Dnevnik 22.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 22. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22938 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BLIZINI EKONOMSKE [KOLE U CENTRU NOVOG SADA

Za tu~u |aka bili spremni i no`evi Foto: R. Hayi}

str. 13

NASLOVI

Politika POSTA]EMO ZEMQA NAUKE I OPTIMIZMA: Ovogodi{we nagrade „Dr Zoran \in|i}” uru~ene su sino} u holu Vlade Vojvodine docentu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Mihaqu Po{i za mladog nau~nika i istra`iva~a s podru~ja AP Vojvodine, Damjanu Vu~urovi}u za najboqeg studenta Univerziteta u Novom Sadu za {kolsku 2009/2010. godinu i Nori Hincko za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka. Laureatima ove tradicionalne nagrade, koju Vlada Vojvodine ove godine dodequje sedmi put, nagradu su uru~ili supruga ubijenog premijera Ru`ica \in|i}, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} i predsednik Srbije Boris Tadi}. str. 2

Poqoprivreda

2 Tadi}: O Vladi ne odlu~uju igra~i, nego selektor

Ekonomija 4 Vojvodini 235 miliona evra i 20.000 radnih mesta 4 „Gasprom” mora da plati 4,8 evra po akciji

6 Povratak vinograda i vo}waka na Fru{ku goru

Novi Sad 7 „Vodovod” }e tra`iti da voda poskupi 30 posto

Crna 12 Iscurilo 12 tona te~nog liva

Dru{tvo 14 Nesta{ice lekova ne}e biti

Reporta`e 15 Mistifikacija o slobodnim sremskim biciklistima

Balkan 25 Ostavka Mila \ukanovi}a

JAVNO SNIMAWE „5KAZAWA”

ASFALTIRAN I TRE]I DEO NOVOSADSKOG BULEVARA EVROPE

In|ija ju~e bila srce Vojvodine

SPRE^ENO PU[TAWE 700 PASA NA SUBOTI^KE ULICE

U znak protesta, poku{ala da se zapali

str. 11

Obla~no sa suncem

Saobra}aj slede}e nedeqe

str. 9

Najvi{a temperatura 14 °S

SPORT

str. 16 – 20

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

LEGENDARNI TOZA I ME\U KORICAMA KWIGE

DANAS @REB „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

NEUSPELA PQA^KA CVE]ARE NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

Gra|ani osujetili razbojni{tvo

str. 12

Foto: S. [u{wevi}

str. 14

sreda22.decembar2010.

POLITIKA

c m y

2

DNEVNIK

Foto: R. Hayi}

SINO] URU^ENE GODI[WE NAGRADE „DR ZORAN \IN\I]“ U VLADI VOJVODINE

Srbija mora biti zemqa nauke i optimizma Ovogodi{we nagrade „Dr Zoran \in|i}“ uru~ene su sino} u holu Vlade Vojvodine u Novom Sadu docentu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Mihaqu Po{i za mladog nau~nika i istra`iva~a s podru~ja AP Vojvodine, Damjanu Vu~urovi}u za najboqeg studenta Univerziteta u Novom Sadu za {kolsku 2009/2010. godinu i Nori Hincko za najboqi diplomski rad, zavr{ni rad na diplomskim akademskim studijama – master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka. Laureatima ove tradicionalne nagrade, koju Vlada Vojvodine ove godine dodequje sedmi put, nagradu su uru~ili supruga ubijenog premijera Ru`ica \in|i}, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} i predsednik Srbije Boris Tadi}. U ime nagra|enih zahvalio se dr Mihaq Po{a, koji je ocenio da je to velika inspiracija mladim nau~nicima, za koje je rekao da su najoptimisti~nija populacija u na{em dru{tvu.

Predsednik Srbije izjavio je da Srbija za deset godina mora da bu-

de „zemqa nauke i znawa ~iji }e mladi stru~waci biti konkurentni na me|unarodnoj nau~noj sceni i tr`i{tu rada“.

– Moramo na{e qude nau~iti da u~e, da budu spremni da ne{to mewaju u svom `ivotu i da mewaju stvari oko sebe, i da ne pokleknu pred pesimizmom – istakao je Tadi}.

Molim na{e mlade laureate da budu optimisti jer ni{ta nije otrovnije od pesimizma (Bojan Pajti}) On je dodao da Srbija nema zalihe nafte ili gasa, niti neke druge zna~ajne resusre s kojima mo`e biti konkurentna na me|unarodnoj sceni, poru~iv{i da zato kao dru{tvo moramo da se okrenemo znawu.

–Srbija koja o~ekuje da joj neko ne{to udeli, koja se `ali na svoju sudbinu, koja je spremna na svaki-

da{wu jadikovku i pesimizam i u kojoj ve}ina navija za kamen, a ne za Sizifa koji taj kamen gura, takva Srbija nema perspektivu – poru~io je Tadi}.

Pokrajinski premijer ocenio je da su Srbiji danas veoma va`ni uspe{ni qudi, zbog optimizma koji {ire uprkos okolnostima u kojima je dru{tvo.

– Molim na{e mlade laureate da budu optimisti jer ni{ta nije otrovnije od pesimizma – naglasio je Pajti}.

On je dodao da pesimisti tvrde da se ni{ta ne mo`e promeniti, te poru~io: „E, mo`e, i promeni}emo, a najpre }emo promeniti pesimiste u optimiste“. Pajti} je kazao da je zato veoma va`no u zemqi „u kojoj se dugo ulagivalo lewivcima“ i u kojoj se cenio pesimizam – da se prepoznaju uspe{ni pojedinci. Ukazao je na to da se ova nagrada zato dodequje za znawe, rad i optimizam, dodav{i da su to vrednosti na kojima je insistirao i premijer Zoran \in|i}.

B. D. S.

Tadi}: O Vladi ne odlu~uju igra~i, nego selektor Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je sino} da ostavka premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a ne}e negativno uticati na odnose izme|u Srbije i Crne Gore. Tadi} je novinarima u Novom Sadu izjavio i da je bio na vreme obave{ten o \ukanovi}evoj odluci, kao i o tome da }e premijer Crne Gore biti Igor Luk{i}, te izrazio o~ekivawe da }e se i daqe bilateralni odnosi razvijati u pravcu regionalne stabilnosti i razvoja.

– O tome sam iscrpno razgovarao s rukovodstvom Crne Gore. I odluka je bila da se nakon 20 godina bivawa na najvi{im pozicijama u izvr{noj vlasti, on povu~e na poziciju u svojoj partiji, gde }e nastaviti politi~ki rad.

To je legitimna odluka – rekao je predsednik Srbije.

Tadi} je ocenio i da bi tvrdwama o povezanosti premijera Kosova u ostavci Ha{ima Ta~ija s trgovinom organima i me|unarodnim {vercom trebalo da se bave istra`ni organi, da bi se istra`ile sve sumwe i sudilo svima za koje se ispostavi da su krivi.

- U me|uvremenu, politi~ari koji nisu u~estvovali u sli~nim doga|ajima i koji nemaju taj teret diskreditacije, treba da u~ine to da se zemqe u regionu pomire i da qudi po~nu da sara|uju.

Ne mo`emo da `ivimo jedni mimo drugih, moramo nau~iti da `ivimo ili jedni s drugima, ili jedni pored drugih – kazao je Tadi}. On je ocenio da izjave politi~ara koji izra`avaju sumwu u te tvrdwe ne doprinose ukupnoj stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana.

Komentari{u}i ocene ministra Milutina Mrkowi}a da nema potrebe za rekonstrukciju kabineta Mirka Cvetkovi}a, Tadi} je kazao da to nije tema o kojoj treba da se izja{wavaju ministri, ve} politi~ki lideri.

– Ne izja{wavaju se o sastavu nekog tima igra~i nego selektori – kazao je Tadi}. On je najavio da }e odmah nakon novogodi{wih praznika uslediti razgovori na nivou koalicije i da }e se potom „u jednom razumnom roku“ odlu~iti o tome da li }e biti rekonstrukcije Vlade.

– Ukoliko do toga do|e, rekonstrukcija treba da bude funkcionalna i da doprinese novoj dinamici u radu dr`avnih institucija, efektivnijoj komunikaciji i br`oj realizaciji zapo~etih projekata – rekao je Tadi}.

POLITIKA

DNEVNIK

UO^I GLASAWA O BUYETU ZA 2011. GODINU

Vlast zbraja glasove Za sada je jedna stvar sigurna – buxet za narednu godinu nije usvojen u zakonom predvi|enom roku, odnosno do 15. decembra. Skup{tina Srbije danas po~iwe sednicu na kojoj je jedna od centralnih ta~aka dnevnog reda buxet za 2011. godinu. Mada niko ne dovodi u pitawe budu}nost buxeta s aspekta politi~ke ra~unice, sama matematika ostavqa prostor ~ak i za mogu}nost da ne bude dovoqno glasova i da }e vladaju}oj ve}ini morati da pomogne i neki „zalutali“ pritisak na taster.

Stranke vlasti imaju 129 glasova, u tome G17 plus 24, ZES 78, grupa mawina sedam, pri ~emu ~etiri SVM, dva sanxa~ke stranke i jedan glas Albanac iz Pre{evske doline, PUPS pet, a SPS–JS 15 poslanika. Pro{le godine desio se kuriozitet na politi~koj sceni Srbije, po-

Buyet za narednu godinu stigao u Skup{tinu Srbije

{to stranka vladaju}e koalicije SVM nije podr`ala buxet za 2010, ali je cela stvar ipak pro-

{la bez potresa, po{to su zeleni taster pritisnuli nezavisni poslanici Jovan Damjanovi} i

Pastor: Intenzivno istra`ujemo – Podr{ka SVM-a predlogu buxeta za 2011. godinu zavisi}e samo od toga {ta je tim predlogom predvi|eno u odnosu na Vojvodinu, a to intenzivno istra`ujemo – izjavio je ju~e za na{ list poslanik te stranke Balint Pastor. – To zna~i da istra`ujemo da li ima sedam odsto i da li ima tri sedmine za Vojvodinu.

Po Ustavu Srbije, pokrajinski buxet iznosi najmawe sedam odsto republi~kog, s tim {to se tri sedmine koristi za kapitalne rashode.

DS kompletan krajem januara Zavr{etak konstituisawa najvi{ih strana~kih organa Demokratske stranke mo`e se o~ekivati u drugoj polovini januara, kada }e, na predlog predsednika stranke, biti izabrani wegov zamenik, ~lanovi Izvr{nog odbora, sekretar i direktor stranke. Predsednik Izvr{nog odbora DS-a Marko \uri{i} rekao je ju~e Tanjugu da nije realno o~ekivati da se sednica Glavnog odbora, na kojoj }e biti „kompletirani“ strana~ki organi, odr`i pre druge polovine januara, podsetiv{i na to da je posledwa bila 13. novembra i da je „tempo“ wihovih odr`avawa svaka tri meseca.

Demokrate Beograda trebalo bi da izaberu novog predsednika, po{to je aktuelni {ef Gradskog odbora Dragan \ilas izabran za potpredsednika stranke i, kako se o~ekuje, posveti}e se novoj funkciji. Beogradska {tampa spekuli{e o tome da }e \ilasa zameniti aktuelni potpredsednik vlade Bo`idar \eli}, kome je glavni oponent pomo}nik gradona~elnika Beograda Aleksandar [api}. Predsednik DS-a, tako|e, na sednici Glavnog odbora mo`e predlo`iti i novog portparola, po{to je sada{wa portparolka Jelena Trivan izabrana za potpredsednicu, kao i kooptirati odre|en broj ~lanova u organe stranke.

– Ne mogu sada ni{ta da ka`em o tome. Tek u subotu uve~e su stavili na sajt buxetski predlog, tako da pre ~etvrtka ujutro ne}emo znati – kazao je on.

Skup{tinska rasprava o predlogu buxeta po~iwe danas.

SVM ranije nije podr`ao ovogodi{wi buxet jer su u toj stranci smatrali da nije ispuwen ustavni uslov o finansirawu Vojvodine.

S. N.

Vladan Bati}, pa je zakon pro{ao sa 127 glasova.

Ukoliko SVM i ove godine utvrdi neustavnost buxeta zbog neispuwavawa obaveza prema Vojvodini, za „tesno“ izglasavawe nedostaja}e dva glasa, po{to je, po slovu Ustava, buxet me|u aktima za koje je neophodna ve}ina od ukupnog broja poslanika, odnosno 126 glasova.

Ovogodi{wi buxet nije sa~ekao posledwi dan jeseweg zasedawa i usvojen je 21. decembra. Postalo je ve} uobi~ajeno da buxet kasni i obi~no se usvoji posledwih dana decembra. Bilo je i slu~ajeva privremenog finansirawa, kada se ne prikupi dovoqno glasova. Posledwi put to se desilo za vreme Ko{tuni~ine vlade, a u pitawu je bio buxet za 2007. godinu.

Za sada su se sve opozicione stranke izjasnile protiv buxeta, a sve kqu~ne partije vlasti „za“. Iako se sa sigurno{}u ne zna da li }e nedostajati neki glas, ve} je obnarodovano da }e se o projekciji dr`avne kase glasati 29. decembra, u danu kada u pono} isti~e redovno zasedawe.

S. St.

LIDER LDP ^EDOMIR JOVANOVI]

Potrebna nova ekonomska politika Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} ponovio je ju~e da ta stranka ne}e podr`ati predlo`eni buxet za 2011. godinu i najavio da }e predlo`iti izmene poreskih zakona, odnosno promenu sistema naplate PDV-a i uvo|ewe pla}awa tek po realizaciji.

Jovanovi} je istakao da je Srbiji potrebna nova ekonomska politika, i upozorio na to da }e naredna godina biti jo{ te`a od 2010. ukoliko Vlada Srbije ne napravi zaokret u ekonomskoj politici, saop{teno je iz LDP-a.

DSS: Sindikati, dajte amandmane Poslani~ki klub Demokratske stranke Srbije pozvao je sve sindikate da u~estvuju u sastavqawu amandmana na predlo`eni zakon o penzijama. U stranci Vojislava Ko{tunice ocewuju da je wime Vlada obmanula gra|ane. Predlo`enim zakonom koji je dostavqen Skup{tini Srbije, Vlada je „grubo obmanula penzionere i sve gra|ane, kao i relevantne sindikate koji sa sadr`ajem pomenutog predloga zakona uop{te nisu bili upoznati“, isti~e se u pozivu poslanika DSS-a sindikatima. Vladin predlog izmena Zakona o PIO je na dnevnom redu sednice Skup{tine Srbije koja po~iwe danas.

Predlo`eni buxet je, po Jovanovi}evim re~ima, rezultat neodr`ive ekonomske politi-

ke Vlade, koja }e kao svoju direktnu posledicu imati jo{ te`i `ivot svih gra|ana.

– Nema podr{ke buxetu koji nije izraz potreba na{eg dru{tva nego jedne vladaju}e koalicije u predizbornoj godini. Iz predloga buxeta jasno se vidi da Vlada nema nameru da zapo~ne rad na neophodnim reformama s kojima uveliko kasni, ve} teret krize prebacuje na sredwu klasu i re{avawe kqu~nih problema ostavqa nekoj narednoj vladi – rekao je lider LDP-a.

Odgovor te stranke na pove}awe poreske stope, kako je naveo Jovanovi}, bi}e predlog da se promeni sistem naplate PDV-a i uvo|ewe pla}awa tek po realizaciji.

– Ukoliko Vlada ponudi obrazlo`ewe da za takvu promenu nema finansijskih mogu}nosti, onda }emo od we tra`iti da bar preuzme obavezu da u onim poslovima gde mesecima duguje kompanijama i preduzetnicima koji su weni dobavqa~i dugove vrati u roku od 60 dana, a ne u roku od 250 ili 300, kao {to je sada slu~aj – rekao je Jovanovi}.

REKLI SU Duli}: Nemam problem da opet budem lekar

Mrkowi}: Na raspolagawu sam

Jeremi}: Tra`io sam politi~ku podr{ku

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} izjavio je da {to pre treba sprovesti sveobuhvatnu rekonstrukciju Vlade. On je kazao da odlagawe tog pitawa „ostavqa prostor da svako ko ima nameru da finansira kampawu protiv nekog ministra da bi ga stavio na listu za rekonstrukciju, to i uradi“. Duli} je naveo da ne veruje da }e Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa biti mewano jer je to „tim koji dobro funkcioni{e“ i jer je to ministarstvo izuzetno va`no.

On je rekao da nema nikakav problem s tim da vi{e ne bude ministar, da je lekar specijalista i da }e se, ako vi{e ne bude ministar, vratiti da radi u bolnici i raditi svoj posao.

Ministar infrastrukture Milutin Mrkowi} je rekao da je rekonstrukcija Vlade godinu i po pre kraja mandata nepotrebna i da je to gubqewe energije i vremena. On smatra da su i same najave smawewa broja ministrastava {tetne.

– Rekonstrukcija Vlade, godinu i po dana pre kraja mandata je nepotrebna. Potrebno je da skupimo svu snagu i energiju i da zavr{imo posao koji smo zapo~eli. [to se ti~e mene, ja sam rekao, Koridor 10 mo`e da radi bilo ko sada, a da li }e ga zavr{iti u roku, ne znam. Ja }u svoje mesto u svakoj varijanti staviti na raspolagawe – naveo je Mrkowi}.

Vozovi u Srbiji, iako idu sporo, ne}e stati. U to je siguran ministar, koji najavquje da }e sa sindikatima `eleznica, koji su najavqivali {trajk, biti potpisan dogovor.

– Tra`io sam politi~ku podr{ku Luksembuga i Crne Gore da se istra`e navodi iz izve{taja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini qudskim organima na Kosovu – izjavio je ju~e ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} posle potpisivawa sporazuma sa {efovima diplomatije dve dr`ave, @anom Aselbornom i Milanom Ro}enom. – Vrlo je va`no da se ova istraga dovede do kraja i ne sme se gurnuti pod tepih.

Aselborn je rekao da je Evropska unija ocenila da se radi o ozbiqnim optu`bama koje moraju biti ispitane, kao i da se radi o ozbiqnom izve{taju Martija. On smatra da je va`no da dijalog Beograda i Pri{tine po~ne {to pre, ali da se i brzo sprovede istraga o navodima koje je Marti objavio u svom izve{taju.

sreda22.decembar2010.

3

ODBOR SKUP[TINE VOJVODINE RAZMATRAO PREDLOG BUYETA ZA 2011. GODINU

Razvojni buyet, ili nau~na fantastika Nadle`ni parlamentarni odbor razmatrao je ju~e predlog buxeta AP Vojvodine za narednu godinu, ali }e se o wemu izja{wavati tek sutra, uo~i skup{tinske sednice, do kada bi Pokrajinska vlada trebalo da se izjasni o 17 amandmana poslanika Srpske radikalne stranke.

Na ju~era{woj sednici Odbora za buxet nije bilo rasprave o predlo`enom aktu, koji je pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} obrazlagao wegovim

{to ~ini ne{to ispod 15 procenata ukupnih buxetskih prihoda, dok je jedna milijarda planirana po osnovu privatizacije.

Ina~e, vi{e od polovine buxeta iznose transferna sredstva za plate zaposlenih u obrazovawu i ustanovama kulture. Uprkos ne ba{ optimisti~noj ra~unici kad je re~ o investicionim kapacitetima buxeta, s obzirom na to da }e oko devet milijardi, namewenih Fondu za kapitalna ulagawa, poslu`iti za namirewe dospelih

^etojevi} (SRS): Kad Vojvodina utihne Poslanica SRS-a Marijana ^etojevi} izjavila je na{em listu, me|utim, da projektovani buxet, pre svega kad je re~ o planiranim investicijama, mo`e nositi podnaslov „Kad Vojvodina utihne“.

– Ovim predlogom buxeta investicije u 2011. godini u potpunosti staju jer novac namewen Fondu za kapitalna ulagawa u celosti ide za izmirivawe obaveza prema izvo|a~ima radova iz prethodnog perioda – navela je Marijana ^etojevi}. – Mi smo poku{ali da amandmanima korigujemo predlo`eni buxet. Investicije moraju da se pove}aju i mora da se defini{e aktivan pristup zapo{qavawu jer se od obe}anih 40.000 radnih mesta sve svelo na ne{to vi{e od 6.000 pripravnika kojima ove godine ugovori isti~u.

Ona je kazala i da se u predlo`enom buxetu ose}a „jak uticaj predizborne kampawe, odnosno predizborne godine“, te da su planirani prihodi predimenzionirani, zbog ~ega je buxet za 2011. godinu „u domenu nau~ne fantastike“. Marijana ^etojevi} je vladaju}u koaliciju optu`ila i da je napravila paralelne sisteme finansirawa, navode}i da je ustanovqen buxetski fond za vode APV, ali da se te pare odmah prebacuju nazad JP-u „Vode Vojvodine“, u ~iji godi{wi program parlament vi{e nema uvid ve} je tu obavezu na sebe preuzela Vlada Vojvodine. ~lanovima. \uki} je kazao da su u kreirawu buxeta postojala ograni~ewa jer jo{ uvek nije donet zakon o izvornim prihodima Pokrajine, niti je usvojen republi~ki buxet za narednu godinu. On je kazao da je zato vojvo|anski buxet za 2011. godinu projektovan na osnovu ovogodi{weg, tako da }e i u narednoj godini pokrajinska kasa raspolagati sa 60,7 milijardi dinara, uz planirani deficit od 2,6 milijarde. Po wegovim re~ima, izvorni prihodi planirani su na nivou od 8,8 milijardi dinara,

obaveza, Jovica \uki} tvrdi da investicije u Pokrajini ne}e trpeti jer je preko Republi~kog fonda za razvoj odobrena realizacija 110 projekata ukupno vrednih 6,3 milijardi dinara, {to, ina~e, nije deo buxeta APV. – Uz 9,3 milijardi kojima }e raspolagati Fonda za kapitalna ulagawa i novac za realizaciju 110 projekata iz Vojvodine, u narednoj godini }e u investicije u Pokrajini biti plasirano oko 15 milijardi – kazao je \uki}.

B. D. S.

DIREKTOR FONDA EVROPSKI POSLOVI PREDRAG NOVIKOV

O~ekujemo obe}anu saglasnost za kancelariju u Briselu – Na svaki dinar koji budemo ulo`ili u predstavni{tvo u Briselu, o~ekujem da }emo u Vojvodinu vratiti deset – izjavio je za “Dnevnik” direktor Fonda “Evropski poslovi” Predrag Novikov. – Ako vidimo da trenutno ima vi{e od 16 miliona evra iz evropskih fondova, a ~eka nas jo{ deset slede}e godine, veoma je va`no da taj novac iskoristimo. To, naravno, nije zagarantovano, pa je zato i va`no da budemo prisutni u Briselu.

Novikov ka`e da je on, na osnovu sporazuma predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a i ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a, kojim je na{oj pokrajini obe}an ~itav sprat u zgradi gde srpske misije u Briselu, zapo~eo razgovore s MIP-om te da Vojvodina trenutno ~eka saglasnost Vlade Srbije za ubrzawe evropskih procesa u zemqi, odnosno otvarawe pokrajinskog predstavni{tva.

– Imaju}i u vidu da je ministar Vuk Jeremi} javno podr`ao otvarawe kancelarije u Briselu, o~ekujem da }e u veoma kratkom vremenu to biti realizovano jer se nema vremena za gubqewe – objasnio je Novikov, uz napomenu da su razgovori s belgijskim i briselskim vlastima o svim dozvolama ve} zavr{eni.

Po wegovim re~ima, zbog u{tede, na po~etku }e u toj kancelariji raditi svega tri osobe, a wihov broj }e se pove}ati tek kad projekti budu po~eli da donose novac.

Novikov je, sumiraju}i 2010. godinu, rekao da je Vojvodina postigla izuzetan uspeh u evropskim poslovima. Trenutno se u Pokrajini, tvrdi on, implementira vi{e od 200 projekata.

– Kada se to uporedi s tri projekta koja su za`ivela na jugu Srbije, jasno je kakav je to uspeh – rekao je Novikov. – Ove godine smo krenuli i u sufinansirawe EU projekata, {to od dr`ave jo{ nije prepoznato kako treba. Da bi neki mali NVO dobio 100.000 evra, mora imati bar 10.000 da ulo`i.

Na{ sagovornik ka`e da Vojvodina kona~no mo`e aplicirati i do 1,2 milion evra iz evropskih fondova za infrastrukturne projekte, {to mnogo zna~i.

Novi konkurs Delegacija EU u Srbiji je raspisala novi konkurs, vredan ~etiri miliona evra, usmeren civilnom dru{tvu.

Na konkurs se mogu prijaviti projekti koji sprovode organizacije civilnog dru{tva, poput NVO-a, lokalnih udru`ewa, strukovnih, poslovnih, studentskih udru`ewa, raznih asocijacija... Projekti podrazumevaju partnerstvo s drugim organizacijama.

Vrednost projekta mo`e biti od 50.000 do 150.000 evra, a trajawe je ograni~eno na {est do 12 meseci. Rok za podno{ewe projekata isti~e 10. marta slede}e godine.

– Naredne godine sledi dobijawe statusa kandidata za ulazak u EU. Ne samo da }e se vi{estruko pove}ati iznosi u EU fondovima nego }emo mo}i da ih koristimo i za regionalno povezivawe i ruralni razvoj – objasnio je Novikov.

P. Klai}

4

EKONOMIJA

sreda22.decembar2010.

JO[ NIJE ZAVR[ENA GU@VA OKO KONCESIJE OD HORGO[A DO PO@EGE

Propali autoput ide na sud u Pariz Direktor gra|evinske kompanije „Por“ u Srbiji Martin Kukacka izjavio je ju~e da o~ekuje da }e na prole}e 2011. godine biti nastavqena arbitra`a u Parizu u vezi s raski-

„Alpina“ i „Por“ su u maju 2009. podnele zahtev za arbitra`u zbog raskida ugovora.

Koncesionari, ~ija zajedni~ka kompanija se zove „Sever-jug autoput“, tra`e obe-

DNEVNIK

NOVI VLASNIK NIS-a TREBA DO FEBRUARA DA DOSTAVI PONUDU ZA BESPLATNE AKCIJE

„Gasprom” mora da plati 4,8 evra po akciji – Komisija za hartije od vrednosti najkasnije do kraja februara 2011. o~ekuje „Gaspromweftovu“ ponudu za preuzimawe akcija NIS-a po 4,8 evra po deonici.

Gra|ani koji imaju ove akcije mogu ponudu prihvatiti ili ne, a za tu odluku ima}e najmawe 21 a najvi{e 45 dana, koliko }e trajati ponuda – izjavio je ~lan Komisije \or|e Jovanovi}.

Ovih dana, ina~e, vrednost akcija NIS-a je oko 480 dinara, {to je neznatno mawe od 4,8 evra koliko mora da ponudi „Gaspromweft“.

Jovanovi} je na ju~era{woj konferenciji za novinare objasnio da

na ponudu mogu sa~ekati i oni grada u toku trajawe ponude akcionar |ani koji su ve} dali naloge za mo`e i da se predomisli i da svoprodaju deonica NIS-a na berzi, je akcije povu~e s ra~una. Davawe ali oni jo{ nisu realizovani. naloga za deponovawe akcija za – Svi koji su deprodaju u ponudi za ponovali akcije a preuzimawe je besDosad istrgovano s one nisu prodate, platno na {altemogu povu}i nalo- blizu 3.320.000 akcija rima PTT „Srbige – kazao je Jova- NIS-a, {to je oko dva ja“. Jovanovi} je novi}, i dodao da da je do sada odsto ukupne emisije dodao }e novac biti isistrgovano s oko pla}en po zavr3.320.000 akcija {etku ponude.

NIS-a, {to je oko dva odsto ukupO tome kada }e „Gaspromweft“ ne emisije. objaviti ponudu odlu~i}e sama U okviru rusko-srpskog me|unakompanija, a u Komisiji su istarodnog sporazuma iz oblasti kli da nemaju najavu o konkretnom naftne i gasne privrede i ugovora datumu. U Komisiji nagla{avaju i koji je zakqu~en 24. decembra

2008. godine, 51 odsto akcija NIS pre{lo je u vlasni{tvo „Gaspromwefta“.

U skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije, 19,08 odsto akcija je preneto na gra|ane Srbije, od ~ega je 4,34 odsto pripalo zaposlenima i biv{im zaposlenima, dok je ostatak akcija ostao u vlasni{tvu Republike Srbije.

E. D.

PREDSTAVQENI REZULTATI FONDA ZA RAZVOJ POKRAJINE

Vojvodini 235 miliona evra i 20.000 radnih mesta Koncesionari tra`e obe{te}ewe koje je preliminarno proceweno na 71 milion dolara dom koncesije za izgradwu autoputa Horgo{–Po`ega.

– Ima jo{ dovoqno vremena da Vlada Srbije i „Por“ na|u kompromisno re{ewe i izbegnu dugotrajni spor pred arbitra`om Me|unarodne privredne komore u Parizu – kazao je on novinarima u Beogradu.

Kukacka je kazao da bi arbitra`a trebalo da bude nastavqena izno{ewem dokaza i saslu{awem svedoka obe strane pred tro~lanom arbitra`nom komisijom.

Vlada Srbije raskinula je po~etkom 2009. godine ugovor o koncesiji za izgradwu autoputa od Horgo{a do Po`ege, po{to koncesionari, austrijske gra|evinske kompanije „Por“ i „Alpina“ nisu do kraja 2008. nisu uspele da obezbede finansirawe projekta.

{te}ewe koje je preliminarno proceweno na 71 milion dolara i koje bi trebalo da bude kompenzacija za tro{kove pripremnih radova i naknada za gubitak profita.

Ugovor o koncesiji za autoput Horgo{–Po`ega u martu 2007. godine potpisala je Vlada Srbije u kojoj je premijer bio Vojislav Ko{tunica. Po ranijim procenama, vrednost koncesije je oko 1,5 milijardu evra.

Koncesija je trebalo da se izda na 25 godina, a obuhvatala je izgradwu leve trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada, duge 106 kilometara, odr`avawe 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovawe i izgradwu autoputa Beograd–Po`ega, du`ine 148 kilometara.

NAKON PRETWE GENERALNIM [TRAJKOM

@elezni~arima pomo} od 5.000 dinara Generalni direktor „@eleznica Srbije“ Milovan Markovi} najavio je ju~e da }e `elezni~arima koji imaju primawa mawa od 50.000 dinara u narednih nekoliko dana biti ispla}ena pomo} u iznosu od 5.000 dinara.

Markovi} je, posle potpisivawa aneksa Kolektivnog ugovora s predstavnicima sindi-

kata `elezni~ara i ministrom za infastrukturu Milutinom Mrkowi}em, u Klubu poslanika rekao da je taj dokument stvorio pravni osnov da se zaposlenima u „@eleznicama Srbije“ isplati „solidarna pomo}“ iz sopstvenih para.

On je kazao da }e svi `elezni~ari koji imaju mawa primawa od 50.000 dinara dobiti pomo} do kraja decembra i da }e „@eleznice Srbije“, zajedno s resornim ministarstvom, u~initi sve da se poboq{a wihov ekonomski status.

Ministar Mrkowi} je rekao da su sindikati „@eleznica Srbije“ bili korektni i da dr`ava s wima nije imala problema, kao i da }e se raditi na popravqawu wihovog polo`aja.

Predsednik Sindikata izvr{nih slu`bi srpskih `eleznica Neboj{a Niki} je kazao da je aneks kolektivnog ugovora samo jedan pozitivan korak za pomo} `elezni~arima, koji imaju najni`e zarade u javnim preduze}ima u Srbiji. On je izrazio o~ekivawe da }e sindikati uspeti da jo{ dosta toga u~ine za poboq{awe statusa zaposlenih u srpskim `eleznicama.

Sindikati `elezni~ara, koji okupqaju oko 15.000 radnika, prekju~e su najavili da }e 27. decembra organizovati generalni {trajk ukoliko „@eleznice Srbije“ ne ispune zahteve zaposlenih.

20. 12. 2010.

1.276,44998

– Fond za razvoj Vojvodine je od svog osnivawa u privredu Pokrajine plasirao oko pet hiqada kredita ukupne vrednosti 235 miliona evra, ~ime je doprineo otvarawu 20.000 novih radnih mesta – izjavio je ju~e predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}.

On je podsetio na to da je Fond osnovan kada je odlu~eno da se polovina prihoda od privatizacije vojvo|anskih preduze}a plasira u razvoj privrede u Pokrajini, i ocenio da je time sa~uvana „supstanca vojvo|anske privrede“ i da je oplo|eno ono {to su generacije stvarale.

– Vi{e od polovine tog novca ulo`eno je u poqoprivredno-prehrambeni kompleks jer je agrar i daqe na{a najve}a {ansa – kazao je Pajti}, koji je i predsednik UO Fonda za razvoj.

– Slede}e godine Fond }e na raspolagawu imati 4,7 milijardi dinara. Me|utim, ujedini}emo kreditne potencijale s novom Razvojnom bankom Vojvodine, pa }e taj novac biti i nekoliko puta uve}an – dodao je Pajti} na predstavqawu rezultata rada Fonda za razvoj ju~e u Novom Sadu.

Fond dokapitalizovao Razvojnu banku – Fond za razvoj ovih dana je je dokapitalizovao Razvojnu banku Vojvodine – izjavila je direktorka Fonda Sne`ana Repac. Ukupna vrednost dokapitalizacije je oko dve milijarde dinara.

– Fond ovo ra~una kao svoj dugoro~ni plasman i time je stekao pet odsto obi~nih akcija Razvojne banke Vojvodine i 20 odsto preferencijalnih akcija – navela je Sne`ana Repac za na{ list, i objasnila da je Fond svoj interes u ovoj dokapitalizaciji video u ~iwenici {to }e u partnerstvu s Razvojnom bankom mo}i da kreditira projekte ve}e od onoga za {ta je u ovom ~asu sposoban. – Maksimalni iznos kredita Fonda za razvoj je do sada mogao biti 20 miliona dinara za preduze}e sredwe veli~ine, a preko Razvojne banke }emo mo}i da ostvarujemo na{ program a da u wemu u~estvuju i velike kompanije. Nadamo se da }emo tako dodatno povu}i razvoj cele vojvo|anske privrede.

Direktorka Fonda Sne`ana Repac navela je da je ova pokrajinska razvojna institucija u ovoj godini plasirala 527 kredita, ukupne vrednosti 4,1 milijarde dinara, ~ime je, kako je navela, otvoreno 950 novih radnih mesta. Od toga su 402 kredita bila dugoro~na, namewena investicijama preduzetnika i malih i sredwih preduze}a, za {ta je izdvojena 1,35 milijarda dinara. Kratkoro~nih kredita, prvenstveno namewenih finansirawu izvoza, bilo je 125, vrednih 2,75 milijarde dinara.

– Najvi{e kredita plasirano je individualnim poqoprivrednim proizvo|a~ima, a zatim preduzetnicima. S druge strane, najvi{i iznosi kredita oti{li su ka malim i sredwim preduze}ima, ~ak 60 procenata – navela je Sne`ana Repac.

Ona je dodala da su najvi{e kredita preuzeli poqoprivrednici i preduze}a iz Ju`noba~kog okruga – 32 procenta, te Srema – 18 odsto, a slede ih Zapadnobanatski, Ju`nobanatski, Severnoba~ki, Severnobanatski i Sredwobanatski okrug.

V. ^vorkov

Gradi se auto-kamp na Zasavici Pokret gorana Sremske Mitrovice, koji se stara nad Specijalnim rezervatom prirode „Zasavica“, u svom programu razvoja odr`ivog turizma planirao je i izgradwu savremenog auto-kampa, koji bi,

zajedno s rezervatom, privukao novu grupu gostiju, kampere, kao poznate qubiteqe prirode.

– Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odobrilo je novac za izgradwu savreme-

nog kampa s tri zvezdice i najve}i deo radova ve} je zavr{en, tako da ve} idu}e godine o~ekujemo i prve goste – ka`e predsednik Pokreta gorana i upravnik rezervata Slobodan Simi}.

Auto-kamp }e biti u sklopu objekata Vizitorskog centra rezrevata, koji je progla{en za mo~varno stani{te od svetskog zna~aja zbog izuzetno vredne i retke, a u pojedinim slu~ajevima i jedinstvene flore i faune.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

20,00

720

254.880

Jugozan, Beograd

19,91

825

2.475

Agrokosovo, Beograd

16,67

14

29.260

Galeb GTE, Beograd

10,00

330

235.290

9,05 Promena %

1.145 Cena

709.900 Promet

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.100

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,68

873

2.676.672

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.100

31.500

Privredna banka, Beograd

2,48

620

620

Tigar, Pirot

1,03

687

1.558.430

Meser Tehnogas, Beograd

0,93

5.652

5.562.582

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.066

0,00

611.200

Alfa plam, Vrawe

1,21

8.000

40.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,46

609

226.570

820

16.400 2.158 158.360 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

480

36.653.852

Soja protein, Be~ej

-0,68

873

2.676.672

Veterinarski zavod, Subotica

448.298 729.590

-11,83

VP Dunav, Ba~ka Palanka

28.000

Energoprojekt holding, Beograd

3.575.900

PK Sombor Holding CO, Sombor

1.600

12.258.999

28.000

2.093

12.320

6,67

3.391

6,94

7.296

309.750

Sacen, Novi Sad

-2,53

Komercijalna banka, Beograd

1,50

880

370 Cena

AIK banka, Ni{

-6,14

6.195

-7,50 Promena %

Promet

Imlek, Beograd -12,00

Imtel Komunikacije, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

902

-12,00

37

Promena %

-0,88

Saobra}aj i transport, Zrewanin

-7,50

Naziv kompanije

Agrobanka, Beograd

VP Dunav, Ba~ka Palanka

BIP u restrukturirawu, Beograd

BELEX 15 (667,42 0,11)

Promet

-12,00

6.195

309.750

-1,46

609

226.570

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

NOVEMBAR POVE]AO BROJ NEZAPOSLENIH

Sve mawe posla, a sve vi{e nevoqnika MILUTIN MRKOWI] O BUYETU ZA 2011.

Dovoqno para za Koridor 10 Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je ju~e da }e wegovo ministarstvo u 2011. godini raspolagati s vi{e od 22 milijarde dinara iz buxeta i da }e to biti dovoqno za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Mrkowi} je, na godi{woj konferenciji za novinare u Klubu poslanika, kazao da }e od te sume 16 milijardi dinara oti}i na subvencije `eleznicama, a oko pet milijardi za finansirawe izgradwe saobra}ajne infrastrukture, pre svega na Koridoru 10 i Koridoru 11.

Ministar je kazao da }e oko 1,5 milijarda dinara biti izdvojena za male projekte, koji }e biti realizovani u lokalnim samoupravama, i ostatak za plate zaposlenih u Ministarstvu.

Mrkowi} je istakao da je finansijska konstrukcija za izgradwu Koridora 10 u Srbiji kompletno obezbe|ena od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, u ukupnom iznosu od oko 1,1 milijardu evra.

Po evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{avawe, na kraju pro{log meseca bez posla u Srbiji bilo je 722.142 osobe. Podaci pokazuju da se samo tokom novembra ve} postoje}oj armiji nezaposlenih pridru`ilo jo{ 4.639 nevoqnika koji su ostali bez posla. U NSZ-u ne ka`u da je stvarnost ohrabruju}a, ali podse}aju na to da je spisak nezaposlenih ove godine u odnosu na isti period lane smawen za 1.208. Me|utim, to nikako ne zna~i da je dr`ava uspela da zaposli sve one koji su zapravo ostali bez posla. Naprotiv, mnogi od wih ili jo{ uvek na Birou ~ekaju da ispune prvi uslov za penziju ili su ga imali pa su preko no}i postali penzioneri. Naime, ako se zna da je samo u prvih deset meseci ove godine broj penzionera u Srbiji pove}an za 11.454, onda je jasno za{to se smawio broj nezaposlenih i da nije re~ ni o kakvoj "magi~noj" formuli po kojoj se uspe{no zapo{qavaju oni koji ostaju bez posla ve} o wihovom preme{tawu na penzionersku kasu. Drugim re~ima, broj nezaposlenih na kraju pro{log meseca bio bi znatno ve}i u odnosu na pro{lu godinu kada u toku godine mnogi ne bi odlazili s radnog mesta u penziju.

Ina~e, postalo je ve} praksa da od novembra do marta naredne godine broj nezaposlenih iz meseca u mesec raste jer u tom periodu prestaju mere aktivne politike zapo{qavawe koje dr`ava preduzima da bi smawila nezaposlenost a nove se ne sprovode. Razlog za to je {to se najmawe tri meseca ~eka da "za`ivi" novi buxet, odnosno da novac legne na ra~un Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koja ne samo da sprovodi aktivne mere zapo{qavawa ve} i ispla}uje nov~ane nadoknade za nezaposlene. Nagove{taji da }e dr`ava i u 2011. godini

nastaviti programe zapo{qavawa, od "Prve {anse" do subvencionisawa preduzetnika za nova radna mesta, ve} postoje, ali ostaje da se vidi koliko }e se ta~no za tu namenu u buxetu za narednu godinu izdvojiti jer od toga direktno zavisi koliko }e se smawiti broj nezapo-

Bez kvalifikacije Posebno zabriwava to {to je u armiji nezaposlenih najvi{e onih koji nemaju nikakve kvalifikacije. Naime, ve} sada ih je 205.585, {to je tre}ina od ukupnog broja, nema zavr{enu nikakvu {kolu, a mnogi od wih ~ak ni osnovnu. Osim toga, tu je i 189.955 polukvalifikovanih i kvalifikovanih, od kojih mnogi imaju struku koja vi{e nikome nije potrebna niti }e biti. Na posao ~eka i gotovo 45.000 fakutetlija i ~ak 37 doktora nauka. [to se godina `ivota ti~e, podjednako su ugro`eni i mladi i oni stariji od 50 godina. slenih. Koliko }e on naredne godine biti mawi zavisi svakako i od preduzetnika koji }e, ako se obistini ono {to posledwih meseci pri~aju o nedostatku novca i sve ve}im finasijskim te{ko}ama, vi{e otpu{tati nego primati nove radnike.

Javna je tajna da deo nezaposlenih radi "na crno", ali je nesporna ~iwenica da je i tu sve ve}a konkurencija jer i oni {to imaju radno

REPUBLI^KA PORESKA UPRAVA I PORESKA POLICIJA RADE PUNOM PAROM

Utaje poreza te{ke 18 milijardi dinara Plan buxeta Srbije za prvih 11 meseci 2010. godine ostvaren je 99,7 odsto, odnosno napla}eno je oko 502,3 milijardi dinara javnih prihoda, saop{teno je na godi{woj konferenciji Poreske uprave Srbije.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavqevi} rekao je da je najve}i rast iznad projektovanog nivoa zabele`en kod poreza na dobit preduze}a, ~ija je naplata ve}a 34,6 posto.

– Ne{to mawa naplata od projektovane je zabele`ena kod poreza na dohodak, poreza na dodatu vrednost i akciza – rekao je Radosavqevi}. On je izrazio uverewe da }e i u decembru biti ostvaren ve}i prihod od 100 odsto predvi|enih za taj mesec, a to zna~i da }e sigurno biti preba~en plan od oko 504 milijarde dinara javnih prihoda u 2010. Radosavqevi} je podsetio na to da je PU zadu`en za naplatu PDV-a, akciza, poreza na dobit i

poreza na dohodak gra|ana, {to s vi{e od 70 procenata puni republi~ki buxet.

Poreska uprava Srbije, koja obuhvata pet regionalnih centara, izdala je u 2010. godini oko 303.000 opomena, a u redovnom i

prinudnom postupku napla}eno je oko 27,18 milijardi dinara, ili 61 odsto duga.

Poreska policija je u prvih 11 meseci 2010. godine podnela 1.833 krivi~ne prijave protiv 2.459 lica zbog izbegavawa pla}awa poreza od 14,8 milijardi dinara i pro-

tivpravno pribavqawe imovinske koristi od 3,8 milijarde. Broj krivi~nih prijava je 2,7 posto ve}i u odnosu na isti period lane, a iznos izbegnutog poreza je 14,05 posto ve}i.

– Najve}i deo izbegnutih obaveza odnosi se na porez po odbitku, 42,7 odsto i PDV, 39,1 odsto ! rekao je Radosavqevi}.

On je povodom pove}awa broja krivi~nih prijava kazao da to pokazuje da je "Poreska uprava Srbije uspela da identifikuje lica koja su izbegla pla}awe poreza".

– Radimo na tome da se umre`imo s ostalim dr`avnim organima, s MUP-om, Agencijom za registraciju privrednih subjekata, da bismo spre~ili sva ona lica koja imaju nameru da osnivaju takozvane fantomske firme i da takvih firmi, koje se osnivaju ad hok i nestaju, u 2011. godini vi{e ne bude – rekao je Radosavqevi}.

Hotele udara PDV KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,4080

106,5390

108,9890

104,0890

Australija

dolar

1

78,9536

80,5649

82,4179

78,7119

Kanada

dolar

1

77,9515

79,5423

81,3718

77,7128

Danska

kruna

1

14,0067

14,2925

14,6212

13,9638

Norve{ka

kruna

1

13,2843

13,5554

13,8672

13,2436

[vedska

kruna

1

11,5995

11,8362

12,1084

11,5640

[vajcarska

franak

1

82,3084

83,9882

85,9199

82,0565

V. Britanija

funta

1

123,1670

125,6800

128,5710

122,7900

SAD

dolar

1

79,2773

80,8952

82,7558

79,0346

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 12. 2010. godine

mesto sada gledaju da zarade koji dinar sa strane po{to se od gole plate ne mo`e `iveti. Pogotovo dodatne poslove tra`e radnici ~ije gazde neredovno ispla}uju plate ili im za celomese~ni rad daju minimalac od 16.000 dinara. U Poresku upravu je ove godine stiglo

Pove}awe PDV-a s osam na 18 poto na hotelske usluge je "jedna od nesre}nih okolnosti", proiza{la iz pregovora na{e vlade s MMF-om, koja nije dobra za razvoj turizma, ocenio je ju~e dr`avni sekretar za turizam Goran Petkovi}.

On je u izjavi za Tanjug rekao da }e to pove}awe imati daleko ve}u {tetu za doma}u privredu nego ukidawe povla{}ene stope PDV-a na druge proizvode – kompjutere i ju`no vo}e – jer je re~ o ~isto doma}em proizvodu i doma}oj usluzi i, indirektno, usluzi mnogih drugih proizvo|a~a koji prodaju svoje proizvode preko hotela.

13.990 poreskih prijava na osnovu ugovora o delu i 4.946 prijava na osnovu autorskih ugovora, mada se veruje da broj onih koji rade honorano prelazi 19.000 radnika koji su to i legalizovali. Naime, procewuje se da trenutno na privremenim poslovima radi ~ak oko 120.000 radnika. U Uniji poslodavaca Srbije isti~u da bi, kada bi dr`ava stimulisala anga`ovawe radnika za povremene poslove, bi-

lo i vi{e honorarnog rada, odnosno uzimali bi se radnici za povremene poslove i time bi im se pru`ala {ansa da zarade koji dinar pride.

– Po{to poslodavac mora da pla}a sve poreze na honorarnog radnika, vi{e mu se isplati da nekog od svojih zaposlenih anga`uje za te poslove – obja{wava Dragoqub Raji} iz UPS-a. – Autorski ugovori se naj~e{}e sklapaju za odre|eni posao ili na period od {est meseci. S ugovorom o delu neko mo`e raditi najvi{e godinu dana, ali da bi to produ`ili, prebace ih u druge radne jedinice. Honoraraca je ranije bilo i vi{e, ali zbog krize, posla je sve mawe. Firme nemaju novca ni za redovno zaposlene. Ima, me|utim, poslodavaca koji su otkazali ugovor o radu a anga`ovali qude po ugovoru o delu ili autorskom.

Dakle, od zaposlenih ~ija je plata mala nezaposleni ne mogu dobiti ni neki honorarni posao i zaraditi novac. S druge strane, gazde su prora~unale da im je jeftinije da svoje ve} zaposlene anga`uju da im dodatno odrade neke poslove pa su i na taj na~in uskratile mogu}nost nezaposlenima da rade barem na nekim projektima ako ve} ne mogu da ih prime na odre|eno vreme.

Ukoliko su ta~ne prognoze ekonomista da }e naredna godina biti jo{ te`a i ekonomski neizvesnija, vi{e je nego jasno da dosada{wi iznosi koje je dr`ava izdvajala da bi koliko-toliko amortizovala nezaposlenost ne}e biti dovoqni i da bi ona upravo 2011. godine mogla dosti}i svoj maksimum. Tim pre {to privatne gazde zbog nelikvidnosti prete da }e morati otpu{tatiti radnike i {to bi bez posla moglo ostatiti nekoliko desetina hiqada radnika.

Q. Male{evi}

5

AMERI^KA PRIVREDNA KOMORA U SRBIJI

Vlada mora ispuniti obaveze Direktorka Ameri~ke privredne komore u Srbiji Bojana Risti} ocenila je ju~e da je nedoslednom primenom "giqotine propisa" propu{tena {ansa za br`i oporavak srpske privrede.

– Vlada Srbije je uspe{no stabilizovala ekonomiju tokom globalne recesije nezapam}enih razmera, ali u daqem radu mora da da visok prioritet inicijativama koje se odnose na stvarawe boqeg poslovnog okru`ewa – ocenila je ona.

Bojana Risti} je istakla da je ove godine od 38 mera Nacionalnog saveta za konkurentnost primeweno osam i da je Srbija pala za tri mesta na rang-listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma.

– Jedan od glavnih izazova za Srbiju je to {to jo{ nije uspostavqen stabilan i predvidiv regulatorni okvir i {to jo{ nije na odgovaraju}i na~in obezbe|ena lako}a poslovawa – navela je direktorka Ameri~ke privredne komore u Srbiji.

Kako je dodala, neki od primera nepredvidivosti su uvo|ewe poreza na mobilnu telefoniju na po~etku recesije i najavqeno pove}awe akcize na cigarete, bez obzira na Zakon o akcizama koji je usvojen 2009. i koji jasno propisuje akcizni kalendar za cigarete do 2012. godine.

– Vlada mora da ispuni obaveze koje je preuzela prema investitorima koji su ve} u Srbiji. Potencijalni investitori }e imati u vidu iskustva investitora koji su ve} u Srbiji s Vladom pre nego {to donesu kona~nu odluku o tome da li investirati – navela je Bojana Risti}.

[TA DONOSI NOVI ZAKON KOJIM SE [TITE KORISNICI USLUGA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Boqa za{tita gra|ana od bankarskih mu}ki

Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Eri} Jovi} izjavila je ju~e da }e novim Zakonom kojim se {tite korisnici usluga finansijskih institucija, biti onemogu}ena jednostrana voqa banaka kada je u pitawu promena bitnih elemenata ugovora sa klijentima.

Bez saglasnosti klijenta banka ne}e mo}i da raskine ugovor, najavila je ona. Zakon je pripremqen i pu{ten u zvani~nu proceduru, rekla je Eri} - Jovi}, koja o~ekuje da taj propis ubrzo bude usvojen po hitnom postupku.

Prema wenim re~ima, gra|ani }e, nakon po~etka primene tog zakona kojim se osigurava za{tita korisnika bankarskih i usluga lizing kompanija, mo}i zna~ajno da odahnu, kada su u pitawu krediti i uslovi koje banke postavqaju.

Ona je istakla da je u tekst tog zakona ugra|ena i direktiva

pravan polo`aj sa poslovnim bankama, uvela dodatne mogu}nosti za informisawe i za{titila ih od bilo koje vrste diskriminacije u odnosu sa poslovnim bankama, pokazala je analiza koju je uradio internet portal "Kamatica.com".

Ga{ewe besplatno Novim zakonom poslovne banke ne}e imati pravo na naplatu naknade za zatvarawe ra~una ili ga{ewe kreditnih kartica, koje su se do sada kretale od 100 do ~ak 2.500 dinara.

U slu~aju gubitka ili kra|e kartice, korisnik mo`e snositi tro{kove do maksimalno 150 evra, ukoliko je kartica zloupotrebqena pre prijavqivawa gubitka kartice banci. Ova odredba novog zakona otvara jako puno prostora za zloupotrebe kreditnih kartica i za o~ekivati je da se delimi~no ili potpuno izmeni, a to je i zahtev Udru`ewa banaka Srbije, jer su banke u ovom slu~aju u jako neravnopravnom polo`aju i nisu u mogu}nosti da spre~e rizike.

Evropske unije, ali da }e prava biti pro{irena, jer se ta direktiva odnosi na kreditirawe potro{a~a, a da zakon obuhvata i druge bankarske usluge, kao i stambene kredite i depozite i ostale finansijske usluge.

Zakonom kojim se {tite korisnici usluga finansijskih institucija, Narodna banka Srbije (NBS) je gra|ane stavila u ravno-

Jedna od najbitnijih novina u ogla{avawu poslovnih banaka je zakonom definisana obaveza da iznos efektivne kamatne stope istaknu u odnosu na ostale elemente kredita - to bi zna~ilo da u reklamama banaka vi{e ne}e biti istaknutih efektivnih kamatnih stopa u fusnotama, ili ~ak promotivnih poruka bez isticawa efektivne kamatne stope. U efektivnu ka-

matnu stopu je sada ukqu~en i tro{ak otvarawa i vo|ewa teku}eg ra~una, {to do sada nije bio slu~aj.

Prema novom zakonskom re{ewu, promena kamatne stope }e biti mogu}a samo uz obostranu saglasnost, a to zna~i da ukoliko banka i korisnik kredita ugovore kredit sa fiksnom kamatnom stopom, a poslovna banka naknadno odlu~i da je promeni, to }e mo}i da izvr{i samo uz saglasnost korisnika kredita. Ukoliko klijent to ne prihvati, banka nema pravo da stopu izmeni, niti da raskine ugovor po ovom osnovu.

Ipak, bankama je i daqe ostavqen prostor kori{}ewa varijabilnih kamatnih stopa, gde je dovoqno obavestiti korisnika o promeni stope pod uslovima definisanim ugovorom.

Prema novom zakonskom re{ewu, korisnik kredita ima pravo da odustane od kredita koji mu je odobren i ispla}en u roku od 14 dana, bez obaveze da obrazlo`i odustajawe. Od ovoga su izuzeti samo krediti za kupovinu nekretnina.

Korisnik istovremeno nije u obavezi da banci plati bilo kakvu vrstu naknade osim kamate koja je obra~unata u periodu kori{}ewa kredita.

E. Dn.

6

POQOPRIVREDA

sreda22.decembar2010.

STAROPAZOVA^KA POQOPRIVREDNA 2010.

Rodilo boqe nego lane [tab za poqoprivredu Stare Pazove, rezimiraju}i proizvodnu 2010. godinu, ocenio da je bila uspe{nija od prethodne i da su prinosi svih kultura od sedam do 15 posto ve}i nego 2009. godine.

Na 29.100 hektara obradivih povr{ina najvi{e je bilo kukuruza – na 48 odsto oranica i kod preduze}a i zadruga i kod seqaka, a prose~an prinos na nivou op{tine je 10,2 tona po hektaru.

P{enica je bila druga po zauzetoj povr{ina, oko 4.000 hektara, a prose~an prinos je bio S6,86 tona po hektaru. [e}erna repa je zauzela ukupno 3.744 hektara oranica, a prose~an prinos je 56,7 tona, dok je suncokreta bilo na 480 hektara i prose~an prinos je dostigao 2,7 tone po hektaru, a soja je zauzimala 1.309 hektara i na zadovoqstvo proizvo|a~a dostigla prinos od 4,02 tona po hektaru.

^lanovi [taba za poqoprivredu ocenili su da je godina i klimatski bila sasvim solidna, da su kod suncokreta i soje i cene zadovoqavaju}e, ali su i daqe izuzetno nezadovoqni odnosom prera|iva~a {e}erne repe prema proizvo|a~ima i, kako re~e direktor „Agroproma“ Goran Mitrovi}, na prole}e }e slatkog korena biti vrlo malo ako se ne{to u tome ne promeni.

– Za 2011. tra`imo evroklauzulu, JUS-kvalitet za {e}ernu repu i prose~nu ne~isto}u od 12 procenata – istakao je Mitrovi}, a podr`ao [tab za poqoprivredu staropazova~ke op{tine.

Na sastanku [taba se ~ulo i da je jesewa setva obavqena uglavnom u optimalnom roku, ne{to mawe do kraja novembra, da su p{enica i je~am u solidnom stawu, a za novi ciklus proizvodwe p{enica je zauzela u ovom delu Srema 4.120 hektara obradive zemqe a ozimi je~am 700.

A. Mali

DNEVNIK

VLADA ODUSTALA OD PRODAJE

Centri za sto~arstvo ostaju dr`avni Dr`ava je odustala od privatizacije tri reproduktivna centra za sto~arstvo, u Temerinu, Velikoj Plani i Krwa~i, i saop{tila je Privredna komora Srbije.

– Odluka o obustavqawu privatizacije je dobra jer }e omogu}iti da se u Srbiji o`ivi sto~arstvo, a pre svega mle~no govedarstvo – rekao je novinarima sektretar Odbora PKS-a za poqoprivredu Milan Prostran, i

dodao da }e ti centri postati javne ustanove u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave.

On je podsetio na to da je odluka o prodaji reproduktivnih centara za sto~arstvo bila ure|ena podzakonskim aktima Zakona o veterinarstvu.

– Ti centri, koji su formirani radi unapre|ewa, pre svega govedarstva Srbije, u posledwe dve godine nisu mogli da investira-

ju u poboq{awe svog rada jer su ~ekali {ta }e se desiti s wihovom privatizacijom – kazao je Prostran.

Po wegovim re~ima, ukoliko se zemqa koja pretenduje na to da bude poqoprivredna, odrekne takvih centara, postaje prinu|ena da kupuje veoma skup rasplodni materijal iz inostranstva, {to predstavqa dodatan nepotrebni tro{ak.

OKO 11.300 POQOPRIVREDNIKA DOBILO ZAJAM

Paorima 73,4 miliona evra

AGRARNI BUYET BI]E [EST MILIJARDI DINARA VE]I NEGO OVE GODINE

Paorska kasa 32,5 milijarde, a premije...

Ako Skup{tina Srbije usvoju predlog buxeta za 2011. godinu koji je predlo`ila Vlada, to jest ministarka finasija Diana Dragutinovi}, onda }e agrarni buxet dogodine biti oko {est milijardi dinara ve}i. Odnosno, umesto ovogodi{wih negde oko 26,5 milijardi dinara s rebalansom, treba da bude oko 32,5 milijarde, ili oko 300 miliona evra.

To je, naravno, mawe od 400 miliona evra, koliko su paori tra`ili i smatrali da je realno, a ostaje i pitawe kako }e novac biti raspore|en i kolike }e biti premije. U Ministarstvu poqoprivrede za sada nema komentara na predlog jer se ~eka kakav }e rezultat biti u Skup{tini pa tek onda sledi raspodela para i za subvencije i za investicije...

Me|utim, imaju}i u vidu predlog buxeta i obaveze koje Ministarstvo poqoprivrede ima, sva je prilika da }e zbog problema s mlekom biti preraspodele para na stranu sto~arstva. Po onome {to pi{e u predlogu buxeta za narednu godinu, gde je Agenciji za agrarna pla}awa nameweno 17 milijardi dinara, a odatle se i ispla}uje najve}i deo obaveze prema poqoprivrednicima, gotovo je sigurno da prostora za pove}awe subvencija po hektaru ne}e biti te da }e jedino sto~ari, to jest proiozvo|a~i mleka, dobiti vi{e para nego ove godine, ali to opet ne zna~i da }e premija za mleko

biti pove}ana sa sada{wa ~etiri dinara po litru. Razlog je, naravno, ~iwenica da se premije od ~etiri dinara pla}a tek od rebalansa, a ne za celu ovu godinu te je ja-

jardi vi{e nego ove godine. Naime, u predlogu buxeta za slede}u godinu pi{e da }e od 32,5 milijarde dinara agrarna kasa iz republi~kog buxeta dobiti 22 mili-

Imaju}i u vidu predlog buyeta, sva je prilika da }e zbog problema s mlekom biti preraspodele para na stranu sto~arstva sno da su male {anse da do|e do neke nove korekcije.

Procene su da }e na subvencije naredne godine oti}i ne{to vi{e od 20 milijardi dinara, ali }e u su{tini realizacija plana od 32,5 milijarde zavisiti od mogu}nosti da samo Ministarstvo obezbedi 10,5 milijardi, {to je {est mili-

jarde, a 10,5 milijardi su prihodi samog Ministarstva.

Treba jo{ re}i da, osim pomenutih 17 milijardi koje }e imati Agencija za agrarna pla}awa, Uprava za vetrinu }e raspolagati s oko 2,5 milijarde dinara, Generalni inpektorat sa 72 miliona, Nacionalna laboratorija s 26 mi-

liona, Uprava za {ume ima}e oko 180 miliona, a sli~no tome i Uprava za vode...

Predsednik Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ivkovi} izra`ava bojazan da }e mnogo para iz tako mr{ave kase i}i za poqoprivredne kombinate i preduze}a.

– Nije jasno za{to se oni ubacuju u sistem premirawa, ali o~ito je da ulaze na mala vrata. Imali smo slu~aj PKB-a, sada }e pod dr`avne jasle i}i i PIK „Be~ej“.

Dr`ava o~ito mewa kurs – nisu joj vi{e okosnica registrovana poqoprivredna gazdinstva ve} opet neke tajkunske, ko zna ve} kakve firme. Paori ukazuju i na ~iwenicu da dinara pada te da }e i zbog toga realno dobiti mawe novaca kroz premije po hektaru, a veliko je pitawe kako }e se slede}e godine kretati cene poqoprivrednih proizvoda.

Kada se sve sabere, poqoprivreda nije najboqe pro{la, ali nije kasno da se stvar popravi. Na potezu su sada poslanici u Skup{tini Srbije koji mogu izglasati i vi{e para za paore. Me|utim, znaju}i kako funkcioni{u i cela Vlada i Skup{tina, za to ima malo {anse. Uostalom, i sam premijer Mirko Cvetkovi} je pre nekoliko dana izjavi da nijedan ministar nije zadovoqan buxetom koje je dobilo wegovo ministarstvo te je, po wemu, to dokaz da je buxet realan.

D. Uro{evi}

Do sada je oko 11.300 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 73,4 miliona evra, saop{teno je iz tog ministarstva.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, do sada je devet banaka odobrilo oko 39,8 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

Tu vrstu kredita odobrile su Pro kredit banka, Erste, Kredi agrikol, Inteza, Metals, Hipo Alpe-Adrija, Komercijalna, Agrobanka i Oportjuniti banka. U okviru ukupnog iznosa, Ministarstvo poqoprivrede je, u saradwi s lokalnim samoupravama Ivawica i Smederevo i Pro kredit bankom, isplatilo osam dugoro~nih kredita od 19.858 evra.

Istovremeno je 11 banaka isplatilo oko 33,6 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se, po podacima Ministarstva, naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no.

Kratkoro~ne kredite odobrile su Komercijalna banka, NLB, Kredi banka Kragujevac, Inteza, Prokredit, Hipo AlpeAdrija, Kredi agrikol, Agrobanka, AIK, Metals i UBB. Od ukupnog broja, prethodne nedeqe odobreno je jo{ oko 100 kredita za poqoprivredne proizvo|a~e ukupno vrednih oko 1,8 milion evra.

OP[TINA IRIG IZDVOJILA 15 MILIONA DINARA ZA POMO] U SADWI MINI-VO]WAKA U SELIMA

Povratak vo}a i vinograda na Fru{ku goru OTKUP DUVANA U BA^KOJ PALANCI

Za izvoz 130 tona „berleja” Za proizvo|a~e duvana sa sirovinskog podru~ja Poslovne jedinice „Duvankoop“ u Ba~koj Palanci, koji posluje u sastavu TPD trgovina „Boso“, decembar je mesec „berbe“, odnosno predaje ovogodi{weg roda i naplate. Gotovo svi ka`u da su, s obzirom na vremenske uslove, ove godine pro{li mnogo boqe nego {to su se nadali.

– Ove godine ugovorili smo proizvodwu duvana sorte „berlej“ na oko 75 hektara, a o~ekujemo da }e rod biti te`ak oko 130 tona – ka`e Milutin Mihaqevi} iz „Duvankoopa“. – Do sada smo preuzeli oko 100 tona, a za nekoliko dana, kada o~ekujemo kraj otkupa, u na{e magacine treba da se smesti jo{ oko 20 do 30 tona. Veoma je bitno {to je rod bogatiji od pro{logodi{weg, a zadovoqni smo kvalitetom. Kupac je isti kao i lane, a sve koli~ine idu u izvoz. I cena je ista kao pro{logodi{wa, a proizvo|a~i su i pored toga zadovoqni.

Po{to smo po~eli otkup od 15. novembra, na{e kooperante ispla}ujemo po predaji duvana.

Proizvo|a~i iz ba~kopalana~ke, ba~ke i drugih op{tina isti~u da je duvan zahvalan i da donosi dobru zaradu jer nijedna druga proizvodwa u poqoprivredi ne mo`e doneti ve}u zarada s mawe povr-

{ine. Dodu{e, za ovu proizvodwu treba mnogo ru~nog rada, ali i iskustva, pa stru~waci preporu~uju da po~etnici duvan sade na mawim povr{inama. Ima onih koji duvan sade na oku}nici, ali i onih koji su u Selen~i ove godine „berlej“ sadili na deset hektara, {to je ravno ratarskoj proizvodwi od sto hektara.

Gotovo nijedan organizator proizvodwe i otkupqiva~ u vreme otkupa ne `eli da objavi cenu, a ona }e se znati tek na kraju kada se uprose~i, jer se duvan deli na pet grupa kvaliteta. Proizvo|a~i, s obzirom na to da je cena kao i pro{le godine, procewuju da }e sedam otkupqiva~a u Vojvodini verovatno pla}ati kilogram „berleja“ u rasponu od nepuna dva do pola evra.

– Po zavr{enom otkupu sledi mala pauza, a ve} u februaru obilazimo na{e proizvo|a~e koji godinama imaju puno poverewe u nas – ka`e Mihaqevi}. – Obezbe|ujemo im repromaterijal u vidu ve{ta~kog |ubriva, za{titnih sredstava i rasade, a oni avans vra}aju u duvanu. O~ekujemo da }e, u zavisnosti od vremena, od 5. do 20. maja idu}e godine na{a firma organizovati proizvodwu barem na istim povr{inama kao ove godine.

M. Suyum

Malim poqoprivrednicima – vo}arima i vinogradarima u iri{koj op{tini za ovu jesen i prole}e obezbe|eno je 15 miliona dinara stimulansa za nabavku sadnog materijala za planta`e jabuka, bresaka i sadwu vinograda. Op{tina Irig, u okviru projekta „Vinski Srem“, koji je po~eo da se realizuje pro{le godine, odlu~ila je da pomogne malim proizvo|a~ima, da stimuli{e upravo one najsiroma{nije, koji u okviru svog gazdinstva `ele da podignu nove zasade na povr{ini do pola hektara. Op{tina je spremna da ove jeseni i na prole}e slede}e godine odobri subvencije od oko 200.000 dinara po poqoprivredniku za nabavku sadnog materijala.

Osim toga, poqoprivrednicima se nudi u zakup i oko 200 hektara dr`avnog zemqi{ta na rok od 40 godina, ali uz obavezu da se na tom zemqi{tu podignu novi vo}waci i vinogradi. To su povr{ine na podru~ju katastarskih op{tina Vrdnik, Irig i Kru{edol, idealne za planta`ni uzgoj vo}a, a godi{wa zakupnina se kre}e do 36.000 dinara po hektaru.

– Opredelili smo se za to da na{im poqoprivrednicima pomognemo u nabavci sadnog materijala, i to za sadwu na povr{inama od po pola hektara – ka`e predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi}. – U buxetu za ove namene za ovu jesen i slede}u godinu imamo 15 miliona dinara i ra~unamo da, zavisno od na~ina sadwe, na ovaj na~in budu}im vo}arima,

koji to rade uz ostali posao na ruje, a Vladimir Petrovi} kasvojim imawima, obezbedimo `e da }e do 2015. godine na podnovac za nabavku sadnog materu~ju iri{ke op{tine pod vorijala. U ovom trenutku ima}em i vinogradima biti oko mo dovoqno nov1.500 hektara. Uz ca da pomognemo to idu i savremeJabukom i vinovom 70 budu}ih vo}a- lozom zasa|eno vi{e ne hladwa~e – ra i vinogradara. jedna je ve} sagraod 200 hektara, a Projekt „Vin|ena u Maloj Replan je 700 hektara meti, na plantaski Srem“, koji je krajem pro{le `i jabuka „Atos godine pokrenuo li~no predvinuma“, a planirana je gradwa sednik Vlade Vojvodine dr Boi u Pavlova~kom potesu, gde jan Pajti}, tvrde}i da je Fru„Rudnap agrar“ podi`e zasad ja{kogorje idealno za vo}wake i buka od oko 500 hektara, a samo vinograde, dobro se „primio“. proletos zasa|eno je 130 hektaPlan da se do kraja 2012. godine ra i utro{eno oko 490.000 sadpodigne oko 700 hektara novih nica uvezenih iz Italije. U vo}waka i vinograda se ostvaslede}e tri godine ovde }e jabu-

kom biti zasa|eno jo{ oko 370 hektara.

– Za sada imamo zasa|eno jabukom i vinovom lozom vi{e od 200 hektara. Plan od 700 hektara }emo sigurno ispuniti, ali `elimo da se u ovaj biznis ukqu~e i mali proizvo|a~i, koji ne}e imati potrebe da grade i hladwa~e, ve} }e koristiti usluge postoje}ih firmi – planta`era vo}a na ovom podru~ju. Za sada posao ide dobro, a op{tina }e na sve mogu}e na~ine nastojati da, uz stimulacije koje za nove zasade daju Pokrajina i Ministarstvo poqoprivrede Srbije, na{im seqacima obezbedi i dodatni stimulans – ka`e Petrovi}.

S. Bojevi}

Raspustili{te od 27. decembra

Slatki{ za osmeh Humanitarna `urka pod nazivom “Slatki{ za osmeh” u organizaciji Novosadskog humanitarnog centra, odr`a}e se sutra u 22 ~asa u Klubu RST, Bulevar despota Stefana 5.

Ulaznica na `urku je slatki{, a svi prikupqeni slatki{i bi}e deo novogodi{wih paketi}a namewenih romskoj deci. Za dobro raspolo`ewe bi}e zadu`en Aureus bend.

K. J.

Na op{te zadovoqstvo svih {kolaraca i onih mla|ih, ovogodi{we zimsko Raspustili{te, bi}e odr`ano na Novosadskom otvorenom univerzitetu. Ono otvara svoja vrata za mali{ane 27. decembra u 9.30 sati, kada }e deca za bu|ewe mo}i da gledaju crtane filmove. Program su podr`ali gradske uprave za zdravstvo, sport i omladinu i kulturu,

Studio „Moderna” i Greentech, a organizatori su Dru{tvo „Raspustili{te“, Novosadski otvoreni univerzitet i Pozori{te „Vesela korwa~a“. Autorka programa i idejni tvorac ove de~je manifestacije Qiqana Gantar rekla je ju~e za na{ list da je za decu napravqen bogat program, kako bi na {to kvalitetniji na~in proveli predstoje}i raspust.

- U okviru Raspustili{ta bi}e programa za sve uzraste. Za mali{ane }e svakog dana biti pu{tani crtani filmovi za razbu|ivawe, a nakon toga mo}i }e da biraju na koju radionicu `ele da idu – ka`e sagovornica.

Deci su ponu|ene kreativne radionice glume, novinarstva, {kola crtawa, radionica pod nazivoim „Nau~imo salsu“, zatim

Novosadska sreda22.decembar2010.

Siroma{tvo i prazni~na vremena

P

udru`ewa i grupe gra|ana skupqaju stvari, igra~ke, slatki{e i preko zadu`enih institucija poklawaju siroma{nima.

Sve je to za svaku pohvalu; sve to pokazuje da, naravno, i te kako ima dobrih i plemenitih Novosa|ana.

Ipak, ovaj posao trebalo bi da se radi cele godine. Trebalo bi podsetiti institucije ( Centar za socijalni rad, Crveni krst, Gradska uprava za socijalnu za{titu) da bi i oni mogli malo vi{e preko godine da animiraju Novosa|ane po pitawu humanitarnih akcija. Onima koji nemaju, gotovo sve fali i to svih 365 dana, a ne samo pred velike praznike i svetkovine.

Q. Nato{evi}

Naknada za raseqene Isplata redovne nov~ane naknade kao i privremene naknade raseqenima s Kosova i Metohije po~iwe danas na {alterima

svih po{ta u Srbiji. Obave{tewe sti`e iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe.

A. L.

Pevaju „Baji}evi slavuji” Hor Osnovne muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, „Baji}evi slavuji“, gostova}e danas u 18 ~asova u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1. Horu }e se pridru`iti i u~enice harfe iz klase profesora Mine Mom~ilovi}.

T. L.

V REMEPLOV

hronika

ZBOG AMBICIOZNIH PLANOVA „VODOVOD” U JANUARU PREDLA@E POSKUPQEWE

Tra`i}e da voda sko~i 30 posto

Idu}a godina bi}e prelomna za razvoj „Vodovoda i kanalizacije“, po{to }e ovo preduze}e prvi put u posledwih nekoliko decenija ulo`iti vi{e u kapitalne ivesticije nego {to }e dobiti iz gradskog buxeta, ju~e je izjavio direktor preduze}a Branko Bjelajac na posledwoj konferenciji za novinare u ovoj godini. Ipak, da bi „Vodovod“ ulo`io planiranih 901 miliona dinara, u odnosu na gradskih 365 miliona, upravni odbor preduze}a predlo`i}e pove}awe cene vode od 30 procenata, koliko u januaru.

Bjelajac je istakao zna~aj samoodr`ivog poslovawa “Vodovoda” za normalno snabdevawe vodom i naglasio da }e uz predstoje}e poskupqewe, prikupqen novac biti dovoqan za minum potrebnih investicija. Ipak, on nagla{ava da }e sav novac biti upotrebqen za investicije, a

da je predvi|en rast plata u preduze}u od ~etiri procenta.

Po Bjelaj~evim re~ima, te`i{te ulagawa naredne godine bi-

Zbog radova mutno iz slavine Voda `ute, ili braon boje, koja je posledwih meseci stavqala Novosa|ane u nedomuicu, posledica je postavqawa antikorozivne za{tite na cevovod kroz Most slobode, ali i radova na Bulevaru Evrope ~iji investitor je bio Zavod za izgradwu grada, usled kojih je tri puta dolazilo do prekidawa magistralnog prstena u tom delu, ka`e tehni~ki direktor „Vodovoda“ Nikica Ivi}. Zbog toga su najvi{e trpeli delovi grada zapadno od Bulevara oslobo|ewa. Kako je Ivi} naveo, zbog ~estih rekonstrukcija vodovoda bilo je i zamu}ewa, ali su ona kratkotrajna i uobi~ajena. Me|utim, re~eno je i da su ~esto krivci oni koji na divqe prikqu~uju doma}instva, a te pojedince nadle`ni organi ne ka`wavaju.

}e u kanalizacionu mre`u, te }e u Ka}u „Vodovod“ prvi put, umesto Zavoda za izgradwu grada investirati u izgradwu sekundarne kanalizacione mre`e.

- Ove godine planiramo da finansiramo izgradwu sekundarne mre`e u Ka}u sa 100 miliona dinara. Odustali smo da se izgradwa finansira polovi~no iz samodoprinosa, a Ka}ani }e pla}ati jedino prikqu~ak na kanalizaciju. Za zavr{etak celog posla bi}e potrebno nekoliko godina, u zavisnosti od koli~ine novca kojim raspola`emo – naveo je Bjelajac.

Slede}e godine gradi}e se i kanalizacija na ju`nom Telepsu od Ulice Sime Matavuqa, u

Sutra velika izlo`ba ~estitki O`ivelo „Devoja~ko kolo” larnih dela iz istorije, psihologije i pedagogije. Bilo je to vreme velikog talasa feminizma u Evropi. Podr`avaju}i „`enski pokret“, mlade Novosa|anke u svoje dru{tvo ukqu~ile su i mladi}e koji su bili {kolovani i zainteresovani za politiku, privredu...Tako je nastala organizacija „Srpsko omladinsko kolo“.

N. C.

Velika izlo`ba ~estitki pod nazivom “Sre}a putuje”, autorke Milkice Popovi}, sve~ano se otvara sutra u 19 sati u Muzeju Vojvodine.

Na izlo`bi }e biti predstavqeno preko 500 ~estitki, podeqenih u tri celine. Prvi deo ~ine ~estitke koje su stizale u vojvo|anske domove od kraja 19. veka do Drugog svetskog rata, one koje su nastale od druge polovine 20. veka do danas, a tre}i segment izlo`be bi}e de~iji radovi.

Petrovaradinu u Ulici Ivana Ma`urani}a i u Sadovima. Izvori{te [trand ve} dve godine nije povezano na sistem, po{to u wega dospeva sadr`aj kanalizacije s Limana 1, te }e 2011. godine, po~eti rekonstrukcija kanalizacije i to u Jire~ekovoj ulici. Dok se ne rekonstrui{e kanalizacija u ovom delu grada, izvori{te na [trandu ne}e raditi.

Adice bi kona~no trebalo da dobiju sopstveni dovodnik vode, a vodovod }e sti}i i do kraja Temerinskog puta i budu}e industrijske zone uz autoput.

Normalno vodosnabdevawe naredne godine bi}e obezbe|eno za Ledince, Popovicu, a bi}e uvedene tri zone u Sremskoj Kamenici, te bi po najavama Bjelajca, sremska strana grada trebala da oseti najvi{e promena na boqe. Kako Bjelajac navodi, Bocke mogu da dobiju vodu tek kad dobiju kanalizaciju, po{to se nalaze na klizi{tu i septi~ke jame bi ugrozile bezbednost tamo{weg stanovni{tva.

Po re~ima Bjelajca, voda je mikrobiolo{ki i fizi~kohemijski ispravna, a u narednom periodu potrebno je izgraditi novu fabriku vode na sremskoj strani kako bi se pove}ao kapacitet prerade. Koli~ina sirove vode obezbedi}e se iz regeneracije i rekonstrukcije postoje}ih bunara.

S. Krsti}

VESTI

U MUZEJU VOJVODINE

Nekada{we „Devoja~ko kolo“ obnovilo je rad 22. decembra 1900. „na zauzimawe gospo|ice Zore Vu~eti}eve“, kako su isticale novosadske srpske novine, }erke poznatog politi~ara Ilije Vu~eti}a. Ona je u svom domu okupila „devojke iz najboqih srpskih ku}a“, koje su, zabavqaju}i se, jedna drugoj pomagale u pra}ewu savremene literature, od beletristike do popu-

Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas ne}e biti vode u Ulici Veselina Masle{e, od Kornelija Stankovi}a do Janka Veselinovi}a od 8 do 13 ~asova.

Bez vode }e ostati i Rumena~ka ulica, od Janka Veselinovi}a do Kornelija Stankovi}a od 8 do 12 ~asova.

A. L.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

red bo`i}ne i novogodi{we praznike qudi postaju humani i dobrodu{ni. ^ine dobra dela, poma`u kom{ijama i qudima u nevoqi.

U to vreme vi{e nego obi~no misli se na sugra|ane kojima je pomo} najpotrebnija. Tako je i ansambl Novosadskog pozori{ta u~inio lep gest. Glumci i ostali zaposleni u ovom pozori{tu prikupili su garderobu i poklonili je sugra|anima besku}nicima. Wima je garderoba zaista potrebna, posebno ako se zna da nemaju krov nad glavom. Uskoro }e i najugro`enije kategorije stanovni{tva za svoju de~icu dobiti novogodi{we paketi}e. U ovo predprazni~no vreme obi~no i razna

„^udesni svet gline“. Tako|e bi}e organizovani kvizovi i pregr{t novih pozori{nih predstava. Mali{ani }e za samo nekoliko nedeqa nau~iti da glume, pevaju, kao i da savladaju ume}e s glinom, a ima}e i razne koncerte iznena|ewa koje }e im uprili~iti wihovi vr{waci. Raspustili{te traje do 15. januara, a sav program je besplatan.

Q. Na.

Dve ulice bez vode

Promocija de~jih kwiga

Posetioci }e mo}i da kupe i reprodukcije starih ~estitki i po{aqu ih na `eqene adrese. Ciq ove izlo`be jeste popularisawe obi~aja slawa ~estitki po{tom koji, pod naletom novih tehnologija, polako i{~ezava.

Izlo`ba je postavqena do 10. marta naredne godine, a svi posetioci }e uz kupqenu kartu u~estvovati u nagradnoj igri, dok }e za {kolarce, tokom raspusta, ulaz biti slobodan.s D. B.

Promocija kwiga „Bo`i}ne pri~e“ i „Pri~e o `ivotiwama“ odr`a}e se danas u 16 ~asova na De~jem odeqewu Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1.

Autor kwiga je Tijana Rapai} Markovi}.

T. L.

Borci obele`avaju 22. decembar Sve~ana akademija povodom 22. decembra, Dana formirawa Prve proleterske brigade odr`a}e se danas u 11 ~asova u Domu vojske Srbije na Beogradskom keju 9. O zna~aju 22. decembra govori}e predsednik republi~ke bora~ke organizacije prof. dr Miodrag Ze~evi} i pokrajinske Svetomir Atanackovi}.

Z. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 13 sati firme GP HGP, Zemqoradni~ka zadruga, benzinska stanica na autoputu, benzinska stanica “Minut” levo i Kowi~ki klub “Grani~ar”, od 9 do 10.30 sati Ulica Stefana Prvoven~anog, Koviq: od 8.30 do 13.30 sati Ulica 7. jula od Ulice Stevana Pe{i}a do Vojvo|anskih brigada.

Sutra: Novi Sad: od 8 do 14 sati Rumena~ki put od Avijati~arske do Gradskog grobqa, Veterinarski institut i sala{i preko puta Veterni~kog instituta, Veternik: od 8.30 do 12 sati Ulica Dobrovoqa~ka od Omladinske do [kolske, Petrovaradin: od 8 do 13 sati, u Preradovi}evoj ulici 68 - 76 i 63 - 81 i u Palmoti}evoj ulici.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda22.decembar2010.

c m y

8

DNEVNIK

SASTAO SE UPRAVNI ODBOR „STANA”

O {trajku }utali, otkaze planirali

Foto: A. Erski

JU^E U POLICIJI

Ra~unari dar OTP banke Policijskoj upravi u Novom Sadu ju~e je OTP banka poklonila pet ra~unara sa {tampa~ima i dodatnom opremom. Vrednost poklona je oko 350.000 dinara. Prilikom uru~ewa donacije predsednk izr{nog odbora ove banke u Srbiji Imre Bertalan objasno je da ova bankarska ku}a ima centralu u na{oj dr`avi, te stoga ima i odre|ene obaveze i du`nosti.

- Kad sam i{ao u sredwu {kolu video sam poruku „^uvaj red, onda }e i on tebe ~uvati”. Mislim da je

ova latinska izreka prisutna i u na{em svakodnevnom `ivotu i da u skladu s tim treba da `ivimo.

Prema ovim mislima nametnula se i na{a odluka da pomognemo u odr`avawu reda i mira na ovom podru~ju - kazao je Bertalan.

Prvi ~ovek novosadske Policijske uprave Stevan Krstic zahvalio se na pomo}i i rekao da je ovaj susret iskori{}en za dijalog o budu}oj saradwi, uz opasku da }e ovih dana biti odlu~eno gde }e se oprema instalirati.

M. V.

IZ POVERENI[TVA ZA IZBEGLICE U KARLOVCIMA

[ansa za biznis ili zapo{qavawe

Karlova~ka op{tina jedna je od 59 lokalnih samouprava u Srbiji koje su dobile novac za ekonomsko osna`ivawe i osamostaqivawe izbegli~kih i interno raseqenih porodica. Re~ je o sumi od 750.000 dinara, a re{ewe o isplati uru~eno je predsedniku Saveta za upra-

Hrana, ogrev, lekovi Ove godine Komesarijat je izdvojio 224.000 dinara za kupovinu ogreva i 150.000 dinara za lekove za izbegle i interno raseqene u Karlovcima. Tako|e, u dva navrata 57 porodica je dobilo pakete hrane. vqawe migracijama i ~lanu Op{tinskog ve}a Svetislavu Nenadovi}u 16. decembra u Beogradu.

Kako saznajemo od poverenika za izbeglice u Sremskim Karlovcima Nade Ostoji} – Agbabe ovo je drugi put, u roku od godinu dana, da Komesarijat za izbeglice dodequje karlova~koj op{tini nov~anu pomo} za osamostaqivawe i ekonomsko ja~awe izbeglica i interno raseqenih. Pre ta~no godinu dana ispla}ena joj je ista svota, koja je nakon konkursa podeqena

na {est doma}instava za zapo~iwawe i razvoj spostvenog biznisa.

- Maksimalni iznos koji korisnik mo`e dobiti je 150.000 dinara - ka`e Ostoji} - Agbaba. – Postupak za raspodelu pomo}i treba da bude gotov do 30. juna slede}e godine. Do tada op{tina je u obavezi da formira komisiju za izbor korisnika, koja treba da donese pravilnik, raspi{e oglas i javnu nabavku, donese kona~nu odluku o dobitnicima i o svemu obavesti Komesarijat za izbeglice.

Protekle dve godine u Sremskim Karlovcima zahvaquju}i Komesarijatu za izbeglice dosta je u~iweno na poboq{awu uslova `ivota i statusa izbeglih i raseqenih. U tom periodu Karlovcima je dodeqeno {est miliona dinara za kupovinu gra|evinskog materijala za adaptaciju ku}a ili zavr{etak gradwe. Tu vrstu pomo}i dobilo je 35 porodica.

- U lokalnom akcionom planu za izbeglice, koji je usvojen krajem pro{le godine, zacrtali smo kao zadatak obezbe|ewe pomo}i u gra|evinskom materijalu za 20 izbegli~kih porodica, a mi smo do sada na taj na~in pomogli 35 doma}instava– ka`e na{a sagovornica. – Drugi nam je ciq da pomognemo tim porodicama da se zaposle ili zapo~nu neki biznis, na ~emu sad radimo.

Z. Milosavqevi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Svi smo mi od istog lepka Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak prvog toma romana “Svi smo mi od istog lepka” Marine Levicke.

Re~ izdava~a: Xorxiju Sin-

kler je ostavio mu`, wen {esnaestogodi{wi sin zauzet je tragawem po hri{}anskim sajtovima.

Kada opazi gospo|u [apiro kako kopa po wenom kontejneru za sme}e u pola no}i, sti~e razonodu kakva joj je neophodna.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Koncert „Velikog kola” ^lanovi Udru`ewa “Veliko kolo” od tri do {est godina odr`a}e koncert danas u 17.30 sati u vrti}u “Guliver”, u Ulici Bate Brki}a 1 a, na Novom nasequ.

Kao gosti nastupi}e i polaznici {kole folklora u AKUD – u “Sowa Marinkovi}”, uzrasta od sedam do 12 godina. Publici }e se pesmom i igrom predstaviti oko 150 mali{ana iz oba folklorna dru{tva.

Z. Ml.

Na ju~era{wem zasedawu Upravnog odbora "Stana" nije bilo ni re~i o nedavnom {trajku u kojem su radnici proveli dve sedmice. Razgovaralo se o tehnolo{kom vi{ku, a predsednik sindikata u firmi Zdravko Mandi} ka`e da se prema ~etvrtom spisku od petka za dobrovoqni odlazak prijavio 81 radnik.

Mandi} ka`e da ne zna koliko je prekobrojnih u firmi, jer

taj podatak nije ni ju~e saop{ten na sednici Upravnog odbora. Nezvani~no se pri~a da je 120 radnika prekobrojno.

Upravni odbor preduze}a nije se ogla{avao ni tokom {trajka, a ju~e je od sindikata dobio informaciju da {trajk nije prekinut u formalnom smislu .

- Jo{ nismo razgovarali o ceni rada za decembra. Novembarsku platu zaposleni }e primiti

uve}anu za 38 odsto, {to je dogovoreno za vreme protesta.U me|uvremenu potpisan je i kolektivni ugovor - podsetio je Mandi}, dodaju}i da ne zna s kime }e u preduze}u u budu}e voditi socijalni dijalog.

Izjavu o tome i tehnolo{kom vi{ku mi ju~e nismo uspeli da dobijemo od pomo}nika direktora za pravne i ekonomske poslove Du{ana Lopi~i}a koga je

direktor u ostavci Milenko Peri~in ovlastio da vodi firmu do izbora novog direktora.

Prema re~ima sekretarice odmah posle Upravnog odbora Lopi~i} je oti{ao iz "Stana".

Uzaludan je bio i poku{aj da razgovaramo s predsednikom Upravnog odbora @eqkom Ka~avendom, jer ~im ~uje ko ga zove, prekine vezu.

Z. Deli}

SINDIKAT „ZELENILA” UPOZORAVA

Bez pristanka nema odlaska Sindikat u "Zelenilu" nije zadovoqan programom re{avawa vi{ka zaposlenih, koji kako ka`u, nije donet u dogovoru sindikata i direktorice preduze}a Nata{e Ra{ete. Odgovor na sindikalne pritu`be Ra{eta ju~e nije komentarisala, ve} je preko Slu`be za informisawe poru~ila da }e se oglasiti posle konsultacije s advokatskom kancelarijom Aniko Vege, koju je "Zelenilo" anga`ovalo oko pitawa prekobrojnih radnika.

Predsednik sindikata ove firme Quba Popovi} ka`e da

glasna Statutu JKP "Gradsko zelenilo" i zakonskom osnovu, da bi se mogla smatrati predlogom programa. Ne sadr`i sve podatke o broju, kvalifikacionoj strukturi, godinama starosti i sta`u zaposlenih, koji su vi{ak i o poslovima koje obavqaju. Podaci su o tome u Programu dati polovi~no. Nisu dati kriterijumi za utvr|ivawe vi{ka radnika, kako je to utvr|eno kolektivnim ugovorima, pi{e u saop{tewu.

Sindikat podvla~i da treba po{tovati voqu radnika za odlazak iz firme, uz odgova-

Sindikat podvla~i da treba po{tovati voqu radnika za odlazak iz firme, uz odgovaraju}u otpremninu su se, kao organizacija, ju~e oglasili povodom Programa re{avawa vi{ka, a da }e danas re}i {ta misle o sistematizaciji radnih mesta.

U saop{tewu sindikata se navodi da odluka Upravnog odbora o re{avawu vi{ka zaposlenih nije Predlog programa, kako se to `eli predstaviti.

Ta odluka nije ni sadr`ajno, ni po osnovu po kome je doneta sa-

raju}u otpremninu. Za radnike dobrovoqce ne treba praviti prioritete na osnovu broja bodova, nego na osnovu wihove izjave i odluke direktora treba da im prestane radni odnos.

"Za ostale koji ne `ele da budu tehnolo{ki vi{ak treba Programom utvrditi konkretne mogu}nosti prekvalifikacije i dokvalifikacije" ka`e

^ITAOCI PI[U SMS

se, izme|u ostalog, u sindikalnom saop{tewu.

Prema predlogu sistematizacije radnih mesta previ|eno je da 65 radnika bude tehnolo{ki vi{ak, a za dobrovoqni odlazak prijavilo se izme|u 110 i 120 radnika.

- Na spisku vi{ka radnika je 50 dobrovoqaca, a i 15 onih koji se nisu prijavili - ka`e

portparol "Zelenila" Ivan No`ini}.

U firmi je na platnom spisku sada 390 radnika, od kojih je 295 zaposleno na neodre|eno vreme, a 95 radnika ima ugovor o radu na odre|eno vreme. Predlogom sistematizacije je predvi|eno da "Zelenilo" ima 230 stalno uposlenih zaposlenih, a ukupno tri stotine radnika.

Z. Deli}

065/47-66-452

Predsednik skup{tine stanara kriv za sve!?

Ne znam ko }e u budu}e pristati da dobrovoqno obavqa poslove predsednika skup{tine stanara kad samo pqu{te prijave, za neo~i{}en sneg...Bi}e kazni i za vatrogasne aparate koji }e odmah biti ukradeni i tako redom... Ne znam ba{ kako }e to funkcionisati 063/588... *** I ove godine izostavqen je Jano{ Zavarko, svetski rekorder i svetski prvak u kuglawu za najboqeg sportistu pokrajine...

064/4216... *** Zaslu`ni umetnici - penzioneri dobijaju svaki mesec dodatak 50.000 dinara, iako dobijaju uz to i honorare. To je godi{we 600.000 dinara! Takvih je oko 200 to je oko 120 miliona godi{we! Nama {to smo ostali, dosta je i dva odsto.

Jednima se daje, a drugima uzima!

064/4015... *** Blago{ nama, Ma|ari nam prizna{e crnogorski jezik. Od svega im srca hvala, nismo boqe ni zaslu`ili.

063/1514... *** Dinki} ka`e da ho}e da "pomogne" narodu u decentralizciji tako {to }e da im se pribli`i svojim kancelarijama! Bi}emo ve}i rod ako ostane tamo gde i jeste.

064/3078... *** Vlada je pripremila niz novih "hara~a" uz novogodi{wu ~estitku za svoju raju...

Nema smisla da nam ne presedne do~ek i Nova godina. Ma, to vi{e i nisu proslave za nas. [ta ima tu vi{e da se slavi, Nova godina }e svakako do}i i ako se ne do~ekuje. Po{to nemate sa ~im a samim tim ni gde, na Trg rajo (tek da ne ka`ete da nisu mislili na Vas)...

062/8488...

*** Na{a vlast je ukinula slu`ewe vojnog roka, a jedan od glavnih aduta je bio da pitamo potencijalne regrute da li to `ele, pa }emo videti da niko ne `eli slu`iti vojni rok.

Naravno da }e ve}ina poku{ati izbe}i obavaze.

065/5305...

*** Sramotno da ni jedna predstava, koncert ili bilo koje javno izvo|ewe u „Srpskoj Atini” ne po~iwe na vreme.

Redovan sam posetilac SNP, Pozori{ta mladih, Sinagoge... Molim glumce i ostale da po{tuju vreme publike, vreme koje smo izdvojili za sebe, posve}eno wima i wihovom performansu... Hvala na razumevawu.

065/2204... *** Po cenu da ispadnem nacinalista smatram da je neprimereno i uvredqivo da se iz gradske kase izdvoji milion dinara za nastup dve klape u subotu u Sinagogi iz prijateqske nam Dalmacije.

063/8634... *** U Srbiji vi{e nema `ivota. Komunalije nekom prelaze pola plate. Sve je preskupo! Ni krompira-sirotiwske hrane se vi{e ne mo`e{ najesti. A direktori nova besna kola! Dokle ovako?

063/7244... *** Ka`u potro{a~ka korpa je 39.000, a kako to platiti kad ima{ platu 17.000 dinara? A jo{ ostali tro{kovi ?

063/7244... *** Na autoputu kod Subotice, pola sata posle pono}i na minus 15 ostao sam u kvaru. Policajci Aca i Fi}a su me spasli ve}ih neprijatnosti. Momci.. hvala vam od srca.

063/7369... *** Brat mi imao ~etiri {loga, nepokretan.

Istekla li~na karta, 1. juna sam predala sve papire za dr`avqanstvo! Jer 51. godi{te se vodi nepostoje}im! Kako da mu objasnim da je nepostoje}i ro|eni Novosa|anin!

063/8085...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

ZAVR[ETAK IZGRADWE TRE]E DEONICE BULEVARA EVROPE

Saobra}aj kre}e naredne nedeqe Gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} obi{li su ju~e zavr{ne radove na izgradwi tre}e deonice Bulevara Evrope, na potesu od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta.

Ovom prilikom gradona~elnik je najavio da }e ova deonica Bulavara za saobra}aj biti otvorena po~etkom naredne nedeqe.

- Ovo su finalni radovi na kru`nim raskrsnicama jer, kao {to sam ranije rekao, bezbednost mora biti na prvom mestu. Gde god stru~waci ka`u da je to mogu}e, postavi}emo kru`ne tokove koji omogu}uju protok sao-

bra}aja i ve}u sigurnost. U slede}oj godini }e se s jedne strane graditi biciklisti~ka i pe{a~ka staza pa }e ovaj deo Bulevara biti u potpunosti zavr{en. Ve} smo napra-

vili plan za slede}u godinu, a radi}e se projekat za potes od Ulice Rumena~ke do autoputa i o~ekujemo da u slede}oj godini i to bude zavr{eno - istakao je Pavli~i}.

- Ono {to smo obe}ali da }emo uraditi do kraja gra|evinske sezone i u~inili smo, a kroz program za idu}u godinu obezbe|en je novac za ~etvrtu fazu od Rumena~ke ulice do

autoputa i to je dobra vest za sve Novosa|ane - rekao je Novakovi}.

Budu}a saobra}ajnica je duga~ka oko 1.800 metara i ima}e dva kolovoza sa po dve saobra}ajne trake.

Na prole}e se planira asfaltirawe raskrsnica i saobra}ajnica zavr{nim slojem asfalta, a ve} do kraja nedeqe na kru`ni tok treba da se postavi rasveta.

Zavr{en je posao i na obezbe|ivawu pru`nog prelaza, postavqena je rampa i odgovaraju}a signalizacija.

B. M. Foto: S. [u{wevi}

9

Od deponije do galerije U okviru projekta „Ne bacaj - Recikliraj“ udru`ewe gra|ana „Kom{ija“ iz Petrovaradina otvara danas u 11 sati, u MZ Petrovaradin, izlo`bu pod nazivom „Od deponije do galerije“. Radove izra|ene od sekundarnih sirovina prikaza}e preko 250 u~enika O[ „Jovan Du~i}“ s umetnicom i kom{inicom Lenkom Cuci}- Lecom.

Ulaznica je slatki{, igra~ka ili {kolski pribor, koji }e se deliti deci iz siroma{nih porodica. Posetioci izlo`be mogu poneti i predati na recikla`u sve {to je radilo na struju, akumulator ili baterije. Za ve}e ure|aje organizovan je besplatan prevoz, a firme i ustanove dobijaju i potvrde o preuzimawu, tako da mogu izvr{iti kwigovodstveni otpis.

Akcija traje do petka, a potrebno je javiti se na telefon 064 310 13 15 ili poslati zahtev na mejl adresu ugkomsija@gmail.com.

D. B.

VE^ERAS DISKUSIJA U CK 13

FUDBALSKI KLUB ISEQEN SA „SAJMI[TA” POSLE DUGOG SPORA SA SPC „VOJVODINA”

Registar urbanog spoticawa

„Ajaks” zavr{io na ulici

Predstavqawe projekta “A(u)kcija-registar novosadskih prostora izme|u li~nih interesa i javnih potreba: Re~nik gradskih dilema” odr`a}e se ve~eras u Omladinskom centru CK13 u 19 ~asova. Posetiocima }e biti podeqene novine “Cement-registar urbanog spoticawa”, publikacija u kojoj je na 24 stranice predstavqeno deset studija slu~aja o aktuelnom preobra`aju `ivotnog prostora i urbane kulture Novog Sada. U “Cementu” }e mo}i da se pro~itaju autorski tekstovi kao i da se pogleda pregr{t vizulenog materijala a neke od obra|enih studija slu~aja su privatizacija “Zvezda filma”, de{avawa u vezi s Kineskom ~etvrti i Petrovaradinskom tvr|avom, privatizacija vojne imovine, divqa gradwa i legalizacija.

Organizatori su za ve~eras najavili i sastavqawe “Re~ni-

ka gradskih dilema” u okviru koga }e arhitekte, aktivisti, novinari, umetici i javne li~nosti kroz petominutna izlagawa definisati po jedan za wih bitan pojam vezan za Novi Sad od kojih }e sastaviti pomenuti re~nik. U ovome }e izme|u ostalih u~estvovati i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, publicista Teofil Pan~i}, lingvistkiwa Svenka Savi}, pisac Slobodan Ti{ma i rediteq @elimir @ilnik.

Za projekat su zaslu`ni Centar za nove medije- kuda.org i STEALTH.unlimited, a izlo`ba materijala prikupqenih u okviru “A(u)kcije” mo`e se videti u galeriji SULUV-a na Bulevaru Mihajla Pupina 9, svakog radnog dana od 10 do 20 ~asova i subotom od 9 do 13.

Ulaz na izlo`bu kao i na sve programe u okviru ovog projekta je besplatan.

J. Zd.

U^ENICIMA O[ „PETEFI [ANDOR” NAGRADA MINISTARSTVA TELEKOMUNIKACIJA

Bezbedna {etwa internetom a najboqe rezultate ostvarene u 10. krugu kviza „Klikni bezbedno“ Ministarstva telekomunikacija ju~e je Osnovnoj {koli „Petefi [andor“ uru~ena nagrada.

Prenosni ra~unar i projektor {koli donela je ministarka telekomunikacija Jasna Mati}.

- Prvi put u istoriji ~ove~anstva deca ne{to boqe znaju od svojih roditeqa i zato je na vama velika odgovornost da sa~uvate sebe od zloupotrebe na internetu. Veoma je va`no da kada ste na internetu vodite ra-

~una ne samo o sebi, ve} i o svojim prijateqima, te da ~uvate li~ne podatke i svoje i wihove i da nikada nikada sebe ne dovodite u rizik. Tako|e, ako se ne{to ru`no desi uvek se obratite svojim roditeqima – poru~ila je ministarka deci.

Direktor {kole Zoltan Ar|elan se zahvalio na nagradi i istakao da ova {kola puno pa`we posve}uje radu sa decom, te da je svojevremeno bila prva u Novom Sadu koja je u~la u projekat „[kola bez nasiqa“.

Projekat „Klikni bezbedno“ Ministarstva za telekomunikacije i informaciono Foto: A. Erski dru{tvo traje ve} godinu dana tokom kojih se u {kolama u Srbiji odr`avaju predavawa za |ake i roditeqe o bezbednom kori{}ewu interneta, ali i tome kako da se za{tite od zloupotrebe i nasiqa na mre`i.

A. V.

Kvartet „Terem” u Sinagogi Ciklus „Bo`i}no-novogodi{wi koncerti“ bi}e otvoren sutra u 20 sati u Sinagogi, Ulica Jevrejska 11. Na otvarawu }e nastupiti zvezde svetskog umetni~kog podijuma Kvartet „Terem“ iz Sankt Peterburga koji imaju vi{e od 2000 nastupa u najpresti`nijim dvoranama {irom sveta. Kvartet }e izvoditi dela Astora Pjacsole, Franca [uberta, muziku iz ^aplinovih i Felinijevih filmova.Ulaznice se mogu kupiti u Globus Tursu, Ulica Ilije Ogwanovi}a 9, Mungosu, Ulica Wego{eva 14 i Kom trejdu,Ulica Uspenska 1, a cene ulaznica su od 800 do 1000 dinara.

N. R.

Sudski spor koji je trajao nepune dve godine izme|u JP SPC „Vojvodina“ i FK „Ajaks“ koji je prema ugovoru o zakupu koristio svla~ionice i teren na SC „Sajmi{te“ okon~an je ju~e oko 11 ~asova, tako {to su u prisustvu predstavnika JP SPC „Vojvodina“, sudskog izvr{iteqa, policije i pravnih zastupnika, direktor i igra~i „Ajaksa“ napustili prostorije. Potom su radnici Spensa po~eli da iseqavaju imovinu (sto-

pu{ewa, pali za redom cigaru i gasi opu{ke nogom. Ni gospodin iz JP SPC „Vojvodina“ nije `eleo da se predsdtavi, niti da bilo {ta izjavi, obrazlo`iv{i svoju odluku time „da nema on {ta sa novinarima da razgovara, jer u wegovom preduze}u postoji slu`}ba koja komunicira sa medijima“.

FK „Ajaks“ tu`en je zbog duga od oko 680.000 dinara na ime ugovora o zakupu i nepla}enih tro{kova struje, vode i grejawa. Tre-

„Ajaks” tu`en zbog duga od oko 680.000 dinara na ime ugovora o zakupu i nepla}enih tro{kova struje, vode i grejawa. Teren na SC „Sajmi{te” li~io na ruinu kada je dodeqen klubu a glavni trener Svetozar ^i~a u wega ulo`io oko 10.000 evra lice, stolove, pehare, korner zastavice...) {to je konstatovano u zapisniku.

Igra~i „Ajaksa“ i direktor Enis Turkovi} poku{ali su ju~e u 9 ~asova da telima spre~e izvr{ewe sudske presude, ali su posle jednoipo~asovnog ube|ivawa, a na sugestiju pravnog punomo}nika kluba, advokatice Danice Vigwevi}, napustili mirno prostorije,

~ime je izbegnut incident. U celoj situaciji policajci su se pona{ali izuzetno korektno, za razliku od momka koji je rekao „da je sudski izvr{iteq, da je to dovoqno i da smesta napustimo prostor“, pri ~emu mu nije smetalo da uprkos vidno istaknutom znaku zabrane

VESTI Koncert kamerne muzike Koncert kamernee muzike studenata Departmana muzi~ke umetnosti odr`a}e se sutra u 18 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. Ulaz je slobodan.

T. L.

Ve~e tanga u Matici srpskoj Ve~e tanga, koje se prire|uje u okviru Muzi~ke ve~eri Matice srpske, bi}e odr`ano sutra u 19 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske. U~estvova}e grupa “Belanima Trio” kojoj pripadaju Boban Bjeli}, harmonika, Vladimir Pavlovi}, violon~elo i Katarina Mi{i}, klavir i plesa~ki par Ana Nauparac i Dejan Luki}.

I. D.

ba se, ipak, podsetiti da je ovaj uzorni sportski kolektiv korisnik terena i objekta 10 godina i da se, kako su se politi~ke strukture, a samim tim i rukovodstva JP SPC „Vojvodina“ mewala, ugovori po klub bili sve nepovoqniji, pa su na kraju mese~ni ra~uni iznosili i po 100.000 dinara.

S obzirom na to da je FK “Ajaks” neprofitna organizacija,

da se izdr`avao iskqu~ivo od ~lanarine i periodi~no simboli~nih sredstava iz gradskog buxeta, ovo je jedinstven primer iselewa sportskog kolektiva na ulicu. Zanemarena je ~iwenica da je kroz ovaj klub pro{lo vi{e stotina dece, da su najboqi izdanci bez

Foto: S. [u{wevi}

obe{te}ewa zavr{ili u Vojvodini ( [u{war), Crvenoj zvezdi (Roga~), Miqevi} (Partizan)...da su deca ovog kluba osvojila na desetine pehara i bili nekoliko sezona na prvim mestima ili u samom vrhu tabele u okviru liga{kih takmi~ewa. Zanemareno je i to da je teren na SC „Sajmi{te“,

sa FK „Ajaks“, uprkos tome {to je u teren i objekat ulo`io znatna finasijska sredstva.

Nezvani~no, FK „Ajaks“ bi}e omogu}eno da sa svim zainteresovanima u~estvuje na tenderu za kori{}ewe svla~ionica i terena na SC „Sajmi{te“, koji bi trebalo da bude raspisan na prole}e.

Kravi}: Finale sudskog postupka U Spensu ka`u da je iseqavawe FK „Ajaks“ epilog sudskog postupka koji je Sportski centar odavno dobio, pa su sudski izvr{iteqi ju~e obavili svoj posao. Kako ka`u, pomenuti sudski spor trajao je vi{e od godinu dana. Spens je imao ugovor sa „Ajaksom“ o zakupu od 1.3.2007. do 1.3.2012 godine za kori{}ewe prostora u upravnoj zgradi i terena sa prate}im objektima, ali da je zbog nepla}awa zakupa taj ugovor raskinut 20.11. 2008. i tada je po~eo sudski spor. ^lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi} isti~e da je ju~era{wi doga|aj samo finale sudskog spora jer „Ajaks“ nije ispuwavao obaveze predvi|ene ugovorom, i dodaje da apsolutno podr`ava to da Spens u svoj posed vrati teren i upravnu zgradu na Sajmi{tu.

B. M. kada je dodeqen FK „Ajaks“ li~io na ruinu (o ~emu je na{ list pisao), a da je glavni trener Svetozar ^i~a li~nim sredstvima od oko 10.000 evra na~inio „zelenu lepoticu“ kojom se Novi Sad ponosio. Apsurdno je i ~udno da ovakvom re{ewu pribegava preduze}e ~iji su dugovi milionski, ne zanemaruju}i ~iwenicu da mnogi drugi klubovi koji koriste terene i sale JP SPC „Vojvodina“ nisu platili dugove. Ali, ni jedan od wih nije iseqen. Jedino je to u~iweno

- Pri~e o tenderu su sme{ne, jer je FK „Ajaks“ dao terenu na SC „Sajmi{te“ boju, miris i ukus stvoriv{i na taj na~in ambijent za tender. Najboqe ovo obja{wavaju re~i sportske legende i predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlada Divca koji je rekao “da tenderi u Srbiji samo slu`e da mafija lak{e, bez bezbol palica uz prqav novac, do|e do plena” – rekao je idejni tvorac i glavni trener „Ajaksa“ Svetozar ^i~a.

S. Savi}

sreda22.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

PRETPRAZNI^NO DARIVAWE U KAWI@I

Deda Mraz obradovao najmla|e KAWI@A: Crveni krst Kawi`e obradovao je ju~e decu dobrovoqnih davalaca krvi i mlade sa posebnim potrebama iz Radionice „Svetlosna barka”. Uz prigodan program koji su izveli glumci De~ijeg pozori{ta iz Subotice na tradicionalnoj sve~anosti u sali Doma umetnosti prazni~ne paketi}e Deda Mraz je podelio za 180 dece, a onim najmla|im ro|enim u ovoj godini paketi}e }e dobiti kod ku}e.

Deda Mraz }e u Kawi`i obradovati i oko 1.000 dece iz porodica koje su korisnici usluga Centra za socijalni rad, u okviru akcije „Dan radosti”. Prazni~ni paketi}i za bo`i}ne i novogodi{we praznike obezbe|eni su od donacija i prikupqawem humanitarnih priloga, u ak-

Deda Mraz ju~e u Domu umetnosti u Kawi`i

ciji koju koordinira Centra za socijalni rad Kawi`e. Prired-

Foto: M. Mitrovi}

ba je zakazana za sutra u 12 sati u Domu umetnosti.

M. Mr.

PO^ELA SE^A TRSKE KOMBAJNOM

Snopovi po poruybini LUDA[: U okolini naseqa Luda{ poko{ena je trska, pre sezone. Trska se do sada obi~no kosila zimi, kada se jezero zaledi i to ru~no. Me|utim, sada kada je nabavqen specijalni kombajn, bez obzira na vremenske uslove i konfiguraciju terena, trska mo`e da se kosi tokom cele godine.

Lokaciju za se~u trske odredila je Mesna zajednica Ludo{ i Javno preduze}e „Pali} Luda{”.

- Ovo je jedino vozilo za se~u trske u zemqi. Na Kombajn za se~ewe trske velika pomo} ma{ini radi pet radnika koji mogu da kose trsku i po mostre{nica ili ure|ewe ba~varnom tlu. Me{tani trsku ko{ti.Trske na na{em podru~ju riste za pravqewe ograda, nadima dovoqno i ona ne treba samo

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Alisa u zemqi ~uda" (18), "[i{awe" (19.45), "Jedi, moli, voli" (21.30) Art bioskop "Vojvodina" na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma", Nordijska panorama (od 19), "Aprilske suze" (21.30), "Slovenka" (23)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}:" "Tri sestre" (19.30), Kamerna scena: "Kako da" (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Izlo`ba Zorana Tairovi}a "Moment of muvment" (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 13. decembra, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Anita Maksimovi} i Katarina Topalski iz Novog Sada, Jelena Frajzman iz Petrovaradina, Danijela Basta iz Veternika, Sofija Pejin iz Ba~kog Gradi{ta, Suzana Kova~evi} iz ^elareva, Sawa Geri} iz @abqa, Ivana Mezei iz Zmajeva i Nata{a Petrovi} iz Iriga, DE^AKE: Mirjana Prodanov, Mirjana Mari}, Swe`ana @ori}, Diana Kavaja, Tijana Pavlov, Sawa Radeta i Sla|ana Zli~i} iz Novog Sada, Bojana Mijatovi} iz Temerina i Jelena Petri} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vera Ilija Jovi~i} (1933) u 15 sati, Milica Milan Kova~evi} (1925) u 14.15, Nedeqka Marko Hri~anek (1935) u 13.30, Stevan Vojin Mar~i} (1938) u 12.45, Jelena Jovan Stoj{in (1928) u 12, Jo{ef Mihael Novak (1930) u 11.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu }e biti sahrawena Marija @ivan Mi{i} (1917) u 13 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu u 13 ~asova bi}e sahrawena Milena Jefto Rado{ (1940).

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

da se vezuje za jezero Luda{, jer je ima svuda. Izgradili smo halu gde trsku prera|ujemo. Ona je dobar izolator, ali i ekolo{ki materijal. Trska se nakon kosidbe, ru~no selektira, se~e na snopove du`ine koju tra`e naru~ioci i daqe prera|uje. Otpadni materijal, koji je biomasa, koristi se kao obnovqiv izvor energije - obja{wava Lehel Kova~, koji je po~eo je da se bavi preradom trske i smatra da trska mo`e da bude brend na ovim prostorima.

Snop trske ko{ta od jednog do 2,5 evra, u zavisnosti od kvaliteta.

A. A.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

11

NEMA RU[EWA BESPRAVNO IZGRA\ENIH GARA@A

Alternativa na prole}e

S dodele nagrade

PRIZNAWE KIKINDSKOJ OSNOVNOJ [KOLI „SVETI SAVA”

Svi biraju informatiku

KIKINDA: Autonomna pokrajina Vojvodine, pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, dodelili su Osnovnoj {koli „Sveti Sava” nagradu za najboqu osnovnu {kolu u Vojvodini, za informatizaciju {kole i primenu savremenih tehnologija obrazovawa. Ova kikindska {kola nagra|ena je i plaketom „Stjepan Han” i laptopom za najboqu {kolu u kategoriji svih {kola u Vojvodini u 20092010. godini.

Direktor Vitomir Radak isti~e da su ova priznawa i velika obaveza za sve zaposlene jer ih moraju opravdati i u narednom periodu. U ovoj osnovnoj {koli vi{e od 500 u~enika izu~ava predmet informatiku, iako je ovaj predmet izborni.

U~iteqi i nastavnici tako|e

su obu~eni za rad na ra~unarima koje koriste u svakodnevnoj nastavi.

- Na{a {kola ima svoj sajt od 2001. godine, ve} osam godina organizujemo kviz „Putovawe kroz znawe” za ~iju realizaciju smo koristi umre`ene ra~unare – ka`e Vitomir Radak. - U okviru letwe {kole organizuju se kursevi iz informatike. Na{a {kola ima elektronski ~asopis, tako|e imamo program uz pomo} kojeg |aci putem interneta re{avaju kod ku}e ono {to bi morali da urade u {koli.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasna Mati} danas }e u Osnovnoj {koli „Sveti Sava” otvoriti prvu digitalnu u~ionicu u Srbiji. Ova u~ionica ima 30 radnih mesta za izu~avawe informatike.

A. \.

KIKINDA: Po evidenciji op{tinske komunalne inspekcije u Kikindi ima 300 bespravno podignutih gara`a, onih koje se nalaze na javnim povr{inama, u dvori{tima stambenih i stambeno-poslovnih zgrada. Najvi{e ih ima u Mikronasequ - oko 130. Iako je po Zakonu o prostornom planirawu i Op{tinskoj odluci ove objekte mogu}e prinudno ukloniti, vlasnici divqih gara`a za sada su bezbedni.

- S obzirom na to da ih ima mnogo i da nije jednostavno ukloniti ih jer qudi nemaju gde da ih sklone, mora}emo da obezbedimo prostor za wihovo postavqawe. I kada bi-

smo tra`ili prinudno izvr{ewe, morali bismo da obezbedimo novi prostor za postavqawe gara`a ka`e sekretar Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, gra|evinarstvo i privredu op{tine Kikinda Quban Sredi}.

Op{tinsko ve}e odlu~ilo je da formira posebnu komisiju koja }e do kraja marta za vlasnike bespravno podignutih gara`a prona}i alternativno re{ewe. To }e, prema re~ima Sredi}a, biti ili nova, kolektivna gara`a, ili poseban prostor za wihovo postavqawe.

Tek tada, ukoliko ne budu prihvatili novo re{ewe, vlasnici }e morati svoje gara`e da uklone sa jav-

SPRE^ENO PU[TAWE 700 PASA NA SUBOTI^KE ULICE

U znak protesta, poku{ala da se zapali SUBOTICA: Zastupnica Udru`ewe za za{titu `ivotiwa „Prijateq” Branka Bojanin, kada nije uspela da ispuni pretwu i pusti 700 pasa na suboti~ke ulice, poku{ala je da se zapali. Pri~a iz Titogradske ulice na broju 53 u

kada bih mogla pse da prebacim u centar ispred Gradske ku}e na o~i gradona~elniku. U proteklih {est meseci suo~eni smo sa velikim finansijskim problemima i ne mo`emo vi{e da hranimo i brinemo o 700 pasa koji su sme{teni u

PENZIONERKA SMIQKA NE]AKOV TVRDI DA JE PREVARENA

Ostala i bez „kirbija” i bez novca ZREWANIN: Penzionerka Smiqka Ne}akov iz Zrewanina ostala je i bez „kirbi” usisiva~a i bez blizu 1.000 evra, koje je platila u ratama za taj aparat za ~i{}ewe. Ona tvrdi da je prevarena i da nigde u ugovoru o kupovini, koji je sklopqen sa firmom „Boc kompani”, nisu navedeni detaqi oko na~ina i roka isplate.

Smiqka Ne}akov

- Kod nas je 2006. godine do{ao jedan simpati~an de~ko i ponudio nam „kirbi”. U po~etku sam odbijala, jer je cena od 1.990 evra za mene bila previsoka, ali je prodavac obe}avao razne pogodnosti. Pristala sam, rekav{i da mese~no za ratu mogu da izdvajam 20 evra. Trgovac je nekoliko puta zvao direktora firme koja se bavi prodajom aparata i naposletku je on odobrio prodaju, ali pod uslovom da mese~na rata bude 25 evra, na {ta sam pristala – pri~a za „Dnevnik” Smiqka Ne}akov i pokazuje ugovor u kome nije naveden ni broj rata, niti datum posledwe isplate.

Po wenim tvrdwama, aparat joj je istog momenta dostavqen i ona je po~ela da ispla}uje rate. Ponekad bi uplatila i po 100 evra mese~no, a ukupno je dala 957 evra.

Posle godinu i po dana od kupovine, a nakon neupla}ene dve rate, od supru`nika Ne}akov „kirbi” je oduzet, bez ikakve priznanice ili potvrde o tome.

- Rekli su mi da posle dve godine mogu da preuzmem deo novca koji sam do tada uplatila na ime ra-

ta, {to je navedeno i u ugovoru.

Evo, taj period je pro{ao, i nedavno sam oti{la u firmu, tra`e}i pare i potvrdu o oduzimawu aparata. Direktor je odbio to da u~ini, a kao razlog je naveo moje navodno nedoli~no pona{awe. Nisam mogla da verujem! Jo{ mi je zapretio i tu`bom – veli Smiqka Ne}akov.

Direktor preduze}a „Boc kompani” Mateja Boc kazao je za „Dnevnik” da je pre ~etiri godine suprug Smiqke Ne}akov potpisao ugovor o kupovini aparata. Me|utim, u ugovoru se kao kupac navodi Severin Ne}akov, ali ga je potpisala wegova supruga Smiqka.

-Jeste ona uplatila 957 evra, to ne sporimo, ali je problem u tome {to vi{e nije pla}ala. Nije sporno da ona nastavi sa otplatom, a da joj mi vratimo aparat. Sporno je {to ona ne}e da pla}a, koristila je aparat, a ho}e novac nazad. Lepo u ugovoru pi{e da je za bilo kakav spor nadle`an sud u Zrewaninu.

Ako ho}e da se spori, to mo`e da u~ini na taj na~in – poru~io je Boc.

Potvrda obavezna Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a u Zrewaninu Slobodan Eremi} izjavio je ju~e za na{ list da prodavac mora da izda potvrdu o oduzimawu robe. Obja{wavaju}i proceduru oko re{avawa spora, Eremi} je naveo da bi prvo kupac i prodavac trebalo da poku{aju da se dogovore.

Ako im to ne po|e za rukom, slede}a instanca je organizacija potro{a~a koja bi mogla da posreduje i u slu~aju sudskog postupka.

Upitan za{to Ne}akovima nije izdata potvrda o oduzimawu aparata, on je odgovorio kontrapitawem.

- Za{to bih ja sa vama sada pri~ao o tome? Vi niste pravnik, niti sam ja. Nije trebalo ni da vam se javim. Ne bojimo se kada znamo da smo u pravu. Pla{imo se onda kada nismo – naveo je Boc. @. Balaban

nih povr{ina. Iako divqa gradwa i u Kikindi uspeva ve} decenijama, vlasnici nikada nisu do~ekali prinudno uklawawe.

Subotici dobila je sasvim neo~ekivani obrt, jer kada su radnici suboti~ke „^isto}e” spe~ili da se puste psi iz azila, u trenutku o~aja, Branka Bojanin je poku{ala da se zapali, tako {to je sebe i vozilo „^isto}e” polila benzinom. Policija ju je odvela u Hitnu pomo}, da se smiri.

- Ja ne vidim drugi izlaz. Svesna sam da ugro`avam bezbednost gra|ana, ali bih najvi{e volela

azilu. Za pomo} smo se obra}ali svima, ali bez uspeha – `ali se Branka Bojanin.

Me|utim, stanovnici Titogradske ulice se godinama bore protiv azila, jer ne mogu da `ive od lave`a pasa. Izabela Babi}, koja stanije tri ku}e od azila ka`e da od smrada ne mo`e da `ive.

U Mesnoj zajednici Makova sedmica ka`u da su oni nekoliko puta pisali prijave protiv Udru`e-

wa „Prijateq”, jer naru{avaju mir u nasequ.

- U vreme kada su tra`ili dozvolu za azil zakon je bio takav da su je dobili. Nije ta~no da godinama psi nisu vakcinisani, nego samo ove. Ve}ina pasa je i ~ipovana i zna se wihov vlasnik - ka`e {ef SBO veterinarske inspekcije Aleksandar Pi`urica.

Lokalna samouprava je ispunila sve svoje obaveze o za{titi i zbriwavawu `ivotiwa, pa i pasa lutalica osnivawem gradskog azila. Iz lokalne uprave tako|e napomiwu da su vlasnici svih azila po zakonu du`ni da obezbede prostor za sme{taj `ivotiwa i finansijska sredstva za wegov rad i brigu o `ivotiwama.

- Mi smo tra`ili da nam predaju pse i da ih smestimo u gradski azil, ali oni su odbili. Nije ta~no da smo dobili 26 miliona dinara za zbriwavawe `ivotiwa, nego samo pet miliona i to iz gradskog buxeta. Mi ne}emo dozvoliti da ispune pretwu i ugro`e bezbednost gra|ana – istakla je ~lan GV za ekologiju i komunalije Suzana Duli}.

U Udru`ewu „Prijateq” su re{eni da puste pse, pa ukoliko se na ulici na|e 700 pasa, na tu`iocu je da odredi o ~ijoj i kojoj se krivi~noj odgovornosti radi.

A.A.

Krv daju Novobe~ejci NOVI BE^EJ: Crveni krst op{tine Novi Be~ej i Slu`ba za transfuziju krvi Zrewanin, organizuju sutra akciju okupqawa dobrovoqnih davalaca krvi, koja }e se odr`ati u fiskulturnoj sali Osnovne {kole „Miloje ^ipli}”. Decembarske akcije okupqawa najhumanijih gra|ana ve} su uspe{no organizovane u IGK „Polet” u Novom Be~eju, Kumanu i Bo~aru.

Organizatori o~ekuju veliki odziv dobrovoqnih davalaca krvi, kako to i prili~i op{tini koja je pro{le godine, zahvaqu}i uspe{nim akcijama prkupqawa rezervi krvi, dobila laskavo priznawe „najhumanije sredine” u Vojvodini i Srbiji.

M. K.

Progla{eni naj~itaoci NOVI BE^EJ: Narodna blioteka Novi Be~ej proglasila je navrednije ~itaoce biblioteke u ovoj godini. Prema podacima biblioteke, najvi{e kwiga su u ovoj godini pozajmili Aleksandar Bo`i}, Eva Pecrski i Ilona Le`ai}. Za wih je biblioteka pripremila na poklon kwige i besplatnu ~lanarinu za 2011. godnu. ^lanarima }e u narednoj godini ostati nepromewena – 500 dinara za odrasle i 300 dinara za decu.

M. K.

Semafor sa zvu~nom signalizacijom

ZAVR[ETAK RADOVA U CENTRU SOMBORA

Zvu~ni semafor za slepe i slabovide SOMBOR: U sklopu zavr{nih radova na pe{a~koj zoni u Ulici Kraqa Petra i Trga Cara Uro{a, na raskrsnici ove dve saobra}ajnice sa Vencem Stepe Stepanovi}a, postavqena je nova svetlosna signalizacija, koja je dopuwena sa zvu~nom signalizacijom kako bi se obezbedila sigurnost slepih i slabovidih osoba, koje tuda prolaze. Na uva`avawu potreba slepih i slabovidih osoba, varo{kim projektantima i vlastima su se zahvalili i predstavnici republi~kog i pokrajinskog Saveza slepih, kao i lokalnog, somborskog, Udru`ewa slepih i slabovidih. koji su zajedno sa gradona~elnikom Nemawom Deli}em i bili prvi korisnici ovog semafora opremqenog zvu~nom signalizacijom. Jelena Stojanovi} iz Saveza slepih Srbije je naglasila da su govorni ure|aji na semaforima od velikog zna~aja za slepe osobe, te dodala da je grad Sombor postavqaju}i re-

qefne plo~e na trotoaru, ulo`io i dodatna sredstva kako bi i pristup pe{a~kom prelazu, prilagodio osobama sa ovim hendikepom.

O zna~aju semafora za slepe govorili su i Uro{ Tadi} (Pokrajinski savez slepih i slabovidih), te Mile Juras (Udru`ewe slepih i slabovidih Sombor), kao i Radovan Savi} predstavnik firme „PUPIN Telekom”, koja je izradila govorne ure|aje za semaforsku signalizaciju.

- Nastoje}i da obezbedimo {to boqu integraciju na{ih sugra|ana sa hendikepom, zavr{avaju}i rekonstrukciju glavne ulice obezbedili smo i semafore za slepe i slabovide gra|ane. Ovo je samo jedan od koraka koje }emo preduzimati kako bi vam `ivot u~inili lep{im i kretawe bezbednijim – rekao je Nemawa Deli}, najavquju}i daqe akcije u olak{avawu `ivota svojim sugra|anima sa mawe sre}e u `ivotu. M. Miqenovi}

- Bilo je naloga, ali, kao i u svim drugim slu~ajevima, do prinudnog izvr{ewa nije do{lo. U Kikindi nikada nije poru{en nijedan bespravno podignut objekat - ka`e Sredi}.

Sa preseqewem gara`a podignutih na travwacima i u dvori{tima sa~eka}e se do prole}a. Do tada, vlasnici imaju vremena i sami da se sna|u i uklone ih sa javnih povr{ina, ka`u u Op{tinskoj upravi.

A. \uran

VESTI Ostavke i imenovawa APATIN: Odbornici SO Apatin imenovali su Koviqka Pisara za sekretara SO, jer je dosada{wi sekretar Margarita Kova~evi} dala ostavku iz li~nih razloga. Za zamenika predsednika Op{tinske izborne komisije imenovan je Zoran Mati}, umesto Vlade Miqevi}a koji je dao ostvaku. Za direktora Op{tinskog kulturnog centra u Apatinu imenovan je akademski slikar Nino Kusturica, koji do sada bio v.d. direktor ove ustanove.

Zbog ovog imenovawa Kusturica je razre{en ~lanstva u Nadzornom odboru ustanove, a umesto wega imenovan je Du{an Popovi}. Odbornici SO su imenovali i Savet za dru{tveno ekonomski razvoj op{tine, odnosno Savet za realizaciju Strategije koji ima 35 ~lanova, a za predsednika Saveta imenovan je zamenik predsednika Op{tine Miodrag Baki}.

J. P.

Dobitnici Nagrade grada Zrewanina ZREWANIN: Ovogodi{wi dobitnici „Nagrade grada Zrewanina” su nekada{wi predsednik Skup{tine op{tine Du{an Radakovi}, glavni urednik lista „Republika” Neboj{a Popov, direktor Savremene galerije Radovan @ivanki} i vlasnik izdava~ke ku}e ”Agora” Nenad [apowa, saop{teno je ju~e iz kabineta predsednika lokalnog parlamenta. Dobitnicima }e nagrade biti uru~ene sutra u 18 sati, na sve~anosti u Baroknoj sali Gradske ku}e. Ovom prilikom }e, tako|e, biti uru~eno i devet nagrada mladim talentima grada Zrewanina. @. B.

Izglasali samodoprinos NOVO MILO[EVO: Ve}ina `iteqa Novog Milo{eva, najve}eg naseqa novobe~ejske op{tine, na referendumu koji je trajao od 9. do 18. decembra, izjasnila se za uvo|ewe, odnosno produ`ewe mesnog amodoprinosa od januara 2011. do decembra 2016. godina. Prema rezultatima referenduma, na koji je iza{lo 60,57 odsto gra|ana sa pravom glasa, za samodoprinos je glasalo 56,53 odsto bira~a. Kako se ra~una, za narednih pet godina ostvari}e se prihod od oko 60 miliona dinara, novac je namewen za izgradwu i rekonstrukciju vodovoda, izgradwu i rekonstrukciju ki{ne kanalizacije, izgradwu i odr`avawe puteva, trotoara i prelaza u nasequ, za{titu `ivotne sredine, finansirawe kulture, sporta i dru{tvenih organizacija, kao i za u~e{}e u finansirawu projekata zna~ajnih za Novo Milo{evo.

M. K

Podela paketi}a BE^EJ: Dru{tvo za afirmaciju osoba s invaliditetom „Feniks-Plus” iz Be~eja nastavqa s lepom tradicijom uo~i Bo`i}nih i Novogodi{wih prazika. U pitawu je akcija dodeqivawa paketi}a za decu ~lanove Dru{tva.

- Imamo izuzetnu saradwu s Tr`nim centrom KTC u ~ijem restoranu odr`avamo skupove. Tako }e biti i danas u 17 sati, kada }emo najmla|ima uru~iti paketi}e.

U~e{}e }e uzeti, kao i lane, de~ica iz ovda{weg vrti}a „Garfild”, a posle }e se, zajedno s na{om decom poslu`iti soki}ima i slatki{ima - rekao je predsednik „Feniks-Plus” Stevan Markov. V. J.

12

CRNA HRONIKA

sreda22.decembar2010.

HAVARIJA U „LIVNICI KIKINDA”

Iscurilo 12 tona te~nog liva Do velike havarije u topionici AD „Livnice Kikinda“ u Kikindi do{lo je ju~e u 2.20 ~asa zbog o{te}ewa obloge na dnu indukcione pe}i. Usled havarije izlilo se oko 12 tona te~nog liva u tankvan ispod pe}i, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi.

U havariji nije bilo povre|enih, ali, kako se navodi u saop{tewu, pri~iwena je velika materijalna {teta.

Brzom intervencijom i hla|ewem iscurelog liva Vatrogasna jedinica Kikinda spre~ila je nastajawe po`ara.

M. Mr.

PO@AR U RADIONICI U PETROVARADINU

Izgorela tri vozila, gazda povre|en U ju~era{wem po`aru na Petrovaradinu, oko podneva, izgorela je gara`a-radionica, ~iji je gazda V. J. (60) povre|en. Wemu je odmah ukazana medicinska pomo}, te je otpu{ten uz lak{e opekotine.

Kako nezvani~no saznajemo, do po`ara je do{lo prilikom

varewa vozila, kada je jedna varnica pala na prosuto gorivo, nakon ~ega je odmah buknula vatra.

Tom prilikom stradala su i tri vozila koja su bila u gara`i.

Ipak, radnici su brzo reagovali i uspeli da ugu{e vatru, te ceo doga|aj nije imao fatalni zavr{etak.

D. B.

UPRKOS TOME [TO JE BIV[EM PREDSEDNIKU FSS-a ZVEZDANU TERZI]U UKINUT PRITVOR

Novu odluku ~eka iza re{etaka Apelacioni sud u Beogradu ponovo je ukinuo odluku Vi{eg suda o produ`avawu pritvora Zvezdanu Terzi}u. Kako saznaje B-92, on ostaje u pritvoru do nove odluke.

Apelacioni sud je predmet biv{eg predsednika Fudbalskog saveza Srbije vratio na ponovno odlu~ivawe, saznaje B-92 u tom sudu.

Portparolka Apelacionog suda Mirjana Piqi} rekla je da je taj sud 2. decembra ukidao re{ewe o Terzi}evom privoru, ali da je prvostepeni sud ponovo doneo isto re{ewe, bez dodatnih obrazlo`ewa, pa je doneta identi~na odluka.

– Po nala`ewu Apelacionog suda, prvostepeni sud nije po-

opasnost od bekstva i stoga podr`ava odluku o pritvoru, ali je re{ewe ukinuo zbog proceduralnih razloga i nejasnog obrazlo`ewa.

Terzi} ostaje u pritvoru dok nove odluke Vi{eg suda. Ina~e, Terzi} i wegova tri saradnika se terete da su nezakonito prisvojili oko ~etiri miliona evra od transfera fudbalera OFK „Beograd“ u inostrane klubove. Za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koje se terete, zapre}ena je kazna od dve do 12 godina zatvora.

Terzi} se predao policiji 11. novembra posle dvoipogodi{weg bekstva.

Terzi} je od 24. novembra na Vojnomedicinskoj akademiji

Zvezdan Terzi}

stupio po ranijem nalogu ovog suda i otklonio bitne povrede postupka koji se odnose na individualizaciju razloga zbog kojih i daqe stoji osnov za produ`ewe pritvora, koji se ti~e posebno te{kih okolnosti krivi~nog dela – rekla je za B-92 Mirjana Piqi}.

Kako je kazla, Apelacioni sud ostaje pri stavu da postoji

zbog problema sa srcem i nesnosnih glavoboqa. On je na VMA preba~en iz Okru`nog zatvora u Beogradu desetak dana posle predaje.

Po~etak su|ewa Terzi}u i trojici wegovih saradnika zakazan je za 17. januar 2011. u Vi{em sudu, pred sudskim ve}em sudije Danka Lau{evi}a.

E. D.

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

[vercovana garderoba u kamionu Na grani~nom prelazu Batrovci li{en je slobode slovena~ki dr`avqanin Du{ko B. (54), kada je kamionom „volvo“ poku{ao da u Srbiju pro{vercuje garderobu,

namewenu daqoj prodaji, u vrednosti od 2,8 miliona dinara.

Naime Du{ko B. se prilikom kontrole na granici u~inio sum-

wiv pograni~nim policajcima i carinicima, pa su detaqnim pregledom kamiona „volvo“ slovena~ke registracije prona{li sakrivenu garderobu. Zbog osnovane sumwe da je Du{ko B. po~inio krivi~no delo krijum~arewa predat je sa krivi~nom prijavom istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Sremskoj Mitrovici, koji je nakon saslu{awa i provedenog dokaznog postupka Du{ka B. kaznio nov~anom i uslovnom zatvorskom kaznom.

Kona~nu visinu nov~ane i uslovne zatvorske kazne odredi}e sudsko krivi~no ve}e, kada }e izre~ene kaznene mere postati i pravosna`ne.

S. B.

DNEVNIK

NEUSPELA PQA^KA CVE]ARE NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

Gra|ani uhvatili osumwi~enog za razbojni{tvo Novosadska policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati Miloradu M. (1976) iz Zemuna, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva. On se tereti da je preksino}, maskiran, u{ao u jednu novosadsku cve}aru, i uz pretwu, od radnice oduzeo odre|enu koli~inu novca, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Policija ga je li{ila slobode odmah nakon izvr{ewa ovog krivi~nog dela i u zakonskom roku bi}e priveden nadle`nom sudu.

Policija je pozvala gra|ane koji su ranije o{te}eni, a prepoznaju osumwi~enog s fotogra-

Milorad M.

Razbijena kasa

Novac za koji se sumwa da ga je oteo razbojnik

Policijski uvi|aj u cve}ari

fije kao izvr{ioca, da se jave na telefon 021/488–41–42.

Kako javqa novosadski Radio 021, Rade K. s Novog naseqa spre~io je pqa~ka{a cve}are „Breza“ da pobegne s plenom oboriv{i ga na zemqu u trenutku kada je ovaj istr~ao iz radwe, a potom su pritr~ala jo{ dva prolaznika i pomogla mu da lopova zadr`i do dolaska policije.

Trideset~etvorogodi{wi Milorad M. uhap{en je preksino} oko 19 ~asova neposredno posle, kako se sumwa, poku{aje pqa~ke cve}are „Breza“ na Bu-

levaru Jovana Du~i}a 13 na Novom nasequ.

Milorad M. se tereti da je u{ao u cve}aru kada u woj nije bilo mu{terija, pro{ao iza pulta i odgurnuo prodava~icu na putu do kase, ali mu se ona usprotivila i poku{ala da ga zaustavi.

– Ipak je bio mnogo sna`niji od mene pa me je oborio na zemqu i odneo sve {to je mogao da izvadi. Kada je krenuo ka vratima, oduzeo mi se glas, ali sam ipak uspela nekako da dozovem u pomo} – ispri~ala je prodava~ica.

Rade K. (zbog bezbednosti je zamolio da mu se ne otkrije prezi-

me), koji je tuda {etao, ~uo je dozivawe u pomo} i uhvatio osumwi~enog za pqa~ku u trenutku kada je ovaj be`ao iz radwe.

– Pali smo u blato, izuzetno je jak. Da mi nisu pritr~ali ostali gra|ani, sigurno bi uspeo da me savlada i pobegne – izjavio je Rade za Radio 021.

Patrola policije je stigla za mawe od minut i kod Milorada M. prona{la oko 13.000 dinara.

Dok su ga uvodili u kola, pretio je Radetu, ali se kasnije smirio. Bio je pod dejstvom narkotika i odranije je poznat policiji. Gra|ani koji su se oku-

pili oko cve}are ka`u da je ne{to ranije u{ao i u obli`wu prodavnicu obu}e, ali nije sigurno da li je i tamo poku{ao da otme pazar.

Cve}ara „Breza“ se nalazi u najprometnijem kraju Novog naseqa, odmah do po{te koja je ranije ve} bila pqa~kana, odnosno kod „Rodi}eve“ radwe u staroj Robnoj ku}i. Zbog nepostojawa stanice policije u ovom kraju Novog Sada, pqa~ke i obijawa su u~estali, a to najboqe znaju vlasnici automobila koji svakodnevno ostaju bez delova sa svojih kola.

E. D.

PRIVEDEN MLADI] U NI[U

[IRI SE MRE@A ALTERNATIVNIH SANKCIJA

Hap{ewe zbog pqa~ke Vojvo|anske banke

Somborci na robiju kod ku}e

Policija je privela Aleksandra \. (29) iz Ni{a zbog sumwe da je u~estvovao u pqa~ki Vojvo|anske banke u tom gradu po~etkom marta ove godine, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi.

Sumwa se da je Aleksandar \., zajedno sa ve} uhap{enim Petrom J. (36) i Draganom P. (32), upao maskiran u Vojvo|ansku banku u Episkopskoj ulici, odakle su odneli oko 50 miliona dinara, rekli su u policiji na konferenciji za novinare. Wih trojica su, kako je re~eno, uz pretwu oru`jem, zadali vi{e udaraca dvojici radnika obezbe|ewa banke. Oduze-

ti novac nije na|en, ali je wegov deo pu{ten u opticaj, naveli su u policiji, i dodali da nastavqaju operativni rad na tom slu~aju.

U policiji su napomenuli da za sada nemaju saznawa o tome da li su osumwi~eni za pqa~ku Vojvo|anske banke ume{ana i u pqa~ku Po{tanske {tedionice u Ni{u 24. aprila ove godine, kada je ukradeno vi{e miliona dinara.

Aleksandar \. se sumwi~i da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva, a istra`ni sudija Vi{eg suda u Ni{u odredio mu je pritvor od mesec dana, kazali su u policiji.

(Tanjug)

Direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} i gradona~elnik Sombora Nemawa Deli} potpisali su ju~e, u Skup{tini grada Sombora, Memorandum o saradwi u sprovo|ewu alternativnih sankcija, saop{teno je iz te uprave.

Sombor je na ovaj na~in postao sedmi grad u Srbiji u kojem }e se sprovoditi alternativne sankcije, odnosno koji }e osu|enicima omogu}iti da kaznu odslu`e radom u javnom interesu, a izvr{ewe uslovne osude pod za{titnim nadzorom, kao i ku}ni zatvor. Memorandum reguli{e na~ine uspostavqawa saradwe izme|u Povereni~ke slu`be, koja deluje u

okviru Odeqewa za tretman i alternativne sankcije Uprave i organizacija i institucija u kojima }e biti izvr{avana kazna rada u javnom interesu, uslovna osuda sa za{titnim nadzorom, kao i kazna zatvora u prostorijama u kojima osu|eni stanuje. Time su se stekli svi uslovi za otvarawe povereni~ke kancelarije u ovom gradu, navodi se u saop{tewu.

Sve~anom potpisivawu prisustvovali su na~elnica Odeqewa za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Du{anka Gari} i upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Somboru Nikola Ili}.

(Tanjug)

HRVATSKA USTUPA BEOGRADU SLU^AJ MILENE KLIPI]-KARAN

Gowewe osumwi~ene u Srbiji Nadle`ne hrvatske vlasti prepustile su organima gowewa Srbije krivi~ni postupak protiv Milene Klipi}, sada Milene Karan, jedne od retkih `ena s poternica hrvatske policije, osam godina nakon {to je protiv we otvorena istraga zbog prevara u privrednom poslovawu.

Po pisawu medija, policija ju je sumwi~ila da je od 17. maja do 20. juna 2001. godine kao odgovorna osoba preduze}a „Klipi} trgovina“ iz Velike Gorice naru~ivala raznovrsnu robu, pokazuju}i pri tome la`nu dokumentaciju iz koje je ispadalo da je preduze}a solventno, iako je znala da ono nema

dovoqno novaca za pla}awe naru~enih i isporu~enih klima-ure|aja, prehrambenih artikla, lova~ke, foto i kompjuterske opreme i drugih artikala. Time je 21 hrvatsko preduze}e o{tetila za ukupno 853.251 kunu (115.507 evra).

Kako je me|u o{te}enim preduze}ima iz Koprivnice, Rijeke i drugih sredina bila i ~akove~ka Robna ku}a „Me|imurska – BS“ i preduze}e MEISO iz Gori~ana, Op{tinsko tu`ila{tvo iz ^akovca dalo je zahtev za istragu koja je otvorena 19. februara 2002. u vara`dinskom `upanijskom sudu. Re{ewe o sprovo|ewu istrage doneto je pre

ispitivawa Klipi}eve, s obzirom na to da ona nikad nije bila dostupna sudu, zbog ~ega je 2002. za wom raspisana i poternica.

Kako nije privedena, istraga je prekinuta zbog wene nedostupnosti. Policija je lane saznala da je Milena Klipi} promenila prezime u Karan i da je stekla dr`avqanstvo Srbije. S obzirom na to, kao i na praksu u takvim slu~ajevima, op{tinski tu`ilac predlo`io je vara`dinskom `upanijskom sudu da se krivi~no gowewe okrivqene ustupi pravosudnim organima Srbije, a s time su se slo`ila i o{te}ena preduze}a.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

13

U BLIZINI EKONOMSKE [KOLE U CENTRU NOVOG SADA

Za obra~un u~enika bili spremni i no`evi U neposrednoj blizini Ekonomske {kole u Novom Sadu preksino} se sukobilo desetak u~enika, od kojih su neki imali no`eve.

Najgore je izbegnuto, mo`da zahvaquju}i brzoj intervenciji policije, koju je pozvao jedan od slu~ajnih prolaznika, saznaje Radio 021. On ka`e da su se u trenutku, kada se na{ao na trotoaru kod glavne po{te, u~eni-

ci verbalno i fizi~ki obra~unavali.

– I u tom trenutnku je jedan od wih po~eo da tr~i, nose}i neku sataru, no`, dok su ga trojica dr`ala za ruku. A ta druga dva de~ka, koja su be`ala od wega, oti{la su na parking.

Onda su i oni izvadili neke no`eve i sva|ali su se – ka`e o~evidac ovog sukoba, i dodaje da je policiju pozvao ~im je vi-

DIREKTOR VAC-a DEMANTUJE DA JE SVOJEVREMENO ALEKSANDRU TIJANI]U NU\ENO 1,5 MILION EVRA

Bodo Hombah: O novcu se nije pri~alo Direktor VAC-a Bodo Hombah izjavio je da se s generalnim direktorom RTS-a Aleksandrom Tijani}em sreo samo jednom, 2005. godine, i demantovao da je „VAC grupa“ Tijani}u nudila milion i po evra.

Povodom izjava koje je biznismen Stanko Suboti} Cane, za kojim je Srbija raspisala Interpolovu poternicu, izneo u emisiji „Izme|u redova“, „VAC grupa“ je uputila na Hombahovu izjavu iz 2009. u kojoj je potvrdio susret s Tijani}em. Kako je VAC saop{tio, on je tada rekao da se s Tijani}em sastao 19. maja 2005. godine, i da se nakon toga nisu vi|ali. „Gospodina Tijani}a sam prvi put sreo 19. maja 2005. godine izme|u 20.30 i 23.45, nakon ~ega nikada vi{e nisam s wim pri~ao. Gospodin Suboti}, koji je u tom trenutku bio na{ poslovni partner u ‘Futuri plus’, poveo je gospodina Tijani}a na ve~eru koja se odr`avala u Dizeldorfu. Imao sam utisak da su gospoda prijateqi i gospodin Tijani} mi je u toku razgovora na uverqiv na~in objasnio {ta }emo mi, odnosno {ta }e VAC sve pogre{no da uradi svojim u~e{}em u dru{tvu ‘Politika novine i magazini’. O novcu se nije pri~alo“, izjavio je tada Hombah.

Kako se navodi u saop{tewu VAC-a, koje prenosi B-92, Bodo Hombah se se}a prijatne ve~ere tokom koje je s Tijani}em

razmenio iskustva s obzirom na zajedni~ku pro{lost kao ministara u vladama svojih dr`ava. Hombah nije `eleo toj izjavi ni{ta da doda, navode}i da je informacija da je „VAC grupa“ ponudila milion i po evra Tijani}u besmislena. „Nijedan menaxer u kompaniji ne zara|uje toliko“, saop{teno je iz VAC-a.

Suboti} je u nedequ na TV B-92 izjavio da je Aleksandar Tijani} od direktora VAC-a Bode Hombaha tra`io dva miliona evra da bi mu sredio probleme oko kupovine „Ve~erwih novosti“. On je u emisiji rekao da mu je Tijani} tra`io da ga upozna s Hombahom, nakon {to je do{lo do problema s privatizacijom „Novosti“, a onda su, ka`e, otputovali u Nema~ku kod Hombaha.

Direktor RTS-a Aleksandar Tijani} negirao je da je sa Suboti}em putovao u Nema~ku, a povodom optu`bi izre~enih u emisiji TV B-92 „Izme|u redova“ najavio protiv Suboti}a tu`bu za klevete i la`i.

Tijani} je Tanjugu u nedequ rekao da nikada nije putovao sa Suboti}em u Nema~ku, ve} da je u Esen oti{ao sam na pregovore s Bodom Hombahom o prelasku.

– VAC mi je ponudio mesto direktora medija za Jugoisto~nu Evropu i premiju od 1,5 milion evra za prelazak – rekao je Tijani}.

deo da su u~enici naoru`ani no`evima.

Hladno oru`je, ba{ kao i neki od u~enika, nestali su ~im su primetili policiju, koja po dolasku nije mogla mnogo u~initi. Kako je Radiju 021 nezvani~no re~eno u policiji, patrola nije imala nad kim da interveni{e zbog naru{avawa javnog reda i mira jer su se u~enici razbe`ali, a zate~eni su negi-

rali da je do{lo do tu~e. Po{to nije bilo povre|enih, niti no`eva, sve se zavr{ilo na poku{aju privo|ewa jednog od u~enika, kojem je prisustvovao i novinar Radija 021. Do toga je do{lo jer ni nakon upozorewa u~enik nije hteo da se smiri.

Kada ga je policajac doveo do automobila, po~eo je da moli da ga pusti, {to je policajac nakon malo vikawa i u~inio.

Policija po evropskim standardima Ministarstvo unutra{wih poslova organizova}e danas u Beogradu javnu raspravu o strategiji razvoja MUP-a od 2011. do 2014, dokumentu ~iji je ciq da Srbija dobije policiju po standardima EU, kao i da policija bude u slu`bi gra|ana.

U ciqu izrade kona~nog teksta strategije, na javnoj raspravi u~estvova}e predstavnici MUP-a, lokalne samouprave, pravosudnih organa, obrazovnih ustanova i me|unarodnih organizacija, najavio je MUP. Javna rasprava na istu temu prekju~e je bila organizovana u Policijskoj upravi u Subotici, a ju~e u ni{koj policijskoj upravi.

U nacrtu strategije, koji je objavqen na internet-stranici MUP-a, navedeno je da se Ministarstvo trenutno suo~ava s vi{estrukim izazovima reforme policije. „U kontekstu opredeqewa Srbije da se integri{e u EU i u okviru op{te reforme javne uprave, reforma policije ima za ciq nepovratnu transformaciju u modernu, efikasnu, efektivnu, demokratsku i odgovornu policiju, koja je u skladu s EU standardima i modelima“, ka`e se u nacrtu. Navodi se i da bi MUP, da bi sproveo komunitarno pravo (pravo evropskih zajednica) i podr`ao standarde evropskog administrativnog prostora,

trebalo da unapredi strategijski menaxment.

Predlo`eno je i da svaki od sektora MUP-a usvoji sektorsku strategiju razvoja, koja }e biti u skladu sa strategijom razvoja MUP-a od 2010. do 2014, kao i da Direkcija policije usvaja strate{ki plan policije.

Isti~e se i da }e MUP svake godine usvajati listu prioritetnih reformskih projekata s kojima }e konkurisati za inostranu razvojnu pomo} i donacije.

U nacrtu se ukazuje na to da }e ja~awe kapaciteta za strategijsko upravqawe i rukovo|ewe omogu}iti jasnu podelu nadle`nosti i koordinaciju reform-

Maloletnici sumwivi za provaqivawe

Kawi{ka policija rasvetlila je sedam krivi~nih dela kra|a iz ku}a i vikendica na teritoriji op{tine Kawi`a, po~iwenih u posledwa dva meseca, za {ta su osumwi~ena dvojica maloletnika.

Protiv S. K. (1994) i A. K. (1995) iz Kawi`e policija je

najavila podno{ewe odgovaraju}ih krivi~nih prijava zbog osnova sumwe da su provaqivali u ku}e i vikendice, iz kojih odnosili tehni~ku robu, alat, posu|e, prehrambene proizvode i drugo.

M. Mr.

GORELO U KAWI@I

Starica nastradala u po`aru Margit Kiraq (1934) iz Mola izgubila je `ivot u po`aru u svojoj porodi~noj ku}i u tom mestu, u Grobqanskoj ulici 59. Po`ar je izbio pro{le no}i oko 3.30 sata, a kada su kom{ije primetile vatru, starici nije bilo spasa.

Vatrogasna jedinica iz Ade ugasila je po`ar i spre~ila wegovo {irewe na druge objekte.

Policija je saop{tila da se uzrok po`ara utvr|uje, a da je telo nastradale `ene poslato

na obdukciju u Novi Sad, na Institut za sudsku medicinu.

Nesre}na `ena je, kako smo saznali, `ivela sama u ku}i i bila je bolesna, stalno je le`ala, a pose}ivao ju je unuk i nosio joj hranu. Po pri~awu kom{ija i rodbine, u spava}oj sobi nije lo`ila vatru, ali bila je pu{a~ pa se pretpostavqa da je mo`da zaspala s cigaretom i izazvala po`ar, ili je mo`da uzrok u neispravnim elektri~nim instalacijama.

M. Mr.

ni~an komentar nisu mogli da nam daju jer su i direktor i pomo}nica direktora ju~e bili slu`beno odsutni.

STRATEGIJA RAZVOJA MUP-a

RASVETQENO SEDAM KRA\A U KAWI[KOJ OP[TINI

SMRT MARGITE KIRAQ U MOLU

U Ekonomskoj {koli su Radiju 021 rekli da su ~uli za obra~un, ali da najverovatnije nije re~ o u~enicima te {kole. Zva-

Planuo „mercedes” U po`aru koji je izbio u Republikanskoj ulici u Kawi`i, u no}i izme|u ponedeqka i utorka, pet minuta posle pono}i, o{te}en je putni~ki automobil marke „mercedes“.

Vozilo je bilo pakrirano na ulici, a kako je saop{teno iz PU Kikinda, do po`ara je do{lo usled kvara na elektoinstalacijama.

Pri~iwena materijalna {teta procewuje se na oko milion dinara.

M. Mr.

POKU[AJ SAMOUBISTVA U SENTI

Pucao sebi u glavu Laslo M. (1956) iz Sente naneo je sebi, preksino} oko 19 ~asova u porodi~noj ku}i, te{ke telesne povrede vatrenim oru`jem u vidu prostrelne rane u predelu glave. On je prevezen u Urgentni centar u Novom Sadu.

Kako saznajemo, u pitawu je poku{aj samoubistva i Laslo M. je pi{toqem, koji je uredno registrovan na wegovo ime, pucao sebi u glavu, navodno

zbog problema u poslovawu svoje firme.

M. Mr.

skih aktivnosti u svim organizacionim jedinicama.

MUP }e razvijati kapacitete i znawa za upravqawe promenama i rizicima, rukovo|ewe timovima, upravqawe kvalitetom i projektima, predvi|eno je u tom dokumentu. „Polazna osnova novog pristupa rukovo|ewa na strategijskom nivou je stav da je policija u slu`bi gra|ana, a policajac gra|anin u uniformi“, navodi se u nacrtu. Ukazuje se i na to da je potrebno obezbediti ravnomeran razvoj represivnog i reaktivnog modela s preventivnim i proaktivnim modelom policijskog rada. „Daqim razvojem pravnih, organizacionih i tehni~ko-tehno-

lo{kih i qudskih resursa obezbedi}e se uslovi za funkcionisawe kriminalisti~ko-obave{tajnog sistema“, predvi|eno je u dokumentu. Navodi se i da }e usmeravawe na analiti~ki rad omogu}iti pripremu operativnih i strate{kih analiza i procenu pretwi na osnovu kojih }e postupati operativni sastav policije.

Ukazuje se na to da je potrebno sprovesti reviziju na~ina prikupqawa informacija, wihovog skladi{tewa i pristupawa wim „i obezbediti da se kriminalisti~ko-obave{tajni podaci iz svih linija rada MUP-a ukr{taju u odre|enoj centralnoj bazi“. Analiza }e omogu}iti da materijalni i qudski resursi budu upotrebqeni ciqano, te da se na osnovu wih deluje preventivno, navedeno je u nacrtu, u kojem se isti~e da je potrebno razviti i sve druge oblike preventivnog rada. Isti~e se i da je potrebno daqe razvijati sve mehanizme pomo}i i za{tite `rtava krivi~nih dela, „naro~ito onih s elementima nasiqa“.

U nacrtu se ukazuje i na to da }e se daqim razvojem Nacionalnog kriminalisti~kog centra obezbediti nivo rada koji omogu}ava upotrebqivost dokaza po standardima EU, kao i da je potrebno obezbediti razvoj forenzi~kih kapaciteta u skladu s nau~nim dostignu}ima.

(Tanjug)

DANAS U SPECIJALNOM SUDU

Ponovqeno ro~i{te za oduzimawe ku}e Legiji Specijalni sud u Beogradu zakazao je za danas ponovqeno glavno ro~i{te povodom zahteva Tu`ila{tva za organizovani kriminal da se biv{em komandantu nekada{weg JSO-a Miloradu Ulemeku Legiji, pravosna`no osu|enom na maksimalnu kaznu zatvora po optu`bama za razna krivi~na dela od 2000. do 2003. godine, trajno oduzme stan, zbog sumwe da je ste~en novcem “proisteklim iz niza krivi~nih dela”.

Postupak se ponavqa po odluci Apelacionog suda u Beogradu od 27. jula, kojom je uva`ena `alba Ulemekove odbrane, te ukinuto prvobitno re{ewe Specijalnog suda o usvajawu zahteva Tu`ila{tva.

Advokat Slobodan Milivojevi}, Ulemekov pravni zastupnik, u izjavi za “Dnevnik”je istakao da je Apelacioni sud u svojoj odluci konstatovao da se „u `albi obrane protiv prvostepenog re{ewa osnovano osporava pravilnost utvr|enog ~iweni~nog stawa“. Branilac je najavio da }e na ponovqenom ro~i{tu pred Specijalnim sudom biti istaknuta desetina dokaznih predloga, od kojih je ve}inu odbrana ve} iznosila u prvom postupku, kao i u

`albi Apelacionom sudu. Advokat Milivojevi} je citirao tvrdwe svog klijenta po kojima je „Ulemek stan s nusprostorijama i gara`om – polovinu ku}e u beogradskom nasequ Cerak povr{ine 178 kvadrata – stekao legalno 1998. godine kad mu je Slu`ba, kao pukovniku DB-a, re{ila stambeno pitawe zbog pro{irewa porodice“. Tada je, navodi advokat Milivojevi} tvrdwe brawenika, „Ulemek svoj stan u Ulici Qutice Bogdana 2 u Beogradu ustupio jednom radniku DB-a, a Slu`ba je wemu na `irora~un kod Kapital banke iz novca Savezne uprave carina, uplatila 374.409 nema~kih maraka, za koje je iste 1998. godine, kupio stan na Ceraku od ’Stankom korporacije’“.

Milivojevi} nagla{ava da je “u re{ewu Apelacionog suda iznet stav da je prvostepeni sud morao da utvrdi da li je osu|eni Ulemek ustupio svom poslodavcu stan u Ulici Qutice Bogdana, kao i da je ukazano na to da je nesporno da je iznos od 374.409 nema~kih maraka, na ime kupoprodajne cene stana, upla}en na ra~un ’Stankom korporacije’ AD Beograd“.

J. J.

14

sreda22.decembar2010.

RO\ENDAN INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE

^etiri i po decenije borbe protiv raka

Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici danas proslavqa 45 godina rada. Ovoj ustanovi gravitira stanovni{tvo cele Vojvodine jer je to jedina onkolo{ka ku}a u Pokrajini tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite, visokospecijalizovana za le~ewe onkolo{kih bolesnika. Mawih ili ve}ih pote{ko}a u radu je bilo, ali je karakteristi~no da je iz godine u godinu Institut napredovao u le~ewu pacijenata, obrazovnom i nau~noistra`iva~kom radu. O zna~aju ove ku}e za le~ewe gra|ana, izme|u ostalog, govore i brojke. Samo u prvih 11 meseci ove godine na Institutu za onkologiju Vojvodine bilo je oko 7.500 bolesnika. Zauzetost posteqnog fonda je bila 76 odsto, s

bavili smo hirur{ki no` s radio-frekventnim generatorom za ablaciju tkiva, dopunili monitoring- sistem pacijenata, obnovili sistem za bolni~ku signalizaciju, kupili nov aparat za anesteziju, nadgradili digitalni mamograf novim softverom, unapredili magnet od tri tesle i nadgradili softver na{eg informacionog sistema. Imali smo i dve ve}e donacije, od gotovo pola miliona dolara od Me|unarodne atomske agencije, za nadgradwu sistema za planirawe i obradu planirawa radioterapije ra~unarima, softverom i za obuku kadra, i donaciju od farmaceutske firme „Merk“ od koje smo dobili aparat za odre|ivawe mutacija jednog gena koji je izuzetno zna~ajan u odre|ivawu

Kako smawiti liste ~ekawa – Od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo imamo obe}awe da }e se naredne godine pove}ati broj aparata za terapiju zra~ewem. U ovom trenutku imamo dva aparata za zra~ewe i jedan star trideset godina koji se stalno kvari i na koji ne mo`emo ra~unati. Po nekim sredwim standardima, Vojvodini bi na dva miliona stanovnika trebalo osam aparata za zra~ewe jer se s dva ne mo`emo re{iti liste ~ekawa. Sada pacijenti kojima je zra~ewe neophodno u ciqu izle~ewa ~ekaju do dva meseca, a oni koji se zra~e radi ubla`avawa ili eliminisawa tegoba – i do ~etiri meseca – ka`e dr Jovanovi}. ostvarenih 60.500 bolesni~kih dana. Najvi{e je bilo bolesnica s rakom dojke i bolesnika s malignim neoplazmama organa za varewe. Na tre}em mestu su bolesnice s ginekolo{kim tumorima. Na Institutu je ukupno ostvareno vi{e od 80.000 raznih medicinskih usluga.

– Ova godina je bila izuzetno te{ka, pre svega zbog finansirawa Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, ali i zbog problema s dopunskim radom koji nismo obavqali u punom obimu, pa su nabavke nove opreme bile mawe nego {to su bile ranijih godina – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Tokom ove godine na-

i prognozi le~ewa bolesnika s metastatskim rakom debelog creva.

Na Klinici za radiolo{ku terapiju zaposleno je nekoliko mladih lekara da bi se razre{io nedostatak kadrova. Snabdevenost citostaticima je bila uglavnom dobra, osim jednog kra}eg perioda zbog wihovog nedostatka na nivou Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Kako ka`e dr Jovanovi}, ostalog materijala tro{ili su daleko vi{e nego {to je Fond planirao, ali nije bilo nesta{ica. Za sada ima dovoqno i gaze, ali ukoliko se u dogledno vreme ovaj problem ne re{i zna~ajnijim uvozom, do}i }e do nesta{ice.

J. Barbuzan

Ustoli~ewe u Prizrenu Novoizabrani episkop ra{ko-prizrenski Teodosije bi}e ustoli~en 26. decembra u Prizrenu, a u tron }e ga uvesti patrijarh srpski Irinej, saop{tila je informativna slu`ba Eparhije ra{ko-prizrenske. Patrijarh }e, kako se navodi, toga dana u prizrenskom sabornom hramu Svetog \or|a slu`iti svetu liturgiju, uz saslu`ewe vi{e arhijereja i sve{tenoslu`iteqa.

Iako je Prizren grad u kome danas `ivi samo 18 od predratnih 8.000 Srba, povratkom sedi{ta eparhije u ovaj drevni grad Srpska pravoslavna crkva }e jo{ jednom potvrditi svoju re{enost da ostane sa svojim vernim narodom na Kosovu i Metohiji, pozivaju}i sve one koji su bili prinu|eni da napuste svoje domove da se vrate svojim svetiwama, pi{e u saop{tewu.

DRU[TVO ZREWANINSKA BOLNICA SUMIRALA GODINU NA IZMAKU

Smawena smrtnost od mo`danog udara Direktorka zrewaninske Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” Gordana Kozlova~ki ocenila je da je godina na izmaku bila veoma uspe{na kada je re~ o radu zdravstvene ustanove koja zbriwava pacijente iz svih pet op{tina sredweg Banata.

Ona je izdvojila ~etiri najva`nija doga|aja koja su obele`ila prethodni period. Po wenim re~ima, izuzetno je zna~ajno {to je proradio mamograf, odnosno aparat za rano otkrivawe rajka dojke, zahvaquju}i kom je pregledan veliki broj `ena u sklopu dijagnostike maligne bolesti. Jedan deo wih je uspe{no zbrinut i ne o~ekuju se trajnije posledice bolesti.

- Drugi pozitivan korak u 2010. godini jeste otvarawe jedinice za mo`dani udar pri zrewaninskoj bolnici, {to se dogodilo sredinom marta.

Smrtnost od mo`danog udara u ovom periodu smawena je za otprilike 2,5 odsto a sedam pacijenata je dobilo najsavre-

meniju terapiju. Oba projekta, i mamograf, i pomenuta jedinica, sprovedena su pod pokriviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo – naglasila je Gordana Kozlova~ki.

U minulom periodu Op{ta bolnica je primila i 43 radnika na neodre|eno vreme, me|u wima ~etiri lekara i 39 medicinskih sestara, odnosno tehni~ara. Zanimqiv je podatak da su od ukupnog broja novozaposlenih svega ~etvorica mu{karci.

- Godinu u kojoj obele`avamo zna~ajan jubilej, 115 godina postojawa bolnice, karakteri{e i jedno priznawe. Naime, prva smo bolnica u zemqi koja je akreditovana po evropskim kriterijumima, malo modifikovanim u odnosnu na na{e standarde. Sertifikat o~ekujemo uskoro. Ovakav rezultat ostvaren je napornim radom svih 1.080 zaposlenih u ustanovi – podvukla je direktorka ovda{we bolnice. @. Balaban

DNEVNIK

PO^ELI PREGOVORI ZA PRISTUPAWE CERN-u

Budu}nost mogu}a i u Srbiji

– Srbija je ju~e otpo~ela pregovore o pristupawu najve}oj nau~noj instituciji u svetu – Evropskoj organizaciji za nuklearna istra`ivawa CERN, zajedno sa Slovenijom, Izraelom i Turskom – izjavio je ministar nauke i tehnologije Srbije Bo`idar \eli}. – Po~iwemo pregovore za ulazak u najve}i eksperiment u istoriji ~ove~anstva, Veliki hadronski sudara~, koji obuhvata najnaprednija nau~na istra`ivawa, a Srbija svojim pristupawem CERN-u `eli da da jasnu poruku srpskim nau~nicima da je mogu}a budu}nost u Srbiji, u saradwi sa svetom.

Ministar je tako|e istakao da je pristupawe CERN-u va`no i za evropske integracije Srbije, zbog toga {to je ta institucija jedna od najbitnijih evropskih nau~nih institucija, koja istovremeno postaje i globalna.

– Ovo je veliki dan za nas fizi~are u Srbiji, mi smo ve} dugo godina u CERN-u, ali mnogo zna~i kad je dr`ava iza nas – izjavio je predsednik Komisije za saradwu s CERN-om Petar Axi}.

On je rekao da CERN nije samo ambijent za fizi~are ve} institucija koja objediwuje najvi{e tehnologije, najboqa istra`ivawa u mnogim oblastima fizike, biomedicini, in`ewerstvu i informacionim tehnologijama.

Bez nuklearke – Nuklearna fizika i pristupawe Evropskoj organizaciji za nuklearna istra`ivawa }e imati zna~ajan prioritet u godinama koje dolaze, ali nema nikakvih planova za izgradwu nuklearke na teritoriji Srbije – odgovorio je \eli} na pitawa novinara.

Pristupni pregovori Srbije }e trajati oko godinu dana, potom Srbija dobija status pridru`enog ~lana CERN-a na period izme|u dve i pet godina do punopravnog ~lanstva.

GRUPACIJA VELEDROGERIJA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Nesta{ice lekova ne}e biti – Po svim informacija kojima raspola`emo, nesta{ica lekova na srpskom tr`i{tu nema, niti ih o~ekujemo, a ne}e biti ni ve}ih poskupqewa na tom tr`i{tu, ve} samo uskla|ivawa cena s kretawem deviznog kursa – ka`e predsednik Grupacije veledrogerija u Privrednoj komori Srbije Miomir Nikoli}.

Po wegovim re~ima, posledwih dana u medijima se pojavquju uznemiruju}i napisi i izjave o snabdevawu zdravstvenih ustanova lekovima, kao i o op{tem stawu na farmaceutskom tr`i{tu, uz alarmantne pri~e da „preti nesta{ica lekova do kolapsa farmaceutskog tr`i{ta“, a za {ta su glavni krivci veletrgovine lekovima.

Kako je izjavio Nikoli}, dr`ava ima punu kontrolu nad prometom lekova koji su na re`imu izdavawa na recept, a cene se utvr|uju i propisuju Uredbom o kriterijumima za formirawe cena lekova, Odlukom o cenama lekova za humanu upotrebu, te Pravilnikom o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osigurawa.

pona{awe odre|enog broja zdravstvenih ustanova koje su nenamenski tro{ile novac opredeqen za pla}awe preuzetih lekova i medicinskog potro{nog materijala. Poreme}ajima u sistemu snabdevawa lekovima svakako doprinose i problemi naplate dugovawa proizvo|a~a lekova od pojedinih veledrogerija – ka`e Nikoli}.

Ovih dana ~esta je tema nesta{ica gaze, a veledrogerije su ponovo

dozvoqavaju izmenu ugovorene cene ili su takve izmene iskqu~ivo srazmerne promenama cena na osnovu izmena zakonskih propisa po osnovu kojih se formiraju i utvr|uju cene lekova. To je neodr`ivo u slu~ajevima nabavki navedenih roba jer wihova cena zavisi iskqu~ivo od kretawa cena na svetskom tr`i{tu koje su podlo`ne ekstremnim i nepredvidivim promenama – isti~e Nikoli}, i

Nikoli} isti~e da je problem nesta{ice gaze direktna posledica velikog rasta cena na svetskim berzama osnovne sirovine – pamuka (posledwih meseci 50–60 posto, a u nekoliko posledwih godina vi{estruko)

– Po posledwim zvani~nim podacima, dugovi Fonda za lekove isporu~ene zdravstvenim ustanovama iznose vi{e od 9,5 milijardi, s ka{wewem u pla}awu od ~etiri meseca, ali je isto tako ~iwenica da se dozvoqava potro{wa lekova s pozitivne liste znatno ve}a od planirane, a prisutno je i neodgovorno

prepoznate kao krivac. Nikoli} isti~e da je problem nesta{ice gaze direktna posledica velikog rasta cena na svetskim berzama osnovne sirovine – pamuka (posledwih meseci 50 do 60 posto, a u nekoliko posledwih godina vi{estruko). Zakon o javnim nabavkama ne prepoznaje nabavke robe za ~iju je proizvodwu cena sirovine uslovqena kretawima na svetskim berzama.

– Ugovori zakqu~eni u postupcima javnih nabavki uglavnom ne

skre}e pa`wu na zna~ajan pad proizvodwe lateksa (sirovina za rukavice) u Indokini, koji }e svakako prouzrokovati rast cena na svetskim berzama. – Takvo poskupqewe }e neminovno dovesti do rasta cena i proizvoda od lateksa na tr`i{tu Srbije te je neophodno da se blagovremeno prona|u odgovaraju}a re{ewa da bi se izbegle eventualne nesta{ice i ovih proizvoda.

J. Barbuzan

JAVNO SNIMAWE „5KAZAWA“

In|ija ju~e bila srce Vojvodine Nasmejana, raspevana, zarumenela sva od mladog vina, Vojvodina se ju~e, zajedno s Borom Oti}em i ekipom emisije „5kazawe” TV Vojvodine, sastala u „Veselom soka~etu“ u In|iji. Vi{e od 400 udru`ewa, muzi~ari, majstori ro{tiqa i majstori raznih zanata, na vi{e od 40 tezgi i u sedam etnoku}ica izlo`ili su narodne rukotvorine, vez, majstorluke starih zanatlija, originalne suvenire, vino, rakiju, a tek kola~a, a tek kola~a {to je bilo!

Ovde je na najboqi na~in potvr|ena uspe{nost projekta „@ene na selu“ koji realizuje Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova, koji kroz ovu emisiju oboga}uju turisti~ku ponudu Vojvodine i promovi{u tradicije vojvo|anskih vrednosti.

Glavna ulica u In|iji bila je definitivno zakr~ena {tandovima, punim slatkih |akonija i ru~nih radova `ena iz Kisa~a, Morovi}a, Nakova, Be{enove, Jaska, Sente, Martinaca, Pe}inaca... Na drugoj strani su majstori za kobasice, kulen, {varglu, posred {ora

{partaju orkestri i tambura{ke bande iz svih krajeva Vojvodine, od Subotice do Starih Banovaca i [ida. ^uju se pesme „U tom Somboru“, „Kopa cura vinograd“, „Tiho te~e Sava“...

Ovoj masovnoj etno-priredbi, ~iji je pokroviteq Vlada Vojvodine, prisustvovalo je vi{e od dve hiqade qudi.

– Zadovoqan sam, do{li su svi u~esnici prethodnih emisija „5kazawa“, a u ovoj novogodi{woj emisiji u~estvova}e oko 400 qudi.

Ambijent je predivan, a ja sada `urim jer treba po~eti snimawe, wih je stvarno mnogo i treba ih sve prezentovati za ovaj dan – izjavio je kratko i u`urbano autor emisije Bora Oti}.

Predstavili su se i etno-restorani i ~arde, a predsednik Skup{tine op{tine In|ija Aleksandar Kova~evi}, koga zati~emo u reci qudi i koji je od ranog jutra na „{trafti” u glavnoj ulici, ka`e: – Ovo samo pokazuje koliki je stvarala~ki potencijal Vojvodine. Vredelo je danas biti ovde, upoznati mnoge qude koji neguju

tradiciju i etno-kulturu multikulturne Vojvodine. Nama je ~ast {to smo doma}ini ovako zna~ajne manifestacije i {to je danas In|ija srce Vojvodine.

Ispred svoje tezge u narodnoj no{wi cupkaju Svetlana Kopli}, An|elka Miladinovi}, Slavica Radosavqevi}, Milena Beqanski, Jasmina @ili} i Daliborka Ko-

pli}, ka`u postaje sve hladnije, ali vredi ~ekati, Bora je na korak od wih.

– I pro{le godine smo u~estvovale na snimawu, a danas ne prodajemo na{e „{pecije” ve} ih delimo prolaznicima – ka`e Svetlana i nudi nas sal~i}ima puwenim doma}im pekmezom. – Ina~e, na{e Udru`ewe `ena iz Martinaca broji 62 doma}ice i mislim da smo najbrojnije udru`ewe u Vojvodini.

Pratimo sve manifestacije i dobro nas svi poznaju po ukusnim {trudlama s makom, kola~ima na kukurzovini, a imamo i ~varke, prave srema~ke!

I dok sunce lagano zalazi, a Bora je sve bli`i kraju „Veselog soka~eta“, posetioci iz svih krajeva Vojvodine i daqe pristi`u.

– Daleko smo, pa kasnimo malo, ali morali smo ovo da vidimo. In|ija je tako lep grad, kao i ova „{arena ulica“ u kojoj nema {ta nema: uzela sam kola~e, cve}e, vino, ~ak i neki suvenir koji }e me podse}ati na ovaj dan, ali najboqe je {to je vreme poslu`ilo, nije hladno – pri~a nam u prolazu Marija Trbo{ iz Kawi`e.

S. Bojevi}

c m y

DNEVNIK

REPORTA@E

sreda22.decembar2010.

15

UPOTREBA @IVOTA

Mistifikacija o slobodnim sremskim biciklistima D

ijagonalno od belo ofarbane barokne vine”», samo da bih u redakciji predao neki svoj vertikale jedne od najskladnije srezanih ~lan~i} iz vrdni~kog `ivota, prostom saobra}ajsrpskih parohijskih katedrala na kontinom ra~unicom (Vrdnik – Jazak – Mala Remeta – nentu Sremu (sa {arenim benzinskim pojili[iroke ledine – Be{enova~ki Prwavor – Be{e{tem nabuxenim pred glavnim pristupom u avlinovo, preko Mutaqa – Veliki Radinci, preko ju crkve kao s krastom na licu), privilegovani autoputa – Sremska Mitrovica), izbrojao sam oko du}an za uli~ne pivske fanove i mu{ke alapa~e 50 kilometara, tamo i nazad, pre|enih za jedan dan na }o{ku Velikog raskr{}a, raspevan u hladona biciklu! I premda sam i sam bio rubrika, i vitoj i svetlozelenoj sepiji sredove~nog belog premda sam redakciju potkupqivao breskvama platana, opkoqenog tradicionalno nezakqu~aukradenim usput na Mutaqu, ~udno je da nikome od nim biciklima iz srpsko-slova~kih kapija u Bonovinara nije palo na pamet da napi{e par re~i qevcima – koji su stoga poprimili svojstva ne(bar potpis pod fotografiju) o de~ku iz Vrdnika kakvih endemi~nih sremskih `ivotiwa, ostakoji prelazi 50 kilometara na biciklu samo da bi vqeni tako “na izvol’te” na uli~noj tezgi s ~udu redakciju doneo svoj ~lan~i}. nom, podrazumevaju}om sigurno{}u lokalnih biciklista da im to~kove niko ne}e zdipiti.

U tim na{im ruralnim, neprimetnim, staromodnim qudskim stani{tima i, da ka`emo, posledwim biciklisti~kim demokratijama po Sremu, ponegde je jo{ normalno (kao na raskr{}u u Boqevcima) ostaviti «nezavezani bicikl naslowen na zid, ogradu ili drvo, ispred crkve, du}ana ili kafane, udaqiti se od svoje rogate mehani~ke `ivotiwe na sat ili, ~ak, na ceo dan, a onda joj se vratiti kao ne~emu {to se podrazumeva, opkora~iti {tanglu, zabremzati pedale, i kao da se u me|uvremenu ni{ta nije dogodilo, kao da ulicama ne patroliraju i oni koji bi ~oveku ukrali i pogled iz oka (a da ne ka`emo bicikl), otkotrqati se do svoje kapije. I tako svaki dan, godinama, i tako celog `ivota, okretati pedale po Boqevcima bez upitanosti nad «fenomenom da pored tog nezavezanog bicikla (oslowenog na crkveni zid) pro|e na desetine potencijalnih lopova i da niko od wih ne podlegne slabosti i ukrade to~ak.

Priznajem, bio sam biciklista. Fanati~ni sremski biciklista! I, po{to moju erotski naelektrisanu strast za putni~kim uzbu|ewima i potrebu za gumenim pokretom, moju preranu mentalnu i emocionalnu, pa i fizi~ku zrelost, niko od mojih vr{waka – koliko mi je poznato – nije uspevao da prati, a ni da shvati, ja sam ranom zorom, u mom tada jo{ vrdni~kom mikrokosmosu, ~im s Vitezi}a cikne Disk, ka~io ranac na ki~meni stub, osedlavao svoje brzo i `ilavo ~e{ko trka~ko grlo s nuklearnom {vedskom zadwom `lezdom visoke frekvencije obrtaja, i startuju}i s Nove kolonije po ~itav dan sam kao opajdaren vilenio po Fru{koj gori, kotrqao se na kuglagerima po {umskim i poqskim drumovima kao na ~arobnom ringi{pilu u {irokom radijusu oko Vrdnika. Mnogo puta svoje rane novinarske radove odvozio sam na pedalama u Sremsku Mitrovicu. Kada se sada prisetim tih svojih Nezakqu~ani bicikl ~eka vlasnika pred crkvom u Boqevcima Foto: S. [u{wevi} fru{kogorskih odlazaka u «“Sremske no-

ZMIJE I TARANTULE JEFTINIJE ZA DR@AWE U KU]I OD KUCA I MACA

I, sada, taj `enski bicikl tankih kostiju u tre}em dobu, oslowen kormanom na laktu konspirativnog, robustnog i visokog crkvenog zida (kao da osobqe crkve zazire od javnosti), pored glavne, ugla~ane klupe na Velikom raskr{}u Boqevaca, klupe prislowene uz zid, i drvene, cini~no-ironi~ne table zakucane za zid slu~ajno iznad pomenute klupe, s partama i “osnovnim podacima” onih koji su do ju~e, slepo veruju}i `ivotu, sedeli na toj klupi (i razmi{qali o onima na partama). Bicikl, dakle, prvobitno bordo-crven, sprava iznurenog op{teg stawa, oguqene kozmetike rama ofarbanog prirodnom bojom: korozijom, s predwim vilama kao sa sabqastim noktima oquskanog laka neke uboge drumske princeze, poluraspadnutog sica omotanog najlonom i sa `i~anom korpom pri~vr{}enom na blatobranu otpozadi.

ja u crkvi, odradi ~asak {ta je imo na drugom kraju sela, ali uvek vrati bicikl na isto mesto...”

Ovo xentlmensko samoposlu`ivawe, ova mistifikacija o slobodnim sremskim biciklistima, podsetila me je, evo, sada, pa da sebe i prepri~am, na onu arhai~nu vrstu “familijarnog” po{tewa i (straho)po{tovawa prema tu|em, na onu vrstu `ivotne i poslovne korektnosti stare {kole i starog, xentlmenskog Srema, korektnosti o kojoj sam pisao u jednoj od svojih nedeqnih novela, »kada su u pokojnoj kafani «“Kod baba Dare” u Kru{edolu, stalni gosti ulazili u {ank, sami sebe poslu`ivali i ostavqali pare na pultu za pi}e koje bi popili, dok je baba Dara, vlasnica najstarijeg sremskog birta, u{mrkivala kofein po kom{iluku ili se povla~ila u stra`wu sobu da odspava posle ru~ka. Ili posle fajronta. I taj ~in samoposlu`ivawa u kafani bez

„Laza Kosti}” @eqku Markovi}u Udru`ewe novinara Srbije dodelilo je @eqku Markovi}u nagradu “Laza Kosti}” za 2010. u kategoriji reporta`a, koje on od aprila 2004, u okviru slo`enog multidisciplinarnog reporterskoputopisno-kwi`evnog projekta, formalno ome|anog teritorijom «“kontinenta Srema”, objavquje u nedeqnom izdawu „Dnevnika“ u svojoj rubrici «“Upotreba `ivota”, s vrlo visokim rejtingom ~itanosti. Markovi}eva reporterska strategija utemeqena je na doslednom nastojawu da u umetni~koj reporta`i postigne maksimalnu koncentraciju istine, orginalnosti teme i pristupa, i stoprocentno autorstvo nad pri~om. Gotovo sve progoniste svojih reporata`a, obi~ne anonimne qudi, za medije je otkrio Markovi}.

Naoko, bicikl kao svaki drugi bicikl, «normalan ostareli bicikl iz kolekcije Slobodana [u{wevi}a (opsednutog odrtavelim sremskim biciklima), ali nije tako, ili, sasvim izri~ito, nije tako kako smo navikli – mi, pokvareni gradski biciklisti! – da vi|amo tu|e i ostavqamo svoje to~kove, zavezane sajlama, lancima, katancima... ^ovek suvowavog obraza, zgu`vane ko`e oko o~iju (s dva benigna, crna mlade`a na slopo~nici), i takore}i `i~ane, bequgave kose, koji s kontemplativnom osmehnuto{}u sedi na klupi u qubi~astom hladu, s okom na Velikom raskr{}u pregorelom u suncu i s cigaretom kao s neosve»}enim tamjanom pod nozdrvama – Stanko Tomi}, vlasnik matore `enske sprave parkirane na trotoaru pored zida, bio je na slu`bi u crkvi i, za to vreme, dok je paroh Dragan Gvozdenovi}, i ne znaju}i za nezakqu~ani bicikli pred crkvom, prosle|ivao svoje uobi~ejene zahteve Bogu, bicikl je vernika Tomi»}a nezakqu~an ~ekao ispred crkve, toga dana, kao svakog drugog dana, decenijama... I je l’ bilo kra|a? – “Ne. Nikad! U Boqevcima bicikle ne zakqu~avamo...» Ko }e to da ukrade? Kome treba ovakva {klopocija? Dobro, ima qudi, `uri mu se, sedne na bicikli, dok sam

osobqa, baba Darin {ank “na izvol’te”, bio je u pretfiskalno doba neprimetna {ekspirovska pozornica visokih dometa ne samo qudskog po{tewa nego i filozofskih, moralnih i eti~kih isku{ewa, uzleta i pravih metafizi~kih podviga izumrlih kru{edolskih boema. Uzmimo samo otvorena vrata prazne kafane i samosvesnog alkoholi~ara u papu~ama, koji sam sebi sipa viwak ili muqa {pricer po meri sopstvene zavisnosti, odgovornosti i savesti i, kao da je to normalno, kao da svako od nas nije pomalo lopov, uredno ostavqa pare na {ank za popijeno pi}e. I bak{i{. Ili, pak, uzmimo kaqavog traktoristu zemzadruge, zavisnika koji u pauzi izme|u dve brazde, izbezumqen kao izme|u dve sise, ule»}e u dijaboli~no pustu baba Darinu samoposlugu, zalazi u {ank i ispod pulta vadi fla{u rakije, spr`i fi}ok iz dva i po gutqaja, vra»}a fla{u u buxak, ostavqa prilog baba Dari na pultu (pored para koje je, setimo se, ve} ostavio zavisnik u papu~ama!) i, kao da se ni{ta nije dogodilo, kao da nije mogao da spr`i jo{ jednu rakiju i da za wu ne ostavi pare, izlazi iz birtije u obmanu, la` i ta{tinu ovog prelepog sveta. @eqko Markovi}

SREMSKI I MA^VANSKI LOVCI ZA MIZERAN PLEN KRIVE VLA@AN BARUT

Bah se vi{e boji Sala{arskog fazana inspekcije nego zmije strefio infarkt U L zgajawe zmija i druge faune od koje se mnogima di`e kosa na glavi Apatincu Stevanu Bahu je ne samo hobi ve} i izvor prihoda jer je ova egzotika „za po ku}i“ sve tra`enija.

sam se li~no uveravao u odu{evqewe onih kojima su darovane.

A one nisu opasne ni otrovne, ne {ire neugodan miris, lake su i jeftine za odr`avawe. Kupci nagla{avaju da su mawe zahtevne

Piton ne zahteva {etwu, kupawe, ni vakcinu

– Najvi{e se prodaje u velikim gradovima, a sve ~e{}e devojke i mladi}i jedni drugima kupuju zmije na poklon. Uru~uju ih sve~ano odmah u mojoj ku}i, pa

od pasa i ma~aka, a ne moraju ih {etati, ~etkati, kupati, vakcinisati – obja{wava Bah. Uzgaja on i tarantule i gekon gu{tere.

– I wih qudi kupuju iz istih razloga. Ko god do|e, ta~no zna {ta `eli i nema premi{qawa.

Specifi~no za qubiteqe ovakvih ku}nih qubimaca je da se uglavnom opredequju za jednu vrstu i prave kolekciju, pa nabavqaju paukove razli~itih boja, zmije razli~itih dezena, ali pribli`no istih veli~ina – ka`e Bah. Svojevremeno, kad je Stevan po~eo ovaj i daqe neobi~ni posao, umalo da ostane bez supruge.

Naime, ~im joj je saop{tio da }e u ku}i dr`ati zmije, prva reakcija je bila revolt i – pretwa razvodom. Me|utim, brzo se privikla, pa i prona{la svoje mezimice u toj mena`eriji.

– Istina, prema paukovima i gu{terima nema emocije, ali je zavolela zmije, pa je jednoj `enki albino burmanskog pitona dala ime Lidija – pri~a Stevan, dok nakon razgovora i slikawa pakuje svoje qubimce i sprema se da ih vrati u terarijum.

Vajka se da, po{to dr`ava nije pravno regulisala wegovu privrednu delatnost, mora da strepi kako }e je tretirati inspektori.

J. Prel~ec

ovci iz Sala{a No}ajskog, okupqeni oko dru{tva „Dobrosav Gligorijevi} Romanija“, udru`ili se s istomi{qenicima iz Crniqeva i [evarica sa zavi~ajne ma~vanske i La}arka sa srema~ke strane, pa krenuli da ~e{qaju potese Modran i Ostrovac, mawi deo od ukupno 2.300 hektara, s koliko gazduju. A idealan teren im je kreirala Drina, dube}i korito kako je, kad i gde htela, sve se sele}i na zapad i ostavqaju}i za sobom razbacane kanale i vrbake.

Pucalo se naveliko, a kona~ni rezultat su „~ak“ dva odstreqena fazana. Za jednog se osnovano sumwa da je umro od upale plu}a izazvane promajom, koje je proizvelo silno olovo {to mu je zujalo pored glave. Ili ga je, ako je, pak, bio osetqiva du{a, od straha strefio „infrakt“.

Od predatora, osim nekoliko jazbina, nije vi|en niti rep. Ali, kao da nikoga za to nije bilo briga. Za mizeran plen su u {ali aklamativno okrivili – vla`an barut. Stradala je zato krupnija fauna, „lavovi“ i „rogowe“, apatinske i ~elarske pivare „pitomci“.

Najvi{e stradali „lavovi” i „rogowe”

– Odlu~ili smo da ovoga puta lovima samo fazane, lisice, {akale i jazavce, a po{tedimo ze~eve. Nek’ se ba{kare po na{em ataru pa kad se nakote, lako }emo s wima – filozofski mirno u~inak obja{wavaju lovnici Branko ^upi}, Mili} Bo`jakovi} i Dule Umi}evi}, koji su, o~igleno, uzalud gostima po`eleli o{tro oko i mirnu ruku.

Nije pomoglo ni {to Prvoslav – Prle Popovi} iz [evarica i pajta{i mu Miomir i @ivko \uki} – ]u}a, imaju zvani~no overeno gotovo 150 godina lova~kog sta`a, a kratkodlaki „nemac“ ^aki, qubimac ~ika-Jovice Dostani}a Kokuda, maestralno ze~eve po ataru isterivao iz orawa i gustih trstika, kad nikom na pamet nije padalo da zbog wih di`e pu{ku.

N. Nik{i}

sreda22.decembar2010.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – 7. KOLO

Devoj~ice ulep{ale mu{ki fudbalski festival Godi{te: 1998.

Fru{kogorac – Slavija 1:2

Godi{te: 1999.

[F Junior – Krila Krajine 1:6

Strelac za Fru{kogorac: Elez, a za Slaviju: Buri}, Tre{wi} Fru{kogorac: Elez N, Elez S, Rakovi}, Simixija, [ipka, [evi}, Kure{evi}, [trbac, Vukovi}, Majstorovi}, De{i}, Gostimir, Mi{i}, Bogdanovi}, Subanovi}, Raki}, Aleksandrov, Bezar.

Slavija: O`vat, Ubovi}, [u{akov, Mar~ok, Stojanov, Maksimovi}, Barjaktarovi}, Bari}, Ilijazovi}, Grlica, Latinki}, Lazovi}, Leti}, Tre{wi}, Nedi}.

Strelac za [F Junior: Gvozden, a za Krila Krajine: Mrdi}, Pandurov, Ra|enovi} i Mandi} 3 gola.

[F Junior: Rako~evi}, Gvozden, Xida, Radumilo, [vowa, Reqi}, Markovi}, \u|i}, Zdravkovi}, Radmilovi}, Macura, Bogdanovi}, Havlovi}, [vowa, ^abarkapa, Lon~ar.

Krila Krajine: Miki}, Gluvi}, An|elkov, Vje{tica, Ra|enovi}, Budisavqevi}, Mandi}, Karanovi}, Kristian, Pandurov, Mrdi}, Radmilovi}, Veqko, Mitrovi}, ^ovi}, Miladinovi}, Gligorijevi}, Kne`evi}, Mari}, Prodanovi}.

Godi{te: 1999.

Novi Sad – [F Lavovi 9:3 Strelci za Novi Sad: \akovi}, Valen~ik, Ziri}, Kova~evi} 2 i Alargi} 4, za [F Lavovi: Davidovi}, Golubovi}, Ne{kovi}.

Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Valen~ik, \akovi}, \or|evi}.

[F Lavovi: Despotovi}, Labus, Davidovi}, Qubojevi}, Simin, Zeki}, Hajvaz, Golubovi}, Vulevi}, Male{evi}, Ne{kovi}, Keser, [tikovac.

Godi{te: 2000.

Fru{kogorac – Slavija 0:6

Godi{te: 1996/1997.

Futog – Vojvodina (N. Sad) 1:3 Strelac za Futog: Kova~evi}, a za Vojvodinau: Latinovi}, Hrubik i Samer.

Futog: Gli{i}, Mili}, Samac, Smiqani}, Joki}, Brki}, Kova~evi}, Jung, Radin, Om~ikus, Brmbota, Jeli~i}, Vukobrat, Sekuli}, Drqa~a, Ninkov, Rudovi}, Ili{evi}.

Vojvodina: Milinkovi}-Savi}, Radosavqevi}, Latinovi}, Koj~i}, Joveti}, Hrubik, Ratkovi}, Krstevski, \uri}, Stankovi}, ^ampar, Karii{ik, Velemir, Samer.

REVIJALNA UTAKMICA - DEVOJ^ICE Godi{te: 1999/2000.

KMF Vojvodina (N. Sad ) – O[ „D. Obradovi}“ (N. Sad) 2:1 Strelac za KMF Vojvodina: Vuk~evi} i Kne`evi}, a za O[ „D. Obradovi}“ [ijan.

KMF Vojvodina: Mitrovi} Jelena, Barjaktar Milica, Milakovi} Jovana, Kovi} Ana, Vuk~evi} Duwa, Jaji} Milica, Kne`evi} Teodora, Jaji} Marijana.

O[ „D. Obradovi}”: Vuk~evi} Jovana, @akula Nevenka, Peri{i} Qiqana, Pjevalica Bojana, Stankovi} Miqana, Bala} Tamara, [ijan Jovana.

Godi{te: 2001/2002.

Partizan (Bukovac) – [F Lavovi 0:7 Strelci za [F Lavovi: Zeki}, Marseni} 3 i Jovi~in 3 gola.

Partizan: Gavrilovi}, Bjeli} M, Kosjer, Sladojevi}, Grma{, Bijeli} D, Stahov, Vukajlovi}, Vlaji}, Grlica, Miri}, Peri}, Devi}, Klincov, Momi}, Amixi}, Te{anovi}, Petkovi}, Duli}, Nikolov.

[F Lavovi: Jovi~i}, Stoj{i}, Svilarkovi}, Radoc, Kova~evi}, Jovi~in, Marseni}, Zeki}, Prokopi}, \eki}, Bukovica.

Strelci za Slaviju: Eski}, Murseli, Milo{evi} 2 , Prodanov 2 gola.

Fru{kogorac: Elez, Ku`et, Prodi}, Varga, Manojlovi}, Subanovi}, Abazovski, Polovina, Papi}, Lali}, Vukovi}, Radosavqevi}, Gazivoda, Bukvi}, \ilas, Pu{ka{, Kne`evi}, Jovanovi}.

Slavija: Markovi}, Eski}, Gvozdenovi}, Aleksi}, Bobinac, Murseli, Milo{evi}, Tomov, Marho{evi}, Draga{, Kra~ak, Panti}, Prodanov, @ivkovi}.

Godi{te: 1999.

[F Lavovi – Vojvodina (N. Sad) 0:14 Strelci za Vojvodinu: Horvat, Devetak, Zli~i}, Ili}, Mitrovi} 2, Crnoja~ki 2, ]ali} 3 i Kosti} 3 gola.

Lavovi: Despotovi}, Labus, Davidovi}, Qubojevi}, Simin, Zeki}, Hajvaz, Golubovi}, Vulevi}, Male{evi}, Ne{kovi}, Keser, [tikovac.

Vojvodina: Kuzmanovi}, \ukanovi}, Devetak, Zli~i}, Dun|erski, Kosti}, Crnoja~ki, ]ali}, Ili}, Mitrovi}, Lali}, Ka~avenda, Horvat, Beqanski, Raja~i}.

Foto: Neboj{a Brankov

SPORT

DNEVNIK SA SEDNICE UO ZAJEDNICE SUPERLIGE

Prvenstvo regularno

Upravni odbor Zajednice Superliga{a odr`ao je posledwu sednicu u ovoj godini. Usvojen je izve{taj takmi~arskih organa, obaveze klubova me|usobno, prema igra~ima i Zajednici, a na dnevnom redu bila su i teku}a pitawa.

Jesewa polusezona, na osnovu izve{taja komesara, ocewena je regularnom. Na 120 odigranih utakmica nije se desio nijedan prekid, a kao jedini problem istaknuta je mala poseta. U pogledu infrastrukture konstatovano je da dr`avni projekat oko izgradwe nekih stadiona ide dobro i da je objekat u U`icu u zavr{noj fazi radova, te da bi Sloboda SP utakmicu polufinala Kupa sa Vojvodinom mogla da odigra na svom buwi{tu. Borac, Javor i Spartak ZV tako|e su u{li u postupak, a sve }e za`iveti kada se pribavi potrebna dokumentacija. [to se obaveza klubova me|usobno i prema igra~ima ti~e odlu~eno je da one moraju biti namirene do po~etka prole}a ili barem postignut dogovor o reprogramirawu istih. Dugovawa se procewuju na oko 350 hiqada evra, a prema Zajednici ona su znatno mawa i mo}i }e da se namire u vi{e rata ili kompenzacijom. Komisija Zajednice, u sastavu Mile Simi}, Neboj{a Luki} i Slobodan Ili}, donela je predlog Pravilnika o transferima i registraciji igra~a, o kojem }e klubovi mo}i da se izjasne do 31. decembra.

Zajednica `eli da uredi i protokol o doping kontroli, odnosno da jasno utvrdi broj igra~a i uslove za sprovo|ewe iste. Klubovi ne ispuwavaju va`e}i, a ciq je da se sve uredi prema postoje}im u Evropi.

Vojvodina dosledna Sednici UO nije prisustvovalo pet klubova. Vojvodina je ispo{tovala svoju odluku o povla~ewu iz Zajednice posle aminovane zamene doma}instava Slobode SP i Partizana, zbog ~ega }e uslediti sastanak sa predsednikom Zajednice Branimirom Babarogi}em po{to ta odluka nije po statutu. Tako|e, odsutni su bili i Hajduk ( direktor Vla{kali} na slu`benom putu) i iz istog razloga Spartak ZV. Predstavnici In|ije i Metalca su imali lak{e saobra}ajne nezgode i nisu stigli na sednicu. Nikoli Xombi je potvr|ena suspenzija i on tako|e nije u~estvovao u radu UO. Zajednica je odobrila jednoj agenciji da sa~ini biznis plan o ponovnom pokretawu albuma sa sli~icama klubova Superlige i Prve lige Srbije, a sve u ciqu popularizacije doma}eg fudbala.

Tako|e, `eli da utvrdi ima li ikakva prava od kla|ewa na me~eva ova dva takmi~ewa.

Zajednica na kraju ne sumwa u regularnost doma}ih takmi~ewa, o ~emu }e kona~ni sud doneti Izvr{ni odbor Saveza.

Pred po~etak prole}ne polusezone odr`a}e se Skup{tina na kojoj }e se jasno odrediti pravila pona{awa za taj period.

I. Lazarevi}

Kova~evi} trener novosadske Zvezde Novosadska Crvena zvezda, {estoplsirana ekipa Vojvo|anske lige zapad, posle odlaska Raji~evi}a ima novog trenera, tridesetogodi{weg Nikolu Kova~evi}a.

Mladi i ambiciozni trener je posle uspe{ne igra~ke karijere nastavio u istom stilu i kao trener, Iri`ane je uveo u Vojvo|ansku ligu,a ostavio je pe~at i u mla|im kategorijama Novog Sada.

- Imao sam nekoliko ponuda, ali kada je stigla od predsednika Zvezde Uro{a Milojkovi}a nije bilo dileme - rekao je Kova~evi}.

M. Po.

sreda22.decembar2010.

17

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Danas `reb u kafeu Indeksova tribina @reb za 48. tradicionalni Dnevnikov turnir u malom fudbalu obavi}emo danas, u 12 sati, u Kafeu Indkesova tribina na \a~kom igrali{tu. Koliko }e ekipa biti u {e{iru zna}e se neposredno pred izvla~ewe parova, jer prijave i daqe sti`u. Po starom dobrom obi~aju, ekipe ~ekaju posledwi ~as za prijavu, {to nam logi~no ote`ava posao.

Turnir po~iwe u subotu u velikoj sali Spensa, a u nedeqi }e se utakmice igrati u maloj sali. Ju~e su, izme|u ostalih, u~e{}e potvrdili: Autoservis Bo`i}, Kofi Haus, Mlinostep (Stepanovi}evo), Gagaplast, Industrija mesa Bemark,STR Bla`in (Novi Be~ej), Sindikat Erste Bank, Vinarija Mr|anin (Sremski Karlovci), Kao nekad, Moj dom, FK Indeks, Mladi lavovi, Platner (Ba~ka Palanka), Novosa|ani...

Ekipa Gagaplasta je pro{le godine igrala u konkurenciji kadeta,a ove }e sre}u potra`iti u starijijoj konkurenciji.

- Imamo solidan tim - ka`e vo|a ekipe Gagaplasta Mi}a Ili}.- De~aci ve} nekoliko godina igraju zajedno, a ekipu ~ine: Du{an Broj~in, Du{an Miji}, Petar ^ovi}, Filip Baji}, Mihajlo Popovi}, Ugqe{a Ka-

ra}, Aleksandar Slep~evi}, Nikola Aksentijevi}, Petar Ili}. Ve}ina wih nosi dresove Novog Sad, Vojvodine,a Aksentijevi} igra za podmladak beogradskog Partizana. Nadam se da }emo pro}i prvi krug,a s malo sre}e mogli bi i do zavr{nice.

Igra}e se po starim pravilima - pet igra~a u poqu i golman, a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, s tim {to ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu da nastupe na turniru). Ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama (trenerice su zabrawene).

Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda.

Pijave za 48. tradicionalni Dnevnikov turnir, prvi na Spensu, prima}emo jo{ samo danas od 10 do 11 sati (i na `iro ra~un [ahovskog kluba “Dnevnik”, broj 340–2511-60) u sportskoj rubrici, a potom u Kafeu Inedksova tribina do po~etka `reba(12).

Kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i

Igra~i Sportskog kluba „Meridijana” (beli dresovi) brane titulu

mla|i pioniri: 7.000 dinara.

Sve informacije u vezi s turnirom mogu se dobiti na telefon 021/ 480 – 6827.

Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine.

Ove godine veterani }e igrati u dve grupe, u mla|oj mogu nastupati fudbaleri koji su na dan utakmice navr{ili 35 godina i novoj kategoriji - stariji fudbaleri koji na dan utakmice imaju 45 i vi{e godina. Za mla|e veterane mogu igrati i stariji, oni iznad 45 godina, ali moraju se pre po-

Foto: F. Baki}

~etka takmi~ewa odlu~iti u kojoj }e kategoriji nastupiti, jer i kod wih va`i isto pravilo da ne mogu igrati za dve ekipe.

Turnir po~iwe u subotu 25. decembra, a trebalo bi da se se zavr{i 9. januara. Pre i posle Nove godine igra}e se svakodnevno.

G. K.

PROMOCIJA KWIGE „TOZA TOBYIJA SA SALAJKE”

Sa Tozom je lako, on mo`e sve Dovoqno je re}i Toza Veselinovi} pa da svi po{tovaoci fudbalske igre stanu mirno.

Golgeter prefiwenog kova, koji ve} du`e vreme `ivi u Atini, u kog su se kleli navija~i Vojvodine i reprezenta-

trenersku karijeru u zanimqivo {tivo.

Promociji, koja je odr`ana u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, prisustvovali su, pored autora i glavnog junaka, brojne igra~ke legende FK Vojvodina

Jasmina Vlaovi}, Ratko Butorovi}, Toza Veselinovi} i Jovo Vukovi}

cije Jugoslavije, do~ekao je svoju kwigu. Autor Jovo Vukovi}, u saradwi s izdava~kom ku}om “IA – Auto Pablik Vlaovi}”, na 169 strana preto~io je grandioznu igra~ku i

poput Panteli}a, Trivi}a, Pavli}a, R. Krsti}a, Pirmajera, Sentina, Vasi}a...,kao i onih koji su pod Tozinom trenerskom palicom plenili, kao {to su Li~inar, Trifunovi}, Jur~i},

^ELSI SPREMA NOVI UGOVOR SRPSKOM FUDBALERU

Ivanovi}u 70.000 evra nedeqno

Branislav Ivanovi} uskoro bi trebalo da potpi{e novi trogodi{wi ugovor s ^elsijem, pi{u britanski mediji. Srpskom reprezentativcu sada{wi ugovor va`i jo{ godinu i po dana, a prema odredbama novog ugovora Ivanovi} bi nedeqno trebalo da zara|uje oko 60.000 funti (70.000 evra).

Odli~ni defanzivac je u ^elsi do{ao u januaru 2008. godine i do sada je za londonski klub odigrao 88 utakmica i postigao {est golova.

Pored Ivanovi}a, novi, ~etvorogodi{wi Branislav Ivanovi} ugovor s ^elsijem narednih nedeqa trebalo bi da potpi{e i francuski napada~ Gael Kakuta. Kakuta je pro{le sezone debitovao za tim iz Londona, a u ovoj je odigrao 13 utakmica.

Rutowski... Na jednom mestu okupile su se brojne generacije da se ponovo vide s Tozom i evociraju uspomenu na divna vremena.

Autor Jovo Vukovi} istakao je da se nekada kao de~ak divio

Foto: F. Baki}

Tozi, a da ga je onda, kao dopisnik Tanjuga sreo posle tri decenije u Atini, pri{ao mu, pozdravio ga, pa je uz svakodnevno kasnije dru`ewe uz jutarwu kafu – nastala i ova kwiga.

Jasmina Vlaovi} je u ime izdava~a prenela sportske pozdrave autora predgovora, poznatog sportskog komentatora Marka Markovi}a, a predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi} naglasio je da mu je drago {to je Toza ponovo u svom klubu i po`eleo mu zdravqe i sre}u.

- Vojvodina je veliki klub i hvala joj {to mi je ovo priredila. Drago mi je da vas sve vidim ponovo na jednom mestu. Fudbal se oduvek igrao za golove i zbog toga mi je va`no bilo da ih postignem {to vi{e. Kada je rezulta 0:0, tu ne{to nije dobro, jer zna~i da je ne{to “nula” – rekao je Toza Veselinovi}, da bi spontano krenule anegdote i se}awa na prohujale dane.

- Sa Tozom je bilo lako, on je mogao sve – rekao je ~uveni fizioterapeut reprezentacije Jugoslavije Raki Aran|elovi}. – Kada je u Kardifu na poluvremenu bilo 0:0 s Velsom, u pauzi je selektor Tirnani} nervozno obja{wavao kako da ih pobedimo u nastavku, a Toza je u prikrajku pimplao loptu. Kad mu je, iznerviran {to ga ne slu{a, Tirke rekao “Ti Tozo sigurno zna{ kako }emo da ih pobedimo”, ovaj mu je odgovorio: “Znam, uvedi mene”. Tako je i bilo, a Toza je dao tri gola!

Nekada{wi gradona~elnik Novog Sada Jovan Dejanovi} setio se da su nekada na Svetsko prvenstvo u [vedsku i{li fi-

}om i putovali pet dana, a kada im je u putu stigla vest da je Toza dobio sina, razapeli su {ator kraj puta, preno}ili i proslavili ro|ewe.

- Bane Sekuli} mi je uvek govorio da kada dam gol da se trudim da postignem i drugi. Voleo sam i kao dete da na goli}e posti`em golove, pa kako ne bih i kada sam igrao veliki fudbal.

Jednom protiv Ma|ara postigao sam gol s korner linije, a golman je pitao: “Gde je lopta?” Odgovorio sam mu: “Eno ti je iza le|a”.

Kao trener draga mu je pobeda s Vojvodinom u Splitu od 4:1, o ~emu je pri~ao tada{wi kondicioni trener Radovan Sila{ki.

- Do~ekali su nas s parolom “Kuku tebi Todore”, pretili da }e nam dati pet komada, a bilo je 4:1 za Vojvodinu!

Toza je otkrio tajnu: - Tada{wi predsednik Marko Peri~in Kamewar rekao nam je da se ne pla{imo, jer je on goloruk juri{ao na Nemce, pa tako i mi treba da u|emo u utakmicu.

Upitan je Toza i da li je ikad za`alio {to nije zaigrao u Zvezdi?

- Ne – kratak i jasan bio je qubimac navija~a Vojvodine.

Odgovorio je Toza i koji golgeter mu se danas dopada.

- Mesi. On ume da postigne majstorski gol. I neka ne bude prepotentno, ba{ podse}a na mene – rekao je Toza, uz veliki aplauz.

S. Savi}

ODLAZAK ITALIJANSKE LEGENDE

Preminuo Enco Bearcot Nekada{wi selektor fudbalske reprezentacije Italije Enco Bearcot preminuo je u 84. godini u Milanu. Bearcot je predvodio Italijane do titule prvaka sveta na {ampionatu u [paniji 1982. godine, {to mu je najve}i uspeh u trenerskoj karijeri.

Na klupi azura radio je punih 11 godina, a povukao se nakon neuspeha na Mondijalu 1986. godine u Meksiku, po{to reprezentacija Italije nije uspela

Enco Bearcot

da se plasira u borbu za medaqe.

Zanimqivo je da je Bearcot, izuzev A tima i juniorske selekcije Italije, predvodio jo{ samo tre}eliga{ki klub Prato u jednoj sezoni, posle ~ega je anga`ovan u nacionalnom fudbalskom savezu.

U penziju je oti{ao pre pet godina, a posledwa funkcija koju je obavqao bila je predsedni~ko mesto u Tehni~kom sektoru Fudbalskog saveza Italije.

18

SPORT

sreda22.decembar2010.

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

@abaqci uspe{no polo`ili test @SK - Apatin 31:25 (14:12) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca 300, sudije: Obradovi} i Vu~i} (Zrewanin). Sedmerci: @SK 3 (2), Apatin 1 (1), iskqu~ewa: @SK 10, Apatin 8 minuta. @SK: Arseni}, Kezija, Be}iri} 3, Bosni} 3, B. Markovi}, Xaja, A. Markovi} 5, Milutinovi} 5, Krsman~i} 4, Smoqan 5, Mijatovi} 1, Ili} 4, Bojani} 1, Mi}anovi}.

APATIN: Bogojevi}, Sola} 2, ]iri} 3, Oqa~a 5, Mandi}, Palevi} 1, Duki} 2, Krec 4, Vein 4, Medi} 1, Kozomora 1, Milojevi} 2, Grubor.

Pravi test @abaqci su imali na samom kraju ovog dela prvenstva protiv jedne od najboqih ekipa drugoliga{kog severa Apatina.

Prikazali su najboqu igru u dosada{wem delu prvenstva i zaslu`eno zabele`ili i devetu pobedu.

Trebalo je doma}inu skoro pet minuta da postigne prvi gol, {to ga nije omelo da do odmora stekne i prednost. Pet minuta u nastavku bilo je presudno za ishod utakmice, tada su rukometa{i @SK-a poveli sa pet golova (18:13), {to je za goste bilo nedosti`no do kraja.

U odli~nom sastavu pobednika za nijansu je odkakao Aleksandar Marovi} koji stasava u vrsnog igra~a. U sastavu pora`enih, koji su ostali du`ni qubiteqima rukometa, pa`wu na sebe je skrenuo Predrag Vein.

P. Bundalo

Metalac AV @elezni~ar 32:27 (16:10) FUTOG: Dom sportova, gledalaca: 50, sudije: Vojvodi} (Ri|ica) i Medarevi} (Zrewanin), sedmerci: Metalac 5 (5), @elezni~ar 5 (4), iskqu~ewa: Metalac 16, @elezni~ar 14 minuta.

METALAC ASKO VIDAK: Miqani} 5 (3), Savi} 6 (1), Radi} 1, Vojvodi} 3, Tojagi} 3 (1), Manojlovi}, Petrovi}, Joji} 6, A}imovi} 6, Poli}, Damwanovi} 2, Kor~ok. @ELEZNI^AR: Jovanov 4, Mari}, Savi} 7 (3), Pavi} 1, Brako~evi} 4, Petrovi} 3, Duki}, Porobi} 5 (1), [jakini}, Bali}, Kri`anovski, Mijovi} 2, Pavlovi}, Ikra{.

Lider drugoliga{kog severa pao je u Futogu. Doma}i rukometa{i mnogo lak{e nego {to se o~ekivalo pobedili su goste iz In|ije, koji su samo u prvih desetak minuta bili ravnopravan rival. Sjajnom igrom u odbrani, bravuroznim intervencijama Borislava Poli}a, te borbenom i po`rtvovanom igrom Futo`ani su iz minuta u minut bivali sve sigurniji da bi na pauzu oti{li sa {est golova vi{ka.

U nastavku doma}in je jo{ vi{e dodao gas, a Joji}, Vojvodi}, Savi} i Branislav A}imovi} bili su na ~elu "kaznene ekspedicije" koja je potpuno razbila sve nade gostiju i stekla prednost od 11 golova u 52. minutu. Malo opu{tawa u redovima doma}ina iskoristili su In|ijci da ubla`e poraz. J. Gali}

B. Karlovac - Potisje Pleteks 38:34 (24:17) BANATSKO NOVO SELO: Hala sportova, gledalaca 150, sudije: D. Ban~ov (Pan~evo), G. Ivankov (Star~evo). Sedmerci: Banatski Karlovac 4 (3), Potisje Pleteks 5 (5), iskqu~ewa: Banatski Karlovac 6, Potisje Pleteks 8 minuta.

BANATSKI KARLOVAC: Xelebxi} (7 odbrana), Stojanovi}, \uri} 3, Arnautovi}, Jak{i} 5, Ja~imovski 4, Veki} 1, Vuji} 2, Le-

ki} 12, Begeni{i} 7, P. Joki} 2, M. Joki} (10 odbrana), Jovkovi}, Mladneovi}.

POTISJE PLETEKS: Molnar (3 odbrane), Juhas 2, Demu{ 8, Kan~ar 1, Vuksi} 9, Tobija{, Pinter 3, K. Kri`an (11 odbrana), [terbik, Bajuz 2, Pergel 2, A. Kri`an 7.

Do 13. minuta igralo se gol za gol, da bi potom doma}i rukometa{i zaigrali br`e i preciznije {to im je do odmora donelo prednost od sedam golova. U drugom delu Karlov~ani su gre{kama omogu}ili gostima da im se pribli`u, ali wihova pobeda nije do{~la u pitawe.

R. J.

Jedinstvo - Titel Yon Dir 27:30 (13:17) KA^AREVO: Hala sportova, gledalaca 400, sudije: Sekuli} i Jovandi} (obojica Pan~evo). Sedmerci: Jedinstvo 6 (5), Titel Xon Dir 5 (2), iskqu~ewa: Jedinstvo 14, Titel Xon Dir 12 minuta.

JEDINSTVO: Mitanovski, Milanovi}, Pr~uq 5, ^ubrilo, D.Cvetkovi} 2, Novakov, Dimitrijevski, Ninkov 2, Jov~i} 3, Sretenovi} 8, Dotli}, Milutinovi} 7, Pej~i}, Raki}.

TITEL XON DIR: Jakovqevi}, Devrwa 1, Balog 1, \uri} 2, Kova~evi}, Ivkovi} 7, To{i} 2, Todor~evi}, Mili~i}, Kova~, Maqkovi} 3, Marjanovi} 8, Vojnovi}, Per~eta 6.

Rukometa{i Jedinstva prvi put ove sezone do`iveli su poraz na svom terenu. Gosti iz Titela od prvog minuta su imali rezultatsku prednost i do kraja me~a uspeli da je sa~uvaju. U timu doma}ih istakao se kapiten Sretenovi}, u pobedni~koj ekipi Jakovqevi}, Marjanovi} i Ivkovi}.

B. Stojkovski

Hi~kokovska zavr{nica Temerin – Spartak (D) 22:21 (13:12) fa. Temerinke su krenule na sve ili ni{ta i zahvaquju}i Suzani Mati}, Jovani Mora~i i golmanu Mar Ivanov na~inile su preokret.

M. Men.

Lehel – Vojvodina 18:26 (8:14) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 300. Sudije: Bakmaz i Radakovi} (Novi Sad).

Sedmerci: Lehel 2(1), Vojvodina 8(5). Iskqu~ewa: Lehel 10, Vojvodina 8 minuta.

LEHEL: Va{ek (6 odbrana, sedmerac), Ra{eta, Mo.I{panovi} 5, M.Savkovi} 1, Pabdi 2, ^ordarov, Me.I{panovi}, ^ovi} 7(1), T.Savkovi} 2, Pocik, ^abak (2 odbrane), Jovica 1.

VOJVODINA: Gute{a (7 odbrana), Tomasovi}, Radoj~i} 3, Ze~evi} 3, \or|evi} 4(2), Bla`i}, Todorovi} 1, Andrija{evi} 4, Jovanovi}, Bojani} 1, Vrawe{

MU[KA SUPERLIGA

Vo{i panonski derbi Vojvodina @elezni~ar - Crvenka 29:27 (16:13)

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 100, sudije: Pani} (@abaq) i Radi{i} (Novi Sad). Sedmerci: Temerin 8 (6), Spartak 4 (3), iskqu~ewa: Temerin 6, Spartak 12 minuta.

Crveni karton: Caki} (Spartak) u 40. minutu.

TEMERIN: Ivanov (17 odbrana, sedmerac), B. Mari~i}, Mati} 8 (5), Obradovi}, Milakovi}, Vukovi} 3 (1), Blanu{a 2, Te{anovi} 3, Jankovi}, Mora~a 5, Mitrovi} 1.

SPARTAK: A}imov (5 odbrana), Helnerajner, Vida~, Gor~i}, Tanelov 4 (2), ^aki, Jovanovi} 5, Na|, Mini} 2, Caki} 7 (1), ^ubri} (9 odbrana, sedmerac), Arsenovi}, Sekere{ 3, Kosti}.

U hi~kokovskoj zavr{nici, rukometa{ice Temerina pokazale su pobedni~ki karakter i osvojile planirane bodove. Deset minuta pre kraja go{}e iz Debeqa~e su vodile 20:16 i bile na pragu trijum-

DNEVNIK

2, Blanu{a, Beqi} 8(3), Crnoja~ki 2.

Vojvodina je opravdala epitet favorita u me~u sa Mu`qankama. Ipak, ostala je nepoznanica za{to su ovaj me~ sudili Novosa|ani, jer ne bi bilo korektno da su pravdu delile zrewaninske sudije. U prvih deset minuta doma}in se dr`ao ( 3:3), da bi onda tim trenera Kuki}a napravio lepu seriju i poluvreme zavr{io sa {est golova vi{ka - 14:8.

U nastavku dobra igra Beqi}eve i Andrija{evi}eve u redovima gostuju}e ekipe zasenila je odli~nu partiju na golu Va{ekove i efikasne Tawe ^ovi}, u 40.minutu bilo je 18:12 za Vojvodinu. Narednih deset minuta igralo se ne{to nervoznije, gre{ile su i jedne i druge, pa je postignuto samo ~etiri gola 20:14. Rutinski Beqi} i drugarice privele su susret kraju, uve}ale razliku i do{le do pobede rezultatom 26:18.

N. J.

NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 400, sudije: Nikoli} i Kosanovi} (Pan~evo). Sedmerci: Vojvodina @elezni~ar -, Crvenka 3 (2), iskqu~ewa: Vojvodina @elezni~ar 12, Crvenka 2 minuta.

VOJVODINA @ELEZNI^AR: S. Abaxi} (16 odbrana, sedmerac), Dimitri}, Jovanovi}, Kne`evi}, Bari{i} 4, Imbrowev 1, D. Suxum 5, V. Abaxi}, ^upkovi} 2, B. Radi{i} 7, Kostelac, Lu~i} 6, Hoxi} 4, Mandi}.

CRVENKA: Mjerima~ka (7 odbrana), Perovi}, M. Ra~i} (6 odbrana), Radowi} 4, Bulatovi}, Slavuqica 2, Holpert 6 (2), Nikoli}, Miri} 1, V. Ra~i} 4, \urovi} 3, Vuleta 4, Zejak 2, Stankovi} 1.

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar ostvarili ono {to su i planirali uo~i duela sa borbenom ekipom Crvenke. Novosa|ani su u posledwem susretu prvog dela poslusezone bili boqe i slavili rezultatom 29:27, i tako se na najlep{i na~in oprostili od svojih navija~a uo~i Bo`i}nih i Novogodi{wih praznika.

Na startu susreta u Novom Sadu Vojvodina je na parketu bila bez Popova, Mandi}a, Bari{i}a i Jovanovi}a, koji su cili van stroja, {to zbog povreda {to zbog bolesti, ali se to nije odrazilo na igru doma}ina. Golovima Lu~i}a, Suxuma i Hoxi}a crveno-beli su u 13. minutu stekli velikih pet golova prednosti (8:3) i ve} tada najavili da ne}e dozvoliti iznena|ewe.

U prvom delu susreta odbrane nisu bile u prvom planu koliko raspucani napaca~i. Kod gostiju je predwa~io iskusni Ra~i} koji je do petnaestog minuta ~e-

Veqko Hoyi} u napadu

tiri puta zatresao mre`u ju~e raspolo`enog Stanka Abaxi}a.

Kada god bi se Novosa|ani odlepili na pet golova vi{ka, Crven~ani su dolazili na dva-tri gola razlike i na poluvreme se oti{lo s aktivnim rezultatom od 16:13.

U drugom poluvremenu Crven~ani su mini serijom Vuleta i Zejaka smawili na 16:15 i to je bila najmawa razlika na sino}wem duelu. Proradio je u redovima doma}ih Branislav Radi{i} koji je do kraja susreta sedam golova i zaslu`uje epitet najboqeg igra~a susreta. Poletni Radi{i} uz raspolo`enog Hoxi}a i ^upkovi}a uspeo

je da odbije sve nalete upornih Crven~ana koji su u 57. minutu zaostajali dva gola za Vo{om (28:26). Gosti su poku{ali na sve na~ine da u samom fini{u susreta do|u do vrednog boda, a na ruku im je i{lo i iskqu~ewe Radi{i}a na dva minuta pre kraja susreta. Ipak, iskusniji i pre svega kvalitetniji rukometa{i Vojvodine uspeli su mirno da privedu utakmicu kraju i vi{e nego zaslu`eno do|u do dva velika boda i pete prvenstvene pobede. Priliku da zaigra dobio je novoprido{li Lu~i} i iskoristio je na najlep{i mogu}i na~in sa {est postignutih golova.

I. Grubor

VEZISTA BARSELONE ]AVI

U istoriji nema mesta za Muriwa Vezista Barselone ]avi po{tuje rezultate trenera Reala @ozea Muriwa, ali tvrdi da ni{ta novo nije doneo fudbalu. Muriwo je kolekcionar trofeja i slovi za najboqeg trenera na svetu. Me|utim, iskusni fudbaler Barselone tvrdi da Muriwo ne}e biti upisan u istoriju kao stru~wak koji je u fudbal doneo nove stvari.

- Siguran sam da je Muriwo odli~an trener, ali ne}e u}i u fudbalsku istoriju. Da bi vam to po{lo za rukom morate u fudbal da donesete ne{to novo. Na{ trener Pep Gvardiola je uspeo u tome, on je redizajnirao fudbal. To su uradili i Arigo

Saki, Aleks Ferguson i Johan Krojf - izjavio je ]avi.

Portugalac je pro{le sezone s Interom osvojio Ligu {ampiona, a letos je pre{ao u Real. Prethodno bio je prvak Evrope s Portom, a sedeo je i na klupi ^elsija, s kojim je dva puta bio najboqi u Engleskoj.

- Muriwo bele`i pobede, to je pokazao u Portu, ^elsiju i Interu, ali nije inovator - dodao je reprezentativac [panije.

U prvom derbiju u sezoni Barselona je razbila Real - 5:0. Madri|ani imaju dva boda mawe od najve}eg rivala.

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

Marbo boqi od {ampiona Derbi posledweg kola i ~itavog prvog dela aktuelnog futsal {amionata pripao je Marbo Intermecu, koji je na zaslu`en odmor oti{ao s maksimalnim u~inkom, a aktuelnom {ampionu Ekonomcu sada ostaje da razmi{qa u ~emu je pogre{io i ~eka revan{ na prole}e.

Kako rezultat od 5:1 u korist Beogra|ana sve kazuje, Kragujev~ani moraju da tra`e razlog debakla u svojim redovima. U ostalim utakmicama favoriti su opravdali o~ekivawa i zabele`ili pobede.

Rezultati 13. kola: Marbo Intermeco – Ekonomac 5:1, Kolubara – Lete}i Holan|anin 12:3, Be~ej - Ni{ 92 2:9, Vrawe – VIK Naisus 3:4, Kopernikus Vidre – Kocka Amaters Arena 6:2, Novi Beograd – Pirot 2:0 i Kr~agovo – SAS odlo`eno.

1. Marbo 13 13 2. Ekonomac 13 12 3. Kolubara 13 10 4. NI[ 92 13 8 5. VIK Naisus13 7 6. Kop. Vidre 13 5 7. SAS 12 5 8. Let. Holan. 13 5 9. Vrawe 13 4 10. N. Beograd 13 4 11. Pirot 13 3 12. Kocka AA 13 1 13. Kr~agovo 12 2 14. Be~ej 13 1

0 0 83:28 0 1106:25 1 2 70:42 1 4 51:42 2 4 56:42 2 6 43:43 1 6 21:53 1 7 49:73 2 7 50:43 1 8 39:65 3 7 46:64 4 8 32:60 1 9 28:78 1 11 47:93

39 36 31 25 23 17 16 16 14 13 12 7 7 4

NAJMLA\I YUDISTI NADMETALI SE U SRPSKOM KRSTURU: Yudo klub Zmaj iz Srpskog Krstura kod Novog Kne`evca organizovao je turnir za poletarce. Doma}ini su o~ekivali male borce iz petnaestak klubova, me|utim, zbog lo{ih vremenskih uslova na tatamiju su se pojavili yudisti iz Spartaka (Subotica), Mladosti (Be~ej), Partizana (Kawi`a) i doma}eg Zmaja.

Turnir je otvorila ~lanica Op{tinskog ve}a za kulturu i sport SO Novi Kne`evac Magdalena Kova~, a nadmetali su se de~aci i devoj~ice u konkurenciji poletaraca i mla|ih pionira.

Najsupe{niji kod poletaraca ro|enih 2002: do 22 kg Ako{ Per`elt (Partizan), 25 kg Du{an Vukas (Spartak), 28 kg Jugoslav ka}anski (Spartak), 31 kg Nemawa @ivkov Aksin (Mladost), + 38 kg Aleksandar Stojkov (Mladost). Poletarci ro|eni 2000/2001: 28 kg Bala` Na| (Partizan), 31 kg Arpad Babinski (Partizan), 34 kg Sr|an Jovi~i} (Spartak), 42 kg Mihajklo [a{i} (Spartak). Poletarke 38 kg Mila Franovi} (Spartak). Mla|i pioniri: 30 kg Adam Se~ei (Partizan), 34 kg Du{ko Todorovi} (Zmaj), 38 kg Luka Franovi} (Spartak), 42 kg Vawa Taborovi} (Spatrak), 46 kg Veqko Tripunovi} (Spartak), 66 kg Nemawa Milovanovi} (Spartak). Mla|e pionirke: 22 kg Jovana Bla`i} 8Zmaj), 31 kg Kristina Ka}anski (Spartak) i +34 kg Marijana Simi} (Mladost).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

19

DANAS I SUTRA ZAVR[AVA SE PRVA FAZA EVROLIGE

Me~evi odluke u Valensiji i Atini Dejan Musli

PREMA PISAWU [PANSKIH MEDIJA

Dejan Musli u Hemofarmu Mladi srpski centar Dejan Musli (211 centimetara) izgubio je mesto u timu Kahe Laboral dolaskom Senegalca Papea Sova. Trener Du{ko Ivanovi} je tako popunio proster i Musli mu trenutno nije potreban.

Prema pisawu {panskih medija, Kaha ima `equ da po{aqe talentovanog igra~a na pozajmicu, a Srbija bi bila idealan izbor.

Naravno, Hemofarm se name}e kao logi~no re{ewe, jer je ekipu napustio Milan Ma~van (oti{ao u Makabi) i ostalo je upra`weno mesto pod ko{em. Tim trenera @eqka Lukaji}a bi dolaskom Muslija re{io problem do kraja sezone, kada bi se mladi ko{arka{ vratio u Vitoriju.

MLADI CENTAR EFES PILSENA U MEGA VIZURI

^antekin umesto Drami}anina Turski ko{arka{ki gigant Efes Pilsen je beogradskoj Mega Vizuri pozajmio talentovanog centra Du{ana ^antekina (20 godina). Momak koji je po razli~itim evidencijama visok 220 do 222 santimetra, ro|en je kao Du{an Gavrilovi} u Kragujevcu, a turski dr`avqanin postao je 2006. godine i ve} je igrao za juniorsku reprezentaciju svoje druge domovine. ^antekin je od po~etka sezone igrao u turskom Mersinu na pozajmici, ali u Efes Pilsenu nisu bili zadovoqni wegovom minuta`om i odlu~ili su da mu prona|u klub u kojem }e imati vi{e prostora. Mega Vizuru je napustio Rastko Drami}anin, pa se od ^antekina o~ekuje da nadoknadi wegov odlazak.

Butulija okupqa juniore Od 17. do 31. jula 2011. gr~ki Solun bi}e doma}in najboqim juniorima rukometa{ima na svetu.

Na{a kvalifikaciona grupa igra se od 7. do 9. januara u Vr{cu, a u woj su pored na{e reprezentacije jo{ i Makedonija, Estonija i Island. Prvu fazu priprema stru~ni {tab, na ~elu sa Igorom Butulijom, sprove{}e u Beogradu. Osamnaest najboqih juniora bi}e sme{teno u hotelu „Trim“. Trener Igor Butulija za ove pripreme pozvao je slede}e igra~e - golmani: Strahiwa Mili} (Partizan), Nikola Xami} (Partizan), Tibor Ivani{evi} (Crvena zvezda), leva krila: Ogwen Joki} (Crvena zvezda), Nemawa Ili} (Partizan), desna krila: Mitar Markez (Monpeqe, Francuska), Strahiwa Stankovi} (Crvenka), Slobodan Pavi} (Smederevo), pivoti: Zoran Nikoli} ( PKB), Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi} Unimet), Miqan Pu{ica (Crvena zvezda), desni bek: Nemawa Zelenovi} (Crvena zvezda), sredwi bekovi: Savo Me{ter (Partizan), Bojan Todorovi} (PKB), Marko Panteli} (Crvena zvezda), levi bekovi: Milo{ Draga{ (Metaloplastika), Ivan Dimitrijevi} (Partizan), Dra{ko Nenadi} (Granoqers, [panija).

J. G. KUP VOJVODINE ZA DAME

Pan~evke u In|iji Danas pada odluka o pobedniku rukometnog Kupa Vojvodine u konkurenciji dama. U finalu sasta}e se @elezni~ar iz In|ije i Pan~evo. Utakmica se igra danas u 18.30 ~asova u In|iji.

J. G.

Prva faza ko{arka{ke Evrolige, u kojoj su nastupila 24 najboqa tima na Starom kontinentu, zavr{ava se utakmicama posledweg, 10. kola takmi~ewa po grupama. Ovi me~evi na programu su ve~eras, odnosno sutra uve~e, a jo{ su jedino nepoznata imena preostala dva tima koji }e se pridru`iti ekipama koje su se ve} plasirale u Top 16 fazu. To se odnosi na grupe C i D, a u konkurenciji za dva mesta nalaze se francuski [ole i litvanski Lijetuvos Ritas (grupa C), {panska Valensija i italijanski Aramni Xins (grupa D).

Prvak Srbije Partizan MTS ve} se kvalifikovao u slede}u rundu najkvalitetnijeg evropskog takmi~ewa i to je podatak koji sve qubiteqe ko{arke u na{oj zemqi mora da raduje. Beogra|ani sutra uve~e igraju utakmicu u {panskoj Vitoriji, gde }e im doma}in biti Kaha Laboral, ekipa u kojoj nastupaju Nemawa Bjelica i Dejan Musli, a trener je Du{ko Ivanovi}. Crno-beli }e nai}i na izuzetno motivisanog rivala, bez obzira na ~iwenicu da ni jednoj od ekipa od tog rezultata ni{ta ne zavisi. I [panci i Srbi su overili vizu za Top 16 fazu, pa }e

Svetislav Pe{i}, trener Valensije

tinaikos - Armani Xins. Od dolaska na{eg proslavqenog stru~waka Svetislava Pe{i}a na klupu Valensije ovaj tim zabele`io je tri pobede u posledwe ~etiri utakmice i sada ima velike izglede da pro|e prvu fazu. Za to

Raspored 10. kola Danas

D GRUPA: CSKA - Efes Pilsen (19), Valensija - Union Olimpija (19), Panatinaikos - Aramni Xins (19).

Sutra

A GRUPA: Kaha Laboral - Partizan (20.45), Prokom - Makabi (19), Himki - @algiris (19).

B GRUPA: Unikaha - Brose Baskets (20.45), Real - Spiru [arlroa (20.45), Olimpijakos - Lotomatika (20.45).

C GRUPA: Fenerbah~e - [ole (20.45), Cibona - Lijetuvos Ritas (20.45), Barselona - Montepaski (20.45).

Du{an ^antekin

ovo biti me~ za presti`, a sasvim je sigurno da }e igra~i Kahe Laboral poku{ati da se revan{iraju Partizanu MTS za poraz u Beogradu (71:74).

Ve~eras }e puno vatre biti u utakmicama D grupe, u kojima }e snage odmeriti Valensija Union Olimpija, odnosno Pana-

mu je, me|utim, potrebna pobeda nad odli~nim Slovencima. Ra~unica ka`e da [panci moraju da pobede goste iz Qubqane, a da Armani izgubi u Atini. Ukoliko bi, me|utim, do{lo do kruga ({to je mogu}e) izme|u Efes Pilsena, Armani Xinsa i Valensije, Pe{i}ev tim bi bio najslabiji u me-

VOJVO\ANSKE EKIPE DOMINIRAJU PRVOLIGA[KIM TERENIMA

Slede `estoke borbe za elitu Na polusezoni takmi~ewa u Prvoj ligi gotovo je izvesno da }e u idu}em izdawu obe Viner {tedi{e odbojka{ke superlige biti nekoliko novih klubova iz Vojvodine. Sada{wa situacija na tabelama Prvih liga veoma je jasna i ukazuje na to da se u ravnici igra kvalitetna odbojka i da }e samo jedno mesto koje di-

jedna~enim pratiocima) i, po{to be`e ~etvrtoj Crnokosi ~ak devet bodova, izvesno je da }e se direktno boriti za ulazak u vi{i rang. Suboti~ani su bili vode}i, bez poraza deset kola, i ve} su ih mnogi videli na jesewem liga{kom tronu, ali su u posledwem kolu iznena|uju}e pora`eni od Ni{a i Novi Sad

ni~ki zaostaje deset bodova za drugoplasiranim. Ove sezone, kao ni jedne ranije, drugoplasirani }e imati ogromne izglede da u|e u vi{i rang, jer je za sada situacija u Superligi takva da se Klek apostrofira kao pretposledwi, pre svega zbog te{ke finasijske situacije, i da ne}e mo}i da se odupre nadolaze}im

|usobnom skoru i Top 16 za wega bi ostao pusta `eqa.

- Olimpija se bori za prvo mesto u na{oj grupi s Panatinaikosom, ali mi moramo da razmi{qamo samo o sebi samima i kako da dobijemo ovu utakmicu - rekao je

snage za trijumf i ispuwewe ciqa.

S druge strane, Pe{i}ev kolega s klupe Slovenaca - Jure Zdovc mirno do~ekuje duel: - Najva`nije mi je da su svi igra~i zdravi, a jedino je Pinkni imao mawih problema s le|ima. U~ini}emo sve {to je na{oj mo}i da pobedimo u Valensiji, a igra~i su izuzetno motivisani da to i u~ine.

I utakmica u Atini izme|u Panatinaikosa i Armanija bi}e veoma zanimqiva.

Trener gr~kog prvaka @eqko Obradovi} ovako je ocenio izglede u woj: - Za nas je to veoma va`an me~ jer `elimo da osvojimo prvo mesto u grupi. Naravno, Armaniju je jo{ va`niji, jer mu od ishoda zavisi plasman u Top 16 fazu. Znam da }e Italijani u OAKA dvoranu sti}i ekstra motivisani, a ~iwenica je da su u odli~noj formi. U prvoj utakmici u Milanu, kada smo pobedili 81:71, igrali smo s Batistom i Mari}em u postavi, a

U~esnici Top 16 faze U~e{}e u Top 16 fazi ve} je obezbedilo 14 ekipa. Iz grupe A to su Makabi, @algiris, Partizan MTS i Kaha Laboral, dok su i u B grupi poznata sve ~etiri tima koja idu daqe. To su Olimpijakos, Real, Unikaha i Lotomatika.

Iz grupe C vizu su obezbedili Montepaski, Fenerbah~e i evropski prvak Barselona, a iz grupe D Panatinaikos, Union Olimpija i Efes Pilsen.

Ostala su, dakle jo{ dva upra`wena mesta, a za wih, ponovimo, konkuri{u u C grupi [ole i Lijetuvos Ritas, a u grupi D Valensija i Armani Xins.

Svetislav Pe{i}. - Znam da Qubqan~ani `ele prvo mesto i jasno je da imaju sjajan tim. S druge strane, mi smo u posledwe vreme morali dosta da se istro{imo kako bismo uop{te stigli u poziciju da se borimo za Top 16 i ne}e nam biti lako. Ipak, uz veliku pomo} na{ih navija~a, verujem da imamo

ve~eras wih dvojice, zbog povreda, ne}e biti u timu i to }e nam stvoriti velike probleme. Sve to nije toliko bitno, jer mora}emo da ulo`imo puno napora na putu ka pobedi, a podr{ka navija~a bi}e nam od velike, mo`da i presudne va`nosti.

A. Predojevi}

NBA LIGA

Mili~i} se povredio U utakmici NBA ko{arka{ke lige Minesota je ubedqivo pora`ena na gostovawu Los An|eles Klipersima, a Darko Mili~i} odigrao je samo pet minuta i ponovo povredio zglob. Na{ centar je u novom porazu Minesote (90:113) zabele`io dva faula i jednu blokadu. Erik Gordon je postigao 36 poena za Kliperse, koji su Minesoti naneli {esti uzastopni poraz, a 12. u seriji na gostovawima.

Golden Stejt Voriorsi su izgubili od Hjustona 112:121 na svom parketu, Vladimir Radmanovi} zavr{io je me~ sa 16 minuta na

parketu, postigao je pet poena, uz pet skokova i tri asistencije.

Ko{arka{i Dalasa pobedili su Majami sa 98:96 i prekinuli seriju Hita od 12 pobeda uzastopce. Dalasu je to bila 14. uzastopna pobeda nad Majamijem u regularnom toku sezone. Majami je, me|utim, Dalas savladao u finalu plej ofa iz 2006. godine. Dirk Novicki je sa 26 poena predvodio Dalas, dok je Dvejn Vejd ubacio 22 za Majami Juta je pobedila Klivlend sa 101:90, pa se wen trener Xeri Sloun izjedna~io s Petom Rajlijem na tre}em mestu po broju pobeda u NBA ligi.

NA POMOLU VELIKA I KOMPLIKOVANA RAZMENA IGRA^A

Entoni sve bli`i Wu Yersiju

Odbojka{i Novog Sada DDOR lideri prvoliga{kog karavana

rektno vodi u vi{i rang biti nepravedno malo (drugo mesto obezbe|uje bara`). Ipak, sistem takmi~ewa je takav i ve} sada je izvesno da }e se za prvo i drugo mesto voditi velike borbe.

Kod mu{karaca stvar je jasna, vode}i trio, Novi Sad DDOR, suboti~ki Spartak i Klek Srbija{ume, osamqeni su na vrhu (Novosa|ani be`e dva boda iz-

DDOR im je preoteo presto. Va`no je ista}i da }e Klek Srbija{ume do~ekti Spartak u prvom kolu drugog dela {ampionata.

Kod dama je situacija ne{to neizvesnija. Predsezonske najave su se obistinile i Vojvodina, Varadin BMG gradwa, Jedinstvo iz Stare Pazove i Novi Sad Pionir petrol vode prvoliga{ko kolo, a peti kragujeva~ki Rad-

prvoliga{ima. Novosadske crveno-bele su dominatne i imaju svih 11 pobeda u polusezoni, a ekipa je veoma mlada i perspektivna. Prati ih Varadin koji ima superliga{ke ambicije, a jedino Novi Sad prvoimenovana dva kluba mo`e da omete u ostvarewu ciqeva, jer se ~ini da Jedinstvo nema ambicije za vi{i rang.

M. Risti}

NBA ekipe Denver Nagetsa i Wu Xersi Netsa ponovo pregovaraju o komplikovanoj razmeni igra~a, u kojoj bi Karmelo Entoni zavr{io u Netsima. Kako prenose ameri~ki mediji, u ovom trejdu jedini koji je nedodirqiv u ekipi Wu Xersija je centar Bruk Lopez.

Tako|e, prema vi{e izvora iz oba kluba, Entoni, koji je u nekoliko navrata naglasio da bi ako odlazi oti{ao u Wujork Nikse, saglasan je s ovom razmenom, po{to }e Netsi navodno zna~ajno poja~ati tim u ovim razmenama.

Drugi uslov Entonija, koji }e tako|e biti ispuwen je “sajn end trejd” dogovor, na kome je insistirao Entoni, jer tako dobija godinu vi{e u ugovoru, vi{e novca, ali i sigurnost da ostaje u Wujorku u doglednoj budu}nosti, {to je o~igledno va`no za wegovu suprugu

Lalu Vaskez, glumicu koja je rodom iz Wujorka: - Kako sada izgleda ovaj dil, rekao bih da }e Netsi zna~ajno podi}i kvalitet svog tima - rekao je jedan od operativaca tima s Istoka, koji je zahtevao anonimnost, dok je drugi dodao, da je ovaj dogovor, ako se realizuje, sli~an “blokbasteru” koji su realizovali Orlando, Va{ington i Finiks.

Ovaj trejd je pod velom tajne, ali je procurelo za sada da Netsi {aqu u Denver rukija Derika Fejvorsa, Troja Marfija i wegov veliki ugovor koji isti~e, dva ili tri pika prve runde drafta i tri miliona dolara. Netsi bi time dobili najmawe Entonija i Heringtona, ali se ne iskqu~uje mogu}nost da se u ovu komplikovanu kombinatoriku ukqu~i jo{ neko, jo{ jedan ili ~ak dva klub.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda22.decembar2010.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Kao vezana vre}a Veze nisu prisutne jedino u izrazu “nema veze!” U {ahu, istina, kori{}ewe veza, odnosno vezivawa (kako {ahisti obi~no ka`u) ~esto ostavqa ~ist estetski utisak, {to se, bar kad se gleda objektivno, sa strane, retko kad mo`e re}i za, recimo, dobijawe posla preko veze. Da pre|emo, uostalom, odmah sa re~i na – dijagram:

Jifan Hou

@ENSKI SVETSKI [AMPIONAT

Kineskiwe za titulu Na Svetskom {ampionatu za `ene (Hatai, Turska) ostao je da se odigra jo{ samo finalni susret za titulu svetske pravakiwe a izvesno je samo da }e to biti Kineskiwa. Naime, u polufinale su se plasirale tri Kineskiwe i Indijka Hampi Koneru.

Jifan Hou je porazila Indijku a u drugom, kineskom “obra~unu” boqa je bila Lufei Ruan. U finalu se igra me~ od ~etri partije u klasi~nom {ahu.

Rezultati 4. kola: Lufei Ruan – Harika Dronovali 2,5:1,5, Hampi Koneru – Vexan Ju 1,5:0.5. Jifan Hou – Katerina Lahno 1,5:0,5, Ksu @ao – Almira Skrip~enko 1,5:0,5, Polufinale: Lufei Ruan Ksu @ao 1,5:0,5, . Jifan Hou Hampi Koneru 1,5:0,5.

Ili uzmite slede}i primer (ali mi ga i vratite – mo`e mi ustrebati za eventualnu kwigu ako kwiga uop{te, kod nas, uspe da pre`ivi “mere” ili namere, a da se ne pretvori u arhai~ni izraz koji bi se jednoga dana morao ~ak prevoditi na na{ jezik!): Beli ima pe{aka vi{e, ali dama mu je napadnuta, a crni preti i 1…h4, sa osvajawem belog lovca koji ne sme da napusti odbranu ta~ke g2. I sad, umesto da re{i te problem~i}e “pasivnim” potezom 1.Dh6, ili “poluaktivnim” 1.D:d5, beli se opredequje za “aktivno” (smisao ovih navodnika otkri}e vam zavr{ni potezi) re{ewe…

Da samo vidite kako tu beli svoju sitnu (recimo op{tinsku) vezu veze: 1.D:d7!!! T:d7 2.Tb8+ Ld8 3.Lf6 Dve lake crne figure, te{ko vezane, tamo gore, zbiqa izgledaju kao – vezane vre}e, preslabe da bi crnome kraqu poslu`ile kao grudobran od mata.

SOMBOR MASTERS

Trijumf Miranovi}a

BALKAN GRANPRI 2010.

Jianu pobednik

U Beogradu je zavr{eno pojedina~no prvenstvo Balkana. U izjedna~enoj konkurenciji pobednik je Kristian Jianu iz Rumunije koji je odlu~uju}u prednost stekao u 8. kolu pobedom nad Miladinovi}em.

Plasman: 1. Jianu 5,5, 2-4. Blagojevi}, ^atalba{ev, Rusev 5, 5-6.

Dra{ko, Miladinovi} 4,5, 7-9.

Dren~ev, D. Stojanovi}, Radulski 4, 10. Dizdarevi} 3,5 poena.

VIKEND U NOVOJ PAZOVI

Nikoqdanski turnir U organizaciji [ahovskog kluba Mladost, u Novoj Pazovi, u prostorijama O[ “Rastko Nemawi} – Sveti Sava”, u nedequ, sa po~etkom u 11 ~asova odr`a}e se memorijalni Nikoqdanski turnir. Tempo igre je 15 minuta po igra~u. Turnir se igra po [vajcarskom sistemu od 9 kola, FIDE pravila ubrzanog {aha.

Upisnina za u~e{}e iznosi 300 dinara (od upisnine su oslobo|eni velemajstori). Za omladince i `ene upisnina je 200 dinara. Svaki u~esnik je obavezan da ponese jednu preglednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine i ispravan {ahovski ~asovnik.

PROBLEM BR. 316

Beli daje mat u dva poteza N. van Dajk „Ostledingen“ 1959.

Re{ewe problema br. 315 (D. Bron{tajn, “Gudok” 1982.) sa pozicijom: beli – Ka7, Db4, Td2, Sa3, Lb2; crni – Ka2, Ta1, Th2, Lg3, pe{aci b5, f4; je 1.Sb1! Na 1...K:b1 sledi 2.La3 mat. Na 1...T:d3 sledi 2.Sc3 mat. Na 1...Lf2+ sledi 2.Ld4 mat. Na 1...Th7+ sledi 2.Lg7 mat.

1.T:d5 koriste}i sa okolno{}u da vezani crni lovac ne sme uzeti belu damu zbog mata na d8. Ali, na veliku i potpuno neo~ekivanu nesre|u belog, i nad vezivawem ima – vezivawe! Beli je, eto, znao za takti~ku temu, ali i nad “znawcem” ima, da ka`emo, “znawetina” ili “znaw~uga”!

A sad, udahnite duboko i naslonite se laktovima (ako vam nisu umorni od drugih obaveza) na sto, jer sledi – ne{to {to }e, uz malu pomo} druga~ijeg akcenta, da vas sledi: 1…D:g2+!!!! 2.K:g2 L:c6 - pa do malopre vezani crni lovac – sad vezuje beloga topa na d5, onog koji je tu do{ao pravo iz izreke “glup kao top”! Obrt – nagao i potpun, bar ravan najuzbudqivijim scenama iz nekog krimi}a ili kaubojca.

A dobrom je borcu, eto, dovoqna ovako mala (samo od f1 do g2) {ansa. Takore}i – {ansoneta…

Na kraju, u~inite mi, molim vas, jednu malu, tehni~ku uslugu: dodajte gore tri znaka pitawa iza poteza belog 1.T:d5, tamo gde mu je i mesto. Nisam naime hteo da pomo}u wih nagove{tavam pravac ove zavr{ne akcije u sinemaskopu.

Tako nas je Dragoslav Andri}, na kraju, jo{ jednom, ostavio kao vezane vre}e u dana{woj lekciji “[kole za male i velike pacere”.

Pobedni~ka ekipa Kuqana

PRVENSTVO INVALIDA SRBIJE

Kuqani prvaci Pro{le subote, u organizaciji Sportskog saveza invalida Srbije i Dru{tva za sport i rekreaciju invalida Jagodine u hotelu “Jagodina”, odr`ano je 4. Ekipno prvenstvo invalida Srbije. Lep uspeh zabele`ila je pobedni~ka ekipa Kule koja je u sedam kola svojim protivnicima prepustila samo bod. Za ekipu su nastupali majstorski kandidati Dragi Grubor, Muharem Omerovi}, Milorad \urica, Mileta Tadi} i rezerva Vladimir Radi}. Od prvih {est ekipa ~ak ~etri su predstavnici Vojvodine: Kula, Zre-

wanin, Pan~evo i Novi Sad, dok su ekipe Ba~ke Palanke i Kikinde ne{to skromnije plasirane.

Da sve protekne u najboqem redu na ovom uspelom takmi~ewu doprinele su sudije Boban Milojevi} i Slobodan Radosavqevi}.

Plasman: 1. Kula 19 (21), 2. Beograd 16 (16), 3. Negotin 13 (17), 4.

Zrewanin 12 (19), 5. Pan~evo 12 (16), 6. Novi Sad 12 (14), 7. Jagodina 11 (17), 8. Bor 11 (15,5), 9. Ba~ka Palanka 10 (13,5), 10. [abac 8 (13,5), 11. Zaje~ar 7 (10,5), 12. Kikinda 5 (11), 13. Smederevo 4 (8).

14. Po`ega 0 (4).

PIONIRSKO PRVENSTVO NOVOG SADA

@ivkov najboqi U prostorijama N[K-a pro{le nedeqe odr`ano je pionirsko prvenstvo Novog Sada. Najboqi rezultat ostvario je, sa svih pet pobeda, Lazar @ivkov (O[ „Svetozar Markovi} – Toza“) u grupi u~enika 5-8. razreda. U mla|oj grupi (1-4. razred) najboqi je bio Ilija Galin (O[ „Jo`ef Atila“) sa 4,5 poena. Devoj~ice su igrale jedinstveni turnir (1-8. razred) a na deobi prvog mesta najboqa je bila Nina Udovi~i} (O[ „@arko Zrewanin“).

Plasman devoj~ice (1-8. razred): 1-4.

Nina Udovi~i}, Marijana Panteli}, Isidora @ivkovi}, Kristina Riki} 4, 5-8. Ma{a Milivojevi}, Milana Galin, Iva Vujkov, Angelina Slankamenac 3, 9-12. Ana Atanackovi}, Awa Nini}, Zorana Atanackovi}, Nikolina Miji} 2 poena.

Plasman de~aci (1-4. razred): 1-2. Ilija Galin, Milo{ Pisari} 4,5,? 3-4. Dejan Omorjan, Milan Bo`} 3,5, 5-9. David Romani}, Aleksandar Gavri}, Andrija Stani{i}, David Omorjan, Nikola ]ur~i} 3, 10-12. Branko Milo{evi}, Jovan @ivkov, Boris Petrovi} 2,5 poena.

Plasman de~aci (5-8. razred): 1. Lazar @ivkov 5, 2-3. Branislav [obot, Igor Nedeqkovi} 4,5, 4-9. Robert Der, Jovan Deli}, Damjan Cvetanovi}, Jovan Ili}, Marko Crepuqa, Marko Pribi}evi} 4, 10-11. Luka Zori}, Sava Polimac 3,5, 12-26. Luka ^i~a, Nikola Pani}, Nikola Kajtes, Nikola Kne`evi}, Nemawa Samarxija, Aleksa Tucakov, Marko Gali}, Branislav Mili~evi}, Vuka{in Stojiqkovi}, Oliver Veli~kov, Vladan @ivanovi}, Zoran Mili}, Bojan Nini}, Vladimir Sec, Du{an Kewi} 3, itd.

U Somboru je odr`ano finale masters godi{weg brzopoteznog turnira. Uverqivo je pobedio Fide majstor Rajko Miranovi} sa 10 poena ispred intermajstora Milo{a Roganovi}a koji je imao najboqe dodatne kriterijume u grupi igra~a koji su sakupili po 7,5 poena. Nagradni fond iznosio je 55.000 dinara a ~etvorica prvoplasiranih, pored nov~anih nagrada, dobili su i lepe nagrade sponzora turnira. Jedina dama turnira, Simana Matkovi}, kojoj je na dan odigravawa turnira bio ro|endan, dobila je specijalnu nagradu u vidu srebrnog priveska.

Plasman: 1. Rajko Miranovi} 10, 2-4. Milo{ Roganovi}, Sini{a Pezeq, Novak Pezeq 7,5, 5-7.

Vladimir Joti}, Zlatko [trangar, Miqan Ostoji} 7, 8-10. Dragomir Soki}, Miodrag [quki}, Branko ]opi} 6, 11-14. Nenad Vladisavqevi}, Ivan Kolompar, Nino Serdar, Jovica Radovi} 5,5, 15-16. Aleksandar Opa~i}, Zoran Joti} 5, 17. Aleksandar Ivani} 4,5, 18. Jugoslav ^evizovi} 4, 19.

Bogdan ]uk 3,5, 20. Simana Matkovi} 3, 21. Jovan Mrle 2, 22. Qubi{a Petrovi} 0,5 poena.

PRED 18. VOJVO\ANSKI FESTIVAL MLADIH

Po medaqe u Novi Sad

[ahovski savez Vojvodine organizuje 18. vojvo|anski {ahovski festival mladih. Festival se odr`ava u Novom Sadu u hotelu “Novi Sad”, (preko puta autobuske i `elezni~ke stanice), u vremenu od 9-13. januara 2011. godine. U sklopu Festivala odr`a}e se prvenstvo Vojvodine po uzrastima i to: de~aci i devoj~ice do 8, 10, 12, 14, 16 i do 18 godina.

Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom igre 40 poteza za 90 minuta igre i po 15 minuta za svakog igra~a do kraja partije. Seansa ukupno traje 3,5 sata. Svaki u~esnik je obavezan da ponese jednu preglednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine i ispravan {ahovski ~asovnik.

Po 10 najuspe{nijih u svakoj kategoriji sti~u pravo igrawa na prvenstvu Srbije. Za pobednike u svim kategorijama [ahovski savez Vojvodine snosi tro{kove pansiona na prvenstvu Srbije. Pobednici u svim kategorijama dobijaju pehar a tri prvoplasirana medaqe dok pet prvoplasiranih dobijaju i diplome.Upisnina za u~e{}e iznosi: za takmi~are koji koriste pun pansion u hotelu “Novi Sad” 400 dinara; za ostale u~esnike sa teritorije op{tine Novi Sad koji ne koriste pan-

sionske usluge u hotelu “Novi Sad” upisnina iznosi 1.200 dinara; za sve ostale u~esnike iz drugih op{tina koji ne koriste pansionske usluge u hotelu “Novi Sad” upisnina iznosi 800 dinara. Upisnina se upla}uje u gotovom prilikom dolaska ili unapred na `iro ra~un [ahovskog saveza Vojvodine br. 3401945-12, najkasnije do 7. januara 2011. godine.

Svi takmi~ari treba da doputuju u Novi Sad 9. januara 2011. godine i jave se sudiji turnira u turnirskoj dvorani najkasnije do 15 ~asova. Prvo kolo igra se istog dana od 16 ~asova. Sve~ano zatvarawe i podela nagrada je 13. januara u 17,00 ~asova.

Sme{taj i ishrana je u Novom Sadu u hotelu “Novi Sad” gde }e se takmi~ewe i odr`ati. Cena jednodnevnog punog pansiona u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama za u~esnike takmi~ewa iznosi 1.990 dinara po osobi dnevno, a za pratioce 2.200 dinara i upla}uje se na `iro ra~un [ahovskog saveza Vojvodine br. 340-1945-12, najkasnije do 7. januara ili u gotovom prilikom dolaska. Ukupno se upla}uje 4 pansiona po osobi. Sve informacije u vezi sme{taja i rezervacija mogu se dobiti na telefone [SV: 021/572-238 ili 021/420-378.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

[ort u nokdaunu Zavr{en je “London Chess Classic 2010”. Dok smo na po~etku turnira upozoravali da svetski poznati sat Big ben zvoni za Karlsena, na kraju je odzvonio Najxelu [ortu. Ne pamti se da je [ort u sedam kola “uspeo” da osvoji samo dva “poli}a”. Na turniru je najboqe krenuo engleski {ahista Luk Mek{ejn kojem se uskoro pridru`io svetski {ampion Anand. Izgledalo je da je Anand najbli`i pobedi na turniru. Ipak, Karlsen koji je po~eo lo{e, sa dva poraza iz prve tri partije, uspeo je da u posledwe ~etri partije osvoji 3,5 poena i zahvaquju}i tzv. Londonskom sistemu ra~unawa poena (3 boda za pobedu, 1 za remi) uspeo ~ak da postane i pobednik turnira! Prema klasi~nom sistemu pobednik na turniru bio bi Luk Mek{ejn (bez poraza), drugi Anand a tre}i Karlsen (sa po 4,5 poena svaki). Prema Londonskim pravilima plasman je: 1. Karlsen 13, 2. Anand 11, 3. Mej{ejn 11, 4. Nakamura 10, 5. Kramnik 10, 6. Adams 8, 7. Hauel 4, 8. [ort 1 poen.

Nagrada pobedniku je bila 50.000 evra, drugoplasirani je dobio 25.000 evra, tre}eplasirani 15.000 evra, ~etvrti 10.000, peti 10.000 i {esti 8.000 evra. Pobedni~ki trofej Karlsenu uru~io je wegov biv{i trener i konsultant Gari Kasparov. Uru~ewe pobedni~kog trofeja je obavqeno na ekskluzivnoj ve~eri na kojoj su po~asni gosti bili Petra i Viktor Kor~noj.

Nakamura – [ort [panska partija 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0-0 8.c3 d5 Mar{alov napad!. Naj:el je odigrao pregr{t partija ovog otvarawa tokom godine ali ipak Nakamura to nije o~ekivalo u ovom susretu.

9.e:d5 e4!?

[tajner varijanta. Mogu}e je da su velemajstori do kraja izanalizirali ovo otvarawe, pa ipak, mnoga pitawa o korektnosti otvarawa ostaju otvorena. »Ovo je vrsta avanturizma kad vam je kraj puta nepoznat« ka`e [ort. - Ipak je to pomalo »crazy« burgijawe, odgovara Nakamura. NajXel, me|utim, tvrdi da je Malkolm Pein igrao ovu varijantu i {aqivo dodaje da je igrao u wegovu ~ast, ali u mega-bazi nismo prona{li nijednu wegovu partiju.

10.d:c6 e:f3 11.g3 Ovaj logi~an nastavak, prosto re~eno, koji te`i da zadr`i vi{ak od jednog piona, je mawe-vi{e Nakamurina improvizacija za tablom. Igran je i ranije ali jedva da je i pomunut u teorijskim kwigama. Kwi{ka preporuka je 11.d4 ali }e mo`da tom potezu, posle ove partije, u novim kwigama biti dato malo vi{e prostora. 11.D:f3 je druga alternativa koji je bio jedan od izbora Bobija Fi{era.

11...Te8 Posledwi potez crnog, naizgled naivan, krije u sebi dosta otrova. Na 12.D:f3 ide Lc5! i beli neo~ekivano mora da se vrati topom na f1, na primer: 13.Tf1 Lg4! 14.Dg2 Dc8 itd.

12.d4 Lg4 13.Lg5 h6 Na 13...Dd6 ide 14.Dd3 h6 15.L:f6 L:f6 16.Sd2 D:c6 17.Dg6!? Le6 18.Dh5 i beli zadr`ava prednost od jednog piona.

14.L:f6 L:f6 Odluka belog da promeni crnopoqnog lovca za kowa nije problemati~na jer na preostalim crnim poqi-

ma ne bi imao nikakvu budu}nost jer je i nadmo}nost belog u pe{aku ba{ na crnom poqu.

15.Sd2 Dd6 16.h3! Lh5 Na 16...T:e1+ ide 17.D:e1 L:h3 18.De4 i beli bi uskoro osvojio piona i sa ovim izmenama ponovo stekao i pozicionu prednost.

17.Dc2! Sa pretwom Df5 i neugodnostima po lovca na h5.

17...Lg5 18.Se4 D:c6 19.S:g5 h:g5 20.Df5

Najxel nam je, kasnije, pri~ao, paradoksalno, da je verovao u svoju poziciju dok je imao piona mawe, ali kad je izjedna~io materijal ose}ao se beznade`no.

20...T:e1+ Na 20...Dg6 21.D:g6 L:g6 22.Ld5 beli osvaja f3 piona, {to bi bilo samo tehni~ko pitawe pobede.

21.T:e1 Te8 22.Te5 Ne 22.T:e8+? D:e8 koja bi pretwa iziskivala odgovor belog 23.De5 D:e5 24.d:e5 i beli bi smawio {anse na dobitak partije.

22...T:e5 23.d:e5 Lg6 Na ponovno 23...Dg6 24.D:g6 L:g6 25.Ld5 pao bi f3-pion.

24.D:g5 De4 25.Dd8+ Kh7 26.Dh4+ D:h4 27.g:h4 f6 Neprijatno po crnog jer dupli h-pioni ~esto su u korist beloga.

Ako poku{a da brani f-piona sa 27...Lh5 beli kraq bi mogao da odmar{ira u napad preko poqa h2 i g3, a zatim bi odigrao Ld1 sa dobitkom.

28.e:f6 g:f6 29.Ld5 a5 30.b4 a:b4 31.c:b4 Ld3 32.Kh2 Lc4 33.Le4+ Odbacili smo potez 33.L:c4??; 33.L:f3? je lo{e zbog 33...L:a2 i crni ima nekoliko trikova zasnovanim na napredovawe b-piona (u svakom slu~aju, uz veoma povoqan vetar).

33...Kh6 34.a3

Na ovom mestu, u komentatorskoj sobi, Najxel zakqu~uje misiju kratkim odlomkom hit melodije iz 1960. “Nikad se vi{e zaqubiti ne}u” od Boba Gentrija. Bio je to mali {ou Najxela i iznenada se otvorila nova karijera – ove godine Olimpija, slede}e Albet hol.

Taj {ou mo`ete ~uti na videu 5.3 veb-sajta.

No, da se vratimo {ahu. Crni bi mogao da nastavi sa 34...Le6 35.L:f3 Kg6 36.Kg3 f5 37.Kf4 Ld7 38.h5+ Kf6 39.Le2 Lc6 40.Ld3 Ld7 41.h6 1-0. * Ve} u prvom kolu po~ela je golgota [orta.

[ort – Kramnik Lov~evo otvarawe 1.e4 e5 2.Lc4 Sf6 3.De2 Lc5 4.d3 0–0 5.Lg5 c6 6.Sd2 h6 7.Lh4 Te8 8.Sgf3 Lf8 9.a4 d5 10.L:f6 g:f6 11.La2 f5 12.0–0 Sa6 13.Tfe1 Lg7 14.c3 Le6 15.e:d5 L:d5 16.L:d5 c:d5 17.g3 Lf6 18.De3 Kh7 19.Sb3 Dd7 20.Sc5 S:c5 21.D:c5 a6 22.Te2 Te6 23.Tae1 Tae8 24.c4 b6 25.Db4 d4 26.Db3 e4 27.Sd2 e3 28.f:e3 d:e3 29.Sf3 f4 30.d4 Te4 31.D:b6 L:d4 32.D:a6 f:g3 33.Db5 Dg4 34.S:d4 g:h2+ 35.Kh1 T:d4 36.Db7 Df5 37.T:h2 e2 38.Dg2 Td1 0–1 Komentar partije: J. Saunders Pripremio: B. Dankovi}

ODMOR

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

21

SLAVAGASTRO 2010

Porodi~na gazdinstva budu}nost Srbije radicija nije u suprotnosti sa najmodernijim standardima proizvodwe hrane koje Evropska unija tra`i da uvezemo i budu}nost Srbije nisu ogromni sistemi sa industijskom proizvodwom,

T

ve} porodi~na gazdinstva, rekao je minstar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin otvaraju}i 12. Festival slava, vina, verskih sve~anosti i turizma Srbije „Slavagastro 2010“. Dragin je podsetio na to da je Ministarstvo nedavno pokrenulo kampa-

wu „Prirodno iz Srbije“ s namerom da poka`e da u na{oj zemqi postoje proizvodi koji su prirodni, kao i da je prirodno da u Srbiji postoji kvalitet.

Kampawa je nacionalnog karaktera i ima za ciq da pro-

movi{e male poqoprivredne proizvo|a~e, ali i da krajwim potro{a~ima proizvoda ponudi informacije o najbitnijim temama kada je u pitawu hrana - o wenom kvalitetu i bezbednosti.

Uloga i zadatak Ministarstva jeste da pru`i podr{ku

svima koji `ive od poqoprivrede i koji se na pravi na~in bave svojim poslom, da bi i ubudu}e tako nastavili, ~ime se omogu}ava gra|anima Srbije da sa zadovoqstvom koriste kvalitetne prirodne proizvode sa na{eg podru~ja, rekao je ministar Dragin. „Mi smo mala zemqa, koja mo`da ne zna da napravi dobar automobil ili elektroniku, ali ne mo`e niko da nam ka`e da ne znamo da napravimo dobar kulen, ajvar, ~varke, sir ili kajmak“, istakao je Dragin u hotelu „Kontinental“.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Stevan Jefti} rekao je da ovakve manifestacije mogu doprineti da se qubav i tradicija pretvore u brendirane proizvode, koji }e se izvoziti {irom sveta. „Uvek smo se di~ili da umemo kao doma}ini da se prika`emo u najboqem svetlu, ali mislim da mo`emo i vi{e i boqe i da potencijali ovih prostora nisu iskori{}eni na najboqi na~in“, rekao je Jefti} na otvarawu festivala.

Na 12. Festivalu slava, vina, verskih sve~anosti i turizma Srbije brojna ugostiteqska preduze}a i pojedinci predstavili su tradicionalna jela i slatki{e za slavske trpeze.

Uru~ene licence novim vodi~ima Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja uru~ene su licence za novih 165 turisti~kih vodi~a, koji su prethodno pro{li obuku i polo`ili ispite.

Dr`avni sekrtetar za turizam Goran Petkovi} rekao je da je ovo najbrojnija generacija licenciranih vodi~a u posledwih nekoliko godina i pozvao ih da se sada usavr{e i za sticawe druge licence - lokalnog vodi~a, koji je specijalizovan za odre|ene oblasti.

On je najavio da }e od idu}e godine biti uvedena i nova kategorija -turisti~kog pratioca, koja }e biti ne{to ni`eg ranga od vodi~a, dodaju}i da je dobro da imamo {to vi{e stru~nih kadrova u turizmu, jer je turisti~ki promet posle krize po~eo da se oporavqa i u Srbiji i u svetu.

Petkovi} je ukazao na to da vodi~i koji su danas stekli licencu govore najrazli~itije strane jezike, postoje i dva vodi~a koji znaju japanski jezik, a mnogi govore francuski i italijanski.

On je izrazio uverewe da }e posetioci Srbije uz pomo} wihovog znawa u`ivati u na{oj zemqi. Jedan od novih vodi~a Dragan Milo{evi} je izjavio da }e wihov najva`niji zadatak biti da {to spremnije do~ekaju strance koji }e dolaziti u sve ve}em broju, kao i da omogu}e deci iz Srbije i dijaspore da {to boqe upoznaju Srbiju.

U

Do~ek Nove godine na Zlatiboru a Zlatiboru, na Kraqevom trgu, bi}e organozovan do~ek Nove godine sa nizom sadr`aja. O~ekuje se da }e, kao i prethodnih godina, do~eku prisustvovati preko 20.000 gostiju. Organizatori su Turisti~ka organizacija „Zlatibor“, KSC ^ajetina i Op{tina ^ajetina.

Posetiocima }e se slu`iti kuvano vino i kuvana rakija, kako bi sam do~ek prvih sekundi Nove godine protekao u prijatnoj atmosferi.

Od osamnaest ~asova mali{ane }e zabavqati De~je pozori{te „Smajli“, predstavom „Pustiwska qubav“, a do otvarawa ve~erweg programa u 22 ~asa posetioci }e

N

slu{ati muziku po izboru di-xejeva. Do~ek }e biti u znaku koncerta JU grupe, sa kojom }e se uz vatromet do~ekati Novo leto, a tada nastupa truba~ki orkestar. JU grupa }e zabavqati turiste i doma}ine do ranih jutarwih sati.

Mesta u hotelima, apartmanima i u privatnom sme{taju sve je mawe, a ako ne volite do~ek na otvorenom, ugostiteqi vam nude raznovrsnu zabavu: od diskoteka do narodwaka, po `eqi. Cene su za oko tre}inu vi{e od predsezonskih, pa vodite re~una o bu|elaru, da ne biste prvi januar proveli radno – peru}i sudove.

Najboqa manifestacija „Odmor na Zlatiboru” odela priznawa “Moj izbor” u organizaciji Udru`ewa gra|ana „Moja Srbija“ vr{i se iskqu~ivo na osnovu glasova potro{a~a. Ciq priznawa je da se identifikuju najpopularniji doma}i proizvodi ili brendovi u 16. definisanih kategorija i da se na taj na~in podstakne ulagawe firmi u poboq{awe kvaliteta robe i usluga.

Osnovni uslov da neki proizvod postane nosilac priznawa “Moj izbor” je da je doma}eg porekla, bez obzira na strukturu vlasni{tva firme koja ga proizvodi. Izuzetno, za ovo priznawe se mogu nominovati i strani proizvodi i brendovi, ukoliko poslovawe wihovih kompanija odlikuju zna~ajne investicije u

D

Srbiji, visoka dru{tvena odgovornost i sli~no.

Anketni tim Udru`ewa „Moja Srbija“ od 15. juna do 15. septembra 2010. Ispitao je 5.864 potro{a~a, koji su obavili kupovinu u supermarketima i predlagali proizvode u 16 kategorija. Na osnovu rezultata ankete Udru`ewa „Moja Srbija“, koja je realizovana u 20 najve}ih gradova Srbije, progla{eni su pobednici u 16 kategorija, od ukupno 174 brendova 149 kompanija.

U kategoriji turisti~ke destinacije i manifestacije priznawe je dobila manifestacija „Odmor na Zlatiboru“ koju organizuje Turisti~ka organizacija „Zlatibor“.

Velika jabuka najatraktivniji grad u svetu lobalno istra`ivawe konsultantske ku}e “A. T. Kirni” sprovedeno u saradwi sa ^ika{kim ve}em za globalna pitawa i ~asopisom “Forin polisi” pod nazivom „Indeks vode}ih svetskih gradova 2010“ (Global Cities Index 2010) pokazalo je kako su Wujork i London usprkos finansijskoj krizi ostali u samom vrhu najatraktivnijih svetskih gradova. O~ekivano ih slede gradovi koji dominiraju podjednako u poslovnim aktivnostima i kvalitetu `ivota: Tokio, Pariz, Hong Kong, ^icago, Los An|eles, Singapur, Sidnej i Seul.

Dok je Wujork osvojio prvo mesto najatraktivneg biznis grada u svetu, i to prvenstveno zbog poznate ber-

G

ze, London se sa raznolikom ponudom sportskih i umetni~kih doga|awa, muzeja i umetni~kih priredbi, pokazao kao najboqa svetska turisti~ka destinacija. Ovogodi{wi rezultati pokazuju da veliki svetski gradovi postaju sve globalniji.

Proces globalizacije, simbolizovan kretawem novca, dobara, qudi, ideja i poslova, kao i brzinom komunikacija, transakcija, qudi i kapitala, postaje sve izra`eniji. Iako je o~ekivano da }e finansijska kriza zna~ajno izmeniti raspored najboqih u odnosu na istra`ivawe sprovedeno pre dve godine, pokazalo se da vode}i gradovi poput Wujorka i Londona najboqe odolevaju krizi.

Indeks vode}ih svetskih gradova rangira 65 gradova iz celog sveta na temequ niza kategorija koje ukqu~uju daleko vi{e od poslovnih i finansijskih mera, {to ovu listu ~ini jedinstvenom u svetu. Gradovi su rangirani prema pet kategorija: poslovna aktivnost, qudski kapital, razmena informacija, kulturolo{ko iskustvo i politi~ki anga`man, koji predstavqaju sposobnost pojedinog grada da privu~e, zadr`i i generi{e globalni kapital, qude i ideje. Novost u ovogodi{wem istra`ivawu je uvo|ewe cenzure, kao dodatne mere unutar kategorije razmene informacija, koja predstavqa brzinu i dostupnost informacija u pojedinom gradu.

Povoqnije cene avio-karata roj niskotarifnih aviokompanija iz godine u godinu raste, pa je tako 2009. godine ukupan promet bio 4,5 posto, a slede}e, 2011. godine, o~ekuje se ~ak 15 odsto u~e-

B

dine o~ekuje se 15 odsto u~e{}a lou-kost kompanija u broju putnika koji lete sa sur~inskog aerodroma. Samo }e „Viz-er“ slede}e godine iz Beograda nedeqno prevoziti blizu sedam

{}a lou-kost kompanija u broju putnika koji lete sa sur~inskog aerodroma.

Svake godine, broj niskotarifnih aviokompanija raste, {to pokazuje podatak da je u 2009. godini ostvaren ukupan promet od 4,5 odsto, a 2011. go-

hiqada putnika, a cena karte je, prose~no, od 70 do 80 evra.

Otvoreni su prvi promotivni letovi za Rim i Malme i, kako planiraju u „Viz-eru“, tokom slede}e godine ima}e 23 leta nedeqno iz Beograda na devet evropskih aerodroma.

„Viz-er“ planira da jedan avion, koji }e voziti na{a posada, bude stacioniran od aprila u Beogradu. Putnici, od kojih neki prvi put posle mnogo godina lete, tvrde da su veoma zadovoqni, jer je kupovina karata sada mnogo povoqnija nego ranije. U Aerodromu „Nikola Tesla“ upozoravaju da se preko Interneta kako je i kupqena karta, treba ~ekirati za let, jer se time smawuju tro{kovi direktnog ~ekirawa na aerodromu. „Poskupqewe karata u zavisnosti je od kompanije do kompanije, a razlika je od jednog evra do pet evra. Predaja prtqaga, tako|e, tarifira se prema koli~ini i te`ini prtqaga“, rekla je Violeta Jovanovi} iz Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. Niskobuxetne kompanije tra`ile su i posebne uslove od aerodroma da bi smawile tro{kove, tako da se ~ekirawe obavqa u starom Terminalu 1, a prevoz do aviona obavqa se autobusom.

(RTS)

Vrwa~ka Bawa do~ekuje goste rwa~ka Bawa je spremna za predstoje}u zimsku sezonu i novogodi{we praznike. Glavna vrwa~ka promenada je ve} oki}ena hiqadama svetle}ih lampiona koji }e uz sneg pru`iti pravi u`itak svim gostima Vrwa~ke Bawe.

Zavr{ena je priprema ski staze na planini Go~, koja zimi privla~i veliki broj qubiteqa zimskih sportova.

Cene ski pasa }e biti iste kao i pro{le godine, odnosno 400 dinara za odrasle i 150 dinara za decu. Ljubiteqi no}nog skijawa mo}i }e da skijaju po ceni od 500 dinara za odrasle i

V

400 dinara za decu. U blizini ski staze nalaze se objekti za sme{taj i osve`ewe skija{a.

Postoji mogu}nost organizovanog prevoza minibusom od centra Vrwa~ke Bawe do ski staze i nazad.

Oni koji vi{e vole kupawe u vrwa~kim bazenima mo}i }e da ih koriste po cenama koje Vam {aqemo u prilogu kao i cene novogodi{wih aran`mana.

Organizovanog do~eka na otvorenom ne}e biti, jer su sredstva planirana za tu namenu u iznosu od 500.000 dinara upla}ena ugro`enima od zemqotresa u Kraqevu.

22

KULTURA

sreda22.decembar2010.

NA FESTIVALU EVROPSKOG FILMA LES ARKS U FRANCUSKOJ

DNEVNIK BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA „MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO”

Priznawe Jasni \uri~i} Istorijska melodrama za najboqu ulogu i dobitnik specijalnog priznawa `irija na Internacionalnom filmskom festivalu „Mar del Plata“ u Argentini. „Beli, beli svet“ Olega Novkovi}a snimqen je prema scenariju nagra|ivane dramske autorke Milene Markovi}, a radwa filma se odvija u rudarskom gradu Boru, nekada simbolu socijalisti~kog prosperiteta, a sada simbolu propadawa i bezna|a. Re~ je o igri qubavi i smrti, odnosno igri strasti ili igri op~iwavawa i pot~iwavawa. Film predstavqa balkanski tango koji igraju odba~eni, qudi sa periferije, koje je napustilo i dru{tvo i sopstvena sudbina.

U filmu igraju: Uliks Fehmiu, Hana Selimovi}, Jasna \uri~i}, Neboj{a Glogovac, Boris Isakovi}, Milica Mihajlovi}, Marko Janketi}, Meto Jovanovski.

Novosadska glumica Jasna \uri~i} dobitnica je nagrade za najboqu `ensku ulogu u filmu „Beli, beli svet“, na festivalu evropskog filma Les Arks (Les Arcs European Film) u Francuskoj. U saop{tewu producentske ku}e „Megakom film“ se navodi da je nagrada na festivalu Les Arks, koji je odr`an od 10. do 18. decembra, {esta nagrada za film „Beli, beli svet“, a druga za Jasnu \uri~i} za ulogu u ovom filmu.

Film „Beli, beli svet“ premijerno je prikazan na presti`nom Internacionalnom filmskom festivalu u Lokarnu, gde je osvojio dve nagrade: za umetni~ki film „Art sinema avord“ , dok je nagrada za najboqu glumicu festivala pripala upravo Jasni \uri~i}.“Beli beli svet“ je pobednik i 20. Festivala isto~noevropskog filma u Kotbusu

Rediteqski debi poznatog glumca Dragana Bjelogrli}a, film „Montevideo, Bog te video“, preksino} je premijerno prikazan beogradskoj publici u punoj dvorani Sava Centra. Sve~anost je upotpunio Umetni~ki ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Bini~ki“, koji je svirao kompozicije iz filma slovena~kog sastava „Mawifi-

Blagoje Marjanovi} - Mo{a i Aleksandar Tirnani} - Tirke.

Stari gradski tramvaj, kowske zaprege, stari automobili, tezge sa vo}em i povr}em, kolica sa bonbonama, kroz fotografiju Gorana Volarevi}a o`ivqavaju duh Beograda pre 80 godina.

Detaqno napravqena rasko{na scenografija Nemawe Petrovi}a - uske ulice, prizemne

prvom planu su fudbaleri jugoslovenske reprezentacije, koji su se odli~no sna{li i pred kamerama i u fudbalu: Milo{ Bikovi}, Petar Strugar, Andrija Kuzmanovi}, Aleksanadr Radoji~i}, Uro{ Jov~i}, Nenad Herakovi}, Ivan Zeki}, Bojan Krivokapi}, Rade ]osi}, Milan Nikitovi}, Aleksandar Filimonovi} i Viktor Savi}.

ku}e, starinske uli~ne svetiqke, berbernica, kafana, autenti~no do~arava jedan od najstarijih beogradskih kvartova, ^uburu, u kojoj je tih dana bilo veoma `ivo i svi su govorili o fudbalu.

Publika je najve}im aplauzom pozdravila 13.godi{weg Predraga Vasi}a, koji posle uloge u Dragojevi}evom filmu „Sveti Georgije ubiva a`dahu“, u novom ostvarewu tuma~i lik malog Stanoja, siro~eta, najboqeg Tir-

VE^ERAS NA SPENSU NOVOSADSKA PREMIJERA FILMA DANILA [ERBEYIJE

Sedamdeset i dva dana U Art bioskopu „Vojvodina“, na Spensu, ve~eras u 20 ~asova bi}e odr`ana novosadska, sve~ana promocija filma „Sedamdest i dva dana“ scenariste i rediteqa Danila [erbexije, koji }e, uz deo gluma~ke ekipe, pozdraviti publiku.

Po re~ima autora filma, kako su zabele`ili hrvatski mediji, Danilo [erbexija je ideju za film dobio kao vojnik u JNA. - Potaknut anegdotom kojoj sam svjedo~io u mariborskoj kasarni 1989, kada je crnogorski vojnik rekao da wegova obiteq ne radi ni{ta nego brine da baba ne umre jer ima ameri~ku mirovinu, 1999. sam napisao scenarij koji je postao film ’Sedamdeset i dva dana’. Prvotno zami{qen kao komedija, scenarij je, kad smo u{li u fazu snimawa, postajao sve mra~niji i kompleksniji, s nekim novim situacijama i odnosima likova, {to je dijelom i zasluga predivne gluma~ke ekipe koju sam imao sre}u okupiti na ovom projektu.

Ipak, smatram da je ostalo mnogo komi~nih elemenata koji }e nasmijati publiku i ne previ{e onih mra~nih koji }e nas podsjetiti {to se doga|a Mira Bawac i Rade [erbeyija u sceni filma „Sedamdest i dva dana” nekoliko kilometara od Vu{ovi}, Neboj{a Glogovac, Drana{ih bezbri`nih domova - reRe~ je o crnohumornoj komegan Nikoli}, Mila Manojlovi} i kao je [erbexija. diji/drami ~ija se pri~a odvija u drugi. jednom li~kom selu. U fokusu je Ova sve~ana projekcija se odrFilm je nastao u produkciji porodica, iz ratom poharanog `ava u okviru teku}eg Euro - In „Interfilma“ i HRT - a iz Hrvatsela, ~iji je jedini ciq da u `ifilm“ festivala manifestacije ske i ku}e „Vans“ iz Srbije. Kovotu odr`i babu koja ima ameposve}ene evropskom i nezaviproducent je Ministarstvo kulturi~ku penziju. Wen mu` je pogisnom filmu. Organizator je Kulre republike Srbije. nuo u Drugom svetskom ratu. Saturni centar Novog Sada. V. C. da, svaki ~lan porodice ima svoju ulogu u misiji odr`avawa penzije...

U filmu igraju: Rade [erbexija, Bogdan Dikli}, Mira Bawac, Kre{imir Miki}, Lucija [erbexija, Dejan A}imovi}, Predrag

PRIZNAWA ZA OBLAST ARHITEKTURE

Dodeqene nagrade „Ranko Radovi}” Nagrade za arhitekturu „Ranko Radovi}“, koje petu godinu zaredom dodequje Udru`ewe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije, uru~ene su ju~e autorima najboqih tekstova i televizijskih emisija o arhitekturi, kao i projektantima objekata.

Nagrada za kriti~ke tekstove o arhitekturi, urbanizmu i gradu pripala je Dubravki \ukanovi}, autorki monografije „Srpske pravoslavne crkve XVIII i XIX veka u Ba~koj“, a u kategoriji televizijske emisije, izlo`be i multimedijalne prezentacije nagradu su dobili autori projekta „Arhitektura izlo`bi“ Slobodan Danko Selinki} i Danijela Pure{evi}.

Najboqe realizovano arhitektonsko delo, po oceni `irija, je ku}a-ateqe, na uglu ulica Sewa~-

ke i Svetog Nauma u Beogradu, ~iji su autori Dejan Miqkovi} i Jovan Mitrovi}, kojima je u aprilu dodeqena i nagrada za arhitektonsko ostvarewe grada Beograda.

Predsednici `irija u sve tri kategorije slo`ili su se da dela nagra|enih imaju „zna~ewe, znakovitost i zna~aj“, kao osnovni princip koji je po{tovao i zahtevao pokojni arhitekta i profesor Radovi}.

Ranko Radovi} (1935 - 2005) je napisao brojne tekstove i stru~ne kwige o arhitekturi, projektovao 29 objekata {irom Srbije, od kojih su poznati trgova~ki centar „Gradi} Pejton“ i pozori{te „Ateqe 212“ u Beogradu. Nagradu sa wegovim imenom ULUPUDS dodequje posthumno, od 2006. godine.

NOVO IZ „ARHIPELAGA”

Kwiga puna strasti Enrike Vila Matas (1948) je jedan od vode}ih savremenih evropskih pisaca, najprevo|eniji {panski romansijer, pripoveda~ i esejista. Beogradski “Arhipelag” nedavno je , u prevodu Biqane Isailovi}, srpskoj ~itala~koj publici pru`io priliku da ~ita “Montanovo zlo”, jedan od najpopularnijih wegovih romana.

Ovaj roman je u isto vreme i avanturisti~ki i memoarski i i ispovedno-dnevni~ki , sa puno elemenata fantastike i putopisa.

Glavni junak vodi ~itaoca na putovawe, od evropskih metropola

Barselone, Lisabona, Praga, Budimpe{te, pa sve do Azorskih ostrva i ~ileanske luke Valparaiso. Na ovom uzbudqivom putovawu, kao kwi`evni junaci, pojavquju se mnogi klasici svetske kwi`evnosti: Servantes, Kafka, Muzil, Danilo Ki{, Magris.

Junak “Montanovog zla”ose}a da se u wegov stvarni `ivot neprestano me{aju sudbine junaka svetske kwi`evnosti. Tako je on u stalnoj zapitanosti, {ta je uzbudqivije- ono {to ~ita ili ono {to mu se doga|a, literatura ili wegov `ivot. [panska kwi`evna

kritika je “Montanovo zlo” najavila kao kwigu punu strasti, preokreta, uzbu|ewa i neo~ekivanih doga|aja, najrasko{nije ma{te za koju je savremena kwi`evnost sposobna. Tako|e i sna`nog pripovedawa o junaku ~iji je obi~an `ivot postao veliki doga|aj , a ~ija je sudbina trajno obele`ena nesvakida{wim izazovima.

Iz biografije Enrike Vila Matasa izdvajamo dve zanimqivosti: re`irao je dva kratka filma i jedan je od osniva~a Reda “Fineganovaca”, me|unarodnog udru`ewa posve}enog Xejmsu Xojsu. R. Lotina

Deo autorske ekipe na premijeri

ko“, a epohu su do~arali statisti u kostimima. Glumci su na premijeru do{li u improvizovanom tramvaju iz tridesetih godina pro{log veka, a zatim zelenom stazom pro{etali kroz fudbalski gol do stepeni{ta u salu.Veliku autorsku i gluma~ku ekipu odu{evqena publika je pozdravila dugim aplauzom.

Film, koji govori o istorijskom uspehu na{e fudbalske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu, u Montevideu 1930. godine, ra|en je po motivima istoimene kwige Vladimira Stankovi}a, a scenario je napisao Sr|an Dragojevi}, zajedno sa Rankom Bo`i}em.“Montevideo, Bog te video“ nostalgi~na je pri~a o mladim fudbalerima, koji }e u godinama nakon prvog Mondijala postati istinske zvezde i idoli srpskog naroda, a neki me|u wima i najve}a imena u istoriji srpskog fudbala.

Ova istorijska melodrama prikazuje jedan druga~iji Beograd, vreme kada se nije `ivelo od fudbala, nego za fudbal, eru druga~ijih snova i vrednosti od onih koje poznaju dana{we generacije, a u kome su stasavale kasnije legende srpskog sporta

Fudbaleri pred kamerama Pored ve} afirmisanih imena Vojina ]etkovi}a, Nikole \uri~ka, Milutina Karaxi}a, Neboj{e Ili}a, Branislava Brstine, Sergeja Trifunovi}a, Sr|ana Todorovi}a, Slobodana Bode Ninkovi}a, Anite Man~i}, u filmu se pojavquje plejada veoma dobrih mladih glumaca, me|u kojima je mnogo debitanata.U prvom planu su fudbaleri jugoslovenske reprezentacije, koji su se odli~no sna{li i pred kamerama i u fudbalu: Milo{ Bikovi}, Petar Strugar, Andrija Kuzmanovi}, Aleksandar Radoji~i}, Uro{ Jov~i}, Nenad Herakovi}, Ivan Zeki}, Bojan Krivokapi}, Rade ]osi}, Milan Nikitovi}, Aleksandar Filimonovi} i Viktor Savi}.

Pored ve} afirmisanih imena Vojina ]etkovi}a, Nikole \uri~ka, Milutina Karaxi}a, Neboj{e Ili}a, Branislava Brstine, Sergeja Trifunovi}a, Sr|ana Todorovi}a, Slobodana Bode Ninkovi}a, Anite Man~i}, u filmu se pojavquje plejada veoma dobrih mladih glumaca, me|u kojima je mnogo debitanata. U

ketovog prijateqa, koji je ujedno i narator u filmu, svedok svih de{avawa te 1930. godine.

Do sada je snimqeno i devet epizoda istoimene televizijske serije.Za februar je najavqen po~etak snimawa drugog filma u Montevideu, koji }e pratiti Svetsko prvenstvo u Urugvaju.

(Tanjug)

VR[A^KI „TEATRUM MUNDI”

Prsten qubavi Velika hrvatska pesnikiwa Vesna Parun (1922-2010) postala je nedavno 16. dobitnica Evropske nagrade za poeziju KOV-a. @ele}i da joj se odu`i za veliki doprinos renomeu jugoslovenskog pesni{tva u svetu, Kwi`evna op{tina Vr{ac priredila je na osnovu wenih stihova predstavu „Povratak stablu vremena“, a praizvedbu poverila novoosnovanom poetskom pozori{tu „Teatrum mundi“, kakav ve} odavno ne postoji kod nas.

Adaptator i i rediteq je Vladimiru Zori}u koji je imao primarno te`ak zadatak da iz velikog stvarala~kog opusa Vesne Parun izdvoji najadekvatnija pesni~ka ostvarewa i od wih formira dramska doga|awa sa lirskom osnovom. Uspev{i da izna|e najprepoznatqivije pesme ove spisateqice, Zori} je oformio projekat integralne sadr`ine u kojem se fundamentalan akcenat stavqa na ono {to je najplemenitije i najelementarnije ose}awe – qubav izme|u ~oveka i `ene. Da bi {to sna`nije pikturalno obojio autobiografsko i bogato emotivno i stvorio scenska zbivawa rediteq je u interpretaciju

ukqu~io ~ak ~etiri glumice koje ovaplo}uju autorku, ostvariv{i na taj na~in i heterogenost u govoru i izrazu aktera. One sve vreme oble}u, poput p~ela oko

prevashodno indolentan i miran, uprkos svim spoqnim iritacijama kojima je izlo`en.

U skromnoj scenografiji ovog dela kamernog tipa, ~iji je

polenovog praha, pokraj imaginarnog mu{kog lika zasipaju}i ga re~ima divqewa, tople ose}ajnosti, najlep{ih emocija, formiraju}i blistavi prsten qubavi i di`u}i ga na pijadestal apoetoze kao simbol plodnosti i novog `ivota.Zbivawa su jo{ vi{e atraktivna samim tim {to je obo`avani mu{karac

autor tako|e Vladimir Zori}, uloge su s mnogo `ara, daju}i sve od sebe, odigrali mladi glumci Aleksandra Veqkovi}, Nina Lazarevi}, Jelena Asanovi}, Jovana Bo`i} i Marko \eki}, {to nam daje veru da }e i jedno tek ro|eno pozori{te jo{ dugo i uspe{no trajati na na{im prostorima.

Dejan Tadi}

KULTURA

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

23

PATRIK BESON U NOVOM SADU

Pri~e o strasti i politici Sne`no nevreme u Evropi malo je promenilo putawu Patika Besona, pa svi wegovi novosadski fanovi nisu znali da je ju~e dan proveo u Novom Sadu. Preciznije, u kwi`ari “Mala velika kwiga” i u Gimnaziji “Jovan Jovanovi} Zmaj”. Francusko-srpsko odeqewe te {kole dobilo je na poklon sedamdesetak kwiga na oba jezika, me|u kojima su i Besonove.

I mada mu ne treba specijalnog povoda da do|e u Srbiju, jer je ovde bivao ~esto u proteklih dvadeset godina, ovoga puta ga je dovela kwiga “Najboqe od Patrika Besona”, u kojoj su objavqena tri wegova romana - “Dara”, “Lewivica” i “Ve{tina zavo|ewa”(prevod sa francuskog Tatjane [otre, a izdava~ je “Zepter Book World”).

Za one koji ga nisu videli i ~uli u`ivo, Patrik Beson (1956) izgleda sjajno za svoje godine, odeven je le`erno, a duhovit je kao i u svojim romanima. Za mawe upu}ene potencijalne ~itaoce, Beson je napisao ~etrdesetak kwiga, od toga, tridesetak su romani, prevedeni na sve velike i mnoge male jezike.

Publicista je i novinar, a prvi

roman je napisao sa jedva sedamnaest godina.

Veliku kwi`evnu slavu u svojoj zemqi stekao je 1985. godine sa romanom “Dara”, za koji je dobio nagradu Francuske akademije. Posle su usledila mnoga druga priznawa {irom sveta. U toku medijskog lin~a Srbije, koji je bio priprema za NATO bombardovawe, wegov glas je bio jedan od retkih koji se protivio toj intervenciji. O istoriji balkanskih prostora zna mnogo, {to se da pro~itati u wegovim kwigama. A doma}ini ga predstavqaju kao pravog Francuza, od oca Rusa i majke Hrvatice.

Patrika Besona smo pitali da li zna srpski, po{to smo primetili da mi simultani prevodilac ne prevodi ba{ sve {to je ju~e re~eno?

- Eto vidite kako znam, kada mi je potreban prevodilac. Ne{to sam ipak nau~io od majke, koja je 1945. godine pobegla od komunista iz Hrvatske u Francusku. U to vreme najvi{e emigranata je bilo iz Srbije. A i otac mog brata po majci bio je Srbin. Kasnije sam se potrudio da na izvoru osetim ritam i finese tog jezika, da upoznam qude koji ga govore.

Rekli ste da su va{a tri romana- “Dara”, “Lewivica” i “Ve{tina zavo|ewa”, zapravo trilogija o strasti. Zna~i li to da je strast nepromeweno qudsko ose}awe, jer je vremenski okvir radwe u tri romana - potpuno razli~it?

- Da, naravno. Strast ili pasija pokre}e svet. U “Dari” sam pisao o emigrantskim mukama i sudbini moje majke u nepoznatom svetu, u “Lewivici” o prijateqstvu i erotici mladosti, u “Ve{tini zavo|ewa” o mo}i i i polo`aju `ene u 7. veku pre nove ere. Strast i politika su moje omiqene teme, i u literaturi i u publicistici.

A pre nego {to sam napisao “Daru”, mnogo sam se bavio istorijom ovih prostora, nato~ito Srbije i Hrvatske. Neverovatna je koli~ina dramatike i poetike u pro{losti balkanskih naroda; i kad sam zavr{io “Daru”, znao sam da moje interesovawe za Balkan ne}e prestati.

Sa ovim romanom sam postao poznat pisac, a moji prijateqi su uz te{ke muke po karti Evrope tra`ili te dr`avice. Jedina pred-

IZLO@BA GRAFIKA U MALOM LIKOVNOM SALONU KSNC

Otisci prirode Jelene Sredanovi}

U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada u toku je izlo`ba grafika "Otisci prirode" mlade umetnice Jelene Sredanovi}, laureatkiwe pro{logodi{weg 38. Novosadskog salona.

"Otisci prirode" obuhvataju radove u drvorezu, inspirisane prirodom ~iji su zapravo odraz, kako i ukazuje naziv ovog wenog ciklusa. IzloJelena Sredanovi}, Kapi i senke, drvorez `ba se mo`e pogledati do 11. januara. Ova mlada novoOna kre}e od realnog motiva, u sadska umetnica za temu svog maovom slu~aju odraza kro{wi drvegistarskog rada bira otiske pri}a i telefonskih `ica u lokvama rode, navodi Dragana Gari} u ki{nice, fotografi{e te nestalpropratnom tekstu u katalogu ne prizore, a potom ih razra|uje u ove izlo`be i dodaje da "nije slumediju grafike. ~ajno ni to {to je Sredanovi}eva U toku tih fotografskih seansi za umetni~ki medij odabrala drobjektiv wenog aparata hvata razvorez, kao jednu od najstarijih i ne spletove linija, talasa, koncennajplemenitijih grafi~kih tehtri~nih krugova i na osnovu wih, nika". po re~ima Dragane Gari}, ona gra- Tekstura drvene matrice posedi jedan novi grafi~ki svet. duje likovnost samu po sebi, tako - Na nekim od grafika Jelene da ona postaje aktivan ~inilac moSredanovi} "stvaran svet" je prega rada, ravnopravan sa crte`om, poznatqiv, dok je na drugima motiv tvrdi ova umetnica. Jer Jelena iz prirode rasplinut i doveden do Sredanovi} je i likovwak i priskoro apstraktne vizije. Grafike rodwak" - podse}a Dragana Gari}. iz ciklusa "Odrazi prirode" pose-

duju vedrinu, spokoj i lako}u iza koje se kriju meseci i meseci predanog i minucioznog grafi~kog posla.Finu transparentnost svoje grafike ona ostvaruje i izborom osetqivog japanskog papira koji je deo ovog u osnovi poeti~nog stvarala~kog koncepta. Boje iz prirode kao da su prevu~ene koprenom sna, a uslojenost otiska doprinosi da se one opti~ki me{aju u oku posmatra~a, a ne na hartiji - isti~e Dragana Gari}.

Jelena Sredanovi} je diplomirala 2005. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grupi za grafiku, u klasi prof. Zorana Todovi}a, i kod wega magistrirala 2009. Priredila je vi{e samostalnih i u~estvovala na brojnim kolektivnim izlo`bama u zemqi i inostranstvu. Nagra|ivana je kod nas, kao i 2009. u Be~u na me|unarodnoj izlo`bi "Nagrada Valter Ko{atski" u Muzeju moderne umetnosti (druga nagrada). Zaposlena je na AUNS na Katedri za grafiku kao stru~ni saradnik.

N. Pej~i}

VELIKA IZLO@BA ART KLINIKE I PERSPEKTIVNIH STVARALACA

Pomo} mladim umetnicima U Art klinici u Novom Sadu (Gr~ko{kolska 5) ve~eras u 20 ~asova bi}e otvorena izlo`ba „Perspektive“. Ovom izlo`bom Art klinika deveti put zaredom promovi{e najboqe diplomce akademija umetnosti u Novom Sadu i Beogradu, po izboru `irija, poku{avaju}i da im pomogne u potrazi za svojim putem u umetnosti i mestom na lokalnoj sceni.

Na ve~era{woj izlo`bi predstavi}e se Qubomir [}epanovi}, @eqana Jurkovi}, Marko Ubovi}, Ivan Bere{, Velimir Andrejevi}, kao perspektivni Akademije umetnosti u Novom Sadu, i Vuk Vu~kovi}, Jasna Damjanovi}, Milan Anti}, Ivana Ranisavqevi}, Iva Kuzmanovi}, Nemawa Dopsaj, Ivan Markovi},

Tijana Petrovi}, kao perspektivni Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda. Wih je na diplomskim izlo`bama izabrao `iri u sastavu Miroqub Marjanovi}, Sawa Koji}-Mladenovi}, Sa{a Jawi}, Sawa Latinovi}, Tadija Jani~i}, Nikola Xafo i Silvia Dra`i}.

Projekat „Perspektive“ zapo~et je 2002. kao glasawe „`irija laika“ (kulturni poslenici, profesori, novinari, qubiteqi umetnosti, privrednici, umetnici iz drugih oblasti) kojim su birani najperspektivniji iz aktuelne klase diplomaca Akademije umetnosti u Novom Sadu, u kategorijama slikarstvo, vajarstvo, crte`, grafika, dizajn, fotografija, novi mediiji. Odabrani

umetnici izlagali su na zajedni~koj izlo`bi u Art klinici i pojedina~no u [ok galeriji. Za osam godina vi{e od 30 mladih umetnika progla{eno je perspektivnim i izlagalo je u Art klinici.

Saradwa s Fakultetom likovnih umetnosti u Beogradu uspostavqena je 2009. godine, pa je izbor perspektivnih odr`an i u Beogradu. Velika izlo`ba „Perspektive 8“ prire|ena je u Art klinici i Galeriji Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu.

Tada je najboqe prvi put proglasio stru~ni `iri, a dodeqene su i nov~ane nagrade Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Nagradna izlo`ba odr`ana je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

I. Buri}

Patrik Beson u kwi`ari „Mala velika kwiga”

nost proteklih eks-ju ratova jeste {to Francuzi sada odli~no znaju gde se koja nalazi.

Odlazite li u Hrvatsku, i tamo ima va{ih ~italaca?

- Ne ba{. Prvi put kada sam bio u Zagrebu, vladala je u`asna hladno}a, a prozor u mojoj hotelskoj sobi nije mogao da se zatvori. Drugi put sam stigao po tropskoj vru}ini, odseo sam u drugom hotelu, ali tamo su imali zablindirane pro-

zore, pa sam odlu~io da odlazim na druga mesta.

Kako se nosite sa kwi`evnom slavom? Da li je ta~no da ste umorni od pisawa?

- Pisci ba{ i nisu velike zvezde, wihova slava nije tolika da ne mogu da je podnesu. Kladim se da Milana Kunderu prepoznaju mo`da tri osobe, kada iza|e u restoran da ru~a. Mene prepoznaju kelneri, jer ~esto izlazim u ka-

Foto: B. Lu~i}

fane. Jednom sam bio gost u malom gradi}u u Bretawi, pa sam pro{etao u dru{tvu predsednika te op{tine i wegove k}eri. Svi redom su nas pozdravqali, ali ne zbog mene.

Ta~no je, umorio sam se od pisawa, kao {to se od svog posla umore lekari ili in`eweri. @eleo bih malo da pro`ivim `ivot pre no {to umrem.

Radmila Lotina

MINISTAR NEBOJ[A BRADI] NAJAVIO STRATEGIJU U OBLASTI KULTURE

Nacionalni savet po~etkom slede}e godine Nacionalni savet za kulturu trebalo bi da bude formiran po~etkom 2011. godine, najavio je ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}.

"Ve} smo dobili predloge (~lanova saveta) strukovnih udru`ewa, a i ministarstvo je dalo predloge. Predstoji usagla{avawe tih predloga i us-

Godina srpskog filma Vi{e novca bi}e izdvojeno i za podr{ku kinematografiji, budu}i da }e 2011. biti Godina srpskog filma, a ve}i buxet omogu}i}e i boqu raspodelu novca za pojedine konkurse Ministarstva. U filmskoj godini bi}e obele`en vek od prvog srpskog igranog filma "Kara|or|a" Ilije Stanojevi}a iz 1911. i vek od otvarawa prvog srpskog bioskopa - dvorane Aleksandra Lifke u Subotici.Nedavno je dogovoreno i da Srbija 2011. bude zemqa-partner na Me|unarodnom filmskom festivalu u Motovunu u Hrvatskoj. postavqawe Nacionalnog saveta za kulturu po~etkom godine", rekao je Bradi} u intervjuu agenciji Beta.

Prema wegovim re~ima, Nacionalni savet za kulturu bi}e zadu`en da tokom 2011. pripremi i Nacionalnu strategiju u oblasti kulture kojom }e biti definisani ciqevi i prioriteti kulturnog razvoja Srbije za period od 10 godina.Savet }e imati 19 ~lanova, me|u kojima su istaknuti umetnici i stru~waci, zaposleni u ustanovama kulture, predstavnici reprezentativnih udru`ewa, Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerziteta umetnosti i saveta nacionalnih mawina. Strategiju kulturnog razvoja done}e Skup{tina Srbije, na predlog Vlade.

U narednoj godini bi}e pove}an i buxet za kulturu, za oko 400 miliona dinara.

"Nacrt buxeta, uve}an u pore|ewu s prvobitnim predlogom, prihva}en je u Vladi Srbije. Dobili smo dodatnih 400 miliona dinara, kojima }emo pokriti deo investicija u

2011. godini, a ima}emo i dodatna sredstva za me|unarodnu saradwu, kao i za programe institucija", rekao je Bradi}.

Pored Godine srpskog filma, u 2011. bi}e obele`eno i 50 godina od kako je Ivo Andri} dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost. Obele`avawe jubileja, u koje }e biti ukqu~ene zemqe iz regiona, ali i zemqe u kojima se Andri} {kolovao i u kojima je slu`bovao, po~e}e 6. januara u Vi{egradu (BiH) na mostu iz romana "Na Drini }uprija". Jubilej }e, kako je rekao Bradi}, biti obele`en nizom manifestacija, izlo`bama, pozori{nim predstavama, predavawima i drugim programima koji }e, osim zemaqa u regionu, obi}i i Nema~ku, Austriju, [paniju, Italiju i druge zemqe u kojima je Andri} boravio.

Ministar kulture je naglasio da }e 2011. biti "godina zavr{enih poslova", misle}i pre svega na zavr{etak obnove i preure|ewa budu}eg Doma Jugoslovenske kinoteke i zgrade Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj bi}e otvoren po~etkom juna, dok bi zgrada Narodne biblioteke Srbije

godine. Sredstva za taj veliki poduhvat, u vrednosti do 20 miliona evra, znatno su mawa od sume koja je bila predvi|ena za realizaciju prethodnog projekta Milana Rako~evi}a, koji je kao "nefunkcionalan i preskup" odba~en u aprilu 2010.

Novac }e biti obezbe|en delom iz dr`avnog buxeta, a delom od sponzora i donatora, rekao je Bradi}.

Ministar kulture je kao najva`niju aktivnost u 2010. izdvojio me|unarodnu saradwu, koja je obuhvatila i predstavqawe i za{titu kulturnog nasle|a.

Ministar kulture je podsetio da je tokom 2010. u nekoliko evropskih zemaqa predstavqen i projekat "Tvr|ave na Dunavu", koji ukazuje na kulturno-turisti~ki potencijal sedam utvr|ewa na obali Dunava, na putu kroz Srbiju. Naredne godine bi}e pokrenuta i inicijativa za upisivawe ste}aka, regionalnog spomenika kulture, na Uneskovu listu svetske ba{tine, koji predstavqaju zajedni~ko nasle|e Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske.

U martu 2011. Srbija }e imati i veoma va`an nastup

Pet decenija Nobelove nagrade Andri}u U 2011. bi}e obele`eno i 50 godina od kako je Ivo Andri} dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost. Obele`avawe jubileja, u koje }e biti ukqu~ene zemqe iz regiona, ali i zemqe u kojima se Andri} {kolovao i u kojima je slu`bovao, po~e}e 6. januara u Vi{egradu (BiH) na mostu iz romana "Na Drini }uprija". Jubilej }e, kako je rekao Bradi}, biti obele`en nizom manifestacija, izlo`bama, pozori{nim predstavama, predavawima i drugim programima koji }e, osim zemaqa u regionu, obi}i i Nema~ku, Austriju, [paniju, Italiju i druge zemqe u kojima je Andri} boravio. trebalo da bude otvorena u aprilu 2011.

Tokom 2011. trebalo bi da po~ne i jedan od najva`nijih projekata u oblasti kulture obnova i preure|ewe zdawa Narodnog muzeja u Beogradu, ~ija je stalna postavka zatvorena pre sedam i po godina. Na osnovu projekta arhitekte Vladimira Lojanice i wegovog tima, koji je nedavno izabran na javnom konkursu, u 2011. godini trebalo bi da bude izra|en glavni projekat. Kako je Bradi} ranije najavio, zgrada Narodnog muzeja na Trgu republike trebalo bi da bude otvorena najkasnije sredinom 2013.

na Me|unarodnom sajmu kwiga u Lajpcigu, na kojem }e biti po~asni gost. Tim programom, kao i otvarawem Muzeja pismenosti u Tr{i}u bi}e ozna~en kraj Godine jezika i kwige koja je po~ela 23. aprila 2010. otvarawem Me|unarodnog prevodila~kog centra u Sremskim Karlovcima. Bradi} je podsetio da je nastup Srbije u Lajpcigu samo deo aktivnosti kojima se srpska kwi`evnost promovi{e na nema~kom govornom podru~ju sa ciqem da se omogu}i kontinuirano prisustvo dela srpskih pisaca na tom izdava~kom tr`i{tu.

24

SVET

sreda22.decembar2010.

Jo{ jedna vizna afera

DNEVNIK

IZRAEL

MA\ARSKA

Orban: Pro{irewe korisno i za sada{we ~lanice EU

BERLIN: Nema~ko Ministarstvo inostranih poslova se, izgleda, nalazi pred jednom novom aferom, vezanom za podmi}ivawe pri izdavawe viza u nema~kim ambasadama u nekim afri~kim i ju`noameri~kim dr`avama, kao i u zemqama biv{eg SSSR, prenosi nema~ka {tampa. Po informacijama nedeqnika [pigel“, otpu{teno je vi{e saradnika u ambasadama zbog optu`bi za uzimawe para. Radi se o qudima anga`ovanim na terenu, a ne, kako se ka`e, o nema~kim izaslanicima. Berlinsko dr`avno tu`ila{tvo, istra`uje slu~aj optu`enih, koji se terete da su u posledwe dve godine izdavali vize na osnovu la`nih podataka i uzimali novac.

BUDIMPE[TA: Predsednik ma|arske vlade Viktor Orban izjavio je ju~e u Budimpe{ti da je pro{irewe Evropske unije korisno i za sada{we ~lanice, na ~emu }e Ma|arska posebno insistirati tokom svog predsedavawa u prvoj polovini idu}e godine. „@eleo bih da povratim zamah pro{irewa, zato {to }e taj proces pomo}i i re{avawu unutra{wih problemu u EU. Jer, onaj ko se {iri istovremeno gradi i veruje u sopstvenu budu}nost, a Uniji je danas najpotrebnije da sna`no veruje u svoje mogu}nosti“, rekao je Orban na zajedni~koj konferenciji za novinare odr`anoj nakon razgovora s predsednikom Evrop-

skog saveta Hermanon van Rompejom.

Po re~ima ma|arskog premijera, upravo zbog toga je pro{irewe EU va`no ne samo za dr`ave koje u wu `ele da u|u, ve} i za one koje su ve} u Uniji. Orban je ukazao da Ma|arsku ~eka te{kih {est meseci, jer treba doneti odluke koje su odlagane vi{e godina. „To nas Ma|are, me|utim, ni najmawe ne pla{i, {tavi{e pove}ava nam apetit. Sem toga, mi smo u re{avawu kriza najboqi, a bi}emo spremni i za vanredne, nepredvi|ene situacije“, obe}ao je doma}in.

Govore}i o najbitnijim doga|ajima u prvoj polovini 2011. godine, kada }e Ma|arska voditi

poslove EU, Orban je najavio samit posve}en energetici, u februaru u Briselu, isti takav skup u maju u Budimpe{ti, na kojem }e u~estvovati i lideri iz Isto~ne Evrope. „Spremni smo za ograni~ene modifikacije Lisabonskog sporazuma, pripremamo paket ekonomskih mera i mnogo toga drugog“, istakao je Orban. Van Rompej je izrazio uverewe da }e Ma|arska dobro odigrati ulogu predsedavaju}eg Unijom i rekao da }e pozitivne utiske sa ju~era{weg sastanka u Budimpe{ti, gde je bilo re~i i o Dunavskoj strategiji i pregovorima EU i Hrvatske, preneti u Brisel.

(Tanjug)

TEL AVIV: U Memorijalnom centru holokausta Jad Va{emu u Jerusalimu saop{teno je ju~e da je identifikovano dve tre}ine Jevreja ubijenih u holokaustu u Drugom svetskom ratu, {to je ukupno ~etiri miliona imena. „U posledwoj deceniji uspeli smo da dodamo oko 1,5 miliona imena `rtava u bazu podataka, pove}av{i za nekih 60 procenata informaciju koju smo imali“, rekao je predsedavaju}i Jad Va{ema Avner [alev. On je istakao da su nacisti te`ili ne samo da uni{te Jevreje, ve} da izbri{u svako se}awe na wih. „Jedna od centralnih misija Jad Va{ema od osnivawa, pronala`ewe imena svake `rtve i li~ne pri-

~e, dovela je do neumornih napora da se imena obnove i identifikuje {to je vi{e mogu}e od svih {est miliona Jevreja koje su ubili nacisti i wihovi saradnici“, kazao je [alev. Godine 2004. Jad Va{em je pokrenuo na svom veb sajtu Centralnu bazu podataka imena `rtava {oe ( holokausta na hebrejskom jeziku). Aleksandar Avraham, direktor Hola se}awa u Jad Va{emu, rekao je da su u posledwih pet godina usredsre|eni napori da se prona|u imena tamo gde su ve}inom bila nepoznata. U Zapadnoj Evropi su ~esto ~uvane liste Jevreja i deportacija, pa je indentifikacija bila lak{a, a u zemqama isto~ne Evrope i biv{eg SSSR-a, kao i u Gr~koj podataka nije bilo dovoqno.

BELORUSIJA

DOGOVOR RUSIJE I INDIJE

Vojna saradwa u 11 bilateralnih sporazuma WU DELHI: [ef ruske dr`ave Dmitrij Medvedev, u pratwi oko 100 ruskih poslovnih qudi potpisao je sa premijerom Manmohanom Singom i predsednicom Malalaj Kri{nom 11 bilateralnih ugovora, uglavnom u vezi sa prodajom oru`ja.

Tema razgovora lidera Rusije i Indije bili su bilateralni ekonomski odnosi, posebno u sferi vojne industrije, ali i situacija u Avganistanu i Pakistanu.

Medvedev i Sing su skoro dva sata razgovarali o unapre|ewu trgovine i me|usobnih ulagawa, a jedna od glavnih tema bila je i borba protiv terorizma, koji je zna~ajno pogodio obe zemqe.

Prema re~ima Singa, Rusija i Indija razmewiva}e obave{tajne podatke i zajedni~ki razvijati „efikasne antiteroristi~ke strategije“.

Medvedev je predlo`io sklapawe sporazuma o izru~ivawu osumwi~enih za terorizam i

^etiri miliona `rtava holokausta

Globa i pritvor za demonstrante MINSK: Zbog u~e{}a u protestima koje su organizovali opozicioni kandidati za predsednika Belorusije, sudovi u Minsku prekr{ajno su kaznili 601 osobu, a pritvor od 5 do 15 dana odre|en je za 580 osoba. Pres sekretar policijske uprave Minska Aleksandra Lastovskog, rekao je da su oni kojima nije odre|en pritvor ka`weni visokim nov~anim kaznama.

Ministarstvo pravde Belorusije namerava da postavi pitawe ukidawa politi~kih partija i udru`ewa, ukoliko su donosili

Dmitrij Medvedev i Manmohan Sing

ukazao da su i Rusija i Indija „ozbiqno propatile zbog teroristi~kih napada“.

Jedan od sporazuma, vredan ~ak 30 milijardi dolara, ti~e se zajedni~kog razvoja pete generacije borbenih aviona, a Indija je zainteresovana za 300 takvih aviona. Potpisan je sporazum o

kupovini reaktora za indijske nuklerne elektrane, a Rusija ve} gradi dva takva reaktora na jugu te zemqe.

Ina~e, Moskva je ve} vi{e decenija glavni snabdeva~ Indije naoru`awem, ali se sada suo~ava s velikom konkurencijom iz evropskih zemaqa i Amerike.

odluke o u~e{}u u nedozvoqenim manifestacijama i masovnim neredima, javqa Interfaks.

Ukoliko su politi~ke partije ili udru`ewa donosili, na zasedawima najvi{ih tela, odluku o u~e{}u u nedo- Ka`weni svi u~esnici protesta zvoqenim akcijama, u masovnim pitawe ukidawa takvih udru`eneredima, naravno, postavi}emo wa i stranaka, rekao je ministar Viktor Golovanov.

U nedequ su, u Belorusiji, odrZahtev UN: Oslobodite uhap{ene `ani predsedni~ki izbori, na koVisoka predstavnica UN za qudska prava Navi Pila ju~e je pojima je prema preliminarnim zvazvala vlasti Belorusije da „odmah oslobode pripadnike opozicije ni~nim podacima za aktuelnog uhap{ene u demonstracijama koje su izbile posle ponovnog izbora predsednika Aleksandra Lukapredsednika Aleksandra Luka{enka. {enka glasala ve}ina od 79,67 od„[efica UN za qudska prava osudila je nasiqe i hap{ewa, i posto bira~a. Posle zatvarawa bizvala na po{tovawa qudskih prava“, naovodi se u saop{tewu UN. ra~kih mesta, opozicija je organiOna je zatra`ila da se odmah oslobode opozicioni predsedni~ki zovala u Minsku nedozvoqeni mikandidati i aktivisti koji, kako je rekla, nisu pozivali na nasiqe ting i poku{ala da napadne zgradu i nisu u~estvovali u nasiqu.

Vlade na Trgu nezavisnosti.

(Tanjug)

Jevrejski kongres tra`i izru~ewe biv{eg naciste Srbiji LONDON: Svetski jevrejski kongres zatra`io je od SAD da {to pre Srbiji izru~i naturalizovanog Amerikanca Petera Egnera (88) zbog optu`bi da je slu`io u nacisti~koj jedinici tokom Drugog svetskog rata. Srbija tra`i Egnera zbog optu`bi da je u~estvovao u ubistvu 17.000 civila, ve}inom Jevreja i Roma i politi~kih protivnika od 1941. do 1943. godine, tokom nacisti~ke okupacije tada{we Jugoslavije, navedeno je u saop{tewu Svetskog jevrejskog kongresa. Srbija je izdala me|unarodnu poternicu za Egnerom u aprilu ove godine, a u novembru je zatra`ila od ameri~kih vlasti wegovo izru~ewe radi su|ewa za

genocid. Egner, po nacionalisti Nemac, ro|en i odrastao u Jugoslaviji, do{ao je u SAD 1960. a ameri~ko dr`avqanstvo je dobio 1966. godine.

Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder istakao je da su „optu`be protiv Egnera toliko stra{ne da se ne sme vi{e gubiti vreme“. Prema Lauderu, ne samo jevrejska zajednica u Srbiji, ve} Jevreji u celom svetu o~ekuju da se nacisti~ki ratni zlo~inci dovedu pred lice pravde. „Ti qudi su verovatno slabi, ali su tako|e slabi i pre`iveli holokausta. Boqe da se pravda zadovoqi sa zaka{wewem nego nikada“, istakao je Lau-

der. Egner `ivi u blizini Sijetla i negira optu`be da je bio u~esnik nacisti~kog odreda smrti. Me|utim, ministarstvo pravde navodi nema~ka dokumenta koja pokazuju wegovu ulogu u jedinici, koja je ubijala zatvorenike gasom.

Egner je kao stra`ar u logoru Staro sajmi{te u~estvovao u ubistvu ve}eg broja civila, koji su pre toga uzeti kao taoci. On ih je vozio od [taba do sela Jajinci ispod Avale gde su po dolasku streqani. Prema prikupqenim dokumentima Egner je u tom periodu u~estvovao u ubistvu vi{e `ena i dece jevrejske nacionalnosti.

IRAK

Odobreno formirawe nove vlade BAGDAD: Poslanici ira~kog parlamenta jednoglasno su ju~e odobrili formirawe nove vlade, ~iji je mandatar sadaswi premijer Nuri al-Maiki. Ju~era{wim glasawem u parlamentu, posle devet meseci iza{lo se iz politi~kog }orsokaka nakon spornih parlamentarnih izbora odr`anih u martu. Zakonodavac je odobrio 29 ministara, ukqu~uju}i Al-Malikija, da formiraju novu vladu.

Ira~ki parlament je postavio na mesto ministra finansija sada{weg zamenika premijera Rafija al-Esavija, na mesto ministra za naftu sada{weg zamenika ministra za naftu Abdula Karima Luaibija, dok je sada{wi ministar za naftu Husain al-[ahristani postavqen na funkciju pomo}nika premijera zadu`enog za energetiku.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULIJAN ASAN@ Internet aktivista Xulijan Asan`, koji je preko sajta „Vikiliks“ razotkrio na stotine tajni ameri~ke diplomatije, progla{en je za li~nost godine u glasawu ~italaca francuskog lista „Mond“. Za Asan`a je glasalo je 11.946 ~italaca uglednog lista. Na drugom mestu je ovogodi{wi dobitnik Nobelove nagrade za mir, kineski disident Liu Ksiaobo sa 4.737 glasova.

VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e da je nacionalna raznolikost prednost Rusije.On je izrazio strahovawe da }e, ukoliko bude eskalacije me|unacionalnih konflikata, biti potrebno usavr{avawe migracione politike. Uz to: „Predstavnici nacionalnih dijaspora treba da se bave preventivom kriminala i kr{ewa zakona u svom okru`ewu“.

MEL GIBSON Glumac Mel Gibson prodaje svoje imawe na obali Kostarike. Cena koju Gibson tra`i za imawe od 500 jutara iznosi 35 miliona dolara.

Kupio je posed da bi se sklonio od javnosti, ali kada ode tamo, paparaci ga prate. Na posedu se nalaze ku}a sa sedam spava}ih soba kao i dve mawe ku}e sa po dve spava}e sobe, bazeni ...Imawe obuhvata i delove xungle.

[IROM EVROPE NI JU^E AVIONI NISU LETELI

Bo`i} „otkazan“ zbog snega LONDON: Sneg i rekordno niske temperature pred Bo`i} ove godine zarobili su na hiqade qudi na aerodromima, dok oni drugi koji su odlu~ili da ostanu kod ku}e, odla`u bo`i}nu kupovinu za boqe dane, tako da mediji upozoravaju da bi ove godine „Bo`i} mogao biti otkazan“.

Evrokontrol, evropska grupa za kontrolu aviosaobra}aja u 38 evropskih zemaqa saop{tila je da }e i danas do}i do otkazivawa velikog broja letova {irom Evrope. „Briti{ ervejz“ je najavio da }e i ju~e biti otkazan zna~ajan broj letova sa londonskog aerodroma Hitrou i upozorio putnike da ne napu{taju svoje domove i ne kre}u ka aerodromu, ukoliko nemaju sigurnu potvrdu da }e wihov avion poleteti odnosno sleteti na Hitrou. Poreme}en je i `elezni~ki saobra}aj.

Nekoliko stotina putnika je za-

robqeno u {est `eleznica izme|u Londona i Peterburga, a proteklog vikenda otkazane su i

brojne javne manifestacije od koncerata do fudbalskih utakmica. Slike putnika koji spavaju

nasloweni na sopstvene kofere, gu`ve po aerodromima i `elezni~kim stanicama, kolone vozila i zavejani automobili su deo i nema~ke realnosti. Nema~ka `eleznica je savetovala putnicima da ne putuju ako ne moraju, zbog ~ega se na{la na udaru kritika i putnika i medija. U nekim nema~kim prodavnicima rafovi su skoro ispra`weni, a u pokrajini Severna Rajna Vestfalija ima problema sa gorivom.

Aviokompanije ve} pla}aju cenu zbog saobra}ajnog kolapsa pred bo`i}ne praznike, a svakodnevni gubici se mere milionima evra. Gubitke ne bele`e samo oni. I trgovniski lanci su zabrinuti da ove godine ne}e ostvariti dobit kakvom su se nadali jer Bo`i} uskoro dolazi, a qudi svakodnevno odla`u kupovinu poklona zbog vremenskih neprilika.

BALKAN

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

UKRATKO

CRNOGORSKI PREMIJER JU^E I ZVANI^NO PODNEO OSTAVKU

\ukanovi}: Odlazim ~iste savesti i uzdignuta ~ela PODGORICA: Predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} podneo je ju~e ostavku i o tome obavestio javnost. On je na godi{woj konferenciji za novinare rekao da odluka o ostavci nije nova i nije ishitrena, kao i da nije donesena pod pritiskom iznutra ili spoqa. \ukanovi} je rekao da vreme koje je proveo na najodgovornijim funkcijama dugo - dve decenije.

"Odlazim ~iste savesti i uzdignuta ~ela, zadovoqan sa onim {to sam uradio", rekao je \ukanovi}." Ne mogu tvrditi da je ovo {to sam uradio za Crnu Goru bilo najboqe, ali je to najvi-

{e {to sam mogao", rekao je \ukanovi}. ^in povla~awa je, kako je objasnio \ukanovi}, opredeqen uverewem da je jedan ciklus zavr{en - obnovqena je dr`ava, napravqen korak ka Evropskoj uniji i NATO-u. Sada se otvara novi ciklus kojem su potrebni novi qudi, kojima treba pru`iti {ansu.

Na pitawe da li se povla~i pod pritiskom me|unarodne zajednice, \ukanovi} je rekao da se Crna Gora osloba|a "provincijskog duha inferiornosti" u odnosu na, kako neki tvrde, nekada Beograd, a sada Brisel i da ne prima ni~ije diktate.

Tru}awa o {vercu cigareta Upitan da li wegov odlazak ima veze sa sudbinom Iva Sanadera, \ukanovi} je rekao da je "svako poistove}ivawe sa nekim vi|enim scenarijima u okru`ewu samo posledica neprofesionalnog odnosa medija", kao i "patolo{ke opsednutosti" wime.

Ne odri~u}i se prijateqstva sa Stankom Suboti}em, \ukanovi} ve} devet godina odbacuje optu`be da je ume{an u {verc cigareta i govori da su to "budalasta tru}awa balkanskih nesre}nika".

Biografija Igora Luk{i}a Crnogorski premijer u ostavci Milo \ukanovi} saop{tio je javnosti da je za mandatara prdlo`io aktuelnog vicepremijera Igora Luk{i}a. Luk{i}, najmla|i potpredsednik Vlade, ro|en je 14. juna 1976. godine u Baru, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici 10. juna 1998. godine na smeru preduzetni{tvo. Na istom fakultetu magistrirao je

3. oktobra 2002. godine na temu „Spontani poredak i tranzicija“ i doktorirao 10. septembra 2005. godine na temu „Tranzicija - proces ostvarivawa ekonomskih i politi~kih sloboda“ . Do sada je obavqao niz funkcija u partiji i u vlasti. Izme|u ostalog, ~etiri puta je biran za poslanika u Skup{tini Crne Gore. Docent je i predava~ na Fakultetu za me|unarodnu ekonomiju, finansije i biznis u Podgorici. Objavio je vi{e stru~nih radova i kwiga. U jesen 2001. godine objavio je kwigu poezije i proze „Kwiga smijeha“.

Te~no govori engleski, slu`i se francuskim i italijanskim jezikom. U braku je sa Nata{om i ima k}erke Sofi i Dariu.

Osta}e u vrhu DPS-a, a na pitawe da li }e se baviti politikom, rekao je da se "sada povla~i sa funkcije premijera, a ne zna {ta }e biti 2013. godine". \ukanovi} je u proteklih 20 godina 5 puta bio biran za premijera i jednom za predsednika Crne Gore. Kontinuitet dve decenije na vlasti prekidao je dva puta - 1998. godine, kada je izabran za predsednika Crne

Gore, i posle referenduma, 2006. godine, kada je mesto premijera ustupio @eqku [turanovi}u.

U februaru 2007. godine \ukanovi} je rekao da je o~ekivao da sa odlaskom sa dr`avne funkcije sebi mo`e obezbediti ne{to vi{e slobodnog vremena i kvalitet `ivota koji pri`eqkuje. Iako je plata, koju prima kao premijer, jedna od najmawih

u svetu, strani mediji stavqaju ga na listu najbogatijih dr`avnika.

Posle tri ostvarena zadatka, nezavisnosti Crne Gore, koja je na korak do NATO-a i statusa kandidata za Evropsku uniju, ka`e, zaslu`io je da se povu~e iz visoke politike. Tamo{wa opozicija mu ne veruje, navode}i da se povla~i pod pritiskom me|unarodne zajednice.

Vest o povla~ewu \ukanovi}a potvr|ena je ranije u vrhu Demokratske partije socijalista, ~iji je \ukanovi} predsednik. Rukovodstvo DPS za mandatara Vlade odredilo je Igora Luk{i}a, koji je do sada je obavqao funkciju potpredsednika vlade i ministra finansija, a kako se saznaje bi}e promena u sastavu vlade. O~ekuje se da Luk{i} crnogorskom parlamentu uskoro saop{ti sastav svog kabineta. Dosada{wi potpredsednik vlade Svetozar Marovi} potvrdio je ranije saop{tenu nameru o napu{tawu vlade u slu~aju \ukanovi}evog odlaska.

Povla~ewe Mila i Sveta – kraj jedne politi~ke epohe PODGORICA: Odlazak Mila \ukanovi}a (49) s vlasti nakon dve decenije vladavine Crnom Gorom, kao i wegovog najbli`eg saradnika, aktuelnog potpredsednika Vlade Svetozara Marovi}a (55) predstavqa kraj jedne politi~ke epohe za tu dr`avu. Milo i Sveto, dodu{e, ostaju u vrhu Demokratske partije socijalista (DPS), ali je jedan politi~ki projekat, ~iji su oni bili i autori i glavni protagonisti, za Crnu goru - zavr{en.

Neprikosnoveni partijski lider, \ukanovi} je najdu`e u istoriji Crne Gore bio biran na dr`avne funkcije - pet puta za premijera i jednom za {efa dr`ave. Po Forbsovoj listi najbogatijih predsednika nalazi se na 20. mestu u svetu sa bogatstvom koje se procewuje na 14,8 miliona dolara. \ukanovi} poti~e iz porodice kojoj je, reklo bi se, vlast u

Saveza komunista otvorio mu je otac Radovan, koji je bio istaknuti komuniski~ki funkcioner, a nakon obarawa republi~ke vlasti, januara 1989. godine, \ukanovi} nalazi mesto u vladaju}oj garnituri.

Put ka uspehu omogu}io mu je Slobodan Milo{evi}, koji je }e kasnije postati wegov "najqu}i neprijateq". Milov napad na Milo{evi}a 1997. godine zna~io je i otvoreni razdor u DPS-u na dve opcije - \ukanovi}evu i pristalice Momira Bulatovi}a, koji je ostalo lojalan Milo{evi}u. \ukanovi} je tokom svojih mandata vlast osvajao "korak po korak", pa i sada, kada ponovo najavquje povla~ewe sa dr`avne funkcije, mnogi tvrde da nije va`no na kojoj je on funkciji, jer }e "vlast uvek biti tamo gde je on".

Gra|ani wegove "zasluge", posebno nakon progla{ewa nezavi-

\ukanovi} je najdu`e u istoriji Crne Gore bio biran na dr`avne funkcije – pet puta za premijera i jednom za {efa dr`ave. Na Forbsovoj listi najbogatijih predsednika nalazi se na 20. mestu u svetu, sa bogatstvom koje se procewuje na 14,8 miliona dolara krvi. U vreme Krlajevine Jugoslavije, wegov deda Bla`o \ukanovi} je bio zetski Ban, a tokom rata je bio gospodar Crne Gore, Boke kotorske i Sanxaka, kao general ~etni~kih snaga koje su se borile na tim prostorima. Milov sin nosi ime po dedi. Vrata

snosti Crne Gore, maja 2006. godine mere sa zaslugama crnogorskog suverena, kraqa Nikole. Optu`ivan je da je bio ume{an u {verc duvana u Crnoj Gori tokom devedesetih godina, a istraga protiv wega je obustavqena zbog posedovawa diplomatskog imuniteta. Prema

Svetozar Marovi}

izve{taju italijanske policije, Crna Gora je 1993. godine bila deo {vercergskog lanca povezanog sa sicilijanskom mafijom Kamorom i Sakra, kao i organizovanim kriminalnim sindikatima.

Srbiju je napadao da `eli da Crnu Goru proglasi kriminalnom dr`avom. Marovi} je pre`ivio "kadrovski zemqotres" koji je izazvala tzv. antibirokratska revolucija. Ro|eni Kotoranin i stanovnik Budve, Marovi} je podneo ostavku na funkciju predsednika gradske vlasti u Budvi i prikqu~io se grupi "mladih, lepih i pametnih" koja je najavqivala i obe}avala "novu razvoju filozofiju".

U predvodnickoj grupi "antibirokratske revolucije", Marovi} se sve do 14. kongresa SKJ zalagao za reformu te partije na dve stranke leve orijentacije: komunisti~ku i socijalisti~ku. Ali, kada je do~lo do o{trije

polarizacije oko toga u vrhu partije, okrenuo je le|a svojim istomisqenicima i podr`ao Momira Bulatovi}a i Mila \ukanovi}a.

Taj trijuvirat DPS-a funkcionisao je skladno godinama: poja~ane su u okviru wega porodi~ne i li~ne veze, kumstvima i intenzivnim dru`ewima na sportskim i kulturnim priredbama.

Po~etak razdora sa Milo{evi}em je \ukanovi}a ozna~io kao "crnogorskog separatistu", ali ne i Marovi}a, koji se kao Crnogorac iz Grbqa ne odri~e svoje srpske tradicije. On je verovao u Jugoslaviju i, kako u politici nije navikao da gubi, on je imao sluha za izbor "prave strane". Bio je na mnogim visokim funkcijama Crne Gore, kao i posledwi predsednik Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora. Na mestu vicepremijera se nalazi od pro{logodi{wih parlamentarnih izbora.

Medojevi}: \ukanovi} odlazi pod me|unarodnim pritiskom BERLIN, PODGORICA: Me|unarodni pritisak kqu~ni je razlog odlaska s funkcije vi{estrukog premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a, smatra lider "Pokreta za promjene" Neboj{a Medojevi}, navode}i da u ovom trenutku "Zapad smewuje biv{e partnere".

Medojevi} je za nema~ki radio "Doj~e vele" rekao da odlazak \ukanovi}a s funkcije premijera predstavqa logi~an sled doga|aja u regionu. "\ukanovi} odlazi kao deo paketa pro{irewa EU prema Zapadnom Balkanu. Taj deo podrazumeva smenu nekih, do ju~e kqu~nih partnera zapadnih zemaqa u regionu,

kao {to su biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader, kosovski Ha{im

Ta{i i crnogorski Milo \ukanovi}", rekao je Medojevi}. On sma-

Simi}: Uticaj na politiku Profesor Fakulteta politi~kih nauka Predrag Simi} ocenio je da }e Milo \ukanovi} i daqe imati veliki uticaj na politiku Crne Gore i regiona. "Odlazak \ukoanovi}a sa mesta premijera ne zna~i i wegov odlazak iz politike, nastavi}e funkciju na ~elu Demokratske partije socijalista i wegov uticaj }e i daqe biti veliki na politiku Crne Gore i regiona", kazao je Simi}. Po Simi}evim re~ima, \ukanovi}eva ostavka, koja je dugo najavqivana, dolazi u neobi~nom trenutku, kada je wegova politika postigla najve}i uspeh, jer je Crna Gora dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. "Da li su te dve stvari (ostavka i kandidatura) vezane to znaju samo dobro upu}eni", rekao je Simi}.

tra i da se ostavkom \ukanovi}a zatvara "dvodecenijski krug u kojem su visoko pozicionirani politi~ari u zemqama Balkana bili istovremeno povezivani i sa strukturama organizovanog kriminala i sa sobom vukli te{ke hipoteke oko procesa tranzicije, privatizacije i svih drugih anomalija, koje su se de{avale u proteklih 20 godina".

Biv{i crnogorski vicepremijer i koordinator "Foruma 2010" @arko Rak~evi} rekao je za nema~ki radio da }e zadr`avawem liderske pozicije u svojoj Demokratskoj partiji socijalista \ukanovi} ostati "siva eminencija" politi~-

25

kog i ukupnog `ivota Crne Gore.

"Ja ne pripadam onom broju qudi koji misle da }e sa odlaskom \ukanovi}a sa mesta premijera automatski do}i do promena u Crnoj Gori. Crnoj Gori treba promena sistema, a ne jedna personalna promena. Jer, ako ostane postoje}i sistem, Crna Gora nije uradila ni{ta", naveo je Rak~evi}.

"Dakle, nama zaista kona~no treba promena sistema, ne verbalna promena, nego su{tinske reforme. Ukoliko sistem ostane nepromewen, potpuno je irelevantno da li }e na ~elu tog sistema biti \ukanovi} ili neko posle \ukanovi}a", kazao je Rak~evi}.

[trajkovi u Atini ATINA: Zaposleni u javnom transportu u Atini, koji {trajkuju skoro dve nedeqe, nastavqaju s povremenim prekidima rada {to izaziva proteste gra|ana i trgovaca uo~i bo`i}wih i novogodi{wih praznika. Pod pritiskom javnosti, zaposleni u javnom prevozu radi}e 23. decembra od devet do 21 ~as kako bi iza{li u susret mnogobrojnim kupcima uo~i Bo`i}a koji se u Gr~koj slavi po novom kalendaru -25. decembra, javila je novinska agencija ANA. Ali, slede}ih dana zaposleni u gradskom i prigradskom prevozu najavquju povremene obistave rada. Mere {tedwe i najnoviji talas {trajkova doveli su u Atini do smawewa prometa u prodavnicama od 40 do 50 odsto.

Vlada je prisiqena da uvodi mere {tedwe po{to je to preduslov za dobijawe novih kredita od MMF-a i evropskih finansijskih institucija za prevazila`ewe slo`ene ekonomske krize.

Zaposleni u gradskom prevozu protestuju zbog najave vlade da smawi broj zaposlenih i da privatizuje pojedine oblasti prevoza.

Kazna zbog Onura i [eherezade ZAGREB: Hrvatska firma "Unex grupa", ~iji je vlasnik Ivica Todori}, ka`wena je nov~ano zbog kori{}ewa turskih glumaca u reklamnoj kampawi "Konzuma" bez dozvola. Dr`avni inspektorat u Hrvatskoj kaznio je „Unex grupu“ sa 65.000 kuna. Naime, glumci Berguzar Gogce Korel i Halit Ergenc, poznatiji kao [eherezada i Onur iz serije „1001 no}“, nisu imali potrebne dozvole da snimaju reklame za hrvatski trgovinski lanac "Konzum". Kako su naveli u Dr`avnom inspektoratu, 8. decembra je obavqen inspekcijski nadzor u toj kompaniji i utvr|eno je da je „Unex grupa“ koristila rad stranaca, dr`avqana Republike Turske za reklamnu kampawu i da nije pribavila potvrdu policijske uprave o prijavi radne, odnosno poslovne dozvole, niti je imala sklopqen ugovor ili drugu odgovaraju}u potvrdu sa strancima ~ije su usluge koristili.

Po`ar u splitskoj luci

SPLIT: Tri broda su izgorela u po`aru koji je buknuo ju~e ujutro oko {est sati u splitskoj luci Zenti. Jedan od brodova je potonuo.

Uni{tena su dva mawa glisera i jedan ve}i brod, a po`ar je lokalizovan. Hrvatski mediji javqaju da je uzrok po`ara ispaqivawe rakete iz obli`we diskoteke. Navodno je jedna raketa pala u more, a druga na jedan od brodova koji se zapalio, a vatra se brzo pro{irila i na dva susedna broda. Zbog toga je i nekoliko osoba privedeno na informativni razgovor.

Za zlo~in 86 godina zatvora BAWALUKA: Sud BiH je prvostepenom presudom osudio ~etvoricu biv{ih pripadnika Stanice javne bezbednosti Prijedor na ukupno 86 godina zatvora za ubistva civila na Kori}anskim stijenama, dok je Milorad Radakovi} oslobo|en krivice. Zoran Babi}, Milorad [krbi}, Du{an Jankovi} i @eqko Stojni} nepravosna`no su progla{eni krivima za u~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu na podru~ju op{tine Prijedor koji je za ciq imao progon, pqa~ku i ubistva nesrpskih civila tokom 1992. godine. Za ubistva vi{e od 150 civila mu{karaca na Kori}anskim stijenama 21. avgusta 1992, sud BiH je osudio Babi}a i [krbi}a na po 22 godine zatvora, a Stojni}a na 15 godina. Du{ana Jankovi}a, biv{eg komandira SJB-a Prijedor, Sud je proglasio krivim za nare|ivawe ubistava na planini Vla{i} i osudio na 27 godina zatvora. Izricawu presude nije prisustvovao Du{an Jankovi}, a wegov branilac Ranko Daki} je kazao da mu je javqeno kako je "do{lo do kvara na automobilu".

26

GLOBUS

sreda22.decembar2010.

DNEVNIK

Fla{treker prati kretawe sadr`aja toaleta do kanalizacije ovla~ewe vode nakon obavqenog posla u toaletu radwa je koju obavqamo automatski. Pri tom niko od nas ne razmi{qa o slo`enosti i zna~aju kanalizacione mre`e.

Autori sajta „Flushtracker.com” `ele da promene ovakav stav tako {to omogu}avaju korisnicima da na internetu prate put koji wihov „proizvod” prelazi od toaleta do kanalizacije.

Sve {to je potrebno da urade jeste da unesu podatke o svom po{tanskom broju i vremenu proteklom od povla~ewa vode.

Istog ~asa na karti na „Gugl mapsu” mogu da vide koliki je put sadr`aj toaleta prikazan u obliku plave ta~ke ve} preva-

P

lio, kao i da prate wegovo daqe kretawe. Do sada je tzv. fla{treking mogu} samo u Velikoj Britaniji, Irskoj, Ju`noj Africi i Poqskoj. Na osnovu brzine i pravca kretawa u kanalizacionoj mre`i, kao i podataka korisnika o tome pre koliko minuta je povukao vodu, veb-sajt izra~unava aktuelan polo`aj.

Ono {to u najmawu ruku zvu~i neukusno i otka~eno, zapravo ima opravdan razlog: korisnici treba da shvate da je re~ o slo`enom i veoma va`nom sistemu. U mnogim zemqama nedostaju kanalizacione mre`e, {to doprinosi {irewu zaraznih bolesti kao {to je kolera.

Pokretawem sajta, proizvo|a~ ku}ne hemije „Domestos” i Svetska organizacija za unapre|ivawe sanitarnih sistema (WTO) `eleli su da uka`u na ovaj problem.

Svake godine 19. novembra WTO organizuje Svetski dan toaleta kako bi skrenuo pa`wu na lo{u sanitarnu situaciju u zemqama Tre}eg sveta.

Kako zvu~e grudi odeli za dowi ve{ otpevali najseksepilniju verziju bo`i}ne pesme koje }ete u `ivotu ~uti Firma za dowi ve{ „La Senza” napravila je pun pogodak svojom bo`i}nom kampawom.

Modeli za dowi ve{ u reklami koju je za nekoliko dana pogledalo milion qudi na kanalu Jutjub, pevaju note u zavisnosti od toga koju veli~inu brushaltera nose. Devojke

M

Nebeski smajli a povr{ini Sunca otkriven je „osmeh” du`i od pola miliona kilometara. „Nebeski osmeh” snimili su ruski nau~nici sa Instituta Lebedev u Moskvi, koji su objasnili da je uzrok ove neobi~ne pojave magnetno poqe oko Sunca. O~i „smajlija” su ~etiri puta ve}e od Zemqe, a osmeh je dug oko 600.000 kilometara, saop{teno je iz Instituta. Ovo nije prvi osmeh iz svemira koji su zabele`ili nau~nici. Najpoznatiji me|u wima je krater Gal na Marsu, odnosno osmeh od polukru`nog planinskog venca i dva mala kratera umesto o~iju.

N

Ne poku{avajte ovo... nigde vi ruski tinejxeri mo`da nemaju za zimovawe, ali to ne zna~i da se ne bave ekstremnim sportovima u doma}oj radinosti.

Snimak postavqen na sajt Jutjub prikazuje grupicu ruske dece koja na krovu zgrade prave „uradi

O

sam” banxi. Nije poznato gde je ta~no snimak nastao. Po{to su zategli konopce, odbrojavaju „tri, dva, jedan” i pu{taju prvu devoj~icu da sko~i sa zgrade. Za ~udo, skok je bio savr{eno uspe{an, a ona je nastavila da se quqa dok su drugovi dr`ali konopac.

Nikad nije kasno za qubav sa Fejsbuka ajedno imaju 159 godina, upoznali su se na Fejsu i nedavno su se ven~ali. Barbara Mur (77) i Lorens Broklbi (82) prona{li su se na sajtu za dru`ewe, zaqubili i odlu~ili da ostatak `ivota provedu zajedno.

Barbara je na sajt do{la nakon smrti svog mu`a, kako bi ostala u kontaktu sa mla|im ~lanovima porodice. Lorens se navukao na internet tra`e}i istoriju svog porodi~nog stabla. „Po sajtu sam potra`ila i qude sli~nih godina koji `ive u blizini. Prona{la sam Lorensa, i po~eli smo da razmewujemo savete o ba{tovanstvu.

Razmenili smo i brojeve telefona, i }askali svake ve~eri o svojim porodicama, hrani ili hobijima”, rekla je „mlada” za „Dejli mejl”. Par se ne bi upoznao li~no da Broklbi nije povredio ruku kod ku}e, a prva osoba kojoj je to saop{tio bila je Murova, koja je odmah do{la automobilom da bi ga odvezla u bolnicu. Planule su varnice...

Barbara i Lorens po~eli su da `ive zajedno u [ipliju, a nedavno su stali pred mati~ara i izgovorili sudbonosno „da”.

Z

le`e na du{ecima u dowem ve{u i koriste}i pojedina~ne note (veli~ine svog grudwaka) pevaju bo`i}nu pesmu.

Kompanija je izdala saop{tewe da je reklama snimqena za mu{karce, kako bi im olak{ala bo`i}nu kupovinu poklona.

Omiqena peva~ica iz benda okijska pop grupa u{la u Ginisovu kwigu rekorda kao najmnogoqudniji muzi~ki sastav na svetu. Postava broji preko 200 ~lanova.

Bend u kojem ima preko 200 peva~ica, prate}ih vokala, igra~ica...zove se AKB48 i na-

T

stao je nakon spajawa nekoliko sastava. „Drago nam je {to smo oborili Ginisov rekord, ali va`nije nam je da zaokupimo pa`wu javnosti muzikom, a ne brojem ~lanova”, rekao je Jasu{i Akimoto osniva~ benda.

Seks u metrou. {to da ne trast ne bira ni vreme, ni mesto! To je pokazao jedan mladi par koji je {okirao, ali i obradovao putnike podzemne `eleznice u Be~u.

Krenulo je od vatrenih poqubaca i preraslo je u strastveni seks. Sve bi bilo u redu da se nije dogodio u metrou u Be~u, pred o~ima mnogih putnika!

Da ovo nije ba{ toliko stra{no, pokazali su i ostali put-

S

nici, koji su brzo prigrabili mobilne telefone i po~eli da snimaju neobi~ne scene na sedi{tu metroa. ^ak su i bodrili ovaj mladi par, koji se nije dao omesti, nego je nastavio „radwu”.

Sve se doga|alo oko devet sati uve~e, dakle kada jo{ ima mnogo korisnika metroa. Portparol be~kih podzemnih `eleznica rekao je da se nada da ostali putnici nisu bili uznemireni.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi voqenoj

sreda22.decembar2010.

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav dragoj

27

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 20. decembra 2010. godine, posle du`e i te{ke bolesti, preminuo na{ dragi

Jeleni Bari{i} Jeleni

BANO[TOR - prodajem ili mewam za Crnogorsko primorje, bawe Srbije ekstra vikend ku}u 90/1500m2, ukwi`enu, name{tenu, asfalt, gas, struja, voda, telefon, vo}wak, odr`avana, vlasnik, 30.000E, blizu Dunava.

Telefon: 064/256-47-16.

17990

Baba Borka, deda Milan, ujak Nikola.

od porodica Kova~evi} i Stojanovi}.

18049

18080

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga baka i tetka

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

Jovan \ilas IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za kancelariju, butik i sli~no. Telefoni: 063/546-319, 063/515-402.

17847

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

17898

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/539-051, 063/521-559.

17519

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

17000 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako.

Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

17499 NUDIM ogrevno drvo bukva, grab, cer, hrast, bagrem, najpovoqnije cene, metarica 3900, rezano cepano 4100.

Penzionerima rezawe gratis.

062/899-9-321, 064/138-77-36.

17887 KUPUJEM sve vrste obojenih metala bakar, mesing, prohrom, aluminium, olovo, dolazim na ku}nu adresu, isplata odmah.

Telefon 062/899-9-321, 064/13877-36.

17888 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

17984 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/95052-46, 063/835-98-16, 063/835-9814.

17985

diplomirani ekonomista

Planinka Risti}

Jeleni Bari{i}

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, u 13 sati, u Ne{tinu.

Po~ivaj u ve~nom miru. Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni: Planinka, Mi}a, Svetlana, Stefan i prija Petra.

Stric Stevan sa porodicom.

18078

Posledwi pozdrav dragoj

Sahrana je na Novom grobqu, u Beogradu, u petak, 24. decembra 2010. godine, u 13 ~asova.

18050

Posledwi pozdrav dragoj

Milorad, Milka, Mirjana, Dragan i Lejla.

18037

Jeleni Stoj{in Hvala Vam za sve lepe trenutke, razumevawe i iskrenost koje ste mi pru`ili.

Uvek }e Vas voleti Va{a Milijana.

Jeleni Bari{i}

Dana 20. decembra 2010. godine prestalo je da kuca plemenito srce na{e

od: baba Nevenke i tetaka Biqe, Rade i Mime.

18071

18073

Jelene Stoj{in ro|. Martinovi}

Stevan Tubi} iz Mo{orina 1924 - 2010.

Posledwi pozdrav dragom ~ika Stevi od porodice Dra`etin.

Nikada te ne}e zaboraviti: Qiqa, @ika i Beba.

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{e drage sestre jer }emo ostati uskra}eni za svu qubav, ne`nost, dobrotu i svu pa`wu koja nam je bila pru`ana celog `ivota.

Zauvek o`alo{}eni: sestre i bra}a zajedno sa familijama.

Sahrana }e se obaviti 22. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, u Mo{orinu.

18033

18068

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ dragi otac, svekar, deda i pradeda

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Milici Laki} Miki

Cvetko \ur|i}

od: wenih kumova Plav{i}a - Vuka{ina i Ranke sa decom.

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, iz kapele, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Jeleni od porodice Gal i porodice Mami}.

O`alo{}eni, }erka i sin sa porodicama.

18076

18075

18034

28

^ITUQE z POMENI

sreda22.decembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama, baba i prababa

Posledwi pozdrav na{oj priji

Milici Laki} Miki

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{oj priji

Milici Laki} Miki od prijateqa Bori{ev Radivoja i Qubice.

od: prijateqa Du{ana, Grozde i Slavice.

18067

18065

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i svekrvi

Posledwi pozdrav majci, baki i prabaki.

Posledwi pozdrav

Posledwi strini

pozdrav

snaji

i

Milici Laki}

Milici Laki}

ro|. Nikoli}

od sestre Pave Stojanovi} sa porodicom.

Hvala ti za svu tvoju dobrotu i plemenitost.

Dever Bo{ko, jetrva Zorka i sinovci Dra{ko i Dragoslav sa porodicom.

18061

18063

Posledwi pozdrav baki

Posledwi pozdrav tetki

Milica Laki} ro|. Nikoli}

Milici Laki} Miki

preminula 21. 12. 2010. godine, u 80-oj godini.

Sahrana je u Ka}u, 22. 12. 2010. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}eni sinovi: Milutin, Milorad, Milan, Zdravko i @ivko sa porodicama.

Milica Laki}

na{im

Po dobroti }emo te pamtiti, sa ponosom spomiwati i u na{im srcima zauvek ~uvati.

Hvala ti za sve majko.

Tvoj sin @ivko, snaja Danka, unuci Rade i Qiqa.

Sin Milan sa suprugom, decom, snajom i unukom.

18059

18058

Osta}e{ srcima.

Posledwi kom{inici

zauvek

u

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

Milici Laki} Miki

Milici Laki} Miki od brati}a Nikole sa porodicom.

od prijateqa Poqanac Radeta i Milice.

18066

18064

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i baki

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i baki

18054

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i baki

SE]AWE

Rajko Kosanovi} Mile

Milici Laki}

Milici Laki}

Milici Laki}

ro|. Nikoli}

22. 12. 2005 - 22. 12. 2010.

Ve~no }emo te voleti, tvoje dobrote se}ati, nikada te ne}emo zaboraviti.

Danas je Mile 5 godina kako nisi sa nama. [ta re}i ve} da te nikada ne}emo zaboraviti i da nam jako nedostaje{.

Milici Laki}

Milici Laki}

od porodice Babi} Milovana.

od brata Milana Nikoli}a sa porodicom.

18062

18060

od: sina Milutina, snaje Goce, unuka Duwe i Mine.

Uvek si bila sa nama i zauvek }e{ ostati u na{im srcima i se}awu. Po~ivaj u miru.

Tvoj sin Zdrava, snajka Borka i unuci Tawa i Dule.

18057

18056

Dana 21. 12. 2010. god. posle duge i te{ke bolesti preminula je na{a voqena

Tu`nim srcem javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a voqena

Milica Kova~evi}

Milica Kova~evi} ro|. Radojevi}

Sin Milorad, snaha Milica i unuk Stojan.

Tvoja supruga Slobodanka, sinovi Rade, Stevan i Milan i majka Danica.

preminula 20. 12. 2010. godine, u 86. godini. Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, u 14.15, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni weni najmiliji: sinovi Branko i Vladimir, snaje, unu~ad i praunuci Luka i Aleksa.

18069

18028

18052

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Posledwi pozdrav najdra`oj sestri

Moja najlep{a Nana.

Wena Maju{a.

Posledwi pozdrav majci na{eg radnika

ro|. Raki} 1978 - 2010.

18031

Posledwi kom{inici

jedinoj,

Jelena Bari{i}

pozdrav

dragoj Neute{ni {to smo te izgubili i ponosni {to smo te imali, ~uva}emo te ve~no u srcima.

Po~ivaj u miru sa An|elima, jer si bila na{ An|eo.

Sahrana }e se obaviti u Zmajevu 22. 12. 2010. godine, u 14 ~asova.

Milici Laki} Milici Kova~evi}

ro|. Nikoli} Draga bako, osta}e{ nam uvek u lepom se}awu po tvojoj dobroti, plemenitosti i neka te an|eli ~uvaju.

Unuka Sawa, zet Sr|an, praunuke Milica i Jovana.

18053

ro|. Radojevi}

Wena sestra Vera sa porodicom.

18030

Miki Laki}

Milici Kova~evi}

od Kolektiva „ARMING PLUS” DOO „ARMIRA^” DOO.

59208-P

Ve~no o`alo{}eni: sin Ogwen, suprug Jovan, otac \or|e, majka Qiqana, Brat Milo{ i ostala mnogobrojna rodbina.

Kom{ije iz Kraqa Petra I 28c.

18032

18047

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

DVOGODI[WI POMEN jedinom detetu

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 12. 2010. godine preminula moja voqena supruga

Jelena Stoj{in

Du{anu Erdeqanu

Marijana Rabrenovi} psiholog 22. 12. 2008 - 22. 12. 2010.

Drago na{e dete, bila si smisao i sadr`aj na{eg `ivota.

Sada `ivimo sa na{im bolom vra}aju}i se dragim uspomenama iz kojih crpimo snagu kako bismo mogli daqe savladati besmislenost na{eg `ivota.

ro|ena Martinovi} 1928 - 2010.

od: snaje Qubice, dece i Dragana.

29

sreda22.decembar2010.

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni suprug Milovan Stoj{in.

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki i prabaki

Jeleni Stoj{in

Jeleni Stoj{in

ro|. Martinovi}

ro|. Martinovi}

od sina Dragana Martinovi}a sa porodicom.

od }erke Marije Novakovi} sa porodicom.

17999

18001

17998 18035

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je moja mama

3

i

IN MEMORIAM

IN MEMORIAM

POMEN

Slobodan Gr~i}

Sve je tu`no, prazno.

Mnogo nam nedostaje{.

Slobodan Gr~i}

5. 5. 2000 - 2010.

5. 5. 2000 - 2010.

Dobrila Gr~i}

22. 12. 1998 - 22. 12. 2010.

Neute{ni mama i tata.

Dobrila Gr~i} 17970

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

22. 12. 1998 - 22. 12. 2010.

Smiqka Sekiz

Milo{ Ubovi}

ro|. Titelac

Zauvek u na{im se}awima, pri~ama i uspomenama.

2008 - 2010.

preminula u 86. godini.

Sahrana }e se obaviti 23. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}en sin Petar.

Vreme prolazi ali uspomene i se}awa na tebe ostaju ve~no.

Tvoju ve~nu ku}u poseti}emo danas, 22. 12. 2010. godine, u 11 ~asova.

Tvoji najmiliji.

K}erka Natalija i sin Neboj{a.

Va{e mudre i tople re~i vodi}e nas kroz `ivot.

Unuka Milica i unuk Sr|an.

17945 18024

17951

Posledwi pozdrav mami, ta{ti i baki

Dragoj teti

Stevanu Mar~i}u

Posledwi mami

pozdrav

Ilijinoj

Danas, 22. 12. 2010. godine navr{ava se bolnih osam godina od kako nas je napustila na{a draga

17952

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

od stanara iz ulaza Ka}e Dejanovi} 5.

18043

^ETRDESETODNEVNI POMEN majci i baki

Milosavi - Mili Mali}

Mariji Mi{i}

Smiqki Sekiz

Gospova Velemir Goja

Neni

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

ro|. Titelac Posledwi pozdrav od: brati}a Ba}e i \or|a sa porodicama.

O`alo{}eni: }erka Mirjana, zet Milo{, unuk Goran, sinovica Sofija i sinovac Slavko.

18025

18026

18009

biv{em

Dana, 20. 12. 2010. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 12. 2010. godine preminuo

Posledwi pozdrav predsedniku

od prijateqa iz kafi}a.

Ve~no }emo `aliti za tobom.

Qubici Radojkovi} od stanara iz Balzakove 17.

Suprug Vojko i sestra Rada sa porodicom.

17993

17996

Posledwi pozdrav dragoj

1934 - 2010. dana 23. 12. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako smo ostali bez na{e voqene majke i bake.

Toga dana, u 10 ~asova odr`a}emo pomen na grobqu, u @abqu.

Mala na{a, a tako velika majko i bako, uvek }emo te se se}ati i voleti.

Hvala ti za sve {to si u~inila za `ivota za nas.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Bo{ko Mladenovi}

Stevanu Mar~i}u

Du{an Erdeqan 1943 - 2010.

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, u Jasku.

Tvoji: sin Dragan i }erka Du{ica sa porodicama.

O`alo{}ena supruga i }erka sa porodicom.

18038

18039

S neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti zauvek napustila na{a draga

od: Buwe, Mileta i biv{ih rukometa{ica i rukometa{a „Slavije�.

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, na grobqu, u ^urugu, u 13 ~asova.

Jelena Stoj{in Qubici Radojkovi} Draga na{a Jelena hvala ti na svemu Kom{ije Ga{i} i [olak.

Slavica i Drago Vanovi}.

Sa po{tovawem i qubavqu, supruga Zora sa decom.

18012

Opra{tamo se od dragog druga i prijateqa

18003

Posledwi kom{inici

pozdrav

18000

dragoj

Iznenada i bez pozdrava umro je na{ drug

Stevan Mar~i}

Milena Rado{

Stevana Mar~i}a

1940 - 2010.

Sahrana je danas, 22. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Novom - dowem grobqu, u Futogu.

Nikada te ne}emo zaboraviti. ]erka Sne`ana sa porodicom i sin Goran.

18015

Porodica ^anagli}.

18018

Nedeqki Hri~anek Stanari zgrade Beogradski kej 17, 19: Klara, Jelena, Duki}, ^ali}, ]ulibrk, Devi}, Pitoma~i}, Kne`evi}, Jovanovi}, Terek, Gruber i Jovanov.

18011

18041

Kume na{, sada je sve izli{no osim tuge i ponosa {to smo te imali za kuma i velikog prijateqa.

Stevan Mar~i} Mar~ela Hvala mu prijateqstvo.

za

iskreno

Oqa i Marko Vojnovi} sa porodicom.

Gina i Ivan \ermanov sa porodicom.

18008

17997

30

Gordana Jo{i}-Gajin

Plavi krug U novom izdawu emisije bi}e re~i o genezi predstave “Uje`”, koja je nedavno premijerno izvedena u SNP-u. U emisiji }e govoriti rediteq Radoslav Milenkovi} i glumci: Gordana Jo{i}-Gajin, Lidija Stevanovi}, Aleksandra Pleskowi}, Sa{a Gajin, Dragomir Pe{i}, Miroslav Fabri, Jovana Mi{kovi} i Sawa Risti}Krajnov.

(RTV 1, 22.35) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.10

06.30 06.55 07.50 08.15 08.40 09.05 09.30 10.15 10.25 11.15 12.00 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.20

TV PROGRAM

sreda22.decembar2010.

Jutarwi program Mikijeva kujna Sudar Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Bilo je to 1990.

Kuhiwica Desilo se Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Kesten Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Preslatki Yerzi, film Egzit 09 – Koncert „Dubioza kolektiv“

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se, pitam Kad zazvoni Present Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Dokolica Vesti (ma|) Makedonsko sonce Doba zlo~ina Forte piano Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Lov na ~oveka, film Doba zlo~ina

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.15 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu InfoVesti U ogledalu Tin in InfoVesti Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jednom jedna nedeqa Hedonist Travel Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost, FIP Komerc Putomanija-Kina Vojvo|anske vesti Bez cenzure „[qaka“-aktivnosti NSZ Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program-reprize

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Drum Vitra` Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Svetska Liga - Boks: Moskva Milan 13.00 Barsa TV: Espawol - Barselona 15.00 Fudbal mondijal magazin 15.30 Ajaks TV 16.00 NHL: Boston - Anaheim 18.30 Klupske TV 19.00 Evroliga: Valensija – Olimpija 21.00 Ful Tilt poker 22.00 Kopa del Rej: Real Madrid Levente 00.00 Evroliga: Panatinaikos - AJ Milano 01.30 NHL: Detroit – Vankuver 04.00 Premijer liga 04.30 Klupske TV

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

08.00 09.00 09.44 10.05 10.35 11.25 12.00 12.15 12.26 12.41 13.36 15.12

Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Trag Rokovnik O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Operativci Bra}a po materi, film Vi i Mira Adawa Polak

Nenad Q. Stefanovi}

Svedok Gost emisije „Svedok” je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. Slede li, 15 godina posle Dejtona, novi neugodni razgovori o budu}nosti BiH, stvara li se u Bosni „tre}i entitet“, poku{ava li neko da uhvati Republiku Srpsku na spavawu?

Autor: Nenad Q. Stefanovi} (RTS 1, 20.57) 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.57 22.05 23.45 00.00 01.08 01.51

07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.15 01.15 02.15

Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Bela la|a Svedok @ivi pesak, film Dnevnik Operativci Sjaj trulog novca No}ni bioskop: Velike nevoqe u maloj Kini, film

Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Film: Legenda o kraqu Naresuanu Elenih duh Kad li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Eksploziv Do|i na ve~eru Kad li{}e pada Paklena kuhiwa Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Film: Legenda o kraqu Naresuanu

DNEVNIK

NAPOMENA: Na RTS 2 od 14.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.45 07.58 08.18 08.25 08.56 09.23 10.32 11.01 11.31 11.57 12.02 12.55 13.57 14.28 14.55 15.30 16.00 16.43 17.16 17.56 20.00 20.40 21.10 21.55 23.32 00.44 01.42

07.00 07.05 07.15 07.30 07.45 08.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00

Metro Erni Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine TV mre`a Vode Srbije: Bawe Srbije @ivot sa muzikom Uspon ideje Operske zvezde Boq{oj teatra Trezor Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine U svemiru Ovo je Srbija Nekad i sad Eko recept Hokej: Slo liga, Partizan Slavija, prenos U svetu Beokult O~ajne doma}ice Lekovita qubav, film Evergrin Trezor Hokej: Slo liga, Partizan Slavija (r)

Info Otvoreni studio Crtana serija Vesti Otvoreni studio Info Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica² Info

Maja Rudolf

Idiokratija Redov Yo Bouers je 2005. godine izabran da u~estvuje u tajnom vojnom eksperimentu u kom bi, zajedno sa Ritom, bio podvrgnut snu na godinu dana. On je odabran za ovaj zadatak zato {to je, statisti~ki gledano, slika i prilika prose~nog vojnika. Rita je, pak, prostitutka osu|ena na dru{tveno-koristan rad.

Uloge: Luk Vilson, Maja Rudolf, Daks [epard, Teri Kruz Re`ija: Majk Yay (Avala, 20.30) 13.02 14.00 14.30 15.00 15.01 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Dok. serija Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Idiokratija 24 Vesti Milica² Film: Bri`ni ba{tovan

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Gael Garsija Bernal

Slepilo Oftamolog se jedno jutro budi i shvata da boluje od ~udnog sidnroma, koji mu oduzima vid, stvaraju}i takozvano „belo slepilo”. Wega zajedno sa `enom {aqu u specijalnu psihijatrijsku ustanovu, koja slu`i kao karantin da se zaraza slepila ne bi {irila.

Uloge: Mark Rufalo, Yulijen Mur, Gael Garsija Bernal Re`ija: Fernando Meiraqe{ (B92, 21.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.35 Top{op 12.00 Film: Tra~ak nade 14.05 Drugi svetski rat u boji, dok. program 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini sa Madagaskara 20.00 Drugi svetski rat u boji 21.00 Film: Slepilo 23.30 Vesti B92 00.05 Film: Vajld 02.15 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00 02.45 03.00

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Farma Film: Opsednut zlom Siti Film: Revolver

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 03.00 04.00 02.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija Jelena Tele{op Film: Roksana Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Je l istina Karaoke Stefan braun {ou Zvezdana kapija 7 `ivota I to je `ivot Zvezdana kapija Put ka vatrenom ringu Karaoke Stefan Braun

Deril Hana

Roksana Voqeni i po{tovani vatrogasni {ef gradi}a Nelsona, S. D. Bejls ima problem - veliki nos koji mu jako smeta. U grad sti`e prelepa Roksana kako bi posmatrala komete, i zainteresuje se za jo{ jednog do{qaka, tek pristiglog profesionalnog vatrogasca Krisa.

Uloge: Stiv Martin, Deril Hana, Rik Rosovi~ Re`ija: Fred [episi (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda22.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

SRE]A PUTUJE VOJVODINOM NA PRAZNI^NIM ^ESTITKAMA

Pi{e: Milkica Popovi} 07.00 09.07 10.10 11.00 11.15 12.00 12.16 12.35 13.21 14.18 15.01 15.35 16.10 17.33 18.30 19.08 19.30 19.56 20.10 20.45 21.40 22.20 23.10 00.00 00.50 01.35

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica ^udom pre`iveli Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Re~ i `ivot Luda ku}a Alpe Dunav Jadran Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Na{i i va{i Dnevnik plavu{e, serija Dnevnik Sport Paralele Novo doba Mi, Hrvati Dnevnik 3 Drugi format Hitna slu`ba CSI: Las Vegas CSI: Majami

Kristana Loken

Panika u vazduhu Palestinska teroristi~ka organizacija napada ameri~ku saveznu uprave za vazduhoplovstvo...

Uloge: Rodni Roland, Kristana Loken, Aleksander Enberg Re`ija: Bob Misorovski (Nova, 00.45) 07.45 08.00 08.25 09.05 11.00 12.55 13.39 14.40 15.35 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.45 00.45 23.20 02.30 02.55

Graditeq Bob Jagodica Bobica, crtani Roari, crtani Gumus Asi IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Slepa pravda Panika u zraku Plavi demon, film Bra~ne vode Na rubu zakona

08.00 09.00 10.00 11.00 13.00

Legenda o Merlinu Apsolutna nula Hitlerov omiqeni plemi} Pra{ko prole}e Posledwi let poru~nika Estila Tajna tibetanske mumije Abrahamova deca Ovo je civilizacija Gra|evinska ~udesa: Yinovski Buda Rasipni sram: Misterija [ekspirovih soneta Misterije mumija Impresionisti Izgubqena krsta{ka tvr|ava Piramide smrti Abrahamova deca Ovo je civilizacija Gra|evinska ~udesa: Yinovski Buda

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Zov divqine ^arobni ma~ Sunce i mesec Putuju}e pri~e Ekstremisti Gwurac Putuju}e pri~e Fanfan Lala Ju`ni Kensington Tajfun Devojka iz kom{iluka U`ivaj 5 U`ivaj 6 Ekstremisti

06.00 07.25 09.15 10.45 12.15 13.45 15.25 17.05 18.30

Dragonbol: Evolucija Templ Grendin @ivi dokaz Starateqstvo Zavodqive hijene Din Spenli [ta }emo s Bobom?

Upoznajte Spartance Kraqevi plesa: Poja~aj do daske Ameri~ki gangster Prava krv @ivot u oblacima Ekstrakt Anakonda 4: Trag krvi Jecaji sunca

20.05 22.40 23.40 01.00 02.30 04.00

Ana Vilenica

SERIJA

Dnevnik plavu{e Gabi je u svom hiperaktivnom `ivotnom periodu i ve} od ranog jutra ima pregr{t ideja koje `uri da ispri~a Lari. Ali Lara se tek probudila i s nevericom slu{a Gabi koja upisuje kurs padobranstva...

Uloge: Dora Fi{ter To{, Ana Vilenica, Iva [ulenti} (HRT 1, 19.08)

07.55 08.20 08.50 09.20 09.35 10.00 11.30 12.05 12.35 13.30 13.50 14.05 14.35 15.10 16.40 17.00 17.25 18.30 19.00 19.38 19.54 20.00 22.45 23.00 23.50 00.35 00.55 01.40 02.25

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Beverli Hils Ritam nedeqe Nau~na petica Lica nacije Jelovnici izgubqenog vremena: Badwak i Bo`i} Koko Bil, crtani film Mala TV Jelenko Godina bez Deda Mraza, film Yoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca @upanijska panorama In memorijam Ivi Padovanu: ^ovek nepogre{ive ruke, dok. film Hit dana Ve~eras...

Bezdan, film Dnevnik plavu{e CSI: Las Vegas CSI: Majami Nove avanture stare Kristine Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus Sinatra: Dama u cementu, film

06.30 Neobi~na qubav Marte Ajvers 10.30 @ene fudbalera 11.30 Hari i Hendersonovi 13.10 Ubica cara 15.00 @ene fudbalera 16.00 Hari i Hendersonovi 17.00 Trava 19.00 Saborci 21.00 Zemqa 2 22.00 29ta ulica 00.00 Kad {unke utihnu

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Bogata{eva `ena Na sve`em vazduhu Negde daleko Pobuna u {koli Mo}ne patke 3 Lova do krova Pe~ Adams U no}i Otrov Ne`ni poqupci

01.10 Dijagnoza: Ubistvo 02.10 Film: Oteta usred bela dana 04.00 Film: Ubistva u Midsameru 06.40 Sudija Ejmi 07.40 Meklaudove }erke 09.40 Erika 11.40 Sudija Ejmi 12.40 Ne{ Brixis 13.40 Film: Bo`i}ni an|eo 15.30 Film: Bo`i}na po{ta 17.20 Film: Kod ku}e za praznike 19.10 Film: Bo`i} u oblacima 21.00 Film: Divqa reka 23.10 Film: Opasna {ifra

07.00 RTL ritam zona 08.55 Zabrawena qubav 10.30 U dobru i zlu 11.15 Ekskluziv tabloid 11.55 Ezel. serija 12.55 Klon 14.40 An|eo i |avo 15.35 Osveta qubavi 17.20 Bibin svet 18.00 Ekskluziv tabloid 18.30 RTL Danas 19.05 U dobru i zlu 20.00 Ezel 21.00 Luda bo`i}na zvona, film 22.40 Vojnik Pejn, film 00.55 Astro {ou 01.55 Malo druga~iji Bo`i}, film

Luda bo`i}na zvona Na Badwe ve~e prezaposleni Hauard Langston odlu~io je da sinu Yejmiju kupi popularnu igra~ku turbomen.

Tata kre}e u nabavku, ne slute}i da je potra`wa za igra~kom daleko nadma{ila proizvodwu.

Uloge: Arnold [varceneger, Sinbad, Fil Hartman, Rita Vilson Re`ija: Brajan Levant (RTL, 21.00)

Arnold [varceneger

10.30 Pre`ivqavawe 11.25 Oru`ja budu}nosti 12.20 Auta po meri 13.15 Peta brzina 13.40 To mogu i ja 19.10 Kako to rade?

20.05 Pre`ivqavawe 21.00 Sam u divqini 21.55 Ameri~ke drvose~e 22.50 Oru`ja budu}nosti 23.45 Auta po meri 2008.

00.40 Prqavi poslovi 01.40 Pre`ivqavawe

09.00 Biatlon 10.00 Skija{ki skokovi 11.00 Zimski sportovi 12.00 Svi sportovi 13.45 Skija{ki skokovi 14.45 Atletika 16.00 Svi sportovi 17.00 Fudbal 19.00 Bilijar 20.00 Tenis 21.00 Svi sportovi 21.20 Kowi~ki sport 22.20 Polo 23.20 Kowi~ki sportovi 23.25 Golf 00.00 Jedrewe 00.05 Svi sportovi 00.15 Ples

Stradalo prase, ali su deca sre}na rafi~kom oblikovawu ~estitki posve}ivapet miliona ~estitki, koje su postale prava induna je velika pa`wa pa su na wima vidqivi strija. Wegove kreacije postavile su standard u uticaji istoricizma, secesije i drugih predstavqawu velikog hri{}anskog praznika. U umetni~kih stilova. Uvijene linije, floralni najatraktivnije ~estitke s kraja 19. veka spadaju motivi i geometrijske forme bili su dominantni one Engleskiwe Kejt Grinvej, ~uvene ilustratorna predwoj, ali ih je bilo i na zadwoj strani. Komke i pisca de~jih kwiga. Ona ih je izra|ivala u binacija stilizovanih ukrasa ~esto je bila veoma kombinovanoj tehnici, oslikavala na svili i zanimqiva i izazivala diukra{avala ma{nicama, vqewe. satenskim trakama, a ~esto Prvobitno su razmewisu se sastojale iz nekoliko vane veoma jednostavne i delova. Neke su bile poput namenski ra|ene ~estitke. mapa ili slagalica, a ~iniZa Bo`i} i Novu godinu li su ih raznovrsni okviri, kori{}ene su i razglednizvona za jelku, sve}e, ptice sa zimskim pejza`ima. ce...

Kasnije se pove}ao broj Slawe bo`i}nih i novorazli~itih, tema prilagogodi{wih ~estitki se na |enih svakom prazniku ili na{im prostorima smatradoga|aju koji se ~estita. lo va`nim dru{tvenim ~i[irok izbor likovnih nom u odnosima neke poropredstava bio je veliki dica s ro|acima, prijateizazov za izdava~e, ali i qima, poznanicima i pokupce. Vizuelna simbolislovnim partnerima, pa ka ~estitki naj~e{}e je od~ak i mu{terijama. Krajem govarala tekstualnoj poru19. i po~etkom 20. veka su ci po{iqaoca, ili ju je, slate uvozne ~estitke, {to pak, dopuwavala. Ali je uticalo na pojavu veliobi~no nije kad je na ~ekog broja motiva, a kasnije stitki bio obi~an posu {tampane i kod nas. zdravni tekst.

Bo`i}ne ~estitke razOd sredine 20. veka se mewivane su bez obzira na pojavio veliki broj tipova to da li je praznik slavqen ~estitki. Razli~itih su dipo gregorijanskom ili jumenzija, a mogu biti jednolijanskom kalendaru. Na struke, dvostruke i poput prvim motivi nisu bili reslagalice. ^esto su izra|iligioznog karaktera, niti vane u kombinaciji sa svije bilo predstava Hristolom, metalnim folijama i Udaraju maligani i masna ’rana i po nebu vog ro|ewa. Na to je uticazlatnim ili srebrnim prahom. I reprodukcije la ~uvena, didakti~na Dikensova novela “Bo`i}umetni~kih dela poznatih doma}ih i stranih slina pri~a”. U centralnom delu prve bo`i}ne ~ekara su tako|e dobile svoje mesto na ~estitkama. stitke je porodica sredwe klase, koja sedi za trpePosle Drugog svetskog rata Unicef po~iwe da zom. S jedne strane su siroma{ni kojima se daje {tampa ~estitke s reprodukcijama de~jih crte`a. hrane, a s druge oni kojima se daruje ode}a. S obziDevoj~ica Jitka Samkova iz ^ehoslova~ke je 1947. rom na, {irom Evrope, gladne ~etrdesete, milosrizradila crte` sunca ~iji zraci padaju na grupu |e je bilo u centru bo`i}ne proslave. dece. Wen je crte` reprodukovan na posterima i Na predwoj strani, pored ilustracije, ~esto je ~estitkama, ~ime je zapo~eta tradicionalna izrabila od{tampana i poruka povodom Bo`i}a ili da Unicefovih ~estitki – Nove godine, a neke su ~esvake godine ih se proda vistitke ujediwavale oba Pod uticajem ~uvene pou~ne {e od 100 miliona i prikupraznika. Po{to su uvo`eDikensove novele „Bo`i}na pri~a”, pi preko 55 miliona dolane iz raznih delova sveta, tokom gladnih ~etrdesetih ra za pomo} mali{anima na wima su se nalazili nat{irom sveta. pisi na razli~itim jezici19. veka na centralnom mestu ^estitke u pisanoj forma: ma|arskom, nema~kom, prvih bo`i}nih ~estitki nije mi postepeno i{~ezavaju slova~kom, engleskom, itapredstava Hristovog ro|ewa ve} krajem 20. veka, a zamewuju lijanskom, francuskom i milosr|e i darivawe siroma{nih slovena~kom... ih telefonske, poruke na mobilnim telefonima i Ilustracije bo`i}nih i virtuelne poslate i-mejlom, pa su “proizvodi” novogodi{wih ~estitki veoma ~esto su mewane, elektronske tehnologije sa sve~arskom namenom razvoj industrije papirne galanterije uticao je na danas dominantni. standardizaciju motiva. Simboli sre}e morali su Bo`i}nu ~estitku je u Evropi popularizovao potpuno da odgovaraju vrednostima novog potroXon Horsli iz Londona, koji je 1843, na molbu {a~kog dru{tva i masovne kulture, me|u kojima se Henrija Kola, izradio namensku kartu i poslao je isti~u blagostawe, qubav i mladost. svojim prijateqima. Na woj je bila prikazana poNa ~estitkima koje su stigle u Vojvodinu najrodica koja u`iva u blagodetima bo`i}ne trpeze, ~e{}e su scena Hristovog ro|ewa, bo`i}na i nokao i poruka A Merry Christmas and a Happy New Year vogodi{wa jelka ili wena ukra{ena grana, simto You. Po predawu, te prve godine nije poslata niboli sre}e, poput dimwa~ara, deteline s ~etiri jedna ~estitka, ali su 1844, nakon dono{ewa zakolista, praseta ili pe~urke, idili~ni zimski pejna o po{tama u engleskom parlamentu, one postale za`, grad pokriven snegom, boca {ampawca ili izuzetno popularne. Litograf Luis Prang, nema~nekog drugog pi}a, sat s nazna~enim vremenom i ki emigrant, u Americi je tek 1875. publikovao kalendar na kojem je obele`en 1. januar, Deda prvu ~estitku. Na woj nisu standardni simboli Mraz u razli~itim situacijama, sre}na deca Bo`i}a ve} crte` kojim dominiraju cve}e i ptiokru`ena poklonima, naj~e{}e s igra~kama, boce. Do 1881. Prang je proizvodio godi{we vi{e od gata bo`i}na trpeza...

G

Tematska izlo`ba starih prazni~nih i prigodnih ~estitki “Sre}a putuje” je u staroj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 35 u Novom Sadu) od 21. decembra do 10. marta

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda22.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Rastrzani ste izme|u karijere i ku}e pa se mo`e desiti da i suvi{e li~no do`ivite situacije na poslovnom frontu. Preosetqivost nije dobra za uspe{nu taktiku i pobedu.

Distancirajte se.

BIK 20.4-20.5.

Dru`equbivi ste, raspolo`eni da spojite lepo s korisnim, kreativni i radije biste vreme provodili s dragom osobom negde u kafi}u ili restoranu, no {to biste bez prestanka radili. Na|ite sredwe re{ewe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. decembar 2010.

Va{ nesta{ni Merkur te`i dalekim idealima i destinacijama, {to najlak{e i najboqe mo`ete ostvariti preko partnerskog odnosa ili anga`ovawem u javnosti. Putujte u dru{tvu za praznike.

Mesec plovi kroz va{ intuitivni i emotivni znak pa vas lako mogu razoru`ati. Budite oprezni kome poklawate svoje vreme, planove i ose}awa, da vas neki ne bi povredili. Promene.

Qubavni odnos sija punim sjajem i mnogo toga zavisi upravo od vas.

Partner je sklon preterivawu, tako da }ete usmeravati tu energiju i obostrane `eqe u pravcu koji vam odgovara. Diplomatski.

Posao }e vam predstavqati veliko optere}ewe ukoliko se budete trudili da zadovoqite visoke kriterijume koje vam prepostavqeni postavqaju ili koje sami od sebe o~ekujete. Rasteretite se.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Spojili ste lepo i korisno. Umete da anga`ujete i zaposlite druge da rade za vas, bez ose}aja dugovawa ili tereta. Poboq{awe finansijske situacije vam i te kako prija. Kupovina poklona.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Partner vam je naklowen. Jedna ili vi{e osoba se vra}a u va{ `ivot, srda~no i veselo, o~ekuju}i da im posvetite mnogo pa`we i usmerewa. Ponekad je putovawe va`nije od destinacije.

Napeti ste i preoptere}eni na li~nom planu. Od sebe, ali i od drugih, o~ekujete perfekcionizam. Dakle, mogli biste smr{ati zbog toga i zaboraviti sjaj praznika koji predstoje. Qubav je OK.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Okru`eni ste osobama koje vas vole i koje su vam naklowene. Bilo bi dobro da to cenite na na~in koji }e im imponovati. Budite oprezni u saobra}aju. Ne o~ekujte previ{e od rodbine.

Romanti~ni ste uvek i svuda, {to vas ~ini po`eqnima u dru{tvu. Qudi su navikli da im ulivate nadu u sve ono {to je lepo, da ih razumete i pozitivno savetujete. Tajne strasti i javna qubav.

Sreda je sredwi radni dan, pa je vikend sve bli`i i bli`i. Dakle, fokusirajte se na odmor pa radite iz sve snage, o~ekuju}i tu nagradu.

Putovawe je pod neizvesnim okolnostima. Koncentracija!

TRI^-TRA^

Osveta V REMENSKA

Nakon {to je 2008. godine saznala da je tada{wi suprug Robert Mut Lang vara sa svojom sekretaricom Meri-En, koja je bila i wena prijateqica, peva~ica [anaja Tvejn utehu je prona{la u mu`u spomenute qubavnice svoga supruga sa kojim se sada i verila.

Kada je prequba iza{la na videlo MeriEn i Robert, ina~e producent grupe AC/DC, po~eli su da `ive zajedno, a povre|ena [anaja rame za plakawe prona{la je kod Frederika Tajbauda, tada{weg supruga MeriEn. - Nakon na{ih uspona i padova okrenuli smo se jedno drugome za utehu. Postali smo ja~i i bli`i i tako sve prebrodili - rekla je [anaja. Frederik je potom zaprosio [anaju sa dijamantskim prstenom vrednim 100 hiqada dolara, a po{to ne `ure s ven~awem, ta~an datum ceremonije jo{ nije poznat.

PROGNOZA

VIC DANA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

10

Vrbas

9

B. Palanka

12

Zrewanin

14

S. Mitrovica 11 Ruma

10

Pan~evo

14

Vr{ac

14

Srbija Beograd

14

Kragujevac

13

K. Mitrovica 11 Ni{

14

Evropa

SA SUNCEM

NOVI SAD: Promenqivo obla~no sa sun~anim periodima. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura oko 3, a maksimalna do 12 stepeni.

VOJVODINA: Malo toplije i promenqivo obla~no vreme sa sun~anim periodima. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu po podne poja~an, a po Sremu slab isto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 14 stepeni na jugu Banata.

SRBIJA: Toplije i promenqivo obla~no vreme sa sun~anim periodima. Po kotlinama ujutru magla. Vetar umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu po podne poja~an, a u ostalim krajevima slab. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 15 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak i petak toplo za ovo doba godine uz maksimalne temperature preko 10 stepeni, ponegde preko 15 stepeni Celzijusa. Duva}e umeren, a u petak poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu. U subotu zahla|ewe sa ki{om koja uve~e prelazi u sneg na severu Srbije uz skretawe vetra na severozapadni pravac.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e prijati ve}ini hroni~nih bolesnika. Kod osetqivih osoba su mogu}i zamarawe, nervoza i glavoboqa. Savetuje se i adekvatno odevawe u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama i pove}an oprez u saobra}aju.

Madrid

11

Rim

14

London

2

Cirih

4

Berlin

1

Be~

4

Var{ava

0

Kijev

-1

Moskva

-8

Oslo

-15

St. Peterburg -9 Atina

18

Pariz

4

Minhen

5

Budimpe{ta

4

Stokholm

-11

U Zemunu na sahrani, dok je pop ~itao opelo, vetar dune i odnese buket cve}a sa sanduka pokojnika, par metara daqe.

Neki ~ikica ga uhvati i vrati na sanduk.

Klinac iz grupe o`alo{}enih pored kojeg je stao ~ikica gura ga laktom i {apu}e: - Ej, }ale, ti si slede}i, uvatio si bidermajer.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

289 (-40)

Slankamen

519 (-7)

Ja{a Tomi}

Apatin

375 (-34)

Zemun

549 (-5)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

540 (-4)

Smederevo

620 (-4)

Ba~. Palanka 368 (-18) Novi Sad

423 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

588 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

584 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

494 (0)

Tendencija opadawa

Titel

542 (-4)

NERA

Hetin

126 (20)

TISA

88 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 558 (-16) Beograd

Kusi}

503 (-6)

58 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja