Dnevnik 23.-24.april 2011.

c m y

NOVI SAD

23. i 24. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23056 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Hristos vaskrse Sre}an Uskrs Svim ~itaocima koji slave Uskrs `elimo sre}an praznik i poklawamo im specijalan uskr{wi dodatak.

NA KO RAK OD VE LI KOG IMO VIN SKO PRAV NOG SKAN DA LA

Nadzi|ivawe velika protivustavna obmana str. 4

NASLOVI

Politika 3 Nikoli}: Odluka o {trajku na Uskrs

Ekonomija BEOGRADSKI NADBISKUP MONSIWOR STANISLAV HO^EVAR

WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN IRINEJ

S

ebi~nost i nepo{tewe i danas – kao i ju~e, kao i sutra – uni{tavaju svako pravo zajedni{tvo, zajedni~ko dobro i imovinu. Nepoverewe i gramzivost, vlastoqubqe, nasiqe, i otimawe tu|eg, ugro`avaju li~nost i wenu bogoozdra vqa ju }i danu slobodu. Ta sebi~nost, gramzivost i nasiqe utoliko Vas, bra}o i sesu ve}i ukoliko ~ovek nije progledao da sagleda svoje ve~stre, ovim pono dostojanstvo, niti je otvorio o~i za ve~na prostranzdravom ve~ne stva i vidike svoga bi}a – ukoliko je vezaniji za zemaqska radosti, u wei prolazna blaga. Samo du{e obasjane svetlo{}u Vaskrsegovoj svetlosti i besmrt- wa Hristovog, obnovqene nadom u op{te vaskrsewe mrnom zna~ewu, mi, va{i epitvih i prekaqene verom u dobra koja moqac ne nagriza i skopi, svedo~imo pred vama r|a ne kvari, osloba|aju se sebi~nosti, ose}awa bioloi pred svim qudima veliku {ke ugro`enosti, straha, gramzivosti, otimawa od drui svetu istinu na{e hri- gih, i nasiqa nad wima. O~arani ve~no{}u, bogatstvom i {}anske vere i na{e Prapreizobiqem ve~noga `ivota, sinovi i k}eri svete Crkve voslavne Crkve. Obasjani nalaze pravu meru svega, i ravnote`u izme|u prolaznog i svetlo{}u Hristovog vaskrsewa, saznajemo, naime, da na neprolaznog; izme|u onoga ~emu treba slu`iti i za {ta se zemqi postoje samo dve vrste qudi, dve vrste vernika: vredi `rtvovati, i onoga {to je nedostojno ~oveka i ~oveoni koji veruju u `ivot ve~ni, koji wime i za wega `ive; kovog dostojanstva, `ivqewa i delawa. Wima postaje jai poklonici smrti i ni{tavila. Svako od nas, svakoga sna velika Hristova istina o `ivotu: „Kakva je korist dana, svakoga trenutka na{eg zemnog `ivota, treba da se ~oveku ako zadobije sav svet, a du{i svojoj naudi? Ili kaupita: u koju vrstu od ove dve spadam, kojoj vrsti qudi kav }e otkup dati ~ovek za du{u svoju?“. pripadam? Pripadam li onima koji su poznali da su ve~na i besmrtna bi}a; ili onima koji veruju da smrt i ni{tavilo ~ine wihov po~etak i kraj, pro`diru}i kona~no sva bi}a i sve tvari? Jesam li u spasonosnoj zajednici sa onima koji ve} ovde na zemqi `ive ve~nim `ivotom i za ve~ni `ivot; ili sam u `alosnom dru{tvu onih kojima gospodari smrt? Zato se, uostalom, takvi gr~evito i dr`e samo za prolazni `ivot, klawaju}i se – javno ili tajno – smrti i prolaznosti… i hri{}ani po tome i jesmo hri{}ani, {to verujemo u `ivot kao vrhovnu vrednost i smisao qudskog nazna~ewa i {to se klawamo neprolaznom `ivotu i ve~noj svetlosti. Drugim re~ima, mi verujemo u Hrista Gospoda, Koji je pobedio smrt. Samim tim, verujemo i u op{te vaskrsewe svih qudi i u ve~ni `ivot svih stvorewa. Evo, ponovo nas obasjava ve~na svetlost iz Hristovog `ivonosnog Groba. Zato, radujmo se, bra}o i sestre, {to smo stvoreni i {to postojimo – ne za smrt i ni{tavilo, ve} za ve~aista, Vaskrsewem Hristovim, kao i verom u op{te ni `ivot i neprolaznost! Radujmo se, jer je Vaskrsli Hrivaskrsewe mrtvih i u `ivot ve~ni, u~imo se da osvajastos pobedio greh, smrt i svaku ~ovekoubila~ku demonsku mo – ali ne da osvajamo prolazna i ograni~ena zemaqska silu! Radujmo se, jer je razagnao mrak smrti iz qudskog biprostranstva, nego ve~ni i beskona~ni prostor bo`anske }a i tamu neznawa iz qudskog uma i sa ~ovekovih o~iju! Raqubavi i dobrote. Vaskrslim Hristom – izgubqeni zadodujmo se {to, blagodare}i Vaskrsewu Wegovom, u dubinabijaju nadu da }e se na}i; bolesni da }e ozdraviti; bezutema bi}a i tvari vi{e ne caruju mrak i smrt, nego neprola{ni da }e se ute{iti; umiru}i da }e vaskrsnuti; majke zna svetlost i ve~ni `ivot! Radujmo se i veselimo {to ostale bez dece da }e svoje naru~je ponovo ispuniti i ve~istorija sveta i roda qudskog vi{e nije bespovratno umino se zagrliti sa svojom decom! rawe i i{~ezavawe, ve} stvarnost zakva{ena kvascem ovo na{e vreme, odnosi me|u narodima i me|u pojeve~nog `ivota! dincima ugro`eni su sebi~no{}u, me|usobnim prezirom, nasiqem i mr`wom. Stra{ni i apokalipti~ni zeo`da vi{e nego ikad u istoriji, danas je kod qudi pomqotres u Japanu, i wemu sli~na prirodna znamewa na{eg kolebana vera i nada u neprolazni smisao qudskog vremena u svetu, podse}aju nas na qudsku nemo}, na smrt`ivota. Veruju}i u Vaskrsewe Hristovo, u op{te vaskrsenost i ni{tavilo qudwe mrtvih i u `ivot skih dela. O~evidno, ve~ni, mi zapravo vehovni i moralni porujemo u neuni{tiU ovo na{e vreme, odnosi me|u narodima i me|u du reme}aji u qudskom vost vere i qudske napojedincima ugro`eni su sebi~no{}u, prezirom, dru{tvu, kao odvajkada, de, u nepobedivost pra}eni su i sada prismisla `ivota. Verom nasiqem i mr`wom. Apokalipti~ni zemqotres rodnim poreme}ajima, postajemo sigurni da, u Ja pa nu pod se }a nas na qud sku ne mo} i smrt nost poput cunamija. Nisu ipak, „nad svom ovom li to novi podsetnici grdnom mje{avinom, svemu ~ove~anstvu da opet umna sila tor`ezaista postoji uzajamnost me|u duhovno-moralnim stawem stvuje“ (Wego{). Veruju}i u Vaskrsewe Hristovo, i ispoi prirodnim fenomenima? Zbivawa u prirodi nas podsevedaju}i Vaskrsloga Hrista kao Gospoda i Spasiteqa, mi }aju da od na{eg qudskog na~ina `ivqewa i pona{awa zaverujemo u neprekidno vaskrsavawe i obnavqawe neunivisi prirodni poredak stvari. Podse}aju nas da je ~ovek {tivog qudskog dostojanstva. odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego i za sve qude anas su qudski moral, stid i dobrota uni`eni i zgai sve narode, kao i za sveukupnu Bo`ju tvorevinu. `eni upravo zato {to je qudska svest oprhvana smr}u pravo na ~ovekovu odgovornost ukazuje nam svetlost i besmislom. Veruju}i u Vaskrsloga Hrista – u Wega kao Hristovog Vaskrsewa, koja obasjava sve i sva, otkriPut, Istinu i @ivot, mi verujemo u obnavqawe i vaskrsavaju}i smisao svih doga|awa u vremenu i `ivota u ve~novawe qudskog morala, stida i dobrote. U na{e dane se qusti. Vaskrsli Hristos, Koji je Svojim ra{irenim rukama qaju temeqi qudske kulture i pomra~uju ciqevi qudskog na Krstu sve i sva zanavek zagrlio i sve obasjao svetlo{}u delawa i stvarala{tva. Samo oni koji veruju u Hrista i Svoga Vaskrsewa, poziva Svojom bogo~ove~anskom qubasrcem vide Vaskrsewe Wegovo, op{te vaskrsewe mrtvih, vqu sve qude i narode na samo`rtvenu qubav, na uzajamno i ve~ni smisao svih stvorewa; prepoznaju neuni{tivo komirewe i bratsko pra{tawe. Wegov poziv svima na ve~ni rewe ~ovekovog delawa i nepresu{ne izvore qudskog `ivot, na pra{tawe svima za sve, Wegovo opra{tawe svistvarala{tva i kulture. ma sa Krsta i davawe ve~nog smisla svemu postoje}em, anas, samo`ivost, duhovna ~amotiwa, vlastoqubqe i svim zbivawima i ~itavoj istoriji, greje nam i vaskrsava praznoslovqe prete da uni{te cvet nesebi~ne qubadu{u, obnavqa srce i ispuwuje `ivot mirom i rado{}u. vi ugra|ene u qudsku prirodu, na ~ijem plamenu se greju Vaskrsewe Hristovo vra}a sveukupnoj tvorevini wen bosva bi}a i sva stvorewa; prete da ubiju radost `ivota, ragodani poredak i smisao. Vra}a Boga qudima i qude Bogu. |anu iz slobode, uzajamnosti i delatne samo`rtvenosti.

Vra}a qude jedne drugima, i daruje im pravi na~in postoSamo Vaskrsli Hristos, Koji se uselio u nas i do{ao mejawa i ve~ni smisao `ivqewa. |u nas – da slu`i, a ne da vlada; da se daruje i `rtvuje, a ne ato, oprostiv{i sve jedni drugima Vaskrsewem Hrida `rtvuje sebi druge – obnavqa u nama ogaw nesebi~ne stovim, i zagrliv{i se ve~nim zagrqajem, zapevajmo qubavi, bratske uzajamnosti, slu`ewa i samo`rtvenosti. jednim srcem i jednim ustima, i nau~imo sve qude i sve naSamo vera u besmrtnost, zasijala iz Hristovog Groba, sparode da pevaju pesmu ve~ne qubavi i `ivota: quje svojim ogwem samo`ivost i samoqubqe kao la`no Hristos vaskrse iz mrtvih / smr}u smrt poraziv{i / i na~elo i pogre{an na~in `ivqewa. Jedino nam ona otkrionima koji su u grobovima `ivot darovav{i. va ve~nu istinu da je u samo`rtvenoj qubavi prema Bogu i ojmo, o pojmo i mi, i svi qudi, ovu ve~nu pesmu, i svebli`wima, prema svima stvorewima, izlaz iz svih qudradosno se pozdravqajmo, sada i svagda i vavek: Hriskih obmana i la`i, oslobo|ewe od la`nog `ivqewa i testos vaskrse! Vaistinu vaskrse! lesnog mudrovawa, spas od svih tmina i bezizlaza!

M

Z

M

U

D

rago bra}o i sestre! Ove godine je »slavqe nad svim slavqima«, »Izlazak Gospodwi«, u vreme punog prole}a. Praznik Hristove pobede nad zlom, grehom i smr}u svi mi hri{}ani slavimo zajedno. Na{a nada u pravo duhovno prole}e i istinsko zajedni{tvo nikad, dakle, ne propada. Osigurana je upravo snagom Wegove qubavi, kojom nas je »voleo do kraja. Kako se onda tom jedinstvenom iskustvu ne bi iskreno radovali svi stanovnici zemaqske kugle, i svi, a pogotovo Isusovi u~enici, preuzeli odgovornost za svedo~ewe tog doga|aja, koji sve nas celovito osloba|a? U tom duhu `elim i ja da podignem svoj glas i svima za`elim puno}u Hristovog mira. Bogo~ovek Isus Hrist ve} je pre same muke i smrti pokazao koju snagu donosi, kakav Izlazak obe}ava i kakvo preobra`ewe ostvaruje. To je pokazao svojim preobra`ewem na brdu Tavor, gde je s Mojsijem i Ilijom razgovarao o svom Izlasku. eogradska nadbiskupija upravo stoga ovu prvu godinu Trogodi{weg pastoralnog plana slavi kao godinu Otelovqewa Bo`jeg Sina, da bi ja~e otkrivala na koji nas put Isus Hrist poziva, o kakvom Izlasku On govori. sus nije `eleo da postane ~ovek samo zato da bi `iveo dotada{wu ~ovekovu situaciju; sopstvenim `ivotom ~ove~anstvu je pokazao izlazak iz svih te{kih sudbina duhovne tame i oslobodio ga svih duhovnih i moralnih robovawa. Upravo zato On je u svom javnom delovawu u stalnom obila`ewu svog naroda i u neprekidnom razgovoru s predstavnicima ostalih naroda. Slede}i voqu svog Oca, On prolazi vrata muke, smrti i vaskrsewa upravo tako {to Ga osu|uje i predstavnik tada{weg Rimskog carstva; {to upravo rimski vojnik u ime ~ove~anstva glasno ispoveda: »Vaistinu, sin Bo`ji beja{e ovaj«. Znamo iz Jevan|eqa kakvi su doga|aji pratili Isusovu smrt: sunce se zamra~ilo, zavesa u hramu pocepala nadvoje, otvarali se grobovi. Stari zavet time je zavr{en, Hristova qubav rodila je »novi i ve~ni savez«. Odsad ~ove~anstvo ne `ivi vi{e u »slikama« i »i{~ekivawu«, nego u »lomqewu hleba« otkriva Gospoda `ivota i odatle dobija snagu za svoj `ivot. a, upravo Isusovi u~enici – koji su iz razo~arawa hteli da se vrate u Emaus i pobegnu iz zajednice – u razgovoru s Isusom `ivotno su iskusili {ta je to pravi Izlazak. Li~ni susret s Vaskrslim Gospodom unutra{we ih je tako preobrazio da uprkos spoqnoj tami krenu{e novih putem, pro`eti iskustvom da je Isus `iv. askrsli Gospod svojim Izlaskom svima nama omogu}uje stvarni izlazak. Ponajpre izlazak iz tolikih pogre{nihh predstava koje svi mi imamo o sebi, o `ivotu, o dru{tvu, o Crkvi, o Bogu. Isus, naime, u~enike na putu u Emaus koji ustraju u svojim vi|ewima svega, izri~ito pita: »[ta to putem pretresate me|u sobom?« I posvedo~i im: »Nije li trebalo da Hrist sve to pretrpi i u|e u svoju slavu?« Hteo je da ka`e: izlazak je mogu}. Pobedimo svaku sebi~nost i za`ivimo savr{enu qubav. Ko savr{eno voli nikad ne treba da be`i iz svog bi}a, iz svoje zemqe, iz svojih te{ko}a. Mogu}e je ovde i sada u qubavi i Snazi Hristovog vaskrsewa obistiniti pravi izlazak iz carstva ni{tavila. Ako smo u gresima, obra}ewem je mogu}e pomiriti se s Bogom i bra}om. Ako `ivimo u mr`wi ili predrasudama i lo{im navikama, onda prou~avawem, razgovorom, savetovawem i molitvom mo`emo da iza|emo iz obru~a tamnih sila. Ako je na{a zajednica ili narod do sada `iveo u sukobima, energiju napetosti mo`e Hristovom snagom da preobrazi u sinergiju saradwe. ko nas je istorija do sada razdvajala i dosada{wa kultura hranila uzajamnom odbojno{}u, u Isusovom izlasku mo`emo da prona|emo nove puteve jedinstva u razli~itosti. Ako smo dosad bili usamqeni, zarobqeni ili odba~eni, Hristovom qubavqu koja sve preti~e mo`emo da zapo~nemo sa stvarawem nove zajednice i ra|awem novih potoka mudrosti i nade. Takvim izlaskom ne}emo izgubiti svoj identitet, nego }emo ga osloboditi uni{tavaju}e pro{losti i obnoviti duhom stvarala{tva.

Dru{tvo

B

I

N O V OS A D SK I \ A C I N A T RG U S L OB O D E P RO T IV B A TE N O V E B OL E ST I

D

Humanima d ol e te l i l e pt ir i

V

Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u ponedeqak, 25. aprila D

U

INTERVJU

A

s tr. 8

Ako nas je istorija do sada razdvajala i dosada{wa kultura hranila uzajamnom odbojno{}u, u Isusovom izlasku mo`emo da prona|emo nove puteve jedinstva u razli~itosti

GO RAN JE [I], PRED SED NIK OP [TI NE IN \I JA

D

Z

P

B

ra}o i sestre! @ive}i u prostoru i vremenu uvek smo u opasnosti da nas prolazni `ivot ograni~i, zatvori i ogradi. Snaga Vaskrsewa, to jest Hristov izlazak, omogu}ava nam pak da u na{e granice u|e beskona~nost; u na{e neuspehe i grobove apsolutna budu}nost – `ivot ve~ni. eka Vam, dakle, bra}o i sestre, ovaj Vaskrs postane stvarni izlazak u novu »zemqu« nade, vere, qubavi, zajedni{tva i saradwe. Neka svima nama slavqe Uskrsa omogu}i da se ne upla{imo nikakvih bolova i te{ko}a; da vi{e ne be`imo iz `ivota i od neuspeha, nego da postojanom qubavqu preobrazimo sebe, svoje porodice i svoje zajednice.

Sre}an, dakle, bio i blagoslovqen Vaskrs!

Hristos vaskrese – vaistinu vaskrese. o|imo, dakle, zajedno s Vaskrslim Isusom u Galileju, to jest u na{ svakodnevni `ivot, Wegovom se snagom oslobodimo svih duhovnih robovawa i hodajmo putevima milosti i Bo`je voqe. U tim iskrenim `eqama i s tim srda~nim ~estitkama blagosiqam sve vas u ime Oca i Sina i Svetog Duha.

N

Odgovornost za sticawe statusa je na DS-u P

str. 3

Prolaze i godine i nada na Birou za zapo{qavawe

str. 5

SPORT

str. 16 – 19

n VE^ITI DERBI: RELIGIJSKA SNAGA LOPTE

n JOVANA ERI] [AMPION DR@AVE U [AHU

n SE]AWE AKTERA NA ^ETIRI VO[INA FINALA KUPA

n JELENA GRKOVI] SRPSKI HOKEJA[KI BISER

Sun~ano i toplo

6 „Bolowi” sleduju popravke 6 Osmacima bogatija ponuda smerova Foto: R. Hayi}

P

Hristos voskrese!

Smrt odnese!

Ve~ni `ivot donese!

4 Zara|eno opet ula`u u Vojvodinu 4 Da li je „Delez” kupio monopol 5 U Banatu stanuje beda 5 Brisati radni sta` zbog korupcije

Novi Sad 8 Prebukirani vrti}i nere{iv problem 9 Najskromnija matura 200 evra

Vojvodina 11 Ste~ajevi kao na proizvodnoj traci

Najvi{a temperatura 25 °S

11 Premijera vetrewa~e na Tisi

Crna 12 Jovan~evi}: Iskaz okrivqenog najnepouzdaniji

Reporta`e 13 Gde je Maja kad je gola Jama

23.i24.april2011.

c m y

2

dnevnik

politika

dnevnik

U UTO RAK U KARA \OR \E VU

Ta di} do ~e ku je li de re Tur ske i BiH Li de ri Sr bi je, Tur ske i BiH sa sta }e se 26. apri la u Ka ra |or |e vu, kao {to je do g o v o r e n o Is t an b ul s kom de k la r a c i jom, pot pi sa nom pro {le go di ne na pr vom sa mi tu ru ko vod sta va tri ze mqe.

Na sa m i t u u Ka r a | or | e v u sa s ta } e se pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, pred sed nik Tur ske Ab du lah Gul i tro ~la no Pred sed ni {tvo BiH – pred se da va ju }i Ne boj {a Rad ma no vi} i ~la no vi Ba kir

INTERVJU

Izet be go vi} i @eq ko Kom {i}, sa op {ti la je Pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je.

Sa mit u Is tan bu lu bio je pr vi su sret pred stav ni ka tri ze mqe na naj vi {em ni vou od iz bi ja wa ra ta u BiH, 1992. go di ne.

Pr vi tri la te ral ni sa mit Ta di }a, Gu la i ta da {weg pred se da va ju }eg Pred sed ni {tva BiH Ha ri sa Si laj xi }a odr `an je 24. apri la 2010. Na tom sa mi tu je pot pi sa na

Is tan bul ska de kla ra ci ja i do go vo re no da u na red ne dve go di ne bu du odr `a ni tri la te ral ni sa stan ci u sve tri ze mqe.

Is tan bul skom sa mi tu pret ho di li su tri la te ral ni su sre ti mi ni sta ra spoq nih po slo va Sr bi je, Tur ske i BiH Vu ka Je re mi }a, Ah me ta Da vu to glua i Sve na Al ka la ja u no vem bru 2009. go di ne u Is tan bu lu i u ja nu a ru 2010. go di ne u Be o- gra du.

GO RAN JE [I], PRED SED NIK OP [TI NE IN \I JA

Od go vor nost za sti ca we sta tu sa je na DS-u Pred sed nik op {ti ne In |i ja Go ran Je {i} upo zo rio je na to da ak tu el na po li ti~ ka kri za iza zva na {traj kom gla |u li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a ne sme uspo ri ti re a li za ci ju pla na Vla de Sr bi je ko ji }e omo gu }i ti Sr bi ji sti ca we sta tu sa kan di da ta do kra ja ove go di ne. U in ter vjuu za „Dnev nik” Je {i} je is ta kao i da ak tu el na kri za ne mo `e bi ti ni ka kav iz go vor za vla da ju }u ko a li ci ju, a pre sve ga za De mo krat sku stran ku, ko joj i sam pri pa da.

– Ovo tre ba da bu de do dat ni mo tiv DS-u i ce loj ko a li ci ji da se jo{ vi {e po tru de, da bi se niz re form skih za ko na {to pre na {ao pred par la men tom. Pred na ma je ozbi qan po sao i ne ma mo vre me na za gu bqe we. Za to tre ba da se skra te ili ~ak uki nu go di {wi od mo ri po sla ni ka to kom ovog le ta jer mo ra mo da ozbiq no da shva ti mo na {u od go vor nost da bi smo do kra ja go di ne us pe li da obez be di mo sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji – is ta kao je Je {i}.  Zna~i li to da vi{e nema prostora ni za kalkulacije, kakvih je bilo dosad u tom pogledu u delovawu vladaju}e kaolicije, a kada je re~ o izbornim propisima, blanko ostavkama, finansirawu stranaka?

– Mi slim da je si stem blan ko ostav ki za vr {e no po gla vqe jed -

na red nom pe ri o du mo ra mo da do ne se mo niz za ko na ko ji }e do ve sti do si stem skih re for mi i tu ne ma pro sto ra za kal ku la ci je.  Treba li DS, zbog zahteva napredwaka, da ima dilemu o tome kada se raspisuju izbori? Lider SPS-a Ivica Da~i} predla`e da to bude odmah, a po receptu Slobodana Milo{evi}a?

– Sva ko ima svo ju po li ti~ ku isto ri ju. Ne ki ma je vaq da te {ko da pre va zi |u pro ble me ko je su ima li u „pro {lim `i vo ti ma”. Ono {to je ra dio Mi lo {e vi} do ve lo je od ras tu ra wa jed ne ozbiq ne ze mqe i ras pa da eko nom skog si ste ma, ta ko da ni je dan we gov po tez ni je pri mer za bi lo ko ga. Po ru ka DS-a je pot pu no ja sna, ina ~e do sta sli~ na i

Ka kvu dr `a vu ho }e mo  Da li }e uop{te biti mogu} dogovor o raspodeli novca ako tako te{ko ide s imovinom?

– Naj pre tre ba da se do go vo ri mo o to me {ta za pra vo ho }e mo i ka ko na {a dr `a va tre ba da iz gle da. Ako mi sli mo da mo `e mo da na pra vi mo dr `a vu u ko joj ni `i ni voi vla sti ni su po treb ni, i to je ne ko po li ti~ ko re {e we. Me |u tim, mi slim da ta kvo re {e we ne bi omo gu }i lo ni ka kav eko nom ski raz voj. A raz voj, po mom uve re wu, omo gu }a va je di no {i ro ka de cen tra li za ci ja, re gi o na li za ci ja i ja ~a we auto no mi je Voj vo di ne. To je put ka kva li tet ni joj upra vi i kva li tet ni jem `i vo tu svih gra |a na. Ako to shva ti mo i po stig ne mo do go vor, on da }e i fi nan si ra we ni `ih ni voa vla sti bi ti lo gi~ no re {e we. A u de cen tra li zo va nim si ste mi ma ni `i ni voi vla sti sa mi sa ku pqa ju no vac za fi nan si ra we svo jih nad le `no sti i ne za vi se od vo qe mi ni sta ra iz cen tral ne vla sti.

Za to za kon o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va i Po kra ji ne tre ba da de fi ni {e wi ho ve iz vor ne pri ho de i in sti tu ci je ko je }e na tim ni vo i ma te pa re pri ku pqa ti. Pri mer ko li ko je po ve }a na na pla ta po re za na imo vi nu od kad je pre ne ta na lo kal ni ni vo je ste do bar pri mer u tom prav cu. I to tre ba do zvo li ti i Voj vo di ni, ali i bu du }im re gi o ni ma u Sr bi ji. I o to me tre ba raz go va ra ti bez ne kih zlu ra dih po li ti~ kih ide ja. ne po li ti~ ke glu po sti. Mo ra se da ti po ve re we qu di ma ko ji }e ima ti po li ti~ ki kre di bi li tet, a taj kre di bi li tet se ~u va sa mo ako se ne pre la zi iz stran ke u stran ku. To, me |u tim, ne tre ba da oce wu je pred sed nik par ti je ve} gra |a ni na iz bo ri ma. Mi u

sta vo vi ma SNS-a u ovom tre nut ku – da se iz bo ri ras pi su ju tek kad do bi je mo po zi ti van od go vor iz Bri se la o sta tu su kan di da ta.

I tu 15 ili 30 da na ne igra ni ka kvu ulo gu.  Mo`e li aktuelna politi~ka kriza realno ugroziti

pra va i AP Voj vo di ne iz gu bqe no zbog to ga. Lo kal ne sa mo u pra ve u Sr bi ji, zbog to ga {to ne ma ju imo vi nu, vr lo sku po pla }a ju kre di te, ~ak i do ~e ti ri pu ta sku pqe ne go {to to ~i ne lo kal ne sa mo u pra ve u ze mqa ma na {eg re gi o na. Uz to, tom imo vi nom se ve o ma lo {e upra vqa lo pro te klih 15 go di na, i ona je da nas za to iz gu bi la mno go od svo je vred no sti u od no su na pe riod kad je bi la u vla sni {tvu gra do va i op {ti na, od no sno Po kra ji ne. I do sad je bi lo ne ko li ko ko mi si ja, pa i je dan od bor Vla de Sr bi je, ko ji su ra di li na na cr tu za ko na o vra }a wu imo vi ne, ali bez re proces usvajawa zakona iz zul ta ta. Za to for mi ra we jo{ evropske agende u narednim jed ne ko mi si je za i sta de lu je vr mesecima, a time i sticawe lo neo zbiq no. statusa kandidata krajem go Kako gra|ani da razumeju dine? to {to politi~ka elita 15 – To mi slav Ni ko li} ne pred - godina ne mo`e da se usaglavo di par ti ju ko ja ima ve }i nu u si o tom pitawu, uprkos tome Skup {ti ni Sr bi je. A to ka ko }e {to se svi javno zala`u za se usva ja ti ovi za ko ni za vi si is - vra}awe imovine? kqu ~i vo od ak tu el ne ve }i ne.

- Ako pi ta te po li ti~ ku eli tu Kao {to zna mo, svi si stem ski u Be o gra du, bez ob zi ra na to iz za ko ni do no se se bez na pred wa - ko je stran ke, oni bi naj ra di je da ka. Iako se oni se ne vra ti ni p r e d s t a v q a j u {ta. To, me |u Ovaj {trajk lidera kao evro pej ci, tim, ni je odr `i jo{ uvek ni su vo, ali je to SNS-a potpuno je pred lo `i li ni kqu~ ni raz log irelevantan je dan evrop ski zbog ko jeg ovo pi kad je u pitawu za kon u par la ta we jo{ ni je re funkcionisawe men tu, pa ~ak i {e no. Pro blem je ne po ku {a va ju da i u to me {to po parlamenta even tu al no svo sto ji su kob dve u dono{ewu jim amand ma ni ma {ko le mi {qe wa evrop skih za ko na te za ko ne po pra o to me {ta sve ve ili una pre de. tre ba da se vra ti Ta ko da je ovaj {trajk li de ra lo kal nim sa mo u pra va ma i Voj SNS-a pot pu no ire le van tan kad vo di ni. Po sto je oni ko ji sma je u pi ta wu funk ci o ni sa we par - tra ju da tre ba da se vra ti sve la men ta u do no {e wu tih za ko na. ono ~i me su ovi ni voi vla sti Jer ve }i na ko ja je do sa da funk - ras po la ga li po Usta vu iz 1974. ci o ni sa la u par la men tu i da qe go di ne, dok dru gi mi sle da tre po sto ji. ba da im pri pad ne sa mo ona imo vi na ko ju ko ri ste u okvi ru nad  Verujete li da }e nova komisija, koja je formirana le `no sti ko ji ma ras po la `u po nakon dogovora premijera va `e }im za ko ni ma. To je, da kle, Mirka Cvetkovi}a i lidera su {tin sko pi ta we o ko jem tre LSV-a Nenada ^anka, uspeti ba da se do go vo ri mo. da pripremi propise o imo A {ta je, po va{em mivini i prihodima AP Vojvo{qewu, interes ni`ih nivoa dine i lokalnih samoupravlasti izme|u ova dva stava? va?

– Mi slim da ni `im ni vo i ma – Mi slim da je neo zbi qan na - vla sti tre ba vra ti ti onaj ni vo ~in i po stu pak u ko ji se u{lo u upra vqa wa imo vi nom ko ji je taj po sao. Ma da ne ve ru jem da je bio de fi ni san Usta vom 1974. uslo vqa va we jed ne po li ti~ ke go di ne, iz u zev ne kih ka pi tal par ti je bi lo raz log da se to, nih obje ka ta kao {to su de lo vi ina ~e go ru }e pi ta we, ko na~ no pru ga i dru go, a ko ji vi {e ni su u sta vi na dnev ni red. Uosta lom, in ge ren ci ji lo kal nih sa mo u to je ne {to {to je De mo krat ska pra va i Po kra ji ne. Me |u tim, stran ka, ko joj i sam pri pa dam, kad to ka `e te u Be o gra du, svi ma jo{ na iz bo ri ma 1996. go di ne se di `e ko sa na gla vi, iako ovo obe }a la svo jim bi ra ~i ma. Ipak, {to sam na veo ne ma ni ka kve ve sva ki dan u pro te klih 15 go di na ze s po li ti~ kim de lom Usta va je pro pu {ten. Iako je iz ve sno iz 1974. go di ne, ve} s we go vim da ve o ma mno go vre me na i ve o ma funk ci o nal nim de lom. mno go nov ca i lo kal nih sa mo u B. D. Sa vi}

Jo va no vi}: Bez o bra zluk Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} oce nio je u pe tak da bi bi lo mno go bo qe da Vla da Sr bi je pri hva ti pred log ove stran ke i po slo dav ce ras te re ti od po re za i do pri no sa za sve za ra de do vi si ne pro se~ ne pla te, ume sto {to iz dva ja no vac iz bu xe ta za po ve zi va we sta `a

rad ni ci ma dr `av nih pred u ze }a. „Bez o bra zno je {to Vla da agre siv no re kla mi ra od lu ku o obez be |i va wu nov ca u bu xe tu za po ve zi va we sta `a rad ni ci ma ko ji ra de u pred u ze }i ma ~i ja je ona ve }in ski vla snik, i to za pro te klih se dam go di na”, na vo di se u Jo va no vi }e voj pi sa noj iz ja vi. Po re ski ob ve zni ci }e

pla ti ti taj re zul tat po li ti ke ko ja ~u va jav na pred u ze }a s par tij skim di rek to ri ma, iako su na pra vi li gu bit ke od pet mi li jar di evra, uka zao je Jo va no vi}.

Uko li ko bi se pri hva tio pred log LDP-a, na veo je Jo va no vi}, uki nu la bi se prak sa ne pri ja vqi va wa rad ni ka ili wi ho vog pri ja vqi va wa na mi ni ma lac.

23.i24.april2011.

3

Ni ko li}: Od lu ka o {traj ku na Us krs Li der Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je u pe tak da }e na Us krs, u ne de qu, 24. apri la, od lu ~i ti o to me da li }e pre ki nu ti {trajk gla |u, i po ru ~io da ta stran ka ne }e na pra vi ti ni je dan gest ko jim bi na si lu iza zva la iz bo re.

– Pri ti sak je ve li ki, ali jo{ ni sam od lu ~io {ta }u. Iona ko je pred wa ci po sle iz bo ra stu pi ti u post u to ku. Za Us krs }e se vi de ti sa vez s de mo kra ta ma. da li }u ja bi ti je di ni Sr bin ko Ni ko li} je ka zao da je pro te ji ne je de us kr {wa ja ja – re kao je klih da na „mno go raz mi {qao i Ni ko li} no vi na ri ma u Be o grad - za kqu ~io da ni je iz gu bio ni {ta skom kli ni~ ko-bol ni~ kom cen - osim ki lo gra ma”. tru.

Za me nik pred sed ni ka Srp ske Ko men ta ri {u }i po ru ku ko me na pred ne stran ke Alek san dar Vu sa ra Evrop ske uni je za pro {i re ~i} iz ja vio je u pe ta da je Pred we [te fa na Fi sed ni {tvo te lea da je po treb no stran ke za tra `i Mi smo sve da se ukqu ~i u in lo od li de ra na svoje rekli i sti tu ci je i us po pred wa ka To mi sta vi di ja log, on je sla va Ni ko li }a oni su sve svoje re kao da na pred da pre ki ne rekli. Bi}e wa ci ni su ni kad {trajk gla |u. izbora kad-tad iza {li iz okvi ra – Pred sed ni in s ti t u c i o n al n e {tvo SNS-a po bor be, a da je on pro te klih da na {tu je we go vu od lu ku da se li~ nom vo dio di ja log sam sa so bom. `r tvom bo ri za van dred ne par la – Ta di} me je po se tio, ali to men tar ne iz bo re, ali je op {ti ni je bio di ja log, jer iz di ja lo ga po li ti~ ki in te res da Ni ko li} iz la ze re zul ta ti – re kao je Ni ko - kao ak ti van i zdrav li der na sta li}, i do dao da je pred sed ni ku Sr - vi svo ju po li ti~ ku bor bu, do ko bi je Bo ri su Ta di }u na po ~et ku na~ nog slo ma re `i ma Bo ri sa Ta {traj ka iz neo svo je mi {qe we, a di }a – re kao je Vu ~i} na kon fe da ga je on mo lio da pre ki ne ren ci ji za no vi na re. {trajk.

On je na po me nuo da za SNS vi On je po ru ~io da SNS „na sta - {e ni je bi tan da tum odr `a va wa vqa svo ju bor bu na isti na ~in”, i iz bo ra, ni da li }e oni bi ti u re po zvao opo zi ci o ne stran ke ko je dov nom ili van red nom ter mi nu, a

Vu ~i}: Da ~i} da pre |e sa re ~i na de lo Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} po zvao je ju ~e za me ni ka pre mi je ra Sr bi je Ivi cu Da ~i }a da na pu sti Vla du ka ko bi u Sr bi ji od mah bi li ras pi sa ni iz bo ri. On je no vi na ri ma re kao da Da ~i} ko ji je iz ja vio da bi od mah ras pi sao iz bo re da je na me stu pred sed ni ka Sr bi je, tre ba da „pre |e sa re ~i na de lo”. „Ne ka na pu sti Vla du i ima }e mo od mah iz bo re”, re kao je Vu ~i} no vi na ri ma upi tan da pro ko men ta ri {e Da ~i }e vu iz ja vu. `e le pro me nu vla sti da se oku pe oko na pred wa ka.

– Mi smo sve svo je re kli i oni su sve svo je re kli. Bi }e iz bo ra kad-tad – re kao je Ni ko li}, a ka ko je do dao, zbog sve ga {to se de {a va lo pro te klih da na vi {e ni ko ne }e mo }i da ka `e da }e na -

ka ko je re kao, na pred wa ci o to me vi {e ne }e raz go va ra ti s pred stav ni ci ma vla sti.

– Na {e je da iz vu ~e mo To mi sla va Ni ko li }a iz bol ni ce, a oni ne ka ras pi su ju iz bo re kad god ho }e, po be di }e mo ih s vi {e od 15 od sto – re kao je Vu ~i}.

FI LE PI SAO NI KO LI ]U

Za di ja log i kom pro mis Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le za mo lio je pi smom pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a da jo{ jed nom raz mi sli o pre ki du {traj ka, na gla {a va ju }i da je pro ces evro in te gra ci ja Sr bi je sve o bu hva tan i da ne mo `e bi ti us pe {an bez pu ne po sve }e no sti Vla de, opo zi ci je i ci vil nog dru {tva i bez kom pro mi sa. U pi smu, ko je je SNS po de lio no vi na ri ma, is ti ~e se da je 2011. go di na po seb na jer je go di na re al ne mo gu} no sti za Sr bi ju i dru ge ze mqe Za pad nog Bal ka na da u~i ne kqu~ ni is ko rak na svom pu tu evro in te gra ci ja. „Du bo ko sam uve ren u to da je pro ces evro in te gra ci ja Za pad nog Bal ka na pi ta we kre di bi li te ta. Kre di bi li tet ze ma qa kan di da ta, kao i po ten ci jal nih kan di da ta, te me qi se na pri me ni neo p hod nih re for mi i do sta vqa wu re zul ta ta, dok se s na {e stra ne kre di bi li tet mo `e for mu li sa ti kao jed no sta van pri ni cip: ~im vi is pu ni te i mi is pu wa va mo”, na vo di se u Fi le o vom pi smu.

Ovaj pro ces je, me |u tim, ta ko sve o bu hva tan i pun iza zo va da se ni ka ko ne mo `e sve sti na Vla di no pu ko is pu wa va we na {ih kri te ri -

ju ma, na veo je evrop ski ko me sar u pi smu ko je je po de lio SNS. „Evrop ska in te gra ci ja Sr bi je ne mo `e bi ti uspe {na bez pu ne po sve }e no sti Vla de, opo zi ci je i ci vil nog dru {tva. Dru gim re ~i ma, ve li ka ve }i na srp skog dru {tva

mo ra ak tiv no da ra di na pre va zi la `e wu po te {ko }a, a zbog sve u kup nog za jed ni~ kog ci qa, na tom pu tu se ~e sto mo ra ju po sti }i ve o ma te {ki kom pro mi si”, oce nio je Fi le. „Dok u pot pu no sti po {tu jem Va {e li~ ne od lu ke, po zi vam Vas da na sta vi te po li ti~ ki di ja log u okvi ru po sto je }ih in sti tu ci ja i da pro na |e te kom pro mi se, ko ji su od vi tal ne va `no sti za evro pin te gra ci je Sr bi je”, na vo di se u pi smu. Ciq je vre dan to ga i sva ki dan je va `an, uka zao je Fi le, i do dao da gra |a ni Sr bi je ima ju raz li ~i ta po li ti~ ka opre de qe wa, ali je kraj wi ciq bo qi `i vot za ce lo dru {tvo i me sto Sr bi je u po ro di ci na ro da Evrop ske uni je.

4

ekonomija

23.i24.april2011.

dnevnik

NA KORAK OD VELIKOG IMOVINSKOPRAVNOG SKANDALA

Nad zi |i va we bi lo pro tiv u stav na ob ma na

^EKAJU]I PRODAJU

Re kord na za ra da Te le ko ma „Te le kom Sr bi ja gru pa„, u okvi ru ko je po slu ju Te le kom „Sr bi ja„ a. d., Te le kom Srp ske i M-tel Cr na Go ra, ostva ri la je u 2010. go di ni ne to do bit od 17 mi li jar di di na ra, {to pred sta vqa rast od 27,6 po sto u od no su na 2009. go di nu. Ti me je nad ma {en re kord ni uspeh iz 2009. go di ne i ostva ren naj bo qi po slov ni re zul tat u isto ri ji kom pa ni je, sa op {te no je iz kom pa ni je.

Ka ko je sa op {te no, Uprav ni od bor ak ci o nar skog dru {tva Te le kom „Sr bi ja„ a. d. usvo jio je na sed ni ci u ~e tvr tak kon so li do va ne re vi di ra ne fi nan sij ske iz ve {ta je za 2010. go di nu.

Po slov ni pri ho di gru pe iz no se 117,4 mi li jar de di na ra, {to pred sta vqa rast od 3,9 po sto u od no su na pret hod nu go di nu. Isto vre me no, sma we we za du `e no sti zna ~aj no je uti ca lo na pad ne to fi nan sij skih ras ho da od 17,2 od sto. U pro te kloj go di ni broj ko ri sni ka fik sne te le fo ni je na ni vou Gru pe je iz no sio 3,3 mi li o na, a mo bil ne te le fo ni je 7,3 mi li o na. Za be le `e no je zna ~aj no po ve }a we ba ze ko ri sni ka u obla sti in ter ne ta i mul ti me di jal nih uslu ga, ta ko da je kra jem 2010. go di ne „Te le kom Sr bi ja gru pa„ ima la 623.000 ko ri sni ka ADSL in ter net-pa ke ta.

Te le kom Srp ske, ina ~e li der na tr `i {tu mo bil ne te le fo ni je u Re pu bli ci Srp skoj, u 2010. go di ni je je na sta vio pro dor na tr `i {te Fe de ra ci je BiH i ostva rio tr `i {no u~e {}e u uslu ga ma mo bil ne te le fo ni je u BiH od 39,7 od sto.

Te le kom „Sr bi ja„ a. d. je u 2010. go di ni ostva rio ne to do bit od 15,8 mi li jar di di na ra, {to pred sta vqa rast od 1,5 po sto u od no su na 2009. go di nu i no vi re kord u po slo va wu Te le ko ma „Sr bi ja„.

Ku po pro da je za jed ni~ kih pro sto ri ja u po sled wih 16 go di na oba vqa le su se na osno vu sa gla sno sti vla sni ka sta no va ko ji po se du ju 51 od sto ukup ne stam be ne po vr {i ne zgra de. Me |u tim, Ustav ni sud je pro gla sio od red be Za ko na o odr `a va wu stam be nih zgra da ko je se od no se na po treb nu sa gla snost vla sni ka ne u stav ni ma, a od lu ka o to me stu pi la je na sna gu 21. apri la, ob ja vqi va wem u „Slu `be nom gla sni ku„. Sud sma tra da isto pra vo ima ju svi vla sni ci sta no va i da se od lu ka o pro me ni na me ne za jed ni~ kih pro sto ri ja ne mo `e do no si ti mi mo vo qe svih vla sni ka. Re~ je, ce ne, o za jed ni~ koj ne de qi voj svo ji ni, {to zna ~i da svi ima ju jed na ko u~e {}e u woj. Da li }e ta ko i bi ti, za vi si od za ko no dav ca.

U Mi ni star stvu za `i vot nu sre di nu, pro stor no pla ni ra we i ru dar stvo po tvr |e no je za na{ list da svi u lan cu mo ra ju da po {tu ju ovu od lu ku, a oni tra `e od go va ra ju }e re {e we za spro vo |e we ta kve od lu ke u `i vot.

– Jav nost tre ba da zna da je si tu a ci ja do sta jed no stav na. Za {to se u prak si stva ri to li ko kom pli ku ju, za {to se iz da ju u su {ti ni ne za ko ni te do zvo le, a po go to vo re {e wa o upo treb noj do zvo li, mo gu da ob ja snim sa mo ne zna wem, ko rup ci jom, ili prav nom „bu da la {ti nom“ – ka `e za „Dnev nik” no vo sad ski advo kat Zo ran Ri sti}. – Vla snik sta na je vla snik sa mo unu tra {wo sti sta na, i to je we go va eta `na svo ji na, hod ni ci, za jed ni~ ke pro sto ri je, lif to vi, po dru mi, ta va ni, krov, fa sa da, olu ci, i osta lo, pred sta vqa ju za jed ni~ ku ne de qi vu svo ji nu svih sta na ra. O za jed ni~ koj ne de qi voj svo ji ni se od lu ~u je ko lek tiv no, kon sen zu sno, sa gla sno {}u vo qa svih sta na ra.

Ri sti} po ja {wa va da se u Sr bi ji jo{ pri me wu je i jo{ je uvek na

Mogu}e i ru{ewe Po mo} ni ca mi ni stra za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we Alek san dra Dam wa no vi}-Pe tro vi} oce ni la je ra ni je, o ~e mu je „Dnev nik” ve} pi sao, da ni je is kqu ~e no ni ru {e we ne kih nad zi da nih zgra da.

– Po sle di ca ospo ra va wa, od no sno po ni {ta va wa ne kog ak ta, mo gla bi bi ti i ru {e we – re kla je ona, iz ra ziv {i na du da do to ga, ipak, ne }e do }i, ali is ti ~u }i da je nor ma opa sna jer je re~ o re tro ak tiv noj pri me ni za ko na o ste ~e nim pra vi ma. sna zi ta ko zva ni Za kon o svo ji ni na de lo vi ma stam be nih zgra da i pro sto ri ja iz 1962. go di ne. U tom za ko nu eks pli cit no sto ji da se na zi |i va we, po ve }a we sprat no sti i sli~ no mo `e iz ve sti sa mo sa gla snom iz ja vom vo qe svih vla sni ka, i tu dvoj be i di le ma ne ma. Za {to je to ta ko? Pa za to {to prav nu za jed ni cu ~i ne svi vla sni ci – su vla sni ci. Vla snik si svog pro sto ra eta `nog de la 1/1, a za jed ni~ ki su vla snik svih za jed ni~ kih de lo va stam be ne zgra de, od te me qa pa do kro va.

– Pro blem je iza zva lo do no {e we po seb nog Za ko na o odr `a va wu stam be nih zgra da i pro sto ri ja u

PROVERA KONKURENCIJE U SRBIJI PO SLU@BENOJ DU@NOSTI NAKON PRODAJE „MAKSIJA”

Da li je „De lez” ku pio mo no pol

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ob ja vi la je da je od lu ~i la da po slu `be noj du `no sti na sta vi po stu pak is pi ti va wa da li bel gij ski „De lez” ku po vi nom 100 od sto „Del ta–Mak si ja” na ru {a va kon ku ren ci ju u Sr bi ji. To zna ~i da Ko mi si ja ne }e ubr za no od lu ~i va ti po „De le zo voj„ pri ja vi kon cen tra ci je, ka ko je tra `i la bel gij ska kom pa ni ja, ve} u za kon skom ro ku od tri me se ca.

Isto vre me no, Ko mi si ja je po zva la sva li ca ko ja ras po la `u po da ci ma ko ji mo gu do pri ne ti utvr |i va wu ~i we ni~ nog sta wa da joj ih do sta ve.

Ko mi si ja je oce ni la da „De le zo va„ pri ja va ne ma do voq no re le vant nih po da ta ka na osno vu ko jih mo `e pro ce ni ti stvar nu sna gu u~e sni ka u kon cen tra ci ji, wi ho ve kon ku ren te i u~e {}e na re le vant nom tr `i {tu, kao i mo gu }e pro me ne na tr `i {tu.

Po ~et kom mar ta „De lez„ je ku pio 100 od sto „Del ta–Mak si ja„ za

932,5 mi li o na evra, ukqu ~u ju }i dug od 300 mi li o na, ali ta tran sak ci ja ne mo `e da bu de okon ~a na bez odo bre wa Ko mi si je. Sti ca wem di rekt ne kon tro le nad „Del ta–Mak si jem„ „De lez„ je, ka ko se na vo di u obra zlo `e wu Za kqu~ ka Ko mi si je o na sta vqa wu po stup ka,

ste kao i in di rekt nu kon tro lu nad fir ma ma „Ce-mar ket„, „Pa ka be ta„, „Pri mer C„, TP „Sr bi ja„, „Zve zda ra„, „Bel in vest ment pro per ti„ i TP „Sta del„. „De lez„ je Ko mi si ji do sta vio pri ja vu kon cen tra ci je u ko joj na -

vo di da }e we gov tr `i {ni udeo po sle kon cen tra ci je bi ti isti kao udeo „Del ta–Mak si ja„, od no sno 37,20 od sto u Be o gra du i 22,40 u Sr bi ji.

U pri ja vi je „De lez„ na veo i naj va `ni je kon ku ren te ko ji, po we go vim po da ci ma, za jed no dr `e 52 od sto tr `i {ta Sr bi je. Po da ci za udeo kon ku re na ta na tr `i {tu Be o gra da ni su da ti.

Za kqu ~ak Ko mi si je je da „De lez„ ni je do sta vio re le vant ne po dat ke na osno vu ko jih mo gu da se utvr de stvar ni efek ti kon cen tra ci je, od no sno we ni krat ko ro~ ni i du go ro~ ni efek ti.

Za ko nom o za {ti ti kon ku ren ci je na tr `i {tu su do zvo qe ne kon cen tra ci je osim ako znat no ogra ni ~a va ju, na ru {a va ju ili spre ~a va ju kon ku ren ci ju, po seb no ako je na ru {a va we kon ku ren ci je re zul tat stva ra wa ili ja ~a wa do mi nant nog po lo `a ja

Di nar sve ja ~i KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,1446

101,1680

103,4950

98,8411

Australija

dolar

1

72,9112

74,3992

76,1104

72,6880

Kanada

dolar

1

72,1682

73,6410

75,3347

71,9473

Danska

kruna

1

13,2887

13,5599

13,8718

13,2480

Norve{ka

kruna

1

12,7284

12,9882

13,2869

12,6895

[vedska

kruna

1

11,1048

11,3314

11,5920

11,0708

[vajcarska

franak

1

76,7195

78,2852

80,0858

76,4846

V. Britanija

funta

1

112,5750

114,8720

117,5140

112,2300

SAD

dolar

1

68,8935

70,2995

71,9164

68,6826

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 4. 2011. godine

Di nar }e po sle us kr {wih pra zni ka oja ~a ti za 31 pa ru i u uto rak, 26. apri la, zva ni~ ni sred wi kurs bi }e 100,7428 di na ra za je dan evro, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. To }e ujed no bi ti i no va re kord no ja ka vred nost srp ske va lu te, dok je naj sla bi ja vred nost di na ra od 106,4947 za evro za be le `e na 6. ja nu a ra. U da ne pra zni ka, do utor ka u osam sa ti uju tru, va `i }e kurs od ~e tvrt ka, po ko jem je dan evro vre di 101,0543 di na ra. Na rod na ban ka je ove go di ne in ter ve ni sa la sa mo jed nom, ku po vi nom pet mi li o na evra, ka ko bi spre ~i la pre ve li ku dnev nu osci la ci ju kur sa.

`e qi da se funk ci o nal no re {i pi ta we upra vqa wa zgra dom – ka `e Ri sti}. – Tim za ko nom je ure |e no da se pre tva ra we ta va na ili po dru ma u stam be ni pro stor mo `e iz ve sti i pu tem od lu ke Skup {ti ne stam be ne zgra de uko li ko je po stig nu ta sa gla snost 51 od sto vla sni ka kva dra ta u zgra di. Na `a lost, lo {im prav nim tu ma ~e wem, smi ca li ca ma, ko rup tiv nim me to da ma, vr lo jed no stav na stvar se u prak si iz mi go qi la. Pod ma skom pre tva ra wa ta va na u stam be ni pro stor uz do zvo lu 51 od sto vla sni ka in ve sti to ri su nad le `nim or ga ni ma Grad ske upra ve pri ka zi va li taj ugo vor i od wih su do bi ja -

li pra vo na di zi |i va wa ta ko {to je ru {en krov i nad gra |i van sprat-dva i vi {e. Taj akt ne ma ni ka kve ve ze s pra vom i pred sta vqa we go vu ti pi~ nu zlo u po tre bu jer se jed no stav no za kon sko re {e we da se mo `e do zvo li ti pre tva ra we ta va na u stam be ni pro stor bez na ru {a va wa spoq nog iz gle da zgra de i po ve }a va wa bi lo ka kvog bro ja kva dra ta u prak si pre tva ra lo u to da je ne ko uz do zvo lu nad le `nih or ga na, ko ja je u su {ti ni mo gla bi ti da ta sa mo za pre tva ra we ta va na u stam be ni pro stor, ru {io ta van i po ve }a vao sprat nost, a sve u ci qu br ze i la ke za ra de. Za to je to i „prav na bu da la {ti na“ jer je ja sno bi lo da ni ko osim vla sni ka sta na ne mo `e da ti sa gla snost na to da se spoq ni iz gled zgra de iz me ni, da se na ru {i sta ti ka zgra de, da se po ve }a va sprat nost, me wa ono {to pred sta vqa za jed ni~ ku ne de qi vu svo ji nu.

– I sa mo pre tva ra we ta va na u stam be ni pro stor ne ka da je bi lo u nad le `no sti iz vr {nih ve }a op {ti na i gra do va, sve do 1993. go di ne, pa da je ta ko na pri mer u Be o gra du 1997. i 1998. go di ne u po je di nim op {ti na ma zna la od jed nom da iza |e na vi de lo ne ka „na vod na od lu ka iz vr {nog od bo ra op {ti ne iz 1992. god. ko jim je ne ka zgra da do bi la sa gla snost za na zi |i va we„, a da ni ko ni je znao ka da je to bi lo na sed ni ci tog or ga na – za kqu ~io je Ri sti}.

On ka `e i da }e prav ne po sle di ce bi ti ve o ma ozbiq ne jer sa da u ro ku od {est me se ci sva li ca ~i ji su in te re si i pra va po vre |e na ima ju pra vo da tra `e iz me ne ta ko zva nih po je di na~ nih prav nih aka ta. To prak ti~ no zna ~i da se na zah tev tih li ca mo gu vo di ti no vi uprav ni po stup ci, {to mo `e iza zva ti ve li ku prav nu ne si gur nost i do ve sti do ve li kih pro ble ma u prak si.

D. Uro{evi}

FISKALNI SAVET SNIMIO BUYET

De fi cit zbog sa te li ta

Fi skal ni sa vet je pro ce nio da u re pu bli~ kom bu xe tu za sa da ne ma nov ca za jed no krat nu is pla tu bu xet skim ko ri sni ci ma i pen zi o ne ri ma, mi mo za ko nom pro pi sa ne po vi {i ce od 5,5 od sto na april ska pri ma wa, re kao je pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} Ana li za Fi skal nog sa ve ta o fi skal nim kre ta wi ma u pr vom tro me se~ ju po ka za la je da je de fi cit ukup ne dr `a ve za sa da u skla du sa ci qem da ove go di ne iz no si 4,1 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da (BDP), ali da po sto je zna ~aj ni ri zi ci da se ta gra ni ca pre ma {i”, re kao je Pe tro vi}.

Pe tro vi} je upo zo rio da pri ho di re pu bli~ kog bu xe ta u pr va tri me se ca ni su iz nad pro se ka i da ne da ju pro stor za do dat no po ve }a we ras ho da.

U ana li zi Fi skal nog sa ve ta se na vo di da vi so ki de fi cit re pu bli~ kog bu xe ta i kre ta wa u pr vom kvar ta lu uka zu ju na mo gu} nost da ma wak u bu xe tu bu de ve }i od pred vi |e nih 120 mi li jar di di na ra. „Pre sud no za odr `a va we de fi ci ta unu tar ci qa nog iz no sa je ste da se iz da ci na sub ven ci je za dr `e na ni vou od re |e nom u bu xe tu. One su sna `no sko ~i le u pr vom kvar ta lu i mo gu }e je da se ra di o jed no krat nom po ve }a wu”, upo zo rio je Pe tro vi}.

Na ve }i de fi cit u pr vom kvar ta lu je, ka ko je utvr dio Fi skal ni sa vet, uti cao i jed no kra tan, van red ni ras hod od oko tri mi li jar de di na ra Izra e lu po osno vu spor nog ugo vo ra o za ku pu voj nog sa te li ta.

REINVESTICIJE STRANIH KOMPANIJA U 2011. GODINI 35 MILIONA EVRA

Za ra |e no opet ula `u u Voj vo di nu

Do bar sig nal za sva ki grad, re gion ili ze mqu je ka da in ve sti tor deo pro fi ta osta vi i ulo `i ga u pro {i re we ka pa ci te ta, mo der ni za ci ju po go na, ku po vi nu ili iz grad wu no vog fa bri ka ili po stro je wa.

Po po da ci ma Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni – VIPfon da – vi {e kom pa ni ja u ovom tre nut ku pri pre ma re in ve sti ci je u 2011. go di ni. Si gur ne re in ve sti ci je za sa da su po tvr di le kom pa ni je IGB „Ba u er hin„, „Sent Go ben„, Apa tin ska pi va ra, „Ne xe„, „Kar slberg„ i „Pom pea„.

One }e ukup no in ve sti ra ti 35 mi li o na evra za pro {i re wa ili mo der ni za ci ju svo jih po go na u 2011.

Ne ma~ ka kom pa ni ja IGB „Ba u er hin„, ko ja od 2007. go di ne u In |i ji pro iz vo di gre ja ~e za se di {ta auto mo bi la, u iz grad wu no ve ha le ula `e tri mi li o na evra, ~i me }e otvo ri ti no vih 450 rad nih me sta. Do sa da je ova kom pa ni ja ulo `i la oko 1,8 mi lion evra i tre nut no za po {qa va oko 300 rad ni ka.

Fran cu ski pro iz vo |a~ gra |e vin skog ma te ri ja la „Sent Go ben„ u Apa ti nu ulo `i la je pro {le go di ne 400.000 evra, a u 2011. pla ni ra da ulo `i jo{ 300.000 evra u pro iz vod ni po gon, uglav nom u po ve }a we ka pa ci te ta i bez bed nost, a bi }e i po ve }an broj rad ni ka u pro iz vod wi. Od 2007. ulo `i li su oko 4,5 mi li o na evra i za sa da za po {qa va ju oko 70 rad ni ka.

Apa tin ska pi va ra Apa tin d. o. o. je ulo `i la vi {e od de set mi li o na evra u no vu fla {u „je len„ pi -

va, {to je naj ve }a ko mer ci jal na in ve sti ci ja u 2011, ne sa mo Apa tin ske pi va re, ne go i „Star Be va„, re gi o nal ne pi var ske gru pe ko joj pri pa da ju. Kom pa ni ja na vo di da pro je kat no ve fla {e „je len„ pi va pred sta vqa ino va ci ju na do ma }em tr `i {tu. Osim to ga, in ve sti ci jom od {est mi li o na evra u fa bri ku za pre ra du ot pad nih vo da bi }e du go ro~ no re {e no pi ta we

od vo |e wa ot pad nih vo da Apa tin ske pi va re. Kao glav ni in ve sti tor u ovom pro jek tu, Apa tin ska pi va ra }e sno si ti tro {ko ve za iz grad wu svo je fa bri ke, kao i tro {ko ve za iz grad wu pra te }e in fra struk tu re za obe fa bri ke, grad sku i pi va ri nu. Od pri va ti za ci je 2003. go di ne ulo `i li su u po slo va we u Sr bi ji vi {e od 160 mi li o na evra. Pro {le go di ne su in ve sti ra li 23 mi li o na evra, a naj ve }e ula ga we bi lo je u lan si ra we pi va „sta ro pra men„ i po kre ta we pro iz vod we „je len cool„ pi va. „Ne xe gru pa„ iz Hr vat ske, pro iz vo |a~ ce men ta, cre pa, ci gle i dru gog gra |e vin skog ma te ri ja la, s po go ni ma u No vom Be ~e ju u Srem skim Kar lov ci ma, ulo `i }e ove

go di ne mi lion evra u re kon struk ci ju Cre pa ne – 2 („Po let„ No vi Be ~ej). Kom pa ni ja „Ne xe„ u Voj vo di ni za po {qa va vi {e od hi qa du qu di. „Karls berg Sr bi ja gru pa„ u ^e la re vu pri pre ma za ovu go di nu in ve sti ci je od oko 8,5 mi li o na evra, uglav nom u pro iz vod nu i pro daj nu opre mu. Od do la ska 2003. ulo `i li su vi {e od 160 mi li o na evra i za po {qa va ju oko 500 rad ni ka.

Zre wa nin ska fa bri ka „Mo di tal„, u vla sni {tvu ita li jan skog pro iz vo |a ~a do weg ve {a „Pom pea„, pla ni ra da ulo `i {est mi li o na evra u far ba ru. Deo pro iz vod nih ka pa ci te ta pre ba cu je se iz Ki ne i Ita li je u Sr bi ju, a pla ni ra no je i uslu `no far ba we za tre }a li ca. Pro jek tom je pred vi |e no 150 no vih rad nih me sta u Zre wa ni nu.

U Voj vo di ni po slu je oko 230 stra nih kom pa ni ja, ko je su ukup no ulo `i le 6,3 mi li jar di evra i za po sli le oko 62.000 qu di. Po sred stvom VIP-fon da u Voj vo di nu je do {lo 11 stra nih kom pa ni ja, ko je su ulo `i le vi {e od 138,23 mi li o na evra i za po sli le vi {e od tri hi qa de rad ni ka.

E. Dn.

19. 04. 2011.

1.298,16740

ekOnOMiJA

dnevnik PRO DA JA DO MA ]EG AVIO-PRE VO ZNI KA KRA JEM LE TA

„Jat” le ti na ten der

Dr `av ni se kre tar za va zdu {ni sa o bra }aj Sr bi je Mi o drag Miq ko vi} iz ja vio je da bi ten der za stra te {kog part ne ra u no voj srp skoj avio-kom pa ni ji tre ba lo da bu de ras pi san kra jem le ta.

– Kra jem le ta pla ni ra mo da ras pi {e mo ten der i kre ne mo u iz bor stra te {kog part ne ra i pre nos imo vi ne „Jat er vej za„ u no vu avio-kom pa ni ju – ka zao je Miq ko vi}.

Deo imo vi ne „Jat er vej za„, na gla sio je, u}i }e u no vu avio-

kom pa ni ju, deo }e i}i za na mi re we du go va, a mo gu }e je da osta tak kom pa ni je na sta vi da funk ci o ni {e kao ~ar ter pre vo znik.

To }e, pre ci zi rao je Miq ko vi}, de fi ni sa ti pri va ti za ci o ni sa vet nik i Vla da Sr bi je, a po ~et kom sle de }e go di ne bi }e re {a va na sud bi na onog {to je osta lo od „Ja ta„.

Miq ko vi} je is ta kao da je pri va ti za ci o ni sa vet nik za vr {io stra te gi ju i ak ci o ni plan za tran sfor ma ci ju „Jat er vej za„ i pri pre mio ogla sni tekst ko jim se po ten ci jal ni kup ci in for mi {u o kom pa ni ji.

On je iz ra zio o~e ki va we da }e usko ro po ~e ti ini ci jal ni kon t ak t i s po t en c i j al n im stra te {kim part ne ri ma za no vu avio-kom pa ni ju.

– O~e ku je mo da }e mo do le ta ima ti ne ke ose tqi vi je do ka ze in te re so va wa. Pre sve ga tu ra ~u na mo na „Tur ki{ er lajns”, ~i ji bi pred stav ni ci to kom ma ja tre ba lo da do |u u Sr bi ju – ka zao je on.

Ka ko je is ta kao Miq ko vi}, ta da bi tre ba lo da se vi di ka kav je stav „Tur ki{ er laj nsa„ pre ma stra te gi ji pri va ti za ci je „Jat er vej za„ ko ju je na pra vi la Vla da. Vla da Sr bi je, na sed ni ci 16. apri la 2010. go di ne, usvo ji la za kqu ~ak o osni va wu no ve avio-kom pa ni je, ko ja bi tre ba lo da pre u zme ulo gu na ci o nal nog avio-pre vo zni ka, u stra t e { kom part n er s tvu sa stra nom kom pa ni jom.

Po ~et kom mar ta ove go di ne Vla da je an ga `o va la kon sul tant s ku kom p a n i j u „Di l ojt„ kao sa vet ni ka u tran sfor ma ci ji „Jat er vej za„.

23.i24.april2011.

5

PO RE SKA UPRA VA UPU TI LA ZVA NI^ AN ZAH TEV DR @A VI

Bri sa ti rad ni sta` zbog ko rup ci je Po re ska upra va Sr bi je upu ti la je Mi ni star stvu fi nan si ja i Agen ci ji za bor b u pro t iv ko r up c i j e zva n i~ n i pred log o bri sa wu rad nog sta `a i od u zi ma wu imo vi ne po je din cu ko me u kri vi~ nom po stup ku bu de do ka za no da je uzi mao mi to u pru `a wu od re |e ne uslu ge gra |a ni ma, po tvr dio je i di rek tor

Po re ske upra ve Dra gu tin Ra do sa vqe vi}.

Na kon iz ja {wa va na Mi ni star stva fi nan si ja, o tom pred lo gu bi tre ba lo da se iz ja sni i Vla da.

Ra do sa vqe vi} je ra ni je re kao da je bit no da gra |a ni vi de da se ne {to ra di na sma wi va wu ko rup ci je i da po sto -

ji vo qa dr `a ve da se s tim ob ra ~u na.

On je is ta kao da taj pred log mo `e bi ti pri me wen kroz za ko ne ko ji se od no se na bor bu pro tiv ko rup ci je. Ra do sa vqe vi} je re kao da je ko rup ci ja u Sr bi ji u po ra stu, i da to po ka zu ju sve ana li ze ko je se ovih da na spro vo de, kao i da je naj pri sut ni ja u jav nom sek to ru, te da je

go to vo za ne mar qi va u pri vat nom. On je ka zao i da bi po sto ja we sank ci je, ko ja pod ra zu me va od u zi ma we imo vi ne i bri sa we rad nog sta `a, ima lo pre ven tiv ni ka rak ter jer bi se svi ma sta vi lo do zna wa {ta ih ~e ka, a ujed no bi i gra |a ni ma vra ti li po ve re we u dr `av ne in sti tu ci je.

I VOJ VO DI NA IMA SVOJ JUG

U Ba na tu sta nu je be da Da je tran zi ci ja ko ja se ve} go to vo dve de ce ni je spro vo di u Sr bi ji iza se be osta vi la be du, po ka za la je i pr va so ci jal na kar ta ko ju je na pra vi lo Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke i ko ja je sa mo po tvr di la ono {to na svo joj ko `i ose }a ve }i na sta nov ni {tva.

Mno go qu di osta lo je bez po sla zbog lo {ih pri va ti za ci ja i ga {e wa ne ka da {wih in du strij skih gi ga na ta i upra vo to je do ve lo do to ga da i Voj vo di na, ko ja je ne ka da po raz vi je no sti sta ja la ra me uz ra me sa Slo ve ni jom u za jed ni~ koj nam do mo vi ni SFRJ, ima svoj “jug” u ko jem je sve sta lo.

Na i me, so ci jal na sli ka Voj vo di ne je sve su mor ni ja. Od ukup ne so ci jal ne po mo }i ko je dr `a va do de qu je da bi bed ni ci pre `i ve li, a to zna ~i ima li sa mo par ~e hle ba, ~ak 40 od sto od la zi u Voj vo di nu. Sve do sa da se ve ro va lo da je jug Sr bi je taj ko jem se naj vi {e po ma `e jer je ta mo naj vi {e si ro ti we, a sa da je ja sno da go to vo ceo Ba nat, gde je ma lo onih ko ji da nas mo gu re }i da ima ju rad no me sto, pro sto va pi za po mo }i. Zre wa nin, Plan di {te, @i ti {te, Vr {ac, Ki kin da, Srp ska Cr wa… ve} su go di na ma u re du onih ko ji ma tre ba dr `av na po mo}, ali ne sa mo kroz pru `a we so ci ja le ve} kroz ozbiq na ula ga wa i otva ra we no vih rad nih me sta.

Po da ci iz so ci jal ne kar te ka `u da je ovaj deo Voj vo di ne naj vi {e po stra dao, ali da se we mu naj ma we okre ta lo i po ma ga lo. U ovim gra do vi ma ne ka da su po slo va la ve li ka pred u ze }a, ali se pri vred na sli ka u me |u vre me nu pro me ni la pa su gi gan ti pro pa li a oni ko ji su pre `i ve li da nas za po {qa va ju ma li broj rad ni ka, dok su sve osta le ot pu sti li. No vih gi ga na ta ne ma, tu i ta mo se otvo ri po ko je ma lo ili sred we pred u ze }e,

Ne ma sred we kla se u Sr bi ji Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} je na pred sta vqa wu so ci jal ne kar te is ta kao da je u Sr bi ji si ro ma {an sva ko ko ni je bo gat, iz pro stog raz lo ga {to je ne sta la ~i ta va sred wa kla sa.

– So ci jal nu po mo} pri ma 178.786 po je di na ca, a ~ak 40 od sto ko ri sni ka je u Voj vo di ni. Mo `da bi se mo glo za kqu ~i ti da su sta nov ni ci se ve ra bo qe in for mi sa ni i da su im uslu ge do stup ni je, ali to ni je do vo qan ar gu ment. ^i we ni ca je da ne ma mo ujed na ~e nu prak su pa su u ne kim cen tri ma za so ci jal ni rad za po sle ni flek si bil ni ji a u dru gi ma ri go ro zni ji – ob ja snio je Qa ji}. ali ne do voq no da upo sli ni pe ti nu onih ko ji su osta li bez rad nog me sta.

Sa rad nik In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa Sa {a \o go vi} ob ja {wa va da je Zre wa nin imao ne sre }u da upra vo ve li ki broj we go vih fir mi do `i vi lo {u pri va ti za ci ju, do da ju }i da je da na {wa so ci jal na sli ka naj ve }im de lom po sle di ca pro ma {e nih pri va ti za ci ja ko je su iza se be osta vi le so ci jal nu pu sto{.

– Zbog lo {ih pri va ti za ci ja ko je su sa me se bi bi le ciq, mno go qu di je osta lo bez po sla ili su, pak, na kon ne u spe lih pri va ti za ci ja osta li u fir ma ma ko je su

pro pa le ili su na sa moj ivi ci pro pa sti – ob ja {wa va \o go vi}. – Zre wa nin je je dan od gra do va u ko ji ma je naj ve }i broj rad ni ka imao tu ne sre }u da ra di u ta kvim fir ma ma. Tu `no je {to ne po sto ji ni ka kva dr `av na stra te gi ja na ko ji na ~in pro me ni ti stva ri.

Ista pri ~a je i u osta lim ba nat skim op {ti na ma, a eko no mi sta Mla |en Ko va ~e vi} tvr di da je kri ti~ no i u Se ver no ba~ kom okru gu.

– Ne dav no sam bio u Su bo ti ci i ostao za pa wen ti me ko li ko je lo {e sta we u tom kra ju. Od sil nih uspe {nih fir mi ko je su ta mo po slo va le, kao {to su “Fi de lin ka”,

“ 29. no vem bar”, “Agro ko bi nat” i dru ge je di no jo{ do bro ra di “Pi o nir” – re kao je Ko va ~e vi}.

U Sred wo ba nat skom okru gu bez po sla je 18.662 li ca, od ~e ga je 16.135 do 55 go di na, a 2.527 sta ri je od 55. Sa mo pro {le go di ne u ovom okru gu je zbog pri va ti za ci je bez po sla osta lo 1.373 rad ni ka. U Se ver no ba nat skom okru gu na po sao ~e ka 8.420 qu di, i to 7.373 mla |ih od 55 go di na i 1.045 sta ri jih, a pro {le go di ne je bez po sla osta lo 54 rad ni ka.

Ako se su di po po da ci ma iz so ci jal ne kar te, tre nut no u Voj vo di ni naj bo qe sto ji Srem ski okrug, ma da je i u we mu mno go uga {e nih ne ka da {wih ve li kih gi ga na ta, ali je, za hva qu ju }i In |i ji i Sta roj Pa zo vi, a u po sled we vre me i Pe }in ci ma i [i du, ovaj deo stao na no ge i kre nuo u opo ra vak.

Po da ci po ka zu ju da je u Srem skom okru gu tre nut no naj ma wa sto pa ne za po sle no sti i da je ta mo ukup no 1.166 ne za po sle nih, od ~e ga je 1.033 do 55 go di na a 133 sta ri jih.

Iz iz ve {ta ja Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va o ra du za pro {lu go di nu pro iz la zi da je Po kra ji na kroz raz ne ak tiv ne me re za po {qa va wa – a to pod ra zu me va da va we nov ca za no va rad na me sta, sub ven ci je, kre di te – us pe la da za po sli oko 20.000 rad ni ka.

Me |u tim, sa da ka da je obe lo da we na so ci jal na kar ta i ka da je po sta lo ja sno gde je Voj vo di na, sa svim je iz ve sno da }e po je di ni re gi o ni tra `i ti da im se ob ja sni gde su otva ra na ta rad na me sta i ka kva je za stu pqe nost voj vo |an skih okru ga u to me. Jer, ako je to li ko rad ni ka do bi lo po sao za go di nu da na i u isto vre me to li ko qu di skli znu lo ili na li ni ju si ro ma {tva ili is pod we, on da tu ne {to de be lo ne {ti ma.

Q. Ma le {e vi}

MI NI STAR DU [AN PE TRO VI]

Sub ven ci je po sle pra zni ka Mi n i s tar za po q o p ri vre d u, tr g o v i n u, {u m ar stvo i vo do pri vre du Du {an Pe tro vi} re kao da sle de }ih me se ci ne o~e ku je po sku pqe we osnov nih `i vot nih na mir ni ca.

– Mi slim da iz svih po da t a k a i kon t a k a t a ko j e imam u po sled we dve ili tri ne de qe ne ma mo na ja ve da }e u ne de qa ma i me se ci -

ma ko ji su is pred nas do }i do po s ku p qe w a osnov n ih `i vot nih na mir ni ca – ka zao je Pe tro vi}.

On je re kao da }e Vla da po sle pr vo maj skih pra zni ka do ne ti ured be ko je }e sa dr `a ti me re za pod sti ca je u po qo pri vre di i po boq {a we `i vot nog stan dar da gra |a na. Pe tro vi} je re kao da }e Vla da jef ti nim kre di t i m a po d r ` a t i raz v oj sto ~ar stva, i do dao da }e sub ven ci je u agra ru bi ti odo bre ne u ma ju.

– Ima }e mo ja san plan ko ji tre ba da do ve de do po ve }a wa pro iz vod we, po boq {a wa snad be va wa do ma }eg tr `i {ta i sna `nog iz vo za – ka zao je Pe tro vi}.

QUD SKE SUD BI NE U GO DI NA MA KRI ZE

Pro la ze go di ne, `ivot i na da na Bi rou za za po {qa va we Da su raz me re eko nom ske kri ze u ko joj se na {a ze mqa na {la ve li ke ne po treb no je go vo ri ti i ni je nu `no bi ti eko no mi sta da bi se vi de lo, zna lo i ose ti lo ka ko ve }i na gra |a na `i vi. Po sla je sve ma we, isto kao i za po sle nih, a u po sled we tri go di ne, ot ka ko je eko nom ska kri za za hva ti la Sr bi ju, rad no me sto iz gu bi lo je oko 400.000 qu di. Ipak, pi ta we je da li to vi de oni ko ji su u dr `a vi za du `e ni za ovu oblast, da li za i sta gle da ju i vi de ka ko i s ko li ko nov ca qu di `i ve, da li uo~e te `i nu si tu a ci je i ne okre nu gla vu.

Po seb no {to se to vi di sa mo ako se ma lo za gre be.

Ka ko pre `i ve ti od pr vog do pr vog sve je ve }a „gim na sti ka” i za one ko ji sva kog me se ca u nov ~a nik spu ste pro se~ nu pla tu, a ka ko je oni ma ko ji ne ma ju go to vo ni ka kva pri ma wa, ili se ona svo de na sve ga ne ko li ko hi qa da ko je se za ra de se zon skim po slo vi ma, te {ko je i mi sli ti. Na `a lost, ar mi ja ne za po sle nih sve vi {e ra ste i re do vi is pred {al te ra na bi ro i ma za za po {qa va we sve su ve }i. I {to je naj go re, naj ve }i broj qu di ko ji tra `e po sao ne ve ru je da }e ga i na }i, bez ob zi ra na ste pen obra zo va wa ili is ku stvo. Po sao je sve te `e na }i, iako mno gi ne bi ra ju

{ta }e ra di ti, od no sno da li se po nu |e ni po sao po kla pa sa stru kom ili je da le ko is pod ste pe na obra zo va wa. Za to ni je ret kost da pro fe so ri, prav ni ci, eko no mi sti... ra de kao por ti ri, ko no ba ri, do sta vqa ~i hra ne...

Oni ko ji tra `e po sao obi la ze bi roe, re dov no se ja vqa ju i re dov no po sle to ga od la ze do sle de }e ja vqa wa, pa je to sli ka i u no vo sad -

su ne ka ko ti hi, kao po mi re ni sa sud bi nom ko ja ih je za de si la, i go to vo bez raz li ke si gur ni da se ni {ta i ni kad ne }e pro me ni ti.

Ta ko je, re ci mo, Mi li ca ~e tvrt ve ka ra di la kao tr go vac, fir me u ko joj je po sled wi put ra di la vi {e ne ma, a s wom ne ma ni ne ko li ko go di na sta `a jer po slo da vac ni je upla }i vao po treb ne da `bi ne. Ve} dve go di ne je bez po sla, a ako se i

Re~-dve o rad nom is ku stvu Za ni mqi vo je da je od nos pre ma du `i ni rad nog is ku stva raz li ~it ka da su raz li ~i te stru ke u pi ta wu. Na i me, pri li kom od la ska kod le ka ra, go to vo svi pa ci jen ti `e le da ih le ~i onaj ko ji ima vi {e go di na sta `a jer to, po pra vi lu, zna ~i da zna da ra di. Me |u tim, ka da je u pi ta wu, re ci mo, tr go va~ ka stru ka, on da je neo bi~ no va `no da rad nik ko ji tre ba da sta ne iza pul ta bu de mlad(a), lep(a), sna `an(na), da kle, da mo `e da se do pad ne, ali i da po vu ~e. I ta ko, mla di le ka ri te {ko mo gu da stek nu is ku stvo dok su mla di, pa da li je on da da le ko od isti ne da }e u bu du} no sti, re ci mo, dok to ri s ~e tr de se tak go di na za pra vo bi ti ne is ku sni, a da }e tr gov ci ra di ti sa mo dok is pu wa va ju sa da va `e }e zah te ve po ten ci jal nih po slo da va ca? skom Bi rou za za po {qa va we. Me |u oni ma ko ji tra `e po sao ima i onih ko ji se pr vi put pri ja vqu ju, a ima i onih ko ji, na `a lost, go di na ma ni su us pe li da na |u po sao. [a ro li ka je i sta ro sna i pol na struk tu ra, kao i oba zov na, ali svi su pri li~ no sli~ ni po to me {to

uka `e pri li ka i even tu al no upu ti ne gde na raz go vor, go di ne su ve li ki te ret jer, ka ko ona is ti ~e, iako ima ne {to vi {e od 40 go di na, {to re al no ni je mno go, vra ta se auto mat ski za tva ra ju. Re {e we ne vi di, iako re dov no do la zi na Bi ro, upi {e se i ode, i ta ko sva ki

put. Proh te va vi {e ne ma i `i vi sa ma, {to je, u ovoj si tu a ci ji, mo `da do bro.

Sli~ no go vo ri jo{ jed na `e na sta ra 45 go di na, pre vo di la~ ke stru ke, ko ja, iako ima sred wo {kol sku di plo mu i zna we ne ma~ kog, fran cu skog i en gle skog, a ovaj po sled wi je zik usa vr {a va la je i bo rav kom u Ve li koj Bri ta ni ji, go to vo da ni kad ni je ra di la. U we noj rad noj kwi `i ci ube le `e na je je dva go di na sta `a, i ka ko sa da stva ri sto je, te {ko da }e usko ro bi ti no vih po da ta ka u woj. Ra di la je, ka `e, sa mo se zon ski, na mo ru, i to uglav nom u ku hi wi te joj xa be zna we je zi ka, ni ko me ne tre ba.

Ova pre ra no uti {a na `e na jo{ `i vi s ro di te qi ma, i je di ni pri hod je o~e va pen zi ja, a o to me {ta }e bi ti ka da i ona pre su {i ne `e li da raz mi {qa.

Jo{ jed na `e na ve} 15 go di na `i vi u No vom Sa du, gde ju je do ve la mu ka i od la zak iz do ma ko ji vi {e ni je na te ri to ri ji ze mqe u ko joj je ro |e na, i isto to li ko ne ra di. Po stru ci je eko nom ski teh ni ~ar, s rad nim is ku stvom, ali to, ka ko ona ka `e, ne ma ni ka vog efek ta. Sa da je pre vr {i la pe de se tu go di nu, obo le la, vi {e se ni ~e mu ne na da, re dov no do la zi. Ona ka zu je da se `i vi ve o ma te {ko, mu` je za po slen kod pri vat ni ka,

ra di stal no i du go, jer va qa `i ve ti i za ra di ti za ce lu po ro di ci u ko joj je i dvo je de ce.

Ma we-vi {e i osta li ko ji tra `e po sao, po seb no oni ko ji su ga ne ka da ima li i ko ji su pre {li ~e tr de se tu, ima ju sli~ nu pri ~u. Iz ve sno je da su ih tran zi ci ja i pri va ti za ci ja, ko je su kao taj fun pro ju ri le kroz Sr bi ju osta vqa ju }i pu sto{ u bro ju za po sle nih, za te kle ne sprem ne. ^i ni se, naj go re su pro {li oni ko ji su tih ~e tr de se tih-pe de se tih go di na jer, oni sta ri ji su us pe li da za ra de pen zi ju, ka kvu-ta kvu, a oni mla |i su se lak {e i br `e pri la go di li. Sre }om.

Na {i sa go vor ni ci ni se bi a ni svo jim po ro di ca ma ne mo gu da pri u {te go to vo ni {ta, i te {ko je za mi sli ti ka ko se ose }a ju. I ne ra di se o vo zi li ma, ode }i, pu to va wi ma, iz la sci ma ili vi so kim {ko la ma – mno gi ne mo gu da pri u {te ni osnov no. Za to i ni je ~ud no {to mno gi vi {e ni su ni be sni ni qu ti, ve} rav no du {ni i pra zni, ose }a ju se kao gu bit nci u igri ko ju je igrao i vo dio ne ko dru gi, a oni su, kao pi o ni, ne po treb ni, od ba ~e ni i ne mo gu da se vra te u igru. A go di ne ka da bi mo gli da ra de i za ra |u ju pro la ze.

D. Mla |e no vi}

6

dRU[TvO

23.i24.april2011.

VOJ VO \AN SKE [KO LE SE PRI PRE MA JU ZA UPIS NO VIH \A KA

PO SLE US KR SA KAM PA WA ZA UTVR \I VA WE BRO JA STRA DA LIH U RA TO VI MA U RE GI O NU

Osma ci ma bo ga ti ja po nu da sme ro va

@r tve zah te va ju po {to va we De set go di na od kra ja oru `a nih su ko ba na tlu ne ka da {we Ju go sla vi je ni u jed noj dr `a vi ni je do vr {en po pis ubi je nih u ra tu, a vi {e od 15.000 oso ba i da qe se vo de kao ne sta le. @r tve su mar gi na li zo va ne, wi ho vi gla so vi se u jav no sti ret ko ~u ju, a bro jem ubi je nih

Po gi nu lo ili ne sta lo 2.028 gra |a na Sr bi je Fond za hu ma n i tar n o pra vo Sr bi je sa op {tio je pre ne ko li ko da na da je u oru `a nim su ko bi ma na te ri to ri ji SFRJ po gi nu lo ili ne sta lo 2.028 gra |a na Sr bi je, a sud bi na 385 gra |a na jo{ ni je ra sve tqe na.

Ovi po da ci iz ne ti su na be o grad skoj pre zen ta ci ji po i me ni~ nog po pi sa dr `a vqa na Sr bi je i Cr ne Go re ko ji su iz gu bi li `i vo te ili su ne sta li u oru `a nim su ko bi ma u Slo ve ni ji, Hr vat skoj i BiH od 1991. do 1995. go di ne. ~e sto se ma ni pu li {e u po li ti~ ke svr he.

Ovi i dru gi raz lo zi na ve li su vi {e od 1.500 udru `e wa i po je di na ca svih na ci ja i ve ra s pro sto ra biv {e SFRJ da se oku pe u RE KOM-u i da po kre nu ini ci ja ti vu za stva ra we ne za vi sne me |u dr `av ne ko mi si je kao van sud skog is tra `nog te la ko je tre ba da utvr di i jav no sa op {ti ~i we ni ce o pro te klim rat nim zbi va wi ma. Me |u wi ma su udru `e wa `r ta va, ne sta lih, ve te ra na, lo go ra {a, no vi na ra, ma win skih za jed ni -

ca, or ga ni za ci ja za qud ska pra va.

Me |u dr `av na ko mi si ja mo gla bi odr `a va wem jav nih slu {a wa is po ve sti `r ta va po mo }i da se u re gi o nu ~u je wi hov glas i da se na taj na ~in jav nost pod stak ne na sa o se }a we, po {to va we i so li dar nost sa `r tva ma iz svih sa da ne za vi snih dr `a va, a ne ka da jed ne nam za jed ni~ ke do mo vi ne. U za vr {nom iz ve {ta ju Ko mi si ja bi tre ba lo da sa ~i ni po pis ubi je nih i ne sta lih, ma sov nih grob ni ca i lo go ra.

Da bi se ide ja ko ju je iz neo RE KOM re li zo va la, od mah na kon pra zni ka u pet do dva na est na glav nim tr go vi ma Be o gra da, Sa ra je va, Qu bqa ne, Za gre ba, Ba wa lu ke, Pri {ti ne, Sko pqa i Pod go ri ce po ~e }e do sad naj ve }a re gi o nal na kam pa wa to kom ko je tre ba da se pri ku pi mi lion pot pi sa po dr {ke za osni va we Re gi o nal ne ko mi si je za utvr |i va we ~i we ni ca o rat nim zlo ~in ci ma i dru gim te {kim kr {e wi ma qud skih pra va po ~i we nim od 1991. do 2001. go di ne na pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je.

U isto vre me noj ak ci ji u osam gra do va re gi o na u~e sto va }e vi {e od 500 vo lon te ra i vo lon ter ki, dok }e hi qa de mla dih bi ti no si o ci kam pa we pri ku pqa wa pot pi sa. Ak ci ja po ~i we u uto rak, 26. apri la, i tra je do 6. ju na. Otva ra wu kam pa we pri su stvo va }e jav ne li~ no sti ko je }e na kon ak ci je pot pi som po dr `a ti osni va we me |u dr `av ne ko mi si je. Pot pi si }e se u Sr bi ji sku pqa ti na {tan do vi ma u 30 gra do va, ali i u okvi ru kam pa we “od vra ta do vra ta”.

Q. Ma le {e vi}

dnevnik

Pri pre ma ju }i se za upis no ve ge ne ra ci je |a ka, voj vo |an ske sred we {ko le i ove go di ne tra `e od Mi ni star stva pro sve te iz me ne pla na upi sa pr va ka. I ovaj put tra `e ne iz me ne mo ti vi sa ne su in te re so va wem osno va ca, ali i po tre ba ma lo kal nog tr `i {ta ra da.

Zbog to ga su i ove go di ne zah te vi {ko la pr vo pro {li tri ja `u lo kal nih sa mo u pra va, a za tim i po kra jin ske ad mi ni stra ci je, a ko na~ nu re~ da }e Mi ni star stvo pro sve te.

Po ono me s ~im su se slo `i li svi ni voi vla sti u po kra ji ni, ove go di ne naj vi {e no vih sme ro va tre ba lo bi da bu de u ba nat skim okru zi ma. Teh ni~ ka {ko la u Adi tra `i la je da upi {e i jed no ode qe we ko je }e {ko lo va ti teh ni ~a re nu me ri~ kih ma {i na, i to na ma |ar skom je zi ku. Eko nom sko-tr go va~ ka {ko la u Ki kin di tra `i odo bre we da upi {e i ogled no ode qe we po slov nih ad mi ni stra to ra, isto rod na {ko la u Ali bu na ru zah tev je pod ne la za upis jed nog ode qe wa tu ri sti~ kih teh ni ~a ra, dok ova kva {ko la u Pan ~e vu tra `i upis jed nog ogled nog ode qe wa bu du }ih fi nan sij skih ad mi ni stra to ra i jed nog prav nih teh ni ~a ra. I dok sve ove {ko le tra `e otva ra we ~e tvo ro go di {wih sme ro va, Elek tro teh ni~ ka {ko la u Pan ~e vu tra `i do zvo lu za upis u~e ni ka u jed no

ode qe we tro go di {weg sme ra za elek tro me ha ni ~a re za ter mi~ ke i ras hlad ne ure |a je.

{ko la „Ivan Sa ri}” u Su bo ti ci, dok je u Ju `no ba~ kom okru gu zah te ve pod ne lo pet {ko la.

Sr bo bran ska gim na zi ja tra `i do zvo lu za upis i jed nog ode qe wa fi nan sij skih teh ni ~a ra, a P o q o p r i v r e d n a {ko la u Fu to gu svo ju po nu du sme ro va bi da obo ga ti ~e t v o r o g o d i { w i m sme rom za vi na revi no gra da re. U No vom Sa du Gim na zi ja „Jo van Jo va no vi} Zmaj” tra `i do zvo lu da upi {e po 15 u~e ni ka u bi lin gval ne sme ro ve s na sta vom na srp skom i en gle skom i srp skom i ne -

Po onome s ~im su se slo`ili svi nivoi vlasti u pokrajini, ove godine najvi{e novih smerova trebalo bi da bude u banatskim okruzima Sve {ko le u Ba~ koj ove go di ne tra `i le su do zvo le za otva ra we ~e tvo ro go di {wih sme ro va. U Se ver no ba~ kom okru gu do zvo lu za otva ra we no vog ode qe wa. i to za ad mi ni stra to re ra ~u nar skih mre `a, tra `i la je je di no Teh ni~ ka

ma~ kom je zi ku, {ko la „Sve to zar Mi le ti}” zah tev je pod ne la za upis u ogled na ode qe wa za po slov nog i za fi nan sij skog ad mi ni stra to ra, a Teh ni~ ka {ko la „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” ovo go di {wim osma ci ma `e li da po nu di i upis na

ogled ni smer za teh ni ~a re za odr `a va we obje ka ta i na smer za teh ni ~a re za lov stvo i ri bo lov stvo. [ko le u Sre mu, u od no su na osta le de lo ve Voj vo di ne, tra `i le su ove go di ne naj vi {e no vih tro go di {wih sme ro va. Jed no ogled no ode qe we tro go di {weg sme ra za ope ra te re ma {in ske ob ra de tra `i la je Teh ni~ ka {ko la u Pe }in ci ma, dok je Sred wa teh ni~ ka {ko la „Ni ko la Te sla” u Srem skoj Mi tro vi ci tra `i la do zvo lu da upi {e i jed no tro go di {we ode qe we me ha ni ~a ra me di cin ske i la bo ra to rij ske opre me. Ova {ko la tra `i la je i do zvo lu za dva ~e tvo ro go di {wa sme ra za elek tro teh ni ~a re te le ko mu ni ka ci ja i ar hi tek ton ske teh ni ~a re, dok je Teh ni~ ka {ko la u Sta roj Pa zo vi zah tev pod ne la za otva ra we ~e tvo ro go di {weg ode qe wa za teh ni ~a re za kom pju ter sko upra vqa we, a Sred wa {ko la „Dr \or |e Na to {e vi}” u In |i ji zah tev je pod ne la za odo bra va we upi sa u ode qe we ~e tvo ro go di {weg sme ra za tr go vin skog teh ni ~a ra.

Ko je od ovih zah te va, po dr `a nih i od Vla de Voj vo di ne, }e Mi ni star stvo pro sve te odo bri ti, zna }e se ka da iza |e ovo go di {wi kon kurs za upis u~e ni ka u pr vi raz red sred wih {ko la u Sr bi ji, a, po na ja va ma, to bi tre ba lo da bu de od mah po sle pr vo maj skog pra zni ka.

D. De ve ~er ski

Bom bar do va we RTS-a rat ni zlo ~in Udru `e we no vi na ra Sr bi je i Sin di kat no vi na ra Sr bi je sa op {ti li su da „ni po sle 12 go di na od NA TO-ovog bom bar do va wa Ra dio-te le vi zi je Sr bi je, u ko jem je po gi nu lo 16 me dij skih rad ni ka, ni je utvr |e na od go vor nost za taj rat ni zlo ~in”. Na pa dom na RTS, po oce ni Me |u na rod ne fe de ra ci je no vi na ra, ~i ji su UNS i SNS pu no prav ni

~la no vi, po ~e la je de ce ni ja na pa da na me di je u kon flikt nim zo na ma, a no vi nar ska pro fe si ja po sta la opa sni ja ne go ika da ra ni je, na ve de no je u sa op {te wu. UNS i SNS sma tra ju da vlast tre ba zva ni~ no da od go vo ri na sva pi ta wa po ro di ca `r ta va i po mog ne da se wi ho va po tra ga za prav dom okon ~a.

Na ovo go di {woj Skup {ti ni Evrop ske fe de ra ci je no vi na ra, ko ja }e u ju nu bi ti odr `a na u Be o gra du, UNS i SNS tra `i }e po dr {ku evrop skih ko le ga za ini ci ja ti vu da se 23. april, dan po gi bi je ko le ga iz RTSa, obe le `a va kao dan se }a wa na ubi je ne u me di ji ma ko ji su bes prav no pro gla {e ni voj nim ci qem, do da je se u sa op {te wu.

RE FOR MA VI SO KOG OBRA ZO VA WA U SR BI JI NE PO VRA TAN PRO CES

„Bo lo wi” sle du ju po prav ke Re for ma vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji, za sno va na na Bo low skoj de kla ra ci ji, do sa da je zna ~aj no is ko ra ~i la i, bez ob zi ra na di le me ko je po sto je, ona je ne po vra tan pro ces – kqu~ ni je za kqu ~ak sku pa „Tren do vi raz vo ja – Trend 2011„, odr `a nog pro {log me se ca na Ko pa o ni ku, ko ji je oku pio pred stav ni ke aka dem ske i na u~ ne za jed ni ce, te nad le `nih mi ni star sta va. Ovaj, 17. „Trend„ bio je de se ti ko ji je ob ra |i vao te me ve za ne za re for mu vi so kog obra zo va wa, a ovog pu ta te ma je bi la „Evro pa 2020 – dru {tvo za sno va no na zna wu”.

U ne dav no ob na ro do va nim za kqu~ ci ma ~e tvo ro dnev nog sku pa, ko ji je oku pio 132 u~e sni ka iz osam dr `a va i 40 in sti tu ci ja, is ti ~e se da zna ~a jan re form ski is ko rak ka rak te ri {e: us po sta vqa we dr `av ne in fra struk tu re (Za kon o vi so kom obra zo va wu, Na ci o nal ni sa vet za vi so ko obra zo va we, Ko mi si ja za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta, Kon fe ren ci ja uni ver zi te ta i Stu dent ska kon fe ren ci ja uni ver zi te ta Sr bi je, od go va ra ju }i stan dar di), kao i to da je ve }i na vi so ko {kol skih usta no va pri la go di la svo je stu dij ske pro gra me i ka pa ci te te pro pi sa nim stan dar di ma i za vr {i la pr vi ko rak akre di ta ci je ili je u po stup ku akre di ta ci je.

Ba{ kao i pret hod nih go di na, ra do vi i di sku si je qu di od stru ke i na u ke na „Tren du” iz van red no su „ogle da lo” tre nut ne si tu a ci je u vi so kom obra zo va wu te pu to kaz za da qe ko ra ke, a za kqu~ ci „Tren da” su za pra vo esen ci ja, od no sno su bli mat po te za ko je dr `a va i aka dem ska za jed ni ca tre ba da po vu ku u na red nom pe ri o du.

Po zi tiv ni re zul ta ti do sa da {we re for me vi so kog obra zo va wa ogle da ju se u za do vo qa va wu for mal nih zah te va stan dar da ve za nih za stu dij ske pro gra me, pro ce se i ka rak te ri sti ke usta no va, us po sta vqa wu si ste ma obez be |e wa i una pre |e wa kva li te ta na uni ver zi te ti ma i fa kul te ti ma, skra }e wu vre me na stu di ra wa, po ve }a wu kom -

pe tent no sti na stav ni ka i sa rad ni ka, po vi {e noj mo bil no sti stu de na ta, na stav ni ka i sa rad ni ka.

Kao ne do voq ni re zul ta ti re for me pre ven stve no se po mi wu ne do sled nost u pri me ni akre di to va nih pra vi la stu di ja (jo{ se upi su je „go di na stu di ja” ume sto pred me ta, na sta va se re a li zu je „po sta rom”, stu den ti se oce wu ju u vi {e is pit -

ju nu pro {le go di ne) Za ko na o vi so kom obra zo va wu (na pri mer, jo{ ne ma li ste zva wa na en gle skom je zi ku ni ti ak ta o iz da va wu di plo me). Ni je do kra ja re {en si stem fi nan si ra wa vi so kog obra zo va wa, ni ti je do vr {en pro ces in te gra ci je uni ver zi te ta, neo d go va ra ju }a je kon tro la is pu we no sti uslo va na kon da va wa do zvo le za rad.

Di plo me jo{ bez „na ci o nal nog je din stva” „Zah te va se od KO NUS-a da hit no po kre ne ini ci ja ti vu kod nad le `nog mi ni star stva i Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we za do no {e we od go va ra ju }ih pod za kon skih aka ta ko ji ma }e se us po sta vi ti si stem sko re {e we za iz da va wa di plo ma. Tim re {e wem je neo p hod no ja sno raz gra ni ~i ti sa dr `aj ne stan dar de di plo me i do dat ka di plo mi, ko ji }e bi ti je din stve ni na na ci o nal nom ni vou, od ele me na ta ko ji }e bi ti slo bo da i od go vor nost uni ver zi te ta”, ka `e se u zkqu~ ci ma „Tren da 2011” nih ro ko va ume sto kon ti nu al no itd). Uka zu je se i na to da je do {lo do sni `a va wa kri te ri ju ma kva li te ta ~e mu su „ku mo va le” jed no krat ne od lu ke dr `av nih or ga na (sma we we bro ja ESP-bo do va neo p hod nih za na sta vak stu di ja, po ve }a we bro ja is pit nih ro ko va itd). Ne do sta ju pod za kon ski ak ti neo p hod ni za pot pu nu pri me nu iz me we nog (u

U za kqu~ ci ma „Tren da 2011” uka zu je se na to da je neo p hod no hit no i su {tin ski pro me ni ti si stem fi nan si ra wa vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji, i to ta ko da se fi nan si ra de lat nost za ciq ni broj stu de na ta, {to pod ra zu me va ve }a iz dva ja wa za obra zo va we i na u ku, a da bi se to re a li zo va lo, po treb no je {to pre do ne ti na ci o nal nu stra -

te gi ju vi so kog obra zo va wa i, u skla du s wom, no vi za kon. Ta ko |e se ka `e da je na sta vak re for me neo p hod no za sni va ti na pot pu nom uskla |i va wu stu dij skih pro gra ma i ka pa ci te ta vi so ko {kol skih usta no va evrop skim stan dar di ma za akre di ta ci ju jer in ter na ci o na li za ci ja vi so kog obra zo va wa po sta je uslov we go ve odr `i vo sti. U za kqu~ ci ma se in si sti ra na pot pu noj pri me ni i kon tro li stru~ ne is pu we no sti tih stan dar da (bez ne kih „tran zi cij skih”, „pre la znih” i inih krat ko ro~ nih re {e wa ko ji ma smo bi li sklo ni). Na gla sak mo ra bi ti na kva li te tu stu dij skih pro gra ma, a is hod obra zo va wa da bu de za sno van na ver ti kal noj po ve za no sti sa dr `a ja u ci qu do bi ja wa zna wa upo tre bqi vog u prak si i kre a- tiv no sti, a ne is kqu ~i vo na obi mu iz ra `e nom bro jem ESP-bo do va i ogra ni ~a va wu ho ri zon tal ne pro hod no sti. Ta ko |e se is ti ~e po tre ba da se pod sti ~u stu di je na da qi nu (po seb no zbog po tre be ce lo `i vot nog obra zo va wa), raz ra di me to do lo gi ja pro ve re i pri zna va wa ne for mal no ste ~e nih kom pe ten ci ja i zna wa (na se mi na ri ma, kur se vi ma, ra di o ni ca ma...), po stig ne do voq na kom pa ti bil nost sa stu dij skim pri o gra mi ma u oko li ni, uva `a va spe ci fi~ nost stru ka, po seb no vo de }i ra ~u na o mo gu} no sti ma do bi ja wa od go va ra ju }ih li cen ci, vo di ra ~u na o eti ci u obra zo va wu, na u ci i umet no sti...

Osim iz lo `e no sti spoq noj eva lu a ci ji, neo p hod no je na sta vi ti raz vi ja we si ste ma in di ka to ra kva li te ta vi so ko {kol skih usta no va, a po seb nu pa `wu, po ru ka je ovo go di {weg „Tren da„, tre ba po sve ti ti dok tor skim stu di ja ma, i to kroz uskla |i va we ka pa ci te ta s po tre ba ma i mo ti vi ma stu de na ta da upi {u ovaj ste pen stu di ja, a neo p hod no je oja ~a ti ko or di na ci ju iz me |u obra zov ne i na u~ ne kom po nen te dok tor skih stu di ja unu tar (sa da ob je di we nog) Mi ni star stva pro sve te i na u ke.

V. ^e ki}

IN MEMORIAM

Ste van Po po vi} (1934–2011) U pe tak je u No vom Sa du, po sle du ge i te {ke bo le sti, umro na{ ko le ga Ste van \.

Po po vi}, du go go di {wi no vi nar i ured nik li sta “Dnev nik”.

Ro |en je u [ti pu (Ma ke do ni ja) 1934. go di ne, ali ve} go di nu da na ka sni je otac \or |e mu je ko lo ni zo van u Cr ven ku, gde je Ste van od ra stao i za vr {io osnov nu {ko lu. Po za vr {et ku osnov ne {ko le, {ko lo va we je na sta vio u Som bo ru, gde za vr {a va gim na zi ju, a 1958. u No vom Sa du na tek osno va nom Fi lo zof skom fa kul te tu di plo mi ra Ju go slo ven sku i svet sku kwi `ev nost na ka te dri pro fe so ra Ra {ka Di mi tri je vi }a. Pr vo za po sle we do bi ja u kom bi na tu “Cr ven ka” gde je po sta vqen za {e fa ka drov skog sek to ra, ali ve} ta da no vi nar stvo po sta je we go va strast te po ~i we da pi {e za no vo sad ski “Dnev nik”, isto vre me no po kre nuv {i fa bri~ ke no vi ne u okvi ru svog ko lek ti va.

U re dak ci ju “Dnev ni ka” je po zvan 1962. go di ne i od tog tre nut ka svoj `i vot u pot pu no sti po sve }u je no vi nar stvu.

U “Dnev ni ku” je pro {ao go to vo kroz sve re dak ci je, od No vo s ad s ke hro n i k e, unu tra {wo po li ti~ ke ru bri ke, u ko joj je bio i ured nik, sve do {e fa de ska i po mo} ni ka glav nog ured ni ka. Osim to ga, u “Po qo pri vred ni ku” je pro veo dve go di ne, a po qo pri vred ne te me su bi le we go va spe ci jal nost i u sa mom “Dnev ni ku”.

Imao je ana li ti~ ko i kri ti~ ko no vi nar sko pe ro ko je su pre po zna va le i dru ge re dak -

ci je, te je ne ko vre me bio do pi snik qu bqan skog “De la” i za gre ba~ kog “Vje sni ka”. Po ~et kom de ve de se tih go di na, ka ko je za be le `e no u „En ci klo pe di ji No vog Sa da„, zbog ne sla ga wa s ta da {wom ure |i va~ kom po li ti kom “Dnev ni ka”, “uda qen je iz re dak ci je no vo s ad s kog li s ta”. Na k on to ga s gru pom ko le ga osni va

ma ga zin “Ri bo-re vi ja” u ko jem osta je do pen zi o ni sa wa 1995. go di ne.

Svo j e pen z i o n er s ke da n e pro veo je u Su se ku, gde se ba vio vo } ar s tvom, po vr tar stvom, lo vom i ri bo lo vom, we go vim naj ve }im stra sti ma po sle no vi nar stva. Za svoj no vi nar ski rad na gra |i van je vi {e pu ta, iz me |u osta log do bit nik je pre sti `ne voj vo |an s ke no vi n ar s ke na g ra de “Sve to z ar Mar k o vi} To z a” ko ja mu je do de qe na za tek sto ve iz obla sti po qo pri vre de.

Po sled wi is pra }aj je u po ne de qak, 25. apri la 2011, u 11.15 na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

SPENS ]E IPAK GLAMUROZNO SLAVITI JUBILEJ

SASTANAK KOMUNALNE POLICIJE I STANOVNIKA PODBARE

Prema re~ima direktora Spensa @ivka Popova prolongirani koncert i modna revija povodom tridesetog ro|endana Centra, odr`a}e se najverovatnije 13. maja. Kako saznajemo, svi ranije najavqeni izvo|a~i nastupi}e i 13. maja, pa }e Novosa|ani imati priliku da u`ivaju uz Nata{u Bekvalac, Tawu Bawanin, Li Mena, Amajliju, Frajle, Apsolutno romanti~no i Ateist rep.

B. M.

Komunalna policija }e u sradwi sa Savetom MZ „Podbara” organizovati sastanak sa organima upravqawa stambenim zgradama kao i sa stanovnicima ove mesne zajednice u utorak u 18 ~asova. Na sastanku }e se govoriti o problemima u oblasti komunalnog reda, a naro~ito o problemima koji su u vezi sa primenom nove Odluke o ku}nom redu u stambenim zgradama. Komunalna policija }e sa gra|anima razgovarati u prostorijama MZ „Podbara”, Kosovska ulica 41.

J. Z.

Kon cert i mod na re vi ja 13. ma ja

Ku} ni red na dnev nom re du

Novosadska 23.i24.april2011.

No vi Sad

Saborna crkva - liturgija u 13.30 ~asova, Uspenska, Nikolajevska i crkva na Bistrici u 13, Alma{ka u 12.30, hram na Telepu u 12 , crkva na Klisi u 10 ~asova.

Saborna, Uspenska, Alma{ka i crkve na Telepu, Klisi i Bistrici jutrewe u pono}, u nastavku prva liturgija.

Srem ski Kar lov ci Saborna crkva: u 9.30 sati li tur gi ja sve tog Va si li ja Velikog, u 24 ~asa Vaskr{we jutrewe Gorwa crkva: u 9 sati sveta liturgija Dowa crkva: u 8 sati sveta liturgija Ri mo ka to li~ ka cr kva Presvetog trojstva: u 19 sati misa uskrsnog bdenija

VASKRS

No vi Sad Nikolajevska crkva: jutrewe u 5 ~asova u nastavku liturgija, crkva na Telepu u 7 ~asova

Crkva na Telepu: 8.30 ~asova liturgija, Saborna, Alma{ka i crkve na Klisi i na Bistrici u 9 ~asova, Uspenska u 9.30 ~asova Saborna crkva u 18 ~asova ve~erwe, Uspenska i crkva na Telepu u 19 ~asova.

Rimokatoli~ka `upa Imena Marijina: u 19 ~asova Veliko bdenije obred uskrsnu}a na ma|arskom jeziku, u 21 ~as na hrvatskom.

Reformatorsko - hri{}anska crkva: 8 ~asova na Telpeu Uskr{wa misa, u 10 u crkvi u cetru (Pap Pavla) Slova~ko - evangelisti~ka crkva:10 ~asova sveta liturgija

Srem ski Kar lov ci Saborna crkva: u 9.30 sati sveta arhijerejska liturgija, u 18 pashalno ve~erwe Gorwa crkva: u 3 sata Voskresenije, u 9 sveta liturgija Dowa crkva: u 2 sata sveta liturgija Ri mo ka to li~ ka cr kva Presvetog trojstva: u 8 sati misa sa blagoslovom jela, u 11 velika sve~ana misa.

V remeploV

Go sto vao {a hov ski ge ni je Aqe hin U Novom Sadu je 23. aprila 1936. zavr{en tronedeqni Drugi Jugoslovenski nacionalni majstorski {ahovski turnir. Gost takmi~ewa je bio „ biv{i i budu}i svetski prvak„ Aleksandar Aqehin, a titulu doma}eg {am pi o na osvo jio je Va sja Pric. A, 24. aprila 1904. putni~ka la |a ko ja je re dov no vi{e puta dnevno saobra}ala izme|u Novog Sada i Sremske Kamenice, povukla je jedan {lep natovaren drvima, udarila u pontonski most i razbila ga!

Takva plovidba je bila zabrawena, ali je kapetan procenio snagu svoje la|e, a i svoju sposobnost upravqawa plovidbom.

N. C.

Us kr {wi po ne de qak u ma na sti ru Ve li ka Re me ta Proslavu Vaskr{weg ponedeqka organizova}e 25. aprila Kulturno-istorijsko dru{tvo „P~esa” u saradwi sa Centrom za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine i Klubom „100P plus”. Manifestacija }e se odr`ati u manastiru Velika Remeta i Perkovom sala{u u Neradinu, a pored takmi~ewa u tucawu uskr{wim jajima i izboru najlep{e oslikanih jaja, odr`a}e se i planina-

rewe niz ju`nu padinu Fru{ke gore, od manastira Velike Remete do Grgetega. Polazak je ispred @elezni~ke stanice kod lokomotive „Gare”, a cena autobuskog prevoza je 650 dinara. Zainteresovani za prevoz autobusom kao i za odlazak sopstvenim prevozom mogu se prijaviti sutra od 10 do 13 ~asova na telefon „P~ese” 021-450-609.

A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RASPORED BOGOSLU@EWA ZA USKR[WE PRAZNIKE VELIKA SUBOTA

U ORGANIZACIJI „P^ESE”

PRAZNI^NA DE@URSTVA

Auto bu si u rit mu vi kenda Apoteke: U subotu }e biti de `ur ne apo te ke „Li man” i „Higija” u ulicama Narodnog fronta 10, odnosno u Wego{evoj 16. U nedequ }e raditi apote ka „Bu le var” na Bu le va ru Mihajla Pupina 7, a u ponedeqak apoteka „Eskupal” na Trgu mladenaca 7.

Dom zdravqa: Za vreme uskr{wih pra zni ka, do utor ka, u Domu zdravqa „Novi Sad” de`ura}e pedijatri u ambulanti u Zmaj Ogwena Vuka 19 i stomatolozi u objektu u Rumena~koj 102.

Lekari op{te i medicine rada radi}e svih dana praznika od 7 do 20 ~asova u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, a u prigradskim naseqima od 7 do 10 ~asova i to u mestima Rumenka, Futog, Ka} i Petrovaradin. Timovi lekar - medicinska sestra Slu`be za ku}no le~ewe radi}e

U KARLOVCIMA

Le ka ri ne ra de do utor ka Sa izuzetkom ugostiteqskih objekata i apoteke „Apolonija”, koja }e biti zatvorena samo u nedequ, u Sremskim Karlovcima }e tokom uskr{wih praznika sve ustanove i institucije praznovati. De~ji dispanzer i slu`ba op{te medicine u karlova~koj ambulanti ne rade do utorka. Pedijatri de`uraju u objektu Doma zdravqa u Zmaj Ogwena Vuka 19, dok odrasli u slu~aju potrebe mogu da se obrate lekarima u Domu zdravqa u Petrovaradinu od 7 do 10 sati ili u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Zmaj Ogwena Vuka 19, u Novom Sadu od 7 do 20 ~asova. Po{ta i apoteka „Apotekarske ustanove Novi Sad” zatvorena je do utorka, kao i Erste i banka Inteza.

u subotu i u ponedeqak od 7 do 20 ~asova, a terenski tehni~ari ove Slu `be sva ko dnev no }e obilaziti pacijente i davati im te ra pi ju. Pa tro na `ne se stre }e obilaziti bebe i porodiqe svih dana praznika od 7 do 20 sati. Kol centar ne}e raditi do utorka, kada je i prvi redovan radni dan nakon praznika.

Grad ski pre voz: auto bu si Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” u subotu i nedequ saobra}aju po redu vo`we za vikend.

Spens: ne}e raditi u nedequ, s tim da teniski tereni rade svaki dan od 7 do 22 sata. U subotu i u ponedeqak Spens }e biti otvoren, a bazeni }e radi-

ti u smenama od 9 do 11 sati, od 11.30 do 13.30, od 14 do 16, od 16.30 do 18.30 i od 19 do 21 sat.

Po{te: ne}e raditi u nedequ, a u subotu i u ponedeqak de`urne su po{ta u supermarketu Univereksporta „021” u Ulici Teodora Mandi}a 23, po{ta u su per mar ke tu Uni ve rek spor ta „Alba” u Ulici Futo{ki put broj 93 i po{ta u supermarketu Uni ve rek spor ta u Na rod nog fronta 73a, a radi}e od 7 do 20 ~asova. Po{ta u megamarketu „Ro di}” u Te me rin skoj uli ci bb, de`ura}e istim danima od 8 do 20.30 ~asova.

Za vod za tran sfu zi ju kr vi ne}e raditi do ponedeqka 25. aprila.

As fal tu be la {a ra, vo za ~i ma ko men ta ri Radnici JKP „Put” su u petak pre podne, kada je ve}i deo radnog sveta ve} uveliko po~eo da praznuje, revnosno obavqali svoj posao crtaju}i saobra}ajnu signalizaciju na kraju Bulevara oslobo|ewa, prema @elezni~koj stanici. Kako je pomenuta saobra}ajnica jedna od prometnijih, radnici su rade}i svoj posao nekima od sugra|ana zasmetali, jer stvaraju gu`vu u vreme kad qudi zbog praznika idu u nabavku.

Drugi su, pak, pozitivno komentarisali kako ipak neko ho}e, mora i treba da radi i ne rad nim da nom. Su de }i po fotografijama „Dnevnikovog” fotoreportera, radnici se nisu mnogo osvrtali ni na jedne, niti na druge.

J. Z.

Fo to: R. Hayi}

nOvOSAdSkA HROnikA

23.i24.april2011.

U^ENICI O[ „SOWA MARINKOVI]” NA TRGU SLOBODE PROTIV BATENOVE BOLESTI

Hu ma ni ma do le te li lep ti ri

Fo to: R. Ha yi}

ve bolesti. U~enicima su se prikqu~ili mladi i stariji Novosa|ani koji su svojim prilozima u~estvovali u ovoj humanitarnoj akciji, a za uzvrat su dobili simboli~ne bro{eve u obliku leptira.

J. Z.

dnevnik

I PORED PRO[IREWA I ULAGAWA U „RADOSNO DETIWSTVO“

Pre bu ki ra ni vr ti }i ne re {iv pro blem Koliko }e ove godine duga biti lista ~ekawa za upis u vrti}e „Radosnog detiwstva“ zna}e se nakon konkursa, ali na~ina za weno smawewe, ~ini se, sve je mawe.

Pro{le godine je sa oko 1.800 mali{ana, spisak ~ekawa gotovo ukinut, jer su deca sme{tena u pet dogra|enih vrti}a, dok su preostali upisani tako {to je prekora~en normativ za 20 odsto, te su grupe pri{irene. Ovaj put, broj

U~enici O[ „Sowa Marinkovi}” u petak su na Pozori{nom trgu izveli akciju pod sloganom „Pretvaramo svet u leptirov let” a u ciqu prikupqawa novca za decu obolelu od retke i te{ko izle~ive Bateno-

c m y

8

ali situacija se od tada znatno promenila – ka`e za „Dnevnik“ ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Mi lan \u ki}.

Te{ko}u u ekspanziji upisa, po mi{qewu \uki}a, poprili~no je limitirao i nov Zakon o pred{kolskom obrazovawu, pogotovo kada se uzme u obzir da se pomera dozvoqena dob za upisu deteta u jaslice. Po novom zakonu u jaslene grupe bi mogla da se upi{u i

Po novom zakonu, u jaslene grupe bi mogla da se upi{u i deca od {est meseci, {to }e dodatno opteretiti pred{kolske ustanove slobodnih mesta sigurno ne}e biti dovoqan.

- Postoje najave da }e broj prijava biti znatno ve}i od broja mesta koje je Grad propisao, ali moram da podsetim da je Novi Sad do sada uradio ne{to {to ni jedan drugi grad u zemqi nije. Upisali smo vi{e od 15.000 dece, {to je, s obzirom na broj stanovni{tva, dobar rezultat. Visina buxeta za obrazovawe ista je tri godine,

deca od {est meseci, {to }e dodatno opteretiti pred{kolske ustanove. Tako|e, podse}a \uki}, Novi Sad je u posledwih 20 godina narastao bezmalo duplo, s ~im je u srazmeri pove}ana i potreba za sve ve}im brojem mesta.

- Ne volim da ja budem taj koji }e da govori ne ba{ optimisti~ne stvari, ali, trenutno, kada je re~ o pred{kolsoj ustanovi, Novi Sad ne mo`e vi{e od ovoga

{to je do sada u~inio – obja{wava ~lan Gradskog ve}a.

Pred{kolska ustanova je najve}i korisnik buxeta za obrazovawe i za wu se izdvaja oko 70 odsto ukupnog novca. Novi Sad pla}a 80 odsto ekonomske cene boravka i ovakav sistem „Radosnog detiwstva“ sve je te`e odr`ati, jer dugovi ove ustanove sve vi{e rastu. Zbog toga, ali i zbog usa-

gla{avawa sa novim zakonom, koji odre|uje da bi pred{kolske ustanove trebalo da imaju do 100 vaspitnih grupa, na Gradu je da se u budu}em periodu opredeli da li }e Pred{kolska ustanova i daqe funkcionisati kao do sada, {to iziskuje vi{e novca ili }e biti podeqenana u nekoliko zasebnih ustanova.

A. Vidanovi}

GRADI SE HOTEL „PREZIDENT” U KARLOVCIMA

Do kra ja go di ne pet zve zdi ca Fo to: R.Ha yi}

SDP OBELE@IO DAN PLANETE ZEMQE

Pla sti~ ne ke se u pro {lost

Akcijom „Razmi{qajmo globalno - delujmo lokalno”, aktivisti Gradskog odbora Socijaldemokratske partije su u petak obele`ili Dan planete. Na {tandu u Zmaj Jovinoj ulici socijaldemokrate su delili flajere i drugi materijal apeluju}i na gra|ane da posvete vi{e pa`we za{titi `ivotne sredine.

- Ono {to svi mo`emo odmah da po~nemo da radimo jeste da ne koristimo plasti~ne kese, odno-

sno da koristimo materijale koji se mogu lako reciklirati. Treba vi{e da se kre}emo pe{ice i biciklima, jer sagorevawem samo jedne litre goriva se proizvede ogromna koli~ina ugqen-dioksida - rekao je Mi o mir Vu jo vi} predsednik Odbora za ekologiju novosadske SDP i pozvao sve gra|ane koji imaju mogu}nost da posade bar po jedno drvo, gde god vide slobodno mesto.

N. P.

22826

I na gradili{tu hotela „Prezident” u Kara|or|evoj 2, u Sremskim Karlovcima postalo je `ivo. Menaxer hotela Ivo na Bo ro je vi} ka`e da je nezahvalno prognozirati koliko bi zemqani radovi mogli potrajati s obzirom na slo`enost i obim posla, kao i vremenske prilike. U svakom slu~aju, plan je da hotel bude izgra|en i otvoren do kraja godine.

Po re~ima Bojovi}eve, ima}e 23 sobe, konferencijsku salu sa oko 250 mesta, velnes i spa centar, kafeteriju i bi}e u kategoriji hotela sa pet zvezdica.

Spratnost i celokupan izgled zdawa spoqa bi}e u skladu sa propisima, koji va`e za centar Karlovaca, a koje je odredio nadle`ni Zavod za za{titu spomeni-

^ITAOCI PI[U SMS

ka kulture. Unutra{wost }e tako|e biti u starom stilu. Name{taj u stilu Luja XVI i ostala oprema za hotel ve} je nabavqena.

Investitor je DOO „Prezident”. Kako saznajemo u karlova~koj op{tini, u kojoj prate radove na ovom gradili{tu, do sada sve te~e u skladu sa zakonom.

Z. Ml.

065/47-66-452

I de ca iz Ru men ke bi igra li {te Imala bih samo jedno pitawe za ZIG - da li su deca iz Rumenke u planu da dobiju neko igrali{te da se i oni mogu igrati kao deca na Detelinari, Sajmu i po celom gradu. Molim odgovor. H v a l a 060/0388... *** Ne ostaje mi ni{ta drugo nego da po~nem i ja da {trajkujem, sve dok Toma ne prekine sa gladovawem i `e|ovawem! Tango argentino.

063/1050... *** Ne mogu da izdr`im, a da ne ka`em! Dva meseca se borim sa osteoporozom (koleno i godine) i onda na Ribqoj pijaci ~ujem jesi li probo sa kowskom i sviwsikom masti? Probo i protr~o za pet dana tretirawa (mazawe 3 puta dnevno). Ajd dobro, uspelo, super. Pre tri dana dese mi se gr~evi u stopalu i listu noge, boli opasno. Bojim se da zaspim, {ta ako... I setim se mog drugara, zna{ {ta, ve`i neki kanap oko oba palca noge (pre spavawa), i uradim ja to! Tr~im, {etam i nemam gr~eve. Gde je znawe i logika ne znam, ali mene ne boli.

064/4210...

*** Jel mo`e neko kazati za{to nema prenosa F1-Formule 1 nigde, ni na jednom TV kanalu? Ve}

tri trke su pro{le. Jel }e cela sezona tako pro}i?

065/4181... *** Pravda se Veqa pred novinarima, kako bi i on {trajkovao zajedno sa Tomom, ali bi to po

wega bilo fatalno! – mi{qewe je lekara koji mu je operisao mozak (?!).

063/1050... *** @a le se vla sti svih nivoa na pad stanogradwe. Pa ko da kupuje stanove i za{to? Deca imu}nih roditeqa ve} ih imaju, ili ih prodaju i odlaze iz dr`ave, zbog vrlo ote`anog i neisplativog izdavawa, nisu vi{e privla~na investicija. Tra`wu jako destimuli{u i najavqena velika dizawa poreza na stanove. Ko da onda kupi stan u takvim okolnostima?

064/4027... *** Ko to ne ma da `i vi (ili ne}e da radi), pa nesta ju qu di ma vred ne stvari, a nije po{te|eno ni seosko grobqe, ima tamo itekako vredne robe, a u selu Vilovu !?.

060/6394... *** Pare od Cece za {kole, bolnice... a {ta za narod koji treba da dobije od{tetu od dr`ave jo{ pre 10 godina?

062/1522...

*** Nismo kao gra|ani uspeli da spre~imo ru{ewe dimwaka koji je nestao za sat vremena, ali onda da nam objasne vlasti kako ru{ewe i odno{ewe {uta mo`e da ko{ta 15.000 evra koliko je radni sat te ma{ine i koliko ko{taju dve tri ture odno{ewa istog.

065/2707... *** I ja sam gladan i moja porodica gladuje, ali ne iz hira, ve} od nema{tine.Sramota do ~ega ste nas doveli svi vi koji se borite za foteqe i nerad. Briga me za va{e partije, jer narod ostaje svakodnevno bez posla, hleba... [ta }e na{a deca, kakva je wihova budu}nost, jer ve} sad gladuju, dok vi vozikate u luksuznim autima, sa velikim obezbe|ewima, `ivite luksuzno?

064/2488... *** Sramota za grad koji sistematski ru{i svoju pro{lost.

063/7081... *** Ru{imo i prepu{tamo zubu vremena na{e kulturne spomenike i obele`ja, a zidamo tu|e spomenike i di~imo se wihovom istorijom, kulturom i ume}em.

Pa da li smo mi uop{te normalni?!!

062/1296...

23.i24.april2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

HUMANITARNA AKCIJA KLUBA MOTORISTA „APOSTOLI”

„Mo to Ze ka” ma li {a ni ma po klo ne no si No vo sad ski Klub mo to ri sta “Apo sto li” or ga ni zo va }e u ne de qu, na dan Us kr sa, hu ma ni tar nu ak ci ju „Mo to Ze ka 2011”, u ko joj }e, ka ko su na ja vi li, u~e stvo va ti ve li ki broj mo to ra {a iz

ce le Voj vo di ne. Na svo jim dvo to~ ka {i ma “Apo sto li” }e obi }i De~ je se lo u Srem skoj Ka me ni ci, Svra ti {te za de cu u No vom Sa du i Dom za pro gram za {ti }e nog sta no va wa de ce na De -

te li na ri i {ti }e ni ci ma ovih usta no va po de li ti far ba na ja ja i us kr {we po klo ne. Oku pqa we baj ke ra je za ka za no za 9 ~a so va is pred ka fea “Fe{n” na Bu le va ru oslo bo |e wa.

N. P.

U MZ „OSTRVO”

De~ ja ma {ta ukra si la ja ja Ma li {a ni su u pe tak u Me snoj za jed ni ci „Ostr vo” ukra {a va li us kr {wa ja ja i upo zna va li se sa raz li ~i tim sa vre me nim i tra di ci o nal nim teh ni ka ma osli ka va wa ja ja. Po red ovo ga, de ca su u raz go vo ru sa et no lo gom na za ni mqiv i kre a ti van na ~in u~i li o osnov nim ele men ti ma pro sla ve naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka - Us kr sa. Po za vr {et ku kre a tiv nih ra di o ni ca, auto ri naj lep {e ukra {e nih ja ja do bi li su na gra de.

J. Z.

Fo to: S. [u {we vi}

De mo kra te ob ra do va le naj sta ri je Ak ti vi sti Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke u pe tak su ob ra do va li sta ri je su gra |a ne u Ge ron to lo {kom cen tru „Oaza”. Po de li li su 350 us kr {wih ja ja kao znak pa `we u vre me us kr {wih pra zni ka.

J. Z.

Fo to: S. [u {we vi}

VREME KADA SE OSAMNAESTOGODI[WACI RADUJU, A RODITEQI PRESABIRAJU

Naj skrom ni ja ma tu ra 200 evra Ma tu ran ti no vo sad skih sred wih {ko la u sve ~a noj at mos fe ri pro sla vi }e za vr {e tak {kol ske go di ne i jed nog po gla vqa mla do sti. Gde pro sla vi ti, {ta obu }i i ho }e li svi i}i, pi ta wa su ko ja ih mu ~e ovih da na. Za no vac ne bri nu, jer }e ro di te qi obez be di ti sve ka ko bi wi ho vim me zim ci ma ova pro sla va osta la u naj lep {em se }a wu. Pre o sta je im sa mo da se po bri nu da ima ju naj lep {u ode }u i do bru at mos fe ru, dru ga re iz klu pe po red se be i pro sla va mo `e da po~ ne.

Eko nom sko-tr go va~ ka {ko la „Sve to zar Mi le ti}” svo je ma tur sko ve ~e pro sla vi }e 29. ma ja u ho te lu „Park” a to za do voq stvo ma tu ran te }e ko {ta -

ti 30 evra. U okvi ru ove ce ne do bi }e kom plet nu ve ~e ru s de zer tom i jed no pi }e gra tis.

Di rek tor ove {ko le Ne boj {a Bu la to vi} ka `e da se jo{ uvek pre go va ra s ben dom „Ama de us” ko ji }e, po `e qi sred wo {ko la ca, ulep {a ti ovo va `no ve ~e. Po mo} nik di rek to ra Pan te li ja Kec man is ti ~e da je za do vo qan uslu gom i obez be |e wem u ho te lu, zbog ~e ga se ma tu ran ti ve} ~e tvr tu go di nu za re dom opre de qu ju za ovo me sto.

Ho tel „No vi Sad”, ko ji je ne dav no re no vi ran, 20. ma ja kao sla vqe ni ke ugo sti }e Sred wu ma {in sku {ko lu. Za 1.850 di na ra ma tu ran ti i u~e ni ci za vr {nih raz re da do bi }e pred je -

lo, ve ~e ru, mu zi ku i bes plat na bez al ko hol na pi }a, dok }e za al ko hol na mo ra ti da pla te.

Tra d i c i o n al n o Gim n a z i j a „Jo van Jo va no vi} Zmaj” svo je ma t u r an t e od v e { }e u ho t el „Park” po ce ni od 30 evra, a za ovo me sto od lu ~i le su se i mno ge no vo sad ske gim na zi je.

Ka da se sa be ru ce ne ode }e i re sto ra na do bi ja se ci fra od 200 evra, ali sa mo ako se uzmu pri stu pa~ ni je stva ri. Oni zah tev ni ji za ovo ve ~e po tro {i }e i vi {e sto ti na evra, a ne ki od wih }e mo `da po ne ti i mar ki ra nu ode }u i obu }u.

Za sve ~a nu ha qi nu de voj ke }e mo ra ti da iz dvo je od 3.000 di na ra pa na vi {e. Ci pe le su ove go di ne pri stu pa~ ni je sva -

kom xe pu pa se mo gu na }i po pu lar ni mo de li s plat for mom i za 2.000 di na ra, a one ma lo kva li tet ni je do sti `u ce nu i do 7.000. Ka da se sve mu to me do da ju fri z u r a, {min k a, na k it, tor bi ca, ma ni kir i so la ri jum, {to u pro se ku iz no si oko 6.000 u naj jef ti ni joj va ri jan ti do bi ja se su ma ko ja je pri li~ no ve li ka.

Da ni de ~a ci ni su po {te |e ni tro {ko va po ka zu ju ce ne ci pe la ko je se kre }u od 4.000 pa na vi {e. Ko {u qe su oko 3.500, a jef ti ni ja ode la mo gu se na }i za 10.000 di na ra. Oni ko ji ne `e le da obu ku ode lo za no ve far me ri ce iz dvo ji }e 3.000 di na ra.

N. Radman

U AUTOBUSIMA USKORO NOVI ZNAK RASPOZNAVAWA

Te get i be lo GSP ode lo

Vo za ~i grad skog pre vo zni ka, kon tro lo ri, ot prav ni ci, bi le ta ri i por ti ri usko ro }e do bi ti no ve jed no o bra zne uni for me, uko li ko su za sno va li rad ni od nos na neo d re |e no vre me.

Ova gru pa rad ni ka, ka `u u grad skom pre vo zni ku, po ~e la je da se za du `u je sa rad nom ode }om za le to i zi mu.

I ra n i j e su za p o s le n i ko j i su u ne po s red n om kon t ak t u s put n i c i m a bi li uni f or m i s a n i, ali su zbog ne r e dov n og ob n a v qa w a gar d e r o b e bi l i pri m o r a n i da na po s ao do l a z e u li~ nom ode l u.

Sa da, pak, Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad”na me ra va da rad nim uni for ma ma po vra ti iden ti tet pred u ze }a da bi rad ni ci bi li pre po zna tqi vi za kors ni ke uslu ga.

Let w u gar d e r o b u ~i n i pan t a l o n e ili suk wa te get bo je i be la ko {u qa.

Na gor wem le vo xe pu od ko {u qe za po sle n i }e no s i t i iden t i f i k a c i o n i broj.

Ume sto ko {u qe vo za ~i }e no si ti be le ma ji ce i te get {trik ni pr sluk, u slu ~aj hlad ni jeg vre me na.

Z. D.

Fo to: S. [u {we vi}

POSLE ODUSTAJAWA „TU[A”

Pla ni ran ba zen, osta la ba ra Ogra |en pro stor na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, gde je tre balo da se gra di ba zen, pred sta vqa ru glo, iz gle da na pu {te no, te ren je pun vo de.

Za vod za iz grad wu gra da bi, tre balo da po no vo li ci ti ra ze mqi -

{te, jer je pr vo bit ni ku pac, slo ve na~ ka ko ma ni ja „Tu{”, od u sta la od in ve sti ci je. Slo ven ci su iz li li te me qe i ni {ta vi {e, a za par ce lu od 16.710 kva dra ta 2005. pla ti li su oko 62 mi li o na di na ra.

Z. D.

NOVOSADSKA­HrONIKA

23.i24.april2011.

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ Subota:­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma­ 3”­ (13.10),­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”

(15.10),­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (12.10,­ 14.10,­ 16.10),­ „ran­go”­ (12.20, 14.20,­ 16.30),­ „Hop”­ (12.05,­ 14.05,­ 15.45),­ „Mo­ja­ na­zo­vi­ `e­na”­ (22.40), „Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(18.30,­20.40),­„rio”­(11.30,­12,­13.30,­14,­15.30, 16,­18.15,­20.30,­21.30),­„Ob­red”­(18,­20.10,­22.25),­„Je­sen­u­mo­joj­uli­ci” (19.30,­22.30),­„Bez­i­me­ni”­(18.10,­20.20,­22.35),­„Vo­da­za­slo­no­ve”­(17.45, 20,­22.20),­„Bez­gra­ni~­no”­(17.30) nedeqa: „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15.10),­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik” (16.10),­„ran­go”­(16.30),­„Hop”­(12.05,­15.45),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(22.40), „Zdu­ha~,­ zna­~i­ avan­tu­ra”­ (18.30,­ 20.40),­ „rio”­ (15.30,­ 16,­ 18.15,­ 20.30, 21.30),­ „Ob­red”­ (18,­ 20.10,­ 22.25),­ „Je­sen­ u­ mo­joj­ uli­ci”­ (19.30,­ 22.30), „Bez­i­me­ni”­ (18.10,­ 20.20,­ 22.35),­ „Vo­da­ za­ slo­no­ve”­ (17.45,­ 20,­ 22.20), „Bez­gra­ni~­no”­(17.30) Jadran:­„Osam­mi­nu­ta”­(19),­„Sa­kr­pan~”„­(21)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18, 063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18, pe­tak­12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak­13–21):­stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20. ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka

saHRanE Subota: Na Gradskom grobqu Zdravko Jovana Kotruc - urna (1951) u 10.30 ~asova, Milutin Miodraga Vujovi} (1935) u 12 ~asova i Suzana Mi{e Dra`i} - ispra}aj (1923) u 12.45 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu Milorad Drage Vu~urovi} (1938) u 13 ~asova, a u isto vreme na Centralnom grobqu u Futogu Qubomir Vasila Krsteski (1935). Na Mesnom grobqu u Veterniku u 15 ~asova Bjelica Milo{a Sekuli} (1937).

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645,677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

23.i24.april2011.

МИЛЕНТИЈЕ ИВКОВИЋ ПРОНАЛАЗАЧ ЈЕДИНСТВЕНОГ ИЗУМА

Премијера ветрењаче на Тиси ЗРЕЊАНИН: Након дугогодишњег бављења израдом разних алата, МилентијеМиле Ивковић осмислио је прототип ветрењаче, какве до сада није било на тржишту. Направа успешно користи енергију ветра за покретање пумпе која црпи воду из подземља, а биће од велике користи на њивама, у воћњацима, вртовима, јер је превасходно замишљена да служи за наводњавање тамо где нема електричне енергије која би напајала пумпе за воду. Добро ће доћи и сваком салашу, јер она може и да производи струју. Ветрогенератор, за који је Ивковић на новосадском „Тесла фесту” освојио златну медаљу Светске организације за интелектуалну својину, пре две године привукао је велику пажњу јавности, али је тешка економска криза стала на пут његовој производњи и примени. Данас су се коначно створили услови за тако нешто. У међувремену, за необичну ветрењачу чули су и у свету. Прву примену, по свој прилици, Ивковићев ветрогенератор ће наћи на Тиси, где ће производити струју. Наиме, група рибара и викендаша ангажовала је Милета да подигне своју расклопиву ветрењачу на реци. Ту ће

да је користе за пуњење акумулкатора из којих ће се једносмерном струјом напајати телевизори, сијалице… Потомак колониста из околине Лесковца, Ивковић је радио по разним војвођанским фирмама, по којима га је, шездесетих година минулог века, као талентованог мајстора, по задатку слао покрајински Фонд заједничких резерви. Пошто је завршио машинбраварски, ковачки и механичрски занат брзо се уклапао у све средине. Увек је настојао да унесе нешто ново и унапреди производњу, па је тако у „Слоги” с Петроварадина конструисао опрему за паковање цигле, у Белој Цркви иновирао траке за транспорт керамичких плочица, што је урадио и у „Агросемену” где је унапредио механичку селекцију семена.

-О бољем коришћењу ветра размишљао сам одавно, нарочито када је реч о наводњавању башти и Миле Ивковић поред свог изума

воћњака, а својевремено сам имао и виноград који је тражио влагу. Хтео сам да направим нешто једноставно и шест месеци сам конструисао ветрењачу од челичних цеви и са лименим крилима. Радио сам све испочетка и без икаквог узора. Мислим да је најфункционалнија ова са шест крила која су постављена у кругу чији је пречник шест метара. Ветар дува у крила и тако се покреће главни ротор који снагу преноси на водену пумпу или на генератор, ако постројење користите са производњу струје, да би рецимо, осветлили салаш - објашњава Миле Ивковић. Ветрењачу је својевремено поставио и испробао у пољу, и показало се да она може да извуче довољно воде за наводњавање разних биљака. Каже да је њена предност у томе што може да се преноси и за осам сати растави и састави. Ж. Балабан

ТРГОВИНСКИ СУД У ИСТОМ ДАНУ УВЕО СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК У ПЕТ ФИРМИ

Стечајеви као на производној траци

Испит полазница курса

Сертификат за геронто домаћице

АЛИБУНАР: На свечаности у Алибунару уручени су сертификати за 18 геронтодомаћица које су, у организацији Огранка међународне хуманитарне организације „Каритас“ из Зрењанина, Општинске организације Црвеног крста и општине Алибунар завршиле курс и имале практичну обуку за овај позив. Учеснице је поздравио председник Скупштине општине Душан Јовановић и рекао да је то први корак у организованом раду на побољшању квлитета живота старих суграђана и да је то врста хумане делатности за оне којима је то важно за бољи живот. Ту су биле и Јолан Теркељ и Наталија Лујза Марков, које су рекле да је обављен добар избор полазница за

овај позив, а сетификат ће важити за налажење посла у целој Европи.

- У нашој општини има око 80 старих особа којима је помоћ геронто домаћица добро дошла у пружању помоћи око набавке основних намирница и употребе лекова, уређења куће и одржавања личне хигијене. Међутим, критеријуме и листу корисника услуга утврдиће Центар за социјални рад каже о овоме секретарка ОО Црвеног крста Даница Чанчаревић. Додала је да су међу онима које су добиле сертификат жене из скоро свих места општине, па неће бити трошкова за превоз, а ова акција ће кренути после првомајских празника. Р. Ј.

Најављена изградња пречистача на каналу

ВРБАС: Највећи еколошки проблем у општини Врбас представља Велики бачки канал, који се сматра за најзагађенији водоток у Европи. Из Oпштинске управе најављују да ће се ускоро започети решавање овог проблема. Први корак је изградња централног пречистача отпадних вода, како би се након тога, могло урадити измуљавање, односно чишћење канала.

- Европска комисија финансира изградњу пречистача отпадних вода, у износу од 13 милиона евра. Изабран је извођач радова, а то је француска компанија „Веулија“. У наредна четири месеца следи посао на пројектовању и

исходовању грађевинских дозвола, а након тога очекујемо почетак радова на изградњи пречистача – истакао је директор ЈП „Дирекција за изградњу“ Давор Крмпот. Локација за пречистач се налази на Великом бачком каналу према Бачком Добром Пољу познатијом као триангл. Изградња пречистача отпадних вода ће омогућити, додаје Крмпот, да на време конкуришемо и са пројектом за чишћење канала према фондовима који дају новац за то, како би проблем загађености Великог бачког канала у потпуности био решен. М. Кк.

Од воз сме ћа по члану до ма ћин ства

ШИД: У току претходних година становништво шидске општине, када је у питању наплата за одвоз смећа било је подељено у три категорије. Прва категорија је била она која је имала приземну кућу а плаћање је за такву кућу је износило 230 динара. У другу категорију спадала су домаћинства која су имала кућу са поткровљем. Они су плаћали месешно 345 динара, а у трећу категорију спадалаи су власници кућа на спрат. Они су месечно плаћани 408 динара. Јав но кому нал но пред у зе ће „Стан дард“ до би ло је са гла -

сност одборника скупштине општине Шид да формира цену одвожења смећа тако да зависи од броја чланова у домаћинству. Цена за домаћинство од једног члана ће бити 150 динара, за два члана 200 динара, за три члана ће се плаћати 250, а за четири 300 динара. Јавно комунално предузеће донело одлуку да становницима који имају низак социјални статус не наплаћује одвоз смећа, а и друга јавна комунална предузећа изузеће наплату од таквих породица. Д. С.

ЗРЕЊАНИН: Како је кренуло, мало која банатска фирма ће избећи стечајни поступак. Трговински суд у Зрењанину је, у само једном дану, донео решења о увођењу стечајева у пет предузећа из средњег и северног Баната. Оваква судбина задесила је зрењанинске привредне колективе ИПОК, “Зелени коридор” и “Агро – панонија”, “Грмеч” из Крајишника и “Пекару Кикинда” из Кикинде. Од њих, у јавности се у последње време свакако највише говорило о овдашњој Индустрији прерађевина од кукуруза ИПОК која је, само пре две године, одлуком истог тог суда изашла из стечаја. Највећа скробара на Балкану, међутим, дуже време није била у могућности да намири своје обавезе па је Пореска управа Србије предложила отварање стечајног поступка. Повериоци су позвани да у року од 120

Привредни суд у Зрењанину

и да од наводног опоравка БЕК-а и поновног покретања производње – нема ништа. Време је показало да су били у праву. Без обзира на то, Привредни суд је 2008. године усвојио спорни план реорганизације, а

Неспособни да измире обавезе Као и у свим осталим случајевима, стечајни поступак у “Агро – панонију” и “Пекару Кикинда” уведен је из идентичног разлога – јер су у дужем периоду неспособни да измире све своје обавезе. За стечајног управника у обе фирме именована је Милица Богуновић из Зрењанина.

- Сва наведена решења су истог дана када су и донета објављена на огласној табли Привредног суда и послата Службеном гласнику Републике Србије ради објављивања – рекла је портпаролка тог суда Љиљана Попов. дана пријаве своја потраживања. Прво поверилачко рочиште заказано је за 18. мај, када ће бити размотрен извештај о економско – финансијском положају ИПОК-а. Стечај је закуцао и на врата зрењанинског предузећа “Зелени коридор”, из истог разлога као и у случају скробаре – стечајни дужник трајније је неспособан за плаћање. Апсурд је што је у питању некадашњи предлагач плана реорганизације Индустрије меса БЕК. Бивши радници и мали акционари пропале фабрике меса упозоравали су да иза “Зеленог коридора” стоји контроверзни бизнисмен Владан Бештић

занимљиво је да је, уочи самог рочишта, “Зелени коридор“ уступио своја комплетна потраживања према зрењанинској кланици београдском предузећу “Алфа логистик“, иза ког, по тврдњама бивших радника, такође стоји Бештић. Челница акционара БЕК-а Милена Прстојевић је у то време напомињала да је Владан Бештић преко свог предузећа “Беком”, нагомилао дугове и губитке, а затим гурнуо БЕК у стечај. Напослетку се јавио “Зелени коридор” као спасилац али ових дана, и то после три године, показало се да ова фирма не може да води рачуна ни о себи, а камоли о другима.

- Решењем Привредног суда за стечајног управника “Зеленог коридора” именован је Лазар Рађић из Кикинде, и позвани су повериоци да у року од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка пријаве своја потраживања. Позвани су и дужници “Зеленог коридора” да испуне своје обавезе према стечајној маси – саопштила је портпаролка овдашњег суда Љиљана Попов. На предлог општине Сечањ, решењем Привредног суда стечај је уведен и у индустријско – пољопривредно предузеће “Грмеч”. Како је објаснио председник сечањске општине Предраг Милошевић, на име закупа пољопривредног земљишта “Грмеч” је локалној самоуправи дужан 1,9 милиона динара. Пошто због финансијске блокаде дуже од 366 дана дуг не може да измири, предложено је да се у овој фирми покрене стечајни поступак. Заступник “Грмеча” Александар Будиша није се противио том предлогу, те је судија Гордана Коцић за стечајног управника именовала Милана Нићетина који је, иначе, ову улогу добио и у случају ИПОК-а. Сада предстоји утврђивање обавеза и вредности имовине “Грмеча”, а онда одлука већинских поверилаца о даљој судбини ове фирме. Ж. Балабан

Украсне птице у Градској башти ЗРЕЊАНИН: Захваљујући Друштву за одгој расне живине, зечева, голубова и птица, у Градској башти поново се налазе украсне птице. По речима председника тог Друштва Милана Бузаџина, у Градску башту је донето неколико паунова, златних фазана, као и три врсте голубова, патка и петао.

- Ову башту, најлепшу у Србији, красиће наше птице, и то на радост најмлађих суграђана које треба од малих ногу учити да воле животиње – рекао је Бузаџин. За бригу о птицама задужени су чланови Друштва, а биће обезбеђен и ветеринарски надзор. У плану је да се Градска башта обогати још неким врстама које до сада ов-

Шарени живи украс

де нису виђене. сШеф одсека за тенхичке послове Жељко Торњански каже да је капија Градске

баште отворена свакодневно, у периоду од 9 до 24 часа. Ж. Б.

11

Васкршње јутрење у поноћ БЕЧЕЈ: Царским часовима у преподневним и изношењем плаштенице по подне јуче је, на Велики петак, почело свечано богослужење у јединој бечејској Српској православној цркви Свети великомученик Георгије поводом највећег хришћанског празника Васкрса. Данас у 10 сати ће свештенство овдашњег храма служити литургију Светог Василија Великог, а Васкршње јутрење с обиласком литије око храма одржаће се тачно у поноћ. Сутра, на сам Васкрс, од 9 сати служиће се Света архијерејска литургије, када ће се прочитати посланица Његове светости Патријарха српског Иринеја и делити црвено фарбана ускршња јаја. Истовремено, у три бечејска Римокатоличка храма одржаће се Света миса. После одвојених светих богослужења, верници обе вероисповести и остали суграђани присуствоваће заједничком обраћању, сада већ традиционалном у Бечеју када православци и католици Васкрс слави истог дана, свештеника Српске православне цркве Свети викомученик Георгије Дејана Станојева, жупника Римокатоличке цркве Успење Маријино Ласла Фудерера и челника локалне самоуправе Петера Кнезиа и Душана Јовановића. Овај традиционални чин на централном градском тргу испред два поменута храма оплемениће и наступи два црквена хора, Свети великомученик Георгије и Сцхола Цанторум, а онда ће деца у народним ношњама делити црвено фарбана ускршња јаја, после чега ће присутни једни другима честитати „празник над празницима“. По обичају, славље ће се наставити у породичном кругу уз, после ускршњег поста, богату трпезу. Другог дана Васкрса у 7 сати је Јутрење, два сата касније одржаће се Света литургија, а онда ће православци обићи гробље и оставити ускршња јаја на хумке умрлих преВ. Јанков дака и пријатеља.

Ђаци показали хуманост ВРБАС: Ученици Средње стручне школе „4.јули“ из Врбаса купили су два рачунара и пројектор које ће следеће недеље однети на Косово и Метохију како би помогли својим другарима из Школског центра у Лепосавићу. Наиме, они су у децембру прошле године организовали хуманитарни концерт под називом „Косово је срце Србије“ и том приликом сакупили 100.000 динара. У овом хуманом подвигу имали су значајну подршку општине Врбас уз чију помоћ је, како сами кажу, било много лакше организовати концерт. Тим поводом, ученике ССШ „4.јули“ примили су јуче, представници локалне самоуправе како би се договорили о заједничком одласку у јужну српску М. Кк. покрајину.

На комарце са земље и из ваздуха КАРАЂОРЂЕВО: Третман против штетних инсеката биће обављен у понедељак 25. априла на територији Војног комплекса „Карађорђево“, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, третман ће бити обављен са земље и из ваздуха, препаратом „icon 2“ или „tibi“, а активна материја је lambda-cihalotrin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведених места третирања. Дејство препарата траје три дана. В. Х.

12

CRnA HROnikA

23.i24.april2011.

POLICIJA UHAPSILA ^OVEKA IZ MEDVE\E

Okri vqen za sek su al no zlo sta vqa we }er ki ce Po li ci ja je uhap si la i pri ve la is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Le skov cu T. A. (51) iz Me dve |e zbog sum we da je me se ci ma sek su al no zlo sta vqao dva na e- sto go di {wu }er ku, sa op {ti la je u pe tak le sko va~ ka po li ci ja.

U sa op {te wu po li ci je se na vo di da je T. A. ne ko li ko me se ci imao sek su al ne od no se s }er kom, s ko jom `i vi u svo joj po ro di~ noj ku }i. Ka ko je ne zva ni~ no

po tvr |e no Be ti, T. A. je pri znao kri vi~ no de lo ob qu be nad de te tom. Slu ~aj je pri ja vio Cen tar za so ci jal ni rad, na osno vu sa zna wa do bi je nih od kom {i ja i dru ga ri ca ma lo let ne de voj ~i ce.

Dvo je de ce T. A. stra da lo je u po `a ru pre ne ko li ko go di na, dvo je je sme {te no u hra ni teq sku po ro di cu, a on je `i veo u po ro di~ noj ku }i s }er kom.

ZBOG RATNIH ZLO^INA U SARAJEVU

Su |e we Ve se li nu Vla ho vi }u 29. apri la Po ~ e t ak su | e w a Ve s e l i n u klom ra tu, me |u ko ji ma su mu Vla ho vi }u, zva nom Bat ko, op ~e wa, zlo sta vqa wa, si lo va wa tu `e nom za zlo ~i ne u sa ra jev i ubi stva po ~i we na u pri su skim na se qi ma Gr ba vi ca, Vra stvu ~la no va po ro di ca `r ta va. ca i Ko v a ~ i } i, po ~ e } e 29.

U do ka znom po stup ku Tu `i apri la, od lu ~e no je u pe tak na la {tvo BiH pred lo `i }e sa sta t u s noj kon fe r en c i j i odr `a n oj u Su d u BiH. Tu ` i l a {tvo BiH na ja vi lo je da }e za sa slu {a we svih sve do ka i spro vo |e we ma te ri jal n ih do k a z a bi t i po t reb n o oko 60 rad n ih da na.

Op t u ` e n i se te re ti da je, kao pri pad nik pa ra voj nih for ma ci ja, vr {io pro gon i rat ne zlo ~i ne nad ci v i l i m a bo {wa~ ke i hr - Ve se lin Vla ho vi} vat s ke na c i o - nal no sti, po ~i nio ubi stva, od - slu {a we vi {e od 100 sve do ka, vo |e wa u rop stvo, si lo va wa, te pred sta vi ti vi {e od 300 do pro tiv za ko ni ta za tva ra wa i ka znih ma te ri ja la, ko ji se od hap {e wa, fi zi~ ka i psi hi~ ka no se na iz ja ve sve do ka i `r ta zlo sta vqa wa, pqa~ ka wa imo va, re zul ta te oba vqe nih eks vi ne i od vo |e we u ne po zna tom hu ma ci ja i ob duk ci ja, te dru ge prav cu ci vi la ko ji ma se od ta do ka zne ma te ri ja le, ko ji ma }e da gu bi sva ki trag. do k a z i v a t i kri v i c u op t u ` e Op tu `ni ca pro tiv Vla ho vi nog. }a sa dr `i 56 ta ~a ka i jed na je Vla ho vi} je na kon vi {e go od naj ve }ih op tu `ni ca za rat di {weg bek stva, na osno vu zah ne zlo ~i ne Tu `i la {tva BiH. te va Tu `i la {tva BiH, iz ru U woj su opi sa ni ne ki od naj su ~en pra vo su |u BiH iz [pa ni je ro vi jih rat nih zlo ~i na po ~i 26. av gu sta 2010. go di ne. Op tu we ni nad ci vi li ma u pro te `e ni je u pri tvo ru.

dnevnik

STRU^WACI O NOVIM RE[EWIMA U ZAKONIKU O KRIVI^NOM POSTUPKU

Jo van ~e vi}: Is kaz okri vqe nog naj ne po u zda ni ji – Na crt no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku uvo di ne ke in sti tu te ko je ni su iz vor no svoj stve ni pro ce snim za ko ni ci ma evrop sko-kon ti nen tal ne gru pe dr `a va – oce wu je pro fe sor kri vi~ nog pra va Ne deq ko Jo van ~e vi}, uka zu ju }i na to da po je di na po nu |e na za kon ska re {e wa, po we go vom mi {qe wu, no se opa snost „re la ti vi zo va wa prin ci pa isti ne“.

O na cr tu ZKP-a, a na ro ~i to o no vim for ma ti ma in sti tu ta sve do ka–sa rad ni ka okri vqe nog i osu |e nog, pred vi |e nih u po stup ci ma za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la i rat nih zlo ~i na, te o spo ra zu mu o pri zna wu kri vi~ nog de la ko ji u no voj de fi ni ci ji ne ma ogra ni ~e wa u po gle du te `i ne de la i vi si ne ka zne, me se ci ma se ras pra vqa u prav ni~ kim kru go vi ma.

– Kqu~ na no vi na je uvo |e we, ume sto is tra ge ko ju vo di is tra `ni su di ja, tu `i la~ ke is tra ge uz sve stra nu po mo} po li ci je. To su {tin ski me wa kon cep ci ju is tra ge, od no sno pret hod nog po stup ka, jer je re~ o stra na~ koj is tra zi, gde je objek tiv nost po se bi spor na, u na {im uslo vi ma – na vo di dr Jo van ~e vi} u raz go vo ru za na{ list. „Prin cip isti ne“ se, ka ko is ti ~e, u na cr tu ZKP-a te me qi na od red ba ma: „sud je du `an da ne pri stra sno oce ni iz ve de ne do ka ze i da na osno vu wih s jed na kom pa `wom utvr di ~i we ni ce ko je te re te ili idu u ko rist okri vqe nog“, te „pre su du ili re {e we ko je od go va ra pre su di sud mo `e za sni va ti sa mo na ~i we ni ca ma u ~i ju je iz ve snost uve ren“.

– Ipak, broj nim dru gim od red ba ma se re la ti vi zu je prin cip isti ne. Na ro ~i to su in te re sant ne od red be o za kqu ~e wu spo ra zu ma jav nog tu `i o ca i osu |e nog o sve do ~e wu, „ako je zna ~aj is ka za osu |e nog za ot kri va we, do ka zi va we ili spre ~a va we kri vi~ nih de la ko ja su na ve de na u ovom za ko ni ku, pre te `ni ji od po sle di ca kri vi~ nog de la za ko je je osu |en“, a „za osu |e -

Ne deq ko Jo van ~e vi}

nog sa rad ni ka ne mo `e bi ti pred lo `e no li ce ko je je osu |e no kao or ga ni za tor kri mi nal ne gru pe ili je osu |en na ka znu za tvo ra od ~e tr de set go di na“. Spo ra zum o sve do ~e wu osu |e nog, iz me |u osta log, sa dr `i: spo ra zum o vr sti i me ri ili ra spo nu uma we wa ka zne ili dru ge sank ci je, od no sno spo ra zum o oslo ba |a wu osu |e nog od ka zne. Mi slim da bi tre ba lo ima ti u vi du da je okri vqe ni i we gov is kaz naj ne po u zda ni je do ka zno sred stvo, a ni je te {ko za mi sli ti da }e ve ro vat no bi ti do sta kan di da ta za taj sta tus u po ku {a ju da se spa su i iz beg nu pra vi~ nu ka znu. Ta kva mo gu} nost je, ina ~e, pro tiv na po stu la tu prav de, isti ne, jed na ko sti pred za ko nom, prav noj si gur no sti gra |a na, jer se pra vo sna `no osu |u ju }a pre su da re vi di ra – oce wu je dr Ne deq ko Jo van ~e vi}.

Biv {i tu `i lac Alek san dar Mi lo sa vqe vi} sma tra da su no va za kon ska re {e wa ve o ma do bra, po go to vo da je iz u zet no do bra ide ja da po sto ji spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, ima ju }i u vi du da je i ce la re for ma pra vo su |a ra |e na zbog ubra za wa po stup ka, ali ta ko |e na -

gla {a va da bi od red be o ovim in sti tu ti ma tre ba lo da bu du pot pu no pre ci zne, na ro ~i to u po gle du pri me ne.

– U osno vi, kao i za ve }i nu pro pi sa u ze mqi, ima mo jed nu stvar ko ja ni je do bra, a to je da se onaj deo ko ji se od no si na re a li za ci ju tih pro pi sa po pra vi lu ne raz ra di do voq no i tu na sta ju pro ble mi.

Re ci mo, jed na od me ra ko je se ~e sto ko ri ste u kri vi~ nom po stup ku je me ra pri tvo ra, ko ja se po me ni, a to sam go vo rio i dok sam bio tu `i lac, ma lo zlo u po tre bqa va. Bo jim se da }e i no va re {e wa da na |u put do even tu al ne zlo u po tre be.

Mo gu }e je da do |e do ne kih de vi ja ci ja, re ci mo, even tu al no do pri ti ska na okri vqe ne da pri zna ju ~ak i ne ko de lo ko je ne mo ra ju – ka `e Mi lo sa vqe vi} za na{ list.

Sli ko vi tim pri me ri ma iz dru gih ze ma qa, ko je ima ju vi {e de ce nij sko is ku stvo u pri me ni ovih in sti tu ta, Mi lo sa vqe vi} uka zu je na su {tin ske pro ble me ko ji se mo gu ja vi ti.

– Kad je re~ o in sti tu tu “osu |e ni sve dok-sa rad nik”, li ce ko je se nu di za do bi ja we tog sta tu sa mo -

ra lo bi da ima de be le raz lo ge za {to da se ve ru je u we gov is kaz.

Ako je re~ o osu |e nom, ko ji je kao okri vqe ni dao is kaz u ko ji je sud po ve ro vao i na osno vu ko jeg ga je osu dio, {an se da mu po ve ru jem kad mi pri ~a o ne ~em dru gom su sva ka ko ve }e. Jed no stav no, to je stvar pro ce ne we go ve li~ no sti. Ako bi smo se du bqe ba vi li tim pi ta wem, re ci mo, Ita li ja ni ima ju per fekt na is ku sta va. Oni ima ju “sve do ke-po kaj ni ke”, ka ko ih zo vu, i ot pri li ke dve tre }i ne tih “po kaj ni ka” nu di naj ne ve ro vat ni je in for ma ci je i pri ~a ra zno ra zne pri ~e, sve u funk ci ji da bi im se sma wi la ka zna – ka `e Mi lo sa vqe vi}.

Ita li ja ni, do da je on, ima ju ogro man pro blem s tim, ko ji ve o- ma mu ko trp no re {a va ju jer ima ju od re |e ni broj po stu pa ka ko ji su, ka ko na vo di, za hva qu ju }i sve do ~e wi ma ta ko zva nih pre le ta ~a, do {li do sa mog kra ja ali su se “pre le ta ~i” u ne kom tre nut ku se ti li da to {to su re kli ni je ta~ no.

– Po me nuo bih da u Ame ri ci po sto ji ~i tav niz sud skih po stup ka ko ji su tre nut no u to ku, a bi li su do ve de ni do kra ja, re ci mo, pre dva de set go di na i gde su iz re ~e ne do `i vot ne ka zne za tvo ra za ve o ma te {ka kri vi~ na de la, a sa da, na osno vu no vih me to da, pre sve ga DNK ana li ze, idu na pre i spi ti va we, ta ko da iz ve stan pro ce nat tih qu di bi va pu {ten na slo bo du. [ta `e lim da ka `em: ~ak i ako se utvr di po sle ne kog du ga~ kog vre me na da je ~o vek osu |en ne pra ved no, ka ko da mu se kom pen zi ra to {to smo mu ura di li kao dru {tvo?

Mi slim da po sto ji ve li ki pro blem u po sled wu go di nu da na, po go to vo kad je re~ o ovim ta ko zva nim pe ri fer nim za ko ni ma o od u- zi ma wu imo vi ne i osu |i va wu tih li ca. Ma lo to iz la zi iz onog okvi ra – bo qe je de set kri vih oslo bo di ti, ne go jed nog ne vi nog op tu `i ti – ka `e Alek san dar Mi lo sa vqe vi}.

J. Jakovqevi}

PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU MILAN [KULI] O IZRU^EWU BO@IDARA VU^UREVI]A

Pred nost da ti bo san skom zah te vu Pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du Mi lan [ku li} upo zo rio jeu pe tak na to da bi Sr bi ja tre ba lo da ima u vi du, ka ko prav ne, ta ko i mo ral ne aspek te slu ~a ja pri li kom od lu ~i va wa o zah te vi ma za iz ru ~e we rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a Bo sni i Her ce go vi ni ili Hr vat skoj.

Vi {i sud u [ap cu od lu ~io je u ~e tvr tak da su is pu we ni prav ni uslo vi za iz ru ~e we Vu ~u re vi }a i BiH i Hr vat skoj i pro du `io mu eks tra di ci o ni pri tvor jo{ dva me se ca, ali }e o to me ko na~ nu od lu ku do ne ti Ape la ci o ni sud u Be o gra du. Da li ima me sta iz ru ~e wu, bi lo BiH bi lo Hr vat skoj, od lu ~i }e Mi ni star stvo prav de Sr bi je ko je }e, po re ~i ma pro fe so ra [ku li }a, ce ni ti i kri te ri ju me kao {to su mo gu} nost po vre |i va wa su ve re ni te ta, jav nog po ret ka ili dru gih in te re sa od su {tin skog zna ~a ja za Re pu bli ku Sr bi ju.

Ka da vi {e dr `a va tra `i iz ru ~e we ne kog li ca, sud ko ji oce wu je zah te ve tre ba da vo di ra ~u na o te ri to ri ji na ko joj je kri vi~ no de lo u~i we no, te `i ni kri vi~ nog de la, re do sle du pod no {e wa eks tra di ci o nih zah te va, dr `a vqan stvu li ca ~i je se iz ru ~e we tra `i, kao i o svim dru gim bit nim uslo vi ma, {to su sve strikt no prav ni kri te ri ju mi.

– U ovom slu ~a ju sam za kon ne da je pred nost ni jed nom od tih

kri te ri ju ma, ali u kon tek stu ce le ove si tu a ci je de lu je kao da bi bi lo naj ce lis hod ni je, ako se ve} do zvo li eks tra di ci ja, da se pred nost da Bo sni i Her ce go vi ni, jer je on pre sve ga wi hov dr `a vqa nin – re kao je [ku li}.

Za tim, ka ko je na veo, kri vi~ no de lo za ko je se te re ti je su {tin ski iz vr {e no na te ri to ri ji BiH a ne Hr vat ske, bez ob zi ra na to {to je gra na ti ran Du brov nik. Na i me, iako me sto iz vr {e wa ob u hva ta ka ko me sto rad we kri vi~ nog de la, ta ko i me sto na stu pa wa po sle di ce, ov de bi na gla sak, s ob zi rom na Vu ~u re vi }e vu funk ci ju, po lo gi ci stva ri, mo rao bi ti na me stu we go vog kon kret nog de lo va wa, a to je bi la te ri to ri ja BiH. Bo `i dar Vu ~u re vi} – U ve zi s do ka znom ute me qe no {}u hr vat ske op tu `ni Po we go vim re ~i ma, sud mo ce pro tiv Vu ~u re vi }a, tre ba `e oba zah te va da od bi je, ako ima ti u vi du da je Vu ~u re vi} ne ma uslo va za iz ru ~e we, a ako bio gra do na ~el nik u vre me ra - usvo ji je dan zah tev, auto mat ski ta – na veo je [ku li}, i pod se - ne do zvo qa va dru gi, a pred nost tio na to da on je ste imao zna - }e da ti onom zah te vu ko ji is pu ~aj nu funk ci ju i da je kao ta kav wa va vi {e kri te ri ju ma za do bio in te re san tan i Tu `i la - zvo lu iz ru ~e wa, po ~ev {i od me {tvu u Ha gu. – Ha {ko tu `i la - sta iz vr {e wa, do dr `a vqan stva {tvo ga do sa da ni je op tu `i lo i do ka zne ute me qe no sti zah te i ne }e ga op tu `i ti, po {to je va.

Tri bu nal na pu tu iz la zne stra – ^ak i da su is pu we ni prav te gi je. To ta ko |e mo `e bi ti od ni uslo vi za ono {to od lu ~u je zna ~a ja u oce ni do ka zne va lid - sud, u oce ni mi ni stra prav de, no sti. ko ji do no si ko na~ nu od lu ku, va -

Mi lan [ku li}

`ni su i ne ki dru gi kri te ri ju mi, po put onih ko ji se ti ~u su ve re no sti i bez bed no sti na {e dr `a ve, kao i dru gih su {tin ski in te re sa Sr bi je, a u tom kon tek stu tre ba ima ti u vi du i na ~el nu re al nu oce nu mo gu} no sti da po stu pak u Hr vat skoj bu de vo |en pra vi~ no – na po me nuo je [ku li}.

– U at mos fe ri u Hr vat skoj, gde po sto ji ve o ma sna `na emo tiv na re ak ci ja po vo dom pre su de ge ne ra li ma od go vor nim za et ni~ ko ~i {}e we Sr ba iz Hr vat -

ske u ak ci ji „Olu ja”, pi ta we je ko li ko bi taj po stu pak mo gao bio pra vi ~an – upo zo rio je pro fe sor [ku li}, i na po me nuo da je va `no i to {to Hr vat ska Sr bi ju tu `i za ge no cid i agre si ju pred Me |u na rod nim su dom prav de. – Na {a dr `a va bi mo ra la vo di ti ra ~u na i o to me da li bi Hr vat ska, even tu al no, po stu pak pro tiv Vu ~u re vi }a mo gla is ko ri sti ti i u smi slu ja ~a wa svo jih ar gu me na ta u po stup ku pred MSP-om, pri ~a ma o srp skoj agre si ji ko je se ovih da na, na `a lost, ~u ju i od pred sed ni ka Hr vat ske Ive Jo si po vi }a.

On je ta ko |e upo zo rio na to da bi iz ru ~e wem Vu ~u re vi }a, ko ji je bio ci vil no li ce u Tre bi wu, Sr bi ja zbog we go ve ulo ge u du bro va~ koj ope ra ci ji ti me pre }ut no pri zna la i po ten ci jal nu od go vor nost ofi ci ra JNA ko ji su ta da ko man do va li tom ope ra ci jom, {to bi on da mo glo pred sta vqa ti vr lo da le ko se `an pro blem. Ta da bi sva ki ofi cir JNA i pri pad nik re zer vnog sa sta va ko ji je u~e stvo vao u toj ope ra ci ji po ten ci jal no mo gao bi ti op tu `en, ~ak i u sa moj Sr bi ji.

Ta ko |e, ako se Vu ~u re vi }u, na pri mer, na te ret sta vqa {to je kao gra do na ~el nik Tre bi wa imao od re |e nu ulo gu u mo bi li za ci ji re zer vnog sa sta va JNA,

ko ji je po tom u~e stvo vao u ope ra ci ja ma na du bro va~ kom ra ti {tu, pa to kao ele ment hr vat ske op tu `be Sr bi ja apri or no i la kon ski pri hva ti, on da bi, za hva qu ju }i to me, sva ki gra do na ~el nik bi lo ko jeg gra da, ne sa mo u BiH i u Hr vat skoj ve} i u sa moj Sr bi ji, po ten ci jal no mo gao stre pi ti od to ga da u bu du} no sti bu de po zvan na od go vor nost, ili ma kar iz lo `en ozbiq nim ne pri jat no sti ma.

Vu ~e re vi} je uhap {en 4. apri la na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom ar ti qe rij skog ga |a wa Du brov ni ka. Mi ni star stvo prav de BiH za tra `i lo je iz ru ~e we Vu ~u re vi }a jer se pro tiv we ga vo di is tra ga zbog rat nih zlo ~i na u Tre bi wu. Vu ~u re vi} ima dr `a vqan stvo Bo sne i Her ce go vi ne, a 2008. pod neo je kon zu la tu Sr bi je u Bo sni i Her ce go vi ni zah tev za do bi ja we srp skog dr `a vqan stva ko je ni je do bio, a Hr vat skoj, od no sno BiH, mo gao bi bi ti iz ru ~en u skla du s od red ba ma Evrop ske kon ven ci je o eks tra di ci ji.

Hr vat sko tu `i la {tvo po di glo je 2008. go di ne op tu `ni cu pro tiv Vu ~u re vi }a zbog rat nog zlo ~i na pro tiv ci vi la na du bro va~ kom pod ru~ ju i uni {ta va wa kul tur nih i isto rij skih spo me ni ka iz me |u 1991. i 1995. go di ne.

(Tanjug)

RePORTA@e

dnevnik

23.i24.april2011.

13

DA LI ]E POD UPRAVOM DR@AVE PECARO[KI RAJ BEGE^KA JAMA DO@IVETI SUDBINU PANONSKOG MORA

Gde je Ma ja kad je go la Ja ma Ni kad be ge~ ka Ja ma, ka ko mno gi tvr de naj lep {e pe ca ro {ko na se qe na ~i ta vom Du na vu, ni je u pro le }e ima la ma we vo de ni vi {e pro ble ma. I da ih je upo la ma we, bi lo bi ba{ de pri mi ra ju }e za ovaj na ci o nal ni park pri ro de II ka te go ri je, u{u {kan na sre do kra }i iz me |u No vog Sa da i Ba~ ke Pa lan ke.

Mo `da je su ro va, to tal na se ~a {u me na is to~ nom de lu Ja me do pri ne la to me da vi ken da {i ma puk ne pred o~i ma. “Voj vo di na {u me” su po se kle naj ma we tri hek ta ra to po la, ko je su se mo ra le sklo ni ti zbog bi o lo {ke zre lo sti, ali je s in du strij skim de bli ma oti {lo na sto ti ne ple me ni ti jih: brest, ja sen, dud, vr be, po ko ji ke sten, ja bla ni, zo va... Tra ja la je eg ze ku ci ja bez ma lo dva me se ca, a do tad ro man ti ~an pre deo pre tvo ren je u po bra ti ma pu sti we Go bi. Sve sni to ga da se se ~a {u me ni je mo gla iz be }i, `i te qi Ja me su svu svo ju ne ga tiv nu ener gi ju usme ri li na rad ni ke. Po ku {a va li su da ih

spre ~e da vu ku de bla kroz na se qe, ali su oni to ipak u~i ni li, te {kim vo zi li ma na pra vi li ka qu gu, ko ju su, isti na, na kra ju po sla po ku {a li da bar ma ski ra ju. [u ma ri su ve} po sa di li no ve to po le, ali }e pro }i go di ne dok se pti ce tu ne oku }e. A bi lo je tu {ta i tma ko so va, {e va, se ni ca, svra ka, ~e sto se ~uo de tli}, po ne kad vi |a ni gi zda vi di vqi go lu bo vi, kao i orao ka ko kru `i nad vo dom. Bar ske pti ce }e se ve ro vat no sna }i, ali su {um ske kri la ti ce, te srn da }i, ze ~e vi, je `e vi, li si ce i di vqe svi we osta li bez svog do ma. [u ma ri su vo zi li ma o{te ti li i put ko ji vo di ka Ja mi, ina ~e ve} skroz ru i ni ran sva ko dnev nim vo zi ka wem ogrom nih bub we va sa {ar ga re pom {to ih gi gant ski trak to ri du go pe ru u Du na vu, a po tom vo ze na zad u Be ge~ gde se po vr }e pa ku je, na vod no za Ru si ju.

Ovi te {ka {i da le ko pre ma {u ju do zvo qe nih pet to na, ali sa o bra }aj ni znak ko ji na to upo zo ra va uvek ima sa mo je dan dan `i vo ta.

slov no ni {ta dru go da Ja ma pre `i vi! Ri bar stvu je grad odo brio i znat ne pa re za ~i {}e wa Ja me. Na vod no je to po dr `a la i gra do na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi}. Vaq da ne sa mo za to {to je ~e sto do la zi la na Ja mu kod pri ja te qa i ro |a ka. @i te qi Na se qa su sa mo ne zva ni~ no ~u li da je iz ra da pro jek ta za spas Ja me na ru ~e na od In sti tu ta “Ja ro slav ^er ni” iz Be o gra da.

Bi lo je pri med bi za {to ba{ we mu, a ne ne kom bli `em i jef ti ni jem, ali se za }u ta lo po si ste mu – va `no je da se ne {to ura di! Ura |e no ni je ni {ta, ni ti se zna gde su oti {le pa re. Za to se ~e sto ~u je: Gde je sad Ma ja kad je go la Ja ma!

Be ge~ ka Ja ma ima tzv. Sa vet ko ri sni ka u ko jem su pred stav ni ci “Voj vo di na {u ma”, “Voj vo di na vo da”, ri bo lo va~ kih udru `e wa, Lo -

par kin ga, ve zo va za ~am ce, a ne ko vre me su pro da va ne i spe ci jal ne ri bo lo va~ ke do zvo le. Kad je bi znis pu kao (do zvo le je pre u ze la dr `a va, trim-sta zu su ras tu ri li van da li, ve zo ve smo od bi li da pla }a mo), DTD je za bo ra vio na svo je oba ve ze. Naj go re je `i vo ti wa ma ko je pa te, a ne ume ju da se `a le. La bu do vi, te ve li ke ali ose tqi ve pti ce, sa me tra `e po mo} od qu di kad su bo le sne ili po vre |e ne, ali se na ape le ni ko ne oda zi va. Bar dva su ta ko ugi nu la, je dan je imao gu ku na {i ji a dru gi slo mqe no kri lo.

Ja mu tru je i “pri to ka” Ta tar ni ca, ne kad ~i sta i bo ga ta ri bom, ve} du go obi~ na ka na li za ci ja. Sva ot pad na vo da iz okol nih sa la {a i se la ^e la re va, Glo `a na i Be ge ~a, si pa se bez pre ~i {}a va wa u Ta -

Po sle {u ma ra osta la pu sto{

Ukra du ga pr ve no }i. A {ar ga re pa se ga ji na ~i stoj he mi ji: de se tak pu ta se ze mqa pr ska her bi ci di ma i hra ni vi ma, te se po tom sve to spi ra u Du nav. Skup atak na zdra vqe za rad jef ti ne za ra de!

Ta ko je Be ge~ ka ja ma na pad nu ta i sa ze mqe i iz vo de. Naj go re su, na rav no, po pla ve, na ko je se ne mo `e uti ca ti, ali mo `e na enorm no ni ske vo de. “[lajz” zva ni Be gej, je di ni ka nal {to spa ja Ja mu i Du nav bli zu ~u ve ne ~ar de “Kod Bra {e”, za ni skih vo do sta ja dr `an je tal pa ma na ni vou od 250 cm. Odav no su ih ri bo kra di ce uklo ni le da bi ima le slo bo dan pro laz za ~am -

Da mo gu, i ri be bi po be gle

BA^KA PALANKA BIOGRAfIJU POKOJNIKA MERI I DU@INOM POGREBNE POVORKE

Po ~ast ~u da ci ma iz kom {ij skog so ka ka

Pro {lo je ve} bez ma lo po la ve ka od ka da je mu dri Ra do mir Kon stan ti no vi} ob ja vio „Fi lo zo fi ju pa lan ke“, ali ni ovom ka pi tal nom fi lo zof sko-an tro po lo {kom stu di jom ni je mo gao da po pi {e, a na ro ~i to ana li zi ra, sve kri te ri ju me po ko ji ma pa lan ~a ni vred nu ju svo je su gra |a ne. Bez ob zi ra na to da li `i ve u gra du od mi lion sta nov ni ka ili va ro {i je dva broj ni joj od ne {to ve }eg se la. Ba~ ka Pa lan ka svo je po {to va we naj ve ro do stoj ni je is ka zu je post hum no pa se ne ~i ja bi o gra fi ja mo `e pro -

Tog si bir ski hlad nog fe bru a ra bez ma lo ce la va ro{ sli la se na gro bqe – od 30.000 su gra |a na, do {lo je vi {e od 5.000 da is pra ti to ga do bri cu. Svi su vo le li mla di }a ko ji se sva ko me na uli ci qu ba zno ja vqao. Zbog po re me }e nog me ta bo li zma imao je vi {ak ki lo gra ma, ali te {ko da je me sni fud bal ski klub “Ba~ ka” pre i po sle we ga imao ta ko va tre nog na vi ja ~a.

Sve do se dam de se tih go di na sva ka `e na u va ro {i ima la je “pra vo” na uni ka tan par fem. Iz jed ne tr go va~ ke po ro di ce iz Ne -

Se lek tiv na hro ni ka pa la na~ kog gro bqa

ce ni ti i du `i nom ne ~i je po greb ne po vor ke. Sa hra wi va ni su pred sed ni ci op {ti ne, par tij ske vel mo `e i di rek to ri ve li kih pred u ze }a, po tom bo ga ti me na xe ri i taj ku ni, ali vi {e pi je te ta su, o~i gled no za slu `i va li obi~ ni qu di, pa i ~u da ci iz kom {ij skih so ka ka.

Do 1983. `i veo je u Pa lan ci Go ja, ko ji je sti gao iz Pre ka ja kod Dr va ra. Po gi nuo je s je dva 44 go di ne u sa o bra }aj noj ne sre }i – za de sio se u {a ra ga ma auto bu sa ko ji je pre vo zio pa lan ~ke ko {ar ka {e ka da je, ne gde na do mak [i da, na we ga na le teo {i no bus.

ma~ ke Pa lan ke, pred Dru gi svet ski rat je mla di Re mlin ger oti {ao na stu di je far ma ci je u Min hen. Ne zna se da li ih je i di plo mom okon ~ao jer je, ume sto o le ko vi ma, mno go ra di je pri ~ao o ~u ve nim svet skim fir ma ma za pro iz vod wu ko zme ti ke. Ne {to mu je „kvrc nu lo“, po vu kao se u se be i po ~eo eks tra va gant no obla ~i ti. Na po ~et ku Uza ne uli ce, ka ko sta ro se de o ci i sad zo vu kor zo, uqud no bi za u sta vqao de voj ke i go spo |e, pa uz nobl-na klon mo lio da bes plat no na ru ku kap ne ma lo svo ga mi ri sa! Va dio ga je iz svog ~u ve nog man ti la, a

tra jao je i po ne ko li ko da na.

Svo ju al he mi ~ar sku for mu lu ni ko me ni je osta vio, ali ba ke i da nas unu ka ma po ku {a va ju da opi {u taj ne po no vqiv {mek.

Sa vi Apo te ka ru ro di te qi su bi li pro sve ta ri u Pe trov cu na Mla vi, a on bri qan tan |ak, pa be o grad ski stu dent. U Ba~ koj Pa lan ci po sao je do bio ne gde po ~et kom pe de se tih. Grom bi ka put no sio je i le ti, a san da le, par bro je ve ve }e od sto pa la, i zi mi. Va zda je vo zio ne ki pra sta ri bi cikl na to va ren s ne ko li ko pi ja ~ar skih tor bi. Me |u tim, ta kav, naj bla `e re ~e no non {a lan tan, iz gled ni je uti cao na ste ~e ni ugled. Ve ru ju }i mu vi {e ne go i le ka ri ma, u we go vu apo te ku su svra }a li po sa vet i me {ta ni okol nih se la. Po {to va le su ga i mla |e ko le ge pa, ma da je ve} bio za {ao u go di ne, de le gi ra le na op { te j u g o s lo v en s ki sim po zi jum ko ji su „Pli va“ i kon cern „Ba jer“ pri re di li u gla mu ro znoj za gre ba~ koj Kri stal noj dvo ra ni „Li sin ski“. Za tu pri li ku ko le gi ni ce su ga na te ra le da se pri li~ no ode ne i, ve ro vat no pr vi put u `i vo tu sta vi kra va tu, ali je on svoj re fe rat po neo u gla vi. Na kon iz la ga wa i od go vo ra na broj na pi ta wa, is pra }en je ova ci ja ma i do bio na di mak „Far ma ce ut ski An {tajn“. Pre pe ta ne stak go di na ju je oprav dao na ne kom na u~ nom sku pu u be o grad skom Cen tru „Sa va“. Zbog po ha ba nog ode la ne ki od sla bo oba ve {te nih or ga ni za to ra je dva su ga pu sti li u sa lu, ali su le po sko ca ni far ma ce u ti na mah pre po zna li, te usta ja wem i grom kim apla u zom po zdra vi li Sa vu iz Pa lan ke, a kraj Du na va.

Is pra }en je ono mad ka ko do li ku je lo kal noj „hro ni ci pa la na~ kog gro bqa“.

Milo{ Suyum

ce, a {to je ma we vo de u Ja mi, vi {e se ri be na su ~e. U ja nu a ru je “pa la” i {tu ka od de vet ki la.

Pro le tos je ni vo Du na va bio is pod 200 cm, pa je u Ja mi na mno gim me sti ma ostao sam muq i bla to.

Ri ba ne ma gde da se mre sti, a pa ro vi la bu do va iz ve du po tom stvo.

Do ja di lo sve me {ta ni ma pa zah te va ju da se DTD „Ri bar stvo” odu zme pra vo da upra vqa be ge~ kom Ja mom. A do bio ju je uz vi {e ne go ko mi~ no obra zlo `e we od lu kom Skup {ti ne No vog Sa da. Jer „Ri bar stvo„ sa mo po vre me no da po se ti svoj “po sed” po {a qe ~u va ra, ko ji je za du `en i za Fu tog. Do -

Ne kad su i or lo vi kru `i li nad vo dom

va~ kog dru {tva u Be ge ~u i MZ, ali, od dr `a ve ovla {}e no „Ri bar stvo„ ni je sa zva lo ni je dan sa sta nak za po sled we tri go di ne.

Imao je svo je vre me no DTD, ~i je ~i {}e we s Ja me tra `e `i te qi, iz ve sne am bi ci je da za i sta ~u va ovaj park pri ro de. Na ~i we na je le pa trim-sta za kroz sad biv {u {u mu, po ku {a no je na pla }i va we

tar ni cu, a tu sva ko dnev no i ci ster ne s fe ka li ja ma iz sep ti~ kih ja ma “pra zne cre va”. Ta kvu vo du pre ba cu ju dve sna `ne pum pe u Ja mu, a po tom ona ide u Du nav ako se ne na ta lo `i u Ja mi. A to ~i ni jer su pum pe su vi {e sna `ne i s vo dom pre ba cu ju u Ja mu i do bra nu ko li ~i nu mu qa. Smr dqi vog – na rav no.

Pavle Male{ev

PAROH KQAJI]EVA DOBRI DUH NACIONALNOG OLDTAJMERA

Fi }a ko zvo no

Po la ko s na {ih, je di no rup ~a - li fi }a Mi lo {a Je vro si mo va, ga ma bo ga tih, srp skih xa da iz u mi - pra vo slav nog sve {te ni ka sa slu ru pro duk ti ne ka da weg kra gu je - `bom u Kqa ji }e vu. Tek ne {to }e va~ kog auto mo bil skog gi gan ta la vi je gu me i na tru he r|e po ori „Za sta ve” i na wi ho vo me sto do - gi nal nim fel na ma, sve do ~e da je la ze {to evro-azij ska ~u da teh ni - re~ o auto mo bil skom me tu za le mu. ke na ~e ti ri to~ ka, {to „li cen ced by FI AT„ ita losrp ski me ha ni~ ki me le zi, „pun ti }i” iz sr ca [u ma di je. Pra vi ra ri tet je vi de ti i o~u va nog „sto ja di na“, a le gen dar ne, an to lo gij ske „za sta ve 750”, od no sno fi }e, tek pro mi nu u ne koj li mar skoj, ~u do vi {no na bu xe noj ver zi ji sa sve ne ka kvim spoj le ri ma, alu-fel na ma, cr nim, go to vo ne pro zir nim „geng sta” fo li ja ma na pen xe ri ma, ofar ba ni pre kao vas kr {we ja je ne go ne ka qu ta ma {i na.

Mo `da ba{ za to, je - Auto s du {om „mejd in [u ma di ja“ dan od naj o mi qe ni jih pri me ra ka [to bi som bor ski maj sto ri re ~e tvo ro to~ ka {a qu di ma u som - kli, Fi }o le ja k’o zvo no! bor skom ata ru je, kao da je tek sa Zreo za mu zej teh ni ke, fi }a je da iz fa bri ke iza {ao, sne `no be pre te kao i svog pre |a {weg vla -

sni ka, ta ko |e sve {te no li ce.

Mi li vo je Ne deq ko vi}, na sto ja teq i ob no vi teq u ko mu ni zmu uru {e nog som bor skog ma na sti ra sve tog ar hi |a ko na Ste fa na, pre mi nuo je pre ne ku go di nu, a ka ko je ce log ve ka iz sa mo we mu zna nih raz lo ga iz be ga vao da {o fe ri ra, u ama net mla |em ko le gi je osta vio, i po red dav ne go di ne pro iz vod we, sko ro pa ganc no vo vo zi lo.

Ina ~e, ovaj auto mo bil je omi qen u Kqa ji }e vu i Som bo ru ne sa mo zbog na {e auto-no stal gi je ve} i vla sni ka, oca Mi lo {a, ^u ru `a ni na po re klom, ple me ni tog pa ro ha za ko ga ver ni ci ima ju sa mo re ~i ve li ke hva le, pa se ta ko ne ka ko is po sta vqa da je u pra vu ona na rod na ko ja tvr di da je „na spram sve ca i tro par”. Ipak je to auto s du {om, za du {u od ~o ve ka.

M. Miqenovi}

Kam per ski Us krs na Za sa vi ci Pro ~uo se Spe ci ja li zo va ni re zer vat pri ro de „Za sa vi ca” kod Srem ske Mi tro vi ce ne sa mo me |u qu bi te qi ma {pe ci ja od svi wa man gu li ca i mle ka ma ga ri ca, pa je pred u zi mqi vi

di rek tor Slo bo dan Si mi}, po pu lar ni Ba }a, ure dio da ba{ na Us krs bu de otvo ren autokamp da bi qu bi te qi pri ro de mo gli pre no }i ti ili ba ci ti si dro na vi {e da na.

Mi ni star stvo za eko no mi ju fi nan si ra lo je we go vu grad wu na pla cu uda qe nom sve ga 200 me ta ra od vi zi tor skog cen tra „Va qe vac”. Ba }a tvr do obe }a va da }e is pu wa va ti naj vi {e evrop ske stan dar de i za sa da je kamp ka te go ri san s tri zve zdi ce. Osim pod ra zu mqi vog sa ni tar nog ~vo ra, tu {e va i pro sto ri ja za pra we su do va, opre mqen je sa vre me nim te le ko mu ni ka ci o nim si ste mi ma, ukqu ~u ju }i ~ak i be `i~ ni in ter net, sva ko kamp me sto ima pri kqu ~ak za stru ju i vo du, ta ko da oni ma na vi klim na ku }ev ni ko mo di tet ni {ta ne }e ne do sta ja ti.

O kam pu, kao i ce lom kom plek su re zer va ta, zva ni~ no }e se sta ra ti mi tro va~ ki Po kret go ra na.

14

kultura

23.i24.april2011.

У ЛИКОВНОМ САЛОНУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Ла, ла, жи – од-ра-сти Карло Колоди, Пинокио, адаптација и режија Емилија Мрдаковић, Позориште младих Једино професионално позориште за децу и младе у Новом Саду определило се да у овој сезони као главни пројекат приреди представу „Пинокио“. Дакако, Карла Колодија, у адаптацији и режији Емилије Мрдаковић, на великој сцени, са свим потенцијалима креативног ансамбла. Мора се признати да је режија познатог дела неочекивана. Иако дело представља школску лектиру, обрађену и посађену у многим предрасудама, ред је рећи да је Пинокиов нос порастао таман кад треба – ни пре ни после након што је почео да лаже. Уз уобичајена скраћења, прича тече овако: „Прилично недоречена, потковичаста структура декора позорнице, обогађена одрвењеним луткама, оживљава кад Ђепето (Саша Латиновић) доноси комад дрвета који ће у историји бити познатији под називом Пинокио, испочетка идеја, сам облик, а затим и сам дечак.“

Пинокио (Неда Даниловић) је безобразан, размажен и несташан младић. Као да му је мама, женско биће које га води, отпочетка била једини прави ауторитет. Сиромаштво и социјалне категорије такође су добродошле у поставци Емилије Мр-

даковић, свесне да нико није лош, па ни Стромболи, кад има довољно мало проблема. „Храна није новац, храна је оно што се за њега купује“, довољно је шизофрена визија света у којем се

dnevnik

крећемо. Пинокио то схвата, јадан, на тежи начин. Помало сурово, ипак поучно, као што би свака бајка требала да буде. Лисица (Слободан Нинковић) и Мачак (Марија Мировић) дефинитивно су оно што обележава представу „Пинокио“ у Позоришту младих. Харизма хипердимензионаних ликова глумци анимирају себе-лутке које су Дивчеве (Владе Дивац) висине – показује како је тешко свести се на праву меру, меру паметног, не само интелигентног дечака/ девочице. Емотивна катарза, и поред очигледних потешкоћа у реализациФото: Б. Лучић ји сценске динамике (иначе одлично осмишљене сценографије Милице Грбић-Комазец), омогућена је појавом Пинокија као стварног дечака – Алексеја Мрдаковића. Ниједна лутка није у стању то да замени. Игор Бурић

Изложба Драгана Јанкова У Ликовном салону Култур- ски објекти, за њега слике јесу ног центра Новог Сада (у Като- и медитативни предмети. Свеличкој порти) у уторак 26. дене нарације, са акцентом на априла биће отворена изложба свега неколико основних елеслика под називом „La peinture мената, визуелна структура новосадског Јанковљевих слика заснована me taphysi que“ сликара Драгана Јанкова. Биће је на призорима и искуствима изложено 16 нових уља на похрањеним у ауторовој визуплатну овог аутора, насталих у последње две године, које досад нису излагане. Изложба ће моћи да се погледа до 13. маја. Свет сликарства Драгана Јанкова и није ништа друго до „непрестано трагање за, у данашњој уметности помало заборављеним и свакако запостављеним категоријама: хармоније, склада, тишине, љубави, инспирације...“, пише поводом ове изложбе историчар уметности Небој- „Сликар се одмара у Кану“ (2010) ша Миленковић, додајући да је тишина један од кон- елној меморији. Она се појаституитивних елемената њего- вљује као резервоар слика, сцена, кадрова, призора, сновиђевог сликарства.

- Бити тих у свету у ком мно- ња, маштарија ... – наводи Него боље пролазе бахатост и гла- бојша Миленковић. Визуелни репертоар у којем сност, за Драгана Јанкова представља етички и естетички из- Јанков тражи и налази инспибор. Поред тога што су естет- рацију, по речима Миленкови-

ћа налази се у историји уметности, књижевности, музици као и сценама из појединих, њему свакако битних филмова („Сталкер“, „Рубљов“ ...).

- Смисао сликарства за њега је у тежњи да се овде наведено усклади и уподоби са призорима из сликареве свакодневице. Тако се у свом крајњем исходу и само сликарство идентификује управо као представа о складу. Тај склад оно је за чим Јанков трага деценијама. Ненаметљиво, стрпљиво, без наглих резова или неочекиваних заокрета. Због наведеног не би било погрешно приметити и како Драган Јанков понекад подсећа и на оног источњачког учитеља и сликара који је, позвавши пријатеље у намери да им саопшти нешто важно, мистериозно нестао. Све док га у једном тренутку нису угледали како замиче за окуку уске стазе насликане на једном од његових платана. Машући им при том – описује Небојша Миленковић. Н. Пејчић

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ

Скромна помоћ сиромашне државе Од 1926. године, 23. април се обележава као Светски дан књиге. На данашњи дан 1616. године, умрли су и Шекспир и Сервантес, па су предлагачи, ваљда, пронашли везу са (њиховим) књигама и вечношћу. Ето прилике да се мало слави лепа књижевна реч и, наравно, да се мало јадикује како пара за књигу нема (ни у државним ни у приватним буџетима) и да се књиге много пишу а мало читају. Од безброј могућности за пригодну причу о књизи, определили смо се за егзактни приступ. Односно, потражили смо одговор на питање колико ће Војводина из овогодишњег буџета издвојити за суфинансирање објављивања и превођења (на српски) наслова од значаја за културу и уметност. На сајту Покрајинског секретаријата за културу свако може да види да је та цифра -9 милиона динара. Обнародовано је такође да ће новац бити подељен на двадесетак корисника- издавачких кућа и институција којима је објављивање књига споредна делатност (музеја, на пример), из Новог Сада, Куле, Сремске Митровице, Панчева, Вршца, Сремских Карловаца и Суботице. Највише је припало Издавачком центру Матице српске- 2,5 милиона динара, за друго коло едиције

„Десет векова српске књижевности”. Издавачка кућа „Прометеј” добила је 1,3 милиона , за „Велики енглеско-српски и српско-енглески речник”, затим „Академска књига”- 800 хиљада , па све до нај-

нижег износа за суфинансирање од 35 хиљада динара. Шта кажу корисници?

- Средства која је Секретаријат за културу АП Војводине ове године издвојио за издавачке пројекте

За библиотеке око три милиона За суфинансирање набавке књига за библиотеке, из покрајинског буџета биће издвојено око три милиона динара. Средства су распоређена на 44 градске и народне библиотеке, и то само два износа-или 53,600 динара или 93,600 динара. Критеријум за расподелу је био број чланова-читалаца. Они који су добили мањи износ, моћи ће, у најбољем случају да купе стотинак белетристичких наслова. Друга, већа свота, неће бити довољна за двеста књига лепе књижевности. Шта је то, на пример, за једну Градску библиотеку Нови Сад, у којој књиге позајмљује близу 26 хиљада људи? Тек мало више од „ништа”.

НА ФЕСТИВАЛУ „GO EAST” У ВИЗБАДЕНУ МЕЂУ ФИЛМОВИМА НА ТЕМУ МИГРАЦИЈЕ СДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРИКАЗАНА И ДВА ОСТВАРЕЊА ПРВОСЛАВА МАРИЋА

Признање нашој култури и аутору На недавно одражаном Фестивалу средње и источноевропских филмова - „Go East„ у Визбадену (од 6. до 12. априла) у оквиру ретроспективе најбољих остварења угледног фестивала у Оберхаузену, а на тему „Миграције 70-их”, приказана су четири филма из некадашње Југославије. Поред кратких документарних филмова „Специјални влакови” Крсте Папића, „На обједу” Вефика Хаџисмајловића, у овом избору су представљени и „Привремени живот” и „70- Сезонци” Првослава Марића. Реч је о својеврсном признању нашој култури и ауторима, потврди непролазних вредности и актуелних значења које ти филмови носе, а настали су, безмало, пре четири деценије. По речима Првослава Марића, са својим остварењима са

Првослав Марић

У припреми „Аврамов пас” Од Првослава Марића сазнајемо да припрема и свој други дугометражни играни филм. Филмска прича под називом „Аврамов пас”, настала је по почетном мотиву преузетом из романа „Књига о Бламу” Александра Тишме. У току је писање сценарија на којем заједно раде Марић и драматург Иван Правдић. Тема је Новосадска рација и страдање новосадских Јевреја 1942. године.

ових простора најзаступљенијег и награђиваног аутора на фестивалу у Оберхаузену, један од разлога успеха тих филмова је што су кроз њих исказани и ауторски проседеи, кроз које се говорило о појединачним судбинама.

- Успех наших филмова је и у томе, што су, у односу на друге источноевропске земље, били слободнији у приказивању социјалне и друштвене стварности. Мада је испоставило се то било лукавство политичког ума - критички филм је, када је то режиму затребало прогоњен и прозван црним таласом - каже Марић, један од истакнутих ветерана нашег документарног филма. Како смо од Марића овим поводом чули, у Визбадену су приказиване копије његових филмова које у свом фонду поседује фестивал у Оберхаузену. Овдашње копије тих остварења, које су недавно, после година у Новом Саду немарног чување - небриге, са осталим кинотечким материјалом Војводине пребачене у Кинотеку у Београд, али тамо још нису идентификоване. В. Црњански

за све издаваче у Војводини су изузетно мала, каже Бора Бабић из „Академске књиге”. Поготово када знамо колико кошта само један капитални издавачки пројекат ако се уради темељно и озбиљно. Зашто се тако мало новца одваја за издаваче, односно за културу уопште – не знам, вероватно због свеопштег сиромаштва.У развијеним европским земљама, као што су Немачка, Швајцарска, Француска, скандинавске земље, некомерцијални издавачи, односно издавачи који објављују књиге из друштвених и хуманистичких наука, нису препуштени тржишту већ министарства културе тих земаља улажу велики део буџета у њихове издавачке пројекте. „Академска књига„ такође издаје капитална дела из области друштвених и хуманистичких наука за чије су објављивање потребна велика финансијска средства. Наши издавачки пројекти захтевају да на њима раде тимови стручњака из различитих научних области. На пример, ове године ћемо објавити „Математичке пинципе природне филозофије„ Исака Њутна на којем већ две године, осим преводиоца и уредника, ради и тим професора са Природно-математичког факултета, а да не спомињем друге учеснике на пројекту.

У Вршцу „Капија од књига” Под геслом “Капија од књига” , а поводом Светског дана књиге, Књижевна општина Вршац приређује манифестацију улаз у империју читалаштва. У Руском парку, у центру Вршца, моћи ће данас од 10 до 13 сати да се прође кроз магичне вратнице које ће, сваком ко дође омогућити приступ књишкој и чаробној трпези оваплоћених књижевних идеја. Тачно од 415 наслова , објављених под знаком КОВ-а, биће саздана књишка трпеза за сањаре, страснике и индивидуалисте који опијени виђењем света , асимилирају своје сазнање и снове од аутора као што су: Јован Стерија Поповић, Владимир Набоков, Милош Црњански, Витолд Гомбрович, Никита Станеску, Данило Киш, Јелена Чижова, Ле Клезио, Карлос Фуентес, Тадеуш Ружевич, Вислава Шимборска, Тања Крагујевић, Јовица Аћин, Мирјана Здравковић, Марина Цветајева, Чарлс Симић, Давид Гросман… Девојке и младићи на ролерима , заогрнути именима писаца и њихових књига нудиће пролазницима издања КОВ-а са специјалним попустом од 50 одсто.

Ово дело је обележило цвилизацију, први пут је објављено 1687. а до сад није преведено ни на један јужнословенски језик. Ове чињенице довољно говоре колико је важно да држава помаже објављивање капиталних пројеката. Такође, ове године ћемо објавити, управо захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за културу, дело Улриха Бека „Светско друштво ризика„. Бек је један од највећих и најутицајнијих са-

времених социолога који је својим оригиналним, критичким, теоријским радовима обележио савремену социолошку мисао. Без финансијске помоћи државе било би немогуће довести ове пројекте до краја. Слика културе једне земље најбоље се може оценити по томе које се књиге преводе и објављују и какви су преводи, закључује власница „Академске књиге”. Радмила Лотина

ДОКУМЕНТАРАЦ МИЛЕ ТУРАЈЛИЋ ПРИКАЗАН НА ТРАЈБЕКА ФЕСТИВАЛУ У ЊУЈОРКУ

Америчка премијера филма „Синема комунисто” Америчка премијера дугометражног документарног филма „Синема комунисто„, по сценарију и у режији Миле Турајлић, одржана je у четвртак на Трајбека фестивалу у Њујорку. Дебитантски филм младе српске ауторке вишеструко је награђиван, на фестивалима у Трсту, на Кипру и недавно у Рио де Жанеиру, а сада учествује у такмичарском програму Трајбека фестивала, чији је оснивач славни Роберт де Ниро.

Мила Турајлић и монтажерка Александра Миловановић присуствовали су премијери и додатним пројекцијама овог филма на тему југословенске кинематографије, Титове улоге у њеном настанку и судбини студија „Авала филм”.Оне ће упознати фестивалску публику са ситуацијом у „Авала филму”, а биће покренута и иницијатива потписивања петиције за спас нашег најстаријег филмског студија, најављује је домаћи продуцент

„Дриблинг пикчерс”. „Синема комунисто” је привукао велику пажњу америчких медија и по избору критичара нашао се на топ листама филмова који се не смеју пропустити. Након Трајбека фестивала, „Синема комунисто” иде на Међународни фестивал у Сан Франциску и затим у Торонто, на најзначајнијем светском фестивалу документарног филма „Hot Docs”. (Танјуг)

НОВИ ФЛМСКИ ПРОЈЕКАТ ДАРАКА ЛУНГУЛОВА

Споменик Мајклу Џексону Режисер Дарко Лунгулов саопштио је да би крајем године требало да почне са снимањем свог новог филма „Споменик Мајкл Џексону„. Филм је „мрачна комедија о вечитом сањару који долази на идеју да спасе своју умирућу варошицу изградњом споменика Мајклу Џексону”, навео је Лунгулов. Споменик би требало да донесе варошици статус туристичке

атракције, што би спасило полунапуштени аеродром, а његова идеја привлачи како присталице, тако и непријатеље. Пројекат су подржали „Мedia fond„ Европске уније, Филмски фонд града Београда и фонд Војводине, а пројекат је награђен стипендијом Европске продуцентске мреже. У међувремену, ауторов филм „Тамо и овде” почео је да се

приказује у грчким биоскопима, док је у Немачкој недавно објављен на специјалном блу реј ДВД издању. Филм је до сада откупљен за приказивање у укупно 15 земаља и учествовао је на преко 40 међународних фестивала на којима је добио 16 награда, међу којима су и награде фестивала у Трајбеки, Женеви, Орланду. (Танјуг)

c m y

dnevnik

23.i24.april2011.

15

SPORT

23.i24.april2011.

Na {ta je spala Premijer liga?! Udru`ewe fudbalera Engleske nedavno je izabralo Gereta Bejla iz Totenhema za najboqeg igra~a u 2010. godini. Sada su se

oglasili novinari i navija~i, ve} su izabrali najboqe za teku}u sezonu (koja jo{ nije zavr{ena).

Prema ostrvskoj „sedmoj sili„ dominatan je Skot Parker, vezista pretposledweg tima lige Vest Hema, a u anketi na sajtu FA (Engleska fudbalska asocijacija) navija~i su izabrali Raula Meirele{a iz Liverpula (!?)

- Parker je ove sezone inspirativna figura u timu Vest Hema i nadamo se da }e wegov profesionalizam biti nagra|en tako {to }e Vest Hem izboriti opstanak u Premijer ligi - rekao je predsednik Udru`ewa engleskih fudbalskih novinara, Stiv Bejts.

Parkeru, iza koga se na listi na{ao Bejl, nagrada }e biti uru~ena na sve~anosti u Londonu, 12. maja.

S druge strane, Meirele{ je ispred Samira Nasrija iz Arsenala, Dimitra Berbatova iz Man~ester junajteda, Fernanda Toresa i Davida Luiza iz ^elsija...

- Meirele{ je i pre bio talentovan fudbaler, posedoveo je kvalitet, samo {to sad posti`e golove - prokomentarisao je menaxer Liverpula, Keni Dalgli{.

dnevnik

VE^ITI DERBI PRAZNIK ^AK I KADA NE RE[AVA PITAWE [AMPIONA

PREMIJER LIGA

Par ker po uku su no vi na ra

c m y

16

Re li gij ska sna ga lop te Uvertira, sadr`aj i post festum ve~itog derbija u proteklih nekoliko decenija uvek su otvarali novu i jedinstvenu stranicu na{e fudbalske pri~e bez kraja. U predve~erje 140. okr{aja pojavio se detaq koji je podelio, ne samo sportsku javnost, uz pitawe ima li smisla juriti za loptom na Veliku subotu? ^ak je i Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve umolio uprave kom{ija da utakmicu odlo`e do posle proslave Vaskrsa. Za preostalih sedam duela koji su istoga dana na programu nisu marili. Jo{ jedan od dokaza gotovo religijske snage koju u sebi nosi ovo nadmetawe na zelenom terenu. Re{ewe za promenu termina u prebukiranom kalendaru nije prona|eno, pa ni derbi ne}e imati potpun kolorit.

Odmah su reagovale „Delije” proglasiv{i bojkot ove predstave koja im mnogo zna~i. Wihova baza na „severu“ stadiona u Humskoj osta}e prazna. Samosvesno i jedinstveno su poru~i-

Kr sta ji}: Bez kal ku la ci ja Ovaj, 140. ve~iti derbi mo`e da re{i pitawe {ampiona.

- Sigurno je to da }e onaj koji pobedi, ako ga uop{te bude, imati blagu prednost pred nastavak {ampionata, ali po meni, derbi ne}e re{iti {ampiona. Prvenstvo se jo{ igra i svaku ekipu treba respektovati. U Kupu smo mogli da kalkuli{emo posle pobede u prvom me~u, u prvenstvu ne. Svaka pobeda je presudna. O~ekujte poletniji Partizan ovog puta – obe}ao je Mladen Krstaji}.

I. L.

Pro si ne~ ki: U Hum sku po titulu Trener crveno- belih Robert Prosine~ki poru~io je uo~i derbija.

- Idemo u Humsku po pobedu, vrednu titule. Sve {to smo uradili pa{}e u vodu ako ne osvojimo tri boda.

Spremni smo, ose}am da }e Partizan promeniti taktiku, da }e nas napasti visokim presingom. Imamo re{ewe da posed lopte bude na na{oj strani. Imamo dovoqno snage, motiva i energije da odigramo dobru utakmicu. Pred nama je imperativ pobede, a do ciqa moramo bez podr{ke navija~a, {to je ote`avaju}a okolnost. Ipak, verujem da }emo se radovati.

Z. R.

Duel Aleksandra Miqkovi}a i Ogwena Koromana

li „bez fudbala na Veliku subotu“. Bilo bi lepo da i ostale hri{}anske vrednosti pripadnci ove navija~ke grupacije tako verno slede. Na drugoj starni „Grobari“ su imali sli~nih dilema, ali su se opredelili da pru`e podr{ku svojim qubimcima u borbi za lovorike. Jednostavno, svaki daqi komentar bio bi suvi{an, jer svako je na svoj na~in iskoristio demokratsko pravo izbora, a jedino je izvesno da me~ ne}e imati uobi~ajeni dekor i toliko puta vi|eno verbalno vojevawe na tribinama.

Na talonu je, ka`u obe strane, ogroman ulog - titula. Takmi~arska tenzija stigla je do usija-

wa, {to opet daje posebnu dra` duelu uz ve} uobi~ajeno rivalstvo bez granica. Sa identi~nim bodovnim saldom i ambicijama oba rivala ulaze u arenu. Istina, mo`da bi i remi bio po meri Partizana, dok Zvezda nema izbor i samo je trijumf pribli`ava tronu na kojem se tri godine {epure crno- beli. Ali, (ne)svesno ve~iti kao da zanemaruju ~iwenicu da se u trci nalazi i tre}i, veoma ozbiqan konkurent.

Vojvodina bi mogla da profitira ako crveno- beli slave, jer bi sama odlu~ivala o svojoj sudbini, verovatno u posledwem kolu kada treba da ugosti Zvezdu.

Dva Kup susreta ovog prole}a, prose~nog kvaliteta, otvo-

Fo t o: www.par t i z an.rs

rila su sasvim karte. Jasno je da Partizan nema vi{e nikakvu prednost u odnosu na Zvezdu, da su oba tima pribli`no izjedna~enog potencijala. Raspao se koncept igre trenera Stanojevi}a, zavladala je op{ta konfuzija u svim linijama tima, veoma ~esto vidqiva je nemo} u ofanzivnim akcijama, po~etni~ke gre{ke u defanzivi. Zvezdu je, prakti~no, preko no}i podigao trener Prosine~ki. Sistem sa dugim posedom lopte i pasom, u kojem se zna {ta ko radi, funkcioni{e sve boqe. Organizovana ekipa re|a pobede, maksimalnom motivacijom crpe se svi raspolo`ivi resursi, koji za na{e prilike izgledaju sasvim

pristojno. Uz to, prekinuta je i crna serija, tri godine bez pobede u derbiju. Svakako, minus }e im biti odsustvo vetra u le|a koji im uvek {aqe „sever“ Qubiteqi fudbala ne mogu da o~ekuju rasko{ na terenu, ali silno takti~ko nadmudrivawe i bespo{tednu borbu, svakako. Uostalom, ve} je znano da derbi bri{e „sva pravila“, i da je izvesna samo neizvesnost. Koliko zapravo mo`e posrnuli Partizan ili pak zahuktala Zvezda, ostaje da se vidi. Nema dileme da }e svi akteri poku{ati da pru`e maksimum, kome }e to biti dovoqno za pozitivan ishod, te{ko je predvideti.

Bi}e junaka i tragi~ara, verujemo i po{tenog su|ewa, nadamo se vite{kom nadmetawu u kojem bi trebalo da stvarno boqi, bez ikakve mrqe, u`iva u vrednoj pobedi.

Zoran Rangelov

NOVOSA\ANKA JELENA GRKOVI] U SELEKCIJI EVROPE DO 14 GODINA

U dru {tvu naj bo qih na sve tu

Nisu ba{ ~este situacije u kojima na{i sportisti imaju priliku i ~ast da budu pozvani u selekcije Evrope. Upravo to dogodilo se 14-godi{woj hokeja{ici na ledu Jeleni Grkovi}, devoj~ici koja nastupa za ekipu NS star, ali i Tisa Volan iz Segedina. Ba{ tokom ovog vikenda ona igra na pozivnom turniru u Pragu za reprezentaciju Starog kontinenta i jedina je s ovih prostora kojoj je stigao laskavi poziv. Osim dve evropske reprezentacije, na turniru nastupaju i selekcija SAD, Isto~ne obale (Ontario, Kanada), Zapadne obale (Kanada), ^e{ka, Ma|arska i Italija.

- U Pragu nastupaju dve selekcije Evrope - objasnila je Jelena. - Za Zapadnu Evropu igraju uglavnom Nemice i Austrijanke, uz nekoliko Slovakiwa, dok boje Isto~ne Evrope branimo ^ehiwe, Slovakiwe i ja. Turnir u Pragu predstavqa mini prvenstvo sveta i igra se i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji.

Da li ima{ tremu pred utakmice u Pragu?

- Za mene je to turnir kao i svaki drugi - samouvereno }e Jelena. - Jedina `eqa mi je da

igram najboqe {to mogu, a prilikom nedavnog boravka u Ru`onberoku videla sam da mogu da budem barem ravnopravna u pore|ewu s najboqim Slovakiwama mog uzrasta.

Ono {to Jelena nije rekla jeste to da je na tom turniru bila me|u najboqim igra~icama, pa ju je selektor malih Slovakiwa pozvao da igra za wih i pomogne im. Kao posledica tog turnira i igara Grkovi}eve na wemu, stigao je i poziv selektora Evrope, ^eha Pavela Kr~eka, da nastupi u selekciji kontinenta.

Tvoja hokejaJelena Grkovi} {ka karijera ide jako lepim tokom, ali je sve ja- `enskih klubova. Jesi li, zajedsnija dilema {ta ti vaqa daqe no s roditeqima Vanesom i Ma~initi, po{to u Srbiji nema rijom i bratom Du{anom, razmi{qala na tu temu?

- Moja je `eqa da u Novom Sadu zavr{im osmi razred - kategori~na je bila Jelena. - Posle toga }u, kako sada stvari stoje, upisati Srpsku gimnaziju u Budimpe{ti, po{to imam poziv Ma|ara da igram za wihov dr`avni tim, odnosno da dobijem dr`avqanstvo. Razgovore na sli~nu temu imala sam i sa Slovencima, ali ko zna u kom }e se pravcu kretati moja hokeja{ka karijera. Volela bih da ne budem predaleko od ku}e, to je sigurno.

A. Predojevi}

SPORT

dnevnik

23.i24.april2011.

17

VOJ VO DI NU 11. MA JA O^E KU JE PE TO FI NA LE NA CI O NAL NOG KU PA

Do {lo vre me za tri jumf Ka ko se bli `i 11. maj, ta ko i ra ste uz bu |e we me |u fud ba le ri ma i pri sta li ca ma no vo sad ske Voj vo di ne.

Iako se Voj vo di na po sle po be de nad Par ti za nom u pr ven stvu rav no prav no upu sti la u tr ku za {am pi on sku ti tu lu, ni ko u re do vi ma cr ve nobe lih ne kri je da mu je po seb na

Ka hri man, Pet ko vi}, Sto {i}, Pe ka ri}, Ka ~ar, Po po vi}, Da vi dov, De spo to vi}... (2007) i tre ner Mi lan \u ri ~i}, Br ki}, Vu li }e vi}, Ple~, Ka ran, A|u ru, S. No va ko vi}, \u rov ski, Ta di}, Mr |a... (2010. go di ne)?

Raz go va ra li smo s ~e tvo ri com ak te ra po me nu tih fi na la, a Do bro sav Kr sti}, Qu bi {a Dun -

Ge ne ra ci ja 1951: Mi lo va nov, Va si}, D. Kr sti}, D. Ri sti}, D. @iv ko vi}, Raj kov, Se le na, Ve se li no vi}, [e re{, Bo {kov, R. Kr sti}

`e qa da u du go go di {woj isto ri ji pr vi put uvis dig ne pe har na me wen osva ja ~u na {eg naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa.

Voj vo di na je do sa da igra la ~e ti ri fi na la. Za gre ba~ ki Di na mo bio je bo qi 1951. go di ne. Oba pu ta bi lo je 2:0 za mo dre, a in te re sant no je to da se pr vi me~ igrao u Za gre bu, a dru gi u Be o gra du. Sle de }a tri fi nal na su sre ta Voj vo di na je gu bi la od Cr ve ne zve zde: 1997 (0:0 i 0:1), 2007.

(0:2) i 2010. (0:3).

Ho }e li da na {wa ge ne ra ci ja, ko ju pred vo di tre ner Zo ran Mi lin ko vi}, po sti }i ono u ~e mu ni su us pe li, a bi li su ta ko bli zu: tre ner Ba ne Se ku li}, Va si}, Mi lo va nov, D. i R. Kr sti}, Raj kov, Bo {kov, Ve se li no vi}...

(1951), tre ner Qup ko Pe tro vi}, Mi ja no vi}, Dra gi}, Dun |er ski, Ha li la gi}, Dra gi}, Ci lin {ek, Alek si}, Va sko vi}, Sto jak...

(1997), tre ner Mi lo van Ra je vac,

|er ski, Ni no Pe ka ri} i @eq ko Br ki} ova ko gle da ju na pret hod ne okr {a je i pro ce wu ju {an se Voj vo di ne u pred sto je }em fi nal nom du e lu s Par ti za nom 11. ma ja:

Do bro sav Kr sti}: Bi la je zi ma, sneg i mraz. Mi nus 17 ste pe ni obe le `i lo je fi na le Ku pa mar {a la Ti ta ko je je Voj vo di na 1951. go di ne igra la s Di na mom.

Ono {to mi ni da nas ni je ja sno je to {to se pr va utak mi ca igra la u Za gre bu, a ru ga u Be o gra du?! Mi smo bi li tim ko ji se po la ko pro bi jao na ju go slo ven skoj fud bal skoj sce ni i mr sio ra ~u ne on da {woj ve li koj ~e tvor ki. Igra li smo do bro u obe utak mi ce sa Za grep ~a ni ma, iako smo u obe po ra `e ni 0:2. Se }am se da je pri li kom jed nog slo bod wa ka cen tar for Di na ma Fra wo Prelc ta ko sna `no {u ti rao da mi je dve ne de qe sta ja la mo dri ca na bu ti ni od {wi re va ko ji su bi li ka rak te ri sti~ ni za ta da {we lop te.

Do bro sav Kr sti} na da se da je do {lo vre me da ova ge ne ra ci ja Voj vo di ne naj zad po dig ne pe har na me wen po bed ni ku Ku pa.

- Na utak mi ce ret ko ka da. Go di ne mi ne do zvo qa va ju da se ner vi ram. Pra tim pu tem me di ja fud bal ska zbi va wa i na {u Voj vo di nu. Vi dim da je rav no prav na sa Par ti za nom i Cr ve nom zve zdom, a ka da je ta ko, na dam se da }e ovi mom ci ima ti ma lo vi {e sre }e i zna wa od ~e ti ri pret hod ne ge ne ra ci je i da }e nad vi si ti Par ti zan u ve li kom fi na lu 11. ma ja.

Qu bi {a Dun |er ski: Kao i 1951. go di ne i te 1997. igra la su se dva fi nal na me ~a. Ovo ga pu ta

Voj vo di na je do bi la {an su da je dan duel od i gra pred svo jim na vi ja ~i ma u No vom Sa du, ali se una pred zna lo da }e re van{, bez `re ba, bi ti igran u Be o gra du.

Ri val nam je bi la uvek mo} na Cr ve na zve zda, ko joj smo rav no prav no pa ri ra li u pr vih 90 mi nu ta.

Bi lo je 0:0 i tre ner Qup ko pe tro vi} uve ra vao nas je da ima mo ve li ke {an se da uspe mo. Na `a lost, po sle na pu ca ne lop te i mog kli ze }eg star ta u dru gom po lu vre me nu lop ta me je po go di la u ru ku i ma da ni je pro me ni la pra vac, ar bi tar je do su dio pe nal iz ko jeg je Zve zda po ve la. Ono {to nas je sve po seb no za bo le lo je

Qu bi {a Dun |er ski, 1997. go di ne

Jev ti} iz me |u Ka ra na i A|u rua u fi na lu 5. ma ja 2010.

we go va od lu ka u po sled wem mi nu tu. Po sle na ba ~e ne lop te Mu dri ni }a, We gu{ je po sti gao auto gol, ali je na sig na li za ci ju po mo} nog su di je, glav ni ar bi tar svi rao of sajd po zi ci ju od Sto ja ka!? Se dam da na ka sni je, Bo ru si ja Dort mund je iden ti~ nim go lom u fi na lu Ku pa {am pi o na po be di la Ju ven tus.

Da nam je gol pri znat, Voj vo di na bi osvo ji la pe har, zbog go la po stig nu tog u go sti ma.

Dun |er ski ima ve li ko po ve re we u sa da {wu ge ne ra ci ju.

- Ova ge ne ra ci ja fud ba le ra Voj vo di ne ima ono {to pret hod na, re ci mo, ni je ima la: sjaj nu or -

VIKEND NA SPORT SKIM TE RE NI MA

SUBOTA Fud bal Pr va li ga Sr bi je - NO VI SAD: No vi Sad - Na pre dak, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Ko lu ba ra, SOM BOR: Rad ni~ ki - Te le op tik, ZE MUN: Ze mun - Ba nat, BE O GRAD: Be `a ni ja - Sin |e li}, BE O GRAD: BASK - Di na mo, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar Big bul Rad ni~ ki.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Srp ska li ga Voj vo di na - NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Rad -

ni~ ki (NP), ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra - Ve ter nik Vi skol, PE ]IN CI: Do wi Srem - So lu nac, TE ME RIN: Slo ga - Ki kin da, APA TIN: Mla dost Sen ta, VR [AC: Vr {ac - Do li na, OXA CI: Tel sti lac Ites Ce ment, PA LI]: Pa li} -Mla dost (BJ).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Di na mo, ADA: AFK - Ba~ ka To po la, BAJ MOK: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (Z), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Je din stvo.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad ZMA JE VO: Obi li} - Ba~ ka (BP), NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Po let (S), NO VI BA NOV CI: Omla di nac - In deks, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Mla dost (T), RU MA: 1. maj - Me ta lac AV, ER DE VIK: Slo ga Er de vik - Ju go vi}.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Bo rac, BE ^EJ: Be ~ej Old gold - Tvr |a va, VR BAS: Vr bas - Sla vi ja, BA^: Sr bo bran - @SK, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Je din stvo.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da KI S A^: Ta t ra - ^e n ej, SREM S KI KAR L OV C I: Stra `i lo vo Mi lan - Vi no gra dar, BE G E^: Ba~ k a - TSK, SI RIG: Si rig - Bo rac, BU DI SA VA: Di na mo - Fru {ko go rac, NO VI SAD: Mla dost Pro le ter, BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Par ti zan.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - CR VEN KA: Cr ven ka - Ju go vi} Uni met (18), [A BAC: Me ta lo pla sti ka - Pri boj (19), SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Rad ni~ ki (18), PO @A RE VAC: Po `a re vac - Cr ve na zve zda (19), KUR [U MLI JA: Pla nin ka Pro lom vo da - Vra we (19), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Di na mo (19.30).

Pr va mu {ka li ga - VR BAS: Vr bas Kar neks - Pro le ter Naf ta gas (19), JA GO DI NA: Ja go di na - Ru dar (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Rad ni~ ki - Ja bu ka (19), APA TIN: Apa tin - Her ce go vi na (18).

Dru ga `en ska li ga, se ver MO RO VI]: Srem Mo ro vi} Mla dost (16), ZRE WA NIN: Le hel - Ja bu ka (18), SOM BOR: Ra van grad - Pan ~e vo (18), KA ^A RE VO: Spar tak - Ki kin da 2 (19).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NO VI SAD: Sla vi ja - Dal ma ti nac (17), DE LI BLA TO: Omla di nac - Kqa ji }e vo (18), KI KIN DA: Ki kin da - Na pre dak (12).

Pr va voj vo |an ska `enska li ga - RU SKI KR STUR: Ru sin Obi li} (18), KO VIN: Rad ni~ ki - Mi le ti} (18).

Od boj ka Dru ga `en ska li ga - se ver ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Pr vi tem po (19), FU TOG: Fu tog - Ki kin da (17), KI KIN DA: Ki 0230 - Mla dost (14.30).

Pe ta Vo {i na {an sa: Abu ba kar, Me do je vi}, Pa vlo vi}, Br ki}, Moj sov, Traj ko vi}, Vu li }e vi}, Me re ba {vi li, Mi to {e vi}, Ili} i La ze ti}

iz ka zu je i ka da je pred sto je }e fi na le s Par ti za nom u pi ta wu.

- Iskre no, ni da nam je Ka bel ri val u fi na lu, ne bih mo gao da tvr dim da }e mo osvo ji ti Kup. To {to smo oba pu ta po be di li Par ti zan u pr ven stvu ne mo ra ni {ta da zna ~i. Kup i pr ven stvo su dva pot pu no raz li ~i ta tak mi ~e wa.

Da le ko od to ga da ne ve ru jem u uspeh. Imam pu no po ve re we u mo -

ga ni za ci ju, do go vorn sot, smi sao za igru i za jed ni {tvo. Sve to, uz ne sum wiv kva li tet i dar po je di na ca, pri pi su jem stru~ nom {ta bu sa tre ne rom Zo ra nom Mi lin ko vi }em na ~e lu. Igre u se zo ni, re zul ta ti s na {im naj bo qim klu bo vi ma i ~i we ni ca da po be |u je i ka da ne bli sta, da ju ve li ku {an su Voj vo di ni da osvo ji Kup Sr bi je.

Ni no Pe ka ri}: Ni da nas ne mo gu da pre `a lim to {to sam pro pu stio pri li ku da bu dem pr vi ka pi ten u isto ri ji Voj vo di ne ko ji je po di gao pe har Ku pa. U taj me~ sa Zve zdom u{li smo iz do bre se ri je i ~vr sto smo ve ro va li da mo `e mo da nad vi si mo ve li kog ri va la i u fi na lu. Po lu vre me se za vr {i lo bez go lo va, ali smo po kle kli u po sled wih po la sa ta.

Pe ka ri} ima sja jan uvid u sa da {wu ge ne ra ci ju fud ba le ra Voj vo di ne.

- Ono {to me ni ni je po {lo za ru kom, `e lim od sveg sr ca mom ve li kom pri ja te qu @eq ku br ki }u, s ko jim sam bio ci mer dok sam igrao u Voj vo di ni. Sa da {wa ge ne ra ci ja po se du je kva li tet i zna we da naj zad to li ko `e qe ni pe har do ne se u No vi Sad. I ne sa mo to, Voj vo di na ima ve li ke {an se da osvo ji i du plu kru nu, jer ima sve {to je po treb no za naj vi {e do me te na do ma }oj sce ni. @eq ko Br ki}: Pro {le go di ne ni smo osvo ji li Kup Sr bi je iz jed no stav nog raz lo ga. Pla sman u fi na le i pe to me sto u pr ven stvu bi li su na{ mak si mum, s ob zi rom na sve okol no sti ko je su nas pra ti le u mi nu loj se zo ni.

Ve li ki oprez ka pi ten sa da {we ge ne ra ci je fud ba le ra Voj vo di ne

Ni no Pe ka ri} pred vo dio ge ne ra ci ju 2007.

je dru go ve, ali se ne usu |u jem da prog no zi ram. ^i we ni ca je da }e mo na od re |en na ~in, kao i do sa da, bi ti u pod re |e nom po lo `a ju {to se fi na le igra u Be o gra du.

Ako {pan sko fi na le Real i bar se lo na mo gu da igra ju u Va len si ji, zbog ~e ga i u Sr bi ji ne bi mo gao, osim Be o gra da, jo{ ne ki grad da do bi je or ga ni za ci ju fi nal ne utak mi ce - pi ta se Br ki}.

Sa va Sa vi}

JELEN SUPERLIGA – 24. kolo Dru ga mu {ka li ga - se ver SREM SKA MI TRO VI CA: Srem 2006 - In |i ja (18.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NO VI SAD: VST NS tim (14), No vi Sad 3 - Par ti zan (18).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - SOM BOR: CVS Ba~ ki zmaj (19), Vo lej stars Be ~ej (17), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Spar tak 2 (15.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - jug - @I TI [TE: @i ti {te - MD Zre wa nin 2 (16.30), NO VI BA NOV CI: Omla di nac Kra ji {nik (12).

Va ter po lo Plej-aut pr ven stva Sr bi je BE O GRAD: Ba wi ca - Ni{ (20.30).

Sto ni te nis Me mo ri jal „Ba ta Gru ji}” NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na” (10)

NE DE QA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na - Spar tak (D), STAR ^E VO: Bo rac - Obi li}, LA ZA RE VO: Za dru gar - Bu du} nost (SC), PA ^IR: Ba~ ka - Ko za ra.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad IRIG: Rad ni~ ki - Du nav, MLA DE NO VO: Bu du} nost - Bo rac.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Her ce go vac.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Su bo ta BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na IN \I JA: In |i ja - Bo rac KU LA: Haj duk - Sme de re vo BE O GRAD: Rad - Spar tak Zla ti bor vo de BE O GRAD: ^u ka ri~ ki Stan kom - Ja vor LU ^A NI: Slo bo da Po int Se voj no - Ja go di na KRA GU JE VAC: Me ta lac - BSK BE O GRAD: Par ti zan - Cr ve na zve zda 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak 6. Sme de re vo 7. OFK Be o grad 8. Ja vor 9. BSK 10. Slo bo da 11. Ja go di na 12. Bo rac 13. Me ta lac 14. Haj duk 15. In |i ja 16. ^u ka ri~ ki

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

19 19 17 12 9 7 9 7 7 7 7 5 4 3 3 0

2 2 5 8 8 10 4 9 8 7 6 10 4 6 5 4

14.30 (Are na 1) 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 18.30 (RTS) 2 2 1 3 6 6 10 7 8 9 10 8 15 13 15 19

60:18 43:11 38:9 32:12 24:16 22:23 21:24 17:19 20:27 25:31 19:22 14:23 13:32 15:32 19:40 7:50

59 59 56 44 35 31 31 30 29 28 27 25 16 15 14 4

U sle de }em ko lu (30. apri la) sa sta }e se - NO VI SAD: Voj vo di na - Rad, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo de - Bo rac, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Haj duk, BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - In |i ja, IVA WI CA: Ja vor - Me ta lac, BE O GRAD: BSK - Slo bo da Po int Se voj no, JA GO DI NA: Ja go di na - Par ti zan, SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad.

Me ta lac se se li u ^a ~ak Fud bal ski su per li ga{ Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca ubu du }e }e kao do ma }in svo je me ~e ve ume sto u Kra gu jev cu igra ti na sta di o nu kraj Mo ra ve u ^a~ ku. Glav ni raz log za pre kid sa rad we Me tal ca i kra gu je va~ kog Sport skog cen tra „Mla dost”, ko ji ga zdu je sta di o nom „^i ka Da ~a” su du go va wa Mi la nov ~a na, ko ja na vod no iz no se – 1,25 mi li o na di na ra.

Spor je na stao jer Me ta lac ni je na dok na dio Kra gu jev ~a ni ma {te tu po sle slo mqe nih sto li ca na ovo go di {woj i pro {lo go di {woj utak mi ci pro tiv Cr ve ne zve zde, a sa mo 364.000 di na ra od no si se na ko ri {}e we te re na.

18

sport

23.i24.april2011.

dnevnik

NEMAWA MIROSAVQEV DONEO JO[ JEDNU MEDAQU U NOVI SAD

SUSRETI: PRVOTIMAC KA]ANA STRAHIWA TRAVAR

Sr bi ja mo `e da ima 12 stre la ca u Lon do nu Gotovo sa svakog velikog takmi~ewa Nemawa Mirosavqev se u svoj Novi Sad vrati sa nekom od medaqa. Tako je bilo i sada iz daleke Koreje, sa Svetskog kupa u [angvonu, stigao je sa srebrnim odli~jem u ga |a wu MK pu {kom tro stav (tri puta 40 metaka) sa 1.272,5 (1.172) kruga. Mirosavqev je generalno zadovoqan nastupima na oba svetska kupa i u Sidneju (Australija) i u [angvonu (Koreja), naro~ito u trostavu.

- Ono {to sam planirao, a to je da se plasiram u {to vi{e finala, da dobro ga|am i napredujem, se ostvaruje. U Sidneju sam se pro{etao sa {estog na osmo, pa na peto, i na kraju, opet, {esto mesto, jer su rezultati bili stisnuti. U [angvonu, iako su opet rezultati bili stisnuti, uspeo sam da odr`im tre}e mesto, a onda sam, moram da priznam, ~a{}en drugom pozicijom. Naime, Norve`anin Ole Kristijan Brin, koji je prvi put ga|ao u finalu nije uspeo da izdr`i pritisak i na kraju je zabele`io rezultat od 7,0, pa sam uspeo posledwim metkom da nadoknadim wegovu veliku prednost.  Ka ko oce wu je{ na stu pe va zdu {nom pu {kom i u di sci pli ni MK pu {ka 60 le `e }i?

- Moram da ka`em da ga|am potpuno novim modelom vazdu{ne pu{ke koji je izba~en u januaru mesecu na tr`i{te. Ima na toj pu{ci jo{ mnogo tehni~kih problema, a i ja moram da se prilago|avam, pa sam onda zadovoqan trenutnim rezultatima. U tre}oj disciplini, MK pu{ka 60 le`e}i u Sidneju sam bio na nivou trenutne forme, ali se u [angvonu dogodilo ne{to ~udno. Imao sam neobja{wivo nizak rezultat, kao i Steva Pletikosi}. Naime, ja sam u eliminacijama pucao na broju 21 i zabele`io lo{ rezultat. Steva je dobro ga|ao u eliminacijama, a onda je sutradan u kvalifikacijama dobio isto mesto (21) i imao gotovo isto lo{ rezultat. Zato verujem da je elektoronska meta bila pokvarena. Ali, po{to mi nemamo dovoqno novca za pla}awe dodatnog prtqaga, ne nosimo durbine koji su te{ki oko

Fo to: F. Ba ki}

Sed ma me da qa na svet skim ku po vi ma ^lanu Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 ovo je sedma medaqa na svetskim kupovima i ujedno druga srebrna. Prvu je osvojio u 1991. MK pu{kom 3h40 metaka. Ima i pet bronzanih medaqa, posledwa je iz Rio de @aneira 2008. vazdu{nom pu{kom. U finalu Svetskog kupa pobedio je u Minhenu 1995. MK pu{kom 3h40 metaka i osvojio kristalni globus. Olimpijsku vizu za London osvojio je pro{le godine tre}im mestom MK pu{kom trostav na Svetskom {ampionatu u Minhenu. pet kilograma. Zato i nismo saznali da li je meta pokvarena ili smo mi za~u|uju}e obojica na istom mestu lo{e ga|ali.  [to u Austra li ji, {to u Ko re ji, pro ve li ste vi {e od me sec da na. Osim tak mi ~e wa i tre nin ga, da li ste us -

pe li ma lo i da se pro ve de te?

- Za Stevu Pletikosi}a i mene na svetskim kupovima malo je vremena za bilo {ta drugog osim takmi~ewa. Svaki od nas ima po pet nastupa za sedam dana, jer za le`e}i i trostav ima-

SPIN OSVOJIO TRI PRVA I DVA TRE]A MESTA U GRADSKIM LIGAMA

Pet pe ha ra u Lo `i o ni~ koj

Stonoteniski klub osoba sa invaliditetom Spin iz Novog Sada sjajno je zavr{io nadmetawa u Gradskim ligama Novog Sada. Osvojio je prva mesta u Prvoj, ^etvrtoj i Petoj ligi i tre}a mesta u Drugoj i Tre}oj ligi, pa }e tako ~ak pet pehara krasiti prostorije na Novom nasequ u Lo`ioni~koj ulici broj 9.

Spin godinama u~estvuje u rekreativnim gradskim ligama zdravih (Restlins liga) u kojima godinamau~estvuju biv{i stonoteniseri ali i aktivni – registrovani igra~i, izuzev superliga{a.

Tim povodom ~lan organizacionog odbora Restlins lige Vojislav Bawac podsetio je kako je pokrenuto ovo takmi~ewe.

- Tradicionalno ve} 30 godina u okviru Rekreativne stonoteniske lige Novog Sada postoji ovo takmi~ewe. Odmah po okon~awu Svetskog prvenstva 1981. godine u Novom Sadu se do{lo na ideju da se organizuju rekreativci. Sada postoji pet liga sa po 12 timova i preko 350 igra~a uzrasta od 18 do 75 godina. Takmi~ewe traje od oktobra do aprila i to u ekipnoj konku-

Sto no te ni se ri Spi na be le `e od li~ ne re zul ta te

renciji i pojedina~noj konkurenciji. Od ove godine uveli smo i Kup takmi~ewe po ligama, a tri godine za redom organizuje se i Memorijalni turnir u ~ast proslavqenog novosadskog stonotenisera i sportskog radnika Aleksandra Bate Gruji}a ka`e Bawac,.

Od kada je 1999. godine osnovan STK Spin, wegovi ~lanovi posti`u odli~ne rezultate.

- Najve}a vrednost za na{e stonotenisere je ta {to sti~u ogromno iskustvo u odmeravawu

snaga s najboqim igra~ima iz drugih ekipa. Uprkos hendikepu zbog invaliditeta posti`u odli~ne rezultate, na ~ega smo ponosni. Ove godine Spin je imao u svakoj od pet liga po jednu ekipu i postigao neo~ekivano visoke plasmane. Ukupno 28 igra~a je nastupilo za Spin, od toga 20 na{ih redovnih ~lanova stonotenisera sa invaliditetom poja~anih sa na{a dva trenera i {est registrovanih igra~a - isti~e Zlatko Kesler.

S. S.

mo i eliminacije. No, uspeli smo da malo na pripremama, na kojima smo posle takmi~ewa ostali u Sidneju, malo razbijemo monotoniju. Jednom smo uspeli da odemo na pla`u i jednom u ribolov. Dodu{e, planirali smo i jednu brzu vo`wu ~amcima, ali se do kraja nije dogodila. Naime, dok smo mi prevalili pedesatak kilometara puta do Sidneja vo`wa ~amcem je otkazana, zato {to su qudi koji su trebali nas da voze u prethodnoj vo`wi udarili ronioca. Jedva smo uspeli da povratimo unapred upla}eni novac, a {ta se desilo sa nesre}nim roniocem, nismo uspeli da saznamo.  A u Ko re ji?

- Tamo nas je do~ekala radioaktivna ki{a od posledica nuklerane katastrofe iz Fuku{ime. Nisam bio sre}an zbog toga, i da sam se ja pitao, kao i Ivana Maksimovi}, mi ne bismo ni oti{li u [angvon da se ne bismo izlagali nepotrebnom riziku. A ba{ u Koreji je Ivana osvojila medaqu i olimpijsku kvotu. Me|utim, ostale reprezentacije koje su imale direktne informacije o radijaciji iz Japana, kao {to su Amerikanci, Nemci, Francuzi i Rusi su poslali svoje strelce u [angvon.

Oni ne bi svesno rizikovali, a ako smo i ozra~eni, to }emo saznati za pet do deset godina.  [ta o~e ku je{ na pred sto je }im svet skim pu po vi ma i evrop skim pr ven stvi ma?

- Moj zadatak je isti kao i do sada, {to vi{e finala i podizawe forme i vazdu{nom i MK pu{kom. Stalno pri~amo o Londonu, a mi pre Olimpijskih igara imamo dva evropska prvenstva. Trba da se spremimo prvo za ta takmi~ewa, a i da uzmemo jo{ koju kvotu. Planirano je da to urade Stevan Pletikosi}, Jasna [ekari}, Andrea Arsovi} i Lidija Mihajlovi}, ali {anse imaju i Markovi} i Sebi}. To bi zna~ilo da mo`emo u Londonu da imamo ~ak 12 strelaca, {to ni biv{a Jugoslavija nije imala. I Markovi} i Sebi} imaju sve {to je potrebno od tehnike, pitawe je samo wihove psiholo{ke pripremqenosti da izdr`e pritisak velikog takmi~ewa i da izbore svoje mesto u Londonu - zavr{io je Mirosavqev.

G. Malenovi}

Mno go smo ja ki Rukometa{ Jugovi}a Unimeta Strahiwa Travar je momak koji ostavqa upe~atqiv utisak i na prvi pogled. Likom Kubanac, korakom Bosanac, mladi} je prepun `ivota i strasti na terenu i van wega. Neretko ga ponesu igra i `eqa za golovima, pa na terenu na~ini ishitren potez, ali, {ta je–tu je, mo`e se to u srpskom rukometu.

Igrao je za juniorsku, `eqa mu je da ponese dres seniorske reprezentacije Srbije. Neki smatraju da bi tu `equ pre ostvario na po-

ziciji levog krila, drugi, pak, misle da treba istrpeti wegove mladala~ke gre{ke, jer nagove{tava da bi mogao da bude vrhunski bek ekstra klasa.

Izme|u razli~itih mi{qewa i velikih o~ekivawa, Strahiwa

vredno trenira, ove sezone vrednije nego ikad. Pa`qivo upija svaki savet, mewa neke navike, dobio je na masi, s pravom se nada da }e uskoro na nekoj utakmici kona~no eksplodirati.  Mo `e li se to do go di ti ve} u Cr ven ki?

- Ni{ta kod nas ne zavisi od pojedinca. Jugovi}, pre svega, krasi jak kolektiv. Kada se sve kockice slo`e, mnogo smo jaki. Moja igra do sada je bila promenqiva, ali u posledwe vreme zaista treniram dobro, imam ose}aj da }u u narednom periodu odigrati konstantno i nadam se da }u kona~no pru`iti - uveren je Travar.  Va {a po be da bi ras pr {i la sno ve Cr ven ~a na o op stan ku u li gi?

- Ove sezone smo u gostima pobe|ivali rivale koji se bore za opstanak u ligi, kao {to se bori Crvenka. Nikada ne kalkuli{emo, igramo onoliko koliko mo`emo u datom trenutku. Mo`da smo nepredvidiva ekipa, a `ivim u nadi da i u Crvenki mo`emo pobediti.  Sa bo do vi ma u Cr ven ki Ju go vi} bi se ukqu ~io u bor bu za me sto iz nad sre di ne ta be le?

- Lepo bi bilo da se pomaknemo koje mesto na tabeli. Ipak je Jugovi} klub kojem je mesto u vrhu srpskog rukometa, po mnogo ~emu.

Otuda i obaveza svih igra~a je da do kraja prvenstva sve utakmice odigraju maksimalno motivisani, za {to boqi rezultat i plasman.

Poraz od Zvezde nije nas obeshrabrio, naprotiv, jo{ smo ja~i i motivisaniji da odigramo {to kvalitetnije i ~asnije, da niko ne mo`e prst u nas da uperi - jasan je Strahiwa Travar.

J. Gali}

ZAVR[ENO PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Jo va na Eri} {am pion Na prvenstvu Srbije za `ene u Beogradu slavila je Jovana Eri}. I dok su ~etri partije zavr{ene o~ekivanim epilogom, partije Drqevi} - Eri} i Raki} – Manakova bitno su uticale na sam vrh tabele. Qiqa Drqevi} je novim porazom pokvarila op{ti utisak. Sve ~estitke mladoj Eri}evoj. Ni Raki}eva nije pobedom nad Manakovom popravila utisak ali je pokvarila {anse Ruskiwi za {ampionsku titulu.

Posledwe kolo donelo je o~ekivanu pobedu Stojanovi}eve koja se zatim preselila u gledali{te da prati partiju Eri} – Raki} u kojoj je wena konkurentkiwa za {ampionsku titulu osvojila figuru za pe{aka. Trebalo je me|utim, igrati veoma precizno da se realizuje

ta materijalna prednost. Na kraju je, u 79 poteza, Eri}eva u tome uspela i zaslu`eno ostvarila najve}i uspeh u karijeri.

Re zul ta ti 10. ko la: Bendera} Miladinovi} 1:0, ^oqu{kina Pani} 1:0, Stojanovi} - Brankov 1:0, Maksimovi} - Dragojevi} 1:0, Drqevi} - Eri} 0:1, Raki} - Manakova 1:0. Re zul ta ti 11. ko la: Eri} – Raki} 1:0, Manakova – Bendera} 1:0, Brankov – Maksimovi} 0:1, Pani} – Stojanovi} 0:1, Miladinovi} - ^oqu{kina 0:1, Dragojevi} – Drqevi} 0:1.

Ko na ~an pla sman: 1. Eri} 9, 2.

Stojanovi} 8,5, 3. Manakova 8, 4-5.

Bendera}, Drqevi} 7,5, 6-8. ^oqu{kina, Maksimovi}, Raki} 5,5, 9.

Miladinovi} 4, 10. Brankov 3, 1112. Pani}, Dragojevi} 1 poen.

B. Dankovi}

USKR[WI TURNIR U ORGANIZACIJI STK NOVI SAD

Ne po be di vi Ga bor Na |i dai STK Novi Sad nastavio je lepu praksu da za najmla|e stonotenisere organizuje Uskr{wi turnir. Ovoga puta u SPC „Vojvodina“ okupio se rekordan broj u~esnika – 109.

U kategoriji minikadeta – po~etnika, u me{ovitoj konkurenciji od {est i sedam godina, u~estvovalo je 27 takmi~ara, a medaqe su osvojili: 1. Gabrijela Nosev (Slavija, Kova~ica), 2.

Radmila Timiwak (Ba~ko Gradi{te), 3. Strahiwa Mu{icki (Novi Sad) i Tatjana Krajovski (Slavija, Kova~ica).

Kadetkiwe 8 od 9 do 11 godina: 1.

Nikolet Oro{ (Temerin), 2. Sara Kokoru{ (^elarevo), 3.

Osva ja ~i me da qa u kon ku ren ci ji ka det ki wa Gabrijela Frank (E|{eg, novi Sad) i Tijana Krsti} Gabor Na|idai iz Temerina, ko(Beo~in). ji je prethodno osvojio i NovoMla|i kadeti do 11 godina: 1. godi{wi i Svetosavski turnir Bojan [mit (Vrdnik), 2. Hunar u organizaciji STK Novi Sad. Falb (E|{eg, Novi Sad), 3. Pe- Drugi je Marko Predojevi} (Notar Tepi} (Temerin) i Nikola vi Sad), a tre}e mesto pripalo ^erno{ (Vrdnik). je Nemawi Koji}u (Temerin) i U kategoriji starijih kadeta Draganu Basti (^arda kod Brado 14 godina ponovo je blistao {e, Bege~).

Medaqu za fer-plej dobio je Dimitrije Taka~i (Novi Sad), a za najmla|eg u~esnika Adam Vegvari (E|{eg, Novi Sad).

Organizator je svim u~esnicima obezbedio diplome i spomenare, kao i osve`ewe i zakusku.

S. S.

SPORT

dnevnik

Nikolina Luki} je u Vo{u do{la kao veliki talenat. U svojoj prvoj seniorskoj sezoni u crveno-belom dresu nije se naigrala, ali je skupqala iskustvo, vredno trenirala, a u minuloj sezoni bila jedna od najzaslu`nijih za plasman odbojka{ica Vojvodine u Superligu. Vo{a je ispisala stranice istorije sa 22 pobede bez poraza, a Luki}eva je kao dominatni prima~ servisa bele`ila prose~no preko 25 poena po susretu.

Ni ko li na Lu ki}

Tako je Vo{a u{la u srpsku elitu, a pre po~etka sezone malo ko joj je davao {anse za uspeh.

- Zbog na{e mladosti, niko nije mogao sa sigurno{}u da ka`e koji su nam dometi, ali smo u{li u istoriju. Pre svih, Varadin i Novi Sad su, kao iskusnije ekipe, imale ve}e {anse od nas, ali smo superekipa i napravile smo veliki uspeh. Sla|a Uji} nam je bila sjajan kapiten i svojim iskustvom nas je vodila do elite – rekla je na po~etku razgovora Nikolina Luki}.

Luki}eva je odbojkom po~ela da se bavi u Sremu iz Sremske Mitrovice, a novosadske crvenobele je izabrala uprkos ponudi superliga{ke Vizure i ispostavila se da nije pogre{ila.

- U ovom trenutku ne bih izabrala ni jedan drugi tim, jer se u Vo{i ose}am odli~no. Ekipa funkcioni{e na porodi~nom principu, sve smo mlade i to }e biti jedna od na{ih snaga u narednoj sezoni u Superligi. Vodio nas je Stanislav Savi} prvi deo sezone, a zamenio ga je Ugqe{a [egrt na po~etku drugog dela i dobro se uklopio, pa smo ligu zavr{ili bez poraza. Bilo je te{ko, ali smo se kroz svaki me~ trudile da skupqamo neophodno iskustvo.

Novosa|anke su se dominatnim partijama plasirale na finalni turnir juniorskog prvenstva Srbije i imaju najvi{e ciqeve.

- Na juniorskom prvenstvu smo na nivou Vojvodine pro{li bez izgubqenog seta, a na polufinalnom turniru u Trsteniku smo se plasirali u finalnu zavr{nicu.

Sada nas svi gledaju kao pobednike i znamo da imamo kvalitet za najvi{e domete. Sawamo finale sa Crvenom zvezdom i juniorsku titulu.

Vo{u u superligi o~ekuju novi izazovi.

- Za prvu sezonu `elimo samo da ostanemo u ligi. Treba}e nam dve ili tri igra~ice, malo iskusnije, pa za ostanak ne bismo trebale da brinemo. Mnogo zavisi od Vere \uri} koja je ove seone bila prvi tehni~ar, ali je wen ostanak pod znakom pitawa zbog {kolovawa u Americi. Do}i }e u celoj ligi do smene generacija, a nadam se da za dve ili tri sezone mo`emo do {ampionske titule i da kona~no skinemo Zvezdu sa trona srpske `enske odbojke – zakqu~ila je Luki}eva.

Nikolina je svakako odbojka{ki druguq koji je ove sezone zasijao punim sjajem, a kao nagrada do{ao je poziv za kadetsku reprezentaciju s kojom je sada na pripremama, sa saigra~icom iz Vo{e Sarom Sakraxijom. Svi o~ekuju da predstoje}a sezona bude najboqa u wenoj dosada{woj karijeri gde }e novosadsku `ensku odbojku dostojno reprezentovati i u nacioanlnim okvirima. M. Ri sti}

19

PAR TI ZAN MTS OD BRA NIO TRON I U NLB LI GI

S NI KO LI NOM LU KI], PR VOM ZVE ZDOM VOJ VO DI NE

Se zo na eks plo zi je

23.i24.april2011.

Na sta vqe na era vla da vi ne cr no-be lih Ko {ar ka {i Par tizana MTS odbranili su titulu u NLB li gi, tri jum fu ju }i na F4 turniru odigranom u Qu bqa ni. Je su Be o gra |a ni slovili za blagog rfavorita u slovena~koj prestonici, ali gotovo jednake {anse za trofej davane u su i Union Olimpiji, ekipi koja je odli~no igrala u Evroligi i bila doma}in turnira. U direktnom okr{aju, u velikom finalu, Partizan je, apsolutno zaslu`eno, pobedio rivala rezultatom 77:74 i peti put zaredom osvojio {ampionsko prstewe.

Posle nove osvojene titule, trener crno-belih Vlade Jovanovi} zahvalio se svima u klubu, a posebno biv{em treneru Du{ku Vujo{evi}u. Mnogi su pomislili da je odlaskom Vujo{evi}a na kraju pro{le sezone zavr{ena dominacija Partizana u regionu, ali su se, sada je to o~igledno, grdno prevarili. Te{kog posla i velike odgovornosti da postane trener kluba s vrhunskim ambicijama prihvatio se Vlade Jovanovi}. S pozicije asistenta prekomandovan je u prvog trenera i uspeo je da ispuni postavqene ciqeve i na dobrom je putu da zadatak komleti ra osva ja wem de se te uza stopne titule u prvenstvu Srbije. Kup „Radivoj Kora}” i trofej NLB lige mladi stru~wak, zajedno s igra~ima u crno-belim dresovima, uspeo je

Yejms Gist otva ra sla vqe ni~ ki {am pa wac

te`im momentima, ali bilo mi je jako va`no mi{qewe qudi koji su oko mene - obratio se Jovanovi} novinarima posle trijumfa wegove ekipe u qubqanskom finalu. - Zahvalio bih se igra~ima i svima u klubu, predsedniku Danilovi}u, sportskom direktoru Todori}u i, naravno, Vujo{evi-

Ma~ sa dve o{trice Vlade Jovanovi} smatra da pobeda u Qubqani mo`e da bude i ma~ s dve o{trice.

- Ova liga je dr`ala tenziju, u svakom trenutku smo igrali punom snagom jer smo znali da posao nije zavr{en. Narednih sedam do 10 dana bi}e jako te{ko, dok ne do|e do otre`wewa - zakqu~io je trener srpskog i regionalnog prvaka. da odbrani, dokazuju}i da je stasao za najve}e domete.

- Po~etak sezone nije bio lak, krenuli smo lo{e u Jadranskoj ligi, ali odli~no u Evroligi. Nisam sumwao u sebe ni jednog trenutka ni u naj-

}u. Dule je verovao da }u dobro da odradim posao.

Osvr}u}i se na sezonu koja se bli`i kraju, mladi trener je rekao: - Sezona je bila jako te{ka za sve klubove u ligi... Bio je

ovo najneizvesniji {ampionat do sada, kao i fajnal-for. Finalna utakmica je donela lep{u ko{arku nego {to je bila ona vi|ena u polufinalu. U prvom poluvremenu nismo ispo{tovali dogovor iz svla~ionice. Nije da igra~i to nisu hteli, nego nam Olimpija to nije dozvolila.

Zavr{nica me~a opet je bila dramati~na, ali se stekao utisak da je svojim gre{kama Partizan odr`avao Olimpiju u `ivotu.

- Proma{ili smo dosta slobodnih bacawa i nismo uvek uspevali da iskontroli{emo Olimpijin {ut za tri poena.

Zdovc je ~ak izveo ekipu bez pra vog cen tra. U po sled wa dva minuta igra~i oba tima bili su nervozni. Svesno smo i{li na situacije jedan na jedan u za vr {ni ci, tra `i li smo faul i penale i uspeli smo u tome - dodao je trener crno-belih.

Jan Veseli bio je presre}an posle osvajawa jo{ jednog trofeja sa crno-belima - Nemam re~i da opi{em koliko sam sre}an, novi trofej smo osvojili, peti po redu, ostaje nam da se okrenemo prvenstvu Srbije da i to odbranimo - poru~io je mladi ^eh.

Na drugoj strani vladala je tuga. Olimpija je imala odli~nu sezonu, ali nije uspela da je zavr{io drugom regionalnom titulom. Bili su Qubqan~ani blizu ciqa, ali su na kraju morali da ~estitaju boqoj ekipi.

- Bila je to te{ka utakmica, ~estitam Partizanu na tituli - rekao je Juri Zdovc, trener Olimpije. - Vi|ena su dva razli ~i ta kri te ri ju ma su |e wa, kao da nismo igrali na doma}em terenu. Nema veze, ovo je na{e prvo finale, idemo daqe, ~eka nas prvenstvo. U~ini}emo sve da do|emo bar do te titule.

DE VOJ KE VOJ VO DI NE NIS SE ZO NU ZA VR [I LE NA ^E TVR TOM ME STU

Sa zre va we na Ja dra nu, afir ma ci ja u Su per li gi [est meseci paklenog ritma, igrawe na tri fronta, 33 zvani~ne utakmice, osvojeno ~etvrto mesto u doma}oj Superligi Srbije i 10. na Jadranu, kao i plasman u ~etvrtfinale nacionalnog Kupa skor je mlade ekipe novosadske Vojvodine NIS u sezoni 2010/11.

U veoma te{koj godini po ko{arku, `ensku pogotovo, ekonomska kriza, mali izbor kvalitetnih a slobodnih igra~ica, dugogodi{wa stagnacija u radu sa mla|im selekcijama i gubqewe kulta reprezentacije i nacionalog dresa, naterao je ve}inu klubova da se okrenu „proizvodwi” i afirmaciji ko{arka{ica iz sopstvenog pogona i oslawawu na sopstvene snage. Takav je slu~aj i sa superliga{em iz Srpske Atine koji je u sezoni za nama krenuo u takmi~ewe sa nikad mla|om ekipom (prosek godina 19, 9). No, uprkos drasti~nom podmla|ivawu Novosa|anke su uspele da ispune unapred zacrtane ciqeve, plasman me|u ~etiri ekipe u Srbiji i pla-

sman na Jadranu koji }e i naredne sezone Srbiji sa~uvati ~etiri mesta u Regionalnoj ligi.

Od posledwe utakmice sa Hemofarmom u polufinalu plej ofa posle koje je spu{tena zavesa na ko{arka{ku sezonu u Novom Sadu pro{lo je nedequ dana, a strateg crveno-belih Zoran Mirkovi} polako sabira utiske: - Godina koja je za nama bila je veoma dinami~na i puna izazova.

Ta~no je da smo u sezonu u{li sa nikad mla|im timom, koji je uprkos razli~itim mi{qewima u vezi s igrawem u Jadranskoj ligi sazreo igraju}i susrete s jakim rivalima, a posebno bih izdvojio pobede na startu protiv Jedinstva, kao i slavqa na gostovawima protiv Vo`dovca i Maribora na kojima smo pokazali da imamo kvalitet i mentalni sklop potreban za daqe napredovawe. [est pobeda, 10. mesto i opstanak u ligi ostvarili smo mnogo pre nego {to smo to o~ekivali, a to sigurno ne bismo ostvarili da nismo re-

Za u vek u cr ve no-be lim sr ci ma Sezonu koja je za nama osta}e upam}ena po ve~nom odlasku odli~nog trenera i sjajnog ~oveka Radijice Nikitovi}a - ~ika Laleta, ~oveka koji je doneo Vojvodini posledwi klupski trofej titulu osvaja~a Kupa 2002. godine. Nikitovi} je preminuo u 55. godini, nakon te{ke i kratke bolesti, a u Vojvodini je proveo vi{e od 20 godina, rade}i sa generacijama ko{arka{ica, oven~an brojnim medaqama. Smrt ga je zatekla na mestu trenera juniorske ekipe Vojvodine NIS i ~lana Stru~nog {taba seniorske reprezentacije Srbije. Sigurno je da }e superliga{ iz Srpske Atine ve~no pamtiti velikog trenera koji je zadu`io sve u klubu.

Sa stav Voj vo di ne NIS 2010/11.

Dres Vojvodine NIS u sezoni 2010/11 nosila je 21 ko{arka{ica: Sandra Bo{kovi}, Aleksandra ^abarkapa, Marijana ^orto, Latinka Du{ani}, Tijana \uki}, Vladinka Erak, Duwa Gvero, Duwa Luka~, Vawa Milo{evi}, Danica Piper, Jelena Stankovski, sestre Ivana i Marija Terzi}, Katarina Vu~kovi}, Aleksandra Vukovi}, Teodora Zagorac, Tamara Zekovi}, Milana @ivadinovi}, Josipa Bura, Neda \uri} i kapiten Nata{a Krwetin. Stru~ni {tab crveno -belih predvodio je trener Zoran Mirkovi}, pomo}ni trener Milorad Selimovi}, Marko Milinkov kondicioni trener, Violeta Vukovi} tim menaxer, Du{an Markovi} fizioterapeut i Wegovan Stoj{in lekar ekipe.

Vre me ra di za wih: eki pa Voj vo di ne NIS

agovali na vreme i doveli adekvatna poja~awa Nedu \uri}, Josipu Buru i Vladinku Erak, koje su svojim dolaskom u klub donele ono {to nam je falilo u igri - kazao je Mirkovi}.

Sti~e se utisak da je kalewe na Jadranu donelo vidan napredak u igri Novosa|anki koje su po ispuwewu prvog ciqa, vi{e

nego spremne krenule ka izazovima na doma}oj sceni.

- Bodovi koje smo preneli u Superligu dali su nam opravdanu nadu da mo`emo me|u ~etiri najboqa i plasman u plej - of.

Od osam utakmica u doigravawu dobili smo {est. U tim duelima vi|ena je rutina i sigurnost u igri mojih izabranica, a sve je

to do{lo kao plod prethodnog igrawa u IVBL ligi. Sudbina je tako htela da ove sezone pored dva prvenstvena duela za rivala dobijemo Hemofarm, protiv koga smo odigrali i ~etvrtfinale Kupa i polufinale plej-ofa.

Vr{~anke su pokazale kvalitet i dominaciju u tri duela, a u posledwa dva me~a strah koji se uvukao u moje igra~ice popustio je i uspeli smo da u dobrom izdawu spustimo zavesu na takmi~ewe.

Ostaje mali `al zbog ranog ispadawa u Kupu.

- Da smo igrali protiv Vo`dovca ili ^elarev,a mislim da bi plasman u polufinale bio zaista po meri svih u klubu - rekao je trener crveno - belih.

U sezoni prepunoj izazova, novosadski superliga{ je uspeo da izbaci neka nova imena koja su nagovestila da je perspektiva Vo{e uz vode}i kvartet, Krawetin - Erak - Du{ani} - ^abarkapa veoma obe}avaju}a. Tijana

\uki}, Mirjana ^orto, uz reprezentativke Milanu @ivadinovi} (mlada), Tijanu \uki} i Katarinu Vu~kovi} (juniorska) i Danicu Piper (kadetska), imena su koja obe}avaju i koja su prema re~ima trenera Mirkovi}a, uspela da iskoriste ukazanu {ansu.

Ko{arka{ice Vojvodine NIS trenutno su na zaslu`enom miniodmoru, dok juniorsku ekipu o~ekuje Prvenstvo Srbije u Loznici od 5. do 8. maja gde }e u jakoj konkurenciji „Radivoj Kora}a„, Loznice, Partizana, Sivca i ^elareva poku{ati da se okiti jednom od medaqa. Seniorska ekipa sa radom nastavqa 10. maja u Spensu gde }e trenirati do kraja juna, a ciq rada u narednom periodu je pomak na takti~ko-tehni~kim elementima kako bi Novosa|anke {to spremije do~ekale izazove u mla|im reprezentativnim selekcijama Srbije kojih ovoga leta ima na pretek.

Ili ja Gru bor

20

Svet

23.i24.april2011.

UKRATKO

dnevnik AME RI KA PO SLA LA „PRE DA TO RE” NA GA DA FI JE VE SNA GE

BIV [I PRED SED NIK HR VAT SKE STJE PAN ME SI] PO TVR DIO

Dr `av ni vrh znao za zlo ~i ne

Ro mi be `e od de sni ~a ra BU DIM PE [TA: Romi iz jednog sela u Ma|arskoj odlu~ili su da isele `ene i decu nakon {to je ekstremno desni~arska organizacija napravila kamp za obuku pored wihovih ku}a. Jano{ Farka{, predsedavaju}i lokalnog saveta Roma, rekao je da se wegovi sunarodnici pla{e sukoba sa pripadnicima organizacije koja sebe naziva Vedero, to jest Odbrambena snaga, i koja, sa stanovi{ta ekstremne desnice, samoorganizovano „deli pravdu”.

Prema Farka{evim re~ima, selom ve} nekoliko nedeqa patroliraju qudi u kamufla`nim uniformama i ono je „prakti~no pretvoreno u bojno poqe”. Ovaj romski zvani~nik je izjavio da su `ene i deca, wih 277, evakuisani autobusima na tajnu lokaciju i da je akcija bila neophodna zato {to su se Romi upla{ili „delilaca pravde”.

Naj ma we 11 qu di ubi je no DA MASK: Sirijske bezbednosne snage ubile su u petak najmawe 11 demonstranata za vreme masovnih protesta {irom zemqe, preneo je AFP. Najmawe osmoro qudi ubijeno je, po tvrdwama o~evidaca, u gradu Ezreh, u ju`noj provinciji Daraa, `ari{tu antire`imskih protesta koji su u Siriji izbili polovinom marta.

Jedna osoba ubijena je u mestu Hirak, tako|e u provinciji Daraa, dok je dvoje wih stradalo u Dumi, severnom predgra|u prestonice Damaska. Na hiqade demonstranata iza{lo je na ulice kurdskog grada Kami{li na severoistoku Sirije, dok su demonstracije tako|e potresle i gradove Daraa i Banijas na severu zemqe. Aktivisti su rekli da je ovaj skup jedan od najve}ih do sada odr`anih protiv predsednika Ba{ara elAsada, koji je nasledio vlast od oca pre 11 godina u jednoj od najautoritarnijih dr`ava na Bliskom istoku, javio je AP.

Mu zej vra }a Klim to vu sli ku SALC BURG: Uprava Muzej savremene umetnosti u Salcburgu saop{tila je da }e sliku Gustava Klimta (1862-1918), koju su nacisti oteli, vratiti potomku prvobitne vlasnice. Kako prenosi Bi-Bi-Si re~ je o slici pod naslovom „Liclberg na jezeru Ater”, veli~ine 110 puta 110 santimetara, koju je Klimt naslikao 1915. godine, a koja se procewuje na 30 miliona evra.

Slika, koju su nacisti oteli 1941. od austrijske Jevrejke Amalije Redlih nakon wene deportacije u koncetracioni logor, bi}e vra}ena wenom unuku i jedinom `ivom nasledniku, 83-godi{wem Xorxu Jori{u, koji `ivi u Montrealu.

RI JE KA, ZA GREB: Ha{ki sud bio nam je potreban, jer u Hrvatskoj nije bilo politi~ke voqe da sami procesuiramo ratne zlo~ine koji su se nedvosmisleno dogodili na na{oj strani, izjavio je biv{i hrvatski predsednik Stjepan Mesi}. U autorskom tekstu koji je objavio rije~ki „Novi list„, Mesi} je istakao da „nema nikakve sumwe da je dr`avni vrh znao za te zlo~ine”. „Bio sam prisutan kada je jedan tada{wi ministar, koji je, tako|e, ovih dana prili~no glasan, referisao Tu|manu da se srpska sela u zapadnoj Slavoniji pale u tri smene. Doslovno tako: pale se u tri smene. Ne}u ga imenovati, ja nisam ni tu`iteq, ni sudija, ali pamtim {ta sam video i ~uo”, naveo je Mesi}.

Biv{i hrvatski predsednik izjavio je da ni on niti wegova kancelarija nikada nisu direktno dostavili Ha{kom sudu neki od takozvanih transkripata Frawe Tu|mana, ve} da je originalni zvu~ni zapis sa sastanka na Brionima, u podrumskom Arhivu, prona{la kontraobave{tajna slu`ba.

Stje pan Me si}

Tu|manovih transkripata, kao i da su svi zahtevi Ha{kog suda i{li preko we. „Moja kancelarija igrala je samo ulogu servisa”, tvrdi Mesi}.

Mesi} je napisao i da takozvani Brionski transkript ne predstavqa nikakav dokaz, ve} da je pravi dokaz originalni zvu~ni zapis tog sastanka. Sastanak na Brionima bio je kqu~ni sastanak vojnog i politi~kog vrha Hrvatske odr`an 31. jula 1995. godine uo~i akcije

Ka ra mar ko de man tu je Me si }a Ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko demantovao je navode biv{eg predsednika Stjepana Mesi}a da je Protivobave{tajna agencija dostavila Ha{kom tribunalu takozvani Brionski transkript.

Karamarko tvrdi da je agencija, na ~ijem je bio ~elu, samo istra`ivala verodostojnost Brionskog transkripta i da je to bio jedini dodir sa tim dokumentom. Karamarko je, na konferenciji za novinare, rekao da je transkript, suprotno Mesi}evim tvrdwama, bio iskori{}en kao dokaz na su|ewu biv{em predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u, a kasnije je kori{}ewe vidqivo i iz presude generalu Anti Gotovini.

Mesi} je, u komentaru presude Anti Gotovini i Mladenu Marka~u u Ha{kom tribunalu, rekao da je Hag kqu~ne dokaze dobio od tada{weg ministra policije Tomislava Karamarka, prenose hrvatski mediji.U tekstu za „Novi list”, Mesi} tvrdi da je hrvatska Vlada, 2001, postala vlasnik svih

„Oluja”. Sastanku su prisustvovali Frawo Tu|man, Miroslav Tu|man, Gojko [u{ak, Ante Gotovina i Mladen Marka~.

Brionski transkripti su okosnica presude hrvatskim generalima i kqu~ni dokument na osnovu kojeg je Ha{ki tribunal doneo presudu, naro~ito u delu koji se

odnosi na udru`eni zlo~ina~ki poduhvat.

Udru`eni zlo~ina~ki poduhvat je planiran i pripremqen najkasnije do jula 1995. godine i potpuno izvr{en tokom avgusta iste godine i posle, navodi se u presudi, a Sudsko ve}e kao glavni dokaz za to smatra sastanak na Brionima.U skladu sa navodima Tu`ila{tva tokom tog sastanka utvr|en je plan da se trajno i uz pomo} sile uklone Krajinski Srbi. U presudi se navodi da Tu|man, u nekim svojim izjavama, i Gotovina referiraju direktno na srpske civile, a ne na srspka vojna postrojewa.

Prema svedo~ewu biv{eg ameri~kog ambasadora Pitera Galbrajta Tu|man je, po{to su Krajinski Srbi napustili Hrvatsku u avgustu 1995. godine, rekao da se ti Srbi ne mogu vratiti.

U zakqu~ku dela o zlo~ina~kom poduhvatu Ve}e navodi kako su planovi sa sastanka na Brionima veoma brzo realizovani.

Navodi se i da je ciq bio silom ili uz pretwu sile proterati Srbe iz Krajine, da je Frawo Tu|man imao vode}u ulogu na sastancima na kojima se udru`ivalo za zlo~ina~ki poduhvat, da je Jure Radi} imao va`nu ulogu u sprovo|ewu Tu|manove politike o naseqavawu Hrvata u Krajinu i da je i sam deo udru`enog zlo~ina~kog poduhvata.

JAPAN

Pro {i re na zo na opre za oko „Fu ku {i me” TO KIO: Evakuaciona zona oko o{te}ene japanske nuklearne elektrane „Fuku{ima 1” pro{irena je na vi{e od 20 kilometara, javila je agencija Kjodo. Svi stanovnici iz gradova Itate, Katsurao i Namie, kao i neki iz Kavamate i Minamisome u prefekturi Fuku{ima, moraju da napustite domove do kraja maja, rekao je paredstavnik japanske vlade Jukio Edano. Po izve{taju vlade, ukupno 10.500 stanovnika mora}e da napusti svoje domove.

Edano je rekao da je oko 67.000 stanovnika u zoni od 20 do 30 kilometara od nuklearne elektrane, koja

obuhvata grad Hirono i neke oblasti u Narahi, Kavau}i, Tamuri i Minamisomi, dobilo nalog da budu spremni za evakuaciju ili da ostanu u zatvorenom, u slu~aju vanredne situacije Ina~e, japanska vlada proglasila je u ~etvrtak zabrawenu zonu 20 kilometara oko nuklearke.

Tretman zabrawene zone ima}e sve dok operater nuklearne elektrane, kompanija TEPKO, ne stavi pod kontrolu prekomernu radijaciju iz o{te}enih postojewa nuklearke, u narednih {est do devet meseci.

Tri po li de li na o ru `a we gra |a ni ma VA [ING TON, TRI PO LI: London i Pariz su pisawe liDugotrajni sukobi naterali sve sta ocenili kao besmisleno, navostrane da promene taktiku - Gada- de}i da imaju sasvim dovoqno refijeve snage da sakriju tenkove i zervi za nastavak napada na Gadabitke vode mawim vozilima, pobu- fijeve snage, mada bi „svaki dowenike da organizuju obuku za prinos ostalih dr`ava ~lanica borce i NATO da anga`uje nova NATO-a dobro do{ao”. sredstva u potrazi za jedinicama Dolazak ameri~kih, britanskih vladinih snaga. Najnovije poja~a- i francuskih vojnih savetnika na we NATO avijaciji predstavqaju stranu libijskih pobuwenika pobespilotne letelice „predator” krenuo je talas spekulacija da }e naoru`ane projektilima „helfa- NATO, pre ili kasnije, morati da jer”, koje Amerikanci ve} godinama, sa promenqivim uspehom, koriste u misijama protiv radikalnih islamista u Iraku i Avganistanu.

Anga`ovawe „predatora” odobrio je ameri~ki predsednik Barak Obama, a nekoliko sati posle odluke {efa Bele ku}e, prva takva letelica krenula je u potragu za Gadafijevim tenkovima. Bez uspeha, jer je vreme u Libiji, ponovo, nakloweno vladinim snagama.

Osim „predatora”, Amerikanci su pobuwe- Sva kom po pu {ka nicima obe}ali i pomo} od oko 25 pokrene kopnenu ofanzivu, ukomiliona dolara, ali ne i oru`je, liko uistinu `eli da smakne Gave} uniforme i poqske kuhiwe. dafija sa vlasti.

Predah zbog lo{eg vremena dobro Odgovaraju}i na taj izazov, Trije do{ao Britancima i Francuzi- poli je po~eo da deli oru`je stama, ~iji su avioni, kako se ~ini, novni{tvu, upozoravaju}i Brisel ostali bez meta za ga|awe, a kako da „o~ekuje pakao”, ukoliko se repi{e „Va{ington post„ i bez do- {i da pokrene invaziju Libije. voqno laserski navo|enih bombi, Misurata je jedan od glavnih raz{to bi u narednim nedeqama mo- loga odluke Obamine administraglo iskomplikovati situaciju. cije da anga`uje „predatore”.

BRAZIL

Sru {io se avion, po gi nu lo svih se dam put ni ka SAO PA U LO: Mali avion brazilske aviotaksi kompanije „Amazonaves” sru{io se ubrzo posle poletawa iz Manausa na severu Brazila, a poginulo je svih sedam putnika, javila je agencija Brazil.

Avion se sru{io pre nego {to je postigao visinu leta po poletawu sa me|unarodnog aerodroma „Eduardo Gomes” u Manausu u bra-

zilskoj dr`avi Amazonaves, na severu zemqe, prenela je televizijska mre`a Foks wus. Mali avion sa dva motora tipa „Seneka PA 34” poleteo je ka gradu Santarem u susednoj brazilskoj dr`ave Para.

Uzroci nesre}e jo{ nisu utvr|eni, mada su brazilski vazduhoplovni zvani~nici saop{tili da su vremenski uslovi, kada se nesre}a dogodila, bili dobri.

Ban za tra `io po dr {ku Ru si je MO SKVA: Generalni sekretar Ujediwenih nacija (UN) Ban Ki-mun izrazio je ju~e nadu da }e Rusija podr`ati wegov, potencijalno, drugi mandat na ~elnoj funkciji UN. „Zaista `elim da ra~unam na va{u sna`nu podr{ku, liderstvo i smernice za nastavak mog rada kao generalnog sekretara”, naveo je Ban u razgovoru sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom u Moskvi, javila je agencija Rojters. Britanska agencija prenosi da su diplomate Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i drugih kqu~nih ~lanica Saveta bezbednosti UN dale preliminarno obe}awe za podr{ku Banu za jo{ jedan (drugi) petogodi{wi mandat.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RENCO DAVIDI

ITA LI JAN SKA PO LI CI JA ZA PLE NI LA IMO VI NU VRED NU OKO 190 MI LI O NA EVRA

Referendum u Republici Srpskoj predstavqao bi prepreku na evropskom putu BiH, poru~io je vr{ilac du`nosti {efa delegacije EU u BiH Renco Davidi i zatra`io da se odustane od najavqenog referenduma. Parlament RS prihvatio je, 13. aprila, odluku o izja{wavawu da li gra|ani podr`avaju zakone koje je uveo visoki predstavnik u BiH, posebno o Sudu i Tu`ila{tvu.

Pa la ka la brij ska ma fi ja

HOSNI MUBARAK Dr`avno tu`ila{tvo Egipta odlu~ilo je da produ`i pritvor biv{em predsedniku Hosniju Mubaraku za jo{ 15 dana. Ova odluka je donesena u okviru istrage o represiji nad demonstrantima tokom antivladinih protesta u toj zemqi. Mubarak je ispitan u bolnici u [arm el [ejku, gde se jo{ od 12. aprila nalazi u pritvoru. U demonstracijama je, po zvani~noj statistici poginulo 846. qudi.

ALI ABDULAH SALEH Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh stalo`eno je reagovao na predlog zemaqa Saveta za zalivsku saradwu da se povu~e sa vlasti, a wegov hladnokrvan nastup nije mnogo promenila ni ~iwenica da se veliki broj qudi vratio na ulice zahtevaju}i hitan odlazak {efa dr`ave. „Isti~emo da }emo po{tovati Ustav, i da kategori~ki odbijamo poku{aj napada na slobodu i demokratiju.”

RIM: Finansijska policija zaplenila je kalabrijskoj mafiji imovinu vrednu 190 miliona evra, ukqu~iju}i i dva fudbalska tima, saop{tila je policija. U saop{tewu se precizira da je zapleweno 40 preduze}a iz sektora za transport, poqoprivredu i trgovinu, 44 stana, 12 gara`a, 60 placeva i 164 vozila.

Agencija Frans pres navodi da je mafija{ki klan „Pe{~e” poku{ao da pove}a svoju popularnost u Kalabriji prisvajawem dva fudbalska kluba, „Interpijana” i „Saprija” koji igraju u D ligi. „Zahvaquju}i ovoj operaciji, mafija u Kalabriji je oslabqena i dosta osiroma{ena”, rekao je italijanski ministar unutra{wih poslova Roberto Maroni.

Operacija koja nosi naziv „^i{}ewe” realizovana je uz

pomo} \uzepine Pe{~e, }er ke Sal va to rea Pe {~e, {efa klana. Prema sa op {te wu, \u ze pi na

Ro ber to Ma ro ni

Pe{~e je odlu~ila da sara|uje sa policijom, po {to je wen mu` uhap{en, a wihova deca ostala potpuno sama. Za uzvrat je pu{tena na slobodu i sada `ivi s decom. Mesto wenog boravka nije objavqeno.

Frans pres na vo di da su za razliku od klana „Koza nostra”, u Kalabriji osvete retke. Zahvaquju}i saradwi Salvatoreove }erke sa policijom, nedavno su uhap{ene i wena majka i sestra. U velikoj akciji italijanske policije, u martu ove godine protiv mo}ne kri mi nal ne or ga ni za ci je „Ndrangeta” uhap{eno je 37 qudi u Italiji i Nema~koj, dok se za osumwi~enima traga i u Kanadi i Australiji.

dnevnik

oglasi

23.i24.april2011.

21

22

23.i24.april2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

23.i24.april2011.

23

KANADSKI dr`avqanin tra`i `ensku osobu do 45 godina.

Telefon 0038765 399241. 27197

PROFESORKA nema~kog jezika daje privatne ~asove. Telefon: 021/661-8890 i 063/616-315. 26738 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

26958 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

26959 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

26960 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

27121

IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Instituta, Sremska Kamenica. Telefon 021/465-815, 064/204-4331.

25917 IZDAJEM novu opremqenu garsoweru, centar @elezni~ka, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi od 1. maja na du`e vreme.

Bez posrednika. 064/4000-890, 021/636-8402.

26824

GOGOQEVA, izdajem jednosoban stan, 35m2, prazan ima kuhiwske elemente, drugi sprat, novija zgrada. Telefon 063/18-28-647.

26884 IZDAJEM povoqno jednosoban name{ten stan u ku}i sa posebnim ulazom 24m2 100 evra, Podbara. Telefon 521-362, 064/236-280-9.

26951 IZDAJEM dvosoban komforan stan, 50m2 na du`i period kod Sajma ul. Stevana Mokrawca, 200e. Telefon 444-258.

26577 IZDAJEM super komfornu name{tenu garsoweru na Novom nasequ za jednu osobu od 1. maja na du`e vreme. Telefon 064/2419205.

26897 IZDAJEM stan u Arsenije Maksimovi}a br.1, predeo grada u kom imaju sve potreb{tine.

Telefon 6412-664.

26980 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na drugom spratu u ulici Cara Lazara 98. Telefon 064/ 1438901.

26985 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan Bulevar Slobodana Jovanovi}a, Novo Naseqe, centralno grejawe, topla voda, kablovska. Tel. 065/888-2789. 27001 U CENTRU Novog Sada izdajem nov komforan potpuno opremqen novim name{tajem jednoiposoban stan. Telefon 063/479909. 27043

IZDAJEM trosoban stan sa grejawem, novogradwa, 2 velika balkona, dobra izolacija, naseqe Vojnovo Sr. Kamenica.

Telefon 064/0400159.

27046 IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2 u Bra}e Popovi} 4, preko puta hotela „Master� kod sajma, 110e. Telefon 064/2215667.

27051 IZDAJEM ve}u name{tenu garsoweru zaposlenoj devojci, kod Limanske pijace. Zvati na telefon 064/5248-097, od 14 - 16 sati.

27062 IZDAJEM jednosoban stan kod Sajma. Telefoni: 6390-625, 064/304-80-20.

27134 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 30m2, Danila Ki{a.

Telefon 064/434-6052.

27166 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i ozbiqnom bra~nom paru na du`e vreme ili dve devojke zaposlene. Svetoslavska. Telefon 064/495-23-19.

27141 SALAJKA, izdajem jednosoban name{ten uli~ni stan (poseban ulaz) jednoj zaposlenoj `enskoj osobi. Telefon 064/07-44-033.

27163 IZDAJE se komforan, lep, jednosoban stan 45 m2 na Novom nasequ kod ambulante. Telefon 064/89-62-402.

27171

IZDAJEM dva stana jednosoban i jednoiposoban, delimi~no name{ten. Povoqno. Telefon 431-550.

26768 IZDAJEM name{tenu garsoweru u blizini Socijalnog. Telefoni: 064/268-63-41, 065/81089-38, 021/421-876.

27059 IZDAJEM ozbiqnoj porodici, trosoban kompletno name{ten stan, centralno grejawe, telefon, kablovska, prvi sprat, Futo{ki put, 140E/ depozit.

Telefon: 064/43-603-42, 021/511793.

27071 JEDNOSOBAN, 40m2, terasa, name{ten, cg, topla voda, klima, kablovska, telefon. Cena 130 evra. Liman 4. Telefon 021/469-125.

27081 IZDAJEM lep prazan stan, na lepom mestu, Liman I, na du`i period. Telefon 021/465-130.

27180 OD 1. MAJA izdajem dvosoban komforan stan od 50m2, koed Sajma, Ul. Stevana Mokrawca, 200E. Telefon: 021/444-258 i 064/111-3561.

27229 IZDAJEM salonski stan u Dnavskoj ulici na du`i period, visoki parter, 95m2, pogodan za stanovawe ili kancelarije, parking. Telefon: 0637511-587.

27233 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667.

27238 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 35m2, na Novom Nasequ. Telefon: 063/77-93-185.

27239 IZDAJEM name{ten trosoban stan 78m2 na Somborskom Bulevaru za 170E. Telefon: 064/1468-122.

27240 IZDAJEM komforan poluname{ten mawi jednoiposoban stan u Ul. Danila Ki{a.

Telefon: 064/420-1500.

27242 IZDAJEM novu kompletno name{ten garsoweru, Ul. Slobodana Baji}a, nov name{taj, ma{ina za ve{, terasa, cenqa 120E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

27244 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 27245 IZDAJEM nov jednoiposoban kompletno name{ten stan 34m2, Mi~urinova ulica, lift, terasa, ve{ ma{ina, nov name{taj, cena 180E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

27246 IZDAJEM novu garsoweru 26m2, kompletno name{tenu novim name{tajem, ul. Branka Baji}a 56, ve{a ma{ina, terasa, cena 150evra. telefon 021/544540, 063/517-290.

27247 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih!

Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

459889 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 150 evra + depozit! Telefon 063/8557109, ({ifra:10877), www.solisnekretnine.com.

459890

24

oglasi

23.i24.april2011.

PRODAJEM ili mewam za mawi stan komfornu ku}u, 120m2 sa prate}im objektima u ^eneju na placu od 1300m2.

Telefon 063/7667793.

26575 PRODAJEM stan, 35m2, drugi sprat i gara`u u Bawi Koviqa~i. Sve ukwi`eno i name{teno. Odmah useqivo. Telefon 064/94-354-97.

26566 PRODAJA stana - poslovni prostor, Beograd, kod Slavije, Mekenzijeva, 82m2, ukwi`en.

Telefon 063/809-86-24.

26990

PRODAJEM veoma povoqno garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

27162 PRODAJEM jednosoban stan u blizini bolnice, 33m2 na drugom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, cena povoqna. Telefon 063/560-087.

26971 AVIJATI^ARSKO naseqe, jednosoban, 40m2, I sprat, ukwi`en. Hitno. Telefon 065/6647228.

27152 GARSOWERA 25m2, Nova Detelinara, terasa, predata na ukwi`ewe, useqiva. Telefon: 064/418-32-23.

27251 JEDNOSOBAN 37m2, Bul. Kraqa Petra, ukwi`en, mo`e kredit, cena 36.000E nije fiksno. Tel: 060/418-32-23.

27249 BULEVAR!!! Besprekorna garsowera, ukwi`ena u fantasti~nom stawu, male kvadrature, okrenuta na dvori{te!!!

Tel. 063/8680-335.

461557

NOVA useqiva garsowera 25m2, odli~na gradwa-sendvi~ zid, CG. Cena sa PDV-om 31.000 evra. Telefoni: 021/424-963 064/823-6607.

459968 UKWI@ENA - useqiva garsowera 16m2, centralno grejawe, cena 17.500E. Tel.: 021/424963, 064/823-6607.

459971 GRBAVICA, Ulica Alekse [anti}a, ukwi`ena garsowera 21m2, novija gradwa, lift, francuski balkon. Idealno za izdavawe. Tel. 060/6211-685.

459973 PRODAJEM noviju, ukwi`enu garsoweru kod Sajma, 22m2 u odli~nom stawu. Cena sa name{tajem 28.300E. Telefon 063/1010-663.

459974 IZUZETNA PONUDA! Nova, useqiva i ukwi`ena garsowera u u`em centru grada, 28m2, malo odvojena kuhiwa, terasa, ostava, cena 35.200 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:10495), www.solis-nekretnine.com.

459895 FUNKCIONALNA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/4274-277, ({ifra:19665), www.solis-nekretnine.com.

459896 PRODAJEM garsoweru 24m2, 2. sprat, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo.

Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

459885 GRBAVICA, ukwi`ena nova garsowera cena 30.000. Telefon 063/516-478.

459911 NOVI SAD, odli~ne odmah useqive garsowere 31m236,500E, 29m2-34,500E, 16m217,000E. Mo`e kredit. Telefon 065/5454-038.

459949 GARSOWERA - Pu{kinova ulica 22m2, odvojena ~ajna kuhiwa, odli~an raspored, CG, useqiva odmah, 1. sprat, lift, terasa. Cena 26.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/8236607.

459951 BULEVAR - klasi~na garsowera, odvojena kuhiwa, ukwi`ena, odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 31.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608.

459955

GARSOWERA, 25m2, Bulevar oslobo|ewa, 1. sprat, cg, terasa, sre|en, ukwi`en 31.500E. Telefon 063/745-1344.

459938 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 41m2, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en 46.350E. Telefon 063/745-1344.

459939 JEDNOSOBAN, 40m2, Liman 4, Bulevar cara Lazara, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|an, 38.100E. Telefon 063/745-1344.

459933 CARA DU[ANA, u novoj luks zgradi odli~an odmah useqiv 1.0 stan, cena 37.000. Telefon 063/803-9043.

459912 BULEVAR EVROPE, „Zoned”, nov useqiv stan od 29m2 lako preuredqiv u 1.5, cena 33.000.

Telefon 063/80-39-043.

459914 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1.0 stan, cena 33.500. Telefon 064/220-9565.

459909 NOVO NASEQE, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850.

Telefon 063/80-39-043.

459910 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice, cena 31.000 evra. Telefoni: 063/716-1744, 021/520-231, ({ifra:14715), www.solis-nekretnine.com.

459897 USEQIV 29m2 jednosoban stan, mogu} 1.5-soban, „Zonedova” zgrada, Novi bulevar, lift, CG, cena 33.000E, nije fiksno.

Telefoni: 021/661-4200, 064/8236601.

459961 JEDNOSOBAN 33m2, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, CG, odli~an raspored, delimi~no renoviran, cena 31.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606.

459972 LIMAN: 29m2 jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena 27.500 evranije fiksno. Telefoni: 021/424963, 064/823-6606.

459969 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2 sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/745-1344.

459937

SREMSKI KARLOVCI, centar, novi, ukwi`eni dvosobni stanovi. Investitor. Telefoni: 063/548-906, 021/458-955.

26962 LIMAN IV, name{ten stan 54m2, Ive Andri}a, cena 57.780 E. Telefon: 063/523-526. 26769 NOVA DETELINARA, nov ukwi`en dvosoban stan, 45m2, prvi sprat, odli~nog rasporeda, mo`e zamena za ve}i. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232.

27116 DVOSOBAN nov stan u Slova~koj, I sprat, 43m2, sa gara`om, bez posrednika. Telefon 064/1147-741.

27185 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan, 44m2, u Petrovaradinu, blok VIII, cg gradsko, klima, V sprat, odmah useqiv, cena 36.000E. Telefoni: 063/8856-041, 021/63-63-741.

26832 PRODAJEM ukwi`en stan, 42m2, Slova~ka 5. Telefoni: 021/871-062, 062/271-062. 27107 NOV useqiv jednoiposoban 26m2 u Ul. Cara Du{ana, cena 33.500E. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232.

27115

KOMFORAN name{ten dvosoban stan 56m2, 5 sprat. Bul. Oslobo|ewa 73, ukwi`en.

Vlasnik, 58.000 evra. Hitno. Bez posrednika. Telefon 063/529304.

27013

DVOSOBAN 55m2 - preko puta `. stanice, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik. Bez posrednika.

Tel. 063/518-781, 060/4821010.

27110 GAGARINOVA, dvosoban, 56m2, ukwi`en, odli~an, povoqno. Mo`e zamena za mawi.

Telefon 065/664-7228.

27153 BEZ POSREDNIKA! Prodajem stan na Limanu I, 4. sprat, bez lifta, 56m2, lepo mesto, 59.000E. Telefon 021/465-130.

27179 PRODAJEM noviji ukwi`en stan od 40m2 kod Socijalnog.

Telefon 065/8333-963.

27003 PRODAJEM odmah useqiv i ukwi`en stan 40m2 na Novoj Detelinari. Telefon 063/504124.

27174 KOD Futo{ke pijace, ukwi`en dvosoban stan 56m2, bez ulagawa, novija zgrada, povoqno.

Telefon 6624-218.

27221 CENTAR kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en dvosoban stan 44m2, bez ulagawa, ~etvrti sprat bez lifta. Tel. 6624-218.

27222 LIMAN I, povoqno, dvosoban stan 49m2, ukwi`en. Telefon 6624-218.

27223 PRODAJEM jednoiposoban nov ukwi`en stan na Grbavici sa novim name{tajem, 39m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, cena 48.000E. Telefon:021/544-540 i 063/517-290.

27248 PRODAJEM jednoiposoban stan od 36m2 u ]irpanovoj ulici, prvi sprat, nov, useqiv.

Telefon: 063/880-23-20.

27252 UKWI@EN - useqiv 45m2 jednoiposoban, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, gradwa-sendvi~ zid, zgrada stara 4 godine. Cena 51.500E. Telefoni: 021/661-4200 064/8236604.

459966 PRODAJEM nov, odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2+15m2 terase u Pu{kinovoj ulici, „Aleksandar” gradwa. Telefon 063/777-6233.

459975 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 53.000 evra.

Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra: 11666) www.solisnekretnine.com.

459898 UKWI@EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 52.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:11010), www.solis-nekretnine.com. 459899 LIMAN, odli~an ukwi`en stan 39m2, cena 38.000 evra.

Telefon 063/516-478.

459913 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.900. Telefon 063/80-39-043.

459916 BULEVAR OSLOBO\EWA, dobar i ukwi`en 1.5 stan, 47m2 po ceni od 41.200. Telefon 063/516-478.

459917 JEDNOIPOSOBAN, 33m2, Liman 3, Bulevar cara Lazara, kod Limanske pijace, prizemqe, plus terasa od 20m2, ukwi`en, 38.000E. Telefon 063/745-1344.

459934

JEDNOIPOSOBAN, 39m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, luks, poluname{ten 51.500E. Telefon 063/745-1344.

459936 JEDNOIPOSOBAN 35m2, mo`e kredit, 3. sprat, lift, terasa, useqiv odmah, CG, cena sa PDV-om- 39.700E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

459950 ODLI^AN!!! 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 35.000 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/8236610.

459952 JEDNOIPOSOBAN 39m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en, 39.150E. Telefon 063/745-1344.

459940 LIMAN II, ukwi`en, klasi~an 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom za 52.500. Telefon 064/220-95-65.

459922 BULEVAR, odli~an renoviran 2.0 u funkciji 2.5 ukwi`en stan, cena 54.500E ( nije fiksno).

Telefon 063/80-39-043. 459923 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an ukwi`en stan 60m2 cena 56.650 nije fiksno. Telefon 063/80-39-043.

459925 NA N. NASEQU, prodajem dvosoban stan, 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, nema lift.

Cena 27.000 evra. Telefon 063/10-88-993.

459941 PRODAJEM odli~an dvosoban stan 56m2, u odli~nom stawu, sa terasom i liftom. Ukwi`en.

Hitno.Cena 54.000 evra.

Pozovite tel. 064/838-00-12.

459942 USEQIV ODMAH - 38m2, Grbavica-Tolstojeva ulica, 1. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en, parking mesto u ceni.

Cena 48.500 evra. Tel.: 021/542779, 064/823-6621.

459953 UKWI@EN 50m2, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa.

Cena 43.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236606.

459957 DVOSOBAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500E. Telefon 063/745-1344.

459932 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650E i 53m2 - 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefon 063/745-1344.

459935 NOVA DETELINARA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2.0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu cena 53.000. Telefon 063/80-39-043.

459918 GRBAVICA, nov odmah useqiv 2.0 stan od 53m2 po ceni od 54.500 sa povratom PDV-a. Telefon 063/828-8377.

459919 LIMAN, kod parka, renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 56.600. Telefon 063/8039043.

459920 GRBAVICA, ukwi`en 2.0 stan od 48m2 po ceni od 51.500 na I spratu. Telefon 063/516-478.

459921

dnevnik

LIMAN, zgrada od fasadne cigle, odli~an stan bez ulagawa 43m2, cena 47.000. Telefon 063/828-8377.

459915 BULEVAR EVROPE - nova „Zoned” zgrada, odmah useqiv dvosoban stan, 49m2, cena 54.500 evra.

Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, www.solis-nekretnine.com.

459900 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

459886 BULEVAR Ja{e Tomi}a, 53m2, odli~an raspored, II sprat, terasa, gleda na dve strane.

Odr`avan, 48.500E. Telefon 063/1010-668.

459976 PRODAJEM odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan od 42m2 u Ulici Bore Prodanovi}a, I sprat, lift, terasa. Hitno!

Telefon 063/777-6233.

459977 PRODAJEM ukwi`en, dvosoban stan 54m2, Ulica Felegi Tivadara, terasa, renoviran, 46.400E. Tel. 063-7759-121.

459978 SOMBORSKI BULEVAR 49m2, 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored cena sa PDV-om 45.300E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200.

459967 DVOSOBAN, prazan, odmah useqiv stan, ukwi`en, 54m2, 2. sprat, terasa, CG, ju`na strana...

Cena 45.300 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 459963 @. STANICA - dvosoban stan, bez ulagawa 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, sa name{tajem cena 61.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236606.

459959 LIMAN II!!! Kompletno renoviran u odli~nom stawu dvosoban stan kod {kole, dvostran, svetao od 56m2. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363-307, 063/8680-335.

461558 LIMAN III!!! Vi{e dvosobnih stanova u prizemqu okrenutih na mirna dvori{ta, useqivi po dogovoru. Pozovite!!! Telefoni: 021/6365-625, 063/8680-335. 461559

PRODAJEM stan na Beogradskom keju, bez agencija. Telefoni: 064/9626611 065/406-5270.

27047 UKWI@EN dvoiposoban 73m2 kod Socijalnog, cena dogovor.

Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefoni: 063/10-30232, 061/3013-484, 063/7450-133.

27114

PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61,5m2 ukw.) - 49.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671.

27135

IZVR[NO VE]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor.

Vredi kupiti. Telefon 066/9713-888.

25844 PRODAJEM stan 75m2/II blizu centra, mirna ulica, centralno grejawe, bez ulagawa, ima lift, stan adaptibilan. Telefon 063/18-99-115, 526-437.

26495 PRODAJEM stan 78m2, ogra|enu parcelu blizu Dunava sa delimi~nim vo}wakom, malim objektom ili sve mewam za dva stana. Telefon 6398291.

26978

[ONSI, ukwi`en trosoban stan 74m2, drugi sprat, dvostrano orjentisan, bez ulagawa, cena 72.000E. Telefon: 063/10-30-232, 061/301-3484, 063/7450-133. 27117 AKO CENITE prednost stanovawa u zoni centar-kej, a voleli biste lep i funkiconalan stan po povoqnoj ceni, onda je ovo prilika za Vas! Mirna ulica, dvori{te s parkingom, ukwi`en trosoban stan, 66 + 5 m2, dvostrano orjentisan, renoviran i odr`avan.

Vlasnik, cena po dogovoru, prihvatqivo pla}awe iz kredita. Tel: 456-132, 063/533-648.

27132 TROSOBAN stan, Bulevar oslobo|ewa 56, 82, 4m2, III sprat, bez posrednika. Telefon 064/1147-741.

27183 PRODAJEM nov trosoban stan na Grbavici na drugom spratu, gradila „Budu}nost”, 70m2, odmah useqiv, cena povoqna.

Telefon 063/560-087.

26970 PRODAJEM ukwi`en stan od 80m2, na Limanu 4. Cena po dogovoru. Telefoni: 063/605089, 064/888-34-28.

26994 VLASNIK, prodajem odli~an trosoban stan, 78m2, Liman IV, prvi sprat, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefon 6363723, 062/8170-802.

27057 TROSOBAN 78m2, centar, tre}i sprat, terasa, ukwi`en, mo`e kredit, povoqno. Telefon: 060/418-32-23.

27250 PRODAJEM trosoban stan u Ul. Cara lazara iza Merkatora od 78m2, useqiv, ukwi`en, hitno, cena 72.000E. Telefon: 063/880-23-20.

27253 PETRA DRAP[INA!!!! Dvoiposoban stan u novijoj zgradi, ni`e spratnosti. Korektan i odmah useqiv. Telefon 063/500213.

461560 GRBAVICA - Gogoqeva ulica 67m2 useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena sa PDV-om 72.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542779.

459970 CARA DU[ANA - 58m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, cena 59.750E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608.

459960

oglasi

dnevnik

DVOIPOSOBAN 58m2, VP, odli~an raspored, terasa, CG, cena sa PDV-om 52.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823459962 6607.

DVOIPOSOBAN 62m2, Nova Detelinara, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, cena 57.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621. 459964 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, Telefoni: 421ukwi`en.

437,063/534-505.

459887 U SRCU Starog grada prodajem useqiv salonski dvoiposoban stan, renoviran, dvostrano orjentisan, ukwi`en stan. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20086), www.solis-nekret459902 nine.com.

PRODAJEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:11206), 459904 www.solis-nekretnine.com.

BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma u ekstra zgradi prodajem nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2 odli~nog rasporeda. Telefon 459924 063/516-478.

CENTAR, zgrada „Budu}nost” i odli~an, ukwi`en 3.0 stan bez ulagawa, po ceni od 85.000.

Telefon 064-220-95-65.

459929 PRODAJEM odli~an trosoban stan, u samom centru, Ul. S. Branova~kog, 88m2, I sprat, sa terasom. Ukwi`en. Salonski stan. Pozovite 063/10-88-993.

459943

PRODAJEM u Kraqa Petra, trosoban stan 81m2, tri velike sobe, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, 2 terase, lift, III sprat, ukwi`en, cena 67.000 evra.

459944 Telefon 063/10-88-993.

NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636459926 8429.

BULEVAR EVROPE - 72m2, useqiv trosoban stan, perfektan raspored, totalno sre|en stan, gas grejawe. Cena 36.100E nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

459958 HITNO!!! 75 m2 trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG, cena 58.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 459956 UKWI@EN 79m2, Bulevar oslobo|ewa, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 72.100E. Telefoni: 021/424-963, 459954 064/823-6621.

HITNA PRODAJA! Stan od 92m2 u Ul. Maksima Gorkog, prvi sprat, odli~an raspored, sve prostorije sa prozorima, blizu Dunava!

Ekstra povoqno! Tel.: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:17242), 459905 www.solis-nekretnine.com.

GRBAVICA - trosoban stan od 73m2, odli~an raspored, dodatno sre|ivan, sa stvarima. Ukwi`en, stan i gara`a samo 93.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:20252), www.solisnekretnine.com.

459906 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 14735), www.solis-nekretnine.com.

459903

23.i24.april2011.

25

CENTAR, @elezni~ka ulica, nov, odmah useqiv mawi trosoban stan od 53m2, lift. Uredni pred ukwi`bom. papiri, 57.500E. Telefon Povoqno, 459979 060/6211-685.

HITNO i povoqno, ukwi`en, komforan trosoban stan od 82m2 na Bulevaru kraqa Petra, III sprat, lift, tri terase 66.500E. 459980 Telefon 063/1010-661.

LIMAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo istok. Hitno i povoqno!!! Telefoni: 063/8680-335, 461561 063/500-213.

VLADIKE PLATONA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

461562

LIMAN IV, lep porodi~an stan, sre|en, 130m2, ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak, vlasTelefon 063/7757-617, nik.

25289 063/213-246.

PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

25485 PRODAJEM stan u vili, Ul. Cara Uro{a, blizu Futo{ke pijace, petosoban, 170m2, nov, samo tri stanara u zgradi.

Telefon 063/560-087.

26969

PRODAJEM lux stan u Vase Staji}a 110m2. Telefon 063/504124.

27173 PRODAJEM 5,0-soban stan odmah useqiv kod Socijalnog. Telefon 063/504-124.

27175 PRODAJEM stan od 160m2 veoma lepo sre|en. Telefon 063/615-718.

27193 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

25485

PRODAJEM 3,5 soban, ukwi`en 99m2 - 85.000e, 3. sprat, redovna eta`a noviji, bez ulagawa, blizina Sajma. Mogu}a zamena. Bez posrednika. Telefon 064/314-3830.

26942 PRODAJEM luks penthouse od 240m2 u strogom centru, nov, useqiv, ukwi`en, ekstra. Telefon: 27254 063/880-23-20.

SPENS!!! U neposrednoj blizini odli~an troiposoban stan sa velikom terasom, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefoni: 063/500461563 213, 021/6363-307.

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, raspored.

Telefon odli~an 060/02-01-000.

459927 BULEVAR, Ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3.5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000. Telefon 063/828-8377.

459930 GRBAVICA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4.5 stan (nije dupleks)+gara`a, cena 128.000.

Telefon 064/220-9565.

459931 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4.0 stan 97m2, cena 98, 900. Telefon 636-6952.

459928 PRODAJEM odli~an stan u Mi{e Dimitrijevi}a 122m2 sa gara`om, II sprat, novija zgrada, ~etvorosoban, dvostran, dve terase. Lift. Cena sa gara`om 134.000 evra. Telefon 063/553-899.

459945 GRBAVICA - komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra!

Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa.

Zgrada izuzetnog kvaliteta.

Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija izuzetna ponuda!

Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 10270), www.solis-nekretnine.com.

459907 LAZE KOSTI]A - ~etvorosoban stan, komplet name{ten, izuzetna zgrada i stan, cena 135.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14887), www.solis-nekretnine.com.

459908 JO@EFA MAR^OKA - Liman IV, velik stan u mirnom delu!

Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:18002), www.solis-nekretnine.com.

459901 SOCIJALNO!!!

Fantasti~an petosoban dupleks od 102m2, odmah useqiv, nov, svetao, sa dva mokra ~vora, odli~na zgrada. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

461564

^ETVOROSOBAN 95m2, nov, neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena 82.500 evra, nije fiksno mo`e kredit! Telefoni: 021/424459965 963, 064/823-6608.

RIBWAK !!! Dowi put 73, voda, struja, telefon, 1340m2. hitno.

Telefon 060/47-22-532.

27154 FUTOG ku}a i nusprostorija legalizovano, na glavnoj ulici, blizu {kole, u odli~nom stawu, mogu} svaki dogovor. Telefon 27200 064/43-07-600.

NOVI SAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza.

Cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/54-540-38.

26594 PRODAJEM prizemnu ku}u 100m2 + nus prostoriju 50m2 + lokal u radu 50m2, u Sremskoj Kamenici.

22584 Telefon: 063/587-086.

KOMFORNA ku}a na Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Tel. 065/6494-367.

26651 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Tel.: 419-375, 060/4419-375.

26763 KU]A Kamewar dva zasebna stana, cg, hitno, cena 78.000e.

Telefon 063/516-807.

27039 SALAJKA, B. RADI^EVI]A, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 065/3333-177.

27118 PRODAJEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B, Radi~evi}a. Telefon 063/10-30-232, 061/301-3484 i 063/7450-133.

27119 PRODAJEM ku}u u Beo~inu.

Telefon: 872-060.

26299 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

26899 PRODAJEM ku}u u Gardinovcima, na placu od 35 ari. Telefon 064/40-266-94.

27067 PRODAJEM ukwi`enu ku}u u Temerinu blizu centra, cena 25.000E. Telefoni: 061/672-4717, 064/301-35-23.

27082 KU]A u Zelenici, pored mora, udaqenost 300 metara, super za u`ivawe, mogu}nost nadgradwe, 76m2. Cena 65.000e. Mo`e zamena.

Tel. 064/11-22-706.

27182

SREMSKI KARLOVCI, centar, ku}a sa lokacijskom dozvolom za sedam stanova i gara`a. Telefon 063/548-906.

26963 KU]A 160m2 i 1/2 jutra zemqe u Bege~u, bez posrednika. Telefon 27186 064/1147-741. ^ENEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura. Telefon 25689 063/248-150.

PRODAJEM plac 500m2, Rumenka ul. Srpskih Dobrovoqaca 30, samo 9.500e. Telefon 064/3300609. 26902 TELEP - plac 615m2 dimenzije 40h15 sa ucrtanom ku}om. Telefon 26998 063/513-605.

PRODAJA gra|evinskih placeva sa dozvolom za gradwu N. Sad (Adice) pored „Plantlenda”. Tel.: 6301-650, 064/115-0639.

27034 PRODAJEM parcelu 100.000m2, pogodno za razne namene na ^eneju potez Rivica udaqeno 400m od magistralnog puta Novi Sad Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/504-423.

27093 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlaz na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas i struja. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati 27094 na telefon: 063/504-423.

PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju kod aerodroma, udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/504-423. 27095

10 JUTARA zemqe u komadu 800m od asfalta i Fabrike vode u Jasku. Tel. 064/401-41-80.

26881 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu.

Telefon 063/86-26-504.

27086 PRODAJE - izdajem plac, Rumena~ki put, 2.900m2, ogra|en, nasut, front 120m, uz glavni put.

Vlasnik - povoqno. Telefon 061/517-8-000.

26598

26

OGLASi l ^iTUQe

23.i24.april2011.

PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232.

27120 NOVI SAD - TRANXAMENT, 2700m2 vo}wak, vinograd, deqivo na dva, dozvoqena gradwa, ekskluzivna lokacija. Tel. 064/22-87731.

25922 PRODAJEM ku}u u Koviqu, cena 25.000e. Tel. 468-914, 064/1353864.

27015 ^ORTANOVCI, ku}a od fasadne cigle 120m2, 30 ari ogra|enog placa do {ume 400m od Dunava. Najlep{e mesto. Tel. 011/2439-017.

27181 PRODAJEM komfornu ukwi`enu vikend-ku}u blizu ^ortanovaca 70/20m2, plac 12a, voda, EG na gas.

Mo`e zamena za stan. Telefon 064/310-14-66.

26991 ZEMQI[TE, Ka} selo, izme|u pruge i ciglane, 9.100m2. Cena 12.000 evra. Tel. 064/221-20-41. 26995 PRODAJEM {umu, Ka} - Fazanerija, 7.7 jutara, 2.200 stabala topole od 8 godina. Povoqno. Tel. 221-20-41.

26996 HITNO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin, 16.000e. Telefon 6363723, 062/8170-802.

27058 10 JUTARA zemqe u komadu 800m od asfalta i Fabrike vode u Jasku.

Tel. 064/401-41-80.

26881 LEDINCI - TORINE, plac 9 ari, potpun pogled na Novi Sad, struja, gas, voda, telefon. Telefon 063/75093-94.

26943 POPOVICA, 800m2 sa ukwi`enim objektom, voda, struja, asfalt, gradski autobus, cena 24.000E. Tel.: 060/5008-408.

27151 POPOVICA, plac sa prelepim pogledom na Novi Sad, 1100m2, 38.500 eura. Tel. 064/178-9789. 27169 NOVI SAD - TRANXAMENT, 2700m2 vo}wak, vinograd, deqivo na dva, dozvoqena gradwa, ekskluzivna lokacija. Tel. 064/22-87731.

25922 PLAC Bukovac 4.200m2, glavna ulica, asvalt, struja, voda, kanalizacija, gas, telefon, kablovska TV. Pogodan za sve. Cena po dogovoru.

Tel. 064/639-76-41.

27205 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 - 5780m2.

Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

27237 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527-459, www.solisnekretnine.com.

459891

NOVIJA ku}a na severnom Telepu, 190m2 stambenog prostora (2 fizi~ki odvojena stana), suteren 89m2, EG. Tel. 063/1845018 posle 17 ~asova.

27227 PRODAJEM gra|evinsko zemqi{te kod Ka}ke petqe 4.000m2 sa trafoom. Tel. 063/504-124.

27172 EKSKLUZIVNA ponuda! Moderno projektovana i luksuzno opremqena porodi~na ku}a, stambeni prostor 210m2 i 50m2 hobi prostor (teretana, sauna...), sve na placu od 600m2. Za vi{e informacija pogledajte sajt ili pozovite... Tel.: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:31061), www.solis-nekretnine.com.

459893 NOVI SAD, ukwi`ena novija ku}a, fasadna cigla, 215m2 - plac 480m2, cena 107.000E, 4 stambene jedinice.

Tel. 065/5454-038.

459946 KLISA, odli~na ukwi`ena ku}a 220m2/1450m2 - ekstra, vredi pogledati 200.000E. Telefon 065/5454038.

459947 PETROVARADIN - Blok vila, Spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena.

Useqiva. Cena 160.000 evra. Tel.: 063/527-459, 021/427-277 ({ifra:30813), www.solis-nekretnine.com.

459894 KAMENICA!!! U blizini centra ku}a od 111m2 na placu od 180m2, ukwi`ena, spratna, useqiva u lepoj ulici. Povoqno. Telefon 063/8680335.

461556 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solisnekretnine.com.

459892 ^ENEJ, ukwi`en odli~an plac, 17540m2, me|unarodni put. Telefon 065/5454-038.

459948

IZDAJEM POVOQNO lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330.

26273 SAJAM - bulevar izdajem odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa.

Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-5874.

26912 IZDAJEM lokal u Novom Sadu, dva nivoa 33+23m2. Ulica Lukijana Mu{ickog 11, CG, dve telefonske linije, re{tke, alarm. Telefon 064/207-0643.

27127 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671.

27136 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Tel. 063/505-198.

26894

POVOQNO izdajem name{ten kancelarijski uli~ni lokal, Mileti}eva 51. Telefon 064/434-6052.

27167 PRODAJEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Tel. 062/255-706.

27083 PRODAJEM ili izdajem lokal 100 m2, Ul. Cara Lazara br. 48 Novi Sad. Zvati na telefon: 063/504-423 od 9 - 16 ~asova.

27096 PRODAJEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu.

Telefon 063/501-671.

27138 ULI^NI lokal, Bulevar oslobo|ewa 66B, 44m2, bez posrednika.

Telefon 064/1147-741.

27187 NAME[TEN poslovni prostor 45m2, poslovna zgrada Bul. Oslobo|ena 11. drugi sprat, klima, 2 tel. linije... vlasnik bez posrednika, 50.000evra. Tel. 063/529-304. 27014 PRODAJEM ili izdajem lokal, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, Ukwi`en. Cena povoqna Tel. 061/621-44-24.

27027 PRODAJEM lokal, 54m2, Nova Detelinara. Cena povoqna. Telefon 063/543-263.

27069 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Tel. 063/83-78-240.

27079 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

27236 IZDAJEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

27243

POSLOVNI prostor 800m2, na 2000m2 placa, nedovr{en, {irina od glavnog puta 35m, Novosadski put - Veternik, do Vukovi} pumpe.

Telefon 065/513-4066.

26596 IZDAJEM opremqen kancelarijsko-agencijski poslovni prostor, u naju`em centru. Telefoni: 371-989, 061/232-72-51.

26891 POSLOVNO magacinski prostor izdajem kod ^atalov servisa u Novom Sadu, 180m2. Telefon 063/539-646.

26895 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. Oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

459888

IZDAJEM gara`u od 18m2, u Novom Sadu, Ul. @itni trg. Telefon 063/8378-240.

27080 PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900eura Telefon 063/520-245.

25907 PRODAJEM ili izdajem suterensku gara`u sa daqinskim otvarawem, @eqezni~ka 46, pitati na telefon 064/1463-505.

27028

dnevnik

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno. Odmah.

Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

25262 KUPUJEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

25302 OPEL Vektra, 20 TDI, 2005. godi{te, ekstra stawe, 100KS, 16 AIR BAG, dvozonska klima.

Telefon 063/80-90-682.

27184

PRODAJEM panonija presu za seno, detelinu, kosa~icu IMT sa 4 to~ka i san peter sunce sakupqa~, Budisava.Tel. 063/7511-720.

27260

BELA TEHNIKA sa spoqnim o{te}ewima, izuzetne cene, ve{ ma{ina, sudo ma{ine, {poreti, fri`ideri, TV, ugradne rerne... garancija, servis. Telefon 021/528822.

24514 PRODAJEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Tel.: 021/421-452, 064/13-12-135.

25948 PRODAJEM novu „Indesit” veliku ma{inu za sudove, zbog selidbe, nova. Telefon 526-437, 063/18-99-115.

26492 FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 069/574-1622.

26989

PRODAJEM trpezariju - 2 vitrine ovalni sto na razvla~ewe sa 6 tapaciranih stolica, prekupci iskqu~eni, radi selidbe. Telefon 063/18-99-115, 526-437.

26493

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.

Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421452, 064/131-2135.

25947 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

27070 POPRAVQAM slavine, kotli}e, bojlere, el. {porete, TA pe}i, usisiva~e, plafowere, sitnije popravke, roletne, {arke. Telefon: 062/972-0841.

27087 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove kao i popravke krovova akov curi i vla`i. Tel.: 6434-313 i 064/157-1404.

27109 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Tel.: 021/714-577, 062/606-782.

27129 SAMO ZA PENZIONERE i prosvetare, molersko farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430549, 064/230-68-98.

26428 U NA[EM prostoru vr{imo peglawe i prepravke ve{a i garderobe, usluga dostave po potrebi.

Telefon: 062/819-3042.

27130 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

26791 ODGU[EWA ma{inski snimawe cevi rekonstrukcija kupatila zamena cevi i servis, garancija, ra~un.

Tel. 6393-737, 064/160-47-25.

26952 PE]KAR - zidam kaqave pe}i i otkupqujem kori{}ene. Imam nove pe}i, sve boje, moj materijal za rad.

Tel.: 064/1554029, 021/6301524.

27257

PRODAJEM novije kolor televizore e37, e55, e72, vrlo povoqno!

Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen! Telefon 421-516, Mob. 064/157-2514.

26965 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma TV! Dolazak, isplata odmah! Non -stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/1572514.

26966 „SONY” televizor 100 programa TXT moderan, 35E, fri`ider, ve{ ma{inu 45 E, el. {poret 30 E, prevoz besplatan. Telefon: 064/95-12178.

27234

PRODAJEM mobilni telefon nokia E52, sa mogu}nosti obrade „word i excel„ fajlova, blutut, GPS, odli~an, stendbaj 600 ~asova.

Telefon 063/86-96-190.

27075 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27106

Spaso, dru`e moj dobri, posledwi put Ti ka`em dovi|ewa KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

23483

PRODAJEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara.

Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932.

26555

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Tel.: 064/240-55-49.

27078

Spasoje M. Kolarovi} 1945 - 2011.

Lepe i ru`ne stvari se de{avaju iznenada.

Iznenadio si nas! @ivot nisu dani koji su pro{li, ve} oni koji se pamte! Moja porodica i ja pamti}emo Te dok smo `ivi.

Porodica Kiss.

27283

HITNO potrebna kvalifikovana poslasti~arka za rad u poslasti~arnici „[eherezada”, Zmaj Jovina br. 19. Tel.: 062/202-112.

26743 POTREBAN saradnik za poslove marketinga privatne specijalisti~ke ordinacije (interna medicina, estetska medicina, stomatologija). Tel. 063/253-115.

27074 EVROPA, Hrvatsko, Crnogorsko primorje: potrebni kuvari, kuvarice, pomo}ne kuvarice, sobarice, ro{tiq-majstori, pice-majstori, poslasti~ari, doma}ice ku}e, konobari, konobarice, bebisiterke. Tel. 021/496-333.

27122 POSLODAVCIMA u Novom Sadu, Crnogorskom, Hrvatskom primorju, Evropi: agencija nudi sve profile radnika, tre`i gerentonegovateqice i ugostiteqske radnike.

Telefon: 021/400-148.

27123 KU]NA NEGA, gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. 021/400-148.

27124 ZA ELEKTRONSKO pla}awe i kwigovodstveno-op{te poslove potrebna radnica sa sredwom ekonomskom {kolom - ekonomsko ili finansijski tehni~ar. Tel. 021-423386.

26901 DVE RADNICE sa sredwom ekonomskom {kolom za prijem po osnovu prve {anse za 2011. godinu primamo odmah. Telefon 063-8634825.

26903 DIPLOMIRANA farmaceuta 4 izvr{ilaca potrebna apotekama u Novom Sadu. Mogu i studenti koji su dali sve ispite, a apsolventi mogu dobiti stipendije i 2 farmaceutska tehni~ara. Telefon 021372 -305.

26904 POTREBAN pekarski radnik sa iskustvom. Telefon 064/419-00-27.

26956

Rakice, uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoja bra}a: ]uki, Vuk{a i Vule.

27269

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Bjelici Sekuli} od sestre Nade sa porodicom.

27272

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Napustio nas je na{ voqeni i plemeniti ~i~a

Sa velikim bolom opra{tamo se od na{eg, po svemu jedinstvenog ~ika Mi{e

Oti{ao je u ve~na ribolovi{ta

Milutin Vujovi}

S qubavqu, porodica Erharti~.

Vole te tvoji Ber~ekovi.

27265

Stevanu Popovi}u

novinar Stevo \okov sa Baoda

Milutina Vujovi}a

dugogodi{wem novinaru i uredniku „Dnevnika”

Stanko.

Kolege i koleginice iz „Dnevnik Vojvodina presa”.

27282

2204/P

Striku i u~itequ, hvala.

27266

Posledwi pozdrav majci, baki i svekrvi

27

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Stevan Popovi}

1935 - 2011.

Sahrana je danas, 23. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

23.i24.april2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug, tata i deda

USPOMENU I SE]AWE ~uva}emo prijatequ

trajno

Oti{ao je veliki ~ovek

ceweni

Du{an - Duka Bugarski

Savki Stepanov

vojni penzioner 30. 4. 1946 - 21. 4. 2011.

od: sina Gorana, snaje Marijane i unuke Olivere.

Po~ivaj u ve~nom miru.

Sahrana je danas, 23. 4. 2011. godine, u 17 ~asova, na Turinskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Mira, sinovi Stevica i Sa{a, snaja Tamara, unuk David i unuka Senka.

27267

Stevan Popovi}

Stevane Bjeli}i i Lazi}i.

27261 27281

Draga

Sa `aqewem i tugom opra{tamo se od

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

U najdubqoj `alosti opra{tamo se od wega u ponedeqak, 25. 4. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Buca, Cica i Nada Popovi}.

27280

Bjelica Sekuli}

baba Savka posledwi i tu`ni pozdrav ti {aqem i uvek }u te voleti i bi}e{ u mom srcu.

Nedostaje mi na{a igra, na{ smeh, na{a soba i dvori{te.

Spavaj sa an|elima.

Tvoja unuka Olivera.

Voqenom zetu i te~i

ro|ena 1937. god. preminula u 74. godini.

Sahrana je u subotu, 23. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, u Veterniku.

O`alo{}ena porodica Sekuli}: sin @eqko, snaja Marica i unu~i}i Dajana i Filip.

27268

Du{ana Bugarskog Uspomenu na wega ~uva}e sestra Sofija sa porodicom.

27271 27263

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav dragom kolegi

pozdrav

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Na{oj voqenoj baki, majci, sestri, prijateqici posledwi pozdrav i ve~no se}awe na `ivot proveden sa wom.

Du{anu Bugarskom

Voqeni ne umiru Po~ivaj u miru.

Nenadu Drqa~i

Bjelici Sekuli}

1964 - 2011. od kolega i koleginica Policijske stanice, Sremski Karlovci.

Bjelici Sekuli}

od brata Borislava sa porodicom.

od brata \uke sa porodicom.

27273

27274

59902/P1

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. aprila 2011. godine preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Du{anka Kondi}

Nenadu Drqa~i od kolega i koleginica Policijske uprave u Novom Sadu.

59902/P

Mara Babin Weni najmiliji: sinovi Sa{a i Zoran, unuci Damjan, Duwa, Neboj{a, snajka Slavica, Renata, sestre Bojana i Milena i brojna druga rodbina i prijateqi.

Sahrana je u ponedeqak, 25. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

27279

Juca Stojkovi} sa porodicom.

27262

Dana 22. aprila 2011. godine umrla je moja jedina sestra

Du{anka Kondi}

ro|. Koxa

1964 - 2011.

nikad.

Potro{ila si `ivot trude}i se da meni bude boqe.

Draga moja mama, ve~no }u te ~uvati u mom srcu.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 23. aprila 2011. godine, u 16 ~asova, iz Kapele, na Ka}kom grobqu.

Ve~no o`alo{}ena k}i Dragana, Krstan, Du{an i Bojan.

27277

Draga moja sestro, hvala ti na svemu {to si u~inila za mene.

Uvek }e te voleti i pamtiti: ve~no o`alo{}eni tvoj brat Mita, snaha Mirjana, brati}i An|elko, Dragan, Kristina, Vesna, Filip i Milo{.

27278

28

^iTUQe l POMeni

23.i24.april2011.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

TU@NO SE]AWE

dnevnik

3

GODI[WI POMEN

24. 4. 2001 - 24. 4. 2011.

Navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{

Bjelici Sekuli}

Rajko Peji}

Milka Peji}

Radivoj [eguqev

2005 - 2011.

2006 - 2011.

Mili na{, dani bez tebe su prazni, ali u na{im srcima i mislima si sa nama i bi}e{ zauvek.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 23. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme nikada ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na Vas. ^uvamo Vas u mislima i na{im srcima.

Va{a }erka Dragana Mihajlovi} sa porodicom.

Tvoja mama Zorica, sestra Jovana i baba Desa.

Stevan Stankovi} Bata Porodica Stankovi}.

27189

27228

27178

od: sestri}a Vase, Qubomira, \oke i Rade sa porodicama.

Posledwi pozdrav na{oj priji

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom suprugu i ocu

Radivoj [eguqev

obele`i}emo 25. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, kolumbarijum, u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Mi te volimo, zaborav ne postoji za nas.

Tvoji najmiliji Nikola i Qiqa.

Mara Bawac 5. 10. 1925 - 28. 4. 1990.

[piro Bawac 12. 7. 1935 - 26. 11. 1995.

27275

Radivoj - Gele

Kata Bawac

Posledwi pozdrav Idinom ocu

7. 3. 1936 - 4. 9. 1998.

Savki Stepanov od porodice Kri~kovi} iz Stepanovi}eva.

^edo, Gordana, \or|e, Nikola, Bojana, Jelena, Tatjana i Olivera.

27258

Posledwi pozdrav

Zovem te, ali odgovora nema.

Tra`im te pogledom, ali te opet nema. Ako pomislim na tebe, ako te potra`im u svojim mislima, u svojim ose}awima, na|em te. Tu si sada, postoji{ i bi}e{ sa mnom zauvek.

Tvoje sestre Sowa i Gaqa, brat Milorad sa porodicama, ujna An|elka i uja Mile.

27226

IN MEMORIAM

Branislavu Bjelo{u

Svima nam je mnogo `ao {to si nas prerano napustio.

Porodica Ivanov.

27190

27188

TU@NO SE]AWE

POMEN

Konc Ivanu

27168

U sredu, 27. 4. 2011. odr`a}e se ~etrdesetodnevni pomen na{em najdra`em suprugu, tati i dedi

od kolega sa posla: Qiqe, Jace, Nata{e i Branislava.

Sofija Puzi}

27259

ro|. Leka 1898 - 1982. iz Li~kog Petrovog Sela

SE]AWE

Duki

2006 - 2011.

27264

3

Marija Jankovi} Valika

An|eli te sada ~uvaju, a mi te ~uvamo u na{im srcima i ne}emo te nikada zaboraviti.

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji.

TU@NO SE]AWE

ro|. Puzi} iz Biha}a

Dani prolaze, a tuga, bol i praznina su sve ve}i.

Tvoje najdra`e: Jagoda, Nata{a, Goca i Jeca.

27077

27213

27209

Milka Ti{ma

\or|u Radi{i}u

Dana, 26. 4. 2011. navr{ava se trinaest godina od kako nije sa nama na{a

DVOGODI[WI POMEN

Qubav, plemenitost i dobrotu moje mame i bake - hraniteqice nikada ne}u zaboraviti. @ive}e ve~no.

Prim. dr Desanka Draki} iz Novog Sada sa porodicom.

Pet godina tugovawa je prohujalo. ^uvamo i daqe uspomenu na tebe.

27049

Predrag Ni{avi} Suprug Jova - Jovica i }erka Olgica sa porodicom.

ro|. Zori} 23. 4. 2000 - 23. 4. 2011.

24. 4. 2009 - 2011.

Postoji ne{to {to ne umire, to su uspomene i se}awe na tebe.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja porodica.

Brat @ivan Bugarin sa porodicom.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Bojana Cvetkovi}

Milenko Koji}

3

Milan Rogli}

Du{an Grgur 2010 - 2011.

POMEN

Dragi na{ Pedro, mnogo nam nedostaje{. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Navr{ila se godina od kako si oti{ao. Spavaj a ja te ne}u zaboraviti.

Neute{na mama Kristina, brat Nenad, snaha Qiqana, bratanci Milo{ i Mladen.

Tvoja tetana Belka.

27255

26993

27256

ro|. [erkov Snaja Olga sa decom.

26964

Wegovi najmiliji: sin Qubomir, unuci Miroslav i Sofija, snaja Dragana i prijateq Veqko.

27038

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, dedi i tastu

POMEN

POMEN ^etiri godine su pro{le od kada nije sa nama na{a draga

Sa qubavqu i po{tovawem uvek prisutan u srcima i mislima.

Katica ]ur~i}

Mi{kov Slobodan - De~ko dipl. in`. agronomije 1922 - 2007.

Smiqa Vajagi} U na{im je srcima, mislima i najlep{im uspomenama.

S qubavqu, wegovi najmiliji: supruga Qubica, }erka Dragiwa, unuka Aleksandra, zetovi Dragan i Nemawa, praunuke An|ela i Andrea.

Goran Mateja{ev

Dragan Lotina 24. 4. 2003 - 24. 4. 2011.

Uspomenu na wega ~uvaju porodice Lotina i Dmitrovi}.

Weni: An|elka i Miroslav sa porodicama.

27232

26780

27170

27. 4. 1991 - 27. 4. 2011.

Konc Ivanu 1936 - 2011.

Sahrana je dana, 25. 4. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Konc i Ratkovi}.

27156

Pro{lo je dvadeset godina kako te nema sa nama.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: tata, mama i brat.

27023

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

SE]AWE

23.i24.april2011.

POMEN Navr{avaju se tri godine od kako nije vi{e sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Sedamnaest godina tu`nih

SE]AWE

29

Pro{lo je deset godina od kako je oti{ao od nas i ostavio tugu u na{im srcima na{

na

Borislava Rodi}a {kolskog druga, divnog u~enika, milo i dobro dete.

Se}awe koje zauvek ostaje u nama kao trag istine koju je te{ko prihvatiti. Neka te an|eli ~uvaju.

Mladen Kolari} 28. 6. 1923 - 25. 4. 2001.

Nikola Peri} Nixa

Jovan Drageqevi} 23. 4. 2008 - 23. 4. 2011.

Tvoja Marija - Maca.

Tuguju za wim i ~uvaju od zaborava: supruga Isidora i }erka Gordana i Jelena sa porodicama.

[kolski drugovi IV/1 odeqewa Poqoprivredne {kole sa domom u~enika iz Futoga sa odeqenskim stare{inom Nevenom Studi}.

27150

26948

26932

Voqeni se nikada ne zaboravqaju.

SE]AWE

Leposava Kolari} 27. 1. 1925 - 3. 5. 2006.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom

Bora Ogrizovi} S qubavqu i tugom, porodica.

26968

SE]AWE

@ive u qubavi i se}awu.

Milan i Slavko sa porodicama.

Miqan ^ubranovi}

27140

Dana 25. aprila navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

Du{an Ninkov 2004 - 2011.

Samo vreme prolazi, ista je qubav, ista tuga i velika praznina.

Mirko Pepi}

obele`i}emo dana, 23. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.

Supruga Emilija, }erke Mirjana i Dobrila sa porodicama.

S po{tovawem, porodica.

Supruga Quba, }erka Dragana, sin Dragan, snaja Qubica i unuka Milana.

Pre trideset pet godina bila sam beskrajno sre}na kad sam te rodila, a sada ve} drugu godinu sa pola srca i ponosna na trideset tri godine kojima si ispuwavao moj `ivot.

Zauvek neute{na mama Cica.

26955

27112

Dana, 26. 4. 2011. godine navr{ava se tu`na godina od kako nas je napustio na{ voqeni

24. 4. 1976 - 22. 10. 2009.

\or|u Banova~kom

26972

26945

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN dragim roditeqima

Dragi na{ brate

^etrdeset dana bez tebe sine

Puni{e Rakowca

Ti si uvek u na{im srcima i mislima.

Nataliji

Milowa Obradovi} Neka te na{e misli zagrle, neka na{a tuga bude mir tvojoj du{i koju osje}amo. Postoji qubav koju smrt ne prekida.

Ponosni smo na tebe i tvoj ~astan i po{ten `ivot.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: Grozdana, Danijela, Igor i Goran.

Uvek }e biti u na{im srcima.

Supruga Stana, deca Slobodan i Marina sa porodicama.

Mirko

Juri{in iz @abqa

POMEN

23. 4. 2000 - 23. 4. 2011.

Voqeni brate, tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Lako obri{emo suze koje teku ali ne mo`emo obrisati bol iz na{ih srca.

SE]AWE

POMEN Pro{la je tu`na godina bez na{eg tate i dedike.

Danas se navr{ava pet godina od smrti mog sina jedinca.

Ivan Jurca

\ura N. Vojvodi}

Dve godine su pro{le kako nisi sa nama.

Se}amo se velike dobrote i qubavi koje si nam pru`io.

1927 - 2010.

Osta}e{ u na{im srcima i uspomenama. ]erka Biqana Bojanovi}, sin Stevan i unuke @ewa i Sa{ka sa porodicama.

Supruga Vera i sin @eqko sa porodicom.

Ivan Vrba{ki 1953 - 2006.

Za wim tuguje majka Dragica i wegova porodica.

27065

26997

26890

26885

Pro{le su dve tu`ne godine otkako nisi sa nama.

Dana 29. 4. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije vi{e sa nama na{a draga

Tu`ni godi{wi pomen mojoj miloj sestri

POMEN

Nadi Kantarxi} Nada Kantarxi} Bu{ka

1955 - 2009.

Tvoj osmeh i daqe `ivi u na{im srcima.

Misa }e biti odr`ana u crkvi Svete Elizabete, na Telepu, 25. 4. 2011. godine, u 10 ~asova.

Suprug, }erke, zetovi i unuci.

27019

26946

26947

@u`ana [alamon

Porodica Stojanovi}.

Tvoje sestre: Milka, Stana i \uja sa porodicama.

Neka te an|eli ~uvaju.

POMEN

Dana, 24. 4. 2011. godine navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama na{ voqeni tata i suprug

1986 - 2011.

Majka Stoja.

27073

Volimo te Kaja i Vera.

Novica Stojanovi}

nikada te ne}emo zaboraviti.

26931

27128

USPOMENA I TU@NO SE]AWE

Mirko

1994 - 2011.

S po{tovawem i qubavqu, k}erka Qiqana i sin Borivoj sa prodicama.

Paja Suva~arov Dragan Koji}

Milenku

2010 - 2011.

27133

Dana 24. 4. 2011. godine, navr{ava se osam godina od kada nije sa nama

i

27068

Milo{ Kozarov Uvek si bio i bi}e{ u na{im srcima i mislima.

Sne`ana i Mica.

27054

ro|. Milkov

Ni ova godina, ni svaka koja sledi, ne}e umawiti qubav, tugu, bol i po{tovawe prema tebi, ne}e u~initi da u na{im srcima tvoj lik izbledi.

Sestro moja, pro{la je godina, a meni sve vi{e nedostaju na{i svakodnevni razgovori. Bol, tuga i lepe uspomene koje su ostale iza tebe nikad ne}e prestati.

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji.

Tvoja sestra Dragiwa.

27066

27064

30

tv program

23.i24.april2011.

07.30 08.05 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 23.00

Храм светог великомученика Георгија у Новом Саду

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Свет пољопривреде Без цензуре Простор Приче из књижаре Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филм: Ла долче вита Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.10 11.15 12.28 13.00 13.15 14.00 14.45 14.51 15.39 15.42 16.39 18.25 19.30 20.00

Васкрсно јутрење (РТВ 1, 00.00) 06.25 07.15 07.30 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.20 18.00 18.10 19.05 19.30 20.05 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 22.40 00.00

Кухињица Никад доста Отац Сергије Јутарња гимнастика Вести Најлепше бајке света: Зека Срећк Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде Концерт Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Еко: Зима на Фрушкој гори Без упута Вести Петказање Полако, па сигурно – квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник Црно бели свет, политички мозаик Тајна хране: Телетина ПЦТВ Рачуница ТВ Дневник Византијско плаво, филм Хиландар - молитва и градилиште, док. прог. Војвођански дневник Дуел струна Пресент Васкрсно јутрење, пренос из храма светог великомученика Георгија у Новом Саду

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца На поглавичиној фарми, филм На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Ускршње честитке (мађ) Ускршња миса, пренос из Зрењанина Хор „Капистран” Музички програм Ј. Хајдн: „Седам последњих речи” ТВ Продаја ”

20.17 23.20 23.45 00.00 02.05 02.15 02.31 03.00 03.14 04.03 04.50 05.22 05.47

09.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.10 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.45

Др Ху Цртани филм Азбука родитељства Тајна века Ево нас код вас Смрт шпијунима Спорт Нетворк Река наде Неон сити Објектив Фајлов рат Неон сити Објектив Јована суботом ИЦТ плус Река наде Препознај Европу Објектив Кад природа узврати ударац Док. емисија (мађ)

Јована суботом

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС На слово на слово Дневник Суботом са дијаспором Ексклузивно Вести ТВ лице: ПетарПоповић... као сав нормалан свет Вести Бела лађа На трагу Пинк Пантера, филм Фудбал: Јелен супер лига, Партизан - Црвена звезда, пренос 1. полувремена Дневник Васкршња посланица патријарха српског Иринеја и Ускршња посланица београдског надбискупа Станислава Хочевара Христово страдање, филм Квадратура круга Дневник Васкршње јутрење, пренос из Новог Сада Верски календар ТВ продаја Суботом са дијаспором Вести Ексклузивно ТВ лице: ПетарПоповић... као сав нормалан свет Квадратура круга ТВ продаја Верски календар

Џим Кавизел

Христово страдање Филм почиње на Маслиновој гори, где се Исус молио након последње вечере. Исус одолева сотониним искушењима. Издан од стране Јуде Искариота, Исус је ухапшен и враћен међу зидине Јерусалима, где га вође фарисеја оптужују за богохуљење, а његово суђење завршава се осудом на смрт. Улоге: Џим Кавизел, Моника Белучи, Клаудија Герини, Маја Моргенстерн Режија: Мел Гибсон (РТС 1, 20.17)

(Новосадска ТВ, 19.30)

10.00 Копа дел Реј, финале: Барселона – Реал Мадрид 12.00 Премијер лига, магазин 12.30 Најава Премијер лига 13.45 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Евертон 16.00 Премијер лига: Тотенхем – ВБА 18.30 Премијер лига: Челзи – Вест Хем 20.30 НБА плеј оф: Индијана - Чикаго 23.15 АТП Барселона 1/2 финале 01.30 Премијер лига: Ливерпул – Бирмингем

Телевизијски програм за недељу, 24. април, налази се у ТВ магазину.

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм 05.00 Филм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботим поподне, 04.00 Освета

04.00 Еленин дух-омнибус 06.30 Желите ли да постанете милионер?

07.45 Домаћин 09.00 Филм: Град анђела 11.00 Кобра 12.00 Домаћине,ожени се 13.00 Радна акција 14.00 Паклена кухиња 15.00 Филм: Камионџије поново возе 17.00 Желите ли да постанете милионер?

18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 20.00 Када лишће пада 21.00 Филм: Смртоносно оружје 3 23.10 Филм: Везани злочином 01.10 Топ спид 02.10 Америчко рвање-Без милости 03.30 Филм: Везани злочином

dnevnik

07.00 Знање на поклон 08.40 Водич за родитеље 09.05 Дора истражује 09.30 Филм: Алиса са друге стране огледала 11.00 Вести Б92 11.35 Филм: Пријатељи 12.35 Филм: Човек са четири ноге 14.20 Филм: Бен Хур 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 Људи са Менхетнаја 21.00 Филм: Јесен стиже, дуњо моја 22.50 Вести Б92 23.10 Спортски преглед 23.40 Филм: Горка жетва 01.25 Људи са Менхетна 02.15 Укључење у Б92 Инфо

Јесен стиже, дуњо моја

Црква блажене девице Марије у Београду

Свечано славље ускршњег бдења (РТС 2, 20.30) 06.05 Верски календар 06.15 Бразде 07.11 ТВ лица: Јелисавета Сека Саблић...као сав нормалан свет 07.59 Делта стејт 08.23 Мале приче 08.27 Мобил фест 08.52 Мале приче 08.57 Путовање са Теријем 09.17 Моје острво је мој дом, ЕБУ драма 09.32 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Српски источници 14.44 Датум 14.50 Верски календар 15.00 Грегориан, снимак концерта 16.01 Осликавање Марије 16.56 Вреле гуме 17.30 Тотал тенис 18.00 Млади таленти Србије 18.28 Квадратура круга 18.55 Слагалица 19.30 Фудбал - Јелен супер лига: Партизан - Црвена звезда, пренос 2. полувремена 20.30 Свечано славље Уксршњег бдења, пренос из катедрале блажене девице Марије у Београду 22.15 Свет спорта 22.45 Јелен суперлига 23.15 Скидање с крста 00.07 Рукомет - Челенџ Куп: Партизан - Бенфика, полуфинале 01.20 Београдски камерни хор: Васкршњи концерт 01.53 Христос воскресе

06.30 08.30 09.00 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 13.00 13.02 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 00.00 00.30

Маратон Сваштарица Балканика Вести Улови трофеј Филм: Флук Вести Милица² Инфо Фуснота Мајсторски Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Шарено Вести Филм: Шта је с тобом Нина? Вести Офис Породица Серано Филм: Месец од порцелана Откопчано Милица² Тачка усијања Филм: Балтичка олуја

Ова мелодрама је смештена у Банат и прати троје младих људи пред почетак рата 1914. године. Сава, Петрашин и Марија троје су младих људи који заједно проводе детињство у Банату. Између Саве и Марије јављају се љубавне искре али у заједничкој ће их будућности прекинути рат. Улоге: Бранислав Трифуновић, Игор Ђорђевић, Калина Ковачевић, Марија Каран Режија: Љубиша Самарџић (Б92, 21.00)

06.00 07.55 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 11.00 11.30 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.30 02.00 04.30 05.00

Марија Каран

07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.30 04.00

Парови, финале Вечерас је велико финале и један од четири пара ће добити титулу џет сет пара у Србији и близу 300 хиљада евра. Гласовима публике победиће најбољи, а суперфиналисти су: Слађана Делибашић и Игор Матић, Данијел Ђурић и Кристина Спремо, Пеђа Д Бој и Каролина Јовановић и Милош Вуковић и Зорица Дукић. (Хепи, 21.00) Јутарњи програм Вести Парови, недељни преглед Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести А верy Њомпкее Цристмас Ноди 2, специјал Здраво, Кити Пресовање Мали хероји , филм Телешоп Вести Парови Беверли Хилс, 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови Телемастер Пут ка ватреном рингу Беверли Хилс, 90210 Парови - преглед дана Парови, финале Парови - славље Сећање дана , филм Пут ка ватреном рингу Сведочанства о генијима

Добро јутро Позови Велики брата Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат- преглед дана Звезде Гранда Филм: Исконски страх Филм: Брзи бег Филм: Златна грозница

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

23.i24.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ма ју ми Ва ка му ра

Џин гис-кан: До кра ја све та Нај ста ри ји син мон гол ског пле мен ског по гла ви це, Те му јин, на вод но је по нов но ро ђе ни то тем ски ‘Пла ви вук‘. Те му јин је вр ло бри жно од га јан ка ко би из др жао те рет бу дућ но сти сво га пле ме на. На кон те шког де тињ ства, Те му јин из ра ста у ча сног во ђу... Уло ге: Та ка ши Со ри ма чи, Ри Ки ку ка ва, Ма ју ми Ва ка му ра, Ке ни чи Ма цу ја ма, Јо ши хи ко Ха ка ма да Ре жи ја: Ши ни хи ро Са ваи (Но ва ТВ, 01.30) Бакуган, цртани Чугингтон, цртани Бyблејд метал фјужн, цртани Винкс, цртани Под срећном звездом Господин дадиља, филм Клокан Џек Проверено Вести Луд, збуњен, нормалан Дневник Хари Потер и одаја тајни, филм 23.00 Бараба, филм 01.30 Џингис-кан: До краја света, филм 03.55 Смртоносна зона, филм

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Велике британске војсковође 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Блер 11.00 Живео Пакистан 12.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 13.00 Колонија 14.00 Ми Европљани 15.00 Ко си заправо ти?

16.00 Шекспирови портрети 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Јелена Тројанска 19.00 1989-1990. Последња година Источне Немачке 20.00 Рим. последња граница 21.00 Фарма из Викторијанског доба 22.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 23.00 Ко си заправо ти?

00.00 Шекспирови портрети 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Лепотица и звер Острво Корњача Авантуре Карлоса Гусенице 4. Мајка Ноли Острво Корњача Док. филм. Магије, мистерије и чуда Случајни шпијун Плави ђус Кичма Жене мафије Скривене страсти Гувернанта Породичне секс афере Виртуелно завођење Жене мафије

06.00 Крзнена освета 07.30 Маторе џукеле 08.55 Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале 10.35 Падаће ћуфте 12.05 Необични случај Бенџамина Батона 14.45 Васпитање за почетнике 15.15 Досадна мајка 16.45 Сви желе да буду Италијани 18.25 Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале 20.05 Буденброкови 1 21.35 Буденброкови 2 23.10 Царство порока 02.40 Проклети Јунајтед 04.15 Стилето

06.00 11.00 12.00 13.00 17.00 19.00 20.00 21.00 00.40 02.40

Вокер, тексашки ренџер Све по закону Добра жена Филм: Госпођица Марпл Браћа и сестре Добра жена Све по закону Мини серија: Казанова Медијум Три реке

08.05 Училица, квиз за децу 08.40 Ексклузив Таблоид 09.05 Судија Ејми, филм 10.20 Дискавери: Без цензуре, док. серија 11.20 Хрватска тражи звезду 13.50 Мисија без дозволе, филм 15.40 Пут до зрелости, филм 17.25 Звезде екстра: Ашер 18.30 РТЛ Данас 19.05 Биг брадер 20.00 Ноћ у музеју, филм 22.00 Девојка на задатку, филм 23.55 Игра скривача, филм 01.45 Биг брадер 02.30 РТЛ Данас 03.05 Дивља орхидеја, филм

Де вој ка на за дат ку

Ки ра Се двик

Сам ци Глав ни ју на ци фил ма, ко ји се из два ја ју од оста лих и има ју сво је „при че„, ше сте ро су мла дих, од 25 до 30 го ди на, ко ји су углав ном ве за ни за му зич ку сце ну Си е тла. У по ку ша ју да жи ве са мо стал но, су о че ни с не си гур ним ка ри је ра ма... Уло ге: Бри џет Фон да, Кемп бел Скот, Ки ра Се двик, Ши ла Ке леј, Џим Тру-Фрост, Мет Ди лон, Бил Пул ман Ре жи ја: Ка ме рон Цров (ХРТ 1, 22.37)

Ка да се риј ски уби ца на зна чи да је за сво ју сле де ћу ме ту ода брао бу ду ћу Мис САДа, ФБИ од лу чи у из бор уба ци ти јед ну од сво јих агент ки ња, чи ји ће за да так би ти из пр ве ру ке не при ми е ће но да мо три на раз вој си ту а ци је... Уло ге: Сан дра Бу лок, Мајкл Кејн, Бе ња мин Брат, Кен дис Бер ген, Ер ни Хад сон, Ви ли јам Шат нер Ре жи ја: До налд Пе три (РТЛ, 22.00)

20.02 Ускршња честитка кардинала Бозанића 20.20 Звезде певају 22.37 Самци, филм 00.21 Филмски маратон: Вол Стрит, филм 02.23 Филмски маратон: Човек из Ларамија, филм 04.01 Репортери 05.01 Еко зона

08.50 09.39 10.04 11.01 11.44 13.34 15.10 15.41 16.14 17.55 19.30 20.05

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 08.16 Кинотека - циклус класичног вестерна: Човек из Ларамија, филм 10.11 Кућни љубимци 10.44 Мењам свет 11.12 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 13.57 Духовни изазови 14.30 Еко зона 15.00 Скица за портрет 15.10 Опера бокс 16.05 Евромагазин 16.49 Репортери 17.54 Северни медвед, док. филм 18.48 Потрошачки код 19.30 Дневник

08.50 09.15 09.30 09.55 10.20 13.10 14.50 16.35 17.00 17.40 19.15 20.05

14

31

22.05 22.50 23.40 00.29 00.59 01.31

Време је за Дизнија Псећа опходња Ни да ни не Бриљантин Писмо за краља, филм Филмска матинеја: Сребрни пастув, филм КС аутомагазин 4 зида Клапа Камби, снимак концерта Ватерполо, ПХ: Приморје Младост, полуфинале, пренос 3. утакмице Гаража ХНЛ: Славен Белупо - Хајдук, пренос Заштитница сведока ХНЛ - емисија Време је за џез КС аутомагазин 4 зида Ноћни музички програм

06.50 Цинкарош 11.00 Америчка прича 13.00 Арктичко лудило 15.00 Фенирање 17.00 Воз смрти 19.10 Вештац 3: Крај невиности 21.00 Повратак у будућност 23.15 Батерије нису приложене 01.20 Слепи миш

04.00 Купе де вил 06.00 Стриптиз клуб 08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 Гуниси 12.00 Милагро 14.00 Лак за косу 16.00 Човек који је плакао 18.00 Прва лига 20.00 Авантуре Рокија и Булвинкла 22.00 Купе де вил 00.00 Прљави кодекс 02.00 Рим 1.

Сан дра Бу лок

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Лов на сабљарке Потрага за природним гасом Људских руку дело X-машине Моћни бродови Борна кола браће Хау Главни адути Аута по мери Амерички чопери Како се прави? Како то ради?

X-машине Људских руку дело Моћни бродови Аута по мери Амерички чопери Борна кола браће Хау Мајстори за пиво Лов на сабљарке Каскадерски зависници

08.30 09.00 11.00 14.00 15.45 18.30 20.15 23.00 01.00

Аутомобилизам Тенис Билијар Тенис Билијар Тенис Билијар Борилачки спорт Билијар

Све ти Са ва бу нар џи ја Д

а Хи лан да ру уште дим тро шко ве, од лу чио да ли из вор и на пра ви ли бу нар. Обо ји ца смо се на сам да ка ле мо ве ви но ве ло зе са ди мо „под пи ли во де, а Во ја је, бри шу ћи мо кру бра ду, ре као: са диљ ку“, а не у ја ми ће ко је би ар га ти ис ко „До бри це, зар те ово чу до не збу њу је?“ па ли ашо ви ма. То је ри зич но ако ни је са вр ше но „На рав но да ме збу њу је.“ пре ци зно, а тај по сао мо гли са мо да ра ди мо са мо ја „А не по ми шљаш ли да је све ти Са ва ов де био бу и Ми тро фан, ко га сам об у чио. Са ђе ње три хек та ра нар џи ја?“ ви но гра да тра ја ло је пет на е стак да на. У на пор ном, Оћу тао сам од го вор. У че твр тој је се ни од сад ње, це ло днев ном ра ду с ко ма дом хле ба, ко ма ди ћем ал ве у пр вој бер би, оти шли смо у Хи лан дар сви ми ко ји и не ко ли ко ма слин ки, у зно ју ли ца зе мљо дел ског, смо би ли све до ци и уче сни ци сад ње. Про фе со ри су за по че ли су ис по вед ни раз го во ри из ме ђу ме не и на ста ви ли свој ис тра жи вач ки рад, у за ран ке до ла зи Ми тро фа на. За по че ли смо те ма ма ко је су нас учи ни ле иде о ло шким бор ци ма и не при ја те љи ма у оку па ци ји и ра ту. Ис по ве дао сам му се за што сам 1939. по стао ко му нист; он ме ни за што је у сед мом раз ре ду гим на зи је 1940. по стао при ста ли ца “Збо ра”. А спо ри ли смо се иде о ло шки она ко же сто ко ка ко су се ко му ни сти и љо ти ћев ци спо ри ли уочи Дру гог свет ског ра та; али, сад нас дво ји ца у сад њи ви но гра да, без мр жње. На по ран рад и сад ња ви но ве ло зе, од го вор ност за успех сад ње, ис пи ли су же сти ну и мр жњу на ших иде о ло ги ја и ми смо сва ког да на би ли све при сни ји. Уви ђа ли смо да смо обо ји ца по ра же ни од исто ри је. Под ато ским сун цем, иде о ло шки не при ја те љи по ста ли су при ја те љи и бра ћа; исто ми шље ни ци о тра ги зму на ших де о ба, а не ис то ми шље ни ци ка ко да свет учи ни мо бо љим. Он ми је ис при чао свој жи вот у еми гра ци ји, у Не мач кој је био гра фич ки рад ник, и за што се за мо на шио; али ми ни је ре као сво је пра во име и пре зи ме, ни ода кле је. По на гла ску, за кљу чих да је Мо ра вац. Он је же лео да бу де са мо мо нах Ми тро фан; ја сам по што вао ње гов рас кид са све том у ко јем је ро ђен и од ра стао да по ста не Хи тле ров са трап и бо рац про тив ко му ни ста. Иако ни смо из ре кли, обо ји ца смо уви ђа ли да смо ско ро исто вре ме но схва ти ли нео ства ри вост сво јих иде а ла за ко је смо ра то ва ли; он се 1961. сав по све тио пра во сла вљу у Хи лан да ру, а ја се тих го ди на од ре као ко му ни стич ке пар ти је и по све тио се ро ма ну. Кад смо за вр ши ли сад њу, с про фе со ри ма сам на пу стио Хи лан дар. Мо нах Ми тро фан нас је на ла Имао је бив ши збо раш мно го по што ва ла ца ђи ис пра тио до Је ри со са, а ка да ме на ра стан ку за гр лио, ви део сам су зу у оном здра вом оку. Док га ли у ви но град да је ду гро жђе и при ча ју о сво јим је бро дић од но сио ка Ато су, за су зио сам над суд - про на ла сци ма, а ја сам с мо на хом Га ври лом при би ном мог вр шња ка ко ји се нај пре жр тво вао за јед - пре мао бер бу, прао и сум по ри сао ба чве у Са ви ном ну мрач њач ку иде о ло ги ју, а сад се спа са ва ве ром у по дру му кроз ко ји је про ти цао по то чић с из во ра из Бо га и слу жбом Хи лан да ру. Ве ро вао сам да је он зи да по дру ма. А уве че, по сле ве че ре, у ке ли ји мо на по сле иде о ло шких по ра за осми слио свој жи вот. А ха Ми тро фа на, нас дво ји ца смо во ди ли ду ге ис по шта ће би ти мој крај? У Хи лан да ру сва ка ко не ће вед не при ја тељ ске раз го во ре о срп ским при ли ка ма; би ти. он је бри нуо за срп ство, ве ру, Из Бе о гра да сам бри нуо о али и за мо ју по ро ди цу стра ху Бри жни хи лан дар ски мо нах ју ћи да ме Ти то не ухап си као успе ху на ше сад ње. Ми тро фан Ми тро фан је стра хо вао ме је и по по се ти о ци ма Хи лан Ђи ла са, па ми је по ну дио ко нак да ра оба ве стио да је Бог бла го све тог Ва си ли ја да ту жи вим и да ме Ти то не ухап си, као сло вио наш ви но град; при јем пи шем, а он ће да бри не за мо сво је вре ме но Ђи ла са, сад ни ца је 98 по сто, што је ви ју ис хра ну и ста ра се за мо ју па ми је по н у д ио да у ко н а к у но гра дар ски ре корд. Иду ће је по ро ди цу. Ту уз бу дљи ву, при ја све тог Ва си ли ја жи вим се ни мо ји Дре нов ци, си но ви тељ ску по ну ду при хва тио сам у и пи шем, док би се он учи те ља Ми ла на Ра ди ћа, од не ду ши. Био сам да ле ко за шао ли су ка ле мо ве у Хи лан дар и но вим пу тем: у опо зи ци ју Ти ту. не ка ко ста рао за мо ју за са ди ли она два по сто ко ји се А ка да је из вр шио ве ли ку ре по ро ди цу у Бе о гра ду ни су при ми ли. А на оном ме кон струк ци ју ју жне стра не хи сту ис под ма сли не где сам оре лан дар ског ко на ка, уво де ћи зи вао сад ни це из био је из вор пи ја ће во де. Ту вест је пар но гре ја ње и стру ју, по вео ме је да ми по ка же с на гла ше ном ра до шћу мо нах Ми тро фан ја вио, јер дво соб ну ће ли ју за ме не: за рад и би бли о те ку. Чим је Ти то умро, Ми тро фан је по чео да до ла зи у Бе је „Бож је чу до“! Хи лан дар ски мо на си су по Ми тро фа но вој при чи за кљу чи ли да су све ти Си ме он и о град, да за по тре бе Хи лан да ра са ра ђу је с ко му ни стич све ти Са ва из во ром бла го сло ви ли мо ју сад њу, твр - ким вла сти ма и при зна ми: он је Ми лан Ми шу лић, ро де ћи да у хи лан дар ском ле то пи су ни је за пи са но да ђен 1923. у се лу Ра та ри код Сме де рев ске Па лан ке. Био је у Са ви ном по љу по сто јао из вор жи ве во де. А ми је и гост у ку ћи; ду го је раз го ва рао с Бо жи цом и за ме рио јој што је до зво ли ла да у ро ма ну “Гре шник” Ми ста рац Ни ка нор је ре као: „Ште та је за на шу ве ру што је До бри ца ко му ни - ле на Ка тић, „узор на Срп ки ња и ћер ка Ву ка ши на Ка ти ћа, бу де у блуд ној рад њи с вр шња ком свог си на“. Ни је ста. Да ни је ко му ни ста...“ Не ћу да за вр шим Ни ка но ро ву ре че ни цу ко ју је га Бо жи ца мо гла раз у ве ри ти да јед ним тра гич ним за гр ља јем с мла ди ћем пред ње го ву не по сред ну по ги би ју од из го во рио Ми тро фа ну. Ка да смо се иду ће го ди не Во ја и ја ис кр ца ли на Не ма ца Ми ле на ни је по ни зи ла до сто јан ство Срп ки ње. Уве рен сам да ми тај ро ман си јер ски грех ни је хи лан дар ско при ста ни ште, од мах смо свра ти ли у ви но град. Из гле дао је за ди вљу ју ће, узор но об ра ђен опро стио. Да мој при ја тељ Ми тро фан ни је пу цао у и ушпа ли рен. Под ста ром ма сли ном мо на си су ози - чо ве ка, ја бих при знао свој грех.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

23.i24.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ус крс ће те про ве сти упра во она ко ка ко тре ба и ка ко вам при ја, у кру гу по ро ди це и дра гих би ћа. Све оста ло мо же да са че ка, све оста ло је ма ње ва жно. Опу сти те се, ак ти ван и па си ван од мор.

BIK 20.4-20.5.

До шло је вре ме за пре дах, за све оне ле пе ства ри ко је се не де ша ва ју та ко че сто. Ва ша Ве не ра у зна ку ва тре ног Ов на вас на про сто те ра у ак ци ју па де фи ни ши те сво је ци ље ве, за по че так.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23.i24. april 2011.

Ту сте где сте, би ло где да сте. Да кле, би ће за ни мљи во, као што је и би ло за ни мљи во, са мо ма ло дру га чи је. Ваш ен ту зи ја зам не је ња ва. Мо же те ка ко хо ће те, још са мо да сми сли те шта хо ће те.

То ком ви кен да ће Ме сец бо ра ви ти у зе мља ном зна ку Јар ца, што је пот пу но па сив на си ту а ци ја. Да кле, има те мо гућ но сти да се од мо ри те у пот пу но сти, да ужи ва те у сво јој ку ћи и у кру гу по ро ди це.

Ва ше кре а тив не и хе до ни стич ке скло но сти и та ле нат до ла зе до пу ног из ра жа ја. До ми нант ни сте, где год да се за де си те. Дру ги се тру де да вам ис пу не же ље и оче ки ва ња. Ваљ да је то са свим при род но.

Не рад ни да ни су при ли ка за за слу же ни од мор. За же ле ли сте се по ро ди це, де це, па има те мо гућ но сти да им се по све ти те у пот пу но сти. Парт нер је не ре а лан у по гле ду не ких же ља и пла но ва.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Из гле да да вам ни ко не да ми ра. По треб не су вам са мо ћа и ме ди та ци ја, ле по та у јед но став но сти, али вам то дру ги не ће до пу сти ти. Из ло же ни сте стал ним зах те ви ма и оба ве за ма. По ву ци те се.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли ко сте на пу ту или у го сти ма, ни шта ви ше не тре ба то ме до да ти, учи ни ли сте пра ву ствар. Уко ли ко сте оста ли код ку ће, окре ну ти сте ду хов но сти и оби ча ји ма. Ме ди ти рај те, сми ру ју ћи ми сли.

Да ни Ус кр са су пра ва при ли ка да оку пи те фа ми ли ју и учвр сти те од но се, на те ме љу искре но сти и по ве ре ња. Ипак, ви ће те скри ва ти и чу ва ти сво је тај не иза ма ске ко ју ни ко не мо же да пре по зна.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак ци ја и са мо ак ци ја. Ко би вас мо гао за у ста ви ти или успо ри ти? Тај се ни је ро дио! Ваш бор бе ни Марс у зна ку ва тре ног Ов на се осе ћа као свој на сво ме. Пот пу ни сте го спо дар си ту а ци је.

Не мир ни сте, мен тал но и фи зич ки. По штуј те сво је по тре бе, ис пу ни те се би сво је же ље. Не мо ра те се по на ша ти као сви и као ве ћи на. Ви сте сло бод но би ће, ко је пра ви сво је из бо ре. Шет ња.

Ужи ва те она ко ка ко уме те, с дра гом осо бом, па он да и сви ма оста ли ма, фа ми ли јом, при ја те љи ма. Ни шта дру го не по сто ји ових да на пра зни ка. При ја вам та про ме на, као што ће вам при ја ти и на ред на.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

24

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

23

Srbija Beograd

26

Kragujevac

25

K. Mitrovica 24 Ni{

Нај го рој пе ва чи ци на све ту пре те смр ћу

25

Ре бе ка Блек (13), чији је музички спот за пе сму „Friday” по стао апсолутни хит на Јутјуб порталу и донео јој титулу „најгоре певачице на свету”, добила је од непознате особе или особа претње смрћу преко интернета и СМС порука. „У порукама се тражи да са интернета уклони све што је до сада објавила. иначе ће бити убијена. Ми смо ове претње схватили крајње озбиљно, па ће Ребека бити под полицијском заштитом док се не заврши истрага”, рекао је портпарол калифорнијске полиције Рик Мартинез. Спот за „Фрајдеј” до сада је погледало више од 100 милиона људи и тренутно је један од најгледанијих спотова на Јутјубу. Ребека Блек ову песму пева толико лоше да су је прогласили за најгору певачицу у историји музике.

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 25 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и то пло. То ком по по дне ва на за па ду ло кал ни раз вој обла ка мо же усло ви ти ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на 26 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на то пло вре ме уз днев не тем пе ра ту ре од 20 до 25 сте пе ни. Са мо ће у Ти моч кој кра ји ни би ти ма ло ни же тем пе ра ту ре. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме ре на до по ја ча на ко ша ва. Днев ни раз вој обла ка мо же усло ви ти ре ђу по ја ву крат ко трај них пљу ско ва.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се пе ри од ста бил ног вре ме на што ће при ја ти ве ћи ни љу ди. Ме ђу тим, хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе, па је по треб но да се при др жа ва ју са ве та ле ка ра и ускла де сво је ак тив но сти. Мо гу ћи су нер во за и за ма ра ње код осе тљи вих осо ба.

Madrid

18

Rim

21

London

26

Cirih

23

Berlin

23

Be~

24

Var{ava

19

Kijev

18

Moskva

13

Oslo

18

St. Peterburg 15 Atina

19

Pariz

24

Minhen

23

Budimpe{ta

23

Stokholm

15

VIC DANA Су пруг сти же ку ћи и за ти че же ну у кре ве ту с не по зна тим му шкар цем. Он по ди вља, по че да је вре ђа и да јој пре ти, а она му ре че: - Па зи шта го во риш јер си у при су ству мог адво ка та!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

76 (-3)

Slankamen

278 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

136 (-5)

Zemun

322 (-19)

Tendencija stagnacije

Senta

327 (-9)

Bogojevo

126 (-6)

Pan~evo

342 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

294 (20)

Tendencija opadawa

Smederevo

490 (-16)

Titel

291 (-18)

NERA

Ba~. Palanka 157 (-6) Novi Sad

191 (-12)

Tendencija opadawa

Hetin

112 (0)

78 (-6)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 309 (-15) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

209 (-9) 274 (-16)

74 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja