Dnevnik 23.januar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 23. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22967 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DRA GAN [U TA NO VAC, MI NI STAR OD BRA NE I POT PRED SED NIK DS-a, ZA „DNEVNIK” KA@E DA SE TADI] NE SASTAJE S NIKOLI]EM

Grafika: Benko/EPH

Uzbuna zbog pada podr{ke EU Izbori }e biti za godinu dana, ali ~iwenica da je u ovom trenutku podr{ka gra|ana ~lanstvu u Evropskoj uniji pala na svega 57 posto mora da zabrine, izjavio je za „Dnevnik” ministar odbrane i potpred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac. „To je ne{to {to treba da upali sve alarme nas koji se zala`e mo za evrop ski si stem vrednosti”, rekao nam je ministar [utanovac. str. 2

str. 5

DVOJ NI DR @A VQA NI NE MO GU DA RA DE U PO LI CI JI

T E M A „ D N E V N I K A ”

I{tvan Pa stor: Da ~i} kr {i Ustav!

Sta ri ne kr va vih ru ku U zatvorima se trenutno nalaze 272 mu{karca i 10 `ena starijih od 60 godina.

Me|u wima su i dvojica vreme{nih Novosa|ana: osamdesetpetogodi{wi D. M. osu|en zbog ubistva svoje 78-godi{we supruge koju je tokom

NASLOVI

sva|e zadavio rukama, nakon {to joj je prethodno o glavu razbio tawir s kajmakom oko koga je prepirka i po~ela; te deset godina mla|i osu|enik L. B. koji je u porodi~nom stanu tako|e ubio svoju suprugu. str. 6

Lider SVM-a I{tvan Pastor sa nemalom je dozom ~u|ewa i razo~arawa reagovao na izjavu ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a da pripadnici policije ne mogu biti dvojni dr`avqani. „Problemati~no je i neshvatqivo da takav stav po-

stoji u Ministarstvu unutra{wih poslova”, izjavio je Pastor za „Dnevnik”. Podsetimo, veliki broj dr`avqana Srbije prijavio se od po~etka godine kako bi iskoristio mogu}nost dobijawa i ma|arskog dr`avqanstva. str. 4

KINEZI NAVELIKO [OPINGUJU PO EVROPI I AMERICI, ALI ZAOBILAZE SRBIJU

Juan ne pada na diskretni {arm dinara INTERVJU NEDEQE

Gordana ]irjani}

Kineski predsednik Hu \intao i vicepremijer Li Ke}iang potro{ili su posledwih dana u „{opingu” po Americi i dr`avama EU ~ak 65 milijardi dolara.

Ekonomisti obja{wavaju da Peking ne{to mora da uradi sa enormnim deviznim rezervama, koje su, kao posledica zahuktalog privrednog rasta (lane 10,3 odsto) i izvoznog buma, doma{ile neverovatnih 2.850 milijardi dolara.

Na`alost, Srbije nigde nema na kineskoj agendi!

str. 7

Ameri~ke kompanije pla}aju dolarima robu koju uvoze od kineskih partnera

Sa{a Vu~ini} ^etni{tvom krpe svoje nedostatke

Slobodan Puzovi}

Inspektori }e trenirati strogo}u

Bora Oti} Merdevine

@eqko Markovi}

^ekaju}i sve{tenika da „sveti vodicu”

Kina: 2.850,3

Japan: 1.051,9 Evrozona: 769,8 Rusija: 447,6 Saudijska Arabija: 413,3

Kineske kompanije dolare pretvaraju u juane kojima pla}aju sirovine, zarade i pokrivaju ostale tro{kove proizvodwe Kineska centralna banka uzima dolare i {tampa juane. Narodna banka Kine je u proteklih 5 godina pove}ala protok juana za ~ak 80%

Tajvan: 380,5 Ju`na Koreja: 285,2 Brazil: 267,7

Kineska centralna banka na kraju koristi dolare da bi kupila ameri~ke obveznice

Hong Kong: 266,0 Indija: 265,2 [vajcarska: 220,4 Singapur: 212,86 SAD: 51,7

Bolesni zbog linije

str. 20

V. Brit.: 48,1 devizne rezerve u milijardama dolara

str. 5

Hladno i obla~no

Najvi{a temperatura -1 °S

SLO BO DAN BE QAN SKI ZA „DNEV NIK”

Vlast se po i gra va pra vo su |em Efikasnost po svaku cenu, na ~emu se neumorno insistira, nije dovoqno merilo uspe{nosti reforme pravosudnog sistema, ocenio je u intervjuu „Dnevniku” advokat i publicista dr Slobodan Beqanski. „Tvrdoglavo se izbegava ono {to je neizbe`no: priznati i ispraviti gre{ke, otkriti krivce i promeniti kompletni sastav Visokog saveta, sa konsekvencama koje iz toga proizlaze i za one koji su wegovi ~lanovi po funkciji”, ka`e dr Beqanski. str. 3

2

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

CITATI

„

Pregovori }e biti te{ki, oni }e trajati dugo, o~ekuje nas dosta prepreka, ali mi smo optimisti, imamo nov fleksibilan pristup i vi{e alternativnih re{ewa za svako od otvorenih pitawa

”

Borko Stefanovi}, {ef pregovara~kog tima Vlade Srbije sa Pri{tinom

Evro-presuda mewa Ustav?

DS nije za dvopartizam

Prav ni za stup nik Sr bi je pred Evrop skim su dom qud ska pra va u Stra zbu ru Sla vo qub Ca ri} iz ja vio je da je mo gu }e da po stu pak, ko ji pro tiv dr `a ve vo de ne ka da {wa dva po sla ni ka G17 plus zbog od u zi ma wa man da ta, re zul ti ra i zah te vom za pro me nu Usta va i za ko na ko ji re gu li {u to pi ta we, uko li ko sud utvr di da je do {lo do po vre de pra va na slo bod ne iz bo re. Ca ri} je, me |u tim, re kao da je vr lo ret ko taj sud od ne ke dr `a ve tra `io da me wa naj vi {i prav ni akt. "To se, re ci mo, de si lo u slu ~a ju Bo sne i Her ce go vi ne, u pred me tu 'Sej di} i Fin ci', ko ji su kao pri pad ni ci dru gih na ro da, osim tri kon sti tu tiv na, bi li li {e ni mo gu} no sti da se kan di du ju za jav ne funk ci je, pa se od te dr `a ve tra `i lo da pro me ni Ustav. Ali, to ide vr lo spo ro", re kao je Ca ri} Ta nju gu i do dao da je "uvek pro blem" ka da se u po stup ku iz vr {a va wa pre su de tra `i od dr `a ve da pre du zme "ge ne ral ne me re".

De mo krat ska stran ka ni ka da ni je pred la ga la uvo |e we ve }in skog iz bor nog si ste ma ko ji ne bi po go do vao ma lim par ti ja ma, ve} se za la `e za per so nal ni pro por ci o- nal ni iz bor ni si stem, iz ja vio je pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Skup {ti ne Sr bi je i funk ci o ner DS Ne nad Kon stan ti no vi}.

"Ni smo pred lo `i li i ne pred la `e mo iz bor ni si stem ko ji bi si gur no po go do vao dvo par tij skom si ste mu. Sma tra mo da je vi {e par tij ski si stem za Sr bi ju u ovom tre nut ku naj bo qi. Mi smo za per so nal ni pro por ci o nal ni si stem", is ta kao je Kon stan ti no vi} u in ter vjuu Ta nju gu. On je ob ja snio da bi u okvi ru tog iz bor nog si ste ma gra |a ni na iz bo ri ma gla sa li za po je din ca, a ne za par ti ju, a po sla ni~ ko me sto u re pu bli~ kom par la men tu bi do bio kan di dat sa naj ve }im bro jem gla so va, ~i me bi bio ot klo wen pro blem da stra na~ ki vrh od re |u je ko }e bi ti po sla nik.

U HRVATSKOJ TALAS KRIVI^NIH PRIJAVA KAO ODGOVOR NA SLU^AJ PURDA

Braniteqi podnose tu`be zbog logora

ri ~a o srp skim lo go ri ma u ko ji ma su, ka ko tvr de u su sed noj biv {oj ju go slo ven skoj re pu bli ci, za tva ra ni, mu ~e ni i ubi ja ni dr `a vqa ni Hr vat ske, pre te `no vu ko var ski bra ni te qi, ve} go di na ma op te re }u je od no se dve ze mqe. Slu ~aj no ili ne, o ovoj te mi po no vo se gla sno po ~e lo go vo ri ti u tre nut ku hap {e wa i pri tva ra wa Ti ho mi ra Pur de, kog Sr bi ja op tu `u je za u~e stvo va we u ubi stvu srp skih ra we ni ka u Vu ko va ru. Pur da se tre nut no na la zi u eks tra di ci o nom pri tvo ru u BiH, a Sr bi ja je ovih da na upu ti la zah tev za we go vo iz ru ~e we.

Istovremeno, u Vu ko va ru je pet na e stak lo go ra {a ta mo {wem @u pa nij skom dr `av nom tu `i la {tvu pod ne lo po je di na~ ne kri vi~ ne pri ja ve zbog zlo sta vqa wa u lo go ri ma u Sr bi ji 1991. i 1992. go di ne. Ovu in for ma ci ju je, ka ko pre no se hr vat ski me -

P

Zoran [angut

u pri ja vi na vo de i ime na odgovornih. U su prot nom, ko ri ste for mu la ci ju „ne po zna ti po ~i ni lac“. Osim u Vu ko va ru, pri ja ve se pod no se i u Za gre bu, a sle di isto i u Osi je ku.

Ini ci ja ti va je, ina ~e, kre nu la od dvo ji ce hr vat skih bra ni te qa ko ji

Osumwi~eni Vasiqevi} i @ivanovi} @u pa nij ski sud u Osi je ku je na kon za vr {e ne is tra ge, sa op {tio da je utvr |e no da je naj ma we 21 oso ba ubi je na u srp skim lo go ri ma: to su bi le `r tve si ste mat skog da no no} nog mal tre ti ra wa, naj ~e {}e od stra ne voj ne po li ci je, ~u va ra u lo go ri ma i pri pad ni ka ci vil ne mi li ci je. Osum wi ~e nom Alek san dru Va si qe vi }u, ko ji je bio ge ne ral-ma jor JNA i ta da {wi na ~el nik Upra ve si gur no sti Sa ve znog se kre ta ri ja ta za na rod nu od bra nu, sta vqa se na te ret da je znao, ali ni je ni {ta u~i nio ka ko bi spre ~io zlo sta vqa we, mu ~e we, si lo va we i ubi ja we u lo go ri ma osno va nim u sep tem bru 1991. Re~ je o lo go ri ma u Be gej ci ma i Sta ji }e vu u ko ji ma je ko man do vao Mi ro slav @i va no vi}, ta da {wi pot pu kov nik JNA, lo go ri ma u Srem skoj Mi tro vi ci, Ni {u i Sta roj Gra di {ki ko ja se na la zi na pod ru~ ju Hr vat ske, a ko ju su 1991. za u ze le srp ske sna ge. di ji, po tvr dio i `u pa nij ski dr `av ni tu `i lac Bo `i dar Pi qi}. Me |u oni ma ko ji su pod ne li pri ja vu pro tiv od go vor nih je ste i vu ko var ski bra ni teq i lo go ra{ Zdrav ko Kom {i}, ina ~e pred sed nik vu ko var skog ogran ka Hr vat skog dru {tva lo go ra {a (HDLSKL).

– Pod neo sam pri ja vu pro tiv onih ko ji su me 18. no vem bra 1991. na Mit ni ci u Vu ko va ru za ro bi li, kao i onih ko ji su me de vet me se ci mu ~i li i zlo sta vqa li u lo go ru u Srem skoj Mi tro vi ci – re kao je Kom {i}, do da ju }i ka ko bra ni te qi, uko li ko zna ju,

`i ve u Za gre bu, Dar ka Mi ha qe vi }a i Go ra na Bu {i }a. Mi ha qe vi} je po tvr dio da se na ova kav ko rak od lu ~io is pro vo ci ran hap {e wem Pur de po srp skoj po ter ni ci. Ka ko je na gla sio, su |e no je od go vor ni ma za Lo ru, a ni ko do da nas ni je od go va rao za de{avawa u lo go ri ma u Sr bi ji.

– Ni smo mi ti ko ji su ~i ni li zlo ~i ne. Nas su od vo di li i za tva ra li u lo go re u Sr bi ji, mu ~i li i zlo sta vqa li, me se ci ma nas ba ti na li. Ba ti na ma su iz nu |i va li od lo go ra {a to bo `we tvrd we o zlo ~i ni ma. Mi sa mo `e li mo isti nu, a ne da nam de -

Dva mladi}a poginula u Subotici U Su bo ti ci se do go di la stra vi~ na sa o bra }aj na ne sre }a ne da le ko od cen tra gra da, kod Okru `nog za tvo ra, ka da su na li cu me sta po gi nu li Stra hi wa M. (19) i se dam na e sto go di {wi L. V. iz Su bo ti ce, dok se Ni ko la V. (19) na la zi u te {kom sta wu. Udes se do go dio u su bo tu ne gde oko tri ~a sa uju tru, ka da su dva auto mo bi la i{la iz prav ca Pa li }a ka cen tru gra da. U jed nom mo men tu Ni ko la V. ko ji je bio za vo la nom pr vih ko la, iz gu bio je kon tro lu na kon ~e ga je is pao iz vo zi la, a ko je je po tom do bi lo ubr za we i uda ri lo u dr vo kod Okru `nog za tvo ra u Su bo ti ci. Vo za~ dru gog auto mo bi la je u po ku {a ju da iz beg ne te lo na pu tu na glo skre nuo, na kon ~e ga se auto pre vr nuo

i ta ko "kli zao" sto ti nak me ta ra. Uvi |aj su iz vr {i li is tra `ni su di ja Osnov nog su da i za me nik tu `i o ca Osnov nog tu `i la {tva u Su bo ti ci.

– Jed no vo zi lo Hit ne po mo }i je od mah iza {lo na li ce me sta, a u po mo} je sti glo i dru go s jo{ jed n om le k ar s kom eki p om. Na li cu me sta zbri nu li smo po vre |e ne i od ve zli ih na Ur gent no ode qe we Op {te bol ni ce u Su bo ti ci – iz ja vio je port pa rol Do ma zdra vqa An drej [i mon.

Na ~el nik Ur gent nog ode qe wa, dok tor Bo jan Ba gi ka `e da se Ni ko la V. na la zi na Ode qe wu re a ni ma ci je i da je u te {kom sta wu.

Uzrok ne sre }e zna }e se po okon ~a wu is tra ge ko ja je u to ku.

A. A.

ca na in ter ne tu sa stra hom gle da ju ime na po ko je ka kvim po pi si ma osum wi ~e nih za rat ne zlo ~i ne – po ru ~io je Mi ha qe vi}.

Pri ja ve zbog zlo sta vqa wa su, me |u tim, pod no {e ne i ra ni je. Pred sed nik Udru `e wa prav ni ka „Vu ko var 1991“ Zo ran [an gut ka `e za na{ list da je jo{ 22. ma ja 2008. pre dao dr `av nim or ga ni ma u Sr bi ji i hr vat skom tu `i la {tvu kri vi~ nu pri ja vu zbog zlo ~i na u lo go ri ma, u ko ji ma je i sam bio za ro bqen.

– Ve} ta da sam dao is kaz is tra `nom su di ji u Osi je ku. Po zi vam da to u~i ne svi oni ko ji do sa da ni su sve do ~i li pred su dom. O~e ku jem da }e ovaj slu ~aj ko na~ no do bi ti epi log. Is tra `ni su di ja osi je~ kog @u pa nij skog su da do sta vio je tu `i la {tvu ak ta o is tra zi ko ja je vo |e na pro tiv ge ne ral-ma jo ra biv {e JNA Alek san dra Va si qe vi }a i pot pu kov ni ka Mi ro sla va @i va no vi }a zbog sum we da su po ~i ni li rat ni zlo ~in pro tiv hr vat skih za ro bqe ni ka i ci vi la u lo go ri ma u Sta ji }e vu i Be gej ci ma. O~e ku jem da }e usko ro bi ti po dig nu ta op tu `ni ca i da }e se ona po ~et kom fe bru a ra na }i u Sr bi ji – ka zao nam je [an gut, i pod se tio da je li~ no srp skom tu `i o cu za rat ne zlo ~i ne Vla di mi ru Vuk ~e vi }u pod neo pri ja vu, ali da ni ka kvu po vrat nu in for ma ci ju o we noj sud bi ni do da nas ni je do bio.

Je dan od ~la no va Udru `e wa prav ni ka “Vu ko var 1991” je i Pre drag Ma ti} - Fred, sa vet nik pred sed ni ka Hr vat ske Ive Jo si po vi }a za bra ni te qe i rat ne ve te ra ne. On je u kwi zi “Ni {ta la `no” do de ta qa opi sao do ga |a je oko ula ska pri pad ni ka JNA u Vu ko var, za ro bqa va wa ta mo {weg sta nov ni {tva i pre ba ci va wa u srp ske lo go re. Kwi gu je do sta vio re dak ci ji “Dnev ni ka”, a ne {to ka sni je i pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u.

Biv {i hr vat ski lo go ra {i sma tra ju da }e sva ova sve do ~e wa do pri ne ti ko na~ nom ot kri va wu isti ne i ka `wa va wu pre o sta lih od go vor nih za rat ne stra ho te ko je su obe le `i le de ve de se te go di ne mi nu log ve ka. n @eqko Balaban

crna hronika

Stradao pe{ak Pe {ak, ~i ji iden ti tet ni je zva ni~ no po tvr |en, po gi nuo je ju ~e uju tro oko tri sa ta na pu tu No vi Sad - Ba~ ki Ja rak, kod ben zin ske pum pe "Rim ski". Pre ma pr vim sa zna wi ma, na we ga je na le teo xip "por {e" za ~i jim upra vqa ~em je bio K.B. iz Ba~ kog Jar ka kod ko jeg ni je utvr |e no pri su stvo al ko ho la u kr vi. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, u ovoj ne sre }i `i vot je iz gu bio J. G. (58) iz Te me ri na. Uvi |aj je oba vio de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Zo ran @iv ko vi}.

Auto mo bil je po slat na van red ni teh ni~ ki pre gled.

M. V.

INTERVJU

DRAGAN [UTANOVAC,

Pad podr{ke alarm kod red sed nik Sr bi je i DS-a Bo ris Ta di} ne sa sta je se s li de rom na pred wa ka To mi sla vom Ni ko li }em – ka te go ri ~an je je dan od naj bli `ih Ta di }e vih sa rad ni ka, mi ni star od bra ne i pot pred sed nik de mo kra ta Dra gan [u ta no vac.

– Ni je ko rekt no da go vo rim bi lo {ta o ko a li ci o nim part ne ri ma, ali li der SPS-a Ivi ca Da ~i} ima svo je raz lo ge za {to s tom tvrd wom iz la zi u me di je. Me |u tim, ja te raz lo ge ne raz u mem, jer je ~i we ni ca da se pred sed nik ne sa sta je sa li de ri ma opo zi ci je i ne do go va ra for mi ra we bu du }e Vla de – iz ja vio je [u ta no vac u in ter vjuu „Dnev ni ku“.

Mi ni star od bra ne nam je, ina ~e, ot krio da }e se to kom le ta sve {ten stvo po sle vi {e de ce ni ja vra ti ti u Voj sku Sr bi je, te da }e usko ro bi ti for mi ran Uni ver zi tet od bra ne, na ko me }e se, po red kla si~ nih voj nih na u ka, u~i ti i voj na me di ci na. l Engleski „Ekonomist“ konstatovao je da je {ansa Srbije izvoz naoru`awa. Ako se imaju u vidu posledwe nesre}e, imamo li kvalifikovane qude i adekvatna postrojewa za ozbiqan nastup na svetskom vojnom tr`i{tu?

– Naj pre, ne mi slim da je iz voz na o ru `a wa i voj ne opre me je di na na -

P

{a iz vo zna {an sa. Na pro tiv, mi slim da Sr bi ja ima ve li ke mo gu} no sti i da je po qo pri vre da ta ko ja ima naj ve }i po ten ci jal, a da smo se mi u obla sti od bra ne sa mo sna {li do sta br zo u od no su na vre me ko je je za na ma i omo gu }i li da na {e fa bri ke do bi ju iz vo zne po slo ve ka kve ni su ima le 20 go di na. U tri i po go di ne mog man da ta na ~e lu Mi ni star stva od bra ne ugo vo ri li smo po slo ve u vred no sti vi {e od 1,2 mi li jar de do la ra, {to je za i sta re spek ta bil na ci fra. Ne spor no je i da ima mo jo{ ve }e po ten ci ja le za na stup na ino tr `i {ti ma, ali }e mo mo ra ti da in ve sti ra mo u fa bri ke ko je su 1999. go di ne bi le po ru {e ne i opre ma im je do sta teh no lo {ki za sta re la.

Ka da je re~ o uzro ci ma ha va ri ja, na ko je uka zu je te, od go vo re }e da ti is tra `ni or ga ni i, uko li ko bu de po treb no, po kre nu }e od re |e ne po stup ke. No, ~i we ni ca je ste da je opre ma za sta re la, kao i da je qud ski fak tor naj ~e {}i uzrok van red nih do ga |a ja te vr ste. l Akter ste petooktobarskih de{avawa, nakon kojih je usledila prva vlada januara 2001. godine. Od tada je, za proteklih deset godina, u Srbiji zaokru`ena samo jedna reforma – sektora odbrane?

Lideri odlu~uju o rekonstrukciji Vlade l Pitawe rekonstrukcije Vlade ponovo je od{krinuto u ovoj godini, a analiti~ari upozoravaju da se to uvek radi kada se neki drugi problemi skrivaju. Poku{ava li to Vlada da pre`ivi i ovu godinu?

– Vla da }e pre `i ve ti ovu go di nu za to {to ima po dr {ku u par la men tu, a ne za to {to bi lo {ta iz ru ka va iz vla ~i ne ke te me ka ko bi se jav nost wi ma ba vi la. S dru ge stra ne, pod se ti }u i na to da je na ja vqe no da }e to kom ja nu a ra li de ri vla da ju }e ko a li ci je raz go va ra ti o mo gu }oj re kon struk ci ji. l Da li je to pitawe otvoreno u Vladi?

– Re kon struk ci ja ni je pi ta we Vla de, ve} ko a li ci o nih pot pi sni ka i par la men ta. Re kon struk ci ja ni je te ma za mi ni stre, ve} za stran ke ko je su ih de le gi ra le i ko je su iz gla sa le Za kon o Vla di u Skup {ti ni.

SVET

E{ton: Bez dogovora sa Iranom [ef di plo ma ti je Evrop ske uni je Ke trin E{ton re kla je da su raz go vo ri iz me |u {est si la i Ira na za vr {e ni bez do go vo ra zbog ne ra zu me va wa o su {ti ni bu du }ih pre go vo ra. E{ton je iz ja vi la da dve stra ne ni su do go vo ri le ter min za even tu al ne bu du }e raz go vo re. Raz go vo ri su, ka ko je re kla, za pe li da nas ka da je Iran in si sti rao da se uki nu sank ci je Sa ve ta bez bed no sti UN ko je su uve de ne zbog od bi ja wa Ira na da pre ki ne obo ga }i va we ura ni ju ma. Iran je zah te vao od {est si la da mu se pri zna pra vo na pro ces obo ga }i va wa. E{ton je re kla da su ta kvi uslo vi ne pri hva tqi vi.

Iran ski pro gram obo ga }i va wa pred sta vqa ve} du go pred met za bri nu to sti me |u na rod ne za jed ni ce jer mo `e re zul ti ra ti pro iz vod wom fi zi o nog je zgra za nu kle ar no oru` je. Me |u tim, Iran je od ba cio ta kve tvrd we i na vo di da se pro gram pro vo di sa mo u ci vil ne svr he i ra di na pa ja wa nu kle ar nih elek tra na, pre no si Ra dio Slo bod na Evro pa.

Protestuju i policajci Vi {e sto ti na qu di, me|u ko ji ma je bio i ve li ki broj po li ca ja ca, se oku pi lo u cen tru Tu ni sa, zah te va ju }i ostav ku vla de ko jom upra vqa ju ~el ni ci re `i ma biv {eg pred sed ni ka Zi na El Abi din Ben Ali ja. Po li caj ci ko ji su pro te sto va li u ci vi lu, ali i u uni for ma ma is pred se di {ta vla de, po ku {a li su da spre ~e pri stup auto mo bi lu vr {i o cu du `no sti pred sed ni ku Tu ni sa Fu e du Me ba zi, ali su ih u to me za u sta vi li dru gi po li caj ci na du `no sti. Tu ni `a ni se sva ko dnev no oku pqa ju na pro te sti ma zah te va ju }i ostav ku vla de na ci o nal nog je din stva.

– Ne dav no sam u par la men tu Sr bi je pod se }ao po sla ni ke svih stra na ka ko je su 2000. go di ne pot pi sa le „Ugo vor s na ro dom“, da smo obe }a li da }e mo ima ti pro fe si o nal nu, mo der no ure |e nu voj sku, po naj bo qem svet skom, NA TO stan dar du, i mi smo to ura di li u za da tom ro ku, ko ji je 2003. po kre nuo ta da {wi mi ni star od bra ne Bo ris Ta di}. To je ogrom na re for ma, ne sa mo u si ste mu od bra ne, ve} ce lo kup nog dru {tva. Ve li ki broj ze ma qa u Evro pi ju je spro veo, a ne ke ze mqe, kao Ne ma~ ka i Austri ja, tek je pla ni ra ju. l [ta je sa planom izgradwe vojnih baza i izme{tawem vojnih objekata iz gradova kao {to je Novi Sad? – Ra di mo ozbiq nu ana li zu sta wa in fra struk tu re u ka sar na ma ima ju }i u vi du da su do sta sta re. @e li mo da gde je god mo gu }e na pu sti mo gra do ve, ka ko bi smo do bi li no ve i sa vre me no opre mqe ne ka sar ne van grad skih zo na. To je plan i za No vi Sad, gde po sto ji idej ni pro je kat o iz me {ta wu voj ske na pro stor Ma jur ske ade. Ze mqi {te je mo ~var no i sa gra |e vin ske stra ne pro ble ma ti~ no, ali je mo gu }e da se ta mo gra di. No, u ve li koj me ri re a li za ci ja za vi si i od Gra da No vog Sa da, ko ji tre ba u to me da par ti ci pi ra, da omo gu }i da se iz gra di voj na ba za.

Pre ci zni je, Voj ska bi iza {la iz od re |e nih obje ka ta u gra du, a oni bi na ma za uz vrat iz gra di li u toj vred no sti ne kret ni ne na Ma jur skoj adi. l Izme{tawe vojske sa Petovaradinske tvr|ave je i uslov da ona do|e pod za{titu Uneska?

– Na ma je `e qa da i to pi ta we re gu li {e mo sa lo kal nom sa mo u pra vom, na rav no uko li ko po sto ji in te re so va we No vog Sa da za raz me nu imo vi ne, ka ko bi Voj ska do bi la sta no ve, pre sve ga. l Ocene mnogih vojnih analiti~ara su da bi ~itav na{ region bio mnogo stabilniji, ako bi Srbija u{la u NATO?

RETROVIZOR n Evropski parlament je u Strazburu velikom ve}inom glasova podr`ao Sporazum EU i Srbije o stabilizaciji i pridru`ivawu i usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se pozivaju i preostale ~lanice Unije da ratifikuju SSP i pru`a podr{ka prijemu Srbije u EU. Istovremeno, tom rezolucijom se od Srbije tra`i da rasformira paralelne strukture na Kosovu, prekine zapo{qavawe preko politi~kih veza i ukine monopole, a prihva}en je i amandman grupe Zelenih u kojem se „poziva Vlada Srbije da u dijalog s Kosovom u|e bez daqeg pozivawa na nove pregovore o statusu ili podeli”. n Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije potpisan je 29. aprila 2008, a ministri EU odobrili su wegovu ratifikaciju 14. juna 2010. Do sada ga je ratifikovalo 11 zemaqa ~lanica: [panija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slova~ka, Slovenija, Luksemburg, Ma|arska, Austrija i Kipar, a u nema~kom parlamentu procedura ratifikacije po~ela je u decembru 2010. Da bi Sporazum i formalno stupio na snagu, moraju ga ratifikovati sve ~lanice Evropske unije. n Rasim Qaji} potvrdio da je glavni tu`ilac Ser` Bramerc u Evropskom parlamentu predo~io „negativno intonirane ocene” o saradwi Srbije s Hagom. „Izno{ewe negativnih ocena o saradwi Srbije sa tribunalom u Hagu nije ni{ta neobi~no, ne treba da ~udi i to }e se doga|ati ubudu}e u svim drugim me|unarodnim institucijama sve dok Ratko Mladi} i Goran Hayi} ne budu u Hagu", rekao je Qaji}. n Vicepremijer Bo`idar \eli} izjavio je da Srbija do 22. marta da koriguje sporni Zakon o akcizama, jer je postoje}im re{ewem prekr{en Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu. Podsetimo, tokom izmena poreskih zakona, izglasavawem amandmana koje je predlo`ila Socijalisti~ka partija Srbije, akciza na gorivo iz uvoza pove}ana je vi{e nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a izmene su stupile na snagu 1. januara. n Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} doneo je odluku da se izbori za Nacionalni savet Bo{waka ponove 17. aprila. „To je velika gre{ka vlasti. Jedva ~ekam 17. april, kada }e se jo{ jednom pokazati ko je orijentisan prore`imski, a ko prosanya~ki”, izjavio je muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli}.

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

MI NI STAR OD BRA NE I POT PRED SED NIK DS-a

KARMA KOMA

EU pali crveni demokrata

– Po li ti~ ko pi ta we od lu ke ula ska u NA TO je de fi ni tiv no za ne ko bu du }e vre me, ali stan dar di za ci ja voj ske, in ter op e ra bil nost – da mo `e mo za jed ni~ ki da na stu pa mo bi lo gde u sve tu – za tim po di za we na {ih ope ra tiv nih spo sob no sti na ni vo ka kav ima ju je di ni ce u NA TO... sve to je sva ka ko do bro do {lo i u da na {we vre me. l Jed no vre me se po le mi sa lo tre ba li Sr bi ji za ula zak u NA TO re fe ren dum ili ne. Da li ste osta li pri ra ni jem sta vu o re fe ren du mu?

– Ni jed nog mo men ta se ni sam iz ja {wa vao pro tiv re fe ren du ma. Go vo rio sam kri stal no ja sno da se ve li ke stva ri u dr `a vi uglav nom re {a va ju za hva qu ju }i li der stvu po li ti~ ke eli te ili po je din ca. To je na pro sto po li ti~ ka po ru ka ne sa mo za one ko ji se ba ve po li ti kom.

Go vo re }i o to me re kao sam da re for ma ka kva je spro ve de ne u do ba Vu ka Ka ra xi }a, da je bi la na re fe ren du mu, ne bi pro {la. Re for ma ka kvu je spro vo dio Ke mal Ata turk u Tur skoj ta ko |e ne bi pro {la.

Te {ko }e te na }i da su se u sve tu do no si le ve li ke, isto rij ski va `ne od lu ke na re fe ren du mu. l Stan dar di se me wa ju od Ata tur ka do da nas i Evro pa je po ka za la da joj je glav ni stan dard re fe ren dum za sva pi ta wa?

3

– Evro pa je po ka za la, ali tre ba da mi do stig ne mo ni vo Evro pe ili [vaj car ske, na pri mer, ko ja po se `e za re fe re du mom na lo kal nom ni vou i ka da put tre ba da se na pra vi. Bo jim se da upo re |i va we s tim de lom Evro pe ni je ute me qe no u re al nom `i vo tu. Ta ista Evro pa je ve} u NA TO, u EU, ta ko da mi tre ba pr vo da do stig ne mo taj ni vo da bi smo se s wi ma upo re |i va li. l De mo kra te su na pro {lim iz bo ri ma na stu pa le sa kam pa wom „evrop ska Sr bi ja“, od no sno i Eu i Ko so vo. u pred iz bor noj go di ni ima mo naj ni `u po dr {ku gra |a na ~lan stvu u Eu od 57 po sto?

– Iz bo ri }e bi ti za go di nu da na, ali ~i we ni ca je ste da je iz u zet no za bri wa va ju }a in for ma ci ja o ni vou po dr {ke u Sr bi ji ~lan stvu u EU. I to je ne {to {to tre ba da upa li sve alar me nas ko ji se za la `e mo za evrop ski si stem vred no sti. Da nas u Sr bi ji o sve mu se od lu ~u je na osno vu emo ci ja, a svi su qu ti zbog re al nog `i vo ta. Ali sva ki gra |a nin tre ba da vi di i ka kav je stan dard u Evrop skoj uni ji, da je vi {e stru ko bo qi `i vot u EU i ka da je kri za, ne go u ze mqa ma van we. U stva ri, ne po sto ji ni ka kvo re al no obra zlo `e we za {to je pa la po dr {ka za ula zak u EU, osim da mi s gra |a ni ma ne ma mo ade kvat nu ko mu ni ka ci ju na pro mo -

INTERVJU

De~ ja po sla

P

ci ji evrop skih vred no sti. l Da li je Eu rej ting pao upra vo zbog Vla de, jer gra |a ni vi {e ne `e le ma ha we evrop skim pa pi ri ma, a da pri tom ima mo naj ve }u in fla ci ju u Evro pi, pro sek pla ta na za ~e qu re gi o na i ~i tav niz eko nom skih pro ble ma?

– ^i we ni ca je da ima mo niz pro ble ma u ze mqi, ali je ta ko |e ~i we ni ca da je ova vla da na ~i ni la naj krup ni je ko ra ke na evrop skom pu tu i da smo, re ci mo, ve} za bo ra vi li da na po kon ne ma mo vi {e vi za i da se slo bod no pu tu je u EU. Ono {to }e bi ti naj va `ni ji seg ment ove go di ne je da po boq {a mo `i vot ni stan dard i to je ne {to {to }e vra ti ti osmeh na li ca gra |a ni ma. S po zi ci je mi ni stra od bra ne za to `e lim da obez be di mo po sao ne sa mo za na {u od bram be nu, ve} i za gra |e vin sku in du stri ju. U go di na ma ko je su za na ma, sva ka ko ni su is pu we na sva obe }a wa, ali ni ko ni je mo gao da pred vi di da }e 2008. bi ti svet ska eko nom ska kri za. S dru ge stra ne, na {e na sle |e je i da nas iz u zet no te {ko i oni ko ji to ne vi de, ni su sve sni ~i we ni~ nog sta wa da je Sr bi ja de ve de se tih go di na pro {log ve ka prak ti~ no ru i ni ra na i da je 21. vek do ~e ka la bu kval no sa pra znom ka som. l u tom kon tek stu, da li o~e ku je te pred sle de }e iz bo re kon kret na re {e wa za po boq {a we `i vot nog stan dar da gra |a na?

– O~e ku jem da }e, pre sve ga, iz bo ri bi ti obe le `e ni kon kret nom po nu dom za re {e we pro ble ma ko ja po sto je u Sr bi ji.

Kao so ci jal de mo kra ta i ne ko ko je u~e stvo vao u vi {e kam pa wa gde je `i vot sta vqan na pr vo me sto, mi slim da }e `i vot ni stan dard gra |a na bi ti u pr vom pla nu. O~e ku jem i da iz jed nog kom for nog po lo `a ja u ko jem je opo zi ci ja sa da, na iz bo ri ma iza |e u jav nost s kon kret nim pred lo zi ma za re {e we pro ble ma u ko ji ma se na la zi mo. Ide ja da }e se to u~i ni ta ko {to }e se pre po lo vi ti broj po sla ni ka u par la men tu je, re ci mo, ne sa mo pri ~a bez ika kvog sa dr `a ja, ne go i ve o ma opa sna, jer bi one mo gu }i la ma wi ne da u|u u par la ment. n Dragan Milivojevi}

ra vqe we de te ta – od ra sli ste qu di, zna te na {ta mi slim – pri va tan je ~in, ali je ve} we go vo ra |a we jav na stvar, ko ja se ima pro vu }i kroz od go va ra ju }u pa pi ro lo gi ju, i od ta da pa na da qe, dok je te be i dok je de te ta, ne gde sa stra ne, dis kret no pri sut na, sto ji Dr `a va, ne dre ma no de `u ra, gle da {ta ra di te, pa zi tre ba li da se ume {a, da sta ne iz me |u vas u slu ~a ju ka kvog be la ja. Od nos ro di te qa i de te ta du bo ko je pri va tan, pa opet, u we ga se mo `e ume {a ti sva ko i sva {ta, a Dr `a va dr `i da joj je to ~ak i du `nost, u ne kim si tu a ci ja ma.

Srp ski ro di teq ski par Na sti} da le ka je Ame ri ka odvo ji la od dvo je wi ho ve de ce, pod te {kom, ali i bla go re ~e no dvoj be nom i iz pre ma log pr sta isi sa nom sum wom da su de ca, bo `me pro sti, sek su al no zlo sta vqa na, ili ba rem za ne ma ri va na. O to me ve} sve zna te, o to me je ve} i na ta ra bi pi sa lo. Od ce le pri ~e po svoj pri li ci ne ma ni {ta, de ca }e kan da bi ti vra }e na ro di te qi ma, a ceo mor bi dan slu ~aj bi }e sa mo jo{ je dan do kaz u pri log ono me da je od dr `a ve ko ja za ne ma ru je, so ci jal no i vas pit no za pu {ta svo je gra |a ne – ma lo let ne ili pu no let ne, ka ko god – go ra sa mo ona ko ja ih pre vi {e sr ~a no {ti ti: to jest, to li ko ih {ti ti da im je ve} uve li ko po tre ban do bar i spo so ban za {tit nik od pre te ra ne za {ti te.

Ta ko to, da kle, ra di Ame ri ka, bez mer no ve li ka u svo jim do stig nu }i ma, bez nad no mi zer na u svo jim za stra we wi ma, ma da ba zi ra nim na pu ri tan skoj eti ci „do brih na me ra“.

Ko je su, ka ko odav no zna mo, naj o pa sni ja stvar u po zna tom ko smo su. Sr bi ja, ble da ma ti, ra di sve sa svim druk ~i je, jer je i sa ma sa svim druk ~i ja, na do bro i na zlo. Pa ipak, eto je ne dav no i ze mqa Sr bi ja na sil no raz dvo ji la iz ve stan broj de ce od wi ho vih ucve qe nih ro di te qa, od ~e ga ro di te qi ni ka ko da se opo ra ve, a bi }e da ni de ci ni je ba{ sve jed no. Ma da ov de, za raz li ku od ame ri~ ke pri ~e, ni ko ro di te qe ni za {ta ne op tu `u je, po naj ma we za to da pred sta vqa ju ne ka kvu opa snost po sop stve nu de cu. Ako }e mo pra vo, stvar sto ji sa svim dru ga ~i je: ta su de ca do ka za na jav na opa snost, mo `da ne za svo je ro di te qe, ali sva ka ko za ne ke dru ge qu de, ili bar one ko ji se toj de ci zbog ne ~e ga ne do pa da ju. A ta de ca, eto, dr `e da ne do pa da ti se wi ma mo ra bi ti stvar ka `wi va, ako ve} ne za ko nom, a on da wi ho vim de ti wim pe sni ca ma, ili bok se ri ma i paj se ri ma, ili ve} ne ~im dru gim {to im je do stup no kao sred stvo pri sil nog pre va spi ta va wa onih ko ji ne po ka `u sklo nost ka sa mo pre va spi ta va wu.

Bit ku za svo ju de cu Na sti }i vo de u Ame ri ci ka ko god zna ju, a na ci ja je pra ti otvo re nih

usta na vi ja ju }i, po svoj pri li ci oprav da no, za Po je din ce Pro tiv Si ste ma. No, i ov de, mno go bli `e na ma, pred zgra dom srp skog Mi ni star stva prav de, pre ne ki je dan de mon stri ra lo, ka `u, oko pe de se tak ro di te qa i dru gih bli `wih de ce ko ju je Dr `a va Sr bi ja od si ro tih ro di te qa na sil no odvo ji la ta ko {to ih je pri tvo ri la u da ni ma na kon 10. ok to bra pro {le go di ne, na kon ne re da u vre me odr `a va wa Po vor ke po no sa, a u ko ji ma su de ca, gle, u~e stvo va la (na pred na ne ka de ca, ko zna ~i me li su bi la hra we na?). Tvr do gla va ne ka dr `a va: pri tvo ri la ih, pa ih ne otva ra; pro |e je sen, tut wi zi ma, a mo `da ih i pro le }e stig ne iza re {e ta ka. A mo ra da je tu `no ~a mi ti za tvo ren, ili ba rem pri tvo ren i je dva ot {kri nut, kad na po qu sve pro be ha ra, uto li ko pre ako si de te, jer de te je `i vah no bi }e, ne sta {no, od mah bi is tr ~a lo na po qe da se igra, ko je lop tom, a ko je ne ~i jom gla vom, ne ma ri, va `no da se ne {to ko tr qa.

Ta ko to vaq da mo ra da ide u jed nom dru {tvu du bo ko obo le lom i ogre zlom u bu ni lo u ko jem se stvar nost vi {e ni ka ko ne pro zi re od mre `e sa mo za va ra va wa, a mo `da je naj go ri simp tom te bo le sti ba{ uve re we bo le sni ka ka ko pu ca od zdra vqa, do ~im su bo le sni svi dru gi. Gle da no iz tu pog ugla te la `i kao tam ni ce u ko joj, po mu dro me uvi du Do ris Le sing, ~o vek oda be re da `i vi, isti na po sta je ne sa mo ne u hva tqi va, ne go i sa svim su vi {na ka te go ri ja, od va `no di ja lek ti~ ki pre va zi |e na. Pa su ta ko de ca Na sti }e vih bez trun ke sum we uisti nu de ca, {ta god dru go bi lo isti na u toj pri ~i, do ~im su ova de ca za ko jom se va pi je pred Mi ni star stvom prav de naj ~ud ni ja i naj ne de co li ki ja de ca ko ju ste ika da vi de li, to li ko ~ud na da bo go hul no po mi sli{ da to ni ka kva de ca uop {te i ni su, ne go tek mla |a ni, ali ve} so lid no po od ra sli, ja ki i vi o lent ni bil me zi u pu noj mla di} koj sna zi, stvo re wa ko ji ma ni je po treb na za {ti ta, ne go pred ko ji ma tre ba za {ti ti ti dru ge, ugro `e ne dvo no `ne vr ste, a to su svi ko ji bi im se mo gli kad god na }i na pu tu, bi lo ka ko, bi lo ~i me.

Ta ko to iz gle da u po ret ku la `i ko ji smo stvo ri li, i ko ji mno gi od nas upor no odr `a va ju. Tu ni de te ni je bi o lo {ka ne go ide o lo {ka ka te go ri ja, tu se „de te tom“ na zi va bi }e ko je ima bi ti za u vek za kon ski i mo ral no neo d go vor no, a ima to bi ti upra vo za to {to se mi su {tin ski sla `e mo sa onim {to ono ~i ni.

Uosta lom, ni smo mi we mu, tom „de te tu“, slu ~aj no ro di te qi, ima lo je od ko ga i u~i ti, bla go we mu, bla go na ma, bla go svi ma s na ma. n Teofil Pan~i}

Dr SLO BO DAN BE QAN SKI, ADVO KAT I Pu BLI cI STA

Vlast se poigrava pravosu|em ot pi snik pro te sta ugled nih li~ no sti iz stru ke zbog, ka ko ve }i na prav nih auto ri te ta tvr di, ne u stav nih iz me na i do pu na pra vo sud nih za ko na ko ji su usvo je ni uo~i No ve go di ne, dr Slo bo dan Be qan ski, advo kat i pi sac, sva ka ko je je dan od naj bo qih po zna va la ca na {eg prav nog po ret ka ko ji se sva ko ma lo na la zi ne gde iz me |u tran zi ci je i su no vra ta. Ili mu to do |e na isto? Ra ni ji du go go di {wi pred sed nik Advo kat ske ko mo re Voj vo di ne, a sa da ~lan Uprav nog od bo ra Me |u na rod ne uni je advo ka ta (Bri sel-Pa riz) i wen pred stav nik u Sr bi ji, za "Dnev nik" ka `e da je svr ha ne dav ne ko rek ci je pra vo sud nih za ko na bio po ku {aj da se iz la zna stra te gi ja za is pra vqa we u~i we nih gre {a ka kom bi nu je sa spa sa va wem ~a sti vi nov ni ka pro ma {a ja. Ta kve kon struk ci je obi~ no ne uspe va ju: ume sto da se iden ti fi ku ju kriv ci i ot klo ne pro pu sti, za me ta wem tra go va sa mo se pro du bqu je kri za.

– Da ne bi bi lo za bu ne, spa dam u one ko ji su re for mu pra vo su |a sma tra li nu `nom – ob ja {wa va dr Be qan ski. – Pra vo su |e je bi lo na ivi ci ko lap sa: ne u ko, aq ka vo, po vo dqi vo i spo ro. Ot po ~i wa we re for me, da kle, bi lo je neo p ho dan i hra bar po tez. Do bre raz lo ge, me |u tim, upro pa sti li su lo {i me to di. ^i ta vu ak ci ju pra ti la je ne do pu sti va ne prin ci pi jel nost, po vr {nost i sklo nost im pro vi za ci ja ma.

Sve to iza zva lo je oprav da nu sum wu u ne pri stra snost pri iz bo ru su di ja i u po li ti~ ke uti ca je na iz bor.

Osim ni za po je di na~ nih pro pu sta, jed na od naj {tet ni jih po sle di ca

P

sva ka ko je stva ra we kli me za vi sno sti i ne si gur no sti. Ume sto da se pra vo su |u i pra vu vra ti na ru {e ni auto ri tet, do bi li smo ubo ji to sred stvo za wi ho vo do dat no, ako ne i ini ci jal no kom pro mi to va we.

Po re ~i ma sa go vor ni ka „Dnev ni ka”, su di ja ma i tu `i o ci ma po sla ta je lo {a po ru ka da se wi ho vim sta tu som vlast mo `e po i gra va ti i da im je mo ral ni i stru~ ni in te gri tet na kraj we ne po u zda noj va gi ili na sa svim ni skoj ce ni.

– Ako pot ku pqi vost za me ni te ne si gur no {}u, sa mo ste za me ni li ma te ri jal nu ko rup ci ju po li ti~ kom, a jed nu vr stu pod re |e no sti dru gom. Ka kvu po u ku iz sve ga mo gu da iz vu ku su di je iza bra ne na tri go di ne? Ka kvu svi osta li ~i ji se ola ki iz bor mo `e pre o bra zi ti i u ola ko raz re {e we ili u ne ku no vu kam pa wu op {teg re i zbo ra po ve za nu s na red nom pro me nom Usta va? Ho }e li se ta kvi od u pre ti pr vom pri ti sku svo jih stvar nih ili pret po sta vqe nih men to ra? – upo zo ra va dr Be qan ski. l Ko je naj od go vor ni ji za po sto je }e (van red no) sta we i va ku um prav nog po ret ka?

– Od go vor nost ~la no va Vi so kog sa ve ta sud stva sva ka ko se ne mo `e za o bi }i, ali ni je i je di na. Po sto ji ~i tav la nac uzro ka, od onih nor ma tiv nog do onih prak ti~ nog ka rak te ra. Ka da po mi wem nor ma tiv ni plan imam na umu i Ustav i Ustav ni za kon za spro vo |e we Usta va i ne ke za ko ne iz se ta pra vo sud nih za ko na. U raz lo ge prak ti~ ne pri ro de spa da ju qud ske sla bo sti, pro iz voq na pri me na pro pi sa nih me ri la, kre a ci ja ne kih ne pro pi sa nih me ri la i pro -

ce du ra, i upli ta we po li ti~ kih in ter ve ni je na ta. l Ka ko oce wu je te uspe {nost re for me i rad nad le `nog mi ni star stva? Da li je jo{ uvek sve na po ~et ku, a gra |a ni i kao po re ske pla ti {e i kao stran ke u bes ko na~ nim par ni ca ma pla }a ju ve li ke ra ~u ne no vog dr `av nog eks pe ri men ta?

– Na `a lost, po zi tiv ni efek ti re for me se ne vi de. Efi ka snost po sva ku ce nu, na ~e mu se ne u mor no in si sti ra, ni je do voq no me ri lo uspe {no sti. Naj e fi ka sni ji i naj go ri su pre ki su do vi. I ov de vla da od re |e na psi ho za pre ko red no sti, ka ko u for si ra wu za rad sta ti sti ke, ka ko u

pro iz la ze i za one ko ji su we go vi ~la no vi po funk ci ji. l Advo kat ska ko mo ra Voj vo di ne po di gla je tro {ko ve za upis u ime nik advo ka ta sa 2.000 na oko 4.000 evra. Ni je li to bio sra ~u nat po tez ce ha da od vra ti no vo pe ~e ne ne za po sle ne su di je i tu `i o ce od pri ti ska na re do ve advo ka ta?

– Ima ve} go di nu da na ka ko su tro {ko vi za upis po ve }a ni. Advo ka tu ra se, ina ~e, du gi niz go di na za la `e za mo ra to ri jum u ko me se ka dro vi iz pra vo su |a i upra ve dve ili tri go di ne po pre stan ku funk ci je ne bi mo gli ba vi ti advo ka tu rom.

Raz log je spre ~a va we ko rup ci je i

Efi ka snost po sva ku ce nu, na ~e mu se ne u mor no in si sti ra, ni je do voq no me ri lo uspe {no sti.

Naj e fi ka sni ji i naj go ri su pre ki su do vi vra }a wu dav no na pu {te nog na ~e la re tor zi je, ko je se ogle da u go to vo for ma li zo va noj ka zne noj po li ti ci ili u pre tva ra wu pri tvo ra u vr stu sank ci je, ta ko i rev no snom oslu {ki va wu po li ti~ ke vo qe i me dij skih pri ti sa ka.

Pri met no je na sto ja we me |u na rod nih te la da pri tek nu u po mo}, ~ak i po ce nu da se pro gle da kroz pr ste ne kim o~i gled nim gre {ka ma, bu du }i da bi u ovom tre nut ku vra }a we re for me na sam po ~e tak iza zva lo no ve i ne pre mo sti ve pro ble me.

Tvr do gla vo se iz be ga va ono {to je ne iz be `no: pri zna ti i is pra vi ti gre {ke, ot kri ti kriv ce i pro me ni ti kom plet ni sa stav Vi so kog sa ve ta, sa kon se kven ca ma ko je iz to ga

ne lo jal ne kon ku ren ci je ili, ta~ ni je, ko ri {}e wa pret hod no ste ~e nih ve za za po sti za we uspe ha ne prav nim sred stvi ma. Sli~ na od red ba po sto ji u Za ko nu o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Na sto ji mo da bu de une ta i u no vi Za kon o advo ka tu ri. Tro {ko vi upi sa, da kle, ni su ni ka kvo sred stvo za od vra }a we ne po `eq nih, ve} neo p hod ni ulog za ma te ri jal nu ne za vi snost Advo kat ske ko mo re Voj vo di ne, za we nu de lat nost i odr `a va we do ba ra ko ja su ge ne ra ci je advo ka ta sti ca le, sve od osni va wa 1875. go di ne.

Advo kat ska ko mo ra Voj vo di ne ni je sa mo evi den ti ~ar ~lan stva, ona sti pen di ra da ro vi te stu den te, ima iz da va~ ku de lat nost, {tam pa

je dan od na {ih naj sta ri jih stru~ nih ~a so pi sa, pla ni ra osni va we fon da za po mo} mla dim advo ka ti ma, a ne dav no je do ne la i od lu ku o osni va wu aka de mi je za stal no obra zo va we advo kat skih pri prav ni ka i usa vr {a va we advo ka ta. Sve to ~i ni bez po mo }i dr `a ve, iz vla sti tih sred sta va. l Iz Vi so kog sa ve ta sud stva sti `u po hva le da je Ape la ci o ni sud u No vom Sa du (po sle po la go di ne mo ni to rin ga) ra dio od li~ no. Voj vo |a ni su iu biv {oj Ju go sla vi ji ima li re zul ta te bo qe od osta lih...

– U ve li koj Ju go sla vi ji voj vo |an sko pra vo su |e bi lo je me |u naj u spe {ni jim. Pad po ~i we od uki da wa Vr hov nog su da Voj vo di ne i tra je, evo, vi {e od 20 go di na. To je mo ra lo osta vi ti tra go ve. Ape la ci o ni sud u No vom Sa du pred sta vqa, u ne ku ru ku, re pli ku ne ka da {weg po kra jin skog Vr hov nog su da. Upr kos gre {ka ma o ko ji ma je bi lo re ~i, u No vom Sa du je ipak iza bra no vi {e mla dih, spo sob nih i per spek tiv nih su di ja.

To ohra bru je, ako i wih da qa lu ta wa kroz re for mu ne obes hra bre.

Ne tre ba, da kle, gu bi ti na du, upr kos ~i we ni ci da je si stem na {eg obra zo va wa uop {te, ne is kqu ~u ju }i ni prav ni~ ko, u du bo koj kri zi. Su dij ski po ziv iz i sku je i zna we

i ta lent. Uz to po treb ni su i od go va ra ju }i dru {tve ni am bi jent i op {ta i prav na kul tu ra. Sve nam to ne do sta je, ali se mo `e i stva ra ti. l Jo{ za "\in |i }e vog vak ta" ste iza {li iz ta da {weg vla di nog Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, ne za do voq ni we go vim sta tu som i uti ca jem. Po sle to ga bi li ste pred sed nik Od bo ra za re {a va we o su ko bu in te re sa, a sa da ste ~lan Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ka da po re di te rad sa da {weg or ga na s pret hod nim is ku stvom da li se i{ta pro me ni lo?

– Sa vet je ta da bio ome tan u ra du.

Sa da ga, kao {to vi di te, Vla da ig no ri {e. Ome ta we se sa sto ja lo u po ku {a ju da se oma lo va `e na {e ini ci ja ti ve za de a ku mu la ci ju jav nih funk ci ja i za re gu li sa we obla sti su ko ba in te re sa i fi nan si ra wa po li ti~ kih stra na ka. Pret hod ni Od bor ni je bio iz lo `en pri ti sci ma, ali se na sva ki na ~in na sto ja lo da mu se uma wi auto ri tet i da se u kqu~ nim pi ta wi ma tra `e i na la ze na ~i ni da se we go ve od lu ke ili pre po ru ke ne spro ve du. To se, ~i ni mi se, po na vqa i sa Agen ci jom za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ja bi u na red nom pe ri o du ta kvo po ti ski va we mo gla da osu je ti ve }om agil no {}u. n Reqa Kne`evi}

4

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

I N T E R V J U : sa [a vu ^i ni], gra Do na ^el niK su bo ti ce

^etni{tvom krpe U svoje nedostatke bog nekoliko incidenata koji su se na nacionalnoj osnovi dogodili u Subotici na pravoslavno Badwe ve~e, poput vi{e nego primetne ~etni~ke ikonografije i pevawa prete}ih pesama, veoma o{tro su reagovali predsednik Hrvatskog nacionalnog vije}a Slaven Ba~i} i prvi ~ovek Zavoda za kulturu vojvo|anskih Hrvata Tomislav @igmanov, koji su `aoku kritike usmerili i prema gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u. Suboti~ki lordmer, pak, u intervjuu „Dnevniku” tvrdi da se neki od incidenata, pomiwanih proteklih dana u medijima, nisu ni dogodili.

– Neko je, ne znam iz kog razloga, recimo istr~ao s neproverenom informacijom da

Z

su se u Subotici pevale i prete}e pesme upu}ene hrvatskoj zajednici. S obzirom na to da mi u gradu imamo praksu da i na najmawi grafit reagujemo vrlo o{tro, taj ko je plasirao ovu vest zapravo je napravio ve}u {tetu i svojoj zajednici i Subotici. U tom kontekstu, po`eqno je {to pre retoriku oko svih tih doga|aja svesti na onu koja prili~i Subotici, jer je u na{em gradu neprihvatqivo da bilo ko bilo kome preti, ali je isto tako neprihvatqivo i da neko te pretwe izmi{qa – ka`e Vu~ini}. l ali, re ci mo, ~et ni~ ka iko no gra fi ja i puc wa va pri li kom se ~e wa bad wa ka na ma ko voj sed mi ci ipak ni su iz mi {qo ti na.

– Meni nije prihvatqiva ni strana~ka ni ideolo{ka ikonografija. To prosto nije tema Bo`i}a. Tema Bo`i}a je religija koja pre svega treba da okupi veruju}e qude. Svake godine mi imamo situaciju da se prilikom paqewa badwaka pojavquju qudi sa strana~kim zastavama i obele`jima ~etni~kog pokreta, koji je, na moju `alost, u ovoj zemqi zakonski izjedna~en sa partizanskim. I organizatori i sve{tenstvo SPC svake godine apeluju da se to ne radi.

Ali, postoji do pedesetak qudi koji te apele prosto ignori{u. Oni, zapravo, bilo kakvu priliku nekog javqnog okupqawa koriste da manifestuju sopstvene nedostatke koje ne prili~e ni ovom gradu ni srpskoj zajednici. l Dru ga do mi nant na su bo ti~ ka po li ti~ ka te ma ovih da na je i go di {wi ca od la ska svm-a u opo zi ci ju?

– Za SVM pozicija opozicije nije jednostavna. Ne postoji nijedan segment u gradu koji bi oni trebalo da kritikuju a da nema wihovih tragova u tome, pogotovo {to je najve}i deo onih problema koje Suboti~ani prepoznaju – od vi{egodi{weg zapostavqawa izgradwe infrastrukture, do zapo~iwawa, pa obustavqawa kapitalnih projekata – ne{to {to je nasledstvo wihove vlasti. I naravno da je te{ko da na tom terenu onda budu opozicija na pravi na~in.

Drugim re~ima, kada god ne{to kritikuju, to je zapravo samokritika. S druge strane, u nekoliko situacija pravilno su uo~ili nedostatke nekih skup{tinskih odluka, te primedbe smo uva`ili, i mislim da je to generalno pravi na~in komunikacije.

Ipak, ukupno uzev, nije na meni da cenim wihovu ulogu kao opozicije, pogotovo {to sam ih ba{ ja na neki na~in, formirawem druga~ije vladaju}e ve}ine, u tu ulogu i stavio. l a da li na isti na ~in svm u sko roj bu du} no sti, ili na kon sle de }ih iz bo ra, po no vo mo `e po sta ti deo su bo ti~ ke vla sti?

– Kako sada stvari stoje, ne razmi{qam na tu temu. Ali, to nam ne bi bilo prvi put da smo u koaliciji. I u prethodnom mandatu bili smo zajedno u nekom ravnopravnijem odnosu. Ovaj mandat smo tako|e po~eli zajedno. Dakle, to kao neka vrsta mogu}nosti ne treba da bude iskqu~eno. Me|utim, u ovom momentu na lokalnom nivou mi smo zaista najqu}i politi~ki protivnici i to je ne{to {to defini{e okolnosti u koji-

ma se sve ovda{we politi~ke stranke trenutno pona{aju. l po ~et kom go di ne ma |ar ska je pre u ze la ulo gu pred se da va ju }eg evrop ske uni je. Ko li ko ta ~i we ni ca mo `e lo kal noj sa mo u pra vi po mo }i u na stav ku i raz vi ja wu pre ko gra ni~ ne sa rad we?

– Mi i ina~e imamo vrlo blisku saradwu, posebno sa Segedinom, i to je za lokalnu samoupravu jednostavno prirodno, bez obzira ko u woj ~inio ve}inu. Kada je re~ o zajedni~kim IPA projektima i drugim fondovima kod kojih mo`emo konkurisati, imamo i {iru saradwu od Segedina i `upanije ^ongrad. Tu su i Pe~uj, i Ki{kunhala{, i Ke~kemet, i Vesprem... Tako|e, razvili smo praksu da koristimo i druga partnerstva koja ti gradovi imaju sa gradovima u Rumuniji i Hrvatskoj. U tom smislu, me|ugrani~na saradwa i saradwa u regionu izme|u Subotice i drugih gradova lane je bila najplodonosnija kada je re~ o broju odobrenih IPA projekata, {to je dobra {kola za one projekte koji nas tek o~ekuju. l je ste li se kao gra do na ~el nik, ali i kao ~lan stran ke ko ja na ni vou dr `a ve ~i ni ve }i nu u vla da ju }oj ko a li ci ji, za la ga li za po vra }aj imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma?

– Meni je `ao {to se to re{ewe u posledwih {est-sedam godina izbegava. Prosto, kao da neko ima strah da }e lokalne samouprave lo{e gazdovati tom imovinom.

Delom mi jesmo uspeli da re{imo pitawe imovine Grada Subotice kroz Zakon o konverziji, kroz kupovinu i pribavqawe vojne imovine, i to je ne{to {to mislim da treba nadograditi i budu}im zakonom o svojini. Nevoqa je, me|utim, {to je taj akt u na-

ni su stran ke ote ra le slo ven ce l u ko joj je me ri od u sta ja we slo ve na~ kog in ve sti to ra „ter me oli mi ja“ od kom plek sa „ba wa pa li}“ plod stra na~ ke ne slo ge i raz li ~i tih in te re sa unu tar vla de sr bi je?

– Mislim da to nema veze s razli~itim strana~kim interesima. Naime, sve relevantne opcije za pitawe „Bawe Pali}“, bez obzira ko bio strate{ki partner, mawe-vi{e su usagla{ene i definisan je zajedni~ki interes, a to je razvoj bawskog turizma na Pali}u. Mogu re}i da je ovog puta dr`ava u~inila i vi{e no {to smo o~ekivali, daju}i investitoru ~ak i „prepovoqne uslove“. Me|utim, ~ini mi se da je s druge strane bilo problema s idejom {ta bi se i kako radilo na Pali}u. U svakom slu~aju, jesmo u minusu jer ve} sad ne}e zapo~eti gradwa jednog zna~ajnog objekta, ali s druge strane mi nastavqamo da radimo na ispuwavawu obaveza koje smo sami pred sebe postavili. Jer, ako i ne do|e „Terme Olimija“, do}i }e neko drugi, ali ko god da do|e, tako|e }e tra`iti kanalizaciju, vodovod, adekvatnu struju, putnu mre`u, ure|eno priobaqe i {etali{te, ure|eno stawe vode u jezeru... javi svakog prole}a, pa se krajem prole}a najavi da }e biti po~etkom jeseni, i tako prolaze skup{tinska zasedawa i razli~ite ve}ine u woj. To je veoma lo{e, pogotovo {to je praksa pokazala da su lokalne samouprave ipak najfleksibilniji organi dr`ave. U tom smislu bi trebalo poja~ati i odgovornost lokalnih samouprava time {to bi im se dala imovina na raspolagawe. l Dr `a va je, ume sto to ga, sre za la tran sfe re gra do vi ma i op {ti na ma?

– Generalno gledano, to {to je u krizne mere uvrstila i umawewe transfera prema lokalnim samoupravama izrazito je lo{ potez Vlade. Pa samo Grad Subotica je u 2009. i 2010. preko milijardu dinara u minusu. S tom milijardom mi bismo mogli mnogo toga da kompenzujemo kada je re~ o ekonomskoj i finansijskoj krizi, time {to bismo, kroz izgradwu infrastrukture, gra|anima pru`ili mnogo boqe uslove za `ivot, istovremeno stvaraju}i uslove za nove investicije. Generalno, jedini ispravni odnos dr`ave prema svojim gra|anima jeste da poja~a i potencijale i kapacitete lokalnim samoupravama da re{avaju probleme. l Ko on da u vla di ne raz u me ovo o ~e mu pri ~a te?

– Deklarativno, svi razumeju. O~ito da u realizaciji toga nastaje problem. Od koga konkretno ti problemi dolaze, ne bih znao da ka`em. Promenile su se za ove godine gotovo sve politi~ke stranke u vladaju}oj ve}ini i samoj vladi, a da se na tom poqu nije uradilo ni{ta. Zbog toga sam i uveren u to da, zapravo, problem postoji na svim stranama n Zlatko Romi}

komentarima na talas poskupqewa odmah s po~etka godine, ekonomisti su kao racionalno obja{wewe ponudili pripremu za izbore. Po wima, poskupqewa u najve}oj meri generi{u partijske firme sa ciqem da se – po{to tajkuni, je l’ da, vi{e nisu u modi – stvore dovoqne zalihe za „mirnije i socijalno odgovornije„ tonove u drugoj polovini godine, u osvit po~etka predizborne kampawe. ^ak i bez ijednog ponu|enog dokaza, teze ekonomista ne zvu~e kao nemogu}e.

Ako ni zbog ~ega drugog onda stoga jer je re~ nemogu}e odavno proterana iz srpskog jezika.

Polo`aj i stvarna uloga tzv. partijskih firmi, u prvom redu nebrojenih javnih preduze}a na lokalnom i dr`avnom nivou, u periodu izme|u izbora ali i uo~i izbora, nijednom nisu pomenuti u aktuelnoj isrpquju}oj polemici o najpravi~nijem izbornom sistemu u Srbiji. Krenulo je od posipawa pepelom zbog vi{egodi{we prakse aktivirawa blanko ostavki, a stiglo do naprasnog zalagawa za ve}inski izborni sistem. Nema sumwe da bi gra|ani Srbije, posle gorkih iskustava sa zatvorenim partijskim listama i proporcionalnim sistemom, najvi{e voleli da se na izborima opredequju za pojedince.

Protivnici te ideje kao glavnu mawkavost isti~u nemogu}nost da parlament

KoD wih se ni KaD ne zna:

[arawe obezbedi adekvatnu reprezentativnost svih gra|ana Srbije. Pa i ono da nemamo dvostrana~ku demokratsku tradiciju, poput SAD, i donekle Velike Britanije.

Te`wa ka ostvarewu „ameri~kog„ ili „britanskog sna„, ili u na{em slu~aju ambijenta u kome se male stranke ne}e pojavqivati kao ucewiva~i, me|utim, ne vodi samo preko promene izbornog sistema. Ne bi se Srbija pribli`ila vi{e od milimetra tom idealu ako bi se samo stvorio pravni okvir da se poslanici na slede}im izborima biraju „po imenu i prezimenu„.

Pravi pomak, koji korespondira s „ameri~kim snom„, a bez daqeg bi za Srbiju bi ravan trijumfu na mundijalu, ozna~ilo bi stvarawe uslova za ravno-

Dvoj ni Dr@a vqa ni ne mo gu Da ra De u po li ci ji

I{tvan Pastor: Da~i} kr{i Ustav! eqa iz detiwstva vam je da postanete policajac, a odnedavno i da postanete vlasnik dr`avqanstva jo{ neke dr`ave, po{to se s ovom, bar u smislu viza i tome sli~no, nikad ne zna. E, onda vam na vreme vaqa odabrati: ili dr`avqanstvo ili policija, jer u na{em slu~aju oba ne idu.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} svojom je nedavnom izjavom u Ba~koj Topoli da pripadnici policije ne mogu biti dvojni dr`avqani podstakao jednu staru pri~u koja je do sada u javnosti prolazila dosta nezapa`eno. Naime, „Hrvatska rije~„ je jo{ pre dve godine objavila oglas konkursa za 120 polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku u kojem se, pored op{tih, me|u posebnim uslovima navodi da pravo u~e{}a na konkursu ima osoba koja je dr`avqanin Srbije i koja nema dvojno dr`avqanstvo!

Oglas k’o oglas. Niko ga ne ~ita, osim onih koji su nekim slu~ajem ba{ zainteresovani za takve stvari. Za oglas se, tako, onomad nije zainteresovao ni predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor, ali zato jeste za izjavu Ivice Da~i}a s kojim je proveo dobar deo pro{le srede, razgovaraju}i s wim o temama od op{teg i

@

posebnog interesa. Jer, ~iwenica da vlasnik dvojnog dr`avqanstva ne mo`e biti zaposlen u Ministarstvu unutra{wih poslova, od sredine je pro{le godine, a posebno u posledwe tri nedeqe, potencijalno veoma zanimqiva za vojvo|anske Ma|are.

Kao {to je poznato, veliki broj dr`avqana Srbije prijavio se da iskoristi mogu}nost dobijawa ma|arskog dr`avqanstva, o ~emu je Parlament susedne nam dr`ave odluku doneo u maju 2010, a od Nove godine taj je akt stupio na snagu. Najve}i deo zainteresovanih, me|utim, verovatno nije upoznat s ~iwenicom da dobijawem ma|arskog dr`avqanstva pod znak pitawa stavqaju svoj posao, recimo, vatrogasca (po{to se ta slu`ba nalazi pri Ministarstvu unutra{wih poslova).

I{tvan Pastor sa nemalom dozom ~u|ewa i razo~arawa prihvata ovu ~iwenicu, posebno isti~u}i paradoks koji nakon we sledi.

– Kada se pogledaju sada{wi propisi, onda dvojno dr`avqanstvo nije ograni~avaju}i faktor ni da neko bude predsednik dr`ave, a predsednik dr`ave je i komandant oru`anih snaga. Nije iskqu~ena ni mogu}nost da neko s dvojnim dr`avqanstvom bude tu`ilac, sudija, profesionalni vojnik i oficir, te mislim da je problemati~no i neshvatqivo da takav stav postoji u Ministarstvu unutra{wih poslova – rekao nam je Pastor.

U prilog re~enom, lider SVM-a podse}a na to da je donedavno guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} bio dvojni dr`avqanin, ba{ kao i Milan Pani} na mestu premijera pre petnaestak godina, dok je radnici na {alteru za izdavawe li~ne karte ili voza~ke dozvole – to pravo uskra}eno. ^ak i u ovaj deo pri~e I{tvan Pastor unosi novinu koja u praksi verovatno ima dosta pokri}a, a ti~e se potirawa samih propisa koji va`e u Ministarstvu unutra{wih poslova u vezi s dvojnim dr`avqanstvom.

– Nisam proverio, ali po mom slobodnom uverewu u Ministarstvu unutra{wih poslova i danas ima vi{e od hiqadu, a mo`da

i vi{e hiqada qudi koji imaju dvojno dr`avqanstvo. Mislim na one pripadnike MUP-a koji su poreklom iz BiH, Hrvatske ili Crne Gore, i imaju i tamo{we i srpsko dr`avqanstvo. Ako je to tako, a mislim da jeste, jer znam qude – svi mi `ivimo na istom prostoru – onda ovo pitawe treba ra{~istiti.

Sagovornik „Dnevnika” ka`e i kako se nada da nije re~ o tome da dvojno dr`avqanstvo nije sporno onda kada nije mawinsko, iako istovremeno upozorava i na to da su mawine, pa tako i Ma|ari, u posledwih dvadesetak godina permanentno bili istiskivani iz dr`avnih struktura zbog svoje „nepouzdanosti“.

– Nije prirodno da danas u carini u Subotici nemate skoro nijednog Ma|ara. To nije normalno! Mo`ete pogledati bilo koju drugu dr`avnu strukturu i ustanovi}ete da je zastupqenost Ma|ara u wima abnormalno niska – navodi I{tvan Pastor.

On ka`e kako nije sporno da unutar Ministarstva unutra{wih poslova ima odre|enih slu`bi u kojima dvojno dr`avqanstvo mo`e predstavqati problem. Me|utim, dodaje, to treba precizirati, jer ovako pre{iroko odre|ivawe zadire i u ustavno pravo na rad.

Isto to misli i potpredsednik Hrvatskog nacionalnog vije}a i radnik Ministarstva unutra{wih poslova do kraja 1993. Petar Bala`evi}. S obzirom na to da je Hrvatska svojoj dijaspori odavno dala mogu}nost dobijawa dvojnog dr`avqanstva, on isti~e jo{ jedan detaq, a koji se nadovezuje na po~etak pri~e.

od bi je ni ca zbog rav nih ta ba na I{tvan Pastor potvrdio je „Dnevniku” da je s Ivicom Da~i}em razgovarao i na temu koliko je va`no da za policijsko zvawe ima prijavqenih i pripadnika nacionalnomawinskih zajednica, te da im upravo zbog toga treba pokloniti du`nu pa`wu. S tim u vezi, i lider SVM-a izneo nam je i jedan zanimqiv detaq: „Prethodnih godina doga|alo se da smo nekoliko desetina qudi uverili da se prijave za policajce. Ali, nakon {to su se prijavili, u najboqem ili najgorem slu~aju, bili su progla{eni nesposobnim zbog ravnih tabana! Mislim da tu jo{ uvek deluje jedan uslovni refleks, nastao prema mawinama jo{ devedesetih godina“, tvrdi Pastor.

– Pripadnici mawinskih zajednica na ovaj na~in ne mogu biti u ravnopravnom polo`aju s ve}inskim narodom, jer je veliki broj Hrvata koji `ivi u Srbiji iskoristio pravo na dvojno dr`avqanstvo i na taj na~in sebe automatski iskqu~io iz mogu}nosti ulaska u slu`bu unutra{wih poslova – obja{wava Bala`evi}.

Kao biv{i pripadnik javne bezbednosti, on ka`e da ne veruje da danas u tom delu postoje tako velike tajne koje bi neko mogao nekom otkriti.

– U krajwoj liniji, re~ je o prijateqskim zemqama, koje su, izuzev Ma|arske, nastale raspadom Jugoslavije, i ne vidim za{to bi bio problem da onaj ko juri kriminalce i bori se protiv zlo~ina ili prekr{aja ne mo`e imati dvojno dr`avqanstvo – ka`e Bala`evi}.

S tim u vezi, on isti~e da u eri op{te globalizacije ne vidi u ~emu je problem s dvojnim dr`avqanstvom. Va`nije od toga su, kako ka`e, dobre namere prema dr`avi u kojoj osoba `ivi. Bilo ko s dvojnim dr`avqanstvom mo`e biti lojalan dr`avi u kojoj `ivi, napomiwe sagovonik „Dnevnika”.

Prise}aju}i se vremena dok je jo{ bio u policiji, Bala`evi} ka`e da je u vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj i BiH veliki broj wegovih kolega dobio posao u Mininstarstvu unutra{wih poslova, a da nisu imali dr`avqanstvo tada{we Savezne Republike Jugoslavije. Veliki deo wih, ka`e, i danas radi. On na kraju najavquje da }e o ovoj temi inicirati raspravu i na sednici Hrvatskog nacionalnog vije}a. n Zlatko Romi}

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

5

PRO ME NA IZ BOR NOG SI STE MA U SR BI JI

ste ma: pre sve ga, pla {e se da }e kaj mak ski da ti dve naj ve }e stran ke u ze mqi.

Osta li ma – mr vi ce. Isti na, u jed nom bro ju slu ~a je va stra na~ ka pri pad nost kan di da ta ve ro vat no bi bi la pre sud na. Ali, iz bor ni ci klu si u Sr bi ji iz ne dri li su do voq no pri me ra ko ji po ka zu ju da su kva li prav nu iz bor nu utak mi cu. To bi, u pr vom ze mqa pri me wi va ti, za vi si od mno go tet i pre po zna tqi vost kan di da ta bi ra ~i re du, zna ~i lo da se bu xe ti za iz bor ne fak to ra. U Sr bi ji se na kon bez ma lo dve ma va `ni ji od stra na~ ke pri pad no sti. kam pa we pu ne is kqu ~i vo od bu xet ske apa de ce ni je pri me ne od jed nom ba ca dr vqe i U Ame ri ci se do kan di da ta na iz bo ri ma na `e, ~la na ri ne i ogra ni ~e nih do na ci ja ka me we na pro por ci o nal ni si stem. Ne, do la zi kroz tzv. pri mar ne unu tar stra na~ ke po je di na ca i or ga ni za ci ja: pre ko in ter ni je se on po ka zao lo {im, ko li ko su iz bo re, na ko ji ma ne gde gla sa ju sa mo ~la no ne ta ili na do na tor skim ve ~e ra ma, od vo stran ke us pe le da mak si mal no is ko ri ste vi stran ke, a ne gde su vra ta svi ma otvo re na. qe vam. Za to vre me, jav na pred u ze }a sve we go ve r|a ve stra ne: svo jim od no som Ka da su pre sto ti nak go di na osmi {qe ni (p)osta ju to {to im ime le kao kqu~ na kva li fi ka ci o na run po ka `e, a od sve ga bi naj va da u iz bor nom pro ce su, ide ja vo di `ni ja bi la – kon tro la fi qa je bi la da kan di da ti na iz bo ri Sva je, ipak, prilika da }emo se, uz neizbe`no ma vi {e ne bu du po vo qi sa mo nan si ja. Bez to ga, mo `e mo tutorstvo iz Brisela, ali uz jo{ neizbe`nije da is pi {e mo i 100 pu ta „~o stra na~ ke oli gar hi je. Pra va me ra ko la da„ na ta ra bi, sve jed no je obi~ no u ukr {ta wu ve li kih iz koprcawe, nekako privesti savremenim ne }e ima ti sla dak ukus. gle da za iz bor nu po be du i pre te standardima finansirawa stranaka Sva je, ipak, pri li ka da `ne vo qe bi ra ~a. I ne po be |u ju i izbornih kampawa }e mo se, uz ne iz be `no tu ba{ uvek oni sa za stra {u ju }im bu tor stvo iz Bri se la, ali uz xe ti ma, da ka ko le gal no na pu we jo{ ne iz be `ni je ko pr ca we, nim. Va `ni je je uve ri ti bi ra ~e u ne ka ko pri ve sti sa vre me nim stan dar di ma pre ma bi ra~ koj vo qi i oni ma ko ji bi tre - do stoj nost i od go vor nost da }e se u par la fi nan si ra wa stra na ka i iz bor nih kam pa ba lo tu vo qu da re pre zen tu ju us pe le su da men tu na naj bo qi na ~in {ti ti ti wi ho vi wa. Uosta lom, ve} su nam na to skre nu li na ku pe omra zu kod gra |a na, a iz bor ni si - in te re si. Fi ku si i ko ri sni ci pri vi le gi ja, pa `wu. stem je po stao obe smi {qen. U sve mu to - naj ~e {}e ne ma ju {an se sle de }i put.

Stru~ wa ci za iz bor ne si ste me upor no me, pro por ci o nal ni si stem je is pao ko la Bi ra ~i u Sr bi ji sa wa ju upra vo dru ga ~i uve ra va ju jav nost da ne po sto ji naj pra vi~ - te ral na {te ta. je po sla ni ke. Da kle, man’te se {a ra wa po ni ji na ~in iz bo ra po sla ni ka i da je otu da Ma we stran ke ima ju, ra zu mqi vo, mno go ta ra bi. ras pra va na tu te mu za lud na. Ko ji }e jed na to ga pro tiv ide je o uvo |e wu ve }in skog si De nis Ko lun yi ja

po ta ra bi

KI NE ZI NA VE LI KO [O PIN GU JU PO EVRO PI I AME RI CI, ALI ZA O BI LA ZE SR BI JU

Juan ne pa da na dis kret ni {arm di na ra i ne ski vi ce pre mi jer Li Ke}iang od nice da se dolar u posledwe vreme nije vskog mosta Zemun - Bor~a? Ima li ikakve po~etka godine „{opinguje” po pokazao naro~ito stabilnim. I u prvom nade da jedan od stubova na{e spoqne polievropskim metropolama: ako je planu joj je ulagawe u evropske obveznice. tike poka`e svoju naklonost i nekom malo suditi po izve{tajima agencija, u Pri tome su za Peking posebno interesanozbiqnijom „grinfild” investicijom u Nema~koj, [paniji i Velikoj Britaniji tne obveznice zemaqa ~ija prezadu`enost proizvodwu? Jer, za sada se sve svodi na sklopio je ugovore vredne 20 milijardi preti opstanku evra: Gr~ke, Irske, klasi~nu robnu razmenu, u kojoj mi uglavdolara. Put Kine }e, po tom osnovu, evrop- Portugala i [panije. nom uvozimo iz Kine, kao i usputne opaske ska vina i maslinovo uqe, zatim luksuzni „Kina ima najve}e koristi od svetskog da kineske investitore brinu politi~ka automobili poput „mercedesa” i „jaguara”, privrednog oporavka, jer je kineski rast nestabilnost, ekonomska nepredvidivost, ali je bilo tu i zama{nih poslova u fina- baziran na jakom izvozu. I stoga, {to ’evadministrativne procedure, nere{eni nsijskom, energetskom i tehnolo{kom sek- ropska kriza’ vi{e ugro`ava svetski privlasni~ki odnosi... toru. S jedne strane, sumira– Kini je, najpre, neuporediju evropski mediji, Kina vo interesantnije da investira Dogovor te`ak 235.000 radnih mesta poku{ava da nabavi proizvona prostoru Evropske unije, de koji }e zadovoqiti naraHu \intao i wegov doma}in Barak Obama postigli su tokom ovonedgde svoj kapital prakti~no staju}u sredwu klasu, ali s eqne posete kineskog predsednika Va{ingtonu dogovor te`ak 45 milpretapa u evre, nego da kod nas druge strane, ovim potezima ijardi dolara. Toliko, naime, vrede proizvodi i usluge koje }e kineske ula`e u dinarima. Jo{ ve}i je spasava i samu sebe. Jer, kompanije kupiti od ameri~kih. Najve}i me|u sporazumima je onaj o problem {to mi i ina~e nismo kineski juan vezan je za kupovini ~ak 200 Boingovih aviona za 19 milijardi dolara, a utana~en mnogo atraktivni za ino-uladolar, pa kada evro pada u je i izvoz opreme za proizvodwu nuklearnog goriva, zatim plinskih gawa jer imamo previsoku infodnosu na ameri~ku valutu, turbina, te ameri~ke soje, pamuka i porcelana. Procene su da }e ovaj laciju (drugu po indeksu u kineski proizvodi postaju aran`man direktno pomo}i u o~uvawu ~ak 235.000 radnih mesta. celoj Evropi), nismo stabilipreskupi na evropskom zovali buxet, optere}eni smo tr`i{tu. zama{nim kreditnim obaveza„Prvu deceniju 21. veka obele`ile su tri vredni rast, to je u ve}em interesu Kine da ma, a nemamo ni pripremqenih projekata re~i: proizvedeno u Kini. No, u ovoj dece- takave tendencije zaustavi. A to u ovom trekoje bismo mogli da ponudimo potencijalniji to bi mogle postati: u vlasni{tvu nutku zna~i davawe podr{ke zemqama ~iji nim kineskim ulaga~ima – obja{wava za Kine”, izjavio je za „Gardijan” Xerard ekonomski polo`aj ugro`ava stabilnost „Dnevnik” ekonomista Milan Kova~evi}, Lajons, glavni ekonomist investicione evrozone – Gr~koj, Portugalu, Irskoj i konsultant za strana ulagawa. banke „Standard katereda”. A ta [paniji”, obja{wavaju evropski ekonomiPo wegovim re~ima, u tako nepovoqnoj predvi|awa uop{te nisu daleko od istine, sti. Oni pri tome odbaciju teze da }e, kroz situaciji puno ne poma`e ni politi~ka jer Peking ne{to mora da uradi sa enorm- ovakvu ’pomo}’, Kina od ~lanica EU koje su dobra voqa, koliko god da je ima. nim deviznim rezervama, koje su, kao posle- na ivici ekonomskog sloma napraviti svoje – Iako je u Kini na sceni jednopartijski dica zahuktalog privrednog rasta (lane 10,3 kolonije. No, priznaju, nema sumwe da }e sistem, ta je zemqa mo`da vi{e uradila na odsto) i izvoznog buma, u samo tri posledwa Peking biti u mogu}nosti da ostvari tranzicionom planu nego neke evropske meseca 2010. ote`ale za ~ak 199 milijardi sna`an politi~ki uticaj u zemqama koje dr`ave. Kina danas ima i sna`an intelekdolara! Rezerve su tako doma{ile nevero- nisu u stawu da kontroli{u svoje fiskalno tualni kapital, odnosno mnogo je sposobnih vatnih 2.850 milijardi dolara, {to je bez- pona{awe. stru~waka koji su u praksi ovladali malo koliko zajedno imaju Japan, Rusija, U svakom slu~aju, velika ve}ina ekonomve{tinom poslovawa na svetskom tr`i{tu.

Saudijska Arabija, Tajvan, Ju`na Koreja i skih analiti~ara se sla`e da je odluka Tamo odli~no funkcioni{e i privatna 17 dr`ava ~lanica evrozone!

Kine da investira u Evropi „odli~na vest inicijativa, {to sve za posledicu ima izuU ovom trenutku vi{e od tre}ine kine- za evrozonu”. „Peking je namerio da se zetno sna`an ukupan privredni rast – skih deviznih rezervi ~ini ameri~ki Evropskoj uniji predstavi kao partner koji obja{wava Kova~evi}. – Naravno, kod dolar, jer je pre otprilike desetak godina `eli da investira. Istovremeno, i na nekih vrsta projekata politika mo`e malo Kina naveliko po~ela da kupuje ameri~ke Starom kontinentu sve se vi{e mora ’podmazati’, ali taj prostor vi{e ni izbliobveznice ({to u praksi zna~i da mewa uva`avati ~iwenica da je Kina nova velika za nije veliki. Neuporedivo se vi{e mo`e velike koli~ine juana za dolare). Razlog svetska ekonomska sila. I da }e iz godine u uraditi ako na{i poslovni qudi u saradwi tome je bilo ve{ta~ko odr`avawe niskog godinu ona na globalnom planu igrati sve sa kineskim poslovnim qudima kreiraju kursa doma}e valute, kako bi svojim izvoz- zna~ajniju ulogu”, navodi se u analizama. kvalitetne projekte i realizuju ih. No, nicima omogu}ila da budu {to konkurentE sad, gde smo tu mi? Mo`emo li {ta ipak je osnovni preduslov za sve da mi sreniji. No, sada Kina `eli diverzifikaciju ponuditi kineskom kapitalu, ako se ne dimo na{u ekonomiju, da bude konkuretnija tih rezervi, ne samo zato {to nije dobro sva ra~una wihova ne ba{ preterano povoqna i privla~nija uop{te za ulagawa. jaja dr`ati u istoj korpi, ve} i zbog ~iwekreditna podr{ka izgradwi prekodunan Miroslav Staji}

K

SRP SKI AGRAR MO @E PRO FI TI RA TI OD AK TU EL NIH KRE TA WA NA SVET SKOM TR @I [TU

Ce ne hra ne ru {e sve re kor de Z

a ak tu el ne re kord no vi so ke ce ne hra ne u sve tu kri vi su kli ma, naf ta, bi o go ri vo i ber zan ski igra ~i, ali je pro blem {to ni ko ne mo `e da pre du zme ni {ta da ob u zda no va po sku pqe wa ili bar da di vqa we za u sta vi. A upra vo je to, po ru ~u je Svet ska ban ka, naj ve }a opa snost za so ci jal nu sta bil nost i rast svet ske eko no mi je.

Pred sed nik Svet ske ban ke Ro bert Ze lik je ~ak pred lo `io de vet ak ci o nih me ra za pre va zi la `e we kri ze, ukqu ~u ju }i stva ra we re gi o nal nih pre hram be nih re zer vi, kao i pre ci zni je vre men ske prog no ze ka ko bi se sa ~u va li use vi.

Jer, ana li ti ~a ri se u osno vi sla `u da je oki da~ za re kor dan rast ce na hra ne u sve tu po di vqa la kli ma pred ko jom su ne mo} ni i agro no mi i naf ta {i i ber zan ski stru~ wa ci i sve ve li ke si le. Po pla ve, po `a ri i ra zni ki ja me ti spre ~i li su rast pro iz vod we ku ku ru za i dru gih po qo pri vred nih kul tu ra da bi bi lo do voq no i za bi o go ri vo i za hra nu.

Na i me, u eri pre sku pe naf te, za pro iz vod wu go ri va tro {i se sve vi {e po qo pri vred nih pro iz vo da: {e }er na tr ska ume sto u {e }er pre ra |u je se u bi o e ta nol, isto je i sa ku ku ru zom... Sve to su le po uo~i li ber zan ski {pe ku lan ti, ko ji su, ~im je naf ta pre {la 80 do la ra po ba re lu i pri bli `i la se stot ki, pred vi de li da }e ta kav trend zna ~aj no po ve }a ti pro iz vod wu bi o go ri va, pa su po tru di li da do dat no za bi be re ce ne po qo pri vred nih pro iz vo da, sve ka ko bi {to za ma {ni je po ve }a li svo ju za ra du.

I, ka da su se sve te koc ki ce uklo pi le, slo `i le su se i naj vi {e ce ne hra ne u sve tu u po sled wih dva de set go di na zbog ko jih se da nas pro te stu je na se ve ru Afri ke, ra stu ten zi je iz me |u In di je i Pa ki sta na, go ri u [ri Lan ki... Po me ni mo, je ~am je za go di nu da na, od pro {log do ovog ja nu a ra, po ras tao sa 112 na 210 evra po to ni, p{e ni ca sa 120 na 250 evra, ku ku ruz sa 136 na 232...

Ru ku na sr ce, sku pa hra na na svet skoj pi ja ci mo gla bi bi ti na {a {an sa, i wu do ne kle ko ri sti mo iz vo ze }i ku ku ruz. Sr bi ja je za pr va tri me se ca ove eko nom ske go di ne, od ok to bra do kra ja de cem bra, na ino stra na tr `i {ta pla si ra la ~ak 830.000 to na ku ku ru za, {to pred sta vqa re kord svih vre me na ka da je u pi ta wu kvar tal ni iz voz te `i ta ri ce.

– Mi je smo re gi o nal na si la ka da je re~ o `i ta ri ca ma, a ka da go vo ri mo o ku ku ru zu, ~ak i svet ska. Me |u tim, stal no po na vqa mo da bi bi lo mno go bo qe da se i ku ku ruz i p{e ni ca va lo ri zu ju kroz vi {e fa ze pre ra de, kroz me so ili pre ra |e vi ne, ali je ne re al no o~e ki va ti da se to de si. Ipak, skok ce na si ro vi na u ovom tre nut ku mo `e bi ti na {a {an sa – ka `e za „Dnev nik“ di rek tor Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du @ar ko Ga le tin.

Ka da je re~ o glo bal nim tren do vi ma, pe si mi sti ve le da }e mo po sle di ce su {e u Ar gen ti ni, po `a ra u Ru si ji, po pla va u Austra li ji... ubr zo svi na svo joj ko `i ose ti ti, ma kar po sred no, kroz rast ce na dru gih pro iz vo da. Op ti mi sti se, opet, na da ju da su ova ko vi so ke ce ne hra ne is kqu ~i vo po sle di ca {pe ku la ci ja na ber zi, a one, po pra vi lu ne tra ju du go. Re a li sti, pak, o~e ku ju da qa po sku pqe wa, ali ume re na.

– Va qa bi ti opre zan i uvek ima ti na umu i prog no ze pe si mi sta, iako je naj re al ni ji sce na rio da }e ce ne hra ne u na red nim go di na ma ima ti ume re no uz la zan trend. Ipak, kli mat ske glo bal ne pro me ne su naj ve }a ne po zna ni ca za sve i strah je oprav dan. Pro {la go di na, u ko joj su svet za de si le su {e, po `a ri i po pla ve, ja ka je opo me na svi ma.

Po me ra se ge o lo {ka i kli mat ska kar ta, pa ta ko oni po ja se vi ko ji su ne ka da bi li ide al ni za pro iz vod wu ku ku ru za ili ne ke dru ge kul tu re, jed no stav no vi {e ni su. A sve se to de {a va br zo i to je naj ve }i pro blem – ob ja {wa va Ga le tin.

Po we go vim re ~i ma, upra vo to {to su kli mat ske pro me ne ta ko na gle i dra sti~ ne pred sta vqa i je dan od naj ve }ih raz lo ga za {to je svet u ve li koj bri zi i {to su ~e sta po sku pqe wa hra ne. Jer, do da je, po li ti ka Or ga ni za ci je za hra nu i po qo pri vre du Uje di we nih na ci ja (FAO), dru ga ~i je je pla ni ra na.

– Na i me, sve su wi ho ve pro jek ci je i{le su u prav cu sma we wa ce na, od no sno po ve }a wa ukup nog obi ma pro iz vod we i {to lak {oj do stup no sti hra ne u sve tu. A sve ide u su prot nom prav cu – uka zu je Ga le tin.

Ka kva nas ce ne naj va `ni jih po qo pri vred nih kul tu ra o~e ku ju u na red nom pe ri o du? U toj pri ~i sve se vr ti oko ku ku ru za, a ta }e `i ta ri ca, po oce ni na {eg sa go vor ni ka, ima ti sta bil nu po zi ci ju na svet skoj pi ja ci. I ne sa mo to, ve} zbog {i ro ke pri me wi vo sti u sek to ru hra ne i sek to ru ener gi je, `u to zr no vi {e ne }e bi ti jef ti no. Ku ku ruz ima naj bo qu per spek ti vu iz sek to ra pri mar ne po qo pri vred ne pro iz vod we, a uz ra me mu je so ja. In te re san tan je po da tak da je, re ci mo, 1988. i 1989. u sve tu ku ku ru zom za se ja no 126 mi li o na hek ta ra, a pro iz ve de no 400,4 mi li o na to na. Pro iz vod wa je dra sti~ no ra sla od ta da, pa smo u ovoj eko nom skoj go di ni ima li 160,6 mi li o na hek ta ra za se ja nih ovom kul tu rom uz pri nos od ~ak 816 mi li o na to na.

– Sa mo SAD pre ko 100 mi li o na to na ku ku ru za ko ri ste za pro iz vod wu bi o e ta no la.

I ka ko se opo ra vqa svet ska eko no mi ja, ta ko je ve }a tra `wa za si ro vom naf tom, a ka ko ona ra ste, on da i ce na ku ku ru za ide go re – ob ja {wa va Ga le tin.

S dru ge stra ne, on upo zo ra va da }e mo, za pra vo, pro blem ima ti s p{e ni com.

– Si tu ci ja ni je uop {te sjaj na. Ni su, do du {e, ugro `e ni bi lan si, ali su zna ~aj no na ru {e ni. Ima u sve tu i da qe pre ko 20 od sto za li ha p{e ni ce u od no su na ukup nu po tro {wu, ali je pro ble ma ti~ no to {to ve li ki pro iz vo |a ~i, po put Ru si je i SAD, ima ju ma we za se ja nih po vr {i na – na gla {a va Ga le tin. – Ne po zni ca {ta }e bi ti s no vim ro dom je tre nut no pr vi tr `i {ni oki da~ ko ji dr `i ce nu p{e ni ce na vi so kom ni vou, ali su tu ne gde i kli mat ske pro me ne.

Do voq no je da se po ja vi jo{ jed na lo {a me te o ro lo {ka go di na kao pro {la, i da pod ba ce dva ili tri naj ve }a pro iz vo |a ~a, kao {to smo ima li slu ~aj sa EU, Ru si jom i Ka zah sta nom. To je ozbi qan pro blem, a strah od ne do stat ka hra ne je iskon ski i za to su ta tr `i {ta ja ko ose tqi va i ta ko dra sti~ no re a gu ju. n Sla |a na Glu {~e vi}

6

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

T E M A „ D N E V N I K A ” : U SRBIJI IZA RE[ETAKA 272 MU[KARACA I 10 @ENA STARIJIH OD 60 GODINA

Sta ri ne kr va vih ru ku va ko ja ka, a pre sve ga so ci jal na po ro znost Sr bi je po sled wih go di na uti ca la je i na po rast kri mi na li te ta, pri ~e mu su za be le `e ni i broj ni ata ci kri mi nal ca na sta re i ne mo} ne oso be, ali ni su ma lo broj ni ni slu ~a je vi kad su i qu di du bo koj sta ro sti pre la zi li gra ni cu za ko na. U za tvo ri ma u Sr bi ji, od ukup nog bro ja li ca li {e nih slo bo de po svim ka te go ri ja ma, a ko ji se po sled wih go di na kre }e oko je da na est i po hi qa da, oko 2,5 pro cen ta su u tre }em do bu. Pre ma po da ci ma ko je smo do bi li iz Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, kad je re~ o osu |e ni ci ma i pri tvo re ni ci ma sta ri jim od 60 go di na, tre nut no se u za tvo ri ma na la ze 272 mu {kar ca i 10 `e na.

U toj broj ci ima i osu |e ni ka ko ji su to kom iz dr `a va wa ka zni od ni za go di na ili de ce ni ja zbog ra znih kri vi~ nih de la za ga zi li u tre }e do ba, ali su tu i oni ko ji od go va ra ju za kri vi~ na de la „be lih oko vrat ni ka“ iz mla |ih da na ko ja su ih sti gla na pra gu sta ro sti, kao i oni ko ji su se pr vi put iza re {e ta ka na {li na sa mom kra ju `i vot nog pu ta, u du bo koj sta ro sti.

Me |u naj sta ri jim sta nov ni ci ma za tvo ra u Sr bi ji za be le `e ni su dvo ji ca vre me {nih No vo sa |a na – osam de set pe to go di {wi D. M. osu |en zbog ubi stva svo je 78go di {we su pru ge ko ju je to kom sva |e za da vio ru ka ma, na kon {to joj je pret hod no o gla vu raz bio ta wir s kaj ma kom oko ko ga je pre pir ka po ~e la; te de set go di na mla |i osu |e nik L. B. ko ji je u po ro di~ nom sta nu ta ko |e ubio svo ju su pru gu. Me |u naj sta ri ji ma je i pen zi o ni sa ni po li ca jac D. V. (76) iz Kra qe va ko ji je 2008. go di ne, u al ko ho li sa nom sta wu u ka fa ni ubio sa o bra }aj nog po li caj ca i te {ko ra nio we go vog

S

i rom otvo re na ka pi ja i pro stra no dvo ri {te sa pra znim klu pa ma. Psi hi ja tri ja u Som bo ru je otvo re nog ti pa, pa ci jen ti mo gu slo bod no da ula ze i iz la ze. Ne ko li ko obje ka ta `u te iz ble de le far be za jed no ~i ne ode qe we za psi hi ja tri ju som bor ske bol ni ce. Ju tro je tmur no, kao da ga je ne ko na mer no u~i nio ta kvim za po se tu ovoj usta no vi. Dvo ri {te je to kom ve dri jih da na mno go ve se li je. Pa ci jen ti se de na klu pa ma, tr ~e, pri ~a ju, za qu bqu ju se... Iako sme ju da iz la ze, lak {e im je da ci ga re te na ba ve za u sta vqa wem zbu we nih pro la zni ka, pru `a ju }i im no vac kroz ogra du. Sa da je na dvo ri {tu bio sa mo je dan sta ri ji go spo din, ko ji je no sio te {ku kan tu pu nu sme }a. Za po sle ni ka `u da je on naj vred ni ji pa ci jent, tu je ve} go di na ma i da ne pro vo di sam u ~i {}e wu i spre ma wu.

Psi hi ja tri ja u Som bo ru se sa sto ji od tri odvo je na ode qe wa: Be, Ce, i De. Na Be ode qe wu bo ra vi oko 60 za vi sni ka od al ko ho la i nar ko ti ka, kao i oso ba sa po re me }a ji ma li~ no sti i ne u ro za ma. Oni naj ~e {}e pa te od de pre si je, hi ste ri je, fo bi je i op se siv no-kom pul ziv nog po re me }a ja. Ne ki }e ov de pro ve sti ne de qe, a ne ki me se ce. Pa ci jen ti od la ze, ali se do sta wih i vra }a. Du gi hod nik iz gre ba nih zi do va vo di u so be, ku pa ti la i pro sto re za oso bqe. S de sne stra ne je dnev ni bo ra vak u ko jem pa ci jen ti gle da ju te le vi zi ju. Osta li le `e na kre ve ti ma ili se {e ta ju. Da nas ne ma or ga ni zo va nih ak tiv no sti, a ve }i na bo le sni ka pro vo di vre me u spa va wu, gle da wu te le vi zi je, tra ~a re wu, sva |a wu i te {e wu. U pred wim so ba ma sme {te ne su `e ne, u oni ma da qe mu {kar ci. Rom ki wa s te le fo nom u ru ka ma pla ~e. @e na za ro bqe na u te lu mu {kar ca le `i na kre ve tu u `en skoj so bi i gle da u pra zno. Na sto ~i }u po red we nog kre ve ta na la ze se kre me i la ko vi za nok te. Mla |i ~u vek ko ji pri ma in fu zi ju, na pi ta we o al ko ho lu od lu~ no od go va ra: „Ni kad vi {e”.

– Ove re ~i mno gi za vi sni ci po na vqa ju sva ki put ka da se vra te, a ne ki ve} 30 go di na od la ze i po no vo do la ze – ob ja {wa va je dan

[

pri ja te qa, na kon {to su ga za mo li li da im ne do ba cu je. U za tvo ru se na {ao i sta ri na O. K. iz se la kod Ni {a ko ji od go va ra za ubi stvo svog kom {i je, ko me je u sva |i oko ko ze mot kom za dao smr to no sne po vre de.

U po sled wih pet go di na, naj sta ri ja ba ka ko ja se na {la iza re {e ta ka bi la je osam de se to go di {wa A. T. iz [i da ko ja je sum wi ~e na da je okla gi jom ubi la svog su pru ga po sle {est de ce ni ja bra ka. Tre nut no naj sta ri ja osu |e ni ca u `en skom za tvo ru u Po `a rev cu ima 76 go di na, a iz dr `a va pet na e sto go di {wu za tvor sku ka znu – zbog ubi stva su pru ga. Po znat je i slu ~aj se dam de set ~e tvo ro go di {we D.O. iz be o grad skog na se qa pod Ava lom, ko ja je 2006. go di ne u al ko ho li sa nom sta wu no `em ubi la mu `a. U po od ma kloj sta ro sti, se dam de set dru goj go di ni `i -

mi ni ra ju slu ~a je vi na si qa, ne ret ko fa tal nog, dok spo ra di~ no ima i po ~i ni la ca dru gih kri vi~ nih de la, ~ak i onih ko ji su na iz dr `a va we za tvor ske ka zne oti {li s op tu `e ni~ ke klu pe Spe ci jal nog su da za or ga ni zo va ni kri mi nal.

Na osno vu bo ga tog su dij skog is ku stva, sa da biv {i su di ja Vr hov nog su da Sr bi je Mi le na Ini}-Dre cun na vo di da ra zni sud ski pred me ti po ka zu ju da go di ne ni su pre pre ka za vr {e we kri vi~ nih de la, uz na po me nu da u za ko nu, ni u po gle du naj du bqe sta ro sti ne ma ogra ni ~e wa za kri vi~ nu od go vor nost. Jer, sva ko mo ra da od go va ra za svo ja de la.

– Taj men tal ni sklop i pro me ne ko je se de {a va ju s go di na ma ce ne se pri li kom od lu ~i va wa i od me ra va wa ka zne i ve {ta ci se na te okol no sti iz ja {wa va ju u

Imala sam predmet starca koji je ubio suprugu zato {to mu nije kupila limun. “Ona nije na{la da kupi limun, a limuna ima u prodavnicama”, govorio je taj ~ovek, koji jednu tako banalnu ~iwenicu nije mogao da svari. Onda je nesre}nici udarao glavu o dovratnik kupatila dok je nije usmrtio (sudija Milena Ini}-Drecun) vo ta, iza re {e ta ka se na {la S. D. iz @a bqa, ko ja je pro {le go di ne se ki rom pre su di la `i vot nom part ne ru.

Je dan od naj bi zar ni jih je „si tan“ slu ~aj za be le `en pro {le go di ne u Be og ra du, kad je u grad skom pre vo zu sta ri ca u sed moj de ce ni ji `i vo ta, ko ja ni je ima la kar tu za vo `wu, no `em po ku {a la da na pad ne kon tro lo ra GSP-a, na kon ~e ga je pri ve de na u po li cij sku sta ni cu. Kad je re~ de lik ti ma ~i ji su iz vr {i o ci sta re oso be, ne zva ni~ na sta ti sti ka – za ko ju su vi {e no ilu stra tiv ni na ve de ni pri me ri – po ka zu je da do -

smi slu (ne)ura ~un qi vo sti op tu `e nog – ob ja {wa va Mi le na Ini}-Dre cun u raz go vo ru za “Dnev nik”.

Po we nim re ~i ma, za tvor ska usta no va ne mo `e da od bi je da pri hva ti na iz dr `a va we ka zne osu |e nog za to {to je u du bo koj sta ro sti, ili da ga zbog to ga pre vre me na pu sti na slo bo du. Za tvor ske slu `be, na vo di na {a sa go vor ni ca, ima ju oba ve zu da o svim li ci ma li {e nim slo bo de bri nu na ade kva tan na ~in u okvi ru za tvor skih mo gu} no sti.

– Ne mo `e osu |e nik a pri o ri da bu de oslo bo |en zbog sta ro sti,

bo le sti ili ne kih ta kvih okol no sti. Za ta kve si tu a ci je po sto je za tvor ske bol ni ce i dru ge in sti tu ci je u okvi ru za tvo ra – ob ja {wa va Mi le na Ini}-Dre cun.

To kom we ne du go go di {we ka ri je re u pra vo su |u bi lo je, ka `e, mno go pred me ta s op tu `e ni ma ko ji su bi li u tre }em do bu. I, na `a lost, mno go po ro di~ nih ubi sta va.

– Ka `u ne u rop si hi ja tri i psi ho lo zi da sta rost zna da bu de se bi~ na, i to je ~i we ni ca. Qu di u tre }em do bu po sto ju ner vo zni ji, sve te `e pod no se. U tom ne kom smi slu po sto ju ne to le rant ni ji, okre nu ti se bi na je dan ru `an na ~in. ^e sto se me wa pri stup `i vo tu, ko ji po sta je mra ~an, a uglav nom iz to ga pro is ti ~u in ci dent na po na {a wa i sve osta lo.

Ima la sam pred met star ca ko ji je ubio su pru gu za to {to mu ni je ku pi la li mun. “Ona ni je na {la da ku pi li mun, a li mu na ima u pro dav ni ca ma”, go vo rio je taj ~o vek, ko ji jed nu ta ko ba nal nu ~i we ni cu ni je mo gao da sva ri. On da je ne sre} ni ci uda rao gla vu o do vrat nik ku pa ti la dok je ni je usmr tio – pri se }a se pred me ta Mi le na Ini}-Dre cun.

Ona do da je da je i pred Po seb nim ode qe wem Vr hov nog su da Sr bi je za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la, u po je di nim pred me ti ma bi lo vre me {nih osu |e ni ka ko ji su od go va ra li u okvi ru po mo }i ne ko me iz po ro di ce.

Me |u ta kvim pred me ti ma pre {est go di na bio je i slu ~aj Fi li pa Za ru bi ce, ko ji je ta da na pra gu osme de ce ni je `i vo ta kri vi~ no go wen za po ma ga we svom si nu dr Mi la nu Za ru bi ci ko ji je osu |en na 11 go di na za tvo ra po op tu `bi da je sa sa rad ni ci ma u po go ni ma svo je fa bri ke „Le nal farm” u [i ma nov ci ma, No voj Pa zo vi i Ugri nov ci ma, od sre di ne 2002. go di ne do fe bru a ra 2003, pro iz -

veo vi {e od 31 mi lion ta ble ta dro ge am fe ta min. Sta ri ji Za ru bi ca, ko ji je bio me |u za po sle ni ma u si no vqe voj fir mi, odav no je iz dr `ao ka znu od dve go di ne za tvo ra na ko ju je bio osu |en.

Ma ke do nac iz Sko pqa, sa da se dam de set {e sto go di {wi Vla di mir To tov ski zva ni Vla da Tot, osu |en je 8. mar ta 2005. u Spe ci jal nom su du u Be o gra du na se dam go di na za tvo ra po op tu `bi za or ga ni zo va we i fi nan si ra we ~e tvo ro ~la ne kri mi nal ne gru pe ko ja je u ile gal noj la bo ra to ri ji u Be o gra du u dru goj po lo vi ni 2003. go di ne neo vla {}e no pro iz ve la oko 900.000 ta ble ta sin te ti~ ke dro ge am fe ta min. Ka da je u ju nu

2004. iz ru ~en Sr bi ji, To tov ski je imao – 69 go di na.

Kad je re~ o da ma ma u tre }em do bu, na pro sto ri ma ne ka da {we Za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re ostao je pot pu no je din stven slu ~aj sta ri ce J. T. iz Pod go ri ce ko ja je na po ~et ku sed me de ce ni je `i vo ta, to kom 2003. go di ne, u cen tru Pod go ri ce s pi {to qem u ru ci i ma ski ra na ka pom s pro re zi ma za o~i, po ku {a la da opqa~ ka {al ter Pod go ri~ ke ban ke.

No, {to kod nas ni je ni ka kvo ~u do, ban ka je bi la pot pu no pra zna, pa je sta ri ca pra znih xe po va od {e ta la iz eks po zi tu re. Ubr zo po tom je ot kri ve na. n Ja ska Ja ko vqe vi}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : DAN NA PSIHIJATRIJI U SOMBORU

Ta mo gde i pti ce pri ~a ju

Dug hodnik izgrebanih zidova vodi do soba

od za po sle nih me di cin skih teh ni ~a ra.

Na pe tost, ner vo za, tu ga, sva |a, pri ja teq stvo i po ne ka tu ~a, sa stav ni su deo me |u sob nih od no sa pa ci je na ta na ovom ode qe nu.

– Ne znam {ta mi je bi lo i ne mam vi {e ta kve ide je – go vo ri de~ ko ko ji je ov de zbog po ku {a ja sa mo u bi stva. Na li cu mu se ne vi di da li ne str pqi vo ~e ka da ode ili mu je tu gde je do bro.

Na kra ju hod ni ka je ma la so ba za in ten ziv nu ne gu u ko joj spa va je dan bra da ti se di ~o vek. Ov de se sme {ta ju pa ci jen ti u de li ri ju mu, sta wu kon fu zi je ko ja je po sle di ca vi {e go di {weg pre ko mer nog kon zu mi ra wa al ko ho la. Ovo sta we je pra }e no na pe to {}u, na glim pro me na ma pri ti ska i za stra {u ju }im vi zu el nim i tak til nim ha lu ci na ci ja ma, kao {to su bu be ko je {e ta ju po te lu... Pa ci jen ti ma u de li ri ju mu ugro `en je `i vot, a se di bra da ti ~o vek je pre `i veo te {ku no}. Jed no li~ ne so be s me tal nim kre ve ti ma, sta re plo ~i ce i po ko ja no va ko ja od u da ra od dru gih, pro pa li oker zi do vi i is tro {e ni na me {taj – ta be da ne ~u di ako se zna za na {u lo {u prak su da se u bol ni ce ovog ti pa ma we ula `e.

Sli~ no je i na Ce ode qe wu. Ov de je sme {te no oko 70 pa ci je na ta

do bro iz vo di ne ku na rod nu pe smu. @e na i mla di mo mak u bo rav ku ne {to va `no {a pu }u i pu {e uba cu ju }i pi kav ce u pla sti~ nu ~a {u s vo dom. Ov de su ve }i nom do `i vot ni bo le sni ci. Le ko vi kon tro li {u wi ho vo sta we, ali ih ret ko mo gu pot pu no iz le ~i ti. Ne kom je da nas bo qe, ne kom je lo {i je. Ne kog gla so vi da nas vre |a ju, a ne ko ih od ju tros ni je ~uo.

Ode qe we je po de qe no na dva kri la, `en sko i mu {ko, ali je dnev ni bo ra vak za jed ni~ ki. Zbog le ko va ko je do bi ja ju, do sta wih se u pod ne tek raz bu |u je, a po je di ni jo{ uvek spa va ju po kri ve ni }e be tom pre ko gla ve. Iz na sme ja nih usta tek pro bu |e ne `e ne iz -

Za lep{ih dana i dvori{te je vedrije

obo le lih od psi ho za, naj ~e {}e s {i zo fre ni jom i ma ni~ nom de pre si jom. Ne ko je ov de ve} 40 go di na s pre ki di ma, a ne ko je sti gao ju ~e.

Ne ki jo{ uvek od la ze na vi kend, a ne ki su pre sta li. Iako su na ovom ode qe nu te `e obo le li, at mos fe ra je ve dri ja ne go na Be ode qe wu.

Is pred ula za se dva sta ri ja pa ci jen ta po zdra vqa ju za gr qa jem kao da se ni su vi de la go di na ma, a ne od si no}. Po ula sku se mo `e ~u ti ras pe va ni mu {ki glas ko ji ve o ma

la ze ne ra zu mqi ve re ~i i ne po ve za ne re ~e ni ce. Ona pri ~a du go, i ru ka ma i gla som uspe va da ob ja sni dok to ru ka ko mi sli da je on po ~eo da gu bi ko su. Krat ko o{i {a ne `e ne i sit ni mu {kar ci u sta rim tre ner ka ma i xem pe ri ma {e ta ju po hod ni ci ma, ula ze u dru ge so be i po zdra vqa ju svo je pri ja te qe u kre ve ti ma. Na wi ho vim li ci ma pod jed na ko se sre }e i osmeh i tu ga. Mlad mo mak ko ji je na svo ju ini ci ja ti vu pre me {ten

sa Be ode qe wa ka `e da se ov de go va ra na pi ta wa dok to ra, ne str ose }a bo qe jer je dru {tvo pri - pqi vo ~e ka ju }i da ga isti osta vi jat ni je. Jed na `e na ob ja {wa va na mi ru. ka ko ne mo `e ni da iz go vo ri Dru gi pa ci jent je tu zbog stal uvre de ~la no va po ro di ce ko je ~u - nih po ku {a ja bek stva. Ovaj sit ni je u gla vi, ko li ko su one pro ste i ~o vek kroz raz go vor sa dok to rom stra {ne. Pre ko pu ta we, pa ci - vi {e pu ta ne pri met no po ku {a va jent ki wa sklo na be `a wu i sa mo - da iz mi li na po qe, ali ga teh ni po vre |i va wu, ve za na je za kre vet ~ar la ga nim po kre tom ru ke vra }a jed nom ru kom i ubr za no po na vqa na kre vet. Mno gi bo le sni ci na re ~i „od ve `i te me„. Po pu we na ovom ode qe wu ni su spo sob ni za `e na u su sed noj so bi ob ja {wa va rad, ne ma ju pri ho de, ni po ro di cu ka ko stal no ~u je da svi pri ~a ju da o wi ma bri ne i da ih iz dr `a va. pro tiv we, ukqu ~u ju }i i pti ce iz Kuc ka wa i gla so vi u gla vi, su ma dvo ri {ta. nu te ide je i bo lo vi ko ji ne ma ju – Pti ce ima ju po zna te gla so ve fi zi o lo {ku osno vu ~i ne wi ho vu – ve li ona. sva ko dne vi cu. Le ko vi im po ma `u Iz be zu mqe ne de di ce ko ji ma je ko li ko mo gu, a oni na sta vqa ju da sta rost ka zni la se }a wa i um, le `e `i ve svo jim, dru ga ~i jim `i vo na kre ve tu u po seb noj so bi. Upr - tom. kos sve mu, pa ci jen ti na Ce ode qe Na De ode qe wu, od no sno u wu su uglav nom fi ni, ured no se ja - Dnev noj bol ni ci, pa ci jen ti ne vqa ju i tru de se da pro vo de no}. le po od go va ra ju na Sva ki rad ni dan Ne znam {ta mi je do la ze na in di pi ta wa. Da nas ni ko bilo i nemam vi{e ni je pri ja vio da ga vi du al nu i grup gla so vi te ra ju na nu psi ho te re pi takve ideje, ne {to, ali to ni je govori de~ko koji je ju i so ci o te ra ret kost. U si tu a ci pi ju, na dru `e ovde zbog poku{aja ja ma ka da im ve} ve we, }a ska we, kao samoubistva li ke do ze le ko va ne i na te ra pi ju po ma `u da se smi re, umet no {}u. At ka da su opa sni po mos fe ra je pri se be ili po dru ge i ka da ne pi ju jat na, hod ni ci i pro sto ri je su svo je le ko ve, sme {ta ju ih u sa mi - pre pu ni cr te `a, sli ka, pe sa ma i ce, ili ka ko je da nas hu ma ni je re - skulp tu ra pa ci je na ta ~i ji je ta }i – „mir ne so be„. Ta mo pro vo de le nat o~i gle dan. Ov de do la ze ne ko li ko da na dok im se sta we ne oni ma lo sre} ni ji ko ji jo{ uvek po pra vi. U po seb nom ma lom hod - ni su po sta li pre ve li ki te ret po ni ku iz dvo je nom du plim dr ve nim ro di ci i ko ji jo{ uvek ima ju gde vra ti ma i re {et ka ma, na la zi se da `i ve. Ne ki od wih }e na sta vi pet du plo za kqu ~a nih mir nih so - ti da sva ki dan po se }u ju bol ni cu ba, od ko jih su tre nut no za u ze te i `i ve `i vot iz van we, a oni dru dve. Po otva ra wu jed ne od wih {i - gi }e jed nog da na bes po mo} no ri se smrad mo kra }e, jer je za ma lu pri hva ti ti kre vet, ne gu i dru nu `du po slu `io la vor po red kre - {tvo na Be ili Ce ode qe wu. ve ta. Pa ci jen ti le `e me |u uskim Uko li ko im se sta we po gor {a, zi do vi ma. Vi so ko iz nad wih je ma - da qi put je pre ma Ko vi nu, Vr {cu li pro zor. ili ne koj dru goj bol ni ci za te Pr vi pa ci jent je u mir noj so bi {ke i ne iz le ~i ve bo le sni ke. Za jer ni je pio le ko ve pa mu se sta we naj sre} ni je }e, pak, bo ra vak na po gor {a lo. psi hi ja tri ji bi ti sa mo jed na, – Sa wao sam da sam uni {tio pro la zna epi zo da u `i vo tu. ~i tav svet – ne za in te re so va no od n Ti ja na Me {te ro vi}

nedeqa23.januar2011.

c m y

dnevnik

INTERVJU NEDEQE

GORDANA ]IRJANI], KWI@EVNICA

Moje srce je odavno {aka konfeta i kad ni je raz mi {qa la o pol noj struk tu ri la u re a ta NIN-ove na gra de, a is po sta vi }e se da je ona tek ~e tvr ta `e na ko ja je po ne la ovo vred ni li te rar no pri zna we, za ro man „Ono {to od u vek `e li{„. Ipak, pri me tla je da nas ova te ma po seb no za ni ma, kao i mno ge dru ge u Sr bi ji, od go vo riv {i nam da ako sma tra mo da su vra ta NIN-ove na gra de do sad bi la tek od {kri nu ta za spi sa te qi ce, „vaq da je ta te ma ski nu ta s dnev nog re da, bu du }i da je ovo dru ga go di na za re dom da se na gra da za lo mi la `e ni”. Pod se }a mo, pre Gor da ne ]ir ja ni} na gra du za ro man go di ne do bi la je Gro zda na Olu ji}, ta ko |e go {}a „in ter vjua ne de qe”, a mi smo na {u sa go vor ni cu pr vo pi ta li da li se srp sko dru {tvo na ovaj na ~in, uva `a va wem vr hun skih do stig nu }a, na ne ki na ~in „odu `u je” `e na ma?

– Tvr dim vam da ovo go di {wi `i ri ni je raz mi {qao u tom prav -

N

Za{to u romanu „Ono {to oduvek `eli{„ nema mesta optimizmu, makar ni u naznakama?

– Za to {to je to ro man o sa vre me nom `i vo tu, u ko me se ~o vek sklon pro mi {qa wu, du hov no i mo ral no sa zdan od jed nog si ste ma vred no sti, ne mi nov no ose }a su vi {nim. l Da li zato niste pro~itali tu kwigu nakon objavqivawa?

– Po {to iole ozbiq no ~i ta we pod ra zu me va i u`i vqa va we, stre pim od vra }a wa u do mi nant nu „kli mu“ ro ma na, a to je ose }a we gu bit ni {tva. l Rekli ste da je to pri~a o krizi intime, da li ona po pravilu razapiwe li~nost?

– Pro stor in ti me su zio se kao {a grin ska ko `a, ne ve ro vat no je {ta sve TV ka me ra hva ta i {ta sve qu di voq no iz no se pred ka me ra ma. l [ta vreme u kom `ivimo ~ini tako sunovratnim?

– Svak tre ba da ra di ono {to naj bo qe ume da ra di, ili bar ono u ~e mu mo `e da da svoj mak si mum. l Nije li ironi~no da se Evropa kojoj te`imo sve vi{e klima na staklenim nogama?

– Mo ja iro ni ja je sku pa, a ovo {to me pi ta te je, ipak, va {a te ma. l Najve}i problem u Srbiji je: mr`wa, korupcija ili ne{to tre}e?

– @i vot je slo `en; ima jo{ mno go to ga. l U kojoj svakodnevnoj situaciji vam se srce pocepa, a da nisu bolest i smrt bliskih?

– Pi sci su ose tqiv svet; unu tar va {e me ta fo re, mo je sr ce je odav no jed na {a ka kon fe ta. l Da li ~esto tra`ite utehu i od koga?

– Kad mi je ute ha po treb na, na la zim je u ra du. l Najve}i problem koji }e na{a deca i unuci morati da re{e umesto nas je...?

l Kako qudska rasa da unapredi postoje}i sistem vrednosti?

– Pi sci po sta vqa ju pi ta wa i otva ra ju pro ble me, ne re {a va ju ih, sem {to se im pli cit no za la `u za kul tu ru i obra zo va we.

Rni}u odgovoreno u intervjuu, „na nevi|eno” Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” biv {i ru ko me ta{ Mo mir Rni} pi tao je „na ne vi |e no” Gor da nu ]ir ja ni} ka ko po mo }i srp skom spor tu, ko ji je po sr nuo i u kom vla da ve li ka kri za?

– Ta ko {to svak tre ba da ra di ono {to naj bo qe ume da ra di, ili ono u ~e mu mo `e da da svoj mak si mum.

cu; da je ste, to bi bio „kqu~“, bez ika kve ve ze sa kwi `ev nim vred no va wem. l Opi{ite nam u jednoj re~i Va{e ose}awe kada ste saznali da ste dobili NIN-ovu nagradu?

– Olak {a we.

– Ne do sta tak qu ba vi, pre sve ga one pre ma sa mom se bi. l Da li je sistem vrednosti 21. veka zaista takav da su pravi intelektualci siro~i}i... {ta ubija slobodnu misao?

– Vla da vi na osred wo sti.

l Najtruliji kompromis koji je srpsko dru{tvo u~inilo u modernoj istoriji po vama je...?

– [to se ne pre sta no uda qa va od glav ne te me, kao i mi sad u ovom raz go vo ru. l O~ajavawe nas ne}e daleko odvesti, kojim re~ima bi Vi poku{ali da ohrabrite na{e dru{tvo?

– ^i {}e we ku }a od na {ih uspo me na. l Za{to ste rekli da }e se va{e ime uvek najpre dovoditi u vezu sa romanom „Ku}a u Puertu”?

– Za to {to je to je dan od onih ro ma na ko ji de lu je kao je di ni i po sled wi ko ji je pi sac mo rao da na pi {e. n Igor Mihaqevi}

ODLAZAK MAME AMERI^KOG I SVETSKOG TEATRA – ELEN STJUART

Od nule do beskona~nosti V

e li ka po sle ni ca te a tra, Elen Stju art, glo bal no po zna ti ja kao Ma ma, pro {le ne de qe na pu sti la je ovaj svet. We no sr ce je po pu sti lo na kon du go traj nih po te {ko }a sa ra dom, ali svog vla sni ka po slu `i lo je do 91. go di ne, bez re zer vno po mo gav {i da {to du `e si ja zve zda `e ne ko ja je da la sve i osta vi la za i sta mno go – ka ko i pri sta je „La MaMa”... oso bi sa ta kvim na dim kom. Ma ma Pa }i na, Ro ber ta De Ni ra, Har je po seb no bi la ce we na u Wu jor - vi ja Kaj te la, Bet Mi dler, Olim ku, gde je bi la udo mqe na, ali vr - pi je Du da kis, Da jan Lejn pod lo do bro su je zna li i u na {oj ze - stav kom glum ci, pi sce Se ma [e mqi, za hva qu ju }i Bi te fu. Wen par da, Lan for da Vil so na, Har rad, u ko jem naj va `ni je me sto ima vi ja Fir staj na, re di te qe Ro ber osni va we ku }e eks pe ri men tal - ta Bo ba Vil so na, To ma O’ Hor ga nog te a tra “La Ma Ma” (1961), mo - na, Ri ~ar da For ma na, kom po zi `da i da nas naj ~u ve ni je po re fe - to re Fi li pa Gla sa, Me re dit ren ca ma za mju zikl “Ko sa”, funk - Mank... li sta prak ti~ no ide u ne ci o ni sao je i u obr nu tom sme ru, do gled. od Evro pe ka Ame ri ci, na za do Afro a me ri~ ka `e na du bo kog, voq stvo pu bli ke i umet ni ka, po - su ge stiv no-pe va ju }eg gla sa ko ji go to vo onih avan gard nih, s obe je pod se }ao na we ne ko re ne iz Lu stra ne Atlan ti ka. i zi ja ne, ogrom ne ener gi je i ha ri Iako u po ~et ku sla bo za in te - zme – ta ko je opi su ju oni ko ji su re so va na za po zo ri {te, Elen je po zna va li. Za ni mqi vo je ka ko Stju art je ka ri je ru gra di la kao je Elen Stju art do bi la svoj na di mod ni di zaj ner, we na ku }a i mak Ma ma. Na po ~e ci ma svo je ve okri qe po mo gli su da sta sa ju ze sa te a trom, ona je kre i ra la ha mno gi od esen ci jal nih umet ni ka qi ne ka ko bi we na “po ro di ca” dra me, glu me, re `i je, ple sa, mu - pre `i ve la. To me u pri log ni je zi ke. Po vla sti tom sve do ~e wu, i{la we na za kle ta ne tr pe qi osla wa la na “zna ko ve” pri su sre - vost pre ma ko mer ci jal nom, ~ak i tu sa wi ma. Da nas ta im pre siv na ka da je bi la sve sna ta kvih po ten li sta sa dr `i ime na po put Ala ci ja la. Kar te su bi le jef ti ne,

...i wen teatar na Menhetnu

pla te ni ka kve, a ~u ve na je aneg do ta ka ko su je ne kad vi |a li i sa me tlom is pred vla sti tog te a tra.

“Zo vem ih svo jom de com. Ve o ma sam sre} na. Oni zna ju da mo gu da me po se te kad god ho }e. Ne tre ba da se na ja vqu ju. Ja vqa ju mi se iz ce log sve ta. Bi la bih nu la da ne ma wih”, od go va ra la je ve li ko du {na Ma ma u in ter vju i ma na hva le svo jih {ti }e ni ka. Ovi su se, pak, utr ki va li da joj kom pli men ti ra ju, uvek na vo de }i we nu ~u ve nu do bro do {li cu: “Ho ney, you’re ho me!” (Du {o, sti gao si ku }i!)

A ku }a, “La Ma Ma”, is pr va je vi {e li ~i la na bor del. Bar kom {i ja ma, za hva qu ju }i ko ji ma je Elen Stju art ~ak i hap {e na.

Pr vo bit no, “La Ma Ma” je i bi la kon ci pi ra na kao “tran sve stit” – po la bu tik, po la po zo ri {te. O po bu da ma Elen Stju art da se oti sne na za wu ne po zna te te ri to ri je te a tra do {le su kao po sle di ca `e qe, iz gle da

i pro vi |e wa, da se ne ko u `i vo tu ma lo po gu ra. Da sva ko me tre ba ju ko li ca za gu ra we, re kao joj je po vre me ni po slo da vac i ne ka vr sta men to ra Pa pa Ej bra ham Daj monds. To joj je po seb no za zvo ni lo to kom jed nog pu to va wa u Ma ro ko, na kon ko jeg se od lu ~i la da po mog ne svom po lu bra tu Fre du Laj tsu, dram skom pi scu.

Osta lo je isto ri ja u ko joj sto ji da je “La Ma Ma” da nas svet ski po zna ta kul tur na in sti tu ci ja sa lo wer east si de of Man hat tan. ^i ne je tri te a tra, umet ni~ ka ga le ri ja, {e sto sprat ni stu dio za pro be, dom za go stu ju }e umet ni ke, kan ce la ri je za ko mer ci jal ne i ne ko mer ci jal ne po slo ve, ve li ka ar hi va sa naj ek sten ziv ni je do ku men to va nom isto ri jom of-of Bro dve ja. Na `a lost mno gih, vi {e je ne ~i ni “sa mo” we na iko na i za {tit ni znak – ve li ka Elen Stju art. n Igor Buri}

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

E

Da nam `ivi, `ivi MUP

, dakle, kako sam - ono kad sam bio sportski novinar – napisao sedam-osam hiqada puta, kad god smo neku utakmicu progla{avali za derbi sezone, godine, decenije, veka itd... Velika sala Centra Sava bila je onomad pretesna da primi sve zainteresovane gledaoce, pred kapijama stadiona ostalo je jo{ nekoliko stotina najvatrenijih navija~a koji su tako uskra}eni za prisustvo velikom spektaklu...

A u Centru Sava, nedequ dana uo~i Svetog Save, koji bi kao {kolska slava trebalo da bude najve}i praznik na{ih mladih, svih u~enika i studenata i wihovih roditeqa, govore su dr`ali ministar policije i istovremeno i potpredsednik Vlade Ivica Da~i}, premijer Cvetkovi} i drugi ~elnici srpske vlasti, uz glasno izre~eno opravdawe za predsednika Borisa Tadi}a koji bi tako|e bio tu, samo da nije na putu. Na{oj dragoj policiji pevao je De~ji hor „^arolija“, svirao je orkestar policije Srbije i, ne sumwam za dobre honorare, glupe i nesuvisle ske~eve glumatali glumci beogradskih pozori{ta, od Bate @ivojinovi}a do lepog Ivana Bosiq~i}a, a taj „vertep“ nije mimoi{ao ni prvaka Pozori{ta na Terazijama Svetislava Gonci}a. Ej, bre, narode – slavilo se 200 godina Ministarstva unutra{wih poslova Srbije!

Ako ste pomislili da se slavi 200 godina Velike {kole, kasnije prerasle u Univerzitet u Beogradu, ili jubilej Srpske kraqevske akademije, danas SANU, da }e neko spomenuti Jovana Cviji}a, Josifa Pan~i}a, Vuka ili Dositeja, yaba ste gledali. Nismo mi vi{e toliko zaostali da jo{ pamtimo Vuka i Dositeja. Imamo mi svoje junake, koji su slavili Dan policije. Da li ste nekad ~uli za proslavu Dana Ministarstva prosvete, kulture ili nauke? Dobro, to su na Balkanu najmawe va`ni poslovi, ali da l’ ste ~uli, bra}o moja draga, barem za proslavu Dana Ministarstva privrede? Privrede koje nema, niti }e je ikad biti, ali zato nam bar Ministarstvo u toj oblasti cveta skoro kao Ministarstvo poqoprivrede.

Koje tako|e nema ni na vidiku, niti kao u pesmi Vojislava Ili}a ml. „frk}e okis’o kowic i `urno niz poqe grabi, tmurno je nebo svo... kraj pe}i ma~ak sedi i svoje brkove gladi...“ A da i ne govorimo da je Vojislav Ili} ml. u me|uvremenu ostario, posle je bio jedno vreme i Vojislav Ili} st(ariji), pa je i to pro{lo, a ono najboqe {to je jo{ Oskar Davi~o napisao o „Srbiji me|u {qivama“ stoji i danas, kao najaktuelnija vest o ulasku moje otad`bine u Evropu i 21. vek.

Ne, dragi moji ~itaoci, nema ni privrede ni poqoprivrede u ovoj zemqi radnika i seqaka na brdovitom Balkanu, ali zato po resornim ministarstvima ne`no i bri`no posve}enih wima sedi i „svoje brkove gladi“ armija ~inovnika koja bi svakako vodila ra~una o wima, samo jo{ kad bi kojim natprirodnim ~udom ti radnici i seqaci postojali. Te armije ~inovnika ne idu u fabrike niti na wive da se slu~ajno ne iskaqaju ili zama`u koloma{}u (da ne ka`em ba{ i „kewa~om“, misli}e neko da je psovka ta danas sasvim nepoznata, a nekad toliko topla re~ koja je nama ratarskoj deci i ratarima mirisala na ma{ine i industriju, dakle na ve}i standard i boqi `ivot). Ali ako se do kraja sveta i vremena na ovom prostoru nekad zvanom Srbija, a danas samo region, ikad pojavi neki radnik i seqak – eto wih, tu su, spremni da mu pomognu, tako jedno dvadeset i dvojica do osamdesetorica po glavi radnika. A o seqacima da i ne govorimo.

S obzirom da svaka dosada{wa vlast u Srbiji ima jednu zajedni~ku crtu, a ta je da o svom narodu ima visoko mi{qewe, ina~e ne bi oni makar koga ni povela u tu svetlu budu}nost, tako i ova, za koju smo se borili, dr`i da gra|ani ove, ali i okolnih dr`ava, „sitna stoka sitnog zuba“ (kako je recimo Tu|man govorio o svojim Hrvatima) imaju jednu vijugu vi{e od koko{ke, tek da ne kake po dvori{tu, onda se drsko ra~unalo da smo svi zaboravili kako su nas prebijali kao ma~ke nema tome ni 12 godina. A od Turaka je trebalo da pro|u vekovi pa da ih zaboravimo, i decenije od dve nema~ke okupacije. Ako se taj i svaki drugi u~inak „narodne milicije“ ima na umu, onda je razumqivo da su ~ak i armijske proslave posledwih godina pod senkom stida i pove}ane odgovornosti, samo bi pendrek divizije volele da se zaboravi da su stasavale i „dejstvovale“ kao milicija jedne klasi~ne partijske, totalitaristi~ke, tiranske dr`ave, u kojoj ni wen dana{wi ministar nije bio ba{ u posledwem redu u gledali{tu, nego jedan od doglavnika poglavnika Milo{evi}a.

I da za sve to vreme nisu prekinuli nijedan kanal trgovine drogom, duvanom i oru`jem, mada su imali i snimke o ilegalnom, kriminalnom uvozu stotina hiqada pu{aka iz ili preko Ma|arske, nisu uhvatili nijednog profesionalnog, pla}enog ubicu u me|usobnim obra~unima beogradskog podzemqa, kad su nam ono pretkraj Milo{evi}eve vladavine dva puta nedeqno stizale vesti da je na ulici ubijen Kundak, ili Lainovi}, ili zamenik ministra policije Baya Stoja~i}, pa i ministar vojni Pavle Bulatovi}, da im ne pada napamet da re{e ubistvo Slavka ]uruvije ili da zagrebu dubqe u organizaciju atentata na Zorana \i|i}a. Da jedini u Evropi nisu dali na uvid dokumentaciju UDBE i OZNE, ali su se zato bez ostatka, nemilosrdno i pokatkad zaista zverski obra~unavali sa politi~kim neistomi{qenicima. Pazite, ne protivnicima, nego samo – neistomi{qenicima.

O tome, bez obzira {to se, eto, razlikujemo od koko{aka, onomad u Centru Sava nije bilo ni re~i. ^elnici ove dr`ave dr`ali su im govore, a deca im, kao dedaMrazu, igrala i pevala. Eto, to je prava ~arolija, kad policiji za praznik pesmu qubavi i odanosti peva De~ji hor „^arolija”. Uz pratwu orkestra policije Srbije. Sve bilo je muzika, u qubavi s wom.

Me|u svim tim glumcima falio je samo Branislav Le~i}, da nam, kao u filmu „Tri karte za Holivud“, urlikne u mikrofon: Udri, milicijo moja! n \or|e Randeq

nedeqa23.januar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Mer de vi ne Kad je lepo sunce i kad nema vetra, redu{e nameste merdevine na sred prve avlije, tu nema `ivine, kerove oteraju u drugu avliju, podignu ih na stolice il’ na drvene koze i preko wih metu }ilimove, a na }ilimove poiznose jastuke, jorgane i grombi kapute da se sun~aju a~ ka ku }a je kad god na vek bi la du `na. E, sad je mu ka ka ko }e te vi ovo pro ~i ta ti. Ni smo mi Ba ~va ni bi li du `ni, na o pa ko. Sa mo su nam ku }e bi le uz du` zi da ne.

Sva ka ta na {a ku }a je is po ~et ka bi la ma la, ima la je pred wu lad nu so bu, kuj nu, va jat, so bu s pe} kom i za pe} kom, konk i do sta. Do sta za po ~e tak, na rav no.

Ka ko su de ca ra sla za `e nid bu, ta ko je ra sla i ba~ ka ku }a. De ca u vi si nu a ku }a u du `i nu. Do zi |i va lo se kol ko je tre ba lo i ka ko se mo glo, zbog no va ca. Pr vo su za tva ra li deo kon ka, do uli ce. Bi la je to no va ma la so bi ca, ta man za mla den ce. Kad su do {li i unu ~a di, do zi |i va lo se jo{, u pro du `et ku, kol ko je bi lo me sta do {ta le i {u pe. Pra vi la se tu i jed na let wa kuj na, no v a so b a za no v e mla d en c e.

Obi~ no za ne ku bo qu grad wu, ko kad se ku }a zi da la, ni je ba{ bi lo no va ca, is tro {i li se na sva to ve i svir ce a go di ne ba{ i ni su bi le rod ne, pa eto. Bi }e do bro i na jed nu vo du, a ume sto ta va na, mo `e i ta va nac. Dr `a }e sva {ta ta mo, lak {e se po pe ti na ta va nac ne go na ta van. Tu smo, ni je se mo glo bez mer de vi na.

Kad god je sva ka ku }a ima la ba rem dvo je mer de vi na. Ga zde su ima le i vi {e, dvo je mer de vi na

B

dnevnik

c m y

8

je bio mi ni mum. U va ja tu su sta ki la `u. Na ta van cu su uglav nom ja le ve li ke i ja ke mer de vi ne. dr `a li go lu bo ve il’ ka kav sta Te se ni su di ra le i po me ra le. re`. Bi lo je tu i ras klo pqe nih Slu `i le su da se po wi ma iz ne raz bo ja za tka we, ve li kih so ni se `i to u le to, da sto ji na ta va ca ko je su tu le to va le i ~e ka le nu i su {i se. Kad je tre ba lo no de be le sne go ve i jo{ ko je {ta. va ca, tu da su i ski da li xa ko ve. Ako je u avli ji bio go lu bi wak, Sve se to ru~ no ra di lo, xak na te mer de vi ne su ko ri sti li ne ra me i ’ajd. Oni ve }i be }a ri, za de qom za ju tra il’ ako se ko god op kla du su uz mer de vi ne na ta - ne daj Bo `e raz bo qe vo rad nim van i{li s dva xa ka na ra me ni - da ni ma. Na slo ne ih na go lu bi ma. Ta ko su mer de vi ne bi le i na pra vqa ne, pa su mo gli.

Bi le su str me kol ko tre ba i ima le su {i r o k e pre ~ a g e, ta man kol ko tre ba i sve su bi le jed na ke, ne ko ove da na {we ste pe ni ce. Da nas kad ko god ide ste p e n i c a m a, svi di ` u no g e da ne zap nu, ko da pa ra di ra ju. Sa pli }u se i s dve naj lon ke se iz du }a na, ka ko bi tek s dva xa ka i{li tu da?

Na tim ve li kim mer de vi na ma, za ve li ki ta van, kad se po dig ne `i to na ta van, dr `a le su snaj ke i fla {e s dun stom, kra stav ci ma, cve k lom, po n e k u {er pu s ku va nim je lom, da bu de na lad nom. Sve je do sta ja lo na pr vim pre ~a ga ma, ona ko pri vre me no, dok se ne po tro {i il ne ode u {te la `u, di im je i Svaka ku}a je imala barem dvoje merdevina me sto. S do we stra ne ko si ne, is pod mer de vi na, bi - wak, da do va te go lup ~i }e za su lo je za ku ca no par ek se ra, ta - pu. To je kad god bi la osnov na man da se o wih {to god oka ~i, me di ci na, ume sto aspi ri na. Ta da ne sto ji do le i za u zi ma me - kva su pa je le ~i la mno ge boq ke. sto.

Jo{ ma we mer de vi ne, za jo{ ma Dru ge, ma we mer de vi ne, bi le wu ki la `u bi le su sko va ne od su dru ga ~i je. Sve je bi lo na wi - le ta va i {a ke is pra vqe nih ek ma oblo i ni su ima le ni jed nog se ra. Te ma le i ni ka kve ko ri ek se ra, ako su ih pra vi li pra vi sti li su sa mo se zon ski, kad je maj sto ri. Ni su ni bi le ta ko ja - tre ba lo obra ti ne ku mla du vo} ke, ko one za vel ki ta van. Wih ku il’ da se ne ki de ran pop ne na su ko ri sti li mla |i, gu za te snaj - tre {wu, ako ni je bi lo ni skih ke i pu pu {a ste br kaj li je ni su gra na, zgod nih za pen tra we.

One naj ve }e i naj du `e mer de ni i{li na ta va nac, ta mo ni je vi n e ni j e ima l a sva k a ku } a. bio si gu ran pla fon za wi ho vu

Ima le su ih one ga zda~ ke, {ta }e si ro ti wi tol ke mer de vi ne, mo gu sve {to ima ju da do va te i sa ho kli ce. Ga zdu ri ne su ima le ve li ke ka ma re sla me, tre ba lo se sa wih si }i po sle vr {id be. Na ve li kim ga zda~ kim ku }a ma su olu ci bi li vi so ko, ~a skom za tre ba da se s je se ni po va di li {}e iz wih, ka ko bi to bez du ga~ kih mer de vi na. Kad se kre ~i la ki bla sa uli ce, te du ga~ ke mer de vi ne su bi le deo kom ple ta, uz du ga~ ko na sa |e nu ~et ku. Obi~ no su gor wi kraj upa ki va li u sta re kr pe, ko kad su Ci ga ni ko we kra li pa im umo ta va li ko pi ta, da se ne ~u je kad ih iz vo de iz {ta le. Ni je se kre ~i lo taj no, mer de vi ne su upa ki va li da ne ode ru far bu sa zi da, a ka `u da su ta ko bi le i sta bil ni je, da ne skli znu.

Kad im ni su tre ba le, ga zde su te du ga~ ke mer de vi ne dr `a li pod stre jom, oka ~e ne o ku ke, po pre ko. Vi si le su il’ sa zad we stra ne ku }e, {ta le il’ ku }er ka, il’ di god na ~ar da ku, ako ni su sme ta le.

Po zajm qi va li su ih po kom {i lu ku za raz ne na me ne. Naj go re je bi lo kad do |u xan da ri da iz va de onog {to je sko ~io u bu nar, dal’ zbog je da, du ga il’ ne sre} ne qu ba vi, xa ba bi lo, bez du ga~ kih mer de vi na u bu nar se ni je mo glo. Pr vo spu ste mer de vi ne, on dak si |e ne ko ko se ne bo ji, za ve `e paj va nom tog {to pli va u bu na ru, pa ga la ga no po mer de vi na ma iz vu ku go re. Bi lo je i cir ku sa kad be }a ri ras klo pe {in ska ko la, pop nu ih na vrh ku }e i sklo pe iza oxa ka. To bez du ga~ kih mer de vi na ni su mo gli, al’ ni su ni pi ta li da uzaj me, sve se ra di lo u stro goj taj no sti i s pu no vi na, kad je ti {i na. Uju tro se pr vo ~u di li oni {to idu {o rom, po sle se ~u dio i ga zda, kad pri me ti da ne ma ko la u {u pi.

Naj lep {e su mer de vi ne iz gle da le le ti, kad je le po sun ce i kad ne ma ve tra. On da re du {e na me ste mer de vi ne na sred pr ve avli je, tu ne ma `i vi ne, ke ro ve ote ra ju u dru gu avli ju, a mer de vi ne na mon ti ra ju ko kad bi is pa ra li po qa za {an ti {ko lu.

Ne sto je mer de vi ne na ze mqi, po dig nu ih na sto li ce il’ na dr ve ne ko ze i pre ko wih me tu }i li mo ve, a na }i li mo ve po iz no se ja stu ke, jor ga ne i grom bi ka pu te da se sun ~a ju. On da se be li i bqe {ti ce la avli ja, ko sneg da je pao, ne mo{ gle da ti, be li na sve te ra su ze na o~i.

Dvo kril ne mer de vi ne su ima li sa mo mo le ri i so bo sli ka ri, wi ma su i tre ba le. Ve zi va li su ih za sred we pre ~a ge ma ni lom, ne da ne po beg nu, ve} da se ne ras kre ~e kad na wi ma ho da ju, ko ka kvi cir ku za ne ri, dok vu ku va qak il’ iz vla ~e {traf te.

On da su jed nog da na u {ko la ma po ~e li da u~e de cu ka ko se to vi {e ne zo vu mer de vi ne, na rod u va ro {i to zo ve le stve, sra mo ta je da se bru ka ju s mer de v i n a m a.

De c a shva t i l a ozbiq no, mer de vi ne ni su vi {e di ra li, sve ~e {}e su i{li u va ro{ da tra `e le stve. Te va ro {ke le stve su bi le ko ho kli ce, s wih se u ba bi noj i ma te ri noj ku }i ni {ta ni je mo glo do va ti ti. Du `e le stve u va ro {i ima li su sa mo va tro ga sci, al’ su tre ba le wi ma, ni su ih po zajm qi va li. I ta ko, da ne puk ne bru ka i da se pri ~a da su za vr {i li {ko le a da ne zna ju {ta su le stve, mer de vi ne su za bo ra vi li oka ~e ne iza ku }e. Ku }e osta do {e neo kre ~e ne, ume sto go lu bi je su pe je du onu iz ke si ce, vo} ke ne be ru, ima ju ob ra no vo }e u du }a nu, ja stu ke su me wa li za one me ka ne, ta we i zdra vi je, aler gi~ ni su na per je po sta li, jor ga ne po de li li po kom {i lu ku, }i li me po je li moq ci, so ni ce i raz bo je za bo ra vi li na ta van cu, olu ci pro tru li od li {}a, na ve li ki ta van ni ne idu, odav no je pra zan.

Pra zna ku }a pro pa da naj br `e, po go to vu ako ni ko ne ko ri sti mer de vi ne, ne go sa mo le stve u va ro {i. Pi {e u toj kwi zi ta mo di spo mi wu le stve da se u va ro {i lep {e i lak {e `i vi ne go u se lu. Je di no ne pi {e da to va `i sa mo dok su ba ba i ma ter `i vi i ka dri da ra de. n Bo ra Oti}

Pro iz vo |a ~i „ber le ja” [an dor Za b

DU VANYIJE U S IZ

Ak ci ze „ber lej D

r `a va je pre sa bi ra ju }i ka ko da za ~e pi ru pe u ka si po ve }a la ak ci ze, pa joj sa da mno go vi {e ka pqe iz sva ke pa kli ce ci ga re ta. Ni je uop {te po mo glo {to su se kra jem mi nu le go di ne zbog ne na da nog po ve }a wa ak ci za bu ni li svet ski igra ~i ko ji u`i va ju u bla go de ti ma na {eg du van skog tr `i {ta, ~ak ni ka da su za pre ti li da }e raz mi sli ti o osta ja wu u Sr bi ji, a jo{ ma we se ko u vla sti {tre cao {to su glas

SE VER NO BA NAT SKE LI SI CE UMA LO JU ^E DA TO TAL NO PO RA ZE AR MI JU LO VA CA

Lo vi ne sa mo u bo gra ~i ma ov ce sa se ve ra Ba na ta i wi ho ve go s te iz mno g ih voj v o | an s kih me sta, ali i onih pre ko Sa ve i Du na va, wih pre ko 300, ve ja vi ca ju ~e ni j e spre ~ i l a da po sle obil nog ba nat skog do ru~ ka, ko ji su pri pre mi li do ma }i ni iz Ba nat skog Aran |e lo va, kre nu u lov na na ko ~o vat sku li si cu.

Ka po t e s u Ko ~ o v at, ko ji na slo wen na ru mun sku gra ni cu slo vi za jed no od naj bo ga ti jih lov nih te re na uda qe nom de se tak ki lo me t a r a, lov c i su se upu t i l i na trak t or skim pri ko li ca ma.

Sa mo jed nom li scu Bo gra ~i bi li pod kon tro lom Va le ri je Kr sti} po pu sti la je kon cen - Lov ci sa ulo vom na po vrat ku u Ba nat sko Aran |e lo vo tra ci ja - obo rio ga je me tak Ne - haj ke lo kal nog zna ~a ja, pa se fi~ ne cr ven ka ste bo je su do vom u~e sni ka ko ji su do {li iz na d a Vla d u q a iz Zre w a n i n a. po hod na ne po `eq nog pre da to - pri ne le da se od li si ca ko je po pre ko 40 me sta..

Li s ca su pre to g a Ne n a d o v i ra u ata ru i se o skim ko ko {iw - Ko ~o va tu „po {tu no se”, na pra –Bi lo je pu no di vqih svi wa, dru ga ri bez u spe {no po ku {a li ci m a pre t vo r io u sve osmi - vi brend lov nog tu ri zma, do da ali na `a lost zbog za bra ne wi da od stre le. {qe ni ju ma ni fe sta ci ju na ko ju ju }i to me i ~i we ni cu da Ko ~o ho vog lo va iz po go na na wih ni - Ka da je po gon kre nuo i is - se ra do do la zi. Bi lo je haj ki vat obi lu je i sr ne }om, ze ~i jom je pu ca no. Li si ce su bi le ma lo ko ~i la pr va li si ca, pu ca li su ka da su lu ka ve li si ce uspe va le i per na tom di vqa ~i, ali tu se lu ka vi je od nas, pa je sa mo jed na i dru gi, ali se `i vo ti wa pri - da nad mu dre lo va~ ku dru `i nu, gne zdi i ve li ka dro pqa, ko ju su od stre qe na a ne ko li ko je ute di gla da utek ne, a ja sam je po - pa se vra }a la krat kih ru ka va, lov ci Ba nat skog Aran |e lo va i klo zbog ne pre ci zno sti lo va ca go dio iz pr vog met ka. U Ba nat - ali i bo ga tog ulo va, kao re ci - jo{ ~e ti ri okol na se la, iz gla - kon sta tu je Jeg di}. skom Aran |e lo vu sam tre }i put mo la n e ka d a je od s tre q e n o sa li za za {tit ni znak i u pe ~a Bog d an Ko t a r ac iz No v og i ovo mi je pr va li si ca, ali moj {est pri me ra ka ko ~o vat ske li - tu Udru `e wa „Ko ~o vat” }e za Slan ka me na pr vi put je bio na brat Pre drag je bio us pe {an na si ce i tri di vqe svi we pri de, me ni ti fa za na. se v e r u Ba n a t a, za d o v o q an je pro {loj haj ci - ka `e ~lan zre - jer se i ova di vqa~ odo ma }i la.

Zbog ve ja vi ce i ne iz be `nog {to ov de ima di vqa ~i, a `a li wa nin skog LD „Fa zan” Ne nad Ma da se na pr vi po gled mno - ve t ra, do b ri po z na v a o c i su {to ni su sme le da se lo ve di Vla duq, ko ji je ove se zo ne od - go ne raz l i k u j e od li s i c a u sum wi ~a vo vr te li gla vom, tvr vqe svi we, po {to se lo vi lo u stre lio pr vog {a ka la u zre wa - osta lim lo vi {ti ma Ba na ta, do de }i da }e li je osta ti u ja zbi po go nu. nin skom ata ru. ma }i ni ipak uo~a va ju ni jan se, na ma.

–U na {em lo vi {tu u No vom Lov na li si ce na Ko ~o va tu vi dqi ve tek pa `qi vi jim osma Pred sed nik LD „Fa zan” u Ba Slan ka me nu u po sled we vre me LD „Fa zan”or ga ni zo vao je ve} tra wem, ka da li ja pad ne od met nat s kom Aran | e l o v u Cvet k o je vi {e {a ka la ne go li si ca, de ve ti put. Kre nu lo se naj pre u ka. Upra vo te ni jan se spe ci Jeg di} pre za do vo qan je od zi od stre lio sam pro {le se zo ne

L

~e ti ri ko ma da, a ove se spre ma mo za haj ku ko ju or ga ni zu je mo 13.fe bru a ra - ve li Ko ta rac.

Pre ne g o {to su se pro mr zli lov ci vra ti li sa Ko ~o va ta, na vre me su sti gli i in sta li ra li se u sa lu Do ma kul tu re ~la no v i zre w a n in s kog or ke stra „Eks ka li bur” sa ~ak tri pe va ~i ce. Ku va ri c a Va l e r i j a Kr s ti} pod kon tro lom je dr `a la {est bo gra ~a sa pa pri ka {om od me sa di vqe svi we, a po ma ga lo joj je i de set re du {a u pri pre mi ba nat skog do ru~ ka i ru~ ka. U bo gra ~i ma se na {lo pet di vqih svi wa ko j e su ove se z o n e od stre l i l i lov c i Ba n at skog Aran | e l o v a, a za ba nat ski fru {tuk „pa le„ su ~e ti ri svi we iz do ma }e ra di no sti. Na tr pe zi se na {lo i sto ti nak ki la ki se log ku pu sa i dru ge sa la te.

Na tom bo li svi su do bi li po ne ku od na gra da ko je su obez be di li do ma }i ni i wi ho vi spon zo ri, a pre mi ja je pri pa la Ve li bo ru Va si qe vi }u - Ke cu iz Jan ko vog Mo sta ko ji je na pro {loj haj ci od stre lio ko ~o vat sku li si cu a za pre mi ju na tom bo li u maj skom lo vu na Ko ~o va tu }e mo }i da od stre li srn da }a sa tro fe jom do 70 po e na. [ti mung i ras po lo `e we na dru `e wu ko je je po tra ja lo do ka sno u no} bio je iz u zet no, ba{ ka ko to zna ju da upri li ~i ve se la lo va~ ka dru `i na. n Mi lo rad Mi tro vi}

di za li i pro iz vo |a ~i `u tog li sta.

I dok dr `av ni i du van ski mo} ni ci var ni ~e a ci ga re te po sku pqu ju, ne po sred ni pro iz vo |a ~i u Po ti sju, na se ve ru Ba~ ke i Ba na ta jo{ uvek pa ku ju osu {e no `u to li {}e „ber le ja” law skog ro da ka ko bi ga is po ru ~i li pre ra |i va ~i ma, isto vre me no stre pe }i i za per spek ti vu pro iz vod we du va na na svo jim wi va ma, ali i za vla sti tu bu du} nost. Zbog ne iz ve sno sti s ko jom ih su o ~a va ju ape ti ti dr `av ne ka se, s jed ne, i o{tri od go vo ri is po sta va tri naj mo} ni je svet ske du nav ske kom pa ni je Fi lip Mo ris, Bri ti{ to ba ko i Ja pan to ba ko in ter ne {nel (JTI), s dru ge stra ne, u stra hu su i pa o ri na osta lim voj vo |an skim te re ni ma po god ni za uz ga ja we li sto va „vir xi ni je„, kao i u kra je vi ma Sr bi je gde su u pr vom pla nu ori jen tal ne sor te `u tog li sta.

Po qo pri vred ni ci po sve }e ni pro iz vod wi du va na iz Bo ga ra {a, Tor wo {a, ^o ke, Te le~ ke, De spo to va, Go lu bi na ca, Ku ku je va ca i dru gih me sta, wih oko 2.000, u po te zi ma ko je po vla ~i dr `a va ne vi de ni {ta do bro, jer im iz ru ku iz bi ja si gu ran po sao. Oni pri to me sma tra ju ne ~u ve nim da u kri znim vre me ni ma, ka da je pro iz vod wa du va na je di na po qo pri vred na kul tu ra ko ja ima si gur nog kup ca, vlast se ~e si gur nu gra nu na ko joj se di.

– Mi od du va na `i vi mo i od dr `a ve ne tra `i mo ni {ta dru go ne go da nam omo gu }i da od svog ra da

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

nedeqa23.januar2011.

9

@ I V O T A

^e ka ju }i sve {te ni ka da „sve ti vo di cu” eklani stolwak kao mraz izgraviran na prozoru, bqe{tavo u{tirkani `enski ponos, koso prostrt preko svetlucave povr{ine stola u verziji mahagoni teksture, postavqenog u zlatnoj sredini letwe kujnice (pod crepom dvori{nog produ`etka ku}e), zidova tetoviranih gumenim vaqkom i nalivenih svetlo{}u sne`nog, pred bo `i} nog prepodneva u Kuzminu, svetlo{}u koja u kujnicu doti~e s prozora i kroz zavesicu zastakqenih egzoti~no zelenih da{~anih vrata. I na ovoj heklanoj scenografiji iz kolekcije starih parohijalnih ku}a – iznetoj samo za ovu priliku! – nekoliko ob red nih stvar~ica, koje od jutros, sve~ano i striktno, proceduralno pore|ane na stolu, ~ekaju sve{tenika da «“sveti vodicu” uo~i krsne slave Sv. Stevana, porodi~nog patrona, jednog od srpskih ku}nih Bogova. Slavska sve}a boje meda, visoka i debela, nena~eta, probijena pri dnu kroz papir, radi za{tite od kapqawa voska, zaglavqena u nesrazmerno mali sve}wak kao u pepeqaru, dodu{e s tu~anim balansom (tako {to joj je dowi deo oblo`en papirom da telo sve}e ~vr{}e dihtuje u {upqini), blago je nagnuta iznad heklane {ustikle i, problemati~ne statike, priziva opasnost od prevrtawa na stolwak. Pa, ipak, to se ne doga|a. I nikada se nije dogodilo! Pored sve}e, na hekleraju, `uta kocka. [ibice. Irina Plav{i}, ro|. @ivkovi}, posledwi stanovnik Plav {i }a ku }e u kuzminskom Velikom kraju, }erka Mare iz Bingule i Nedeqka iz Kuzmina (“Oca su mi znali po nadimku Lola... Tri puta

H

ju berbe i su{ewa. Umesto brawa listova odseca se cela stabqika s li{}em i tako su{i, {to smawuje tro{kove i daje kvalitetniji duvan, ali i tu su bila potrebna ulagawa, koja zahteva dugoro~nija orijentacija za opstanak u ovom poslu.

– Moja porodica se bavi uzgojem „berleja” 25 godina i od toga `ivimo. Ulo`ili smo mnogo, uzeli smo i kredite da bi mogli pratiti najsavrmeneniju tehnologiju proizvodwe. Ako bismo morali da prestanemo s proizvodwom, ne znam od ~ega bismo vratili kredite – ne skriva zabrinutost {ampion u proizvodwi „berleja” Atila Milutinovi}. n Mi lo rad Mi tro vi}

NAOPA^KE

stupawe u proceni kvaliteta ne uti~e na rentabilnost proizvodwe – obja{wava sagovornik „Dnevnika”.

Grujin je, ina~e, jedan od mla|ih poqoprivrednika u Bogara{u koji obra|uje oko 60 hektara zemqe i ne `ivi samo od duvana, ali ga ne izostavqa iz setvene strukture upravo zbog sigurnosti koje je do sada ta proizvodwa pru`ala wegovoj familiji.

– Nisam ba{ u toku sa svim po je di no sti ma oko po ve }a wa akciza, mo`da je to ve} i neko politi~ko pitawe. Ali, imam utisak da ako se preteruje sa akcizama i mewaju uslovi na na{em tr`i{tu, JTI ili wemu sli~ni mogu na brzinu da zatvo-

l Ko vedri i obla~i, ne skida se.

Ru ke su naj sku pqe Od kada su u sen}ansku fabriku do{li Japanci, proizvodwa rasada je umesto u nekada{wim lejama osavremewena i odvija se pod plastenicima. „Rasad proizvodimo za sen}ansku fabriku, da podmirimo na{e potrebe i za druge proizvo|a~e. Rasa|ivawe po~iwe polovinom maja, potom treba svaki struk odnegovati do berbe koja po~iwe u drugoj polovini jula. Kod brawa veliki je izdatak za radnu snagu, ali je dobro {to JTI po zasa|enom struku daje avans pa nas tako ispomogne. Kod samog otkupa duvana isplata je za 15 dana, za razliku od p{enice i drugih kultura, za koje paori nikad ne znaju kada }e da unov~e svoj trud”, ka`e [andor Zabo{.

Iri na Plav {i}: „Dvo ri la sam sve kra dva na est go di na...”

se `enio...”), ro|ena sestra sestre Delije i Vojina (“Dve bratove }erke, Smiqka i Marica, `ive u Novom Sadu... ”) i, po ocu, polusestra `ene iz Novog Sada («“Ma}ija je rodila u ovoj ku}i, snama je i odrasla...»”), sedi u kujnici pored bronzane bubware u ~ijem se `elucu raspadaju u`arene drvene krmenadle i, ~ekaju»}i crkvenog slu`benika da “« sveti vodicu”, gleda na zid ~as u uramqenu figuru Svetog Stevana, s ~uperkom bosiqka zataknutim za ram, ~as u zastakqeno lice svog pokojnog supruga Save Plav{i}a. I uzdi{e.

“A – joj! Umro je u najboqim godinama.”

“Srce?”

“Ne znam vam kasti, deco moja... Srce, a {ta bi drugo moglo da bude nego srce. Odjedared umro! Pao. I nema ga vi{e. Nikada nije bio bolestan, nikada se na ne{to nije `alio. Pritisak nije merio, a i {to da ga meri, kad se ose}o zdrav. Bio krupan, visok, lep ~ovek... pa, vite i sami, gore, na slici... Ba{ lep ~ovek! I kad se ja ili jedna od }erki razbolimo – imam dve }eri sa wim – Sava je imo obi~aj da nas zafrkava: ’Vi, bolesni, samo se le~’te. A ja, zdrav, meni ni{ta nije!’ Wemu nije falilo ni{ta, a eto, vite, nema ga od dvadeset sedmog marta osamdeset druge... Kad je umro imo je svega pedeset dve godine! A – joj!”

“Kako je umro? Ispri~ajte mi...”

“Bio mart mesec, o~o traktorom u atar na na{u wivu da vla~i. I kad se uve~e... mrak ve} bio pao ...kad se uve~e vra}o ku}i poqskim putom, vaqda osetio da mu je lo{e, zaustavio traktor pored druma i si{o na zemqu. I onda ga, vaqda, pokosilo, sru~io se u kaqugu sa lokvom na putu, licem u taj glib. Podigo se, uvatio za volan – ostali su tragovi od ruku kako se vato, nesretnik, pa zato znamo da se podigo – i onda su mu se, vaqda, opet otsekle noge... Pao u glib, opet, i tu smo ga i na{li, mrtvog. Vaqda se napio te vode, ugu{io se u blatu. Nije imo pomo}i niotkuda. A to nije daleko od prvih ku}a. Vidili su qudi farove, ~uli traktor na poqskom putu, {ta su znali ko je...”

“Motor traktora je sve vreme radio?”

“Da, dok je bilo goriva... A – joj! Moj Sava je umro sa pedeset dve godine, a otac wegov Slavko imo devedeset tri kad je umro. Nema

l Ako vlast radi s nama {to ne treba, onda smo mi weni sau~esnici.

re kapiju i odu, a mi ostanemo u problemima – upozorio je Grujin.

U Bogara{u je 27 ozbiqnih proizvo|a~a, niko vi{e ne sadi duvan na mawe od jutra zemqe, a i ta kvih je sve ga ne ko li ko. [andor Zabo{ je, kada smo ga posetili, pakovao `uto li{}e „berleja” u kartonske kutije, jer ima zakazanu isporuku u sen}anskoj fabrici za 26. i 27. januar. On nam obja{wava da list koji se nanizan i oka~en prirodno osu{i u posebno pripremqenim ~ardacima, ne sme pakovati kad je jako suv da se ne lomi, nego se ~eka da vla`nost vazduha bude pogodna, ba{ kakva je ovih dana.

– Po~eli smo pre 23 godine sadwu duvana na pola jutra i pro{irili je na ~etiri hektara, {to je iziskivalo znatna ulagawa – saznajemo od Zabo{a u ~ijoj familiji su u poslovima oko duvana anga`ovani majka Katalin, supruga Erika i dvoje ve} odrasle dece. – Obra|ujemo 12 hektara zemqe, ~etvrtina je pod duvanom, tako da mnogo zavisimo od ove proizvodwe. Ve}a premija i drugi vidovi podsticaja bi sigurno dobro do{li, jer je mnogo ulagawa tokom cele godine, pa nije dobro {to pre svakog zasnivawa rasada i rasa|ivawa moramo da se presabiramo. U sezoni radi nas petoro iz porodice i po potrebi anga`ujemo do 15 nadni~ara, najvi{e kada je berba lista.

Na sirovinskom podru~ju Kompanije JTI najve}i proizvo|a~i „berleja”, poput Atile Horvata iz Bogara{a, Atile Miltinovi}a iz Oroma i jo{ nekih, prestrojili su se na novu tehnologi-

l Dok se ne doka`e nevinost na sudu, goli i bosi }e izgubiti strpqewe.

zara|ujemo. Na taj na~in ima}e siguran priliv novca u buxet i obezbe|enu egzistenciju za najmawe {est hiqada doma}instava koja su vezana za proizvodwu duvana, jer ona upo{qava ~lanove porodice i dosta sezonske radne snage u vreme sadwe, negovawa useva, brawa i nizawa lista. Ako se uzme u obzir da nam dr`ava nije iza{la u susret da obezbedi premije za duvan, za razliku od zemaqa u okru`ewu koje to ~ine – u Ma|arskoj je, recimo, premija za duvan 4.300 evra po hektaru – apelujemo na da nam bar ne otera najve}e kupce jer ne}emo imati kome da proizvodimo i prodajemo duvan – ka`e predsednik Udru`ewa proizvo|a~a „berleja” Jovan Mijatov iz Despotova.

U selu Bogara{ nadomak Sente tridesetak doma}instava se bavi uzgojom „berleja” i mahom su kooperanti Fabrike duvana JTI „Senta”. Jovan Grujin, koji je ove zime sen}anskoj fabrici isporu~io preko 11 tona suvog lista sa {est jutara. On ka`e da je ne samo za wegovu porodicu, nego i za mnoge druge paore iz tog kraja, proizvodwa duvana oduvek zna~ila neku sigurnost, jer su imali sigurnog kupca u Duvanskoj industriji Senta.

– Uslovi i pravila igre se znaju unapred, sa otkupom i isplatom roda nema problema. Jedino je problem kada se od oka procewuje kvalitet, tu mo`e nekada da bude odstupawa u pola klase, ali ne vi{e i za sav rod. Moja procena u odnosu na otkupqiva~ku odstupala je za dve i po tone, za {ta ne}u dobiti bonus od oko 50.000 dinara. Ali kada se ima u vidu da sam isporu~io rod vredan preko dva miliona dinara, toliko od-

l Demokratija i demagogija imaju isti po~etak i kraj.

e }e po ~u pa ti j” i „viryini ju”

l Kad je ispred lica zadwica, problem je stolica.

STRA HU DA IM DR @A VA SVO JOM PO LI TI KOM Z RU KU IZ BI JA SI GU RAN PO SAO

Ilija Markovi}

bo{ i Jo van Gru jin iz Bo ga ra {a

pravila, deco moja. A Slavkov otac, mog mu`a deda, umro je isto sa devedeset tri godine, zamislite!... I ro|ena Savina sestra umrla je mlada, Dobrila se zvala, `ivila je u [idu, {ezdeset dve godine...»

Bilo je wi dva brata, drugi je Draga, i ona. Plav{i}a ku}a je velika ku}a.”

“Nakon smrti supruga Save vi ste ostali u ovoj ku}i i `iveli sa svekrom i svekrvom?»”

“Sa svekrom sam `ivila, da... Svekrva je umrla jo{ sedamdeset tre}e, normalno umrla, nije bolovala. A svekar Slavko `ivio je jo{ dvanaest godina posle sinovqeve smrti. Da, da. Nas dvoje smo sami `ivili u ovoj ku}i, dvorila sam ga do smrti ko svog oca.”

“A va{e dve }erke? [ta je sa wima?”»

“Nada i Jelica! – Kad je Sava umro, one su `ivile sa svojim porodicama, Nada je ovde u Kuzminu, udata za jednog Spasoja... wih dvoje se brinu o meni, pla}aju i `enu da me dvori... A Jelica je u Mitrovici. Do|e i Jelica. Dobre su mi i }erke i zetovi. Fala Bogu!» – Da, dvorila sam svekra do smrti... Stra{no nam je bilo, i dedi i meni! Nije bilo lepo ni wemu, da `ivi sa snajom, a sina saranio, nije bilo lepo ni meni, da `ivim sa svekrom, a mu`a saranila. A `iviti se mora! Skuvam ru~ak, sednemo nas dvoje... evo, za ovaj sto... deda tamo, ja ovde... On uzdi{e. Ja uzdi{em. Prvo otpla~emo, onda ru~amo. I tako godinama i godinama.

Ali, deco moja, i od goreg ima gore!... Posle je moj svekar i vid izgubio, oslepio, pa bauqamo nas dvoje po avliji, ja ga vodim pod rukom... A – joj! Pa, wega sramota.

Sramota ga {to je bespomo}an. Sramota ga je {to je spao da ga snaja dvori. A – mozak mu radi, svestan svega, do posledweg izdaha bio je svestan... nije se gubio... Molio je Boga da umre, ali Bog ima neku svoju ra~unicu. Umro je u devedeset tre}oj. Nije se mu~io. A sad i ja molim Boga da umrem. I ne mogu da umrem! I meni je dosta ovog mrcvarewa. Kre}em se, jo{ nekako bauqam, ali ovo nisu moje noge. Oba kuka su mi ve{ta~ka, jedan kuk su mi ugradili pre {esnaest godina, drugi pre pet-{est... Ja sam trideset prvo godi{te, deco moja... U Kuzminu je jedna mlada ju~e saranita, lepo se dr`ala, nije se na ni{ta `alila. A ja, matora, ne mogu da umrem.

O»}u da umrem, a ne mogu da umrem.”

“Za{to `urite da umrete? Pa, «}erke i svi va{i, koliko sam shvatio, vrlo su pa`qivi prema vama!»”

“A – joj! Jesu. Ju~e mi je Nada bila, donela ribe, jaja... Ali, dosta mi je vi{e `ivota! Dok je svekar Slavko bio `iv, makar sam imala skim da popri~am, da otpla~em. I{li smo zajedno i u crkvu, a sad vi{e ne mogu, noge me bole. Dolazile su mi unuke. Imala sam u ku}i i podstanare, koliko da ne budem sama... malo se i pla{im... I pobegli, nisu mi ni platili! Nikom na ~elu ne pi{e kaki je... Sad je ku}a prazna, hladna. Ceo `ivot mi se sada sveo na ovu kujnicu. Gledam ~as u mog Savu, ~asu u Svetog Stevana. A – joj! Lepo smo `ivili... Mu` mi je Fo to: S. [u {we vi} bio dobar ~ovek, doma}in. I pazio je na mene, bojo se da ne umrem kad sam se razbolela od {titne `lezde, pa i{la na Zlatibor... I on umre, eto! I na{e familije, svi smo se slagali i po{tivali. I danas je tako ostalo. Ova ku}a, preko, di je du}an, to je ku}a svekrovog ro|enog brata Branka. Bilo je wih ~etr’ brata Plav{i}a: Jova, Slavko, Branko i Ranko, i sestru su imali... I svaki od bra}e imo je po dva sina i po jednu }erku!”

Irina Plav{i»} ~eka crkvenog slu`benika. Presli{avam diktafon. Jesam li dobro ~uo? Da, tako je rekla... ^etiri ro|ena brata i svaki je od wih stvorio po dva sina i }erku! – Ovaj svet je tako misterizan i neproziran u svojoj “prividnoj jasno}i i sre|enosti” (Hotorn), i takav komedijant, da ~ovek hroni~nog egzistencijalnog nemira, upitanosti, sumwe i skepse, umoran od zami{qenosti nad smislom svog `ivota i `ivota uop{te, gledaju}i ovu ~estitu staricu, formalno i tehni~ki, korektno i dirqivo pripremqenu za uobi~ajenu proceduru obreda, po`eli da je i sam, bar jedan dan, na wenom mestu... Sam sa svojim ku}nim Bogom. Plehana {koqka, ovalna, srebrnkasta posudica s faltama, nalik na kalup~i} za romanti~ne kola~i}e (npr. {apice napra{ene {e}erom u prahu), ili to i jeste – ne bi se zakleo, servirana je na kerami~koj tacni i namewena sve{teniku za `arewe miri{qavog tamwanovog grumewa. Na tacni, pored posude, jo{ jedna `uta kutija sa {ibicama. Te{ka, okovana vaza na sredini stola i u wenom cilindru bogati buket osu{enog bosiqka sa stabqikama oblo`enim krpom i zavezanim na ma{nicu crvenom trakom. Pored vaze, s omiqenom pravoslavnom travom, prazan duboki tawir od porcelana, predvi|en za umakawe bosiqka u “« svetu vodicu”, postavqen u sredi{te istrgnute duplerice nekog {arenog reklamnog lista (da kapqice vode pri obrednoj radwi ne bi padale na heklani stolwak), i u senci tawira, ivicom podvu~ena pod dno, nov~anica od dvesto dinara. I staklena ~a{ica za rakiju. Suva.

“Kada dolazi?”»

“Ko?” “Sve{tenik.”

“Kad stigne.” n @eq ko Mar ko vi}

SPORT

nedeqa23.januar2011.

dnevnik

c m y

10

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU REZULTATI

Dol go po lov bo qi od Con ge Mu {kar ci, 3. ko lo: (4) So der ling ([ved ska) - Her nih (^e {ka) 6:3, 6:1, 6:4, (5) Ma ri (V. Bri ta ni ja) - (32) Gar si ja-Lo pez ([pa ni ja) 6:1, 6:1, 6:2, Dol go po lov (Ukra ji na) - (13) Con ga (Fran cu ska) 3:6, 6:3, 3:6, 6:1, 6:1,

Ra fael Na dal

(7) Fe rer ([pa ni ja) - Be ran kis (Li tva ni ja) 6:2, 6:2, 6:1, Ra o ni} (Ka na da) - (10) Ju `wi (Ru si ja) 6:4, 7:5, 4:6, 6:4, (15) ^i li} (Hr vat ska) - (20) Iz ner (SAD) 4:6, 6:2, 6:7, 7:6, 9:7, (11) Mel cer (Austri ja) - (21) Bag da tis (Ki par) 6:7, 6:2, 6:1, 4:3, pre dao Bag da tis, (1) Na dal ([pa ni ja) - To mi} (Austra li ja) 6:2, 7:5, 6:3. @e ne, 3. ko lo: (2) Zvo na re va (Ru si ja) - (31) Sa fa ro va (^e {ka) 6:3, 7:6, (3) Klaj sters (Bel gi ja) - Kor ne (Fran cu ska) 7:6, 6:3, Be ne so va (^e {ka) - (16) Pa vqu ~en ko va (Ru si ja) 6:3, 1:6, 7:5, (22) Pe ne ta (Ita li ja) - (10) Per (Iz rael) 3:6, 7:6, 6:4, (12) Ra dvan ska (Poq ska) - Ha lep (Ru mu ni ja) 6:1, 6:2, Ma ka ro va (Ru si ja) - (13) Pe tro va (Ru si ja) 6:2, 3:6, 8:6, Peng (Ki na) - Mo ri ta (Ja pan) 6:1, 3:6, 6:3, (25) Kvi to va (^e {ka) - (5) Sto sur (Austra li ja) 7:6, 6:3.

Klaj sters od li~ na, Sto sur na tri bi na ma Kim Klaj sters po la ko, ali si gur no, pre ska ~e pre preke na Austra li jan ope nu. Po sle Di na re Sa fi ne i Kar le Su a rez Na va ro, ona je na ko le na ba ci la i Fran cu ski wu Aliz Kor ne, po kva riv {i joj ta ko pro sla vu 21. ro |en da na. Bel gi jan ka, ko ja se na la zi u od li~ noj for mi i va `i za jed nog od fa vo ri ta za osva ja we tro fe ja u Mel bur nu, sla vi la je re zul ta tom 7:6, 6:3 i sti gla do osmi ne fi na la.

- Osta je mi `al za iz gu bqe nom pri li kom u pr vom se tu, ka da smo vo di le ve li ku bor bu. Ipak, ni sam do voq no ve ro va la u se be i {te ta {to ni sam is ko ri sti la pri li ku iz ja vi la je Kor ne po sle po ra za, na kon {to je od or ga ni za to ra tur ni ra do bi la ve li ki bu ket cve }a za ro |en dan.

Fran cu ski wa je pri zna la da bo qa ide da qe i to upra vo te ni ser ka ko ja ima naj ve }e {an se da osvo ji ovo go di {wi Austra li jan open.

- Kim je za me ne pr vi fa vo rit tur ni ra. Igra od li~ no, ve o ma je br za, bo ri se za sva ku lop tu i za i sta de lu je mo} no na te re nu - do da la je Kor ne.

Sa man ta Sto sur ~e sti ta Pe tri Kvi to voj na po be di

Tip sa re vi} i Fau u osmi ni fi na la Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} i Ne mac Bjorn Fau pla si ra li su se u osmi nu fi na la pr vog gren slem tur ni ra se zo ne Austra li jan ope na u kon ku ren ci ji du blo va. Srp sko-ne ma~ ka kom bi na ci ja je u Mel bur nu u {e sna e sti ni fi na la sa vla da la Bel gi jan ca

Ksa vi je ra Ma li sa i Bri tan ca Xej mi ja Ma ri ja 3:6, 6:4, 6:3.

Tip sa re vi} i Fau igra }e u osmi ni fi na la sa Austri jan cem Jir ge nom Mel ce rom i Nem cem Fi li pom Pe~ ne rom, ko ji su bi li bo qi od Ne ma ca Mi ha i la Be re ra i Flo ri ja na

Ma je ra 6:3, 6:1. Ra ni je su pla sman u osmi nu fi na la iz bo ri li Sr bin Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi {el Lo dra. Oni }e se u osmi ni fi na la sa sta ti sa In dij cem Ro ha nom Bo pa nom i Pa ki stan cem Aisa mom-Ul-Hak Ku re {i jem.

Klaj s ters, ko j a je naj b o q i pla sman u Mel bur nu ostva ri la 2004. go di ne ka da je igra la fi na l e, u u ~e t vr t om ko l u }e igra ti pro tiv Ru ski we Je ka te ri ne Ma ka ro ve, ko ja je po sle Ane Iva no vi} “odu va la” i svo ju ze mqa ki wu Na |u Pe tro vu.

Ube dqi va je bi la i Ve ra Zvo nar jo va, ko ja je u dva se ta nad i gra la Lu si Sa fa ro vu (6:3, 7:6), dok je mi qe ni ca do ma }e pu bli ke Sa m an t a Sto s ur osta l a

“krat kih ru ka va”. Pe tu “ko stu ra {i cu” je nad i- gra l a ^e h i w a Pe t ra Kvi to va sa 7:6, 6:3. Dva de s e t o g o d i { wa ^e h i wa ta ko je ras pr {i la sno ve do ma }i na da bi po sle du ge pa u ze mo gli da o~u va ju pe har na bar go di nu da na, ube dqi vo nad m a { iv { i do s a d a {we re zul ta te u Mel bur n u. Pret h od n e dve se zo ne ona je za vr {a va la u~e {}e ve} u pr vom ko lu. Na red na pro tiv ni c a Kvi t o v oj bi } e Fla vi ja Pe ne ta.

U kon ku ren ci ji te ni se ra za naj ve }e iz ne na |e we po bri nuo se mla di Mi lo{ Ra o ni}, eli mi na ci jom Mi ha e la Ju `wi ja, dok je Alek san der Dol go po lov na tri bi ne po slao 13. no si o- ca, @oa-Vil fre da Con gu - 3:6, 6:3, 3:6, 6:1, 6:1.

Ber nard To mi} osta vio je sja jan uti sak pro tiv naj bo qeg te ni se ra sve ta, Ra fa e la Na da la.

Mla di Austra li ja nac us peo je u dru gom se tu da po ve de i sa 4:0, ali je is ku sni [pa nac na dok na dio mi nus i sa 7:5 za vr {io set u svo ju ko rist.

Sla vio je ukup nim re zul ta tom 3:0. Osta li fa vo ri ti od i gra li su po pla nu. Ro bin So der ling za vr {io je me~ u tri se ta pro tiv Ja na Her ni ha, En di Ma rej bio je ta ko |e ube dqiv pro tiv Gi qer ma Gar si je Lo pe za, dok je Ma rin ^i li} po sle `e sto ke bor be i ~e ti ri i po sa ta eli mi ni sao Xo na Iz ne ra.

SPUST U KICBILU

Ku{ naj br `i na na te `oj sta zi [ v a j c a r s k i ki ja{ Di di je Ku{ po bed nik je spu sta vo `e nog u austrij skom Kic bi lu, ko ji se bo du je za Svet ski kup. [vaj ca rac je do po be de sti gao u vre me nu mi nut, 57 se kun di i 72 sto tin ke. Dru go me sto osvo jio je Ame ri ka nac Bo de Mi ler, ko ji je za po bed ni kom ka snio 98 sto tin ki. Tre }e me sto pri pa lo je Fran cu zu Adri je nu Tou, ko ji je za Ku {e om za o stao se kun du i 18 sto tin ki.

Na red na tr ka u Svet skom ku pu bi }e u kon ku re ci ji ski ja {a bi }e odr `a na da nas u Kic bi lu, a na pro gra mu je sla lom, Di di je Ku{ ko ji }e bi ti bo do van i za kom bi nom pla sma nu dr `i Hr vat Ivi na ci ju. Pr vo me sto u ge ne ral ca Ko ste li} sa 850 bo do va, dok

Te {ka po vre da Klo ca Ita li jan ski ski ja{ Sig mar Kloc pre ba ~en je u bol ni cu u In sbru ku po sle te {kog da na na tr ci spu sta u austirjs kom Kic bi lu.

Kloc (23) je iz gu bio rav no te `u pri li kom jed nog sko ka pri kra ju tr ke. On je pao na le |a i uda rio u za {tit nu mre `u. Le kar ska eki pa je uka za la pr vu po mo} ita li jan skom ski ja {u na li cu me sta, a Kloc je mo gao da po me ra gla vu. Me |u tim, on je hit no pre ba ~en u bol ni cu u In sbru ku, ali jo{ ni je po zna to o ka kvim se po vre da ma ra di.

je dru gi Nor ve `a nin Ak sel Lund Svin dal, ko ji je osvo jio 585 po e na.

Re zul ta ti spu sta u Kic bi lu: Ku{ ([vaj car ska) 1:57.72, Mi ler (SAD) 1:58.70, To (Fran cu ska) 1:58.90, [aj ber (Austri ja) 1:59.08, Fil (Ita li ja) 1:59.10....

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: Ko ste li} (Hr vat ska) 850 bo do va, Svin dal (Nor ve {ka) 585, Ku{ ([vaj car ska) 573, Cur bri gen ([vaj car ska) 529, Ba u- man (Austri ja) 456.....

SPUST U KORTINI D’AMPECO

Ma ri ja Ri{ po tvr di la re no me Ne ma~ ka ski ja {i ca Ma ri ja Ri{ po bed ni ca je spu sta vo `e nog u ita li jan skoj Kor ti ni d’Am pe co, ko ji se bo du je za Svet ski kup. Ne mi ca je do po be de sti gla u vre me nu mi nut, 39 se kun di i 3o sto tin ki. Dru go me sto osvo ji la je Ame ri kan ka Xu li ja Man ku zo, ko ja je za po bed ni com ka sni la 91 sto tin ku. Tre -

}e me sto pri pa lo je jo{ jed noj Ame ri kan ki, ko ja je za Ne mi com za o sta la jed nu se kun du. Pr vo me sto u ge ne ral nom pla sma nu dr `i Ma ri ja Ri{ sa 1152 bo da, dok je Von dru ga s 987. Na red na tr ka u Svet skom ku pu u kon ku ren ci ji ski ja {i ca bi }e odr `a na da nas ta ko |e u Kor ti ni d’Am pe co, a na pro gra mu je su per ve le sla lom.

Re zul ta ti: Ri{ (Ne ma~ ka) 1:39.30, Man ku zo (SAD) 1:40.21, Von (SAD) 1:40.30, Fi{ ba her (Austri ja) 1:40.40, Ka mer ([vaj car ska) 1:40.56.... Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: Ri{ (Ne mac ka) 1152 bo da, Von (SAD) 987, Gergl (Austri ja) 592, Pu ti a i nen (Fin ska) 580, Ma ze (Slo ve ni ja) 515...

SPORT

dnevnik ZVON KO VAR GA, PO SLE SME NE U TE LE OP TI KU

Ta ko ne ra de ve li ki klu bo vi Fudbalski klub Partizan je ime od renomea, kako u na{im tako i u evropskim okvirima.

Drugi najtrofejniji klub u zemqi, finalista Kupa {ampiona 1966. i rasadnik i izvoznik mno{tva velikih igra~a u posledwe vreme se, me|utim, ne pona{a shodno pedigreu. Krenulo je pro{le zime, kada je kapitenu Nenadu \or|evi}u telefonom saop{teno da ne dolazi na pripreme, a nastavqeno ove, kada su sli~ne stvari ponovqene pred prvu prozivku Sa{e Stanojevi}a. Najpre je otpu{ten lekar Sead Mali}evi}, dan uo~i priprema, a potom i trener Teleoptika Zvonko Varga, pred samu prozivku filijale Partizana. Ru`no prema obojici, a posebno ~oveku koji je osam godina aktivno igrao za prvi tim (1978/86) i na 199 utakmica postigao 58 golova. Varga zbog toga ne krije razo~arewe.

Jo va no vi} bli zu od la ska Prelazni rok se zahuktao. U Partizanu osim odlaska Boje jo{ se nije ni{ta konkretno desilo, ali ve} danas bi moglo. Darko Grubor, gensek crno – belih otkriva da su pregovori oko odlaska Maraka Jovanovi}a pri kraju.

- Sve }e se znati ve} do ponedeqka . Razgovaramo sa nekim klubovima i vide}emo {ta }e biti.

Mo`da i ostane ?

- I to je mogu}e.

Kleo ?

- I on je nekima interesantan – zakqu~io je Grubor.

- Otkaz me nije iznenadio, jer ne{to nije {timalo od po~etka sezone - otkriva Varga. – Ali, mnogo toga nije ispo{tovano.

Ostajete li u klubu ? Je li vam ponu|en neki posao ?

- Pod ugovorom sam jo{ godinu i po dana, razgovara}u sa nadle`nima i videti {ta daqe.

Ali, posle svega ste sigurno uvre|eni ? Ima li smisla da ostajete u Partizanu ?

- Navodno zbog slabe komunikacije sa trenerom prvog tima, {to je zaista sme{no. Sve sam podredio A selekciji, {to dokazuje i priliv mladih igra~a. Za ove dve godine {estorica su u{la u prvi tim, a jedan (Nastasi}) je prodat Fiorentini. Zaista ne znam {ta sam mogao jo{ da uradim.

Va{i uspesi u Teleoptiku ?

- Kada sam do{ao klub je bio osredwi srpskoliga{, a sada je

rang vi{e, ~ak pro{le sezone i pred vratima Superlige, ali, smo zbog Partizana odustali.

Igrali smo moderno, brzo, kroz pas, a isplivali su i neki fudbaleri. Miq ko vi}, Stevano vi}, za kojeg tvrdim da ima mesta u Partizanu, Lazevski, koji je bio precrtan i pred odlaskom u Vojvodinu, [}epovi}, koji }e uskoro sigurno da bqesne i Nastasi}, koji je zavr{io u Fiorentini. On je i posebno zanimqiv jer su me neki osu|ivali da sam ga prerano prekomandovao iz kadeta. Svakako tu je i Tomi}, kao i Ostoji} i A{kovski.

Jo{ ne{to ?

- Mnogi momci igraju i u Superligi kao i u inostranstvu.

Petorica, {estorica su u Smederevu, neki su u Ma|arskoj, Austriji, Izraelu... [ta vam smeta u srp skom fudbalu ?

- Partizan i Crvena zvezda moraju biti primer kako se pona{a, a oni rade suprotno. I Pi`on je smewen kada je bio prvi na tabeli – zakqu~io je Varga.

I. La za re vi}

NO VO STI IZ ZVE ZDE

Bla `i} po be dio, Bog da no vi} osta je Arbitra`na komisija presudila u korist Marka Bla`i}a, koji je dobio raskid ugovora s Crvenom zvedom na {tetu kluba i sleduje mu 45.000 evra. Vezni fudbaler tra`io je okruglo 100.000 evra, ali }e morati da se zadovoqi vi{e nego dvostruko mawom sumom, koja se odnosi na dosada{wa dugovawa Crvene zvezde prema wemu.

- Ni{ta nije sporno, odluka je korektna - izjavio je poslovni direktor crveno-belih \or|e Stefanovi}.

On je prokomentarisao i sve ~e{}a ogla{avawa po medijima drugih klubova, koji od Zvezde tra`e novac od transfera svojih biv{ih igra~a. Prvenstveno je re~ o Borcu iz ^a~ka i podgori~koj Budu}nosti. [to se ti~e potencijalnih poja~awa u januarskom prelaznom roku, sportski direktor Ivan Axi} je ponovio da dolasci na

Pro ve ra pro tiv Su tje ske Fudbaleri Crvene zvezde odigra}e danas od 14 ~asova prijateqski me~ sa nik{i}kom Sutjeskom. Ovaj me~ trebalo je da bude odigran na stadionu u Nik{i}u, ali je zbog snega u ovom delu Crne Gore odlu~eno da Crvenu zvezdu i Sutjesku ugosti Grbaq na stadionu u Radanovi}ima. U Crvenoj zvezdi su izrazili uverewe da }e stadion biti pun, po{to je u Nik{i}u vladalo veliko interesovawe za utakmicu sa Sutjeskom.

Crveno-beli se u Budvi pripremaju za nastavak sezone u Jelen Superligi Srbije. Zvezda je pre nekoliko dana u prvom pripremnom me~u pobedila Zetu 2:0. Crvenu zvezdu }e sa tribina bodriti i predsednik Vladan Luki}, koji je u subotu stigao u „Splendid”..

Marakanu zavise od prodaje pojedinih fudbalera. Lo{a vest na tom poqu je propao transfer Vladimira Bogdanovi}a u Rusiju, dok Savio i daqe pregovara sa kineskim Hang`uom. Tek po zavr{etku tog posla mo`e biti govora o dovo|ewu Marija Bo`i}a iz Slovana. Na poziciji {topera u op-

PRE MI JER LI GA

Ber ba tov raz bio Bir min gem Junajted je ispra{io goste iz Birmingema sa pet komada u mre`i, od kojih je tri postigao Dimitar Berbatov, a po jedan veteran Rajan Gigs i Nani. Nemawa Vidi} je komandovao odbranom Man~estera, a @igi} nije ni ulazio sa klupe. Isti u~inak poput Berbatova, imao je i Robin van Persi koji je postigao sva tri gola u pobedi Arsenala nad Viganom, a mogao je jo{ jedan da nije proma{io penal u drugom delu.

Izuzetno uzbudqivo je bilo u Wukaslu i u Liverpulu. Wukasl je vodio do pred sam kraj me~a protiv Totenhema, ali su gosti nekako uspeli da i{~upaju bod.

Sli~na situacija i na utakmici Everton - Vest Hem. Dosada{wi „fewera{ Premijer lige imao je

sva ri boda u xepu, dva puta je vodio, ali je Everton, golom Felainija u fini{u spasio bod. Svanulo je i Keniju Dalgli{u. Legendarni fudbaler i menaxer Liverpula iz ~etvrtog poku{aja je zabele`io prvu pobedu otkako je ponovo seo na klupu „crvenih”.

Golovima Fernanda Toresa u 36. i 90. i Raula Meirele{a u 50. minutu, sasvim zaslu`eno su stigli do bodova na stadionu Molino protiv Vulverhempton.

Rezultati 24. kola: Vulverhempton - Liverpul 0:3 (0:1), Arsenal - Vigan 3:0 (1:0), Blekpul Sanderlend 1:2 (0:2), Everton Vest Hem 2:2 (0:1), Fulam - Stouk 2:0 (1:0), Man~ester junajted Birmingem 5:0 (3:0), Wukasl - Totenhem 1:1 (0:0).

ticaju je Bugarin Ivan Ivanov iz ruske Alanije.

- @elimo Ivanova, ali ne o~ekujte da se skoro realizuje dolazak bilo kojeg igra~a u Zvezdu. Da bismo nekoga doveli, moramo prvo da prodamo. Pogledajte koliko igra~a imamo na spisku - rekao je Axi}.

Sneg po kva rio pla no ve smisla da igramo - raportirao je generalni sekretar Novosa|ana Radisav Rabrenovi}. [ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} planirao je da {ansu uka`e svim igra~ima. Na terenu je trebalo da se pojave dve postave, svaka po poluvreme, a mogu}e je da bi {ansu dobio i tek pristigli igra~ iz Etiopije Said Saladin. Re~ je o napada~u iz Adis Abebe, koji ima 24 godine i visok je 183 cenitemtara. Ovaj fudbaler ve} je bio ranije na probi u Partizanu i mada je ocewen kao talentovan, nije zadovoqio ukuse crno-belih. U Vojvodini, ako poka`e da bi bio pravo poja~a-

we, navodno ne}e oklevati da ga anga`uju.

Danas fudbalere Vojvodine o~ekuje slobodan dan, a prema ranije utvr|enom planu i programu priprema, Novosa|ane do polaska u Crnu Goru 31. januara o~ekuju jo{ dva duela.

Prvi je zakazan za 26. januar, kada u FC „Vujadin Bo{kov” treba da do|e Dowi Srem iz Pe}inaca, ekipa u kojoj su dvojica Vo{inih talenata, golman Damir Drini} i napada~ \or|e [u{war. Tri dana kasnije, 29. januara, Novosa|ani }e gostovati u Ma|arskoj. Odigra}e me~ s Videotonom iz Seke{fehervara.

S. S.

PRI PRE ME KUL SKOG HAJ DU KA

Neo p hod na sve `a krv Fudbaleri Hajduka se vredno pripremaju za prole}ni deo superliga{kog prvenstva. Za one koji pa`qivije prate rad kulskog superliga{a nije nepoznanica da se u posledwe tri godine ekipa Hajduka je tek u posledwim kolima obezbe|ivala opstanak u eliti. Nema sumwe da }e tako biti i ove godine i da }e ma~ opstanka visiti nad „hajdu~kom„ glavom do posledweg kola.

Da bi Hajduk opstao u superligi mora se ne{to drasti~no promeniti, a to je, da od gubitni~ke ekipe postane pobedni~ka ekipa.

Znamo da mentalitet ne mo`e lako da se promeni, ali isto tako dobro znamo da u mentalitet mo`e da se ugradi pobedi~ki ~ip. – ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. [ta to konkretno zna~i?

- To zna~i da se celoj ekipi mora promeniti krvna slika i ubrizgati nova, zdrava krv. To podrazumeva, uz ~ip koji sam ve} pomenuo, i nova lica koja }e doprineti da ekipa bude druga~ije, da Kula bude kao i ranije {to je bila. Tvrdo i neprijatno gostovawe za sve ekipe – jasan je Bekvalac.

Vi{e je nego jasno da trebaju osve`ewa u svim linijama. Date su odre{ene ruke golmanu Manolovu da potra`i anga`man u Bugarskoj, nema vi{e {toperske linije Radanovi}-Mr|anin, a poznato je da je neefikasnost boqka koja je stalno prisutna u Hajduku.

- Potrebna je nova krv u svim linijama, ali je sigurno da ne}emo dovoditi igra~e onakve

Dra go qub Be kva lac

kakve ve} imamo nego boqe od na{ih, a to nije lako kada se zna u kakvoj su situaciji svi klubovi, pa i Hajduk – ka`e Bekvalac. [ta ukoliko se ne desi da dovedete boqe igra~e od ovih koje ve} imate?

- Sigurno je da }e tada biti mnogo te`e ostvariti zacrtani ciq, a to je opstanak. No, predaje nema, bori}emo se, bez obzira da li uradili ono {to mislim da treba da se uradi. Ono {to bih `eleo da podvu~em je da su vrata Hajduka otvorena svakom dobrom igra~u koji `eli da dobije {ansu da igra u superligi i koji misli da mo`e da pomogne Hajduku ali i sebi da se afirmi{e. Javqaju mi se igra~i kojima sam bio trener, a i neki

drugi koji bi `eleli da do|u.

Ono {to je izvesno jeste da mi ne}emo raditi na kvantitetu nego na kvalitetu. Oformi}emo mi tim, ali je svakako boqe da to odradimo {to pre, kako bi imali vi{e vremena da radimo na uigravawu linija. – isti~e Bekvalac.

Sada je period kada svi igra~i uglavnom tra`e uhqebqewe u inostranstvu. Strateg Hajduka Dragoqub Bekvalac je na po~etku pripremnog perioda isticao da }e onaj ko 1. februara u|e u autobus i krene put Ohrida biti igra~ Hajduka, a {ta ako neko do|e posle toga?

- Mo`e samo ekstra poja~awe – zakqu~io je {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. \. Bo ja ni}

NE MA^ KA BUN DE SLI GA

Ba jern i [al ke u se ri ji Fudbaleri Bajerna iz Minhena deklasirali su Kajzerslautern rezultatom 5:1 (1:0) u me~u 19. kola odigranom na „Alijanc areni”. Svoj dan imao je nema~ki reprezentativac Mario Gome{ koji je postigao „het-

trik”, u 46., 80. i 85. minutu.

Povratnik u ekipu Luja Van Gala, potpuno oporavqeni od povrede Holan|anin Arjen Roben doveo je doma}ine u vo|stvo u 45. minutu, a strelac je jo{ bio Miler na samom isteku me~a.

Ne po sto je }i pe nal

Vi de o ton – Spar tak Zla ti bor vo da 1:1 (0:1)

SE KE[ FE HER VAR: Stadion Videotona, strelci: [andor u 82. (iz penala) za Videoton, a Brati} u 6. minutu za Spartak Zlatibor voda.

VI DE O TON: [ebek, An|i}, Vasiqevi}, Sakai, Farka{, Gostowi, Nikoli}, Pal, Andre Alve{, A. Elek, Milanovi}. Igrali su jo{: Bo`ovi}, Hidvegi, Liptak, \or|i}, [andor, Na|, Len~e, Va{ko, Vujovi}, B. Elek.

SPAR TAK : Aleksi}, Stevanovi}, Brati}, Antoni}, Mezei, Nikoli}, Veselinov, Miri}, Pr{i}, Adamovi}, Vujaklija. Igrali su jo{: Labus, Pu{kari}, Milankovi}, Bo{kovi}, [arac, Simovi}, Avri}, Kosi}, Boki}, L. Veselinovi}.

N. S.

11

VOJ VO DI NA I RAD NI^ KI IZ SOM BO RA NI SU IGRA LI

U Vojvodini su se nadali da no} izme|u petka i subote mo`e da donese lep{e vreme i eventualno otapawe sne`nog pokriva~a, pa sve do ju~e do 9 ~asova nisu `eleli da odgode prvi kontrolni me~. Naime, u FC „Vujadin Bo{kov” u Veterniku ~ekali su do posledweg trena, a onda je pala odluka da se utakmica s Radni~kim ipak ne igra. Obave{teni su Somborci, a zatim je i medijima javqeno da se me~ ne}e igrati.

- Nismo `eleli dan ranije da odga|amo utakmicu, jer nam je bila bitna u planiranom trena`nom procesu, ali u ovakvim uslovima zaista nije imalo

Zvon ko Var ga

- Iskreno, te{ko. Boli na~in na koji sam otpu{ten i verovatno }u oti}i. Sutra ili kroz koji mesec, vide}u. [ta je bilo obja{wewe uprave, zbog ~ega su vas sklonili ?

nedeqa23.januar2011.

PO VRE DA KA ^A RA: Hamburg pobedio Ajntraht i vezao tre}u uzastopnu „trojku” u Bundesligi. Ka~ar zamewen u 30. minutu zbog sudara glavama sa protivni~kim igra~em. Izgledalo je gadno, a dodatni neprijatni utisak stvorili su lekarske ekipe oba tima koja su uletela u teren. Me|utim, obojica su stali na noge, da bi potom bili zameweni.

Po~asni gol za goste dao je Moravek. [alke je na te{kom gostovawu u Hanoveru osvojio tri vredna boda (Raul 33’), zabele`io ~etvrtu pobedu u zadwih pet me~eva i sasvim se u~vrstio na sredini tabele sa 25 bodova, dok je Hanover ostao na drugoj poziciji sa 34 boda, jednim od Bajerna i Mainca, koji je tako|e pora`en kod ku}e od Volfsburga.

Lider na tabeli Borusija nije uspela u Dortmundu da sa~uva gol prednosti koji je imala na poluvremenu (42.). Bod „{vabama” doneo je Pogrebwak pet minuta pre kraja me~a. Jedini me~ bez pobednika odigrali su Frajburg i Nirnberg (1:1).

U takmicama 19. kola fudbalskog prvenstva Nema~ke postignuti su slede}i rezultati: Hamburger - Ajntraht 1:0 (0:0) (Petri} 65’), Bajern - Kajserslautern 5:1 (1:0) (Roben 45’, Gome{ 46’, 80’ i 85’, Miler 91 Moravek 62’), Dort-mund [tutgart 1:1 (1:0) (Goze 42’ - Pogrebwak 85’), Frajburg - Nirnberg 1:1 (1:0) (Lum 32’ - [rajber 56’), Hanover - [alke 0:1 (0:1) (Raul 33’) Mainc - Volfsburg 0:1 (0:0) (Kjaer 83’).

SPORT

nedeqa23.januar2011.

dnevnik

c m y

12

NLB MU[KA LIGA

NBA LIGA

Vr {~a ni ma gor ka ce de vi ta

Si gur na po be da Lej ker sa

Hemofarm [tada - Cedevita 76:81 (28:19, 17:17, 11:20, 20:25) VR [AC: Dvorana Milenijum , gledalaca 1.500, sudije: Obradovi} (BiH), Rute{i} (Crna Gora), Bjedi} (BiH).

HE MO FARM [TA DA: Pavkovi} 6, Mitrovi}, Abudul Hamid, Krstovi} 11, [utalo 11, Savovi} 18, Borisov 13, Kne`evi}, Petrovi} 2, Jeremi} 2, Xordan 13, An|u{i}.

CE DE VI TA: Draper 11, Krsti}, Proha 8, Rajd 6, Rude` 4, Petrovi} 5, Vuku{i} 12, Ka{tropil, Princ 5, Butorac, Edvards 24, Plajsted 6.

Ko{arka{i Hemofarma nisu uspeli da ponove igru od pre dva dana kada su u okviru Evrokupa savladali zagreba~ku Cedevitu.

U 18. kolu NLB lige, gosti su se revan{irali za taj poraz i ukazali Vr{~anima da se ko{arka

Boris Savovi}

igra svih 40 minuta. Tokom ve}eg dela, naro~ito u prvom poluvremenu, izabranici @eqka Lukaji}a bili su dominantni na parketu. Pre svih istakli su se Xordan i Savovi}. Nakon odmora i vo|stva Vr{~ana (45:36),

NLB LIGA

Partizan i Zvezda ka `we ni Beogradski rivali, Partizan i Crvenz zveda ka`weni su sa ukupno 3.300 evra od strane kancelarije regionalne NLB lige. Partizan }e na ra~un NLB lige morati da uplati 1.100 evra zbog tehni~kih gre{ki i pojavqivawa igra~a na predstavqawu timova u trenerkama protiv Zagreba.

Zvezdina kazna je dvostruko ve}a i to zbog bakqi, petardi i bacawa tvrdih predmeta na parket na me~u protiv Cedevite. Za vikend je zakazano 17. kolo NLB lige, a u derbi sezone danas se u „Pioniru” sastaju Partizan mt:s i slovena~ka Olimpija. Ulog je prvo mesto na tabeli jer Olimpija dolazi u Pionir sa skorom 11-6, dok crno-beli imaju poraz vi{e.

Sa druge strane, u derbiju za~eqa, u kojem se sastaju Zadar i Crvena zvezda, mogao bi da se tra`i tim koji }e verovatno ispasti iz regionalne lige. Oba tima imaju samo po pet po be da i po ra `e ni }e prakti~no biti na korak od opro{taja od ovog takmi~ewa naredne sezone.

IVBL @ENSKA LIGA

Fo to fi ni{ No vo sa |an ka ma Vojvodina NIS - Vo`dovac 48:44 (14:13, 14:14, 6:11, 14:6) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 150, sudije: Milojkovi} (Novi Sad), Jevtovi} (Beograd), Milovanovi} (Ni{).

VOJ VO DI NA NIS: Milo{evi} 5, ^abarkapa 11, Bo{kovi}, @ivadinovi} 2, Krwetin 17, Vu~kovi}, I. Terzi} 2, Luka~ 8, \uki}, M. Terzi}, Bura 3, Erak.

VO @DO VAC: Milutinovi} 11, @ivanovi} 4, Prqa 10, Kova~evi}, Papi} 7, Begeni{, Krstovi} 2, Nikoli}, Belanovi} 2, Jovanovi} 2, Radovi} 6.

Ko{arka{ice Vojvodine pre{le su put od zvezda do trwa i nazad u duelu 16. kola IVBL lige protiv beogradskog Vo`dovca.

Nakon 40 minuta rovovske borbe pra}ene sa pregr{t gre{aka na ove strane, crveno -bele su po drugi put u sezoni slavile protiv Vo`dovca 48:44, i tako do{le do pete pobede na Jadranu.

U duelu koji je imao dvostruki zna~aj, jer se bodovi iz me|usobnih duela prenose u Superligu Srbije, izabranice trenera Mirkovi}a posle boqe igre u prvom

PRVA MU[KA LIGA

Ze ko vi} do neo po be du Novi Sad – OKK Beograd 80:83 (25:22, 14:24, 19:15, 22:22) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 350, sudije: Li~ina (Zrewanin), Vlahovi} (Beograd), Manojlovi} (U`ice).

NO VI SAD: Ku`eta 10, [epa 7, Vujo{evi} 9, Suboti} 7, Pavlovi}, Joki} 4, Kova~evi} 14, [e{lija, Kalini}, \ogo 5, Buni} 22, \umi} 2.

Ogwen Ku`eta

OKK BE O GRAD: Mitrovi} 13, \urica, Simi}, Dimitrijevi}, Milovanovi} 4, Stanojevi} 5, Kne`evi} 6, Zekovi} 16, Vasi} 2, Tanaskovi} 9, @ivkovi} 8, Dun|erski 20.

Cedevita je polako ali sigurno po~ela da uspostavqa ravnote`u na utakmici. Centar gostiju Edvards je bio neuhvatqiv za odbranu Hemofarma i najzaslu`niji je {to su do tre}e ~etvrtine gosti uspeli da izjedna~e rezultat. Iako su po~etkom posledweg perioda igre doma~i ko{arka{i napravili seriju od 7:0 (63:56) u 36. minutu, Princ je uspeo trojkom da donese izjedna~ewe. Utakmica je tada fakti~ki u{la u neizvesnu zavr{nicu, a kqu~ni momenat na me~u desio se nepuna dva minuta pred kraj, kada je Edvards od dva bacawa realizovao samo jedno, doveo Cedevitu u vo|stvo (71:72), a odbijena lopta zavr{ila je u rukama ko{arka{a Cedevite, koji su novom trojkom poveli 75:71 i najavili slavqe.

J. Turkoane

Derbi prve mu{ke ko{arka{ke lige je doneo ~vrstu igru, veliku borbu i pobedu OKK Beograda, kojom se u~vrstio na drugoj poziciji. Gosti su bili slabiji u prvom periodu, kada su Kova~evi} i Ku`eta lako probijali i ostavqali centre plavih na vetrometini.

OKK Beograd je igrao znatno ~vr{}e, pokazav{i da je u Novi Sad do{ao po bodove. Zekovi} je zbog tri li~ne gre{ke prakti~no presedeo prvi deo na klupi, ali je Tanaskovi} imao odli~nu minijaturu. U nastavku su Beogra|ani imali i 11 poena prednosti, ali se uporni doma}ini nisu predavali. Malo po malo, Buni}, Kova~evi} i Vujo{evi} smawivali su prednost i ~ak uspeli da preokrenu rezultat. Kada se ~inilo da }e Novi Sad trijumfovati, na scenu je stupio Zekovi} i sa 10 poena u fini{u doneo pobedu „klonferima”.

Osim standardnog Dun|erskog / 20 p, 6 ul / i odli~nog Zekovi}a sa 16 poena, u gostuju}em timu istakli su se Mitrovi} i Tanaskovi}. U ekipi Sini{e Mati}a sve polazi od Buni}a, koji je ponovo odigrao odli~no / 23 p, 6 sk /. Odli~an je bio i Kova~evi} sa 14 poena i 8 asistencija.

M. R.

poluvremenu na odmor su oti{le sa minimalnom predno{}u 28:27, iako su imale veoma lo{ procenat {uta za dva poena, svega 29 odsto. Ipak zahvaquju}i tri trojke i 12 poena Krwetin, crveno -bele su uspele ovaj deo igre da re{e u svoju korist.

Usledilo je drugo poluvreme i poro|ajne muke Novosa|anki.

Go{}e su zaigrale mnogo agrsivnije, dominirale u skoku, pa su tre}u deonicu dobile rezultatom 11:6 i uo~i posledwe ~etvrtine stekle ~etiri poena prednosti 48:44.

I kada je to bilo najpotrebnije, zapele se iz sve snage doma}e ko{arka{ice i pokazale neophodnu sigurnost. Zahvaquju}i sjajnoj odbrani Bure, ko{evima Krwetin i ^abarkape kao i trojci Luka~eve u fini{u me~a, Novosa|anke prave seriju 7 - 0 i re{avaju susret u svoju korist 48:44. Naredni rival ko{arka{ica Vojvodine je Ceqe a ovaj susret igra se narednog vikenda u Sloveniji.

I. Grubor

Pa vi }e vi} do bio ot kaz ^elnici nema~kog ko{arka{kog prvoliga{a Albe odlu~ili su da uru~e otkaz dosada{wem treneru crnogorskom stru~waku Luki Pavi}evi}u. Pavi}evi} (42) je Albu preuzeo 2007. godine, a pre toga je vodio Panionios, Hemofarm, Atlas i OKK Beograd, kao i mladu reprezentaciju Srbije i Crne Gore. Crnogorski stru~wak je sa Albom 2008. godine osvojio titulu u Bundesligi.

Alba je pro{le sezone pora`en u finalu Evrokupa od {panske Valensije, a u Bundesligi zauzela je drugo mesto.

Nema~ki klub je pre tri dana do`iveo poraz od Benetona u prvom kolu faze „Top 16” Evrokupa, a u nacionalnom prvenstvu je zabele`io 13 pobeda i ~ak {est poraza, dok vode}i Bamberg ima {est trijumfa vi{e.

DANAS NA SPOTSKIM TERENIMA Ko{arka Pr va `en ska li ga -KO VIN: Ko vin - Stu dent (18.30)

Odbojka Pr va `en ska li ga – PRI JE PO QE: Pu te vi – No vi Sad Pi o nir pe trol (18.30), QIG: Spar tak – Gim na zi ja la ca (17), ARAN \E LO VAC: [u ma di ja – Je din stvo (SP) (18).

Vaterpolo Prva B liga, bela grupa OBRENOVAC: Rabotni~ki [abac (21).

Ko {ar ka {i Los An |e les Lejkersa pobedili su u gostima eki pu Den ve ra re zul ta tom 107:97 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Pau Gasol sa 19 poena i 13 skokova, dok je Ron Artest ubacio 19 ko{eva. Kod doma}ih, najboqi je bio Karmelo Entoni sa 23 poena. Golden Stejt je posle produ`etka savladao Sakramento 119:112. U pobedni~koj ekipi istakao se Stefon Kari sa 34 poena, dok je Monta Elis dodao 28. Srpski internacionalac Vladimir Radmanovi} proveo je na terenu 12 minuta, a za to vreme postigao je dva poena i imao jednu uhva}enu loptu i dve asistencije. U pora`enoj ekipi najboqi je bio Tajrek Evans sa 35 poena.

U ostalim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i re-

Zlatni saveti: Greg Popovi}, Toni Parker i Manu \inobili

zultati: Detroit - Wu Xersi 74:89, To ron to - Or lan do 72:112, Fe niks - Va {ing ton 109:91, Wu Orleans - Atlanta

Vi li jams iz la zi na ber zu Eki pa Vi li jam sa planira da iza|e na berzu da bi obezbedila nove sponzore za predstoje}u sezonu u {ampionatu Formule jedan, prenose mediji na Ostrvu.

Vilijams je tokom pro{le sezone izgubio brojne sponzore, ali ~elnici ekipe ne planiraju povla~ewe iz F1. Ekipu je 1972. godine osnovao Frenk Vilijams.

On je saop{tio da }e ostati najve}i akcionar sa kontrol-

nim paketom deonica, ali da se nada da }e na berzi na}i „stabilnu grupu dugoro~nih ulaga~a blisko ukqu~enih u vo|ewe tima”. Vilijams je tre}a najuspe{nija ekipa u {ampionatu F1 posle Ferarija i Meklarena sa 113 pobeda u 565 trka.

Britanski tim je pro{le sezone osvojio {esto mesto u generalnom plasmanu konstruktora sa 69 bodova.

Nova sezona u F1 po~iwe 13. marta trkom za Veliku nagradu Bahreina.

100:59, Juta - Boston 86:110, Mil vo ki - Kli vlend 102:88, Hjuston - Memfis 110:115 i Wujork - San Antonio 92:101.

Red bul pred sta vqa no vi bo lid Ekipa Red bul saop{tila je da }e po~etkom februara na stazi „Rikardo Tomo” u Valensiji predstaviti novi bolid za predstoje}u sezonu u {ampionatu Formule jedan. U saop{tewu se navodi da }e novi bolid RB7 biti predstavqen 1. februara od 8,30 ~asova, a istog dana bi}e testiran na stazi u Valensiji.

Red bul je pro{le sezone osvojio prvo mesto u generalnom plasmanu konstruktora, dok je Nemac Sebastijan Fetel postao najmla|i {ampion u istoriji F1.

PRIPREME PO^ELI I MOKRIN^ANI

Ho dik se po no vo ak ti vi rao Ve} nedequ dana pod budnim okom Nenada Jakovqevi}a vredno ve`ba dvadesetak rukometa{a Crvene zvezde iz Mokrina. Tim iz Mokrina polusezonu je zavr{io na tre}em mestu sa 21 osvojenim bodom, odnosno bod mawe od vode}eg kru{eva~kog Napredka i Obili}a iz Beograda, ekipe koje su Mokrin~ani pobedili u samom fini{u jeseweg dela prvenstva. U ekipi nema standardnog golmana, kapitena i ~lana reprezentacije lica o{te}enog sluha reprezentacije Srbije Dragana Tepavca, koji }e igra~ku karijeru nastaviti u Iranu. Wegovo mesto u ekipi popuni}e mladi golman Slavko Mi{kov, a tu je i veteran, internacionalac [andor Hodik koji }e po potrebi stati na gol Crvene zvezde. U ekipi se vratio juniorski reprezentativac Srbije Nemawa Belo{ koji }e za tim

[andor Hodik

iz Mokrina nastupiti na dvojnu registraciju kao ~lan superliga{a Jugovi}a iz Ka}a.

Trener Nenad Jakovqevi} ka`e: - @ao mi je {to je oti{ao golman Tepavac, koji je u Mokrinu proveo 13 godina ali `e-

qa za dokazivawem odvela ga je u daleku azijsku zemqu. Tu je mladi golman Mi{kov koji je isto tako iskazao svoje ume}e, a ra~unam i na veterana Hodika.

Svakodnevno ve`bamo dva puta dnevno u hali kikindskog SC Jezera. Planiramo da odigramo 5-6 prijateqskih me~eva do po~etka prole}nog dela kada krajem februara startuje liga. U planu nam je i utakmica sa superliga{em Jugovi}em iz Ka}a, ekipom sa kojom imamo dobru saradwu. U trena`ni processam ukqu~io i nekoliko kadeta, kako bi stekli iskustva. Na{a `eqa je da osvojimo jedno od prva dva mesta koje vode u Superligu ali je sve to vezano sa finansijskim mogu}nostima.

O~ekujem da se zavr{i sportska hala u Mokrinu, pa }e tako kona~no i moja ekipa igrati pred svojim navija~ima - ka`e trener Jakovqevi}.

M. S.

Fo to: F. Ba ki}

I „DNEV NIK” ME \U NA GRA \E NI MA: Prvi put u isto ri ji du goj 62 go di ne, Grad ski ru ko met ni sa vez No vog Sa da (GRSNS) na gra dio je naj u spe {ni je po je din ce i ko lek ti ve za rad u pro te kloj ka len dar skoj go di ni. U le poj at mos fe ri i pri jat nom am bi jen tu ugled nog re sto ra na „@al za mla dost” sve ~a noj do de li pri zna wa pri su stvo va li su svi vi |e ni ji po sle ni ci ru ko met nog spor ta sa pod ru~ ja gra da No vog Sa da, a ma ni fe sta ci ju su uve li ~a li i pred stav ni ci RSV i RSS sa pot pred sed ni kom Bo ri sla vom Pe ro vi }em na ~e lu. Sve zva ni ce i uva `e ne go ste naj pre je po zdra vio pred sed nik Skup {ti ne GRSNS Raj ko Im bro wev sa vr lo in spi ra tiv nim i spe ci fi~ nim obra }a wem na gla {a va ju }i da sport ske rad ni ke u ovom spor tu vi de kao za ro bqe ni ke ru ko me ta i hra bre qu de, a na we ga se na do ve zao pred sed nik Sa ve za Mi o drag To mi}.

Me |u na gra |e ni ma na {la se i sport ska re dak ci ja Dnev ni ka ko ja je do bi la spe ci jal no pri zna we, kao i Grad ska upra va za sport. Za naj u spe {ni ji mu {ki klub pro gla {en je RK Voj vo di na @e le zni ~ar, a `en ski Ce ment iz Be o ~i na.

Naj u spe {ni ji igra~ je Bo jan Pe ro vi} iz Ju go vi} Uni me ta, dok je Mar ta Be qi} iz Voj vo di ne Pe tro va ra di na naj u spe {ni ja igra ~i ca. U ra du s mla |im ka te go ri ja ma na gra de su pri mi li Ju go vi} Uni met i Pe trov iz Ka }a, a Dra gan Vr go vi} je naj u spe {ni ji tre ner u 2010. go di ni. Naj u spe {ni ji su dij ski par je Ni ko la Bak maz Bran ko Ra da ko vi}, dok je Bo {ko Ba ri {i} naj u spe {ni ji ru ko met ni rad nik. Do de qe na su i pri zna wa za `i vot no de lo, \or |u Jak {i }u i Mi lo {u Lon ~a ru, kao i post hum no - Pe tru Ga vri lo vi }u i Goj ku Ku nov cu.

J. Gali}

SPORT

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

13

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

Olim pij ske igre bli `e od po lu fi na la Sr bi ja - [ved ska 24:28 (13:12) MAL ME: Dvo ra na: Mal me are na, gle da la ca: 9.213, su di je: Abra ham sen i Kri sti an sen (Nor ve {ka), sed mer ci: Sr bi ja 3 (3), [ved ska 5 (4), is kqu ~e wa: Sr bi ja 10, [ved ska 8 mi nu ta.

SR BI JA: Mar ja nac, [e {um 3, Vu jin 8 (3), Nik ~e vi} 4, ]ur ko vi}, To ski} 1, Sta ni} (8 od bra na), Ili} 5, Bo ji no vi}, Mar ko vi}, Pro da no vi}, Stoj ko vi} 3, Rni}, Vi lov ski, Vu~ ko vi}, Stan ko vi}.

[VED SKA: M. An der son, Gu staf son, K. An der son 2, Kel man 1, Jer ne mir, Le nart son, Ek berg 6 (4), Do der 2, Ar he ni jus 2, Lar holm 4, Kar len 5, Kar lson, Sjo strand (15 od bra na), Lar son, Pe ter sen, Ek dal du Ric 6.

Ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je po ra `e na je od do ma }e se lek ci je 28:24 (12:13) u pr vom ko lu dru ge fa ze tak mi ~e wa u Gru pi 2 na Svet skom pr ven stvu u [ved skoj. U ve o ma za ni mqi voj, bor be noj i ne iz ve snoj utak mi ci do ma }in je me~ pre lo mio u po sled wih de se tak mi nu ta ka da je kod re zul ta ta 20:20, Eg dal sa tri ve za na go la na pra vio se ri ju od 3:0 {to je, ka ko se ka sni je is po sta vi lo, bi lo ne do sti `no za or lo ve.

Go to vo 55 mi nu ta vo di la se di vov ska bor ba u sport skoj are ni u Mal meu. Hra bro su se na {i mom ci no si li sa do ma }i nom {am pi o na ta, do bi li pr vo po lu vre me, ima li re zul tat sko vo| stvo i u dru gom de lu su sre ta, ali se po no vo is po sta vi lo da ru ko met igra ju i kri la i pi vot, a ne sa mo be ko vi.

Na {a be kov ska li ni ja bi la je ne u mo qi va u pr vih 30 mi nu ta su sre ta. Ili} i Vu jin su tor pe do va li gol do ma }ih. [ve |a ni su pot pu no za tvo ri li Nik ~e vi }a, ali su na {i be ko vi ve {to ko ri sti li sva ki pe daq slo bod nog pro sto ra u zo ni de ve ter ca i odr `a va li re zul tat sko vo| stvo or -

lo va. Uz to, i gol man Sta ni} je kon stant no do bro bra nio, za u sta vqao {u te ve An der so na i Lar hol ma, po di zao mo ral sa i- gra ~i ma. Me |u tim, u na {im re do vi ma ni je bi lo sred wa ka ko ji bi raz vio kon tru i po lu kon tru, a ni kri la se ni su upu {ta la u {et wu du` li ni je {e ster ca, ma da je tu bi lo {an si za do bar kor zo, po go to vo u tre nu ci ma ka da su obez gla vqe ni [ve |a ni igra li pri li~ no du bo ku zo nu 6-0. Sve do de se tak mi nu ta pre kra ja su sre ta ima li smo re zul tat ski egal, a ni pri stra sne su di je ni su mo gle da nas po re me te u na me ri da ot ki ne mo ma kar bod i za gu `va mo si tu a ci ju u vr hu ta be le. Ipak, go to vo ne shva tqi vo in do lent na igra na {ih kri la, ko ja ni su na la zi la za shod no da ras te re te be ko ve ula sci ma na cr tu, a da ka ko i ble du wa vo iz da we gol ma na Sta ni }a, od ne li su pre va gu u ko rist [ve |a na, u ~i jim je na pa da~ kim re do vi ma u dru gom po lu vre me nu bli stao na ovom {am pi o na tu go to vo ne za pa `e ni Eg dal.

Se ri jom sna `nih pro la za i {u te va kroz na {u po ro znu, plit ku zo nu ovaj mo mak je obe le `io za vr {ni cu me ~a i do neo, na kra ju, ube dqi vu po be du svo joj eki pi.

Uz gro mo gla snu po dr {ku svo jih na vi ja ~a, [ve |a ni su po sled wih de se tak mi nu ta me ~a od i gra li u tran su, ni je se zna lo ko je ras po lo `e ni ji u wi ho vom na pa du, Eg dal, An der son, Lar holm, Kar len ili Ek berg, ili wi hov gol man Sjo strand, ko ji je upra vo ta da po ~eo da bra ni kao da je u pi ta wu bor ba na `i vot i smrt. ^i ni se da je se lek tor Vu ko vi} pre du go dr `ao na klu pi ubo ji tog strel ca Ili }a, ko ji je od me nio mla dog Rni }a on da ka da je ve} sve bi lo re {e no, a Vu jin od se ~en i ne mo }an da do kra ja uspe {no pa ri ra raz i gra nim na pa da ~i ma do ma }ih.

Pr va gru pa (Jen ~e ping) [pa ni ja - Nor ve {ka 32:27 Ne ma~ ka - Island 27:24 Fran cu ska - Ma |ar ska si no} 1. [pa ni ja 3 2 1 0 86:79 5 2. Island 3 2 0 1 85:75 4 3. Fran cu ska 2 1 1 0 58:51 3 4. Ma |ar ska 2 1 0 1 52:55 2 5. Ne ma~ ka 3 1 0 2 74:80 2 6. Nor ve {ka 3 0 0 3 72:87 0 Da nas Slo bo dan dan Po ne de qak Island - [pa ni ja (16) Nor ve {ka - Fran cu ska (20.30) Ma |ar ska - Ne ma~ ka (18.15) Uto rak Ne ma~ ka - Nor ve {ka (16.15) [pa ni ja - Ma |ar ka (18.30) Fran cu ska - Island (20.45) Dru ga gru pa (Mal me/Lund) Hr vat ska - Ar gen ti na 36:18 Sr bi ja - [ved ska 24:28 Dan ska - Poq ska 28:27 1. Dan ska 3 3 0 0 97:83 6 2. [ved ska 3 2 0 1 74:72 4 3. Hr vat ska 3 1 1 1 89:76 3 4. Poq ska 3 1 0 2 72:75 2 5. Ar gen ti na 3 1 0 2 68:82 2 6. Sr bi ja 3 0 1 2 75:87 1

Osmostruki strelac: Marko Vujin

Mno go je ne do re ~e nog osta lo u igri na {e re pre zen ta ci je, upra vo u onim ele men ti ma ru ko met ne igre ko je i ta len to va ni pet na e sto go di {wak tre ba da dr `i u ma lom pr stu. Osta je ne ja sno i za {to ni je bi lo na te re nu ka pi te -

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Za bo ra vi ti [ve |a ne {to pre, na re du su Po qa ci Se lek tor ru ko me ta {a Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} ka `e da je u po ra zu pro tiv [ved ske (28:24) pre sud no bi lo ne is ku stvo or lo va ko ji su ~e stim pre kr {a ji ma se be do vo di li u si tu a ci ju da igra ju sa igra ~em ma we u tre nut ku ka da se lo mio re zul tat u pr vom me ~u dru ge fa ze gru pe 2 na Svet skom pr ven stvu u [ved skoj.

Naj bo qi ak ter Sr bi je i pr vi stre lac ti ma na {am pi o na tu, Mar ko Vu jin, ta ko |e sma tra da je uzrok po ra za ve li ki broj is kqu ~e wa u dru gom po lu vre me nu.

- Iga li smo ja ko do bar ru ko met, po go to vo u pr vom po lu vre me nu. Vo di li smo sa ne ko li ko go lo va raz li ke. Je di ni pro blem koj se po ja vio u na {oj igri bio je ve li ki broj is kqu ~e wa u dru -

Momir Ili} vodio je borbu sa {vedskom odbranom

- Ima li smo pro ble ma sa ~o ve kom ma we u od bra ni, a ma lo je i igra ~e sti gao umor. Mi slim da smo igra li do sta ko rekt no 53 mi nu te u od bra ni. Ne mo gu }e je u uslo vi ma sa igra ~em ma we pri ve sti utak mi cu kra ju i po be di ti. Ipak, na {e ne is ku stvo je dan od uzro ka po ra za. Da ima mo svi za jed no 500 na stu pa, bi la bi dru ga si tu a ci ja. Pi ta we je sa da, na {ta }e mo li ~i ti da nas. Igra ~i su po ka za li da mo gu, bi li su bli zu tri jum fa. Ka da se ova ko de si „gde si bio - nig de, {ta si ra dio - ni {ta“. Mi slim da Po qa ci ima ju tri pu ta vi {e is ku stva u ovom tre nut ku od nas.

Ali, ne pre da je mo se - re kao je Vu ko vi}.

gom po lu vre me nu. To su [ve |a ni is ko ri sti li. Iz gle da li su is ku sni ji od nas. Mi ide mo da qe i ve} da nas pro tiv Poq ske `e li mo da igra mo jo{ bo qe - po ru ~u je Vu jin.

Alem To ski} `a li {to Sr bi ja ni je us pe la da iz dr `i u vi so kom rit mu ceo me~ i {to je po kle kla u fi ni {u.

- Si gru no da smo se do 51. mi nu te dr `a li i ima li egal utak mi cu. U jed nom tre nut ku, igra se ras pa la. La ko smo pri ma li go lo ve, a u na pa du smo te {ko igra li. Na kra ju, mi slim da je [ved ska za slu `e no po be di la. Mi li sim da raz li ka ni je pra vi po ka za teq ono ga {to se de {a va lo na te re nu. Si gur no je da tre ba mo da

se opo ra vi mo {to pre i spre mi mo za me~ sa Poq skom. Ima mo ceo dan za ana li zu i ide mo da qe.

Ni {ta ni je iz gu bqe no. Ima mo svoj ciq da u sva koj utak mi ci po be di mo. Ide mo na po be du pro tiv Poq ske - iz ja vio je To ski}.

Stre lac pet go lov Mo mir Ili} sma tra da je su |e we bi lo evi dent no na stra ni do ma }i na.

- Mi slim da smo do bro iga li ce lu utak mi cu u od bra ni i u na pa du, ka ko smo se do go vo ri li u svla ~i o ni ci. Pa met no smo re {a va li sve si tu a ci i je. Mo ram da po no vim opet, da je su |e we opet bi lo na stra ni [ved ske.

Ve }i deo me ~a igra li smo sa igra ~em ma we. Bi lo je te {ko, i ako smo to o~e ki va li, jer su oni do ma }i ni. @al po sto ji, ali da nas je no vi dan. Da nas je no va utak mi ca - Poq ska. Ide mo da po be di mo i wih i Ar gen ti nu.

Me~ lop ta za pe to me sto je iz gu bqe na, ali ide mo da ostvar ni mo na{ ciq, za {to smo do {li, a to je bor ba za sed mo me sto - za kqu ~io je Ili}.

Se lek tor [ved ske Ste fan Ol son ka `e da je naj va `ni je da je we gov tim osvo jio dva bo da i da je u bor bi za po lu fi na le.

- Osvo ji li smo dva va `na bo da. Igra li smo mno go do bro, po seb no u dru gom de lu igre. Ima li smo ma lih pro ble ma u od bra ni, ali smo us pe li da u dru gom po lu vre me nu da po pra vi mo i po be di mo. Bi la je do bra utak mi ca i ve ru jem da }e mo i su tra ova ko od i gra ti - ka `e Ol son.

Re pre zen ta ti vac [ve ske Da li bor Do der ka `e da je klu~ po be de bio ma li broj gre {a ka.

- Ni smo na pra vi li mno go gre {a ka i mi slim da tu le `i kqu~ po be de. Igra li smo di sci pli no va no, ka ko smo se do go vo ri li i to nam je do ne lo tri jumf- re kao je Do der, ko ji je po sti gao dva go la.

na Bo ji no vi }a, je di nog, ma da ne i ti pi~ nog, plej mej ke ra u na {oj re pre zen ta ci ji, igra ~a ko ji bi mo gao da sta ne na lop tu ka da ko la kre nu niz br do, pro i gra pi vo ta i na {a kri la ma lo „na vu ~e„ na cr tu.

[an se za me da qu su is pa ri le, osta je da se bo ri mo za {to bo qi pla sman, ka kav je – da je. Ve ~e ras od 20.15 na {a re pre zen ta ci ja igra dru gu utak mi cu Gru pe 2, a ri val }e im bi ti Poq ska.

J. Ga li}

Da nas [ved ska - Hr vat ska Ar gen ti na - Dan ska Poq ska - Sr bi ja Po ne de qak Slo bo dan dan Uto rak Sr bi ja - Ar gen ti na Hr vat ska - Poq ska Dan ska - [ved ska

(18.15) (20.15) (20.15)

(20.15) (18.15) (20.15)

IZ STRU^ NOG UGLA: MO MIR RNI]

Bor be no, ali ne i kva li tet no Ova utak mi ca je pu no to ga od lu ~i va la. Obe eki pe ima le su ve li ke am bi ci je, jer sa osva ja wem dva bo da ra stu {an se za za vr {ni cu. [ve |a ni ma je po be da bi la im pe ra tiv, jer sa mo ta ko ima ju {an se da stig nu do po lu fi na la. Na {oj re pre zen ta ci ji po be dom su se, ta ko |e, otva ra la vra ta do brog pla sma na. Utak mi ca je pro te kla u ja kom tem pu i bor be noj igri. Pr vih 30 mi nu ta obe re pre zen ta ci je igra le su zo nu 6-0, s tim {to su [ve |a ni po ne kad pre la zi li u zo nu 5-1.

Od i gra ne su iz u zet no do bre, agre siv ne od bra ne i s jed ne i s dru ge stra ne, gde je na {a re pre zen ta ci ja dr `a la do bar ri tam i u od bra ni i u na pa du. Ima li smo pro ble ma ka da su [ve |a ni za me ni li gol ma na An der so na i ula skom dru gog gol ma na dr `a li utak mi cu u ega lu. Upra vo onog mo men ta ka da smo tre ba li da se odvo ji mo u pr vom po lu vre me nu, wi hov gol man je us peo da od bra ni ne ko li ko na {i uza stop nih na pa da. S dru ge stra ne, i na{ gol man Sta ni} je po ~eo da bra ni, ta ko da smo, ipak, us pe li pr vo po lu vre me da re {i mo s jed -

nim go lom u na {u ko rist.

Zna li smo i o~e ki va li da }e po ~et kom dru gog po lu vre me na [ve |a ni mo ra ti da po ja ~a ju tem po i da igra ju jo{ agre siv ni je i o{tri je, jer je pre o sta lo sa mo 30 mi nu ta do kra ja utak mi ce. To se i ob i sti ni lo na sa mom po ~et ku dru gog po lu vre me na, ka da su [ve |a ni us pe li da po stig nu tri uza stop na po got ka i da po ve du sa go lom raz li ke. Na {i re pre zen ta tiv ci su uspe va li da do 51. mi nu ta dr `e utak mi cu u ega lu. [te ta {to smo u po sled wih osam-de vet mi nu ta do zvo li li da se [ve |a ni od le pe i odu na ne do sti `nih pet go lo va raz li ke.

Sma tram da smo pru `i li bor be nu, ne bih re kao i kva li tet nu utak mi cu, ali sa pu no `e qe i mo ti va da je do bi je mo. Mom ci su se bo ri li, ali ni su na gra |e ni od go va ra ju }im re zul ta tom. ^i ni mi se da ni smo mo gli u sa moj za vr {ni ci da pa ri ra mo sna gom

i br zi nom iz u zet no agre siv nim [ve |a ni ma. I od bra na nam je u po sled wih de se tak mi nu ta ma lo po pu sti la, pa su [ve |a ni la ko po sti za li go lo ve. Do ma }i te ren i pu bli ka mno go su zna ~i li [ve |a ni ma, a mo rao bih da na po me nem, ma da to ne ra do ~i nim, da je u po je di nim mo men ti ma bi lo i ne kih pro ble ma ti~ nih su dij skih od lu ka, po go to vo kod pa siv nog na pa da.

Mom ci ma ne mam {ta da za me rim, osta je im da se kon cen tri {u na ve ~e ra {wu utak mi cu sa re pre zen ta ci jom Poq ske.

Mar ja nac: Ni sam o~e ki vao Gol man re pre zen ta ci je Sr bi je Dra gan Mar ja nac iz ja vio je da ni je o~e ki vao da }e da bu de u sa sta vu na ci o nal nog ti ma za dru gu fa zu tak mi ~e wa na Svet skom pr ven stvu u [ved skoj. Mar ja nac je do pu to vao sa re pre zen ta tiv ci ma na SP, ali je iz o sta vqen sa spi ska igra ~a za pr vu fa zu tak mi ~e wa. On }e u eki pi da za me ni Di mi tri ja Pe ja no vi }a, ko ji je zbog po ro di~ nih pro ble ma ot pu to vao u [pa ni ju.

- Iskren da bu dem iz ne na dio sam se. Ne ke stva ri su se iz de {a va le i jed no stav no, ta ko je mo ra lo da bu de. Sre }an sam {to sam u ti mu, jer sam do sta du go sa

ovim igra ~i ma. Bio sam tre }i gol man na SP u Hr vat skoj. Ni sam bra nio, ali sa da sam do bio {an su i tru di }u se da je is ko ri stim - re kao je Mar ja nac.

On je is ta kao da je pun sa mo po u zda wa i na veo da se od li~ no sla `e s Dar kom Sta ni }em.

- Dar ko ima ja ko do bru kon cen tra ci ju. Sja jan je tip, po se ban je na ne ki na ~in. Do sta je smi ren, ima unu tra {wu ener gi ju i sta lo `en je i kon cen tri san u sva kom tre nut ku na lop tu i igra ~e. Do bro se pri pre mi za sva ku utak mi cu i jed nom re~ ju fe no men je me |u gol ma ni ma.

Da li se ta kon cen tra ci ja sti -

~e vre me nom ili ro |e wem?

- I jed no i dru go. Sve je to ve `ba, tre ning i ve ro va we u se be.

Na tre nin zi ma ste sa wim stal no u pa ru. Ka kav je?

- On je jed na ve li ka do bri ca.

Ima svoj stil tre nin ga i tre ni ra do bro, ali i vre me na da se na {a li sa svi ma.

Za kraj ka ko iz gle da ta pri pre ma za me~ vas dvo ji ce?

- Gle da mo na rav no vi deo, pri ~a mo i kon cen tri {e mo se na igra ~e i {u te ve. Ima do sta i {a le u sve mu to me. Naj va `ni je je da se do bro pri pre mi mo da ne bi bi lo ne kih iz ne na |e wa – ot krio je Dra gan Mar ja nac.

Novosadska nedeqa23.januar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

daNas u gRadu

PRO ME NE U PO RO DI LI [TU I GRAD SKOM VE ]U

bIoskopI arena: „Montevideo, Bog te video!” (15, 18 19, 21, 22), „Upoznajte male Fokerove” (13.45, 15.45, 17.45, 19.45, 21.45), „Megaum” (15.45), „Turista” (20.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (13.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (17.30), „Tron” (20.00), „Hari Poter i relikvije smrti (13.15, 16.00), „Zlatokosa i razbojnik” (14.30, 15.30 16.30, 18.30), „Grin hornet” (22.30), „Pri~a o igra~kama” (12.30), „Socijalna mre`a” (15.15, 17.50, 20115.), „Paranormalna aktivnost 2” (22.15).

Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Red” (21.30).

Art bioskop „vojvodina„ na Spensu: Filmski kaleidoskop Sergeja Parayanova „Legenda Suramske tvr|ave” (19)

poZoRI[Ta pozori{te mladih mala sala „Kos i lisica„ (11), velika sala „^orba od kanarinca„ (20)

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, „Vojvodina izme|u dva rata”, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment” (do 1. februara). muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

galeRIJe galerija matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka spomen-zbirka pavla beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” poklon-zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

bIblIoTeke I ^ITaoNIce ^itaonica biblioteke matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

Foto: R. Hayi}

ODR @A NA RAZ ME NA ZIM SKE OPRE ME

Ma lo pro da va ca, ma lo i ku pa ca Tra di ci o nal na raz me na zim ske opre me odr `a na je ju ~e na Spen su, a kao i obi~ no u po nu di je bi lo naj vi {e ski ja, kli zaq ki i pra te }e opre me. Ko li ko smo mi vi de li po se ti la ca ba{ i ni je bi lo mno go, ali je za to bi lo za gle -

hronika

da wa i is pro ba va wa. U sret ni ja vre me na na ovim raz me na ma bi lo je mno go pro da va ca kao i ku pa ca, dok je da na {wa kri za uti ca la na to da je ve }i ni su gra |a na zi mo va we, za ko je je po treb na opre ma, mi sa o na ime ni ca.

B. M.

v Remeplov

Mi ki} ka sme we na, pa da la ostav ku Pro fe sor ka Alek san dra No va kov Mi ki} sme we na je sa me sta uprav ni ka Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo KC Voj vo di ne, dok je na me sto ~la na Grad skog ve }a za zdrav stvo pod ne la ostav ku, sa zna je mo ne zva ni~ no. Ume sto Mi ki }e ve na me sto uprav ni ka po sta vqen je dr Dra gan Bu dak, ko ji je, ta ko |e, za po slen na Kli ni ci za aku {er stvo i gi ne ko lo gi ju. Svi sa go vor ni ci ko je smo kon tak ti ra li u ve zi sa sme nom i ostav kom Alek san dre No va kov Mi ki} ka za li su da su ~u li ovu vest, ali da ne zna ju ni -

{ta zva ni~ no. Ka ko smo sa zna li ona je ne dav no vi |e na u Grad skoj ku }i gde se is po zdra vqa la sa se kre ta ri ca ma, {to je li ~i lo na wen od la zak sa funk ci je ~la na Grad skog ve }a. Ta ko |e, i u Ve }u su za te ~e ni ovom ve {}u jer ka `u da je bi la iz u zet na ko le gi ni ca, ko ja je svoj po sao oba vqa la ka ko va qa. Od Alek san dre No va kov Mi ki} ju ~e ni smo us pe li da do bi je mo iz ja vu, jer joj je te le fon bio ne do stu pan, ali pre ma gla si na ma ce la pri ~a ima po li ti~ ku po za di nu.

B. M.

Pu te vi pro hod ni, sa o bra }aj uspo ren Rad ni ci zim ske slu `be pred u ze }a „Put” bi li su ce lu no} iz me |u pet ka i su bo te na te re nu ka da su ~i sti li srem sku stra nu gra da. [to se ti ~e glav nih sa o- bra }aj ni ca u gra du one su pro -

hod ne, a sa o bra }aj se kre tao uspo re ni je. Na te re nu je bi lo 35 ma {i na „Pu ta” po tro {e no je 280 to na so li i 600 li ta ra mag ne zi jum hlo ri da. Ju ~e uju tro od 7 ~a so va na te re nu je bi lo i 86

rad ni ka „Grad skog ze le ni la” ko ji su po si pa li so i ri zlu na bli zu tri de set lo ka ci ja u gra du.

Pri ovom po slu po tro {e no je oko de set to na so li i 2,5 to na ri zle.

B. M.

ME GA MAR KE TI RA ZNIM AK CI JA MA KON KU RI [U PI JA CI

Me sto ku po vi ne dik ti ra ce na Pro met na pi ja~ nim te zga ma oset no je opao, ja di kov ka je ko ja se mo `e ~u ti od sva kog tr gov ca, ko ji tvr de da je po red kri ze, su gra |a ne od vra ti lo od tra di ci o nal ne ku po vi ne sva ko dnev nih po trep {ti na i otva ra we sve broj ni jih me ga mar ke ta. No vo sad ski me ga mar ke ti kon ku ri {u ze le nim pi ja ca ma za hva qu ju }i ku po vi ni ro be na ve li ko, po znat no ni `im na bav nim ce na ma, a ve {ti su i u mar ke tin gu, pa sva ke ne de qe ma me kup ce no vim ak ci ja ma i sni `e wi ma. A tr gov ci na pi ja ca ma prav da ju vi so ke ce ne svo jih pro iz vo da tro {ko vi ma ko ji su ne iz be `ni, a to su go ri vo i za kup te zgi.

Me |u tim, di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji} ka `e da ako se gle da glo bal no, ce ne u me ga mar ke ti ma ni su ni `e od pi ja~ nih.

- Naj lak {e je da vam po nu de jef ti no ono {to je ve} jef ti no, kao {to je pa ra dajz ko ji mo gu da na ba ve za 20 di na ra, ali ne nu de svo vo }e i po vr }e po ni `im ce na ma - is ti ~e Ba ji} do da ju }i da je we gov stav isti go di na ma, a to je da je vo }e i po vr }e sve `i je i kva li tet ni je na te zga ma, ne go na ra fo vi ma.

Pro blem je i ne do sta tak vre me na No vo sa |a na, ko ji }e po sle po sla ra di je svra ti ti u naj bli `i su per mar ket i pa za ri ti sve {to tre ba za taj dan.

- To je i ciq hi per mar ke ta, da na ma me kup ce jed nim do dva pro iz vo da ko ji su na sni `e wu, ali kad je ku pac ve} tu, pa za ri }e i osta le po trep {ti ne - uka zao je Ba ji} od go vor no do da ju }i da je sva kog me se ca kor pa po qo pri vred nih pro iz vo da u svih pet ve li kih si ste ma me ga mar ke ta bi la sku pqa ne go na pi ja ci i to pre ma we go vim re ~i ma, ba rem za de set od sto.

Di rek tor „Tr `ni ce” ima plan za ovu go di nu, ka ko bi i pi ja~ ne ce ne mo gle da pa ri ra ju oni ma u su per mar ke tu.

- Ku pi }e mo 20. av gu sta par sto ti na po lu zre log pa ra daj za za 9 di na ra i ~u va ti ga u hlad wa ~i do

Ma ga Ma ga zi no vi} je bi la po zna ta i uva `e na li~ nost srp ske kul tu re. Bi la je pr va `e na sa di plo mom Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du, kao i pr va `e na no vi nar u tek osno va noj „Po li ti ci” 1904, uz to i pr vi pre vo di lac pri po ve da ka Mak si ma Gor kog. Jo{ 1910. osno va la je ple snu {ko lu, pr vu u Evro pi. An sambl ove usta no ve, u ko joj su „go spo |i ce u~i le rit mi~ ko i pla sti~ no igra we” imao je ga la kon cert u No vom Sa du 23. ja nu a ra 1924. Ceo „ot me ni svet” oku pio se te ve ~e ri u ho te lu „Slo bo da” da bi vi deo ka ko pi to mi ce go spo|w Ma ge iz vo de sti li zo va ne srp ske na rod ne igre i ba let ske ta~ ke uz mu zi ku ^aj kov skog, Gri ga, Glu ka i [o pe na.

N. C.

Pravoslavne cr kve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Gr ko ka to li~ ka cr kva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Pro te stant ske cr kve

20. sep tem bra ka da mu ce na do stig ne 120 di na ra, a mi }e mo ga iz ne ti na te zge za 20 - ka `e Ba ji} do da ju }i da je to pri li ka i za za ra du i za no ve kup ce.

I. D.

je sma we we gu bi ta ka, ka ko zbog vi {ih ce na vo de, ta ko i zbog ak tiv nog upra vqa wa pri ti sci ma u mre `i, iako je za me we na tek po lo vi na vo do me ra pred vi |e nih u 2010. go di ni. Ka ko je to kom pro {le go di ne bi la ma wa po tro {wa, ma we se i vo de pro iz vo di lo (za 10 od sto ), {to je uslo vi lo i ma we pri ti ske i ma we gu bit ke. Za sma wi va we gu bi ta ka va `ni su br zi na i kva li tet po prav ki kva ro va na mre `i, kao i re kon struk ci ja do tra ja lih ce vo vo da.

Ove go di ne u „Vo do vo du” pla ni ra ju ak tiv no da upra vqa ju gu bi ci ma, u okvi ru pi lot pro jek ta sa na ma~ kom or ga ni za ci jom GTZom. Pla ni ra se uvo |e we kon ti nu al nih me re wa u 15 mer nih zo na na ko je je grad ska mre `a iz de qe na. Do sa da {we ana li ze po ka za le su da su znat no ve }i gu bi ci od pro se ka za be le `e ni u Pe tro va ra di nu, Srem skoj Ka me ni ci, Srem skim Kar lov ci ma i ^e ne ju.

U tim na se qi ma ove go di ne bi }e utvr |e na me sta cu re wa i za tim }e usle di ti po prav ka.

S. K.

Iz lo `ba li ~ih pred me ta Bog da na [u pu ta Iz lo `ba uqa, gra fi ke, ka ri ka tu re i li~ nih pred me ta umet ni ka Bog da na [u pu ta, iz zbir ke \u re Po po vi }a, bi }e otvo re na u ne de qu 23. ja nu a ra u 14 ~a so va, u Ga le ri ji Ogran ka „Pla to ne -

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Kra |e i kva ro vi pi {u gu bit ke

No vi nar ka, pre vo di lac, u~i te qi ca ple sa

De `ur na apo te ka da nas }e bi ti apo te ka „Li man” u Uli ci Na rod nog fron ta 10. . Apo te ka ra di od 7.30 do 20.30 sa ti, a no} no de `ur stvo je na istom me stu.

B. M.

Ri mo ka to li~ ke cr kve

IZ VO DO VOD NE MRE @E LA NE NE STA LO 8,5 MI LI O NA KU BI KA VO DE

Gu bi ci u grad skoj vo do vod noj mre `i pro {le go di ne bi li su na ni vou od 26 od sto, {to je za de set od sto ni `e od pro se ka u Sr bi ji.

U „Vo do vo du i ka na li za ci ji” na vo de da gu bi ci na sta ju usled kra |e vo de, cu re wa na si ste mu, ali i ne ta~ no sti vo do me ra. Pro {le go di ne raz li ka iz me |u is po ru ~e ne i ob ra ~u na te vo de iz no si la je ne {to vi {e od 8,5 mi li o na ku bi ka, {to je za oko 300.000 ku bi ka ma we ne go 2009. go di ne.

Ka ko na vo de iz „Vo do vo da”, u po sled wih pet go di na pri met no

De `u ra apo te ka „Li man”

um”, Ni ko le Pa {i }a 6. Otvo ri }e je isto ri ~ar ka umet no sti dr Ve ra Jo va no vi}, a pri sut ni ma }e se obra ti ti epi skop ba~ ki dr Iri nej.

I. D.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evan|eoska crkva (Kolo srpskih sestara 24) nedeqa i ~etvrtak u 19 bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 9.30 Po {ta 2, ser vi sna zgra da Elek tro voj vo di ne, No vo sad ska to pla na. Od 10.30 do 12.30 Bu le var oslo bo |e wa od 96 do 100, Vla di mi ra Ni ko li }a, Voj vo |an ska 2, i od 2a do 20.

Sa hra ne Na Do wem no vom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra wen La slo Jo va na Ru bu{ (1917) u 13 ~a so va.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

15

KARLOVA^KA TURISTI^KA ORGANIZACIJA

Nova znawa dovode goste

Fo to N. Sto ja no vi}

U TEMERINU ODR@ANO FINALE „JANUARSKOG FESTIVALA VINA”

Raj za qubiteqe i poznavaoce plemenitog pi}a

Porast rizi~nog pona{awa mladih, koje direktno ugro`ava wihovo reproduktivno zdravqe, registrovano je trendom ranog stupawa u seksualne odnose. Tako, pre 60 godina u Novom Sadu samo 2,2 odsto sredwo{kolki je imalo seksualne odnose, 1980. godine udeo raste na 9,2 odsto, a 2000. godine svaka ~etvrta u~enica sredwe {kole ima seksualno iskustvo.

Uzrast od 15, 16 godina godina je doba radoznalosti, nepromi{qenosti, a uz to ide i rizi~nije pona{awe, poput seksualnog iskustva pod uticajem alkohola, sa vi{e osoba u istom pe-

po~eli da dobijaju uzorke, wih 552, od kojih je `iri birao najboqe.

Veliku zlatnu medaqu u kategoriji belih vina dobila je Vinarija „Gvo`|an” iz Melenaca za vino „Melem beli”, u kategoriji crna vina isto priznawe oti{lo je Podrumu „Vinar” iz Makedonije za wihov „Vranec”, dok je najboqi u kategoriji rozea bio „Kaberne

so vi won” “Auto pa no ni je” iz Temerina. Festival je opravdao me|unarodni karakter, jer su ove godine u Temerinu bili i vinari iz Ma|arske, Hrvatske, Rumunije, Makedonije...

- Godina koja je za nama bila je izuzetno te{ka, zbog velikih ki{a koje nisu odgovarale lozi. Ma|utim, sre}a je {to na ovim prostorima imamo otpornih sotri loza, koje su se u pro-

{loj godini pokazale odli~no, pa mo`emo biti izuzetno zadovoqni kakva smo vina dobili.

Vinari su se zaista trudili i doneli su svoja najboqa vina, prihvatili su nove tehnologije za pro iz vod wu, pa smo ta ko imali izuzetno lepa vina, {to nas raduje - rekao je predsednik oce wi va~ ke ko mi si je La s lo Hor vat.

B. M.

TINEJYERI SVE RANIJE STUPAJU U SEKSUALNE ODNOSE

Radoznalost i uticaj okoline - Potrebno je naglasiti rawivost tog uzrasta, kada je naro~ito izra`en uticaj vr{waka i kada bi sve da probaju, a nisu dovoqno zreli da sagledaju posledice – istakla je dr Stani{i} savetuju}i da je boqe da se odlo`e prvi seksualni odnosi kada je

tqivo u 21. veku, smatra na{a sagovornica i dodaje da je zato po`eqno da mladi pre stupawa u prve odnose do|u na konsultativni pregled i savetovawe, {to je dobro i zbog uspostavqawa odnosa poverewa s ginekologom.

Pravilo je, {to se ti~e juvenilne ginekologije, da devoj~ice do 16 godina do|u u pratwi s roditeqem, a kasnije samostalno. Pohvalno je i kada do|u zajedno momak i devojka. Me|utim, ~e{}e

polnih zaraznih predstavqaju polne infekcije izazvane hlamidijama, koje ~ine 80 odsto svih registrovanih oboqewa ove grupe.

- Hlamidija ne daje nikakve simptome, ali ako infekcija traje dugo dovodi do hroni~ne upale {to uzrokuje zatvarawe jajovoda i ima za posledicu sterilitet, a kod mladi}a upalu prostate – objasnila je dr Ili} dodaju}i da je zato neophodno proveravati svoje zdravqe, naro~i-

Ras pro stra we ne pol no pre no si ve bo le sti, od onih naj ba nal ni jih do ozbiq nih vi ru snih in fek ci ja

riodu i nekori{}ewe za{tite, ukazala je dr Qi qa na Sta ni {i}, s juvenilne ginekologije Doma zdravqa “Jovan Jovanovi} Zmaj”.

organizam razvijeniji, a imuni sistem ja~i.

Pri~a o seksualnosti i reproduktivnom zdravqu donekle je tabu tema, {to je neprihva-

dolaze s problem, nego preventivno, ka`e dr Stani{i}.

- U na{oj populaciji je {iroko poqe polno prenosivih bolesti, od onih najbanalnijih do ozbiqnih virusnih infekcija koje zahtevaju dugotrajno le~ewe i ostavqaju posledice – ka`e Qiqana Stani{i}.

U ordinaciju dr Stani{i} naj~e{}e dolaze zbog humani papiloma virusa, koji se lokalno manifestuje u vidu polnih bradavica, a koji mo`e da izazove kancerogene promene na grli}u materice. Tako|e, ne treba zanemariti polno zarazne bolesti koje se ne manifestuju lokalno, ali ostavqaju trajne posledice, ukazala je dr Sve tla na Ili} iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine. Na osnovu rezultata besplatnog i anonimnog testirawa na Institutu, vode}a bolest u grupi

SLOJEVITO OBLA^EWE ^UVA OD PREHLADA

Vitamnin C najboqa za{tita Posle izuzetno toplog vremena za ovo doba godine, ~ini se da je zima ponovo na pragu. Pedijatri iz Doma zdravqa apeluju na roditeqe da posebno sobrate pa`wu na to kako odevaju svoje mali{ane kada izlaze iz ku}a.

- Najboqe je da se roditeqi odlu~e za slojevito obla~ewe, kako bi u vrti}u mogli da skidaju deo po deo ode}e. Nikako se ne sme oznojano dete pustiti napoqe, jer se mo`e dogoditi da se prehladi. Treba im davati {to vi{e vo}a i povr}a bogatih vitaminom C, recimo papriku, kivi, mandarine, naranxe, grejpfrut, kiseli kupus… - isti~u pedijatri.

Ukoliko mali{anu procuri nos ili po~ne da ka{qe, ne tre-

ba `uriti kod lekara. Najpre treba dete izdvojiti iz kolektiva (vrti}a, {kole), dati mu tople ~ajeve, neki sirup ili tablete paracetamola za povi{enu temperaturu, ukoliko ona prelazi 38. Antibiotik se nikako ne sme dati odmah, jer su te infekcije uglavnom virusne prirode. Ukoliko se temperatura ne smiruje ili ako raste, sekret iz nosa postaje obojen, onda se obavezno dete mora odvesti kod izabranog pedijatra.

Na~elnica slu`be op{te medicine Doma zdravqa „Novi Sad” dr Sve tla na ^vo ki} savetuje, pored slojevitog obla~ewa, uno{ewe {to ve}e koli~ine mlake te~nosti, kao i vitamina i minerala. Tegobe koje sugra|a-

ni mogu da osete su grebawe u grlu, kijavica, ka{aq, op{ta slabost i malaksalost, a poneko mo`e da ima i blago pove}awe temperature. Prema wenim re~ima, antibiotike gra|ani ne bi smeli da uzimaju bez konsultacija sa svojim izabranim lekarom. Temperaturu izme|u 37 i 38 stepeni ne treba skidati antipireticima. Ti pacijenti, kako ka`e dr ^voki}, treba da uzimaju ve}u koli~inu te~nosti, jer se na taj na~in sam organizam, isparavawem kroz ko`u, brani od povi{ene temperature. Ako temperatura pre|e 38,5 stepeni, onda se mo`e uzeti neki preparat za sni`avawe temperature, kao {to su paracetamol ili febricet.

Q. Nato{evi}

za bebe, stari, gluvonemi. U ovoj godini TOOSK }e se posvetiti privla~ewu turista i u vezi sa tim u planu je uspostavqawe direktnih kontakata sa stranim turoperaterima. Te`wa nam je da pove}amo broj turista iz inostranstva, a razmi{qamo i da preduzmemo korake ka privla~ewu qudi s invaliditetom.

Statistika je pokazala da, recimo, ~etvrtina turista iz Velike Britanije jesu qudi sa odre|enim smetwama, kao i to da se oni uvek vra}aju na destinacije koje jednom posete.

Od novca koji je dobila od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Turisti~ka organizacija }e organizovati obuku za turisti~ke vodi~e, kao i polagawe ispita, nakon ~ega }e oni biti licencirani lokalni vodi~i. Ove godine se o~ekuje da }e biti instaliran i interaktivni izlog sa kompletnom turisti~kom ponudom Karlovaca na vi{e stranih jezika, kao i izgra|eno de~je igrali{te na Stra`ilovu.

U sklopu akcije postavqawa turisti~ke signalizacije Sremski Karlovci }e dobiti table sa oznakama vinskih podruma. U Turisti~koj organizaciji u Karlovcima }e mo}i da se dobiju sve informacije u vezi sa vinskim turizmom na Fru{koj gori.

Z. Ml.

to ukoliko postoji rizi~no pona{awe.

Zbog te{kog klini~kog toka, ~esto nepovoqnog ishoda i do`ivotnog nosila{tva virusa, hepatitisi b i c predstavqaju zna~ajan epidemiolo{ki problem.

- Ove godine hepatitis je registrovan kod 68 osoba, a pro{le godine je uzrokovao smrt kod ~etiri obolelih – rekla je Svetlana Ili} dodaju}i da mladi nipoda{tavaju seksualno prenosive bolesti, jer nisu tako pompezne kao HIV, ali u slu~aju hepatitisa, ukoliko virus ostane u organizmu, mo`e da uzrokuje cirozu i rak jetre. Mladi se uglavnom informi{u kroz vr{wa~ku komunikaciju ili iz ~asopisa, ali neophodna je stru~na edukacija, koju mogu dobiti od svog ginekologa ili u odgovaraju}em savetovali{tu.

I. Dragi}

Fo to F. Baki}

Tradicionalni ~etrnaesti Januarski festival vina, u organizaciji Dru{tva prijateqa ba{te, odr`an je ju~e u sali sportskog centra u Temerinu, u kojoj se sakupilo mnogo vinara iz zemqe i inostranstva, kao i veliki broj qubiteqa ovog plemenitog pi}a.

Ju~era{wi doga|aj bio je finale ove manifestacije, jer su doma}ini jo{ od 12. januara

S godinu dana zaka{wewa, zbog toga {to nije dobila pare od Evropske komisije kako je planirano, Turisti~ka organizacija u Sremskim Karlovcima (TOOSK) sprove{}e edukacije o pristupa~nosti u turizmu, te {tampati turisti~ke vodi~e koji }e imati me|unarodne oznake pristupa~nosti zahvaquju}i novcu koji je sredinom pro{le godine dobila od Ministarstva ekonomije i regionanog razvoja za projekat „U korak sa savremnim tendencijama u turizmu”. Edukacijama, koje }e po~eti u februaru, }e biti obuhva}eni vinari, vlasnici pansiona, predstavnici {kola, op{tinske uprave, crkava, turisti~ki vodi~i, ugostiteqi, jednom re~ju, svi oni koji se u Sremskim Karlovcima direktno ili indirektno bave turizmom.

- Smisao ovog projekta je da u~esnici shvate {ta treba da preduzmu, kako bi turisi~ki objekti bili jednako prisupa~ni svim posetiocima - ka`e direktorka TOOSK-a Ja smi na Be qan-Iskrin. - Pri tom, ne treba izgubiti iz vida da se to ne odnosi samo na osobe sa invaliditetom, nego na sve one koji su na neki na~in onemogu}eni da kro~e u turisti~ke objekte ili ~uju ono {to vodi~i govore, kao {to su na primer majke s kolicima

Sneg i breg, raj za mali{ane Ova zima je ba{ ~udqiva, jer smo u woj videli nekoliko godi{wih doba, {to nije ba{ uobi~ajeno. Malo je hladno, malo je toplo, malo sunce pr`i, malo padne sneg, pa upravo zbog ovog „{arawa” roditeqi i wihovi mali{ani moraju brzo da reagu-

ju, kako bi svaki sloj belog pokriva~a iskoristili za zimske igrarije. Sve {to je potrebno za januarsku u`ivanciju je ne{to snega, breg i sanke. Plasti~ne, drvene, velike, male, potpuno je svejedno, sve dok klinci u`ivaju.

B. M.

nedeqa23.januar2011.

konomska kriza je, na`alost, ostavila i dubok ekolo{ki trag – privreda je jo{ mawe nego ranije vodila ra~una o svom uticaju na vodu, vazduh, zemqi{te, biodiverzitet... Po re~ima pokrajinskog sekretara za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodana Puzovi}a, upravo zbog toga, odnosno kako bi se ubla`ile posledice ekonomske krize, ideja je bila da se kroz inspekcijski nadzor poja~a rad i saradwa sa privredom, ali i sa lokalnim samoupravama i NVO sektorom.

– Lane je na{a inspekcija obavila 1.857 inspekcijskih nadzora i podnela 57 prijava – navodi dr Puzovi}. – U industriji su obavqene 972 inspekcije, u za{ti}enim prirodnim dobrima 163 nadzora, u za{ti}enim ribqim podru~jima i kod korisnika ribolovnih voda bilo je 369 inspekcija, a kontrola onih koji se bave sakupqawem, prometom biqnih i `ivotiwskih vrsta obavqena je u 353 slu~ajeva. U ovoj godini nadzor i kontrole bi}e mnogo ~e{}e, jer imamo nove zakonske i podzakonske akte koje na{oj inspekciji daju mnogo vi{e ovla{}ewa i prostora za kvalitetiji rad. Uz to, imamo i nove inspektore, tako da se nadam da }emo zna~ajno poja~ati rad i primenu zakona, koji nisu lo{i, ali se u praksi slabo primewuju l Mo `e se, da kle, o~e ki va ti jo{ stro `i od nos pre ma za ga |i va ~i ma?

– Sa svoje strane, mi }emo se maksimalno truditi da primenimo na~elo da „zaga|iva~ pla}a“ i da onaj ko kr{i zakon, naprosto mora da snosi posledice.

Do sada je, na`alost, bilo ~esto da su ta negativna delovawa prema `ivotnoj sredini prolazila neka`weno, a to je bio i signal drugima da se upuste u sli~ne aktivnosti. Radi}emo, tako|e, i na unapre|ivawu na{e slu`be koja izdaje dozvole, odnosno re{ewa za sakupqawe i tertman otpada. Recimo, u 2010. godini

E

c m y

16

INTERVJU

dnevnik

DR SLO BO DAN PU ZO VI], PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE I ODR @I VI RAZ VOJ

In spek to ri }e tre ni ra ti stro go }u

smo izdali 59 takvih dozvola i u tom pogledu predwa~imo u Srbiji. Ciq je da {to vi{e operatera i kompanija koje `ele da rade na tim poslovima dobije dozvole. Tako|e, veoma va`an posao je i izdavawe studija procena uticaja na `ivotnu sredinu, jer to je jedan od kqu~nih elemenata kako na{ sekretarijat prakti~no mo`e da stvori uslove da gradwa novih industrijskih postrojewa, objekata i primena novih tehnologija ne uti~e negativno na `ivotnu sredinu. l [ta je po ka zao po sled wi mo ni to ring `i vot ne sre di ne u Voj vo di ni?

– Imali smo pro{le godine problema sa sistemom na{ih automatskih stanica za pra}ewe kvaliteta ambijentalnog vazdu-

ha, po{to buxetom nismo dobili sredstva da radimo uobi~ajeno, a desilo nam se da nam je propao tender za servis, odr`avawe i upravqawe tim stanicama.

Konkurs smo ponovo raspisali i sada ga zavr{avamo. Nadamo se da }e u ovoj godini ovaj sistem da se stabilizuje, da se uradi remont, servis...

Va`no je da smo sada dobili odgovaraju}i buxet, a ostaje nam da se odlu~imo izme|u dve varijante: da li }emo nastaviti da tim sistemom rukovodimo u okviru Pokrajine, {to iziskuje formirawe posebnog pravnog subjekta koji }e imati potrebnu akreditaciju za prikupqawe, obradu i prezentovawe tih podataka javnosti, tako da sve to bude po evropskom standardu. Ili, pak, da te automatske stanice predamo odre|enom operateru, da za na{e potrebe radi monitoring ~ije rezultate bi onda na{ sekretarijat javno publikovao i predstavqao javnosti, kako bi u{li u evropsku bazu za kvalitet vazduha. Bli`e smo ovoj drugoj opciji, a u naredna dva meseca se moramo opredeliti i taj sistem stabilizovati. [to se ti~e monitoringa zemqi{ta, vode i biomotoringa, preko konkursa smo poslove dodelili stru~nim i nau~nim institucijama koje su veoma dobro uradile analize. Mnogo nam je pomogao i konkurs koji smo realizovali sa Fondom za za{titu `ivotne sredine Srbije, jer smo dobili zna~ajna sredstva za mo-

nitoring. Sada se zavr{avaju analize mnogih uzoraka koje }e pokazati kakav je bio kvalitet zemqi{ta i voda na teritoriji Vojvodine, ne samo u za{ti}enim prirodnim dobrima, ve} i u blizini industrijskih zona, u naseqenim mestima, na poqoprivrednom zemqi{tu... l S ko jim bu ye tom ras po la `e te u 2011. go di ni i ko je su pri o ri tet ne ak tiv no sti Se kre ta ri ja ta u ovoj go di ni?

misija za saradwu u oblasti `ivotne sredine. Bitno je da iskoristimo pogodnosti i prednosti IPA fondova, kako bismo do{li do novca. Recimo, sada se ~etiri me|unarodna projekta zavr{avaju u Vojvodini, a ugovaramo i pet novih. l Ova go di na je pro gla {e na me |u na rod nom go di nom {u ma. Ka ko zna mo da je Voj vo di na naj ma we po {u mqe na re gi ja u Evro pi, ko je }e ak ci je

Za ga |e na ze mqa i vo da – U Vojvodini zaga|ewe nastalo upotrebom hemijskih sredstava sa poqoprivrednih povr{ina se reflektuje i na zaga|ewe voda, ali i na za{ti}ena prirodna dobra. To zaga|ewe se spira i sti`e do podzemnih voda, ali i u sediment, {to {teti `ivom svetu – upozorava Puzovi}. – Zaga|ewe zemqi{ta je hroni~no, decenijski je problem i sada je do{lo vreme da platimo cenu nemarnog odnosa prema delu `ivotne sredine. Pokrenuti su programi i projekti za sanaciju crnih ekolo{kih ta~aka – Veliki ba~ki kanal, indistrijske zone oko Pan~eva, Subotice, Kikinde. Kampawa „O~istimo Srbiju“ i akcija „Za ~istiju i zeleniju Vojvodinu“ doprineli da se zaga|ewe voda i zemqi{ta smawi, kroz nastojawe da se saniraju divqe deponije i uspostave regionalni centri. Sada je kqu~ni problem zaga|ewe voda. Mnoge industrije nemaju odgovaraju}e pre~ista~e za tretman otpadnih voda, a ve}ina naseqa u Vojvodini nema kanalizaciju. Ministar Oliver Duli} je najavio da }e 2011. biti godina borbe protiv zaga|ewa voda i unapre|ewa sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda, a mi }emo se u tu kampawu svakako aktivno ukqu~iti.

– Buxetom je za 2011. godinu za rad na{eg sekretarijata opredeqeno je 500 miliona dinara, {to je isti iznos kao i lane. Ne mo`emo biti nezadovoqni s obzirom na situaciju, ali se ja uzdam u na{e snala`ewe, odnosno dobru saradwu sa republi~kim organima, a velike nade pola`emo i u prekograni~ne projekete.

Naime, na{ Zavod za za{titu prirode ima dobre kontakte sa predstavnicima sli~nih institucija u Hrvatskoj, Ma|arskoj, Rumuniji..., a ~lanovi smo i me|unarodnih prekograni~nih ko-

bi ti usme re no na to da se taj ne sla van po da tak po pra vi?

– Na`alost, {ume i {umske oblasti u Pokrajini obuhvataju svega 6,8 odsto teritorije. Mi smo pro{le godine sa vi{e pozicija odvajali za po{umqavawe, pre svega van{umskog zelenila i predela uz kanalsku i putnu mre`u. Sa Sekretarijatom za obrazovawe smo pokrenuli akciju „Za ~istije i zelenije {kole“, deqene su sadnice, a nastavi}emo tako i ove godine.

Me|utim, kqu~ uspeha po{umqavawa je da obezbedimo ade-

kvatne povr{ine za sadwu, {to do sada nije bilo mogu}e, jer {umski zasadi nisu mogli da se podi`u na poqoprivrednom zemqi{tu. Sada je to zakonom omogu}eno, kao i sadwa na zemqi{tu lo{eg kvaliteta. Imali smo puno problema jer su ponegde putari sklawali nove sadnice i zelene pojaseve, radi bezbednosti saobra}aja, dok su zasadi uz kanalsku mre`u preoravani ili paqeni, pa se mora re{iti pitawe titulara tih zasada. Do sada smo mi davali sadnice lokalnoj samoupravi ili nekoj NVO, ali nakon sadwe niko formalno, pred zakonom, nije bio obavezan da se o tome brine, sve je bilo na dobrovoqnoj bazi.

Godinama unazad, kada sumiramo rezultate koliko smo sadnica posadili, a koliko je opstalo, to budu pora`avaju}i podaci – procenat je svega bio 20 do 30 odsto. Da ne bi uzalud tro{ili i novac i vreme i sadnice, moramo da selekcioni{emo podelu i finasiramo samo ono {to je odr`ivo, odnosno tamo gde znamo ko je du`an da zasad ~uva, neguje, zaliva i da se vremenom formira zeleni pojas ili {uma. l Va {a eko po ru ka?

– Moramo da radimo, a ne samo da se zala`emo za o~uvawe `ivotne sredine. Va`no je da se udru`imo, da ne delujemo pojedina~no, da poma`emo jedne druge – dr`ava, nevladine organizacije... sve u interesu o~uvawa `ivotne sredine. S druge strane, treba da razumemo i one koji `ele da ula`u u oblast infrastrukture, privrede, industrije, da u dijalogu s wima prona|emo najboqe re{ewe: da se razvijaju lokalne samouprave, otvaraju pogoni i nova radna mesta, ali i da se istovremeno o~uva `ivotna sredina. n Alek san dra Br zak

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

WHI TE SNA KE И JU DAS PRI EST, ПА ЈОШ НА ИС ТОЈ СЦЕ НИ

ДО

П

Ђ ГА

АЈ

СВИРКЕ

Метална свежина испраног „хајпа„

o~e}emo s dobrim vestima: prvog jula u Beogradsku Arenu dole}e ne jedna, ve} dve legendarne muzi~ke grupe. Zajedni~ki koncert bendova velikog kalibra poput Whitesnake i Judas Priest nije ne-

na DP, mada je imao „Fool For Your Lovin’„, najve}i hit grupe.

Slede}e izdawe iz 1983. „Slide it in„ pre{altalo je grupu u totalno hard-rokerske vode i ovaj duplo platinasti album zamalo je u{ao u Ameri~ku top 40 listu.

nagradi, mada daleko dubqe urezano u svest ^ove~anstva, no {to }e Whitesnake ikada uspeti. @ao mi je Kaverdejl, ali tako stvari stoje.

Upropa{teni, ali, i daqe ni~im izazvano, autoritarni MTV

Whitesnake {to {to se slu{a i vi|a svaki dan, zbog ~ega se nadamo da }e u ovom podsetniku u`ivati i oni kojima rok, metal i srodni `anrovi ne ~ine dijetalnu okosnicu u{iju. U Arenu ih dovodi „Avalon Prodak{n„, provereni organizator, koji cene ulaznica jo{ nije objavio. Na wihovom bih mestu sa~ekao da „Egzit„ prvi servira udarne lajnape, jer gigantski festival startuje neposredno posle i te{ko je o~ekivati da }e srpski mla|ani rokeri i metalci (~itaj: roditeqi) skupiti novac za dve ekskurzije u tako kratkom roku.

Slobodno cenimo da }e na broj gostiju u Areni bitno uticati spisak bendova sa Egzitovog „Metal stejxa”.

Dobre vesti ovde se ne zavr{avaju. Organizator je najavio punokrvan koncert obe grupe, {to zna~i - ~etiri ~asa kvalitetnog programa. Kao bonus, i posledwa radost, navodimo da su prijave za predgrupe po~ele, pa je realno o~ekivati da }e tabane i dlanove publike zagrejati neka od ja~ih imena doma}e, odnosno regionalne pr`ila~ke scene. Dodu{e, novosadska Amajlija je bila predgrupa AC/DC, tako da su iznena|ewa u Srbiji uvek mogu}a, te vaqa biti spreman i za najneo~ekivanije.

Haj‘mo po redu, ko ve} ne zna: Whitesnake su osnovani u Engleskoj, kao i Judas Priest uostalom.

Godine 1978. peva~ Dejvid Kaverdejl upustio se u ne{to {to opasno podse}a na para-vaskrsnu}e grupe Deep Purple, u kojoj je pre toga i vri{tao. Wegov plan je, osim o~igledne falinke, imao i dva keca u rukavu - odli~nu startnu poziciju za englesko i japansko tr`i{te. Da stvar bude kompletno komplikovana, na prvom albumu radili su i dva ~lana Deep Purple, klavijaturista Xon Lord i bubwar Ian Pejs. Album „Snakebite„ imao je slab odziv publike verovatno zato {to je, poga|ate, bluzrokerski previ{e li~io

Ovo pomiwemo vi{e kao finansijski, a ne umetni~ki reper, zbog ~ega je i ~uveni Dejv Gefen (za ~iju se ku}u WS kasnije potpisati) rekao da je Kaverdejl od tog momenta po~eo ozbiqno da ra~una na Ameriku. I wene pare. S tog albuma se}amo se „Slow and Easy„, „Love ain’t no Stranger„ i naslovne numere.

Poznat po marisawu muzi~ara i buxewu nezbuxivog, Kaverdejl je slede}i album uradio 1986. uz pomo} vedeta iz bendova Journey, Rainbow, a bogami i od Ozija Ozborna je „krao„ qude. Plo~a „Whitesnake„ oli~ewe je svega zbog ~ega qude vole, ali i mrze metal muziku. Kultno izdawe podarilo nam je „Is This Lovex„ i „Here I Go Again„.

Amerika je pukla na lo{ imix uz dobre note i novac je po~eo da se kotrqa. „Slip of the Tongue„ album je usledio 1988, svi se se}amo „The Deeper The Love„ i obradu ro|ene „Fool For Your Lovin‘„(?!). U bend dolazi virtuozo i ~ovek dovoqno dobar za Frenka Zapu - Stiv Vei, pa na koncertima curice polako prate i okoreli gitarski zalu|enici. Posle smo imali slaba{an album „Restless Heart„ i solidan, nagra|ivan ~ak, „Good to be Bad„. U toku je bru{ewe posledweg izdawa „Forevermore„, koji }e Evropqane obradovati u martu.

Sa Judas Priest stvari stoje tek ne{to jednostavnije, barem kada su muzi~ke, profesionalne odrednice u pitawu. I ta je grupa imala svojih „bisera„, posebno u kategoriji mahnitih promena sastava. Ipak, oni su jedan od pra-metal bendova par ekselans i rodona~elnik `anra - tu zezawa nema i taj im deo trona niko nikada uzeti ne}e! Osnovani su 1968. u Birmingemu i svako ko ima u{i, svrstava ih u prvi e{alon metal bogova na Planeti priznawe ne ravno Nobelovoj

proglasio je Judas Priest za drugi najzna~ajniji metal bend u istoriji, koji u le|a gleda samo grupi Black Sabbath. Kada je pristup instrumentima u igri, pitajte znalce, jedini ko im po tempu ga`ewa i pr`ewa mo`e pomrsi-

17

materijala. Mada obe}avaju}i, album „Painkiller„ iz 1990. sveo se na minimalnu metal{tinu i duplo bas rokawe, {to nije lo{e ako je za nijansu inventivnije, nakon ~ega Halford pravi duuuugu pauzu i mikrofona se la}a tek 2005, na vrlo pristojnom „Angel of Retribution„. U pitawu je disk koji je mnoge od nas ponovo doveo u stuaciju da razmi{qamo o metalu kao takvom te wegovoj svrsi i kvalitetu u 21. veku. O novom talasu ameri~ke metal armade da i ne pi{emo. Dupli disk „Nostradamus„ iz 2008. novinara je ostavio ravnodu{nim, verovatno zbog godina. Nije da im eksperimenti vi{e ne polaze za rukama, ali brzinsko rokawe, odnosno wena skromna koli~ina, kao da gura ceo trud, koji nije mali, u bure puno „Veni{a„. Mo`da bi mogli da se ugledaju na najnamazanijeg `ivog lisca Erika Kleptona, koji zna gde blista i to forsira decenijama. Erik bez bluza isto je {to i Judas Priest bez spid metala - mawe ili vi{e zanimqiv poku{aj.

Za razliku od dobrih viceva, mi smo lo{e vesti ostavili za kraj. Prva glasi da je ovo opro{tajna turneja grupe Judas Priest. To je to, nema vi{e, ko `eli da ih ~uje sada je priliJudas Priest

ПРЕД ГО СТО ВА ЊЕ THE BAM BI MO LE STERS У НО ВОМ СА ДУ

Сти жу нај бо љи сурф-ро ке ри

Bambi Molesters T he najboqi surf bend

Ула зни це

dana{wice nastupi}e u arte u pretprodaji po ceni Novom Sadu u petak 28. od 700 dinara mo`ete kupijanuara. Koncert }e biti u novosadskim kafeima „Dati odr`an u Omladinblin” ([trosmajerova 5) i skom centru CK13 (Uli„Grafiti„(Kosovska 21a), kao ca Vojvode Bojovi}a 13) i u prostorijama Omladinskog u 22 sata. The Bambi Mocentra CK13. Na dan koncerta lesters va`i za najboqi ulaznica }e ko{tati 1000 disurf rok sastav na planara. Broj karata je ograni~en. neti. Ova izjava nije propaganda dosko~ica kojom bi se pove}ala prodaja novog albuma „As the Dark Wave Swells”, ve} iza we stoji Piter Bak – gitarista grupe R.E.M.!

Bend je osnovaan 1995. godine, a pa`wu kritike i andergraund-rok publike zaokupio je debi albumom “Dumb Loud Hallow Twang”, snimqenim za samo tri sata i produciranim od strane kalifornijskog surf-rok dixeja Fila Dirta. “Dumb Loud Hallow Twang” objavio je i nema~ ki indi-rok izdava~ Kamikaze, a nekoliko ameri~ kih radio stanica, pa ~ak i BBC uvr{tavaju The Bambi Molesters na svoje plejliste.

Pri~a je ubrzana potpisivawem ugovora s Densing Bearom (za kojeg 1999. objavquju album “Intensity!”) i koncertom sa grupom R.E.M. u Kopru. Vidno odu{evqeni nastupom Bambi Molestersa ~lanovi grupe R.E.M. pri{li su i zamolili ih za zajedni~ ko fotografisawe, jer “u `ivotu nisu nikada ~uli tako dobar surf-rok bend”. The Bambi Molesters 2001. godine objavquju antologijski tre}i album “Sonic Bullets - 13 From The Hip” na kojem su uz lidera benda The Walkabouts Krisa Ekmana i kantautora Terija Li Halea ugostili i gitaristu grupe R.E.M. Pitera Baka i wihovog pridru`enog ~lana Skota Mek Kauheja. Naravno, tu je i sjajni novi album pod nazivom ‘As the Dark Wave Swells’ , koji je ocewen od strane muzi~ ke kritike samim hvalospevima. Mogao bi komotno da bude soundtrak za „Petpara~ke pri~e”, a numere koje se nalaze na wemu bez razmi{qawa bi potpisao i sam Enio Morikone. Za evropsko tr`i{te objavila ga je nezavisna izdava~ ka ku}a „Glitterhouse records„.

Ni{ta ~udno, jer su The Bambi Molesters danas svakako najboqi svetski instrumentalni rok bend. Glavno oru` je The Bambi Molestersa je wihova originalnost koja ih razlikuje od wima srodnih bendova. Uprkos tehni~ kim finesama, grupa nikada nije zaboravila da muzici treba du{a kako bi na{la svoj put do slu{alaca.

K

ТОП 10 - ЈАНУАР 2011.

1. Katy Perry – Fi re work 2. Rihanna – Only Girl (In The World) 3. Bruno Mars – Just The Way You Are 4. Pink – Ra i se Your Glass 5. Take That – The Flood 6. Black Eyed Peas – The Ti me 7. Duck Sauce – Bar bra Stre i- sand Katy Perry 8. Michael Jackson f. Akon – Hold My Hand 9. Far East Movement feat. Dev & The Cataracs - Li ke A G6 10. Shakira feat. El Cata & Dizzee Rascal - Lo ca

ВРЕМЕПЛОВ

ti konce tokom 40 i kusur godina je Motorhead. Judas Priest je bukvalno okrenuo svet naglava~ke, od pionirskih dualnih gitarskih deonica (mnogo pre Iron Maiden), preko „prepoznatqivosti-pod-mus„ vokala Roba Halforda, do modnih {izova zvanih „ko`e i lanci„. Sigurni smo da milioni klinaca upravo stasavaju ne znaju}i da su im modni i muzi~ki gurui, sad ve} ostareli metalci sa Ostrva.

Zavariva~i metal industrije osta}e masnim slovima upam}eni po tri albuma: „Sad Wings of Destiny„ (1976), „Sin After Sin„ (1977) i „Stained Class„ (1978). Uz du`no po{tovawe karijeri te{koj 16 studijskih albuma, „ovo„ {to su uradili u momentu dok se pank besno ra|ao, a klasi~an rok tiho umirao, vredno je hvale najo{trije kritike.

Bilo je posle malo lelujawa, kako to obi~no ide sa slavom i zamorom

ka, osim ako bend ne odlu~i da krene lukrativnom stranputicom, pa za koju godinu priredi jo{ jednu „baj-baj„ punilicu kase. Uostalom, bilo je i gr|ih prodavawa du{a u muzi~koj industriji. Druga se nepovoqna vest isti~e sama po sebi, i bez novinarskog zapa`awa: zlim jezicima, koji ujedaju gostovawima mahom ispranih zvezda, ovde se daje za pravo.

Da, mi pretpostavqamo da }e nastupi pro}i odli~no (ako Kaverdejlu ne pukne glas, {to uvek visi u vazduhu...) i da posetioci ne}e `aliti pare potro{ene na bendove koji su obele`ili epohe iza nas, ali ovo potowe je kqu~no. Oni nisu vru}a roba i svaki je „hajp„, osim onog haxilu~kog u slu~aju odlaze}eih Judas Priest, apsolutno precewena isto~noevropska pomama. Po tempu kojim ovde dolazi, cenimo da }emo plavokosog tenora, sa ili bez WS, slu{ati koliko do 2016. Игор Ми ха ље вић

Опијајућа фузија жанрова meri~ ki bend To to, 23.

A ja nu a ra 1979. go di ne, do bio je na gra du „Pla ti ni jum disk„ za svoj de bi tant ski al bum, sni mqen go di nu da na ra ni je. Sa pr vog al bu ma pod na zi vom „To to“, bend je naj vi {e za hva qu ju }i pe smom „Hold in Li ne“, ali i dru gim hi to vi ma „I’ll Supply the Lo ve“ i „Ge orgy Porgy„ po stao je dan od naj po pu lar ni jih ben do va po ~et kom osam de se tih go di na. Gru pa je no mi no va na i za „Gre mi„ na gra du za naj bo qu no vu gru pu, a ko mer ci jal no naj ve }i uspeh ostva ri li su al bu mom „To to IV“, 1982. go di ne.

Bend iz Los An |e le sa, svo je ime do bio je po sve o bu hvat no sti, jer je svi rao raz li ~i te mu zi~ ke `an ro ve, a je di na dva mu zi ~a ra ko ji su u gru pi jo{ od osni va wa ben da 1977, je su mu zi~ ki ge ni ji: mul ti in stru men ta li sta Stiv Lu ka ter - vo kal, gi ta ra, kla vi ja tu re i man do li na, i tek sto pi sac Dej vid Pej~, kla vi ja tu re i vo kal.

Kva li tet ni mu zi ~a ri, la ke i slu {qi ve no te, uda raq ke i la ti no ri tam, fu zi ja rok i pop zvu ka, ener gi ja sta di on skog na stu pa i emo tiv ni tek sto vi, ka rak te ri sti ka su To to, ko ji su ne ta ko dav no, na stu pa li na Ta {maj da nu u Be o grad i na Za je ~ar skoj www.rockulice.com gi ta ri ja di. Д. Влашки

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Priredio: Sava Savi}

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

KqU^na re^ Je anGa@ovaWe

N

Pi{e: \ER\ FOLK

i ko ne tre ba da o~e ku je ~u da od mah po ula sku u Evrop sku uni ju. Ipak, omla di na u Ma |ar skoj, ali i oni sta ri ji, u`i va ju sve vi {e po zi tiv nih efe ka ta ~lan stva. ^e sto na vo |e ne pred no sti, po put pu to va wa bez gra ni ca, slo bod nog tr `i {ta ra da i ro be, tek su su {tin ski ala ti ko ji ma se “po kre }e” no va ze mqa ~la ni ca. Ma da je to pra vi kli {e, ali s op ci jom slo bod nog iz bo ra „gde ra di ti i pu to va ti” – a ima ju }i u vi du da su Ma |a ri me |u naj ma we mo bil nim na ci ja ma dva de set sed mo ri ce – pri o ri te ti i stan dar di na {ih `i vo ta po la ko se pri bli `a va ju onim za pad nim. I to de fi ni tiv no ne za ~i sa mo no vi auto mo bil, mno go ve }e pla te, so ci jal nu za {ti tu po skan di nav skom mo de lu, ve} i sve osta lo, iz svih aspe ka ta dru {tva gle da no.

Ono {to se pr vo vi di ne ko li ko go di na po ula sku u Uni ju, je ste {i re we no vih ide ja i vra }a we sta rih jav nih po vr {i na na do bro bit gra |a na. Je dan jo{ va `ni ji pro ces de {a va se u ci vil nom dru {tvu: sve vi {e qu di u svo je ru ke uzi ma svo je ne po sred no okru `e we – uli ce, {ko le... po sta ju }i sve za in te re so va ni ji za ono {to ih sva ki dan okru `u je. @i te qi is to~ ne Evro pe i za pad nog Bal ka na tre ba, da kle, da za bo ra ve ilu zi je da u mo men tu pri stu pa wa EU kva li tet `i vo ta od mah ra ste i re ke nov ca pri sti `u. Uzmi mo za pri mer Austri ju: svi ih sa za vi {}u gle da mo, ali Austri jan ci su se sa mi po bri nu li za sve {to sad ima ju. Mo `e mo se slo `i ti da ima ju 40 go di na pred no sti, ali taj na je za pra vo u an ga `o va no sti.

U~e {}e je, na i me, naj va `ni ja re~ ka da go vo ri mo o taj ni pro fi ti ra wa od EU. Mo glo bi se na }i do sta di sku ta bil nih efe ka ta ula ska, ali Bu dim pe {ta sa jo{ 5-6 ma |ar skih gra do va po sta la je za i sta atrak tiv na iz vi {e raz lo ga. Sve `e ide je do ne li su ka ko ma |ar ski stu den ti stu di ra ju }i u ino stran stvu pre ko Era zmu sa, ta ko i oni stra ni do la skom na stu di je u Ma |ar sku. S do la skom ra zno boj ne evrop ske mla de `i ve tar sve `ih po kre ta, no vih ide ja, kre a tiv nih pro je ka ta, je din stve nih pro sto ra unu tar za jed ni ce, za pah nuo je i nas. To je sa mo in du ko van po kret, qu di ko ji kod nas pro ve du ne ko vre me ili ~i tav se me star, kad se vra te ku }i pro mo vi {u Ma |ar sku po ne kad i da to ga ni su sve sni.

Ili da na ve dem ne ke dru ge no ve ta la se: pot pu no je din stven no} ni `i vot, ko ji je sti gao no vom upo tre bom sta rih, ne ko ri {te nih zgra da ko je se ta ko tran sfor mi sa ne u ta ko zva ne „pa bo ve ru i ne”; po la ko po sle vi {e de ce ni ja ago ni je, svet ski po zna te ba we pre sto ni ce re no vi ra ne su i pri vla ~e sve vi {e qu di sred we ge ne ra ci je; Bu dim pe {ta dva put sva ke go di ne ugo {}u je naj ve }i ci klus pro test nih mar {e va, a kri ti~ nu ma su ~i ni ~ak de se ti ne hi qa da u~e sni ka... Svi ovi po kre ti i do ga |a ji ni su vred ni po se bi, ve} po so ci jal nim ta la si ma ko je iza zi va ju. Oni po ja ~a na svest o grad skoj mo bil no sti, vra }a wu pro sto ra, {i re wu pra vi la...

U~e {}e tre ba shva ti ti mno go {i re. Re ci mo, od ja ~eg uti ca ja or ga ni za ci ja ko je se ba ve za {ti tom `i vot ne sre di ne na do no {e we od lu ka, pre ko sve ja ~ih me di ja ko ji kon tro li {u po li ti~ ke od lu ke od va `no sti za gra |a ne, do ta ko ma le nih stva ri kao {to je sta ja we s de sne stra ne na po kret nim ste pe ni ca ma.

Ako or ga ni za ci je ko je se ba ve qud skim pra vi ma i ini ci ja ti ve ko je do la ze “s dna” ne o~i ste skulp tu re, sa de cve }e, de le hra nu si ro ma {ni ma, bo re se za le ga li za ci ju ma ri hu a na, po zi va ju na tran spa rent nu po tro {wu nov ca u pred iz bor nim kam pa wa ma... i ova li sta mo `e i}i u ne do gled... ni {ta se ne bi de {a va lo. A ve }i na tih stva ri ne ma ni {ta s nov cem. Kqu~ na re~ osta je – an ga `o va we.

(Autor je dopisnik iz Brisela ma|arskog ekonomskog nedeqnika HVG)

MI I EU a vet za evrop ske in te gra ci je raz mo S tri }e su tra, 24. ja nu a ra, od go vo re na Upit nik na osno vu ko jeg Evrop ska ko mi si ja

tre ba da oce ni sprem nost Sr bi je da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. Pod se ti mo, Sa vet za evrop ske in te gra ci je ~i ne pre mi jer i ~la no vi Vla de, pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je u Skup {ti ni Sr bi je, pred stav ni ci pri vred nih i aka dem skih udru `e wa, po put Pri vred ne ko mo re Sr bi je i Srp ske aka de mi je na u- ke i umet no sti, kao i pred stav ni ci ne vla di nog sek to ra. Na kon to ga od go vo ri }e bi ti do sta vqe ni Vla di Sr bi je na usva ja we. Vla da bi, po na ja va ma di rek tor ke Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ce De le vi}, tre ba lo da raz ma tra od go vo re 27. ja nu a ra, a pla ni ra no je da oni 31. ja nu a ra bu du uru ~e ni evrop skom ko me sa ru za pro {i re we [te fa nu Fi leu. lan stvom u pro gra mi ma mo bil no sti ^ Ba si le us i Jo i nEU-SEE, ko je fi nan si ra Evrop ska ko mi si ja, Uni ver zi tet u No vom Sa -

du omo gu }io je svo jim sa da {wim i biv {im stu den ti ma da kon ku ri {u za sti pen di je za stu di ra we u ino stran stvu. Naj vi {e sti pen di ja pred vi |e no je za mo bil nost, a, u za vi sno sti od to ga da li su na osnov nim, ma ster, dok tor skim ili post dok tor skim stu di ja ma, kan di da ti mo gu kon ku ri sa ti za raz me nu od {est, de set ili 22 me se ca, dok na stav ni ci, is tra `i va ~i kao i uni ver zi tet sko ad mi ni stra tiv no oso bqe mo `e da kon ku ri {e za jed no me se~ nu raz me nu.

Uslo vi ma kon kur sa pro pi sa no je tra ja we sti pen di ja, ko je su do voq no vi so ke da po kri ju sve tro {ko ve `i vo ta i stu di ra wa u ino stran stvu. U okvi ru pro gra ma Ba si le us mo `e se kon ku ri sa ti za stu di je na uni ver zi te ti ma u Gen tu (Bel gi ja), Ni ci (Fran cu ska), Lun du ([ved ska), Ri mu (Ita li ja), Qu bqa ni (Slo ve ni ja), So fi ji (Bu gar ska), Haj del ber gu (Ne ma~ ka) i So lu nu (Gr~ ka), dok Jo i nEU-SEE nu di mo gu} nost za stu di ra we na uni ver zi te ti ma u Gra cu (Austri ja), Tur kuu (Fin ska), Gra na di ([pa ni ja), Gro nin ge nu (Ho lan di ja), Le ve nu (Fin ska), Ri gi (Le to ni ja), Bo lo wi (Ita li ja), Br nu (^e {ka), Vil nu su (Li tva ni ja) i Ma ri bo ru (Slo ve ni ja).

Kon kurs za sti pen di je u aka dem skoj 2011/12. za Jo i nEU otvo ren je do 1. fe bru a ra, a za Ba si le us do 15. fe bru a ra. Pri ja vqi va we je on lajn, pre ko veb-saj to va tih pro gra ma: www.basileus.ugent.be, odnosno: ww w.join eusee.eu. I pak , kandid at i s Univerzite ta u Novom Sadu pr e p ri javqivawa tre balo bi da se informi{u o ovim programima na veb-sajtu UNS-a: www.uns.ac.rs.

Podsetimo, bezvizni re`im izme|u Srbije i ~lanica EU va`i samo za turisti~ke boravke u trajawu do 90 dana u toku perioda od 180 dana. Shodno tome, studenti koji budu odabrani za ove programe mobilnosti pre odlaska treba da podnesu zahtev za izdavawe vize zemqe u koju putuju. Ovo se ne odnosi na nastavno i nenastavno osobqe, jer su wihovi boravci tridesetodnevni.

V. ^.

okrajinski zavod za ravnopravnost P polova raspisao je konkurs za prijem ~etvrte generacije polaznika i polaznica

kursa „Evropska unija i rodna ravnopravnost”, koji }e biti realizovan u periodu februar - maj, u zgradi Skup{tine Vojvodine. Polaznici i polaznice kursa ima}e priliku da pro{ire znawa o EU, wenom nastanku, na~inu funkcionisawa i najva`nijim smernicima u socijalnoj politici i rodnoj ravnopravnosti, tako|e }e se upoznati i s na~inom dono{ewa odluka, najva`nijim institucijama i politikama unutar EU, a sve to s rodnom perspektivom. Ovaj tromese~ni kurs, startuje 24. februara, a, dvosatna, predavawa odr`avaju se jednom nedeqno, ~etvrtkom od 19 do 21 sat. Sva literatura }e biti obezbe|ena u elektronskoj formi i uglavnom na engleskom jeziku.

Kurs je besplatan, a svaki polaznik/ polaznica snosi sopstvene putne tro{kove. Mogu konkurisati kandidati sa zavr{enim fakultetom, apsolventi, studenti poslediplomskih studija, koji dobro znaju engleski jezik.

Po`eqno je da imaju iskustva u oblasti qudskih prava, da su zainteresovani za evropske integracije i rodnu ravnopravnost.

Odabrani polaznici i polaznice ugovorom }e se obavezati da }e redovno poha|ati kurs (najmawe 70 odsto predvi|enih ~asova), a oni koji uspe{no polo`e zavr{ni test i napi{u zavr{ni rad dobi}e diplomu.

Prijava za kurs mo`e se poslati najkasnije do 7. februara, na adresu Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Sad, ili putem imejla zavod.ravnopravnost@gmail.com i zavod.ravnopravnost@vojvodina.gov.rs, s naznakom „Za konkurs”.

V. ^.

Po dr {ka gra |a na ula sku Sr bi je u Evrop sku uni ju pa la je na 57 od sto, {to je naj ma we od 2002. go di ne, od ka da se spro vo de ta kva is tra `i va wa u na {oj ze mqi. Ula zak Sr bi je u EU, po is tra `i va wu iz ju na 2010, po dr `a va lo je 65 pro ce na ta gra |a na, a naj ve }a po dr {ka je za be le `e na u de cem bru 2003, ka da je za ula zak u EU bi lo ~ak 72 po sto an ke ti ra nih. Ipak, ako je za ute hu, po dr {ka re for ma ma ko je zah te va pri stu pa we Sr bi je EU vi {a je ne go ikad i na ni vou je od 78 pro ce na ta. Ina ~e, gra |a ni Sr bi je sma tra ju da nam se dr`ava kre }e ka EU br zi nom 2,7 na ska li od je dan do se dam, a `e le li bi da tempo bu de bar 4,1

U

ni kat na va za te {ka 25 ki lo gra ma iz ~u ve ne ma |ar ske fa bri ke por ce la na „He ren di”i isto i me nog gra di }a u cen tral nom de lu ze mqe, na pra vqe na je spe ci jal no za po lu go di {we pred se da va we Ma |ar ske Evrop skoj uni ji. Va za je pr vog da na ove go di ne, po sle sve ~ar skog pre u zi ma wa pa li ce pred se da va ju }eg, iz Kul tur nog cen tra „Mi le ni jum” u Bu dim pe {ti, spe ci jal nim vo zi lom od ve ze na u obli `wi Ge de le, u zna me ni ti dvo rac „Gra {al ko vi~”, ne ka da {wu kra qev sku pa la tu iz vre me na Austro u gar ske mo nar hi je. Jer, upra vo tu }e se u na red nih {est me se ci odr `a ti niz kul tur nih pri red bi i te mat skih kon fe ren ci ja. Pod se ti mo, Ma |ar skoj je ovo pr vo pred se da va we Uni jom ot ka ko je pri mqe na u EU 1. ma ja 2004. go di ne.

U dvor cu „Gra {al ko vi~” su se ve}, do du {e ne for mal no, sre li mi ni stri i dr `av ni se kre ta ri svih 27 ze ma qa ~la ni ca za du `e ni za

Pre ma is tra `i va wu Euro sta ta, 20 naj si ro ma {ni jih re gi ja EU na la zi se u Bu gar skoj, Ru mu ni ji, Poq skoj i Ma |ar skoj, biv {im ko mu ni sti~ kim dr`a va ma sred we i is to~ ne Evro pe ko je su se Uni ji pri dru `i le 2004. od no sno 2007. go di ne.

S dru ge stra ne, po pi som naj bo ga ti jih pod ru~ ja Evro pe do mi ni ra ju re gi je u Ne ma~ koj, Ho lan di ji, Dan skoj i Bri ta ni ji. Naj bo ga ti je je pod ru~ je u`eg Lon do na, s vi {e ne go ~e ti ri pu ta ve }im bru to do ma }im pro iz vo dom po sta nov ni ku od EU pro se ka – 49.100 evra go di {we. Po re |e wa ra di, u naj si ro ma {ni joj re gi ji Bu gar ske, Se ve ro za pa de nu, BDP je iz no sio tek ~e tvr ti nu evrop skog pro se ka, od no sno 6.400 evra.

Dru ga naj bo ga ti ja re gi ja EU je Luk sem burg, a sle de Bri sel i Ham burg, te Prag. Za po tre be ovog is tra `i va wa Euro stat je 27 ze ma qa ~la ni ca Uni je po de lio na 271 re gi ju, pri ~e mu je Luk sem burg, bu du }i da je ma la dr `a va, bio po seb na re gi ja, dok je Ho lan di ja po de qe na na wih 12. Ina ~e, bo gat stvo ne ke re gi je bi }e va `an ~i ni lac kod od lu ~i va wa o ras po de li ko la ~a u du go ro~ nom bu yet skom pe ri o du Uni je, od 2014. do 2021. go di ne

da se za vr {e pre go vo ri s Hr vat skom, na sta ve sa Islan dom i za po~ nu s Tur skom.

U sva kom slu ~a ju, ova se si ja je bi la pri li ka da se ne {to vi {e sa zna i o sa mom dvor cu, ko ji su sre di nom 18. ve ka sa gra di li ~la no vi gro fov ske po ro di ce Gra {al ko vi~. Pr vi me |u wi ma bio je po ve re nik ca ri ce Ma ri je Te re zi je, a za ni mqi vo je da su sva tro ji ca bo ga ta {a, otac, sin i unuk, no si li isto ime – An tal. Po sle tre }eg An ta la pre ki nu ta je mu {ka lo za Gra {al ko vi ~a, a na sled ni ca po `en skoj li ni ji je ka {tel pro da la. Ka da su 1867. go di ne kru ni sa ni car Fra wa Jo sif i ca ri ca Eli za be ta Ba var ska, ko ja je od mah do bi la ti tu lu ma |ar ske kra qi ce, dvo rac uda qen dva de se tak ki lo me ta ra se ve ro i sto~ no od Bu dim pe {te dat im je na po klon, po stav {i let wa re zi den ci ja vla dar skog pa ra, po seb no pre le pe kra qi ce, ko ju su we ni po da ni ci od mi qa zva li Si si.

Palata voqene SiSi PoStala Srce eU evrop ske po slo ve, po tom su su sret ima li mi ni stri eko lo gi je, a pre tri da na i mi ni stri unu tra {wih po slo va. Oni su od do ma }i na ~u li de ta qan plan ra da do 1. ju la ove go di ne, ka da man dat pred se da va ju }eg EU pre u zi ma Poq ska. Ma |ar ska de le ga ci ja se, od sa mog star ta, svoj ski tru di da u tom ob no vqe nom ba rok nom zda wu sa op {ti go sti ma po li ti~ ke pri o ri te te vla de Vik to ra Or ba na, ali po ka `e i svo ju bo ga tu isto rij sku i kul tur nu ba {ti nu.

– Ma |ar ski ci qe vi se u pot pu no sti po kla pa ju s pro jek ci ja ma osta lih o to me ko jim pu tem bi tre ba lo i}i da qe i ko je pro ble me pri o ri tet no re {a va ti na pod ru~ ju EU – obra zlo `i la je svo jim go sti ma na pr voj „dvor skoj se si ji” dr `av na se kre tar ka za evrop ska pi ta wa Eni ko \e ri, na vo de }i da }e se Ma |ar ska za vre me pred se da va wa EU za la ga ti za re {a va we go ru }ih pri vred nih te {ko }a i unu tra {wu ko he zi ju, ali i ohra bri va we onih ko ji `e le da u|u u EU; ka da je re~ o pro {i re wu, zva ni~ noj Bu dim pe {ti je, ka ko je po tvr di la i Eni ko \e ri, po seb no sta lo

Od 1920. go di ne dvo rac „Gra {al ko vi~” je po stao let wa re zi den ci ja re gen ta Mi klo {a Hor ti ja, po sle Dru gog svet skog ra ta Ru si su ga pre tvo ri li u ko wu {ni cu i ma ga cin, a na kon wi ho vog od la ska iz Ma |ar ske zda we je re no vi ra no i pre tvo re no u mu zej i svo je vr sni dom kul tu re. U we mu se na la zi je di no po zo ri {te u ze mqi u ko jem je za dr `an ba rok ni stil, a po me nu ta „he ren di” va za se pot pu no uklo pi la u ~i tav am bi jent.

Ma |ar ska }e, or ga ni zu ju }i bli zu 300 pri red bi, kon ce ra ta, iz lo `bi i dru gih kul tur nih do ga |a wa u na red nih {est me se ci, po ku {a ti da ostva ri dvo stru ku ulo gu. S jed ne stra ne, da stran ci ma po ka `e bo gat stvo svo je isto ri je i kul tu re, a s dru ge stra ne, da svo jim gra |a ni ma pred sta vi evrop ska do stig nu }a.

Tek, ne spor no je da }e pe ~at EU ovog mar ta ima ti i tra di ci o nal no „Bu dim pe {tan sko pro le }e„, a po svoj pri li ci, i se ri ja kon ce ra ta po vo dom 200 go di na od ro |e wa zna me ni tog Fran ca (Fe ren ca) Li sta.

Ve sna Sa vi}

VESTI a jed ni~ ka evrop ska va lu Z ta iz gu bi la je od uvo |e wa pre 12 go di na 22 pro cen ta na

vred no sti, ob ja vi li su evrop ski me di ji po zi va ju }i se na re zul ta te is tra `i va wa osi gu ra va ju }eg kon cer na „Ali janc”. To prak ti~ no zna ~i da u po re |e wu s ja nu a rom 1999. go di ne, evro da nas, gle da no u pro se ku za sve ~la ni ce evro zo ne i ka da se upo re di ku pov na mo}, vre di 78 evro cen ti. No, upr kos to me, stru~ wa ci sma tra ju da je evro do pri neo sta bil nim ce na ma i ni skoj in fla ci ji. Re ci mo, u Ne ma~ koj, naj ja ~oj evrop skoj pri vre di, po rast ce na od uvo |e wa evra bio je u pro se ku 1,5 od sto go di {we dok je u vre me ko ri {}e wa ne ma~ ke mar ke taj pro sek bio 2,6 pro ce na ta go di {we. vrop ski par la ment je E usvo jio tekst Di rek ti ve o pre ko gra ni~ nim zdrav stve -

nim uslu ga ma, na te me qu ko je }e gra |a ni mo }i da po tra `e me di cin sku po mo} u dru goj ze mqi ~la ni ci, a da tro {ko ve le ~e wa po kri je zdrav stve ni si stem wi ho ve ma ti~ ne ze mqe. To, na rav no, ne }e bi ti mo gu }e u svim slu ~a je vi ma, ve} sa mo ka da su u pi ta wu ret ke bo le sti ili ne ki spe ci ja li zo va ni tret ma ni, kao i u slu ~a ju ka da pa ci jen ti `i ve u po gra ni~ nim pod ru~ ji ma pa su im naj bli `e spe ci ja li zo va ne zdrav stve ne usta no ve sme {te ne u su sed noj ze mqi ~la ni ci EU. Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik om ba ko jom je ne ko pre tio ove ne de qe hr vat skom pred sed ni ku zbog po li ti ke pre ma Sr bi ji ni je po re me ti la su sre te Ive Jo si po vi }a s naj vi {im zva ni~ ni ci ma Ne ma~ ke. On je pri to me sa mo kon sta to vao da je to bi la pr ven stve no po li ti~ ka bom ba, od no sno opo me na da ima i onih ko ji se ne sla `u sa po li ti kom zva ni~ nog Za gre ba. No, od mah po sle ve sti o po {iq ci s bom bom hr vat skoj am ba sa di u Ber li nu, ta ko |e sa ne ma~ kih pro sto ra sti gla je vest o aten ta tu na {ved skog pre mi je ra Ulo fa Pal mea 1986. go di ne. Mi ste ri ju aten ta ta po nu dio se da raz re {i (iz ja vom za ne ma~ ki ma ga zin „Fo kus“) Vin ko Sin di ~i}, ro dom iz Ri je ke, za ko ga pen zi o ni sa ni pri pad ni ci Ud be tvr de da je oba vqao po slo ve za wih. Sin di ~i} je 1988. go di ne bio za du `en da li kvi di ra is tak nu tog ~la na hr vat ske emi gra ci je Ni ko lu [te du lu. Po {to ni je us peo, osu |en je u [kot skoj na 15 go di na za tvo ra.

Tvrd wa da je ubi stvo Ulo fa Pal mea de lo Ti to ve za ve re ko ji je u to vre me ve} {est go di na bio po koj nik, ni je ube dqi va, ali je atrak tiv na za no vi ne. Tim pre {to se ka `e da je aten ta tor na Pal mea biv {i ud ba{, iz ve sni Ivo D. ko ji od pre dve go di ne `i vi u Za gre bu. Ne ma sum we da su sve ove te me ve} u do me nu isto ri je. Ipak, pra vo je pi ta we: ima li po {iq ka s bom bom bi lo ka kvu ve zu s pod se }a wem na ne ka da {wi ne vi dqi vi rat Ti to vih taj nih slu `bi pro tiv po li ti~ ke emi gra ci je na sta le po sle Dru gog svet skog ra ta?

Pa dom ko mu ni zma tre ba lo je da ne sta ne i ide o lo {ki su kob iz me |u emi gra na ta i ma ti~ ne ze mqe. Emi gra ci ja je pre sta la da bu de idej ni ne pri ja teq de mo krat skih vla sti u ma ti~ noj ze mqi, pa su i aten ta ti i di ver zi je od ba ~e ni kao ob lik po li ti~ ke bor be. Da nas se sva ka pret wa bom ba ma ili ugro `a va we `i vo ta po li ti ~a ra auto mat ski kva li fi ku je kao te ro ri zam.

Post ko mu ni sti~ ke de mo krat ske vla sti sa svim si gur no ne is pu wa va ju uvek sno ve i o~e ki va wa mno gih su na rod ni ka ni u ze mqi ni u emi gra ci ji. De mo kra ti za ci ja biv {ih ko mu ni sti~ kih ze ma qa je pro ces ko ji ima vre men sko tra ja we. Na biv {im ju go slo ven skim pro sto ri ma pad ko mu ni zma je iz vr {en ra tom, {to jo{ vi {e pro du bqu je me |u na ci o nal nu mr `wu na sta lu na ide o lo {kim osno va ma.

Pred sed ni ci Bo ris Ta di} i Ivo Jo si po vi} na sto je da pred -

B

nedeqa23.januar2011.

19

E K S T R E M N A E M I G R A C I J A : PORUKA BOMBE KOJA JE UZBUNILA HRVATSKU JAVNOST

Gu bit ni ci su uvek ne za do voq ni

Poglavnik Ante Paveli} (drugi s leva) posle bekstva je u Argentini osnovao gra|evisnku firmu

vo de i osna `e jed nu no vu kli mu ko ja po sto ji u po sled we vre me u srp sko-hr vat skim od no si ma. Po tre bu pre va zi la `e wa ne ra ci o nal ne, po gub ne mr `we pre ma su se di ma, da nas ose }a ju u pr vom re du oni ko ji su no si o ci du hov ne sfe re jed ne ili dru ge na ci je. Pi sci ma, estra di, film skim rad ni ci ma... ogra ni ~e ni na ci o nal ni pro sto ri po sta li su ozbiq na ko~ ni ca. Ma li ti ra `i i ma lo broj na pu bli ka ni su ni ka kva sti mu la ci ja za no ve vred no sti. Sve vi {e u tom prav cu raz mi {qa ju i spor ti sti i pri vred ni ci. Pre sa mo ne ko li ko go di na ni ko ni je mo gao ni da za mi sli da srp ski po li ca jac ima kan ce la ri ju u zgra di hr vat ske ca ri ne. Da nas je to va `na me ra bo qe sa rad we u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. [to vi {e i {to bo qe sa ra |u ju or ga ni le gal nih vla sti dve ju dr `a va, sma wu je se pro stor i za na ci o na li zam, ali i za be za ko we. Svi sku pa po sta ju glav ni no si o ci no vog du ha me |u kom {ij skih od no sa.

Usta {ka emi gra ci ja je svo je vre me no u~i ni la do sta za po be du onih sna ga ko je su `e le le sa mo stal nu hr vat sku dr `a vu. Me |u tim, ka ko }e na da qe dr `a va Hr vat ska iz gle da ti, za vi si od onih ko ji `i ve u woj i ko ji smi sao `i -

vo ta bu du tra `i li na svom og wi {tu. To ne mo ra uvek da se po kla pa s vi |e wi ma u di ja spo ri. Pred sed nik post ko mu ni sti~ ke Ru mu ni je Jon Ili je sku je na pr vom sku pu sa pred stav ni ci ma di ja spo re tra `io od wih da se ne ba ve kri ti ka ma po li ti ke kod ku }e, ve} da bu du am ba sa do ri svo je ma ti ce ta mo gde sa da ra de i `i ve.

Je di no ta ko }e svi ma bi ti bo qe.

Ulo ga hr vat ske emi gra ci je u na stan ku da na {we Hr vat ske je te ma ko ja za slu `u je po seb na is tra `i va wa. Za gre ba~ ki „Vje snik“ je av gu sta 2004. go di ne ob ja vio se ri ju ~la na ka o de lo va wu emi gra ci je u go di na ma ko mu ni zma, a na ro ~i to po sle Ti to ve smr ti. Autor ovih is tra `i va wa Ivan ^i zmi} pi {e da su se „pro tiv Ju go sla vi je i za hr vat sku dr `a vu bo ri li Hr va ti ra znih po li ti~ kih stru ja i ge ne ra ci ja“.

Od mah po sle Dru gog svet skog ra ta idej ni pro tiv ni ci ko mu ni zma u Hr vat skoj su se oku pqa li oko dva is tak nu ta iz be gla po li ti ~a ra: An te Pa ve li }a u Ar gen ti ni i Vlat ka Ma ~e ka u SAD. Da bi se pro ~u lo o wi ma, u po ~et ku su or ga ni zo va li na pa de na sve {to je bi lo oli ~e we ju go slo ven stva. [e zde stih go di na po ~e li su da for mi ra ju i bor be ne je di ni ce za po di za we ustan ka. Na

sva ku wi ho vu ak ci ju taj ne slu `be Ti to ve Ju go sla vi je su `e sto ko uz vra }a le. Bio je to pra vi ne vi dqi vi rat. Pre ma po da ci ma ob ja vqe nim u Za gre bu, ju go slo ven ska bez bed nost je u pe ri o du od 1945. do 1990. li kvi di ra la 69 po li ti~ kih emi gra na ta, ima la 24 ne u spe la aten ta ta, osam ot mi ca

sa smrt nim po sle di ca ma i broj na ra wa va wa. Me |u naj i stak nu ti jim emi gran ti ma ko ji su ubi je ni je sva ka ko Bru no Bu si}, li kvi di ran u Pa ri zu 1978. go di ne. Bu si} je bio is tak nu ti ~lan Hr vat skog pro le }a, a na Dru gom sa bo ru ne par tij ske or ga ni za ci je Hr vat sko na rod no ve }e u Bri se lu po stao {ef ure da za pro pa gan du.

U {tam pi so ci ja li sti~ ke Ju go sla vi je do sta pa `we je pri vu klo i ubi stvo Stje pa na \u re ko vi }a, ko ji je kao di rek tor naft ne in du stri je „Ine” bio op tu `en za mal ver za ci je. Sa da se go vo ri da ni je on uzeo pro vi zi ju od uvo za si ro ve naf te, ne go je to na vod no u~i nio Va wa [pi qak, sin Mi ke [piq ka. Ud ba je in di rekt no omo gu }i la \u re ko vi }u da po beg ne iz ze mqe, a on da je auto mat ski po stao kriv. Sve se to de {a va lo 1982. go di ne, uo~i iz bo ra Mi ke [piq ka za pred sed ni ka Pred sed ni {tva SFRJ. Od ak ci ja hr vat ske emi gra ci je, ko je su jav no osu |i va ne, po mi we mo ov de pod me ta we bom be u bi o sko pu „20. ok to bar“ u Be o gra du 1968. go di ne. U ve ~er wim sa ti ma 13. ju la u tom be o grad skom bi o sko pu de si la se eks plo -

KR v A v I TRA G o v I uSTA [ KE EMI G RA C I J E l 1962. u na pa du na pred stav ni {tvo SFRJ u Bo nu ubi jen slu `be nik Mom ~i lo Po po vi}, dok je Sta na Dov gan ra we na l 1963. de ve to ~la na gru pa 20. ju la pod met nu la eks plo ziv na pru zi Ri je ka-Za greb l 1966. ubi jen slu `be nik Kon zu la ta SFRJ u [tut gar tu Sa vo Mi la no vi} l 13. ju la 1968. od pod met nu te bom be u bi o sko pu „20. ok to bar“ u Be o- gra du po gi nu la jed na oso ba, jed na mla da `e na je osta la bez obe no ge, a lak {e je po vre |e no 76 po se ti la ca l 1970. u SFRJ je ile gal no uba ~e na 19-~la na te ro ri sti~ ka usta {ka gru pa iz Austra li je, SR Ne ma~ ke i Austri je, ko ja je u svo jim di ver zant skim ak ci ja ma ra ni la 15 i ubi la 13 ju go slo ven skih gra |a na l 7. apri la 1971. u Stok hol mu ubi jen am ba sa dor SFRJ vla di mir Ro lo vi} a ra we na slu `be ni ca Mi ra [tem pi har l 1973. iz vr {e na di ver zi ja u gar de ro bi glav ne `e le zni~ ke sta ni ce u Be o gra du. Jed no li ce po gi nu lo, dok je osam te `e po vre |e no l 1977. sto ti nak te ro ri sti~ kih ak ci ja emi gran skih usta {a, ko ji su ubi stva, ra wa va wa, eks plo zi je, itd. ~i ni li pre te `no u ino stran stvu l 1982. u ne ko li ko re sto ra na na mo ru ra we no de se tak go sti ju, a ne ko li ko ih je smrt no stra da lo l 1983. u vin kov ci ma pod met nut eks plo ziv na `e le zni~ koj sta ni ci, a sa mo ne ko li ko me se ci ra ni je, eks plo di ra la je i ben zin ska pum pa u Sla von skom bro du. Ni ko ni je stra dao

zi ja od ko je je po gi nuo je dan gle da lac, jed na mla da `e na je osta la bez obe no ge, a lak {e je po vre |e no 76 po se ti la ca. Bio je to naj ve }i te ro ri sti~ ki akt hr vat ske emi gra ci je u Ti to voj Ju go sla vi ji. U sep tem bru iste go di ne je eks plo di ra la bom ba i u gar de ro bi `e le zni~ ke sta ni ce u Be o gra du, a u de cem bru je uhap {en Mi len ko Hr ka~, ko ji je pri znao zlo de la i osu |en je na smrt. Sa da se tvr di da ni je bom bu pod met nuo on ne go we gov brat.

Dve go di ne ka sni je, 1970, taj na or ga ni za ci ja Hr vat sko re vo lu ci o nar no brat stvo uba ci la je pre ko Dra vo gra da gru pu od 19 ope ra ti va ca s na me rom da na pro sto ru ju `ne Hr vat ske, Li ke i Her ce go vi ne po bu ne na rod i or ga ni zu ju oru `a ni usta nak. U su ko bi ma s po li ci jom i voj skom de set ~a no va gru pe je ubi je no, a osta li su uhap {e ni i osu |e ni na smrt. Kra jem {e ze de se tih i po ~et kom se dam de se tih go di na pro {log ve ka i u Hr vat skoj i u Sr bi ji je po ~e lo pre i spi ti va we ju go slo ven skih vred no sti u ko rist na ci o nal nih. Ta pre i spi ti va wa su se ti ca la svih pi ta wa, od pri vre de do je zi ka. Po kret na ci o na li sta u Hr vat skoj zvao se MA SPOK ili Hr vat sko pro le }e. Ve li ki broj pri pad ni ka MA SPOK-a po ve zao se s emi gra ci jom, a me |u is tak nu tim ~la no vi ma ovog po kre ta bio je i Fra wo Tu| man, pr vi pred sed nik da na {we Hr vat ske.

Po zi va ju }i se na Sa ve zni se kre ta ri jat za in for ma ci je SFRJ, NIN je 1985. go di ne ob ja vio po da tak da je to kom ~e ti ri de ce ni je po sle rat nog raz vo ja, emi gra ci ja iz ve la {i rom sve ta 657 an ti ju go slo ven skih te ro ri sti~ kih ak ci ja. U tim ak ci ja ma je po gi nu lo 85 li ca, od to ga tri stran ca. Po vre |e no je 188 oso ba, od to ga dva stran ca. Na tlu Ju go sla vi je iz ve de no je 40 te ro ri sti~ kih ak ci ja i 60 ak ci ja u po ku {a ju. To ni je ko na~ na sta ti sti ka, {to ni je to li ko ni bit no da bi se shva ti la {i ri na ide o lo {kog ra ta u vre me mi ra. n Petar Tomi}

PUT OKO SVETA

SME ]E OD HO TE LA: U Ma dri du je otvo ren ho tel ko ji je u ce lo sti sa gra |en od sme }a. Zi do vi ho te la, ko ji no si na ziv Obal no sme }e, pre kri ve ni su |u bre tom ko je je pli ma na ne la du` evrop skih pla `a, sme }em sa de po ni ja i pred me ti ma ko ji po ti ~u sa bu vqih pi ja ca. Unu tra {wost ovog neo bi~ nog ho te la sa pet so ba ukra {a va ju naj ra zli ~i ti ji pred me ti - li men ke, auto mo bil ske gu me, sta re no vi ne, ~a ra pe, sta ri fo to a pa ra ti, fud bal ske lop te i - qu bav na pi sma.

Tri grupe meteorologa su prikupile podatke sa razli~itog uzorka mernih stanica, obradile ih razli~itim statisti~kim metodima i do{le do istovenog zakqu~ka: prvih deset godina ovog milenijuma bila je najtoplija decenija otkad se vodi evidencija o temperaturi vazduha. Prose~na temperatura izme|u 2001. i 2010. bila je za 0,45 stepeni Celzijusa ve}a od proseka za period izme|u 1961. i 1990, saop{tila je Svetska meteorolo{ka organizacija. Takvi nalazi jasno pokazuju da se Zemqa zagreva

SRED WI VEK: Port pa rol Ru ske pra vo slav ne cr kve, Vse vo lod ^a plin, kri ti ko vao je na ~in ode va wa u da na {woj Ru si ji, oce niv {i da se `e ne obla ~e ’kao strip ti ze te’ i pred lo `io da se uve du no va, kon zer va tiv ni ja pra vi la obla ~e wa za oba po la. „@e ne ode ve ne u mi ni suk nu iz gle da ju pro vo ka tiv no. Ako su jo{ i pi ja ne, pro vo ci ra ju i vi {e. Ako pri tom sa me tra `e kon takt s qu di ma, ne tre ba se ~u di ti ka da se taj kon takt za vr {i si lo va wem„, iz ja vio je ^a plin.

@VA KA WE: Bo li vi ja je po kre nu la di plo mat sku ofan zi vu u po ku {a ju da se iz Je din stve na kon ven ci ja o opoj nim dro ga ma UN-a iz 1961. iz u zme `va ka we li {}a ko ke. Ko ka se ko ri sti na An di ma hi qa da ma go di na kao bla gi sti mu lans i u tra di ci o nal noj biq noj me di ci ni. Me |u tim, ta biq ka je ta ko |e si ro vi ma te ri jal ko ji se ko ri sti u pro iz vod wi ile gal nog ko ka i na.

GE O GRA FI JA: Fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi je iz go vo rio ozbi qan lap sus dok je bo ra vio u Al za su, de lu Fran cu ske, pro ga siv {i ga za - de lom Ne ma~ ke. U obra }a wu po qo pri vred ni ci ma, Sar ko zi je re kao da mo `e da pri hva ti ka da Ki na ili In di ja na ru {a va ju slo bod nu kon ku ren ci ju na tr {i {tu po qo pri vred nih pro iz vo da, ali da je pot pu no ne pri hva tqi vo ka da to ~i ni Ne ma~ ka. „I ne ka `em to sa mo za to {to sam u Ne ma~ koj“, za vr {io je re ~e ni cu fran cu ski pred sed nik. Ud mah se is pra vio i na {a lio na ra ~un svo je se nil no sti, {to je umi ri lo stra stu u pu bli ci.

OD MAJ KE SLO NI CE: Ja pan ski na u~ nik Aki ra Iri ta ni ve ru je da }e mu jed na no va teh ni ka klo ni ra wa omo gu }i ti da u ro ku od ~e ti ri do pet go di na klo ni ra ma mu ta. Iri ta ni na me ra va da ka sni je ove go di ne ot pu tu je u Si bir ka ko bi uzeo uzo rak me kog tki va jed nog ma mu ta, ko ji ve} 5.000 go di na le `i u smr znu toj ze mqi. DNK izo lo van iz jed ne od }e li je pla ni ra da uba ci u oplo |e no ja ja {ce in dij skog slo na, ka ko bi `en ka slo na do ne la na svet klo ni ra no mla dun ~e.

20

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

ira^ ku Fa Bri ku smr ti

Te ro ri sti ma 40.000 to na i qa de Ame ri ka na ca, Bri-ta na Al-Ba kr, i uz we ga dva smrk nu ta na o ru „spoq ni uspeh“ ko ji bi ga u~i nio arap ca i dru gih stra na ca, kao i de `a na mu {kar ca, od ko jih je je dan bio skim i su nit skim he ro jem, pa su Per si se ti ne hi qa da Ira ~a na po u bi we gov ro |ak iz Ti kri ta – Sa dam Hu jan ci, od no sno Iran ci, iz gle da li kao ja ni su ili osa ka }e ni u pro te klih osam sein. Do ti~ ni }e usko ro do bi ti i ge ne po god na me ta. go di na de to na ci ja ma eks plo zi va iz ral ski ~in, iako ni ka da ni je bio u voj U pot pu no be smi sle nom ra tu, ko ji je ogrom nog taj nog kom plek sa u bli zi ni sci, i po stup no }e pre u zi ma ti sve vi {e po tra jao osam go di na i od neo mi lon Bag da da, ko ji je pre tri de ce ni je za Sa vla sti od svog po kro vi te qa. A on da je qud skih `i vo ta, na la zi lo se se me br zog da mov re `im sa gra di la on da {wa Ju go 1979. „za mo lio“ men to ra da od lu ~i: ho Sa da mo vog ja ~a wa, ali i kli ca we go ve sla vi ja, na vo di se u jed nom po gla vqu }e li sam da od stu pi, ili }e ri zi ko va ti pro pa sti. Ta kvo „sta we stva ri” od ra zi „Isto ri je sve ta na kon 11. sep tem bra„, da bu de sme wen. Ta da ve} vr lo sla ba lo se i na fa bri ku eks plo zi va, ko ju su kwi ge Do mi ni ka Strit fil da, ko ja }e {ni pred sed nik, pre mi jer i {ef Re vo mu sa gra di li „Ju go si“ i „[va be“. Na bi ti ob ja vqe na za de se tak da na. Sve je lu ci o nar nog ve }a oda brao je pr vo, ali zvao ju je al-Ka’ka’, pri god no pre ma po ~e lo 1977. kad je on da {wi ira~ ki to ni je spa si lo we go ve naj bli `e sa rad ime nu rat ni ka ko ji je 13 ve ko va ra ni je pred sed nik Ah med Ha san al-Ba kr dao ni ke, ko je je Sa dam u`ur ba no hap sio, u~e stvo vao u po ho du na Per si ju. Taj na log za iz grad wu ve li ke fa bri ke mu osu |i vao za sva {ta i ko je {ta i – po gu ogrom ni kom pleks, ina ~e, ra {i rio se ni ci je i eks plo zi va u bli zi ni Ju si fi je, bqi vao. na ~ak 30-tak kva drat nih ki lo me ta ra, me sta {ca 25 ki lo me ta ra ju go za pa da no Sve to ni ma lo ni je sme ta lo eks Ju go ob u hva tiv {i 1.100 ra znih po stro je wa u od Bag da da, ko je je do ta da bi la po zna to sla vi ji, {to i ne tre ba da ~u di, jer je ukup no 116 fa bri ka, u ko ji ma je pod bud po dva za Irak va `na poj ma: Ju su fi ja je bag dad ski br ka bio sim pa ti ~an i za pad nim nad zo rom i da le ko od jav no sti ra rod no me sto pe va ~a Fa ru ka al-Ha ti ba, nim si la ma. Na i me, u to vre me i arap di lo vi {e od 14.000 qu di. i na la zi se na ret ko plod nom tlu na ko ski re `i mi i oba pla ne tar na blo ka bi Unu tar kom plek sa je bi lo te sti ra no jem iz u zet no do bro uspe va ju krom pi ri, va li su sve za bri nu ti ji iran skom re to i bi o lo {ko oru` je, a iz ra |en je i ~u ve vr lo ce we ni na pi ja ca ma ni ve li ki top sa 150-me tar glav nog gra da. skom ce vi i 600-ki lo gram Do ti~ ni Al-Ba kr je, Unutar kompleksa je bilo testirano i biolo{ko skom gra na tom. Ipak, kqu~ ina ~e, bio „pro fe si o nal ni ni pro iz vo di ozna ~e ni su oru`je, a izra|en je i ~uveni veliki top pu ~i sta”: u~e stvo vao je u skra }e ni ca ma: RDX (eks plo sa 150-metarskom cevi i 600-kilogramskom ru {e wu ira~ ke mo nar hi je ziv ni ni tro a min, osno va za granatom 1958, za tim u voj nom pre C4 i dru ge eks plo zi ve); vra tu 1963, kao i u „bes krv PETN (va `an deo pla sti~ nog nom pu ~u“ 1968, a 70-tih go eks plo zi va Sem te xa), pa di na pro {log ve ka je pri dru `io Irak ri kom „{i re wa re vo lu ci je“, ko ja je, kao HMX, HDX itd, ra zni sa stoj ci i ra zor arap skom naft nom boj ko tu Za pa da, {to za ~in, ima la i ver ski fa na ti zam, pa je ni spo je vi za“ukla wa we obje ka ta i `i je do ve lo do sko ka ce na „cr nog zla ta“ i Sa dam po stao svi ma ne ka ko drag, i tak ve si le“. E deo tog ar se na la ti krit ski po mo glo pu we wu ira~ kih bla gaj ni. On mi ~i li su se ko }e ga pre op skr bi ti sva ti ra nin je is ko ri stio pri li kom upa da se isto vre me no to li ko zbli `io s Na se ko ja kim rat nim igra~ ka ma, me |u ko ji ma u Ku vajt av gu sta 1990, u sklo pu in ge ni o ro vim re `i mom u Ka i ru da je po kre nuo je bi lo i boj nih otro va ko ji ma je naj pre zne za mi sli pri pa ja wa Ira ku te ma le, a pro ces ula ska Ira ka u Uje di we nu za si pao iran sku voj sku, a ka sni je i Kur naf tom bo ga te „ju `ne po kra ji ne“.

Arap sku Re pu bli ku, krat ko traj nu uni ju de na se ve ru i {i i te na ju gu vla sti te ze Do ve lo je to, na rav no, do pr vog oku Egip ta i Si ri je, pa ra lel no ra de }i na mqe. Za to je po ku de do bio tek na kon za - pqa wa me |u na rod ne ko a li ci je, ko ja ga je po boq {a wu od no sa sa So vjet skim Sa ve vr {et ka ra ta s Ira nom, ka da su u Va - u fe bru a ru 1991. iz Ku vaj ta ote ra la, i us zom. Sve je to bi lo po uku su SFRJ, ~i ji {ing to nu shva ti li da je Ho me i ni umro, put mu iz bom bar do va la za li he oru` ja, je „naj ve }i sin“ Jo sip Broz upra vo s Na a ho me i ni jev ci is cr pqe ni. mu ni ci je, eks plo zi va, lan se ra, ra ke ta..., se rom i In dij cem Ne hru om po sta vio Ka ko god, sklad is to ka i za pa da, se ve - a za nad zor osta log za du `e ni su me |u na te me qe Po kre ta ne svr sta nih, te u sa ra i ju ga, bio je po tvr |en i ~i we ni com rod ni in spek to ri na ko je je mo rao da rad wi s Tre }im sve tom, a naj vi {e ba{ s da su ne su |e nu Al-Ba kro vu su per fa bri - pri sta ne. U sve mu to me stra dao je do ne arap skim ze mqa ma, vi deo pri li ku za ku eks plo zi va (i jo{ ko je ~e ga) sa gra di - kle i kom pleks al-Ka’ka’, a i do {ao je pri vred ni raz voj. li – Ju go slo ve ni i Nem ci. Am bi ci o- pod lu pu UN-ove in spek ci je. Tu su, ot Po slov nu qu bav Be o gra da i Bag da da znom Sa da mu po sre }i lo se da taj pro - kri lo se, iz ra |i va na i eks plo ziv na pu ni je mo gla da na ru {i ni po stup na pro jekt bu de za vr {en upra vo na vre me, za we wa za nu kle ar no oru` je, ko je bi Sa dam me na ira~ ke po li ti ke. Ka da su „iza {li raz mah po ~et ne fa ze ira~ ko-iran skog mo `da i pro iz veo da mu izra el ski va zdu iz mo de“, na se ri sti~ ki ofi ci ri su u ra ta. Br ka ti dik ta tor, ko ji se di vio {ni uda ri 1981. ni su uni {ti li re ak tor Ira ku sru {e ni s vla sti, a oni ma ko ji su Sta qi no voj „unu tra {woj po li ti ci“ i u Osi ra ku, te da al-Ka’ka’ ni je u av gu stu tog 30. ju la 1968. ve} ima li te le vi zor, vi deo se be kao ob no vi te qa me so po ta - 1989. bi la po go |e na se ri jom de to na ci ja na ekra nu se s tim no vo sti ma uka zao mij skih car sta va, `e leo je ne ka kav za ko je se tvr di da su bi le, hm, slu ~aj ne.

H

Po re me ]a ji is hra ne Po sta ju sve oPa sni ji za ti nej Yer sku Po Pu la ci ju

Bo le sni od bri ge za li ni ju lu ~aj pr vi: Fran cu ski mo del i glu mi ca Iza be la Ka ro, ko ja je 2007. bi la za {tit no li ce kam pa we pro tiv ano rek si je, umr la je kra jem pro {le go di ne od po sle di ca ove opa ke bo le sti. Ma ne ken ka se s ano rek si jom bo ri la od svo je 13. go di ne, a na sni ma wu za {o kant ne pla ka te „Ne ano rek si ji” te `i la je sa mo 31 ki lo gram, iako je bi la vi so ka 165 cen ti me ta ra. „Ima{ ose }aj da se pu ni{ od vrat nom hra nom i pri si qen si da stal no gu bi{ na te `i ni. ^im te pu ste s le ~e wa, od mah ide{ na di je tu. Ba rem se ta ko ma ni fe sto va la mo ja bo lest”, iz ja vi la je jed nom Iz a bel.

Slu ~aj dru gi: Ba ka jed ne mla de Vu ko var ~an ke, ko ja je ta ko |e od po sle di ca ano rek si je umr la u psi hi ja trij skoj bol ni ci u Za gre bu, obra ti la se ta mo {woj jav no sti po tre snim pi smom.

U toj tu `noj epi sto li ona je na ve la da we na unu ka ni je `e le la da bu de „mr {a va i slav na”, ali da su le ka ri na ozbi qan po re me }aj is hra ne, s ko jim se su o ~i la, gle da li kao na po mo dar stvo. “Ni ko se ni je hteo ba vi ti we nom bo le {}u”, na pi sa la je ne sre} na `e na, no vo de }i da je je dan psi hi ja tar otvo re no pri znao da mu „ano rek si ~ar ke idu na `iv ce”, dok je dru gi po ru ~io bo le snoj de voj ci da po tra `i po mo} – eg zor ci ste!?

Po re me }a ji u is hra ni, u pr vom re du ano rek si ja, sve su iz ra `e ni ji kod mla dih, ali i kod `e na u sred wim go di na ma. Pod iz go vo rom da se hra ne zdra vo, svo ju is hra nu ogra ni ~a va ju na ma li broj na mir ni ca, pre te `no vo }e i si ro vo po vr }e, a pre ska ~u obro ke i sma wu ju por ci je.

Me so, ma sno }e, hleb, {e }er... na wi ho vom je lov ni ku go to vo i ne po sto je. Za to ne ~u di sta ti sti ka ko ja ka `e da od ano rek si je da nas bo lu je oko 0,5 od sto po pu la ci je od 12 do 30 go di na `i vo ta, a ve }i nu obo le lih ~i ne de voj ke i `e ne. Da se ra di o opa snom zdrav stve nom pro ble mu go vo ri i po da tak da, uko li ko se na vre me ne uo~i i ne le ~i, do smrt nog is ho da do la zi u 15 do 20 od sto slu ~a je va.

U na sto ja wu da sle de mod ne dik ta te i pod stal nim uda rom „sa vr {e nih ma ne ken ki„ ko je

S

IS T RA @ I V A W A

60%

te `i ne iz gu be oso be obo le le od ano rek si je, ali i da qe od bi ja ju hra nu

12-14 go di na

do ba u ko joj de voj ~i ce naj vi {e po ~i wu da se bo je de bqi ne, jer im se te lo me wa, ali i do ba ka da im se naj lak {e mo `e po mo }i

13-15 go di na

go to vo po lo vi na de voj ~i ca tog do ba po se `e za ne kom od di je ta

13%

de voj ~i ca ti nej yer skog uz ra sta sklo no je ano rek si ji

18-19 go di na

do ba u ko joj je sve te `e le ~i ti po re me }a je pre hra ne

vre ba ju sa broj nih po ste ra, bil bor do va, s TV ekra na i `ur na la, po je di ne de voj ke, pa i `e ne, obo le va ju od po re me }a ja is hra ne. Ano rek si ja ili od bi ja we je la men tal no je uslo vqe ni po re me }aj is hra ne, {to go vo ri da se ne ra di sa mo o te `wi za do brim iz gle dom, ve} i o slo `e nom psi hi~ kom po re me }a ju. Po red du gih i mu -

ko trp nih epi zo da iz glad wi va wa, do la zi i do pre pli ta wa ano rek si je s bu li mi jom, u raz ma ci ma od ne ko li ko me se ci ili ne ko li ko go di na. Is tra `i va wa iz no se i po da tak da na po ja vu ova dva po re me }a ja bit no uti ~e i ge net ski fak tor. Ipak, naj ve }i broj obo qe wa pre vas hod no je iza zvan uzro ci ma emo ci o nal ne pri ro de.

NemiraN saN ameri^kih koNzervativaca

ano rek si ja ubi ja Pre ma do stup nim po da ci ma iz me di cin skih stu di ja, ano rek si ja ubi je vi {e qu di ne go bi lo ko ja dru ga psi hi~ ka bo lest. U pro se ku po lo vi na obo le lih umre usled iz glad ne lo sti ili dru gih zdrav stve nih kom pli ka ci ja, dok osta li `i vot okon ~a ju sa mo u bi stvom. Kod le ~e wa ano rek si je smrt nost se ja vqa u 2 do 3 od sto slu ~a je va, ali ~ak pe ti nu ~i ne hro ni~ ni bo le sni ci, s mo gu }im po gor {a wi ma kli ni~ ke sli ke to kom go di na. Kao po sle di ce ano rek si je ja vqa ju se is cr pqe nost, vr to gla vi ca, de hi dra ta ci ja, opa da we ko se, kon stan tan ose }aj hlad no }e, gu bi tak men stru a ci je, ne pra vi lan rad sr ca, pro pa da we ko sti ju...

– Kod ovih po re me }a ja iz gled te la po sta je va `ni ji od zdra vqa – ka `e psi ho log Ne ve na Ja kli}. – Ali, u po sled we vre me sve ~e {}e se mo `e ~u ti ka ko je iz go vor za ova kve ri go ro zne di je te te `wa da se `i vi zdra vo, {to je ap surd.

Zdra vqe ni ka da ni je bi lo iz jed na ~e no s iz glad wi va wem, iz be ga va wem jed ne gru pe na mir ni ca, a uz sve to jo{ se i po ve }a va fi zi~ ka ak tiv nost. Uko li ko ova kva prak sa po tra je, or ga ni zam u jed nom tre nut ku „pu ca“.

Men tal no uslo vqe ni po re me }aj uzi ma wa hra ne je slo `en zdrav stve ni i nu tri tiv ni pro blem ne sa mo u raz vi je nim ze mqa ma sve ta ve} i u ze mqa ma u tran zi ci ji. Iako ne ma pre ci znih po da ta ka o bro ju obo le lih od ano rek si je kod nas, le ka ri uo~a va ju da se wi hov broj po ve }a va iz go di ne u go di nu.

Pre po zna ti ove po re me }a je uzi ma wa hra ne ni je ni ma lo la ko. Ali, ka ko ka `u le ka ri spe ci ja li sti hi gi je ne is hra ne, ako je te le sna ma sa naj ma we 15 od sto ma wa u od no su na o~e ki va nu za vi si nu oso be, i ako je gu bi tak sve sno iza zvan iz be ga va wem na mir ni ca, uzi ma wem ta ble ta za po vra }a we i za za u sta vqa we ape ti ta, kao i for si ra nim ve `ba ma, mo `e se na slu ti ti da se ra di o na ve de nim po re me }a ji ma. Uko li ko uz sve to po sto ji po da tak da oso ba ima iz ra `en strah od de bqa wa, iz o sta nak men stru a ci je (kod de vo ja ka), a uz to op se da je ide ja o ma ne ken stvu i pro vo di mno go vre me na uz ogle da lo – di jag no za men tal no uslo vqe nog po re me }a ja is hra ne sve je iz gled ni ja. n jasna Barbuzan

START II u rukama a ko se bli `e uto rak i sre da, 25. i 26. ja nu ar, ka da je na ja vqe no od lu ~i va we o no vom stra te {kom spo ra zu mu za sma we we nu kle ar nog na o ru `a wa START II (Stra te gic Arms Re duc tion Tre aty) iz me |u Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va i Ru si je u do wem do mu ru skog par la men ta - Dr `av noj du mi, i gor wem do mu - Se na tu, {ef dr `a ve Dmi trij Me dve dev sve ~e {}e ohra bru je de pu ta te da taj do ku ment ra ti fi ku ju: „Ame ri kan ci su ura di li ono {to su obe }a li. Pri hva ti li su spo ra zum uz ne ko li ko amand ma na... Sa da je do {ao red na na{ par la ment„. No vi spo ra zum za me ni }e START I, i pred vi |a no vo kre sa we ubi la~ kog ar se na la na naj vi {e 1.550 nu kle ar nih bo je vih gla va, sa sa da {wih 2.200.

Ame ri~ ki Se nat je ra ti fi ko vao taj me |u na rod ni voj no-po li ti~ ki ugo vor pre me sec da na, 22. de cem bra, uz uslov da pred sed nik Ba rak Oba ma i da qe raz vi ja pla no ve za glo bal nu pro ti vra ket nu od bra nu. Amand ma ni ma Od bo ra za spoq ne od no se ru ske Dr `av ne du me, pak, utvr |u je se osnov za po vla ~e we Mo skve iz START-a II uko li ko do |e do we go vog even tu al nog kr {e wa – dru gim re ~i ma ako SAD na sta ve raz vi ja we pro ti vra ket nog od bram be nog si ste ma ko ji bi ugro zio ru sku na ci o nal nu bez bed nost, kao i ako Pen ta gon do ne se stra te {ke pla no ve o si ste mu ne nu kle ar nog oru` ja bez odo bre wa bi la te ral ne ru sko-ame ri~ ke ko mi si je.

No vi spo ra zum ko ji su pot pi sa li apri la pro {le go di ne u Pra gu pred sed ni ci Ru si je i SAD Me dve dev i Oba ma, stu pi }e na sna gu, da kle, ako do bi je po dr {ku de pu ta ta u Mo skvi i ako se spor na pi ta wa ne gde u pa pi ri ma za tu re. Ina ~e, pri li kom pr vog ~i ta wa tog do ku men ta, ru ska Ko mu ni sti~ ka par ti ja pred lo `i la je pre kid spo ra zu me va wa zbog od bi ja wa Va {ing to na da START-om II od u sta -

K

ne od za mi sli pro ti vra ket ne od bra ne u Evro pi. Me |u tim, ve }i na u Dr `av noj du mi je od bi la pred log ko mu ni sta, do go vo ri la na sta vak ras pra ve o START-u II

kao i we go vo usva ja we za ne ko li ko da na.

U ame ri~ kom Se na tu, pak, su de }i po de ba ti ko ja je vo |e na u de cem bru i po re zul ta ti ma gla sa wa, START II je do -

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

21

graDili jugOslOveNi i NeMci

osta vqe no eks plo zi va!?

Kako god, drugi ameri~ki napad na Sadamov re`im, ali ovoga puta ne s ciqem da ga oteraju iz Kuvajta nego da se ide do kraja, usledio je kao reakcija na „najn ilevn”, odnosno teroristi~ki udar Alkaide. Istina, u sklopu priprema za taj novi pohod, britanska vlada je 2002. objavila tzv. „septembarski dosje“, u kojem se, izme|u ostalog, tvrdi da se u al-Ka’ka proizvodi fozgen za ira~ko hemijsko oru`je. No kada je rat godinu dana kasnije po~eo, ceo taj veliki kompleks kao da je zaboravqen, iako je u prvoj fazi zavr-

Irak

{nog udara na Sadama bila na ruti najpre ameri~kih tenkovskih jedinica, a zatim i 101. vazdu{nodesantne divizije.

O tome {to se kasnije doga|alo svedo~e retki stanovnici tog podru~ja. Najpre su, naime, stanovnici prodrli u kompleks, uzimali i zadr`avali ili prodavali sve {to su tamo na{li, od elektri~nih generatora preko raznih ma{ina do gvo`|a i kablova. A onda su se pojavili i neki drugi Arapi, netom pristigli iz Jordana, Sirije, Saudijske Arabije – Palestinci, Egip}ani, Libij-

Bagdad al-Ka’ka’

FABRIKA SMRTI U BROJKAMA

30 1.100 116 14.000

kvadratnih kilometara

postrojewa

razli~itih fabrika

zaposlenih

ci, Saudijci... Wima nije promakao detaq koji je ameri~ka vlada zanemarila – da su UN-ovi inspektori jo{ 1991. tu na{li 145 tona ~istog RDX-a i PETN-a, te 200 tona HMX-a koji je toliko eksplozivan da se koristi i za nuklearne bojeve glave. Pristigli stranci, uglavnom vahabijski fanatici bliski Alkaidi, izda{no su kupovali razne „stvar~ice“, od pi{toqa do raketnih lansera, a ono {to ih je najvi{e zanimalo bio je upravo eksploziv.

I dok je @ak Bot, Francuz koji je vodio me|unarodne inspektore u Iraku, poku{avao da upozori da je al-Ka’ka’, uz ostalo, i skladi{te sa najmawe hiqadu prsluka za bomba{e-samoubice, ~iju je izradu Sadam naredio pre rata, i dok je jedan biv{i tamo{wi zaposlenik jednako neuspe{no govorio generalu ameri~ke vojske da je upravo u ovoj fabrici proizveden eksploziv kojim je u septembru 2003. razorena UN-ova misija u Bagdadu i ubijen wen {ef, brazilski diplomata Ser|o de Melo, „kupci” su postajali sve brutalniji i po~eli da ubijaju stanovnike ~ija su im imena zvu~ala {iitski, ili ~ije im se pona{awe nije svi|alo. Nekad su iz ~istog hira mu~ili i sakatili „sumwivce“, i to snimali da prepla{e civile.

U me|uvremenu, Bu{ova vlada je imala novi prioritet – da prikrije nemar kojim je silan eksploziv iz al-Ka’ka’ prepustila Alkaidi. Sve su, naime, ~inili kako bi porekli medijske izve{taje da je „izgubqeno„ ~ak 195 tona HMX-a, 141 tona RDX-a i {est tona PETN-a. Mnogo kasnije saznalo se da se odista i nije radilo o 341 tona najubojitijih eksplozivnih sastojaka, nego da je ~ak bilo i vi{e vrsta eksploziva od tri navedene, te da je ukupna koli~ina koja je pala u {ake teroristima procewena na ~ak – 40.000 tona!!! Time su ubijani ameri~ki, britanski i drugi vojnici, qudi na trgovima, ulicama, u xamijama i crkvama, deca i starci, trudnice i bolesnici. Nekada je dnevno bilo i po 50 takvih napada, a doga|alo se da odjednom budu ubijene stotine i rawene hiqade qudi. Sve je to nadja~alo ~ak i brutalnost sada ve} uveliko pokojnog Sadama Huseina, a proiza{lo je iz povr{nosti i {lampavosti SAD. n E. P. H.

preD 25. i 26. jaNuar i glasawe u MOskvi

ru skih de pu ta ta bio ve}u podr{ku od bilo kog nuklear- strate{kih bojevih glava iz sporazuma nog sporazuma ikada u tom ameri~kom do- iz Moskve 2002. koji je bio me|ukorak u mu prihva}en. Ipak, „Va{ington post” je procesu razoru`avawa. taj sporazum ozna~io kao rusku pobedu i Rusko-ameri~ka ravnote`a snaga prelo{u strategiju Bele ku}e. Prema vi|e- ma analiti~aru Xorxu Fridmanu iz wu koji ide na ruku konzervativcima, „Stratfora„, pak, ne mo`e se svoditi na list pi{e da o geopoliti~kim odnosima brojke o naoru`awu, pri~u o vojnom buxeuvek treba raspravqati s pozicije sile, tu i odabiru meta – „kvaka 22“ je u polidok je Obama u{ao u dijalog s Rusima pre- ti~kim odnosima izme|u dr`ava. Po~etvi{e ideolo{ki, kao i da bi svet bio si- kom {ezdesetih godina pro{log veka, nugurnije mesto da se prekopira Reganov klearna ravnote`a bila je srazmerna glo~etvrt veka stari plan „ratova zvezda„. balnoj ravnote`i. Obe strane su opsesivA Obamin otklon od realpolitike, na- no htele da odvrate jedna drugu od napada vodno, vi{e nema smisla jer su se u me|u- istra`ivawima i proizvodwom novih i vremenu pojavile nestabilne nacije po- novih atomskih megatona. Percepcija usput Severne Koreje i Irana.

Podsetimo, START-om I iz 1991. je fakti~ki okon~an „hladni rat„ izme|u SAD i Sovjetskog Saveza posle pada Berlinskog zida 1989. i prekinuta besomu~na trka u naoru`avawu dve super-sile. [tavi{e, do{lo je do izvesnog smawewa arsenala koji je mogao nekoliko puta da uni{ti Zemqu. Taj Barak Obama i Dmitrij Medvedev: potpis za budu}nost sporazum, kao i ovaj novi predlog iz postavqene ravnote`e dovela je do beto2010, kombinuju brojke o nuklearnim nirawa stati~nog balansa, sve do Reganoglavama, interkontinentalnim bali- vih „ratova zvezda„. sti~kim raketama i strate{kim bomUprkos insistirawu ameri~ke admibarderima s wihovim rasporedom, te nistracije da novi po~etak ne ograni~auskla|uju bezbedonosne planove dve va ispitivawe, razvoj i primenu ameri~strane. Prema veb stranici Bele ku}e, kog raketnog programa odbrane ({to se novi predlog predvi|a da broj bojevih ~ita kao razvoj projekta protivnuklearglava i bombardera bude za 74 posto ma- nog radarskog ki{obrana u Evropi), Ruwi od granice dopu{tene START-om iz si veruju da START II upravo to treba da 1991, a za 30 posto mawi od raspore|enih radi. Konzervativci sada prebacuju

Obami da se zapravo slo`io s Rusima, slabi ameri~ki polo`aj i vre|a saveznike zbog napu{tawa ideje protivraketne odbrane u Poqskoj i ^e{koj jo{ tokom ranog po~etka pregovora, iako „na re~ima“ to ne ~ini. Oni tvrde da je Obama obesna`io i Bu{ov potpis na ugovoru za baze raketa presreta~a u Poqskoj i radara u ^e{koj u sklopu odbrane od „pretwi iz Irana„. Prema konzervativcima, Obamina administracija je napustila taj plan smatraju}i da iranskoj pretwi mo`e da se suprotstavi i na druga~iji na~in, i da je to mawi problem od zamerawa Moskvi.

I mada je sporazum START II glatko pro{ao pre mesec dana u ameri~kom Senatu koji kontroli{e Demokratska stranka – velikom ve}inom glasova demokrata i dela republikanaca, a u paketu s finansijskom pomo}i hiqadama pripadnika spasila~kih timova iz 9/11 koji i dan danas kubure sa zdravstvenim problemima, zatim kresawem poreza i smawewem administracije – pojedini republikanci uvereni su da su wihove kolege, koje su, tvrde, glasale „za„ iz pragmati~nih razloga i `eqe da krenu ranije ku}i na Bo`i}, propustile da uo~e va`nost problema. Zameraju Obami {to tera SAD da pru`e dobar primer ostalima, tako {to }e Va{ington prvi krenuti u razoru`avawe, a ~ak su i{li dotle da sporazum uporede – s kapitulacijom. Na sve to Obama nedvosmisleno poru~uje: „Sporazum je u interesu bezbednosti Sjediwenih Dr`ava”! n Reqa Kne`evi}

Nauka i Nau^NO faNtasti^Ni filMOvi – slu^aj Nasa

Glu po, glu pqe, 2012! vih dana {irom belog sveta objavqena je lista najboqih i najlo{ijih holivudskih nau~no fantasti~ih filmova, a po mi{qewu jedne ozbiqne nau~ne institucije kakva je NASA. Kriterijum za svrstavawe u jedan ili drugi ko{ bio je zasnovanost filmske pri~e na nau~nim principima i znawima. Znati`eqnici su mogli da pro~itaju {ta istinski nau~nici misle o svojim filmskim kolegama i wihovim dogodov{tinama u budu}im vremenima. Poznavaoci filmskih prilika seti}e se da je 2009. Dastin Hofman bio predvodnik kampawe za vra}awe nauke u nau~no fantasti~ne filmove, i tada je, u saradwi sa Nacionalnom akademijom nauka (Na ti o nal Aca demy of Sci en ces), osnovano telo nazvano „Nau~na i zabavqa~ka razmena“ (Sci en ce & En ter ta in ment Ex chan ge) – {ta god to uop{te zna~ilo.

I pre i posle ovog formalnog napora da se u filmove vrati „prava nauka„, u svetskim medijima, s vremena na vreme, objavqivani su tekstovi koji otkrivaju i ismevaju holivudsku verziju nauke – od ve} klasi~nih tre{ elemenata kakvi su tutwava letilica u vakuumu svemira, do besmislice sa slawem vozila s qudskom posadom u Zemqino jezgro (kao u filmu „Jezgro”). Za sada su efekti nau~ni~kih protesta minimalni jer se holivudski bosovi rukovode druga~ijim „nau~nim istinama„ – da je prose~na publika slabo obrazovana a `eqna zabave i da }e radije platiti za {arenu la`u nego za suvoparni nau~ni traktat.

Nau~nici ipak ne posustaju u kampawi spre~avawa nenau~nog pogleda na (filmski) svet pa su tako napravqene i pomenute liste. Prema stru~nom mi{qewu NASA-e sedam filmova s najgorim zapletima su uglavnom u `anru katastrofa: prvi je spektakl o smaku sveta „2012„ (iz 2009. godine), drugi, ve} pomenuto „Jezgro” (2003), govori o ponovnom pokretawu zemqine rotacije, sledi „Armagedon” (1998) o spre~avawu mogu}nosti da qudi budu zatrti padom nebeskog tela na Zemqu; spisak katastrofa zakqu~uje film „Vulkan” (1997), dok se „Lan~ana reakcija” (1996) konfuzno bavi odbranom revolucionarnog pronalaska od pohlepe nedemokratskih sila. Slede „[esti dan” (2000), pri~ica o instantnom klonirawu i „[ta je BLIP koji znamo?”

(What the Ble ep Do We Know?, 2004), bizarni polu-dokumentarac u kome misti~ari i profesori teorijske fizike otkrivaju svakojake istine o `ivotu, svemiru i svemu {to im padne na pamet.

Sedam nau~no najuverqivijih filmova su: „Gataka” (1997), o dru{tvu utemeqenom na genetskim manipulacijama, „Kontakt” (1997) o potrazi za nezamaqskom inteligencijom, klasik „Metropolis” (1927) Frica Langa o pobuni u autoritativnom dru{tvu budu}nosti, „Dan kada je Zemqa stala”, verzija iz 1951. o poseti vanzemaqca koji opomiwe qude da promene pona{awe ako `ele da opstanu, „@ena na Mesecu” Frica Langa iz 1929. u kojoj je prvi put prikazano putovawe vi{estepenom raketom na neko nebesko telo, „Stvar sa drugog sveta” iz 1951. o vanzemaqskom bi}u koje poku{ava da pobegne iz zarobqeni{tva i, kona~no, „Park iz doba jure” (1993) o o`ivqavawu dinosaurusa u ciqu zabavqawa {irokih narodnih masa.

Nakon {to se upozna sa ovim spiskom, pred znati`eqnog ~itaoca/gledaoca iskrsava mno{tvo pitawa, od onog za{to su neki filmovi na listi a drugi nisu (svako mo`e

O

navesti jo{ nekoliko boqih ili gorih filmova, no, tako je sa bilo kojim naj - izborom), do bitnijeg: kakav je zaista bio kriterijum za selekciju. S listom najgorih filmova ima mawe problema: oni pomenuti i jesu slabi, neuverqivi i prepuni {ablona i ~ak je i laicima jasno da se nisu dr`ali nauke, pa na to i nije bilo potrebno posebno ukazivati. S druge strane, lista dobrih SF filmova je diskutabilna: npr. ako je uskrsavawe dinosaurusa izvodqivo (nau~nici NASA trebali bi to da znaju boqe od obi~nih qudi), to opet ne ~ini „Park iz doba jure” dobrim filmom jer je (i daqe) pun kli{ea.

Op{ta mesta nalazimo i u filmovima „Dan kada je Zemqa stala” i „Stvar sa drugog sveta”, {to svakako umawuje wihov kvalitet. U filmu „@ena na Mesecu” postoje i nau~ne gre{ke jer na tamnoj strani filmskog Meseca navodno postoji atmosfera (i mnogo zlata). Ipak, „@ena...” je, uprkos tim nau~nim gre{kama, dobar film o qubavnom trouglu koji se prote`e ~ak do Meseca. Re~ju, po{tovawe nau~nih istina ne garantuje da }e film biti umetni~ki uspe{an, {to naravno ne zna~i da su filmaxije oslobo|ene obaveze da uva`avaju nauku.

Simptomati~no je da na listi nema Kjubrikove „2001: Odiseje u svemiru”, mada je ona umetni~ki i nau~no i daqe superioran film. Da li je weno izostavqawe uzrokovano proma{ajem godine kada se radwa de{ava ({to bi ipak bio slaba{an izgovor)? Ili je u pitawu ne{to drugo? NASA je dugo bila sinonim za osvajawe svemira a sada na wenim listama nema ni jednog filma koji se bavi temom qudskog odlaska u svemir. Za{to i da li je to zaista slu~ajno?

Ne treba zaboraviti ni da su u nekoliko filmova (npr. „Misija Mars”) stru~waci NASA bili konsultanti, a tih filmova ipak nema na listama. Da li to zna~i da su nau~nici lo{e uradili svoj posao? Ili je politika SAD jednostavno izbrisala qudska putovawa u svemir sa liste svojih bli`ih (i daqih) ciqeva razvoja, pa NASA i na ovaj na~in, papagajski smerno, sledi teku}u politiku? Ipak, ako Ameri ne}e, ima ko ho}e u svemir, na Mesec i na Mars, pa }emo nau~no fantasti~ne (ili dokumentarne) filmove o qudima na ovim planetama gledati u proizvodwi Rusa, Kineza ili Indijaca. @ivi bili pa videli. n Ilija Baki}

22

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

TREND RA PORT: [E [i ri za da mE od sti la

Taj filcani predmet `eqa ko su vam pri po me nu {e {i ra pr va (a ne ret ko i je di na) aso ci ja ci ja Ve li ka Bri ta ni ja i ta mo {we pre sti `ne ko wi~ ke tr ke, na ko ji ma je za sva ku da mu ne za mi sli vo da se po ja vi bez ori gi nal nog i sku pog ukra sa na gla vi, kraj we je vre me da pro me ni te na ~in raz mi {qa wa. Jer, i}i bez ika kve ka pe ove zi me ne zna ~i sa mo da }e vam bi ti hlad no, ne go i da ste, {to se mod nih stru~ wa ka ti ~e, pot pu no pro ma {i li te mu ka da je o sti lu re~. To pla pre po ru ka su ro man ti~ ne be ret ke, uvek po ma lo ne sta {ni ka~ ke ti, {tri ka ne ka pe, {e {i ri, kao i kr zne ne {u ba re, ko je su se ove se zo ne na mod nu sce nu vra ti le u ve li kom sti lu. Ukrat ko, ka pe i {e {i ri su mod ni do da tak ko ji je ove zi me ap so lut ni “must have”, te je i pi ta we ka ko iza bra ti ide a lan mo del, ko ji }e vas isto vre me no i gre ja ti i ukra {a va ti, prak ti~ no ne za o bi la zno.

Za po ~e tak div na vest: ne moj te se pre vi {e za ma ra ti mi sli ma {ta je ste, a {ta ni je u tren du, jer su naj po zna ti ji svet ski mod ni di zaj ne ri da li ze le no sve tlo za ap so lut no sve mo de le – bez ob zi ra na ob lik, bo ju, uzo rak i ma te ri -

A

ni mo de li ko ji pod jed na ko efekt no mo gu da za o kru `e ka ko dnev nu, ta ko i ve ~er wu mod nu kom bi na ci ju. Pri tom je va `no da ima te na umu da ni je re~ o ne kom dis kret nom mod nom do dat ku, ve} o ukra su ko ji }e sa svim si gur no pri vla ~i ti pa `wu i va {e li ce sta vi ti u pr vi plan, te su mej kap i iz bor od go va ra ju }eg pa ra min |u {a iz u zet no va `ni.

Uko li ko spa da te u kod nas i da qe ma lo broj nu gru pu da ma ko je sva ko dnev no no se {e {i re, od lu ~i te se za `en stve ni ji mo del u sti lu ~e tr de se tih go di na pro {log ve ka, jer upra vo ta kvi od go va ra ju sva kom ob li ku li ca. Ne }e te po gre {i ti ni ako iza be re te fe do ra {e {ir – kla si ~an mo del ma log obo da, ko ji zbog to ga {to na pra vi na ~in za ok ru `u je mo de ran i le `e ran stil ode va wa vo le i `e ne i mu {kar ci. Pri tom po ve di te ra ~u na o bo ji ko ju }e te iza bra ti – tam ni ji to no vi pri hva tqi vi ji su za ve ~er we pri li ke, dok su sve tli ji po pra vi lu re zer vi -

star le te Pa ris Hil ton i pe va ~i ce Kri sti ne Agi le re. A {to se ce na ti ~e, pri ~a je jed no stav na – tren di mo de le mo `e te na }i ve} za dve, tri hi qa de di na ra, no ako `e li te da ku pi te do bar i kva li te tan ko mad, u {o ping ne moj te ni da kre }e te bez ne kih 100, 150 evri }a.

Ni je zgo reg ni da vas pod se ti mo na bon ton ko ji ja sno ka `e da `e ne u za tvo re nim pro sto ri ja ma ne mo ra ju da ski da ju {e {i re i ka pe, dok wi ho ve ja ~e po lo vi ne to sva ka ko mo ra ju da ura de.

Isto ta ko i pod set nik da {e {i ri ni su ni ka kva mod na no vo ta ri ja. Na pro tiv, oni ve ko vi ma una zad, ba{ kao

sut ni u mod nom smi slu po sta li ne gde u 15. ve ku, ka da se u wi ho vu pro iz vod wu uvo de svi la, taft, so mot i da bro vi na i ka da pri mat u wi ho vom no {e wu po la ko ali si gur no, od mu {ka ra ca pre u zi ma ju `e ne.

U po ~et ku su to bi li ne {to skrom ni ji mo de li, da bi vre me nom po sta ja li sve kit wa sti ji i slo `e ni je kon struk ci je, ko je su u to vre me kra si le is kqu ~i vo bo ga te plem ki we. Sle di pe riod u ko jem je bi lo go to vo ne za mi sli vo da `en ska gla va pro vi ri na uli cu bez po kri va la na gla vi, da bi ne gde sre di nom pro {log ve ka {e {i re s uli ca na film sko plat no i me |u xet set “pre se lio” mo de ran i sve br `i na ~in `i vqe wa. Da nas su, pak, deo gla mu ra u ko jem

Naj bo qe fri zu re za „po kri va we” Is pod {e {i ra fri zu ra bi tre ba lo da bu de {to jed no stav ni ja jer one kom pli ko va ni je jed no stav no ne }e „pre `i ve ti“; na kon sa mo kra }eg pe ri o da no {e wa ka pe, ko sa }e se pri le pi ti za vla si {te i iz gu bi ti na vo lu me nu i sja ju. Sto ga, evo ne ko li ko pred lo ga {ta u~i ni ti s ko som ako pla ni ra te da no si te ka pe ili {e {i re.

Ve }i ni `e na pod ka pom i {e {i rom bo qe sto ji du `a ko sa, a naj jed no stav ni ja fri zu ra u tom slu ~a ju je ured no o~e {qa na. Ako ima te {i {ke, po sto je dve mo gu} no sti – da ih po dig ne te sa ~e la, pri ~vr sti te {na la ma i sta vi te ka pu ili da ih osta vi te pu {te ne i pre ko wih sta vi te ka pu. Kod ko vr xa ve ko se bi tre ba lo da po ve de te ma lo vi {e ra ~u na, jer ona zbog vo lu me na ima ten den ci ju da se ko vr xa i oko ivi ce ka pe ili {e {i ra, te je naj bo qe da je ve `e te u rep ili ple te ni cu.

Kow ski rep i pun |a su ge ne ral no naj za hval ni ji za kom bi no va we s ka pa ma i {e {i ri ma, pri ~e mu je naj va `ni je da su pri ~vr {}e ni is pod ivice ka pe. [to se ti ~e `e na ko je ima ju krat ku ili po lu du gu ko su, ve ro vat no naj bo qi sa vet je da {e {ir, ka da ga jed nom sta ve na gla vu, ne ski da ju ako ba{ ne mo ra ju. jal od ko jeg su na pra vqe ni. Va `no je sa mo da ka pe i {e {i ri bu du sa stav ni deo va {eg zim skog imi xa.

Za ve }i nu je `e na be ret ka bi la i osta la naj dra `a vr sta {e {i ra. Ovaj uni ver za lan mo del ko ji pri sta je ve }i ni ob li ka li ca, ove se zo ne ima i je dan ne za o bi la zan do da tak – raz ne ukra se i bro {e ve. Ova ko oki }e nu be ret ku mo `e te da no si te ili sa stra ne ili u sti lu se dam de se tih – „cen tri ra nu” skroz na zad na gla vi. [to se kla si~ nih {e {i ra ti ~e, u igri su fil ca ni ma li, cr -

sa ni za dan. Isto ta ko, uko li ko ima te sve tle o~i i ten, vi {e }e vam od go va ra ti hlad ni je bo je, dok su to pli to no vi kao stvo re ni za crn ke i bri ne te.

Kad je o ma te ri ja li ma re~, do bro do {li su ka ko pli{ i kr zno, ta ko i vu na, svi la i sa ten, ~e mu u pri log go vo re i mo de li ko je ovih da na, ne ret ko ukra {e ne per jem, ka men ~i }i ma i {qo ki ca ma, „{e ta ju” ne ke od naj po zna ti jih svet skih trend se ter ki, po put ma ne ken ke Kejt Mos, glu mi ca Sa re Xe si ke Par ker, Xe si ke Al be i Mi {e Bar ton,

i ve ~i ti pred me ti `e qa – bi se ri i di ja man ti – za vo de i osva ja ju `en ska sr ca. Pr vi su bi li na pra vqe ni od sla me, a ka sni je se po ja vqu ju mo de li od si ro ve, ne {ta vqe ne ko `e. U do ba egi pat skih fa ra o na ka pe su bi le sta tu sni sim bol, a u an ti~ koj Gr~ koj no si li su ih ka ko ro bo vi, ta ko i bo go vi... Ukrat ko, kroz isto ri ju {e {i ra go to vo da mo `e mo da pra ti mo isto ri ju ~o ve ~an stva, pri ~e mu su sve pri -

mo `e da u`i va sva ko ko po `e li da iz gle da ele gant no, pro fi we no i sa mo u ve re no. A ka ko bi ste po sti gli pun efe kat, va `no je ima ti na umu da {e {ir ni je sa mo sta lan ili ne za vi san ko mad: u tre nut ku kad ga sta vi te na gla vu, po sta je deo va {e fi gu re i va {eg ukup nog staj lin ga. Za to ni je zgo reg da se dr `i te pro ve re ne mod ne fi lo zo fi je – ma we je uvek vi {e. n Jasna Budimirovi}

Kra qi ca Eli za bE ta bE sNa zbog Vi qEmo Vog pla Na za VEN ^a wE s KEjt midltoN

Na svadbu veka ne ide se biciklom! ra va dra ma od i gra va la se iza za tvo re nih vra ta Ba kin gem ske pa la te ovih da na na kon {to je kra qi ca Eli za be ta, ka da je sa zna la {ta sve pred vi |a „sce na rio” ven ~a wa prin ca Vi qe ma i Kejt Midlton, na we ga re a go va la do slov ce po put tor na da. Ta vest je, na rav no, br zo pro cu re la do bri tan skih ta bo li da, jer se kra qi ca ni je ni tru di la da pred za po sle nim u pa la ti sa kri je ko li ko joj je za sme ta la ve o ma ne for mal na or ga ni za ci ja ce re mo ni je kra qev skog ven ~a wa. Je dan od ba tle ra je ta ko no vi na ri ma is pri ~ao ka ko je sa mo ne ko li ko tre nu ta ka pre no {to je Vi qe m pro sle dio me di ji ma in for ma ci ju o de ta qi ma ven ~a wa, kra qi ca po zva la prin ca te mu sar ka sti~ no ka za la: „Mi sli te li vas dvo je bi ci klom u Vest min ster sku opa ti ju?”

Po mi sao da }e se Kejt na ven ~a we vo zi ti autom, a ne u tra di ci o nal noj ko ~i ji, kra qi cu je o~i gled no to li ko za sme ta lo da, za rad ~i ta wa bu kvi ce Vi qe mu, ni je hte la ~ak ni da se po vu ~e u dru gu so bu. Na pro tiv, ~ak je na sta vi la da otvo re no kri ti ku je unu ka i zbog ve li kog pri je ma i ve ~e re s ban ke tom – ko je, na vod no, pre zi re – po go to vo {to se isti pri re |u je u we nom vla sti tom do mu.

Kra qi ca Eli za be ta be sna zbog Vi qe mo vog pla na za ven ~a we s Kejt

P

Midlton Na svad bu ve ka ne ide se bi ci klom!„Vo le la bih da znam ka da }e{ pre sta ti da glu mi{ da si u tren du i po sta ne{ re a lan”, po ru ~i la je unu ku.

Na Vi qe mo vu mol bu da zva ni ce, ume sto ven ~a nih po klo na za we ga i Kejt, upla te no vac u hu ma ni tar ne svr he, kra qi ca ni je ima la pri go vo ra. U sva kom slu ~a ju, ako je su di ti po ras po re du ko ji su ka sni je ob ja vi -

li bez ma lo svi me di ji u Ve li koj Bri ta ni ji, ba ka i unuk su po sle sva |e po sti gli kom pro mis: Da kle, ako ne bu de ka kvih iz ne nad nih pro me na, Kejt i Vi qe m }e se ven ~a ti 29. apri la; Kejt }e pred Vest min ster sku opa ti je do ve sti li mu zi na, ali }e se mla den ci po sle to ga do Ba kin gem ske pa la te ot klac ka ti u ko ~i ji;

Osta je ban ket ume sto ve ~e re za sto lom, sa 130 po zva nih, s tim da je Vi qe m za uz vrat mo rao da pri stane i na for mal ni pri jem s predsta vqa wem „jav nog i pri vat nog `i vo ta pa ra”, {to je kra qi ~i na ide ja; Na kra ju, ve ~e ra i ples za bli ske pri ja te qe i po ro di cu.

E sad, {to se po to weg me de nog me se ca ti ~e, jo{ uvek su u op ti ca ju raz ne de sti na ci je, s tim da se na kla di o ni ca ma naj bo qe ko ti ra ju ostr vo Mi stik na Ka ri bi ma i Sej {e li. Ka da je, pak, re~ o „gne zdu” bu du }eg kra qev skog pa ra, iako Kejt i Vi qe m mo gu da bra~ ni `i vot ot po~ nu u ko joj god ho }e od broj nih re zi den ci ja u vla sni {tvu bri tan ske kru ne, iz bor }e po sve mu su de }i pa sti na se ver Vel sa, od no sno na „pa la ti cu” raz bo ko re nu na ostr vu En gel si.

Pre ma pre li mi nar nim pro ce na ma, kra qev sko ven ~a we }e ko {ta ti oko 50 mi li o na evra, s tim da }e ot pri li ke po lo vi nu tih pa ra iz svog xe pa iz va di ti princ ^arls, dok }e osta tak pla ti ti po re ski ob ve zni ci, bez ob zi ra na ~i we ni cu da ve }i na Bri ta na ca i da qe ste `e ka i{ zbog re ce si je.

No, mno gi se ipak na da ju da }e od pro da je su ve ni ra i po ve }a nog bro ja tu ri sta Bri ta ni ja na kra ju ~ak bi ti na do bit ku po sle ono ga {to su mno gi ve} pro gla si li – svad bom ve ka. n E. N. L.

top bi o sKo pi

Kristalni lusteri i svemirski brodovi ako bi o sko pi odav no gu be bit ku sa te l e v i z o r i m a, DVD ple j e r i m a i ku} n im bi o s ko p i m a, qu b i t e q i film ske umet no sti ku nu se da ne ma lep {eg do `i vqa ja od po sma tra wa film ske rad we na ve li kom ekra nu. Od za di mqe nih sa la do mul ti pleks ~u do vi {ta sa bez broj ekra na, bi o sko pi su pre {li du ga ~ak put, me wa ju }i iz gled i na me nu, u skla du sa `e qa ma i po tre ba ma pu bli ke.

I

Zigfild teatar, Wujork: Ori gi nal no po zo ri {te osno vao je da le ke 1927. go di ne bro dvej ski im pre sa rio Flo rens Zig fild, i go di na ma je va `i lo za kult no po zo ri {no i umet ni~ ko me sto. Ka da su ga sru {i li 1966. od lu ~e no je da se u we go voj bli zi ni na pra vi re pli ka, ovo ga pu ta s dru ga ~i jom na me nom. No vi bi o skop ima 1131 se di {te i jed nu od naj ve }ih sa la na sve tu, a ura |en je pre ma di zaj nu Ir vin ga Ger {o na kao me sto za pre sti `ne film ske pre mi je re i pro jek ci je.

Sine Akapulko, Havana: Na Ku bi ve} go di na ma ni je otva ran ni je dan bi o skop, a mno gi su uni {te ni u pret hod nim de ce ni ja ma, te su pre o sta li pra va dra go ce nost, po put ~u ve nih vo zi la iz pe de se tih ko je kr sta re ku ban skom pre sto ni com. Si ne Aka pul ko otvo ren je 1958, a en te ri jer iz pe de se tih sa vr {e no je o~u van i sve do ~i o ne kim dru gim vre me ni ma. Ta mo se odr `a va ve li ki film ski fe sti val, kao i ga la ve ~e ri, i ne za o bi la zna je tu ri sti~ ka de sti na ci ja.

AMC Pacifik plejs, Hong Kong: Sve mir ski brod me |u bi o sko pi ma pru `a vam ose }aj da ste deo eki pe “Ra to va zve zda”. Deo je Pa ci fik plejs {o ping cen tra i otvo ren je 1983. go di ne. Vi sok kva li tet sli ke i zvu ka, ogrom ne sa le, gra |e ne kao sta di o ni i 14 bi o skop skih sa la, pru `a ju po se ti o ci ma vr hun sku za ba vu.

Paramaunt opera, Pariz: Ne ka da {wa te a- tar ska me ka Pa riz, je bio dom naj gla mu ro zni jim i naj lep {im bi o sko pi ma na sve tu.

Na `a lost, mno gi su dav no uga {e ni, a na wi ho vom me stu sa da se ko ~e su per mar ke ti ili su od wih osta le sa mo ru {e vi ne. Po sled wi bi o skop ski div je Pa ra ma un to va ope ra, ko ji da nas ra di pod ime nom Go mon ope ra , ne ka da po zna ta kao Te a tar vo dvi qa.

U ne kim pro sto ri ja ma i da nas vi se ori gi nal ni kri stal ni lu ste ri, {to bi o sko pu da je po se ban {arm.

Kinepolis, Madrid: Naj ve }i bi o skop na sve tu, ta ko zva ni me ga pleks, ima 25 ekra na, sa vi {e od de vet hi qa da se di {ta. Deo je fran {i ze Ki ne po lis isto i me ne bel gij ske kom pa ni je.

Otvo ren je 1998, a sa la 25 je naj ve }a na sve tu, sa ne ve ro vat nih 996 se di {ta, sa svim do voq no da se u we mu iz gu bi te. n Ivana Vujanov

oglasi

dnevnik

PEN ZI O NER, udovac, Novosa|anin 64/162/60 `eli poznanstvo `ene pribli`nih godina braka radi, penzionerka Novosa|anka.

Telefoni: 6513-094, 0611155-035.

20088

KO PA O NIK - izdajem apartmane preko puta „Ma{inca”. Telefon 063/301-975, 063/370-787.

15750 ZLA TI BOR, izdajem de luks apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefoni: 031/511-159, 064/23-71-985, 065/511-159-9.

19931

VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu!

Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

423283

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

19819 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

19820 DAJEM ~asove gitare i bubweva. Telefon: 064/431-53-74.

19821 MA TE MA TI KA - intenzivne i uspe{ne pripreme za |ake i studente vi{ih {kola. Iskusan profesor. Telefon 064/813-4596.

19361 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

19875 NE DO ZVO LI TE da va{e dete ponovi neuspeh iz matematike ili fizike. Profesor sa vi{egodi{wim iskustvom. Telefoni: 062/235-923, 062/194-5568.

19993

USLU GE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo.

Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

19688 PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

19821 NU DI MO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

423286

IZ DA JE SE studentkiwi name{tena soba kod fakulteta. Telefon 063/601-661.

20014 ZA DE VOJ KE izdajem jednokrevetnu sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe, Detelinara. Telefoni: 021/6314-914, 064/156-8525, 064/3670-473.

19353 IZ DA JEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

19848

BEZ PO SRED NI KA mewam stan 71m2, tre}i sprat kod Merkatora za isplatu od 50.000e i dvori{ni stan od 25.000e. Telefon 063/8210722.

19859

IZ DA JEM odli~an name{ten jednosoban stan u centru od 1. februara. Telefon 063/596-965.

20106 IZ DA JE se dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom i kablovskom blizu med. fakulteta i Sajmi{ta. Telefon 063/749-55-86.

20138 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan od 45m2, u Ul. \or|a Rajkovi}a. Telefoni: 021/454093, 063/504-508.

19991 IZ DA JEM nov jednoiposoban stan na du`e vreme, u centru, opremqen novim name{tajem i tehnikom, iskqu~ivo zaposlenoj osobi. Telefon 064/419-4356.

19181 IZ DA JEM bez posrednika na du`e vreme novu garsoweru, cetar, L. Kosti}a, opremqena novim name{tajem, zaposlenoj osobi.

Telefoni: 064/4000-890, 021/6368-402.

19182 IZ DA JEM luksuzan stan u nasequ Park siti. Telefon 063/7734668.

19330 SA JAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874.

19708 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Limanu IIII od 1. februara. Telefoni: 064/275-57-31, 063/841-667.

19718 DVO SO BAN stan VP 52m2, name{ten u Pariske Komune 29, 180e sa dve telefona. Telefoni: 064/124-9791, 021/452-550.

19757

IZ DA JEM name{ten stan, 32m2, Sr. Kamenica, 80e, telefon, TA pe}. Telefoni: 401-814, 063/7130-314.

19774 IZ DA JEM ili prodajem ukwi`en poslovni apartman, u prizemqu novogradwe, name{ten za stanovawe, 27m2, Ulica Jozefa Mar~oka 1, Liman 4. Cena 130e/m2, depozit 150e ili 1.500e/m2. Telefoni: 064/888-4697, 6-360-165.

19843 IZ DA JEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul. Stevana Musi}a, . visoki parter, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

19865 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u ulici Toplice Milana (blizu Bulevara oslobo|ewa). Telefon 063/845-66-48, 064/148-5086.

19910 IZ DA JEM nename{ten jednosoban stan, Bra}e Ribnikar, prvi sprat. Telefon 063/462-162.

19926 IZ DA JEM novu, potpuno name{tenu garsoweru uz Bulevar Oslobo|ewa, Telefon: 468-294 i 063/82-27-209.

19937

IZ DA JEM jednosoban stan neposredno kod Suda i Spensa.

Idealno za advokate, ve{take, agencije i sli~no. Telefon 063/542-080.

19960 VOJ VO \AN SKA ULI CA, kod Limanske pijace izdajem trosoban stan, lepo opremqen sa svim name{tajem i elektri~nim aparatima. telefon 6350-585, 064/221-5959.

20053

IZ DA JEM nov jenoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, br. 20, odvojena kuhiwa, nov name{taj . cena 200 evra.Telefon 021/544-540, 063/517-290.

20055 IZ DA JEM povoqno name{tenu garsoweru (odvojena kuhiwa) kod Spensa - stadiona. Telefon 062/8540575.

20057 IZ DA JEM nov name{ten, jednosoban stan 34m2, Rumena~ka br.

51, prvi sprat, dvori{no orjentisan, parking u dvori{tu, 140E, Telefon: 021/544-540, 063/517290.

20058 IZ DA JEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210 e.

Telefon 021/544-540 063/517-290.

20063 PO VOQ NO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 20065 IZ DA JEM dvosoban stan name{ten u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili za dve devojke - studentkiwe, na du`e vreme Svetosavska, dogovor. Telefon 064/49523-19.

20067 IZ DA JEM dvosoban kompletno name{ten stan u blizini Limanske pijace. Mo`e na du`i period.

Telefoni: 466-656, 064/1278744.

20068 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Novom nasequ, 36m2, CG, topla voda, telefon, cena 130E+depozit. Telefon 064/1272760.

20110 IZ NAJM QU JEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremskoj Kemnici, nename{ten trosoban stan ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa.

Telefoni: 021/465-815, 064/2044331.

20113 IZ DA JEM jednoiposoban, kompletno name{ten stan, kablovska, CG, klima, ve{ ma{ina, TV na Somborskom bulevaru, novo u odli~nom stawu.

Telefon 061/8053541.

20156 IZ DA VA WE NE KRET NI NA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.r s 20120 IZ DA JEM nov, name{ten jednosoban stan od 30m2, Ul. Danila Ki{a. Cena 150E. Telefoni: 021/6618-222, 064/219-10-34.

423388 IZ DA JEM na Grbavici stan 100m2 ~etvorosoban dupleks, prazan ili name{ten po dogovoru, odmah useqiv. Telefon 528137.

423497 IZ DA JEM lepu name{tenu garsoweru, odmah useqivu na dobroj lokaciji. Telefon 528-137.

423498

PO TRE BAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

20121

nedeqa23.januar2011.

KU PU JE MO stan u Novom Sadu, brza isplata. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423363

KU PU JE MO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Telefon 636-6952.

423390 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

423499 TRA @I MO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335.

423488

PRO DA JE MO bez posrednika, nov, useqiv i ukwi`en dupleks sa gara`om 750e/m2. Telefon 066/941-68-67, 021/6533-005.

20059 OD LI ^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... vredi videti! Telefoni: 064/157-1297, 021/520-231, ({ifra:14711), www.solis-nekretnine.com.

423361

PRO DA JEM - mewam stan u Igalu 184m2, dupleks, deqiv ili mewam za Novi Sad. Telefon: 065/65-42-110.

19934 GR BA VI CA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:14009), www.solis-nekretnine.com.

423339

STAN u izgradwi, u blizini Bulevara, kod „Dnevnika”, 26m2 odli~an raspored, terasa, prvi sprat, useqiv u avgustu 2011. godine. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 10407), www.solis-nekretnine.com.

423312

23

VR WA^ KA BA WA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada!

Telefon 063/527-459, ({ifra:14310), www.solis-nekretnine.com.

423310

PRO DA JEM novu garsoweru od 25,5m2 na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521.

19364 PRODAJEM jednosoban stan, 36,4 M2 sa terasom, na Detelinari, pored osnovne {kole, visoko prizemqe. Tel.: 021/6317-533, 060/5111-934.

19365

PRO DA JEM garsoweru, bez posrednika, novogradwa. Informacije: 064/276-9488, 063/7169303.

19955 PRO DA JEM garsoweru 27 m2 u Kraqevi}a Marka useqiva i ukwi`ena II sp. Cena 31.500 vlasnik. Telefon 063/589-040.

20095 PRO DA JEM garsoweru 25 m2 u Novosadskog Sajma I sprat gleda na dvori{te, cena sa pdv-om.

Vlasnik. Telefon 063/589-040.

20097 GAR SO WE RA 29m2 II sprat, Ul. Vojvode [upqikca, nova, odmah useqiva 35.000 E. Telefon 064/24-66-206.

20119 [I RI CEN TAR, garsowera, 25, 50m2 po 1150e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

20132 PRO DA JEM ukwi`en name{ten stan, 32m2 (mogu}nost adaptacije), Sr. Kamenica Vojvode Mi{i}a, telefon, TA pe}, visoko prizemqe. Telefoni: 401-814, 063/713-0-314.

19775 LI MAN II, jednosoban stan, 40m2, VI sprat, ukwi`en, terasa.

Telefon 063/857-21-45.

20022 HIT NO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

20061 NO VO NA SE QE, ukwi`en, 37m2, 3. sprat, terasa, 40.200e, mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 061/3013484. Hitno!

20133 PRO DA JEM garsoweru od 26m2 sa odvojenom kuhiwom kod Futo{ke pijace sa ura~unatim PDVom. Povoqno. Telefoni: 021/6546609; 064/150-0867.

423473 PRO DA JEM odli~nu novu, neuseqavanu garsoweru od 26m2, prvi sprat, Ul. Branka ]opi}a.

Cena 23.800E sa PDV-om. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677.

423384 PRO DA JEM useqivu garsoweru od 22m2, prvi sprat, gradsko grejawe, centar. Cena 20.500E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

423385

24

oglasi

nedeqa23.januar2011.

PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 23m2, Ul. Gunduli}eva.

Cena 28.450E. Telefon 021/6618222.

423382 PRO DA JEM novu, odmah useqivu garsoweru od 28m2, visoko prizemqe, Novo naseqe. Cena 30.900E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

423389 NA Bu lE vA Ru EvRO PA investitor „Moj dom” prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193.

423439 GAR SO WE RA u izgradwi 24m2, I sprat, ]irpanova ulica sa terasom, za ke{ cena 28.000 evra.

Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45227.

423440 PRO DA JEM odli~nu garsoweru na prvom spratu kod Ribqe pijace, useqivu, novu praznu, cena 30.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra44094.

423441 Ru ME NA^ KI PuT lepa garsowera 20m2, ima terasu, odmah useqiva, nova kuhiwa i klima ostaju. Telefoni: 528-137, 661-2262.

423506 BE O GRAD SKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, cena dogovor. Telefoni: 661-2262; 063/538166.

423503 CA RA Du [A NA, mawa ukwi`ena garsowera, idealna za izdavawe, cena 14.000 evra. Telefon 063/742-2180.

423391 CA RA Du [A NA, novija ukwi`ena garsowera, I sprat, cena 31.000. Telefon 066/941-6-888.

423392

GR BA vI CA, odli~an nov stan od 27m2. Telefon 636-6952.

423394 Fu TO [KA ulI CA „Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Telefon 063/828-83-77.

423395 NO vO NA SE QE, prodajem noviji ukwi`en stan od 27m2 po ceni od 27.800 evra. Telefon 6368429.

423396 PRO DA JEM odli~nu, neuseqavanu, odmah useqivu garsoweru u samom centru grada! Cena 27.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/66-22-677.

423379 PRO DA JEM garsoweru od 22m2, tre}i sprat, Futo{ki put. Cena je sa PDV-om 22.800E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 423380 NO vA garsowera 17m2, ukwi`ena 16.200. Telefoni: 444-107, 6337853.

423365 PRO DA JEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:13656), www.solis-nekretnine.com.

423301 HIT NO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:14382), www.solis-nekretnine.com. 423302 PRO DA JEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, hitno! Povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-23,1 ({ifra:10105), www.solis-nekretnine.com.

423303 GAR SO WE RA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14387), www.solis-nekretnine.com.

423304 GAR SO WE RA u centru, Ulica Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 23.000 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:12702), www.solis-nekretnine.com.

423305 PRO DA JEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Telefoni: 066/9355-942, 021/520-231, ({ifra:19119), www.solis-nekretnine.com.

423306

PRO DA JEM dvosoban stan 44m2, Ul. Stevena Musi}a, centar, IV sprat, nema lift, ukwi`en. Telefon 063/8553956.

20143 JED NO I PO SO BAN stan, 34m2, Somborski bulevar, drugi sprat, terasa - 28.000E i 30m2 - 25.000E. Telefon: 021/541-948 i 064/2394331.

19789 PRO DA JEM jednoiposoban stan 58 m2 dupleks, dva kupatila, terasa, cena 50.000.E. Novgi Sad. Telepska 2. Telefon 063/87-33469.

19814 CEN TAR 45m2, jednoiposoban, dnevni boravak, spava}a soba, odvojena trpezarija i kuhiwa, halogen rasveta, italijanska keramika, III sprat, nije zadwi, lift, kapija, parking, novija zgrada, 49.500E. Telefon 064/658-1384.

19986

OD lI^ NA komforna garsowera na Podbari, 33m2 na prvom spratu, ukwi`ena 1/1, kvalitetna gradwa, sa ugradnom kuhiwom i plakarima, klimom, samo 36.600 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14644), www.solis-nekretnine.com.

423307 NO vA DE TE lI NA RA - Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra!

Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:14452), www.solis-nekretnine.com.

423308 GAR SO WE RA na Podbari, prvi sprat, 25m2, terasa, sa novom ugradnom kuhiwom, Upotrebna dozvola, samo 36.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10637), www.solis-nekretnine.com.

423309 GAR SO WE RA 27m2 - Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace, lift, terasa, CG. Upotrebna dozvola, name{tena, cena 34.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236606.

423276 PRO DA JEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

423249 SOM BOR SKI Bu lE vAR 21m2, ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada cena 26.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 423253 @. STA NI CA, useqiva, ukwi`ena garsowera od 27m2, 2. sprat, terasa, CG, cena 33.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606.

423257 BR ZO uSE QI vA garsowera 24m2, Socijalno, 3. sprat,CG, cena sa PDV-om 29.800E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618.

423259 CA RA Du [A NA 24m2, 1. sprat, terasa, CG, useqivo, cena 28.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

423261 GR BA vI CA - Do`a \er|a, 25m2, ukwi`ena, useqiva, CG, name{tena, cena 33.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

423265 JED NO SO BAN - 32m2, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, dvori{na strana, cena 37.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

423278 JED NO SO BAN 36m2 - mogu} jednoiposoban, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en, useqiv, cena 36.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

423271 STA NI CA 31m2, klasi~an jednosoban, prvi sprat, odmah useqiv 33.000, nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423366 Fu TO [KI PuT 33m2, klasi~an jednosoban, terasa, nov, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423367 PRO DA JEM jednosoban stan kod Izvr{nog ve}a, 27m2, terasa, ukwi`en, bez ulagawa! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14649), www.solis-nekretnine.com.

423311

lI MAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538166.

423504 SO WE MA RIN KO vI] - centar, odmah useqiv stan 33m2 na prvom spratu, ukwi`en, u odli~nom stawu. Telefoni: 528-137, 661-2262.

423505 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JS 32m2, Futo{ki put, III sprat, novija gradwa, odv. kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`ba 1/1, za ke{-popust! Cena 28.200. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

423480 PRO DA JEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en! Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193.

423443 EKS TRA PO Nu DA prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417.

423444 NO vI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en 36.000.

Telefon 063/517-846.

423411 JED NO SO BAN, Novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

423417

BEZ PO SRED NI KA prodajem ukwi`en dvosoban stan na Bulevaru, useqiv, 5 sprat bez ulagawa. Telefoni: 064/1284749, 063/581-792.

19699 AvI JA TI ^AR SKO NA SE QE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199.

20046

SA JAM, ekstra dvosoban 63m2, Budu}nost, bez ulagawa, ukwi`en, cena 1080E/m2, dvosoban.

Telefoni: 021/512-651, 063/541504.

20102 DvO SO BAN, 64m2, renoviran luks, Rumena~ka kod Sajma, prvi sprat, dogovor. Telefon: 064/2466-206.

20117 KOD @. STA NI CE, ukwi`en 60m2, 4. sprat, lift, terasa, 51.500e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

20131 Bu lE vAR, kod Futo{ke pijce, nov, useqiv, 56m2 po 1.235e/m2.

Mo`e povrat PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

20134 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan od 52 m2 u blizini Spensa za 55.000. Stan je sa terasom.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

20139

SOM BOR SKI (Novi) Bu lE vAR izuzetno funkcionalan, jednoiposoban stan na prvom spratu, nov, brzo useqiv, cena samo 29.000e. Telefon 069/2097863.

20080 PE TRO vA RA DIN - stan nov, useqiv, 48m2, tre}i sprat, lift, terasa, CG, uredni papiri, cena 42.000E. Telefon: 063/1520521.

20111 DE TE lI NA RA 46m2, III, terasa, 36.500E. Sajam, nov 36m2, III, lift, terasa 42000E. Grbavica, nov 36m2, VP, ukwi`en. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/250-512.

20136 PRO DA JEM nove jednoiposobne stanove od 33 i 43m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867.

423472

PRO DA JEM jednoiposoban stan od 43m2 na Limanu 4, ukwi`en, u zgradi od fasadne cigle, prazan, odmah useqiv, bez ikakvih ulagawa. Cena 53.000E. ({-16531). Telefoni: 021/654-6609; 063/581997.

423469 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 37m2, Maksima Gorkog, III sprat, terasa+ostava, dvori{na strana, novije gradwe, ukwi`en, cena 44.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

423482 lI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 isto~na strana, terasa, odmah useqiv sa liftom.

Hitno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

423489 PRO DA JEM jednoiposoban stan od 38m2, na Podbari. Cena 45.600E. Mogu}a kupovina na kredit. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222.

423378 PRO DA JEM lep, jednoiposoban stan,43m2 u Cara Du{ana, I sprat, ima terasu, sa dvori{ne strane, cena 46.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193 060/0767607.

423445 NA lI MA Nu 2 kod Spens-a u blizini fakulteta novija ukwi`ena zgrada, prvi sprat, 41m2, ekstra sre|en, halogena rasveta, gipsarki radovi, jasenov parket.

Telefoni: 523-193, 0600767607.

423447 NA NO vOM NA SE Qu Mileve Mari} 44m2 sa terasom, prizemqe 37.000. Telefoni: 451-318, 063/10-88-993.

423448 PRO DA JEM odmah useqiv i ukwi`en, jednoiposoban stan, u Slova~koj ulici, 46m2, dvosoban, terasa. Hitno. Telefoni: 021/523193, 060/07-305-77.

423449

dnevnik

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 28m2 Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, kup. i kuhiwa sa pr. ventilacijom! Ukwi`ba1/1! Cena 36.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653 .

423479 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 36m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, nov, neuseqavan, prvoklasna gradwa i oprema, upotrebna dozvola, cena 41.600. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

423486 NO vA DE TE lI NA RA - hitno nov, odmah useqiv stan 49m2 za 45.500, ima upotrebnu dozvolu.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

423508 lI MAN DvA odmah useqiv, kompletno renoviran jednoiposoban stan 41m2 na prvom spratu, u odli~noj zgradi, dvori{no orjentisan.

Telefon 528-137, 063/538-166.

423510 NO vO NA SE QE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom, povoqno... Telefoni: 528-137, 661-2262.

423511 GuN Du lI ]E vA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2, ima terasu, cg, za 38.200. Telefon 528-137, 661-2262.

423513 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an!

Hitna prodaja! Mogu} kredit!

Cena 1.120 evra/m2! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13105), www.solis-nekretnine.com.

423313 lI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com.

423314

PRO DA JEM stan u strogom centru grada, blizu Trga Slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en! Telefoni: 063/8557109, 021/427-277, ({ifra:13588), www.solis-nekretnine.com.

423315

EKS Klu ZIv NO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14764), www.solis-nekretnine.com.

423316 JED NO I PO SO BAN stan od 34m2, prvi sprat, lift, terasa, cena sa PDV-om 47.600 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/427277, ({ifra:14318), www.solis-nekretnine.com.

423317 GR BA vI CA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija!

Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:10180), www.solis-nekretnine.com.

423318

OD lI ^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, ({ifra:14790), www.solis-nekretnine.com.

423319

ATRAK TI vAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 43.500 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:10385), www.solis-nekretnine.com.

423320 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor... Telefoni: 066/9355942, 021/427-277, ({ifra:11810), www.solis-nekretnine.com. 423321 TE lEP 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv 29.000. www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

423368 PRO DA JEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Telepu, 37m2, prvi sprat. Cena je sa PDV-om 44.500E. Telefoni:064/346-6802, 021/6618-222.

423381 NO vA DE TE lI NA RA, nov odmah useqiv odli~an 1.5 stan, cena 41.000. Telefon 636-8429.

423397 NO vO NA SE QE, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en 1.5 stan, cena 39.000. Telefon 636-8429.

423398 lI MAN 2, kod „Vitra`a”, odli~an kompletno renoviran 1.5- stan, ukwi`en, cena 54.500. Telefon 636-8429.

423399 STRO GI CEN TAR - Nikolajevska ulica 36m2 jednoiposoban, 2. sprat, lift, name{ten. Upotrebna dozvola, cena 47.400E. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6618.

423273

NOv 39m2 jednoiposoban, odmah useqiv, grejawe, odli~an raspored, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

423264 CA RA Du [A NA, jednoiposoban ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, lift, CG cena 53.150E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

423260 NO vO NA SE QE 49m2, jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

423256 NOv jednoiposoban stan na super lokaciji! Telefoni: 063/433738, 021/520-231, ({ifra:14136), www.solis-nekretnine.com. 423323 STAN u vili na Grbavici, jednoiposoban, trostrano orjentisan!

Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra:16023), www.solis-nekretnine.com.

423324 IZ u ZET NA PO Nu DA - nov jednoiposoban stan od 35m2, mala zgrada, {iri centar. veoma povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:12145), www.solis-nekretnine.com.

423325 PRO DA JEM ili mewam - jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:12817), www.solis-nekretnine.com. 423326 JED NO I PO SO BAN stan od 39m2, u blizini Bulevara, novija zgrada, ukwi`en, na prvom spratu! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:10400), www.solis-nekretnine.com.

423327

oglasi

dnevnik

OD LI ^AN jednoiposoban stan koji funkcioni{e kao dvoiposoban, Novo naseqe-[onsi, prvi sprat, 52m2, povoqno! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:10343), www.solis-nekretnine.com.

423328 EKS TRA dupleks 39m2 jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, CG, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601.

423274 FU TO [KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Telefon 063/7726-845, ({ifra:10077), www.solis-nekretnine.com.

423329 KLI SA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 13.800 evra! Telefon 063/761-63-64, ({ifra:14334), www.solis-nekretnine.com.

423330 HIT NO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra!

Nije fiksno! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:14651), www.solis-nekretnine.com. 423331 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spavaca soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:10408), www.solis-nekretnine.com.

423332 PRO DA JEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Telefoni: 066/9355942, 021/520-231, ({ifra:12704), www.solis-nekretnine.com. 423333 KLA SI ^AN dvosoban stan, dvostrano orjentisan! Telefoni: 063/433-738, 021/427-277, ({ifra:12856), www.solis-nekretnine.com.

423334 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:10111), www.solis-nekretnine.com.

423335 KVA LI TE TAN dvosoban stan na lokaciji Limanske pijace, sve prostorije sa prirodnom ventilacijom, eta`a visokog partera, stan ukwi`en na 51m2, useqiv po isplati. Cena 56.500 evra. Za vi{e pozovite...

Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:10459), www.solis-nekretnine.com.

423336 USE QIV 60m2, @. stanica, ukwi`en, 4. sprat, nije zadwi, odmah, dvosoban, odli~an raspored, terasa, CG, cena 51.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236606.

423255 BEZ PO SRED NI KA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno.

Telefon 421-437 ili 063/534-505.

423250 DVO SO BAN 50m2, ukwi`en, useqiv, Blok 8, 2. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena 46.400E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607.

423258 DVO SO BAN stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana, prazan, useqiv, cena 46.500E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6621.

423272 NO VO NA SE QE 48m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena 48.500E. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6607.

423269 @. STA NI CA 45m2 dvosoban, useqiv odmah, sre|en, lift, CG, cena 41.200E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6621.

423270 @. STA NI CA 54m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, komplet renoviran, 1. sprat, terasa, lift, cena 52.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6608.

423279 BU LE VAR, ukwi`en stan 58m2 odli~nog rasporeda, IV sprat, terasa, lift, cena 51.500. Telefon 636-6952.

423400 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti”, nov stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2. Telefon 636-6952.

423401

DE TE LI NA RA, prodajem ukwi`en 2.0 stan od 47m2 po ceni od 39.000. Telefon 636-6952.

423402 LI MAN, odli~an renoviran klasi~an 2.0 stan 56m2, cena dogovor. Telefon 636-8429.

423403 NO VO NA SE QE kod robne ku}e sre|en-renoviran 2.0 stan, ukwi`en, cena 49.500. Telefon 636-6952.

423404 NO VA DE TE LI NA RA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odmah useqiv 2.0 stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 064/220-95-65.

423405 BU LE VAR CA RA LA ZA RA 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853.

423369 NO VO SAD SKOG SAJ MA 47m2, dvosoban stan, odvojena kuhiwa, lift, terasa, novija gradwa, ukwi`en 58.700. www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

423370 STA NI CA 60m2, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

423371 [ON SI - odli~an stan u zgradi od fasadne cigle, bez ulagawa.

Veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, mawa spava}a soba, lepa terasa. Slike na na{em sajtu...

Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, ({ifra:10410), www.solis-nekretnine.com.

423322 LI POV GAJ dvosobni stanovi 60m2 - prizemqe i 67m2 - prvi sprat, odli~ani rasporedi, ukwi`eni, terasa. Telefon 063/811-7331.

423514 KA ]E DE JA NO VI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, na ~etvrtom spratu sa liftom za 57.700. Telefon 528-137, 063/538166.

423512 BRA NI MI RA ]O SI ]A nov, odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan 57m2 na tre}em spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

423509 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166.

423507 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, dve terase, odvojena kuhiwa+trpezarija, cg, klima, odli~an raspored, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 56.500!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

423481 PRO DA JEM lep dvosoban stan 45m2, miran kraj, Grbavica, Ul. \. Servickog, I sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, 50500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45177.

423450 PRO DA JEM u novoj zgradi, 55m2, dvosoban stan, prazan. Useqiv. Odli~na lokacija - kod Fut. pijace, povoqno!! Ima povrat PDV-a. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45154.

423451 PRO DA JEM dobar mawi dvosoban stan, 39m2, V sprat, stan je u dobrom stawu - cena 29.000 evra.

Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-41395.

423452 PRO DA JEM dobar dvosoban stan, Ul. M.Gr~i}a, sre|en stan, 47m2, ukwi`en, cena 41.200 evra.

Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-36225.

423454 PRO DA JEM dvosoban stan, 49m2, I sprat, Ul. M. ^ipli}a, odr`avan stan. Ukwi`en. Cena 39.000 evra. Tel. 021/451-318, 523193. [ifra-44370.

423455 PR VO KLA SAN renoviran dvosoban 64m2, Rumena~ki put, fasadna cigla „Neimar”, V sprat lift, ukwizen 55.500. Telefon 063/517-846.

423412 DVO SO BAN, 54m2 drugi sprat, Grbavica, odli~an stan po vrlo povoqnoj ceni. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

423420 LI MAN IV!!! Kod Mornarice dvosoban stan od 58m tre}i sprat, isto~na strana, ukwi`en sa zasebnom kuhiwom, zgrada zidana 80 tih. Telefon 063/8680335.

423490 HIT NO I PO VOQ NO! Odmah useqiv DS 51m2, P. komuna, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran, odv. kuhiwa, ostava, ukwi`en, cena 47.500. Telefoni: 021/425653, 6616-324.

423483

HIT NA PRO DA JA! Odli~an DS 50m2, Preradovi}eva, Blok VIII, dvori{na strana, lift, terasa, odv. kuhiwa, kompletno sre|en, ukwi`en, useqiv, cena samo 46.500! Telefoni: 021/425653, 6616-324.

423484 OD LI ^AN DS 56m2, K. Marka, lift, dve terase, novija zgrada, brzo useqiv, klima, sig. vrata, dvostrano orijentisan, ukwi`ba, cena samo 58.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

423485 PO DA JEM hitno ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 52m2 blizu Socijalnog, lift, terasa. Cena 50.900E. ({-16564) Telefoni: 021/654-6609; 064/254-4383.

423474 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDVom! Telefoni: 021/6616-324, 425653.

423477 DVO SO BAN, Novo naseqe [onsi, 55m2, II sprat, lift, ukwi`en, lepa kvalitetna zgrada, mirna lokacija. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797.

423423 DVO SO BAN, Liman I - Drage Spasi}, 60m2, odli~an ukwi`en stan, lokacija izuzetna. „Kvart”.

Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87.

423426 DVO SO BAN, Liman II -Ravani~ka, 65m2, mogu}e dvoiposoban, II sprat, lift, ostava, 85.000E. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

423427

DVO I PO SO BAN, nov, III sprat, 55m2 kod Doma zdravqa na Limanu 65.000E. Telefon 064/2466-206.

20118 PRO DA JE MO ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom Keju za 67.000. Telefon 6447-622.

20141 PRO DA JEM dvoiposoban stan 70m2, Ul. Seqa~kih buna, III sprat, dvostrano orjentisan, cena 65.000E. Telefon 063/8553956.

20144 PRO DA JEM ukwi`en stan u ul.

Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70 m2 (novogradwa), sa prarking mestom. Telefon 063/219-763.

19822 PRO DA JEM trosoban stan, drugi sprat Liman II, Bulevar oslobo|ewa 139. Telefon 063/547451.

19844 TRO SO BAN stan prodajem bez posrednika. Odli~no ure|en, funkcionalan, 80m2 na tre}em spratu, ukwi`en, odmah useqiv.

Ima dve spava}e sobe i velike sobe za dnevni boravak, kuhiwu, kupatilo, zasebni WC, ostavu i terasu. Ima {upu u prizemqu, cena 83.600e. Telefon 063/8 562 791.

19846 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan od 71m2 na tre}em spratu kod Merkatora. Telefon 063/82 10 722.

19857 VLA SNIK, prodajem odli~an 3.0 stan, Liman IV, prvi sprat, 78m2, ukwi`en. Telefon 6363723, 062/8170-802.

19943 PRO DA JEM trosoban nov stan 54m2, ukwi`en, tre}i sprat, Rumena~ka br. 114. Telefon: 6335318 i 063/518-362.

20025 PRO DA JEM klasi~an trosoban stan od 78m2 na Limanu dva u Bo{ka Buhe ulici 82.000 drugi sprat. Telefon 6447-622, 063/540165.

20140 PRO DA JEM u novoj zgradi, K. Stankovi}a, blizu Bul. Evrope, mawi dvoiposoban stan 54m2, terasa. Lift. Cena 61.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43887.

423457 PRO DA JEM dobar i renoviran stan na Grbavici, 69m2, useqiv po dogovoru. Ukwi`en. Terasa. Cena 61.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45176.

423458 HIT NO! Odmah useqiv DIS 55m2, Temerinska, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

423478 PE TRA DRAP [I NA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Telefon 063/500-213.

423491

LI MAN!!! Kod „Merkatora”!!!

Dvoiposoban stan na drugom spratu od 67m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680335.

423492 PRO DA JEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara. Cena 54.900E sa PDV-om. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

423386 NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 63m2 plus terasa 24m2, odli~an raspored za 61.800. Telefoni: 528-137, 661-2262.

423517 PRO DA JEM nov dvoiposoban stan od 51m2, odvojena kuhiwa, visoki parter, neuseqavan i odli~an! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:10278), www.solis-nekretnine.com.

423340 BU LE VAR, Novosadskog sajma 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, isto~na strana 67.000. nije fiksno. www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423372

CA RA DU [A NA 63m2, dvoiposoban, terasa, cg, dvori{na strana, ukwi`en 68.200, mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

423373 CEN TAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423374 BU LE VAR, U Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2. Telefon 636-6952.

423406 BE TA NI JA 60m2 nov dvoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, perfektan raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621.

423280 GR BA VI CA 62m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, cena 59.800E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6621.

423262 BU LE VAR - 68m2, useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, dvostrano orjentisan, cena 65.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236618.

423263 EKS KLU ZIV NA PO NU DA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en.

Telefoni: 421437,063/534-505.

423251 DVO I PO SO BAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra:14089), www.solis-nekretnine.com.

423337 DVO I PO SO BAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra.

Telefoni: 064/449-1270, 021/427277, ({ifra:14584), www.solis-nekretnine.com.

423338 GR BA VI CA, nov, ukwi`en 3.0 stan, cena 74.000. Telefon 6368429.

423407 CEN TAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423375 TRO SO BAN 73m2, nov, neuseqavan, Lukijana Mu{ickog, 2. sprat, terasa, CG, cena 81.400E. Telefoni: 021/424-963 064/8236610.

423275 PE TRO VA RA DIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com.

423342 TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14735), www.solis-nekretnine.com.

423344

nedeqa23.januar2011.

SA LAJ KA - mawi trosoban stan na prvom spratu sa lepom terasom iz dnevnog boravka. Dve spava}e sobe iz hodnika. Izuzetno kvalitetna, novija zgrada sa pikovanom fasadom, mermernom po hodnicima, ALU stolarijom, cena 66.600 evra - ukwi`en i mo`e kredit! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:10187), www.solis-nekretnine.com. 423346 PRO DA JEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:19840), www.solis-nekretnine.com.

423347 KLA SI ^AN trosoban stan kod {kole „Petefi [andor”, blizu Bul. oslobo|ewa, 80m2, lift, terasa, zgrada od crvene fasadne cigle, ukwi`en 1/1, cena 92.700 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solis...

Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10521), www.solis-nekretnine.com.

423348 EKS TRA luks - nov trosoban stan 68m2 na Grbavici, kompletno name{ten ima gara`u 15m2.

Telefon 063/538-166.

423516 PRO DA JEM ukwi`en, renoviran trosoban stan od 61m2, Ul. Radni~ka. Cena 70.050 E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222.

423383 TRO SO BAN, Liman II - Bo{ka Buhe, 73m2, peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000E. „Kvart”.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

423422 KLA SI ^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Telefon 063/517-846.

423413 TRO SO BAN 74m2, Radni~ka IX sprat, nije posledwi, pogled na Dunav i Tvr|avu, dvostrano, ukwi`en, useqiv 79.900. Telefon 063/517-846.

423414 KOM PLET NO renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarijonova kod „Porcelanose”, fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en. Telefon 063/517-846.

423415 IN VE STI TOR prodaje trosoban stan 75m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do kraja meseca. Projektno finansirawe.

Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

423456 BRA NI MI RA ]O SI ]A!!! Odli~an trosoban stan od 85m2 ni`e spratnosti za porodi~no stanovawe sa duplom gara`om!!! Telefon 063/500-213.

423493 DO BRA PO NU DA - prodajem stan na Limanu, 80m2, sa terasom i liftom. Useqiv. Ukwi`en.

Cena 74.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

423459 PRO DA JEM dobar i komforan trosoban stan na N. nasequ, 90m2, na IV spratu. Useqiv.

Ukwi`en. Stan je u dobrom stawu i sre|en. Lift. Terasa.

82.400!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43703.

423460 PRO DA JEM na Rumena~kom putu, stan 90m2, trosoban, useqiv.

Ukwi`en, I sprat, lift, terasa.

Povoqno, cena 77.250 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 0600767607. [ifra-45405.

423461 PRO DA JEM odli~an trosoban stan od 74m2 blizu Spensa, ukwi`en, bez ulagawa, prazan odmah useqiv, lift, terasa. Cena 72.000E. ({-16548). Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290.

423470 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 78.500 evra, povrat PDV-a! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:14776), www.solis-nekretnine.com.

423345 TRO SO BAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra.

Telefon 063/761-63-64, ({ifra:14314), www.solis-nekretnine.com.

423343 DVO I PO SO BAN stan u izgradwi na Somborskom bulevaru, useqiv do juna 2011. godine. 52m2, cena 53.500 evra! Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:14284), www.solis-nekretnine.com.

423341

25

DU PLEKS oko 100m2 Rumena~ka ulica, ukwi`en + gara`a u dvori{tu, hitno.

Telefon 062/8901199.

20045 SA LON SKI 145m2, pogodan za poslovni prostor kod Jodne bawe. Hitno!. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484.

20130 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Dobra je lokacija.

Telefon 6369-008.

19939

TRO I PO SO BAN, Somborski bulevar, 84m2, II sprat, lift, novo, useqivo za mesec dana, lepa i kvalitetna zgrada, ekstra povoqno. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

423425 U TO PLI CE MI LA NA prazan useqiv mawi troiposoban stan 71m2, cena 69.800. Telefoni: 451318, 0600767607.

423462 U LA ZE KO STI ]A useqewe do kraja meseca 95m2 investitor „Moj dom”. Telefoni: 451-318, 523-193.

423463 KOD DU NAV SKOG PAR KA!!!

U mirnoj ulici odli~an ukwi`en troiposoban stan, na prvom spratu,sa prostranom kuhiwom, salonac. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

423494

CEN TAR!!! Kod {kole „\or|e Nato{evi}„ odli~an troiposoban stan ni`e spratnosti sa odli~nom terasom. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680335.

423495 NA GR BA VI CI, Ul. Vojvo|anska, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra:19671), www.solis-nekretnine.com.

423349 TRO I PO SO BAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:17933), www.solis-nekretnine.com.

423351 NO VO NA SE QE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3.5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Telefon 636-6952.

423408 TRO I PO SO BAN 80m2, ukwi`en, useqiv, CG, lift, Liman, sre|en, cena 74.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

423254 UKWI @EN 90m2, useqiv, dvostrano orjentisan, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena 77.250E. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604.

423277 GR BA VI CA - 81m2, perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada. Cena 74.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607.

423267 BU LE VAR 100m2-4-soban, kod Kan-Kan-a, 4.sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, useqiv, cena 98.000E. Telefoni: 021/542-779 064/823-6601.

423268 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4.0 stan od 95m2. Telefon 636-6952.

423409 CEN TAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88-377.

423410

26

oglasi

nedeqa23.januar2011.

SPE CI JAL NA PO NU DA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 ultra povoqno!

Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14751), www.solis-nekretnine.com.

423362

IZ U ZE TAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com.

423360 SA JAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com.

423352 VA SE STA JI ]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com.

423353 EKS TRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana.

Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:14092), www.solis-nekretnine.com.

423354 GR BA VI CA - komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra!

Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa.

Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija izuzetna ponuda! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:10270), www.solis-nekretnine.com.

423355 PRA VI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Cena 110.000 evra! Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra:12712), www.solis-nekretnine.com.

423356 ^E TVO RO SO BAN stan u centru grada, 140m2, salonska visina, dnevni boravak od 40m2. Odmah useqiv i ukwi`en. Slike na na{em sajtu...

Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:10423), www.solis-nekretnine.com.

423357 PRO DA JEM ~etvorosoban stan od 85m2 na {estom spratu na Novoj Detelinari, gradila Budu}nost, plus 40m2 korisnog tavana, dodatno sre|ivan! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:13543), www.solis-nekretnine.com.

423358 KEJ!!! ^etvorosoban stan kompletno sre|en u perfektnom stawu sa pogledom na Dunav od 130m2. Telefon 063/500-213.

423496 PRO DA JEM ~etvorosoban dupleks stan od 100m2 blizu centra kod Futo{ke pijace odli~an raspored, kvalitetna gradwa, lift, terasa, cg, kosine iznad 1.5m za 114.000Esa ura~unatim PDV-om. ({-12373). Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867.

423475 PRO DA JEM u C. Du{ana, 90m2, ~etvorosoban ukwi`en stan.

Lift. Terasa, bez ulagawa!!

Stan je dvostran, cena 97.000 evra. Vredi videti!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra43694.

423465 KOD SO CI JAL NOG u novoj zgradi, prazan useqiv ~etvorosoban stan 117m2 veliki dnevni boravak 114.500. Telefoni: 451318, 0600767607.

423466 PRO DA JEM na Limanu IV, 130m2 petosoban komplet sre|en na IV spratu, lift. Ukwi`en. Stan ima 3 spava}e sobe. Cena 134.000 evra.

Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-41726.

423467

PRO DA JEM ~etvoroiposoban stan od 106m2, centar, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en, II sprat, odli~nog rasporeda. Cena dogovor. ({-15573). Telefoni: 021/6546609; 063/581-997.

423471 PRO DA JEM nov, useqiv ~etvorosoban stan od 84m2, prvi sprat, Somborski bulevar.

Cena 73.500E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677.

423387 PA STE RO VA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala „Budu}nost”, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262.

423519 VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331. 423515 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14225), www.solis-nekretnine.com.

423350 GR BA VI CA 101m2, ~etvorosoban, dupleks, ukwi`en, gradio „Aleksandar” 104.500 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853.

423376 SO CI JAL NO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13868), www.solis-nekretnine.com.

423359

KOM FOR NA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/649-4367.

19499 KU ]A u blizini Novog naseqa 260/480m2, cena 56.650e, hitno.

Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

20127 SA LAJ KA, B. RA DI ^E VI ]A, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, povoqno. Telefon 6546976, 065/3333-177.

20128

PE TRO VA RA DIN, ku}e za ru{ewe na lepim lokacijama i zavr{ene useqive od 30.000E 150000E. Telefon: 063/152-052-1.

20112 SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16. 20002 PRO DA JEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-19977.

18922 VE TER NIK ku}a, dva stana, grejawe, za dve porodice, plac 450m2, ku}a Rakovac 90m2, gara`a 20m2, plac 900m2, 47.000E. Telefoni: 021/6614-694.

20137 KU]A u Zelenici pored mora, udaqenost 300m, super za u`ivawe, mogu}nost nadogradwe, 76m2, 65.000E, mo`e zamena. Telefon 064/11-22-706.

19985 PRO DA JEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066.

19578 HIT NO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat.

Pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363723, 062/8-170-802.

19942

HIT NO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 18.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

20064

PRO DA JEM plac na Kopaoniku u vikend nasequ ispod hotela „Ba~i{te” Telefon 063/81-61141.

20032 PA RA GO VO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/8901199.

20048 PLAC 27 ari, deqiv na dva Trand`ament, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/228-7731.

19409 PLAC, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/8901199.

20044 VI [E PLA CE VA izme|u Novog naseqa i Veternika, cena po jednom placu 13.000e. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

20126 PRO DA JEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408.

19948 ALI BE GO VAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 100 m2, sve na placu. Telefon: 062/8901199.

20043 PRO DA JEM plac na Glavici, 3600m2 ili mewam - za stan. Telefon: 065-65-42-110.

19932 KU PAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

423284 KU ]A Adice - 145m2 - plac 368m2, prizemqe+potkrovqe, cena 65.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6608.

423281 TE LEP - lepa ku}ica na malom placu, cena 74.500 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:30581), www.solis-nekretnine.com.

423300 TE LEP kod „Minakve” odli~na ku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena, za cenu pozovite. Telefon 063/538-166.

423502 KU ]A Sr. Kamenica, blizina centra, 190/500, odmah useqiva, ukwi`ena, cena 87.500E. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

423419 PRO DA JEM hitno i povoqno spratnu ukwi`enu ku}u povr{ine 124m2 na placu 500m2 u Sremskoj Kamenici, grejawe eta`no na gas za 55.000E. ({-444). Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997.

423476 SREM. KA ME NI CA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com.

423292 KU ]A u Bockama-Sr. Kamenica, 70m2-stambeno, ravan plac 2.000 m2, kvadrati~an, pogled na Dunav i Novi Sad. Ukwi`ena! Cena 80.000 evra - nije fiksna. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

423266 PRO DA JEM odli~nu ku}u od 140m2 kod Mo{ine vile, plac 1.400m2, ravan, ukwi`eno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30846), www.solis-nekretnine.com.

423298 VE TER NIK - Ul. Dunavska, iza Belih dvora, prodajem deo ku}e za ru{ewe, 80m2 na placu od 695m2, svi prikqu~ci, sve za 29.000 evra. Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:30949), www.solis-nekretnine.com. 423296 KU ]A kod Lipovog Gaja 150m2, plac 383m2, prizemqe+potkrovqe, legalna cena 82.400E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604.

423282 NA LI PO VOM GA JU ekstra sre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem, gara`om, ukwi`ena, ~uvarskom slu`bom, cena 155.000.

Telefoni: 523-193, 451-318.

423438 KU ]A - vila, ^ardak 240m2 plac 1 800m2, pogled na grad. „Kvart”.

Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87.

423421 RA KO VAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

423501 PRO DA JEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com.

423293

HIT NA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 62.000 evra. Nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:30942), www.solis-nekretnine.com.

423294 ^E RE VI] - ku}a od 80m2 na placu od 3.200m2, pod vo}em i lozom, ukwi`ena, voda, struja... Telefon 063/761-63-64, ({ifra:30937), www.solis-nekretnine.com.

423295 HIT NO prodajem ku}u zbog odlaska u inostranstvo, 300m2, Srem. Kamenica, Vojnovo, plac 500m2 + 700m2, eta`no grejawe, ukwi`ena, odli~na za vi{e porodica! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:30892), www.solis-nekretnine.com.

423299

KU ]A, Ba~ka ulica, 150m2, ukwi`ena, 400m2 plac, front 15m, ku}a u odli~nom stawu, gradsko grejawe.”Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

423416 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon: 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 423287 PAR CE LE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Telefon 065/2019011, www.solis-nekretnine.com.

423288 ATRAK TIV NE gra|evinske parcele na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica”, povr{ine 2.500m2, {irina do bulevara cca 80m i 10.000m2 sa frontom od cca 100m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Telefon 064/2003-103, ({ifra:70310), www.solis-nekretnine.com. 423289 PLAC na Stra`ilovu, 5.300m2 sa ku}om od 90m2, dozvoqena gradwa! Telefon 064/449-1270, ({ifra:30961), www.solis-nekretnine.com.

423290 ^OR TA NOV CI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja... cena 9.500 evra.

Telefon 063/761-63-64, ({ifra:30875), www.solis-nekretnine.com.

423297

IZ DA JEM u strogom centru 3 kancelarije sa telefonima, parkinzima, ~ajna kuhiwa, grejawe, klima. Cena 220E. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600.

20021 IZ DA JEM lokal 60m2 + 20m2 podrum, ekstra sre|en, telefon, parking, na Bulevaru oslobo|ewa 67. Mo`e za sve namene. Telefon 063/505-257.

19376 IZ DA JEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, zvati posle 12 ~asova, telefon 063/506-506.

19468 SA JAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa i razra|enu autoperionicu, dva boksa. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

19709

IZ DA JE MO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni.

Telefon 061/633-99-87.

19838

dnevnik IZ DA JEM lepo opremqen lokal, sa re{etkom, Cara Du{ana 75 (do Limana) 63m2 sa malom galerijom i magacinom. Telefo 021/63-50063, 064/204-408-3.

19914 IZ DA JEM, prodajem, mewam lokal 27m2 kod ABC-a, Rumena~ka ulica br. 25. Telefon: 063/560091.

19928 IZ DA JE se kancelarija - stan od 32m2 u Vase Staji}a, prizemqe, poseban ulaz. Telefon 064/29388-47.

20031 IZ DA JEM lokal sa telefonom i sanitarnim ~vorom 30m2, Dunavska 2. Telefon 6391-069.

20035 DU NAV SKA 23, lokal za izdavawe 30m2, ima telefon, grejawe, sanitarni ~vor i malu galeriju.

Telefon 6350-585, 064/221-5959.

20056 IZ DA JEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

20062 IZ DA JEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

20086 IZ DA JEM lokal 41m2, ul. Branimira ]osi}a 46. Telefon 064/0747253.

20158 PRO DA JEM ukwi`ene lokale, od 117m2, 74m2 i 42m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763.

19823 PRO DA JEM ukwi`en lokal od 40m2 preko puta gara`a Spensa /kod Suda/ lokal od 110m2 u Novosadkog Sajma 23 ukwi`en.

063/219-763.

19824 PRO DA JEM lokal 12m2, CG, sanitarni ~vor, ugao Mi~urinove i sestara Ninkovi}, cena po dogovoru.

Telefon 6333-064, 061/620-7005.

19897 PRO DA JEM lokal 25m2, nov, ukwi`en, Katoli~ka porta, zakup do 2013, mese~ni zakup 250E, cena 50.000E. Telefoni: 063/5040-85, 065/50-40-850, 021/55-77-30.

19958 IZ DA JEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele.

Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

423291 ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

423252 LO KAL na Grbavici - u prizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 i dve gara`e u suterenu, cena 280.000 evra. Mo`e i zamena za stambene kvadrate uz doplatu... Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 80250), www.solis-nekretnine.com.

423285

PRO DA JEM GA RA @U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245.

19299 PRO DA JEM ukwi`enu gara`u 21m2 u Kraqevi}a Marka 10. Mo`e i kompenzacija za automobil.

Telefon 064/157-0304.

19945 PAP PA VLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 423364

KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

19153 AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39 19167 KU PU JE MO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885.

19172 FORD FI E STA 2002. sa klimom, 5 vrata, srebrni metalik, 3.800e. Telefon 062/9733-406.

20082

„LA DA NI VA„ iz 2003. godine, 52.000km, benzin, 3000E. Telefoni: 021/468-294 i 063/82-27-209.

19938 PRO DA JEM pe`o 206 HDi decembar 2002. godine. Telefon 518-306.

19918 PE U GE OT 309GTI 1, 9 - 1990. g. registrovano do januara 2012. godine, cena 900 evra. Telefon 021/6322-792.

20039 PRO DA JEM fi}u, registrovan do kraja maja. Telefon 021/6339317.

19981 PRO DA JEM „floridu” 1.4 prvi vlasnik, proizvodwa 1994, sa dodatnom opremom, cena 1700E. Mo`e i zamena za „jugo”55. Telefon 063/524-090.

19983

TA PE TAR SKE USLU GE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63.

19394 POD BU [I VA WE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe.

Telefon 063/521546.

19565

KE RA MI ^AR povoqno! Telefon 063/1285779.

19790 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

19957 PAR KE TAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 20052 MO LER SKA radwa - najpovoqnije cene u gradu, iskusni, ozbiqni majstori lepe tapete, gletuju, kre~e, demit fasade, malterisawe, adaptacije. Telefoni: 063/518-346, 021/882-133.

20077 MA [IN SKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis.

Garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

20146

KU PU JEM ispravne, neispravne kolor teklevizore ! dolazak, isplata odmah ! non - stop Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14.

19044 NO VI JI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! nonstop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14.

19045

PRO DA JEM baliranu detelinu nepokislu i pokislu i seme sorte „Banatska visoka!. Budisava.

Telefon 063/75-11-720.

19698 FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051 19371

PRO DA JEM pi{toq zastava, para 88 mm. niklovan, iskqu~ivo licima sa dozvolom, povoqno.

Telefon 062/26-777-1.

19900

AGEN CI JA za negu starih, bolesnih, hendikeprianih, dece, gerentolo{ke medicinske, bebisiter, usluge, {etwa bolesnika, spemawe, nabavke lekova, hrane, lekova. Telefon 021/400-148.

19994

oglasi l ^ituqe

dnevnik

Sa `a lo {}u i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 21. 1. 2011. go di ne, u 81. go di ni pre mi nu la

nedeqa23.januar2011.

Oba ve {ta va mo da je 21. 1. 2011. go di ne, pre mi nuo na{ vo qe ni otac, de da i tast

Jan ko Vu~ ko vi} Rad mi la Ob ra dov EVRO PA: po treb ne ku va ri ce, kon ba ri ce, va ri o ci CO2 elek tro, ar gon sa ate sti ma, be bi si ter ke, po mo} ne rad ni ce. No vi Sad po treb ne me di cin ske se stre, ge ren to ne go va te qi ce. Te le fon 021/400-148.

19995 RADIO bih kao no}ni ~uvar.

Telefon: 061/804-14-83, Milan.

19996

ZA LA GA O NI CA! Naj po voq ni ji ot kup: zla ta, du ka ta, sre bra, di ja ma na ta, bri li ja na ta, pla ti ne ru~ nih i ka min skih sa to va, an ti kvi te ta. Nov ~a ne po zaj mi ce.

Te le fo ni: 063/351-531, 021/66109-16.

18877 ^I S TIM po d ru m e, ta v a n e, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, pro da jem ugaq. Te l e f o n i: 6618-846, 063/8485495.

19411 KA ZAN za pe ~e we ra ki je, 350 lit. sko ro nov, ~ist ba kar, auto mat ska me {a li ca, mo `e i na gas, in fo. Te le fon 063/531-711. 19791 HRA NA za pa pa ga je, glo da re, go lu bo ve, ze be sun co kret 60, sun co kret {a re ni kru pan 80, ko ki ce 120, p{e ni ca 50. Fu to {ka pi ja ca te zga 189.

19829 PRO DA JEM pra znu bu rad od lo` uqa od 200 li ta ra. Te le fon 021/504-629.

19849 PRO DA JEM dr va bu kvu, ba grem i ja sen, Mo gu }a uslu ga re za wa, ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 20145 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3600din.

Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di n a r a.

Te l e f o n i: 064/214-23-52, 063-823-16-54, 20165 061/138-24-07.

BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3700, ko sto lac 3650 i su {e ni 900.

Te le fo ni: 064/21-56-421, 062/17074-51.

20167

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 1. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Po ro di ca Mar ~e tin.

Kad me je pr vi put is tuk'o... uh... ali kad sam "od ra sto", sve sam mu opro stio.

Du {an Jo ta no vi}

1931 - 2011.

1929 - 2011.

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 1. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

S po {to va wem i qu ba vqu we go vi: }er ke Bran ka i Gor da na, unu ci Mar ko i Du {an i zet Ivan.

E, kad bi ~o vek mo gao da vra ti vre me.

Raj ko Jo ta no vi} i po ro di ca.

20217

20247

20216

Po sled wi po zdrav Bra ni nom ta ti

Po sled wi po zdrav stri cu

Jan ku Vu~ ko vi }u

od Du ki ja sa po ro di com.

Jan ku Vu~ ko vi }u

20221

20218

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i ku mu

~i ka Jan ku

Jan ku Vu~ ko vi }u We go vi unu ci: Mar ko i Du {an.

20256

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {em de di

Sne `a, Lu ka i Du le.

dra gom

Vi du La ki }u

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i ku mu

dra gom

Vi du La ki }u

Po ro di ca Ani}. od po ro di ce Joc kov.

20238

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

27

Po sled wi po zdrav dra gom

od po ro di ce Lep ki.

20244

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Oba ve {ta va mo pri ja te qe, po zna ni ke i sve one ko ji su ga zna li ili za we ga ~u li, da je 21. 1. 2011. go di ne pre mi nuo

Du {an Jo ta no vi} 1929 - 2011.

Is pra }aj je u po ne de qak, 24. 1. 2011. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Bio je to do bar }a le.

Jo ta no vi }i.

20245

Po sled wi po zdrav ocu

Du {a nu Jo ta no vi }u

Du {a nu Jo ta no vi }u

1929 - 2011.

1929 - 2011.

]er ka Ko sa ra sa po ro di com.

20243

Po sled wi po zdrav dra gom de di

Po sled wi po zdrav ocu

Sin Bo {ko sa po ro di com.

20251

Po sled wi po zdrav ocu

20252

Po sled wi po zdrav ocu

Jo vo Ga vri} 18. 2. 1953 - 22. 1. 2011.

Sa hra na je da nas, 23. 1. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu Sta ro \ur |e vo u Te me ri nu.

Jan ku Vu~ ko vi }u

\ur |i ca i Ni ko la Ra da ko vi}.

O`a lo {}e na po ro di ca Ga vri}.

Du {a nu Jo ta no vi }u

Po sled wi po zdrav na {em de di

Vi du La ki }u

Vi du La ki }u

od po ro di ca: Mi lak, La ki} \u ra|, La ki} Ra doj ka i La ki} Da ne.

20236

OG-2

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Vi du La ki }u

Du {a nu Jo ta no vi }u

1929 - 2011.

1929 - 2011.

Je di na unu ka Go ra na ^a vi}, zet Du le i pra u nuk Lu ka.

]er ka Mi li voj ka.

Sin Ra di voj sa po ro di com.

20225

20249

20250

20227

Po sled wi po zdrav de ve ru

Du {a nu Jo ta no vi }u

Po sled wi po zdrav svom mi lom ta ti, de di i ta stu

Sa ne iz mer nim bo lom i tu gom u sr cu oba ve {ta va mo da je na{ mi li, ni kad pre `a qe ni

Vid Ni ko le La ki}

Vi du La ki }u Vi du La ki }u

Ve~ no o`a lo {}e ni: To mi slav, Kor ne li ja i Ka ro li na.

od: Rad mi le, Raj ke, Raj ka i Bra ne ta sa po ro di ca ma.

od sna je Bo se sa de com.

OG-1

20255

20226

]er ka Mir ja na Gli go ri}, zet Ni ki ca i unuk Go ran.

20224

pre mi nuo u 83. go di ni.

Sa hra na dra gog nam po koj ni ka bi }e oba vqe na 23. 1. 2011. u 12 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu iz Ka pe le u Ka }u.

O`a lo {}e ni: su pru ga Je la, sin Mi ro slav, sna ja De sa i unu ci Mi lan i Mar ko.

20223

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa23.januar2011.

dnevnik

Po sled wi po zdrav stri ni

G O D I [ W I P O M E N

G O D I [ W I P O M E N

Da na, 22. ja nu a ra 2011. go di ne, pre mi nu la je na {a vo qe na maj ka, ba ka i pra ba ka dra gom ocu

Je li sa ve ta Ha ri{ Se ja

Ve ri ci Voj no vi}

1927 - 2011.

su pru gu, ocu i de di

Mi la nu Je le ni }u

Mi la nu Je le ni }u 10. 2. 1949 - 28. 1. 2010.

Sa hra na je u uto rak 25. 1. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu, u 13.30 ~a so va.

Ako je smrt ja ~a od `i vo ta ni je od za bo ra va.

O`a lo {}e ni: }er ke Sve tla na i Qi qa na i unu ci sa po ro di ca ma.

od: Bran ka, Se ke, Sa {e, Zo ri ce i Uro {a Voj no vi}.

K}er ka Ja sna [kr bi} sa po ro di com.

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji.

20254 20232

Oba ve {ta vam pri ja te qe i ro |a ke da je pre mi nu la mo ja vo qe na maj ka

Oba ve {ta vam pri ja te qe i ro |a ke da je mo ja vo qe na su pru ga pre mi nu la.

20220

20219

3 2006 - 2011.

Ve ri ca Voj no vi}

Ve ri ca Voj no vi}

ro|. Ma ti}

ro|. Ma ti} Oti {la si ti ho i do sto jan stve no ona ko ka ko si `i ve la, ka ko od la ze sa mo do bre du {e. S to bom sam iz gu bi la ve li ki oslo nac. Hva la ti na sve mu.

Sa hra na po koj ni ce je u po ne de qak, 24. 1. 2011. go di ne, u 15 sa ti, na Grad skom gro bqu. ]er ka Gor da na - Go ca.

Ako je smrt ja ~a od `i vo ta, ni je od qu ba vi ko ju smo de li li 54 go di ne, a ti }e{ i da qe `i ve ti u me ni i sa mnom kao oslo nac moj.

Sa hra na po koj ni ce je u po ne de qak, 24. 1. 2011. go di ne, u 15 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Su prug Ra de.

Da ni ca Oti} ro|. Sa vin Po men dra goj maj ci od si na sa po ro di com.

20231

20230

20233

Na{ dra gi

Ra do slav Baj ~e ta 1946 - 2011. pre mi nuo je 21. 1. 2011. go di ne, u 65. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u uto rak, 25. 1. 2011. go di ne, u 12.45 sa ti.

We go vi naj mi li ji.

20241

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

nedeqa23.januar2011.

D V O G O D I [ W I P O M E N

Pre mi nuo je na{ dra gi kom {i ja

29

S E ] A W E

2006 - 2011.

Vlada Andri}

Miroslava Mihajlov

prof. dr Adam Mari}

Sa hra na je u po ne de qak 24. 1. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Osta la je jed na ve li ka pra zni na, se }a we ko je ne ble di, do bro ta ko ja se pam ti i tu ga ko ja ne pre sta je.

O`a lo {}e ni: su prug Du{an, sin Goran sa porodicom, }er ka Gordana sa porodicom.

Pro fe so re, sa tu gom i ti {i nom is pra ti li smo Vas na ve~ ni po ~i nak.

Bi li ste iz u zet no po {ten, pa me tan i do bar ~ovek, i kao ta kav osta je te u na {em se }a wu.

Kom{ije iz Radni~ke br. 37.

20246

20234

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

23. 1. 2009 - 23. 1. 2011.

Miroslavi - Miri Mihajlov

Po ro di ce sa de com: \or|evi}, Mihajlov, Qubi~i}, Ranisavqevi}, Be~eli}.

Bra }a Toza i Srboslav, sna je Vesna i Ankica, de ca Dragan, Boban, Sne`ana i Slobodan.

20240

20242

Po sled wi po zdrav bra tu

ro|. \ermanov Sa qu ba vqu, po {to va wem i ne pro la znom tu gom, porodica.

20149

19847

P O M E N

P O M E N

G O D I [ W I P O M E N Da nas, 23. 1. 2011. go di ne, na vr {a va se go di na od smr ti na {e dra ge maj ke, su pru ge, ta {te i ba ke

Miroslavi - Miri Mihajlov

Dragana Vuji}

Vre me pro la zi, pra zni su da ni, bol osta je. Uvek si sa na ma i u na {im sr ci ma.

Uvek smo te vo le li i vo le }e mo te za u vek.

Sa qu ba vqu ga ~u va mo od za bo ra va.

Su pru ga Ilona i po ro di ca [oltes iz Ma |ar ske.

Da nas, 23. 1. 2011. go di ne, na vr {a va se de set go di na od gu bit ka dra gog

Angelina Podobnik Nina

Jelke Vrba{ki

1918 - 1997.

Branka Laki}a

iz Mo{orina O`a lo {}e ni: su prug Rada, si no vi \or|e i Du{ko, }er ke Biqana i Smiqana sa porodicom.

S qu ba vqu i po {to va wem u sr cu ga ~u va we go va porodica.

20142

S E ] A W E

Se }a ju se: sin Kre{imir, sna ja Jasna i unu ci @eqko i Dejan.

20161

20151

IN MEMORIAM

Da nas, 23. 1. 2011. go di ne na vr {a va se {est tu `nih go di na od ka ko ni je sa na ma, na {a dra ga i ni kad pre `a qe na

T U @ N O S E ] A W E Pe tog fe bru a ra 2011. go di ne na vr {i }e se tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga i vo qe na maj ka, ba ka i pra ba ka

Slobodanu Bulaji}u Pre mi nuo 21. 1. 2011. go di ne, u Ha no ve ru.

Brat Vidak Mitrov Bulaji} sa porodicom.

Milorad - Mi}a Babi} Uvek si sa na ma u le pim se }a wi ma.

Sa tu gom i bo lom se opra {ta mo od

Danica Radovi} ro|. Felbab

Nedeqka Cime{a S tu gom, qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na wu.

We ni naj mi li ji: }er ke Gordana i Jovanka sa Mladenom i unu ka Tatjana sa Stefanom i Rankom.

Tvoj brat Jovan sa porodicom.

20239

Da na, 27. ja nu a ra 2011. go di ne, na vr {a va se dva na est go di na od ka ko ni je sa na ma

19980

Uvek }e mo te se ra do se }a ti i no si ti u sr ci ma.

Ve~ no o`a lo {}e ni: su prug Dragi{a Radovi}, si no vi Dragan i Tomislav, sna ha Danijela, unuk Marko i po ro di ca Vukasovi}.

Lerinc @eli Ilona - Ila Ve~ no }e `i ve ti u se }a wi ma }erke i supruga.

19992

19959

20190

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i ve li kom pri ja te qu

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj i vo qe noj ku mi

P O M E N

Milki Mati}

Na {im ro di te qi ma

Da nas, 23. ja nu a ra, na vr {i le su se ~e ti ri go di ne od ka ko nas je na pu sti la na {a maj ka, su pru ga, ba ka i se stra.

Uvek }e{ bi ti sa na ma u mi sli ma.

Porodica.

20160

Milanka Ili}

Irine Stanivukovi} ko ja je sa da ve} sa An |e li ma, jer je to me sto za slu `i la za `i vo ta.

Spa vaj a mi te ne }e mo za bo ra vi ti.

Uvek u na {im mi sli ma.

Tvo ja ku ma Ru`ica i Jelena Slanc.

Ireni Stanivukovi} Olga Dautovi} sa po ro di ca ma Bawanac i Drozdik.

20257

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Predragu Male{evu

S ne sma we nom qu ba vqu i du `nim po {to va wem, se }a mo se na {eg do brog oca.

20093

Po sled wi kom {i ji

26. 1. 2009.

Hva la {to ste od nas na ~i ni li qu de.

Da nas, 23. 1. 2011. go di ne, u 10 ~a so va, po se ti }e mo Va {u ve~ nu ku }u na Grad skom gro bqu u No vom Sa du i odr `a ti po men.

Ve~ na Vam sla va.

Si no vi: Dejan i Dragan sa porodicama.

19990

20235

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

po zdrav

dra gom

dr Branislavu Ostoji}u

prim. dr Branislavu Ostoji}u

Po ro di ci iz ja vqu je mo naj i skre ni je sa u ~e {}e.

od stanara zgrade Narodnog fronta 64.

Dragiwa, Mirjana i Borivoj Rado{evi}.

20222

20248

Dra gi de da Bra ne, Dra gi ta ta, hva la ti na sve mu.

Radovan Be~eli} Rade Obrenovi} 1995 - 2011.

We go vi o`a lo {}e ni: su pru ga Nade`da, sin Svetozar, brat Miodrag, se stra Anica i ostali.

24. 1. 1998.

Miodrag Ili}

Za bo rav ne po sto ji... Za nas `i vi{ i da qe.

U na {im sr ci ma i mi sli ma vo qe ni ve~ no `i ve.

Ne do sta je{ nam.

Dr Branislav Ostoji}

Du{ica i Milan.

Tvo ja Zorica, Milana, Jelena, Dragica i Krle.

20020

20085

Vo le te tvo ji: Mila, Nikola, Katarina, Tomo i Nata{a.

20237

30

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.40

tv program

nedeqa23.januar2011.

ТВ Баштина Вести Жил у офсајду, филм Тролови Та дивна створења Кад зазвони: Насиље Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Вести Полинезија, документарни филм 1.део Штикла папуча ТВ Дневник Тајна хране: Бомбоне Путевима страсти, филм Пресент ТВ Дневник Полако па сигурно - квиз Микијева кујна Невидљиви противник Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Грување Из студија „М“ Штикла папуча

06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Разголићени 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Хроника општине Жабаљ 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан-инфо.

21.00 Арена инфо 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмски програм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм-репризе

06.02 07.00 07.45 08.00 09.00 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.25 13.00 13.30 14.02 14.24 14.55 15.39 16.37 17.30 18.08 19.44 20.08

Мирко Алвировић

САТ: Нови правилници за обуку возача

Иља Ван Мал дер гем

Жил у Офсајду Дванаестогодишњи Жил воли да игра фудбал, а после смрти оца који је такође играо фудбал пада депресију. Једнога дана док је играо фудбал отац му се “појавио“ и њихов однос био је као и раније- узбудљив и везан за фудбал. Улоге: Иља Ван Малдергем, Филип Петерс, Јоке Девинк Режија: Јан Верхејен (РТВ 1, 08.05)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.25

Кухињица-мађ. Агро мозаик Црно бели свет Излог страсти Капљица, цртани филм (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда Мађарска народна музика Заједно Пословни успех, емисија на (мађ) са титл. (срп) Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ, породични магазин (мађ) ТВ Спорт (мађ) Карневал, филм ТВ Продаја

09.00 Серија 10.30 Разгледнице 11.00 НС клинци 11.30 Седам НС дана 12.00 Друм 12.30 Серија 14.20 Неон сити 14.30 Азбука родитељства 15.00 Московска сага 16.00 Разоткривени 16.50 Неон сити 17.00 Објектив 17.15 Препознај Европу 17.30 Храна и вино 18.30 Јована суботом Р 19.00 Објектив 19.30 Преш клуб Медија центра 20.00 Ево нас код вас 21.00 Московска сага 22.00 Објектив 22.30 Разоткривени 23.15 Оловне приче

06.30 07.15 07.45 10.15 12.00 12.30 14.30 16.30 17.00 19.00 20.30 22.30 23.00 01.45 02.00 04.00

Преглед Евролиге Ускијавање Шкотска лига: Хартс – Ренџерс Премијер лига: Астон Вила – Манчестер Сити НБА акција Холандска лига: Утрехт – Ајакс Холандска лига: Гронинген – Твенте НБА уживо Премијер лига: Блекбурн – ВБА НБА: Денвер – ЛА Лејкерс Белгијска лига: Гент – Локерен Премијер лига Класик: Манчестер јунајтед – Блекбурн НХЛ: Тампа беј – Атланта НБА уживо НБА: Денвер – Индијана Преглед Евролиге

САТ у овонедељном издању одговара на све настале недоумице око полагања возачког испита по новим правилницима, али и око издавања возачких докумената. Биће речи и о нижим царинама и да ли ће због тога аутомобили бити јефтинији. Сазнаћете и које вас цене очекују ако се одлучите за зимовање у фебруару и марту, а у рубрици Представљамо тестиран је Нисанов „џук“. Водитељ: Мирко Алвировић (РТС 1, 15.10) 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.10 12.47 13.00 13.15 13.30 14.11 14.45 15.00 15.45 16.00 16.54 17.22 17.55 18.28 19.00 19.30 20.05 20.57 22.50 23.35 23.50 00.44 02.40

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Вести Сат Вести Мој рођак са села Роковник Задња кућа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Беса, филм Вести Дневник Љубавнице Егзит Мој рођак са села

08.00 10.00 12.10 12.40 13.50 14.20 16.30 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00

Филм: Суза и њене сестре Филм: Заштићени сведок Галилео Вече са Иваном Ивановићем Улица смеха Филм: Осам милиметара Ја волим Србију Вести Експлозив-најбоље Галилео Улица смеха Квиз Желите ли да постанете милионер ? Филм: Кад јагањци утихну Фајронт република Досије Америчко рвање-До коске

21.00 23.20 00.20 01.30

21.45 22.35 23.22 00.09 00.33 01.55

Музика за добро јутро Амен ађес Време одлуке Дозволите... Артур Кормилар, ЕБУ домаћа драма Амбрин живот, ЕБУ док. прог. Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак: Косово Е-ТВ Пут око света, док. програм Културако аресипе Српски источници Други век Гала концерт оперских арија, 1. део Берлин, 20 година после Парни ваљак Србија на Дакару 2011. Рукомет: СП, Шведска - Хрватска, пренос Спортске легенде Рукомет: СП, Пољска - Србија, пренос Заборављени умови Србије Јелен топ десет Истините приче Викенд евронет Рукомет: СП, Пољска - Србија (р) Рукомет: СП, Шведска - Хрватска (р)

Џудит Годреш

Човек са гвозденом маском Прошло је много година откако су се три мускетара, Арамис, Атос и Портос, борили са Д’Артањаном. Арогантни тиранин краљ Луј XIV жели препелпу Кристину па наређује њеном удварачу Раолу, Атосовом сину, да оде на фронт где ће, неизбежно, погинути... Улоге: Леонардо Дикаприо, Џереми Ајронс, Џон Малкович, Жерар Депардје, Габријел Бирн, Џудит Годреш, Питер Сарсгард Режија: Рендал Волис (Авала, 20.30) 07.30 Улови трофеј 08.15 4С, српски кувар 09.00 Инфо 09.02 Коферче 09.30 Топ шоп 10.00 Вести 10.10 Кефалица 10.30 Филм: Сви пси иду у рај 2 12.00 Вести 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Списак мојих бивших 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Инфо 15.02 Универзум 15.50 Отворени студио 16.05 Филм: Голи пиштољ 18.00 Вести 18.30 Човек од закона 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Човек са гвозденом маском 22.30 Последњи час 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Тестера 3 02.00 Филм: Голи пиштољ

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Ауто спринт, 07.40 Времеплов, 08.00 Мини концерт, 09.30 Оф Роад авантура, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 11.50 Времеплов, 12.00 Бели лук и папричица, 12.30 У нашем атару, 13.20 Под сјајем звезда, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Филм, 22.00 Шампиони, 22.30 У међувремену, 23.00 Дрецун, 00.00 Филм

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30 Џубокс

dnevnik

Оља Бећковић

Утисак недеље Пре десет година формирана је прва влада ДОС-а. Какву владу је Србија имала тада, а какву има данас? На ову тему у „Утиску недеље разговарају Зоран Живковић, бивши премијер и бивши потредседници Владе Жарко Кораћ и Небојша Човић. Ауторка: Оља Бећковић. (Б92, 21.00) 06.30 08.05 08.30 11.00 11.30 13.00 14.05 15.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 01.55 02.45

Дечји филм: Пинокио 2. део Београд за почетнике Знање на поклон Потрага Филм: Гласови Вратиће се роде Између редова Топ гир Вести Б92 Филм: Точкови Вести Б92 Наша мала клиника Идеалан профил, ТВ шоу Утисак недеље Вести Б92 Патрола Филм: Девојка једног војника Хиторама Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 22.00 00.45 01.00 03.00

Добро јутро Двор Сити Гранд хитови Двор Ја то тако Недељно поподне Лее Киш Двор Национални дневник Двор - избацивање Филм: Сувишни пртљаг Сити Филм: Град наде Филм: Сувишни пртљаг

06.00 Јутарњи програм 08.00 Парови, недељни преглед 09.00 Ноди 09.10 Мегаминималс 09.25 Мала принцеза 09.35 Здраво, Кити 09.45 Телешоп 10.00 Барби тамбелина 11.30 Винкс 11.50 Сирене 12.10 Бакуган 12.30 Френклин и зелени витез 13.25 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Парови, уживо 15.30 Мелроуз плејс 16.15 Телешоп 16.30 Изнајми звезду 17.20 Је л истина 17.55 Телемастер 18.30 Пут ка ватреном рингу 19.00 Мелроуз плејс 20.00 Парови, преглед дана 21.00 Пар непар 23.00 ТНТ 23.50 Парови, уживо 03.00 Мелроуз плејс 03.40 Забавни програм 05.30 Пут ка ватреном рингу

Винкс (Хепи, 11.20)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa23.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

24

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi} 08.05 09.00 09.40 10.10 11.20

Ана Сту нић и Да ни ел Де ла ле

Ред карпет (Но ва ТВ, 23.10) 07.40 08.30 09.00 09.30 09.50 10.05 10.35 10.50 11.15 11.45 12.15 12.45 13.45 14.45 17.10 19.15 20.05 21.15 22.10 00.30 02.00 03.30

Фрикови Телевизијска посла Брза благајна Пепа, цртани Тими Тим, цртани Винкс, цртани Чугингтон, цртани Бен 10: Ејлијен форс, цртани Аутомотив Новац Телевизијска посла Фрикови У седмом небу Њихова лига Поротница, филм Дневник Над липом 35 Тата у акцији, филм Ред карпет, шоубиз Убиство у бази Пресидео Моментум Ред карпет, шоубиз

08.00 Менделсон, нацисти и ја 09.00 Летећи носач авиона 10.00 Исус Христ – године које недостају 11.00 Живети са непријатељем 12.00 Фараони који су изградили Египат 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Геније фотографије 15.00 2. св. рат у боји 16.00 Рембрантово “Оптужујем” 18.00 Легенде о Деда Мразу 19.00 Живео Пакистан 20.00 Героуов закон 21.00 Небески пут чаја 22.00 Охбергови сирочићи 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Рембрантово “Оптужујем” 02.00 Легенде о Деда Мразу

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Авантуре Моби Дика Аладин Ивица и Марица Фантастична четворка Путујуће приче Магија, мистерије и чуда Лајање на звезде Полтергеј Сиви камион црвене боје Кешерн Савршено створење Тамо где је истина Планета Икс 2 Планета Икс 3 Филм: Гангстерска прича

06.00 Голи пиштољ 2 1/2: Мирис страха 07.25 Давеж 08.55 Филмови и звезде 09.20 Бели ловац, црно срце 11.10 Падаће ћуфте 12.40 Сети ме се 14.30 Скуби Ду: Мистерија почиње 15.50 Марли и ја 17.45 Холивуд на снимању 18.15 Надимак 20.05 Хари Потер и полукрвни принц 22.40 Царство порока - Кула од слоноваче 23.35 Права крв - Осећам пацова 00.30 Кадилак рекордс 02.20 Предатор 2

Хари Потер и полукрвни принц (ХБО, 20.05)

11.40 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.55 17.25 17.40 18.15 19.30 20.10 21.05 21.45 23.25 00.45 01.55 02.20 02.50 03.20 03.50 04.50

Пријатељи Нора Фора ТВ календар Шериф у Њујорку Јеловници изгубљеног времена Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Прасе Бејб, филм Цртани филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Стипе у гостима Иза стакла, филм Циклус европског филма: Новац, филм Шериф у Њујорку Скица за портрет Посебни додаци Гаража Глобално село Лепом нашом Плодови земље

00.50 Браћа и сестре 02.50 Филм: Нестала седамнаестогодишњакиња 04.40 Неш Бриџиз 06.40 Дијагноза: Убиство 07.40 Филм: Слика духа 09.30 Филм: Нестала седамнаестогодишњакиња 11.20 Браћа и сестре 13.20 Филм: Иза кулиса: Прича о Чарлијевим анђелима 15.10 Филм: Круг обмане 17.00 Ерика 19.00 Добра жена 21.00 Браћа и сестре 23.00 Филм: Председников човек 2 - Место удара 00.50 Медијум 02.50 Опасна тајна 04.50 Неш Бриџиз

07.00 08.20 08.55 10.05 12.00 14.05 15.55 17.40 18.30 19.05 20.00 21.40 01.15 02.15

2 глупа пса Школа за вампире Љубав је на селу, док. серија Велика очекивања, филм Како се Стелла вратила у форму, филм Између две ватре Ерагон, филм Дискавери: Преживети дивљину - Јужна Дакота, док. серија РТЛ Данас Ексклузив с Татјаном Јурић Дума, породицаски ЦСИ Мајами Астро шоу Разбијач, филм

Преживели

Јадранка Ђокић

Иза стакла Драма о љубавном троуглу једног мушкарца и две жене испричана у миљеу данашњег, грађанског Загреба. Филм нас води у само наизглед мирнији свет обичне свакодневице, интиме добростојећих младих људи коју су упали у замку љубави… Улоге: Јадранка Ђокић, Дариа Лоренци, Леон Лучев, Ања Шоваговић-Деспот, Божидарка Фраит Режија: Зринко Огреста (ХРТ 1, 21.45)

08.25 Златна кинотека - циклус Керија Гранта: Силом дадиља, филм 10.05 Кицбил: Светски скијашки куп - слалом, пренос 1. вожње 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Пула - Вели Врх: Миса, пренос 12.00 Библија 12.15 Филипове бебе 13.20 Кицбил: Светски скијашки куп - слалом, пренос 2. вожње 14.20 Цртани филм 15.35 Клинци с Рибњака, снимак концерта 17.15 Олимп - спортска емисија 20.00 Двобој на сунцу, филм 22.15 Посебни додаци 22.50 Филмски бутик: Улзанин препад, филм 00.30 Гаража 01.00 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - Вијена, снимак 02.00 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.20 23.40 01.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

С ветром у леђа Саманта Додир среће Балто Повратак у будућност Неопходне ствари Кисинџер и Никсон Убиство међу одгајивачима паса

Освета из мртвих Пајкан и по Прдоња Злодела Миранда Мала продавница ужаса Ужасно велика авантура Заједничка тужба Паметњаковићи Освета из мртвих Увек заувек Подешена

По повратку с такмичења авион уругвајске рагби екипе поквари се високо над Андама и сруши на неприступачно подручје. Упркос хладноћи која ломи кости и малим изгледима да ће их спасиоци уопште приметити, преживели рагбисти свом снагом се боре за живот… Улоге: Итан Хо ук, Вин сент Спа но, Џош Ха мил тон, Брус Рем сеј, Џон Њу тон Режија: Френк Мар шал (РТЛ, 23.15)

Итан Хо ук

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Смртоносне воде Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Страствени риболовци Разоткривање митова У потрази за забавом Оружје будућности Град мотора Додај гас Такмичење у изради аутомобила Амерички чопери Разоткривање митова Рос Кемп у Авганистану Невоље у рају Узбуна на Беринговом мору Како преживети катастрофу Тачка пуцања Разоткривање митова

03.00 09.00 14.00 14.30 16.30 17.15 18.15 19.10 19.15 19.45 20.15 21.30 23.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Алпско скијање Биатлон Биатлон Крос-кантри скијање Нордијско скијање Зимски спортови Тенис Рели Куглање Бокс Тенис Тенис Тенис

Блуз за космонаута

П

ри крају турнеје по СССР-у 1961, стигли Но, амбасада САД је желела да скрене пажњу с смо у Баку на обали Каспијског мора. Град овог фестивала па је приредила неки мали кони околина били су препуни нафтних тор- трафестивал у Америчкој читаоници. Тамо је свињева и тешка испарења стварала су смог који је рао Џими Џуфри, познати кларинетиста ког сам стално лебдео. То се нарочито осећало ноћу, те- жарко желео да чујем. Како су то била два непришко се дисало и лоше спавало. Зато смо после јатељска фестивала, а ја био представник „левог“, концерта бежали у собе, затварали прозоре, седели, причали и играли карте. Обично у огромној соби Лоле Новаковић, која је очигледно у царско време била апартман за високе госте. Увече, 4. августа, било је тихо, на улицама ни живе душе, а ми засели до касно. У соби је било страшно загушљиво јер су сви пушили, па је Лола рекла: „Ако не умрем од нафтних испарења, сигурно ћу од овог дима“. По столовима су стајале велике кристалне пепељаре препуне опушака. „Иди баци ову пепељару, молим те“, обратила се Лола Радету Нафти, нашем бубњару. „Куда?“, питао је. „Ако хоћеш, и кроз прозор“, нервозно је одбрусила. Нафта је отворио прозор и после две-три секунде одјекнула је експлозија, као да је бацио бомбу. Сви су скочили питајући шта се десило, а онда су се чуле сирене. Полиција је ушла у хотел да испита госте, али нико није могао тачно да каже шта се десило. Кад су отишли, Нафта мирно рече: „Ко би веровао да кристална пепељара може да произведе такав звук кад се баци“. Неки су се смејали, а други мислили да није нормалан, јер смо могли сви страдати. Мене је чудило што је милиција стигла тако брзо. Схватио сам да се очекује нешто важно јер су били у пуној приправности. Сутра смо добили одговор кад смо отишли на купање. На огромној плажи купача је било све докле поглед допире. На двадестак метара од обале били су мали бифеи, где сте могли да попијете млак сок, али само обучени, јер нису служили госте у купаћим костимима. С много звучника је одЛет Титова умало да спречи јекивао радио-програм. Био сам у води кад су – кристална пепељара звучници утихнули а дубок мушки глас проговорио, врло свечаним и патетичним тоном. Купачи питао сам Мићу Прелића, вођу наше делегације, су масовно излазили из воде и трчали ка звучни- да ли могу да идем. Иначе, руски музичари с коцима. Прво сам помислио да је почео Трећи свет- јима сам се годину дана раније у Лењинграду ски рат. На своју огромну срећу, схватио да је дружио, овде су бежали кад бих им пришао. Оддруги руски космонаут Герман Титов полетео тог мах би њихов вођа пута пришао и тражио да се јутра из Бајконура, базе на другој обали мора, два само њему обратим ако ме нешто интересује. Сад пута облетео Земљу и успешно се спустио. На сам за њих био „представник десне стране“. На плажи је настало лудо одушевљење. Прасак пепе- изложби неког америчког уметника Џуфри је импровизовао, а ја сам приљаре синоћ је, можда, звуметио Јевтушенка у срдаччао као саботажа. Увек ми је био загонетан, ном разговару са шефом После две недеље дошли смо у Сухуми, летова- да не кажем сумњив, Јевтушенков читаонице. Био сам зачулиште на Црном мору, где антикомунистички став у многим ђен јер сам знао да се нико од „левих“ не би усудио ни се одмарао Титов. Позвали наступима и литератури јер је да прође поред читаонице. смо га на концерт, али нау Совјетском савезу био врло Јевтушенко је одлично гожалост није могао јер су фаворизован писац ворио енглески и понашао му лекари забранили излалежерно као светски чозак. Ипак те вечери смо свирали блуз њему посвећен. Бејзијев „Blu es Bac - век. Увек ми је био загонетан, да не кажем сумksta ge“ је прекрштен у „Блуз за Германа Титова“. њив, његов антикомунистички став у многим наступима и литератури, док је с друге стране у *** Док смо у Баден Бадену снимали плочу, обавести- СССР-у био врло фаворизован. Кад смо се уполи су ме да сам одређен да будем представник Југо- знали, био је врло љубазан и одлично је познавао славије у интернационалном жирију за забавну и џез. Ја сам мислио: зна се ко овамо сме да дође од џез музику на Светском омладинском фестивалу, ко- Руса, а он је вероватно исто мислио за мене. ји је у јулу 1962. почињао у Хелсинкију. Мада сам Могао сам да бирам хоћу ли авионом за Беобио уморан од турнеје по Чехословачкој, прихватио град или пођем с целом Yu-групом специјалним сам, желећи да видим Финску. Тад су још биле „бе- возом, који ће путовати шест дана преко Лењинле ноћи“, дан је трајао врло дуго и колико је било ле- града, Москве, Варшаве и Будимпеште, с дугим по у Хелсинкију преко дана, толико је ноћу било ло- паузама у тим градовима. Рекли су да нам Руси ше јер нисмо могли да спавамо. Фестивал је био “ле- свуда спремају дивне дочеке и то ће, с обзиром на вичарски” и на њему су учествовале углавном све добро друштво, бити луд провод. Пошто сам дуго комунистичке земље, као и „напредни“ Западњаци био одсутан од куће, определио сам се за авион. А целог света. Финска је била у добрим односима са наша се група лоше провела. Руси их, из непознаСССР-ом па је гледала да се сви добро осећају и вр- тог разлога, ни у један град нису пустили, него су ло је оштро спречавала демонстрације против фе- сате проводили на споредним колосецима у возу, стивала које су организовали домаћи десничари. У далеко од станице, где би им повремено доносили једној акцији полиције на коњима мало је фалило да чај и сендвиче. Са Совјетима никад нисте били и ја, случајни пролазник, добијем батине. начисто.

Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem

32

monitor

nedeqa23.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

23. januar 2011.

Не де ља је рад ни дан за вас. По ред кућ них по сло ва, дру же ња с фа ми ли јом и не ких сва ко днев них те ма, мо же те се по све ти ти и свом здрав стве ном ста њу. По бољ шај те ис хра ну и ви ше се од ма рај те.

Ва ша Ве не ра је у спре зи с хлад ним и упор ним Са тур ном, та ко да се ба зи ра те на си гур ним од но си ма и кон так ти ма, с осо ба ма ко је до бро по зна је те. Ни шта но во, већ са мо про ве ре но. Пла ни рај те ду го роч не по сло ве.

BLIZANCI Мо же те би ти у су ко бу са ми са со 21.5- 21.6. бом, или у од но су на по ста вља не ауто ри те те. Ни сте рас по ло же ни да слу ша те кри ти ке, ни ти да во ди те озбиљ не раз го во ре. Ипак, има те до бру кон цен тра ци ју за не ки ин те лек ту ал ни по сао.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ме сец да на пло ви кроз зе мља ни и ре ал ни знак Де ви це па сте до вољ но ана ли тич ни да пра вил но схва ти те и пла ни ра те по слов ну си ту а ци ју и све дру ге ак ту ел не окол но сти. Ко му ни ка ци ја и раз го во ри су ко ри сни.

Упу ће ни сте на дру ге, као да не мо же те са ми са со бом да се сми ри те и функ ци о ни ше те. Мо же вас по не ти до бро рас по ло же ње и за ни мљи во дру штво па да за бо ра ви те по не ког или по не што. Ба ви те се спор том, бу ди те ак тив ни.

Променqивог сте рас по ло же ња и пре о се тљи вих жи ва ца па из бе га вај те дру штво оних ко ји вам не при ја ју. Мен тал но ак тив ни, ра ди те оно што во ли те: чи тај те, пи ши те, ше тај те се или играј те са сво јом де цом.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Чу ва те оно што има те и утвр ђу је те сво ју по зи ци ју, на свим по љи ма. У осно ви сте ста бил ни, па и парт не ру ули ва те си гур ност, пру жа те за шти ту и кре и ра те бу дућ ност. Ни шта но во за вас. Па сив ни сте. Из бе га вај те сва ђе и про во ка ци је.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У ва шем зна ку је бо ги ња љу ба ви и му за умет ни ка, пре див на Ве не ра, па ни је ни чу до што су вам окол но сти на кло ње не, али са мо у до ме ну већ по сто је ћих од но са и про ве ре них по сло ва. Ово је вре ме штед ње и стр пље ња.

Пр во ме ри те, па он да се ци те. У ка ри је ри на и ла зи те на окол но сти ко је тре ба пр во до бро про ве ри ти па тек он да озбиљ но ра ди ти. Вре ме је на ва шој стра ни. Ме ђу тим, по не ко то та ко не при хва та. Са рад ни ци су не стр пљи ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сва ки дан је иза зов сам за се бе, та ко да су мо гу ћа из не на ђе ња, чак и не де љом. Дру штве ни сте па вам вре ме бр зо про ла зи, по го то во у дру штву при ја те ља или уку ћа на. Сре ђу је те ку ћу, до ла зе вам го сти.

Сре ћан ва ма ро ден дан, по хи ља ди ти пут. Јер, ни ка да ни је до вољ но по зи тив них же ља, по го то во од при ја те ља. Ак тив ни сте, не др же вас ни ме сто ни вре ме, па жи ви те пу ним плу ћи ма. Та ко и тре ба! Та ко ће те и на ста ви ти.

Овог ви кен да има те ди на мич не дру штве не од но се, ка ко с при ја те љи ма, та ко и с парт не ром. Не ко вам до ла зи у су срет, да вас раз ве се ли и об ра ду је. Спрем но при хва та те све вр сте из не на ђе ња. Бла га нер во за и не ми ри. Опу ште но!

TRI^-TRA^

Маларија V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Велики холивудски заводник Џорџ Клуни десет се дана борио против потенцијално фаталне тропске болести маларије коју је покупио током последњег путовања у Судан овога месеца. Клуни (49) у Судану ради на пројекту УН-а о праћењу гласања на референдуму о одцепљењу како би се спречио нови грађански рат. Да је оболео од маларије открио је Си-Ен-Еновом водитељу Пирсу Моргану: „Претпостављам да су ме комарци погледали и помислили да сам бар”. Клуни је Моргану поверио да је то већ други пут да је оболео од маларије и нашалио се како мисли да иза оба случаја стоји судански председник Башир. Глумац је већ годинама ангажован на ширењу свести о почињеном геноциду и осталим кршењима људских права у суданској регији Дарфур.

-3

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-2

B. Palanka

-3

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Pan~evo

-2

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

1

Ni{

0

I OBLA ~ NO

Evropa Madrid

6

NoVI SAD: Hlad no i obla~ no sa sla bim sne gom uz pre sta nak Rim 7 pa da vi na po pod ne. Ve tar ume ren se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra -4, a mak si mal na oko -2 ste pe na.

London 8 VojVoDINA: Hlad no i obla~ no sa sla bim sne gom uju tru ko ji Cirih -3 pre sta je uz de li mi~ no raz ve dra va we na se ve ru Voj vo di ne. Na ju gu je slab sneg mo gu} u to ku pre po dne va uz obla~ no vre me. Ve tar ume Berlin 3 ren se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal ne tem pe ra Be~ 2 tu re od -5 do -3, a mak si mal ne od -3 do -1 ste pen.

Var{ava -1 SRbIjA: Hlad no i obla~ no sa sne gom. Na se ve ru Sr bi je pre sta nak pa da vi na u to ku da na i de li mi~ no raz ve dra va we na se ve ru Kijev -2 Voj vo di ne. Ve tar ume ren se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le.

Moskva -10 Ju tar we tem pe ra tu re od -5 do -1, a mak si mal ne od -3 do 2 ste pe na u Ti mo~ koj Kra ji ni.

Oslo 2 Prognoza za Srbiju u narednim danima: U po ne de qak hlad no St. Peterburg -11 sa sla bim sne gom po ne gde. Od utor ka hlad no i u ve }i ni da na su vo Atina 15 sa ja kim mra ze vi ma. bIoMETEoRoLo[KA PRoGNoZA ZA SRbIjU: Zbog hlad ni jeg i vla `nog vre me na, bi o me te o ro lo {ke pri li ke mo gu ima ti uti caj na hro ni~ ne bo le sni ke, pa im se pre po ru ~u je da se pri dr `a va ju svo je te ra pi je i sma we fi zi~ ke na po re. Mo gu }i su gla vo bo qa, re u mat ski bo lo vi i vr to gla vi ca. Pre po ru ~u je se do dat na pa `wa u sa o bra }a ju.

Pariz

5

Minhen

-2

Budimpe{ta

0

Stokholm

0

VIC DANA Ше та ју два про гра ме ра ули цом и по ред њих про ђе екс тра згод на ри ба. Пр ви ка же: - Ви ди ка кве properties има ова. Дру ги ће на то: - Џа бе ти, она је read only.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

573 (7)

Slankamen

527 (11)

Apatin

618 (16)

Zemun

491 (10)

Bogojevo

555 (35)

Pan~evo

480 (8)

Smederevo

580 (4)

Ba~. Palanka 479 (20) Novi Sad

476 (20)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

593 (1)

S. Mitrovica

325 (1)

Tendencija porasta

Senta

586 (1)

Beograd

435 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

492 (7)

Tendencija porasta

Titel

546 (12)

NERA

Hetin

146 (4)

TISA

116 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

60 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja