avawu kazne u zatvoru za `ene u Po`arevcu – pri~a samostalni inspektor. – Tako|e, nedavno smo tridesetogodi{weg begunca uhvatili kod babe i nepokretnog dede. Oni su nam govorili da znaju da je problemati~an, da su ga se ro-

diteqi odrekli i da bi nam kazali gde je da to znaju. Ipak smo ga prona{li kako se, iako krupan, {}u}urio kod wih u ormaru.

Vojvodi} napomiwe da najve}i doprinos grupi za potrage daju uniformisani slu`benici policijskih ispostava Detelinara i Stari grad prilikom legitimisawa, ponaro~ito, osoba sumwivog pona{awa.

– Neke begunce prona|e ispostava za pratwu vozova prilikom legitimisawa, tako|e zateknemo ih u no}nim racijama, intervencijama zbog tu~a u kafi}ima i klubovima, kao i u redovnom policijskom poslu.

Ovog meseca smo u Novom Sadu uhapsili okrivqenog s Interpolove poternice, koji potra`ivan zbog ubistva ujaka u centru Cetiwa – ka`e Vojvodi}.

Begunci koriste raznorazne na~ine da bi ostali na slobodi, od najekstremnijih, kao {to je uzimawe la`nog identiteta, do opreznog na~ina `ivota.

Pri tom, oni poku{aju da se uklope u `ivot mesta gde su se nastanili. Na|u posao ili, {to je ~e{}i slu~aj, nastave s kriminalom.

Mewaju svoj izgled, du`inu i boju kose, pu{taju bradu, brkove ili obrnuto i na druge na~ine promene li~ni opis.

– Za sada nemamo saznawa o tome da je neko pribegao plasti~noj operaciji. ^esto identifikujemo begunce i po papilarnim linijama, odnosno otiscima. Imamo i pet poternica za licima koja su pobegla iz Okru`nog zatvora, ali to su sve slu~ajevi iz prethodnih godina, ove nije bio nijedan – ka`e inspektor Vojvodi}.

Najpoznatija, "crvena" poternica, raspisuje se za izgrednicima koji su po~inili najte`a dela i koji moraju biti isporu~eni, "`uta" je me|unarodna objava za nestala lica, "naranxasta" se odnosi na potencijalne opasnosti od, na primer, bombi, "plava" je oabve{tewe o prikupqenim podacima o beguncu i wegovim krimnalnim anga`ovawima, "zelena" se raspisuje kao upozorewe o biv{im robija{ima za koje se sumwa da nameravaju da po~ine delo u drugim zemqama, "crna" se odnosi na identifikaciju le{eva.

M. Vuja~i}

SU\EWE [ARI]EVOJ GRUPI

Svedo~i saradnik Adamovi} Su|ewe grupi odbeglog Darka [ari}a zbog {verca vi{e od dve i po tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Zapadnu Evropu bi}e nastavqeno u ~etvratak, 25. novembra saslu{awem svedoka saradnika Radana Adamovi}a.

Adamovi} bi trebalo da nastavi svedo~ewe koje je po~eo na prethodnom pretresu, a iskaz daje bez prisustva javnosti. Sud je iskqu~io javnost na Adamovi}ev zahtev tako da niko osim sudija, tu`ioca, optu`enih i wihovih branilaca nije u prilici da ~uje {ta govori. Za slede}i dan, u petak, sud je planirao saslu{awe drugog svedoka-saradnika Neboj{e Joksovi}a.

Obojicu, po zakonu, u najboqem slu~aju ~eka upola mawa ka-

zna od one na koju bi bili osu|eni da ne sara|uju sa sudom. U najboqem slu~aju, Adamovi} i Joksovi} }e biti oslobo|eni optu`bi u zavisnosti od nagodbe s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal koje ih je predlo`ilo za saradnike u procesu.

Darko [ari}, Goran Sokovi} i jo{ petorica optu`enih su u bekstvu pa im se sudi u odsustvu.

Ostali optu`eni, koji su na optu`eni~koj klupi, wih ukupno 11, negirali su krivicu i svoje u~e{}e u {vercu vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu. Svi optu`eni, tako|e, su negirali poznanstvo sa [ari}em, osim wegovog brata od tetke, tre}eoptu`enog @eqka Vujanovi}a.

Poku{aj krijum~arewa preko dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike spre~en je 15. oktobra 2009. zajedni~kom akcijom tajnih slu`bi ameri~ke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA), srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i policije Urugvaja, u ~ijoj je luci na brodu otkrivena po{iqka s drogom.

U nastavku te akcije, poznate kao "Balkanski ratnik", tokom pro{le sedmice u Italiji, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori uhap{eno je 80 osumwi~enih za trgovinu drogom u Italiji koji se dovode u vezu sa [ari}evom grupom, a me|u wima je i wegov mla|i brat Du{ko.

(Tanjug)

Srbija posledwih godina bele`i trend pove}awa porodi~nog i vr{wa~kog nasiqa me|u decom i mladima, navedeno je u Nacionalnoj strategiji za prevenciju i za{titu dece od nasiqa. U dokumentu koji je objavilo Ministarstvo rada i socijalne politike navodi se i da je razvoj savremenih komunikacija doveo do novog vida nasiqa - elektronskom po{tom, SMS i MMS porukama, ~etovawem i ukqu~ivawem u forume.

Deca oklevaju da se obrate roditeqima i odgovaraju}im slu`bama, jer smatraju da su policija, centri za socijalni rad i {kola neprilago|eni wihovim potrebama Prema ovom dokumentu, broj zlostavqane i zanemarene dece, prema evidenciji u sistemu socijalne za{tite, zna~ajno se pove}ava, zbog nepovoqnih socijalnih i dru{tvenih okolnosti u posledwoj deceniji pro{log i po~etkom ovog veka.

Prema podacima Centara za socijalni rad, u 2005. godini evidentirano je desetostruko pove}awe broja zlostavqane i zanemarene dece nego u 2001. Tokom 2006. zabele`eno je 2.771 dece `rtava zlostavqawa, {to je pove}awe od 22

odsto u odnosu na 2005. Strategija objavquje istra`ivawe sprovedeno u 50 osnovnih {kola u okviru programa "[kole bez nasiqa" u

imena, ismevawe, ogovarawe, {irewe la`i, socijalna izolacija i fizi~ko nasiqe.

Prema podacima iz Incest trauma centra, nedeqno se prijavi devet novih slu~ajeva seksualnog zlostavqawa, a u vi{e od pola je re~ o seksualnom zlostavqawu dece. Od petoro dece koja su seksualno zlostavqana ~etiri su devoj~ice, a prose~ni uzrast prvog incidenta je {est godina i {est meseci.

Fizi~ko ka`wavawe kao metod disciplinovawa dece vrlo je ra{irena pojava u Srbiji, o ~emu govori podatak da je 73 odsto dece uzrasta od dve do 14 godina za vreme trajawa ispitivawa do`ivelo najmawe jedan oblik psiholo{kog ili telesnog

Kako do bezbednog okru`ewa?

Vlada Srbije usvojila je krajem 2008. godine Nacionalni strategiju za prevenciju i za{titu dece od nasiqa, a u junu ove godine usvojen je Akcioni plan za sprovo|ewe strategije. Ciq strategije je da razvije bezbedno okru`ewe u kome }e biti ostvareno pravo svakog deteta da bude za{ti}eno od svakog oblika nasiqa i uspostavqewe nacionalnog sistema prevencije i za{tite dece od zlostavqewa, zanemarivawa i iskori{}avawa. kome su 28 odsto u~enika bili `rtve ili po~inilac nasiqa, a naveden je i zabriwavaju}i podatak da se i u pred{kolskim ustanovama sve ~e{}e ispoqavaju razni vidovi ugro`avawa bezbednosti dece.

Najzastupqenije je verbalno nasiqe - vre|awe, davawe pogrdnih

ka`wavawa od roditeqa ili drugih osoba u porodici.

Istra`ivawa su pokazala da deca oklevaju da se obrate roditeqima i odgovaraju}im slu`bama, jer smatraju da su policija, centri za socijalni rad i {kola neprilago|ene wihovim potrebama.

ZREWANIN PRVI VOJVO\ANSKI GRAD SA LOKALNIM PLANOM ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Na mito i sitom i re{etom Zrewanin je prvi grad u Vojvodini, a jedan od ~etiri u Srbiji u kome se izra|uje lokalni plan za borbu protiv korupcije. Ovaj jednogodi{wi projekat sprovodi Biro za dru{tvena istra`ivawa, uz finansijsku podr{ku USAID-a i Instituta za odr`ive zajednice (ISC), a u okviru programa “Javno zagovarawe u praksi”. Lokalni partner je “Zrewaninski edukativni centar” (ZEC) koji je koordinirao aktivnosti na mesnom nivou.

- Ciq ovih planova jeste da se na lokalnom nivou, koji je jo{

uvek nedovoqno “pokriven”, razviju efikasni mehanizmi za borbu protiv korupcije. U ~i-

Bitka na lokalnom nivou Nacrtom plana predvi|a se osnivawe Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) koji bi ~inili stalni ~lanovi, zatim predstavnici antikorupcijskih tela i me|unarodnih i doma}ih organizacija, a u budu}nosti i dobitnici godi{wih nagrada za borbu protiv korupcije iz redova predstavnika lokalne samouprave, civilnog dru{tva, medija i gra|ana. Predlo`ene mere ti~u se analize i prevencije korupcije, sa jedne strane, a sa druge unapre|ewa gra|anskog aktivizma, kao i komunikacije i izgradwe poverewa u organe lokalne samouprave. Shodno tome mere u planu su podeqene u dve grupe, one koje direktno doprinose borbi protiv ove dru{tvene po{asti (antikorupcijske mere) i one koje treba da obezbede {to boqi ambijent za bitku protiv korupcije na lokalnom nivou (mere dru{tvenog konteksta).

tav proces, osim lokalne samouprave, `elimo da ukqu~imo i civilni sektor i gra|ane, pa se tako planira i osnivawe Lokalnog antikorupcijskog foruma, tela koje }e da koordinira i primewuje akcioni plan – naveo je direktor programa “Dru{tvo protiv korupcije” pri Birou za dru{tvena istra`ivawa Zoran Gavrilovi}.

Za izradu nacrta lokalnog plana, o kome }e se do kraja godini izjasniti i odbornici Skup{tine grada, okvir su predstavqali Ustav Srbije, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o lokalnoj samoupravi i me|unarodne konvencije i strategije. Va`an deo normativnog okvira bila je i Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. Kako je navedeno prilikom wegovog predstavqawa u Gradskoj ku}i u Zrewaninu, ovaj dokument ide u susret predstoje}im procesima decentralizacije u okviru koje }e zna~ajan broj nadle`nosti i ovla{}ewa sa republi~kog nivoa vlasti biti prenet na lokalne samouprave. @. B.

„UNIVERZIJADA“ ODUSTALA OD TU@BE PROTIV VLASNIKA ATEQEA „FORSA”

Vrabac na optu`eni~koj klupi

ni ka~ket, belu majicu i pera u boopravdali svoj izostanak. Zato je Preduze}e „Univerzijada 2009“, ji. Na grudi mu je stavqen neproodlu~eno da se tu`ba smatra povukoje stoji iza organizacije jednog mewen znak koji je osmislio Sav~enom, kao i da tu`ilac zrewaod najve}ih pro{logodi{wih ~i}. Posle tvrdwi ovog Zrewaninskom autoru isplati sudske sportskih takmi~ewa u zemqi, odninca, „Univerzijada“ je odlu~ila tro{kove. ustalo je od tu`be protiv vlasnida Privrednom sudu u Beogradu – Nemam nameru da odustanem ka zrewaninskog ateqea „Forsa“ podnese tu`bu protiv Sav~i}a, od dokazivawa da sam sve vreme Ranka Sav~i}a, koji tvrdi da je navodno, zbog poslovne nekorektbio u pravu. Posle ovakve odluke autor znaka i maskote pomenute Privrednog suda, priredbe. Spor izmepreduze}u „Univer|u namenski osnovaSpor izme|u namenski osnovane firme za zijada“ i dr`avi, ne firme za organiorganizaciju univerzitetskog nadmetawa ~iji je ovo projekat zaciju univerziteti Sav~i}a nastao je posle tvrdwi vlasnika zapravo i bio, ponuskog nadmetawa i di}u vansudsko poSav~i}a nastao je po„Forse“ da je „Univerzijada“ ukrala ravnawe, ba{ kao i sle tvrdwi vlasnika intelektualnu svojinu, tako {to je, svim sponzorima „Forse“ da je „Unibez nov~ane nadoknade, prisvojila koji su na svojim verzijada“ ukrala inwegovo autorsko delo proizvodima koritelektualnu svojinu, stili moju maskotu. tako {to je, bez novnosti, jer je poku{ao da za{titi Ako odbiju takvu ponudu, tu`i}u ~ane nadoknade, prisvojila wegoznak i maskotu u Zavodu za inteih i tra`iti nov~anu nadoknadu – vo autorsko delo, a povrh toga relektualnu svojinu! izjavio je ju~e za na{ list Sav~i}, dizajnirala maskotu, odnosno Me|utim, sudija beogradskog koji je ranije poru~ivao da je bio vrapca, bez pristanka autora, {to Privrednog suda Brankica Meanspreman da odustane od potra`ije protivno zakonu. xija u nedavno donetom re{ewu, u vawa da se cela pri~a odigrala na Po wegovim re~ima, maskota koje je „Dnevnik“ imao uvid, kondrugi na~in i da mu je po{teno rekoja je bila za{titni znak prostatovala je da se na ro~i{tu, po ~eno da „Univerzijada“ nema nov{logodi{we sportske priredbe u tu`bi „Univerzijade“ protiv ca da plati naknadu za kori{}ewe osnovi je ostala stara, wegovih Sav~i}a, nisu pojavili ni tu`iznaka i maskote. ruku delo, samo {to je vrabac, u lac ni tu`eni, kao i da nisu @. Balaban novom izdawu, dobio plavo-crve-

ponedeqak22.novembar2010.

c m y

14

DRU[TVO SAOP[TEWE EPARHIJE RA[KO-PRIZRENSKE

POUKE HUMANOSTI

Ko ne plati na mostu...

Zemqotres koji je zadesio podru~je Kraqeva, kao i svaki veliki i nenadani doga|aj, suo~io nas je s mnogim pitawima, dilemama i isku{ewima. Ponajpre nam je, hteli to ili ne, ponovo stavqeno do znawa da nismo vladari prostora na kojem se ra|amo i `ivimo. Priroda je demonstrirala koliko su na{i `ivoti i civilizacija krhki i u vlasti Elemenata, da smo si}u{ni na ovoj kuglici izgubqenoj u Svemiru i da bi nam bilo boqe da to nikada ne zaboravimo. No, qudi su zavedeni sjajem samoqubivih iluzija pa lako previ|aju bitne ~iwenice. A kada im se obznani ono ve}e i mo}nije, shvataju, na te`i na~in, sopstvenu si}u{nost. Tada, opet, zaslepqeni nesre}om, reaguju preterano i na ne{to {to do tada nisu zapa`ali. Zato su posledice pada malenog kamena

i od obi~nih, svakodnevnih pojedinaca. Jeste to pomo} pripadnicima sopstvenog naroda, koji nam je bli`i nego qudi s druge strane planete, ali takva pomo} pokazuje da nismo „srca kamenoga“. Prilike ni danas nisu nimalo vesele, vremena su „smutna“, ali jo{ ima du{e u izgladnelim narodnim masama.

Koliko, pak, ima du{e u dr`avi i bankama – otvoreno je pitawe. Zar je trebalo da za{titnik gra|ana upozori – apeluje – moli banke da ne napla}uju proviziju prilikom uplata pomo}i na `iro-ra~un za postradale u zemqotresu?

Istini za voqu, neke banke su samoinicijativno odustale od naplate provizija i pre poziva, ali ve}ini je morala biti skrenuta pa`wa na taj (upotrebimo najbla`i mogu}i izraz) propust. Banke su reagovale odmah i proviziju uki-

DNEVNIK

Poku{aj stvarawa raskola do`iveo fijasko Eparhija ra{ko-prizrenska saop{tila je ju~e da je poku{aj stvarawa raskola i uzurpacije manastira na severu Kosova do`iveo fijasko i da je sa~uvano jedinstvo Srpske pravoslavne crkve. U eparhijskom saop{tewu navedeno je da o~ekivawa sledbenika ra{~iwenog vladike Artemija nisu ispuwena jer nisu dobili podr{ku lokalnog stanovni{tva. U eparhiji o~ekuju da }e protiv uzurpatora imovine SPC pravosudni organi preduzeti neophodne mere kako bi vinovnici bili onemogu}eni u eventualnom ponavqawu sli~nih krivi~nih dela.

Eparhija navodi da je poku{aj ra{~iwenog vladike da sa svojim sledbenicima zauzme manastire na severu Kosova “jedin-

stven doga|aj, do sada nezabele`en u istoriji SPC”. U saop{tewu je navedeno da su podr{ku Artemiju otkazali u posledwem

iz manastira Duboki Potok, svi manastiri Eparhije ra{ko-prizrenske su ponovo pod kontrolom kanonske uprave Eparhije i

Ministar Da~i}: Policija obavila svoj posao - Ministarstvo unutra{wih poslova dobilo je krivi~nu prijavu od Srpske pravoslavne crkve i mi smo postupili po tome.

Dobili smo i zahtev za za{titu wihovih objekata svuda gde je to u domenu na{eg Ministarstva obavili smo takvu vrstu za{tite - naveo je Da~i}. trenutku i „wegovi simpatizeri iz reda tzv. Srpskog nacionalnog ve}a KIM Milan Ivanovi} i Dragan Veli}“.

- Nakon izvo|ewa sledbenika ra{~iwenog episkopa Artemija

u wima se nastavqa redovan mona{ki i bogoslu`beni `ivot navodi se u saop{tewu.

Eparhija je, kako se navodi, posebno zahvalna Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije i

RASKOL U SPC

Dr`ava se ume{ala u crkvena pitawa Artemije bi, izjavio je sociolog religije Mirko \or|evi}, po nekima mogao postati vladika nekakve „istinske svetosavske pravoslavne crkve“ u Srbiji. Takva crkva, kako ka`e \or|evi}, ve} postoji, zove se „istinska pravoslavna crkva u Srbiji“ i izdaje veoma luksuzno opremqen ~asopis „Revniteq“. Pristalice takve crkve se, dodao je \or|evi}, nalaze na Avali, oko Smedereva i na Fru{koj gori, a poznatiji su kao „ziloti“.

– Jo{ uvek postoji velika mogu}nost osnivawa neke tre}e pravoslavne crkve i to ne bi bilo ni{ta neobi~no jer takvih primera ima u Gr~koj, Rusiji i Ukrajini – rekao je \or|evi}.

On je uveren u to da se Artemije ne}e pokajati, ali ukoliko bi to, ipak, u~inio, wegovo naredno stani{te moglo bi biti manastir Sjenik kod ^a~ka ili Crna reka kod Tutina.

Po \or|evi}u, veliku zabunu u ceo slu~aj oko Artemija uneo je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavom da se „dr`ava ne}e me{ati“ u crkvena pitawa, zaboravqaju}i da ona na to, po Ustavu, i nema prava. \or|evi}, me|utim, smatra da se „dr`ava, ipak, ume{ala“ onog trenutka kada se ministar Da~i} pojavio u Patrijar{iji tokom zasedawa Svetog arhijerejskog sabora SPC.

policijskoj upravi na prostoru Novog Pazara koja je prisebnom akcijom spre~ila nasilni upad „artemijevaca“ u manastir Crnu Reku, kao i Srbima iz KPS koji su profesionalno i dostojanstveno pomogli Crkvi da povrati red u manastir Duboki Potok.

Zahvaquju}i brzom i savesnom reagovawu Svetog arhijerejskog sabora, prisebnosti i odlu~nosti novoizabranog episkopa ra{ko-prizrenskog Teodosija, sve{tenstvu, mona{tvu i vernog naroda na terenu eparhije, izbegnuta je situacija koja je veoma lako mogla da ima dalekose`no negativne posledice za SPC, saop{tila je Informativna slu`ba Eparhije ra{ko-prizrenske.

Buwevci tra`e katedru za jezik Predsednik Izvr{nog odbora Buweva~kog nacionalnog ve}a Branko Pokorni} izjavio je da je zadatak tog nacionalnog tela da u skoroj budu}nosti uradi standardizaciju buweva~kog jezika, re~nika, gramatike i pravopisa.

– Tra`imo, kada je u pitawu upotreba jezika i pisma, da nam se omogu}i katedra za prou~avawe buweva~kog jezika na U~iteqskom fakultetu u Subotici – rekao je Pokorni}.

Buwevci kao najve}i problem iznose nepostojawe zgrade u vlasni{tvu ove nacionalne mawine pa gotovo tre}ina dobijenog novca ode na kiriju.

NA SEVERU BANATA PSE LUTALICE ZBRIWAVAJU [INTERI IZ ]UPRIJE

u atmosferu (tzv. bolida) bile neumerene i bizarne – od straha da je u pitawu najava novih pomerawa tla do onih jo{ „slobodnijih“ da je re~ o predznaku novih nesre}a. U stvari, na povr{inu su izronili civilizacijom prekriveni, ali nikada izbrisani slojevi kolektivnog praiskustva koje nala`e da vaqa biti oprezan s Prirodom, treba je po{tovati i pla{iti je se jer

nule, ali ostaje dilema – {ta bi se desilo da ih niko nije opomenuo? Najverovatnije bi radile po starom, bez ikakve gri`e savesti, jer kapital kategoriju humanosti ne poznaje niti je priznaje. Posebno ne kapital koji „radi“ u poludivqim zemqama, na obodima civilizacija – a zemqa Srbija u`iva taj tretman po{to je dr`ava visokog rizika po pitawu o~uvawa kapitala i we-

Zar je trebalo da za{titnik gra|ana upozori – apeluje – moli banke da ne napla}uju proviziju prilikom uplata pomo}i na `iro-ra~un za postradale u zemqotresu? qudi `ive u wenom krilu samo zato {to ona to dozvoqava i trpi – a svakom strpqewu ima kraja.

I dok je lekcija iz umerenosti spram Prirode ne{to {to smo morali da istrpimo jer nas prevazilazi kao vrstu, ostale lekcije svakako nije trebalo da ponovimo jer nisu nove i jer se ti~u nas kao zajednice, dru{tva i dr`ave. A ime osnovne pouke je – humanost, odnosno pitawe jesmo li ili nismo humani, jesmo li spremni pomo}i drugima u nevoqi? Setimo se da, pre samo nekoliko godina, kada je ogromni cunami odneo stotine hiqada `ivota, ve}ina nas – na{ih sunarodnika nije bila spremna da pomogne, navode}i da `ivimo lo{e, da nemamo dovoqni ni za sebe, da nama niko nije pomogao kad nam je trebalo... Izjave stru~waka tako|e su nedostatak elementarne humanosti obja{wavale decenijom lo{ih vremena koja su nas ogrubela i svela na bi}a koja ne di`u pogled sa sopstvene, neizvesne egzistencije.

Danas, me|utim, pomo} postradalima stalno pristi`e

govog profita. Naravno, za banke postoji i formalno opravdawe – procedure koje, ~ak i ako poznaju kategorije pomo}/humanost, tra`e mnogo „papirologije“ da bi „opravdale“ takvo postupawe. Isti je slu~aj s dr`avnim porezima koji prate SMS-poruke iako su one oblik pomo}i postradalima. Dr`ava kao da ne priznaje ovakve namere, odnosno nije voqna da popusti u takvim slu~ajevima. Zakon o tzv. PDV-u, istina, predvi|a da su od naplate ovog poreza oslobo|eni svi koji prosle|uju humanitarnu pomo}, ali firme/jedinke koje daju donacije na wih pla}aju PDV. Kako bi se to reklo – ko ne plati na mostu, plati}e na }upriji.

I ovde va`i pitawe – da je neko nije opomenuo, da li bi se dr`ava setila da ne napla}uje porez? Administracija }e svakako reagovati, ali to je spor mehanizam i desi}e se (u ovom slu~aju, o~ito, umesto pre) kasnije. Optimisti bi na to rekli – boqe ikad nego nikad.

I to je, vaqda, nekaka uteha.

Ilija Baki}

Pti~ar Sima iz ^oke jedva izvukao `ivu glavu Trenutak nesmotrenosti uredno ~ipovanog nema~kog kretkodlakog pti~ara Sime i wegovog vlasnika Tonija Jovanovi}a iz ^oke, uvukao je psa Simu u opasnu avanturu u kojoj se proveo kao bos po trwu, jedva je `ivu glavu izvukao. Naleteo je Sima na {intere, odnosno hvata~e pasa „Zoo-higijene“ iz ]uprije, kada su nedavno bili u naletu humanog uklawawa pasa u ^oki. Za tili ~as su ga pokupili u auto-prikolicu veli~ine dva sa dva metra, gde se s jo{ 28 nesre}nika pohvatanih u severnobanatskoj varo{ici tiskao preko 300 kilometara, do prihvatili{ta za pse u ]upriji. ^itav severni Banat, pa ni {ira okolina, nema {intere i prihvatili{ta kakve iziskuju propisi, niti je u ne{kodqivom i humanom uklawawu ku}nih qubimaca odmetnutih u lutalice prepoznao biznis, tako da su za wih hvata~i pasa iz }uprijske „Zoo-higijene“ postali strah i

– Prihvatam krivicu {to je pas iz boksa iza{ao na ulicu, ali se pitam da li je to humano postupawe i uklawawe pasa s ulica ^oke, koje lokalna samouprava sigurno skupo pla}a? – ogor~en je Jovanovi}.

Predsednik ~okanske op{tine, po struci doktor veterine, Predrag Miji}, ka`e da je op{tina sklopila ugovor sa „Zoo-higijenom“ iz ]uprije o uklawaju pasa i ma~aka s ulica jer je ovo najbli`a firma koja ispuwava uslove za wihovo humano uklawawe. Dok naseqa ^oka i Sanad nisu progla{ena za podru~ja zara`ena besnilom, postupak je bio takav da su se `ivotiwe sme{tale u privremeni karantin u Ostoji}evu, gde su cepqene, a potom odvo|ewe u azil gde je nad wima trebalo da se sprovede postupak prema sistemu C.R.N. – „Uhvati, sterili{i i vrati“. Na osnovu re{ewa Ministarstva za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo kojim su

^itav severni Banat, pa ni {ira okolina, nema {intere i prihvatili{ta kakve iziskuju propisi, niti je u ne{kodqivom i humanom uklawawu ku}nih qubimaca odmetnutih u lutalice prepoznao biznis, tako da su za wih hvata~i pasa iz }uprijske „Zoo-higijene“ postali strah i trepet trepet. Pti~ar Sima se iz ]uprije vratio ku}i, a wegov vlasnik morao je da ga preuzme u @iti{tu, kada je vredna {interska ekipa iz ]uprije tamo bila u akciji.

Vlasnik je svog qubimca Simu preuzeo u o~ajnom stawu – izgladnelog, povre|enog, polomqene {ape, razbijene glave i raskrvavqenih usana! Posle nenadane avanture „humanog zbriwavawa“, veterinar je povre|enom i istraumiranom Simi ukazao pomo}, a wegov vlasnik ostao u ~udu.

podru~ja ^oke i Sanada progla{ena zara`enim besnilom, postupak hvatawe pasa lutalica kao potencijalnih prenosilaca ove opasne zarazne bolesti je druga~iji i nad wima se vr{i eutanazija. ^okani se `ale da u mali metalni sanduk trpaju pse i odvoze ih ko zna gde, da ih mo`da usput i ubijaju, pa se vra}aju po druge.

– Ne znam koliki su sme{tajni kapaciteti „Zoo-higijene“ u ]upriji, kao i uslovi u wihovim azilima u unutra{wosti, a sigurno da u wih ne mogu stati svi psi ko-

je su proteklih dana pokupili od @iti{ta do ^oke. ^ujem da su sme{tajni kapaciteti u stacionaru u ]upriji 36 pasa. Voleo bih da mi neko ka`e koliko pasa je, po sistemu „Uhvati, sterili{i i vrati“ pre otkrivawa besnila vra}eno u ^oku i ostala mesta gde su hvatani, ili se humano ubijaju. Kada sam administratorki „Zoo-higijene“ Maji Petrovi} rekao da sam preuzeo mog Simu u @iti{tu i da im se zahvaqujem, saslu{ala me je, a kada sam po~eo da joj obja{wavam u kakvom je stawu pas, prekinula je vezu – ka`e Toni Jovanovi}.

Direktor „Zoohigijene“ dr Goran Petrovi} potvr|uje da se kod pasa Sima se posle ekskurzije u ]upriju vratio ku}i lutalica uhva}eu o~ajnom stawu nih na javnim povr{inama na teritoriji gde vlada mogu}e jedino da se u transportu besnilo primewuje ta~ka 6 Prapas ozledi jer mi iz prihvatilivilnika o suzbijawu zaraznih bo{ta ne bismo pustili povre|enog lesti, {to konkretno zna~i da se psa – izjavio je direktor }uprijubijaju. U konkretnom slu~aju, pas ske „Zoo-higijene“ Petrovi}.

Sima je zate~en na javnoj povr{iProblem pasa lutalica je evini, ali je ~ipovan i vakcinisan i dentan u mnogim mestima, ne samo ima vlasnika, pa je vra}en, a nije na severu Banata, me|utim, tretizvr{ena eutanazija. man koji je pro{ao od hvatawa na – Nisam upoznat konkretno s ulici u ^oki, ekskurzije do priovim slu~ajem oko povre|ivawa hvatili{ta u ]upriji i povratka psa i mogu}e je da se to desilo u ku}i preko @iti{ta, nema~ki transportu. Svi psi koji se doprekratkodlaki pti~ar s pedigreom me u na{ azil se fotografi{u i Sima ne bi preporu~io ni rasnim mo`emo proveriti u kakvom je ~etvorono{cima, ni obi~nim stawu doveden. Napomiwem da je avlijanerima.

M. Mitrovi}

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

15

NOVOSA\ANKE BUJNE MA[TE ODLI^NO SE SNALAZE ME\U INVENTAROM SEKS-[OPOVA

Od vibratora nema pouzdanijeg qubavnika Ponuda novosadskih seks-{opova je zaista velika i nema joj se {ta zameriti. Od ~asopisa, filmova, doweg ve{a preko vibratora i dildo pomagala svih veli~ina do pumpi za erekciju s dodatkom za masturbaciju i ve{ta~kih vagina.

Najve}i hit je ona opremqena pride i himenom. Da se zna ko je bio prvi i da nije tro{ena ve} “rabqena roba”! U gradu je otvoreno nekoliko radwi s “artiklima za odrasle” na rafovima i dnevno kroz wih u proseku pro|e izme|u 20 i 40 mu{terija. To jeste vi{e nego pre desetak godina, ali je i ve}ini qudi i daqe neprijatno da ih neko vidi kad ulaze kao potencijalne mu{terije. @ene su daleko iskrenije i jednostavnije. Ta~-

no znaju {ta `ele. S mu{karcima prodavci moraju da budu mnogo takti~niji. Nekako su, onako, stegnuti, zbuweni, pa pomalo i nesigurni.

– Mi smo, me|utim, dosledni u ~uvawu privatnosti. To je za nas svetiwa. Vi{e nema toliko veze s pukom prodajom erotskog ve{a ili raznih pomagala, ve} smo prerasli u svojevrsno seksolo{ko i psiholo{ko savetovali{te – navode trgovci.

Me|utim, kako nam obajsni{e zaposleni u seks-{opovima, oni koji se odva`e nimalo ne zaostaju za aktuelnim evropskim trendovima. Naravno, ima i onih koji u ovim specijalizovanim prodavnicama seks “igra~ki” kupuju iskqu-

~ivo nekome na poklon. A izbor je stvarno raznovrstan: sve}ice za tortu u obliku penisa, grudi `ene koje sviraju kad se stisnu, tanga ga}ice za mu{karce i `ene, kondomi s produ`enim dejstvom i jo{ mnogo toga.

Ipak, iz razgovora s prodavcima saznajemo da, iako je sugra|anima qubavna predigra va`na, pojedini su u su{tini veoma stidqivi, dok su u mawini oni s obuzdanom imaginacijom. Jela Simi}, za-

Za mu{terije od 20 do 70 godina

Parovi povezani i tangama

poslena u seks-{opu “Heksor”, ka`e da su ve} du`e me|u damama apsolutnih hit vibratori sa stimulatorom za klitoris, japanske kuglice i vibro-jaje za `ene. Wegova upotreba je veoma jednostavna jer ga je dovoqno staviti u ga}ice. Ja-

Brushalter s ukusom peperminta

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

a`u statistike da se od kukuruza, zrna wegovog, stabqike i li{}a, {apurike, qu{tike, svile i metlice – pravi vi{e od 1.000 proizvoda. Od bra{na i uqa, slatkoga sirupa i kola~a, do automobilskog goriva, lepka i – tkanina!

Nisu tek tako izumiteqi ove biqke, Indijanci Sredwe Amerike, {panskim osvaja~ima priznali da su je dobili od bogova. Direktno. Jesu [panci i ostali otkrili i osvojili Ameriku, ali je kukuruz osvojio ceo svet. Odskoro je korn, kako ga naj~e{}e zovu na internacionalnim berzama, do`iveo novi bum jer se veruje da mo`e zameniti sve skupqi benzin, pa mu je sko~ila i cena. No, jo{ ga ima za svakog.

Kada leto po~ne da miri{e na jesen, zamiri{u kuvani kukuruzi i purewaci.

Pe~ena forma stare poslastice. Prave purewake uvek vezujem za berbu i tre{ewe pasuqa, odvajawe zrna od mahuna.

Vaqda jer sam ih prvi put probao u~estvuju}i (vi{e gledaju}i) ba{ u tom zemqodelskom poslu.

Naime, kako je Panonija siroma{na gorivom, a kasni juli i rani avgust nisu ba{ zgodni za lo`ewe bilo koje vatre, ni{ta prirodnije nego praznu pasuqevinu uve~e zapaliti i na wenoj `eravici pe}i mlad kukuruz. A da ne napravi{ vi{e od deset koraka od wive do trpeze. Istina, purewake vaqa znati ispe}i. ^ini se to na plotni i u rerni, ali je najboqe u debelom `aru, vru}em pepelu. Ko nema tvrdu ko`u na dlanovima (a takvi su nekad bili retki), najboqe je da oqu{teni klip nabode na {ilo, mo`e i rog od vila, alitreba paziti da vatra ne uhvati sapi{te, drvenu dr{ku.

Purewak mora biti jednako ispe~en, mo`e malo da na vrhu i pocrni, tamo gde je zrno sitnije, ali gotovo uvek je mestimi~no prepe~en ili polupresan. Ukusan je i takav. Mo`e se jesti i sasvim presan, {to je pred TV kamerama pokazao jedan ameri~ki predsednik, hvale}i novu

Purewak ili

za{to je najlep{e pe}i mlade klipove u pepelu pasuqine berbu svit-korna, omiqene poslastice zemqaka koji godi{we tro{e ~ak 15 kila slatkih klipova per kapita Taj {e}erac je tek jedna od mnogih sorti. Zaista je sladak jer ima i vi{e od deset odsto saharoze kad je u mle~noj fazi.

Kasnije se ni ne jede jer se zreo sme`ura. Za bra{no, uqe, skorb, gaje se posebno sorte,

kao {to se ~uveni pop-korn dobija samo od dobrog kokavca. Seju se jo{ i ukrasne forme, crvenog, crnog, biser-belog i {arenog zrna, a u Japanu je veoma popularan bejbi-korn, patuqasti klipovi, a u tur{iji. Amerikanci svakog septembra ukrase domove egzoti~nim klipovima (zajedno s bundevama i jajcuricama) i taj kukuruz zovu – indijanski.

Ba{ dobro da se ne zaboravi ko ga je podario svetu. Prvi wegovi uzgajiva~i nisu ga imali u takvom izobiqu, ali ima mnogo dokaza da su ga negovali s velikom qubavqu i ume}em. Izmislili su i pravilo, kasnije nazvano “tri sestre”. Na istoj wivi rasli su kukurz, pasuq i bundeve, ba{ kao ponegde u Ba~koj.

Pasuq se pewao uz kukuruz, za protivuslugu je oboga}ivao zemqu azotom, a {iroko li{}e budneve je ubijalo korove i {titilo od isparavawa. Dakle, purewe mladih klipova u pepelu pasuqine nismo mi izmislili.

Indijanci su znali i da jednoli~na ishrana tortiqama mo`e biti lo{a. Kad je po~etkom 20. veka sirotiwu ju`nih dr`ava SAD spopala pelagra, bolest ko`e i o~iju, u stvari avitaminoza, doktorima je trebalo dugo da je pove`u s pogre{nim kuvawem kukuruza, mamaquge, pure.

Indijanci su je predupre|ivali jednostavnim bacawem kamena, kre~waka, u vodu gde se priprema jelo od kukuruza. ^ak i samo ime Mays na jednom od jezika domorodaca, kako su [panci zabele`ili, zna~i – biqka. Da su znali {ta }e biti kasnije – dodali bi – ~arobna!

Najpopularnije jelo od kukuruza je kuqa, Italijani je (a i mi) zovu polenta, Rumuni (a i mi) mamaquga, Englezi poriy, Amerikanci ma{, a moja kuma Olga Gere-Puli}, u Ju`noj Africi je kao prvu afrikansku re~ nau~ila “mili”. Naime, neki tamnoputi ~ova je blizu Johanesburga i{ao ulicom, gurao kolica i vikao: “Mili, Mili!” Mislila je da tra`i neku Mili, obradovala se {to to nije ona, a onda videla da on prodaje – kuvane klipove. Posle sazna da su Afrikanci pozajmili portugalsku re~, a mamaquga se ka`e – mili mil. U Brazilu se kukuruz kuvan u mleku zovu cawka, a blago alkoholno pi}e od prekrupe – }i}i morada. Tokom prohibicije Amerikanci su od kukuruza pravili viski, a i kod nas jo{ poneko pe~e rakiju komadaru.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju / Divani o re~ima“, izdawe „Tiskog cveta“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin“ kod novosadske Ribqe pijace)

~u polovinu sve vi{e zanima prstewe za penis. Mu{karci u posledwe vreme sve ~e{}e kupuju silikonski `enski polni organ, nakitwak, kao i pumpu za penis. Ova je posebno dobra jer se wenom upotrebom, osim trenutne potencije,

Foto: N. Stojanovi}

posti`e i bodi-bilding penisa.

Radi po principu istezawa i {to se ~e{}e koristi, daje boqe rezultate. Ba{ kao u teretani.

– Dolaze nam kupci najrazli~itijih godina. Podjednako oni od 20 do 70, kako mu{karci, tako i `ene. Tako|e kupuju i lezbo parovi, a wih najvi{e zanimaju dildo i vibratori. Sve je popularniji je i dildo na daqinski upravqa~ – pri~a Jela, i dodaje da se nekada de{ava da kupci do|u i pre otvarawa prodavnice.

Oni malo stidqiviji zovu telefonom i raspituju se za sprave koje ih zanimaju, a dosta je onih koji bez zazora pri~aju s name{tenicima seks-{opova o svojim seksualnim problemima.

Tradicionalno su najprodavaniji vibratori, za kojima pose`u emotivno neispuwene `ene jer se ose}aju usamqeno i kad se naviknu, ne odri~u se svog, kako ga od miqa zovu, “savr{enog qubavnika”. Raste interes i za sado-mazo elemente, a najprodavanije su lisice u bo-

jama, bi~evi i povezi za o~i. Mnogo je zainteresovanih i za seksi dowe rubqe, a raste potra`wa za jestivim ga}icama i brushalterom s ukusom peperminta.

Novosa|ani preferiraju i lutke na naduvavawe. Wih vi{e pazare mu{karci nego `ene, a u posledwe vreme najpopularnija je Kleopatra. Mlade nara~ito interesuju afrodizijaci. ^esti posetioci seks-{opa su bra~ni parovi koji posle niza godina `ele da ostanu verni jednom drugom.

Obi~no ih interesuju afrodizijaci za produ`ewe odnosa, vibratori i filmovi. Sugra|ani preferiraju porni}e s debelim `enama i one gde su glavni porno glumci `ivotiwe. Veoma se ceni i afrodizijak “sekskalibur”. Tarife su ba{ pristupa~ne i ko `eli da se snabdeva, mora da izdvoji od 250 do 6.000 dinara. Recimo, dildo ko{ta od 1.250 do 3.000, dok se povezi za o~i mogu na}i ve} za 500 dinara.

Qiqana Nato{evi}

Neodbrawiv forhend iz apatinskog sokaka Nije desetogodi{wa Apatinka Isidora Smiqani} imala sponzore da je po{aqu u specijalizovane akademije Nikole Pili}a u Nema~koj ili Nika Bolitijerija na Floridi, ali je nakon ~etiri turnira u organizaciji Teniskog saveza Vojvodine osvojila i zavr{ni masters u Subotici. U konkurenciji 16 najboqe rangiranih u sva ~etiri me~a pobedila je suparnice iz renomiranih klubova bez izgubqenog seta.

– Na`alost, jo{ uvek nisu osigurane pare da bi Isidora imala boqe uslove da se pripremi za evropske turnire, a bez toga te{ko mo`e napredovati dosada{wim tempom – ka`u weni roditeqi koji svaki dinar ula`u u svoju k}erku.

Za vanserijski talenat malene Isidora pro~ulo se i do Beograda, pa ju je selektorka reprezentacije Srbije pozvala na pripreme.

J. Prel~ec

JAN PAVELKA IZ BA^KOG PETROVCA JEDAN OD POSLEDWIH VOJVO\ANSKIH [E[IRYIJA

A dosta glava vaqa pokriti Vi{e {e{iri nisu u modi kao ~iviji za nov~anike. Prima maju vreme kad je Jan Pavelka iz Ba~stor Jan od mu{terija i poruxbikog Petrovca u~io od oca Gustane, precizira se veli~ina, vrsta va, u ~uvenoj radwi koju je osnovao materijala i fazon, dogovara gde jo{ wegov deda Stefan. [e{irse roba mo`e preuzeti ako nemaju xijski zanat se u porodici Pavelvremena da sa~ekaju mesec dana do ka prenosi s kolena na koleno vinarednog va{ara. Obilazi Pavel{e od stole}a, ali Janova manuka jo{ va{are u Senti, Rumi, Tefaktura „Pavelka“ opstaje zahvamerinu, @abqu, pa i one ~uvene u quju}i wegovoj qubavi prema zanatu koji je na izdisaju, a veliki su izgledi da se porodi~na tradicija prekine.

– Kupuju i nose {e{ire jo{ samo stariji qudi, koji se dr`e tradicije i znaju da im mo`e sa~uvati glavu. Tra`enije su kape, ka~keti i laganija roba, koju preferiraju mla|e mu{terije – ka`e Jan, koji vi{e od ~etiri decenije obilazi va{are, pa redovne mu{terije Zanat u porodici vi{e od stole}a ima u Malim Pijacama gde smo ga Debeqa~i. Nekad je {partao i po nedavno sreli, ali robu nudi i u Srbiji, ali je i tamo interesovadrugim vojvo|anskim mestima. we opalo, pa skroman pazar ~esto Starije mu{terije {e{ire na ne mo`e pokriti ni tro{kove puva{aru obavezno isprobavaju ta. pred ogledalom. Treba ga znati Pavelka je gazda radwe ve} ~enakriviti ili odabrati ka~ket tiri decenije, a kad ra~una i vreodgovaraju}e boje i mustre. Kape i me dok je u~io zanat, u poslu je vika~keti su jeftiniji pa i prijem{e od pola veka, od svoje 15. godi-

ne. Sem Pavelkine, u Vojvodini se {e{irxijske radwe mogu izbrojati na prste jedne ruke. U Staroj Pazovi poznat je majstor Krupinski, dok je u Be~kereku radwu otvorio jedan od mla|ih entuzijasta koji je bez posla ostao u propaloj, za {e{ire specijalizovanoj fabrici „Begej“. Najobi~niji stari dobri {e{iri se prave od ~iste runske vune, dok su oni od ze~ije dlake malo skupqi. Pavelka veli da posle propasti zrewaninskog preduze}a nema gde ni da nabavi sirovine pa }e {e{ire izra|ivati dok traju zalihe. Za antilop modele materijal ve} odavno ne sti`e iz Slovenije – Ne opstaje na{ zanat vi{e ni u velikim varo{ima, jednostavno, nema perspektive – setno konstatuje Jan. – Moj sin nije da ne}e, mogao bi lako preuzeti radwu, samo ve} ima sigurniji posao. „Odmetnuo“ se u drugu profesiju, zavr{io ugostiteqsku {kolu za konobara-kuvara, radio je neko vreme kao „birta{„, a posle u poqoprivrednoj apoteci.

Pomagao mi je u radwi, poku{avao, ali jednostavno, nije ga previ{e zainteresovalo. Ko zna, mo`da se jednog dana i predomisli.

M. Mitrovi}

SPORT

ponedeqak22.novembar2010.

ZAVR[ENO EVROPSKO PRVENSTVO ME[OVITIH PAROVA U SUBOTICI

DNEVNIK

c m y

16

ME\UNARODNI MITING „NOVI SAD 2010“

Kineski Turci bez premca Vukanovi}eva i Turski par kineskog porekla Vang Bora – He Sirin pobednik je Evropskog prvenstva u stonom tenisu za me{ovite parove koje je ju~e zavr{eno u Subotici. Oni su u finalu pobedili srpsko-tursku kombinaciju Marko Jevtovi} – Hu Melek, posle velike borbe u sedam setova – 4:3 (6, -11, 6, 7, -7, -5, 8). Tre}a mesta osvojili su polufinalisti, pro{logodi{wi {ampioni Aleksandar Karaka{evi} – Ruta Paskauskiene (Srbija, Litvanija) i beloruski miks Evgenij [}teinin- Viktorija Pavlovi}. Nagrade su najboqima uru~ili predsednik STS Srbije Zoran Kalini}, potpredsednik ETTU Aleksandar Matkovi}, u ime grada Subotice Laslo Karai i predstavnik sponzora iz Telekoma.

Marka Jevtovi}a zadesili su u subotu mnogi pehovi, imao je u miksu trnovit put, s Turkiwom kineskog porekla Hu Melek ispustio je dobijen me~ u grupi koji bi im jo{ vi{e olak{ao put

JEVTOVI] DELIMI^NO ZADOVOQAN

Prva evropska medaqa

Srpsko-turska kombinacija za po{tovawe: Marko Jevtovi} i Hu Melek osvojili srebro

partiju je s Turkiwom pru`io u najva`nijem – ~etvrtfinalnom me~u pobediv{i rumunski par Andrej Filimon/Elizabeta Sa-

Najboqi na pobedni~kom postoqu u Subotici

do finala. U pojedina~noj konkurenciji izgubio je titulu osvojenu pro{le godine na Srbija openu od Belorusa Pavela Platonova, ali je ju~e pre podne bio na visini zadatka. Sjajnu

mara, a onda u polufinalu i do ju~e neprikosnovenu srpsko-litvansku kombinaciju Aleksandar Karaka{evi}/Ruta Paskauskiene. Ta~no je da je Filimon imao sedmomese~nu pauzu, ta~no

PRVENSTVO VOJVODINE ZA OSOBE S INVALIDITETOM

Novosa|ani najboqi Prvenstvo Vojvodine u stonom tenisu za osobe s invaliditetom okupilo je u novosadskom “Spensu” 45 u~esnika iz deset op{tinskih organizacija, a najvi{e uspeha imali su Novosa|ani.

Kod `ena u kategoriji od 1 do 5 pobedila je Borislava Peri} – Rankovi} (Novi Sad), druga je bila Nada Mati} (Novi Sad), a tre}a Sawa Mijatovi} (Zrewanin). Mu{karci, kategorija 1-5:

1. Mile Ivi} (Novi Sad), 2. Goran Perli} (Zrewanin), 3. Nenad Krbavac (Zrewanin). Kategorija 6-8: 1. Mitar \oki} (Zrewanin), 2. Mihajlo Uva~ek (Novi Sad), 3. Dragi{a Brandi} (Kikinda). Kategorija 9 – 10: 1.

Dragan Bun~i} (Novi Sad), 2.

Steva Kukuq (Zrewanin), 3. Ferenc Juhas (Novi Sad).

Op{ta kategorija: Josip Tipura (Novi Sad), 2. @ivko Vasiqev (Zrewanin), 3. Aleksandar Stojanovi} (Pan~evo).

S. S.

je i to da Litvanka nije bila na nivou ranijih izdawa, ali je ta~no i to da evropski miks dobija novi tandem za po{tovawe koji

Foto: N. Stanti}

~ine bronzana sa EP u ^e{koj u singlu Hu Melek, ina~e 28. igra~ica na svetskoj rang listi i Marko Jevtovi} prirodni naslednik Aleksandra Karaka{evi}a u na{em nacionalnom timu.

Nava i Stoli}eva u Zvezdi Atletski klub Crvena zvezda bi uskoro trebalo da dobije dva vredna poja~awa. Crveno-beli su se sve dogovorili sa dosada{wim ~lanom Partizana Goranom Navom (800 i 1.500 metara), kao i sa dugopruga{icom Sowom Stoli} (3.000 i 5.000 metara).

Stoli}eva i Nava su reprezentativci Srbije. Navin najve}i uspeh su dve bronzane medaqe na Univezijadi u Beogradu 2009. godine. Stoli}eva na „Marakanu“ dolazi iz redova zrewaninskog Proletera.

Ana ponovo veruje u svoju igru Srspka teniserka, Ana Ivanovi}, imala je sjajan zavr{etak takmi~arske 2010. godine, pa je priznala da ostaje `al zbog toga {to se probudila tek na kraju. Nada da }e i na po~etku 2011. godine odr`ati ritam koji ju je odveo do trijumfa na Baliju, do wene desete titule u karijeri.

- Bali je iz mene izvukao najboqi tenis. Povratila sam samopouzdawe, a tenis je mnogo zabavniji kada veruje{ u svoju igru. Idem na kratak odmor, a onda po~iwu treninzi za novu sezonu. Jedva ~ekam, naporno }u raditi i spremiti se za Australijan open. Ritam }u tra`iti i ranije, ve} u Sidneju - rekla je Ivanovi}eva.

Ana }e sezonu otvoriti igrom u Hopman kupu uz Novaka \oko-

Ana Ivanovi}

vi}a, a zatim }e nastupiti na turniru u Sidneju, odakle se seli

u Melburn na prvi grend slem u sezoni.

Marko Jevtovi} je u promenqivom raspolo`ewu do~ekao kraj Evropskog prvenstva u miksu, osvojiv{i srebrnu medaqu, a isti uspeh ostvario je i na Pojedina~nom otvorenom prvenstvu Srbije u singlu.

-Pratili su me pehovi u Subotici. Morao sam da odigram boqe neke kqu~ne poene i `ao mi je {to nisam stigao do zlata. U svakom slu~aju zadovoqan sam s druge strane, prvom medaqom na EP, a vide}emo da li }emo Hu Melek i ja i ubudu}e igrati zajedno. Pobedili smo dva izuzetno jaka miksa, Saleta i Rutu i Rumune Filimona i Samaru i to je ono {to me ispuwava. [to se Srbija opena ti~e, nije mi toliko krivo {to nisam odbranio titulu, jer je i drugo mesto uspeh, ali `alim {to nisam odigrao boqe, a morao sam – rekao je posle me~a Jevtovi}, koji ve} danas, zajedno sa @oltom Peteom i Draganom Suboti}em i selektorom Borisom Vukeli}em kre}e put Francuske na me~ Evropske lige.

Zato je lepo znati da Sale i Ruta i daqe ~ine miks za po{tovawe, ali da jo{ jedan Srbin, Marko Jevtovi}, kr~i put u evropsko sazve`|e me{ovitih parova. ^etvrtfinale: Karaka{evi}, Paskauskiene (Srbija, Litvanija) – Platonov, Dubkova (Belorusija) 4:0 (7, 6, 9, 10), Jevtovi}, Hu Melek (Srbija, Turska) – Filimon, Samara (Rumunija) 4:1 (12, 9, -8, 4, 9), Vang, He (Turska) – Nekvedovi}, Ve. Pavlovi} (Belorusija) 4:0 (9, 7, 9, 3), [}etinin, Vi. Pavlovi} (Belorusija) – @olt Pete, Feher (Srbija) 4:2 (-7, 2, 6, -11, 6, 2).

Polufinale: Jevtovi}, Hu Melek (Srbija, Turska) – Karaka{evi}, Paskauskiene (Srbija, Litvanija) 4:1 (8, 3, -10, 7, 7), Vang, He (Turska) – [}etinin, Vi. Pavlovi} (Belorusija) 4:2 (7, 2, 6, -11, 6, 2).

Finale: Vang, He (Turska) Jevtovi} - Hu Melek (Srbija, Turska) 4:3 (6, -11, 6, 7, -7, -5, 8).

S. Savi} - N. Stanti}

KUP SRBIJE ZA DAME

Sigurni superliga{i Suboti~ki Pionir, Putar Ni{, novsadska Ada kompjuters i Apatin plasirali su se na fajnal for Kupa Srbije za kugla{ice koji }e se odigrati 9. i 10. aprila idu}e godine. Pro{la su sva tri superliga{a, jedini srpskoliga{ je Putar Ni{. @rebom }e se odrediti parovi polufinala. Suboti~anke, {ampionke i branioci trofeja u Kupu Srbije, su na kuglani Spens u Novom Sadu savladale beogradski EDB sa 3.287:3.056 (8:0). Reprezentativka Renata Vilov bila je sa 566 ~uweva najboqa igra~ica Pionira, kod EDB je 517 ~uweva sru{ila Novkovi}eva. Sudio je Dragan Jovi~i}.

U Be atko|e ekipu srpskoliga Radni~ki iz Novog Sada 3.055:3.032 (5:3). Odlu~io je boqi ukupni rezultat, Ni{lijke su imale 23 ~uwa vi{e. \or|evi}eva kod Putara sa 534, a Oros kod Radni~kog sa 555 ~uweve bile su najboqe igra~ice. Superliga{ Apatin pobedio je u Subotici srpskoliga{a Vrbas Danu 3.113:3.075 (6:2). Reprezentativka Nata{a Savi} kod Apatina sa 565 ~uweva i Marija Kilibarda kod Vrbas Dane sa 543 ~luwa bile su najboqe. Siguran je bio i superliga{ Ada kompjuters iz Novog Sada. U Bawi Junakovi} pobedio je Vojvodinu iz Ba~kog Gradi{ta sa 3.194:3.021 (7:1). Tadi} sa 562 ~uwa kod Novosa|anki i Luka~ sa 573 ~uwa u redovima Vojvodine bile su najuspe{nije kugla{ice.

Kiraq najboqi

Najstariji me|unarodni pliva~ki miting u Srbiji (31. po redu), u organizaciji PK Vojvodina, pod nazivom“Novi Sad 2010“odr`an je u bazenu SPC Vojvodina. Nastupilo je preko 360 takmi~ara iz 30 klubova iz Ma|arske, Slovenije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, BiH i Srbije. U subotu su plivane kvalifikacije u apsolutnoj kategoriji (juniora) i finalna nadmetawa za kadete, pionire i mla|e pionire. Drugog dana odr`ana su finala u apsolutnoj kategoriji,

skih prvenstava, {to je dobro za na{e pliva~e da vide kako se radi u drugim zemqama i da je konkurencija uvek dobra - istakao je Aleksandar Rosi} trener u PK Vojvodina i selektor kadetske reprezentacije Srbije i dodao: - Meni sada preostaje te`ak posao da odlu~im kojih }e 10 pliva~a i pliva~ica nastupiti za kadetsku reprezentaciju Srbije u Beogradu na Prvenstvu Centralne Evrope. Mogu da ka`em da PK Vojvodina ima veliki broj pliva~a koji }e se na}i na tom spisku. Prognoze za neko takmi-

Progla{ewe najboqih {tafeta

Foto: B. Lu~i}

kao i {tafetna trka, koja se pliva samo na mitingu u Novom Sadu, a to je 8h50 metara slobodno, gde nastupaju po ~etiri mu{karca i po ~etiri `ene. Pobedila je, 15. put za redom, {tafeta Vojvodine ispred Pe~uja (Ma|arska) i Olimpije (Slovenija). Najuspe{niji klub na mitingu bio je Pe~uj sa 15 medaqa (11 zlatnih, 3 srebrne, 1 bronzana) ispred Svetog Nikole iz Ni{a sa 14 odli~ja (8, 2, 4) i doma}ina Vojvodine, koja je sakupila 27 medaqa (7, 8, 12). Ujedno ovo takmi~ewe bilo je izborno za kadetsku reprezentaciju Srbije koja }e u~estvovati na Prvenstvu Centralne Evrope 11. i 12. decembra u Beogradu.

- PK Vojvodina se svake godine potrudi da na najboqi na~in organizuje ovo takmi~ewe, koje je zna~ajno ne samo za na{ grad, ve} i za Srbiju i ~itav region. Do{li su izme|u ostalih i pliva~i

~ewe nikada nisu zahvalne, ali svaki plasman me|u osam najboqih }e biti odli~an rezultat, a svaka medaqa ravna podvigu, jer smo mi mala nacija. To takmi~ewe }e poslu`iti za sticawe iskustva za neke budu}e {ampione.

Progla{eni su i najboqi takmi~ari po kategorijama, koji su nagra|eni poklonima, dok su najstariji dobili nov~ane nagrade.

Najuspe{niji mla|i pioniri su Mihajlo ^eprkalo („22. april“, Bawa Luka, Bih) i Nina Coji} (Sveti Nikola, Ni{), pioniri Aleksandar Nikoli} (Sveti Nikola) i Nina Stegu (Qubqana, Slovenija), kadeti Dimitrije Mladenovi} (Ni{ 2005) i Adrien Santa (Pe~uj, Ma|arska) i juniori Bence Kiraq (Pe~uj) i Tijana Vukanovi} (Vojvodina, Novi Sad).

- Miting je odli~no organizovan kao i svake godine do sada.

Meni je ovo posledwi miting, jer

Rezultati mitinga Rezultati apsolutne kategorije - mu{karci, 100 slobodno: 1.

Bence Kiraq (Pe~uj) 54,62 (660 bodova), 2. Mladen Seni~ar (Vojvodina, Novi Sad) 54,76 (655), 3. Bojidar Stoev (Levski, Bugarska) 55,51 (629). 100 le|no: 1. Mirko Dautovi} (Vojvodina) 1:03,48 (581), 2. Teodoro Aleksandrov (Levski) 1:04,32 (559), 3. Jaka Zuli} (Olimpija, Slovenija) 1:05,36 (533). 100 delfin: 1. Stefan Stojanovi} (Sveti Nikola, Ni{) 1:01,73 (565), 2. Mladen Simi} (Vojvodina) 1:02,82 (536), 3. Ahmed Imamovi} (Zmaj Alpam Tuzla, BiH) 1:03,25 (525). 100 prsno: 1. Dimitrije Mladenovi} (Ni{ 2005) 1:07,97 (674), 2. Adam Rozanovi} (Pe~uj) 1:08,46 (660), 3. Lazar Leki} (Crnica, Para}in) 1:09,76 (624). 200 me{ovito: 1. Bence Kiraq (Pe~uj) 2:11,08, 2. Danijel Morotvanski (Kikinda) 2:16,94 (627), 3.

Strahiwa Stankovi} (Sveti Nikola) 2:18,13 (611). 200 slobodno: 1.

Matja` Zorman (Triglav, Slovenija) 2:00,92 (656), 2. Damir Hoxi} (Zmaj Alpam) 2:04,78 (597), 3. Miha Bernat (Olimpija) 2:05,61 (585). @ene, 100 slobodno: 1. Tijana Vukanovi} (Vojvodina) 58,76 (752), 2.

Nina Stegu (Qubqana, Slovenija) 59,72 (717), 3. Katarina \ur|evi} (Jadran, Crna Gora) 1:01,43 (658). 100 le|no: 1. Adrien Santa (Pe~uj, Ma|arska) 1:07,23 (682), 2. Jovana Nikolovski (Vojvodina) 1:08,92 (633), 3. Jana ]iri} (Sveti Nikola) 1:11,91 (558). 100 delfin: 1. Ana Len|el (Pe~uj) 1:05,00 (682), 2. Ema Karpati (Pe~uj) 1:07,74 (602), 3.

Sara Ili} (Sveti Nikola) 1:09,10 (568). 100 prsno: 1. Bistra Kraq (Olimpija) 1:18,54 (603), 2. An|ela Cvetkovi} (Vojvodina) 1:22,48 (521), 3. Ivana Popovi} (Vojvodina) 1:22,61 (519). 200 me{ovito: 1.

Adrien Santa (Pe~uj) 2:27,44, 2. Kaja Roznik (Olimpija) 2:31,71 (629), 3. Jana ]iri} (Sveti Nikola) 2:38,82 (548). 200 slobodno: 1. Ana Len|el (Pe~uj) 2:09,03 (722), 2. Nina Stegu (Qubqana) 2:11,90 (675), 3.

Branka Vrawe{ („22. april“, Bawa Luka, BiH) 2:15,34 (625). [tafeta 8h50 (4m+4`): 1. Vojvodina 1 (Novi Sad) 3:35,90 (522), 2.

Pe~uj 1 (Ma|arska) 3:38,56 (503), 3. Olimpija (Slovenija) 3:42,54 (477). iz Slovenije i Ma|arske, koji su rezultatima uveli~ali ovo takmi~ewe i pokazali da ovaj miting postaje sve ja~i i zna~ajniji.

Prvi put }e se slede}e godine ovaj miting na}i i u LEN kalendaru {to zna~i da }emo imati jo{ vi{e zemaqa u~esnica i da }e ovo postati jedno veoma zna~ajno takmi~ewe. Osvojili smo najvi{e medaqa (27), ali su nas po broju zlatnih odli~ja pretekli Pe~uj i Sveti Nikola. Ma|ari su do{li u izuzetnom sastavu sa u~esnicima evropskih i svet-

sam najstarija. Plivala sam 100 kraul i isplivala odli~no vreme, pribli`no svom najboqem.

Premda je ovo prvo takmi~ewe u 50 - metarskom bazenu jako sam zadovoqna. Uz to sam uzela i nagradu kao najboqa takmi~arka. Sada mi predstoji takmi~ewe u Krawu, gde }u se truditi da {to boqe otplivam, a onda slede}e godine sledi dr`avno prvenstvo, a trudi}u se i da ispunim normu za Svetsko prvenstvo, kao i za Univerzijadu - rekla je Tijana Vukanovi}.

G. Malenovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

VOJVODINA UKWI@ILA NOVA TRI BODA

ponedeqak22.novembar2010.

17

STANOJEVI] KAZNIO TOMI]A I []EPOVI]A

Rutinski do pobede \uri}: Podr`avam Fudbaleri Vojvodine ispunili su dva ciqa u subotwem me~u s gostima iz In|ije: osvojili su bodove i sa~uvali snagu za predstoje}a dva okr{aja sa Smederevom kod ku}e i Crvenom zvezdom u gostima. Do bodova su do{li prili~no lako, ve} posle prvih 45 minuta, pa im je u nastavku preostalo samo da prednost sa~uvaju.

Vojvodinu su u ovom duelu krasili borbenost i po`rtvovawe, {to je publika, uz golove, umela nekoliko puta da nagradi aplauzima.

