Dnevnik 22.novembar 2012.

NOVI SAD *

^ETVRTAK 22. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23626 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

APEL POKRAJINSKE VLASTI REPUBLI^KOM PARLAMENTU

Pastor i Pajti} tra`e novac po Ustavu NARODNA SKUP[TINA DANAS O IZMENAMA ZAKONA O BUYETSKOM SISTEMU

Vlada Srbije odbacila predlog Vojvodine

str. 3

DOK PROIZVO\A^IMA SVI]E, SVE SIROMA[NIJIM KUPCIMA SMRKAVA

ODLUKOM SKUP[TINE NOVOG SADA

Pozorje vodi Radulovi}, Pozori{te mladih Savin

Skra}ewe rokova pla}awa ukida ~ek na po~ek?

str. 9

str. 4

NOVOSADSKA RAFINERIJA STALA, ALI NE]E BITI ZATVORENA

Od 600 radnika ostalo 80, ne proizvodi se ni{ta

U NOVOM SADU HAP[EWA ZBOG IZNUDE

NASLOVI

Politika

Od Novosa|anina tra`ili 100.000 evra

Vojvodina

2 Istra`i}e i Mi{kovi}a, ako bude razloga

str. 13

Ekonomija Foto: S. [u{wevi}

4 Italijani otvorili fabriku, a pivara ~eka spasioca

Dru{tvo

StUdeNtI PROtIV ha[ke PReSUde: Studenti, ve}inom Pravnog fakulteta, organizovali su ju~e u Novom Sadu protestnu {etwu povodom osloba|aju}e presude hrvatskim generalima. Oko 600 studetanata, posle {etwe centrom Novog Sada, u Sabornoj crkvi zapalilo je sve}e za `rtve hrvatske vojne akcije „Oluja” . str. 9

6 Hortikultura blokirala zarade 6 Rak i sr~ane bolesti najve}i krivci

Novi Sad 7 Na trgu 65 ru`a na dar 8 Za kom{iluk bez glodara

n VOJVODINA U POLUFINALU, ZVEZDA ISPALA

Suvo i obla~no Najvi{a temperatura 12 °S 10 Evropski uslovi le~ewa 11 Krv dalo 1.270 Be~ejaca

Crna 12 Aktivira se {est predmeta za „Oluju” 12 Nova privo|ewa u aferi Agrobanke 13 Predlo`ena abolicija i za Cvetkovi}a, Marinkovi}a i Stoji}a

str. 14 – 18

SPORT

n FUDBALERI PARTIZANA GOSTI NEF^IJA

str. 5

n KO[ARKA[I PARTIZANA U MOSKVI

2

POLiTikA

~etvrtak22.novembar2012.

dnevnik

DR@AVA NAJAVQUJE NULTU TOLERANCIJU PREMA KORUPCIJI

Is tra `i }e i Mi {ko vi }a, ako bu de raz lo ga Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da }e protiv biznismena Mi ro sla va Mi {ko vi }a biti pokretnuta istraga ukoliko bude razloga i dovoqno dokaza da su po~iwena krivi~na dela.

– Mi{kovi}eve firme }e biti pod istragom ako ima razloga i dovoqno dokaza da su po~iwena krivi~na dela – rekao je Da~i} novinarima u Palati „Srbija„, gde je odr`an Antikorupcijski forum Srbije, koji su organizovali Agencija za borbu protiv korupcije i Delegacija EU. Da~i} je podsetio na to da je prvi potpredsednik Vlade Alek san dar Vu ~i} govorio da postoje neki predmeti koji su na spisku privatizacija a koji }e biti ispitani do kraja.

Predstavnici Vlade Srbije su na forumu najavili sistemski obra~un s korupcijom kroz dono{ewe nove antikorupcijske strategije i sprovo|ewe principa nulte tolerancije prema tom obliku kriminala.

Premijer je, otvaraju}i konferenciju, izjavio da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije mora biti vrhunski prioritet i da je na tom poslu neophodna tesna saradwa dr`avnih institucija. Po wegovim re~ima, Vlada }e nastaviti da pru`a podr{ku Agenciji za borbu protiv korup-

cije i o~ekuje zajedni~ki rad, bez me{awa u wene kompetencije, a spremna je i da razre{i nesporazume koje je imala sa Savetom za borbu protiv korupcije. Da~i} je rekao da slabost bilo koje karike u lancu u borbi protiv korupcije mo`e destabilizovati ceo sistem, i naglasio da je, osim institucija, izuzetno va`an i pojedinac.

Premijer je istakao da Vladi nije va`no ko daje sugestije za borbu protiv korupcije ve} da se una-

pre svega u sprovo|ewu strategije za borbu protiv korupcije, akcionog plana i preporuka grupe GREKO – rekao je Da~i} na forumu.

Po negovim re~ima, postoji korupcija u radu pravosudnih organa, organa lokalne samouprave, u radu zdravstvenih i prosvetnih ustanova kao i policije i MUP-a.

– U prethodnom periodu prioritet nam je bio otkrivawe te`ih oblika korupcije – rekao je Da~i}.

predi borba protiv te, kako je naglasio, moderne po{asti, ukqu~uju}i i istra`iva~ko novinarstvo.

– Unapre|ewe koordinacije dr`avnih organa: MUP-a, Ministarstva pravde, Agencije za borbu protiv korupcije, ombudsmana, poverenika za informacije od javnog zna~aja i drugih dr`avnih institucija je strate{ki va`no u borbi protiv korupcije i zato o~ekujem visok stepen saradwe

Ministar pravde Ni ko la Se la ko vi} izjavio je da }e nova Vlada, za razliku od prethodne koja se protiv korupcije borila sporadi~no, izgraditi sistem za efikasan obra~un s korupcijom i u toj borbi krenuti „od svog dvori{ta”, a istovremeno raskrinkavati velike korupciona{ke afere zbog kojih je u pro{losti novac, umesto u ,buxet odlazio u xepove mo}nika.

U PRE[EVU POSTAVQENA TABLA OVK

Da ~i}: Bo qe da je sa mi sklo ne Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da postavqawe spomen-plo~e pripadnicima nekada{we OVK Pre{eva, Bujanovca i Medve|e u centru Pre{eva predstavqa nepotrebnu provokaciju na koju dr`ava mora da reaguje.

– Boqe neka je sami sklone – to je nepotrebna provokacija, pogotovo ako se dovede u kontekst Dana dr`avne zastave koji je 28. novembra, a presuda za Haradinaja o~ekuje se 29. novembra – rekao je Da~i}. – To ne}e i}i u dobrom smeru.

Dodao je da je i visokoj predstavnici EU Ke trin E{ton nedavno rekao da se region vra}a u konflikte devedesetih godina pro{log veka.

– Srbija }e politiku voditi glavom – rekao je Da~i} u Palati „Srbija„.

Po wegovim re~ima, na postavqawe te plo~e dr`ava mora da reaguje.

– Ako }emo postavqati plo~e po{tuju}i one koji su ubijali policajce i vojnike na jugu Srbije, onda neka ka`emo da to nije deo Srbije. Mi nemamo dilemu o tome da li su Pre{evo i Medve|a deo Srbije, a ako je me|unarodna zajednica ima, neka odgovori. Nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile jer skidawe table mo`e dovesti do odre|enih bezbednosnih problema – rekao je Da~i}.

Za pa qe na za sta va Sr bi je u No vom Pa za ru U Novom Pazaru, ispred prostorija Crvenog krsta, nepoznate osobe su tokom no}i s jarbola skinule zastavu Srbije i zapalile je, saop{tila je ju~e novopazarska policija.

Nepoznate osobe, za kojima se intenzivno traga, zapalile su zastavu Srbije i istovremeno zastavu Crvenog krsta skinule s jarbola i zabole u travwak „i na taj na~in po~inili krivi~no delo povreda ugleda Srbije”.

„Policija preduzima sve mere u ciqu pronala`ewa po~inioca”, navodi u saop{tewu Policijska uprava u Novom Pazaru, ~iji pripadnici su izvr{ili uvi|aj. O svemu su obave{teni istra`ni sudija Osnovnog suda i tu`ilac Osnovnog javnog tu`ila{tva u Novom Pazaru, dodaje policija.

Rijaset Islamske zajednice Srbije osudio je paqewe zastave i poru~io da je „zastava Srbije na{a zastava” a Srbija „na{a zemqa i na{a domovina”.

On je poru~io da }e represija dr`ave bi}e usmerena i na korumpirane i na one koji korumpiraju, i da }e sna`na osovina policije i Tu`ila{tva stati na put ovom sistemu.

– Na{a zemqa }e uskoro dobiti novu strategiju borbe protiv korupcije. Ho}e li ona biti samo mrtvo slovo na papiru – ube|en sam da ne}e. Svesni smo da se na{a dr`ava borbi sa sistemom korupcije, zato i pravimo sistem da se protiv we borimo – objasnio je Selakovi}. [ef Delegacije EU u Srbiji Ven san De `er izjavio je da je Srbija od 2007. u borbi protiv korupcije stagnirala, „~ak nazadovala u protekloj godini”, ali da nova srpska vlada {aqe sna`nu poruku da dr`ava ozbiqno do`ivqava svoju obavezu.

De`er je ukazao da se u izve{taju Evropske komisije o napretku za 2012. Srbija ocewuje negativno i da je na dnu skale.

– Situacija u oblasti borbe protiv korupcije u Srbiji nije najboqa i u toj borbi postignuto je veoma malo – rekao je De`er, dodav{i da situacija nije te{ka samo u Srbiji ve} u celoj EU, ali da srpska vlada mora da odoli isku{ewu da se poredi s najgorim ~lanicama EU. E. D.

Zadatak tog tela je da koordinira rad organa dr`avne uprave u vezi s pristupawem Srbije EU. To telo, tako|e, razmatra i politi~ka i strate{ka pitawa u vezi s pristupawem Srbije EU, precizira kqu~ne politi~ke stavove koje }e zauzeti Vlada i poma`e u re{avawu eventualnog definisawa podele nadle`nosti izme|u ministarstava u procesu evropskih integracija.

Planirano je da Vlada Srbije usvoji akcioni plan pre sastanka Evropskog saveta u decembru da bi se pokazala spremnost za ispuwavawe svih uslova za dobijawe datuma po~etka pregovora, pi{e u saop{tewu.

Vlada Srbije }e o ispuwenosti tog plana raspravqati u tri navrata – u aprilu, julu i septembru 2013. godine.

Ve ster ve le sa {e fom srp ske di plo ma ti je [ef nema~ke diplomatije Gvi do Ve ster ve le, koji se ju~e prvi put sastao sa {efom srpske diplomatije Iva nom Mr ki }em, zahtevao je od Srbije pomirewe sa susedima da bi zemqa mogla postati ~lanica Evropske unije, preneli su nema~ki mediji.

– Nema~ka je jasno za evropsku perspektivu Srbije – rekao je Ve-

stervele u Berlinu posle razgovora s Mrki}em.

On je ukazao na to da, pri tom, moraju da budu ispuwene „nu`ne pretpostavke”, poput, kako prenose mediji, normalizacije odnosa s Kosovom i „drugim susedima”.

Mrki} je ukazao na to da je s Pri{tinom po~eo „politi~ki dijalog”, navode nema~ki mediji.

Bit ka za grad sku vlast i na in ter ne tu Posle prelaska odbornice SNS-a Sve tla ne \a ji} u opozicioni LSV, ve}ina u zrewaninskom parlamentu je na klimavim nogama. Koalicija, koju uz SNS i SPS ~ine i stranke koje pojedina~no u Zrewaninu imaju zanemarqiv broj glasa~a, poput DSS-a, NS-a, SPOa, JS-a ili Pokreta „Napred, Ba nat!”, sa da u Skup {ti ni grada raspola`e s 34 od 67 mandata, {to zna~i da joj potrebnu ve}inu obezbe|uje samo jedan odbornik. S druge stra ne, Li ga, oja ~a na no vo prido{licom, sada zauzima 12 mesta, tri mawe u odnosu na DS. S opozicione strane jo{ su SRS sa ~etiri i SVM s dva mandata.

Preksino} je, nekoliko sati nakon {to je LSV obnarodovao da mu je pristupila odbornica \aji}, gradom prostrujala vest da je i odbornica Mi le na Pr sto je vi} napustila napredwake.

– Od sutra sam i ja nezavisni odbornik. Zrewanin u petak dobija novog gradona~elnika – glasila je navodna izjava Prstojevi}eve koja je osvanula na internetu.

Me |u tim, ona je ju ~e za „Dnevnik„ demantovala tu informaciju i rekla da ostaje dosledna svojim stavovima i politici koju sprovodi lider SNS-a Alek s an d ar Vu ~ i} a ti~e se revizije svih sumwivih privatizacija.

– La`na vest koja se pojavila u javnosti o mom navodnom

je rekao, ~asni qudi i koji vide {ta wihovi predstavnici rade.

– Ima mo gra do na ~el ni ka koji je odavno u sukobu interesa i sedi u dve foteqe. Sigurno je da takvi primeri izazi va ju bunt, {to do vo di do onoga {to se desilo u utorak, a to je prelazak jedne odbor-

SNS: Ipak imamo ve}inu Umesto o odlasku jedne wihove odbornice, zrewaninski napredwaci su na ju~era{woj redovnoj konferenciji za novinare govorili o kampawi „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama„. Predsednica wihovog Saveta za medije Ma ri ja na Vu ji ~in je dan ranije rekla da ne `ele da komentari{u prelazak odbornice \aji} u LSV, dodaju}i da je to weno zakonsko pravo. [ef odborni~ke grupe SNS-a Du {an [i jan rekao je da se oni bave ispuwavawem predizbornih obe}awa i dovo|ewem investitora u Zrewanin i da za to postoji odborni~ka ve}ina, „pa bilo to i s jednim glasom„. napu{tawu SNS-a metoda je kojom se neki slu`e da bi destabilizovali vlast u gradu – kazala je Milena Prstojevi}.

Funkcioner DS-a i odbornik Go ran Ka u ri} izjavio je da u vladaju}oj koaliciji posto ji ve li ko ne za do voq stvo dela odbornika koji su, kako

nice u redove LSV-a. Siguran sam da }e toga biti i ubudu}e – ocenio je Kauri}.

Pred sed nik Skup {ti ne Ra do v an Bu l a j i} (SPS) is ta kao je ju ~e da grad ska vlast ima ve }i nu i da }e sed ni ca par la men ta bi ti po pla nu – u pe tak.

– S na{e strane, mislim na SPS, ne postoji opasnost od pre kom po no va wa vla sti. Za sada s koalicionim partnerima imamo ve}inu od 35 odbornika jer nas niko zvani~no nije obavestio o prelasku jedne odbornice SNS-a u Ligu – naglasio je on i dodao da zrewaninska vlast nema razloga da strahuje od uvo|ewa prinudne uprave, napomiwu}i da s tesnom ve}inom, kao {to je sada slu~aj, uvek postoji opasnost da se neko od odbornika ne pojavi na zasedawu. @. Balaban

U Bri se lu teh ni~ ki di ja log

Bi }e pa ra

Verbalni obra~un

Dobar je Dobrica

Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} obratio se ju~e gra|anstvu li~nom porukom s lajne. T. N: „Na{i radnici su izvanredno {kolovani, na`alost malo pla}eni. Insistira}emo da budu pla}eni boqe, po{to ho}emo da podignemo standard„.

A s lajne saznajemo i kako po~iwe dan u kabinetu prvog ~oveka dr`ave: „@razgibavanje Veliki pozdrav iz kabineta @ pr edsednikr s. Svako jutro nam po~iwe s vama„, poru~io je napredwak S im o ^uli} .

Direktor pi-ar agencije „Prime Communications„ Dragan Mo~evi} otkriva fanovima na lajni de{avawa “iza kulisa”: „Urednik ’Informera’ Dragan Vu~i}evi} napada verbalno moderatora konferencije o antikorupciji Jugo slava ]osi}a. ^edomir ^u pi} spu{ta tenzije„.

Analiti~ar Ratko Dmitrovi} pita s lajne: „Ho}e li ovi {to se ceo `ivot bore protiv Dobrice ]osi}a ponuditi bar ne{to svoje, ne{to {to }e narod da prihvati? Kako im ne dosadi to pquvawe?”

Funkcioner DSS-a @ ivota Star~evi} prenosi utiske onoga {to se emituje na TV-u: „Na BN-u snimci izbegli~kih kolona i progon Srba iz Krajine, na RTSu ’Pesma bez granica’! Naravno, peva plavu{a Sne`ana \uri{i} #RTS#bruka.

I naravno Ana Bekuta. Lako je woj kada je re`imski peva~„.

Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} ju~e je, na prvom sastanku Koordinacionog tela za pristupawe EU, nalo`io svim ministarstvima i nadle`nim institucijama da u planiranom roku ispune preporuke Evropske komisije predvi|ene za ovu godinu u procesu evropskih integracija.

Kako je saop{teno iz Vlade Srbije, na tom sastanku je oceweno da je br`i napredak u procesu evropskih integracija i otpo~iwawe pregovora o ~lanstvu u EU jedan od prioritetnih ciqeva Vlade Srbije.

Koordinaciono telo je prihvatilo Akcioni plan za ispuwavawe preporuka Evropske komisije iz Godi{weg izve{taja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2012. godinu.

TAWI SE VE]INA U ZREWANINSKOM PARLAMENTU

TVIT CRTICA

Re`ims ki peva~ (i)

Pre mi jer na lo `io da se is pu ne pre po ru ke Evrop ske ko mi si je

PUPS-ove super mo}i Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac saop{tava na “Tviteru”: „Od kada se pojavio PUPS, SANU vi{e nije jedina opcija ambicioznih baka i deka sa super mo}ima„.

Yej Lo pali i `ari Novinar Pe|a Vasiqevi} upozorava: „Tu`no je {to je u Srbiji mnogo ja~a vest kad Xej Lo ogrne srpsku zastavu, nego kada je na{i gra|ani u Novom Pazaru zapale„.

Kova~evi} „pobedio” plavu{e LDP-ovac Mladen Ba{i} saop{tava: „Posle Miladina Kova~evi}a, Skup{tina Srbije postala sigurna ku}a i za Sini{u Kova~evi}a...

Na Odboru za kulturu i informisawe Skup{tine Srbije nije pro{la inicijativa LDP-a da se razgovara o ispadu poslanika Kova~evi}a...

Od poslanika DS-a, jedino je Maja Videnovi} podr`ala ovaj predlog...„ S. St.

Najnovija runda tehni~kog dijaloga Beograda i Pri{tine na nivou radnih grupa odr`ana je prekju~e i ju~e u Briselu, saznaje Tanjug iz izvora u Evropskoj komisiji. „O~ekujemo da se u~esnici u tehni~kom dijalogu nakon konsultacija uskoro ponovo sastanu”, rekao je Tanjugu funkcioner EK koji je `eleo da ostane anoniman.

Glavna tema dijaloga bila je

prakti~na primena sporazuma o integrisanoj kontroli prelaza (IBM), a u skladu sa dosada{wom praksom, nije bilo obra}awa novinarima, ni saop{tewa o rezultatima.

Ranije je dogovoreno da IBM treba da po~ne da se primewuje 10. decembra, za po~etak na dva od {est prelaza na administrativnoj liniji koja razdvaja Srbiju od Kosova.

Na Ko so vu ju ~e pro test Sr ba S protesta odr`anog ju~e u Kosovskoj Mitrovici upu}ena je poruka da je „sudbina gra|ana sa severa Kosova u wihovim rukama” i da oni ne}e dozvoliti da im se nametnu albanske institucije.

– Me|unarodna zajednica dobro zna da je sudbina KiM i se-

vera Pokrajine u na{im rukama i zato danas poru~ujemo da mi nikada ne}emo pristati na to da budemo deo nezavisnog Kosova, imali podr{ku u tome ili ne – rekao je jedini govornik na mitingu, predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti}.

politika

dnevnik

NA ROD NA SKUP [TI NA DA NAS O IZ ME NA MA ZA KO NA O BU YET SKOM SI STE MU

~etvrtak22 . novembar2012.

3

APEL PO KRA JIN SKE VLA STI RE PU BLI^ KOM PAR LA MEN TU

Vla da Sr bi je od ba ci la Pa stor i Paj ti} tra `e pred log Voj vo di ne nov ac po Usta vu Na rod ni po sla ni ci raz ma tra }e da nas pred log voj vo |an ske skup {ti ne za iz me nu Za ko na o bu xet skom si ste mu. Vla da Sr bi je ju ~e je pred lo `i la par la men tu da od bi je voj vo |an ski pred log. U re pu bli~ ki par la ment ju ~e su sti gli i amand ma ni na bu xet Sr bi je za na red nu go di nu, ko je je pred lo `i la Skup {ti na Voj vo di ne. O~e ku je se da }e ras pra va o bu xe tu ot po ~e ti su tra.

Vla da Sr bi je je u od go vo ru par la men tu, iz me |u osta log, na ve la da kqu~ ne me re fi skal ne kon so li da ci je na pri hod noj stra ni pred sta vqa ju po ve }a we po re skih pri ho da kroz po ve }a we po re skih sto pa pa na taj na ~in ukup ni tran sfer Voj vo di ni, ali i osta li deo bu xe ta te po kra ji ne, pra ti i kqu~ ne pro me ne u fi skal noj po li ti ci. U obra zlo `e wu pred lo `e nih do pu na za ko na sto ji da je po sled wim iz me na ma su `e na osno vi ca za utvr |i va we obi ma bu xe ta Voj vo di ne „na ras ho de ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da„, ~i me se, ka ko sma tra Voj vo di na, znat no sma wu je obim we nog bu xe ta. Su `a va we osno vi ce za utvr |i va we obi ma bu xe ta Voj vo di ne, ka ko je na ve de no, su prot no je ~la nu 184 Usta va Sr bi je.

Vla da na pri med be od go va ra ta ko {to ob ja {wa va da su u sklo pu re for me jav nih fi nan si ja spro ve de ne iz me ne i do pu ne Za ko na o bu xet skom si ste mu da bi se obez be di lo efi ka sno fi nan sij sko pla ni ra we i upra vqa we jav nim fi nan si ja ma kao i kon -

tro la tro {e wa nov ca ko ri sni ka jav nih sred sta va ko ji su ukqu ~e ni u kon so li do va ni ra ~un Tre zo ra Re pu bli ke Sr bi je. Ka ko is ti ~u, bi lo je po treb no ko ri go va ti osno vi cu ko ja se pri me wu je uko li ko se po je di ni ras ho di, pri ma wa, bu xe ti lo kal nih vla sti, ve zu ju kao pro ce nat bu xe ta Sr bi je, ta ko {to se za osno vi cu sa da uzi ma ju ras ho di ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da. U Vla di do da ju da po re ski pri ho di pred sta -

osno vi cu u od no su na ko ju se utvr |u je bu xet APV, ~i me se fi nan si ra we bu xe ta APV obez be |u je iz re al nih pri ho da.

S dru ge stra ne, ne po re ski i pri ho di od pro da je ne fi nan sij ske imo vi ne ne za vi se od ma kro e ko nom skih agre ga ta, ve li kim de lom su jed no krat ni i dis kre ci o ne pri ro de, ni su uslo vqe ni eko nom skim kre ta wi ma u Re pu bli ci, te je i wi ho va pro ce na u na red nom pe ri o du ma we po u zda -

Din ki} ni je vi deo amand ma ne Od bor za fi nan si je ju ~e je u na ~e lu pri hva tio re pu bli~ ki bu xet za 2013. a ras pra va u po je di no sti ma tek sle di. Na pi ta we da li je ma kar ba cio le ti mi ~an po gled na amand ma ne ko je je na bu xet upu ti la Po kra jin ska skup {ti na, mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} krat ko ka `e: „Jo{ ih ni sam vi deo”. vqa ju re dov ne te ku }e pri ho de, ko ji su po svo joj pri ro di pred vi di vi za du `i pe riod sa sta bil nom di na mi kom pro cen tu al nog u~e {}a u bru to do ma }em pro iz vo du i u te snoj ve zi s kre ta wi ma ma kro e ko nom skih agre ga ta. Po u zda nost pro ce wi va wa po re skih pri ho da u sred wo ro~ nom pe ri o du omo gu }a va re al ni je pla ni ra we, ka ko re pu bli~ kih, ta ko i po kra jin skih po li ti ka i pro je ka ta.

Iz Vla de Sr bi je upo zo ra va ju na to da se po re ski pri ho di, kao i pri ho di od pro da je ne fi nan sij ske imo vi ne, pri ku pqa ju na te ri to ri ji ce le Re pu bli ke i re zul tat su ak tiv no sti ce lo kup ne pri vre de i kre ta wa sta nov ni {tva, te je i oprav da no da pred sta vqa ju

na. Deo ne po re skih pri ho da, kao {to su sud ske tak se i pri ho di in di rekt nih ko ri sni ka, na men skog je ka rak te ra i sa mo se evi den ti ra kao pri hod, a ko ri ste ga sa mo in di rekt ni ko ri sni ci – {ko le, su do vi, za tvo ri, usta no ve kul tu re…

Par la ment je ju ~e za dva de se tak mi nu ta ras pra vio amand ma ne na iz me ne ca rin skog za ko na.

Skup {ti na ni je to u~i ni la u uto rak jer sed ni ci ni su pri su stvo va li pred stav ni ci Vla de, a ju ~e je to u~i nio mi ni star pri vre de i fi nan si ja Mla |an Din ki}, ko ji je na kon br zo po te zne se si je, Od bo ru za fi nan si je pred sta vio bu xet za na red nu go di nu.

S. Stan ko vi}

Ustav ni sud: Pokrajina mo `e da na sta vi s nov ~a nom po mo}i pri ro |e wu de ce Ustav ni sud sa op {tio je ju ~e da od lu ka te in sti tu ci je, ko jom je utvr |e na ne u stav nost po je di nih od re da ba Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti APV, ne uti ~e na mo gu} nost po kra jin skih or ga na da na sta ve is pla tu nov ~a ne po mo }i za ro |e we troj ki, bli za na ca i pr vog de te ta.

Na vo di se da je Sud u svo joj od lu ci od 13. ju la iz neo stav da Po kra ji na ne mo `e usta no vqa va ti do dat na i do pun ska pra va u obla sti so ci jal ne za {ti te mi mo onih pra va ko ja su Za ko nom o so ci jal noj za {ti ti pred vi |e na za sve gra |a ne u Re pu bli ci, ali da je to ne spre ~a va da pro pi {e pri me nu vi {ih

stan dar da i po voq ni je uslo ve za ostva ri va we za kon skih pra va. Po ru ~u ju da to kon kret no zna ~i da ne ma ni ka kvih prav nih smet wi da APV u ~i ta voj obla sti so ci jal ne za {ti te, pa i u obla sti za {ti te po ro di ce i de ce, u skla du sa svo jim ma te ri jal nim mo gu} no sti ma, pred vi di i na sta vi is pla tu nov ~a ne po mo }i za ro |e we pr vog de te ta, bli za na ca i troj ki, kao vid vi {eg stan dar da.

Voj vo |an ske po ro di ce oku pqe ne oko Udru `e wa pre va re nih ro di te qa na ja vi le su pro test uko li ko do |e do ob u sta ve is pla te nov ~a ne po mo }i za ro |e we troj ki, bli za na ca i pr vog de te ta.

Da nas ras pra va o Fondu za ka pi tal na ulagawa APV Pred po kra jin skim po sla ni ci ma da nas }e se, po sle vi {e od dve go di ne, na }i iz ve {taj o po slo va wu Fon da za ka pi tal na ula ga wa, i to za pe riod od 11. no vem bra 2009. do 31. de cem bra 2011. go di ne.

O~e ku je se da }e ta ta~ ka dnev nog re da, uz pred log re or ga ni za ci je oba vqa wa vo do pri vred ne de lat no sti na te ri to ri ji APV, bi ti cen tral ne te -

me ras pra ve, s ob zi rom na to da su pred stav ni ci opo zi ci je u pret hod nim se si ja ma naj vi {e in si sti ra li upra vo na uvi du u po slo va we naj i zda {ni jeg po kra jin skog fon da i JP „Vo de Voj vo di ne”. Fond za ka pi tal na ula ga wa po sled wu go di nu je u `i `i in te re so va wa i zbog pro ble ma u pre no su nov ca na me we nog upra vo za ka pi tal na ula ga wa iz re pu bli~ ke

ka se u po kra jin sku. Skup {ti na APV na sta vi }e i za ko no dav ne ini ci ja ti ve ko je je na kon vi {e go di {we pa u ze po kre nuo ak tu el ni sa ziv, a na dnev nom re du da na {we se si je bi }e pred log iz me na i do pu na Za ko na o vi so kom obra zo va wu.

Po sla ni ci }e se iz ja {wa va ti i o po slo va wu Ga ran cij skog fon da APV za pret hod nu go di nu.

B. D. S.

Pred sed ni ci Skup {ti ne i Vla de Voj vo di ne I{tvan Pa stor i Bo jan Paj ti} po zva li su na rod ne po sla ni ke da po dr `e ini ci ja ti ve iz Voj vo di ne za iz me nu Za ko na o bu xet skom si ste mu i re pu bli~ kog bu xe ta za na red nu go di nu ko ji ma se tra `i po {to va we ustav nih ga ran ci ja o fi nan si ra wu Po kra ji ne.

Pa stor i Paj ti} po ru ~i li su ju ~e na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re da bi pri hva ta we voj vo |an skih za ko no dav nih ini ci ja ti va do pri ne lo ja ~a wu prav ne dr `a ve te de mo kra ti za ci ji i evro pe i za ci ji Sr bi je, {to bi, ka ko su oce ni li, u pro tiv nom bi lo do ve de no u pi ta we.

– Ti me Skup {ti na i Vla da Voj vo di ne po ka za ju da `e le da Sr bi ja po sta ne mo der na de mo krat ska i evrop ska dr `a va– iz ja vio je Bo jan Paj ti}. – A pred u slov za to je da bu de mo prav na dr `a va i po {tu je mo sop stve ni ustav. Sr bi ja je vaq da je di na ze mqa u ko joj se sve sno kr {i Ustav, {to je na pri me ru po kra jin skog bu xe ta o~i gled no. Naj pre je sma we na osno vi ca za ob ra ~un mi ni mal nih se dam od sto u Za ko nu o bu xet skom si ste mu, a on da se oti {lo i ko rak da qe pa je ospo re na i ustav na ga ran ci ja da tri sed mi ne tog nov ca bu de pla si ra no u no va rad na me sta, in fra struk tu ru, zdrav stvo, {ko le...

Ka ko je ka zao, voj vo |an ska za ko no dav na ini ci ja ti va va `na je ne sa mo za Po kra ji nu ne go i za ce lu Sr bi ju u iz grad wi prav ne dr `a ve, te po ru ~io da „ne ka dr `a va ne mo `e bi ti prav na ako we no naj vi {e za ko no dav no te lo kr {i Ustav”. Paj ti} je na veo da je po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji „te {ko pa la” od lu ka Ustav nog su da o us kra }i va wu de la in ge ren ci ja APV-a, a po seb no onih ve za nih za so ci jal na da va wa i po mo} trud ni ca ma i po ro di qa ma, ali da „ni je bi lo al ter na ti ve ne go da se te od lu ke is po {tu ju”.

I{tvan Pa stor oce nio je da sta vqa we za kon skih ini ci ja ti va Skup {ti ne Voj vo di ne na dnev ni red re pu bli~ kog par la men ta pred sta vqa „zna ~a jan is ko rak” te pod se tio na to da se to po sled wi

Pred sed nik To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ja pred ve li kim is ku {e wi ma i da za to tre ba da osta ne je din stve na.

– In si sti ram i mo lim da osta ne mo je din stve ni i da se okre ne mo se bi i bu du} no sti na {e de ce – re kao je on na otva ra wu fa bri ke „Lamp ist„ u Vr {cu.

Po ru ~io je da je na Sr bi ji da is pu ni uslo ve ko je je Evro pa po sta vi la svi ma i da ka `e: „Iz vo li te, tu smo, ako nas ho }e te. Ako ima te ne ke no ve uslo ve, on da nas ne }e te”.

Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ima mno go da na u ~i iz pro {lo sti, a to {to pro {lost ni je is ko ri sti la kao u~i te qi cu „sa da joj se sve ti”.

Ni ko li} je na gla sio da je Sr bi ja op te re }e na mno gim pro ble mi ma i te {ko }a ma, da je ne ke od wih stvo ri la sa ma a da su joj dru gi na to va re ni bez we ne kri vi ce.

– Na {e je da to is pra vqa mo, po pra vqa mo i da ra di mo... – ka zao je on.

Mr ki}: Od u sta li bi smo od EU zbog Ko so va [ef srp ske di plo ma ti je Ivan Mr ki} je iz ja vio da bi Sr bi ja od u sta la od ~lan stva u EU uko li ko bi ono bi lo uslo vqe no pri zna va wem Ko so va.

– Mi bi smo, on da, od u- sta li od ~lan stva – od go vo rio je Mr ki} u in ter vjuu ne ma~ kom li stu „Ta ge{ spi gel” na pi ta we o to me {ta bi se do go di lo ako EU po sta vi pri zna va we Ko so va kao uslov za pri jem Sr bi je.

Mr ki} je, upi tan da li bi Sr bi ja mo gla pri hva ti ti ne za vi snost Ko so va, uko li ko bi isto vre me no do {lo do raz me ne te ri to ri ja, od go vo rio da „nas isto ri ja u~i da su pri po li ti~ kim pre go vo ri ma sve op ci je na sto lu”.

Oce nio je da, ako stra ne za i sta `e le, mo gu na }i re {e we, i na gla sio da „cr ve nu li ni ju” za Sr bi ju po vla ~i, tj. od re |u je sa mo srp ski ustav.

– Mi `e li mo da ko sov ski Al ban ci mo gu da vo de nor ma lan `i vot i ne ma mo ni kakv in te res da oni pa te – re kao je Mr ki}.

za to pre ko to ga ne mo `e mo pre }i.

Po seb no ako se ima u vi du da 45 od sto tog nov ca tre ba da ide za pla te za po sle nih u gra |e vi nar stvu.

To zna ~i da }e mo bi ti us kra }e ni za go di {wu pla tu za osam hi qa da za po sle nih u gra |e vin skoj ope ra ti vi u Voj vo di ni, ~i me }e mo gu} no sti te gra ne bi ti pre po lo vqe ne s ob zi rom na to da je u woj upo sle no oko 17.000 qu di.

Do pis jo{ nije stigao Po kra jin ski pre mi jer oce nio je da na ja va mi ni stra prav de Ni ko le Se la ko vi }a da }e Re pu bli~ ka vla da we go vom ka bi ne tu upu ti ti do pis o po ~et ku raz go vo ra o re {a va wu pi ta wa otvo re nih od lu kom Ustav nog su da o nad le `no sti ma APV-a pred sta vqa „po mak una pred”, ali da ta kav do pis jo{ ni je sti gao. Paj ti} na veo je da je Vla da Voj vo di ne u tom po gle du ve} for mi ra la Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Re pu bli~ kom vla dom.

– Mi smo uvek bi li sprem ni na sa rad wu i dra go mi je {to ta kva sprem nost i raz u me va we po sto ji i u Vla di Sr bi je. Jer, ne za vi sno od po li ti~ kih raz li ka, mo ra mo da re {a va mo te ku }e i teh ni~ ke pro ble me, kao i one ve za ne za po ten ci jal nu od lu ku Ustav nog su da o Sta tu tu Voj vo di ne, ali i za ona pi ta wa ko ja nas po seb no bo le, kao {to je uki da we in ge ren ci ja u obla sti so ci jal nih da va wa ko je ina ~e ima ju sve lo kal ne sa mo u pra ve – ka zao je Paj ti}. bli~ ki bu xet bi ti {te tan za Voj vo di nu”. Na gla sio je da se po sto je }im za kon skim re {e wi ma te pred lo gom bu xe ta za 2013. go di nu Voj vo di ni us kra }u je naj ma we 9,6 mi li jar di di na ra za ka pi tal ne in ve sti ci je.

– Tim nov cem u Po kra ji ni bi se mo glo iz gra di ti 45 osnov nih {ko la, ili tri bol ni ce, od no sno vi {e od 1.600 ki lo me ta ra vo do vod ne mre `e ili 800 ki lo me ta ra ka na li za ci je... – na veo je pred sed nik po kra jin skog par la men ta. – I ba{

Do dao je da je zbog to ga po slao pi smo svim na rod nim po sla ni ci ma s te ri to ri je APV, na ko je je ape lo vao da te po dat ke uzmu u ob zir kad bu du od lu ~i va li o pred lo zi ma iz Voj vo di ne. A na pi ta we no vi na ra ka kve }e po te ze po vu }i ako ini ci ja ti ve ipak ne pro |u u Skup {ti ni Sr bi je, Pa stor je od go vo rio da ne pre o sta je ni {ta dru go ne go da se na tim zah te vi ma i da qe in si sti ra „i kroz sud ske in stan ce, no ve ini ci ja ti ve i ube |i va wa„.

B. D. S.

U SU BO TU U PO KRA JIN SKOJ SKUP [TI NI

Sve ~a na sed ni ca po vo dom Da na pri sa je di we wa Po kra jin ski par la ment odr `a }e u su bo tu, 24. no vem bra, sve ~a nu sed ni cu po vo dom da na pri sa je di we wa Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji, a na in ci ja ti vu po sla ni ka Srp ske na pred ne stran ke. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, na tu sed ni cu, uz po sla ni ke i ~la no ve Vla de APV, bi }e po zvan i pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} te pred stav ni ci svih na ci o nal nih sa ve ta ma win skih za jed ni ca ko ji ima ju se di {te u Po kra ji ni.

Sve ~a na se si ja odr `a }e se dan ra ni je u od no su na da tum na ko ji pa da go di {wi ca do no {e wa od lu ke o pri sa je di we wu, po {to }e u ne de -

REKLI SU Ni ko li}: Evro po, tu smo, ako nas ho }e te

put de si lo 2003. go di ne, za vre me vla de Zo ra na \in |i }a, na kon ~e ga su voj vo |an ski pred lo zi po pra vi lu ig no ri sa ni. On je upo zo rio na to da bi u slu ~a ju da u Za ko nu o bu xet skom si ste mu osta ne re {e we ko jim je sma we na osno vi ca za ob ra ~un voj vo |an skog bu xe ta, to „obe smi sli lo ustav ne ga ran ci je o fi nan si ra wu Voj vo di ne, i po tvr di lo da }e sva ki na red ni re pu -

Dzu rin da: Priznawe ne }e bi ti pred u slov Sa vet nik pot pred sed ni ce Vla de Sr bi je za evro in te gra ci je slo va~ ki di plo ma ta Mi ku la{ Dzu rin da sma tra da ni ko ne }e tra `i ti od Sr bi je da pri zna Ko so vo kao pred u slov za pri dru `i va we EU. – Ne ve ru jem da u EU po sto ji ije dan pa me tan, nor ma lan, od go vo ran po li ti ~ar ko ji bi tra `io od Sr bi je da pri zna Ko so vo kao pred u slov za evro in te gra ci je – re kao je ju ~e Dzu rin da u raz go vo ru sa stu den ti ma Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du.

On je is ta kao da po dr `a va „nor ma li za ci ju od no sa” Be o gra da i Pri {ti ne, a za jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va re kao je da je pre se dan ko ji ne mo `e bi ti do bar ni za Evro pu ni za osta tak sve ta.

– Ni je do bro kad gru pa qu di na et ni~ kom ni vou od lu ~i da pro gla si dr `a vu – ka zao je on, i za pi tao {ta bi se po sle ko sov skog pre se da na mo glo de si ti s Ab ha zi jom, Ka ta lo ni jom...

qu, 25. no vem bra, ve li ki broj po kra jin skih po sla ni ka i funk ci o ne ra iz DS-a bi ti na stra na~ koj iz bor noj skup {ti ni u Be o gra du.

Ovu ini ci ja ti vu po kre nuo je pre kju ~e {ef po sla ni~ kog klu ba na pred wa ka u Skup {ti ni Voj vo di ne Igor Mi ro vi}.

Od lu ku o pri sa je di we wu Ba ra we, Ba na ta i Ba~ ke Kra qe vi ni Sr bi ji do ne la je u No vom Sa du 25. no vem bra 1918. Ve li ka na rod na skup {ti na Voj vo di ne na ko joj je bi lo 757 po sla ni ka iz 211 op {ti na, me |u ko ji ma je i 72 po sla ni ka iz 36 op {ti na s te ri to ri je da na {we Ru mu ni je. Po sla ni ci su tad

do ne li jed no gla snu od lu ku o ot ce pqe wu Ba na ta, Ba~ ke i Ba ra we od Ugar ske i o wi ho vom pri kqu ~e wu Kra qe vi ni Sr bi ji.

Na taj na ~in, ve li ki deo Te mi {var skog Ba na ta po stao je sa stav ni deo Kra qe vi ne Sr bi je, a od 1. de cem bra 1918. Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca.

Taj da tum ni je se do sad obe le `e vao u Skup {ti ni Voj vo di ne, ali je pre ~e ti ri go di ne, na 90. go di {wi cu pri sa je di we wa, odr `a na sve ~a nost u Vla di Voj vo di ne ko joj je pri su stvo vao i ta da {wi pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}.

B. D. S.

No vi Sad oblepqen plakatima za uki da we po kra jin ske auto no mi je Po kret „Dve ri” ob le pio je ju ~e No vi Sad pla ka ti ma ko ji ma po zi va na uki da we auto no mi je Voj vo di ne. Na pla ka ti ma ko ji su u for mi stri pa pi {e:

„Auto no ma{ ko {ta!” i „Uki ni mo auto no mi ju!”.

Na stri pu je pri ka zan pred sed nik LSV-a ka ko le `i is -

pod kra ve i mu ze je. Na kra vi pi {e „Voj vo di na” a slo va su u bo ja ma srp ske za sta ve.

Pri ka zan je de ~ak u voj vo |an skoj na rod noj no {wi, ko ji pi ta Ne na da ^an ka: „^i ka ^a nak, ja bi je dan ~a nak mle ka...” ^a nak mu od go va ra: „Ne ma, ma li, bio je dan iz Be o gra da i iz muz’o sve. Je l’ ta ko Bo ja ne?”.

Na stri pu je pri ka zan i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, ko ji le `i i od go va ra po tvrd no na pi ta we.

I ^a nak i Paj ti} pri ka za ni su sa ve li kim sto ma ci ma, kao da su se upra vo naj e li.

4

ekonomija

~etvrtak22.novembar2012.

PRED SED NIK TO MI SLAV NI KO LI] U VR [CU S AM BA SA DO RI MA EVROP SKIH DR @A VA

GRA \A NI SE SVE VI [E @A LE

Ban kar ski zu lu mi sve ve }i i ve }i?

Gra|ani su u prvih devet meseci ove godine uputili Centru Narodne banke Srbije za za{titu i edukaciju korisnika finansijskih usluga 1.313 pritu`bi na rad finansijskih institucija – 60,1 posto vi{e nego u istom periodu pro{le godine, a ~ak 85,8 odsto se odnosilo na rad banaka.

Rastu broja primqenih obave{tewa s pritu`bama doprinelo je dono{ewe Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga, koji je u primeni od 5. decembra 2011. godine, kao i sve ve}a informisanost korisnika o tome kako mogu ostvariti svoja prava.

U prva tri tromese~ja teku}e godine korisnici su na rad banaka uputili ukupno 1.126 obave{tewa, pokazali su podaci centralne banke. Najvi{e obave{tewa se odnosilo na kredite – 62,3 odsto, teku}e ra~une – 16,4 i platne kartice – 12,5 odsto.

dnevnik

Ita li ja ni otvo ri li fa bri ku, a pi va ra ~e ka spa si o ca Italijanska kompanija „Lamp San Prospero” otvorila je ju~e u Vr{cu, u prisustvu predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a i italijanskog ambasadora Ar man da Ve ri ki ja, predstavni{tvo „Lamp

Kompanija „Lamp ist” prva je fabrika otvorena u Tehnolo{kom parku u Vr{cu. „Lamp ist” nije stvoren samo kao podr{ka italijanskom pogonu „Lamp San Prospero” ve} i kao

Ste ~aj po sle 270 go di na Direktorka Pivare Qi qa na Do bro sa vqe vi} je istakla da je to najstarija srpska pivara, osnovana 1742. godine, kada su postavqeni temeqi pivarstva u Vr{cu.

