Dnevnik 23.januar 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 23. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23325 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KRI ZA TRE SE LI ZING KOM PA NI JE

Svaki dan tri auta ode na dobo{

str. 4

I N T E R V J U : DU [AN JA WI], DI REK TOR FO RU MA ZA ET NI^ KE OD NO SE

Politi~ki manevar ili mantra, a ne plan

str. 2

VR [I LAC FUNK CI JE PRED SED NI KA NO VO SAD SKOG OSNOV NOG SU DA VI DO JE MI TRI] ZA „DNEV NIK”

Reforma dala rezultate

Boje Rukometa u Novom SaDu: No vi Sad je ovih da na u ze le nim, cr ve nim i pla vim bo ja ma na vi ja ~a iz Ma |ar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske, Fran cu ske i [pa ni je zbog me ~e va dru ge fa ze ru ko met nog pr ven stva Evro pe ko je se odr `a va na Spen su. Oko 3.000 na vi ja ~a Ma |ar ske „oku pi ra lo” je ju ~e tri bi ne „Spen sa” i na pra vi lo am bi jent kao da se igra u Bu dim pe {ti. Slo ve na~ ki i hr vat ski na vi ja ~i ta ko |e su ju ~e u No vom Sa du va tre no na vi ja li, a at mos fe ra u ha li pod gre va la se i s raz gla sa, a omi qe na na vi ja~ ka pe sma bez di le me je „Bred Pit” ko ju iz vo di hr vat ska pe va ~i ca Se ve ri na i we ni sti ho vi: „Ovo }e bi ti do bra no}, pred o se }am”.

str. 15

NASLOVI

Politika 2 Tadi} s Klintonovom o Kosovu 2 Prava Bo{waka u predizbornoj groznici 3 Na sprovo|ewu izbora }e raditi 250.000 qudi 3 Ukidaju se blanko ostavke, na listama vi{e mesta za `ene

Ekonomija 4 Brze pruge u Srbiju sti`u za deset godina 5 Opet smo sami sebi dali gol 5 U slu~aju sudara pozovi pravnu pomo}

Novi Sad

9 Jo{ tri kru`ne raskrsnice

Vojvodina 10 Bosut i Studba predlo`eni za rezervat prirode 11 „Hipol” ponovo radi 12 Peskom iz jezera grade se bazeni

Reporta`e 13 Napu{tena „mar{alka” na grofovoj zemqi

Dru{tvo 14 Godina beba: Lepe `eqe nema ko da ispuni

Crna 15 Qudske kosti i lobawa na Iri{kom vencu 15 Ceca ponovo na sudu

Balkan 7 Pomen i se}awe na nedu`ne `rtve

Relativno toplo

Najvi{a temperatura 10°S

Foto: N. Stojanovi} i F. Baki}

25 Hrvati odlu~ivali o ulasku u Evropsku uniju

PRED SED NIK BO RIS TA DI] POT PI SAO OD LU KU

Novi Dan vojske 23. april str. 16 – 20

SPORT

n NEMA KALKULACIJA, IDEMO NA POBEDU

n NOLE U DOBROM RITMU U AUSTRALIJI

str. 2

2

ponedeqak23.januar2012.

Tadi} s Klintonovom o Kosovu Predsednik Srbije Bo ris Ta di} razgovarao je telefonom s ameri~kom dr`avnom sekretarkom Hi la ri Klin ton o dijalogu Beograda i Pri{tine, potvr|eno je „Dnevniku“ u kabinetu predsednika Srbije.

U telefonskom razgovoru pro{le no}i na inicijativu Klintonove, dr`avna sekretarka SAD je apelovala da Srbija nastavi napore u pravcu „normalizacije odnosa s Kosovom”. ^elna `ena ameri~ke diplomatije je u razgovoru s Tadi}em dodala da su SAD spremne da pomognu obema stranama. Stejt dipartment je tako|e izdao saop{tewu o ovom razgovoru, uz napomenu da je do wega do{lo uo~i dono{ewa odluke u Briselu o statusu kandidata Srbije.

D. M.

INTERVJU DU [AN JA WI], DI REK TOR FO RU MA ZA ET NI^ KE OD NO SE

Politi~ki manevar ili mantra, a ne plan Osnovni zahtevi Va{ingtona ki spor oko katastarskih jedinica Beogradu tokom posete pomo}nika u De~anima, ali je ta ta~ka ve} rezamenika dr`avnog sekretara alizovana na na~in na koji je bilo SAD Fi li pa Ri ke ra bili su elimogu}e, dogovoren pod Ahtisariminisawe rizika od referenduma jem. Od druge dve ta~ke, jedna se odna Severu Kosova i Metohije i denosi na imovinu, i to je ni`e od finitivno uklawawe svih barikaonoga {to je „Ahtisari„ i {to je da, ocewuje direktor Foruma za etprotokolom o saradwi Vlade Srni~ke odnose Du {an Ja wi} u razbije i HPD-a dogovoreno. Do tada govoru za „Dnevnik“ su{tinu srpse ta imovina gra|ana, koja je masko-ameri~kog dijaloga, uz opasku da se moglo o~ekivati da }e i javno tra`iti intenzivirawe primene dogovorenog izme|u Beograda i Pri{tine.

Pred Rikerov dolazak doma}i zvani~nici su u prvi plan isticali plan za KiM predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a u ~etiri ta~ke, a nakon susreta {ef pregovara~kog tima Beograda u dijalogu s Pri{tinom Bo ri slav Ste fa no vi} je rekao da su SAD pokazale razumevawe, dok je ameri~ki zvani~nik konstatovao da se nije raswi deo od one koju ~ine velike inpravqalo u detaqe o ovim predlovesticije, smatra otetom uzurpizima „niti smo zauzeli neki odreranom imovinom koja mora da se |eni ameri~ki stav o tome“. vrati. I na kraju, tu je deo koji se odnosi na qudska prava Srba, i tu l Go spo di ne Ja wi }u, {ta je po va ma su {ti na ovog pla na u se stvar svodi ispod nivoa „Ahti~e ti ri ta~ ke? sari plus“ i ostaje u okvirima Ah– Kod mene je velika doza sumwe tisarijevih garancija za mawinska da plan kao razvijena strategija prava Srba, ali se ne doti~e pitauop{te postoji, a to ne bi bilo we decentralizacije, koje je najprvi put u Srbiji, jer i kada je pobolnije i najbitnije. stojala mantra „i l Zbog ~e ga?

EU i Kosovo“ u su– Jer je to pita{tini nije postowe i srpskih in^i ni mi se da je jala razvijena naj va `ni ja stvar oko stitucija i na sestrategija, ve} su veru i u central„Ta di }e vog pla na” postojale samo innom Kosovu. Dada se za pra vo ra di strukcije za drugakle, kada se sve za~ije delovawe di- o „pe ca wu“ sim pa ti ja okru`i, ~ini mi se plomatije. Tako je Za pa da pred iz bo re da je ovde re~ o pona diplomatiju liti~kom manevru stavqen ceo akili poku{aju s necent, bez odre|enih zadataka Mikoliko ciqeva. Prvi je da se ponistarstva za KiM, lokalne srpka`e da Srbija ima proaktivnu ske institucije i sve je u me|uvrepolitiku i nudi nova re{ewa, a menu atrofiralo. time se istovremeno be`i od podno{ewa izve{taja o tome dokle se l Jav nost je ipak upo zna ta sa ~e ti ri ja sna pri ci pa ovog stiglo s ve} dogovorenim stvaripla na? ma. Tako da je tu i takti~ka svrha – Taj prvi, priznajemo realnost, – da se gurne pod tepih da primena ne priznajemo Kosovo je, u su{ti- ve} dogovorenog ide veoma te{ko. ni, u prvom delu javno prihvatawe Planom se, po meni, poku{ava i Bajdena da se prihvati realnost i povratak u igru pitawa statusa. zahtev EU, a drugi mantra koja trel Na osno vu ~e ga to oce wu ba da ka`e da predsednik i Srbija je te? ne}e odustati od Ustava i da ne}e – Prva mantra to sugeri{e kada priznati nezavisnost Kosova. No, se govori o severu, odnosno da je u sada jer to zaista stvar interpre- pitawu otvarawe nekakvih razgotacije jer, ako bi se pro~itao na vora, koji bi opet dotakli status. na~in nekog s Kosova, Albanca Poku{aj da se ponovo otvori staili Amerikanca, onda je re~ena tus, pa podela, a za uzvrat da se jedna stvar: Mi kao dr`ava ne}emo obe}a priznavawe. Otvarawe stapriznati vladu Kosova i ne}emo tusa, pri tom, odudara od obaveze poslati diplomate, ali prihvati- koja je preuzeta zajedni~kim pred}emo sve drugo. I tu je sada taj ne- logom rezolucije Srbije i EU u sporazum jer predsednik Tadi} i Generalnoj skup{tini UN, da se o daqe ne prihvata predstavqawe wemu ne govori. I posledwa stvar, Kosova van Rezolucije 1244 SB koja mi se ~ini da je najva`nija UN. Tako da ni ova prva mantra oko ovog plana, je da se ovde radi o nije pra}ena u praksi ni razvije- „pecawu“ simpatija Zapada pred nim planom, niti promenom pona- dolaze}e izbore, i nudi se: eto, {awa pregovara~a Stefanovi}a, a imamo neko novo re{ewe, ali prvo nema ni najave da se ne{to mewa. treba da ostanemo na vlasti, vi nas Od slede}e tri ta~ke, jedna obu- podr`iti, a mi }emo onda re}i hvata crkvu i wenu imovinu – tu {ta ta~no tu ima. No, izgleda da se, na primer, potpuno kasni. Ko- ta pri~a ne prolazi, a argument za sovski parlament je doneo ve} de- to mi je reakcija britanskog ambasetak zakona koji garantuju tu sadora u Pri{tini na ove ~etiri autonomiju SPC i crkvenih obje- ta~ke. Mislim da je plan zapravo kata, a regulisano je i pitawe fipoku{aj skretawa s teme da je ponansirawa, dok je i najve}i deo ze- litika „i EU i Kosovo„ propala.

D. Mi li vo je vi} mqi{ta vra}en Crkvi. Ostaje ne-

POLiTikA

dnevnik

SANYA^ KI PO LI TI ^A RI U BOR BI ZA GLA SO VE

Prava Bo{waka u predizbornoj groznici Predsednik Bo{wa~kog nacionalnog ve}a u tehni~kom mandatu i narodni poslanik Esad Xu xe vi} podsetio je vrh vlasti na to da je pro{ao rok od 60 dana u kojem je tra`ena deblokada ostvarivawa zakonskih prava Bo{waka u Sanxaku, smena zaposlenih u policiji, zatim usagla{avawe nacionalnog sastava u dr`avnim slu`bama i povratak prognanih Bo{waka u op{tini Priboj. On je najavio da }e Bo{wa~ko nacionalno ve}e na posebnoj sednici razmotriti ovu situaciju i internacionalizovati problem zarad za{tite svojih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom.

Na tu sednicu }e, najavqeno je, biti pozvani bo{wa~ki odbornici u sanxa~kim op{tinama, kao i legitimni predstavnici Bo{waka na lokalnom i republi~kom nivou, predstavnici institucija i udru`ewa Bo{waka u Sanxaku, Bosni i Hercegovini, regionu i dijaspori.

Xuxevi} 16. novembra 2011. godine uputio pismo predsedniku Srbije Bo ri su Ta di }u, premijeru Mir ku Cvet ko vi }u i predsednici Skup{tine Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} u kojem je od najvi{ih predstavnika vlasti tra`io da u skladu sa svojim ovla{}ewima iniciraju postupak za deblokadu ostvarivawa Ustavom i zakonom garantovanih prava sanxa~kih Bo{waka u Srbiji.

– U Sanxaku trenutno postoji 19 politi~kih partija samo u bo{wa~kom nacionalnom korpusu, {to je apsolutni rekord me|u regionima u Srbiji. Ta disperzivnost politi~kih ~inilaca jedan je od razloga za{to se ovakve inicijative pojavquju, naro~ito pred izbore – smatra direktorka nevladine organizacije „Urban in” Aida ]o ro vi}.

[ta je Yuye vi }e vo in ter na ci o na li zo va we?

Na Xuxevi}evu najavu da }e internacionalizovati probleme Sanxaka, Aida ]orovi} ka`e da joj nije jasno {ta to podrazumeva.

– Ili oni rade pogre{no ili uop{te ne rade na internacionalizaciji jer se ni{ta ne mewa. To je verovatno wegova prazna floskula. S druge strane, Sanxak je u `i`i stranih diplomata. OEBS je prisutan, Delegacija EU prati sve izve{taje NVO-a iz Sanxaka, kao {to to radi i Stejt dipartment. Svi oni vrlo dobro znaju, iz minuta u minut, {ta se ovde i kako doga|a, {to govori da su na{i problemi odavno internacionalizovani, pa se pitam da li su na{i politi~ari uop{te toga i svesni – ka`e Aida ]orovi}.

Po wenim re~ima, problemi Bo{waka se aktuelizuju u Sanxaku samo kad se bli`e izbori iako ti problemi realno postoje.

– Dvadeset i vi{e godina Bo{waci imaju iste probleme.

Podeqeni su u vi{e dr`ava, gotovo da uop{te nemaju kontakte, podeqeni su unutar sebe.

Imaju lidere koje ne mogu ni o ~emu da se dogovore. Osim toga, mu~e ih pri~e vezane za ratne

zlo~ine, sve strahote iz devedesetih godina pro{log veka koje do danas nisu re{ene... – obja{wava Aida ]orovi}. – Slu~ajeve „Sjeverin„ i „[trpce„ dr`ava uporno gura pod tepih i to traje. Mi stalno govorimo da Srbija nije bila u ratu, a imali smo Sjeverin, gde su qudi ostajali bez ku}a. Sve su to veliki problemi, ali ponavqam da se oni, kao i sada, uvek aktuelizuju u dnevnopoliti~ke svrhe.

Sagovornica „Dnevnika” ka`e da su to nevladine organizacije govorile posledwih 15 godina, a sanxa~ki politi~ari se sete tek kada je to privla~na tema za izbore i kada treba da se pumpa nacionalizam me|u Bo{wacima, {to nikako ne doprinosi re{avawu tih problema.

Govore}i o situaciji u dr`avnim institucijama prisutnim u Sanxaku, Aida ]orovi} ka`e da je ta~no da je u sudovima i policiji, kao i devedesetih, nacionalna struktura neodgovaraju}a.

– U policiji je oko 30 odsto Bo{waka, a 70 odsto Srba, dok je u stanovni{tvu obrnuto. O tome treba voditi ra~una, ali mislim da mnogo vi{e mora da se vodi ra~una o stru~nosti. Ne treba upadati u klopke nacionalnih kqu~eva, ali pre svega moramo videti da li je kandidat za zapo{qavawe u sudu ili policiji kvalitetan i nekorumpiran. Sada imamo situaciju da je u celoj dr`avi sudstvo do korica korumpirano, {tite se kriminalci, pa se tako {tite i kriminalci koji se kriju iza tih nacionalnih kqu~eva – ka`e Aida ]orovi}.

Na pitawe koliko brojnost politi~kih stranaka u Sanxaku doprinosi nere{avawu problema, na{a sagovornica ka`e kako to pokazuje da politi~are ne zanimaju re{ewa ve} ispuwavawe li~nih interesa.

– Da nije tako, oni bi se svi odavno okupili oko nekog zajedni~kog ciqa i u~inili ne{to za poboq{awe na{eg polo`aja.

Pri tom, sve te partije, osim SDP-a i SDA-e, nemaju ba{ nikakav uticaj. Svi oni govore o politi~koj nezrelosti Bo{waka – tvrdi direktorka organizacije „Urban in”.

P. Kla i}

PRED SED NIK BO RIS TA DI] POT PI SAO OD LU KU

Novi Dan vojske 23. april Vojska Srbije dobila je svoj novi prazni~ni dan – umesto 15. februara, pripadnici na{ih oru`anih snaga ubudu}e }e slaviti 23. aprila. Odluku o ustanovqewu novog Dana Vojske Srbije potpisao je, na predlog ministra odbrane Dra ga na [u ta nov ca, upu}en po~etkom meseca, predsednik Srbije Bo ris Ta di}.

Novi Dan Vojske Srbije se}awe je na 23. april 1815. godi-

ne, kada je u Takovu podinut Drugi srpski ustanak.

Od kada je Srbija pre gotovo {est godina postala samostalna dr`ava kao Dan vojske slavio se 15. februar, koji je i Dan dr`avnosti. Taj datum je se}awe na po~etak Prvog srpskog ustanka, koji je podignut 15. februara 1804. godine. Politi~ki i vojni zvani~nici su tada uveravali javnost da je najlogi~nije da Vojska praznu-

je kada i dr`ava. I tako je i bivalo proteklih {est godina. U me|uvremenu, iskristalisao se stav da Vojska ipak treba da im poseban svoj dan. U odre|ivawu

ska je u Srbiji 22. decembar slavila do 1992. godine.

Raspadom SFRJ i formirawem zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore za novi dan nove voj-

[ta slave kom{ije?

Sve biv{e republike iz nekada{we SFRJ, a odavno ve} samostalne dr`ave, za svoje novostvorene vojske uzele su datume iz vremena kada su one nastale u prvoj polovini devedesetih godina.

Dan Vojske Crne Gore je 7. oktobar, Hrvatske 28. maj, Slovenije 15. maj, Armije Republike Makedonije 18. avgust, Armije BiH 15. april a Vojske Republike Srpske 12. maj. novog praznika vodilo se, naravno, ra~una o tome da to bude datum iz slavne istorije srpske vojni~ke tradicije ali i da se izbegne hladno vreme.

Od svih praznika vojske zajedni~ke dr`ave SFRJ najdu`e se zadr`ao i slavio 22. decembar, Dan JNA. Taj datum je se}awe na polazak u prvu borbenu akciju Prve proleterske brigade, koja je formirana u Rudom 21. decembra 1943. Voj-

ske odre|en je 16. jun. Bilo je to se}awa na 1876. godinu, kada su Srbija i Crna Gora u Veneciji potpisale tajni sporazum o zajedni~koj borbi protiv Otomanske imperije. Taj datum, kao svoj praznik obele`avali su i pripadnici Kopnene vojske.

Taj 16. jun je trajao koliko i zajedni~ka dr`ava, a od prole}a 2006. godine, svako je nastavio samostalno svojim putem.

M. Bozokin

I Voker sa „Samoopredeqewem” Pristalice Pokreta „Samoopredeqewe” ju~e su protestovali na prelazima Merdare i Bela zemqa, zahtevaju}i od kosovske vlade mere reciprociteta u odnosima sa Srbijom, a protestu kod Merdara pridru`io se i biv{i {ef verifikacione misije OEBS-a Vi li jam Vo ker. On je u izjavi za TV-stanicu „Koha vi`n” rekao da je „do{ao da proveri informacije i li~no se uveri u to da li policija prekomerno upotrebqava silu” protiv demonstranata.

Li der Po kre ta „Sa mo o pre de qe we” Aq bin Kur ti izjavio je ju~e u Podujevu da }e pristalice tog pokreta do daqweg protestovati na administrativnim prelazima Merdare i Bela zemqa.

– Osta}emo ovde do daqweg da bismo spre~ili robu iz Srbije da u|e na Kosovo. Ciq nam je da svojim prisustvom nateramo kosovsku policiju da sprovodi mere reciprociteta. Vidite, od kada smo na ulicama, nijedno vozilo, ali ni kamion nije u{ao iz Srbije – rekao je Kurti.

Policija Kosova ju~eje zabranila ulazak na Kosovo dva autobusa s dr`avqanima Albanije. Oni su bili krenuli da se pridru`e u~esnicima protesta koje na prelazima ka Srbiji organizuje pokret kosovskih Albanaca „Samoopredeqewe”.

c m y

politika

dnevnik

Na spro vo |e wu iz bo ra }e ra di ti 250.000 qu di – U spro vo |e wu pred sto je }ih par la men tar nih i lo kal nih iz bo ra u~e stvo va }e bli zu 250.000 qu di, a deo teh ni~ kog ma te ri ja la, po put spre je va i UV-lam pi, sti }i }e ~ak iz Ki ne ili SAD jer se je di no ta mo pro iz vo de – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu se kre tar re pu bli~ kog par la men ta Veq ko Oda lo vi}.

Pod se }a ju }i na to da par la men tar ni iz bo ri mo ra ju bi ti ras pi sa ni 90 da na pre is te ka man da ta ak tu el nom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je, ko ji je kon sti tu i san 11. ju na 2008. go di ne, i da je RIK cen tral ni or gan za spro vo |e we iz bo ra, Oda lo vi} je na veo da taj or gan uve li ko ra di na pri pre mi iz bo ra i da se ve} u{lo u pro ces jav nih na bav ki za

po je di ne stav ke. Re~ je o na bav ci 2.000 gla sa~ kih ku ti ja, 9.000 UV-lam pi, 25.000 fla {i ca spre ja za obe le `a va we pr sta, 36.000 se to va kar ton skih pa ra va na, 20.000 vre }a za tran sport iz bor nog ma te ri ja la i kom pju ter skog soft ve ra za po dr {ku ra da RIKa, a za te svr he }e bi ti utro {e no oko 39 mi li o na di na ra.

– Da bi bio is po {to van Za kon o jav nim na bav ka ma, kre nu li smo mno go ra ni je s na bav kom tog ma te ri ja la. Spre je vi i lam pe na pro iz vo de se nig de bli `e ne go u Ki ni i SAD. Mo `e te pret po sta vi ti ko li ko je to za pro ce du ru i jav nu na bav ku slo `en po sao – uka zao je se kre tar re pu bli~ kog par la men ta.

Za {tam pa we gla sa~ kih li sti }a bi }e, kao i pret hod nih go di na, za du `en „Slu `be ni gla snik”, a za di stri bu ci ju oba ve {te wa gra |a ni ma o da tu mu i me stu gla sa wa naj ve ro vat ni je „Po {te Sr bi je”, bu du }i da to pred u ze }e mo `e da do |e do sva kog bi ra ~a na te ri to ri ji Sr bi je. Za spro vo |e we iz bo ra skup {tin skim bu xe tom obez be |e na je 1,4 mi li jar da di na ra, a Oda lo vi} ve ru je da }e se svi tro {ko vi uklo pi ti u tu su mu. Deo bu xet skih pa ra }e bi ti u{te |en jer }e se isti ma te ri jal ko ri sti ti i na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ko je je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na ja vio do kra ja 2012. go di ne.

SKUP[TINA VOJVODINE SUTRA ODLU^UJE O IZMENI IZBORNIH PROPISA

Uki da ju se blan ko ostav ke, na li sta ma vi {e me sta za `e ne Skup {ti na Voj vo di ne, na sed ni ci za ka za noj za 24. ja nu ar, tre ba lo bi da usvo ji iz me ne po kra jin skih iz bor nih pro pi sa, na kon ~e ga vi {e ne }e bi ti mo gu }e po sto ja we blan ko ostav ki, ni ti ras po de la man da ta po na ho |e wu stra na~ kih cen tra la.

Na i me, na osno vu pred lo `e nih iz me na Od lu ke o iz bo ru po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne, na kon pred sto je }ih iz bo ra man da ti }e se ras po re |i va ti po una pred utvr |e nom re do sle du na iz bor nim li sta ma. Ta ko |e, stran ke ne }e mo }i da de po nu ju blan ko ostav ke svo jih po sla ni ka ve} }e ostav ka bi ti va `e }a je di no uz sud sku ove ru ko ja ne sme da bu de sta ri ja od tri da na.

A u na red nom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne tre ba lo bi da se di mno go vi {e `e na, po {to se pred lo `e nim iz me na ma iz bor nih pro pi sa stran ke i ko a li ci -

je oba ve zu ju na to da na iz bor nim li sta ma sva ko tre }e me sto re zre vi {u za sla bi je za stu pqe ni pol.

Uz iz me ne iz bor nih pro pi sa, po kra jin ski po sla ni ci iz ja {wa va }e se i o pro me ni sa sta va Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je, ~i ji broj ~la no va osta je ne pro me wen, ali je pred lo `e no da se iz PIK-a is kqu ~e pred stav ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je, ko ja je u me |u vrem nu iz gu bi la po sla ni~ ku gru pu u Skup {ti ni APV, te da se na wi ho va me sta iza be ru pred stav ni ci Srp ske na pred ne stran ke, ko ja je po sla ni~ ki klub for mi ra la u to ku ovog sa zi va. Na pred wa ci bi ti me do bi li dva pred stav ni ka u PIK-u, jed nog stal nog ~la na i we go vog za me ni ka.

Ni j e iz v e s no da li }e u PIK-u pred stav ni ka do bi ti i po sla ni~ ka gru pa Uje di we nih re gi o na Sr bi je ko ja je ta ko |e u me |u vrem nu fo ro mi ra na. Na i me, ka ko se ne zva ni~ no mo glo ~u ti, upr kos ta kvom zah te vu URS-a, u vla da ju }oj ko a li ci ji ne po sto ji ras po lo `e we da se ide na po ve }e we sa sta va Po -

kra jin ske iz bor ne ko mi si je, ko ja bro ji de set ~la no va i isto to li ko za me ni ka.

Do iz me ne iz bor nih pra vi la do la zi ne ko li ko me se ci uo~i re dov nih iz bo ra za no vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne, zbog, ka ko je ob j a {we n o, po tre b e uskla | i va w a po k ra jin skih iz bor nih pro pi sa o iz bo ru na rod nih po sla ni ka i od bor ni ka u lo kal nim skup {ti na ma s re pu bli~ kim. Ina ~e, po kra jin ski iz bor ni si stem osta je ne pro me wen pa }e se ta ko i na na red nim iz bo ri ma 120 po sal ni ka bi ra ti po kom bi no va nom mo de lu, po lo vi na po pro por ci o nal nom a po lo vi na po dvo kru `nom ve }in skom si te mu.

B. D. S.

Vu ~i}: SNS da nas od lu ~u je o kan di da tu za pre mi je ra Srp ska na pred na stran ka iza bra }e da nas na sed ni ci Glav nog od bo ra kan di da ta za pre mi je ra na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma, a za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} o~e ku je da }e to

bi ti li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li}. Vu ~i} je Ta nju gu re kao da o~e ku je da }e Ni ko li} jed no gla sno bi ti iza bran za kan di da ta ko a li ci je ko ju pred vo di SNS, a ko ju ~i ne i No va Sr bi ja, Po kret „Sna ga Sr bi je”,

Po kret so ci ja li sta, ali i Ko a li ci ja udru `e wa iz be gli ca.

– O~e ku jem da }e Ni ko li} jed no gla sno bi ti iza bran za kan di da ta za pre mi je ra, a ja }u to li~ no pred lo `i ti – re kao je Vu ~i}.

Za me nik pred sed ni ka SNS-a je na veo da }e na Glav nom od bo ru stran ke bi ti re ~i i o pri kqu ~i va wu jo{ ne kih udru `e wa i or ga ni za ci ja na rod nom po kre tu ko ji pred vo di ta stran ka.

NS i PSS: Ni ko li} no si lac li ste Pred sed ni {tvo No ve Sr bi je sa op {ti lo je ju ~e da je do ne lo od lu ku o to me da na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma li der SNS-a To mi slav Ni ko li} bu de no si lac li ste ko a li ci je Srp ska na pred na stran ka – No va Sr bi ja – Po kret „Sna ga Sr bi je” – Po kret so ci ja li sta. No va Sr bi ja je od lu ku Pred sed ni {tva, do ne tu na sed ni ci odr `a noj 21. ja nu a ra, pred lo `i la na usva ja we Glav nom od bo ru Srp ske na pred ne

stran ke. U sa op {te wu se na vo di da je No va Sr bi ja uve re na u to da je bo qi `i vot gra |a na Sr bi je mo gu} i da }e „na {a ko a li ci ja, pred vo |e na Srp skom na pred nom stran kom, do ne ti pre ko po treb ne pro me ne”. „Po sle iz bo ra stvo ri }e mo uslo ve za sve gra |a ne da `i ve bo qe u pra ved noj i pra vi~ noj Sr bi ji, oslo bo |e ni od stra ha i ti ra ni je vla da ju }eg re `i ma”, is ti ~e se u sa op {te wu NS-a.

I Po kret sna ga Sr bi je jed no gla sno je od lu ~io da no si lac ko a li ci o ne li ste ko ju }e na pred sto je }im iz bo ri ma pred vo di ti Srp ska na pred na stran ka bu de li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li}, sa op {te no je ju ~e iz PSS. „Ru ko vod stvo i ~lan svo P S S u Ni ko li }u pre po zna je sna gu, od go vor nost i vo qu pred vod ni ka ko ji }e sa oda bra nim ti mom na pra vi ti ozbiq ne re for me u in te re su gra |a na i dr `a ve”, sto ji u sa op {te wu.

REKLI SU Qa ji}: \i la sa za pre mi je ra

Jo va no vi}: Za du `i va we zbog iz bo ra

Or bo vi}: Da nas s Ta di }em

Pred sed nik So ci jal de m o k rat s ke par t i j e Sr bi je Ra sim Qa ji} re kao je da tra `i po ten ci j al n e pred i z b or n e part ne re, ali da je za SDPS Sa vez sa mo stal nih sin d i k a t a Sr b i j e pr vi iz bor i pr vi po ten ci jal ni ko a li ci o ni part n er. On je za „Blic” ka zao da bi, uko li ko pot pi {u spo ra zum, SDPS s tim sin di ka tom mo gao for mi ra ti za jed ni~ ku iz bor nu li stu ili za jed ni~ ki pre go va ra ti s ne kom dru gom po li t i~ k om par t i j om. On je na v eo da je SDPS ne for mal no raz go va rao s DS-om i URS-om, a da na me ra va da raz go va ra s LDP-om, PUPS-om i SPS-om. Qa ji} je na veo da mu ni ko ni je po nu dio da bu de kan di dat DS-a za pre mi je ra i da no vog pred sed ni ka vla de tre ba da pred lo `i DS. – U DS-u ima do brih kan di da ta, uko li ko po li ti~ ki blok ko ji on pred vo di bu de u pri li ci da for mi ra ve }i nu. Mi slim da je Dra gan \i las od li ~an kan di dat za pre mi je ra – na veo je Qa ji}.

Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da su svi ar gu men ti ko ji ma je LDP kri ti ko vao bu xet za ovu go di nu i ~e ti ri go di ne ospo ra vao eko nom sku po li ti ku Vla de po no vqe ni u od lu ci Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da o od la ga wu na stav ka aran `ma na po mo }i Sr bi ji.

– U naj o pa sni jem tre nut ku pred iz bo re gu bi mo i po sled we sred stvo nad zo ra nad jav nim fi nan si ja ma i to zbog ne kon tro li sa ne jav ne po tro {we, va ra wa na sta ti sti ci, ne ra zum nog sub ven ci o ni sa wa jav nih pred u ze }a i za du `i va wa za po li ti~ ke iz bor ne pro jek te – oce nio je Jo va no vi}.

Po we go vim re ~i ma, tri me se ca pred iz bo re Sr bi ja je ze mqa s ne za po sle no {}u od 24 od sto, pri vred nim ra stom na ni vou sta ti sti~ ke gre {ke, in fla ci jom i ne li kvid no {}u ko ju pro iz vo di vla da. On je oce nio da je li ce mer no {to Vla da i vla da ju }e stran ke „o to me }u te ili po ku {a va ju da uma we zna ~aj od lu ke MMF-a„.

– Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je da nas }e raz go va ra ti s pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em i ~el nim funk ci o ne ri ma de mo kra ta – iz ja vio je ju ~e pred sed nik tog sin di ka ta Qu bi sav Or bo vi}.

On je Ta nju gu re kao da }e sa sta nak s de mo kra ta ma bi ti po sled wi u ni zu raz go vo ra u okvi ru di ja lo ga ko ji je taj sin di kat vo dio s po li ti~ kim par ti ja ma, a da }e na we mu bi ti re ~i o eko nom skoj kri zi, we nim po sle di ca ma i na ~i nu pre va zi la `e wa. SSSS je do sa da, pod se tio je Or bo vi}, o tim te ma ma raz go va rao sa Srp skom na pred nom stran kom, So ci jal de mo krat skom par ti jom Sr bi je Ra si ma Qa ji }a i ne kim dru gim stran ka ma. Po sle to ga, od 25. ja nu a ra, ka ko je na ja vio pred sed nik, Sin di kat }e za po ~e ti po li ti~ ke raz go vo re sa svim stran ka ma, me |u ko ji ma pr vo sa SNS-om, a do kra ja fe bru a ra }e do ne ti od lu ku o to me da li }e se na }i u tr ci za pred sto je }e par la men tar ne iz bo re i ko }e im u to me bi ti part ner.

ponedeqak23.januar2012.

3

Da ~i}: Ka kva slo bo da go vo ra?

Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} je re a go va wa na „slu ~aj Ugri ~i}„ na zvao „za me nom te za” jer ni ko ne ma pra vo da po dr `a va ubi ce i te ro ri ste, na ro ~i to ne dr `av ni slu `be nik”.

Na pi ta we da li }e sme we ni di rek tor Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je iz za tvo ra da za stu pa svo je mi {qe we, ka ko je on ne dav no re kao, Da ~i} je ob ja snio da ni je mi slio kon kret no na we ga.

– Ovo je pot pu na za me na te za, ume sto da svi na pad nu ono ga ko je re kao da je to ci vi li za cij ski is ko rak, mi smo do {li u si tu a ci ju da se go vo ri da je to spu ta va we slo bo de go vo ra – oce nio je Da ~i}.

– Ka kva slo bo da go vo ra? Da li je Zve zdan Jo va no vi} imao slo bo du

Da ~i} je do dao da }e „taj ko ji ka `e ta ko ne {to za vr {i ti u za tvo ru”.

– Mo ja oba ve za je da bra nim i ^e do mi ra Jo va no vi }a, i Bo ri sa Ta di }a, i To mi sla va Ni ko li }a, i

LDP: Atmosfera lin~a Mi ni star po li ci je vra }a nas u at mos fe ru jav nog lin ~a i uzi ma se bi za pra vo da op tu `u je i jav no su di, sa op {ti la je ju ~e Li be ral no-de mo krat ska par ti ja. Raz me re {te te od ta kvog po na {a wa, pa i naj no vi je iz ja ve Da ~i }a, odav no su pre va zi {le zna ~aj jed ne ko lum ne u ko joj wen autor iz no si ne pri hva tqi ve te ze i me ta fo re, oce ni la je stran ka u sa op {te wu. LDP je na gla sio da je dr `a va upu ti la pro test nu no tu kao ci vi li zo va ni di plo mat ski gest. „Sve ono {to je po tom usle di lo ne ma ve ze s od bra nom od te ro ri zma, ne go je pre tva ra we ze mqe u rat nu zo nu u ko joj se sve svo di na ob ra ~un s pi sci ma i po li ti~ kim pro tiv ni ci ma, uz ne pod no {qi vu haj ku pro tiv sva kog ko se usu di da pri me ti ko li ko je ta kvo po na {a we opa sno”, ka `e se u sa op {te wu. LDP je sa op {io da je za bri nut „{to Vla da i mi ni stri ve ru ju da je sme na uprav ni ka Na rod ne bi bli o te ke an ti te ro ri sti~ ka ak ci ja, ali vi di mo i da je pra vi ciq ha o sa ko ji pro iz vo de da se uz ne mi ri i do dat no za tru je jav nost”. mi {qe wa da ubi je Zo ra na \in |i }a? To su ubi ce, i ni ko ne ma pra vo da po dr `a va ubi ce i te ro ri ste, na ro ~i to ne dr `av ni slu `be nik.

On je do dao da se „sa da ja vqa i ^e do mir Jo va no vi}, ~i jeg su pred sed ni ka ubi li”.

– On sa da bra ni ono ga ko ji ka `e da je ubi stvo ne ko ga ci vi li za cij ski is ko rak. Pa za {to on da de set po li ca ja ca ~u va sva ki dan `i vot ^e do mi ra Jo va no vi }a? – upi tao je Da ~i}. – Mo `da ne ko mi sli da bi ci vi li za cij ski is ko rak bio i da ubi je we ga ili ne kog dru gog.

Vu ka Dra {ko vi }a. Bez ob zi ra na to {ta ti po li caj ci mi sle o wi ma, da li ih vo le ili ne vo le, oni ih sva ki dan ~u va ju – na po me nuo je Da ~i}.

On je pod se tio na pri ti ske na po li ci ju da „hap si na vi ja ~e ’Par ti za na’ ka da skan di ra ju Bran ki ci Stan ko vi} ili da hap si ove iz ’Obra za’ ili ’1389’ ka da pre te ho mo sek su al ci ma”. Ali, ka da se pre ti dr `av nom vr hu, on da to ni je ni {ta, ka da se ka `e da je „ci vi li za cij ski is ko rak” da se ubi ju hi qa de qu di ko ji su do {li na pro sla vu, uka zao je Da ~i}, on da je to pra vo na slo bo du.

U STRANCI VUKA DRA[KOVI]A NE PRESTAJU ^ARKE

SPO: Stra te {ko part ner stvo s „Pre o kre tom” Pred sed ni {tvo Srp skog po kre ta ob no ve ju ~e je jed no gla sno za kqu ~i lo da pro gram ski ci qe vi stran ke dik ti ra ju we no stra te {ko part ner stvo s ~la ni ca ma po kre ta „Pre o kret” i oba ve zu od lu~ nog su prot sta vqa wa o`i vqa va wu po li ti ke mr `we, lin ~a i re `i ra nih haj ki iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, sa op {tio je SPO. @e li mo sa rad wu i pri ja teq stvo sa svi ma s ko ji ma smo do ne dav no `i ve li u is toj dr `a vi, bez u slov ne i br ze evro a tlant ske in te gra ci je i evrop ski pre o bra `aj i na pre dak Sr bi je, na vo di se u sa op {te wu.

Do da je se da je sa mo na prin ci pi ma sa vre me ne Evro pe mo gu }e gra di ti ure |e nu i pro spe ri tet nu Sr bi ju, ~i ji te me qi mo ra ju bi ti re gi o na li za ci ja, de cen tra li za ci ja, po li cen tri~ ni raz voj, o`i vqe no se lo i mo der na po qo pri vre da, sna `na lo kal na sa mo u pra va i so li dar ni do ma }i i evrop ski fon do vi po mo }i naj si ro ma {ni jim op {ti na ma i kra je vi ma. Uz nad zor Evrop ske uni je otvo ri }e se i taj ni do si jei, ot kri ti skri ve ni zlo ~i ni, za `i ve ti ne za vi sni si stem prav de i ras ki nu ti or ta ~e we vla sti s kri mi na lom, sa op {tio je SPO.

^e ko vi}: Vuk je ste ~aj ni uprav nik Pot pred sed ni ca Srp skog po kre ta ob no ve Sa wa ^e ko vi} za te ~e na je sa zna wem iz me di ja da je ju ~e odr `a na sed ni ca Pred sed ni {tva SPO-a i pre ci zi ra da je ni ko o to me ni je oba ve stio, ni ti po zvao na sed ni cu, dok je pred sed ni ka Vu ka Dra {ko vi }a ozna ~i la kao „ste ~aj nog uprav ni ka” stran ke. „Iz sa op {te wa Pred sed ni {tva la ko se da za kqu ~i ti da u SPO-u ne ma me sta da se ~u je glas qu di ko ji dru ga ~i je mi sle”, oce wu je ona u pi sa noj iz ja vi. Po oce ni Sa we ^e ko vi}, „to po tvr |u je i ne le gal na od lu ka Glav nog od bo ra o sme ni pot pred sed ni ka Sre} ko vi }a”, kao i we no ne po zi va we na Pred sed ni {tvo. „To po ka zu je da moj stav o po li ti ci stran ke iz net na pret hod na dva Pred sed ni {tva ne od go va ra Vu ku Dra {ko vi }u”, sma tra Sa wa ^e ko vi}. Ona je uka za la na to da Dra {ko vi} „ni je spre man da

pri hva ti ra zum ne sta vo ve pot pred sed ni ka stran ke, ko ji `e le da SPO za u zme svo je me sto na po li ti~ koj sce ni Sr bi je ko je mu po, Pro gra mu, i pri pa da”. „Sa svim mi je ja sno da Vuk Dra {ko vi} u ovom tre nut ku vr {i funk ci ju ste ~aj nog uprav ni ka SPOa„, oce ni la je Sa wa ^e ko vi}. Po we nom sta vu, „ne mo ral no je u sa op {te wi ma ko ja su pra ti la ne le gal na ras pu {ta wa op {tin skih od bo ra po Sr bi ji po mi wa ti ve li ~i nu od bo ra i iz bor ni cen zus”. Sa wa ^e ko vi} sma tra da je „SPO is pod cen zu sa uveo Vuk Dra {ko vi} svo jom po li ti kom od 2000. go di ne”. „Na dam se da }e svi po {te ni ~la no vi SPO-a ose ti ti ovu pre va ru i la` ko ja se ja sno vi di iz sa op {te wa ne le gal no odr `a nog Pred sed ni {tva i, sa mim tim, ne le gal no do ne tih od lu ka”, za kqu ~i la je Sa wa ^e ko vi}.

4

ekonomija

ponedeqak23.januar2012.

dnevnik

KRI ZA TRE SE LI ZING KOM PA NI JE

Sva ki dan tri auta odu na do bo{ Jedna od grana finansijske industrije koje je kriza najvi{e pogodila je lizing. Izgleda da tu jedino rastu problemi. Ta~nije, na samom koncu 2011, s izmirivawem rata po ovom osnovu kasnilo je 14 odsto korisnika. Obaveze te{ko izmiruju i gra|ani, i pravna lica, i preduzetnici. Pre dve godine bili smo tri procenta boqi.

Broj ugovora je smawen ne{to vi{e od pet hiqada i sada ih je 55.021. U nove obaveze se ulazi re|e pa je i iznos ostatka duga u prethodnoj godini smawen devet odsto i sada iznosi 83,54 milijarde dinara. I broj korisnika u prethodnoj godini prema 2010. smawen je 2,5 odsto i sada ih je 24.923. Ovde su najrevnosniji preduzetnici – kasne u samo 8,8 odsto slu~ajeva. Me|utim, to ne treba da ~udi jer uzumawe vozila ili opreme na lizing za mnoge od wih zna~i i radni mesto i platu pa se tu ne odustaje lako.

Gra|ani su bili daleko mawe revnosni: cele 2011. rastao je

broj vozila koja su vra}ena. Lane ih je bilo deset puta vi{e nego samo godinu ranije. Kod gra|ana je broj lizing ugovora od decembra do decembra pao s 11.536 na

Rast iz vo za sred weg Ba na ta

VESTI vodoprivrede i Turisti~kom organizacijom Srbije.

U okviru zajedni~kog programa Ujediwenih nacija „Odr`ivi turizam u funkciji ruralnog razvoja”, sutra }e bi}e dodeqeno pola miliona dolara za realizaciju projekata u tom segmentu turizma.

Odobreni projekti bi}e primeweni u regionu centralne i isto~ne Srbije, doweg Podunavqa i ju`nog Banata. Sredstva se dodequju na osnovu prihva}enih predloga projekata razvoja turisti~kih odredi{ta kroz unapre|ivawe kvaliteta usluga i objekata, ja~awe konkurentnosti i razvijawe partnerstava u ponudi ruralnog turizma, potom za projekat diversifikacije ruralne ekonomije kroz turizam, kao i za obrazovni turizam zasnovan na koncepciji aktivnog u~ewa. Sredstva za preimenu projekata obezbedio je Fond za dostizawe milenijumskih ciqeva razvoja Vlade Kraqevine [panije. Zajedni~ki program UN ‘’Odr`ivi turizam u funkciji ruralnog razvoja’’ sprovodi se od decembra 2009, u saradwi sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvom poqoprivrede, trgovine, {umarstva i

to su parkinzi lizing ku}a sve puniji. Ono {to je stiglo novo na prodaju zbog neizmirenih obaveza mo`e se na}i na sajtu „Dobo{„. Ponuda je sve boqa, a odne-

AUSTRIJ SKI „POR” GRA DI FA BRI KU @E LE ZNI^ KIH PRA GO VA

Industrijska proizvodwa u Sre|nobanatskom okrugu je za 11 meseci 2011. pove}ana za 10,9 odsto u odnosu na isti period predhodne godine, navedeno je u analizi Regionalne privredne komore (RPK) u Zrewaninu. Analiti~ar, potpredsednik RPK Mom ~i lo Ni ko li ~i} je podsetio da je, prema obqavqenim statisti~kim podacima, u istom periodu zabele`en industrijski rast u Republici Srbiji od 2,1 odsto.

Na podru~ju sredwobanatskog regiona, koji uz Zrewanin ~ine i nedovoqno razvijene op{tine @iti{te, Se~aw, Nova Crwa i Novi Be~ej, tokom 11 meseci pro{le godine ostavren je i veliki porast spoqnotrgovinske razmene, posebno izvoza. Ukupan izvoz i uvoz roba dostigao je 459,7 miliona evra, pove}awe za 25 odsto u odnosu na 2010, pri ~emu je suficit izneo 50,8 miliona evra.

Porastu proizvodwe i spoqnotrgovinske tazmene najvi{e su doprineli nema~ka kompanija „Drekslamajer„, koja u Zrewaninu ima fabriku za proizvodwu setova za paqewe motornih vozila, zatim italijanska fabrika „Modital„ sa tekstilnim proizvodima od sinteti~kih vlakana i najve}a uqara na Balkanu - „Dijamant„, u sastavu hrvatskog „Agrokora„, koja prera|uje suncokret i izvozi jestivo i sirovo uqe.

Po mo} ru ral nom tu ri zmu

9.182, ili za petinu. Odnosno, iznos ostatka duga se u decembru zaustavio na 4,81 milijarde, {to je 1,69 milijardu mawe. Dnevno se u proseku vrate po tri vozila. Za-

davno se vozila vra}ena s lizin- raskida, vozilo ili drugi predga nude i na sni`ewu. Tako je met dat na lizing se vra}a. Tada „{koda fabija” vra}ena pa podu- se radi i procena o tome po kojoj `e parkirana dobila dve hiqade ceni se mo`e prodati. Ukoliko evra ni`u cenu pa sada staje po toj sumi ne uspe da na|e novog 4.000. Nije jedina: auto iste mar- vlasnika, stari kupac koji je voke ali tip „rodzilo vratio ima star” je s 5.300 pao obavezu da nadokna 4.000 evra. Mo- Par kin zi li zing ku }a nadi razliku izsu sve pu ni ji, a glo bi se jo{ name|u procewene i barajati. A po doprodajne cene. od ne dav no se sta povoqnim ceZna~i, ove razliova vo zi la nu de nama nude se i ke, koje se kre}u i i na sni `e wu automobili koji do 2.000 evra kod su van sni`ewa: pojedinih vozila, „{evrolet spark”, recimo, za nadoknadi}e biv{i korisnik.

3.800 evra, a „pe`o 2-E” za 8.500.

Starim kupcima koji su ve} u Ove cene su bez PDV-a, pa na wih problemu to stvara dodatne tetreba dodati jo{ 18 odsto. {ko}e. [to se ti~e preduzetni~ke ^esto se organizuju i licitaopreme, i tu ponuda nije lo{a. Recije ovakvih vozila. Cene koje cimo, mera~ otpora u zemqi se nuse na wima posti`u su, recimo, di za 210 evra, traga~ kablova za i dvostruko ni`e nego za auto1.400. Tu je i ma{ina za kantovawe mobile istog tipa u, na primer, za 11.800 evra. Sva oprema je nova, Nema~koj. Pa ko zna, mo`da }e proizvedena 2008. ili ~ak kasnije. uskoro i stranci uzeti u~e{}e Kako se odre|uje cena? Kada se na wima. zbog nepla}enih obaveza ugovor D. Vu jo {e vi}

Sku pqe ci ga ra te iz Sen te Cigarete kompanije „Japan tobako interne{nl” od danas }e biti skupqe za10 dinara po paklici, sa malim brojem izuzetaka me|u kojima je brend „vinston”. Direktor korporativnih poslova i komunikacija u JTI Go ran Pe kez izjavio je za Tanjug da }e cene cigareta LD red KS i LD blue KS biti pove}ane za pet dinara. Nova cena „kamela” od 23. januara }e iznositi od 150 dinara do 160 dinara po paklici i bi}e ve}a za 10 dinara od sada{we, a „monte karlo” }e ko{tati 120 dinara, umesto sada{wih 110 dinara, kazao je direktor Pekez. Cigarete „Filip Moris operej{nsa” od 16. januara skupqe su za pet do 10 dinara po paklici, a maloprodajne cene ve}ine cigareta iz portfolija „Briti{ amerikan tobako” (BAT) od 18. januara tako|e su vi{e za 10 dinara po paklici. Proizvo|a~i cigareta poskupqewe obja{wavaju pove}awem minimalne akcize po paklici cigareta sa 61 na 71 dinar od 1. januara 2012. godine.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

103,2077

105,3140

107,7362

102,8918

Australija

dolar

1

82,8246

84,5149

86,4587

82,5711

Kanada

dolar

1

78,4492

80,0502

81,8914

78,2090

Danska

kruna

1

13,8750

14,1582

14,4838

13,8326

Norve{ka

kruna

1

13,4648

13,7396

14,0556

13,4236

[vedska

kruna

1

11,7884

12,0290

12,3057

11,7523

[vajcarska

franak

1

85,3520

87,0939

89,0971

85,0907

V. Britanija

funta

1

123,1889

125,7030

128,5942

122,8118

SAD

dolar

1

79,5681

81,1919

83,0593

79,3245

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 1. 2012. godine

Br ze pru ge u Sr bi ju sti `u za 10 go di na Za obnovu `elezni~kog Koridora 10 u Srbiji potrebno je oko pet milijardi evra. Evropska banka za obnovu i razvoj do sada je u Srbiju ulo`ila 800 miliona evra, od kojih je polovina bila za puteve a ostatak za `eleznicu. Direktorka EBRD-a za infrastrukturu Sju Be ret upravo je izjavila da planiraju da u zemeqe Jugoisto~ne Evrope ulo`e oko 1,8 milijardu evra, pod uslovom da postoje dobri projekti u oblasti infrastrukture. To se, kako je naglasila, odnosi i na Srbiju, bez obzira na wen status u EU.

lajncu, u koju }e ulo`iti 5,6 miliona evra, a s 2,8 miliona kredita projekat finansira i EBRD. @elezni~ki pragovi predstavqaju deset odsto vred-

platiti za dve do tri godine, a kredit se vra}a nekoliko decenija uz povoqnu kamatu. Po{to je u planu da se zaposli oko 50 radnika, investitor }e jo{ do-

nosti u obnovi `elezni~kog Koridora 10, dakle, oko 500 miliona evra.

Dodatni motiv Austrijancima za ulagawe u Srbiji bilo je saznawe da }e mo}i da proizvode i pragove za beogradski metro, investiciju vrednu 700 miliona evra. Ra~unica je jasna: uz godi{wu proizvodwu od 200.000 pragova investicija }e se sama ot-

biti od dr`ave i subvencije od 5.000 do 10.000 evra za svakog zaposlenog. Zna~i, investitorima profit, nama pragovi. „@eleznice Srbije” planiraju da ove godine povuku oko 1,2 milijardu evra kredita za razvoj `elezni~ke infrastrukture i nabavku novih vozova. Danas je na na{im prugama prose~na brzina vozova u putni~kom saobra-

Mo der no do No vog Sa da Za modernizaciju pruge od Stare Pazove prema Novom Sadu obezbe|eno je 200 miliona evra od Evropske investicione banke, a za modernizaciju deonice Ni{–Dimitrovgrad, koja jedina na celom Koridoru 10 nije elektrifikovana, „@eleznice” su pred potpisivawem ugovora i sa ^e{kom i wihovim konzorcijumom za po~etak radova.