- ^estitam In|iji na korektnom otporu – rekao je Zoran Milinkovi} posle utakmice. – Ovo nam je ~etvrta pobeda u nizu {to je izuzetno zna~ajno za nas. Brzo smo postigli gol, do odlaska na odmor jo{ jednom smo zatresli mre`u i u nastavku smo znala~ki sa~uvali prednost. Ta~no je, nismo uspeli da realizujemo broj~anu prednost posle iskqu~ewa Vukobratovi}a, ali je ta~no i to da se u preostalih pola ~asa nismo mnogo ni potro{ili. [ef stru~nog {taba crvenobelih rekao je da ovaj tim ima jo{ prostora za napredak.

- Radimo na tome i svakako da mo`emo jo{ boqe, ali me raduje

odluku trenera

@eqko Brki} opet sa~uvao mre`u

po`rtvovawe igra~a koji su, videlo se to od prvog minuta, bili spremni da “poginu” za svaku loptu – dodao je Milinkovi}, ~iji je tim u prethodnih 13 me~eva kapitulirao samo dva puta!

Wegov kolega Sa{a Nikoli} ~estitao je doma}inu, po`elev{i mu da osvoji i titulu i kup, a zatim napomenuo da je prvi put zadovoqan uprkos porazu tima koji vodi,.

- Mislio sam da to u karijeri ne}u nikada re}i, ali ovoga

SPARTAK DONEO BOD IZ SMEDEREVA

Remi realan ishod Fudaleri Spartak Zlatibor vode doneli su bod iz Smedereva i tako se, nadamo se, vratili u pozitivan ritam. Iako je utakmica zavr{ena najnepoularnijim rezultatom – 0:0. Ipak, imalo je {ta da se vidi. Golubovi su imali periode dobre igre, nekoliko zrelih prilika, ali ne i dovoqno sre}e da do|u do gola za tri boda.

ri}, ipak `ali za propu{tenim prilikama.

– Boqe smo otvorili utakmicu, ostali smo verni na{oj ofanzivnoj igri. Na`alost, uprkos na{oj inicijaticvi i boqem posedu lopte, nije bilo stopostonih prilika. [ansi je bilo s obe strane, a najboqu su, mo`da, imali doma}ini tri minuta pre kraja poluvremena, ka-

Marko Miri}

– Zna~i nam mnogo i ovaj jedan bod, pogotovo ako se zna da izlazimo iz jednog te{kog perioda koji je obele`en sa dva vezana poraza i promenu trenera. Bod nam je jo{ zna~ajniji pred naredne duele, pogotovo na poqu podizawa samopuzdawa pred nedeqni me~ sa Zvezdom u Subotici – govori Marko Miri}, reprezentativni fudbaleri Spartak Zlatibor vode.

Iako priznaje da je remi mo`da i najpravednijih ishod, Mi-

da se istakao na{ golman Aleksi}. Doma}i fudbaleri su krenuli znatno agresivnije u nastavku, pritisli su na{u zadwu liniju, {to je nama omogu}ilo da ne{to vi{e poku{amo iz kontranapada. Nekoliko puta smo uspeli u toj nameri, bilo je solidnih prilika, ali ne i dovoqno sre}e i koncentracije da te prilike pretvorimo bar u jedan gol i tri boda – isti~e Miri}.

N. S.

Foto: S. [u{wevi}

puta moram. S obzirom na to da smo zajedno tek 25 dana, da smo do{li da poka`emo da znamo da igramo fudbal i da s igra~em mawe pola sata nismo primili gol, moram da budem zadovoqan. Napredujemo svakodnevno, a najve}i dobitak u ovom me~u za In|iju je to {to je “dobila” dva mlada igra~a, 92. i 93. godi{ta Darka Lemaji}a i Sr|ana Dimitrova – rekao je Nikoli}.

S. S.

Blekburn mewa ime stadiona Novi vlasnici engleskog fudbalskog premijerliga{a Blekburna, ~elnici indijske kompanije Venki, saop{tili su da planiraju zaokret u klupskoj politici i kao prvi korak najavili promenu imena stadiona „Ivud Park“.

Predsednik Venkija Anuradha Desai podsetio je da je vi{estruki prvak Engleske, londonski Arsenal, novi stadion nazvao po sponzoru „Emirejstu“ i dodao da su se wegovi saradnici i on rukovodlili istom idejom u slu~aju Blekburna. Desai, me|utim, nije pomenuo da je avio kompanija iz Ujediwenih Arapskih Emirata finansirala izgrawu potpuno novog stadiona na kojem danas utakmice kao doma}ini igraju „tobxije“. Indijci ne}e ulo`iti ni peni u „Ivud Park“ iako `ele da ga preimenuju.

- @elimo da pove}amo vrednost brendu Blekburna. Na{ strate{ki ciq je prodor na indijsko tr`i{te - rekao je Desai ~ija je firma prva iz te zemqe koja se odlu~ila da ula`e u engleski fudbal.

Indijci, koji su klub zvani~no preuzeli pre dva dana, planiraju da u domovini otvore Blekburnovu fudbalsku akademiju sa ciqem da populari{u fudbal na velikom tr`i{tu i omogu}e razvoj mladim talentima. Blekburn je osnovan 1875. godine, a od 1890. me~eve igra na „Ivud Parku“ koji mo`e da primi 31.300 gledalaca.

Partizan je lako savladao ^ukari~ki na Banovom brdu, ali iz toga Nemawa Tomi} i Marko [epovi} nisu profitirali. Momci koji su dobili {ansu u drugom poluvremenu prekomandovani su u Teleoptik, odlukom trenera Sa{e Stanojevi}a. [ef struke odluku je obrazlo`io ovako: - Ne razumem da najiskusniji i to pod iwekcijama pru`e mnogo vi{e od onih mla|ih. Kada vidim Ili}a, Krstaji}a i Moreiru, a onda Tomi}a i [epovi}a ne mogu, a da se ne iznerviram. Takav odnos je sraman i {to se mene ti~e oni nisu vi{e fudbaleri Partizana, a opremu su ve} razdu`ili – rekao je Stanojevi.

Ipak, kona~nu odluku done}e klub ?

- Tako je. Do tada, oni }e raditi kod Zvonka Varge, u Teleoptiku.

Za 45 minuta koliko je odigrao u subotu Nemawa Tomi} je stigao da u|e u stopostotnu {ansu, ali je na vol{eban na~in proma{io. [epovi} se opet, za 25 minuta nije ni video na terenu. To je prelilo ~a{u kod mladog trenera, koji je posegnuo, za, kod nas retko vi|enim, radikalnim merama. Koliko svrsishodnim, pokaza}e vreme.

Tomi} tvrdi da daje sve od sebe na utakmicama.

- Te{ko mi je posle svega, jer, verujte, uvek pru`am svoj maksi-

Nemawa Tomi}

mum. Mo`da nisam u najboqoj formi, ali sigurno nisam zabu{ant. Da}u sve od sebe da {to pre razuverim {efa – rekao je Tomi}. [epovi} je, pak, pokazao da mu je hla|ewe, ipak, potrebno.

- Ne znam razloge ovakve odluke, sve mi je ovo i sme{no – nezrelo je prokomentarisao [epovi}.

Predsednik vaqka Dragan \uri} podr`ava trenera u ovakvoj odluci.

Trinaestica ( a re~ je o 13. kolu prvenstva u Jelen Super ligi) be{e sre}na za fudbalere Hajduka iz Kule. Na gostovawu u Ivawici fudbaleri Hajduka su osvojili bod igraju}i sa Javorom nere{eno 0:0.

- Osvojili smo bod na srce. Naime, odigrali smo veoma borbeno protiv ekipe koja je bila maksimalno motivisana i `eqna pobede. Sa~uvali smo i tradiciju remija kada igramo s Javorom i imam razloga da budem zadovoqan - rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac.

Strateg Kuqana je na konferenciji za novinare nakon susreta rekao da je prvi put u trenerskoj karijeri od svoje ekipe tra`io da igra na 0:0.

- Tako je, tra`io sam od ekipe da ne primi gol.

Jednostavno, procenio sam da sa ekipom koju sam imao na raspolagawu lak{e nam je bilo odbraniti se nego poku{ati da damo gol. Naime, nisam imao adekvatne navalne igra~e koji bi mogli da u~estvuju u odbrani svog gola i da uz takvu igru i daju gol protivniku. Vaqda je to trenerski instinkt. Bio sam ube|en da u slu~aju da mi damo gol

doma}in bi dao dva, te je prioritet bio za{titi svoj gol - istakao je Bekvalac.

Razlog za ovakvo trenersko opredeqewe nije te{ko na}i!

- Kada igrate bez iskusnog {topera Mr|anina, standardnog Fejse, bez {pica Marjanovi}a, Pawkovi}a, Kozo{a, Petrovi}a, pa sam priliku morao da uka`em i nedovoqno spremnom Bagi}u, kada vam kapiten Bogi} ne trenira celu nedequ, ali na sopstvenu ogovornost tra`i da igra, za {ta mu ovom prilikom javno ~estitam, onda je razumqivo {to sam od ekipe tra`io da igra na 0:0 – poja{wava Bekvalac.

Bod iz Ivawice je veoma vredan za ekipu Hajduka.

- Naravno, jer smo prekinuli negativnu seriju, a i otvorili mogu}nost da pobedom u narednom kolu na svom terenu do|emo do ciqane situacije, a to je da jesen zavr{imo sa 9-10 bodova, kako bi uz dobre zimske pripreme prole}e u~inili mnogo beri}etnijim - zakqu~io je {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. \. Bojani}

- Nemam ni{ta protiv. Ako je on tako procenio, onda je to to.

Svako ko se ne zala`e dovoqno snosie konsekvence, ne samo Tomi} i [epovi} – rekao je Ð\uri}.

Na pitawe {ta }e biti sa wima dvojicom prvi ~ovek Partizana je rekao: - Oni su i daqe fudbaleri Partizana, ali na hla|ewu. Nadam se da }e ih to opametiti.

I. Lazarevi}

Na|: Stanojevi} zna {ta radi Trener Aleksandar Stanojevi} je najodgovorniji za rezultate i atmosferu u ekipi. On `ivi sa ekipom, sa wima je maltene 24 sata, svaki dan treniraju...Odluka trenera je takva i ja sam uz wega. On je taj koji zna {a je i kako je, tim re~ima je koordinator za sportska pitawa u FK Partizan Albert Na| prokomentarisao odluku Stanojevi}a da zbog nediscipine i pre svega nezalagawa po{aqe Nemawu Tomi}a i Marka [}epovi}a van takmi~arske ekipe.

ma Teleoptika. A kad jednom ispadne{ na ovakav na~in mnogo }e{ morati da uradi{ da bi se vratio. A voleo bih da se vrate.

Vi{e volim da stavim dete Patizana u tim nego bilo kojeg stranca, konstatovao je Stanojevi}. - Kap je prelilo to {to, recimo, Iliev i Kleo i posle tre}eg gola ulaze u presing, a [}epovi} se ne bori za loptu koju je pethodno izgubio. Kad mo`e najstariji igra~ da igra pod injekcijama i da se zala`e, onda mogu i moraju pre svega zdravi i mla-

Partizan. Tako }e biti i ubudu}e, bar dok sam ja trener, rekao je Stanojevi}.

Sa wim se slo`io i koordinator za sportska pitawa Albert Na|.

- Niko ne mo`e da bude iznad Partizana! Partizan je svetiwa, grb i dres moraju da se po{tuju. Stanojevi} najboqe poznaje sr` problema, `ivi sa wima, sa wima je na treninzima.

Razgovara}emo i sa igra~ima, i oni sigurno imaju neke stvari da ka`u povodom ovog slu~aja.

Klub }e uzeti u obzir sve okolnosti, rekao je Na|. - Odluka trenera je takva i mora da se po{tuje. Partizan je iznad svih!

O poja~awima kasnije

KUQANI NEPORA@ENI U IVAWICI

Bod osvojen na srce

Marko [}epovi}

Aleksandar Stanojevi}

Na ju~era{wem treningu crno-belih Tomi}a i [}epovi}a nije bilo. Oni su, odlukom Stanojevi}a, preba~eni u Teleoptik.

- Na svakoj utakmici, svaki igra~ mora da da posledwi atom snage. Wih dvojica to nisu uradili, ne samo protiv ^ukari~kog, nego i ranije. Svaki igra~ zna {ta ja radim, vi{e puta sam ih upozoravao, znaju {ta moraju da urade na treningu, na utakmici. Sa~uva}u tim, kolektiv, rezultat i vi{e ne}u da se kockam.

Mlad igra~ treba da shvati da je niko dok ne odigra 300 utakmica, ba{ kao {to sam i ja ni{ta jer sam trener-po~etnik. Do tada, za mene su nebitni i ne postoje, dok svojim zalagawem i odnosom to ne poka`u. A imaju prilike za B tim i na treninzi-

di. Ovo o ~emu pri~am se ponavqalo vi{e puta i na treninzima. Upozoravao sam ih i ranije i ovo je odluka koju nisam doneo preko no}i i u afektu.

Nemawi Tomi}u, koji je bio ~ak pozivan i u A tim reprezentacije Srbije, Stanojevi} zamera to {to ne pokazuje anga`ovanost i pripadnost timu, {to je ranije pokazivao iako nije igrao dobro.

- On je kod mene imao veliki kredit. I kad nije igrao dobro bio je u ekipi. Kad je pokazao indolentnost, kad vi{e nije disao sa timom, odlu~io sam se na ovaj korak. Imamo mnogo igra~a, koji jedva ~ekaju {ansu da igraju, da „poginu“ za Partizan.

Dres Partizana je iznad svega!

Ja sam vaspitavan tako da {ta god uradim nisam uradio ja, ve}

Na| je bio u Ju`noj Americi, gde je gledao igra~e interesantne za Partizan uo~i zimskog prelaznog roka.

O imenima ne}u da pri~am, dok se ne budu slo`ile sve kockice, dok ne sednemo za sto trener, predsednik i ja. Ima i u doma}em prvenstvu interesantnih igra~a za Partizan, ima i u na{oj ligi brzih igra~a, dodao je Na|.

Pred vratima prvog tima bio je i Aca \okovi} iz Teleoptika, ali je u me~u protiv Napretka u subotu u PLS slomio nogu.

- On je bio predvi|en da ide na pripreme sa prvim timom Partizana. Podr{ka svih nas iz kluba mu je najbitnija, da se {to pre oporavi, da shvati da je to sastavni deo fudbala i posla koji radi, rekao je Na|.

Ovde niko ne mo`e da igra prema zaslugama, ve} prema odnosu prema ekipi, dresu, grbu. Nije stavqen grb na levu stranu bez veze, znamo {ta se tu (na levoj strani tela) nalazi. Ja sam uz trenera, jer on je taj koji zna sve {ta je i kako je.

18

SPORT

ponedeqak22.novembar2010.

DNEVNIK

JELEN SUPERLIGA

^a~ani i daqe mu{terija Crvena zvezda – Borac (^) 2:0 (1:0) BEOGRAD: Staaciji. Tome je doprineo i predion Crvene zvezde, sing ^a~ana, koji je dobro gledalaca 7.895, sudija: funkcionisao u prvom poluStojanovi} (Ni{). vremenu. Prvi je zapretio BoStrelci: Kadu u 40. i Milovanorac. Igrao se 4. minut, Anti} je vi} u 58. minutu. @uti kartoni: hteo da iznenadi StamenkoviKoroman (Crvena zvezda), Ma}a, ali je ovaj bio siguran. Sve ri}, Kamberovi} (Borac). do 20. minuta ni{ta zanimqivo CRVENA ZVEZDA: Stamense nije de{avalo, a onda je Kakovi} 6, Miki} 7, Adi 7, To{i} lu|erovi} izmamio aplauze.

7, Igwatijevi} 6, Isah 6 (Savio [utirao je sa oko 20 metara, 6), Milovanovi} 7, Koroman 7, ali je Milojevi} sjajno interKadu 7 (Ve{ovi}), Trifunovi} venisao. Zvezda je poku{avala 6, Kalu|erovi} 6 (Bogdanovi}). sve ja~e da napada, ali je samo BORAC: Milojevi} 7, Anti} 6, Mari} 5, Alve{ 6, Igwatovi} 5, Masla} 5, Mili~i} 6, Jeremi} 6 (Va{ington), Kosti} 6, Kne`evi} 6, Kamberovi} 5 (Stojanovi} 5).

Dugom uzastopnom pobedom fudbaleri Crvene zvezde ostali su u trci za jeseweg prvaka Jelen superlige. Crvenobeli su rutinski savladali Borac, koji je ponovo pokazao da je daleko slabiji rival.

Kadu je postigao vode}i gol za Zvezdu Po~etku utakmice prethodio je minut }utaotvarala kontre gostima. U 23. wa, u ~ast nedavno preminulog minutu opasno je bilo ispred Branislava Zeqkovi}a - Zeqe, Stamenkovi}a, ali je To{i} velikog navija~a Crvene zvebio siguran. U 31. minutu Knezde. Odsustvo Pavla Ninkova `evi} je u 16-tercu tra`io Kokod doma}ina, zbog `utih karsti}a, ali ovaj nije stigao do tona, osetilo se posebno u prlopte. Potom je pretila Zvevom poluvremenu. Nikola Mizda, ali Koroman nije precizno ki}, koji je sino} dobio priliproigrao Trifunovi}a. A onda, ku, tek u nastavku podsetio je vo|stvo Beogra|ana. Opet je na svog poznatijeg kolegu. ZveKoroman centrirao, a Kadu iz zda je me~ po~ela ofanzivno, drugog plana postigao gol. Doali bez prave ideje u samoj krema}in je na odmor oti{ao sa

PRVA LIGA - SRBIJE

Te`e od o~ekivanog Proleter – Dinamo 3:1 (1:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 250, sudija: Katan~evi} (Beograd). Strelci: Damwanovi} u 45. Sekuli} u 60. i Ra{iovan u 83. za Proleter, a Stojanovi} u 67. minutu za Dinamo. @uti kartoni: Rodi}, Paripovi}, @igi} (Proleter), a Stamenkovi} (Dinamo).

Savo Kova~evi}

Kolubara - Sin|eli} Proleter - Dinamo Mladost (L) - Zemun Radni~ki 1923 - Be`anija Teleoptik - Napredak Big bul Radni~ki - Banat Mladi radnik - Srem Novi Pazar - Novi Sad Radni~ki (S) - BASK 1. BASK 16 11 2. Radn. (K) 16 9 3. Proleter 16 8 4. Banat 16 7 5. Sin|eli} 16 8 6. Novi Pazar 16 8 7. M. radnik 16 7 8. Mladost (L)16 6 9. Rad. (S) 16 6 10. Napredak 16 6 11. Novi Sad 16 6 12. Big bul 16 5 13. Srem 16 3 14. Teleoptik 16 4 15. Zemun 16 3 16. Be`anija 16 3 17. Kolubara 16 1 18. Dinamo 16 1

3 2 4 3 5 3 8 1 4 4 4 4 4 5 6 4 6 4 4 6 3 7 3 8 8 5 5 7 5 8 5 8 5 10 2 13

23:7 27:16 27:14 16:9 19:12 17:12 19:16 14:11 13:11 18:19 22:24 18:17 14:17 18:26 12:18 9:15 9:24 5:32

0:2 3:1 1:0 3:1 1:1 0:0 0:0 2:0 0:1 36 31 29 29 28 28 25 24 24 22 21 18 17 17 14 14 5 5

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 7, \or|evi} 7, Paripovi} 7 (Stamenkovi} 7), @igi} 7, Glogovac 7, Ra{iovan 8, Vislavski 7, Damwanovi} 8 (\ori}), Sekuli} 8, Kova~evi} 7 (Veselinovi} 7).

DINAMO: Disi} 7, Stamenkovi} 6, Stojanovi} 7, Crkvewakov 7, Jovanovi} 6 (Vasi} 7), Trajkovi} 6 (Eri} 6), Mijatovi} 6, A. Tasi} 6, M. @. Tasi} 7, M. J. Tasi} 6, Staji} 7.

Da se te{ko osvajaju ve} ukwi`eni bodovi pokazala je utakmica sa Dinamom, iznenadili su Vrawanci borbeno{}u i otvorenom igrom, pa je bilo potrebno dosta truda da Novosa|ani do|u do pobede. Umalo da na po~etku susreta Milo{ @. Tasi} savlada Jeli}a, me|utim golman doma}ih je uz pomo} pre~ke spre~io najgore. U 7. minutu Vislavski je odli~no uposlio Damwanovi}a, koji je predriblovao Disi}a, ali je Tasi} sa same gol linije izbio loptu u poqe. Sve je u tim trenucima polazilo golmanu Vrawanaca za rukom, ali je imao i puno sre}e jer je udarac Damwanovi}a nakon odli~no izvedenog kornera Ra{iovana, zavr{io kraj same stative.

Kada se ~inilo da }e se na odmor oti}i bez golova, u nadoknadi vremena, posle kornera Ra{iovana, Damwanovi} se golom iskupio za proma{aje. U nastavku su doma}i do{li do novog gola, ponovo je najboqi akter utakmice Sekula Ra{iovan odli~no izveo udarac sa ugla, a Sekuli} bio na pravom mestu i glavom poslao loptu u sami ugao. Uspeli su Vrawanci hrabru igru da kruni{u golom Stojanovi}a, koji je doneo rezultatsku neizvesnost, ali je sve nade pokopao Ra{iovan koji je golom krunisao odli~nu igru.

M. Popovi}

JAGODINA: Jagodina - Rad BEOGRAD: Crvena zvezda - Borac NOVI SAD: Vojvodina - In|ija SMEDEREVO: Smederevo - Spartak ZV BOR^A: BSK - OFK Beograd IVAWICA: Javor - Hajduk BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Partizan KRAGUJEVAC: Metalac - Sloboda SP

1:1 (1:0) 2:0 (1:0) 2:0 (2:0) 0:0 (2:0) 1:1 (0:0) 0:0 (2:0) 2:4 (0:3) 3:2 (1:2)

1. Partizan 13 11 1 1 31:9 34 2. Crvena zvezda 13 10 1 2 17:5 31 3. Vojvodina 13 8 4 1 17:2 28 4. Rad 13 7 4 2 16:6 25 5. Sloboda 13 5 5 3 14:11 20 6. Jagodina 13 5 4 4 12:11 19 7. Spartak 13 4 6 3 13:10 18 8. Smederevo 13 3 8 2 13:10 17 9. OFK Beograd 13 4 4 5 11:12 16 10. Javor 13 3 6 4 9:11 15 11. BSK Bor~a 13 3 5 5 8:15 14 12. In|ija 13 3 4 6 11:16 13 13. Borac 12 2 6 4 6:13 12 14. Metalac 13 2 2 9 8:19 8 15. Hajduk 13 1 3 9 7:18 6 16. ^ukari~ki 13 0 3 10 4:25 3 U slede}em kolu (27/28.novembra) sastaju se: IN\IJA: In|ija - Sloboda SP, NOVI SAD: Vojvodina - Smederevo, BEOGRAD: Partizan - Metalac, KULA: Hajduk - ^ukari~ki Stankom, BEOGRAD: OFK Beograd - Javor, BEOGRAD: Rad - BSK Bor~a, ^A^AK: Borac - Jagodina, SUBOTICA: Spartak ZV - Crvena zvezda. vo|stvom, ali igrom nije odu{evio navija~e.

Drugo poluvreme kod Borca je po~eo napada~ Stojanovi}, ali to nije imalo nikakvog efekta.

Zvezda je potpuno zagospodarila terenom, stvorila nekoliko {ansi, na kraju postigla i gol.

U prilici je prvo bio Kalu|erovi}, na asistenciju Kadua, ali je {utirao neprecizno. Na 2:0 je povisio Milovanovi}, u svom stilu, nakon solo akcije i {uta sa vi{e od 20 metara. Sredinom

nastavka Zvezda je, ~ini se, o{te}ena za penal. Miki} je centrirao sa desne strane, lopta je u kaznenom prostoru u ruku pogodila nekog od ^a~ana, ali sudija Stojanovi} ni{ta nije svirao. Jedinu priliku u nastavku Borac je imao u 72. minutu.

Posle kornera poku{ao je Kosti}, ali neprecizno. Pobedu doma}inu mogao je da overi Kalu|erovi}, ali je Milojevi} odli~no odbranio.

I. Lazarevi}

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Pobeda za rastanak Dolina – Solunac 2:0 (1:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 350, sudija: Utje{anovi} (Novi Sad). Strelac: \akovi} u 4. i 52. minutu. @uti kartoni: O`egovi} (Dolina), a Puri}, Mandi}, Vukovi} (Solunac).

DOLINA: Aleksi} 7, Staji} 7, Nedu~i} 7, O`egovi} 7, Ivani{evi} 7, [alipurovi} 7 (Ili}), Staj~i} 7, \akovi} 8 (Tomin 7), \okovi} 7, Tipkovi} 7, Kra~unov 7.

SOLUNAC: [ari} 7, Puri} 6, Ismaili 6, Mandi} 6, Bani} 6, Kowovi} 6, Grumi} 6 (Grahovac 6), Stankovi} 6, Vukovi} 6, Hoscieslavski 7, Bogunovi} 6.

Doma}i fudbaleri u posledwem me~u jeseni zaslu`eno su savladali goste koji su se predstavili u dobrom svetlu. Prvi pogodak postigao je \akovi} u 4. minutu posle dobro izvedenog kornera [alipurovi}a. U nastavku igre doma}i igra~i imali su vi{e prilika, a u 52. minutu, posle dobro izvednog prekida [alipurovi}a, \akovi} je po drugi put savladao [ari}a i postavio kona~an rezultat me~a.

B. Stojkovski

Dolina - Solunac Kikinda - Sloboda (NK) Cement - Veternik Viskol Tekstilac - Radni~ki (NP) Vr{ac - ^SK Pivara Mladost (A) - Dowi Srem Sloga (T) - Pali} Senta - Mladost (BJ)

2:0 2:0 1:1 2:5 2:0 0:0 2:0 5:3

1. Dowi Srem 15 9 5 1 27:11 32 2. Radn. (NP) 15 9 4 2 27:8 31 3. Dolina 15 9 2 4 18:18 29 4. ^SK Pivara15 7 5 3 30:17 26 5. Senta 15 7 4 4 30:14 25 6. Veternik 15 6 7 2 26:18 25 7. Vr{ac 15 6 5 4 16:17 23 8. Cement 15 5 5 5 21:15 20 9. Solunac 15 5 4 6 22:25 19 10. Mlad. (BJ) 15 5 3 7 19:29 18 11. Sloga (T) 15 4 5 6 21:19 17 12. Pali} 15 4 4 7 19:23 16 13. Tekstilac 15 4 4 7 16:22 16 14. Kikinda 15 3 4 8 15:32 13 15. Sloboda 15 3 3 9 21:29 12 16. Mladost (A)15 0 4 11 10:41 4 U prvom prole}nom kolu 19. i 20 marta slede}e godine sastaju se: Sloboda - Pali}, Sloga - Dowi Srem, Mladost (A) - ^SK Pivara, Vr{ac Radni~ki (NP), Tekstilac - Veternik, Cement - Solunac, Dolina - Mladost (BJ), Senta - Kikinda

Vojvo|anska liga – istok Rezultati 15.kola: Radni~ki (B) - Borac 3:1, AFK - Vojvodina (NM) 3:2, Proleter - Spartak (D) 3:0, Ba~ka Topola - Obili} 2:1, Radni~ki (Z) - Jedinstvo 0:1, Budu}nost - Kozara 2:2.

Vojvo|anska liga – zapad Rezultati 15.kola: Budu}nost - Ba~ka (BP) 1:0, Radni~ki (I) - 1. maj 0:3, Indeks - Borac 2:1, Omladinac - Radni~ki (SM) 4:1, Crvena zvezda Sloga Radni~ki 4:3, Obili} - Jugovi} 2:1, Polet - Metalac AV 2:0, Dunav - Mladost 4:0.

Biv{a Isto~na Nema~ka boqa od Zapadne Reprezentativci biv{e Nema~ke Demokratske Republike pobedili su u Lajpcigu 2:1 nekada{we prvake sveta sa Mondijala 1990. godine u revijalnoj utakmici povodom obele`avawa dve decenije od nema~kog ujediwewa.

Selekcija nekada{we Savezne Republike Nema~ke povela je pogotkom [tefana Rojtera, ali je tim Isto~ne Nema~ke preokrenuo rezultat golovima Ulfa Kirstena i Olafa Mar{ala iz penala.

Krasi} posti`e gol u \enovi

ODIGRANO 13. KOLO SERIJE A

Majstorija Milo{a Krasi}a Uz malo sre}e i malo fudbalskog majstorstva Milo{a Krasi}a, Juventus pobedio u \enovi.

Na Marasiju, u 13. kolu, \enova - Juventus 0:2 (0:2). Doma}e je „otvorio“ Klaudio Markisio u 18. minutu, uz gotovo neverovatan splet okolnosti. Vezista Juvea je uhvatio volej u {esnaestercu \enove, ali prili~no traqavo. No, lopta je jednostavno htela u gol...

Prvo se odbila od noge Darija Dainelija, pa od stative, ali tako da je pogodila u glavu polo`enog golmana Eduarda Karvaqa i otkotrqala se u mre`u. Na kraju, gol je pripisan nesre}nom Eduardu - 0:1.

Od tog trenutka, sve je bilo lak{e za ekipu Lui|ija Del Nerija, a tek tre}a pobeda u gostima crno-belih ove sezone mogla je da se nasluti u 23. minutu, kada je povratnik u timu Juventusa Krasi} napravio dar-mar u odbrani doma}ih i postigao novi lep pogodak u Seriji A. Krasi} je primio loptu na desnom krilu, prostim driblingom izbacio iz igre Domenika Kri{ita, u{ao u kazneni prostor protivnika i onda iz „o{trog ugla“ uputio neo~ekivani {ut na gol, koji je Eduardo uspeo da preusmeri samo do stative, od koje se lopta odbila u mre`u 0:2. Bio je to peti pogodak Krasi-

}a za Juventus u 13. me~u za novi klub.

Fudbaleri \enove imali su nekoliko dobrih prilika, a u dva navrata uzdrmali su pre~ku. Posle dva uzastopna me~a koja je zavr{io rezultatom 1:1, Juve je pobedio, dok je \enova upisala poraz nakon dva kola u kojima je zabele`ila minimalne pobede od 1:0.

Rezultati 13. kola: \enova Juventus 0:2 (Eduardo ag 18, Krasi} 23), ]ezena - Palermo 1:2 (Bogdani 24 - Ili~i} 11, Mikoli 51), Kjevo - Inter 2:1 (Pelisijer 29, Moskardeli 82 - Eto 90+1), Bre{a - Kaqari 1:2 (Kara}olo penal, 20 - Matri 63, Konti 66), Katanija - Bari 1:0 (Terlici 83), Parma - Lacio 1:1 (Krespo 23 Flokari 46), Le}e - Sampdorija 2:3 (Di Mikele 59, Dijamutene 83 - Pacini 8, penal i 40, 90), Roma - Udineze 2:0 (Mene 24, Borijelo 56), Milan - Fiorentina 1:0 (Ibrahimovi} 45), Napoli - Bolowa sino}.

Tabela: Milan 29, Lacio 26, Juventus 23, Roma 22, Napoli /-1/ 21, Inter 20, Palermo 20, Sampdorija 19, Kjevo 19, Udineze 17, \enova 17, Katanija 17, Fiorentina 15, Parma 15, Bolowa /-1/ 14, Kaqari 14, Le}e 12, Bre{a 11, ]ezena 11, Bari 9.

DUEL KUPA NACIJA U BEOGRADU

Drama orlovima Srbija – [vajcarska 18:15 BEOGRAD: Stadion Republi~kog zavoda za sport, gledalaca: 600, sudija Sarkans (Letonija), pomo}nici Bukvi} (Srbija) i Sekat ([vajcarska).

SRBIJA: Joksimovi} (\uki}), Ne. Simonovi} (5) (Sretenovi}), Tasi}, Bulatovi}, Jerkovi} (Petrovi}) Dumi}, Luki} (Vukovi}) Marti}, Rastovac, Kapor (5+3) (Jeli} (2+3) Orlo-

por je u 30 minutu doneo novo vo|stvo za Srbiju, postigav{i esej nakon odli~nog prodora. [vajcarska se ne predaje i preko Dahindeta uspeva da izjedna~i - 8:8, a nakon uspe{nog „pretvarawa“ Mejera dolazi prvi put u vo|stvo od 10:8. U drugom poluvremenu Orlovi kre}u na sve ili ni{ta i u 57. minutu Nemawa Simonovi} posti`e esej, a Jeli} uspe{no „pretvara“ i po-

Ragbisti Srbije

vi} , Milanko (Maksimovi}) @ivanov, \or|evi}, Mateji} (Ni. Simonovi}).

[VAJCARSKA: Bjornson, Foks, Betan, [nel (Leu), Kung (Ront), Daninden, Culot, Mosier, Refet, Faundot, Dervej, Gujou, Montiela, [tajger, Mejer.

Ragbi reprezentacija Srbije pobedila je [vajcarsku 18:15.

Orlovi su do trijumfa do{li bukvalno u posledwem sekundu, i to iz kaznenog udarca koji je uspe{no izveo Vladimir Jeli}.

Srbija je od samog starta krenula silovito i u 8. minutu nakon kaznenog udarca Kapora do{la u vo|stvo od 3:0. [vajcarci su uzvratili ve} u 15. minutu i nakon uspe{no izvedene kazne Mejera izjedna~ili na 3:3. Ka-

novo vodi Srbija 15:10. Od tog trenitka [vajcarska preuzima inicijativu, i tri minuta pre kraja preko Montiela poravnava rezultat na 15:15, a Mejer ne uspeva da realizuje transformaciju i dovede goste u novo vo|stvo.

U posledwa tri minuta Srbija svim silama kre}e u napad. [vajcarci se odli~no brane, ali u posledwem minutu nakon jednog „skrama“, sudija Sarkans iz Letonije dosu|uje kazneni udarac na 10 metara od auta i 25 od gola [vajcarske. Veteran Vladimir Jeli} uspe{no realizuje {ut i po~iwe slavqe reprezentativaca Srbije, jer je sudija odmah odsvirao kraj.

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

RASTE POSETA NA UTAKMICAMA EVROLIGE

19

NLB LIGA

Bamberg najgledaniji, Vaqak pregazio Zvezdu Partizan u vrhu Partizan mt:s – Crvena zvezda 99:68 (20:20, 28:12, 28:19, 23:17)

Poseta u dvoranama u kojima se igraju utakmice ko{arka{ke Evrolige sko~ila je za 23 odsto u odnosu na pro{lu sezonu, pokazuju podaci posle prvog kruga prve faze elitnog takmi~ewa. Od ukupno 24 kluba, jedino Bamberg mo`e da se pohvali da je na svakoj od tri utakmice kod ku}e imao dupke pune tribine (6.800), dok su u samom

ral. Ipak, ta~an broj stolica u dvorani na Karaburmi nije lako utvrditi zbog brojnih radova tokom posledwih godina, a procene se kre}u od 7.300 do ~ak 8.000. Bez obzira {to zvani~ni podaci ka`u da Partizan nije rasprodao dvoranu u prva dva kola, u praksi to nije bilo tako.

Da uprostimo - da li je neko kupio ulaznicu, a da je nije obezbedio na vreme?

Navija~i Partizana u Pioniru

vrhu @algiris (98,73% ispuwena dvorana), Kaha Laboral (97,47%) i, naravno, {ampion Srbije Partizan (97,22%).

Crno-bele je na tri me~a u beogradskom hramu ko{arke, dvorani Pionir, gledalo prose~no 7.408 navija~a, {to je za 16% boqe od proseka za pro{lu sezonu (ne ra~unaju}i me~eve u Areni).

Za pun kapacitet Pionira uzima se brojka od 7.620 mesta, koliki je zvani~ni podatak o poseti za me~ Partizan - Kaha Labo-

Porast posete na me~evima Evrolige prakti~no je zasluga dva kluba – Fenerbah~ea i Olimpije – koji su se preselili u nove, ve}e i lep{e dvorane. Uz to, oba kluba su dobro startovala u elitnom klupskom takmi~ewu (skor 4-1), {to je najboqa pozivnica za navija~e. Fener se preselio u Sinan Erdem Arenu koja je, kako ka`u turski novinari, odli~no povezana sa svakim delom Istanbula, {to je od izuzetnog zna~aja za dolazak na-

vija~a (ko je bio u Turskoj zna {ta je saobra}ajna gu`va u tamo{woj prestonici). U dvorani u kojoj je igrano finale Mundobasketa, Fenerbah~e ove sezone u Evroligi prose~no gleda 11.605 navija~a, {to je sedam puta vi{e nego pro{le sezone. Poseta u qubqanskim Sto`icama sada je u proseku 11.500 gledalaca (kapacitet 13.000 mesta), {to je fantasti~no u odnosu na 4.800 navija~~a koliko je dolazilo lane u Tivoli.

Selidba u novu dvoranu, ipak, ne mora da bude dobra stvar, o ~emu svedo~i slu~aj Reala. Od prelaska u Kaha Ma|iku, Madri|anima je pala poseta u Evroligi za ~ak 41 odsto, mada bi ovo vi{e trebalo pripisati o~ajnoj igri tima trenera Etorea Mesine.

U ovom trenutku sigurno ne postoji ekipa u Evropi koja mawe pru`a od onog koliko mo`e i mora. Zanimqivo, poseta u dvorani pala je i drugom {panskom velikanu Barseloni, za ne{to vi{e od 10%.

Efes Pilsen je napravio zna~ajan napredak i sada ima 53 odsto vi{e navija~a na tribinama nego tokom pro{le sezone. Zanimqivo, poseta je sko~ila i Armani Xinsu za 45%, ali to nije pomoglo „{minkerima“ da pobegnu s posledweg mesta po popuwenosti dvorane (samo 31,3%). Jedno mesto iznad wih je Virtus Roma (34,1%, 3.823 gledaoca po me~u).

Italijane izgleda ba{ ne interesuje Evroliga, a izuzetak su samo navija~i Montepaskija iz Sijene.

PONOVO TRILER ZAVR[NICA IGRA^A HEMOFARM [TADE

Struja o~ekivao te`ak me~

Predrag Stojakovi}

OD JU^E I ZVANI^NO

Ko{arka{i Hemofarm [tade su uspeli da odbrane Milenijum, iako se po~etkom posledweg perioda susreta NLB lige s Nimbirkom ~inilo da }e bodovi oti}i u ^e{ku. Treneru Vr{~ana @eqku Lukaji}u Struji ostalo je da posle me~a ~estita izabranicima koji su prona{li snage da pobede, uprkos brojnim problemima s povredama:

oma zna~ajni bodovi, jer smo ostali nepora`eni na svom terenu. Pobeda jo{ vi{e dobija na zna~aju kada se zna da nismo mogli da ra~unamo na povre|enog Krstovi}a, kao ni Abdul-Hamida, koji se povredio na ovoj utakmici. On se jako dobro uklopio u na{ sistem igre i nadam se da povreda nije ozbiqna. Tako|e, Pav-

Stojakovi} u Torontu Kao {to se najavqivalo i o~ekivalo, srpski ko{arka{ Predrag Stojakovi} }e do kraja NBA sezone igrati za Toronto, po{to su se Wu Orleans Hornetsi odlu~ili za veliku trampu s jedinim kanadskim predstavnikom u najja~oj ligi sveta.

Iskusni {uter oti{ao je u Reptorse zajedno s Xeredom Bejlisom, dok su u suprotnom pravcu krenuli Xeret Xek, Markus Benks i reprezentativac Australije Dejvid Andersen.

Trejd je dogovoren jo{ u petak, ali je wegovo ozvani~ewe prolongirano zbog usagla{avawa ta~nog iznosa novca koji bi Hornetsi trebalo da daju Reptorsima. Pe|a Stojakovi} se trenutno nalazi u posledwoj sezoni vi{egodi{weg ugovora i zaradi}e 14,25 miliona dolara.

On je od po~etka sezone igrao „na ka{i~icu“, tako da se o~ekivalo da }e promeniti sredinu. Toronto Reptorsi bi}e ~etvrti klub u NBA ligi za na{eg nekada{weg reprezentativca, prethodno je jo{ branio boje Sakramento Kingsa i Indijana Pejsersa, a nedavno je prestigao Vlada Divca na listi najboqih srpskih ko{getera u istoriji NBA lige.

@eqko Lukaji}

- O~ekivao sam da }e se ovako razvijati stvari na terenu, da }e moji igra~i igrati jako te{ko posle emotivnog i fizi~kog pra`wena u me~u Evrokupa s Be{ikta{em u Istanbulu. Pokazali smo hrabrost i `equ da se posle svih problema koje smo imali i zaostatka od 13 poena vratimo u me~. Dobili smo utakmicu, jer smo to jako `eleli. Ovo su ve-

kovi} i daqe igra pod blokadom, a Savovi} ima problema s tetivom. Zbog toga nismo bili kompletni ni na treninzima. Kada se sve to uzme u obzir, jasno je koliki smo uspeh napravili u me~u s ~e{kim predstavnikom.

Hemofarm ve} sutra o~ekuje novi ispit. U Vr{ac, naime, u okviru 2. kola Evrokupa, sti`e francuski Asvel.

BEOGRAD: Hala Pionir, gledalaca 3.550, sudije: Belo{evi}, Vojinovi} i Gli{i} (svi iz Srbije).

PARTIZAN: Lafajet 18, Kecman 5, Klobu~ar 6, Lu~i} 5, Milosavqevi} 6, Kati} 16, Xavai 13, Mitrovi} 2, Bo`i}, Gist 8, Veseli 17, \eki} 3.

CRVENA ZVEZDA: Cvetkovi} 2, Jang 6, Radosavqevi}, Balaban, Katni} 2, Nedovi} 14, Milo{evi} 6, Nikoli} 5, Marinkovi}, Mar{ 16, Majls 10, Suboti} 7.

Srpski i regionalni {ampion o~ekivano je slavio u „ve~itom derbiju“. Zvezda nemo}na protiv Partizana, koji je u jednom trenutku bio na korak od +40! ^ekali su navija~i Partizana mt:s da „proradi“ ameri~ki plejmejker Oliver Lafajet, ~ekali i do~ekali ga u derbiju protiv Crvene zvezde. Lafajet i Jan Veseli dali su najva`niji ton ubedqivoj pobedi Partizana mt:s nad „ve~itim rivalom“ 99:68 (20:20, 28:12, 28:19, 23:17). Ovo je najubedqivija pobeda Partizana nad Zvezdom u regionalnoj ligi. Zvezda je odiPartizan - C. zvezda 99:68 Krka - Igokea 79:66 Cibona - Radni~ki 88:82 Hemofarm - Nimburk 86:85 [iroki - Zagreb 83:76 Cedevita - Olimpija 95:67 Budu}nost - Zadar 105:92 1. Hemofarm 8 6 2 672:639 14 2. Krka 8 5 3 600:551 13 3. Budu}nost 8 5 3 648:600 13 4. Cedevita 8 5 3 620:591 13 5. Olimpija 8 5 3 597:585 13 6. Nimburk 8 5 3 612:610 13 7. Partizan 8 4 4 639:583 12 8. Cibona 8 4 4 647:623 12 9. [iroki 8 4 4 601:643 12 10. Zagreb 8 4 4 582:601 11 11. Igokea 8 3 5 555:578 11 12. Radni~ki 8 3 5 639:681 11 13. Zadar 8 2 6 610:622 10 14. C. zvezda 8 1 7 593:694 9 U slede}em kolu (27/28. novembra) sastaju se: Radni~ki - Partizan, Crvena zvezda - Hemofarm, Igokea - Cibona, Zadar - Krka, Olimpija - Budu}nost, Zagreb - Cedevita, [iroki - Nimburk.

Ra{ko Kati} bez proma{aja

grala vrlo dobro u prvoj ~etvrtini, ali su ostala tri dela igre u potpunosti pripala Partizanu.

O~ekivano, srpski i regionalni {ampion slavio je pobedu, ubedqivu, na radost oko 4.000 svojih navija~a. U hali „Pionir“ je bilo i par stotina navija~a Crvene zvezde. ^udan je bio po~etak derbija.

Vi{e od tri minuta nijedna ekipa nije uspela da ubaci loptu u ko{.

Zvezda je u prva ~etiri minuta imala {ut iz igre 0-8, a Partizan je sve lope u napadu izgubio! Kada su se igra~i obe ekipe pribrali, videli smo i ko{eve. Prve poene u dresu Crvene zvezde dao je Entoni Majls, a potom i Strahiwa Milo{evi} protiv svog biv{eg kluba. Zvezda je u prvoj ~etvrtini iskoristila smu{enost u igri Partizana, odigrala je dr~no i odlu~-

no i povela 16:11, ali potom je usledila sjajna serija crno-belih, koja je u jednom trenutku iznosila ~ak +30 (70:40)!

Ekipa Mihaila Uvalina nije imala odgovor na igru Lafajeta, Veselog, Nejtona Xavaija, Ra{ka Kati}a...Kada je „Parni vaqak“ upalio sve motore, po~elo je i nemilosrdno puwewe ko{a rivala, a bilo je prostora i za egzibicione poteze, poput onog u drugoj ~etvrtini kada je Du{an Kecman asistirao Veselom za „vasionsko“ zakucavawe iza le|a!

Druga ~etvrtina, koju je Partizan mt:s dobio 28:12, pokazala se prelomnom. Lafajet i Veseli bili su najzaslu`niji za preokret Partizana i usmeravawe crno-belog broda na pravi kurs. Ameri~ki plej dao je 15 poena u prvom poluvremenu, uz tri skoka i tri assistencije, a Veseli je „trojkama“ dokusurio protivnika.

Na otvarawu tre}e ~etvrtine Partizan je serijom od 10-2 dodatno povisio prednost, koja je potom iznosila i ve} pomenutih 30 razlike. Opustili su se ko{arka{i Partizana krajem tre}eg dela igre, {to je Zvezda iskoristila da ubla`i vo|stvo rivala. Ipak, u posledwoj deonici Partizan ponovo dolazi do ogromne prednosti +37 (97:60)!

Tra`ili su wegovi navija~i „stotku“, ali je umesto toga Zvezda nanizala osam poena i donekle ubla`ila poraz.

20

SPORT

ponedeqak22.novembar2010.

DNEVNIK

NOVOSA\ANI IZME\U DVA EVROPSKA NASTUPA

REDOVNA SKUP[TINA KUGLA[KOG SAVEZA SRBIJE

Godina uspeha

Bodovi iz Qiga najva`niji Me~ doma}eg prvenstva na gostovawu u Qigu, izme|u dva susreta s francuskim Poatijeom u CEV Kupu, odbojka{i NIS Vojvodine iskoristili su da upi{u planirane bodove, ali i da otkriju novu osobinu u

skog zaostatka na me~u s ne tako atraktivnim protivnikom. Mladost Novosa|anima nije do sada dozvoqavala velike uspone tokom utakmice, ali su u Qigu demonstrirali ozbiqnost i re{enost da se uspe{an niz nastavi.

- U Qigu je uvek vru} teren, a i Spartak je sada bio kompletan prvi put u sezoni. Dosta smo gre{ili, malo opu{tenije pristupili me~u, mada smo bili izmoreni od me~a u Francuskoj i puta. Ipak, najva`nije je da smo pobedili i da smo pokazali da mo`emo da pobedimo i kada lo{e igramo.

Prijem servisa nam je bio veoma dobar, ali smo u segmentu bloka bili slabiji od doma}ina i to je mali podba~aj.

Bitno je da smo zadr`ali kontiBorislav Petrovi} i Luka ^abrilo nuitet dobrih svojoj igri. Izabranici Nikole igara - istakao je Salati}.

Salati}a pokazali su novu, do Nije tajna da crveno-beli sada sada, dobro skrivanu snagu i razmi{qaju samo o revan{u {euspevali da se vrate iz rezultatsnaestine finala CEV Kupa.

Spartak (Q) – NIS Vojvodina 0:3 (24:26, 30:32, 20:25) QIG: Sala O[ „Sava Kerkovi}”, gledalaca: 700, sudije: Jankovi} (Ni{), Baland`i} (Beograd)..

SPARTAK (Q): Kosti} 3, Kari{ik 3, Palibrk 12, Dautovi} 15, Kari} 10, Pantovi} 10, Jankovi} (l), Kne`evi}, @ivkovi},

Milo{evi}, Stevanovi}, Spasojevi}.

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 10, Simeunovi} 8, Petrovi} 8, Ivovi} 17, L. ^ubrilo 1, Mrdak 11, [kundri} (l), Jovovi} 1, Kapur, Martinovi}, Veselinovi}, Basta.

PRVA LIGA ZA DAME

Go{}e sre}nije u zavr{nicama Varadin BMG gradwa – Novi Sad PP 2:3 (25:21, 16:25, 24:26, 25:23, 18:20) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara“, gledalaca 300, sudije: Anti} (Subotica), Glu{ac (Novi Sad).

VARADIN BMG GRADWA: Mal~i} 13, Kijanovi} 22, Radanovi} 22, Iri~anin 8, Ra~i}, Mihajlovi} 4, Babi}, Milovanovi} (l2), Peri{i} 6, Mihi} 7, Coli}, Pu{owa (l1).

NOVI SAD PIONIR PETROL: Stefanov 9, Frajtovi} 5, Ili} 13, Klisura 19, Malixan, Roganovi}, Egi} 1, [jar 13, To{i} 13, Svitlica, Kuqanin (l).

Dugo novosadska publika nije videla lep{u odbojka{ku predstavu koju su priredile u prvoliga{kom derbiju devojke Varadine i Novog Sada. Na kraju, trijumf go{}i 3:2 i dva boda (doma}ini jedan) zvu~i pravedno, ali je lako moglo da se desi da pobeda bilo kog protivnika bude ubedqivija.

Pet prelepih setova sa obiqem lepih poteza i dugih poena pokazali su sve ~ari `enske odbojke, a na`alost, neko je morao da bude pora`en.

Varadinake nisu uspele da relazizuju ~ak ~etiri me~ lopte u petom setu, a uslovne go{}e uspele su da iskoriste prvu. Vukle su doma}i sastav iskusne Kijanovi}eva i Radanovi}eva, a za eventualni trijumf nedostajala je jo{ jedna rasplo`ena pojedinka, a kod go{}i je Klisura, uz pomo} Ili}eve i To{i}eve iznela najve}i teret. Vi{e su gre{ile Varadinke, {to im se osvetilo na kraju, mada treba ista}i da ni prvi sudija Anti} nije posao su|ewa gradskog i liga{kog derbija odradio na adekvatnom nivou.

U petom setu najpre se odlepio Novi Sad (9:7), Varadinke su preokrenule na 10:9, pa su ponovo go{}e do{le do vi{ka 13:10. Na servise Peri{i}eve doma}e su do{le do me~ lopte (14:13), pa je iskusnim potezom gostuju}i trener uspeo da je dekoncentri{e i us{lo se u igru poen za poen u ekstremno neizvesnoj zavr{nici. Na

18:18, sudija Anti} svirao je nepostoje}i prelaz doma}em tehni~aru i potom su Novosa|anke do{le do trijumfa i dva boda. M. Risti}

Vojvodina - Spartak (Q) 3:1 (25:19, 25:22, 19:25, 25:19) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara“, gledalaca 50, sudije: Kutle{i} (Beograd), Jokovi} (Lu~ani).

VOJVODINA: Savi}, \uri}, Uji}, Mitrovi}, Jovanovi}, Grguri, Rankovi}, N. Vukoti}, D. Vukoti}, ^elebi}, Reqi} (l), Luki}.

SPARTAK (QIG): Atanasijevi}, Nedeqkovi}, Gogi}, Vrane{evi}, Stanimirovi}, Radovi}, Jovovi}, Sredojevi} (l), \uki}, Ran|i}.

Odbojka{ice Vojvodine nastavqaju siguran korak i zaslu`eno su vode}e u prvoliga{kom karavnu s maksimalnim u~inkom iz sedam utakmica. Izabranice trenera Savi}a opu{tenije su pri{le tre}em periodi igre, pa su ga izgubile, ali su stvari posle do{le na svoje mesto za nova tri boda crveno-belih devojaka.

Kod doma}ih gotovo sve igra~ice imale su sli~an poeneterski u~inak, a istakle su se, kao po pravilu, Luki}eva i Uji}eva.

Vizura SN - Jedinstvo 2:3 (13:25, 20:25, 29:27, 28:26, 7:15) BEOGRAD: Hala Vizura, gledalaca 100, sudije: Milo{evi} i Prica (obojca Beograd).

VIZURA SUPER NOVA: Manot, A{}eri}, Radosavqevi}, Lazi}, Mirkovi}, Stepanovi}, Ze~evi} (l), Vukosavqevi}, Kova~, Igni}, Didanovi}, Bursa}.

JEDINSTVO: @ivkovi}, Gogi}, Erakovi}, Haxi{ehovi}, Lozi}, Ma. Juri{i}, Mi. Juri{i}, Vojinovi}, \uri}, Stanojevi}, \ukanovi} (l).

Superliga (m) Spartak (Q) - NIS Vojvodina Ribnica - @elezni~ar M. radnik - Radni~ki (K) Jedinstvo - Partizan Smederevo - C. zvezda 1. Radni~ki 5 5 0 15:3 2. Partizan 5 4 1 14:5 3. NIS Vojv.

5 4 1 12:6 4. Ribnica 5 3 2 10:9 5. Jedinstvo 5 2 3 8:10 6. C. zvezda 4 2 2 8:6 7. Spartak 5 2 3 8:13 8. @elezni~ar 5 1 4 7:13 9. M. radnik 5 1 4 7:13 10. Smederevo 4 0 4 1:12

0:3 3:1 1:3 0:3 15 13 11 8 7 6 4 4 4 0

Superliga (`) Klek - Dinamo (P) Vizura - Kolubara Radni~ki (B) - Po{tar Jedinstvo (U) - TENT C. zvezda - NIS Spartak 1. C. zvezda 7 7 0 2. NIS Spartak 7 6 1 3. TENT 7 5 2 4. Vizura 7 4 3 5. Radni~ki 7 4 3 6. Dinamo 7 3 4 7. Jedinstvo 7 2 5 8. Kolubara 7 2 5 9. Klek 7 2 5 10. Po{tar 7 0 7

21:4 18:6 18:8 14:10 14:12 13:14 10:18 10:15 7:18 1:21

1:3 3:0 3:0 0:3 3:0 20 17 16 13 12 9 7 6 5 0

- Najva`nije je sada da se oporavimo za ovih nekoliko dana i da nemamo povreda, izuzev Mirosavqevi}a koji je odmarao na pro{lom me~u zbog lak{e povrede sko~nog zgloba. Mislimo da mo`emo da ponovimo dobru partiju iz prvog susreta u Francuskoj, ali smo tako|e svesni da nas o~ekuje mnogo te`i posao.

Tada su nas malo potcenili i to smo iskoristili, a za prolaz nam treba pobeda i uprkos tome {to }e oni krenuti od starta silovito, ne}emo ni{ta kalkulisati i i}i }emo na trijumf. Pokazali smo da mo`emo i nadam se da }emo to ponovo pokazati - zakqu~io je Salati}.

M. Risti}

Srpski kugla{i su i ove godine zabele`ili izvanredne rezultate i potvrdili da spadaju u sam svetski vrh, ali na `alost, osim ~asnih izuzetaka, niko im nije ~estitao niti je za wih organizovan prijem u Ministarstvu omladine i sporta Srbije ili u Narodnoj skup{tini Srbije, {to je ura|eno za neke druge sportiste!

-^iwenica da smo, iako uspe{ni, nekako skrajnuti, i to jedino kvari zadovoqstvo zbog izuzetne sezone - istakao je na redovnoj godi{woj Sku{tini KSS u Novom Sadu predsednik Kugla{kog saveza Srbije Uro{ Dragojlovi}. – Zbog toga me je obradovalo obe}awe minstra omladine i sporta Srbije Sne`ane Samarxi} Markovi} da nas ne}e zaboravati i da }e primiti najboqe kugla{ice i kugla{e. Nadam se da }e ispuniti obe}awe, jer pro{le godine, kada je mu{ka seniorska reprezentacija osvojila svetsko ekipno zlato a kadetkiwe svetsku bronzu, osim potpredsednika vlade Ivice Da~i}a, niko od politi~ara nas se nije setio.

Satisfakcija je do{la, na neki na~in, ove godine kada je Vilmo{ Zavarko, svetski rekorder i najboqi igra~ Prvenstva sveta u Detenhajmu 2009. dobio „Majsku nagradu“, najvi{e dru{tveno sportski priznawe u Srbiji. Upravo je Vilmo{ Zavarko ove sezone doneo i najvi{e trofeja srpskom kuglawu. Na seniorskom pojedina~nom Prvenstvu sveta u Ricingu u Austriji osvojio je prvo mesto pojedina~ano i prvo mesto – kombinacija, dok je drugi bio pojedina~no - sprint. Srbija je na ovom prvenstvu bila ukupno prva po broju trofeja i tre}a u bodovawu nacija, ~emu je doprineo i plasman me|u osam Nevenke Jokovi} i

Rutinska pobeda Novi Sad DDOR – Obili} 3:1 (25:20, 25:16, 20:25, 25:22) Bunijevac, Drobwak, Deli}, Q. Jovanovi}, Kikovi}.

Odbojka{i Novog Sada sigurnim trijumfom nad Obili}em ostali su u trci za prvo mesto i produ`ili punopravnu pretenziju na vi{i rang. Samo su malih problema imali doma}i u tre}em setu i gre{ke su ih ko{tale maksimalne pobede, ali je kvalitet bio odlu~uju}i za nova tri boda.

Ni{ – Klek Srbija{ume 1:3 (23:25, 25:18, 21:25, 28:30) NI[: Hala „^air“, gledalaca 100, sudije: Kova~evi} i Popovi} (obojica Kraqevo).

NI[: Madi`}, Pej~i}, Petkovi}, Milanovi}, Ran|elovi}, Stojkovi}, Kostadinovi} (l), Na~evski, [ribar, Peri}, Risti}.

KLEK SRBIJA[UME: Tomi}, Crwanski, Lazi}, Z. Ateqevi}, M. Ateqevi}, Tanovi}, Slavni} (l), Ko{ovqanovi}, Tri{i}, Ivkovi}, Provi|alo, Petrovi}.

VRAWE: Hala sportova, gledalaca 300, sudije: Zelenovi} i Vilimanovi} (Kraqevo).

MLADOST (V): \or|evi}, Petrov, Trajkovi}, Ran|elovi}, Adamovi}, Cvetkovi}, Nenadi}, Mani}, Dim~i}, Jani}ijevi}, Naki} (l1), Nikoli} (l2).

SPARTAK (S): Fa}ol, Kecman, Jawi}, Vidakov (l), Medi}, Jana~kov, Markovi}, Elezovi}, Radovi}, Ku`i}, Konkoq.

Prva liga (m)

Varadin BMG - Novi Sad Vojvodina - Spartak (Q) Radni~ki (K) - Putevi (P) Vizura SN - Jedinstvo (SP) Sme~ 5 - Gimnazijalac Lazarevac - [umadija

2:3 3:1 3:0 2:3 3:0 3:0

Novi Sad DDOR - Obili} Mladost - Spartak (S) Ni{ - Klek S. Borac - Crnokosa VGSK - Putevi (I) Bavani{te - Jagodina

3:1 0:3 1:3 3:2 3:0 3:2

1. Vojvodina 7 2. Jedinstvo 7 3. Varadin 7 4. Novi Sad 7 5. Radni~ki 7 6. Sme~ 5 7 7. Vizura 7 8. Gimnazij. 7 9. Lazarev. 7 10. Spartak 7 11. Putevi 7 12. [umadija 7

20 19 16 16 15 12 12 7 6 3 0 0

1. Spartak 7 2. Novi Sad 7 3. Klek S. 7 4. Bavani{. 7 5. Putevi (I) 7 6. VGSK 7 7. Borac 7 8. Obili} 7 9. Crnokosa 7 10. Jagodina 7 11. Ni{ 7 12. Mladost 7

17 16 14 13 12 12 10 10 8 7 5 2

7 7 5 6 5 4 3 2 2 1 0 0

0 0 2 1 2 3 4 5 5 6 7 7

21:5 21:7 17:8 19:9 16:7 14:10 17:15 11:18 10:16 9:20 2:21 0:21

7 5 5 4 4 4 4 3 2 2 2 0

0 2 2 3 3 3 3 4 5 5 5 7

Knegiwe idu daqe, poraz Zvezde u Rusiji Rukometa{ice aran|elova~kog Kwaz Milo{a plasirali su se u osminu finala Kupa pobednika kupova.

Aran|elov~anke su u Skopqu savladale ekipu Kastrioti iz Uro{evca 34:29 (21:13). U prvom me~u odigranom u subotu ve~e, tako|e u Skopqu, bilo je 47:24 za Kwaz Milo{.

Oba me~a odigrana su bez prisustva publike. @reb osmine finala KPK bi}e odr`an 23. novembra u Be~u. Najefikasnija u ekipi iz Aran|elovca u ju~era{wem duelu bila je Radoi~i} sa osam golova,

dok su Gara{anin, Agatunovi} i Rajovi} dodale po pet. U timu iz Uro{evca najboqa je bila Hemaili sa osam golova.

S druge strane, rukometa{i Crvene zvezde pora`eni su u Rusiji od ekipe Skif Krasnodar rezultatom 38:30 (17:20) u prvom me~u tre}eg kola Kupa EHF. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Drijapo~ko sa 13 golova, dok su Frolov i Mijagkov dodali po {est. U pora`enom timu istakao se @ivkovi} sa osam golova, dok je Stojanovi} ubacio sedam. Revan{ me~ bi}e odigran 28. novembra u Beogradu.

PRVA MU[KA LIGA

Ulovili sokolove BASK Soko – Crvena zvezda (M) 24:26 (13:11)

Mladost (V) – Spartak (S) 0:3 (20:25, 16:25, 19:25)

Prva liga (`)

Vilmo{ Zavarko

Zavarko se okitio sa dva zlatna trofeja – u tandemima sa Robertom Erwe{ijem i kao ~lan zlatne reprezentacije Srbije. Srbija se ponosila i srebrnom medaqom u tandemima (srpsko finale) Aleksandra Milinkovi}a i Milo{a Simijonovi}a, kao i bronzom Jelene Petrovi} u sprintu. U Rijeci odr`ani pojedina~ni pionirski i kadetski Svetski kupovi.

Robert Erwe{i je osvojio kadetsko pojedina~no zlato, a Milana Pavlic je osvojila srebrnu kadetsku medaqu. Pionir Marko Anti} je se okitio pojedina~nim srebrom, sa Herminom Luka~ je osvjio srebro i u miks parovima.

- ^estitam, jo{ jednom, svim reprezentativcima na ovim rezultatima kao i selektorima, pomo}nicima, trenerima u klubovima i ru-

kovodstvima klubova jer je i wihov rad utkan u svaki od ovih uspeha – naglasio je Dragojlovi} u izve{taju. – Da se dobro radi i u na{im klubovima i pored veoma lo{e situacije sa objektima, potvrdio je suboti~ki Pionir, koji je postao rasadnik reprezentativki, osvajawem bronze na Svetskom kupu u Skopqu i ~etvrtog mesta na fajnal foru Lige {ampiona. Tako|e, bronzane medaqe su pro{le godine osvojili u Svetskom kupu kugla{i {ampiona Beograda Po{tanske {tedionice kao i kugla{i Ni{ puta u Evropskom kupu, a ove godine Beogra|ani su bili peti u Svetskom kupu i plasirali se u Ligu {ampiona. Zahvaquju}i odli~noj saradwni sa Ministarstvom omladine i sporta Srbije, uspeli smo da po{aqemo na sva takmi~ewa na{e selekcije a da se nismo zadu`ili i jedan smo od retkih svaza koji je doma}inskim poslovawem kalendarsku godinu zavr{iti u „plusu“.

Uz kugla{ke selekcije bili su i autoprevoznik Lasta, kao i Voda Vrwci i Pak promet, a Kugla{ki savez Srbije je odli~no sara|ivao sa Sportskim savezom Srbije i OK Srbije. KSS je je prvi put u istoriji imao 11 zaslu`nih sportista, {est sportista me|unarodnog razreda u 13 sportista nacionalnog razreda i po tome je me|u najuspe{nijim granama od 58 kategorisanih sportova. Na`alost, KSS je dobio 10 stipendija, tako da je jedan zaslu`ni sportista ostao bez we.

- I ubudu}e, KSS }e se truditi da {to vi{e sredstava usmeri ka mladima, i drago nam je {to se, u sve ve}em broju sredina, kao na primer u Ba~kom Gradi{tu, izuzetno dobro radi sa talentima i to je put koji moraju da slede i drugi gradovi - zakqu~io je Uro{ Dragojlovi}.

EVROPSKI KUPOVI

PRVA MU[KA LIGA

NOVI SAD: Hala SPC Vojvodina, gledalaca 70, sudije: Rostohar (Mladenovac), Bo`ovi} (Stara Pazova).

NOVI SAD DDOR: Bra~uq, Bojkovi}, Januzovi}, Mari~i}, Mili}evi}, Panti}, To{i}, Bo{ko~evi} (l), M. Nikoli}, Brki}, P. Nikoli}, Kopawa.

OBILI]: Maksimovi}, Anti}, Majstorovi}, Kari}, Todorovi}, R. Jovanovi}, @ivkovi},

Renate Vilov i miks para Marija Gajin i Goran ^alukovi}, ali i peto mesto Arpada Antala u kombinaciji!. I na juniorskom Prvenstvu sveta u Rijeci, Vilmo{

21:9 17:10 17:9 17:14 15:12 13:12 13:13 13:13 12:16 9:16 11:18 5:21

BEOGRAD: Sportska hala „Mala arena“, gledalaca 50, sudije: Du{an i @eqko Vasiqevi} (Po`arevac). Sedmerci: BASK Soko 4 (3), Crvena zvezda 5 (3), iskqu~ewa: BASK Soko 14, a Crvena zvezda 10 minuta.

BASK SOKO: Ibrahimovi}, Tubi} 5 (1), Mitrovi} 6 (2), Oluji} 3, \oki}, Orlovi} 4, Filipovi}, Dragawac, Popovi}, Vasi} 1, Negovanovi} 5, Le`aji}, Lu~i}, Vuka{in.

CRVENA ZVEZDA: Tepavac, Lazi} 1, Terek, Dukatarov, Veki} 3, Stani} 7, Mitreski 10 (3), Kewalo, Veli~kov 3, Stepanov 1, Goli}, Mi{kov, Pa{i} 1, Babi}.

Rukometa{i Crvene zvezde iz Mokrina savladali su fewera{a, doma}u ekipu BASK Soka 26:24.

Prvi deo me~a dobili su doma}ini sa dva gola razlike, ali su na kraju pognute glave napustili teren.

Bila je ovo druga uzastopna pobeda ekipe sa severa Banata.

M. S.

PRVA LIGA SRBIJE (@)

Neravnopravan duel @elezni~ar MC – Naisa 2 33:21 (20:8) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 100. Sudije: Milica Xaji} (Ba~ka Palanka) i Danijela Kova~evi} (Crvenka). Sedmerci: @elezni~ar MC 8 (6), Naisa 2 4 (3).

Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 12, Naisa 2 16 minuta. @ELEZNI^AR MC: Popovi} (6 odbrana), Jak{i}, Predojevi} 4 (1), Vasi} 6 (3), Drowakovi} 3, Rankovi} 1, Rupi} 3, Jankovi}, Garovi} 2, Simjanovski 2, Jezdi} (10 odbrana), Mili} 5, Veraja 8, Ran~i}.

NAISA 2: N. Mitrovi}, Dimi} 5, Zdravkovi} 1 (1), Jovanovi} 5 (2), Milovanovi} 4, Zlatkovi}, Petrovi} 3, Stavkovski 2, Stefanovi} 1, Dimitrijevi}, M. Mitrovi}, Stojkovi}, M. Petkovi} (14 odbrana, 2 sedmerca), D. Petkovi}.

Utakmica neravnopravnih rivala zavr{ena je ubedqivom pobedom doma}e ekipe po{to mladi sastav Naise 2 nijednog trenutka nije pripretio ~ak ni izjedna~ewem rezultata.

Da. Vi}enti}

K

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

21

Kad bih imao ~arobnu mo}

ad bih imao neku mo}, voleo bih da budem ~arobwak. Kao ~arobwak ~inio bih samo dobra dela.

U~inio bih da nikad ne bude rata.

Voleo bih da napravim lek za qude, lek koji bu u~inio da svi ozdrave. Uvek svakom po`elim puno zdravqa.

U~inio bih da se svi na svetu vole i sla`u, da svi budu dovoqno bogati, da imaju onoliko koliko im treba. Mnogi

ka`u da mo}i ne postoje. Da ih ima samo u filmovima i crta}ima. Ja mislim da to nije ta~no. Iako nisam ~arobwak, mogu da ~inim dobra dela. Tu mo} imaju i drugi qudi ako su dobri. U svojim `eqama ne treba preterivati, a mo} treba koristiti samo za dobre i lepe stvari. \or|e Vukeli}, III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

Bibina ta{na Veqko Sekiz, II-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Ma{ta Ma{tam da sam sirena ili vila koja im mo}na krila.

U ma{ti je sve mogu}e: da si carica ili vladarica nekog dalekog mora, da `ivi{ u bajakovitom dvorcu i da bude{ princeza, za{titnica zlatoveza.

Duwa Joveli}, IV-2 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

M

Biba ima lepu ma{nu, stavila ju je na ta{nu.

Moja drugarica

oja drugarica se zove Bojana. Ima kratku plavu kosu i sme|e o~i. Malo je vi{a od mene. Dobra je i iskrena drugarica.

Voli da poma`e drugima. U slobodno vreme ona i ja smo princeze ili se igramo s lutkama. Ja wu jako volim zato {to se svi|amo jedna drugoj i u svemu se sla`emo.

Aurora Vagner, II-d O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Sada ta{nu u {kolu nosi i time se ponosi.

Biba sada putem ide pa joj ta{nu sva deca vide.

Konstantin Carevi}, II-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Mina Bajunovi}, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Drugarica Kad se igramo `murke moja drugarica Duwa voli da se {uwa.

A kad se igramo vije voli da se sakrije.

Moj i wen brat se sla`u i jedan drugom poma`u.

Kad odem kod we igramo se sa Tinom, a ona tr~i za nama kao mama.

J

No}na mora B

ila je sreda, dan kao i svaki drugi, ustala sam, ne slute}i da bi se moglo desiti ne{to lo{e tog dana.

U {koli je bilo u`asno, dobila sam tri iz fizike i posva|ala sam se s Ivanom. Kad sam do{la ku}i nisam mogla da se koncentri{em na u~ewe. Stalno sam razmi{qala o Ivani i toj glupoj sva|i bez razloga. Plakala sam i bilo mi je jako `ao {to smo se posva|ale, mislila sam da }e mi biti lak{e ako nekom ka`em svoj problem. Pozvala sam Leu i ispri~ala joj {ta se delilo. Ona me je pa`qivo saslu{ala i rekla da

to nije prava drugarica ako zbog we patim. Posle tog razgovora sam mislila da ja Ivani ni{ta ne zna~im kao prijateq i da ona nije vredna mojih suza. Odlu~ila sam da sa~ekam da se ona meni prva javi. Pro{lo je ve} par dana kako smo se posva|ale, a ona se nije javqala. Meni je bilo sve te`e. Te nedeqe sam putovala u Sloveniju s mamom i bratom. Na putu sam zaspala u kolima. Sawala sam kako smo se pomirile. Kada sam se probudila, nisam mogla da izdr`im i poslala sam joj poruku, a kada smo stigli u Sloveniju videla sam na Fejsbuku da je ona onlain,

Duwa je ustala i rekla: „Hajde da igramo vije“ znala sam da ho}e da se sakrije.

Duwa i ja dva prijateqa nerazdvojna.

Tamara Amiyi}, IV-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Do`ivqaj s izleta

ednog dana i{li smo na sala{ na ^enej. Kada smo stigli, svi smo otr~ali do psa.

Jedna `ena nam je pri~ala kako je taj sala{ izgra|en pre mnogo godina. Onda smo obi{li ceo sala{.

I{li smo i gledali insekte i `ivotiwe. Tako smo se igrali sat-dva a onda smo se igrali s loptama i ostale igre. Posle nekog vremena je ~ika Pera smislio da bismo mogli da se igramo Indijanaca. Svima je napravio kopqa, a Du{anu i meni luk i strelu. Takmi~ili smo se ko }e boqe bacati kopqe. Onda smo oti{li da jedemo pqeskavice. Posle toga smo se Du{an i ja tak-

Milica Kova~evi}, III-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Zatim sednemo na stolicu, a ona sko~i na policu.

mi~ili ko }e daqe bacati strelu. U tome sam ja pobedio. Oti{li smo u jedan {umarak. U {umarku je Du{an hteo da nam poka`e sove. Ali sove nisu bile tamo. To nas nije razo~aralo jer kada smo oti{li u trpezariju Du{anova baka nam je rekla da }e do}i kowi. Kowi su do{li i svi smo se provozali jedan krug. Kada smo se vratili, jo{ smo se malo poigrali.

Na`alost, pribli`avalo se ve~e, i morali smo da krenemo ku}i.

Bilo je super. Sigurno }u oti}i jo{ koji put.

Boris Tirkajla, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

ali nisam `elela prva da joj po{aqem poruku jer mi ni na SMS nije odgovorila. Oti{la sam po sok. Kada sam se vratila, videla sam da sam dobila poruku do Ivane. Bila sam presre}na jer smo se kona~no pomirile.

Ova sva|a je za mene bila prava no}na mora, ali sam iz we shvatila koliko mi Ivana zna~i kao prijateq, jer pravog prijateqa nije lako na}i, a ja sam sre}na jer ga imam, bez obzira koliko je Ivana tvrdoglava.

Lidia Mudrinski, VI-a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Predrag Katani}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

22

KULTURA

ponedeqak22.novembar2010.

DNEVNIK

FESTIVAL „DESIRE CENTRAL STATION“ PO^IWE VE^ERAS U SUBOTICI

Vreme je za ples Prakti~no pretpremijerom ^aglar Jigitogulari iz Isnajnovijeg rada, „We.Art.Dog.com“, tanbula tre}eg i ~etvrtog dana koji se jo{ uvek vodi kao „work in nastupa}e u staroj sali pozoriprogress“, Ivo Dim~ev }e ve~eras {ta „Kostolawi De`e“ u Subou 19 ~asova otvoriti program tici (21 ~as). On }e izvoditi festivala „Desire Central Station“ svoj rad „Dish & Luvstory“. U sreu Subotici. Renomiran koreodu }e mu prethoditi „Slikovgraf iz Bugarske nastupi}e u pozori{tu „Kostolawi De`e“, koje po drugi put organizuje festival savremenog pozori{ta i plesa. Glavni program }e se odvijati jo{ u bioskopu „Jadran“ i staroj sali pozori{ta „Kostolawi De`e“.

Do 29. novembra, Festival }e ponuditi ukupno 15 predstava iz desetak evropskih zemaqa, okupqenih pod naslovom „North/ South“.

Organizatori pod ovim (Sever/ Jug) podrazumevaju fleksibilan koncept, otvoren dijalog pozori{ta i dru{tva, u vreme kad se o wemu razmi{qa podeqeno, u suprotnostima.

Prve ve~eri na programu Festivala je i predstava „Turbofolk“ Olivera Frqi}a („Jadran“, 21 ~as), koju izvodi Hrvatsko narodno kazali{te Ivana pl. Zajca iz Rijeke.

Ivo Dim~ev }e izvesti jo{ jednu predstavu, „Lili Handel“, Iz predstave „Arlekin“ koja je na programu drugog dana Festivala („Konica za dobru decu“ D`ulijana stolawi De`e“, 21 ~as). Pre Krau~a, Felima Mekdermota i we, Narodno pozori{te iz Nilondonskog orkestra „Tajger {a izve{}e „Eufemmeizam“ Liliz“, u re`iji Tama{a A{eOlivere \or|evi} („Jadran“, ra i izvedbi pozori{ta 19 ~asova). „I{tvan Erkew“ iz Budimpe-

Akademija Dezire Okosnicu prate}eg dela programa festivala „Desire Central Station“, koji je za organizatore iz pozori{ta „Kostolawi De`e“ podjednako va`an kao i glavni, ~ini}e „Akademija Dezire“. Ovaj program sadr`a}e niz predavawa, demonstracija i razgovora sa Oliverom Frqi}em, Tama{om A{erom, Arpadom [ilingom, Ivanom Medenicom, Kokanom Mladenovi}em... Mesto odr`avawa je Art bioskop „Aleksandar Lifka“.

{te („Jadran, 19 ~asova), dok }e u ~etvrtak to biti svetski poznata predstava „Arlekin“ Antona Adasinskog i trupe „Derevo“ („Kostolawi De`e“, 19 ~asova). Bitef teatar i Grad teatar svojim „Otelom“ (koreografija Ma{a Kolar i Zoran Markovi}) otvaraju program petog dana festivala „Desire Central Station“ („Jadran“, 19 ~asova). „Derevo“ }e jo{ jednom izvesti „Arlekina“ („Kostolawi De`e“, 20.30 ~asova), a nakon toga }e se scenski legitimisati i doma}in i organizator, predstavom „Turbo paradizo“ Andra{a Urbana („Kostolawi De`e“ - stara sala, 22 ~asa).

U samom fini{u festivala, u subotu, u Subotici je gost Zagreba~ko kazali{te mladih (ZKM) sa predstavom „Generacija 91-95“ Boruta [eparovi}a („Jadran“, 19 ~asova), kao i ansambl Kristijana Ger|e (Budimpe{ta) koji }e izvesti „Kvartet“ („Kostolawi De`e“, 21 ~as). ZKM ostaje i u nedequ, kada je na programu [eparovi}eva „Vatrotehna 2.0“ („Jadran, 19 ~asova). Nakon toga „PontM“ iz Budimpe{te izve{}e „Ju-Hu-rep“ („Kostolawi De`e“, 21 ~as). I kona~no, 29. novembra, plesnim performansima „Tao te“ Ferenca Fehera (Ma|arska) i „Kvintet“ Jo`efa Na|a (Francuska-Srbija) u staroj i novoj zgradi pozori{ta „Kostolawi De`e“ bi}e okon~an drugi „Desire Central Station“.

I. Buri}

Edi Palmijeri latino yez bend

ZATVOREN NOVOSADSKI YEZ FESTIVAL

Latino ve~e za kraj i se}awe Ko zna koje po redu izdawe tradicionalnog Novosadskog xez festivala okon~ano je u subotu oko pono}i, nakon tri ve~eri kvalitetnog i raznolikog programa u Srpskom narodnom pozori{tu, na zadovoqstvo istinskih qubiteqa ove vrste muzi~ke umetnosti. Upadqivo odsustvo zvu~nijih imena, na kakva je publika u Novom Sadu navikla kroz nekoliko spektakularnih izdawa ove smotre u 21. veku, ili kakva su ove jeseni nastupila na festivalima u regionu (Vejn [orter i ^arli Hejden u Beogradu, Dejv Holand i Xon Skofild u Sarajevu), ipak se nije negativno odrazilo na posetu, pa su puna scena „Jovan \or|evi}“ i okolni foajei, uz dobru organizaciju Kulturnog centra grada, ponudili lep ambijent za u`ivawe u muzici.

Nakon spektakularnog ~etvrtka, ispuwenog razoru`avaju}im zvucima ~etiri ameri~ka sastava, {to, videlo se, ima te`inu i garantuje visok izvo|a~ki nivo, usledio je ne{to mirniji petak, uglavnom ispuwen etno zvucima Balkana i {ire. Za ne{to bla`i i logi~an prelaz sa prethodnog dana ipak se pobrinuo dirigent Milan Svoboda, pod ~ijom je upravom nastupio Pra{ki big bend, predstaviv{i se zanimqivim i na momente vrlo atraktivnim kompozicijama samog bendlidera, u duhovitim i nadahnutim aran`manima sa mnogo na~ina da se kreativno upo-

KUSTURI^INA PANK OPERA „VREME CIGANA” U BEOGRADSKOM CENTRU „SAVA”

Slike i muzika iskonskih emocija Istog dana kada i novosadska promocija autobiografske kwige „Smrt je neprovjerena glasina“ Emira Kusturice, odr`ana je i peta uzastopna beogradska predstava „Vreme Cigana“ - pank opere, modernog srpskog mjuzikla, ili „prosja~ke opere“ ovog slavnog vi{emedijalnog umetnika, koja je svojim mnogozna~nim porukama i sna`nim dejstvom, „brojge- Scena iz pank opere „Vreme Cigana” lovskim“ slikama i scenama, vrtoglavim filmskoj pri~i iz „Doma za ve{awe“, inicitempom i vi{eslojnom, svakom posetiocu od rana pozivom @erara Mortijea, direktora nekuda poznatom muzikom, izazivala duboko Opere Bastiqa, vra}a nas na samo ishodi{te iskonske emocije, „dra{kala“ ~ula i raspanastanka opere kao sinkreti~ke umetni~ke qivala imaginaciju prepunog gledali{ta vrste, koja se, ujediwuju}i suprotnosti na viCentra „Sava“. {e nivoa, stare teme i nove ideje, kontraste Nakon {to je pre tri godine dvadeset venajrazli~itijeg kulturnog porekla ostvaru~eri zaredom (od 26. juna do 15. jula 2007.) izje kao celovita i zaokru`ena, odli~no vo|ena u pariskoj Operi Bastiqa, ova vanuigrana i upravo furiozno, ali i vrlo senziredno teatralizovana i ve{to sklopqena, bilno izvedena predstava. intrigantno inovirana umetni~ka forma Majstor masovnih, ali i kamerno zamikoja ma{tovito povezuje film, klasi~nu {qenih, ne`nih scena, Kusturica u svojoj operu, cirkuske ta~ke, bajkovite teme naivingenioznoj inscenaciji koristi i odlomke nog slikarstva, podsticajne zvu~ne i vizueliz izvornog filma, a glumcima pridru`uje ne efekte, i razume se, muziku razli~itog pantomimi~are, igra~ice, `onglere i akroporekla i pome{anih `anrova, dakle sve mobate, uli~ne svira~e (Stanko Tomi} i Zlatgu}e elemente vrhunskog spektakla, ostvareko Sakulski), guske, motorna vozila i najnena je u besprekornom sadejstvu ogromnog broobi~nije rekvizite, i kao u pravoj operi doja sudeonika, plene}i podjednako i re`ijzvoqava muzici da vodi i tuma~i pri~u. A skim i peva~ko-gluma~kim re{ewima. I kompaktna, simfonizirana, mestimice i vruprkos svim skepticima i „nevernim Tomalo transparentna, lirski ozvu~ena (scena ma“, Kusturi~ina prava postmodernisti~ka po`ara), prijem~ivo-pevqiva partitura, s muzi~ko-scenska tvorevina (komponovana po primesama ciganskog, balkanskog i orijenlibretu Nenada Jankovi}a na ciganskom jetalnog, ali i urbanog folklora, „tvrdog“ ziku), sadr`ajno identi~na rediteqevoj roka, xeza, brodvejskih melodija i italijan-

Foto: S. [u{wevi}

skih operskih arija kolegijalno je delo trojice autora – Dejana Sparavala, Nenada Jankovi}a, alijas dr Neleta Karajli}a i Stribora Kusturice (prva dvojica su i briqantni u~esnici produkcije) koji je kreiraju muzikalno, nadahnuto i veoma profesionalno, s autenti~nom upotrebom lajtmotiva (dva su izvedena iz popularnih, u filmu kori{}enih, pesama „\ur|ev dan“ i „Crni voz“ Gorana Bregovi}a, a prva se razvija i u pravi Dies irae sa zvonima) sjajno i s puno energije izvodi orkestar od {ezdesetak ~lanova, pod temperamentnim vo|stvom sigurnog Zorana Komadine (nekada{weg novosadskog studenta).

Svi protagonisti dali su odli~na vokalno-gluma~ka ostvarewa po~ev od talentovanih mladih umetnika Stevana An|elkovi}a (Perhan), Milice Todorovi} (Azra) i Marijane Bizumi} (Danira) do maestralnih „odraslih“ glumaca-peva~a Nenada Jankovi}a (Ahmed), Dejana Sparavole (dr Lorenco), Gorice Popovi} (Baba) i Ogwena [u}ura (Brandes). Upe~atqiv utisak o slo`enom muzi~ko-scenskom projektu koji `estoko uzburkava emocije, upotpuwuje ceo razigrani ansambl od preko 100 ~lanova, divovska, upravo ~udesna scenografija (Ivana Proti} ) i stilski {aroliki kostimi (Neboj{a Lipanovi}) kao i veli~anstveni, fantasti~ni pozori{ni efekti, poput zavr{nog uzdizawa u nebo milanske katedrale, zajedno s glavnim junacima i okupqenim Cigan~i}ima, u zajedni~koj molitvi za lep{i i qudskiji `ivot.

Marija Adamov

trebe solisti, pojedine sekcije ili ~itav sastav.

Vojvo|anka i Be~lijka Matilda Leko prikazala se u svetlu sna`ne `eqe da na tradiciji `enskog vokalnog xeza izgradi sopstveni izraz, u ~emu joj znatno poma`u li~ni izvo|a~ki kvaliteti, kao i hrabra primena ma|arskog i romskog folklornog nasle|a sredine u kojoj je odrasla, kao i starinski biografski bluz, u duhu slavnih pokojnica Bili Holidej i Besi Smit.

Stari poznanik ovda{we publike Elvis Stani} je sa novim bendom Eks tempore pak ne{to dubqe zaronio u folklor balkanskih naroda, predstaviv{i se pitkom, ali ne i suvi{e pojednostavqenom, xezerskom preradom starih narodnih motiva sa prostora biv{e nam zajedni~ke dr`ave, u prepoznatqivom gitarskom artizmu koji zvukom i stilom neodoqivo podse}a na Peta Metinija, mada Stani} u tome ipak zadr`ava neophodnu notu originalnosti. Smiraj ve~eri doneo je malo xez roka i iznena|uju}e ~itawe bendovske postavke ameri~kog saksofoniste Krisa Potera, u kojem ulogu bas instrumenta majstorski igra elektri~ni klavir Krejga Taburna, koji ne basira notama ve} ~itavom zvu~nom slikom. Kasni po~etak ovog dela programa bio je najja~i razlog za slabiji prijem od o~ekivanog za takav nivo izra`ajne originalnosti.

Nadahnut izvo|a~ki lirizam i sna`ni uticaji fri xeza obele`i-

li su sam po~etak subotwe zabave, ali se minimalisti~ki koncept ameri~ko-italijanskog dua Kincelman-Gudi na tenoru i klaviru za Novosa|ane pokazao kao isuvi{e avangardan. Usledilo je naglo podizawe temperature u sali, jer je na scenu stupio Hauard Kurtis, sredove~an i nadasve prijatan ameri~ki bubwar i predava~ na xez akademiji u Gracu, koji je u okviru projekta „Perkusionisti~ke diskusije“, okupio me{ovit sastav sa Jurom Puklom i Ivanom Ivanovim na saksofonima, pijanistom Sa{om Muti~em i svojim sunarodnikom Vejnom Darlingom na kontrabasu. Lako svarqiva struktura latino xez kompozicija Mekoja Tarnera i Elvina Xonsa, uz autorski doprinos samog bendlidera, umnogome je pomogla da subota na festivalu preraste u pravu fiestu, pogotovo kada su se pojavili nadahnuti SAD Kubanci na ~elu sa harizmati~nim pijanistom Edijem Palmijerijem. Suprotno od o~ekivawa, ovaj sastav se predstavio izborom karipskih ritmova ne{to sporijeg tempa, u kojem su duga sola duva~a i perkusionista plutala nad glavama zami{qenih Novosa|ana, od kojih se malo ko odva`io da prihvati Edijev poziv na ples. Oni pak koji su se odva`ili da to u~ine, namah su shvatili wegove re~i, da latino muzika, poreklom iz Afrike, ne zna~i ni{ta drugo nego samo - ritam.

Zlatomir Gaji}

U BEOGRADU OTVORENA 19. TRIBINA KOMPOZITORA

Kejyov muzi~ki cirkus Premijernim izvo|ewem vi{emedijskog projekta „Kejxov muzi~ki cirkus - Ku}a puna muzike“ u Bitef teatru sve~ano je otvorena 19. me|unarodna tribina kompozitora na kojoj }e do 23.novembra biti izvedeno 50 novih dela na temu „Muzika i pozori{te“, kao i dela svetskih klasika avangardne muzike. Prvi put u Bitef teatru, festival savremenog kompozitorskog stvarala{tva, ~ija je tema me|uprostor izme|u teatra i muzike, teatralizacija muzike, pravac koji su kompozitori u svetu za~eli 70-tih godina, otvoren je, u petak, instrumentalnim teatrom klasika 20. veka Xona Kejxa (1912-1992), vode}e li~nosti u razvoju posleratne moderne umetnosti ~ije je ime danas sinonim za avangradne umetni~ke postupke.

Vi{emedijski projekat ~iji su idejni tvorci na{a pijanistkiwa Nada Kolunxija i ameri~ki rediteq Skot Filding, inspirisan celokupnim stvarala{tvom Kejxa kao kompozitora, filozofa, pesnika, vizuelnog umetnika i humaniste, wegovim pristupom komponovawu, teatru, pogledima na umetnost i odnosom prema `ivotu, izveden je pred brojnom publikom koja je u `ivom dijalogu sa izvo|a~ima pratila muzi~ko scenska de{avawa. Projekat „Kejxov muzi~ki cirkus - Ku}a puna muzike“ sa delima Kejxa,

Katarine Miqkovi} i Miroslava Mi{e Savi}a, izvela je na{a pijanistkiwa Kolunxija koja je posve}enim dugogodi{wim bavqewem savremenom muzikom ostvarila specifi~nu karijeru, uz u~e{}e soprana Katarine Jovanovi}, glumca Svetozara Cvetkovi}a u ulozi Kejxa, 16 muzi~ara, osam glumaca i dva igra~a.

Zvuci i predmeti iz svakodnevnog `ivota, {kripa gramofonske igle, {u{tawe radio prijemnika pome{ano sa {kripom instrumenata, preparirani klavir, provokativni pogledi Kejxa na muziku, `ivot i prirodu koje je govorio Cvetkovi}, odabrani fragmenti wegovog muzi~kog, tekstualnog i vizuelnog stvarala{tva, zdru`enom teatarsko muzi~kom snagom izraza poput brojnih reflektora osvetlili su delo ovog izuzetno kreativnog umetnika, nedovoqno poznatog na{oj publici.

Na{a renomirana umetnica i pedagog, pijanistkiwa Kolunxija, slu{aocima je godinama premijerno predstavqala kapitalna dela svetske muzi~ke avangarde 20. veka.

Ovog puta je za svoju brojnu publiku kreirala „Kejxov cirkus“, interesantan doga|aj koji je od{krinuo vrata u bogati umetni~ki svet Kejxa za koga je svaki zvuk ravnopravni u~esnik u stvarala~kom procesu.

(Tanjug)

NAGRADA FILMSKOG ARHIVA IZ WUJORKA

Veliko priznawe Vladi Petri}u Veteran srpske kinematografije profesor Vlada Petri} jedan je od ovogodi{wih dobitnika nagrade koju Antolo{ki filmski arhiv iz Wujorka dodequje za prezervaciju filma, objavila je Jugoslovenska kinoteka. Arhiv, koji ove godine obele`ava ~etiri decenije rada, od 1992. dodequje godi{we nagrade izuzetnim pojedincima, kao i institucijama koje su ostvarile va`an doprinos razumevawu i o~uvawu filmskog nasle|a.

Po~asni predsedavaju}i komiteta za dodelu nagrada su Piter Bogdanovi}, Kristo, Lola [nabel i Martin Skorseze. U obrazlo`ewu se navodi da je Petri} direktor-osniva~ Harvardskog film-

skog arhiva, od nedavno u penziji, kao i da je autor (od sredine 70-ih godina) filmova i kwiga koje slave film.

Priznawe su dobili i Albert Mejsls, za dokumentovawe pet projekata (1973-2007) Krista i @an-Kloda - umotavawa zgrada i geografskih lokacija, od kojih je najskoriji „The Gates „(Vrata) u Central parku, kao i Toni Pipolo - filmski teoreti~ar ~ija je kwiga „Robert Breson: strast prema filmu“ (Oksford) dobila nagradu „Logos Journal Siegfried Kracauer“ za kritiku. Nagra|en je i „Technicolor“ za restauraciju filma „Lola Montez“ rediteqa Maksa Ofilsa.

U TRCI ZA OSKARA

Tri animirana filma Samo tri filma bi}e nominovana u kategoriji animiranih ostvarewa koja }e biti u trci za naredne Oskare, saop{tila je ameri~ka filmska akademija.

Organizatori su saop{tili da je 15 animiranih filmova u{lo u obzir za razmatrawe za nagradu, a to je jedan mawe nego {to je potrebno, po{to pravila nala`u da je potrebno da bude najmawe 16 kandidata da bi broj nominovanih bio pet.

Me|u ovogodi{wih ostvarewima koja }e u}i u trku za nominaciju su „Pri~a o igra~kama 3“, „Kako da dresirate svog zmaja“, „Grozan ja“, „[rek sre}an zauvek“ i „Megaum“. Nominacije za Oskare bi}e saop{tene 25. januara, a ceremonija dodele je 27. februara.

Iz filma „Kako da dresirate svog zmaja”

SEDMI DEO POPULARNOG SERIJALA STIGAO U SRBIJU

Hari Poter i relikvije smrti Dugo o~ekivani film “Hari Poter i relikvije smrti” stigao je u beogradske bioskope 18. novembra, dakle, uskoro ga treba o~ekivati i u ostalim gradovima Srbije. To je prvi deo ekranizacije sedme kwige britanske autorke Xoan Rouling o de~aku ~arobwaku Poteru.

gluma~kom ansamblu su i Ralf Fajns, Rupert Grint, Bil Najhi, Tom Felton i drugi, a pojavquje se i na{ poznati glumac Rade [erbexija. Scenario je napisao Stiven Klovs, rediteq je Dejvid Jejts, a i ovaj nastavak ~arobwa~kih avantura prate izvanredni vizuelni efekti.

Distributer “Tak” je ju~e organizovao i specijalnu projekcija filma “Hari Poter i relikvije smrti”. U 17 sati u beogradskom Centru “Sava”, na projekciji se pojavio i poznati srpski teniser Viktor Troicki.

Na{ proslavqeni sportista, trenutno 29. na ATP listi i

c m y

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

Ameri~ki producent “Vorner bros” odlu~io je da od te zavr{ne kwige serijala napravi dva filma. Premijera drugog dela, koji }e biti ura|en u 3D tehnologiji, najavqena je za leto idu}e godine.

Glavne uloge - Harija i wegove prijateqe - Rona i Hermionu i daqe igraju Danijel Redklif, Rupet Grint i Ema Votson. U

U tom delu Hari i drugari zapo~iwu opasnu misiju - kre}u da otkriju i uni{te tajnu Voldemortove besmrtnosti i destrukcije - ‘Horkrukses’. Prepu{teni sami sebi, bez pomo}i profesora i za{tite Dambldora, oni }e morati da se usredsrede jedni na druge vi{e nego ikada, ali se me|u wima javqa ‘Mra~na Sila’, koja preti da ih razdvoji.

brend ambasador Erste Banke, takmi~io se na {tandu “Erste Banke Nintendo Wii tenis”. On je prethodno, od 15 do 16,30 sati, u holu Centra “Sava”, odigrao nekoliko gemova sa svakim u~esnikom koji je “pro{ao kvalifikacije”. Takmi~ewe se odvijalo pet minuta po igri, a pobednik je bio onaj ko je imao boqi skor u gemovima.

(Tanjug)

O `ivotu Yoa Stramera Producenti Sajmon Halfon i Dejmijan Xons snimi}e film o `ivotu peva~a grupe „Kle{„ (The Clash) Xoa Stramera, objavqeno je na sajtu „Dixital spaj“. Scenario za film, pod nazivom „Joe Public“, napisa}e Pol Virag. Halfon, Xons i Virag radili su na filmu „Seks, droga i rokenrol“, o peva~u Ijanu Djuriju , za koji je Endi Serkis ove godine bio nominovan za nagradu Bafta.

Xo Stramer osnovao je pank grupu „Kle{„ 1976.

Bend je snimio {est studijskih albuma, a wegovih 20 singlova dospelo je na vrh top lista, ukqu~uju}i „Tommy Gun“, „London Calling“ i „Should I Stay Or Should I Go“. Grupa se raspala 1986, a Stramer se okrenuo uspe{noj solo karijeri. Bavio se i glumom - igrao je u filmovima „Straight To Hell“ Aleksa Koksa i „Tajanstveni voz“ Xima Xarmu{a. Xulijen Templ je snimio je dokumentarni film o Strameru, koji je umro 2002, pod nazivom „Joe Strummer: The Future Is Unwritten and Don Letts’s film Strummerville“.

23

NA 16. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA

Raznovrstan i kvalitetan program Ovogodi{wi, 16. Festival autorskog filma (FAF) bi}e otvoren 30. novembra u beogradskom Centru „Sava“ projekcijom novog ostvarewa Olega Novkovi}a „Beli, beli svet“, a nastavi}e se u Dvorani kulturnog centra (DKC) i drugim salama u Beogradu do 7. decembra, najavqili sdu nedaqvno organizatori.

Novkovi}, koji je i ~lan Saveta festivala, izjavio je da mu je to velika ~ast. „Autorski festival je za mene najzna~ajniji godi{wi filmski doga|aj u Beogradu i Srbiji.

Filmovi koje sam ovde gledao u proteklih 15 godina za mene su bili vrlo zna~ajni“, rekao je Novkovi}.

Predsednik Saveta festivala Srdan Golubovi} i ~lan Saveta Stefan Arsenijevi} istakli su da je specifi~nost 16. izdawa wihova `eqa da zadr`e autorski duh po kojem je ova manifestacija prepoznatqiva, uprkos tome {to je buxet mawi nego ikada. Oni su najavili da }e program biti {arolik i da }e pokazati kako autorski filmovi nisu samo hermeti~na umetni~ka ostvarewa, ve} i vrlo `iva dela koja dobro komuniciraju sa publikom. Izvr{ni producent Igor Stankovi}, direktor distributerske ku}e „Megakom film“ precizirao je da je buxet tek ne{to ve}i od 40.000 evra, {to je na drugim festivalima suma sa kojom se realizuje neki prate}i program. Beogradska publika }e ipak imati priliku da me|u 18 filmova u glavnom programu vidi sva nagra|ena dela sa ovogodi{weg festivala u Kanu. To su dobitnik „Zlatne palme“ „Ujak Bunmi koji mo`e da se seti svojih prethodnih `ivota“ tajlandskog rediteqa Api~atponga Verasetakula, najboqi debitantski film Kana - „Prestupna godina“ Majkla Rouva i „Na turneji“ Metjua Almarika koji je nagra|en za re`iju.

Pa`wu privla~e novi filmovi veterana francuske i svetske kinematografije @an Lik Godara „Socijalizam“, kao

Oskari za `ivotno delo

Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint

ponedeqak22.novembar2010.

Proslavqeni filmski rediteq Fransis Ford Kopola dobitnik je Oskara za `ivotno delo, koji mu je uru~en na ceremoniji u Los An|elesu. Krem Holivuda se okupio kako bi prisustvovao uru~ivawu memorijalne nagrade Irving Talberg reditequ, scenaristi i producentu vi{e kultnih filmskih ostvarewa od kojih je najpoznatija trilogija „Kum“.

Primaju}i nagradu, Kopola je rekao da gaji „izuzetnu qubav prema holivudskoj tradiciji i divqewe prema tradiciji Irvinga Talberga“, preneo je Bi-Bi-Si. Priznawe Kopoli odali su glumac Robert de Niro i rediteq Xorx Lukas, koji su ga nazvali „inspiracijom“.

Ovo je peti Kopolin Oskar, od kojih je ~etiri dobio za seriju filmova „Kum“. Oskar za `ivotno delo do sada je uru~en 38 puta, otkako je ova nagrada ustanovqena 1937. godine.

Na ceremoniji, ~iji }e ise~ci biti prikazani na dodeli Oskara 27. februara 2011, tako|e su dodeqene nagrade glumcu Eliju Valahu (94) za 60. godi{wu karijeru, reditequ, istori~aru i autoru Kevinu Barunlou za rad na o~uvawu i za{titi nemih filmova, kao i francuskom reditequ @anu-Liku Godaru, kqu~noj figuri francuskog Novog talasa, koji nije bio prisutan na ceremoniji.

i slavnog kineskog rediteqa @anga Jimoua - komedija inspirisana delima bra}e Koen „@ena, pi{toq i rezanci“. Na programu su i filmovi debitanata i mladih rediteqa - „Kaboom“ Grega Arakija, „Guma“ poznatog di-xeja i rediteqa Kventina Dupijea, „Izmi{qene qubavi“ mlade zvezde Ksavijea Dolana, kao i filmovi iz Rumunije, Nema~ke, Rusije, Belgije, ^ada, Irana, Ju`ne Koreje, Kanade, SAD, Argentine, Meksika.

Iz regiona je izabran film hrvatske produkcije „Majka asfalta“ u re`iji Dalibora Matani}a.

Za sada se zna da }e u `iriju biti hrvatski rediteq Zvonimir Juri}, koji je pro{le godi-

ne na FAF-u nagra|en za film „Crnci“. Glavna nagrada ostaje „Aleksandar Sa{a Petrovi}“, ali ove godine bez nov~anog iznosa. Osniva~ festivala Vojislav Vu~ini} objasnio je da udovica velikog srpskog rediteqa Branka Petrovi} koja je do sada donirala nagradu vi{e nije u poziciji da to ~ini. On je dodao da je radi toga zatra`ena pomo} Sekretarijata za kulturu Beograda.

Na festivalu }e biti dodeqena i nagrada za mladog autora, do 35 godina, koja je ustanovqena lane.

Prate}i programi odr`ava}e se u Muzeju kinoteke, Kulturnom centru „Grad“ i Domu kulture „Studentski grad“.

(Tanjug)

U KEJPTAUNU NA HORORFESTU

Nagrade glumcima „Zone mrtvih” Prvi srpski zombi film „Zopublike na festivalu, Hororna mrtvih’’, u re`iji Milana fest planira da otkupi prava za Todorovi}a i Milana Kowevidistribuciju „Zona mrtvih’’ na }a, osvojio je dve nagrade na festivalu Hororfest u Ju`noj Africi, koji se odr`ava ve} {est godina u Kejptaunu. Film je osvojio nagradu za najboqu mu{ku ulogu – Ken Fori i najboqu `ensku ulogu – Kristina Klib.

Za svoju ulogu u filmu „Zona mrtvih’’ Ken Fori je ve} dobio „Po~asnog Cara Konstantina“ za izuzetno gluma~- Kristina Klib

Ken Fori

ko ostvarewe na pro{logodi{wim Filmskim susretima u Ni{u, dok je Kristina Klib osvojila nagradu na Fantas horror award manifestaciji odr`anoj u Italiji u martu ove godine.

Ina~e, zbog odli~nih reakcija

dvd-u na teritoriji Ju`ne Afrike, {to je praksa sa najboqim filmovima prikazanim na festivalu.

Tako|e, od 2. decembra „Zona mrtvih’’ bi}e dostupna i u Nema~koj, na dvd i blu-rej izdawu, pod nazivom „Apokalipsa `ivih mrtvaca“.

Film se do sada na{ao u distribuciji u Japanu, Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj, SAD-u, Kanadi, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, a otkupqena su prava i za Indoneziju, Rusiju, Bliski Istok, Italiju i [paniju, te se uskoro o~ekuje distribucija i u ovim zemqama.

24

SVET

ponedeqak22.novembar2010.

UKRATKO

PROGRAM ZA TALIBANE-POKAJNIKE

Poku{aj kupovine mira u Avganistanu

Poplava zarobila 28 rudara PEKING: Poplava u rudniku ugqa na jugozapadu Kine, u velikoj pokrajini Se~uan, zarobila je 28 rudara, saop{tio je jedan kineski zvani~nik iz kancelarije za bezbednost na radu. Pod zemqom se, u trenutku kada je rudnik u gradu Neixiang zadesila poplava, nalazio 41 rudar, ali je wih 13 uspelo da iza|e na povr{inu jame, javio je AP. Spasila~ke ekipe sada tragaju za 28 osoba, a do rudnika bi trebalo da stignu specijalne pumpe za uklawawe vode. Procewuje se da se u Batianu, malom rudniku u privatnom vlasni{tvu, nalazi oko 4.000 kubnih metara vode. Kineske vlasti ula`u napore kako bi poboq{ale bezbednosne uslove u rudnicima, u kojima je samo pro{le godine stradalo 2.600 ru(Tanjug) dara.

KABUL: Avganistanski talibani saop{tili su danas da je plan NATO o povla~ewu borbenih trupa iz Avganistana do kraja 2014, iracionalan i ponovo su zatra`ili da svi strani vojnici odmah napuste tu zemqu, prete}i jo{ ve}im krvoproli}em ukoliko se to ne dogodi.

tegri{e ih u dru{tvo uz pomo} programa za "resocijalizaciju".

Tokom prole}a ove godine nema~ki ministar spoqnih poslova Gido Vestervele se zalagao za primenu programa koji bi sasvim obi~nim borcima talibana omogu}io povratak u `ivot bez nasiqa i terora.

Reaguju}i na plan usvojen u subotu na samitu NATO u Lisabonu, talibani su poru~ili da }e odlagawe povla~ewa stranih vojnika imati za posledicu jo{ ve}i broj tragi~nih doga|aja i sukoba, preneo je Rojters. Na samitu NATO je dogovoren po~etak povla~ewa me|unarodnih snaga iz Avganistana slede}e godine, sa zavr{nom fazom 2014, kao. i o dugogodi{woj saradwi te dr`ave na jugu Azije sa Severnoatlantskom alijansom u oblasti bezbednosti.

Predsednik Avganistana Hamid Karzai `eli da privoli {to ve}i broj talibana-pokajnika da okrenu le|a Al Kaidi i talibanima i in-

"To ne va`i za najgore teroriste. Ali, va`i za obi~ne ~lanovi koje su talibani sa premijama od 200 dolara namamili u svoje redove i tako ih izvukli iz siroma{tva, za qude koji ne znaju ni da ~itaju ni da pi{u, zna~i za qude kojima je dosta borbe", rekao je Vestervele.

Nema~ka vlada je na ra~un avganistanske vlade prebacila prvih 14 miliona dolara za 2010. godinu.

U idu}e ~etiri godine Avganistancima je Berlin obe}ao ukupno 70 miliona dolara. Novac za program resocijalizacije talibana upla}uje se u zajedni~ki fond od 260 miliona dolara. Amerikanci

Zemqotres u blizini Tajvana TAJPEJ: Zemqotres ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale registrovan je u Filipinskom moru, nedakleko od isto~ne obale Tajvana, ali nije zabele`ena materijalna {teta, niti je bilo `rtava, saop{tili su zvani~nici na ostrvu.

Zemqotres se dogodio u nedequ uve~e 22 kilometra od okruga Hualijen i oko 135 kilometara jugoisto~no od Tajpeja, javila je ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres (AP). Na Tajvanu, dvadesetomilionskom ostrvu u istoimenom moreuzu, zemqotresi su ~esti, ali, uglavnom, nisu jaki i ne prouzrokuju veliku {tetu. Izuzetak predstavqa zemqotres ja~ine 7,6 stepeni Rihterove skale u kome je 1999. poginulo 2.300 qudi.

(Tanjug)

Uvoz talenata LONDON: Doseqavawe u Veliku Britaniju je "neprihvatqivo visoko" i mora se smawiti, ali tako da se istovremeno omogu}i preduze}ima da "uvoze talente", rekao je ju~e britanski premijer Dejvid Kameron. "Tokom posledwih godina, priliv imigranata u Veliku Britaniju bio je oko 200.000, {to je dva miliona qudi svakih deset godina", objasnio je Kameron u intervjuu za "Skaj wuz". "To je neprihvatqivo veliki broj i on mora biti smawen.

Uveren sam da je to mogu}e u~initi a da se istovremeno obezbede uslovi da poslodavci mogu da primaju talente", dodao je britanski premijer. Kameron je rekao i da `eli da se broj imigranata koji dolaze u Veliku Britaniju meri desetinama, a ne stotinama hiqada i dodao da je podr{ka borbi protiv imigracije jedan od razloga zbog kojih je wegova Konzervativna partija izabrana, preneo je Rojters. Zakon o imigrantima iz zemaqa van Evropske unije bi}e donet u aprilu slede}e godine.

(Tanjug)

su obe}ali 100 miliona. Na listi ve}ih donatora su Japan i Velika Britanija.

Kriti~ari, pak, tvrde da se ne mo`e kupiti dru{tveni mir u Avganistanu.

To je temeqna opasnost ovog programa. Na raspolagawe se stavi mnogo novca i odjednom svi po~iwu da vi~u: “Da, i ja sam taliban, i ja `elim deo tog novca!“ Mislim da }e idu}ih meseci naglo porasti broj talibana, izjavio je Konrad [eter iz Centra za istra`ivawe razvoja u Bonu za nema~ki dr`avni radio "Doj~e vele".

Kako bi spre~ila manipulacije, nema~ka vlada sa partnerima u Avganistanu ugovorom je definisala da se novac ne ispla}uje na ruke osobama koje okrenu le|a talibanima. Umesto toga novac se ula`e u konkretne projekte, recimo nastavu, obrazovawe, otvarawe radnih mesta, program ~i{}ewa nagaznih mina... Slu`benici NATO na licu mesta u Hinduku{u tvrde da je program uspe{an. U oko 4.000 sela u kojima vladaju najintenzivije borbe s pobuwenicima, Severnoatlantski savez je u protekla tri meseca, otkako je za`iveo ovaj program, zabele`io nekoliko stotina talibana-pokajnika. Borci-pokajnici najpre provedu tri meseca u takozvanim centrima za demobilizaciju u blizini wihovih sela. Tamo su oni i wihove porodice za{ti}eni od osvetni~kih napada biv{ih saboraca. U centrima se ispituje i koliko su biv{i talibani zaista odlu~ni u nameri da se vrate u civilni `ivot. Oni moraju da potpi{u svojevrsno pismo namere i da pristanu na po{tovawe nacionalnog ustava.

(Tanjug)

Novo nuklearno postrojewe Severne Koreje VA[INGTON: Severna Koreja pokazala je jednom ameri~kom nau~niku svoje novo postrojewe koje je u tajnosti izgradila za oboga}ivawe uranijuma, pi{e ju~era{wi “Wujork tajms”.

Bilo da se radi o prora~unatom otkri}u sa ciqem da bude ulog u pregovorima, ili demonstracija da Pjongjang ubrzava svoj nuklearni program i u vreme promene na ~elu zemqe, to predstavqa novi izazov za Va{ington, ocewuje list. Ameri~ka adminsitracija je, kako se navodi u tekstu, po~ela da o tome obave{tava saveznike i ~lanove Kongresa, kao i da tra`i me|unarodnu debatu.

Nau~nik Zigfrid Heker, profesor Univerziteta Stenford koji je nekada vodio Nacionalnu laboratoriju u Los Alamosu, izjavio je da je bio zapawen kada je video koliko je nova centrala mo-

Zigfrid Heker

derna i da su tamo instalirane “stotine i stotine” centrifuga kojima se komanduje iz jedne “ultra moderne” kontrolne sobe. On ka`e za “Wujork tajms” da su mu u Severnoj Koreji rekli da su ve}

instalirali oko 2.000 centrifuga i da one rade. List tako|e pi{e da je nuklearni arsenal Severne Koreje osam do 12 plutonijumskih bombi, proizvedenih od nukleanog otpada.

(Tanjug)

DNEVNIK

REPUBLIKANCI OTE@AVAJU RATIFIKACIJU SPORAZUMA S RUSIJOM O SMAWEWU NAORU@AWA

Ameri~ka opozicija ugro`ava razoru`awe VA[INGTON: Amei~ki predsednik Barak Obama nastavio je da kritikuje republikance u Senatu zbog odugovla~ewa sa glasawem o ratifikaciji sporazuma o smawewu strate{kog naoru`awa sa Rusijom (START).

U svom redovnom obra}awu naciji subotom, Obama je rekao da republikanci ignori{u lekciju pokojnog predsednika Ronalda Regana koja se ti~e nuklearne diplomatije, a glasi: "Veruj, ali se uveri".

Obama je dodao da ukoliko Senat ne usvoji obnovqeni sporazum START do kraja godine, ameri~ki inspektori ne}e mo}i da potvrde da li je Rusija ispo{tovala dogovor da svoj nuklearni arsenal smawi za 30 odsto. Ameri~ki predsednik je tako|e naglasio da bi Senat neusvajawem sporazuma mogao da ugrozi podr{ku Rusije koju Va{ington ima kada je re~ o nekim drugim pitawima, kao {to su nuklearne ambicije Irana.

I Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je poslanike u ameri~kom Senatu da {to pre usvoje Sporazum o smawewu nuklearnog naoru`a-

wa (START) izme|u SAD i Rusije, dok je {est evropskih {efova diplomatija ponovilo ovaj zahtev na samitu NATO u Lisabonu.

Sporazum, koji su Medvedev i ameri~ki predsednik Barak Obama potpisali u aprilu u Pragu, obavezuje SAD i Rusiju da u roku od sedam godina smawe broj nuklearnih glava za 30 odsto, kao i da poja~aju kontrole na ovom poqu. Medvedev je u subotu naglasio da bi pretwa republikanaca u ameri~kom Kongresu da }e zaustaviti ratifikaciju START-a predstavqala novu smetwu u o`ivqavawu odnosa izme|u Va{ingtona i Moskve.

"To bi bilo veoma neprijatno. Ukoliko po ovom pitawu ne budemo napredovali, svet ne}e postati bezbedniji", rekao je Medvedev na konferenciji za novinare. Pre nego {to stupi na snagu, START moraju da odobre i Senat i ruska Duma (dowi dom ruskog parlamenta).Medvedev je pozvao Dumu da ne ratifikuje ovaj sporazum sve dok ne bude sasvim izvesno da }e to u~initi Senat, podsetio je Rojters.

(Tanjug)

Obama: Skenirawe putnika nu`no zlo LISABON: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da je od stru~waka za bezbednost dobio obja{wewe da u ovom trenutku nema mawe nametqivih na~ina provere putnika na aerodromima od postoje}ih skenirawa i pretresa, a koji bi bili podjednako efikasni.

U SAD je sve vi{e onih koji smatraju da takvi temeqni pretresi naru{avaju privatnost, kao i skenirawe, jer se na ekranu vidi telo bez ode}e. Obama je u subotu, u Lisabonu, gde je prisustvovao samitu NATO-a, rekao da razume nezadovoqstvo qudi, i priznao da on sam nikada nije pro{ao takve metode kontrole.

Ameri~ki predsednik je rekao da je od Administracije za bezbednost saobra}aja tra`io da stalno odmerava "da li je to {to radimo jedini na~in da se osigura bezbednost ameri~kog naroda i tako|e treba da razmislite da li postoji na~in koji bi ga u~inio mawe nametqivim". U ovom trenutku, stru~waci te agencije i stru~waci za protivterorizam mogli su samo da mu ka`u da su sada{we procedure jedine za koje misle da mogu biti efikasna za{tita od pretwi kao {to je pro{logodi{wi poku{aj bomba{kog napada

u vreme Bo`i}a. Tada je jedan student iz Nigerije, povezan sa Al Kaidom, u svoj dowi ve{ sakrio bombu koju sre}om nije uspeo da aktivira u avionu iz Amsterdama za Detriot.

Obama je rekao da u sastancima sa svojim timom za borbu protiv terorizma stalno postavqa pitawe da li je sve to {to se radi apsolutno neophodno i ima li drugih na~ina da se ostvari isti ciq.Prema oceni stru~waka, izgleda da za sada nema i putnici }e morati da pro|u kroz skenere i pretrese.

Ameri~ke vlasti nastoje da se izbore sa sve ve}im otporom gra|ana novim bezbednosnim merama na aerodromima.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HUAN MANUEL SANTOS Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos saop{tio je da su snage bezbednosti ubile jednog od vo|a levi~arskih gerilaca iz redova revolucionarne oru`ane armije Kolumbije. Re~ je o Fabijanu Ramiresu, koji je ubijen u subotu uve~e. Ramires je ~lan glavnog {taba Revolucionarne oru`ane armije Kolumbije, a za wegovo hvatawe SAD su raspisale nagradu od 2,5 miliona dolara.

^EM OZDEMIR Nema~ki Zeleni u Frajburgu nastavqaju kongres na kome }e biti izabrano novo rukovodstvo te stranke. Nema~ke novinske agencije agencije izve{tavaju da je sasvim izvjesno da }e na te funkcije iznova biti izabrani dosada{wi predsjedavaju}i Zelenih ^em Ozdemir i Klaudija Rot. Ozdemir je kritikovao nema~ku vladaju}u koaliciju zbog wene "nesocijalne politike“.

YORY BU[ Biv{i ameri~ki predsednik Xorx Bu{ opisao je u memoarima kako je pobrkao frontmena grupe "U2" Bonoa s ameri~kim peva~em iz 1970-ih Sonijem Bonom koji se kasnije bavio politikom.

Kad su ga posle savetnici upitali da li zna sa kojim je slavnim peva~em razgovarao, Bu{ je odgovorio da misli da je Bono "onaj koji je bio o`ewen sa [er", preneo je ~asopis Klasik rok.

Papa ubla`io stav o upotrebi kondoma VATIKAN: Katoli~ki reformisti i organizacije koje se bore protiv {irewa virusa HIV, koji izaziva smrtonosnu bolest sidu, pozdravili su izjavu pape Benedikta XVI da bi upotreba kondoma mogli biti opravdana u nekim slu~ajevima. Ova papina izjava, koja je objavqena u zvani~nom vatikanskom listu "L'Oservatore romano", odraz je ubla`avawa wegovog dosada{weg stava protiv upotrebe kondoma.

Papa je naveo primer mu{ke prostituke, ~ije se kori{}ewe kondoma u ciqu spre~avawa {irewa HIV-a i side mo`e shvatiti kao ~in moralne odgovornosti, iako kondom, kako je istakao, nije pravo sredstvo borbe protiv te bolesti. Ju`noafri~ki stru~wak za sidu Rebeka Houds iz organizacije "Sida i dru{tvo" rekla je da papini komentari pru`aju katolicima mogu}nost da za{tite svoje partnere,

a da ne kompromituju svoja verska i moralna uverewa.

Agencija UN za borbu protiv HIV-a i side UNAIDS pozdravila je papine komentare, rekav{i da oni predstavqaju "zna~ajan i pozitivan korak napred", javio je britanski Bi-BiSi. Kenijska organizacija koja se bori protiv {irewa HIV-a

KETAM, tako|e je pozdravila, kako je navela, papino prihvatawe realnosti.

Na ve}inski katoli~kim Filipinima do{lo je do javne rasprave po{to je novoizabrani predsednik Beniwo Akino Tre}i nedavno podr`ao pravo na kontracepciju, a visoki crkveni zvani~nik zapretio protestima

i gra|anskom neposlu{no{}u.

Akino se, da bi izbegao direktan sukob s mo}nom Rimokatoli~kom crkvom, u oktobru sastao sa biskupima i pojasnio da prepu{ta parovima da izaberu mogu}nost planirawa porodice, ukqu~uju}i i kontracepciju.

"Ukoliko se kondom koristi kao kontraceptivno sredstvo, Crkva }e to sigurno osuditi, ali ako se koristi da bi se u posebnim uslovima izbegla zaraza, Crkva mo`e da zauzme druga~iji stav", rekao je predstavnik filipinske Konferencije katoli~kih biskupa Deograsijas Iniges. Misionar [ej Kalen koji poma`e seksualno zlostavqanoj deci na Filipinima, pohvalio je ono {to je nazvao kqu~nom promenom u papinom stavu, rekav{i da to zna~i spasavawe `ivota i za{titu qudi.

Vatikan je zvani~no i daqe protiv upotrebe kondoma kao ve{ta~kog oblika kontracepcije.

BALKAN

DNEVNIK KONSULTACIJE ZA SASTAV VLADE REPUBLIKE SRPSKE

Dodik ra~una i na omladinu i studente BAWALUKA: Predsednik nata u RS i na~inima poboqrawe jo{ kvalitetnijih usloRepublike Srpske (RS) Milo{awa wihovog statusa u druva za sme{taj studenata i odrad Dodik razovarao je ju~e u {tvu. Zajedni~ki je konstatovijawe nastave.

Bawaluci sa predstavnicima vano da je dosada{wa saradwa Predstavnici Omladinskog Omladinskog saveta i Stuovih organizacija sa vladom saveta i Studentske unije izdentske unije RS, u sklopu {ibila dobra i izra`eno uvererazili su zadovoqstvo {to je rih konsultaciu procesu konja za izbor mansultacija za izU naju`oj konkurenciji za mandatara budu}e datara za sastav bor mandatara za vlade RS ostali su aktuelni ministar vlade srpskog sastav vlade finansija Aleksandar Yombi} i na~elnik entiteta. ^etvrpredsednik Dotog dana konsuldik, osim poliop{tine Mrkowi} Grada Zoran Tegeltija tacija, predsedti~kih partija, nik Dodik je upoznao mlade da we da }e takva praksa biti naodlu~io da konsultuje i predpo~etkom sedmice ima nameru stavqena i ubudu}e. Predsedstavnike organizacija i udruda saop{ti ime mandatara,kanik RS je naglasio da organi i `ewa koja predstavqaju razko bi nova vlada bila formiinstitucije entiteta imaju li~ite kategorije stanovnirana do polovine decembra. nameru da poboq{aju ukupni {tva, saopsteno je iz KabineTokom sastanka razgovarano polo`aj mladih i studenata u ta predsednika RS. je o polo`aju mladih i studedru{tvu, {to ukqu~uje stva(Tanjug)

ponedeqak22.novembar2010.

DRUGI PI[U

Josipovi}: Srbija dobrodo{la u NATO ZAGREB: Jutarwi list ju~e izve{tava da je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio da je Srbija, {to se ti~e Hrvatske, dobro do{la u NATO. Kao punopravna ~lanica NATO, naime, i Hrvatska je na samitu u Lisabonu imala svoj glas u usvajawu nove strategije vojne alijanse Zapada, pi{e Jutarwi list.

Hrvatski predsednik je tamo posebno istakao da je time "sa~uvan koncept kolektivne odbrane, {to je va`no i za Hrvatsku".

Josipovi} je podvukao da se Hrvatska afirmisala kao "nova uspje{na ~lanica NATO". On je, tako|e, naglasio va`nost nastavka politike otvorenih vrata, i to daqim {irewem NATO.

U Bawaluci praznik, u Sarajevu obi~an dan Parlament BiH jo{ nije ratifkovao Dejtonski sporazum, zbog razli~itog vi|ewa i tuma~ewa tog dokumenta, mada je wegov sastavni deo i Ustav BiH, po kome zemqa funkcioni{e.

I daqe svaka strana u BiH ima svoje tuma~ewe Dejtonskog

mentarnu skup{tinu BiH. Ura|ene su i verzije prevoda na tri slu`bena jezika u BiH- srpski, bo{naj~ki i hrvatski.

Svaka strana u BiH, kao i Kancelarija visokog me|unarodnog predstavnika, imali su svoje prevedene primerke Dejtonskog sporazuma, dok u institucijama BiH tog dokumenta nije bilo i jo{ nije verifikovan.

Tako|e i svi poku{aji promene ustava BiH, odnosno Dejtonskog ure|ewa BiH, do sada nisu uspeli, jer nije bilo mogu}e posti}i konsenzus oko budu}eg ure|ewa.

Predstavnici bo{wa~kog naroda zagovornici su temeqnog

Koncept NATO tako|er navodi da }e Savez nastaviti davati doprinos ja~awu sigurnosti i sta-

bilnosti Balkana i u pripremi tamo{wih dr`ava za euroatlantske integracije.

Ivo Josipovi} je naglasio da Hrvatska podr`ava i poma`e integraciju Bosne i Hercegovine u NATO te da `eli da se {to pre re{i spor oko imena Makedonije da bi i ta dr`ava {to pre u{la u NATO, a da to va`i i za Srbiju.

"Srbija mora na}i svoj put i o woj sve ovisi. No, {to se ti~e Hrvatske, Srbija je dobrodo{la u NATO. Wezino ~lanstvo u NATO svakako bi pridonijelo ja~awu stabilnosti cijele regije", ocenio je Josipovi}.

(Tanjug)

BUGARSKI PREDSEDNIK PRVANOV O SAMITU ALIJANSE

DECENIJA I PO OD POTPISIVAWA DEJTONSKOG SPORAZUMA

BAWALUKA: Ju~e se navr{ilo 15 godina od potpisivawa Dejtonskog sporazuma. U Republici Srpskoj (RS) je ju~era{wi dan do~ekan kao praznik, dok u drugom entitetu Bosne i Hercegovine, u Federaciji BiH(FBiH), nije imao takav karakter.

25

Nije bilo re~i o instalirawu {tita u Bugarskoj

Dejtonski sporazum, ~iji je autor ameri~ki diplomata Ri~ard Holbruk, parafiran je u vojnoj bazi Rajt-Peterson u ameri~kom gradi}u Dejton, u dr`avi Ohajo, posle tronedeqnih pregovora delegacija BiH, Hrvatske i tada{we Savezne Republike Jugoslavije,u kojoj su bili i predstavnici RS. Parafirawe su 21. novembra 1995. obavili tada{wi predsednici BiH Alija Izetbegovi}, Hrvatske Frawo Tu|man i SRJ Slobodan Milo{evi}, a zvani~no potpisivawe je obavqeno je 14. decembra iste godine u Parizu.

Parafirawem mirovnog sporazuma u Dejtonu je zvani~no je

SOFIJA: Bugarski predsednik Georgi Prvanov izjavio je da na Samitu NATO u Lisabonu nije razmatrano instalirawe elemenata protivraktnog {tita Alijanse u Bugarskoj.

Prvanov je predvodio bugarsku delegaciju na skupu na vrhu na kome su lideru NATO u pe-

NATO Andres Fog Rasmunsenom i ameri~kim predsednikom Barakom Obamom, sa kojim je razmotrio pitawe pro{irewa Alijanse.

"Bio sam zadovoqan ocenom predsednika Obame da se na Bugarsku gleda kao na kqu~ni faktor u procesu evroatlanskih in-

tak u Lisabonu usvojili projekat o instalirawu protivraketnog {tita za za{titu teritorije svih zemaqa ~lanice Alijanse u Evropi, kao i podru~je SAD. "Ne mo`e se do}i do takvih detaqa, jer Bugarska nije me|u zemqama koje se nalaze u prvim redovima za razmatrawe tog pitawa. Sada je bilo va`no da se startuje, da postoji principijelna saglasnost", naglasio je bugarski predsednik.

U Lisabonu je Prvanov razgovarao sa generalnim sekretarom

tegracija regiona, kao na jedan stabilizuju}i faktor razvoja ne samo na Balkanu, ve} i u susednim regionima", istakao je Prvanov.On je rekao da je Bugarska izrazila spremnost da uve}a broj vojnika u misiji ISAIF u Avganistanu.

"Bugarska uloga }e biti da poma`e avganistanskim vlastima u preuzimawu kontrole nakon povla~ewa multinacionalnih snaga, koje predvode SAD i NATO", istakao je bugarski predsednik.

(Tanjug)

Predsednik primio zvani~nika SAD

Dan kada je potpisan Dejtonski sporazum ima u RS dvostruko zna~ewe: jedan je da je time RS dobilo me|unarodno priznawe, a drugi da je tada nastala sada{wa BiH, sastavqena od dva entiteta i tri ravnopravna naroda.

U drugom delu BiH, na prostoru muslimansko-hrvatske federacije, smatraju da je time zaustavqen rat i stoga je Dejtonski sporazum , ka`u, jedan od najuspe{nijih mirovnih ugovora u svetu, i ni{ta drugo.

sporazuma. Za bo{wa~ku i hrvatsku stranu je Dejtonski sporazum prevazi|en, a srpska strana je za wegovu doslednu primenu. Glavni autoritet u tuma~ewu Dejtonskog sporazuma je Kancelarija visokog predstavnika.

Zvani~ni organi BiH su sve do pro{le godine bili bez orginalnog teksta Dejtonskog sporazuma, koji je bio pohrawen u Ministarstvu inostranih poslova Francuske. Lane je taj dokument, posredstvom francuske ambasade, dostavqen u Parla-

Zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Tomas Kantrimen izjavio je ju~e u Bawaluci da je su{tina Dejtonskog sporazuma va`na za BiH, sastavqene od dva entiteta i tri konstitutivna naroda koji imaju puni suverenitet.

Kantrimen je ju~e u Bawaluci razgovarao sa predsednikom RS Miloradom Dodikom, dok je posledwih dana boravio u Sarajevu, gde je imao razgovore sa zvani~nicima BiH i liderima politi~kih stranaka. Ameri~ki diplomata je, u izjavi novinarima, ocenio da je sa predsednikom Dodikom imao srda~an razgovor o aktuelnim temama u BiH i da }e nastaviti redovne kontakte.

"Na{ ambasador u BiH Patrik Mun uvek je spreman na razgovore sa nosiocima vlasti u RS", rekao je Kantrimen dodaju}i da mu je drago {to je do{ao u Bawaluku da se vidi sa predsednikom Dodikom. mewawa ovog dokumenta, odnosno uspostave jake centralizovane dr`ave, dok Hrvati insistraju na svojoj federalnoj jedinici. RS brani svoju dejtonsku poziciju.

RASKOL U CRNOGORSKOM POKRETU ZA PROMENE

Iz partije iskqu~eno sedam ~lanova Glavnog odbora PODGORICA: Predsedni{tvo Glavnog odbora crnogorske opozicione stranke Pokret za promjene (PZP) iskqu~io je iz Glavnog odbora sedam ~lanova jer su se usprotivili politici stranke koju sprovode predsednik i potpredsednik, Neboj{a Medojevi} i Branko Radulovi}.

Sedmorica ~lanova Glavnog odbora, kako prenose podgori~ki listovi, iskqu~eni su i iz partije, uz protivqewe dvojice ~lanova Predsedni{tva Glavnog odbora. Zanimqivo je da je protiv iskqu~ewa glasao Ko~a Pavlovi}, blizak saradnik Neboj{e Medojevi}a.

Iskqu~eni ~lanovi PZP su ranije saop{tili da se ta stranka "utapa" u politiku

Boris Mari}

Nepo`eqni Kako izve{tava nezavisni dnevnik “Vijesti” aa sednici Predsedni{tva PZP odlu~eno je da iz partije budu iskqu~eni Boris Mari}, Sergej Sekulovi}, Milo{ Konatar, Anka Vuki}evi}, Milo{ Marovi}, Miodrag \uranovi} i Bojan Andrejevi}.

koju dominantno odre|uju Nova srpska demokratija i Socijalisti~ka narodna partija.

U koalicionom savezu sa tim strankama, prema ocenama sada ve} biv{ih ~lanova, iznesenim u wihovoj posebnoj politi~koj platformi, PZP gubi sopstveni identitet i profil. Mediji navode da je sednica Predsedni{tva PZP organizovana "tajno i na brzinu" i da je Medojevi} sedmorici iskqu~enih posebno zamerio {to su sa svojim pogledima na rad partije iza{li u javnost.

PZP su ranije napustili dvojica istaknutih funkcionera, Slavko Hrva~evi} i Goran Batri}evi}. Hrva~evi} je, povodom najnovije ~i{tke u PZP, ocenio da je "potreba za liderstvom" u toj stranci "na|a~ala sve {to je proklamovao PZP".

Na politickoj sceni Crne Gore nema nijedne partije koja, makar dva puta, nije do`ivela raskol, a politi~ki su se delile i wihove novoosnovane partije.

okon~an troipogodi{wi rat u BiH i ona podeqena na dva entiteta - RS i FBiH koja je ranije nastala Va{ingtonskim sporazumom kao muslimansko-hrvatska.

Jelena Dabar~i}

ZAGREBA^KI „VE^ERWI LIST” SAZNAJE:

Kosorova se seli iz stana isteranih Srba Hrvatska premijerka Jadranka Kosor preko svojih prijateqa tra`i stan u centru Zagreba u koji bi se preselila iz isto~nog kvarta Ravnice, pi{e "Ve~erwi list".

Kako se navodi, premijerka se na taj potez odlu~ila nakon brojnih dobronamernih saveta prijateqa da u trku za jo{ jedan premijerski mandat mora da krene bez hipoteke stana iz kojeg su pre nego {to ga je ona dobila isterana bra}a Drobac, sinovi penzionisanog oficira JNA. Nakon smrti roditeqa bra}e Drobac, sredinom 90-ih, kod wih je upao jedan hrvatski vojnik i uklonio ih iz stana dav{i im jedan mawi. Ubrzo posle toga i on se odselio, a stan je ministarstvo odbrane dalo na upotrebu Jadranki Kosor, koja nije znala ko je u stanu bio ranije. Ona je stan otkupila po izuzetno povoqnim uslovima. U me|uvremenu se jedan od bra}e ubio, sko~iv{i sa zgrade, a drugi, Momir, `ivi u te{kim `ivotnim uslovima u mawem zamenskom stanu, pi{e „Ve~ewi list“

O na~inu na koji je premijerka do{la do tog stana prvi put je 2005. godine u predsedni~koj kampawi upozorio wen protivkandidat Stjepan Mesi}.

Kako je Kosorova tada pretrpela velike neugodnosti i politi~ku {tetu, koja se odrazila na izborni rezultat, weni prijateqi

joj sugeri{u da se re{i tog stana, pi{e list. Premijerka se, navodno, zainteresovala za stan povr{ine ne{to ve}e od 100 kvadrata u zgradi u Petriwskoj ulici, u naju`em centru grada. Vi{e novinara videlo ju je kako pre ne{to vi{e od mesec dana ulazi u pomenutu zgradu.

Premijerka je zakasnila: novi

vlasnici stana uplatili su kaparu i nisu `eleli da odustanu od kupovine, bez obzira {to je za wega bila zagrejana i premijerka. Portparol vlade Martina Bani} demantovala je informaciju o premijerkinoj nameri kupovine stana, rekav{i da taj stan premijerka ne}e da kupi, jer sa trenutnim primawima ne mo`e da preuzme otplatu takvoga stana.

"Ve~erwi list" pi{e da preseqewe u novi stan ne bi trebalo da bude ve}i finansijski problem, jer bi za stan u kome sada `ivi mogla dobiti izme|u 160.000 i 196.000 evra. Cene stanova u zgradi u Petriwskoj kre}u se od 2.500 do 2.900 evra po kvadratu. Kad bi premijerka doista odlu~ila da kupi stan od 100 kvadratnih metara u centru grada morala bi da proda stari i doplati oko 80 do 90.000 evra. Stan u centru grada olak{ao bi posao i premijerkinom obezbe|ewu, koje ima problema i s wom i sa svim biv{im premijerima zbog toga {to Hrvatska nema rezidenciju predvi|enu za premijera.

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

BOGATA INTERNACIONALNA AKADEMSKA PUTAWA NOVOSA\ANINA NIKOLE TOMI]A

Od na{eg maturanta do engleskog doktoranta Nakon zavr{ene Gimnazije "Isidora Sekuli}", u kojoj je bio "dru{tvewak", odlazi put Bugarske, na Ameri~ki univerzitet u Blagoevgradu, gde, kako ka`e, tokom ~etiri godine ose}a da je u inostranstvu ali ipak blizu ku}e.

Kad ovaj tekst osvane u "Dnevniku", dvadesetpetogodi{wi Novosa|anin Nikola Tomi} ve} je u Engleskoj, u univerzitetskom gradi}u Lavbrou. Koferi su gotovo u

– Temu sam odabrao u okviru {ire teme projekta koji se zove "Institucionalna saradwa u Evropskoj uniji" a preko kojeg sam dobio {kolarinu i, uop{te, priliku da idem na doktorske studije u Englesku. Nakon osnovnih studija u Bugarskoj i mastera u Holandiji, proveo sam godinu dana u Srbiji tra`e}i posao, me|utim, kako se on nije desio, desile su se doktorske studije – obja{wava Nikola.

„Bolowa” ga nije dotakla Zanimqivost je da Nikola, shodno svojoj dosada{woj akademskoj putawi, nije imao nikakvih dodira s "bolowom" i prosto je ~udno pri~ati sa studentom odavde koga ovaj sistem nije dotakao. Me|utim, mo`da se u nekom trenutku i sretne s na{om verzijom ovog sistema jer...

– @eleo bih da ostanem u akdemskim vodama, da nakon zavr{enog doktorata radim na fakultetu i da predajem studentima, jer nekako vidim sebe u tome, bar za sada. No, nemam ideju gde }e to biti. Voleo bih da bude u Srbiji, ali samo pod uslovom da se neke okolnosti ovde drasti~no promene. Tri godine je za mene dug period, ali nisam siguran da li je dovoqan da se dese promene u ovoj zemqi. Na kraju krajeva, neka moja krilatica bi glasila da nikad nije kasno vratiti se, kao {to nikad nije rano za oti}i – zakqu~uje Nikola. potpunosti raspakovani po{to je stigao u petak, da bi naredne tri godine proveo na Katedri za politi~ke nauke, istoriju i me|unarodne odnose, rade}i na svojoj doktorskoj diseratciji na temu me|uinstitucionalne saradwe u Briselu u spoqnoj politici Evropske unije.

Nakon "Isidorine" gimnazije hteo je da ode na Fakultet politi~kih nauka u Beogradu, ali po{to nije imao dovqno novca za studije i `ivot u prestonici, odlu~io je da istra`i druge opcije i nakon toga je sve nekako po~elo da se sla`e i nadovezuje jedno na drugo. Dakle, lak{e je

Nikola Tomi}

bilo sti}i do Bugarske nego do Beograda.

– Sve vreme dok sam studirao, kako na osnovnim tako i na master, a evo sad i na doktorskim studijama, imao sam razne stipendije jer ne poti~em iz porodice koja je imala mogu}nosti da izdvaja neke ogromne pare za moje studije. Sam sam se snalazio, pratio konkurse, a povrh svega bio dobar u~enik jo{ od sredwe {kole. Mislim da je va`no da mladi qudi ovde shvate da se mo`e oti}i u inostranstvo a da ti roditeqi ne moraju biti milioneri koji }e sve to da plate – ka`e on.

Po wegovim re~ima, va`no je po~eti na vreme i ve} u sredwoj {koli biti aktivan i u van{kolskim

aktivnostima, znati engleski, stvarati mre`u qudi, komunicirati, biti ubedqiv u pisawu {to je, kako nagla{ava, veoma va`no jer svaka prijava na konkurs ide uz propratno motivaciono pismo. On je u Bugarskoj, u~e}i po ameri~kom obrazovnom sistemu, uz izborne predmete, izborne satnice i profesore, nau~io da argumentovano pi{e kao i da se odgovaraju}e izra`ava. Povrh svega toga, ka`e da je bitno raditi i raditi jer koliko god zvu~alo kao kli{e, rad se ipak isplati a sedewe ne.

Na master studijama u holandskom gradu Mastrihtu proveo je godinu dana i masterirao na Odseku za politi~ke nauke i me|unarodne studije, a u master radu se bavio me|unarodnim odnosima, odnosno spoqnom politikom, {to }e se ispostaviti kao odli~na baza za doktorski rad. Blagoevgrad, Mastriht, Lavbrou – putawa koja zvu~i sjajno, ali...

– Nekad ti bude svega preko glave. Mislim prvenstveno na ta putovawa, malo si ovde, malo tamo,

ne zna{ vi{e kuda putuje{. U Bugarskoj sam uspeo da uhvatim neki kontinuitet u radu i `ivotu jer sam tamo ipak proveo ~etiri godine, u Holandiji to nije bio slu~aj, ali mi nije padalo na pamet da odustajem – obja{wava Nikola.

U Engleskoj ga o~ekuje rad na doktorskoj tezi, ali i rad na Univerzitetu. Jedan od uslova za dobijawe stipendije je da se stipendisti zaposle na univerzitetu na kojem }e boraviti. Tu su nastali problemi zbog dobijawa radne dozvole jer je stranac, kao i svi drugi primqeni po{to konkurs i jeste za strance.

– Poslodavac, odnosno sponzor – u ovom slu~aju Univerzitet – mora da doka`e da je konkurs otvoren ali da se na wega nisu prijavili qudi iz Engleske ve} da sam ja kao stranac ba{ ono {to su tra`ili. Tada dobijam sertifikat o sponzorstvu koji podnosim ambasadi da bih dobio vizu. To jesu peripetije koje ne bih imao da nemam ovaj na{ paso{, ali uz upornost i strpqewe, sve se da srediti. Ja }u tamo legalno raditi, dobijati platu–stipendiju i imati svoje radno mesto na Univerzitetu kao mladi istra`iva~. Trebalo bi da dobijam oko dve hiqade funti mese~no i da taj novac pokrije moje putne tro{kove kao i tro{kove `ivota – dodaje Nikola.

Jovana Zdjelarevi}

MILIVOJE KRVAVAC I GORAN [AFAREK, AUTORI DOKUMENTARCA NAGRA\ENOG NA „GREENSCREENFESTU”

Ekolo{kim filmom za spas planete Dokumentarni ekolo{ki film "Povratak zelenog raja" Milivoja Krvavca i Gorana [afareka, u konkurenciji 50 filmova iz celog sveta u{ao je me|u ~etiri najboqa i osvojio Specijalno priznawe za doprinos dokumentarnom filmu na Me|unarodnom festivalu ekolo{kog filma "Greenscreenfest" koji je protekle nedeqe odr`an u Beogradu. Autori Milivoje Krvavac, student doktorskih studija na Departmanu za biologiju PMF-a u Novom Sadu i wegov kolega Goran [afarek s Univerziteta u Zagre-

Goran [afarek

bu, snimali su film po~etkom godine u xunglama [ri Lanke.

– Dva meseca moj kolega Goran i ja snimali smo u xunglama [ri Lanke svet ni`ih ki~mewaka koji nestaje. Film, u trajawu od 40 minuta, pri~a i o borbi pojedinaca za o~uvawe preostalih ki{nih {uma, jer je [ri Lanka izgubila oko 95 posto vegetacije na u{trb planta`a ~aja i kau~uka. Zbog toga su se brojne vrste na{le pred izumirawem, a mnoge nevladine organizacije iz celog sveta ula`u orgomne pare da sa~uvaju taj svet i ki{ne {ume. Otuda naziv filma "Povratak zelenog raja"– rekao je Milivoje Krvacac o svom tre}em dokumentranom filmu.

Do saradwe s kolegom sa Zgreba~kog univerziteta do{lo je preko struke jer je i Milivojeva i Goranova specijalnost izu~avawe ni`ih ki~mewaka, odnosno biolo{ka disciplina herpetologija.

Tako|e,

obojica su objavqivali fotografije u raznim svetskim stru~nim ~asopisima, kao i u jednom od najpopularnijih, "Nacionalnoj geografiji".

– Gorana i mene spojila je struka, a kada dobro poznajate ono {to izu~avate i kad tome pridodate qubav prema fotografiji i filmu, onda je to dobitna kombinacija.

Goran je, {to se fotografije ti~e, iskusniji od mene i tokom boravka na [ri Lanki dosta sam nau~io iako se i sam ve} du`e bavim fotografijom. Za snimawe nekih kadrova iz prirode osim sre}e potrebno je i strpqewe, ali i znawe {ta i kada snimati – pri~a Milivoje o spoju hobija i struke.

On planira da nastavi usavr{avawe na poqu nau~no-dokumentranog filma, a sve s ciqem o~uvawa i za{tite prirode.

Milivoju ovo nije prva avantura u dalekim i opasnim predelima. Jo{ tokom tre}e godine studija, uz podr{ku PMF-a koji je uvek uz wega, otisnuo se u Amazoniju, gde i zapo~iwe svoju istra`iva~ku karijeru, a istra`iva~ko pute{estvije, vo|eno radoznalo{}u i istra`ivawem vodozemaca, odvelo ga je i do Indije, Malezije i [ri Lanke. Sa svih nau~noistra-

Milivoje Krvavac

Pogledajte „Povratak zelenog raja” Nagra|eni film "Povratak zelenog raja" mo`e se pogledati na linku http://www.tubewatcher.tv/1032. Prelepe fotografije mo`da }e se uskoro na}i i na samostalnoj ili grupnoj izlo`bi. `iva~kih putovawa vra}ao se prepun utiska, ali i foto i filmskog materijala.

– Sve je proteklo mawe-vi{e u redu, mada su nam dosta problema pravile pijavice i komarci.

Ipak, zahvaquju}i dobrim pripremama i snala`qivim i qubaznim doma}inima, sve je proteklo dobro. Najva`nije od svega bilo je naoru`ati se strpqewem i ~ekati najboqe kadrove – prenosi svoje utiske Milivoje Krvavac.

Ve} za mesec dana Milivoje Krvavac ponovo pakuje kofere i opet odlazi na [ri Lanku. Ovo putovawe uspe}e da izvede uz podr{ku PMF-a i Fondacije "Egzit", koja mu je sredinom ove godine dodeli-

DNEVNIK

c m y

26

la stipendiju za odlazak na [ri Lanku. Ve} na leto 2011. kao ~lan istra`iva~kog tima nevladine organizacije iz Va{ingtona "Conservation international", zajedno s jo{ 20 nau~nika iz celog sveta, zaputi}e se u Indiju.

– U Indiju odlazimo u vreme monsuna, a zadatak je da potvrdimo i nau~no evidentiramo da su neke `ivotiwske vrste za koje se smatra da su izumrle, i zaista, na`alost, nestale s lica zemqe. Ova NVO je jedna od najve}ih na svetu koje se aktivno bore za o~uvawe `ivotne sredine i prirode – otrkiva svoje planove mladi nau~nik Milivoje Krvavac.

Vesna Vukojev

NOVO FAKULTETSKO GLASILO

Krenule „FTN novine” Od po~etka nove akademske godine Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu dobio je jo{ jedno glasilo – "FTN novine".

Iako studenti, profesori i svi zainteresovani svakodnevno mogu da se o de{avawima informi{u putem sajta FTN-a ili "Fejsbuk profila", grupa studenata, predvo|ena studentom prodekanom Savom Bo`i}em, predlo`ila je da wihove kolege dobiju jo{ jedno glasilo.

– Za sada imamo dobar odziv, kako putem mejla: ftnnovine@uns.ac.rs, tako i u`ivo. Studenti dolaze, predla`u teme i pri~e, postavqaju pitawa, a saradwa i podr{ka dolaze i od dekana i profesora – ka`e Savo Bo`i}, koji je prihvatio ure|ivawa "FTN novina".

Po wegovim re~ima, ideja je bila da se na neki na~in o`ivi staro i poznato glasilo FTN-a, "Ma{inac", samo {to se zbog novih smerova i razli~itih interesovawa pokazalo da je ime "FTN novine" mnogo prikladnije.

– [tampamo se u tira`u od 1.500 primeraka i izlazimo jednom mese~no, {to je optimalno da se najave de{avawa i pokriju doga|aji i teme va`ne i interesantne za studente. Tako|e, "FTN novine" su besplatne i wihovom stvarawu mogu se pridru`iti svi koji `ele, a mogu re}i da ima zainteresovanih kolega – poja{wava Bo`i}.

U novinama se mogu na}i najave razli~itih doga|aja, od humanitarnih akcija, preko sportskih de{avawa do ponuda za ekskurzije. Pokriveni su i najzna~ajniji doga|aji, kao {to je bila proslava 50 godina FTN-a, tu su informacije o programima razmene studenata, a plan je da se u svakom narednom broju studentima posebno predstavi po jedna studentska organizacija. Kako navodi Bo`i}, jedna od aktuelnih tema, kako prethodnog broja, tako i budu}ih, bi}e izgradwa nau~noistra`iva~kog parka.

– Osim ovih zna~ajnih tema, pa`wa }e biti posve}ena i aktuelnim temama, kao {to je trenutni protest studenata i wihovi stavovi povodom smawewa broja buxetski finansiranih studenata na master studijama. O ovoj i sli~nim temama, kao i o uspesima na{ih kolega i profesora svakako }e biti re~i u na{em narednom broju, koji izlazi ve} po~etkom decembra – najavio je Bo`i}.

V. V.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

27

NEGA KO@E U HLADNIM DANIMA

Voda i uqe za ne`nu ko`u etar, niske temperature, suv vazduh u zagrejanim prostorijama – brojni faktori uti~u negativno na i lepotu i zdrav izgled ko`e tokom hladnih meseci. Posledica je suva, iritirana i crvena ko`a koja zate`e i ~ini da izgledate umorno.

Tokom hladnih dana izlo`eni smo velikim promenama temperature. Kod ku}e i na poslu je toplo, ali zbog grejawa preovladava suv vazduh. Kada iza|emo na otvoreno do`ivimo {ok.

Ki{a, sneg, vetar i niske temperature pravi su udarac na{oj ko`i. Dobra vest je da uz pomo} prikladne nege i kozmeti~kih preparata mo`ete pomo}i svojoj ko`i da odr`i zdrav i sjajni izgled.

se od ~ak 80 posto vode. Tokom zime ko`a je sklona isu{ivawu, a posledica toga je zategnuta, hrapava i crvena ko`a. Ovo su simptomi mawka hidratacije.

Zbog toga tokom hladnih meseci posebnu pa`wu obratite odabiru kreme za ko`u koja mora sadr`avati hrawive sastojke koji ja~aju. Dva puta nedeqno nanesite hidratizuju}u, hrawivu i regenerativnu masku za lice.

Posebnu negu zahteva ko`a oko o~iju koja je po svojoj strukturi tawa i osetqivija. Dva puta dnevno nanesite posebnu kremu za podru~je o~iju. Iz ku}e ne izlazite bez hrawivog balzama za usne. Ali nemojte preterivati u wegovom nano{ewu jer mo`ete postati zavisni, a posljedica toga mogu biti osetqivije usne.

V

^i{}ewe

Promenite navike tu{irawa

I daqe va`i zlatno pravilo u smislu redovnog ~i{}ewa ko`e.

Ko`a treba da bude, nezavisno

od vremenskih uslova, dobro o~i{}ena i nahrawena. Uvek uklonite ostatak {minke i ko`u ~istite dva puta dnevno, ujutro i uve~e.

Piling za lice koristite {tedqivo kako ne biste otkloniti za{titni sloj ko`e. Jednom nedewno napravite piling celog tela kako biste

mu omogu}ili da se br`e regeneri{e i postane otpornije na promene temperature.

Nemojte preterano eksperimentisati s novim kozmeti~kim proizvodima jer se uz sve negativne faktore va{a ko`a treba da se navikne i na nove sastojke.

To mo`e da uzrokuje alergijske reakcije poput crvenila i osipa. Mo`da vam sunce ne deluje jako, ali ono je ipak i tokom zime {tetno za ko`u. Preferirajte dnevne kreme koje u sebi sadr`e za{titni faktor.

Hidratacija tokom zime Za lepu, mekanu i sjajnu ko`a mo`ete da zahvalite dovoqnoj hidrataciji. Ko`a bebe sastoji

Pripazite na vla`nost vazduha Zagrejani prostori su posebno {tetni za zdravqe i izgled ko`e. Suv vazduh nastaje zbog grejawa. Pripazite da se vla`nost prostorije kre}e izme|u 40 do 60 posto. Svaka dva sata otvorite prozore i pustite sve`i vazduh. Odli~no ekolo{ko re{ewe su biqke.

ada stignu oni dani u mesecu, svakoj `eni padne mrak na o~i. Izuzev par sretnica, koje nisu iskusile jake menstrualne bolove, ve}ina `ena pati barem od jedne tegobe – glavoboqa, nadutost i jaki abdominalni gr~evi te dane u mesecu ~ine nesnosnim.

Iako se bolova ne mo`e u potpunosti re{iti, postoje prirodni na~ini koji olak{avaju tegobe.

Naj~e{}i problem su gr~evi koji su posebno intenzivni tokom prvih dana menstruacije. Dobra vest je {to s godinama wihov intenzitet opada.

Uzrok su kontrakcije materice koje mogu izazvati tup, ali i o{tar i intenzivan bol. Smatra se da su gr~evi povezani s pu{ewem i konzumacijom alkohola. Prekomerna telesna te-

K

Pametni tawiri za zdravu ishranu onekad je te{ko kontrolisati unos kalorija toekom ukusnog ru~ka. Nije retkost da preteramo s unosom mesa na u{trb povr}a. Ali znate li uop{te koji je zdrav i pravilan na~in uno{ewa namirnica?

Svi smo mi jednom prou~avali prehrambenu piramidu koja nas u~i koju vrstu namirnica u kolikoj meri treba dnevno konzumirati. No ko se toga seti prilikom ru~ka kada na tawir

P

To je barem zakqu~ak novog istra`ivawa objavqenog u magazinu PLoS ONE, koje pokazuje da na kraju krajeva zavr{imo u vezi s qudima koji imaju vrlo malo sli~nosti s romanti~nim likom iz na{e ma{te.

Istra`iva~i sa Univerziteta [efild u Engleskoj i Monpequ u Francuskoj uvideli su da se na{i

qubavnici iz ma{te i stvarnosti razlikuju po visini i te`ini.

Ve}ina mu{karaca `elela bi mr{aviju partnerku, dok je kod `ena mi{qewe o idealnoj te`ini odabranika podeqeno – dok bi jedne `elele nekog taweg, druge bi volele krupnijeg partnera.

Istra`ivawe je ipak pokazalo da je najve}a razlika izme|u idealnog partnera i onog iz stvarnosti ve}a kod `ena nego kod mu{karaca.

Istra`ivawe sa Univerziteta Teksas u Ostinu nedavno je pokazalo da mu{karci koji tra`e samo avanturu preferiraju zgodno `ensko telo, dok oni koji tra`e stabilnu vezu ve}u va`nost pridaju lepim crtama lica svoje odabranice.

Istra`ivawe objavqeno u Journal of Evolutionary Biology pokazalo je, s druge strane, da je idealna `ena mlada, visoka i ima duge ruke.

Istra`iva~i iz Australije i Hong Konga do{li su do zakqu~ka da je, bez obzira na kulturu, model Barbi `ene, nezavisno od boje kose, najprivla~niji mu{karcima.

Zakqu~ak nove studije donet je po{to su podaci prikupqeni od 100 heteroseksualnih parova koji `ive u Monpeqeu u Francuskoj. Aleksandra Kurtiol sa Univerziteta [efild objasnila je za{to su tako velike razlike izme|u idealnog i stvarnog: „Idealnog partnera obi~no je te{ko na}i ili ga uop{e nema.“

Prirodnim putem protiv bola

@ene sa celulitom inteligentnije koro 99 procenata `ena na svetu svih uzrasta mo`e kona~no da odahne i na pomen celuluta umesto o~aja nabaci osmeh na lice. Nau~nici tvrde da je celulit kod `ena znak ve}eg koeficijenat inteligencije. Naime, ~lanak sa prethodnom tvrdwom je objavqen u uglednom nau~nom ~asopisu Sajens.

Istra`iva~i tvrde da masne }elije koje grade celulit, ujedno telo snabdevaju nezasi}enim masnim kiselinama koje su veoma va`ne za pravilan rad mozga. Masne kiseline u~vr{}uju sivu mo`danu masu.

Nau~nici tako|e navode kako je pogre{no misliti da je celulit {tetan. Naprotiv, celulit je znak optimalne proizvodwe `enskih hormona i razvijene seksualnosti, odnosno plodnosti. Zato drage `ene, budite bezbri`ne!

ko je va{ idealan tip mu{karca visok, crn i zgodan, verovatno je va{ partner iz stvarnosti ni`i, plav i, recimo to ovako, s ne{to nesavr{enijim osmehom. Za{to toliko `ena odustaje od idealnog partnera?

A

Tokom zimes potrebno je promeniti navike tu{irawa i kupawa. Ako imate osetqivu i suvu ko`u, zamenite gel uqem za tu{irawe. Nipo{to nemojte ko`u trqati pe{kirom nego blago upijte preostalu te~nost. Nakon svakog tu{irawa nanesite bogato mleko za telo. Odli~an odabir su uqa i maslaci za telo koji }e nahraniti i najzahtevniju ko`u.

Ako volite da u`ivate u toploj kupki koristite eteri~no uqe od lavande. Osetqiva ko`a se u mle~noj kupki izvrsno opu{ta, ali pripazite da temperatura vode ne prelazi 38 stepeni i boravite u vodi maksimalno 20 minuta.

VEROVALI ILI NE

S

Qubavni paradoksi

`ina i nebavqewe fizi~kim aktivnostima uti~e na gr~eve.

Preporu~uje se smawen unos kofeina, jer zbog wega `ene mogu tokom menstruacije postati razdra`qive.

Kako bi se smawila nadutost, savetuje se izbegavawe soli i slane hrane. Ako ne mo`ete da zamislite jelo bez soli, barem smawite wegovu koli~inu.

Ako dr`ite dijetu koja sadr`i pove}an unos mesa, uti~ete i na pove}anu menstrualnu bol.

Neke studije se pokazale da nisko kalori~na, vegetarijanska dijeta mo`e da smawi intenzitet bolova. Hrana `ivotiwskog porekla pove}ava prostagladin, hemikaliju koja podsti~e matericu na kontrakcije. Savetuje se pove}an unos omega 3 kiselina koje poma`u da prostagladin vodi opu{tawu mi{i}a, a ne wihovoj kontrakciji. Tako|e 200mg vitamina E dvaput na dan par dana pre i za vreme menstruacije, smawuje menstrualne gr~eve.

Pomo}i mo`e i jednostavno opu{tawe – kada osetite bol, opustite se. Nervoza koja se mo`e pojaviti zbog bolova samo jo{ ja~e uti~e na gr~ewe celog tela, a time i materice.

Revolucionarna pilula trpamo svoja najdra`a jela?

Kqu~na re~ je tawir.

Dizajneri Rui Pereira i Haf{tajn Xuliuson kreirali su kolekciju tawira za HAF koji nas svaki dan na veoma prakti~an na~in podse}aju kako da se hranimo zdravo.

Tawiri su podeqeni u pet odeqaka koji su ozna~eni razli~itim bojama. Postoje tri vrste tawiura koje odgovaraju razli~itim potrebama – super size osobe, prose~ne i one koje su na dijeti. Na pole|ini tawira oba{weno je koliko od-

re|enih vrsta namirnica tokom ru~ka ili ve~ere treba da unesete.

Ideja je veoma prakti~na i zabavna. Na tawir jednostavno stavite, samo onoliko mesa koliko je potrebno da napuni doti~ni odeqak. Na taj na~in ne mo`ete da pogre{ite i pojedete previ{e.

HAF je brend iza kog stoji Haf{tajn Xuliuson, industrijski i dizajner interijera s Islanda, koji radi i `ivi u Milanu, a wegovi neobi~ni predmeti uvek iznova iznena|uju.

edavno je na tr`i{te u okru`ewu stigla „revolucionarna“ pilula koja predstavqa novu generaciju kontraceptivnih tableta, a svojim delovawem u potpunoj je koordinaciji sa `enskim telom.

Na tr`i{tu se pojavila prva kontracepcijska pilula „Qlaire“ koja osloba|a prirodni estradiol, identi~an hormonu estrogen koji ‘’proizvodi’’ `ensko telo te spada u potpuno novu generaciju kontraceptivnih tableta.

Farmaceuti isti~u da je ve} 50 godina estrogenska komponenta u kontraceptivnim pilulama ostala ista, a s ovom novom pilulom prvi je put postalo mogu}e razvijati pilule bazirane na prirodnom estradiolu zbog jedinstvenog na~ina dozirawa koje omogu}ava zadovoqavaju}i

N

nivo kontrole krvarewa. Jedna od osnovnih karakteristika ovakve pilule da deluje u koordinaciji sa `enskim telom - pilule pru`aju odgovaraju}i nivo hormona zavisno od dana ciklusa ~ime je omogu}ena dobra kontrola ciklusa i pouzdan kontraceptivni rezultat.

Ipak, najva`nije je, da `ene imaju ve}u mogu}nosti izbora, jer kontracepcija se mora prilago|avati specifi~nostima svake `ene.

Kad su u pitawu nuspojave treba re}i da je kao i druge pilule bezazlena za zdrave `ene, ali ne i za wih oko osam posto koje pate od ozbiqnih migrena s neurolo{kim smetawama, od sr~anih oboqewa, ginekolo{kog karcinoma ili raka dojke te imaju vi{e od 90 kilograma bez obzira na visinu.

28

ponedeqak22.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

29

POMEN

TU@NO SE]AWE

21. 11. 2009 - 21. 11. 2010.

22. 11. 1977 - 22. 11. 2010.

Jadranka @upi}

Vuka{in dr Milo{evi}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke i o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet.

Dostava na adresu. Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/539051, 063/521-559.

15007

POTREBNI pica majstori, devojka za rad na {alteru i sprema~ica. Telefon: 063/11561013.

15698

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15187 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

15520 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

15521

Pro{la je godina, ali si jo{ uvek me|u nama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Nikada ne}e{ biti zaboravqen, dok `ivimo, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Mama Ana, }erka Danijela i sin Dejan.

Porodica Milo{evi}.

15784

15788

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula moja voqena majka

Dana, 21. 11. 2010. godine sahrawen je na{ voqeni

Vladimir \isalov

Smiqa Salaj

iz Turije ro|en 1947. godine

Sahrana je u utorak, 23. 11. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoj odlazak je veliki gubitak i bol za sve nas. Neizmerno ti hvala i neka ti Gospod podari ve~ni mir.

O`alo{}eni sin Josif Salaj. ]erke Branka i Bogdanka, unuk Vladimir, unuka Nade`da i zet Jovica.

Tijana Ze~evi}

15783

15786

Ti Nemawa brate nemoj suze liti, znaj da jednog dana sre}ni }emo biti. Pomoli se brate ti za svoju seku al' ne daj suze niz obraz da teku. Na grob kada do|e{, donesi mi cve}e, sekino te srce zaboraviti ne}e.

Umrla je na{a draga majka, baka i ta{ta

Voli te brat Nemawa.

Dragoslav Popov

15737

Dragoj

Smiqa Salaj Ve~no }emo ~uvati uspomenu na wu i vrline koje su je krasile.

PRODAJEM garsoweru 22, 20m2 novogradwa, kod socijalnog - bez posrednika. Telefon: 062/967-2396.

15688 IZDAJE se stan u Gagarinovoj (paralelno sa bulevarom), dvosoban, komforan, kompletno name{ten, CG, kablovska, nova bela tehnika. Prednost porodici, bez posrednika.

Telefon 064/034-30-60.

15595 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod sajma. Telefoni: 021/6365-807, 063/408-902.

15675 IZDAJEM odli~an jednosoban stan sa novim name{tajem, odli~na lokacija, ulica Cara Du{ana, cena 200E. Telefon 063/531-121.

15703 JEDNOSOBAN stan, Novo naseqe, 40m2 + 6m2 zatvorena terasa, izdajem. Telefon 6360-644, posle 14 ~asova.

15720

KUPUJEM trosoban ili ~etvorosoban stan na Limanu 1 ili 2, Radni~koj ili keju, bez posrednika. Telefon 066/93-11-845.

15742

PRODAJEM dvosoban stan 50, 31m2, novogradwa, kod socijalnog - bez posrednika. Telefon: 062/967-2396.

15687

PRODAJEM stan bez posrednika Novi Sad kod stanice 65m2, 62.000E. Telefon 060/4319177 Nenad.

15523

PRODAJEM dva jutra zemqe na putu Novi Sad - Rumenka. Industrijska zona. Mo`e i zamena za stanove ili poslovni prostor.

Telefon 062/962-0-349.

15741

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15517

Tijani Ze~evi} Pet godina od tu`nog rastanka.

Zajedno smo se radovali svakom novom danu ispuwenom uzajamnom qubavqu. Ostali smo `eqni tvog zagrqaja i poqubaca tvojih koje si nam pru`ala.

Volimo te do kraja na{eg `ivota.

]erka Evica, zet Jovan i unuci Du{an i Milo{ Basara.

Pro{lo je ~etrdeset dana bola i te{kog muka... i molitve tebi za mir.

Beskrajno te vole tvoji: Marko, Ka}a i supruga Anica.

Tvoji: nana, deda, stric i brat.

15785

"Odjednom svet, dok hoda{ sve vi{e ti je uzan i osmeh sve ti{i i ti{i i nekako iskrivqen.

Zato `ivi, al' sasvim!

I ja sam `iveo tako.

Za pola veka samo stole}a sam obi{ao.

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad naopak.

Al nikad nisam stajao.

Ve~no sam i{ao.

I{ao..."

15787

15746

PETOGODI[WI POMEN danas, 22. 11. u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Tijani Ze~evi}

Bo`o Ugarak

Te{ki dani a no}i jo{ te`e, za{to ti sine, nama pobe`e gde nam ode na{ prelepi cvete, gde nam ode na{e milo dete?

Roditeqi moji, opro{taj mi dajte ja vas mnogo volim i ~ekam vas znajte.

Mama Angelina i tata Dragan.

preminuo 20. 11. 2010. godine, u 80. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Katica, sin Dragan, snaha Vesna i unuke Jelena i Milica.

15736

15782

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Crtani film Bajko kviz Vesti Znawe Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Baba Anujka, dok program Slon Benyamin Vesti Jecaj an|ela, film TV Dnevnik Tajna hrane: Limun Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Svemirci su krivi za sve, film 00.55 Baba Anujka, dok. program 01.20 Imam jednu `equ

06.35 07.00 08.25 08.55 09.25 09.55 10.25 10.50 11.10 12.05 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak22.novembar2010.

Kuhiwica (ma|) Povratna karta, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Urbana yungla (ma|) Takmi~ewe horova (ma|) Most u Bruklinu Igra 2 Godar: Qubav, poezija Trolovi Vesti (ma|) Zajedno ^ari ribolova Dotoki (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) De~ji vapaj, film Doba zlo~ina TV Prodaja

Antonelo Fasari

SERIJA

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 14.40 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 23.30 00.00 00.30 00.35

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.50 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti Fip komerc - Vitafon Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Hronika op{tine Vrbas Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike Barometar No}ni program-reprize

Hrana i vino Put za Ejvonli Dok. program Objektiv Nemi svedok Lenija Kursna lista Objektiv Ubistva u Midsameru Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

Doba zlo~ina ^etiri misteriozna slu~aja su re{ena zahvaquju}i dvema `enama torinske policije: Aniti, {efici Odseka za ubistva, pragmati~noj i veseloj `eni poreklom s juga Italije i Evi, mladoj pomo}nici inspektora, koja se iz Rima vratila u svoj rodni grad.

Uloge: Barbara de Rosi, Kristina Moqa, Antonelo Fasari Re`ija: Klaudio Bonivento (RTV 2, 23.05)

10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Finale London 13.15 ATP Masters Finale London dubl 15.00 ATP Masters Finale London 17.00 NBA: Toronto – Boston 19.00 Pravi NBA 19.30 Pregled ruske lige 20.00 Pregled Premijer lige 21.00 ATP Masters Finale London 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled holandske lige 01.00 NHL: Wu Yersi – Va{ington

06.02 06.52 07.06 07.20 07.26 07.37 07.43 07.54 08.07 08.28 08.35 08.51 09.31 09.55 10.02 10.30 10.45 11.10 11.40 12.17

TENIS: MASTERS, LONDON

Novak \okovi} – Toma{ Berdih

(RTS 1, 15.10) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.01 09.54 10.00 10.32 11.00 11.05 11.51 12.00 12.15 12.35 12.50 13.50 14.46 15.00 15.10

03.19 04.00 04.10 04.40 05.10 05.13 05.48

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Raspu{teni Gari Evronet Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Bela la|a Gastronomad Vesti Tenis - Barclays ATP world tour finals: N. \okovi} - T. Berdih, prenos Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma i bingo Upitnik Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Tabloid No}ni bioskop: Sveti dim, film Upitnik Vesti Oko Lov i ribolov Vesti TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Film: Matriks Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survivor Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Film: Po`ar u Kentakiju Film: Ples an|ela Eksploziv Ekskluziv Survivor-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.55 22.10 23.00 23.10 00.15 00.30 00.38 01.24

12.43 12.49 13.00 14.00 14.16 14.56 15.20 15.33 16.00 16.35 16.41 16.54 17.20 17.50 18.00 18.31 19.00 19.43 19.49 20.02 21.00 21.47 00.02 00.53 01.17 02.11 03.43 04.38 05.26

06.00 06.45 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.30 09.05 09.55 10.00 10.10 10.25 10.45 11.00 11.02 11.30 11.45 12.00 12.15 12.45 13.00 14.00 14.30 14.50 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Ana Maqevi} Datum Verski kalendar [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Tuma~ewe kwi`evnog dela Grad i muzika Arhitektura Enciklopedija Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Detaq Nau~ni kafe Otvarawe me|unarodnog takmi~ewa muzi~ke omladine Datum Verski kalendar Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Grad i muzika Arhitektura [ah Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Nauka 2010. - 1, 2, 3, stop narkomanija Eko recept Enciklopedija Muzi~ki preogram Razglednica Ruske bajke Datum Verski kalendar Berlin, 20 godina posle Raspu{teni Gari Film: Operacija „[ekspir“ Arsen Dedi} ponovo u Beogradu Antologija o `ivotiwama Trezor Tenis - N. \okovi} - T. Berdih Berlin, 20 godina posle Arsen Dedi} ponovo u Beogradu Razglednica

VOA Top {op Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Las Vegas Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Top {op Mentalista Vesti Milica na kvadrat Otvoreni studio Nostradamusov efekat Doktor Haus Otvoreni studo Las Vegas Otvoreni studio Vesti u18 Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Firma 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Neka vrsta ~udesnog Dok. serija Las Vegas Film: Neka vrsta ~udesnog

DNEVNIK

c m y

30

07.00 10.00 10.35 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 17.30 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.40

TV dizawe, jutarwi program Vesti za osobe o{te}enog sluha Indija Na{a mala klinika Kriti~na situacija, dok. prog.

Nacionalna geografija i BiBi-Si: Deset stvari koje morate da znate o mr{avqewu Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Borba za postojawe Nacionalna geografija: Hronika krokodila Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Kriti~na situacija, dok. prog.

Vrati}e se rode Insajder: Nasiqe uz blagoslov Vesti B92 Film: Sitnica zvana qubav Nacionalna geografija: Hronika krokodila

Ilija Kova~i}

Supergenije U „Supergeniju” takmi~ari se bore za glavnu nagradu od milion dinara! Da bi do we i do{li, bi}e im potrebno ne samo dobro znawe, ve} i dobra percepcija, kao i uskla|enost i brzina pokreta!

Voditeq: Ilija Kova~i} (B92, 18.00)

06.30 07.00 10.00 10.05 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Zvu~ni udar

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00 02.30 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravo, Kiti Vinks Sirene Lovci na dorke iz svemira Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Smrtonosno zavo|ewe Telemaster Ne mo`e da {kodi Crni Gruja Dok. serijal: 1. svetski rat Jelena Vesti ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 Crni Gruja ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

Sa Bo u avanturu Animirana serija koja promovi{e aktivan na~in `ivota i razmi{qawa dece pred{kolskog uzrasta. Bo je glavna junakiwa serije. Pozitivna superenergi~na i prili~no znati`eqna devoj~ica koja zajedno sa svojim prijateqem, zmajem Dezijem, podsti~e decu kod ku}e da krenu u neverovatne avanture tako {to }e se pridru`iti woj i wenom drugu...

(Hepi, 08.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STVa, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak22.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Uma Turman

U wenim o~ima

Dijana, `ena i majka iz predgra|a, po~iwe da preispituje svoj naoko savr{en `ivot, a i svoj zdrav razum na petnaestu godi{wicu tragi~ne pucwave u sredwoj {koli. U pro{losti Dijana je bila `ivahna sredwo{kolka...

Uloge: Uma Turman, Ejvan Rej~el Vud, Eva Amuri, Gabriela Brenan, Bret Kulen Re`ija: Vadim Perelman (Nova TV, 00.40) 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 20.05 21.05 22.30 00.40 02.10 02.40 03.05

Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Smrtonosna igra, film U wenim o~ima, film Seks i grad Bra~ne vode Aleks i Ema, film

08.00 Raj na zemqi 08.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem?

09.00 Tajne dubina 10.00 Gospodari rata 11.00 ^ovek pred tenkom 12.00 Zaboravqena ubistva 13.00 Florens Najtingejl 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 16.00 K.S. Luis 17.00 Gra|evinska ~udesa: Zaboravqeni kineski grad 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 Sve Kenedijeve `ene 21.00 2. svetski rat u boji 22.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 23.00 [pijuni koji su do{li sa mora 00.00 K.S. Luis 01.00 Gra|evinska ~udesa: Zaboravqeni kineski grad

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 1 Posledwi beg sa Balkana Beograd 011 O{trica kopqa Guliverova putovawa Neumorni Ni na nebu ni na zemqi Planeta Unutra{wa zver

06.00 Kit Kitriy: Ameri~ka devojka 07.40 Vatrostalan 09.35 Ne ka~i se sa Zohanom 11.25 Kada neveste zarate 12.55 Zvezdane staze: Neotkrivena zemqa 14.40 Bez vesla: Zov prirode 16.10 62. dodela nagrade Emi (montirana verzija 2010) 18.10 Kutija 20.05 Tjudorovi 21.55 Na istok i dole 22.25 Zabava 23.50 ^esto postavqana pitawa o putovawu kroz vreme 01.15 Yift - katran

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Tvorci promene: Ekonomija ukusa, dok. serija 11.05 Kod Ane 11.15 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.17 TV kalendar 12.35 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.20 Normalan `ivot 15.05 Luda ku}a 15.40 Glas domovine 16.15 Hrvatska u`ivo 17.33 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.33 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.15 Latinica, 1. deo 21.20 Latinica, 2. deo 21.55 Poslovni klub 22.30 Dnevnik 3 23.15 Aleksandar Kalajyi}, dok. film 23.50 Luganski i Zagreba~ka filharmonija, dirigent Uro{ Lajovic 01.20 @ivot u Africi 02.00 Zvezdana vrata: Svemir

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.15 15.00 16.40 17.25 17.50 18.30 19.00 19.53 20.48 22.35 23.28 23.58 00.53 01.23

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Ritam nedeqe @upanijska panorama Tvorci promene: Ekonomija ukusa, dok. serija Hit dana Velika gu`va u Kineskoj ~etvrti, film Fringe - Na ivici Kalifornikacija Obave{tajci Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica

Kim Katral

Velika gu`va u Kineskoj ~etvrti Stari gospodin Eg [an je vlasnik male turisti~ke agencije iz San Franciska koji svom advokatu odlu~i da ispri~a detaqe o neverovatnoj pustolovini koju je upravo do`iveo...

Uloge: Kurt Rasel, Kim Katral, Denis Dan, Viktor Vong, Yejms Hong, Karter Vong, Piter Koung, Suzi Pej, Donald Li Re`ija: Yon Karpenter (HRT 2, 20.48)

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.10 01.50

Intermeco 1 @ene fudbalera S vetrom u le|a Intermeco 2 Drugi dolazak @ene fudbalera S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Efekat okida~a Dosije Drezden Devojke zemqe Kad {unke utihnu Veliko drve}e

08.00 10.00 12.00 14.00

Neznani junaci Prdowa Misteriozni qudi Bilo jednom na Sredwem zapadu Bostonska bra}a Divqa reka Miranda Otrov Mala

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

01.00 Misterija Hejvena 02.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 03.00 Prodaja nevinosti 05.00 Sudija Ejmi 07.00 U divqini 09.00 Misterija Hejvena 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Briyis 13.00 Doma}ice iz okruga Orany 14.00 Gospo|ica Marpl: Smrtonosne glasine 16.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 17.00 Ne{ Briyis 18.00 I eto we 20.00 Doma}ice iz okruga Orany 21.00 Opasna tajna 23.00 Misterija Hejvena

[eron Stoun

Iznad zakona Niko Toskani je majstor borila~kih ve{tina i biv{i operativac CIA-e. Svedok je ratnih grozota u Vijetnamu, a danas, kao policajac, poku{ava da zaboravi pro{lost...

Uloge: Stiven Sigal, Pam Grier, Henri Silva, Ron Din, Danijel Faraldo, [eron Stoun Re`ija: Endrju Dejvis (RTL, 21.45) 08.10 09.25 10.35 11.30 13.05 14.50 15.45 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 23.40 01.55 02.25 03.25

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} 1001 no} Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Iznad zakona, film Beg iz Alkatraza, film Instruktor Astro {ou Iz pakla, film

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

08.30 08.45 10.00 12.00 12.45 15.00 17.00 18.00 18.45 19.45 20.45 21.00 22.25 22.30 00.15

Motosportovi Automobilizam Skija{ki skokovi Automobilizam Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Fudbal Fudbal Najja~i ~ovek Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Skija{ki skokovi

I piromani imaju pravo na slavu

dnu sobe u prizemqu, jedine u ku}i, uza sam `e sve; smrti jedino izmi~e vrlina i ona }e ostazid, je {iroka posteqa bez zavesa, dok su ti da `ivi kao neuni{tiva mo} za budu}e narana}ve zauzimale stranu pored prozora, ~i{taje“. To je princip Fame: ona je vest o dobrom je je jedno okno bilo zakrpqeno krugom od ise~ene ugledu dobrih i ne umire. Kao svetle}a pojava, plave hartije“. Madam Bovari je prvi put do{la u kao sna`na fama, bo`anstvo slave od renesanse tro{nu ku}icu dojiqe svoje male k}eri, siromaslavi svoj nastup. U zanosu pobede nad vremenom, {ne stolarove `ene. Unutra{wost je vi{e nego prikazana je na za{titnom znaku koji je nirnberskromna i svaki wen deo odra`ava siroma{tvo i tugu. „U uglu iza vrata, ispod kamenog umivaonika, pore|ane su cokule okovane sjajnim klincima, pored boce pune zejtina s jednim perom u grli}u“. Pogled Eme Bovari prelazio je preko poku}stva, registrovanog s hladnim odbijawem: „Kalendar Matjea Lansberga le`ao je na pra{wavom kaminu, me|u kremewem za pu{ke, okrajcima od sve}a i komadima trudovine. Najzad, kao posledwa izli{na stvar ovog stana be{e slika bogiwe Fame koja svira u trubu, slika, po svoj prilici ise~ena iz nekog parfimerijskog prospekta, koja je bila prikovana na zid pomo}u {est klinaca za drvenu obu}u“. Ema najpre posmatra sve to; tek onda prilazi svom detetu.

Pre nego {to Fama u provincijske gradove Francuske `eni po~ne da donosi Madam Bovari bila alergi~na na bedu jeftine mirise i krasi odaje malih qudi, ona iza sebe ve} ima blistavu karijeru kao simbol {ki umetnik duboreza Jost Aman uradio za izdaslave. Od vremena renesanse postala je ustaqena va~a Sigmunda Fajerabenda; ona tu nosi zavojitu alegorijska veli~ina u evropskoj porodici slika. fanfaru i na wenom instrumentu visi zastavica Ona se pojavquje na kwigama, gravurama i lecima, na kojoj stoji weno najlep{e obe}awe: „besmrtna kako u malim formatima umetnosti amblema, taslava“. ko i u velikom reprezentativnom slikarstvu. Ona Ova Fama nije nikakva nakaza ve}, naprotiv, uglavnom obave{tava o pobedi, ako ne o vremenu, kultna istorijska figura. Kao posrednica izonda barem o poroku. Fama je vi{e jadan citat seme|u zemaqske i nebeske sile, ona priziva ve~be same jer su za `ivot u provinciji slava i velinu slavu za ~estite. A ponekad ~ak duva istovre~ina potpuno strani. Upravo zato pati Ema Bovameno u oba instrumenta. Jost Aman je, recimo, ri: „Na izlasku se trestavqa na kameno postosla“. qe; ona str{i ka nebu i Na jednom bakrorezu Britanski vojni truba~ Yejms Taper u tako ostaje, s morem i iz 1586. Hendrik Golci- „{irom sveta emitovanom radijskom kopnom u pozadini, jus prikazuje Famu kako nastupu“ svirao je 1939, kao simbole „bliska delovima svih se izdi`e iz istorijskih triju svetova“, s poznadobrog i lo{eg glasa, srebrnu i kwiga. Obrasle ruine, tim o~ima na ra{irebronzanu fanfaru, obe donete mrtva~ka lobawa, razbinim krilima. Jedna mujeno posu|e, a pre svega dra izreka odre|uje boiz Tutankamonovog groba, ali su nad wom lebde}i pe{~agiwi mesto u ekonomiji zvu~ale – limeno ni sat s krilima, simbosimbola i etike. Ona je li{u vreme i prolanagrada za „hrabro srznost. Gotovo nago telo Fame demonstrira mo} ce“. Jer, Fama se udru`uje s Vrlinom; na drugom slave. Ona nesta{no izbacuje svoju levu nogu, dok mestu je alegorija koja s prijateqskim sme{kom se labavo navu~ena ode}a usled zamaha podi`e sa dovodi personifikovanu vrlinu na postoqe strane. Dole stoji jelen, simbol kru`ewa u prislave. rodi; odbacio je deo svojih rogova.

Po~etkom novog doba ova alegorija je omiqeni Obe fanfare koje Fama dr`i va`e za tradicisimbol dobrog glasa. Kao figura reprezentativonalne simbole dobrog i lo{eg glasa. Na mnogim nog slikarstva i umetnosti evropskih dvorova, ilustracijama ona za lo{e vesti je tamna, dok je ona podse}a na to da ~ovek u vremenu renesanse – ona za dobre svetla, {to je paradigmatska suprota to po pravilu zna~i knez – mo`e i mora da steknost koja nije nastala tek u rimskoj antici. Obe ne ugled i zna~aj da bi opstao pred istorijom. fanfare, kojima je britanski vojni truba~ Xejms Ovu slavu mogu u`ivati i oni koji u moralnom Taper 1939. u jednom „radijskom `ivom nastupu smislu va`e za „infamne“, herostrati, zlo~inci emitovanom {irom sveta“ dao zvuk, razlikuju se ili diktatori, koji, me|utim „pripadaju onim po materijalu i boji. Jedna je bila srebrna, druga milijardama egzistencija odre|enim da nestanu bronzana, i obe su poticale iz Tutankamonovog bez traga“. groba. Govori se da su „zvu~ale prodorno i pomaU renesansi, ali i van we, Fama alegorijski lo limeno“ – ~ak i ona srebrna. ozna~ava novine nastale od ru~no kopiranih liGolcijusova Fama predstavqa koncept dobrog stova s vestima i, uop{te, neku neproverenu vest ugleda kod qudi, prenet iz kasne antike. Od ovog izdaleka. Oko 1777. „milostiva gospo|a Fama glasa zavisi kome }e pripasti istorijska ili ~ak ima dve trube, jednu spreda i jednu pozadi. Jednom ve~na slava. Prema tome, Fama u osnovi va`i za objavquje la`i, a drugom {iri istinu“. U 19. i eti~ki princip, zbog ~ega se mo`e pojavqivati i 20. veku Fama jo{ va`i za ironi~nu, u~enu ili na slikama s religioznim kontekstima. duhovitu aluziju na mo} glasine. Tako 1872. jedan Ova u levoj ruci nosi vatru iz koje se izdi`e austrijski pisac ismeva modernu {tampu u liku Feniks, simbol trajawa, povratka i uskrsnu}a. vergilijevskog monstruma kao „Mis Famu“ koja Natpis na kamenom sarkofagu glasi: „Smrt stivodi „skandalozan `ivot“.

U

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak22.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je veoma dinami~an i stresan pa smirite loptu gde god mo`ete. Poslovno putovawe je uspe{no, samo bez `urbe. Mnogo komunikacije i dogovora, planova, uspe{ne akcije.

BIK 20.4-20.5.

Neko bi veoma voleo da vas vidi, ali avaj, imate li dovoqno vremena? Samo napravite dobar raspored ~asova i po~nite posao ranije.

Rastrzani ste na mnogo strana i radite vi{e stvari istovremeno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. novembar 2010.

Na vidiku su i u toku su pozitivne promene, u svakom pogledu. Va{ nesta{ni Merkur ve} uveliko sve tr~i pa poskakuje kroz znak Strelca pa je sve zanimqivo i lako.

Partner vas provocira.

Prvi radni dan bi vam mogao doneti nervozu i stres, pogotovo u onim okolnostima koje niste predvideli. Komunikacija i saradwa vam pru`aju razne mogu}nosti pa budite pametni.

Va{e Sunce prolazi kroz mra~ni znak [korpije, u kojem ne sija punim sjajem, {to vam ne pogoduje, bilo na poslovnom planu, bilo zdravstveno, psihi~ki. Nemojte se preopteretiti. Vi{e odmora.

Dobra poslovna saradwa. Ako imate ideje o tome kako da uredite svoj dom, sada je pravo vreme da ih realizujete. U ku}i je uvek dinami~no. Igrajte se sa svojom decom, {to vi{e, {to ~e{}e.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Nosite u sebi unutra{wi mir i spokoj, sigurnost, koju prenosite na druge i zbog toga su vam zahvalni.

Poslovne obaveze za naredne dane mo`ete rasporediti ravnopravno po danima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Povoqan period i povoqne okolnosti se me|usobno prepli}u, a vi se savr{eno snalazite u tome.

Zadr`ite optimizam i slobodu izbora, kampawski pristup radu i dru`ewu, prijateqstva.

Haoti~an dan na poslu, pogotovo onom privatnom. Ozbiqna situacija iziskuje svu koncentraciju i unutra{wu snagu koju niste ni znali da posedujete. Istrajavate i transformi{ete se, u svoju korist.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste i anga`ovani na poslu, pre svega, a onda i u ostalim domenima. U qubavi delujete intrigantno, avanturisti~ki, ali partner vam ne mo`e tako lako pobe}i.

Naprotiv! Vi be`ite.

Ne znate {ta biste pre, radili ili se provodili, dru`ili. Od svega pomalo, u isto vreme, uporedo – najboqa je kombinacija. Idealizujete druge, galantni ste i velikodu{ni pa vas poneki mogu iskoristiti.

U svom domu danas o~ekujte frku i dinamiku, goste. Umete da u`ivate u svemu {to vam se pru`a. A pru`a se! Nemojte raditi da biste bili korisni ve} da biste ne{to nau~ili, napredovali i zaradili.

TRI^-TRA^

Na granici ki~a V REMENSKA

Najpo`eqnija dama iz Bronksa, zanosna Xenifer Lopez, svojom pojavom na crvenom tepihu u Londonu {okirala je prisutne. Neverovatno seksi izdawe peva~ica je uspela da uprska odabirom zlatnog nakita kog je bilo u prevelikim koli~inama.

Vitku figuru peva~ica je naglasila sandalama na visoku petu, dok je dugu kosu vidno posvetlila i raspustila. Iako, naizgled savr{ena, Xenifer je celu kombinaciju uprskala nakitom. Osim {to je odabrala `uto zlato, nakita je bilo toliko da je grani~io s dobrim ukusom.

Tako je Xej Lo na jednu ruku stavila veliku narukvicu s jo{ ve}om kop~om i zlatni prsten, dok je drugu „opteretila” s ~ak dve narukvice i dva prstena. Ipak, „kap koja je prelila ~a{u” bio je zlatni kai{ na haqini.

PROGNOZA

VETROVITO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

13

B. Palanka

14

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

16

Vr{ac

16

I KI { OVITO

NOVI SAD: Vetrovito i ki{ovito vreme. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Temperatura od 9 ujutru do 14 stepeni popodne.

VOJVODINA: Vetrovito i ki{ovito vreme. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar, na jugu Banata olujne ja~ine sa udarima oko 100 km/h. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 7 do 12, a maksimalna od 11 u Subotici do 16 stepeni na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Vetrovito i ki{ovito vreme. Samo }e na jugoistoku Srbije biti ve}i deo dana suvo i toplo vreme. U pomoravqu i podunavqu }e duvati poja~an jugoisto~ni vetar, a u ju`nom Banatu vrlo jak, sa udarima oko 100 km/h. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 4 do 12, a maksimalna od 11 u Subotici do 18 stepeni u ju`nim predelima Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka svakim danom sve hladnije vreme uz ~estu ki{u, a u planinama sa snegom od srede. U drugoj polovini sedmice hladno i obla~no sa povremenom ki{om, a ponegde i u ni`im predelima sa mogu}om susne`icom i snegom, posebno na severu i zapadu Srbije.

Srbija Beograd

15

Kragujevac

16

K. Mitrovica 17 Ni{

18

VIC DANA

Evropa

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika usled promene vremena. Oprez se savetuje kardiovaskularnim bolesnicima, astmati~arima i osobama sa psihi~kim tegobama, naro~ito u ko{avskom podru~ju. Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji promenqivo raspolo`ewe, glavoboqa i reumatski bolovi. U saobra}aju je potrebna pove}ana pa`wa.

Madrid

12

Rim

17

London

8

Cirih

4

Berlin

4

Be~

9

Var{ava

6

Kijev

9

Moskva

1

Oslo

-6

Kad se Perica vratio iz {kole, tata ga pita kakav je bio kontrolni, a on odgovara: - Te`ak, ali sam se trudio!

- Dakle, re{io si svih pet zadataka?

- Da, osim prva tri i posledwa dva.

SUDOKU

St. Peterburg -2 Atina

20

Pariz

4

Minhen

3

Budimpe{ta

9

Stokholm

1

3 3

9

2 2

7

5

5 4

6

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

154 (-5)

Slankamen

328 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

231 (-4)

Zemun

378 (-11)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

384 (-16)

Smederevo

514 (-16)

Ba~. Palanka 230 (-11) Novi Sad

262 (-7)

Tendencija stagnacije

6 8 3 7 5 2 1 9 4 TISA

5

SAVA

N. Kne`evac

- (-)

Tendencija stagnacije

Senta

296 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

287 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

336 (-14)

NERA

Hetin

64 (0)

-8 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 326 (-12) Beograd

8 4

8

Kusi}

8 38 (0)

1 5 7 3 9 4 8 6 2

6

9 2 4 6 1 8 5 3 7 2 4 9 8 3 6 7 1 5

330 (-12)

6

Tendencija opadawa i stagnacije

3

2

2

7

5 7 1 2 4 9 6 8 3

7

2

8 3 6 5 7 1 2 4 9 7 6 2 4 8 3 9 5 1

5

8 4

9

1

3 9 5 1 6 7 4 2 8

8

4 1 8 9 2 5 3 7 6 Re{ewe iz pro{log broja