Ona je istakla da je Pivara danas u ste~aju i da se nada da }e prona}i dobre kupce jer za to ima sve neophodne kvalitete. Po wenim re~ima, dok god i jedna fla{a izlazi iz Vr{a~ke pivare, za wih Pivara `ivi. ist”, koje }e proizvoditi ambala`u za farmaceutsku industriju.

U prvoj fazi kompanija }e zapo{qavati 56 radnika, a u planu su, kako je najavqeno na sve~anom otvarawu fabrike, i nove investicije.

strate{ki potez za razvoj farmaceutske industrije u Isto~noj Evropi. U prvoj fazi rada fabrike delatnost }e biti {tampawe po aluminijumskoj foliji, a potom i se~ewe materijala od aluminijuma i plastike.

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} pozvao je ju~e investitore da ulo`e u „Vr{a~ku pivaru” koja je najstarija u Srbiji.

Nikoli} je u toj pivari u Vr{cu u prisustvu ambasadora Nema~ke Vil hel ma Hajn ca, Italije Armanda Verikija i Velike Bri-

DOK PRO IZ VO \A ^I MA SVI ]E, SVE SI RO MA [NI JIM KUP CI MA SMR KA VA

Od ukupnog broja obave{tewa primqenih u prva tri tromese~ja 2012. godine, 42,8 odsto se odnosi na rad tri banke, a od toga 22,9 odsto na samo jednu.

Korisnici su se naj~e{}e obra}ali zbog na~ina na koji su pojedine banke uskladile ugovore zakqu~ene pre stupawa na snagu Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga s odredbama tog zakona, kao i nemogu}nost povra}aja novca po osnovu kamate koja je obra~unata po kreditu pre stupawa na snagu zakona. Korisnici su se obra}ali i zbog pote{ko}a u otplati dugovawa po osnovu kredita, kreditnih kartica ili dozvoqenog prekora~ewa po teku}em ra~unu, kao i nemogu}nosti da se izvr{i refinansirawe dugovawa, naro~ito kada je re~ o potra`ivawima banaka indeksiranim u {vajcarskim francima.

Gra|ani su se obra}ali i zbog obra~una kamate na dugovawe po kreditnoj kartici, na~ina izmirewa dugovawa po platnoj kartici zbog nerazumevawa uslova wenog kori{}ewa, neblagovremenog obave{tavawa jemaca od banaka o postojawu neizmirenog dugovawa du`nika, odnosno wihovoj obavezi da umesto du`nika izmire dugovawe, kao i nemogu}nost da se izvr{i zamena jemaca NBS je od 1. januara do 30. septembra nov~ano kaznila i izrekla mere dvema bankama – KBC i Alfa, koje su prekr{ile odredbe zakona, s nalogom da otklone utvr|ene nezakonitosti.

Skra }e we ro ko va pla }a wa uki da ~ek na po ~ek?

Paket ekonomskih zakona u{ao je u skup{tinsku proceduru. Jedan od pomenutih propisa ve} podu`e izaziva pa`wu javnosti: re~ je o zakonu koji }e regulisati rokove pla}awa kod nas. Ako bude usvojen u predlo`enom obliku, dr`ava }e morati da izmiruje svoje obaveze u roku od 45 dana a privatni sektor }e dobiti rok od 60 dana. Nema stru~waka koji nije pozdravio nameru dr`ave da u toj oblasti uvede red. Rokovi pla}awa su kod nas predugi, kre}u se i preko dve stotine dana, a prosek je 134 dana. Kada predlo`eni zakon pro|e skup{tinsku proceduru i po~ne primena, bi}emo blizu pravila pla}awa koja va`e u regionu, a to je 69 dana.

Evropska unija je u tom pogledu jo{ a`urnija: prosek je 40 dana.

Ali taj korak ka uvo|ewu reda u pla}awu done}e nevoqe potro{a~ima. Svi trgovinski lanci kod nas daju gra|anima mogu}nost da kupuju po sistemu „~ek na po~ek„, odnosno ~ek se ispuwava s datumom pla}awa od 70 dana, sto pa i vi{e.

Tako se puni potro{a~ka korpa.

Proizvodi ve}e vrednosti, poput tehni~ke robe, kupuju se na ~ek i do 360 dana. Trgovci onda te rokove prebacuju na dobavqa~e. Kada novi, kra}i rokovi pla}awa predvi|eni zakonom za`ive, oni to vi{e ne}e mo}i da rade. Ali to ne}e biti problem samo za potro{a~e ve} i za trgovce koji se svakodnevno susre}u s padom prometa. Tako ostaje da se kroz saradwu s bankama na|e novo re{ewe: povoqnija kupovina

putem kartica ili jeftiniji potro{a~ki krediti.

– U Srbiji je ove godine zabele`en pad kupovne mo}i od oko ~etiri odsto – ka`e stru~wak Si ni {a

sliti sami ili s bankarima da bi zadr`ali kupce.

Sa ~iwenicom da }e morati da se nalaze novi na~ini pla}awa sla`e se i direktor glavne filija-

Mi li o ni i mi li jar de Da smo na ~ekove prili~no navu~eni govori i broj tih papira izdatih ove godine u Srbiji. Za prvih deset meseci bilo ih je 7.175.860, a pokrili su sumu ve}u od 31,90 milijarde dinara.

Osto ji}. – To govori da potro{a~i imaju sve mawe prostora za {tedwu. Ukoliko se znatnije skrate rokovi pla}wa, o~ekujem jo{ ve}i pad legalnog prometa a porast kupovine na crnom tr`i{tu i pijacama. Kupce }e to prinuditi na to da se okrenu robi i cenama koje mogu da plate. Ostaje da se vidi {ta }e trgovinski lanci poku{ati da u~ine i kakve }e programe osmi-

le AIK banke za Vojvodinu Slo bo dan Ra ci}.

– O~ekujem da }e se u ponudi pojaviti povoqniji zajmovi i kartice s ni`om kamatom. Stope }e morati polako da kliznu ka onima u okru`ewu. To se ne}e desiti preko no}i, ali mislim da }e to biti trend naredne godine. Naravno, ni{ta ne ne}e dogoditi samo od sebe.

Blagi pad kamata mo`e se o~ekiva-

ti ako bude propra}en odgovaraju}im merama Narodne banke Srbije.

U Komercijalnoj banci smatraju da kod kartica ima alternativa za wih, ali i sve druge u lancu, od proizvo|a~a do krajweg kupca – Mi nudimo instolment kartice iz programa „Master kard„ kompanije. Tu su tro{kovi podeqeni na nekoliko rata, odnosno zamewuju ~ek u pravom smisli te re~i – obja{wava direktor za razvoj novih bankarskih proizvoda Go ran Mi li }e vi}. – Znam da te kartice, na prvi pogled, imaju ve}e tro{kove od ~eka na po~ek, ali ne mora da bude tako. S pojedinim trgova~kim preduze}ima i raznim agencijama imamo ugovore. Kod wih na{i klijenti mogu pazariti putem kartice povoqnije pa i bez kamate. Veliki trgovinski lanci nisu se do sada pojavili na tom spisku, ali mislim da }e se i oni tu na}i u 2013, kod nas ili kod kolega.

Proizvo|a~i se ve} godinama `ale na to da zbog predugih rokova moraju da uzimaju kredite da bi obezbedili obrtna sredstva i odr`ali proizvodwu. Kamate su visoke, to se preliva na cene, a kasnije gura inflaciju navi{e. Sada je dilema ho}emo li ovu godinu zavr{iti sa stopom od 13-14 posto ili vi{e. Ho}e li 45 dana, odnosno 60 za maksimalno dugo pla}awe, uticati na to da se inflacija smawi – vide}emo. To }e zavisiti od toga kako }e funkcionisati mehanizam za kontrolu pla}awa.

D. Vu jo {e vi}

tanije Maj kla De ven por ta poru~io da je pivari, koja je u ste~aju, neophodan strate{ki partner.

– Vi }ete probati pivo i ako vidite da vredi, a ja znam da vredi, radi}emo na tome – kazao je Nikoli} ambasadorima.

Predsednik Srbije je objasnio da je u predizbornoj kampawi obi{ao „Vr{a~ku pivaru” i da je i tada verovao da ona mora da opstane.

– Ako i vi sada imate utisak da ovim qudima treba pomo}i, da ova pivara vredi i da treba da opstane, znajte da ovoj pivari treba strate{ki partner – istakao je Nikoli}.

On je novinarima ispri~ao i da se s novim nema~kim ambasadorom na prijemu u ambasadi te zemqe dogovorio da zajedno obi|u ovu pivaru.

– Tada ste pohvalili nema~ko pivo, a ja sam rekao da imamo i mi na{e i obe}ali smo da }emo se ovde na}i da se uverite u to – rekao je Nikoli}.

TR @I [TE KA PI TA LA KAO DA NE PO STO JI

Ne si gur nost i uz dr `a nost na ber zi – Tr`i{te kapitala u Srbiji mo`da je u najte`oj situaciji u novijoj istoriji, a to se ogleda u padu aktivnosti i entuzijazma u~esnika na tom tr`i{tu – izjavila je ju~e direktorka Beogradske berze Gor da na Do sta ni} na otvarawu 11. Me|unarodne konferencije Beogradske berze. – Iako je Beogradska berza dobila poverewe u~esnika i radi na unapre|ewu transparentnosti i novim proizvodima, to je ipak nedovoqan podsticaj za razvoj tr`i{ta kapitala, ~ija je uloga minimizirana u strate{kom

pristupu ekonomskim reformama u zemqi. Rezultat je plitko i nedovoqno likvidno tr`i{te, nesigurnost i uzdr`avawe investitora od ozbiqnijih ulagawa.

Podse}aju}i na to da u Srbiji do sada nije sprovedena nijedna inicijalna javna ponuda, ona je dodala da poznate privatne srpske kompanije poku{avaju da izdejstvuju povoqnije kreditne uslove predlagawem korekcija u monetarnoj politici.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zo ran ]i ro vi} deli mi{qewe direktorke Berze da je tr`i{te kapitala u Srbiji u krizi, napomiwu}i da je situacija takva i u celom regionu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

110,6841

112,9430

115,5407

110,3453

Australija

dolar

1

89,7973

91,6299

93,7374

89,5224

Kanada

dolar

1

86,8929

88,6662

90,7055

86,6269

Danska

kruna

1

14,8364

15,1392

15,4874

14,7910

Norve{ka

kruna

1

15,0671

15,3746

15,7282

15,0210

[vedska [vajcarska

kruna franak

1 1

12,7605 91,7702

13,0209 93,6431

13,3204 95,7969

12,7214

SAD

funta dolar

1 1

137,9585 86,7634

140,7740 88,5341

144,0118 90,5704

Cena

Promet

20,00

1.332

6.660

Progres, Beograd

15,00

23

9.177

AIK banka, Ni{

-3,35

1.500

63.000

Lasta, Beograd

12,15

277

154.526

NIS, Novi Sad

2,83

690

16.838.541

8,00

540

4.172.860

Imlek, Beograd

-0,73

3.123

827.200

7,94 Promena

9.725 Cena

223.675 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

559

318.270

Privredna banka, Beograd

-13,95

74

107.110

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Sremput, Ruma

-10,09

855

111.150

-0,23

429

342.291

Soja protein, Be~ej

AIK banka, Ni{

-3,35

1.500

63.000

3,61

517

1.841.938

Jubmes banka, Beograd

Imlek, Beograd

-0,73

3.123

827.200

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,23 Promena

429 Cena

342.291 Promet

3,06

1.650

714.450

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2,45

2.049

273.056

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.390

109.750

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.303

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

8,00

540

4.172.860

Tigar, Pirot

0,00

190

3.800

Veterinarski zavod, Subotica Srpska banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

91,4893 137,5362 86,4978

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 11. 2012. godine

BELEX 15 (466,15 0,31)

Vital, Vrbas

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

Veterinarski zavod, Subotica

2,83 8,00

690 540

16.838.541 4.172.860

Soja protein, Be~ej

3,61

517

1.841.938

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

3,44

691

483.560

-10,09

855

111.150

Sremput, Ruma

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik VA SIN I DR MI LIH O TRAN SE VROP SKOJ @E LE ZNI CI

Brze pruge i za kontejnere Pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin primio je predstavnika Privredne komisije Ujediwenih nacija za Evropu (UNECE) dr Hel mu ta Mi li ha koji vodi Projekat transevropskih `eleznica (TER).

Ciq posete je nastojawe da se Srbija aktivno ukqu~i u izradu master-plana za budu}e brze pruge Centralne i Isto~ne Evrope, kao i pru`awe pomo}i prilikom organizovawa trilateralnog sastanka predstavnika `eleznice Rumunije, Ma|arske i Srbije radi boqeg povezivawa regiona `elezni~kim saobra}ajem za potrebe

prevoza putnika i robe. Brze pruge u regionu Jugoisto~ne Evrope trebalo bi da omogu}e brzinu od 220 do 250 kilometara na sat s dowom granicom od 160 kilometara, a ono {to je od posebne va`nosti, jeste ~iwenica da }e omogu}iti i robni transport, odnosno prevoz kontejnera, za razliku od ve}ine evropskih pruga za vozove velikih brzina kojima saobra}aju samo putni~ke kompozicije.

Dr Milih je upoznao doma}ine s osnovnim elementima master-plana izgradwe mre`e brzih pruga, i rekao da je plan za izgradwu pruge Segedin–Kinkinda–Temi{var prvi korak u wenom stvarawu.

~etvrtak22.novembar2012.

5

NO VO SAD SKA RA FI NE RI JA STA LA, ALI NE ]E BI TI ZA TVO RE NA

Od 600 radnika ostalo 80, ne proizvodi se ni{ta Krajem oktobra u Rafineriji nafte Novi Sad proizvodwa je obustavqena i zapo~et je prosec pripreme za izgradwu moderne fabrike iz koje bi proizvodi na tr`i{te trebalo da stignu 2015. godine. Po re~ima predsednika sindikata Rafinerije „Pan~evo„ Vla di mi ra Ili }a Fi ki ja, sada u tom bloku Naftne industrije Srbije radi osamdesetak radnika, ali da se, po zavr{etku investicije vredne oko 100.000.000 dolara, o~ekuje da u tom pogonu posao na|e oko 200 qudi.

– Kada je ruski „Gasprom„ postao ve}inski vlasnik NIS-a, u novosadskoj rafineriji je bilo zaposleno oko 600 radnika, a proizvodila su se i goriva i maziva – ka`e Ili}. – U to vreme

rafineriji vi{e ne proizvode derivati nafte ve} bazna uqa iz doma}e nafte. Do tada se broj zaposlenih prepolovio te je u bloku prerade u Novom Sadu radilo 252 radnika. Potom je, uka-

Op ci je U NIS-u isti~u da se pitawe statusa sada{wih radnika re{ava u skladu sa zakonskom regulativom i u saradwi s reprezentativnim sindikatima. Radnicima je, uz dobrovoqni odlazak iz kompanije, ponu|ena i alternativna opcija – da ostanu u kompaniji, u drugim organizacionim delovima NIS-a, a ve}i broj wih odlu~io se na dobrovoqni odlazak iz kompanije, uz otpremninu od 750 evra po godini radnog sta`a. postojale su dve rafinerije – u Novom Sadu i Pan~evu, a 2011. su obe postale blok prerade i tada je u novosadskoj rafineriji radilo oko 500 qudi.

On isti~e da je u me|uvremenu dogovoreno da se u novosadskoj

zuje Ili}, poslovodstvo NIS-a donelo odluku da se u Rafineriji u Novom Sadu proizvodwa obustavi jer se planira izgradwa modernog pogona u kojem }e se proizvoditi kompletna paleta baznih uqa koja }e, osim na do-

ma}e tr`i{te, biti plasirana i na strana.

– Od oko 220 zaposlenih, koliko ih je donedavno bilo u Rafineriji, 154 je, po novoj organi za ci ji, osta lo bez rad nog mesta. Wima je ponu|eno da odu na drugo radno mesto, koje uglavnom nije u skladu s wihovom strukom jer je re~ mahom o administrativnim poslovima, s primawima mawim od dosada{wih, ili da, ukoliko to ne `ele, podnesu zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa.

Na takav korak se odlu~ilo 115 radnika, kojima }e biti ispla }e na ot prem ni na od 750 evra bruto po godini sta`a i pla}eni godi{wi odmor za dane koje nisu iskoristili i kojima radni odnos prestaje 10. decembra – ka`e Ili}.

U NIS-u isti~u da Rafinerija nafte Novi Sad ne}e biti

zatvorena ve} }e postati rafinerija za proizvodwu baznih uqa, odnosno da je, s obzirom na neefikasnost wenog rada, prona|en novi pristup koji }e omogu}iti optimizaciju rada u woj. Naime, posle modernizacije i revitalizacije tog postrojewa, u rafineriji u Novom Sadu proizvodi}e se oko 180.000 tona kvalitetnih mineralnih baznih uqa, koja imaju {irok spektar namene: koriste se za proizvodwu auto-guma, u elektroenergetici, kao i u hemijskoj industriji. U rafineriji je u toku konzervacija dela opreme koja }e se koristiti u proizvodwi baznih uqa, a zapo~eta je i razrada baznog projekta za proizvodwu baznih uqa, a to podrazumeva razradu tehni~ko-tehnolo{kih detaqa.

U kompaniji isti~u da }e gra|evinski radovi u Rafineriji po~eti u prvom kvartalu 2013. godine, a da se pu{tawe u rad o~ekuje u prvom polugodi{tu 2015, te da je obim investicija procewen na oko 100 miliona dolara. Kao partner NIS-a u tom projektu u~estvuje svetski poznata kompanija „[evron„, koja je pobedila na tenderu, a zahvaquju}i wenom u~e{}u, garantovano je da }e tokom projektovawa i izgradwe postrojewa, kao i pri kasnijoj eksploataciji, biti primewena najnaprednija tehnolo{ka re{ewa.

D. Mla |e no vi}

^E KA JU ]I NO VI ARAN @MAN

Sigurno je samo da }e se MMF vratiti – Me|unarodni monetarni fond }e sigurno ponovo do}i da nastavi razgovore s predstavnicima Vlade Srbije – izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Vlaj ko Se ni}.

Osvrnuv{i se na upravo zavr{ene razgovore s MMFom, Seni} je rekao da misli da su bili produktivni i da „smo se o mnogo stvari slo`ili”, pre svega o tome da je neophodna fiskalna konsolidacija.

– To su stvari na kojima insistiramo od samog po~etka, ~ini mi se da }e buxet za 2012. zbog mera fiskalne konsolidacije biti unekoliko boqi nego {to smo planirali... Nastavqamo komunikaciju i razgovore narednih nekoliko meseci – kazao je Seni}.

– Skup{tinska rasprava o buxetu za 2013. trebalo bi da po~ne do kraja ove nedeqe.

To je prvi put da se u posledwih ko zna koliko godina buxet na vreme nalazi u parlamentu a poslanici su imali tri nedeqe da ga „prostudiraju i prou~e” – rekao je Seni} za Tanjug.

Isti~u}i da }e buxet biti usvojen u skladu sa Zakonom o buxetskom sistemu i da je to „dobra poruka i za tr`i{te i uop{te fiskalnu odgovornost u Srbiji”, on je podsetio na to da je zakonski rok za usvajawe tog dokumenta 15. decembar.

6

dRU[TvO

~etvrtak22.novembar2012.

ZBOG „PRE VRE ME NE SMR TI” SR BI JA IZ GU BI LA VI [E OD 410.000 GO DI NA @I VO TA

NE VO QE ZA PO SLE NIH U SRED WOJ PO QO PRI VRED NOJ [KO LI U ZRE WA NI NU

Hor ti kul tu ra blo ki ra la za ra de

Rak i sr ~a ne bo le sti naj ve }i kriv ci To kom 2010. go di ne sta nov ni {tvo Sr bi je je zbog „pre vre me ne smr ti” po ten ci jal no iz gu bi lo 410.622 go di ne `i vo ta, a naj ~e {}i uzro~ ni ci pre ra ne smrt no sti su tu mo ri, kar di o va sku lar ne bo le sti i na sil ne smr ti, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „De mo graf skog pre gle da”. Ka ko je ob ja {we no u tom li stu, ko ji iz da je Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke, pre ra na smrt nost je po jam ko ji se uvo di kroz re la tiv no nov po ka za teq – po ten ci jal no iz gu bqe ne go di ne `i vo ta – fo ku si ra se na dru {tve ne i eko nom ske po sle di ce mor ta li te ta i wi me se da je ve }i zna ~aj smrt no sti u ra ni jem uz ra stu, {to po ka zu je da je za dru {tvo va `ni je da spre ~i smrt mla |ih ne go sta ri jih.

ni vek 69,7, a za `e ne 74,5. I po da ci na {ih in sti tu ta za jav no zdra vqe go vo re da dve tre }i ne qu di bo lu je od bo le sti sr ca i krv nih su do va, na dru gom me stu po u~e sta lo sti obo qe va wa su ma lig ne bo le sti, a tre }e de le po vre de i psi hi~ ka obo qe wa. Na ove ve li ke tri gru pe bo le sti od la zi ~ak 80 od sto pa to lo gi je na {eg sta nov ni {tva. Pro se ~an gra |a nin Sr bi je pa ti od po vi {e nog krv nog pri ti ska, ima emo ci o nal nih pro ble ma, `i vi u du van skom di mu, uglav nom kon zu mi ra na mir ni ce `i vo tiw skog po re kla i za si }e ne ma snim ki se li na ma i ho le ste ro lom, a `i ta ri ca, vo }a i po vr }a ma lo je na na {oj tr pe zi. Slo bod no vre me uglav nom pro vo di u fo te qi is pred TV-ekra na ili kom pju te ra.

Pro se ~an gra |a nin Sr bi je pa ti od po vi {e nog krv nog pri ti ska, ima emo ci o nal nih pro ble ma, `i vi u du van skom di mu, kon zu mi ra na mir ni ce `i vo tiw skog po re kla, za si }e ne ma snim ki se li na ma i ho le ste ro lom Ana li ze po po lu po ka zu ju da mu {kar ci zbog pre vre me ne smrt no sti po ten ci jal no iz gu be vi {e go di na od `e na, a kod oba po la pri su tan je trend sma we wa. Iz gu bqe ne go di ne su kod `e na 2010. go di ne u od no su na 1950. go di nu sni `e ne vi {e od osam pu ta, dok su kod mu {ka ra ca oko pet pu ta ma we.

Po sma tra no po sta ro sti, 2010. go di ne naj vi {e go di na je iz gu bi la ge ne ra ci ja ro |e nih pre 55 do 59 go di na, {to je oko 20 od sto ukup no po ten ci jal no iz gu bqe nih go di na.

Tu mo ri, ko ji su du gi uzro~ nik u ukup noj smrt no sti sta nov ni {tva, za u zi ma ju 31 od sto ude la po ten ci jal no iz gu bqe nih go di na `i vo ta (134.601 go di na u 2010), dok je zbog ka ri o va sku lar nih bo le sti iz gu bqe no 117.426 go di na. Mu {kar ci su dvo stru ko ugro `e ni ji od kar di o va sku lar nih bo le sti od `e na, a u po sled wih 30 go di na taj od nos se sve vi {e po me ra na {te tu mu {ka ra ca.

– Ka ko `i vi mo i ko li ko smo zdra vi mo `e se za kqu ~i ti i upo re |u ju }i po dat ke o du `i ni `i vo ta na {ih gra |a na s oni ma iz na {eg re gi o na – ka `e dr Sla |a na Osto ji}. – Ta ko o~e ki va ne go di ne `i vo ta na ro |e wu u Gr~ koj iz no si 75,8 za mu {kar ca, a 81 za `e ne, u Slo ve ni ji za mu {kar ce 72,8, a za `e ne 80,5 go di na. U na {oj ze mqi za mu {kar ce je o~e ki va ni `i vot -

Sva ki tre }i sta nov nik ima ane mi ju, isto to li ko ih je pred go ja zno, a ~ak 17 od sto sta nov ni ka je go ja zno. Na sa mom smo vr hu rangli ste u Evro pi i sve tu po bro ju pu {a ~a.

Na spram ovog po da tka sto ji ~i we ni ca da se vo de }e bo le sti na {eg sta nov ni {tva mo gu pre ven ci jom spre ~i ti ili wi ho va po ja va od lo `i ti za ka sni je `i vot no do ba. S po ra stom bro ja obo le lih i umr lih od ne za ra znih bo le sti su o ~a va se ceo svet. Ali za raz li ku od na {e zdrav stve ne po li ti ke, mno ge ze mqe su na vre me uo~i le pro blem i su o ~i le se s wim, {to zna ~i da su u zdrav stve noj po li ti ci ve li ki ak ce nat da le pre ven tiv nom ra du. Da nas je na u~ no do ka za no {ta va qa ~i ni ti da bi se ve} za ne ko li ko go di na pri me ne pro pi sa nog „re cep ta” do bi li pra vi re zul ta ti zdra vi jeg i du `eg `i vo ta. Fak to ri ri zi ka su po zna ti, mo gu se pre ven tiv nim ak ci ja ma ob u zda ti.

Po po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ta kvim ak ci ja ma od raz bo qe va wa i umi ra wa od ma sov nih ne za ra znih bo le sti go di {we mo `e se spa sti osam mi li o na qu di u sve tu. Na na {em ni vou to zna ~i iz me |u 10.000 i 12.000. Uz to, va qa re }i da se ra di o ak ci ja ma ko je se spro vo de na ni vou pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, da kle, naj jef ti ni je za {ti te u sva koj ze mqi.

J. Bar bu zan

UDRU @E WE „PRI VAT NI LE KA RI SR BI JE” OP TU @U JE DI REK TOR KU LE KAR SKE KO MO RE ZA NE STA NAK 25 MI LI O NA EVRA

Ra do sa vqe vi}: Ni sam pu to va la na eg zo ti~ na me sta Udru `e we „Pri vat ni le ka ri Sr bi je„ za tra `i lo je od Mi ni star stva zdra vqa sme nu di rek tor ke Le kar ske ko mo re Sr bi je dr Ta tja ne Ra do sa vqe vi} i ob ja {we we o to me gde je ne sta lo 25 mi li o na evra le kar ske ~la na ri ne.

U ini ci ja ti vi tog udru `e wa, ko je je pot pi sao pred sed nik prof. dr Vi {e slav Ha xi-Ta no vi}, iz me |u osta log se zah te va i „uvo |e we pri vre me nih me ra i za u sta vqa we ba ha tog tro {e wa le kar skih pa ra na ku po vi nu po slov nog pro sto ra od dva mi li o na evra u eri ve li ke eko nom ske kri ze u Sr bi ji i ne sta {i ca u zdrav stvu”. Udru `e we „Pri vat ni le ka ri Sr bi je„ tra `i da mu se do sta vi i iz ve {taj o pu to va wi ma di rek tor ke Le kar ske ko mo re Sr bi je „po eg zo ti~ nim de sti na ci ja ma o tro {ku le kar skih ~la na ri na”. De le ga ti „Pri vat nih le ka ra Sr bi je„ i Le kar ske ko mo re Voj vo di ne na pu sti li su Le kar sku ko mo ru Sr bi je, pi {e u sa op {te wu ko je je pre neo Ta njug.

Po vo dom te ve sti obra ti li smo se di rek tor ki Le kar ske ko mo re Sr bi je Ta tja ni Ra do sa vqe vi} za ko men tar. Ka ko je iz ja vi la za na{ list, to ni je pr vi na pad gru pe qu di iz Udru `e wa „Pri vat ni le ka ri Sr bi je„.

– Ra di se o to me da pred sed nik Udru `e wa ve} {est go di na ni je pla tio ~la na ri nu za Le kar sku ko mo ru, a Sta tu tom je pred vi |e no da,

uko li ko u jed noj go di ni {est me se ci za re dom ne pla ti te~ la na ri nu, bu de te bri sa ni iz ime ni ka Ko mo re – ka `e dr Ra do sa vqe vi}. – Opo mi wa li smo ga da re gu li {e ~la na ri nu, ali on jed no stav no ni je `e leo da u|e u si stem. Ina ~e, {to se ti ~e iz bo ra u Ko mo ri ko ji su odr `a ni pre dve go di ne, me ne ni je ni ko po sta vio ve} su me iza bra li le ka ri pre ko svo jih de le ga ta i man dat mi tra je jo{ go to vo dve go di ne. [to se ti ~e zah te va da se ob ja sni ne sta nak 25 mi li o na evra ~la na ri ne, svi fi nan sij ski iz ve {ta ji se mo gu vi de ti na saj tu Le kar ske ko mo re Sr bi je, da kle ni {ta ni je ne sta lo i sve je tran spa rent no. Na eg zo ti~ ne de sti na ci je o tro {ku Ko mo re ni sam pu to va la. Ni je ta~ no ni to da su de le ga ti Le kar ske ko mo re Voj vo di ne i Udru `e wa „Pri vat ni le ka ri” na pu sti li Ko mo ru.

To nam je po tvr dio i pred sed nik Re gi o nal ne le kar ske ko mo re Voj vo di ne prof. dr Bra ni slav Pe rin: – Na {i de le ga ti u Skup {ti ni Le kar ske ko mo re Sr bi je na pu sti li su jed nu sed ni cu na ko joj se ras pra vqa lo o iz me na ma i do pu na ma Sta tu ta Le kar ske ko mo re Sr bi je jer smo sma tra li da ima ne za ko ni tih i ne u stav nih od red bi, a ne Le kar sku ko mo ru Sr bi je – ka `e dr Pe rin.

J. B.

dnevnik

Zbog osni va wa ode qe wa teh ni ~a ra hor ti kul tu re u Sred woj po qo pri vred noj {ko li u Zre wa ni nu, na ko je re pu bli~ ki i po kra jin ski nad le `ni or ga ni raz li ~i to gle da ju, do {lo je do blo k a d e ra ~ u n a u toj obra zov noj usta no vi pa je tre nut no ne mo gu }e is pla ti ti za ra d e za 69 za p o s le n ih. Pro blem je, ka ko sa zna je mo, na stao usled pro b i j a w a struk t u r e upi sa u~e ni ka u ovu {kol sku go di nu. Kon kur som je, na i me, bi l o pred v i | e n o da {ko l a otvo ri ~e ti ri ode qe wa sa ~e tvo r o g o d i { wim {ko l o v a w em i dva s tro go di {wim – za cve }a r e-vr t la r e i me h a n i ~ a r e.

Odo bren je upis ukup no 180 |a ka, a pro blem se po ja vio ka da se za cve }a re pri ja vi lo sa mo se dam kan di da ta, ne do voq no za for mi ra we ode qe wa.

Po {to je bi lo do sta u~e ni ka upu }e nih na po prav ni, a ro di te qi osno va ca – ne su |e nih cve }a ra iz ra zi li su `e qu da im de ca za po~ nu {ko lo va we za teh ni ~a ra hor ti kul tu re, {ko la se za iz me nu struk tu re upi sa obra ti la nad le `ni ma u Po kra ji ni i Re pu bli ci. Jer, po Za ko nu o pre no su pra va na APV, Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we nad le `an je za utvr |i va we bro ja u~e ni ka za sred wu {ko lu, dok Mi ni star stvo pro sve te odo bra va no vac.

Ba wa nin: Na pra vi li su gre {ku Na ~el nik [kol ske upra ve za Ba nat Sta ni {a Ba wa nin, me |u tim, sta va je da su u Sred woj po qo pri vred noj {ko li na pra vi li gre {ku, iako su una pred bi li upo zo re ni na to da to ne ~i ne.

– Za to da su u {ko li za i sta pre kom po no va na ode qe wa sa zna li smo tek ka da smo vi de li plat ne li ste. Pret po sta vqa mo da je to ura |e no ne sa mo da bi se udo vo qi lo ro di te qi ma i de ci ne go i da bi se ne kim na stav ni ci ma da la mo gu} nost da is pu ne nor mu – ve li Ba wa nin, i po sta vqa pi ta we {ta bi bi lo da se ta ko po ne se di rek tor sva ke {ko le i for mi ra ode qe we po vla sti toj `e qi.

On do da je da je di rek tor ura dio ne {to za {ta ni je do bio do zvo lu, te je ta ko do veo u vr lo ne zgod nu si tu a ci ju i Mi ni star stvo i de cu.

– Slu ~aj se raz ma tra u Mi ni star stvu pro sve te i tra `i se re {e we ko je mo `e po mi ri ti in te re se de ce i fi nan sij ske mo gu} no sti – na vo di Ba wa nin.

Di rek tor Sred we po qo pri vred ne {ko le Pe tar \u ki} ve li da se ta usta no va to kom ju la, dok su upi si bi li jo{ ak tu el ni, obra ti la na obe adre se. Iz Po kra ji ne je od mah da ta sa gla snost za for mi ra we no vog ode qe wa teh ni ~a ra hor ti kul tu re ume sto tro go di {weg za cve }a re, dok se iz Mi ni star stva ni su ogla si li.

– Uve re ni u to da je }u ta we ad mi ni stra ci je znak odo bra va wa, upi sa li smo dva ode qe wa teh ni ~a ra hor ti kul tu re. Na na {e iz ne na |e we, 4. ok to bra smo do bi li do pis Mi ni star stva pro sve te, po slat, ina ~e, 14. sep tem bra, da ni je po zi tiv no re {en na{ zah tev za ko rek ci ju kon kur sa za upis u pr vi raz red.

Istog da na, pi sme no smo iz ve sti li Mi ni star stvo da smo for mi ra li ode qe we, da de ca uve li ko po ha |a ju na sta vu i tra `i li sa vet {ta da ra di mo. Od go vo ra iz Be o gra da jo{ ne ma, ali je za to usle di la blo ka da ra ~u na zbog ne skla da oko bro ja ode qe wa – ob ja {wa va \u ki}.

Ov da {wi pro sve ta ri uve re ni su u to da ni su pre kr {i li za kon i pro por ci je upi sa, ne sa mo zbog sa gla sno sti iz APV ne go i zbog to ga {to od odo bre nih 180, u pr vom raz re du {ko lu ju ukup no 166 u~e ni ka. Tre nut no se, da kle, to ne od ra `a va na fi nan sij ski iz da tak dr `a ve i upo sle nost pro fe so ra. @. Ba la ban

Vak ci na ci ja pro tiv gri pa mo `e da po~ ne U skla du s pla nom po tre ba za se zo nu 2012/2013, In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je je na pra vio plan ras po de le za 297.157 do za vak ci ne pro tiv gri pa. Na kon di stri bu ci je ko ju je spro veo In sti tut za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se ru me „Tor lak„, vak ci na ci ja pro tiv gri pa mo `e ot po ~e ti na svim nad le `nim vak ci nal nim punk to vi ma, ka `e se u sa op {te wu Mi ni star stva zdra vqa. Ovo go di {wa vak ci na, osim ti pa A-H1N1 vi ru sa gri pa, sa dr `i i ti po ve A-H3N2 i B-vi ru sa gri pa. Vak ci na ko ja je do stup na u do mo vi ma zdra vqa je inak ti vi sa na, split-vak ci na, pro iz vo |a ~a „Sa no fi-Pa ster”.

Se zon ska tro va lent na vak ci na se pre po ru ~u je oso ba ma s hro ni~ nim po re me }a ji ma plu} nog i kar di o va sku lar nog si ste ma, kao i me ta bo li~ kim po re me }a ji ma (ukqu ~u ju }i

pre sve ga {e }er nu bo lest), po re me }a ji ma ra da bu bre ga, oso ba ma s osla bqe nim imu ni te tom, i dr. Osim na ve de nih, po treb no je ob u hva ti ti oso be sme {te ne i za po sle ne u ge ron to lo {kim cen tri ma i usta no va ma so ci jal ne za {ti te, kao i za po sle ne i sme {te ne u usta no va ma ko je oba vqa ju zdrav stve nu de lat nost.

Pre po ru ~e na je pri me na vak ci ne i kod oso ba sta ri jih od 65 go di na, kao i kod li ca za po sle nih u jav nim slu `ba ma ko je su u ri zi ku. Ima ju }i u vi du po dat ke do bi je ne na kon ana li ze pan de mi je gri pa A-H1N1, se zon ska tro va lent na vak ci na se pre po ru ~u je sva koj oso bi sta ri joj od {est me se ci, a po seb no trud ni ca ma i go ja znim oso ba ma, ko je su iden ti fi ko va ne kao no ve gru pe ri zi ka za obo le va we.

Vre me neo p hod no za sti ca we imu ni te ta je dve do tri ne de qe na kon da va wa vak ci ne. S

ob zi rom na raz li ~i tu efi ka snost vak ci ne pre ma uz ra snim ka te go ri ja ma kod ko jih se apli ku je, po treb no je na po me nu ti da se kod vak ci ni sa nih u slu ~a ju obo le va wa raz vi ja bla `a kli ni~ ka sli ka, kao i da se re du ku ju mo gu }e te `e kom pli ka ci je kod oso ba ko je su u ri zi ku. Kod na ve de nih ka te go ri ja sta nov ni {tva ko je su u po ve }a nom ri zi ku, bo lest mo `e ima ti za po sle di cu i smrt ni is hod zbog se kun dar no na sta lih kom pli ka ci ja (naj ~e {}e za pa qe wa plu }a). Mi ni star stvo zdra vqa po zi va sta nov ni {tvo, a po seb no one ko ji pri pa da ju vi so ko ri zi~ nim gru pa ma, da se vak ci ni {e pro tiv gri pa jer je to u in te re su pre sve ga o~u va wa sop stve nog zdra vqa, a in di rekt no i zdra vqa ~la no va po ro di ca, ko lek ti va...

J. B.

U SR BI JI 85 OD STO DE CE SA MO HRA NIH RO DI TE QA NE PRI MA ALI MEN TA CI JU

Ne sa ve sni osta ju bez pa so {a?

Ve} ne ko li ko go di na se na ja vqu je osni va we fon da za ali men ta ci ju de ci ~i ji ro di te qi iz be ga va ju ovu za kon sku oba ve zu, ali se da qe od obe }a wa ni je sti glo. Na i me, u pred na cr tu Gra |an skog za ko ni ka pred vi |e no je osni va we ali men ta ci o nog fon da za de cu ~i ji ro di te qi ne pla }a ju iz dra `a va we ko ji bi se fi nan si rao iz bu xe ta Sr bi je dok bi dr `a va ima la oba ve zu da “ute ru je” ne sa ve snog oca ili maj ku ka ko bi pla ti li ali men ta ci ju za svo je de te.

Ka ko je Gra |an ski za ko nik i da qe u for mi pred na cr ta i ne ma na go ve {ta ja ka da bi mo gao ko na~ no bi ti usvo jen, a pro blem ne pla }a wa ali men ta ci je u Sr bi ji je sve ve }i jer da nas 85 od sto de ce sa mo hra nih ro di te qa ne pri ma ali men ta ci ju, Auto nom ni `en ski cen tar i Tim za so ci jal no ukqu -

~i va we i sma we we si ro ma {tva Vla de Sr bi je pred la `e da se ro di te qi ma ko ji od bi ju da pla }a ju ali men ta ci ju pri vre me no odu zme vo za~ ka do zvo la i pa so{ ili pri vre me no za bra ni re gi stra ci ja auto mo bi la.

ali men ta ci ja onoj de ci ~i ji ro di te qi ne is pu wa va ju svo ju oba ve zu iz dr `a va wa u pe ri o du od tri me se ca uza stop no ili u ro ku od {est me se ci sa pre ki di ma.

U Sr bi ji je zva ni~ no re gi stro va no 56.000 sa mo hra nih ro di te qa

U Sr bi ji je zva ni~ no re gi stro va no 56.000 sa mo hra nih ro di te qa, ali ih pre ma pro ce na ma Udru `e wa sa mo stal nih maj ki ima 20.000 vi {e, a sva ki tre }i otac ne pla }a iz dr `a va we de ci Pred stav ni ci ovih or ga ni za ci ja ovo sma tra ju pri vre me nim re {e wem jer sma tra ju da je osni va we ali men ta ci o nog fon da nu `nost ka ko bi de ca sa mo hra nih ro di te qa bi la osi gu ra na i ka ko bi sva kog me se ca do bi ja li no vac ko ji im je neo p ho dan za nor ma lan `i vot.

Iz tog fon da bi se is pla }i va la

ali ih pre ma pro ce na ma Udru `e wa sa mo stal nih maj ki ima 20.000 vi {e, a sva ki tre }i otac ne pla }a iz dr `a va we de ci. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku iz go di ne u go di nu iz me |u hi qa du i dve, uglav nom maj ki, pod ne se kri vi~ nu pri ja vu pro tiv biv {ih su pru `ni ka zbog ne pla }a wa

La zi} (pe da go gi ja), @iv ka Mi }a no vi}-Cve ji} i Ta wa Ne di mo vi} (psi ho lo gi ja), Ma ri ja Pa stor-Ta ka ~i (fi lo lo gi ja), Ivan Ani}, Ja smin ka Ra do va no vi} i Igor Di mov ski (me to di ka na sta ve ma te ma ti ke), Sa {a Spa i} (he mi ja), Mi o drag Ve lo ji} i Ne di ca Da {i} (tu ri zam), Bran ka Bu di mi ro vi} (ma te ma ti ka), Mi o drag Ar si}, Dea Ka ra ba-Ja ko vqe vi}, Sa wa Bi je lo vi}, Sve tla na Bu ka ri ca, Go ran Va si} i Le po sa va Si ki mi} (me di ci na), Da ni ca Po po vi}-Ba bi} (sto ma to lo gi ja), Ni ko la Vuk ~e vi} (fil mo lo gi ja), Ma ri ja na Ko ka no vi}-Mar ko vi} i Alek san dar Va si} (mu zi ko lo gi ja) i Sil vi ja

Dra `i} (in ter di sci pli nar ne, rod ne stu di je).

V. ^.

ali men ta ci je. Ve li ki broj tu `e nih, u 90 od sto slu ~a je va o~e vi, bu de i osu |e no, ali u prak si ni ka da ne da ju ali men ta ci ju. Ko ri ste se ra znim me to da ma ka ko bi iz be gli da iz dr `a va ju vla sti to de te. Ne ki me wa ju me sto pre bi va li {ta, pri ja vqu ju mi ni mal nu za ra du, ra de na cr no da im ne bi ski da li ali men ta ci ju ili imo vi nu pre vo de na dru gog, a ima i slu ~a je va da me wa ju ime i pre zi me sa mo da ne bi is po {to va li od lu ku su da.

Mno ge maj ke, pa i o~e vi, sve sni da im ni sud sko re {e we o oba ve zi pla }a wa ali men ta ci je ni {ta ne zna ~i, od u sta ju od pod no {e wa kri vi~ ne pri ja ve pro tiv biv {ih su pru `ni ka, a ce nu pla }a de te.

Maj ~i na ili o~e va od lu ka da od u- sta nu od ali men ta ci je je za pra vo od u sta ja we od de ~i jeg pra va na iz dr `a va we.

Q. Ma le {e vi}

VESTI Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} pre kju ~e je sve ~a no pro mo vi sao 35 dok to ra na u ka.

Naj vi {i na u~ ni ste pen ste kli su: Mla den ka Pe sto ri}, Vo ji slav Jo va no vi}, Sve tla na Mi lo {e vi}, Bo ja na Iko ni}, Ma ri ja M i l a { i n o v i } - [ e r e m e { i } , Sve tla na Po po vi}, Bran ka Gvo zde nac-Uro {e vi}, Je le na Ba no vi}, Imre Len dak, @iv ko Bo jo vi} i Da mir \a ko vi} (teh ni~ ke na u ke), Mla den Ra di {i} (in `e wer ski me nax ment), Mar ko [ko ri} (so ci o lo gi ja), Sve tla na

Na sta vak pro ce sa za Dra `i nu re ha bi li ta ci ju Pred Vi {im su dom u Be o gra du da nas tre ba da bu de na sta vqen po stu pak za re ha bi li ta ci ju ko ma dan ta ^et ni~ kog po kre ta i Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni u Dru gom svet skom ra tu Dra go qu ba Mi ha i lo vi }a.