Austrijska kompanija „Por” planira da do leta izgradi u Srbiji fabriku `elezni~kih pragova, preciznije, obnovi stare pogone fabrike „Tik” u Svi-

}aju svega 45 kilometara na ~as, a u teretnom 25, a generalni direktor „@eleznica” Mi lo van Mar ko vi} ka`e da }e u narednih osam do deset godina pruga na trasi `elezni~kog Koridora 10 biti potpuno modernizovana i da }e vozovi mo}i da idu brzinama od najmawe 160 kilometara na sat.

Markovi} podse}a na to da su lane zapo~eta dva velika projekta – izgradwa `elezni~kih mostova na Koridoru 10, i to „@e`eqevog„ u Novom Sadu i preko Velike Morave u blizini ]uprije. U Srbiju je stigao i prvi ruski voz od 12 naru~enih, koji }e biti isporu~eni do kraja ove godine, {to su posle tri decenije prvi novi vozovi za putni~ki saobra}aj u Srbiji.

Ve} su raspisani i tenderi za izgradwu dvokolose~ne pruge na nekim deonicama, a radovi }e krenuti do kraja marta. „@eleznice” imaju potpisan ugovor s EBRD-om o 35 miliona kredita za modernizaciju pruge na Koridoru 10 i 65 miliona evra za nabavku novih vi{esistemskih lokomotiva. O~ekuje se potpisivawe ugovora o isporuci 25 elektromotornih vozova, vrednih 100 miliona evra, {to }e tako|e finansirati EBRD, te prvog ugovora za izgradwu drugog koloseka na deonici Beograd–Pan~evo u okviru ruskog kredita, ~ija je ukupna vrednost 800 miliona dolara.

R. Da u to vi}

Pla te `e le zni ~a ra po je du sub ven ci je @eleznice Srbije }e u 2012. raspolagati sa 12,96 milijardi dinara subvencija, {to je za oko tri milijarde mawe nego u 2011.

Iz subvencija za ovu godinu za javni prevoz bi}e izdvojeno 1,69 milijardi.

Od pro{logodi{wih subvencija `eleznicama je bio na raspolagawu iznos od 3,1 milijarde za izmirivawe dugova za struju i obavqene radove u stanici Beograd centar „Prokop”, kazali su u @eleznicama Srbije.

Direktorka sektora za plan i analizu u srpskim `eleznicama @eq ka Pan te li} je izjavila kako je opredeqivawem odre|enih minimalnih sredstava za finansirawe obaveze javnog prevoza u 2011. na odre|en na~in potvr|eno uspostavqawe mehanizma za finansirawe javnog prevoza putnika.

Panteli} je kazala da }e subvencije ove godine, u skladu sa

aktom Vlade Srbije, biti kori- nimalan iznos ukoliko se uzme u {}ene prvenstveno za zarade i obzir preliminarna procena ostala li~na primawa do kon- Direkcije za prevoz o visini postituisawa i po~etka rada zavi- trebnih sredstava za pokri}e snih dru{tava u okviru akcio- razlike izme|u odobrene cene narskog dru{tva @eleznica Sr- koju pla}aju putnici i ekonombije i potpunog ski opravdane ceuspostavqawa mene prevoza. hanizma finansi- Za za ra de za po sle nih @eleznice Srrawa obaveze javbije od polovine na `e le zni ci ove nog prevoza.

2011. ne posluju go di ne }e iz bu ye ta vi{e kao javno Ukupan iznos subvencije koji je bi ti iz dvoje no pre ko preduze}e ve} kao odobren za 2012. 12 mi li jar di di na ra zatvoreno akcioje skoro priblinarsko dru{tvo, `an pro{logodia proces reorga{wem iznosu od 12,9 milijardi nizacije u holding kompaniju dinara za bruto zarade i dopri- trebalo bi da bude zavr{en do nose zaposlenih na `eleznici, kraja ove godine. U `eleznicama navela je Panteli}eva, a preneo isti~u da je jedna od osnovnih informativni list `eleznice preporuka Evropske komisije, „Pruga”. kada je re~ o zahtevu Srbije za Panteli}eva je rekla da je kandidaturu za ~lanstvo u planiranih 1,69 milijardi za Evropskoj Uniji (EU), i da komfinansirawe javnog prevoza mi- panije u dr`avnom vlasni{tvu,

kao {to su i `eleznice, budu restrukturirane iz javnih preduze}a u holding kompanije, kao i da u Evropi vi{e ne postoji nijedno `elezni~ko preduze}e koje posluje kao javno.

Proces reoranizacije treba da doprinese efikasnijem i profitabilnijem poslovawu @eleznica Srbije. Acionarsko dru{tvo `eleznice osnova}e ~etiri zavisna dru{tva kapitala za upravqawe `elezni~kom infrastrukturom, prevoz putnika, prevoz robe i upravqawe imovinom, a predvideno je i da kontrolno, odnosno mati~no dru{tvo, zajedno sa ova ~etiri ~ine @eleznice Srbije. Reformom }e biti promewen i na~in finansirawa `elezni~kog saobra}aja u Srbiji, jer }e izme|u vlade i zavisnih dru{tava, kao i izme|u samih dru{tava postojati ugovorni odnosi.

Ka ko pre `i ve ti kri znu go di nu Bu xet za ne pred vi |e ne slu ~a je ve, al ter na tiv ni po sao, ra ci o na li za ci ja tro {ko va, sa mo su ne ki od sa ve ta za „pre `i vqa va we” u 2012, po pre po ru ci saj ta „ka ma ti ca„. Eko nom ske prog no ze za ovu go di nu pri li~ no su su mor ne.

Uko li ko Sr bi ja ne ostva ri pri vred ni rast od 1,5 od sto bru todo ma }eg pro iz vo da ko li ko se pred vi |a za ovu go di nu, za pro se~ nog gra |a ni na to zna ~i ma wu ve ro vat no }u za no va rad na me sta, mo gu }e i no va ot pu {ta wa, ma li pro stor za rast za ra da, ve }a za du `i va wa... pa je osnov no pi ta we ka ko se od te ne iz ve sno sti za {ti ti -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

5

Ne pre ti nam ose ka nov ca Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je (UBS) Ve ro qub Du ga li} iz ja vio je da nas da u ovom tre nut ku ne po sto je na zna ke da }e, po sle sni `a va wa kre dit nog rej tin ga po je di nim ~la ni ca ma Evrop ske uni je (EU), ban ka ma u Sr bi ji bi ti sma wen pri liv ka pi ta la iz wi ho vih cen tra la i da }e zbog to ga bi ti sma we na wi ho va kre dit na ak tiv nost.

Sni `a va we kre dit nog rej tin ga u dru gim ze mqa ma ne uti ~e di rekt no na eko nom sku stvar nost i po zi ci ju Sr bi je, ali se ti me u od re |e noj me ri stva ra ne po voq ni ja kli ma za in ve sti ci je u tim ze mqa ma i

I po red re dov nog po sla, tre ba bi ti otvo ren ka no vim mo gu} no sti ma, ne tre ba li mi ti ra ti svo je mo gu} no sti, tre ba pre }i na no vi po sao, ra di ti na do dat nom pro jek tu, za ra di ti vi {e nov ca, odr `a va ti kon tak te i stvo ri ti no ve ko ji mo gu bi ti ko ri {}e ni uko li ko za tre ba ju. Neo p hod no je i da se da se na vre me po~ ne upra vqa ti du go vi ma - ume sto da se pla }a ju tro {ko vi za ko je se ne ma nov ca, tre ba na pra vi ti li stu sve ga {to to kom me se ca mo ra da se pla ti, ta ~an da tum pla }a wa i ka ma te, ko je se ob ra ~u na va ju na sva ki od du go va i od re di ti ta ~an plan ot pla te...

to na po sre dan na ~in mo `e da lo {e uti ~e i na da qe kre di ti ra we ov da {wih ba na ka iz wi ho vih cen tra la, ob ja snio je Du ga li} u iz ja vi Ta nju gu.

dit ni po ten ci jal, kre dit ne pla sma ne u Sr bi ji”, pre ci zi rao je Du ga li}. „Mi jo{ uvek ne ma mo ne ke bit ne na zna ke da }e u ne kom krat ko ro~ nom pe ri o du do ta kvih pre li -

Sni `a va we kre dit nog rej tin ga u dru gim ze mqa ma ne uti ~e di rekt no na eko nom sku stvar nost i po zi ci ju Sr bi je „Da li }e to za i sta da se do go di, te {ko je u ovom tre nut ku da ti de ci dan od go vor za to {to }e oni pro ce wi va ti da li je wi ma uno sni je da kre di ti ra ju kli jen te u Austri ji, u Ita li ji, ili da pre ko svo jih ba na ka ov de za dr `e kre -

va wa do }i”, do dao je Du ga li}. On je is ta kao da se kre dit na ak tiv nost u Sr bi ji sma wu je u od no su na ra ni je go di ne jer ban ke ima ju sve ma we mo gu} no sti da pro na |u kli jen te ko ji }e na vre me ot pla }i va ti svo je oba ve ze.

U~e {}e kre di ta sa ka {we wem u ot pla ti pre ko 90 da na kod pred u ze }a je do sti glo 22 od sto. Po Du ga li }u, kqu~ ni pro blem ba na ka ni je da li }e ima ti do voq no sred sta va od svo jih cen tra la - uko i ko se po ja ve do bri pro jek ti, do bri kli jen ti, ban ke }e uvek ima ti ili sop s tve n i ka p i t al za kre di ti ra we ili ta sred stva mo gu da pri ba ve. Du ga li}, ta ko |e, sma tra da u ovom tre nut k u ni j e neo p h o d an no v i „Be~ ki spo ra zum” po ugle du na onaj iz 2008, ka da su se ban ke do go vo ri le da ne sma wu ju ni vo kre dit ne ak tiv no sti u re gi o nu.

[TA ZNA ^I OD LA GA WE RE VI ZI JE ARAN @MA NA S MMF-om

Opet smo sa mi se bi da li gol ti ti. Je dan od pr vih sa ve te ana li ti ~a ra je da se tre ba za {ti ti u slu ~a ju naj go reg sce na ri ja. „Ka da po sto ji ri zik, naj go re {to mo `e da se ura di je da se ne raz mi {qa po prin ci pu ’ne ma {an se da se to me ni do go di’... ^i we ni ca je da ga ran ci ja ne po sto ji.

Sva ki za po sle ni, ma ko li ko bio

„Is tra `i va wa su po ka za la da na ku} ni bu xet naj vi {e uti ca ja ima ju ne pla ni ra ne ku po vi ne, kao i ku po vi ne ‘na ak ci ji’ po si ste mu ‘za tre ba }e’. Uko li ko se ade kvat no pla ni ra po tro {wa, be smi sle no je da se tro {i no vac na ne {to {to je na ak ci ji sa mo za to {to }e u ne kom mo men tu u bu du} no sti za -

Bu yet za ne pred vi |e ne slu ~a je ve, al ter na tiv ni po sao i ra ci o na li za ci ja tro {ko va, ne ki su od sa ve ta za pre `i vqa va we u 2012. go di ni kva li te tan, sno si sud bi nu kom pa ni je u ko joj ra di, pa za to tre ba raz mi {qa ti o to me ‘ka ko }u se fi nan si ra ti uko li ko mi sma we pla tu ili osta nem bez po sla’”. Za to, „zbog ne pred vi |e nih okol no sti tre ba na pra vi ti bu xet za ne pred vi |e ne slu ~a je ve, iz ra ~u na ti ko li ko je po treb no da se pre `i vi me sec da na bez po sla i da po~ ne da se {te di ka ko bi bi la po kri ve na raz li ka...” „Eko nom ski stru~ wa ci pro ce wu ju da kva li te tan fond za ne pred vi |e ne slu ~a je ve pod ra zu me va sred stva za po kri }e tro me se~ nih tro {ko va, ko li ko je ne ki okvir ni rok da se na |e no vi po sao„ uka zu ju sa saj ta „ka ma ti ca„ i na gla {a va ju da ta ko |e, tre ba raz mi {qa ti i o al ter na tiv nom i do pun skom po slu.

tre ba ti,” na ve de no je, po red osta log, na saj tu.

Ana li ti ~a ri sa ve tu ju i da je po treb no za {ti ti vred nost svog nov ca ali i, ako se uka `e, is ko ri sti ti pri li ku da se in ve sti ra. „Uko li ko ne ko po se du je vi {ak nov ca, ne tre ba ga ~u va ti u sla ma ri ci. Sa vi so kom sto pom in fla ci je i kurs nim raz li ka ma to je naj lo {i je {to se mo `e ura di ti, jer no vac u fi o ci sa mo gu bi na vred no sti. Ume sto to ga tre ba sta vi te no vac na {ted wu”. U do ba kri ze, ak ci je na ber zi su ~e sto pot ce we ne, pa do bra in ve sti ci ja sa da mo `e se vi {e stru ko is pla ti ti u go di na ma eko nom skog opo rav ka.

Tre ba sva ka ko raz mi sli ti o in ve sti ra wu u pen zi o ni fond ili u ne ku vr stu osi gu ra wa, sa ve tu ju ana li ti ~a ri „ka ma ti ce„.

Ka kav god bio is hod no vih raz go vo ra Vla de Sr bi je i Me |u n a r od n og mo n e tar nog fon da za ot pri li ke dve sed mi ce ka da se o~e ku je do l a z ak de l e g a c i j e iz Va {ing to na, sa svim je ja sno da su vla sti u Be o gra du, „us pev {i” da iz dej stvu ju od la ga we odo bra va wa pr ve re vi zi j e aran ` ma n a sa MMF-om, po s ti g le jo{ je dan auto gol. ^ak i u slu ~a ju da u na knad nim raz go vo ri m a sa MMF-om sve bu de is pe gla no, {to uop {te ni je ne mo gu }e, ~i we ni ca je da je opet po sla ta po ru ka da smo ne po u zdan prt ner, a to je ne {to {to fi nan sij ski i dru gi in ve sti to ri ni ka ko ne `e le da ~u ju.

Iako sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec na vo di da je bo ja zan MMF-a neo prav da na i da bu xe tom za 2012. go di nu ne }e bi ti pre kr {en Za kon o bu xet skom si ste mu ni ti }e jav ni dug pre sko ~i ti li mit od 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, otva ra se pi ta we ka ko je uop {te mo gu }e da se u bu xe tu na {lo ne {to {to to li ko od u da ra od do go vo re nog sa MMF-om i {to je pri si li lo pred stav ni ke te me -

INTERVJU

|u na rod ne fin nsij ske in sti tu i je na ova kvu, pri li~ no o{tru re ak ci ju. ^lan Fi skal nog sa ve ta Sr bi je Vla di mir Vu~ ko vi} oce wu je da je od lu ka MMF u osno vi ne ga tiv na, jer ni je do bro da se do ma }oj i stra noj jav no sti {a qe po ru ka da eko nom ska po li ti ka ni je usa gla {e na sa pro gra mom ko ji Sr bi ja ima sa tom in sti tu ci jom.

On, me |u tim, ka `e da ne tre ba pre te ri va ti, jer mo `e da se is po sta vi da je u pi ta wu sa mo pre la zni pe riod do ko na~ ne od lu ke.

- Ono {to je bit no je ste da ova od lu ka mo `e da ima ogra ni ~e no ne ga tiv no dej stvo, jer u da na {we vre me ka da su fi nan sij -

ska tr `i {ta ose tqi va, in ve sti to ri pom no pra te {ta se de {a va sa dr `a vom i mo gu da okle va ju da ula `u u Sr bi ju i u re al nom i u fi nan sij skom smi slu, ta ko da to iza zo ve je dan ma li za stoj u in ve sti ra wi ma”, ka `e Vu~ ko vi}.

On pod se }a da je Sr bi ja do sti gla gra ni cu za du `i va wa ko ju pro pi su je Za kon o bu xet skom si ste mu i da je za to va `no jav ni dug za dr `a ti na ni vou ko ji Sr bi ji omo gu }a va nor mal no funk ci o ni sa we.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu na saj tu Kan ce la ri je MMF-a u Be o gra du, Iz vr {ni od bor MMF-a je tre ba lo da raz ma tra pr vu re vi zi ju aran `ma na 23. de -

cem bra 2011, ali je od lo `io odo bra va we po {to usvo je ni bu xet Sr bi je za 2012. ni je u skla du sa pro gra mom ko ji je do go vo ren sa Fon dom. „Iz da va w e dr `av nih ob ve zni ca i ga ran ci ja i pro jek to va na pri me na in ve sti ci o nih pro je ka ta u 2012. pre ma {u ju gra ni ce de fi ci ta i jav nog du ga pred vi |e ne pro gra mom„, na vo di se u sa o p {te w u. Pred stav ni ci MMF na sta vi } e raz g o vo r e sa vla sti ma u Sr bi ji o na stav ku pro gra ma ka da bu de do voq no do ka za da je srp ski fi skal ni pro gram za 2012. u skla du sa do go vo re n im pri l i k om skla p a w a aran `ma na.

Mi si ja MMF-a i Vla da Sr bi je po sti gli su po lo vi nom no vem bra spo ra zum o pr voj re vi zi ji kre dit nog aran `ma na iz pre do stro `no sti, vred nog oko 1,1 mi li jar de evra. Vla da Sr bi je i MMF su to kom re vi zi je po sti gle do go vor da de fi cit bu xe ta Sr bi je za 2012. go di nu bu de 4,25 od sto bru to do ma }eg pro i z v o d a, uz pro c e n u ra s ta BDP-a od 1,5 od sto.

E. D.

SA VO BO GI ]E VI], „DEL TA \E NE RA LI OSI GU RA WE”

U slu ~a ju su da ra po zo vi prav nu po mo} Is ku stvo po ka zu je da se kli jen ti osi gu ra va ju }ih ku }a ba{ ne sna la ze naj bo qe u ne zgo da ma ko je se svr sta va ju u ma we {te te. U kom pa ni ji „Del ta |e ne ra li” od lu ~i li su da po mog nu i obez be de prav nu po mo}, a je dan od di rek to ra kom pa ni je Sa vo Bo gi }e vi} ka `e u raz go vo ru za na{ list da je re~ o pro iz vo du ko ji je no vi na na na { em tr ` i { tu osi g u r a w a, ali je pri l i~ n o raz v i j en u evrop skim ze mqa ma.

– Bez ob zi ra na to ko je od go vo ran, sva ka sa o bra }aj na ne zgo da je stres za u~e sni ke, ~ak i ka d a ne m a te ` ih po s le d i c a.

Naj ve }i broj qu di ne zna ili ni je kon cen tri san da pre du zme naj bo qe mo gu }e rad we u ci qu za {ti te sop stve nih in te re sa.

Ka da vla snik ili ovla {}e no li ce vo zi la za ko je je za kqu ~e no osi gu ra we u~e stvu je u sa o bra }aj noj ne zgo di, te le fo nom na li cu me sta od advo ka ta do bi ja va `ne sa ve te i in struk ci je u ve zi s iz ja va ma i po da ci ma ko je tre ba da da, da li tre ba da po zo ve sa o bra }aj nu po li ci ju, ka ko da po pu ni Evrop ski iz ve {taj, ko ju do ku men ta ci ju tre ba da da. Sma tram da je to ve o ma va `no jer od pred u ze tih rad wi

u ve li koj me ri za vi si da qi tok pro ce sa i ostva re wa pra va osi gu ra ni ka. U slu ~a ju ka da na{ osi gu ra nik ni je od go vo ran ili je de li mi~ no od go vo ran za sa o bra }aj nu ne zgo du, advo kat pre u- zi ma we gov slu ~aj i obez be |u je mu da efi ka sno ostva ri na dok na du {te te od li ca ~i ja je to za kon ska oba ve za. Ako po seb no ugo vo ri, u slu ~a je vi ma ka da je pot pu no ili de li mi~ no kriv za

ne zgo du, advo kat osi gu ra ni ku obez be |u je prav nu za {ti tu pri na dok na di {te te, kao i od bra nu uko li ko se pro tiv we ga po kre ne pre kr {aj ni ili kri vi~ ni po stu pak. Advo ka ti su osi gu ra ni ci ma do stup ni 24 sa ta dnev no to kom ce le go di ne. l [ta se po k a z a l o kao pro ble ma ti~ no ka da su u pi ta wu sa o bra }aj ni ude si gde je {te ta ma wa? ^e sto ako se ne zo ve MUP za stran ke na sta ju pro ble mi i ne mo gu na na pla te {te tu,ka kva su is ku stva va {e ku }e?

– Is ku stvo po ka zu je da su ne do v oq n o po z na v a w e pra v a i oba ve za glav ni raz lo zi ne za do voq stva kli je na ta is pla }e nom {te t om. Sa g la s no Za k o n u o oba ve znom osi gu ra wu u sa o bra }a ju, ma lim {te ta ma sma tra ju se {te te za ko je od {tet ni zah tev iz no si ma we od 500 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti, od no sno ka da se u po stup ku na kna de {te te utvr di da je wen iz nos do na ve de nog iz no sa. U po stup ku re {a va wa od {tet nih zah te va po sto ji flek si bil nost u od no su na po me nu ti iz nos, uko li ko se po sle upo re |i va wa o{te }e wa na vo zi li ma i iz ja va u~e sni ka ne zgo de utvr di da o{te -

}e wa od go va ra ju sa o bra }aj noj si tu a ci ji ko ju opi su ju u~e sni ci ne z go d e i uko l i k o obim o{te }e wa, na pr vi po gled, ni je uka zi vao na to da }e iz nos {te te bi ti ve }i.

ovom seg men tu ve} go di na ma iz ra `e na ja ka kon ku ren ci ja, ce na ka sko pro iz vo da je ve} na do woj gra ni ci eko nom ski pr hva tqi ve ce n e. Zbog to g a ne o~e k u j em bit ni ju pro me nu ce na za stan -

U{te de i za {ti ta l Ko jem seg men tu tr `i {ta mi sli te da }e bi ti in te re san tan ovaj vid po mo }i?

– Osim po je din ci ma, sma tra mo da }e pro iz vod bi ti po seb no in te re san tan pred u ze }i ma, ko ja za kom pa nij ska vo zi la ne mo ra ju tro {i ti vre me svo jih prav ni ka, ko ji naj ~e {}e i ni su spe ci ja li zo va ni za sa o bra }aj ne ne zgo de, ni ti an ga `o va ti eks ter ne advo ka te, ~i me }e ostva ri ti zna ~aj nu u{te du, {to je po seb no va `no u vre me kri ze. Osim to ga, za po sle ni ma ko ji vo ze slu `be na vo zi la u slu ~a ju sa o bra }aj ne ne zgo de obez be di }e do dat nu za {ti tu ko ju do sa da ni su ima li, ~i me }e po ve }a ti wi ho vo za do voq stvo.

Uslu gu advo ka ta na {im kli jen ti ma obez be |u je „Europ asi stens”, naj bo qa evrop ska asi stent ska ku }a, ko ja ih je se lek to va la po od re |e nim, ve om a vi so kim kri te ri ju mi ma. l Ka ko o~e ku je te da }e se kre ta ti ce ne po li sa za ka sko osi gu ra we, a ka ko za oba ve zno ove go di ne, ho }e li bi ti po sku pqe wa?

– Ka sko osi gu ra wa ni je oba ve z no i sva k o osi g u r a v a j u } e dru {tvo kre i ra po nu du u skla du sa svo jom po slov nom po li ti kom. S ob zi rom na to da je u

dard ne ka sko pro iz vo de. S dru ge stra ne, re al no je o~e ki va ti lan si ra we no vih ka sko pro iz vo d a na m e w e n ih raz l i ~ i t im gru pa ma kli je na ta s raz li ~i tim po kri }i ma i ce na ma. U tom smi slu, mi smo pro {le go di ne pla si ra li mi ni-ka sko ko ji je na me wen vla sni ci ma sta ri jih vo zi la, s po kri }em ri zi ka za

ko je su kli jen ti naj vi {e za in tre so va ni, ko ji omo gu }a va iz bor li mi ta po kri }a i {to je naj va `ni je, ve o ma je ce nov no pri hva tqiv.

Ka da je ce na osi gu ra wa od auto-od g o v or n o s ti u pi t a w u, ra no je da va ti prog no ze. Osi gu ra va ju }a dru {tva ana li zi ra ju re zul ta te, pre sve ga od nos pri ku pqe ne pre mi je i is pla }e nih {te ta, ko je }e do sta vi ti NBSu i Udru `e wu osi gu ra va ~a. Na osno vu ko na~ nih re zul ta ta tr `i {ta od lu ~i }e se da li }e se po kre nu ti ini ci ja ti va za pro me nu ce ne ili ne. l Pri pe ma te li no ve pro gra me i {ta mi sli te da bi bi lo za ni mqi vo za vo za ~e u na red nom pe ri o du?

– Osim mi ni-ka sko osi gu ra wa, tu je i pa ket osi gu ra wa „moj auto +„, ko ji omo gu }a va ugo va ra we vi {e vr sta osi gu ra wa na jed noj po li si: mi ni-ka sko, de li mi~ no ka sko osi gu ra we, osi gu ra we „po mo} na pu tu„ i osi gu ra we vo za ~a i put ni ka od po sle di ca sa o bra }aj ne ne zgo de. Mo `e mo re }i da je na {a po nu da osi gu ra va ju }ih pro iz vo da i asi stent skih uslu ga pot pu na.

D. Vu jo {e vi}

6

BeRZA

ponedeqak23.januar2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJS KOM TR @I [TU

Pa ni ka me |u ak ci o na ri ma Agro ban ke Upr kos ~i we ni ci da je pot kraj ne de qe re gi stro van bla gi po zi ti van sen ti ment na do ma } em tr ` i { tu ka p i t a l a, tre }u sed mi cu za re dom Be o grad s ka ber z a be l e ` i pad vred no sti uz pri li~ no ni ske pro me te, na vo de u svo joj ana li zi pro {lo ne deq nih kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu stru~ wa ci Sin te za in ve sta. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, osla bio je do dat nih 2,3 od sto, dok od po ~et ka go di ne re gi stru je mi nus od 4,7 pro ce na ta. Uku pan pro met u tr go va wu bio je 2,6 mi li o na evra, a po no vo su ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we u we mu ~i ni le so li dan udeo.

Naj p ro m et n i j a ban k ar s ka har ti ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je ostva ri la pro met od 34,5 mi li o na di na ra, uglav nom na ce ni od 1.530 di na ra. Ak ci je ove ban ke spu {ta le su se to kom sed mi ce na do mak ni voa od 1.500 di na ra, da bi se si tu a ci ja pre o kre nu la po sled weg tr go va~ kog da na te je ne deq ni mi nus ubla `en na 0,8 od sto.

Osta l e ban k ar s ke ak c i j e okon ~a le su sed mi cu sa znat no ve }im gu bi ci ma. Be o grad ska Agro b an k a osla b i l a je ~ak 43,3 od sto, za u sta viv {i se na kra ju ne de qe na ko ti od 1.474 di na ra. Na kon {to je uve de na pri nud na upra va Na rod ne ban ke Sr bi je, za vla da la je pa ni ka me |u ak ci o na ri ma ove ban ke te su po sled wa ~e ti ri tr go va~ ka da na ak ci je ove ban kar ske usta no ve pa da le na do wu do zvo qe nu zo nu fluk tu a ci je.

Pri nud na upra va ove ban ke sa op {ti la je da su de po zi ti gra |a na bez bed ni, ali to ni je smi ri lo ak ci o na re s ob zi rom na ve o ma ma lo ras po lo `i vih re l e v ant n ih in f or m a c i j a u ve zi sa tre nut nom fi nan sij skom sli kom ove ban ke. Na kra ju ne de qe vred nost Agro ban ke se spu sti la na naj ni `i ni vo ot ka da se po ja vi la na tr `i {tu i iz no si la je 11 mi li o na evra.

Pri vred na ban ka je osla bi la 18,8 pro ce na ta na 260 di na ra, dok je Uni ver zal ban ka ta ko |e za be le `i la dvo ci fre nu sto pu pa da od 13,3 pro cen ta,

Posledwa cena

Akcija AIK banka, Ni{

spu stvi {i se na isto rij ski naj ni `u vred nost od 1.995 di na r a. Re k ord n o ni s ku vred nost ak ci ja pro te kle ne de qe za be le `i la je i no vo sad ska Raz voj na ban ka ko ja je pa la na 830 di na ra, dok je upra va ove ban ke na ja vi la no vu emi si ju ak ci ja po zna tom in ve sti to ru.

Naj p ro m et n i j a har t i j a iz re al nog sek to ra bio je be o- grad s ki Aero d rom „Ni k o l a Te sla” ko ji je ostva rio re a li za ci ju od 23,2 mi li o na di na ra.

Naj ve }i deo pro me ta Aero drom je ostva rio u ra spo nu

Vrednost prometa (din)

1.530

34.506.646

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

493

23.150.074

NIS, Novi Sad

586

22.298.384

Energoprojekt holding, Beograd

406

20.680.264

2.514

14.981.658

Imlek, Beograd

Ma fi ja kon tro li {e agrar Or ga ni zo va ni kri mi nal u Ita li ji kon tro li {e po qo pri vred ne i pre hram be ne po slo ve vred ne od 12,5 mi li jar di evra go di {we, to je 5,6 od sto ne le gal nih po slo va.

Or ga ni zov ni kri mi nal je pro {i rio pri su stvo du` ce log pre hram be nog lan ca - od ku po vi ne po qo pri vred nog ze mqi {ta do pro iz vod we, od tran spor ta do su per mar ke ta, na ve de no je u sa op {te wu naj ve }e ita li jan ske po qo pri vred ne gru pa ci je „Kol di re ti”.

Kri mi nal ne gru pa ci je sli~ ne ma fi ji ~e sto dik ti ra ju pro iz vo |a~ ke i po tro {a~ ke ce ne u svo ju ko rist ta ko {to sni `a va ju ce ne ko je se pla }a ju far me ri ma, a po di `u one ko je pla }a ju po tro {a ci u pro dav ni ca ma, uka zao je „Kol di re ti”, ~i je na la ze ko ri sti u is tra zi jed na par la men tar na ko mi si ja. [te tu ita li jan skom po qo pri vred nom i pre hram be nom sek to ru ta ko |e na no se pro iz vod wa i pro da ja u ino stran stvu fal si fi ko va nih pre hram be nih pro iz vo da sla bog kva li te ta, u vred no sti od pro ce we nih 60 mi li jar di evra go di {we, pod ozna ka ma vr hun skih ita li jan skih mar ki.

Glav ni ita li jan ski tu `i lac pro tiv ma fi je Pje tro Gra so je iz ja vio da ita li jan ski pro pi si tre ba da bu du po o {tre ni ka ko bi se sta lo na put or ga ni zo va nom kri mi na lu u agro bi zni su i za u sta vi la pro iz vod wa la `nih ita li jan skih pre hram be nih pro iz vo da.

Iz voz ita li jan ske hra ne i po qo pri vred nih pro du ka ta mo gao bi da bu de utro stru ~en uko li ko bi bi la pred u ze ta ra di kal na ak ci ja pro tiv fal si fi ko va nih pro iz vo da, re kao je di rek tor „Kol di re ti ja” Ser |o Ma ri ni.

Ukup na vred nost ita li jan skog po qo pri vred nog i pre hram be nog sek to ra se pro ce wu je na 300 mi li jar di evra go di {we, ne ukqu ~u ju }i pro da ju po qo pri vred nog ze mqi {ta, tran sport ili ma lo pro daj ni deo tr go vi ne hra nom, pre neo je Roj ters.

490-500 di n a r a, po t vr d iv { i epi tet jed ne od naj sta bil ni jih har ti ja na do ma }em tr `i {tu. Ak c i j e Naft n e in d u stri je Sr bi je osla bi le su u ne de qi 2,3 od sto, spu stiv {i se na naj ni `u vred nost u po sled wa tri me se ca. NIS je okon ~ao ne de qu na ni vou od 586 di na ra {to od go va ra tr `i {noj vred no sti kom pa ni je od 95,6 mi l i j ar d i di n a r a (907,4 mi li o na evra).

Od li ~an pro met od 20,7 mi li o n a di n a r a za b e l e ` io je naj v e } i do m a } i gra | e v i n ar „Ener g o p ro j ekt” uz la g a n i rast vred no sti, dok je do bit nik ne d e q e bio be o g rad s ki „Imlek” ko ji je sti zao do naj vi {eg ni voa u po sled we tri go di ne. Ak ci je naj ve }e do ma }e mle ka re po ra sle su 6 pro ce na ta na 2.514 di na ra {to bi mo gao bi ti na go ve {taj in te zi vi ra wa pre go vo ra o pro da ji ove kom p a n i j e od stra n e ve } in skog vla sni ka – „Du nav hra na gru pe”, na vo de Sin te zi ni ana li ti ~a ri.

E. D.

NA KON DU @EG SLA BQE WA

Evro ko na~ no ma lo oja ~ao Na kon du `eg pe ri o da sla bqe wa, kurs evra pro {le ne de qe znat no je oja ~ao, za hva qu ju }i ubla `a va wu stra ho va wa ula ga ~a od {i re wa du `ni~ ke kri ze. De li mi~ no vra }a we po ve re wa re zul tat je uspe {nih auk ci ja ob ve zni ca ni za ~la ni ca evro zo ne.

Ce na evra pre ma ame ri~ koj va lu ti po ra sla je pro {le ne de qe 1,9 od sto, na 1,293 do la ra. U od no su na ja pan sku va lu tu, kurs evra sko ~io je ta ko |e 1,9 od sto, na 99,5 je na, au jed nom se tre nut ku u pe tak pro bio iz nad ni voa od 100 je na. Ce na ame ri~ ka va lu te pre ma ja pan skoj osta la je na ne deq nom ni vou go to vo ne pro me we na, na oko 77 je na.

Po dr {ku evru pru `i le su uspe {ne auk ci je ob ve zni ca ni za ~la ni ca evro zo ne, me |u osta lim [pa ni je i Fran cu ske, prem da im je ne de qu da na pre agen ci ja Stan dard & Po or ‘s sni zi la kre dit ni rej ting. Ja ~a -

Naf ta sta la na 100 do la ra za ba rel Si ro vom naf tom se u pe tak to kom elek tron skog po slo va wa na ber zi u Wu jor ku tr go va lo po ce ni od iz nad 100 do la ra za ba rel, pri ~e mu je po sku pqe we iz po sled wih ne ko li ko da na za u sta vqe no usled to ga {to su po zi tiv ni eko nom ski po da ci iz SAD i Evro pe pa li u se nu ra sta za li ha ben zi na u SAD, {to uka zu je na sla bi ju tra `wu „te~ nog zla ta”.

Ce na ame ri~ ke „la ke” naf te za ter min sku is po ru ku u fe bru a ru je na Wu jor {koj rob noj ber zi po ra sla za 28 cen ti na 100,67 do la ra za ba rel, dok je isto vre me no evrop ska „brent” naf ta za

u na do la ze }im me se ci ma pre ti i zbog za bri nu to sti da bi evro zo na mo gla za pa sti u re ce si ju, a to bi ogra ni ~i lo na pre dak u sme ru fi skal ne kon so li da ci je u re gi o nu, kri ti ke su ana li ti ~a ri. „Gr~ ki pre go vo ri o za me ni ob ve zni ca mo gli bi da pod stak nu da qe sla bqe we evra jer mo ra ju bi ti okon ~a ni pre mar ta ka da Ati ni sti `e na na pla tu go le mi iz nos ob ve zni ca. Ako se ubr zo ne po stig ne do go vor, evro bi mo gao do dat no sla bi ti „, ka -

`e va lut ni stra teg u {ved skom SEB-u Ri ~ard Fal ken hal.

Da qe kre ta we evrop ske va lu te znat no }e za vi si ti od is ho da pre go vo ra o gr~ kim du go vi ma.

Gr~ ka vla da u pe tak je na sta vi la pre go vo re sa kre di to ri ma, a po sto je na zna ke da se bli `e do go vo ru, ko ji }e utr ti put no voj iwek ci ji po mo }i pre ne go u mar tu Ati ni stig ne na na pla tu 14,5 mi li jar di evra ob ve zni ca.

Po zi ti van is hod mo gao bi pod u pre ti evro, a ne ga ti van iza zva ti su pro tan efe kat.

is po ru ku u mar tu na Me du na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu po sku pe la za 46 cen ti na 112,01 do lar za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Po da ci iz SAD su po ka za li pad bro ja pri ma la ca po mo }i za ne za po sle ne, stag na ci ju po tro {a~ kih ce na i bla gi opo ra vak po sr nu log sek to ra ne kret ni na kra jem 2011. go di ne, {to da je na du da je stvar no za po ~eo opo ra vak ame ri~ ke pri vre de. Stru~ wa ci is ti ~u da }e ce na naf te na sta vi ti da na iz me ni~ no ra ste i pa da sve dok ne bu de iz ve sni je u kom prav cu se kre }e svet ska pri vre da.

Tr `i {ta ume re no op ti mi sti~ na Tr `i {ta ak ci ja su na kra ju pro {le sed mi ce bi la uglav nom sta bil na u o~e ki va wu raz vo ja do ga |a ja u Ati ni gde vla da Gr~ ke vo di pre go vo re sa pri vat nim kre di to ri ma o spo ra zu mu o ot pi su de la gr~ kog du ga. Upo re do sa sa stan ci ma s fi nan sij skim in spek to ri ma iz Evrop ske uni je, Evrop ske cen tral ne ban ke i Me |u na rod nog mo ne tra nog fon da, vla da Gr~ ke ta ko |e ve} tre }i dan vo di pre go vo re sa pri vat nim kre di to ri ma o spo ra zu mu o sma we wu vred no sti gr~ kih ob ve zni ca ko je su u wi ho vom vla sni {tvu. Gr~ ka na sto ji da na ve de kre di to re da pri sta nu na ot pis 100 mi li jar di evra (129 mi li jar di do la ra) du ga, pre ne la je agen ci ja AP. „At mos fe ra na pre go vo ri ma je do bra, oni tra ju ve} tre }i dan i na da mo se da }e usko ro bi ti okon ~a ni”, iz ja vio je port pa rol gr~ ke vla de Pan te lis Kap sis za pri vat ni Ra dio 9. Na de u po sti za we tog spo ra zu ma, kao i niz uspe {nih auk ci ja ob ve zni ca u evro zo ni i so lid ne eko nom ske i kor pov tiv ne ve sti, ne sa mo iz SAD i Ki ne, do pri ne le su po sled wih da na po ra stu po ve re wa na tr `i {ti ma, pri ~e mu su mno gi in dek si ak ci ja oja ~a li na pe to me se~ ne mak si mu me.

VESTI UN: No va kri za Svet tre ba da se pri pre mi za no vu ve li ku eko nom sku kri zu 2012-2013. go di ne, na vo di se u iz ve {ta ju UN pod na zi vom „Si tu a ci ja i per spek ti ve u svet skoj eko no mi ji”. Pre ma mi {qe wu auto ra do ku men ta, naj ve }i ri zi ci su ne za po sle nost i fi nan sij ski pro ble mi u SAD-u i EU, pre no si Agen ci ja RIA no vo sti. Iz ve {taj UN-a o si tu a ci ji u svet skoj eko no mi ji sva ke go di ne sa sta vqa ju eks per ti ni za agen ci ja u okvi ru ove svet ske or ga ni za ci je. Sa dru ge stra ne, ze mqe ~la ni ce G20 naj mo} ni jih pri vre da sve ta po sti gle su do go vor o neo p hod no sti po ve }a wa fi nan sij skih sred sta va Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da. Na taj na ~in bi MMF osi gu rao sred stva za po tra `i va wa ze ma qa ~la ni ca ra di re {a va wa eko nom ske kri ze u zo ni evra, ko je pred sta vqa pret wu po ~i ta vu svet sku eko no mi ju.

Vi {e pa ra za in ter net ne go za no vi ne

Da qe kre ta we evrop ske va lu te znat no }e za vi si ti od is ho da pre go vo ra o gr~ kim du go vi ma we evra za hva qu je se i na ja vi po ve }a we kre dit nih ka pa ci te ta Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da ka ko bi se po mo glo evro zo ni da lak {e pre vla da du `ni~ ku kri zu.

Po zi tiv noj ten den ci ji do pri neo je i op ti mi zam da }e pre go vo ri u Ati ni spre ~i ti ha o ti~ ni ban krot Gr~ ke. Za hva qu ju }i to me, kurs evra do sti gao je u pe tak 1,2986 do la ra, naj vi {i ni vo u dve sed mi ce. Prem da se ni je uspio odr `a ti ta ko vi so ko, ipak se znat no po ma kao od 1,2624 do la ra, naj ni `e ni voe u 17 me se ci, na ko ju je za ro nio ne de qu da na pre.

Uz ri zik ha o ti~ nog gr~ kog ban kro ta, evru da qe sla bqe we

dnevnik

Ogla {i va ~i u SAD pr vi put }e ove go di ne po tro {i ti vi {e nov ca na on lajn ogla {a va we ne go na ogla {a va we u {tam pi, po ka zu je is tra `i va we agen ci je eMar ke ter. Pre ma is tra `i va wu ko je je spro ve la ta agen ci ja za is tra `i va we di gi tal nih me di ja i mar ke tin ga, na on lajn ogla {a va we u SAD-u }e u ovoj go di ni bi ti po tro {e no 39,5 mi li jar di do la ra, dok je za ogla {a va we u {tam pa nim me di ji ma pred vi |e no 33,8 mi li jar di do la ra. U od no su na ogla {a va we na in ter ne tu 2011. go di ne, bi }e za be le `en rast od 23,3 od sto, {to pred sta vqa ogro man rast, po seb no ako je po zna to da je iu 2011. go di ni za be le `en rast od 23 od sto u ogla {a va wu na in ter ne tu. O~e ku je se da in ter net ogla {a va we na sta vi da na pre du je u na red nih pet go di na, ali ume re ni je. Pred vi |a se da }e 2016. go di ne na ovaj vid mar ke tin ga bi ti po tro {e ne 62 mi li jar de do la ra.

Ob ve zni ce za dru gi `i vot Austri ja je po pr vi put u svo joj isto ri ji iz da la ob ve zni ce sa ro kom do spe }a za 50 go di na, sa op {ti la je ta mo {wa sa ve zna Agen ci ja za fi nan si je. Na auk ci ji odr `a noj u ~e tvr tak su pro da te ob ve zni ce u vred no sti od dve mi -

li jar de evra uz ka mat nu sto pu od 3,837 od sto. To je ne {to vi {a ka ma ta od one od 3,434 od sto na de se to go di {we har ti je pro da te istog da na u vred no sti od tri mi li jar de evra, na vo di se u sa op {te wu, a pre ne la je agen ci ja AFP. Austri ja je 13. ja nu a ra iz gu bi la vr hun ski kre dit ni rej ting AAA od stra ne agen ci je „Stan dard end Purs”, ali su pre o sta le dve naj u- ti caj ni je rej ting agen ci je u sve tu, „Mu dis” i „Fi~”, za dr `a le tu oce nu za Austri ju.

Ame ri kan ci uvo ze hra nu [e sti na pro da te hra ne u SAD uve ze na je iz ino stran stva, {to je po rast u od no su na pro {lo go di {wih 11 od sto, po ka zu ju po da ci Mi ni star stva za po qo pri vre du.

Iako je ciq ame ri~ kih pro iz vo |a ~a da se na {to vi {e pro iz vo da na |e ozna ka Ma de in USA , po da ci po ka zu ju da je ten den ci ja upra vo su prot na. Po lo vi na sve `eg vo }a ko je se pro da u Ame ri ci je uve ze no, {to je du plo vi {e u od no su na sre di nu se dam de se tih go di na. Ka da je u pi ta wu sve `a ri ba i ra ko vi, pro ce nat je jo{ vi {e po ra zan po ame ri~ ke pro iz vo |a ~e, jer se 86 od sto uvo zi. Pre 20 go di na uvo zi lo se 56 od sto sve `e ri be.

Ipak, u jed nom Ame ri kan ci osta ju ver ni se bi, a to je krom pir. I da qe se 99 od sto krom pi ra ko ji se pro da uz ga ja u SAD. Na po ve }an uvoz po sled wih go di na uti ca la je una pre |e na ko mu ni ka ci ja pu tem in ter ne ta i jef ti ni ji i br `i tran sport uvo zne hra ne.

Ni `i de fi cit po sva ku ce nu Sma we we bu xet skog de fi cit na 4,4 od sto BDP bi }e ostva ren po sva ku ce nu, re kla je pot pred sed ni ca {pan ske vla de So ra ja Saen de San ta ma ri ja. „Vla da }e se od lu~ no su o ~i ti sa is pu we wem ci qe va de fi ci ta, a uko li ko nas okol no sti na te ra ju, usvo ji }e mo jo{ o{tri je re for me i me re’’, re kla je Sa ens de San ta ma ri ja do dav {i da je ciq i da BDP u 2013 bu de sma wen na tri od sto, pre neo je {pan ski dnev nik „El Pa is”.

Pret hod no je no vi {pan ski mi ni star fi nan si ja Kri sto bal Mon to ro iz ra zio „sum we” da [pa ni ja mo `e is pu ni ti ciq sma we wa bud zet skog de fi ci ta na 4,4 od sto BDP u ovoj go di ni, zbog du `ni~ ke kri ze evro zo ne i pro ble ma da dr `a ve is pu ne svo je oba ve ze.

Le din ci bez vo de

„Pri vred nik” sla vi de vet na est go di na ra da

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode}e danas od 8 do 15 ~asova biti naseqa Stari Ledinci i Novi Ledinci.

Kvarovi i ostale informacije o nestanku vode mogu se ja vi ti na bes pla tan broj 0800/333-021.

A. Va.

Povodom Dana Fondacije „Privrednik”, ve~eras u 19 sati odr`a}e se koncert u Sve~anoj sali Gradske ku}. Ovim koncertom obele`i}e se devetnaest godina rada Fondacije, a kulturno-umetni~ki program izvode biv{i i sada{wi pitomci i {ti}enici „Privrednika”.

J. Z.

Iz lo `ba sli ka „Unu tra {wi pre de li” Izlo`ba slika „Unutra{wi predeli” Ran ka Vu ke qi }a, otvara se u sredu, u 19 ~asova, u Muzeju Vojvodine. Izlo`bu }e otvoriti prvi sekretar i konzul ambasade Australije Tod Hep vort. U umetni~kom programu u~estvuje guda~ki kvartet „Artisti del Arko”. Muzej Vojvodine nalazi se u Dunavskoj ulici 35, a postavka }e trajati do 12. februara.

J. Z.

Predstavqawe druge kwige prvog toma „Srpske enciklopedije” odr`a}e se sutra u Sve~anoj sali Matice srpske, u 19 ~asova.

Na promociji }e govoriti ^e do mir Po pov, Mi lo qub Al bi ja ni}, \or |e Zlo ko vi}, Dar ko Ta na sko vi} i Dra gan Sta ni}. U umetni~kom programu u~estvuju Zo ran Kra ji {nik na gitari, Alek san dar Ta si} na klarinetu i Isi do ra Po po vi}.

J. Z.

Novosadska ponedeqak23.januar2012.

Is kqu ~e wa stru je

Pred sta vqa we „Srp ske en ci klo pe di je”

Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa; ^e re vi}: od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa Sun~ica prema Kalu|erici; Srem ska Ka me ni ca: od 11 do 13 deo Ulice Grigova~ki put; Le din ci: od 8.30 do 12 ~asova celo naseqe Stari i Novi Ledinci i vikend naseqa Brostovi i Klisa.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U ULICI STEVANA HLADNOG

Sta ni ca po li ci je da nas otva ra vra ta Danas kada se useli pograni~na policija u Ulici Stevana Hladnog na Novom nasequ, zvani~no se otvara stanica policije. Kako je najavqeno u MUPu, po~e}e da radi i {alter-sala, ali jo{ nije poznato kada }e po~eti da radi i redovna policija.

Mada je ranije bilo najavqeno

da }e u prostorije biv{e Apotekarske ustanove na Satelitu, koju je Grad dodelio na kori{}ewe policiji, biti sme{teni pripadnici podru~ne stanice, za sada }e prostorije koristiti radnici za Upravne poslove i grani~ari.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ka ko de ca ose }a ju” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e

~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Kako deca ose}aju” Ga bri je le Frik Ber i Uda Be ra. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Ova kwiga nam saose}ajno i s mnogo razumevawa predo~ava u ~emu se de~ja ose}awa razlikuju od ose}awa odraslih i kako ona nastaju.

Osim toga, kwiga obja{wava kako emocije slu`e deci kao va`ni putokazi kroz `ivot. Autori su uzeli u obzir dvadeset {est najva`nijih ose}awa u de~jem `ivotu. To su, na primer, qubav, krivica, stid, usamqenost i pravi~nost. Oni, tako|e, iznose savete odraslima kako da se ophode prema ispoqenim de~jim ose}awima.

N. R.

V remeploV

Slu `av ka op tu `e na za {pi ju na `u Po ru~ nik ma |ar ske po bu weni~ke vojske koja je dr`ala Novi Sad i Petrovaradinsku tvr|avu, uhapsio je 23. ja nu a ra 1849. Katarinu Staji}, slu `av ku u~i te qa fran cu skog je zi ka u No vom Sa du.

Optu`ena je za {pijuna`u u korist Srba u Sremskim Karlovcima, Sremskoj Kamenici

i na Rim skim {an ~e vi ma.

Ona se nije pojavila pred sudom, jer je od gradskog fizika dobila uverewe da je bolesna. [ta se sa wom doga|alo nije poznato. Zna se samo da je tri godine kasnije, posle propasti Bune, mirno `ivela u Velikom Be~kereku, dana{wem Zrewaninu.

N. C.

DANAS SE OBELE@AVA SEDAMDESETOGODI[WICA NOVOSADSKE RACIJE

Po men i se }a we na ne du `ne `r tve Program obele`avawa sedamdesetogodi{wice Novosadske racije koji }e se odr`ati danas u 12 ~asova kod spomenika „Porodica” na Keju `rtava racije slu`i}e patrijarh srpski Iri nej zajedno sa vrhovnim rabinom Srbije Isa kom Asi e lom. Pomenu }e prisustvovati i direktor Centra „Simon Vizental” u Jerusalimu Efra im Zu rof . Ovom doga|aju prisustvova}e i ambasadori Izraela i Ma|arske.

U 15 ~asova }e se na [trandu, na mestu gde su `rtve fa{izma brutalno bacane pod led na Dunavu, odr`ati pomen koji }e slu`iti novosadski sve{tenici u organizaciji Crkvene op{tine Novi Sad i Memorijalnog dru{tva „Racija 1942”.

Prema dosada{wim, jo{ nepotpunim podacima, u vojnoj akciji ma|arski fa{isti su tada u Novom Sadu za svega dva dana ubili preko 2.000 Novosa|ana jevrejske, srpske i romske nacionalnosti.

A. Va.

HUMANITARNE ORGANIZACIJE NOVOG SADA

Po mo} zla ta vred na Pored dr`avnih organizacija i volonterski rad od oktobra koje poma`u qudima kojima je 2001. pru`a usluge Dnevnog cenpomo} potrebna, postoje i mnoge tra za stare osobe na adresi Funevladine humanitarne organi- to{ka 46. Dnevni centar svakozacije i udru`ewa koja nesebi~- dnevno ugo{}ava preko 60 osoba no poma`u stanovni{tvu na raz- starije `ivotne dobi. Zaposlene na~ine. Siroma{tvo je veli- ni u centru su doma}ica, kuvariki problem dana{wice, a nije zaobi{ao ni Novi Sad. Kako bi bar malo olak{ali `ivot siroma{nima, razne organizacije sprovode humanitarne akcije, ali imaju i stalne programe pomo}i.

Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) u okviru svojih projekata za socijalno ugro`ena lica ima ve{ernicu za prawe i izdavawe ve{a za ~ije usluge se zainteresovani mogu javiti na broj EHO 466-588 radnim danima od 8 do 13 ~asova.

Tako|e, ova organizacija se bavi i raspodelom polovne garderobe, „Karitas Dekanata Novi Sad” obu}e i name{taja.

U dana{we vreme kada su pen- ca, voza~ logisti~ar i koordizije male, a starim qudima sva- nator projekta. U saradwi sa ka pomo} dobrodo{la, mnoga osobqem centra, korisnici udru`ewa su okrenuta ba{ ka kroz razgovor iskazuju svoje poovoj grupi. Tako “Karitas”, hu- trebe, dru`e se sa vr{wacima i manitarna organizacija kato- kroz kreativne radionice ispuli~ke crkve, jedna je od mnogih ne vreme, unaprede svoj mentalkoja poma`e na{im starijim su- ni i fizi~ki status. Uz to, dogra|anima. “Karitas Dekanata bijaju stru~ne i preventivne saNovi Sad“, uz humano socijalni vete vezane za zdravqe, mogu da

izmere pritisak i {e}er u krvi, a obezbe|en im je i dnevni obrok, a ako nisu u mogu}nosti da sami posete Dnevni centar, dobiju prevoz. Ove usluge nisu besplatne, a ko{taju u zavisnosti od primawa po ~lanu doma-

pita~ice, servirka i psiholog.

Od avgusta 2011. godine po~eo je sa radom projekat pred{kolskog pripremnog programa za decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta sa Adica, koja nisu poha|ala ni {kolu, ni vrti}. Kancelarija „Karitasa“ se nalazi u Ulici Cara Du{ana 8a, a telefon je 6741-421.

Jo{ jedna humanitarna organizacija u na{em gradu je „Novosadska humanitrana organizacija”, koja je u okviru svoje akcije „Novogodi{wi paketi}”

Da bi bar malo olak{ale `ivot siroma{nima, razne organizacije sprovode humanitarne akcije, ali imaju i stalne programe pomo}i

Foto: R. Hayi}

}instva. Kontakt telefon Dnevnog centra je 473-93-88. Za porodice sa te`im socijalnim statusom, ~ija deca nisu uspela da se upi{u u „Radosno detiwstvo”, „Karitas“ je 2008. godine pokrenuo projekat „Vrti} Montesori de~ja ku}a”. U vrti}u svakodnevno boravi oko 25 mali{ana sa kojima rade dve vas-

podelila pro{log meseca mali{anima iz naseqa Adice 117 paketi}a.

Iako, kako ka`u, pomo}i nikad dosta, humanitarne organizacije olak{avaju `ivote siroma{nih kratkoro~no ili dugoro~no. Ma kolike pomo}i bile, one su uvek veoma vredne onimakoji ih primaju. Spisak hu ma ni tar nih or ga ni za ci ja u Novom Sadu mo`e se na}i na adresi www.vojvodina.com/drustvo/human.htm.

A. Varga

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak23.januar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ne ra i Sve vlad ro di te qi ma sre }u do ne li Blizanci Alek sa i La na - Nele i Davora Sekuli}a, Ve sna i Slo bo dan - Tawe Beqakov.

Devoj~ice Da ni je la - Aleksandre Novak i Stevice Markovi}a, Ja na - Ankice Bo`ovi} Ka{i} i Bojana Ka{i}a, An |e la Biqane Bereti} i Nemawe Nestorovi}a, Le na - Biqane i Ivana Japunxe, Le na - Bojane i Ilije Ceki}a, Na ta {a Bojane Peji} i Dejana Peji}a, An drea Branislave i Milana Risti}a, La na Vesne i Igora Be{i}a, Ana sta si ja - Vesne-Katalin Sabo \akovi} i Dragana \akovi}a, Ne ra - Violete i Andrije Kadvawa, Zve zda na - Daliborke i Rodoquba Jovanovi}a, Ja na - Danijele i Milo{a Smiqani}a, Sa ra - Danke [tagi} [uput i Branislava [uputa, Te o do ra Dejane i Predraga Bjelice, Sa ra - Dejane i Predraga [qapi}a, Le na - Dijane Glamo~anin i Zvonka Blagojevi}a, La na - Dijane i Du{ka Kolunxi}a, Ani ta Dore Tot Bo~kovi} i Daniela Tot, Ka ro li na - Dragane Vuletin-Falu{i i Petra Falu{ia, Je le na - Dragane i Ivana Jati}a, Ni na - Dragane i Milorada Peri{i}a, Ma ri ja - Dragane i Miroslava Ga{i}a, Eq me di na - \emiqe ]izmoli i Rasima Qania, Ni na - Zorice i Nenada Mirosavqevi}a, Una - Ivane

\uri} i Miqana Petru{i}a, Kla ra Ivane i Dejana Brozin~evi}a, So fi ja Irine i Bo{ka Miri}a, Sa ra - Jelene i Borisa Ateqa, Awa - Jelene i Danijela Bogojevi}a, Ta ra - Jelene i Miroslava Radujkovi}a, La ra - Jelene i Nemawe Tovari{i}a, Sa ra - Jovane i Dejana @arkovi}a, Le on ti na - Julijane i Nenada Jovanovi}a, Ma ri ja - Kristine i Miladina Vujovi}a, Na ta li ja - Laure Hajdu i Zoltana Varge, Mi li ca - Qiqane i Dejana Baqaka, Ele na - Qubice i Sa{e Samo~eta, Va len ti na - Margite [ajin i Save Aleksandrovi}a, Mi la - Marice i Nikole Cveji}a, San dra - Milene i Dra ga na Stan ~i }a, Jo v a n a - Mi li ce Stanojevi} i Goran Borovwak, Qi qa na - Nade Tanovi} i Nauma Apostolskog, Gor da na - Nata{e i Gorana Krneti}a, Du wa - Nata{e i Du{ana Gaka, Vi {wa Nata{e i Nemawe Xogaza, Kri sti na Nata{e Meki}, An |e la - Sawe i Borisa Molnara, So wa - Sawe i Eleka Gavrana, Ele na - Svjetlane i Dragoslava Nini}a, Du wa - Sne`ane i Mijomira Simonovi}a, Ana - Tamare i Nikole Budimira, Jo va na - Helene i Radeta Gvoji}a.

Ven~ani Da ni ca Je li} i Mi ro slav Je li}, Iva na Uze lac i Mar jan Ko va ~e vi}, Iri na \u ki} i @ar ko Bo sni}, Mil ka Jo va no vi} i Mi lo mir Fe ra to vi}, Sla vi ca Dra gi} i Ma rio Iva no vi}, Bran ka Qu bi ~i} i Ben Majkl Vo ren, Mi qa na [}e ki} i Pe tar Kqa ji}, Du {i ca Ni ko li} i Mi ro slav Ko ma to vi}, Ka ta ri na Ba bi} i Jo van Lu ki}, Mi li ca Sta no je vi} i Du {an Ro lo vi}, Ve sna Tr ni ni} i Ne boj {a Vi slav ski, Sve tla na Mi lu ti no vi} i Mi ro slav Mo ji}.

Ma ma Qi qa, ta ta Alek san dar i ma li Va si li je Jer ko vi}

De~aci Jor dan - Aleksandre i Neboj{e Staki}a, Se ar - Anese i Sahiba Ibre, Ja zmin Aniko Tot i Egona Juhasa, Ig wat - Bo`ane i Dejana Su{i}a, Mi wa - Vesne [qivar-Bo{kovi} i Mirka Bo{kovi}a, Ni ko la - Gordane i Zorana Savati}a, Me din Guqxane Plavci i Aqu{a Heq{ana, Du {an - Danijele i Damira Radulovi}a, Dra gan - Danijele [obot i Aleksandra [krbi}a, Mi lan - Dragane Gaji} i Marka Avri}a, Mi lan - Dragane i Radomira Kozi}a, Alek sa - Dragane ^anaxije-Slijep~evi} i Dragana Slijep~evi}a, Ma te ja Zorice i @eqka Stankovi}a, Ste fan Zorke i Neboj{e Malba{e, Lu ka - Ivane i Vojislava Jawi}a, Ko sta - Jelene i Dejana Uro{evi}a, Mi lo{ - Jelene i Stevana Simi}a, Mi haj lo - Jovane i Aleksandra \uri}a, Va si li je - Qiqane i Aleksandra Jerkovi}a, Pe tar - Maje i Bojana Donevskog, An drej - Marije i Aleksandra Andrija{evi}a, Alek sa - Marije i Damira Zari}a, An drej - Marine i Zorana Milivojevi}a, Mi lo{ - Marine i Milana ]iri}a, Te o dor - Melinde Pastor i Gorana

Jerkova, Mi haj lo - Milene i Borislava Star~evi}a, Pe ter - Milice Brankovi} Jele~anin i Miroslava Jele~anina, Sa vo Mire i Du{ka Kezmi}a, Jo van - Mirjane i Dejana Zeca, An drej - Mirjane i Igora Salaka, Ma rio - Miroslave i Miroslava U{jaka, Mi haj lo - Nade i Milana Pa{i}a, Aca Nevenke [ari} i Zorana Nedeqkova, Ni ko la - Rade i Radimira Bubwevi}a, Mak sim - Rose i Ibraima Kurti{ia, Al mir - Sanele Salocki i Ajdina Morine, Jo van - Svetlane i Predraga Markovi}a, Ser gej - Sla|ane Duki} i \ure Miqevi}a, Jo van - Sla|ane i Vladimira Gawia, Mi lan - Sne`ane i Ilije Jovani}a, Bog dan - Sne`ane i Slavka Mitrovi}a, De jan - Sowe i Zorana Gligi}a, Mar ko - Stojanke i Bore Drobi}a, Da mjan - Suzane Balog, Ne ma wa - Suzane i Milovana Radovanovi}a, Ni ko la - Suzane i Nemawe Plavca, Sve vlad - Sun~ice \urovi} i Milana Simani}a, Vu ka {in - Tawe i Branislava Jak{i}a, Jo van - Tawe i Milana Mini}a, Lu ka - Teodore i Marka Zrni}a, Ne ma wa Tijane i Aleksandra Milo{evi}a.

Umrli Mi li ca \uk ni} ro|. Stu pa re vi} (1989), Stanko Jela~a (1946), Radmila Je~inac ro|. Milutinovi} (1933), Du{anka Jojki} (1946), An|a Jovi~i} ro|.

Milovac (1924), Stevo Jovi~i} (1932), Darinka Xelajlija ro|. Terzi} (1923), Asan Ademi (1954), Nikola A~anski (1926), Lazo Bjeli} (1979), Qubica Ble{i} (1930), Nikola Brenesel (1939), Nikola Bujak (1941), Nada Vujani} (1992), Qubi{a Georgijevi} (1921), Andrei Da`diu (1961), Jelisaveta Damjan (1930), @ivko Damjanov (1963), Cvijeta Dobrin ro|. Banovi} (1951), Jovanka Drqa~a ro|. Kne`evi} (1935), An|a Kne`evi} ro|. Bolti} (1925), Margareta Kondan (1929), Darinka Kreji} ro|. Kne`evi} (1926), Dobrila Krsti} (1930), Anton Ladi{i} (1931), Sreten Lalovi} (1950), Bo`ana Leti} (1985), Ilona Loc ro|.

Horvat (1932), Marija Maletin ro|. Duda rin (1932), Dra gan Ma li} (1938), Ugqe{a Markovi} (1930), Milan Mar~eti} (1958), Rada Mati} (1946), Mileva Mi}evi} ro|. Cupara (1936), Milica Milivojevi} ro|. Jankovi} (1927), Radmila Mitrovi} ro|. Peri} (1928), Mile va Mi {ko vi} ro|. Sta ni} (1939), Etelka Morel ro|. Toldi (1942), Mara Nedeqkovi} ro|. Paunovi} (1928), Desanka Olenik ro|. Vlajkov (1955), QubiPo ro di ca Ri sti} – ta ta Zo ran, }er ka Mi li ca, be ba Se le na i ma ma Je le na

ca Pova`an ro|. Erceg (1955), Ru`a Pokrajac ro|. Mihajlo (1923), Selma Por~a ro|. Karavidi} (1919), Vidosava Prekajac ro|. [uki} (1923), Rozalija Pu{ka{ (1921), @ivan Radovi} (1933), Milorad Radosavqev (1933), Dragan Roman (1970), Alija Ru{iti (1934), Marija Sabqak ro|. Ivkov (1946), Hilda Simin ro|. Krasnijcki (1921), Mihal Surovi (1945), Radojka Tula} (1936), Du{an [i|anin (1937), Jawa [ija~i} ro|. Svalina (1929), Fetko Kozakiv (1931), Pavle Kal mar (1953), Kon stan tin Ba bi} (1933), Stanislav Luki} (1920), Milorad Prelevi} (1923), Qubica Bjelica (1933), Qu bi ca Bo sni} ro|. Ma ri} (1939), Veq ko Glu ho vi} (1935), Sa vo Dmitra{inovi} (1929), Ilija @ivkovi} (1961), Mom~ilo Zori} (1935), Mileva Ka~avenda ro|. Bodiro`a (1930), Petar Ka{aji (1960), Ferenc Kokai (1939), Qubica Kotur ro|. Mirkovi} (1940), Desa Markovi} ro|. Petrovi} (1951), Mika Martinov (1936), Nevenka Miodragovi} ro|. Brzak (1932), Dragica Pavlovi} ro|. Be{irevi} (1955), ^edomir Radovi} (1952), Marija Roq ro|. Marjano vi} (1950), Bo ri vo je Sto ja ko vi} (1955), Ce ci li ja Cap (1973), Slav ko Cviji} (1955), Milka [arac ro|. Kqu~ari} (1941), Miqa [oli} (1929).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Jo{ tri kru`ne raskrsnice

Go di {we 5.000 vo zi la vi {e U „Urbanizmu” su svojevremeno napravili anketu kako bi proverili koliko sada{wa saobra}ajna mre`a odgovara potrebama Novosa|ana. Anketirano je oko 5.000 gra|ana, a putem brojawa frekventnosti vozila, zakqu~eno da i ubudu}e sledi pove}awe od po 5.000 automobila godi{we. Kako je u ovom preduze}u re~eno, postoje}i planovi gradwe saobra}ajnica ostaju, ali su podlo`ni mawim izmenama.

- Ovaj deo Bulevara prolazi kroz radne zone sa zna~ajnim poslovnim sadr`ajem.

Na trasi su planirane tri kru`ne raskrsnice koje bi omogu}ile da se sadr`aji iz ove zone prikqu~e na magistralu - navela je Bursa} i dodala da je izgradwa saobra-

}ajnica u planu, ali da se ne zna ta~no kada }e biti zavr{ena. [to se ti~e zelenila, deo magistrale koji prilazi autoputu na isto~noj strani, prolazi kraj naseqa [umice, a prekoputa se nalazi velika zelena povr{ina za{titnog zelenila ~ija se namena ne}e mewati.

Bursa} ka`e da postoji mogu}nost da neki novi planovi izmene ovaj deo grada, ali da se o tom trenutno ne diskutuje. Ona dodaje da je u ovom delu zapo~eta bespravna izgradwa, ali i da se nada da }e taj proces biti zaustavqen izgradwom magistrale i wenim ure|ewem.

Kako je i ranije najavqivano u „Urbanizmu”, za period od 2016. do 2020. godine planirano je probijawe Bulvara Evrope od Rumena~ke ulice do autoputa, gradwa bulevara uz kanal DTD i spajawe Bulevar Evrope i Bulevara Despota Stefana. U ovom preduze}u imaju u planu i probijawe Ulice Koste [okice zbog spajawa Venizelosove ulice i Bulevara Ja{e Tomi}a, kao alternative Partizanskoj ulici, te probijawe Ulice Pavla Stamatovi}a ka @e`eqevom mostu. Postoje i planovi gradwe obilaznice oko Petrovaradina, ure|ewe [umske ulice, probijawe Ulice Bate Brki}a preko Satelita i produ`etak Jovana Du~i}a i spajawe sa Ulicom Dragoslava Srejovi}a u Veterniku. U ovaj petogodi{wi period spada i izgrawa mosta na stubovima nekada{weg „Franca Jozefa” koji }e biti zapo~et po zavr{etku @e`eqevog

HU MA NOST BEZ GRA NI CA ^LA NO VA „IZ VOR NOG KLU BA 100”

Daju krv, `ivote spa{avaju Od svih vrlina posebno je vredna humanost, spremnost ~oveka da pomogne drugom kad mu je najte`e, ne o~ekuju}i ni{ta za uzvrat. Ova vrlina povezuje eminentne davaoce krvi, kojih u Novom Sadu ima 221, a od toga 79 `ena. Eminentni davaoci krvi su sugra|ani koji su dali svoju krv 100 i vi{e puta i

Bran ko Stoj ko vi} prvi put je poklonio krv davne 1967. godine de~aku koji je imao saobra}ajnu nesre}u, a koji mu od tada svake godine poput ro|enog sina {aqe ~estitku za ro|endan. Osim {to ve} 45 godina daruje krv, ovaj sugra|anin je svoju humanost izrazio i potpisav{i donorsku karticu.

9

ZBOG KA [WE WA OTVA RA WA PRI HVA TI LI [TA ZA NA PU [TE NE @I VO TI WE

U PRO DU @ET KU BU LE VA RA EVRO PE

Na produ`etku Bulevara Evrope, koji je u urbanisti~kim planovima zaveden kao gradska magistrala, planira se izgradwa saobra}ajnog objekta kojim bi se prelazilo preko novosadskog `elezni~kog ~vora, saznajemo iz „Urbanizma”. Tako|e, planiran je jo{ jedan objekat kojim bi se prelazilo preko kanala DTD, navela je arhitektica ovog preduze}a Ta ti ja na Bur sa}.

ponedeqak23.januar2012.

Peticijom do azila

mosta, ako se gradski ~elnici budu dr`ali plana razvoja saobra}ajne mre`e u Novom Sadu koji je na~inio „Urbanizam”. Posle 2020. godine najpre se predvi|a gradwa mosta preko Kameni~ke ade i rubnog saobara}ajnog prstena oko grada, a potom i most preko Petrovardinske ade.

A. Je ri ni}

GRAD SKI PRE VO ZNIK KU PIO NO VE AUTO MO BI LE

U vozni park stigle dve „{kode” Gradski prevoznik je krajem decembra kupio dva automobila ni`e klase, „{koda fabia„ za milion i po dinara, za slu`bene potrebe. Kako iz ove gradske firme saop{tavaju vozni park za tu svrhu nije skoro obnavqan. U mandatu ove vlasti ovo je prva nabavka automobila za potrebe preduze}a, po ~emu je Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad”(GSP), tako se bar ~ini, usamqeno me|u gradskim komunalcima. Novim automobilima, kako ka`u u GSP-u, bi}e dopuwen vozni park, koji }e biti na raspolagawu zaposlenima. Preduze}e ima1.251 radnika, te }e im dve “{kode” dobro do}i, jer se posluje na vi{e lokacija u gradu, rekli su u GSP. Posledwi automobili kupqeni su 2004. i 2005. godine, i to dve „zastave skale„, a jo{ 2002. godine kupqen je jedan „audi„. U tom „audiu” se vozi direktor preduze}a Bra ni slav Bo go ro {ki, ali se mo`e videti i u „zastavinim” vozilima.

Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Rok za otvarawe azila za nadu`eno za nasipawe terena. pu{tene `ivotiwe, koji je treNakon nivelisawa, po~e}e i balo da bude pu{ten u rad poizgradwa azila za sme{taj vi~etkom ove godine, pomeren je {e od 400 pasa. Nadle`ni u za prole}e. Nezadovoqno tregradu smatraju da objekat, ako nutnom situacijom u vezi sa vremenske prilike to dozvole, prihvatili{tem za pse i parmo`e biti zavr{en za koji mecijalnim merama za re{avawe sec. Ono {to nije poznato jeste problema napu{tenih pasa, ko }e voditi azil.

Udru`ewe za za{titu `ivotiPored sme{taja, u azilu }e wa „Spans„ pokrenulo je petibiti i ambulanta za `ivotiwe, ciju kako bi se stvari ubrzale. prostor za istr~avawe i pan-Smatramo da sada{we prision za pse i ma~ke. Wegovom hvatili{te, koje se nalazi na izgradwom u gradu bi trebalo gradskoj deponiji, nema adeda bude smawen broj napada pakvatne uslove za sme{taj pasa sa lutalica na Novosa|ane. rekla je portparolka „Spansa„ Trenutno, `ivotiwe bez vlaTa tja na Fo dor. - Uslovi su losni~kog starawa sme{taju u {i, pogotovo za sterilisane prostorije „^isto}e“ na gradpse kojima je potreban postoskoj deponiji, u sklopu projekperativni tretman, ~ist prostor.

Fodor ka`e da su do sad sve mere bile sprovo|ene „svaka za sebe” i nisu funkcionisale u sistemu. Dodaje da se Udru`ewe zala`e za spre~avawe napu{tawa pasa i sankcionisawe onih koji to ~ine, {to vodi ka tome da se obavezno evidentiraju vlasnici i ~ipuju quPot pi si na vi {e me sta bimci. Jedna od stavki Gra|ani potpis mogu dati u radwama za koju se zala`u je i za `ivotiwe u Wego{evoj 13, Cara Dusterilizacija. {ana 32, Kisa~koj 38, Omladinskoj 35, - Jedna kuja mo`e da Zmaj Jovinoj 18 i drugim. Potpisi se o{teni oko osam {teskupqaju i u veterinarskim ambulannaca na svakih {est tama u Matice srpske 16, Branislava meseci, pa ukoliko je Borote 19 i Drage Spasi} 2a. vlasnik izbaci na ulicu, ra~unajte koliko zapravo pasa lutalica mo`e da se stvori u jednom mota „Pet frendli“. Projekat je mentu - objasnila je portparolpokrenula Vlada Vojvodine kaka „Spansa„ navode}i da bi adeko bi se re{io problem velikvatan azil uveliko re{io kog broja pasa i ma~aka na uliovaj problem. cama, kojih je, prema podacima Azil }e, prema planu, biti Sekretarijata za urbanizam, sme{ten na hektaru zemqi{ta graditeqstvo i za{titu `iu blizini Rafinerije, koji je votne sredine, oko 50.000. Poza tu potrebu gradu ustupilo daci pokazuju i da je protekle Ministarstvo poqoprivrede. godine Novi Sad isplatio oko Ure|ewe prostora je po~elo, a 30 miliona dinara na ime odposao vredan gotovo {est mi{tete Novosa|anima zbog ujeda liona dinara dobilo je predupasa lutalica. ze}e ,,Graditeq NS”, koje je zaA. Je ri ni}

065/47-66-452

A muzi~ka grmqavina u no}nim klubovima?

Na prijemu u Gradskoj ku}i

Fo to: B. Lu ~i}

sugra|anke koje su to uradile 50 i Ka`e da je plemenitost tradicija vi{e puta. Oni to ~ine bez ikau wegovoj porodici, jer je i wegov kve naknade, ne stavqaju}i svoje otac poklonio svoju dragocenu ime na pijedastal, ne tra`e}i nite~nost 130 puta, a wegov sin za kakve nagrade, ni bliceve fotoasada je dao 30 puta svoju krv. parata. Samo svojom dobrom voHumanosti ne fali ni {estdeqom daju mnogima, bilo dragim setjednogodi{wem Ni ko li Ma osobama ili potrov skom, koji je punim strancima, prvi put dao krv Emi nent ni da va o ci sa svojih 19 godina {ansu za ozdravqewe ili bukr vi su No vo sa |a ni kolegi kojem je bikvalno novu {ansu ko ji su da li svo ju krv la preko potrebna za `ivot. Sedamza ozdravqewe.

100 i vi {e pu ta desetogodi{wa Ka`e da je redovi su gra |an ke Ma ri ja Stan ko vi} no davawe krvi gako je su to ura di le vi{e ni ne pamti rancija da je ~ovek kada je prvi put dobrog zdravqa, 50 i vi {e pu ta dala krv, samo se jer je to i jedan od se}a razloga. uslova da se bude - Koleginica je imala poba~aj i dobrovoqni davalac krvi. hitno joj je trebala krv, koju sam Wegova vr{wakiwa Ve sna Jo poklonila bez razmi{qawa. Nava no vi} je nakon 51 davawa krvi stavila sam da dajem krv i sada to na`alost, iz zdravstvenih razloide kao doru~ak, ru~ak i ve~era, ga, morala da prestane s ovim plesastavni deo mog `ivota - isprimenitim ~inom, ali „{tafetnu ~ala je Marija Stankovi} koja je palicu” je preuzeo wen tridesetodo sada hrabro zavrnula rukave 70 godi{wi sin, koji je do sada poputa. klonio krv ve} 25 puta.

Marija je ~lanica „Izvornog Me|utim, iako to ne ~ine radi kluba 100”, koji okupqa eminentpriznawa i nagrada, saglasni su u ne davoce krvi. Samoorganizovajednom, a to je da tamo gde najvi{e we je po~elo 1997. godine, a danas daju sebe i doprinose, najmawe im se davaoci u okviru ovog kluba se vra}a. Naime, nakon 20, 30, 40 i dru`e svake posledwe srede u mevi{e godina redovnog dobrovoqsecu u MZ „Telep”. nog davawa krvi, kada wima zdrav- Mi smo kao porodica, delimo stvena pomo} zatreba, ta pomo} i sre}u i tugu, idemo na izlete, izostaje. Dobrovoqi davoci krvi proslavqamo ro|endane i mnogo ~ekaju mesecima na ultrazvu~ni mi zna~i {to se tako redovno druprgegled, ~etiri godine na opera`imo - kazala je Marija. cije `u~i, bruha i sli~no. [est de set ~e tve ro go di {wi I. Dra gi}

Kafi}i bez muzi~ke grmqavine, to lepo zvu~i, ali {ta }e biti sa no}nim klubovima, koji su u naseqenim delovima grada i rade i do ~etiri- pet sati ujutru? Da li i za wih va`i ta odluka ili za nas iz okoline no}nih klubova i daqe nema spavawa?

065/5206... * * * Popovi ne}e s gradona~elnikom Pavli~i}em. Pa Pavli~i}u lupi {akom o sto i ka`i da ti ne}e{ sa wima! Jesmo li xamahirija ili sekularna dr`ava?!

Dosta vi{e crkvenog terora!

063/5451… * * * Molim Vas da ubudu}e, ako mo`e, ne pi{ete ni{ta o gospodinu Vasinu i Pajti}u. Jer po wihovom, ima}emo vi{ak radnih mesta, a mawak radne snage.

062/2726… * * * Iz JGSP ,,Novi Sad,, su pre vi{e od godinu dana obe}avali da }e neke polaske za Sremske Karlovce produ`iti do Belila, odnosno Esikovca. Kada to nisu ostvarili optu`ivali su, a to ~ine i sada, Grupaciju za prevoz putnika Privredne komore Srbije (pa i Ministarstvo za infrastrukturu) da su redovi vo`we odbijeni, jer se potkrala formalna gre{ka u dokumentaciji. To je pri~a za javnost koja ne razume propisanu proceduru za registraciju

redova vo`we me|umesnih linija, jer se u ovom slu~aju ne radi ni o kakvoj ,,formalnoj gre{ci,, ve} o ne pridr`avawu jasno propisanih uslova. To je posledica neznawa odgovaraju}ih stru~nih slu`bi u JGSP “Novi Sad“. [to je najinteresantnije, postojala je mogu}nost, a postoji i sada, da se ovaj problem re{i u kratkom roku.

Samo za to treba da postoji dobra (i iskrena) voqa (naravno i znawe).

063/5568.. * * * Kako vreme prolazi, taksi

prevoz u Novom Sadu postaje sve problemati~niji. Godinama slu{amo obja{wewa i prazna obe}awa gradskog ,,ministra” za saobra}aj Bubwevi}a i glavnog saobra}ajnog inspektora Ba{i}a, da }e se stawe srediti, ali od toga ni{ta. Krajwe je vreme da se ti poslovi povere agilnijim i stru~nijim qudima kakvih u Novom Sadu sigurno ima dosta.

069/2907... * * * Bravo za gospodina-gospo|u broj 063/5230... imam isto razmi{qawe po{to sam tako|e

potomak pobijenih (vi{e wih)!

060/6619... * * * ^etvrtak, 19.januar, oko 8 sati ujutru, u KCV na neurologiju Hitna pomo} donosi „{logiranu” pacijentkiwu u komatoznom stawu. Pregledaju je onako „ofrqe” i vra}aju je ku}i, po{to joj „ni{ta ne fali”...

Pacijentkiwa je i posle 24 sata jo{ `iva, bez ukazane pomo}i, infuzije i lekova, ali u komi!!! Eh, da je „plavog” ili ”belog” koverta, ona bi bila hitno hospitalizovana! [ta re}i, „di si ministre Stankovi}u?” Ili, ovo je Srbija!

S’po{tovawem!

063/5230… * * * Mati~ni zavod, gospoda na {alteru, katastofalan odnos prema qudima, ako ne}e{ da radi{ daj otkaz ima ko ho}e, sramota treba da te bude!!!

065/2204... * * * ^taocu 063/4098, odajem malu tajnu, u poverewu. Oti{o bih ja na godi{wi, ali ga nemam! Kao i ve}na gra|ana Srbije, ne znam ni kako izgleda? S’po{tovawem!

063/5230… * * * Ministar treba da u~i od kosovskih specijalaca kako se ~iste grani~ni prelazi po kratkom postupku od demostranata.

Za qude koji dignu ruku na dr`avu, nema milosti nigde u svetu osim kod nas.

063/7606...

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak23.januar2012.

НEСВА КИ ДА ШЊИ КО РАК ЂА КА СР БО БРАН СКЕ ОШ „ВУК КА РА ЏИЋ”

Не жа ле тру да да сви иду на екс кур зи ју СР Б О Б РАН: Ђа ц и VII-1 оде ље ња ср бо бран ске Основ не шко ле „Вук Ка ра џић“ од лу чи ли су се на не сва ки да шњи ко рак и већ ме с е ци ма за јед нич ки уче ству ју у ра зним ак ци ја ма уз по моћ ко јих по ку ша ва ју да са -

на ра и но вац је упла ћен на за јед нич ки ра чун. Све то су ра ди ли на ча с о в и м а оде љ ењ с ког ста ре ши не, у сло бод но вре ме, ви кен дом и у то ку рас пу ста. На сва ки по зив оде љењ ског ста ре ши не у то ку рас пу ста су се ода -

Вред ни ђа ци и њи хо ва раз ред на На та ша Мрк шић

ку пе но вац ка ко би сви за јед но оти шли на екс кур зи ју. Ак ци ју „Екс кур з и ј а - иде м о сви” је осми сли ла На т а ша Мрк шић, раз ред ни ста ре ши на, а по др жа ло је свих 25 уче ни ка. По че ли су при ку пља њем ПЕТ ам ба ла же, па се мо гу ви де ти на ср бо бран ским ули ца ма ка ко но с е ве ли ке џа ко ве на пу ње не фла ша ма.

- Њи хо ви вр шња ци су им се сме ја ли и до ба ци ва ли им ру жне на дим ке, али су ипак ус пе ли да то пре ва зи ђу и да ис т ра ју у оном што су за цр та ли - ка же по но сна раз ред на На та ша. До са да, они су при ку пи ли око хи љ а д у ки л о г ра м а ПЕТ ам ба ла же, а 740 ки ло гра ма је већ про да то по це ни од 12 ди -

зва ли и са по ле том до ла зи ли да од ра де по с ао, да им се не на ку пи ве ли ка ко ли чи на фла ша. Са вла да ли су и ве шти ну из ра де гип с а них и маг нет них фи гу ри ца ко је су по том про да ва ли пред пра зни ке на град ској пи ја ци. Та ко ђе, да им иде ја ни ка да не не до ста је по ка за ли су и ка да су при пре ми ли пред ста ву „Где је Де да Мраз?“ ко ја је има ла до на тор ски ка рак тер. Пред ста ву су из ве ли у По ли циј ској ста ни ц и у Ср б о б ра н у, Ва т ро г а сном до му и ОШ „Вук Ка ра џић“, па су и на овај на чин при ку п и л и део нов ц а. Раз р ед н и ста ре ши на оде ље ња ис ти че да су упор ност и ис т рај ност ових ђа ка на гра ди ли и по је ди ни до на то ри. М. Кк.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (22.35), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.45, 13.45, 15.45), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.30, 13.30,14.10, 15.30, 18), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.15), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.15, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.05, 18.10), „Stvor” (20.10, 22.15), „Yek i Yil” (18.05, 20.15, 22.10)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ti mon Ati wa nin„ (19.30), sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Mi le va” (19) No vo sad sko po zo ri {te „^on gor i Tin de„ (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Ma ti ce srp ske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogra nak „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milena Jovana \or|evi} (1926) u 10.30 ~asova, Qubica Vladimira ^abradi (1932) u 11.15, Milica Radivoja Marojevi} (1962) u 12.45 i Danica Milana ^ovi} (1933) u 13.30.

DNEVNIK

c m y

10

ПО КРЕТ ЗА ЗА ШТИ ТУ ПО ГРА НИЧ НИХ РЕ КА У СРЕ МУ

Бо сут и Студ ба пред ло же ни за ре зер ват при ро де

ШИД: По крет за за шти ту и не го ва ње ре ке Бо сут оку пио је про шле не де ље у са ли КОЦ-а ви ше од 400 чла но ва и сим па ти з е р а, го с те из „За с а в и ц е”, Ру ме, Но вог Са да, Бе о гра да, Ни ша и Чач ка, као пред став ни ке срод н их ор г а н и з а ц и ј а из Хр ват ске, Ре пу бли ке Срп ске, Фран цу ске и Ма ке до ни је. Ди рек тор ре зер ва т а „За с а ви ца” Сло бо д ан Си м ић пре н ео је овом ве ли ком ску пу ини ци ја ти ву да ме ђу на род не ре ке Бо сут и Студ ба од из во ра до ушћа у Са ву код се ла Бо сут пре ра сту у спе ци јал ни ре зер ват при ро де. Да би Ср би ја мо гла ко ри сти т и од го ва р а ј у ћ е фон д о в е ЕУ у на ме ри да при род не ле по те при бли же стра ним и до ма ћим ту ри сти ма, пре ма ло су „Ђа во ља ва рош” и „За с а ви ца” као два од 10 оба ве зних ре зер ва т а при ро де. Си мић је, та ко, по ја снио да би овим пред ло гом ве за ним за Бо сут и Студ бу Ср би ја до би ла и тре ћи ре зер ват при ро де.

- Ту ни је крај при че о ме ђу на род ним ре ка ма Бо су ту и Студ би. Наш за да так је да се што

На осно ву та ко до б и ј е н ог сер ти фи ка та, По крет за за шти ту Бо су та мо ћи ће да се ја вља на ме ђу на род не кон кур се и до би је по моћ да се ове при род не ле по те за шти те и чу ва ју као спе ци јал ни ре зер ват при ро де. Ове ре ке ни су та ко бо га те ри бом, ка же Бо жић, у њи ма је до ста уве зе не ри бе по пут аму ра и ба бу шке. Ка да је та ри ба пу ште на у Бо сут све оста ле вр сте ри бе су јед но став но из че зле.

- Же ли мо да у Бо су ту по но во га ји мо ша ра на, сму ђа, шту ку,

слим да ће ко ли чи на и вр ста ин се ка та ко ју струч ња ци на ђу на на шем те ре ну би ти за ни мљи ва за ис тра жи ва ња - ре као је Бо жић. У Ши ду су уве ре ни да ме ђу на род не ре ке Бо сут и Студ ба за слу жу ју епи тет ре зер ва та при ро де, и на да ју се да ће на род ово га кра ја и убу ду ће ужи ва ти у ре ка ма као што су ужи ва ли њи хо ви пре ци. По крет за за шти ту ре ка на ме ра ва да се по бри не за вр шке, мре же и елек трич не жи це ко је се по ста вља ју у ре ку и

Љу бо мир Бо жић

пре обра ти мо мол бом на ци о- нал ном За во ду за за шти ту при ро де, ка ко би они утвр ди ли све ре ле вант не чи ње ни це ко је су по треб не да ме ђу на род не ре ке Бо сут и Студ ба од из во ра до ушћа, укљу чу ју ћи ту и Ре пу бли ку Хр ват ску по ста ну ре зер ват при ро де - ка же о на ред ним по т е з и ма пот п ред с ед н ик По кре та Љу бо мир Бо жи ћа.

Из ле ти ште као не кад На кон из град ње ауто-пу та још 1948. го ди не мно ги Бе о гра ђа ни и Но во са ђа ни за ви кенд до ла зи ли су на Бо сут. Би ла је то чи ста рав ни чар ска ре ка пу на ри бе. Ти љу ди су има ли до зво ле за пе ца ње и по то ме су по сту па ли. Они су ов де за крат ко вре ме на пе ца ли до вољ но ри бе за до бар из лет нич ки ру чак, а са со бом су но си ли ша то ре па би и пре но ћи ли. Би ли су то пр ви до ма ћи ту ри сти.

- Ми же ли мо да се љу ди из гра до ва вра те на на шу ре ку као ту ри сти и да им ми на од ре ђен на чин и утвр ђе ним де сти на ци ја ма као што је Гра ди на, Спо мен обе леж је, омо гу ћи мо пла жу за ку па ње, ме сто за пе ца ње и мо гућ ност да ку ва ју са ми се би еко хра ну, а ми да им омо гу ћи мо та кву хра ну по по вољ ним це на ма. То ва жи и за стра не ту ри сте у тран зи ту. На Гра ди ни ће мо на пра ви ти лет њи ко вац, камп за ту ри сте, а и ви кен ди це ће се из да ва ти - са оп штио је Љу бо мир Бо жић, пот пред сед ник По кре та за за шти ту и не го ва ње ре ке Бо сут.

TELEfONI

ли ња ка, цр вен пер ку, јер то су ри бе ко је под но се ову во ду и под не бље и бр зо се раз мно жа ва ју. По ред Бо су та у обли жњој шу м и жи в и орао бе л о р е п ан. Угро же на је вр ста, али још увек га има. Ту су и спе ци фич ни об ли ци ди вљих го лу бо ва и гр ли ца али и раз ли чи те пти це жи ве у ме ђа ма и шу ми ко ја је у не по сред ној бли зи ни Бо су т а. Ми -

од лу чан је да ста не на пут ри бо кра ди ца ма.

- Крај ње је вре ме да се ти љу ди опа ме те и ви де ове две ре ке као ве ли ко бла го на ро да овог кра ја и да се при кљу че ри бо ло вач ким дру штви ма ко ја тре ба да има ју сво је нор ма тив не ак те и на чин из ла ска у ри бо лов - ис ти че Љу бо мир Бо жић. Д. Са ви чин

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Ре ка Бо сут

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

ОДРЖАНО ПРВО РОЧИШТЕ У СЛУЧАЈУ „ЛУКСОЛА”

Повериоци одлажу банкрот

ЗРЕЊАНИН: Стечајни управник Хемијске индустрије „Луксол” Милан Нићетин утврдио је, и на првом поверилачком рочишту у зрењанинском Привредном суду саопштио да су сва имовина као и потраживања ове фабрике, када се њихова вредност сабере, милион динара већи од финансијских обавеза које предузеће има према запосленима, држави, банкама и добављачима. Предочавајући свој први извештај о стању у „Луксолу”, Нићетин је навео да је ова фабрика, која се бави производњом препарата за личну хигијену, 2009. и 2010. годину завршила са нето губитком од 29, односно 63 милиона динара. На крају 2011, а према њеној књиговодственој евиденцији, козметичка кућа дуговала је повериоцима укупно 327,8 милиона динара. Не зна се да ли је то и коначна сума, јер повериоци имају рок до краја марта да пријаве потраживања. На првом поверилачком рочишту појавио се представник само једног повериоца - радника. Незаинтересованост осталих, у Привредном суду је протумачена као противљење поверилаца могућности да се прогласи банкрот „Луксола” и потом, продајом имовине, намире њихова потраживања. Сходно закону, повериоцима

У ТЕМЕРИНСКОЈ ОПШТИНИ

Више произвођача поврћа ТЕМЕРИН: Повртарство узима све више маха у последњих неколико година на подручју општине Темерин, посебно у Сиригу, али је то још увек знатно мање у односу на суседне Госпођинце или нека друга места. У оквиру Повртарске задруге „Екоадут” у Темерину више од шест година делује десетак повртара, углавном избеглих и прогнаних лица, који се све више истичу и органском производњом. Свакодневни тежак рад у пластеницима и на отвореном ангажује све чланове породице, али ту прилику да зараде имају и на десетине незапослених. Повртарском производњом деценију и по бави се Жељко Самојловић из Темерина. Њега, чланове породице и комшије који помажу затекли смо у пластенику са расадом, а упоредо се за пијацу спрема целер и спанаћ.

- Радимо без годишњег одмора, у сезони и 15 сати дневно. Конкуренција је велика, тражи се све више знања, често је лакше произвести него продати робу каже Самојловић. Овај произвођач 90 одсто поврћа продаје на Кванташкој пијаци у Новом Саду, а ове године закупиће тезгу и на пијачном тргу у Темерину. М. М.

Радници – једини повериоци који су послали представника на рочиште

Власник без решења Пословне недаће већ дуже време потресају „Луксол”, предузеће са 127 година традиције, које је шездесетих и седамдесетих година прошлог века било познато као произвођач сапуна намењеног специјално Јосипу Брозу Титу и његовом маршалату. Представници већинског власника нису успевали да нађу решење за нагомилане проблеме. Причало се о доласку иностраног стратешког партнера, говорило се да су преговори, наводно, у току, мада се напослетку показало да од тога неће бити ништа. Преко стотину радника својевремено је послато на плаћено одсуство, производња је обустављена, а у фабрици није било ни струје. После увођења стечаја радници су остали без посла, а да ли ће се и када вратити у фабрику - то сада нико не зна.

Нису црне тачке, тврде стручњаци

СУБОТИЦА: Део аутопута код Бачке Тополе сваке године однесе по неколико живота. На том простору су учестале саобраћајне несреће са тешким последицама. У саобраћајној полицији кажу да је разлог несрећа што су путеви лоши и саобраћајнице необезбеђене. Међу више од двеста „црних тачака” на мапи путева Србије, као места где су учестале саобраћајне несреће, обележен је део аутопута Хоргош-Суботица и код петље Бачка Топола. У протеклих пар година честе су биле саобраћајне несреће на 45. километру, на четири километра од петље Бачка Топола према Суботици, као и на деоници Чантавир до петље Бачка Топола. Без обзира на све те податке поједини стручњаци сматрају да се не може говорити о „црним тачкама” и да у самом граду има више места где су уобичајене саобраћајне несреће.

- Разлог за честе саобраћајне несреће на путевима у Суботици и око ње је лоша сигнализација. Мислим да није реч о црним тачкама, него једноставно путеви нису добри, а и саобраћајна сигнализација је лоша. Када говоримо о безбедности

саобраћаја у Суботици морам рећи да има доста улица где знакови са путевима нису усклађени. Путеви у Суботици и њеној околини нису довољно обезбеђени саобраћајном сигнализацијом. Чим се украде знак или испише графит на њега, безбедност је угрожена. У граду има много ситних саобраћајних пропуста, због којих су животи учесника у саобраћају угрожени. Ту су битна три фактора: возач, возило и пут. Безбедност путева није ни гора, а ни боља него у другим крајевима - објашњава Стипан Јарамазовић, саобраћајни планер Завода за урбанизам Суботица. У саобраћајним несрећама најчешће страдају путници у аутомобилима, потом мотоциклисти и пешаци. Страда више мушкараца, а процењује се да у свету у саобраћајним удесима на путевима годишње 1,3 милиона људи изгуби животе, а више милиона буде повређено. Сваке године 20-50 милиона учесника у саобраћају претрпи повреде које представљају значајан узрок инвалидности у свету. С. Иршевић

„Хипол” поново ради ОЏАЦИ: Након укидања приватизације АД ,,Хипол” у Оџацима, производња је готово нормално настављена. Министарство финансија и регионалног развоја је пружило шансу „Хиполу” да настави да живи. Ангажовани су стручни и агилни менаџери, Рајко Симин, генерални директор и Божидар Маркуш, његов заменик.

Пружена шанса практично је искоришћена и показано је да се може радити и одржати се на тржишту. Поред тешкоћа које прате пословање, успева се одржати корак у исплатама зарада, плаћању добављачима и измирењу обавеза према држави. Овог момента радницима се не дугује ни један динар, а према добављачима постоје обавезе које не представљају проблем..

Спремни за нову продају За приватизацију „Хипол пласта” је припремљена сва документација, пре свега катастарска, као и процена капитала. За 3. фебруар је заказана јавна аукцијска продаја у Агенцији за приватизацију у Београду, од које се очекује да буде успешна. Будући купац ће имати обавезу, пре свега да преузме све раднике, односно да испоштује социјални програм, као и будуће инвестиције. Постоји неколико веома озбиљних потенцијалних купаца.

- Одмах приликом преузимања фабрике, дотадашња целина је подељена на профитне центре, „Хипол базни погон” и „Хипол пласт”, ради лакшег и успешнијег праћења пословних резултата и да би се уочиле слабе тачке, које су се морале кориговати - каже Рајко Симин, генерални директор.

Кућна нега и поправке месеца Геронтолошки центар у Суботици запослиће 15 лица у оквиру пројекта „Кућна нега: деинституционализацијом до социјалне инклузије”. Пројекат финансира Европска унија, а предвиђено је запошљавање избеглих, интерно расељених лица и особа из социјално угрожених категорија. Помоћ ће бити пружена старим Суботичанима у приградским и градским насељима.У оквиру пројекта ће бити ангажовано и шест мајстора који ће пензионерима поправљати ствари по кући.

- Сви пензионери у Суботици ће моћи да бесплатно добију услугу за поправке, једино ће платити материјал. Пројект Кућне неге кошта 110.066 евра и реализујемо га са градом. После Београда ми ћемо бити други град који пружа услуге мајстора у домаћинствима. Ми бринемо о око 600 корисника, а процењује се да има преко 5000 пензионера у Суботици, тако да

УЗРОЦИ ТЕШКИХ НЕСРЕЋА НА ПОДРУЧЈУ СУБОТИЦЕ

ПОСЛЕ ПОНИШТЕЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ОЏАЧКИ ГИГАНТ ДОБИО ДРУГУ ШАНСУ

НОВИ ПРОЈЕКАТ ЗАПОШЉАВАЊА У СУБОТИЦИ

СУБОТИЦА: У наредна два

је отуда остављена могућност да у законском року предложе план реорганизације. Без обзира што се њихови представници нису појавили на рочишту, одлучено је да у Одбор поверилаца „Луксола” уђе пет највећих такозваних необезбеђених поверилаца ове фабрике. То су Развојна банка Војводине која потражује 74,6 милиона динара, затим Фабрика лекова „Југоремедија”, иначе и већински власник „Луксола” са 74,8 одсто акција, уједно и велики дужник, онда Пореска управа Зрењанин, београдска фирма „Мулти БГ” и крагујевачки „Орион”. Стечајни поступак у „Луксолу” отворен је пре нешто мање од два месеца. Тада је саопштено да фабрика своје обавезе не може уредно да измирује још од 29. новембра претпрошле године. Без обзира што је формално испуњавао све услове за отварање стечајног поступка, Привредни суд није могао да донесе такво решење док „Луксол“, као формални предлагач стечаја, није обезбедио 850.000 динара, као предујам за плаћање неминовних трошкова стечаја. Када је и то учињено, а то је урадила београдска фирма „Мулти БГ”, чији је власник и директор Раман Идризи, стечај је Ж. Балабан отворен.

11

верујем да ће мајстори имати пуне руке посла. Са друге стране, у оквиру пројеката Кућна нега пружаћемо помоћ и свима, а приорите ће имати старачка и самачка доманћиства - рекао је заменик директора Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић. Европска социјална мрежа је формирала стручну групу са циљем да се утврди јасна и заједничка социјална политика. У рад стручне групе укључиће се и др Ненад Иванишевић као једини представник не само из Србије него и региона. Стручна група има за циљ да се оцени утицај који је економска криза имала на систем социјалне заштите у земљама чланицама ЕУ и земљама потенцијалним чланицама ЕУ. У наредних десет месеци стручњацима из социјалне заштите из других држава ће се представити резултати рада у Суботици, као и идеје за даља побољшања у овој области. С. Иршевић

У току протекле године, постигнути су завидни резултати у производњи. Базни погон је произвео готово рекордних 35.000 тона пропилена, без икакве рекламације купаца. Нажалост, недостатак обртних средстава је узрок што се раде искључиво дорадни послови за ,,Петрохемију” Панчево, која је добила практично задатак да

Ђаци даривали породилиште ВРБАС: Ученици и наставници врбаске Основне школе „Братство - јединство” организовали су новогодишњу продајну изложбу ђачких радова на којој су прикупили 20.000 динара. Они су решили да овај новац дају у хуманитарне сврхе, па су за породилиште Опште болнице Врбас купили 13 душека за креветиће које су им ових дана и уручили.

- У акцији су се посебно истакли ученици са посебним потребама ове школе, и њихова наставница разредне наставе Габријела Комненић - рекла је директорка ОШ „Братство – јединство“ Весна Срдановић. На поклонима се у име Болнице захвалила главна медицинска сестра на Одељењу гинекологије Милица Матовић истичући посебно задовољство што вредна донација стиже од деце. М. Кк.

,,прати” помогне опоравак „Хипола”. Неуспешна предходна приватизација, довела је до великих губитака, који се полако санирају.

-„Хипол пласт” је такође остварио врло добре резултате, продато је 27 милиона чаша за кисело млечне производе млекарама у Србији, а само београдском ,,Имлеку” иде око пет милиона чаша месечно. Тако да је практично од четвртог „Хипол пласт” постао ,,Имлеков” први добављач чаша - истакао је директор Симин. Најављујући будуће потезе, Симин каже да ће припремити профитне центре „Хипол” и „Хипол пласт” за приватизацију, при чему се мора водити рачуна првенствено о томе да потенцијални купци буду из ове производње, одговорни и спремни на даља инвестирања, која су неопходна, пошто је сигурно да ова производња има будућност. По речима Божидара Маркуша, заменика генералног директора, приватизација је добро припремљена, потенцијални купци су веома озбиљни, а пошто ће то практично бити нова фабрика, очекује се и пријем знатног броја нових радни-

ка, пошто ће бити формиране нове службе. „Хипол” је до сада имао око 4,5 милиона евра бруто приход, а планови потенцијалних купаца су да бруто приход буде око 27 милиона евра, што је готово седам пута више. Базни погон сада практично има два производа, пропилен и ТНГ (течни нафтни гас), кога приликом прве приватизације није било. ТНГ производи ,,Стандард-гас” Нови Сад, који веома добро плаћа све услуге које „Хипол” пружа.

У наредних шест месеци ће бити припремљена приватизација и овог дела фабрике, у којој је такође основни циљ да ни један радник не остане без посла, осим оних који то сами желе уз отпремнину и социјални програм и да потенцијални купац не мења делатност и поштује обавезне инвестиције. Постоје такође озбиљно заинтересовани потенцијални купци и за овај део фабрике, тако да се очекује успешан завршетак приватизације, на задовољство свих. С. Милер

ОПШТИНСКИ ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Заштита цивила и имовине на локалу

БЕЧЕЈ: Општински штаб за ванредне ситуације највеће потиске општине, формиран крајем марта у складу са Законом о ванредним ситуацијама, је оперативно-стручно тело од 23 члана. Задатак му је да обједињава и координира активности усмерене ка заштити живота и здравља људи, њихове имовине и осталих материјалних добара у случају настанка ванредних ситуација на територији бечејске општине. По конституисању Штаба, за команданта је изабран председник општине Петер Кнези, а начелник Општинског штаба за ванредне ситуације је Чедомир Алексић. У међувремену је Штаб донео потребна акта, формирао осам стручно-оперативних тимова, изабрао помоћнике команданта, утврдио њихове задатке, именовао поверенике и њихове заменике у селима општине, саопштио је Чедомир Алексић.

- Образовали смо јединице цивилне заштите опште намене у ви-

ду 26 водова са 877 припадника, што је оперативна снага у случају ванредних ситуација и оспособљена су 33 правна лица, предузећа и установе, од значаја за заштиту и спасавање. Летос смо имали и прво реаговање. На предлог команданта, проглашена је ванредна ситуација због отежаног водоснабдевања у Бечеју, која је, по превазилажењу проблема, у октобру укинута - рекао је Алексић. Резимирајући нове прописе, у области ванредне ситуације, он је нагласио да се сва одговорност усмерава на локалну самоуправу, а не као раније на републику. Имајући у виду оцене надлежних републичких структура у сектору за ванредне ситуације, све задатке и обавезе Бечејци су урадили квалитетно и по том параметру сврстани су на прво место у Србији. Бечејски центар је седиште канцеларије за Војводину. У Бечеју располажу са девет електричних сирена за јавно узбу-

њивање, од којих је седам у Бечеју с даљинским управљањем, а по једна је у Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу, које се ручно активирају. Планира се да истоветне сирене буду постављене и у преосталим насељеним местима, Дрљану, Милешеву, Пољаници и Радичевићу. В. Јанков

ponedeqak23.januar2012.

c m y

12

vOJvOdinA

dnevnik ОБНОВА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂУРЂА

Засијали витражи СУБОТИЦА: Обновљена су два витража на цркви Светог Ђурђа у Суботици. Обнову је помогла локална самоуправа, а цркву су обишли градоначелник Саша Вучинић, председник Скупштине града Славко Параћ и покрајински посланик др

ГОДИНУ ДАНА СТОЈЕ РАДОВИ НА СУБОТИЧКОЈ СИНАГОГИ

Донирана фасада чека уградњу СУБОТИЦА: Реконструкцијом фасаде и унутрашњости суботичке синагоге требало је још пре годину дана да се настави обнова тог значајног објекта. Члан Јеврејске општине у Суботици, Роберт Сабадош каже да су многи обећавали новац за помоћ како би радови били настављени, али због економске кризе новца није дотекло.

- Морам да кажем да сам био изненађен, јер прошле године синагогу је посетило око 5000 туриста, одржани су концерти и дата је живост објекту који деценијама чека да буде реконструисан. Прва реконструкција је почела 70-тих година прошлог века када се урушила купола. Град је тада финансирао реконструкцију. Интезивнији радови су започети и 2004. године и за сада су замењено свих пет купола. Процењује се да за реконструкцију објекта недостаје још два милиона евра - рекао је Сабадош. Реконструкција синагоге, једног од вредних културних објеката у нашој земљи који је УНЕСКО уврстио у листу Светске културне баштине трајаће дуже него што су у Јеврејској општини очекивали. Захваљујући донацији Светског фонда за споменике кул-

туре у износу од 80.000 долара, омогућена је куповина дела специјалних теракот фасадних елемената из фабрике „Жолнаи” у Мађарској, неопходних за завршетак екстеријера зграде. Елементи су стигли још прошле године, али новца за њихову уградњу нема. Суботичка синагога је један од највредних објеката који одликује мађарска сецесија, украшена је витражима, док четири мање куполе симболишу четири стране света, централна велика купола симболизује универзум. Грађена је 1902. године, а 1974. проглашена за споменик културе. Од 1996. године је на листи сто најугроженијих споменика културе Светског споменичког фонда.

- Приликом градње коришћене су конструкције од армираног бетона, што је у то време било веома иновативно. Грађена је у стилу сецесије, а пројекта нема, тако да верујем да су Марцел Комор и Јакаб Деже успели да сачувају тајну пројекта и да ће се историја конструкције синагоге тек истраживати - рекла је архитекта Викторија Алаџић. До сада је у радове на реконструкцији објекта потрошено око пола милиона евра. С. Иршевић

Ненад Иванишевић. Витражи су уништени током и после Другог светског рата, а од 72 за сада су обновљена два, од којих је посебно занимљив онај са грбом града израђен у класичној техници која подразумева спајање стакла оловом и ручно сликање. Прошле године је обележена 170. годишњица од оснивања жупе Светог Ђурђа.

- Верујемо да ћемо у периоду пред нама успети да обновимо све те предивне витраже који су не само због живе слике и преламања светла у обојеном стаклу, већ и због пуно уложеног труда, креативности и љубави уметника који су правили сваки њихов делић, кра-

сили унутрашњост ове цркве рекао је приликом обиласка цркве председник Скупштине града Славко Параћ. Свештеник жупе Светог Ђурђа Иштван Палатинуш је ре-

као да је жупа основана 1841. године. Витраж са грбом града Суботице урадио је уметник Стеван Станишић, из реномираног „Атељеа Станишић”, из Сомбора. С. Иршевић

НЕИМАРИ КОРИСТЕ ЛЕП ЈАНУАР

Пeском из језера граде се базени БАЧКА ПАЛАНКА: Лепи јануарски дани у бачкопаланачком приобаљу Дунава користе се за земљане радове на градилишту базена у непосредној близини спортске хале, отворе-

почета пре неколико година. Комплекс базена финансира се средствима државе за потстицање грађевинарства у износу од 180 милиона динара, а Општина учествује са 60 милиона динара.

градилишта базена дели га само пут за стари скелски прелаз и насип, треба да уплови багер који ће из језера извлачити песак. Сазнали смо да из Тикваре за потребе градње базена, треба да буде

и јесени отежано је бављење и спортовима на води, а када се језеро продуби обезбедиће се идеални услови за живот рибљег света у једном од највећих зимовника беле рибе на току Дунава кроз Србију.

ОЏАЧКИ ЕКОЛОЗИ ТРАЖЕ ПОМОЋ ЗА САКУПЉАЊЕ СЕКУНДАРНЕ СИРОВИНЕ

Потребно гориво за превоз

ОЏАЦИ: Еколошки покрет у Оџацима скренуо је пажњу надлежних на запостављено питање опстанка задруге „Оџачанка”. Прва еколошка задруга „Оџачанка” основана је пре пар година, са циљем да се запосле прогнана и избегла лица за сакупљање и рециклажу секундарних сировина. Пројекат је финансирао УНХЦР, обезбедивши и део опреме за ову делатност. Задруга је добро стартовала на задовољство запослених, грађана општине Оџаци, као и општинског руководства које је подржавало овај пројекат. Међутим, било је јасно свима да новооснована задруга неће моћи одмах да ради на тржишним принципима и да без помоћи локалне самоуправе неће опстати. Средства која су пристизала од УНХЦР-а нису била довољна за плате запосленима и материјалне трошкове, највећим делом ишла су за гориво које је потребно за возило које се користи приликом пражњења набављених контејнера за ПЕТ амбалажу и отпадни папир. Возило које је такође донација УНХЦР-а, је недовољних габарита, да би се на економичан начин могла прикупљати ПЕТ амбалажа и потребна је далеко већа количина горива, него да се ради о већем возилу.

Локалним акционим планом за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у општини Оџаци за период 2010-2014. године, Општина се обавезала да ће помагати „Оџачанку”, али задруга није стала на своје ноге. Контејнери за ПЕТ амбалажу су препуни, нико их не празни, пошто радници еколошке за-

Извлачењем песка Тиквара ће се продубити до четири метра

них спортских терена и заливног језера Тиквара. Ових дана постављају се цеви којима ће се из оближњег језера песак превући на градилиште и тиме значајно смањити трошкови, а ова операција уједно је и наставак рефулације Тикваре, која је за-

Макета новог комплекса

Поред отвореног олимпијског базена овај комплекс имаће и два мања базена, мини голф терен, два терена за одбојку, угоститељски објекат, а укупна нето површина овог рекреативног центра имаће скоро 6.000 метара квадратних. Ових дана у језеро, а од

извучено око 55.000 кубних метара песка. Просечна дубина језера данас износи око 2,5 метара, а када рефулација буде завршена, језеро ће бити дубоко око четири метра. У условима изузетног ниског водостаја као што је било прошлог лета

Очекује се да изградња базена буде завршена у августу ове године. У непосредној близини постоје и извори топле воде који ће се експлоатисати када почне коришћење базена и других објеката. М. Суџум

ДРАГАН РАДОЈЕВИЋ ИЗ ВРШЦА НАЈБОЉИ ХЕМИЧАР СРБИЈЕ

Прижељкују стипендију

друге сада не раде. Створена су два проблема, контејнери по улицама Оџака препуни ПЕТ амбалаже и још једна фирма у Оџацима која не функционише. Еколошки покрет Оџака огласио се апелом за помоћ Еколошкој задрузи „Оџачанка”, и предлаже да се из текуће буџетске резерве обезбеде средства за куповину горива, како би се решио бар проблем контејнера који се не празне, а за решавање статуса еколошке задруге ,,Оџачанка”, предлажу хитан састанак свих заинтересованих. С. Милер

ВРШАЦ: Има талентованих ученика који већ од наранијих дана школовања имају склоности и талента према одређеним предметима и са лакоћом усвајају и најтежа градива. Један од таквих је и ученик другог разреда Хемијско – медицинске школе у Вршцу Драган Радојевић, који је недавно на такмичењу са својим вршњацима из целе Србије у Суботици из опште и неорганске хемије освојио прво место. Из исте школе је Мирко Калдараш, припадник ромске популације, који је школовање наставио на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

- Није ми било лако да победим у конкуренцији најталентованијих ученика из струковних школа Србије. Вредно сам се спремао, остајао у школи после наставе и радио са менторком Мирјаном Вукан, а вежбао сам и код куће. Радујем се што је тај труд крунисан успехом - каже најбољи хемичар у Србији.

Даровити Драган Радојевић с менторком Мирјаном Вукан

Професорка Мирјана Вукан је за свој рад награђена од покрајинске владе као ментор даровитог хемичара.

- Драган је веома интелегентан и вредан момак. Испрва није хтео

да се такмичи, али сам успела да га убедим. Кренули смо лагано, степеник по степеник, прво смо победили на школском, а потом тријумфовали и на републичком

такмичењу - поносно истиче професорка Вукан. Додаје да су ово и друга признања драгоцена за добар глас школе где се стварају добро потковани хемичари и медицинари и то им је добра виза за посао и студије. Није било тешко спремати Драгана за такмичења, каже професорка, брзо се издвојио од осталих ученика, али не би било успеха да он није вредно вежбао. Но, и поред таквог резултата, Драган нема материјалне потпоре за још бољи и напорнији рад. Већ сада је сигуран да му је хемија животна преокупација, али још увек нема ни иницијативе да му се обезбеди материјална потпора у виду стипендије. И агилна професорка Мирјана Вукан нема стални посао, већ у овој школи ради као замена. Изгледа да и овај успешан двојац дели судбину бројих младих људи са сличним резултатима и талентима. Р. Јовановић

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

13

ISTO RI JA VOJ NOG ZDA WA U FU TO [KOJ 54 U NO VOM SA DU DU GA JE 118 GO DI NA

Napu{tena „mar{alka” na grofovoj zemqi Svaka kasarna je puna pri~a, tajni i doga|aja iz vojni~kog `ivota.

Me|utim, malo je wih koje bi se mogle pohvaliti tako dugom tradicijom kao {to je kasarna “Dr Rudolf Ar~ibald Rajs“ u Futo{koj ulici 54 u Novom Sadu. Zgrada kasarne je stara vi{e od veka tako da je svedok vremena i istorijskih zbivawa na prostorima na kojima je sagra|ena.

Po~etkom ove godine ta kasarna je, iznenada, dospela u centar pa`we javnosti kad su u wu upali pripadnici inicijativnog Dru{tvenog centra. Posle kra}eg boravka, wih je Vojna policija ipak izbacila, a kapije kasarne su dodatno osigurane od onih bi i ubudu}e da provale u napu{teno vojno zdawe.

Zgrada je podignuta 1894. godine, kada je za te potrebe grad eksproprisao zemqi{te futo{kog grofa Rudolfa Koteka, prekoputa tada{weg Trga sena na kojem je bila pijaca sto~ne hrane. Sagra|ena je u neorenesansnom stilu, po ugledu na sli~ne palate u Italiji. Kasarna je bila u sastavu tada{we Austrougarske, ali ne postoje podaci o tome ko je projektovao ovo zdawe.

Od po~etka kasarna je bila sedi{te Honvedskog pe{adijskog puka ugarske carske vojske.

Ovaj puk je bio sastavqen iskqu~ivo od Ma|ara.

Kasarna je najpre nosila ime svog po~asnog komandanta, nadvojvode Josifa, brata od strica cara Frawe Josifa II. Jo{ iz tog vremena wena sudbina je, na neki na~in, povezana sa sudbinom kasarne koja se tada nalazila u sada{woj Mileti}evoj uli-

ci. U ovoj drugoj kasarni tada su bili sme{teni slovenski vojnici, prete`no Srbi, i mawi broj Nemaca. Izme|u ove dve kasarne bilo je izra`eno suparni{tvo tako da su se ~esto doga|ale tu~e, i to naj~e{}e u samom centru grada, prekoputa Uspenske crkve.

Za vreme Prvog svetskog rata Novi Sad je bio van ratnih doga|aja. Kada je vojska Kraqevine Srbije u{la u grad 9. novembra 1918. godine, honvedske trupe su se povukle bez otpora. Od wihovog povla~ewa pa do sloma Kraqevine Jugoslavije u kasarni je bio sme{ten deo puka koji je no-

Ka sar na ova ko iz gle da spo qa...

sio ime kraqa Petra Prvog. Puk je kao svoju krsnu slavu slavio Petrovdan. Sama kasarna je nosila ime kraqa Aleksandra, dok je kasarna u Mileti}evoj, gde je bio sme{ten drugi deo puka, nosila ima kraqa Petra.

Kada su 13. aprila 1941. godine u Novi Sad u{le Hortijeve trupe, ovde je bilo sedi{te takozvanog biciklisti~kog puka, neke vrste drumske polumotorizovane jedinice koja je ulazila u okupirana mesta uglavnom bez borbe, a fa{isti su za vreme wihove zloglasne vladavine terorisali narod.

Kasarna je, izme|u ostalog, bila i zatvor, ~uven po svirepim ubistvima. Ve} 1941. godine na plo~niku ispred ka- Zub vre me na i ne ma ra uve li ko gric ka sarne streqana je grupa mladih vo|anske brigade, a za koji dan i skojevaca. Kasnije, 1943. godine, cela brigada pod komandom Miu dvori{tu zdawa obe{en je lana Je{i}a Ibre.

Svetozar – Toza Markovi}, parPo zavr{etku Drugog svettijski sekretar za Vojvodinu i skog rata u ovoj zgradi je osnovapokreta~ lista “Slobodna Voj- na prva vazduhoplovna komanda. vodina“, prete~e dana{weg “ Kasnije je tu dugo bila sme{teDnevnika “. Na kraju rata, 23. na Prva vojvo|anska, sve dok nioktobra 1944. godine, u Novi je oti{la na „Majevicu”. U to Sad ulazi 2. bataqon Prve voj- vreme, kasarna je dobila i svoje

Ela bo rat i pro ce na Za kasarnu u Futo{koj ulici je u Master-planu nepokretnosti nazna~eno da nije neophodna za funkcionisawe Vojske i zakqu~kom Vlade Srbije predvi|ena je za otu|ewe. Trenutno se radi elaborat, odnosno a`urirawe imovinsko-pravnih pitawa.

Poreska uprava Ministarstva finasija }e proceniti vrednost kasarne, koja }e prvo biti ponu|ena na prodaju gradu Novom Sadu, a ako grad ne bude zainteresovan, sledi tender.

...mal ko je te `e za vi ri ti unu tra

tre}e ime, “Mar{al Tito“. Ipak, Josip Broz je nikad nije posetio, iako je vi{e puta bio u wenoj blizini.

Sve do 1964/65. ova kasarna, u narodu popularna kao „mar{alka”, slu`ila je za obuku vojnika JNA. U to vreme Sanitetski {kolski centar preme{ta se iz Qubqane u Novi Sad, gde dolazi do spajawa sa Sanitetskom podoficirskom {kolom, koja je preme{tena iz Maribora, i Vojnom bolnicom u Petrovaradinu kao nastavnom bazom, te nastaje veliki sanitetski {kolski centar. Od 1970. godine u sastav Sanitetskog {kolskog centra ulazi i Nastavni bataqon, u kojem su se vojnici obu~avali za bolni~are, kandidati za komandire odeqewa-desetara sanitetske slu`be i vojnika-lekara, stomatologa i farmaceuta. Nastavni bataqon 10. decembra 1992. godine prerasta u 512. sanitetski nastavni centar i postaje samostalna jedinica pod komandom 1. armije.

Sanitetski nastavni centar je u Novom Sadu bio do pre {est godina, kada je preseqen u Ni{, a kasarna „Dr Ar~ibald Rajs” je ostala, do dana dana{weg, prazna i osu|ena na propadawe. Ova kasarna je jedna od retkih koje nisu bombardovane 1999. godine.

Ukwi`ena je kao imovina Republike Srbije koju koristi Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije, ka`u u ovom Ministarstvu.

Mi lan Bo zo kin

BE ^E JAC ATI LA MOL NAR IMA VRLO IN TE RE SAN TAN HO BI, TE ^U VA ZA NAT OD ZA BO RA VA

Dug je put od balvana do stilskoga rama Kada u dvori{te naizgled skrom ne ku }e u Bol man skoj ulici 19 jo{ skromnijeg dela Be~eja, uz Staru Tisu sa Fru{ke gore stignu balvani lipe, malo ko mo`e i da pomisli da }e iz iste ku}e iza}i rasko{ni stilski ramovi za go ble ne, uqa ne sli ke ili ogledala poput originala s

ili pravi potpuno nove replike i ramove od drvenih lajsni.

- Iako je moj otac Laslo, isto u slobodnom vremenu to radio, u detiwstvu nisam bio za in te re so van da ot kri jem tajne lepog starog zanata. Kako je on umro 1990. godine, alat, kalupi za aplikacije na

ra|ivali s wim i tada se jo{ bavili istim poslom. Pomogli su mi savetima, a onda sam po ~eo da li stam in ter e net stranice i iz dana u dan sam otkrivao nove detaqe, prise}a se po~etka od pre 15 godina Atila Molnar.

Ve} pri ulasku u dom na{eg sagovornika primeti se doma-

Or na men ti kao na ra mo vi ma s kra ja 18. ve ka Ura mqe ni go blen kao na gra da za trud

kraja 18. veka i kasnije. Obja{wewe nam daje Be~ejac Atila Molnar (39) po obrazovawu elektrotehni~ar, koji je kratko imao priliku da radi u struci. Sada je magacioner na imawu Zalivno poqe PIK Be~ej, ali je sve ceweniji po retkom hobiju. U slobodnom vremenu bavi se restaurirawem starih stilskih ramova

ramovima i ne{to repromaterijala ostalo je na tavanu.

Osam godina kasnije zainteresovao sam se da krenem i ja wegovim putem. Ali, sada nije bilo wega da me uvede u ovaj izuzetno interesantan i te`ak posao. Tek tada sam uvideo {ta sam propustio. Morao sam da krenem od nule.

Znao sam neke qude koji su sa-

}inska ruka. Sve je na svom mestu i vrlo uredno. Radni deo u dvori{tu je isto tako skladno i pedantno postavqen. U jednoj prostoriji se rade grubi radovi na obradi drveta, u drugoj se pravi masa i stavqa u aluminijumske kalupe, u tre}oj se lepe zlatni listi}i na ramu...

- Sve sam radim. Balvane se~em u daske, koje se su{e. Naj-

boqe je afri~ko drvo samba, ali je ono skupo, pa sam se usredsredio na obradu lipe.

Neko radi i s topolom, ali se ona kasnije krivi. Od procedure oblikovawa daske u podloge ramova do zavr{etka, potrebno je tri do ~etiri nedeqe.

Potom je po~ela pri~a o procesu rada, uz nampomenu da vi{e ne kupuje gotovu smese, ve} samo najpotreb ni je ele men te i po svom receptu pravi materijal za aplikacije.

- Vr lo je va `no, kao kod pe ka ra, pri pre mi ti „te sto“. To je ma sa za iz ra du apli ka ci ja ko je se le pe na dr ve tu. U pi ta wu je ko {ta no tut ka lo, ko jem se do da je „bir kre da“, pa mer mer u pra hu i sve se ku va s pri me sa ma ne kih taj no vi tih „za ~i na“. Vru }a sme sa se si pa u alu mi jum ske ka lu pe, a ka da se ohla di stvrd nu ta se se ~e i tut ka lom le pi na dr vo. Po treb no je pet do osam da na da se su {i apli ka ci ja na dr ve tu, on da se dva do tri pu ta pre ma `e ni tro la kom da bi se za tvo ri le sve po re na ra mu i po vr {i na po sta la glat ka.

Ta da do la zi pre ma zi va we jed nom vr stom lep ka „mik sion“, ko ji sam pri pre mam na uqa noj ba zi, i ka da po~ ne da se su {i le pe se li sti }i po zla te. Po za vr {et ku ovog de la pro ce sa, sve se su {i 48 sa ti i on da pre ma zu je {er la kom.

To je po treb no za to {to je

Pr vo se pri pre ma li po vo dr vo za osno vu ra ma

osno va po zla }e nih li sti }a od ba kra, pa se na taj na ~in spre ~a va ok si da ci ja, ot kri va teh ni ku svog ra da Ati la Mol nar.

Or na me na ta ima raz li ~i tih. Neke kalupe je nasledio od oca, neke je sam napravio.

Kako je „testo“ u pitawu, za dobijawe ornamenata koristi i vaqke s odre|enom {arom, poput onih kojima doma}ice seku testo za supu, pa kako se vaqak kre}e „ispadaju“ ornamenti koji se lepe na lajsnu.

- Odmah da ka`em da je meni ovo samo hobi i radim ga iz zadovoqstva i `eqe da odr`im stari zanat. Profit mi nije u prvom planu. Te`ak je posao i, realno gledano, ne mo`e da se naplati rad. Dodam li tome akutnu besparicu...

Uglavnom se javqaju qudi iz okoline. Donesu stari ram da ga restauriram, neki naru~e novi. Sve je mawe i onih koji rade goblene, a oni dobijaju

punu dimanziju kada se urame u kru`ne, ovalne ili pravougaone ramove s originalnom pozla}enom ornamentikom, glat po zla tom ili su baj co va ni.

Nekada i slikari donesu uqe na platnu i biraju ornamente koji }e biti na ramu. Bilo je iskrenih na{ih qudi iz Nema~ke i Australije, kojima sam radio ramove i koji su mi rekli da sam {est do sedam puta jeftiniji od sli~nih majsto ra u wi ho vim ze mqa ma.

Znam da ne mogu da se poredim sa starim francuskim majstorima, koji su bili pravi umetnici ovog zanata, ali `eqa mi je da odr`im ovaj zanat u `ivo tu i za do vo qan sam ka da slika sine s ramom koji sam ja napravio. Trudim se da {to ver ni je re sta u ri ram sta ri ram ili do~aram originalu novoura|eni ram, iskren je sada ve} iskusni majstor svog zanata Atila Molnar.

Vla sti mir Jan kov

ponedeqak23.januar2012.

ZA PO SLE NO VI [E OD 5.000 OSO BA S IN VA LI DI TE TOM

Po ja ~a ti obra zov nu struk tu ru Mada nezaposlenost u Srbiji iz meseca u mesec raste – a ako su prognoze stru~waka ta~ne, taj trend }e se nastaviti i ove godine – lane je vi{e od 5.000 osoba s invaliditetom do{lo do radnog mesta, {to je mnogo puta vi{e u odnosu na prethodne godine.

Od po~etka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba s invaliditetom zaposleno je vi{e od 9.000 osoba. Ako se ima u vidu da je pre toga na godi{wem nivou zapo{qavano tek od 200 do 300, jasno je da je Zakon opravdao svoje dono{ewe mada bi broj osoba s invaliditetom koje pronalaze radno mesto mogao biti i ve}i.

Na evidenciji nezaposlenih po~etkom oktobra pro{le godine bilo je 18.592 osobe s invaliditetom, od kojih je 14.467 aktivno tra`ilo posao. Po iskustvu stru~waka Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe, osobe s lakom mentalnom retardacijom pokazuju najve}e interesovawe za ukqu~ivawe u aktivne mere zapo{qavawa.

Ve}e zapo{qavawe posebno ote`ava lo{a obrazovna struktura osoba s invaliditetom jer 35 odsto wih ima samo osnovno obrazovawe, 30 odsto zavr{enu sredwu {kolu, a svega jedan procenat fakultetsku diplomu.

Upravo zbog toga {to je kvalifikaciona struktura osoba s invaliditetom takva da realno te{ko mogu na}i radno mesto, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe ove godine intenzivno }e raditi na wihovom do{kolovawu i prekvalifikaciji. Osim toga, NSZ je na sebe preuzeo i obavezu da radi s poslodavcima na razbijawu predrasuda o radnim sposobnostima osoba s invaliditetom.

Q. M.

Re gi stra ci ja }i ri li~ kog do me na od pet ka Registracija }irili~kog .srb internet-domena po~e}e 27. januara, najavio je na svojoj internet-stranici Registar nacionalnog internet-domena Srbije (RNIDS). Odluku o po~etku registracije doneo je Upravni odbor RNIDS-a na sednici od 13. decembra. Prvih {est meseci pravo pre~e registracije .srb domena ima}e samo vlasnici postoje}ih .rs domena, i to po dinar.

Posle tog perioda, }irili~ke domene mo}i }e da registruje svako ko `eli, bez obzira na to da li poseduje odre|eni .rs domen ili ne. ]irili~ki internet domen .srb je novi, drugi nacionalni domen Srbije, a posle ruskog .rf i drugi internet-domen na svetu na

}irili~kom pismu koji je mogu}e registrovati.

Domen .srb je deo porodice internacionalizovanih domena (In ter na ti o na li zed Do main Na me – IDN), odnosno domena ~iji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu ve} imaju Rusija i Narodna Republika Kina, kao i mnoge arapske i dalekoisto~ne zemqe.

Zahvaquju}i osobenosti srpske }irilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .srb domena }e se, za razliku od mno{tva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampawe za popularizaciju kori{}ewa .srb domena „Linkuj kao {to govori{!”

PRE @I VE TI GRAD

Op tu `u jem!

Optu`ujem ih, i jedne i druge.

Zbog zakona koje ne po{tuju i molitvi koje ne ~uju. Zbog nedoraslosti `ivotu i senima. Posrnu}a u mra~nu rupu ne~ove~ja, o kojoj }utimo iz po{tovawa prema nevinima koji u wu jo{ nisu upali. Optu`ujem ih, jer u wima ne vidim qude.

Prestali smo voleti iste stvari. Mi vi{e ne `ivimo na istom svetu. Oti{li su, jedni i drugi, na

mesto daleko, deli nas razdaqina nemerqiva kilometrima. Da nas vi{e ne vide i ne ~uju, za na{e i wihovo dobro. Mo`da je tako zaista boqe po nas, mada boli. Za wih znam. To su, na koncu, i hteli. I oprosti}emo, jednom kada im ponovo zatrebamo. Ne pru`iti ruku – vaqda samo to stoji izme|u nas i mesta odakle se ne vra}a. Wihov dobrovoqni egzil iz stvarnosti, ipak, ima svoju cenu. Dana{wi, novi zapisani poraz tu je da bismo ti i ja sutra bili lo{iji qudi.

Ni{ta nije slu~ajno, osobito crnilo u du{i i ispod noktiju. Znamo mi, ti i ja, i kako, i za{to je ovo sve mawe zemqa qudi. Ako ne, da se i mi razi|emo, neka barem jednom od nas ne bude teskobno.

Bili smo sami, s wima, sve ovo vreme. Zajedni{tvo u koje smo verovali visilo je o koncu vere da se neke stvari podrazumevaju. Bi-

li jedno, kroz o~i samrtnika kom se najmiliji gube u kopreni ruba posteqe. Ono malo sre}e {to nas je kupalo zajedno, danas je osmeh umiru}eg, setno razvu~en na ivicu grimase. Taj strah – strah da }e kroz ve~nost lutati usamqen, li{en onih bez kojih je i sam ni{tica, iskrivquje wegov posledwi dah. Osmeh je samo varka mesa, nada u smisao ve}i od prostog qudskog `ivota. Nedoku~iv, dragocen i na dohvat srca.

Optu`ujem ih jer nisam u stawu biti qut. Ispred mene le`e razbacani kamen~i}i ravnodu{nosti od kojih zidam prekor, no{en mi{qu da }e izolovani in`eweri svakodnevice pomo}i sami sebi. Ne moraju, zbog mene, previ{e da se trude. I ti i ja smo nepopravqivo o{te}eni. Plutamo, odbijaju}i da potonemo iz razloga samo nama znanih. Te razloge nerado prevla~imo preko usta i pera, a i tada u naletu slabosti, tek da ogledala pred likom i zemqa pod stopama previ{e ne peku. Nas i one koji }e do}i. Ra~unam da se zbog wih jedino vredi uop{te i potruditi.

Ne}u da uznemiravam mrtve, {to bih i wima odsutnima, gluvima savetovao. Pribra}u se, zatim, da me ne povredi tup zvuk trewa koske o kosku iz wihovih usta.

Razmeta}e se po~iv{ima, ga|ati jedni druge zalogom ve~nog mira.

Ne smem vam obe}ati da se ne}e na}i izgubqena du{a spremna da ih opipqivije unov~i. Od te me pomisli spopadne muka gora od ove {to me sada izjeda i jezivija od prolaznosti lepog. Pomenu}u, ovako razo~aran, bezimenog vojnika. Prepozna}e ga sremske o~i krupne od u`asa, s druge strane Dunava. ^oveka koji je prestao da puca – da bi bio ubijen. Mi s wim, na dnu reke podeqenog grada. Sami. Optu`ujem!

Igor Mi ha qe vi}

dru[tvo

dnevnik

c m y

14

DI REK TOR KA SVET SKE BAN KE ZA ZA PAD NI BAL KAN U ZRE WA NIN SKOJ BOL NI CI

Raz voj zdrav stva naj u o~ qi vi ji u Ba na tu Op{ta bolnica “Dr \or|e Joanovi}” u Zrewaninu ostvarila je izuzetno dobre rezultate u projektima finansiranim iz kredita Svetske banke, ocenila je direktorka SB-a za zemqe Zapadnog Balkana Xejn Ar mi tix, uz napomenu da ova zdravstvena ustanova predstavqa uzor za bolnice u Srbiji i regionu, kao i model za budu}e finansirawe. Zrewaninska bolnica, koja brine o zdravqu `iteqa svih pet op{tina sredweg Banata, ugostila je u subotu delagacije Svetske banke i Ministarstva zdravqa, a povod za wihov dolazak u grad na Begeju bio je nastavak saradwe te ustanove na projektu “Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansirawe”. Op{ta bolnica u~estvovala je u dva projekta Ministarstva zdravqa i Svetske banke pod nazivom “Razvoj zdravstva Srbije”, a wihove rezultate, pred kraj minule godine, predstavio je ministar zdravqa dr Zo ran Stan ko vi}. Restrukturirawe kroz projekat podrazumevalo je rekonstrukciju objekata, investicije u medicinsku opremu, formirawe i unapre|ewe bolni~kog informacionog sistema, edukaciju kadrova i reorganizaciju u ciqu efikasnijeg i kvalitetnijeg pru`awa usluga gra|anima.

Kroz sprovo|ewe istog projekta zapo~et je i

proces razvoja i primene klini~kih puteva u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

– Promene su najvidqivije u porodili{tu, koje je po uslovima i kvalitetu usluga kao u razvijenim zemqama sveta. Tako|e, ova bolni-

ca je, uz pove}awe efikasnosti i produktivnosti, postala lider u kori{}ewu Sun~eve energije i uvo|ewu recikla`e, {to je najboqa preporuka za u~e{}e u narednim projektima – rekla je Xejn Armitix, i podsetila na to da Svetska banka od 2003. godine pru`a finan-

sijsku pomo} zdravstvenom sektoru u Srbiji, te je najavila nove kredite za obnavqawe i osavremewavawe bolni~kog prostora.

Gosti su se slo`ili da je dobijawe akreditacije za rad na period od sedam godina tako|e dokaz da je projekat “Razvoj zdravstva Srbije” najboqe rezultate postigao u Op{toj bolnici u Zrewaninu. Stoga je finansijsku podr{ku novim projektima i konceptu “zelene bolnice” najavio i pomo}nik ministra zdravqa Pe tar Bu lat. On je dodao da je Ministarstvo do sada samo pomagalo da se realizuje ono {to je inicirano u Zrewaninu.

Direktorka bolnice Gor da na Ko zlo va~ ki podsetila je na to da su stanovnici Sredwobanatskog okruga za izgradwu nove bolnice, tokom 25 godina, kroz samodoprinos, izdvojili 50 miliona evra, {to je, uz kredite SB-a i projekte Ministarstva zdravqa, dovelo do unapre|ewa kvaliteta zdravstvene za{tite, savremene medicinske opreme, uvo|ewa informacionog sistema i drugih promena. Dr Kozlova~ki je najavila da je ciq da u okviru petogodi{weg plana budu opremqeni {esti i sedmi sprat nove bolnice, ~ime }e u potpunosti biti zaokru`en internisti~ki sektor. @. Balaban

GO DI NA BE BA

Le pe `e qe ne ma ko da is pu ni Vreme je za bebe. Da nas statisti~ari nisu opomenuli prvim rezultatima posledweg popisa, iz kojeg je jasno da smo za samo devet godina izgubili pet odsto stanovnika, te{ko da bi se iko setio da godinu proglasi Godinom beba.

Ovako, 2012. godinu je predsednik Bo ris Ta di} proglasio za Godinu beba, a kako }e se ona i ostvariti – jo{ uvek niko nema odgovor.

Da bi se pove}ao natalitet u Srbiji nije dovoqno samo proglasiti Godinu beba ve} je na dr`avi da u~ini mnogo konkretnih koraka koji su osnovni preduslov za ra|awe vi{e dece. Tokom 2010. godine u Srbiji je ro|eno 68.304 beba, a pretpostavqa se da je lane bilo oko 66.000 novoro|enih. Retko koji roditeq razmi{qa o jo{ jednom detetu jer zbog ekonomske krize i s jednom prinovom te{ko sastavqa kraj s krajem.

Koordinator sajta „Bebac„ Vla di mir Je {i} opomiwe na to da }emo se suo~iti s ozbiqnim problemom ako dr`ava zaista ne po~ne strate{ki i sistemski da radi na pitawu nataliteta.

– Najve}i problemi su egzistencija roditeqa, korupcija u zdravstvu i gubitak posla trudnica i porodiqa – oceno je Je{i}. – Za to nije potreban ~arobni {tapi} ve} postoje instrumenti, razne dr`avne i Vladine agencije i inspektori koji }e da kazne onoga ko otpusti radnicu ili porodiqi ne dozvoli bolovawe. Dr`ava zna za sve te probleme i mo`e mnogo toga da uradi. Ne mora, na primer, da ukine porez na bebi-opremu, ali mo`e ga smawiti ili izjedna~iti s onim na kompjutersku opremu. Dobro je ako se izgrade tri vrti}a, kupe inkubatori i sli~-

ne akcije, ali zaista mora da postoji jasna strategija dr`ave. @ene zbog trudno}e ~esto ostaju bez posla, a de~ja oprema u Srbiji najskupqa je u Evropi. Dra ga -

ka nije oglasio i punudio bilo kakvo smawewe obaveza – ukidawe ili povra}aj PDV-a.

Ekonomista Go ran Ni ko li} kao dobar primer re{avawa pro-

na So }a nin iz Udru`ewa “Roditeq” dodaje da je preduslov za vi{e beba – za{tita prava `ena.

– @ene, vrlo dobro znamo, potpisuju blanko ugovore pre zapo{qavawa: na samom razgovoru za posao one su pitane da li imaju porodicu ili da li je planiraju.

One koje planiraju porodicu u najve}oj meri otpadaju ve} u prvom krugu – istakla je Dragana So}anin.

Ona podse}a i n to da je ra~unica Udru`ewa “Roditeq” pokazala da je, da bi se kupila najosnovnija oprema za prvo dete, potrebno najmawe 600 evra. Dodaje da je pre nekoliko godina podneta inicijativa da ukine PDV na bebi-opremu, ali je to i daqe samo zahtev vi{e udru`ewa i organizacija i da se niko od stru~wa-

blema nataliteta isti~e primer Rusije, koja za svaku bebu po ro|ewu izdvaja 20.000 dolara u rubqama za {kolovawe deteta i odmah dodaje da mi za takvo re{ewe, koje se jeste pokazalo uspe{nim, namamo novca. On smatra da bi jedi-

Po ro di qe bez po dr {ke dr `a ve Da }e te{ko biti vi{e beba i u Godini beba svakako pokazuje i to {to je deo porodiqa u Srbiji, uprkos pravu na celu zaradu, ostavqeno bez primawa jer dr`ava ne mo`e da garantuje isplatu svim majkama na odsustvu. Naime, porodiqsku naknadu za vreme odsustvovawa s posla u Srbiji je tokom decembra primilo 35.278 majki, ali bi wihov spisak bio duplo du`i da su bile zaposlene kod savesnijeg poslodavca. One nisu dobile nijednog dinara jer su zaposlene u preduze}ima u blokadi, a zakon ka`e da porodiqa ima pravo na naknadu zarade koju je ve} isplatio poslodavac, a on to, uz blagoslov dr`ave, ne ~ini. U Ministarstvu rada i socijalne politike obja{wavaju da dr`ava zapravo poslodavcu samo refundira novac koji je on du`an da isplati svojim radnicama porodiqama, a ako nema zarade, nema ni osnova da se ona nadoknadi. Drugim re~ima, gazdama koje nemaju ili ne}e da plate porodiqsko odustvo dr`ava ni{ta ne duguje, ali u isto vreme i ne razmi{qa o tome da ona direktno majkama isplati porodiqsku naknadu kada to ve} nesavesni gazda ne ~ini.

{ku wene realizacije. Kako taj novac nije predvi|en ni buxetom za ovu godinu, malo je mogu}nosti da }e 2012. godina zaista biti Godina beba. Petrovi} napomiwe i to da je Ministarstvo rada samo jedan od nosilaca aktivnosti i da postoji veliki broj drugih ministarstava, organizacija koje bi trebalo da u~estvuju u realizaciji ove strategije.

Za de~ju za{titu ove godine izdvoji}e se dve milijarde dinara vi{e, ali }e ona realno ostati ista i nedovoqna kao i proteklih godina jer je broj siroma{ne dece u Srbiji pove}an. Deca jesu i ove godine prioritet Ministarstva rada i socijalne politike i za wih je u buxetu planirano blizu 40 milijardi dinara, ali taj novac mo`e obezbediti samo redovne isplate po nekoliko hiqada dinara za pola miliona najmla|ih. Po proceni Ministarstva, tokom ove godine novac bi trebalo da stigne na adrese 36.000 porodiqa. Roditeqski dodatak moglo bi dobiti oko 65.000 mali{ana. Pro{le godine taj dodatak za prvo dete je bio 31.782 dinara, za drugo se ispla}uje 124.279 dinara, ali u 24

Za de~ju za{titu ove godine izdvoji}e se dve milijarde dinara vi{e, ali }e ona realno ostati ista i nedovoqna no re{ewe za podsticaj ra|awa dece u ovoj krizi moglo biti da se stimuli{e ra|awe prvog ve} drugog i tre}eg deteta.

– To bi se moglo uraditi tako {to bi se majkama za prvo dete smawilo porodiqsko odsustvo s godinu dana na osam mesci, dok bi se za drugo dete odustvo s trenutne godine pove}alo na godinu i po, a za tre}e dete na dve i po godine. Po ekonomiju efekat bi bio nulti, dr`ava ne bi imala nikakav tro{ak i ova mera bi mnoge podstakla da imaju drugo dete – smatra Nikoli}.

Me|utim, u resornom Ministarstvu rada i socijalne politike podse}aju na to da je nedostatak novca u buxetu osnovni razlog za{to se ne sprovodi Strategija za podsticaj ra|awa koja je usvojena po~etkom 2008. godine. Na~elnik u sektoru ovog ministarstva za brigu o deci Pre drag Pe tro vi} tvrdi da su za realizaciju Strategije neophodne dodatne pare te da je samo Vlada Srbije ta koja mo`e preusmeriti neki novac za podr-

rate, a za tre}e 223.693 dinara.

Mnogo se u pove}awu nataliteta o~ekuje i od lokalne samouprave. Tako bogatiji gradovi, osim direktne nov~ane pomo}i, nude i {irok spektar drugih olak{ica kao {to su besplatne kwige, {kolski prevoz, popusti za vrti}e, u`inu. Beograd daje stalne i jednokratne nov~ane pomo}i porodicama s decom ali i kupuje {kolski pribor, pla}a zimovawe i letovawe, regresira vrti}e, daje stipendije. Vojvodina ima svoju posebnu podr{ku porodicama s jednim i vi{e dece. Beograd i Novi Sad dotiraju i trudni~ko bolovawe jer trudnice na bolovawu po zakonu dobijaju samo 65 odsto plate. Oba grada pru`aju mogu}nost besplatne telesne oplodwe u vi{e poku{aja. Osim toga, u Novom Sadu vi{e~lane porodice imaju pravo na popust pri pla}awu komunalija. Pogodnosti nude i neki drugi gradovi u Srbiji, ali one zavise direktno od toga koliko novca ima u op{tinskoj kasi.

Q. Ma le {e vi}

crna hronika

dnevnik NASTAVQA SE SU\EWE ZBOG PRETWI I NAPADA

Ceca ponovo na sudu Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu danas se nastavqa su |e we folk-pe va ~i ci Sve tla ni-Ce ci Ra `na to vi} i wenom zetu Pre dra gu Oco ko qi }u, zbog optu`bi da su pretili direktoru FK „Mladi proleter” Alek san dru Ola re vi }u 2007. godine.

Na su|ewu bi trebalo da budu saslu{ana jo{ dva svedoka pa je mogu}e da se ovaj postupak ve} po ~et kom sed ni ce okon~a prvostepenom presudom.

Ceca Ra`natovi} i Ocokoqi} se terete za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, za

ju FK „Obili}”, kao „Mladi Obili}”, a on mora da momentalno napusti klub.

Op tu `nim pred lo gom Pr vog osnovnog javnog tu`ila{tva, folk-peva~ici i Ocokoqi}u se na teret stavqa da su 18. juna 2007. godine, ispred uprav ne zgra de FK „Mla di proleter”, grubo vre|ali, a potom i naneli lake telesne povrede Olarevi}u, direktoru kluba.

Po na vo di ma op tu `nog predloga, Ceca Ra`natovi} i wen zet su tog dana do{li do uprav ne zgra de FK „Mla di proleter” i pozvali Olarevi-

ponedeqak23.januar2012.

15

VR[ILAC FUNKCIJE PREDSEDNIKA NOVOSADSKOG OSNOVNOG SUDA VIDOJE MITRI] ZA „DNEVNIK”

Reforma dala rezultate – Ako se posmatra broj re{enih predmeta, nakon dve godine, otkako smo za`iveli u novoj mre`i sudova, mislim da su postignuti rezultati veoma dobri – ka`e za „Dnevnik” Vi do je Mi tri}, vr{ilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu, teritorijalno i po broju sudskih jedinica, najve}eg u na{oj zemqi.

– Po novom sistemu „krivica„ se radi iskqu~ivo u Novom Sadu, a uvi|aje rade i sudije iz sudskih jedinica koje su obu~ene za to. U nekim mestima poput Titela, Beo~ina, Srbobrana, koja su slabije optere}ena predmetima, imamo po dvoje sudije zbog takozvanog „prava na prirodnog sudiju„, bez obzira na to {to nema-

zacijom predvi|eno. Koliko se se}am, ranije ih je bilo 138, a sad, posle sitematizacije, imamo 103 sudije i taj broj nam je dovoqan- ka`e Mitri}.

Pre ma we go vim re ~i ma, Osnovni sud u Novom Sadu uspeo je da re{i 20 odsto starih predmeta, a plan je da se u ovoj godini taj procenat poboq{a.

– Ne bih voleo da ispadne da kritikujem neke sudove koji su ranije radili „krivicu”, ali moram primetiti da smo zatekli odre|ene propuste kada smo preuzeli krivi~ne predmete iz sudskih jedinica. Imali smo slu~aj da je recimo u Vrbasu nestalo desetak predmeta {to ne bi smelo da se desi. Situacija je bila dosta nesre|ena i da je upravo u tom

Mnogo zahteva za narukvicu

ko je je za pre }e na ka zna od {est meseci do pet godina zatvora. Oboje su na po~etku su|ewa u decembru pro{le godine ne gi ra li da su pre ti li Olarevi}u i da je izme|u wih do{lo do bilo kakvog fizi~kog obra~una.

Olarevi} je rekao da ne `eli da krivi~no goni peva~icu i da ne `eli od{tetu za „lake telesne povrede”, koje tvrdi da je zadobio od Ocokoqi}evog {amara, isti~u}i da mu je `ao {to je do incidenta ikada do{lo.

Svetlana Ra`natovi} tvrdi da su ona i wen zet kao legitimni predstavnici FK „Obili}” tada do{li u klub da Olarevi}u uru~e re{ewe Ministarstva sporta od 15. maja 2007. o povratku u pre|a{we stawe. Po tom re{ewu, koje je Ola re vi} od bi jao da pri mi zvani~nim putem, FK „Mladi proleter” dolazi u ingerenci-

}a da iza|e, a kada je on to uradio, folk-peva~ica je po~ela da ga vre|a, oslovqavaju}i ga pogrdnim imenima. Posle wenog verbalnog napada, Ocokoqi} je fizi~ki nasrnuo na direktora „Mladog proletera”, udariv{i ga pesnicom u desnu stranu lica.

Ceca Ra`natovi} }e i ovog puta do}i u Palatu pravde iz ku}nog zatvora, gde slu`i kaznu od godinu dana na koju je osu |e na zbog pro tiv prav nog pri sva ja wa de la nov ca od tran sfe ra fud ba le ra FK „Obili}” u inostrane klubove dok je bila predsednica tog kluba 2000. godine, i nedozvoqenog dr`awa 11 pi{toqa.

Pre ko elek tron ske na ru kvice koju ima na nozi, pripadnici Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija vr{e kontro lu da li Ra `na to vi }e va po {tu je za bra nu na pu {ta wa ku}e.

(Tanjug)

U Osnovnom sudu tako|e saznajemo da je veliko je interesovawe za slu`ewe zatvorske kazne kod ku}e, uz elektronski nadzor.

– Potrebno je da ta lica ispune odre|ene uslove, i da im je odr|eena kazna zatvora do godinu dana. O tome odlu~uje predsednik suda. Ove nedeqe imali smo dva takva predloga za zamenu, a obi~no ih u proseku bude po dva tri nedeqno. Treba re}i da je to profunkcionisalo. Od predloga do odluke, odnosno re{ewa za ku}no slu`ewe kazne, obi~no pro|e oko mesec dana ili mawe. Onog trenutka kad primimo predlog, mi ga {aqemo, a ukoliko nisu dostavqeni dokazi o ispuwenosti tehni~kih uslova – a obi~no nisu jer osu|enici ~esto ne znaju {ta treba da dostave od dokaza – to ko~i proceduru. Onda predsednik suda posebno upu}uje dopis osu|enom da dostavi dokaze i tra`i mi{qewe Tu`ila{tva, da li je saglasano s predlogom osu|enog, tako|e i od Ministarstva pravde. Osu|eni treba da ima prijavqeno prebivali{te, fiksni broj telefona koji nije dvojnik, a ako nema prijavqeno prebivali{te, mora biti overena izjava vlasnika stana – obja{wava vr{ilac funkcije predsednika Osnovnog suda Vidoje Mitri}. mo dovoqan broj predmeta ni za jednog, pa neki od wih, da bi dopunili svoju normu, odnosno da bi bili optere}eni kao novosadske sudije, rade i u drugim mestima. Zbog takvog sistema istim brojem predmeta zadu`en je sudija u bilo kojem mestu kao i wegov kolega u Novom Sadu {to ranije nije bio slu~aj. Zapravo, sada{wi broj sudija je dovoqan i mislim da je reforma pravosu|a, kad se radi o Novom Sadu, dala efe kat jer sa do sta ma wim bro jem su di ja ra di mo ve }i broj predmeta. Retko kad se, zapravo gotovo nikad, u praksi ne de{ava da sud ima onoliko sudija koliko je sistemati-

BALKANSKI KRIMINALCI VODE GLAVNU RE^

Narkokoridori stabilniji od pravih Najve}e koli~ine droge sti`u do Zapadne Evrope iz Avganistana i drugih azijskih zemaqa, preko Turske i balkanskih koridora, potvr|uju najnovije analize UN i stru~waka koje se u regionu bore protiv krijum~ara narkotika. Po analizi UN, procewuje se da sada 80 odsto droge sti`e iz Avganistana.

– Balkanska ruta ostaje glavni koridor za krijum~arewe narkotika iz Avganistana do evropskih zemaqa – ka`e predstavnik Me|unarodnog saveta UN za kontrolu narkotika Ha mid God ze.

Kriminalci su ranije ~e{}e koristili severni balkanski koridor, pogotovo za heroin: od Avganistana, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Srbije i Ma|arske.

Najnovija istra`ivawa pokazuju da {verceri sada vi{e koriste rutu preko Turske, Gr~ke, Makedonije i Albanije do Italije, posebno kada se radi o kokainu.

– Turska je zao{trila borbu protiv {vecera narkotika. U posledwih pet meseci smo zaplenili vi{e narkotika nego svih 27 zemaqa EU zajedno – ka`e na~el-

nik Odeqewa za borbu protiv krijum~arewa i organizovanog kriminala Beh sat Eki ~i.

Zemqe regiona u posledwe vreme sve vi{e sara|uju u borbi protiv krijum~arewa narkotika, iza kojeg stoje me|usobno povezane

grupe od Ju`ne Amerike i Avganistana, sve do Zapadne Evrope.

Tu, me|utim, jo{ nisu iskori{}ene sve mogu}nosti.

– Krijum~arewe droge treba spre~iti i na globalnom planu, {to podrazumeva jo{ {iru saradwu. To nije samo problem Turske ili Gr~ke ve} zahvata i druge zemqe, kao {to su Avganistan, Iran i zemqe Zapadne Evrope – ka`e Jo a nis Mi ha le tos iz Fondacije za svetsku mre`u bezbednosti u Atini.

– Borbu protiv krijum~arewa narkotika treba istovremeno zao{triti i na nacionalnom planu po{to je to postao unosan biznis i za lokalne kriminalne grupe, s kojima ~esto sara|uju i pripadnici dijaspore. Pogotovo kada se radi o prihvatawu i rasturawu heroina i kokaina na zapadnom tr`i{tu. Inicijative na nacionalnom i regionalnom planu su za svaku pohvalu, ali neophodna je jo{ ve}a prekograni~na saradwa – ocewuju u UN. Na Balkanu, me|u lokalnim grupama poznata je albanska mafija, koja se specijalizovala za krijum~arewe heroina u regionu i u zemqama EU. U tu mre`u su ukqu~eni i italijanska Drageta, crnogorski narkoklanovi, turski narkokarteli, kao i ruski kriminalci s Kavkaza. U {vercu u~estvuju i turski Kurdi koji su povezani s pripadnicima tog naroda koji `ive u Iraku, Iranu i Centralnoj Aziji i imaju uhodane kanale za krijum~arewe od Avganistana, najve}eg proizvo|a~a heroina u svetu.

(Tanjug)

pogledu napravqen dobar potez {to se ti predmeti sada rade u sedi{tu suda. Ima tu i malo revolta advokata s podru~ja gde su ranije bili sudovi, koji su mi se u nekoliko navrata `alili. Ja sam to prosledio Ministarstvu pravde jer ne mogu da uti~em na to.

Oni se verovatno ose}aju pogo|eno {to se sada „krivica„ radi samo u Novom Sadu, ali tvrdim da je to dalo odli~ne rezultate, i u brzini re{avawa predmeta i po kvalitetu kada se radi o izvr{ewu krivi~nih sankcija - ka`e Mitri}.

Od sudskih taksi, svih postupaka i overa pro{le godi-

Vi do je Mi tri}

ne u novosadskom Osnovnom sudu napla}eno je vi{e od 836 miliona dinara, {to je 120 miliona vi{e nego u 2010. godini. Iako je naplata dobra, finansijsko poslovawe suda ne te~e glatko.

– To {to ostvari Sud ne ide na raspolagawe wemu samom.

Sva du go va wa tre bu je mo od Ministarstva. Oni nam daju mese~no odre|eni iznos po pojedinim, odre|enim stavkama.

Bu xet sko ra ~u no vod stvo funkcioni{e tako {to ima odre|ene stavke po kojima dobija novac i s tih stavki se tro{i. Ne mo`e se tro{iti s jedne stavke za drugu namenu.

Tro{i se onako kako Ministarstvo daje, i upravo iz tih razloga postoje neka dugovawa jer se za odre|ene stavke ne daje dovoqno. Trenutno ispla}ujemo za decembar 2010. ve{tacima, advokatima... To je uvek bilo tako. Kako }e se to re {a va ti u bu du} no sti, ne znamo. To je tako u celoj Srbiji. Nije postojao druga~iji na~in da bu xet ski ko ri snik funkcioni{e. Advokati nisu pla}eni od novembra 2010. godine i ukupan dug wima je 64 miliona dinara, dug ve{taci-

ma pojedincima od decembra 2010. je 31,6 milion dinara, a agencijama za ve{ta~ewe za isti period – 10,8 miliona – ka`e na{ sagovornik.

U no vo sad skom Osnov nom sudu lane je ukupno primqeno oko 126.000 pred me ta, a iz 2010. go di ne pre ne to ih je 101.000, a ostalo je nere{eno 114.000 pred me ta. Pro ce nat sa vla da va wa pro {lo go di {weg priliva je oko 90 odsto, samo ne{to mawi je postotak po tvr |e nih sud skih od lu ka pod `albama. To se odnosi na celokupan rad suda, na „krivicu”, parnice i za sve ostale materije. U „krivici” ima najvi {e kri vi~ nih pri ja va za kra|e, saobra}aj i prevare, a bele`i se porast onih koje se odnose na nasiqe u porodici.

U pr vo ste pe nom kri vi~ nom postupku pro{le godine je sudija zadu`ivao po 12 predmeta mese~no, a u istrazi po 35. U op{toj parnici mese~no pristi`e 869 predmeta, u radnim sporovima 164, a u porodi~nim sporovima bilo ih je 282 mese~no. Prosek godina sudija je ispod 40, gotovo polovina ih je izabrana prvi put da deli pravdu.

M. Vuja~i}

POSLE GA@EWA PE[AKA NA KLISI

Okrivqni voza~ „stojadina” u pritvoru Novosa|aninu Mi lo ra du G. (1955), okrivqenom za izazivawe saobra}ajne nesre}e u kojoj je petak poginuo pe{ak na novosadskoj Klisi, ju~e je po sle sa lu {a wa u no vo sad skom Vi{em sudu odre|en pritvor. Wemu se pripsisuje je „zastavom 101„ udario pe{aka koji se kretao desnom stranom kolovoza, sugra|anina S. S. (1929) koji je podlegao povredama u subotu ujutro u Klini~kom centru Vojvodine.

Po prvim saznawima, na pe{aka je oko 23 sata na uglu ulica @ivojina ]uluma i Emeanuela Jankovi}a, dok s kretao delom kolovoza uz koji nema pe{a~ke staze, naletelo automobil koji se potom udaqio s lica mesta. Policija je ubrzo zatim identifikovala i prona{la osumwi~enog voza~a automobila Milorada G. Testirawem je utvr|eno da je on imao vi{e od dva promila alkohola u krvi, saznajemo nezvani~no.

Dr`avqanin Srbije prona|en mrtav u Sarajevu Dr`avqanin Srbije H. E.(1980), prona|en je mrtav u jednom stanu u Sarajevu, gde je privremeno boravio. Mu{karac je prona|en u stanu koji je u veoma lo{em stawu, u ulici Tekija ~ikma 3 u op{tini Stari grad. Kako je saop{tio MUP Kantona Sarajevo, o svemu je obave{ten Kantonalni tu`ilac u Sarajevu, a uvi|aj je obavila ekipa MUP-a. Telo je prona|eno u subotu uve~e i na wemu nije bilo tragova nasiqa. Bi}e izvr{en spoqa{wi pregled tela, a po potrebi i obdukcija.

(Tanjug)

Na mestu doga|aja ostala je registarska tablica koja je, verovatno, usled udara otpala. Osumwi~eni je zadr`an u slu`benim prostorijama do ju ~e ra {weg sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je Vi{eg suda Ta tja ne \u ra {ko vi} uz krivi~nu prijavu za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja i nepru`awa pomo}i povre|enoj osobi, saznajemo nezvani~no.

M. V.

JU^E NA IRI[KOM VENCU

Otkrivene qudske kosti i lobawa Qudske kosti, lobawa i kai{ prona|eni su ju~e oko 11 sati u {umi na Iri{kom vencu, u blizini raskrsnice, prema hotelu „Norcev”. Policija je obavila uvi|aj, a de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ta ta ja na \u ra {ko vi} naredila je da se obavi obdukcija u Institutu za sudsku medicinu da bi se utvrdio identitet i uzrok smrti osobe ~iji ostaci su zate~eni, saznajemo nezvani~no.

Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz policije.

M. V.

SPORT

ponedeqak23.januar2012.

dnevnik

c m y

16

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR) DELFINI PRED POSLEDWI ME^ U GRUPI S CRNOGORCIMA PORU^UJU

Ne ma kal ku la ci ja, ide mo na po be du Vaterpolisti Srbije u subotu su otvorili program u Ajndhovenu utakmicom ~etvrtog kola sa Rumunijom i lako nadigrali isto~ne susede sa 14:5. Tada je delfinima trebao samo bod iz posledweg kola, pa da overe prvo mesto u B grupi, ina~e nazvanoj „grupi smrti”. No, kasniji rasplet doga|aja i{ao je izabranicima Dejana Udovi~i}a na ruku. Naime, prvo su [panija i Crna Gora odigrale nere{eno 10:10 i to je zna~ilo da bez obzira na dana{wi duel sa |eti}ima delfini idu direktno u polufinale. Situaciju iza na{ih le|a kasnije su dodatno zakomplikovali Hrvati, koji su izgubili od Nemaca 9:10. Igrale su barakude bez ka`wenog prvog centra Nik{e Dobuda, a onda im je tokom me~a sa pancerima bio na ~etiri minuta iskqu~en i Andro Bu{qa (opet „brutaliti”). To su Nemci iskoristili i poveli 7:3. Uspeli su Hrvati da stignu do izjedna~ewa (9:9), ali su panceri u fini{u ipak izvojevali zna~ajnu pobedu, koja im je otvorila vrata ~etvrtfinala. Pobeda nad Rumunima im re{ava posao.

Hrvati navijaju za Srbe Tako sada braniocima trofeja Hrvatima gori pod nogama.

Izabranicima Rataka Rudi}a

A grupa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma ke do ni ja - Tur ska 16:4, Gr~ ka - Ho lan di ja14:12, Ma |ar ska - Ita li ja 12:8.

Dru go ko lo: Ma ke do ni ja - Gr~ ka 6:10, Ho lan di ja - Ma |ar ska 6:19, Tur ska - Ita li ja 6:17. Tre }e ko lo: Ma |ar ska - Ma ke do ni ja 14:9, Gr~ ka - Tur ska 20:2, Ita li ja - Ho lan di ja 14:6. ^et vro ko lo: Ma ke do ni ja Ita li ja 5:15, Tur ska - Ho lan di ja 7:12, Gr~ ka - Ma |ar ska 7:9.

4 3 3 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 3 3 4

54:30 12 54:29 9 51:29 9 36:43 3 36:54 3 19:65 0

B grupa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7, Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13, Sr bi ja - [pa ni ja 8:5.

Dru go ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 13:12, [pa ni ja - Ru mu ni ja 12:10, Cr na Go ra - Hr vat ska 8:10. Tre }e ko lo: Ne ma~ ka - [pa ni ja 16:10, Hr vat ska - Sr bi ja 12:15, Ru mu ni ja - Cr na Go ra 8:11. ^e tvr to ko lo: Sr bi ja - Ru mu ni ja 14:5, [pa ni ja Cr na Go ra 10:10, Ne ma~ ka - Hr vat ska 10:9.

1. Sr bi ja 2. Cr na Go ra 3. Hr vat ska 4. Ne ma~ ka 5. [pa ni ja 6. Ru mu ni ja

4 4 4 4 4 4

4 2 2 2 1 0

0 1 0 0 1 0

0 1 2 2 2 4

50:34 12 42:35 7 41:40 6 45:45 6 37:44 4 30:47 0

Va ter po li sti Sr bi je se ne op te re }u ju ra ~u ni ca ma, na mer ni su da po be de i Cr no gor ce

odmora. Pored Srbije, direktno u polufinale plasirali su se i Ma|ari iz A grupe.

U na{em taboru se ne optere}uju puno ovim ra~unicama, ve}

we. Nama je va`no da nastavimo sa podizawem forme - rekao je Filipovi}.

Sve po planu

Po ranijem dogovoru, reprezentaciji u Ajndhovenu prikqu~io se i tre}i golman Gojko Pijetlovi}.

Pored podr{ke, golman Crvene zvezde }e biti aktivan i na treninzima. gledaju sebe i svoju igru. Delfini ne razmi{qaju o drugim opcijama osim o dobroj igri i pobedi. Srbija u me|usobnim duelima sa Crnom Gorom ima boqi

Do bra at mos fe ra, uz vr hun ski kva li tet, do no se re zul ta te

bilans. Na zvani~nim takmi~ewima Crna Gora je bila boqa u finalu Evropskog prvenstva u Malagi 2008. godine (6:4). Pre dve godine na prvenstvu Starog kontinenta u Zagrebu Srbija je pobedila u ~etvrtfinalu 6:5. Do 2006. godine igra~i ove dve reprezentacije igrali su zajedno, pa se odli~no me|usobno poznaju.

- Na{ plan je od samog po~etka jasan. Imamo svoj na~in rada koji se ne mewa ni uo~i posledweg kola. Pripremamo se na najboqi mogu}i na~in i na{ ciq

Slobodan Niki} za Crnu Goru ima samo re~i hvale.

- Ne}u ni{ta novo da ka`em osim da su vrhunski igra~i, fizi~ki sjajno pripremqeni. Ne vidim mogu}nost nekih iznena|ewa.

Oni imaju svoje ciqeve, ali ni mi ne odustajemo od na{ih. Bitna je odbrana i da primqene golove svedemo na razmunu meru. ^iwenica da smo polufinalisti ni{ta ne zna~i, jer smo samo jedan deo posla odradili - napomeuo je Niki}.

Milan Aleksi} }e u me~u sa Crnogorcima igrati 100. utakmicu u nacionalnom timu.

we i maksimalnu koncentraciju mo`emo do pete pobede na ovom Evropskom prvenstvu. Do sada sve ide kako smo `eleli, biti prvi u veoma jakoj grupi je odli~no - isti~e ]uk.

Za{to nema TV prenosa?

Utakmica izme|u Srbije i Crne Gore igra se u 16 ~asova i nadamo se da }e biti preno{ena na RTS - u, s kojim ina~e na{ Vaterpolo savez ima ugovor o pernosima. Naime, susret sa Rumunijom je bio drugi iz Ajndhovena koji publika u na{ojzemqi nije mogla da gleda posle onog sa Nemcima. Osim qubiteqe vaterpola kraj malih ekrana to je naqutilo i na{e reprezentativce, stru~ni {tab i Savez. Oni su ~ak i putem sajta VSS u devet ta-

Fi lip Fi li po vi} ve rue da }e da nas bi ti u eki pi

Mi lo{ ]uk je za do vo qan do sa da {wim igra ma i re zul ta ti ma

tvrti. Ukoliko pobede Hrvati i Srbi, ili delfini igraju nere{eno, daqe idu barakude i panceri ako pobede Rumune. Ako na{i momci izgube, daqe idu Crnogorci i Nemci, opet ako pobede Rumune. ^ak i [panci mogu daqe ako pobede Hrvate, te ako Nemci i Crnogorci izgube.

Kombinacija je mnogo, ali jedno je sigurno- Srbija s prvog mesta ide u polufinale i ~eka boqeg iz duela drugoplasirane ekipe u A grupi i tre}eplasirane iz na{e. Prvo mesto u grupi daje delfinima i jo{ jedan dodatni dan

Hr vat ska - [pa ni ja (13) Tur ska - Ma |ar ska (14.30) Sr bi ja - Cr na Go ra (16) Ru mu ni ja - Ne ma~ ka (17.30) Ma ke do ni ja - Ho lan di ja (19) Ita li ja - Gr~ ka (20.30)

1. Ma |ar ska 4 2. Ita li ja 4 3. Gr~ ka 4 4. Ma ke do ni ja 4 5. Ho lan di ja 4 6. Tur ska 4

Goj ko Pi je tlo vi} uz del fi ne

nije dovoqna pobeda protiv [panaca danas u posledwem kolu, ve} i trijumf Srbije nad Crnom Gorom. Ukoliko Nemci i Crnogorci pobede Hrvati su ~e-

DANA[WI PROGRAM

su tri boda. Odmah posle utakmice sa Rumunijom po~eli smo pripreme za me~ sa Crnom Gorom. Gledali smo ih protiv [panije. Sa novim selektorom imaju ne{to novo, vi{e su se pribli`ili italijanskom modelu igre. Mi ne odstupamo, igra}emo na{u igru - rekao je selektor Dejan Udovi~i}.

Mada bi sada mnogi rekli, da zbog poteza Dobuda u fini{u me~a i odbijawa da se izvini da su Hrvati dobili to „{to su zaslu`ili” i da delfini treba danas da puste Crnogorce da pobe-

de, u na{em taboru o tome niko i ne razmi{qa. Hrvatima ostaje da navijaju za Srbiju. Filipa Filipovi}a vi{e brine lakat zbog kojeg je na terapijama.

- Imam bolove, ali verujem da }e sve biti kako treba pred duel sa sna`nim rivalom. Crnogorci imaju imperativ pobede i to mo`e da bude kontraproduktivno.Na{e je da nastavimo na ovakav na~in i gledamo samo sebe. Nema nikakvog iznena|ewa. Mo`da im je problem to {to nemaju levorukog igra~a, ali su ekipa za svako po{tova-

- To zaista nije va`no. Utakmica je bitna i na{ ciq je da u dobroj atmosferi do~ekamo odlu~uju}e utakmice. Ho}emo da uz jaku odbranu i ritam odradimo posao na najboqi na~in. Oni su odli~na ekipa i odlu~i}e nijanse - smatra Aleksi}.

I Milo{ ]uk hvali Crnogorce.

- Boris Zlokovi} je vrhunski centar, ali Crna Gora je opasna i na spoqnim pozicijama sa nekolicinom odli~nih {utera. Moramo da budemo oprezni i da opet odigramo jako u odbrani. Uz strpqe-

~aka izrazili svoju qutwu i to s pravom, jer radi se o jedinoj reprezentaciji ove zemqe koja je ve} obezbedila nastup u Londonu i u ~ijim redovima nastupaju najboqi igra~ sveta za 2010. Vawa Udovi~i} i 2011. Filip Filipovi}.

Delfini su svetski vice{ampioni, nosioci bronzi sa EP i OI, te pobednici Svetske lige i Svetskog kupa. Malo li je da zavrede makar prenos onoga {to rade u Ajndhovenu i za {ta se bore?

Pripremila: G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

17

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) SRBIJA I [VEDSKA VE^ERAS BIJU BITKU ZA PLASMAN U POLUFINALE (20.20)

Dobra odbrana kqu~ uspeha Re pre zen ta ci ju Sr bi je de li lo je tri se kun de do pr ve po be de u pr vom ko lu glav ne run de na Evrop skom ru ko met nom pr ven stvu u na {oj ze mqi. Ne mac Ka uf man ras pr {io je na de na {ih re pre zen ta ti va ca i pu bli ke da }e iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a iza }i kao po bed ni ci iz ovog iz u zet no te {kog i va `nog me ~a. No, re mi s Ne ma~ kom ni je tra ge di ja, na pro tiv od go va ra obe ma re pre zen ta ci ja ma.

Or lo vi ne po ra `e ni i sa op ti mi zmom ~e ka ju na sta vak bor be za pla sman u po lu fi na le, a na red ni ri val je naj bo qa se lek ci ja [ved ske (ve ~e ras u 20.20, Be o grad ska are na, RTS), Na{ ve ~e ra {wi ri val je du go go di na bio si no nim za evrop ska pr ven stva. Na pr vih pet

uspe ha, ali su no vi iza zo vi uvek naj va `ni ji, ta ko }e da bu de i sa da, po ku {a }e, pred vo |e ni An der so nom, Al mom i Kal ma nom, da u Sr bi ji ostva re vi sok pla sman.

Uosta lom, i wi ho vi tre ne ri Ol son i Lind gren zna ju ka ko se osva ja ju tro fe ji.

Pod se ti mo, na {a re pre zen ta ci ja je od ras pa da ve li ke Ju go sla vi je sa mo jed nom igra la po lu fi na le – pre 16 go di na u [pa ni ji, ka da je i osvo je na je di na me da qa na Evrop skim pr ven stvi ma – bron za na. Za nov pla sman me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe neo p hod na nam je jed na po be da u na red na dva ko la – pro tiv [ve |a na ili Ma ke do na ca.

I po red re mi ja sa Nem ci ma, u ta bo ru na {e re pre zen ta ci je pre o -

- Sa zre li smo u sva kom slu ~a ju.

Na pret hod nim tak mi ~e wi ma pro la zi li smo kroz ra zna sta wa – od eufo ri je do sa mog psi ho lo {kog dna. Svi smo sve sni da ne sme mo da upa da mo u eufo ri ju i raz o ~a ra wa.

Mo ra mo jo{ mno go da da mo da bi smo ostva ri li ono {to o~e ku je mo.

Pred sto ji nam jo{ bor bi, ali vi di te da je sva ka utak mi ca je dan ma li rat. Da smo do bi li Nem ce ne bi smo re {i li ula zak u po lu fi na le. Ima mo da iz dve utak mi ce osvo ji mo dva bo da i ne ma mo po tre be da bu de mo ner vo zni i ne za do voq ni. Do bra od bra na je kqu~ sve ga, to nam je do ne lo re zul ta te i to je oslo nac za vi so ki pla sman. Ta ko }e mo igra ti i pro tiv [ved ske i na dam na vi ja ~i ma, i se bi, pri re -

KAPITEN MOMIR ILI]

Ose}a se zamor Ka pi ten Mo mir Ili} re kao je da je o~e ki vao da Sr bi ja ne }e mo }i da od i gra svih 60 mi nu ta u vi so kom tem pu pro tiv Ne ma ca.

- Osta li smo bez sna ge. Tre ba la nam je iwek ci ja sa klu pe, ti igra ~i ima ju kva li tet, ali im ne do sta je sa mo po u zda we. Uve ren sam, me |u tim, da }e mo re {i ti taj pro blem - re kao je Ili}.

Ka pi ten ka `e da [ve |a ni ru ko met igra ju iz za ba ve i da or lo vi mo ra ju da ih spre ~e da se za ba vqa ju i da mo ra ju da ne u tra li {u wi hov kon tra na pad.

- Spre ma mo se za [ved sku, oni su Skan di nav ci i ovaj sport igra ju iz za ba ve. Mi smo dru ga ~i jeg men ta li te ta i ako im do zvo li mo da se za ba vqa ju bi }e nam te {ko, a ako ih sti sne mo on da igra ju iz mo ra wa i ni su ta ko uspe {ni. Oni igra ju ti pi ~an skan di nav ski ru ko met, sa mno go tr ~a wa, kon tra pa na pa da i la kih go lo va. Uko li ko ih sve de mo na 23 go la, on da }e mo bi ti u pred no sti. Pro tiv Da na ca je bi lo ta ko i us pe li smo - ka zao je Ili}.

On je is ta kao da svi u re pre zen ta ci ji zna ju {ta zna ~i me~ sa [ved skom i da }e pu bli ka zna ti to da pro ce ni.

- Srp ski na rod je uvek tu ka da je naj po treb ni je.

Pu no to ga su nam da li, a i mi wi ma. Da nas }e bi ti jo{ bo qe i na dam se po zi tiv nom re zul ta tu. Ka ko pr ven stvo od mi ~e za mor je ve }i, po treb no je da se vi {e igra ~a uba ci u ro ta ci ju, ali svi su sprem ni da da ju sve od se be - is ta kao je Ili}. {am pi o na ta re pre zen ta ci ja tri kru ne bi la je ~e ti ri pu ta pr vak, po sled wi put 2002. go di ne na do ma }em te re nu. Od ta da [ved ska ne ma ni ti tu lu, ali ni me da qu.

vla da va op ti mi zam. ^u var mre `e Dar ko Sta ni} jo{ jed nom je u su bo tu bli stao pred be o grad skom pu bli kom. Sa ku pio je 16 od bra na, od ko jih je ve }i na bi la u ner vo -

DOBRIVOJE MARKOVI]

Najva`niji me~ Le vo kri lo Do bri vo je Mar ko vi}, ose tio je „Ge flor” Be o grad ske Are ne, na kon {to se Ivan Nik ~e vi} pri kra ju me ~a sa Nem ci ma su da rio sa gol ma nom ne ma ca i ju na kom re mi ja Sil vi om Haj ne ve te rom.

- Do bro smo otvo ri li utak mi cu, vo di li se dam raz li ke u dru gom po lu vre me nu. U dru gom de lu je na stao pad, ko ji ni smo ima li do sa da. Na kra ju, mi slim da je ne re {en is hod naj pra ved ni ji. Ka `u ne ki da su Nem ci ima li sre }e, ali mi slim da su bod za slu `i li....

No va me~-lop ta za po lu fi na le je pro tiv [ve |a na.

- To je ap so lut no naj va `ni ji me~. Va `ni ji je i od me ~e va sa Dan skom i Poq skom. Ulog je po lu fi na le, vi za za Olim pij ske igre i, mo `da, me da qu. [ve |a ni ne igra ju sjaj no.

- Gle da li smo utak mi cu sa Po qa ci ma na TV-u. Bi lo je ja ko za ni mqi vo sa dra sti~ nim pa do vi ma obe eki pe. Fo ku si ra ni smo na na {u igru, kao i do sa da. To je put do po be de sma tra Mar ko vi}.

Na to je uti ca la sme na ge ne ra ci je i opro {taj ve li ka na ove igre Vi slan de ra, Sven so na, Ol so na, Lev gre na i osta lih. U du goj isto ri ji [ve |a ni su ima li mno go

znom fi ni {u du e la sa pan ce ri ma.

Is ku sni gol man sma tra da je re pre zen ta ci ja do voq no zre la da „sa no ga ma na ze mqi“ do ~e ka na sta vak {am pi o na ta.

di ti ve li ko sla vqe - re kao je Sta ni} no vi na ri ma u Ko vi lo vo.

Sta ni} je is ta kao da su srp ski ru ko me ta {i i da qe u „po voq nom po lo `a ju”.

- O~e ki vao sam da }e bi ti ve li ko pra `we we po sle utak mi ce i sve ga {to se de {a va lo, vo di{, a na kra ju iz gu bi{ bod. Ali, de si lo se ne {to sa svim dru ga ~i je, uop {te ni smo bi li raz o ~a ra ni. Sve sni smo da mo ra mo da za dr `i mo psi hi~ ku sna gu, da ob no vi mo sa mi se be jer ima mo jo{ va `nih utak mi ca.

Gol man ma ke don skog Me ta lur ga is ta kao je da na vi ja ~i te re pre zen ta ci je „vo le i ce ne Sr bi ju” i da mu je `ao {to prek si no} ni su po be di li Dan sku.

- @ao mi je {to Ma ke don ci ni su do bi li me~. Da su oni po be di li, svi wi ho vi na vi ja ~i bi osta li da na vi ja ju za Sr bi ju. Ja igram ta mo i znam ka ko raz mi {qa ju ti qu di.

Znam ko li ko vo le i ce ne Sr bi ju, a dra go bi mi bi lo i me ne da po dr `e - is ti ~e Sta ni}.

Evrop sko pr ven stvo u Sr bi ji stvo ri lo je no ve okol no sti za nor dij ske re pre zen ta ci je. S ob zi rom na to da su wi ho ve ze mqe uglav nom do ma }i ni pr ven sta va,

Be o grad i No vi Sad su me |u ma lo broj nim gra do vi ma u ko ji ma te se lek ci je ne }e ima ti naj ve }u po dr {ku pu bli ke.

- Svi Skan di nav ci igra ju do sta tak mi ~e wa po Evro pi i svi su uvek do ma }i ni. Ovo je pr vi put da ne ma ju naj vi {e pu bli ke. Ka ko je do {lo do to ga? Tre ba lo bi mi ma lo vi {e vre me na da to ob ja snim.

Ka ko da ka `em... Dru gi te ce ne ko li ko ti sam se be ce ni{. Ne `e li mo ni ko me da po vla |u je mo, do {ao si na na{ te ren, to su na {i uslo vi i sna |i se.

Sta ni} se se tio i u~e {}a na pro {lo go di {wem Svet skom pr ven stvu u ze mqi tri kru ne.

- Mi kad smo bi li ta mo ni ko nas ni je pi tao ni ka kvi su uslo vi, ni bi lo {ta dru go, a ima li smo ba rem du plo lo {i je ne go oni ov de. Svi su sme {te ni u eks tra ho te lu, a mi smo ta mo bi li prak ti~ no u {u pa ma dva sa dva me tra, bez in ter ne ta, i~e ga...Ali ni smo se `a li li - pod se tio je Sta ni}.

Sta me ni kru `ni na pad~ Alem To ski} sma tra da re pre zen ta ci ja ima ve li ku pri li ku da is ko ri sti to {to su [ve |a ni u pr vom ko lu dru ge fa ze na vol {e ban na ~in is pu sti li ve li ku pred nost pro tiv Po qa ka.

- I po sle ne re {e ne utak mi ce sa Ne ma~ kom, sve sni smo da sa mi od lu ~u je mo i da sve za vi si is kqu ~i vo od nas. Jed no stav no, ne mo ra mo

jo{ jed nog igra ~a na utak mi ci – svo je na vi ja ~e!

Hva la vam! Ovim pu tem `e li mo jo{ jed nom da po zo ve mo sve na {e ver ne na vi ja ~e, za qu bqe ni ke u ru ko met i one ko ji su tek ot kri li ovaj sport da nam svo jim do la skom i po dr {kom, na utak mi ci pro tiv re pre zen ta ci je [ved ske, sport skim i fer na vi ja wem po mog nu da sa vla da mo jo{ jed nu pre pre ku ka po lu fi na lu EP, i da ostva ri mo na {u ve li ku `e qu da se pla si ra mo na Olim pij ske igre.„ Kar te mo gu da se ku pe na bla gaj ni Be o grad ske Are ne, u Tr `nom cen tru U{}e, Bi let cen tru i kwi `a ra ma Del fi.

O SU\EWU

Ne treba plakati Ju tro po sle re mi ja sa Ne ma~ kom re pre zen ta tiv ci ma ni je bi lo pre vi {e do raz go vo ra o su |e wu. Svi su in si sti ra li da pr ven stve no gle da ju svo je gre {ke. Su dij ski par iz Nor ve {ke, Ke net Abra ham sen i Ar ne Kri sti jan sen, do pu stio je Nem ci ma da od i gra ju jed nu od bra nu no gom, pa da po sle to ga po stig nu ve o ma bi tan gol iz kon tre, iz ne nad no skra ti li po sled wi na pad or lo va na de se tak se kun di...

Rast ko Stoj ko vi} sma tra da gre {ka ma ar bi ta ra ne bi tre ba lo pri da va ti na zna ~a ju.

- Ne tre ba pla ka ti zbog od lu ka su di ja. Oni }e oti }i u ho tel sku so bu i ne }e ih bi ti bri ga za to {ta mi pri ~a mo. Tre ba lo bi ih pu sti ti da ra de wi hov po sao i gle da ti svo ja po sla - re kao je Stoj ko vi}.

U re mi ju sa Nem ci ma u~e stvo vao je sa dva po stig nu ta go la, a kao je dan od glav nih raz lo ga po ra za is ti ~e ne do sta tak sre }e.

- Od gle da li smo sni mak u ho te lu. Bi lo je do bro, igra li smo so lid no, ni smo ima li sre }e u na pa du, oni su je ima li ma lo vi {e...Na dam se da }e nam se sve to vra ti ti ka da nam bu de vi {e i tre ba lo – re ci mo u ne kom po lu fi na lu, pa da }e i na ma tad lop te od sta ti ve ula zi ti u gol...

Sta ni} je imao ne {to dru ga ~i je vi |e we o su |e wu u do sa da {wem de lu pr ven stva.

- Ni sam pri me tio da nam su di je po ma `u, a u ne kim tre nu ci ma su nam ~ak i od mo gli. Kri te ri jum je bio ~u dan i mi slim da su di rekt no uti ca li na igru. Ipak, po no san sam {to smo iz dr `a li ta kav kri te ri jum i {to smo se skon cen tri sa li na igru - re kao je Sta ni}. da su i oni u ne kom {o ku. Ne }e se pre da ti, ali ako na met ne mo svoj ri tam igre i kon tro li {e mo utak mi cu mi slim da ne }e bi ti pro ble ma - sma tra To ski}.

mo da osta vi mo sr ce na te re nu i da bu de mo mak si mal no kon cen tri sa ni, mo ra mo da ih pri ti ska mo svih 60 mi nu ta - re kao je Pro da no vi}.

VLADAN JORDOVI], POMO]NI TRENER

Poqaci nisu reper za ono {to nas ~eka No vi na ri ma se u SC Ko vi lo vo, ba zi na {e re pre zen ta ci je, u ime stru~ nog {ta ba obra tio asi stent se lek to ra Vu ko vi }a Vla dan Jor do vi}.

- Re cep ta ne ma. Ni ko ni je o~e ki vao da }e ta zon ska od bra na Po qa ka do ne ti ta kav pre o kret u me ~u sa [ve |a ni ma. Te {ko je ana li zi ra ti taj me~ i ni je pra vi re per ono ga {to nas o~e ku je. Ko li ko je re al no da [ve |a ni vo de +11 na po lu vre me nu, jo{ ma we je to {to su Po qa ci do {li do gle da ti dru ge re zul ta te. U su bo tu smo ima li pr vu me~ lop tu, da nas }e mo ima ti dru gu i mi slim da }e

re mi ja, a pri tom pro ma {i li ~e ti ri kon tre i ima li zad wi na pad. Bi la je to pot pu no ati pi~ na utak mi ca i do kaz da je pu bli ka mo gla vi de ti sve ono {to na{ sport ~i ni je din stve nim. Svih {est re pre zen ta ci ja je u {o ku na kon ju ~e ra {weg me ~a. To li ko neo ~e ki va nih re zul ta ta i pre o kre ta odav no ni je vi |e no. EP je ja ko iz jed na ~e no i sva ka eki pa se na da da mo `e da na pra vi do bar re zul tat - re kao je Jor do vi}.

De sno kri lo Raj ko Pro da no vi} ka zao je da je bod pro tiv Ne ma~ ke bio sa svim do vo qan.

Pu bli ka u Sr bi ji ima je din stve nu pri li ku da u`i va u le pom ru ko me tu. Naj bo qi igra ~i iz da na DALIBOR ^UTURA

Nismo imali sre}e

Sred wi bek Sr bi je Da li bor ^u tu ra oce nio je da ako Sr bi ja po no vi igru kao u pret hod nim me ~e vi ma da ne }e ima ti pro ble ma pro tiv [ve |a na.

- Me~ sa [ved skom, ako do bi je mo, }e od lu ~i ti na{ pla sman u po lu fi na le. Sa mo tre ba da na sta vi mo ova ko i ne }e bi ti pro ble ma. Po zna je mo sve re pre zen ta ci je, ne ma taj ni, sa mo da od i gra mo od bra nu kao do sad, da spre ~i mo wi ho va kri la i brz cen tar - ka zao je ^u tu ra.

On je do dao da je raz o ~a ran re mi jem sa Ne ma~ kom, ali da we go va eki pa ni je ima la do voq no sre }e.

- Ka ko je te kla utak mi ca, na kra ju smo ma lo iza {li raz o ~a ra ni sa re mi jem. To su igra ~i ko ji, ipak, igra ju u naj bo qoj li gi na sve tu. Mi slim da smo od i gra li do bru utak mi cu, ali ne sre }om na kra ju ni smo po be di li - re kao je ^u tu ra.

Savez poziva navija~e Iako su iz Ru ko met nog sa ve za Sr bi je gro mo gla sno tvr di li ka ko su ula zni ce za Evrop sko pr ven stvo ras pro da te prak ti~ no jo{ pre po ~et ka tak mi ~e wa, evi dent no je da to ni je slu ~aj po {to je na go to vo svim utak mi ca ma bi lo pra znih me sta u svim dvo ra na ma. Iz RSS su pred duel sa [ved skom upu ti li apel na vi ja ~i ma u ko jem se ka `e: „Svet je im pre si o ni ran EHF EURO 2012 pr ven stvom u ru ko me tu. Dvo ra ne su pu ne, na vi ja ~i svim sr cem bo dre svo je ti mo ve, a naj vi {e se pi {e i pri ~a o na vi ja ~i ma ru ko met nog ti ma Sr bi je i o at mos fe ri ko ju oni pra ve. Tim Sr bi je ima uvek

Dejan Stani}

to bi ti pra va {an sa da obez be di mo pla sman u po lu fi na le. Mi slim da to mo `e mo da ura di mo re kao je pi vot Alem To ski}, i do dao: - [ved ska je ozbiq na re pre zen ta ci ja. Pre kju ~e su ima li 11 raz li ke po sle pr vog po lu vre me na, a u dru gom su je pro koc ka li. Mi slim

- Dra go mi je {to smo do ka za li da mo `e mo da igra mo sa svi ma i {to jo{ ni smo iz gu bi li utak mi cu na pr ven stvu. To je naj bo qa po tvr da na {eg kva li te ta i do kaz da vre di mo. ^e ka ju nas [ve |a ni, a ka ko smo od i gra li pre kju ~e bi lo bi nam do voq no u da na {wem me ~u za tri jumf. Sa -

u dan de mon stri ra ju svu le po tu po ma lo za po sta vqe nog spor ta u Sr bi ji, a or lo vi isto vre me no do ka zu ju i se bi i dru gi ma ono {to im je ~e sto i oprav da no bi lo ospo ra va no - da pri pa da ju ru ko met nom vr hu.

Pripremio: J. Gali}

18

sport

ponedeqak23.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Da n ci ju re po sled wi voz

Mo me nat sa utak mi ce Ma |ar ska - Island u Spen su

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ri ba ri upe ca li Ma |a re

Ru ko me ta {i Dan ske ima li su mno go sre }e u du e lu sa se lek ci jom Ma ke do ni je po {to su po be do no sno gol po sti gli ne ko li ko se kun di pre kra ja i osvo ji li dva bo da u dru goj run di Pr ven stva Evro pe. ^im je si re na ozna ~i la kraj Dan ci su jed ni dru gi ma po tr ~a li u za gr qaj i od i gra li po bed ni~ ki ples. U ovoj utak mi ci igrao se atom ski ru ko met, ma da je ma lo ko pret po sta vqao da }e ta ko da bu de. Ve }i na je ti po va la da }e Dan ska la ko iza }i na kraj s Ma ke don ci ma i - pre va ri li se.

Mom ci iz ma ke don ske se lek ci je su za i sta pri jat no iz ne na |e we, a ima ju i sjaj nu po dr {ku od ne ko li ko hi qa da na vi ja ~a. Ve ~e ras }e sna ge od me ri ti s Po qa ci ma i u tom me ~u tra `e {an su da na kon to upi {u tri bo da, ko li ko u ovom tre nut ku ima ju wi ho vi ri va li. Po qa ci ma je ovo ve li ka {an sa da osvo je dva bo da i pri bli `e se gru pi eki pa ko je ci qa ju po lu fi na le. Po ka za li su mom ci, ko je vo di se lek tor

ko me ta {a, a i oni me ne i ni jan se }e od lu ~i ti. Ve ru jem da }e te ni jan se bi ti na na {oj stra ni re kao je naj bo qi igra~ Ma ke do ni je Ki ril La za rov.

Bog dan Ven ta pre za do vo qan je tru dom svo jih iza bra ni ka i ve ru je da oni mo gu jo{ vi {e.

- Ne tre ba bi ti alav. Me |u tim, po ka za li smo da za nas ne ma iz gu bqe ne utak mi ce, pa i kad ri val ima pred nost od je da na est go lo va. Ma ke don ci su u iz ve snoj pred no sti zbog svo jih gr la tih na vi ja ~a. Ose }a ju se kao kod svo je ku }e i sprem ni su po no vo da za gri zu. Ipak, mi smo u na po nu i dva bo da iz ve ~e ra {weg du e la zna ~i la bi nam pet na kon tu i ukqu ~e we u bor bu za za vr {ni cu - pro ko men ta ri sao je Ven ta.

Dan ci }e ve ~e ras na spram se be ima ti Ne ma~ ku, ko ja vo di na ta be li sa pet bo do va. Po sve mu su de }i Dan ci ma je ovo po sled wa {an sa da se uhva te u ko lo fa vo ri ta, jer su pre [am pi o na ta bi li u tom kru gu.

Ma |ar ska - Island 21:27 (10:14) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca 5.000, su di je: Ni ko li} i Stoj ko vi} (Sr bi ja). Sed mer ci: Ma |ar ska 5 (2), Island 2 (2), is kqu ~e wa: Ma |ar ska 8, Island 12 mi nu ta.

MA\ARSKA: Iqe{ 5, Se le {i, ^a sar 7 (3), Mo ~a ji 2, G. Ivan ~ik 1, Har {a wi 3, Pu ti} 1, Fa ze ka{ (7 od bra na), Kri vo ka pi}, Mi kler (5 od bra na), La lu {ka, Na |i, Zu bai, [uh, An ~in 1, Vad ker ti 1.

ISLAND: Gu stav son (7 od bra na, 2 sed mer ca), Sva var son 3,

Kri stjan son, Pal mar son 1, In gi mun dar son, Hal grim son 25, Atla son , Olaf son 4, Si gurd son 5 (2), O. Gud mur ndson, Pe ter son, Edvard son, Ja kob son, Gu nar son 5, Rag nar son 1, Ka ra son 1.

Lak {e ne go {to se o~e ki va lo ru ko me ta {i Islan da sa vla da li su se lek ci ju Ma |ar ske, ko ja je i ovo ga pu ta ima la iz van red nu po dr {ku sa tri bi na. O~i gled no je da na vi ja ~i Ma |a ra ne `a le ni no vac, ni gr la jer ih je na sva koj utak mi ci svog ti ma bi lo naj ma -

we po 3.000. Ovo ga pu ta ni su mo gli da po mog nu svo jim qu bim ci ma, ko ji su na le te li na mno go skon cen tri sa ni ju eki pu Islan da, koa je bez ve }ih pro ble ma osvo ji la bo do ve.

Isti na, Ma |a ri su, pred vo |e ni iz u zet nim ^a sa rom, us pe li u pr vih ne ko li ko mi nu ta da odr `a va ju rav no te `u, a on da je sve ne ka ko kre nu lo na vo de ni cu ri ba ra. Na po lu vre me oni su oti {li sa ~e ti ri go la raz li ke, a tre ba is ta }i da su od li ~an uti -

Pe tlo vi do pr vog tri jum fa

SVET SKI KUP - SLA LOM (@)

Kir hga se r za kraj ni za [il do ve

Fran cu ska - Slo ve ni ja 28:26 (14:15) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca 5.000, su di je: Di nu i Din (Ru mu ni ja). Sed mer ci: 3 (3), Slo ve ni ja 1 (1), is kqu ~e wa: Fran cu ska 6, Slo ve ni ja 10 mi nu ta.

FRANCUSKA: Fer nan dez 2, Di nar, Ba ra het 7, @. @il, B. @il 4, Nar sis, @o li 4 (3), Ka ra bu, Ka -

Ru ko me ta {i Fran cu ske su u ovoj utak mi ci po no vo te {ko do {li do bo do va, ali su za slu `e no sla vi li. Ka `e mo za slu `e no zbog to ga, {to su u fi ni {u po ka za li deo onog re per to a ra ko je se od wih i o~e ki vao, dr `a li pred nost od dva go la, i na kra ju uz dig nu tih ru ku na pu sti li bo ri li {te.

Gru pa 1 - Be o grad Danas

Poq ska - Ma ke do ni ja Dan ska - Ne ma~ ka Sr bi ja - [ved ska 1. Ne ma~ ka 2. Sr bi ja 3. Poq ska 4. Dan ska 5. [ved ska 6. Ma ke do ni ja

3 3 3 3 3 3

2 2 1 1 0 0

1 1 1 0 2 1

(16.20) (18.20) (20.20)

0 0 1 2 1 2

Sre da

[ved ska - Ne ma~ ka Dan ska - [ved ska Sr bi ja - Ma ke do ni ja

74:68 67:61 74:77 81:83 79:84 81:83

5 5 3 2 2 1

(16.15) (18.15) (20.15)

Gru pa 2 - No vi Sad

Ma |ar ska - Island Fran cu ska - Slo ve ni ja [pa ni ja - Hr vat ska 1. Hr vat ska 2. [pa ni ja 3. Ma |ar ska 4. Island 5. Slo ve ni ja 6. Fran cu ska

2 2 3 3 3 3

2 1 1 1 1 1

0 1 1 0 0 0

Su tra [pa ni ja - Island Fran cu ska - Hr vat ska Ma |ar ska - Slo ve ni ja Sre da Fran cu ska - Island [pa ni ja - Slo ve ni ja Ma |ar ska - Hr vat ska

Abalo je bio tvorac preokreta

ra ba ti} 2, Ome je (11 od bra na), Akam braj 2, Aba lo 4, Kon ru ba 2, De trez, Bin go 2, So ra in do.

SLOVENIJA: Mi klav ~i~ 1, Do bel {ek 3, Pu ceq, Bru men, Be` jak 2, Do le nec 1, Sku be 1, [pi ler 4 , Prost (15 od bra na), M. Zvi `ej 1, L. Zvi `ej 6, Ga ber, Zor man 2, Ma~ kov {ek, Ga ji} 5 (1), [kof.

Tre ba is ta }i da su Slo ven ci ima li ve li ku po dr {ku pu bli ke i da su u po je di nim de lo vi ma me ~a vo di li i s ~e ti ri go la raz li ke. Ta da su se pro sto tak mi ~i li Lu ka Zvi `ej, Dra gan Ga ji} i Da vid [pi ler ko }e vi {e pu ta da po go di. Gol man Fran cu za Ome je ni je mo gao ba{ da hva ta sve lop -

sak osta vi li Amor Atla son, To rir Olaf son i Ro bert Gu nar son. Ve li ku po mo} ima li su u sjaj nom gol ma nu Gu stav so nu. Ma |a ri su po ku {a va li na sve na ~i ne da se ne ka ko pri bli `e ri va li ma, ali ka da je u 40. mi nu tu na se ma fo ru sta jao re zul tat 20:13 za Islan |a ne ~i ni se da je ta da bi lo sve go to vo. U fi ni {u su sre ta Ma |a ri su bi li vid no umor ni i kao da su je dva ~e ka li da se utak mi ca za vr {i.

M. Pa vlo vi}

21:27 28:26 (si no})

0 0 1 2 2 2

62:58 53:50 71:74 88:86 89:91 77:81

4 3 3 2 2 2

(16.10) (18.10) (20.10) (16.10) (18.10) (20.10)

te, jer je we go va od bra na bi la iz u zet no sla ba. Me |u tim, ka ko se kraj vi {e pri bli `a vao Ba ra hec, Ber tran @il i Luk Aba lo zna li su {ta tre ba da ura de s lop tom iako je na go lu Slo ve na ca sta jao iz van red ni Pri mo` Prost.

Ni su odu {e vi li ni jed ni ni dru gi, neo stra {}e ne gle da o ce u ve li koj sa li Spen sa, ko ji su u po sled wih ne ko li ko da na naj vi {e o~e ki va li od Ni ko le Ka ra ba ti }a.

Na rav no, ni on ni we go vi re pre zen ta tiv ni dru go vi ni su od i gra li u sti lu olim pij skih, svet skih, i evrop skih {am pi o na.

M. Pa vlo vi}

Austri jan ka Mi ha e- la Kir hga ser tri jum fo va la je na {e stom sla lo mu se zo ne ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa odr `an u Kraw skoj Go ri. Kir hga se ro va je pr vom po be dom po sle sko ro pet go di na pre ki nu la niz svo je su na rod ni ce Mar liz [ild, ko ja je bi la naj bo qa na pret hod nih pet sla lo ma ove se zo ne. [il do va je na pra vi la gre {ku u pr voj vo `wi, pa je u we nom od su stvu Kir hga se ro va za si ja la i do {la do tri jum fa ukup nim vre me nom od 1:47.25 mi nu ta. Dru go me sto za u ze la je Fin ki wa Ta wa Po u ti a i nen, dok je tre }e vre me ostva ri la Ve ro ni ka Zu zu lo va iz Slo va~ ke. Na tr ci je u~e stvo va la i na {a ski ja {i ca Ne ve na Ig wa to vi}, ko ja je za u ze la 41. me sto.

Svet ski kup kod ski ja {i ca na sta vqa se u {vaj car skom Sent Mo ri cu, gde }e se od na red nog pet ka do ne de qe dva pu ta nad me ta ti u su per kom bi na ci ji i jed nom u spu stu.

Re zul ta ti sla lo ma u Kraw skoj Go ri: 1. Mi ha e la Kir hga ser (Austri ja) 1:473.25, 2. Ta wa Po u- ti a i nen (Fin ska) + 0.65, 3. Ve ro ni ka Zu zu lo va (Slo va~ ka) + 1.34, 4. Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) + 1.66, 5. Ka trin Ce tel (Austri ja) + 2.28, 6. Ni kol Hosp (Austri ja) + 2.80, 7. Lind zi Von (SAD) + 2.89, 8. Kri sti na Gaj ger (Ne ma~ ka) + 2.95, 9. Na sta si ja Nens (Fran cu ska) + 3.27, 10. Ire ne Kur to ni (Ita li ja) + 3.45 itd.

Ge ne ral ni pla sman sla lo ma: 1.

Mar liz [ild (Austri ja) 500, 2.

Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 337, 3.

Mi ha e la Kir hga ser (Austri ja) 305, 4. Ta wa Po u ti a i nen (Fin ska) 270, 5. Ka trin Ce tel (Austri ja) 245, 6. Ma ri ja Pi e ti le-Holm ner ([ved ska) 176 itd.

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Lind zi Von (SAD) 970, 2.

Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 688, 3.

Mar liz [ild (Austri ja) 548, 4.

Eli za bet Gergl (Austri ja) 516, 5.

Ma ri ja Hefl-Ri{ (Ne ma~ ka) 506, 6. Ana Fe nin ger (Austri ja) 499 itd.

Gol man Ma ke do ni je Bor ko Ri stov ski

Bog dan Ven ta, ne sa mo da zna ju ru ko met, ne go i da su psi hi~ ki ve o ma jak sa stav. U du e lu sa [ve |a ni ma di gli su se iz pe pe la i osvo ji li bod. Pod se ti mo da su [ve |a ni na od mor oti {li s re zul ta tom 20:9 i da je ma lo ko o~e ki vao da }e da se do go di ve li ki pre o kret.

- Ne ve ro vat no da je ova ko ne {to mo glo da se do go di. Me |u tim, to je ru ko met i za to je za ni mqiv. Ima mo sjaj nu po dr {ku na vi ja ~a i ve ru jem da }e ta ko bi ti i ve ~e ras. Sprem ni smo da po no vo pru `i mo i vi {e od svo jih mo gu} no sti i iz ne na di mo od li~ ne Po qa ke. Ne }e bi ti ni ma lo la ko. Po zna jem do sta wi ho vih ru -

- Po sto je te o ret ske {an se da se do ko pa mo za vr {ni ce, ali bi }e to ve o ma te {ko. U ovom tre nut ku mo `e mo sa mo da pre sko ~i mo Po qa ke, ali u slu ~a ju da oni iz gu be od Ma ke do na ca. U su prot nom, ako iz gu bi mo, ma da o to me ne raz mi {qa mo, a Ma ke do ni ja sla vi, on da }e oni bi ti is pred nas. Me |u tim, ne `e li mo da kal ku li {e mo, ne go da u~i ni mo sve i osvo ji mo dva bo da - re kao je se lek tor Da na ca Ul rih Vil bek.

Nem ci is ti ~u da ih ne in ter su je ni {ta u du e lu sa Dan skom sem po be de po {to im dva bo da do no se po lu fi na le.

M. Pa vlo vi}

SVET SKI KUP - SLA LOM (M)

De vil po bed nik u Kic bi lu Ita l i j an s ki ski ja{ Kri sti jan De vil po bed nik je sla lo ma ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa vo `en u Kic bi lu. Ovo je bi la pr va po be da De vi la u ka ri je ri u Svet skom ku pu. Ita li jan ski ski ja{, ko ji je pr vu vo `wu za vr {io na ~e tvr tom me stu, us peo Kri sti jan De vil je u dru goj tr ci da na dok na di za o sta tak i da tri jum fu je ukup nim vre me nom 1:39,19 mi nu ta. Ma rio Mat bio je na kra ju dru gi sa za o stat kom od 72 sto tin ke za De vi lom, dok je tre }e me sto za u zeo Hr vat Ivi ca Ko ste li} sa za o stat kom od 76 sto tin ki.

Re zul ta ti: 1. Kri sti jan De vil (Ita li ja) 1:39,19 mi nu ta, 2. Ma rio Mat (Austri ja) 1:39,91, 3. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 1:39,97, 4.

Stiv Mi si li je (Fran cu ska) 1:40,14, 5. Jens Big mark ([ved ska) 1:40,63, 6. An dre Mi rer ([ved ska)

1:41,10, 7. \u li ja no Ra co li (Ita li ja) 1:41,18, 8. Vol fgang Herl (Austri ja) 1:41,24, 9. Fric Dop fer (Ne ma~ ka) 1:41,36, 10. Be wa min Rajh (Austri ja) 1:41,42 itd.

Po re dak u sla lo mu: 1. Ko ste li} 545, 2. De vil 370, 3. Mar sel Hir {er (Austri ja) 360, 4. Mi rer 335, 5. Ma rio Noj roj ter (Ne ma~ ka) 261 itd. Ge ne ral ni pla sman: 1. Ko ste li} 755, 2. Hir {er 725, 3. Be at Fojc ([vaj car ska) 585, 4. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 508, 5.

Ted Li ge ti (SAD) 493 itd.

SPORT

c m y

dnevnik

NO VAK DA NAS IGRA S HJU I TOM

ponedeqak23.januar2012.

19

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE

Je ca se ka sno pro bu di la

U do brom rit mu: No vak \o ko vi}

Da le ko je fi na le Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} re kao je da je ve} do {ao do pra vog rit ma na Austra li jan Ope nu, ali da ne raz mi {qa jo{ o du e lu sa Na da lom ili Fe de re rom. \o ko vi} je od po ~et ka pr vog Gren sle ma se zo ne iz gu bio sa mo de se tak ge mo va, a da nas ga u osmi ni fi na la o~e ku je duel sa do ma }im te ni se rom Lej to nom Hju i tom. Srp ski te ni ser vi {e pu ta je ve} is ti cao da vo li da igra u Austra li ji, a sa da je ot krio i raz lo ge.

- Pri vla ~i me igra we u Austra li ji ve ro vat no jer je po ~e tak se zo ne, svi igra ~i ko ji do la ze ov de, po seb no na Austra li jan Open, ima ju te `wu i ciq da za po~ nu go di nu na naj bo qi mo gu }i na ~in. Svi ne ka ko, za vi sno od ras po re da, ula zi mo sve `i u no vu se zo nu i mo ti vi sa ni da pra vi mo do bre re zul ta te. S dru ge stra ne, Austra li ja je ja ko le pa ze mqa i do la zi mo i na stu pa mo ov de ka da je le po vre me, jed no stav no, ta ener gi ja ko ja se ose }a me |u qu di ma i u ovoj sre di ni je pot pu no le `er na, bez stre sa i pri ti ska, za raz li ku od ono ga {to mo `e da se ose ti u Evro pi - re kao je No vak \o ko vi} za B92. \o ko vi} va `i za pr vog fa vo ri ta tur ni ra, ali on na gla {a va

da jo{ ne raz mi {qa o po ten ci jal nom fi na lu.

- U prin ci pu, da lek je jo{ put do Na da la i Fe de re ra, znam da je mo `da ide al no fi na le iz me |u ne ko ga od pre ~e tvo ri ce, i svi to pri `eq ku ju, ali sam uvek po ku {a vao da se usre sre dim na na red nog pro tiv ni ka i ta ko }e i sa da osta ti. Pre sre }an sam ka ko je pr va ne de qa pro {la, iz gu bio sam de se tak ge mo va, {to je ne ve ro vat no, i ne vi dim da mi ne do sta je me ~e va da pro ve dem vi {e vre me na na te re nu da bih pro na {ao ri tam. Mi slim da je ri tam ve} tu, da imam sve `i nu na te re nu, da sam fi zi~ ki pri pre mqen za naj ve }e na po re i `eq no is ~e ku jem dru gu ne de qu.

Naj bo qi te ni ser sve ta ot krio je i ka ko pro vo di vre me u Mel bur nu.

- Ru ti na se ne me wa u od no su na ne ke dru ge Gren sle mo ve, pro vo di mo do sta vre me na na te re ni ma i u opo rav ku. Gle da mo te ni ske me ~e ve, {e ta mo se ma lo gra dom, od se da mo u ma lo mir ni jem de lu gra da gde ima do sta re sto ra na i ka fi }a, gde iz la zi mo na ve ~e re. Bi li smo i u bi o sko pu, na pla `i, ka da god ima mo vre me na is ko ri sti mo ga na naj bo qi mo gu }i na ~in - re kao je No vak \o ko vi}.

RE LI MON TE KAR LO

Je le na Jan ko vi} za vr {i la je u~e {}e na Austra li jan ope nu u osmi ni fi na la. Ka ro li na Vo zni jac ki je bi la bo qa od 13. te ni ser ke sve ta - 6:0, 7:5.Me~ na Rod Lej ver are ni tra jao je 103 mi nu ta.

Naj bo qa srp ska te ni ser ka je bi la pred po ra zom na iz ma ku sa ta igre, jer je u pr vih 11 ge mo va osvo ji la sa mo je dan (0:6, 1:4).

Ta da se uslov no re ~e no pro bu di la i us pe la da dru gi set vra ti u egal. Ipak, opet je sta la, pa je Vo zni jac ki za slu `e no po be di la. Dan ki wa je u pr vom se tu igra la od li~ no, bi la znat no bo qa u bor bi ko ja se uglav nom vo di la sa osnov ne li ni je. Do bro se kre ta la i kom bi no va la udar ce, ko ji su bi li ja ki i pre ci zni, a ka da je tre ba lo ko ri sti la je i svo je naj ja ~e oru` je od bra nu. S dru ge stra ne, Je le na je mno go gre {i la i ni je uspe va la da iz ba ci iz rit ma ras po lo `e nu pro tiv ni cu.Pr vi set je tra jao sa mo 34 mi nu ta. Osim u pr vom ge mu, u ko me je vo |e na ve li ka bor ba, sve osta le je Ka ro li na la ko do bi la. Be o gra |an ka je na pra vi la ~ak tri pu ta vi {e ne iz nu |e nih gre {a ka Za vr {i la na stup u Mel bur nu: Je le na Jan ko vi} (18-6), a Dan ki wa je is ko ri sti la tri od se dam brejk lop ti, do ko jih Je le na sme ~a za jo{ jed nu brejk lop tu i na kra ju po gre ni je mo gla ni da do |e. Za to je pr vi put u wi {i la. Pr va te ni ser ka sve ta je ne du go za tim do ho vim du e li ma set za vr {en sa nu lom. bi la taj gem (5:3).Ni ta da se Srp ki wa ni je pre Je le na je po ve la na star tu dru gog se ta, a Vo da la i to joj se is pla ti lo. U ge mu u ko me je Dan zni jac ki je za tim ve za la ~e ti ri ge ma. De lo va lo ki wa ser vi ra la za me~ na pra vi la je brejk - 5:5. je da }e pu bli ka br zo ku }i.A on da se do go dio Me |u tim, osci la ci ja ma u Je le ni noj igri ni je za o kret. Je le na je za i gra la bo qe i sma wi la na bi lo kra ja, pre pu sti la je ri val ki na red na dva 3:4. Me |u tim, bi lo joj je po treb no da jo{ jed - ge ma po sle ~e ga je mo ra la da joj ~e sti ta. nom pro tiv ni ci odu zme ser vis. I bi la je na do Je le na je na pra vi la ~ak 49 ne iz nu |e nih gre mak to ga ve} u sle de }em ge mu, ko ji je po ~eo re - {a ka (Vo zni jack je i se dam du plih ser vis gre zul ta tom 0:40. Vo zni jac ki je ipak us pe la da se {a ka.Vo zni jac ki je za dr `a la {an su da osta ne iz vu ~e i iz jed na ~i. Je le na je ta da ima la tri na pr vom me stu VTA li ste, ko je joj ozbiq no

ugro `a va ^e hi wa Pe tra Kvi to va.Bio je ovo wi hov osmi meg dan. Xej Xej je do bi la pr va ~e ti ri, a Vo zni jac ki je na red na ~e ti ri. Po sled wi put Srp ki wa je po be di la 2010. u In di jan Vel su.Obe ma je po lu fi na le naj ve }e do stig nu }e na Austra li jan ope nu. Je le na ga je ostva ri la 2008, a Ka ro li na pro {le go di ne.Vo zni jac ki }e se u ~e tvrt fi na lu sa sta ti sa bra ni o cem ti tu le Kim Klaj sters. Kao u pro {lo go di {wem fi na lu, Bel gi jan ka je po no vo, sa da u osmi ni fi na la, po be di la Li Na (4:6, 7:6, 4:6) iako je jo{ to kom pr vog se ta po vre di la sko~ ni zglob.

TAK MI ^E WE DU BLO VA

Po raz Zi mo wi }a i Qo dre Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra tak mi ~e we u du blu za vr {i li su u tre }em ko lu, po ra zom od In dij ca Le an de ra Pa e sa i Ra de ka [te pa ne ka iz ^e {ke.

In dij sko-~e {ka kom bi na ci ja sla vi la je re zul ta tom 7:5, 7:6 (7-2), za 99 mi nu ta igre. Sr bin i Fran cuz u pret hod ne dve run de ni su iz gu bi li ni set, i do bro su po ~e li me~ tre }eg ko la, ali su se mu ~i li sa kon ver zi jom brejk lop ti (1 od 4 u pr vom se tu).

Iako su u tom pe ri o du ~e {}e gre {i li (4-1), Pa es i [te pa nek su igra li mno go di rekt ni je (19-9 u vi ne ri ma) i obe brejk {an se pre tvo ri li u od u ze te ge mo ve, ukqu ~u ju }i i kqu~ ni brejk u 11. ge mu. U dru gom se tu ni jed na stra na ni je us pe la da na pra vi ni ti jed nu brejk {an su to kom ce log me ~a, a Qo dra i Zi mo wi} kao da su iz gu bi li sna gu po sle tog od sud nog ge ma. U ce lom dru gom se tu su osvo ji li 7 po e na ka da im ri va li ser vi ra ju, ma da ni sa mi ni su do zvo qa va li brejk {an se. Od lu ka je pa la u tej-brej ku, ve ro vat -

Mi lo je vi} i Kr stin od li~ ni te ni se ra, ko ji je ~ak pet pu ta od u zeo ser vis ri va lu, za u sta viv {i ga u je di noj brejk {an si. Ri -

iz Mo kri na u dru gom ko lu igra sa de se tim no si o cem, ^e hom Ada mom Pa vla {e kom, ko ji je u

Star to vao po be dom: Se ba sti jan Leb

Ni ko kao Leb Vo za~ Si tro e na Se ba sti jan Leb po bed nik je Re li ja Mon te Kar lo ko jim je star to vao ovo go di {wi Svet ski re li {am pi o- nat (WRC). Leb je po sled wi dan re li ja, ko ji je po sle ~e ti ri go di ne pa u ze po no vo uvr {ten u ka len dar {am pi o na ta, za po ~eo sa vi {e od dva i po mi nu ta pred no sti u od no su na Da ni ja Sor doa u Mi ni ju, a po be dom na po sled wem spe ci ja lu, du gom oko pet ki lo me ta ra, sa mo ju je uve }ao. Sor do je na kra ju imao za o sta tak od 2:45.5 mi nu ta, dok je tre }e me sto za u zeo vo za~ For da Pe ter Sol berg i to na svom de bi ju u Fi je sti.

Osmo stru ki svet ski {am pion do mi ni rao je u Mon te Kar lu od dru gog da na, ka da je zbog te {kog ude sa od u stao Ja ri-Ma ti La tva la u For du. Ista sud bi na za de -

si la je i Le bo vog biv {eg tim skog ko le gu Se ba sti ja na O`i jea u [ko di, ali su, sre }om, i oni i wi ho vi su vo za ~i osta li ne po vre |e ni.

I dok je Leb bio si gu ran u vo| stvu, ve li ka bor ba vo di la se za osta la me sta na po di ju mu, iz ko je je kao po bed nik iza {ao Sor do i ta ko do neo pr vi po di jum Mi ni ju u Kne `e vi ni od 1967. go di ne. Sol berg je za to mo rao da se za do vo qi ~e tvr tom po zi ci ju na svom po vrat ku u Ford po sle vi {e od jed ne de ce ni je.

Le bov tim ski ko le ga Mi ko Hir vo nen bio je ~e tvr ti na kra ju, is pred vo za ~a Sto bart For da Jev ge ni ja No vi ko va.

Svet ski re li {am pi o nat na sta vqa se Re li jem [ved ske, ko ji je na pro gra mu od 9. do 12. fe bru a ra.

Ni ko la Mi lo je vi}

ope nu. Mo mak iz Be o gra da je za sa mo 60 mi nu ta po tu kao ve li ku na du austra lij skog te ni sa Xe ja An dri ji }a 6:2, 6:0. U na red noj run di we gov ri val bi }e Ken tan Ali (Fran cu ska) ko ji je po be dio In dij ca Ar |u na Ka dea u dva se ta - 6:4, 7:6 (7-4). Me~ dva mom ka ro |e na 1995. go di ne pro te kao je u to tal noj do mi na ci ji srp skog

[vaj ca rac Ro xer Fe der pla si rao se u ~e tvrt fi na le tur ni ra u Mel bur nu po be dom nad do ma }im te ni se rom Ber nar dom To mi }em. Fe de rer je do tri jum fa u ~e tvr toj run di do {ao sa 6:4, 6:2, 6:2, po sle jed nog sa ta i 44 mi nu ta. U bor bi za po lu fi -

nou ~e tvr tom po e nu, ka da Pa es i [te pa nek pra ve pr vi mi ni-brejk. Od tog tre nut ka do kra ja wi ma su pri pa la ~e ti ri po e na, a Zi mo wi }u i Qo dri sa mo je dan.

TAK MI ^E WE JU NI O RA

Ni ko la Mi lo je vi} na fan ta sti ~an na ~in po ~eo je tak mi ~e we na ju ni or skom Austra li jan

Fe de rer si gu ran

Pe |a Kr stin

va li su bi li rav no prav ni u di rekt nim po e ni ma (12-12), ali je Ni ko la mno go ma we gre {io (2711), pa Austra li jan ca ni su spa sli ni sna `ni ser vi si (5 aso va, naj br `i ser vis 209 km/h, mo mak ima 16 go di na).

Pe |a Kr stin je za sa mo 62 mi nu ta po be dio Austra li jan ca Xej msa Fro li ja – 6:1, 6:2. Mo mak

tri se ta po be dio Taj van ca ^in @en Hoa - 4:6, 6:4, 6:2. U du e lu dva mom ka ro |e na 1994. go di ne Sr bin je pot pu no do mi ni rao i ~ak pet pu ta to kom du e la od u zeo ser vis ri va lu. U svom pr vom na stu pu na Austra li jan ope nu Kr stin je po ka zao da sa op ti mi zmom mo `e da ~e ka na sta vak tak mi ~e wa.

na le, 30-go di {weg [vaj car ca o~e ku je duel sa Hu a nom Mar ti nom del Po trom iz Ar gen ti ne, ko ji je eli mi ni sao Nem ca Fi li pa Kol {raj be ra.

Re zul ta ti Mu {kar ci, 4. kolo: (3) Viktorija Azarenka (Belorusija) - Iveta Bene{ova (^e{ka) 6:2, 6:2, (8) Agwe{ka Radvanska (Poqska) - Julija Gerge{ (Nema~ka) 6:1, 6:1, (1) Karolina Voznijacki (Danska) - (13) Jelena Jankovi} (Srbija) 6:0, 7:5. @e ne, 4. kolo: (2) Rafael Nadal ([panija) - Felisijano Lopes ([panija) 6:4, 6:4, 6:2, (7) Toma{ Berdih (^e{ka) (10) Nikolas Almagro ([panija) 4:6, 7:6 (7:5), 7:6 (7:3), 7:6 (7:2), (11) Huan Martin Del Potro (Argentina) - Filip Kol{rejber (Nema~ka) 6:4, 6:2, 6:1, (3) Roxer Federer ([vajcarska) - Bernard Tomi} (Australija) 6:4, 6:2, 6:2.

Bel gij ska te ni ser ka Kim Klaj sters pla si ra la se u ~e tvrt fi na le sa vla dav {i Ki ne ski wu Li Na sa 4-6, 7-6 (8-6), 6-4.

Po red Klaj sters u ~e tvrt fi na le pr vog ovo go di {weg Gren slem tur ni ra da nas su se pla si ra le jo{ Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska), Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) i Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska).

20

sport

ponedeqak23.januar2012.

CRVENA ZVEZDA ODIGRALA PRVU KONTROLNU UTAKMICU

ODBOJKA SUPERLIGA (@)

Voj vo di na - Di na mo (P) Je din stvo (U) - Va ra din Spar tak (S) - C. zve zda Vi zu ra - Ko lu ba ra 1. Spar tak 2. C. zve zda 3. TENT 4. Vi zu ra 5. Va ra din 6. Ko lu ba ra 7. Di na mo 8. Je din stvo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

13 11 2 12 10 2 12 7 5 13 7 6 13 7 6 12 6 6 13 6 7 13 5 8 12 3 9 13 1 12

2:3 3:0 0:3 3:1

35:16 33:9 26:17 27:25 24:23 23:20 26:30 23:28 14:33 7:37

31 31 22 22 20 19 17 15 7 5

SUPERLIGA (M)

Je din stvo (SP) - Voj vo di na Klek - Rib ni ca M. rad nik - Par ti zan Spar tak (Q) - C. zve zda Rad ni~ ki (K) - @e le zni ~ar 1. C. zve zda 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. M. rad nik 5. Par ti zan 6. Spar tak 7. Rib ni ca 8. Je din stvo 9. Klek 10. @e le zni ~.

12 11 1 13 9 4 13 9 4 13 9 4 13 8 5 13 6 7 13 4 9 13 3 10 13 3 10 12 2 10

1:3 3:1 0:3 0:3 2:3

35:12 33:19 33:19 30:21 29:22 23:27 19:31 19:31 14:32 12:33

32 29 28 26 21 17 11 11 10 7

PRVA LIGA (@)

Klek - Cr no ko sa Gim na zi ja lac - Sme~ 5 Je din stvo (SP) - No vi Sad Stu dent - @e le zni ~ar (L) Rad ni~ ki (K) - La za re vac Po {tar - MD Zre wa nin

PRVA LIGA (M)

3:1 3:0 0:3 1:3 3:0 ( 18)

KO[ARKA ABA MU[KA LIGA

1. Ma ka bi 17 2. Ce de vi ta 17 3. Bu du} nost 17 4. Par ti zan 17 5. Olim pi ja 16 17 6. Za greb 7. Ci bo na 16 8. Rad ni~ ki 16 15 9. [i ro ki 10. C. zve zda 17 11. He mo farm17 17 12. Kr ka 13. Zla to rog 17 14. He li os 16

16 13 12 11 10 9 8 8 8 6 5 4 2 4

1 4 5 6 6 8 8 8 7 11 12 13 15 12

78:84 84:63 93:86 96:92 56:70 (18) (17)

1453:1185 1448:1241 1290:1232 1335:1224 1216:1238 1361:1399 1288:1324 1307:1322 1162:1103 1357:1360 1279:1347 1263:1332 1161:1390 1132:1315

33 30 29 28 26 26 24 24 23 23 22 21 21 20

AGRO@IV MU[KA LIGA Voj v. Sr bi ja gas - Na pre dak @e le zni ~ar - OKK Be o grad FMP Rad ni~ ki - Pro le ter Ta mi{ - Sme de re vo BKK Rad ni~ ki - Me ta lac Me ga Vi zu ra - Bo ra Slo bo da - Slo ga 1. Voj vo di na 2. M. Vi zu ra 3. BKK Radn.

4. FMP Radn.

5. Sme de re vo 6. Slo ga 7. Be o grad 8. Bo rac 9. Ta mi{ 10. Slo bo da 11. Me ta lac 12. @e le zni ~.

13. Na pre dak 14. Pro le ter

16 16 16 16 16 16 16 16 15 16 15 16 16 16

13 12 11 10 10 9 9 9 9 5 5 4 4 2

3 4 5 6 6 7 7 7 6 11 10 12 12 14

29 28 27 26 26 25 25 25 24 21 20 20 20 18

REGIONALNA @ENSKA LIGA 46:84 77:90 (si no}) (18) (20)

1. Par ti zan 12 12 0 1042:770 24 2. Ce qe 13 8 5 991:912 21 3. ^e lik 12 9 3 865:810 21 4. He mo farm12 8 4 858:728 20 5. R.Ko ra} 12 8 4 890:858 20 6. Bu du} nost 13 5 8 816:945 18 7. Vo `do vac 11 6 5 727:749 17 8. M. Kra ji {.12 4 8 838:809 16 9. Voj vo di na 12 1 11 755:876 13 10. Slo bo da 13 0 13 786:1109 13

PRVA @ENSKA LIGA

^e la re vo - Be o ~in Sta ra Pa zo va - Stu dent Spar tak - Pro le ter Ju~e Lo zni ca - [a bac C. zve zda - Vr bas Ja go di na - Rad ni~ ki 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. [a bac 4. ^e la re vo 5. Vr bas 6. Rad ni~ ki 7. Spar tak 8. Stu dent 9. S. Pa zo va 10. Be o ~in 11. Pro le ter 12. Lo zni ca

GR BAQ: Radulovi}, Magud, Simunovi}, Glavan, N. Radulovi}, Ka{}elan, Jankovi}, \inovi}, Mili}, Nikoli} i Jovanovi} CR VE NA ZVE ZDA: Kirovski, Radulovi}, Krneta, Maksimovi}, Mladenovi}, Mijailovi}, Dimitrijevi}, Kadu, Ve{ovi}, Perovi}, Kalu|erovi}.

minutu, da bi u drugom poluvremenu na pasove Jankovi}a, prvo Kristijan Borha povisio na 3:0, a potom pogodio i jo{ jedan klinac iz omladinske {kole, Petar \uri~kovi}, za kona~nih 4:0.

Trener Robert Prosine~ki probao je dva razli~ita tima u dva poluvremena, a {ansu je dobio i desni bek Milo{ Radulo-

62:64 80:65 100:51 (17) (17) (17)

14 13 1 1137:818 14 12 2 1162:1048 14 9 5 1003:976 15 8 7 962:955 14 9 5 1023:1027 14 7 7 963:906 15 6 9 1031:1051 15 6 9 993:1028 15 5 10 1114:1099 15 5 10 1007:1141 15 4 11 1041:1157 14 3 11 824:1023

Filip Jankovi} (levo)

Igrali su jo{: Vesi}, Stojkovi}, ]osi}, Mihajlovi}, \uri~kovi}, Jankovi} i Borha.

Novajlija Filip Mladenovi} i mladi Filip Jankovi} obele`ili su prvu utakmicu Crvene zvezde na zimskim pripremama u Budvi. Crveno-beli su deklasirali svoje qubazne doma}ine ekipu Grbqa, bilo je 4:0, a dvojica Filipa zabele`ila su po dve asistencije. Mladenovi} je briqirao u prvom, a Jankovi} u drugom poluvremenu.

Golove su postigli Marko Ve{ovi} u 14. minutu, potom je jedan defanzivac crnogorskog tima zatresao svoju mre`u na centar{ut Mladenovi}a u 34.

vi}, fudbaler Zete, koji se nalazi na probi. Prema prvim izve{tajima iz Budve, on se dobro pokazao na terenu.

Pred oko 1.500 gledalaca i navija~a Crvene zvezde pristiglih iz svih krajeva Crne Gore, tim Roberta Prosine~kog nije na terenu iskazao qubaznost prema momcima iz Grbqa, kluba koji ve} drugu godinu zaredom pru`a najtopliju dobrodo{licu Beogra|anima.

Na pauzi, Prosine~ki je zamenio osmoricu igra~a, a {ou na terenu brzo je „ukrao” mladi Filip Jankovi}, koji je odu{evio navija~e na stadonu u Radanovi}ima.

VOJVODINA DANAS PO^IWE DRUGU NEDEQU PRIPREMA

Vu li }e vi} osta je jo{ {est me se ci Iza fudbalera Vojvodine ostala je prva sedmica zimskih priprema, a ju~e su crveno-beli imali slobodan dan. U nedeqi koja sledi, osim nastavka kondicionog rada, usledi}e i prve dve kontrolne utakmice, koje }e Novosa|ani odigrati u sredu, 25. januara, i u subotu, 28. januara. Prvi rival bi}e im beo~inski Cement, dok }e drugu proveru imati protiv Jedinstva iz Stare Pazove.

- Nalazimo se u fazi priprema koju mi, igra~i, najmawe volimo rekao je uz osmeh novi kapiten Vojvodine Miroslav Vuli}evi}. Svesni smo da su takozvani suvi treninzi neminovnost na putu ka dobroj kondicionoj pripremi, pa ih izdr`avamo i dobro je {to za sada nemamo povre|enih igra~a.

Ima onih uobi~ajenih upala mi{i}a, ali to se ne ra~una, pa svi izdra`avamo ono {to se od nas tra`i. Prijao nam je ju~era{wi dan odmora, a ve} od danas nastavqamo s napornim radom. Svake pripreme pomalo li~e, ali je ~iwenica i da svaki trener ubacuje neke svoje elemente u wih i najbitnije je to da ispuwavamo sve wegove zahteve.

Odigra}ete i dve trening utakmice?

- Iskreno, nadamo se da }emo se sve vi{e dru`iti s loptom - nastavio je pouzdani desni bek. - Jeste, pred nama su i prvi kontrolni susreti koji nisu neko merilo onoga {to mo`emo, ali i te kako puno zna~e u sklopu ukupnog rada na pripremama. Poma`u nam da brusimo formu, trener Vuki}evi} }e {ansu pru`iti svima i kroz te me~eve iskristalisa}e se najboqa ekipa.

Vuli}evi} je bio u grupi igra~a kojima je klub dozvolio da prona|u inostrani anga`man. Ima li tu nekih novina, ili }ete na prole}e predvoditi tim Vojvodine u pohodu na Kup Srbije?

27 26 23 23 23 21 21 21 20 20 18 16

Miroslav Vuli}evi}

- Tokom protekle sedmice obavestio sam rukovodstvo kluba i trenera Vuki}evi}a da sam odlu~io da tokom narednih {est meseci ostanem u Novom Sadu - kategori~an je bio Vuli}evi}. - Naravno, ukoliko bi se pojavila neka ekstra ponuda postoji mogu}nost da bih je prihvatio, ali, kako sada stvari stoje i kako ja razmi{qam,

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

predvodi}u Vojvodinu na putu ka trofeju u Kupu. Nadam se da }u, kao kapiten, u}i u istoriju kluba i podi}i pobedni~ki trofej u ovom takmi~ewu. To mi je veliki, dodatni motiv da ostanem u Novom Sadu i, iskazano u procentima, 99,99 posto do kraja prvenstva bi}u ~lan novosadskog tima.

A. Predojevi}

AGRO@IV LIGA SRBIJE

Ne sre} ni In |ij ci @elezni~ar - OKK Beograd 72:74 (28:10, 13:17, 16:26, 15:21)

84:85 72:74 92:71 74:82 98:64 c 68:57 80:70

1369:1214 1326:1262 1324:1250 1287:1204 1374:1361 1360:1348 1259:1198 1191:1235 1101:1072 1188:1282 1101:1179 1283:1345 1232:1329 1193:1364

Bu du} nost - Par ti zan Slo bo da - Ce qe R. Ko ra} - M. Kra ji {nik Ju~e ^e lik - He mo farm Voj vo di na NIS - Vo `do vac

Grbaq - Crvena zvezda 0:4 (0:2)

0:3 1:3 3:1 0:3 3:1 3:2

\er dap - Du nav vo lej Spar tak (S) - VGSK Ste ri ja - Bo rac (S) Ja go di na - No vi Pa zar Obi li} - Sme de re vo No vi Sad - Ni{

Par ti zan - Ma ka bi He mo farm - Kr ka Bu du} nost - Rad ni~ ki Za greb - Ce de vi ta Zla to rog - C. zve zda Ju~e Olim pi ja - He li os [i ro ki - Ci bo na

Dva Fi li pa u glav nim ulo ga ma

dnevnik

IN \I JA: Sportska hala, gledalaca:300. Sudije: Mrdak (Beograd), Sedlar (Novi Sad) i Vu~i}(Beograd). @E LE ZNI ^AR: Bojovi} 32, Jerkovi} 5, Frierson, Radulovi} 11, Stanojevi}, Gugleta, @ivkovi}, Joji}, ^anak 7, \or|i}, Qubojevi} 4, Baji} 13.

OKK BE O GRAD: Mitrovi} 9, [epa 12, Kne`evi} 13, M. Dimitrijevi}, Malixan 5, Ssuzi} 3, Kova~, Misanovi} 15, Makksimovi} 2, Murgani}, Bezbradica 5, P. Dimitrijevi}.

Zaista ko{arka{i In|ije nemaju sre}e, opet su izgubili bodove u samom fini{u utakmice sa OKK Beogradom.Potpuno su razbili renomiranog gosta u prvoj deonici utakmice, vodilisu sa 10:0 i 17:2, da bi je re{ili u svoju korist sa ubedqivih 28:10, ali im

to na kraju nije bilo dovoqno da stignu do pobede.

Isproma{ivali su se po~etkom druge ~etvrtine i dozvolili upornim gostima da stignu do 33:27 i najave preokret. Zeleno- beli su u samom fini{u toga dela igre dobili najpre tri slobodna bacawa, potom jo{ tri, a kada je iskqu~en trener gostiju Vlade \urovi} po~etkom slede}e deonice jo{ dva pa su ponovo napravili solidnu razliku. Ipak, to im nije bilo dovoqno da osvoje dva boda. Gosti su prvi put stigli do prednosti od 59:57, ali je nisu dugo zadr`ali pa je izgledalo da }e doma}ini, ipak, ostvariti ciq. Na`alost doma}eg tima, samo ~etiri sekunde pre kraja susreta, kod rezultadta 72:72, dosu|en je prekr{aj za beogradski tim, Mitrovi} je realizovao slobodna bacawa I doneo radost svojim malobrojnim navija-

Milo{ Bojovi} (In|ija)

~ima. @elezni~aru sada predstoji te{ka i neizvesna borba za opstanak u elitnom dru{tvu.

D. Vi}enti}

PRVA @ENSKA LIGA

Be o ~in ke ukro ti le la vi ce ^elarevo – Beo~in 62:64 (13:17, 13:16, 15:15, 21:16) ^E LA RE VO: O[ ’’Zdravko ^elar’’, gledalaca 150, sudije: Virijevi}, Ivanovi} (Beograd), Hric (Stara Pazova). ^E LA RE VO: Vasi} 3l (11-7), Mi.Rado{evi}, [trbac 10,, Luki} 1 (2-1), Ninkovi} 1 (2-1), Ma. Rado{evi} 9 (2-1), Lalovi}, Terzi}, Vu~eti}, Grbi} (2-0), Mari} 10 (5-2).

BE O ^IN: Jakovqevi} 11, Momi} 16 (3-1), Rakita, Igrutinovi}, Grahovac, Stankovski, Bjelajac 4, Golubovi} 10 (4-2), ^i~a 2, Kosanovi} 17 (4-4), Varda 4.

Pobeda ko{arka{ica Beo~ina u ^elarevu je svakako iznena|ewe. Me|utim, s obzirom da su ve}im delom utakmice go{}e bile

u vo|stvu i da su imale boqi {ut za jedan i dva poena, doma}e samo za tri, onda se mo`e re}i da su zaslu`eno stigle do mo`da i spasonosnih bodova. No, kako su Beo~inke posledwi ko{ postigle posle isteka vremena i kako je sudija Nata{a Virijevi} pokazala da ko{ ne va`i a tek nakon konsultacije sa zapisni~kim stolom ga priznala, onda je, ipak, pala senka na trijumf gostuju}eg sastava.

Imale su doma}e dva slobodna bacawa i napad i nisu postigle ko{, da bi Beo~inke pogodile, po zapisni~kom stolu na vreme, pre isteka vremena.

V. Vujanovi}

POJEDINA^NO PRVENSTVO VOJVODINE

Mi lan Jo ve ti} pr vak Milan Joveti}, kugla{ Korduna iz Kqaji}eva (~lan Prve vojvo|anske lige), osvojio je titulu pojedina~nog prvaka Vojvodine za seniore u Senti. Oborio je 656 ~uweva.

Ovo je Joveti}u druga titula ove sezone na prvenstvima Vojvodine po{to je slavio sa Rankom Kurte{om i u igri parova. Drugo mesto osvojio je mladi juniorski reprezentativac zrewaninskog Banata Slobodan Simonovi} sa 636 ~uweva, dok je bronza pripala Goranu Veki}u (Senta Visa prom) sa 621 ~uwem. ^ak 16 igra~a sru{ilo je 600 i vi{e ~uweva. Za [ampionat Srbije, koji }e se odigrati 25. i 26. februara (kuglana }e biti naknadno odre|ena), plasiralo se 16 igra~a. Senta Visa prom ima trojicu plasi-

Milan Joveti}

ranih, @elezni~ar iz In|ije i Banat po dvojicu, a po jednog predstavnika u borbi za {ampionsku titulu ima}e Apatin, Petrovaradin, Hajduk Kula, Radni~ki Novi Sad, Kordun, Jedinstvo (Novi Be~ej), Vohor Sombor i Kawi`a.

NBA LIGA

Ube dqi va Atlan ta U NBA ligi je odigrano deset me~eva, a na teren su od srp skih ko {ar ka {a iza {li Darko Mili~i} i Vladimir Radmanovi}. Mili~i}eva Minesota je sa 108:98 pora`ena od Jute, a on je za ne{to vi{e od 16 minuta na terenu upisao deset poena i ~etiri skoka.

Atlan ta je bi la ube dqi va protiv Klivlenda sa 121:94, a Radmanovi} je na terenu proveo samo {est minuta i zabele `io {est po e na i je dan skok. Majami nije bio jednako ubedqiv kao Atlanta, ali je slavio protiv Filadelfije sa 113:92. Hit je predvodio Kris Bo{ sa 30 poena, sedam skokova i pet asistencija. Oklahoma je tako|e zabele`ila sigurnu pobedu protiv Wu Xer-

Kris Bo{ (Majami)

sija sa 84:74, a Tandere je predvodio Rasel Vestbruk sa 21 poenom.

^ikago je pobedio [arlot sa 95:89 i to bez Derika Rouza, koji nije igrao odlukom trenera. U wegovom odsustvu najboqi je bio Karlos Buzer sa 23 poena i devet skokova. U Wu Orleansu, Dalas je slavio protiv Hornetsa sa 83:81, a aktuelne {ampione predvodili su Lamar Odom i Delonte Vest sa po 16 poena, dok prva zvezda tima Dirk Novicki nije ni ulazio u igru.

Re zul ta ti: Atlanta - Klivlend 121:94, Detroit - Portland 94:91, Majami - Filadelfija 113:92, Wujork Denver 114:119pp, Wu Orleans - Dalas 81:83, ^ikago - [arlot 95:89, Hjuston - San Antonio 105:102, Wu Xersi - Oklahoma 74:84, Memfis - Sakramento 128:95, Juta - Minesota 108:98.

c m y

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

21

DEJAN MIR^ETI], DOKTORANT FTN-a, ME\U DOBITNICIMA JAPANSKE „SAKURA STIPENDIJE”

Is tra `i va we pod stak nu to s 200.000 di na ra!

Dok to rant Sa o bra }aj nog od se ka Fa kul te ta teh ni~ kih na u- ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du De jan Mir ~e ti} je dan je od do bit ni ka ja pan ske „Sa ku ra sti pen d i j e„(na m e w e n e srp s kim stu den ti ma) za rad na te mu „ka i ze na„ (ja pan ska re~ ka i zen zna ~i po boq {a we, a pri hva }e na je i u en gle skom je zi ku).

Sti pen di ja se do de qu je za is tra `i va~ ki rad na te mu ko ja je u ve zi s Ja pa nom, a po je di na~ ni iz nos je 200.000 di na ra. Ciq je da se pod stak ne iz u ~a va we ja pan skog dru {tva i kul tu re u Sr bi ji i ja ~a srp sko-ja pan sko pri ja teq stvo.

Mir ~e ti} ob ja {wa va da je od lu ~io da na pi {e is tra `i va~ ki rad na te mu „Una pre |e we pr o ce sa lin-me nax men ta kr oz mo de lo va we i si mu la ci ju po slov nih pr o ce sa uz po {to va we prin ci pa ka i ze na”. Sti pen di ju ni je o~e ki vao, ali }e je sva ka ko ve o ma do bro upo tre bi ti.

Dejan Mir~eti}

– Pri bo ja vao sam se da je mo `da ne ko ~ak i im ple men ti rao moj pr o je kat. Me |u tim, ka da se ko mi si ja opre de li la za moj rad, znao sam da je pun po go dak.

Pr o je kat se te me qi na to me da se ak tiv no sti po boq {a wa ko je se uvo de u po slo va we, u rad,

VREME JE ZA ZABAVU NA KOPAONIKU

Pri pre me za „The Big Snow” Naj ve }i evrop ski mu zi~ ki zim s ki fe s ti v al „The Big Snow” odr `a }e se i ove go di ne na Ko pa o ni ku od 23. do 30. mar ta. Stu den ti i mla di ko ji se pri ja ve do 31. ja n u a r a ima } e spe c i j al n i po pust. Za sa mo 99 evra do -

svet ski iz vo |a ~i po put Basementa, Jaxxa, DJ Fresha, Ms Dynamita, Feestylesa, Modestepa, Judgea Julesa. Od do ma }ih, tu su Ram bo Ama de us, „Di sci pli na ki~ me„, „De ca lo {ih mu zi ~a ra„ i dru gi.

Ovaj fe sti val je pre dve

pret hod no si mu li ra ju da bi se pr o ve rio wi hov efe kat, da kle da se ne pre la zi od mah na im ple men ta ci ju – ob ja {wa va sa go vor nik.

Is ti ~e da su za we gov re zul tat, kao i po seb nu za in te re so va nost za ovu oblast, naj ve }im

de lom za slu `ni pr o fe so ri FTN-a Vla de ta Ga ji}, Ma rin ko Ma slar ~i} i \ur |i ca Sto ja no vi}, ko ji ma je po seb no za hva lan, i na vo di da bi u na red nom pe ri o du vo leo da se pri dru `i ko le ga ma s Ka te dre za lo gi sti ku i in ter mo dal ni tran sport.

Na kon kurs za „Sa ku ra sti pen di ju„ pri sti glo je go to vo sto ra do va, od ~e ga 20 na te mu „ka i zen me nax men ta„. Sam ter min „ka i zen„ u po slov nom smi slu od no si se na ak tiv no sti ko je se pri me wu ju sva ko dnev no ra di po boq {a va wa svih funk ci ja po slo va wa, od pr o iz vod we do upra vqa wa i od ge ne ral nog di rek to ra do rad ni ka na po kret noj tra ci. „Ka i zen„ je pr vi put im ple men ti ran u ne ko li ko ja pan skih pred u ze }a to kom opo rav ka ze mqe po sle Dru gog svet skog ra ta i od ta da se pr o {i rio na po slo va we {i rom sve ta.

A. Jerini}

PRIJAVE ZA U^E[]E NA ME\UNARODNOJ KONFERENCIJI BIMUN 2012.

Su den ti u ulo ga ma di plo ma ta UN Me |u na rod na stu dent ska kon fe ren ci ja „Be o grad ski me |u na rod ni mo del Uje di we nih na ci ja – BI MUN 2012”, u or ga ni za ci ji Udru `e wa za Uje di we ne na ci je Sr bi je, odr `a }e se u Be o gra du od 15. do 18. mar ta. Na sku pu }e u~e stvo va ti stu den ti dru {tve nih na u ka iz ce log sve ta.

Na Kon kurs za BI MUN 2012 mo gu se pri ja vi ti stu den ti i post di plom ci fa kul te ta dru {tve nih na u ka, a uslo vi su: da ima ju do 29 go di na, do bro zna ju en gle ski, oba ve zno po pu ne apli ka ci o ni for mu lar i na pi {u mo ti va ci o no pi smo do 250 re ~i. Broj me sta je ogra ni ~en, a rok za kon ku ri sa we 25. ja nu ar.

BI MUN 2012 ob u hva ti }e si mu la ci je za se da wa or ga na UN na te me: Sa vet bez bed no sti – „Si tu a ci ja u Li bi ji„, Ge ne ral na skup {ti -

na, II ko mi tet – „Odr `i vi raz voj – put ka ze le noj eko no mi ji„, Sa vet za qud ska pra va – „Qud ska pra va i ko rup ci ja u Ju go i sto~ noj Evro pi„, Ko mi tet za svet sku ba {ti nu UNE SKO-a – „Svet ska ba {ti na i iden ti tet kul tu ra„, Sa vet bez bed no sti – Kri zni ko mi tet – „Si tu a ci ja na Bli skom is to ku: izra el sko-pa le stin ski kon flikt„ i BI MUN ju ni or – pr vi ko mi tet Ge ne ral ne skup {ti ne – „Te ro ri zam i me |u na rod na bez bed nost, si tu a ci ja u Av ga ni sta nu„.

Stu den ti }e, ta ko, kroz ove te me pre u ze ti ulo ge di plo ma ta UN, pred sta vqa ti raz li ~i te ze mqe i ras pra vqa ti o te ma ma ko je su na dnev nom re du. U~e sni ci kao de le ga ti raz ra |u ju stra te gi ju, pri pre ma ju re zo lu ci je, pre go va ra ju i re {a va ju kon flik te, u skla du s pro ce du rom UN. A. L.

FOND „OSMEH NA DAR” I ZA OVU NOVU GODINU OBRADOVAO NAJMLA\E

Da ri va li ma li {a ne po klo ni ma, igrom...

Pr vi stu dent ski hu ma ni tar ni fond „Osmeh na dar” ve} {e stu go di nu za re dom or ga ni zu je pri ku pqa we no vo go di {wih pa ke ti }a za so ci jal no ugro `e nu de cu, bo le snu i onuu s in va li di te tom {i rom Sr bi je.

Osnov na ide ja i ciq Fon da je su da se po mog ne oni ma ko ji ma je po mo} neo p hod na, da se pod stak ne ak ti vi zam kod mla dih, da se dru {tvu skre ne pa `wa na pro ble me ko ji nas okru `u ju i da se po ka `e da uz ma lo vo qe i en tu zi ja zma mo `e mo me wa ti

li koj Ho ~i, gde su, osim pa ke ti }a za naj ma wu de cu, po klo ni li i kwi ge, vi deo-bim, ge o graf ske kar te. Stu den ti su pro ve li ne ko vre me u igri s de com, a upo zna li su ne sa mo ma li {a ne ne go i wi ho ve ro di te qe.

Fond „Osmeh na dar„ osno vao je u fe bru a ru 2009. Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du i gru pa stu de na ta tog fa kul te ta, a po sto ji i u No vom Sa du, gde je uspe {no spro ve de no ne ko li ko hu ma ni tar nih ak ci ja.

Ostva ri li su sa rad wu s He ma -

Pomo} za Kristinu Fond tre nut no pri ku pqa po mo} za Kri sti nu Mi lu ti no vi}, ko ja bo lu je od akut ne lim fo blast ne le u ke mi je ve} {est go di na i ko ju od no vog iz le ~e wa de li 150.000 di na ra. Do na ci ja se ostva ru je sla wem po ru ke na broj 1161. Ce na po ru ke je 50,90 di na ra, od ko jih se 50 di na ra upla }u je kao po mo} Kri sti ni.

D. Ml. svet oko se be. U okvi ru ove no vo go di {we ak ci je po mo }i je od ne ta i ma li {a ni ma na Ko so vu i Me to hi ji.

Pa ke ti }e, {kol ski pri bor i dru gu ma te ri jal nu po mo} ak ti vi sti Fon da po de li li su 14. i 15. ja nu a ra. Po se ti li su Ko sov sku Mi tro vi cu, gde su od ne li pa ke ti }e i gar de ro bu za ne ko li ko so ci jal no ugro `e nih po ro di ca. Osnov noj {ko li u Oso ja nu su do ni ra li po trep {ti ne za {kol sku ku hi wu. Po se ti li su i Go ra `de vac, te Osnov nu i Sred wu {ko lu u Ora hov cu i Ve -

to lo {ko-on ko lo {kim ode qe wem De~ je bol ni ce u No vom Sa du, gde ak ti vi sti od la ze da se dru `e s de com. Po se ti li su Dom u Ve ter ni ku, Si gur nu i Ro di teq sku ku }u i obez be |i va li po mo} ko ja je u tom tre nut ku bi la po treb na. Ciq Fon da je po mo} ugro `e nim gru pa ma, a osnov ni prin ci pi ko ji ma se ru ko vo di u svom ra du su so li dar nost, tran spa rent nost i po li ti~ ka ne u tral nost. U ra du Fon da u~e stvu ju stu den ti uni ver zi te ta u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Kra gu jev cu.

A. Va.

USPELO „KINESKO VE^E” STUDENATA PMF-a

Pri ku pi li 150.000 di na ra za bo le snu de cu bi ja ju sme {taj od {est no }i u Apart m a n i m a „Ko n a c i„ ili JAT i ula zni ce za sed mo d nev n i pro v od. Spe c i jal ni po pust do bi ja ju i za {e sto dnev ni ski-pas, ko ji }e za wih bi ti sa mo 39 evra.

Ovaj ski j a { ko-mu z i~ k i do ga |aj obe le `i }e vo de }i

go di ne po kre nu la naj ve }a svet ska tu ri sti~ ka agen ci ja „To mas Kuk”. Od ove go di ne po dr {ku im da ju Vla da Sr bi je, MK Maunt Resort i „Eg zi tov„ tim.

Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na saj tu: www.bigsnow.rs.

D. V.

Na ma ni fe sta ci ji „Ve ~e u ze mqi sre di {ta sve ta – ^ong Hua“, ko ja je pro {le ne de qe odr `a na u no vo sad skom re sto ra nu „Ri ba rac“ , stu den ti De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, ko ji su or ga ni zo va li do ga |aj, pri ku pi li su oko 150.000 di na ra za Udru `e we gra |a na za bor bu pro tiv ret kih bo le sti kod de ce „@i vot”. Uz to, sku pi li su i po do sta igra ~a ka i slat ki {a ko je su No vo sa |a ni do no si li uz ula zni cu.

Ob u ~e ni u tra di ci o nal ne ki ne ske odo re, stu den ti su se po tru di li da te mat ska ve ~e ra do ~a ra at mos fe ru Ki ne. U pro gra mu je u~e stvo va lo 27 aka de ma ca, a za spe ci fi~ na je la po tru di li su se stu den ti ga stro no mi je PMF-a, ko ji su uz po mo} ku va ra iz Ki ne na pra vi li raz ne azij ske |a ko ni je. Te mat ske ve ~e ri se or ga ni zu ju ne ko li ko go di na u okvi ru pro jek ta „Ani ma ci ja u tu ri zmu gra da No vog Sa da”.

A. Va.

Ples, ali i gastronomske |akonije iz zemqe u sredi{tu sveta

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak23.januar2012.

dnevnik

УМЕТ НИЧ КИ ДИ РЕК ТОР ФЕ СТА БО РИ СЛАВ АН ЂЕ ЛИЋ:

ПО СЛЕ ПРИ ЗНА ЊА ОСТВА РЕ ЊУ „РАЗ ВОД”

И да ље кон цепт фе сти вал фе сти ва ла

Осво јени Гло бус по моћ иран ском фил му

Умет нич ки ди рек тор Фе ста Бо ри слав Ан ђе лић из ја вио је да кон цепт ју би лар ног, 40. Фе ста оста је у већ по сто је ћој тра ди ци ји. „Ма ти ца је фе сти вал фе сти ва ла. У том ду ху смо на ста ви ли тра ди ци ју, а то је и ре ал ност на ше сре ди не”, из ја вио је он. „По тру ди ли смо се да на пра ви мо у глав ној са ли, у ‘Са ва цен тру‘, про гра ме као што су Хо ли вуд, глав ни про грам и про грам Бри та ни ка, а да у са ла ма у До му омла ди не и у Кул тур ном цен тру прак тич но бу де јед на па но ра ма свет ске ки не ма то гра фи је”, об ја снио је Ан ђе лић. Та па но ра ма ће об у хва ти ти ци клу се као што су „Евро па у Евро пи”, за тим Фе стов је ди ни так ми чар ски про грам „Евро па ван Евро пе”, спе ци јал на пре зен та ци ја но вог ка над ског фил ма... „На тај на чин ми по кри ва мо по ред глав ног то ка и је дан ве о ма раз у ђен пре глед све га оног зна чај ног што се де ша ва у све ту да на шње ки не ма то гра фи је”, на гла сио је Ан ђе лић.

Он је на ја ви ао да ће пу бли ка Фе ста ви де ти во де ће фил мо ве у све ту, ко ји ће би ти у кон ку рен ци ји за на гра де Оскар, ко ји већ са да при ма ју на гра де, као што је Злат ни гло бус или на гра де кри ти ке у Аме ри ци, фил мо ве ко ји пред ста вља ју је дан део ко мер ци јал не ки не ма то гра фи је и про дук ци је. Исто вре ме но, Фест ће по ну ди ти фил мо ве из Ар ген ти не, Аустри је,

Ју жне Ко ре је, оства ре ња из Гру зи је, Тур ске... На пи та ње има ли ме ста и за срп ску ки не ма то гра фи ју, од го во рио је да се Фест по тру дио да на шим фил мом фе сти вал бу де за тво рен, као што је би ло и про шле го ди не, ка да је пре ми јер но при ка зан „Не при ја тељ„ Де ја на Зе че ви ћа. Ово га пу та то ће би ти филм Дин ка Ту ца ко ви ћа „Док тор Реј и ђа во ли”.

„Био је план да има мо још је дан до ма ћи филм (‘Топ је био врео‘ Бо ба на Скер ли ћа). На жа лост, због на ших усло ва још ни је био за вр шен, али ће мо има ти још не ко ли ко на ших кра ћих фил мо ва ко ји ће се укло пи ти у ту афир ма ци ју срп ске ки не ма то гра фи је”, ре као је Ан ђе лић. Он је ис та као да је же ља ор га ни за то ра да „фе сти вал ка кав је Фест што је ви ше мо гу ће, а са да и у скло пу но вог За ко на о ки не ма то гра фи ји, бу де плат фор ма за афир ма ци ју са вре ме ног срп ског фил ма”. Ан ђе лић је об ја снио да се мо ра па зи ти и на пра ви ла ме ђу на род них фе сти ва ла. „Ми на ше фил мо ве при ка зу је мо не так ми чар ски, под сло га ном ‘Фест пред ста вља‘, та ко да они мо гу да кон ку ри шу на дру ге фе сти ва ле ко ји тра же са мо пре ми је ре„, до дао је он. Пред сто је ћи Фест би ће одр жан од 24. фе бру а ра до 4. мар та, а отво ри ће га кан ски по бед ник „Др во жи во та” Те рен са Ма ли ка. (Тан југ)

ИЗА БЕЛ ИПЕР НА „КУ СТЕН ДОР ФУ”:

Лик углав ном до ла зи из ци пе ла, не из гла ве Фран цу ска глу ми ца Иза бел Ипер, го шћа 5. Ме ђу на род ног филм ског и му зич ког фе сти ва ла “Ку стен дорф”, одр жа ла је ра ди о ни цу за сту ден те, уче сни ке так ми чар ског про гра ма, иза звав ши ве ли ко интересоваwе ме ђу мла дим ства ра о ци ма.

јој је би ло нај те же, ка ко при сту па уло га ма. Ипер је об ја сни ла да јој је би ло ве о ма јед но став но да игра го спо ђу Бо ва ри, јер wен ка рак тер пру жа ши ро ке мо гућ но сти ин тер пре та ци је и су бек тив ног доживqаја и да је осе ћа ла ве ли ку бли скост са ли ком.

Иза бел Ипер

На кон про јек ци је фил ма “Го спо ђа Бо ва ри” (1991), ко ји је по ро ма ну Ги ста ва Фло бе ра, ре жи рао Клод Сса брол, у ко ме је Ипер ту ма чи ла глав ну уло гу, сту ден т е је ин те ре со ва л о да ли слав на глу ми ца има од ре ђе ну тех ни ку, ка ко је из гле да ла сарадwа са чу ве ним ре жи се ром, шта

“Код глу ме је нај ва жни је да се осе ћа те сло бод ним, а го спо ђа Бо ва ри је ‘ши ро ка стра на‘ у ко ју мо же те мно го то га да уба ци те. За то и по сто ји чак де вет филм ских адап та ци ја Фло бе ро вог ро ман”, ис та кла је Ипер. Она је при ме ти ла да је “го спо ђа Бо ва ри на ја ви ла бор бу

же на за сво ја пра ва ко ја се де си ла не ко ли ко де це ни ја ка сни је, же на ко ја је осе ћа ла чежwу, страст, а ко ју ни је сме ла да ис ка же, ко ја је зна ла да мо ра да се бо ри, иако ни је схва та ла због че га и ка ко”. “Нај ве ћи мој успех је што сам ус пе ла да до ча рам ње ну смрт као ро ман тич не хе ро и не”, ре кла је Ипер. Слав на глу ми ца је ре кла да је би ло ла ко ра ди ти са Ша бро лом и да ни ка да од ње ни је тра жио да се при пре ма за уло гу. “Су шти на фил ма је ухва ти ти тре ну так и пре не ти га на плат но. Ни је по треб но при пре ма ти уло гу, а код Сса бро ла се све де ша ва ло ка да се де си. Лик углав ном до ла зи из ци пе ла, а не из гла ве. Све је у на чи ну хо да ју на ка”, при ме ти ла је Ипер. Она је ре кла да је ка ме ра по пут ми кро ско па. “Мо же те мно го то га да ка же те очи ма, из ра зом ли ца, па чак и пра зни ну ко ја се по не кад очи та ва на ва шем ли цу, тре ба ис ко ри сти ти”, оце ни ла је глу ми ца. Се бе не доживqава као умет ни ка, али сма тра да ка да не што во ли те, чак и ако су у пи та њу фил мо ви, осе ћа те се исто вре ме но сло бод ним и за ро бље ним. “То вас чи ни срећ ним, али је и фру стри ра ју ће”, сма тра по мно ги ма нај зна чај ни ја жи ва глу ми ца. Ка ко ка же, не игра ли ко ве, већ осо бе, а та осо ба је она са ма.

“Лик је огра ни че на ка те го ри ја. Лик при па да ре ди те љу, фил му, пу бли ци, а осо ба при па да глум цу. Ја играм осо бе или стаwа ко ја се сме њу ју - сре ћу, задовоqство, ту гу, страст. Нај ва жни је за глум ца је да се осе ћа сло бод ним”, ис при ча ла је Ипер, оба сипа на питаwима сту де на та и но ви на ра. По ре де ћи рад у по зо ри шту и на фил му, Ипер је ис та кла да по сто је мно ге слич но сти, али и раз ли ке и да је у фил му ви ше у до ди ру са со бом, ма да, до да ла је, по зо ри ште се про ме ни ло те и та мо мо же би ти ви ше сво ја. При зна је да је ве о ма кри тич на ка да су у питаwу wена оствареwа, али и да во ли да по гле да фил мо ве ко је је ра ди ла, на ро чи то Кло да Сса бро ла, ко ји ви ше ни је ме ђу на ма, те је ужи ва ла гле да ју ћи “Го спо ђу Бо ва ри” по сле мно го го ди на. При се ти ла се сво је сарадwе са Алек сан дром Са шом Пе тро ви ћем, “ве ли ким редитеqем са ко јим је би ло задовоqство ра ди ти”, али јој је жао што ни је по гле да ла филм, те су јој ор га ни за то ри фе сти ва ла обе ћа ли да ће про на ћи филм на ДВД-ју. Иза бел Ипер гост је “Ку стен дор фа” у окви ру ци клу са “Ве ли ка глу мач ка до стиг ну ћа”, а њен до ла зак при ву као је ве ли ку пажwу акре ди то ва них до ма ћих и ино стра них ме ди ја. (Тан југ)

Је дан од нај и стак ну ти јих иран ских ре ди те ља Абас Кја ро ста ми из ра зио је на ду да ће Злат ни гло бус за филм Аш га ра Фар ха ди ја „Раз вод” по мо ћи кул тур ној за јед ни ци Ира на, по сле за тва ра ња јед ног не за ви сног филм ског удру же ња, пре но си Франс прес. Кја ро ста ми је по хва лио „је дин стве ни успех” Фар ха ди је вог фил ма, ко ји је у осво јио Злат ни гло бус за нај бо љи стра ни филм и ре као да је то био гор ко слат ки

Амир Ес фан ди а ри, зва нич ник Фа ра би филм фон да ци је ко ја је ве за на за иран ско ми ни стар ство кул ту ре, че сти тао је Фар ха ди ју на Злат ном гло бу су и по же лео му успех као евен ту ал ном кан ди да ту за Оска ра. Иран ски ме ди ји пре но се да ће се филм „Раз вод” још до дат них не де љу да на при ка зи ва ти у би о ско пи ма у Те хе ра ну. Филм је про те клих ме се ци при ка зан у иран ским би о ско пи ма.

Сце на из фил ма „Раз вод”

мо ме нат на кон што су иран ске вла сти за тво ри ле „Ку ћу фил ма”, не за ви сну филм ску гру пу ко ја је ра ди ла 20 го ди на. Иран ски зва нич ни ци ре кли су да удру же ње ни је има ло од го ва ра ју ће до зво ле, али умет ни ци твр де да је реч о по ли тич кој од лу ци, јер је то ур ду же ње че сто за у зи ма ло ли бе рал не ста во ве у су прот но сти са вла ди ном кул тур ном по ли ти ком. „Раз вод” је при ча о па ру ко ји се раз во ди и ре ша ва по ро дич не про бле ме. Филм се ба ви пол ним, вер ским и кла сним раз ли ка ма у са вре ме ном Ира ну.

Про шле сед ми це, Фар ха ди је иран ским зва нич ни ци ма пред ло жио да до зво ле умет ни ци ма да гла с а ј у о суд б и н и „Ку ћ е фил ма”. „На дам се да ће ова на гра да де ли мич но по мо ћи у ле че њу фру стра ци ја љу ди у иран ској филм ској ин ду стри ји”, ре као је Кја ро ста ми, до бит ник Злат не пла ме и дру гих ме ђу на род них при зна ња. Он је до дао и да се на да да ће Злат ни гло бус убе ди ти зва нич ни ке да бу ду „не жни ји” пре ма иран ском фил му. (Тан југ)

НА ФЕСТИВАЛУ „САНДЕНС”

O нелагодности и неизвесности Овогодишњи, 28. филмски фестивал „Санденс”, највећа смотра независног филма у свету, oдржава се, као и сваке године, у Парк Ситију, у америчкој држави Јута. Како је пренела агенција АП током 11 фестивалских дана на порограму је 117 дугометражних и 64 кратка филма. Фестивал који је је основао Роберт Редфорд је манифестација на којој имају прилику да се покажу многа независна оства-

Међу филмовима који ће се надметати за престижне Санденс награде су и филм „L.U.V.” Шелдона Кендиса, прича о дечаку у потрази за породицом и бољим животом, у којем главне улоге играју репер Комон и Дени Гловер; породична драма „No body Walks” коју потписује млада редитељка Рај Русо-Јанг; хип-хоп прича „Filly Brown” редитељског двојца Јусефа Делара и Мајкла Д. Олмоса као и

КИМ КИ-ДУК НА ФЕ СТИ ВА ЛУ „КУ СТЕН ДОРФ” ДО БИТ НИК „НА ГРА ДЕ ЗА БУ ДУ ЋЕ ФИЛ МО ВЕ”

Евро пља ни бо ље раз у ме ју мо ја де ла При зна ти ју жно ко реј ски ре жи с ер Ким Ки-дук, био је по ча сни гост 5. ме ђу на род ног филм ског и му зич ког фе сти ва ла “Ку стен дорф”, из ја вио је да ве ру је да ње го ве фил мо ве бо ље раз у ме ју Евро пља ни, не го љу ди у Ко ре ји. “Не знам за што су мо ји фил мо ви по пу лар ни ји у Евро пи, не го у Ко ре ји, али ми слим да Евро пља ни бо ље раз у ме ју су шти ну мо јих оства ре ња, осе ћа ња ко ја пре о вла да ва ју у њи ма, не го што је то слу чај у мо јој зе мљи”, ре као је Ким Ки-дук у ин тер вјуу Тан ју гу. Иако је про вео са мо је дан дан на Мо крој Го ри већ се осе ћа при јат но и до бро до шло, те се чак рас пи ти вао и ко ли ко је уда љен Бе о град и ка ко се сти же до та мо. “Овај фе сти вал је по се бан, љу ди су по себ ни, осе ћам то пли ну око свог ср ца”, ре као је он. До бит ник “На гра де за бу ду ће фил мо ве” фе сти ва ла “Ку стен дорф”, ис та као је да је, по сле тро го ди шње изо ла ци је, филм “Ари ранг” (2011) сво је вр сна ис по вест на ста ла, ка ко је об ја снио, из “бо ли, ту ге и стра ха на кон ин ци ден та на сни ма њу фил ма ‘Сан‘” и

Ким Ки-дук

пред ста вља за ње га но ви по че так. То ком сни ма ња фил ма „Сан„ глав на глу ми ца ума ло ни је по ги ну ла што је иза зва ло тро го ди шњи пре кид и изо ла ци ју Ким Ки-ду ка. Слав ни ре жи сер, ко ји иза се бе има 15 за па же них оства ре ња, при ме тио је да се на кон “Ари ран га” осе ћа “про чи шће ним, про ме ње ним чо ве ком”. “Све прет ход не фил мо ве од ба цу јем. Ово је за ме не но ви по че так, а на ред ни филм за пра во мо же би ти мој пр ви”, на гла сио је он.

На пи та ње за што се углав ном ба ви ту жним при ча ма, Ким Ки-дук је об ја снио да је “ту га пре ле па”. “Ми слим да је ту га пре ле па. Ка да су ту жни, љу ди осе ћа ју бол, али исто вре ме но то мо же би ти пре ле по осе ћа ње за људ ска би ћа”, при ме тио је ре ди тељ, ко ји љу де и њи хо ве ме ђу соб не од но се сма тра нај ва жни јом те мом. Ју жно ко реј ски ре ди тељ је оце нио да, упр кос до ми на ци ји хо ли вуд ске про дук ци је, има ме ста и за не за ви сни филм, за хва љу ћи по др шци ве ли ких фе сти ва ла по пут Кан ског, Ве не ци јан ског и Бер лин ског. “Мо ји фил мо ви су не за ви сни, ни ско бу џет ни, али су ипак гле да ни у мно гим европ ским зе мља ма”, до дао је он. У окви ру про гра ма “Ре тро спек ти ва ве ли ка на”, по се ти о ци “Ку стен дор фа” има ли су при ли ку да по гле да ју ње го ве фил мо ве “Про вал ник” (2004) и “Лош мо мак” (2002), док је про јек ци јом “Ари ран га”, на гра ђе ног у сек ци ји “Из ве стан по глед” на про шло го ди шњем Кан ском фе сти ва лу, при ка зан у ци клу су “Са вре ме не те ден ци је”. (Тан југ)

Из филма „Red Ho ok Sum mer” Спајка Лија

рења на чијем је снимању често годинама рађено. То је и место на коме се откривају нови таленти и започињу успешне редитељске и глумачке каријере. Међу овогодишњим учесницима има доста етаблираних редитеља. То су Спајк Ли који ће на Санденсу приказати своју урбану драму „Red Ho ok Sum mer„ у којој репризира лик из свог чувеног филма „Учини праву ствар„; Стивен Фрирс са својом коцкарском причом „Lay the Fa vo ri te„ са Брусом Вилисом и Кетрин Зитом-Џонс у главним улогама; ветеран документарног филма Џо Берлингер који ће се представити портретом Пола Сајмона „Un der Afri can Skyes„ и Жили Делпи која долази са комедијом „Two Days in New York„ у којој глуми са Крисом Роком.

северноирска политичка драма „Sha dow Dan cer” Џејмса Марша са Клајвом Овеном у насловној роли. Организатори „Санденса” кажу да је овогодишње издање фестивала пуно остварења најразличитијих стилова, прича и атмосфере. Ипак, у свима преовладава једно заједничко осећање нелагодности и неизвености према животу које је настало услед политичке, друштвене и економске нестабилности која последњих година влада у свету. „Људи преиспитују статус кво америчког сна. Питају се шта је породица, шта су деца, да ли треба ступити у брак, да ли је брак уопште нешто вредно пажње?” - казао је директор фестивала Џон Купер. (Танјуг)

kultura

c m y

dnevnik

КЊИЖЕВНИК РАДИВОЈ ШАЈТИНАЦ О АКТУЕЛНОМ ТРЕНУТКУ ПОЕЗИЈЕ

Песме инспирисане социјалном апокалипсом

Радивој Шајтинац

поезију као жанр, јер мислим да је потпуно запостављена, не само на овим просторима него свуда - каже Шајтинац. Он објашњава да је код нас запостављање поезије у врло симплификованој скраћеној верзији, јер је присутна поезија инспирисана с једне стране гусларским напевима, с друге такозваним клозетским поримљавањем, а да с треће стране имате неку акрибију у којој поезија покушава да потпуно ослобођена бриге ка читаоцима, покушава да сашаптава неку несигурност према филозофији.

- Живимо у времену потпуне девастације културног рада и прегнућа, пре свега уметника - оцењује Шајтинац. - Мислим да је данашњи књижевни живот прави пример културног трафикинга. Уметници изузетно лоше живе, они не могу да живе од фамозних хонорара којих нема, јер нигде се ни у престоничким часописима не исплаћују, све то осим илустрације како је беспарица свуда, је у глобалном театру апсурда. Кад одете у библиотеку, било где у земљи, сви се жале како немају пара за набавку књига, кад одете у галерију или музеј сви се жале како нема пара за изложбе, у позоришту кажу да нема пара за нове представе и нове пројекте. Све је то тако, али сви редовно добијају плате и сви редовно одлазе на посао. Када сам својевремено ову наивну претпоставку, као питање срочио једном вршњаку који је млади културтрегер, он ми је одговорио да приоритети морају да се одржавају. То је изгледа нека нова школа потемкинових села. Значи, могуће је радити, постојати и не радити ништа. У целој тој ситуацији, Шајтинац пита шта може један илузоран утопи-

стички пројекат као што су књиге песама, одговарајући да - не могу ништа, али опет, примећује да овог тренутка пише поезију и да је сигуран да му две књиге вредне и да збиља заслужују признање.

- Чак и ако не добијем ни једно признање, за ове две књиге, себи сам га већ доделио тиме што пишем трећу књигу поезије! Трећа књига се зове „Зло цвећа„ и врло је битно да је то покушај поновног призивања другог доласка великог песника, као што је Бодлер, имајући у виду његов наслов „Цвеће зла„. Бодлер који је као песник доказао шта је снага поезије у времену међу људима. Свештеник кад говори он очекује мноштво испред себе, његов глас продире један педаљ изнад свести, изнад главе. Политичар када говори, такође очекује испред себе колектив и масу, а његов глас иде педаљ испод стопала. Ни један не пролази ни

Фото: М. Митровић

кроз срце, ни кроз лице. Зашто? Зато што једино поезија може да изазове сталну упитност, јер песник када долази поново на свет, као што би требало поново да се појави Бодлер, треба да упућује да није ствар у томе да окупиш што више људи да им се обратиш

23

ДАНАС У БЕОГРАДУ УРУЧЕЊЕ НИНОВЕ НАГРАДЕ

СУСРЕТИ

Да ли ће две књиге поезије, „Северни изговор„ у издању краљевачке „Повеље„ и „Стара кантина„ у издању новосадске „Адресе„, Радивоја Шајтинца књижевника из Зрењанина придобити наклоност песничких жирија за неку од награда, незахвално је просуђивати, међутим, аутор констатује да је за њега награда већ њихово објављивање, па припрема и трећу збирке у низу.

- Песме и обе књиге су инспирисане социјалном апокалипсом која се дешава, не само код нас него на ширем простору. Сигуран сам да су занимљиве и узбудљиве, да враћају снагу поезије и песничких књига, активно емотивно схватање и анализу времена у коме живимо, много више него велика већина остварења савремених српских прозаиста. Истовремено, осим личних ауторских субјективних осећања, желим да изразим стрепњу за

ponedeqak23.januar2012.

брадатих кћери - указује Шајтинац. Предочава да се поезија код нас као књижевни жанр површно предаје, погрешно анализира, погрешно се прати кроз часописе, нема никакву праву живу комуникативну крајње одговорну аналитичку пратњу, вредносни систем који прати и вреднује поезију као специфични жанр у књижевности. Када прочитате неку песму, наглашава Шајтинац, она је добра ако су у њој подједнако убедљиве риме и речи, али сматра да поезија тражи допремање једне врсте нових снага, аутентичних и дубоко личних. Сви су песници по правилу утописти и верују у идеју да се у том смислу може побољшати свет, а Шајтинац вели да више не мисли да су му циљеви у том смислу велики, него да је велика срећа да има ретку прилику, као сада, да каже нешто у одбрану поезије са становишта поезије као жанра, о нечему што је јаче од наше личне биографије, сујете, потписа и ћуди.

- Битно је да се поезији враћамо у оној мери којој то и заслужује - вели Шајтинац. - Претходних седам година сам био посвећен прози, заокупљен романима, а као члан многих жирија који су ишчитавали многе рукописе прозних дела, мој утисак је да, оно што може да досегне поезија то проза не може да достигне. Српску прозу убијају две болести: то су такозвани префункционални наративни концепт који је силиконски потпуно уништио аутентичну реченицу, па видите покушај неке дечије идеје да се може код нас правити жанровска проза. Нема потребе за таквим глупостима. Ствар је у томе да или имате сопствену реченицу па на њој можете да градите прозу, или немојте се бавити великим темама. Кад читате триста страна једне прозне књиге да би сте сазнали зашто је неко упалио Рим и да је то урадио ватром, то би требало осудити на прогонство из свести, а тога има у српској прози. Она је болесна од нечега што би се могло назвати мироризација, покушај повратка теорије одраза и она је само променила облик. Да би сте наводно били ангажовани пишемо и сликамо свет у некој врсти страшне неизмењене стварности, мислећи да ћемо тиме постићи неку врсту аутентичности, не бринући о томе на који начин смо то урадили, како ће то даље да се протегне. Овде нико од нас никада неће досегнути снагу реченице коју има Петер Естерхази, а да не говорим о снази реченици коју има Херта Милер. Има можда пар људи о којима је несувисло да ја говорим, који су нешто у прози постигли на овај начин, али онај који никада није написао стих, није никада написао песму, нека се не лаћа ћоравог посла да пише роман, јер не зна то да ради. Он прво мора на слободном простору, на малом простору да види шта је концентрат онога што му је дала садашњост говора.

Признање у рукама Слободана Тишме Добитнику овогодишње НИНове награде за роман „Бернардијева соба”, писцу Слободану Тишми, ово признање ће бити уручено данас у подне на свечаности у Скупштини Београда. Овај новосадски писац, добро познат и цењен у свом граду, пажњу шире јавности задобио је ових дана престижном НИН - овом наградом за роман који се, по мишљењу жирија, издвојио „особеном перспективом људске изолације и уметничке самодовољности и изузетно уверљиво комуницира са читаоцима”. Тишми је ово признање доделио жири у којем су били Васа Павковић, (председник), Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков, Владислава Гордић Петковић и Мића Вујичић. Од 106 романа у конкуренцији, у најужи избор ушло је шест: Тишмина „Бернардијева соба„, „Мајн Кампф” Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара” Фрање Петриновића, „Ода мањем злу” Воје Чолановића, „Сасвим скромни дарови” Угљеше Шајтинца и „Контролни пункт” Давида Албахарија. Слободан Тишма је рођен 1946. у Старој Пазови. Студирао је књижевност у Новом Саду и Београду. У младости се бавио концептуал-

Фото: Б. Лучић

сарадник у тв емисијама „Културни магазин“, „Видеопис“ и „Сазвежђе књига“. Био је фронтмен „Луне“ и „Ла страде“, култних бендова из осамдесетих година. Своју прву књигу Тишма је обја-

Књижевно вече посвећено лауреату Културни центар Новог Сада (КЦНС) приређује сутра у 19 часова књижевно вече посвећено лаурату НИН – ове награде Слободану Тишми. О његовм стваралаштву ће говорити: Владислава Гордић Петковић, Владмир Копицл, Ласло Блашковић, као и сам аутор Слободан Тишма. Књижевно веће ће бити одржано у великој сали КЦНС, Католичка порта 5. ном уметношћу и рок музиком. Живи у Новом Саду. Био је уредник у „Индексу“, „Пољима“ и на Трибини младих, и дугогодишњи

вио када је напунио 45 година. Објављивао је поезију, а аутор је збирке прича „Урвидек“ и роман „Кватро стађони“.

Роман „Бернардијева соба„ објавио је Културни центар Новог Сада. По речима књижевне критичарке Маје Солар, „ реч је о прозно-поетском меланжу, приповести и рефлексијама, музици и сликама, алхемијским претапањима догађаја, размишљања, боја и облика, намештаја, собе, града и океана ... Нови роман Слободана Тишме појављује се као нетипична проза, као пасивни отпор и резигнација, као ремећење класичне нарације (система у којем живимо) и препуштање алхемији згушњавања доживљаја и догађаја...‘Бернардијева соба‘ је свачија властита соба, место субјекта које је титрање празнине између таласа Океана, соба која нас празни од нас самих.” Н. П-ј.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

У сарадњи с природом Мелина Пота Кољевић, Важне ствари, режија Слађана Килибарда, креација лутака, сценографије и костима Благовеста Василева, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин

Поезија треба да упућује људе једне на друге Где у поетском миљеу види себе?

- Пишем тако што ме апсолутно не занима, као Радивоја Шајтинца, место у садашњој српској поезији, већ тако што се трудим да рецимо сваки од мојих наслова може да се појави у Лисабону, и у Торонту, Берлину, Атини, Будимпешти, Александрији, Бару или Јагодини, да буде део овог времена, да ме апсолутно разумеју о чему је реч, о ком ја вирусу временске пометње говорим. Значи, настојим да вратим снагу поезије у подсећање о снази те емотивне интилигенције која ће рећи да човек још увек може да врати осећањима неки дигнитет, не да би у животу било лакше и да би ствари биле јасније, тамо где су наметнуте, него да буде у оној мери сарадње у којој поезија треба да упућује људе једне на друге. Да то буде једна врста високе, дубоке и истовремено најсадржајније и најискреније саосећајности. Нама су многе речи очигледно нестале из употребе, њихова снага и значења се губе, њихово аутентично право значење чак и у моралном смислу може да сачува поезија. Сваки други језик који се употребљава у неком другом жанру, језик је прошлости.

Фото: Вера Скокин

Најмлађа позоришна публика у Зрењанину може да буде срећна што има кућу с потребом да се непрестано потврђује у креацији. Тако је било и у представи „Важне ствари“ Мелине Поте Кољевић, у режији Слађане Килибарде, која заправо најважнији сегмент има у луткарско-сценографско-костимографском раду Благовесте Василеве, која је сцену и глумце оживела на начин најлепше могуће зимске бајке за децу предшколског узраста. „Важне ствари“ су прича о великој сиромашној породици, великом срцу малог дечака Вида (Наташа

Милишић), чији дружбеници животиње узвраћају пружену љубав и спремност да се помогне у невољи. Сходно узрасту ком је намењена и савременом педагошком концепту, у причи нема антагонизама, злоћа или страшних ствари. „Најстрашнији“ је Паук (Мирослав Маћош), а и он је у функцији приближавања животињских бића малим људима – деци. Главна особина представе је то што је реализована доминантно глумачким, а не луткарским изразом. У ту сврху глумци су преобучени у животиње, а њихови покре-

ти, мимика и гестови, минимално опонашајући („ономатопејисани“), највећи су извор сценске акције и атракције. Поред наведених, у представи „Важне ствари“ још играју и анимирају: Татјана Бараћ, Снежана Попов, Андрија Поша, Александар Драгар, Хајналка Ковач и Кристиан Кардош. Сонгове, као још нешто чему се на Луткарској сцени Народног позоришта „Тоша Јовановић“ у Зрењанину поклања велика и веома вредна пажња, компоновао је Александар Костић. Игор Бурић

НОВИ АЛБУМ БИВШЕГ ЧЛАНА „БИТЛСА“ као месија, као пророк, већ да упућујеш људе једне на друге, да сарађују. Данас у овом времену када пропада поезија, када се тенденциозно упропашћава, имате и поезију која је на цени а на нивоу је клозетских записа и од тога се праве изузетне промоције, уз помоћ многих других пратећих текућих структура. Или, с друге стране имате реперску мастурбацију, а с треће осећај да је поезија једна врста излишне интимне наметљивости, па је сувишна као забава неких маторих

Када би поезија била само песништво, то би било јако сиромашно. Поезија је вечна иницијација и позив на сарадњу, на допремање, то су песме које убедљиво звуче у времену у коме су настале, анимирају простор ових људи са којима можете поделити све те ствари. Поезија коју пишем довољно је експлицитна да се тачно зна о чему се ту говори, ту нема илузија, говори о јаду и беди савременог света и прогонству човека. Милорад Митровић

Песме Макартнијевог одрастања Бивши члан „Битлсa“ Пол Макартни обелоданио је после вишеседмичног нагађања медија да ће његов нови албум носити назив „Kis ses on the Bot tom”. Албум, који ће бити објављен 6. или 7. фебруара, обухвата две нове нумере „My Va len ti ne„ и „Only Our He arts„, и колекцију класика уз које је Макартни одрастао.

Тај наслов подстакао је магазин НМЕ да начини листу „50 најгорих назива албума у историји„, која укључује „You Can Tu ne a Pi a no But You Can‘t Tu na Fish„ групе „REO Spe ed wa gon„ као и „Tis su es And Is su es„ Шарлоте Черч. Макартни је на свом сајту објаснио да назив албума потиче од стихова уводне нумере „I‘m Gon na Sit

Right Down And Wri te Myself A Let ter„, коју је написао Фетс Велер 1935. Албум је описан као „дубоко лично путовање кроз класичне америчке композиције које је млади Пол чуо први пут када их је његов отац изводио на клавиру, код куће„. На албуму се појављују Дајана Крол и њен бенд, а специјални гости су Ерик Клептон и Стиви Вондер. Р. К.

24

svet

ponedeqak23.januar2012.

MU STA FA AB DEL YALIL

Libija klizi u jamu bez dna

BENGAZI: [ef vladaju}eg libijskog Nacionalnog prelaznog saveta Mustafa Abdel Xalil upozorio je da bi Libija mogla da sklizne u „jamu bez dna”. To se desilo nakon {to su demonstranti upali u zgradu vlade u Bengaziju dok se on u woj nalazio.

Mustafa Abdel Yalil

POQSKA

Oko 200 demonstranata sino} je razbilo prozore na lokalnom sedi{tu NPS u ovom gradu i u{lo u zgradu, zahtevaju}i br`e sprovo|ewe reformi u zemqi i tra`e}i sastanak sa novim privremenim vo|stvom Libije. Aktuelni politi~ki doga|aji mogu da odvedu zemqu u jamu bez dna, rekao je Xalil napomiwu}i da „iza ovih protesta postoji ne{to {to nije dobro za zemqu”. „Narod nije vladi dao dovoqno vremena, a vlada nema dovoqno novca. Mo`da ima ka{wewa, ali vlada radi tek dva meseca. Dajte joj {ansu, bar dva meseca”, poru~io je {ef NPS, javio je Rojters.

Xalil je, tako|e, rekao da se susreo sa verskim vo|ama i demonstrantima kako bi razgovarao o wihovom nezadovoqstvu radom nove vlade. Protesti koji su odr`ani u Bengaziju najsna`niji su udarac novim vlastima od svrgavawa re`ima dugogodi{weg lidera Moamera Gadafija. Stanovnici ovog isto~nog grada, u kojem je u februaru pro{le godine po~ela pobuna protiv Gadafija, protestuju ve} skoro dve sedmice, tra`e}i transparentnost i pravdu od novih lidera.

dnevnik FIN SKA BI RALA PRED SED NI KA

U trci osam kandidata HELSINKI: U Finskoj je ju~e odr`an prvi krug predsedni~kih izbora za 12. predsednika dr`ave, javile su novinske agencije, prenose}i da je favorit po ispitivawima javnog mwewa

Me|u kandidatima i dve `ene

uo~i izbora proevropski politi~ar Sauli Ninista. Pravo glasa ima 4,4 miliona Finaca, a stru~waci prognoziraju izlaznost ve}u od 2006. godine, kada je

KAN DI DAT KO JI BI MO GAO DA PO BE DI BA RA KA OBA MU

Wut Gingri~ dobio Ju`nu Karolinu

Hakeri oborili institucije VAR[AVA: Hakeri iz me|unarodne grupe „Anonimni” oborili su sajtove nekoliko poqskih institucija u znak protesta {to je Poqska najavila da }e potpisati AKTA To je me|unarodni sporazum o za{titi intelektualne svojine od piraterije.

Ju~e ujutro nije funkcionisao sajt premijera Donalda Tuska, wegove kancelarije i Sejma poqskog parlamenta. „Po~iwe evolucija. Poqskoj je potrebna”, napisali su „Anonimni” na mre`i „Tviter” i najavili da }e zagu{iti i obarati sajtove poqskih institucija, vlade, premijera, parlamenta i {efa dr`ave u znak solidarnosti s poqskim „internautima”, kako ovde zovu korisnike interneta. Tokom no}i uspeli su da zagu{e te sajtove a na momente je nedostupan bio i sajt poqskog Udru`ewa autora i specijalne grupe koja reaguje na ugro`avawe bezbednosti sajtova poqskih dr`avnih institucija. „Te{ko je govoriti o hakerskom napadu kada sadr`aj tih blokiranih sajtova ni na koji na~in nije bio mewan. Nije bilo poku{aja upada i mewawa sadr`aja”, kazao je portparol poqske vlade Pavel Gra{ i objasnio je da su sajtovi pali zagu{eni zbog suvi{e velikog broja otvarawa.

Poqska se do 26. januara spremala da potpi{e me|unarodni sporazum koji bi po ocenama mnogih pravnika u Poqskoj zna~io mogu}nost zadirawa u privatnost korisnika interneta pod maskom borbe protiv piraterije.

Vlada je ju~e posle hakerskog napada saop{tila da jo{ nije doneta kona~na odluka da se zvani~na Var{ava tom sporazumu pridru`i.

KOLUMBIJA: Trka za kanidata republikanske stranke na predsedni~kim izborima 2. novembra u SAD dobila je novu dimenziju.

Trijumf biv{eg predsedvaju}eg Predstavni~kog doma Kongresa Wuta Gingri~a u Ju`noj Karolini, donekle je iznena|ewe. Gingri~ je tre}i u~esnik trke koji je dobio neku od dr`ava u bici za republikansku nominaciju za Belu ku}u, po{to je u Ajovi trijumfovao Rik Santorum, a u Wu Hemp{iru Mit Romni.

Romni je po rezultatima anketa ubedqivo drugi,a za tre}e mesto bore se Santorum i Pol. Pobeda Gingri~a predstavqa i trijumf u borbi za konzervativnije bira~e, u kojoj mu je rival Santorum.

Gingri~ je osvojio oko 40 posto glasova, Romni je drugi sa 28 posto, Santorum je tre}i sa 17, a Ron Pol ~etvrti sa 13 posto glasova.

Osim pobede, koja }e svakako imati ozbiqne posledice po nastavak trke, Gingri~ je uspeo i da preokrene javno mwewe, jer upadqivo ve}i broj republikanskih bira~a sada veruje da on mo`e da pobedi Baraka Obamu u novembru. Od po-

~etka trke Romni je bio jedini kandidat za koga se to verovalo.

Gingri~ se u pozdravnom govoru prvi put okrenuo i ka Obami i demokratama ({to je tako|e znak

glasalo 74 odsto upisanih bira~a. Na najvi{u dr`avnu funkciju pretenduje osam kandidata, predstavnika svih finskih parlamentarnih partija, {est mu{karaca i dve `ene.

Na primarne izbore iza{lo je gotovo 600 hiqada qudi, {to predstavqa 50 posto pove}awa u odnosu na 2008. godinu (demokrate su tada imale 520.000 na svojim

Prema ocenama politi~kih analiti~ara, glavna borba vodi}e se izme|u Niniste, kandidata vladaju}e konzervativne Nacionalne koalicione stranke i biv-

{eg predsednika skup{tine, predstavnika Saveza Zelenih i poslanika Peka Haviste (53) i veterana finske politike, predstavnika opozicione stranke Finski centar, evroskeptika Pava Vaerjunena (65). „Frans pres” navodi da }e, prema anketama objavqenim u petak, za Ninistu glasati 32 odsto bira~a. Itar-Tass prenosi da bi za Havistu glasalo 12, za Vaerjunena 10 odsto bira~a, dok se 30 odsto bira~a jo{ nije opredelilo.

Ti rezultati, navodi ruska agencija, najavquju zavr{etak tri decenije „vladavine” socijaldemokrata u Finskoj, u kojoj su od 1982. godine {efovi dr`ave bili iz wihovih redova, pobediv{i na pet izbora zaredom.

Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji vi{e od 50 odsto glasova bira~a, drugi krug bi}e odr`an 5. februara.

NIGERIJA

Novi bilans – 178 `rtava ABUYA, BRISEL: Najnoviji bilans bomba{kih napada i pucwave u nigerijskom gradu Kanou iznosi 178 poginulih, ~ime je ovo najsmrtonosniji napad islamisti~ke grupe „Boko Haram”.

U dve najve}e bolnice u gradu imamo 178 poginulih”, kazao je lekar Murtala Mohamed i dodao da ih mo`e biti i vi{e. jer mnoga tela nisu jo{ doneta, a druga su pokupqena ranije. U Kanou na severu Nigerije, gde su ve}insko stanovni{tvo muslima-

~a, koji je be`ao, policija je ubila, saop{tili su policijski izvori.

Jo{ nekoliko policijskih punktova bili su meta napada, ukqu~uju}i i zgradu tajne policije, kao i imigracioni biro.

Odgovornost za napade preuzela je islamisti~ka grupa „Boko haram” ( „Zabraweno zapadno obrazovawe”), koja u posledwe vreme napada predstavnike vlasti, hri{}ane i sledbenike afri~kih kultova koji `ive na prete`no muslimanskom severu

E{to no va osu |u je na pa de Wut Gingri~

nove vere u pobedu), najaviv{i novembarske izbore kao „najva`nije u svom `ivotu” i izbore koji biraju izme|u dve Amerike „tradicionalne, koja pru`a {ansu svima i predstavqa lokomotivu sveta, i prepla{ene, koja se na svim frontovima povla~i i pretvara u dru{tvo evropskog tipa sekularno i sa osloncem na socijalnu jednakost”.

primarnim izborima). U najavama se spekulisalo brojem sli~nim onom od pre ~etiri godine.

Ju`na Karolina je prva ju`wa~ka dr`ava u kojoj se organizuju primarni izbori, tradicionalno glasa za republikance i ima veliki procenat hri{}ana-evangelista, posebno u severnim delovima dr`ave. Zbog toga se smatra izuzetno va`nom u ovom procesu.

Irak postaje policijska dr`ava BAGDAD: Ameri~ka organizacija za qudska prava „Hjuman rajts vo~” navela je u najnovijem izve{taju da Irak polako postaje policijska zemqa. U izve{taju se dodaje i da se Irak za vreme „arapskog prole}a” pro{le godine o{tro obra~unavao sa svojim disidentima, Organizacija smatra da Irak ide nazad u autokratiju, po{to bezbednosne snage maltretiraju

demonstrante, novinare, vr{e torturu nad uhap{enima i zastra{uju aktiviste.

HRV sa sedi{tem u Wujorku dodaje da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nisu uspele da iza sebe u Iraku ostave stabilnu demokratiju, kada su ameri~ki vojnici posle devet godina iza{li iz te zemqe nakon {to su svrgli re`im Sadama Huseina, pi{e ameri~ka agencija AP.

Visoka predstavnica za spoqnu politiku i bezbednost EU Ketrin E{ton najo{trije je osudila najnoviji niz bomba{kih napada u Nigeriji. E{tonova je u saop{tewu navela da je najdubqe {okirana i rastu`ena zbog tih napada u kojima su 20. januara stradali nevini qudi i uputila najiskrenije sau~e{}e `rtvama, wihovim porodicama i zajednici. EU najodlu~nije odbacuje terorizam kao sredstvo za postizawe ciqa i podr`ava ogromnu ve}inu stanovnika u Nigeriji koja ima dugotrajnu tradiciju verske i dru{tvene tolerancije i `eli da u miru `ivi sa susedima, navedeno je u saop{tewu.

Evropska unija, navodi se daqe, nudi pomo} nigerijskom narodu i vladi da suzbije pretwe wihovom na~inu `ivota, stabilnosti i demokratiji u zemqi.

ni, ju~e je uveden policijski ~as, posle napada u petak, ~ija su meta bili imigracioni biro i osam policijskih stanica.

Oko 20 sna`nih eksplozija odjeknulo je u tom gradu, kada je bomba{ samoubica aktivirao eksploziv ispred regionalne policijske uprave, dok je automobil bomba eksplodirao ispred sedi{ta policije. Napada-

zemqe. Predstavnik te grupe je saop{tio da je napad u Kanou osveta i upozorewe vlastima koje odbijaju da oslobode ranije uhap{ene ekstremiste. „Boko haram”, formiran je 2002. godine i zala`e se za uvo|ewe {erijatskog zakona u celoj Nigeriji, ukqu~uju}i i jug zemqe, gde prete`no `ive hri{}ani i animisti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HA MID KAR ZAI Predsednik Avganistana Hamid Karzai smatra da ubistvo ~etiri francuska vojnika predstavqa „izolovan pojedina~ni ~in” i ne odslikava bes avganistanskog naroda. Karzai je, posle sastanka s francuskim ministrom odbrane @erarom Longeom, koji je doputovao u Avganistan nakon ubistva, izrazio `aqewe zbog ovog incidenta.

SE RA FIM STOR HAJM Sinod Pravoslavne crkve Amerike vanredno je zasedao povodom odluke kanadskog suda o otpo~iwawu postupka protiv arhiepiskopa te crkve Serafima Storhajma (65) zbog pedofilije. Sud u Vinipegu je pre dva dana odlu~io da }e su|ewa Storhajmu otpo~eti 14. marta. Storhajm je osumwi~en za seksualni kontakt sa dvojicom maloletnika starih 10 godina u vreme kada je bio paroh u Vinipegu (1984-1987).

VO REN BA FET Ame ri~ ki mi li jar der Vo ren Ba fet je specijalni gost veoma popularnog {ou programa koji se svake godine emituje na kineskoj televiziji povodom lunarne Nove godine. Kako prenosi AP, 81-godi{wi finansijer svira na svom omiqenom instrumentu, ukuleleu, i peva pesmu iz kantri repertoara.

LA U RA DE KER, NE U STRA [I VA 16-GO DI [WA HO LAN \AN KA

Sa mo stal no oplo vi la svet SENT MAR TEN: Najmla|a osostarala za sopstvenu bezbednost ba koja je samostalno oplovila na moru. svet je Holan|anka Laura Deker, Laura je zatim pobegla na koja je pre polaska morala da doSent Marten, ostrvo koje je pobije dozvolu suda da se otisne na deqeno izme|u Francuske i Hoput. landije, a kasni[esnaestogodije je u pratwi poLa u ra je is plo vi la {wa Laura je islicije vra}ena plovila 20. januaku}i. Dozvolu da 20. ja nu a ra pro {le ra pro{le godine poku{a da oplogo di ne s ka rip skog sa karipskog ostrvi svet kona~no va Sent Marten, ostr va Sent Mar ten, je dobila u julu gde ju je pre kju ~e, gde su je u subotu, 2010. godine. na kraju putovawa, Prethodno je najna kra ju pu to va wa, do~ekali roditemla|i svetski do ~e ka lo oko qi i oko 400 okurekorder bila 400 oku p qe n ih pqenih, na obali i Austra li jan ka u malim ~amcima, Xesika Votson, javio je AFP.. Holandski sud joj koja je u maju 2010. godine okonprethodno, kada je imala samo 14 ~ala plovidbu oko sveta tri dagodina, nije dozvolio da poku{a na pre nego {to je postala 17-goda oplovi svet i nalo`io je da di{wakiwa. Laura je ovaj redevoj~ica treba da bude pod sta- kord oborila za oko osam meserateqstvom socijalnih radnika, ci, budu}i da 17 godina puni tek jer je previ{e mlada da bi se u septembru.

Laura Deker

BALkAn

dnevnik

RE FE REN DUM U HR VAT SKOJ

Hr va ti od lu ~i va li o ula sku u EU ZA GREB: U Hrvatskoj je ju~e odr`an referendum o pristupawu Evropskoj uniji. Pravo glasa ima 4,5 miliona gra|ana u zemqi i inostranstvu, a odluku o ulasku zemqe u Uniju done}e ve}ina od ukupno iza{lih na birali{ta, a ne od ukupnog broja bira~a.

Do 16 ~asova glasalo je 33,9 odsto bira~a, saop{tila je Dr`avna izborna komisija.

Najve}a izlaznost je bila u Zagrebu 14,84 odsto, a najmawa na podru~ju Zadarske `upanije, 8,04 odsto.

Predsednik i premijer Hrvatske Ivo Josipovi} i Zoran Milanovi} rekli su da veruju da }e gra|ani podr`ati ~lanstvo zemqe u Uniji. „Veseli me {to }e cela Evropa postati moj dom”, rekao je Josipovi} i dodao da }e wegov prvi dom biti Hrvatska. On ka`e da }e gra|ani Hrvatske u EU u`ivati sva prava koja u`ivaju bilo koji drugi stanovnici te zajednice,

[prem.

Biv{a premijerka Jadranka Kosor rekla je da Hrvatska svojom istorijom, kulturom i hri{}anskom tradicijom pripada Evropi {to sada mora da potvrdi na referendumu.

didata po~etkom 2004. godine, pa je taj status stekla sredinom godine.

Po~etak pregovora marta 2005. godine odlo`en je zbog nedovoqne saradwe s Hagom, pa su pregovori po~eli 3. oktobra 2005. godine, s tim da su posledwa od ukupno 35 po-

Parodija „Za evrop skim sto lom” ZA GREB: Dok su gra|ani Hrtvatske na referendumu odlu~ivali o pristupawu EU, na jutjubu je sve popularnija parodija „Za europskim stolom” grupe hrvatskih evroskeptika . Mladi rediteq Vjeran Vuka{inovi} snimio je kratki film - parodiju kojim predstavqa jedan od pogleda na budu}nost Hrvatske u EU. Inspiraciju je na{ao u tome {to velika ve}ina gra|ana Hrvatske, iako ne mo`e zamisliti kako }e izgledati `ivot u EU, prema anketama, `eli da u|e u Uniju.

Ske~ je snimqen ‘u stilu Top liste nadrealista’ i inspirisan je politi~kom izjavom „da }emo sada svi sedeti za zajedni~kim evropskim stopostaju}i tako ravnopravni u civilizovanom delu Evrope.

Novi hrvatski premijer rekao je da kod wega nema mesta evroskepticizmu, „ve} zdravoj qudskoj skepsi prema svemu, ali i optimizmu prema ve}ini”. Poru~iv{i da Hrvatska ulazi u Uniju, Milanovi} je rekao da Hrvatska nije velika, ali ni bezna~ajna i mora biti svesna sama sebe.

Ministarka inostranih poslova Vesna Pusi} ocenila je da bi ulazak Hrvatske u Uniju bio pozitivan za ~itav region.

Hrvatskoj }e biti boqe ve} danas, jer }emo znati da smo postali ~lanica Evropske unije, izjavio je predsednik Sabora Boris

lom” koji se ovih dana neprestano vrti kao deo kampawe koji poziva gra|ane Hrvatske da iza|u na izbore. Grupa qudi koja je radila na ske~u navodi da ne pripada nijednoj politi~koj stranci niti nevladinoj organizaciji ve} je re~ o ‘grupi gra|ana, filmskih i pozori{nih profesionalaca do glumaca natur{~ika i qudi koji su prvi put bili na filmskom setu’. U wihovoj pri~i, premijer je pro}elavi sredove~ni mu{karac u kariranom odelu s pozivnicom za ve~eru sa Evropqanima. Na putu u restoran sretne ‘kom{ije’ Bosnu i Srbiju koje poku{ava uvesti na ’`urku’.

Predsednik Srpskog nacionalnog ve}a Milorad Pupovac ocenio je da je u interesu Hrvatske da podr`i ceo postjugoslovenski prostor na putu u EU. Ekonomisti i politi~ari navode kao koristi pristup evropskim fondovima, ve}u konkurentnost i tr`i{te od pola milijarde qudi, {to bi olak{alo polo`aj turizma.

Isti~e se i da je ulazak u EU, pa ~ak i kad je u krizi, boqi nego da Hrvatska ostane van Unije, s obzirom na 315.000 nezaposlenih, veliko zadu`ewe i pad BDP-a zbog globalne i evropske krize.

Hrvatska se 2003. godine prijavila za ~lanstvo u EU, a Evropska komisija ju je preporu~ila za kan-

glavqa zatvorena 30. juna 2011. godine, a kao dan ulaska u EU ozna~en 1. jula 2013. godine.

Nakon odluke Sabora, Hrvatska je sporazum o pristupawu potpisala 9. decembra 2011. u Briselu.

Sporazum su potpisali predsednik Ivo Josipovi} i premijerka Jadranka Kosor, ~ija je vlada referendum raspisala u roku od mesec dana nakon izbora 4. decembra. Novoj vladi i saborskoj ve}ini to je bio kratak rok, pa je referendum pomeren za 22. januar.

Ako se gra|ani izjasne za pristupawe, kre}e postupak ratifikacije u 27 zemaqa ~lanica koji treba zavr{iti do 1. jula 2013. godine.

CRNA GORA

Ak ter afe re „Ma {an” na slo bo di POD GO RI CA: Biv{i funkcioner Slu`be dr`avne bezbednosti Crne Gore Vasilije Mijovi} pu{ten je iz zatvora u Spu-

Vasilije Mijovi}

`u, gde je pre ~etiri dana preba~en na izdr`avawe vi{emese~ne zatvorske kazne.

Podgori~ki „Dan” prenosi da je Mijovi} imao pravo na amnestiju i uslovni otpust, ali nije poznato zbog ~ega mu je prekinuto izdr`avawe zatvorske kazne.

Crnogorska policija je, navodi list, ukinula i me|unarodnu poternicu za Mijovi}em, koji je tra`en zbog izdr`avawa zatvorske kazne izre~ene posle afere vezane za kupovinu glasova u Zeti, uo~i referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

Mijovi} je uhap{en 17. januara na aerodromu Golubovci, gde se posle sletawa prijavio grani~arima. On je posledwih sedam godina `iveo u Beogradu.

Mijovi} je uo~i referendu-

ma 2006. u toku kampawe u podgori~kom Osnovnom sudu osu|en na 10 meseci zatvora zbog povrede sloboda opredeqewa pri glasawu i izazivawa panike.

Vasilije Mijovi} je optu`en zbog toga {to je postavio kameru i tajno u Zeti snimao razgovor aktivista DPS-a sa Ma{anom Bu{kovi}em, kojem je nu|eno pla}awe ra~una za struju od 1.580 evra, da bi na referendumu glasao za nezavisnost.

Mijovi} je nekoliko meseci pre afere „Ma{an” otpu{ten iz MUP-a Crne Gore, a tada{wi direktor Uprave policije Veselin Veqovi} protiv wega je podneo krivi~nu prijavu, jer je navodno falsifikovao diplomu Pravnog fakulteta.

ponedeqak23.januar2012.

Pro test go lih Ukra jin ki i u So fi ji SO FI JA: Ukrajinke, obu~ene samo u dowi ve{, protestovale su ispred zgrade Sobrawa u Sofiji protiv porodi~nog i nasiqa nad decom.

Devojke, ~lanice asocijacije „Femen”, imale su crvene rukavice i „delile” su kro{ee, a me|u onima koji su dobili udarac bio je i jedan bugarski televizijski reporter.

Pre ma po da ci ma ovih Ukrajinki, svaka ~etvrta Bugar ka je `r tva po ro di~ nog nasiqa, a prva presuda protiv porodi~nog nasiqa u ovoj ze mqi je iz re ~e na kra jem 2011. U Bugarskoj je registrovan minimalan procenat `r ta va po ro di~ nog na si qa koje tra`e pomo} policije, a 2010. zvani~nih `rtava bilo je 432. Ukrajinski `enski pokret „Femen”, koji je 2008.

prava. \urovi} je, kako prenose podgori~ki mediji, navela da se Crna Gora opredelila da koristi hrvatski model pregovarawa sa EU. „To {to se Crna Gora odlu~ila da za glavnog pregovara~a postavi diplomatu - znak je da }e koristiti hrvatski model pregovarawa. Da li }e i evropske integracije i}i istim putem kao u Hrvatskoj - rano je govoriti, ali predstoje nam zadaci koje su i oni imali”, kazala je ona.

Vlada Crne Gore imenovala je nedavno biv{eg ambasadora u Briselu Aleksandra Pejovi}a za {efa pregovara~kog tima sa EU.

osnovala Ana Hutsol „zbog nedostatka aktivnosti i pasivne uloge `enske populacije u Ukrajini”, broji oko 300 aktivistkiwa, ali i nekoliko mu{karaca. Ju~era{wi protest Ukrajinki u dowem ve{u i sa crvenim rukavica-

ma, koji je obezbe|ivala policija, izazvao je veliku pa`wu slu~ajnih prolaznika i medija. Svoje nezadovoqstvo goli{ave devojke su, osim vi{e protesta u Ukrajini, iskazale i u Parizu, Rimu, Vatikanu, Moskvi i Cirihu.

BUGARSKA

Plev ne li ev po zi va na je din stvo SO FI JA: Novi bugarski predsednik Rosen Plevneliev preuzeo je funkciju, pozivaju}i na nacionalno jedinstvo u ciqu poboq{awa ekonomske situacije i slike Bugarske u EU Mo`emo uspeti ako smo ujediweni oko zajedni~kog ciqa”, rekao je Plevnevliev u obra}awu na zvani~noj ceremoniji. Novi predsednik se zalo`io za „ekonomski rast, zapo{qavawe, efikasno pravosu|e, balansirani regionalni razvoj i ve}e investicije”.

Plevnevliev (47) je u{ao u politiku kao ministar energetike pre dve godine i preuzeo je predsedni~ku funkciju od socijaliste Georgi Pr va no va na ce re mo ni ji u cen tru So fi je.

Plevneliev je ~etvrti bugarski predsednik koji je demokratski izabran od pada komunizma 1989. godine i prvi koji dolazi na tu funkciju iz poslovnog sektora, a ne iz politike, prenosi AFP.

REAGOVAWA

E{ daun: BiH ide ka ras pa du DA B LIN: Biv {i visoki predstavnik me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi E{daun izjavio je da BiH ide ka raspadu i da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik planira da dr`avu u~ini potpuno nefunkcionalnom, „kako bi svi odustali od we”. „Jedanaest godina je BiH i{la putem jedinstva, funkcionalnosti i prema Evropskoj uniji, ali proteklih pet,

Pedi E{daun

Do dik: Ne ma se pa ra ti zma, BiH se ras pa da BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da u Bosni i Hercegovini nema separatizma ve} da se ta dr`ava „u ovom momentu raspada”.

Dodik je ovim re~ima odgovorio na izjavu biv{eg visokog predstavnika me|unarodne zajednice u BiH Pedija E{dauna, koji je u irskom parlamentu rekao da se on i vlasti u Republici Srpskoj pona{aju separatisti~ki.

Predsednik RS je, posle sastanka sa liderom Srpske demokratske stranke (SDS) Mladenom Bosi}em u Bawaluci, novinarima rekao da E{daun treba da sudski da odgovara zbog kr{ewa me|unarodnog prava na prostoru BiH, {to }e se, kako ocewuje, jednog dana i desiti. „Ono {to E{daun govori nije vi{e va`no, on je va`an sa stanovi{ta posledica koje je ovde ostavio”, rekao je Dodik novinarima.

(Ta njug)

{est godina dinamika se prome ni la i ide u su prot nom pravcu„, ocenio je E{daun.

Pre ma we go vim re ~i ma, „postoji realna opasnost da BiH postane nefunkcionalna crna rupa”, zbog ~ega „politi~ari moraju preuzeti odgovornost i delovati konstruktivnije u interesu gra|ana”. „Opasnost je dinamika koja ide prema raspadu, a ne jedinstvu. To je po~eo Dodik, kada mu je me|unarodna zajednica dozvolila da preti reformama, nezavisnom pravosu|u, dr`avnom fiskalnom sistemu i drugim dr`avnim strukturama koje su gra|ene 11 godina”, navodi britanski diplomata. „^ak i bo{wa~ke stranke, poput SDA, sada mnogo vi{e pa`we posve}uju Federaciji nego dr`avi. To zna~i da Bosna ide unazad, prema situaciji u kojoj postoje samo dva entiteta, a dr`ave je sve mawe, rekao je E{daun. „Nastavak napretka Beogra da pre ma EU mo ra bi ti uslovqen time da Srbija eksplicitno ka`e da je protiv bilo ~ega {to slabi dr`avu BiH”, rekao je E{daun. Biv{i visoki predstavnik u BiH isti~e da EU mora da bude energi~nija u kori{}ewu mehanizama pritiska.

Bra merc hva li hap {e we Stan ko vi }a HAG: Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc pohvalio je ponovno hap{ewe Radovana Stankovi}a (42), koji je u subotu

\u ro vi}: U EU naj ra ni je 2020.

POD GO RI CA: Biv{a crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana \urovi} ka`e da }e Crna Gora, u najboqem slu~aju, postati ~lanica Evropske unije 2020. godine.

Da Crna Gora po~ne pregovore sa EU u junu, i ako bi pregovarali kao Hrvatska, pregovore bi zavr{ila marta 2018, minimum godinu i po traje ratifikacija, {to zna~i da bi Crna Gora u EU u{la 1. januara 2020. godine”, kazala je \urovi}.

Savet EU odlu~io je ranije da Crna Gora po~ne pristupne pregovore sa Unijom u junu, ako do tada ispuni odre|ene uslove koji se ti~u vladavine

25

Radovan Stankovi}

uhap{en u Fo~i nakon {to je vi{e od ~etiri godine bio u bekstvu.

Stankovi}a je Sud BiH osudio na 20 godina zatvora za zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene na podru~ju Fo~e. On je prvi optu`eni za ratne zlo~ine kojeg je Ha{ki tribunal ustupio na procesuirawe Sudu BiH. „Zadovoqni smo {to je Radovan Stankovi}, kojeg je optu`io Ha{ki sud i prebacio u Bosnu i Hercegovinu, gde mu je su|eno, na kraju uhap{en”, naveo je Bramerc u saop{tewu.

Wegovo ponovno hap{ewe, dodao je glavni ha{ki tu`ilac, „zna~ajno je zbog `rtava te{kih zlo~ina zbog kojih je osu|en”.

Radovan Stankovi} je preksino} uz jake bezbednosne mere preba~en u Kazneno-popravni zavod u

Fo~i, iz kojeg je svojevremeno pobegao. Stankovi} je uhap{en prekju~e po podne u Fo~i na osnovu dojave, a prema tvrdwama o~evidaca, akcija je izvedena na ulici, ispred zgrade u kojoj je `iveo.

Radovana Stankovi}a je Sud BiH osudio na 20 godina zatvora za zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene na podru~ju Fo~e. Iz zatvora je pobegao u maju 2007. godine, tokom odvo|ewa na Stomatolo{ki fakultet radi snimawa zuba. Dr`avno tu`ila{tvo je optu`ilo deset osoba zbog pomagawa pri bekstvu osu|enom, od kojih je wegov brat osu|en nepravosna`nom presudom na dve godine zatvora, a jo{ dve osobe ne po {est meseci uslovno.

de^Ji dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

c m y

26

dnevnik

Ho}u da `ivim bez sme}a Jedno jutro u {kolu sam po{la, al’ do klupe svoje nisam do{la.

Pitate se za{to? Problem nije mali, gomile sme}a na put su mi stale.

Malo voqe, malo truda i sme}a ne bi bilo svuda.

Lo{i nam se dani broje jer ovako stvari stoje.

U stra{noj gomili sme}a, da gre{ka bude jo{ ve}a, na{la se jedna kora od banane, koja nije mogla u korpu da stane.

[ume su na{e veliko bogatstvo, prirodna lepota i carstvo, „oki}ene„ sme}em sa fla{om na grani priroda ne zna kako da se brani.

Sada le`im tako slomqene noge i mislim da imam kritike stroge.

Pa zar u qudima nema malo voqe da nam svima bude boqe?

Zato, qudi, osvrnite se malo, ako vam je do `ivota stalo! ^uvajmo ono {to nam `ivot daje jer tako }e na{ `ivot du`e da traje.

Svaka svetska faca zna gde se sme}e baca.

Za to ne treba talenat ni dar, nego nau~i i svog mla|eg brata ~emu slu`i kanta.

Mirjana ]ulibrk, IV razred O[ „Slavko Rodi}” Ba~ki Jarak

Ugqe{a Subi~in, I-1, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

N

Marko Kova~evi}, II-2, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

O~uvajmo prirodu

D

a bismo imali gde da se igramo na{u okolinu moramo da ~uvamo, mislimo i brinemo o woj, da ne dozvolimo da je bilo ko zaga|uje.

Priroda se mo`e zaga|ivati na najraznovrsnije na~ine, bacawem sme}a iz na{ih domova i otpada iz fabrika, izduvnim gasovima i duvanskim dimom, pu{tawem razli~itih hemikalija u reke, jezera, mora, ali i pravqewem velike buke.

Svako od nas mora da pomogne, ina~e }emo uskoro `iveti u pravoj ru{evini prirode. Prvo {to mo`e svako da uradi je da ne baca otpatke gde stigne. Ako otvori{ bombonu, celofan baci u kantu za sme}e. Ako je nema u blizini, stavi ga u yep dok ne nai|e{ na kantu. ^UVAJMO PRIRODU @i van Ra ki}, IV raz red O[ „Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

a svu fenomenalnost, slo`enost i nere{ivost enigmi svoga `ivota ~ovek je pognute glave i smu{eno odgovarao jednom tako prostom re~enicom– priroda i protiv prirode se ne mo`e. Da li je ~ovek razumeo svoj odgovor? Za{to ga izgovara tako tiho i jedva razgovetno..?

Priroda majka, priroda kraqica i gospodarica svega. ^ovek je delo prirode.

Voda- izvor `ivota i ve~ita misterija ~ove~anstva.

Mo}na prirodo stvorila si ~oveka i vodu koji stoje jedno naspram drugog. Nesebi~no si darovala vodi snagu, a ~oveku razum.

Tako su se zatalasala ogromna i mo}na siwa mora puna soli i bezbroj drugih blagodeti.

Potekle su {iroke, mirne ravni~arske reke i one brze bistre planinske koje hitaju u zagrqaj morima svojim.

Potekli su mali potoci i biserni planinski izvori.

Nastale su `ivopisne i razu|ene re~ne obale, a reke su svoju rasko{nu lepotu krunisale nestvarnim vodopadima od kojih zastaje dah ~oveku.

Tako voda svojom snagom zauze misti~ni tron i u najve}im svetskim religijama, pa sve do isceliteqske i lekovite mo}i.

Od samog nastanka ~ove~anstva voda je simbol duhovne ~istote.

U drevnim civilizacijama nastado{e svete reke koje poneso{e svojim talasima verovawa, `eqe i mitove ~oveka. ^ovek je upotrebio svoj um i premostio reke, napravio gradove i fabrike, mo}ne brodove {to plove po okeanima, obasjao gradove tako da wima {eta usred no}i kao usred bela dana. Tako je ~ovek uzimao od prirode ono {to mu je potrebno, gordo se uzdaju}i u svoj um i grade}i svoju mo} prkose}i prirodi.

Voda Priroda spokojna, tajanstvena mirno je posmatrala ~oveka i wegovo stvarala{tvo. Darivala je priroda ~oveku svoju snagu, nudila svoja bogastva...

Mora svojim mo}nim talasima spiraju zrnca peska i katkad besno udraju o stewe pokazuju}i svoju snagu.

Reke na svojim vodopadima hukom prave najlep{a sazvu~ja, prelamaju svetlost i nastaje naj~arobnija duga.

Kao cve}e p~ele, vode su privla~ile ~oveka i nudile mu, kao majka detetu ruke, svoju snagu.

Samo odabrani su razumeli nemu{ti jezik kojim voda govori, tako se Nikola Tesla, na{ savremeni ~arobwak, poigrao na Nijagarinim vodopadima i postavio postrojewa koja energiju vode najpre pretvaraju u kineti~ku energiju wenog strujawa, a potom mehani~ku energiju mo}nih turbina i na kraju elektri~nu energiju koja osvetqava, greje i pokre}e dana{wni svet. ^oveka kopa po utrobi zemqe da bi do{ao do nafte, ugqa, plina i drugih neobnovqivih izvora energije koji u zastra{uju}oj meri zaga|uju blistavu, nedosti`nu ~istotu prirode. Da li tako odajemo zahvalnost blagodatnoj majci prirodi koja je na~inala ovu Zemqu najlep{im mestom za `ivot u ~itavom kosmosu?

Da li to ~ovek ne ume da oslu{ne govor morskih talasa, tok reka, plimu i oseku?

Da li to pobesne mora zbog neznawa, ravnodu{nosti ili oholosti ~oveka, pa jedan cunami sravni ceo jedan grad u jednom potezu? Izgleda da se voda udru`i sa vetrovima i drugim silama prirode i opomiwe za surovi nemar i pohlepu ~ovekovu. Da li reke poplave cele gradove i nepregledne ravnice da bi ukazale na svoju ogromnu mo}, snagu, energiju?

Da li nekada plavi i lepi Dunav kada

poplavi ravnice {irom Evrope `eli da baci svu zaga|enu, prqavu vodu ~oveku u lice?

Ja se pitam. Neka mi odgovore mo}ni industrijalci oslepeli od novca pa, {to bi rekao narod, ‘’od {ume ne vide drva’’. Ja sam dete i tra`im odgovor.

Kao da ~ujem tu`ni razgovor, o~ajni~ki vapaj, tokova reka, talasa, plime i oseke. Kao da se reka jada talasima: ‘’za{to me ne pregrade, iskoriste’’, a talasi dodaju: ‘’kao da ne obra}aju pa`wu na moju ogromnu energiju u okenima koja se mo`e pretvoriti u 2-3 miliona MW‘’, a na to }e plima i oseka: ‘’za{to ne iskori{}avaju gibawe mora koje mo`e osvetliti, zagrejati tolike gradove, {ta je to sa na{im prijateqima qudima?’’ Ho}u ~istu vodu, ho}u vodu mo}nog prijateqa. @elim prijateqstvo ~isto, prijateqstvo u kom svi dobijaju, harmoni~mo prijateqstvo koje se stalno nadogra|uje, u kom dobijaju i voda i ~ovek.

Lepotu je lako videti a te{ko shvatiti. A voda, lepota udru`ena sa snagomprivla~i i pla{i, raspaquje snagu uma i pleni.

Odsjaji zalazaka sunca na vodi mogu biti rubini crveniji i od crvene ru`e a plavi morski talasi mogu biti modriji i od safira.

Voda- to veliko, dragoceno i u isti mah jednostavno blago- nesebi~ni je dar prirode za ~oveka, omamqiv i uznemiruju}i. Kada vetrovi spavaju u skutima visokih planina i Sunce le`i u svom satenskom krevetu a tmina pokrije nebo, ti{ine obvavijaju stoletne {ume, voda je ta neumorna carica koja nikada ne spava, ve} {umi ili s ti{inom razgovara, kloko}e i `ubori ve~erima a i rujnoj zori.

Mi li ca [e sto vi} O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Zdravo promisli, svete

N

Vuk Stanojev, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

e mo`e se kupiti nebo, sve`ina vazduha, cvetne livade, sa kojih udi{emo miris rascvetalog cve}a, svaki listi} breze. Sve to pripada nama, ovoj zemqi. Mi smo deo zemqe, deo ove prirode i ne smemo se prema woj odnositi kao prema nekoj stvari, jer {ta god da se desi wima, uni{ti}e i nas.

Mirisne trave, vesele breze, vite jele, sve pripada jednoj porodici. Tu, u blizini moje ku}e, nalazi se jedan hrast. Bio je mali i nemo}an. Gledam ga danima kako raste, kiti se zelenim listovima, dok ga ne`ni povetarac milije, prole}ne ki{e ga zalivaju, a plodna zemqa hrani. Imao je hrast i te{kih dana.Tokom zime, ~itava smetina snega navalila se na wegovo malo stabalce.

Jedva je izdr`ao ovu zimu, da sam pomislila da }e se osu{iti. Osetila sam wegov bol i ~im se oglasio veseli prole}ni crkut, odlu~ila sam da mu pomognem. Okopala sam oko wega i dodala malo humusa, koji mama koristi za cve}e. Od raznobojnih kamen~i}a napravila sam ukrasnu ogradicu, a u sre-

dini sam posadila neko cve}e iz moje ba{te i sve zalila.

Osetila sam kako kroz stablo te~e sve`ina, a hrast ponosan {iri svoje grane, `uri da raste, kao da `eli tako da mi se zahvali za sav moj trud. Znam, da je on pun snage i `eqe za `ivotom, ~ujem kako mi tiho {apu}e, `eli da u wegovoj kro{wi stanuju ptice, `eli nekog ko }e ga paziti.

Raste, ba{ `uri moj mali hrast da nadoknadi izgubqeno, da svojom lepotom zadivi sve oko sebe, pru`i hlad u vrelim letwim danima, a mo`da ho}e da im ka`e, ba{ kao i meni, da on nema cenu, da ne smemo drve}e zaboraviti, jer {ta god zadesi prirodu, ubrzo sna|e i ~oveka.

Ceo kraj se promenio. Umesto otpada, koji su tu bacali, sada raste veliki hrast, ptice svijaju gnezda, a ja imam jo{ jednog novog prijateqa. Znate kako je s prijateqima, morate im se na}i u dobru i zlu!

Mi li ca Mar ko vi}, VI II-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

GLOBUS

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

27

Како си га паркирао, свака ти част! М

С

Трубама на Џејмса Бонда

туденти музичке школе у Великој Британији свирком су прекинули снимање филма „Skyfall”. Студенти музичке школе у Гринвичу били су одушевљени када су видели да се у близини њихове сале снима једна од сцена из последњег филма о Бонду. Камере су снимале, агент 007 је био „у акцији”, када су студенти дограбили своје тру-

бе и почели да свирају насловну нумеру из популарне франшизе. Звук Бондове музике се проломио улицом, што се није допало редитељу Сему Мендесу који је морао да прекине снимање. Студенти су мислили да је то занимљив начин да одају пошту легендарном агенту, а исто је мислио и Данијел Крејг који их је наградио аплаузом.

омак се мало занео, па украдена кола “паркирао” на кров породичне куће (?!) Овакве ствари не догађају се баш сваки дан, али, ипак, догоди се да се човеку омакне, па да уместо на паркинг место или у гаражу, кола паркира негде поред димњака – на крову куће! Мушкарац (26) шије име није саопштено, украденим аутомобилом некако је успео да заврши на крову породичне куће у Калифорнији. Мушкарац је украденим аутомобилом возио великом брзином при чему је због временских услова изгубио контролу над возилом, а због конфигурације терена дословно је катапултиран на кров куће која се налази у Фрезну у Калифорнији. У тренутку када је аутомобил слетео на кров у кући биле две особе, али на срецу нико није повређен. Након што је атерирао на кров, неименовани мушкарац је покушао да бежи, али је скочивши са крова поломио ногу, па га је полиција ухапсила недалеко одатле. Против њега је подигнута оптужница, а аутомобил је дизалицом уклоњен са крова куће, пише „Метро”.

Напуни овај пиштољ парама, или пуцам из кесе

М

ушкарац који је пљачкао банку толико се збунио да је шалтерском службенику предао пиштољ. Полиција у Великој Британији трага за мушкарцем који је покушао да опљачка банку у Чипсајду. Мушкарац који је на себи носио качкет и тамне наочаре, ушао је у банку са пиштољем и тражио од запослених да му предају 700.000 фунти. Када је тре-

Ј

Кога више волиш, маму или тату

Н

а интернету је освануо снимак оца који испитује своју ћеркицу уз музику из популарне детективске серије „Закон и ред”. Баш као што то раде полицајци у серији, испитивање почиње уз неколико необавезних питања - како каже рибица, где ти је уво и слична питања на која деца дају слатке одговоре. А онда, главно питање!

К

„Кога више волиш, маму или тату”, не стигне ћале ни да заврши, а девојчица већ одговара „маму”. „Понављај за мном! Тата, тата... Кога више волиш”, покушава он и даље, али мала је неумољива... Ни обрнута психологија не пали, ову девојчицу не би сломили ни детективи из „Закона и реда”.

Враћајте се у циркус

едан кинески фармер муку мучи са необичним тандемом који му пљачка усеве. Је Шу из Донгуана у провинцији Гуангдонг пријавио је полицији да му већ две недеље са фарме нестаје поврће, а да је за то крив необичан пљачкашки пар мајмун који јаше козу. Он тврди да мајмун свакога дана у одређено време дојаше на кози, која га чека док бере поврће, затим се опет попне на њу и одјаше у непознатом правцу. Је Шу је пријавио да се у близини већ недељама налази циркус, па се животиње вероватно оданде искрадају у потрази за храном. „Када стигну, мајмун се најпре кочопери усправљен на козиним

Пренос пропале просидбе

ад девојка каже „не” дечку који клечи испред ње са светлуцавим прстеном у руци, то је тужно. Кад побегне без објашњења док су телевизијске камере још укључене... Кошаркашка утакмица на калифорнијском универзитету била је идеална прилика да један младић запроси своју девојку. Он је чекао тренутак да се појави на великом видео биму на којем су се до тада смењивали парови „под имелом”, а који су морали да се пољубе пред свима чим се појаве на екрану. Прво се пољубио један пар, па други, трећи... а онда су камере зумирале момка са планом (и вереничким прстеном у џепу) и његову девојку.

Чим је видела свој лик на видео биму, девојка је узбуђено вриснула и кренула да пољуби дечка, а он је тада застао, извадио прстен и поставио питање. Девојка је занемела, гледала у

бало додати шалтерском службенику торбу у којој ће однети плен, пљачкаш у покушају је уместо торбе запосленом предао пиштољ! Када је, захваљујући погледу збуњеног шалтерског службеника схватио шта је урадио, зграбио је пиштољ и побегао из банке. Једино што је успео да украде је бицикл испред банке који је припадао једном од радника. Полиција је издала саопштење да трага за „неискусним пљачкашем”, а управа банке је понудила награду од 25.000 фунти ономе ко га препозна са снимка које су направиле сигурносне камере.

момка, промрмљала питање да ли се он то шали, а онда... зграбила ташну и побегла. Публика је негодовала, неки су се смејали, а младић је само сео на своје место...

Овај пљачкаш баш личи на нашу комшиницу

А

леђима, као да покушава да утврди да ли га неко гледа. Када види да је видик чист, крене у акцију”, огорчен је фармер. Локална полиција испитала је случај, а у

циркусу су признали да су животиње углавном препуштене самим себи између представа, те да ће повести рачуна да више не иду у штету.

мериканка је пљачкала куће својих комшија носећи лажне бркове. Жена из Солт Лејк Ситија стара 31 годину правила се да је добра пријатељица, и прихватала кључеве од својих комшија како би им причувала кућу док су на одмору. Међутим, док су власници уживали на одмору, „неко” је провалио у њихову кућу, и то се догодило више пута за неколико месеци. Углавном је нестајао новац и накит. Комшије су посумњале, па су поставиле сигурносну камеру и рекле јој да иду на одмор. Када су се вратили, кућа је била обијена, а на снимку су видели комшиницу са лажним брковима и капом како улази и претура по кући. „Добра комшиница” чије име није саопштено је ухапшена, и судиће јој се због неовлашћеног упада на посед и лакше крађе.

Ко је ово насликао?

Ј

едан пољски студент кришом је окачио своје дело у Националном музеју. Андреј Собипан успео је да се провуче поред обезбеђења и на празно место на зиду окачи свој рад, слику листа акације. Уље на платну висило је у Националном музеју у Вроцлаву три дана, пре него што је особље схватило да нико не зна чија је то слика. „Нисам хтео да чекам 30 или 40 година да моје слике уђу у Национални музеј, већ сам ре-

шио да сам нешто предузмем”, рекао је Собипан, и додао да му је инспирација био улични уметник Бенкси, који је извео сличан подухват 2005. године у неколико галерија у Њујорку. Директор музеја Мариуш Хермансдорфер рекао је да музеј преузима одговорност за обезбеђење које је заказало, али да је одушевљен потезом младог сликара. Његова слика сада виси у кафеу музеја, а биће продата на хуманитарној аукцији.

28

ponedeqak23.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE na na{u razrednu

VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65.

45493

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

45489 ODGU[EWE kanalizacije ma{inski i snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena kanalizacije, vodoinstalaterske usluge, sesrvis i prodaja. Telefon: 6393-737 i 064/160-4725.

4560

Draganu Vuji} ~uva wen VIII2.

Boban, Zvonko, Igor, Buba, Nino, Maja, Sandra, Goran, Helena, Tawa ...

45632

POMEN

2006 - 2012.

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{, telefoni: 064/24045665 55-49, 037/490-797.

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

45503

480-68-68

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

45573 PRODAJEM drva bukva i bagrem. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis.

Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

45691

Dragana Vuji} ro|. \ermanov Sa neprolaznom qubavqu i tugom weni, suprug i deca.

45499

Posledwi pozdrav

\ur|inki Mazalici ro|. Trifunovi} 1924 - 2012.

Zbogom. Samo Bog zna kad i gde }emo se sresti ponovo.

Sestra Julka, Mi{a i Sa{a sa porodicama.

45730

Posledwi pozdrav

\ur|inki Mazalica 1924 - 2012.

Sahrana je danas, 23. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Weni: Brane i Brankica sa porodicama.

45729

Posledwi pozdrav na{em voqenom suprugu i ocu

Jano{u Botki VEOMA POVOQNO useqiv stan 77m2 na prvom spratu, ugao Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada.

Informacije na telefon: 063/47-57-65.

45494

1951 - 2012. od: supruge Magde, sina Jano{a i }erke Valerie.

Sahrana }e se odr`ati u utorak, 24. 1. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12.45 ~asova.

OG-2

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

Opra{tamo se od na{e drage i voqene supruge i majke

Milica Marojevi}

Milice Marojevi}

45715

Sahrana je danas, 23. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Suze, tuga i bol ne mogu da te vrate. Qubav i se}awe na tvoj dragi lik zauvek ostaju u nama.

Tvoji najmiliji: suprug Slavko, }erka Stanislava i sin Bogdan.

Posledwi pozdrav

Danici

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Danici

Veqa Stoisavqevi}.

Milici Marojevi} Mici

Kumovi Gojkovi}i. ]oki, Ceca i Ana.

45734

45735

Tvoj osmeh i vedar duh jo{ su oko nas a ti si nas prerano napustila. Moramo nastaviti da `ivimo bez tebe ali se}awe na tebe ostaje nam u srcima. Ne mogu da verujem da nisi vi{e sa nama.

45731

Posledwi pozdrav prijateqici i koleginici

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milici Marojevi}

od kolega iz Novkabela Odeqewe kontrole.

od: Igora, Ivana, Emila i kume Mire.

OG-1

45728

Prerano si oti{la Mico na{a.

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijateqici

Posledwi pozdrav

45705

Mici

Porodica Kupres.

Milici Marojevi} Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Po~ivaj u miru.

45703

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Milici Marojevi}

ro|. Bojac 1962 - 2012.

Posledwi pozdrav na{oj kuma Mici od kumova Kilibarda.

Posledwi pozdrav

29

Posledwi pozdrav na{oj

Tvoja kuma Sne`a sa suprugom Borisom i svim patuqcima.

45727

Danici

S nevericom, bolom i tugom opra{tamo se od na{e Mice.

Danici ^ovi}

Milica Marojevi}

Mici

ro|. Bojac Nema re~i utehe.

Du{ka i \uro.

Milka Radanovi}.

Porodica Jovanovi} sa Detelinare.

45733

Posledwi pozdrav kumi

Ostala si zauvek u srcima: tetka Qube, te~e \or|a, Sandre, Sini{e, Maje, Jece, \oleta i Nane.

45722

45725

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav Darkovoj i Meriminoj mami

45717

Posledwi pozdrav na{oj

Milica Marojevi} Nevena, Marina, Sne`ana, @eqko i baka Marija.

45723

Danici ^ovi}

SE]AWE

Danici ^ovi}

Mici

Posledwi pozdrav

Milici

Dugo te nema sa nama a bio bi najponosniji deda na svetu

najboqoj drugarici.

od Vlatka Dr~e sa porodicom.

Sa{a Stefanovi} sa porodicom.

Vlado, Milena, Duwa i Ogwen.

Du{ka, Milena, \ur|a, Vida, Violeta, Jasna, Du{ka i Oqa.

45724

45721

45718

45719

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i ta{ta

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Zvonimir Reza~ 23. 1. 2002 - 23. 1. 2012.

Tvoja porodica: unuci Igor i Gordana, Jelena i Mihajlo, sinovi Miroslav i Dragan, supruga Vukica i snaja Mirjana.

Radoslav Balint 1924 - 2012.

Danici ^ovi}

od porodice Pisarov.

Mici Mara Kurja~ki 1934 - 2012.

Zorica, Oqa i Marina.

Sahrana je danas, 23. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, u Apatinu.

Sahrana je u utorak, 24. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Anka, }erka Radmila, zet Aleksandar, unuk Bogdan i unuka Marlena.

45732

O`alo{}eni: }erka Nada i zet ^eda sa porodicom.

45648

Posledwi pozdrav na{oj

45726

45736

Ostaje{ zauvek u na{im srcima.

45720

tv program

ponedeqak23.januar2012.

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.05 13.05 13.30

Добро јутро, Војводино Кад зазвони Зелени сат Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Помен жртвама Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.00 Вести

06.00 07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Биографије Глас Америке

Џастин Вадел

СЕРИЈА

Супруге и кћери Адаптација новеле Елизабет Гаскел, која прати младу 17-годишњу Моли Гибсон. Моли је живела „блаженим” животом са својим оцем. Међутим, када њен отац одлучи да се поново ожени знатно млађом девојком, њен живот се мења. Улоге: Џастин Вадел, Франческа Анис, Кели Ховс, Бил Петерсон, Мајкл Гамбон Режија: Николас Рентон (РТВ 1, 20.10) 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Живот 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Путопис: Печуј 21.30 Живопис: Кртица 22.00 Војвођански дневник 22.30 Међународни тероризам 23.00 Серија недеље: Супруге и кћери 23.55 Један на један 00.20 Путопис: Печуј 00.50 Живопис: Кртица 01.15 Концерт кинеских националних ансамбала

07.00 Авантуре Тотенвокерових, филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Вече шансона (мађ) 12.00 Наука у пола сата (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Биоскоп 13.45 Хало ТВ (мађ) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Верска емисија (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро 23.10 ТВ Баштина

08.30 09.00 09.05 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.40 13.00 13.10 15.00 15.10

Храна и вино Вести Девојке из бутика Човек лав Ленија Вести Робин Худ Марко Поло Неон сити Вести Ево нас код вас Вести Робин Худ

Новосадско поподне Гост „Новосадског поподнева” биће Славица Марковић, директорица ШОСО „Милан Петровић” с којом ћемо разговарати о условима рада у новом објекту. Једна од тема ће бити и заштита потрошача. (Новосадска ТВ, 17.30) 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Објектив (слов) Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Неон сити Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

10.00 ТВС 11.00 Премијер лига: Манчестер Сити – Тотенхем 12.45 Премијер лига: Арсенал – Манчестер јунатед 14.45 Преглед ЕБЕЛ 15.00 Ускијавање 15.30 Евролига, магазин 16.00 НБА: Вашингтон – Бостон 17.45 Прави НБА 19.00 Холандска лига 20.00 Премијер лига 21.15 Португалска лига: Оланенсе – Спортинг 23.15 Шампионат: Саутемптон – Лестер 01.45 Холандска лига: АЗ – Ајакс

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20 14.50 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.05 23.55 00.10 01.05 02.55 03.55 04.28 04.58

Јутарњи програм Јутарњи дневник Приђи ближе Лов и риболов Еко караван Наша планета Дневник Спорт плус Место злочина Филм о Праслину, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Песма без граница Упитник Место злочина Дневник Евронет Лепе девојке, филм Приђи ближе Око Лов и риболов Село гори,а баба се чешља

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.15 23.00 00.00 00.30

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Утеривач правде Три Хил Експлозив Ексклузив

Експлозив Име Диане Будисављевић не стоји ни у једном уџбенику историје, ниједна улица не носи њено име, никада није добила никакво признање. То је жена која је лично организовала спасавање српске деце из усташких логора смрти... Водитељка: Јасна Јовановић (Прва, 18.25)

dnevnik

c m y

30

06.02 Концерт за добро јутро: КУД Градимир, 65. година 07.12 Слагалица 07.49 Ози бу 3 07.54 Мифи 07.59 Попај 08.19 Јин јанг јо 08.41 На слово,на слово 09.08 Плава птица 09.34 Приче о Фројду 10.02 Вреле гуме 10.32 Мој љубимац 11.00 Клиника вет 11.30 Општеобразовни програм 12.00 Станко Шепић - Симфонија бр. 2 12.33 Емисија из екологије 13.00 Трезор 14.00 На слово, на слово 14.27 Плава птица 14.53 Приче о Фројду 15.21 Све боје живота 15.50 Ватерполо: ЕП, Србија - Црна Гора, пренос 17.00 Рукомет: ЕП, укључење у пренос 18.10 Рукомет: ЕП, пренос 19.45 Рукомет: ЕП 20.00 Бинго 20.35 Рукомет: ЕП, укључење у пренос 21.45 Рукомет: ЕП 22.00 Баштован, филм 00.05 И ја имам таленат 00.30 Трезор 01.30 Ватерполо: ЕП: Србија - Црна Гора (р) 02.30 Рукомет: ЕП (р)

Вања Удовичић

ВАТЕРПОЛО: ЕП

Србија – Црна Гора (РТС 2, 15.50)

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.45 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

ВОА Улови трофеј Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Немогућа мисија 3 Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон НЦИС Серија Доктор Хаус Филм: Касарна НЦИС Филм: Тридесет дана до славе 02.00 Копаоник 03.30 Ред и закон 04.30 Филм: Касарна

Рејмонд Ендру Бејли

Минут до дванаест Исцрпљен и уморан новински фоторепортер, Арон Доерти буди се усред недођије и мора да покуша да склопи коцкице догађаја из протекла 24 сата. Поставља се питање да ли су се та последња 24 сата заиста и догодила? Улоге: Рејмонд Ендру Бејли, Лаура Фулер, Меган Хефернан Режија: Џамин Винанс (Б92, 00.05) 05.30 08.00 08.10 08.30 09.30 10.00 10.35 11.00 13.05 13.30 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.10 23.45 00.00 00.05 01.55

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Џет сет Наша мала клиника Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумпфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Три краља Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Минут до дванаест Саут Парк

05.45 Добро јутро 10.00 Све за љубав 11.30 Тајна љубав 12.00 Градске вести 12.15 Филм: Бољи живот 14.30 Сестре 15.30 Квиз, породични обрачун 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Мирис пролећа 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Јавна тајна 00.30 Туркан 01.15 Филм: Блистави ум 03.30 Филм: Анђели уништења 05.00 Витезови из блата

05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.15 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси Легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – поподне Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – преглед дана Парови - вече Ћирилица Вести Сузе Босфора Парови – ноћ уживо Звездана капија - Атлантис Ћирилица

Легенда о Неши Неша је трећи син Ли Јинга, официра војног гарнизона. Након његовог спектакуларног рођења коме су претходила пророчанства, Неша је предодређен да буде Аватар, тј. да порази армију и династију окрутног тиранина Шанга. (Хепи, 11.05)

Radio Novi Sad

Јасна Јовановић

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak23.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђуро Загорац 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери

08.00 Мане: човек који је измислио модерну уметност 09.30 Прерафаелитско братство 10.00 Афера Каравађо 11.00 Азијске монархије 12.00 Ханибал 13.30 Велике британске војсковође 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Келтско наслеђе 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Истина о Јурију Гагарину 18.00 Ратници 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Героуов закон 21.00 Хероји, култ и кухиња 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Келтско наслеђе 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Истина о Јурију Гагарину

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Живот једног мрава Бик Који Седи Прекобројна Рикошет Тајна у њиховим очима Мејби бејби Граница Еротски филмови

Меј би беј би Сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци. Али ипак, ни шта се не до га ђа... Уло ге: Хју Лори, Роуен Еткинсон, Ема Томпсон Ре жи ја: Бен Елтон (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.00 Луди од љубави 2 10.18 Уметност простора, док. серија 11.13 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.12 Треће доба 14.42 Глас домовине 15.13 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.03 8. спрат, ток-шоу 18.52 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.25 Тито - последњи сведоци тестамента, док. серија 21.25 Пулс Хрватске 22.30 Проводи и спроводи 23.10 Дневник 3 23.43 Свет профита 00.15 Портрети: Божидар Виолић, док. филм 00.54 Ин медијас рес 01.40 Др Хаус 02.22 Трачара 03.03 ЦСИ: Мајами

Медлин Мартин

СЕ РИ ЈА

Ка ли фор ни ка ци ја 3 Бе ка од ву че Хен ка у мон де ни бу тик ка ко би ода бра ла иза зов ни ју оде ћу, али Хенк ни је пре те ра но оду ше вљен но вим Бе ки ним сти лом. По ред то га на по слу ускла ђу је на из ме нич на сек су ал на дру же ња с аси стент ки њом Џил и ше фи цом Фе ли ци јом... Уло ге: Дејвид Духовни, Наташа Мекелхон, Медлин Мартин, Памела Адлон, Еван Хандлер Ре жи ја: Барт Фројндлих (ХРТ 2, 23.58)

14.10 15.45 16.28 16.50 17.15 18.00 18.20 18.30 19.16 19.40 20.00 20.49 21.40 22.25 23.10 23.58 00.25 01.11 01.33 02.14

06.00 07.30 09.00 10.45 11.05 12.50 13.55 15.45 17.25 18.25 20.05 21.05 22.55 00.45 01.15 02.45 04.30

Драга, смањио сам децу Није лако бити мама Артур 3. Рат два света Васпитање за почетнике II Рамона и Бизус Супермен/Бетмен. Државни непријатељи Ловац на уцене Срећно до краја живота Велика љубав В Права љубав Царство порока II Прелазак преко 28 дана касније Просветљена Секс и лажи у граду греха Версо Сајрус

08.00 Кобра 11 10.05 Ексклузив викенд 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Изненадна смрт, филм 22.45 Операција Делта форс 3, филм 00.20 РТЛ вести 00.35 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

Из не над на смрт

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.44 11.06 11.30 11.51 12.22 12.55

Хју Лори

07.20 Вокер, тексашки ренџер 08.20 Неш бриџис 09.20 Филм: Убиства у мидсомеру. птице грабљивице 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Поморска патрола ив 13.20 Видовњак 14.20 Монк 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Убиства у мидсамеру 18.20 Поморска патрола ив 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Закон и ред 23.20 Медијум

Мала ТВ Амика Школски сат Псећа опходња Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Хотел Зомби Туђинци у Америци 4 зида КС Аутомагазин Ајндховен: ЕП у ватерполу: Хрватска - Шпанија, пренос Сани и слон, филм Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Ајндховен: ЕП у ватерполу: Хрватска - Шпанија, снимак Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика... Ин медијас рес Топ гир, док. серија Др Хаус Трачара ЦСИ: Мајами Калифорникација Злочини без санкција Два и по мушкарца Ловци на натприродно Ноћни музички програм

09.30 10.50 12.30 14.00 16.00 17.40 19.15 21.00 22.30

Девојка из сестринства Друмски тркачи Џејнина кућа Марта из решетака Осуда 10.000 црнаца по имену Џорџ Погрешан човек Злочин из страсти Одбрана домовине

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Останите с нама Акција у центру града Кад китови дођу Ксанаду Бејб Оги Роуз Робокап 2 Робокап 3 Свеже лисице Неверне домаћице

Во ђа ва тро га сног од ре да у Пит сбур гу, Да рен је пре дан и не у мо ран у бор би про тив по жа ра и у спа ша ва њу људ ских жи во та, али још га про га ња до га ђај од пре две го ди не ка да ни је ус пео да спа се де те за ро бље но у ва тре ном па клу... Уло ге: Жан Клод ван Дам, Рејмонд Џеј Бери, Пауерс Бути Ре жи ја: Питер Хајмас (РТЛ, 20.50)

Жан Клод ван Дам

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Грмљавина из Канзаса Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Прљави послови Потрага за природним гасом Желели сте да знате Разоткривање митова Преживљавање удвоје

\03.00Тенис 09.30 Тенис 14.00 Билијар 16.00 Фудбал 17.00 Фудбал 19.00 Тенис 19.30 Фудбал 22.00 Сви спортови 22.15 Тенис 00.30 Тенис 01.00 Тенис

Бра ћа у ра ту и ми ру

С

р би ја је сво ју гра ни цу с Грч ком ус по ста - ка ра на. Ка ко је за це ли ти? У слу ча ју Гр ка и Ср ви ла нај бе збол ни је и нај бр же у од но су на ба, ко ји су се пре ви ше рас пли ну ли и оси ли ли, све оста ле су се де. Ус по ста вље ни др жав ни мо ра се ис по што ва ти оно што је би ло до го во ре са вез из ме ђу Ср би је, Бу гар ске, Грч ке и Цр не Го - но кад се сту па ло у са вез при ли ком по чи ња ња ре, ко ји је прет хо дио Пр вом бал кан ском ра ту Пр вог бал кан с ког ра т а? Из м е н ио се оп ш ти 1912. го ди не, ра ту за осло бо ђе ње од ве ков ног оквир и уго вор на пра ва, не ма ви шка те ри то ри ја. тур ског роп ства, имао је и сво је про по зи ци је. Бу га ри ма је пре о ста ло да но вим ра том по рав на Уна пред су би ли до го во ре ни прав ци уда ра са ве - ју ра чу не. Он је већ у ју ну 1913. и усле дио и био знич ких ар ми ја и ли ни је кре та ња. Нај ва жни је је је ка та стро фа лан за Бу гар ску. Овај рат са мо је би ло то да су стра те зи и по ли ти ча ри пред ви де ли ус по рио срп ско-грч ко раз гра ни че ње. Оно је на ко је те ри то ри је и ко је вој ске ће осво ји ти и ко ји - ста вље но по убр за ном по ступ ку. Ка кав је био ис ма ће рас по ла га ти. ход? Гра ни ца је по ву че на. Осно ва је би ла Бу ку Пр ви и нај же шћи окр шај срп ска вој ска је има - ре штан ски уго вор из 1913, ка да је би ла утвр ђе на ла на са мом по чет ку ра та, у чу ве ној Ку ма нов ској тро ме ђа из ме ђу Ср би је, Грч ке и Бу гар ске на пла би ци. Ту је би ла по ло мље на вој на кич ма ца ре ви - ни ни Бе ла си ци, се вер но од Дој ра на и Дој ран ског не и на ја вљен ис ход ра та. Ве ли ке жр тве ни су мо - је зе ра. Би тан гра нич ни ка мен био је и онај из ме гле за у ста ви ти сла вље: Ср би су Ку ма нов ску по бе ду сла ви ли као осве ту за Ко со во и по раз из 1389. По вла че ње у ха о су и па ни ци, би ло је је ди но што је пре о ста ло Тур ци ма. Усле ди ла је тр ка за по ра бљи ва чем, али и за глав ним ци љем: ко ће пр ви сти ћи... И у бр зи ни, срп ска вој ска је пред ња чи ла. Већ у ок то бру про би ла се у рат ну зо ну Со лу на. У срп ске ру ке до спе ла су стра те шки ва жна ме ста, Дој ран и Ђев ђе ли ја. На ле вој оба ли Вар да ра, код ме ста Аџи ла ра, 25. ок то бра 1912. пао је и пр ви за гр љај са ве зни ка – срп ских и грч ких Најзад ослобођена лука солунска вој ни ка. Не ма Бу га ра, а по пла но ви ма је тре ба ло ђу Ср би је и Грч ке, ко ји је ре гу ли сао же ле знич ку да и они при стиг ну. Бу га ри су из гу би ли ју ри шни пру гу Бе о град–Ниш–Ско пље–Со лун, три ки ло ко рак. Из гу би ли су вре ме, ни су мо гли да осво је ме тра ју жно од Ђев ђе ли је. Срп ско-грч ка гра ни ца Је дре не. То су ус пе ли тек по што су им Ср би при - ство ре на 1913. би ла је зна чај на не са мо с др жав те кли у по моћ. Из био је и су коб с Ру му ни ма у ног ста но ви шта већ је има ла и сво је еко ном ске, До бру џи... дру штве не и по ли тич ке аспек те. Не ста ло је Ото Ко га не ма – без ње га се и мо ра и мо же. Мо рав - ман ско цар ство, ве за са Ср би јом и Грч ком би ла ска ди ви зи ја и њен вој во да Ра до мир Пут ник има - је ус по ста вље на. А то је би ло од из у зет ног зна ли су отво рен пут пре ма ча ја јер је осло ба ђа ло од Со лу ну. За у ста ви ли су се из аустро у г ар ске и бу г ар ске Ка да је Ср би ја 1913. би ла об зи ра пре ма Гр ци ма, ко ји изо ла ци је. при мо ра на да „до бро вољ но” ма је осло ба ђа ње тог нај ве Је дан од рат них срп ских ћег тур ског цен тра на Бал ци љ е ва био је и Со л ун. усту пи Грч кој 132 се ла са ка ну би ло на ме ње но. То Гр Сма тра ло се да би он тре сло вен ским, тур ским и ци ни су за бо ра ви ли Ср би ба ло да по ста не сло бо дан ар ба на шким жи вљем, без ма. Кад су при ре ди ли па ра град, сло бод но мор ско при ијед ног Гр ка, мно ги Ср би ду, у част осло бо ђе ња Со ста ни ште за са ве зни це у лу на, Гр ци су по зва ли и Ср Бал кан ском ра ту. Од то га су сво је до мо ве за па ли ли бе да с њи ма за јед но па ра се ка сни је од у ста ло, као и и по ву кли се с вој ском чак ди ра ју... Сти жу и Бу га ри. од иде је да Ма ке до ни ја по до Бе о гра да Др же ћи се уна пред до би је ста не ауто ном на. них ка ра та и до го во ра, они По ву ч е н а срп с ко-грч ка осва ја ју са да и ме ста и за по се да ју са о бра ћај ни це гра ни ца има ла је и сво је оштре кри ти ча ре. Они, ко је су Гр ци осло бо ди ли од Ту ра ка. Сле де ин ци - срп ски, су нај ви ше за ме ри ли вла ди и ње ном ден ти, али и отво ре ни су ко би вој ски. пред сед ни ку Па ши ћу на то ме што су „до бро вољ Све ми ри ше на то да ће са ве зни ци бр зо по ста - но“ усту пи ли, пре да ли Грч кој 132 се ла с под руч ти не при ја те љи. Срп ски и грч ки вој ни струч ња - ја пет бив ших тур ских ка за, од но сно срп ских ци су од мах по че ли да цр та ју но ве кар те, да по - сре зо ва. Њих је осло бо ди ла срп ска вој ска и ус вла че ме ђу соб ну гра ни цу. При по мо гао је Ср би - по ста вље на је би ла срп ска власт, а жи ваљ у њи ма и пред сед ник вла де Ни ко ла Па шић, ша љу ћи ма био је сло вен ски, тур ски и ар ба на шки, без им бла го вре ме но ја сне ин струк ци је. ијед ног Гр ка. Кад је на ре ђе но срп ској вој сци да Цр та на је гра ни ца, али у стра ху да ће Бу га ри се по ву че, они ко ји су го во ри ли срп ски, из ја све по ква ри ти, да ће вој но на па сти и Гр ке и Ср - шња ва ли су се као Ср би, за пре ти ли су да ће сво бе, ко ји су нај ви ше осво ји ли, а то је зна чи ло и је до мо ве по па ли ти, што су мно ги и учи ни ли, по при сво ји ли. вла че ћи се с вој ском чак до Бе о гра да. Ка ко пред у хи три ти и ели ми ни са ти Бу га ре? Грч ки кри ти ча ри сво јој вла ди и вој сци ни су По чет ком ма ја 1913. Ср би ја и Грч ка пот пи су ју мо гли ду го опро сти ти што су оста ли без стра те Вој ну кон вен ци ју, а убр зо и Уго вор о са ве зу. Ти - шки ва жне Ђев ђе ли је и под руч ја до Де мир-ка пи ме су спрем но до че ка ле и ис ход Лон дон ског ми - је, Би то ља с про стра ном око ли ном, Охрид ског и ров ног уго во ра с Тур ском, ко јим се она оба ве за - Пре спан ског је зе ра... Са ве зни штво, па и ве ли ко ла на то да пре да све „сво је ви ла је те“ са ве зни ца - ду шност срп ске стра не, Гр ци ни су за бо ра ви ли. ма. У том рас пле ту Бу га ри су из гу би ли Тра ки ју, Оду жи ли су се од мах у Пр вом свет ском ра ту, ви оба лу Мра мор ног мо ра, што је би ла но ва и ду бо - ше пу та по том и та ко све до да нас. Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak23.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пред со бом има те успе шне пла но ве и по сло ве, али мо ра те узе ти у об зир и не из ве сне окол но сти у ка ри је ри. Бу ди те до след ни у сво јим на ме ра ма и ста во ви ма па ће те оства ри ти све оно што на ме ра ва те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. januar 2012.

По не де љак је до бар дан за по слов ну са рад њу и ус по ста вља ње по зи ци је у ка ри је ри. Али, не ки не пла ни ра ни ути ца ји и су сре ти ће вас ири ти ра ти. Иг но ри ши те их и до ка жи те да сте у пра ву. Дру штво.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Има те по во љан ути цај Ме се ца из ва зду шног зна ка Во до ли је, та ко да вам ни је до сад но. Ди на ми ка до га ђа ја по вољ но ути че на ва ше рас по ло же ње. Оства ру је те до бре од но се с ино стран ством.

Рас тр за ни сте на мно го стра на па би би ло до бро да за вр ши те оно што за поч не те. Дру штво и при ја те љи до би ја ју по себ ну уло гу ових да на. Мо же те ра чу на ти на ту ђу по др шку у по сло ва њу и са рад њу.

Да нас и су тра су ак ту ел ни од но си с дру ги ма, по себ но с парт не ром. Флек си бил ни сте, при ја тељ ски рас по ло же ни, али не стр пљи ви. На рад ном ме сту вас че ка мно го по сла и оба ве за, при хо да и рас хо да.

Ак тив ни сте на лич ном пла ну. Али, Марс у ва шем зна ку кре ће уна зад, што ути че на по тре бу да бу де те оштри ји и ма ње фи ни у ре ша ва њу ак ту ел них по сло ва и ци ље ва. Не ће те до зво ли ти су прот ста вља ње.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Због ре тро град ног Мар са, до ла зи до за си ће ња у све му што ра ди те. Вра ћа те се ко рак на зад, ра ни јим по сло ви ма и ру ти на ма. Пре ма при ја те љи ма сте по жр тво ва ни и спрем ни на дру же ње.

Ју пи тер је кре нуо кроз ма те ри ја ли стич ки знак Би ка, ко ји уме да це ни но вац и ста бил не вред но сти. У пре во ду, то вам до но си мо гућ ност да ра ди те и за ра ди те те по бољ ша те фи нан сиј ску си ту а ци ју.

Бу ди те опре зни где ула же те но вац и ин ве сти ра те. Ис ко ри сти те тре нут не шан се ко је се не ће вра ти ти. Во ље на осо ба вам је на кло ње на, све ви ше и ви ше. Иза ђи те не где за јед но у до бар про вод.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По пу лар ни сте у јав но сти и мно ги би во ле ли да бу ду у ва шем дру штву, би ло да сте то га све сни или не. Мно го по сла у за тво ре ном про сто ру. По во ди те ра чу на о свом здра вљу и ви ше се од ма рај те.

Млад Ме сец у ва шем зна ку, да нас, по во љан је за из не над не стра сти и ег зо тич не до га ђа је, су сре те, аван ту ре. До вољ но сте хра бри и ра до зна ли па ће те во ље ну осо бу иза зва ти на исти ну.

Дру штво вас по зи ва да се при дру жи те и уз ме те ак тив но уче шће, ма да је рад ни дан па има те и по слов них оба ве за. Бу ди те и ту и та мо, исто вре ме но. Кам пањ ски функ ци о ни ше те у ра ду, не мир ни сте и не ста шни.

TRI^-TRA^

Де те ту име из цр та ћа?

V REMENSKA

PROGNOZA

РелАтИВНО

Vojvodina Novi Sad

Су пру га оска ров ца Бе на Афле ка, Џе ни фер Гар нер, ко ја ће кра јем фе бру а ра ро ди ти њи хо во тре ће де те, от кри ла је ка ко јој је Бен дао до зна ња да би био срећ ни ји ка да би опет до би ли де вој чи цу. Ре кла је и да су од лу ку о име ну пре пу сти ли сво јим ћер ка ма ше сто го ди шњој Ви о лет и тро го ди шњој Се ра фи ни. Бу де ли по њи хо вом, тре ће де те срећ них су пру жни ка мо гло би има ти нај не о бич ни је име у Хо ли ву ду.

- Пред ло жи ле су име на Ди зни је вих ју на ка: До налд Дак, Ми ни Ма ус Афлек... Сви ђа ју им се и Пе тар Пан и ка пе тан Ку ка. Хте ле су да на пра ве и ан ке ту где би сва ко пред ло жио сво је нај дра же име за бе бу - от кри ла је 39-го ди шња глу ми ца во ди те љу Џе ју Ле ноу при ли ком го сто ва ња у ње го вом шоу. Мно ги би оче ви по сле две ћер ке при жељ ки ва ли си на, али та ко не раз ми шља и глу мац Бен Афлек.

- Ми сли ла сам да Бен же ли си на, али ви ше ни сам си гур на. На мо је пи та ње же ли ли ви ше де ча ка или де вој чи цу од го во рио ми је: „Има мо две де вој чи це и зна мо ка ко с њи ма. Мо је де вој чи це ме во ле. Ја сам глав ни му шка рац у ку ћи” - ис при ча ла је Џе ни фер. До да ла је и ка ко зна пол де те та, али га не же ли от кри ти јав но сти.

9

Subotica

9

Sombor

10

Kikinda

8

Vrbas

9

B. Palanka

9

Zreњanin

9

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Panчevo

10

Vrшac

7

Srbija Beograd

11

Kragujevac

9

K. Mitrovica

6

Niш

9

Evropa

тОПлО

Madrid

НО ВИ САД: Ре ла тив но то пло са сунчаним пе ри о ди ма и но вим Rim наоблачењем кра јем да на. Ве тар слаб до уме рен јужни и ју го за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на до 9 London сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ре ла тив но то пло за ја ну ар са сунчаним пе ри о ди ма и но Cirih вим наоблачењем кра јем да на. У ноћи ка утор ку по вре ме на киша, нај пре Berlin на се ве ру Вој во ди не. Ве тар слаб јужни и ју го за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -2 до 2, а мак си мал на од 7 до 10 сте пе ни.

Beч СР БИ ЈА: Ре ла тив но то пло за ја ну ар са сунчаним пе ри о ди ма. Нешто Varшava више обла ка биће у цен трал ним и јужним пре де ли ма. Кра јем да на наоблачењем и на се ве ру, а у ноћи ка утор ку киша на том подручју. Ве тар Kijev слаб ју го за пад ни или променљив. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -6 на ју го и сто ку до 3 на се ве ру, а мак си мал не од 5 до 12 сте Moskva пе ни ко ли ко ће би ти у Ло зни ци и Ваљеву.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак облачно са кишом ко ја пре ла зи у снег кра јем да на и у ноћи ка сре ди. У сре ду ха лад ни је и ве - St. Peterburg тро ви то са сне гом. У четвртак хлад но, на се ве ру су во, а на ју гу облачно са Atina сне гом. У пе так и су бо ту ја ки мра зе ви. Би о ме те о ро ло шка прог но за за Ср Би ју: Очекиване биометеоролошке при ли ке ће би ти нешто повољније, али већина хроничних бо ле сни ка и даље може осећати сво је уобичајене те го бе. Могућа је главобоља код осетљивих осо ба, а у се вер ним де ло ви ма земље и оста ле уобичајене ме те о ро пат ске ре ак ци је.

15 15 9 7 3 9 2

VIC DANA Се де две кра ве под др ве том и пле ту. Од јед ном про ле ти слон, кад јед на од њих ка же: Ви ди, ви ди! Слон је про ле тео. Не мој да ла жеш - ка же дру га. Ма ло ка сни је опет про ле ти слон, и пр ва опет ка же: Ево, опет је слон про ле тео. Па до бро, мо жда им је ту ко шни ца.

-1 -14 -3 -8 15

Pariz

10

Minhen

6

Budimpeшta

8

Stokholm

-1

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

121 (-9)

Slankamen

200 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

175 (-13)

Zemun

248 (-8)

Bogojevo

149 (-15)

Panчevo

272 (-8)

Smederevo

450 (-4)

Baч. Palanka 173 (-15) Novi Sad

154 (-16)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

168 (1)

S. Mitrovica

77 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (0)

Beograd

201 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

188 (-14)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

66 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

67 (27)

Reшeњe iz proшlog broja