Dnevnik 22.decembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

UTORAK 22. DECEMBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22580 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

P R EDS E D N I K T A D I ] D A NAS U ST OKHOLMU PR ED AJ E APLI KACIJU SRBIJE ZA ^L AN STVO U E U

Pravi trenutak za kandidaturu

str. 2

CIGARETE USKORO S NOVIM CENAMA

VLAST ODBILA PREDLOG „VODOVODA”, KAKVE ]E BITI POSLEDICE

Novi Sad `edan bez sto posto poskupqewa? str. 9

Pu{ewe skupqe posle Nove godine

str. 4

ZAPOSLENI U SRBIJI ZAKINUTI ZA DODATNI RAD

Gazde kradu prekovremene sate

str. 4

Premijer prvi pokazao karton str. 14

Da~i} ispituje ^ankovo sankawe

str. 12

NASLOVI

Politika 3 Tesna ve}ina sa~uvala Vladu

Ekonomija 5 Kraj krize sti`e s „Fijatom”

Tre}e doba 6 @ivot po novim pravilima ~eka}e 2011.

Novi Sad 7 I gradona~elniku re`u platu za tre}inu?

Vojvodina 11 Pan~evci spremaju proteste zbog grejawa

Ki{a kvari zabavu Najvi{a temperatura 4 °S SPORT

ANA IVANOVI] SPREMNA ZA NOVU SEZONU

Foto: F. Baki}

Crna 12 Uhap{en vo|a navija~a, oficir VS

Dru{tvo 14 Srbija le`i na dva miliona mina

str. 16 – 22

SJAJAN START „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

[TA POSLE PONUDE ATP „VOJVODINA” U STE^AJU

Gradsku kasu nova stanica ne zanima

str. 9

POLITIKA

utorak22.decembar2009.

PREDSEDNIK TADI] DANAS U STOKHOLMU PREDAJE KANDIDATURU SRBIJE ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Tadi}: Pravi trenutak

Bilt: Novi uzlet

KOSOVO

Tirk u Pri{tini Slovena~ki predsednik Danilo Tirk ocenio je ju~e u Pri{tini da su odnosi Kosova i Slovenije faktor stabilnosti Balkana i da }e wegova zemqa podràti Kosovo u procesu vizne liberalizacije. “I u budu}nosti }emo odràti veoma visok nivo politi~kog dijaloga i ja~a}emo na{u ekonomsku saradwu. Slovenija je tokom cele najnovije istorije podràvala Kosovo u wenoj evropskoj perspektivi i posvetila je du`nu pa`wu ovom pitawu jer je samo evropskom perspektivom mogu}e da se nastavi prosperitet zemaqa Zapadnog Balkana”, rekao je Tirk nakon susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom. Tokom posete Pri{tini, Tirk je razgovarao i sa premijerom Ha{imom Ta~ijem, a posetio je i slovena~ke pripadnike Kfora koji su u zoni odgovornosti Multinacionalnih snaga Zapad sa sedi{tem u Pe}.

Bi}e problema Prioritet kosovske vlade je integracija u Evropsku uniju i samim tim i vizna liberalizacija, rekao je ministar unutra{wih poslova Kosova Zenun Pajaziti. Austrijska poslanica i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Luna~ek ukazala je da Kosovo mora da se suo~i sa politi~kim i tehni~kim preprekama. “Ako Kosovo uspe da postigne sve standarde, pla{im se da }emo, ako pet zemaqa EU ne prizna Kosovo, imati politi~ki problem”, jasna je bila Ulrike Luna~ek.

Pitawa i odgovori Rok za dostavqawe odgovora na tri pitawa Me|unarodnog suda pravde, postavqenih dr`avama na kraju devetodnevne rasprave u Palati mira u Hagu o legalnosti secesije Kosova, isti~e danas. Prvo pitawe, koje je postavio sudija Abdul G. Koroma iz Sijera Leonea glasi: “Kako principi me|unarodnog prava dozvoqavaju secesiju entiteta bez saglasnosti dr`ave?”, po{to su se tokom rasprave ~uli brojni argumenti kojima je osporavano da me|unarodno pravo zabrawuje secesiju van konteksta dekolonizacije. Brazilac Antonio Avgusto Kansado Trinidade i Marokanac Muhamed Benuna postavili su, s druge strane, pitawa koja se odnose na razja{wewe konteksta i svih okolnosti koje su prethodile dono{ewu jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.

Predsednik Srbije Boris Tadi} preda}e danas u Stokholmu {vedskom premijeru Frederiku Rajnfeltu kandidaturu za punopravno ~lanstvo Srbije u EU. Ceremoniji, koja }e po~eti u 14.30 sati, prisustvova}e i evropski komesar za pro{irewe Oli Ren. [ef {vedske diplomatije Karl Bilt je, ina~e, ju~e u Briselu ocenio da “jeste pravi trenutak” za to da Srbija zatra`i status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Po wegovim re~ima, u pitawu je „bitan elemenat sveukupnog va`nog preokreta i zamaha u pridru`ivawu Zapadnog Balkana, koje je pre {est meseci zapalo u odre|en zastoj”.

Karl Bilt

\eli}: Moèmo brè od drugih [ef italijanske diplomatije Franko Fratini izjavio je da je Rim bio, i jo{ uvek je, najverniji advokat ideje da se Srbiji omogu}i da {to pre postane ~lanica EU. „Nastavi}emo da podràvamo Srbiju u procesu evropskih integracija, ali je brzina integrativnih procesa u rukama Beograda”, izjavio je Fratini posle susreta sa potpredsednikom Vlade Srbije Boìdarem \eli}em i 50 gra|ana koji su, u okviru projekta “Evropa za sve”, doputovali u dvodnevnu posetu Rimu. \eli} je rekao da su vlasti u Beogradu svesne da }e za svaki slede}i korak u procesu evropskih integracija biti neophodan konsenzus svih ~lanica EU. “Na{ put ka EU ne}e biti ni brz, ni lak. Nekim dràvama trebalo je oko dve godine od podno{ewa kandidature do sticawa statusa kandidata, ali sam uveren da je Srbija spremna da taj put pre|e dosta brè “, rekao je \eli}.

VUK JEREMI] U BEJRUTU NAJAVIO ANGA@OVAWE VOJSKE SRBIJE U MISIJI UN

Srpski mirovwaci idu u Liban

[ef srpske diplomatije Vuk kao ~inilac stabilnosti, ne samo Jeremi} je ju~e u Bejrutu najavio na Balkanu, nego i u drugim deloda }e Srbija najverovatnije sa svovima sveta, u~estvovawe u takvoj jim kontingentom u~estvovati u misiji }e mnogo zna~iti za promomirovnoj operaciji UN u Libanu. ciju Srbije i podizawe wenog Posle susreta sa {efom libanske ugleda”, naveo je Jeremi}. diplomatije Ali Huseinom al [ef srpske diplomatije je, [amijem, Jeremi} je potvrdio da ina~e, sa libanskim kolegom razse o tom anga`ovawu uveliko razgovarao i o bilateralnim odnogovara sa “prijateqima iz [panisima, a naveo je i da dele mi{qeje”, jer }e srpski mirovwaci biti we kada je re~ o po{tovawu me|udeo wihovog kontingenta”. “Razgonarodnog prava i postizawa revaramo o tome koja bi bila speci{ewa dijalogom, umesto nametajalnost na{eg konwem. „Liban od 1. tingenta i koja bi januara postaje „Vra}amo se bila wegova veli~lan Saveta bezna me|unarodnu ~ina”, rekao je Jebednosti, pa }e scenu kao ~inilac remi}. wegova pozicija stabilnosti” On je dodao da je biti izuzetno vaiskoristio posetu `na. Zahvalio sam Libanu da izrazi politi~ku se doma}inima na podr{ci koju spremnost Srbije da u~estvuje u smo do sada imali u vezi s Kosotako va`noj operaciji Ujediwevom i mogu da ka`em da }emo u nanih nacija. „Na{a zemqa nekada je rednim godinama blisko sara|ibila jedan od najva`nijih ~inilavati, ne samo kada je re~ o Kosoca u operacijama UN i mirovnim vu, nego i o svim ostalim pitawimisijama i to ba{ ovde na Blima koja se re{avaju u okviru meskom Istoku. S obzirom na to da |unarodne zajednice”, precizise vra}amo na me|unarodnu scenu rao je Jeremi}.

DNEVNIK

c m y

“îwenica da je stupio na snagu Prelazni trgovinski sporazum, koji otvara vrata srpskoj kandidaturi za ~lanstvo, predstavqa veoma vaàn sastavni deo sveukupnog novog uzleta u procesu ulaska zemaqa Zapadnog Balkan u EU”, naveo je {ef {vedske diplomatije. Na pitawe ho}e li [vedska u junu, ~ak i ako se desi da preostali ha{ki begunci ne budu uhap{eni, pokrenuti ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, Bilt je uzvratio da smatra da }e vlada u Stokholmu “biti u poloàju da po~ne taj proces”. On je obrazloìo da ne vidi mogu}nost da u me|uvremenu do|e do zna~ajnijeg negativnog preokreta u saradwi Beograda s Ha{kim sudom, {to bi takvu odluku dovelo u pitawe. Ina~e, od pet zemaqa Zapadnog Balkana obuhva}enih Procesom stabilizacije i pridruìvawa, status kandidata za ~lanstvo u EU imaju za sada Hrvatska i Makedonija, dok su Crna Gora i Albanija podnele zahteve za kandidaturu na koje jo{ nisu dobile odgovor. I to koliko }e prote}i od podno{ewa kandidature do punopravnog ~lanstva u Evropskoj uniji tako|e zavisi od zemqe kandidata. Naime, postoje}im ~lanicama EU za to je trebalo izme|u tri i 14 godina.

Predsednik Boris Tadi} je izjavio da Srbija u najboqem mogu}em trenutku podnosi kandidaturu, dodav{i da se do sada “nikada u istoriji nije dogodilo da dva predsedavaju}a EU, [vedska i [panija, sa istim nivoom odobravawa prihvataju ne~iju kandidaturu”. On je potvrdio da je Srbija zavr{ila kompletnu proceduru za podno{ewe zahteva i da je su sve obaveze prema partnerima i prijateqima iz EU ispuwene. “Da li }emo mi dobiti taj status kandidata pre nego {to dovr{imo kona~nu saradwu s Ha{kim tribunalom, to je potpuno drugo pitawe”, naveo je Tadi}, dodav{i da ~ak i one zemqe koje su pokazivale rezervu prema kandidaturi, podsti~u Srbiju da preda aplikaciju.

REKLI SU

Mi{~evi}: Gra|ani }e imati mnoge koristi Profesor FPN-a Tawa Mi{~evi} ocenila je da je podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU vrlo vaàn korak. „Na{a dràva sada treba da odgovori na sve zahteve u vezi uskla|ivawa doma}eg zakonodavstva sa standardima Unije. To, me|utim, ne zna~i samo dono{ewe zakona, ve} i wihovu vaqanu implementaciju”, navela je Tawa Mi{~evi}, dodav{i da }e gra|ani Srbije imati mnoge koristi od podno{ewa aplikacije, pre svega jer je pribliàvawe EU jasan signal za investicije, a to zna~i i otvarawe radnih mesta.

Markovi}: Poslu{ali smo one koji odlu~uju Predsednik JS Dragan Markovi} Palma izjavio je da su se stekli uslovi da Srbija podnese kandidaturu za ulazak u EU, jer je ispo{tovala sve me|unarodne obaveze. Po wegovim re~ima, Srbija “korak po korak ulazi u Evropu”. “Sigurno da Srbija sama nije rekla - evo, mi }emo podneti kandidaturu, ve} su se za to stekli uslovi, jer smo ispo{tovali sve me|unarodne obaveze. I neko ko odlu~uje o sudbini Srbije rekao je na{oj Vladi, na{em predsedniku, da je sada vreme da podnesemo kandidaturu”, kazao je Markovi}.

KAKO U BRISELU VIDE SRPSKU KANDIDATURU I MOGU]NOST SKOROG PROSLE\IVAWA APLIKACIJE EVROPSKOJ KOMISIJI

Mediteranski trio èli najbrì scenario (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Te{ko }ete danas na}i bilo po pitawu pro{irewa EU. Berkoga u EU ko bi vam ne{to rekao lin nije za zaustavqawe tog proprotiv podno{ewa srpskog zahtecesa, ali gde god moè on ga uspova za ~lanstvo u Uniji, ali to, narava ili ko~i. Dodatni problem àlost, ne zna~i da }e aplikacija je nastao {to su pojedini neodgoSrbije brzo i glatko sti}i do vorni qudi u Beogradu pustili Evropske komisije koja treba da pri~u da kancelarka Angela oceni smislenost zahteva BeoMerkel podràva Srbiju u namegrada. ri da odmah podnese kandidaturu, – îwenica da }e komesar za pa je morao da reaguje ambasador pro{irewe EU Oli Ren biti Nema~ke u Beogradu i demantuje prisutan ceremoniji predaje zahte pri~e. teva Srbije za ~lanstvo u EU u Stokholmu dovoqno govori o podr{ci Komisije odluci Vlade u Beogradu. Podsetio bih da je komesar Ren izostao sa ceremonije predavawa zahteva Albanije u aprilu u Pragu jer je tada Komisija smatrala da Tirana treba da sa~eka sa aplikacijom do zavr{etka izbora u toj zemqi – kaè za „Dnevnik“ izvor blizak Evropskoj komisiji. S druge strane [umanovog trga u Briselu, u zgradi Saveta EU, ipak upozoravaju da }e na brzinu prosle|ivawe srpske aplikacije uticati kako }e ona biti interOsim Nema~ke, koju nije trebapretirana: politi~ki ili procelo nikako qutiti i pretvarati je duralno-tehni~ki. Naime, ako se u protivnika po pitawu tajminga taj potez okvalifikuje kao poliza kandidaturu, Beograd se preiti~ki, za {ta se zalaù Holandigrao i sa Velikom Britanijom ja ali i Nema~ka, onda su {anse koja je odigrala veoma pozitivnu da EU po~ne proceduru za davawe ulogu u po~etku primene Prelastatusa kandidata Srbiji, pre neznog sporazuma. Jednostavno, nigo {to po~ne ratifikacija SSPsmo trebali da pitamo London za a ili Ratko Mladi} ne bude uhapsavet oko kandidature ako nismo {en – minimalne. bili spremni da ga poslu{amo. – Ako bih priBritanci su nas, hvatio tuma~ewe naime, posavetoNema~ka je kqu~na da je prosle|ivavali da pri~ekazemqa za stvarawe mo jun ili hap{ewe aplikacije Evropskoj komisiwe Mladi}a, a dokonsenzusa ji za izradu mineli smo odluku o sudbini srpskog {qewa tzv. tehda predamo kandizahteva za ~lanstvo ni~ko-procedudaturu odmah. Tau Evropskoj uniji ralno pitawe, onko }emo, umesto da bismo ja i moje velikog saveznika kolege u Savetu ministara, negiza dobijawe statusa kandidata, rali sebe. Jer, ako je to pitawe imati Britaniju koja nas ne}e kotehni~ko, za{to je potrebna od~iti, ali nam ni pomagati. luka Saveta – zapitao se holandTek, sve nade da }e zahtev Srbiski {ef diplomatije Maksim je pro}i u dogledno vreme leè u Ferhagen. – Dakle, ~im je potreb„mediteranskom triju“: [panija, na odluka Saveta zna~i to je poItalija i Gr~ka, plus slovenske liti~ka odluka. Drugim re~ima, i kom{ijske ~lanice EU. Ipak, ne moè se bez konsenzusa unutar imaju}i u vidu trenutni odnos EU proslediti Evropskoj komisnaga unutar Unije, to ne}e biti siji aplikacija Srbije, a tog kondovoqno da se srpski zahtev prosenzusa ne moè biti dok se ne gura malo brè. donese odluka o ratifikaciji – Italija i [panija }e insiSSP-a ili ranije, ako se Ratko stirati na tome da je prosle|ivaMladi} i Goran Haxi} na|u u zawe Komisiji aplikacije Srbije tvoru u [eveningenu. proceduralno pitawe i da poliOteàvaju}a okolnost po Srti~ku raspravu o Srbiji treba da biju je generalni stav Nema~ke povedemo kada Komisija uradi

svoje mi{qewe o spremnosti za status kandidata – ka`e za „Dnevnik“ diplomatski izvor u Briselu. Sagovornik „Dnevnika“ blizak budu}em {panskom predsedni{tvu EU ka`e da u januaru ne}e biti odgovora na srpsku aplikaciju, osim u slu~aju da Mladi} bude uhap{en, ali da je vrlo verovatno da }e Madrid u februaru krenuti u akciju postizawa kon-

senzusa oko srpskog zahteva za ~lanstvo u EU. – Ve} sada je jasno da je kqu~na zemqa za stvarawe konsenzusa Nema~ka. [panija, podràna od Italije i brojnih drugih dràva ~lanica EU, insistira}e na tome da je pitawe prosle|ivawa aplikacije EK iskqu~ivo proceduralno-tehni~ko pitawe, ne ulaze}i u politi~ku konotaciju. Na taj na~in }e biti ostavqen prostor Berlinu da ako èli da pogura kandidaturu Srbije jednostavno kaè Bundestagu da je to tehni~ko a ne politi~ko pitawe, pa samim tim nije neophodno mi{qewe nema~kog parlamenta. U svakom slu~aju [panija }e raditi sve da ne iritira Nema~ku jer ako Berlin da „zeleno svetlo“, onda ni Holandija ne}e mo}i dugo da se opire. Naravno, pitawe ratifikacije SSP-a je nesporno politi~ko pitawe jer je vezano za saradwu sa Ha{kim tribunalom i tu ne}e biti pomaka dok Mladi} ne bude uhap{en ili do novog izv{taja Serà Bramerca u junu – objasnio je za „Dnevnik“ izvor blizak budu}em {panskom predsedni{tvu EU. U svakom slu~aju, u po nas najboqem scenariju, Savet ministara spoqnih poslova EU bi mogao da prosledi srpsku aplikaciju Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa u februaru ili martu slede}e godine. @. Panteli}

POLITIKA

DNEVNIK

U SKUP[TINI SRBIJE I BEZ PODR[KE SVM-a IZGLASAN BUYET

Tesna ve}ina sa~uvala Vladu Poslanici Skup{tine Srbije usvojili su ju~e sa 127 glasova “za” Zakon o buxetu za 2010. godinu, kojim su predvi|eni prihodi od 656 milijardi dinara, rashodi od 763 milijardi dinara i buxetski deficit od 107 milijardi dinara. Pored 124 poslanika vladaju}e ve}ine, za buxet su glasala i dva samostalna poslanika – Vladan Bati} i Jovan Damjanovi} – kao i poslanik Koalicije Albanaca Riza Halimi. Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara, kao {to su ranije i najavili, nisu glasali za predlo`enu projekciju republi~ke kase. Iako u SVM nisu smatrali da je wihov ju~era{wi stav prema buxetu neki incident u redovima vlasti, ve}ina wihovih koalicionih partnera, me|u kojima i onaj najve}i – DS, smatra da na ovu temu sledi ozbiqan razgovor. [ef poslani~ke grupe mawina i poslanik SVM-a Balint Pastor ipak ka`e da se, i pored toga {to su poslanici wegove stranke glasali protiv buxeta, oni i daqe ose}aju delom vladaju}e ve}ine.

Poruka ovakvog glasawa SVM-a je jasna: oni ne podràvaju kabinet Mirka Cvetkovi}a (Nenad ânak) nih predloga zakona. U svakom slu~aju, mi nismo bili spremni da podrìmo buxet koji je protivustavan i protiv interesa gra|ana

\uki}-Dejanovi}: Nema nove ve}ine Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} ocenila je sino} da to {to SVM nije podrào buxet za 2010. godinu ne zna~i da je u parlamentu “formirana nova ve}ina”. “Pojedini poslanici, i to nezavisni, prepoznali su da je buxet podsticajni i da ga treba podràti”, kazala je \uki}-Dejanovi}. Po wenim re~ima, to {to poslanici SVM-a nisu podràli buxet za narednu godinu trebalo bi da podstakne wihove bira~e da se zapitaju “kako to neko pripada ve}ini, a osnovni zakon stavqa pod znak pitawa”.

Po~ela nova sednica parlamenta Poslanici Skup{tine Srbije zapo~eli su ju~e novu, sedmu sesiju jeseweg zasedawa objediwenom raspravom o 11 predloga zakona iz oblasti policije i pravosu|a. Re~ je o zakonskim predlozima o vanrednim situacijama, o za{titi od poàra, o izmenama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Krivi~nog zakonika, Zakona o parni~nom postupku i o upravnim sporovima, zakona o prekr{ajima i propisa o spre~avawu nasiqa na sportskim priredbama. Parlament tako|e treba da izabere nosioce pravosudnih funkcija i usvoji rebalans buxeta za ovu godinu. – A i ne znam {ta moè biti promeweno. Mi nemamo ministre, dràvne sekretare, nijednog funkcionera u Republi~koj vladi... I nije ovo prvi, a verovatno ni posledwi slu~aj, da poslanici SVM-a razmi{qaju druga~ije. Bilo je, podseti}u, slu~ajeva da i druge stranke valadaju}e ve}ine glasaju protiv nekih vrlo zna~ajOSIPAWE VLADAJU]E SOMBORSKE KOALICIJE

Iza{la i Liga

Nakon nedavnog istupawa (ili izbacivawa, kako ve} ko tuma~i) somborskog ogranka SPO iz gradske vlasti, vladaju}a koalicija koju ~ine DS, DSS i MK ne mo`e vi{e da ra~una ni na podr{ku Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je obavestila jedinog preostalog partnera iz tripartitne “male koalicije”, G17 plus, da se tako|e povla~i. Kako u Somboru i ina~e u posledwih nekoliko meseci svako de{avawe u “politi~koj ~ar{iji” prolazi bez ikakvih strana~kih obja{wewa bira~ima, ni ovaj potez LSV nije do sada razja{wen niti komentarisan od drugih u~esnika u politi~kom `ivotu Sombora. U svakom slu~aju, po saznawima do kojih je “Dnevnik” do{ao, G17 plus za sada ne namerava da krene stopama svojih partnera, tako da vladaju}a koalicija, s obzirom na 26 odbornika DS-a, pet DSS-a i ~etiri Ma|arske koalicije, uz jednog odbornika G17, ima jo{ uvek sasvim komotnu natpolovi~nu ve}inu u lokalnom parlamentu u kojem sedi ukupno 61 zastupnik narodne voqe. Ova ~iwenica je tim zna~ajnija ako se zna da je na dnevnom redu za danas zakazane Skup{tine Grada predlog buxeta za 2010. godinu. M. Miqenovi}

Vojvodine – objasnio je Pastor, uz napomenu da }e SVM i daqe podràvati sve zakonske predloge koji Srbiju pribliàvaju EU. [efica poslani~kog kluba “Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija ocenila je da su za buxet glasali svi koji razumeju opravdanost wegovog usvajawa, a da oni koji nisu podràli taj akt treba da prei-

INTERVJU

spitaju svoj stav. Lider LSV-a Nenad ânak ocenio je da je to {to buxet ima jako mnogo mana i {to nije ispo{tovao interese Vojvodine, zapravo posledica Ustava Srbije „koji je donet 2006. godine zna se dobro na kakav na~in”. – No, u politi~koj teoriji i praksi se podr{ka vladi vidi po tome da li se glasalo za buxet. O svemu ostalom se mogu imati razli~ita mi{qewa, ali kada na red do|e buxet – tu nesuglasica ne moè biti, jer u suprotnom pada vlada. Dakle, poruka ovakvog glasawa SVM-a je jasna: oni ne podràvaju kabinet Mirka Cvetkovi}a. Koje }e to konseksvence imati, ja ne znam, ali je sasvim sigurno da se mnoge stvari sada moraju preispitati – rekao je ânak. Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} imao je umereniji stav, tvrde}i da je to {to se de{avalo sa buxetom bio “nesporazum”. – Smatram da se ne radi o nekakvom su{tinskom sporu koji }e dovesti do toga da Vlada vi{e nema podr{ku SVM-a. Ohrabruju}e je da su poslanici SVM-a glasali za sve ostale sporazume i predloge zakona, i to je jo{ jedan argument u prilog oceni da je re~ o nesporazmu koji je otklowiv. Uostalom, Ne treba zaboraviti zna~ajan doprinos SVM-a pobedi koalicije i na{eg predsedni~kog kandidata na posedwim izborima – smatra Seni}. S. Stankovi}

VELIMIR ILI], LIDER NS

Nikoli}a za premijera – Prvi znak objediwavawa opozicije je ova vlast na Vo`dovcu. To je kao prvi signal onoga {to smo najavqivali da ozbiqni kontakti postoje. Naravno, ima nekih problem~i}a, koje zlonamerni stalno potenciraju. Ali, i pored toga sve ide u dobrom pravcu – tvrdi za „Dnevnik“ lider NS Velimir Ili} odgovaraju}i na pitawe kako napreduje wegova ideja o jedinstvenoj opoziciji koja }e sru{iti aktuelnu vlast. z Kako mislite problem~}i, kada Tomislav Nikoli} traì od Vojislava Kotunice „specijalno“ izja{wewe o EU? – Ko{tuni~in stav o tome se zna, on je potpuno stabilan ve} deset godina i mislim da je to ve} poznato. Ko{tunica je za EU, ali onako kako to dolikuje i kako su ostale zemqe u{le u Uniju. On samo traì da se sve radi javno, ni{ta ispod ìta. Umesto toga, ovde da se niz odluka donosi na mala vrata. z Verujete li da }e Ko{tunica prihvatiti da Nikoli} bude vo|a opozicije? – Nema tu {ta da neko bude vo|a. Kada SNS sutra, kao najja~a partija, pobedi na izborima – {to se o~ekuje – Nikoli} }e biti premijer. I to je normal-

utorak22.decembar2009.

DEMOKRATSKA STRANKA NEZADOVOQNA ODLUKOM SVM-a DA USKRATI PODR[KU BUYETU

Duli}: Nuàn razgovor o odnosima u koaliciji Ministar ìvotne sredine i prostornog planirawa i visoki funkcioner Demokratske stranke Oliver Duli}, komentari{u}i odluku SVM-a da uskrati podr{ku buxetu, ocenio je da su neminosvni razgovori o odnosima u vladaju}oj koaliciji, ali i da je potrebno da se o~uva politi~ka stabilnost u zemqi. – Mi bismo voleli da do ovog nije do{lo. Niko od nas se ne raduje preispitivawu odnosa u koaliciji, jer mislim da smo u ovom trenutku kao dràva dostigli jedan stepen politi~ke stabilnosti koji omogu}ava da se postiù zna~ajni rezultati i u procesu evropskih integracija, i u toj te{koj borbi s finansijskom krizom, u svemu {to je iscrtavawe na{e budu}nosti – rekao je Duli} novinarima u Novom Sadu nakon sastanka s predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajti}em. Duli} je napomenuo i da neglasawe za buxet ne moè da se dovede u vezu sa izostankom podr{ke nekim drugim zakonima, navode}i da je buxet najva`niji akt koji se donosi u Skup{tini svake godine. Pajti}, pak, nije èleo da komentari{e odnose u koaliciji sa SVM-om, ili eventualne konsekvence po weno funkcionisawe u Vojvodini, gde su tako|e poslanici ove stranke uskratili podr-

{ku buxetu APV za 2010. goidnu. On je novinarima rekao samo da nema {ta da doda na ono {to je o tom pitawu kazao wegov strana~ki kolega, ministar Duli}. Lider SaVM-a I{tvan Pastor, s druge strane, smatra da ocene mi-

je priznao da su odnosi u koaliciji poreme}eni, ali, kako je rekao, ne zbog odluke SVM-a da ne glasa za buxet, “nego su poreme}eni od starta”, jer se, dodao je, SVM permanentno dovodi u situaciju da mora da ula`e amandmane kao da je

Pastor: Brzo }e nam u kasi APV zafaliti 15 milijardi Lider SVM-a, koji je i potpredsednik Vlade Vojvodine, kaè da do sad nije bilo nikakvih razgovora o odnosima unutar pokrajinske koalicije, a s obzirom na to da poslanici wegove stranke u petak nisu podràli ni usvajawe pokrajinskog buxeta za 2010. godinu. „Ja sam tog dana imao susret s predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajti}em, ali nismo razgovarali o budu}nosti koalicije niti o budu}nosti na{e saradwe. Niti sam posle tog sastanka s bilo kim iz pokrajinskog DS-a razgovarao o toj temi. Ali, ako bude potrebno, tu sam. A do tada, radimo kao da se ni{ta nije desilo. Mislim da bismo iz ovoga svi morali da izvu~emo nekakav zakqu~ak, jer se pla{im da }e nam vrlo brzo u kasi APV zafaliti tih 15 milijardi na kojima smo insistirali na{ amandmanom – rekao je Pastor. nistra Duli}a o potrebi prispitivawa odnosa u vladaju}oj koaliciji zbog odluke poslanika te stranke da ne podrè predloèni buxet nisu reper na osnovu kojeg bi se mogli izvu}i generalni zakqu~ci. Pastor je u izjavi za”Dnevnik” ipak dodao i da „nema ni{ta protiv” razgovora o funkcionisawu kaolicije, navode}i da nikad nije beào od dijaloga. On

deo opozicije, a ne deo parlamentarne ve}ine u Skup{tini Srbije. – U tom smislu, ovo nije ni{ta novo, ve} je samo nastavak onoga {to je od po~etka prisutno. O tome sam u vi{e navrata razgovarao i sa predsednikom Borisom Tadi}em, pa sam dobijao obe}awa da se to ne}e ponavqati, ali se ipak ponovilo – istakao je Pastor. B. D. S.

VOJVODINA NAJPRE PREUZIMA INGERENCIJE IZ OBLASTI @IVOTNE SREDINE

Nadle`nosti ne zna~e novu administraciju

Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} izrazio je zadovoqstvo saradwom wegovog ministarstva s Vladom Vojvodine u porcesu prenosa novih nadle`nosti pokrajini iz tog resora. On je ju~e, nakon sastanka s prvim ~ovekom pokrajinske administracije Bojanom Pajti}em ocenio da }e Vlada Vojvodine biti veoma uspe{na u preuzimawu ingerencija Oliver Duli} i Bojan Pajti} utvr|enih Zakonom o nadle`noAPV koji }e biti u potpunost stima i novim Statutom APV. usagla{en sa republi~kim, miniDuli} je naglasio da je pokrajinstar je naveo da je na ju~era{wem ska administracija koja se bavi sastanku u Banovini, sem ovog obla{}u `ivotne sredine i prostate{kog dokumenta, bilo re~i stornog planirawa “vrlo profei o investicijama u infrastruksionalna, sa mnogo stru~nih quturu. di, i vrlo efikasna”. – Ima puno projekta koji su i Najavquju}i da }e do marta ili od pokrajinskog i od republi~kog aprila naredne godine biti izrazna~aja, zato }e bit veoma va`no |en prostorni plan Republike da se oko budu}ih strate{kih piSrbije, kao i da }e potom Pokratawa koordiniramo na najboqi jina sa~initi prostorni plan mogu}i na~in – kazao je Duli}.

Pajti} je, s druge strane, najavio da posle Nove godine Pokrajina preuzima ingerencije nad Zavodom za za{titu prirode i nad Nacionalnim parkom Fru{ka gora, te da se sti~u uslovi i za osnivawe ekolo{kog fonda pokrajine, kao i za preuzimawe inspekcija koje su pripadale resornom ministarstvu koje vodi Oliver Duli}. – Ne}e biti otvarawa novih radnih mesta u okviru prenosa nadle`nosti. Bi}e samo preuzeti oni zaposleni koji su do sad radili u ovim republi~kim institucijama. A bi}e preneta i finansijska sredstva kojima su te nadle`nosti bile finansirane na republi~kom nivou. I siguran sam da }e ovaj prenos nadle`nosti biti na op{te zadovoqstvo gra|ana i Vojvodine i Srbije – kazao je Pajti}. B. D. S.

DSS POKRENUO POSTUPAK OCENE USTAVNOSTI STATUTA VOJVODINE

Pred Ustavnim sudom brane jedinstvo Srbije

no. Prema tome, nema nekog vo|e, nego ima samo toga da sutra onaj ko je najja~i da premijera. z Kako do izbora, kada je Vlada jo{ uvek tu? – Ova vlada je nestabilna, nema vi{e ve}inu i to se pokazalo na osnovnom zakonu – buxetu. Nema jedinstva u vladaju}oj koaliciji, ve} trgovinom nami~u ve}inu. [ta je Vladan Bati} u ovom parlamentu, pozicija, opozicija, slobodni strelac, ~iji je Jovan Damjanovi}, poslanik koji se odmetnuo od radikala? U parlamentu se, tvrdim, otvoreno trgovalo da bi buxet pro{ao, i to sa najtesnijom mogu}om ve}inom. To je nelegitimno, neregularno. Te{ko je to dokazati, ali tu`ilac bi ipak trebalo da reaguje. S. Stankovi}

Poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su ju~e Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine i Zakona o nadle`nostima. Predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Zoran Lon~ar obrazloìo je da, po oceni te stranke, ova dva dokumenta sadrè brojne odredbe koje nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, ali i nekim drugim zakonima. On je dodao i da celokupna pravna analiza DSS-a, koja }e biti predata Ustavnom sudu, sadrì oko 100 strana. Lon~ar je naveo i da je na USS-u sa-

da velika odgovornost za o~uvawe jedinstva Srbije i teritorijalne celovitosti, zbog ~ega je zatraèno da se taj dokument u celosti proglasi neustavnim. Funkcioner DSS-a je ponovio da su Statut Vojvodine neustavan i da od pokrajine pravi dràvu unutar dràve, odnosno obezbe|uje joj elemente dràvnosti. Lon~ar je tako|e uveren u to da }e svoje mi{qewe o Statutu i Zakonu o nadle`nostima dati i gra|ani Vojvodine na narednim izborima, oceniv{i da je neophodno wihovo skoro odràvawe.

TRANSPARENTNOST SRBIJA INSISTIRA DA SE SKUP[TINA IZJASNI O IZVE[TAJU REVIZORA

Ne sme pra{ina da padne na muvawa

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je nedopustivim to {to Skup{tina Srbije planira da tek u martu 2010. razmatra izve{taj Dr`avne revizorske institucije o reviziji buxeta za 2008. godinu. Po wegovim re~ima, to bi predstavqalo “svesno ignorisawe” podataka i potvrdu nedostatka `eqe za

odlu~nu borbu protiv korupcije. “To bi bilo pu{tawe da padne pra{ina na taj izuzetno va`an izve{taj”, rekao je Goati i dodao da u tom izve{taju ima “vi{e nego dovoqno” materijala za one koji ho}e da se upuste u borbu protiv korupcije. Programski direktor TS Nemawa Nenadi} rekao je da bi javni tu`ilac morao da preispita izve-

{taj DRI i utvrdi postojawe elemenata krivi~ne odgovornosti, a ukoliko takvih elemenata nema, da se skinula qaga sa onih koji su u tom izve{taju prozvani. On je tako|e ukazao i na to da je izve{tajem obuhva}en tek “mali deo posla” koji revozor treba da obavi, kao i da nema ni naznake o rokovima za otklawawe nepravilnosti.

EKONOMIJA

utorak22.decembar2009.

DNEVNIK

CIGARETE USKORO S NOVIM CENAMA

BITKA ZA DRUGOG OPERATERA FIKSNE TELEFONIJE

„Telenor” bi drugo halo

Pu{ewe skupqe posle Nove godine Od Nove godine cigarete }e poskupeti i to zbog pove}awa akciza. Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije JTI nije mogao da precizira koliko }e cigarete poskupeti jer to ne zavisi samo od pove}awa akcize, ve} i od inflacije, ostalih dr`avnih taksi i tr`i{ta.

Duvanyije za sada ne èle da kaù koliko }e cigarete ta~no poskupeti - Izmene poreskih optere}ewa utica}e na maloprodajnu cenu. Zbog velike konkurencije na trì{tu cigareta te{ko je utvrditi koliko }e biti poskupqewe - rekao je Pekez na konferenciji za novinare. Na cenu cigareta najvi{e }e uticati, specifi~na akciza,

odnosno fiksni dinarski iznos po paklici, koja }e sa ovogodi{wih 12 dinara biti pove}ana na 17 dinara, ali i uve}a za iznos inflacije koji }e se obra~unati na kraju godine, tako da }e kona~an iznos te akci-

ze biti ve}i od 18 dinara, kazao je on. Pored fiksne, “ad valorem” akcize, koja podrazumeva 35 odsto od maloprodajne cene paklice cigareta sa najpopularnijom cenom u prethodnom po-

NOVI NA^IN NAPLATE NA AUTOPUTU

Elektronsko pla}awe putarine Na 10 glavnih naplatnih rampi, du` autoputa BeogradaNi{, pu{ten je u rad sistem za elektronsko pla}awe putarine bez zaustavqawa vozila. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je na predstavqawu tog sistema na

naplatnoj rampi Bubaw potok da su na tom velikom projektu bile anga`ovane iskqu~ivo doma}e firme. “To je dokaz da Srbija ima i znawe, pamet, snagu i radnike, koji mogu da rade na evropskom nivou”, rekao je on.

nologije u saobra}aju Milenko Despotovi} kazao je da taj sistem omogu}ava korisnicima da sa posebnim ure|ajem u vozilu mogu bez zaustavqawa da putuju od Beograda do Ni{a. On je izrazio o~ekivawe da }e do sredine slede}e godine i ostale na-

platne stanice funkcionisati na taj na~in napomiwu}i da je taj projekat uradio Institut “Mihajlo Pupin” i da su kori{}eni iskqu~ivo doma}i izvo|a~i i resursi. Generalni direktor Instituta “Mihajlo Pupin” Vladan Ba-

Bez zaustavqawa Ovaj bezgotovinski na~in pla}awa putarine }e funkcionisati tako {to }e pri prolasku vozila, koja imaju poseban ure|aj TAG, kroz naplatnu stanicu, sistem o~itavati podatke vozila i skida}e novac sa kartice, posle ~ega }e se rampa podi}i. Korisnik te usluge mo`e da bude svako pravno ili fizi~ko lice, koje potpi{e ugovor sa “Putevima Srbije” i preuzme, uz odgovaraju}u naknadu, ure|aj i uplati po~etni iznos za karticu. Taj sistem ve} funkcioni{e na delu autoputa od [ida do Beograda. tanovi} je istakao da je re~ o jednom od najsavremenijih sistema u Evropi, koji su radili doma}i kooperanti po evropskim standardima, koji }e od 2014. godine biti obavezni. On je naveo da je taj projekat ko{tao za sve naplatne stanice oko 12 miliona evra i da je ve} izvezen u Crnu Goru i Kongo, a trenutno se pregovara sa jo{ dve velike zemqe.

METALCI TRA@E SASTANAK S PREMIJEROM

Bura s doprinosima Samostalni sindikat metalaca Srbije ocenio je ju~e da preduze}a iz metalske industrije ne}e mo}i da ispune obavezu istovremene uplate poreza i doprinosa sa isplatom zarada zaposlenima, koja }e biti uvedena od 1. januara. Sindikat je u otvorenom pismu predsedniku Srbije, premijeru i ministrima finansija,

ekonomije i rada zatra`io zajedni~ki sastanak na kojem bi se razgovaralo o merama koje bi trebalo preduzeti. Kako su naveli, Samostalni sindikat metalaca je nadle`nima i 18. decembra uputio dopis u kojem vlasti obave{tava o problemima metalaca, ali jo{ nije dobio odgovor.

Telenor razmatra nadmetawe za licencu drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji kao interesantu opciju, izjavio je generalni direktor te telekomunikacione kompanije u Srbiji Morten Jonsen. “Kqu~ni element za Telenor je {to bi dobijawe licence

Jonsen je ocenio da je rok za dostavqawe ponuda na tender “izazovan”, zbog novogodi{wih i bo`i}nih praznika i dodao da bi produ`ewe roka moglo da bude neophodno. Drugo re{ewe bi bilo, naveo je, da Telenor pripremi ponudu na osnovu iskustava u drugim zemqama.

Tendersku dokumentaciju su, pored Telenora, otkupili su Vip mobajl, ameri~ko-srpska Konsing grupa i kiparski Kersejko trejding limitid omogu}ilo da se lak{e i sa vi{e predvidqivosti razvija telekomunikaciona infastruktura kompanije u Srbiji”, kazao je on u intervjuu agenciji Beta. Mnogo toga, naveo je Jonsen, ve} je dostupno prema zakonima u Srbiji, ali bi dozvola za fiksnu telefoniju pojednostavila procedure i za iznajmqivawe infrastrukture od Telekoma Srbije i za izgradwu sopstvene.

Rok za dostavqawe ponuda na tender za drugog operetera fiksne telefonije u Srbiji je 12. januar, a tendersku dokumentaciju su, pored Telenora, otkupili operater mobilne telefonije Vip mobajl, ameri~ko-srpska Konsing grupa i kiparski Kersejko trejding limitid. Norve{ki Telenor je sedmi po veli~ini mobilni operater na svetu sa 172 miliona korisnika, od ~ega 2,86 miliona u Srbiji.

ZAPOSLENI U SRBIJI ZAKINUTI ZA DODATNI RAD

Gazde kradu prekovremene sate Pored neispla}enih zarada i rada na crno naj~e{}i primer kr{ewa radnih prava je nepla}awe prekovremenog rada. Iako Zakon o radu obavezuje gazde da prekovremeni rad ne moè da traje duè od osam ~asova nedeqno, odnosno 32 mese~eno, niti duè od ~etiri ~asa dnevno kao i da svaki prekovremeni rad mora biti pla}en ve}ina srpskih poslodavaca to ne po{tuje. Kako prekovremeno radi sve vi{e radnika na crno, pogotovo u gra|evinarstvu, trgovini, ugostiteqstvu , zanatstvu, tekstilnoj industriji, inspekciji rada je posebno te{ko da ustanovi koji poslodavac kr{i zakon i da ga zbog toga kazni. Iskustvo pokazuje da mnogi radnici nedeqno rade prekovremeno i po 20 sati odnosno mese~no i preko 100 ali da im se ~ak ne isplate ni zakonska 32 sata ve} im se nude slobodni dani za koje opet ne dobijaju zaradu. Dodatni problem inspekciji predstavqa i to {to radnici , zbog velike nezaposlenosti i te{kog nalaèwa novog posla, ne pristaju na saradwu sa inspekcijom rada odnosno ne}e da prijave gazdu {to im ne pla}a prekovremeni rad jer se pla{e da }e izgubiti radno mesto. S druge strani i oni radnici koji su prijavili inspekciji rada da im gazda ne pla}a vi{e meseci prekovremeni rad pro{li su ko bos kroz trwe. Jer, zbog odugovla~ewa postupka, odnosno lo{e realizacije prekr{ajne prijave inspekcije rada, oni

Duè rade i volonteri Prekovremeno rade i radnici koje poslodavci zapo{qavaju na probni rad ili ih svrstavaju u volontere, pokazuju nalazi inspekcije rada. Naime, kad inspekcija utvrdi da poslodavac zapo{qava neprijavqene radnike poslodavac u trenu smisli orginalni izgovor: “oni su na probom radu ili volonteri”. Me|utim, ukazuje Ristanovi}, zakon je i u ovakvim slu~ajevima jasan. Naime, onaj ko je na probnom radu morao je sa vlasnikom firme da potpi{e ugovor o probnom radu, dakle da je u legalnom radnom odnosu. Isto vaì i za volontera koji mora da ima ugovor da radi kao volonter. po pravilu ili nikada ili posle dugog vrema do|u do novca koji im je gazda dugovao ali ujedno ostanu i bez radnog mesta jer onaj kojeg su prijavili vi{e ne}e da ih drì na radnom mestu. Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanovi} obja{wava da i pored toga {to je Zakon o radu jasan jer predvi|a da se protiv po-

zaposlenim radnikom drì u sedi{tu firme tako da uvek na|e neki izgovor pred inspekcijom u stilu: done}u ga sutra. Gazda ugovor donese ali naknadno potpisan sa radnikom pa u ovom slu~aju radnik {titi poslodavca koji mu nanosi {tetu. Poslodavci, tako|e, nisu obavezni da vode evidenciju o tome koliko sati wihov radnik provede na radnom mestu - ~etiri, osam ili deset, pa se i tako zloupotrebqava zakonska norma o prekovremenom radu - objasnio je Ristanovi}. Ina~e, ukazuje Ristanovi}, prekovremeni rad prema Zakonu o radu moè postojati samo u odre|enim situacijama: vi{e sile, iznanednog pove}awa obima posla, kada je potrebno zavr{iti posao koji je zapo~et. On ne moè trajati duè od ~etiri sata dnevno odnosno, osam sati sedmi~no. - Me|utim, budu}i da postoje}im propisima nije ustanovqena obaveza poslodavca da vodi evidenciju o vremenu provedenom na radu, zloupotrebe prekovremenog rada je vrlo te{ko registrovati a samim tim i sankcionisati - kaè Ristanovi}. Q. Male{evi}

slodavca koji ne pla}aju prekovremeni rad podnosi prijava sudiji za prekr{aje i izri~e kazna koja iznosi za pravna lica od 800.000 do milion dinara a za preduzetnike od 400.000 do 600.000, ipak postoji rupa u zakonu koju gazde zloupotrebqavaju. - Poslodavac, po zakonu, nije du`an da ugovor o radu sklopqen sa

18. 12. 2009.