Po ~et kom pro {log me se ca Pr vi osnov ni sud u Be o gra du pro gla sio je Mi ha i lo vi }a, na kon {est de ce ni ja, mr tvim i kao

da tum we go ve smr ti utvr dio 31. jul 1946. go di ne. To je bio pred u slov za okon ~a we po stup ka re ha bi li ta ci je. Me |u tim, pod no si o ci zah te va ni su za do voq ni od lu kom Pr vog osnov nog su da jer do vo di u sum wu wi ho vu ~i we ni cu da je stre qan 17. ju la 1946, zbog ~e ga su ulo `i li `al bu. Po {to `al ba ne od la `e ras pra vu ko ja se vo di pred Vi {im su dom u Be o gra du, za ko ji je je di no va `no da je Mi ha i lo vi} na po kon pro gla {en mr tvim, da nas bi iz ja vom no vih sve do ka ro ~i {te tre ba lo da bu de na sta vqe no.

Po stu pak za re ha bi li ta ci ju Dra `e Mi ha i lo vi }a po ~eo je 16. sep tem bra 2010. go di ne. Q. M.

[tand „Ze le ni la” u „Mer ka to ru” U Tr ` nom cen t ru „Mer k a t or”, na prvom spra tu, da nas se otva ra {tand JKP „Grad sko ze le ni lo”, na ko jem }e se pro d a v a t i saksij s ko i re z a n o cve } e, cvet n i aran ` mani, bu k e t i i ukra s na kera mi ka.

Ka ko iz „Ze le ni la” na ja vqu ju, otva ra we ovog pro d aj n og me s ta je po ~ e t ak {ire wa mre `e ma lo pro daj nih obje ka ta {to je, ka ko ka `u, no va po slov na po li ti ka wi ho vog pred u ze }a.

L. R.

Pro mo ci ja ro ma na Sne `a ne Ili} Pro mo ci ja ro ma na „Kraq tu ge„ Sne `a ne Ili} bi }e odr `a na ve ~e ras u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1, u 19 ~a so va.

Na pro mo ci ji }e, po red autor ke ro ma na, u~e stvo va ti Ve ri ca Se ki rar ski, Ta wa Vu ki }e vi} i Ste fan Lan ~u {ki.

I. K.

Ju bi lej bo ra ca NOR-a Sa vez udru `e wa bo ra ca NOR-a obe l e ` a v a su t ra 70 go di na od osni va wa 4. li~ ke i 6. kra ji {ke pro le ter ske di vi zi je, kao i 7. ba nij ske i 8. kor du na {ke udar ne di vi zi je.

Sve ~a nost }e bi ti odr `a n a u Klu b u bo r a c a u Zmaj Jo vi noj 31/1 sa po ~et kom u 13 ~a so va.

I. K.

Novosadska ~etvrtak22.novembar2012.

est da je ~uvena “Gradska kafana” na Spensu dobila novog zakupca i da }e uskoro po~eti da radi obradovala je mnoge Novosa|ane, jer od kada je Spensa ima i ovog mesta.

Mnoge generacije su Spens poistove}ivali sa ovim lokalom, pa su neretko padali dogovori o susret ne na Spensu, ve} kod “Gradske kafane”.

Svi su znali {ta to zna~i.

Druga novost je i da je kliza-

li{te dato u zakup, ta~nije neki slobodni termini. Tr`i{ni zakoni su surovi, ali i vrlo jasni, pa se tako mora i poslovati ako se `eli ostvariti profit. Ako je ovo naznaka da se Spens kre}e stazama oporavka, ideja se svakako pozdravqa, jer je Sportski centar jedan od sinonima za Novi Sad i mesto na koje je svaki sugra|anin kro~io.

B. Markovi}

„Duh sa mo po ri ca wa” Pro mo ci ja kwi ge Mi la Lom pa ra “Duh sa mo po ri ca wa” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u “Tri bi ni mla dih” Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. U~e stvo va }e Se li mir Ra du lo vi}, Jo van Po pov, An drej Faj gel i autor.

A. Va.

Iz lo `ba sli ka Ne na da Ri sto vi }a Iz lo `ba sli ka „Pro sto ri du {e„ Ne na da Ri sto vi }a otva ra se ve ~e ras u 18 ~a so va, u Ga le ri ji ogran ka SA NU, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Govori aka dem ski sli kar Du {an To do ro vi} S. R.

Poq ski kvar tet u Si na go gi Kvar tet “Bes ter” iz Poq ske na stu pa }e u Si na go gi u ~e tvr tak 29. no vem bra. An sambl ~i n e har m o n i k a{ Ja r o s lav Bes ter, vi o li ni sta Ja ro slav Ti ra la, Oleg Di jak ko ji svi ra har m o n i k u, kla r i n et i uda raq ke, kao i Mi ko laj Po spje {al ski, kon tra ba si sta. Kon cert po ~i we u 20 sa ti.

Ula zni ce ko {ta ju 500 di na ra i mo gu se ku pi ti u Mu zi~ koj omla d i n i sva k og rad n og da na od 8 do 14 ~a so va, kao i u ho lu Si na go ge dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta. Ta ko |e, re zer va ci ja i pro da ja ka ra ta je mo gu }a i pre ko in ter ne ta pre ko saj t a www.mu z ic k a o m la d i na.com.

L. R.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Pr va pre da va wa na Po qo pri vred nom fa kul te tu Pr va pre da va wa sa ve `ba ma na Po qo pri v red n om fa k ul t e t u u No v om Sa d u odr`a na su 22. no vem bra 1954. u u~i o nicama na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Tu je otvo ren i stu dent ski dom.

Iste go di ne, na ba ro vi toj le voj oba li Du na va, na pe ri fe ri ji gra da, po ~e la je iz grad -

wa funk ci o nal ne zgra de fa kul te ta, ko ja je bi la za vr {e na 1958. ka da je i pr va ge ne ra ci ja stu de na ta za vr {i la {ko lo va we. A wih je bi lo 223. Me |u wi ma je bi lo sa mo 11 de vo ja ka.

Na stav ni~ ki zbor imao je de se tak pri zna tih stru~ wa ka, dok je za de ka na bio iza bran pro fe sor in `e wer La zar Stoj ko vi}.

N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kok tel za bu du} nost?

V

V remeploV

PO VO DOM DA NA CI STI^ NE FI BRO ZE

Na tr gu 65 ru `a na dar Udru `e we za po mo} i po dr {ku oso ba ma sa ci sti~ nom fi bro zom u Voj vo di ni “Osmeh” je ju ~e na Tr gu slo bo de po vo dom me |u na rod nog da na ove bo le sti, 21. no vem bra, de li lo pro la zni ci ma ru `e. Po de li li smo 65 ru `a ko je su sim bo li ka ove bo le sti, jer ka da se te dve re ~i iz go vo re na en gle skom zvu ~e kao na ziv bo le sti, ob ja {wa va pred sed nik udru `e wa Je le na Dan ko.

Ci sti~ na fi bro za je ge net ski na sled na bo lest, ma ni fe stu je se u plu }i ma i u si ste mu or ga na za va re we. Za hva ta `le zde ko je pro iz vo de se kret, su ze, znoj, pqu va~ ku i di ge stiv ne so ko ve. Kod oso ba sa ci sti~ nom fi bro zom oni su ve o ma gu sti i le pqi vi i za ~e pqu ju ka na le kroz ko je te ku. Do pre 30 go di na oso be sa ovim obo qe wem ni su do `i vqa va le svoj 18 ro |en dan.

Da nas je do stup nost le ko va bo qa, ali oni su i da qe iz u zet no sku pi i dr `a va ih ne pla }a, ne -

Fo to: N. Sto ja no vi}

go ih pla }a ju ro di te qi. U Voj vo di ni od ci sti~ ne fi bro ze bo lu ju 32 oso be.

Hu ma ni tar ni kon cert za ku po vi nu neo p hod nih in ha la to ra za obo le le od ci sti~ ne fi bro ze bi -

NO VO STI SA SPEN SA

Me ga mar ket usko ro, Grad ska ka fa na 30. no vem bra Pot pi si va we ugo vo ra i re a li za ci ja pro jek ta otva ra wa me ga mar ke ta na Spen su tre ba lo bi da se de si usko ro, sa zna je „Dnev nik“. Ka ko je ob ja snio v.d.di rek to ra ovog pred u ze }a Bo ri slav Raj kov, u igri su bi la tri po nu |a ~a i sklo pqen je do go vor sa di rek to rom i glav nim me na xe rom jed nog lan ca me ga mar ke ta, ko ji za sad osta je u taj no sti. Na veo je da je ura |e na za vr {na ski ca pro kjek ta i da se sve pri vo di kra ju, ali da }e se vi {e de ta qa zna ti usko ro.

Ta ko |e, na Spen su usko ro }e na Spen su bi ti omo gu }e no da se pri su stvu je ve }em bro ju mu zi~ kih i dru gih de {a va wa.

- Sle de }e ne de qe tre ba da se pot pi {e ugo vor sa „Are nom“ o tej ni~ ko- po slov noj sa rad wi. To zna ~i da }e sva de {a va wa ko ja se bu du od i gra va la na Spen su bi ti jef ti ni ja u od no su na dru ge or ga ni za ci jere kao je Raj kov.

Do dao je da se usko ro o~e ku je i pot pi si va we ugo vo ra sa jed nom ban kom o teh ni~ ko- po slov noj sa rad wi, kao i da te ku do go vo ri sa ru ko vod stvom „^a i ra“ i dru gih sport skih cen ta ra ka ko bi se ofor mi la Aso ci ja ci ja sport skih cen ta ra Sr bi je, ~i me bi Spens imao ulo gu ko ja mu je i bi la pred vi |e na od sa mog star ta, ulo gu sport skog cen tra. [to se ti ~e

Le de ne dvo ra ne, Raj kov je ob ja snio da je ona da ta u za kup, ali sa mo {to se ti ~e slo bod nih ter mi na.

- Dvo ra na je u po sled we tri go di ne bi la u gu bit ku od vi {e mi li o na di na ra. Ove go di ne ko mer ci jal nim ugo vo rom po slo va we ide u ve li ki plu su.

Slo bod ni ter mi ni u dvo ra ni da ti su u za kup, a mi }e mo za dr `a ti gra |an ske ter mi ne i sme ne sport skih klu bo va. [to se ti ~e ce ne sme na ko je je do bio za ku pac, po li ti ku }e tu vo di ti Spens- pre do ~io je v.v. di rek tor ove fir me.

I ~u ve na Grad ska ka fa na do bi la je no vog za kup ca i u pla nu je da we no otva ra we bu de 30. no vem bra.

Pre ma re ~i ma Raj ko va, we na de lat nost bi }e ista, ugo sti teq skotu ri sti~ ka, a ka fa na }e bi ti pre u re|e na u et no sti lu. Ba zen }e mo ra ti da sa ~e ka od lu ke re pu bli~ kog Mi ni sra stva spor ta, ali, ako se po stig nu od re |e ni do go vo ri, mo glo bi do |i i do we go vog re no vi ra wa. Ipak, Raj kov je spo me nuo da je u pla nu iz grad wa „Akva par ka“, ali da qe ni je hteo da oda je de ta qe. Sa go vo rik je re kao da je sa rad wa s grad skim vla sti ma vi {e ne go za do vo qa va ju }a i da do bi ja ne se bi~ nu po mo} od gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a i ~la na Grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre dra ga Svi la ra.

A. Je ri ni}

Is kqu ~e wa stru je AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

}e odr `an 8. de cem bra u kul tur nom cen tru “Lu ki jan Mu {ic ki” u Te me ri nu, ka da }e na stu pi ti hor “Ison”, fol klor no udru `e we “Ve li ko ko lo”, te a tar ”Xep” i hor de ce iz Alek sin ca.

A. Va.

No vi Sad: od 8 do 12 sa ti uli ca Jo va na Hra ni lo vi }a 53 i 57; od 9 do 12 Ki sa~ ka uli ca od Ra {ke uli ce do kra ja Ha xi \e ri ne uli ce i Sen tan drej ski put od 2 do 10. Ve ter nik: od 10 do 13 No vo sad ski put od 29 do 41 i od 78 do 106, Du nav ska od 1 do 2b, No va 35, Alek san dra Sa {e Po po vi }a od 2 do 8 i od 1 do 5, T. J. La pi da od 1 do 5 i 4. Fu tog:

od 8 do 12 crp ke DTD, pred u ze }a „Ga vri}“, „Tu pa wac“, far ma „Maj ki}“, Plan ta, far ma go ve da, {qun ka ra na ka na lu i „Oba dov“.

Be ge~: od 8.30 do 13 deo na se qa od Ivaw dan ske uli ce pre ma Ba~ koj Pa lan ci. Ka}: od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma. ^e re vi}: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ba re uz put ka Ba no {to ru.

Kwi ga o Ma ri ni Abra mo vi} Pred sta vqa we kwi ge Oli ve re Jan ko vi} “Ma ri na Abra mo vi} ra ni ra do vi - be o grad ski pe riod” bi }e odr `a no da nas u 18 ~a so va u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti, Du nav ska 37. U~e stvo va }e re cen zen ti Je {a De ne gri i Slav ko Ti mo ti je vi}, kao i autor ka.

A. Va.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak22.novembar2012.

NO VA PU BLI KA CI JA POD SE TI LA NA STA RE ISTI NE O NO VOM SA DU

PI SMO U^E NI^ KOG PAR LA MEN TA JAV NO STI

Hu ma ni |a ci Ma {in ske {ko le ^la no vi U~e ni~ kog par la men ta Sred we ma {in ske {ko le sma tra ju da u po sled we vre me me di ji da ju is kri vqe nu sli ku o wi ho voj {ko li; spo mi wu ju }i je sa mo u ne ga tiv nom kon tek stu.

Iz ovog raz lo ga na adre su na {e re dak ci je po sla li su otvo re no pi smo u kom su na gla si li sve kva li te te i pred no sti ove in sti tu ci je.

- Mi “ma {in ci” ne bo ji mo se u~e wa i ra da. Na broj ni ji smo kao do bro voq ni da va o ci kr vi i uvek se, i mi, i pro fe so ri, re dov no oda zi va mo ovoj ak ci ji, a do kaz je sre br ni znak za zna ~aj ne re zul ta te u ostva ri va wu za da ta ka i ci qe va Cr ve nog kr sta.

Ta ko |e, smo sva ke go di ne do bit -

ni ci smo pla ke te “Naj hu ma ni ja sre di na”. Mu zi~ ki na da re ni u~e ni ci su ~la no vi {kol skog ben da i ho ra, a svoj ta le nat su po ka za li na Saj mu obra zo va wa i na pro sla vi ma tur ske ve ~e ri.

Uz ovu, ak tiv na je i dram ska sek ci ja - tvr de u~e ni ci u pi smu.

Sred wa ma {in ska {ko la je, u okvi ru pro jek ta “Za ~i sti je i ze le ni je {ko le Voj vo di ne” osvo ji la na gra du, a u~e snik je i u pro jek ti ma Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da sa se di {tem u Bu dim pe {ti. U {ko li je for mi ran i Tim za bez bed nost ko ji se ba vi edu ka ci jom |a ka, ro di te qa i svih za po sle nih u {ko li po pi ta wu na si qa i spre ~a va wa istog.

A. Va.

DNEVNIK

Je vrej ska kul tur na ba {ti na da la pe ~at gra du Pro mo ci ja pu bli ka ci je “No vi Sad, po gled na je vrej sku kul tur nu ba {ti nu” odr `a na je ju ~e u pro sto ri ja ma Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da, a ovaj tu ri sti~ ki vo di~ na me wen je svi ma ko ji `e le ma lo bo qe da se upo zna ju sa te ko vi na ma je vrej ske za jed ni ce u na {em gra du.

Pred sta vqe na je ar hi tek tu ra i lo ka li te ti ve za ni za od re |e ne zna me ni te li~ no sti je vrej skog po re kla. Me |u tim gra |e vi na ma na la ze se si na go ga, zgra da op {ti ne, zda we biv {e je vrej ske osnov ne {ko le, zgra da {te di o ni -

ce, Men ra to va pa la ta, je vrej ski Kul tur ni dom, Dom za sta re i si ro ~ad, to jest zgra da RTV i Dom

„Ko ra hle ba”, u ko jem se da nas na la zi ob da ni {te. Ta ko |e, pred sta vqe ne su i krat ke bi o gra fi je po zna tih ~la no va je vrej ske za jed ni ce u na {em gra du, kao {to su To mi La pid, Pa vle Pap, Je le na Kon, Da ni lo Ki{ i dru gi.

Ured nik pu bli ka ci je i ~lan Je vrej ske op {ti ne Edi ta Jan kov re kla je da bi ova bro {u ra tre ba la da pri ka `e do pri nos no vo sad skih Je vre ja u stva ra wu ur ba ne ce li ne gra da, kao i da da osnov ne po dat ke i da za in te re su je one, ko ji bi hte li da pro ~i ta ju ne {to vi {e o te mi.

- Ob u hva ti li smo gra |e vi ne ko je su ma hom sa gra |e ne po ~et -

kom ve ka, a pred sta vqa ju ne sa mo kul tur nu, ve} i eko nom sku sna gu ove et ni~ ke gru pe. Ta ko |e, one su ima le u ve }i ni slu ~a je va eku men sku na me nu, od no sno bi le su me sta u ko ji ma se po ma ga lo gra |a ni ma, bez ob zi ra na ver sku i na ci o- nal nu pri pad nost - re kla je Jan kov.

Za me nik di rek to ra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Bra ni slav Kne `e vi} na ja vio je da je u okvi ru sa rad we Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je i Je vrej ske op {ti ne pla ni ra no da se vo di~ pre ve de i na en gle ski, ne ma~ ki, ma |ar ski i he brej ski je zik, kao i da si na go ga ubu du }e bu de otvo re na za or ga ni zo va ne po G. ^et nik se te.

Fo to: N. Sto ja no vi}

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„Isti ni te la `i” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Isti ni te la `i“ No re Ro berts u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24.

Iv Be ne dikt je oso ba ko ja bi pro sla vi la sva kog pi sca bi o- gra fi ja. Po sled wa bo gi wa film ske in du stri je, do bit ni ca dva Oska ra, ima iza se be ~e ti ri

biv {a mu `a i ~i ta vu le gi ju qu bav ni ka – ~u ve nih i zlo gla snih.

Sa da se spre ma da na pi {e me mo a re u ko ji ma }e sve ot kri ti, a tu vest su bo ga ti mo} ni ci Ho li vu da do ~e ka li sa zeb wom.

Xu li ja Sa mers ni je ni sa wa la da }e bi ti iza bra na da is pri ~a Ivi nu pri ~u. ^ak i ako to zna ~i da svoj mi ran `i vot u ma lom gra di }u mo ra da za me ni ble {ta vim sve tli ma Be ver li Hil sa, pri li ka je pre vi {e zna ~aj na da bi je pro pu sti la. Ipak, Xu li ja ni je mo gla ni da pret po sta vi ko li ko da le ko su ne ki u sta wu da idu ka ko bi spre ~i li ob ja vqi va we Ivi ne kwi ge…

A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.10), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 16), „Artiqero” (20.05, 22.15) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „razbija~ ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (17.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” drama, „Odisej” (20) Pozori{te mladih: mala sala „Kvarna farma” (18), velika sala „Limunacija” (20) novosadsko pozori{te: „Ber`ian i Dideki” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Kri sti na Vu ko vi}, Ve ri ca Osma naj, Je le na Ede lin ski, Me ri ma Iva no vi} i Sa wa @iv ko vi} iz No vog Sa da, Bi qa na ]ur ~i} iz Fu to ga, Mi le na De be qa~ ki iz Sr bo bra na, Ve sna An |i} iz Iri ga, Ma ri jen ka Zi ma iz Kul pi na, Ma ja [o vqan ski iz Ka }a, Sel ma na Ame ti iz Be o ~i na i Re na ta Bu bo ri iz Vaj ske, DE ^A KE: Bi qa na Ste pa nov, Ka ta ri na To {i}, Iva na Tu rin ski i Kla u di ja Ko ji} iz No vog Sa da, Qu bi ca Bi li} iz Ba~ ke Pa lan ke, Olin ka Hric iz Ba~ kog Pe trov ca i Vin ka Sa bo iz Plav ne.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Qu tvi je E{ re fa To pli ca (1954) u 9.45 sa ti, Ilo na La jo {a Pe tro vi} (1931) u 10.30, Mi le va Mar ka Mi ro sa vqe vi} (1932) u 11.15, Er nest Alek san dra [a ler (1927) u 12, Ra do van Ni ko le Bi je li} (1939) u 13.30 i Ma ri ja Jo za [e vo (1932) u 14.15 sa ti.

Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra we na Qi qa na Ka ti ce Mi ja to vi} (1955) u 13 sa ti.

Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we ni Ma ra Pa {ka Me dvi do vi} (1929) u 13 i Bo ri slav Di mi tri ja Ugar ~i na (1933) u 15 sa ti. U Fu to gu, na Do wem sta rom gro bqu bi }e sa hra wen Mi lo rad Dra go qu ba Ve li~ ko vi} (1955) u 13 sa ti, a na Cen tral nom gro bu bi }e sa hra wen Zo ran Bog da na Mla de no vi} (1954) u 14.30 sa ti.

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE

Ha ra ju re spi ra tor ne in fek ci je U od no su na pret hod ni me sec be le `i se po rast bro ja obo le lih od re spi ra tor nih za ra znih bo le sti od oko 30 od sto, {to se ve zu je za se zo nu i du `i bo ra vak u za tvo re nim pro sto ri ma, na ve la je le kar spe ci ja li sta epi de mi o lo gi je In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne dr Dra gi ca Iwac. Re spi ra tor ne in fek ci je pred sta vqa ju vo de }u pa to lo gi ju u struk tu ri za ra znih bo le sti i u pro te klih me sec da na one ~i ne 90 od sto svih pri ja vqe nih slu ~a je va, dok je in ci den ci ja obo qe wa sli~ nih gri pu is pod epi de mij skog pra ga. Od ukup no de set bo le sni ka, ko ji su u ovoj se zo ni ho spi ta li zo va ni sa simp to mi ma sli~ nim gri pu, sa mo je u jed nom slu ~a ju utvr |en tip B vi ru sa gri pa. [to se ti ~e vo de za pi }e iz „Vo do vo da i ka na li za ci je” ana li zom uzo ra ka utvr |en je vi sok ni vo zdrav stve ne is prav no sti vo de iz

Mil ka Po po vi}. Naj ve }a ukup na bu ka iz me re na je kod Spen sa, u Ru me na~ koj uli ci, u Uli ci ca ra Du -

Sti gle vak ci ne pro tiv gri pa U Do mu zdra vqa „No vi Sad” is po ru ~e no je 13.000 vak ci na, te stru~ wa ci sa In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne pre po ru ~u ju da gra |a ni is ko ri ste pre e pi de mij ski pe riod za vak ci na ci ju, s ob zi rom da se za {ti ta stva ra na kon dve do tri ne de qe po sle do bi ja wa vak ci ne. Vak ci na ci ja pro tiv gri pa se pr ven stve no pred la `e oso ba ma sa hro ni~ nim po re me }a ji ma plu} nog i kar di o va sku lar nog si ste ma, me ta bo li~ kim po re me }a ji ma, kao i so o ba ma sa hro ni~ nim bo le sti ma bu bre ga, osla bqe nim imu ni te tom i sta ri jim od 65 go di na. jav nih bu na ra utvr |e no je da ta vo da mo `e ima ti {te tan uti caj na zdra vqe te se ne pre po ru ~u je za pi }e.

No vi Sad je bu ~an grad i ~e tvr ti na sta nov ni {tva je uz ne mi re na bu kom, ko ja je u naj ve }oj me ri uzr ko va na sa o bra }a jem, na po me nu la je le kar spe ci ja li sta hi gi je ne dr

{ana i Par ti zan skoj uli ci, a naj ma wa na Pod ba ri. Dr Po po vi} is ti ~e da su u svim zo na ma gra da po vi {e ne vred no sti bu ke, a to isto ta ko uti ~e i na kva li tet va zdu ha, ko ji je po naj vi {e ugro `en fre kvent no {}u sa o bra }a ja.

Le kar spe ci ja li sta mi kro bi o- lo gi je prof. dr Zo ra Je le si}

upo zo ri la je na re zi stent ne bak te ri je, ~i ju po ja vu i {i re we iza zi va pre te ra na i ne pra vil na pri me na an ti bi o ti ka, {to do vo di do du go traj ni je bo le sti, in fek ci ja i ne `e qe nih efe ka ta.

An ti bi o ti ke ne tre ba ko ri sti ti u slu ~a ju pre hla de i gri pa ko ji su iza za va ni vi ru som, na ko je an ti bi o ti ci ne de lu ju i mo ra ju da se ko ri ste na od go va ra ju }i, pro pi san na ~in.

In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, pod po kro vi teq stvom Grad ske upra ve za zdrav stvo, kroz pro je kat „Us kra }en san, po kva ren dan”edu ko va }e zdrav stve ne rad ni ke Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo”, Do ma zdra vqa i De~ je bol ni ce, o zna ~a ju sna za pra vi lan rast i raz voj de ce, po tre bi usta qe nog dnev no-no} nog rit ma, od go va ra ju }em vre me nu od la ska na spa va we i do voq noj du `i ni sna.

I. Dra gi}

„CI KLO NI ZA CI JA” SPRO VO DI VE LI KU AK CI JU DE RA TI ZA CI JE

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

vo do vod ne mre `e. S dru ge stra ne, kon tro lom zdrav stve ne is prav no sti uzo ra ka vo de za pi }e iz de vet

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Za kom {i luk bez glo da ra

U No vom Sa du je u to ku je se wi deo ve li ke si ste mat ske ak ci je za {ti te zdra vqa gra |a na na zva ne „Kom {i luk bez glo da ra – zdrav kom {i luk“. Ovu ak ci ju, u sa rad wi sa Grad skom upra vom, spro vo di „Ci klo ni za ci ja“, a tret ma ni ma }e bi ti ob u hva }e na ~i ta va te ri to ri ja gra da i sva pri grad ska na se qa.

- Plan je da ak ci ja bu de za vr {e na do sre di ne de cem bra - ka `e me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“ Da rio A}i mo vi}. - Do sa da smo tret ma ni ma ob u hva ti li sva na se qa u sa mom gra du. Ove ne de qe na {e eki pe su u Be ge ~u, Fu to gu i Ve ter ni ku, a u na red nim da ni ma pla ni ra no je da tret ma ni ma ob u hva ti mo srem sku stra nu gra da – Pe tro va ra din, Srem sku Ka me ni cu i okol na na se qa i op {ti nu Srem ski Kar lov ci. Po sle to ga na re du su pre o sta la pri grad ska na se qa na Ba~ koj stra ni gra da.

Pre ma re ~i ma A}i mo vi }a, to kom ove ak ci je pr vi put u Ju go i sto~ noj Evro pi u si ste mu za {ti te zdra vqa gra |a na od glo da ra pri me wu ju se i elek tron ske de ra ti za ci o ne sta ni ce. Ove sta ni ce po ve za ne na in te gri sa -

ni Ge o graf ski in for ma ci o ni si stem (GIS) „Ci klo ni za ci je“ de tek tu ju pri su stvo glo da ra i u si stem {a qu in for ma ci ju o to me. Ovaj si stem be le `i tret ma ne, us pe {e nost i sta we na te re nu i ta ko ma pi ra po ten ci jal na

`ar {ta glo da ra. To „Ci klo ni za ci ji“ da je mo gu} nost da de lu je pre ven tiv no, da ima brz od ziv ope ra ti va ca i stal nu kon tro lu uspe {no sti tret ma na.

- Re dov no spro vo |e we pre ven tiv ne de ra ti za ci je zna ~aj no sma wu je ri zik od {i re wa za ra znih bo le sti ko je pre no se glo da ri, a uma wu je ma te ri jal nu {te tu ko ji glo da ri iza zi va ju u

do ma }in stvi ma, pri vre di i po qo pri vre di. Me |u naj po zna ti jim bo le sti ma ~i ji su pre no si o ci glo da ri na la ze se be sni lo, tri hi ne lo za, he mo ral gi~ na go zni ca, bru ce lo za, tu ber ku lo za, sviw ska ku ga, sal mo ne la, sli nav ka i {ap – pod se }a Da rio A}i mo vi}.

De ra ti za ci ja je za sve gra |a ne bes plat na, po treb no je sa mo da omo gu }e vid no obe le `e nim stru~ nim ope ra tiv ci ma da, u za vi sno sti od tre nut ne po tre be, po sta ve pre pa rat ili da ga pre u zmu uz pri dr `a va we stru~ nih uput sta va.

- Gra |a ni ko ji ni su kod ku }e u vre me ka da ope ra tiv ci obi la ze wi hov deo gra da mo gu na knad no da se obra te “Ci klo ni za ci ji” na te le fon 021/ 641 23 22.

Mi ape lu je mo na gra |a ne da ne la ge ru ju pre pa rat, ve} da ga ko ri ste, jer je za {ti ta od glo da ra za jed ni~ ki in te res ce le za jed ni ce i we na uspe {nost za vi si od isto vre me nog de lo va wa na ce loj te ri to ri ji - ka `e A}i mo vi}.

Ina ~e, ove go di ne to kom ak ci je „Kom {i luk bez glo da ra – zdrav kom {i luk“ gra |a ni }e do bi ja ju i le tak sa in for ma ci ja ma o ak ci ji, pre pa ra tu, na ~i nu upo tre be i me ra ma opre za.

Q. Na to {e vi}

Pre zen ta ci ja vo di ~a Mi si je OEBS Pre zen ta ci ja mul ti me di jal nog vo di ~a “Eti~ ki ko deks za slu `be ni ke lo kal ne sa mo u pra ve u Sr bi ji” odr `a }e se da nas, u 13 ~a so va, u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Na kon to ga usle di }e di sku si ja za okru glim sto lom o jav noj od go vor no sti na lo kal nom ni vou. Ovaj vo di~ pri pre mi la je Mi si ja OEBS u Sr bi ji 2011. go di ne ka ko bi pro mo vi sa la eti~ ke stan dar de. Pred sta vqa -

we vo di ~a }e ujed no bi ti i pri li ka za raz me nu sta vo va i is ku stva u pra }e wu jav ne eti ke na lo kal nom ni vou sa pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve, rad nog te la za nad gle da we spro vo |e wa eti~ kog ko dek sa, re le vant nim dr `av nim in sti tu ci ja ma, or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru {tva, me di ji ma, eks per ti ma i me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma ko je ra de na ovom pi ta wu.

A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

SKUP[TINA SEDNICU PO^ELA PREKJU^E, A ZAVR[ILA JU^E UJUTRO

ZAPOSLENI U „DUNAV GRUPI AGREGATI” DOBILI SAMO AVGUSTOVSKU PLATU

Ra du lo vi} vo di Po zor je, Sa vin Po zo ri {te mla dih Ka sno uve ~e u uto rak,bo qe re }i, ra no uju tro u sre du za vr {i la se ma ra ton ska sed ni ca Skup {ti ne gra da na ko joj je usvo je no 85 ta ~a ka dnev nog re da, me |u ko ji ma je naj va `ni ja sva ka ko re ba lans grad skog bu xe ta. Ste ri ji no po zor je i Po zo ri {te mla dih do bi li su vr {i o ce du `no sti di rek to ra, Se li mi ra Ra du lo vi }a i dr Mi lo {a Sa vi na, a za pro sla vu

I SVM za rebalans Za ni mqi vo je da je glas re ba lan su i pro gra mi ma po je di nih usta no va kul tu re da la i od bor ni ca opo zi ci o nog SVM-a Len ka Er deq. Ona je to na sed ni ci Skup {ti ne pro ko men ta ri sa la re kav {i da su usta no ve kul tu re od zna ~a ja za ma |ar ski na rod do bi le vi {e nov ca re ba lan som, te da je lo gi~ no da to po dr `i.

Ste ri ji no po zor je i Po zo ri {te mla dih do bi li su v.d. di rek to re, Se li mi ra Ra du lo vi }a i dr Mi lo {a Sa vi na No ve go di ne iz dvo je no je do dat nih 10 mi li o na di na ra, od no sno 30 mi li o na ukup no.

Ka ko se is po sta vi lo, a i pret po sta vi lo, ka sni re ba lans ni je

osta vio pro sto ra za ma ne var, te je sko ro sav vi {ak nov ca za vr {io u te ku }im sub ven ci ja ma jav nim pred u ze }i ma. Opo zi ci ja je za me ra la da se ti me pro du `a va

NAKON [TO JE GRAD FORMIRAO STRU^NI TIM ZA ATP „VOJVODINA”

De vi}: Pre go vo ri sa mo te o ri ja

Za in te re so van sam i pra tim po te ze i na me re no ve grad ske vlast ko ji su usme re ni na re {a va we pro ble ma ATP Voj vo di na. O~i gled no je da ne ma ju do voq nu do zu od lu~ no sti da pro blem re {e. Naj ma wa je do za hra bro sti for mi ra we skup {tin skog stru~ nog ti ma po ^er ~i lo vom mo de lu. Tim }e na vod no pre i spi ta ti ~i we ni~ no-prav no sta we i pred lo `i ti re {e we.

Sa da sam jo{ ube |e ni ji da je pro stor za pre go vo re sve den na te o ri ju.“ Tim re ~i ma, ja vi la je RTV Voj vo di na, je ne ka da {wi vla snik ATP Voj vo di na Ili ja De vi} pro ko men ta ri sao od lu ku Skup {ti ne gra da da for mi ra stru~ nu ko mi si ju sa sta vqe nu od ugled nih advo ka ta i prav ni ka,

rist ATP Voj vo di ne i na lo `io Gra du da iz no som od 1,3 mi li jar de di n a r a obe { te t i to auto tran sport no pred u ze }e zbog ne is pu wa va wa ugo vo ra ko ji su 2006. pot pi sa li ta da {wa gra d o n a ~ el n i c a Ma ja Goj ko vi} i Ili ja De vi}, a ko ji je pod ra zu m e v ao pre s e q e w e me | u m e s ne auto b u s ke sta ni ce na no vu sta ni cu ko ju je iz gra dio De vi}. Na kon `al be ko ju je Grad ulo `io, o~e ku je se pra vo sna `na pre Foto: F. Baki} su da Ape la ci o nog pri ko ja bi raz mo tri la i da la Gra du vred nog su da u Be o gra du. De vi} smer ni ce u da qem po stu pa wu u je u me |u vre me nu Grad tu `io i sud skim spo ro vi ma ko je je pro - za pre tr pqe nu li~ nu {te tu za tiv Gra da po kre nu la ATP Voj {ta po tra `u je pre ko pet mi li vo di ne i Ili ja De vi} li~ no. jar di di na ra. Taj po stu pak vo Pri vred ni sud u No vom Sa du di se pred no vo sad skim Vi {im je u ma ju 2012. pre su dio u ko su dom.

Stu dent ska po vor ka pro tiv ha {ke pre su de Stu den ti, ve }i nom Prav nog fa kul te ta, or ga ni zo va li su ju ~e pro test nu {et wu od Tr ga Do si te ja Ob ra do vi }a do Sa bor ne cr kve, po vo dom oslo ba |a ju }e pre su de hr vat skim ge ne ra li ma. Po vor ka od oko 600 stu de ta na ta no se }i tran spa ren te sa pa ro la ma „Ubi je ni bez kri vi ce”, „Prog na ni a ni su za bo ra vqe ni” i „Kre di bi li tet??” pe va li su pe sme „Oj Ko so vo”, uz vi ki va li „Rat ko Mla di}”, „Do le usta {e” i „@i ve la Sr bi ja”, a is pred Vla di ~an skog dvo ra ot pe va li su him nu „Bo `e prav de”. Na kon to ga, u gru pa ma po tri de se tak, ula zi li su u Sa bor nu cr kvu i pa li li sve }e za `r tve hr vat ske voj ne ak ci je „Olu ja” . Je dan od or ga ni za to ra, stu dent pr ve go di ne Prav nog fa kul te ta Do si tej To do rov ski ka `e da je ovo apo li ti~ ni skup ogor ~e nih stu de na ta.

- Ha {ka pre su da iza za va la je re volt {i rom Sr bi je po go to vo

Li kov na ko lo ni ja „U du hu Kar lo va ca” Li kov na ko lo ni ja „U du hu Kar lo va ca” bi }e odr `a na da nas u Srem skim Kar lov ci ma u ga le ri ji Kul tur nog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 7/1. Ot vra we ko lo ni je za ka za no je za 10 sa ti. Or ga ni za tor je bi bli o te ka „Bran ko Ra di ~e vi}”- ogra nak no vo sad ske Grad ske bi bli o te ke, a po kro vi teq kar lo va~ ka op {ti na. Z. Ml.

Foto: S.[u{wevi}

me |u na ma stu den ti ma pra va, sma tra mo da je to je dan pre se dan, jer je do ne ta na osno vu na ci o nal ne pri pad no sti. Hag tre ba da do ne se pre su du, ali da je u skla du sa za ko nom , no ov de je pre su da do ne {e na iz po li ti~ kih raz lo ga iz ja vio je To do rov ski.

Ni je bio pri su tan ni ko od pred stav ni ka cr kve i jav nih zva ni~ ni ka. Sli ~an pro test bi }e odr `an i sle de }e ne de qe u sre du 28. no vem bra. Pro te sti su u isto vre me or ga ni zo va ni i u dru gim gra do vi ma u Sr bi ji i Ce ti wu u Cr noj Go ri.

A. L.

Pro mo ci ja kwi ge @ar ka Di mi }a Pr va i dru ga kwi ga @ar ka Di mi }a „Aneg do te kar lo va~ ke i sta re raz gled ni ce” bi }e pred sta vqe ne ve ~e ras u 18 sa ti u bi bli o te ci „Bran ko Ra di ~e vi}”, u Uli ci kar lo va~ kih |a ka 4.

Na pro mo ci ji u~e stvu ju re ce zent Rat ko Ra le Rac ko vi}, mu z ej s ki sa v et n ik dr Dra g o We go van, pr va ki wa Srp skog na rod nog po zo ri {ta Gor da na

\u r e| v i}-Di m i}, dram s ki umet nik Alek san dar Ma ti}, iz da va~ Raj ko Ko si jer, di rek tor Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa d u Dra g an Ko j i} i autor.

U mu z i~ k om de l u pro g ra m a na s tu p i } e kar l o v a~ k i tam bu r a { i Ne n ad Vu k a s o v i} Klem p a i Ivan Ke r e n ac Ke pe n a.

Z. Ml.

9

Rad ni ci raz mi {qa ju o blo ka di Du na va

ago ni ja grad skih gu bi ta {a, ume sto da se re or ga ni zu ju, dok je vlast tvr di la da ni je od go vor na za du go ve, te da no vac iz sub ven ci ja ne mo `e da za vr {i u pla ta ma za po sle nih. [to se ti ~e No ve go di ne, {ef od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah“ Mi ro slav Pa ro vi} vi {e nov ca prav dao je du `i nom pro sla ve, po {to }e ona po ~e ti od Bo `i }a ko ji se sla vi po gre go ri jan skom ka len da ru, sve do No ve go di ne sla vqe ne po ju li jan skom ka len da ru.

Ka kav }e bi ti no vo go di {wi sa dr `aj, za sa da ni je po zna to.

Za vr {e na je i dra ma sa grad skim gra |e vin skim par ce la ma, ~i ju pro da ju je Ustav ni sud Sr bi je ospo rio, te je wi ho va pro da ja spre ~e na, iako su ih no vi vla sni ci pla ti li. Sa da je na |en mo del po ko ji ma su one pri pa le gra |a ni ma i pred u ze }i ma ko ji su ih pla ti li, dok su po ni {te ni ugo vo ri oni ma ko ji su od u sta li od ku po vi ne, te }e im bi ti vra }en no vac.

S. Krsti}

Za po sle ni u “Du nav gru pi agre ga ti”, ne ka da {wem pred u- ze }u “He roj Pin ki”, ju ~e su pri mi li pla tu za av gust, a do kra ja me se ca, ka ko je ka zao di rek tor Ma {an Er ce go vi}, do bi }e i de cem bar sku za ra du iz pro {le go di ne i li~ ni do ho dak za sep tem bar 2012. go di ne.

- Na d am se da }e do kra j a me s e c a za p o s le n i do b i t i i nov ~ a n u na k na d u -ukr c a w e, za bo r a v ak na bro d o v i m a za na ve d e n i pe r iod - ka z ao je di rek t or.

Pred stav nik rad ni ka u “Du nav gru pi agre ga ti” No vi ca Cvet ko vi} re kao je ju ~e da za po sle ni u pe tak ima ju sa sta nak na ko jem tre ba da se do go -

vo re o da qim ko ra ci ma. Cvet ko vi} ka `e da je op ci ja blo ka de Du na va uvek pri sut na kao me ra da bi se iz vr {io pri ti sak na me nax ment.

Za po sle ni ve} dve sed mi ce ne do zvo qa va ju me nax men tu da u|e u “Du nav gru pu agre ga ti”.

Na to su se od lu ~i li jer ni je is po {to van spo ra zum o is pla ti za o sta lih pla ta. Po spo ra zu mu, rad ni ci ma je 5. no vem bra tre ba lo da bu du isla }e ne dve pla te i dva ukr ca wa, za de cem bar 2011. go di ne i za av gust ove go di ne. Vla snik pred u ze }a Du {an Bo ro vi ca je u pri tvo ru, ali to ne ma ve ze sa “Du nav gru pom agre ga ti”.

Z. Deli}

Auto bus iz Ka }a me wa sat ni cu Grad ski pre vo znik }e od 3. de cem bra za pet mi nu ta iz me ni ti ju tar wi po la zak auto bu sa iz Ka }a. Ume sto u 5.10 ~a so va auto bus iz Ka }a }e kre ta ti ka No vom Sa du u 5.05 ~a so va.

Z. D.

U „^ISTO]I” ZALUD PRETE [TRAJKOM?

Pla te ne ma zbog de be log mi nu sa - Za po sle ni u JKP „^i sto }a” mo `da ni ka da ne }e do bi ti dru gi deo ok to bar ske za ra de iz ja vio je di rek tor pre ud ze }a Dra gan Bo `i}, po {to je sin di kat u pred u ze }u na ja vio ge ne ral ni {trajk za uto rak, 27. no vem bar, a zbog ka {we wa de la ok to bar ske za ra de. Akon ta ci ja za no vem bar, pre ma ko lek tiv nom ugo vo ru, tre ba la bi bu de na ra ~u ni ma za po sle nih 25. no vem bra.

Di rek tor Bo `i} ka `e da je fir ma u gu bit ku oko mi li jar du di na ra i da do ba vqa ~i ko ji ma „^i sto }a” du gu je oko tri sto ti ne mi li o na di na ra sva ko dnev no ski da ju no vac sa ra ~u na u na me ri da na pla te po tra `i va wa. On

se pi ta gde je do sa da bio sin di kat i do da je da je u we go vom man da tu is pla }e no dve pla te, ali da tre }u za ra du ne zna ka ko da po de li za po sle ni ma.

- Za te kao sam kre dit u vi si ni od oko 360 mi li o na di na ra, a deo kre di ta od ka da sam na ~e lu fir me je re pro gra mi ran. Tek u de cem bru }e pred u ze }e ose te ti po vi {i cu ce ne uslu ga, ali to po ve }a we pri ho da za oko 15 mi li o na di na ra, ne }e mno go zna ~i ti - pre do ~io je di rek tor Bo `i}.

Re ba lan som bu xe ta „^i sto }a” }e iz grad ske ka se do bi ti 65 mi li o na di na ra, ko li ko je i tra `e no od Gra da.

Z. Deli}

RUKOVODSTVO O TE[KOJ SITUACIJI U FIRMI

„Par king ser vis” pri ti sli du go vi Pri mo pre da ja du `no sti u „Par king ser vi su” oba vqe na je 3. ju la ove go di ne i za te ~e no sta we je, ka ko je re kao na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re di rek tor po me nu tog pred u ze }a Mi lan Ko sti}, ta kvo da je za po sle nih na neo d re |e no vre me bi lo 224, na od re |e no {est i pre ko stu dent ske za dru ge 17. Sta we na ra ~u nu je bi lo bli zu 17 mi li o na di na ra, a du go va wa za taj pe riod bi la su ne {to vi {e 30,4 mi li o na, od ~e ga pre ko se dam mi li o na du go va wa za ko mu nal ne tak se pre ma gra du ko je ni su pla }e ne od fe bru a ra ove go di ne.

- Do dat na du go va wa pre ma gra du za ne pla }e nih 50 od sto ostva re nih pri ho da iz 2009. i 2010. go di ne iz no se 18 mi li o na i 644 hi qa de di na ra, a pr va ra ta kre di ta do spe la je na na pla tu 5. ju la u iz no su od 4,6 mi li o na di na ra {to, je je oko 30 od sto ukup no po treb nog nov ca za is pla tu pla ta. Kre dit je uzet 2. mar ta ove go di ne na pe riod od dve go di ne, od ~e ga je 677,5 hi qa da evra glav ni ca i 94,8 hi qa da evra ka ma te, {to je ukup no ne {to pre ko 772.000 evra - re kao je Ko sti}.

Pre ma we go vim re ~i ma za te ~e na si tu a ci ja bi la je ve o ma te {ka, a du go va wa pred u ze }a pre va zi la ze 110 mi li o na di na ra. Ceo uze ti kre dit po tro {en je od mar ta do ju na, a da u tom pe ri o du ni je ni {ta no vo ku pqe no.

nan si ra lo du go ve i ot pla }i va lo ra tu kre di ta pre ma ban ci.

Pla ni ra mo i da ob no vi mo vo zni park, ima mo {est pa uk vo zi la, ali su vr lo do tra ja la, a za vred n ost po me n u tog kre di ta mo gli smo ku pi ti de vet no vih pa uk vo zi la - do dao je Ko sti}.

Nove cene od Nove godine Ta ko |e, ka ko se mo glo ~u ti, ko rek ci ja po sto je }ih ce na par ki ra wa po sa tu po ~e }e da se pri me wu je od na red ne go di ne. Ce na go di {we sta nar ske par king kar te na me se~ nom ni vou, ume sto sa da {wih 186 di na ra, ko {ta }e 130 di na ra, {to na go di {wem ni vou ume sto 2.232 iz no si 1.560 di na ra. Ce na par ki ra wa u cr ve noj zo ni ko {ta }e 55 di na ra, u pla voj 45 di na ra, ali }e za to ce na par ki ra wa po sa tu u be loj zo ni ko {ta ti 30 di na ra. Do sa da {wa do plat na kar ta ko ja je ko {ta la 1.000 di na ra, sa da }e bi ti po seb na par king kar ta ko ja }e ko {ta ti 900 di na ra.

- Plan za na red ni pe riod je pre sve ga fi nan sij ska sta bil nost i kon so li da ci ja. Sa ovo li kim kre dit nim op te re }e wem, du go vi ma pre ma ban ci i gra du vr lo je te {ko odr `a ti fi nan sij sku sta bil nost i u tom smi slu pro te kla ~e ti ri me se ca bi la su ve o ma na por na. Pred u ze }e je u tom pe ri o du re dov no fi -

Ka ko je ka zao, pri kra ju je i pro je kat iz grad we pod zem ne ga ra `e na Tr gu re pu bli ke. Oba vqe na su son da `na is pi ti va wa pod zem nih vo da i na osno vu wih }e se pro je kat do kra ja za vr {i ti, pa se o~e ku je da }e ove go di ne pro jekt na do ku men ta ci ja bi ti skroz go to va.

B. M.

U KARLOVCIMA, U STRMOM DELU BEOGRADSKE ULICE

Ko na~ no sti `e ka na li za ci ja Do kra ja no vem bra pred u ze }e „Gra di teq NS” tre ba lo bi da iz gra di fe kal nu i at mos fer sku ka na li za ci ju u str mom de lu Be o grad ske uli ce u Srem skim Kar lov ci ma.

Ti me bi ko na~ no tre ba lo da bu de sta vqe na ta~ ka na for mi ra we ka na li za ci o ne mre `e u toj uli ci. Vred nost ra do va sa PDV-om je 3,5 mi li o- na di na ra, a pre no {to za po~ ne ra do ve, ovo pred u ze }e tre ba da sa ~i ni pro je kat.

Sa da {wa at mos fer ska ka na li za ci ja ni je ni ucr ta na, a osim

to ga, gra |a ni su se u ne do stat ku fe kal ne, pri kqu ~i va li na wu.

Ona je slu `i la i za od vod vo de

iz obli `we jav ne ~e sme i usled pre op te re }e no sti, de {a va lo se da po pu ca, pa se fe kal ni sa dr `aj sli vao niz uli cu.

Grad wa ka na li za ci je u de lu ove uli ce ko ji je pa ra le lan sa No vo sad skim dru mom, po ~e la je pre vi {e go di na, ali ni je za vr {e na do kra ja.

Po lo vi nom go di ne iz gra |en je po ti sni ce vo vod i ugra |e na crp na pum pa bez ko jih ka na li za ci ja ne bi mo gla da funk ci o ni {e u do wem de lu uli ce.

Z. Ml.

10

~etvrtak22.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ИНИЦИЈАТИВА СОМБОРСКИХ ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА

Боље финансирање доноси боље информисање

Старо здање Дома војске у центру града

САРАДЊА ОПШТИНЕ ВРШАЦ С ВОЈСКОМ СРБИЈЕ

За Дом војске дали три стана

ВРШАЦ: Још раније Скупштина општине Вршац проценила је да преузимање непокретне имовине Војске Србије у овој општни је од изузетног значаја за реализацију развојних програма и Влада Србије је подржала ову иницијативу локалне самоуправе. Тако Протокол о сарадњи у области располагања војним некретнинама на територији општине Вршац предвиђа сукцесисван откуп комплетне војне имовине подручју града. Неки дан је завршена прва фаза. Општина је преузела објекат „Клуб Војске“, површине од преко 1.300 квадрата, и грађевинско земљиште које се налази на углу улица Жарка Зрењанина и Сремске. За власништво на Дому војске у старом језгру града и дела касарне познатог као „Коњички стадион“, Министарство одбране је добило

три стана површине од 204 квадратна метра. Намера је општине да део Дома војске припојии Градској библиотеци где ће, након реконструкције бити прилагођен за чување вредних књишких материјала, други део ће се уклопити у пројекат уређења старог градског језгра. Од запослених у библиотеци чуло се да је здање Дома војске већ дестак и више године ван употребе. У подруму је у сезони киша пуно воде, сем лепе старинске фасаде, већина просторија је демолирана и за нове намене требаће много пара за реконструкцију. Иначе, овде је Министарство одбране корисник шест војних комплекса који су уврштени у програм размене с општином за решавање стамбених потреба припадника Војске Р. Ровановић Србије.

Сертификат добила 24 млада менаџера ТЕМЕРИН: У организацији Центра за развојне пројекте Војводина метал кластера (ВМЦ), у Темерину су уручени сертификати полазницима двомесечног семинара – тенинга „Израда пројеката према правилима Европске уније“. Семинар су организовали ВМЦ и Агенција за развој општине Темерин, уз подрушку De uts he Ge sellschaft fur Zu sam me nar be it (ГИЗ). Полазнике су поздравили председник СО Темерин Андраш Густоњ, менаџер ВМЦ Зоран Пекез и представник ГИЗ-а Тобиас Столц, који је том приликом изразио своје позитивно мишљење о обуци и оствареним М. М. резултатима.

СОМБОР: Да ни једном, поготово локалном, медију у Србији не „цветају руже”, није потребно претерано доказивати, па се у ову слику сасвим „лепо” уклапају и они у Сомбору. У покушају да се кроз јавну расправу дође до модалитета како им помоћи, прошле седмице је у овом граду одржан „Сомборски јавни форум”, којем је тема била управо ситуација у медијама и однос локалне самоуправе према њима. Тада им је од представника Градског Већа поручено да сами предложе варошким властима на који начин да се искористе и иначе оскудна средства за информисање, а колико јуче се овдашњој власти „испунила жеља”. Према иницијативи, коју су потписали Радио Сомбор, ТВ К-54, Радио Фортуна и НВО

СОинфо.орг (познат по свом истоименом информативном порталу) за јавно информисање би у буџету Града Сомбора било издвојено најмање два одсто од укупне вредности градске касе. Средства намењена медијима била би подељена у три категорије: извештавање о раду локалне самоуправе, конкурс за финансирање медијских пројеката регионалних и локалних регистрованих јавних гласила и конкурс за финансирање медија на језицима националних мањина. За прву категорију било би намењено 35 одсто „медијског буџета” из чега би се финансирали преноси Скупштине града, огласи и обавештења и друге информације од јавног значаја које објављује Град Сомбор. За медијске пројекте било би одвојено 40 одсто средстава, с тим да би обавезно

У КУЦУРИ ОТВОРЕНА НОВА АМБУЛАНТА

Европски услови лечења

ВРБАС: У Куцури је јуче свечано отворена амбуланта за примарну здравствену заштиту. Изградња овог објекта почела је пре неколико месеци, а отварању куцурске амбуланте присуствовали су председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић и покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и демографију др Весна Копитовић. Пајтић је, том приликом, истакао значај изградње амбуланте у Куцури у којој ће око 4.000 становника овог места добити одговарајућу здравствену услугу.

- У рурални развој улажемо не само тако што подржавамо пољопривредну производњу већ и тиме што подржавамо и бољи стандард

живљења у селима. У протекле четири године смо у општини Врбас инвестирали преко 500 милиона динара годишње неповратних средстава, у инфраструктуру, образовање и посебно у здравство које је веома битно, јер смо ми све старије друштво које захтева све више здравствене неге. Такође, ми смо друштво које претендује да буде европско, а као такво морамо имати европске услове лечења које сада омогућавамо и становницима Куцуре – рекао је Пајтић. Амбуланта у Куцури је зимус измештена у просторије Месне заједнице, јер је стари монтажни објекат који је саграђен 1965. године, а чији је рок употребе истекао пре 20 година, постао ризи-

VESTI Огрев стиже најугроженијима КАЊИЖА: За 60 социјално најугроженијих домаћинстава додељена је помоћ од по два кубика огревног дрвета, захваљујући локалној самоуправи општине Кањижа. Бесплатан огрев према решењима Центра за социјални рад додељена су углавном сиромашним старачким домаћинствима без икаквог прихода, односно

пензионерима са примањима мањим од 8.000 динара. Члан Општинског већа Кањиже за социјална питања Тимеа Кљајић каже да је за помоћ сиромашним породицама за огрев из општинске касе овог пута издвојено 400.000 динара. Први контигент огревног дрвета испоручен је пре месец дана, а осталим социјално угроженим домаћинствима огрев ће бити испоручен наредних даМ. Мр. на.

учешће медија износило 20 одсто вредности пројекта, а максималан износ пројекта би био ограничен на 15 одсто вредности издвојених средстава. Трећој категорији, финансирању медија на језицима националних мањина било би намењено најмање 25 одсто средстава намењених за јавно информисање, с тим да се 40 одсто издваја за електронске, а 60 одсто за штампане медије. Посебно би се водило рачуна о томе да се не умањују стечена права националних мањина на информисање. Како кажу потписници и предлагачи ове иницијативе, претпоставка је да би се, уколико власти усвоје предлог, обезбедило транспарентно финансирање локалних медија, односно јавног информисања, али и бољи квалитет програмских садржаја. М. Миљеновић

Новац за канализацију ПАНЧЕВО: Приоритет Града Панчева у следећој години биће изградња комуналне инфраструктуре у местима у којима не постоји. Због тога је из буџета издвојена иста сума као и ове године. Од Покрајине ће стићи и средства за изгрању канализационе мреже у Омољици. Фонд за капитална улагања АП Војводине одобрио је 50

милиона динара за изградњу канализационе мреже у Омољици. За ову инвестицију неопходно је још најмање 20 милиона динара.

- Омољица је једно од ретких села у којима није изграђен ни метар канализационе мреже. Проблем је што је грађевинска дозвола истекла и што ћемо морати до Нове године тај пројекат да усагласимо са Законом о изградњи рекао је члан Градског већа задужен за села и рурални развој ДеЗ. Дг. јан Живановић.

Ревизија ЛАП за младе

БЕЧЕЈ: На основу одлуке председника општине мр Вука Радојевића, започет је процес ревизије Локалног акционог плана за младе општине Бечеј. Именована је и десеточлана Радна група, која би до краја ове године требало да заврши посао и највећа потиска општина ће добити нови ЛАП за младе и Акциони план за побољшање њиховог положаја. Процес ревизије ЛАП за младе подржало је Министарство омладине и спорта и ГИЗ, на чијим препорукама су засноване све активности, у оквиру актуелног посла радне групе. Носилац активности је Канцеларија за младе општине Бечеј, а у радној групи су мр Миодраг Басарић, Аница Дудварски, Андор Кормањош, Драган Лазић, Дане Мандић, Тамара Марковић, Драгољуб Милинков, Дејан Петковић, Катарина Стојисављевић и Атила Триполски. В. Ј.

чан за безбедност људи који бораве у њему. Председник општине Врбас др Жељко Видовић је напоменуо да становници Куцуре, која је највеће место врбаске општине, од 1995. године нису имали адекватну амбуланту за лечење, а да је локална самоуправа у последњих 20 година мало улагала у здравство.

- Отварањем амбуланте, Куцурани ће се убудуће лечити на један модеран и европски начин. Такође, у општини Врбас се у наредном периоду планира отварање нове амбуланте у Старом Врбасу, коју смо када смо дошли на власт, затекли практично срушену, као и реновирање амбуланти у

Равном Селу и Бачком Добром Пољу - казао је Видовић. Директорица врбаског Дома здравља „Вељко Влаховић“ др Брајана Николић је истакла да је доступност примарне здравствене заштите становницима једна од најважнијих ствари, а изградњом нове амбуланте, Куцурани ће, додала је она, добити здравствену услугу какву и заслужују. Амбуланта у Куцури се простире на око 400 квадрата и у њој се налази Служба опште медицине, стоматолошка служба, лабараторија и апотека. Вредност радова, заједно са партерним уређењем, је 29 милиона динара, а средства за ове намене је издвојила општиМ. Кековић на Врбас.

До дат на на ста ва у ауто-шко ли По ла зни ци Ауто-шко ле ЈКП „Те ме рин„ ко ји су по ха ђа ли те о рет ски и прак тич ни део обу ке по тзв. ста ром про гра му, а до са да ни су ис пит по ло жи ли и сте кли во зач ку до зво лу ду жни су као услов за по ла га ње во зач ког ис пи та да од слу ша ју до дат на три ча са те о рет ске на ста ве и од во зе три ча са прак тич не обу ке. О це на ма до дат не те о рет ске и прак тич не обу ке по ла зни ци мо гу до би ти ин фор ма ци је у Слу жби мар ке тин га ЈКП-а или на те ле фон 021 843 666. Те о рет ска на ста ве ће се одр жа ти у М. Мл. су бо ту, у учи о ни ци Ауто шко ле ЈКП Те ме рин.

vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

ОГОРЧЕНИ РАДНИЦИ „МИТРОСРЕМА“

Блокадом пута траже правду

ГРАДОНАЧЕЛНИК СУБОТИЦЕ НАЈАВИО

Рушиће се бетонски костур

СУБОТИЦА: По речима градоначелника Суботице Модеста Дулића, бетонски костур код Отвореног универзитета у Суботици, биће срушен до краја године. Он даље објашњава да је прошле недеље постигнут договор између града и фирме „Холтек“ око парцеле. У току недеље у Службеном гласнику изаћи ће оглас, на основу којег ће се касније изабрати извођач радова. Након вишегодишњег спора, вансудским поравњањем је призната вредност парцеле од 350.000 евра и уплаћена је фирми „Холтек“, тако да је површина сада у власништву града. Бетонска конструкција у центру града популарно названа костур, која већ 61 годиу ружи центар града, коначно ће бити срушена. Анкетирани

суграђани не верују да ће објекат бити срушен, јер како кажу, до сада је неколико пута било најављивано рушење, а ништа није било од тога.

- Пошто нема грађевинских радова, очекује се да ће се поступак рушења брзо спровести. Користиће се нове технологије, али тачно које, знаће се када се изабере извођач радова. Верујем да неће требати више од месец дана да се посао уради и очекујем машине врло ускоро - објашњава градоначелник Модест Дулић. Шта ће се градити на том месту, још се не зна, али када је пропао покушај да се изгради биоскопска сала, предлагана су разна решења, међу којима је и градња десетоспратнице. С. И.

Умањење рачуна за 100 породица

ПАНЧЕВО: За најугроженије житеље Панчева и ове године Центар за социјални рад и Град Панчево обезбедће помоћ у плаћању комуналних услуга. Спискови су послати на адресе три комунална предузећа „Водовода и канализације„, „Хигијене„, „Грејања„, сеоских комуналних предузећа, али и за плаћање огрева онима који нису у систему даљинског грејања. Ове године за помоћ се пријавило 1.600 породица, 10 одсто више него лане. За субвенције су аутоматски конкурисали корисници социјалне, мада је помоћ важећа и за Панчевце са нижим примањима. Центар за социјални рад послао је спискове оних који су испунили услове почетком недеље. У „Грејању„ кажу да је број оних који користе њихове услуге, а налазе се на списку, повећан у односу на прошлу годину.

- Ове грејне сезоне 100 наших корисника имаће право на субвенцију, што је више у односу на прошлу годину када су 83 наша корисника остварили то право. Списак достављамо Центру за социјални рад, а они Градској управи. Када буде донета одлука колики ће тај износ бити, добићемо информацију о укупном износу са којим располажемо - објаснила је Биљана Булатовић Пајић из „Грејања„. Прошле године су умањењи рачуни за 3.400 динара и то као једнократна помоћ. Ове године буџетом Града издвојена је већа сума новца. У „Водоводу и канализацији„, такође једнократно, су прошле године рачуни били умањени за 2.602 динара, док ће у „Хигијени” списак корисника ажурирати до краја следеће недеље. З. Дг.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: На конференцији за новинаре одржаној у просторијама сремскомитровачког Самосталног синдиката, радници ‘’Митросрема‘’ су најавили простест који ће бити одржан сутра, а поводом вишегодишње агоније због нерешене ситуације у овом предузећу. Наиме, због великих дуговања и нерешеног питања власништва, петстотинак радника овог, некада успешног предузећа, обратило се ресорним министарствима. Одговор нису добили, па је, како сами истичу, једино решење протест, о којем ће се преговарати у петак.

- До сада постоји више размишљања и то блокада граничног прелаза према Републици Српској, блокада центра града и аутопута. Ја лично бих избегао центар града, јер нису криви Митровчани за овакво стање. Можда ћемо се једино ту окупити, па кренути према релацији коју ћемо да блокирамо – истиче председник Синдиката радника ‘’Митросрема‘’ Стеван Јовановић. Вредност предузећа ‘’Митросрем‘’ тренутно износи око 40 милиона евра, а претрпело је губитак од четири милиона евра због летње суше. Власник ‘’Митросрема‘’ је и даље ‘’ДТМ Релатионс‘’, фирма која је скоро две године у ликвидацији, а блокада рачуна је

извршена на основу 180 милиона динара дуга, који се приписује ‘’Митросрему‘’. Ово предузеће је међу последњим предузећима из примарне производње, које може да опстане и настави са радом, како тврде радници, само уколико му држава пружи помоћ, и реши актуелне проблеме.

- Наше Веће је расправљало о теми и ‘’Митроса‘’ и ‘’Митросрема‘’. Ми дајемо подршку радницима ‘’Митросрема‘’ јер га треба спасити. А треба га спасити јер се ради о четири хиљаде хектара, али и зато што је ово предузеће значајано за овај град, али и за регион, као што је и ‘’Митрос‘’ некада. Протест који се најављује је, по мом мишљењу, потпуно оправдан – каже председник Самосталног синдиката града Сремска Митровица Стева Ромаков. Синдикат се неколико пута обратио ресорним министарствима, али су увек остајали без одговора. Са локалном самоуправом, кажу, имају добру сарадњу, а уз помоћ малих акционара, бивших радника и пензионера, те уз помоћ Асоцијације пољопривредних произвођача, радници ‘’Митросрема‘’ ће се протестима борити против коначне пропасти, односно одласка у стечај. Ј. Антић

КРШЕ СЕ ПРОЦЕДУРЕ ПРИ ИМЕНОВАЊУ АНТИКОРУПЦИЈСКОГ ФОРУМА

Потврђено да је политика умешала прсте

ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Иван Бошњак (СНС) потврдио је да локална власт меша партијску и институционалну борбу против корупције, на шта је Биро за друштвена истраживања и упозоравао, оценила је ова организација. Овдашња власт, да подсетимо, планира у петак, на седници Скупштине града, да без икаквог образложења смени досадашње чланове Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ), именује нове а за координатора постави члана Градског одбора СНС Славишу Влачића. Биро, који је у сарадњи са претходном зрењанинском влашћу и формирао форум, упозорио је да овакво поступање изазива оправдану сумњу да је у питању политички мотивисан потез нове владајуће већине која перцепира Локални антикорупцијски форум не као независну институцију, већ као место за удомљавање партијских кадрова и “заслужних” грађана. Реаговао је градоначелник Бошњак који је казао да ће после промене састава ЛАФ-а бити обезбеђено брже и ефикасније

Скупштина града Зрењанина

спровођење борбе против корупције “која је и главна карактеристика СНС на републичком нивоу и лидера те странке Александра Вучића”. “Стављање првог потпредседника Владе Србије у контекст борбе против корупције на локалном нивоу представља пример мешања партијске и институционалне борбе против ове друштвене пошасти, што не доприноси афирмацији владавине права”, оценио је Биро за друштвена истраживања и додао да градоначелник није ни прочитао Локални план за борбу против

корупције којим је јасно дефинисано ко и на који начин може да постане члан Локалног антикорупцијског форума, односно да координатора ЛАФ-а могу да смене само чланови тог тела. Биро је нагласио да је неспорно да било која партија у свом програму може да има борбу против корупције и да јој то буде један од битних приоритета у власти, али да се она мора спроводити на начин да се поштује законски и институционални оквир, што у овом случају значи поштовање Локалног плана за борбу против корупције, процедура и принципа на којима је дефинисан рад ЛАФ-а. “Свака борба против корупције која се не заснива на утврђеним процедурама и законима је пут у корупцију”, поручили су из Бироа и позвали особе које су предложене за чланове ЛАФ-а да не прихвате именовање на овакав начин. Ж. Балабан

БОЉА САРАДЊА „МЕТРО-ПАРКИНГ СЕВЕРА” И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Позитивно послују с 18 запослених

Са последње акције добровољног давања крви у Бечеју

ЗАВРШЕН ОВОГОДИШЊИ ЦИКЛУС ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

Крв дало 1.270 Бечејаца БЕЧЕЈ: Јубиларном десетом,

уједно, последњом овогодишњом акцијом завршен је циклус добровољног давања крви Бечејаца у 2012. години. Мобилна екипа Завода за трансфузију крви Војводине прегледала је у последњој акцији 143 хуманитарца, 134 их је дало крв, од којих је 19 то урадило први пут.

- Задовољни смо сарадњом са Заводом за трансфузију крви Војводина, Градским позориштем које нам уступа простор за реализовање акција и одзивом суграђа-

на. Током десет овогодишњих акције нашим позивима се одазвало 1.465 суграђана, 1.388 их је прегледано, 1.270 је дало крв, од чега 127 први пут. У поређењу с прошлом годином, када се одазвало 1.404, прегледано 1.355, крв дало 1.198, од чега први пут 67, приметно је да се у свим параметрима, поготово када су у питању они који први пут дају крв, ситуација знатно побољшала - рекао је активиста Општинског одбора Црвеног крста у Бечеју Невен Андрић. В. Јанков

КИКИНДА: У оквиру посете привредним друштвима у кикиндској општини председник општине Саво Добранић посетио је фирму “Метро-паркинг север”. У ранијем периоду било је проблема у комуникацији између локалне самоуправе и овог предузећа, те је циљ да се сарадња одвија на обострано задовољство.

- Договорили смо се да у наредном периоду формирамо радну групу чији ће чланови бити представници предузећа и локалне самоуправе. Задатак радне групе биће да прегледа уговор, да се утврди да ли су и једна и друга страна испоштовале све одредбе. Уколико се закључи да део који се односи на инвестиције није спроведен до краја договорићемо се да се скрати временски рок на који је потписан уговор или да “Метро-паркинг север” испуни уговорне обавезе.

Граду се враћа 10 одсто Цена СМС поруке у првој зони паркирања је 34,5 динара и према уговору коригује се једном годишње у складу са пројектованом инфлацијом.Локалној самоуправи враћа се 10 одсто прихода које остварује ова фирма и ова обавеза редовно се измирује. Фирма “Метро-паркинг север” важна је за општину Кикинда јер је основана на принципу јавноприватног партнерства, што је ретко у нашој земљи, додао је први човек општине. А граду какав је Кикинда неопходна је фирма које ће се бавити овом делатношћу. У овом предузећу запослено је 18 рад-

Јелена Радосављев и Саво Добранић

ника, а остварује приход који омогућава да позитивно послује.

- Грађани су највише примедби имали на рад паук службе. Према подацима паук у просеку однесе једно возило дневно, што није много. Не желимо да гурамо проблеме под тепих већ да о њима разговарамо и да сваки договор буде транспарентан. У наредном периоду и “Метро -паркинг север” ће, као и остала предузећа које се баве комуналном делатношћу, Општинском већу подносити извештај о раду и план рада за наредну годину - рекла је директорица овог предузећа Јелена Радосављев и овом приликом позвала труднице да дођу у ово предузеће како би уз потврду себи обезбедиле бесплатан паркинг у наредна три месеца. Када овај рок истекне неопходно је обновити потврду. Акција је започела 20. октобра и до сада се пријавило 15 трудница. А. Ђуран

11

ВЛАДА АП ВОЈВОДИНЕ ОДЛУЧИЛА

За пројекте 32 милиона динара НОВИ САД: Влада АП Војводине је на јучерашњој седници којом је председавао потпредседник Владе и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић донела одлуку о коришћењу буџетских средстава за предфинансирање и финансирање пројеката за чију су реализацију обезбеђена средства из фондова Европске уније. За ове потребе расподељено је 47,9 милиона динара према локалним самоуправама које са партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, започињу реализацију ИПА пројеката у општинама Алибунар, Беочин, Врбас, Жабаљ, Ириг, Кањижа, Нови Кнежевац, Стара Пазова, Чока. Преко Покрајинског секретаријата за финансије и Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој научним институцијама чији су ИПА пројекти прихваћени биће расподељено 32,1 милион динара, у складу са последњим ребалансом покрајинског буџета.

VESTI Ново руководство ОО СПС

БЕЧЕЈ: Општински одбор СПС у Бечеју је на последњој седници (не)очекивано добио ново руководство. На предлог Извршног одбора, да би се проверило поверење руководства, тајно се гласало за носиоце функција и дошло је до извесних промена. Нови председник је Дејан Ерак, функцију потпредседнице задржала је Ружа Васић, а други потпредседник је постао први човек омладине СПС Срђан Цветићанин. Александар Димитријевић је предложен за секретара, што ће на првој седници верификовати седмочлани Извршни одВ. Ј. бор.

Скупљи кућна нега и помоћ у кући

БАЧКА ПАЛАНКА: Општинско Веће у Бачкој Паланци, а на предлог Управног одбора овдашњег Герентолошког центра донело је решење о утврђивању цена услуга помоћи у кући и кућне неге. Речено је да су цене кориговане за 3,4 одсто, а у складу са кретањем, односно повећањем трошкова живота. Од 1.новембра помоћ у кући по сату плаћаће се 240 динара, а сат кућне неге М. Сџ. коштаће 297 динара.

Реновирана сала БАЧКО ГРАДИШТЕ: У оквиру пројекта „Сви за младе, млади за све“, Канцеларија за младе општине Бечеј је, уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за омладину и спорт, помогла реновирање сале „22. октобар“ у Бачком Градишту. Вредност пројекта је неколико десетина хиљада динара, а знатан удео у реализацији имали су бројни донатори, док је радно активно било десетак младих Бачкоградиштанаца, углавном, чланова ромског Удружења „Ђина“, који ће даље одржавати салу и реализовати активости у њој.

- Овога пута смо се остварили у Бачком Градишту, следећи пут ће бити у неком другом насељу. Свака појединачна идеја од стране младих је добро дошла, а реализација ће бити заједничка, као што ће и коришћење капацитета које ревитализујемо бити заједничко за све младе - рекла нам је координаторка тек завршеног пројекта Катарина В. Ј. Стојисављевић.

12

~etvrtak22.novembar2012.

IZ [EST ZA TVO RA U VOJ VO DI NI SU DO VI MA UPU ]E NO 1.445 PRED ME TA

Am ne sti ji se na da 1.000 osu |e ni ka Po Za ko nu o am ne sti ji, ne ki od pro pi snih pro ce na ta uma we wa za tvor skih ka zni po bi lo ko jem za kon skom osno vu mo gao bi ob u- hva ti ti ne {to vi {e od 1.000 pra vo sna `no osu |e nih ko ji se na la ze u {est za tvo ra i ka zne no-po prav nih za vo da na pod ru~ ju Voj vo di ne.

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, za osu |e ne u za tvo ri ma u No vom Sa du, Su bo ti ci, Som bo ru, Zre wa ni nu, Pan ~e vu i Srem skoj Mi tro vi ci nad le `nim su do vi ma je pod ne to ukup no 1.445 pred me ta. O~e ki va wa su da bi se od tog bro ja, za oko 350 osu |e nih pri me nom am ne sti je i sma we wem za tvor skih ka zni, mo glo is po sta -

me ta, a pro ce na je da bi po sma we wu ka zni, iz za tvo ra isto vrem no usko ro mo glo iza }i 18 osu |e ni ka, dok je za za tvor u Zre wa ni nu su do vi ma do sta vqe no 40 pred me ta, pri ~e mu se za 15 osu |e nih o~e ku je da }e, kad im bu du uma we ne ka zne, ta ko |e od mah bi ti ot pu {te ni.

U ve zi sa 60 pred me ta upu }e nih KPZ-u u Som bo ru, o~e ki va wa su da bi iz we ga sma we wem ka zni u pr vom ta la su mo glo iza }i 15 osu |e ni ka, a iste su pro ce ne i za za tvor u Pan ~e vu, za ko ji je su do vi ma upu }e no ukup no 40 pred me ta.

Za kon o am ne sti ji pro pi su je uma we we de set ili 25 od sto pra -

crna hronika

dnevnik

NO VA PRI VO \E WA U AFE RI AGRO BAN KA

Uhap {e na biv {a di rek tor ka fi li ja le u [ap cu U na stav ku ak ci je su zbi ja wa pri vred nog kri mi na la pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je li {i li su slo bo de i uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve li is tra `nom su di ji Vi {eg su da u [ap cu Branislavu V. (1950) iz [ap ca i R. @. iz Qu bo vi je, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u [ap cu.

Ka ko se do da je, na kon sa slu {a wa, is tra `ni su di ja Vi {eg su da u [ap cu od re dio je Bra ni sla vi V. jed no me se~ ni pri tvor.

U to ku 2007. go di ne Bra ni sla va V. je, pre ci zi ra se u sa op {te wu, kao di rek tor ka fi li ja le Agro ban ke AD u [ap cu, is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja i su prot no ak ti ma ban ke o tre zor skom po slo va wu, od ste ~aj nog uprav ni ka [a ba~ ke ban ke AD u ste ~a ju pri mi la u osta vu de vi zna sred stva u iz no su od 86.276,80 evra,

Da ~i}: Agro ban ka ni je je di ni pro ces Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivica Da~i} iz ja vio je ju ~e da „slu ~aj Agro ban ka” ni je je di ni ko jim se ba ve pra vo sud ni or ga ni i po li ci ja a da Vla da ne pra vi se lek ci ju da li }e se od re |e ni pred met ra di ti ili ne.

– Agro ban ka je sa mo je dan od slu ~a je va i na to me se ne }e sta ti – re kao je pre mi jer no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja„.

Pre mi jer do dao da je ne mo gu }e bi lo {ta sa kri ti i da je u po stu pak u ve zi s Agro ban kom ukqu ~e no vi {e od 100 qu di, pod se tiv {i na to da po sto ji i spi sak pri va ti za ci ja ko je tre ba da bu du pre i spi ta ne.

Da ~i} je na gla sio da je do bio ma te ri jal od Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je i da je do go vo re no da sve {to Sa vet Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je i dru ge ne za vi sne in sti tu ci je do sta ve Vla di bu de pro sle |e no nad le `nim dr `av nim or ga ni ma. On je, me |u tim, do dao da je dug put od do sta vqe nog ma te ri ja la do pre su de.

ko ja ni je de po no va la ni ti evi den ti ra la u kwi go vod stve noj evi den ci ji ban ke, ve} ih je pri svo ji la.

Osum wi ~e na je ste ~aj nom uprav ni ku iz da la na kra ju 2008, 2009, 2010. i 2011. go di ne fik tiv ne po tvr de da s na ve de ne de vi zne u osta vi ban ke, pri to me fal si fi ku ju }i pot pi se dru gih li ca ~i ja su ime na na po tvr da ma.

U to ku 2008. i 2009. go di ne osum wi ~e na je, ta ko |e u svoj stvu di rek to ra fi li ja le, ovla {}e nim li ci ma ak ci o nar skog dru {tva „Grad wa“ iz Qu bo vi je i pri vred nog dru {tva „29. maj“ DOO Be o grad kao tra `i o ci ma ban kar ske ga ran ci je, iz da la ve }i broj ban kar skih ga ra ni ci ja bez od go va ra ju }e do ku men ta ci je po treb ne za od lu ku o da va wu ga ran -

ci je, bez od lu ke kre dit nog od bo ra Agro ban ke i bez evi den ti ra wa u kwi gu iz da tih ga ran ci ja, ko je su prav na li ca i upo tre bi la u Re pu bli~ koj di rek ci ji za rob ne re zer ve kao obez be |e we pla }a wa. Vred nost ban kar skih ga ran ci ja je 55.600.000 di na ra.

R. @., kao osni va ~u i vla sni ku ak ci o nar skog dru {tva „Grad wa“ iz Qu bo vi je, sta vqa se na te ret da je iz vr {io kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve ta ko {to je u to ku 2008. go di ne od Bra ni sla ve V. na ime obez be |e wa pla }a wa po ugo vo ru o zaj mu s Di rek ci jom za rob ne re ze zr ve do bio fal si fi ko va nu ban kar sku ga ran ci ju, a po tom ih do sta vqao sva ke sle de }e go di ne, ka `u u PU u [ap cu.

(Ta njug)

SRP SKI TU @I LAC ZA RAT NE ZLO ^I NE VLA DI MIR VUK ^E VI] NA JA VQU JE

Zgra da Okru `nog za tvo ra u Pan ~e vu

vi ti da su iz dr `a li ka znu te da im po za vr {et ku `al be ne pro ce du re u to ku sle de }e ne de qe sle du je ot pu {ta we.

– To su sa mo gru be pro ce ne o ne kim mo gu }im efek ti ma, na osno vu ka te go ri ja osu |e nih ko je Za kon o am ne sti ji na ~el no ob u- hva ta – ka `e port pa rol ka Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Zorana Vu~i}evi}. – Pred me ti su pred nad le `nim su do vi ma, ko ji ras po la `u svim re le vant nim po da ci ma za do no {e we re {e wa u ve zi s am ne sti jom, ~i ja pra vo sna `nost na stu pa tek po sle po stup ka po `al ba ma, od no sno is te ka `al be nih ro ko va.

Zo ra na Vu ~i }e vi} na vo di da je iz si ste ma Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja „nad le `nim su do vi ma upu }e no na raz ma tra we 1.100 pred me ta osu |e nih u Ka zne no-po prav nom za vo du u Srem skoj Mi tro vi ci, a na ~el na pro ce na je da bi na kon {to se za vr {i po stu pak, oko 230 li ca usled sma we wa ka zni mo glo od mah bi ti ot pu {te no“.

U od no su na Okru `ni za tvor u No vom Sa du, ka ko na vo di, nad le `nim su do vi ma je upu }e no 170 pred me ta, a o~e ku je se da bi oko 60 osu |e nih be ne fi te am ne sti je mo glo ose ti ti ve} u to ku na red ne sed mi ce.

Kad je re~ o za tvo ru u Su bo ti ci, su do vi ma je upu }e no 35 pred -

vo sna `no od re |e ne za tvor ske ka zne, od ~e ga su iz u ze ti osu |e ni za naj te `e ob li ke te {kih kri vi~ nih de la ka znom za tvo ra od 30 do 40 go di na, za rat ne zlo ~i ne, de la pro tiv ~o ve~ no sti i dru gih do ba ra za {ti }e nih me |u na rod nim pra vom, pro tiv ne mo} nih li ca, za te `e ob li ke kri vi~ nih de la na si qa u po ro di ci, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, kao i pro tiv pol ne slo bo de. Od am ne sti je su iz u ze ti i osu |e ni za kri vi~ na de la pro tiv ustav nog ure |e wa i bez bed no sti Sr bi je, da va wa i pri ma wa mi ta, kao i za kri vi~ na de la s ele men tom or ga ni zo va nog kri mi na la.

Am ne sti ja se ne mo `e pri me ni ti ni na li ca ko ja su vi {e od tri pu ta prav no sna `no osu |i va na na bez u slov nu ka znu za tvo ra, a ni je iz vr {e no bri sa we ili ne po sto je uslo vi za bri sa we ne ke od tri osu de. Iz u ze ti su i osu |e ni ci ko ji ma su ka zne za tvo ra sma we ne po ra ni je va `e }im za ko ni ma o am ne sti ji, kao i oni za ko ji ma je ras pi sa na po ter ni ca zbog ne ja vqa wa na iz dr `a va we ka zne ili bek stva.

Ka te go ri ja pr vi put osu |e nih na tri me se ca za tvo ra }e bi ti oslo bo |e na iz vr {e wa ka zni, dok }e pr vi put osu |e ni ma od tri do {est me se ci za tvo ra, bi ti uma we ne za 50 po sto. J. J.

NA PRE LA ZU PRE [E VO

Ot kri ve na pe to ri ca Av ga ni sta na ca Ca ri ni ci su ju ~e u za jed ni~ koj ak ci ji s ko le ga ma iz Gra ni~ ne po li ci je na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo spre ~i li pe to ri cu av ga ni stan skih dr `a vqa na da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na Mi ni star stva fi nan si ja Sr bi je.

Ile g al n i mi g ran t i su ot kri v e n i kon t ro l om ka m i o n a slo va~ kih re gi star skih ozna ka

ko jim su tran spor to va ni me tal n i pro f i l i i mag n e z it.

Slu ~aj je ot kri ven ta ko {to su ca r i n i c i pri m e t i l i da su plom be na vo zi li ma o{te }e ne, od no sno da su pre se ~e ne pa po no vo spo je ne.

Svih pet dr `a vqa na Av ga ni sta na je pre da to u da qu nad le `nost Gra ni~ noj po li ci ji, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

Ak ti vi ra se {est pred me ta za „Olu ju” Srp ski tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vladimir Vuk~evi} iz ja vio je da Tu `i la {tvo, na kon pra vo sna `no sti pre su de u Ha gu pro tiv hr vat skih ge ne ra la, ak ti vi ra pred me te po vo dom zlo ~i na iz vr {e nih u ak ci ji „Olu ja” i otva ra {est no vih slu ~a je va na osno vu do ka za ko je po se du je.

Tu `i la {tvo }e, ta ko |e, od Ha {kog tu `i la {tva tra `i ti da mu do sta vi do ka ze iz pred me ta pro tiv hr vat skih ge ne ra la Ante Gotovine i Mladena Marka~a ko ji su oslo bo |e ni op tu `bi za zlo ~i ne u „Olu ji” dru go ste pe nom pre su dom Ha {kog tri bu na la. Vuk ~e vi} je is ta kao da su do ka zi iz ve de ni na pr vo ste pe nom su |e wu (ka da je Go to vi na osu |en na 24, a Mar ka~ na 18 go di na za tvo ra) re le vant ni i mo gu do pri ne ti utvr |i va wu isti ne u zlo ~i ni ma iz vr {e nim to kom „Olu je” ko je Ha {ki tri bu nal ni je raz ma trao.

Vuk ~e vi} je ob ja snio da Tu `i la {tvo te is tra ge ne po kre }e jer je ne za do voq no oslo ba |a ju }om pre su dom Ha {kog tri bu na la An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, „ve} za to {to je mo ra lo da sa ~e ka pra vo sna `nost pre su de u Ha gu, po {to taj sud, shod no pra vi li ma me |u na rod nog pra va, ima pri mat za kri vi~ no go we we i po kre ta we po stu pa ka u od no su na srp sko tu `i la {tvo”.

– Po ~i we mo ta mo gde smo sta li.

Mi ve} na {est lo ka ci ja, ve za no za „Olu ju„, vo di mo pred is tra `ne po stup ke. Sa slu {a li smo ve li ki broj sve do ka, za jed no s „Ve ri ta som” – re kao je Vuk ~e vi}, do dav {i da su sa slu {a va ni i sve do ci u ve zi s ak ci jom hr vat ske voj ske „Bqe sak”.

Pred me ti rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom i po sle ak ci je „Olu ja” 1995. na ko ji ma ra di Tu `i la {tvo, po Vuk ~e vi }e vim re ~i ma, od no se se na me sto Ki ja ni po red Gra ~a ca, gde je ubi je no 14 srp skih ci vi la. Tu spa da i Ma li Alan, gde je 22. ja nu a ra 1993. na Ve le bi tu ra wen, a po tom za ro bqen, 21 pri pad nik oru `a nih sna ga Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne, od ko jih su ne ki ubi je ni na kon za ro bqa va wa a je dan broj ubi je nih je iz ma sa kri ran do smr ti. Pred is tra `ne rad we se vo de i u ve zi s Dvo rom na Uni, gde je 8. av gu sta 1995, u lo kal noj osnov noj {ko li, ubi je no de vet hen di ke pi ra nih ci vi la, na vo di Vuk ~e vi} u in ter vjuu ob ja vqe nom na saj tu Te le vi zi je B-92. Tu spa da i Go spi}, u okvi ru ko jeg se is tra `u je smrt 13 `r ta va iz tog gra da, za tim dve `r -

mo gli bi ti osu |e ni na ka zne za tvo ra.

– Ka da bi, re ci mo, bi li pro na |e ni „Top ni~ ki dnev ni ci”, re vi zi ja bi bi la mo gu }a, ali ko li ko su me ni po zna ta pra vi la Ha {kog tri bu na la, Go to vi na i Mar ka~ u tom po stu ku ne bi mo gli bi ti osu |e ni na ka zne za tvo ra ve} bi se sa mo mo glo kon sta to va ti da je po vre |e no pra vo – pre ci zi rao je Vuk ~e vi}.

Tu `i lac je oce nio da je dru go ste pe na pre su da hr vat skim ge ne ra li ma kom pro mi tu ju }a za sam Ha {ki tri bu nal jer }e s isto rij skog aspek ta prav de i pra vi~ no -

Vla di mir Vuk ~e vi}

tve u op {ti ni Do wi La pac, se dam `r ta va u op {ti ni Ud bi na, 17 u op {ti ni Vr ho vi ne i dve na Pli tvi~ kim je ze ri ma.

Ina ~e, zlo ~i ni to kom i po sle ak ci je „Olu ja” na pod ru~ ju Go spi }a bi li su pred met op tu `ni ce pro tiv Go to vi ne i Mar ka ~a, „ali ni jed no od li ca ko ja su na ve de na kao ubi je na ili ne sta la ni je ukqu ~e no u tu op tu `ni cu”.

