Dnevnik 22.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 22. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23296 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DO GO VO RE NA DE SE TO GO DI [WA NA BAV KA GA SA IZ RU SI JE POD PO VOQ NI JIM USLO VI MA

Jef ti ni je gre ja we da le ko od na{ih ku }a i sta no va str. 6

OD NO VE GO DI NE NO VI PRA VIL NIK O BO LO VA WI MA

U VLADI VOJVODINE PREDSTAVQENA ZAVR[ENA PRVA FAZA IZGRADWE AKVA-PARKA U BA^KOM PETROVCU

Gla va bo li se dam da na, a `e lu dac 45

str. 13

NASLOVI

Politika

Vojvodina

3 ^anak: Kandidova}u se za 12 Restaurirano pet slika vojvo|anskog premijera minhenskih |aka

Ekonomija 4 Srpski biznismeni kupuju „Jat”?

Kupawe ve} na prole}e

Novi Sad

Dru{tvo 13 Po jubilarne nagrade dogodine na sud

Crna 15 U odronu zemqe poginula dva radnika

Kultura

ZA PLE NA NA AERO DRO MU „NI KO LA TE SLA”

Od u ze to 12 {ti gli ca

8 Nova vozila za invalide

Foto: M. Mitrovi}

str. 11

23 Premijera „Pop ]ire i pop Spire” u novosadskom Pozori{tu mladih

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

DECA UZALUD ÊKALA DEDA MRAZA: De cu i ve }i nu ro di te qa u ô ki iz da lo je str pqe we pre kju ~e pre pod ne u i{ ~e ki va wu da im De da Mraz po de li pra zni~ ne pa ke ti }e uo~i bo ì} nih i no vo go di {wih pra zni ka. Po {to se De da Mraz u dru {tvu di rek tor ke Pred {kol ske usta no ve „Ra dost” Ga qi ne Bu gar ski i dvo je de ce pre du go za dr ào u vo `wi fi ja ke rom obi la ze }i ô ku, vas pi ta ~i ce su pro mr zlu de cu uve le u zgra du vr ti }a „Du ga” i po de li le im pa ke ti }e ko je su wi ho vi ro di te qi do pla }i va li po 500 di na ra. str. 13

n @REB „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

Obla~no i suvo n VOJVO\ANSKI LAUREATI JOVANA BRAKO^EVI] I MIHAIL DUDA[

n BUTOROVI]: NAZAD NE MO@EMO, NAPRED MORAMO

Najvi{a temperatura 2 °S

PO VE RI O CI SE ^AW SKOG „TRAN SPE TRO LA” NE ]E SE OVAJ DI TI

Du go vi po je li i pum pe i {a ra ne

str. 6

POLiTikA

~etvrtak22.decembar2011.

dnevnik

Je re mi}: Ne me wa mo po li ti ku Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja u de cem bru ni je mo gla da ostva ri sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU bez „eks pli cit nog od u sta ja wa” od Re zo lu ci je 1244. „Po ka za li smo ve li ku flek si bil nost i sprem nost da se pro na |u re {e wa kroz di ja log sa Pri {ti nom, ali ne mo `e mo da is pu -

ni mo tu vr stu zah te va”, is ta kao je Je re mi}. Je re mi }e je, obra }a ju }i se u~e sni ci ma kon fe ren ci je „Sr bi ja i EU - quo vadis„, is ta kao da je po zi va we na re zo lu ci ju 1244 od pre sud nog zna ~a ja za na sta vak pre go vo ra u ci qu re {a va wa pi ta wa Ko so va. Na po mi wu }i da mo `da jo{ vi {e tre ba bi ti su zdr `an u pred vi -

|a wi ma u ve zi sa do bi ja wem sta tu sa kan di da ta u mar tu 2012, on je uka zao da je da le ko va `ni je na sta vi ti re form ski pro ces, ko ji vo di ka ostva re wu ~lan stva u EU. „Bez ob zi ra na to {ta se bu de do ga |a lo tre ba str pqi vo da na sta vi mo sa iz grad wom dru {tva ko je }e bi ti kom pa ti bil no sa evrop skim okru `e wem”, na gla sio je {ef srp ske di plo ma ti je.

Je re mi} je po no vio da se spoq na po li ti ka Sr bi je ne }e me wa ti i da osta ju ista ~e ti ri pri o ri te ta: evrop ske in te gra ci je, te ri to ri jal na ce lo vi tost, re gi o nal na sa rad wa i eko nom ska di plo ma ti ja. „Na sta vak evrop skog pro ce sa, re for me dru {tva tre ba da osta nu pri o ri tet za sve bu du }e vla de, a za ovu si gur no osta ju”, re kao je Je re mi}.

[u ta no vac o pa ra lel nim in sti tu ci ja ma – Ne mo `e mo uki nu ti ono {to po sto ji, a {to ni su pa ra lel ne in sti tu ci je, ali na Ko so vu po sto je i pa ra lel ne in sti tu ci je i kroz di ja log tre ba da de fi ni {e mo ko je su to in sti tu ci je i da li nam one za i sta tre ba ju – iz ja vio je mi ni star od bra ne Sr bi je i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac u emi si ji Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne „Je dan na je dan”. Kao pri mer pa ra lel nih in sti tu ci ja on je na veo po sto ja we srp skih or ga na lo kal ne sa mo u pra ve gra da Pri {ti ne, ko ji ~ak ima ju i jav na pred u ze }a, uprav ne od bo re..., a da, ka ko je re kao, u Pri {ti ni ne `i ve Sr bi. [u ta no vac je re kao da je Vla da fi nan sij ski po ma ga la ove in sti tu ci je jer je to bio na ~in obez be |i va wa op stan ka srp -

skog sta nov ni {tva ko ji ì vi na Ko so vu i Me to hi ji. On je od ba cio ko men ta re opo zi ci je da je hap {e we Zvon ka Ve se li no vi }a i we go vog bra ta uvod u ras pu {ta we srp skih in sti tu ci ja na se ve ru Ko so va kao ne t a~ n e, uz ko m en t ar da in s ti t u c i j e prav ne dr à ve tre ba da od ra de svoj deo po sla. Ko men ta ri {u }i ~i we ni cu da je, po jav no sti do stup nim po da ci ma, dr àv nim or ga ni ma Ve se li no vi }e va de lat nost po zna ta od 2003. go di ne, a da je uhap {en tek sa da, [u ta no vac je re kao: „On (Ve se li no vi}) je re kao da }e se sta vi ti na ras po la ga we srp skim vla sti ma, pre {ao je u unu tra {wost Sr bi je, do {ao je na Ko pa o nik i uhap {en je”.

Ste fa no vi}: Ne ma pa ra lel nih in sti tu ci ja [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je da na Ko so vu i Me to hi ji ne po sto je pa ra lel ne in sti tu ci je i da dr `a va Sr bi ja ne mo `e da pod ri -

va vla sti ti Ustav i za ko ne uki da wem sop stve nih in sti tu ci ja. Ste fa no vi} je re kao da uslo vi za evr o in te gra ci je Sr bi je, ko je je iz ne la ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Me r kel pri li kom ne dav ne

po se te Ko so vu, ni su no vi i ne pred sta vqa ju iz ne na |e we. Ste fa no vi} je pod se tio da je iste zah te ve Me r ke lo va iz ne la i pri li kom po se te Be o gra du, av gu sta ove go di ne. [to se ti ~e zah -

te va ne ma~ ke kan ce lar ke za uki da we pa ra lel nih in sti tu ci ja na se ve ru Ko so va, Ste fa no vi} je is ta kao da na KiM „ne po sto je pa ra lel ne in sti tu ci je, jer ni su ni ~e mu pa ra lel ne”.

poslani^ke teme

Cir kus u Ustav nom su du? Skup {ti na Sr bi je ju ~e je za vr {i la ras pra vu o pred lo `e nim iz me na ma Za ko na o Usta vom su du ko je bi, po re ~i ma mi ni star ke prav de Sne `a ne Ma lo vi}, tre ba lo da omo gu }e efi ka sni ji rad i oja ~a ju sa mo stal nost tog su da. LDP sma tra da iz me ne Za ko na o Ustav nom su du ne }e po di }i ugled te in sti tu ci je jer, iako u su du ima od li~ nih stru~ wa ka, po sto ji od re |e ni broj su di ja ko ji je bi ran po par tij skim kvo ta ma. Ta kva pra vi la, ka ko tu ma ~i Bo jan \u ri}, re zul tat su svo je vre mo na pra vqe nog “tru log kom pro mi sa DS-a i DSS-a”, a “ ~im je ta ko a li ci ja pro pa la, na sta li su ozbiq ni pro blem u USS-u”.

– Je dan od po sled wih pri me ra je cir kus ko ji tra je pred USS-om s dva po stup ka. Je dan je ve zan za za bra nu de sni ~ar skih ili eks tre mi sti~ kih or ga ni za ci ja, ko ji je po kre nut na pro ble ma ti ~an na ~in i obe smi {qen ar gu men ti ma Tu `i la {tva, a dru gi za oce nu ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne – na veo je \u ri}. – ^u do se do go di lo da su ar gu men ti DSS-a, wi ho vih ustav nih eks pe ra ta, do bi li vi {e pro sto ra u jav no sti, da se jav nost po no vo alar mi ra, da se iz mi {qa ju stra ho vi o se pa ra ti zmu… Ume sto da se za ana li zu uzme re pu bli~ ki bu xet od de vet mi li jar di evra, ko jim je toj pre te ra noj auto no mi ji Voj vo di ne da to u wen bu xet 650 mi li o na evra – uka zu je \u ri}.

At mos fe ra lin ~a U ras pra vi su i ju ~e uglav nom u~e stvo va li ra di ka li. Zo ran Kra si} je, kri ti ku ju }i rad USS-a, na veo, ka ko ih je na zvao, “ma fi ja {ko-ko a li ci o ne vla de”, od ko jih je “pr va 2001. do ne la ured bu o pro me tu de ri va te naf te, a USS tek pre tri me se ca za kqu ~io da je o wi ma bes pred met no ras pra vqa ti jer su u me |u vre me nu do ne ti za ko ni ko ji su ih sta vi li van sna ge”. [e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja je re kla da ta kve “gnu sne op tu `be, zbog ko jih je pre mi jer Zo ran \in |i} pla tio `i vo tom, ni su do pu {te ne”. – Oni ko ji su pred \in |i }e vo ubi stvo stva ra li at mos fe ru lin ~a, tvr de }i da je ta vla da ma fi ja {ka, da nas po na vqa ju pot pu no iste re ~i – re kla je Na da Ko lun xi ja.

De da Mraz vo li ~i nov ni ke

VESTI Pri ca po mo} nik {e fa di plo ma ti je Vla da Sr bi je raz re {i la je Vu ka @u gi }a funk ci je po mo} ni ka mi ni stra spoq nih po slo va – ge ne ral nog di rek to ra Ge ne ral ne di rek ci je za mul ti la te ra lu, zbog pre la ska na dru gu du `nost i na to me sto ime no va la Sla |a nu Pri ca-Tav ~i ov ski. Ona je, na sed ni ci Vla de 19. de cem bra, po sta vqe na na funk ci ju po mo} ni ka mi ni stra spoq nih po slo va – Sek tor za mul ti la te ral nu sa rad wu, ob ja vqe no je na in ter net-saj tu Vla de. Sla |a na Pri ca je do sa da bi la za me ni ca po mo} ni ka mi ni stra spoq nih po slo va za mul ti la te ra lu, a pre to ga am ba sa dor Sr bi je pri Sa ve tu Evro pe.

\o ko vi} u MMF-u Vla da Sr bi je ime no va la je dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu fi nan si ja Vu ka \o ko vi }a za pred stav ni ka Sr bi je u Me |u na rod nom mo ne tar nom fon du, ob ja vqe no je na saj tu Vla de. Ka ko je na ve de no, u za kqu~ ku Vla de od 19. de cem bra, Na rod na ban ka Sr bi je je ovla {}e na da oba ve sti Se kre ta ri jat MMF-a da je Vla da ime no va la \o ko vi }a za pred stav ni ka

Sr bi je u toj me |u na rod noj fi nan sij skoj in sti tu ci ji. Taj za kqu ~ak bi }e ob ja vqen u „Slu `be nom gla sni ku Re pu bli ke Sr bi je”.

Is tra ì va we Ve }i na gra |a na Sr bi je, ~ak 73 od sto, sma tra da }e pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va bi ti uslov za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, a ka da su u pi ta wu pred sto je }i iz bo ri, gra |a ni da ju bla gu pred nost De mo krat skoj stran ci u od no su na SNS, po ka za lo je is tra ì va we Agen ci je „Part ner kon sal ting”. Di rek tor agen ci je Mi ro slav [u ti} iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re da ma li broj gra |a na Sr bi je sma tra da se tre ba u~la ni ti u EU ako je pri zna va we Ko so va uslov, dok go to vo 60 od sto wih mi sli da Sr bi ja ne tre ba to da u~i ni uko li ko je Ko so vo uslov. Uko li ko bi se da nas odr ào re fe ren dum o pi ta wu ~lan stva Sr bi je u EU, 52 od sto is pi ta ni ka je re klo da bi gla sa lo „pro tiv”, a 28 od sto „za” pri kqu ~e we, dok je 20 od sto re klo da ne zna ili je od bi lo da se iz ja sni o tom pi ta wu. Ka da je re~ o pred sto je }im iz bo ri ma, 38 od sto is pi ta ni ka od go vo ri lo je da oni ve ro vat no ne bi do ve li do po boq {a wa si tu a ci je

u Sr bi ji, dok 23 od sto sma tra da iz bo ri uop {te ne bi po boq {a li ak tu el nu si tu a ci ju. – Po re zul ta ti ma, 26 od sto is pi ta ni ka sma tra da }e na iz bo ri ma naj vi {e gla so va do bi ti DS, dok 23 od sto o~e ku je po be du SNS-a – re kao je [u ti}.

De le vi}: Ne me wa mo pra vac Di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za pri dru `i va we EU Mi li ca De le vi} re kla je ju ~e da se Sr bi ja opre de li la da ide ka Evrop skoj uni ji i da se taj pra vac, pre ma we nom mi {qe wu, ne }e me wa ti. Ona je re kla da su jed ne stra ne tog pu ta re for me, a sa dru ge spe ci fi~ ni pro ble mi.”Sr bi ja je oda bra la re form ski put i put za re {a va we pro ble ma i ne vi dim da }e se pra vac kre ta wa me wa ti”, re kla je ona. Ko men ta ri {u }i od lu ku Evrop skog sa ve ta da ne do de li Sr bi ji sta tus kan di da ta na sa stan ku 9. de cem bra, ona je re kla da je Sa vet od stu pio u od no su na mi {qe we Evrop ske ko mi si je {to se ni je de si lo pr vi put, a da je ono {to EU o~e ku je od Sr bi je za pi sa no u za kqu~ ci ma sa sa stan ka - slo bo dan pro tok ro be, neo p hod na in klu ziv na re gi o nal na sa rad wa i dru go.

Bu xet Skup {ti ne Sr bi je u 2012. go di ni iz no si }e 3,3 mi li jar de di na ra i 1,1 mi li jar du je ma wi ne go {to su par la men tar ci pr vo bit no zah te va li. Od lu ka je usle di la na kon ju ~e ra {we sed ni ce Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, na ko joj su usa gla {e ne ci fre Skup {ti ne i Mi ni star stva fi nan si ja. Skup {tin skim ~i nov ni ci ma ko ji za ra |u ju is pod pro se ka do }i }e usko ro De da Mraz. Ad mi ni stra tiv ni od bor dao je sa gla snost da se za po sle ni ma u par la men tu, bez ob -

zi ra na to da li ra de na od re |e no ili neo d re |e no vre me, ko ji ima ju pri ma wa is pod 38.000, is pla ti jed no krat na nov ~a na po mo} od 25.000 di na ra. Ka ko je pre ci zi rao ge ne ral ni se kre tar Skup {ti ne Veq ko Oda lo vi}, u par la men tu od 352 za po sle nih wih 228 ima pri ma wa is pod re pu bli~ kog pro se ka. Oda lo vi} je na veo da se Skup {ti na od lu ~i la na ta kvu od lu ku po {to je u ovoj go di ni us pe la da u{te di od pa ra ko je su bi le pred vi |e ne ba{ za za ra de za po sle nih.

Kwi ga re me ti red i mir Pred se da va ju }i, pot pred sed nik Skup {ti ne Ni ko la No va ko vi} (URS), za mo lio je po sla ni ke SRS-a Zo ra na Kra si }a i Pe tra Jo ji }a da “uklo ne kwi ge ko je dr è jer ti me re me te rad i po na {a ju se su prot no Po slov ni ku re kla mi ra wem {ti va ko je ni je pri me re no u Do mu Na rod ne skup {ti ne. Po je di ni po sla ni ci SRS-a dr à li su ju ~e kwi gu Pre dra ga Po po vi }a “Mo ral ni por tret Alek san dra Vu ~i }a – po li ti~ ka fu ka ra” da bi ih sni mi le ka me re. Ni su bi li oba zri vi ni svi po sla ni ci vla sti ko ji su do {li “u po sed” tog {ti va pa je ka me ra uhva ti la i {e fa po sla ni~ kog klu ba SPS-a Bran ka Ru ì }a ka ko pre li sta va “in kri mi ni sa nu” kwi gu. S. Stan ko vi}

STRAN KE U PAR LA MEN TU O HAP [E WU BRA ]E VE SE LI NO VI]

Stra na~ ki ili po li ti~ ki ~in Hap {e we bra }e Ve se li no vi} su ju ~e u par la men tu Sr bi je uglav nom ko men ta ri sa le opo zi ci o ne stran ke. Iako ceo slu ~aj sma tra ju mar ke tin gom vla sti, ipak se ogra |u ju da po li ci ja i pra vo su |e tre ba da ka ù da li su kri vi zbog ba ri ka da ili kri mi na la. Li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} ka è da „ak tu el na vlast uvek pro na |e ne ko jav no pri ka ziv we svo je pri vr è no sti ne ka kvim ide ja ma“. – Ako im tra è re for mu pra vo su |a, oni pro me ne su di je, ako im tra è uki da we in sti tu ci ja, od lu ~e se da uhap se bra }u Ve se li no vi}, za ko ju za is ta ne znam {ta su u~i ni la. Pre vi {e me se ci sam ov de re kao“ haj de ako ne ko ima ne ku op tu `ni cu pro tiv wih, da je pro ~i ta mo i vi di mo o~e mu se ra di“, jer ne mam na me ru da bra nim bi lo ko ga ko se ba vi kri mi na lom. Ali ako ne ki qu di ì ve go di na ma na pro sto ru na ko jem mo gu da bu du uhap {e ni, ako su kri mi nal ci, a to pi ta we ni je po kre nu tio sve dok ni su u ve li koj me ri po mo gli da Sr bi ja sa ~u va se ver Ko so va i Me to hi je, po sta vqa se pi ta we {ta je plan Sr bi je i o ~e mu se tu ra di – pi ta se Ni ko li}.

[ef po sla ni~ kog klu ba DSS-a Mi lo{ Ali gru di} is ti ~e da je ceo slu ~aj „raz u meo ne kao prav ni~ ki, ve} kao po li ti~ ki ~in“. – Bez ob zi ra na to {to to mo `e ima ti prav no ute me qe we u kri vi~ nom pra vu, u to ne mo gu da ula zim jer ni ti sam su di ja, ni ti sam po li ca jac, ni ti is tra `ni or gan, ali ob ja vqi va we te ve sti i ve zi va we za pa qe we ba ri ka da na KiM je eks pli cit no po li ti~ ki ~in – kon sta to vao je Ali gru di}. – Da kle, ja to odva jam od ove prav ne pri ~e i mi slim da je to ne ka vr sta ula gi va wa Za pa du,s ob zi rom na ~i ta vu pom pu ko ja pra ti ob ja vqi va we te ve sti. Na kra ju kra je va, ka da po gle da te, te ba ri ka de su po sto ja le i po sto ja }e i da qe bez ika kve bra }e Ve se li no vi}, {to naj bo qe do ka zu je da hap {e we s tim ne ma ni ka ve ve ze. Ali sa ~im ima – to je pi ta we za Bo ri sa Ta di }a. Di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go vi} pod se }a na to da je ta stran ka pr va iz ne la isti nu sa

sed ni ce Od bo ra za br zbed nost, ko ju su slu `be sa op {ti le, a pro gla {e na je za dr `av nu taj nu. – Zbog to ga je li de ru SPO-a Vu ku Dra {ko vi }u pre }e no da }e kri vi~ no od go va ra ti zbog isti ne ko ju je iz neo gra |a ni ma Sr bi -

je. Mi slim da po li cij ski or ga ni mo ra ju da ra de svoj po sao i da ot klo ne sve sum we u ve zi s de {a va wem na Ja ri wu i sa si tu a ci jom na se ve ru Ko so va: ko je or ga ni zo vao ba ri ka de i zbog ~e ga po sto je op tu `be Kfo ra na ra ~un po je di nih li ca – upo zo rio je Ju go vi}. Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} pro ce wu je da je sve ovo “or ke stri ra na pred sta va za jav nost”, i do da je da je pro {lo dva i po me se ca od ka da su sa mo LDP i SPO po ~e li da iz no se osno va ne sum we da gru pa oko Zvon ka Ve se li no vi }a “sto ji iza naj ek strm ni jih ob li ka na si qa na se ve ru Ko so va”. – Pre ma na ma su bi le upe re ne opr tu `be za iz da ju, oda va we dr àv ne taj ne, za ugro à va we in te re sa na se ve ru Ko so va – pod vla ~i \u ri}. – I da nas, ka da je u pri tvo ru, ne mo è mo da se oslo ni mo na in for ma ci je ko je do la ze iz po li ci je. Oni ko ji su ima li raz u me va we za Ve se li no vi }e vo po na {a we i ko ji su ga pred sta vqa li kao za {tit ni ka

srp skih in te re sa na Ko so vu da nas mo ra ju da da ju od go vo re na pi ta we za {to su to ~i ni li, da li su pre dva ili tri me se ca ima li in -

se, ne za vi sno od tog slu ~a ja, po ka zu je da se sa da {wi sta tus na se ve ru Ko so va, gde ne va è bi lo ka kvi za ko ni, ne mo è odr à ti”.

Ni ko li}: Po zo ri {te u ku }i To mi slav Ni ko li} ka è da se sa mo se dva pu ta sreo s Ve se li no vi }em u Ko sov skoj Mi tro vi ci, i to uvek na jav nom me stu, „gde je bi lo mno go qu di“. – Pr vi put smo se vi de li na jed nom sku pu na iz bo ri ma za lo kal nu sa mo u pra vu, a dru gi put ka da sam obi la zio bol ni cu. Ni ka da ni sam te le fo nom raz go va rao s wim. Vi dim da mu jo{ ni je od re |en pri tvor, sa mo po li cij sko za dr à va we. To zna ~i da je ovo jed no po zi ri {te u ku }i u ko jem ko zna {ta sve u~e stvu je, po {to ni sam ni znao da po sto ji po ter ni ca za Ve se li no vi }i ma, ni ti je to iko igde ob ja vio. Da kle, vi de }e mo, ras ple {}e se stva ri. Ako je u pi ta wu ~ist kri mi nal, na rav no da ni kog ne tre ba bra ni ti, ali ako je raz log to {to je on na pra vio bar dva al ter na tiv na pu ta ko ji ma su se Sr bi hra ni li ~e ti ri me se ca, on da je to ma lo {ka kqi vo i li ~i na po ~e tak uki da wa in sti tu ci ja i pre da ju KiM – upo zo rio je Ni ko li}. for ma ci je o kri mi nal nim ak tiv no sti ma. Bo jim se da ova pri ~a ne }e tra ja ti ni tri da na i da mo è mo do }i u si tu a ci ju da se na |e na slo bo di na kon {to do ka è do ka è da je “tr go va~ ki put nik”, da je ne ko ko te {kim ra dom hra ni po ro di cu, kao {to se de {a va lo s ne kim sli~ nim na ci o nal nim he ro ji ma u ze mqi. Za LDP, Ve se li no vi} je “pa ra dig ma be za ko wa na Ko so vu i da

[ef po sla ni~ ke gru pe SRS-a u Skup {ti ni Dra gan To do ro vi} ta ko |e mi sli da se ra di o “mar ke tin {kom po te zu vla da ju }e ko a li ci je”. – Ni sam si gu ran {ta se iza to ga kri je, po {to je na Ja ri wu Kfor pr vi po ~eo da pu ca. ^i ni mi se da je to mar ke tin {ki po stu pak – na veo je To do ro vi} no vi na ri ma u par la men tu. S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

NE NAD ^A NAK, PRED SED NIK LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

Kan di do va }u se za voj vo |an skog pre mi je ra Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak na go ve stio je ju ~e mo gu} nost da se kan di da u je za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne po sle pred sto je }ih po kra jin skih iz bo ra. On je ka zao da je ta op ci ja re al ni ja ne go da se kan di du je za gra do na ~el ni ka No vog Sa da, o ~e mu se ovih da na spe ku li sa lo u me di ji ma. – Mi slim da }e to bi ti ve li ka no vi na na ovim iz bo ri ma jer se pre mi jer ne bi ra iz re do va po sla ni ka. Ne mam li~ nih po li ti~ kih am bi ci ja, ali sve {to mo `e bi ti od ko ri sti za Voj vo di ni i Sr bi ju, i ako to or ga ni stran ke sta ve pred me ne, ja }u pri hva ti ti. Ali, o tim

pi ta wi ma od lu ~u je Glav ni od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i sve za vi si od wi ho vog sta va – re kao je â nak ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je na veo i da je ve} jed nom bio po kra jin ski pre mi jer, pre 12 go di na, ali voj vo |an ske vla de u sen ci, ko ju je for mi ra la ta da {wa opo zi ci ja ko ja je pro te sto va la pro tiv re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Do dao je i da je u toj vla di ak tu e la ni pre mi jer APV Bo jan Paj ti} bio mi ni star ve ra i da je „do bro oba vio svoj po sao”. â nak je re kao i da je Glav nom od bo ru stran ke pred lo ìo da LSV na na red nim re pu bli~ kim iz bo ri -

Voj vo di na se za du ù je, ume sto da od Be o gra da tra ì svo je Li der LSV-a oce nio je da je do bro {to }e u 2012. go di ni u re pu bli~ kom bu xe tu „pr vi put bi ti is po {to van ustav ni min mum od se dam pro ce na ta za voj vo |an ski bu xet”, ali je voj vo |an sku vla du op tu ìo {to, ume sto na pla te du ga od Re pu bli ke, ula zi u za du ì va we gra |a na Voj vo di ne. On je, na i me, is ta kao da u pred lo è nom bu xe tu APV za na red nu go di nu ima „mno go ~ud no va tih stva ri” jer se, ka ko je na veo, wi me, iz me |u osta log, pred vi |a za du ì va we Vla de APV od ~e ti ri mi li jar de di na ra kod ko mer ci jal nih ba na ka za Fond za ka pi tal na ula ga wa. – Vla da Voj vo di ne ne ~i ni ni {ta da se {est mi li jar di di na ra ko je Re pu bli ka du gu je Po kra ji ni pre ne se u voj vo |an ski bu xet i ti me iz beg ne za du ì va we gra |a na Voj vo di ne. Iz gle da da je jed no stav ni je za du ì ti gra |a ne Voj vo di ne ne go tra ì ti svo je – ka zao je â nak. On je, me |u tim, na ja vio da }e LSV ipak gla sa ti za bu xet, uz obra zlo è we da bi oba ra we bu xe ta iza zva lo po li ti~ ku ne sta bil nost u ze mqi.

ma na stu pi u ko a li ci ji s De mo krat skom stran kom, a da na po kra jin skim i lo kal nim iz bo ri ma na stu pi sa mo stal no. On je do dao i da se LSV opre de qu je za DS u iz bor noj ko a li ci ji i zbog do sa da {we do bre sa rad we, ka kvu ni su ima li s osta li ma s ko jim su ra ni je za jed ni~ ki na stu pa li na iz bo ri ma. Ko men ta ri {u }i od la ga we kan di da tu re Sr bi je za ~lan stvo u EU i rast evro skep ti ci zma kod pred stav ni ka vla sti na kon to ga, ^a nak je oce nio da je bi lo do sta kon tro verz nih po ru ka iz po je di nih ~la ni ca EU u tom pro ce su, me |u ko ji ma je is ta kao ra ni ju pret wu ve tom iz Bu dim pe {te zbog spo re wa oko za ko na o re sti tu ci ji ko ji je usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je. Oce nio je da je to i{lo na ru ku evro skep ti ci ma i do ve lo u pi ta we en tu zi ja zam za evro in te gra ci je Sr bi je. On je is ta kao da evrop ske in te gra ci je

ipak ne ma ju al te ran ti vu jer bi u su prot nom Sr bi ja bi la do ve de na u opa snost da po sta ne ru ska pro vin ci ja. â nak je op tu ìo am ba sa do ra Ru ske Fe de ra ci je Alek san dra Ko nu zi na da je pre kr {io pra vi la di plo mat skog bon to na di rekt no se me {a ju }i u unu tra {we stva ri Sr bi je „i ti me ja snio po ka zao da Ru ska Fe de ra ci ja ima im pe ri jal ne na me re pre ma Sr bi ji”. – Pot pu no je ja sno da su na me re Ru ske Fe de ra ci je, ~i ji je gla sno go vor nik am ba sa dor Alek san dar Ko nu zin, da Sr bi ji na met ne jed nu pro ru sku, ma ri o net sku vla du ko ja bi u na red nom pe ri o du od ra di la sve ono {to je stra te {ki ciq Ru si je, a to je da po ba ga tel noj ce ni ku pe Te le kom „Sr bi ja” i Elek tro pri vre du Sr bi je i da se za jed no s ve} ra ni je ku pqe nom Naft nom in du stri jom Sr bi je prak ti~ no po sta ve u ki~ mu si ste ma Sr bi je, ~i me bi bu du }i iz bo ri u na {oj ze mqi po sta li ne va `ni – re kao je â nak. Po we go vim re ~i ma, ti me bi Sr bi ja po sta la ru ska pro vin ci ja, „{to je san To mi sla va Ni ko li }a i we mu sli~ nih”. On je po ru ~io da }e se LSV bo ri ti da Sr bi ja ne po sta ne „ni ru ska, ni bi lo ~i ja pro vin ci ja”. Uka zao je da za to evrop ske in te gra ci je ne ma ju al ter na ti vu i da je EU u ovom tre nut ku ipak naj pri vla~ ni ja za Sr bi ju. B. D. Sa vi}

~etvrtak22.decembar2011.

VI CE PRE MI JER JO VAN KR KO BA BI] NA SED NI CI GO PUPS-a

Ni smo ni ~i ja pra ti qa Pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je i vi ce pre mi jer Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je da PUPS do kra ja man da ta osta je u ko a li ci ji sa SPS-om i Je din stve nom Sr bi jom, ali da jo{ ni je od lu ~e no s kim }e se do go va ra ti po sle iz bo ra. – Tu ne ma ni ka kvih pro me na. Mi sa SPSom i JS-om ima mo sa svim pri stoj ne i do bre od no se i ni {ta ne }e mo da kva ri mo – na gla sio je Kr ko ba bi} na ju ~e ra {woj sed ni ci Glav nog od bo ra PUPS-a. On je re kao da PUPS jo{ ni je od lu ~io o to me {ta }e ra di ti po sle iz bo ra jer, po ru ~io je ~la no vi ma Glav nog od bo ra, „vi tek tre ba da ka è te {ta ho }e te, a on da oni tre ba da ka ù {ta ho }e, pa }e mo se on da ko zna s kim i ko zna ka ko do go va ra ti”. Po Kr ko ba bi }e vim re ~i ma, PUPS je su ve re na stran ka, ni je, ka ko je is ta kao, ni ~i ji pri ve zak i ni ~i ja pra ti qa, a do voq no je sna `na da ne mo ra da se bo ri za cen zus. – Svi mi za jed no ~i ni mo ta kvu sna gu da ne ma {an se da se mo è go vo ri ti o ne kim ma lim pro cen ti ma. Mi ide mo na po be du – pod vu kao je li der pen zi o ner ske stran ke. Pred sed nik PUPS-a je iz ra zio o~e ki va we i da }e u na red nom sa zi -

„str pqi vo ~e ka ti” da se Ko so vo vra ti pod ju ris dik ci ju Sr bi je. On je na po me nuo da Sr bi ja „iskon ski” pri pa da Evro pi ve} 1500-2000 go di na, da su Sr bi „sta ri evrop ski na rod” i da ni ko ne mo `e

Sr bi ju iz op {ti ti iz Evro pe, ~ak i kad bi hteo jer, ka ko je re kao, „mi smo fi zi~ ki tu”. – Ne }e mo se od re }i gne zda u ko jem smo po ni kli, ali ra to va ti ne }e mo. Vr lo str pqi vo }e mo ~e ka ti da se Ko so vo vra ti pod okri qe Sr bi je, a evrop ska za jed ni ca, kao uje di we na za jed ni ca evrop skih na ro da, to ni ka da ne }e po sta ti dok Sr bi ja ne bu de wen ~lan – na gla sio je Kr ko ba bi}. Go vo re }i o ak tu el noj eko nom skoj si tu a ci ji u sve tu, Kr ko ba bi} je oce nio da je li be ral ni ka pi ta li zam obe }a vao slo bo du, a naj ve }a slo bo da ko ju je do neo je ste da „qu -

Man dat za pre go vo re

REKLI SU \i las: Ne pra vi te su per me na

Oda lo vi}: Krug je za tvo ren

Ta ba ko vi}: \in |i} bio kao Pu tin

Dra gan \i las je iz ja vio da }e se kan di do va ti za jo{ je dan man dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da, ali i da ni je si gu ran da zna do voq no da bi bio do bar pre mi jer. Ni sam si gu ran da s ovim is ku stvom u Be o gra du i svim {to sam ra ni je ra dio u ì vo tu znam do voq no da bu dem do bar pre mi jer, re kao je \i las u in ter vjuu „No vom ma ga zi nu”. On je na gla sio i da ne po sto ji mo gu} nost da mu De mo krat ska stran ka, u ko joj je za me nik pred sed ni ka, ka è da bu de ne {to {to ne }e. „Ni je do bro da se od Dra ga na \i la sa pra vi su per men”. On je uka zao i na to da bi bi lo ve o ma lo {e ka da bi li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li}, s onim {to je ra dio u ì vo tu, bio pre mi jer. – Bu di mo re al ni, iza we ga ni je osta lo ni {ta osim we go ve li~ ne ko ri sti, ni {ta ni je na pra vio, ni {ta ni je ura dio i on je da nas kan di dat za pre mi je ra. Su ~im, {to bi re kli Sr bi – re kao je \i las.

– Dva de set go di na vi {e stra na~ ja je pe riod ko ji za slu ù je da bu de za be le èn i za pi san i osta ne kao traj ni do ku ment, ko ji }e bi ti zna ~a jan, ka ko za isto ri ju, ta ko i za isto rij ska i dru ga is tra ì va wa – re kao je ju ~e na pred sta vqa wu mo no gra fi je „Dve de ce ni je vi {e stra na~ ja u Re pu bli ci Sr bi ji” ge ne ral ni se kre tar par la men ta Veq ko Oda lo vi}. – Krug je za pro te klih 20 go di na za tvo ren – re kao je Oda lo vi}, na vo de }i da ne ma ni jed ne zna ~aj ni je par ti je u Sr bi ji ko ja u jed nom tre nut ku ni je bi la na vla sti. On je re kao da je ve o ma va `no da na jed nom me stu bu de sa bra no sve {to pred sta vqa vi {e stra na~ je u Sr bi ji. – U Mo no gra fi ji se mo gu na }i svi ~la no vi vla da, per so nal na re {e wa i dru ga de {a va wa, iz bor ni si ste mi i pro me ne Usta va, i ona pred sta vqa kwi gu i do ku ment od isto rij ske va `no sti – re kao je Veq ko Oda lo vi}.

^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je za „Pres„ da po koj nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a po dr àv ni~ kim spo sob no sti ma po re di s Vla di mi rom Pu ti nom. Ona je do da la i da vo li da ci ti ra \in |i }a. „Ja mo gu s ne kim da se ne sla èm, ali vr lo pa `qi vo slu {am {ta dru gi go vo re. Obo à vam qu de po put \in |i }a, ko ji go vo re pa met no i za i sta to pam tim„, ka è Ta ba ko vi}. Ona je za „Pres” ot kri la taj nu da s To mi sla vom Ni ko li }em po ne kad pri ~a o \in |i }u. – Pre 9. de cem bra i po mi wa wa raz lo ga za ne do bi ja we sta tu sa kan di da ta raz go va ra la sam o to me s Ni ko li }em. I u istom tre nut ku smo po me nu li po sled wi in ter vju ko ji je \in |i} dao 21. fe bru a ra 2003. u Ba wa lu ci. Obo je ima mo ne do u mi cu, ili mo `da strah, da jav no iz go vo ri mo za {to se u stva ri sve to de si lo s wim – re kla je ona.

Kr ko ba bi} je no vi na ri ma po sle sed ni ce GO-a re kao da je na sed ni ci do bio man dat da po~ ne raz go vo re s dru gim stran ka ma o even tu al nim pred iz bor nim i po sti zbor nim ko a li ci ja ma i da }e pr vi sa go vor nik u ja nu a ru, po sle no vo go di {wih pra zni ka, bi ti so ci ja li sti. Kr ko ba bi} je na gla sio da }e vo di ti raz go vo re sa svim par ti ja ma da bi vi deo wi ho ve sta vo ve i pro gra me i da bi se, na osno vu to ga, do ne la od lu ka o even tu al noj ko a li ci ji. Kr ko ba bi} sma tra da je stran ka, ~i ji je li der, je di na is pu ni la obe }a wa ko ja je gra |a ni ma da la pre ~e ti ri go di ne, da za to za slu ù je pa `wu dru gih, ali i da je su od go vor na za te {ku eko nom sku si tu a ci ju jer ni je bi la do voq no sna `na da u|e u par la ment i u pret hod nom man da tu. On je na veo dva pri o ri te ta PUPS-a, a to su eko nom ski raz vi je na Sr bi ja i so ci jal na prav da za sve. – To mo è mo da obez be di mo iz svo jih re sur sa – uve ren je Kr ko ba bi}. vu Skup {ti ne Sr bi je ta par ti ja ima ti pet pu ta vi {e po sla ni ka ne go sa da. Kr ko ba bi} je re kao da ciq Sr bi je osta je da po sta ne ~la ni ca EU, i oce nio da je dr à va is pu ni la sve uslo ve za kan di da tu ru. – No ve uslo ve ne mo è mo da pri hva ti mo, na ro ~i to uslov da se Sr bi ja od rek ne Sr bi je – po ru ~io je Kr ko ba bi}, i do dao da tre ba

de li {i ì vo ta”. On je re kao i da je ak tu el na eko nom ska kri za te à od „one i 1929. go di ne”. Kr ko ba bi} je za ja nu ar na ja vio „pred iz bor nu” sed ni cu GO i is ta kao da je ciq PUPS-a da re {i pro ble me 1,7 mi li o na pen zi o ne ra i jo{ oko mi li o na iz be glih, prog na nih i dru gih so ci jal no ugro è nih ka te go ri ja sta nov ni {tva. D. Mi li vo je vi}

ekonomija

~etvrtak22.decembar2011.

dnevnik

PRIVREDA TVRDI DA JE BUYET REZERVISAN ZA OGROMNU JAVNU POTRO[WU

Vla da po be gla od re for mi jav nog sek to ra, pen zi ja, po re za Da li je talas ili oluja – u svakom slu~aju, ono {to se de{ava u svetskoj i doma}oj ekonomiji done}e nam te{ku 2012. godinu. I u tome se svi slaù. Privredni rast bi}e upola mawi od o~ekivana tri posto, a to }e sa sobom doneti pad broja zaposlenih, realno smawewe plata i penzija, pad izvoza, ve}i minus u dràvnoj kasi, a dràvni dug }e, sada je sasvim sigurno, u}i u crvenu zonu, dok }e se broj gra|ana i privrednika koji kasne u otplati dugova po svemu sude}i – uve}ati. Sve te analize bile su poznate i pre dono{ewa predloga novog buxeta i o~ekivalo se da }e kroz dràvnu kasu i wenu raspodelu biti predvi|ena neka re{awa za ova crna o~ekivawa. Me|utim... Nakon analize predloga republi~kog buxeta Srbije za 2012. godinu, Unija poslodavaca Srbije zakqu~ila je da je Vlada jo{ jednom pokazala da nema nameru da zapo~ne su{tinske reforme javnog sektora, penzionog i poreskog

sistema. U ju~era{wem saop{tewu UPS navodi da je lo{e {to je ve}ina novca, umesto za preko potrebne reforme, rezervisana za nastavak ogromne javne potro{we. Udeo zarada u javnom sektoru ve}i je od deset odsto BDP-a,

godini na zarade u javnom sektoru potro{iti 1,35 milijarda evra, koje realno nema, {to }e se verovatno re{iti novim zaduìvawem dràve pod nepovoqnim uslovima na me|unarodnom finansijskom trì{tu.

Siva ekonomija 40 odsto BDP-a U saop{tenju UPS-a ukazuje se na to da se kroz predlo`eni buxet ne vidi `eqa izvr{ne vlasti da otpo~ne preko potrebnu poresku reformu i zaustavi daqi ekonomski sunovrat, koji se ogleda u ga{ewu vi{e od 117.000 preduze}a od 2008. godine do danas, porastu udela sive ekonomije na vi{e od 40 odsto BDP-a i gubitku gotovo 277.000 radnih mesta. Ministarstvo finansija nije predvidelo nikakvu meru ograni~avawa taksi, naknada i drugih da`bina koje napla}uju lokalne samouprave, navodi UPS, koji smatra da je bio potreban hrabar reformski i razvojni buxet koji bi vi{e para usmerio ka stvarawu nove vrednosti, porastu proizvodwe i izvoza. {to je prose~no 4,2 posto vi{e od proseka dr`va EU (5,8 odsto), koje imaju upola ili triput mawe javne sektore po broju zaposlenih. To zna~i da }e se i u narednoj

„Umesto da je Vlada Srbije uskladila zarade u javnom sektoru sa onima u privredi, planirano je da zarade u javnom sektoru i u 2012. godini budu 30,5 posto real-

no ve}e od proseka u privredi, {to je ne~uveno rasipni{tvo, imaju}i u vidu stawe nacionalne ekonomije i nivo proizvodwe i izvoza”, navodi se u saop{tewu. Ulaz jednog gotovog proizvoda u velike trgovinske lance u EU ko{ta izme|u 60.000 i 150.000 dolara po jednom bar-kodu, a investicija se povrati u roku od 12 do

18 meseci. Tako bi doma}i proizvo|a~i bili delimi~no rastere}eni i imali vi{e obrtnog kapitala za pove}awe proizvodwe. UPS smatra da je dobro {to je pove}ano ulagawe u sisteme za navodwavawe, koji su zapu{teni, zbog ~ega je od 2001. do danas, usled posledica su{e, napravqen gubitak od oko 3,5 milijarde evra.

REALIZACIJA RUSKOG KREDITA PO^IWE NA PRUZI BEOGRAD–PAN^EVO, A KO ]E JE GRADITI

PREDSTAVQAWE VOJVODINE BRETAWI

Fran cu zi ulo `i li 726 mi li o na evra – Francuska je druga zemqa po investicijama u Vojvodinu, a do sada je 13 kompanija iz ove zemqe ulo`ilo vi{e od 726 miliona evra i zaposlilo oko 3.300 radnika – rekao je direktor VIP-fonda Bra ni slav Bu gar ski prilikom predstavqawa agrobiznis sektora i investicionih potencijala Vojvodine delegaciji Bretawe, koja je u vi{ednevnoj poseti na{oj zemqi. On je kazao da je upravo poqoprivreda jedan od sektora s najve}im potencijalom za investirawe u Vojvodini. – Ovde ve} imamo 50 stranih kompanija u ovom sektoru, s ukupno 2,05 milijarde evra investicija i 12.000 otvorenih radnih mesta. Me|u wima su i „Nestle„, „KokaKola„, „PepsiKo„, „Karlsberg„, „Hajneken„, „Donkafe„, JTI i mnoge druge kompanije – naveo je Bugarski. On je dodao da su konkretni primeri za investicije u ovom trenutku, kada je agrobiznis sektor u pitawu, kompanije Vr{a~ka pivara, „Vr{a~ki vinogradi„, „Jugoremedija„, „@itohem„, „Natura koop„ i „Poqostroj„. Kao primer uspe{nog poslovawa francuske kompanije u Vojvodini, privrednicima iz Bretawe predstavila se kompanija „Bon grain„, koja je 2004. godine privatizovala „Mlekoprodukt„ u Zrewaninu, a 2008. godine i Kinindsku industriju mleka.

Na {i gra |e vi na ri opet gur nu ti u dru gu li gu? Srbija i Rusija postigle su tehni~ki sporazum o realizaciji ruskog kredita od 800 miliona dolara za prvi projekat izgradwe drugog koloseka pruge Beograd–Pan~evo i nabavku novih dizel motornih vozova ruske proizvodwe. Po mo} nik mi ni stra za in fra struk tu ru De j an La s i c a ka`e da bi radovi trebalo da po~nu na prole}e, me|utim, jo{ uvek dve zemqe nisu precizirale finansijske uslove kredita, {to je preduslov za potpisivawe ugovora. Uslove kredita bi uskoro trebalo da utvrde ministarstva finansija dveju zemaqa da bi po~etkom slede}e gra|evinske sezone posao otpo~eo. Delom ruskog kredita finansira}e se i nabavka dodatnih dizel ruskih vozova pored ve} naru~enih 12, od kojih se jedan ve} testira u Srbiji. Osim ova dva projekta, ~ija je ukupna vrednost oko 150 miliona dolara, u planu je i izgradwa 68 kilometara pruge Vaqevo–Loznica za brzine od 120 kilometara na ~as i rekonstrukcija pruge na {est deonica Koridora 10, ukupno dugih oko 110 kilometara. Ruski kredit od milijardu do la ra do go vo ri li su jo{

Ako sutra na{i gra|evinari budu opet radili kao podizvo|a~i, ne treba da se iznenadimo za{to su ponovo u podre|enom polo`aju u odnosu na strane kompanije 2009. predsednici Srbije i Rusije Bo ris Ta di} i Dmi trij Me dve dev, a iskori{}e-

no je samo 200 miliona dolara za podr{ku republi~kom buxetu. Po~etkom decembra

stru~waci „@eleznica Srbije” susreli su se s kolegama iz Ru si je ra di usa gla {a va wa finansijskih elemenata projekta, odnosno pregovaralo se o cenama radova na modernizaciji pruge Beograd–Pan~evo. Ruski kredit realizova}e se po etapama, a u planu je i izgradwa beogradskog èlezni~kog ~vora, ukqu~uju}i i èlezni~ku stanicu Beograd – centar u Prokopu, te rekonstrukcija srpskog dela pruge Beograd–Bar. U ranijim pregovorima s Rusima jedan od uslova je bio da ruske gra|evinske firme budu glavni izvo|a~i radova. Na{ zahtev je bio da se u {to ve }em bro ju an ga ù ju na {e gra|evinske firme kao podizvo|a~i i suizvo|a~i. Zato, ako sutra na{i gra|evinari budu opet radili kao podizvo|a~i, ne treba da se iznena di mo za {to su po no vo u podre|enom poloàju u odnosu na strane kompanije, za{to ne mogu da sti~u reference na poslovima u svojoj zemqi i za{to nisu u startu ravnopravni sa stranim izvo|a~ima. Dràva tako kroji aran`mane. R. Dautovi}

– Naredna godina bi}e puna izazova i ograni~ewa pa je potrebno usmeriti sve privredne aktivnosti na smawivawe javne potro{we, odr`awe makroekonomske stabilnosti i zaustavqawe negativnih trendova – izjavila je ju~e potpredsednica Privredne komore Srbije Vi do sa va Xa gi}. Ona je na sednici Upravnog odbora PKS-a istakla da se kao prioriteti name}u re{avawe problema nelikvidnosti na svim nivoima, obezbe|ivawe novca za investicije, pre svega u infrastrukturu, poqoprivredu i energetiku, kao i izvozno orijentisanu proizvodwu. Vidosava Xagi} je rekla da kombinovanim merama monetarne i fiskalne politike treba doprineti smawewu inflacije dok Narodna banka treba da spre~ava velike oscilacije deviznog kursa i negativan uticaj na poslovawe i konkurentnost privrede. E. Dn.

PRESTROJAVAWE U LETU

Srp ski bi zni sme ni ku pu ju JAT? Grupa srpskih biznismena pregovara s predstavnicima Vlade Srbije o kupovini nacionalnog avioprevoznika Jat ervejz , pi{e Novi magazin. Plan za spasavawe Jata, kako je ob ja vqe no na saj tu www.no vi ma ga zin.rs, „serviran” je kao ne for mal ni pred log pre dve nedeqe na ve~eri premijera Mir ka Cvet ko vi }a i grupe doma}ih preduzetnika. Predlog podrazumeva da doma}i preduzetnici u|u u kupovinu Jata sa po nekoliko miliona evra, naprave konzorcijum i preuzmu kompaniju koju do sada i pored brojnih poziva Vlade Srbije nije hteo da kupi nijedan strani partner. Navedeno je da, iako nisu poznata imena svih 10 srpskih biznismena koji bi bili suvla sni ci Jat, „kao na naj i zglednije tipuje se na vlasnika Delta holdinga Mi ro sla va Mi { ko v i } a i vla sni ka MK grupe Mi o dra ga Ko sti }a, i akcionara AIK banke”. Wima je, navodno, ponu|eno da u kupovini Jata u~estvuju sa po deset miliona evra. „Iako do go vor jo{ ni je formalno postignut, ve} se razmi{qa o izradi studije o na~inu odlu~ivawa i upravqawa kompanijom”, pi{e Novi magazin i dodaje da je plan da Jat dobije nove privatne vlasnike do po~etka maja idu}e godine.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

100,9711

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,0317

105,4014

100,6620

Australija

dolar

78,1268

79,7212

81,5548

77,8876

Kanada

dolar

74,9544

76,4841

78,2432

74,7250

Danska

kruna

13,5812

13,8584

14,1771

13,5397

Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

kruna kruna franak funta dolar

1 1 1 1 1

13,0781 11,2535 82,8378 120,5337 76,9186

13,3450 11,4832 84,5284 122,9936 78,4884

13,6519 11,7473 86,4726 125,8225 80,2936

13,0381 11,2191

Promena %

Cena

Imtel kompjuters, Beograd

20,00

720

290.880

Polet IGK, Novi Be~ej

18,75

1.900

19.000

Neoplanta, Novi Sad

14,56

299

5.980

Vino `upa, Aleksandrovac

12,35

6.797

101.950

7,50 Promena %

4.300 Cena

81.700 Promet

Napred Razvoj, Beograd

-12,01

3.407

119.245

Napred GP, Beograd

-11,98

1.315

46.025

Politika, Beograd

-9,09

5.000

Montinvest, Beograd

-5,60

11.800

59.000

-5,16 Promena %

900 Cena

NIS, Novi Sad

0,66

Ratar, Ja{a Tomi}

76,6832

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 12. 2011. godine

Naziv kompanije

0,80)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,44

1.599

658.968

NIS, Novi Sad

0,66

611

4.777.274

Komercijalna banka, Beograd

-1,32

1.650

613.778

Imlek, Beograd

3,09

2.268

5.996.876

Soja protein, Be~ej

0,00

496

251.572

Energoprojekt holding, Beograd

3,28

378

5.752.595

Agrobanka, Beograd

-0,77

3.473

100.715

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,41

516

2.455.642

Jubmes banka, Beograd

-0,91

12.879

141.671

133.200 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

116.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

8.000

611

4.777.274

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

1,79

5.300

164.300

0,00

410

667.890

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

496

251.572

Tigar, Pirot

7,06

440

2.200

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.600

108.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

Vital, Vrbas

-0,62

1.776

88.800

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Zastava promet, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

82,5842 120,1647

BELEX 15 (491,32

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

ekOnOMiJA / nOv^Anik

~etvrtak22.decembar2011.

dnevnik

NOVOGODI[WI PAZAR BOQI NA KREDIT NEGO UZ MINUS

Pa ra ne ma mo, ali }e mo po tro {i ti vi {e Bli è se no vo go di {wi pra zni ci pa }e i oni ko ji ima ju i oni ko ji ne ma ju tro {i ti vi {e. Ve} po tra di ci ji ko ju je do ne la kri za, naj ve }u pro |u ima }e ro ba ko ja je na po pu lar nim „ak ci ja ma”. Ali, sem na ni òj ce ni, znat no se mo è u{te de ti i na tro {ko vi ma. Po tro {a ~i ma ko ji ne ma ju kod se be go to vi nu bi lo bi naj bo qe da za ve }e tro {ko ve uzmu kre dit. Ka ma te su znat no

nu si ma pre kom po no va ti u jeda n no vi kre dit. Ban ka ri nu de pri li ~an iz bor no vih zaj mo va. Kli jen ti mo gu bi ra ti iz me |u di nar skih i onih ve za nih za evro. No vi na su i du `i grejs-pe ri o di, ko ji mo gu bi ti i 24 me se ca. To zna ~i da se pr va ra ta pla }a tek na kon dve go di ne, a u me |u vre me nu kli jent, naj ~e {}e, sno si sa mo tro {ko ve ka ma te.

Po tro {a ~i ma ko ji ne ma ju kod se be go to vi nu bi lo bi naj bo qe da za ve }e tro {ko ve uzmu kre dit jer su ka ma te znat no ni è ne go pri ula sku u zo nu do zvo qe nog mi nu sa i kod ri vol ving kar ti ca ni è ne go kod ula ska u zo nu do zvo qe nog mi nu sa i kod ri vol ving kar ti ca. Osim to ga, ban ke sve ~e {}e nu de zaj mo ve za re fi nan si ra we pod uslo vi ma po voq ni jim ne go pre ne ko li ko go di na. Uz ovaj kre dit obi~ no se do bi je jo{ ne {to nov ca, a on se mo è is ko ri sti ti i za ku po vi nu ne kog traj nog do bra po put, re ci mo, TVapa ra ta, ali i za pla }a we za o sta lih ko mu nal nih i sli~ nih ra ~u na. Ka da se ve} zaj mi, do bro je is pe gla ti i sve sta re du go ve pa sve sta re oba ve ze po kar ti ca ma i mi TRGOVINSKI LANAC IZVOZI SRPSKE PROIZVODE

Pre ko „Me troa” u de vet dr à va – Kom pa ni ja „Me tro ke{ end ke ri” pla ni ra da idu }e go di ne zna ~aj no uve }a ko li ~i ne i broj ar ti ka la pro iz ve de nih u Sr bi ji ko ji }e se na }i u tr go vi na ma {i rom Evro pe – iz ja vi la je pred sed ni ca Uprav nog od bo ra te kom pa ni je Ve ro ni ka Pun ~e va. Lo kal ni pro iz vo |a ~i ko ji za kom pa ni ju pro iz vo de pri vat ne rob ne mar ke su ove go di ne pla si ra li svo je pro iz vo de iz Sr bi je u de vet evrop skih ze ma qa, od ko jih je {est u Evrop skoj uni ji, na ve de no je u sa op {te wu te kom pa ni je. Naj ve }e in te re so va we u mre ì di stri bu tiv nih cen ta ra „Me tro” po sto ji za srp ske ar ti kle iz obla sti pre hra ne, ku} ne he mi je i tek sti la, ko ji se pro iz vo de pod pri vat nim rob nim mar ka ma „me tro ke{ end ke ri”, a ko je ga ran tu ju kup ci ma u dru gim ze mqa ma kva li tet i po sto ja nost tih pro iz vo da. – U pro gra mi ma pri vat nih rob nih mar ki pro iz vo |a ~i ima ju ve li ku ko rist od sa rad we s ‘Me tro ke{ end ke ri jem‘, na ro ~i to oni ma wi, jer im pre no si mo zna wa i is ku stva u ve zi s ka rak te ri sti ka ma pro iz vo da, am ba la òm i vi so kim kva li te tom pro iz vo da. Ta ko |e, do bi ja ju pri li ku da svo je pro iz vo de pla si ra ju i na, za wih, te {ko do stup na tr ì {ta {i rom Evro pe – ob ja {wa va Ve ro ni ka Pun ~e va. Ona je na ve la da je ~ak 80 srp skih pro iz vo |a ~a ukqu ~e no u pro gram pro iz vod we pri vat nih rob nih mar ki „me tro”.

Kre dit u di na ri ma ili onaj in dek si ran u evri ma? Ovu di le mu za ve }i nu kli je na ta re {a va la je ka ma ta, ali vi {e ni je ta ko. Od ju la je Na rod na ban ka uve la oba ve zne de po zi te za in dek si ra ne kre di te od 30 od sto. [to se ti ~e ka ma ta, one se u evri ma kre }u od 15 do 30 po sto a kod di na ra od 18 do 29, ta ko da se zaj mo vi u do ma }oj va lu ti sve vi {e nu de, ali i tra `e. Ka mat ne sto pe su sve ~e {}e fik sne ta ko da kli jent zna svo je oba ve ze od pr ve do po sled we ra te. U vre me kri ze si gur -

nost je na ce ni pa ova kvi zaj mo vi ima ju sve vi {e za in te re so va nih. A osim zaj ma tu su i raz ne be ne fi ci je. Je dan od za ni mqi vih pa ke ta nu di Hi po Al pe-Adri ja ban ka. Svi ko ji se do 31. ja nu a ra opre de le za zaj mo ve za re fi nan si ra we – go to vin ske ili po tro {a~ ke – u do ma }oj va lu ti, do bi ja ju fik snu ka ma tu plus po klon. Kli jen ti ko ji po dig nu za jam od 50.000 do 250.000 di na ra do bi }e MP-4 ple jer. Ko pre ba ci do po la mi li o na, uz za jam mu sle du je i di gi tal ni fo to a pa rat. Ko uzme vi {e i od te su me, do bi ja ta blet-ra ~u nar. Za ove zaj mo ve pred vi |en je rok ot pla te od 60 do 84 me se ca. EFG ban ka ima ak ci ju „Sma wi te ra tu za 30 od sto„ ko ja ta ko |e kli jen ti ma omo gu }a va da sa be ru sve oba ve ze ve za ne za mi nu se, kar ti ce i kre di te i sma we me se~ ne tro {ko ve. Kre dit u di na ri ma se kli jen ti ma ko ji pre ko ban ke pri ma ju pla tu nu di po efek tiv noj sto pi od 19 po sto. Za one ko ji }e ba{ {te de ti to kom pra zni ka spas ipak mo gu bi ti kar ti ce. ê ko vi su osta li na {a na vi ka jo{ iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Do sta ban ka je ku po vi nu na ra te po tom si ste mu ne dav no pri do da lo kar ti ca ma. Ta ko kod EFG Euro ban ke ku pac mo è ti po de li pa zar na tri, {est ili de vet ra ta. Naj ni à su ma ko ja se ta ko mo è raz bi ti je 3.000 di na ra a mak si mal na za vi si od pla te kli jen ta. Ne ka da je u Sr bi ji va ì lo pra vi lo NBS-a da se kli jent sme za du ì ti naj vi {e do 30 od sto pla te za sve zaj mo ve sem stam be nih, gde je to bi lo 50 od sto. Sa da se to ra ~u na dru ga ~i je pa ban ke sve ~e {}e i za obi~ ne zaj mo ve do zvo qa va ju da se pla ta op te re ti sa 40 ili ~ak 50 od sto. Na ban ci je da pro ce ni sposb nost kli jen ta, a na we mu si gur nost svog rad nog me sta. D. Vujo{evi}

DOGOVORENA DESETOGODI[WA NABAVKA GASA IZ RUSIJE POD POVOQNIJIM USLOVIMA

Jef ti ni je gre ja we da le ko od na{ih ku }a i sta no va Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je da je usa gla {en du go ro ~an ugo vor s Ru si jom o na bav ci jef ti ni jeg ga sa za Sr bi ju, ko ji bi va ìo de set go di na. On, me |u tim, ni je è leo da ka è ko li ko }e ce na ga sa ko ji Sr bi ja na ba vqa iz Ru -

kre ta wa ce na naf te na svet skom tr `i {tu. – Uko li ko ce na naf te bu de pa da la, a to ni je re al no o~e ki va ti u to ku sle de }e go di ne, tek on da bi smo mo gli raz ma tra ti po jef ti we we ga sa – re kao je Ba ja to vi}. – Po tro {a ~i u Sr bi ji i sa da pla }a ju

S Ma|arskom na me|unarodnu arbitraù Go vo re }i o pre go vo ri ma s Ma |a ri ma o sma we wu tran zit nih tak si za gas za Sr bi ju kroz tu ze mqu, Ba ja to vi} je re kao da je sle de }i sa sta nak s ma |ar skim part ne ri ma u pe tak i uko li ko i na tom sa stan ku ne bu de po stig nut do go vor, „Sr bi ja gas” }e i}i na me |u na rod nu ar bi tra ù u [vaj car skoj. – Tro {ko vi za uslu ge kom pre so ra su pre vi so ki i gu bi ci ko je oni tra è da pri hva ti mo u okvi ru tran spor ta su pre vi so ki i iz la ze iz svih evrop ski pri hva }e nih nor mi – re kao je on, i do dao da sa da, na kon oba ve ze da sve evrop ske ze mqe pri me wu ju Tre }i ener get ski pa ket, po sto ji osnov da „Sr bi ja gas” tra ì sma we we neo prav da nih tro {ko va tog ugo vo ra. – Ako bi se ti neo prav da ni tro {ko vi sve li na evrop ski pri hva }e ne nor me, tran sport ni tro {ko vi ga sa kroz Ma |ar sku bi se sma wi li za 15 do 20 od sto, a „Sr bi ja gas” bi go di {we u{te deo iz me |u de set mi li o na i 15 mi li o na evra – na veo je Ba ja to vi}. si je bi ti ni à, po {to su pre go vo ri u to ku. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja }e, kao dr à va, sma wi ti tro {ko ve uvo za ga sa, a da li }e se to, i na ko ji na ~in, od ra zi ti na ce nu ga sa ko ju pla }a ju gra |a ni, za vi si }e od kre ta wa ce na ga sa na tr ì {tu, ko ja je sa da oko 525 do la ra za 1.000 ku bi ka. On je pod se tio na to da ona za vi si od

ga sa oko 20 od sto jef ti ni je u od no su na we go vu re al nu ce nu. Ba ja to vi} je re kao da je, u okvi ru du go ro~ nog ugo vo ra ko ji }e va `i ti od 2012. go di ne, do go vo re no da se Sr bi ji is po ru ~u je pet mi li jar di kub nih me ta ra ga sa go di {we, za raz li ku od sa da {we oko dve mi li jar de ku bi ka. On je is ta kao da }e no vi ugo vor bi ti flek si bil ni ji

od sa da {weg, da }e Sr bi ja ima ti oba ve zu da po vla ~i 85 od sto, a ne 100 od sto do go vo re nih ko li ~i na ga sa i da ni ubu du }e ne }e pla }a ti pe na le na ne po vu ~e ne ko li ~i ne tog ener gen ta. Ugo vor }e va `i ti de set go di na, uz mo gu} nost da sva ke dve go di ne po no vo bu de raz ma tran we gov ko mer ci jal ni aspekt, re kao je Ba ja to vi}. Du go ro~ ni spo ra zum iz me |u Sr bi je i Ru si je, ko ji tre ba da bu de ra ti fi ko van u Skup {ti ni Sr bi je, osno va je za za kqu ~e we ko mer ci jal nog ugo vo ra o is po ru ka ma ga sa za Sr bi ju. Po Ba ja to vi }e vim re ~i ma, u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne bi }e anek si ran sa da {wi ugo vor o is po ru ka ma ga sa dok no vi me |u dr `av ni spo ra zum iz me |u Sr bi je i Ru si je ne bu de usvo jen u Skup {ti ni. – S po sto je }im bro jem po tro {a ~a i po tre ba ma in du stri je u Sr bi ji ni je mo gu }e is ko ri sti ti svih pet mi li jar di ku bi ka ga sa, ali za to pla ni ra mo niz raz go vo ra s ru skim part ne ri ma o ula ga wu ru skog pri vat nog ka pi ta la u he mij sko-pro ce snu in du stri ju u Sr bi ji i iz grad wu ga snih cen tra la u part ner stvu JP „Sr bi ja gas” i „Ga spro ma” – re kao je Ba ja to vi}. On je uka zao na to da su re al no mo gu }e ru ske in ve sti ci je u ener ge ti ku Sr bi je od oko pet mi li jar di evra u na red nih tri do pet go di na, is ta kav {i da bi one ukqu ~i le i iz grad wu ga snih elek tra na i ga so vo da „Ju `ni tok” kroz Sr bi ju. D. Ml.

POVERIOCI SE^AWSKOG „TRANSPETROLA” NE]E SE OVAJDITI

Du go vi po je li i pum pe i {a ra ne Ne }e se po ve ri o ci se ~aw ske fir me “Tran spe trol” mno go ovaj di ti, za kqu ~ak je ko ji se mo `e iz ve sti na kon pr vog po ve ri la~ kog ro ~i {ta odr `a nog u Pri vred nom su du u Zre wa ni nu. Jer, ka ko je tom pri li kom pre -

part ne ri ma pri bli `no 1,36 mi li jar du di na ra, dok se vred nost po kret ne i ne po kret ne imo vi ne “Tran spe tro la” pro ce wu je na 800 mi li o na di na ra. Dra gi ca Ar si} je na gla si la da se ra di o po ~et noj pro ce ni,

Agonija trajala Ste ~aj ni po stu pak uve den je u “Tran spe trol” re {e wem zre wa nin skog Pri vred nog su da jer je kon sta to va no da za to po sto je za ko nom pred vi |e ni raz lo zi. Kao for mal ni pod no si lac zah te va za po kre ta we ste ~a ja na stu pi lo je pred u ze }e “Mrk {i }e vi sa la {i” iz Srp skog Ite be ja. Po zah te vu “Mrk {i }e vih sa la {a“, u “Tran spe tro lu“ je pret hod ni ste ~aj ni po stu pak otvo ren jo{ 20. ok to bra. Ta da je kon sta to va no da je ra ~un fir me od 18. av gu sta 2010. u blo ka di za oko 480 mi li o na di na ra i da od ta da ne iz mi ru je svo je fi nan sij ske oba ve ze. do ~i la ste ~aj na uprav ni ca Dra gi ca Ar si}, pred u ze }e u vla sni {tvu Bran ka Sa mar xi }a i Ma je Ko biq ski du `no je dr `a vi, ban ka ma, po qo pri vred nim ga zdin stvi ma i dru gim po slov nim

po {to rok za pri ja vu po tra `i va wa tra je do sre di ne mar ta, pa su svi iz gle di da }e iz nos du go va bi ti i ve }i. Po we nim re ~i ma, oba ve ze ste ~aj nog du `ni ka usta no vi la je na osno vu do ku men ta -

ci je ko ju je za te kla u fir mi. Ona je ob ja sni la da ni pro ce na imo vi ne “Tran spe tro la“ ni je de fi ni tiv na po {to, na pri mer, rib wak ovog pred u ze }a ni je kao ta kav evi den ti ran u ka ta star skim kwi ga ma. Po lo vi na od pri bli `no 400 hek ta ra, ko li ko rib wak za u zi ma, vo di se kao ze mqi {te uze to u za kup na 99 go di na od me sne za jed ni ce Su tje ska ili op {ti ne Se ~aw. Za po sle ne u se ~aw skoj fir mi po seb no po go di lo je to {to je od lu kom o ste ~a ju svim rad ni ci ma po auto ma ti zmu pre stao rad ni od nos. Ali, od ukup no 58 rad ni ka, ste ~aj na uprav ni ca je pri vre me no an ga ò va la 28, uglav nom da bi iz lo vqa va li ri bu. Na me ra je da se od pro da je {a ra na na mi ru ju po ve ri o ci, ali i taj po sao ide ve o ma te {ko, s ob zi rom na to da ste ~aj na uprav ni ca ni kom ri bu ne da je bez avan snog pla }a wa i obez be |e wa ga ran ci je da }e ro ba bi ti pla }e na. DOO “Tran spe trol”, ina ~e, po slu je jo{ od 1980. go di ne, ka da je oba vqao auto pre vo zni~ ke uslu ge. De lat nost je pro {i rio 1992. otva ra wem ben zin ske sta ni ce. Po tom je ~e ti ri go di ne ka sni je za po ~e ta i za vr {e na iz grad wa pri jem nog i skla di {nog cen tra za ì ta ri ce, ko ji se sa sto ji od kol ske va ge i han ga ra ka pa ci te ta 2.500 to na. Po dig nu ti su i su {a ra za ì ta ri ce i si los sme {taj nog ka pa ci te ta od 3.000 to na, da bi na po slet ku “Tran spe trol” iz gra dio rib wak za uz goj kon zum ne ri be, ukup ne po vr {i ne oko 400 hek ta ra. @. Balaban

GODI[WE PRIZNAWE PRIVREDNICIMA

PKS na gra dio naj bo qe Pri vred na ko mo ra Sr bi je do de li la je ju ~e pri vred nim dru {tvi ma i po je din ci ma go di {we na gra de za do pri nos raz vo ju i una pre |e wu pri vre de. Na gra du za 2011. do bi lo je 27 pri vred nih dru {ta va i 25 po je di na ca, a PKS je do de lio i 19 ju bi lar nih na gra da. Na gra |e ni su pred sed nik kom pa ni je „Me ta lac” Gor wi Mi la no vac Dra go qub Vu ka di no vi}, ge ne ral ni di rek tor HK „Kru {ik” Va qe vo Jo van Da vi do vi}, vla snik Kon cer na „Far ma kom MB” – Fa bri ka aku mu la to ra Som bor Mi ro slav Bo gi }e vi} i pred sed nik „Al ko gru pe„ i vla snik ho te la „Iz vor” u Aran |e lov cu Mi ro qub Alek si}. PKS je na gra de za 2011. dao i ge ne ral nom di rek to ru „Al fa pla ma„ u Vra wu Ve li nu Ili }u, vla sni ku GP „Ge maks” u Be o gra du \or |u An te qu, ge ne ral nom di rek to ru „Pr vog par ti za na – na men ska” u U`i cu Do bro sa vu An dri }u i di rek tor ki „Fa ma„ u Se~ wu Na di Mi lo {e vi}. Pla ke tu s di plo mom do bi la su pri vred na dru {tva – hi dro e lek -

tra ne „\er dap“ Kla do vo, fa bri ka bi skvi ta „Ja fa“ Cr ven ka, „Far ma kom MB mle ka ra“ [a bac, „Ve o lia tran sport li tas” Po `a re vac”, „Ami ga“ Kra qe vo, „Kti tor“ Be o grad, „Le Belier Ki kin da“, „Fri kom“ Be o grad i „Go {a Fom “ Po `a re vac. Go di {wu na gra du PKS-a do bi li su i „@i to Ba nat“ Vr {ac, „Ma ster plast Ju“ Su bo ti ca, „Ja smil“ Ari qe, ze mqo rad ni~ ka za dru ga „Mr ki {i }e vi sa la {i“ Srp ski Ite bej, „Se kju ri tas ser vi siz“ Be o grad, „Grah auto mo ti ve“ Ba to ~i na, „Du ro pak“ Kru {e vac, Te le kom „Sr bi ja“ – iz vr {na je di ni ca Ko so vo i Me to hi ja u Ko sov skoj Mi tro vi ci i „Ba ne ko merc“ Le sko vac. Me |u na gra |e nim pri vred nim dru {tvi ma su i Mle ka ra „La zar“ Bla ce, „Mi lin ko vi} kom pa ni“ Be o grad, DTD „Ri bar stvo“ Ba~ ki Ja rak, „Rin ger Ak sel Sprin ger“ Be o grad, ho tel „Vi la Breg“ Vr {ac, „Hu a vei teh no lo xis“ Be o grad, JKP „Par king ser vis“ No vi Sad, „Da deks“ Ma ~van ska Mi tro vi ca i „NTIM teh no lo xi“ Be o grad.

„Rin gi {pil” Je le ne Ba ~i}-Alim pi} Pro m o c i j a kwi g e „Rin g i {pil” Je le ne Ba ~i}-Alim pi} bi }e odr `a na ve ~e ras, u 19 sa ti, u ^i ta o ni ci Grad ske bi -

UPRKOS [TRAJKU

Po li ci ja re gi stro va la auto bu se

bli o te ke, Du nav ska 1. Autor ka }e go vo ri ti o kwi zi, ~i ta ti od lom ke i raz go va ra ti sa pu bli kom. T. P.

Film „Za pa ti sta” u Cr noj ku }i Pro jek ci ja fil ma „Za pa ti sta” bi }e odr `a na da nas u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi -

}a 13. Film je ko na~ ni po gled na po bu nu se qa ka u mek si~ koj dr `a vi ^i ja pas, a ulaz je bes pla tan. G. ^.

Ad mi ni stra ci ja Po li cij ske upra ve ju ~e je grad skom pre vo zni ku re gi stro va la 11 so lo auto bu sa, ~i ji je rok za re gi stra ci ju is te kao da nas. Port pa rol ka pred u ze }a Sne `a na Ja ko vi} ka za la je, da se o~e ku je da po li ci ja bez pro ble ma re gi stru je i osam auto bu sa, ko ji ma od 28. de cem bra tre ba po tvr da o re gi stra ci ji za

na red nih go di nu da na. U grad skom pre vo zni ku je po sto ja la bo ja zan da auto bu si ne }e bi ti re gi stro va ni zbog {traj ka za po slenih u Po li cij skoj upra vi. [traj ka ~i su na ja vi li ra di ka li za ci ju pro te sta, ko ja je iz me |u osta log pod ra zu me va la, da po li ci ja ne }e ra di ti po slo ve za jav na ko mu nal na pred u ze }a. Z. D.

Novosadska ~etvrtak22.decembar2011.

KARTE ZA BENEFICIRANE KORISNIKE VA@I]E DO 31. JANUARA

ê ka se pre po ru ka za no ve bes plat ne kar te Bes plat ne go di {we kar te za grad ski i pri grad ski pre voz ko je su ove go di ne ima li pen zi o ne ri sta ri ji od 65 go di na s pen zi jom ni òm od pro se~ ne, kao i dru gi be ne fi cir ni ko ri sni ci va ì }e do 31. ja nu a ra na red ne go di ne, sa op {ti lo je Grad sko sa o bra }aj no pre ud ze }e. Iz ove fir me re ~e no je ju ~e o~e ku ju usko ro da stig ne pre po ru ka gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a da ovi ko ri sni ci i do go di ne uì va ju pra vo bes plat nog pre vo za. Ka da stig ne pre po ru ka grad ski pre vo znik }e or ga ni zo va ti iz da va we go di {wih ka ra ta za 2012. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pr vi ko rak na pu tu

vih da na po ~e la je re kon s truk c i ja li m an skog ko lek to ra ka na li za ci je, {to je ve o ma va `no, i to ne sa mo za ka na li za ci o ni, ve} i za vo do vod ni si stem gra da, jer je sa na ci ja o{te }e nog ko lek to ra pred u slov za vra }a we u sistem bu na ra iz vo ri {te „[trand”. Ovaj obim ni po sao tre ba da omo gu }i da se bu na ri vra te u po gon i da se do bi je do dat nih 300 li ta ra si ro ve vo de u se kun di za pre ra du, {to je ve o ma va `no uzi ma ju }i u ob zir da grad kon stant no ra ste. Ka da se po sao za vr {i u pla nu je i grad wa dru gog liman skog ko lek to ra, a na -

kon to ga bi tre ba lo sre di ti i odvo ji ti ka na li za ci o nu mre `u od at mos fer ske na svim Li ma ni ma. Pre ma ne kim pro ce na ma za ovaj po sao je po treb no oko pet go di na, ali je va `no da je pr vi ko rak na ~i wen. Sve na ve de no go vo ri u prilog bo qem vo do vod nom si ste mu gra da, jer je iz vo ri {te „[trand” za tvo re no pre tri go di ne zbog za ga |ewa, a No vi Sa da se sa da snab de va sa pre o sta la dva. Ma ko li ko ce la pri ~a zvu ~ala kao ne {to ja ko obim no i „na du gom {ta pu” va `no je da je ne {to po ~e lo da se ~ini, jer ako se to ne ura di ni kraj se ne mo `e na zre ti. B. Markovi}

NA RAN@IRNOJ STANICI ODR@ANA VATROGASNA VE@BA

Ro bo ka po vi ukro ti li po àr i opa sne ma te ri je Pri pad ni ci Sek to ra za van red ne si tu a ci je, va tro ga sno spa si la~ ke bri ga de No vi Sad iz ve li su ju ~e spek ta ku lar nu ve `bu ga {e wa po à ra na Ran ìr noj sta ni ci. Dva de set va tro ga sa ca sa {est vo zi la si mu li ra li su ga {e we po à ra na lo ko mo ti vi i

bri ga de, u ve `bi su u~e stvo va le eki pe hit ne me di cin ske po mo }i i po li ci je. Ko man dir no vo sad ske va tro ga sne bri ga de Dra go slav Kli su ra ka `e da je ovo ~e tvr ta i po sled wa ve `ba ove go di ne i kru na sa rad we sa @e le zni ca ma Sr bi je.

Dva de set va tro ga sa ca u {est vo zi la si mu li ra li ga {e we po `a ra na lo ko mo ti vi i ru ko va we opa snim ma te ri ja lom ko ji je „cu rio” iz va go na ci ster ne. U~e stvo va le i eki pe hit ne po mo }i i po li ci je

Ma li {a ni ukra si li kar lo va~ ku jel ku Ma li {a ni iz vr ti }a „Koc ki ca” i O[ „23. ok to bar” na cen tral nom kar lo va~ kom tr gu oki ti li su ju ~e ve li ku jel ku za jed no sa vo lon te ri ma Po kre ta go ra na Voj vo di ne (PGV). Ne ko li ko da -

na ra ni je, oni su po in struk ci ja ma Go ra na na pra vi li ma {ne, dok su osta le ukra se pri pre mi li ak ti vi sti PGV -a. Po mo} u ki }e wu pru `i li su i rad ni ci JKP „Be li la”. Z. Ml.

V remeploV

Vak ci na po de li la qu de Dvo ji ci ber be ra, ko ji su po lo ` i l i is p it na Me d i c in skom fa kul te tu u Pe {ti da bi do bi li zva we „hi rur ga”, ta~ ni je me di cin skog teh ni ~a ra, vak ci ni sa li su oko pet sto ti na de ce pro tiv bo gi wa. Wi ma je 22. de cem bra 1844. is pla }en do bar ho no rar iz grad ske bla gaj ne. Tih da na je vak ci nu pri -

mi lo oko dve hi qa de ma li {a na iz No vog Sa da ali je jo{ oko hi qa du de ce, uglav nom ma |ar ske, osta lo ne vek ci ni sa no jer su ta ko hte li wi ho vi ro di te qi. Za to je Ma gi strat od me snih, ka to li~ kih, kal vin skih i pro te stant skih sve {te ni ka za tra `io da pro pa gi ra ju vak ci ni sa we. N. C.

ru ko va we opa snim ma te ri ja lom ko ji je “cu rio” iz va go na - ci ster ne. Dve ve `be ra |e ne su isto vre me no, a ko ri {}e ni su i spe ci jal ni ska fan de ri ko ji pru `a ju za {ti tu od opa snih ma te ri ja i ve o ma vi so kih tem pe ra tu ra. Po red pri pad ni ka va tro ga sne

- Ciq je bio da ima mo {to vi {e ra zno vr snih ve `bi, od no sno da se va tro ga sci upo zna ju sa raz li ~i tim si tu a ci ja ma u ko ji ma mo gu da se na |u - ka `e Kli su ra. Na veo je da po sto ji ne zva ni~ na in for ma ci ja da bi Va tro ga sna bri ga da tre ba la da do bi je no vi,

Ugro `e ni ma po 5.000 di na ra Za do de lu jed no krat nih nov ~ a n ih po m o } i ko r i snici ma cen tra za So ci jal ni rad ko ji se na la ze u te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji obe z be |e no je iz bu xe ta Gra da 39 mi li o na di na ra. Pre ma po da ci ma Cen tra za so c i j al n i rad i Grad ske upra ve za de~ ju i so cijal nu za {ti tu 7816 ko ri sni ka }e do bi ti po mo} od po 5.000 di na ra. Me |u ko ri sni ci ma ima 4542 pen zi o ne ra sa pen zi jom ni `om od 12.222 di na ra, 1713 po ro di ca sa tro je, od no s no ~e t vo r o de c e ko j e ostva ru ju pra vo na de~ ji do da tak, 411 po ro di ca sa de -

com sa smet wa ma u raz vo ju i140 po ro di ca sa de com sa smet wa ma u raz vo ju ko ja su u dnev nim bo rav ci ma [O SO „Mi lan Pe tro vi}” i Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju iz Ve ter ni ka. Po mo} }e pri mi ti i 188 po ro di ca ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i ko ji pri ma ju tu |u ne gu i po mo} za de cu do 18 go di na, 695 po ro di ca ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i sa de com pred { kol s kog i osnov n o {kol skog uz ra sta, 10 de ce na du `em bol ni~ kom le ~e wu i 117 hra ni teq skih po ro di ca iz No vog Sa da. A. Va.

Fo to: S. [u {we vi}

mo de ran obje kat na Fu to {kom pu tu i ape lo vao na vla sti da ula `u vi {e u ob na vqa we i odr `a va -

we opre me i vo zi la, jer je to po sao ko ji bi tre ba lo ra di ti to kom ce le go di ne. G. ^.

U OKVIRU HUMANITARNOG PROGRAMA „NOVI SAD SRCEM”

De ca pra ve ~e stit ke Pred sta va {ti }e ni ka SOS De~ jeg se la „DR Mi lo rad Pa vlo vi}” iz Srem ske Ka me ni ce u okvi ru no vo go di {weg hu ma ni tar nog pro gra ma „No vi Sad sr cem”, bi }e odr `a na da nas u 14 sa -

na mla dih” bi }e odr `an kon cert u~e ni ka mu zi~ ke {ko le „Jo sif Ma rin ko vi}” iz Zre wa ni na. KUD „Vi la”-”@e le zni ~ar” na stu pi }e od 19 do 21 sat u Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci. U re -

ti na bi ni na Tr gu slo bo de. U Kul tur nom cen tru u Ka to li~ koj por ti 5 da nas od 18 do 20 sa ti je ra di o ni ca, na ko joj }e de ca pra vi ti no vo go di {we ~e stit ke i ukra se. U 18 sa ti u klu bu „Tri bi -

sto ra nu „Ar hiv”, ko ji se na la zi u Uli ci Ili je Og wa no vi }a, od 19 do 21 sat na stu pi }e Tam bu ra {ki or ke star, a u re sto ra nu „Gu san”, u Zmaj Jo vi noj uli ci svi ra }e Na rod ni or ke star. N. R.

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 8 do 16 sa ti u po je di nim uli ca ma na se qa. Fu tog: od 7.30 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ko viq: 8.30 do 13.30 sa ti deo na se qa od Tr ga so lun skih do bro vo qa ca do auto - pu ta. Pe tro va ra din: od 8.30 do 12.30 sa ti Uli ca Din ka [i mu no vi }a 50-60 i 55-209.

c m y

~etvrtak22.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

TO KOM ZIM SKOG RAS PU STA

Deùra 49 vrti}a To kom zim skog ras pu sta, od po ne deq ka, 26. de cem bra do pet ka, 13. ja nu a ra ra di }e de ùr ni vr ti }i. Otvo ren }e bi ti vr ti} u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi }a 14, u kom }e bi ti sme {te ni i ma li {a ni iz Uli ce Sa ve Ko va ~e vi }a 7. U obje k at pred { kol s ke usta no ve na Bu le va ru Ja {e To m i } a do l a z i } e de c a iz Ga ga ri no ve i Ka ra |or |e ve uli ce, a ra di }e i vr ti} u Ka } u. Obje k at „Ra d o s nog de tiw stva„ u Ko vi qu ra di }e do pet ka, 30. de cem bra, a od sre de, 4. ja nu a ra ma li {a ni }e i}i u Bu di sa vu. U vr ti} u ê nej skoj uli ci do la zi }e de ca iz Vi dov dan skog na se qa i ê ne ja, a je di ni ca u Vi s a r i o n o v oj pri m i } e ma li {a ne iz objek ta na Be o grad skom ke ju. Pred {kol ska je di ni ca u Al ma {koj ugo s ti } e pred { kol c e iz [an ga ja. Ra di }e i vr ti} u Uli ci Bra ni mi ra ]o si }a, ko ji }e to kom ras pu sta pri mi ti de cu iz Ma ro di }e ve uli ce, a bi }e otvo re ni i vr ti }i u Jan ka ^me li ka 110, na Tr gu maj ke Je vro si me, u Ki sa ~u i Ste pa no vi }e vu. Pred {kol ska je di ni ca u Ba te Br ki }a pri hva ti }e de cu iz obje ka ta, ko ji se na la ze u Uli ci se qa~ kih bu na 65, 63 i 51, a bi }e otvo re ne i je di ni ce u Bra } e Dro w ak i An t o n a Ur ba na. Vr ti} u ]i ri la i Me to di ja ra di }e do pet ka, 30. de cem bra, a od sre de, 4. ja nu a ra ma li {a ni iz ovog vr ti }a i}i }e u Na rod nog Fron ta 42, ko ji }e ra di ti to kom ce log ras pu sta. Bi }e otvo re ni i vr ti }i u Adi ca ma, „Bi ber ~e” i „Cr ven ka -

pa” u Fu to gu, kao i obje kat u Ve ter ni ku. Vr ti} u Ba no vi} Stra hi we bi }e otvo ren za svo ju kao i de cu iz Pu {ki no ve uli ce. Do 30. de cem b ra ra d i } e vr t i } i u Alek se [an ti }a i na Tr gu Kom nen skog, a na kon to ga od sre de, 4. ja nu a ra ovi ma li {a ni od la zi }e u obje kat u Ba no vi} Stra hi we. Obje kat u He ro ja Pin ki ja ra di }e do 30. de cem bra, a na kon to ga od sre de, 4. ja nu a ra ma li {a ni }e i}i u vr ti} u Uli ci Jer ne ja Ko pi ta ra. Ra di }e i pred {kol ske je d i n i c e u Be g e ~ u i Uli ci na rod nog fron ta 45. Ma li {a ni iz Uli ce Jo `e Vla ho vi }a bo ra vi }e u Pal mo ti }e voj. To kom ras pu sta ra di }e i je di ni ce u Voj vo |an skih bri ga da, Srem skim Kar lov ci ma, Zlat ne gre de, Bu k ov c u, Mi l e t i } e v oj i La ze Ko sti }a. De ca iz vr ti }a u Pap Pa vla i}i }e u So we Ma rin ko vi}, iz Uli ce dr Ili je \u ri ~i }a u Ji ri ~ e k o v u, a iz „Zma j a„ u Srem skoj Ka me ni ci u „Pla vi ~u pe rak” u istom mestu. Vr ti} u No vim Le din ci ma ra di }e do pet ka, 30. de cem bra, a de ca iz ovog vr ti }a od 4. ja nu a ra i}i }e u Sta re le din ce. Ra di }e i vr ti} u Uli ci Dra gi {e Bra {o va na, kao i „^i k a Jo v a” u Srem skoj Ka me ni ci. Ma li {a ni iz vr ti }a u uli ca ma Ni ko le Te sle i Bra }e Kr kqu} od la zi }e u obje kat u Uli ci Sto ja na No va ko vi }a, a bi }e otvo re ni i vr ti }i u uli ca ma Ste va na Hri sti }a, Jan ka ^me li ka 87, Kal ma na Lan ga, Vr {a~ koj i Ru me na~ koj. N. R.

„RA DO SNOM DE TIW STVU” ISO/IEC 27001

Informacije pod za{titom Ser ti fi kat ISO/IEC 27001, ili Si stem upra vqa wa bez bed no {}u in for ma ci ja, uru ~io je ju ~e di rek to ru PU”Ra do sno de tiw stvo” Borislavu Samarxi}u oce wi va~ ovla {}e ne me |u na rod no pri zna te Ser ti fi ka co ne ku }e „Esid” iz Gr~ ke prof. dr Zdravko Glu{ica. Ser ti fi kat ukqu ~u je si gur nost, bez bed nost i o~u va we si ste ma in for mi sa wa, a uve den je da bi bi li za {ti }e ni ko ri sni ci uslu ga, za po sle ni, po slov ni part ne ri i dru {tvo u ce li ni. Pre ma re ~i ma Sa mar xi }a ova pred {kol ska usta no va uvo |e wem jo{ jed nog ser ti fi ka ta obez be di la je kva li tet ni ju uslu gu i jo{ vi {i ni vo po ve re wa ro di te qa i de ce.

- Do bi li smo jo{ je dan ISO stan dard, ko jim smo po ja ~a li bez bed nost in for ma ci ja, a u na red nom pe ri o du te `i }e mo da u jed nu ce li nu ob je di ni mo sve pre po zna tqi ve stan dar de, ko je usta no va mo `e da im ple men tira u svoj si stem- is ta kao je Sa mar xi}. Po m o} n i c a di r ek t o r a PU „Ra do sno de tiw stvo” Slavica Bjelac na po me nu la je da je ova usta no va li der u uvo |e wu HA SAP i ISO stan dar da, kao i da je je di na obra zov na usta no va ko ja je ove stan dar de im ple men ti ra la u svoj si stem. Za na red ne da ne Sa mar xi} je na ja vio i uvo | e w e stan d ar d a ISO 18000. N. R.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

Roman „Ej” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e utor k om i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ j a se pr v a ja¬ v e od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni s u bi l i do bit n i c i, bi t i da r i v a n i pri ¬ m e¬ r kom kwi g e „Ej” Krste Popovskog u iz da wu „Mo no i Ma wa n e“. Do b it ni ci }e kwi ge pre u z i m a t i u kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Maj ka je u ro ma nu „Ej” za tu ri la svo ju }er ku Du wu ne gde, iz gu bi la ju je, ali se ne se }a gde, sme te na ra zno ra znim zah te vi ma svo ga mu `a Pe tra. Pe tro v e zah t e v e ona is p u w a v a

naj br è {to mo è da se on ne bi ne ~e ga pri hva tio, jer ~e ga se pri hva tio – to je i uni {tio. I sve ta ko, mah ni to, dok se poro d i c a opet ne oku pi. I Du wa se na |e u ro ma nu. Ro man „Ej” je me ta fo ra o qu ba vi ko ja ~e sto i{ ~e zne iz bra ka i te {ko se na la zi. Po tra ga za qu bavqu je naj bo qa stra na ~o ve kove pri ro de. Da pri ~a o to me ne bi bi la pa te ti~ na, Po pov ski se po sta rao da sva ku sli ku is kri vi do te me re da ona po sta ne sme {na, gro tesk na, a kat kad i bur lesk na. Ro man „Ej” Kr ste Po pov skog po be dio je na dva kon kur sa, oda bra li su ga ~la no vi dva ì ri ja. To ni je slu ~aj no. Za to se vre di sa wim oti snu ti na jed no pa ra dok sal no pu to va we. A. Va.

Fo to: N. Sto ja no vi}

PO KLON GRA DA DIS PE ^ER SKOM CEN TRU

Jo{ dva vozila za invalide Dis pe ~er ski cen tar za pre voz oso ba sa in va li di te tom i ote `a nim kre ta wem ko ji se na la zi u pro sto ru Udru `e wa fo ru ma mla dih sa in va li di te tom, ju ~e je od Gra da do bio jo{ dva vo zi la na ko ri {}e we. Kqu ~e ve je uru ~io gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, a po we go vim re ~i ma ovom do na ci jom su po tre be cen tra za sad na mi re ne. - Dis pe ~er ski cen tar je do sa da ko ri stio sa mo jed no vo zi lo. Do dat na dva }e si gur no olak {a ti funk ci o ni sa we po ro di ca i oso ba ko ji ma je po mo} po treb na, i pre voz }e bi ti mno go efi ka sni ji. Tru di }e mo se

da u sle de }oj go di ne jo{ vo zi la - re kao je Pa vli ~i}. Dis pe ~er ski cen tar za pre voz oso ba sa in va li di te tom i ote `a nim kre ta wem zva ni~ no je otvo ren 17. ma ja, a sa vo `wa ma je po ~eo 1.ju na. - Bez ob zi ra na to {to smo ima li do sad sa mo jed no vo zi lo na ras po la ga wu za ovih po la go di ne pre {li smo pre ko 17 hi qa da ki lo me ta ra i na pra vi li oko 1300 vo `wi. Do sa da smo pre vo zi li |a ke osnov nih i sred wih {ko la, de cu ko ja po ha |a ju ra di o ni ce i dnev ne bo rav ke, ima mo i za po sle ne oso be sa in va li di te tom ko je vo zi mo do po sla i na zad, vo -

zi li smo ko ri sni ke na re ha bi li ta ci je i zdrav stve ne pre gle de, i svi ma smo im da li ose }aj si gur no sti- re kao je ko or di na tor Dis pe ~er skog cen tra Aleksandar Jovanovi}. Udru `e wa, or ga ni za ci je, {ko le i centri ko ji ima ju ve }i broj ko ri sni ka sa inva li di te tom re dov no do sta vqa ju Centru spi sak onih ko ji ima ju po tre bu za pre vo zom. Oso be ko ji ma je po treb na ova vr sta po mo }i, a ni su ~la no vi udru `e wa mo gu da se ja ve Cen tru pu tem te le fo na 41-77-20, kao i pre ko mej la dis pe cer ski centarns@gmail.com. Uslu ge pre vo za su besplat ne. A. Var ga

RAS PI SAN TEN DER, ^E KA SE NAJ PO VOQ NI JA PO NU DA

„Informatika” kupuje {est kola na lizing „In for ma ti ka” je ras pi sa la ten der za na bav ku {est vo zi la pu tem fi nan sij skog li zin ga. Ka ko su re kli u pred u ze }u, re~ je o dva vo zi la ni è kla se, dva auto mo bi la ni è sred we kla se i dva vo zi la sa kli znim vra ti ma ka ko bi ih ko ri sti li maj sto ri za te ren. Za sa da se ne zna ko ja }e mar ku vo zi la bi ti ku pqe na, jer }e to za vi si ti od naj po voq ni je po nu de auto ku }e. Ina ~e, ni à kla sa je „grad ski auto mo bil” u ko je spa da ju klio, kor sa, pun to, fi e sta i dru gi dok se ni à sred wa kla sa na zi va i „golf kla sa”, a to su mar ke astra, ma zda 3, sti lo i sli~ no. U „In for ma ti ci” po tre bu za no vim vo zi li ma ob ja {wa va ju pri hva ta wem uglav nom te ren skih

po slo va „Ge o pla na„ i po ve }a wa bro ja za po sle nih pri hva ta wem oko 40 rad ni ka „Ge o pla na„. Je di no {to je ~ud no, da se vo zi la na ba vqa ju sa da, a do „fu zi je” ova dva pred u ze }a do {lo je pre par go di na.

nog nov ca, jer je po wi ho vim re ~i ma pred u ze }e ove go di ne po slo va lo uspe {no. Ko li ku je do bit ostva ri la „In for ma ti ka”, sa zna }e mo na red ne go di ne, ka da u Skup {ti ni gra da pod ne su po slov ni iz ve {taj za ovu go di nu.

U „Informatici“ potrebu za novim vozilima obja{wavaju spajawem sa „Geoplanom”: dobili su terenske poslove te firme i prihvatili ~etrdesetak radnika U pred u ze }u ka `u da }e se no va vo zi la ko ri sti ti za po sao i da ni su ve za na za od re |e no li ce od no sno - ne na ba vqa ju se za po tre be ru ko vo di o ca. „In for ma ti ka” vo zi la ku pu je od sop stve -

^ITAOCI PI[U SMS

Po sled wi put „In for ma ti ka” je ku pi la vo zi la pre dve go di ne i to dva po lov na opel kom ba Z1 DTJ ko ja su pro iz ve de na 2008. go di ne. No va {ko da rum ster 1.4 ku pqe na je kra jem

2007. Naj vi {e pra {i ne u jav no sti se di glo po ~et kom 2007. go di ne ka da je biv {i di rek tor Mi ro slav Ma lo ba bi} ku p io xip tu a reg za 35.000 evra, iako je ta da naj jef ti ni ji mo del ko {tao 50.000 evra. Ma lo ba bi} je ku p o v i n u prav d ao po t re b om „In for ma ti ke” jer „{ko da su perb“ ko ri {}e na za vo `wu di rek to ra ta da bi la sta ra ~e ti ri go di ne. Ista ta „{ko da“ se svih ovih go di na i da qe vo zi la, a ka ko ka `u u pred u ze }u tek sad }e bi ti ras ho do va na. Po red {ko de, ras ho do va }e se i fi at pun to pro iz ve den 2001. U vo znom par ku pred u ze }a na la zi se jo{ fol sva gen ke di ku pqen 2001. go di ne, ka da je i pro iz ve den. D. Ig wi}

065/47-66-452

Na pijaci svega, od igle do lekova pro la za vo zi la”! Si gur no kad je An ti bi o ti ke gra |a ni mo gu pra vqen za ov ce, kra ve i maj mu ku pi ti na pi ja ci! Za sa da retko, ne ko ji u to po ve ru ju. Ima pa ali ubr zo bi }e ih svu da kao ci ga re ta... Mi ni star stvo zdra vqa je za bra ni lo pro da ju an ti bi o ti ka u apo te ka ma bo le sni ci ma i na taj na ~in, sve sno, a ve ro vat no i iz ne ~i jeg ko ri sto qu bqa raz vija ju {ve rc istih. Eto nama na po mo lu no va „ma fi ja!” Ka ko }e mo je nazva ti? Ne znam. Va`no je to da mo gu kupi ti us kra}e ne le kove! 063/5230... * * * Sve ~e stit ke udru `e wu pen zi o ne ra Be o ~in {to mi s le na svo j e ~la no ve, ko ji ma sudo de li li vre dan po klon za Novu go di nu. 063/8702... * * * Na va la „Zve zdi nih” ak ci o na ra na pro da ju ak ci ja. „Zve zdi ni„ ak ci o na ri op se da ju svo ju ne ka da {wu fir mu ra di pro da je ak ci ja po po voq nim ce na ma do No ve ra od po re za da se fu {e raj pa go di ne. Na u ~i li tr gov ci na pre no pla ti dok iz vo |a~ tr qa prazni~ ne ras pro da je, pa i u ru ke, jer }e isti po sao na pla ti pen zi ji osta la na vi ka „na va li 062/8243... ti dva pu ta. 063/8375... na ro de„. * * * * * * Slu {am da je as falt na Kli Ka da }e „Li sje” da sre di ne red san s kom mo s tu pro p ao „zbog ko ji je ostao po sle ra do va na pr -

vom grob nom po qu No vog gro bqa ka ko bi po ro di ce mo gle da pri |u gro bo vi ma svo jih pre mi nu lih? 063/8929...

{tos za {i {a we ili i ka me re za pre kr {a je {traj ku ju? 064/2491... * * * Pa zar opet Zvon ko Bog dan! Zvon ko Bog dan kao da je na plat nom spi sku gra da No vog Sa da! 062/8819... * * * Go s po | i c e 064/3458, u pra vu ste! Ni ste sa mo vi ugro `e ni u gra du. Ugro `e ni smo svi! Svi smo i u stra hu. Da, da, to je isti na! A tih „go ri la” je na sve stra ne. Vlast ra ~u na na wih kad do |e vre me da se bra ne od na pa }e nog na ro da, pa im za to do zvo qa va ju ta kva di vqa wa... A pi tao bih i ~i ta o ca 064/4615, apro po S. Ko re je, da li ste vi de li da se ne ki nor ma lan gra |a nin sme je i u Sr bi ji u zad we vre me?! S’po {to va wem! 063/5230..

* * * Se ma fo ri ra de na Bu le va ru oslo bo |e wa kod Ko kre. A od MUP-a vo ze svi k’o plav ci sa po 25 se k un d i za o s tat k a tj. kroz cr ve no sve tlo. Pi tam se gde su te ka me re ili je to bio

* * * Isti nit do ga |aj u MUP-u. Gra |an ki is ti ~u do ku men ta i mo l i da joj ove r e, po t vr d e, bla go vre me nost, jer ne ma pa ra za po nov ne tak se i pre gle de. Ne za po sle na je. Sin di ka li sta je od bi ja. To ga se ne ti ~e. To je wen pro blem. 064/8624...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

NOVOSA\ANIMA POSLATO 37.000 NOVIH RE[EWA, ALI IMA PRIMEDBI

REZULTATI ANALIZE INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Po re ske gre {ke zbog ba ze po da ta ka

Re dak ci ji na {eg li sta da ni ma se ja vqa ju su gra |a ni ko ji tvr de da im iz Grad ske po re ske upra ve sti ù no va ra {e wa za po rez na imo vi nu, iako su ,ka ù, re {e wa do bi li le tos. Ne ki su po rez ve} pla ti li, pa im ni je ja sno o ~e mu se ra di. Ima àl bi da su ne ki do bi li re {e wa za sta no ve ko je ne ma ju, ili pak re {e wa sa ma wim, ili vi {im iz no som du ga. ^lan Grad skog ve }a za du èn za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} ob ja {wa va za na{ list da je Po re ska upra va po sla la 37.000 na knad nih re {e wa. - Po re ska upra va je sla la no va re {e wa, a re~ je o uskla |i va wu ba ze po da ta ka Po re ske upra ve i „In for ma ti ke”. Zbog to ga je mo gu }e da su po je di ni do bi li du pla re {e wa, ili da je do {lo do ne ke gre {ke. Re {e wa su uglav nom sla ta oni ma ko ji su na sle di li stan po ne kom osno vu - oso be ko je su se raz ve le a osta le su u sta nu, ili qu di ko ji ma je ne ko iz po ro di ce umro a ra ni je je bio

vla snik sta na - pre do ~a va Ma ka ri}. Pre ma we go vim re ~i ma, ve }i na tih qu di bi la je u „In for ma ti ci” i u su du da pro me ni ime vla sni ka sta na, ali ni su oti {li u Po re sku upra vu da to re gu li {u (pro me nu ime na vla sni ka ne kret ni ne).

ka kvih pro ble ma ne }e bi ti - re kao je Ma ka ri}. Ina ~e, ka ko ka `e s ovim uskla |i va wem ba ze po da ta ka „In for ma ti ke” i po re ske upra ve u No vom Sa du sa da ima 150.000 po re skih ob ve zni ka. Pod se tio je da sto pa od 0,4 od sto ni je bit no uti ca la na

Ukoliko je do{lo do gre{ke, preda se prigovor u Poreskoj upravi, uz naznaku da je re{ewe za porez ve} dobijeno. Treba navesti broj re{ewa na osnovu kojeg se pla}a porez. Nova re{ewa slata zbog uskla|ivawa baze podataka Poreske uprave i „Informatike” - Uko li ko je do {lo do ne ke gre {ke, su gra |a ni mo gu da odu u Po re sku upra vu i da u ne ko li ko re ~e ni ca na pi {u pri go vor, uz oba ve znu na zna ku da su re {e we za po rez ve} do bi li i da na ve du broj re {e wa na osno vu ko jeg pla }a ju ili su pla ti li po rez i ni -

po ve }a we po re za, te da je on u ne kim slu ~a je vi ma sko ~io za de set po sto. Pri me ra ra di, ako su gra |a ni za stan od 50 kva dra ta u pr voj zo ni la ne pla }a li 5.049 di na ra, po no vom re {e wu }e mo ra ti da ga pla te 5.553 di na ra.

Naj ja ~a bu ka u Ca ra Du {a na

Uzi ma ju }i u ob zir kri zu, Grad sko ve }e je u ma ju do ne lo dve od lu ke: da vi si na po re ske sto pe bu de 0,4 od sto i da vred nost kva dra ta u sve ~e ti ri zo ne osta ne ista kao i la ne. U za vi sno sti od zo ne pro se~ no po ve }a we po re za se kre }e od dva do de set od sto. Za pr vu zo nu kva drat se ra ~u na po ce ni od 95.000, za dru gu zo nu 87.000, tre }u 76.000 i ~e tvr tu zo nu 54.000. Ma ka ri} je is ta kao da }e se no vac od po re skih ob ve zni ka tro {i ti na men ski i to is kqu ~i vo za opre ma we i in fra struk tu ru po de lo vi ma gra da. Ina ~e, ~im se do bi je odo bre we od Mi ni star stva fi nan si ja, grad ska Po re ska upra va uvo di i pri nud nu na pla tu po re za ko ja bi tre ba lo da spre ~i iz be ga va we ove za kon ske oba ve ze. “Za sa da smo za do voq ni na pla tom po re za, su gra |a ni su za i sta di sci pli on va ni i po re ske oba ve ze upla }u ju na vre me. Ne ki su ve} upla ti li i ceo iz nos”, re kao je Ma ka ri}. Q. Nato{evi}

POSLE NEUSPELE PRIVATIZACIJE I STE^AJA

„Zve zda film” pod ka pom Gra da Pred u ze }e „Zve zda film„ je na kon lo {e pri va ti za ci je i ste ~aj nog po stup ka ko na~ no do bi lo no ve ak ci o na re, te }e od sa da o we mu bri nu ti Grad No vi Sad za jed no sa pet grad skih jav nih ko mu nal nih pred u ze }a. Pri vred ni sud usvo jio je Plan re or ga ni za ci je ovog pred u ze }a sa krat ko ro~ nim ci qem da se spre ~i ban krot stvo „Zve zda fil ma„. Za spro vo |e we Pla na re or ga ni za ci je Grad je pre ko jav nih pred u ze }a iz dvo jio 40 mi li o na di na ra ko jim su is pla }e ni du go vi po ve ri o ci ma, a naj ve }im de lom tog nov ca is pla }e ne su za o sta le pla te rad ni ci ma „Zve zda fil ma”. Ka ko je za me di je iz ja vi la port pa rol ka JP „Po slov ni pro stor„, Mi li ca Mi lo vi}, Skup {ti na gra da ime no va la je ovo pred u ze }e is pred gru pe pred u ze }a da bu de pred la ga~ i no si lac Pla na re or ga niz ci je, ko ji se za sni va na ide ji da ak ci o nar sko dru {tvo na sta vi da oba vqa osnov nu de lat nost - pri ka zi va we fil mo va. Da pod se ti mo, no vo sad sko pred u ze }e „Zve zda film” pro da to je pro {le go di ne na auk ci ji po po -

VESTI Pra zni~ ni kon cert u Si na go gi No vo go di {wi kon cert „Pod sja jem zve zda” bi }e odr `an ve ~e ras od 20 ~a so va u Si na go gi. U~e stvu ju Voj vo |an ski me {o vi ti hor i „NS big bend„ sa di ri gen tom An dre jom Bur sa }em. Ulaz je bes pla tan. B. M.

„Sta za ma jed nog bo em a” Pro mo ci ja kwi ge „Sta za ma jed nog bo e ma” Dra gi {e - Gi le ta Se ku li }a bi }e odr `a na ve ~e ras u 18.30 sa ti u Ga le ri ji Pro me tej, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Na pro mo ci ji }e po red auto ra u~e stvo va ti Bo ja na Ku kuq-Gez i Zo ran Ko lun xi ja. A. L.

Kon cert za de cu bez ro di te qa Hu ma ni tar ni kon cert „San tos bra ders ben da” i pro da ja kwi ge „Bo `i ja le vi ca”Si ni {e Mi haj lo vi }a bi }e odr `a ni da nas u 12 ~a so va u ve li koj sa li Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, Uli ca Lov }en ska 16. No vac od pro da je kwi ge i do bro voq nih pri lo ga i}i }e u fond na me wen usta no va ma ko je vo de bri gu o de ci bez ro di teq skog sta ra wa. G. ^.

Za Plan reorganizacije Grad preko javnih preduze}a izdvojio 40 miliona dinara. U momentu privatizacije „Zvezda film” imao bioskop „Reks” u Ulici Modene, malu salu bioskopa „Arena” i „Narodni” u Futogu ~et noj ce ni od 4.170.000 di na ra pred u ze }u „Akva ti lus grup” iz Pe tro va ra di na. Ne ko li ko me se ci ka sni je, „Akva ti lus grup” je

tu `i la Agen ci ju za pri va ti za ci ju i tra `i lo po vrat nov ca. Dok su tra ja li sud ski spo ro vi, ni {ta ni je mo glo da se ura di, pa je u me -

SPOR ATP „VOJVODINA” U STE^AJU PROTIV GRADA

Za 15 da na o ve {ta ~e wu {te te

Na ju ~e ra {wem ro ~i {tu u Pri vred nom su du u spo ru iz me |u ATP Voj vod na” u ste ~a ju i Gra da, gde je ume {i va~ ne ka da {wi vla snik „Voj vo di ne” Ili ja De vi} od re |en je rok od 15 da na da se stra ne u po stup ku iz ja sne o fi nan sij skom ve {ta ~e wu ce lo kup ne {te te, ko ju je ATP „Voj vo di na” u ste ~a ju pre tr pe la za to {to me |u me sna aut bu ska sta ni ca ni je po ~e la da ra di. Ve {ta ~e we je na lo `io Pri vred ni sud u No vom Sa du po pre su di Ape la ci o nog su da u Be o gra du, od 9. de cem bra 2010. go di ne. Ne ka da {wi vla snik „Voj vo di ne”Ili ja De vi} pod neo je pre tri da na Vi {em su du u No vom Sa du li~ nu tu `bu pro tiv Gra da, u ko joj tra `i 57 mi li o na evra bez ka ma te zbog {te te po svim osno va ma. Da kle, ne sa mo

zbog to ga {to sta ni ca ne ra di, ve} i za to {to De vi} sma tra da se ne po {to va we ugo vo ra o pre se qe wu me |u me snog pre vo za iz me |u Gra da i ATP „Voj vo di ne” lo {e od ra zi lo na po slo va we we go vih osta lih pred u ze }a. De vi} je sre di nom 2007. kao di rek tor i vla snik pred u ze }a ATP „Voj vo di ne” tu ìo Grad, tr è }i da na dok na di pred u ze }u {te tu za iz gu bqe nu do bit u vi si ni dva mi li o na evra me se~ no, {to sa da do sti è su mu vi {u od sto ti nu mi li o na evra. Tu tu `bu iz me |u pred u ze }a i Gra da, gde je sa da De vi} ume {i va~, Pri vred ni sud u No vom Sa du je od ba cio, a Ape la ci o ni sud u Be o gra du, po sle àl be De vi }a pre su dio u ko rist De vi }a i vra tio po stu pak Pri vred nom su du, pa po stu pak tra je ve} go di nu da na. Z. D.

VE^ERAS U STUDIJU „M”

Vra ne {e vi }e va „Ne ma ze mqa” No vo sad ska pre mi je ra sple ta ope ra „Ne ma ze mqa” Pe |e Vra ne {e vi }a bi }e odr `a na ve ~e ras u 20 ~a so va u Stu di ju „M”, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Ovo je adap ta ci ja pr ve JU- rok ope re „Fa bri ka rad ni ci ma”, na sta le 1971. Na kon cert nom iz vo |e wu pri dru `i }e se spe ci jal ni go sti - Vra ne {e vi }e ve k}er ke, Ga qa i Na ta {a. U~e stvu ju i Mi lan Ke re zo vi} (vo kal i sak so fon), Du {an Ra {ko vi} (vo kal i uda raq ke) i Zo ran Te gel ti ja (vo kal i bub we vi). A. J.

|u vre me nu „Zve zda film„ oti {lo u ste ~aj i su o ~a va lo se sa dve mo gu |e sud bi ne ban kro tom ili re struk tu i ra wem. Pred u ze }e „Zve zda film” osno va no je 2. apri la 1953. go di ne i u go di na ma naj ve }eg uspo na ras po la ga lo je bi o skop skim dvo ra na ma u gra du i okol nim me sti ma. To su bi le dvo ra ne „Zve zda” (da na {wi „Apo lo”), „Na rod ni bi o- skop” (u Ta nur xi }e voj pa la ti),”Ja dran”, „Are na”, „Let wi bi o skop” (u Ka to li~ koj por ti), „Stra `i lo vo” u Srem skim Kar lov ci ma, „Du nav” u Pe tro va ra di nu, „Na rod ni” u Fu to gu i „Slo van” u Ki sa ~u. U mo men tu auk ci je u sa sta vu „Zve zda fil ma” na la zi li su se bi o skop „Reks” u Uli ci Mo de ne (ne ka da {wi „Na rod ni bi o skop”), ma la sa la bi so ko pa „Are na” i „Na rod ni” u Fu to gu. Iz imo vin ske kar te ovog pred u ze }a ra ni je je iz u ze ta Ve li ka sa la „Are ne”, Let wi bi skop „Por ta” i bi o skop „Ja dran”. J. Zdjelarevi}

Za ra znih bo le sti ima za tre }i nu vi {e u od no su na pret hod ni me sec, a re spi ra tor ne in fek ci je pred sta vqa ju vo de }u pa to lo gi ju, ~ak 92 od sto, sa op {te no je na ju ~e ra {woj re dov noj, i ujed no po sled woj za ovu go di nu, kon fe ren ci ji In sti tu ta za jav no zdra vqe. Naj pri sut ni je di jag no ze su za pa qe wa `dre la i kraj ni ka (strep to kok ni ton zi li tis i fa rin gi tis), ko jih je za tre }i nu vi {e ne go u pret hod nih me sec da na, a dva pu ta vi {e ima pri ja vqe nih slu ~a je va ov ~i jih bo gi wa. Re gi stro van je i ne {to ma wi broj obo le lih od in fek tiv ne mo no nu kle o ze, {ar la ha i tu ber ku lo ze. [to se ti ~e gri pa po da ci po ka zu ju da je vi rus gri pa is pod epi de mij skog pra ga, a le kar spe ci ja li sta epi de mi o lo -

gi je dr Sve tla na Ili} sa ve tu je gra |a ne da oba ve vak ci na ci ju na vre me. Na osno vu ana li ze vo de za pi }e iz „Vo do vo da i ka na li za ci je” utvr |en je vi sok ni vo mi kro bi o lo {ke is prav no sti i za do vo qa va ju }i ni vo fi zi~ ke is prav no sti. S dru ge stra ne, vo da iz osam jav nih bu na ra ne pre po ru ~u je se za pi }e, uka za la je le kar spe ci ja li sta hi gi je ne dr Mil ka Po po vi}. Kva li tet va zdu ha, shod no me te o ro lo {kim uslo vi ma, je lo {i ji u no vem bru, ne go pret hod nog me se ca, jer je u we mu bi lo vi {e pra {i ne. Sta nov ni ci Uli ce ca ra Du {a na iz lo `e ni su naj ve }oj bu ci, po ka za la su ka ko dnev na ta ko i no} na me re wa. I. D.

I bil bor di ma pro tiv na si qa u {ko la ma? Obe le à va we me sec da na ne na si qa nad de com mo glo bi da bu de po kre nu to od 8. fe bru a ra 2012. uko li ko Skup ti na gra da usvo ji pred log ju ~e iz gla san na sed ni ci Sa ve ta za jav ni red i mir i bez bed nost i Sa ve ta za obra zo va we i sport. Ovi sa ve ti po kre nu }e ini ci ja ti vu da se iz grad skog bu xe ta odvo ji no vac za pro je kat „[ko la bez na si qa”, do sad spro ve den u se dam {ko la, dok osta le ne ma ju do voq no pa ra, jer par ti ci pa ci ja iz no si 300.000 di na ra. Pred sed nik ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la Ne deq ko \or |i} pred lo ìo je da se po gra du po sta ve bil bor di ko ji bi slu ì li za afir mi sa we ne na si qa i bez bed no sti u {ko la ma, ta ko {to bi se na wi ma na la zi li naj bo qi |a ci i stu den -

ti. Spo me nuo je i mo gu} nost da de ca ko ri ste sa le {ko la kroz raz ne sek ci je, ko je bi bi le bes plat ne. Pred sed nik ak ti va di rek to ra sred wih {ko la Stan ko Ma ti} na veo je da je ver bal no na si qe sve pri sut ni je i ne evi den ti ra se, a mo `e da eska li ra u fi zi~ ki okr {aj. [ef ode qe wa za su zbi ja we ma lo let ni~ ke de li kven ci je Ne nad Er de qan u Po li cij skoj upra vi osvr nuo se na u~e sta le la `ne do ja ve o po sta vqa wu bom bi u vre me kon trol nih za da ta ka. U gra du je za be le `e no 46 do ja va od ko jih je 15 re {e no. Kao je dan od pro ble ma spo me nuo je i u~e sta la raz boj ni {tva gde sta ri ja de ca pqa~ ka ju mla |u, na ro ~i to onu ko ja pu tu ju iz su sed nih me sta. A. J.

Slat ki{ ula zni ca na ùr ku Hu ma ni tar na ùr ka Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” po vo dom kra ja po lu go di {ta odr à }e se su tra u 22 ~a sa u klu bu „4 da me”. Na ovu ùr ku otvo re nog ti pa ulaz se pla }a slat ki {em, a sav pri hod ide za de cu iz De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci. Mu zi ku }e pu {ta ti Di xej Mi kan, a klub se na la zi u Uli ci No vo sad skog saj ma 37. A. L.

DANAS U SNP-u

Pred sta va po ma è Svra ti {tu za de cu Pred sta va „Igraj mo ê ho va”, u dra ma ti za ci ji i re ì ji Je le ne An to ni je vi} bi }e od i gra na da nas u 16 sa ti na Ka mer noj sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Pred sta vu }e u okvi ru pro gra ma Sa ve za dram skih umet ni ka Voj vo di ne re a li zo va ti ~la no vi po zo ri {ne gru pe „Po zo ri {ne ma {ta ri je” a ona je na sta la

kao re zul tat in klu ziv ne ra di o ni ce de ce, ~la no va po zo ri {ne gru pe „Po zo ri {ne ma {ta ri je” i ~la no va Sa ve za sle pih i sla bo vi dih No vi Sad. Ce na kar te je 200 di na ra i mo `e se ku pi ti na bla gaj ni SNP-a, a kom ple tan pri hod na me wen je Dnev nom svra ti {tu za de cu ko ja `i ve i ra de na uli ci. I. J.

U „PUTEVIMA SRBIJE” ISTI^U

Ko viq ~a ni ma autoput ne }e bi ti pa pren U „Pu te vi ma Sr bi je„ ni su zna li da ka `u ka da }e po ~e ti da ra di na plat na ram pa kod Ko vi qa. Me |u tim, u ovom jav nom pred u ze }u is ti ~u da }e zbog bli zi ne tog me sta No vom Sa du Ko viq ~a ni us po sta vqa wem za tvo re nog si ste ma na pla te pu ta ri ne na kna du za ko ri {}e we auto pu ta do No vog Sa da pla }a ti ma we u od no su na me {ta ne ne kih dru gih na se qe nih me sta. Tre nut na ce na u za tvo re nom si ste mu na pla te pu ta ri ne, ko ji }e bi ti us po sta vqen na ovoj de o ni ci je 3,3 di na ra po ki lo me tru pre |e nog pu ta, {to zna ~i da }e se od Ko vi qa do No vog Sa da pla }a ti 50 di na ra u jed nom prav cu. Za sa da ni je po zna to ko li ko }e ma we Ko viq ~a ni pla -

}a ti u od no su na ovu ce nu. Bez ob zi ra {to su Ko viq i No vi Sad ista op {ti na, „Pu te vi Sr bi je„ na gla {a va ju da Ko viq ~a ni, uko li ko ne `e le da pla }a ju pu ta ri nu, do gra da mo gu da ko ri ste al ter na tiv ni pra vac bez nov ~a ne na kna de, a to je put Ko viq - Bu di sa va - No vi Sad. Ovom mar {ru tom do gra da ima 23 ki lo me tra. Kao iden ti ~an slu ~aj, u „Pu te vi ma Sr bi je„ na vo de pri mer me sta Kr ~e din i Be {ka ko ja pri pa da ju op {ti ni In |i ja, a me {ta ni pla }a ju pu ta ri nu za ko ri {}e we auto pu ta. Ta ko je i sa me stom Ku zmin ko je pri pa da op {ti ni Srem ska Mi tro vi ca, a kod svih na ve de nih na se qa po sto je al ter na tiv ni put ni prav -

ci ko ji ne pod ra zu me va ju pla }a we na kna de za ko ri {}e we pu ta. Ko viq ~a ni za me ra ju i {to ih ni ko ni je oba ve stio o po sta vqa wu na plat ne ram pe, ve} su o sve mu sa zna li kad su pri me ti li ra do ve. Iz „Pu te va Sr bi je„ po ru ~u ju da kad pri pre me za us po sta vqa we za tvo re nog si ste ma na pla te pu ta ri ne bu du u za vr {noj fa zi, oba ve sti }e pre ko me di ja Ko viq ~a ne da na plat na sta ni ca po ~i we s ra dom Ina ~e, kad je re~ o ra do vi ma, no vi nad vo `wak je u za vr {noj fa zi, , u to ku su ra do vi oko na plat nih tra ka, kon struk ci ja nad stre {ni ce je po sta vqe na, uprav na zgra da se ra di, a pri la zi na plat noj sta ni ci ni su za vr {e ni. D. Igwi}

Ak ci ja za Dru {tve ni cen tar Po kre ta ~i ini ci ja ti ve za stva ra we Dru {tve nog cen tra u No vom Sa du po zi va ju su gra |a ne da im se da nas u pod ne pri dru `e u ak ci ji, a oni ko ji `e le da po mog nu, tre ba da po ne su „sr ce, me tlu i do bru vo qu” i da do |u is pred ka sar ne dr Ar ~i bald Rajs u Fu to {koj uli ci. Ini ci ja ti vu za osni va we Dru {tve nog cen tra po kre nu li su po je din ci, pred -

stav ni ci ne for mal nih gru pa i ne vla di nih or ga ni za ci ja, ko ji su ak tiv ni na po qu hu ma ni tar nog ra da, edu ka ci je, eko lo gi je i odr `i vog raz vo ja, stva ra la {tva, ak ti vi zma i mno gih dru gih obla sti. Osnov ni ciq je, ka ko ka `u, uka za ti na po tre bu za stva ra wem ta kvog cen tra ko ji bi bio kre a tiv na ci vil na zo na. A. L.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak22.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na: „Pe ra Do bri no vi}” „One stva ri” (20), Ka mer na sce na „Igraj mo ^e ho va” (16) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Pop ]i ra i pop Spi ra” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „^o ve ko va tra ge di ja” (19)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14.30), „Auto mo bi li 2” (12.45), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „Pa ra da” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.25), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (10.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20, 18), „No va go di na u Wu jor ku” (17.45, 20.10, 22.40), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol Duh” (17.30, 19.45, 22.15), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „[er lok Holms” (17.20, 20, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Iva na Vu ko vac, @eq ka Je li ~i} Ma rin ko vi}, Ve sna Za rup ski i Ve ro ni ka An tu no vi} Ma ri} iz Novog Sada, Ra do sla va An |el ko vi} i Sla vi ca Te ki} iz Ba~kog Jarka, Mi la na Ra di sa vqe vi} iz Futoga i Sa wa Vu jo vi} iz \ur|eva, DE^AKE: Ma ri ja Pla~ ki}, Da ni je la Mi lu ti no vi}, Ma ja Ili}, Isi do ra Te pav ~e vi}, Ma ri ja Pa vlo vi}, San dra Stoj kov, Ra na Mar ti nov i Ma ja Kra vi} iz Novog Sada, Ja smi na Se dlak iz Kelebije, Mi li ca Kri~ ko vi} iz Ba~ke Palanke i Mi le na Ni ko li} iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Imre Ile{a Tot (1926) u 12.45 sati i Nenad Radivoja Vin|anovi} (1965) u 13.30 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Du{an Branislava ^erni} (1955) u 13 sati.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ У КАЊИЖИ РЕШИЛИ ДА ШТЕДЕ

Сунце греје старост

Уручивање уговора о послу

НАПОРИ АЛИБУНАРСКЕ ОПШТИНЕ У ЗАПОШЉАВАЊУ

Нова места за приправнике и раднике

АЛИБУНАР: Oпштина Алибунар спада у групу економски неразвијених општина, али локална самоуправа се труди да, колико-толико, створи услове за отварање нових радних места. Минуле јесени 15 високошколаца и са средњом стручном спремом добило је прилику за обављање приправничког стажа у општинској управи Алибунара. Они имају месечну надокнаду и шансу да стекну радно искуство од годину дана. Председник Општинског савета за запошљавање Саша Цветковић је саопштио да су на реду предузећа и установе чији је оснивач општина, да на сличан начин запосле приправнике. На овај начин приправнички стаж ће обавити 52 приправника. У локалној самоуправи рачунају да ће

због одласка у пензију старијих колега многи од оних који су на стажирању добити стално радно место, али радно искуство ће им помоћи да конкуришу у фирмама где се обавезно тражи радно искуство. Заједнички програм Националне службе за запошљавање и алибунарске општине окончна је ових дана потписивањем уговора између општине појединаца и послодаваца који су конкурисали на средства за самозапошљавање код НЗС. Уговоре је уручио председник општине Душан Јовановић. У оквиру овог програма посао је обезбеђен за 13 лица, а за њихово запошљавање власници радњи су добили по 250 хиљада динара по једном запосленом. Р. Јовановић

И наметање воље је насиље

ЧУРУГ: Од школе као институције очекује се да помаже у спречавању насиља, посебно над децом, рекла је отварајући трибину о породичном насиљу, Светлана Рајић директорка ОШ „Ђура Јакшић” у Чуругу. Школски психолог Рената Петрић говорила је о врстама насиља, статистичким подацима, те је објаснила да у школи постоји тим који се бави овом темом и покушава да помогне у случајевима који су познати у школи. Патронажна медицинска сестра Дома здравља у Жабљу Јадранка Шолић је рекла да се медицински радници углавном срећу са последицама насиља, повредама, али да тек када злостављана особа да пристанак могу да обавесте надлежне односно СУП. Социјална радница

из Жабља Стоја Регодић каже да они углавном раде на санацији пријављених случајева, а не раде на превенцији. Она је навела да сада суд реагује и изриче казнене мере виновницима насиља. Полиција долази по пријави и ако постоје докази, случај прослеђују тужилаштву и суду. Дела насиља су оквалификована као кривична па следује казна затвора за починиоце, појаснио је инспектор МУП Милорад Киселички. Вероучитељ у овој школи Зоран Регодић упозорио је да греше људи који као старији намећу своју вољу и млађима и старијима, што је својеврсно насиље. Сваког треба гледати као личност и помоћи да се иста пронађе у човеку, подсетио је Регодић. Л. К.

КАЊИЖА: У Геронтолошком центру у Кањижи за ову грејну сезону започео акцију смањења трошкова, који су изузетно велики, па су учешћем на покрајинским конкурсима обезбеђена средства да се на два објекта инсталирају соларни панели и користи сунчева енергија. Директор Геронтолошког центра Кањижа Владимир Хајдер каже да је на оба објекта постављено по десет плоча, чије коришћење ће донети уштеде. Врендост улагања је три милиона динара. - Почетне анализе након постављања соларних колектора охрабрило нас је да смо учинили праву ствар - каже Хајдер. - Ово је само почетак наших активности да смањимо трошкове утрошка земног гаса за грејање објеката и коришћење санитарне топле воде за купање и одржавање хигијене корисника. Задовољни смо сарадњом са извођачима радова, а средства је обезбедио Покрајински секретаријат за здрав-

Соларни панели на крову Геронтолошког центра у Кањижи

ство, социјалну политику и демографију АП Војводине. Капацитет Геронтолошког центра је 95 корисника, од којих је тренутна попуњеност 90 одсто. У уличном делу објекта у Алеји кестенова су 20 корисника везаних за постељу, а солар-

ОБЕЛЕЖЕНЕ ДВЕ ГОДИНЕ ОД ПОЧЕТКА ГРАДЊЕ АКВА-ПАРКА У БАЧКОМ ПЕТРОВЦУ

Први купачи већ на пролеће

НОВИ САД: У Влади Војводине јуче је одржана презентација завршене прве фазе изградње аква-парка у Бачком Петровцу којој су присуствовали покрајински секретар за рад и запошљавање Мирослав Васин, републички посланик Павел Марчок, покрајински посланик Јан Бухаш и Јан Бртка, директор „Аква-терм инвеста“, предузећа које са партнерима из Словачке, води ову инвестицију, вредну укупно 20 милиона евра. Према речима Јана Бртке, комплетно је завршена прва фаза „Петроленда„, што подразумева све летње базене и садржаје на отвореном. - Сви тобогани, релакс базен, базен са таласима, брзаци и комплетна спољна инфраструктура на 8,5 хектара је спремна и

у функцији. С обзиром на то да је у свим базенима термална вода, надамо се да ћемо прве посетиоце имати и пре почетка летње сезоне. Истовремено са отварањем прве фазе, упоредо ћемо радити на изградњи друге, која подразумева доградњу олимпијског базена, бунгалова и комплетног затвореног дела, док смо у трећој фази предвидели изградњу хотелског смештаја и тада ће наша понуда бити комплетна, а „Петроленд„ ће постати највећи аква-парк у Европи - каже Јан Бртка. Према његовим речима, велики допринос рекордној брзини извођења радова и добијања дозвола, много је допринела подршка свих нивоа власти, од локалне самоуправе и покрајинске администрације, до републичких органа.

„Корзо фест” на фотографијама ЗРЕЊАНИН: Удружење грађана “Корзо фест”, град Зрењанин и Народни музеј организују изложбу фотографија “Корзо фест 2011”, која је свечано отворена јуче у поменутој установи културе. Изложба обухвата фотографије аутора Владете Милојевића и Ане Панџић, са пратећим текстовима, који указују на мотиве, значај и чињенице везане за јунски “Корзо фест”. Циљ ове изложбе је представљање учесника, разноврсности програма, њихове посећено-

сти, структуре посетилаца, занимљивости и доживљаја који су забележени оком аутора фотографија. Пилот - пројекат “Корзо фест” реализован је од 6. јуна до 1. јула, са циљем да се оживи главна зрењанинска улица. У току 20 радних дана 300 извођача из Зрењанина, других градова Србије и Италије, унело је нови дух и квалитет у културни живот срца Баната, на задовољство хиљада грађана који су препознали и поздравили идеју ове манифестације. Ж. Б.

„ГУСЛЕ” СЛАВЕ 135 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА

Пета карта бесплатна

КИКИНДА: Прави спектакл, до сада највећи концерт који је икада организовало Академско

друштво за неговање музике „Гусле” из Кикинде, одржаће се сутра. Повод је 135 година постојања, а наступиће све секције. - Биће и до 500 учесника, а наступају играчке групе од предшколаца до ветерана, као и припремни ансамбли, извођачки ансамбли, тамбурашки оркестар, велики народни оркестар, дечји хор, солисти, женска певачка група, мушка певачка група и сви остали - каже уметнички руководилац у „Гуслама” Игор Попов. Скоро половина програма биће премијерно изведена. Новине су нарочито уведене у делу где ће наступати најмлађи. Концерт ће трајати два сата, а како исти-

ни колектори су инсталирани и на делу објекту у дворишту где је 34 корисника, тако да ће се у овам делу Геронтолошког центра осетно смањити потрошња гаса. Објекат стационара који излази на Позоришну улицу нијобухваћен овим улагањем, а

директор Хајдер најављује да је у плану да се то учини у наредној години. Оскар Шереги из фирме „Термо-гас Шереги соларни системи„ из Сенте која је постављала десет соларних панела од 25 квадратних метара на крову зграде за обезбеђење топле воде, објашњава да је у таванском делу монтиран резервоар запремине два пута по хиљаду литара и управљачка јединица. - Модеран систем који је инсталиран обезбедиће уштеду енергије на два нивоа, јер ће бити испомоћ у грејању и за коришћење санитарне воде. Верујем да ће за грејну сезону коришћењем соларне енергије бити око 20 одсто уштеде која може достићи преко 30 одсто, што зависи од зиме, а осим тога преко целе године обезбеђује бесплатну топлу санитарну воду. Финансијски ова инвестиција је исплатива за шест до седам година, а њен век је 30 до 40 година - каже Оскар Шереги. М. Митровић

че Игор Попов, сат времена резервисан је за игре, песме и обичаје Војводине, а други део је посвећен програму из Босне и уже Србије. За све посетиоце организатори су припремили и мали поклон. - Сви присутни добиће књижицу у којој се налази опис програма, редослед наступа, уз објашњење одакле долази обичај или игра и како је настала – објашњава Игор Попов. Карте, по цени од 150 динара, продају се у просторијама „Гусала”,Уз купљене четири, пета карта је бесплатна. Покровитељи концерта су општина Кикинда и Покрајински секретаријат за културу. А. Ђ.

- У првој фази, аква-парк ће запослити око 130 људи, а по завршетку свих фаза, имаће око 500 запослених и због тога је Влада Војводине подржала овај пројекат још док је био у фази идеје. Још је важније то што ће „Петроленд„ знатно променити слику, не само Бачког Петровца, већ и овог дела Војводине, као туристички центар са регионалним значајем - рекао је Мирослав Васин, који је истовремено похвалио инвеститора за постигнуте резултате у року од само две године, када је цела прича била само на папиру.

Према речима Јана Бохуша, покрајинског посланика из Бачког Петровца, историја развоја овог места дефинитивно ће моћи да се подели на период пре и након изградње аква-парка. - Резултати ове инвестиције тек ће се наредних година осетити у Бачком Петровцу, где се тренутно раде едукације заинтересованих да направе корист од аква-парка. С обзиром на атрактивност и капацитет „Петроленда„од десетак хиљада купача, сигурно ћемо свакодневно у Бачком Петровцу имати велики број гостију из целог региона. Један део посетилаца сигурно ће бити заинтересован и за смештај и вишедневни боравак, па се и у томе види шанса локалног становништва да заради - рекао је Бохуш. Н. Перковић

Божићна приредба БЕЧЕЈ: Поводом предстојећих празника, у ОШ „Север Ђуркић” ће данас имати „Божићну приредбу“ од 18 сати. Посетиоци ће имати прилику да чују шта су припремили ученици виших разреда на наставним језицима у школи,

српском, мађарском, енглеском и немачком. Сутра од 9.30 сати у Градском позоришту Бечеј драмска секција ове школе одржаће представу „Нека ми још неко каже како бајке не постоје”, коју је с децом припремила на-

ставница Смиљка Софреновић. Одмах после представе на сцену ће изаћи даровита деца нижих разреда и учествовати надметању „Ја имам таленат”, док ће деца виших разреда такву активност имати у подне у школи. В. Ј.

ТЕМЕРИН: Општина Темерин, Туристичка организација општине и Актив жена Бачки Јарак, у сарадњи са дечјом установом и основним школама, припремају богат програм Божичних свечаности у Темерину, испред етно-сувенарнице. Центар града је свечано украшен, а снежне падавине које се најављују, употпуниле би зимску идилу. Сутра у 14

часова отвориће се изложба ручно рађених производа и сувенира и украсити новогодишња јелка. У 17 часова у сали биоскопа биће одржана представа за децу „Новогодишња ноћ“, Драмске радионице „Цврчак“. Дружење са Деда Мразом наставља се уз чај, кестен и кувано вино. - Петог јануара, такође испред етно сувенарнице пред-

ставићемо божићне обичаје (коринђање), и презентовати изложбу и дегустацију традиционалних јела. Чланови Коњичког клуба Витез припремиће за најмлађе фијакере или саонице, зависно од временских услова – истиче директор Туристичке организације општине Темерин Зоран Говедарица. М. М.

Све спремно за славље

~etvrtak22.decembar2011.

vojvodinA

c m y

dnevnik

ЦЕНТАР ЗА ДИЈАЛИЗУ УСКОРО ПОЧИЊЕ ДА РАДИ

Лакше лечење за 17 болесника

Подела пакетића у Алибунару

ХУМАНИТАРЦИ „ТАБИТЕ” У АКЦИЈИ

Први пакетићи ромској деци АЛИБУНАР: Ових дана хуманитарна организација „Табита” из Новог Сада у акцији Баптистичке цркве и невладине организације „Ромска снага” из Иланџе организовала је поделу новогодишњих пакетића деци из сеоских средина алибунарске општине. Општина је помогла обезбеђењем превоза поклона до села овог краја. Координаторка за ромска питања у овој општини Драгица Новаков рекла је да је од укупног броја поклона за децу ове општине издвојено 300 пакетића за децу из ромских породица. Пакетићи су већ подељени деци у Селеушу, Добрици, Иланџи, у Алибу-

нару, Локвама, а наредних дана се иде у остала села. Свештеник Баптистичке цркве Трајан Марковићан је рекао да су новогодишњи пакетићи за децу из Србије дар деце из западноевропских земаља која су из својих џепараца издвојили средства за набавку поклона и тиме пожелели да поделе радост за новогодишње и божићне празнике са децом из ових крајева. Ових дана у школама и дечијим вртићима следе приредбе са поделом новогодишњих пакетића свој деци, а Баптистичка црква је овим прва приредила радост ромској и осталој деци за предстојеће празничне дане. Р. Јовановић

Сарадњом против насиља над женама

НОВИ БЕЧЕЈ: На иницијативу Удружења Ромкиња Нови Бечеј и СОС телефона на језицима националних мањина, у Новом Бечеју је потписан споразум са Центром за социјални рад општине Нови Бечеј, Полицијском управом и Домом здравља Нови Бечеј, о сарадњи и поступању са женама из маргинализованих група, које су изложене насиљу. Сарадње међу институцијама, које су потписале овај документ, било је и раније, али је сада оснажена заједничком жељом да се уочени проблеми злостављањa запажају, а онда и ефикасно решавају. М. К.

СТАРА ПАЗОВА: Још пре пет година је Влада Италије обезбедила 15 апарата за дијализу за Дом здравља „Др Јован Јовановић Змај” у Старој Пазови. Тада је започета адаптација објекта на почетку Доситејеве улице, али Центар за дијализу у Старој Пазови још није отворен. Како је ових дана најавио директор Дома здравља др Жељко Катић, Центар за дијализу би ускоро требало да почне да ради, што ће значајно олакшати лечење 17 болесника колико тренутно, свакодневно, из старопазовачке општине путује на дијализу више од 50 километара у Сремску Митровицу. - Тенденција је да Центар за дијализу у Старој Пазови постане регионални, то јест да пружи услуге пацијентима и из општина Инђија и Пећинци. Ову врсту здравствене услуге својим пацијентима Дом здравља „Др Јован Јовановић Змај” би пружио и раније, али је било неопходно извршити неке измене у односу на првобитни пројекат. Центри за дијализу у болницама се ослањају на већ постојеће водоводне и електромреже, а у Пазови је било неопходно урадити нови хидрант до улице. Обезбеђене су

Центар за дијализу у Старој Пазови

рампе за инвалидна лица - истиче директор Дома здравља, уз објашњење да је сва документација спремна и да ће Центар за дија-

лизу почети да ради чим буде потписан уговор са Републичким заводом за здравствено осигурање. - У припреми за отварање Центра за дијализу извршене су и све припреме кадрова, јер ће у Центру бити два лекара, осам медицинских сестара и два техничара. Они су од маја били на обуци у КБЦ Земун објашњава главна сестра Дома здравља Слађана Грујић, посебно поносна што су медицинске сестре које ће радити у новом Центру за дијализу у Старој Пазови су почетком децембра добиле сертификат о завршеној школи дијализе у КБЦ Звездара у Београду. А. Мали

ПРВА ФАЗА ВЕЛИКОГ ПРОЈЕКТА ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У СОМБОРУ

Рестаурирано пет слика минхенских ђака

СОМБОР: Градски Музеј у Сомбору представио је у уторак увече резултате прве фазе обимног пројекта рестаурације и конзервације слика у свом фундусу, дела ђака такозване “Минхенске школе”. Овај пројекат, чији су технички део извели стручњаци Централног Института за конзервацију у Београду, подржали су републичко Министарство културе, информисања и информационог друштва, Покрајински секретаријат за културу, Град Сомбор, Аустријски културни форум Београд, амбасада Савезне Републике Немачке и Италијански Високи институт за конверзацију и рестаурацију - ИСЦР у Београду. Пројекат да се слике ђака Минхенске школе из Градског музеја у Сомбору, рестаурирају, конзервирају и изложе је веома значајан не само у смислу заштите музејског материјала, него и због мултинационалног и мултикултуралног карактера средине и свих специфичности које приказано време носи. Сарадњом и умрежавањем између институција и држава у региону, олакшава се истраживање уметничких миграција, што даје посебност овом пројекту.

- После ове прве фазе, практично бисмо следеће године ушли у једну нову и наставили са реализацијом пројекта док се свих двадесет слика не конзерви-

без свесрдне помоћи Централног конзерваторског института који је одрадио лавовски део посла, као и без финансијера који су помогли пројекат.

Стручни тим оформљен у септембру

ра и рестаурира по свим правилима Европске Уније – казао је директор Градског музеја Бранимир Машуловић, на изложби једне слике Шандора Њилашија и четири платна Петера Калмана, првих пет рестаурисаних и конзервираних слика, наглашавајући да целог пројекта не би било

Директорица Централног институте за конзервацију, проф. др Мила Поповић Живановић објаснила је да је цео посао урађен уз тесну сарадњу са Високим институтом за конзервацију у Риму уз више него озбиљну материјалну помоћ Владе Италије, која је помогла да се преко савремене

опреме и кроз озбиљан едукативни програм омогући да се висок ниво квалитета конзервације данас примењује и у Србији. Како је Поповић-Живановићева навела, слике из сомборског музеја су један од првих примера успешне примене нове опреме и новостечених знања Института којем је званични оснивач српско Министарство културе и уједно најавила даљу сарадњу са сомборским музеалцима кроз формирање огледних модела депоа у којима се чувају најосетљивији предмети у које спадају органски материјали као што су слике. - Ових пет слика су резултат првог заједничког рада тима који је оформљен почетком септембра када су слике стигле у Институт, који је први пут применио своја искуства претходна и нова знања - објаснила је мр Вања Јовановић.- Све фазе и сви третмани спроведени су најквалитетнијом опремом и материјалима који се у овом тренутку могу наћи на светском тржишту, на чему је радио сигурно најмлађи тим конзерватора у Србији.- казала је Јовановићева. М. Миљеновић

Огрев за 28 по ро ди ца ВР БАС: Према конкурсу који је расписао Комесеријат за избеглице општине Врбас за 28 породица са територије ове општи-

Нови Бечеј најхуманија средина НОВИ БЕЧЕЈ: На последњој овогодишњој акцији окупљања добровољних давалаца крви у Новом Бечеју, окупило се 169 најхуманијих Новобечејаца. Крв је дало 155 добровољних давалаца, међу којима је било шеторо младих који су први пут дали драгоцену течност. Екипе Службе за трансфузију крви из Зрењанина, до краја године, радиће још у Бочару 27. и у Куману 28. децембра. У погледу броја добровољних да-

валаца крви, општина Нови Бечеј већ годима предњачи међу општинама у средњем Банату. Захваљући ангажовању многобројних сарадника и промотера, лане је остварено више од пет одсто давања крви у односу на број становника. Тако се и општина Нови Бечеј нашла међу једанаест најхуманијих војвођанских општина и добила Златну плакету и ласкаво признање „Најхуманија средина“. М. К.

Комуналци спремни за зиму

АПАТИН: Комуналне службе у Апатину су се благовремено припремилe за снег, којег метеоролози најављују ових дана. За потребе одржавања путева у апатинској општини набављено је 200 тона соли, која се већ налази у складишту Јавног комуналног предузећа „Наш дом“. - Саобраћајнице ћемо посипати само сољу не и са ризлом, која штети цевима атмосфeрске канализације, као и на путевима. Набављене су уобичајене количине

соли, а уколико буде потребно још, неће бити проблема, јер су и за ту сврху предвиђена средства.Обавили смо и ремонт на две комплетне машинске гарнитуре за чишћење снега, као и на мањим возилима за потребе уских улица и паркинга - рекао је задужен за зимску службу ЈКП „Наш дом“ Миле Глумац. Током зиме у Апатину ће бити ангаживано 18 комуналаца у сменама за чишћење снега. Ј. П.

Радмила Мусић

не обезбеђен је огрев за зиму. Право да учествују на овом конкурсу имале су породице избе-

глих и интерно расељених лица које тренутно бораве на територији врбаске општине. - На конкурс се пријавило 28 породица и увидом у документацију Комисија је констатовала да сви пријавлељени кандидати испуњавају услове тако да смо донели одлуку да све породице које су конкурисале добију помоћ у огреву. Од тих 28 породица, 13 породица су расељена лица са Косова и Метохије, док су 15 породица избегла и прогнана лица са простора бивше Југославије – рекла је председница Комисије за избегла и расељена лица у општини Врбас Рад ми ла Му сић и најавила да ће за време новогодишњих празника свим породицама бити испоручено на кућну адресу по 2,5 кубика огревног дрвета. М. Кк.

Бо јан ке нај мла ђи ма

КИ КИН ДА: Полицајци из Интернационалне полицијске асоцијације Србије, Регија Кикинда, посетили су јуче малишане у кикиндском Вртићу „Полетарац” и даровали им бојанке, у којима је приказано како правилно треба да се понашају у саобраћају. Потпредседник ИПА Србије и председник ИПА Регије Ки-

кинде Дра ги ша Пи ли по вић истакао је да је ово први пут да Асоцијација учествује у оваквом програму, а захваљујући подршци Општине Кикинда и Полицијској управи Кикинда. Подељено је 300 бојанки, а очекује се да се после празника доштампа још. План је да ова акција постане традиција. А. Ђ.

Ху ма ни тар на жур ка ЧУ РУГ: У организацији омладине Чуруга, у кафеу „Стефанел” сутра ће бити организована Хуманитарна журка са које ће сва новчана средства бити уплаћена као помоћ за лечење Мла де на Бо го је ви ћа из Ђурђева. Младен је задобио тешке повреде у саобраћајној не срећи у Чуру-

гу,13. јануара ове године. Улаз на журку је слободан али ће бити постављена кутија у коју ће посетиоци убацити прилог, такође и сав приход од продатог пића ће бити уплаћен као помоћ . С поруком „Вреди се борити” млади Чуруга позивају све да им се придруже на журци у петак у 21 сат.

DRU[TVO

DneVnik

SINDIKATI PROSVETARA GUBE STRPQEWE

Po jubilarne nagrade dogodine na sud Ma da u lo kal ne sa mo u pra ve, op {ti ne i gra do ve zbog no vih za kon skih re {e wa sti `e vi {e nov ca, mno ge jo{ uvek ni su pro svet nim rad ni ci ma is pla ti le ju bi lar ne na gra de ni za ovu, ni za mi nu le dve go di ne. Zbog to ga je gra do na ~el ni ci ma i pred sed ni ci ma op {ti na pre vi {e od me sec da na i Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na upu ti la do pis s de taq nim uput stvi ma o na ~i nu is pla te ovih na gra da i nov cu za wi ho vu is pla tu, i s pre po ru kom da, uko li ko ima ju pro ble ma u to me, po mo} po tra `e od Mi ni star stva fi nan si ja. Ove ne de qe Mi ni star stvo pro sve te je po no vo pod se ti lo lo kal ne vla sti na wi ho vu oba ve zu da do kra ja go di ne is pla te ju bi -

lar ne na gra de za 2000, 2010. i 2011. go di nu. – Dok po je di ne op {ti ne re dov no iz mi ru ju ove za ko nom utvr |e ne oba ve ze, dru ge na raz li ~i te na ~i ne po ku {a va ju da op stru i{ u za kon i da od lo è kraj wi utvr |e ni rok za jo{ tri, od no sno {est, pa ~ak i de vet me se ci, ~i me bes po treb no iri ti ra ju za po sle ne ko je ve} iz da je str pqe we i ko ji }e, sa svim si gur no, po sle no vo go di {wih pra zni ka kre nu ti u ne ku ak ci ju, bi lo da je to pro test ili utu è we, jer je svi ma ja sno da lo kal ne sa mo u pra ve ima ju nov ca za ovu na me nu, ali ne è le i da je iz mi re – ka è ge ne ral ni se kre tar Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Zdrav ko Ko va~. – Na ro ~i to

nas iri ti ra to {to }e po osno vu iz me we nog Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va one do bi ti do dat nih ~e tr de se tak mi li jar di di na ra, a ako je od pri me ne ovog za ko na u lo kal ne bu xe te pri speo sra zmer ni deo za tri me se ca, ja sno je da je i sam taj deo go to vo de se to stru ko ve }i od ukup nog iz no sa ju bi lar nih na gra da, ko ji iz no si tek 1,2 mi li jar du di na ra. Po re ~i ma Zdrav ka Ko va ~a, ne ki sin di ka ti ipak su pri sta li na to da pri hva te i ma we od ono ga {to im Za kon obez be |u je, ali sin di kat ko ji on pred sta vqa od bi }e sve spo ra zu me lo kal nih sa mo u pra va ko je rok za is pla tu ju bi lar nih na gra da `e le da pre ba ce na sle de }u go di nu,

kao {to su, na pri mer, ve} pred lo ì le lo kal ne sa mo u pra ve u Som bo ru i Su bo ti ci. – Svo jim ~la no vi ma }e mo pru ì ti svu prav nu i dru gu po mo} u ostva ri va wu ovog pra va pu tem su da – ka è Zdrav ko Ko va~. – Lo kal ne sa mo u pra ve tre ba da ima ju u vi du da }e, ma kar nam spo ro ve vo di li advo kat ski pri prav ni ci, li stom iz gu bi ti i ti me iz lo ì ti {ko le ne sa mo is pla ti ju bi lar nih na gra da, za te znih ka ma ta i sud skih tro {ko va ve} i bes po treb noj blo ka di iona ko pre su {e nih {kol skih ra ~u na. U sva kom slu ~a ju, Sin di kat ne ma na me ru da po pu sti jer bi ti me am ne sti rao lo kal ne sa mo u pra ve da i da qe kr {e za kon. D. Deve~erski

U VRTI]U PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOST” U ^OKI

Deca uzalud ~ekala Deda Mraza De cu i ve }i nu ro di te qa u ô ki iz da lo je str pqe we pre kju ~e pre pod ne u i{ ~e ki va wu da im De da Mraz po de li pra zni~ ne pa ke ti }e uo~i bo ì} nih i no vo go di {wih pra zni ka. Po {to se De da Mraz u dru {tvu di rek tor ke Pred {kol ske usta no ve „Ra dost” Ga qi ne Bu gar ski i dvo je de ce pre du go za dr ào u vo `wi fi ja ke rom obi la ze }i ô ku, vas pi ta ~i ce su pro mr zlu de cu uve le u zgra du vr ti }a „Du ga” i po de li le im pa ke ti }e ko je su wi ho vi ro di te qi do pla }i va li po 500 di na ra. O~i to da je za {kri pa lo u or ga ni za ci ji do ~e ka De da Mra za i de ci je us kra }e na ra dost da po zim skom da nu u sne `nom am bi jen tu is pred vr ti }a „Du ga” do ~a ka ju baj ko vi tu li~ nost da im uru ~i po klon-pa ke ti }e. De cu su iz fi skul tur ne sa le, gde je za wih upri li ~e na po zo ri {na pred sta va, vas pi ta ~i ce iz ve le pred vr ti} da do ~a ka ju De da Mra za. ê ka we fi ja ke ra s De da Mra zom se odu ì lo po zim skom da nu, a i ka da se po ja vio, po jed noj ver zi ji do ga |a ja ko ju pre do ~a va ju ne za do voq ni i raz o ~a ra ni ro di te qi, de ca su ma ha la De da Mra zu, di rek tor ki i ko ~i ja {u, pro du ìo je da qe. De da Mraz je za ovu pri li ku an ga ò van iz Sen te, a fi ja ker do je zdio iz Osto ji }e va. – Sra mo ta je {ta ra de na {oj de ci i na ma! – ka è ozlo je| ni ro di -

teq. – Zar i naj ra do sni ji tre nu tak tre ba da nam pre sed ne? Ni sam `a lio da odvo jim no vac da de te do bi je pa ke ti} u vr ti }u, a ume sto da ku }i ode mo ra do sni, de te je bi lo upla ka no s pa ke ti }em ko ji mu je ume sto De da Mra za da la vas pi ta ~i ca.

ke ti} wi ho vom de te tu. Ka da su po ~e la ne go do va wa, vi dev {i da je fi ja ker s di rek tor kom i De da Mra zom pro {ao pa ni ka ko da se vra ti, uve li smo de cu u zgra du vr ti }a i po de li li im pa ke ti }e – pri ~a jed na vas pi ta ~i ca, na po mi wu }i da je di rek tor ka bi la qu ta

Iz ne ve re na o~e ki va wa ma li {a na

Vas pi ta ~i ca ma, na vod no, ni je bio po znat „sce na rio” ko ji je pred vi de la di rek tor ka usta no ve. Re ~e no im je da po sle pred sta ve s de com iza |u is pred vr ti }a. A ta mo se De da Mraz i{ ~e ki vao vi {e od 40 mi nu ta. – De ca su po sta la ne str pqi va jer su oze bla ~e ka ju }i na hlad no }i i sne gu, a ~e ka li su i ro di te qi da svo jim fo to a pa ra ti ma ove ko ve ~e ka da De da Mraz uru ~u je pa -

ka da se vra ti la zbog to ga {to su de ca ve} oti {la ne sa ~e kav {i po de lu pa ke ti }a, a da je na pi ta we zbog ~e ga ih ni je ta ko du go bi lo od go vo ri la da su na pra vi li „ve li ki krug” vo ze }i se fi ja ke rom uli ca ma ^o ke. Di rek tor ka Ga qi na Bu gar ski, pak, tvr di da se fi ja ker ipak za u sta vqao, te da je vo `wu s wi ma na sta vi lo i dvo je de ce, a da su ta da ro di te qi ma re kli da }e obi }i

je dan krug oko lo kroz ô ku i ta da po de li ti pa ke ti }e. Di rek tor ka za na{ list ka è da je uju tro od osam pr vo bi lo pred vi |e no fo to gra fi sa we s De da Mra zom, za sat ka sni je za ka za na je po zo ri {na pred sta va „Le te, le te pa hu qe” u iz ved bi glu ma ca De~ jeg po zo ri {ta iz Su bo ti ce i da je za de set sa ti is pred vr ti }a za ka zan do ~ek De da Mra za s po de lom pa ke ti }a. Ona ob ja {wa va da je pro blem is kr sao i {to pa ke ti }i ni su do sta vqe ni na vre me, pret hod nog da na ume sto na dan po de le, pre va qu ju }i pro pust na {e fi cu ra ~u no vod stva. – Ro di te qi su do {li ma lo ra ni je pa su ~e ka li oko 45 mi nu ta. Tre ba lo je sve da bu de ve o ma le po, me |u tim, glav na vas pi ta ~i ca je re kla da se pa ke ti }i br zo po de le da bi de ca mo gla i}i ku }i. Pri li kom do la ska fi ja ke ra uze la sam dvo je de ce kod nas, osta li je tre ba lo da nas sa ~e ka ju, {to sam i re kla ro di te qi ma. Ka da smo se vra ti li fi ja ke rom, sko ro svi su se ve} raz i {li, a pa ke ti }i su bi li po de qe ni, {to mi slim da ni je u re du. Po sle smo bi li po zva ni u Ra dio „Maks” da is pri ~a ju svo je uti ske o vo `wu u dru {tvu De da Mra za. Ne znam ko je u sve mu ovom po gre {io, ali ni ko ni je ni {ta lo {e mi slio – ka è di rek tor ka Ga qi na Bu gar ski. M. Mitrovi}

TIM DAJANE MILO[EV U FINALU HUMANITARNE EMISIJE

Na korak do ispuwewa snova Tim {e sto go di {we Da ja ne Mi lo {ev iz Zre wa ni na, obo le le od te {kog o{te }e wa mo zga, u{ao je u fi na le emi si je “[ou sno va”, ko ja se emi tu je na Te le vi zi ji “Pink” i u ko joj se tak mi ~a ri, kroz ples i pe smu, bo re za {to bo qe oce ne stru~ nog `i ri ja i na klo nost gle da la ca. ^la no vi eki pe, ko ju ~i ne Da ja nin otac Dar ko Mi lo {ev i pe va ~i ce Oqa Kar le u {a i Dar ja Si mi}, po be dom bi obo le loj de voj ~i ci obez be di li no vac za ope ra ci ju ko ja bi, na da ju se ro di te qi, bi la i is pu we we `i vot nog sna: da

wi ho va }er ka ko na~ no pro go vo ri i pro ho da. Jer, pa re bi omo gu }i le Da ja ni da ode u Be~, na im plan ta ci ju ma ti~ nih }e li ja, a po tom i na re ha bi li ta ci ju. Da ja na da nas ne ho da, ne go vo ri i o{te }en joj je o~ ni `i vac. – Ka da me je Dar ja Si mi} po zva la i re kla da nas je pri ja vi la za u~e {}e u emi si ji “[ou sno va”, mo ram pri zna ti da ni sam ve ro va la da }e nas or ga ni za to ri po zva ti. Usko ro je usle dio i Dar jin po ziv, u ko jem nas je oba ve sti la da }e Da ja na ima ti svoj tim. Sve mi je to

de lo va lo ne ve ro vat no. Bi la sam sre} na, uz bu |e na, ali i zbu we na. De lo va lo mi je kao da sa wam – pri ~a za “Dnev nik” Da ja ni na maj ka Alek san dra Mi lo {ev, i do da je da su ~la no vi ti ma da li sve od se be da na stu pe do ve du do sa vr {en stva. U~e {}e u emi si ji “[ou sno va”, is ti ~e ona, mno go joj zna ~i jer je to je dan ve li ki ko rak ka ostva re wu sna Mi lo {e vih, a to je da vi de Da ja nu ka ko pra vi pr ve ko ra ke i ~u ju we ne pr ve re ~i. – Da ja nin tim nas je do veo do po lu fi na la, ali na pu bli ci je da od -

lu ~i ko ja }e od dve eki pe za u ze ti pr vo me sto. Sma tram da je i jed no i dru go ja ko ve li ki uspeh. Na rav no, na dam se po be di, ali ne }u bi ti raz o ~a ra na ni ako je ne bu de. Za hva li la bih se mno go svim qu di ma ko ji nas po dr `a va ju, gla sa ju, na vi ja ju za nas... – po ru ~u je Alek san dra. Ona po zi va ~i ta o ce “Dnev ni ka” da gla sa ju za Da ja nin tim ta ko {to }e uku ca ti broj 2 i po sla ti po ru ku na broj te le fo na 6060. Broj po ru ka je neo gra ni ~en i gla sa we tra je dok se u ne de qu uve ~e, u emi si ji, ne ob ja vi da je kraj. @. Balaban

NOVI KOMANDANT RE^NE FLOTILE: Pukovnik Andrija Andri} je novi komandant Re~ne flotile Vojske Srbije. Primopredaja du`nosti obavqena je ju~e u novosadskoj kasarni „Aleksandar Beri}”, a pukovnik Andri} je novu du`nost primio od dosada{wem komandanta RF-a kapetana bojnog broda Neboj{e Joksimovi}a. U svojoj 20-godi{woj vojni~koj karijeri pukovnik Andri} je 16 godina slu`bovao u plovnim jedinicama, od torpednih ~amaca, raketnih ~a ma ca, ra ket nih to pov wa ~a, ra ket nih fregata, do flotile pomorskih snaga. Sve~anosti u Novom Sadu prisustvovao je novopostavqeni komandant Kopnene vojske VS general-major Milan Mojsilovi}. M. B.

~etvrtak22.decembar2011.

OD NOVE GODINE NOVI PRAVILNIK O BOLOVAWIMA

Glava boli sedam dana, a èludac 45 Uko li ko Mi ni star stvo zdra vqa po tvr di no vi pra vil nik o bo lo va wu ko ji je usvo jio Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we, ve} od No ve go di ne bi }e ta~ no pro pi sa no ko li ko pa ci jen tu da na bo lo va wa sle du je za od re |e nu bo lest ili po vre du. Na i me, uvo de se ja sna pra vi la ko jih }e le ka ri mo ra ti strikt no da se pri dr à va ju, uzi ma ju }i pri tom u ob zir go di ne i op {te sta we sva kog pa ci jen ta. Da ka ko, uko li ko pa ci jen tu u pra vil ni kom od re |e nom bro ju da na zdrav stve no sta we ne bu de bo qe, iza bra ni le kar }e mo }i da mu pro du ì bo lo va we. Ta ko se pred la è da se za bron hi tis, upa lu sred weg uha, za pa qe we be {i ke mo è do bi ti naj vi {e 14 da na bo lo va wa, za bron hi jal nu ast mu i vi ru snu upa lu plu }a 21 dan, a me sec da na za upa lu plu }a te èg ob li ka, ga stro en te ri tis, lum bo i {i ja gi ju, her pes zo ster, bak te rij sku upa lu plu }a, va ri ~e le i mo no nu kle o zu. Za opo ra vak od ope ra ci je sle pog cre va, ~i ra na è lu cu ili ope ra ci je ki le pri pa da bo lo va we od 45 da na. Isto to li ko da na bo lo va wa ima }e i da va o ci or ga na i tki va. Obo le li od spon di lo ze do bi }e naj vi {e dva me se ca po {te de. Grip }e se mo }i le ~i ti naj du è 20 da na, bo lo vi u le |i ma od de set do 60, mi gre na se dam da na, a pre lom no ge naj vi {e {est me se ci.

nog, ali vi {e ne mo è. Pra vil ni kom o bo lo va wu pred vi |e no je i da se u do mo vi ma zdra vqa for mi ra ju ma le le kar ske ko mi si je, ko je su, ina ~e, uki nu te pre ne ko li ko go di na. Wi hov za da tak je da, iako iza bra ni le kar ima pra vo da pa ci jen tu is pi {e bo lo va we do 30 da na, po sle 15 da na pri vre me ne spre ~e no sti za rad pro ce ne da li bi bo lo va we tre ba lo za kqu ~i ti ili ga na sta vi ti. Bo lo va wa du à od 30 da na odo bra va }e pr vo ste pe na zdrav stve na ko mi si ja na ~i je mi {qe we }e pa ci jen ti mo }i da se à le dru go ste pe noj ko mi si ji. Dru go ste pe na ko mi si ja mo è – jer je pra vil nik o bo lo va wi ma ne oba ve zu je – po -

ve }a ti broj da na bo lo va wa ako pro ce ni da je to neo p hod no. Ina ~e, ta~ no je da Sr bi ja ni je ima la pra vil nik o bo lo va wu, i to upra vo u go di na ma ka da se naj vi {e „bo lo va lo” i odu stvo va lo s po sla. Me |u tim, ot ka ko je sva ki od la zak na bo lo va we kod ga zda – pri vat ni ka po stao „opa snost” za o~u va we rad nog me sta, na {i rad ni ci ~ak i bo le sni idu da ra de, {to po ka zu ju i po da ci RF ZO-a ko ji po tvr |u ju da je sve ma we za po sle nih ko ri sti lo bo lo va we, pa

Strah od otkaza iskorenio zloupotrebu Strah od gu bit ka rad nog me sta prak ti~ no je is ko re nio zlo u po tre bu bo lo va wa ko ja je pro {le de ce ni je i do po lo vi ne ove bi la pri sut na u Sr bi ji. Sa da se na hra na rin ske li ste i po {te de ~e {}e od lu ~u ju oni ko ji ra de u dr `av nim fir ma ma i in sti tu ci ja ma jer je kod wih i strah da }e iz gu bi ti po sao mno go ma wi po {to im je dr `a va po slo da vac i ne prak ti ku je da ot pu {ta rad ni ke sa mo za to {to su ~e sto na bo lo va wu.

Di rek tor RF ZO-a Alek san dar Vuk sa no vi} tvr di da }e ovim ak tom ko na~ no u svim me sti ma u Sr bi ji pa ci jen ti ima ti isti broj da na za bo lo va we za od re |e nu bo lest i sa mim tim ne }e bi ti dis kri mi ni sa ni. – Z a sva ku bo lest zna }e se ko li ko da na bo lo va wa ta~ no sle di, a pri li kom iz ra de pra vil ni ka ima li smo u vi du i prak su ko ja po sto ji u ze mqa ma biv {e SFRJ, kao i ze mqa ma EU – re kao je Vuk sa no vi}, do da ju }i da }e ovim ak tom Sr bi ja za pra vo do bi ti pr vi pra vil nik o bo lo va wu. Sve gra ni ce da na po {te de ko je mo è is pi sa ti iza bra ni le kar su mak si mal ne, {to zna ~i da mo è bi ti i ma we da na bo lo va wa. Le kar ima oba ve zu da u sva kom kon kret nom slu ~a ju, uzi ma ju }i u ob zir go di ne pa ci jen ta i we go vo op {te zdrav stve no sta we, oce ni ko li ko mu je stvar no da na bo lo va wa po treb no, ali ne sme pre ma {i ti mak si ma lan broj. Mo è da ti ma we od pro pi sa -

~ak i on da ka da su bi li za i sta bo le sni. Na i me, od 2008. go di ne sma wio se broj osi gu ra ni ka ko ji su ko ri sti li bo lo va wa du à od 30 da na, a pro {le go di ne du è od to ga bo lo va lo je oko 70.000 za po sle nih. Ako se zna da ima 1,7 mi lion za po sle nih, ja sno je ko li ko se na du à, pa i kra }a, bo lo va wa rad ni ci od lu ~u ju i ko li ko im zna ~i to {to }e za sva ki iz o sta nak s po sla do bi ti pla tu 35 od sto ma wu od one ko ju bi do bi li da ra de ceo me sec. Po {to pr vi me sec bo lo va wa, do 30 da na, ide na te ret po slo dav ca, ma lo je onih srp skih ga zda ko ji bla go na klo no gle da ju na iz o sta nak rad ni ka s po sla „sa mo” za to {to su se pre hla di li i se de kod ku }e, a on mo ra da im to pla ti. Sva ko je u pro se ku bo lo vao po 50 da na, a svi za jed no od su stvo va li smo s po sla 3.517.418. Iz ka se zdrav stve nog osi gu ra wa sva kom je, to kom bo lo va wa, is pla }e no po 63.905 di na ra. Q. Male{evi}

U Vojvodini vi{e umrlih nego novoro|enih Vla da Voj vo di ne je sa op {ti la da je na te ri to ri ji Voj vo di ne 2010. go di ne bi lo 445 po ro |a ja ma we ne go 2009, kao i da je za be le èn vi sok mor ta li tet, zbog ~e ga je do {lo do pa da pri rod nog pri ra {ta ja. Ka ko se na vo di, u 2010. go di ni broj umr lih je za 10.000 bio ve }i od bro ja ì vo ro |e nih, {to je re zul ti ra lo ne ga tiv nom sto pom pri rod nog pri ra {ta ja od 5,2 pro mi la. Po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ên ge ri re kao je na sed ni ci Vla de da je u Voj vo di ni i da qe pri sut na ten den ci ja pa da na ta li te ta, i pod se tio na to da je Skup {ti na Voj vo di ne u de cem bru 2004. do ne la Pro gram de mo graf skog raz vo ja. Uz pod se }a we na to da je jed na od me ra za pre va zi la è we ne po voq ne de mo graf ske si tu a ci je i od lu ka o pra vu na ro di teq ski do da tak za pr vo de te, ên ge ri je re kao da su je do da nas do bi li ro di te qi 51.145 ro |e nih be ba i is pla }e no im je ukup no 1,53 mi lion di na ra. Ro di teq ski do da tak za pr vo de te od 30.000 di na ra do bi ja sva ka maj ka, pod uslo vom da ima pre bi va li {te na te ri to ri ji Voj vo di ne i ako se ne po sred no bri ne o de te tu. Uz to, Re pu bli ka is pla }u je ro di teq ski do da tak za pr vo de te od 31.782 di na ra, dok ve }i na lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni is pla }u je na kna du u ra spo nu od 5.000 do 50.000 di na ra.

crna hronika

~etvrtak22.decembar2011.

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i naj o {tri je je osu dio na pad ne po zna tih po ~i ni la ca na ku }u pred sed ni ka Ali jan se voj vo |an skih Ru mu na i pred sed ni ka Sa ve ta me sne za jed ni ce Jan kov Most kod Zre wa ni na Vi o e re la Be sua, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we. Ege re {i je za tra ìo br zu i sve o bu hvat nu ak ci ju po li ci je i hit no pro na la è we na pa da ~a ko ji su, oko dva sa ta po sle po no }i 19. de cem bra, pu ca li iz va tre nog oru` ja na po ro di~ nu ku }u Be sua. Pred sed nik Po kra jin ske skup {ti ne je iz ra zio po seb nu za bri nu tost zbog na vo da i sum we Be sua da je taj na pad mo ti vi san we go vom na ci o nal nom pri pad no {}u, na ve de no je u sa op {te wu. Ege re {i je po sle tog in ci den ta za tra ìo i do bio iz ve {taj Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, u ko jem se na vo di da

uvi |a jem utvr |e no da je ne po zna ti po ~i ni lac, ili vi {e wih, is pa lio ukup no de vet pro jek ti la u prav cu pro zo ra i fa sa de po ro di~ ne ku }e Be su o vih u Jan ko vom Mo stu. Ka ko je na ve de no u iz ve {ta ju, Osnov nom jav nom tu ì la {tvu u Zre wa ni nu pod ne ta je kri vi~ na pri ja va pro tiv ne po zna tog iz vr {i o ca kri vi~ nog de la iza zi va wa op {te opa sno sti, a po li cij ski slu `be ni ci pred u zi ma ju sve me re i rad we na ra sve tqa va wu svih ~i we ni ca i okol no sti tog do ga |a ja, kao i na pro na la è wu iz vr {i o ca. Ege re {i je po dr ào zah te ve Na ci o nal nog sa ve ta ru mun ske na ci o nal ne ma wi ne, ko ji ma je od nad le `nih dr àv nih or ga na za tra è no da pri me ne za kon, pro na |u i ka zne vi nov ni ke tog gnu snog ~i na i ti me spre ~e, ka ko se na vo di u pi smu Na ci o nal nog sa ve ta, si tu a ci je ko je bi mo gle do ve sti do po gor {a wa me |u na ci o nal nih i me |u qud skih od no sa.

Zbog po re ske uta je u po ma ga wu uhap {e no 12 oso ba Zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo po re ske uta je u po ma ga wu, uhap {e no je i pri ve de no is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Kra gu jev cu 12 od go vor nih li ca u pri vred nim dru {tvi ma {i rom Sr bi je, dok je jed no li ce u bek stvu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Kra gu jev cu. Svi oni se sum wi ~e da su u to ku 2007. i 2008. go di ne vla sni ku i di rek to ru kra gu je va~ ke fir me „034 Me tal in du stri” Jo va nu A. (54), ko ji je od apri la u pri tvo ru, iz da va -

wem fik tiv nih ra ~u na u ukup nom iz no su od oko 450 mi li o na di na ra, omo gu }i li ne pla }a we po re za od 69 mi li o na di na ra, za ko li ko je o{te }en bu xet Sr bi je. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, is tra `nom su di ji pri ve de ni su od go vor na li ca pri vred nih dru {ta va u No vom Sa du Dra gan D. (47) iz „Dra gi }e vi} ko”, Raj ko \. (43) STR „\u ri} gru up”, Mi lo van Q. (37) iz „Eole tran sport”, ko ji iz dr `a va za tvor sku ka znu, Dra go qub Z. (34) „Ma neks DOO”.

Pri ve de ni su i Ro bert D. (34) od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „Bu ca end eks port” iz [ap ca, Ve sna P. (44), od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „Vik to ri” i @i vo jin M. iz dru {tva „Blu bis”, obo je iz Be o gra da, Mi o drag J. (51) iz dru {tva „Ne nad ju ni or” iz Sme de re va. Su di ji su pri ve de ni i Je le na J. (33) iz dru {tva „Ema” Po `a re vac, Sa {a @. (37) iz dru {tva „Me ta lak sa” iz Pa ra }i na, Ra do van P. (55) iz SZTR „Pa vlo vi} me tal” i Sla vi {a A. (33) iz SZR „Sla veks”, obo je iz

]u pri je, i Sa {a O. (41) iz dru {tva „Sten di iz grad wa”. Za kri vi~ no de lo po re ske uta ja u po ma ga wu sum wi ~i se i Ste vi ca T. (36), od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „No va si ro vi na ser vis” iz Zre wa ni na, ko ji je u bek stvu. U sa op {te wu se na vo di da je ak ci ju iz ve la kra gu je va~ ka kri mi na li sti~ ka po li ci ja, u sa rad wi s Upra vom kri mi na li sti~ ke po li ci je, Po re skom po li ci jom i {est pod ru~ nih po li cij skih upra va. (Ta njug)

U BE O GRA DU PO ^E LO PO NO VQE NO SU \E WE OP TU @E NI MA ZA PO MO] U SKRI VA WU BIV [EG KO MAN DAN TA VRS

Rat ko Mla di} iz Ha ga sve do ~i 22. fe bru a ra vi deo-lin kom? Ha {ki op tu è nik, rat ni ko man dant Voj ske Re pu bli ke pen zi o ni sa ni ge ne ral Rat ko Mla di}, ko ji je od hap {e wa u ma ju ove go di ne u pri tvo ru u [e ve nin ge nu, bi }e po zvan da 22. fe bru a ra sve do ~i pu tem vi deolin ka pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du, u po no vqe nom po stup ku ko ji je ju ~e po ~eo gru pi op tu è nih za po ma ga we u we go vom skri va wu od 2002. do 2006. go di ne. Su |e we se po na vqa po na lo gu Ape la ci o nog su da u Be o gra du ko ji je u ju lu ove go di ne usvo jio àl bu Tu ì la {tva pro tiv pr vo ste pe ne oslo ba |a ju }e pre su de od 10. de cem bra 2010. go di ne ko jom su okri vqe ni ili oslo bo |e ni ili su op tu `be pro tiv wih od bi je ne usled za sta re kri vi~ nog de la. Glav na su di ja u po no vqe nom po stup ku Sne à na Tri fu no vi} je od lu ku svog ve }a da pr vi do kaz bu de upra vo sve do ~e we ge ne ra la Mla di }a pu tem vi deo-kon fe ren cij ske ve ze iz pri tvor ske je di ni ce Ha {kog tri bu na la u [e ve nin ge nu, sa op {ti la ju ~e

BOR BA PRO TIV KO RUP CI JE NA GRA NI^ NIM PRE LA ZI MA

Ne ma ca rin ske ma fi je

Pri pad ni ci Ode qe wa unu tra {we kon tro le Upra ve ca ri na su na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ u di rekt nom su sre tu s put ni ci ma pri ka za li no vi ne u bor bi pro tiv ko rup ci je u ca rin skoj slu `bi. Put ni ci ma je pred sta vqe na no va bes plat na te le fon ska li ni ja de ùr ne slu `be 066/ 303–300 na ko ju je mo gu }e to kom 24 ~a sa pri ja vi ti sve ne pra vil no sti u ra du ca rin skih slu `be ni ka. Na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ ca ri ni ci su de li li li fle te i pro mo vi sa li ak ci ju „Stop ko rup ci ji”. Na red nih da na }e na svim gra ni~ nim pre la zi ma u Sr bi ji bi ti de qe ni li fle ti da bi se gra |a ni upo zna li s ak ci jom ca ri ni ka i ko me da se obra te uko li ko ne ko od wih tra ì ne ku ro bu ili uslu gu. Isto ta ko, ca ri ni ci mo gu pri ja vi ti gra |a ne uko li ko im za ne ku uslu gu po nu de mi to. Upra va ca ri na Re pu bli ke Sr bi je je u skla du s dr àv nom stra te gi jom od lu~ ne bor be pro tiv ko rup ci je po kre nu la ne ko li ko pro je ka ta u na sto ja wu da is ko re ni tu ne ga tiv nu dru {tve nu po ja vu ko ja na ru {a va in te gri tet ca rin ske slu `be. Na ~el nik Ode qe wa za unu tra {wu kon tro lu Upra ve ca ri na Ne boj {a Jo va no vi} to kom pro mo ci je je is ta kao da se ca ri ni ci vi {e ne sma tra ju naj ko rum pi ra ni jim za ni ma wem i

dnevnik

AK CI JA MUP-a I PO RE SKE PO LI CI JE

PRED SED NIK PO KRA JIN SKE SKUP [TI NE OSU DIO NA PAD U JAN KO VOM MO STU

Ege re {i za tra `io sve o bu hvat nu ak ci ju po li ci je

c m y

da se vi {e ne mo è go vo ri ti o „ca rin skoj ma fi ji” ne go po je di na~ nim slu ~a je vi ma. – Ne po sto je sit na i krup na ko rup ci ja, ve} sa mo po {te no ili ne po {te no oba vqa we po sla – ob ja {wa va Jo va no vi}. – To kom 2011. go di ne su spen do van je 81 ca rin ski slu `be nik, okon ~a no je 40 di sci plin skih po stu pa ka zbog te è po vre de slu `be ne du `no sti pro tiv 43 ca rin ska slu `be ni ka, u ko ji ma je {est slu `be ni ka ot pu {te no, a 26 nov ~a no ka `we no. U to ku 2011. go di ne Ode qe we unu tra {we kon tro le Upra ve ca ri na ini ci ra lo je 30 di sci plin skih po stu pa ka pro tiv 57 ca rin skih slu `be ni ka i u 18 slu ~a je va do sta vi lo re le vant ne po dat ke pra vo sud nim or ga ni ma za po kre ta we kri vi~ nih po stu pa ka pro tiv 26 ca rin skih slu `be ni ka. Na svim gra ni~ nim pre la zi ma su pri me }e ne od re |e ne ne pra vil no sti u ra du, ali o po stup ci ma Jo va no vi} ni je è leo da go vo ri jer su ne ki u to ku i vo de se kri vi~ ne pri ja ve. Bi lo im je pri ja vqe no da je je dan ca rin ski slu `be nik tra ìo sar di ne, dru gi su ho me sna te pro zvo de, kao i da se pla ti stru ja jed nom ca ri ni ku. Pro blem je {to se slu ~a je vi ne pri ja vqu ju od mah, ne go tek na kon dva-tri da na, {to je te è do ka zi vo. S. I.

na kon {to su op tu `e ni iz ne li od bra nu. Su di ja je na ja vi la da }e upu ti ti do pis Ha {kom tri bu na lu, a da li }e Mla di} i sve do ~i ti tre ba lo bi da bu de po zna to do

li pri od bra na ma ko je su iz ne li to kom pr vog su |e wa. Po s tup k om su ob u h va } e n i op tu `e ni: Stan ko Ri sti}, Sa {a Bad w ar, Rat k o Vu ~ e t i}, Qi qa na Va sko vi}, kao i we na

glav nog pre tre sa za ka za nog od 21. do 23. fe bru a ra 2012.go di ne. S od lu kom da se kao sve dok sa slu {a Mla di}, sa gla si li su se i Tu ì la {tvo i od bra na. Na ju ~e odr à nom glav nom pre tre su svi op tu è ni su osta -

}er ka i sin Ta tja na i Bo jan Va sko vi}, Mar ko Lu go wa, Bla go je Go ve da ri ca, Pre drag Ri sti} i Bo ri slav Iva no vi}. To kom pr vog su |e wa je umro pr vo op tu `e ni Jo vo \o go, ko ji je bio ofi c ir u Voj s ci Re p u b li k e

[a qi}: Ve o ma ma li iz gle di za is kaz Advo kat Mi lo{ [a qi}, ~lan ti ma od bra ne Rat ka Mla di }a u pro ce su pred Ha {kim tri bu na lom, ju ~e je u iz ja vi za “Dnev nik” iz ra zio re zer ve u po gle du mo gu} no sti da Mla di} even tu al no sve do ~i pred Pr vim osnov nim su dom. Advo kat [a qi} na vo di da je Ha {ki tri bu nal u Mla di }e vom pred me tu za ka zao za 19. fe bru ar sta tu snu kon fe ren ci ju te da }e on zbog to ga ot pu to va ti u Hag, bu du }i da je sa vet nik we go ve od bra ne. – S ob zi rom na to da }u ot pu ti va ti u Hag dandva pre odr `a va wa sta tu sne kon fe ren ci je, ima }u pri li ku da raz go vo ram s Mla di }em i ta da }e mo do ne ti od lu ku o zah te vu be o grad skog Pr vog osnov nog su da da bu de sa slu {an kao sve dok – ka `e

[a qi}. – Mi slim da su ve o ma ma li iz gle di da on uop {te od go va ra na ta kva pi ta we jer to bi na ne ki na ~in bi lo su prot no we go voj od bra ni. Mo è i to da se po ve è s we go vom od bra nom pred Ha {kim tri bu na lom pa da do |e u kon flikt. Advo kat ta ko |e na vo di da je „Mla di }e vo zdra vqe ve o ma na ru {e no broj nim obo qe wi ma, po ~ev od obo qe wa bu bre ga, pro sta te, {e }e ra, po vi {e nog pri ti ska, mo `da nim uda ri ma i in fark tom ko je je imao u pro te klih pet na e stak go di na, kao i te {kom upa lom plu }a ko ju je imao ne dav no“. – O Mla di }e voj zdrav stve noj spo sob no sti se mo è go vo ri ti sa mo na dnev nom ni vou, s ob zi rom na to da je u sta wu da ko mu ni ci ra naj vi {e dva-tri sa ta dnev no – iz ja vio je [a qi} za na{ list.

Srp s ke pod Mla d i } e v om ko man dom. Ve }i na op tu è nih za po ma ga we u skri va wu Mla di }u ju ~e ni je è le la ni {ta da do da ra ni je iz ne tim od bra na ma. – Me ni je sve ga ovog pre ko gla ve – bi lo je je di no {to je do dao op tu è ni Rat ko Vu ~e ti}, na vo de }i da je u me |u ve rem nu do ì veo jo{ je dan in farkt. Je di no su op tu è ni Bo ri slav Iva no vi} i Bla go je Go ve da ri ca ju ~e po ja sni li po je di ne na vo de u svo jim is ka zi ma od ra ni je. Bo ri slav Iva no vi} je tvr dio da je „deo is ka za u po li ci ji 2006. go di ne dao pod pri ti skom i pret wa ma da }e we go va maj ka i on bi ti pri tvo re ni“. Pod se ti mo, sad uki nu tom pr vo ste pe nom pre su dom od 10. de cem bra 2010, ko ju je po sle pr vog po stup ka iz re klo ta da po stu pa ju }e sud sko ve }e su di je Dra ga na Ga ri }a, op tu `bi su oslo bo |e ni okri vqe ni: Stan ko Ri sti}, Qi qa na Va sko vi}, Bo ri slav Iva no vi} i Pre drag Ri sti}. Istom pre su dom je od bi je na op tu `ba pro tiv okri vqe nih: Sa {e Bad wa ra, Rat ka Vu ~e ti }a, Ta tja ne Va sko vi}, Bo ja na Va sko vi }a, Mar ka Lu go we i Bla go ja Go ve da ri ce. Su di ja Dra gan Ga ri} je ta da obra zlo ìo da „u od no su na okri vqe ne ko ji su oslo bo |e ni op tu `be ni je do ka za na kri vi ca, dok je op tu `ba od bi je na u od no su na one op tu è ne ko ji se te re te za kri vi~ na de la za ko ja je na stu pi la za sta re lost 2008. ili 2009. go di ne“. Be o grad ski Ape la ci o ni sud je u àl be nom po stup ku usvo jio àl bu pr vog osnov nog tu ì o ca i od lu kom o uki da wu pr vo ste pe ne pre su de na lo ìo po na vqa we su |e wa pred no vim sud skim ve }em. J. Ja ko vqe vi}

PRI PO VRAT KU KU ]I, DR @A VQA NIN SR BI JE UHVA ]EN NA MA \AR SKOM GRA NI^ NOM PRE LA ZU RE SKE

U Evro pi ile gal no pro veo 18 go di na Ne sva ki da {wi slu ~aj po vrat ka dr à vqa ni na Sr bi je zbio se na drum sko-gra ni~ nom ma |ar sko-srp skom pre la zu Re ske–Hor go{. Po in for ma ci ji ma |ar ske no vin ske agen ci je MTI, ko ju je pre neo na{ por tal „Vajdasàg ma„ („Voj vo di na da nas„), na gra ni~ nom pre la zu kod Re ske u Ma |ar skoj u uto rak ra no ju tro ot kri ven je dr à vqa nin Sr bi je, star 42 go di ne, ko ji je 18 go di na bo ra vio ile gal no na te ri to ri ji vi {e ze ma qa sa da {we {en gen ske zo ne u Evrop skoj uni ji. Port pa rol Po li cij ske upra ve ù pa ni je ôn grad Sa bol~ Sen ti iz ja vio je za MTI da je srp ski dr à vqa nin na pu stio svo ju do mo vi nu 1993. go di ne, ka da je imao 24 go di ne, i da je od ta da bo ra vio u ze mqa ma Za pad ne Evro pe, za ra |u ju }i pe va wem. U me |u vre me nu pa so{ ni je pro du à vao da ne bi bio ot kri ven, ali je pre ne ko li ko ne de qa ipak od lu ~io da }e po se ti ti do mo vi nu za Bo ì}. Pu tu ju }i iz Slo ve ni je, na pre laz ma |ar skosrp ske gra ni ce kod Re skea sti -

gao je u uto rak ra no uju tro. Ka da je od we ga za tra `en pa so{, po ~eo je da tr ~i pre ma Sr bi ji, me |u tim, ma |ar ski slu `be nik ga je su sti gao jo{ na te ri to ri ji na {ih se ver nih su se da, gde je za dr -

to vo isto vet no pi {e i ma |ar ski por tal www.delmagyar.hu, uz do dat ne po je di no sti da je on na pre laz do {ao pe {i ce i da „ma da je bio pi jan, ipak ni je po ~eo pe va ti”.

Gra ni~ ni pre laz Re ske u Ma |ar skoj

àn i pro tiv we ga je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak. O ne sva ki da {woj sto ri ji osu je }i va wa po vrat ka ku }i srp skog dr à vqa ni na uo~i Bo ì }a, go -

Fo to: M. Mi tro vi}

Iden ti tet na {eg pe va ~a ile gal ca ma |ar ski zva ni~ ni ci ni su sa op {ti li. Me |u vi {e ko men ta ra po se ti la ca por ta la o ne u spe lom po ku {a ju dr `a vqa ni na

Sr bi je da pre |e gra ni cu na pre la zu Re ske, je dan ve li ko du {no pred la è „daj mo mu ma |ar sko dr à vqan stvo”. Po red ak tu el nih in for ma ci ja o po ja ~a nom pro me tu na srp sko-ma |ar skim pre la zi ma zbog pred sto je }ih pra zni ka, pa `wu pri vla ~i i ot kri va wu imi gra na ta ko ji iz Sr bi je ile gal no pre la ze u Ma |ar sku. Ta ko je u po ne de qak kod Ke~ ke me ta od stra ne fi nan sij ske kon tro le za u sta vqen ka mion ma le no si vo sti ko jim je upra vqao srp ski dr à vqa nin i u we mu su in spek to ri ot kri li 21 „sle pog put ni ka” iz Av ga ni sta na, Pa ki sta na i In di je. Za ni mqiv je i slu ~aj jo{ jed nog put ni ka put ni ka sa srp skim pa so {em, ko ji je kod Tom pe po ku {ao da iza |e iz Ma |ar ske. Ka ko pi {e por tal www.delmagyar.hu, pri li kom pa so {ke kon tro le kod jed nog od put ni ka u auto mo bi lu, dr à vqa ni na Sr bi je, usta no vqe no je da je iz la zak iz Slo ve ni je ove ren la `nim pe ~a tom. M. Mi tro vi}

ZA PLE NA NA AERO DRO MU „NI KO LA TE SLA”

Od u ze to 12 {ti gli ca Re pu bli~ ka in spek ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne pri vre me no je od jed nog stra nog dr `a vqa ni na na Aero dro mu „Ni ko la Te sla” od u ze la 12 je din ki za {ti }e ne vr ste pti ce {ti gli ca, sa op {te no je ju ~e iz re sor nog mi ni star stva. U van red nom in spek cij skom nad zo ru na gra ni~ nom pre la zu, na po ziv gra ni~ ne Ve te ri nar ske in spek ci je i u sa rad wi s po li cij skim in spek to ri ma, in spek ci ja je pro na {la je din ke {ti gli ca, bez neo p- hod ne do ku men ta ci je. Od u ze te pti ce sme {te ne su u pri hva ti li {te u

Ja bu~ ju, a pro tiv po ~i ni o ca }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va. Pti ca {ti glic se, kao stro go za {ti }e na vr sta, na la zi u Pra vil ni ku o pro gla {e wu i za {ti ti stro go za {ti }e nih i za {ti }e nih di vqih bi qa ka, ì vo ti wa i gqi va. Za ko nom o za {ti ti pri ro de za bra we no je hva ta ti, dr à ti, tr go va ti, iz vo zi ti ili na bi lo ko ji na ~in pri ba vqa ti stro go za {ti }e ne di vqe vr ste, na gla {e no je u sa op {te wu Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

NA KON NE SRE ]E U NO VO SAD SKOJ TRA FO-STA NI CI

Mla di} u te {kom sta wu, ali sta bil no

NE SRE ]A NA GRA DI LI [TU U VRA WU

U od ro nu ze mqe po gi nu la dva rad ni ka – Na gra di li {tu stam be nog blo ka Gra |e vin skog pred u ze }a „Me te or” u Vra wu, ju ~e su dva rad ni ka po gi nu la, a naj ma we dva te {ko po vre |e na – po tvr dio je Ta nju gu port pa rol Osnov nog su da u Vra wu Sr bo qub Mi lo sa vqe vi}, i re kao da su na stra da li rad ni ci De jan Don ~i} (29) i Ana ni je Gli go rov (44). Mi lo sa vqe vi} je do dao da je is tra `ni su di ja tog su da Qi qa na Ni ko li} iz vr {i la uvi |aj, ali }e dru gi de ta qi ove

tra ge di je bi ti sa op {te ni po sle ob duk ci je. Rad ni ke je, ka ko su Ta nju gu pre ne li o~e vi ci, oko 9.30 sa ti za tr pa la ze mqa na gra di li {tu kod Auto bu ske sta ni ce u Vra wu. Sta no ve na ovoj lo ka ci ji gra di GP „Me te or”, ~i ji je vla snik Bo ban Zla ta no vi}, ko ji je u ovoj go di ni pro gla {en za naj bo qeg ma log pred u zet ni ka u tra di ci o nal nom iz bo ru me |u na rod ne kom pa ni je „Bri ti{Ame ri ken to ba ko”.

STA RI JI MU [KA RAC PRE MI NUO U NO VOM SA DU

Sru {io se na uli ci Ju ~e oko 17 ~a so va u Je vrej skoj uli ci u No vom Sa du, kod auto bu skog sta ja li {ta pre ko pu ta Fu to {ke pi ja ce, za sa da ne po zna ti sta ri ji mu {ka rac se pred ve li kim bro jem pro la zni ka iz ne na da sru {io i pre mi nuo na li cu me sta. Qu di ko ji su ~e ka li auto bus su pri sko ~i li u po mo}, ali, na `a lost, ni je mu bi lo spa sa. Na kon ne ko li ko mi nu ta na li cu me sta se po ja vi la po li ci ja

Po sto ji osnov sum we da je po `ar u tra fo-sta ni ci u Pri mor skoj uli ci na no vo sad skoj Kli si, u ko jem je prek si no} oko 17 sa ti te {ko po vre |en se dam na e sto go di {wi mla di}, iz bio to kom pro va le. Va tru su uga si li pri pad ni ci Va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce Upra ve za van red ne si tu a ci je, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Ka ko sa zna je na{ list, pri li kom uvi |a ja utvr |e no je da je na vra ti ma tra fo-sta ni ce za te ~en kva drat ni otvor 50 pu ta 50 cen ti me tra, a ise ~e ni me tal ni deo

je pro na |en na tra vi po red objek ta. Unu tra su za te ~e ni ru~ na te ste ra i alat, kao i o{te }e ni ka blo vi i izo la ci ja na wi ma. Po li ci ja je oba vi la uvi |aj po ovla {}e wu de ùr nog is tra `nog su di je. Po vre |e ni mla di} je, kao {to smo pi sa li, pri mqen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne s po vre da ma opa snim po ì vot, ali je ju ~e, u sta bil nom sta wu, pre ba ~en u De~ ju bol ni cu. We mu je u struj nom uda ru o{te }e no oko 25 od sto po vr {i ne ko è, sa op {ti la je ju ~e po sle pod ne port pa rol ka

Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in. Po sa op {te wu „Elek tro voj vo di ne„, po sto je sa za na wa po li ci je da je li ce neo vla {}e no u{lo u obje kat i po ~e lo da se ~e vi sko na pon ski kabl, {to je iza zva lo po vre |i va we i kvar na objek tu. Pret po sta vqa se da je mo tiv bio pre pro da ja po ten ci jal nih se kun dar nih si ro vi na iz objek ta pod na po nom. „O{te }e ni elek tro e ner get ski obje kat, ka ko smo do sa da vi {e pu ta upo zo ra va li, pred sta vqa opa snost po `i vot svih

onih ko ji se na |u u kon tat ku s ta kvim objek tom, ali sva ko o{te }e we do vo di u pi ta we ured nu i kon ti nu i ra nu is po ru ku elek tri~ ne ener gi je„, sa op {ti la je ju ~e „Elek tro voj vo di na” iz No vog Sa da. U tom pred u ze }u upo zo ra va ju da je sve u~e sta li ja kra |a elek tro e ner get ske opre me. U tra fo sta ni ca ma „Ki kin da 1„, „Ki kin da 2„ i „Zre wa nin 4„, kao s kom plet nog tra foa na stub noj tra fo sta ni ci u Su bo ti ci ukra de ne su ukup no 223 ba kar ne ple te ni ce. M. V.

U NO VOM SA DU OD LO @E NO SU \E WE OSMO RI CI ZA IZA ZI VA WE MR @WE I NA PAD NA U^E SNI KE AN TI FA [I STI^ KOG SKU PA OK TO BRA 2007.

Na po mo lu na god ba okri vqe nog s Tu ì la {tvom U no vo sad skom Vi {em su du ju ~e je od lo è no su |e we Go ra nu Da vi do vi }u, ko ji slo vi za vo |u „Na ci o- nal nog stro ja„, i jo{ sed mo ri ci op tu è nih za iza zi va we na ci o nal ne, ra sne, ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti kao i za na sil ni~ ko po na {a we i na pa de na u~e sni k e an t i f a { i s ti~ k og sku pa u ok to bru 2007. go di ne u No vom Sa du. Na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 9. i 13. fe bru ar sle de }e go di ne. Su |e we je ovog pu ta po me re no zbog to ga {to je je dan od okri vqe nih pod neo zah tev za na god bu o pri zna w u kri v i c e. Sud s ki spi s i su u Tu ` i l a { tvu, ko je }e od lu ~i ti o ovo me. Pa la ta prav de u No vom Sa du Pod se ti mo, uz Da vi do vi }a, za iza zi va we na ci o nal ne Ne g o v a n o v i} (25), Pre d rag i ver ske mr `we okri vqen je Mi lo va no vi} (29) iz Ze mu na, i Ne d eq k o Pe { i} (24) iz Pre drag Go lu bo vi} (29) iz [ap c a, dok su No v o s a | a n i Pri b o j a, Uro{ Sto j a n o v i} Ra do mir Dic kov (36), Da ni (32) iz Be o gra da op tu è ni za jel Pe tro vi} (24) i Vla dan na sil ni~ ko po na {a we.

Po na vo di ma op tu `ni ce, u po po dnev nim ~a so vi ma 7. ok to bra pre ~e ti ri go di ne u~e sni ci an ti fa {i sti~ kog mar {a su po sle go vo ra u cen tru No v og Sa d a, po { li pre m a

Ke j u `r t a v a ra c i j e, do spo m e n i k a „Po r o d i c a”. Kad je po vor ka pro la zi la is pred Do ma Voj ske Sr bi je, gde je se de lo naj ma we oko pe d e s et pri p ad n i k a „Na ci o nal nog stro ja„, po ~e le su pro vo ka ci je. Na vod no, deo gru pe, pred vo |en Da vi do vi }em, do {ao je do ogra de i skan di rao, ali im je uz vra }e no iz zad weg de la ko lo ne. Ubr zo su po le te le pla sti ~e ne fla {e, ne ko li ko za sta va i ka me ni ce. Za jed no s po me nu tim op tu ` e n i m a, za iza z i v a w e na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we bio je okri vqen i Dolf Po spi{ (26) iz Ve ter ni ka, ko ji je u apri lu pro { le go d i n e sklo p io spo ra zim o pri zna wu kri vi ce s Tu `i la {tvom, a to je bio pr vi ta kav slu ~aj i re {e we u na {oj dr `a vi. We mu je tom pri li kom od re |e na ka zna od go di nu i ~e ti ri me se ca za tvo ra. M. V.

i Slu `ba hit ne po mo }i, ali je di no {to su mo gli da u~i ne je ste da kon sta tu ju smrt ne sre} nog PRAV NI ZA STUP NIK MAJ KE I SE STRE UBI JE NOG PRE MI JE RA ZO RA NA \IN \I ]A SR \A PO PO VI]: ~o ve ka, ko ja je, po pr vim uo~e nim zna ci ma, naj ve ro vat ni je na stu pi la usled sr ~a nog uda ra. Na o ~i gled ve li kog bro ja pro la zni ka na ovom me stu i uz pri su stvo po li cij ske pa tro le, po Prav ni za stup nik maj ke i se - stra na ka i po li ti~ kih fak to ra kri ve no be ì vot no te lo ~o ve ka stre ubi je nog pre mi je ra Zo ra na po ve zan s tim ubi stvom. Po po ko ji je u ru ka ma dr ào ko `nu ta \in |i }a Sr |a Po po vi} oce nio vi} je re kao da se bez po li ti~ {nu, le à lo je jo{ sat, na kon je ju ~e da se ni je ade kvat no re a go - kog fak to ra i po dr {ke po za di ~e ga je od ne to. N. Per ko vi} va lo u is tra zi po li ti~ ke po za - na ubi stva ne mo è is tra ì ti. di ne ubi stva pre mi je ra \in |i }a – Mo rao je po sto ja ti po li i sma tra da je neo p hod no da se sa - ti~ ki sig nal i da ne ko ka è: slu {a ju pred sed nik No ve Sr bi je „Da, po |i te s tim” – ka zao je Ve li mir Ili} i biv {i pot pred - Po po vi}. sed nik Vla de Ne boj {a ô vi}. On je pod se tio na to da je i ra On je, go stu ju }i na TV B-92, ni je tra ìo da se pred met pro ka zao da je od sa mog po ~et ka bi - {i ri i na Vo ji sla va Ko {tu ni lo ne sla ga wa oko to ga da li da cu, bu du }i da, ka ko je ka zao, we se od mah po sle aten ta ta za po~ ne go va po dr {ka oru à noj po bu ni is tra ga po li ti~ ke po za di ne. JSO-a iza zi va sum wu. – Mno gi qu di se pi ta ju ka ko Po po vi} je uka zao i da mu ni se po sle osam go di na tek sad to je ja sno {ta se ~e ka lo od 2008. do po kre }e... Ja mi slim i da je ta sa da ka da je u pi ta wu is tra ga per cep ci ja po gre {na, od sa mog ubi stva \in |i }a. Ta ko |e je ka po ~et ka bi lo je ne sla ga wa i u zao da je va `no da Ve li mir Sr |a Po po vi} Vla di i ra znih sa ve ta me |u na - Ili} i Ne boj {a ô vi} bu du sa rod ne za jed ni ce da se po sle slu {a ni, do da ju }i da oni u jav - sed ni ka po li ti~ ke par ti je No va nom na saj tu „Pe {~a nik” tra è aten ta ta ne za po ~i we is tra ga nost u po sled we vre me iz no se Sr bi ja Ve li mi ra Ili }a i biv - od Tu ì la {tva da spro ve de is po li ti~ ke po za di ne – ka zao Po - pro tiv re~ ne ~i we ni ce. {eg pot pred sed ni ka Vla de Ne - tra gu pro tiv ô vi }a i Ili }a, po vi} go stu ju }i na TV B-92. Maj ka i se stra ubi je nog pre - boj {e ô vi }a zbog sum we da su tvr de }i da su iz vr {i li kri vi~ On je is ta kao da is pi ti va we mi je ra Zo ra na \in |i }a pod ne le ume {a ni u aten tat na \in |i }a no de lo pod stre ki va wa na kri po li ti~ ke po za di ne pod ra zu me - su pre ne ko li ko da na kri vi~ nu 2003. go di ne. Mi la \in |i} i vi~ no de lo ubi stva pred stav ni va da se is pi ta ko je even tu al no pri ja vu Tu ì la {tvu za or ga ni - Gor da na \in |i}-Fi li po vi} ka naj vi {ih dr à nih or ga na. od po li ti ~a ra, po li ti~ kih zo va ni kri mi nal pro tiv pred - kri vi~ nom pri ja vom ob ja vqe (Ta njug)

Sa slu {a ti Ili }a i ^o vi }a

OD LO @EN PO ^E TAK PRO CE SA BIV [EM DI REK TO RU AERO DRO MA „NI KO LA TE SLA”

Su |e we Bo ja nu Kri {tu 1. fe bru a ra PO LI CI JA TRA @I NE PO ZNA TOG MU [KAR CA

Osum wi ~en za raz boj ni {tvo

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja tra ga za mu {kar cem s fo to gra fi je, osum wi ~e nim za po ku {aj raz boj ni {tva po ~i wen 9. de cem bra oko 18 ~a so va u jed noj no vo sad skoj zla ta ri. Po zi va ju se gra |a ni ko ji pre po zna ju osum wi ~e nog, a ra di we go ve iden ti fi ka ci je, da se ja ve na bro je ve te le fo na 021/ 488–4142 ili 92.

Su |e we ne ka da {wem ge ne ral nom di rek to ru JP Aero drom „Ni ko la Te sla” Bo ja nu Kri {tu zbog pro bi ja wa po slov nog bu xe ta u 2008. go di ni od lo `e no je ju ~e u Pri vred nom su du u Be o gra du za 1. fe bru ar idu }e go di ne jer on ni je ured no pri mio po ziv za sud. Kri {tu se su di po op tu `nom pred lo gu Pr vog osnov nog tu `i la {tva u Be o gra du zbog pri vred nog pre stu pa. On se te re ti za ne za ko ni to pro bi ja we pro gra ma Vla de Sr bi je za po slo va we tog pred u ze }a 2008. go di ne za vi {e od {est mi li o na di na ra. Za taj pre kr {aj za pre }e ne su is kqu ~i vo nov ~a ne ka zne ta ko da Kri {tu kao od go vor nom li cu pre ti ka zna od 5.000 do 200.000 di na ra, ko ju }e mo ra ti li~ no da pla ti.

Aero dro mu „Ni ko la Te sla” kao prav nom li cu pre ti ka zna od 30.000 do 3.000.000 di na ra, ko ja se pla }a iz sred sta va pred u ze }a. Pri ja vu pro tiv Kri {ta i Aero dro ma „Ni ko la Te sla” Tu `i la {tvu je u fe bru a- ru 2009. go di ne pod neo Sek tor za bu xet sku in spek ci ju i re vi zi ju Ode qe wa bu xet ske kon tro le Mi ni star stva fi nan si ja, po ~i jem na la zu i za kqu~ ku je pro gram po slo va wa JP Aero drom „Ni ko la Te sla” za 2008. go di nu, „pro bi jen” za 6.313.323 di na ra. Na kon to ga Tu `i la {tvo je Tr go vin skom su du (sa da Pri vred nom) pod ne lo op tu `ni pred log pro tiv Kri {ta i Aero dro ma „Ni ko la Te sla”.

Kri {to se te re ti da je po stu pa wu na funk ci ju ge ne ral nog di rek to ra iz dej stvo vao pro me ne unu tra {weg pra vil ni ka o or ga ni za ci ji i si ste ma ti za ci ji po slo va, me |u ko ji ma je i spor na od red ba ko ja da je mo gu} nost uve }a wa za ra de me nax men ta pred u ze }a kroz pe ri o di~ ne sti mu la ci je, go di {we sti mu la ci je i sti mu la ci je za uve }a we vred no sti pred u ze }a. Iz me na ma i do pu na ma pra vil ni ka je utvr |e no da od lu ke o is pla ti sve tri vr ste sti mu la ci ja za rad ni ka pred u ze }a do no si ne po sred ni ru ko vo di lac (di rek tor de lat no sti), a za za po sle ne u ka bi ne tu ge ne ral nog di rek to ra i me nax ment pred u ze }a (de set di rek to ra u me nax men tu) – ge ne ral ni di rek tor. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak22.decembar2011.

dnevnik

c m y

RATKO BUTOROVI], PREDSEDNIK UO FK VOJVODINA

Na zad ne mo `e mo, na pred mo ra mo Ne nad Bo rov ~a nin i Lars Bu holc

UO^I SUTRA[WEG SPEKTAKLA U SPENSU

Bu holc pri pre tio Boro v~a ni nu Dva dana pre bokserskog spektakla u novosadskom Spensu, u kojem }e zvezda ve~eri, na{ najboqi profesionalni takmi~ar Nenad Borov~anin poku{ati da odbrani titulu u lakote{koj kategoriji u VBO verziji protiv izaziva~a Nemca Larsa Buholca, borci su se predstavili novinarima demonstriraju}i deo svog repertoara. Buholc, profesionalni prvak Nema~ke i nosilac pojasa u verziji GBU, sa bilansom od 24 pobede (17 nokautom) i 4 poraza, prili~no je bio ju~e samouveren: - Nije mi namera da poni`avam svog rivala, ali u Novi Sad sam do{ao samo s jednim ciqem - da pobedim. Spreman sam i siguran u sebe, pokaza}u sve ono {to krasi nema~ku {kolu boksa. Moj rival je odli~an borac, ali }u iskoristiti svaku wegovu gre{ku da ga kaznim - rekao je Buholc, koji je u profi boks stigao iz tajboksa.

wega. Kada sam dobio snimke wegovih borbi, skenirao sam wegov stil, gde sam video da je po mentalitetu tvrdoglav, tj. uporan, bez obzira da li zadaje ili prima udarce, stalno ide napred i bori se do posledweg daha. Naravno, kao i ja - istakao je Borov~anin, a potom priznao:- Imam pozitivnu tremu, ali nadam se da }u adrenalin, koji je normalan u ovakvim situacijama, usmeriti na to da ode u glavu kako bi bila hladna, a ne u mi{i}e. Nau~io sam dosta u kampu s bra}om Kli~ko, gde sam u vi{e navrata nastupao u uvodnim borbama na wihovim me~evima. Uveren sam da }u us peti da odbranim ti tulu koju sam osvojio u Bawaluci. U uvodnim borbama, koje po~iwu u 20 ~asova u maloj sali Spensa, Zvjezdan Vidakovi} deli}e megdan sa Ma|arom Gaborom Zalekom. Superte{ka{ Mane Mar~eta, kome je ovo debi u profi ringu, ukrsti}e rukavice s Viktorom Salaijem, dok }e sred-

„Dnevnik” i danas poklawa karte Uz predstoje}i bokserski spektakl bi}e i na{ list. „Dnevnik” }e pet najbrìh ~italaca, koji se i danas jave od 14 do 14.05 ~asova (021/4806-830), darivati s ulaznicama za boksersku reviju. Borov~anin je podsetio da je u profi ringu nastupio 28 puta i zabeleìo sve pobede, od ~ega 19 nokautom. - Buholc je niì od mene i potrudi}u se da iskoristim razliku u visini, a predwom rukom drà}u ga na distanci. Nadam se da }u ja biti taj koji }e nametnuti svoj stil borbe. Svestan sam da }e Nemac vrebati svaku moju gre{ku. Imao sam priliku da ga gledam u uvodnim borbama na Kli~kovovim me~evima, ali tada nisam obra}ao veliku pa`wu na

wa{ Milan Piperski za rivala imati Nemca Marsela Gika. Svi do jednog veruju da }e iza}i na kraj sa svojim rivalima. Za danas u 12 ~asova zakazano je zvani~no merewe, a bi}e odr`ana i posledwa konferencija za novinare pred sutra{wi me~, u organizaciji Bal kan bok sin ga. Po ~etak glavnog me~a za odbranu titule evrop skog {ampi o na u VBO verziji po~iwe u 22.50 ~asova. J. Gali}

Veliko interesovawe sportske javnosti, pre svih navija~a FK Vojvodina, izazvale su posledwih dana najave klupskih ~elnika o ambicioznim planovima oko ulagawe u infrastrukturu u FC „Vujadin Bo{kov“ i na stadionu „Kara|or|e“.O tome, kao i o jo{ nekim temama svoja razmi{qawa izneo je predsednik UO FK Vojvodina Ratko Butorovi}. - UO FK Vojvodina doneo je jednoglasnu odluku da se odmah krene u realizaciju ranije zacrtanih planova - rekao je Butorovi}. - Re~ je, kao {to znate, o tre}oj fazi modernizacije na{eg trena`nog centra. Ona obuhvata ru{ewe stare zgrade, u kojoj se sada nalaze prostorije omladinske {kole, sobe za stanovawe igra~a mla|ih kategorija, kuhiwa, restoran i sportski blok, i izgradwu potpuno novog, modernog objekta s istim sadr`ajima, ali nekih 50 metara daqe, pored ve} postoje}e zgrade u kojoj su klupske prostorije i apartmanski deo za boravak prvotimaca. Na mestu sru{enog objekta uredi}emo mini-park s fontanom i letwom ba{tom za odmor i ugodan boravak gostiju.

vo je postignut dogovor s ~elnicima grada Novog Sada oko po~etka rekonstrukcije stadiona o kojoj se u prethodnim godinama samo pri~alo. Ova uprava Vojvodine nije pri~ala, ve} je, za razliku od prethodnih, vredno radila, a rezultate }e gra|ani Novog Sada i Srbije ubrzo imati prilike i da vide. Odmah posle novogodi{wih i bo`i}nih praznika po~iwemo s ru{ewem ku}e na ju`noj strani stadiona i isto~ne tribine. Nove tribine }e biti sagra|ene u visini ve} postoje}eg severa i zapada, tako da

dina i grad Novi Sad zajedni~ki su podneli kandidaturu za organizaciju finala Kupa Srbije. Ni jedan klub ni grad u Srbiji osim nas nije aplicirao za organizaciju, pa se iskreno nadam da u ovoj dr`avi bar neko po{tuje pravila i da }e 16. maj biti upisan zlatnim slovima u istoriju sportskog Novog Sada kao dan odigravawa finala Kupa.

}e na{ stadion kona~no dobiti izgled kakav je i planiran. Nove svla~ionice i prostorije za slu`bena lica sagradi}emo iza istoka , a igra~i }e na teren izlaziti kroz tunel ispod tribina. Najavili ste zavr{etak radova do 16. maja, do finala Kupa Srbije? - Ceo ovaj posao mora da bude zavr{en do 16. maja kada bi na na{em stadionu trebalo da se odigra finalna utakmica Kupa Srbije. Ka`em „trebalo”, jer u zemqi Srbiji ne mo`ete biti sigurni ni da }e sutra svanuti novi dan, ukoliko tako FSS ne odlu~i. Da pojasnim: FK Vojvo-

no je da najpre u dve utakmice bude boqa od Borca iz â~ka? - Vojvodina je voqom `reba dobila veliku {ansu da nakon dve polufinalne utakmice odigra istorijski me~ na svom stadionu i kona~no se domogne toliko èqenog trofeja. Ali, oprez je majka mudrosti, kaù pametni qudi. Ne pitamo se u ovom slu~aju samo mi. S druge strane terena staja}e motivisan, snaàn tim Borca koji ima istu èqu. U jedno sam ipak siguran: bi}e to sudar dva nadahnuta, ambiciozna rivala, a mi se sportski nadamo da }emo u po{tenoj i fer borbi nadvisiti rivala.

Finale kupa u Novom Sadu Da bi se Vojvodina na{la u zavr{nom susretu Kupa, potreb-

I u Veterniku no}ne utakmice - Nad postoje}im terenom s ve{ta~kom podlogom `elimo da podignemo balon salu, kako bi igra~i svih kategorija u slu~aju lo{ih vremenskih uslova imali optimalne uslove za rad. Predvideli smo da ispod terena broj 1 ugradimo sistem za grejawe kao na najmodernijim svetskim stadionima. Tako|e }emo poja~ati postoje}e osvetqewe, pa }e u FC „Vujadin Bo{kov“ postojati mogu}nost odigravawa utakmica u ve~erwim terminima. Na kraju, travnata podloga na terenu broj 5 bi}e zamewena ve{ta~kom, tako da }emo nakon zavr{etka radova imati teren standardnih dimenzija, {to opet daje mogu}nost igrawa utakmica i trenirawa u ekstremno lo{im vremenskim prilikama- ka`e Butorovi}. Ono {to ve} godinama unazad zanima navija~e Vojvodine je rekonstrukcija stadiona „Kara|or|e“. Kako tu stvari stoje? - S velikim zadovoqstvom mogu da najavim da }e na{ “Kara|or|e“, koji je najstariji stadion u Srbiji (sagra|en 1924. godine), uskoro biti i najlep{i sportski objekat u zemqi. Upra-

Posle svega {to smo ~uli, zakqu~ak je da ste se uèleli fudbala kao i da vas jo{ uvek drì ista strast i ambicije kada je stvarawe evropske Vojvodine u pitawu. - Nikada se u ìvotu nisam zadovoqavao prosekom, kako u biznisu, tako i u sportu. Vojvodina je, za razliku od ve}ine klubova u Srbiji, po nekim pokazateqima ve} ozbiqan evropski klub. Evo zbog ~ega tako mislim: na{i igra~i su nekoliko godina unazad na meti velikih evropskih fudbalskih velikana. Transferi igra~a Vojvodine u Rusiju, Nema~ku, Gr~ku, Italiju, Holandiju i [paniju govore u prilog mojim tvrdwama. Mladi igra~i iz na{e zemqe èle da igraju u Vojvodini, jer su svesni da }e iz Novog Sada oti}i u Hamburg, Torino ili Amsterdam. Posledwi primer su dvojica igra~a, biv{i ~lanovi omladinske ekipe Crvene zvezde, koji su pre{li u na{ klub. Ro|eni Beogra|anin Stefan Nikoli} je posle svega tri meseca boravka i treninga u Vojvodini potpisao profesionalni ugovor, a Nemawa Sekuli} stipendijski. Daqe, u Vojvodini imamo stabilnu finansijsku situaciju kakvom se u vremenu ekonomske recesije i op{te krize ne mogu ba{ pohvaliti ostali klubovi. Sve su ovo pretpostavke za jo{ jedan iskorak ka zacrtanim ciqevima aktuelnog rukovodstva, bez la`ne skromnosti mogu da kaèm najboqeg u istoriji Vo{e, a to su dugoro~na stabilnost u rezultatskom i finansijskom smislu, kao i afirmacija i pravilno vaspitavawe mladih qudi. Na kraju, za one koji su mo`da slabijeg pam}ewa, setite se gde je Vojvodina bila pre {est godina, a gde je sada. A i tu gde je, verujte mi na re~, ne}e ostati. Nazad ne moè, a napred - mora rekao je na kraju Ratko Butorovi}, prvi ~ovek FK Vojvodina. Pri pre mio: A. Predojevi}

NOVO IZ FK VOJVODINA

„Vo {a” pred ~i ta o ci ma u po ne de qak Na tradicionalnom novogodi{wem koktelu FK Vojvodina u ponedeqak, 26. decembra, u balskoj sali hotela Park, promovisa}e se i klupska revija „Vo{a”. O aktuelnostima vezanim za rad prvotimaca, najzanimqivijim doga|ajima iz istorije kluba, uspesima omladinaca i kadeta i jo{ mnogo ~emu ~itaoci }e mo}i da pro~itaju u ovoj reviji, koja }e biti {tampana na 36 strana u koloru. „Vo{a” }e izlaziti mese~no i mo}i }e da se kupi na kioscima u gradu i okolini po ceni od samo 20 dinara. A. P.

Na slov na stra na re vi je „Vo {a”

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

OBAVQEN @REB ZA 49. DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

U bubwu bilo 86 ekipa Tra di ci ja ni je iz ne ve re na, na 49. Dnev ni ko vom tur ni ru u ma lom fud ba lu na stu pi }e oko sto ti nu eki pa. Ju ~e se u bub wu na {lo 86 ti mo va,a ka ko pri ja ve jo{ sti `u s raz lo gom mo `e mo o~e ki va ti da }e ovo go di {wa smo tra mi ni fud ba la u No vom Sa du oku pi ti oko 1000 u~e sni ka. Naj broj ni ji su se ni or ske eki pe, wih je ju ~e u {e {i ru bi lo 44, po tom sle de ka de ti (17), pi on i ri (19), mla |i pi o ni ri( 9) i ve te ra ni (6). Kao i ra ni jih go di na, vo di li smo ra ~u na da se eki pe ko je su ra -

ni jih go di na ima le glav nu re~ na te re nu ne sa sta nu u me ~e vi ma po gru pa ma, ali smo ima li te `ak za da tak po {to se ve }i na wih pri ja vi lo pod no vim ime ni ma. Na `re bu u Ka feu In dek so va tri bi na bi lo je kao u ko {ni ci, pred stav ni ci go to vo svih eki pa sti ska li su se da sa zna ju u ko joj }e gru pi igra ti. @reb je pro te kao u naj bo qem re du uz po mo} pred sed ni ka Di na ma iz Bu di sa ve Dra gan Ra |en, a po ma gao mu je vo |a eki pe Ka fea Dva kra qa Mi lan Po we vi}, {to je sve bud nim

Kadeti

Mla|i pioniri

Prva grupa

No vi Sad De te li na ra Le miks Er ker plus

Druga grupa FK Bo rac To dor ko lor DOO (BJ) In deks bojs

Tre}a grupa Mla de na de Red bojs Po du na vqe (Be o ~in)

^etvrta grupa IM fri zer ski sa lon La vo vi Ku hi wa kao ne kad

Peta grupa Pro mist Fu yu Mo de na grad wa Bi li jard klub Tr le

[esta grupa Pe ka ra kao ne kad Mla dost (BJ)

Vetarani Prva grupa Ra dio Pla ne ta Ka fe Dva kra qa Pro le ter (Zr)

Druga grupa Zo ra (Ve ter nik) Akva park (Ba~ ki Pe tro vac) Fruk ta trejd

Auto mo da NS Ju ni o ri (Ko viq) Mi la no

Druga grupa Fru {ko gor ski par ti zan (Bu ko vac) Ra dio Pla ne ta Zo ra (Ve ter nik)

Tre}a grupa Ma pod NS Cr ve na zve zda (NS) RFK No vi Sad

Pioniri Prva grupa Kim ko OFK Sla vi ja In deks

Druga grupa Alf Voj vo di na Ka fe Apo lon MB

Tre}a grupa Me wa~ ni ca Ris ([aj ka{) Be li dvo ri (Ve ter nik) Auto pre vo znik [u ca

^etvrta grupa Ti gro vi

De taq sa `re ba za Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu

Prijave do nedeqe Zbog ve li kog in te re so va wa od lu ~i li smo da pro du `i mo rok za pri ja ve do ne de qe. Da kle, pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ da nas i su tra u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i u ne de qu u ma loj sa li Spen sa za za pi sni~ kim sto lom. Ko ti za ci ja je sle de }a â&#x20AC;&#x201C; se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. okom pra tio La slo Le rinc, Vo {i na le gen da. Pr vi me ~e vi igra }e se 25. de cem bra(ne de qa), a po tom sva ko dnev no u po po dnev nim ~a so vi ma. Je di no }e mo na pra vi ti ma lu pa u zu u 30. de cem bra (~e tvr tak) jer tog da na za u ze te su ve li ka i ma la sa la Spen sa. Ako sve pro tek ne pre ma utvr |e nom pla nu, fi nal ni me ~e vi bi se igra li 8. ja nu a ra 2012. go di ne. Sve utak mi ce }e se igra ti u ma loj sa li Spen sa, gde }e igra ~i ima ti mak si mal ne uslo ve.

PRIZNAWE NA[EM SUDIJI

Maì} u evropskoj top-klasi Su dij ska or ga ni za ci ja UEFE je na sa stan ku u Ni o nu od re di la su di je ko je }e de li ti prav du na Evrop skom fud bal skom pr ven stvu sle de }e go di ne u Poq skoj i Ukra ji ni i sa ~i ni la no vu ka te go ri za ci ju su di ja. Po sle pet na e stak go di na Sr bi ja je do bi la me sto u eli ti, ko mi si ja, u ko joj pred se da va ne ka da {wi ita li jan ski su di ja Pjer lu |i Ko li na, od lu ~i la je da Vr ba {a ni na Mi lo ra da Ma ì }a Mi lo rad Ma ì} uvr sti me |u 30 naj bo qih ar bi ta - (Fran cu ska), Pe dro Pro en sa ra Evro pe - u top kla su. Ta ko je (Por tu gal), Ni ko la Ri zo li Sr bi ja po sle Zo ra na Pe tro vi - (Ita li ja),Da mir Sko mi na (Slo }a po no vo do bi la ar bi tra svet - ve ni ja), Vol fgang [tark (Ne skog gla sa. ma~ ka), Kreg Tom son ([kot ska), Sle de }e go di ne na Evrop - Kar los Ve la sko Kar ba qo ([pa skom pr ven stvu u Poq skoj i ni ja) i Ha vard Veb (En gle ska), a Ukra ji ni prav du }e de li ti: Ku pr ve re zer ve su: Mar cin Bor ski njet â kir (Tur ska), Jo nas (Poq ska), Tom Ha rald Ha gen Erik son ([ved ska), Vik tor Ka (Nor ve {ka), Pa vel Kra lo vec {ai (Ma |ar ska), Bjern Kuj pers (ê {ka) i Vik tor [vet sov (Ho lan di ja), Ste pan La noi (Ukra ji na). G. K.

Fo to: S. [u {we vi}

Seniori Prva grupa Sport ha us No ma di (Ste pa no vi }e vo) Ka fe pi ce ri ja Un ger (Ka})

Druga grupa So ci ja li sti Uni ver zi tet ski sport ski sa vez SNS - BLVFF

Tre}a grupa Vi so ka teh ni~ ka {ko la Sport sko udru `e we teh no log Tro glav (BJ)

^etvrta grupa Stu dio Be rar (Bor ~a) OFK Fu tog Akva teh ni ka Zo ri}

Peta grupa Me ri di ja na Yun gla {i Teh no mer I ove go di ne }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de -

[esta grupa Ka fe Re ne Iris farm ([aj ka{)\ Mi ma da lajn

Jedanaesta grupa DOO Ar gen ti no Ka fa na Bi bli o te ka Ka fe Apo lon

Sedma grupa Me wa~ ni ca Ris ([aj ka{) Adri ja na Sta klo Mi li }e vi} Fa bri ka `i ce Lam po ne

Dvanaesta grupa Ca ri grad- La zin sa la{ TNS ri ver Ka na me ra DO

Osma grupa Ga ga olast Ko no ba Or hus Be li dvo ri (Ve ter nik)

Deveta grupa Agro mar ket EI Maks bet La Bra tag we pa la ~in kar ni ca

Trinaesta grupa Kro sing tim Mi haj lo MDM ko merc Gold skor

^etrnaesta grupa For tu na (Be ~ej) Kam kom Vi to rog pro met

Deseta grupa

Petnaesta grupa

Ka fe Dva kra qa Alek sdan dar grad wa Auto ku }a Se ku li}

Ka fe bar Ma ca Pe ka ra Pe rec

set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve

eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. G. Kova~

JO[ JEDNA DONACIJA NOVAKA \OKOVI]A

Za decu u Srbiji 100.000 dolara No vak \o ko vi}, pr vo ran gi ra ni te ni ser sve ta i am ba sa dor Unicefa obe le ìo je pred sto je }e pra zni ke da ju }i svoj glas i fi nan sij sku po dr {ku ugro è noj de ci u Sr bi ji â&#x20AC;&#x201C; i u ce lom sve tu. - Na dam se da }e mo ja do na ci ja i po dr {ka do ne ti pro me nu u ì vo ti ma ma le de ce u Sr bi ji, po seb no one de ce ko ja ima ju ogra ni ~e ne mo gu} no sti da do stig nu svo je pu ne po ten ci ja le re kao je \o ko vi}, ko ji je pri lo ìo do na ci ju u vred no sti od 100.000 ame ri~ kih do la ra za pro gram ra nog raz vo ja de te ta u Sr bi ji. - Iz grad wa so lid nog te me qa u ra nim go di na ma ne sa mo da po ma è de te tu da ostva ri svo je pu ne po ten ci ja le, ne go do pri no si i iz grad wi bo qeg dru {tva u ce li ni. Od ka da je po stao na ci o nal ni am ba sa dor av gu sta ove go di ne, te ni ski as sna `no po dr à va pra va de te ta i da je glas naj ra wi vi joj de ci u Sr bi ji. U sep tem bru je po se tio in klu ziv ni vr ti} u Sme de re vu ko ji po ha |a ju de ca iz naj mar gi na li zo va ni jih gru pa, kao {to su de ca sa smet wa ma u raz vo ju i ona ko ja

`i ve u rom skim na se qi ma. \o ko vi} ta ko |e pro mo vi {e i kam pa wu Unicefa u Sr bi ji za pro da ju ~e stit ki i pro iz vo da ka ko bi po mo gao pri ku pqa we fi nan sij skih sred stva za ugro `e nu de cu u ce lom sve tu.

- Unicef ve o ma ce ni No va ko vu po sve }e nost pra vi ma de ce i po seb no we go vo an ga `o va we na po qu ra nog raz vo ja naj u g ro ` e n i j e de c e, {to je kri ti~ na oblast u Sr bi ji - iz ja v i l a je di r ek t or k a UNI -

CEF-a u Sr bi ji Ju di ta Raj hen berg. - @e lim da po mog nem de ci u Sr bi ji i u ce lom sve tu da ostva re svo je sno ve. Sva de ca ima ju pra va i ta pra va mo ra ju da se {ti te - re kao je \o ko vi}.

sport

~etvrtak22.decembar2011.

dnevnik

Ovo go di {wi do bit ni ci pri zna wa u iz bo ru Vla de AP Voj vo di ne

Fo to: B. Lu ~i}

VLA DA AP VOJ VO DI NE PRO GLA SI LA NAJ BO QE IZ OBLA STI SPOR TA

La u re a ti Jo va na Bra ko ~e vi} i Mi hail Du da{ Vla da AP Voj vo di ne i ove go di ne je iza bra la naj bo qe u obla sti spor ta.U Klu bu po sla ni ka do de qe na su po de ve ti put go di {wa pri zna wa - „Vi hor”. Naj bo qi spor ti sti su atle ti ~ar Mi hail Du da{ i od boj ka {i ca Jo va na Bra ko ~e vi}. Du da{ je osvo jio {e sto me sto na Svet skom pr ven stvu u de se to bo ju, a Bra ko ~e vi }e va je osvo ji la zlat nu me da qu na Evrop skom pr ven stvu i pro gla {e na je za naj ko ri sni ju igra ~i cu na tom {am pi o na tu. Pri zna we za naj bo qe eki pe do bi li su ru ko me ta {i Voj vo di ne iz No vog Sa da i fud ba ler ke Spar ta ka iz Su bo ti ce. Ru ko me ta {i su osvo ji li Kup

Sr bi je, a fud ba ler ke su {am pi on ke dr `a ve. U ime na gra |e nih, Vla di AP Voj vo di ne, Od bo ru za do de lu na gra da i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu, za hva lio se Zo ran Ar si} is pred @FK Spar tak iz Su bo ti ce. - Mi smo ovo ~e ka li 40 go di na. Do la zi mo iz gra da iz ko jeg je i po kra jisnki se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li}. za hva qu jem se svi ma na na gra da ma, apo seb no Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu, ko ji je pre po znao na {e mu ke i po mo gao nam u gra ni ca ma svo jih mo gu} no sti. Ova na gra da

nam je i oba ve za da is tra je mo u ono me {to ra di mo i da bu de mo pri mer osta lim klu bo vi ma, kao i da ne gu je mo rod nu rav no prav nost - re kao je Ar si}. Po red glav nih la u re a ta, do de qe ne su na gra de i naj bo qim ta len ti ma i tre ne ri ma. Na gra |e ni su: ve sla ~i Mi lo{ Uru ka lo i Zo ri ca Mr |a, te kvon di sta Da mir Fej zi}, ru ko me ta {i Ma ri ja Ag ba ba i De jan Ba bi}, pli va~ Igor Ter zi}, bi ci kli sta Slo bo dan Stan ko vi}, gim na sti ~ar ka Ta ma ra Mr |e no vi}, di za~ te go va Er vin Ro `wak, rva ~i Ma te Ne me{ i Zol tan Var ga, je dri li ~ar Ba lint Fist ner, atle ti ~ar ka Ma ri ja Vu ~e no vi},

stre lac @ar ko Tri fu wa gi} i Mar ko Dra go sa vqe vi} iz ka ja ka i ka nua. Na gra |e ni tre ne ri: Sr |an Jo va no vi} (ve sla we), Ma rin Du ji} (te kvon do), Alek san dar Sa vi} (ru ko met), Vla di mir Ri sti} (pli va we), Alek san dar Pan du rov (gim na sti ka), Sa {a Vert (di za we te go va), Mi lan Ma ri} (rva we), Ne met Le hel (je dre we), Dra gi {a \or |i} (atle ti ka) i Dra gan Mar ko vi} (stre qa {tvo). Po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li} je is ta kao da su ova kve pro sla ve pri li ka da se za hva li spor ti sti ma na ra do sti ko ju pri re |u ju na ci ji.

- Sport si sti su na {i naj bo qi am ba sa do ri i pro mo te ri u sve tu, ali je wi ho va ulo ga mno go zna ~aj ni ja u to me {to su uzor mla di ma. Sport je i na ~in `i vo ta po {to u pr vi plan sta vqa rad, pre da nost, po {to va we ri va la i fer ple ja, zdrav `i vot i kom pe ti ci ju, ka ko sa dru gi ma, ta ko i sa sa mim so bom re kao je Du li} i do dao da je oba ve za svih ko ji ra de u spor tu da stvo re i ne gu ju si stem u ko jem }e se pre po zna ti i vred no va ti, rad i re zul tat i da je Po kra jin ski se kre ta ri jat u~i nio sve da taj si stem i una pre di. G. Ma le no vi}

PRED STAV NI CI CRVENE ZVE ZDE BO RA VI LI U NI O NU

Du go vi se mo ra ju iz mi riti

LI STA FI FA

Sr bi ja osta la 27. na sve tu Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za vr {i }e go di nu na 27. me stu na rang li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA). Or lo vi su tu po zi ci ju dr `a li i na pret hod noj li sti, a go di nu su za vr {i li sa 775 bo do va. Pr vo me sto su ve re no dr `i [pa ni ja sa

1.564 bo da, 199 vi {e od Ho lan |a na, dok su tre }i Nem ci. Pro me na me |u pr vih de set ni je bi lo, pa iza tri naj bo qe re pre zen ta ci je sle de: Uru gvaj, En gle ska, Bra zil, Por tu gal, Hr vat ska, Ita li ja i Ar gen ti na. Naj ve }i na pre dak u od no su na no vem bar sku li stu ostva ri la je Bo sna i Her ce go vi na,

ko ja je do {la na 20. me sto, po {to je pre te kla Mek si ko, Re pu bli ku Ir sku i Austra li ju. TOP 10: 1. [pa ni ja 1.564, 2. Ho lan di ja 1.365, 3. Ne ma~ ka 1.345, 4. Uru gvaj 1.309, 5. En gle ska 1.173, 6. Bra zil 1.143, 7. Por tu gal 1.100, 8. Hr vat ska 1.091, 9. Ita li ja 1.082, 10. Ar gen ti na 1.067.

Fi li po vi} u Ka zah sta nu Zo ran Fi li po vi} pot pi sao je jed no go di {wi ugo vor sa ka zah stan skim klu bom Ati rau. Biv {i tre ner fud ba le ra Cr ve ne zve zde i mno gih dru gih klu bo va i se lek tor Cr ne Go re oku pi }e eki pu 5. ja nu a ra i po ve sti na pri pre me u Tur sku. Ati rau je pro {lu se zo nu za vr {io na de ve tom me stu (tak mi ~i se 12 eki pa). Fi li po vi} je bio u kom bi na ci ji za se lek to ra Ka zah sta na, ali se po sao iz ja lo vio. Ina ~e, u Ka zah sta nu ra di Slo bo dan Kr~ ma re vi} kao se lek tor mla de re pre zen ta ci je.

Ge ne ral ni se kre tar FK Cr ve na zve zda \or |e Ste fa no vi} i po slov ni di rek tor na {eg klu ba Ste fan Pan to vi} bo ra vi li su u Ni o nu, se di {tu UEFA, ka ko bi za jed no sa gen se kom FSS Zo ra nom La ko vi }em i pred stav ni ci ma Par ti za na oba vi li raz go vo re na te mu du go va i po tra `i va wa dva klu ba pre ma evrop skim klu bo vi ma. - Sa sta nak je bio iz u zet no ko ri stan i hva la Fud bal skom sa ve zu, od no sno go spo di nu La ko vi }u {to su pred u ze li ova kvu ini ci ja ti vu – ka `e ge ne ral ni se kre tar Zve zde \or |e Ste fa no vi} i do da je UEFA je pri mi la iz ve {ta je ne za vi snog re vi zo ra ko ji se ti ~u po slo va wa na {eg klu ba. Raz go vor sa od go vor ni ma u evrop skoj ku }i fud ba la je pro {ao u do brom to nu. UEFA je pri hva ti la sa zna we da je Cr ve na zve zda u ve li kom bro ju slu ~a je va re gu li sa la svo je oba ve ze po sta rim du go va wi ma i da je uklo ni la zna ~aj ne ne pra vil no sti u iz ve {ta ji ma iz pe ri o da 2007 – 2009. go di ne. U po sled we dve go di ne Cr ve na zve zda je iz mi ri la vi {e od 4 mi li o na evra za o sta lih du go va wa. Ve ru je mo da bi ta sred stva si gur no omo gu }i la ve }e in ve sti ci je u eki pu i kon kret ni je sport ske re zul ta te, ali na sle |e ni du go vi su mo ra li bi ti iz mi re ni. Ste fa no vi} po seb no is ti ~e da na{ klub pred UEFA ne ma no vih du go va wa ka ne ka da {wim igra ~i ma i funk ci o ne ri ma.

\or |e Ste fa no vi}, Zve zdin ge ne ral ni se kre tar

- Ni su na pra vqe na no va za du `e wa i no ve po vre de pra vil ni ka o fi nan sij skom po slo va wu. Ipak, ne kri je mo da po sto ji jo{ du go va wa iz pe ri o da 2007-2009. go di na i mo ra ju se u ce lo sti {to hit ni je iz mi ri ti. Za to }e Zve zda u na red nom pe ri o du po no vo mo ra ti da iz dva ja zna ~aj na sred stva za re gu li sa we du go va wa – is ti ~e Ste fa no vi}. Fi nan sij ski fer-plej, ko ji je UEFA uve la, oba ve zu je sva ki klub, pa i Cr ve nu zve zdu i bi }e si gur no sve ri go ro zni ji. - Klu bo vi su do bi li krat ke ro ko ve da re {a va ju pre o sta le oba ve ze. UEFA ne ma par do na kad je fi nan sij ski fer-plej u pi ta wu. O~e ku je nas no vi sa sta nak 28. ja nu a ra, ko ji je

za mi {qen kao pa nel di sku si ja klu bo va. Di sci plin ski ko mi tet UEFA ima pra vo da opo me ne ili su spen du je klu bo ve iz tak mi ~e wa u slu ~a ju ne po {to va wa do go vo ra, od no sno ne iz mi ri va wa du go va wa. Cr ve nu zve zdu je po seb no za ni mao seg ment po tra `i va wa, s ob zi rom da je po zna to da na{ klub, na evrop skom ni vou, vi {e pa ra po tra `u je ne go {to du gu je. - UEFA je pre u ze la na se be da kon tak ti ra fe de ra ci je ~i ji klu bo vi du gu ju Zve zdi, ali da ne mo gu da ga ran tu ju na pla tu. Ve ru je mo da }e i du go va wa pre ma na ma bi ti iz mi re na, jer }e to Zve zdi olak {a ti iz mi re we we nih oba ve za – ja san je Ste fa no vi}.

[a ko ta na pu stio Osten de Bel gij ski Osten de ras ki nuo je sa rad wu sa Du {a nom [a ko tom po sle za vr {et ka pr vog de la Evro ku pa, sa op {tio je taj ko {ar ka {ki klub. [a ko ta je na {est utak mi ca u Evro ku pu pro -

se~ no be le `io 9,8 po e na i 3,7 sko ko va, dok je u do ma }em {am pi o na tu po sti zao 10,4 po e na po me ~u. Sin srp skog tre ne ra Dra ga na [a ko te pro {le se zo ne do `i veo je te {ku po vre du igra ju }u za ita li jan ski Ska vo li ni, zbog ko je je jed -

no vre me bio u ve {ta~ koj ko mi.Osten de je u po sled wem ko lu D gru pe Evro ku pa po be dio {pan sku Va len si ju sa 87:83, ali ni je us peo da se do mog ne Top 16 fa ze, jer je tak mi~ we u svo joj gru pi za vr {io na tre }em me stu sa sko rom 2/4.

UO^I NOVOGODI[WEG FESTIVALA ODBOJKE U NOVOM SADU

Pri ja vi le se 103 eki pe

Od 3. do 5. januara }e se u Novom Sadu odr`ati drugi Novogodi{wi festival odbojke, a o~ekuje se da po broju ekipa nadma{i prethodni. Na prvom Festivalu u~estvovalo je 96 ekipa u konkurenciji pionirki, pionira, kadetkiwa i kadeta, a predstoje}i }e po svim pokazateqima biti masovniji. Odbojka{ki savez Vojvodine, OS Novog Sada i Turisti~ka or-

jo{ jedan praznik odbojke u na{em gradu - rekao je sekertar OSV, ina~e predsednik Izvr{nog odbora festivala Jugoslav Spasi}. Pored odbojke, u~esnike Festivala o~ekuje i bogati zabavni sadr`aji (bazen na Spensu, diskoteka, {etwa gradom...) - Dru`ewe, nova poznastva i sport su glavni projekti Festivala i sigurno }e svi u~esnici poneti lepe uspomene sa ovog, kao i s

S pro mo ci je Fe sti va la od boj ke u No vom Sa du

ganizacija grada organizatori su Festivala, a prva promocija odr`ana je ju~e. - Odr`ali smo obe}awe i nastavqamo tradiciju Festivala i, po{to su utisci s prvog veoma pozitivni, nadamo se da }e na{ me|unarodni turnir prerasti u nezvani~no prvenstvo Evrope za mla|e kategorije. Projektovano je da na turniru u~estvuje 144 ekipe, ali }e taj broj biti najverovatnije ne{to mawi, zbog ekonomske krize. Do sada imamo 103 prijavqene ekipe. Interesovawe i daqe postoji i verujem da nam predstoji

prethodnog turnira. Iako smo imali veoma malu finansijsku pomo} dr`avnih institucija (Ministarstvo nije uva`ilo Festival na konkursu zbog slabog takmi~arskog zna~aja!) sigurno je da se ne}emo obrukati i da }e organizacija pro}i kako dolikuje na{em Savezu, Pokrajini i gradu. O~ekujemo oko 2.500 u~esnika i veoma smo ponosni {to na{ turnir prerasta u tradiciju - rekao je predsednik Skup{tine OSV i jedan od idejnih tvoraca odbojka{kog festivala Rajko Kijac. M. R.

TRAJAL VOJVODINE

[a ri} i \u ka no vi} naj bo qi Parsko prvenstvo Vojvodine u brixu, poznatije kao Trajal Vojvodine, odràno je u Novom Sadu. Ovo je ujedno bio i kvalifikacioni turnir za dràvno prvenstvo, odnosno Trajal Srbije. Prvo mesto je osvojio mladi par Zoran [ari} i Nikola \ukanovi} iz NS-1 kluba, ispred ve} poznatog dua Nenad Mi{kovi} - Branislav \uri~i}, {to je veliko iznena|ewe. Tre}e mesto osvojili su Ivica Bo{wak i Tamara Nikoli} iz Novosadskog brix kluba ~ime su i oni obezbedili u~e{}e na Trajalu Srbije, koji se igra u martu 2012. godine. êtvrto mesto pripalo je junioru iz NS-1 Vuk Trnavac i iskusni Vladan Nikoli} (Banatsko Novo Selo) i oni su prve rezerve za Trajal Srbije. U isto vreme odràn je i Trajal Beograda na kojem su prvo mesto osvojili Beogra|ani, koji nastupaju za NS-1, Boris Altman i Aleksandar Vu~i}, ispred Branka Vlajni}a i Igora ]urlina, te Mirka Skendera i Gorana @ivkovi}a. G. M.

c m y

SPORT

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

UZ OPRO[TAJ VOJVODINE NS SEME OD EVROPE

Di rek tor Ma ri} ne ma za mer ke Nisu odbojka{i Vojvodine NS seme uspeli da se plasiraju u 3. kolo êlenx kupa, po{to su u dva susreta poraèni od austrijskog Am{tetena. Kada su saznali ime rivala potajno su se nadali da mogu da produè evropsku pri~u, me|utim obe utakmice su izgubili, a u obe su imali veliku {ansu i nisu je iskoristili. Tre}i set u Austriji je presudio, a u Novom Sadu prvi. Da je Vo{a dobila uvodni set u revan{u mogla je da se nada zlatnom setu i eventualnom prolasku u naredni krug, ali su gre{ke i neiskustvo bili glavni protivnici crveno-belih. Prokockali su i vo|stvo 2:1 u setovima i nekoliko {ansi u taj-brejku, jednostvano nije im se dalo da materijalizuju solidnu partiju u revan{u. - Igra~i i treneri su po{teno odradili posao protiv Austrijanaca i falilo nam je sre}e i iskustva da pro|emo daqe. Imali smo prilika u oba susreta, ali je u drugom prvi set mo`da bio i odlu~uju}i. Me~ je bio kvalitetan, zadovoqni smo

Voj vo di na mo `e i mo ra bo qe: An dri ja Ge ri}

Fo to: F. Ba ki}

IZ DRUGOG UGLA

Pet raz lo ga Vo {i nog evrop skog is pa da wa 1. Ve} duè vreme Vojvodina je bez startnog (jedinog) korektora Milije Mrdaka, ~ije mesto popuwava prima~ servisa Aleksandar Veselinovi}, koji jo{ nije sasvim spreman da pruì maksimalan u~inak na toj zahtevnoj poziciji. 2. Igra tehni~ara Luke ûbrila u drugoj utakmici bila je uslovno re~eno jednoli~na i kada su Austrijanci uvideli da je Marko Ivovi} najzrelija crveno-bela napada~ka opcija uspeli su da ga zaustave. igrom i zalagawem - istakao je sportski direktor Vojvodine NS seme Nikola Mari}. Najskusniji kod Novosa|ana Andrija Geri} razo~aran je ispadawem iz Evrope. - O~ekivao sam bar zlatni set. Pokazali smo da moèmo da pravimo lepe poene, ali i neke neprostive, pionirske gre{ke. Naàlost, ovo je na{a realnost

3. Sredwi blokeri Vojvodine Andrija Geri} i Danilo Mirosavqevi} zajedno su na drugom me~u dobili svega 25 lopti (iskoristili 14), {to je veoma malo, s obzirom na to da se igralo pet setova. 4. Novosa|ani su u prvom setu prokockali prednost od 6:1, kao i dve vezane set lopte ( 24:22 i 24:23). Te{ko da mladost ekipe mo`e da bude jedino opravdawe, jer u startnoj postavi (izuzev novajlije i veoma po`rtvovanog i kvalitetnog Kapura) igra~i

imaju od tri do pet sezona iskustva u na{oj ligi, a o zlatnom olimpijcu Geri}u ne treba tro{iti re~i. 5. Prvu izmenu je trener Salati} na~inio tek u tre}em setu, silom prilika, jer se na kratko povredio Milan Kati} i zamenio ga je Mihajlo Stankovi}. Drugi tehni~ar Stefanovi} u{ao je na teren pri rezultatu 0:2 u petom setu i igra Vo{e se popravila u odnosu na ~etvrti period, ali je neizvesna zav{nica pripala Austrijancima.

i {to pre po~nemo da radimo boqe, bi}emo i bli`e borbi za doma}e trofeje. To nam je jedino preostalo i tu moramo da poka`emo koliko vredimo. Imali smo zaista sjajne periode u susretima sa Am{tetenom u kojima smo bili vrhunska ekipa, ali je takvih perioda bilo, pokazalo se, malo, nedovoqno za opstanak u Evropi.

Kako zaboraviti Evropu i krenuti daqe? - Ne treba da zaboravimo, nego da ispravimo i da pogledamo gde gre{imo. Ponavqam, neke stvari radimo kao pioniri, dozvoqavamo da nam padaju lopte koje ne smeju, {to ne prili~i ni nekoj ekipi u ni`oj ligi, a ne nama. Morao da radimo, da kona~no sednemo, da pri~amo otvo-

KUP SRBIJE: VOJVODINA GOSTUJE @ELEZNI^ARU

Zna se fa vo rit

Odbojka{i Vojvodine NS seme okre}u se doma}im terenima, a danas gostuju beogradskom @elezni~aru u prvom me~u ~etvrtfinala Kupa Srbije ( revan{ je u subotu).Igrali su crveno-beli pre nekoliko dana sa @elezni~arom prvenstveni me~, slavili sa 3:1 i opravdali ulogu favorita. Za o~ekivati je da i u predstoje}em dvome~u bez ve}ih problema pro|u na finalni turnir. Dvome~ s Beogra|anima bi}e crveno-belima i dobra generalna

Pro gram U konkurenciji mu{karaca sastaju se: Jedinstvo (SP) - Partizan (danas, 18, tv), @elezni~ar - Vojvodina NS seme (danas, 19), Mladi radnik - Crvena zvezda (sutra, 19), Ribnica - Radni~ki (K) (subota, 17). Dame: Kolubara - TENT (danas, 18), Po{tar - Crvena zvezda (sutra, 20). proba pred posledwi prvenstveni me~ ove godine s Crvenom zvezdom. - Igrali smo nedavno sa @elezni~arom i pobedili, a sada, po{to smo ispali iz Evrope, ostaje nam da se okrenemo doma}im

Po zaj mi ca OK Vojvodina NS seme pozajmio je tehni~ara Nikolu @ivanovi}a prvoliga{u \erdapu iz Kladova, a sredweg blokera Borisa Martinovi}a superliga{u Jedinstvu iz Stare Pazove. parketima. @elimo da odigramo dobro u oba susreta, a prvi je veoma bitan, jer nam uspeh garantuje ne{to lak{i posao u revan{u na na{em terenu. Treba da popravimo igru, uprkos nepovoqnom zdravstvenom biltenu rekao je trener Nikola Salati}. Marko Ivovi} je trenutno prvi poenter ekipe i o~ekuje lagan posao sa @eqom. - @elezni~ar ne bi trebao da nam predstavqa veliki problem. Bitno je da se pro|e na finalni turnir jer nam je to jedan od prevashodnih ovosezonskih ciqeva. @elezni~ar je pokazao da ume da igra dobro i nikako ne smemo da ga potcenimo, niti ga precenimo. Od nas sve zavisi, od na{e igre, i nadam se da }emo opravdati ulogu favorita - istakao je Ivovi}. M. Risti}

reno i ozbiqno, da se dogovorimo {ta }emo da ispravqamo i kako daqe. Neke lo{e situacije nam se de{avaju i u doma}im me~evima. U na{oj ligi mora{ da ulo`i{ napor da bi pobedio, jer ako mislimo da }emo da pobedimo zato {to se zovemo Vojvodina onda se grdno varamo â&#x20AC;&#x201C; istakao je Andrija Geri}. M. Risti}

sport

~etvrtak22.decembar2011.

FRAN CU ZI VE LI ^A JU NA [EG KU GLA [KOG RE PRE ZEN TA TIV CA

Za var ko kao Me si Re van{ me~ Li ge {am pi o na u ku gla wu iz me |u slo va~ kog pr va ka i bra ni o ca ti tu le Spor ta iz Pod bre zo ve i i fran cu skog klu ba Se lon è od gi ran je u me stu Ti le bli zu Di ò na, a do ma }i ni su ga pred sta vi li kao pr v o r a z red n i do g a | aj. Pr vu zve zdu Spor ta, srp skog re pre zen ta tiv ca, {am pi o na sve ta i svet skog re kor de ra Vil mo {a Za var ka na pla ka tu su upo re di li sa fud ba le rom Me si jem, a we go vu eki pu, ko ju tre ni ra srp ski se lek tor Mi lo{ Po wa vi}, sa Bar se lo nom. - Utak mi cu su sni ma le dve TV iz Di ò na, bi lo je mno go no vi na ra, a na vi deo bi mu u ve li kom {a to ru iz pred ku gla ne pre no si li su ceo me~, jer je gle da li {te u ku gla ni bi lo is pu we no do po sled weg me sta – pri ~a Mi lo{ Po wa vi}.- Mi smo ih kod ku }e po -

Svet ski {am pion i re kor der Vil mo{ Za var ko

be di li sa 7:1, ta ko da ni smo ima li raz lo ga za strah, ali smo sjaj no od i gra li, po be di li sa 8:0 i obo ri li oba re kor da ku gla ne. Ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je, {am pi o na sve ta i ka pi ten Spor ta Jo van ]a li} sa 656 ~u we va obo rio je po jed na~ ni re kord na tu ra lo zo va nog Fran cu za Un gu re a- na ua od 649 ~u we va, a obe eki pe su ima le bo qe re zul ta te od sta rog ekip nog re kor da, {to }e, ve ru jem ,dok god bu de bi la sta ra ku gla na sa pla sti kom bi ti ne do sti `no. Za var ko, ko ji je po pla nu ma lo „ola ba vio“ for mu, imao je 646 ~u we va i dru gi re zul tat me ~a. Do ma }i ni, zbog iz u zet ne po pu lar no sti ku gla wa u tom re gi o nu, pla ni ra ju da usko ro po sta ve no ve sta ze sa plo ~a ma i pro {i re gle da li {te. Ova utak mi ca im je po slu `i la za jo{ jed nu do bru me dij sku pro mo ci ju ovog spor ta.

dnevnik PAR TI ZAN MTS VE ^E RAS S AR MA NI JEM BI JE BIT KU ZA PLA SMAN U TOP 16 FA ZU EVRO LI GE (20.45, RTS 2)

Po bed nik do bi ja sve Pred ko { ar k a { i ma Par ti za na MTS i mi l an s kog Aram n i j a ve ~ e r as je ve l i k a i iz u z et n o va ` na utak m i c a. Iako su u pret hod nih de vet ko la u C gru pi Evro li ge od i gra li pu no te {kih i zna ~aj nih me ~e va, is pa da da kom ple tan u~i -

zna ta i po ku {a }e mo ve ~e ras me~ da od i gra mo na naj vi {em ni vou i is ko ri sti mo pred no sti ko je ima mo. Mo ji igra ~i ra de iz u zet no do bro i ovo im je na gra da ko ju su za slu `i li. Ima mo i pred nost od ~e ti ri po e na iz Mi la na, ali uop {te ne raz mi {qam o tim ko {e vi ma. Da mi je ne ko po nu -

- Ima m o ve l i k u {an s u da pred svo jim na vi ja ~i ma is pu ni mo ciq - na gla sio je ka pi ten Par ti za na MTS Pe tar Bo `i}. - Si gu ran sam da }e mo ima ti sjaj nu po dr {ku s tri bi na i da }e mo ume ti da je is ko ri sti mo. Do bi li smo Ar ma ni u Mi la nu, a ta da je za we ga igrao i Da ni -

dio da od lu ~u ju }i me~ za pla sman u Top 16 fa zu igra mo u po sled wem ko lu pred na {im na vi ja ~i ma, bez raz mi {qa wa ma bih pri hva tio ta kvu so lu ci ju. Si gu ran sam da }e i Ar ma ni bi ti vi so ko mo ti vi san da po be di i ode da qe. Tre ba }e nam ve ~e ras str pqe we i ve ra u sop stve ne mo gu} no sti i plan ko ji ima mo. @e li -

lo Ga li na ri, ba{ kao i za nas Ni ko la Pe ko vi}. Sa da ove dvo ji ce aso va ne }e bi ti u sa sta vi ma, a na{ osnov ni ciq bi }e da ko ver tu je mo ve li ku `e qu ko ju ima mo u ener gi ju na te re nu i kva li tet da sa vla da mo ja kog ri va la. Ula zni ce za utak mi cu od lu ke u Pi o ni ru odav no su ras pro -

TE KVON DO KLUB ZRE WA NIN NA BAL KA NI JA DI OSVO JIO ^E TI RI ME DA QE

Ubi ra ju plo do ve mu ko trp nog ra da Tak mi ~a ri Te kvon do klu ba Zre wa nin, ko ji su na stu pa li u sa sta vu re pre zen ta ci je Sr bi je, osvo ji li su ~e ti ri me da qe na Bal kan skom {am pi o na tu u Vr {cu. Ovaj re zul tat bio je po vod da pred sed nik Skup {ti ne gra da

Za do voq ni smo po stig nu tim re zul ta ti ma. Ima mo do bru se lek ci ju tak mi ~a ra i iz u zet no do bro pra ti mo pre la zak iz jed ne ka te go ri je u dru gu. U ovom spor tu, u sve tu, eg zi sti ra sa mo jed na fe de ra ci ja i ko osvo ji me da qu na ne kom od

Zre wa nin ci se po no se us pe si ma svo jih tak mi ~a ra u te kvon du

Alek san dar Mar ton, sa sa rad ni ci ma, pri re di pri jem za osva ja ~e me da qa i wi ho ve tre ne re. Pri je mu je pri su stvo va lo ~e tvo ro ~la no va klu ba ko ji su u Vr {cu osvo ji li od li~ ja u di sci pli ni olim pij skih bor bi - Mi lo{ [u }ur (zlat na me da qa), Du {an Sa mo lo vac (sre br na), Ni na Osto jin i Mi li ca Vla o vi} (bron za), kao i Ana Pro {i}, ko joj je me da qa iz ma kla za ni jan su.

me |u na rod nih tak mi ~e wa taj za i sta pri pa da sa mom vr hu te kvon doa. U na red noj go di ni o~e ku ju nas zna ~aj na me |u na rod na tak mi ~e wa evrop sko ju ni or sko i se ni or sko pr ven stvo i Me di te ran ske igre, na ko ji ma o~e ku je mo jo{ ve }e u~e {}e tak mi ~a ra iz na {eg klu ba u sa sta vu re pre zen ta ci je Sr bi je i jo{ vi {e osvo je nih me da qa – is ta kao je osni va~ i glav ni tre ner klu ba Zre wa nin Sla vi {a Pe ri}.

Pred sed nik zre wa nin ske Skup {ti ne is ta kao je da je lo kal na sa mo u pra va „pri mo ra na“ da ~e sto or ga ni zu je pri je me za hva qu ju }i re zul ta ti ma ko je po sti ù spor ti sti na raz li ~i tim me |u na rod nim tak mi ~e wi ma. I ovo je do kaz da, u pe ri o du ka da ne mo è mo da se po hva li mo pu nim bu xe tom za sport, ima do brih re zul ta ta. Po zvao bih jo{ jed nom sve one pri vred ne ko lek ti ve da is ka ù dru {tve nu od go vor nost, o ko joj ~e sto go vo ri mo, i po mog nu fun ki co ni sa we ka ko ovog, ta ko i dru gih sport skih klu bo va – re kao je Mar ton. Na sport skom uspe hu te kvon di sti ma ~e sti ta li su i ~lan Grad skog ve }a za du èn za sport Vo ji slav Ma ti}, kao i ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za Zre wa ni na Sr |an Bo ga ro {ki. Ma ti} je re kao da je, to kom dve de ce ni je po sto ja wa, ovaj klub sti gao do sa mog vr ha, bar ka da je re~ o bro ju re pre zen ta ti va ca i osvo je nih me da qa na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma. Klub po seb nu pa `wu po kla wa ra du sa naj mla |im uz ra snim ka te go ri ja ma, pa ta ko de ca ko ja su po ~e la pre pet - {est go di na da se ba ve ovim spor tom sa da po ~i wu da ubi ra ju plo do ve tog ra da - is ta kao je Ma ti} i po ru ~io mla dim spor ti sti ma da od wih o~e ku je da na stu pe na Olim pij skim igra ma 2016. i vra te se sa ne kom me da qom. @. Ba la ban

SA OP [TE WE RU KO MET NOG SA VE ZA VOJ VO DI NE

Ima i do brih stva ri U svetlu tendencioznih novinskih napisa va{eg novinara o navodnom lo{em tretmanu novinara na utakmici RK Vojvodina - RK Partizan, èlimo da kaèmo nekoliko kqu~nih stvari i pre svega istinu. Pomenuta prvenstva utakmica odre|ena je od strane Ogranizacionog odbora Euro 2012 za test utakmicu u tehni~kom smislu. Ostali segmenti organizacije takmi~ewa definisani od strane ~elnika EHF-a, kao {to su izme|u ostalog i akreditacije sa zonama prolaska i mestima u samoj hali za novinare i medije, bi}e precizno ozna~eni neposredno pre po~etka takmi~ewa. Sama organizacija utakmice RK Vojvodina - RK Partizan bila je oteàna zbog poznatog {trajka policije, pa otuda poja~ana kontrola radnika obezbe|ewa na ulasku u halu. [to se novinara ti~e, trebalo je da do|u na slu`beni ulaz, kako to obi~no ~ine na prvenstvenim utakmicama, a ne na ulaz za navija~e, upravo zbog ~iwenice da je utakmica progla{ena za utakmicu visokog rizika, te da su svi posetioci detaqno pretresani, po odluci MUP-a Srbije i Rukometnog saveza Srbije. Vreme u koje su novinari do{li na utakmicu nije bilo prikladno, budu}i da se na utakmice ovakvog kapaciteta dolazi bar 30 minuta pre po~etka. Onog trenutka kada su se novinari obratili sa problemom koji je nastao, taj problem je re{en,

uprkos ~iwenici da j va{ novinar psovkama vre|ao jednog od predstavnika obezbe|ewa. Novinarima na pomenutoj utakmici je ponu|eno da sede na komentatorskim pozicijama, {to su oni odbili, uz obrazloèwe da je to „golubarnik” i da odatle utakmicu posmatraju ptice. Na mestima gde bi trebalo da budu novinari za vreme EURO 2012 nisu jo{ uvek postavqeni stolovi, zbog predstoje}eg koncerta Zdravka ôli}a, da se ne bi remetio broj mesta kojim hala raspolaè. U sve~anoj loì bili su sme{teni sportski radnici i privrednici, na osnovu VIP pozivnica koje je delio RK Vojvodina. Rukometni savez Vojvodine u Grad Novi Sad su zajedni~kim snagama radili na ure|ewu hale, o kojima podrugqivo pi{e novinar, {to samo pokazuje wegovu èqu da kritikuje rad Saveza, ali ne i da pokaè novinarsku objektivnost u kojoj bi spomenuo dobre stvari koje su mogle biti uo~ene na prvenstvenoj utakmici RK Vojvodina - RK Partizan. Posle vi{e godina, rukometu su se vratili navija~i, porodi~ni qudi, ali i svi qubiteqi sporta, hala je bila prepuna qudi pozitivne energije, {to je i utakmici dalo posenu notu. To je ono {to smo svi èleli, podizawe nacionalne svesti, èqe za pobedama na{ih rukometa{a i popularizacije rukometa, kako bi na Evropsko prvenstvo do{lo {to vi{e qudi da podrì Srbiju.

Ej si Lo na utak mi ci u Mi la nu

nak dva evrop ska ti ma sta je u ve ~e ra {wih 40 mi nu ta u Pi o- ni ru. Po prav nog vi {e ne ma, po bed nik do bi ja sve, po ra è nom ne osta ju ni mr vi ce. Ako bi smo iz gle de ve ~e ra {wih su par ni ka po sma tra li s aspek ta do sa da {weg u~in ka i pr vog me |u sob nog od me ra va wa sna ga u Mi la nu, Be o gra |a ni su fa vo ri ti i ima ju la ga nu pred nost. Pr vo, jer su sa vla da li Ar m a n i na we g o v om te r e n u (69:65), a za tim i {to igra ju pred svo jom fe no me nal nom pu bli kom. Ve tar ko ji }e ne sum wi vo do bi ti u je dra s tri bi na kr ca tog Pi o ni ra mo gao bi da bu de i pre sud no pre i mu} stvo cr no-be li ma. Za hva qu ju }i po dr {ci na vi ja ~a Par ti zan MTS se i do sa da iz di zao mo `da i pre ko objek tiv nog ni voa mo gu} n o s ti i pru ` ao iz u z et n e par ti je pro tiv Re a la i Ma ka bi ja. Za {to ta ko ne bi bi lo i ve ~e ras? S dru ge stra ne, u ovaj tim iz Mi la na ulo è no je, ka ko po zna va o ci pri li ka tvr de, pre ko 15 mi li o na evra i igra ~i i tre ner Ser |o Ska ri o lo è le da oprav da ju to li ka ula ga wa. - Bi }e ovo utak mi ca „bi ti ili ne bi ti” - re kao je Vla de Jo va no vi}, tre ner Par ti za na MTS. Pod stal nim smo pri ti skom, si tu a ci ja nam ni je no va, ni ne po -

Sa sta vi BE O GRAD: Dvo ra na Pi o nir, ka pa ci tet: 7.000 me sta. PAR TI ZAN MTS: 5. Ej si Lo, 7. Du {an Kec man, 8. Mi ro slav Ra du qi ca, 10. Ne ma wa Ja ra maz, 11. Vla di mir Lu ~i}, 12. Dra gan Mi lo sa vqe vi}, 14. Ra {ko Ka ti}, 20. Pe tar Bo `i}. 22. Mar ko ^a ka re vi}, 25. Mi lan Ma ~van, 31. Bra ni slav \e ki}, 33. Da ni lo An |u {i}Tre ner: Vla de Jo va no vi} EA7 EM PO RIO AR MA NI: 4. Ale san dro \en ti le, 5. Ja ko po \a ke ti, 6. Ste fa no Man }i ne li, 7. Ma lik Her ston, 9. An to nis Fo cis, 10. Omar Kuk, 11. Dru Ni ko las, 12. Ma son Ro ka, 14. Ariel Fi loj, 15. Jo a nis Bu ru sis, 18. Ni ko lo Me li, 43. Leon Ra do {e vi}. Tre ner: Ser |o Ska ri o lo. mo da ener gi ju s tri bi na pre to ~i mo u na {u pred nost. Pro ble me s po vre dom le |a imao je Mi lan Ma ~van i tek u uto rak po ~eo je da tre ni ra pu nim in ten zi te tom. Iako je Jo va no vi} na gla sio da je we go vo u~e {}e u ve ~e ra {wem du e lu pod zna kom pi ta wa, si gur ni smo da }e sjaj ni kril ni cen tar za u ze ti svo je me sto na par ke tu

da te, a iz ta bo ra cr no-be lih jo{ jed nom mo le na vi ja ~e da fer i sport ski bo dre svo je qu bim ce i da se uz dr `e od uba ci va wa bi lo ka kvih pred me ta na par ket. Utak mi ca po ~i we u 20.45 ~a so va, uz TV pre nos na ka na lu RTS 2 i uz ko men tar ko le ge Slo bo da na [a ren ca. A. Pre do je vi}

KON GRES BVA

Ju ni or ska bal ka ni ja da u Sr bi ji U Is t an b u l u je odr ` an Kon g res Bal k ank s ke od b oj k a { ke aso c i j a c i j e (BVA). Alek san dar Bo ri ~i}, pred sed nik, i Zo ran Avra mo vi}, di rek tor mar ke tin ga OSS, pred sta vqa li su na{ sa vez. Pe tar Jo va nov ski, pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za BJR Ma ke do ni je, iza bran je za pred sed ni ka BVA, a Ge or ge Vi san, pred sed nik Od boj ka {ke fe de ra ci je Ru mu ni je, iza bran je za pot pred sed ni ka. U Is tan bu lu je do ne ta od lu ka da od na red ne go di ne, kao test, po~ ne tak mi ~e we u kon -

ku ren ci ji pi o nir ki i pi o ni ra. Na pr vom pr ven stvu u kon ku ren ci ji pi o nir ki, ko je }e se od i gra ti u Tur skoj, pra vo na stu pa ima }e igra ~i ce ro |e ne 1. ja nu a ra 1999. i mla |e. U kon ku ren ci ji pi o ni ra pr ven stvo }e se od i gra ti u Bu gar skoj, a pra vo igra wa ima }e de ~a ci ro |e ni 1. ja nu a ra 1998. i mla |i. Od re |e ni su do ma }i ni b al kan skih {am pi o na ta u 2011. go di ni. Ju ni o ri }e igra ti u Sr bi ji, ju ni or ke u Tur skoj, ka det ki we u Cr noj Go ri, a ka de ti u Ru mu ni ji.

SARADWA PRIRODNO-MATEMATI^KOG FAKULTETA U NOVOM SADU I JP „VOJVODINA[UME”

Na u ka i prak sa ~u va ju pri ro du Spo ra zum o sa rad wi iz me |u JP „Voj vo di na {u me„ i Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ko ji pod ra zu me va po ve zi va we obra zo va wa, na u ke i pri vre d e, pot p i s a l e su de k an PMF-a Ne da Mi mi ca-Du ki} i ge n e r al n a di r ek t or k a JP „Voj v o d i n a { u m e” Mar t a Ta ka~. Tom pri li kom PMF-u je

nih za pri ro du i we nu za {ti tu. Ona je re kla da je ula ga we u oblast za {ti te `i vot ne sre di ne, odr `i vi raz voj sve ve }e, jer je po ve }a na svest qu di o va `no sti o~u va wa pri ro de. To je i je dan od raz lo ga {to se PMF od lu ~io na sa rad wu s JP „Voj vo di na {u me”, jer }e ona una pre di ti zna we i stu de na ta i

~etvrtak22.decembar2011.

c m y

ekOLOGiJA

dnevnik

POSLE SUBOTICE I KRAGUJEVCA

No vi Sad do bi ja Ar hus cen tar Ju `no ba~ ki uprav ni okrug u sa rad wi sa 12 lo kal nih sa mo u- pra va ovog pod ru~ ja (Grad No vi Sad, Ba~, Ba~ ka Pa lan ka, Ba~ ki Pe tro vac, Be ~ej, Be o ~in, Vr bas, @a baq, Ti tel, Te me rin, Srem ski Kar lov ci i Sr bo bran), a uz po dr {ku Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Fon da za za {ti tu `i vot ne sre di ne, Mi si je OEBS u Sr bi ji i ne vla di nog sek to ra, otva ra re gi o nal nu kan ce la ri ju za pri me -

nu Ar hu ske kon ven ci je „Ar hus cen tar No vi Sad“. Stra te {ki ciq part ne ra u pro jek tu je us po sta vqa we sa rad we iz me |u gra |a na i lo kal nih sa mo u pra va, ko je su glav ni no si o ci oba ve za iz Ar hu ske kon ven ci je. Na i me, wi ho va je du `nost da obez be de pra vo gra |a na na in for ma ci ju o `i vot noj sre di ni, u~e {}e jav no sti u do no {e wu od lu ka ve za nih za za {ti tu `i vot ne sre di ne i pra va na prav nu za {ti tu.

Ina ~e, ovo je tre }i Ar hus cen tar u Sr bi ji, jer ve} po sto je u Su bo ti ci i Kra gu jev cu. U No vom Sa du cen tar }e bi ti otvo ren su tra u 14 ~a so va na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 10 i bi }e me sto gde }e gra |a ni mo }i kva li tet no i pra vo vre me no da se in for mi {u o pi ta wi ma iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne, a sa mim tim, da se ukqu ~e u pro ces do no {e wa od lu ka. Na otva ra wu re gi o nal ne kan ce la ri je bi }e pot pi san me mo -

ran dum o sa rad wi iz me |u Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Ju `no ba~ kog okru ga i Gra da No vog Sa da. Kqu~ nu ulo gu u ra du Ar hus cen tra ima }e ne vla di ne or ga ni za ci je, ko je se ba ve pi ta wi ma za {ti te `i vot ne sre di ne ali i lo kal ne sa mo u pra ve Ju `no ba~ kog okru ga, ko je su po ka za le sprem nost da im ple men ti ra ju Ar hu sku kon ven ci ju ko ju je Sr bi ja ra ti fi ko va la 12. ma ja 2009. go di ne. A. B.

EKO-KARAVAN KARAVAN U NOVOSADSKOJ O[ „BRANKO RADI^EVI]”

Pro mo ci ja |a~ kih ze le nih ak tiv no sti

Mar ta Ta ka~ po klo ni la jel ku, ~i me je si mo bli~ no po tvr |e na ak ci ja „Jel ka za na u ku”. - Po ve zi va we obra zo va wa, na u ke i pri vre de omo gu }a va naj kva li tet ni ju pri me nu zna wa - re kla je Ne da Mi mi caDu ki}. - Na {e dve in stu tu ci je ve o ma su bit ne za Voj vo di nu, jer JP „Voj vo di na {u me„ ga zdu je na ve }im de lom {u ma u po kra ji ni, dok je PMF vo de }i fa kul tet na ko jem se obra zu ju ka dro vi iz ni za stru ka ve za -

na u~ nik, jer }e bi ti u pri li ci da na u ~e no pri me ne u prak si. - Za una pre |e we na {eg ra da neo p hod no je pra }e we na u ke ka ko bi smo bi li uko rak s naj no vi jim sa zna wi ma - re kla je Mar ta Ta ka~. - Na {a sa rad wa sa obra zov nim in sti tu ci ja ma pru `a mla di ma mo gu} nost da svo ja zna wa pri me ne na te re nu i da nam, u~e {}em i raz li ~i tim pro j ek t i m a, po m og n u da lak {e do |e mo do po treb nih re {e wa. J. Dragojlov

AKCIJA „O^ISTIMO SRBIJU”

Kon tej ne ri za sta klo u dvo ri {tu Vla de Sr bi je U dvo ri {tu Vla de Sr bi je, u okvi ru ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju”, po sta vqe ni su kon tej ne ri i kan te za od la ga we sta kle nog ot pa da. U sa rad wi sa srp skom fa bri kom sta kla za re ci kla `u „ Gre ja~”, po kre nut je pro je kat se pa ra ci je i pri ku pqa wa sta kle ne am ba la `e, ko ji }e se pro {i ri ti u na red nom pe ri o du pa }e se kon tej ne ri i kan te za od la ga we sta kle nog ot pa da na }i i u svim vla di nim in sti tu ci ja ma, tu ri sti~ kim objek ti ma i dru gim me sti ma. - Ako ovaj pro je kat bu de us pe {an, kao {to je bio onaj ve zan za

pri ku pqa we har ti je i elek tron skog ot pa da, si gu ran sam da }e oko 90 od sto sta kle nog ot pa da ko ji se ge ne ri {e u in sti tu ci ja ma Vla de Sr bi je bi ti re ci kli ra no - re kao je mi ni star za {ti te ì vot ne sre di ne Oli ver Du li}. -U Sr bi ji sa da po sto ji ade kvat na re ci kla `na in du stri ja, a dr à va po ma è iz gra du re ci kla `nih cen ta ra u 20 gra do va u Sr bi ji. Za raz grad wu jed ne fla {e po treb no je oko 5.000 go di na, a za hva qu ju }i re ci kla ì {te di se ener gi ja i vo da i do pri no si o~u va wu ì vot ne sre di ne. Q. M.

OD NOVE GODINE ZABRAWENO BACAWE JESTIVOG UQA

Re ci kla òm do biogo ri va Od po ~et ka na red ne go di ne u Sr bi ji }e bi ti za bra we no ba ca we ot pad nog je sti vog uqa iz ugo sti teq skih obje ka ta, men zi, bol ni ca... Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva ì vot ne sre di ne Bo jan \u ri} uka zu je da }e re sto ra ni, men ze, ho te li ili bi lo ko je pred u ze }e i in sti tu ci je ko je pro iz vo de vi {e od 20 obro ka dnev no mo ra ti da na bez be dan na ~in uklo ne uqe ko je osta je na kon spre ma wa hra ne i sklo pe ugo vor sa ne kim od pred u ze }a za we go vu pre ra du. Ot pad no uqe, ko je se ina ~e svr sta va u bi o ma su, naj ~e {}e se ko ri sti kao al ter na tiv no go ri vo, od no sno pre ra |u je se u bi o di zel. U in te re su Sr bi je je da pri ku pi {to vi {e ot pad nog je sti vog uqa jer }e to omo gu }i ti de li mi~ nu sup sti tu ci ju ko ri {}e wa fo sil nih go ri va. Pri ku pqa we ot pad nog uqa od vi ja }e se bez na kna de, a ni je pred vi |e na ni sub ven ci ja dr à ve. Oni ko ji ot pad na je sti va uqa na bu du od la ga li na pro pi san

na ~in sno si }e sank ci je ko je su pred v i | e n e Za k o n om o upra vqa wu ot pa dom. Ta ko su za pred u z e } a pred v i | e n e ka z ne od 250.000 do mi lion di na ra, dok je za od g o v or n a li c a ka z na od 25.000 do 50.000 di na ra. Sa ku pqa wem i tran spor tom ot pad nih je sti vih uqa u Sr bi ji se ba vi 23 pred u ze }a, dok „Bi o di zel„ iz Bo le ~a i „ Bio-ener goil” iz Som bo ra ima ju do zvo lu i za tret man, od no sno pre ra Q. M. du uqa.

Eko-ka ra van Po kre ta go ra na i u~e sni ka Eko- kam pa, ko ji ovo udru è we sva ke go di ne or ga ni zu je na Te ste ri, sti gao je i u O[ „Bran ko Ra di ~e vi}” u No vom Sa du ka ko bi ma li {a ne upo znao sa ak tiv no sti ma osno va ca pri li kom bo rav ka u kam pu. Pre ma re ~i ma ko or di na tor ke pro jek ta Du {i ce Mi len ko vi}, „Eko ka ra van” pred sta vqa za vr {e tak pro jek ta u kom su u~e stvo va la de ca iz 31 no vo sad ske osnov ne {ko le i osnov ci iz pet op {ti na u bli zi ni Fru {ke go re. - Ma li {a ni su le tos bi li na Eko- kam pu na Te ste ri, gde su ima li raz li ~i ta pre da va wa, kre a tiv ne ra di o ni ce, upo zna va li se s par kom, pri rod nim i kul tur nim vred no sti ma - re kla je Du {i ca Mi len ko vi}. -Po sle to ga ukqu ~i li su se u eko lo {ke ak tiv no sti u {ko la ma, a za hva qu ju }i eko ka ra va nu i osnov ci iz osta lih {ko la mo }i }e da vi de {ta su wi ho vi dru ga ri ra di li. Ona je uka za la da Eko-ka ra van pu tu je i u In |i ju, Srem sku Mi tro vi cu, Be o ~in, Ba~ ku Pa lan ku i Srem ske Kar lov ce, gde }e u~e sni ci kam pa na Te ste ri po ka za ti svo je ra do ve. Po re ~i ma pot pred sed ni ka Po kre ta go ra na Alek se Jef ti }a, ovaj pro je kat je svo je vr sni na ~in pro mo ci je go ra na i do bar na ~in da se osnov ci ukqu ~e u za {ti tu ì vot ne sre di ne, a da se, pri tom, i dru è, na u ~e ne {to i za ba ve se. U~e ni ci {ko le do ma }i na su, ovom pri li kom, iz ve li pred sta vu o zna ~a ju ze le ni la „San i ja va”, ko ju su osmi sli li na kam pu i u ko joj je opi san ~o ve kov lo{ od nos pre ma dr -

ve }u i po bu ni pri ro de pro tiv ta ko vog od no sa ~o ve ka pre ma woj. S zna ~a jem o~u va wa `i vot ne sre di ne u~ec ni ci kam pa pre ne li su i na dru ga re iz

{ko le jer je or ga ni zo va na ak ci ja pri ku pqa wa li men ki za re ci kla `u i fo to-iz lo `ba o bu |e wu eko lo {ke sve sti. A. Jerini}

CEMENTNA INDUSTRIJA SRBIJE ^LAN SVETSKE INICIJATIVE O ODR@IVOM RAZVOJU

Ula ga we u o~u va we ì vot ne sre di ne Pred stav ni ci Ce ment ne in du stri je Sr bi je pot pi sa li su ne d av n o Iz j a v u o odr ` i v om raz vo ju i na taj na ~in po dr à li Svet s ku ini c i j a t i v u ce ment ne in du stri je za odr ì vi raz voj. Sve ~a no sti su pri su stvo va li di rek tor CIS De ja na Mi l in k o v i}, pred s ed n ik Skup {ti ne CIS i ge ne ral ni di r ek t or „Hol c im Sr b i j a„ Gu sta vo Na va ro, teh ni~ ki di rek tor „La far` BFC” Si ni {a Ma u har i dr àv ni se kre tar Mi n i s tar s tva ì v ot n e sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Mi la din Avra mov. Na ovaj na ~ in, kom p a n i j e „La far` Be o ~in ska fa bri ka ce men ta”, „Hol cim Sr bi ja” i „Ti tan Ce men ta ra Ko sje ri}” do dat no su se oba ve za le da }e na sta vi ti da po {tu ju stan dar de dru {tve no od go vor nog po slo va wa i odr ì vog raz vo ja, ko je pro pi su ju na ci o nal na re gu la ti va i me |u na rod ni stan dar di. Na kon {to je u ju lu od Mi ni star stva ì vot ne sre di ne do bi je na pr va do zvo la za in te gri sa no spre ~a va we i kon tro lu za ga |e wa ì vot ne sre di ne, Ce ment na in du stri ja Sr bi je do dat no po tvr di la da eko nom ski rast, uz o~u va we i una pre |e we ì vot ne sre di ne, osta je pri o ri tet po slo va wa we nih ~la ni ca. ^la ni ce CIS su do sa da u o~u va we ì vot ne sre di ne u Sr bi ji ulo ì le vi {e od 200 mi li o na evra.

- Ide ja odr ì vog raz vo ja od no si se na sve o bu hva tan si stem ski po du hvat u ko me se usa gla {a va ju teh ni~ ko-teh no lo {ke, eko nom ske i so ci jal ne ak tiv no sti kom pa ni ja u ci qu sin hro ni zo va wa in te re sa za {ti te ì vot ne sre di ne, eko nom skog raz vo ja i dru {tve no od go vor nog po slo va wa - ka è Na va ro. - Ce ment na in du stri ja na sto ji da se na naj a de kvat ni ji na ~in ukqu ~i u o~u va we

ra ci ju, re {a va pro ble me ne do stat ka pro sto ra za de po no va we ot pa da, ali nu di i mo gu} nost otva ra wa no vih rad nih me sta. Zbog to ga, in sti tu ci o nal na po dr {ka upo tre bi al ter na tiv nih go ri va pred sta vqa va `an ko rak ka is pu we wu ci qe va odr `i vog raz vo ja, ne sa mo ce ment ne in du stri je, ve} ~i ta ve pri vre de Sr bi je. Osim ak cen ta na upo tre bi al ter na tiv nih go ri va i sa rad -

Prednost obnovqivim izvorima energije Tri ce men ta re ak tiv no sma wu ju upo tre bu neo b no vqi vih, fo sil nih go ri va i ak tiv ni su ini ci ja to ri i u~e sni ci u dru {tve nom di ja lo gu o po tre bi po ve }a wa upo tre be ob no vqi vih i al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je. Na osno vu ak tiv no sti spro ve de nih u ci qu una pre |e wa odr ì vog raz vo ja i znat no sni è nih vred no sti emi si ja, vi dqi vo je da su ~la ni ce CIS-a u~i ni le zna ~a jan po mak u za {ti ti i una pre |e wu ì vot ne sre di ne u Sr bi ji. ì vot ne sre di ne pa su na {i na po ri usme re ni na sma we we upo tre be neo b no vqi vih, pri rod nih re sur sa i uvo |e we i ko ri {}e we al ter na tiv nih vr sta go ri va. Na va ro je uka zao da upo tre ba al ter na tiv nih go ri va u fa bri ka ma ce men ta do no si vi {e stru ku ko rist, ka ko ce men ta ra ma, ta ko i lo kal nim za jed ni ca ma. Po red u{te de pri rod nih re sur sa, upo tre ba al ter na tiv nih go ri va sma wu je ula ga wa u po stro je wa za in si ne -

wi sa in sti tu ci ja ma i lo kal nim za jed ni ca ma, Je le na Du ko vi} iz PR agen ci je kom pa ni je „La far` BFC” je uka za la da su pro iz vo |a ~i ce men ta u Sr bi ji in sta li ra li i fil te re za sma we we emi si je {tet nih ma te ri ja, po sta vi li naj mo der ni je auto mat ske mer ne sta ni ce za pra }e we kva li te ta va zdu ha sa tran s pa r ent n im, jav n im pra }e wem i iz ve {ta va wem i obez be di li ener get ski efi ka snu pro iz vod wu. R. Dautovi}

NACIONALNI PARK „FRU[KA GORA” SANIRA NAPU[TENE KOPOVE

Or lo vo bo ji {te pla ni nar ski cen tar? Jav no pred u ze }e „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra” ura di lo je ge ne ral ni pro je kat sa na ci je i re kul ti va ci je za sve na pu {te ne ko po ve. Sa na ci ja na pu {te nih ko po va ko ji pri pa da ju ovom jav nom pred u ze }u pred vi |a na je pro stor nim pla nom po seb ne na me ne Fru {ke go re ko ji je usvo ji la Skup {ti na Sr bi je. Po red to ga, sa na ci ja i re kul ti va ci ja ko po va pred vi |e na je i Ma ster pla nom raz vo ja Fru {ke go re do 2022. go di ne i Du go ro~ nim pla nom upra vqa wa ovim na ci o nal nim par kom. Po {tu ju }i sve ak te i pro ce du ru, ovo jav no pred u ze }e za po ~e lo je sa na ci ju i re kul ti va ci ju na pu {te nog ko pa Or lo vo bo ji {te na Pa ra go vu. Ini ci ja ti vu za bu du }u na me nu ovog na pu {te nog ko pa ra ni je je po kre nuo Pla ni nar sko-smu ~ar ski sa vez Voj vo di ne, pred la ù }i da ono bu de pla ni nar skoedu ka tiv ni i re kre a tiv ni cen tar. Pred lo è no je da u cen tru bu du sport sko pe wa li {te, pla ni nar ski dom, sta ze... Uprav ni od bor JP NP „Fru {ka go ra” pri hva tio je ovu ini ci ja ti vu i do neo od lu ku da po~ ne sa na ci ja i re kul ti va ci ja Or lo vog bo ji {ta. Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de obez be dio je uslo ve za iz ra du pro jek ta, a do bi je ne su sa gla sno sti Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa i Vla de Voj vo di ne. Na kon pri prem nih ra do va bi }e ras pi san ten der za iz vo |e we sa na ci je i re kul ti va ci je ovog ko pa, a upo re do }e bi ti ura |en i plan de taq ne re gu la ci je pro sto ra. Q. M.

~etvrtak22.decembar2011.

dnevnik

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

ВЕ ЧЕ РАС ПРЕ МИ ЈЕР НО „ПОП ЋИ РА И ПОП СПИ РА” У ПО ЗО РИ ШТУ МЛА ДИХ

Рат кон зер ва тив не и про е вроп ске иде је Пред ста ва „Поп Ћи ра и поп Спи ра“ Сте ва на Срем ца, у дра ма ти за ци ји и ре жи ји Рат ка Ра ди во је ви ћа, пре ми јер но ће би ти из ве де на ве че рас у 20 ча со ва на сце ни По зо ри шта мла дих. У пи та њу је ко про дук ци ја Брод те а тра и По зо ри шта мла дих, ка ко је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре на по ме нуо управ ник Зо ран Ђе рић, под се ћа ју ћи да ово ни је њи хо ва пр ва са рад ња. И ра ни је су на сце ни По зо ри шта мла дих игра не пред ста ве „Брод те а тра“, на чи јем ре пер то а ру су, по ре чи ма Ђе ри ћа, углав ном би ли ауто ри из Вој во ди не. По че ло се од Ко сте Триф ко ви ћа, и са да се сти гло до Сте ва на Срем ца и ње го ве по зна те при че у ко јој, ка ко на по ми ње Ђе рић, ни су ме ња не ни ре пли ке, али је дра ма ти за ци ја под ра зу ме ва ла са жи ма ње де ла и при ла го ђа ва ње сце ни овог те а тра и ан сам блу. Срем чев ро ман „Поп Ћи ра и поп Спи ра“ је, ка ко је ис та као Рат ко Ра ди во је вић, за ни мљив из ви ше раз ло га. Сре мац је ре а ли ста, али и кон зер ва ти вац ко ји је хтео да бу де оштар и мо гао је да пи ше о по по ви ма она ко ка ко је пи сао у овом ро ма ну, али Ра ди во је вић до -

да је да ту за пра во по сто ји бор ба из ме ђу кон зер ва тив ног и европ ског, ко ја ње га нај ви ше за ни ма. Упра во с тим су се, ка ко је на вео, ма ло по и гра ва ли у пред ста ви, по ку ша ва ју ћи да ука жу на то, а уме сто по по ва и зу ба, Ра ди во је вић на во ди да је у пр ви план ис та као мр жњу ко ја про сто иси ја ва из по па ди ја. Он је, ме ђу тим, при знао да су они на пра ви ли ко ме ди ју с ту жним кра јем, али да је вре ме та кво да је то на ла га ло. - У јед ној на из глед иди лич ној и по ма ло ма гиј ској ат мос фе ри вој во ђан ског се ла жи ве две по пов ске по ро ди це без ика квих ма те ри јал них бри га. Плод на зе мља сву да на о ко ло...Жи ве ван вре ме на и ван ци ви ли за ци је, њи хо ви са то ви по де ше ни су та ко да их са мо они раз у ме ју. По што не ма ју до ди ра са спо ља шњим све том, то им је са свим мо гу ће. Сме њу ју се да ни и го ди шња до ба, све оста ло сто ји. Не ма не по зна ни ца, тр за ви ца, све је па лан ка и ње не игре ко је се огла ша ва ју на сва зво на. Они са ми ма ли, де бе ли и ме ка ни, не зна се где за вр ша ва ствар ност и по чи њу ви зи је – ре чи су Рат ка Ра ди во је ви ћа. – За ти че мо их у тре нут ку ка да

Фо то: Б. Лу чић

су у обе по ро ди це ста са ле ћер ке за уда ју. Ћер ке су раз ли чи те: јед на је здра во про ста, де бе ла и ру ме на, дру га је бле да, бо ле сна од фи но ће,

го во ри не мач ки, чи та књи ге и сви ра кла вир. У ра ту двеју по ро ди ца око мла до же ње, но вог учи те ља, ра ту ју две иде је, кон зер ва тив на и

про е вроп ска, за пра во њи хо ве до не пре по зна тљи во сти ис кри вље не вер зи је, из о па че не у лу та њу до тог кра ја све та и пре пу ште не та мо -

шњем ори ги нал ном ту ма че њу. Убр зо се по ја ви и дру ги мла до же ња, се о ски бри ца, и сва ка де вој ка до би је оно што је же ле ла и за слу жи ла. Де вој ке су се по у да ва ле, оти шле од ку ће. Рат је, ме ђу тим, по чео и ни је се ви ше мо гао за у ста ви ти. По се ја но се ме мр жње па ло је на плод но тло. Две по пов ске по ро ди це оста ле су у свом дав но за по че том ра ту. У овој ко ме ди ји на ших ка рак те ра, ка ко да ље об ја шња ва ре ди тељ, игра ју: Сло бо дан Нин ко вић (Поп Ћи ра), Алек сан дра Пле ско њић (По па ди ја Пер са), Сла ви ца Ву че тић (Ћер ка Ме ла ни ја), Дра ган Зо рић (Поп Спи ра), Ве ра Хр ћан Осто јић (По па ди ја Си да), Ма ри ја Ми тро вић (Ћер ка Ју ца), Иван Ђу рић (Учи тељ Пе ра) и Де јан Шар ко вић (Бри ца Ша ца). По ред ових осам глу ма ца, че тво ро је за ду же но за ани ма ци ју: Са ња То мић, Ма ри ја То до ро вић, Емил Кур ци нак и Ер вин Ха џи мур те зић.Сце но граф је Ни ко ла Џа фо, а ко сти мо граф је Ро ма на Кне же вић, док је аутор му зи ке Не ма ња Ра ди во је вић. Пр ва ре при за ове пред ста ве је су тра, а дру га тек у ја ну а ру. Н. Пеј чић

„ПРИ МЕ РИ НЕ ВИ ДЉИ ВЕ УМЕТ НО СТИ” ОД ВЕ ЧЕ РАС У МСУВ

МУ ЗЕЈ ОБЕ ЛЕ ЖА ВА 135 ГО ДИ НА ОД РО ЂЕ ЊА СТЕ ВЕ АЛЕК СИ ЋА

Ди ги та ли зо ва на кон цеп ту а ла

Мај стор ба нат ског сли кар ства

У Му зе ју са вре ме не умет но сти Вој во ди не (МСУВ) ве че рас у 19 ча со ва би ће отво ре на из ло жба „При ме ри не ви дљи ве умет но сти“, по све ће на ди ги та ли за ци ји Збир ке кон цеп ту ал не умет но сти. МСУВ ову из ло жбу ре а ли зу је као део ве ћег про јек та ди ги та ли за ци је ар хи ва и збир ки прак си кон цеп ту ал не умет но сти Цен трал не и Ју го и сточ не Евро пе, у окви ру ко јег уче ству ју још Му зеј су вре ме не умјет но сти За греб, Мо дер на га ле ри ја Љу бља на и Му зеј мо дер не умет но сти Вар ша ва. В. д. ди рек то ра МСУВ Вла ди мир Ко пицл је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре пре до чио да из ло жба „При ме ри не ви дљи ве умет но сти“ по ме ра стан дар де пре зен т а ци је умет нич ких ра до ва, јер је о њи ма реч у но вом, ди ги тал ном окру же њу. То је по себ но за ни мљи во, на по ме нуо је Ко пицл, за то што су ра до ви кон цеп ту а ли ста за сни ва ни на де ма те ри ја ли за ци ји и де о бјек ти ви за ци ји, то јест на ефе мер ним ма те ри ја ли ма ко ји су на мер но би ра ни због сво је про ла зно сти, не по сто ја но сти. По ред умет нич ких ра до ва (уве ћа ни ди ги тал ни прин то ви фо то гра фи ја и ви део ра до ви), пре зен та ци је веб пор та ла на ко јем ће уско ро би ти об је ди ње не збир ке сва че ти ри му зе ја, на из ло жби у Но вом Са ду би ће при ка за ни број ни до ку мен ти ко ји до дат но илу стру ју рад вој во ђан ске кон цеп ту -

Ла сло Сал ма, То тал но уни шта ва, 1971.

Из Ве не ци је у Но ви Сад На ша лив ши се на ра чун на сло ва ак ту ел не из ло жбе, в. д. ди рек то ра МСУВ Вла ди мир Ко пицл је ре као ка ко ових да на ра де на још мно го „не ви дљи вих“ ства ри, иако љу ди у му зе је до ла зе да та мо не што ви де. Реч је о де мон та жи на гра ђе них ра до ва Ра ше То до си је ви ћа из па ви љо на Ср би је на Ве не ци јан ском би је на лу, од ко јих ће не ке мо ћи да ви ди пу бли ка у Но вом Са ду, јер је с ауто ром до го во ре но да при пад ну МСУВ, ко ји је и био за ду жен за ово го ди шњи на ступ у Ита ли ји. Та ко ђе, МСУВ се укљу чио у још два ме ђу на род на про јек та о ко ји ма ће ви ше ре чи би ти то ком 2012, од но сно 2013. и 2014. го ди не. а ле и но во ме диј ске умет но сти од ше зде се тих до да нас. Ме ђу за сту пље ни ма су су бо тич ка гру па „Бош и Бош“, но во сад ски „Код“, „Е“, „Е-“, По ро ди ца би стрих по то ка, Бран ко Ан дрић, Ти бор Ба да (Ба да Да да), Сло бо дан Ти шма, Слав ко Бог да но вић, Ати ла Чер ник, Че до мир Др ча, Ла сло Ке ре кеш, Вла ди мир Ко пицл, Ра то мир Ку лић, Слав ко Мат ко вић, Ра до мир Ма шић, Ми ли ца Мр ђа, Бог дан ка По зна но вић, Мир ко Ра до ји чић, Ла сло Сал ма, Зво ни мир Сан трач, Ба линт Сом ба ти, Ја ро слав Су пек, Пре драг Ши ђа нин, Ву ји ца Ре шин Ту цић.

Ку сто ски ња Гор да на Ни ко лић ка же да пред пу бли ком не ће би ти нај ре пре зен та тив ни ји ма те ри јал, јер је реч ис кљу чи во о фон ду МСУВ, ра до ви ма скром ним бу џе том от ку пљи ва ним од осам де се тих до да нас. Она је об ја сни ла да је на слов пре у зет из син таг ме ко јом је сво ју умет ност де фи ни сао Сло бо дан Ти шма, под се ти ши да су за кон цеп ту ал не ауто ре иде ја и кон цепт ме ри ло вред но сти ра да, а не ње го ва из вед ба и ко нач ни об лик. Због сво је вр сног бун та ко ји је из р а жа вао ова кав при ступ умет но сти, јав ност и му зе ји у

вре ме кад је на ста ја ла и ни су би ли за ин те ре со ва ни за њу, баш као што мно ги ауто ри ни да нас ни су за ин те ре со ва ни да је јав но или му зеј ски пред ста ве. Ру ко во ди лац про јек та ди ги та ли за ци је и још је дан ку стос из ло жбе Лу ка Ку лић је упра во због то га на гла сио да је ак ту ел на по став ка по ру ка да су у МСУВ и те ка ко за ин те ре со ва ни за ра до ве и умет ни ке ко ји при п а да ју кор п у су кон цеп ту ал не и нео а ван гард не умет но сти у Вој во ди ни. Цео про је кат ди ги та ли за ци је ар хи ва и збир ки прак си кон цеп ту ал не умет но сти Цен трал не и ју го и сточ не Евро пе су тра у 12 ча со ва у Ки но са ли МСУВ би ће пре зен то ван кроз раз го вор са пред став ни ци ма му зе ја – уче сни ка у про јек ту. На ја вље но је го сто ва ње Ја сне Јак шић, Дар ка Ши ми чи ћа (За греб), Ан дре је Хри бер ник, Бо ја не Пи шкур (Љу бља на), Лу ке Ку ли ћа, Кри сти а на Лу ки ћа (Но ви Сад). Из ло жба „При ме ри не ви дљи ве умет но сти“ у МСУВ би ће отво ре на до 25. ја ну а ра. И. Бу рић

Су тра се на вр ша ва 135 го ди на од ро ђе ња на шег ве ли ког сли ка ра Сте ве Алек си ћа. На род ни му зеј Зре ња нин ће, тим по во дом, у стал ној по став ци, по ред ра до ва овог умет ни ка, из ло жи ти и део до ку мен та ци је ко ја се чу ва у овој уста но ви а по кло ни ла је сли ка ре ва су пру га Сте фа ни ја Алек сић. Та ко ђе, су тра од 18 ча со ва, по се ти о ци ће мо ћи да чу ју при чу о жи во ту и ра ду сли ка ра Сте ве Алек си ћа ко ју је, као и до ку мен тар ну по став ку, при пре ми ла ку сто ски ња Ли ков не збир ке, исто ри чар ка умет но сти Оли ве ра Ско ко. Пу бли ка ће, уз до бро по зна та Алек си ће ва де ла из фон да На род ног му зе ја, (“Ве се ли Ба на ћа ни”, “Ду шан Алек сић на од ру”, два Ауто пор т ре т а...) мо ћи да ви ди и све до чан ства са мин хен ске Ака де ми је, по ро дич не фо то гра фи је, пи смо књи жев ни ка Вељ ка Пе тро ви ћа адре си ра но на име мо до шког све ште ни ка Ива на Алек си ћа и до пи се ди рек то ра Му зе ја кне за Па вла Ми ла на Ка ша ни на. По себ но су за ни мљи ва три пи сма Уро ша Пре ди ћа упу ће на Сте ви Алек си ћу у Мо дош. У јед ном га оба ве шта ва да ће у Сом бо ру мар та те го ди не (1921) би ти ор га ни зо ва на из ло жба сли ка уз по моћ Ми ни стар ства про све те и по зи ва Алек си ћа да и он по ша ље не ки свој рад. У дру гом пи сму Пре дић га по зи ва да док ње го ва су пру га бу де на опе ра ци ји у Бе о гра ду, он од сед не код ње га.

По себ но је за ни мљи во пи смо од 11. ја ну а ра 1922. у ко ме Урош Пре дић са ве ту је Алек си ћу ка ко да ре ши про блем ца ри ње ња сво јих сли ка кри ти ку ју ћи при том др жа ву због ло ших за ко на и про пи са. „Ја сам од у век био нај са ве сни ји гра ђа нин и сма трао сам за не људ ско оби ла зи ти за ко не на

ште ту др жа ве, али од ка ко је на ста ла ова по мет ња у це лој Евро пи, те је и по јам о др жа ви и о ду жно сти ма гра ђа на ја ко уз др ман и то не по што ва ње ауто ри те та “вла сти” још по ве ћа но ти ме што не спо соб ни, а че сто пу та чак и не ва ља ли љу ди др же власт у пр ља вим ру ка ма, из да ју на ред бе ко је се не вер ма ју јер су или не из во дљи ве или глу пе и про тив не ин те ре су ве ћи не и та ко све ви ше

да ју по во да оп ћем не за до вољ ству ко је је при ти сло цео свет. Од то га до ба је ола ба ви ла и мо ја са вест пре ма из ве сним уред ба ма на мет ну тим она ко од о ка, за про бу, као по ку шај, не во де ћи ра чу на о по сле ди ца ма и ком пли ко ва ним од но си ма из ме ђу гра ђа на и др жа ве, и ја се сам не ки пут гор ко на сме шим, кад ви дим, ка кве на ред бе, уред бе и про пи си се да ју и ка ко се вр ше”, на вео је Пре дић у том пи сму. То ком 2011, ина че, зре ња нин ски му зеј је две ма из л о жба ма већ скре н уо па ж њу на зна ч ај Сте ве Алек си ћа. Та ко је у сеп тем бру, у Ве ли кој га ле ри ји До ма вој ске Ср би је у Бе о г ра д у, на из л о жби „Мај сто ри ба нат ског сли кар ства од 18. до 20. ве ка“ Алек си ће ва сли ка „Ве се ли Ба на ћа ни“ за у зе ла цен трал н о ме с то по с тав ке чи ме се обе ле жи ла и сто го ди шњи ца на стан ка овог ре мек - де ла. То је ујед но би ла при ли ка да Бе о гра ђа ни по сле ви ше од три де це ни је по но во ужи ва ју пред овим оства ре њем. Не дав но је у Са ло ну му зе ја отво ре на и из ло жба ак то ва „Мо је те ло – Тво ј е де л о“ са ра д о в и ма из фон да Ли ков не збир ке. Ме ђу 54 де ла на ла зе се и два ра да Сте ве Алек си ћа. Цр теж „Му шки акт“ на стао је 1896. на пр вој го ди ни мин хен ских сту ди ја и пред ста вља је дан од рет ко са чу ва них Алек си ће вих ра до ва из то га пе ри о да. Ж. Ба ла бан

ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА АР ХИ ТЕК ТУ РУ

Уру че на на гра да „Ран ко Ра до вић” На гра да „Ран ко Ра до вић„ за ар хи тек ту ру, ко ја се по ше сти пут до де љу је у три ка те го ри је, уру че на је ју че у Ко лар че вој за ду жби ни у Бе о гра ду. У ка те го ри ји кри тич ко-те о риј ских тек сто ва о ар хи тек ту ри, ур ба ни зму и гра ду до де ље на је мр Ире ни Ку ле тин Ћу ла фић за књи гу „Есте тич ка те о ри ја ар хи тек ту ре Мар ка-Ан то а на Ло жи јеа„, ко ју је об ја вио Ар хи тек тон ски фа кул тет у Бе о гра ду. Од лу ку је до нео жи ри у са ста ву: те о ре ти чар кул ту ре Рат ко Бо жо вић, дипл. инж. ар хи тек ту ре Вла ди мир Ма ко и дипл. инж. арх. Ду брав ка Ђу ка но вић. У ка те го ри ји те ле ви зиј ске еми си је, из ло жбе, мул ти ме ди јал не пре зен та ци је на гра ђе ни су Цен тар за но ве ме ди је ку да.орг из Но вог Са да и Stealth.unlimited из Бе о гра да и Ро тер да ма за из ло жбу, ко ја је део ши рег про јек та - „А(у)кци ја ре ги стар но во сад ских про сто ра

из ме ђу лич них ин те ре са и јав них по тре ба„, у Га ле ри ји СУ ЛУВ-а (Но ви Сад). Тим про јек та „А(у)кци ја - ре ги стар но во сад ских про сто ра из ме ђу лич них ин те ре са и јав них по тре ба„ чи не: Алек сан дар Бе де, Бран ка Ћур чић, Ана Џо кић, Све то зар Кр стић, Марк Ни лен, Зо ран Пан те лић, Бор ка Сто јић и На та ша Вуј ков уз по др шку Ор фе а са Ску те ли са и Пре дра га Ни ко ли ћа. Од лу ку је до нео жи ри у ко ме су дипл. инж. арх. Да ни ца Јо во вић Про да но вић, дипл. инж. арх. Ма ја Ла лић и дипл. инж. арх. Де јан Ба бо вић. У ка те го ри ји ре а ли зо ва них ар хи тек тон ских де ла на гра да је при па ла Ди ја ни Но ва ко вић, Ма ји Тр бо вић, Алек сан дри Ни ки тин, Ду ша ну Не на до ви ћу, чла но ви ма Сту ди ја „Ауто ри„ за обје кат „Б Terra Panonica„ у Мо кри ну. Од лу ку је до нео жи ри у са ста ву: дипл. инж. арх. Дар ко Ма ру шић, дипл.

инж. арх. Је ле на Ива но вић Вој во дић и дипл. инж. арх. Бо ри слав Пе тро вић. На кон курс је сти гло укуп но 37 ра до ва - 14 за пр ву ка те го ри ју, 12 за дру гу и 11 за тре ћу ка те го ри ју. На гра ду до де љу је Удру же ње ли ков них умет ни ка при ме ње них умет но сти и ди зај не ра Ср би је у са рад њи са Ар хи тек тон ским фа кул те том у Бе о гра ду, Фа кул те том тех нич ких на у ка у Но вом Са ду, Ин сти ту том за ар хи тек ту ру и ур ба ни зам Ср би је, Ур ба ни стич ким за во дом Бе о гра да, Ин же њер ском ко мо ром Ср би је, „По ти сјем Ка њи жа„ а.д. и Ко лар че вом за ду жби ном. На гра да се са сто ји од по ве ље, пла ке те и нов ча ног из но са од 50.000 ди на ра по ка те го ри ји. Сви ра до ви при спе ли на кон курс пред ста вље ни су на из ло жби, ко ја је ју че отво ре на у Му зич кој га ле ри ји Ко лар че ве за ду жби не, а тра је до 24. де цем бра. (Тан југ)

svet

~etvrtak22.decembar2011.

[trajk u Francuskoj PARIZ: Francuska vlada zapretila je da }e stacionirati policijske snage na aerodromima kako {trajk radnika obezbe|ewa ne bi paralisao vazdu{ni saobra}aj uo~i bo`i}nih i novogodi{wih praznika. „Ako se {trajk nastavi vlada }e se postarati da se omogu}i normalno funkcionisawe saobra}aja”, upozorio je francuski ministar saobra}aja Tjeri Marijani. „Ne mo`emo da dozvolimo da nam se ponovi situacija kada su francuski gra|ani bili spre~eni da stignu svojim ku}ama i porodicama”, rekao je on za drugi kanal francuske televizije i dodao da se „najve}i broj polazaka o~ekuje danas i sutra”, prenosi Rojters. Oko 400 policajaca je stavqeno na raspolagawe nakon neuspelih pregovora sa slu`bom za obezbe|ewe koja preti da }e intenzivirati protest. [trajk je po~eo pro{le nedeqe na regionalnim aeroeromima u Lionu, a sada je rad obustavio i deo zaposlenih na aerodromu „[arl de Gol”, najprometnije ~vori{te za me|unarodni vazdu{ni saobra}aj u Parizu. (Ta njug)

Nezadovoqni èlezni~ari BRISEL: Radnici belgijskih èleznica u Valoniji i Briselu obustavili su ju~e rad, dan ranije od zakazanog {trajka radnika u javnom sektoru koji su nezadovoqni najavqenom reformom penzionog sistema. Vozovi u Flandriji, na severu zemqe, voze po redovnom redu vo`we, ali zbog tog {trajka ipak dolazi do zastoja, prenela je agencija Rojters. Penzionom reformom, novoformirana vlada Belgije èli da prekine sa dosada{wom praksom preveremenog odlaska u penziju koju gra|ani koriste sa navr{enih 59 godina ìvota. Zvani~na dob za penzionisawe je 65 godina. Planiranom reformom treba da se smawi deficit u budzetu za 2012. godinu i da se uvere kreditori u finansijsku odgovornost Belgije. (Ta njug)

dnevnik

NO VI SA MIT UNI JE ZA KA ZAN ZA 30. JA NU AR

Ima na~ina da se iza}e iz krize BRI SEL: Slede}i samit lidera Evropske unije bi}e odr`an 30. januara, izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej u video poruci.

„Na{ slede}i samit je na rasporedu 30. januara”, poru~io je preksino} Van Rompej, a prenela francuska novinska agencija AFP. Glavna tema sastanka bi}e „poslovi”,

ukazao je on, dodaju}i da se u „ve}ini privreda o~ekuje rast od nula odsto”, a nekima od wih „preti i recesija”. Saop{tavawe datuma slede}eg samita usledilo je mawe

od dve ne de qe po sle sku pa evropskih lidera na kome je Britanija blokirala izmenu osniva~kih ugovora EU, nakon ~ega je zvanicni London naveo da ne}e pozajmiti oko 30 mi-

lijardi evra Me|unarodnom monetarnom fondu, ukoliko taj novac bude namewen iskqu ~i vo za po mo} ze mqa ma evrozone kojima preti snièwe kreditnog rejtinga. Van Rompej je ocenio da je „po vra tak fi nan sij ske sta bilnosti u evrozonu i daqe od kqu~ne va`nosti za na{u budu}nost”, ali je dodao da su lideri ove godine ve} „preduzeli velike odluke za re{avawe du`ni~ke krize”. Navode}i da su „gotovo sve ~lanice monetarne unije ukqu~ene u obim ne pro gra me re for mi” ko ji kon tro li {u dr àv ne rashode i poslovno okruèwe, on je ukazao da „postoji socijalni izlaz iz krize”. „Put je dug, duì nego {to smo o~ekivali. Ali nemojte da sumwate, postoji osnovna politi~ka voqa da idemo napred kao unija, uz potpuno po{tovawe situacije me|u zemqa ma”, za kqu cio je Van Rompej. (Ta njug)

Zapo{qavawem mladih do privrednog rasta BRISEL: Dr`ave EU oklevaju da ulo`e 30 milijardi evra u smawewe nezaposlenosti me|u mladima, {to bi podstaklo privredni rast, tvrde predstavnici Evropske Komisije. Predsednik Komisije @oze Manuel Barozo i evropski komesar za socijalna pitawa Laslo Andor saop{tili su u utorak mere kojima poku{avaju da re{e situaciju u kojoj je 7,5 miliona mladih od 15 do 24 godine nezaposleno ili nije ukqu~eno u

obrazovawe i obuku. Andor je ukazao da politiku koju propagiraju Austrija, Holandija i Nema~ka „ostali treba da preuzmu”. Barozo i Andor su naveli da }e pomo}i u finansirawu 130.000 radnih mesta u firmama slede}e godine, u poku{aju da smawe evropski prosek nezaposlenosti me|u mladima koji trenutno iznosi 21 odsto. Portparol evropskog komesara za socijalna pitawa, Kristina

Arigo, navela je da postoje „ogromni problemi, pogotovo u [paniji, Portugaliji i Italiji pri poku{ajima da se odblokira novac namewen konkretnim projektima”, kako za obuku mladih koji su zavr{ili {kolovawe, tako i za organizovawe nastave jezika za doseqenike. Arigo precizira da oko 60 odsto od 75 milijardi evra, koliko vredi Evropski socijalni fond, usmereno je u inicijative za mlade. (Ta njug)

Toples protiv Luka{enka KIJEV: Tri feministkiwe iz Ukrajne koje su obnaènih grudi protestovale protiv Aleksandra Luka{enka u Minsku tvrde da su se tek ju~e vratile u Kijev, jer su bile kidnapovane. ^lanice radikalne feministi~ke grupe FEMEN nestale su nakon prostesta u ponedeqak, kada su ispred zgrade KGB-a u Minsku obeleìle godi{wicu spornih predsedni~kih izbora na kojima je Luka{enko osvojio ~etvrti mandat. Predstavnici FEMEN-a izjavili su u utorak da su tri ~lanice kidnapovane, odvedene u {umu gde su ih pripadnici KGB-a skinuli gole, polili benzinom i pretili da }e ih zapaliti. „Sigurne smo da su u pitawu KGB agenti. Tukli su i zastra{ivali krajwe profesionalno”, rekla je direktorka FEMEN-a Ana Gutsola. “Mogu da tvrde {ta god èle ali na{i qudi ih nisu ni takli. Ovo je samo jedna provokacija”, rekao je {ef KGB-a Vadim Zaicev. (Ta njug)

Severna Koreja ima}e kolektivno rukovodstvo PEKING: Novi mladi vo|a, „veliki naslednik” Severne Koreje mora}e da deli vlast sa ujakom i vojskom nakon smrti svog oca Kim Xong-ila, po{to se ta izolovana zemqa okre}e ka kolektivnom rukovodstvu od diktature jakog ~oveka, rekao je Rojtersu izvor sa dobrim vezama u Pjongjangu i Pekingu. Izvor je dodao da je vojska, koja poku{ava da razvije nuklearni arsenal, obe}ala savezni{tvo mladom neproverenom Kim Xong-unu koji preuzima od oca porodi~nu dinastiju koja vlada Severnom Korejom od zavr{etka Korejskog rata 1953. Situacija u Severnoj Koreji ~ini se mirnom nakon {to je vojska pru`ila podr{ku Kimovom sinu kao nasledniku, rekao je izvor.

Bez jakog ~oveka u vojsci, Severnom Korejom }e vladati kolektivno rukovodstvo u kome }e, pored Kim Xong-una, biti wegov ujak i vojska, rekao je izvor. Xang Song-taek (65), zet Kim Xong-ila i mla|i Xong-unov ujak, imenovan je 2009. u Komisiju za narodnu odbranu, vrhovni vladaju}i savet koji je predvodio Kim Xong-il kao {ef dr`ave.Severna Koreja je ispalila u ponedeqak probnu raketu kako bi upozorila SAD da ne preduzima nikakve korake protiv we. Pjongjang nema neposredne planove o dodatnim probama raketa, osim ako ne do|e do eskalacije napetosti. „Sa probom rakete, Severna Koreja je htela da po{aqe poruku da ima sposobnost da se za{titi”, precizirao je izvor AP.

Iz Ju`ne Koreje baloni s lecima na Sever SEUL: Ju`nokorejski aktivisti i prebezi sa Severa pustili su ju~e velike balone sa desetinama hiqada propagandnih letaka ka Severnoj Koreji, dok je ta zemqa u `alosti zbog smrti vo|e Kim Xong Ila. Slawe letaka od strane male grupe aktivista okupqenih na granici sigurno }e izazvati bes na Severu koji takve akcije do`ivqava kao propagandni rat. Na lecima su od{tampane poruke neslagawa s naslednim prenosom vlasti sa oca na sina, kao i portreti Kim Xong Ila i wegovog naslednika Kim Xong Una. Severna Koreja je ranije upozoravala da }e otvoriti vatru na Ju`nu Koreju kao odgovor na takve akcije, a slawe balona do-

lazi u posebno osetqivom trenutku za Severnu Koreju. Mnogi u Aziji brinu zbog mogu}nosti

borbe za vlast izme|u zvani~nog naslednika Kim Xong Una i eventualnih rivala u zemqi koja ima nuklearni program, pernosi AP. Dràvna sahrana Kima odrà}e se 28. decembra, a slede}eg dana bi}e odràn nacionali pomen.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HI LA RI KLIN TON Pojedina glasila SAD tvrde da bi Amerika danas bila boqa da je Hilari Klinton predsednica. Lopovi sa Vol Strita bi bili u zatvoru, mladi qudi bi mogli da se {koluju ili da na|u posao, a {est miliona Amerikanaca ne bi strepelo da }e izgubiti svoje domove. Qudi iz wenog predizbornog tima misle da bi za Obamu bilo najboqe da se ne kandiduje po isteku ovog mandata.

HA MA DI YE BA LI Novi premijer Tunisa Hamadi Xebali predstavio je svoj kabinet predsedniku dr`ave, iako sastav nove vlade nije saop{ten javnosti. Xebali, koji je ovog meseca imenovan za premijera, najavio je da }e wegov kabinet imati 26 ministara, {est potpredsednika vlade i {est dr`avnih sekretara. Predsednik Monsef Marzuki prosledi}e u ~etvrtak listu ustavotvornoj skup{tini.

SA IF AL-ISLAM Libijske vlasti trebalo bi da Saifu alIslamu, sinu biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija, hitno omogu}e pristup advokatu kako bi se obezbedio pravi~an sudski postupak, saop{tila je ju~e me|unarodna organizacija za za{titu qudskih prava „Hjuman rajts vo~”. Saif al-Islam Gadafi se ne `ali na uslove u pritvoru, ali nema pristup porodici i advokatu.

Ni je ta~ no da ro ke ri umi ru sa 27 go di na LON DON: Nau~nici, predvo|eni Ejdrijanom Barnetom sa Univerziteta Kvinslend, testirali su teoriju da slava pove}ava rizik od smerti i do{li do zakqu~ka da je pogre{na. Uvre`eno mi{qewe da je doba od 27 godina najopasnije je pogre{no, pokazala je studija britanskih nau~nika. Teorija o „Klubu 27” ponovo je pokrenuta ove godine kada se Ejmi Vajnhaus pridru`ila Ximu Morisonu, Kurtu Kobejnu, Xenis Xoplin, Brajanu Xounsu i drugim muzi~arima koji su umrli u 27. godini. Nau~nici su prikupili podatke 1.046 muzi~ara, solo umetnika i ~lanova grupa, ~iji je album bio prvi na britanskim listama u peroiodu od 1956. do 2007. Muzi~ari su varirali od pop peva~a, {ansowera, R&B peva~a do metalaca. Prvi album koji je bio na vrhu liste bio je Frenk Sinatrin „Songs fod Swinging Lovers„ iz 1956. dok je posledwi album Lione Luis „Spirit„ iz 2007. Studija je pokazala da je u tom periodu umro 71 muzi~ar, odnoso sedam posto uzorka i da ve}ina nije umrla u 27 godini.Ipak istina je da muzi~ari u wihovim 20ih i 30ih imaju tri puta

ma je drasti~no opao, a krajem 1980ih gotovo da nijedan nije tako umro. Za sada se ne zna uzrok tome, iako je mogu}e da su boqi tretmani u le~ewu zavisnosti ili posledica predozirawa spa{avali muzi~are. Teorija o „Klubu 27” ponovo je dobila na snazi u julu kada je Ejmi Vajnhaus prona|ena mrtva u svom stanu uz obja{wewe da muzi~ari ~esto postaju poznati u svojim ranim dvadesetim i da wihovo rizi~no pona{awe dostigne vrhunac ~etiri do pet godina kasnije, ta~nije oko 27. godine. Drugo obja{wewe je da muzi~ari Klu b 27: Yimi Hendriks,Ye nis Yo plin,Ej mi Vaj nha us, te`e besmrtnosti i samim tim podKurt Ko bejn, , Yim Morison vesno prihvataju sve ve}e rizike ili se ~ak i ubiju kao bi u{li u rokenrol elive}e {anse da umru prevremeno od ostatka britu. Nau~nici me|utim navode da takvi podaci tanske populacije. imaju gre{ku. Primera radi, tri najpoznatija „Klub 27 nije realni fenomen”, navodi se u ~lana „Kluba 27” - Ximi Hendriks, Xenis Xostudiji objavqenoj u „Britanskom medicinskom plin i Xim Morison nisu bili na britanskoj `urnalu”. Istorijski, najrizi~niji period za listi najboqih albuma. rokere bile su 1970-e i po~etak 1980-ih godina. (Ta njug) Posle, broj prevremenih smrti me|u muzi~ari-

BALkAn

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

DA NAS SED NI CA SA BO RA I SME NA VLA STI

Ko so ro va pot pred sed ni ca Sa bo ra ZA G REB: Uo~i da na {we konstitutivne sednice sedmog saziva Hrvatskog sabora, ju~e su se sastali dosada{wi pred-

tema razgovora bio je tok dana{we sednice i primopredaja du`nosti u kancelariji predsednika Sabora.

Novi i biv{i premijer: Milanovi} i Kosor

sednik Sabora Luka Bebi} i we gov ve ro vat ni na sled nik Boris [prem, u pratwi general nog se kre ta ra So ci jal de mokratske partije (SDP) Igora Dragovana. Kako su [prem i Be bi} iz ja vi li no vi na ri ma,

BiH

Ba lans i kon sen zus BA W A L U K A: Re pu bli ka Srpska ostaje privr`ena Dejtonskom mirovnom sporazumu i principima balansa i konsenzusa u formirawu organa vlasti na nivou Bosne i Herce go vi ne, re kao je ve ~e ras predsednik RS Milorad Dodik u raz go vo ru sa am ba sa do rom Rusije u BiH Aleksandrom Bocan Har~enkom. U sa op {te wu iz ka bi ne ta predsednika RS, koje prenosi Ra di o te le vi zi ja Re pu bli ke Srpske, navodi se da je Dodik ponovio da je Republika Srpska zainteresovana za formirawe Saveta ministara BiH i da je pokazala konstruktivan pristup, koji nije nai{ao na raz u me va we pred stav ni ka u Federaciji BiH. Do dik i Bo can Har ~en ko razmenili su mi{qewa o svim aktuelnim pitawima u Republici Srpskoj i BiH, navodi se u saop{tewu. (Fo Net)

Izet be go vi} o Do di ko voj iz ja vi AN KA RA: ^lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} o{tro je reagovao na izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da }e se BiH raspasti ukoliko me|unarodna zajednica prestane da podràva tu zemqu. „BiH ne}e biti deo velike Srbije i oni koji traè to suo~i}e se sa velikim problema”, izjavio je Bakir Izetbegovi} turskoj novinskoj agenciji Anadolija. On je do dao da Bo {wa ci „nisu dali svoju zemqu 1992. godine i ne}e je dati ni posle 20 godina”. Predsednik Dodik je nedavno listu „EuroBlic” izjavio da }e se „BiH podeliti i prirodno raspasti” i ocenio da je BiH u „fazi raspadawa i da joj niko ne moè pomo}i, pa ~ak ni Amerikanci”. „Arogancija bosanskih muslimana u politi~kom smislu je u toj meri izraèna prema Srbima i Hrvatima da niko ozbiqan ovde ne veruje u mogu}nost opstanka BiH”, rekao je Dodik. (Ta njug)

Sabor }e se konstituisati danas izborom novog predsednika, a nakon toga se o~ekuje i izbor potpredsednika Sabora, ali nije neophodno da bude izabrano svih pet. Bebi} je najavio i izbor nekoliko sabor-

skih radnih organa, pre svega odbora koji su najnu`niji da bi parlament mogao funkcionisati. Nakon konstituisawa, danas poslepodne odr`a}e se prva radna sednica na kojoj bi novoizabrani poslanici trebali da izmene zakon o vladi. Taj zakon na snagu stupa danom dono{ewa kako bi u petak Sabor mogao dati poverewe novoj vladi, rekao je Bebi}. Vladaju}a ve}ina i opo zi ci ja do go vo ri li su se o podeli saborskih foteqa, a opozicija je postigla dogovor o raspodeli predsed ni~ kih i pot pred sedni~kih mesta u 30-ak odbora. Dogovor je ju~e po tvr |en po seb nim sporazumom. Mediji najavquju da }e predsednik Sa bo ra bi ti [prem, a pot pred sed nici iz redova vladaju}e ve }i ne SDP-ov ci Jo sip Le ko i Ne nad Stazi}, kao i Milorad Batini} iz Hr vat ske na rod ne stranke.Oba potpredsedni~ka mjesta iz opozicione kvote idu HDZ-u, odnosno Jadranki Kosor i Vladimiru [eksu. (Ta njug)

@bo gar am ba sa dor EU na Ko so vu BRI S EL: Slovena~ki mini star spoq nih po slo va Sa muel @bogar imenovan je za no-

Samuel @bogar

vog ambasadora Evropske unije u Pri{tini, potvr|eno je ju~e iz kabineta Visoke prestavnice za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. @bogar }e, u skladu sa Lisabonskim sporazumom, na Kosovu obavqati dvostruku funkciju - kao {ef evrop ske kan ce la ri je i spe ci jal ni pred stav nik EU. Slovena~ki ministar, koji }e nakon nedavnih izbo ra usko ro osta ti bez funkcije, konkurisao je na mesto ambasadora u Pri{tini jo{ pro{log meseca. @bogar }e tako postati prvi slovena~ki diplomata na ambasadorskoj funkciji u EU. Wegovo imenovawe }e postati zvani~no kada ga potvrdi Evropski savet. (Ta njug)

BUGARSKA

Re kord na pro iz vod wa stru je u Ko zlo du ju SO F I J A: Nuklearka Ko- i energetike Traj~o Trajkov rezloduj, koja u~estvuje sa 33 od- kao je da se trenutno radi o posto ukupne proizvdowe elek- ve}awu wihovih kapaciteta za tri~ne energije u Bugarskoj, jo{ po 100 megavata do kraja proizvela je rekordnu koli~i- 2013. godine. Rukovodstvo cennu struje - 15,7 milijardi kilo- trale spremno je da se suo~i sa vat~asova. Ministarstvo eko- izgradwom sedmog reaktora, i nomije, energetike i turizma saop{tilo je da je zakqu~no sa pekju~era{wom proizvodwom prema{en rekord iz 2008. godine, kao i da }e ukoliko se nastavi sada{wim tempom u ovoj godini biti proizvedeno za oko milijardu kilovatsati struje vi{e u odnosu na pro{lu godinu. Bugarska nukleraka sastoji se iz {est reaktora, ali su u pogonu samo peti i {esti, budu}i Traj~o Trajkov da su prva ~etiri ja~ine po 440 megavata zatvorena to je pravac na kome radimo, doiz bezbedonosnih razloga nepo- dao je Trajkov. Bugarska je najsredno pre ulaska zemqe u EU. ve}i proizvo|a~ elektri~ne Peti i {esti reaktor su ja~ine energije u regionu, a sa oko 40 od po hiqadu megavata, novije odsto ukupne proizvodwe podsu ruske proizvodwe, za koje miruje potrebe balkanskih zeEvropska komisija smatra da su maqa. bezbedni. Ministar ekonomije (Ta njug)

U Hr vat skoj mi nus 14 ste pe ni ZA GREB: U Hrvatskoj su ju~e izmerene najni`e temperature na po~etku ove zime i to u Crnom Lugu na Riswaku, minus 14 stepeni, a u Gospi}u minus 13,5 stepeni. U Osijeku je bilo minus 11,6, u Siwu minus 7,3, a

u Zagrebu 6,4 stepeni ispod nule. Temperature su se ispod nule spustile i na Jadranu, pa je u [ibeniku izmereno minus jedan, a u Zadru nula. Najtopliji je bio Dubrovnik sa 3,2 stepe-

na. Kako je za Hrvatsku radio televiziju izjavio meteorolog Zoran Vakula, naredna jutra ne}e biti hladna kao ju~era{we, ali }e temperature i daqe biti ni`e od prose~ne za ovaj deo godine. (Ta njug)

SKUP [TI NA CR NE GO RE

Premijer predvi|a kri znu godinu POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} izjavio je ju~e da Vlada ima plan za ekonomski oporavak i izbegavawe posledice globalne privredne krize. On je u parlamentu, tokom premijerskog sata, naveo da }e 2012. biti krizna godina, ali

Zato, na pitawe da li imamo plan za ekonomski oporavak odgovor je - „da”, istakao je Luk{i}, dodaju}i da }e politika zapo{qavawa biti jedan od prioriteta Vlade u narednom periodu. Premijer je ocenio da najavqeno poskupqewe elektri~ne

privreda oko 80 miliona. Regulatorna agencija za energetiku odobrila je Elektroprivredi Crne Gore da cenu struje od 1. januara pove}a za 6,8 odsto za doma}instva, a za vi{e od 10 procenata za privredu. Luk{i} je ponovio da bi tender za dodelu ugovora o koncesijama za istra-

Od 1. januara cena struje ve}a 6,8 posto za doma}instva i za vi{e od 10 procenata za privredu

da u Crnoj Gori, kako je naveo, ne}e biti recesije. Najva`niji odgovor na krizu u Evropskoj uniji, a ~ije }e negativne efek te cr no gor ska privreda osetiti u 2012. godini, jeste buxet Crne Gore za narednu godinu, kojim je predvi|eno zna~ajno smawewe javne potro{we, kazao je Luk{i}. On je najavio da }e Vlada Crne Gore usvojiti i set mera koje }e biti usmerene na identifikovawu ekonomskih rizika u narednoj godini, wihovom smawivawu i uklawawu.

energije ne bi trebalo da dovede do lan~ane reakcije i ve}ih cena u drugim oblastima. Prema wegovim re~ima, cena struje }e, i sa novim pove}awem, biti za sedam odsto mawa nego 2009. godine.Luk{i} je podsetio da Crna Gora uvozi tre}inu potrebnih koli~ina elektri~ne energije, zbog ~ega hitno treba pristupiti valorizaciji doma}ih elektro potencijala. On je kazao da su problem i velika dugovawa za struju, pa tako gra|ani za nepla}ene ra~une duguju 120 miliona evra, a crnogorska

Mar ko vi}: Vla da ni je pro tiv Sr bi je POD GO RI CA: Vlada Crne Gore ne vodi antisrpsku politiku, niti ima bilo kakve antisrpske pozicije, rekao je ju~e potpredsednik vlade Du{ko Markovi}. On je u parlamentu, na pitawe poslanika opozicione Socijalisti~ke narodna partije Predraga Bulatovi}a o progonu istaknutih pojedinaca i institucija srpskog naroda u Crnoj Gori, rekao da crnogorska vlada ne vodi politiku protiv bilo kog naroda u Crnoj Gori. „Vlada Crne Gore, sasvim sigurno, ne vodi antisrpsku politiku, niti bih ja bio ~lan vlade koja bi vodila antisrpsku ili politiku protiv bilo kog naroda u Crnoj Gori”, rekao je Markovi}. Bulatovi} je kao primere antisrpske politike vlade naveo neizdavawe dozvole za boravak u Crnoj Gori koordinatoru Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Veliboru Xomi}u, poku{aj iseqewa Matice srpske iz prostorija u Podgorici, kao i proterivawe

vi{e pravoslavnih sve{tenika. Markovi} je kazao da se u tim slu~ajevima ne radi o antisrpskoj politici, ve} je u pitawu primena zakonskih propisa.

Du{ko Markovi}

„Tamo gde se vidi neki navodni progon, u stvari se radi o izvr{avawu zakona i po{tovawu pravnog poretka. Odbacujem mogu}nost da su te aktivnosti usmerene prema tim institucijama zbog wihovog srpskog predznaka”, rekao je Markovi}.On je iskqu~io mogu}nost bilo kakvih sukoba u Crnoj Gori po nacionalnoj ili verskoj osnovi. (Ta njug)

`ivawe i proizvodwu nafte u crnogorskom podmorju trebalo da bude raspisan u prvoj polovini naredne godine. Premijer je podsetio da je Vlada sa norve{kim ekspertima normativno uredila oblast is tra`i vawa i pro iz vodwe nafte i gasa u Crnoj Gori. Iz Vlade Crne Gore ranije je saop{teno da se o~ekuje veliko interesovawe naftnih kompanija, jer su svi preduslovi za privla~ewe investitora u toj oblasti ispuweni.Pismo zainteresovanosti za u~e{}e na budu}em tenderu ve} je poslalo nekoliko naftnih kompanija me|u kojima ameri~ki Ekson mobajl, ruski Gasprom i norve{ki Statoil. (Ta njug)

Po gre {an za da tak POD GO RI CA: Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} optu`io je ju~e dr`avnu Agenciju za nacionalnu bezbednost (ANB) da prati opoziciju, sve{tenike i profesore univerziteta, umesto da se obra~unava sa organizovanim kriminalom u Crnoj Gori. On je u parlamentu rekao da je i ranije ukazivao da pojedini slu`benici ANB imaju vi{emilionsku imovinu koju su stekli iz veza sa organizovanim kriminalom. Medojevi} je kazao da je zbog tih prozivki predmet kampawe iza koje stoji ANB. „Ko zna {ta mi sada sve spremaju. Radi o slu`benicima ANB koji su, u stvari, kriminalci”, kazo je predsednik PZP-a, dodaju}i da }e, ukoliko mu se ne{to desi, odgovornost biti na vlasti. Prema wegovim re~ima, ANB zna sve o kretawu crnogorske opozicije, ali ne i kako su pobegli narko bosovi - Darko [ari} i Safet Kali}. (Ta njug)

~etvrtak22.decembar2011.

@enska posla

dnevnik

c m y

СПРЕ М И Т Е СЕ ЗА ДО Ч ЕК НО В Е ГО Д И Н Е

Ха љ и н е из сно в а

о во го ди шњи до чек је дан је од рет ких до га ђа ја за ко ји се го то во све при пад ни це леп шег по ла знат но охра бре и од ва же у оде ва њу, па су но во го ди шње ком би на ци је увек за ни мљи ве и по себ не, те пу не сја ја и бље шта ви ла. Ве ћи на де во ја ка за ве чер ње из ла ске ипак нај че шће би ра пан та ло не, а ха љи не са мо у по себ ним при ли ка ма или ле ти, но во го ди шња ноћ иде ал на је при ли ка да за бли ста те у том нај жен стве ни јем одев ном пред ме ту. Глав на оби леж ја но во го ди шњих ха љи на тра ди ци о нал но су сјај ни ма те ри ја ли и шљо ки це, али ове се зо не и чип ка и ма шне. На рав но, ако но си те ха љи ну пу ну шљо ки ца, пре кри ве ну чип ком или пак с ве ли ком ма шном, мод ни до да ци не тре ба ју би ти укра ш е н и ти м е. И обр ну то. По зна то је да у нај лу ђој но ћи у го ди ни сви на сто је из гле да ти што је мо гу ће бо ље, а то укљу чу је и пре кри ва ње оно га што на свом те лу сма тра мо не до стат ци ма. Та ко ће де вој ке с ко јим ки ло гра мом ви шка би ра ти ха љи не там них бо ја а из бе га ва ти круп не узор ке, оне ко је има ју ве ли ко по пр сје, а же ле га ускла ди -

ШМИН К А Њ Е ШЉОКИЦЕ

о ва го ди на је спе ци јал на при ли ка, па су шљо ки це на ли цу до зво ље ни. Би ло да се од лу чи те за сре бр не или злат не, зе ле не или цр ве не, ва жно је да не пре те ра те. Узми те оби чан без бој ни сјај за усне и по ву ци те чет ки цом ма лу, тан ку ли ни ју у угао из ме ђу но са и ока. За тим умо чи те чет ки цу у же ље ну бо ју шљо ки ца или гли те ра и са мо кап ни те ма ло на ту ли ни ју сја ја. Ефе кат ће би ти не ве ро ва тан, а не ће из гле да ти на пад но.

За бли стај те на пра знич ном сла вљу ТЕН До бра под ло га за шмин ка ње је нај бит ни ја јер је то пр ви услов да из гле да те бес пре кор но це лу ноћ. Ва жно је да тен бу де ква ли те тан, али то не зна чи да мо ра би ти скуп. Нај рав но мер ни је ће те га на не ти кру жним по кре ти ма чет ком ко ја је спе ци јал но пред ви ђе на за то, а уко ли ко је не ма те, на не си те га ру ка ма. Раз ма жи те га, као кре му, ујед на че но по ли цу и вра ту.

КОРЕКТОР По сле те на, на под оч ња ке, гор ње кап ке и би ло ка кве не пра вил но сти на ли цу на но си се ко рек тор, ко ји тре ба да бу де до две ни јан се све тли ји од под ло ге.

СЕДЕФ Ле по би би ло да да те ма ло сја ја ли цу, а то ће те по сти ћи се де фом. Пред ла же мо злат ни јер с њим не мо же те да по гре ши те. Сре бр ни до бро сто ји из ра зи тим црн ка ма там ни јег те на. Тре ба га на не ти на ја го ди це, ма ло на бра ду и дуж ли ни је но са.

РУМЕНИЛО По сле се де фа на ре ду је ру ме ни ло. Ме ђу тим, тре ба га до да ти ма ло и на кра ју шмин ка ња јер ће га ко жа у ме ђу вре ме ну упи ти. Уме сто брон за них ни јан си, пред ла же мо да се опре де ли те за ру ме ни ло бо је бре скве или ро зе, ко је ће да ти све жи ну ва шем ли -

цу. Нај бо ље је да га на не се те на сре ди ну обра за − ис под ја го ди ца, а из над ви лич не ко сти − по кре ти ма од иви це уса на ка уху.

ОЧИ И УСНЕ Уко ли ко же ли те из ра зи то да на гла си те очи, упо тре би те тех ни ку шмин ка ња цр ном, там но бра он или те гет сен ком. На не си те пр во до ста обич ног тал ка на пре део ис под очи ју, ка ко би сте спре чи ли да ви шак сен ке то ком шмин ка ња па да и раз ма зу је се по ли цу. Сен ку он да кон цен тро ва но и гру бо на не си те на це лу ду пљу гор њег кап ка и тан ком ли ни јом дуж до ње иви це ока. Он да је чи стом чет ки цом раз ма жи те по гор њем кап ку и до дај те ма ло злат ног се де фа ис под ли ни је обр ва.

Ста ви те до ста ма ска ре и цр ни кре јон дуж уну тра шње иви це до њег кап ка. На кра ју укло ни те талк чи стом ши ро ком чет ком. Ако ни сте љу би тељ пре ја ке шмин ке, иза бе ри те сен ку за очи бо је бре скве или ро зе и на не си те је пре ко це лог кап ка. Ли ни ју ис под обр ва по све тли те уз по моћ се де фа или бе ле сен ке, што ће до дат но ис та ћи очи. Бе лим кре јо ном из ву ци те ли ни ју дуж до ње иви це кап ка. Ве штач ке тре па ви це са мо на спо ља шњим угло ви ма учи ни ће да из гле да те за и ста по себ но те ве че ри. На кра ју ста ви те до ста ма ска ре. Уз ова кав из глед од лич но при ста је кар мин у ци кла ма бо ји ко ји је ап со лут но у трен ду, али је до бар из бор и руж у бо ји бре скве.

Аксесоар за свечану прилику ти с остат ком фи гу ре, би ра ће В из ре зе, а де вој ке ко је свом те лу же ле да ти до дат ни во лу мен, тра жит ће ха љи не с на бра ним де та љи ма на том под руч ју или оне ре за не ис под гру ди. Исти крој би ра ће де вој ке ко је не ма ју на гла шен струк, док ће оне ни ске из гле да ти сјај но у ми ни ха љи на ма, а ви со ке у ха љи на ма рав ног кро ја. За оне ко ји ужи ва ју да су у цен тру па жње цр ве на је пра ви из бор. Ак це нат је ста вљен на жен ски сек си пил и ле пе ли ни је те ла. Крој пра ти све обли не са вр ше но а отво ре на ле ђа да ју ефе кат из не на ђе ња по ма ло за тво ре ној пред њој фор ми што оста вља пот пу но фе но ме на лан ути с ак, тач ни је оба ра с но гу. Ако има те ле по те ло, ва тре ни сте и сло бод ног ду ха, по тра жи те ову ха љи ну ко ја ће флер то ва ти уме сто вас а ви опу ште но ужи вај те и за ба вљај те се у но во го ди шњој но ћи. Цр но је увек ин, згод но је да цр на ни ка да не пре ста је да бу де мо дер на и при ста је свим сти ло ви ма. Да бисте из бе гли да из гле -

ашна може такође освежити вашу стару одевну комбинацију. Предлажемо вам неколико које ће се одлично сложити уз једноставну црну хаљину или панталоне.

Oд старог свечано

да те до сад но по сег ни те за ин те ре сант ним ма те ри јaли ма као што су чип ка или сви ла, на рав но не за бо ра ви те трен ди де та ље ко је вас мо гу уз ова кав одев ни пред мет учи ни ти зве здом ве че ри. Ха љи на на јед но ра ме је за ни мљи во ре ше ње за на сту па ју ће пра зни ке, ка жу по зна ти мод ни кре а то ри. Осе ћај те се и из гле дај те као грч ка бо ги ња бар на је дан дан, за пра во бар у нај лу ђој но ћи, а не пи са но пра ви ло гла си - ка ко је до че ка те, та ква ће вам би ти це ла но ва го ди на.

ош мало је остало до дочека. Ако нисте стигли или имали новца да купите нешто ново и свечано, не брините. Уз сјајне детаље и ваша стара гардероба, хаљина или панталоне у црној боји, засијаће новогодишњим сјајем. Мала црна хаљина увек добро дође, а најлакше можете да је преобразите из пословне у коктел или свечану. Предимензионирана огрлица или ешарпа са шљокицама довољне су да на дочеку изгледате као да сте се дуго спремале. И велики сјајни појас одлично је решење.

moja ku]a

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

Све Се Може кад Се хоће

Решите се хаоса у ормару једном заувек П

оспремање нереда у ормару једнако је једноставно као и схватање зашто је у првом реду до нереда уопште дошло. Лични организатори, дизајнери ормара па чак и психолози, одговорили су на нека кључна питања која ће вам помоћи да се једном заувек решите хаоса у ормару.

у ормару ми је тотални хаос. одакле да кренем с поспремањем? Психолог Џером Иман каже: ‘Прво морате доћи до сазнања што је узрок томе. Жене обично имају три разлога за неред у ормару; недостатак времена (‘Имам превише других ствари које морам да направим‘); осе-

могу одвојити своје мисли од онога што треба да направим, а то је почистим орман и донирам траперице у које више не стајем.’ Лична организаторка Марион Фарина саветује: ‘Испразните свој ормар. Тако ћете боље добити увид у простор којим располажете као и оно с чим располажете од одеће. Слажите ствари по категоријама; зимска одећа, летње панталоне, кошуље, мајице... Након тога слажите по

и обуће веројатно је надоместак за неку празнину у вашем животу. Од сада сваки пут када пожелите нешто да купите, одложите артикл, изађите из дућана и причекајте један минут. Посматрајте реакције вашег тела и ток ваших мисли. За неке жене довољан ће бити минут да их порив прође. Ако не успевате одолети и ствари у вашем ормару се гомилају и гомилају, можда би требали попричати с терапеутом. Такво понашање обично води до неког дубљег проблема као што је усамљеност’. Дизајнер ормара Јасон Берака саветује следеће: ‘Ормар препун одеће је често резултат лоше искориштеног простора. Ако у ормару инсталирате две шипке и користите дупле вешалице добит ћете на простору. Прву поставите мало изнад очију, обесите на њу дуже блузе или јакне. Затим процените где ћете инсталирати другу шипку на коју такође можете обесити вешалице са краћим стварима.

Супруг и ја делимо ормар, његове ствари су свугде. упомоћ!

ћају се беспомоћно (Шта да радим са свим тим стварима?); негативне асоцијације (Некада су ми омиљене траперице пристајале одлично, а сада више не могу ни да их погледам). Ако вам недостаје времена потребно је организовати се. У ваш распоред додајте поспремање од једног сата. Осећате се беспомоћно? Направите план, размислите како желите да ваш ормар изгледа. А, што се тиче негативних асоцијација, обратите пажњу на то како се осећате док поспремате. Јесте ли забринути? Тужни? Ово ће вам помоћи да схватите што се догађа. Реците себи: ‘Да, тужна сам, али

бојама. На страну одложите све што не користите. Нека сваки предмет који сте задржали има своју сврху. И немојте гурати ствари које не стану јер ће се врло брзо опет створити хаос. Ствари које вам не требају поклоните или им пронађите други дом.

ормар ми је пренатрпан. како да створим више простора? Психолог тврди: ‘Можда није проблем у вашем ормару него у вашим шопинг-навикама. Потреба за суманутом куповином одеће

Психолог каже: ‘Створите властите зоне и обоје поштујте та подручја. Свато је задужен за свој део ормана. Уместо да се свађате, можете партнеру дати неки конструктивни савет ако вам организација боље иде.’

простора? Ако имате 50 таквих комада онда заиста није вредно да их и даље пребацујете по ормару и чувате. Увек можете снимити фотографију на којој носите те предмете па на тај начин имате и даље успомену. Особна организаторка саветује: ‘Испразните садржај ормара на кревет и све предмете сложите по следећим категоријама; ●Обожавам. Обожавам. Носим то стално. Задржати! ● Обожавам. Носим то у посебним приликама. Задржати. ● Свиђа ми се. Некада сам носила, али сада бих могла размислити о томе да се тога одрекнем. ●Океј се осећам у томе, али не свиђа ми се посебно. Поклонити! ●Мислила сам да ми се ово свиђа, али радије ћу имати више места у орману.

Језиво или кул

Јединствена кућа на врху вулкана О

ва кућа, коју карактерише јединствен дизајн и још необичнији смештај, налази се усред пустиње између Лос Анђелеса и Лас Вегаса, на врху вулкана. Кров је направљен од бетона и греда који чине куполу, што омогућава поглед са свих страна на крајолик, који подсећа на Месечеву површину. Главна кућа има две спаваће собе, два купатила и велики дневни боравак. Поред је и гостинска кућа, у близини језера, с једном спаваћом и купатилом.

Дозовите се памети

како да организујем одећу у ормару по сезонама, типу одеће или боји? ‘Сезона па тип одеће и затим боја’, саветује лична организаторка. ‘Прво одвојите јесењу и зимску од пролећне и летње одеће. Затим сложите по категоријама; хаљине, сукње, мајице, панталоне... И тек онда можете слагати по бојама.

имам хрпу ствари у ормару које не носим, но свеједно их чувам. како да то победим?

Моја тежина поприлично варира и имам одећу у различитим величинама. Треба ли да задржим све одевне предмете?

Узмите из ормара три одевна предмета која нисте носили годину дана. Седите с њима на кревет и размислите о томе што вам заправо ти предмети значе. Можда мислите да ћете их носити у будућности или их вежете за неке посебне догађаје. Након тога се упитајте: ‘Јесу ли те ствари вредне недостатка

‘Сврха ормана је да у њему држите ствари које вам тренутно требају. Предмете који вам одговарају оставите. Ако планирате да смршате или затрудните, задржите све што мислите да ће вам требати у наредних 24 месеца, но, похраните то на неко друго место. Кључ је да имате реалну слику стања вашег ормана и тела.

Која је просторија у кући најопаснија К

ад се помисли на опасност у кући, веројатно већини на памет падне кухиња, са свим могућим оштрим предметима и врућим кухинским апаратима. Но, подаци говоре да се највише несрећа догоди у купатилу Како извештава амерички Центар за контролу болести и превенцију, током ове године године у купатилу је озлеђено 22 милиона Американаца од 15 година надаље, од чега је 235.000 завршило у Хитној помоћи. Нажалост, купатила су посебно опасна за старије од 65 година, међу којима има највише озлеђених. Осамдесет посто незгода у купатилима узроковано је падовима, што често резултира озбиљним озледама, попут искакања кука. Већина тих несрећа може бити спречена уградњом ручки којима би се избегла борба с равнотежом. Међу озлеђенима су у већем броју случајева жене, а падови се најчешће догађају приликом седања или дизања с WЦ-шкољке. Следе падови у кади или туш-кабини. Стога, ако се желите заштитити у властитом дому, осим тепиха у кадама, којима спречавате клизање, уложите и у ручке, те их уградите на сва кључна места на којима најчешће губите равнотежу.

поспремите стан за мање од 30 минута

ишћење куће може се чинити огроман и дуготрајан задатак, посебно када сте последњих неколико дана занемарили обављање тог задатка, но то не мора тако да изгледа Применом ових неколико савета у дневној рутини схватће те да је одржавање стана чистим заправо врло једноставан задатак, а једина ‘нуспојава’ је та што ћете морати да одлучите шта учинити с огромном количином слободног времена којег ће те одједном имати.

Кухиња Након сваког оброка оперите суђе или их ставите на прање у машину. (5 минута) Након сваког кувања радне површине и плочу штедњака пребришите влажним марамицама за универзално чишћење. (2 минута) Након сваког јела почистите све мрље које сте направили и уклоните све мрвице које су остале иза вас.

Купатило Испод лавабоа држите санитарне влажне марамице и површинске плохе пребришите након сваког умивања или прања зуба. (2 минута) Једном недељно детаљно очистите шољу, седало и поклопац WЦ шкољке. Држањем производа за чишћење на дохвату руке, веројатно ћете посегнути за њима и када није на реду велико чишћење. (2 минута)

Спаваћа соба: Ако сте већ покренули машину за прање одеће, запамтите да посао није готов све док одећа није објешена након прања, осушена и испеглана те уредно сложена у ормар. Ако се тога придржавате,

Стварно је добра ће рка ка да је м а м и к у п и л а о в а к ву к у ћ у К

ућа коју је Бијонс купила својој мајци Тини налази се на големом имању у Хјустону, а садржи пет спаваћих соба и врло занимљив спољни базен Пет година касније њена је мајка, иначе власница модне линије Хаус оф Дереон, поднела захтев за развод брака од супруга Метјуа, но 2010. случај је одбачен јер се нити једна страна није појавила на заказаном рочишту. Ипак, чини се да је Тина одлучила да започне нови живот, јер је ову велику кућу одлучила да прода за 3 и пол милиона долара. Раскошна кућа има пет спаваћих соба и налази се на имању великом 2,6 хектара поред парка Фарнхам. Од унутрашњости куће ништа мање импресиван није ни спољни део, а посебно је занимљив базен унутар којега је смештено ‘острвце‘.

мања је веројатност да ћете свуда по кревету и осталим местима имати гомиле одеће. (5 минута) Свако јутро, с ноћног ормарића склоните све тањире, шољице, књиге и наочаре за читање. (2 минута) Развијте навику поспремања кревета свако јутро, тренутак чим устанете из кревета. Биће

вам итекако драго што сте наместили кревет кад се кући касно вратите, а и од јутра ћете бити задовољни собом јер сте продуктивно започели дан. (2 минута)

Дневна соба Сваких неколико дана пребришите површине у дневној соби крпицом с микровлакнима које успешно уклањају прашину, а то можете направити док гледате телевизију. (2 минута) Ручним усисивачем ‘покупите’ мрвице с пода те с јастука на каучу. Ако ово радите док гледате телевизију, интегрирате радњу у своју дневну рутину, уместо да ‘отежете’ ствари и пуштате да се прљавштина накупи. (2 минута) Пре него што одете на починак, поспремите све мобилне, ДВДове, дневне новине и игрице које нису на свом месту. (4 минута).

~etvrtak22.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik CENTAR, 2,0 ukwièn odli~an 2,0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15006 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, 1,5 stan, odli~an, ukwièn, noviji od 41m2. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, 1,5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 15008 BULEVAR EVROPE, novi 1,5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 SOCIJALNO, odli~an nov 2,0 stan, cena 53.500 sa PDVom. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15010 KOD @ELEZNI^KE STANICE prodajem ukwièn 2,0 stan preure|en u 2,5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15011 MAKSIMA GORKOG, odli~an 2.0 stan od 57m2, dvostrano orijentisan. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15012 UKWI@EN, dvosoban 52m2 Bul. oslobo|ewa 66, 4. sprat, dvori{na strana, 52.600E, nije agencija. Telefon 065/52-5243504 446.

POVOQNO dajem ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon: 063/490-136. 43465 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 43728 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 43729

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 43730

IZDAJEM trosoban name{ten stan u strogom centru Novog Sada. Telefoni: 6431917, 062/1601529. 43668 STANODAVCI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite se. Obezbe|ujemo goste i kompletnu organizaciju izdavawa Va{eg stana. Va{a zarada dvostruko ve}a. Telefon: 065/2562540. 43680 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 45m2, Novi Sad, B. Prodanovi}a 15. Telefon 064/28-38-000. 43713 IZDAJEM prazan dvosoban stan u Vr{a~koj ulici, cena 100 evra. Telefoni: 063/225919, 064/44-75-004. 43765

IZDAJEM prazan jednosoban stan 50m2 u ul. Dimitrija Avramovi}a. Pla}awe mese~no 150 eura + depozit. 021/450-815 i Telefoni: 063/531-911. 43777 IZDAJEM komfornu garsoweru 30m2 centar, [afarikova, telefon, kablovska, centralno grejawe. Telefon 021/552270, 064/11-36-076. 43780 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sprat, cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100Eura + depozit. Telefoni: 063/16-12873 i 064/596-58-74. 43795

HITNA PRODAJA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en stan od 72m2, cena 52.000. Tel. 063/516-478. 15019

NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2,5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15001 BULEVAR, Bore Prodanovi}a, noviji, ukwi`en odli~an stan, 27m2, cena 32.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2 na I spratu, cena 26.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1,5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15004 BULEVAR, kod @. stanice, ukwi`en 1,5 stan od 41m2 za 36.000. Tel. 063/742-21-80. 15005

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2,5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon: 63-6615013 952, www.bomil.rs. KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15014 LIMAN, odli~an ukwièn, prazan, renoviran 2,5 stan za 77.250. Telefon: 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15015

LIMAN 3, prodajem ukwièn 3,5 stan na I spratu od 88m2. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15016 GRBAVICA, prodajem noviji useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon: 063/82883-77, www.bomil.rs. 15017 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4,0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15018 ÊTVOROSOBAN stan 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000E. Telefon 064/200-3103. 43017 GRBAVICA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwièn, 4. sprat, mogu}nost garaè sa parking mestom. Telefon 066/450-655. 43782 SALAJKA, Petra Drezgi}a 3,5 stan 81m2/ III, potkrovqe, grejawe, laminat, 48.000E. Telefon 021/310.58-16, 064/388-7345. 43784 NOV, centar, 80m2, troiposoban IV/IV, lift, izuzetan, odli~na lokacija, vlasnik, 80.000E. Telefon 063/346-288. 43798

JEVREJSKA - izdajem dvori{ni lokal. Telefon 025/422-893, 063/569-916. 43807

MOLER - FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije, radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 43723

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, vr{im prodaju jeftino, {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43822

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15742539 25-14. KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 42540

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren. Eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 43655

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. 063/521-559, Telefoni: 063/539-051. 43517

POTREBNA dva mesara za rad u preradi i prodavnici u Beo~inu. Telefoni: 063500418, 021/870-604, 021/6275-241. 43722

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, poèlite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520841. 43503 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis 3650 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-33-79, 065/55-51-675. 43762 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. îstimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649000. 43793 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, moè rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439. 43799

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Nikoli Radoni}u Cinu Zora i Toba sa porodicama.

43827

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi

~etvrtak22.decembar2011.

POMEN Danas, 22. decembra su tri godine od kada nije sa nama na{e jedino dete.

Mitar Stankov

Du{an ^erni}

Brat Zoran, sestra Micika i wegova teta.

Sahrana je danas, 22. 12. 2011. godine, u Bukovcu. Polazak od ku}e `alosti, Ul. Pinkijeva br. 7 u 14 ~asova. Uvek }e{ nam nedostajati. ]erka Zaga, unuka Radoslava, unuk Milan sa porodicom. 43829

43825

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Ban~i Lajo{

iz Bukovca

Uvek voqenom Duletu. Voqeni ne umiru.

Dragom stricu

1931 - 2011. preminuo u 80. godini.

Marijana Rabrenovi}

Sahrana je danas, 22. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na reformatskom grobqu u Rumenki. Porodica Tawevi}.

psiholog

43813

Nekada sa tobom sre}ni i veseli.

Posledwi pozdrav mom

Sada bez tebe nesre}ni i tu`ni. Ti si bila na{a najve}a sre}a. Po~ivaj u miru, an|ele na{. Tata i mama. 43783

Mitru Stankovu

Duletu ^erni}u od drugara sa Podbare: [emene, Saleta, Xipa, Braneta, ]ose i Adama.

Mitru Stankovu

43832

Umro je na{ dragi prijateq i oslonac

43814

Rajko Kosanovi} Mile

22. 12. 2005 - 22. 12. 2011. Godine prolaze, istina je te{ka i bolna. Nikada te ne}emo pre`aliti, nikada, nikada zaboraviti. Tvoji: sinovi Rade, Steva i Milan, supruga Slobodanka i majka Danica.

od sina Steve i Evice.

kumu Duletu

Laj~i moj, tvoje plemenito srce nije izdr`alo, a bilo je toliko veliko da su u wega mogle stati sve `eqe jednog de~aka. Hvala ti za sve prijatequ moj. Tvoj Vlada.

posledwi pozdrav od sinovice Milice Stankov i porodica Savanovi} i Radenkovi}.

43837

Posledwi pozdrav

Ban~i Lajo{u - Laj~iki

SE]AWE

43831

43809

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg

[ESTOMESE^NI POMEN voqenoj supruzi, k}erki i sestri

Mitar Stankov iz Bukovca

Sa{a Francuski sa porodicom.

O`alo{}eni Bo`idar Joji} sa porodicom.

43838

43830

POMEN

2008 - 2011.

Milo{ Ubovi} Se}awa ne blede, tuga ne prolazi, u na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek. Tvoji najmiliji: supruga, sinovi, snaje i unuci. 43766

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e drage kom{inice

Posledwi pozdrav dragom

Jasminki [trbac Muratovi} @ivana Vitomirova

obele`i}emo u subotu, 24. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji najmiliji.

Tomislav Petkovi}

43750

Piri Tereze

Zaposleni i penzionisani radnici u â&#x20AC;&#x17E;Elektrovojvodiniâ&#x20AC;? doo.

S tugom i bolom obave{tavamo da je preminuo na{ dragi tata i otata

Dukiju

Iskreno sau~e{}e wenom voqenom unuku Jo{kici.

Du{an ^erni} Zbogom Dule! Po~ivaj u miru, dru`e moj.

Wegovi @itari. Kom{ije iz Vase Staji}a 24A. 43842

Sowa Vuji~i}.

Danas, 22. decembra, puna je godina od kad si nas ostavio s bolom u srcu. Tvoji najmiliji }e te se uvek se}ati. Draga se}awa na tebe, dragi na{ deda, ne daju nam da pro|e ni jedan dan a da se ne setimo tvoje dobrote i tvog dragog lika. Tvoji najmiliji.

59734/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana na{eg voqenog

43848

43847

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

U subotu, 24. decembra 2011. godine, na Novom grobqu u 11 ~asova, odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

43844

GODI[WI POMEN

Tot Imre ro|. 1926.

Sahrana je danas, 22. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Du{anu ^erni}u

Du{ana ^erni}a odr`ati danas, 22. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. Wegova porodica. 43839

Porodice: Stevin, Velicki, Vujovi} i Gavanski.

43849

Mirko [kundri} 1943 - 2011.

Dragi Stoj{i}u Posledwi pozdrav od }erki: Mawike i Irme sa porodicama.

43845

Pro|o{e {est meseci otkako nisi sa nama.... Vreme prolazi, a mi jo{ nismo nau~ili da `ivimo bez tebe.

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od qubavi i bola koje nosimo za tobom. Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Zauvek tvoji: Rale i Milica.

Tvoji najmiliji.

43850

43774

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.15 11.20 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.55

06.30 06.55 07.20 07.35 07.50 08.55 09.45 10.45 11.20 11.45 12.30 12.40 13.10 13.35 13.50 14.15 14.45 15.00 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.35 00.00 00.15

tv program

~etvrtak22.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Вести Стање на путевима Здраво живо Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла, ем.на мађ.са титл.на српском Вести за особе са оштећеним слухом Било је то 1991.-е Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Митови нацизма Биоскоп: 52. Међународни филмски фестивал у Солуну Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Мамут, филм Један на један

Кухињица (мађ) Знање-Мозаик Знамените жене Новог Сада Екологија-као генетика, као принуда Музички програм Грување Грување уживо у студију „М“ Центар света Све(т) око нас Емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама ТВ Баштина: Добро јутро, мајсотре ТВ Баштина: Мир божји - Румунска православна црква ТВ Баштина: Мир божји - Гркокатоличка црква Знање-Мозаик Знамените жене Новог Сада Екологија-као генетика, као принуда Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Брат, филм 2.део ТВ Баштина: Добро јутро, мајсторе ТВ Баштина: Мир божји - Хришћанско адвентистичка црква ТВ Баштина: Мир божји - Словачка евангелистичка црква

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Ноге на пут Дискавери

12.00 12.15 12.28 13.13 14.51 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.08 21.05 22.05 23.05 23.55 00.19 01.06 03.10 04.03 04.52 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Неки нови клинци Сасвим природно Моја лепа Србија Како живети једноставним животом Дневник Спорт плус Место злочина Освета Пинк Пантера, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Извлачење награда НИС, пренос Бела лађа Велики изазов, квиз Да, можда, не Место злочина Дневник Посредник Ноћни биоскоп: Шугар Хил, филм Неки нови клинци Око магазин Бела лађа Верски календар

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.59 07.36 07.42 07.47 08.10 08.32 08.54 09.15 09.40

Слагалица Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Зуботехничка школа Мансарда Право да знам Великани

КОШАРКА: ЕВРОЛИГА

Партизан–Армани

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 12.10 13.55 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 21.30 22.30 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Филм: Жива бомба Наша мала клиника Топшоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Џет Сет Само вечерас Велика Србија Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

05.45 10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.45 04.45

Добро јутро Скривена камера Брачни судија Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Све за љубав 48 сати свадба Немогућа мисија Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Официр и џентлмен Филм: Бопа

(РТС 2, 20.30)

08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

10.00 11.00 12.45 14.30 16.15 16.45 18.15 21.00 23.00 23.30 02.45

Храна и вино Девојке из бутика Човек лав Спринт Робин Худ Мастиф Објектив Девојке из бутика Ево нас код вас Објектив Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Време је на мојој страни Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Девојке из бутика Објектив Мастиф Неон сити Године пролазе

ТВС Евролига Копа дел Реј Премијер лига: Виган – Ливерпул Премијер лига, Магазин Премијер лига: Фулам – Манчестер јунајтед Евролига: Ефес - Реал Мадрид Премијер лига: Тотенхем – Челси НБА акција Евролига Копа дел Реј: Барселона - Хоспиталет

Ток шоу

Љиљана Хабјановић Ђуровић

06.05 08.00 09.00 09.45 10.25 10.58

Подсетићете се наших бројних гостију, занимљивих тема и наравно добре музике. Видећете делове из емисија у којима су гостовали: Бора Ђорђевић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Љиљана Јакшић, Бранко Бабовић, Марко Булат, Ера Ојданић, Раша Попов, Марта Савић, Татјана Олујић, Беки Бекић , Весна Ривас и многи други. (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

10.00 10.32 11.02 11.30 12.00 12.30 13.00 14.02 14.24 14.44 15.09 15.19 15.41 16.32 16.55 17.55 19.24 20.05 20.30

Машан Лекић

Досије У овој епизоди видећемо најневероватније крими приче које ће гледаоце шокирати и насмејати. Сазнаћемо како је смртоносни метак завршио у телу човека без улазне ране. Најбизарнија прича ће открити како изгледа када леш намигне форензичару након неколико сати од самоубиства! Аутор: Машан Лекић (Прва, 22.10) 06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.10 23.10 00.10 01.10 01.35 02.00

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Радна акција

22.36 23.40 00.40 01.05 01.37 01.55 02.36 03.35 04.30

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00 03.00 03.30 04.30

dnevnik

c m y

Играј фудбал,буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору Чајковски, Серенада Беокулт Трезор Зуботехничка школа Мансарда Право да знам Великани Ликовна колонија РТС ТВ лица... као сав нормалан свет Социјалне вештине Породица Сопрано Одбојка - КС, Јединство Партизан, пренос Вич Живот и стандарди Кошарка - Евролига: Партизан-Армани, пренос Породица Сопрано Видик Метрополис Контекст И ја имам таленат Публика на психотерапији.др Неле Карајлић Трезор Одбојка - КС: Јединтво - Партизан (р) Кошарка: Евролига, Партизан - Армани (р)

ВОА Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Улови трофеј Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Пукотине Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Милица² Доктор Хаус Иза вести Милица² Филм: Језгро НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Састанак са смрћу Милица² НЦИС Филм: Језгро

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеори и моћни камиони

Моја Србија У нашој продукцији погледајте путописни серијал о местима у Србији на којима можда нисте били или сте на њих заборавили. Новинари редакције јутарњег и информативног програма обилазе природне лепоте, предлажу места за одмор, али и потврђују тезу да је Србија најлепша земља на Балкану. (Хепи, 21.55) 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Неочекивани живот Телешоп Вести Једна жеља, једна песма Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Граница Моја Србија Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Граница Насловна страна, квиз

Све за љубав У новој епизоди емисије не пропустите да видите због кога смо отишли чак у Америку и кога смо вам са тог пута довели у емисију. Реч је о момку који је побрао све симпатије нешег народа. У „љубавном гнезду” су се односи прилично закували… (Пинк, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak22.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Посластичарски ас Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Посластичарски ас

08.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 09.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 10.00 Ловци на нацисте 11.00 Историја расизма 12.00 Ко си заправо ти? 13.00 Александрова највећа битка 14.00 Тајм тим година X 15.00 Небески пут чаја 16.00 Уметност Русије 17.00 Путовања и открића 18.00 Героуов закон 19.00 Пројекат Мендела 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 1066. 22.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 23.00 Небески пут чаја 00.00 Уметност Русије 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља 4. Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Ужичка република Није него Бал на води Сведок Дони Дарко Срце Земље Вруће грешнице Прича о Монели

Срце Земље Главни лик у филму је Бланка Боско. Она је познати писац за децу која се суочава са трауматичним догађајима из своје прошлости јер ће коначно одлучити да погледа истини у очи. Улоге: Ка та ли на Сан ди но-Мо ре но, Си је на Ги ло ри, Фи лип Вин че стер Режија: Ан то нио Ква дри (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 08.57 10.14 11.00 11.10 12.00 12.33 13.17 14.11 14.45 15.15 16.05 16.50 18.00 18.51 19.30 20.08 21.02 21.45 22.20 22.55 23.58 01.32 02.13 03.09 03.29

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска глагољица глагољаши, док. филм Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз Отворено Пола сата културе Дневник 3 Дубровачки пророк, док. филм Председник, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Залагаоница, док. серија Скица за портрет

Ке трин Кер тлиџ

Пре кише Овај арт филм подељен је у три засебне приче које се испреплећу истим мотивима и ликовима. Радња прве приче збива се у православном македонском самостану, у којем млада Албанка, бежећи пред Македонцима, тражи уточиште... Улоге: Ке трин Кар тлиџ, Ра де Шер бе џи ја, Гре го ри Ко лин, Ла би на Ми тев ска, Џеј Ви лијерс Режија: Мил чо Ман чев ски (ХРТ 2, 21.00) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 13.30 15.00 15.25 15.50 16.35 17.05 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 19.45 20.10 21.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Пренос седнице Хрватског сабора Мобилни телефон, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Мала ТВ Хеј, Кити Регионални дневник Жупанијска панорама Трауматологија Пипи Дуга Чарапа Цртани филм Музика, музика... џез Залагаоница, док. серија Филмови наших суседа: Пре кише, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Хитна служба Трава зелена Без трага Ноћни музички програм

06.20 Адвокат са плаже 07.45 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 09.45 11.10 12.45 14.20 16.00 17.30

06.00 07.25 09.20 10.55 11.25 12.50 14.25 16.10 17.55 18.30 20.05 22.30 23.10 03.00 04.35

Против свих правила Зелени стршљен Божић са Кренковима Холивуд на снимању Погрешно осуђен Додела награда Европске академије за филм 2011. Горко-слатко Опет ти Обдарен Принцеза Смешни људи Спасавање пеликана 895 Царство порока Дабар у породици Џона Хекс

07.55 Поп Пикси 08.05 Кобра 11 10.15 Ексклузив Таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емпретриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Краљ лавова 2: Симбин понос, филм 22.30 Бумеранг, филм 00.40 РТЛ Вести 00.55 Бетовен 2, филм 02.30 Астро шоу 03.30 РТЛ Данас

Бумеранг

23.00 23.50 00.47 01.29 01.57 03.30

Ка та ли на Сан ди но-Мо ре но

06.20 Меклаудове ћерке 07.20 Убиства у Мидсамеру 09.20 Филм: За љубав треба ризиковати 11.20 Филм: Заслепљујуће везе 13.20 Филм: Божићне преправке 15.20 Убиства у Мидсамеру 17.20 Филм: Родитељи и деца 19.40 Филм: Божићни анђео 21.40 Филм: Чаробњак

19.30 20.55 22.30 00.00 01.25 03.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Банда на моторима Неухватљива истина Дете беса Крађа Зојин тајни живот Пери Мејсон: Смртоносан начин живота Татини анђели Прерано рођен Решен случај Адвокат са плаже Амбер Фреј: Сведок оптужбе Ванда на моторима

Стигмата Робокап 2 Чаура: Повратак Прва лига Ејс Вентура, шашави детектив Прва лига 2 Замишљени злочини Ејс Вентура, зов природе Робокап 3. Стигмата Девојка и дечко Крем бруле

Маркус је успешни маркетиншки директор, шармер и плејбој који жене заводи с лакоћом, а још их се лакше решава. После спајања две компаније, нађе се у, у ситуацији у којој се нова шефица према њему понаша исто како се он односио према женама... Улоге: Еди Мар фи, Ро бин Ги венс, Ха ле Бе ри, Грејс Џонс Режија: Ре џи налд Ху длин (РТЛ, 22.30)

Ро бин Ги венс

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

08.30 10.00 10.15 11.00 12.00 13.00 14.00 14.15 16.00 17.00 19.00 20.00 23.00 00.00 00.05

Атлетика Олимпијске игре Сви спортови Циркус Спуст на леду Тенис Олимпијске игре Атлетика Спуст на леду Фудбал Сви спортови Борилачки спорт Покер Сви спортови Рвање

Шта ће Новом Саду Стеријино позорје

а ко су спо ро ви о еко ном ским про бле ми ма од ла зио и у Но ви Сад да рас пра вља о си ту а ци ји у по Вој во ди не по ста ја ли све за о штре ни ји, од лу - љо при вре ди, али нас о то ме не оба ве шта ва, као ни че но је да се они рас пра ве на са стан ку нај ви - дру го ви из Вој во ди не.“ шег ру ко вод ства Ре пу бли ке и По кра ји не, ко ји је одр При ме ну За кон о же ле зни ци у Вој во ди ни сма тра жан апри ла 1961. у Бе о гра ду. Ми лош Ми нић бе ле жи „прав ним ап сур дом“, ко јим се ли кви ди ра сва ка над да је до са стан ка до шло на ње го ву ини ци ја ти ву. ле жност Ре пу бли ке на те ри то ри ји ауто ном них је ди Већ у увод ној ре чи Јо ван Ве се ли нов је еко ном - ни ца. Сма тра глав ним по тре бу ускла ђи ва ња „да се ским спо ро ви ма два ју из вр шних ве ћа дао по ли тич ка зна да у Ре пу бли ци у круп ним пи та њи ма по сто ји јед обе леж ја – да се ра ди о из два ја њу Вој во ди не из Ре пу - но ру ко вод ство, а не два, три или мо жда пет. бли ке а и не раз у ме ју се раз ло зи на ста ја ња ауто но ми И дру ги уче сни ци рас пра ве из ру ко вод ства Ср би је је и њен ка рак тер. „Кад смо ства ра ли АПВ, ни смо ви ше су при мат да ва ли је дин ству у Ре пу бли ци не го ми сли ли да се игра мо је ди ни ца да би се оне из два ја ле, већ због по себ но сти то ком ра та, да се из ве сне ства ри ижи ве. Не ке су исто риј ски пре ва зи ђе не. Ва ма кул тур ну по ли ти ку во ди Мла ден Ле ско вац. Да су по бе ди ли чет ни ци, он би био нај ве ћи ве ли ко ср бин. Не би хтео ни да чу је за ауто но ми ју. Био би за кр ва ви цен тра ли зам“. Те шко је прет по ста ви ти да Ве се ли нов ни је знао ге не зу ауто но ми је Вој во ди не јер ју је у НОР-у он афир ми сао и бра нио њен сми сао про и за шао из опре де ље ња КПЈ-а, ко ји га ни кад ни је тре ти рао као при вре ме но ре ше ње; би ло је са мо не до у ми це у ко јим устав ним окви ри ма ће се оства ри ти – Ср би ји или ју го сло вен ској фе де ра ци ји. Да кле, ра ди ло се о про ме ни ње го вог ста ва или при ла го - И Ниш тре ба да бу де кул тур ни цен тар ђа ва њу при ти сци ма кру го ва у Ср би ји, ко ји су ауто но - кри ти ци цен тра ли зо ва ног си сте ма рас по де ле Ин ве ми ју од по чет ка схва та ли као устав ни ба ласт Ре пу - сти ци о ног фон да због ко јег су еко ном ски про бле ми бли ке и осно ву ње не не рав но прав но сти у Фе де ра ци - Вој во ди не и на ста ја ли, па је тра же на по др шка Фе де ји. По себ но је би ла из не на ђу ју ћа ње го ва кон ста та ци - ра ци је. Ма да Ми нић ни је не ги рао по сто ја ње ре пу ја да Но ви Сад не мо же би ти цен тар Вој во ди не ка кав блич ког цен тра ли зма, он узро ке ових од но са не ви ди је био пре. „Ту ор га ни зу је те раз не круп не ма ни фе - у ње му већ у по на ша њу По кра ји не. Из ра же на те жња ста ци је, Сте ри ји но по зор је и дру ге. За што то ни је мо - за одва ја ње се мо же из ра зи ти и упро шће но: ре ци те гло би ти у Бе о гра ду? (До роњ ко ли ко има да мо Ре пу бли ци, а ски је уба цио – „Ни је би ло он да нас пу сти те да ра ди мо За угледног универзитетског ини ци ја ти ве!“). То не ће мо до ка ко зна мо. „Пред сто је ће зво ли ти. Ми за то раз ви ја мо професора Младена Лесковца устав не ди ску си је ће мно го Ниш и то мо ра би ти та кав Јован Веселинов је тврдио: „Да пре ци зни је од ре ди ти уло гу цен тар. Тре ба раз ви ја ти као ауто но ми ја, и не са мо њих већ кул тур не цен тре и Су бо ти цу, су победили четници, он би био и Ре пу бли ке“. највећи великосрбин. Не би Зре ња нин, Пан че во... Ди ску си ја До роњ ског је За што ни сте про тив оног би ла ви ше од обич ног од го хтео ни да чује за аутономију. за ко на о же ле зни ца ма, пу те - Био би за крвави централизам” во ра на кри ти ке. Ње га пре ви ма, по шти... У то ме је тре све га ин те ре су ју узро ци су ко ба ло пре пу сти ти Ре пу бли ци ба, а не по сле ди це. Не оспо да ре ши ка ко сма тра ор га ни за ци ју. Шта ће Сре му же - ра ва озбиљ ност про бле ма, али за ње га они ни су но ви ле знич ко пред у зе ће?“ Из ла га ње је за кљу чио оце ном већ са мо оштри ји не го ра ни је. За то се не мо гу не ги ко ја се тад чи ни ла ма ње ва жном, али ће се убр зо по - ра ти, ни ти их тре ба не ги ра ти. Ад ми ни стра тив не ме ка за ти ње но ду бље зна че ње. На и ме, по хва лио је вој - ре мо гу има ти са мо крат ко трај но деј ство.“ во ђан ске сре зо ве с ко ји ма Ре пу бли ка не ма по себ них Де ци ди ра но је дао по др шку ста во ви ма ко је су у про бле ма и оце нио да нај ви ше не при ли ка ства ра по - ИВ-у за сту па ли Ти квиц ки и Ду шан Бог да нов, иако кра јин ско ру ко вод ство. не и сва ку фор му њи хо вог на сту па. Ти ста во ви је тре Ни ко тад ни је мо гао прет по ста ви ти да ће се по ку - ба ло да ма ни фе сту ју и по ли тич ко је дин ство по кра ша ти да се сре зо ви ма да при мар но зна че ње у устав - јин ског ру ко вод ства, ко је је пред са ста нак у ИК ЦК ној ор га ни за ци ји Ср би је, ко ја је ишла за тим да по ло - СКС-а озбиљ но по љу ља но. жај ауто но ми је ре ла ти ви зи ра или из јед на чи с њи ма. „Ра ни је на ја вљен са ста нак је од ло жен јер је Ми Ми нић је оп шир но го во рио о ге не зи су ко ба, ка ко нић сло мио но гу на ски ја њу. Кад се опо ра вио то ли ко их је ви де ло ИВ Ср би је. Не ке по ја ве у од но си ма два - да је мо гао да иде на шта ка ма, са ста нак је са зван, али ју ве ћа оце нио је са мо не нор мал ним, док је и он у због ње го вог оте жа ног кре та ња одр жан је у ње го вом дру ги ма ви део тен ден ци је из два ја ња Вој во ди не из ста ну, а не у ЦК-у. Ми смо се за рас пра ву при пре ма Ре пу бли ке. Кри ти ко вао је зах тев пред сед ник По кра - ли. Бог да нов је с гру пом љу ди при пре мио ана ли зе јин ског ИВ-а Ге зе Ти квиц ког да се из ра ди ела бо рат о ко је су нам слу жи ле као до ку мен та ци ја. Он их је но ин ду стри ји Вој во ди не, ка кав је ИВ Ср би је ра дио за сио и на са ста нак у Бе о град, да их има при ру ци, ако раз вој по љо при вре де на ужем под руч ју Ре пу бли ке, а за тре ба ју. Но, раз го во ри су би ли ис кљу чи во по ли по себ но су га ири ти ра ли кон так ти По кра ји не с ор га - тич ке при ро де, на мо мен те вр ло не при јат ни и оштри, ни ма Фе де ра ци је. ми смо те шко оп ту жи ва ни, па нам та до ку мен та ци ја „Шва бић ми ре че да су Ге за и дру го ви би ли код ни је би ла по треб на, ни ти је не ко хтео да слу ша ар гу Ми јал ка То до ро ви ћа, пот пре сед ни ка СИВ-а, ко ји је мен те.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak22.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Размишљате о партнерској вези, али је неопходно и да предузмете нешто конкретно. Волите слободу избора, друштвени сте и помало индиферентни према драгој особи. Ни друга страна није сигурна.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 22. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Током преподнева се не морате превише трудити да било шта урадите или започнете јер се неће позитивно реализовати. Одложите састанке за сутра, поготово оне пословне. Љубав у тајности.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Постепено ће вас партнер све мање фасцинирати на спољашњем новоу, али ће вам комуникација и ментални спој и даље бити веома важни. Приближавају се празници па обиђите радње и купите поклоне.

Нису вам све ствари сасвим јасне данас, и нисте расположени за посао. Радије бисте се одмарали, слушали музику и уживали у романтичном друштву. Чините како вам паше. Телепатска веза с партнером.

Не можете себи допустити луксуз да не радите, иако себи генерално све луксузе хоћете да допустите. Луксузно украсите свој дом за празнике, луксузно се обуците и створите такву атмосферу.

У коминикацији постоји могућност одређеног вида несхватања и неразумевања на прави начин. Некоме недостаје концентрација. То се лоше одражава на посао или односе са широм родбином.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Имате веома много обавеза, било да се оне односе на посао или друштвени живот. На радном месту је ситуација ужурбана па су могући сукоби и полемике међу колегама. Не нападајте их.

Ускоро ћете сазнати нешто или ће се појавити особа која има одређено значајно место у вашем окружењу. Може да вам ведри и облачи, онако у пролазу, али се ништа битно неће променити.

Интелектуални рад у затвореном простору ће дати своје резултате. На видику су промене и побољшање ситуације, у којој ћете постати доминантнији и самосталнији. Љубав траје, на нултој тачци.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас односи с колегама нису сасвим поуздани. Трошкови због више силе вам кваре расположење. Али, после Сунца дође киша, после кише снег, па опет Сунце, и тако укруг. Стрпљиви сте.

Збуњени сте у погледу неких ствари, како да се поставите и шта да очекујете. То се односи и на каријеру, у којој је све могуће а ништа не мора да значи. Будите инспиративни, али и реални.

Погођени сте идејом или емоцијом па би вам пријало чисто опуштено одмарање и уживање. Учините тако, бар накратко, током преподнева. Попијте пићенце или кафу с драгом особом и маштајте.

TRI^-TRA^

би јон се и бо жић V REMENSKA

Пе ва чи ца Би јон се Но улс не мо же да до че ка Бо жић, ко ји ће, као и увек, про ве сти са сво јим су пру гом Џејом Зи јем и по ро ди цом. Пе ва чи ца је от кри ла да ће пра зник про ве сти у дру же њу и раз го во ру, а гле да ње те ле ви зи је стро го је за бра ње но. - Џеј и ја ја ко пу но ра ди мо то ком го ди не па нам је Бо жић вре ме ка да се са мо од ма ра мо и за хва љу је мо на све му чи ме смо бла го сло вље ни. Не гле да мо те ле ви зи ју, већ раз го ва ра мо - ка же Би јон се. Шта ће по кло ни ти му жу, ни је хте ла да от кри је, а по себ но се ве се ли ку по ви ни да ро ва за њи хо во још не ро ђе но де те. - На ши да ро ви си гур но ће укљу чи ва ти и оне за бе бу - до да ла је пе ва чи ца.

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

облачно и Суво

Madrid

НО ВИ САД: Претежно облачно и суво. Ветар умерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -1, а Rim максимална до 2 степена. London ВОЈ ВО ДИ НА: Променљиво облачно и претежно суво. На северу Војводине са сунчаним интервалима. Ветар умерен северни и североCirih западни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -3, а макBerlin симална 2 степена. СР БИ ЈА: Хладно и облачно са снегом у централним и јужним преBeч делима, а на северу Србије суво. Ветар умерен северни и северозападни, на југу Србије појачан. Притисак изнад нормале. Температура од -4 Varшava до 2 степена. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак ујутру мраз и сунчани периоди током дана. У суботу ново наоблачење које ће поподне и Moskva крајем дана условити кишу, суснежицу и снег. У недељу на северу разOslo ведравање, а на југу Србије облачно са снегом. Идуће седмице суво са јутарњим мразевима и маглом у уторак и средином седмице. На плани- St. Peterburg нама ће тада бити сунчано и топлије. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Временска ситуација се и даље побољшава на северу земље, док се на југу Србије појачава неповољан утицај који ће довести до благог појачања тегоба хроничних болесника. Очекају се метеоропатске реакције у благој форми, док ће нешто јачи неповољан утицај бити на нервно лабилне особе на северу земље. Опрезно у саобраћају!

12 14

VIC DANA

- Докторе, ја сам дошао на операцију крајника, а ви сте ми извадили и слепо црево. - Да, истина је. Колеге су ми толико тапшале после прве операције да сам морао нешто да изведем на бис.

5 4 6 1 2 0 0 1 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

58 (14)

Slankamen

194 (24)

Jaшa Tomiћ

Apatin

110 (10)

Zemun

248 (13)

Tendencija stagnacije

Senta

291 (21)

Bogojevo

99 (9)

Panчevo

272 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

115 (3)

Smederevo

442 (8)

Titel

200 (20)

NERA

Novi Sad

111 (9)

Tendencija porasta

Hetin

76 (-20)

TISA

58 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

253 (29) S. Mitrovica 233 (45)

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

203 (15)

42 (-8)

Reшeњe iz proшlog broja