1.137,86814

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Novi sistem naplate putarine od danas funkcioni{e na naplatnim stanicama Bubaw potok, Mali Po`arevac, Vodaw, Smederevo, Bato~ina, Jagodina, Ra`aw, Aleksina~ki rudnici, Aleksinac, Trupale, a u narednom periodu o~ekuje se da }e biti uveden na stanicama ]uprija, Para}in, Pojate. Direktor sektora “Puteva Srbije” za informacione teh-

lugodi{tu, na cenu uti~e i posebna naknada, odnosno takozvani “zdravstveni dinar” po paklici cigareta, koja trenutno iznosi 1,26 dinara, a koja se tako|e godi{we uskla|uje sa inflacijom, objasnio je Pekez. Vuk Pribi} menaxer za odnose sa dr`avnim organima je rekao da }e od taksa na cigarete, prema predlogu buxet Republike Srbije naredne godine prihodovati 54,4 milijarde dinara {to je 8,2 odsto ukupnih prihoda buxeta. Goran Pekez je rekao da je JTI ove godine otkupila 2.530 tona duvana 450 doma}ih kooperanata {to je za 300 tona mawe nego prethodne godine. Od toga su izvezli duvan u vrednosti od 14 miliona dolara. On je ukazao i na to da se zbog drasti~nog smawewa premija na duvan od 80 odsto proizvo|a~i sve vi{e opredequju za druge kulture. S. G.

Promena %

Cena

Vojvodinainvest, Novi Sad

20,24

101

1.515

Rudnik, Rudnik

20,00

3.042

15.210

RAPP Zastava, Kragujevac

14,48

1.099

110.999

Simpo, Vrawe

11,50

669

11,11 Promena %

200 Cena

Dinara, Beograd Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (645,66

Promet

Naziv kompanije

0,78%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,16

2.451

Komercijalna banka, Beograd

2,59

27.700

55.400

Energoprojekt holding, Beograd

-1,13

785

1.351.403

41.400 Promet

Agrobanka, Beograd

0,28

8.161

676.652

Univerzal banka, Beograd

2,47

7.165

379.728

1.648.507

^oka duvanska industrija, ^oka

-12,00

1.320

2.640

Soja protein, Be~ej

-0,20

1.009

5.073.056

Granit Pe{~ar, Qig

-11,99

1.174

3.522

Metalac, Gorwi Milanovac

1,61

2.336

116.800

Imlek, Beograd

0,80

1.516

190.980

Metals banka, Novi Sad

2,99

6.962

181.018

Privredna banka, Beograd

-1,36

652

339.000

Tigar, Pirot

1,54

660

66.000

Meser Tehnogas, Beograd

0,46

6.585

92.190

Alfa plam, Vrawe

2,64

7.201

540.055

Telefonija, Beograd

0,00

1.808

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,42

570

1.140

NK - 1. MAJ, Bogati} Pekabeta, Beograd AMS Osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija [ipad Srbobran, Srbobran

-11,97 -11,66 -11,55 Promena % -10,00

228 1.280 1.210 Cena 2.700

3.876 19.200 6.050 Promet 6.447.600

Soja protein, Be~ej

-0,20

1.009

5.073.056

Hotel Narvik, Kikinda

7,57

1.250

5.000.000

Topiko, Ba~ka Topola

0,00

22.000

3.850.000

Lipa, Sombor

0,00

516

487.620

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

UDRU@EWE BANAKA SRBIJE PROZIVA NBS

SKUP[TINA DA SE IZJASNI O NALAZU REVIZORA

Mu}ke izvaditi iz fioke Skup{tina treba {to pre da raspravqa o izve{taju Dr`avne revizorske institucije, ali je bitno da Odbor za finansije prethodno izvede zakqu~ke i mere o kojima }e se poslanici izja-

utorak22.decembar2009.

Kamate paprene zbog obavezne rezerve Predsednica Upravnog odbora Udru`ewa banaka Srbije Dragiwa \uri} ocenila je da bi se smawewe stope obavezne devizne rezerve za banke omogu}ilo smawewe cena kredita u Srbiji. “Visoka stopa obavezne rezerve destimulativno uti~e na cenu kredita. Srbija trenutno ima jednu od najvi{ih stopa obavezne

rezerve na doma}e devizne izvore, 40 odsto na {tedwu stanovni{tva i 45 odsto na depozite privrede”, kazala je ona za magazin Biznis. Dragiwa \uri}, predsednica Izvr{nog odbora Banke Intesa u Srbiji, ocenila je da }e za kreatore ekonomske politike u Srbiji najve}i izazov u 2010. ostati re{avawe problema rastu}e

nelikvidnosti privrede. “Ako izostane sistemsko re{avawe problema neblagovremenog izmirewa obaveza izla`emo se opasnosti da do|e do novog talasa krize nelikvidnosti preduze}a. To zna~i i da }e automatski do}i do zna~ajnijeg rasta lo{ih kredita”, upozorila je ona. Potrebno je i da Vlada, centralna banka ali i ostali akte-

ri na trì{tu utvrde dugoro~nu strategiju oporavka privrede, kaè ona. “Vlada i Narodna banka Srbije su sprovodile mere koje su imale pozitivne efekte i koje su znatno ublaìle posledice krize. Sada, fokus mora biti na nastavku reformi javnog sektora i dovr{etku privatizacije”, navela je ona.

SUTRA POTPISI NA ANEKS UGOVORA SRBIJE I ITALIJANSKE KOMPANIJE

{wavati, a ne da raspravqaju o izve{taju, izjavio ju~e Nemawa Nenadi}, programski direktor Transparentnost Srbija, na konferenciji za novinare u toj nevladinoj organizaciji. “Bez konkretnih predloga o kojima bi se Skup{tina izja{wavala rasprava u parlamentu ne}e mo}i da dovede ni do kakvih pomaka u spre~avawu da se takvi slu~ajevi ponove“, rekao je Nenadi} na konferenciji za novinare. On je podsetio na to da je zakonska obaveza Odbora za finansije da utvrdi konkretne mere i zakqu~ke o kojima }e se parlament izja{wavati. Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, istakao da je nedopustivo da se rasprava o izve{taju DRI ostavi za mart jer se tako svesno devalvira ogroman trud revizora i ignori{u nesporni podaci o stawu borbe protiv korupcije. To bi, prema wegovoj oceni, zna~ilo da se pu{ta da padne pra{ina na izve{taj, koji je, ~ak i parcijalan, izuzetno vaàn. “Prakti~no imamo situaciju da se DRI bavila revizijom zavr{nog ra~una iz buxeta iz 2008, te se moè desiti da za neki od prekr{aja vaì i zastarelost”, objasnio je Nenadi}. Taj problem, kaù u Transparentnosti, mogao bi da bude prevazi|en ako bi bio produèn rok zastarevawa, i predlaù da DRI podnosi prijave i tokom kontrole, pre objavqivawa kona~nog izve{taja.

Kraj krize sti`e u „Fijatu” Aneks ugovora izme|u Srbije i “Fijata” o ulagawu italijanskog auto giganta u Kragujevcu bi}e potpisan sutra, najavio je ministar ekonomije Mla|an Dinki}, a time }e biti omogu}eno kona~no zatvarawe transakcije za osnivawe kompanije “Fijat automobili Srbija”. Nova kompanija trebalo bi proizvodi dva za sada nepoznata tipa automobila, naveli su najvi{i zvani~nici Srbiije i “Fijata”. Italijanska kompanija uplati}e 100 miliona evra, a Srbija }e u zajedni~ko preduze}e uneti imovinu, opremu i zgradu sada{we Zastave u Kragujevcu, kazali su u Ministarstvu. Slede}e godine usledi}e jo{ jedna uplata Fijata od 100 miliona evra u ke{u i Srbije }e uplatiti 50 miliona evra osniva~kog uloga Srbije, nakon ~ega }e po~eti nabavka nove opreme i rekonstrukcija proizvodnih hala. Potisivawe aneksa ugovora kojim su stvoreni uslovi za po~etak rada nove kompanije kasnilo je sedam meseci, po{to je prvobitno bilo predvi|eno da on bude parafiran do kraja marta ove godine. Markione je izjavio da je razlog za ka{wewe globalna ekonomska kriza i izrazio o~ekivawe da bi proizvodwa u Kragujevcu mogla da po~ne i pre kraja 2010. Prema

Trì{no iznena|ewe Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e u Kragujevcu da su novi modeli koji }e se proizvoditi u Kragujevcu “trì{no iznena|ewe”, dodav{i da je u Torinu imao prilike da vidi wihove prototipove. On, ipak, nije èleo da otkriva o kakvim je modelima re~ jer, kaè, da se tako dogovorio sa predsednikom Grupe “Fijat” Ser|om Markioneom. wegovim navodima, Italijani }e u Kragujevcu proizvoditi dva tipa automobila, a u prvom periodu sa trake bi trebalo da silazi 200.000 kola godi{we, napravqenih u, kako isti~e Markione, tehnolo{kom procesu prve generacije.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

94,0465

95,9658

98,173

93,7586

Australija

dolar

57,964

59,1469

60,5073

57,7865

Kanada

dolar

61,4562

62,7104

64,1527

61,2681

Danska

kruna

12,6357

12,8936

13,1902

12,597

Norve{ka

kruna

11,2155

11,4444

11,7076

11,1812

[vedska

kruna

9,0263

9,2105

9,4223

8,9987

[vajcarska

franak

62,8947

64,1783

65,6544

62,7022

V. Britanija

funta

105,825

107,985

110,468

105,501

SAD

dolar

65,5604

66,8984

68,4371

65,3597

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 12. 2009. godine

Italijani mera~e i „Ikarbus” Italijanska firma “Breda“ zainteresovana je za “Ikarbus” koji je pre nekoliko meseci raskinuo ugovor sa ruskim partnerom. Italijanska firma “Bred menarinibus” zainteresovana je za poslovno-tehni~ku saradwu sa “Ikarbusom”. Ipak, potpisivawe ugovora o tome odlo`eno je do 20. januara zbog usagla{avawa tehni~kih detaqa. O~ekuje se proizvodwa 300 autobusa godi{we. Ministar Dinki} je najavio da bi italijanska kompanija trebalo da “Ikarbus” uzme u zakup, gde bi proizvodila 200 do 300 autobusa godi{we.

„Sintelon” profitabilan Predsednik kompanije “Tarket-Sintelon” u Ba~koj Palanci Nikola Pavi~i} ocenio je ju~e, u izjavi za Tanjug , da je 2009. poslovna godina, zbog svetske ekonomske krize, u celini bila lo{ija nego prethodna, ali da taj poslovni sistem sa puno razloga o~ekuje boqu narednu poslovnu godinu. Pad prodaje od 15 odsto taj poslovni sistem uspeo je da amortizuje i zaustavi negativne trendove, ocenio je Pavi~i}, istakav{i da je preduzetim radwama i u tako te{koj godni sa~uvana visoka stopa profitabilnosti kompanije.

U DIN-u nema vi{ka Generalni direktor Duvanske industrije Ni{ i regionalni direktor Filip Moris Interne{enela za ju`nu i isto~nu Evropu Skip Bornhter rekao je u Ni{u da trenutno u toj fabrici nema vi{ka zaposlenih. “U ovom trenutku nema potrebe za smawewem broja radnika”, rekao je Bornhiter na konferenciji za novinare. DIN je krajem avgusta ove godine otpustio 306 zaposlenih, {to je tada iznosilo oko tre}ine ukupnog broja radnika u toj fabrici.

Dugovi Srbiji jo{ ne rade o glavi

Hrana u Srbiji zdrava

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

VESTI

ZADU@ENOST NA[E DR@AVE I ZEMAQA REGIONA

GENERALNI INSPEKTORAT MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Inspektorat Ministarstva “Zakon o bezbednosti hrane poqoprivrede poru~uje da grapolako pu{ta korene u Srbiji, |ani mogu biti zadovoqni kvaa wegovo sprovo|ewe je sve laklitetom i bezbedno{}u hrane u {e” , kazao je Pajki} novinariSrbiji. ma u Privrednoj komori Srbije Direktor Generalnog inspek(PKS), nagla{avaju}i da su svi torata Ministarstva poqopriproizvo|a~i, ali i potro{a~i vrede Du{an Pajki} izjavio je postali svesni svojih zakonda se broj uzoraka skih prava i obahrane koji su ne- Neispravnih uzoraka veza. ispravni i ne odPajki} je renamirnica, govaraju Zakonu o kao i da bi u nakoji ne odgovaraju bezbednosti hrarednih nekoliko ne i va`e}im pra- Zakonu o bezbednosti dana sa radom vilnicima kre}e trebalo da po~ne hrane i va`e}im ispod jedan odsto. i Nacionalna pravilnicima, mawe Pajki} je prereferentna laje od jedan odsto cizirao da je od boratorija u Ba60 000 analiza ratajnici koja }e |enih pri uvozu u posledwih kontrolisati rad ostalih la{est meseci, odnosno od po~etboratorija, odnosno vr{i}e ka primene tog zakona, svega 65 takozvane ring testove sa druproizvoda bilo neispravno i gim laboratorijama na osnovu dodao da je na 300 pregledanih kojih }e se utvr|ivati koliko pijaca u Srbiji evidentirano te laboratorije daju pouzdane svega ~etiri neispravna uzorka. rezultate.

Ukupna ulagawa u novu fabriku automobila trebalo bi da dosegnu 800 miliona evra, a dr`ava }e biti mawinski vlasnik te kompanije, sa tre}inskim u~e{}em u kapitalu. Pored vlasnika i zaposlenih, o~ekuje se da }e korist od ova-

kvog ulagawa biti mnogo {ira - pre svega kada je re~ o prate}oj industriji i dobavqa~ima. Premijer Mirko Cvetkovi} je, u potencijalne posredne efekte ovog ulagawa, ubrojao privla~ewe drugih investitora iz inostranstva, ali i poboq{awe bilansa spoqne trgovine i smawewe deficita teku}eg pla}awa. U Srbiji je, naime, pre krize godi{we prodavano oko 55.000 novih automobila, dok je ove godine taj broj za oko tre}inu smawen, a o~ekuje se da }e biti prodato desetak hiqada “Zastavinih” punta. Stoga je jasno da }e najve}i deo kragujeva~ke proizvodwe automobila biti namewen inostranstvu, {to }e zna~ajno popraviti stawe na na{em spoqnotrgovinskom ra~unu. Procewuje se da bi izvoz “fijatovih” modela mogao da bude vredan ~ak oko {estinu aktuelnog izvoza srpske privrede. Po~etak proizvodwe u Kragujevcu o~ekuje i niz malih proizvo|a~a auto delova u Srbiji. “Fijat” je naime nedavno sa~inio listu 35 potencijalnih doma}ih dobaqa~a komponenti i veruje se da }e neki od wih postati stalni partneri italijanske kompanije. V. ^vorkov

Prema posledwim podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije dostigao je krajem novembra 9,67 milijardi evra. Vrednost ove brojke najboqe se moè razumeti ako se stavi u odnos sa bruto doma}im proizvodom zemqe (BDP), jer se tada moè utvrditi nivo zaduènosti i proceniti da

Javni dug prema BDP-u EU 27

61,5%

Gr~ka

99,2%

Ma|arska

72,9%

Hrvatska

33,5%

Srbija

30,7

^e{ka

30,0%

Slova~ka

27,7%

Slovenija

22,5%

Bugarska

14,1%

li se Srbija pribli`ila kriti~noj granici. Na{ javni dug predstavqa 30,7 odsto BDP-a, odnosno tek ne{to mawe od tre}ine ukupnog godi{weg ekonomskog ostvarewa zemqe. Na~elno gledano, Srbija nije prezadu`ena zemqa. Ona je u zoni preterane optere}enosti javnim dugom bila po~etkom ove decenije. Tada{wi javni dug (2000. godine) bio je za 46,8 posto ve}i od sada{weg nivoa. Zahvaquju}i sporazumu sa inostranim kreditorima, otpisano je 66 odsto obaveza pre-

ma Pariskom klubu i 62 procenta duga prema zajmdavcima iz Londonskog kluba. Povrh toga zemqa je uspela da vrati vi{e od 1,3 milijade evra starim deviznim {tedi{ama. Sve to, uz obazrivu politiku zaduìvawa, doprinelo je da se sa 14,2 milijarde evra, preko 9,7 milijardi u 2004. godini, stigne do lawskih 8,7 milijardi evra. Ova skala pokazuje koliki je napor uloìla Srbija da bi postigla spasonosno rastere}ewe javnih finansija. Me|utim, sada{wa vrednost javnog duga otkriva i neugodnu ~iwenicu da se zemqa, tokom ovogodi{wih 11 meseci, ubrzano zaduìvala i podigla svoje obaveze za dodatnih milijardu evra. Ako se te ~iwenice imaju u vidu, onda bi se moglo zakqu~iti da se pri~om o relativno niskoj zaduènosti, ustvari, priprema teren za dodatno zaduìvawe dràve.

Vlada Srbije najavila je da bi se u naredne ~etiri godine moglo podi}i pet milijardi evra novih kredita. Na takav korak izvr{nu vlast tera ~iwenica da je buxet u minusu i da se deficit javnih finansija mora pokriti. Drugi razlog je strate{kog karaktera. Vlada je procenila da u kriznim vremenima nije pametno stajati u mestu i gasiti po`are, nego je nu`no ulagawima pokretati novi razvojni ciklus. Na toj liniji su i razmi{qawa predsednika Saveza ekonomista Vojvodine dr Koste Josifidisa, koji je krajem pro{le i po~etkom ove godine nedvosmislno poru~ivao ministrima da

Gde je problem Analiti~ar Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije dr Vladimir Gligorov ve} je izrazio sumwu da }e ovogodi{wi BDP Srbije pre}i 30 milijardi evra. U tom slu~aju je relativna zaduènost ve}a od zvani~nih 30,7 odsto, ali problem nije samo u tome. Naime, Gligorov u ukupnu kalkulaciju unosi jo{ jedan zna~ajan element - vrednost spoqnog duga zemqe. Vrednost tih obaveza blizu je granice od 70 procenata BDP-a, a to je ve} “crvena” linija preko koje je svako novo zaduìvawe kriti~no. Doduè, situacija jo{ uvek nije tako alarmatna kao u Hrvatskoj, gde }e ove godine spoqne obaveze biti ~ak i ve}e od vrednosti BDP-a. Zato ovaj ekonomski stru~wak i izraàva strepwu da bi ubrzanim uzimawem novih kredita Srbija mogla sebi stvoriti problem razduìvawa. Naravno, daleko smo od 169,3 posto BDP-a iz 2000. godine, kada je dràva bila u du`ni~koj krizi i na ivici bankrota, ali najnoviji podaci pokazuju da smo se prili~no odmakli i od pro{logodi{weg nivoa (25,3 odsto), koji je je omogu}avao lagodnu poziciju stabilnog i pouzdanog du`nika.

se rastr~e po svetu i da traè dodatni kapital. Te{ko je na}i zamerke ekonomskoj logici koje se pridràva Vlada Srbije. Kriza tra`we, koju je donela svetska ekonomska krize, stvorila je zebwu kod investitora i zato se na{a dràva, uostalom kao i sve druge, mora staviti u ulogu preduzetnika u u~initi maksimalni napor u pokretawu razvojnog zamajca. Me|utim, neminovno se postavqa se pitawe prate}ih negativnih reperkusija. Da li }e Srbija mo}i da se nosi sa pove}anim javnim obavezama, ako direktan odgovor na ubrzano zaduìvawe ne bude dovoqno visok privredni rast? V. Harak

TRE]E DOBA

utorak22.decembar2009.

DNEVNIK

ZA OPORAVAK NAJSTARIJIH 246,57 MILIONA DINARA

I ubudu}e besplatno u bawe Prema finansijskom planu Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe za narednu godinu ukupni prihodi }e iznositi 471,59 milijardi dinara , a toliki }e biti i rashodi. Od tog iznosa i idu}e godine penzioneri s najni`im primawima mogu da ra~unaju na besplatan bawski oporavak, odnosno na rekreaciju u nekom od rehabilitacionih centara i bawskih le~ili{ta. Tako }e dogodine za tu namenu biti izdvojeno 246,57 miliona di-

nara, {to je zapravo 0,1 odsto od ukupnih prihoda , kako je Zakonom o PIO i propisano. Vaqa podsetiti da je ove godine za oporavak penzionera bilo izdvojeno 261,12 miliona dinara od kojih je na besplatan desetodnevni odmor u jednoj od 25 bawa poslato vi{e od 10.000 starosnih, invalidskih i porodi~nih penzionera. Pravo na besplatan oporavak ove godine imali su svi penzioneri ~ije su penzije ni`e od 19.780 godine. Q. M.

JO[ DVE NEDEQE ZA PENZIONISAWE PO STARIM USLOVIMA

Dogodine daqa starosna penzija Starosna granica za odlazak u penziju od Nove godine pomera se za {est meseci. Mu{karci }e naredne godine odlaziti u penziju s najmawe 64 i po godine ìvota i 17 godina radnog staà, a ène s 59 i po godina i tako|e 17 godina staà. Dakle, granica ìvota se podiè za pola godine, a godine staà smawuju za godinu. Va`no je da svi koji do kraja godine ispuwavaju trenutno vaè}e propise – a to je da }e do 31. decembra navr{iti 64 (mu{karci) i 59 godina (ène) – zahtev moraju podneti pre posledweg dana ovog meseca. Jer, kao {to smo ve} pisali i upozoravili, ukoliko sa~ekaju posledwi dan da podnesu zahtev

za penzionisawe, ni{ta ne}e dobiti, a izgubi}e mnogo jer }e zahtev biti vaè}i tek sutradan, a to zna~i posle 1. januara 2010. godine pa }e, samim tim, morati da rade ili ~ekaju jo{ {est meseci, jer od Nove godine vaè nova pravila za penzionisawe. Ovo pomerawe granice za penzionisawe odnosi se samo na one koji èle da se penzioni{u na osnovu godina ìvota. Oni koji èle da se penzioni{u uz puni radni sta` nemaju nikakvih promena. Oni i daqe odlaze u penziju kada napune 35 godina staà – ène i 40 godina – mu{karci. Uz puni sta` moè se penzionisati s najmawe 53 godine ìvota. Q. M.

MNOGO ZAHTEVA ZA TU\U NEGU I POMO]

Kroz sito i re{eto do 13.500 dinara Zbog malih penzija veliki broj penzionera poku{ava da ostvari pravo na naknadu za tu|u negu i pomo} koja trenutno iznosi 13.500 dinara. Me|utim, uslovi za dobijawe ove naknade, koja je za 2.500 dinara ve}a od najni`e penzije u Srbiji, su veoma strogi i malo je onih koji mogu da ih zadovoqe. U Republi~kom fondu za PIO ukazuju da se vi{e od polovine zahteva gra|ana za dobijawe naknade za tu|u negu i pomo} odbija zbog neosnovanosti. U prvih 11 meseci ove godine Komisija Fon-

da PIO razmatrala 23.106 zahteva za dobijawe redovne mese~ne nadoknade za tu|u negu i pomo} a odobreno je 10.199 zahteva. Pokazalo se da veliki broj gra|ana neosnovano podnosi zahteve za dobijawe naknade za tu|u negu i pomo}, zbog ~ega oni kojima je ona zaista neophodna dugo ~ekaju ili nikada ne do~ekaju izlazak pred komisiju. Naime, zbog obaveze komisije da pozove sve one koji podnose zahteve gubi se mnogo vremena, pa se zbog toga mesecima ~eka na izlazak pred ve{take. Q. M.

Isplata drugog dela novembarske penzije za korisnike teku}ih ra~una mogla bi po~eti u ~etvrtak, 24.decembra ukoliko se prikupi dovoqno novca kako bi penzioneri svoje prinadle`nosti dobili pre katoli~kog Bo`i}a. Ako se, pak, ne prikupi dovoqno novca isplata }e po~eti u red-

novnom terminu, odnosno u petak, 25. decembra. Oni koje penzije primaju dostavom na ku}nu adresa po{tara mogu ~ekati dan kasnije. Sasvim je izvesno da }e svi penzioneri penzije dobiti do polovine naredne nedeqe kako bi imali novca za predstoje}e novogodi{we praznike. Q. M.

REFORMA PENZIJSKOG SISTEMA SE JO[ KROJI

@ivot po novim pravilima ~eka}e 2011. U „pismu o namerama“ koje je Vlada Srbije uputila Bordu direktora Me|unarodnog monetarnog fonda, koji treba da da zeleno svetlo o nastavku aran`mana sa Srbijom te{kog 2,9 milijardi evra, navedeno je da }e do kraja februara naredne godine u kontekstu {tedwe i radionalizacije , parlamentu Srbije biti dostavqen predlog zakona o reformi penzionog sistema. Me|utim, iako se na{a vlast kune da }e to u~initi do februara naredne godine,jo{ uvek nije postinut dogovor oko na~ina na koji }e se penzije ob-

Ono {to se do sada zna, jeste da se ozbiqno razmatra mogu}nost izvesnog pove}awa najni`ih penzija od 11.088 dinara, kako bi se ovoj kategoriji penzionera, koliko toliko, pomoglo da se maknu sa socijalne margine. No, ~ak i da bi se u~inio mali pomak , jer pove}awe od 10 posto za penzionere s najni`im primawima to zaista jeste, potrebno je

ju u pogledu godina staà za ène od 2011. do 2023.godine tako {to bi wima za odlazak u punu penziju bilo potrebno umesto 35 koliko je sada 38 godina staà. Mada su sve do nedavno nadle`ni, a pre svih Jovan Krkobabi}, potpredsednik Vlade Srbije, tvrdili da }e ène toga biti po{te|ene, sva je prilika da je to jedino {to se moè u~initi a da

obezbediti dodatna sredstva, za koje sada izgleda nema. Dakako, posebnu pomo} dr`ava bi morala da predvidi i za oko 224.000 poqoprivrednih penzionera ~iji je ~ek mawi od 90 evra. U Radnoj grupi za reformu PIO sistema razmatra se nekoliko opcija blagog podizawa uslova za odlazak u penzi-

MMF bude zadovoqan reformama. Tako|e, pripremaju se izmene koje predvi|aju postepeno podizvawe starosne granice kod porodi~nih penzija i to za oba pola po nekoliko meseci godi{we od 2012.godine. Prema sada{wem re{ewu i udovice i udovci premladi sti~u pravo na porodi~nu penziju jer `ene sa 50 a mu{karci

Sve je vi{e naznaka da bi se penzije mogle od 2011. godine uskla|ivati samo s inflacijom ra~unavati od 2011. godine, s obzirom na to da je za narednu godinu definitvno odlu~eno da prinadle`nosti najstarijima ostaju zamrznute, odnosno da nikakvog uska|ivawa biti ne}e. U kojem god pravcu reforme penzionog sistema da se krene, jasno je da Vlada na sebe preuzima ulogu i potencijalnog krivca, a i mogu}e `rtve, jer je izvesno da predlog ne}e zadovoqiti ni sada{we, ali ni budu}e penzionere koji kao tehnolo{ki vi{kovi uspevaju da do|u do ~eka zahvaquju}i godinama `ivota.

KAKO LEKAR KA@E

Pumpica ìvotni saputnik Za astmu, hroni~nu bolest koju karakteri{e zapaqewe disajnih puteva, se kaè da je to neizle~iva bolest s kojom se moè normalno ìveti. Koliko normalno, najboqe znaju oni koji pate od ove bolesti, a koju prate napadi gu{ewa sa „svirawem“ u grudima, ose}aj nemogu}nosti da se vazduh izdahne kao i dugotrajan ka{aq koji je naj~e{}i no}u. U zimskim hladnim i maglovitim danima oboleli od astme imaju najvi{e problema s disawem pa im se ~esto preporu~uje da po ovakvom vremenu ne izlaze iz stana.Za obolele od astme nezaobilazan ìvotni rekvizit je pumpica i drugi lekovi. Astma moè biti i alergijska i u tom slu~aju na wenu pojavu mogu uticati alergeni kao {to su polen, ambrozija, ku}na pra{ina, aerozaga|ewa, razna isparewa u zatvorenom prostoru, kao

^ekovi u ~etvrtak?

{to su ona prilikom kuvawa ru~ka, prawa i ribawa u doma}instvu raznim hemikalijama... Kod alergijske astme, pored redovnog pregleda neophodno je da se pacijentu uradi i test ko`ne probe s alergenima, kao na primer na polen, ku}nu pra{inu, griwe, plesni... Onima koji boluju od astme savetuje se da, {to je vi{e mogu}e, iz svakodnevnog `ivota izbace sve ono {to izaziva alergijske napade astme. Tako se savetuje da se iz spava}e sobe izbace tepisi, tapaciran name{taj, draperije,da umesto pernatih jastuka koriste materijale koji mogu ~esto da se peru. [iroka paleta lekova za astmu dostupna je i kod nas i oni se nalaze na pozitivnoj listi lekova, {to zna~i da se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa. J. B.

sa 55 godine jo{ uvek se smatraju radno sposobnim i mogu sami zara|ivati za ìvot, a porodi~nu penziju sa~uvati za stare dane. Op{ti starosni uslov - ène sa 60 i mu{karci sa 65 godina, a on }e se dosti}i 2011.godine , ne bi trebao da se mewa i u tom delu je postignut visok stepen saglasnosti onih koji se reformom penzija bave. Sporno je za sada i kako }e se penzije od 2011.godine uskla|ivati, s obzirom na to da je ekonomski neophodno da opadne u~e{}e tro{kova za penzije u bruto dru{tvenom proizvodu sa 13 na 10 odsto u 2015.godini. Sve je vi{e naznaka da bi se penzije mogle od 2011.godine uskla|ivati samo s inflacijom. Radna verzija teksta nacrta zakona trebalo bi da bude zavr{ena u narednih desetak dana, kako bi u januaru predlog usvojila Vlada Srbije, a potom ga prosledila poslanicima Skup{tine Srbije na usvajawe. No, bez obzira na to {to }e ceo posao oko usvajawa novog penzijskog zakona morati biti zavr{en u februaru naredne godine, re{ewa koja u wemu budu utvr|ena ne}e vaìti za 2010.godinu ,jer se ve} sada zna da }e se s reformama zapravo krenuti od 2011.godine . Dakle, svi penzioneri su jo{ narednu godinu „mirni“ i ne moraju da brinu {ta }e biti s wihovim penzijama. Q. Male{evi}

PENZIONERSKI GLOBUS

I umrli zajedno Poznato je da se u starosti bra~ni drugovi posebno vezuju jedno za drugo i da te{ko nakon smrti jednog onaj koji ostane moè normalno da nastavi sa ìvotom, bez obzira na to {to imaju pa`wu i qubav dece. Da je to tako pokazali su i penzioneri Xejms i Loli Brekin koji su nakon 59 godina sre}nog braka, preminuli u razmaku od jednog minuta. Naime, Xejms je umro u 79. a Loli je bila tri godine mla|a, ali su ve} nekoliko godina bili bolesni i razdvojeni. Na kraju, kada su deca shvatila da im je najve}a patwa upravo to {to su razdvojeni i spojili ih, oni su umrli. U posledwih desetak godina Xejms je stalno govorio }erkama da se pla{i da }e umreti pre ène. Pre godinu dana imao je mo`dani udar od kojeg je oslepeo, a nedugo potom Loli je izgubila pam}ewe pa su je smestili u dom za stare i nemo}ne osobe. O Xejmsu se kod ku}e brinula najstarija }erka ali je on stalno insistirao da bude sa suprugom, pa su ga }erke pre desetak dana odvele u dom. Tako su zajedno proveli posledwe dane, a osobqe doma je saop{tilo da je prvo umrla

Loli, a kada je to shvatio, nepun minut kasnije i Xejms. Postariji bra~ni par u Parizu nema zdravstvenih problema ali ima neobi~nih ideja i `eqa. Kada su odlu~ili da okre~i svoju ku}u, bra~ni par penzionera iz francuskog gradi}a Aluena odabrao je jarki ton zelene boje. Kada su wihovi sinovi zavr{ili posao shvatili su da se radi o fluorescentnoj boji, ali to ipak nije zasmetalo penzionerima koji su smatrali da ta nijansa deluje mladala~ki i da im se ba{ dopada. Me|utim, u op{tinskoj upravi nisu mislili tako jer, u skladu s lokalnim zakonom, svi gra|ani su du`ni da usklade boju fasade svoje ku}e sa ku}ama u okolini. Kom{ije su se `alile, a bra~ni par je tada podneo zahtev op{tinskoj upravi da legalizuje ono {to su uradili. Odgovor je bio negativan jer se wihova ku}a nalazi u blizini za{ti}enog spomenika kulture, a fluoroscentnom bojom je naru{en sklad. Na intervenciju gradona~elnika, zbog neodgovaraju}e boje ne}e platiti kaznu, ali }e morati da je skinu i okre~e ku}u prihvatqivom farbom. Q. M.

U DOMU ZDRAVQA „NOVI SAD”

Na{ David najlep{e pisao Deda Mrazu

Slab odziv na vakcinisawe U Domu zdravqa “Novi Sad” ju~e u prepodnevnim satima protiv novog gripa vakcinisalo se svega osmoro dece koja imaju neko hroni~no oboqewe. U ovoj zdravstvenoj ustanovi se nadaju da }e odziv biti boqi u poslepodnevnoj smeni. Lekari smatraju da bi kod dece starije od {est meseci vakcinisa-

we trebalo da bude obavezno, ukoliko roditeqi ne `ele da im se dete razboli od novog gripa. Prema re~ima epidemiologa dr Vladimira Petrovi}a, naj~e{}a reakcija na vakcinu protiv novog gripa kod dece sli~na je reakcijama koje su ve} vi|ene kod dece prilikom

vakcinacije protiv sezonskog gripa. - Naj~e{}e su to bolovi na mestu gde je vakcina primqena i glavoboqa, a mo`e se javiti i povi{ena temperatura u trajanju do 48 sati. Sve reakcije su prolaznog karaktera i ne ostavqaju nikakve posledice – poja{wava Petrovi}. Q. Na.

Novosa|anin David Kawuh osvojio je prvu nagradu za pismo koje je poslao Deda Mrazu u okviru akcije “Pi{i Deda Mrazu”, koju je i ove godine organizovala Po{ta Srbije. Drugo mesto osvojila je Olga Blagojevi} iz Ni{a, dok je Luka Gugleta iz Despotovca tre}i. Zajedno sa prvoplasiranim, oni }e danas u 14 sati dobiti nagrade u PTT muzeju u Beogradu, pi{e u saop{tewu Po{ta Srbije.

Novosadska utorak22.decembar2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ko se boji mutanta jo{

ovi grip uneo je paniku me|u Novosa|ane, a mnogi su se, kada se pojavio, pitali kada }e sti}i vakcina protiv ove bolesti. Zato su stru~waci Svetske zdravstvene organizacije prionuli na posao, napravili vakcinu i tako re{ili da stanu na rep ovom novom mutantu. Vakcine su stigle, a prvih 5.300 doza do{lo je i u na{ grad. I kada su se svi ponadali da je stigao spas u pravi ~as, a o~ito su se i ovda{wi lekari mislili da }e imati pune ruke posla, kako to obi~no biva kada se kod nas deli ne{to besplatno, desila se potpuno obrnuta situacija. Novosa|ani umesto da su se obradovali ovom medicinskom “~udu”, sve vi{e su po~eli da sumwaju u wegovu efikasnost. Nije ih ~ak ubedio ni Ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi}, koji je prvi zasukao rukav. Ministar je dokazao da je vakcina bezbedna, a Novosa|ani i daqe tra`e razne izgovore da je ne prime - od toga da ne}e ba{ wih virus uhvatiti do pri~e da prednost treba da imaju deca, trudnice i hroni~ni bolesnici. Neki opet smatraju da je najboqa za{tita rakijica i beli luk, a mnogi ve} koriste melem travara s Romanije koji, kako ka`e izumiteq, ubija sve viruse. Q. Nato{evi}

Druèwe s Nenadom Gruji~i}em Druèwe s autorom romana “Muà Du{a” Nenadom Gruji~i}em bi}e uprili~eno sutra od 17 do 19 sati u kwiàri “Most”, Zmaj Jovina ulica 22. Povod

Svoje èqe Deda Mrazu je ove godine pismom saop{tilo vi{e hiqada mali{ana iz cele zemqe, a me|u najlep{im radovima na{li su se i kolektivni. Prva u zajedni~kom stvarala{tvu su deca iz leskova~kog vrti}a “Na{e dete”, druga su deca iz pred{kolske ustanove “Dr Sima Milo{evi}” iz Zemuna, a tre}e mesto je pripalo |acima osnovne {kole “Miodrag âjetinac âjka” iz Trstenika. S. T.

dru`ewa su dve decenije postojawa izdava~ke ku}e “Prometej”. Pisac }e potpisivati primerke kwige, razgovarati i dru`iti se s ~itaocima. S. T.

Iskqu~ewe struje Futog: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama novog Futoga i naseqa Va{ari{te. Od 8.30 do 13 Ko{uti}eva od Grme~ke do broja 70.

V REMEPLOV

GRADSKO VE]E RAZMATRALO OPCIJU REZAWA ZARADA BIRANIH, IMENOVANIH I POSTAVQENIH

I gradona~elniku re`u platu za tre}inu?

~elnika Igora Pavli~i}a trenutno iznosi 124.000 dinara, a ~lanova Gradskog ve}a oko 100.000. Na ju~era{woj sednici Gradskog ve}a usvojen je predlog nacrta gradskog buxeta za narednu godinu koji }e biti 15 milijardi, {to je za ~etiri milijarde dinara mawe nego lane. Podse}amo, jo{ pro{le sedmice odlu~eno ja da se mase zarada za javna gradska preduze}a smawi za deset procenata, a taj novac }e biti usmeren za kapitalne projekte i stimulativne otpremnine. B. Markovi}

Iako se ovih dana mogla ~uti informacija da je Gradsko ve}e donelo odluku da }e od 1. januara plate gradona~elnika, wegovog zamenika, ~lanova Gradskog ve}a i imenovanih, biranih i postavqenih osoba u upravi grada, biti smawene za tre}inu to se, kako saznajemo, jo{ uvek nije dogodilo. Naime, ovu opciju je Gradsko ve}e samo razmatralo, a kona~na odluka da li }e smawena plata i u kojem iznosu biti, trebalo bi da bude doneta do sednice Skup{tine grada, koja }e se najverovatnije odr`ati 29. decembra. Ina~e, plata gradona-

Koka-kola karavan u De~jem selu Akcija prikupqawa poklona za mali{ane iz De~ijeg sela u Sremskoj Kamenici odr`ana je na Trgu slobode, u okviru “Koka-kola prazni~nog karavana”. Nakon obilaska Trga, Deda Mraz je sa svojim pomo}nicima [u{kom, U{kom, Du{kom, Mi{kom i Wu{kom svratio u Kamenicu i deci podelio poklone. Ovaj karavan, u svakom gradu koji poseti, apeluje na sugra|ane da prikupe i donesu {to vi{e poklona za mali{ane. B. M.

SINDIKAT KOMUNALACA PROTIV SMAWEWA PLATA

Neka u koverti bude kao lane Gradski odbor sindikata zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti uputio je pismo direktorima komunalnih firmi da ne smawuju zarade zaposlenima za deset odsto prema preporuci Gradskog ve}a, izjavio je predsednik ovog sindikata Zoran Radosavqevi}. Sindikat zahteva, naglasio je Radosavqevi} da se direktori pridr`avaju Zakona o kontroli zarada u

javnim preduze}ima i instrukcijama ministarstava za finansije i za rad da li~ni dohoci ostanu na pro{logodi{wem nivou. - Plate su u komunalim firmama realno mawe za 9,5 odsto. Me|utim taj procenat je i ve}i i kre}e se i do 30 odsto, jer se ne po{tuje cena rada utvr|ena kolektivnim ugovorima - nagla{ava Radosavqevi} i dodaje da

se li~ni dohoci u komunalim preduze}ima nisu pove}ali za osam odsto koliko je predvi|eno programima rada mada su programi usvojeni na sednici Skup{tine grada. Tra`imo od direktora, isti~e Radosavqevi}, da se pridr`avaju zakona i da ne rade po usmenim instrukcijama, jer za smawewe plata mora postojati pisani trag o tome. Z. Deli}

Paketi}i za mali{ane u MZ „Bistrica”

Filharmonija, pa kolce U Radni~kom domu je 22. decembra 1945. prire|eno drugarsko ve~e koje je bilo druga~ije od do tada uobi~ajenih zabava. Mesno sindikalno ve}e i Dru{tvo prijateqa muzike doveli su u salu tek obnovqeni orkestar Novosadske filharmonije koji je izveo nekoliko odlomaka iz popularnih dela klasi~ne muzike. Pre nego {to bi odsvirali neki komad, prijem~iv slu{aocima ve}inom neupu}enih u muziku, neko bi iz orkestra u

nekoliko re~enica objasnio sadr`aj dela, ulazao slu{aocima na neke wegove pojedinosti... Sve je bilo veoma lepo primqeno. A potom, odvijao se redovan program, jelo se i pilo koliko se imalo, odnosno malo. Publika je pevala masovne i narodne pesme pra}ena orkestrom, a igrana su i kola, odnosno, vrtelo se u ritmu valcera. Bilo je i pomalo fokstrota i svirana jo{ poneka igra koju je malo ko znao da igra. N. C.

Mesna zajednica “Bistrica” povodom novogodi{wih praznika organizuje sutra u 18 ~asova, u Ulici bra}e Drowak 11, humanitarnu priredbu uz podelu paketi}a deci, ~lanovima “Dru{tva za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama”. Priredbu }e uprili~iti prigodan program, u kome }e u~estvovati deca iz Dru{tva, ~lanovi Udru`ewa “Okriqe `ivota”, “Bogatstvo milosr|a i dobro-

~instva”, i u~enici gitare u “Kreativnom M kutku”, a nakon toga Deda Mraz }e deci podeliti paketi}e. Gra|ani tako|e mogu u~estvovati u ovoj akciji dono{ewem poklona za de~je paketi}e, danas od 17 do 20 ~asova u ovoj Mesnoj zajednici, kada }e se odr`ati ~ajanka “Za de~ju radost” uz ki}ewe jelke, koju je obezbedio “Pokret gorana”. I. D.

VESTI Svet duhovne lepote

O kwizi Radomana Kawevca

Promocija kwige Stanislava @ivkovi}a “Neuni{tivi svet duhovne lepote” bi}e odr`ana danas u 13 ~asova, u sve~anoj sali Matice srpske. Govori}e sekretar Odeqewa za likovne umetnosti Aleksandar Kadijevi}, profesor Branko Vujovi}, mr Tijana Palkovqevi} i autor. B. P. P.

Povodom 20 godina rada izdava~ke ku}e “Prometej” sutra u 12 ~asova, u kwi`ari “Most” odr`a}e se promocija kwige “Probudi me tek kad oseti{ da sam zaista mrtav” autora Radomana Kawevca. Pored autora gosti su i dr Dra{ko Rexep i Zoran Kolunxija. I. D.

U^ENICI IZ PET OSNOVNIH [KOLA

Zavr{ili obuku, okitili jelke U prazni~noj atmosferi, okruèni {arenim jelkama koje su sami ukrasili materijalom za reciklaù, u~enici tre}eg razreda iz pet osnovnih {kola koji su od 1. do 15 decembra u~estvovali u obuci o reciklaì, u~estvovali su u zavr{nom programu ki}ewa jelki ovim neobi~nim ali korisnim ukrasima. Obuku su organizovali Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine i Pokret gorana uz podr{ku organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), a zavr{noj sve~anosti koja je odràna u holu O[ “@arko Zrewanin”, prisustvovale su zamenica predsednika Skup{tine grada Marija Vrebalov i ~lan Gradskog ve}a za urbanizam i za{titu ìvotne sredine Jelena Atanackovi} Jeli~i}, koje su tom prilikom istakle zna~aj ovakve edukacije. -U budu}nosti postaju sve zna~ajnija pitawa odrìvog razvoja i zbog toga }emo, uz podr{ku OEBS-a nastaviti edukaciju u tom smeru - rekla je Atanackovi}. B. P. P.

Istorija biblioteke na dlanu Kwiga Mirjane An|elkovi} “Prilozi za istoriju Gradske biblioteke u Novom Sadu 1958-2008” bi}e predstavqena u sredu u 19 ~asova, u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. U~estvuju

bibliote~ki savetnik Mara Todorovi}, prof. @eqko Vu~kovi}, direktor biblioteke Dragan Koji}, studentkiwa novosadske Akademije umetnosti Mina Mom~ilovi} i autorka. B. P. P.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak22.decembar2009.

ZIMSKA SLU@BA „^ISTO]E” ZA VIKEND RADILA BEZ PREKIDA

Jezdili ulicama u punom sastavu Zimska slu`ba „îsto}e“ je tokom vikenda radila bez prekida, u skladu s vremenskim prilikama, a svi poslovi za koje je zaduèna su na vreme obavqeni, saop{teno je iz pomenutog preduze}a. Preksino} od 20 sati do ju~e u 4 ~asa radila je deùrna ekipa od 30 radnika s mehanizacijom, a ju~e u 4 sata na terene je iza{la Zimska slu`ba u punom sastavu sa 120 radnika i svom raspoloìvom mehanizacijom. Po gradu je raspore|eno i 20 spremi{ta za so, koja se redovno

dopuwavaju. Do sada je Zimska slu`ba „^isto}e“ potro{ila oko 70 tona soli. Zbog neo~i{}enih kolovoza kamioni za odno{ewe sme}a i daqe nisu u mogu}nosti da u|u u veliki broj ulica u prigradskim naseqima. Ju~e su po programu izno{ewa sme}a, izme|u ostalog, na redu bili Bukovac, Rumenka, ^enej, Stepanovi}evo, a u tim naseqima su ispra`wene samo one posude za sakupqawe otpada koje se nalaze u o~i{}enim ulicama. B. M.

Mrzovoqa rodila opasnost Ledenice ne dira niko i svima nam vise nad glavom (vidi sliku). A, zar je va`no ko je kriv, preduze}a, inspekcije

nostavna obaveza - uzeti lopatu u {ake i raspaliti po oluku. Sve nas mu~i spoqnotrgovinski deficit, globalno

Spisak odgovornih danas u {tabu? Predsednik Operativnog {taba zimske slu`be grada Sini{a Bubwevi} kaè da spisak odgovornih osoba preduze}a „Put“ koje nisu ispunile svoje obaveze predvi|ene programom zimske slu`be o~ekuje u toku dana{weg dana. Iako se o~ekivalo da taj spisak do wega stigne ju~e, to se nije desilo, kako kaè, iz objektivnih razloga. - Ju~e smo odràli sednicu Operativnog {taba zimske slu`be, kojoj je prisustvovao i direktor „Puta“, i konstatovani su propusti u komandnoj liniji. [to se spiska odgovornih ti~e, o~ekujem da }u ga dobiti danas, a to nije moglo biti ura|eno ju~e jer su u „Putu“ morali da prave plan i program preduze}a za narednu godinu - dodao je Bubwevi}. Uzimaju}i u obzir da se za danas, ve} u jutarwim satima, prog-

„@ar ptica”, javni spomenik?

„Obi~no ve~e” Milana Gutovi}a

ili oni koje sve mrzi. Mo`da je mu~no demonstrirati {efu kreativnost, kom{iji toleranciju ili qubav voqenom bi}u, al’ zar tolike mentalne i fizi~ke napore zahteva jed-

otopqavawe... ali postoje i problemim koje (gle ~uda) mo`emo i sami srediti. Potreban je samo elegantni zamah lopatom. D. A.

PROTESTNA VO@WA ZA SADA U LERU

Taksisti ~ekaju do ~etvrtka Taksi i autobuski prevoznici ostavili su gradskim i pokrajinskim vlastima rok do ~etvrtka da ispune zahteve u vezi suzbijawa nelojalne konkurencije. Danas tim povodom u Gradsko ve}e Saveza samostalnih sidnikata Novog Sada treba da se odr`i sastanak na kojem se o~ekuje i predstavnik Mini-

starstva za infrastrukturu Vlade Srbije. Pro{le sedmice prevoznici su organizovali protestnu vo`wu ulicama Novog Sada, zahtevaju}i, izme|u ostalog, o{tru kontrolu neregistorvanih linijskih prevoznika i ograni~ewe broja taksi prevoznika. Z. D.

DNEVNIK

ZBOG PROPUSTA ZIMSKE SLU@BE „PUTA”

Savet za kulturu Skup{tine grada odlu~io je na ju~era{woj sednici, da odbornicima u Skup{tini grada prosledi predlog da se podigne spomenik `rtvama rata. Re~ je o inicijativi da se spomenik „@ar ptica“, koji se nalazi na Spensu, ozvani~i, odnosno utvrdi za javni spomenik. Pozitivno mi{qewe za ovaj predlog dali su „Urbanizam“ i Zavod za za{titu spomenika kulture. A. V.

Foto: S. [u{wevi}

c m y

Glumac Milan Gutovi} gostova}e u bioskopu “Jadran” u subotu, u organizaciji pozori{ta “Tragovi”. Gutovi} }e u sali bioskopa u 19 sati izvesti monodramu “Obi~no ve~e”. Za rezervacije karata i informacije treba pozvati brojeve telefona 062/792-010 i 064/5561272. Z. Ml.

Na Spensu filmovi, stari zanati, med Na „De~jem novogodi{wem filmskom matineu“, u Art bioskopu „Vojvodina“, danas od 11 ~asova, bi}e prikazani filmovi „Sun~ani beri“ i „Disko crvi}i“, dok }e na „Novogodi{wem de~jem festivalu“, od 18 do 20 ~asova, nastupiti vrti} „Bambino“ i {kola stranih jezika „Spik ap“. U okviru „Novosadske zime“ na prvom spratu Spensa, otvorena je izlo`ba starih zanata, ru~nih radova, meda i vina. B. P. P.

Pomo} romskoj deci „Rotari klub“ i „Rotarakt klub“ organizuju humanitarnu akciju u kojoj }e prikupqati pomo} za romsku {kolicu, zalo`iti se za integraciju romske dece u vrti}e i pomo} {kolarcima sa gradivom. Na {tandu koji }e se nalaziti u Katoli~koj porti, od danas do 29. decembra, mo}i }e svi, uz kupqeno vino, suvo vo}e i vanilice da daju svoj doprinos ovoj humanitarnoj akciji. I. D.

Otkazan „Oskarov kabare” Predstava „Veliki 100 odsto Oskarov kabare“ koja je trebalo da bude odigrana danas u SNP-u, odlo`ena je za januar ili februar, zbog obaveza Ogwena Amixi}a. Prodate ulaznice va`e i za novi termin. B. M.

nozira ledena ki{a Operativni {tab zimske slu`be je nalo`io svim javnim komunalnim preduze}ima, koja imaju zimske slu`be, da preduzmu sve {to je potrebno

kako bi saobra}aj u gradu funkcionisao na najboqi na~in. Podse}amo, zbog konstatacija da su postojali propusti u radu Zimske slu`be „Puta“ u no}i iz-

me|u 14. i 15. decembra, a povodom zahteva gradona~elnika Igora Pavli~i}a da se utvrdi odgovornost nadle`nih, da se imenuju konkretni krivci i preduzmu adekvatni kazneni postupci, u „Putu“ je formirana komisija koja radi detaqnu analizu rada Slu`be za tu no}. Komisija }e analizirati spremnost mehanizacije u skladu s progla{enim stepenom pripravnosti, organizacioni rad Zimske slu`be i podatke o kretawima wihovih vozila u toku pomenute no}i. Tako|e, pro{le nedeqe je nakon sednice Operativnog {taba preduze}u „Put“ nalo`eno da se otklone svi kvarovi na mehanizaciji koja ~isti sneg, kao i da se dostavi spisak odgovornih osoba koje nisu ispunile svoje obaveze predvi|ene programom Zimske slu`be. B. M.

TURISTI^KE AGENCIJE, NOVA GODINA I OTVORENE GRANICE EU

Do~ek u Be~u za 69 evra

[oping ture i jednodnevni izleti u zemqe Evropske Unije, za koje dràvqanima Srbije od pro{le nedeqe nisu vi{e potrebne vize, jo{ uvek nisu aktuelni u novosadskim turisti~kim agencijama. Zaposleni u wima takve aran`mane najavquju tek za predstoje}e mesece 2010. godine, a do tada organizuju uobi~ajena putovawa tokom novogodi{wih i boì}nih praznika. Za putovawe u susedne dràve u pratwi profesionalnog vodi~a, potrebno je izdvojiti u proseku do 100 evra prema trenutno aktuelnim ponudama. Trodnevni boravak u Budimpe{ti, uz dva no}ewa sa doru~kom, obilaskom znamenitosti i {opingom po

Be~: do~ek u centru, povratak posle slavqa

Na stanici slab izbor Redovna autobuska linija od Novog Sada do nekog grada u Ma|arskoj – ne postoji. Najblià destinacija za koju se moè pazariti karta na Autobuskoj stanici je Be~. Prevoz na ovoj redovnoj liniji u jednom pravcu je 2500 dinara, dok je povratna karta 3950 dinara. Voz do Budimpe{te svakodnevno polazi sa novosadske stanice. Karta ko{ta 15 evra u jednom pravcu, a 23 evra je povratna. èqi turista, agencija “Presti`” nudi po ceni od 89 evra. Organizaciju jednodnevnih izleta, kako kaù iz ove agencije, za sada tek planiraju za februar ili mart a konkretne destinacije kreira}e potra`wa. Pojedine wihove kolege aran`mane sa

^ITAOCI PI[U SMS

akcentom na {opingu ve} su organizovali. Dvodnevni boravak u Qubqani ko{ta 99 evra. Aran`man obuhvata jedno no}ewe uz obilazak i {oping, kazala je za “Dnevnik” ispred agencije “Astra 021” Milijana Glamo~ak. Zimske ~arolije u prestonicama

bliskih nam suseda, ali uz slobodno vreme a bez no}ewa organizuje agencija “Argus turs”. Celodnevni boravak u Be~u, uz do~ek Nove godine u centru, i povratak autobusom natrag odmah posle slavqa, ko{ta 69 evra. Cene aran`mana ne paraju toliko u{i i xep, ali ako se ura~una i xeparac za {oping, odmor i kafu ili ~aj tokom ledenih decembarskih dana, ukupna ra~unica lako prelazi preko zaokru`enih 100 evra dnevno. Za dvodnevni ili trodnevni boravak u zemqama potpisnicama [engenskog sporazuma potrebno je stoga izdvojiti vi{e od prose~ne plate gra|ana Srbije. S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

No} hara po tezgama ûdno neko otopqavawe. Mo`da ipak nije globalno!!!? 064/1904... *** Toplane ne greju kad je 13, nema potrebe, a kad je minus 13 opet ne greju, jer ne mogu zbog havarija. Naravno nema odgovornih niti nadle`nih, a direktor Toplane i menaxment, koji se mogu ponositi {to su obezbedili najgore grejawe od kada postoji Toplana su naravno nedodirqivi. Ovo smo ba{ ovo èleli kada smo glasali za vas! Pozdrav Dnevniku! 063/549... *** Ako ho}e da dobiju slede}e, ili bilo koje budu}e izbore, vladaju}a koalicija, pre svih DS , moraju hitno da pohapse i najstroìje kazne ove divqake, tzv. navija~e. I u ovakvoj Srbiji ve}ina qudi je zgroèna onim {to se doga|a na stadionima i pretwama. 063/1646... *** Kona~no Vojvodina usvojila Statut. Iako je dosta prazan, nedore~en i daleko ispod mogu}nosti koje pruà veoma lo{ vaè}i Ustav, treba ga ~uvati i

maksimalno koristiti. Za{to sada kada je ova farsa gotova sami sebi sapli}emo nogu i odla`emo otvarawe kancelarije u Briselu. Nije li to `eqa ko~ni~ara usvajawa Statuta. Umesto brzog otvarawa kancelarije i ukqu~ivawe u regionalne evropske tokove, mi sami

EPS zaista dru{tveno najodgovornije preduze}e? Jer Zakon mora da postuje{ prema svom radniku, a ne da mu uskra}uje{ prava... 063/1687...

sebi sapli}emo nogu, ko~imo razvoj i odla`emo ovaj ~in kao da imamo vremena na pretek. 063/524... *** Ovo {to u TENT Obrenovac ne pla}aju smenski rad, samo navodi na razmi{qawe da li je JP

*** Za{to nestaju neophodne li~ne stvari korisnika tezgi na Futo{koj pijaci, a i pored po{teno pla}enih zakupa, nema ih, niko ne odgovara!?Stvari nestaju uglavnom no}u. 064/3078...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

VLAST ODBILA PREDLOG „VODOVODA“, KAKVE ]E BITI POSLEDICE

Bez sto posto poskupqewa Novi Sad `edan? Gradsko ve}e odbilo je predlog “Vodovoda i kanalizacije” da cena vode poskupi za 100 procenata i da u tom slu~aju grad iz buxeta ne izdvoji ni dinara za investicije preduze}a, te }e u narednoj godini “Vodovod” dobiti 340 miliona dinara i mogu}nost da pove}a cenu vode za 30 procenata, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u “Vodovodu i kanalizaciji”. Direktor Branko Bjelajac izjavio je da za normalno odr`avawe gradskog vodovoda i kanalizacije godi{we potrebno oko milijardu dinara a da je odobreno tri puta ma-

ve}an, a sa sve mawe novca odràva}e se sve ve}a mreà. Bjelajac je procenio da bi s novom cenom vode “Vodovod” zaradio oko 1,4 milijarde dinara, a obavezao bi se da milijardu uloì u investicije. - Po ceni vode na nivou smo siroma{nih op{tina, a od gradova samo Ni{ ima niù cenu vode. Mi smo hteli da se sa 100 odsto ve}om cenom vode 2010. godine odreknemo tih 500 miliona koliko nam grad daje po raznim osnovima, a rezultati bi se videli ve} na prole}e. Za oko 4.500 penzionera sa penzijom mawom od

Novosadska cena na dnu Po cenama vode lokalnih vodovoda iz jula ove godine, koje je novinarima dostavio Bjelajac, moè se videti da najvi{u cenu od 60,51 dinar bez PDV-a, pla}aju Be~ejci. Kraqev~ani pla}aju 46,73, a tre}i su In|ijci sa 45 dinara. Beogra|ani pla}aju 40,83 dinara, Ni{lije 28,01, a Novosa|ani 36,81 dinar. we novca, {to vodi ovaj ìvotno vaàn sistem u propast. - Nije bilo ni voqe ni hrabrosti da se prihvati na{ predlog, jer su predstavnici G17 plus bili protiv toga. Gradski buxet je mawi, programi javnih preduze}a su skresani, ali to ne bi smelo da se doga|a “Vodovodu” zbog wegovog zna~aja za grad. Kao direktor ne mogu da garantujem da }e u narednoj godini Novosa|ani imati vode, jer nemamo dovoqno novca da bih mogao da to tvrdim sa sigurno{}u – poru~io je Bjelajac. On je rekao da je izme|u 70 i 80 procenata gradskog vodovoda starije od propisanog veka trajawa i da }e dogodine mreà biti jo{ starija, broj havarija }e biti po-

10.000 dinara mi bi pokrili razliku u ceni, a prose~na porodica bi, umesto 400 dinara, pla}ala 800 dinara mese~no vodu, {to je mawe nego za internet, televiziju ili mobilne telefone – naveo je Bjelajac. Tako|e, on je naglasio da ti novi prihodi ne bi i{li u plate, jer se one nisu mewale od 2007. godine, a sada su i smawene za 10 procenata po uredbi Vlade. Bjelajac je to nazvao ~istom socijalnom demagogijom kojom se ne}e ni{ta posti}i, osim uvo|ewa uravnilovke. - Odobreno poskupqewe od 30 procenata omogu}i}e nam da kupimo potrebnu opremu, ali ne}e re{iti ni{ta {to se ti~e ulaga-

wa. Da smo pove}ali cenu za 100 procenata, Ka} bi 2010. godine bio povezan na gradsku kanalizaciju, a 2011. godine po~ela bi izgradwa sekundarne mre`e. Sada ne znam kada }e se to desioti, a tamo se posle svake ve}e ki{e pliva u izlivenim septi~kim jamama. Re{ili bismo i Ledince jednom za svagda, rekonstruisali bismo vodovod i kanalizaciju u

va, da izvori{te ”[trand” ponovo radi, da su grad i KfW banka ulo`ili 2,4 miliona evra u novu pumpnu stanicu u fabrici vode. Zavr{ena je zamena dovodnika sirove i pitke vode na Keju vredna 106 miliona dinara, du` dela Futo{ke ulice zamewena je kanalizacija i izgra|en je kolektor za Klini~ki centar Vojvodine.

tridesetak ulica, a grad ne bi morao da se zadu`uje – naveo je Bjelajac. Tehni~ki direktor “Vodovoda i kanalizacije” Nikica Ivi} podsetio je da je ove godine preduze}e uradilo 90 odsto planiranog, da je re{eno vodosnabdevawe Koviqa, Popovice i Parago-

Poloèno je oko kilometar magistralnog kanalizacionog kolektora u Ka}u, na Novom nasequ je skoro udvostru~en pritisak vode zamenom i rekonstrukcijom ~vori{ta, a unapre|eno je i upravqawe mreòm na Klisi, Slanoj bari, Vidovdanskom nasequ i êneju. S. Krsti}

}e da bude obavqena pod strogim konzervatorskim uslovima. Me|utim, “prethodna za{tita” za ku}e i zgrade koje se nalaze u Jevrejskoj 1 i 21, Ulici Vase Pelagi}a 16, Ulici Petra Dra{p{ina 8, 10, 20, 24 i 28 kao i u Po{tanskoj ulici 3, uglavnom je istekla, te je wihova budu}nost neizvesna. Kako je predvi|ena izgradwa ~etvorospratnica du` Jevrejske ulice i dvospratnih dvori{nih krila, vide}e se kojim }e tempom investitori iskoristiti ono {to im plan pru`a. Nije ne-

poznato da su placevi u Jevrejskoj ulici prepuni suvlasnika i nere{enih pravno-imovinskih odnoa, {to realizaciju ovog plana mo`e prolongirati na neodre|eno vreme. Ono {to je izvesno jeste da zgrada Pedago{ke akademije ostaje, i omogu}ena je wena nadogradwa, a planom nije mewana ni zgrada Glavnog komunikacionog centra. [to se ti~e nelegalnih objekata, bi}e prihva}eno postoje}e granice parcela, osim ako ugro`avaju javne gradske funkcije. Tolerisa}e se i prekora~ewe spratnosti za jedan sprat, ali zgrada ne sme biti vi{a od 22 metra, a legalizacija }e biti mogu}a jedino uz pozitivno mi{qewe Zavoda za za{titu spomenika kulture. S. Krsti}

[TA POSLE PONUDE ATP „VOJVODINA“ U STE^AJU

Gradsku kasu nova stanica ne zanima - Odnos gradske vlasti prema novoj me|umesnoj autobuskoj stanici ATP „Vojvodina“ u ste~aju je nepromewen, {to zna~i da grad nije zainteresovan da me|umesni prevoz preseli na novu lokaciju - izjavio je zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}. Dodu{e, Igi} je napomenuo da grad jo{ nije dobio ponudu ste~ajnoj upravnika „Vojvodine“Nikole Pavlovi}a da grad pod odre|enim uslovima preseli me|umesni prevoz, a kasnije i stekne pravo pre~e kupovine ovog kapitalnog objekta, koji poseduje dozole za rad. - Kada ponuda stigne gradska vlada }e je razmatrati na sednici Gradskog ve}a - rekao je Igi}. „Dnevnik“ je pisao da Pavlovi} u sklopu Plana reorganizacije „Vojvodine“ u ste~aju nudi gradu izme|u ostalog objekat novog servisa za autobuse za 374 miliona dinara na otplatu od 12 meseci. Ukoliko grad odbije po-

nudu ste~ajnog upravnika bi}e progla{en bankrot firme, a najvi{e }e biti o{te}ene banke, Meridijan i Komercijalna banka.One su ,“Vojvodini“ odobrile kredit od 780 miliona dinara odnosno 220 miliona dinara na osnovu dokumentacije koju je za izgradwu objekta posedovao nekada{wi vlasnik preduze}a Ilija Devi}. Novi servis, ka`e Pavlovi}, idealno je re{ewe za tehni~ki pregled autobusa, po{to Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“(GSP) ne mo`e vi{e u svom tehni~kom servisu da pregleda autobuse. Novi Zakon o bezbednosti saobra}aja propisao je kako treba da izgleda objekat za pregled autobusa pa su prostorije GSP za tu namenu sada neuslovne. Zbog te regulative GSP bi morao da gradi novi objekat ili da

VE^ERAS NA NOVOSADSKOM SAJMU

Javno snimawe „Petkazawa” Javno snimawe novogodi{weg izdawa najgledanije emisije Radio televizije Vojvodine - „Petkazawe“ bi}e odràno danas na Novosadskom sajmu. Snimawu moè prisustvovati i publika, koja moè da u|e u 19 sati uz ulaznicu koja ko{ta 200 dinara i kupuje se na Novosadskom sajmu od 11 ~asova. Prikupqeni novac namewen je za le~ewe povre|ene novinarke RTV-a Sneàne Mihailovi}. Akciju

su podràli i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Novosadski sajam. Novogodi{we „Petkazawe“, bi}e emitovano 25. decembra u uobi~ajenom terminu. U wemu }e biti mnogo u~esnika, me|u kojima i udruèwa seoskih èna iz cele Vojvodine pa }e razli~ite |akonije mo}i i da se probaju, a uìva}e se uz muziku tambura i harmonika. D. Ml.

Precizne vage bebama gode

Kompanija “Ninamedija” donirala je ju~e Klinici za ginekologiju i aku{erstvo tri najpreciznije i najpouzdanije vage za pra}ewe napretka beba od wihovog ro|ewa, pa do izlaska iz bolnice. Vrednost poklona je 140.000 dinara, a vage su odabrane kod Direk-

kologiju i aku{erstvo savremenom medicinskom opremom. Lane je darovala savremeni ure|aj za pra}ewe funkcija porodiqe i bebe tokom poro|aja, a pretpro{le godine poklonili su video nadzor koji omogu}ava komunikaciju rodbine sa porodiqom.

cije za mere i dragocene metale za kori{}ewe u zdravstvenim ustanovama. Na~elnica klinike dr Aleksandra Novakov – Miki} istakla je da }e zahvaquju}i ovoj donaciji biti rastere}ene sve klinike. - Ovaj poklon za bebe je zna~ajan zbog konstantnog osavremewivawa opreme u Betaniji. Vage su najsigurniji i najpouzdaniji na~in utrvr|ivawa telesne mase pri ro|ewu, a izuzetno su va`ne za merewe koli~ine unete hrane tokom podoja – istakla je Novakov-Miki}. Ina~e, ova kompanija ve} tre}u godinu poma`e Klinici za gine-

Direktor “Ninamedije” Dragan Radi} je rekao da je veoma va`no da uspe{na i dru{tveno odgovorna kompanija ulaè u zajednicu u kojoj posluje. Tako se ovo preduze}e fokusiralo na zdravqe trudnica, porodiqa i novoro|en~adi. - Osnovna karika u lancu svakog dru{tva je pojedinac, zato treba negovati svest o zna~aju svakog ~lana koji }e nam se pridruìti. Du`nost nam je i da kroz dru{tvene aktivnosti doprinesemo kvalitetnijem ìvotu qudi u zajednici, a upravo to ~inomo kroz donaciju ovoj zdravstvenoj ustanovi – zakqu~io je Radi}. Q. Na.

Nije pro{ao predlog „Vodovoda“ da se cena vode udvostru~i i da grad iz buyeta ne izdvoji ni dinar za investicije preduze}a. „Vodovod“ }e 2010. dobiti 340 miliona i mogu}nost da pove}a cenu vode za 30 procenata

^etvorospratnice u starom srcu grada

kako je kompleks Sinagoge pod za{titom kao kulturno-istorijska celina od velikog zna~aja eventualna rekonstrukcija Baletske {kole, Sinagoge i zgrade Jevrejske op{tine mora-

„NINAMEDIJA” POKLONOM OBRADOVALA BETANIJU

NOVA PRAVILA GRA\EWA ZA BLOK OD JEVREJSKE DO PETRA DRAP[INA

Jedan od najstarijih gradskih blokova, onaj oko Sinagoge, na pro{loj sednici Skup{tine grada dobio je plan detaqne regulacije kojim uspostavqa pravila gra|ewa u delu grada gde se stare ku}e me{aju s novim zgradama. Ome|en ulicama Jevrejskom, Vase Pelagi}a, Petra Drap{ina i Po{tanskom, blok }e dobiti blokovsku gara`u i prilaznu ulicu kroz samo srce kvarta, poslovno-stambeni sadr`aji su predvi|eni du` Jevrejske i Po{tanske ulice, a u ulicama Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a dozvoqena je izgradwa uglavnom ~etvorospratnica s potkrovqem. Urbanisti su preporu~ili “smirenu, ali reprezentativnu arhitekturu, jednostavnih geometrijskih formi i oblika”, a

utorak22.decembar2009.

tehni~ki pregled pla}a drugoj auto-ku}i, {to }e biti dodatni tro{ak za ovo gradsko preduze}e, koje ovu poslovni godinu planira da zavr{i sa gubitkom od oko 780 miliona dinara. U Gradskom saobra}ajnom preduze}u“Novi Sad“ sazna-

jemo da se za nekoliko dana zatvara tender, kada bi trebalo da se izabere najboqa ponuda za tehni~ki pregled autobusa. Javnosti se obratio i biv{i vlasnik ATP „Vojvodina“ Ilija Devi}, pismom prosle|enom medijima, predstavnicima vlasti u Srbiji i politi~kim strankama u kojem je optuìo biv{eg ministra za infrastrukturu u Vladi Srbije Vequ Ili}a. „ U usmenom razgovoru tada{wi ministar Ili} nije dozvolio da se potpi{u re{ewa da je GSP u ~ijem sastavu radi MAS izgubio legitimaciju kao upravqa~ autobuske i da se zabrani rad stanice“ kaè Devi} i dodaje da je pre toga obavqen sastanak sa Ili}evim pomo}nikom Borislavom Borovi}em kada je donet zakqu~ak o tome“ kaè izme|u ostalog Devi} u obra}awu javnosti. Z. Deli}

Foto: Q. Nato{evi}

U PROSTORIJAMA SVM-a

Potpisi za Nacionalni savet Gra|ani Novog Sada ma|arske nacionalnosti, koji `ele da se upi{u u poseban bira~ki spisak za neposredne izbore ~lanova Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine, to mogu da u~ine u kancelariji

Saveza vojvo|anskih Ma|ara na Trgu Ferenca Fehera 1. Kancelarija je radnim danima otvorena od 9 do 19 sati, a subotom radi od 9 do 13 sati. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 456-422. I. S.

VESTI Duva~ki performans na Akademiji

voda, Iberta i Ger{vina. Ulaz je slobodan. S. T.

Koncert studenata katedre za duva~ke instrumente i udaraqke odr`a}e se u sredu od 20 sati u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti. Klavirsku pratwu izvodi}e Oskar Riter, Ivana Karajkov i Nera Vuji}-Skelexija. Na programu su dela Handela, Kolomijena, Joliveta, Boze, Busera, Kali-

Koncert folklornog ansambla “Splet” pod nazivom “U selu kavga golema” odr`a}e se u subotu od 20 sati u Srpskom narodnom pozori{tu (SNP). Ulaz na koncert je 450 dinara, a karte se mogu kupiti na blagajni SNP-a i u prostorijama ovog folklornog ansambla, u maloj Ekonomskoj {koli, za vreme proba od 20 do 22 sata. S. T.

„Splet” u SNP-u

VOJVODINA

utorak22.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

NA TRGOVIMA SREMSKIH GRADOVA U NAJLU\OJ NO]I

Skromno slavqe uz doma}e zabavqa~e

Foto: M. Mitrovi}

Otvoreno klizali{te KAWI@A: Diskotekom na ledu u subotu je u dvori{tu Obrazovno-kulturne ustanove „Knesa” u Kawiì otvoreno klizali{te. Na ledu }e svakodnevno od 9 do 21 sat mo}i da uìvaju qubiteqi klizawa i oni koji èle da savladaju ovu

ve{tinu, a cene su veoma popularne. Za decu ulaznica je 50, za odrasle 100 dinara, a isto toliko staje i iznajmqivawe klizaqki. Pored Kawi`ana, o~ekuje se da }e na klizali{te dolaziti i zainteresovani iz okolnih mesta. M. Mr.

Sajam kwiga ZREWANIN: Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin” organizuje tradicionalni „Novogodi{wi mini sajam kwiga” koji je po~eo ju~e i traja}e do 31. decembra. Svi qubiteqi kwige mogu prona}i zanimqiva {tiva preko pedeset izdava~kih

ku}a, uz popust od 20 do 50 odsto. Pored najnovijih naslova kada je re~ o beletristici, ponuda kwiga i igrica za decu je daleko bogatija nego prethodnih godina. Sajam se odr`ava u Klubu kwige zrewaninske biblioteke. @. B.

Samodoprinos nije pro{ao NOVI BE^EJ: Budu}i da na birali{ta u Novom Be~eju nije iza{le polovina bira~a, a za samodoprinos se nije izjasnilo vi{e od polovine onih koji su glasali, samodoprinos u Novom Be~eju nije pro{ao. Novobe~ejci su se izja{wavali o uvo|ewu, odnosno produ`ewu mesnog samodoprinosa za period od 1.januara 2010. do 31. decembra 2020. godina. Na 16 bira~kih masta od 11.293, glasalo je 5.186 bira~a, ili 45,52 odsto. Za samodprinos je glasalo 3.983 glasa~a ili 34,96 odsto, a protiv je bilo 1.154 ili 10,13 odsto glasa~a. M. K.

BIOSKOPI

„2012”

PAN^EVO KULTURNI CENTAR „2012” (20) ZREWANIN SINEMA „G sila” (17) „Pu{” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma, “Sun~ani Beri i disko gliste”, Poetika srpskog filma (20), “Maks Manus” (21), Nordisk panorama (21.15), “Simon” (23)

POZORI[TA

SREMSKA MITROVICA: U najlu|oj no}i na trgovima sremskih gradova goste ne}e zabavqati estradne zvezde, ve} lokalni orkestri i tambura{ke bande. Zbog krize koja je u~inila svoje, do~ek 2010. godine bi}e skromniji nego ikada. U Sremskoj Mitrovici, Rumi i [idu, tradicionalno }e se organizovati do~ek na trgovima, dok u Staroj Pazovi, In|iji i Pe}incima i Irigu, ni do sada nije bilo organizovanog do~eka. U Sremskoj Mitrovici centralni gradski trg je ve} ukra{en jelkama, lampionima i svetle}om dekoracijom za {ta je Direkcija za izgradwu Sremske Mitrovice izdvojila je

ka Kulturno-obrazovnog centra Jasmina Axi}, jo{ uvek ne zna kako }e te}i program 31. decembra, niti mo`e da saop{ti imena izvo|a~a, jer }e se ona znati tek koji dan pred do~ek. Mesna zajednica u Staroj Pazovi je izdvojila 500 hiqada dinara za dekoraciju centra grada, ali ne}e biti organizovanog slavqa. U In|iji je grad ve} bogato dekorisan kao i prethodnih godina, a ~lan kabineta predsednika op{tine Vlada Miji} ka`e da ovde nisu ni do sada organizovali do~ek na trgu, jer su to uvek smatrali skupom investicijom. S. Bojevi}

OD IDU]E GODINE NOVI SISTEM PARKIRAWA U ZREWANINU

Ukidaju se naplatne rampe ZREWANIN: Sistem n?plate parkirawa u zoni kontrolisanog prolaza i u u`em gradskom jezgru Zrewanina od 1. januara trebalo bi da bude izmewen. Javno komunalno preduze}e „Pijace i parkinzi” je najavilo da }e naplatne rampe biti uklowene, a pla}awe parkirawa obavqa}e se putem SMS-a i kartica. Takva odluka doneta je iz vi{e razloga. Kako je navedeno, uklawawem naplatnih rampi voza~ima }e biti omogu}en lak{i prolaz kroz centar grada a ujedno }e do}i do smawewa buke i zaga|ewa u delu gde se te rampe nalaze. - Osim na buku i zaga|ewe mnogi Zrewaninci imali su pritu`be i na naplatu parkirawa subotom i nedeqom. Nismo mogli to da ukinemo zato {to postoji sistem zatvorenih rampi. Sada kada se pla}awe bude obavqalo putem SMS-a, kao i u svim drugim gradovima, voza~i }e automobile mo}i besplatno da ostavqaju od 15 ~asova subotom do ponedeqka u 7 sati – istakla je zamenica direktora JKP „Pijace i parkinzi” Mirjana Gavrilovi}. U ovom preduze}u tvrde da je bilo i pozitivnih strana rampi, a to

Smawi}e se gu`ve

je da se sav novac slivao direktno u gradski buxet. Ono {to nije vaqalo, bili su kilometarski redovi na ulazima i izlazima u parking zonu. Cena parkirawa }e ostati ista - 35 dinara po satu, a razmi{qa se i o ograni~avawu vremena stajawa zbog regulacije gu`ve u u`em delu grada. Ukoliko ne bude gu`ve sistem }e biti bez ograni~ewa. Posle najave da }e biti uklowene naplatne rampe postavilo se pitawe {ta }e biti sa radnicima

koji su radili na wima. U „Pijacama i parkinzima” tvrde da oni ne}e ostati bez posla. - Sada na terenu imamo mawi broj radnika nego {to je potrebno. Zato }e oni biti samo preraspore|eni. Trudili smo se da napravimo takav raspored da sve `ene anga`ovane na naplati parkirawa ostanu u delu u kojima }e postojati ku}ice. To su dva parking mesta - Prevlaka i @itni trg – objasnila je Gavrilovi}eva. @. B.

OSNOVCI IZ NOVOG BE^EJA I KUMANA PISALI DEDA MRAZU

Zravqe, qubav i posao za roditeqe NOVI BE^EJ: De~je odeqewe Narodne biblioteke Novi Be~ej, prvi put ove godine, or-

Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}” “Nasrtaji na wen `ivot” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Jelena Maqevi}, Tijana âbdarac, Hajrije Kova~i, Laura Brati}, Suzana Jovi}, Sneàna Fejdi, Marija Kunovac, Suzana Beri}-Dragojevi}, Milka Gligori}, Nada Amixi}, Sawa Miqevi} i Senade Greku iz Novog Sada, Maja Medi} i Silvija Pilipovi} iz Ba~ke Palanke, Tatjana Te{anovi} iz Bukovca, Brankica Savi}, Tatjana Vuki}evi} i Gabrijela [o{ iz Temerina, Vesna Tomi} iz Sremske Kamenice, @eqka Za}ko iz Rumenke, Tawa Jak{i} iz Stepanovi}eva i Gorica Siv~evi} iz Gajdobre, DEÂKE: Vesna Tobxi}-Bezkorvajnij, Jasna Lomjanski, Tamara Tasi}, Marija Blagojevi}, Sneàna Brusin, Sabrije Greku, Danijela Pe{ut, Marija Miqu{, Maja Stankovi}, Borislava Petrovi}, Sweàna Grijakovi}, Dubravka Kosti} i Aleksandra Mandi} iz Novog Sada, Nata{a Vla{i}-Isakov iz Novog Milo{eva, Danijela Sajdl iz In|ije, Bojana Savi} iz Ledinaca, Milijana Alempi} iz Sremske Kamenice, Mira Hrgovi} iz Stare Pazove, Svetlana Kokot iz Ba~kog Jarka, Branka Vidovi} i Sla|ana Na| iz Siriga, Bobana Pi{tanac iz Ba~kog Petrovog Sela, Sneàna Obrenov iz Gardinovaca, Maja Pletikapi} iz Petrovaradina, Aleksandra Mladenovi} iz Veternika, Jelena @ivakovi} iz Futoga, Jelena Panteli} iz Bukovca, Marijana Vasi} iz Ba~ke Palanke i Hermina Palinka{ iz Be~eja.

705.000 dinara. U novogodi{woj no}i program po~iwe u 21 ~as, nastupa}e Tambura{ki orkestar „Lagani be}arac”, a u pono} posle uobi~ajene ~estitke gradona~elnika i vatrometa nastupi}e novosadski sastav „Daire”. U Rumi }e tako|e biti organizovan do~ek na gradskom trgu, uz lokalne grupe i soliste izvorne, etno i rok muzike. Kako ka`e na~elnik Odeqewa dru{tvenih delatnosti u Op{tini Ruma Svetislav Damjan~uk za tro{kove postavqawa bine, ozvu~ewe i izvo|a~e op{tina je izdvojila milion dinara, a o dekoraciji grada pobrinu}e se JP za gra|evinsko zemqi{te. Sli~na situacija je i u [idu, a direktor-

ganizovalo je likovno-literarni konkurs „Ja verujem u Deda Mraza”, za u~enike ni`ih raz-

reda osnovnih {kola u Novom Be~eju i Kumanu. U pisawu pisama i crtawu u~estvovalo je dvanaestoro dece iz prvog i drugog i jo{ toliko dece iz tre}eg i ~etvrtog razreda. Ve}ina je poèlela dobro zdravqe, qubav, ali i posao za roditeqe, pa i pneumatsku sejalicu, da pro|e ova kriza, da ga stariji razumeju... Sve èqe su lepo spakovane i poslate Deda Mrazu u Laponiju. U Narododnoj biblioteci su odlu~ili da svima koji su pisali Deda Mrazu, kao nagradu dodele ~lnsku kartu biblioteke za 2010. godinu. Ve} sada se zna da su najuspelije radove poslali u~enici O[ „Josif Marinkovi}” i „Miloje îpli}” Slavi{a Ostoji} i Tibor Balint. M. K.

Dali krv pred praznik VR[AC: Hemofarmovi davaoci krvi su zasukali rukave i po tre}i put ove godine dali krv. Ovom prilikom krv je dalo 70 radnika i drugih zaposlenih. Predsednik sekcije davalaca krvi Goran Boì} rekao je da mu je ovo 57. davawe i da takvih humanih akcija{a ima mnogo. - Osim redovnih akcija, veoma ~esto se odazivamo kada nedostaju pojedine krvne grupe ili je nekome iz preduze}a za nekog iz familije krv preko potrebna. Kad god nas pozovu odazove se bar nas desetak i tako predstavqamo siguran oslonac zdravstvenim ustanovama – kaè Boì}. R. J.

VESTI Obnovqen deo ambulante u Bajmoku BAJMOK: Zavr{ena je prva faza obnove ambulante u Bajmoku na koju se ~ekalo trideset godina. Obnovqeno je odeqewe Op{te medicine koje je od danas i zvani~no otvoreno, a najavqena je i popravka preostalog dela ambulante u kojem su sme{teni stomatologija i de~ije odeqewe. Radovi su trajali skoro dva meseca, a iz gradskog buxeta ulo`eno je oko pet miliona dinara. Prilikom otvarawa najavqena su i druga ulagawa u Bajmok. Kako je re~eno na {kolskoj zgradi }e biti obnovqen i preostali deo fasade koju }e finansirati Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe. Iz Fonda za kapitalna ulagawa odobreno je 12 miliona dinara za revitalizaciju i adaptaciju katoli~ke crkve, dok je za obnovu pravoslavne parohije obezbe|eno 16 miliona dinara. Po zavr{etku svih radova centar Bajmoka }e dobiti novi izgled. Na otvarawu su prisustvovali predsednik suboti~ke Skup{tine Jene Maglai, direktorica Doma zdravqa Subotice dr Ru`ica Crwakovi}-Tonkovi}, upravnik Bajmo~ke ambulante Ma~ika Novot i predsednik MZ Bajmoka Branko Pokorni}. S. Stojiqkovi}

Novogodi{wi sjaj umesto fontana SUBOTICA: Plava fontana u Subotici ni ove godine ne}e biti pretvorena u zimski kafi}, ili neki drugi prostor gde bi mladi mogli da se okupqaju, iako je jo{ pre pet godina raspisan konkurs za pokrivawe ovog objekta. Odràvawe fontana i javnih ~esmi u gradu obavqa preduze}e GPM GAMS, po osnovu ugovora sa Direkcijom za izgradwu grada, a zbog nedostatka novca nije projektovan novi sistem za{tite plave fontane koji je neophodan, jer je staklenik koji ju je ~uvao od zimskih uticaja prethodnih devet godina, dotrajao. Izvo|a~ radova je pokrio Plavu fontanu novom folijom, koja je naàlost odmah bila uni{tena. Nepoznati po~inioci su je o{tetili, tako {to su je rasekli na 30 mesta. Zazimqavawe Plave i Zelene fontane, kao i ~esme u gradu ko{ta 500 hiqada dinara. - U toku je novogodi{we ki}ewe grada. Bi}e ukra{en centar Subotice, kao i ulice [trosmajerova, Dimitrija Tucovi}a i Matka Vukovi}a. Ukra{ava se sa let-tehnologijom i bi}e oki}eno 350 mesta. Za ovaj posao izdvojeno je tri miliona dinara – kaè zamenik direktora JP „Direkcije za izgradwu grada” Petar Blau. A. A.

Setva mawa od planirane APATIN: Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor u Zapadnoba~kom upravnom odboru setva je obavqena na samo 64 odsto planiranih povr{ina. Od planiranih 38.600 hektara p{enicom je zasejano 23.333 hektara, odnosno 60,4 procenta. Pod je~mom je 3.945 od planiranih 4.500 hektara, a najve}i procenat je ostvaren u setvi uqane repice. Od planiranih 2.400 uqana repica je zasejana na 2.160 hektara. J. P.

VOJVODINA

DNEVNIK UKOLIKO SKUP[TINA USVOJI VI[E CENE GREJAWA

utorak22.decembar2009.

LOKALNI AKCIONI PLAN ZA MLADE

Pan~evci organizuju Institucije proteste usagla{avaju korake PAN^EVO: Ukoliko Skup{tina 29. decembra, donese odluku o pove}awu cene daqinskog grejawa Pan~evci }e iza}i na ulice i organizovati proteste, ka`u predstavnici Inicijativnog odbora gra|ana za pregovore sa gradskom vlasti. Grejawe bi prema najavama od januara trebalo da poskupi 35 odsto, {to bi cenu po kvadratnom metro podiglo na 74,72 dinara. Slavko Malixan iz Inicijativnog odbora zamera {to }e gradski ~elnici odluku doneti bez javne rasprave ne pitaju}i gra|ane da li toliku cenu mogu da pla}aju. On negoduje i zbog ~iwenice da Javno komunalno preduze}e „Grejawe” nije dostavilo izve{taj o poslovawu koji je gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi} obe}ala u oktobru ove godine. Daqinsko grejawe u Pan~evu trebalo je da poskupi od ove

grejne sezone na osnovu odluke koju su odbornici usvojili 29. septembra, a po kojoj bi ra~uni u pojedinim delovima grada bili duplo ili ~ak troduplo vi{i od sada{wih. Zbog burnog reagovawa gra|ana koji koriste ovu uslugu Skup{tina grada je odluku stavila van snage i formirala radnu grupu koja je trebalo do decembra da uradi predlog nove odluke. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za finansije Zoran Jovanovi} obja{wava da posao radne grupe slabo napreduje i da gradska vlast ne moè da ~eka jer je JKP „Grejawe” u ovu grejnu sezonu u{lo sa gubicimo od oko 200 miliona dinara. Zato je Gradsko ve}e sa~inilo tekst nove odluke kojom se predlaè poskupqewe grejawa kaè Jovanovi}. Malixan kaè da posao slabo napreduje zbog toga {to treba ispraviti sve nelogi~nosti

NEIZVESNA SUDBINA SOMBORSKOG HOTELA „INTERNACION”

Likvidacija ledenog dvorca SOMBOR: Sombor je ostao bez svog jedinog pravog hotela, nekada{we „Slobode” a od momenta privatizacije „Internaciona”. Naime, ovaj hotel je zbog nezavidne finansijske situacije oti{ao u likivdaciju, ~ime se dvadesetak radnika na{lo na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, dok je nekoliko zaposlenih

ostalo u „dvorcu od leda”, kako bi obezbedilo koliko-toliko funkcionisawe sistema somborske turisti~ke perjanice u kojoj nema ni grejawa ni gostiju. Ve}inski vlasnici ovog hotela, dr Bogdan Magli}, poznati srpski nuklearni fizi~ar koji je svetsku nau~nu karijeru ostvario u SAD i Nata{a Tiragi} ubrzano tra`e kupca za svoj deo kapitala u ovom mastodontu, koji nakon privatizacije, nisu uspeli da izvedu „na zelenu granu”. Prema sasznawima „Dnevnika”, niko se jo{ od potencijal-

nih kupaca hotela u centru grada nije javio, tako da je sudbina ovog objekta i nekada{wih radnika krajwe neizvesna. U sindikatu „Nezavisnost” ka`u da radnici odlaze bez otpremnina i bez ispla}enih zarada za posledwih pet meseci. Na vanrednoj Skup{tini akcionara podr`an je predlog Upravnog odbora da hotel ide u likvidaciju, a za likvidacionog upravnika imenovana je dosada{wa direktorka i mawinska vlasnica „Internaciona” Nata{a Tiragi}. Nekada{awi hotel „Sloboda”, koji svojim nezgrapnim soc-realisti~kim „silosom”, odnosno vaqkastim aneksom u kome su bili sme{teni liftovi i stepeni{te dominira panoramom grada, kupio je Bogdan Magli}, ro|eni Somborac, na aukciji 2004. godine po po~etnoj ceni od 59,9 miliona dinara, a ime hotela koji je nalazi u samom centru grada i ima 150 soba, odmah je promeweno u „Iternacion”. Prilikom kupovine, dr Magli} je obe}ao da }e izgraditi kongresne sale, spa-centar i pro{iriti hotel, ~ime bi Sombor stekao preduslove da bude zna~ajniji faktor kongresnog turizma u Srbiji. Proteklih godina novi vlasnici hotela su nekoliko puta dolazili u sukob sa lokalnim vlastima u vezi sa kori{tewem hotelskog sistema grejawa kojim je zagrevan i Muzej i Gimnazija „Veqko Petrovi}”, ali i sa zaposlenima kojima su kasnile zarade. M. Miqenovi}

Pomo} civilnom sektoru ZREWANIN: Delegacija Evropske unije, uz podr{ku Regionalnog centra za dru{tveno-ekonomski razvoj „Banat”, organizovala je u Multimedijalnoj sali Gradske ku}e u Zrewaninu informativni skup na kome je predstavqena nova pomo} EU Srbiji. Re~ je o jednoj od najve}ih bespovratnih pomo}i civilnom sektoru na ovim prostorima, jer je EU izdvojila ukupno 3,5 miliona evra kojima }e biti podr`ani projekti nevladinih organizacija. Vrednost pojedina~nih projekata iznosi}e od 50.000 do 150.000 evra. Informativni seminar organizovan je sa ciqem da se predstavnici civilnog dru{tva, koji su zainteresovani da u~estvuju u javnom pozivu za dodelu sredstava fonda, upoznaju sa detaqima konkursa. Javni poziv za dostavqawe predloga projekata je raspisan 30. novembra, a rok za aplicirawe isti~e 1. marta 2010. godine. Konkursna dokumentacija mo`e da se preuzme na internet prezentacijama www.europa.rs i www.dijalog.org.rs. @. B.

i kontradiktornosti prethodne odluke. - Zbog zamrznutih plata i penzija u 2010. godini gra|ani mogu da prihvate da grejawe poskupi u visini projektovane inflacije za narednu godinu – tvrdi on i dodaje da zbog pove}awa cene ~lanovi Inicijativnog odbora ponovo tra`e razgovor sa gradona~elnicom Vesnom Martinovi}. Pan~evce osim nove cene grejawa od janura o~ekuje i poskupqewe vode za oko 23 odsto, poskupqewe struje i svih drugih komunalnih usluga jer gradska komunalna preduze}a po~etkom godine koriste pravo da pove}aju cene u procentu koji zbog planirane inflacije odobri Vlada Srbije. U Pan~evu je {to zbog propasti preduze}a {to kao tehnolo{ki vi{ak ove godine bez posla ostalo oko 7,5 hiqada radnika. L. L.

VR[AC: Op{tina je po~ela da sa~iwava Lokalni akcioni plan za mlade Vr{ca koji bi trebalo da se sprovodi od 2010. do 2014. godine. O nacrtu ovog dokumenta razgovarali su predstavnici |a~kih parlamenata, koordinator Kancelarije za mlade Svetlana Strajin, ~lan Op{tinskog ve}a za omladinu i sport Julkica Mitra{inovi} i predsednik Saveta za mlade Quban Pani}. Oni su se sloìli da dokument sadrì sve ono {to treba da se uradi kako bi se poboq{ali uslovi za ìvot i rad mlade populacije. Usaglasili su i one korake koji bi trebalo da se u~ine kako bi se konkretizovalo sve {to je planom zadato. Ina~e, za brigu o mladima i wihovim specifi~nim potrebama u ovoj sredini staraju se Kancelarija za mlade, Savet za mlade i lokalni parlament. Posledwih meseci op{tina kroz razvojne pri-

Najaktivniji u sportu

vredne projekte, izgradwom Tehnolo{kog parka za ulagawa stranih i doma}ih investitora planira otvarawe vi{e hiqada radnih mesta. I Fondacija „Hemofarm” i op{tina stipendijama poma`u mlade, a novac su do sada donirali

MALI AKCIONARI BRODOGRADILI[TA „BEGEJ” TVRDE:

Holan|ani nisu vlasnici fabrike

ZREWANIN: Mali akcionari zrewaninskog brodogradili{ta „Begej” okupili su se ju~e ispred fabri~ke kapije, zahtevaju}i od poslovodstva odgovore na niz pitawa, a prvenstvo ih je zanimalo {ta }e biti sa wihovim akcijama. Tako|e, oni su optuìli menaxment da na nezakonit na~in trguje akcijama firme, {to wima nanosi {tetu. - Su{tina na{eg okupqawa je da rukovodstvu poru~imo da ne damo svoje i da traìmo na{e akcije koje nismo dobili besplatno, ve} smo ih kupili. Rukovode}a struktura ne moè da bilo {ta radi na nezakonit na~in. Privatizaciju mora da sprovede onako kako je zakonom re~eno, a ne po nekom svom specijalnom programu – poru~io je predstavnik akcionara Milan Vi{wi}, ina~e biv{i direktor „Begeja”.

Mali akcionari ju~e ispred brodogradili{ta

gradili{te pre vi{e godina. Vi{wi} obja{wava da je holandska kompanija „K. Damen” svojevremeno od Vojvo|anske banke otkupila potra`ivawa prema „Begeju” i da je tako postala samo ve}inski poverilac a ne i vlasnik zrewaninskog preduze}a.

Najboqe brodogradili{te Generalni direktor „Begeja” Dragomir Subi} kazao je ju~e novinarima da je pozvao predstavnike akcionara na razgovor, ali da su oni to odbili, dodaju}i da mu nije jasan povod wihovog ju~era{weg okupqawa. Subi} je naglasio da za sve poslove brodogradili{ta postoje papiri i da se lako mogu proveriti u sudu i Agenciji za privatizaciju. Po wegovim re~ima, fabrika je opstala uprkos silnim dugovima i sada je najboqe brodogradili{te u Srbiji i peti po redu izvoznik u pokrajini, prema podacima Privredne komore Vojvodine. Subi} je dodao da je „Begej” stabilna firma koja radnicima redovno ispla}uje zarade. Ju~era{wim protestom stvorene su nedoumice u javnosti. Dok menaxment brodogradili{ta tvrdi da je ve}inski vlasnik fabrike holandski „Merkurijus interne{nal”, akcionari to opovrgavaju i navode da se upravqa~ki paket akcija nalazi u rukama dr`ave. Po wima, 66,67 odsto kapitala je u dr`avnoj svojini, a 33,33 odsto poseduje 351 mali akcionar, kako je i bilo pre ste~aja uvedenog u brodo-

- Prema podacima iz banke, „K. Damen” je otkupio potra`ivawa koja ~ine 96 odsto vrednosti kapitala brodogradili{ta „Begej”, {to nije mogao, jer se 33,33 odsto nije moglo dati ni po jednom osnovu, s obzirom da su te akcije kupili radnici pre ste~aja – istakao je Vi{wi}. Ubrzo posle preuzimawa fabrike iz grada na Begeju „K. Damen” je oti{ao u ste~aj, pa je imo-

vina brodogradili{ta u{la u ste~ajnu masu te holandske firme. U ste~ajnom postupku, 96 odsto akcija „Begeja” otkupquje „Merkurijus interne{nal” za 50.000 evra, i po tom osnovu postaje vlasnik firme, {to je, ube|eni su akcionari, pravno nemogu}e. - Ne èlimo samo na{e akcije, ve} i da sa~uvamo firmu, jer ne moèmo dozvoliti da preduze}e koje vredi desetine miliona evra bude prodato za 50.000 evra - dodao je Vi{wi} i naglasio da u celoj pri~i oko trgovine akcijama „Begeja” ima mesta za policiju i tuìla{tvo. Okupqeni akcionari, tako|e, zahtevali su ju~e da im se objasni na koji na~in je otvoren, vo|en i zavr{en ste~aj u „Begeju”, kako su potraìvawa Vojvo|anske banke pretvorena u akcije i po kom osnovu su otpisane i izbrisane kupqene akcije radnika iz strukture kapitala brodogradili{ta. Ina~e, i po zvani~nim podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, ve}inski vlasnik „Begeja” je „Merkurijus interne{nal” sa 96,4 odsto kapitala, a ostatak poseduju „Mer korporej{n” i nekoliko pojedina~nih akcionara. @. Balaban

BE^EJSKA O[ „PETEFI [ANDOR” U BORBI PROTIV NASIQA

Zamrznuta scena re{ava konflikte BE^EJ: Kada je projekat UNICEF-a „Moja {kola, {kola bez nasiqa” u pitawu, onda je be~ejska Osnovna {kola „Petefi [andor” lider u ~itavom potiskom okru`ewu. Sertifikat, kojim se ova obrazovna ustanova izdvaja od ostalih, ve} godinu dana je u wihovom vlasni{tvu i ukra{ava ulaz u {kolsku zgradu. Jo{ va`nije je da su u~enici ove {kole nastavili proces aktivnosti vezan za smawewe svih vrsta nasiqa. - U pitawu je aktivnost „Forum teatra” u na{oj {koli, koji ~ine desetak u~enika, pod vo|stvom nastavnice srpskog jezika Nata{e

Kne`evi} i wihovo gostovawe u tri be~ejske osnovne {kole. Sa

Dragica Krsti}

decom na ma|arskom jeziku radi nastavnica geografije Erika Kakowi. Deca na sceni prika`u jedan oblik svakodnevnog nasiqa, scena se tada „zamrzava” i publika se ukqu~ije tako {to nudi mogu}e na~ine izbegavawa konflikta, ili smawewe posledice nasiqa. Predstave „Forum teatra” izvedene su za u~enike vi{ih razreda i nai{le su na izuzetno dobar prijem u svim {kolama. Posebno nas raduje {to su deca bila vrlo aktivna tokom predstave – ka`e direktorka be~ejske O[ „Petefi [andor” Dragica Krsti}. V. Jankov

i Ministarstvo za omladinu i sport i nema~ka Fondacija GTZ. Na jednoj od narednih sednica o Planu }e raspravqati i odbornici Skup{tine op{tine, a potom predstoji posao na o`ivotvorewu ovog dokumenta. R. Jovanovi}

VESTI Kikindski policajci u~e romski KIKINDA: Kikindski policajci prvi su u Srbiji koji su u protekla tri meseca imali kurs romskog jezika. Dva puta nedeqno, sa nastavnikom romskog jezika Aleksandrom Stojkovim, policajci su u~ili osnovni romski jezik, {to }e im olak{ati rad na terenu. Osnovni kurs romskog jezika ima 20 ~asova, a pomo} u relaizaciji ovog projekta pruìlo je Udruèwe Roma. Policajci koji rade u delovima grada u kojima je romski ìvaq, sada su nau~ili kako da se pozdrave, legitimi{u osobu, zatraè pomo}, a upoznali su se i sa tradicijom i na~inom ìvota romskih zajednica. U ~etvrtak dvadesetak policijaca polaè zavr{ni test. Prema planu Policijske uprave u Kikindi naredne nedeqe zapo~e}e kursevi u~ewa romskog jezika i za policajce u Senti i Kawiì, a wihove kolege iz Kikinde, wih dvadesetak, zapo~e}e u~ewe ma|arskog jezika. Ma|arski jezik pro{le godine u~ilo je 20 pripadnika policijske stanice u Senti i desetak policajaca iz Kawiè, {to se pokazalo kao dobro, jer su policajci lak{e obavqali zadatke bez jezi~ke barijere. A. \.

Priznawa borcima Batinske bitke BEÊJ: Sve~anom sednicom Predsedni{tva u pro{irenom sastavu, Op{tinski odbor Saveza boraca Be~ej danas }e obeleìti Dan JNA. Skup je zakazan za 10 sati i odrà}e se u prostorijama be~ejskih boraca. U okviru sve~ane sednice bi}e uru~ena i priznawa Pokrajinskog odbora Saveza boraca povodom 65 godina Batinske bitke, a primi}e ih osmoro be~ejskih ìvih u~esnika jedne od posledwih velikih bitaka u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima: Milenko Brankov, Petar Brezovac, Mara Boì}, Stevan Bukinac, Sava Ivo{evi}, Slobodan Jovanov, Slavko Rus i Melanija [evi}. Po zavr{etku sve~ane sednice be~ejski borci }e nastaviti druèwe uz evocirawe uspomena iz perioda NOR. V. J.

utorak22.decembar2009.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

MINISTAR POLICIJE DAO NALOG DA SE UTVRDI DA LI JE LIDER LSV-a PREKR[IO NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA

„JATOVA” LETELICA PRINUDNO U SOFIJI

Da~i} ispituje ânkovo sankawe po novosadskim ulicama Ministar unutra{wih poslova Srbije i lider SPS-a Ivica Da~i} izjavio je sino} na sednici Republi~kog parlamenta da je dao nalog svojim saradnicima da ispitaju {ta se ta~no dogodilo u Novom Sadu i da li je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ânak prekr{io zakon voze}i motorne sange novosadskim ulicama. - Mora ta~no da se ispita da li je ânak prekr{io odredbe novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju. Kao {to Zakon vaì za sve, tako vaì i za ânka - kazao je Da~i}. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ânak izjavio je ju~e da se nije bahato pona-

Srspke napredne stranke Tomislav Nikoli}. “To {to sam 200 metara ili 500 metara probao vozilo koje mi je dao na uslugu prijateq, koji je promoter i prodavac takvih vozila, ne vidim kao bilo kakav problem osim potrebu za ne znam kakvim skandalima”, ocenio je ânak. “Zar stvarno mislite da se moè voziti bahato na minus tri u ko{uqi kratkih rukava. Pa to onda govori o meni kao ~oveku neverovatne fizi~ke spreme koji moè da izdrì tu tempreturu i to pod vetrom kod kojeg otkazuju vitalni organi u roku od samo par minuta”, dodao je ânak. S. S.

{ao u saobra}aju kada je ulicama Novog Sada, kako je rekao, nekoliko metara vozio motorne sanke. Na Jutjubu objavqen je snimak na kome se vidi Nenda ^anak kako u jednoj ulici u Novom Sadu, u pe{a~koj zoni, u majci kratkih rukava vozi motorne sanke. “Za bahato pona{awe u saobra}aju vi trebate da budete u saobra}aju. Po zakonima ove zemqe ja nisam bio u saobra}aju, zbog toga {to motorne sanke nisu podvedene ni pod jedan zakon”, kazao je ^anak. Kako je naveo, kada se neko bahato pona{a onda on parkira svoj xip na stazu za slepe kao {to je to ~inio lider Nove Srbije Velimir Ili} ili lider

Avion bio ispravan

Podkomitet za bezbednost vazdu{nog saobra}aja saop{tio je ju~e da je “Jatov” avion “Boing 737”, koji je prekju~e prinudno sleteo u Sofiju, pre leta iz Beograda za Istanbul pregledan i da je utvr|eno da je bio tehni~ki ispravan. Na vanrednoj sednici, kojom je predsedavao predsednik Podkomiteta za bezbednost vazdu{nog saobra}aja Ministarstva infrastrukture, utvr|eno je da je na polovini puta izme|u Sofije i Istanbula u fazi inicijalnog sni`avawa visine, do{lo do vibracija i neuobi~ajenog zvuka na desnom motoru, a da je pilot postupio po propisanoj odgovaraju}oj proceduri. Posada je obavestila putnike da }e iz tehni~kog razloga umesto u Istanbul avion sleteti u Sofiju, a sletawe je obavqeno potpuno normalno. (Tanjug)

NASTAVQENO PRIVO\EWE OSUMWI^ENIH ZA PRETWE NOVINARKI B92

SLAVOQUB CARI] O @ALBAMA GRA\ANA SUDU U STRAZBURU

Uhap{en vo|a navija~a, oficir VS

Po broju podnetih predstavki Srbija deseta u Evropi

Pripadnici MUP-a Srbije, u saradwi sa bezbednosnim slu`bama Vojske Srbije, uhapsili su i odredili zadr`avawe Draganu \. (27) zbog ugro`avawa sigurnosti i pretwi novinarki B92 Brankici Stankovi}, saop{teno je ju~e. U saop{tewu se navodi da je uhap{eni 16. decembra u Beogradu, na stadionu Fudbalskog kluba „Partizan“, predvodio

grupu navija~a tog kluba na ju`noj tribini i podstrekivao druge da pevaju pesme uvredqive sadr`ine o Brankici Stankovi}. Prema navodima B92, uhap{eni je poru~nik Vojske Srbije i radi u Vojno-geografskom institutu u Beogradu. Policija je ranije privela {est navija~a „Partizana” zbog pretwi novinarki Stankovi}. (Beta)

OKRU@NO JAVNO TU@ILA[TVO U ZREWANINU

Istraga zbog poku{aja ubistva Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Aleksandra A. (26) iz Zrewanina, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva u poku{aju. Prema navodima tu`ila{tva, Aleksandar A. se 12. decembra ove godine ispred ugostiteqskog objekta „Bejsment“ u Gunduli}evoj ulici u Zrewaninu, sastao sa R. N., s kojim se najpre verbalno, a zatim i fizi~ki sukobio. Posle toga, Aleksandar je oti{ao ku}i,

uzeo no`, i mobilnim telefonom zakazao „vi|ewe“ sa R. N. ispred Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ u ulici Obala Sowe Marinkovi}. Kada je R. N. do{ao na zakazano mesto, oni su nastavili verbalni duel, a nakon toga je Aleksandar izvadio no` iz unutra{weg xepa jakne i sna`nim zamahom ubo `rtvu u stomak. R. N. je, tom prilikom, zadobio te{ke telesne povrede. Aleksandar A. se nalazi u pritvoru od 12. decembra ove godine. (Beta)

Droga maloletniku Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Zrewaninca Nina P. (18), zbog sumwe da je drugome omogu}io da u`iva opojnu drogu. Osumwi~eni je 24.

novembra ove godine, oko 12 ~asova, u Ulici dr Emila Gavrila u Zrewaninu, u stanu malodobnog G. N. wemu dao da popije tabletu „rivotrila“, {to je ovaj i uradio pa mu je pozlilo.

Autom u kanal Zbog sumwe da je ugrozio javni saobra}aj, protiv Jovana K. (25) iz Kleka zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog. On je, kako se navodi u optu`nom aktu, 25. jula ove godine, oko 4,30 ~asova, upravqao automobilom marke „jugo“ pod dejstvom alkohola od

1,40 promila. Jovan se vozilom kretao iz pravca @iti{ta ka Kleku i nije dr`ao vozilo {to bli`e desnoj ivici kolovoza. U jednom momentu autom je sleteo s puta u levu stranu i zaustavio se u odvodnom kanalu. Tom prilikom wegov saputnik M. M. lak{e je povre|en.

La`ni iskaz Protiv Petka L. (55) iz Se~wa Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo davawa la`nog iskaza. On je 14. februara pro{le godine, u Se~wu, kao stranka u

upravnom postupku, podneo zahtev za izdavawe duplikata voza~ke dozvole i dao la`nu izjavu da je originalni dokument izgubio. Na osnovu takvog iskaza dobio je duplikat „izgubqene“ voza~ke dozvole. @. B.

RAZBOJNI[TVO U HRTKOVCIMA

Osumwi~en za kra|u stojadina Branko J. (32) iz Koceqeve uhap{en je i pritvoren na osam dana zbog osnovane sumwe da je neovla{}eno koristio tu|e vozilo. Branko J. se tereti da je iz dvori{ta jedne ku}e u Hrtkovcima odvezao „zastavu 101“, a onda, kada mu je policija u{la u trag, ostavio je kola u centru Hrtkovaca i poku{ao da pobegne. Policija je uhapsila Branka J. i predalaga ga istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Rumi, koji mu je posle saslu{awa odredio pritvor od osam dana. S. B.

Zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za qudska prava (ESQP) Slavoqub Cari} izjavio je za „Dnevnik“ da su gra|ani podneli sudu u Strazburu preko 3.000 predstavki protiv dr`ave, a da je sud dosad doneo 40 presuda i 47 odluka u odnosu na Srbiju, po predstavkama od kojih se ve}ina odnose na dugo trajawe sudskih postupaka pred doma}im sudovima i neizvr{ewe pravosna`nih presuda. - Po broju podnetih predstavki Srbija je deseta u Evropi. Ispred nas su Rusija, Turska Ukrajina, Rumunija, Italija, Poqska, Gruzija, Moldavija i Slovenija. Samo tokom ove godine bilo nam je komunicirano oko 46 predstavki, s tim {to u jednoj imamo 31 podnosioca, jer ih je sud objedinio u jedan predmet - ka`e zastupnik Srbije Cari}, u razgovoru za na{ list.

Sud u Strazburu

On nagla{ava da je i pre pravosna`nosti presuda ESQP donetih u korist podnosilaca predstavki, dr`ava izvr{ila

ZA VIKEND U STAROJ PAZOVI

Ukraden kamion pun robe Pun kamion s prikolicom robe – „henkelovih“ proizvoda za gra|evinarstvo, kako se osnovano sumwa, ukrali su za vikend, u Staroj Pazovi, u Masarikovoj ulici, pod okriqem no}i Goran B. (36) iz Aran|elovca i Milan A. (38), iz Novog Sada. U kamionu i prikolici bilo je robe u vrednosti od 450.000 dinara. Posle ove kra|e Goran B. i Milan A. su krenuli prema ju-

gu Srbije, a usput ih je otkrila policija iz Kraqeva i privela istra`nom sudiji. Nakon saslu{awa Gorn B. je pu{ten da se u daqem postupku brani sa slobode, uz obavezu da se jednom mese~no javqa mesnoj policijskoj stanici, dok je Milan A. patrolno sproveden na izdr`avawe pravosna`ne kazne u Okru`ni zatvor u Novi Sad, jer je za wim bila raspisana sudska poternica. S. B.

finansijski deo obaveza koje se odnose na isplatu dosu|ene pravi~ne naknade i tro{kova postupka, ali da je ve}i pro-

blem izvr{ewe generalnih mera koje su nalo`ene pojedinim presudama ESQP, a odnose se na odre|ene izmene doma}eg zakonodavstva. Prema re~ima zastupnika Cari}a, do kraja ove godine ne o~ekuju se nove presude u odnosu na Srbiju, ali su dve najavqene ve} za po~etak slede}e godine. Jedna od najnovijih presuda suda u Strazburu, doneta je u korist Srbije, a odnosi se na slu~aj stare devizne {tedwe, odnosno neizvr{ewe pravosna`ne presude koju je nadle`ni doma}i sud doneo 1993. godine, u korist podnosioca predstavke - da mu se u celosti isplati stara devizna {tedwa. Cari} je ocenio da bi najavqene izmene Zakona o izvr{nom postupku trebalo da doprinesu efikasnijem izvr{ewu pravosna`nih sudskih presuda. J. J.

TANDEM OSUMWI^EN ZA PREVARU U SENTI

Uzeli ve{tak, a p{enicu nisu isporu~ili Sen}anska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Jovice J. (1965) iz Bajmoka, op{tina Subotica i Arsena A. (1963) iz Novog Sada, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare. Oni su osumwi~eni da su tokom 2007. godine doveli u zablu-

du odgovorno lice u A. D. “@itopromet“ u Senti da im isporu~i 450 tona ve{ta~kog |ubriva u zamenu za 790 tona p{enice, koju do sada nisu isporu~ili. Zbog toga se terete da su su sen}anskoj firmi pri~inili materijalnu {tetu u iznosu od 9,7 miliona dinara. M. Mr.

OPET TU^A U PADEJSKOM „ASTERIKSU”

Obra~un posle sva|e Protiv Aksenta M. (1987)iz Ostoji}eva policijski slu`benici iz ^oke podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa. Istovremeno, protiv Milana M. (1986) iz ^oke podnet je zahtev za pokretawe prekr-

{ajnog postupka zbog nasiqa nad drugim licima. Oni se terete da su prekju~e u ranim jutarwim satima u ugostiteqskom objektu „Asteriks“ u Padeju, posle sva|e izazvali tu~u. „Asteriks“ je nedavno bio popri{te masovne tu~e u kojoj je u~estvovalo vi{e lica iz Padeja i Kikinde. M. Mr.

^okanski vatrogasci gasili po`ar na vozilu

Foto: M. Mitrovi}

NOVOKNE@EVA^KO VOZILO IZGORELO U ^OKI U KAWI@I

Grafit mr`we Policijski slu`benici u Kawiì podneli su krivi~nu prijavu protiv nepoznatog izvr{ioca zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti. Na jednoj porodi~noj ku}i u Bolmanskoj ulici, u uèm centru Kawiè, u no}i izme|u subote i nedeqe ispisan je grafit neprimerene sadrìne „Smrt Ciganima“. Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je da se intenzivno traga za izvr{iocem ovog krivicnog dela. M. Mr.

Planula „florida” komunalne inspekcije U ôki je ju~e ne{to pre podneva planulo slu`beno vozilo komunalne inspekcije Skup{tine op{tine Novi Kneèvac. Automobil marke „florida“ zapalilo se u toku vo`we u centru ôke na 18 stepeni ispod nule. Voza~ „floride“, koji je nepovre|en napustio vozilo, obja-

{wava da je odjednom ispod haube po~eo da kuqa gusti dim. Uspeo je da ugasi motor i pozvao vatrogasce koji su odmah stigli i ugasili vatru. Na vreme{nom automobilu novokne`eva~ke komunalne inspekcije {teta je velika, jer su motor i hauba potpuno izgoreli. M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak22.decembar2009.

ZAHTEV ODBRANE DAMIRA DOKI]A OKRU@NOM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI

Ne odla`ite sednicu o `albi

Pravna zastupnica Damira Doki}a, Bosiqka \uki}, pozvala je ju~e sudske organe i ministarku pravde Srbije da omogu}e odràvawe javne sednice po àlbi wenog brawenika na prvostepenu presudu. „Javna sednica sednica drugostepenog suda - Okruòg suda u Sremskoj Mitrovici, zakazana za 23. decembar po àlbi Damira Doki}a na presudu Op{tinskog suda u Rumi, odloèna je na neodre|eno vreme zbog spre~enosti predsednika ve}a sudije Svetlane \uri~i}“, kazala je \uki} agenciji Beta, na-

vode}i da je kao branilac ju~e obave{tena o odlagawu sednice. Otac teniserke Jelene Doki}, Damir Doki}, osu|en je 24. septembra na 15 meseci zatvora na ponovqenom su|ewu pred Op{tinskim sudom u Rumi zbog ugroàvawa bezbednosti ambasadorke Australije u Srbiji Kler Birgin i nedozvoqenog dràwa oru`ja. Doki} je 11. juna osu|en na istu kaznu zbog ugroàvawa bezbednosti, ali je Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici krajem avgusta poni{tio tu presudu Okru`nog suda u Rumi i naloìo ponovno su|ewe.

Nagla{avaju}i da je Visoki savet sudstva u svim dosada{wim istupima obe}avao javnosti da }e sud nesmetano raditi i to naro~ito u pritvorskim predmetima, \uki} je ocenila nedopustivim odlagawem sednice na koju su ~ekali dva meseca, „a nedopustivo je i da se zakazana javna sednica odla`e zbog toga {to neke sudije nisu reizabrane“. „Napomiwem da su sve sudije na tim funkcijama do 31. decembra i obavezne da postupaju po pritvorskim predmetima koji su hitni i na {ta ih obavezuju i Ustav i zakon“, ukazala je ona. Prema wenim re~i-

ma, Doki} je ozbiqno bolestan i te{ko }e izdr`ati, kako je navela „torturu neosnovanog odlagawa, pogotovo jer se nalaazi u pritvoru od 6. maja“. Na ponovqenom su|ewu, kako je navela Doki}eva braniteqka, promewena je kvalifikacija krivi~nog dela u pore|ewu s prvim su|ewem, pa je Doki} osu|en za ugro`avawe bezbednosti vi{e qudi, a ne jedne osobe kao na prvom su|ewu. Kada je priveden zbog pretwi australijskoj ambasadorki na Doki}evom imawu je na|eno oru`je za koje nije imao dozvolu.

Damir Doki} posle izre~ene presude

IZBOR SUDIJA KOJI ]E OD 1. JANUARA RADITI U REFORMISANOM PRAVOSU\U I DAQE IZAZIVA KONTROVERZE IZNENA\EWE, PA OGOR^EWE OTPISANIH U BA^KOPALANA^KOM SUDU

PET OD [EST ^ELNIKA OP[TINSKIH SUDOVA U OKRUGU PALO NA REIZBORU

Se~a predsednika Vi{ak i sudije bez poni{tene presude!? na ju`noba~ki na~in Op{tinski sud u Ba~koj Palanci, kome je do sada pripadalo i odeqewe u Ba~u, sa 12 spao je na osam sudija. Ta~nije, odeqewe u Palanci ima}e sedam, a u Ba~u jednog sudiju. Reorganizacijom oni pripadaju Osnovnom sudu Novi Sad, a umesto predsednika op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, postoja}e funkcija zamenika predsednika Osnovnog suda. Broj ukupno zaposlenih sa 70 smawen je na 48, a to zna~i da je sa sudijama i radnicima su-

nov, Miodrag Samarxija, Slavica Koji}, Vera Mili{i}, Rada Matani}, Andra{ [erfezi i Rajko Popovi} – ka`e Zorica Radovi}. – Ovih sedam sudija i do sada je radilo u Op{tinskom sudu u Ba~koj Palanci, a osmi sudija postala je Dragica Medan, koja je do sada bila sudija za prekr{aje. To {to nisam me|u sudijama koje ostaju nije mi toliko te{ko, jer mi je do penzije ostala jo{ godina, a dobija}u platu. Ali, i u Palanci, kao i u mnogim

Sud u Ba~koj Palanci

da broj onih koji su ostali bez posla sveden na 22. Visoki Savet pravosu|a nije ukazao poverewe ni dosada{woj predsednici Zorici Radovi}, ali i sudijama Dragani Luki} i Milovanu Petrovi}u. - Me|u sudijama koje su pro{le nalaze se Qiqana Cveti-

drugim sredinama i skoro svim nivoima van liste je ostalo mnogo renomiranih sudija. Slobodno mogu da ka`em da ovde nisu pro{le najvrednije i najkvalitetnije sudije. Kako objasniti da nije pro{ao sudija koji u toku godine nema ni jednu vra}enu, odnosno poni-

{tenu presudu!? U isto vreme pro|u sudije koje imaju more poni{tenih presuda! Ili od vi{ih instanci dobijem nalog da neke sudije {aqem na edukaciju, jer ne umeju da napi{u presudu, a oni ostanu! Nezadovoqne sudije u Ba~koj Palanci kaù da se na ovome ne}e stati, a najavquju da }e svoju re~ kazati Ustavni sud i, verovatno Sud u Strazburu. - Slutilo se da svaki sud ima dou{nika, jer je o~ito je da se kvalitet rada nije cenio, a o socijalnom aspektu ne}u ni da pri~am – kaè Radovi}ka. – Ovde ima danas o~ajnih qudi, sudija i drugih zaposlenih ~iji bra~ni drug nema posla a imaju decu. Ranije je osam radnika doborovoqno uzelo otpremine. Po nalogu Ministarstva, te{ka srca, sastavila sam listu od deset radnika privremeno neraspore|enih koji }e {est meseci primati plate u visini od 65 odsto. Posebno je nizak na~in na koji je od mene traèno da potpi{em spisak onih koji ostaju bez posla. Hitno je traèno da u toku dana dostavim spisak, a onda sam idu}eg dana saznala da sam i sama ostala bez posla! To je bezobrazno, jer sada }u „na du{i“ nositi sudbine tih qudi, a nov rukovodilac mo}i}e komotno da radi svoj posao. Taj novi {ef bi}e iz reda ovda{wih sudija koje su pro{le, ili }e biti doveden. Tada }e dosta toga biti jasnije. M. Suyum

U Kikindi predsednica i jo{ ~etvoro van spiska Visoki savet sudstva imenovao je jedanaest sudija Osnovnog suda u Kikindi. Reizbor sudija nije pro{la predsednica suda Kata Malen~i} i jo{ ~etvoro sudija. Osim we, sudijskim poslom ne}e se bavaiti ni Smiqa Sari}-Radin, Dragan Kraq, Dragica Kozomora i Zorica Lau{ev Gligi}. U kikindskom Op{tinskom sudu niko nije `eleo da komentari{e ovu doluku, a petoro neizabaranih sudija imaju pravo, prema slovu zakona, na platu u narednih {est me-

seci od prestanka funkcije i to u nominalnoj vrednosti posledwe plate. Oni koji u toku naredne godine zavr{avaju radni vek imaju pravo na platu jo{ {est meseci. Prema za sada nezvani~nim informacijama, doskora{we sudije }e se obratiti Ustavnom sudu Srbije, radi poja{wavawa ove odluke. Visoki savet sudstva potvrdio je zvawe sudijama Gabrijeli Bartul, Aleksandri A{ler, Nata{i Iveti}, Radojki Radovanovi}, Draganu Stojanovi}u i Deja-

ni ]opkov-Vencel. U Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Kikindi novi tuìlac je Mirko Ga{ovi}, koji je do sada ovu du`nost obavqao u Senti. Wegove zamenice bi}e Smiqka Radlovi} i Katarina Bobi}. Dosada{wi zamenik tuìoca Branislav Rankov bi}e na ~elu Op{tinskog javnog tuìla{tva u Subotici. Dosada{wa zamenica u kikindskom tuòla{tvu Svetlana Vlajkov bi}e predsednica Op{tinskog tuìla{tva u Zrewaninu. A. \.

Nakon objavqenog reizbora raizbor. U Mohanovom slu~aju sudija u Srbiji, sasvim o~ekito apsolutno ne stoji, jer prevano pojavila se lavina koma dokumentaciji do koje smo mentara i analiza: primedbe do{li, Veliko personalno veonih koji nisu ponovo izabrani, te (ne)ubedqiva uveravawa Visokog saveta pravosu|a da je sve odra|eno profesionalno, bez uplitawa politike (u {ta postoje najve}e sumwe) i da su po{tovana tri osnovna kriterijuma - rezultati rada, stru~nost i dostojnost. Jedan od rezultata reizbora koji i te kako bode o~i je ~iwenica da u osnovnim sudovima u Ju`noba~kom okrugu, od {est predsednika nije pro{lo wih pet! Palata pravde u Novom Sadu Zvu~i pomalo neverovatno da oni koji su, u jed}e Vrhovnog suda Srbije, odnom razdobqu karijere nagralu~uju}i o zahtevu za wegovim |eni ~elnim mestom u nekom razre{ewem zbog pomenutog sudu, odjedniom nisu dovoqno slu~aja, na sednici odrànoj kvalitetni ili dostojni da 13. novembra 2007. je do{lo do uop{te budu sudije. zakqu~ka da je on kao predsedPrvi od petoro neizabranik suda preduzeo sve {to je nih je aktuelni predsednik bilo u wegovoj mo}i da prednovosadskog Op{tinskog suda, met ne zastari, te da nije kriv najve}eg u Srbiji, Petar Mozbog toga {to se to desilo. han, kom je ostalo svega ~etiNi{ta mawe iznena|ewe ne ri godine do penzije. U spekupredstavqa ~iwenica da me|u lacijama za{to priznati izabranima nema ni predsedpravnik nije izabran, po pranika Op{tinskog suda u Temevosudnim kuloarima kruì rinu Gorana Rodi}a. Ista sudverzija po kojoj, navodno, niko bina zadesila je i tri dame: ko je u~estvovao u „Slu~aju predsednicu be~ejskog OpIlarion“ (su|ewe zbog pedo{tinskog suda Borku Korenoj, filije sve{teniku manastira Branku Popovi} iz Vrbasa i Hopovo koje je zavr{eno obuZoricu Radovi} iz Ba~ke Pastavom zbog zastarelosti lanke. Da stvar bude jo{ nevepredmeta) ne}e „preìveti“ rovatnija, ni {ef sudskog

odeqewa u Ba~kom Petrovcu, sudske instance koja je „istureno odelewe“ Op{tinskog suda u Novom Sadu Rastilav

Adamek, nije ostao na sudijskoj funkciji. U ovako èstokoj „se~i“ predsednika op{tinskih sudova u Ju`noba~kom okrugu „preìvela“ je samo predsednica Op{tinskog suda u Titelu Zora Mileki}. Zbog ~ega je to tako i daqe nema ~vrsto utemeqenih ~iwenica, barem ne pred o~ima javnosti. Reizbor, u kom je u svim sudovima u Srbiji bez posla ostalo 730 sudija, o~igledno ne podrazumeva obrazloèwe za{to neko nije dovoqno stru~an, vredan ili dostojan sudijske funkcije. Dok god je to tako, osta}e sumwe da je reizbor ostao imun na uplitawe politike, li~nih simpatija i antipatija, ro|a~ko - kumovskih veza... D. Kneì}

@albe Ustavnom sudu i Strazburu U Dru{tvu sudija Srbije, koje }e u subotu odràti vandrednu skup{tinu, podràvaju svoje kolege koje nisu izabrane. Zamenik predsednika Dru{tva sudija Srbije Omer Haxiomerovi} kaè da neizabrane sudije ne}e brisati iz ~lanstva sve dok ne dobiju konkretna obja{wewa. „Ono za {ta smo se mi zalagali jeste ono {to je utvr|eno, a to je disciplinska odgovornost. Poseban postupak,

utvrdi se - sud ima pravo za{tite svih svojih prava u tom postupku - kad se utvrdi nedostojnost ide iz pravosu|a. Ako nije kvalitetan, ponovo posebna procedura - lo{a ocena, ide{ iz pravosu|a.”, kaè Haxiomerovi}. “Ali mi smo pristupuli na àlost kao dru{tvo i dràva reizboru, a da nismo stvorili mehanizme koji pouzdano mogu da utvrde da neko nije dostojan ili stru~an“, smatra on.

U Dru{tvu sudija Srbije obja{wavaju da sudije koje nisu ponovo izabrane nemaju posebne pravne mogu}nosti. Kao i svi gra|ani, oni mogu da se obrate Ustavnom sudu Srbije, kao i Sudu za qudska prava u Strazburu. Me|utim, ostaje ~iwenica da }e vi{e od 700 wih od 1. januara {est meseci dobijati platu, ali vi{e ne}e imati posao. (B92)

JU^E NIJE NASTAVQENO SU\EWE OPTU@ENIMA ZA POMAGAWE U SKRIVAWU RATKA MLADI]A

Sudija, zbog neizbora, odbio da vodi proces Sudija Drugog op{tinskog suda Dejan Dobrosavqevi} izjavio je ju~e u nastavku su|ewa optu`enima za pomagawe u skrivawu ha{kog begunca Ratka Mladi}a da nije izabran za sudiju i da je pretpreo posledice zbog tog su|ewa. „Odluka da ne budem sudija doneta je 17. decembra. Postupao sam profesionalno.

Ako se sretnemo u ìvotnim okolnostima, ho}u da znate da ni{ta li~no nisam imao protiv vas i nadam se da }e i druge sudije tako voditi ovaj predmet“, rekao je Dobrosavqevi} optuènima i odloìo su|ewe za 22. januar 2010. godine. Na ju~era{wem su|ewu nije se pojavio zamenik drugog op{tinskog tuìo-

ca u Beogradu Branko Stamenkovi}, koji nije izabran za tuìoca, a ni istra`ni sudija koji je bio zaduèn za taj predmet Dragan Ne{i} nije ponovo izabran za sudiju. Sudija Dobrosavqevi} odbio je da odlu~i o ukidawu pritvora optuènom Stanku Risti}u, koji je zatim obave-

stio sud da stupa u {trajk gla|u. Advokat Svetozar Vuja~i} rekao je da nije slu~ajno {to nisu izabrani istra`ni sudija, tu`ilac i postupaju}i sudija u tom predmetu. Advokat Krsto Bobot rekao je da su sudija, tu`ilac i istra`ni sudija „`rtve politi~kog poigravawa“ postupkom.

Za skrivawe i pomagawe ha{kom optuèniku Ratku Mladi}u optuèno je 10 osoba. Wima se sudi od 2006. godine, ali je su|ewe bilo u vi{e navrata prekidano po{to se Drugi op{tinski sud dva puta ogla{avao nenadle`nim za vo|ewe tog postupka, a u me|uvremenu je preminuo prvooptuèni Jovo \ogo. (Beta)

utorak22.decembar2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

PREVENCIJOM PROTIV LO[EG ZDRAVQA VOJVO\ANA

Premijer prvi pokazao svoj zdravstveni karton

Srbija le`i na dva miliona mina Procewuje se da je u Srbiji ostalo vi{e od dva miliona mina koje svakodnevno izazivaju posledice, a razminiravawe se ne mo`e izvesti bez pomo}i me|unarodne zajednice. Za to su potrebna velika sredstva, jer to nije ni jednostavan ni jeftin posao, kazao je ministar policije Ivica Da~i}, nakon zavr{etka uklawawa minskih poqa na granici sa Hrvatskom u op{tini [id. Tu je, ina~e devedesetih godina minirano 6,2 miliona kvadrata, a razminiravawe je trajalo sedam godina. Da~i} je ocenio da }e, uz politi~ko pomirewe, ta~ka na konflikte u biv{oj Jugoslaviji biti stavqena kad se zavr{i razminirawe, jer su mine oru`je koje ne razlikuju pol, boju ko-

è, nacionalnu i versku pripadnost. Otpravnica poslova ambasade SAD Xenifer Bra{ rekla je da se, za one koji ìve na podru~jima gde su bili sukobi, rat ne zavr{ava dok postoji i jedna nagazna mina, pa je wena zemqa zato od 2003. donirala 4,2 miliona dolara za razminirawe Srbije. Ona je najavila da }e SAD, koje su obezbedile 1,5 milijardu dolara za razminirawe u vi{e od 50 zemaqa, nastaviti da pomaù i Srbije, kako bi se re{io problem pogubnih posledica mina. Direktor Centra za razminirawe Petar Mihajlovi} nagla{ava da je u Srbiji ostalo jo{ mnogo neeksplodiranih sredstava od NATO bombardovawa u 16 op{tina gde ìvi 180.000 stanovnika.

NOVOSADSKI MEDICINSKI FAKULTET DOBIO ZVANI^NU DOZVOLU ZA RAD

I inspekcija overila kvalitet Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu ju~e je dobio dozvolu za rad, ~ime je zaokru`en postupak akreditovawa i inspekcijske provere uslova za rad ove koja slede}e godine navr{ava 50 godina postojawa. Na prigodnoj sve~anosti, u prisustvu ~elnih qudi ove ku}e, Univerziteta, fakulteta i zdravstvenih ustanova, pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ uru~io je dozvolu dekanu prof. dr Nikoli Gruji}u i naglasio da ona ne

kao je Veskovi} i naglasio da podjednako u obrazovnoj i nau~noj sferi treba razvijati sve struke i da zajedni~ki rad i istra`ivawa na UNS-u vode unapre|ewu visokog obrazovawa. Na{aliv{i se da mu je uru~ena dozvola za rad a ne i za „dr`awe govora“, dekan Gruji} zahvalio je svima koji su svojim radom, znawem i zalagawem u prethodnih pola veka razvijali fakultet. On je istakao da sada{we rukovodstvo ne smatra da istorija Medicinskog fakulte-

Predsednik Vojvo|anske vlavrgnuti. Podsetio je i da je lane de Bojan Pajti} ima 86 kilogravakcinisan protiv sezonskog ma, visok je 179 centimetara, a gripa. pritisak mu je 70/115. IzmerivDirektorka Instituta dr {i se u Instititu za javno zdraMarija Jefti} napomenula je da vqe premijer je ju~e sopstvenim je Pajti} prvi visoki politiprimerom pokazao koliko je va~ar koji se zabrinuo za zdrav`no probuditi svest gra|ana o stveno stawe Vojvodine. Ona je potrebi zdravijeg ìvota. naglasila da je prevencija va- Demografski i zdravstveni `na i jer {tedi novac gra|ana, podaci stanovnika Vojvodine su napomiwu}i da je ovaj preventradicionalno lo{i. Vi{e od tivni pregled koji je obavio polovine gra|ana boluje od hroPajti} sto puta mawe ko{ta od ni~nih bolesti srca, krvnih sudijagnosti~ke procedure katedova ili kancera koje su posleterizacije. Koliko je va`no na dica nedovoqne vreme dijagnostiprevencije – nafikovati bolest glasio je Pajti}. ali i u~initi sve Predsednik Dodao je kako da do we ne do|e Vojvo|anske vlade ima obavezu da pokazuje uznemiBojan Pajti} svoje zdravstveno ravaju}i podaci visok je ta~no stawe da na uvid Instuta o zdra179 centimetara, javnosti, jer ako vqu stanovnineko nema fizi~ima 86 kilograma i {tva Vojvodine, ku i mentalnu koji pokazuju kapritisak 70/115 kondiciju da se rakteristike izbavi javnim porazitog demoslom i ne moè da za{titi sebe grafskog starewa. Sa prose~ne moè ni druge. nom starosti preko 40 godina - Nisam se jo{ vakcinisao Vojvo|ani su me|u navreme{niprotiv novog gripa, ali }u to jim na kontinetu. Negativan je i sigurno uraditi – obe}ao je i prirodni prira{taj, pa je tonapomenuo da dosta dezinforkom 2008. ro|eno 18.000 dece, a macija o pelcovawu treba razumrlo oko 28.000 stanovnika.

Dr Pajti} ni vakcinu ne izbegava

Nepravilna ishrana i fizi~ka nekativnost u~inile su da vi{e od polovine Vojvo|ana ima neku od hroni~nih bolesti, koje su odgovorne za preko 85 procenata smrti. Svaka druga osoba je preminula zbog kardiovaskularnih oboqewa, a svaka peta zbog tumora. Alarmantno je i da je svaka deseta dijagnoza povi{en krvni pritisak. Kod dece pred{kolskog uzrasta, svako

POLISA ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA U INOSTRANSTVU VA@NIJA OD VIZE

Skup je i virus u {engenskoj zoni Ve} je postala poslovi~no neizle~iva putni~ka groznica koja sezonski zahvata i gra|ane Srbije pred praznike, netom su ukinute vize za zemqe {engenske zone, ali sve~arima je neophodno da se preventivno dobro epidemiolo{ki informi{u, jer celim Starim kontinentom hara novi grip. Iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine, pored ostalog, upozoravaju da u oblastima zahva}enim virusom „meksikanca“ vaqa izbegavati bliske kontakte sa velikim brojem qudi i masovne skupove, posebno u zatvorenim prostorijama, i po{tovati upustva zdravstvenih vlasti dr`ava gde se gostuje. Preporu~uje se i izbegavawe no{ewa hirur{kih ili drugih maski na javnim mestima. Tako kamuflirani policiji mogu biti sumwivi i wihovi sugra|ani. A nije ba{ jednostavno, osim, recimo, pravim poliglotama da na flamanskom jeziku objasne belgijskom pozorniku brigu za sopstveni respiratorni sistem. Ukoliko se simptomi H1N1 jave tokom boravka u inostranstvu najsvrsishodnije je obratiti se ambasadi ili konzularnom odelewu, da preporu~i kom lekaru se obratiti. Upla}ivawe

Ne vole policajci ni preventivno kamuflirane zemqake

zdravstvenog osigurawa za vreme boravka „preko grane“ u nekoj od doma}ih ku}a naro~ito u vreme pandemije gripa je preko potrebno, ali nagla{avaju osiguravaju}e kompanije, i tad treba od predstavni{tva saznati kod doktora i}i, pogotovo ako je du`e i skupqe le~ewe. Ra~un do 100 evra pla}a pacijent, a po povratku ku}i on mo`e refundirati tro{kove u osiguravaju}em dru{tvu.

Ako tokom sedam dana nakon ulaska u na{u zemqu povratnik dobije temperaturu iznad 38 stepeni i ima disajne probleme (ka{aq, povr{no ili ote`ano disawe), neophodno je da se telefonom javi nadle`nom lekaru kako bi dobio uputstva o svom daqem zdravstvenom zbriwavawawi i smawivawu rizika da se infekcija prenese na okolinu. J. Barbuzan

Motokultivatori i bu{ilice za novi po~etak Dr Jege{ i dekan dr Gruji}

ta po~iwe od wih ve} su „tim koji je preuzeo palicu i nastavqa daqe“. Prof. dr Jovan Popovi}, prodekan za akreditaciju i kontrolu kvaliteta podsetio je da su Medicinski fakultet i wegovih devet programa - integrisanih, osnovnih akademskih i strukovnih, master i doktorskih studija akreditovani u martu ove godine. Ovde danas radi 352 nastavnika (93,6 odsto s punim radnim vremenom), 291 saradnik, studira 2.304 akademca, u vlasni{tvu fakulteta i wegovih nastavnih baza je 9.234 kvadratnih metara, a svake nedeqe odr`i se 677 predavawa, koje organizuju 34 fakultetske katedre i zavoda. V. ^eki}

Pokrajinski fond za pruàwe pomo}i izbeglicama, prognanim i raseqenim dodelio je ju~e 20 paketa porodicama koje su provele nekoliko izbegli~kih godina u Vojvodini, a vratile su se u svoje domove u Hrvatsku, BiH i na Kosovo. Miroslav Milkovi} iz Hrvatske Kostajnice jedan je od wih. Kaè da }e mu motokultivator s prikolicom koji je dobio od Pokrajinske vlade zna~iti puno i wemu i wegovim roditeqima, jer ìve u nerazvijenom, rubnom mestu uz granicu sa BiH, a jedini izvor prihoda im je ba{ poqoprivreda. - U Vojvodinu smo do{li u „Oluji“ i osam godina ìveli u kolektivnom centru u @abqu. Te{ki su bili izbegli~ki dani, u

VESTI Pelcovawe narodnih poslanika Za prva ~etiri dana kampawe vakcinisano je u Srbiji protiv novog gripa 11.284 lica, a u Republi~koj skup{tini danas i sutra }e se pelcovati narodni poslanici i zaposleni u toj instituciji, koji `ele da se tako za{tite od virusa. Do sada se prijavilo 58 parlamentaraca: {efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija nije mogla da precizira koliko je „wenih“, ali je istakla da }e se ona odazvati pozivu, koleginica iz G17 plus Suzana Grubje{i} je obe}ala dolazak svih, a zavrnu}e rukave i ceo klub LDP, izuzev jednog, koji je to ve} ranije u~inio.

Tera}e UNS do Strazbura medijski zakon

POMO] POKRAJINSKE VLADE IZBEGLICAMA KOJE SE VRA]AJU U ZAVI^AJ

ozna~ava po~etak ve} potvr|uje kontinuitet uspe{nog rada Medicinskog fakulteta, koji je svoje potencijale i kvalitet dokazao u postupku akreditacije. - Dozvola za rad nosi i odgovornost da i daqe unapre|ujete nastavu i pripremite se za slede}u, jo{ stro`u akreditaciju poru~io je Jege{. Konstatuju}i da je pozitivni takmi~arski duh na Univerzitetu pratio i pripreme za akreditaciju, rektor prof. dr Miroslav Veskovi} primetio je i „blagu trka“ me|u fakultetima za dobijawe radnih dozvola. - Dobro je odr`avati ovakav takmi~arski duh, ali ne zaboravqaju}i da smo ~lanovi ove velike akademske porodice - re-

drugo ima neku bolest disajnih organa, a naj~e{}i razlozi bolni~kog le~ewa mu{karaca su zlo}udni tumori du{nika i plu}a, a kod `ena zlo}udni tumor dojke. Ina~e, u Savetovali{tu za ishranu Instituta za 700 dinara gra|ani bez uputa mogu da obave pregled i da dobiju individualni program ishrane. L. Nikovi}

jednoj sobi nas ~etredesetak. Pre dve godine vratili smo se u Kostajnicu, u obnovqenu ku}u. Ni kao povratnicima nam nije lako, `ivimo od svog rada, jer imamo ne{to malo stoke i zemqe - ispri~ao nam je Miroslav. U progromu avgusta 1995. je u Vojvodinu do{ao i Rade Miqkovi}, koji je izbegli~ke godine proveo u Apatinu i Sremskoj Mitrovici. U wegovom „povratni~kom“ paketu su bu{ilica, brusilica, motorna testera... - Svaka je pomo} dobrodo{la, a meni }e ovo naro~ito vaqati jer se bavim gra|evinarstvom. Vratio sam se lane u svoju ku}i u Udbinu, uz pomo} UNHCR-a. Nije bilo lako doneti tu odluku, ali tamo gde se ~ovek rodi zna svaku stazu, kamen i najboqe `ivi - veli Rade.

Kako je najavio direktor Fonda Dejan Pavlovi}, koji je povratnicima ju~e uru~io ugovore o pomo}i, bi}e dodeqeno jo{ 19 paketa gra|evinskog materijala, a pomo} }e dobiti i 17 najuspe{nijih sredwo{kolca iz najugro`enijih izbegli~kih porodica u Vojvodini. Pavlovi} isti~e da je za dve i po godine pokrajinska Vlada obezbedila pomo} vrednu oko 20 miliona dinara za 139 porodica. - Programom su obuhva}ene i povratni~ke zadruge, wih 33, od kojih je 25 u Republici Hrvatskoj i 8 u BiH, a vrednost joj je do milion dinara. S tim nastavqamo i naredne godine, kako bi se u povratni~kim sredinama obezbedili minimalni uslovi za po~etak i boqi `ivot - kazao je Pavlovi}. S. Glu{~evi}

Udruèwe novinara Srbije o~ekuje da }e Ustavni sud oboriti nedavno izmeweni Zakon o informisawu jer je suprotan Ustavu, antievropski i anticivilizacijski, nagla{eno je na tribini Aktiva novinara u Sremskoj Mitrovici. - Vlast je u Srbiji odlu~ila da se Zakon, ovakav kakav je, ne primewuje, jer su svesni da novinari imaju ve}i kredibilitet u dru{tvu nego dràvne institucije i politi~ari. Me|utim, ovakav zakon izaziva samocenzuru, {iri strah me|u ùrnalistima, {to je naravno veoma {tetno – kazala je predsednica UNS-a Qiqana Smajlovi}. - Ne moèmo biti nimalo zadovoqni svojim poloàjem, jer smo dobili antievropski i anticivilizacijski zakon, zbog visine zapre}enih kazni. Sad je jasno da izmena zakona nije bio samo ciq Mla|ana Dinki}a, jer ga je predsednik Boris Tadi} potpisao pola sata posle wegovog usvajawa. Toga dana su u Skup{tini usvojena ~ak 22, svi su mogli da ~ekaju potpis predsednika, sem toga o informisawu. Ako zakon ne bude oboren, UNS }e se obratiti sudu u Strazburu. S. B.

Sutra vojne i porodi~ne invalidnine Isplata osnovnih primawa vojnih invalida za novembar po~e}e sutra najavilo je Ministarstvo rada i socijalne politike. Istog dana po~e}e i isplata naknada za korisnika porodi~ne invalidnine.

c m y

DNEVNIK

utorak22.decembar2009.

SPORT

utorak22.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

VTA LISTA

Bez promena u vrhu Na najnovijoj VTA listi nije bilo promena, {to zna~i da je Amerikanka Serena Vilijams i daqe prva, ispred dve Ruskiwe Dinare Safine i Svetlane Kuzwecove. Otkrovewe 2009. godine Dankiwa Karolina Voznijacki nalazi se na ~etvrtom mestu, a najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} ostala je osma. Ana Ivanovi} je, kao i pro{log ponedeqka, 21. na listi. Lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 9.075, 2. Dinara Safina (Rusija) 7.800, 3. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 6.141, 4. Karolina Voznijacki (Danska) 5.875, 5. Elena Dementijeva (Rusija) 5.585, 6. Venus Vilijams (SAD) 5.126, 7. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.820, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 3.965, 9. Vera Zvonareva (Rusija) 3.560, 10. Agne{ka Radvanska (Poqska) 3.450... 21. Ana Ivanovi} (Srbija) 2.067... ATP LISTA

Federer lider, \okovi} tre}i

Ana Ivanovi} i Adam Skot

ANA IVANOVI] S NESTRPQEWEM ^EKA NOVU SEZONU

Spremna i motivisana Srpska teniserka Ana Ivanovi}, koja se u Australiji sprema za profesionalne obaveze u narednoj godini, u intervjuu za tamo{wi â&#x20AC;&#x17E;The Herald Sunâ&#x20AC;&#x153; ka`e da je 2009. bila izuzetno te{ka, kako za wu, tako i za wenog dragog Adama Skota. - Oboje smo imali veoma te{ku godinu, a problemi su nas zadesili gotovo istovremeno. Kao profesionalni sportisti oboje

smo svesni ~iwenice da mora da do|e vreme kada ne ide onako kako ste planirali. Ali, najva`nije u svemu je to {to smo zajedno pro{li korz sve to i {to smo, me|usobnom podr{kom i razumevawem, pomogli jedno drugome. Sve {to nam se izde{avalo u~inilo je da dodatno o~vrsnemo i sada smo mnogo spremniji za nove izazove. Ana, koja se prirpema za narednu sezonu sa trenerima Makrom Mek Gratom i

Svenom Groneveldom, kaè da ima motiva na pretek i da je veoma uzbu|ewa zbog toga {to se bliì po~etak nove sezone. - Imala sam dosta vremena za odmor i sada sam izuzetno motivisana. Uzbu|ena sam jer po~iwe nova sezona i mislim da sam ve} sada prili~no spremna. Posebno zadovoqstvo mi predstavqa tr~awe po plaì. Imala sam priliku i da surfujem nekoliko puta - rekla je Ivanovi}eva.

NOVOGODI[WI TURNIR U SRPSKOM KRSTURU

Na tatamiju nema zime Xudo klub Zmaj iz Srpskog Krstura bio je doma}in i organizator petog Novogodi{weg turnira. Bez obzira na sneg i slabu prohodnost puteva na turnir su do{li gosti iz Subotice, Kikinde, Kawiè i Novog Sada, a u konkurenciji na tatamiju u fiskulturnoj sali Osnovne {kole bili su i mla|i poletarci i poletarci iz Srpskog Krstura. Turnir je otvorio sekretar Xudo saveza Vojvodine Vlastimir Barna, pohvaliv{i najhrabrije {to su uprkos lo{em vremenu do{li u Srpski Krstur, izraziv{i nadu da }e naredni turnir biti masovniji, kao {to je to bilo prethodnih godina. Predsednik Zmaja Rajko Todorovi} isti~e da se sedmu godinu od osnivawa kluba ulaè dosta entuzijazma kako bi se mladi okupqali na tatamiju. On dodaje da je {teta {to im vreme nije i{lo na ruku, pa mnogi u~esnici nisu mogli da doputuju, jer je primera radi prethodni turnir okupio ~ak 120 mladih boraca iz dvadesetak klubova. - Nastojimo da turnir bude tradicionalan i stigli smo do skromnog jubileja. Zahvaquju}i angaòvawu rukovodstva kluba i predanom radu trenera I{tvana Gothenca, okupqamo 25

takmi~ara od kojih najvredniji nastupaju na turnirima i osvajaju medaqe. Do sada smo imali i osvaja~e medaqe pa i prvake u najmla|im uzrastima na prvenstvu Vojvodine i Srbije - kaè Todorovi}. Me|u prisutnima bio je i predsednik XS Vojvodine Svetislav Vukmirica. Sudile su savezne sudije Milan Aleksi}, Vlastimir Barna i Asim Reki} iz Novog Sada, Dragoslav Kewalo iz Kikinde i Karoq Vadas iz Kawiè. Osvaja~i zlatnih medaqa kod mla|ih poletarki: 25 kg Nevena Mili} (Partizan, Kikinda), 31 kg Dragana Vidovi} (Klisa, Novi Sad), poletarki prva je bila (34 kg) Vedrana [urlan (Klisa). Kod mla|ih poletaraca najboqi su bili: 20 kg Veselin Petrovi} (Zmaj, S. Krstur), 25 kg Stefan Jovi} (Vojvodina, Novi Sad), 28 kg Mihajlo Gavrani} (Klisa), 34 kg Sr|an Jovi~i} (Spartak, Subotica) i +38 kg Filip Ilankovi} (Spartak). Od poletaraca zlatnim medaqama su se okitili: 25 kg Dejan Gruji} (Partizan), 28 kg Nemawa Mili} (Partizan), 31 kg Dejan Vola{ (Partizan), 34 kg Luka Franovi} (Spartak), 38 kg @arko Ili} (Zmaj), 46 kg Branislav Blaì} (Zmaj) i +50 kg Nemawa Milovanovi} (Spartak). Tekst i foto: M. Mitrovi}

U~esnici yudo turnira u Srpskom Krsturu

[vajcarski teniser Roxer Federer nalazi se na prvom mestu na najnovijoj ATP listi. Prati ga [panac Rafael Nadal, dok je tre}i najboqi srpski igra~ Novak \okovi}. Viktor Troicki ostao je na poziciji 29, dok je Janko Tipsarevi} 38. Lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 10.550, 2. Rafael Nadal ([panija) 9.205, 3. Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 4. Endi Mari (V. Britanija) 7.030, 5. Huan Martin Del Potro (Argentina) 6.785, 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.930, 7. Endi Rodik (SAD) 4.410, 8. Robin Soderling ([vedska) 3.410, 9. Fernando Verdasko ([panija) 3.300, 10. @o Vilfrid Conga (Francuska) 2.875... 29. Viktor Troicki (Srbija) 1.175... 38. Janko Tipsarevi} (Srbija) 1.015...

@istin Enan

Enanova se definitivno vra}a @istin Enan se i zvani~no vra}a na teren u Sidneju. Nekada{wa prva teniserka sveta Belgijanka @istin Enan, koja je posle jednoipogodi{we pauze najavila povratak na me|unarodnu scenu, prihvatila je poziv za u~e{}e na turniru koji se u Sidneju igra od 10. do 16. januara naredne godine. - Za Sidnej me veù lepe uspomene, s obzirom da sam tamo tri puta osvajala titulu rekla je 27. godi{wa Enan, koja }e pre Sidneja, od 4. do 10. januara, u~estvovati na turniru u Brizbejnu. Enan je na prvom mestu liste najboqih teniserki sveta (VTA) provela 117 sedmica, a povukla se u maju 2008. godine, navode}i kao razlog èqu da se posveti i drugim stvarima u ìvotu. Organizatori turnira u Sidneju saop{tili su da je u~e{}e potvrdilo devet igra~ica rangiranih u prvih deset na VTA listi.

SPORT

DNEVNIK

utorak22.decembar2009.

PROSLAVQEN ZNA^AJAN JUBILEJ KAWI[KOG FUDBALA

Devet decenija Potisja

Fudbaleri In|ije ove jeseni igrali sjajno

IN\IJCI ZAVR[ILI JESEWU SEZONU NA TRE]EM MESTU

Superliga za jubilej

Fudbaleri In|ije jesewi deo prvenstva u Prvoj ligi Srbije zavr{ili su na tre}em mesto s 31 bodom , koliko ima i Teleoptik koji nema pravo da igra u eliti ( filijala Partizana) pa }e u nastavku borbi za bodove uz vode}u Kolubaru biti prvi kandidati za vi{i rang i tako stogodi{wicu pikawa lopte u gradu i okolnim selima obeleì plasmanom u elitnu konkurenciju. Me|utim, put do najve}eg uspeha u istoriji kluba ne}e biti posut ruàma. Plasman u kvalitetniju ligu, pored jeseweg prvaka Kolubare prièqkuju jo{ Srem, Banat, Proleter,

vi}, vi{estruki bugarski reprezentativac i Dragoslav Poleksi} su, izgleda, kao vino â&#x20AC;&#x201C; {to stariji to boqi, Jovan Goli}, Marko Jak{i}, Borislav Jovanovi}, Marko An|elkovi}, Borivoj Filipovi}, Borko Novakovi}, Muhamed Omi}, Adnan Jahi}, Vladimir Jankov, Nenad \urovi}, Aleksandar Nagli}, Branimir Kosti}, Sa{a Tomanovi}, Darko Isidorovi}, Bojan Babi} i Vaso Stojisavqevi} igraju sve zapa`enije a Milan Bubalo, Bojan Dubaji} i Sr|an Dimitrov tek treba da opravdaju poverewe i vremenom postanu nosioci igre ze-

U~inak In|ija je u jesewoj sezoni zabeleìla 9 pobeda, 4 remija i isto toliko poraza. Postigli su 24, a primili 14 golova i ostvarili najboqi plasman u istoriji kluba. Poleski} je jedini svih 17 susreta od prvog do posledweg minuta, proveo na terenu, Novakovi} je na jednom me~u zbog povrede ranije morao u svla~ionicu, a Filipovi} je odigrao 16 utakmica. U~inak ostalih zeleno-belih je: Nagli} 15, Jovanovi}, Koxo, Omi} i Jak{i} 14, Jankovi} i Jankov 13, Goli}, An|elkovi} i Bubalo 12, \urovi} 11, Kosti} 10, Jahi} 8, Tomanovi} i Isidorovi} 5, Dubaji} i Babi} 4, Dimitrov 2 i Stojisavqevi} 1. Interesantno da qubimac navija~a, kako na doma}em tako i na drugim stadionima, sada ve} vreme{ni Koxo nijednu utakmicu nije proveo na terenu svih 90 minuta ali je naj~e{}e ulazio u igru da ume}em i loptama deqenim kao rukom prona|e put do pobede. Naravno naj~e{}e mu je to polazilo za nogom. Filipovi} je sa sedam postignutih golova bio najefikasniji u timu, a protivni~ke mreè su jo{ poga|ali Jankovi} i Goli} po 3 puta, Kosti}, Nagli}, Bubalo i Koxo po 2 puta i An|elkovi}, Omi} i Dubaji} po 1 put. Sevojno i Novi Pazar, pa fudbaleri In|ije moraju igrati daleko efikasnije ukoliko èle da ostvare ciq. Istina zeleno-beli su ,tokom jeseni postigli najvi{e golova u ligi, ali su ~ak 12 bodova osvojili sa samo jednim pogotkom u protivni~koj mreì {to ba{ i nije ~vrsta garancija da }e se, na kraju, kada se podvu~e crta, na}i na prvoj ili drugoj poziciji na tabeli koje vode u superliga{ko dru{tvo. Sre}om hrabri ~iwenica da zeleno-beli imaju sjajnog trenera i izuzetno kvalitetne igra~e. Mom~ilo Rai~evi} je naime, pokazao da zna da mobili{e fudbalere, da postavi pravu igru i da stigne do èqenih rezultata. Igra~ki kadar je potpuno obnovqen minulog prelaznog roka, izuzetno kvalitetan pa mu je jedino bilo potrebno vreme da pokaè koliko zapravo vredi i koliko moè. Predrag Koxo, Zoran Janko-

leno-belih. Uostalom, nastupima za omladinsku reprezentaciju Srbije Bubalo i Dubaji} su potvrdili da wihovo vreme tek dolazi. Wihovi vr{waci, tako|e omladinci, Vladimir Vujasinovi}, rezervni ~uvar mre`e, Danilo Markovi}, Nemawa Antunov i Aleksandar Marjanovi} nedavno zavr{ene jesewe sezone nisu dobijali priliku da osete barut borbi za bodove ali su imali vatreno kr{tewe u seniorskom pogonu zeleno-belih i uverili navija~e i ~lanove stru~nog {taba da se i na wih ve} u prole}noj sezoni mo`e ra~unati. O~igledno, In|ija ima sve uslove da u nastavku prvenstva definitivno ostvari zacrtani ciq. Preostaje samo i jedino da se prvotimci fizi~ki i psihi~ki, pre svega fizi~ki, dobro pripreme za naporne i neizvesne utakmice prole}nog dela prvenstva. Slavqe, tada, ne}e izostati. Da. Vi}enti}

Zeki} napustio kormilo Srbobranaca Radenko Zeki}, vi{i trener fudbala, nije vi{e kormilar Mladost Radosti iz Srbobrana. Mla|i srbobranski fudbalski liga{ i iskusni strateg, sporazumno su raskinuli saradwu posle 20 meseci. -Nisam se pla{io izazova, prihvatio sam poziv kada je klub osnovan, iako je okosnica ekipe bila sa~iwena od mladih i neafirmisanih igra~a. Osvojili smo sedmu poziciju u op{tinskoj ligi, ali brzo je napravqen pozitivan pomak. Anga`ovawe trojice iskusnih nosilaca igre, bra}e Srdanov i Joli}a, pokazalo se kao dobar po-

tez i jesen smo zavr{ili iza lidera Napretka i Sutjeske â&#x20AC;&#x201C; isti~e Radenko Zeki}. Srbobranci su ostvarili {est pobeda, dva remija i tri poraza i stali uz rame ambicioznom tandemu u vrhu tabele. -Dugujem zahvalnost rukovodstvu na ukazanom poverewu i nadam se da }e Mladost Radost nastaviti da kora~a stazom uspeha. Ne verujem da }u imati mnogo vremena za predah, sa nekoliko klubova sam ve} obavio preliminarne razgovore, ali jo{ uvek nisam doneo definitivnu odluku â&#x20AC;&#x201C; rekao je Zeki}. M. Meni}anin

U Kawiì je obeleèn jubilej 90. godi{wica postojawa i rada FK Potisje. Na sve~anoj Skup{tini kluba su prisustvovali biv{i igra~i i treneri, fudbaleri sada{wih selekcija, ~lanovi rukvodstva sportski entuzijasti, simpatizeri, zahvaquju}i kojima je u dosada{wem radu bilo uspeha i padova, ali se fudbal razvijao tako da se Potisje sada takmi~i u Suboti~koj podru~noj ligi. Pored ~elnika mati~nog OFS Kawià-Senta-Ada, ~estitke za jubilej su putem telegrama uputili u ime FS Vojvodine uputio je predsednik Ratko Borovnica i Podru~nog saveza Subotice predsednik Predrag \urovi}. Predsednik Sportskog saveza op{tine Kawià i trener Atletskog kluba Partizan Du{an Mandari} uru~io je slavqeniku specijalnu plaketu i zahvalnicu za uspe{nu saradwu i doprinos razvoju sporta u ovoj sredini. Na istorijat fudbala uop{te i wegovo bitisawe u Kawiì od 1919. godine potsetili su pred-

sednik i ~lanovi Upravnog odbora Potisja Laslo Segi, Radovan Kqaji} i Laslo Gombasegi. U Kawiì posle Drugog svetskog rata postojala su dva fudbalska kluba Radni~ki i Potisje, a poznavaoci fudbalskog vremeplova u potiskoj varo{ici prisetili su se zlatnih generacija Potisja koje su postigle najve}e domete. U sezoni 1958/59. Potisje je kao prvak Suboti~kog podru~ja igralo kvalifikacije za ulazak u vi{i rang, ali je tada uspe{nija bila ~uvena Predsednik Potisja Laslo Segi i trener zlatne generacije Tibor Bi~kei generacija OFK sio je Mandari}, kome je iznad Subotice. Na taj zlatni sastav devet decenija, sa fudbalerima svih u najlep{oj uspomeni potsetio je Reè Lo{onc, jedna prve generacije. Iz ekipe koja se plasirala u ostao pokojni saigra~ Ferenc od igra~a te generacije, koji je Vojvo|ansku ligu i u pokraLacko. prikazao i fotografiju fudbajinskom rangu takmi~ila se Veoma po{tovan i zasluàn lera KAK-a iz Kawiè od pre tri sezone, pri za najve}e uspehe Potisja bio ~emu je bila i je tada{wi predsednik kluba nadomak tadapokojni \ole Tau{an, koji je {we Druge saveuvek stajao iza trenera Tibora zne lige, tog peBi~keija, ~ije prisustvovao na rioda i drugarproslavi jubileja je propra}estva i atmosfeno burnim aplauzom. U Kawire u klubu priì su stasavali i kvalitetni setio se Du{an fudbaleri koji su se potvrdiMandari}. li u klubovima vi{eg ranga, - @eqa svih gde su ostvarili i zavidnu nas Kawiàna i sportsku karijeru, pa je me|u igra~a iz okoliwima bilo i ~lanova dràvne ne tada je bio zareprezentacije, a talentovaigrati u jakom nih ima i u sada{wim selekciklubu kakvo je jama. Za 90 godina postojawa i bilo Potisje. rada kroz klub je pro{lo mnoFudbalski klub {tvo igra~a i trenera i ~laPotisje se voleo nova uprave, kojima je upu}ena i po{tovao, a zahvalnost za doprinos razvoju tako je bilo i kluba. Za vek postojawa u plame|u igra~ima i nu je objavqivawe obimne mo~lanovima upranografije o radu kluba. U~esnici proslave jubileja kawi{kog Potisja ve kluba - naglaTekst i foto: M. Mitrovi}

OFK OYACI PROSLAVIO RO\ENDAN

êtrdeset godina za ponos Omladinski fudbalski klub Oxaci beleìo je ~etiri decenije rada i postojawa kluba. U sklopu jubileja izme|u ostalog prire|ena je izlo`ba slika ~iji su autori sportski novinari Vladislav i Strahiwa Jovin. Na dobro pripremqenoj izlo`bi sloèni su su po~eci oxa~kog kluba, s posebnim osvrtom na prvu zvani~nu utamicu protiv Metalca iz Sombora koja je odigrana 1969. godine.A sportska redakcija lokalne televizije Kanal 25 pripremila je dokumentarni film o klubu u trajawu od 10 minuta. Predsednik OFK Oxaci Neboj{a Grozdanovi} sa puno emocija govorio je o ~etrdesetom ro|endanu OFK Oxaka. - Sve je lepo kada se dobro zavr{i - kaè Neboj{a Grozdanovi}. Organizacioni odbor za proslavu jubileja èleo je da na jedan poseban na~in prikaè rad na{eg kluba. Puno truda i energije smo uloìli kako bi ova manifestacija uspela i na kraju smo godi{wicu proslavili u oxa~kom restoranu Bis. Zahvaqujem se ovom prilikom u~iteqici Olgi Markovi}-Deni} i wenoj deci koja su otpevala himnu kluba. Fudbaleri se trenutno nalaze na zimskoj pauzi, zaslu-

Sada{wa generacija fudbalera OFK Oyaci

`enoj, osvojili su tre}e mesto u Me|uop{tinskoj ligi grupa Sombor. @eqa rukovodstva je ekspresan povratak u Podru~nu fudbalsku ligu. Oxa~ani na prole}e imaju odli~an raspored, jer im sve ekipe sa vrha

Se}awa koja ne blede U proteklih 40. godina mnoge generacije oxa~kog fudbalskog kluba imale su svoje lepe trenutke. Jedan od gostiju bio je prvi predsednik Nenad Mickovi} koji se prise}a gotovo svih detaqa u istorijatu kluba. - Imao sam tu sre}u da od prvog dana budem uz klub. Se}am se gotovo svih generacija, svaka je bila posebna i pri~a za sebe, klub je osnovan 29. aprila 1969. godine idejni tvorac bio je Milorad Muniàba. Ulogu prvog sekretara obavqao je Trbislav Goji}, predsednik skup{tine Slavomir @ivkovi} a prvi {ef stru~nog {taba bio je pokolni Radivoje Bata \or|evi}. Oni su tvorci novog kluba u Oxacima koji se odrào do danas. Pozdravqam sve ~lanove sada{we ekipe i èlim im povratak u Podru~nu ligu gurpa Sombor gde im je i mesto.

dolaze na noge. Glavni konkuenti bi}e im jesewi prvak Hajduk iz Stapara i Metalac iz Sombora. - Imamo odli~an raspored, dobar tim i verujem da moèmo do prvog mesta - kaè trener Sa{a Igwatovi}. - Nakon pobede u Staparu ekipa se opustila. U posledwa dva kola osvojili smo samo jedan bod, {to su iskoristili na{i protivnici. Metalac nambeì ~etri boda, to je mala razlika koju }emo mi verujem uspeti susti}i. Na{ ciq je prvo mesto, ali smo zadovoqni i s drugim, jer u vi{i rang }e dve plasirane ekipe. Vo|a sada{we generacije je tridesettrogodi{wi Dejan Nikoli}, koji je re{io da svoju bogatu igra~ku karijeru zavr{i u klubu gde je i po~eo da igra fudbal.

- Imali smo te`ak raspored, gostovali smo svim ekipama koje ne{to zna~e u ovom rangu. Na prole}e }e to biti druga pesma, na{a Grbavica neosvojiva tvr|ava.- kratko je napomenuo Dejan Nikoli}. Na prigodnoj sve}anosti u restoranu Bis uru~ene su zahvalnice qudima koji su sa svojim radom u prethodne ~etiri decenije doprineli da se klub afirmi{e i da stane na svoje noge. Ciq sada{weg predsednika OFK Oxaci Neboj{e Grozdanovi}a jeste da u prespektivi dobiju velelepni sportski objekat sa kojim }e se di~iti ~itava oxa~ka op{tina ali i komopletan zapadnoba~ki okrug. Projekat je u pripremi i o~ekuje se wegova realizacija. S. Jovin

SPORT

utorak22.decembar2009.

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Carigrad odu{evio Ve} prve utakmice tradicionalnog 47. „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu pokazale su da }e i ovogodi{wa smotra mini fudbala u Novom Sadu biti izuzetno kvalitetna. Osim ekipe Molersko - fasaderske radwe Sa{a svi ostali seniorski timovi u svojim redovima imaju aktivne fudbalere. Najboqi utisak prvog dana takmi~ewa ostavili su trostruki pobednici na{eg turnira ekipa Carigrada, koja je s poja~anom defanzivnom linijom (Dun|erski, Vje{tica) predstavqa

Video-bim pun pogodak Sve utakmice snima agencija „Dodig multimedija“, a gledaoci u sali na dva video-bima mogu da gledaju nadmetawa na parketu, kao i sve reklamne poruke. Jedino jo{ nedostaje usporeni snimak spornih situacija, ali vlasnik agencije Sre}ko Dodig obe}ava da }e za slede}i turnir osavremeniti opremu i da }e imati i sokolovo oko. snaàn tim i pravi magnet za gledaoce. Posle lake i ubedqive pobede „poslasti~ari“nad ekipom NS tim ispra}eni su gromoglasnim aplauzom pre{pune hale. Sajajan utisak ostavili su i igra~i Dinamika,a kako i ne bi kada se na{ pro{logodi{qi pobednik, Soni komerc, krio u novim dresovima i pod novim imenom. îni se da Dinamika s Jovom Radivojevi}em igra brè i atraktivnije u odnosu na prethodni turnir i sigurno je da je opet u krugu kandidata za prvo mesto. Odli~no je igrala i [kolska kwiga koja ove godine

Momenat s utakmice Autogalant – Hotel Arta

ima novog golmana Radosavqevi}a, a zapa`enu partiju imali su i igra~i STR Bla`ina iz Novog

- U Temerinu nam je stao automobil - saop{tio je vo|a ekipe STR Bla`in Ivan Bla`in. - Jedan deo ekipe smo odmah prebacili u drugi auto , a va`no je da smo me~ po~eli s {est igra~a. Nismo odmah na-

- Mnogo lepog smo ~uli o „Dnevnikovom“ turniru - istakao je vo|a Sportske kladionice Monako Milan Bo`anovi}. - Nismo se prevarili {to smo do{li, sve je odli~no,a atmosfera u hali je sjajna.

Uplate jo{ primamo Iako je na{ turnir po~eo, zbog velikog interesovawa jo{ uvek primamo uplate. Ju~e se prijavila ekipa Dambo u konkufrenciji kadeta,a za danas su se najavile jo{ dve ekipe seniora, pa }emo morati da formiramo nove grupe. Dakle, prijave }emo primati zakqu~no do ~etvrtka u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « „Dnevnik»“: 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe je 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara.

Duel u me~u Indeks–Ofsetprint

Be~eja, koji su zbog kvara na automobilu stigli u etapama, ali su ipak zabele`ili pobedu u derbiju grupe protiv \iraldina.

DESET GODINA FUDBALSKOG KLUBA AJAKS: Grupa gra|ana na ~elu s poznatim novosadskim fudbalskim trenerom Svetozarom ^i~om 1999. godine osnovala je FK Ajaks, koji se stacionirao na SC Sajmi{te u Novom Sadu gde `ivi i radi punih deset godina. Ono {to posebno krasi ovaj klub je ~iwenica da je prethodno uredio zapu{teno fudbalsko igrali{te i svla~ionice. Uz sve to, Ajaks je uspeo da u protekloj deceniji izne-

{li taksi, ali se sve dobro zavr{ilo. Dobar fudbal se igrao i u konkurenciji mla|ih kategorija. Sportska kladionica Monako je stigao iz Novog Beograda.

Stari problemi u hali su i daqe pratioci takmi~ewa, bilo je prili~no hladno, a posle prvih utakmkica nije bilo tople vode u kupatilima.Verujemo da }e ove mawkavosti biti otklowene. G. Kova~

dri na desetine talenata koi sada nastupaju u klubovima saveznog ranga, {to nije u tolikom broju uspelo ni jednom drugom kolektivu amaterskog statusa. Dovoqno je spomenuti samo nekoliko najtalentovanijih me|u wima: Ivana Roga~a i \or|a [u{wara (1992. godi{te) koji su ve} igrali za prvi tim Crvene zvezde iz Beograda odnosno Vojvodine iz Novog Sada. Za wima sti`u ne{to mla|i, ali ni{ta mawe talentovaniji Nemawa

DNEVNIK MLADI STRU^WAK UBIRA LOVORIKE U RUSIJI

Veselinovi} prvi trener Rostova Mladi trener Aleksandar Veselinovi} (39) ve} pune ~etiri godine sa velikim uspehom radi kao glavni trener u Akademiji fudbala “Viktor Ponedeqnik” u ruskom gradu Rostovu na Donu. Akademija nosi ime po legendarnom ruskom igra~u kojeg smatraju najboqim centarforom u istoriji wihovog fudbala. Veselinovi} je kao igra~ pro{ao omladinske {kole splitskog Hajduka i Crvene Zvezde iz Beograda, a kao profesionalac igrao u ~etiri kluba tada{we jugoslovenske prve lige ( Rad , Be~ej, Radni~ki Ni{ i Hajduk Beograd), zatim nastavio inostranu karijeru u Belgiji, Gr~koj i Bugarskoj. Svojevremeno je otvorio svoju {kolu fudbala u Futogu kod Novog Sada koja je brojala 120 polaznika. Nekoliko igra~a iz te {kole sada igraju u na{im najboqim klubovima, a Lazar Petkovi} je ~lan slavnog Milana iz Italije. Veselinovi} je pre ~etiri godine stigao bez velike pompe u Rostov. Predanim radom i skromnim pona{awem osvojio je simpatije strogih fudbalskih kriti~ara koji nisu nimalo ne`ni ka strancima po{tuju}i svoju fudbalsku tradiciju iznad svega. Dokaz kvalitetnog rada je i nagrada koju je dobio od fudbalskog saveza grada Rostov na Donu gde je u konkurenciji preko 100 trenera progla{en najbqim trenerom 2009. godine. To je ve} drugo takvo priznawe jer je i 2007. godine bio progla{en najboqim trenerom grada u kojem `ivi 1,5 milion stanovnika. Ove godine se proslavqa i 100 godina fudbala u Rostovu pa je gradona~elnik ^erni{ov dodelio specijalno priznawe Veselinovi}u za doprinos u razvoju

Aleksandar Veselinovi}

fudbala. Veselinovi} je jedini strani trener koji je dobijao ova priznawa. - Nagrade prijaju ali ih kao svaki odgovoran ~ovek posmatram kroz jo{ ve}u obavezu da opravdam poverewe. Kvalitet je u ponavqawu, a postoji i odgovornost nastavka tradicije mnogobrojnih srpskih trenera koji su decenijama uspe{no rade}i otvarali vrata novim generacijama. Moram naglasiti da u posledwih godinu i ~etiri meseca veoma uspe{no radi i Lajo{ Kokai kao koordinator mla|ih uzrasta - kaze Veselinovi}. Ovih dana je na adresu Veselinovi}a sigao zvani~an poziv od predsednika fudbalskog saveza Rusije, a ranije legendarnog igra~a i trenera Nikite Simonijana da od 10. do13. januara u~estvuje na seminaru u Sankt Petersburgu koji se organizuje u saradwi sa FIFA. Na seminaru u~estvuju vode}i ruski klubovi, a na{ trener }e kao jedini stranac uz predstavnike Lokomotive iz Moskve biti govornik na temu „Planirawe i programirawe trena`nog procesa sa mla|im uzrastima“. M. Popovi}

ZIMSKA LIGA NOVOG SADA

Pobeda \ur|ev~ana Odigrane su utakmice tre}eg kola Zimske lige u malom fudbalu u Novom Sadu. Postignuti su slede}i rezultati - pioniri (1997): O[ „Jovan Du~i}“ - Petar Pua~a 0:3, Novi Sad plavi Futog 2:2, Sini{a Mihajlovi} Jugovi} 2:0, Novi Sad ùti Profesor Bolesnikov 1:0, TSK - Slavija 0:3, petli}i (2001.): Novi Sad ùti - Futog 4:0, Slavija - Novi Sad 3:0, Krila Krajine - Novi Sad plavi 2:1, petli}i (1999.): Novi Sad ùti - No-

vi Sad plavi 1:0, TSK - Mladost (BJ) 1:5, Petar Pua~a dva - Petar Pua~a jedan 0:8, Profesoor Bolesnikov - Slavija 4:1, petli}i (1998.): Novi Sad plavi Ajaks 3:0, Slavija -Mladost 1:0, Profesor Bolesnikov B - Novi Sad `uti 0:0, Petar Pua~a crveni - Petar Pua~a beli 0:3, pioniri( 1995.): TSK - Ba~ka(\) 1:3, Ajaks - Slavija 1:1, pioniri(1993.): Veternik - Futog 3:0, Mladost (NS) - Kabel 3:1. G. K.

Stankovi} i Nemawa Koj~i} (1997. godi{te) koji su iz Ajaksove kolevke stigli u Vojvodinu, kao i wihov vr{wak Luka Miqevi} koji je pre{ao u Partizan iz Beograda. Svi oni su reprezentativci Srbije u svom uzrastu, {to jo{ vi{e upotpuwuje sliku uspe{nosti metodologije rada u novosadskom Ajaksu, ba{ kao {to se to ~ini i u wegovom slavnom starijem bratu iz Amsterdama. S. S.

SPORT

DNEVNIK ^ETVRTFINALE KUPA ZA MU[KARCE

Novosa|ana. Nalaze se me|u ~etiri prvoplasiarane ekipe u doma}em prvenstvu i gotovo da im jedna maksimalna pobeda u preostala tri kola garantuje igrawe mini lige i plej-ofa, a u Kupu èle da se plasiraju na zvr{ni turnir i nastave tradiciju pripadnosti najkvalitetnijem krugu ekipa u zemqi. Ove sezone su crveno-beli dva puta savladali Poàrevqane prekinuv{i ne tako lepu tradiciju u me|usobnim duelima i upravo baziraju}i se na toj ~iwenici skupqaju snagu za neugodno gostovawe. - Dva trijumfa u prvenstvu nad Mladim radnikom samo su nam dodatni motiv da i u ~etvrtfinalu Kupa budemo boqi od wih. Do ove sezone imali smo velikih problema s Poàrevqanima, kod ku}e i na gostovawu, i drago mi je {to smo taj problem prevazi{li. Konstantno radimo na podizawu nivoa igre i hemije u ekipi, jer smo shvatili da je ona veoma bitna. Iako smo mo`da sada malo „te{ki“ od jakog treninga, tempiramo formu za zavr{nicu sezone i nadam se da }emo biti na visini zadatka kada to bude bilo najpotrebnije. @elimo plasman na finalni turnir jer bi to zna~ilo nastavak dobrih rezultata u svim doma}im takmi~ewima - istakao je kapiPetar ûrovi}, korektor Vojvodine ten NIS Vojvodine MiFoto: F. Baki} lo{ Vemi}. M. R.

Novosa|anke do~ekuju Zvezdu

Prvenstvenu pauzu odbojka{i NIS Vojvodine do~ekali su na ~etvrtom mestu Viner [tedi{e superlige, a sutra i u subotu o~ekuje ih dvome~ s po`areva~kim Mladim Radnikom u ~etvrtfinalu Kupa Srbije. Izuzev kratke evropske odiseje sve se za sada odvija prema planu

C. zvezda - NIS Vojvodina Ribnica - Mladi radnik Smederevo - Partizan Radni~ki - Spartak (Q) 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Vojvodina 5. Ribnica 6. M. radnik 7. Spartak 8. Smederevo

11 11 11 11 11 11 11 11

9 9 7 6 5 4 3 1

2 2 4 5 6 7 8 10

3:1 3:2 2:3 3:1

31:11 30:13 23:19 21:18 21:24 19:25 15:28 9:31

28 25 19 18 14 13 10 5

@enska superliga Jedintsvo - Klek Vizura - Tent Dinamo - Crvena zvezda Spartak - Po{tar 1. C. zvezda 2. Tent 3. Spartak 4. Vizura 5. Klek 6. Dinamo 7. Jedinstvo 8. Po{tar

9 9 9 9 9 9 9 9

9 6 6 5 5 3 2 0

0 3 3 4 4 6 7 9

0:3 3:0 0:3 3:2

27:6 22:13 23:15 20:16 17:14 11:22 9:24 8:27

25 19 18 15 15 8 6 2

Prva liga (m) Novi Sad - GIK Banat Jedinstvo - @elezni~ar Jagodina - Putevi Bavani{te - Borac VGSK - Ni{ Odbojka{ice Novog Sada

Veliko iznena|ewe napravile su odbojka{ice Novog Sada Pionir petrola pobedom nad Jedinstvom iz U`ica u osmini finala Kupa Srbije i danas }e u prvom me~u ~etvrtfinala do~ekati Crvenu zvezdu. Voqom `reba odlu~eno je da u goste prvoliga{u do|e lider na superliga{koj tabeli i to posle poraza Novog Sada u gradskom derbiju od Vojvodine. Realni su u doma}em sastavu oko ishoda ovog me~a, besmisleno je da prete favoritu, `eqa

NIS VOJVODINA SE POJA^ALA

Do{ao Milija Mrdak Posle Nenada Simeunovi}a novo poja~awe odbojka{a NIS Vojvodine je mladi korektor Milija Mrdak. Dugo se pri~alo o wegovom dolasku, ali je talentovani odbojka{ tek sad stekao pravo da obu~e crveno-beli dres. - Nekoliko meseci imali smo papirolo{ke pote{ko}e, no sad smo ih re{ili, pa je Mrdak kona~no potpisao ~etvorogo{wi ugo- Milija Mrdak i Nikola Mari} vor. Na taj na~in smo ostvarili s ekipom ve} dva meseca. Ina~e, na{e `eqe i planove da jednu on }e imati priliku da debituje izuzetno talentovanu generaciu kup me~evima s Mladim radniju momaka (godi{ta ’91, 92. i kom - istakao je sportski direk’93.) popunimo na svim pozicijator kluba Nikola Mari}. ma. Zahvaqujemo Miliji {to je Milija Mrdak tek nedavno je imao strpqewe i verujemo da }e postao punoletan, visok je 201 se brzo uklopiti, jer on trenira cm i igra na poziciji korekto-

Mu{ka superliga

DANAS PRVI ME^EVI ^ETVRTFINALA KUPA ZA DAME

Vo{a u Po`arevcu

utorak22.decembar2009.

ra. Ponikao je u Ribnici, prethodne sezone u punom sjaju prikazao rasko{ni talenat, a ~lan je kadetske reprezentacije Srbije. - @eleo sam da karijeru nastavim u NIS Vojvodini, jer verujem da }u u woj, uz kvalitetan rad, imati priliku da napredujem i afirmi{em se. Uspesi novosadskog kluba posebno me motivi{u, ali i obavezuju da pru`im maksimum i pomognem u ostvarivawu `eqenih vrhunskih rezultata. Siguran sam da }u se lako uklopiti, ve} neko vreme treniram s ekipom, a i nekolicinu igra~a dobro poznajem iz reprezentativnih akcija - rekao je Milija Mrdak.

Foto: F. Baki}

im je da se predstave u {to lep{em svetlu i da steknu iskustvo za nastavak prvoliga{kog nadmetawa. Pored toga {to je Zvezda veliki favorit za prolaz na finalni turnir, doma}e }e ponovo nastupiti nekompletne,izosta}e [jarova i Obradovi}eva, dok je nastup Zelenovi}eve pod znakom pitawa. - Ulazimo u duel sa Zvezdom bez velikih ambicija, jer Beogra|anke su nepora`ene u Superligi, a izgubile su svega nekoliko setova. Idealana je ovo

prilika da vidimo kako izgleda igrati sa tako kvalitetnim timom, ali bilo kakvo iznena|ewe je iskqu~eno po{to se igra igraju dva me~a.I da smo kompletni ne bismo imali previ{e {ansi za uspeh, ali }emo svakako dati sve do sebe da se dostojno suprostavimo trenutno najboqem timu u zemqi - rekao je trener Novog Sada Pionir petrola Vladimir Medenica. Utakmica se igra u hali na \a~kom igrali{tu s po~etkom u 20 ~asova. M. Risti}

Parovi ~etvrtfinala kupa @ene NOVI SAD: Novi Sad PP - Crvena zvezda KLEK: Klek - Spartak (S) BEOGRAD: Radni~ki NIS - Po{tar OBRENOVAC: Tent - Dinamo (P)

(danas 20) (sutra 19) (sutra 20) (sutra 20)

1. @elezni~ar 2. Borac 3. Jagodina 4. Ni{ 5. Jedinstvo 6. Novi Sad 7. Bavani{te 8. Banat 9. Putevi 10. VGSK

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

8 7 7 6 6 5 5 5 5 1

3 4 4 5 5 6 6 6 6 10

3:0 3:1 1:3 2:3 3:2

27:13 26:16 22:21 25:22 23:20 20:19 21:24 20:23 20:23 9:32

24 21 19 18 18 16 16 16 15 1

Prva liga (`) Novi Sad - Vojvodina Vizura SN - Jedintsvo Lazarevac - [umadija Putevi - Radni~ki (B) Radni~ki (K) - Kolubara 1. Radni~. (B) 2. Radni~. (K) 3. Jedinstvo 4. Vizura SN 5. Kolubara 6. Lazarevac 7. Novi Sad 8. Vojvodina 9. Putevi 10. [umadija

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

10 7 7 7 6 6 5 4 2 0

1 4 4 4 5 5 6 7 9 11

1:3 3:1 3:0 1:3 3:1

32:10 22:17 23:16 22:18 23:18 23:19 21:21 21:22 10:29 6:33

29 20 19 19 19 19 16 16 7 1

Mu{karci IVAWICA: Putevi - Crvena zvezda SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki (K) PO@AREVAC: Mladi radnik - NIS Vojvodina BEOGRAD: Partizan - Ribnica

(danas 18) (danas 20) (sutra 19) (sutra 18)

Plasman na finalni turnir Kupa Srbije izbori}e uspe{nije ekipe iz ~etvrtfinala. U slu~aju da obe ekipe imaju po jednu pobedu, plasman me|u ~etiri }e, prema propozicijama, izboriti tim s boqim set koli~nikom. U slu~aju identi~nih set koli~nika, gleda}e se poen koli~nik iz svake utakmice pojedina~no, a ukoliko se ni na ovaj na~in ne utvrdi polufinalsita, igra}e se dodfatni - zlatni set (do 15 poena) tri minuta po zavr{etku druge utakmice.

Vuds gubi na razvodu 416 miliona evra Najboqi golfer u istoriji i najbogatiji sportista na svetu Tajger Vuds mogao bi da ostane bez 416 miliona evra, prenose ameri~ki mediji. Naime, toliko novca }e Vuds morati da isplati supruzi Elin Nordgren po okon~awu brakorazvodne parnice, koju su advokati lepe [ve|anke ve} pokrenuli. Elin Nordgren je ve} napustila Vudsa i vratila se u domovinu, [vedsku. Osim {to je podnela zahtev za starateqstvo nad decom, ona je odlu~ila da tra`i i polovinu bankovnog ra~una Tajgera Vudsa - 416 miliona evra.

Razi{li se: Elin Nordgren i Tajger Vuds

- Elin vi{e nije mogla da trpi Vudsovo pona{awe. Traìla je od wega da ide u rehabilitacioni centar i poku{a da se izle~i od poroka koji su ga uni{tavali. Me|utim, to se nije desilo. Ona èli da za{titi decu od svega toga i zato je re{ila da se razvede. Osim starateqstva nad wima, èli i polovinu imovine - poru~ila je za britanske medije jedna bliska prijateqica Elin Nordgren. Interesantno, wen advokat u brakorazvodnoj parnici bi}e Sorel Torp, koja je posredovala u razvodu pop zvezde Britni Spirs i wenog tada{weg muà Kevina Federlajna.

Awa Kapelan

TURNIR U SLOVENIJI

Odli~ni Bana}ani

Na tradicionalnom internacionalnom karate turniru u Sloveniji (u~estvovalo 11 nacionalnih reprezentacija i preko 600 takmi~ara), takmi~ari iz klubova sredwobanatskog saveza ostvarili su odli~ne rezultate. Ispred Kleka prvo mesto osvojila je Awa Kapelan, a tre}e Nikola Isailovi}. Takmi~ari Zadrugara iz Lazareva osvojili su dva odli~ja – srebrno Sawa Cvrkota i bronzano Nenad Te{evi}. Na ovom takmi~ewu pravdu je delio i Zrewaninac Milan Kova~evi}, internacionalni sudija sa svetskim zvawem. @. B.

SPORT

utorak22.decembar2009.

MU[KA EVROLIGA

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga Cedevita - Cibona 72:87, [iroki - Partizan 48:63, Crvena zvezda - Bosna 85:79, Budu}nost FMP 78:70, Zagreb - Zadar 95:97, Olimpija - Hemofarm 72:79, Radni~ki - Helios 69:66. 1. Cibona 2. Olimpija 3. Zagreb 4. Zadar 5. Hemofarm 6. Partizan 7. Budu}nost 8. C. zvezda 9. [iroki 10. Cedevita 11. Radni~ki 12. FMP 13. Helios 14. Bosna

13 11 2 1051:855 24 13 9 4 1003:935 22 13 8 5 1024:1027 21 12 8 4 1007:901 20 12 8 4 990:907 20 12 8 4 878:826 20 13 7 6 982:944 20 13 6 7 1054:1032 19 13 5 8 975:1031 18 13 5 8 1051:1081 18 13 5 8 901:1040 18 12 4 8 908:928 16 13 3 10 870:1004 16 13 2 11 865:1117 15

Prva mu{ka liga Srbije Mega Vizura - Proleter Naftagas 90:89, Ma{inac - OKK Beograd 67:83, Metalac - Radni~ki Basket 94:76, Vojvodina Srbijagas - Tami{ 74:66, Radni~ki Basket - Novi Sad 65:89, Ergonom - Borac 81:92, Napredak - Sloga 97:80.

Novi Sad MT 84:78, Dunav - Topola 91:74, Nova Pazova - Veternik 83:76, Jedinstvo - Sport Ki 103:77. 1. Spartak 2. Mladost 3. Duga 4. Dunav 5. N. Pazova 6. Oyaci 7. Sport Ki 8. Topola 9. Sv. \or|e 10. Novi Sad 11. Jedinstvo 12. Veternik 13. Srem 14. Kikinda

12 12 0 1038:852 24 12 10 2 1052:871 22 12 9 3 997:921 21 12 8 4 934:842 20 12 8 4 993:896 20 12 7 5 893:881 19 12 6 6 1057:1007 18 12 6 6 947:938 18 12 6 6 945:993 18 12 4 8 920:981 16 12 3 9 925:988 15 12 4 8 829:904 15 12 1 11 898:1027 13 12 0 12 794:1121 12

Prva srpska `enska liga - Sever Srbobran Reahem - Gimnazija 78:50. 1. Vrbas 2. Banat 3. Sivac 4. Proleter 5. Ruma 6. Proleter MT 7. Topol~anka 8. Srbobran 9. Gimnazija 10. Spartak MT

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

9 8 7 6 4 3 3 2 2 1

0 1 2 3 5 6 6 7 7 8

769:415 728:430 724:561 645:556 620:559 543:655 537:698 501:693 484:679 450:755

18 17 16 15 13 12 12 11 11 10

Druga srpska mu{ka liga - Sever Hajduk (K) - Top 81:85, Stara Pazova - Krajina Grme~ 88:78, Ruma Dinamo 90:63, Ba~ka Palanka - Crvenka 90:84, Haduk (B) - Akademik 83:89, Radni~ki - Apatin nije odigrano. Proleter Naftagas MT je bio slobodan.

1. Beograd 2. Proleter 3. Vojvodina 4. Borac 5. Metalac 6. Napredak 7. M. Vizura 8. Tami{ 9. Ma{inac 10. Novi Sad 11. Sloga 12. Ergonom 13. Rad. B. 14. KG 06

12 11 1 1051:913 23 12 8 4 1010:916 20 12 8 4 920:847 20 12 8 4 981:929 20 11 8 3 815:760 19 12 7 5 915:898 19 12 7 5 964:969 19 12 6 6 895:902 18 12 6 6 849:934 18 12 5 7 913:910 17 12 4 8 906:950 16 12 3 9 871:920 15 12 1 11 861:986 13 11 1 10 817:934 12

Prva A ènska liga Spartak - Proleter 71:61, êlarevo - Crvena zvezda 94:100, Loznica - Hemofarm 43:97, Radivoj Kora} - Radni~ki 85:46, Vojvodina NIS - Partizan 75:79, Vo`dovac - Kovin 86:76. 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. C. zvezda 5. Vojvodina 6. Vo`dovac 7. Spartak 8. Proleter 9. êlarevo 10. Kovin 11. Radni~ki 12. Loznica

11 11 0 11 10 1 11 8 3 11 7 4 11 6 5 11 6 5 11 4 7 11 4 7 10 4 6 11 2 9 11 2 9 10 1 9

957:689 931:654 852:684 899:800 794:725 804:792 761:865 661:782 670:763 745:863 708:973 541:833

Prva B mu{ka liga

12 10 2 1081:975 22 12 10 2 1079:975 22 12 9 3 940:885 21 12 8 4 949:916 20 12 8 4 1041:1002 20 12 6 6 1030:1008 18 12 6 6 933:919 18 12 6 6 1032:1044 18 12 6 6 995:1011 18 12 4 8 980:968 16 12 3 9 870:953 15 11 3 8 818:911 14 12 2 10 931:1061 14 10 2 8 764:810 12

Prva B `enska liga Moravac - Mladost Kolubara 58:69, Trep~a - Pro Tent odlo`eno, Jugobanat - Student 62:75, Tami{ - Stara Pazova 61:56, [abac - Kraqevo 60:72, Bor - Beo~in 0:20 (sr). 1. Student 2. Jugobanat 3. [abac 4. Kraqevo 5. Beo~in 6. S. Pazova 7. Moravac 8. Kovin MT 9. Mladost 10. Plej-of 11. Pro Tent 12. Trep~a 13. Tami{ 14. Bor

12 11 1 12 11 1 12 7 5 12 7 5 12 6 6 12 6 6 12 6 6 11 6 5 12 5 7 11 6 5 11 4 7 11 4 7 12 2 10 12 1 11

892:627 975:747 798:760 847:847 777:750 883:885 807:816 748:734 763:750 684:721 669:736 682:766 774:935 589:814

12 11 1 1137:891 23 11 9 2 948:850 20 11 8 3 954:832 19 11 8 3 982:930 19 11 7 4 1000:909 18 11 5 6 931:883 16 11 5 6 893:908 16 10 5 5 879:823 15 11 3 8 842:869 14 11 3 8 732:930 14 10 3 7 730:851 13 11 2 9 828:988 13 11 2 9 795:987 13

Jedinstvena juniorska liga Srbije Novi Sad - Partizan 73:64, Hemofarm [tada - Kwa`evac 84:58, Radni~ki KG 06 - Mladost 73:76, Beovuk - @itko Basket 78:57, FMP - Zdravqe 104:52, Borac - KG Student UK 79:64.

23 23 19 19 18 18 18 17 17 17 15 15 14 12

Prva srpska mu{ka liga - Sever Srem - Duga 90:94, Mladost Teletehnika - Sveti \or|e 94:67, Spartak - Kikinda 97:56, Oyaci -

Aleks Mari} MVP decembra Ko{arka{ Partizana Aleks Mari} progla{en je za najkorisnijeg igra~a u Evroligi u decembru, objavqeno je na zvani~nom sajtu takmi~ewa. Iako se u {estogodi{woj istoriji izbora mese~nog MVP - ja retko de{avalo da to priznawe pripadne ko{arka{u ~iji tim nije pobe|ivao na svim utakmicama u mesecu, ovaj put je napravqen izuzetak. „Novajlija u Evroligi je proteklog meseca dominirao kao malo igra~a pre wega“, pi{e na zvani~nom sajtu takmi~ewa. Mari} je predvodio Partizan do pobeda nad Unikahom u Malagi i Efes Pilsenom u Beogradu, a bio je i najboqi u porazu od Orleana u Francuskoj. Centar crno-belih je prose~no bele`io 22 poena i 11.6 skokova po utakmici uz sjajnih 80 procenata {uta za dva poena. Posle osam kola, usamqen je na vrhu liste najkorisnijih igra~a Evrolige, a saop{tewu se navodi da je „nova zvezda ro|ena“. [ampion Srbije je na po~etku meseca imao skor od dve pobede i tri poraza i o~ekivalo ga je te{ko gostovawe u Malagi. U timu Unikahe nije bilo trojice kqu~nih igra-

1. Hemofarm 2. Novi Sad 3. FMP 4. @itko B. 5. Partizan 6. Beovuk 7. Kwa`evac 8. Borac 9. Mladost 10. Rad. KG 11. Zdravqe 12. KG Student

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 7 6 5 5 4 3 3 2 2 1

1 1 2 3 4 4 5 6 6 7 7 8

791:593 761:576 759:583 734:680 697:669 692:652 652:731 576:653 625:703 734:877 654:798 721:883

17 17 16 15 14 13 13 12 12 11 11 10

Predrag Stojakovi} je za 36 minuta u Torontu ubacio samo 12 poena, pogodiv{i samo jednu trojku iz sedam poku{aja. Ni ostali igra~i Wu Orleansa nisu bili na visini zadatka, pa je kao logi~na posledica do{ao poraz - 92:98. Igrao je i Aleksandar Pavlovi} ~ija je Minesota o~ekivano do`ivela neuspeh u

NOVOSA\ANKE DO^EKUJU RADNI^KI (20)

Ko{arka{ice Vojvodine NIS ve~eras u maloj sali Spensa od 20 ~asova igraju susret 12.kola Prve lige s ekipom Radni~kog iz Kragujevca. Iako je spu{tena zavesa na polusezonu `enskog {ampionata, Novosa|anke }e ve~eras odigrati utakmicu 12.kola zbog obaveza u regionalnoj ligi.

Kvalitetna liga juniora KSV Ba~ka–Srem E grupa Panon Sistem - Spartak 74:73. 1. Spartak 2. Hajduk 3. Vojvodina 4. Vrbas 5. Panon s. 6. Veternik

7 6 6 6 7 6

5 5 4 2 1 2

2 1 2 4 6 4

500:356 12 440:365 11 484:409 10 421:508 8 457:613 8 363:414 7

1. Sport V. 2. Apatin 3. Sport Ki 4. S. Pazova 5. Kadet 6. Mladost

7 6 7 6 6 6

5 5 3 3 3 0

2 1 4 3 3 6

622:588 12 516:459 11 617:606 10 513:513 9 492:526 9 399:467 6

F grupa Sport vorld - Sport Ki 102:94, Mladost Teletehnika - Stara Pazova nije odigrano.

Grupa Banat Kikinda - Mladost 66:48, Dinamo - Kris kros 78:75, Tami{ - Jedinstvo (K) 20:0 (sr), Jedinstvo (NB) - Vili odlo`eno. 1. Jed. (NB) 2. Kikinda 3. Kris kros 4. Dinamo 5. Sv. \or|e 6. Zrewaninac 7. Mladost 8. Vili 9. Probasket 10. Tami{ 11. Jed. (K)

12 10 2 13 9 4 12 9 3 11 10 1 11 8 3 11 7 4 12 6 6 11 4 7 11 3 8 12 2 10 20 0 20

892:640 849:681 823:601 735:546 700:564 700:566 760:689 632:717 703:757 412:1045 0:400

22 22 21 21 19 18 18 15 14 14 0

Nova zvezda evrobasketa: Aleks Mari}

~a, {to je tim Du{ka Vujo{evi}a iskoristio i stigao do va`nog trijumfa. Mari} je imao najboqi indeks uspe{nosti, zabele`io je 12 poena, osam skoko-

va i tri asistencije. Osam dana kasnije usledila jo{ jedna bitna utakmica, u Pionir je stigao najve}i konkurent za plasman u Top 16 fazu, turski Efes Pil-

sen. Mari} je bio nezaustavqiv to ve~e i najzaslu`niji za pobedu Partizana. Ubacio je 34 poena, imao 16 skokova i indeks uspe{nosti 49.

Dalas mo`e i bez Novickog

Opravdati ulogu favorita

22 21 19 18 17 17 15 15 14 13 13 11

FMP 2 - Vojvodina 87:77, Mladost - @elezni~ar 76:63, Jug Radni~ki 59:68, Jagodina - Superfund BP 89:93, Vizura Smederevo - Crnokosa 89:68, Zdravqe - Beovuk 108:71. 1. Superfund 2. Vizura S. 3. Radni~ki 4. Crnokosa 5. Jagodina 6. Vojvodina 7. @elezni~ar 8. Mladost 9. FMP II 10. Zdravqe 11. Jug 12. Vrbas 13. Beovuk 14. Partizan II

1. S. Pazova 2. Akademik 3. Top 4. Ruma 5. Krajina G. 6. Proleter 7. B. Palanka 8. Radni~ki 9. Hajduk (K) 10. Dinamo 11. Apatin 12. Hajduk (B) 13. Crvenka

DNEVNIK

Jefimija Karaka{evi} (Vojvodina NIS) Foto: F. Baki}

Crveno-bele su u pro{lom kolu pora`ene u derbiju od beogradskog Partizana (79:75:79), pa }e ve~era{wi duel protiv debitanta u ligi iz Kragujevca biti lepa prilika da se oproste od svojih navija~a pobedom. Trener Vojvodine Zoran Trivan prihvata ulogu favorita, ali upozorava da svako opu{tawe i podcewivawe rivala mo`e skupo da ko{ta i jo{ dodaje da ne bi bilo lepo da wegove izabranice razo~araju navija~e uo~i dolaze}ih praznika. Utakmica Vojvodina NIS Radni~ki (KG) igra se u maloj dvorani Spensa sa po~etkom u 20 ~asova. I. Grubor

Bostonu (104:122). Pavlovi} je za 11 minuta upisao dva skoka. Darko Mili~i} je utakmicu Wujork - [arlot (98:94) odgledao kao navija~ doma}ih. Najzanimqivije je bilo u Dalasu gde je doma}in naneo Klivlendu osmi poraz u sezoni - 102:95. Sada obe ekipe imaju isti u~inak: 20-8. Uspeh Maveriksa ima veliku specifi~nu te`inu jer je ostvaren bez naj-

boqeg igra~a Dirka Novickog. Najefikasniji u pobedni~koj ekipi bio je Tim Tomas sa 22 poena, a tri vi{e postigao je na drugoj stani Lebron Xejms. Rezultati: Toronto - Wu Orleans 98:92, Memfis - Denver 102:96, Detroit - L.A. Lejkers 81:93, Majami - Portland 95:102, Boston - Minesota 122:104, Wujork - [arlot 98:94, Dalas - Klivlend 102:95.

SPORT

utorak22.decembar2009.

DANAS I SUTRA SUSRETI 13. KOLA DOMA]EG PRVENSTVA

DANAS I SUTRA 14. KOLO NLB LIGE

DNEVNIK

Derbiji u Zrewaninu i Beogradu Ba{ kao i u NLB ligi, i u Prvoj mu{koj ko{arka{koj ligi Srbije danas i sutra na programu je uslovno re~eno vanredno kolo, preciznije igraju se me~evi 13. runde prvenstva. Na programu su i dva derbija, koji se igraju sutra uve~e. U prvom, u Zrewaninu, sasta}e se vojvo|anski rivali Proleter Naftagas i Vojvodina Srbijagas i bi}e to prilika da se u me|usobnom duelu vidi ko je u ovom trenutku bli`i plasmanu u Superligu. Naime, ove dve ekipe imaju na tabeli identi~an skor (po osam pobeda i ~etiri poraza), a izvesno je da }e Kristalna sala u gradu na Begeju biti ispuwena do posledweg mesta.

U drugom derbiju sasta}e se lider OKK Beograd i vaqevski Metalac. Klonferi igraju u odli~noj formi, {to su pokazali i u minulom kolu ubedqivom pobedom nad Ma{incem u Kraqevu, dok Metalac stremi ka novom plasmanu me|u superliga{e i poku{a}e da iznenadi doma}ina u Pioniru. Danas igraju - NOVI SAD: Novi Sad - Ergonom (18), ÂÂK: Borac - Mega Vizura (19), KRAQEVO: Sloga - Radni~ki Basket (19.30). Sutra - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Vojvodina Srbijagas (19), BEOGRAD: OKK Beograd - Metalac (18), PANÊVO: Tami{ Petrohemija - Ma{inac (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 - Napredak (18.30). A. P.

NOVI SAD DOMA]IN ERGONOMU

Kriza je pro{lost Trijumfom u pro{lom kolu u Beogradu nad Radni~kim basketom, ko{arka{i Novog Sada prekinuli su niz od tri uzastopna poraza i sada s ne{to mawim imperativom do~ekuju ni{ki Ergonom. Igra~i mla|eg novosadskog prvoliga{a re{eni su da u potpunosti stanu na kraj crnoj seriji i da poka`u da trenutno stawe na tabeli i wihov skor (5-7) nisu realnost. Uspeo je kona~no trener Novog Sada Nemawa Danilovi} da motivi{e svoje izabranike. Prona{ao je novi sistem igre, zasnovao ga na proverenim snagama, Maksimu Kova~evi}u, Raki}u, Suboti}u, Pobri}u i drugima, potpomognutim iskusnim novajlijama Bojanom Qubojevi}em i Sini{om Kova~evi}em. - Dolazi nam u goste Ergonom koji s promenom trenera

igra sve boqe. Poja~ali su se Markom Jovanovi}em, nama je dobor poznat jer je pro{le sezone nastupao za Vojvodinu Srbijagas i sada imaju veoma respektabilan centarski tandem, mo`da najja~i u ligi. @elimo da ponovimo dobru igru iz pro{log me~a, pobedom smo najavili izlazak iz krize. Kona~no nam je proradio {ut s kojim smo imali mnogo problema, ali i u tom dobro odra|enom segmentu vidi se da je kriza iza nas. Re{eni smo da doka`emo da vredimo mnogo vi{e nego {to to u ovom trenutku pokazuje tabela i nadam se da }emo nastaviti seriju pobeda - rekao je prvotimac Novog Sada Maksim Kova~evi}. Utakmica se igra u maloj sali Spensa od 18 ~asova, ulaz je bespaltan. M. Risti}

Kragujev~ani doma}ini Hemofarmu Danas i sutra igraju se utakmice 14. kola NLB regionalne ko{arka{ke lige. U centru pa`we bi}e me|usobni susreti srpskih klubova, jer u @elezniku sutra se igra me~ izme|u FMP-a i Partizana, dok }e ve~eras u Kragujevcu Radni~ki ugostiti ekipu Hemofarma. Duel izme|u nekada{wih gradskih rivala posebno je zanimqiv jer su Kragujev~ani u 1. kolu, u SC Milenijum u Vr{cu, iznenadili tim iz Banata koji }e svim silama nastojati da se im se revan{ira i doka`e da je u pitawu bio samo slab dan. Naravno, ekipa trenera Miroslava Mute Nikoli}a poku{a}e da novom pobedom u~vrsti svoju poziciju na tabeli i napravi jo{ jedan korak ka ciqu, odnosno opstanku u regionalnoj ligi. Neizvesna utakmica o~ekuje se i u ve~era{wem duelu u beogradskom Pioniru, po{to }e snage odmeriti Crvena zvezda i Budu}nost. Crveno-beli se nalaze u zavidnoj formi, ali ni Podgori~ani sigurno ne}e do}i u Beograd s belom zastavom, ve} }e nastojati da i drugi put u sezoni savladaju tim trenera Ace Petrovi}a.

Milo{ Borisov (Hemofarm)

Danas igraju - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Hemofarm (18), BEOGRAD: Crvena zvezda Budu}nost (19), ZAGREB: Zagreb - Bosna (18). Sutra - @ELEZNIK: FMP Partizan (18), [IROKI BRIJEG: [iroki - Cibona (20.15), ZAGREB: Cedevita - Helios (19.30), QUBQANA: Olimpija - Zadar (19). A. P.

Bo{ko \oki} preuzeo Radni~ki Basket

Maksim Kova~evi} (Novi Sad)

Foto: F. Baki}

Iskusni ko{arka{ki stru~wak Bo{ko \oki} imenovan je za novog trenera Radni~ki Basketa, koji posluje u sastavu FMP iz @eleznika. Radni~ki posle 11 kola Prve lige Srbije zauzima posledwe mesto na tabeli sa samo jednom pobedom i deset poraza. Osim rada u Radni~kom, \oki} }e preuzeti i funkciju koordinatora svih mla|ih selekcija FMP. Bo{ko \oki} je radio u @elezniku pre pet godina, kada je trenirao prvi tim tada{weg Refleksa u generaciji Gorana Nikoli}a, Veselina Petrovi}a, Ivana Zoroskog i ostalih.

EVROINTER LIGA

Jo{ jedna pobeda Novosa|ana Honved - Vojvodina 10:12 (4:3, 2:4, 1:1, 3:4) BUDIMPE[TA: Bazen Honveda, gledalaca: 200, sudije: Fekete (Ma|arska) i Raga~ (Srbija). HONVED: Gergeq, Sekeq 1, Jakab, Jan{ik, [alamon, Ma-

sle pobede u Novom Sadu, izabranici Dejana Stanojevi}a savladali su jedan od najboqih evropskih klubova i u Budimpe{ti 12:10. Iako su prvi put igrali na bazenu Honveda i to bez dva standardna igra~a Va-

Dosada{wi rezultati: Partizan – Va{a{ 8:5, Ujpe{t – Eger 7:11, Ujpe{t – Seged 5:12, Seged – Honved 8:7, Honved – Ujpe{t 11:10, Eger – Vojvodina 8:9, Eger Va{a{ 7:6, Honved - Ferencvaro{ 6:8, Seged – Va{a{ 4:4, Ujpe{t - Ferencvaro{ 7:10 , Honved - Eger 11:10, Va{a{ - Ko{ice 11:7, Ko{ice – Ujpe{t 7:5, Vojvodina – Ferencvaro{ 9:6, Partizan - Ferencvaro{ 10:3, Partizan - Ko{ice 13:4, Vojvodina - Ko{ice 7:3, Va{a{ – Oradea 13:8, Oradea - Partizan 9:10, Ferencvaro{- Seged 9:5, Va{a{ - Honved 8:5, Eger - Seged 9:8, Va{a{ - Ujpe{t 19:6, Ferencvaro{ Eger 6:6, Ko{ice - Va{a{ 14:12, Seged -Vojvodina 9:6, Eger - Oradea 4:7, Vojvodina - Honved 10:8, Va{a{ - Ferencvaro{ 13:5, Partizan – Honved 12:7, Ujpe{t – Oradea 7:14, Ferencvaro{ – Partizan Rajfajzen 4:11, Honved - Vojvodina 10:12. 1. Partizan 2. Va{a{ 3. Vojvodina 4. Seged 5. Eger 6. Farencv. 7. Oradea 8. Honved 9. Ko{ice 10. Ujpe{t

Uro{ Kalini}

tajs, Mezei 3, Sivo{ 2, Marnic 1, Gor - Na| 1, Pajan, Bor{o{, Batori 2, Levai. VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, Basara, Vuksanovi} 3, Mili~i}, Vapenski, Kalini} 4, Ovuka 2, Ran|i} 1, Kova~evi}, Filipovi} 2, Vuki}evi}, Jerkovi}, Vasi}. Vaterpolisti Vojvodine savladali su i drugi put ekipu Honveda u Evrointer ligi. Po-

Foto: F. Baki}

penskog i Vuki}evi}a Novosa|ani se nisu upla{ili i pokazali su da ona prva pobeda nije bila slu~ajnost. Osim po~etne prednosti doma}ih igra~a u daqem toku utakmice rezultatska prednost bila je na strani gostiju. No, kao i u prvoj utakmici Novosa|ani su gre{kama dozvoqavali iskusnom Honvedu da hvata rezultatski prikqu~ak.

6 9 6 6 7 8 4 8 5 7

6 5 5 3 3 3 2 2 2 0

0 1 0 1 1 1 0 0 0 0

0 3 1 2 3 4 2 6 3 7

64:32 18 91:64 16 53:44 15 46:40 10 55:54 10 51:67 10 38:34 6 74:86 6 35:48 6 47:84 0

- Bila je ovo zanimqiva utakmica sa puno golova, ali i gre{aka sa obe strane. Iz tih gre{aka lako su rivali dolazili u kontre i postizali golove. Ve}i deo utakmice imali smo rezultatsku prednost, ali smo im gre{kama dozvoqavali da se vrate. Moramo te uo~ene gre{ke da ispravimo u narednom periodu - rekao je trener Dejan Stanojevi}. G. M.

SPORT

utorak22.decembar2009.

PRVA MU[KA LIGA

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Tepavac junak pobede

Nedostajala konkretnost u zavr{nici

Crvena zvezda - Dubo~ica 33:28 (15:18)

Crvena zvezda – Jugovi} Unimet 26:20 (14:11) BEOGRAD: Dvorana [umice. Gledalaca 250. Sudije: Miskin (Sombor) i Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Crvena zvezda Alumil 1 (1), Jugovi} Unimet -. Iskqu~ewa: Crvena zvezda Alumil 6, Jugovi} Unimet 6 minuta. CRVENA ZVEZDA ALUMIL: Peri{i} (18 odbrana), Milo{evi}, Nenadi} 1, ]orovi} 4, Perovi} 3, Vujovi} 2, Qubi{i}, Tomi} 2, Lekovi}, Cvetinovi} 7, Ra{i}, Sladi} 1, Zelenovi} 3, Popovi} 3. JUGOVI] UNIMET: Kukobat (8 odbrana), Vasi} 1, [ipka 2, Kankara{, Pavlov 3, Pap 1,

ostvarili ubedqivu pobedu, kojom su zadràli prikqu~ak sa Kolubarom, u borbi za {ampionsku titulu. Zahvaquju}i razornim projektilima Jo{i}a, Jugovi} je u prvih desetak minuta imao prednost od dva-tri gola, da bi Beogra|ani u nastavku me~a preuzeli inicijativu i sve do pet minuta pred kraj odràvali prednost od dva gola. Veoma slabu realizaciju ispoqili su izabranici Vladana Jordovi}a, dovoqno da se proslavi staloèni golman Vladimir Peri{i}, a i da stative „osete loptu“. Za to vreme crveno – beli su postizali ~ak i nerezonske go-

Mladen Mjerima~ka, golman Crvenke

Mjerima~ka za lep{e prole}e Crvenka - Smederevo 31:27 (16:12)

Qubomir Jo{i}

Vugdragovi} 1, Travar 2, Krsman~i} 2, Perovi} (3 odbrane), Jo{i} 7, Stejin, Slijep~evi}, Lon~ar 1. Rukometa{i Jugovi} Unimeta su igrali lepo za oko, ali u pojedinim delovima me~a i ne ba{ konkretno u samoj zavr{nici napada, pa su crveno – beli

love, pre svih brzonogi i spretni Cvetinovi}. Po obi~aju, rukometa{i Jugovi} Unimeta su u zavr{nici susreta dozvolili favoritu da se odlepi za jo{ koji gol, {to je bacilo senku na wihovu igru u dobrom delu utakmice. J. G.

DNEVNIK

CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}“, gledalaca 400, sudije: Stojkovi} (Ni{), Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Crvenka 1 (1), Smederevo 5 (2), iskqu~ewa: Crvenka 10, Smederevo 4 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka (14 odbrana, 3 sedmerca), Perovi} 2, @egarac 3, Radowi} 6, Me{ter 6, Ra~i}, Holpert 4, Nikoli}, Gruji~i} 3, Veselinovi} 4, Majki}, Stankovi} 1, Miri}, Jolovi} 2. SMEDEREVO: Kostelac 3, Joki} 6, Radisavqevi}, Stojkovi}, Kosti} 8, Fili}, Maksi} 6, Savi}, Radovanovi}, Jovanovi}, Koji}, Pavi} 2, Dimitrijevi}, Gruji~i} 2. Na kraju jesewe sezone i opro{taju od svojih navija~a do prole}a, rukometa{i Crvenke su ostvarili tre}u pobedu i tako obezbedili mirniji nastavak prvenstva. Sa koliko su re{enosti i opreza Crven~ani u{li u ovaj susret pokazuje ~iwenica

da je u sastavu bio i najiskusniji Vlado Ra~i}, koji je ve} du`e povre|en. Bio je to psiholo{ki podstrek za wihove saigra~e, iako ih je bodrio i savetovao samo sa klupe i pokazalo se veoma zna~ajan. A na samom terenu pravi vo|a bio je golman Mladen Mjerima~ka, koji je svojim odbranama ulivao izuzetnu sigurnost i veru u pobedu. Samo u prvom poluvremenu zaustavio je 12 udaraca, a vrhunac wegovog u~inka bio je u periodu od 38. i 42. minuta kada je uzastopno odbranio dva sedmerca, kao i u 59. minutu. Ovakav doprinos Mjerima~ke rasteretio je wegove saigra~e koji su demonstrirali dopadqive i dobro osmi{qene, a zavr{avali ih efektnim golovima. U 43. minutu Crven~ani su imali kapital od deset golova (26:16), {to je uslovilo ulaskom u igru mla|ih snaga i mirnim privo|ewem utakmice kraju. T. Jovovi}

KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 150, sudije: Nikoli} i Kosanovi} (Pan~evo). Sedmerci: Crvena zvezda -, Dubo~ica 8 (6), iskqu~ewa: Crvena zvezda 14, Dubo~ica 10 minuta. CRVENA ZVEZDA: Tepavac (17 odbrana, 2 sedmerca), Lazi}, Terek 4, Tifenbah 4, Veki} 3, Kova~i}, Goji}, Mitrevski, Gligi} 6, Mi{kov, Veli~kov 10, Stepanov 6, Lova{, Lakovi}. DUBOÎCA: Lazi} (1 odbrana), \or|evi} 5, Niki} 2, Veli~kov, Nikoli} 11 (6), Tubin 1, Stojiqkovi} 3, Trajkovi} 2, Jani~ijevi} 2, Pe{i} (13 odbrana), Milenkovi} 2. Golman i kapiten mokrinske Crvena zvezda Vladimir Tepavac najzaslu`niji je za pobedu svog tima u me~u sa veoma dobrim sastavom Dubo~ice iz Leskovca. Gosti su imali stalnu prednost do 35. minuta kada je rezultat bio 20:17 u wihovu korist.Tada je Tepavac odbranio sve {to je i{lo ka wegovoj mreì, a saigra~i su to iskoristili, postigli {est golova i na~inili veliki rezultatski preokret - 23:20. I u daqem toku utakmice vodila se velika borba, me|utim, doma}in je odràvao prednost i na kraju zasluèno trijumfovao. M. Sekuli} PRVENSTVO PIONIRA MRS @ABAQ

Titeqani prvaci Prvenstvo rukometa{a pionira u Me|uop{tinskom savezu @abaq zavr{eno je trijumfom Titela Xon Dira. Drugi je Hajduk iz ^uruga, tre}i je @SK iz @abqa, a ~etvrti Be~ej. Najboqi igra~ turnira je Nikola Obrenovi}, najboqi strelac Predrag Vujkov, a najboqi golman Mihajlo Savi~i}, sva trojica iz ekipe Hajduka iz ^uruga. P. B.

Superliga (m) C. zvezda – Jugovi} 26:20 Kolubara – Vojvodina 34:23 Proleter – Naisus 23:28 Metaloplastika – Partizan 28:31 Radni~ki – Planinka 43:30 PKB – Dinamo 33:30 Crvenka – Smederevo 31:27 Priboj slobodan 1. Kolubara 14 13 0 1 474:350 26 2. C. zvezda 14 13 0 1 431:369 26 3. Partizan 14 9 1 4 404:346 19 4. Naisus 14 8 2 4 394:369 18 5. Vojvodina 14 8 2 4 394:381 18 6. Radni~ki 14 8 0 6 381:352 16 7. Metalopl.14 8 0 6 384:361 16 8. PKB 14 6 2 6 375:406 14 9. Jugovi} 14 4 4 6 330:341 12 10. Priboj 14 3 3 8 361:379 9 11. Proleter 14 3 3 8 367:422 9 12. Crvenka 14 3 3 8 363:434 9 13. Smeder. 14 3 1 10 403:446 7 14. Planinka 14 2 2 10 365:412 6 15. Dinamo 14 1 3 10 384:442 5

Prva liga (m) BASK – Vrawe Jagodina – Vrbas C. zvezda – Dubo~ica Zaje~ar – Mladost Zlatar – Napredak Rudar – Heba N. Pazar – Po`arevac N. Pazova slobodna 1. Po`arev. 13 10 0 3 2. Vrbas 14 10 0 4 3. Jagodina 14 9 2 3 4. Vrawe 14 9 1 4 5. Rudar 14 8 2 4 6. Zaje~ar 14 8 1 5 7. C. zvezda 14 7 2 5 8. Dubo~ica 14 6 3 5 9. BASK 14 6 2 6 10. Napredak 14 4 3 7 11. Mladost 14 5 1 8 12. N. Pazar 14 5 1 8 13. Zlatar 14 4 1 9 14. N. Pazova 14 3 1 10 15. Heba 13 0 0 13

Jabuka – Hajduk 22:20 Milicionar – Ruma 35:29 Hercegovina – Apatin 25:21 Proleter – Gradnulica 29:29 @SK – Radni~ki (NS) 39:26 Vojput – Jedinstvo nije igrano Radni~ki ([) – Metalac odlo`eno Titel – @elezni~ar danas u 19 Sombor slobodan 1. Radn. (NS)16 13 0 3 521:465 26 2. Vojput 14 12 1 1 446:351 25 3. @elezni~.14 11 0 3 391:319 22 4. @SK 15 10 2 3 492:434 22 5. Gradnul. 15 9 1 5 460:427 19 6. Titel 14 8 1 5 422:377 17 7. Ruma 15 8 1 6 501:466 17 8. Jabuka 15 8 1 6 409:422 17 9. Milicion.14 7 0 7 391:362 14 10. Hajduk 15 6 0 9 412:432 12 11. Jedinstvo 14 5 2 7 347:381 12 12. Hercegov. 14 5 1 9 383:421 11 13. Proleter 15 3 4 8 448:480 10 14. Metalac 14 4 1 9 388:406 9 15. Apatin 14 4 0 10 356:392 8 16. Sombor 15 3 0 12 416:532 6 17. Radn. ([) 14 0 1 13 395:504 1

@abaqci razbili lidera @SK - Radni~ki (NS) 39:26 (19:10) RADNI^KI: Jovanovi}, Ili}, Mi~ovi} 3, Vu~i} 4, Jovi} 2, Petrovi} 1, Jolovi} 1, Stra`ivuk 4, Ilin 2, Bo{kovi} 3, Grahovac 4, Mi{kovi} 2, Be}arevi}. @abaqci su se na najlep{i na~in i u najboqoj igre sezone, i to protiv lidera Radni~kog iz Novog Sada, oprostili od svojih vernih navija~a. Od o~ekivano

`estoke borbe nije bilo ni{ta, jer samo u prvih pet minuta Novosa|ani su bili ravnopravan rival, a sve ostalo je proteklo u znaku doma}ih rukometa{a, Branka Maqkovi}a, Dragana Nenada, Zorana Kezije, \or|a Milutinovi}a...Za poznavaoce prilika na drugoliga{kom severu @abaqci su zaista iznenadili sjajnom partijom i ubedqi-

Plavci prekinuli crnu seriju Milicionar – Ruma 35:29 (14:14) NOVI SAD: SPC Slana bara, gledalaca 50. Sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin). Sedmerci: Milicionar 6 (5), Ruma 9 (6), iskqu~ewa: Milicionar 14, Ruma 6 minuta. MILICIONAR: Milenkovi}, Brako~evi} 4 (4), Miqani} 7 (1), Savi} 2, Stojanovi}, \ukanovi}, Po~ek 2, Mijovi} 4, Dr~a 4, Luki} 12, Bjeqac, Jevremov, Petrovi}. RUMA: Savi}, Mirkovi} 3, Nikolajevi}, [obi} 10 (6), Su~i} 3, Savi} 1, K. Kre~kovi} 2, Radivojevi} 1, Popadi}, Veselinovi}, Vidovi} 6, M. Kre~kovi} 3. Rukometa{i Milicionara prekinuli su nisku lo{ih rezultata, savladali su ekipu Rume sa 35:29. Veoma motivisano u{li su doma}i igra~i u utak-

Du{an Dr~a

micu, odlu~ni da, posle vi{e od mesec dana, napokon poprave svoj bodovni saldo. Od samog

po~etka utakmice preuzeli su kontrolu na terenu. Rezultatska prednost je postepeno rasla, da bi u nekoliko navrata, izme|u 15. i 20. minuta prvog dela, iznosila pet golova. Me|utim, tada je usledio (na prethodnim utakmicama ve} vi|eno) strmoglavi pad koncentracije, {to su gosti obilato iskoristili i ~ak stigli do minimalne prednosti. Na odmor se oti{lo sa miroqubivih 14:14. Po~etkom nastavka Milicionar je zaigrao boqe i ve} posle desetak minuta ponovo stigao do opipqivog vo|stva (24:18), ali ovoga puta nije dozvolio Rumqanima novi preokret, mirno i bez neizvesnosti uspe{no su doma}ini priveli duel kraju. D. S. - J. G.

vom pobedom, prosto su razbili lidera. Ovom ubedqivom pobedom rukometa{i @SK-a najavili su borbu za sam vrh tabele, {to i nije nerealno posle odli~nih igara koje su pru`ali ove jeseni. P. Bundalo

Proleter Agroìv Gradnulica 29:29 (14:14) BANATSKO NOVO SELO: Sportska hala, gledalaca 300, sudije: A}imovi} (Ka~arevo), Kari{i} (Se~aw). Sedmerci: Proleter Agroìv 3 (1), Gradnulica 3 (2), iskqu~ewa: Proleter Agroìv 6, Gradnulica 10 minuta. PROLETER AGRO@IV: Kamberovi}, \uri} 2, Tomi} 1, N. Erva~anin, Goati} 4, Radosavqevi} 3, Leki} 7, Pavlovi} 3, Joki} 4, Kuburovi}, Tanelov 5. GRADNULICA: [kundri}, Tavri} 2, @ivanov 7, Laka~, Le~i}, Matanovi} 2, Nikoli} 2, Gligi} 6, Mijatov 6, Do{en 4, Doko. Pred svojom publikom rukometa{i Proletera su uspeli da osvoje bod u me~u sa dobrom ekipom Gradnulice. Po re~ima ~lana uprave Proletera Vladana Bogdanovi}a, nere{en rezultat je ponajvi{e delo delioca prvde.Podrazumeva se da Bodanovi} smatra da je wegova ekipa trebala da osvoje oba boda. R. J.

387:315 20 346:314 20 415:393 20 396:365 19 409:357 18 392:350 17 403:394 16 406:392 15 416:395 14 403:390 11 355:358 11 342:391 11 384:423 9 359:435 7 205:346 0

Druga liga (m)

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

@ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 300, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin). Sedmerci: @SK 5 (4), Radni~ki 3 (2), iskqu~ewa: @SK 14, Radni~ki 18 minuta. @SK: Mi}anovi}, Kezija 7, B. Markovi}, Bosni} 2, Nenad 7, Milutinovi} 5, A. Markovi} 4, Maqkovi} 8, Lugowa, Mijatovi} 2, Dobrkovi} 2, Bojani} 2, Matijevi}.

30:29 31:28 33:28 10:0 32:30 10:0 21:30

Branko Gligi}, jedan od najboqih igra~a Gradnulice

KULTURA

DNEVNIK

Festival malih i nezavisnih produkcija „Filmski front“ nekim, samo na prvi pogled, ~udom, opstaje ve} petu godinu. Od kada je od Vojvo|anskog festivala filma i videa nastala ova omladinsko alternativna, ponekad neophodno bu~na i svakako otkrivala~ka smotra dobila je u Novom Sadu jaku konkurenciju. Najpre u finansijski i organizaciono izda{no podr`anu, a novope~enu i donekle imitatorsku, u selekciji „Up to 10 Bucks“ Sinema sitija i jo{ nekim, tako|e, vrednim poku{ajima da se onim jeftinijim, ali ne mawe vrednim ostvarewima, malo poznatih autora, da po~etna {ansa. „Filmski front“ kao ~edo Nezavisnog filmskog centar Kino

klub Novi Sad (ime je oma` nekada{woj kinokluba{koj sceni i vremenima) koji je pokrenula grupa diplomiranih ali tada i studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu, vrlo brzo je postao lokalni kult sa me|unarodnim, u me|uvremenu ostvarenim ambicijama. U celini ali skromno podr`an od nadle`nih za kulturu u Pokrajini i gradu i uz anga`man nekolicini mladih sada ve} sa profesionalnim iskustvom filmskih radnika, „Filmski front“ uporno nastavqa svoju misiju. Ma kako to bili neprakti~no, svake godine u novom prostoru. Silom prilika. I ovo, upravo odr`ano festivalsko izdawe (u Crnoj ku}i 13 od 17. do 19. decembra) nam je potvrdilo da se, iako u skromnim uslovima, oti{lo mnogo daqe od kinoentuzijazma. Ilustrovano je to pr-

vo, godi{wom produkcijom Kino kluba Novi Sad. Od recimo, uspelih i zanimqivih kratkih igranih „Afrika“ Gvozdena \uri}a i „Strowsky“ Andree Vajda i Orfeasa Skutelisa, preko tako|e, profesionalno i nadahnuto ura|enih dokumentaraca „Tribina mladih“ Nenada Milo{evi}a, „Lepi, mladi i nezaposleni“ grupe autora AKO i „Voda jednako `ivot“ Sr|ana \uranovi}a, koji su se aktuelnom stvarno{}u bavili na anga`ovan na~in. Takmi~arske selekcije doma}a i strana (bila je bar dva puta obimnija nego doma}a) predstavile su ne preterano velik, ali reprezentativan presek malih i nezavisnih filmskih produkcija,

veoma ìvahnih i uglavnom okrenutih va`nim ìvotnim temama i istraìvawima jezika medija. „Teskoba Ekspres“Sini{e Dugowi}a (pobednika u doma}oj selekciji) odli~no to ilustruje. I daqe je, po uloènim sredstvima uo~qiva je razlika izme|u doma}ih i stranih, bogatijih produkcija. Ali se prime}uje i da je ta razlika sve mawa. U svakom slu~aju {arenolikost kao i kvalitete odabranog na ovogodi{wem „Filmskom frontu“ opravdava wegovo postojawe i neugasla zainteresovanost mlade publike. [teta {to je nije bilo vi{e i na prezentaciji Sem Spigel filmske i tv {kole iz Jerusalima, koja se na festivalu predstavila sa {est izvanrednih kratkih filmova u sali Art bioskopa „Vojvodina“ na Spensu. V. Crwanski

Na konkursu 67 dramskih tekstova Zavr{en je ovogodi{wi konkurs Sterijinog pozorja za doma}i dramski tekst, na koji je stiglo 67 tekstova, napomenula je predsednica `irija i urednica ~asopisa“Scena“Darinka Nikoli} na ju~era{woj konferenciji za novinare, iznose}i, na osnovu dosad pro~itanih tekstova, utiske da je, u odnosu na prvi, kvalitet ovog tre}eg konkursa znatno opao. @iri u kojem su jo{ i rediteqka Ana Tomovi}, dramatur{kiwa Marina Milivojevi}, svoju odluku o nagra|enom tekstu done}e krajem januara. Nagrada }e biti uru~ena 29. marta, na dan Sterijinog pozorja, a podrazumeva Sterijinu zna~ku, sertifikat i nov~ani iznos od 400.000 dinara. Sterijino pozorje ujedno preuzima prava na objavqivawe nagra|enog teksta u izdawima Pozorja, na srpskom i engleskom jeziku, i prava na praizvo|ewe. Konferenciji za novinare prisustvovala su i sva tri selektora narednog festivala. Selektorka predstava po doma}im dramama pozori{na kriti~arka Ana Tasi} navela je da je dosad gledala oko 40 predstava, {to je po wenim re~ima, prili~no solidan broj, koji govori o tome da finansijska situacija nije ba{ mnogo uticala na produkciju. Od tri segmenta koja karakteri{u wenu selekciju, ona je kao najva`niji izdvojila produkciju savremene drame, navode}i da je me|u odgledanim predstavama u ve}ini slu~ajeva u pitawu praizvedba, te da su autori novih drama i brojni pisci mla|e i sredwe generacije. Drugi segment ti~e se klasi~nih doma}ih dramskih dela, a u ovoj sezoni su najbrojniji Nu{i}evi komadi, pa zatim Aca Popovi}, Sterija, Ki{, Simovi} i drugi, primetila je Ana Tasi}, podse}aju}i da je u izboru takvih predstava kriterijum rediteqska inovativnost koja }e omogu}iti da ta dela na do-

PO^ELI „DOSITEJEVI DANI” U ZAVODU ZA KULTURU VOJVODINE

Urbani(sti~ki) putokazi Tradicionalna manifestacija „Dositejevi dani“, koju organizuje Zavod za kulturu Vojvodine u ciqu razvijawa kompleksa ideja qudskih prava, lepota, kriti~ækog mi{qewa, morala, obrazovawa, novih formi muzike, otvorena je ju~e uz poseban osvrt na izlo`bu „Nestali grad“, posve}enu Novom Sadu. Predstoje}a dva dana bi}e posve}ena nau~nom skupu na kojem }e se kroz radove stru~waka razli~itih disciplina poku{ati da rasvetli tema „Voj- Sa otvarawa Dositejevih dana vo|anski gradovi, istorija, pronija. Vajda i Mitrovi} su bili blemi, ure|ewe“. slo`ni u tome da bi centralni Pozdravqaju}i publiku prvog simbol nau~nog skupa, i izlo`be, dana „Dositejevih dana“, 35. po remogla biti Jermenska crkva koja du, direktor Zavoda za kulturu je prilikom pro{irewa Bulevara Vojvodine Tibor Vajda otkrio je Mar{ala Tita (dana{weg Bulevada }e ovogodi{wi skup biti pora Mihajla Pupina) sru{ena 1963. sve}en ~uvawu od zaborava, upogodine. znavawu sebe putem vrednosti i „Dositejevi dani“ nastavqaju se putem drugih, dok je v. d. direktodanas i sutra. Zavod za kulturu ra Muzeja Vojvodine Vladimir Vojvodine u Novom Sadu i danas Mitrovi} za izlo`bu „Nestali }e biti mesto izlagawa nau~nih grad“ rekao da je produkt aktuelne radova koji }e od ju~era{weg foinspiracije mla|ih generacija da kusa u kulturolo{kom tonu i konispri~aju jo{ uvek nepoznate pritekstu, danas pre}i u ~istiji urba~e za koje je interes nestao u sunisti~ki i arhitektonski dismornom vremenu proteklih decekurs. Sam kraj 35. Dositejevih da-

Foto: S. [u{wevi}

na sutra }e prote}i u znaku kwi`evnih promocija. „Ra|awe slovesnog grada“ @arka Vojnovi}a (Zavod za kulturu Vojvodine, Gradska biblioteka Pan~evo) o katalozima starih kwiga, „Best Practice u 22 pri~e“ (Gradska biblioteka Pan~evo) o komunikaciji, kulturi organizacije, odnosima biblioteka sa javno{}u i monografija „Klavirska muzika“ Karla Krombholca (Zavod za kulturu Vojvodine, Akakdemija umetnosti Novi Sad), tri su izdawa o kojima }e u Galeriji „Most“ ZKV govoriti brojni gosti. I. Buri}

U SVETSKOJ PLESNOJ ALIJANSI ZA EVROPU

Aja Jung potpredsednik Direktor Beogradskog festivala igre, balerina i koreograf Aja Jung, izabrana je za potpredsednika evropskog ogranka Svetske plesne alijanse (World Dance Alliance), saop{tio je Savet za igru Srbije. Predsednica nacionalnog komiteta Me|unarodnog saveta za igru pri Unesku i osniva~ Beogradskog festivala igre, Aja Jung je na to mesto postavqena na redovnoj Skup{tini organizacije, odr`anoj u Rimu 13. decembra. Svetsku plesnu alijansu je osnovao Me|unarodni pozori{ni institut u okviru Uneska sa

STERIJINO POZORJE NA KRAJU PRVOG DELA SEZONE

POZDRAV S „FILMSKOG FRONTA”

Vi{e od kinoentuzijazma

utorak22.decembar2009.

ciqem da bude javni glas igra~a i umetni~ke igre u celom svetu, bave}i se pre svega me|unarodnom razmenom i saradwom, ali i problemima plesne zajednice, unapre|ewu statusa i produkcije, generalnoj promociji igre i wenom predstavqawu dr`avnim i me|unarodnim autoritetima, medijima i {irokoj publici.Ukupno tri departmana organizacije dele nadle`nost na tri kontinenta: za Evropu sa sedistem u Rimu, za Aziju sa sedi{tem u Hong Kongu i za Ameriku sa sedi{tem u Wujorku.

Selektori i uprava Sterijinog pozorja

bar na~in korespondiraju sa sada{wim vremenom. U tre}em segmentu su inostrane predstave ra|ene po doma}im tekstovima kojih zasad ima dosta, napomenula je Ana Tasi} nabrajaju}i nekoliko takvih predstava po tekstovima Biqane Srbqanovi}, Milene Markovi} Du{ana Kova~evi}a i drugih autora, u Zagrebu, Qubqani, Zenici, ali i Tuskoj, Tokiju... Selektorka doma}ih predstava po inostranim tekstovima pozori{na kriti~arka i autorka dramskih tekstova Aleksandra Glovacki je, uz podse}awe da je za wu bitan jak dramatur{ki rad i dobro i ozbiqno promi{qawe komada u tom smislu, izrazila uverewe da joj ve} {iri izbor koji u ovom trenutku mo`e da napravi, zadovoqava standarde. Predstave u me|unarodnoj selekciji bi}e iz ovog regiona, za {ta se opredelio selektor Nikola Zavi{i}, navode}i da su

nam one bliske i po umetni~kom senzibilitetu, ali i po mentalitetu i duhu. Me|utim, region podrazumeva i Ma|arsku i Rumuniju, pa zatim i Bugarsku, Albaniju i Gr~ku, podsetio je Zavi{i}, a neke od tih zemaqa su s velikom pozori{nom tradicijom, kao Rumunija u kojoj je, po wegovom uvidu, stasala generacija mladih pisaca i rediteqa za koje mi nismo ~uli. Sterijino pozorje, za koje je v.d. direktora Milivoje Mla|enovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare istakao da }e ono prvenstveno, u skladu sa svojom misijom, promovisati i raditi na unapre|ivawu doma}eg dramskog teksta, najve}u pa`wu }e u narednom periodu, kako je pomenuo, posvetiti organizaciji narednog festivala, u skladu s koncepcijom koja je ustanovqena pre 55 godina, i inovirana pre nekoliko godina.

Foto: B. Lu~i}

Povratak nekim ranijim inicijativama i programima najavio je i izvr{ni direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radowi}. On je podsetio da je pre oko godinu i po dana Sterijino pozorje uvelo popodnevne programe posve}ene pozori{nim stvaraocima i wihovim delima, koji }e ponovo biti organizovani. Ponovo }e biti pokrenuta i izdava~ka delatnost, nakon pauze nastale zbog finansija, objasnio je Radowi}, uz nadu da }e u narednoj godini uspeti da objave bar dve, tri kwige. Od pre dve godine je inicijativa da Sterijino pozorje bude srpska sekcija me|unarodnog pozori{nog instituta ITI i ona }e sada, po re~ima Radowi}a, tako|e biti obnovqena, jer je to va`no za na{u instituciju koja upravo ima sve organizacione uslove za to. N. Pej~i}

IZLO@BA U GALERIJI SANU U BEOGRADU

Dela Paje Jovanovi}a Izlo`ba dela Paje Jovanovi}a (1859-1957), posve}ena 150. godi{wici ro|ewa tog srpskog slikara, bi}e otvorena sutra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu. Na izlo`bi „Paja Jovanovi} , koju prati i dvotomna monografija, bi}e predstavqeno 97 dela tog slikara, stvarnih u rasponu duèm od pet decenija, saop{teno je iz Narodnog muzeja u Beogradu. Publici }e biti predstavqeno Jovanovi}evo stvarala{tvo s akcentom na motive iz ìvota balkanskih naroda, zatim istorijske kompozicije, ilustracije narodnih epskih pesama, portreti, predeli, aktovi i studije. U izbor su ukqu~ena dobro poznata i ~uvena ostvarewa, nastala za izlagawe, za koja je Jovanovi} dobio brojne va`ne nagrade, ali i pojedine slike nastale u wegovoj privatnoj sferi, na osnovu kojih se otkriva da su neke velike teme bile i predmet wegovog intimnog promi{qawa, navodi se u saop{tewu. Bi}e izloèna dela iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske iz Novog Sada, Umetni~ke zbirke SANU, Narodnog muzeja Pan~eva, Narodnog muzeja Zrewanina, Zadu`bine kraqa Petra Prvog na Oplencu, Istorijskog muzeja Srbije, kao i privatnog vlasni{tva. Monografija sadrì katalog svih Jovanovi}evih dela, uz stru~ni tekst profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Miroslava Timotijevi}a, a izvr{ni izdava~ te publikacije je Muzej grada Beograda. Izbor dela i koncept izlo`be sa~inio je vi{i kustos Narodnog muzeja iz Beograda Petar Petrovi}. Izlo`ba }e biti otvorena do 21. februara, a tokom wenog

Paja Jovanovi}, Akt na crvenom ogrta~u, 1918.

trajawa bi}e organizovani razli~iti programi nameweni publici - predavawa, stru~na vo|ewa kroz izlo`bu, projekcije filmova i aktivnosti De~jeg kluba Narodnog muzeja. Paja Jovanovi} ro|en je u Vr{cu 1859. Slikarstvo je diplomirao na Umetni~koj akademiji u Be~u.Godine 1895. Jovanovi} je dobio dve zna~ajne poruxbine za Milenijumsku izlo`bu koja je trebalo da bude odr`ana u Bu-

dimpe{ti 1896. Prva poruxbina bila je od patrijarha Georgija Brankovi}a, da izradi grandioznu istorijsku kompoziciju „Seoba Srba pod patrijarhom ^arnojevi}em“, a druga od vr{a~ke op{tine za sliku „Vr{a~ki triptihon“.Paja Jovanovi} umro je 1957. u Be~u, a urna s wegovim pepelom, po wegovoj `eqi, preneta je u Beograd. Muzeju grada Beograda Paja Jovanovi} je zave{tao legat.

SVET

utorak22.decembar2009.

EVROPSKA UNIJA

Novo poglavqe u pregovorima s Turskom BRISEL: Evropska unija (EU) je ju~e otvorila novo poglavqe u pregovorima sa Ankarom i na taj na~in omogu}ila Turskoj da na~ini jo{ jedan mali korak ka eventualnom prikqu~ewu Uniji, saznaje se iz diplomatskih izvora. Predstavnici 27 zemaqa ~lanica Unije ju~e su u Briselu odlu~ili da otvore 12. poglavqe, od 35, u pregovorima sa Ankarom koji su po~eli u oktobru 2005. godine. Posledwe

otvoreno poglavqe odnosi se na za{titu `ivotne sredine. Ova odluka EU bila je o~ekivana i donesena je u prisustvu turskog ministra za evropska pitawa Egemena Bagi{a pred kraj {vedskog predsedavawa EU. Agencija Frans pres ocewuje da je ju~era{wi uspeh skroman i da Turska sve vi{e izra`ava nezadovoqstvo zbog sporog toka pregovora. Na pregovore uti~e sporo spro-

vo|ewe reformi u Turskoj, ali i protivqewe Francuske, Austrije i delom Nema~ke da zemqa postane ~lanica Unije. Te zemqe Ankari predla`u vid “privilegovanog partnerstva” sa EU. Od 2006. godine EU, suo~ena sa stalnim odbijawem Turske da otvori luke i aerodrome kiparskim Grcima, iako je Kipar u{ao u Uniju 2004, blokira osam poglavqa u pregovorima sa Turskom.

DNEVNIK PARLAMENTARNA SKUP[TINA SAVETA EVROPE

Deklaracija iz Kopenhagena nije ambiciozna STRAZBUR: Politi~koj deklaraciji, usagla{enoj posle klimatske konferencije u Kopenhagenu, nedostaje ambicija i ona ne daje odgovor na klimatske promene zasnovane na solidarnosti i jednakosti, ocenio je predsednik Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope Luis Marija de Pu~. U saop{tewu koje je uputila medijima kancelarija za komunikacije Parlamentarne skup{tine SE, Pu~ je istakao da je prepoznavawe potrebe da se rast temperature ograni~i za

PROCENA OPASNOSTI PO AMERI^KU NACIONALNU BEZBEDNOST

Malen: Napad na Iran ne bi zaustavio nuklearni program VA[INGTON: Vojna sila bi samo ograni~eno delovala na zaustavqewe Irana u razvijawu nuklearnog oru`ja, ali mora biti opcija, izjavio je ju~e na~elnik Zdru`enih snaga SAD Majk Malen. On je u godi{woj proceni opasnosti po ameri~ku nacionalnu bezbednost i wenim prioritetima, naveo da Teheran ne pokazuje znake posustajawa u sporu oko nuklearnog programa za koji Zapad navodi da ima za ciq nuklearno oru`je, {to Iran negira. “Moje uverewe je i daqe da su politi~ka sredstva najboqe oru|e u postizawu regionalne bezbednosti, i da bi vojna snaga imala ograni~ene rezultate”, napisao je Malen u izve{taju, dodav{i: “Ipak, ako predsednik zatra`i vojnu opciju, moramo je imati spremnu”. U prethodnih nekoliko godina SAD su iskqu~ivale vojni

napad na nuklearna postrojewa u Iranu, kao isuvi{e rizi~an. Unuta{wi nemiri u Iranu, wegovo nepredvidivo vo|stvo i pomagawe terorizam povod su za regionalnu i globalnu zabrinutost, nazna~io je Malen. Malen i drug vojni lideri nazna~ili su da, ako je Iran zaista odlu~an u pravqewu nuklearnog oru`ja, napad verovatno ne bi potpuno osujetio to nastojawe. Malen je tako|e poku{avao da odvrati Izrael od napada na Iran, ~iji su lideri pozivali na uni{tewe Izraela. Malen u godi{wem pregledu ni{ta nije naveo o vrsti vojne sile koju `eli da ima pripremnu, ali bi napad, kako navodi agencija AP, verovatno bio izveden vazdu{nim snagama. Predsednik SAD Barak Obama postavio je kraj ove godine kao okvirni rok za odgovor Irana na ponudu za dijalog. Obamina admi-

RUSIJA

„Sojuz” poleteo iz Kazahstana MOSKVA: Ruski svemirski brod “Sojuz” sa tri astronauta uspe{no lansiran sa kosmodroma u Kazahstanu. O~ekuje se da se brod u sredu spoji sa Me|unarodnom kosmi~kom stanicom.Sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu uspe{no je lansiran ruski svemirski brod “Sojuz” sa tri astronauta. Planirano je da se brod u sredu spoji sa Me|unarodnom kosmi~kom stanicom. Posada “Sojuza”, koju ~ine Rus Oleg Kotov, Amerikanac Timo-

ti Krimer iz NASA i Japanac Soi}i Nogu~i, poletela je, kao {to je i planirano, no}as u 00.58 ~asova po lokalnom vremenu, saop{tio je ruski zvani~nik iz ruske kontrole leta “Roskosmos”. Trojica kosmonauta pridru`i}e se Amerikancu Xefu Vilijamsu i Rusu Maksimu Surajevu, koji na Me|unarodnoj kosmi~koj stanici vrednoj vi{e milijardi dolara borave od oktobra. U misiji na Me|unarodnoj kosmi~koj stanici boravi}e pola godine.

POQSKA

Prona|en natpis iz Au{vica

Majkl Malen

nistracija radi sa saveznicima na novim me|unarodnim ekonomskim sankcijama Iranu koji je do sada prksio zahtevima me|unarodne za-

jednice da obustavi sporne nuklearne aktivnosti i u poptunosti obelodani prirodu i razmere nuklearnog programa. (Beta-AP)

Raul Kastro optu`io Obamu za neprijateqsku politiku HAVANA: Kubanski predsednik Raul Kastro optu`io je administraciju ameri~kog predsednika Baraka Obame za nastavak neprijateqske politike prema Kubi, navode}i da Va{ington ilegalno snabdeva opoziciju satelitskom opremom za komunikaciju, koja je zabrawena u toj zemqi. Ameri~ki Stejt department je potvrdio ha{pewe neidentifikovanog ameri~kog gra|anina, a “Wujork tajms” pi{e da je pomenuti Amerikanac delio laptop kompjutere i mobilne telefone na ostrvu. “Neprijateq je aktivan kao i uvek, kao {to pokazuje nedavno hap{ewe jednog ameri~kog gra|anina proteklih dana”, izjavio je Kastro pred kubanskom narodnom skup{tinom. Po wegovim re~ima, ameri~ka vlada nije odustala od ru{ewa revolucije, a proteklih dana nova administracija je udvostru~ila te napore, preneo je Rojters. Brat biv{eg kubanskog lidera Fidela Kastra, Raul Kastro, koji je po~etkom pro{le

Luis Marija de Pu~

dva stepena iznad one pre po~etka industrijalizacije i izdvoji 100 milijardi dolara godi{we do 2020. zemqama u razvoju, isuvi{e malo u odnosu na ono {to nas o~ekuje u budu}im decenijama. On je naveo da nije postignut dogovor oko utvr|ivawa ta~no odre|enih ciqeva redukcije emisije {tetnih gasova, kao ni formirawa me|unarodnog tela koje bi verifikovalo sprovo|ewe postignutih dogovora na koje su pristale dr`ave, a koji bi ih zakonski obavezivali na to. (Beta)

Raul Kastro

godine preuzeo du`nost predsednika, ukinuo je raniju zabranu da obi~ni Kubanci koriste mobilne telefone i kompjutere, ali satelit-

ski telefoni i voki-toki su zabraweni, a internet je strogo kontrolisan. Ameri~ki predsednik Obama obe}ao je da }e postaviti odnose sa Kubom na nove osnove i preduzeo je po~etne korake, ukqu~uju}i ukidawe restrikcija na posete porodica i nezanatno ublaàvawe sankcija, a Havana je pozdravila druga~iji pristup Bele ku}e.Me|utim, Fidel Kastro, koji se od 2006. godine ne pojavquje u javnosti, proteklih nedeqa je vi{e puta kritikovao ameri~ku administraicju i analiti~ari veruju da }e hap{ewe ameri~kog dràvaqana zadati nov udarac odnosima Kube i SAD, ali da dugoro~no ne}e ostaviti posledice, navela je britanska agencija. Prema pisawu ameri~kih medija, koji se pozivaju na izvore u Kongresu, uhap{eni Amerikanac je bio podugovara~ ameri~ke agencije za pomo} USAID, a angaòvan je da pomogne u organizovawu kubanskog civilnog dru{tva. (Tanjug)

VAR[AVA: Poqska policija prona{la je metalni natpis “Rad osloba|a” (Arbeit maht frei) koji je nedavno ukraden sa ulazne kapije u nacisti~ki logor smrti Au{vic. Uhap{eno je pet osoba osumwi~enih za kra|u U malom mestu na severu Poqske, stotinama kilometara udaqenom od Au{vica, policija je prona{la metalni natpis “Rad osloba|a”, ali o{te}en, odnosno ise~en na tri dela. Petorica uhap{enih

mu{karaca imaju od 20 do 39 godina. Motiv wihovog zlodela se jo{ utvr|uje. Budu}i da je kra|a simbola nacisti~kih zlo~ina {okirala javnost, posebno jevrejski svet, poqska vlada je re{avawe tog slu~aja proglasila prioritetom i naredila opse`nu istragu. Natpis “Rad osloba|a” postao je jedan od glavnih simbola logora u kojem je u Drugom svetskom ratu ubijeno oko milion i po qudi, ve}inom Jevreja.

IRAN

Sahrawen ajatolah Montazeri DUBAI: U iranskom svetom gradu Komu okupilo se nekoliko desetina hiqada o`alo{c}enih da prisustvuju sahrani iranskog verskog vo|e, pisca i borca za qudska prava, velikog ajatolaha Huseina Ali Montazerija. Iranske vlasti zabranile su stranim medijima da prate sahranu, a o~evici sa lica mesta rekli su telefonom za agenciju AP da okupqeni uzvikuju protestne slogane, izme|u ostalih i

“Smrt diktatoru”, izra`avaju}i tako bes protiv iranskog vladaju}eg establi{menta. Montazeri je, prema re~ima wegovog unuka Nasera Montazerija, preminuo prekju~e ujutru u snu, u 87. godini. Bio je poznat kao veliki kriti~ar vladaju}eg islamskog establi{menta, za koji je tvrdio da je u ime islama zaveo diktaturu. Zalagao se za po{tovawe gra|anskih i `enskih prava u Iranu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAMID KARZAI Avganistanski predsednik Hamid Karzai odbacio je ju~e kritike da novi kabinet koji je predlo`io ne}e u~initi mnogo da se prevazi|u brojni problemi te zemqe, ukqu~uju}i rasprostrawenu korupciju unutar vlade. Kriti~ari ka`u da me|u nominovanima nema predstavnika opozicije, iako je Karzai obe}ao da }e blisko sara|ivati sa politi~kim neistomi{qenicima

GENADIJ ZJUGANOV Oko 1.500 pristalica KP Rusije na ~elu sa svojim liderom Genadijem Zjuganovom, obi{li su ju~e grob Josifa Visarionovi~a Staqina povodom 150. godi{wice wegovog ro|ewa. “Na bilo kom sudu istorije, bilo koji narod koji razume da su na{a sovjetska zemqa i Staqin spasli svet od fa{izma, postavi}e mu spomenik”, kazao je Zjuganov.

ADAM KLEJTON Basista grupe “U2” Adam Klejton tu`io je biv{u li~nu asistentkiwu Kerol Hokins zbog sumwe da je sa wegovih ra~una ukrala 1,8 miliona evra, po 600 evra dva puta dnevno za 13 meseci. Novac je skidala s wegovih platnih kartica i tro{ila na automobile, putovawa, skupoceni nakit, stan u Wujorku, a deo novca investirala je u uzgoj kowa.

AMERI^KA ISTRA@IVAWA NA GRUPI DOBROVOQACA

Od votke mawe boli glava VA[INGTON: Prekomerna upotreba viskija ima teè posledice na qude nego ako previ{e konzumiraju votku, pokazalo je istraìvawe ameri~kih stu~waka, objavqeno u ~asopisu „Klinikal eksperimental riser~”. Grupa eksperata sa Univerziteta Braun upozorava da qudima koji vole alkohol ipak ne}e previ{e pomo}i ako se umesto viskijem preterano zaliju votkom, jer i to pi}e izaziva neèqene posledice. Ameri~ki istraìva~i su na grupi od 95 dobrovoqaca obavili trodnevni eksperiment i na osnovu toga do{li do zakqu~ka kako viski i votka uti~u na radnu sposobnost qudi. Prvog dana su su svi u~esnici eksperimenta proveli u „aklimatizaciji”, dok su drugog dana jedni dobili da piju samo votku, a drugi ameri~ki viski dobijen iz kukuruznog slada.

Mamurluk od viskija je, sude}i prema istra`ivawu, gori nego mamurluk od votke

Oba pi}a su, kako navode istra`iva~i, davana u odgovaraju}im koli~inama. Tre}eg dana u~esnici eksperimenta su dobili samo bezalkohol-

na pi}a kako bi se na kraju ponovo vratili „u normalu”. Ispitivawa su pokazala da se grupa koja je pila ameri~ki viski `alila na ve}u glavoboqu, malaksalost i nespo-

sobnost za rad, u odnosu na one koji su konzumirali votku. Istraìva~i su na kraju, nakon svih provera, ipak do{li do zakqu~ka da su obe grupe bile pribli`no jednako nesposobne za normalnu aktivnost. Rukovodilac eksperimenta, profesor Demaris Rozenhau je objasnio uo~enu razliku u dejstvu viskija i votke na qudski organizam time {to ameri~ko èstoko pi}a sadrì i dodatne supstance, poput aromata za poboq{awe ukusa, tanina i drugih, koje se teè podnose nego „~ista” votka. Rozenhau tako|e tvrdi da je isto istraìvawe pokazalo da qudi ispoqavaju usporene reakcije i kretawe i nakon {to iz wihove krvi i{~eznu posledwi ostaci alkohla. Sve u svemu - najboqe je da ostanete trezni!

BALKAN

DNEVNIK

utorak22.decembar2009.

CRNA GORA

NESRE]A NA GLAVNOJ @ELEZNI^KOJ STANICI U ZAGREBU

Voz udario u grudobran i isko~io iz {ina ZAGREB: U nesre}i na Glavnoj èlezni~koj stanici u Zagrebu povre|eno najmawe 58 osoba, me|u kojima je sedam sa teìm povredama. Najteè povre|en J.B. (54) koji je zadobio frakturu lobawe i lekari se bore za wegov ìvot na klinici „Sestara milosrdnica“. Voz koji je dolazio iz Siska, ju~e ujutro oko 5.30 ~asova udario je u grudobran, a od siline udara deo kompozicije isko~io je iz {ina Voz je trebalo da se zaustavi na ~etvrtom peronu, me|utim, iz sa sada nepoznatih razloga, nastavio je tim peronom i udario u betonski odbojnik. U trenutku nesre}e u vozu se nalazilo stotinak putnika koji su u Zagreb dolazili na posao, prenose hrvatski mediji. Spekuli{e se da je mogu}i uzrok nesre}e niska temperatura zbog koje su otkazale ko~nice. Hrvatski internet portal „Ve~erwi“ prenosi da je 45-godi{wi ma{inovo|a lak{e povre|en i da nije bio pod dejstvom alkohola. Svedoci tvrde da je ma{inovo|a, nakon {to je shvatio da ne}e uspeti da zaustavu kompoziciju, po~eo da vi~e kroz prozor lokomotive, upo-

U nesre}i povre|eno vi{e desetina putnika

zoravaju}i qude na peronu da se brzo pomere. Prema re~ima o~evidaca, tokom celog puta izme|u Siska i Zagreba voz nije imao problema sa ko~ewem. Pred ulaskom u zagreba~ku stanicu, ma{inovo|a je na mostu koji je udaqen oko kilometar i po od stanice, propisno smawio brzinu na 20 kilometara na ~as, ali su ko~nice zakazale, pa tako voz nije uspeo da se na vreme zaustavi.

„Hrvatske èleznice“ nisu èlele da ocewuju mogu}e uzroke nesre}e dok traje istraga. H@ je najavio da }e uskoro na svojoj Interenet stranici objaviti polise osugurawa na osnovu kojih }e povre|eni mo}i da zatraè o{tetu. Nesre}a rezultat zastarelih vozova Nenad Mrgan i H@-ovog sindikata ma{inovo|a smatra da je potrebno smawiti broj

I guverner Rohatinski protiv Sanadera ZAGREB: Biv{i premijer Ivo Sanader i ministar finansija Ivan [uker, posle posete biv{eg kancelara Bavarske Edmunda [tojbera 2007, vr{ili su politi~ki pritisak da se bavarskoj banci Bajeri{e Landesbank (BLB) dozvoli kupovina „Hipo group Alpe Adrija“, koja je sada u centru afere, izjavio je guverner Hrvatske narodne banke @eqko Rohatinski. On je zagreba~kom „Jutarwem listu“ izjavio da su Sanaderovi pritisci bili neformalni, dok je [tojber javno poku{avao da do|e do svog ciqa, pa se nije ustazao od slawa dopisa predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesi}u. Rekav{i da je Mesi}a upoznao s o~ekivanim stavom HNB-a o kupovini Hipo banke, {to je u~inila BLB, Rohatinski je ocenio da je HNB @eqko Rohatinski „bila sama samcijata protiv ostatka sveta“. ma“, rekao je Rohatinski i do„Mislili smo da tu`imo dao da se kqu~an momenat u [tojbera EU komisiji zbog prodaji Hipo banke Bavarciwegovih pritisaka i izjava ma dogodio na sednici Saveta koje je davao nema~kim medijiHNB.

Tada je [uker po~eo da hvali Bavarce i isti~e va`nost prodaje Hipo banke wima, iako ministar na tim sednicama ne u~estvuje u odlu~ivawu. „Devet ~lanova Saveta bilo je protiv kupoprodaje, dva za, a tri su bila uzdràna. Mladen Vedri{, ~lan Saveta, kasnije je medijima dao la`nu informaciju o tome da je odnos stavova bio po|ednak, ali je to bila ~ista la` iz koje je proizi{lo da je guverner na svoju ruku i mimo zakona odbio akviziciju BLB-a u Hrvatskoj“, tvrdi Rohatinski.On je dodao da je zbog toga{to nije bilo potrebnih deset glasova, shodno Zakonu o HNB, odbijena akvizicija. Sanader je u razgovoru s Rohatinskim bio istrajan da se odrè dobri odnosi sa Bavarcima, a guverner je èleo da mewa poslovawe banke, na{ta BLB na po~etku nije pristajala. Posle wegove odluke, predsednik uprave BLB do{ao je u Hrvatsku.

linija u te{kim vremenskim uslovima, jer ne postoji dovoqno kvalitetan vozni park koji bi mogao da odgovori ovakvim vremenskim uslovima „Nesre}a je rezultat lo{ih i zastarelih vozova u H@-u“, kaè Mrgan. Direktor H@-a Marijan Klari}, rekao je da }e podneti ostavku ako se utvrdi da je on kao direktor na bilo koji na~in odgovoran za nesre}u. Rukovodstvo kompanije izrazilo je àqewe zbog ozle|enih u nesre}i i najavili da }e ih uprava H@-a i ministar Boìdar Kalmeta posetiti u bolnici. Na terenu su jo{ uvek policijske ekipe kojima pomaù i radnici H@-a. Niske temperature i jak mraz oteàvaju odvijawe èlezni~kog saobra}aja {irom Hrvatske. Uz ka{wewe redovnih linija, saobra}aj se polako normalizuje.Nesre}a na zagreba~koj stanici koja je sre}om pro{la bez `rtava, je druga ve}a èlezni~ka nesre}a u ovoj godini. Na pruzi Zagreb-Split, kod Ka{tela 24. jula, poginulo je {est osoba kada je voz izleteo iz {ina.

Neredi su po~eli u Temi{varu 16. decembra, kao podr{ka ma|arskom sve{teniku osu|enom zbog kritika re`ima u stranim medijima. Zapalili su se potom drugi gradovi, a ^au{esku nije imao

Oko 1.500 qudi stradalo je u sukobima na ulicama rumunskih gradova u decembru 1989. godine, a tada{wi predsednik Nikolae ^au{esku i wegova supruga Elena su pogubqeni Vodio je zemqu uz pomo} ozlogla{ene tajne slu`be Sekuritatee, bez premca po surovosti prema osobama koje bi joj pale {aka. Osiroma{eni narod kivno je gledao kako se ^au{esku i wegova supruga Elena razme}u luksuzom, dok radnik zara|uje jedva ~etiri dolara dnevno.

mo} da zaustavi tok doga|aja, uprkos vojsci i policiji. „Pojavila su se dva kamiona puna snagatora, verovatno policajaca u civilu. Oni su nas nemilosrdno tukli. ^etvorica su me dr`ala, a jedan omaleni, ali sna`ni ~ovek sa cokulama me je {utirao u sve osetqive delove

PODGORICA: Potpredsednik Vlade Crne Gore Svetozar Marovi} najavio je ju~e da }e u Crnoj Gori biti ukinuto vi{e od 200 zakona i drugih propisa. „Giqotina propisa kao praksa poznata je“, rekao je Marovi} u odgovoru na pitawe poslanika opozicione Socijalisti~ke narodne partije Predraga Bulatovi}a da li Vlada namerava da uskladi sve propise s novim dr`avnim ustavom. Po re~ima Marovi}a, projekat ukidawa tolikog broja propisa bi}e ovih dana usvojen na sednici crnogorske Vlade. Ciq te „giqotine“ propisa je da se smawi administracija, da se prekine s wenim }utawem, s wenom {alterskom logikom, i da se administracija u celini, boqe i vi{e prilagodi potrebama gra|ana. Marovi} je kazao da }e ukidawe „suvi{nih“ zakona i propisa potrajati izme|u 12 i 15 meseci. Posle toga bi}e sagledani efekti tog projekta, rekao je Marovi} inaveo da se procene „u{teda“ zbog „giqotine“ propisa kre}u i do 1, 65 odsto Bruto doma}eg proizvoda. U odgovoru na pitawe poslanika opozicionog Pokreta za promjene Ko~e Pavlovi}a, koliko }e

Svetozar Marovi}

zaposlenih iz dr`avne administracije biti otpu{teno i po kojim kriterijumima, Marovi} je rekao da Vlada nije sa~inila nikakav plan za otpu{tawe „tehnolo{kih vi{kova“. „Takvog plana nema i niko po tom osnovu ne}e biti otpu{ten, niti postoji broj onih koji }e biti otpusteni“, rekao je Marovi}, dodav{i da u skladu sa Zakonom o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima, postoje odre|ene „institucionalne mogu}nosti“ za racionalizaciju administracije. (Beta)

Referendum o stranim sudijama BAWALUKA: Vlada Republike Srpske (RS) predloìla je Narodnoj skup{tini RS da raspi{e referendum na kojem bi se gra|ani izjasnili da li treba prihvatiti ili odbiti odluku visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da se produì mandat stranim sudijama i tuìocima angaòvanim na predmetima ratnih zlo~ina u BiH. U zakqu~ima Vlade RS, objavqenim na zvani~noj veb stranici Narodne skup{tine RS, navodi se da vlasti RS imaju zakonsku obavezu da neprihvate ili ne sprovedu ovu odluku visokog predstavnika. „Osim toga, o delovawu visokog predstavnika zatraì}e se stav Narodne skup{tine RS, a putem referenduma bi se gra|anima RS omogu}ilo da iznesu svoje mi{qewe o tome da li treba prihvatiti odluku visokog predstavnika u prekora~ewu mandata koji po Aneksu 10. zavisi i od RS kao strane potpisnice tog i svih ostalih aneksa Dejtonskog sporazuma“, pi{e u zakqu~ku Vlade. Vlada RS je naglasila da Inckove odluke odbacuje u celosti, navode}i da one nisu pravno vaqane, niti su u skladu sa prav-

Istraga krvavog prelaska iz komunizma u demokratiju pogubqeni. Krajem osamdesetih godina pro{log veka, na talasu promena na istoku Evrope, Rumunima je dozlogrdila ~vrsta ruka kojom je ^au{esku vladao gotovo ~etvrt veka.

Giqotina za 200 zakona

REPUBLIKA SRPSKA

RUMUNIJA

BUKURE[T: Rumunija obeleàva dve decenije promene vlasti, za koju jo{ uvek nema kona~nog odgovora da li je bila revolucija koju je izveo gnevni narod, ili pu~ potpomognut stranim agenturama. Istorijske kwige jo{ uvek nisu dale kona~an sud da li je promena vlasti u Rumuniji, koja obeleàva 20 godina od pada komunizma, revolucija koju je izveo gnevni narod, ili pu~ potpomognut stranim agenturama. Predsednik Trajan Basesku traì detaqnu istragu najkrvavijeg prelaska iz komunizma u demokratiju u isto~noj Evropi. Oko 1.500 qudi stradalo je u sukobima na ulicama rumunskih gradova u decembru 1989. godine, a tada{wi predsednik Nikolae âu{esku i wegova supruga Elena su

tela“, kaè Florin Jaru, kwièvnik. „Qudi je bilo sve vi{e. Bili su re{eni da istraju i vikali su da ne}e oti}i dok ne padnu komunizam i âu{esku“, kaè muzi~ar Zoltan Andra{. Represija policije stala je kada ju je preuzeo general Viktor Stankulesku, koji je odbio âu{eskuove naredbe. Nikolae i Elena âu{esku 22. decembra beè helikopterom iz Bukure{ta u Trgovi{te, gde su uhap{eni i osu|eni na smrtnu kaznu. Streqani su 25. decembra, na Boì}. U to vreme u zlo~ine im je pripisana i smrt 60.000 qudi, koliko se verovalo da je tih dana stradalo na ulicama rumunskih gradova. Kasnije je utvr|eno da je poginulo oko 1500 qudi.

Parlament Republike Srpske

nim poretkom BiH i entiteta i obavezama BiH prema me|unarodnom pravu. Narodna skup{tina RS bi na posebnoj sednici 24. decembra trebalo da razmotri odluku visokog predstavnika Valentina Incka da se stranim sudijama i tuìocima, angaòvanim na predmetima raztnih zlo~ina, produì mandat u BiH za jo{ tri godine. Vlada RS je optuìla strane sudije i tuìoce u BiH za „politi~ku manipulaciju“ krivi~nim pravosu|em u predmetima

koji se vode pred Tu`ila{tvom i Sudom BiH, bilo da se radi o, kako je navedeno, selektivnom pristupu za ratne zlo~ine ili za progon izabranih funkcionera, uglavnom Srba i Hrvata. U prilog takvoj tvrdwi Vlada RS je navela odluku {efa Odeqewa za ratne zlo~ine Tu`ila{tva BiH Dejvida [vendimena da na kraju svog mandata obustavi istrage za zlo~ine protiv Srba u predmetima „Tuzlanska kolona“ i „Bradina“. (Beta)

OGLASI z ^ITUQE

utorak22.decembar2009.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

\or|e Kurjakov

Vitomiru Savi}u od Jovice Vu~i}a sa porodicom.

Dragi tata, nedostajao si mi, nedostaje{ mi, nedostaja}e{ mi. ]erka Katica s porodicom.

93397 93399

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

Surovi Antalu

Cveta Stanisavqevi}

Miodragu Jawu{evi}u

Stanari zgrade u ulici Vase Staji}a 34a.

Dragi{a Joksovi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Cveti od: snajke Du{e i bratanice Slavice sa porodicom.

93381

93384

Posledwi pozdrav

93386

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage i po{tovane

Lepa moja

Draganu Jawu{evi}u

tetka Qubice Jako sam ponosan {to sam Vas poznavao, a jako tu`an {to ste prerano oti{li bez pozdrava. Neka Vam je ve~na slava.

brzo si mi oti{la, a tuga }e trajati ve~no. Tvoja Cica sa Stefanom i Uro{em.

Radoslave Gaji} penzionisane u~iteqice Wene koleginice iz {kole.

Jovan Babaq. 93394 93379

Posledwi pozdrav kom{iji

93390

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Obave{tavamo brojnu rodbinu, prijateqe i poznanike da nas je iznenada u 74. godini napustila na{a mila

Mirku Zdravkovi}u

IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om na Grbavici, novo, samo na du`e vreme bra~nom paru, name{tena kuhiwa. Telefon 064/8266691. 93168

NOV, NEUSEQAVAN stan na prvom spratu, 53m2, dve fizi~ki odvojene sobe, terasa. Zgrada ima upotrebnu dozvolu. Cena 1.250E/m2. Informacije na telefon

063/475-765. 93307

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 92912

Qubica Ratkovi} Sahrana je u sredu, 23. 12. 2009. godine, u 12 sati, u Ba~koj Palanci. Dubo na{a draga, uvek }e{ biti sa nama. Tvoji: Ne{a, Bosa i Ilija.

od kom{ija iz Save Vukovi}a: Nemec Ducanovi} Kozarev Vuji~i} Isak Porobi} i svi ostali.

93393

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 92734 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 92794 DRVA na prodaju - bukva, bagrem, hrast, grab, cer - 2600 ekstra cena, meterice, izrezano, iscepano, 2900 sa prevozom. Telefon: 064/144-25-33. 92800 DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/181-00-77. 91572 DEDA MRAZ za tili ~as stiè do Vas, da se sa Va{om decom druì i zadovoqstvo svima pruì. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841. 92864

Radoslavi Jelica sa porodicom Bo`i}.

93391

93380

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom deda

Miroqubu Zdravkovi}u Mirku

Vitomiru Savi}u od Ranka Daki}a sa porodicom.

Mirku Gvozdenovi}u

@ivot `iveo pa stao, i tu je kraj, oti{ao tiho i dostojan a u katedralama na{ih srca ve~no }e jedna sve}a goreti i za tebe. Neka te an|eli ~uvaju.

Porodice: Rajakovac, Budim~i}.

Tvoji kumovi Ze~evi}i. 93398

93378

93389

^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

utorak22.decembar2009.

Na{em voqenom dedi

Mirko Gvozdenovi}

Mirko Gvozdenovi} Mirko Gvozdenovi}

Zbogom tata.

1941 - 2009. Nenad i Milorad sa porodicama. 93363

Posledwi pozdrav kom{iji

Sahrana je danas, 22. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, u Srbobranu.

Ovom prilikom tvoji najmiliji `ele da ti se zahvale za sve {to si im izgradio i {to si im pomogao da izgrade.

Sa velikom tugom se opra{taju: Mirjana, Nenad, Milorad, Nemawa, Milo{, Qubica i Mita.

Porodica Gvozdenovi}.

Draganu Jawu{evi}u

Slava mu i hvala.

93358

93360

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dragi dedice, uvek si imao osmeh za nas i najtopliju re~ punu qubavi, radovali smo se svakom odlasku kod Tebe.

Vitomiru Savi}u

Iako smo mali, ~uva}emo te od zaborava kroz najlep{e uspomene. od Vojina Grlice sa porodicom.

Miodragu - Draganu Jawu{evi}u Zauvek }emo te pamtiti.

Tvoji unuci: Awa, Lana, Igor i Vuka{in Jawu{evi}.

Dragan \or|evi} sa porodicom. 93365

93371

93354

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake, kumove, prijateqe i kom{ije da je Na{ voqeni

Posledwi pozdrav

Miodragu - Draganu Jawu{evi}u

Miodrag - Dragan, Velimirov Jawu{evi} 1947 - 2009.

Da Vam du{a po~iva u miru.

iznenada preminuo 20. 12. 2009. godine. Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u sredu, 23. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv NS-GROUP.

O`alo{}ena porodica Jawu{evi}. 93366

93368

^ITUQE z POMENI

utorak22.decembar2009.

Posledwi pozdrav

SE]AWE

DNEVNIK

Danas, 22. 12. 2009. godine navr{ava se {est godina od gubitka dragog

Voqenoj baki

Gospova Velimir Aleksandar Nikoli}

\oletu

dipl. pravnik 22. 12. 1988 - 22. 12. 2009.

Porodica Pete i drugovi iz picerije: Bo`a, Laki, Kefer, Nixa, Dragan, Kameni, Sale, Ne|a, Pi{ta, Zoki i svi ostali prijateqi.

Dragi Sa{a, s qubavqu ~uvam uspomene na Tebe.

93324

92975

Tvoja sestra Ksenija.

Branki Vasili}

1943 - 2002.

ro|. 1932.

Draga na{a Gojo, danas 22. 12. 2009. godine navr{ilo se sedam tu`nih godina otkad si nas napustila. Tvoja plemenitost i dobrota osta}e ve~no u na{im srcima. O`alo{}eni: suprug Vojko i sestra Rada sa porodicom.

Hvala ti za najlep{e detiwstvo, za svaki trenutak vredniji od ve~nosti. Tvoju dobrotu mogu opisati samo jezici an|ela koji te sada okru`uju u Carstvu Nebeskom. Tvoj jedini unuk Nikola.

Miloja Popova Tuguje porodica.

93304

Velikom prijatequ

Posledwi pozdrav

Dana, 19. 12. 2009. godine prestalo je da kuca srce na{e voqene majke i bake

93301

93311

Posledwi pozdrav

Branke Vasili} ro|. Aracki

\oletu

\oletu Brka, Brawa i Dule.

posledwi pozdrav od porodice Fekete.

93323

93306

Nema vi{e bola, nema patwi, samo svetlost i beskraj Carstva Nebeskog koje si svojim velikim stradawem zaslu`ila. Sahrana je danas, 22. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji: }erke Ksenija i Gordana, unuk Nikola i zet Slobodan.

Miodragu od porodice Radun.

93374

93303

Posledwi pozdrav mami i baki

Posledwi pozdrav

Dragici Toqevi}

Posledwi kom{iji

\oletu

pozdrav

dragom

\or|u Kurjakovu

Posledwi pozdrav uz veliku zahvalnost mojoj dragoj

Posledwi pozdrav na{em voqenom deki i svekru

tetka Olgici

Draganu

Sahrana je 22. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, u Temerinu - Kolonija. od Jove roletara.

Porodica Lalin.

Porodica Toqevi}. 93349

93334

93308

Posledwi pozdrav sestri i tetki

S tugom u srcu opra{tamo se od na{eg

dugogodi{woj i dobroj drugarici moje pokojne mame Vere. Hvala joj za svu qubav i pa`wu, dobronamerne savete koje mi je ba{ kao ro|ena tetka upu}ivala. Sada kada je vi{e nema ose}am se kao da sam izgubila nekog najro|enijeg, toliko bliskog. @elim joj mir i spokoj, zaslu`ila ga je.

Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Tvoji: unuka Awa, unuk Igor i snaja Biqana. Wena Dana Hajdukovi}.

93370

Radoslavi Gaji}

\oleta Kurjakova ^uva}emo te u se}awima na lepa zajedni~ka dru`ewa. Od prijateqa kajaka{a Limana.

93372

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 12. 2009. godine u 84. godini, umrla na{a draga

Hvala ti za svu dobrotu i pa`wu. Porodica Jablanov.

93320

93353

Umrla je na{a mama i baka

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Cveta Stanisavqevi} ]u}a Sahrana je danas, 22. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu.

Radoslava Gaji}

Pavle Raki}

1922 - 2009.

Sahrana je danas, 22. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Miqa, sin Vladimir, }erka Nada, zet Radoje i unuci: Milan, Vladimir, Ivana, Iva i Nemawa. 93352

Ispra}aj na kremaciju je danas, 22. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Stevan i Dragomir, snaha Nevenka, unuke Dragana i Milica, }erka Nada, zet Dane, unuke Mirjana i Savka, praunuka Lara i zetovi Dejan i @eqko.

Tu`ne, }erka Radmila i unuka Dina. 93305 93351

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

utorak22.decembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i majka

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, svekru i dedi.

Posledwi pozdrav te~i

Surovi Antal Olga Radovanovi}

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 75. godini zauvek napustio dragi Antal. Ispra}aj je 23. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ispra}aj je danas, 22. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: k}i Katarina, unuci Du{an i Slobodan.

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Sa{a, snaja Vera, unuci Aleksandar i Maja.

Draganu Jawu{evi}u

93346

93385

Posledwi pozdrav dragoj

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i kom{inici

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. Bio si i osta}e{ u na{im srcima.

Takvi kao ti se nikada ne zaboravqaju.

Miroqub Zdravkovi} Mirko

Olgi Radovanovi}

Sahrana je danas, 22. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Supruga Milijana, }erka Sla|ana, zet Miladin i unu~ad Anastasija i Vuk.

Olgi Radovanovi}

od prije Darice Krompi}.

od porodice ^obanovi}.

93347

93348

Porodica Sojevi}.

93388

Posledwi pozdrav

93362

Zaspala je moja sestra od strica

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav dragom

Pavlu Raki}u Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavio deo svog `ivota. Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad.

Cvijeta Stanisavqevi} ]u}a

Radovan Savatovi} preminuo 20. decembra u 94. godini. Sahrana je na Gradskom grobqu, 22. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: }erka Vera, zet Milan i unuci Radovan i Branislav. 93333

Sau~estvujemo u bolu.

Vitomiru Savi}u

~ika Draganu

iz Stepanovi}eva Zauvek }e je pamtiti po`eleti ve~ni mir

Po~ivaj u ve~nom miru. od Mladena Stojanovi}a sa porodicom.

od Vase Buqi}a sa porodicom.

93342

93341

Novica Nikoli} sa porodicom.

sestra Milena.

2712/P

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni i dragi otac, tast i deda

Vitomiru Savi}u

93367

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav tetku

93369

Posledwi pozdrav ujaku

POMEN I daqe nam jednako nedostaje{ tata.

~ika Draganu

Vitomiru Savi}u

Zauvek }ete ostati u mom se}awu kao najboqi ~ovek

Vitomiru Savi}u od Koste Reli}a sa porodicom.

od Gospave i Zorana Vigwevi}a.

Violeta.

93373

Milo{ Popov Bracika 22. 12. 2006 - 22. 12. 2009. Tvoji sinovi: \or|e i @ivan sa mamom.

93343

92905

93340

Posledwi pozdrav prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. decembra 2009. godine, u 68. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Dana, 20. 12. 2009. godine, u 75. godini umrla je na{a draga

Bo`ana Be{ani} Vitomir Savi}

Vitomiru Savi}u

Vitomir Savi} Sahrana je danas, 22. decembra 2009. godine, u 13 ~asova. Polazak je u 12.30 ~asova ispred ku}e `alosti.

Familija Goranovi}.

93345

od prije Marije Ploj.

93344

O`alo{}eni: supruga Milka i sin Gojko sa porodicom. 93337

Sahrana je danas, 22. 12. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Umorni od `ivota kako ste ~esto govorili, tiho ste `iveli i patili, a tako tiho i oti{li. Po~ivajte u miru kraj svoga sina Vladimira. Porodica [arac. 93332

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.15 11.45 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.35 15.00 15.05 17.00

Jutarwi program Most u Bruklinu Folder kultura Bajko kviz Vesti Koliko se poznajemo, kviz Centar sveta Ru~ak na lepe o~ Vesti Kolumbo Belutak, dok. film Vesti No}na smena Kult plus Vesti Plavi krug Paideja Vesti Veliki Yejk, film TV dnevnik

Signali Da li je odluka o kandidaturi za ~lanstvo u EU pokazateq da je Srbija dosta toga sama uradila? Kako je Parlament radio u godini na izmaku i {ta ga o~ekuje u narednoj? Gosti: Slavica \uki}Dejanovi}, Tomislav Nikoli} i Nada Kolunyija Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.45

07.15 07.40 09.00 09.30 10.00 10.50 12.00 12.30 12.40 14.15 14.40 15.05 15.35 16.30 17.05 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 00.00

TV PROGRAM

utorak22.decembar2009.

Tajna hrane: Kivi Most u Bruklinu Razglednice Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Skrivena kamera Frej`er Signali Vojvo|anski dnevnik Dokument Plavi krug Veliki Yejk, film Frej`er

Kuhiwica Porodica Serano Zeleno svetlo Putevi nade Preokret Porodica Serano Prizma (hrv) Vesti (ma|) ^ine~ita Zeleni sat Izbliza Bajko kviz Na{i dani (ma|) Su~eqavawe, dok. emisija (ma|) Kultura i tradicja Roma TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Indija - [apat ve~nosti Dobro ve~e Vojvodino (rom) Porodica Serano ^ine~ita TV prodaja

06.05 08.00 08.15 09.06 09.22

RB na ivici (Panonija, 20.50) 06.30 07.30 08.00 08.35 09.50 11.00 12.20 12.30 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.50

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni progam Tin in Barometar Ulovi trofej Tin in Bez cenzure Barometar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Tajna (O gqivama i ishrani) Vojvo|anske vesti Pravila igre Ulovi trofej Hedonist RB na ivici Dr Haus Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure Glas Amerike

Qudi od ~asti

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Evo nas kod vas Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

Ova vojni~ka drama bazirana je na istinitoj pri~i o Karlu Bre{iru, prvom AfroAmerikancu koji je kao ronilac slu`io u Mornarici SAD. Bre{ir je ro|en na jugu u siroma{noj porodici, u Mornaricu stupa da bi postao boqi ~ovek. Uloge: Kjuba Guding Junior, Robert de Niro, [arliz Teron, Hal Holbruk Re`ija: Yory Tilman (RTS 1, 22.04)

Kjuba Guding Junior

09.00 11.30 13.30 14.30 15.15 16.45 17.00 18.45 19.15 21.00

NBA: Majami – Portland Serija A: Livorno - Sampdoria Serija A [kotska liga Serija A: Napoli – Kjevo NBA u`ivo ] TV: ^elsi – Everton Real NBA NCAA: Teksas – Mi~igen Stejt Francuska liga: Lens – St Etijen 23.00 NHL: Toronto – Otava

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

15.00 18.30 22.45 02.00

09.36 10.00 10.05 10.32 10.55 10.59 11.46 12.00 12.13 12.15 12.32 13.15 15.00 15.08 15.10 15.57 16.00 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.04 20.09 21.11 22.00 22.04 00.15 00.30 01.15 01.23 02.05

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Ne{a Aleks Ratkovi} Slagalica, kviz Vesti Kvadratura kruga Svet ribolova Vesti Bostonski advokati Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Mi nismo an|eli, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a 48 sati-svadba Vesti Qudi od ~asti, film Dnevnik Mesto zlo~ina Evronet Zovem se Erl, film Pra{ki duet, film

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Crni orao Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Oblakoder Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Vatrena osveta

DNEVNIK

[irli Yons

Karusel Bili Bigelou je propalica, koji se, ~ini se, protiv svoje voqe zaqubquje u Yuli Yordan, devojku koja radi u fabrici. Bili se pokazuje kao krajwe nepouzdan suprug, ali Yuli ipak ostaje sa wim... Uloge: Gordon Makre, [irli Yons, Kameron Mi~el, Suzan Laki Re`ija: Henri King (RTS 2, 13.49) 06.16 Koncert za dobro jutro 06.59 Kuvati srcem: Ne{a Aleks Ratkovi} 07.29 Adi u divqini 07.33 Garfild i prijateqi 08.01 Tri medveda 08.30 [umska {kola 08.37 Enciklopedija 09.07 Adi u divqini 09.11 Stripovawe 09.36 Adi u divqini 09.40 Ku}a matematike 09.53 Enciklopedija 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 13.49 Karusel, film 16.00 Ovo je Srbija 16.53 Porodica ~oveka 17.21 Moravske pri~e, dok. program 17.49 Enciklopedija 18.00 Muzi~ki program 18.30 Tri medveda 18.56 Garfild i prijateqi 19.20 [umska {kola 20.00 TV mre`a 20.27 Vavilon, emisija iz kulture 21.00 Bostonski advokati 21.49 Evropa i Srbi 22.18 Telefor 2009. 22.46 Libela - sigurnost na Balkanu, emisija iz kulture 23.18 Integracije 23.48 Roni Kuber i Big bend 00.15 Karusel, film 02.18 Trezor 03.17 Porodica ~oveka 03.45 Moravske pri~e

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15

Glas Amerike SMS Slatka moja Nuklearna kocka Slavni Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Cepelin Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Neustra{ivi Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Neustra{ivi

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona. 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

07.00 10.00 10.35 11.15 11.30 12.00 12.05 13.50 14.15 14.30 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00

TV Dizawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat - Izbacivawe Top {op [qaka Vodi~ za roditeqe Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Intervju sa Jugoslavom ]osi}em 23.00 Vesti B92 23.35 Veliki brat, uìvo 01.00 Saut Park

Dinosaur king (Hepi, 10.37 i 13.00)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.30 21.45 23.00 23.30 00.30 01.30 03.30

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Iznad zakona Farma (uìvo) Nevina Farma Grand {ou ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand parada Javna tajna Farma (uìvo) Tjudorovi Film: Kad se stranci pojave Film: Wu{kalo

Rada Mi~el

Kad se stranci pojave Kada Bet otvori svoj mali seoski restoran jednog naizgled obi~nog letweg dana, ne sluti da }e joj prva osoba koja u{eta u restoran okrenuti svet naglava~ke. Bet mora da razmrsi klupko istina, poluistina i laì koje su je okruìle... Uloge: Rada Mi~el, Yo{ Lukas, Beri Votson, Kevin Anderson, Yonatan Blik Reìja: Skot Rejnolds (Pink, 01.30)

07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.10 01.50 02.40 03.20

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Film Telemaster Smicalice Luda ku}a Telemaster ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak22.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 9

Pi{e: Petar Tomi}

En Hetavej

Princezini dnevnici 2 Napuniv{i 21 godinu, princeza Mia bi trebala da nasledi baku na tronu kraqice Genovije. Ali vikont Mabri, èli da wegov ro|ak, tako|e mogu}i naslednik, bude novi vladar pa sve podse}a da zakon zabrawuje krunisawe neudate ène. Ali Mijina baka ne prepu{ta slu~aj tek tako… Uloge: En Hetavej, Yuli Endrjus, Hektor Elizondo, Yon Rajs-Dejvis, Heder Matarazo Reìja: Geri Mar{al (Nova TV, 20.40) 08.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.15 14.15 15.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.25 22.40 23.40 00.10 00.40 01.25 02.25

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Grad Deda Mraza, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Princezini dnevnici 2, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Ezo TV Zajedni{tvo, film

08.00 Rimske misterije 08.30 Rimske misterije 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Vampirska princeza 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Stounheny 13.00 Staqingrad 14.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 Romanti~ari 19.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 20.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 21.00 Prvo bombardovawe Londona 22.00 U potrazi za mitovima i herojima 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 01.00 Detektivi brodskih olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.35 10.00 11.50 13.10 13.35 15.30 16.50 18.30 20.05 22.00 23.30 01.15

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Kapetan Kid Ponovo u igri Nema malih Bogova Velikik transport Mortadelo i Filemon Prokletstvo obe{enog Posledwa stanica Bruklin

Ana i kraq Legenda o jezeru Putovawe na koley Filmovi i zvezde Prethodni anga`man Prole}ni raspust Mali Zizu Manuela i Manuel Bo`i} Ptica na slobodi Velika qubav Bundevina glava - Krvna osveta 02.50 Rat

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.25 Na vodenom putu 3: [etlandska ostrva, dok. serija 11.15 Deni na moru 1, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 Nebeska vojska 16.20 Hrvatska u`ivo 17.30 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. 20.25 Globalno selo 21.00 Hrvatsko podmorje 21.35 Predsedni~ki izbori 2009. - su~eqavawe 01.00 Predsedni~ki izbori 2009. 01.30 Zvezdane staze

Tamara Tuni

SERIJA

Zakon i red: Odeqewe za `rtve Po{to je opqa~kana banka embriona, glavni osumwi~eni je ubijen pa broj mogu}ih po~initeqa naglo po~ne da raste. Kad se klupko po~ne polako odmotavati, ekipi postaje jasno da je pqa~ku moralo organizovati vi{e osoba… Uloge: Kris Meloni, Mari{ka Hargitej, Den Florek, Ri;ard Belzer, Ajs Ti, Dajen Nil, Tamara Tuni, Adam Be~ (HRT 2, 22.50) 08.10 Navrh jezika 08.25 Izazovi: Oliver i planina, dok. film 08.40 Slu~aj za ekipu BARZ 09.05 Gem, set, me~ 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 Neukrotiva lepota 10.55 Posledwa zima, film 12.35 Potro{a~ki kod 13.00 Dokuteka 13.35 Prijateqi 13.55 Zovem se Erl 14.15 Ksena - princeza ratnica 15.00 Kod Ane 15.15 TV vrti} 15.45 Koga briga? 16.20 Zvezdane staze 17.05 Drugi format 18.20 @upanijska panorama 18.47 Uvek je sun~ano u Filadelfiji 19.08 Razred 19.30 Vip Muzi~ki klub 20.05 Ciklus antifa{isti~kog filma 22.50 Zakon i red 23.35 Porotnici

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

O`iqak Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Mekalum Moja slatka debequca Gospodari horora Prokleta stvar Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Izigravaju}i boga Gospodari horora Porodica Mesec iznad Mohavija Mekalum Bez ~asti

Yoni “Britva” Tejlor [akal Ovo je Spinal Tap Sirene Kako biti normalan Slatki snovi Zmaj: Pri~a o Brusu Liju @elim te Danteov vrh Yoni “Britva” Tejlor Operacija pustiwska po`uda 1 02.00 Lezbijske fantazije

07.00 Meklodove }erke 08.00 Mis Marpl: Prst koji se pomera 10.00 Lo{ ili fin 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Marpl - Telo u biblioteci 16.00 Put ka Bo`i}u 18.00 Pomorska patrola 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Advokatova kazna 21.00 Ho}e{ li me o`eniti 23.00 Deda Mraz samac sre}e gospo|u Mraz 01.00 @ivoti svetaca

08.30 09.20 11.25 11.55 12.20 12.45 13.00 13.35 14.25 16.05 16.35 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 22.05 00.00 01.45

Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Kolo sre}e, film Kakvi frajeri! 2, film Draguq s Nila, film Astro {ou

Kolo sre}e Luis Vintorp 3. je uspe{an poslovni ~ovek koji poseduje prelep stan, luksuzni automobil i gomilu novca, a ima i zanosnu devojku. Bili Rej Valentajn je obi~an prosjak i sitni yeparo{. Vintorpovi poslodavci, bra}a Djuk, opklade se da }e zamenom `ivotnih stilova dvojice navedenih promeniti i wihove navike… Uloge: Den Ajkrojd, Edi Marfi, Ralf Belami, Yejmi Li Kertis, Bo Didli, Frenk Oz, Yejms Belu{i Re`ija: Yon Lendis (RTL, 20.00)

Yejmi Li Kertis

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

09.15 10.00 10.30 11.00 11.30 12.30 13.00 14.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.15 17.45 18.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.45

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Iks-ma{ine ^uda Azije koja je ~ovek napravio U deli}u sekunde O~evidac Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Fudbal Formula 1 Formula 1 Formula 1 Ski skokovi Biatlon Plivawe Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Reli Fudbal Plivawe Boks Ekstremni sportovi Automobilizam Trke automobila Fudbal

Preko granice beàli i ~obani i ovce osledwi kongres KPR-a, odràn od 20. do Na toj rumunsko-ma|arskoj granici je bilo i 24. novembra, i pored temeqitih pripredrugih ilegalnih prelaza. Ista radio-stanica je ma protekao je u atmosferi vrlo velikih izve{tavala da su na ma|arskoj strani ilegalno tenzija. Mnogi gra|ani Rumunije, ali i ~lanovi pre{li granicu i neki ~obani, zajedno sa stadom partije, mislili su da je pravi trenutak da âuovaca. {esku dobrovoqno napusti vlast, tim pre {to je Usledili su i udarci iz inostranstva. Krug ve} bio naru{enog zdravqa. On, me|utim, ne samo oko âu{eskuovog reìma ubrzano se suàvao. {to nije pomi{qao da preda funkcije mla|ima Ameri~ki predsednik Xorx Bu{ Stariji i Minego je jo{ vi{e centralizovao nadle`nosti, tahail Gorba~ov 2. i 3. decembra sreli su se na ko da je posle Kongresa prakti~no bio sve: predsednik dràve, vrhovni komandant i prvi lider KPR-a, koji je, po tada{wim podacima, brojao oko ~etiri miliona ~lanova. Kao i na svim ranijim kongresima i plenumima CK, ni na 14. kongresu ni{ta nije bilo prepu{teno slu~aju. U uvodnom izlagawu âu{esku je kritikovao reforme u ostalim socijalisti~kim zemqama: ,,Usavr{avawe socijalizma ne zna~i vra}awe zastarelim oblicima ure|ewa, kapitalizmu, ve} treba i}i napred ka superiornim oblicima rada, dru{tvene ravnopravnosti i razvoju dru{tvene svojine. Ne moè se kriviti pro{lost za to {to se danas ne deluje u skladu s novom realno{}u i s na~elima revolucionarne borbe... Kapitalisti~ke zemqe i sada, kao i u pro{losti, poja~ano deluju protiv komunisti~kih partija pod parolom vi{epartijskog sistema... @ivot, me|utim, pokazuje da ne moè postojati druga partija koja bi zamenila vitalnu ulogu komunista“, poru~io je s kongresne govornice âu{esku. Jedine poruke na tom kongresu koje su se razlikovale bili su pozdravni govori gostuju}ih delegacija, koji su ukazivali na zna~aj promena i proces demokratizacije koji je zahvatio Isto~nu Evropu. Delegaciju SKJ predvodio je izvr{ni sekretar CK SKJ Marko Loli}, koji je ostao sam prvog dana rada Kongresa. I druge komunisti~ke partije su na takav na~in bojkotovale âu{eskuov posledwi kongres. Pripreme i sam 14. kongres KPR-a bili su u znaku stvarawa slike o tome kako âu{esku kontroli{e sve poluge vlasti i da ne}e biti odstupawa od dotada{weg kursa. Tihi bojkot Zapada i socijalisti~kg bloka na ekonomskom planu, âu{eLegendarna gimnasti~arka Na|a Komane~i sku je poku{ao da prebrodi ja~awem saradwe s nesvrstanim zemqama i bogatim dràvama musliMalti. Pre toga Gorba~ov se susreo s predsedmanskog sveta. Kada je ~itav Zapad osudio Homeinikom Francuske Miteranom, a 1. primio ga je u nijev progon Salmana Ru`dija, zbog kwige „SaVatikanu papa Jovan Pavle Drugi. tanski stihovi“, âu{esku je usko~io u prazan Na Zapadu se o Gorba~ovu uveliko pisalo saprostor i pove}ao privrednu saradwu Rumunije s mo afirmativno. Progla{en je „liderom koji Iranom na 2,4 milijarde }e spasti svet“. Rumundolara godi{we. Nastoska {tampa je odmah poDok je ceo Zapad osu|ivao jao je da naftu i druge sle prvog dana samita sirovine koje SSSR nije Homeinijev progon Salmana Ru`dija na Malti osudila taj hteo da mu proda, kupi zbog „Satanskih stihova“, âu{esku je susret kao novu Jaltu. U izvan socijalisti~kog rumunskim glasilima iskoristio prazan prostor i pove}ao pojavili su se krupni lagera. Prvi hladan tu{ dik- ekonomsku saradwu Rumunije i Irana naslovi „Jalta – Maltaturi bilo je ilegalno ta“. Rumunija je kritina 2,4 milijarde dolara godi{we bekstvo iz zemqe junakikovala taj samit dvaju we Olimpijskih igara u lidera velikih sila, Montrealu, gimnasti~arke Na|e Komane~i. âutvrde}i da je to novi dogovor velikih o uticaj{eskuovom reìmu je, zbog doma}e javnosti, dosta nim sferama. stalo da me|unarodno poznate li~nosti budu uz Gorba~ov je 4. decembra sazvao sastanak ~lavlasti. Sekuritatea je diskretno napravila nica Var{avskog ugovora, s namerom da li~no obru~ oko mlade gimnasti~arke. Francuska teleobavesti ostale predsednike socijalisti~kih vizija „Kanal plus“ je 1989. traìla intervju od zemaqa o dijalogu s ameri~kim predsednikom na Na|e. Zahtev je i{ao preko Nacionalnog saveta Malti. Tako|e je odlu~io da tom prilikom javza fizi~ku kulturu i sport. Sekretar CK KPR-a no osudi vojnu intervenciju Bre`weva u êhoEmil Bobu je odgovorio da Na|a ne sme da prihvaslova~koj 1968. âu{esku, koji je, navodno, imao ti razgovor s „Kanalom plus“ koji je tada emitoinformacije o tome da mu je na Malti odlu~ena vao seriju o svetskim gimnasti~arima. Bilo je i sudbina, uslovio je dolazak u Moskvu posebnim vi{e ponuda iz inostranstva da Na|a radi na Zabilateralnim susretom s Gorba~ovom. Tada je padu kao trener, ali ni za to vlasti nisu imale jo{ jednom poku{ao da ubedi Gorba~ova u to da razumevawa. su reforme koje je zapo~eo pogre{ne. [ef KreU utorak, 29. novembra, ma|arski Radio „Komqa mu je odgovorio da je zavr{eno s jedinstve{ut“ je javio da je tog dana oko {est sati ujutru nim modelom komunizma. Istovremeno je odbio grupa od {est rumunskih gra|ana ilegalno preda Rumuniji proda vi{e od miliona tona nafte {la granicu kod mesta Ki{inau-Kri{ i da je u toj godi{we, {to je za rumunske rafinerije bilo grupi i poznata gimnasti~arka Na|a Komane~i. tek trideseti deo potreba.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak22.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Zima je zvani~no po~ela! Od danas }ete se ozbiqnije anga`ovati u karijari, i pored nekih blokiraju}ih okolnosti. Va{ pretpostavqeni zavr{ava staro, da bi zapo~eo novo, {to se odra`ava na posao.

BIK 20.4-20.5.

Nastupa boqe, radosnije i razuzdanije vreme za vas. Prednovogodi{wa atmosfera vas raduje, kupovina poklona, jelka i sve te lepe stvari u kojima u`ivate. Usresredi}ete se na svoj dom i one koje volite.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

22. decembar 2009.

Jo{ uvek ste u dobrim odnosima sa partnerom, pa nemojte gubiti osnovni pravac, ni kvariti, bar do Nove godine.Potrebna vam je sigurna i stabilna podr{ka. Kao da stojite u mestu, ne pomeraju}i se. Od danas, pa nadaqe, moète se osloniti na partnera, konsultovati i posavetovati se u vezi svega {to vas brine, prona}i uto~i{te u qubavi koja traje! Nailazi poslovno smirenije vreme. Uìvajte u praznicima! [teta bi bila propustiti ovu sne`nu romantiku, i prespavati zimu! Ipak je bela hladno}a i zlatna vrelina leta, suprotnost koja se dopuwava. Ovo je vreme odmora, pa odlaète odre|ene planove za kasnije. Povedite vi{e ra~una o svojim potrebama, koje zaboravqate, predaju}i se drugima, partneru i poslu, pre svega. Adekvatna obu}a i ode}a, te redovna poja~ana ishrana! I kad imate, {tedite.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a predivna Venera je upravo izgubila objekat svog obo`avawa, pa je sama sinula u svojoj punoj lepoti! Vi{e se ne podre|ujete partneru, niti nekom autoritetu, ve} sebi i svojim `eqama. Putovawe?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Poslovna situacija zahteva u~e{}e i uva`avawe pretpostavqenih, koji }e sve vi{e dominirati radnom atmosferom. Odnosi sa kolegama zavise upravo od po{tovawa postavqenih ciqeva. Finansiska blokada. Sunce je upravo uplovilo u va{ znak, {to vam donosi dodatnu snagu i energiju.Postajete centar svog kosmosa, dok }e se svi drugi vreteti oko vas i zavisiti od vas, oslawati se, savetovati sa vama.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Na poslu je u`urbanije i opu{tenije, istovremeno. Nije vreme za putovawa, ve} za ostanak i studiozna rad. Imate koncentracije kao nikad ranije, pa mo`ete da u~ite, pi{ete, }utite, do mile voqe.

Vi{e samopouzdawa koje }ete osetiti, ni~im izazvano od spoqa{wih okolnosti, a zapravo i te kako posledica ja~eg uticaja znaka Jarca, ne}ete `eleti da delite sa drugima. Povla~ite se u sebe. Nemorate zapostaviti prijateqe, ve} odaberite samo one prave, kojima ste potrebni i koji su vam potrebni. Prednovogodi{wa atmosfera i obilazak radwi, vas veseli. Qubav je ispuwena razumevawem.

TRI^-TRA^

Nova qubav

SNEG,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

PA LEDENA KI { A

Mada su na snimawu filma â&#x20AC;&#x17E;Knight and Dayâ&#x20AC;? gotovo sve o~i medija uperene u malu Suri koja je redovno pose}ivala tatu Toma Kruza na setu, glavna glumica filma Kameron Dijaz tako|e je privukla pa`wu tabloida flertom sa Oliverom Martinezom, biv{im de~kom Kajli Minok. - Kameron misli da je Oliver jako seksi, i zaqubqena je u wega od trenutka kad su se upoznali, {to je bilo pre par godina. Kada su se ponovo sreli na snimawu u Seviqi nije bila ni najmawe stidqiva, odmah je krenula u akciju i pozvala Olivera na pi}e - otkrio je izvor blizak glumici. Iako Martinez nije ravnodu{an prema kolegici, problem je u Elsi Pataki sa kojom je ve} neko vreme u komplikovanoj vezi.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Ujutru mraz, a tokom dana znatno toplije. Bi}e obla~no, ujutru }e ponegde padati slab sneg, a zatim ledena ki{a, pa ki{a. Rim Duva}e poja~ana ko{ava. Pritisak ispod normale. Temperatura od -11 London do 4 stepena. VOJVODINA: Otopqewe. Ujutru mraz, a tokom dana toplije. Bi}e Cirih obla~no, ujutru }e ponegde padati slab sneg, zatim ledena ki{a, pa kiBerlin {a. Duva}e umerena do poja~ana ko{ava, a na jugu Banata bi}e najja~ih udara. Pritisak ispod normale. Temperatura od -13 do 4 stepena. Be~ SRBIJA: Postepeno otopqewe uz vetrovito i obla~no vreme sa padavinama. Ujutru mraz, a tokom dana znatno toplije nego prethodnih daVar{ava na. Ujutru }e padati slab sneg, zatim ledena ki{a, pa ki{a. U PomoraKijev vqu i Podunavqu poja~ana ko{ava. Pritisak ispod normale na severu i zapadu, a malo iznad na jugu zemqe. Temperatura od -15 do 6 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana svakim daOslo nom sve toplije vreme. Sne`ni pokriva~ }e se brzo otopiti. Jaka ko{ava }e duvati i narednih dana. U sredu i ~etvrtak delimi~no obla~no, a St. Peterburg samo ponegde ki{no. U petak ki{a u celoj zemqi. Za vikend hladnije i pada sneg. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu usloviti tegobe kod hroni~nih bolesnika. Dodatni oprez se savetuje sr~anim, cerebrovaskularnim i psihi~kim bolesnicima, naro~ito u ko{avskom podru~ju. Kod meteoropata su mogu}i glavoboqa, nervoza i reumatski bolovi. Oprezno u saobra}aju!

10 15

VIC DANA

3 7 4 4 1

Sva|aju se dve plavu{e, pa jedna ka`e drugoj: - Za{to si spavala sa mojim mu`em? - Da vidim koji je boqi, moj ili tvoj! - E pa, glupa~o, mogla si mene da pita{!

-4

SUDOKU

-11 -7 -8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

8 2

4 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

126 (-8)

Slankamen

244 (-20)

Ja{a Tomi}

Apatin

188 (-18)

Zemun

308 (-22)

Bogojevo

175 (-11)

Pan~evo

326 (-20)

Smederevo

480 (-18)

Ba~. Palanka 180 (-11) Novi Sad

186 (-10)

Tendencija opadawa

TISA

SAVA

N. Kne`evac

176 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

235 (-21)

NERA

Hetin

86 (-10)

3 8 5 6 9 1 7 2 4

10 (-2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 254 (-44) Beograd

Kusi}

6 2 1 3 4 7 5 8 9 8 5 3 2 6 9 4 1 7

258 (-24)

Tendencija opadawa i stagnacije

7 4 9 8 2 5 6 3 1

2 9 6 7 1 4 8 5 3 4 1 7 5 8 3 2 9 6

1 7 4 9 5 2 3 6 8

50 (-1)

4 9

3 8

9 6 2 4 3 8 1 7 5 5 3 8 1 7 6 9 4 2 Re{ewe iz pro{log broja