Pred is tra `ne rad we se od no se i na Pe tri wu, „gde su eks hu mi ra ni po smrt ni osta ci 66 oso ba na gro bqu u tom me stu” kao i na Vr gin Most, pre ko ko jeg se ko lo na hr vat ske voj ske po vla ~i la i ko ji je ga |an i gra na ti ran iz pe {a dij skog na o ru `a wa.

Vuk ~e vi} je pret hod no, go stu ju }i u emi si ji „Upit nik” na RTS-u,

Zlo ~in je po ~i wen i u {ko li u Dvo ru na Uni

re kao da bi se re vi zi ja po stup ka pro tiv Mar ka ~a i Go to vi ne mo gla po kre nu ti ka da bi se do {lo do no vih do ka za, ali da oni ne bi

Bra merc: Tu `i la {tvo raz o ~a ra no pre su dom Glav ni tu `i lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bramerc sa op {tio je ju ~e da je Tu `i la {tvo raz o ~a ra no pre su dom @al be nog ve }a, ko jom su oslo bo |e ni hr vat ski ge ne ra li An te Go to vi na i Mla den Mar ka~, i na gla sio da oni ko ji su do `i ve li zlo ~i ne po ve za ne s „Olu jom” ose }a ju da wi ho ve pat we ni su pri zna te.

Bra merc je is ta kao da Tu `i la {tvo mo ra da po {tu je re zul tat pre su de po `al be nom po stup ku, ali da }e, kao i u svim pred me ti ma, „raz mi sli ti o po stup ku pre i spi ti va wa pre su de, ako po treb ni uslo vi bu du is pu we ni”.

- Tu `i la stvo je pa `qi vo pro u ~i lo pre su du ko ju je 16. no vem bra 2012. go di ne do ne lo @al be no ve }e u pred me tu Go to vi na i Mar ka~.

Tu `i la stvo je raz o ~a ra no is ho dom pre su de ko ja po ni {ta va pre su du ko ju su pro tiv Go to vi ne i Mar ka ca jed no gla sno do ne la tro ji ca su di ja Pre tre snog ve }a - na veo je Bra merc u sa op {te wu za me di je.

On je is ta kao da je Tu `i la {tvo sve sno da „oni ko ji su do `i ve li zlo ~i ne po ve za ne s ope ra ci jom Olu ja ni su za do voq ni is ho dom i ose }a ju da wi ho ve pat we ni su pri zna te”.

Bra merc je is ta kao da }e Tu `i la {tvo obez be di ti da do ka zi, ko je je pri ku pi lo, bu du na ras po la ga wu pra vo sud nim vla sti ma u biv {oj Ju go sla vi ji, ka ko bi se do ma }em pra vo su |u omo gu }i lo kri vi~ no pro ce su i ra we zlo ~i na po ~i we nih u ve zi s ope ra ci jom „Olu ja”.

- Ve ru je mo da }e pra vo sud ne vla sti u Hr vat skoj bi ti do ra sle svo jim oba ve za ma - ka zao je Bra merc.

sti sve {to je Tri bu nal ra dio pa sti u vo du. Vuk ~e vi} je re kao da ni je znao ka kva }e bi ti pre su da, ali da je o~e ki vao da }e „pa sti” za jed ni~ ki zlo ~i na~ ki po du hvat ko ji bi uka qao Hr vat sku kao dr `a vu, me |u tim, da je mi slio da }e bar ne ko od go va ra ti po ko mand noj od go vor no sti.

– Ova ko je „Olu ji” dat le gi ti mi tet – re kao je Vuk ~e vi}.

Vuk }e vi} sma tra da je ve li ki pro pust Ha {kog tu `i la {tva {to je pro pu sti lo da pri ba vi „Top ni~ ke dnev ni ke” o dej stvu ar ti qe ri je (u ko ji ma je Go to vi na na vo dio ko ji }e ci qe vi bi ti ga |a ni).

– Bra merc je ra ni je me ne pi tao {ta je s Mla di }em, a Ba ji }a {ta je s „Top ni~ kim dnev ni ci ma”, oni su bi li u istom ran gu, ali se pi ta we dnev ni ka vol {eb no iz gu bi lo – na po me nuo je tu `i lac. [to se ti ~e sa rad we srp skog i hr vat skog tu `i la {tva ona je za sa da, po Vuk ~e vi }e vim re ~i ma, bi la sjaj na.

– Mi za jed no ra di mo u is tra zi za zlo ~in u Dvo ru na Uni, a do sa da je s hr vat skim pra vo su |em raz me we no 97 pred me ta, {to je ve o ma ve li ki broj – na veo je Vuk ~e vi}.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

13

U NOVOM SADU ^ETVORICA UHAP[ENA ZBOG IZNUDE

Od No vo sa |a ni na tra `i li 100.000 evra

U NOVOM SADU O^ERUPAN DOM ZDRAVQA NA NOVOM NASEQU

Ba kar ne plo ~e ukra de ne s kro va

Po li ci ja je pro {le no }i na No vom na se qu, u Novom Sadu ne po sred no po sle kra |e, pro na {la No vo sa |a ne O. B. (18), K. T. (18) i jed nog ma lo let ni ka, za ko je osno va no sum wa da su s Do ma zdra vqa ski nu li 26 ba kar nih krov nih plo ~a, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Oni su na me ra va li da od ne su plen, ali ih je u to me spre ~i la pa tro la.

Pro tiv osum wi ~e nih bi }e pod ne te kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku, a ukra de ne plo ~e su od u ze te, do da je se u sap {te wu.

M. V.

ZBOG SUMWE DA JE POHARAO RADWE U NOVOM SADU, LESKOVCU, SMEDEREVU…

Do li jao se rij ski lo pov

Be o gra |a nin N. B. (22) za dr `an je u slu `be nim pro sto ri ja ma zbog osno va ne sum we da je iz vr {io vi {e kra |a na pod ru~ ju Sr bi je, sa op {ti la je ju ~e Po l i c ij s ka upra v a u No v om Sa du.

U sa op {te wu se na vo di da se N. B. te re ti da je u objek ti ma tr go vin skih la na ca na pod ru~ ju No vog Sa da, Su bo ti ce, Sme de re va i Le skov ca krao raz li ~i tu ro bu, one mo gu }iv {i elek tron -

sku kon tro lu pri li kom iz la ska iz pro dav ni ce. „Osno va no se sum wa da je, na taj na ~in, sa mo u Le skov cu otu |io teh ni~ ku ro bu vred nu bli zu 300.000 di na ra„, na vo di se u sa op {te wu, u ko jem se is ti ~e da je osum wi ~e ni pre kju ~e li {en slo bo de u No vom Sa du.

N. B. }e bi ti do ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, do da je se u sa op {te wu.

M. V.

U NOVOSADSKOJ O[ „SVETOZAR MARKOVI] TOZA”

La `na do ja va o bom bi

Zbog do ja ve o po sta vqe noj bom bi, ju ~e pre pod ne su eva ku i sa ni svi u~e ni ci i za po sle ni u no vo sad skoj Osnov noj {ko l i „Sve t o z ar Mar k o v i} To z a“. Spe c i j al n a je d i n i c a po li ci je i ovo ga pu ta je utvr di la da se ra di o la `noj do ja vi, ko ja je po li ci ji upu }e na naj ve ro vat ni je iz jed ne od jav -

nih go vor ni ca u bli zi ni ove {ko le.

Na kon {to su pri pad ni ci pro t iv d i v er z i o n e je d i n i c e pre gle da li kom plet nu zgra du i utvr di li da je re~ o jo{ jed noj la `noj do ja vi, |a ci i na stav ni ci su se vra ti li u u~i o ni ce.

N. P.

ZBOG NASILNI[TVA U STAROJ PAZOVI

Tu kli ma lo let ni ke, za vr {i li u pri tvo ru Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci od re dio je pri tvor do 30 da na za tri oso be osum wi ~e ne da su is tu kle dvo ji cu ma lo let ni ka i ote le im mo bil ni te le fon i ma wu su mu nov ca, sa op {ti la je ju ~e srem sko mi tro va~ ka po li ci ja.

Po li ci ja je pret hod no, ka ko se na vo di u sa op {te wu, li {i la slo bo de M. B. (25) iz @i ti {ta kao i @. J. (21) i M. N. (18) iz Sta re Pa zo ve, zbog sum we da su na grad skoj pi ja ci u

Sta roj Pa zo vi „vi {e pu ta uda ri li dvo ji cu ma lo let ni ka i od wih ote li mo bil ni te le fon i ma wu su mu nov ca”.

Po l i c i j a je, u odvo j e n om slu ~a ju, uhap si la i S. T. (19), I. T. (20) i M. V. (19), svi iz Sur ~i na, to kom pro va le u pro dav ni cu „Lu ki ko merc” u Ku pi no vu. Osum wi ~e ni su pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na, do da je se u sa op {te wu.

(Tanjug)

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je za dr `a va we N. [.

(1982) iz Srem skih Kar lo va ca, kao i S. S. (1982), S. B. (1979) i I. A. (1988) iz op {ti ne In |i ja, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo iz nu de.

Ka ko sto ji u sa op {te wu no vo sad ske po li ci je, oni se te re te da su, pret wa ma i na si qem, hte li da iz nu de 100.000 evra od jed nog No vo sa |a ni na jer je, na vod no, jed nom od wih dao u za me nu ne le gal no vo zi lo. „Ne po sred no po sle pri mo pre da je de la nov ca u jed nom no vo sad skom ka fi }u, in spek to ri Po li cij ske upra ve No vi Sad, u sa rad wi s Upra vom kri mi na li sti~ ke po li ci je, li {i li su slo bo de dvo ji cu osum wi ~e nih

i kod jed nog od wih pro na {li ko ver tu s iz ve snom su mom u stra noj va lu ti„, sto ji u sa op {e wu PU No vi Sad. Dru ga dvo ji ca osum wi ~e nih pro na |e na su na pod ru~ ju In |i je.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, `r tva iz nu de je ~e tr de set pe to go di {wi No vo sa |a nin ko ji se po li ci ji obra tio na kon {to su ga osum wi ~e ni pri mo ra li da pot pi {e do ku ment ko jim na se be pre u zi ma dug od 100.000 evra, iako je pr vo bit no du go va we zbog ne re gu lar nog auto mo bi la, ko ji im je pro dao, bi lo de set pu ta ma we.

Na vod no su osum wi ~e ni `r tvu fi zi~ ki na pa li u jed nom no vo sad skom ka fi }u, a za tim su za jed no oti {li kod advo ka ta

da ove re po tvr du o du gu od 100.000 evra. Ka da je, na kon to ga, na do go vo re no me sto do neo i pre dao deo nov ca jed nom od osum wi ~e nih, po li ci ja je upa la u ka fi} i pri ve la jed nog, a u

na red nih ne ko li ko sa ti i pre o sta lu tro ji cu osum wi ~e nih.

Sva ~e tvo ri ca osum wi ~e nih bi }e do ve de na na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

N. P.

U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU NAJEZDA SU\EWA ZBOG ZLOUPOTREBA SLU@BENOG POLO@AJA

Mal ver za ci ja ma do bo gat stva U ovom me se cu pred pet sud skih ve }a Vi {eg su da u No vom Sa du na }i }e se oko 50 pred me ta ve za nih za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `eb nog po lo `a ja.

Ni je ret kost da su vla sni ci fir mi po ~i ni o ci de la u kla si~ nom kri mi na lu te da su se ba vi li, na pri mer, te {kim kra |a ma, raz boj ni {tvi ma i iz nu da ma, pri ~e mu su „na pra vi li„ pa re.

Osum wi ~e ni za zlo u po tre bu slu `e nog po lo `a ja ~e sto pri zna ju da su ne ko ga o{te ti li, ali se prav da ju da je ne ko tre }i, do ko ga oni ne mo gu da do |u, ta ko po stu pio i pre ma wi ma. To je ta naj ~e {}a pri ~a u po li ci ji. Ina ~e, ve }i na tih kri vi~ nih pri ja va ide pro tiv vla sni ka pri vat nih pred u ze }a.

– „^i stu zlo u po tre bu„ iz ~la na 359 Kri vi~ nog za ko ni ka Re pu bli ke Sr bi je smo ve o ma ~e sto za ti ca li kod gra |e vin skih in ve sti to ra. Ne ki od wih su uzi ma li pa re, a ni su is po ru ~i va li sta no ve. U No vom Sa du i oko li ni smo pro ce su i ra li okri vqe ne zbog 933 mi li o na di na ra pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti, a pri to me bi lo je 217 o{te }e nih fi zi~ kih li ca. Pro tiv in ve sti to ra je pod ne to go to vo dva tre }i ne ta kvih kri vi~ nih pri ja va – ka `e za „Dnev nik” {ef Od se ka za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Milovan Forkapa. – Na kon {to smo ih „na pa li„ is tra ga ma, za kqu~ no s pro {lom go di nom sta le su vi {e stru ke pro da je ko je su pre to ga eska li ra le. Po li ci ja je tra ga la za mno gim kup ci ma po ce loj Voj vo di ni i re gi o nu pret pro {le go di ne, a oni ni su bi li sve sni to ga da je in ve sti tor u blo ka di i da je ban kro ti rao, te da ne va `e wi ho va obe }a wa.

On na po mi we da se dru ga ka te go ri ja po za stu pqe no sti u tim de li ma po ja vqu je kod ta ko zva nih fan tom skih fir mi, gde ~e sto tre ba po }i od so ci jal nog i eko nom skog mi qea okri vqe nih jer je si tu a ci ja mno go ja sni ja kad se to sa gle da.

su se na {li u pod re |e nom po lo `a ju.

Na pri mer, u{li su u dug u ne ka voj po lu le gal noj ili ne le ga le noj rad wi ko ju su pe tqa li s pre ve ja nim kri mi nal ci ma. Pr vo su po zajm qi va li pa re od me {e ta ra, a ni su ima li da ih vra te

– Ta kve fir me se re gi stru ju na krat ko i slu `e za iz vla ~e we nov ca iz le gal nih to ko va ili uba ci va wa ro be u ne le ga lal ne to ko ve. U hi je rar hi ji tih or ga ni za ci ja se ~e sto oni s vr ha ver ti ka le ne zna ju s oni ma odo le. Osum wi ~e ni su naj ~e {}e sa mo for mal ni vla sni ci tih pred u ze }a i na ne ki na ~in su pri nu |e ni na to da u|u u to kri vi~ no de lo, dok je mno go ma we onih oso ba ko je su la ko ver no u{le u ta kav po sao. Uglav nom, oni ko ji se pri hva te ta kvog aran `a na ne ma ju osnov nog ele men tar nog zna wa o po slo va wu i poj ma o osnov nim eko nom skim od no si ma. Ne ki od wih su ne ret ko uce we ni od kri mi na la ca uz pri sut ne ra zno ra zne pro ble me ili

„u mi nut”, ka ma ta im po ra sla i do bi li su za du `e we da se pri hva te od go vor no sti, ne slu te }i ko li ko }e ih to da le ko od ve sti.

Pre o sta li, mar gi nal ni broj osum wi ~e nih naj ~e {}e se od no si na qu de ko ji su to li ko si ro ma {ni i bez ika kvih pri ma wa da ih ap so lut no ne in te re su je {ta }e ura di ti za pa re, pa to ~i ne iz ne kog o~a ja, na da ju }i se da i ni su pre te ra no zgre {i li. Za ne ve ro va ti je ka ko su la ko ver ni ka da pre u zi ma ju od go vor nost i ka ko ih ube de slat ko re ~i vi pri ja te qi, ko ji pa ze sa mo na svo je pa re i svo ju slo bo du dok ovi pot pi su ju ni sa mi ne zna ju {ta i za {to – na vo di na{ sa go vor nik.

Po we go vim re ~i ma, svi ti ne le gal ni po slo vi se ra de za

oso be ko je ima ju ve li ki no vac u le gal nim fir ma ma, a ko je ho }e da do |u do go mi la nov ca u ke {u kroz ne ke ne le gal ne si ste me za ko je na |u na iv ne sa rad ni ke da bi dru gi pre u ze li na se be po re ske oba ve ze.

– U te po slo ve je uvek ukqu ~en onaj ko do bro zna ka ko se to ra di, ope ra ti vac, onaj ko je za du `en za pri me nu pret wi i si le i na i vac ko ji pre u zi ma od go vor nost, a ko ji u ta kvoj hi je rar hi ji ne mo ra zna ti ni ko je glav ni u tom bi zni su jer ima ko mu ni ka ci ju sa mo s jed nom oso bom, di rekt no iz nad we ga – ob ja {wa va For ka pa.

Ima i pred me ta zbog zlo u po te re be slu `be nog po lo `a ja u jav nim pred u ze }i ma. Na pri mer, ru ko vo di lac do bi je kri vi~ nu pri ja vu jer je pla }ao ne po sto je }i ma ga cin ski pro stor pri vat noj fir mi. Pro {le go di ne je u ve zi sa zlo u po tre bom i ne za ko ni tim po slo va wem jav nih pred u ze }a na pi sa no je pet pri ja va, a u wi ma je ob u hva }e no 13 li ca. U po za di ni tih de la u jav nim pred u ze }i ma su naj ~e {}e kla si~ na ko rup tiv na de la.

– Ta ko |e, la ne smo pi sa li kri vi~ ne pri ja va za zlo pu o tre bu i fal si fi ko va we is pra va u obla sti pro fe si o nal nog spor ta – zlo u po tre ba do na ci ja pri sva ja wem pa ra..., a i pet za pra we nov ca, a to se ne mo `e iz vr {i ti bez pret hod nog kri vi~ nog de la.

Ina ~e, pro tiv prav na imo vin ska ko rist u zlo u po te re ba ma slu `be nog po lo `a ja ostva re na za ce lu pro {lu go di nu na pod ru~ ju No vog Sa da s pri grad skim na se qi ma je, po kri vi~ nim pri ja va ma, 1.210.000 di na ra – do da je For ka pa.

M. Vuja~i}

JO[ DVOJICA BIV[IH ^ELNIKA „CRVENE ZVEZDE” I MENAYER USKORO ]E BITI OSLOBO\ENI KRIVI^NOG GOWEWA

Pred lo `e na aboli ci ja za Cvet ko vi }a, Ma rin ko vi }a i Sto ji }a?

Na kon {to je pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli} pre pet da na abo li rao ne ka da {weg pred sed ni ka FK „Cr ve na zve zda“ Dragana Xaji}a od kri vi~ nog go we wa za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s po je di nim tran sfe ri ma igra ~a u ino stra ne klu bo ve pre jed ne de ce ni je, spe ku li {e se o to me da je ju ~e abo li ci ja ini ci ra na i za jo{ tro ji cu okri vqe nih u istom pro ce su.

Po in for ma ci ja ma ko je ni su zva ni~ no po tvr |e ne, na vod no je Mi ni star stvo prav de upu ti lo ju ~e u Pred sed ni {tvo Sr bi je pred log da se, po sle Xa ji }a, abo li ra ju i osta li op tu `e ni u istom pro ce su pred Vi {im su dom u Be o gra du: biv {i fi nan sij ski

di rek tor Fud bal skog klu ba „Cr ve na zve zda” Vladimir Cvetkovi}, se kre tar klu ba Milo{ Marinkovi} i fud bal ski me na xer Ranko Stoji}.

Deo me di ja je pre neo da su o to me do bi li i po tvr du u re sor nom mi ni star stvu.

Od lu ku o abo li ci ji od kri vi~ nog go we wa mo `e do ne ti pred sed nik dr `a ve. Po za ko nu, po stu pak za po mi lo va we ko jim se da je oslo bo |e we od kri vi~ nog go we wa po kre }e se sa mo po slu `be noj du `no sti, a po kre }e ga mi ni star prav de.

Op tu `ni com ko ju je pre ~e ti ri go di ne Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo pro tiv tro ji ce biv {ih funk ci o ne ra „Zve zde“ ob u hva }e ni su tran sfe ri fud ba le ra Gora-

na Druli}a u {pan ski „Real Sa ra go sa“ 2001. go di ne, Perice Ogwenovi}a u ma drid ski „Real“ 1999, Zorana Wegu{a u ma drid ski „Atle ti ko” 1998–1999. i Ivana Dudi}a u li sa bon sku „Ben fi ku” 2000. go di ne.

Op tu `ni com se biv {im ~el ni ci ma „Zve zde“ na te ret sta vqa da su od po je di nih tran sfe ra pro tiv prav no pri svo ji li ve li ke pa re.

Fu bal ski me na xer Ran ko Sto ji} je ob u- hva }en sa mo ta~ kom op tu `ni ce ko ja se od no si na tran sfer fud ba le ra Du di }a.

Na su |e wu pred Vi {im su dom u Be o gra du svi okri vqe ni su u pot pu no sti od ba ci li op tu `be, tvr de }i da ni su kri vi.

J. J.

14

SPORT

~etvrtak22.novembar2012.

dnevnik

PARTIZAN GOSTUJE NEF^IJU U PETOM KOLU LIGE EVROPE

Va qak `e li po be du ^a ba Si la |i i Ivan Len |er

OD DANAS DO NEDEQE EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U FRANCUSKOJ

Len |er pred vo di Sr bi ju Na Evropskom prvenstvu u malim bazenima, koje }e se od danas do nedeqe odr`ati u francuskom gradu [artru nastupi}e preko 600 takmi~ara iz 24 zemqe, a me|u wima je i 12 iz Srbije. To su: Miroslava Najdanovski (50 i 100 slobodno), Katarina Simonovi} (100 i 200 slobodno), Mila Jovanov (50, 100 i 200 delfin), Ivan Len|er (50 i 100 delfin), ^aba Sila|i (50 i 100 prsno), Radovan Siqevski (100 slobodno, 50 i 100 delfin), Boris Stojanovi} (100 me{ovito, 50 i 100 slobodno), Stefan [orak (200 i 400 slobodno), Nikola Trajkovi} (100 i 200 me{ovito), Igor Terzi} (100 i 200 prsno), Igor Mijatovi} (200, 400 i 1500 slobodno) i Lazar Leki} (50 i 100 prsno). U ovom sastavu je {est debitanata i uveliko je podmla|en sa ~etiri juniorska pliva~a koji }e prvi put imati priliku da se oku{aju u seniorskoj konkurenciji na velikim me|unarodnim takmi~ewima i tako sti~u dragoceno iskustvo.

- Jako mi je drago {to }emo na ovom Evropskom prvestvu imati 12 takmi~ara i {to je Savez odlu~io da ulo`i novac u juniore.

To su veoma perspektivni pliva~i, wima je ciq da na ovom takmi~ewu otplivaju najboqa vremena i totalno rastere}eni.

Da li }e oni sa tim vremenima biti 16. ili 24. potpuno je neva`no, ve} je bitno da oni postignu dobra vremena. Prelazak iz juniorske u seniorsku kategoriju je te`ak i ne mo`e se o~ekivati od jednog devetnaestogodi{waka da da za godinu dana postane vrhunski senior. To se

gradi da bi se vrhunski senior postao sa 24 ili 25 godina - rekao je Igor Bereti}, jedan od trenera reprezentacije pre odlaska na EP u Francusku.

On, kao i drugi trener na{eg tima Dejan Pejinovi} najvi{e o~ekuju od Ivana Len|era.

- Nadam se dobrim rezultatima. Po rezultatima sa Svetskog kupa u Stokholmu i Srbija gran prija u Zrewaninu o~ekujemo da }e Ivan Len|er biti predvodnik na{e reprezentacije. On je u veoma dobroj formi. Radovalo bi me i da momci koje treniram, a to su Radovan Siqevski i Stefan [orak otplivaju najboqe rezultate, ali i da se nastavi tradicija plasmana na{e {tafete u finale. Tebalo bi da negujemo {tafetne trke, tako da i ostali pliva~i koji ne mogu da pobede Len|era ili Siqevskog imaju motiv da nastave da rade i da se preko {tafete na|u na vrhunskim takmi~ewima - zakqu~io je Breti}. [tafetne trke u [artru bi trebalo da plivaju na 4h50 me{ovito: Len|er (le|no), Sila|i (prsno), Siqevski (delfin) i Stojanovi} (slobodno), a na 4h50 slobodno: Siqevski, Stojanovi} i Len|er, dok }e ~etvrti ~lan biti izabran na samom takmi~ewu.

Prvog dana u kvalifikacijama, koje po~iwu u 9 ~asova nastupi}e: Stojanovi} (50 slobodno), Len|er i Siqevski (100 delfin), Jovanov (200 delfin), Sila|i i Terzi} (100 prsno), [orak (400 slobodno), Najdanovski i Simonovi} (100 slobodno) i mu{ka {tafeta 4h50 me{ovio.

G. Malenovi}

Mla di voj vo |an ski bok se ri u Ukra ji ni Selekcija mladih Vojvo|anskog bokserskog saveza od danas do ponedeqka u~estvova}e na me|unarodnom turniru u ukrajinskom gradu Hmeqnicki. Selekciju (1995. i 1996.) }e voditi trener Marko Tubi} u odsustvu selektora Tomislava Anteqa koji sa Ba~i}em i @ivkovi}em u~estvuje na SP u Jermeniji.

U satavu vojvo|anske selekcije nalaze se: Radoslav Pavlov (1996, [ajka{i - @abaq) (52 kg), Milan Oasadkovski (1996, [ajka{i - @abaq) (56), Florijan Sabo (1996, Spartak - Subotica) (60), Aleksandar Vu~kovi} (1996, Loznica) (64) i Denis Memetovi} (1995, Spartak - Subotica) (69).

J. G.

Fudbaleri Partizana u okviru petog ko la gru pe H Li ge Evrope gostuju Bakuu ekipi Nef~i. Bi}e to utakmica koja }e odlu~iti koja od dve ekipe }e zauzeti tre}e mesto na tabeli. Azerbejxanci i crno – beli imaju gotovo identi~an skor, s tim da je Nef~i primio jedan gol mawe. Partizan je u ovogodi{wem takmi~ewu tra`io rezultat boqi u odnosu na prethodne godine, a od toga ga deli samo jedna pobeda. Nef~i je velika {ansa Beogra|anima da u tome i uspeju.

Kapiten Sa{a Ili} pri`eqkuje prvi trijumf u takmi ~e wu po gru pa ma. On ne potcewuje doma}ina, ali isti~e da su ekipe sli~nih kvaliteta i da Partizan ima veliku {ansu.

- Nef~i je solidna ekipa.

Iako imaju samo jedan bod kao i mi podatak da su primili samo pet golova govori da nisu naivni. Pokazali su odre|eni kvalitet u Ligi Evrope i zbog toga ih respektujemo.

Ipak, mislim da smo mi za nijansu boqi i da mo`emo pobediti u Azerbejxanu. l U Be o gra du je bi lo 0:0.

- Nef~i je tada igrao na nere {e no. Po stav ka wi ho ve igre bila je takva da ne prime gol. U tome su i uspeli i udaqili nas od nadawa da mo`emo pro }i u no ka ut fa zu.

Ipak, ovaj me~ u Azerbejxanu trebalo bi da bude potpuno

Fud ba le ri Par ti za na na be o grad skom aero dro mu

druga~iji. O~ekujem da }e nas napasti od prvog minuta jer i oni `ele da ostvare pobedu.

Ti me }e se na ma otvo ri ti prostor, kontre }emo koristiti da bismo pobedili. Ne}e biti lako, ali verujem u nas – rekao je Ili}. l Po ka za lo se da vam ne le `i ka da pro tiv nik igra pre sing?

U Izra e lu ne mo `e Utakmica Lige Evrope izme|u Hapoela Kirjat [mone i Atletika iz Bilbaoa odlo`ena je zbog sukoba u Izraelu.

Atletik je trebao da odleti za Izrael, ali to nije u~inio. U kratkom saop{tewu navedeno je samo da je me~ odlo`en, ali ne i vreme i mesto naknadnog odigravawa.

Po {to Ha po e lov sta dion ne za do vo qa va kri te ri ju me UEFA, taj klub je u Evropi doma}in na stadionu Kirjat Eliezer u obli`woj Haifi, na obali Sredozemnog mora. UEFA nadgleda situaciju u regionu od pro{lonedeqne ofanzive Izraela u Gazi.

- To je sve zbog mladosti ekipe. Momci su navikli da dominiraju u mla|im kategorijama i ovo je za wih sada ne{to novo. Ipak, dobro je da i to pro|u i steknu neophodno iskustvo. U narednim godinama to }e im puno zna~iti u karijeri. l Sli~ n o se de s i l o u 143. ve ~i tom der bi ju. Kad je Zve z da za i g ra l a agre siv ni je Par ti zan je stao?

- Pa, ka`em vam to je sve do iskustva. Zgusnut raspored je ne{to {to momci nisu do sad do`iveli pa im je malo te{ko dok se ne naviknu. Verujem da }emo posle svega iza}i kao po bed ni ci. Osvo ji ti je se wu titulu i zauzeti tre}e mesto u Ligi Evrope – rekao je kapiten vaqka. l Ka kvo je ras po lo `e we u eki pi po sle po ra za od Cr ve ne zve zde?

- Dobro. Sre}om, momci su ve} nau~ili da ne treba plakati za prosutim mlekom nego i}i napred. Verujem, da }emo ba{ na krilima te propu{tene {anse pravu snagu pokazati protiv Nef~ija. To je prva naredna utakmica i moramo {to boqe da je odradimo. l Oda kle vam pre ti naj ve }a opa snost?

- Od stra na ca, sva ka ko.

Bertu~i, Flaviwo i Vobej su najboqi igra~i i moramo poseb nu pa `wu usme ri ti na wih. Ipak, pre svega mislim da su oni kao kolektiv dobri.

Pokazali su i u Beogradu kako se profesionalnim pristupom utakmici mo`e ostvariti povoqan rezultat. Moramo razbiti wihovu koncepciju ukoliko `elimo pobedu – zakqu~io je kapiten Partizana.

I. Lazarevi}

UEFA LIGA EVROPE Grupa A An `i - Udi ne ze Li ver pul - Jang Bojs

1. An `i 2. Li ver pul 3. Jang Bojs 4. Udi ne ze

4 4 4 4

2 2 2 1

1 0 0 1

1 2 2 2

Grupa D (18) (21.05)

4:2 8:7 9:10 7:9

7 6 6 4

Klub Bri` - Bor do Wu kasl - Ma ri ti mo

1. Wu kasl 2. Bor do 3. Klub Bri` 4. Ma ri ti mo

Grupa B 4 4 4 4

3 3 1 0

0 0 1 1

1 1 2 3

2 2 1 0

2 1 1 2

0 1 2 2

6:2 6:4 4:7 1:4

8 7 4 2

Ba zel - Spor ting Vi de o ton - Genk

1. Genk 2. Vi de o ton 3. Ba zel 4. Spor ting

Grupa E

Aka de mi ka - Vik to ri ja (21.05) Atle ti ko - Ha poel (21.05)

1. Vik to ri ja 2. Atle ti ko (M) 3. Aka de mi ka 4. Ha poel

4 4 4 4

Grupa G (21.05) (21.05)

9:3 6:3 5:6 2:10

9 9 4 1

Mol de - Ko pen ha gen Ste a ua - [tut gart

1. Ste a ua 2. [tut gart 3. Ko pen ha gen 4. Mol de

4 4 4 4

3 1 1 1

1 2 1 0

0 1 2 3

4 4 4 4

2 2 1 0

2 0 2 2

0 2 1 2

Grupa J 8:4 5:5 4:4 2:6

(19) (19) 8 6 5 2

7:3 4:4 2:4 4:6

10 5 4 3

Nef ~i - Par ti zan Ru bin - In ter

1. In ter 2. Ru bin 3. Nef ~i 4. Par ti zan

4 4 4 4

3 3 0 0

1 1 1 1

0 0 3 3

9:4 6:2 1:5 1:6

10 10 1 1

Grupa F

Grupa I

AIK - Na po li (21.05) PSV Aj ndho ven - Dwe par (21.05)

Iro ni Kir. - Atle tik (od lo `e no) Spar ta - Olim pik (L) (19)

3 1 1 0

1 2 2 1

0 1 1 3

9:4 9:7 6:6 1:8

10 5 5 1

1. Dwe par 2. Na po li 3. PSV 4. AIK

4 4 4 4

3 2 1 1

0 0 1 1

1 10:7 2 9:8 2 4:4 2 4:8

9 6 4 4

1. Olim pik (L) 2. Spar ta 3. I. Kir jat 4. Atle tik (B)

4 4 4 4

4 2 0 0

0 1 2 1

4 4 4 4

2 1 1 0

2 3 1 2

0 0 2 2

5:1 5:3 5:5 2:8

(19) (19) 8 6 4 2

Grupa K (18) (18)

Grupa C 4 4 4 4

1. La cio 2. To ten hem 3. Ma ri bor 4. Pa na ti na i kos

Grupa H (21.05) (21.05)

Olim pik (M) - Fe ner b. (21.05) Bo ru si ja (M) - AEL (21.05)

1. Fe ner bah ~e 2. Olim pik 3. Bo ru si ja (M) 4. AEL

La cio - To ten hem Pa na te na i kos - Ma ri bor

0 11:7 1 8:5 2 6:9 3 5:9

Me ta list - Ba jer Ro sen borg- Ra pid

1. Ba jer 2. Me ta list 3. Ro zen borg 4. Ra pid

4 4 4 4

3 3 1 0

1 1 0 0

0 0 3 4

(19) (19)

8:0 10 7:2 10 4:7 3 1:11 0

Grupa L 12 7 2 1

Ha no ver - Tven te Hel sin borg- Le van te

1. Ha no ver 2. Le van te 3. Tven te 4. Hel sing borg

4 4 4 4

3 2 0 0

1 1 3 1

0 1 1 3

9:6 5:2 4:7 5:8

(19) (19) 10 7 3 1

SPORT

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

15

^ETVRTFINALE KUPA SRBIJE SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na BE O GRAD: Rad - Ja go di na ^A ^AK: Bo rac - Ja vor BE O GRAD: Cr ve na zve zda - OFK Be o grad

4:6 (1:1,1:0) 0:1 (0:0)) 4:5 (0:0, 0:0) 1:3(1:1)

U slu ~a ju da se utak mi ce na kon 90 mi nu ta za vr {e ne re {e nim re zul ta tom pri stu pi }e se iz vo |e wu je da na e ste ra ca.

Po lu fi nal ne utak mi ca igra ju se 17. mar ta i 17. apri la, a fi na le je 8. ma ja.

[ok na Ma ra ka ni Crvena zvezda - OFK Beograd 1:3 (1:1) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 3.500, su di ja Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: La zo vi} u 30. za Cr ve nu zve zdu, a Gr bi} u 12. i 60.

Bo ga vac u 61. mi nu tu za OFK Be o grad. @u ti kar to ni: Ka sa li ca (Cr ve na zve zda), Br ki}, Pa vlov ski (OFK Be o grad).

CR VE NA ZVE ZDA: Ki rov ski 5, Ve {o vi} 6, Mak si mo vi} 6 (Ba baq 6), Spa ji} 6, Mla de no vi} 6, Mi ja ji lo vi} 6, Mi l i v o j e v i} 6, Mi l i j a{ 6, La zo vi} 7, Ka sa li ca 6, Mu drin ski 6 (Di mi tri je vi} -).

OFK BE O GRAD: Lu ka~ 6, Pet ko vi} 7, Axi} 7, Va si qe vi} ,7 Ro d i} 7, Ni k o l i} 7 (Br ki} 7), Tri vu no vi} 7, Pa vlo vi} 7 (Ba ti jo ha 7), ^a vri}

ti ka, ali vi so ko pre ko go la.

U 17. mi nu tu Ni ko li} je iz veo slo bo dan uda rac, lop ta se od bi la od `i vog zi da i uma lo za vr {i la u mre `i. Ne {to ka sni je Zve zda je ima la {an su.

Kor ner je iz veo Mi li ja{, na dru goj sta ti vi sam je bio Mi li vo je vi}, ali se spe tqao.

Po lo vi nom pr vog de la do ma }in je pre u zeo ini ci ja ti vu i u 30. mi nu tu iz jed na ~io. Mi li ja{ je iz veo kor ner, lop ta se od bi la do La zo vi }a, ko ji je sa 20 me ta ra po sti gao sja jan gol. Ne {to ka sni je peh za go ste. Ni ko li} se po vre dio i na pu stio te ren.

U na stav ku {an sa za go ste.

Bo ga vac je bio sam na dru goj sta ti vi, ali se ni je sna {ao.

Abu ba kar od veo Vo {u u po lu fi na le Spartak Zlatibor voda - Vojvodina 4:6 (1:1, 1:0) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca 1.000, su di ja Ma `i} (Vr bas), strel ci: Pu {ka ri} u 29. za Spar tak Zla ti bor vo du, a Abu ba kar u 88. mi nu tu za Voj vo di nu. Strel ci iz pe na la: Tor bi ca, Ko va ~e vi} i Bra ti} za Spar tak Zla ti bor vo du, a Jo ki}, Bo jo vi}, Me leg, Ste va no vi} i Abu ba kar za Voj vo di nu. Pu {ka ri} (Spar tak Zla ti bor vo da) - po go dio pre~ ku. @u ti kar to ni: Bra ti}, Po pa ra (Spar tak), Ra do ja (Voj vo di na).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 8, Ko va ~e vi} 6, Bra ti} 6, M. Ada mo vi} 6 (Mi li vo jev ), Tor bi ca 7, De spo to vi} 6 (No sko vi} -), No va ko vi} 6, [a rac 6 (Po pa ra -), An to ni} 6, Pu {ka ri} 7, G. Ada mo vi} 6.

VOJ VO DI NA: Su pi} 7, Ra do ja 7, Traj ko vi} 8, Mo re i ra 6 (Bo jo vi} -), Abu ba kar 8, Ste va no vi} 6, Vu li }e vi} 6, A|u ru 6 (De le ti} -), Pa vlo vi} 6, Ka tai 6, Jo ki} 7.

Fud ba le ri Voj vo di ne pla si ra li su se u po lu fi na le Ku pa Sr bi je, po sle dra ma ti~ ne i uz bu dqi ve utak mi ce sa Spar ta kom. Po bed ni ka je od lu ~i lo bo qe iz vo |e we pe na la, po {to je u re gu lar nom to ku utak mi ca za vr {e na ne re {e no 1:1. Tre nu tak od lu ke bio je pro ma {aj Dar ka Pu {ka ri }a s 11 me ta ra, ko ji je u ~e tvr toj se ri ji po go dio pre~ ku. U sle de }oj se ri ji Ouma ru Abu ba kar sa vla dao je od li~ nog gol ma na Bra ni mi ra Alek si }a i bio je to sig nal za ve li ko sla vqe igra ~a u cr ve no-be lim dre so vi ma.

Spar ta ku je pri pa lo pr vih 45 mi nu ta, dok je u na stav ku Voj vo di na bi la ap so lut no bo qi tim ko ji je ju rio pred nost go lu bo va i us peo je da su stig ne tek u 88. mi nu tu ka da je Ouma ru Abu ba kar go lom kru ni -

Abu ba kar po sti `e od lu ~u ju }i gol s be le ta~ ke

sao ak ci ju u ko joj su u~e stvo va li De le ti} i Ste va no vi}.

Pr vu {an su na utak mi ci ima li su No vo sa |a ni ka da je ka me run ski na pa da~ do bro {u ti rao, a gol man Alek si} jo{ bo qe od bra nio we gov po ku {aj. U 17. mi nu tu za be le `i li smo so li dan po ku {aj Ste va no vi }a, a od mah u na stav ku ak ci je i {ut Su bo ti ~a ni na Ada mo vi }a ko ji je Su pi} za u sta vio. U 26. mi nu tu u iz gled noj po zi ci ji na {ao se ka pi ten Spar ta ka Tor bi ca, ali je od li~ ni Traj ko vi} ot klo nio opa snost. Ve} u sle de }em mi nu tu Tor bi ca je iz veo slo bo dan uda rac sa oko 20 me ta ra, ali je i ovo ga pu ta Su pi} bio na vi si ni za dat ka.

Ofan zi va Spar ta ka uro di la je plo dom u 29. mi nu tu. Lop ta se po sle du `e ak ci je od bi la do Dar ka

Fo to: O. Ade mov ski

Pu {ka ri }a ko ji je is ko sa sa le ve stra ne sjaj no {u ti rao i po sti gao pra vi evro-gol.

Mo gla je Voj vo di na da iz jed na ~i ve} u 33. mi nu tu ka da je Mo re i ra {u ti rao s ne kih 16 me ta ra, a Alek si} re flek sno ru kom us peo da od bi je lop tu u kor ner. Ni je pro {lo ni 60 se kun di ka da je Ste va no vi} iz gu bio lop tu na sre di ni te re na, Spar tak je kre nuo u kon tru, Pu {ka ri} cen tri rao, a De spo to vi} gla vom {u ti rao, ali je Su pi} i ovo ga pu ta bio si gu ran.

U na stav ku me ~a na te re nu je prak ti~ no po sto ja la sa mo eki pa Voj vo di ne. Pr vu {an su imao je Jo ki} ve} u 48. mi nu tu, a u 53. mi nu tu be le `i mo i po ku {aj Ka ta i ja ~i ji {ut je oti {ao po red go la. U 64. mi nu tu ve li ku pri li ku je pro pu -

stio da re a li zu je Ste va no vi} ~i ji je {ut Alek si} za u sta vio na vol {e ban na ~in. U 83. mi nu tu Alek si} je je di ni put na utak mi ci lo {e re a go vao, od bio lop tu pra vo na gla vu Pa vlo vi }u ko ji je sa me tar uda qe no sti us peo da je pre ba ci pre ko go la. U 85. mi nu tu vi de li smo i spor ni tre nu tak ka da je Abu ba kar pro {ao po red dvo ji ce igra ~a Spar ta ka, u{ao u {e sna e ste rac i po sle du e la s ne kim iz od bra ne Su bo ti ~a na pao. Pi ta we je da li je to bio pe nal ili ne, tek su di ja Ma `i} sa mo je od mah nuo da se igra na sta vi. Usle di lo je za tim i iz jed na ~e we, a u po sled wim tre nu ci ma na dok na de vre me na s ne kih 18 me ta ra od li~ no je {u ti rao Ra do ja, ali pre ko go la.

A. P. - N. S.

^el si ot pu stio Di Ma tea Sla vqe fud ba le ra OFK Be o gra d

7 (Pa vlov ski 7), Gr bi} 8, Bo ga vac 7.

Fud ba le ri OFK Be o gra da pla si ra li su se u po lu fi na le Ku pa Sr bi je po {to su na Ma ra ka ni sa vla da li Cr ve nu zve zdu 3:1 (1:1). Ro man ti ~a ri su bi li bo qi ri val i sa svim za slu `e no po be di li.

Ro man ti ~a ri su kre nu li u pre sing od sa mog po ~et ka. Bi li su agre siv ni ji od do ma ~i na i kom bi no va li na we go voj po lo vi ni. Ipak, pr vi {ut na gol ima l i su cr v e n o-be l i.

Mi l i j a{ je iz v eo slo b o d an uda rac sa 20 me ta ra a Lu ka~ iz bok so vao lop tu u po qe. U 12. mi nu tu go sti su po ve li, Spa ji} je hteo da vra ti lop tu do Ki rov skog, u~i nio je to krat ko, gol man do ma }ih je po go dio Gr bi }a i lop ta je za vr {i la u mre `i. Upor ni go sti ima li su po tom no vu {an su. U gu ` vi u ka z ne n om pro s to r u Bo ga vac je {u ti rao sa pe nal -

Ne { to ka s ni j e Ka s a l i c a je cen t ri r ao sa de s ne stra n e, ali je is pred Mi li ja {a in ter ve ni sao Lu ka~.

Zvzda je ima la ini ja ti vu, a ro man ti ~a ri pre ti li iz kon tri. U 60. mi nu tu, OFK Be o- grad je po no vo po veo. [u ti rao je Tri vu no vi} sa 20 me ta ra, Ki rov ski je od bio lop tu, na ko ju je na le teo Gr bi} i sme sio je u mre `u. Sa mo mi nut ka sni je ro man ti ~a ri su po sti gli no vi gol. Bo ga vac i Br ki} su nad mu dri li od bra nu Zve zde.

Zve zda je po ku {a va la da ne {to pro me ni , Ka sa li ca je sa 10 me ta ra {u ti rao pre ko go la. Po tom La zo vi} {u ti rao s dis tan ce, ali iz nad pre~ ke.

Sve je mo glo bi ti go to vo u 80. mi nu tu, ali je Pa vlov ski sa 18 me ta ra {u ti rao za ma lo ne pre ci zno.

Na kra ju OFK Be o grad je iz dr `ao sve na pa de i sla vio ve li ku po be du. I. Lazarevi}

Rad-Jagodina 0:1 (0:1) BE O GRAD: Sta dion Ra da, gle da la ca: 700. Su di ja: Go gi} (No vi Sad). Stre lac: Le po vi} u 62. mi nu tu.

RAD: Kqa ji} - Mi lo {e vi}, Vi tas, Mi tro vi}, La ko vi} - Pr {o, Gwa ti} (od 73. Pan te li}), ^a u {i}, Qu bin ko vi} (od 66.

\ur |e vi}) - Ko ji} (od 62. Lu ka), Pe ro vi}.

JA GO DI NA: Bon xu li} Pro ji}, To mi}, @i va no vi}, Va len ti} - Le po vi}, \u ri}, Stoj kov, Go gi}, Cvet ko vi} (od 85.

Ko sti}) - Sto ja no vi} (od 89. \e ni}).

Borac-Javor 4:5 (0:0, 0:0) ^A ^AK: Sta dion Kraj Mo ra ve, gle da la ca: 1.000, su di ja: Jo va ne ti} (U`i ce).

BO RAC: Pe tri} - Bra ni ja {e vi}, Di mi tri je vi}, Ra da no vi}, @iv ko vi} - Jo van ~i}, Zo }e vi}, Mar ti no vi} (od 85. \o ko vi}), Jo vi ~i} - Pa vi }e vi}

(od 64. Ra {ko vi}), Jev to vi} (od 56. Je re mi}).

JA VOR: Ni ko li} - Osto ji}, Mi lo vi}, Mi lin ko vi}, Vla si} - Mom ~i lo vi}, Ra di vo j e v i}, Vi d i}, Eli o m ar Owi lo, Mi lo va no vi} (od 76.

Jo so vi}).

Ro man Abra mo vi~ je ot pu stio Ro ber ta Di Ma tea po sle se ri je lo {ih re zul ta ta.

Ot kaz je usle dio po sle po ra za od Ju ven tu sa u Li gi {am pi o na. Zva ni~ ni ci ^el si ja su se su sre li sa ita li jan skim tre ne rom na Stam ford Bri xu ka ko bi mu sa op {ti li da vi {e ne }e vo di ti eki pu. Di Ma teo je ot pu {ten upr kos ~i we ni ci da je pre sa mo {est me se ci ^el si ju do ne ti tu lu pr va ka Evro pe.

Abra mo vi~ je kip teo od be sa, jer je po ra zom od „sta re da me� ^el si do ve den na ivi cu is pa da wa iz naj e lit ni jeg klup skog fud bal skog tak mi ~e wa na sve tu. Plav ci pred

po sled we ko lo ni {ta ne dr `e u svo jim ru ka ma i za vi se od re zul ta ta utak mi ce ko ju }e igra ti Ju ven tus i [a htjor, pri tom je To ri ne zi ma za dru go me sto do vo qan sa mo bod u tom me ~u, dok je [a htjor ve} obez be dio pro laz. ^el si ako `e li da qe mo ra da po be di Nor dsje land i da se na da da }e Ukra ji ni ci bi ti ube dqi vi pro tiv Ita li ja na.

Da kle, plav ci ma }e u Li gi {am pi o na bi ti po treb no ~u do uko li ko `e le da na sta ve bor bu za od bra nu ti tu le.

- Igre ti ma u po sled we vre me ni su na naj vi {em ni vou i za to su vla snik klu ba i

upra vqa~ ke struk tu re od lu ~i li da sme ne Di Ma tea. Ta kva od lu ka je mo ra la bi ti do ne {e na jer eki pa sa da ula zi u kqu ~an deo se zo ne - re kao je port pa rol ^el si ja.

U klu bu su na ve li da }e usko ro ob ja vi ti ko }e vo di ti eki pu na kon od la ska Di Ma tea. Pr va `e qa Ro ma na Abra mo vi ~a je Pe pe Gvar di o la, ali je biv {i tre ner Bar se lo ne ra ni je re kao da se tre ner skom po slu ne }e vra ti ti pre kra ja ove se zo ne.

Uko li ko Gvar di o la ne bu de hteo na klu pu pla va ca, po na ja va ma dru gi pik je Ra fael Be ni tez, a u igri je ~ak i Avram Grant.

16

SPORT

~etvrtak22.novembar2012.

Dar ko od la zi iz Bo sto na Trener Boston Seltiksa Dok Rivers rekao je da }e Darko Mili~i} gotovo izvesno napustiti klub uskoro. Posledwih dana mnogo se spekulisalo oko Mili~i}evog povratka u Evropu, posebno zbog bolesti majke, ali i male minuta`e u Seltiksima od po~etka sezone.

- Darko najverovatnije napu{ta klub. Mislim da je to {to mu je majka bolesna uticalo dosta na wega, jer se promenio. U to nema sumwe i to traje ve} neko vreme, a pri~ali smo o tome tri ili ~etiri puta“, rekao je Rivers. Rivers je istakao da mu je jasno kroz {ta Mili~i} prolazi i za{to nije u potpunosti posve}en ko{arci.

ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Bor be no ko lo

U organizaciji [K “Bora Kosti}” i SO Vr{ac ju~e je u hotelu Srbija po~eo 17. Memorijal u spomen prvog srpskog velemajstora Boru Kosti}a. Turnir 14. kategorije privukao je veliku pa`wu doma}ih qubiteqa {aha pogotovo {to na wemu igraju qubimac doma}e publike Boban Bogosavqevi}, kao i naturalizovani Vr{~anin (po onoj narodnoj: odakli ti `ena – odatle si i ti), Nikola Sedlak. Tu su jo{ dva biv{a omladinska prvaka sveta Kiril Georgiev i Ogwen Cvitan, pa savremeni globtroter Dmitri Svetu{kin, a biv{i dvostruki jugoslovenski {ampion Predrag Nikoli} je, posle duge pauze, evo ve} drugi put za kratko vreme na jednom turniru u Srbiji.

Igra~i svojom borbemo{}u nisu izneverili publiku. Iako su dve od tri partije zavr{ene remijem to se desilo tek posle vremenske kontrole od 40 poteza. Na sceni su posledwi ostali Bogosavqevi} i Nikoli} gde je beli poku{avao da u|e u luku spasa sa raznobojnim lovcima, nakon {to je crni u sredi{wici preuzeo inicijativu i osvojio dva pe{aka. U bormi sa pozicijom i sekundama na ~asovniku u tome nije uspeo i u 96. potezu bio je prinu|en da preda partiju na `alost doma}e publike.

Rezultati 1. kola: Bogosavqevi} – Nikoli} 0:1, Cvitan – Svetu{kin remi, Georgiev – Sedlak remi. Partije se mogu pratiti u`ivo na www.kosticmemorial.vrsac.com od 16,30 ~asova kada po~iwu sva kola. B. Dankovi}

dnevnik

PAR TI ZAN DA NAS U EVR OLI GI GO STU JE U MO SKVI

Bez Ve ster ma na na CSKA Trener Partizana, potvrdio da }e ekipa biti li{ena pomo}i francuskog plejmejkera u duelu sa CSKA. Vujo{evi} ruskom timu daje ulogu apsolutnog favorita.

U prvom okr{aju sa moskovskim timom vi|ena je dobra partija izabranika trenera Du{ka Vujo{evi}a, ruski predstavnik je tek nakon produ`etaka slomio otpor crno-belih u Pioniru.

Sjajne partije u prvom me~u protiv Moskovqana pru`ili su Leo Vesterman i Bogdan Bogdanovi}, u revan{u ni jedan od wih ne}e biti na raspolagawu treneru Vujo{evi}u.

- Vesterman zbog povrede ne}e i}i u Moskvu. Sre}om povreda nije te`a ali zahteva izvesno mirovawe. Situaciju nam dodatno ote`ava ritam utakmica koji je takav kakav je” - istakao je strateg Partizana dodav{i da je Bogdanovi} i daqe rekonvalescent.

Pred drugo odmeravawe snaga sa CSKA strateg srpskog {ampiona daje rivalu prednost i ve}e {anse za trijumf, uprkos tome {to u timu iz Moskve ne}e biti Nenada Krsti}a.

Kapiten Partizana Lu~i} u akciji

- U Moskvi je CSKA apsolutni favorit - rekao je Vujo{evi} u obra}awu medijima pred put u Rusiju. - Igraju jako dobro u odbrani, veoma precizno igraju svoj postavqeni napad. Wihovi centri dobro tr~e kontre, a u postavqenom napadu imaju dosta situacija gde se spoqni igra~i spu{taju le|ima ka ko{u. Pored svega toga wihova igra }e dosta zavisiti i od toga kako je raspolo`en Milo{ Teodosi} - istakao je trener

Partizana koji }e od svog tima, bez obzira na sve navedeno, zahtevati da pru`i maksimum.

Vujo{evi} je jo{ jednom izrazio zadovoqstvo partijama novajlije u timu, Nemawe Gordi}a.

- On daje veliki doprinos ekipi svojim prisustvom, a vrlo je va`an i wegov poenterski u~inak.

Dru Gordon, ameri~ki internacionalac, stigao je na konfernciju za novinare u polusnu, jer je Partizan posle utakmice sa Olimpijom u ABA ligi u ponedeqak, autobusom krenuo ka Beogradu i u glavni grad Srbije stigao kasno no}u. Sa jednog puta, na drugi, ovaj put u Moskvu, a po Gordonu se videlo da je ritam utakmica zaista ubita~an, ipak, Partizanov Amerikanac je optimista pred gostovawe ekipi CSKA. - Nadam se da }emo iza}i kao pobednici ali moramo se pre toga dobro pripremiti. O~ekuje nas dobra utakmica, visokog intenziteta, o~ekujem veliku borbu- rekao je Gordon.

Partizan danas gostuje CSKA u me~u sedmog kola Grupe D Evrolige. Utakmica po~iwe u 17 ~asova po sredwevropskom vremenu.

U AME RI^ KOJ KO LEY LI GI

Tej lor uba cio 138 po e na Xek Tejlor, igra~ ko{arka{ke ekipe kolexa Grinel iz Ajove u Americi, ubacio je, ni mawe ni vi{e nego 138 poena u pobedi wegove ekipe na utakmici kolex lige nad timom Fejt Babtist Bajbl, 179:104.

Tako Xek slobodno mo`e da ponese epitet najboqeg {utera u Americi i verovatno ne samo tamo.

Tejlor je iz igre {utirao 52 od 108, a od toga za tri 27 od 71. Kada pogledate samo statistiku {utirawa

dolazite do neverevotnog zakqu~ka da je on sam {utirao vi{e puta nego {to to pojedini timovi u celini urade tokom jednog me~a.

Istini za voqu, ekipa Grinela i igra takvu ko{arku koja omogu}uje dosta {uteva, wihova filozofija igre je, {utiraj. Naravno, moraju i da tr~e, ali kad bi mogli i to bi izbegli, ipak, 138 poena. ^ovek tim je izjavio da je utakmicu po~eo slabo jer prva ~etiri {uta proma{io, ali onda...

Hek tor Ka ma ~o te {ko ra wen Nekada{wi bokserski {ampion Hektor Kama~o te{ko je rawen u obra~unu vatrenim oru`jem u San Huanu i nalazi se u kriti~nom stawu.

Kako prenose ameri~ki mediji, Kama~o je u no}i izme|u utorka i srede sedeo u automobilu na periferiji prestonice Portorika kada je bar jedan napada~ po~eo da puca. ^ovek koji je bio sa bokserom u automobilu je ubijen.

U bolnici je re~eno da je Kama~o pogo|en u vilicu, ali da je me-

tak iza{ao iz glave i zaustavio se u ramenu, a slomio je i dva pr{qena. Lekari su naveli da }e bokser verovatno ostati paralizovan ako pre`ivi. Policija je navela da jo{ niko nije uhap{en.

Hektor ’Ma~o’ Kama~o ima 50 godina, a posledwu borbu je imao 2010. Tokom osamdesetih i po~etkom devedesetih godina bio je jedan od najpopularnijih i najcewenijih boksera. Titule je osvajao u superpero, lakoj i superlakoj kategoriji. U~estvovao je u nekoliko velikih borbi i pobe|ivao je velika

imena kao {to su Edvin Rosario, Rej Mansini ili Vini Pazijenza.

Najslavniju borbu je imao sa legendarnim Meksikancem Hulijom Sezarom ^avesom, od koga je izgubio na poene. Tokom ~itave karijere imao je problema sa drogom i alkoholom, a 2007. je uhap{en zbog obijawa kompjuterske prodavnice. Tada je osu|en na sedam godina zatvora, ali je posle ta kazna smawena na godinu dana uslovno.

Karijeru je zavr{io sa 79 pobeda, od ~ega 38 nokautom, {est poraza i tri nere{ena me~a.

ME SI ZA DO VO QAN PO SLE PO BE DE U MO SKVI

Is ko ri sti li smo svo je {an se Fudbaler Barselone Leo Mesi izjavio je posle pobede nad Spartakom u Moskvi sa 3:0 da je wegovom timu posao bio olak{an otvorenijom igrom doma}ina.

- Pripremali smo se za me~ kao i za svaki drugi, uvek igramo na isti na~in. Kada smo igrali na Nou Kampu, Spartak se dobro branio i nismo uspevali da prona|emo prostor. Sada su igrali otvorenije - ka`e Mesi, a prvi me~ sa Spartakom Barsa je dobila sa 3:2 iako je gubila 2:1.

- Imali smo mnogo igra~a u sredini terena, uspeli smo da dr`imo loptu u nogama i da realizujemo {anse koje smo stvorili. Nismo ose}ali nikakav pritisak posle poraza od Seltika, znali smo da nam pobeda nad Spartakom obezbe|uje ~elnu poziciju u grupi - dodao je Argentinac, koji je postigao dva gola u pobedi nad Spartakom.

Odbrambeni fudbaler Moskovqana Marek Su~i ka`e da su svi u ekipi tu`ni zbog poraza.

- Nismo igrali dobro u prvom poluvremenu, primili smo tri gola i posle toga nije bilo povratka. Jednostavno, mi svoje {anse nismo koristili, dok je Barsa realizovala svaku koju je stvorila.

Mesi posti`e prvi gol u Moskvi

PE TO KO LO LI GE [AM PI O NA Gru pa E Nor dsje land - [a htjor 2:5 (Nord stand u 24. i Lo ren sen u 29. - An dri a no u 26, 53. i 81, Vi lian u 44. i 50.)

Ju ven tus - ^el zi 3:0 (Kva qa re al 38, Vi dal u 61. i \o vin ko u 90.)

1. [a htjor 5 3 1 1 12:7 10 2. Ju ven tus 5 2 3 0 11:4 9 3. ^el zi 5 2 1 2 10:9 7 4. Nor dsje land 5 0 1 3 3:16 1

Gru pa F

Gru pa G

BA TE - Lil (Si di be u 14. i Bru no u 31.)

Va len si ja - Ba jern (M) (Fe hu qi u 77. - Mi ler u 82.)

1. Va len si ja 2. Ba jern (M) 3. BA TE 4. Lil

5 5 5 5

3 3 2 1

1 1 0 0

0:2 1:1

1 11:5 10 1 11:6 10 3 8:11 6 4 4:12 3

Gru pa H

Spar tak (M) - Bar se lo na 0:3 (Al ve{ u 16, Me si u 27. i 39.)

Ben fi ka - Sel tik 2:1 (Yon u 7. i Ga a raj u 71. - Sa ma ras u 31.)

Klu` - Bra ga (Pe dro u 1, 15. i 34. - Alan u 17.)

Ga la ta sa raj - Man ~e ster j.

(Jul maz u 54.)

1. Bar se lo na 2. Sel tik 3. Ben fi ka 4. Spar tak (M)

1. Man ~e ster j.

2. Klu` 3. Ga la ta sa raj 4. Bra ga

5 5 5 5

4 2 2 1

0 1 1 0

1 11:5 12 2 7:7 7 2 5:5 7 4 6:12 3

5 5 5 5

4 2 2 1

0 1 1 0

1 2 2 4

3:1 1:0

9:5 12 8:7 7 5:5 7 6:11 3

Jovana Jovi~i}

TV DUEL: VARA DIN KE GO []E VI ZU RI (18)

Od u pre ti se fa vo ri tu

Posle dva uzastopna trijumfa u prvenstvu, odbojka{ice Varadina danas gostuju Vizuri i prvi put }e, od ulaska u Superligu, igrati pred TV kamerama.

Novosa|anke }e na megdan jednoj od najkvalitetnijih ekipa u na{oj ligi oti}i bez sredweg blokera Sne`ane Jovi~i} koja je imala lak{i hirur{ki zahvat i pauzira}e do kraja prvog dela sezone.

Osokoqene sa dva uzastopna trijumfa, Varadinke }e dati sve od sebe da se {to boqe odupru favoritu.

- Tabela dovoqno govori o odnosu snaga. @elimo da se ne obrukamo i tra`i}emo svoju {ansu u Vizurinoj mladosti i

~iwenici da smo u nizu od dve pobede, ali su Beogra|anke izrazite favoritkiwe. Igra}emo bez Sne`ane Jovi~i} koja je sada dobro, ali ne}emo ni{ta da rizikujemo s wom i o~ekujemo je da se vrati na teren na startu drugog dela {ampionata - rekao je trener Varadinki Adis Micanovi}.

Korektorka Varadinki Jovana Jovi~i} ima ve}a o~ekivawa.

- U pobedni~kom smo nizu i mislimo da mo`emo da osvojimo bar bod na dana{wem susretu.

Vizura je za svako po{tovawe, mlada ekipa, ali odli~no igra.

Nadamo se dobroj igri i dobrom rezultatu - istakla je Jovi~i}eva.

M. Ri sti}

KVA LI FI KA CI JE ZA EP

Po be da i po raz Stonoteniserke Srbije pobedile su u tre}em kolu kvalifikacija za ekipno Prvenstvo Evrope u Prvoj diviziji A grupa Litvaniju u Beloj Palanci sa 3:1 i sa~uvale prvo mesto na tabeli. [ampionat Evrope je idu}e godine u u oktobru u astrijskom gradu [vehart.

Ovo je tre}a pobeda srpskih stonoteniserki. U prvom kolu savladale su kod ku}e Gr~ku sa 3:0, a u drugom kolu na gostovawu Italiju tako|e sa 3:0.

Gabrijela Feher je pobedila Misikonite sa 3:1 (11:8, 4:11, 11:8, 11:9), Ana Marija Erdeqi je izgubila od Stuckite sa 2:3 (11:5, 8:11, 10:12, 11:5, 9:11). Monika Molnar je bila ubedqiva protiv Venslavicuite 3:0 (11:5, 11:1, 11:6), dok je Gabrijela Feher savladala Stuckite sa 3:1 (11:7, 12:10, 9:11, 11:6).

U tre}em kolu Ukrajina je savladala Italiju sa 3:0 a [vedska je bila boqa od Gr~ke sa 3:1.

U ~etvrtom kolu Srbija igra sa Ukrajinom u gostima.

Stonoteniseri su u francskom gradu Turu pru`ili jak otpor favorizovanim Francuzima i pora`eni su sa 3:2. Ovo je tre}i poraz Srbije u ^empion diviziji– grupa B. Izgubili su kao gosti od Nema~ke sa 3:1, a kod ku}e od Portugalije tako|e sa 3:1. U ~etvrtom kolu Srbija do~ekuje [vedsku.

Srbija se Francuskoj suprotstavila u najja~em sastavu i odli~no je po~ela sa dve pobede.

Matine je izgubio od Marka Jevtovi}a 2:3 (2:11, 11:3, 11:4, 7:11, 9:11) dok je Lebeso poklekao pred Karaka{evi}em 0:3 (4:11, 7:11, 5:11). U nastavku je Gozi sa 3:1 (11:7, 10:12, 12:10, 11:8) savladao @olta Petea da bi u ~etvrtom me~u Matine pobedio Karaka{evi}a sa 3:0 (11:9, 11:9, 11:5).

Pobedu je Francuzima doneo Lebeso savladav{i Jevtovi}a sa 3:0 (11:9, 11:4, 11:5). Srbija je posledwa na tabeli.

HRA BRO SR CE JE LE NE JAN KO VI]: Srp ska te ni ser ka je uo~i fi na la FED Ku pa u Pra gu do bi la po dru gi put pri zna we Hra bro sr ce ko je do de qu je Me |u na rod na te ni ska fe de ra ci ja za po `r tvo va nost i re zul ta te u tom tak mi ~e wu. Je le na je ta da obe }a la da }e no vac od na gra de da ti u hu ma ni tar ne svr he i to obe }a we je is pu ni la.

Nov ~a ni iz nos na gra de u vi si ni od 10.000 do la ra, Je le na je do ni ra la De ~i jem ode qe wu on ko lo gi je Kli ni~ kog cen tra Sr bi je.

Te ni ser ka je ju ~e po se ti la Kli ni~ ki cen tar ka ko bi pre da la do na ci ju i pro ve la vre me sa de com ko joj je po mo} i na me we na.

- Uvek mi je za do voq stvo da po mog nem de ci ko joj je po mo} naj po treb ni ja. Im pre si o ni ra na sam sna gom i vo qom ove de ce. @e lim im da {to pre ozdra ve - re kla je Je le na Jan ko vi}.

SPORT

dnevnik

17

~etvrtak22.novembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2001.

KMF Sidro (B) - Bistrica 05 0:1 Stre lac: ]ur ~i}.

KMF SIDRO: Vra ~a re vi}, Raj li}, Gru bje {i}, Mi lo va no vi}, Pri ca, Maj ki}, Mi len ko vi}, Ra do vi}, [i nik, Kli sak, ^a vi}, Lang.

FK BISTRICA 05: Vuk {a, [a re nac, Uva ~ek, Za gor ~i}, ]o sin, Bo `i}, Mi tro vi}, ]ur ~i}, Pa ~a ri}, Mir ja ni}, To do rov, Sr da no vi}, Bat no `i}, Pa la~ ko vi}, Iv ko vi}, Ja go di}.

Ta be la 2001. go di {te

KA]: Go li}, Alek si}, Ra duj ko vi}, Vu ja ko vi}, Mi tro vi}, Ba ji lov, Gvo zde no vi}, Sta ni vuk, Vuk {a, Man di}.

Futog Gale FK Petar Pua~a 0:7 Strel ci: Gra be`, Mar ja no vi}, Sre do je vi}, Pa ro {ki, Sta ni} i [a vi ja 2 go la.

FUTOG GALE: To do ri}, Da vi do vi}, [tr bac, Si qa nov ski, Vu ki ~e vi}, Ra jak, [}e pa no vi}, Spa so je vi}, Ra {e ta, Goj kov, Di mi tri je vi}, Sa vi ~i}, Pa vlo vi}, Kqa ji}.

FK PETAR PUA^A: Stoj ni}, Ivan, Vla i sa vqe vi}, Gra be`, \u ri}, Mar ja no vi}, [a vi -

PETLI]: Kon di}, Bo ja ni}, Ze ki}, Na ran ~i}, [er ban, Ra di}, Ve li~ ko vi}, Po po vi}, Kne `e vi}, Ba }an, Pe tro vi}.

FUTOG GALE: To do ri}, Da vi do vi}, Vu ki ~e vi}, Ra jak, Si qa nov ski, [}e pa no vi}, Goj kov, Sa vi ~i}, Ra {e ta, Spa so je vi}, Di mi tri je vi}.

FK Bistrica 05 FK Sini{a Mihajlovi} 0:2 Strel ci: Po po vi} 2 go la.

FK BISTRICA 05: Jo va no vi}, Pe tro vi}, Vu le vi}, Ja go di}, Sr da no vi}, Pa la~ ko vi}, Vuk {a, Za gor ~i}, ]o sin, Bo `i}, ]ur ~i}, Mir ja ni}, ^o ba nov, Ate qe vi}, Pa ~a ri}.

BI STRI CA 05: Stan k o vi}, Var g ec, \u r o v i}, Zec, Gru ji}, Hor vat, Mu sa, Pan to vi}, ]ur ~in, Ba ji}, Isa kov ski, Gru jin, Je len ko vi}, @iv ko vi}.

FK Petar Pua~a NS junajted 3:1 Strel ci: Pan ti} 3 go la za FK Pet zar Pu a ~a, a Bur ka za NS ju naj ted.

FK PETAR PUA^A: Kvo ~a, Go mi rac, Ra ko vac, Ko sti}, Pan ti}, Uru ka lo, Ja cen ko, Der vi {i, Vi da ko vi}, Voj no vi}, Mi lo va no vi}.

NS JUNAJTED: Bla `i}, Ar bu ti na M, Ron do vi}, Ar bu ti na

FK Sini{a Mihajlovi} - Petli} (Z) 1:3 Strel ci: Jo va no vi} za FK Si ni {a Mi haj lo vi}, a Mat ko vi} i [a ri 2 go la za Pe tli}.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Ili}, Mi li no vi}, Ne go va no vi}, Jo va no vi}, ]ir ko vi}, Ko la ri}, ]a vi}, Ro si}, San to vac, Den da, Po po vi}, Do ma ze to vi}.

PETLI]: Mat ko vi}, Vu jo vi}, Be lo `in ski, \u ri}, Ta ma {i, Ba jat, [a ri, Ba~ ka.

OFK Stari grad Borac (NS) 3:4 Strel ci: Ba wac, Po pa di} i Si mi} za Sta ri grad, a Kre me -

8. kolo Ka} - Petli} 0:2 Futog Gale - P. Pua~a 0:7 Dejan Kuriya - Sidro 9:2 Bistrica 05 - S. Mihajlov. 0:2 9. kolo Sidro - Bistrica 05 0:1 P. Pua~a - D. Kuriya 12:1 Petli} - Futog Gale 3:3 P. Bolesnikov - Ka} 1:0

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Petli} P. Pua~a P. Bolesnik.

Ka} S. Mihajlov.

Futog Gale Bistrica D. Kuriya Sidro

6 5 5 6 5 5 6 6 6

5 5 4 3 2 1 1 1 0

1 0 1 1 1 2 0 0 0

0 0 0 2 2 2 5 5 6

Stre lac: Ne met.

FK PROF. BOLESNIKOV: Tu li}, Mar ko vi}, Jo ko vi}, La u {e vi}, Ka {i ko vi}, Zla tar, Ce ti wa, Ne met, Pe tri}, Ra {i ti, Gal, Sre do je vi}.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

K. Krajine 6 Bistrica 6 Vojvodina 5 P. Bolesnik. 5 P. Pua~a 5 Petli} 6 S. Mihajlov. 5 Stari grad 7 Kinder 6 Borac 6 RFK N. Sad 5 NS junajted 6 Futog Gale 5 ^emp 07 7

5 5 4 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1 0

1 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0

0 1 0 1 1 3 2 4 3 4 3 5 4 7

0:2 3:1 6:0 1:3 3:4 3:1 4:2 3:0 1:0

18:5 16 20:3 15 33:3 13 27:6 12 10:6 12 13:12 9 10:10 9 10:17 9 8:9 7 9:30 6 7:15 4 4:15 3 3:14 3 3:30 0

Krila Krajine OFK Stari grad 4:2

[F Dejan Kuriya KMF Sidro 9:2

FK Prof. Bolesnikov Ka} 1:0

5. kolo NS junajted - Bistrica P. Pua~a - NS junajted P. Bolesnikov - Petli} S. Mihajlovi} - Petli} Stari grad - Borac S. Mihajlov. - RFK N. Sad K. Krajine - Stari grad 6. kolo Borac - ^emp 07 Stari grad - Bistrica

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Ili}, Mi la no vi}, Ne go va no vi}, Jo va no vi}, ]ir ko vi}, Ko la ri}, ^a vi}, Ro si}, San to vac, Den da M, Po po vi}, Do ma ze to vi}, Den da.

RFK NOVI SAD: Za go rac, Te {i}, Ku no vac, Ko lo wa, Gu {a, Ze ki}, Ko zi}, Pe ra}, Gvo zden, Se ku lo vi}, Mu dri, Bro }e ta, Sto ja no vi}, Cvet ko vi}.

27:4 16 40:2 15 18:4 13 8:6 10 11:9 7 13:18 5 1:17 3 13:36 3 5:40 0

Strel ci: Ma ti}, Bo ro vi ca 2 go la, Maj ki} 2 go la, Be a to vi} 4 go la, a Vra ~a re vi} i Gru bje {i} za KMF Si dro.

[F DEJAN KURIXA: Maj ki}, Bo ro vi ca, ]i ri}, Ma ti}, Ko ska, Be a to vi}, Ra {i}, Pa vlov, Gra be`, Bu di mir, Do bro mi rov, Ko va ~e vi}.

KMF SIDRO: Vra ~a re vi}, Raj li}, Gru bje {i}, Mi lo va no vi}, Pri ca, Maj ki}, Mi len ko vi}, Ra do vi}, [i nik, Kli ska, ^a vi}, Lang.

Ta be la 2002. go di {te

ja, Pa u nov ski, Jo va nov, Sre do je vi}, Pa ro {ki, Sta ni}.

Ka} - Petli} (Z) 0:2 Strel ci: Bo ja ni}, Kon di}.

KA]: Sta ni vuk, Vuk {a, Mi tor vi}, Ra duj ko vi}, Alek si}, Go li}, Ba ji lov, Man di}, Vu ja ko vi}, Gvo zde no vi}, Slep ~e vi}.

PETLI]: [er ban, Na ran ~i}, Ze ki}, Bo ja ni}, Kon di}, Kne `e vi}, Ba }an, Po po vi}, Ve li~ ko vi}, Ra di}, Pe tro vi}.

Petli} (Z) - Futog Gale 3:3 Strel ci: Bo ja ni}, Ze ki}, [er ban za Pe tli}, a Sa vi ~i} i Ra jak 2 go la za Fu tog Ga le.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Po po vi}, Br ki}, ^a vi}, Ko la ri}, ]ir ko vi}, Jo va no vi} O, Jo va no vi} V, @e `eq, Ko va ~e vi}, Jo van ~e vi}, Ma ki{, Ra do sa vqe vi}, Kemp fer.

Go di {te: 2002.

NS junajted Bistrica 05 0:2 Strel ci: Je len ko vi}, @iv ko vi}.

NS JUNAJTED: Bla `i}, Ar bu ti na M, Ron do vi}, Ar bu ti na D, Da u to vi}, Bur ka, [i ja ~i}, Kla i}, \or |e vi}, Me di}, Sre mac, Bo di ro `i}, Mi lo {e vi}, Bo {wak.

D, Da u to vi}, Bur ka, [i ja ~i}, Kla i}, \or |e vi}, Me di}, Sre mac, Bo di ro `i}, Mi lo {e vi}, Bo {wak.

FK Prof. Bolesnikov Petli} (Z) 6:0 Strel c i: Stoj k ov, Vic k o vi}, Jo {i ko vi}, Pe tri} 3 go la.

FK PROF. BO LE SNI KOV: Tu li}, Mu {ki wa, Ba tos, Stoj kov, Ne met, Vic ko vi}, Vel kov ski, Pe tri}, De be qa k o v i}, Jo { i k o v i}, Bo j i}, Bla go je vi}, Pro ha ska.

PETLI]: Maj ko vi}, Vu jo vi}, Be lo `in ski, \u ri}, Ta ma {i, Ba jat, [a ri, Ba~ ko.

no vi}, Ive qa i [pi ri} 2 go la za Bo rac.

OFK STARI GRAD: Mi la {i no vi}, Ste va no vi}, Aj der, Ki si}, [tr bac, La ki}, Ba wac, Si mi}, Po pa di}, Ko zo mo ra, Me |e do vi}, An to ni}.

BORAC: Bu ~a, Gr bi}, Kre me no vi}, Stje pa no vi}, De vu {i}, Si mi}, Jan ko vi}, Mi la no vi}, Kr sti}, Ka ra}, [pi ri}, Ive qa, Lu ki}.

FK Sini{a Mihajlovi} - RFK Novi Sad 3:1 Strel ci: Mi la no vi}, Jo va no vi}, ^a vi} za FK Si ni {a Mi haj lo vi}, a Gu {a za RFK No vi Sad.

Strel ci: Ili} 2 go la i Iva no vi} 2 go la za Kri la Kra ji ne, a Ki si} i Si mi} za OFK Sta ri grad.

KRILA KRAJINE: Si mi}, ]o ro vi}, Ma `ar, Ili}, [e {um, Ni ko li}, Be cun, Lu ko vi}, Mir ko vi}, Iva no vi}, Ra do va no vi}, Ma rin ko vi}.

OFK STARI GRAD: Mi la {i no vi}, Ste va no vi}, Aj der, Ki si}, [trac, La ki}, Ba wac, Si mi}, Po pa di}, Ko zo mo ra, Me |e do vi}, An to ni}.

18

SPORT

~etvrtak22.novembar2012.

dnevnik

KUP VOJVODINE SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE U SRBOBRANU I BE^EJU

Po bed ni~ ki pe ha ri za Ru mqa ne i @a baq ce

Troj ka pr vo pla si ra nih po je di na ca u {a hu: Alek san dar Le sko vac, Vo ji slav Ve qo vi} i Ne nad Di mi tri je vi}

Posle takmi~ara u pikadu i kuglawu u Kupu Vojvodine,~iji je organizator Savez sport za sve Vojvodine, na terene su iza{li {ahisti i takmi~ari u malom fudbalu. Fudbaleri su se nadmetali u olimpijskom gradu Srbobranu, a {ahisti su se za pehar borili u Be~eju. Kao {to se i pretpostavqalo ova dva takmi~ewa okupila su gotovo predstavnike svih sedam regiona koji u~estvuju u takmi~ewu olimpijskog ciklusa za 11. SORV. Doma}in takmi~ewa u malom fudbalu bila je sportska hala u Srbobranu koja je pru`i la tak mi ~a ri ma od li~ ne uslo ve. Nad me ta lo se osam eki pa.Vi de li smo ne ko li ko vr lo za ni mqi vih i ne iz ve snih utakmica, a da je zaista tako govori ~iwenica da je na dve utakmice pobednik re{en tek posle izvo|ewa penala.

Na kraju su najuspe{niji bili pred stav ni ci rum skog DOO Mitas koji su uverqivo savladali sve rivale, a u finalu ba~kopalana~ki Tarket. Pobed ni~ kom sa sta vu pe har je

De taq s tak mi ~e wa u {a hu

Sa vez in va li da ra da u @a bqu po bed nik {a hov skog nad me ta wa

uru~io gradona~elnik Srbobrana Zoran Mladenovi}. Sve ~estitke za odli~nu organizaciju turnira pripadaju i Maji

Krsti}, direktorici Centra za sport i turizam, Savi Crnoja~kom, predsedniku Ve}a saveza samostalnih sindikata

@reb u ma lom fud ba lu

Srbobrana i Zoranu Dudvarskom, ~lanu Op{tinskog ve}a zadu`enom za sport i omladinu, kao i komesaru takmi~ewe Qubomiru Obradovi}u iz Subotice. [ahisti su odmerili snage u [ahovskom klubu Pion u Be~eju. Za trofeje se borilo sedam ekipa, a najuspe{niji su bili predstavnici Saveza invalida rada koji su u finalu savladali suboti~ki ATB Sever. Vaqa napomenuti da su @abaqci veliku bitku vodili u polufinalu s Parking servisom iz Novog Sada koji je osvojio tre}e mesto. Ono {to su propustili u ekipnoj konkurenciji Novosa|ani su nadoknadili u pojedina~noj kon ku ren ci ji, jer su pred stav ni ci Par king ser vi sa osvojili prva tri mesta. Takmi~ewe {ahista u be~eju vodio je Mirko Ili~i}. Peh na ovom turniru imali su predstav ni ci Vo do vo da i kanaliѕ acije iz Novog Sada koji su u sastavu imali dva FIDE majstora, {to propoѕ icijama takmi~ewa nije dozvoqeno pa

Re zul ta ti Ma li fud bal – 1. Kolo: Reprezentacija op{tine Srbobran Pionir doo (Subotica) 1:1 (penalima 3:5), AD Tarket (Ba~ka Palanka) – Knot autofleks (Be~ej) 7:3, Op{tinsko udru`ewe zanatlija (Be~ej) – Elektrovojvodine doo (Subotica) 3:3 (7:5), DOO Mitas (Ruma) – Trans nafta (Novi Sad) 4:1. 2. Polufinale: Pionir – Tarket 2:5, Op{tinsko udru`ewe zanatlija – DOO Mitas 1:6. Finale: DOO Mitas – Tarket 2:0, za tre}e mesto: Op{tinsko udru`ewe zanatlija – Pionir 3:0 (pff). [ah - 1. Kolo: Parking servis (Novi Sad) – Ruma 2,5:1,5, Savez invalida rada (@abaq) – PIK Be~ej 3:1, Vodovod i kanalizacija (Novi Sad) – ATB Sever (Subotica) 1,5:2,5.

Polufinale. Parking servis - Savez invalida rada 1:3, ATB Sever – Elektrovojvodina (Subotica) 3:1. Finale: Savez invalida rada – ATB Sever 2,5:1,5, za tre}e mesto: Elektrovojvodina – Parking servis 0,5:3,5.

Pojedina~no: 1. Vojislav Veqovi} 4, 2. Nenad Dimitrijevi}, 4, 3. Aleksandar Leskovac 3,5 poena (svi Parking servis). su nastupili u oslabqenom sastavu i izgubili duel ve} u prvom kolu i zavr{ili takmi~ewe, iako su va`ili za najve}eg favorita.

Takmi~are u oba grada obi{li su sekretar Saveza sport

za sve Vojvodine Slavko Perkovi}, Komesar za takmi~ewe 11. SORV Mladenko \uranovi} i predsednik Sportskotak mi ~ar ske ko mi si je 11.

SORV Rajko Paunovi}.

Slobodan Jakovqevi}

Dru go pla si ra ni {a hi sti Se vera iz Su bo ti ce

Zo ran Mla de no vi}, gra do na ~el nik Sr bo bra na, pre dao pe har ka pi te nu Mi ta sa

Po bed nik u ma lom fud ba lu: DOO Mi tas (Ru ma)

Par king ser vis osvo jio tre }e me sto u {a hu

De taq s me ~a Re pre zen ta ci je op {ti ne Sr bo bran i Pi o ni ra

Dru go pla si ra ni u ma lom fud ba lu: Tar ket (Ba~ ka Pa lan ka)

kultura

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

19

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО НАЈВЕЋА КОПРОДУКЦИЈСКА ПРЕДСТАВА НА СЦЕНИ СНП-a

Наша лутања дужа него Одисејева Највећа копродукција у региону (Театар „Улисис“ Радета Шербеџије / Бриони, „Гавела“/ Загреб, Словенско народно гледалишче / Марибор, Атеље 212 / Београд, Српско народно позориште, Стеријино позорје/ Нови Сад и Театар на навигаторот / Скопље) представа „Одисеј“ Горана Стефановског, у режији Александра Поповског, вечерас у 20 часова премијерно ће бити изведена на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП –а, такође још сутра и прекосутра. Након летошње премијере на Брионима, па потом у Марибору и Загребу, где је свуда наилазила на изузетан одјек и пријем публике, како је поменуто на јучерашњој конференцији за новинаре, представу ће у ова три дана моћи да виде и Новосађани. Све је почело пре две године, када се група људи окупила на Брионима и договорила се да направи копродукцију у којој би, како је рекао управник СНП –а Александар Милосављевић, учествовали најбољи глумци. У овој представи заиста играју најпознатија глу-

мачка имена из поменутих позоришта и градова. Одисеј је Озрен Грабарић, Пенелопа је Анита Манчић, а у осталим улогама су Бранко Јордан (Теле-

мах), Наташа Матјашец Рошкер (Атена), Светозар Цветовић (Зевс / Менелај), Борис Исаковић (Посејдон / Нестор), Јасна Ђуричић (Одисејев пас / Калипса / Одисејева мај-

ка), Дијана Видушин (Меланта / Наусикаја / Кирка / Хекуба), Фрањо Дијак (Просац / Дечак с Исмара / Киклоп / Астијанакс) и Никола Ристановски (Певач / Тиресија). Дра-

матург је Дора Делбианко, сценографи су „Нумен“ и Ивана Раденовић, костимограф је Марита Ћопо, а аутори музике која се изводи уживо група „Фолтин“.

- Чак и они који не знају ништа о Одисеју, знају што значи Одисеја. Знају да то означава некакво путовање с многим непредвидивим догађајима који углавном завршавају повољно, с повратком кући. Путовање и повратак кући су битне ставке подсвјесног колективног сјећања, наративна матрица наших живота и начина на које видимо себе. Наша представа има циљ испитати, поиграти се и истражити театарске разлоге ових двају феномена – пише у програмској књижици за представу. Ова представа значајна је и о томе што, како подсећа Милосављевић, враћа на ове просторе писца Горана Стефановског, аутора који је обележио време заједничког театарског живота у Југославији. Написао је комад, који је по речима Милосављевића, и прича о нашим просторима, о нашим трагањима за домом и лутањима, која, у на-

шем случају, трају много дуже него Одисејева. Сличности и разлике наших средина стопиле су се у овој представи, у којој су се, како помиње глумац Борис Исаковић, измешали сви језици који се чују на овим просторима. И у представи се, како је рекао глумац Светозар Цветковић, чује „балкански есперанто“, подсетио је Исаковић, додајући да све то на неки начин плени, и јесте носталгија према заједничком културном простору, за који постаје видљиво да је оно наша насушна потреба. Тако се испоставило и да је ова копродукција, која је, како наводи инспицијенткиња ове представе Соња Ковачић, иначе извршна продуценткиња театра „Гавела“, у почетку изгледала потпуно немогућа, реализована како је планирано. Сви управници су били врло кооперативни, наводи Соња Ковачић, и помиње и да је у свему томе било веома битно, да су чак годину дана унапред били утврђени термини играња и ниједном није било одступања од тога. Н. Пejчић

НОВО ИЗДАЊЕ РОМАНА „БОНАВИJА”

НОВА ПРЕДСТАВА БРОД ТЕАТРА „ЛИМУНАЦИЈА” ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ ПОЗОРИШТА МЛАДИХ

Великић у литерарном тиму „Лагуне”

Разголићени кабаре о нашој стварности

Оснивач и директор „Лагуне„ Дејан Папић саопштио је да је веома поносан и задовољан што је са писцем Драганом Великићем потписао уговор на основу кога је управо штампано ново издање најновијег романа „Бонавиjа”, а аутор се обавезао да ће и две будуће књиге објавити код овог издавача. „Ово је за мене и моју кућу једна од најважнијих промоција у овој години, јер представљамо књигу Великића, кога сматрам за једног од најбољих савремених

јер ће његова дела имати најбољу могућу дистрибуцију и промоцију а у овим временима када држава издваја само 0,62 одсто од буџета за културу књиге су у запећку. Он је најавио да би, зависно од продаје „Бонавиjе”, до пролећа идуће године, „Лагуна” могла да штампа неки од његових претходних романа (осам) који су одавно распродати. Великић, који је између „Руског прозора„ овенчаног НИН-овом наградом који је имао 15 издања и „Бонавиjе” начинио паузу од пет година, „обећао„ је да би се следећа књига могла појавити за годину или две. Он је објаснио да му је најтеже и најдуже траје да изађе испод сенке претходне књиге што се сада догађа у односу на „Бонавиjу” и да би могао ускоро да почне са припремама за ново дело. Иначе, Папић је најавио да је „Лагуна„ сада има ауторска права за овај роман и да ће га кандидовати за књижевне награде које се дају за прозу објављену у 2012. а такође, планирао је низ промоција овог дела где год буду позвани. О књизи и Великићу као писцу говорио је режисер и колумниста Горчин Стојановић, велики поклоник Велкићеве прозе. Упоређујући његове романе са драмским делима или адаптацијама литерарних продложака за сцену

Праизведба „Монтевидеа” у Аустрији Драган Великић написао је драмски текст „Монтевидео”, који ће ускоро бити први пут изведен на сцени и то у Аустрији. Праизведба те дуодраме биће одржана 24. новембра у Анделсбуху, у позоришту „Културбанхоф”, у извођењу Театра Каприле из Беча. Представу је режирао Андреас Косек, који уз Катарину Грабер и глуми у њој. Трећи учесник је балерина и кореограф Рут Грабнер, чија је улога сведена на немог посматрача динамичне везе једног пара, на палуби брода током пловидбе за Монтевидео. У Великићевој драми ликови своде рачуне и дугове накупљене током низа година заједничког живота и то у контексту дешавања на простору бивше Југославије, током њеног распада крајем прошлог века. Текст је на немачки превела Маша Дабић. Прва реприза представе „Монтевидео” биће 26. новембра у градском позоришту у Брегенцу, а друга 28. новембра у Блуденцу. српских писаца, у нашем издању„, истакао је Папић и додао да му је веома драго што је Великић препознао да „Лагуна„ има највећу продајну мрежу и најбројнији клуб читалаца а и да се изузетно професионално односи према својим ауторима. „Ближи сам истини да у ‘Лагуни‘ сада објављују скоро сви велики живи српски писци„, казао је Папић. Великић је рекао да је за њега битно да књиге које пише буду доступне што ширем кругу читалаца и да је то био основни мотив да прихвати сарадњу са „Лагуном„

или филм, Стојановић је објаснио да је Великићева проза „сувише добра литература без тривијалности и зато није препоручљиво да се преноси у други медиј”. „Нема пуно писаца данас који тако брусе сваку реченицу као Великић „ казао је Стојановић и додао да је „Бонавиjа” озбиљни грађански роман какви се данас ретко срећу и у домаћој али и светској литератури. Он је признао да је све Великићеве књиге читао више пута и да ће са великим нестрпљењем чекати ново дело јер га овај аутор увек пријатно изненади. (Танјуг)

Нова представа „Брод театра“, кабаре „Лимунација“ рађен по приповеци Стевана Сремца, у режији Ратка Радивојевића, премијерно ће бити изведен вечерас у 20 часова на великој сцени Позоришта младих. У овој копродукцији „Брод театра“ и Позоришта младих играју: Саша Латиновић, Слободан Нинковић, Неда Даниловић, Јелица Глигорин, Славица Вучетић, Марија Митровић и Емил Курцинак. Оснивач Брод театра Ратко Радивојевић, који је такође аутор адаптације и драматизације за овај трећи кабаре који је режирао, подсетио је на јучерашњој конференцији за новинаре да се последњих година занима искључиво за војвођанске ауторе. Овог пута је то Стеван Сремац, и његова приповетка коју је Радивојевић, како је навео, покушао да прочита на другачији начин, али, како је приметио, ма из ког угла то читали, схватамо да се ми уопште нисмо променили, него и даље вучемо себе натраг. Радивојевић је цитирао шта је А. Г. Матош својевремено написао у својој критици ове Сремчеве приповетке: „Илуминација, лимунација, то је свјетло које се пали увече, дакле мраком, у част каквог великог догађаја. Људи су илуминирани када су пијани. Тај наслов Лимунација је тајновит, таман иако изгледа сјајан. Крије троструко значење: 1. (вербално

тумачење) права лимунација 2. (per ana lo gi am) илуминација, тј. вјештачко и кратко свјетло, варав сјај 3. лимунација тј. пролазно политичко пијанство“. По речима Радивојевића, то што је Матош рекао, сасвим је довољно да се направи кабаре о народу, о људима који воде ову земљу, али и о сексу, јер политика не иде без секса. С пуно песме и игре разголићених глумаца и глумица, како је ре-

као Саша Латиновић, можда ћемо спремније прихватити нашу стварност и схватити шта се дешава око нас. Ратко Радивојевић је додао да је све што глумци у њему изговарају са сцене, написао Стеван Сремац, а ако се неко препозна у њему, то ће стварно бити његов проблем, а не глумаца.

- Бавили смо се тиме на које су све начине повезани секс и политика, односно да ли је секс вољан или невољан, или је са циљем. Ту

је реч и о политичарима и о народу – напоменула је Марија Митровић. Композитор музике и сонгова у овој представи је Немања Радивојевић, кореографкиња је Иста Степанов, костимографкиња је Романа Кнежевић, а сценограф је Лазар Чурчић. Корепетиција је поверена Аготи Виткаи Кучера. Прва реприза „Лимунације“ најављена је за 5. децембар. Н. П-ј.

„ПРАСКОЗОРЈЕ” У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Последњи филм из серијала „Сумрак сага” Пети и последњи филм из серијала „Сумрак сага„ - ‘’Праскозорје 2’’ рађен према истоименом роману Стефани Мајер од данас је на редовном репертоару домаћих биоскопа па тако и новосадске „Арене синеплекс“. Последњи наставак ‘’Сумрак саге‘’ расветлиће, како је најављено, највеће мистерије ове романтичне приче која је очарала је милионе. Филм је режирао Бил Кондон који је снимио и први наставак „Праскозорја” и показао да веома добро уме да се сналази са потребним специјалним ефектима који су једна од главних дражи овог филмског серијала намењеног пре свега тинеџерима и млађој популацији, али га радо гледају и старији. Бела Свон је постала мајка и вампирица, а њен супруг Едвард Кален се диви њеној лепоти, брзини и несвакидашњој самоконтроли. Међутим, након рођења Белине и Едвардове ћерке, Ренесме, породица Кален окупља остале вампире како би заштитили дете, коме прети опасност због претпоставке која их доводи у сукоб са Волтурима... „Сумрак сага: Праскозорје 2.део„ доноси још романтике, мистерије и

акције у овај велики глобални феномен, саопштио је дистрибутер филма ‘’Так’’. У Лос Анђелесу је 12. новембра одржана светска премијера филма “Сумрак сага: Праскозорје 2. део”, а у филму Била Кондона главне улоге тумаче Роберт Патинсон, Кристен Стјуарт и Тејлор Лаутнер. Други наставак филма „Сумрак сага: Праскозорје„ после прве недеље приказивања нашао се на првом месту зарада у америчким биоскопима, зарадивши 141,3 милиона долара. „Евро-Ђунтија” је код нас објавио преводе књига по којима је настао овај серијал. Мајерова је од 2005. када се појавила прва до 2008. када су већ биле штампане друга и трећа ( „Млад месец” и „Помрачење”) постала глобално славна јер су књиге штампане у 37 земаља и свугде су биле бестселери и до сада су продате у више од милион примерака.У међувремену, Мајерова је са књигама ове саге провела рекордних 130 седмица на бестселер листи „Њујорк тајмса”, нашла се на 59. месту по утицају и богатству (125 милиона долара) „Форбсове” листе за 2010. К. Р.

20

svet

~etvrtak22.novembar2012.

NI [TA OD PRI MIR JA IZ ME \U IZRA E LA I HA MA SA

JEMEN

Eks plo zi ja auto bu sa u sr cu Tel Avi va TEL AVIV, GA ZA: Eksplozija bombe podmetnute ju~e u autobusu u srcu Tel Aviva, u kojoj je raweno najmawe 20 qudi, zadala je veliki udarac poja~anim diplomatskim naporima da se uspostavi prekid vatre izme|u Izraela i Hamasa.

Ta islamisti~ka organizacija, koja vlada pojasom Gaze, napad je pozdravila, a strane agencije su javile da je preko mikrofona u gradu Gazi saop{teno da ona stoji iz napada. Me|utim, kasnije se ispostavilo da odgovornost nije zvani~no preuzeta i druge mawe organizacije, ukqu~ujici Brigade mu~enika Al Akse, povezene s rivalskim Fatahom su se oglasile, tvrde}i da stoje iza napada. Dvoje svedoka reklo je za izraelski radio da je videlo ~oveka koji je nakratko u{ao u autobus, bacio bombu ka zadwim sedi{tima i potom

Posledice teroristi~kog akta u Tel Avivu

pobegao. Portparol izraelskog premijera Bewamina Netanijahua

Ofir Gedelman odmah je rekao da se dogodio teroristi~ki napad,

Hi la ri mi ri za ra }e ne stra ne KA I RO: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton doputovala je u Kairo, nastoje}i da izdejstvuje primirje izme|u Izraela i Hamasa, koji kontroli{e pojas Gaze. Kako je potvr|eno iz izvora na egipatskom aerodromu, Klintonova je doputovala u Kairo, koji posreduje u izraelsko-palestinskoj krizi.

Dr`avna sekretarka }e se u predsedni~koj rezidenciji sastati sa egipatskim predsednikom Mohamedom Morsi- Hilari Klinton i Mahmud Abas jem, sa {efom egipatske diploma- nikom Mahmudom Abasom u tije Mohamedom Kamelom Amrom i Ramali. generalnim sekretarom Arapske Ameri~ka dr`avna sekretarka lige Nabilom el-Arabijem.

Hilari Klinton osudila je Hilari Klinton boravi u regi- bomba{ki napad na autobus u Tel onu u poku{aju da izdejstvuje spo- Avivu. razum izme|u dve sukobqene stra„Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne. U Kairo je doputovala nakon o{tro osu|uju taj teroristi~ki razgovora sa izraelskim premije- napad i na{e misli i molitve su sa rom Bewaminom Netawahuom u Je- `rtvama i narodom Izraela”, rusalimu i palestinskim predsed- navedeno je u saop{tewu.

„Dok sam u Kairu ja pomno pratim izve{taje iz Tel Aviva i bi}emo u bliskom kontatku sa timom izraelskog premijera Bewamina Netanijahua. Sjediwene Dr`ve su spremne da obezbede svaku pomo} koja je potrebna Izraelu”, dodala je Klintonova. Ona se ju~e sastala sa egipatskim predsednikom Muhamedom Morsijem da diskutuje o mogu}em prekidu vatre u pojasu Gaze, javila je zvani~na egipatska novinska agencija.

U izraelskim vazdu{nim napadima protiv oru`anih grupa u Gazi od pro{le srede ubijeno je 135 Palestinaca, a vi{e od hiqadu ih je povre|eno.

U raketnim napadima Palestinaca poginulo je pet Izraelaca, me|u kojima jedan izraelski vojnik.

De voj ~i ce po zi ra ju u bi ki ni ju PE KING: Jedna kompanija iz Kine anga`ovala je devoj~ice, od kojih su neke imale samo pet godina, da na sajmu automobila u bikinijima poziraju ispred vozila. Kompanija koja je anga`ovala devoj~ice za sajam automobila u jednom gradu u centralnoj Kini, pozvala je na sti{avawe burne polemike koja se digla u javnosti zbog tog skandala. „Nadamo se da }e se strasti ubrzo smiriti”, kazala je u izjavi za AFP predstavnica frime „7-vind model kostjum”, dodav{i da u kompaniji ne `ele da o tome raspravqaju. Deo kineske javnosti bio je {o-

kiran fotografijama postavqenim na Internetu na kojima su devoj~ice u ~izmama u izazovnim pozama poput profesionalnih manekenki ispred limuzina izlo`enih pro{le sedmice u gradu Vuhanu. „Da li je pristojno pona{awe pro{lost? Zar to nije posledica supremacije novca?”, komentarisao je jedan ozloje|eni korisnik Interneta, zakqu~uju}i da fotografije „ilustruju moralnu degradaciju”.

Na sajmovima automobila u Kini danas je obi~aj da manekenke u kratkim sukwama poziraju pored vozila, ali je ovo prvi put da su se pojavila deca.

dnevnik

dok je autobus prolazio kraj Ministarstva odbrane u najve}em izraelskom gradu. Netanijahu je odmah sazvao sednicu u`eg sastava vlade zadu`enog za bezbednost, a tema je eskalaciju sukoba.

U me|uvremenu su palestinski izvori bliski pregovorima naveli da prekid vatre, koji je najavqen, ne}e biti sklopqen.

Eksplozija u Tel Avivu se dogodila dok se nastavqaju izraelski vazdu{ni udari na pojas Gaze, u kojima je ju~e poginuo, izme|u ostalih, jedan aktivista Hamasa i ~etvorica Palestinaca u izbegli~kom logoru Nuseirat i raketirawe izraelskog juga.

Ona je izazvala je strah u celoj zemqi da sledi novi talas bomba{kih i samoubila~kih napada koji su potresali Izrael naro~ito 1990- tih godina.

Iran: [a qe mo po mo} Ha ma su TE HE RAN: Iran pru`a finansijsku i vojnu pomo} palestinskoj organizaciji Hamas u pojasu Gaze, potvrdio je ju~e predsednik iranskog parlamenta Ali Larixani. Ponosni smo {to branimo narod Palestine i Hamas i na{a pomo} wima je i finansijska i vojna”, rekao je Larixani, bez navo|ewa vi{e detaqa, objavqeno je na sajtu iranskog parlamenta (ICA NA.ir.).

Iran nikada nije krio da pru`a podr{ku Hamasu u Gazi, ali je, generalno, izbegavano da se pomiwe upu}ivawe vojne pomo}i, prenela je agencija AFP. Larixani je tako|e ju~e , sa skup{tinske govornice, pozvao arapske zemqe da slede primer Irana i pru`e vojnu pomo} Palestincima u pojasu Gaze i izraelske napade po palestinskim teritorijama nazvao „organizovanim terorizmom”. „Na{a poruka je da, ukoliko arapske zemqe `ele da pomognu narodu Palestine treba da daju vojnu pomo}”, rekao je Larixani.

On je, me|utim, u ranijoj izjavi odbio da komentari{e optu`be Jerusalima da je Teheran prosledio Hamasu rakete tipa „Fajr-5” koje su kori{}ene u granatirawu Tel Aviva od po~etka vazdu{nih udara po Gazi, pro{le srede, 14. novembra, navodi Rojters. Te rakete imaju domet 75 kilometara, mnogo vi{e nego ranije kori{}ene „Kasam” rakete doma}e proizvodwe koje su palestinski ekstremisti koristili prilikom ga|awa meta u Izraelu.

Pao avion, de set mr tvih SA NA: U avionskoj nesre}i u Jemenu poginulo je 10 osoba, saop{teno je iz ministarstva odbrane te zemqe.

Deset putnika i ~lanova posade poginulo je kada se se avion tipa „Antonov” sru{io severno od glavnog grada, Sane. „Antonov se sru{io usled kvara. Pilot i devet osoba je poginulo”, navodi se u ministartsvu odbrane Jemena.

Na aerodromu u Sani re~eno je da se avion sru{io tokom obuke, pri sletawu u vazduhoplovnu bazu nedaleko od civilnog aerodroma.

LIBIJA

Ubi jen {ef po li ci je Ben ga zi ja BEN GA ZI: Prvi ~ovek bezbednosnih slu`bi grada Bengazija, pukovnik Farag al Dersi ubijen je tokom no}i, po povratku s posla, ispred svoje ku}e „Trojica mu{karca otvorila su vatru, ubili ga i zatim pobegli s lica mesta’’, rekao je zamenik ministra unutra{wih poslova Libije Omar al Hadravi i dodao da je nejasno ko stoji iza ubistva, prenela je agencija AP. Nepoznati napada~i ispalili su u wega tri metka ispred wegovog ku}nog praga i on je iz-

dahnuo ubrzo po{to je preba~en u bolnicu, dodaje AFP. Dersi je bio imenovan za {efa bezbednosnih slu`bi Bengazija, ubrzo posle napada na ameri~ki konzulat 11. septembra kada je ubijen ameri~ki ambasador Kris Stivens i jo{ tri Amerikanca.

Ubijeni Dersi je i tokom vladavine libijskog lidera Moamera Gadafija imao rukovode}e funkcije u policiju. On je bio {ef slu`be za suzbijawe narkotika, pre nego {to se prikqu~io pobuni koja je po~ela u Libiji, februara 2011. godine.

NATO

An ka ra tra `i ra ke te zbog Si ri je BRI SEL: Odnosi Turske i drasti~no su se pogor{ali kaSirije se dodatno zao{travaju, da je po~etkom prolog meseca a Ankara je zatra`ila od NA- od granata ispaqenih sa sirijTO razme{tawe protivvazdu- ske te ri to ri je stra da lo pet {nih sistema „patriot” na u turskih seqaka. blizini granice sa Sirijom „Takvo razme{tawe pove}a}e turske odbrambene sposobnosti kako bi bili odbraweni tursko stanovni{tvo i teritorija”, naveo je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen u saop{tewu.

Ge ne ral ni se kretar NATO-a je rekao da }e zahtev Ankare biti razAnders Fog Rasmusen motren „bez odlagawa”, preneo je Rojters. OdnoMunicija sa sirijske strane si Ankare i Damaska, koji su je danima padala na tursku stranapeti jo{ od po~etka pobune u nu granice, na {ta je redovno Siriji u martu 2011. godine, odgovarano paqbom.

Op tu `e na za ne kro fi li ju STOK HOLM: Jedna [ve|anka optu`ena je za nekrofiliju, po{to su istra`iteqi u wenom stanu prona{li oko sto delova qudskih skeleta, prenosi {vedska novinska agencija TT. Agencija citira tu`iteqku Kristinu Ehrenborg-Stafas koja je rekla da je 37-godi{wa `ena osumwi~ena da je koristila qudske ostatke, me|u kojima i {est lobawa i jednu ki~menu kost, u „seksualnim situacijama”. @ena sa jugozapada [vedske optu`ena je pred Okru`nim sudom u Geteborgu da je „naru{ila mir umrlih”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Obave{tajci SAD hakovali su ra~unare u kabinetu biv{eg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, dok je on jo{ bio na toj funkciji, tvrdi francuski „Ekspres”. Francuske slu`be zadu`ene za {pijuna`u, otkrile su sofisticiranog „crva” Flejm, koji su navodno razvili stru~waci SAD i Izraela.”Flejm snima ono {to se vidi na ekranu, a mo`e i da koristi mikrofon za snimawe glasa”.

LEON PANETA Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta ka`e da SAD moraju da poja~aju diplomatiju i razvoj u borbi protiv Al Kaide i da ne sme biti povla~ewa i izolovawa. „Uprkos udarcima koji su zadati Al Kaidi, ukqu~uju}i ubistvo wenog vo|e Osame bin Ladena, nije vreme za povla~ewe i izolaciju, ve} za novo anga`ovawe i partnerstvo”, izjavio je Paneta u va{ingtonskom institutu za bezbednost (CNAS).

AUNG SAN SU ]I Dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su ]i imenovana je za ambasadorku kancelarije UN za sidu (UNAIDS). Aung San Su ]i je imenovana da se u ime me|unarodne zajednice bori protiv stigmatizacije i diskriminacije obolelih od side. UN je naveo da je dobitnica Nobelove nagrade prihvatila novu funkciju na nedavnom sastanku u sedi{tu svetske organizacije.

UKLA WA JU SE SPO ME NI CI PO DIG NU TI VO \I BOQ [E VI^ KE RE VO LU CI JE

Bez Le wi na na tr go vi ma ru skih gra do va

MO SKVA: Ruski zakonodavci smatraju da je do{lo vreme za uklawawe spomenika podignutih vo|i boq{evi~ke revolucije Vladimiru Iqi~u Lewinu sa gradskih trgova i iz svih gradova u celoj Rusiji.

Inicijativa je potekla od ruske Li beral no-demo kratske stranke, a ideja o delewinizaciji je nai{la na odobrewe i vladaju}e stranke Jedinstvene Rusije. Glavni argument za uklawawe statua jesu veliki tro{kovi odr`avawa, pi{e „Ra{a tudej”.

Statue Lewina jo{ se mogu videti na trgovima mnogih ruskih gradova, ali nakon ove inicijative osta}e samo spomenici koji se smatraju remek-delima i

Lewinov spomenik

oni koje i lokalno stanovni{tvo `eli da ostanu na trgovima.

Osta}e mogu}nost da se u pojedinim gradovima Lewinove statue i zadr`e, dok }e u ve}ini slu~ajeva one biti izme{tene u muzeje ili }e biti prodate.

Inicijatori su naveli da bi se novac od prodaje statua mogao utro{iti u izgradwu novih parkova.

Najve}i protivnik inicijati ve je ruska Ko muni sti~ ka stranka, ~iji ~lanovi isti~u da je Lewin wihov kqu~ni ideolog i utemeqiva~ Ruske Federacije.

Problem je {to ta stranka u Rusiji danas nema dovoqno jak uticaj da bi mogla biti smetwa inicijativi.

BALkAn

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

SEDAMNAESTA GODI[WICA DEJTONSKOG SPORAZUMA

Pot pi sni ci umr li, original do ku men ta iz gu bqen BA WA LU KA, SA RA JE VO: Pre 17 godina se s nestrpqewem i{~ekivala vest iz Ohaja. Posle tronedeqnih pregovora, ~elnici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovawe Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, postigli su dogovor i okon~ali rat.

Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tada{wi predsednici BiH, Hrvatske i Srbije, Alija Izetbegovi}, Frawo Tu|man i Slobodan Milo{evi}, zvani~no je okon~an troipogodi{wi rat u Bosni i Hercegovini.

Sedamnest godina kasnije, niko od potpisnika sporazuma nije `iv, bosanski primerak dokumenta je izgubqen, a politi~ari u BiH i daqe raspravqaju o wegovoj reviziji.

Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi „Rajt Peterson” u ameri~kom gradi}u Dejtonu, posle tronedeqnih pregovora ~elnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovawe SAD, BiH je podeqena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum parafiran u Dejtonu, u prisustvu tada{weg dr`av-

Parafirawe Dejtonskog sporazuma

nog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milo{evi}, Tu|man i Izetbegovi} zvani~no su potpisali tri sedmice kasnije, 14. de-

aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na me|usobno po{tovawe suvereniteta i re{avawe nesporazuma is-

Sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tada{wi predsednici BiH, Hrvatske i Srbije zvani~no je okon~an troipogodi{wi rat u Bosni i Hercegovini cembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da me|usobne odnose reguli{u prema Poveqi UN, Zavr{nom

kqu~ivo na miroqubiv na~in.

Ministarstvo uprave i lokalne samouprave Republike Srpske ozvani~ilo je da je dan potpisivawa Dejtonskog spora-

zuma republi~ki praznik i neradni dan.

Zvani~nici iz Republike Srpske isti~u da je po{tovawe Dejtonskog sporazuma jedini mogu}i osnov postojawa i opstanka BiH, dok se u Federaciji BiH tra`i izmena dejtonskog ustava zemqe, za koji tvrde da je „luda~ka ko{uqa” za BiH. Zvani~nici EU i SAD su u vi{e navrata poku{avali da sa vlastima u BiH mewaju Dejtonski ustav i da ga prilagode mirnodopskim uslovima i „briselskom putu”, ali je svaki takav poku{aj pro{ao bez uspeha.

Ameri~ka dr`avna sekretaka Hilari Klinton i visoka evropska zvani~nica Ketrin E{ton nedavno su tokom posete BiH rekla da su „frustrirane” jer lideri u BiH ne rade ono {to gra|ani `ele od wih, a to su reforme na putu ka EU i NATO. One su poru~ile da su BiH potrebni hrabri lideri koji }e prevazi}i razlike u strana~kim odnosima, te da je BiH potreban hitan politi~ki kompromis i hrabri lideri koji }e zemqu povesti napred, a ne 17 godina nakon zaustavqawa rata i daqe dovoditi u pitawe suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

NA SLOBODI VO\A ME\UNARODNE ORGANIZACIJE ZA KRIJUM^AREWE DROGE

Osumwi~eni u operaciji „Bal kan ski rat nik” pro gla {eni ne vi nim

QU BQA NA: Sud u Qubqani proglasio je nevinim Dragana To{i}a, osumwi~enog vo|u me|unarodne organizacije za krijum~arewe droge, uhap{enog u sklopu me-

vawem na nezakonit na~in. Kako je javila slovena~ka agencija STA, sud je osudio ~etvoricu od 17 optu`enih za pripadnost tom narko-klanu.

Op tu `e ni do la ze na su |e we

|unarodne policijske operacije „Balkanski ratnik”. Sud smatra da je ve}i deo dokaza u Srbiji i Sloveniji prikupqen prislu{ki-

Sva ~etvorica optu`enih, koji su smatrani obi~nim izvr{iocima kriminalne organizacije, osu|eni su na pojedina~ne kazne od

~etiri do 10 godina zatvora. Slovena~ka agencija je prekju~e prethodno najavila da }e sud u Qubqani najverovatnije doneti osloba|aju}e presude protiv ve}ine od 17 osoba optu`enih u sklopu operacije „Balkanski ratnik”, s obzirom na to da je nekoliko sudija odbacilo ve}i deo dokaznog materijala. „Veruje se da }e ve}ina, ako ne i svi optu`eni, biti progla{eni nevinim, nakon {to je panel sudija odbacio dokazni materijal u vidu audio-snimaka, navode}i da je dobijen na nezakonit na~in”, javila je agencija STA. Tu`ila{tvo je zatra`ilo razli~ite presude za optu`en: 19 godina i 10 meseci zatvora za osumwi~enog vo|u narko-klana Dragana To{i}a, 15 do 17 godina za wegove najbli`e saradnike i dve do pet godina zato~eni{tva za osumwi~ene izvr{ioce tog kartela.

Kako podse}a STA, ovom presudom zakqu~i}e se jedno od najpra}enijih su|ewa u slovena~koj

javnosti, tokom kojeg je za godinu i po dana predstavqen sijaset dokaza, ve}inom audio-snimaka dobijenih prislu{kivawem.

Par nedeqa pre presude nekoliko sudija je, me|utim, proglasilo da su audio-snimci u Srbiji i Sloveniji prikupqeni na nezakonit na~in, dok je ostatak dokaza prikupqen, kako navodi STA, uglavnom u Italiji i Urugvaju.

Optu`nica protiv narko-klana se ve}im delom zasnivala na svedo~ewu otpadnika te organizacije Fran~eska Patrelija, koji je tvrdio da mu je jedan od optu`enih prodao 450 kilograma kokaina od 2007. do 2008. godine.

Optu`nica je podignuta u maju 2010. godine, nakon {to je srpska policija, u saradwi sa ameri~kim kolegama, u oktobru 2009. u Urugvaju zaplenila 2.170 kilograma kokaina.

Posle te akcije optu`en je i najtra`eniji narko-diler u Srbiji Darko [ari}, koji je u bekstvu.

21

BOSNA I HERCEGOVINA

Li de ri pot pi sa li, opo zi ci ja ru {i SA RA JE VO: Opozicija u BIH (iz Mostara) je u stvari najava proo{tro je osudila sporazum o produbqivawa ustavne i politi~ke gramskom delovawu koji su u Mostakrize u zemqi”, navodi se u izjavi ove stranke SDP-u. ru potvrdili lideri {est najutiPozvani su svi gra|ani BiH i cajnijih stranaka. Taj sporazum bi predstavnici me|unarodne zajednitrebalo da predstavqa osnovu za dece da se anga`uju na spre~avawu lovawe nove vlasti na nivou dr`asprovo|ewa mostarskog sporazuma. ve. „Mi }emo sprovo|ewe tog spoLideri nove vladaju}e „{estorrazuma spre~iti svim demokratke” u BiH u utorak su u Mostaru skim sredstvima kao {to smo ranipotpisali dokument u kojem se u deje spre~ili sprovo|ewe sporazuma vet ta~aka na~elno govori o meraiz Kara|or|eva i sporazuma (Mate) ma na kojima se namerava postupati Boban-(Radovan) Karaxi}”, izjavio u naredne dve godine. je novinarima predsednik Stranke Tako su na uop{ten na~in nabrodemokratske akcije (SDA) Sulejjani potreba za dono{ewem ustavman Tihi} aludiraju}i na ranije poku{aje teritorijalne podele BiH. Iz SDA su ocenili da sporazum “{estorke”, ~ija je osnova raniji dogovor lidera Socijaldemokratske partije BiH (SDP) Zlatka Lagumxije i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, predstavqa uvod u formirawe tre}eg entiteta u dr`avi i svo|ewe Bo{waka na politi~ku mawinu. SDA Sarajevo smatra neprihvatqivim planove da se entitetima prepuste nih re{ewa koja }e garantovati inovla{}ewa za izbor tu`ioca, stitucionalnu ravnopravnost svih ustrojstvo dr`avne slu`be, reguli- naroda i gra|ana, uskla|ivawe zasawe funkcionisawa Centralne konodavstva s onim iz Evropske unije, rekonstrukcija vlasti u Febanke BiH i Elektroprenosa BiH. Stranka za BiH (SBiH) ocenila deraciji BiH, re{avawe statusa je kako mostarski sporazum zna~i dr`avne i vojne imovine. Na monajavu postupaka {tetnih i opasnih starskom sastanku je utvr|en i nova vladaju}a ve}ina koju }e ubud}e ~iza BiH i wene gra|ane.

Posebno problemati~nim sma- niti SDP i SNSD, HDZ BiH I traju naznake o mogu}oj raspodeli HDZ 1990, Savez za boqu budu}nost dr`avne imovine me|u entitetima, (SBB) i Srpska demokratska stranupozoravaju}i kako bi to bio di- ka (SDS).

Prva provera funkcionisawa te rektan udar na dr`avnost, suvereve}ine o~ekuje se danas, kada bi trenitet i integritet BiH. Iz Na{e stranke (NS), koju je balo da zaseda Zastupni~ki dom osnovao oskarovac Denis Tanovi} i parlamenta BiH, a na dnevnom redu koja je zastupqena u parlamentu Fe- je izbor bo{wa~kog zamenika predderacije BiH i nekim `upanijskim sedavaju}e tog tela.

Pro{log meseca je sa te funkciskup{tinama, oceweno je kako je stvarna svrha mostarskog sporazu- je smewen Denis Be}irovi} iz ma nastavak procesa etni~ke teri- SDP-a na zahtev srpskih strnaka iz torijalizacije FBiH i BiH i osna- Republike Srpske koje su sada koalicioni partneri te stranke. `ivawe politi~kog monopola kroz Stoga iz SDP-a najavquju da bi slabqewe dr`avnih institucija, prenela je Fena. „Iako predsta- Be}irovi} mogao biti ponovo kanvqen kao ~in napretka, sporazum didovan na istu funkciju.

Pla ka ti ma ~e sti ta li sla vu Ka rayi}u SA RA JE VO: U nekim gradovina Republike Srpske ju~e ujutro su osvanuli plakati sa likom ha{kog optu`enika Radovana Karad`i}a, kome se ~estita ju~era{wa slava Sveti arhangel Mihajlo, pi{e „Dnevni avaz”.

Plakat na kome pi{e „Sre}na krsna slava, predsedni~e.

Pridru`ite se ~estitkama” je, kako se navodi, potpisao pokret „Izbor je na{„. Plakati su osvanuli u Bawaluci, Bijeqini i jo{ nekim op{tinama.

Ina~e, kako pi{e „Dnevni avaz”, Srpski narodni pokret „Izbor je na{„ je nevladina organizacija iz Bawaluke poznata po tome {to se zala`e za izdvajawe RS-a iz BiH, za koju ka`u da je „nametnuta dr`ava”. Osim podr{ke Karaxi}u, izja{wavali su se i protiv prikqu~ewa BiH NATO-u, prikupqali su potpise za referendum o otcepqewu RS-a iz BiH, ali ta inicijativa nikada nije razmatrana iako su je predali Narodnoj skup{tini RS-a pre nekoliko godina.

UKRATKO Svet }e do 2050. bi ti mno go mir ni ji SA RA JE VO: Poznavaoci politike smatraju da }e u narednih 40 godina broj svetskih sukoba biti mnogo mawi i da }e se najve}e promene desiti na Sredwem istoku Huard Hegr, profesor na Odeqewu za politi~ke nauke Univerziteta u Oslu, uradio je seriju analiza kako bi do{ao do ovog zakqu~ka, prenosi „Kliks.ba”. Wegovo istra`ivawe pokazuje da }e u narednih pet godina kandidati za izbijawe sukoba biti Indija, Etiopija, Filipini, Uganda i Burma, a za 40 godina Indija, Etiopija, Nigerija, Sudan i Tanzanija.

Dobra vest je to da }e se do tada zavr{iti konflikti u Iraku, Libiji, Tad`ikistanu, Siriji, Senegalu, Obali Slonova~e i Mauritaniji. Tako|e, wegova analiza je pokazala i da }e ratovi vremenom postati finansijski neodr`ivi, ali i da }e stopa edukacije u svetu porasti, dok }e stopa smrtnosti novoro|en~adi opasti.

Analiza je u obzir uzela istorijske konflikte u posledwih 40 godina, ekono-

miju, rast stanovni{tva, stopu smrtnosti dece i nivo edukacije. Informacije su zatim unete u program za simulirawe koji je napravio Joakim Karlsen, kompjuterski ekspert sa Univerziteta Ostfold. Simulacija je nakon toga napravqena 18.000 puta. „Rat postaje sve mawe prihvatqiv, ba{ kao {to su to vremenom postali mu~ewe i smrtna kazna. Konflikti u kojima se mo`e videti visok stepen nasiqa postaju sve re|i”, rekao je Hegr.

On predvi|a i da }e socijalni i ekonomski faktori ostati isti, dok su faktori koji }e doprineti miru u svetu smawewe rasta populacije i smawewe broja mladih qudi. Tako|e, sve ve}om aedukacijom do}i }e se do maweg broja za~e}a i ro|ewa dece, {to opet vodi ka mawoj potro{wi hrane.

Iako je te{ko tek tako verovati kompjuterskim simulacijama o tako bitnim stvarima, Hegr je uradio i simulacije za period od 2001. do 2009. godine, kori{}ewem informacija od 1970. godine pa do tog perioda. Program je simulacije uradio sa 80 posto ta~nosti.

„Za ri na” ode }a opa sna po `i vot?

ZA GREB: Poznata ekolo{ka organizacija „Grinpis” prona{la je opasne hemikalije u ode}i poznatih modnih marki kao {to su „Zara”, „Levis” i „Kalvin Klajn”.

Naime, testovi koje je na ode}i sproveo „Grinpis” pokazali su da Zarini proizvodi sadr`e hemikalije i boje koje remete rad hormona i ispu{taju kancerogene hemikalije, pi{e hrvatski portal „24 sata.hr”.

Kako ovaj portal pi{e, ta ekolo{ka organizacija testirala je ode}u 20 poznatih modnih brendova, koja se prodaje u 29 zemaqa, rezultati su pokazali da je kod svakog proizvo|a~a prona|eno barem nekoliko opasnih primeraka hemikalija. U dve tre}ine testiranih uzoraka prona|eni su i nopnilfenol-etoksilati, koji su zbog {tetnosti zabraweni u EU, {to nije slu~aj na primer s Kinom, gde upotreba i proizvoidwa te opasne hemikalije nije zakonom regulisana. „Samo Zara proizvede 850 miliona komada ode}e za godinu dana. Mo-

`ete zamisliti koliki je onda otrovni trag ostavila na ovoj planeti, posebno u zemqama u razvoju poput Kine, gde se rade brojni weni proizvodi”, izjavio je Li Jifang iz „Grinpisa” za isto~nu Aziju.

Tu ~a gim na zi ja la ca DA NI LOV GRAD: U~enici danilovgradske gimnazije Petar I Petrovi} Wego{ potukli su se ju~e ispred te {kole, a jedan od wih je povre|en, saop{tila je crnogorska policija. Uprava policije je navela da je ve}i broj gimnazijalaca priveden u policijsku stanicu radi davawa iskaza.

Crnogorska policija je dodala da je u toku istraga o masovnoj tu~i u~enika.

Emi gran ti stra hu ju ATI NA: Zbog sve ve}e eskalacije rasisti~kog nasiqa u Gr~koj, nekoliko udru`ewa migranata saop{tilo je da migranti u toj zemqi strahuju za svoj `ivot Ova udru`ewa razmatraju mogu}nost da svoj

slu~aj iznesu pred Evropski sud za qudska prava.

Predstavnici 20 afri~kih i azijskih zajednica, od kojih mnogi `ive u Gr~koj vi{e od dve decenije, optu`ili su konzervativnu vladu Antonisa Samarasa za zatvarawe o~iju pred sve ~e{}im slu~ajevima prebijawa i maltretirawa migranata, koji se pripisuju neonacisti~koj organizaciji Zlatna zora. „Godinama smo tra`ili jednaka prava, ali zna~aj ovih zahteva sada bledi pred ~iwenicom da su nam `ivoti u opasnosti”, rekao je Said Aldogan, turski Kurd, koji `ivi u Gr~koj ve} 27 godina.

On je na konferenciji za novinare dodao da je u posledwe vreme bilo na stotine incidenata i da }e oni prikupiti podatke o svim slu~ajevima, a ako vlada ne bude reagovala, onda }e se obratiti Evropskom sudu za qudska prava, preneo je AFP. Ekstremno-desni~arska Zlatna zora je sa 18 poslanika ove godine u{la u gr~ki parlament, a podr{ka joj raste, kako pokazuju najnovije ankete javnog mwewa.

22

ekologija

~etvrtak22.novembar2012.

dnevnik

MI NI STAR KA ZO RA NA MI HAJ LO VI] U PO SE TI FA BRI CI „EKO RI SAJ KLING” U SI RI GU

Pro me na po li ti ke za re ci kla `nu in du stri ju Ministarstvo energetike, razvoja i `ivotne sredine }e promeniti politiku za recikla`nu industriju i uredbu koja se ti~e naknada za reciklere, izjavila je ministarka Zo ra na Mi haj lo vi} prilikom obilaska fabrike za recika`u otpadnih guma „Eko-risajkling” u Sirigu. Ona je rekla da se nastavqa sa isplatom naknada za reciklere, a kolike }e one biti ubudu}e, bi}e dogovoreno sa predstavnicima recikla`ane industrije.

- Mi smo za to da naknade postoje i da se ispla}uju, jer je to dobro za `ivotnu sredinu, a recikla`na industrija mo`e da pomogne i ekonomskom razvoju Srbije. Interes je dr`ave da se auto gume recikliraju i da se {to mawe koriste u energetske svrhe, {to je sada naj~e{}i slu-

~aj – istakla je Mihalovi}, dodaju}i da }e se poja~ati inspekcijska kontrola u ovoj oblasti.

Ministarka je naglasila zna~aj

ZA OB NO VQI VE IZ VO RE ENER GI JE U VOJ VO DI NI

Slo va~ ka kom pa ni ja iz dva ja 30 mi li o na evra

Slova~ka kompanija “Green Energy Slovakia” planira da ulo`i 30 miliona evra u projekte obnovqivih izvora energije u Vojvodini. To je re~eno delegaciji Vlade Vojvodine, koju je predvodila pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}, prilikom pro{lonedeqne posete Slova~koj.

Ova kompanija je jedan od najve}ih investora u obnovqive izvore energije u Srbiji. Ona u op{tini Beo~in radi na izgradwi solarne elektrane snage snage 1 megavata za koju je od Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine ve}

ishodovala privrmeni status povla{}enog proizvo|a~a, a od op{tine Beo~in gra|evinsku dozvolu. Delegacija Vlade Vojvodine predstavila je slova~kim kompanijama pokrajinske razvojne projekte sa posebnim akcentom na lokacijama u Divo{u kod Sremske Mitrovice, Oxacima i Vr{cu.

Prilikom posete dogovoreno je i potpisivawe protokola o saradwi, kako bi se odredile oblasti i principi prenosa iskustva Slova~ke u postupku pripreme regulative i stvarawa uslova za podr{ku projektima koji imaju za ciq kori{}ewe obnovqivih izvora energije.

Q. M.

postojawa fabrika poput ove za recikla`u otpadnih i teretnih guma u Sirigu, koja je prva fabrika za recikla`u guma u

Imaju}i u vidu kakva i kolika aktivnost je bila minulih nekoliko godina, sti~e se utisak da je Javno preduze}e „Komunalac“, koje brine o zelenilu na javnim povr{inama Be~eja, okrenulo sasvim druga~iji list.

Ovih dana je zavr{ena sadwa ukupno 20.000 strukova cve}a dan i no}, od ~ega 12.000 u Be~eju, a preostalih 8.000 je raspore|eno u svim naseqenim mestima, Ba~kom Gradi{tu, Ba~kom Pe-

breza na mestima stabala koja }emo izvaditi, isto va`i i za jedan piramidalni hrast ispred katoli~ke crkve, odnosno ~etiri jasena ispred zgrade „Hipo banke“ na centralnom gradskom trgu, rekao nam je poslovo|a u JP „Komunalac“ Zol tan Fe je{.

Jo{ jedna novina JP „Komunalac“ trebala bi da obraduje Be~ejce. U pitawu je nabavka i prodaja novogodi{wih jelki sa busenom.

- U pitawu su zdrava stabla bodqikave jele ili kako je kod nas poznatija kao „srebrna jelka“, omorike i smr~e visine od 70 santimetara do dva metra iz rasadnika u Kr~edinu i Subotici. U prvoj turi obezbedili smo 250 sadnica, a ako interesovawe bude veliko, rezerUkla wa se be ~ej sko ~u do pri ro de visali smo jo{ ovatrovom Selu, Drqanu, Mile{ekvih dekorativnih stabala. Bivu, Radi~evi}u i Poqanici. }e i se~enih jelki, ali ne iz {uMnogi sugra|ani su letos bima, ve} planski se~enih iz rali iritirani se~ewem grana sadnika. Nije zanemarqivo {to kro{wi osu{enih breza na cen}emo biti najjeftiniji u gradu, tralnom gradskom trgu i ostadodaje Zoltan Feje{. vqewem ogolelih stabala. Sve Sadnice s busenom i se~ene je podse}alo na engleski praijelke prodava}e se u sedi{tu JP storijski spomenik Stounhenx, „Komunalac“ u Lova~koj ulici, samo {to su u okolini Solsbeali i na odre|enom {andu Gradrija bili ogromni kameni bloske pijace i u prodavnici „Kokovi, a u centru Be~eja drvena munalca“ u Glavnoj ulici. Posle stabla iz 21. veka. bo`i}nih i novogodi{wih pra-Breze smo morali da ise~eznika, ko nema gde da zasadi jelmo, jer su se osu{ile. Jo{ tada ku, mo}i }e da je ustupi ovom smo najavili da }emo u novempreduze}u, a oni }e ih zasaditi bru, kada za to do|e vreme, izvana javnim povr{inama gde za to diti stabla i zasaditi nove sadpostoji potreba. Postoji ideja nice breze. Uradili bi to i rada se formira „novogodi{wi nije da aktuelna vegetacija nije park“, gde bi svake naredne godiprodu`ena, pa sada ~ekamo da ne dodavali nove sadnice novoopadne li{}e sa sadnica. Zasagodi{wih jelki. di}emo desetak novih sadnica V. Jan kov

Suvlasnik fabrike „Eko-risajkling” Bo {ko Pal ko vqe vi} istakao je da ta fabrika, koja je u posledwe ~etiri godine prerasla u respektabilnu recikla`nu industriju, zapo{qava oko sto qudi, a ima oko 300 direktnih i indirektnih saradnika.

On je ocenio da je zana~ajno {to je resorno ministarstvo prepoznalo zna~aj ove industrije koja mo`e da zaposli veliki broj qudi, ali i da pomogne u „^i{}ewu Srbije”. Kako je naveo, u toj fabrici u posledwe ~etiri godine prera|eno je vi{e od 80.000 tona otpadnih guma.

Palkovqevi} je dodao da je ta fabrika direktno naslowena na naknade koje dobija od dr`ave zbog ~ega se u woj prera|uju samo gume prikupqene na teritoriji Srbije.

Re ci kla `ni kom pleks te fabrike, koji je sme{ten 20 ki lo me ta ra od No vog Sa da, prostire se na oko 55.000 metara kvadratnih, a guma se obra|uje mlevewem, a u postupku se ne koriste nikakva hemijska sredstva, niti se proizvode emisije {tetnih gasova. Fabrika „Eko-risajkling” je u pro{loj godini investirala dva miliona evra u nove proizvodne linije radi podizawa kapaciteta prerade guma, a ove godine je nabavqena i savremena oprema za preradu guma velikih dimenzija kapaciteta od 12 tona na sat. Posle prerade guma, dobija se granulat koji se uglavnom izvozi van Srbije, najvi{e u Makedoniju, a mogu}e ga je koristi u gra|evinskoj i poqoprivrednoj industriji.

FIR MA „SIG MA” U KU LI JE DIN STVE NA U JU GO I STO^ NOJ EVRO PI

Dez in fek ci ja vo de po eko-stan dar di ma Da dezinfekcija vode za pi}e mo`e da se radi po svim kriterijumima me|unarodnog i doma}eg zakonodavstva iz oblasti za{tite `ivotne sredine pokazala je fir-

stvena u Jugoisto~noj Evropi. Hlorogen je postrojewe za elektroliti~ku proizvodwu hlora na mestu wegove potro{we i sistem je dizajniran tako da omogu}ava potpuno bezbedno hlorisawe vode, jer se tokom rada ne stvara gasni hlor, ve} proizvodwa rastvora natrijumhipohlorita zahteva samo so, omek{anu vodu i elektri~nu energiju.

Na taj na~in hlorogen ispuwava

preporuke svih relevantnih me|unarodnih institucija da se, umesto gasnog hlora, koriste wegovi derivati koji nisu opasni i toksi~ni.

- Na teritoriji na{e zemqe se od 2007. godine u fabrici „@upa‘” u Kru{evcu ne proizvodi ni gasni hlor, a ni tehni~ki natri-

Pa tent „Sig me“ – hlo ro gen – po stro je we je za elek tro li ti~ ku pro iz vod wu hlo ra na me stu we go ve po tro {we i si stem je di zaj ni ran ta ko da omo gu }a va pot pu no bez bed no hlo ri sa we vo de

BE ^EJ SKO JP „KO MU NA LAC“ U VE LI KOM PO SLU

Se ku, ali i sa de no ve bre ze

Srbiji. - U oblasti za{tite `ivotne sredine Srbija je usvojila sve potrebne strategije, po~ev od tretirawa otpada do izgradwe recikla`nih centara i deponija, ali do danas nije realizovano ni 15 odsto planova iz te strategije. Stoga }e se raditi na otvarawu recikla`nih dvori{ta i regionalnih deponija, koje }e imati dovoqne koli~ine otpada, kao i na sre|ivawu, takozvanih, crnih rupa kao {to su Bor, Zaje~ar i Pan~evo gde je zna~ajan doprinos o~uvawu `ivotne sredine dala modernizovana rafinerija u tom gradu. Ciq je da svako postrojewe koje se bude otvaralo bude ne samo energetski efikasno, ve} i da ispuwava najvi{e ekolo{ke standarde - podvukla je Zorana Mihajlovi}.

Di rek tor „Sig me” d.o.o.

Dra gan Ka pi ~i}

ma „Sigma” d.o.o. u Kuli, koja za te namene proizvodi ure|aj hlorogen.

Po ovom patentu, koji je priznat od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, firma „Sigma“ je jedin-

sve zahteve bezbednog ure|aja u skladu sa doma}om i me|unarodnom zakonodavnom praksom iz oblasti dezinfekcije vode i za{tite `ivotne sredine. U na{oj zemqi se za dezinfekciju pija}e vode uglavnom koristi gasni hlor, koji je kvalifikovan kao toksi~na materija.

Direktor preduze}a „Sigma” d.o.o. Dra gan Ka pi ~i} isti~e da je

[an sa na ino stra nom tr `i {tu U „Sigmi“ isti~u da bi transfer ove tehnologije na inostrano tr`i{te obezbedilo priliv zna~ajnih deviznih sredstava koja bi omogu}ila daqi razvoj i unapre|ewe proizvodwe, razvoj novih tehnologija, a samim tim i razvoj preduze}a i zapo{qavawe novih kadrova.

- Po{to je „Sigma“ d.o.o. jedini proizvo|a~ ove tehnologije u Jugoisto~noj Evropi od transfera tehnologije mo`e se ostvariti priliv sredstava od vi{e stotina miliona evra, a na osnovu prodaje rezervnih delova i pru`awa servisnih usluga za opremu postigao bi se kontinuitet u prilivu novca sa inostranih tr`i{ta. U tom kontekstu na{a firma je od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj u predhodnom periodu dobila 20 miliona dinara za razvoj hlorogen ure|aja, a trenutno je u procesu odobravawe kredita od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj u iznosu od 20 miliona dinara za uvo|ewe ure|aja oksihlorogen u serijsku proizvodwu i upo{qavawe novih radnika – napomenuo je direktor „Sigma” d.o.o. Dragan Kapi~i}.

jum hipohlorit, pa stoga na{e tr`i{te zavisi od uvoza ove strate{ki va`ne hemikalije. Zbog svoje tok- Ure |aj hlo ro gen si~nosti transport ove hemikaliukusa vode, kao i huminske materije je izuzetno rizi~an. U Srbiju je i na taj na~in poboq{ava ukuova hemikalija ulazi `eleznicom, pan kvalitet vode, bez stvarawa a transport gasnog hlora drumnusproizvoda dezinfekcije. skim saobra}ajem je jo{ opasniji, - Osim na doma}em tr`i{tu, jer kod nas nije ura|ena kategoriplaniramo da ure|aj oksihlorogen zacija drumskih tunela – nagla{aplasiramo i na tr`i{te zemaqa u va Kapi~i}. okru`ewu, s obzirom na to da je Za sada, ure|aj hlorogen koriprisustvo huminskih materija u sti vi{e desetina gradskih vodovodi evidentno svuda, a konvencivoda u Srbiji i Crnoj Gori, kao i onalne tehnologije dezinfekcije pojedina privatna preduze}a i javvode ne mogu re{iti problem prine ustanove. sustva huminskih materija u vodi – Po re~ima Alek san dra Ko li }a napomenuo je Koli}. iz sektora za logistiku i planiraIna~e, firma „Sigma d.o.o.“ je we firma „Sigma“ je razvila novi osnovana 1989. godine, a prvo hloure|aj - oksihlorogen koji tako|e rogen postrojewe je proizvedeno na mestu potro{we, na potpuno 1996. godine i od tada se konstantbezbedan na~in iz soli i vode, uz no unapre|uje. Tako|e, ovo predupomo} elektri~ne energije, proizze}e se bavi in`eweringom i invodi me{oviti dezifektant koji stalirawem sistema za automatsku je sposoban da pored dezinfekcije, dezinfekciju pija}e vode, kao i neutralizuje kako primese neorobukom korisnika i odr`avawem ganskog porekla kao {to su amonisistema. Potvrdu za svoj rad, zapojak i sulfidi gvo`|a i mangana, sleni u firmi „Sigma“ dobili su tako i uzro~nike boje, mirisa i nizom priznawa.

M. Ke ko vi}

ON LAJN KON KURS „ZE LE NE INI CI JA TI VE”

Ide je upra vqa ju ot pa dom Konkurs za najboqe re{ewe za otpad u lore{ewa koje u~esnici konkursa do 15. decembrzatvarawu konkursa na sajtu Zelene inicikalnoj zajednici namewen mladima do 35 godia ove godine budu slali putem sajta, moraju svjative, a zavr{na sve~anost i dodela nagrada na, koji `ele da se ukqu~e u proces recikla`e ojim sadr`ajem da odra`avaju uo~ene probi}e prire|ena po utvr|ivawu dobitnika u Srbiji i to putem wima najbli`eg instru- bleme koji ugro`avaju ili smetaju u funkcionagrada. menta – interneta, otvoren je na sajtu Zelene nisawu lokalne zajednice i da u sebi sadr`e kDetaqnije informacije o samom konkursu, onkretne preporuke za re{ewe problema. inicijative (www.zelenainicijativa.rs), u rubrici uslovima u~e{}a, na~inu registracije kao i Predlo`ena re{ewa trebalo bi da budu u- kriterijumima za odabir najboqih radova kon„ onlajn reciklarnica“. Ovaj konkurs je pokrenuo Evropski pokret u Srbiji, u kursa mogu se na}i na sajtu www.zelesklopu kampawe Zelene innainicijativa.rs.

Predloge kako na najboqi na~in re{iti problem icijative.

Zelena inicijativa predstavqa otpada u lokalnim zajednicama, mladi mogu Posle uspe{nog uo~avawa promre`u 22 organizacije gra|anskog da {aqu do 15. decembra blema, koje su mladi iz gradova dru{tva u Srbiji koja je, u saradwi {irom Srbije postavili na „sa Institutom za odr`ive zajednismerena na poboq{awe kvaliteta `ivota u onlajn reciklarnici“ u formi fotografije ce (ISC) i uz finansijsku podr{ku zajednici i rada institucija u oblasti upraili video zapisa, vreme je da se ne{to i uradi, Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj kako bi se uo~eni problemi re{ili, ka`u u vqawa otpadom i recikla`e.

(USAID), tokom ove godine realizovala niz Zelenoj inicijativi. Ciq konkursa je motiviZa najuspe{nije u~esnike na konkursu „- zajedni~kih aktivnosti usmerenih ka podstisawe i podsticawe mladih gra|ana Srbije da onlajn reciklarnice“ obezbe|ene su vredne cawu primarne selekcije otpada na lokalnom se sami kreiraju mre`u, u okviru koje }e pnagrade – bicikl, solarni puwa~ za baterije, i nacionalnom nivou i stvarawu uslova za redlagati ideje i razmewivati mi{qewa i komajice i mnoge druge nagrade u duhu o~uvawa organizovano institucionalno delovawe mentare u vezi re{avawa problema upravqawa `ivotne sredine i promocije zdravog `ivo- sakupqa~a sekundarnih sirovina i legalizaotpadom u wihovim sredinama. Predlozi ta. Rezultati takmi~ewa bi}e objavqeni po ciju wihovog rada.

dnevnik

oglasi

~etvrtak22.novembar2012.

23

24

~etvrtak22.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15016 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs.

15017 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

15018

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239411.

63799 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2.

Telefon: 6366-952, www.bomil.rs.

15001 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

15002

^ASOVI engleskog jezika za osnovce. Telefon: 064/3393-437.

64619 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

64667 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305.

64668

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399305.

64669

IZDAJEM u centru jednosoban komforan stan, 38m2,

name{ten, po~ev od 1. 12.

2012. godine.

Telefon 063/899-8999.

64311 IZDAJEM nename{tenu komfornu garsoweru, 28m2, Ul. Pasterova, sprat I. Telefon 064/200-2156. 64574 IZDAJEM name{ten dupleks u Temerinskoj, mo`e 3 studenta ili zaposlena. Nova zgrada, odmah useqiva. Telefon 063/8-307230.

64577 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Maksima Gorkog br.

6, ispred SPENS-a. Telefon 063/511-939.

64686 IZDAJE SE na du`e, zaposlenoj `eni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Telefon 520-271, posle 22 ~asa.

64660 IZDAJEM name{ten 3,5soban stan, Liman IV / 2. sprat, 93m2, topla voda, 300e. Telefoni: 064/12497.91, 021/63-34-104.

64706 IZDAJEM dvosoban stan, mawi, prepravqen, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, 1. sprat, centralno grejawe, telefon, zastakqenu terasu, idealna prilika.

Telefon 063/688-551.

64691

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68429, www.bomil.rs.

15015

GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs.

15003 NOVA DETELINARA, ukwi`en 1,5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.500. Tel.: 6366952, www.bomil.rs.

15005 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1,5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15006 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2, prodaje se po ceni 41.200. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs.

15007 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs.

15008

NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15009 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj„ zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2,53,0 stan. Hitno! Tel. 6366952, www.bomil.rs.

15010 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2,5 stan od 62m2, cena 63.000, kuhiwa nova ostaje u ceni.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15011 LIMAN, odli~an 3,0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Tel. 063/828-8377.

15012

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15013 GRBAVICA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15014

PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810.

64584 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2, potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

64583

IZDAJEM poslovni prostor od 100m2 na Novosadskom putu 78, ulaz u Veternik. Telefon 064/9352447.

64256 IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog.

Telefon 063/505 - 198.

64592 LOKAL 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona.

Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno.

Ukwi`en, cena povoqna. Telefoni: 063/8923-168, 061/621-4424.

64441

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

62935 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

64502 PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine, nove, polovne pe}i. Kotlovi za kaqeve pe}i. Idemo i van grada.

Telefon: 064/1757-053.

64573 NAJPOVOQNIJE radimo demit fasade sa skelom, molerske radove, adaptacije. Iskusni majstori, odmah slobodni, svi na~ini pla}awa. Telefoni: 063/518346, 021/882-133.

64661

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu.

Non-stop, Mladen.

Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

63835 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije laptop ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421516, 064/157-25-14.

63836

dnevnik FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

64663

RADNIK u proizvodwi Alu i PVC stolarije na odre|eno vreme, 2 izvr{ioca. Uslovi: iskustvo u proizvodwi Alu i PVC stolarije sa ugradwom.

Tel.: 021/6393-275.

64647 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %!

Telefon: 636-6952, www.bomil.rs.

15019

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

64621 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

64627

Posledwi pozdrav ~ika

Milanu Vajagi}u od Slavkovih prijateqa: Zorana Drakuli}a, Aleksandra Brzaka, Milana Be`anova, Gorana Lalo{evi}a, Predraga Stankovi}a i Nade Uzelac sa porodicama.

64722

POMEN

Jelena O{tri} 22. 11. 1930 - 22. 5. 2012.

Pola godine tuge i neverice, bez toplog osmeha i blagih re~i moje mame. ]erka Vesna sa porodicom.

64717

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Milanu Vajagi}u

deda Bori

od porodica: Rade Baji}a, Mile Bijeli}a, Spasoje Baji}a, Pavlovi}, Jankovi}, \aji}.

od: Keke, Sa{e, Tijane i Nemawe.

64720

64713

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Milanu Vajagi}u

Finki

od Borivoja Milenkovi}a sa porodicom.

64723

XEM od drewine - 1.000din, xem od {ipka - 400din, sirup od drewine - 1.000din, sirup od drewine bez {e}era 1.000din, kompot drewina 400din, sok od zove - 800din, sok od koprive - 800din, rakija od drewina -3.500, liker od drewine - 1.500din. Telefon 061/68-55-333.

64449

od porodice Jovanovski.

64714

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena supruga, majka i baba

Finka Mikuli} 1931 - 2012.

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, te{ke 2kg.

Telefoni: 069/511-93-22, 063/511-932, Me|unarodni put 310b, ^enej.

64578

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Ivan, sinovi Berislav i Miroslav sa porodicama.

64712

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Ako je nebo posledwa nada i jedina uteha za mir i nezaborav neka te ono ve~no ~uva i {titi.

TU@NO SE]AWE

22. 11. 1977 - 22. 11. 2012.

~etvrtak22.novembar2012.

Obave{tavamo prijateqe i ro|ake da nas je zauvek napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav

Borislav Ugar~ina

Tijana

DESETOGODI[WI POMEN

Mi{i

1933 - 2012.

dr Vuka{in Milo{evi}

Milomiru Markovi}u Mi{i

Sahrana }e se obaviti 22. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Nama ostaje duboka bol i hiqadu za{to bez odgovora i obe}awa da }emo te nositi u svom srcu dok nas ima.

Dok `ivimo, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Tvoji baba i deda.

Porodica Milo{evi}.

64707

64708

25

O`alo{}eni: }erka Tatjana i zet Zoran, unuci Predrag i Aleksandar, unuka Dragana i zet Sre}ko.

od: Vesne, Slobe, @ike, Mijata, Tome i Mi{e.

20. 11. 2002 - 20. 11. 2012.

64697

Najdra`a moja Kumo,

Posledwi pozdrav mami

64683

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Dragom prijatequ

Ve~no }emo u svojim srcima i mislima ~uvati uspomenu na tebe.

Supruga Radmila sa decom i unucima.

64644

Vesna Medi}

Katici Zagor~i}

ro|. Carevi} od: sinova Svetozara i \oke sa porodicama. ~uvam te u srcu, zauvek!

Tvoja kuma Vesna Oti}.

Sahrana je danas, 22. novembra, u 13 ~asova, na Gorwem grobqu, u Koviqu.

59935-P

64709

\oka @egarac

Na{oj miloj i voqenoj }erki

Mi{i

1952 - 2012.

Sahrana je u petak, 23. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Mara, sinovi Bojan i Dragan.

posledwi pozdrav od porodica Aleksi} i Milini}.

64700 64687

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav sestri

Voqeni brate i uja~e, uvek }e{ biti u na{im srcima.

1954 - 2012.

1991 - 2012.

An|ele, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Zoran Mladenovi} 1954 - 2012.

Tvoja Zora, Ivana i Jelena sa porodicama.

Neno oti{la se pre 8 godina, no ostala si u meni, a deo mene oti{ao je sa tobom. Tuga i praznina su moji do`ivotni pratioci.

Bila si na{ dar Boga, na{a radost i na{ ponos, a sad `ivot bez tebe je bol i jauk du{e.

Danas ti je ro|endan, sa tugom u srcu {aqemo ti ro|endanske poqupce za tvoj nedo~ekan 44. ro|endan.

Tata, mama i sestra Biqana sa porodicom.

Tvoja mama Sofija i sestra Tatjana \uri~i}.

Brat Du{ko sa porodicom.

64710

Vesni Medi} ro|. Carevi}

Zoran Mladenovi}

Jeleni Savi}

Mila moja

Sahrana je danas, 22. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

64684

64645

Dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

64641

SEDMOGODI[WI POMEN

Supruga @ivka, sin Goran, }erka Maja, zet Sini{a i unuka Nevena.

64685

Sedmu godinu bez tebe sam u bolu, samo}i i suzama.

Milan Vajagi}

Tijana Ze~evi}

Milorad Veli~kovi}

Milanu Vajagi}u

1940 - 2012.

Sahrana je danas, 22. 11. 2012. godine, u 13 sati, na ^enejskom grobqu.

Posledwi pozdrav prijatequ od porodice Babi}.

posledwi pozdrav od brata Branka sa porodicom.

64676

64703

O`alo{}eni: supruga Stevka, }erka Branka, sin Slavko, snaja Suzana i unuk Nenad.

64702

Svaki dan bez tebe Tijana, pe~at je na na{oj du{i, `equ da te samo vidimo istina i bol nam ru{i.

Dohvati}emo jednom nebo, u raju }emo s tobom biti, ne}e{ sama s an|elima svoje dane provoditi. ^ekaj Tijana, uskoro }e tako biti.

Tvoji mama i tata.

64581

Dragi tata

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle te{ke bolesti, 20. novembra 2012. godine napustio na{ dragi otac i deda

Tijana Ze~evi}

Danas, 22. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu dajemo pomen.

Milorade An|eli su odabrali da im raj lepotom krasi{, a mene ostavili da ti sliku suzom kvasim.

Marija - Mara [evo 1932 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoj brat Nemawa.

O`alo{}eni: sin Marinko, snaja Verica i unuci Sandra i Aleksa.

64705

64585

odlazi{ i ostavqa{ veliku prazninu u na{im `ivotima.

Bio si nam velika podr{ka i uvek }emo te nositi u srcima.

Milorad Veli~kovi} 1955 - 2012.

Sa nadom da }e ti tamo gde ide{ biti boqe posledwi put te pozdravqaju: sin Goran i }erka Goca.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 22. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem starom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: sin Goran, }erka Gorana i snaja Tamara.

64675

64674

26

09.00 Државни посао 09.05 Конструкторске катастрофе 10.00 Вести 10.10 Палета 11.00 Строго платонски 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Под истим кровом 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Зелени сат 14.30 Плави круг 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Преживели 16.00 Било је то 1992.

17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Фолдер култура 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преживели 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.05 Вајтчепел 23.50 Било је то 1992.

00.40 Строго платонски

Кухињица – мађ. Миљеница Грување Џесика, филм 8. Седница Скупштине Војводине, пренос 12.40 Голи оток-исповест 13.25 Украјинска панорама 13.55 Концерт: Кулпин фест 2012.

06.25 06.45 08.20 09.15 11.00

Александар Дунић

Ток шоу У најновијем издању емисије уживаћете у песми Викторије. Слатко ће вас насмејати брачни пар Николина и Горан Чомор. Своје анегдоте и занимљиве изреке рећи ће вам Јован Марић, а уживаћете и у причи познатог глумца Александра Дунића. (КТВ, 22.30) 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25 00.15

tv program

~etvrtak22.novembar2012.

Здраво живо Добро вече, Војводино ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Вајтчепел Биографије Фолдер култура Палета ТВ Продаја

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док. програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести

Оливера Ковачевић

Да, можда, не

08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Дунавска салетла ИЦТ плус Обалска стража Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Сигуран квадрат Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

10.15 Шпански рукомет: Раyо Валадолид – Барселона 12.00 Преглед Дејвис куп 13.00 НБА 13.10 Најбоља утакмица Шпанске лиге 15.00 ТWС 16.00 Евролига 17.00 Евролига: ЦСКА–Партизан 18.45 Евролига 19.00 Премијер лига 20.00 НБА 20.10 Свет фудбала 20.45 Евролига: Олимпијакос – Ефес 22.30 НБА 23.00 Евролига: Барселона – Литувос 00.30 Лига шампиона: Спартак М – Барселона

Кошарка (Евролига): ЦСКА–Партизан После шест кола ЦСКА је други на табели групе Д са само једним поразом, док је Партизан прошле недеље остварио први тријумф и сачувао теоретске шансе за пласман у Топ 16. ЦСКА је у другом колу елитног такмичења после продужетка победио Партизан са 76:71, али у односу на тај меч оба тима ће у четвртак у измењеним саставима истрчати на терен. Црно-беле је у међувремену напустио Тори Томас, уместо кога је стигао Немања Гордић, а због повреда у екипи неће бити ни Леа Вестермана, нити Богдана Богдановића. С друге стране стручни штаб „армејаца“ из истог разлога не може да рачуна на српске репрезентативце Ненада Крстића и Зорана Ерцега. (Спорт клуб, 17.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Да ли је ослобађајућа пресуда Хашког трибунала хрватским генералима пресудила односима Србије и Хрватске и вратила их у доба када су балвани на путевима били граница између народа? У емисији Оливере Ковачевић говоре: Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра „Веритас”, Слободан Антонић, политички аналитичар, Домагој Маргетић, новинар и публициста из Загреба. За емисију говори и Веселин Шљиванчанин, бивши официр ЈНА осуђен пред Хашким трибуналом. (РТС 1, 21.00) 08.00 08.15 09.00 09.04 10.08 10.39 11.11 11.32 12.00 12.15 12.29 13.14 13.20 14.19 14.53 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.00 18.59 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 23.10 23.15 00.05 00.20 00.31 01.16

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 00.15 00.30

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Сасвим природно Моја лепа Србија Острво орангутана Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - Љубавне приче: Фрак из Абације Задња кућа, Србија И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Фудбал-Лига Европе Фудбал-Лига Европе: НефчиПартизан, пренос 1.полувр. Слагалица Дневник Војна академија Да, можда, не Вести Велики изазов, квиз Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Случај доије, филм

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Галилео Ноћни журнал Лас Вегас

06.02 07.12 07.50 08.13 08.23 08.30 08.40 09.09 09.17 09.30 09.57 10.42 11.01 11.30 11.55 12.27 12.51 13.52 14.20 14.42 14.59 15.27 16.16 16.49 17.45 18.25 19.00 20.00 20.30 21.00 21.53 23.15 23.46 00.08 00.37 01.36 03.10

Концерт за добро јутро Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Под отвореним небом Великани Може и другачије Прича се по граду Београд-вечити град Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Траг у простору Чело фест Трезор Под отвореним небом Може и другачије Прича се по граду Ликовна колонија РТС ТВ лица: Мустафа Надаревић...као сав нормалан свет Филозофија и... Елиза из Ривомброзе Београдска хроника Око магазин Фудбал-Лига Европе: НефчиПартизан,пренос 2.полувр. Живот и стандарди Метрополис Елиза из Ривомброзе Одбојка(ж)-ПС: Визура-Варадин, снимак Бунт И ја имам таленат Градске приче Трезор Фудбал-Лига Европе: НефчиПартизан Одбојка(ж)-ПС: Визура-Варадин

Прича се по граду Ешли и Стивен обилазе Лондон са гостом са Кубе. У једном дану обићи ће таксијем, возом и бродом већину знаменитости Лондона. Са чувеног Лондон Аја видеће

Биг Бен

Биг Бен, зграду парламента и панораму града. Ник, репортер Би-Би-Сија, упознаће човека који живи на броду на Темзи и говориће о значају ове реке за развој Лондона, као и о томе како ће климатске промене утицати на становнике овог града. (РТС 2, 09.30)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 02.30

Добро јутро Брачни судија Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу Филм: Гладијатор

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

08.45 У здравом телу 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 13.50 Нинџа ратници 15.00 Амерички топ-модел 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Приљатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Роки 4 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Никита 00.45 Амерички топ-модел

Моћни ренџери (Хепи, 11.40)

Британи Марфи

Ником ни реч Група лопова украде ретки драгуљ, током крађе двојица пљачкаша преваре шефа банде Патрика и отму му драгоцени камен. Десет година касније, угледног психијатра Конрада позову да прегледа поремећену младу жену... Улоге: Мајкл Даглас, Шон Бин, Британи Марфи Режија: Гери Фледер (Пинк 2, 22.00) 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Пинк таргет Филм: Дистурбиа Сити новости Филм: Легенде о страсти Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити новости Опасна игра Филм: Тркач Филм: Ником ни реч Опасна игра Тријумф љубави

05.00 Јутарњи програм 08.00 Бакуган 1 08.20 Винкс 08.45 Мегаминималс 08.55 Авантуре малог Пере 09.15 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Земља коња 10.50 Бен 10 11.15 Бакуган 3 11.40 Моћни ренџери 12.05 Хантик 12.25 Кунг Фу мајстори зодијака 12.45 Ешли 13.10 Хепи квизић 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.10 Неочекивани живот 15.00 Црвени орао 15.45 Долина вукова 16.45 Телешоп 17.00 Насловна страна – квиз 17.30 Гласови у времену, док. серија 17.55 Телемастер 18.30 Долина вукова 19.30 Црвени орао 20.25 Вести 20.45 Истина или правда 22.00 Луда кућа 23.30 Гламур 00.00 Долина вукова 01.00 Неочекивани живот 01.40 Црвени орао 02.45 Звездана капија 03.15 Изгубљено језеро, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak22.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

27

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени” Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Уштедети купујући Нова нада посластичара Соул фуд породица Ургентни центар Мајами инк Уштедети купујући Нова нада посластичара

Наполеон Геније дизајна Брдо храма Геније и геометрија: Трагови наших тајанствених предака Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Стопама Густава Малера Рим: Последња граница Геније дизајна Варвари Терија Џонса Фарма из Едвардијанског доба Египат Брдо храма Мистерије олупина на дну океана Наполеон Варвари Терија Џонса Тајм тим година X Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

Вилењаци Срећни клинци Филм: Бик Који Седи Филм: Скерлетна улица Филм: Посрећило се Филм: Ледени амбис Филм: Остерманов викенд Филм: Чудо у Ливерпулу Еротски филм Еротски филм

Чу до у Ли вер пу лу На ша при ча по чи ње са два на е сто го ди шњом де вој чи цом са ми си јом. Ка да Џо а на са зна да је ста туа Ма до не, ко ју је ње на ба ка ви де ла да пла че, пред ви ђе на за ру ше ње у род ном Ли вер пу лу, она од лу чу је да про на ђе но во ме сто за ста туу... Уло ге: Ри ки То млин сон, Пол Бар бер, Имел да Ста ун тон Ре жи ја: Ли До налд сон (Си не ма ни ја, 22.00)

Имел да Ста ун тон

06.00 07.45 09.40 11.10 12.55 14.30 16.00 16.50 18.25 20.05 21.30 23.20 00.25 01.50 03.20 05.20

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима 4, док. серија 11.10 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 14.10 Скица за портрет 14.30 Хрватска кроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 2, серија 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: Ваше приче 18.25 8. спрат 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Кич?, док. серија 20.45 Спектар 21.40 Паралеле 22.10 Пола уре културе 22.50 Дневник 3 23.30 Циклус култних филмова: Смешне игре 01.20 Регионални дневник 01.40 Лудница на Мауију, филм

Мало раја Живот као такав Марс тражи маме Планета мајмуна: Почетак Драга, смањио сам децу Осам минута Срећа је топло ћебенце, Чарли Браун Неко као ти Опасне девојке Паранормална активност Чекајући Супермена Игра престола Јацкасс 3.5 Пирана 3Д Водени живот са Стивом Зисуом Када Пруденс пева

07.20 Добра жена 08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: Смртоносна опчињеност 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Видовњак 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Добра жена 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Пандури новајлије 22.20 Краљевски болесници 23.20 Филм: Вампирска нација 01.20 Вокер, тексашки ренџер

08.10 Галилео 09.15 Флешпојнт 11.05 ТВ продаја 11.30 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.05 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 ЦСИ 00.20 Менталист 02.00 Астро шоу 03.00 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ

Хе лен Ми рен

Оба ла ко ма ра ца Али Фокс жи ви са по ро ди цом на има њу у САД, на ко јем ве ћи ну вре ме на про во ди сми шља ју ћи раз не из у ме, с на ме ром да про ме ни свет. Огор чен не ин вен тив но шћу и не ра зу ме ва њем око ли не, од лу чи да про да ку ћу и да се од се ли у пра шу му Сред ње Аме ри ке... Уло ге: Ха ри сон Форд, Хе лен Ми рен, Ри вер Фе никс, Кон рад Ро бертс Ре жи ја: Пи тер Вир (ХРТ 2, 17.00) 07.00 Мала ТВ 07.30 Хотел Зомби 07.55 Телетабис 08.20 Девојчица из будућности 08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Пренос сједнице Хрватског сабора 13.40 Лудница на Мауију, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.40 У канцеларији 17.00 Обала комараца, филм 18.55 Фудбал-Евролига: Лацио Тотенхем, пренос 20.55 Фудбал-Евролига, сажеци 21.25 Заштитница сведока 22.10 Звездана врата: Свемир 22.55 Сестра Џеки 23.20 Пливање-ЕП у кратким базенима, снимак 23.50 ЦСИ: Лас Вегас 00.35 Којак 01.25 Дарма и Грег 01.45 Ноћни музички програм

06.00 Блејд у Хонгконгу 07.30 За сва времена 09.00 Окршај холивудских звезда 10.00 Осамнаести анђео 11.30 Девојка из сестринства 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 За сва времена 16.00 Утеха и радост 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Ватра светог Елма 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Та дивна створења 23.00 Мафијаши

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.30 16.30 18.30 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Журба Светла велеграда Белфегор, фантом из Лувра Удата за мафију Школски дани Волим те до смрти Оженио сам убицу Тежак избор Нел Жена под уценом Девојке из снова Тинејџерски идоли 5. Анархија

На кон цер т у по пу лар ног бен да у Лас Ве га су ба сист Де М ар цук до жи ви струј ни удар. Ка сни је, у бол ни ци он се уоп ште не се ћа не сре ће, не се ћа се да је члан бен да твр де ћи да не во ли та кву вр сту му зи ке... Уло ге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.30)

Ло ренс Фиш бурн

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Одбројавање до судара Како преживети катастрофу Најбољи остају

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.05 01.00

Аутомобилизам Сви спортови Скијашки скокови Скијашки скокови Сви спортови Билијар Сви спортови Сви спортови Скијашки скокови Скијашки скокови Скијашки скокови Пливање Борилачки спорт Скијашки скокови Покер Пливање Аутомобилизам

Ме сто ис по ру ке та ла ца: Но ви Сад

Г

розни Јовица Станишић, шеф српске тајне полиције, послат је на Пале и кад је Милошевић тајно уважио захтев војске босанских Срба да им се хитно доставе резервни делови, таоци су пуштани „на кашичицу“. Британски контингент је стигао у три транше. Време и начин њиховог ослобађања били су у Србији увијени у типичну балканску маглу. Узнемирен и љут, послао сам мог аташеа за одбрану на границу Србије и Босне да види да ли ће војници бити ослобођени. Није било тако, али смо добили неке наговештаје да су можда одведени у Нови Сад. Одвезао сам се тамо по страшној киши и стигао у тај бивши хабзбуршки град око три часа ујутро. Грозно искуство. Улице су биле пусте, али сам угледао саобраћајног полицајца који ми је изашао у сусрет и рекао у који хотел одвозе војнике УН. Када сам ушао, припадници обезбеђења су били изненађени и непријатељски расположени. Војници УН су се појавили тек сат касније. Након што их је прегледао један српски лекар, мени је било дозвољено да разговарам с њима. Прва група, углавном из Краљевске велшке пешадије, није била у нарочито добром стању. Њих неколико имало је фрактуре настале кад се транспортер, којим су се превозили пошто су узети за таоце, преврнуо с планинског пута. Били смо срећни што је неколико преломљених костију била најтежа последица по војнике. (Судбина Боба Фрејзера, само неколико недеља касније, биће живо подсећање на „Хе рој” На сер Орић пр ви по бе гао из Сре бре ни це опасности путовања босанским планинама). У УН нису били забринути као ја. Први представник УН бијање опсаде Сарајева пропала је, а онда су услеиз Београда појавио се тек 11 часова касније. диле појачане активности око једне од заштићених После недељу дана, вратио сам се код Милоше- зона УН, Сребренице. У пролеће и лето 1992. је мувића, кад се испоставило да има проблема с ослоба- слимански гарнизон, под командом Насера Орића ђањем последње групе војника УН. Милошевић је (који је у претходној инкарнацији био телохранирекао да је до застоја дошло јер су војници расути тељ Слободана Милошевића) убио око хиљаду на терену и морају проћи кроз територије изложене српских цивила, тако да се са српске стране очекимуслиманским нападима. Штавише, увек постоји вала одмазда. У јуну 1995, напади из заштићених опасност да неки припадници паравојних група на- зона на оближња српска села изазивали су све жепадну таоце. Додао је да је интервенција грчких ми- шће напредовање Срба према самој енклави. Хонистара одбране и спољних послова, који су неко- ландски контингент УН затражио је ваздушне налико дана раније драматично дојурили на Пале, у паде, али су они одобрени тек кад је било прекасно. ствари одложила ослобађање друге групе талаца. Пошто су пале две бомбе, које су узроковале додатКараџић се, наравно, нано узимање та лаца, ходао да ће Грци донети даландски мнистар одбране Иде ј у да на са с тан к у НА Т О-а Грч к а рове. Грци су објаснили да затражио је обустављање ин тер вен и ше ра ди осло ба ђа ња је идеја о грчкој интервенваздушних операција. У цији искрсла на недавном за ро бље них вој ни ка УН, Ми ло ше вић међувремену, 82. дивизија састанку НАТО-а. (Миловојске босанских муслимаје иро нич но ко мен та ри сао: шевић је иронично прокона истопила се под околноГр ци су, на рав но, при ја те љи Ср ба, ментарисао да зна колико стима које нису разјашњеали у мно го че му ни су на род НАТО држи до грчких стане. не го про фе си ја вова). Милошевић је рекао По мишљењу Лоре Силда су Грци, наравно, пријабер и Алена Литла, муслитељи Срба, али да у много чему они „нису народ не- манско вођство је сматрало Сребреницу и друге енго професија“. Милошевићева љутња због интер- клаве (Жепа и Горажде) теретом. Генерал Делић, венције Грка била је забавна за странца, али разу- командант босанске армије, је говорио: „То су изомљива. Он није желео да дели заслуге за ослобађа- ловане зоне и свака офанзива на било коју теритоње талаца ни са ким. рију носила је опасност да српски агресор крене на Тад сам покренуо и питање слободног проласка Сребреницу и Жепу. Наша влада је потписала мноконвоја УН који су снабдевали храном источнобо- го прекида ватре и дала много политичких уступасанске енклаве. Тврдио је да је о томе разговарао с ка да спаси Сребреницу и Жепу.“ Сам Орић се поМладићем, који се сложио с тим да Унпрофору мо- вукао из Сребренице, три месеца пре него што је ра бити омогоћено да функционише нормално, али енклава дошла под удар. Силберова и Литл тврде је Младић још увек у жестоком сукобу с политич- да је босанској и америчкој влади одговарало да ким вођством на Палама. Сребреница падне, што би босанској војсци омогуМилошевић је сматрао да је Карл Билт, у комен- ћило да крене напред на другим местима и избегне тарима које је дао неколико година раније, показао сталну претњу одмаздом над изложеним источним да је антисрпски настројен. Рекао сам му да у томе енклавама. САД су припремале нову иницијативу, није усамљен. Милошевић се болно сложио с тим. губитак источних енклава би много олакшао цртаОн је често истицао да не види разлог да босан- ње мапа. Нема доказа за ту теорију, али је било ски Срби тргују источним енклавама за пределе око много гласина да је Сребреница била војнички Сарајева јер сматра да ће се муслимани ионако пре- практично напуштена. Град је пао за три дана. Злолити из источних енклава у предграђа Сарајева. срећни цивили су били препуштени милости генеУ међувремену, ситуација на терену се даље по- рала Младића. Мушкарци су одвојени од жена и дегоршавала. Велика муслиманска офанзива за про- це и никад више нису виђени.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

~etvrtak22.novembar2012.

dnevnik

22. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Ко нач но би тре ба ло да стиг ну при зна ња за на по ран рад и по стиг ну те ци ље ве. Осе ћа те се ве о ма до бро у ова квој си ту а ци ји. Ва ше са мо по у зда ње и мен тал на сна га су ве о ма из ра же ни. Оче куј те пи смо или по зив.

BIK 20.4-20.5.

Ин фор ма ци је о пси хо ло ги ји, по себ но сно ви ма, да нас би мо гле по кре ну ти ва шу ма шту. Мо гу ће је да ће те од лу чи ти да при ку пи те што ве ћи број ин фор ма ци ја. Там на стра на лич но сти мо же би ти по себ но при влач на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ве че рас оче куј те збу њу ју ћи по зив од јед ног ста рог по зна ни ка. Чи ни ће вам се да та осо ба не го во ри ни шта зна чај но, а оче ку је по врат не ин фор ма ци је. Не устру ча вај те се да за тра жи те об ја шње ње.

Мно го па пи ро ло ги је ко јом тре ба да се по за ба ви те да нас мо гло би вам до не ти стрес и нер во зу. Мо жда ће те чак осе ти ти и гла во бо љу. Не мој те жр тво ва ти сво је бла го ста ње за рад то га.

Иде је о ко ји ма сте чи та ли мо гу вас ин спи ри са ти да раз ви је те не ке но ве соп стве не иде је. Ве ро ват но ће те по же ле ти да их за пи ше те или по де ли те с дру гим љу ди ма. Не ке од њих вам мо гу би ти по ма ло не ја сне.

При су ство де це у ва шем до му мо же да нас про бу ди ти бри жну стра ну ва ше лич но сти. Мо жда по же ли те да им про чи та те или ис при ча те не ку при чу. Ипак, по тру ди те се да из бег не те би ло ка кве је зи ве бај ке.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уве ћа не ам би ци је мо жда ће вас да нас на те ра ти да раз ви је те сво је ве шти не пи са ња. Ово би мо гло об у хва та ти уче ње тех нич ког или кре а тив ног пи са ња. У сва ком слу ча ју, да нас је од ли чан дан за то.

Ва ше ам би ци је тре ба ло би да бу ду уве ћа не. То мо жда об у хва та па ра лел ну ка ри је ру или за ме ну тре нут ног по сла. Мо жда ни сте си гур ни где ће вас све то од ве сти, али сте сва ка ко вољ ни да про ба те.

Да нас би сте мо гли до би ти пи смо или по зив од осо бе за ко ју зна те да је бо ле сна и огра ни че на на бол ни цу или ку ћу. Ве ро ват но ће те се од лу чи ти да по се ти те ту осо бу. Сва ка ко да ће те се осе ћа ти бо ље због то га.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш ум је до вољ но оштар да схва ти све, али и да ље ће по сто ја ти не ки скри ве ни еле мен ти за ко је сте ве о ма за ин те ре со ва ни. Људ ски ум и ње го ва там на стра на мо гу да нас би ти по себ но ин те ре сант ни.

Пи сма или по зи ви ко ји се од но се на ва ше ду го роч не ци ље ве или на гру пу с ко јом сте по ве за ни од у зе ће вам да нас до ста вре ме на. Мо жда ће те се мо ра ти по за ба ви ти па пи ро ло ги јом у од ре ђе ном тре нут ку.

Ко му ни ка ци ја с ком ши ја ма или не ким дру гим по зна ни ци ма мо же вам из гле да ти по ма ло сум њи во. Мо гу ће је да осе ћа те да они има ју не ке сво је скри ве не пла но ве. Не по на вљај те све што чу је те.

TRI^-TRA^

Де ца пра ви ла ха ос у ре сто ра ну V REMENSKA

СуВо

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

10

Sombor

10

Kikinda

12

Vrbas

11

B. Palanka

11

Zreњanin

11

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Panчevo

12

Vrшac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica 14 Niш

PROGNOZA

12

Evropa

и ПроМеНљиВо оБлАчНо

НО ВИ САД: Су во и про мен љи во облач но с крат ко трај ним сун ча ним ин тер ва ли ма. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 11 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Су во и про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 12 сте пе ни. СР БИ ЈА: Су во и про мен љи во облач но с крат ко трај ним сун ча ним ин тер ва ли ма. Ују тру по не где су ма гли ца и ма гла. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 14 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так на о бла че ње са сла бом ки шом. За ви кенд ве ћи ном су во, про мен љи во облач но, а тем пе ра ту ра ма ло из над про се ка за ово до ба го ди не. Сун ча ни је ће би ти у не де љу. Ују тро и пре под не би ће ма гле или ни ских обла ка са су ма гли цом у за пад ној и ју жној Ср би ји. Од по не дељ ка то пли је, уз ја ча ње ју го и- сточ ног ве тра. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СРБИЈУ: Ре ла тив но по вољ но за хро нич не бо ле сни ке. У пре де ли ма с ју тар њом ма глом бла ге те го бе мо гу осе ти ти аст ма ти ча ри. Не рас по ло же ње и бо ло ви у ми ши ћи ма су та ко ђе мо гу ћи. Пре по ру чу је се ре дов но узи ма ње те ра пи је и аде кват но оде ва ње.

Madrid

14

Rim

19

London

14

Cirih

9

Berlin

9

Beч

10

Varшava

4

Kijev

4

Moskva

3

Oslo

7

St. Peterburg 4 Atina

19

Pariz

11

Minhen

7

Budimpeшta

11

Stokholm

7

Бред Пит (48) и Анђелина Џоли (37) мир но су по сма тра ли Медокса (11), Пакса (8), Захару (7), Шајлоа (6) и бли зан це Вивијан и Нокса (4) док су де мо ли ра ли пи це ри ју у Бре до вом род ном гра ду Спринг фил ду.

- Сад ми је ја сно за што из бе га ва ју да од ла зе с њи ма на ве че ре - ре као је је дан од рад ни ка пи це ри је и до дао да су клин ци по че ли да ди вља ју чим су ушли у ре сто ран, ска ка ли су по сто ло ви ма и ви ка ли. - Нај го ре је би ло кад је до шла хра на. Ме докс и Шај ло су од мах по че ли да се га ђа ју хра ном, а дру га де ца су убр зо сле ди ла њи хов при мер. Пре ма при чи ко но ба ри це за по сле не у том ре сто ра ну, слав ни ро ди те љи ни су ре а го ва ли ни кад је нај ста ри ја Шај ла ке ча пом по че ла да цр та по огле да ли ма.

VIC DANA Ма ли Ху со тре ба да по на вља пр ви раз ред основ не шко ле. Љут због то га, Му јо се обра ти же ни: - Што ми слиш, Фа то, да ми ње га упи ше мо у спе ци јал ну шко лу?

- Дај, бо лан, не бе на ви. Не мо же да за вр ши ни ову обич ну.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

151 (-19)

Slankamen

282 (-13)

Apatin

240 (-22)

Zemun

340 (-13)

Bogojevo

234 (-21)

Panчevo

350 (-10)

Smederevo

502 (-6)

Baч. Palanka 250 (-14) Novi Sad

246 (-15)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

162 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

231 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

274 (-12)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

62 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 272 (-17) Beograd

Kusiћ

286 (-12)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV