Dnevnik 23.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 23. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22998 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RASTE BROJ OBOLELIH OD H1N1

Grip ukinuo posete u bolnicama str. 7

NASLOVI

Politika 3 Cvetkovi}evi predlozi za dve nedeqe

Ekonomija 4 Pre poskupqewa vratiti opqa~kano u EPS

Novi Sad

Evakuacija na{ih iz Libije danas

9 Grad daje pare za vrti} u Radni~koj ulici

Vojvodina 11 Hetin dobio ambulantu

str. 24

Crna 12 Qubomora i alkohol doneli 20 godina robije

Dru{tvo 14 Banke u decu, izgleda, ne veruju

str. 5

Najvi{a temperatura 1 °S

NOVO O[TE]EWE KULTURNOG DOBRA – TR[^ARE U NOVOM SADU

Pokleknuo krov i sru{io oyak

str. 9

NOVOSADSKO VI[E TU@ILA[TVO TERETI NATA[U KOTULA^ IZ \UR\EVA

Majka optu`ena za ubistvo ~etvoromese~ne bebe

str. 12

SPORT

n ОДЛО@EN START

FUDBALSKOG [AMPIONATA

str. 16 – 20

n BOGDAN OBRADOVI] SE RADUJE SUSRETU S NOVOSA\ANIMA

n SPENSOVA LIGA

MALIH [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Foto: S. [u{wevi}

Ima {anse za ve}e plate i penzije

Hladno i obla~no

SNEG OPOMIWE VOZA^E: Povratak snega nije Novom Sadu doneo ni veliko uzbu|ewe ni nevoqe. Van grada je malo komplikovanije. Na osnovu informacije [taba Zimske slu`be, JP „Putevi Srbije” voza~ima savetuju da bez zimske opreme i lanaca ne kre}u na put i da voze pa`qivo i oprezno. Zbog vla`nih kolovoza i niskih temperatura u jutarwim i ve~erwim ~asovima mogu}e je stvarawe poledice, pa se apeluje na voza~e da prilagode brzinu kretawa situaciji na putu. Obavezna zimska oprema, oprezna vo`wa i zabrana za {lepere i kamione va`i na vi{e pravaca u Srbiji, me|u kojima je i deonica Petrovaradin–Irig. Maksimalan oprez u vo`wi savetuje se na prevojima i kriti~nim deonicama, kao {to je Iri{ki venac.

R. D.

sreda23.februar2011.

POLiTikA

SER@ BRAMERC JU^E U BEOGRADU SA SRPSKIM ZVANI^NICIMA

Gde su Mla di} i Hayi} Srp ski tu `i lac za rat n e zlo ~ i n e Vla d i m ir Vuk ~ e vi} iz ja vio je da je glav n i ha { ki tu `i lac Ser` Bra merc oce n io sa rad wu Be o gra da s Tri b u n a l om kao do b ru. Osim hap {e wa Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a, te ma raz go vo ra su i sa rad wa Sr bi je s Ha {kim tu `i la {tvom i is tra g a o tr g o v i n i qud skim or ga ni ma na Ko so vu.

Bra m erc je po ~eo raz g o v o r e sa srp skim zva ni~ ni ci ma o to me {ta se pred u zi ma na lo ci ra w u i hap { e w u ha {kih be gu na ca i ko li ko je sprem na da sa ra |u je s Ha {kim tu `i la {tvom. Po re ~i ma Vla di mi ra Vuk ~e vi }a, Bra merc je vi {e ne go za do vo qan.

– Te me su bi le raz li ~i te, po ~ev {i od ra da po pred me ti ma i na {oj sa rad wi ko ja je oce we na kao do bra, ne }u da

Tadi}: U potpunosti smo posve}eni Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} je u raz go vo ru sa Ser `om Bra mer com po no vio da je Be o grad u pot pu no sti po sve }en pro na la `e wu i hap {e wu ha {kih be gu na ca. Ta di} je pre neo Bra mer cu da }e Sr bi ja na sta vi ti da ~i ni sve ka ko bi za vr {i la sa rad wu s Ha {kim tru bu na lom.

– Bez bed no sne slu `be, Tu `i la {tvo, Ak ci o ni tim za hap {e we i lo ci ra we ha {kih be gu na ca i svi ko ji su ukqu ~e ni u po tra gu za be gun ci ma, ~i ne sve {to je u wi ho voj mo }i da se ha {ki op tu `e ni ci pri ve du prav di – po ru ~io je Ta di}.

Ta di} i Bra merc raz go va ra li su i o is tra zi o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu, na vo di se u sa op {te wu. Ta di} je po no vio da je po treb na pot pu na i ne za vi sna is tra ga o op tu `ba ma iz ne tim u iz ve {ta ju iz ve sti o ca Sa ve ta Evro pe Di ka Mar ti ja.

Vuk ~ e v i}, ko j i je i ko o r d i n a t or Ak ci o nog ti ma za lo ci ra we i hap {e we ha { kih op t u `e ni ka, re kao je da je s Bra m er c om raz g o v a r ao o sa rad wi Tu `i la {ta va u Be o gra du i Ha gu, ra du na pred me ti ma i o po tra zi za ha { kim be g un c i ma, a ka ko je is ta kao, u raz go vo ri ma ni je po mi wa na tr go v i n a or g a n i m a na Ko so vu.

O toj te mi, me |u tim, bi lo je re ~i na Bra m er c o vom sa stan ku s pr vim ~o ve kom na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri b u n a l om Ra s i mom Qa ji }em. Sa upo t re b qa v am we g ov iz r az go vor ni ci su se sa gla si li u kao ’ek se lent’, do pri ~e o ha to me da je neo p hod no da se {kim op tu `e ni ci ma Mla di }u {to pre spro ve de efi ka sna i Ha xi }u – ka `e Vuk ~e vi}. is tra ga o tr go vi ni qud skim On je po no vio da je po tra ga or ga ni ma na Ko so vu ko ja bi za ha {kim be gun ci ma stal na i do ve la do utvr |i va wa ~i we o~e k u j e da }e ni ca, kao i da je Bra mer cu pri li u to me neo p hod kom na red nog do na sa rad wa svih Sva kog tre nut ka la ska mo }i da sa 12.000 qu di tra ga ir ne l s te i v ta un ct i n jiah. op { ti le p e ve za ha {kim sti.

Qa j i} i Bra op tu `e ni ci ma – Sva ki po li merc su raz g o ca j ac na uli c i, va ra li o ne raz iz m e | u osta l og, ja { we n oj sud ima oba ve zu ka da pri me ti li bi ni 524 li ca ~i ji se ne sta li ce ko je iole li ~i na bi lo nak mo `e pri pi sa ti „Oslo kog ha {kog op tu `e ni ka da to bo di la~ koj voj sci Ko so va” i pro v e r i, da ga le g i t i m i { e, slo `i li se u to me da je to pi sva kog tre nut ka 12.000 qu di ta we od ve li kog zna ~a ja, na tra ga za ha {kim op tu `e ni ci vo di se u sa op {te wu Na ci o ma – ka `e on. nal nog sa ve ta.

c m y

2

dnevnik

LSV: Opa sno igra we ma pa ma Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne sa op {ti la je ju ~e da ne } e do z vo l i t i pre k ra j a w e gra ni ca AP Voj vo di ne, re a gu ju }i na ma pu ob ja vqe nu u po je di nim me di ji ma ko jom su toj po k ra j i n i „od u z e t i Vr { ac, Pan ~e vo, Ru ma, Sta ra Pa zo va i In |i ja”. „LSV upo zo ra va na po ja vu da se cr ta wem ra znih ma p a u na c i o n a l i s ti~ k im pred l o z i m a re g i o n a l i z a c i j e Sr bi je bru tal no pre ka ja te ri to ri ja AP Voj vo di ne”, sa op {tio je Po li ti~ ki sa vet te par ti je.

U sa op {te wu se na vo di da „igra we te ri to ri jal nim ma pa ma re gi ja ni je ni na iv no, ni slu ~aj no, ni bez o pa sno”.

„AP Voj v o d i n a ima svo j u isto ri ju, tra di ci ju, te ri to ri j u, po l i t i~ k i su b jek t i v i tet, imo vi nu i svoj voj vo |an ski iden ti tet. Naj zad, APV ima ja s nu po t vr d u u sa m om Usta vu Sr bi je. I upra vo za o~u v a w e ustav n e po t vr d e LSV }e se za la ga ti, ka ko u na ci o nal nim, ta ko i u evrop skim re la ci ja ma„.

U sa op {te wu se ka `e da je sli~ nih po ku {a ja bi lo i ra ni je, „jo{ od vla sti Slo bo da na Mi lo {e vi }a”, ali da su „sa d a ti po k u { a j i opa s ni j i jer ih du go go di {wi cen tra li sti pri kri va ju i tzv. rav no mer nim raz vo jem”.

S. N.

Iza bra ni Pa co li i Ta ~i Li der Ali jan se za no vo Ko so vo Be xet Pa co li iza bran je ju ~e, po sle tre }eg kru ga gla sa wa, za pred sed ni k a Ko s o v a. Ko a l i c i o n i spo ra zum De mo krat ske par ti je Ko so va Ha {i ma Ta ~i ja i Pa co li je ve Ali jan se pre `i veo je pr vo is ku {e we, jer je tek po sle tre }eg gla sa wa do b i j e n o do v oq n o gla s o v a po dr {ke po sla ni ka ko sov skog par l a m en t a, pre n o s i RTS. Pa c o l i je do b io 62 gla sa, a za se da we su na pu sti l i po s la n i c i Po k re t a „Sa mo o pre de qe we„ i De mo krat skog sa ve za Ko so va.

No vo i za bra ni pred sed nik Ko so va iz ja vio je si no} da }e bi ti pred sed nik svih ko ji `i ve na Ko so vu, bez ob zi ra na et ni~ ku i po li ti~ ku pri pad nost, is ta kav {i kao jed nu od svo jih oba ve za di ja -

log s Be o gra dom. „Po sti gao sam uspeh po {te nim ra dom.

Uspe he na Za pa du `e lim da o`i vo tvo rim i na Ko so vu.

Za pad je put ko jim }e ko ra ~a ti i Ko so vo”, ka zao je Pa co li u pr vom obra }a wu po sla n i c i m a i jav n o s ti, po {to je iza bran za pred sed ni k a. On je kao zna ~ aj n e oba ve ze na me stu pred sed ni ka iz neo i di ja log sa Be o gra dom, kao i „{i re we do bro su sed skih od no sa” u re gi o nu.

U Skup {ti ni Ko so va si no} je iza bra na no va vla da, ~i ji }e pred sed nik i u na red n om ~e t vo r o g o d i { wem man da tu bi ti Ha {im Ta ~i.

Sr bi su u no voj vla di do bi li tri mi ni star ska me sta – za po vra tak i za jed ni ce, lo kal nu sa mo u pra vu i za rad i so ci jal nu za {ti tu.

politika

dnevnik

VLA DA JU ]A KO A LI CI JA U SKUP [TI NI SR BI JE NA JA VQU JE RE KON STRUK CI JU VLA DE

Cvet ko vi }e vi pred lo zi za dve ne de qe – U na red nih 15 da na, ko li ko je rok da pre m i j er Mir k o Cvet ko vi} pred lo `i no v e mi n i s tre eko no m i j e i re g i o n al nog raz vo ja, zdra vqa i za NIP, o~e ku jem da }e Vla da iz ne ti i kon k ret n e pred l o g e o re k on s truk c i j i.

Bi lo bi zna ~aj no ako bi se ovo ga pu ta po ka za lo da ma wa vla da mo `e bi ti ra ci o nal ni j a, ali, s dru g e stra ne, i efi ka sni ja – iz ja vi la je ju ~e {e fi c a po s la n i~ k og klu ba ZES-a u Skup {ti ni Sr bi je Na da Ko lun xi ja.

Ona je no vi na ri ma u par la men tu ka za la da je za DS bit no da se re kon struk ci jom pod stak ne na ener gi~ ni je ak ci je i ot klo ne pro ble mi ko ji po sto je u re a li za ci ji ci qe va Vla de.

Po we nim re ~i ma, de mo kra te re d ov n o ana l i z i r a j u rad

Ni jed no per so nal no re {e we ni jed ne stran ke ne sme da bu de smet wa u sti ca wu sta tu sa kan di da ta za ula zak u EU (Na da Ko lun yi ja) svo jih pred stav ni ka i no si la ca jav nih funk ci ja, po sto je ja -

Stan ko vi} od EU za vi si Na pi ta we no vi na ra da li bi DS i{ao to li ko da le ko da po sta vi uslov da G17 plus, ko ja je i pred lo `io Zo ra na Stan ko vi }a za no vog mi ni stra zdra vqa, od u sta ne od tog pred lo ga, Na da Ko lun xi ja je na po me nu la da bi DS uvek i{ao to li ko da le ko da ot klo ni sva ku pre pre ku na pu tu Sr bi je ka EU. Ona je is ta kla da, uko li ko je Stan ko vi }ev iz bor pri go vor EU, ni jed no per so nal no re {e we ni jed ne stran ke ne sme da bu de smet wa u sti ca wu sta tu sa kan di da ta za ula zak u EU. Na da Ko lun xi ja je pod vu kla da je re~ o stra te {kom pi ta wu Sr bi je te da ~lan stvu u EU ni ko ne mo `e bi ti pre pre ka, pa ni kan di dat za no vog mi ni stra zdra vqa. Ka ko je ob ja sni la, iz me di ja je sa zna la o pri go vo ri ma EU u ve zi sa Stan ko vi }e vim iz bo rom jer je bio bli zak s ha {kim op tu `e ni kom Rat kom Mla di }em, i za kqu ~i la da te pri go vo re tre ba raz mo tri ti vr lo ozbiq no, wi ho vu osno va nost i mo gu }e po sle di ce ko je bi Sr bi ja mo gla ima ti uko li ko ih ne uva `i.

sni kri te ri ju mi i ne }e bi ti pro blem da se utvr di {ta tre ba me wa ti u do sa da {wem ra du.

Po sla nik JS-a Pe tar Pe tro vi} ka `e da je ova stran ka pre za za me nu mi ni sta ra ne go za sma we we Vla de, ali da }e pri hva ti ti ono {to se vla da ju }i blok bu de do go vo rio.

I dok pred stav ni ci ko a li ci je vla da ju }e u Skup {ti ni tvr de da bi Vla da Sr bi je u na re de dve ne de qe mo gla ko na~ no iz ne ti kon kret na re {e wa o re kon struk ci ji, ve }i na opo zi ci o nih stra na ka ne ve ru je da }e do we do }i, a i ako bu de, sma tra ju da ne mo `e pro me ni ti lo {u eko nom sku si tu a ci ju u ze mqi. Po wi ma su iz bo ri je di no re {e we.

Za m e n ik {e f a po s la n i~ k e gru p e DSS-a Ra doj ko Ob ra do vi} re kao je no vi na ri ma da efek ti r e k o n s t r u k c i j e , uko li ko do we do |e, ne } e re { i t i pro ble me Sr bi je.

Sli~ nog mi {qe wa je i po s la n ik No ve Sr bi je Mi ro slav Mar k i } e v i}, ko ji je is ta kao da }e kroz re kon struk ci ju vlast sa mo po ku {a ti da za ma gli lo {u si tu a ci ju.

Ni ra d i k a l i ne ve ru je da bi re kon struk ci ja Vla de mo gla pro me ni ti lo {u eko nom sku i po li t i~ k u si t u a c i j u u ze m qi. [ef po sla ni~ ke gru pe SRS-a Dra gan To do ro vi} re kao je da se iz la zak iz kri ze u ko ju je ze mqa za pa la, te {ko mo `e na zre ti dok na vlast ne do |u qu di sa vi zi jom, a da je ciq per so nal nih pro me na u Vla di da se sa mo „ob ma nu gra |a ni Sr bi je”.

Pred stav ni ci LDP-a u re pu bli~ kom par la men tu ne zna ju da li }e Vla da Sr bi je bi ti re kon stru i sa na, i ka da, ali kon sta tu ju da ta stran ka ne }e gla sa ti za re kon struk ci ju i da ne u~e stvu je u raz go vo ri ma o to me. Po sla nik Ivan An dri} na ja vio da }e LDP i da qe po dr `a va ti za ko ne ko ji su va `ni za evo in te gra ci je Sr bi je.

On je po zvao pre mi je ra Cvet ko vi }a da iz ne se ja san plan o to me ko jim tem pom }e Sr bi ja na sta vi ti da se pri bli `a va EU. D. Mi li vo je vi}

PRED SKUP [TI NOM SR BI JE OD LU KA O U^E []U U MI ROV NIM MI SI JA MA

[u ta no vac: Isto rij ski is ko rak kroz spo ra zum s EU Skup {ti na Sr bi je raz ma tra la je ju ~e od lu ke o upu }i va wu pri pad ni ka Voj ske Sr bi je i dru gih sna ga od bra ne u mul ti na ci o nal ne ope ra ci je u 2011. go di ni.

Po sla ni ci SRS-a i DSS-a kri ti ko va li su pla ni ra no u~e {}e pri pad ni ka Voj ske i po li ci je u mir nov nim mi si ja ma u So ma li ji i Ugan di, ko je }e bi ti u nad le `no sti Evrop ske uni je, na vo de }i da Sr bi ja ne tre ba da u~e stvu je u mi si ja ma ko je ni su pod okri qem Uje di we nih na ci ja.

LDP je na ja vio po dr {ku pred lo `e nim od lu ka ma. Po sla ni ci LDP-a po seb no su po hva li li to {to }e Sr bi ja u~e stvo va ti u mi si ja ma EU, na vo de }i da }e u~e {}e u

tim mi si ja ma bi ti ko ri sno za bu du }e ~lan stvo Sr bi je u NA TO-u.

Po sla ni ci klu ba „Za evrop sku Sr bi ju” i Ko a li ci je SPS–JS-a na ja vi li su po dr {ku pred lo `e nim od lu ka ma, na vo de }i da se u~e {}em srp skih sna ga u mi rov nim mi si ja ma ja ~a me |u na rod ni ugled ze mqe i po li ti~ ki uti caj van ze mqe.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac je u skup {tin skoj ras pra vi od ba cio kri ti ke de la opo zi ci je, is ti ~u }i da su te mi si je usta no vqe ne u UN, ali da su po ve re ne EU. – Pred lo `e nim od lu ka ma o u~e {}u srp skih sna ga od bra ne u mi rov nim ope -

ra ci ja ma u 2011. go di ni pr vi put je pred vi |e no i u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma ko je }e vo di ti EU – re kao je [u ta no vac, na vo de }i da }e spo ra zum s pred stav ni ci ma EU pot pi sa ti mi ni star po li ci je i za me nik pre mi je ra Sr bi je Ivi ca Da ~i} i mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi}.

– To }e bi ti jed na od isto rij skih ~i we ni ca, ima ju }i u vi du da su biv {a Ju go sla vi ja i sa da {wa Sr bi ja do sa da par ti ci pi ra le sa mo u mi si ja ma UN - re kao je [u ta no vac, i do dao da }e u~e {}e u mi si ja ma EU bi ti sim bo li~ no, s ma wim bro jem pri pad ni ka.

D. M.

sreda23.februar2011.

3

URS da nas sa op {ta va kan di da ta za mi ni stra eko no mi je Ime kan di da ta za no vog mi ni stra eko no mi je bi }e da nas zva ni~ no sa op {te no na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re od mah po sle sed ni ce Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je ko ja }e bi ti odr `a na u Kra gu jev cu. Od lu ke Pred sed ni {tva sa op {ti }e pred sed nik URS-a Mla |an Din ki} i we gov za me nik Ve ro qub Ste va no vi}, na ja vi la je Slu `ba URS-a za in for mi sa we. Ste va no vi} je na pro {lo ne deq noj re dov noj kon fe ren ci ji za no vi na re stran ke „Za jed no za [u ma di ju”, ~i ji je li der i ko ja je ko a li ci o ni part ner G17 plus, iz ja vio da „zna ko }e bi ti kan di dat za no vog mi ni stra eko no mi je, ali da ime ne mo `e da sa op {ti do odr `a va wa sed ni ce Pred sed ni {tva URS-a”.

MO GU LI SE AK TI VI RA TI BLAN KO OSTAV KE U PO KRA JIN SKOM PAR LA MEN TU

Bit ka za Ra do wi }ev man dat Po kra jin ski od bor G17 plus di nu”, na ko joj, ina ~e, do mi ni ra po zvao je svog do sko ra {weg DS. funk ci o ne ra Alek san dra Ra do U ak tu el nom sa zi vu po kra jin wi }a da vra ti po sla ni~ ki man dat skog par la men ta ve} je bi lo po ku u po kra jin skom par la men tu, po - {a ja da se ak ti vi ra ju blan ko {to je is tu pio iz te stran ke i iz ostav ke, i to u slu ~a ju po sla ni ka po sla ni~ kog klu ba Uje di we nih ko ji su na kon ras ce pa u Srp skoj re gi o na Sr bi je. U ju ~e ra {wem ra di kal noj stran ci for mi ra li sa op {te wu iz G17 plus na vo di se po sla ni~ ki klub na pred wa ka. da Ra do wi} u Skup {ti nu Voj vo - Me |u wi ma je, na i me, uz dvo je ve di ne ni je bi ran po ve }in skom si ste mu ve} s iz bor ne li ste. „O~i gled no je da je o~u va we man da ta sta vqe no is pred mo ra la i prin ci pa.

Sva ko ima pra vo da me wa svo je po li ti~ ko mi {qe we ili stran ku, pa i Alek san dar Ra do wi}. Me |u tim, ka da na pu {ta te stran ku za hva qu ju }i ko joj ste i iza bra ni za po kra jin skog po sla ni ka, sa svim je lo gi~ no }in ski iz bar nih, bi lo i ~e tvo ro da vra ti te man dat„, sma tra G17 ko ji su na stu pa li na li sti SRS-a. plus.

Me |u tim, upr kos po zi va wu na Iz G17 plus na po mi wu i da je blan ko ostav ke pred po kra jin pre ne ko li ko me se ci na rod ni po - skim Ad mi ni stra tiv nim od bo sla nik Slo bo dan Ma ra{ pri li - rom, ra di ka li ni su us pe li da po kom istu pa wa iz Li be ral no-de - vra te ove man da te. mo krat ske par ti je i pri stu pa wa Po sla nik SRS-a Sa {a San to G17 plus, ipak vra tio man dat na - vac ne ve ru je ni da }e G17 plus u rod nog po sla ni ka. „Po stup ke po - to me us pe ti jer, ka ko je oce nio, put Ma ra {e vog `e li mo da afir - „to is kqu ~i vo za vi si od po li mi {e mo, a G17 plus }e se i da qe ti~ ke vo qe vla da ju }e stran ke u za la ga ti za o~u va Voj vo di ni”. On we mo ral nih ka `e da bi od u zi Bi lo bi pot pu no prin ci pa u po li ma we man da ta u ne p ri m e r e n o da se ti ci”, sto ji u sa ovom slu ~a ju bi lo stran ci G17 plus op {te wu. i pre se dan po {to [ef voj vo |an pret hod no ni su vra ti taj man dat ske or ga ni za ci je pri hva }e ni zah te (Sa {a San to vac, G17 plus To mi slav vi SRS-a.

SRS) Stan ti} iz ja vio je – Bi lo bi pot ju ~e na {em li stu pu no ne pri me re no da u toj stran ci ni je od lu ~e no da da se stran ci G17 plus vra ti taj li }e se pred Ad mi ni stra tiv nim man dat po {to na ma ni su vra }e na od bo rom Skup {ti ne Voj vo di ne ~e ti ri man da ta osvo je na po pro po kre nu ti pi ta we blan ko ostav - por ci o nal nom si ste mu. Ili se ke Alek san dra Ra do wi }a, na vo de - po {tu je prin cip da stran ka od lu }i da }e to ve ro vat no bi ti jed na ~u je o man da ti ma, ili se ne po od te ma da na {we sed ni ce Pred - {tu je – ka zao je San to vac. sed ni {tva URS-a.

On je do dao da je u pret hod nom – Ipak nam ova te ma ni je u fo - sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne bi ku su in te re so va wa, hte li smo da lo pri me ra kad je man dat od u zi -

„Man dat je moj” rekli su

[a ro vi}: DS fi nan sij ski po dr `a va SNS

Ste fa no vi}: ^vr sta ko a li ci ja DS-a i SRS-a

Ko lunyija: Sme {no i be smi sle no

Ra di kal Ne ma wa [a ro vi} re kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u par la men tu da je iz bu xe ta op {ti na Vo `do vac i Ze mun za go di nu da na ukup no is pla }e no 8,4 mi li o na di na ra fir mi „Pro faj ler tim”, u ko joj je za po slen za me nik pred sed ni ka na pred wa ka Alek san dar Vu ~i}. [a ro vi} je do dao da Vu ~i} u toj fir mi pri ma pla tu od 78.000 di na ra, i od nad le `nih or ga na za tra `io da pro ve ri po slo va we te op {ti ne, kao i „Pro faj ler ti ma”.

– SNS ne mi li ce tro {i no vac, po seb no u pred iz bor nim kam pa wa ma, upr kos to me {to je je di na stran ka ko ja ne do bi ja iz bu xe ta ni je dan di nar jer ni je u~e stvo va la na iz bo ri ma, ne go su man da te ste kli kra |om i po dr {kom DS-a – re kao je [a ro vi}, i do dao da DS „fi nan s ij s ki i me d ij s ki” po d r ` a v a na pred wa ke.

Pot pred sed nik Glav nog obo ra SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio je da su DS i SRS u ko a li ci ji, ~i ji je ciq da se po sto je }a Vla da odr `i jo{ ne ko vre me. Ste fa no vi} je na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je „to vr lo ~vr sta ko a li ci ja, ko ja na sta vqa da vo di haj ku pro tiv na pred wa ka, ali da su sve kom bi na ci je i kal ku la ci je ra di ka la uza lud ne jer su je di no re {e we van red ni par la men tar ni iz bo ri”. Po we go vim re ~i ma, SRS je po stao re zer vna stran ka re `i ma, a „vlast se ose }a ko mot no jer mi sli da ima sta bil nu ve }i nu ko ja }e je odr `a ti jo{ ne ku ne de qu”. Na pred wa ci su na ve li da je po sla nik SRS-a Ne ma wa [a ro vi} to kom 2009. go di ne, na osno vu Ugo vo ra o pri vre me nim i po vre me nim po slo vi ma s op {ti nom Ze mun, pri mao pla tu iako ni je do la zio na po sao i da na sta vqa da pqa~ ka gra |a ne Sr bi je, {to ne sme ta ni ra di ka li ma ni de mo kra ta ma”. On je na gla sio da Vu ~i} ne ra di u fir mi „Pro faj ler tim”, a da ugo vo ri, ko je je ona sklo pi la s op {ti na ma, „ne ma ju ve ze s wim”.

[e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja od ba ci la je op t u ` be ra d i k a l a, re kav {i da su sme {ne i da je be smi sle no ko m en t a r i s a t i ta kve na vo de.

– Oni }e nas op tu `i ti i za to {to To mi slav Ni ko li} uop {te po sto ji. Oni su ga na pra vi li, ko va li u zve zde, da li mu rej ting i oreol naj bo qeg kan di da ta u ovoj ze mqi, da li su mu sve {to sa da ima i ko ri sti – re kla je Na da Ko lun xi ja, i do da la da su za we nu stran ku ra di ka li i na pred wa ci jed na ki.

Ona je do da la da je za SRS naj bo qe da se su o ~i sa sop stve nom od go vor no {}u da je stvo rio Ni ko li }a i da }e im to po mo }i da na |u svoj po li ti~ ki pro stor, ne po ku {a va ju }i da kriv ce na la ze u dru gi ma.

Alek san dar Ra do wi} je ju ~e iz ja vio da je od lu ku o na pu {ta wu stran ke do neo on da ka da su po ~e le or ga ni za ci o ne i po li ti~ ke pro me ne u G17 Plus i na ja vio da }e ubu du }e de lo va ti kao ne za vi sni po sla nik. Na op tu `be iz svo je do sa da {we stran ke da je po vu kao ne mo ra lan po tez, Ra do wi} od go va ra da je pi ta we mo ra la, s we go ve ta~ ke gle di {ta, ve za no za ~i we ni cu da je ~e ti ri go di ne, za jed no s ko le ga ma iz DS-a i LSV-a, kri ti ko vao na ~in na ko ji su Ma ja Goj ko vi} i we na Srp ska ra di kal na stran ka upra vqa li No vim Sa dom, a da bi sa da tre ba lo da pri sta ne da mu ona bu de {ef (u okvi ru Uje di we nih re gi o na Sr bi je), te da za jed no s wom na pa da do ju ~e ra {we po li ti~ ke part ne re – DS i LSV. Ra do wi} isto vre me no od bi ja da vra ti svoj man dat stran ci: – Na pi ta we ko me pri pa da man dat mo gu da ka `em sle de }e: mi slim da sam man dat za slu `io svo jim ra dom i za la ga wem, kao je dan od qu di u iz bor nom {ta bu Ko a li ci je „Za evrop sku Voj vo di nu„. ^u di me {to mo ja, sa da ve} biv {a, stran ka po zi va na vra }a we man da ta, dok se isto vre me no u re pu bli~ kom par la men tu za la `e za iz me nu pro pi sa ko ji ma }e se is po {to va ti pre po ru ka Evrop ske ko mi si je da su po sla ni ci vla sni ci man da ta – is ta kao je Ra do wi}. is tak ne mo da je ov de re~ o prin ci pi jel nom i mo ral nom pi ta wu.

A sve sni smo i to ga da bi pro ce du ra za vra }a we man da ta mo gla bi ti vr lo kom pli ko va na i vr lo ne iz ve sna, po go to vo uko li ko je isti na da Ra do wi} pre la zi u DS – ka zao je Stan ti}.

Ra do wi} je pret hod no iz ja vio da na me ra va da za dr `i po sla ni~ ki man dat, kao i to da ga je osvo jio na li sti „Za evrop sku Voj vo -

man po sla ni ci ma ko ji su ima li pot pi sa ne blan ko ostav ke a pre la zi li su u dru ge stran ke, do dav {i da je to tad od go va ra lo vla da ju }im stran ka ma.

– O~i gled no je da to ka ko se tre ti ra ju blan ko ostav ke ne za vi si ni od me |u stra na~ kih ili ko a- li ci o nih do go vo ra, ve} od tre nut ne vo qe i in te re sa kqu~ nih ak te ra vla sti – oce nio je San to vac. . D. Sa vi}

4

ekonomija

sreda23.februar2011.

dnevnik

RA NO JE ZA NO VU CE NU ELEK TRI^ NE ENER GI JE?

Pre po sku pqe wa vra ti ti opqa~ ka no u EPS – Vla da Sr bi je ne bi tre ba lo da odo bri po sku pqe we stru je pre ne go {to se obez be de uslo vi za ra ci o nal no po slo va we Elek tro pri vre de Sr bi je – oce nio je ju ~e pred sed nik Na ci o- nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je (NOPS) Go ran Pa po vi}. – Pre od lu ke o no voj ce ni elek tri~ ne ener gi je tre ba lo bi da na pla te du go va wa pred u- ze }a i gra |a na EPS-u, ot pu ste vi {ak za po sle nih u tom pred u- ze }u i obez be de bo qi kva li tet uslu ga.

Po pla nu po slo va wa EPS-a, stru ja bi tre ba lo da od mar ta bu de sku pqa 13,5 po sto, a Vla da jo{ raz ma tra da li }e odo bri ti to po sku pqe we. Stav Na rod ne ban ke Sr bi je je da Vla da tre ba da odo bri po sku pqe we, ali ma we ne go {to tra `i EPS, i da se no vi ce nov nik pri me wu je od apri la.

– Oprav da na je sa mo ona ce na ko ju po tro {a~ mo `e da pla ti, a

o~i gled no je da sve ma we po tro {a ~a u Sr bi ji mo `e da pla ti ra ~u ne za stru ju – is ta kao je Pa po vi}, i do dao da je pro ce nat na pla te ra ~u na za stru ju u Voj vo di ni od 85 do 90 od sto, u Be o gra du oko 70 od sto, a na ju gu Sr bi je sa mo 20 od sto.

NA JA VA VE LI KE SA RAD WE SR BI JE I HR VAT SKE U GRA \E VI NAR STVU

Brat stvo i je din stvo na no vim te me qi ma Am ba sa dor Hr vat ske u Sr bi ji @eq ko Ku pre {ak iz ja vio je da }e ju ~e ra {wi sa sta nak srp skih i hr vat skih gra |e vi na ra u Be o gra du, na ko jem su raz ma tra ne mo gu} no sti za jed ni~ kog u~e {}a u ve li kim in fra struk tur nim pro jek ti ma u re gi o nu i na tre }im tr `i {ti ma,

do ban kar skih ga ran ci ja i upo sli le gra |e vin ske in du stri je Sr bi je i Hr vat ske, ko je je svet ska eko nom ska kri za zna ~aj no osla bi la.

Do go vo re no je for mi ra we rad nih gru pa ko je }e u na red nih me sec da na pred lo `i ti pro jek te na ko ji ma }e pred u ze }a iz Sr bi je i Hr vat ske za jed ni~ ki na stu pi ti i usvo ji ti me re za po mo} kod skla pa wa ve li kih po slo va ko je }e pred lo `i ti vla da ma obe ju dr `a va.

Am ba sa dor Hr vat ske je ka zao da je zbog svet ske eko nom ske kri ze do {lo do „za ti{ ja in ve sti ci ja” u obe ze mqe, i do dao da po dr `a va part ner stvo Sr bi je i Hr vat ske na evrop skim osno va ma. On je ka zao da u ze mqa ma re gi o na po sto ji ve li ka po tre ba za in fra -

Mi li jar de evra Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u PKS-u Go ran Ro di} je ka zao da }e fir me iz Sr bi je i Hr vat ske za jed ni~ kim sna ga ma u~e stvo va ti u ka pi tal nim pro jek ti ma, na vo de }i da }e Al `ir u na red nom pe ri o du ulo `i ti u in fra struk tur ne pro jek te oko 100 mi li jar di do la ra, Li bi ja 50 mi li jar di, Iran 70 mi li jar di, a biv {e so vjet ske re pu bli ke i Ru si ja vi {e od 100 mi li jar di do la ra.

Vred nost po slo va }e, po we go vim re ~i ma, bi ti i do ne ko li ko mi li jar di do la ra, a re a li za ci ja bi tre ba lo da po~ ne ve} u pr voj po lo vi ni ove go di ne. ozna ~i ti „no vo do ba u od no si ma iz me |u Hr vat ske i Sr bi je”.

– Ova kav po du hvat mo `e do ne ti sa mo do bro Sr bi ji i Hr vat skoj i ovom {i rem re gi o nu – re kao je Ku pre {ak u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, gde su se sa sta li pred stav ni ci 20 gra |e vin skih pred u ze }a iz Hr vat ske i 23 iz Sr bi je.

Na sa stan ku u PKS-u raz ma tra ne su mo gu} no sti za jed ni~ kog u~e {}a u pro jek ti ma u Al `i ru, Li bi ji, Ira nu, Ru si ji, biv {im so vjet skim re pu bli ka ma i ze mqa ma re gi o na da bi se lak {e do {lo

struk tur nim ra do vi ma, na ro ~i to u obla sti put nog i `e le zni~ kog sa o bra }a ja, i da srp ski i hr vat ski gra |e vi na ri to mo gu is ko ri sti ti.

U de le ga ci ji hr vat skih gra |e vi na ra su pred stav ni ci „Kon struk tor in `e we rin ga” iz Spli ta, „Grad we” iz Osi je ka, „Teh ni ke” i „Tem pa” iz Za gre ba i dru gih pred u ze }a, a me |u pred u ze }i ma iz Sr bi je su „Rat ko Mi tro vi}”, „Hi dro t eh n i k a-hi d ro e n er g e t i k a”, „Mon te ra”, „Mo sto grad wa”, „Pla num”, „Pu te vi U`i ce” i dru ge fir me.

PO KRA JIN SKI SE KRE TA RI JAT ZA PRI VRE DU

Po dr {ka voj vo |an skim pred u ze }ima – U~e {}e na saj mo vi ma iz u zet no je va `an za pri vred ni ke, a ula ga we u sa jam ske na stu pe is pla tiv je i vre dan po tez – re kao je pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za pri vre du I{tvan Pa stor pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra s ko ri sni ci ma pod sti caj nih sred sta va za sub ven ci o ni sa we tro {ko va sa jam skih na stu pa u Evro pi i Sr bi ji. – Ovom po dr {kom Se kre ta ri jat za pri vre du `e li voj vo |an skim pred u ze }i ma da olak {a na stup na do ma }im i stra nim sa ja mo vi ma.

Za na stup i pred sta vqa we na saj mo vi ma u ino stran stvu – u Mo skvi, Am ster da mu, Ber li nu, Bu dim pe {ti, Mi la nu, Za gre bu, odo -

bre no je {est mi li o na di na ra. ^e ti ri mi li o na do bi le su kom pa ni je, a dva mi li o na tu ri sti~ ke or ga ni za ci je u Voj vo di ni. Na stup na do ma }im sa jam skim ma ni fe sta ci ja ma bi }e po dr `an s pet mi li o na di na ra, od ko jih su tri do bi le kom pa ni je, a dva mi li o na di na ra usme re no je u tu ri zam.

Na gla siv {i da je re~ o du go ro~ noj po dr {ci, ko ja ima vred ne efek te, Pa stor je is ta kao da je do sa da na stup 208 ma lih i sred wih pred u ze }a na saj mo vi ma u Evro pi po dr `an s 38,2 mi li o na di na ra, dok je, kao po dr {ka za na stup na saj mo vi ma u ze mqi, sub ven ci o ni sa no 319 ma lih i sred wih pred u ze }a sa 46,7 mi li o na di na ra. D. Ml.

Po Pa po vi }e vim re ~i ma, ne ma pre ci zne ra ~u ni ce ko ja bi po ka za la ko li ko po sku pqe we elek tri~ ne ener gi je uti ~e na po rast dru gih ce na, ali je do sa da {we is ku stvo da pro iz vo |a ~i sva ko we no po sku pqe we is ko ri ste za uve }a we ce na svo je ro be.

U Cen tru za za {ti tu po tro {a ~a „Fo rum” iz Ni {a su ka za li da gra |a ni tra `e da se ne odo bri po ve }a we ce ne elek ti~ ne ene ri je „ve} da se opqa~ ka ni no vac iz rud ni ka ’Ko lu ba ra’ vra ti u EPS”. EPS, ka ko na vo de, „ni je ni {ta ura dio da se du go va wa gra |a na tom pred u ze }u sma we”, ve} „kon stant no ra di na to me da se ti du go vi enorm no uve }a va ju”.

Ka ma tu na du go ve EPS za ra ~u na va, ka ko su ka za li u ni {kom udru `e wu, „kom for nom” me to dom, ~i me je dug vi {e stru ko uve }an, iako po Za ko nu o obli ga ci o- nim od no si ma pra vo na ova kav ob ra ~un ka ma te ima ju sa mo ban ke.

Oni gra |a ni ko ji ma je zbog du go va us kra }e no snab de va we stru jom i da qe do bi ja ju ra ~u ne u ko ji ma sto ji da je po tro {wa nu la, ali im se fak tu ri {e ob ra ~un ska sna ga, mer no me sto i ka ma ta, pa se wi ho va du go va wa i da qe uve }a va ju.

ZRE WA NIN SKI NE I MA RI DO BI LI MR VI CE

U „Ba na tu” deo av gu stov ske pla te Rad ni ci ma zre wa nin ske gra |e vin ske fir me GIK „Ba nat”, ko ji su od 20. ok to bra pro {le go di ne u ge ne ral nom {traj ku, is pla }e no je 63 od sto iz no sa pla te iz av gu sta pro {le go di ne.

No vac je pri sti gao od za o sta log po tra `i va wa GIK-a od fir me “Al pi na”.

– Po {to je ra ~un fir me blo ki ran, no vac je asig na ci jom is -

pla }en di rekt no na ra ~u ne rad ni ka. Ra di se o du go va wu fir me “Al pi na” za po sao ko ji smo odav no od ra di li – ka `e pred sed nik [traj ka~ kog od bo ra u GIK-u Akid Pa ra bu }a.

On is ti ~e da GIK rad ni ci ma du gu je jo{ de se tak pla ta, uz vi {e go di {we ne is pla }e ne do pri no se za pen zij sko-in va lid sko osi gu ra we. @. B.

SMA WU JE SE ZA DU @E NOST U BAN KA MA

Ma we du `ni i rad ni ci i se qa ci i pred u zet ni ci – Kre dit na za du `e nost gra |a na i pred u zet ni ka na kra ju ja nu a ra 2011. go di ne je sma we na u od no su na de cem bar 2010, dok je za du `e nost pri vre de ne znat no po ve }a na – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li}.

Ukup ni kre di ti na kra ju ja nu a ra su iz no si li 1.736 mi li jar di di na ra, {to je 0,2 po sto vi {e ne go u de cem bru 2010. Pred u ze }a su u ja nu a ru bi la za du `e na 1.172 mi li jar de di na ra, 0,6 po sto vi {e ne go u de cem bru. Pred u zet ni ci su ban ka ma u ja nu a ru ove go di ne bi li du `ni 50,5 mi li jar di di na ra, {to je 2,4 od sto ma we ne go u de cem bru 2010. go di ne.

Gra |a ni su u ja nu a ru, po po da ci ma Kre dit nog bi roa UBS-a, bi li za du `e ni 513,2 mi li jar di di na ra, {to je 0,3 od sto ma we u po re |e wu s de cem brom.

Dug sta nov ni {ta po osno vu stam be nih kre di ta u ja nu a ru je bio 288 mi li jar di di na ra, i to je po rast od 0,6 po sto u po re |e wu s pret hod nim me se com. Go to vin ski kre di ti su iz no si li 127,6 mi li jar di di na ra i bi li su 1,7 od sto ma wi ne go u de cem bru pro {le go di ne, dok su po tro {a~ ki kre di ti bi li 39 mi li jar di di na ra i 2,3 od sto ma wi ne go u de cem bru 2010.

Dug po qo pri vred ni ka ban ka ma na kra ju ja nu a ra iz no sio je 23,7 mi li jar de di na ra, {to je 1,4 od sto ma we ne go u de cem bru.

U ja nu a ru je vi {e od 60 da na ka sni la ot pla ta 3,3 od sto kre di ta gra |a na, isto kao i de cem bru pro {le go di ne, dok su pre-

Ban ke pro tiv po re za Du ga li} je re kao da je pro tiv uvo |e wa do dat nog ban kar skog po re za u Sr bi ji, i do dao da bi to do ve lo do po ve }a wa ka ma ta. On je ka zao da ban ke u Sr bi ji ve} pla }a ju sve po re ze, da za po {qa va ju oko 31.000 qu di za ko je pla }a ju po re ze i do pri no se, da je kre dit na mar `a sve ga {est po sto i da dr `a va ni je ima la po tre be da u vre me nu kri ze po ma `e ban ke.

– Uvo |e we tog po re za ima smi sla u onim ze mqa ma u ko ji ma je dr `a va po ma ga la ban ka ma. U Sr bi ji su ban ke spre ~i le da u tre nu ci ma naj ve }e kri ze do |e od ir skog sce na ri ja – ka zao je on.

Po we go vim re ~i ma, dr `a va ne ma pra vo da uvo di do dat ne po re ze jer je u Sr bi ji oba ve zna re zer va iona ko naj ve }a u Evro pi.

Du ga li} je ka zao i da ni su ta~ ne oce ne da su ka ma te u Sr bi ji naj ve }e u re gi o nu, i na veo da je na stam be ni kre dit u evri ma u Sr bi ji pro se~ na ka mat na sto pa od 7 do 7,5 po sto, u Bo sni i Her ce go vi ni oko 9,5, u Cr noj Go ri oko 8,5, u Bu gar skoj de vet po sto. Ka da je re~ o ka mat noj sto pi, ka ko je re kao Du ga li}, tre ba ima ti u vi du i in fla ci ju ko ja je u Sr bi ji naj vi {a u re gi o nu i iz no si 10,5 po sto.

{to je 0,4 po sto vi {e ne go na kra ju de cem bra.

Na kra ju ja nu a ra ukup no je bi lo u doc wi 10,6 od sto kre di ta, {to je 0,3 po sto vi {e ne go na kra ju de cem bra.

Du ga li} je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da ne ma zna ~aj ni jih pro me na na glo bal nom ni vou i da bi bi lo bo qe da su kre di ti u zna ~aj ni jem po ra stu jer bi to uka zi va lo na pri vred ni opo ra vak.

– Ne ma pri vred nog raz vo ja bez in ve sti ci ja, a in ve sti ci ja ne ma bez kre di ta – re kao je Du ga li}.

Po we go vim re ~i ma, sma we we kre di ta sta nov ni {tva (sa mo stam be ni kre di ti be le `e bla gi rast) di rekt na je po sle di ca sma we wa stan dar da jer se gra |a ni sve ma we za du `u ju po {to se pla {e da ne }e mo }i vra }a ti kre di te. On je is ta kao da je pro ce nat du ga po osno vu te ku }ih ra ~u na sma wen 2,2 od sto, na 6,4 pro ce na ta, {to, ka ko je re kao, zna ~i da su gra |a ni shva ti li da im je to naj sku pqe za du `i va we.

Bla go je po ve }an dug li zing ugo vo ra, sa 7,4 od sto, ko li ko je iz no sio na kra ju de cem bra, na osam od sto, ko li ki je bio na kra E. Dn. ju ja nu a ra.

21. 02. 2011.

1.318,36533 d u ze }a sa za ka {we wem ve }im od 15 da na iz mi ri va la 13,7 od sto kre di ta, {to je 0,3 po sto vi {e

ne go pret hod nog me se ca. Pred u zet ni ci su ne u red no ot pla }i va li ra te za 12 od sto po zaj mi ca,

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,14%

346

4.532.254

Ekonomija a.d. , Jarkovac

20,03%

785

5.495.000

Montinvest a.d. , Beograd

20,00%

13.200

39.600

Radijator a.d. , Zrewanin

19,64%

658

50.666

Sanxaktrans a.d., Novi Pazar

19,05%

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

1.000 Cena

BELEX 15 (769,51

Promet

Neoplanta a.d. , Novi Sad

50.000 Promet

Naziv kompanije

0,37)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,75%

4.251

64.385.029

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,40%

8.693

5.346.465

Imlek a.d. , Beograd

0,09%

2.119

1.576.522

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,65%

3.052

485.290

-2,31%

5.208

317.700

620

183.365

Sani remont a.d. , [abac

-12,20%

180

5.760

Univerzal banka a.d. , Beograd

PK Sombor Holding a.d.

-11,92%

436

6.540

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,74%

Fabrika hartije a.d., Beograd

-11,88%

178

35.778

Privredna banka a.d. , Beograd

-1,56%

630

121.643

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

10.000

30.000

0,00

995

0,00

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

-11,86%

706

7.060

Imlek a.d. , Beograd

-10,71%

1.250

38.750

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Energoprojekt holding, Beograd

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

999

0,00

0,00

2.687

0,00

Ekonomija a.d. , Jarkovac

20,03%

785

5.495.000

Metalac, Gorwi Milanovac

Neoplanta a.d. , Novi Sad

20,14%

346

4.532.254

Tigar, Pirot

0,00

720

0,00

0,00

6.803

0,00

0,00

9.509

0,00

Sloga a.d. , Perlez

0,00%

74

976.800

Meser Tehnogas, Beograd

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,65%

3.052

485.290

Alfa plam, Vrawe

FKL a.d. Temerin

0,00%

1.300

416.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik U MARTU IZMENE ZAKONA O PLANIRAWU I IZGRADWI

POSTIGNUT DOGOVOR S MMF-om

Ima {an se za ve }e pla te i pen zi je?

Le ga li za ci ja ide u Skup {ti nu

Skup { ti n a Sr b i j e raz m a tra }e iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi na pr voj ovo go di {woj re dov noj sed ni ci, ko ja po ~i we 2. mar ta.

Skup {ti na }e raz ma tra ti iz me we ni za kon, ko ji je Vla da Sr bi je usvo ji la 11. fe bru a ra, a ko jim bi tre ba lo da se po jed no sta vi i ubr za iz da va we gra |e vin skih do zvo la i omo gu }i efi ka sni ja i jef ti ni ja le ga li za ci ja bes prav no iz ra |e nih obje ka ta.

Jed na od glav nih no vi na u iz me we nom za ko nu od no si se na rok va `e wa gra |e vin ske do zvo le, ko ja }e, ka ko je pred lo `e no, pre sta ti da va `i uko li ko u ro ku od pet go di na ne bu de iz da ta upo treb na do zvo la za obje kat. Pred lo gom je pro pi sa no za od re |e ne ka te go ri je sta nov ni {tva uma we we na kna de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta u po stup ci ma le ga li za ci je za po ro di~ ne stam be ne objek te i sta no ve do 100 kva drat nih me ta ra u iz no su od 99 od sto, kao i uma we we od 60 od sto za sve vla sni ke do 100 kva dra ta bez is pu we wa po seb nih uslo va. Pred la ga ~i is ti ~u da }e iz me we ni za kon obez be di ti prav nu si gur nost i pro met u po slo va wu s gra |e vin skim ze mqi {tem, kao i po jed no sta vqi va we po stu pa ka za sve u~e sni ke u pro ce su pla ni ra wa i iz grad we.

Srp ske vla sti i mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da po sti gli su do go vor po za vr {et ku sed me re vi zi je stend-baj aran `ma na ko ji }e omo gu }i ti Sr bi ji da po vu ~e oko 365 mi li o na evra na me we nih de vi znim re zer va ma zem lqe, sa op {tio je ju ~e MMF po za vr {et ku raz go vo ra.

Pro gram be le `i do bre re zul ta te i svi kri te ri ju mi iz vr {e wa za kraj de cem bra 2010. go di ne su is pu we ni, a fi skal ni de fi cit za pro {lu go di nu je re a li zo van znat no is pod ciq nog ni voa, tvr de u MMF-u.

To kom raz go vo ra do go vo re no je da bi se, uko li ko bu de iz ve sno da }e pri ho di kon so li do va nog bu xe ta dr `a ve pre ma {i ti ci qe ve, deo vi {ka pri ho da mo gao upo tre bi ti ka sni je to kom go di ne za ogra ni ~e ne jed no krat ne i ci qa ne is pla te li ci ma ko ja pri ma ju ni `e za ra de i pen zi je. [ef mi si je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da Al bert Je ger po tvr dio je ju ~e da su sa srp skim vla sti ma do go vo re ni prin ci pi even tu al nog po ve }a wa za ra da za po sle nih u jav nom sek to ru. On je pre ci -

te i pen zi je ne sme bi ti ve }i od de set mi li jar di di na ra. Ona je na ve la i da je MMF tra `io da se po stig ne so ci jal no naj pra vi~ ni je re {e we u ras po de li pa ra, kao i da is pla te bu du jed no krat ne. Mi ni star ka Dra gu ti no vi} je na gla si la i da bi za Vla du, eko nom ske ak te re u Sr bi ji i in ve sti to re bi lo do bro da se po stig ne do go vor o no vom aran `ma nu s MMF-om Ona je na gla si la da su osnov ni re zul ta ti dvo go di {weg aran `ma zi rao i prin ci pe ko ji su do go vo re ni s Vla dom pa }e ta ko po ve }a we za ra da za vi si ti od to ga da li }e pri ho di bi ti ve }i od pro jek to va nih, sva po ve }a wa }e bi ti jed no krat na, {to }e zna ~i ti da se wi hov efe kat ne }e pre ne ti na bu xet za 2012. i po ve }a we }e se od no si ti na naj u gro `e ni je rad ni ke u jav nom sek to ru i pen zi o ne re, a po sto ja }e i gor wa gra ni ca za ukup nu po tro {wu za ove svr he. Je ger je re kao da su ti prin ci pi na ve de ni u pi smu o na me ra ma, i pre ci zi rao da‚ „uko li ko oni bu du pre kr {e ni, mo ra }e mo da se pre i spi ta mo da li }e re vi zi ja mo }i da se za vr {i”.

[o{ki}: Koristan novi aran`man s MMF-om Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da bi za Sr bi ju bi lo ko ri sno da us po sta vi no vi aran `man s MMF-om jer bi to do pri ne lo da pri vre da Sr bi je u ve }oj me ri po sta ne iz vo zno ori jen ti sa na.

– Ve ru jem da bi na sto ja we Sr bi je da oja ~a i odr `i do bru re pu ta ci ju na me |u na rod nom tr `i {tu bi lo olak {a no no vim aran `ma nom s MMF-om – re kao je [o {ki} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je is ta kao i da bi no vi aran `man po jed no sta vio i olak {ao pr vu go di nu pri me ne fi skal nih pra vi la, a po mo} MMF-a bi la bi dra go ce na i u spro vo |e wu struk tur nih re for mi. Gu ver ner je do dao i da bi po ten ci jal no ras po lo `i va sred stva iz no vog aran `ma na bi la zna ~aj na za obez be |i va we sta bil no sti u Sr bi ji u slu ~a ju even tu al nih po re me }a ja u me |u na rod nom okru `e wu. [o {ki} je na gla sio da }e, i po sle po vla ~e wa de la po sled we tran {e kre di ta od MMF-a, Sr bi ja na sto ja ti da ne pre |e kvo tu od 300 po sto kod Fon da jer bi to zna ~i lo za du `i va we pod mno go go rim uslo vi ma.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Ne }e mo pro da va ti Te le kom po sva ku ce nu Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da Vla da Sr bi je ne `e li da pro da ve }in ski deo Te le ko ma po sva ku ce nu.

Na pi ta we u ka kvim }e se pro ble mi ma Vla da na }i ako na ten de ru za 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma ni ko ne po nu di naj ma we 1,4 mi li jar du evra i da li je ti me Vla da se bi na od re |e ni na ~in ve za la ru ke, Cvet ko vi} je is ta kao da Vla di ru ke ni su ve za ne.

– Po sto ji ja ko o~e ki va we da Te le kom ne sme da se pro da po sva ku ce nu i u tom kon tek stu je Vla da od re di la za ovaj tre nu tak pri li~ no vi so ku ce nu. Uko li ko se na ten de ru ne po ja vi ni ko po toj ce ni, pro gla si }e mo ga ne u- spe {nim – po ru ~io je Cvet ko vi} u in ter vjuu „Eko no mist ma ga zi nu”.

sreda23.februar2011.

Pre mi jer je, ta ko |e, na gla sio da no vac od pro da je Te le ko ma ne }e mo }i da se is ko ri sti za po tro {wu. Ni vo jav ne po tro {we

od re |en je bu xe tom, a we ga utvr |u je Skup {ti na, pre ci zi rao je Cvet ko vi}.

– Za to je sa sta no vi {ta po tro {we pot pu no ire le vant no

da li u bu xe tu ima pa ra jer ako ne ma, dr `a va }e se za ne do sta ju }i iz nos za du `i ti. Bu xet tre nut no ne ma pro ble ma s pri li vom, a dr `a va ~ak ima i re zer ve od oko 500 mi li o na evra, i to u de vi za ma. Pro da ja Te le ko ma je va `na jer bez stra te {kog part ne ra i no vih in ve sti ci ja po sto ji opa snost da se kom pa ni ja, iz lo `e na ja koj kon ku ren ci ji i u fik snoj i u mo bil noj te le fo ni ji, za ~e ti ri-pet go di na uru {i kao si stem.

Jed no stav no, dr `av no pred u ze }e ne mo `e op sta tu u ja koj kon ku ren ci ji s mo} nim pri vat nim kom pa ni ja ma.

Zbog to ga bi Te le kom tre ba lo pro da ti, ne sa mo da bi dr `a va do bi la pa re ve} i za to {to }e no vi vla snik bi ti pri nu |en na to da do dat no in ve sti ra – sma tra pre mi jer Cvet ko vi}.

Ener get ska za vi snost KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

103,0010

103,4980

104,2430

102,0490

Australija

dolar

1

76,2180

76,5856

77,1370

75,5134

Kanada

dolar

1

76,3027

76,6707

77,2227

75,5973

Danska

kruna

1

13,8104

13,8770

13,9769

13,6827

Norve{ka

kruna

1

13,2395

13,3034

13,3992

13,1172

[vedska

kruna

1

11,7294

11,7860

11,8709

11,6210

[vajcarska

franak

1

79,5436

79,9273

80,5028

78,8083

V. Britanija

funta

1

122,2710

122,8610

123,7450

121,1410

SAD

dolar

1

75,5325

75,6839

76,4407

74,5486

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 1. 2011. godine

Sr bi ja je eks trem no za vi sna od uvo za naf te i ga sa, a u obla sti elek tro e ner ge ti ke su nam po treb na no va ula ga wa ka ko ze mqa ne bi ozbiq ni je po sta la za vi sna od uvo za stru je, oce ni li su ju ~e u~e sni ci okru glog sto la Ener ge ti ka i spoq no tr go vin ski de fi cit. Ener ge ti ka Sr bi je de li sud bi nu dru gih evrop skih ze ma qa jer ima te {ko }a zbog uvo zne za vi sno sti od ener ge na ta, po seb no naf te i ga sa, iz ja vio je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu ener ge ti ke Ni ko la Ra ja ko vi} i oce nio da se ta za vi snost ne mo `e ozbiq ni je po pra vi ti u na red noj de ce ni ji.

5

VE]I STANDARD SAMO UZ VE]U PROIZVODWU

Po de la pa ra ko jih ne ma Eko nom ski rast, po ve }a we pro iz vod we, pro duk tiv no sti i iz vo za mo gu po boq {a ti `i vot ni stan dard i eg zi sten ci ju u Sr bi ji, dok }e ne re al no po ve }a we pla ta i pen zi ja po ve }a ti tra `wu, bu xet ski de fi cit i in fla ci ju, oce ni li su ju ~e u~e sni ci de ba te „Ras po de la pa ra ko jih ne ma – 2011: Iz me |u so ci jal ne prav de i eko nom ske efi ka sno sti”.

Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} upo zo rio je na to da }e se, uko li ko se po ve }a ju

Jeger: Ne mo`e kako ho}e sindikati Uz na po me nu da bi po ve }a we za ra da ona ko ka ko to zah te va ju sin di ka ti ugro zi lo fi skal nu rav no te `u i sta bil nost ce na u Sr bi ji, Al bert Je ger je uka zao na to da bi se, ako bi se to do go di lo, sve vra ti lo u vi du ne ga tiv nog efek ta na sve u Sr bi ji. Onje ka zao i da }e naj ve }i iza zo vi u na red nom pe ri o du bi ti za dr `a va we po tro {we u za cr ta nim fi skal nim okvi ri ma, iz grad wa kon ku rent no sti eko no mi je za sno va ne na pri vat nom sek to ru, sma we we dr `av nog sek to ra i re struk tu ri ra we jav nih pred u ze }a. On je uka zao na to da je fond za ra da u jav nom sek to ru s 310 mi li jar di di na ra u 2010. go di ni po ve }an na 329 mi li jar di u 2011. go di ni i da je to po ve }a we ve }e od {est po sto.

Mi ni star ka fin an si ja Di a na Dra gu ti no vi} iz ja vi la je da je naj kri ti~ ni ja ta~ ka uspe {no za vr {e nih pre go vo ra s MMF-om bi la plat for ma Vla de ko ju je Mi ni star stvo fi nan si ja pri pre mi lo za pre go vo re sa sin di ka ti ma. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kla da su osnov ni ele men ti te plat for me bi li da ne mo `e bi ti po ve }a wa bu xet skog de fi ci ta i da po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih mo ra da se za sni va na prin ci pu so li dar no sti. Ta ko |e, plat for ma je pod ra zu me va la da to po boq {a we za vi si od di na mi ke jav nih pri ho da, kao i da se pro ce na tih pri ho da ra di tro me se~ no, na ve la je ona.

Po we nim re ~i ma, MMF je in si sti rao na to me da se mo ra ju po sta vi ti gra ni ce u is pu wa va wu zah te va za po boq {a we po lo `a ja za po sle nih i da rast iz da ta ka za pla -

na ko ji je Sr bi ja ima la s MMF-om za u sta vqa we tren da vi so kog ra sta jav ne po tro {we, raz vi ja we fi nan sij skog tr `i {ta, po sti za we Be~ kog spo ra zu ma sa stra nim ban ka ma da odr `e kre dit nu iz lo `e nost u Sr bi ji, obez be |i va we po dr {ke me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja za fi nan si ra we bu xet skog de fi ci ta i in fra struk tu ru, ogra ni ~a va we bu xet skog de fi ci ta i ugra |i va we fi skal nih pra vi la u Za kon o bu xet skom si ste mu.

Di a na Dra gu ti no vi} je uka za la i na to da je Vla da is pu ni la sve oba ve ze ko je su bi le po treb ne za uspe {no za kqu ~i va we sed me re vi zi je stend-baj aran `ma na, bu xet ski de fi cit bio je ma wi od pla ni ra nog u 2010. go di ni, a za 2011. usvo jen je u skla du s fi skal nim pra vi li ma.

D. U.

pla te u jav nom sek to ru, s istim zah te vom ja vi ti svi ko ri sni ci jav nih sred sta va, {to }e se pre li ti na pri vat ni sek tor i stvo ri ti pri ti sak na in fla ci ju.

– Bez ozbiq ne re in du stri ja li za ci je, pro iz vod we raz me wi vih do ba ra i ra sta iz vo za, ne mo `e mo go vo ri ti o pri vred nom ozdra vqe wu ze mqe – na veo je on.

Pred sed ni ca ASNS-a Ran ka Sa vi} ka za la je da je dva mi li o na sta nov ni ka u Sr bi ji si ro ma {no, dok je 650.000, od ko jih je 120.000 de ce, is pod gra ni ce si ro ma {tva.

Ona je is ta kla da je po ra `a va ju }i po da tak da je od po ~et ka eko nom ske kri ze, za ma we od dve go di ne 400.000 rad nih me sta uga {e no, da 650.000 rad ni ka ne re dov no pri ma pla te, s ka {we wem od dva, tri i pet me se ci dok sa mo 17 od sto po slo da va ca re dov no is pla }u je za ra de.

Pred stav nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Du {an Ko ru nov ski uka zao je na to da da na {we dru {tvo jo{ ni je „sva ri lo” ka pi ta li zam i da naj ve }u od go vorn sot za to sno si eli ta ko ja ne ma hra bro sti da ob ja sni na ro du da se ne mo `e tro {i ti ne za ra |e no. Po we go vim re ~i ma, pri vre da ne mo `e no si ti bu xet ka kav je bio pre 20 i 30 go di na.

RADNI^KA PRAVA I OTKAZI U „JURI”

Nema {a ma rawa po zakonu ja~eg Ko rej ska kom pa ni ja „Ju ra” u Ra ~i, tvr de sin di kal ci, fi zi~ ki i sek su al no mal tre ti ra rad ni ke, a sin di kal no or ga ni zo va we je za bra we no. Po vod za re a go va we Udru `e nog sin di ka ta Sr bi je „Slo ga” je op tu `ba da vla sni ci „Ju re” ne po {tu ju za ko ne Sr bi je, ne za ko ni to otu {ta ju sin di kal ce i {a ma ra ju i {i ka ni ra ju za po sle ne. [est sin di ka la ca je, tvr de oni, do bi lo ne za ko ni te ot ka ze za sa mo de set da na. U kom pa ni ji „Ju ra” od lu~ no de man tu ju ove op tu `be i is ti ~u da oni po {tu ju sve pro pi se srp skog za ko no dav stva i do da ju da su ot ka zi uru ~e ni zbog pre kr {a ja rad ne di sci pli ne. De man tu ju i da ru ko vod stvo fi zi~ ki i psi hi~ ki

sto va ti is pred am ba sa de Ju `ne Ko re je u Be o gra du.

Na kon {to je pro {le go di ne vla snik „Ju re” jav no sa op {tio, iako je od Sr bi je do bio sub ven ci je od 7.000 evra po za po sle nom rad ni ku, da ne }e do zvo li ti sin di kal no or ga ni zo va we, ova kav sled do ga |a ja mo gao se i o~e ki va ti. Na i me, po {to ni ko od nad le `nih u ovoj dr `a vi ni je od mah vla sni ku „Ju re” re kao da mo ra do zvo li ti

Gde je ko jak Op {ti pro blem ove dr `a ve je – a „Ju ra” je sa mo je dan od wih – u to me {to sin di ka ta kao za {tit ni ka rad ni ka kod pri vat nih ga zda ne ma i {to to ni ko me ne sme ta. Sin di kal ni li de ri u Sr bi ji za do voq ni su ~lan stvom u jav nom sek to ru i sud bi na za po sle nih kod pri vat ni ka, ko ji ~e sto ne ma ju ni ka kva pra va i ko ji su zlo sta vqa ni po svim osno va ma, ih ne za ni ma ni ti su po ka za li sprem nost da se iz bo re za to da u svo jim re do vi ma ima ju i rad ni ke iz pri vat nog sek to ra. Sve dok je ta ko, bi }e slu ~a je va kao {to je „Ju ra”, a bi }e i sin di ka la ca ko ji mi sle da im ga zda ni {ta ne mo `e sa mo za to {to su „na funk ci ji”. mal tre ti ra rad ni ke i is ti ~u da za po sle ni re dov no do bi ja ju pla te, ima ju i to pli obrok, or ga ni zo van pre voz do fa bri ke i na vre me im se upla }u ju do pri no si za pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we.

O pro ble mu u od no si ma rad ni ka i ga zde oba ve {te ni su am ba sa da Ju `ne Ko re je, Mi ni star stvo eko no mi je, re pu bli~ ki om bud sman, po ve re nik za in for ma ci je kao i In spek ci ja ra da. Uko li ko se, pre te sin di kal ci, pod hit no ne za u sta vi {a ma ra we rad ni ka i ne za ko ni to ot pu {ta we, za po sle ni }e pro te -

sin di kal no or ga ni zo va we jer je ono pred vi |e no Za ko nom o ra du i za pri vat ne a ne sa mo dr `av ne fir me, ru ke su mu osta le od re {e ne da ra di po svom „re cep tu”, a {to se on ne ukla pa u ono {to su rad ni ci o~e ki va li, to je sa svim dru ga pri ~a. Sa da ka da se de si lo, bez ob zi ra na to da li je isti na na jed noj ili dru goj stra ni ili pak u sre di ni, po zi va we rad ni ka na pra vo na sin di kal no or ga ni zo va we i {i ka ni ra we sin di ka la ca ko je je ga zda, ina ~e, u star tu za bra nio, ne ma vaj de.

No, ~ak i da je ga zda „Ju re” do zvo lio sin di kal no or ga ni zo va we – a kao {to se vi di, ta mo po sto ji sin di kat i po red iz ri ~i te za bra ne – za {ti tu bi ima li sa mo sin di kal ni funk ci o ne ri.

Po ~la nu 188 Za ko na o ra du, po slo da vac ne mo `e ot ka za ti ugo vor o ra du, ni ti na dru gi na ~in sta vi ti u ne po vo qan po lo `aj pred stav ni ka za po sle nih za vre me oba vqa wa funk ci je i go di nu da na po pre stan ku ako on po stu pa u skla du sa za ko nom. Ot kaz ne mo `e da ti ni ~la nu sa ve ta za po sle nih i pred stav ni ku za po sle nih u uprav nom i nad zor nom od bo ru, pred sed ni ku sin di ka ta i ime no va nom ili iza bra nom sin di kal nom pred stav ni ku. No, isti ovaj ~lan ka `e da, uko li ko pred stav nik za po sle nih ili sin di kal ni funk ci o ner ne ra de u skla du sa za ko nom ali i ugo vo rom o ra du, ga zda mo `e da mu ot ka `e ugo vor o ra du. Upra vo se ov de „pro na la ze„ svi pri vat ni vla sni ci i na la ze „za~ ko qi cu” da, ako im sme ta ju, da ju ot kaz i pred stav ni ku za po sle nih i pred sed ni ku sin di ka ta.

Da kle, da li su ga zde u „Ju ri” za i sta ba ha te pa ne po {tu ju na {e za kon ske oba ve ze ili, pak, sin di kal ci po ku {a va ju da uce na ma pri gra be pra va ko ja im ne pri pa da ju te {ko je su di ti sa mo na osno vu po je di na~ nih iz ja va po ko ji ma su u pra vu i jed ni i dru gi. Na pi ta we ko ko ga {a ma ra od go vor ve ro vat no mo `e da ti je di no is tra ga, bi lo in spek cij ska bi lo po li cij ska.

Q. Male{evi}

6

POQOPRivRedA

sreda23.februar2011.

dnevnik

ZA PRED STO JE ]U SE TVU NAJ BO QE SE PRI PRE MI LE BAN KE

Pro~itati sva sitna slova pa onda u wivu Stoka bez papira Ve te ri nar ska in spek ci ja P~iw skog uprav nog okru ga Ministarstva poqoprivrede, u saradwi s Ministarstvom unutra{wih poslova Srbije, u toku dve kontrole privremeno je oduzela pet grla stoke i 165 kilograma pile}ih bataka tokom nelegalnog prometa, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede.

U ataru sela A{ani po pozivu grani~ne policije Rujan, Ve te ri nar ska in spek ci ja je 16. februara zatekla pet grla krupne stoke – tri krave, jednog kowa i jedno tele, koje su pratioci napustili pre pristi za wa nad le `nih or ga na.

Nakon inspekcijskog pregleda `i vo ti wa, Ve te ri nar ska inspekcija utvrdila je da `ivotiwe nije pratila sva propisana veterinarsko-sanitarna dokumentacija, kao i da nisu bile obele`ene u skladu s propisima. Re{ewem Veterinarske inspekcije sva grla su privremeno oduzeta i upu}ena u registrovani karantin u Bujanovcu.

Inspekcija je u ataru sela Rajince, na poziv policijske stanice Pre{evo, 19. februara u auto mo bi lu pro na {la 165 kilograma pile}ih bataka. Po{iqka nepoznatog porekla ilegalno je u{la u Srbiju, odnosno bez deklaracije na srpskom jeziku.

Ministarstvo poqoprivrede jo{ uvek nije donelo uredbe o kratkoro~nim i dugoro~nim kreditima sa subvencionisanim kamatnim stopama, ali su se zato za predstoje}u setvu na vreme pripremile banke. U Ministarstvu o~ekuju da }e papirologija vrlo brzo pro}i sve procedure i da }e poqoprivrednici uz pomo} dr`ave od banaka uskoro dobiti povoqne pozajmice. Me|utim, mimo ovoga, banke su objavile svoje uslove za kreditirawe poqoprivredne proizvodwe da bi paori na vreme nabavili neophodan repromaterijal i najva`niji prole}ni posao u wivi obavili vaqano.

– O~ekujemo nove uredbe, ali imamo i kredite iz na{eg potencijala, i to s rokom otplate od {est i 12 meseci i efektivnom kamatnom stopom od 12 posto na godi{wem nivou. Nameweni su teku}em poslovawu u poqoprivredi, ukqu~uju}i i repromaterijal za prole}nu setvu – ka`e za „Dnevnik” direktor Sektora za razvoj u Agrobanci Ve se lin Stan ko vi}.

Po wegovim re~ima, poqoprivrednici su ipak vi{e okrenuti kreditima sa subvencionisanim kamatnim stopama Ministarstava poqoprivrede, ali je iz godine u godinu sve vi{e zaintresovanih i za kredite iz potencijala ove banke.

I u Prokredit banci nam je re~eno da su poqoprivrednicima na raspolagawu veoma povoqni krediti za prole}nu setvu, koje karakteri{e izuzetno brz i jednostavan postupak odobrewa, kao i rok otplate do 36 meseci. Kqu~ne pogodnosti ovih kredita su fiksna kamatna stopa, plan otplate prilago|en sezonskom karakteru proizvodwe i prilivu novca svakog gazdinstva, kao i mogu}nost da uz prilo`enu profakturu svaki proizvo|a~ dobije deset mese-

ci odlo`ene otplate. Tako|e, prilikom nabavke reprometerijala od prodavca, odnosno partnera ove banke, svim poqoprivrednicima je na raspolagawu dodatna povoqnost koja se ogleda u tome

Re pro gra mi ra we du go ro~ nih zaj mo va Ministarstvo poqoprivrede donelo je pro{log meseca uredbu kojom se ure|uju uslovi i na~in reprogramirawa po odobrenim dugoro~nim kreditima za finansirawe registrovanih poqoprivrednih gazdinstava fizi~kim i pravnim licima. Izme|u ostalog, kada je re~ o uredbi o utvr|ivawu programa mera za dugoro~no kreditirawe poqoprivredne proizvodwe u 2010. i 2011. godini, kod reprogramirawa rok otplate dugoro~nih kredita je {est godina posle isteka grejs-perioda, osim za izgradwu objekata, podizawe zasada vinove loze i ko{tuni~avih vo}nih vrsta, gde je rok otplate deset godina posle isteka grejs perioda.

{to tro{kove kamate na kredit u potpunosti preuzima prodavac, dok oni otpla}uju samo kupovnu cenu nabavqenog materijala.

U Komercijalnoj banci tako|e su pripremili povoqne uslove za poqoprivrednike pred kojima je veliki prole}ni posao. @i va @e be qan iz ove banke o~ekuje da

USPEH PRO [LO GO DI [WEG PR VEN CA NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

„Horsvil” najboqa nova manifestacija Pro{le godine na Novosadskom sajmu prvi put je odr`an Sajam kowarstva „Horsvil”, na kojem se predstavilo vi{e od 100 izlaga~a iz sedam zemaqa. U krugu novosadskog sajmi{ta na{lo se vi{e od 200 kowa, a ova priredba, koja je zapo~ela defileom kowa ulicama Novog Sada, izazvala je veliku pa`wu stru~waka iz oblasti kowarstva, ali i {iroke publike. Sajam „Horsvil”, iako organizovan u godini izuzetno te{koj za privredu, posebno po~etak postojawa i poslovawa, pokazao se kao dobar korak jer je ova priredba, na osnovu odluke grupacije turisti~kih manifestacija u saradwi s Privrednom komorom Srbije progla{ena za najboqu novu manifestaciju u 2010. godini.

Po re~ima autorke i koordinatorke Sajma „Horsvil” Ma ri je te La zor, priprema tog sajma iziskivala je mnogo rada i entuzijazma, a priredba je realizovana zbog pokazanog interesovawa publike tokom Me|unarodnog poqoprivrednog sajma za kowi~ki sport. Uz to, statua „Propiwawe” simbol je Novosadskog sajma i znak da je ovaj prostor pravo mesto za odr`avawe ovakve priredbe.

– Tema „Horsvila„ je kow i sve vezano uz kowe i s kowem – ka`e Marijeta Lazor. – Poku{ali smo da damo doprinos razvoju kowarstva, kao grani sto~arstva, sporta, ali i svih delatnosti u funkciji kowarstva – zanata, proizvo|a~a i trgovaca opremom, transportnih sredstava, da ga pove`emo s turizmom i uka`emo na veze s umetno{}u. Osnovni ciq smo ispunili – „Horsvil” je bio uspe{an, a uspeli smo da, bez konkurencije u regionu, napravimo sajamski doga|aj i za profesionalce ali i {iroku publiku. Potvrda za to je {to je

Sekretarijat za sport Novog Sada proglasio„Horsvil” za strate{ki va`an projekat, a kao i pro{le godine, podr{ka }e sti}i iz Ministarstva poqoprivrede.

Kao i pro{le godine, na ovogodi{wem „Horsvilu”, koji }e biti odr`an od 30. septembra do 2. oktobra, publika }e mo}i da u`iva u lepoti plemenitih `ivotiwa.

jer se pregovara s Udru`ewem za kasa~ki sport Srbije da se na Novosadskom sajmu napravi kasa~ka staza i demonstrira ovaj segment kowi~kog sporta, najavqen je i dolazak ~iko{a iz Ma|arske...

Po re~ima Marijete Lazor, „Horsvil„ je poku{aj da se podstakne razvoj kowarstva jer je potencijal ove grane sto~arstva iz-

Po dr {ka ni je iz o sta la – Pre nego {to je odr`an prvi „Horsvil”, bilo je mnogo skepti~nih u pogledu uspeha ove priredbe, ali sada vi{e nije tako jer nije bilo nezadovoqnih i svi izlaga~i do}i }e ponovo – ka`e Marijeta Lazor. – To smo uspeli i zahvaquju}i velikoj podr{ci Ministarstva poqoprivrede, Ministarstva unutra{wih poslova, pokrajinskih sekretarijata za privredu i za rad i zapo{qavawe, grada Novog Sada, svih kowi~kih saveza u zemqi, nau~nih ustanova.

Ve} sad je poznato da }e biti vi{e u~esnika, a najavqen je i dolazak izlaga~a iz [vedske, Slovenije i Bugarske. Ne}e izostati ni kowi~ka takmi~ewa (preskakawe prepona, dresurno jahawe i vo`wa zaprega), aukcija kowa, terapijsko jahawe, hipo-terapija, susreti stru~waka iz oblasti kowarstva posve}eni uzgoju i nezi kowa... Naravno, treba o~ekivati i novine

}e uredbe o kreditima za koje }e kamate subvencionisati Ministarstvo poqoprivrede biti objavqene uskoro, ali Komercijalna banka i daqe ima svoje kredite, kako dugoro~ne, tako i krat-

vanredan i kad je genetski materijal u pitawu, ali nesumwivo i u oblasti sporta i turizma. Spoj ovih privrednih grana nosi zna~ajne ekonomske efekte, a podru~je na{e zemqe ima dobar potencijal za promociju slobodnog jahawa i zdravog `ivota, recept koji je u Italiji i Francuskoj ve} potvr|en.

D. Mla |e no vi}

koro~ne, koji se naj~e{}e koriste za repromaterijal.

Poqoprivrednici, iako nezadovoqni visinom kamata, ~esto se odlu~uju za ovaj vid finansirawa proizvodwe jer izbora nemaju.

– I banke znaju da su poqoprivrednici savesni i da ih vi{e od

95 odsto izmiruje obaveze na vreme. Zbog toga nam intezivno nude kredite, idu ~ak „od vrata do vrata”. S druge strane, paori daju u zalog zemqi{te, bez kojeg, naravno, ne `ele da ostanu pa su veoma revnosni. Mnogi od onih koji se zadu`e kod bnaka, me|utim, samo uspevaju da premoste sitauciju, odnosno da re{e jedan od problema – ka`e za „Dnevnik” Mi ro slav Iv ko vi}, napomiwu}i da su poqoprivrednici ipak najvi{e zainteresovani za kredite Ministarstva poqoprivrede koji nisu vezani za deviznu klauzulu. – Ipak, banke nisu po{tene, imaju uvek skrivene tro{kove, sitna slova koja mnogi poqoprivrednici ne umeju da ~itaju i ne razumeju ugovore u celosti pa se stvari zakomplikuju kada do|e do vra}awa kredita jer su iznosi ve}i nego {to su bili.

Ivkovi} ocewuje da je {teta {to mnogi poqoprivrednici nisu u mogu}nosti da u ovom trenutku uzmu kredit i ulo`e u proizvodwu ba{ sada kada su kona~no wihovi proizvodi na ceni i kada bi im se svaki dinar vratio desetostruko. Jer, kada bi mogli da primene kvalitetnu prihranu, pove}aju prinos i rod, imali bi finansijsku korist.

- Sada je, zapravo, momenat da im banke iza|u u susret i omogu}e {to povoqnije uslove za dobijawe kredita. Me|utim, kamate nisu realne, uvek je tu devizna klauzula... Strane banke posluju i kod nas ali pitamo se zbog ~ega su u Srbiji kamate vi{e od deset posto, dok su u drugim evropskim zemqama ~etiri posto – nagla{ava Ivkovi}, napomiwu}i da pare iz dr`avne kase ne bi trebalo da idu za subvencionisawe kamata ve} direktno seqacima. Jer, pla{imo se da kajmak u ovom slu~aju kupe banke.

S. Glu {~e vi}

Sve mawe zadruga Ukupan broj zadruga i zadru`nih saveza u Srbiji smawen je s 2.337 u 2007. godini na 2.140 u 2009, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku.

Smawen je i broj zadrugara – sa 125.551 u 2007. godini na 122.192 u 2009, dok je broj zaposlenih u zadrugama smawen s 10.863 u 2007. godini na 8.563 u 2009. Najve}i poslovni promet zadruga u tom periodu zabele`en je 2008. godine, ali je u toj godini ostvaren i najve}i neto gubitak – 1,8 milijardu dinara.

Po podacima RZS-a, 2009. godine u Srbiji je najvi{e bilo zemqoradni~kih zadruga - 1.425, odnosno 67,1 odsto, slede omladinske i studentske zadruge – 378, odnosno 17,8 odsto. Iz RZS-a isti~u da je zadru`ni sektor u periodu 2007–2009. za be le `io ne ga tivna kretawa jer je bruto dodata vrednost (BDV) zadruga i zadru`nih saveza kontinuirano opadala. Pad u 2008. u odnosu na 2007. godinu iznosio je 3,4 odsto, a u 2009. u odnosu na 2008. godinu 16,4 procenata.

STRU^ WA CI ZA [E ]ER NU RE PU PO RU ^U JU

Ne dizati ruke od slatkog korena – Ne verujem da }e poqoprivredni proizvo|a~i pogre{iti ako se odlu~e za setvu {e}erne repe i u ovom trenutku ekonomski je opravdano sejati repu – smatra profesor dr La zar Ko va ~ev iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kilogram slatkog korena ugovara se za 3,60 do 3,80 dinara, mada ima istaknutih zahteva proizvo|a~a i za cenu od 4,10 do 4,50 dinara.

– Najverovatnije da }e na na{im poqima ove godine repe biti onoliko kakva bude cena. Nadam se da }e cena biti izme|u 3,80 i ~etiri dinara i wome bi proizvo|a~i trebalo da budu zadovoqni. Mada, cena od ~etiri dinara u ovom trenutku ne zna~i ni{ta, malo toga nam govori jer ne znamo kakav }e biti kurs dinara prema evru i ostale okolnosti – ka`e Kova~ev.

On podse}a na to da su doma}e {e}erane u pro{loj kampawi preradile oko ~etiri miliona tona slatkog korena i ostvarile rekordnu proizvodwu od 492.000 tona {e}era, ali i pored ostvarenih rekorda, konstatuje da su svi akteri slatke pri~e nezadovoqni, ali da bi sigurno svi po`eleli da se 2010. godina ponovi, posebno kada su u pitawu prinosi i cene poqoprivrednih proizvoda.

Kova~ev o~ekuje da }e {e}erane ugovoriti setvu na potrebnim povr{inama, a u razgovoru s proizvo|a~ima preksino} u Molu, naglasio je da su mawak {e}era u Evropi i svetskim razmerama, kao i povoqna cena, dobra preporuka da se odlu~e za setvu slatkog korena. On je izrazio o~ekivawa da }e na vojvo|anskim poqima biti zastupqenije doma}e sorte, ukazav{i na to da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

ostao jedini koji se bavi oplemewivawem repe u regionu, po{to su zatvoreni instituti u Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Gr~koj i Hrvatskoj.

– Sa setvom ne treba `uriti, nego sa~ekati optimalni rok za setvu u drugoj dekadi marta do 10. aprila, a proizvo|a~i koji to do sada nisu u~inili ovo vreme treba da iskoriste da zatvore brazdu, odrade predsetvenu pripremu i

Kova~ev podse}a na to da su od 75.000 hektara, koliko je pro{log prole}a zasejano {e}ernom repom, s oko 70.000 preradile na{e {e}erane i u toj strukturi doma}e sorte zastupqene su oko 15 odsto.

– Mo`emo se pohvaliti i podi~iti time da nismo imali nijedan problem lane i prethodnih godina, kako s klijawem i nicawem, tako i s prinosom, tehnolo{kim kvalitetom i s trule`i. Nadam se

sa~ekaju optimalni trenutak za setvu – podse}a Kova~ev. – Upravo je vreme da se proizvo|a~i obezbede semenom. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je obezbedio dovoqne koli~ine ~etiri sopstvene sorte „lara„, „drena„, „darija„ i „irina„, sve one su otporne prema rizomaniji, tolerantne prema cerkospori i ove godine smo pripremili seme s veoma visokom energijom klijawa, dobrom klijavo{}u, tretirano insekticidom tako da je u prvim fazama rasta za{ti}eno od {teto~ina.

da su i proizvo|a~i prepoznali da je i doma}i sortiment vrlo konkurentan stranim sortama i da }e u predstoje}oj stevi doma}e sorte biti zastupqenije bar desetak posto te da }e dosti}i 25 odsto, ~ime bismo bili zadovoqni, imaju}i u vidu da su ovde prisutne sve multinacionalne kompanije koje iole ne{to rade sa {e}ernom repom.

Veoma je bitno {to smo konkurentni cenama semena jer je setvena jedinica 57,5 evra, dok je za sortiment stranih kompanija od 80 do 120 evra – predo~ava za na{ list Kova~av.

M. Mi tro vi}

[kola umetni~ke fotografije Mu zej Voj vo di ne or ga ni zu je [ko lu umet ni~ ke fo to gra fi je ko ja po ~i we 15. mar ta.

Na sta va }e se odr `a va ti utor kom i ~e tvrt kom od 19 do 21 ~as u mu ze ju, Uli ca Du nav ska 35, a vo di }e je umet ni~ ki fo to graf Ne nad Ka ra |i no vi}. Na kurs, ko ji tra je dva me se ca i ko {ta 6.000 di na ra, mo gu se pri ja vi ti oso be iz nad 18 go di na. Do dat ne nfor ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/ 525059.

A. J.

Sajam antikviteta u Domu vojske

Susreti Lazi Kosti}u u ~ast Po vo dom 170 go di na od ro |e wa La ze Ko sti }a ve ~e ras u 19 ~a so va na Ste ri ji nom po zor ju, Uli ca Zmaj Jo vi na 22/I, bi }e raz go vo ra o ko me di ja ma La ze Ko sti }a da nas. O ko me di o graf skom stva ra la {tvu La ze Ko sti }a go vo ri }e re di teq Du {an Pe tro vi}, dra ma turg Sve ti slav Jo va nov i di rek tor Po zor ja dr Mi li vo je Mla |e no vi}, a glum ci Bi qa na Ke ske no vi} i Sa {a Tor la ko vi} iz ve {}e od lo mak iz pred sta ve „Gor da na” Na rod nog po zo ri {ta iz Som bo ra. U pro duk ci ji ovog po zo ri {ta bi }e pri ka za ni snim ci iz pred sta va „Gor da na” i „Oku pa ci ja”.

T. L.

Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta bi }e pri re |en su tra od 10 do 18 ~a so va u Do mu voj ske, Be o grad ski kej 9. Ve }i deo iz lo `e nih eks po na ta ima }e pro daj ni ka rak ter, a bi }e za stu pqe ne sve vr ste iz obla sti ko lek ci o nar stva. Na Saj mu }e bi ti or ga i zo va na i bes plat na pro ce na pred me ta ko je do ne su po se ti o ci, ili na osno vu do ku me na ta i fo to gra fi ja, a omo gu }e na je i raz me na.

I. D.

Novosadska sreda23.februar2011.

Vra }a li se no} ni sjaj nad gra dom

S

Sa sta nak No vo sad skog klu ba odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Go vo ri }e di rek tor Ar hi va SA NU, @ar ko Di mi}, a te ma je „En ci klo pe di ja Srem skih Kar lo va ca i zna me ni ti |a ci kar lo va~ ke gim na zi je”. U pro gra mu u~e stvu ju i isto ri ~ar dr Dra go We go van i Stan ko Di mi}.

T. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ed ma je go di na ka ko dru gi grad u dr `a vi ima sta dion, ko ji, pak, ne ma re flek to re. Ta ko da oni, ko ji pra te FK i AK „Voj vo di na” do bro zna ju ka ko iz gle da pro ve sti od re |e no vre me na sta di o nu na ~e tre de se tak ste pe ni, bi lo da je u pi ta wu mi ting ili ne ka li ga {ka ili kva li fi ka ci o na utak mi ca za evrop ske ku po ve.

A pri ~a se da su re flek to ri na grad ski sta dion sti gli {e zde se tih, ka da je So {o ku pio Sil ve ste ra Ta ka ~a. Ta ko |e, zna se i da su dva stu ba, ko ji su si ja li i nad {am pi on skom ge ne ra ci jom ‘89. i ko ji su vi ken dom bqe {ta li po zi va ju }i No vo sa |a ne da se od mo re od sva ko dnev nih pro ble ma i u`i va ju u fud ba lu, uklo we na pri li kom re kon struk ci je sta di o na 2004. go di ne, da se ni ka da vi {e ne vra te. Ume sto wih, sta dion su oku pi ra li oyaci, pa je ta ko na te me qu jed nog od re flek to ra ni kao i re sto ran.

A taj grad ski sta dion „Ka ra |or |e”, za sa da pri pa da gra du,

U Novosadskom klubu o Karlovcima

iako su ga dva klu ba „Voj vo di na” i „Ju da Ma ka bi” po di gli. I ta ko, ka ko to ve} bi va, pla ni ra se, pro jek tu je se, a no vo sad ski klu bo vi za to vre me, ume sto pro mo ci je svog gra da, me ~e ve igra ju u Be o gra du. Okej, eko nom ska kri za iz go vor je ve} go di na ma za sve, pa {to ne bi bi la i za re flek toe. A sa da, iz gle da, am bi ci o znoj „Voj vo di ni” o~i gled no je pre ki pe lo, te su sa mi kre nu li da tra `e re {e we i da ne ~e ka ju „krov nu ra sve tu”, kad kro vo vi sta di o na ni su od ma kli od cr ta }e ta ble. Da li }e grad pre po zna ti zna ~aj ovih ve li kih lam pi i shva ti ti ko li ko one zna ~e za onih ne ko li ko hi qa da za lu |e ni ka u ovo {to se kod nas zo ve fud bal, tre ba vi de ti. Tih tri de se tak mi li o na di na ra, ko li ko se pri ~a da ko {ta ju no vi re flek to ri, isto je ono li ko ko li ko je grad dao fe sti va lu Eg zit. Sa mo, re flek to ri si ja ju ce le go di ne. A pro {la dva, to su ~i ni la to kom sko ro 40 go di na.

S. Krsti}

RASTE BROJ OBOLELIH OD H1N1

Grip ukinuo posete u bolnicama Za bra we ne su po se te bo le sni ci ma na ho spi ta li za ci ji, pre ma na red bi Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, a zbog po ra sta bro ja obo le lih pa ci je na ta i vi so kog in ten zi te ta ak tiv no sti

gri pa H1N1 na te ri to ri ji Voj vo di ne.

Kod 73 pa ci jen ta s pod ru~ ja Voj vo di ne je, do da nas, vi ru so lo {kim is pi ti va wem u In sti tu tu za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se rum

Fo to: B. Lu ~i}

Tor lak iz Be o gra da, po tvr |e na in fek ci ja iza zva na vi ru som gri pa H1N1. Od 5. ja nu ra, ka da je po tvr |en pr vi slu ~aj, kon ti nu i ra no ra ste broj obo le lih sa simp to mi ma gri pa. Pr vi smrt ni slu ~aj po tvr |en je 17. ja nu a ra u Pan ~e vu, a za be le `e no je {est slu ~a ja sa smrt nim is ho dom. Tri slu ~a ja u Pan ~e vu, je dan u Su bo ti ci, je dan u Srem skoj Ka me ni ci i je dan u Ur gent nom cen tru KC Voj vo di ne.

In fek ci ja vi ru som gri pa ima te `u for mu kod hro ni~ nih bo le sni ka, ka da do la zi do po gor {a wa osnov ne bo le sti. Naj ni `e ten den ci je se be le `e u No vom Sa du.

U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne do sa da je po tvr |e no 13 oso ba s vi ru som H1N1, ko ji su pu {te ni na ku} no le ~e we bez te `e kli ni~ ke sli ke. Tre nut no, u Kli ni~ kom cen tru le `i se dam oso ba sred wih go di na, ko ji su na is pi ti va wu.

I. D.

ZA ZIMSKU SLU@BU MALO POSLA

Sneg samo „posolio”

Ko se boji zime jo{ Fo to gra fi ja ko ja je sti gla u na {u re dak ci ju pri ka zu je Mi la na Du di }a, ko ji je ove zi me za slu `io ti tu lu ne sa mo naj vred ni jeg ve} i o~i gled no naj krep ki jeg kom {i je. Iako je na po qu tem pe ra tu ra u mi nu su, lo pa ta u ru ka ma ko je su po kri ve ne sa mo krat kim ru ka vi ma do ka zu je da ne po sto je pre pre ke ka da ne ko `e li da rev no sno oba vi sva ko dnev ni zim ski

po sao - ~i {}e we sne ga. Go spo din kom {i ja Mi lan je kao sva ki pra vi go spo din mi slio ne sa mo na svo ju ve} i na do bro bit dru gih pa je stan dard nu tra su is pred zgra de u Uli ci Re sav skoj pro du `io i do sta ra~ kog do ma. Ova pri ~a na me }e i po u ku - ako `e li te da bu de te krep ki i zdra vi ~i sti te sneg ne sa mo is pred svo jih ula za ve} i {i re.

J. Z.

V remeploV

Francov poziv uzaludan Kra jem 1848. i po ~et kom na red ne go di ne ~i ni lo se da pri sta li ca no ve pe {tan ske vla sti do bi ja ju pre va gu nad sna ga ma ko je su se dr `a le Be ~a. No vi austrij ski car, 18-go di {wi Franc Jo zef, po zvao je 23. fe bru a ra 1849. ko man du gar ni zo na u Pe tro va ra din skoj tvr |a vi da se sta vi pod ko man du we go vog ge ne ra la, gro fa Ni za na. Ve }i deo po sa de gar ni zo na, ma |ar ski ofi ci ri i voj ni ci, ni je pri hva tio po ziv, dok je jo{ dva me se ca ra ni je ve }i deo Ita li ja na iz re gi men te Za ni ni, pre be gao u srp ski voj ni lo gor sme {ten u Rim skim {an ~e vi ma.

N. C.

Eku pe Zim ske slu `be grad skih pred u ze }a, ko ja su za du `e na za ~i {}e we sne ga od ju ~e uju tru su na te re nu i ~i ste sneg. Rad ni ci pred u ze }a „Put” ~i ste glav ne sa o bra }aj ni ce i mo sto ve, a za tu svr hu po tro {i li su 260 to na so li. Eki pe „Grad skog ze le ni la na na te re nu su od ju ~e od 6 ~a so va, ~i ste sneg i po si pa ju so i ri zlu na 27 lo ka ci ja ko je su u nad le `no sti pred u ze }a. Na te re nu je 80 rad ni ka, a u po go nu je i 16 vo zi la me ha ni za ci je. Po sle za vr {et ka po sla, zim ska slu `ba bi }e u pri prav no sti ka ko bi iza {la na te ren u slu ~a ju no vih pa da vi na ko je su na ja vqe ne.

Rad ni ci i me ha ni za ci ja „^i sto }e„ su na te re nu od 4 sa ta i oba vqa ju sve po slo ve za ko je su nad le `ni.

Sneg je uklo wen s pe {a~ kih pre la za, pe {a~ kih sta za, tr go va i pla toa.

Q. Na.

Tri bi na „Tu ri sti~ ki po ten ci jal Fu to ga” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Me snoj za jed ni ci Fu tog, Uli ca ca ra La za ra 141. Go vo ri }e @eq ko Ka ~a ven da i Qu bo mir Kri `an, a mo de ra tor je Da mir Kon di}. Or ga ni za tor tri bi ne je Eko nom ski sa vet Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

T. L.

Izla`e Nikola Yafo Sa mo stal na iz lo `ba Ni ko le Xa fo „Le pus in fa bu la”, u okvi ru „Ve li ke pro sla ve„, bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 37.

Pre mi jer no }e bi ti iz ve de na dra ma s mu zi kom „Ze~ ja ope ra” za dvo je so li sta, hor i in stru men tal ni sa stav.

T. L.

Skup{tina „Izvornog kluba 100” Go di {wa skup {ti na Klu ba emi nent nih do bro voq nih da va la ca kr vi „Iz vor ni klub 100” odr `a }e se da nas u 18 ~a so va, u Pla voj sa li Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2/1.

Klub bro ji 110 pu no prav nih i {est po ma `u }ih ~la no va.

T. L.

Koncert „Tamburalend” Kon cert an sam bla „Tam bu ra lend” odr `a }e se su tra u 19 ~a so v a, u Xez klu b u „Whe e ls”, Uli ca Na to {e vi }e va 4. „Tam bu ra lend” ~i ne mu zi ~a ri oku pqe ni u ra di o ni ci ko ju kre i ra i vo di Olah Vin ce. Ulaz je slo bo dan.

T. L.

„Srce” u CK13

„JEDAN @IVOT, JEDNO SRCE” U MZ VETERNIK

Predavawe o infarktu Pre da va we „Akut ni in farkt mi o kar da” bi }e odr `a no su tra u 17 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Ve ter nik”, u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra 1a. Ovim se na sta vqa pro je kat „Je dan `i vot, jed no sr ce”.

Pre da va~ je prof. dr Gor da na Pa ni} iz In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne. Gra |a ni ko ji bu du pri su stvo va li pre da va wu ima }e pri li ku da pro ve re krv ni pri ti sak, iz me re in deks te le sne ma se i da ura de EKG mo ni to ring.

VESTI Turisti~ki potencijal Futoga

Pro je kat „Je dan `i vot, jed no sr ce” or ga ni zu je Dom zdra vqa „No vi Sad” u sa rad wi s In sti tu tom za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, a po kro vi teq je Mi ni star stvo zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je. Po kre nut je u ci qu pre ven ci je kar di o va sku lar nih obo qe wa i pro mo ci je zdra vog na ~i na `i vo ta. Za ovaj pro je kat iz dvo je no je 1.950.000 di na ra.

I. D.

Cen tar za pre ven ci ju sa mo u bi stva „Sr ce” bi }e pred sta vqe no da nas u 18 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ulaz je slo bo dan.

T. L.

Iskqu~ewa struje Be o ~in od 9 do 11 na se qe Du nav. Ko viq od 9 do 13.30 deo na se qa od Tr ga So lun skih do bro vo qa ca do Ma na sti ra i Ma na stir. ^or ta nov ci od 9 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Bu di sa va od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma.

c m y

sreda23.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “No vi Sad: fo to tip sko iz da we” auto ra Va se Sta ji }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

U ovom fo to tip skom iz da wu mo gu se pro ~i ta ti tek sto vi o po ja vi Sr ba na po zor ni ci isto ri je, a na tlu da na {weg gra da No vog Sa da, od po ~et ka 18. ve ka, pa sve do pri lo ga ko je su na pi sa li sa mi No vo sa |a ni po ~et kom 20. ve ka.

Autor opi su je si tu a ci ju u ve zi sa oda bi rom ~i nov ni ka: „Pre ma pri vi le go va noj di plo mi, za ~i nov ni ke su mo gli bi ti bi ra ni sa mo ka to li ci i pra vo slav ni; jed ne i dru ge tre ba lo je bi ra ti ne po ne kom kqu ~u, ne go

po spo sob no sti ma. Ali su no vo sad ski Sr bi ima li sa svo jim ka to li ci ma po se ban ugo vor za kqu ~en 24. sep tem bra 1747. Po pe toj ta~ ki we go voj, u Se na tu ima bi ti ono li ko pra vo slav nih, ko li ko i ka to li ka; a su dac ima bi ti na iz men ce ri mo ka to lik i pra vo slav ni. Pa ri tet u Se na tu, i al ter na ti va u pret sed ni {tvu Se na ta„.

A. J.

Dra gu qi tra di ci o nal ne mu zi ke ma ster stu di je na Od se ku za et no mu zi ko lo gi ju no vo sad ske Aka de mi je umet no sti i ba vi se pro u ~a va wem raz li ~i tih vi do va na rod ne mu zi~ ke tra di ci je. Kao re zul tat we go vog is tra `i va wa na stao je ovaj kom pakt disk na ko jem je sni mqen iz bor tra di ci o nal nih pe sa ma iz ra znih kra je va Sr bi je, od Voj vo di ne, [u ma di je, Ho mo qa, ju go i sto~ ne Sr bi je do Ko so va i Me to hi je po za pi si ma emi nent nih me lo gra fa i et no mu zi ko lo ga.

Z. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Dir qi va „Po sled wa pe sma” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Po sled wa pe sma” Ni ko la sa Spark sa. @i vot se dam na e sto go di {we Ve ro ni ke Ro ni Mi ler iz ko re na se me wa kad joj se ro di te qi raz ve du i otac iz Wu jor ka pre se li u Raj stvil Bi~ u Se ver noj Ka ro li ni. Tri go di ne ka sni je i da qe je gnev na i otu |e na od ro di te qa, po go to vo od oca... sve dok we na maj ka ne od lu ~i

U ka fi }i ma ra dio ipak svi rao U svim no vo sad skim lo ka li ma ju ~e je svi ra la mu zi ka iako je pret hod no na ja vqe no da }e se traj no uga si ti zbog na me ta ko je uzi ma ju SO KOJ i Or ga ni za ci ja pro iz vo |a ~a fo no gra ma Sr bi je. Ne ki od lo ka la su 25. ja nu a ra uga si li mu zi ku na ceo dan, a kao na sta vak re ak ci je ugo sti te qa mu zi ka je tre ba lo da bu de uga {e na i ju ~e. Pred sed nik Udru `e w a ugo s ti te q a Mi r o s lav Do tli} ka `e da ~e ka ju od lu ku Za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu.

-Na osno vu od lu ke vi de }e mo ka kve }e mo ko ra ke pred u ze ti.

Za sa da je ta ak ci ja od lo `e na naj ve ro vat ni je za mart- ka `e Do tli}.

U no vo sad skim ka fi }i ma re kli su nam da za ga {e we mu zi ke ni su do bi li ni ka kva oba ve {te wa, a ovo nam po tvr |u je i me na xer ka fi }a Baby Blue Da rio Vu ja {ko vi}.

- Iz Udru `e wa ugo sti te qa uvek nas oba ve ste o ga {e wu mu zi ke. Da nas nam ni su ja vi li ni {ta. Pret hod ni put smo uga si li mu zi ku na ceo dan, a go sti se ni su bu ni li jer zna ju o ~e mu se ra di - ka `e Vu ja {ko vi}.

N. R.

Fo to: R. Ha yi}

NE ISPLATI SE BITI PODSTANAR

NOVOSADSKI STUDENTSKI KULTURNI CENTAR I „DNEVNIK” NAGRA\UJU

„No vo sad ska hro ni ka” da nas po kla wa po je dan kom pakt disk mla dog et no mu zi ko lo ga Sr |a na Asa no vi }a „Ni {nu se zve zda niz ve dro ne bo”. Dva ~i to a ca ko ja se da nas pr va ja ve od 12 do 12.05 ~a so va na te le fon 528-765 do bi }e po kom pakt disk. Na gra |e ni }e po klon mo }i da pre u zmu u „Dnev ni ku” u re dak ci ji „No vo sad ske hro ni ke”.

Re~ je o srp skim sta ro drev nim pe sma ma iz da tim u pro duk ci ju no vo sad skog Stu dent skog kul tur nog cen tra. Sr |an Asa no vi} za vr {a va

dnevnik

I PORED NAJAVE UGOSTITEQA DA UBUDU]E NE]E PU[TATI MUZIKU

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Dve kwi ge za ver ne ~i ta o ce

c m y

8

da je za sve wih naj bo qe da Ro ni i wen mla |i brat le to pro ve du s ocem u Se ver noj Ka ro li ni.

Ogor ~e na i bun tov na Ro ni od bi ja sve o~eve po ku {a je da joj se pri bli `i, no ubr zo upo zna je Vi la, mla di }a za ko jim de voj ke u gra du uz di {u, ka kav se woj, uve re na je, ni kad ne bi do pao. Dok la ga no ru {i be de me ko je je po di gla oko se be, Ro ni se du bo ko za qu bqu je i ot kri va naj ve }u sre }u – i bol – ka kve do tad ni je upo zna la.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Ru ka ru ci je di ni ga rant Pod sta na ri su i do sa da bi li jed na od na u gro `e ni jih ka te go ri ja sta nov ni ka, a sve ve }e eko nom ske, svet ske i grad ske kri ze do dat no po gor {a va ju wi hov po lo `aj. Si tu a ci ja u No vom Sa du de lo va la bi na pr vi uti sak pa ra dok sal no, s ob zi rom da ce ne iz najm qi va wa sta no va pa da ju u od no su na par go di na pre i do 40, 50 evra. Na }i stan od 120 evra u oko li ni „Saj ma” ne kad je bi lo ne za mi sli vo, ali kad se to me do da ju po ve }a wa ra ~u na, stag na ci ja pla ta i sla bqe we di na ra, tr `i {te od go va ra lo gi~ no.

- Pr vi pri o ri tet mi je da ga zda ne tra `i de po zit, zbog ogran ~e nih fi nan si ja. Po tra `wa sta na obi~ no tra je oko dva da na i naj lak {e se na |e le ti, ka da su stu den ti na od mo ru. Uvek sam sta no ve tra `io uz ogla se, a u pro t e k lih pet go d i n a pod s ta n ar s kog `i v o t a do `i veo sam dva ne ga tiv na is ku stva. U jed noj do vi {noj gar so we ri smr za vao sam se, jer elek tri~ na pe} go to vo da ni je ni ra di la, a dru gi put ga zda je po ku {ao da mi na pla ti du go ve sa ra ~u na ko ji ni su na {i - ka `e ap sol vent Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog obra zo va wa Pe tar Bo si}.

Osno v i pro b lem je {to prav n i po l o ` aj pod s ta n a r a ni je re gu li san jed nim ja snim i efi ka snim prav nim pro pi -

som ne go su od red be o wi ma ra su te u ne ko li ko za ko na - Za ko nu o sta no va wu, Za ko nu o pro me tu ne kret ni na ma, Za ko nu o obli g a c i o n im od n o s i ma... Ve }i na pod sta na ra ni je ni pri ja vqe na jer im ni je u in te re su po sku pqe we sta na ri na (sa mo se po slov ni pro -

po ~e li da ka sne sa is pla ta ma ki ri je i kre nu li su da se kri ju i ne ja vqa ju na te le fon. Ka da bi do {li, kqu~ bi bio u bra vi i ne bi se oda zi va li, po tom bi na zva li po li ci ju i re kli ka ko ih mal tre ti ra mo.

Je di no {to nas je po li ci ja mo gla po sa ve to va ti je da im

sto ri pri ja vqu ju re dov no), a sta no dav nci ne pri ja vqi va wem iz be ga va ju po rez. Ta ko bez obez be |e ne prav ne za {ti te vla sni ka sta na i pod sta na ra, ka da sve osta je na usme nom do go vo ru, do la zi do zlo u po tre ba ko je za vr {e tak i raz re {e we ret ko na |u na su du.

- Pre tri go di ne ima li smo pod sta na re, u Srem skoj Ka me ni ci, maj ku i si na. Ubr zo su

da mo ot ka zni rok od 15 da na.

Na kra ju sve ga, osta vi li su nam te l e f on s ki ra ~ un od 30.000 di na ra, ne pla }e ne ra ~u ne za gre ja we i stru ju, a mo ra li smo da po pra vqa mo boj ler, pro zo re i po no vo kre ~i mo - na po mi we ap sol vent me di ci ne Uro{ Us ti}.

Naj tra `e ni ji sta no vi su u stro g om cen t ru, Gr b a v i c i, Li m a n u, oko fa k ul t et s kog

kam pu sa i oko Saj ma. Ce ne gar so we ra i jed no sob nih sta no va su od 120 do 150 evra, dvo sob nih oko 170 do 200 evra, dok se za ve li ke i luk su zne sta no ve mo ra odvo ji ti mno go ve }a su ma. Po red ur ba ni za ci je i ve li ke po nu de sta no va tro {ko vi ra ~u na ko ji u gar so we ri do se `u i 100 evra pred sta vqa ju gra |a ni ma naj ve }i pro blem.

- Do sta je ve li ka po nu da u od no su na tra `wu. Pri li kom skla pa wa ugo vo ra ne isi sti ra se na du `im ro ko vi ma, obi~ no qu di pro du `u ju ugo vo re me se~ n o ili se ugo v or sklo pi na neo d re |e no, uz ot ka zni rok na 30 da n a - ka ` e vla s nik agen ci je za ne kret ni ne „So lis” Dra gan Ra ba ti}.

Ako se pod sta nar od lu ~i na tra `e we sta na pre k o agen c i j e mo r a ra ~u na ti da }e si gur no mo r a t i da t i de p o z it ili bar po la, a sta no dav ci uslu gu na la `e wa pod sta na ra agen ci ju pla }a ju vi si nom iz no sa jed ne ki ri je.

Da nas u No vom Sa du qu di iz najm qu ju sva {ta, ali i vla snik sta na po sle od la ska pod sta na ra mo `e da vi di sva {ta.

Dok se za kon ska kon fu zi ja ne do ve de u red, te po tvr da do go vo ra sti skom ru ke o naj mu sta na pre sta ne bi ti uobi ~aj na, pod sta nar se ov de ne is pla ti bi ti.

A. L.

ANKETA

Di sku si ja o gra |an skom ak ti vi zmu Okru gli sto na te mu „Gra |an ski ak ti vi zam u Sr bi ji: iza zo vi i pre pre ke” i pri ka zi va we do ku men tar nog fil ma o ak tiv no sti ma or ga ni za ci ja ko je se ba ve gra |an skim u~e {}em, bi }e odr `an da nas u 17 ~a so va u Ne za vi snom dru {tvu no vi na ra Voj vo di ne, Zmaj Jo vi na uli ca 3. Okru gli sto se or ga ni zu je u okvi ru kam pa we „Take Action! - Ukqu ~i se!” ko ja pro mo vi {e u~e {}e gra |a na u do no {e wu od lu ka.

I. D. Marija Gaicki

Sandra Bu`baher

Predrag Polovina

Miomir Presenica

PITALI SMO SUGRA\ANE [TA MISLE O RIJALITI PROGRAMIMA

Za bra ni ti ili ig no ri sa ti Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je je na van red noj sed ni ci odr `a noj 18.fe bru a ra zbog sve ~e {}eg fi zi~ kog i ver bal nog na si qa u emi si ji “Dvor” ko ja se emi tu je na Pin ku, ali i u ri ja li ti ju “Pa ro vi” na te le vi zi ji He pi, do neo od lu ku ko jom za bra wu je emi te ri ma pri ka zi va we pro gra ma ko ji svo jim sa dr `a jem ugro `a va fi zi~ ki, men tal ni i mo ral ni raz voj ma lo let ni ka i na ru {a va do sto jan stvo li~ no sti. U~e sni ci ove vr -

ste pro gra ma vi {e ne sme ju da kon zu mi ra ju alo hol i ci ga re te. Re ~e ni ca u ko joj se na la zi psov ka mo ra bi ti ce la sa kri ve na zvu~ nim sig na lom, a ne sa mo jed na ili dve re ~i kao {to je ra ni je bi lo. [ta mi sle o od lu ci RRA i uop {te o ri ja li ti pro gra mi ma, pi ta li smo No vo sa |a ne.

San dra Bu `ba her, stu dent: - Tre ba ih de fi ni tiv no uki nu ti, to su ~i ste glu po sti. Sva ~e ga se tu de ca mo gu na gle da ti, po go to vo

mla |a, ako gle da ju. De fi ni tiv no po dr `a vam re ak ci ju RRA. Ma ri ja Ga ic ki, no vi nar ka: - S ob zi rom na to {ta se de {a va u ovim po sled wim ri ja li ti pro gra mi ma, tre ba lo bi ih za bra ni ti.

To je pot pu no ne po treb na stvar na {em gle da li {tu. Ovo {to je RRA re a go va la je ne {to {to je do {lo sa za ka {we wem, ali sve jed no po zdra vqam tu od lu ku.

Pre drag Po lo vi na stu dent: - Kod me ne je Pink u ku }i za bra -

wen, bar {to se ti ~e te vr ste pro gra ma. Bo qe da qu di gle da ju svoj `i vot. Ako ih ba{ in te re su je ta ko ne {to nek gle da ju kroz kom {i jin pro zor, isto im do |e.

Mi o mir Pre se ni ca, stu dent: - Ne gle dam ri ja li ti pro gra me, ba{ sam pro tiv wih. Ne vo lim da gle dam {ta dru gi ra de, `i vim svoj `i vot. Ako na rod to vo li da gle da, nek gle da, ali ja svom de te tu to ne bi do pu stio.

A. Va. fo to R.Ha yi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda23.februar2011.

9

SUTRA SE OTVARA PRVI SAJAM P^ELARSTVA

Slat ki med uz pe smu i igru Pr vi no vo sad ski Sa jam p~e lar stva, ko ji }e na Spen su oku pi ti vi {e od osam de set iz la ga ~a, po ~i we su tra sve ~a nim otva ra wem u 11 ~a so va, a tra je do su bo te.

- Ciq ma ni fe sta ci je je da se svi oni ko ji se ba ve pro iz vod wom me da na |u na jed nom me stu, raz me ne is ku stva i una pre de ovu pri vred nu gra nu. Po se ti o ci ma }e se pred sta vi ti p~e la ri sa p~e li wim pro iz vo di ma, kao i pro iz vo |a ~i ko zme ti~ kih i kon di tor skih pro iz vo da na ba zi me da. Sa jam p~e lar stva kon ci pi ran je ta ko

da afir mi {e p~e lar stvo kao za ni ma we, ali i da edu ku je ka ko p~e la re, ta ko i po se ti o ce - re kao je ju ~e na pro mo ci ji ove ma ni fe sta ci je u Skup {ti ni gra da pred sed nik Dru {tva p~e la ra „Jo van @i va no vi}” \or |e So viq.

Dru {tvo p~e la ra „Jo van @i va no vi}”, ko je je or ga ni za tor ovog do ga |a ja, na ja vi lo je bo gat pro gram i raz li ~i te sa dr `a je to kom tro dnev nog Saj ma. Pred vi |en je u kul tur no-za bav ni deo na pla tou is pred Grad ske ka fa ne, u okvi ru ko ga }e pe va ti i ple sa ti de vet sto u~e sni -

ka, me |u ko ji ma su ma li {a ni iz PU „Ra do sno de tiw stvo”, {ko lar ci iz no vo sad skih osnov nih {ko la, kao i raz li ~i ta kul tur no-umet ni~ ka dru {tva.

- Sa jam p~e lar stva }e, uz Fe sti val me da, ko ji se ve} tra di ci o nal no odr `a va u sep tem bru, No vi Sad na ~i ni ti cen trom p~e lar stva u Sr bi ji. Grad }e uvek po dr `a ti ma ni fe sta ci je ko je pro mo vi {u zdrav `i vot i za {ti tu `i vot ne sre di ne - do dao je ju ~e pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}.

J. Z.

NA SEDNICI KARLOVA^KOG PARLAMENTA

NOVO O[TE]EWE KULTURNOG DOBRA – TR[^ARE U KRAQEVI]A MARKA

Po klek nuo krov i sru {io oyak No vo na ru {a va we pro stor no kul tur no isto rij ske ce li ne ko ju pred sta vqa ju tr {~a re u Uli ci kra qe vi }a Mar ka bi lo je sa mo pi ta we vre me na, te je ta ko ovaj ci klus o{te }e wa za po ~eo u ne de qu sa tr {~a rom u bro ju 26 ko joj je po klek nuo krov. Pod te re tom sne ga i na to pqen ki {a ma, krov tr {~a re po ro di ce Mo qac, po sled wi put tr skom pe svu ~en pre 15 go di na, uru {io se i sa so bom po vu kao oxak.

- Na svu sre }u da je krov po pu stio iz nad po mo} nih pro sto ri ja, te je je dan deo oxa ka upao u ku }u, a dru gi u kom {ij sko

dvo ri {te gde je, na `a lost, o{te tio i krov dru ge tr {~a re.

Vi {e ne zna mo {ta nam je ~i ni ti, zva }e mo gra |e vin sku in spek ci ju, ko ja nam je pre dve go di ne ve} za bra ni la ko ri {}e we ku }e i pi sme no se obra ti ti Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, jer se s wi ma je di no ta ko stu pa u kon takt, a do bi lo ka kvog od go vo ra ~e ka }e mo da nam krov pad ne na gla vu, jer mi ne ma mo ku da da ide mo iz ove ku }e – ka `e vla snik ove tr {~a re Ga vra Mo qac.

Kao na gra du za to {to je ova po ro di ca, kao i osta le, sa ~u va la sta ru voj vo |an sku na rod nu ku }u na bi ja ~u sa tr {~a nim kro vom, dr `a va je vla sni ci ma obje ka ta pro gla {e nim za kul tur no do bro da la sa mo od go vor nost da fi nan si ra ju odr `a va wa i po prav ke, dok im ona sa mo pro pi su je na ko ji na ~in to da ura de.

Ta ko su vla sni ci ova kvih ku }a, a da ih ni ko ni je ni pi tao za mi {qe we, po sta li sop stve ni ci kul tur nih do ba ra ~i je su oba ve ze i od go vor no sti de fi ni sa ne Za ko nom o za {ti ti kul tur nih do ba ra iz 1994. go di ne. No, ka ko ti isti sop stve ni ci sum wa ju u a`ur nost i bri gu dr `a ve ko ja ni je u sta wu da ~i ta vu de ce ni ju do ne se ma kar sa mo na crt za no vi za kon, sve ~e {}e tra `e oslo ba |a we od u`i va wa sta tu sa za {ti te.

@ivot s rizikom Gra |e vin ska in spek ci ja je ta~ no pre dve go di ne kon sta to va la tru lu krov nu kon struk ci ju, ob ru {e ne zi do ve, pro ki {wa va we sko ro svih pro sto ri ja i na lo `i la Moq cu da se ise li, pod u pre zid i ta va ni cu, kao i da na tro to ar po sta vi oba ve {te we pe {a ci ma da je tr {~a ra sklo na pa du. Ka ko ne ma ju gde, po ro di ca je osta la da `i vi u svo joj ku }i.

Vred nost pre o sta le, sa da ve}, sa mo ~e ti ri tr {~a re ni je po ra sla is kqu ~i vo ti me {to ih je od pe de se tak u No vom Sa du osta la sa mo ne ko li ci na, ve} i ti me {to je iz grad wom Rot kva ri je sko ~i la ce na ve li kih pla ce va na ko ji ma se na la ze ova kul tur na do bra gra di teq skog na sle |a, ko ja iz la ze na dve uli ce. Uzev {i u ob zir da se, go di na ma una zad, Grad ni je ni jed nog mo men ta upla {io da }e osta ti bez ovih vred nih ku }a, ni ti je i{ta u~i -

we no da se wi ho va de va sta ci ja ma kar pri vre me no za u sta vi, ne ~u di {to su po ~e le da sti `u i ne pri stoj ne po nu de. Za ozbiq nu svo tu nov ca, u stra noj va lu ti, za sva ku od pre so ta lih tr {~a ra, za {ti ta bi mo gla da bu de ski nu ta...Sre }a po dr `a vu i ovaj grad da ovi ~u va ri op {teg in te re sa ko ji `i ve u uslo vi ma da le kim od sa vre me nog sta no va wa, ne ma ju to li ko nov ca ili ima ju vi {e sa ve sti od we. A. Vidanovi} Fo to: S. [u{wevi}

MALI[ANIMA KROV NAD GLAVOM, ODRASLIMA POSAO

Grad da je pa re za vr ti} u Rad ni~ koj Iako je ra ni je na ja vqe no da }e Re pu bli ka da ti no vac za iz gra wu vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, od to ga ne }e bi ti ni {ta. Ipak, vr ti} }e bi ti iz gra |en, a ka ko sa zna je mo od di rek to ra PU „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri sla va Sa mar xi }a pa re za ovu in ve sti ci ju iz dvo ji }e grad.

- Pre go vo ri s gra dom su sko ro za vr {e ni, kao i raz re {e we imo vin sko-pra vih od no sa za plac na ko jem }e se gra di ti vr ti}. Ta ko |e pro je kat je pri kra ju, pa }e vr ti} po ~e ti da se gra di u ovoj go di ni - ka `e Sa mar xi}.

Za iz grad wu je po treb no oko 70 mi li o na di na ra, a Grad je ve} za in ve sti ci o ne ak tiv no sti dao 100 mi li o na di na ra, ta ko da }e taj no vac bi ti do vo qan za iz grad wu. Sa mar xi} pro ce wu je da bi vr ti} u Rad ni~ koj mo glo da po ha |a oko 450 de ce, a iz grad wa objek ta bi do ne la oko 40 no vih rad nih me sta. O~e ku je da vr ti} bu de za vr {en na pro le }e 2012. go di ne.

U ”Ra do snom de tiw stvu” ka `u da bi sem ovog, u ovoj go di ni, tre ba lo da po~ ne i iz grad wa vr ti }a u Ve ter ni ku, kao i na do -

STIGAO VREDAN POKLON U GRADSKU BIBLIOTEKU

En gle ski na slo vi na po li ca ma

Grad ska bi bli o te ka obo ga }e na je za oko sto ti wak ak tu el nih na slo va sa vre me ne kwi `ev no sti na en gle skom je zi ku. Vre dan po klon sti gao je pro {le ne de qe, ka da su bi bli o te ku po se ti li di rek tor Bri tan skog sa ve ta En dru Glas i me na xer za po slov ni raz voj Mar ko Ili}. Do na ci je Bri tan skog sa ve ta Grad skoj bi bli o te ci po sta le su tra di ci ja, a sa rad wa ove dve in stu i tu ci je po sto ji od 2008. go di ne, ka da je na {oj bi bli o te ci po klo we no oko 3.000 pu bli ka ci ja na en gle skom je zi ku.

U Sr bi ji ima sa mo dve bi bli o te ka, od ko jih je jed na no vo sad ska, u ko joj svi za in te re so va ni ko ri sni ci mo gu da do |u do po -

treb nih in for ma ci ja i od go va ra ju }eg ma te ri ja la za pri pre mu Kem brix ESOL, kao i IELTS is pi ta. Po red to ga, u woj se or ga ni zu ju i se mi na ri za na stav ni ke en gle skog je zi ka, a mo gu se i pri ja vi ti is pi ti za re dov ne is pit ne ro ko ve, {to je pri vi le gi ja svih No vo sa |a na.

Do ni ra nu li te ra tu ru ~i ni i do sta stru~ nih kwi ga iz na u ke i umet no sti, te i kom plet na oba ve zna li te ra tu ra za sve stu den te an gli sti ke. Sve je ak tu el ni ja i DVD ko lek ci ja po pu lar nih fil mo va, kon ce ra ta, se ri ja, cr ta nih fil mo va i do ku men tar nih emi si ja o isto ri ji Ve li ke Bri ta ni je i sve ta.

D. B.

Usvo jen buyet za 2011. go di nu Na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Srem skim Kar lov ci usvo je na je od lu ka o ovo go di {wem bu xe tu, po ko joj se pla ni ra da se do kra ja go di ne u op {tin sku ka su sli je 190 mi li o na di na ra.

Pre ma pro ce ni kre a to ra bu xe ta, naj vi {e pri ho da o~e ku je se od po re za, 93.100.000 di na ra. Te ku }i i ka pi tal ni tran sfe ri s dru gih ni voa vla sti pla ni ra ni su u iz no su od 50 mi li o na, s tim da su ne {to vi {e od po lo vi ne te su me, ta ko zva na tran sfer na sred stva iz re pu blic kog bu xe ta. Za oko pet mi li o na po ve }a na su tran sfer na sred stva iz Re pu bli ke, u od no su na pro {lu go di nu i to je uti ca lo na ukup no po ve }a we pri ho da. Naj vi {e pa ra, 102.808.000 di na ra na me we no je stal nim tro {ko vi ma, za uslu ge po ugo vo ru, te ku }e po prav ke, odr `a va we i ma te ri jal, spe ci ja li zo va ne uslu ge, tro {ko ve pu to va wa, a oko 52 mi li o na di na ra za pla te i do dat ke za za po sle ne, te na kna de i dru ga da va wa za wih.

Pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} obra zla `u }i bu xet, re kao je da on ni je pre am bi ci o zan

i da se na da da }e bi ti re a li zo van u pred vi |e nim okvi ri ma, te na ja vio da }e se ove go di ne op {tin ska vlast po za ba vi ti re {a va wem pro ble ma vr ti }a.

Ju ~e je usvo je na i od lu ka o po kre ta wu eks ter ne re vi zi je za vr {nog ra ~u na op {i ne za 2010. go di nu, te je po tvr |e no ~lan stvo kar lo va~ ke op {ti ne u Stal noj kon fe ren ci ji gra do va i op {ti na.

Pri hva }en je iz ve {taj o ra du op {tin ske upra ve u pro {loj go di ni, kao i pred log za iz me nu od lu ke o op {tin skoj upra vi, ko jom se pred vi |a po sta vqe we jo{ jed nog po mo} ni ka pred sed ni ka op {ti ne i to za kul tu ru.

Raz re {e ni su Uprav ni i Nad zor ni od bor JKP “Be li lo” i ime no va ni no vi. Uprav ni od bor ~i ne Go ran Bi li}, Na ta {a Qu bi ~i}, Mi los Pe {kir, Bi qa na Ili}, a Sta ni slav Dr qan je pred sed nik tog te la. Pred sed nik Nad zor nog od bo ra je Sta ni {a Ga ji}, a ~la no vi su Da ra Mi qak-Ma o vac i Go ran Lu ki}. Ta ko |e, raz re {e na je sta ra i ime no va na no va Op {tin ska iz bor na ko mi si ja.

Z. Ml.

BANKARI I JU@NOKOREJCI PISALI PRIVREDNOM SUDU

Stran ci mer ka ju „Ju go a lat” Pri vred ni sud u No vom Sa du od lo `io je ju ~e ras pra vu o pred lo gu po ve ri la ca za re or ga ni za ci ju „Ju go a la ta” u ste ~a ju. Po vod za od la ga we usle dio je po {to su ban ke i ju `no ko re an ska kom pa ni ja oba ve sti le sud u pi smi ma o na me ra ma, da su za in te re so va ni za ula ga we u „Ju go a lat”. No vo ro ~i {te je za ka za no za 22. mart.

Biv {i vla snik Spa so je Ja ko vqe vi} ko ji je na pa ra vio plan re or ga ni za ci je pred u ze }a u ste ~a ju ka `e, da uko li ko se sud sa gla si s no vom or ga ni za ci jom, u pred u ze }u od mah mo `e da se za po sli 130 rad ni ka. Sa da u ovoj fir mi ra di tri de se tak. Ja ko vqe vi} ka `e da po sto ji in te re so va we me |u po slov -

nim sve tom za pro iz vo de „Ju o go a la ta” i da u za vi sno sti od na rux bi na na pla tom spi sku bu de i vi {e od tri de set rad ni ka. Ta ko |e na gla {a va da kom pa ni ja iz Ju `ne Ko re je pri pa da me tal skom kom plek su i ba vi se pro iz vod wom ala ta, {to je ina ~e i de lat nost „Ju go a la ta” u ste ~a ju. Ja ko vqe vi} je pred lo `io Pri vred nom su du re or ga ni za ci ju fir me, ali kod ne kih po ve ri la ca i biv {ih rad ni ka ko ji su i po kre nu li ste ~aj, to ni je do bro pri hva }e no iz stra ha da ne }e do bi ti svo ja po tra `i va wa.

Biv {i vla snik ka `e da po sto je po ve ri o ci pr vog, dru gog i tre }eg re da i da je pla nom pred vi |e na is pla ta du go va wa.

Z. Deli}

grad wa jed nog objek ta na No vom na se qu i Li ma nu.

- Za vr ti} u Ve ter ni ku smo ku pi li plac i ceo pro je kat je go tov. Ov de }e mo }i da se sme sti tri sto ti nak de ce, a bi }e otvo ren naj ver vat ni je do le ta - pre do ~a va sa go vor nik.

Ove go di ne na li sti ~e ka wa za upis osta lo je 55 de ce, a tre nut no ih 15.150 ide u ne ki od vr ti }a ove pred {kol ske usta no ve.

Oko 400 de ce sa da je na pu ni lo go di nu, a ro di te qi su ih pri ja vi li za upis u ja sli ce. Kon kurs za wih bi }e ras pi san u apri lu. Q. Na.

ZAPOSLENI U „ZELENILU” PRESAVILI TABAK

Ili re gres ili tu `ba su du

Vi {e od po lo vi ne rad ni ka od 245 na plat nom spi sku „Grad skog ze le ni la„ pot pi sa lo se na spi sak sin di ka ta u pred u- ze }u ra di ko lek tiv ne tu `be pred u ze }a, zbog ne is pla }e nog re gre sa za 2009. i 2010. go di nu.

Pred sed nik sin di ka ta u „Ze le ni lu” Qu ba Po po vi} ka `e da }e ~e ka ti do 1. mar ta, po {to je po slo vod stvu po nu |e no da do ta da is pla ti za o sta li re gres iz pret pro {le go di ne.

Za po sle ni ma pri pa da po 15.000 di na ra za 2009. go di nu, ali je la ne is pla }e no po 3.000 di na ra, pa za raz li ku od 12.000 di -

na ra fir ma tre ba da spre mi oko 3,6 mi li o na di na ra.

- Za re gres iz 2010. go di ne sprem ni smo da pre go va ra mo, ali ako to ne `e li po slo vod stvo pred u ze }a, pre da }e mo tu `bu su du - re kao je Po po vi}.

Po ko lek tiv nom ugo vo ru, re gres u ne to iz no su u „Ze le ni lu„ iz no si 80 od sto pro se~ ne re pu bli~ ke pla te. Di rek to ri ca pred u ze }a Na ta {a Ra {e ta iz ja vi la je, da je dug pre ma rad ni ci ma ne spo ran, ali da za sa da, upr kos do broj vo qi, jo{ ne ma mo gu} no sti da se is pla ti.

Z. D.

Fran cu ski post di plom ci u grad skom par la men tu Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} pri mio je ju ~e de set stu de na ta i stu d ent k i w a post d i p lom s kih stu di ja Po li teh ni~ ke {ko le Uni ver zi te ta u Tu ru iz Fran cu ske i sa wi ma raz go va rao o re gi o nal noj sa rad wi i mul ti kul tur nom di ja lo gu u re gi o nu.

Po se ta je or ga ni zo va na u okvi ru ra di o ni ca na te mu te ri to -

ri jal ne sa rad we u Evro pi ~i ji su po l a z ni c i fran c u s ki po stdiplom ci.

- No vi Sad je od u vek po ka zi vao svo ju otvo re nost i traj no opre de qe we za o~u va we i ne go va we do brih me |u na ci o nal nih od no sa, {to i je ste je dan od osnov nih po stu la ta na ko ji ma se za sni va `i vot u ovom gra du - ka zao je Jo va no vi}.

B. M.

Isti ne i za blu de o sa mo u bi stvu Tri bi na na te mu „Isti ne i za blu de o sa mo u bi stvu” bi }e odr `a na da nas u 18 ~a so va u CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13, a or ga ni za tor je Vo lon ter ski cen tar „Sr ce”, ko ji se ba vi pru `a wem emo tiv ne po dr {ke oso ba ma u kri zi i pre ven ci jom sa mo u bi stva. Gra |a ni ko ji `e le da se obra te mo gu to da u~i ne po zi vom na bes pla tan te le fon ski broj 0800 - 300 - 303, sva kog da na od 14 do 23 ~a sa ili mo gu pi sa ti na i - mejl va nja@ cen tar sr ce.org.

I. D.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

sreda23.februar2011.

Грађани помогли Хитној помоћи

АПАТИН: Група Апатинаца и Пригревчана: Свето Бајић, Миле Самарџија, Симон и Роберт Кајтази, на апел Дома здрвља Хитне помоћи, донацијама

- Овај апарат је значајан како за теренску тако и амбулантну службу у случајевима опструктивне болести плућа, астме, коронарних синдрома, као и праћење

су набавили апарат „пулс оксиметар“, којим се одређује кисеоник у крви и ферквенција срчаног рада пацијената

ефикасности терапије, рекао је др Александар Младеновић, шеф Хитне службе Дома здравља у Апатину. Ј. П.

Нови дом за пензионере ТЕМЕРИН: Пензионери из Месне заједнице Старо Ђурђево добили су нови дом од стотинак квадрата , који ће користити више од шест стотина чланова овог удружења. Више од једне деценије најстарији из овог дела Темерина окупљали су се у подруму испод бине Дома културе, који је прошле године, у неколико наврата био поплављен.

-Иницијативу за изградњу покренули су наши најстарији чланови, који су добили подршку од МЗ Старо Ђурђево. Добровољни рад и прилози, новчана, и помоћ у грађевинском материјалу, посебно предузетника - обезбедили су услове за нове, топле и светле просторије. Тако је квадратни метар Дома пензионера са централним грејањем стајао само 160 евра – каже Стојан Дондур, председник МО пензионера. М. М.

НАДМЕТАЊЕ МЛАДИХ РЕЦИТАТОРА

Девет виза за зону

БЕЧЕЈ: Традиционална Општинска смотра рецитатора окупила је и ове године запажен број учесника у просторијама Народне библиотеке Бечеј. Укупно 106 ученика такмичило се у лепом казивању поезије. Жирију није било лако да одреди укупно девет представника, по три из исто толико узрасних категорија, који ће 7. марта у Суботици рецитаторско умеће показати на Зонској смотри. Најмлађа категорија, ученици од првог до четвртог разреда, окупила је 39 такмичара и

то 22 на српском и 17 на мађарском језику. Квалитетом су доминирали ученици ОШ „Север Ђуркић“, па је разумљиво што су се визи за зону радовали „северци“, ученица 3. разреда Клементина Живков-Андричин и две вршњакиње из четвртог разреда Николина Томашић и Теодора Чешљаров. Категорија ученика од петог до осмог разреда била је најмасовнија. Укупно 54 такмичара, 37 на српском и 17 на мађарском језику, се окушало, а за даље такмичење избориле су се ученица 7. разреда Исидора

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar­-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo, Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18,­ 19,­ 21,­ 22),­ „Me­dved­ Jo­gi”­ (13.10,­ 14.50,­ 16.40), „Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Tu­ri­sta”­(18.10),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13,16),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(15.30,­16.10,­17.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14.10),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(14.30),­„Bez­oba­ve­ze”­(20.10, 22.20),­„Lov­na­ve­{ti­ce”­(18.30,­20.30),­„Bur­le­ska”­(20,­22.30).

Jadran:­„Me­ga­um”­(17.30),­„Se­stra­osmeh”­(19.15),­„Di­le­ma”­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„@e­na,­pi­{toq­i­re­zan­ci”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te,­Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”: „Ti­mon­Ati­wa­nin” (19.30),­Ka­mer­na­sce­na: „Dis­ko­svi­we”­(20.30).

Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„ru­`no­pa­~e”­(10­i­12),­ma­la­sa­la­„Ka­rol” (20)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-­an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: @eq ka Bla `e vi} i Iva na Lon ~a re vi} iz Novog Sada, Ma ja Maj sto ro vi} iz Futoga, Ko ra na Mi }e vi} i Bla `en ka Ko sti} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Au{ ra Gro ca i te-Bar bu, Ma ja Ja wu{, Bran ka Du bro ja, Ana Bo gu no vi}, Ro za li ja Pa vlo vi} i Alek san dra Ni ko lin iz Novog Sada, Ma ri ja Gr bi} iz Ba~kog Jarka, Je le na Ra i~ ko vi} iz Elemira, Na da Ka va ri} iz Crvenke, Dan ka Ru `i} iz Ba~ke Palanke, La u ra Prac ki iz Bege~a, Kri sti na Tot iz Temerina i Mi ro sla va Kr~ mar iz Bukovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Dragica Angeline Qubi~i} (1925) u 9.45 sati, Manda Joze Vesi} (1924) u 11.15, Miroslava Qubomira Ostoji} (1934) u 12, Du{anka \ura Boban (1930) u 12.45, Jula Sima Lazi} (1925) u 13.30, Danilo Sima Vukmirovi} (1936) u 14.15 i Milka Dimitrija Ran|elovi} (1932) u 15 ~asova. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Milan Koste Kure{evi} (1946) u 13 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Momir Veqka Gaj~i} (1952) u 14 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milenko Nikole male{ (1949) u 13 ~asova.

Обрадовић из ОШ „Север Ђуркић“, те мале матуранткиње из ОШ „Петефи Шандор“ Тимеа Пастор и Леа Петер. Најзад, у категорији средњошколаца била је бројчано, само 13, најслабија конкуренција. На српском језику било је 10, а на мађарском 3 такмичара. Ученица 1. разреда Гимназије Гордана Адамов, њена вршњакиња из Економско-трговинске школе Луција Патаки и ученица 3. разреда исте школе Бојана Пејовић извадиле су визу за Суботицу. В. Јанков

ФОРУМ ТЕАТАР СЕ УКЉУЧИО У УНИЦЕФОВ ПРОЈЕКАТ

Позориште против насиља међу младима БЕЧЕЈ: Пројекат Школе без насиља од 2005. године укључио је преко две стотине основних школа у Србији, а од лане су се већ разрађеном покрету прикључили и средњошколоци. Бечеј је једина средина у Србији у којој су све основне и средње школе укључене у овај пројекат.

- Циљ читавог пројекта је да створи сигурну и безбедну подстицајну средину за децу и младе. Наставници и ученици су прошли кроз разне обуке у оквиру Школе без насиља, али ово што се ових дана одржало у нашем граду је нешто јединствено - рекла нам је менторка Школе без насиља Уницеф у Бечеју Маргарита Берчек. Знали смо да је Форум театар веома погодан за по- Детаљ с представе школског Форум театра у Бечеју пуларизацију ненасилних образаДводневну обуку школског Фо- ди, већ је активно укључује у деца понашања, али су до сада уче- рум театра реализовао је Центар за шавања на сцени, упознала је пресници семинара из ове области би- право, едукацију и уметност ЦЕ- пуно гледалиште бечејског Градли само наставници из основних ДЕМ из Београда под руковод- ског позоришта пре саме предсташкола, који су научено преносили ством Љубице Бељански-Ристић ве Љубица Бељански-Ристић и надеци. Овога пута смо одлучили да са сарадницима. гласила задовољство урађеним за први пут у Србији учесници семиОво је посебна врста позоришта два дана у Бечеју. нара буду средњошколци све чети- која се бави темама, поготово приСама представа је побудила велири бечејске средње школе, ШОСО тиска и насиља, из свакодневног ко интересовање вршњака, који су „Братство“ у којој се образују деца живота, које не желимо да нам се се изузетно активно укључили у дес посебним потребама, Гимназије, дешавају, али не успевамо увек да шавања на сцени. Како су учесници Економско-трговинске и Техничке, утичемо на то да нам се такве ства- семинара Форум театра спремни да из којих је стигло по десет ученика ри не дешавају и да делујемо у стечено знање пренесу у своју и два професора, Канцеларија за правом тренутку. Оно што је ва- школску средину вршњацима, то је младе је имала своја три представ- жно за школско Форум позориште сигурно да ће овакав вид едукације ника и Градско позориште једног. је да не пушта публику само да се- тек заживети. В. Јанков

„Фрајле” поводом данa жена

НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом Дана жена, у Дому културе општине Нови Бечеј, у петак 4. марта, организује се концерт новосадског женског бенда ’’Фрајле’’.’’Фрајле’’ изводе велике хи-

telefoni

тове рок, соул и филмске музике домаћих и страних аутора, као и своју ауторску музику. Због оригиналних аранжмана, вишегласних интерпретција и атрактивне појаве, бенд је јединствен на на-

шој музичкој сцени и већ је освојио симпатије публике. У паузи концерта, у холу Дома културе, биће приређан коктел. Концерт ће почети у 20 сати, а улаз је 300 динара. М. К.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Буњевци славе годишњицу СУБОТИЦА: У Великој већници Градске куће у Суботици данас у 18 часова обележиће се један од четири национална празника Буњевачке националне мањине, дан када је основан Први национални савет Буњеваца. На електорској скупштини 23.фебруара 2003. године формиран је први Савет Буњеваца и тада су почели да остварују своја права на језик, школу, информисање и културу. Први председник Савета Никола Бабић се сећа да на почетку није било лако и да је било доста подељених мишљења о тиме да ли да се Буњевци изјасне као народ или национална мањина.

- У протеклих осам година смо урадили много у школама се учи буњевачки говор са елементима културе, имамо осам својих институција и остварујемо сва права Уставом загарантована - објашњава Бабић. У време када треба да се обави попис становништва хрватска интелигенција је послала „Отворено писмо„ у коме негира постојање Буњеваца.

- Ми ништа нисмо рекли када су нам узели све институције и претворили у Хрватске. Град издваја више од милион динара за „Фестивал буњевачких писама„ који организују Хрвати. Не могу они нас представљати и нашу културу. Буњевци су 1918.године били конститутивни народ у Краљевини Србије да би указом из 1945. године избрисани и сви Буњевци и Шокци су морали да се пишу као Хрвати, без обзира на њихове изјаве. Тражићемо да се указ поништи и заштиту од државе Србије због сталних напада и покушаја асимилације Буњеваца, као и нарушавања мира у Суботици. Буњевци нису фалсификат него вредан народ који је стварао историју на овим просторима - рекао је председник БНС Блашко Габрић. А. А.

Више од милион евра за избегле

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: На подручју Сремске Митровице смештене су 942 особе са статусом избеглица, док су остали избегли и прогнани, који су били привремено овде, решили свој статус било повратком или узимањем држављанства Србије, рекла је начелница Градске управе задужена за те послове Василија Броћић. Она је навела да Сремска Митровица прва у Србији по броју реализованих пројеката за избегле и прогнане особе током у 2010. године, за шта је издвојено више од милион евра. Највреднији пројекат у прошлој години био је изградња стамбене зграде у насељу „Камењар”, у којој су кров над главом добиле 34 избегличке породице. Пројекат је вредан 780.000 евра, а финансирала га је Европска унија, посредством Међународне организације за миграције. У организацији Републичког комесаријата за избеглице реализован је и пројекат доделе помоћи у грађевинском матаријалу за 20 породица, вредан 2,6 милиона динара, казала је Броћић. Такође, у организацији републичког комесаријата и уз подршку Града, купљено је седам кућа, с окућницама, за избегличке породице. Вредност тог пројекта износила је 4,9 милиона динара. Поред тога, више од 150 породица добило је пакете с храном, огревно дрво и лекове. До краја марта биће реализован и пројекат доделе 35 паката градевинског матаријала и куповине три монтажне куће, вредан 231.000 евра.

sreda23.februar2011.

11

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ БОЈАН ПАЈТИЋ ОТВОРИО АМБУЛАНТУ У ХЕТИНУ

Да село живи као нормалан свет ХЕТИН: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић свечано је јуче означио почетак рада здравствене амбуланте у пограничном банатском селу Хетин, у чију изградњу је покрајински Фонд за капитална улагања уложио приближно 13 милиона динара. Пајтић је у мају 2010. године и озваничио почетак изградње овог објекта. Уз савремено опремљене просторије за лекаре опште праксе

и стоматолошку службу, налази се и апотека, што ће значајно побољшати здравствену заштиту становника најмањег места у неразвијеној општини Житиште.

- Нема равномерног развоја целе државе и комплетног друштва без улагања у неразвијене општине, попут Житишта. Ми смо у ову средину, у протеклих пет година, уложили око две милијарде динара бесповрат-

Нова амбуланта у Хетину

них средстава, дакле један и по до два општинска буџета. Новац је усмерен искључиво у инвестиције, водоводну и канализациону мрежу, путеве и здравствене установе, као што је овај дом здравља у Хетину. Он је од егзистенцијалног значаја за људе који живе на селу, због тога што ће моћи да се лече онако како то приличи 21. веку и неће морати, као до сада, да путују зарад елементарних здравствених услуга – оценио је Пајтић. Како је приметио, у прошлости су, из различитих историјских и других разлога, рубна подручја, нарочито патила у економском смислу. Због тога је, додао је Пајтић, важно да се посебна пажња обрати на њих и инвестира у те средине.

- Не можемо тражити од људи да остану на селу ако им тамо не обезбедимо основне услове за живот, односно да се лече и школују како то чини сав модеран, цивилизован свет – подвукао је војвођански премијер. Свечаности су присусвовали и покрајински секретар за здравство Атила Ченгери и директор Дома здравља у Жи-

Бојан Пајтић и Габор Лоди

тишту Габор Лоди, док је председник општине Житиште Драган Миленковић је истакао да ова средњобанатска комуна, са дванаест насељених места, 20.000 становника и старосном структуром која је међу најгором у Србији, има много више проблема него градске средине.

- Трудимо се да у што краћем року уредимо оно што је деценијама запостављано и да гра-

МЕШТАНЕ ЛАЋАРКА ПЛАШИ НАГОМИЛАНИ ЖИВОТИЊСКИ ОТПАД

Зараза са депоније прети целом селу СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Мештани Лаћарка у страху су да због депоније на којој се налазе на стотине лешина угинулих животиња у селу не избије зараза. Нова депонија покрај Лаћарка

Бошко Уметић

никла је недавно и на њу су, ко зна одакле све не, довожена свињска и друга животињска трупла, па се грозан смрад и у ово зимско време надалеко шири.

Још горе је, причају Лаћарци, то што на депонију долазе пси који разносе делове мртвих животиња по сеоским двориштима, а и деца се играју са њима, што све отвара могућност настанка заразе. Такође, здравље мештана угрожава и чињеница да је депонија никла у близини изворишта воде. Помоћник градоначелника и копредседник МЗ Лаћарак Бошко Уметић каже да је месна заједница у свему прилично немоћна јер по градској одлуци дужна да санира дивље депоније, али за то у буџету МЗ нема новца.

- Једино што смо могли да урадимо је да дође инспекција, која онда наложи да је уклонимо, а како новца за то нема онда се ми обраћамо Граду да припомогне. Проблем је што таман једну очистиш оно никне друга дивља депоније и мислим да ће тога бити све док наша свест не дође на виши ниво да морамо да чувамо животну околину и да отпад не можемо бацати како ко и где стигне, наводни Уметић. Он тврди да нова лаћарачка депоније нема никакве везе са

оном која је пре нешто више од годину дана очишћења у акцији „Очистимо Србију“ која је деценијама правила велике проблеме житељима највећег сремског села са више од десет хиљада становника.

- Актуелизовање приче око лаћарачке депоније је по мени на неки начин исполитизовано. Наравно да није реч о великој депонији која је потпуно санирана, ограђена и потпуно рекултивисана. Ради се о новој ди-

вљој депонији које ничу свуда по српским местима. Ова је никла током зиме и налази се на потезу неких 300 метара према Мартинцима, на државном земљишту. Ту има највише анималног отпада, јер је Лаћарак познат по гајењу свиња, а заправо не бацају ту отпад само Лаћарци него долазе и из суседних места Мартинаца, Кузмина, чак и Шида. То је нажалост, наша некултура - објашњава Уметић. Е. Д.

ђанима обезбедимо услове за пристојан живот. До сада је пуно уложено у школе. Регресирамо, такође, ђачке карте за средњошколце, и то нас кошта 25 милиона динара на годишњем нивоу. Велико је то оптерећење за општински буџет и тешко га подносимо. Управо зато нам је веома значајна помоћ Владе Војводине и Фонда за капитална улагања – закључио је Миленковић. Ж. Балабан

Јегричка у Будимпешти и Београду ТЕМЕРИН: Темерин ће ове године добити нове објекте, који ће побољшати туристичку понуду, омогућити школске екскурзије, развој ловног и риболовног туризма, смештај учесника сајамских манифестација у Новом Саду. Реч је о Буцином салашу, који се налази у западном делу атара Темерина, етно-парку Брвнара у Бачком Јарку и чарди на Јегричкој, на путу Темерин-Бечеј. Нова туристичка понуда биће презентована на Сајму туризма у Београду од 24. до 27. фебруара, Сајму туризма у Будимпешти, првог викенда у марту, као и Пољоприведном сајму у Новом Саду, средином маја. Туристичка организација општине Темерин на овим сајмовима користи простор и штандове Туристичке организације Војводине и Туристичке организације Србије.

- На сајму у Београду посетиоцима ће се представити Винарија Аџић из Темерина, уметничка радионица ‘Уникат‘, а Еко центар Водомар, презентоваће ‘7. пасуљијаду-Бин фестивал‘. На сајму у Будимпешти поред представника Туристичке организације општине Темерин, учествују Винарија Кабач и радионица „Уникат“ - истиче Зоран Говедарица, директор Туристичке организације општине Темерин. М. Милојевић

ФАБРИКА ПЛАСТИКЕ ДОБИЛА НОВУ ШАНСУ

„Мепол” успео да избегне банкрот ВРБАС: Врбаска Фабрика за прераду пластичних маса „Мепол“, након вишегодишње пословне агоније и шестомесечног стечаја добиће још једну шансу да крене практично са нуле. Наиме, повериоци овог предузећа су на рочишту у привредном суду у Новом Саду усвојили план реорганизације предузећа који је поднет од стране београдске фирме „Свискорн“, иначе највећег повериоца у врбаској фабрици. На тај начин избегнут је банкрот и распродаја имовине „Мепола“, а предлагач плана реорганизације „Свискорн“ у обавези је да у наредних 15 дана измири обавезе „Мепола“ према пореској, републичкој и општинској управи, након чега ће бити покренута и производња. Укупна дуговања „Мепола“ износе око 205 милиона динара, а преко 50 одсто те суме потражује компанија „Свискорн“. Проглашењем банкрота и продајом имовине „Мепола“, тешко би се обез-

бедила и петина износа укупног дуга те би многи повериоци, укључујући и бивше раднике, остали неисплаћени. Предузеће „Свискорн“ је предложило петогодишњи план реорганизације, што би значило да се кроз наста-

Погон „Мепола”

вак производње свим дужницима исплате дуговања у наредних неколико година. Да би се овај план реализовао, било је потребно да се са њим сложе сви повериоци. Тако је на рочишту у Привредном суду у Новом Саду, које је одржа-

но у понедељак, одлучено да се план реорганизације прихвати, с тим што је он убрзан. „Свискорну“ је дат рок од 15 дана да измире дуговања према пореској управи, републичкој управи и општинској управи Врбас. Преостале обавезе биће емитоване у акције, тако да ће сви повериоци постати акционари будућег друштва. За две недеље, „Мепол“ би требао бити сасвим нова фирма, са новом Скупштином, новим Управним одбором, директором и да настави да ради без блокаде рачуна и дуговања“, рекао је стечајни управник „Мепола“ Јован Морача. Према његовим речима, „Мепол“ дефинитивно има шансе да обнови производњу и постане конкурентан на тржишту јер је и у претходна три месеца у поступку стечаја, предузеће радило за београдску „Беохемију“ за шта је ангажовано неколико машина и десетак радника. Радници ове врбаске фабрике који су се годинама борили

Јован Морача

за своја права кроз бројне протесте и штрајкове који су обележели последњих пет година, задовољни су што фирма није банкротирала и што ће „Мепол“ имати прилику за нов почетак и очекују да ће барем за један број бивших радника бити места у том новом „Меполу“. Н. Перковић

12

sreda23.februar2011.

crna hronika

dnevnik

PRESU\ENO ZA UBISTVO U BE^EJU AVGUSTA 2009.

Qu bo mo ra i al ko hol do ne li 20 go di na ro bi je

RASVETQENE PROVALE U \ALI, KOD NOVOG KNE@EVCA

^e tvor ka sum wi va zbog ~e ru pa wa ~e ti ri ku }e Pripadnici Policijske stanice u Novom Kne`evcu rasvetlili su vi{e kra|a na teritoriji mesne zajednice \ala. Krivi~ne prijave podnete su protiv Mi ke F. (1992), Sa {e F. (1989), Lu ke R. (1992) i Alek san dra I. (1990), svi iz \ale, zbog osnova sumwe da su od po~etka godine do 18. februara 2011. provalili u ~etiri ku}e u \ali ~iji vlasnici `ive u Novom Sadu i Subotici.

Policija je saop{tila da su osumwi~eni iz jedne ku}e po~upali i odneli elektri~nu instalaciju, bojler, kadu i trosed, a iz ostalih kazan za rakiju, motor za motokultivator, gvo`|e, prskalice, a tako|e i gra|evinski materijal (2.000 cigala i 300 blokova). Osumwi~eni su ovim provalama o{te}enim vlasnicima pri~inili {tetu od oko 450.000 dinara.

M. Mr.

U KRUGU KIKINDSKOG AD „25. MAJ”

Uhva }e ni u kra |i ot pad nog gvo `|a Patrola policije u Kikindi spre~ila je kra|u otpadnog gvo`|a iz kruga kikindskog preduze}a AD „25. maj”, uhvativ{i tri lica na delu.

Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da je 19. februara ove godine, oko 22 sata, patrola polici-

je spre~ila San dra B. (1993) i maloletne N. N. (1993) i B. S. (1995) iz Kikinde da iz kruga preduze}a „25. maj” otu|e razne vrste otpadnog gvo`|a. Protiv wih su podnete odgovaraju}e krivi~ne prijave.

M. Mr.

Be~ejac Ka roq [i li (27) osu|en je ju~e na 20 godina zatvora zbog ubistva \er|a Balzama, ina~e poznatog kugla{a u tom potiskom gradu, (42) i poku{aja ubistva Tin de Be ke (29) i Mi klo {a To ta (48). Tragi~ni doga|aj zbio se 23. avgusta 2009. godine u ku}i ubijenog u Be~eju.

Predsednica ve}a novosadskog Vi{eg suda Zo ra Ja mu {a kov je, obrazla`u}i presudu, kazala da je nedvosmisleno utvr|eno da je optu`eni, no{en qubomorom zbog toga {to ga je Tinde napustila, s no`em za sviwokoqe i zidarskim ~eki}em oti{ao u Balzamovu ku}u, gde je pre{la da stanuje wegova

Ka roq [i li

NOVOSADSKO VI[E TU@ILA[TVO TERETI NATA[U KOTULA^ IZ \UR\EVA

Maj ka op tu `e na za ubi stvo ~e tvo ro me se~ ne be be – Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu podiglo je u ponedeqak optu`nicu protiv Na ta {e Ko tu la~ iz \ur|eva zbog krivi~nog dela te{kog ubistva.

Optu`ena je u pritvoru Okru`nog zatvora u Novom Sadu od 9. septembra 2010. godine – saop{tila je ju~e za „Dnevnik” portparolka suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}.

{ke telesne povrede. Od posledica tih povreda devoj~ica je, i pored napora lekara, 6. septembra preminula u De~joj bolnici.

Obdukcija u Zavodu za sudsku medicinu je pokazala da su povrede nanete nasiqem, a policija je intenzivnim operativnim radom stekla osnov sumwe da ih je devoj~ici nanela majka. Ovaj monstruozan slu~aj je otkriven

UHAP[EN OSUMWI^ENI ZA UBISTVO U BEOGRADU

Su pru gu za da vio zbog ne ver stva?

[eribana I. (42) iz Beograda na|ena je mrtva ju~e oko 7.30 ~asova u {umi pored autoputa Beograd–Zagreb, u blizini Be`anijske bolnice. Zbog sumwe da je po~inio ubistvo uhap{en je wen neven~ani suprug H. B. (44).

Po nezvani~nim saznawima, H. B. se sam prijavio policiji i hap{ewe sa~ekao pored be`ivotnog tela svoje supruge, u {umi nedaleko od okretnice autobusa na liniji 77.

Iako }e se uzrok smrti [eribane I. znati tek nakon {to Institut za sudsku medicinu uradi obdukciju tela, pretpostavqa se da je `ena zadavqena.

Mada se u po~etku verovalo da je [eribana prostitutka i da joj je smrtonosne povrede nanela mu{terija, H. B. je u policiji priznao da je ubio svoju neven~anu suprugu zbog wene nevere. Osumwi~enom za ubistvo odre|en je pritvor od 48 sati.

E. D.

Ubi je ni \er | Bal zam

biv{a devojka Tinde. Wu je tamo zatekao i udario ju je dva puta u glavu, a potom sa~ekao Balzama, na koga je nasrnuo ~eki}em i no`em. Zlo~in je poku{ao da spre~i kom{ija Miklo{ Tot, ali je okrivqeni i wega se~ivom zaka~io dva puta po grudima. Posle nedela, [ili se sakrivao na tavanu roditeqske ku}e, ali ga je policija otkrila.

U trenutku izvr{ewa dela okrivqeni je bio svetan svog ~ina, iako je ve{ta~ewem utvr|eno da je imao 2,7 promila alkohola u krvi. Bio je smaweno ura~unqiv, ali ne do bitnog stepena, kazala je sudija Jamu{akov.

M. V.

Kre ve tac u ko ji je ba ~e na be ba

Podsetimo, u zvani~nom saop{tewu novosadske policije od pro{log septembra, devetnaestogodi{wu Nata{a se tereti da je 21. avgusta 2010. bacila svoju ~etvoromese~nu bebu u krevetac, pri ~emu je dete udarilo glavom u zid i zadobilo te-

nakon {to je osobqe bolnice policiju obavestilo o sumwivim povredama deteta, kao i nakon razgovora s me{tanima \ur|eva.

– Iz bolnice je policija dobila informacije da ovo nije prvi put da je devoj~ica pri-

mqena s povredama.

Naime, pre oko dva meseca ona je ve} jednom bila na pregledu, ali tada joj nisu nanete takve povrede da bi se posumwalo na nasiqe nad detetom. Nakon {to je devoj~ica 21. avgusta drugi put primqena s povredama glave i vrata, obavqeni su razgovori s majkom, ali nije bilo osnova za weno zadr`avawe – naveo je izvor blizak istrazi.

Policija je tada obavila i razgovore s me{tanima \ur|eva i saznala, {to je potvr|eno i u Domu zdravqa u @abqu, da je majka devoj~icu vi{e puta vodila na preglede zbog fizi~kih povreda.

Nezvani~no se sa- Na ta {a Ko tu la~ s }er ki com znalo da je Nata{a na salu{a- incident. On je kazao da je nekowu najpre tvrdila da je dete liko puta pitao suprugu {ta je ispalo iz kolica, da bi posle uradila detetu. priznala da je devoj~icu baci– Tog dana je krenula u prola u krevetac, pri ~emu je de- davnicu guraju}i dete u kolicite udarilo u zid. Nata{a Ko- ma. Rekla mi je da su se kolica tula~ uhap{ena je dva dana na- prevrnula u dvori{tu i da je dekon smrti bebe. te podigla sa zemqe i s wim otiU ku}i u \ur|evu su ostali {la u prodavnicu. Sada saznajem wen neven~ani suprug Dar ko C. da je po povratku, u ku}i tresnu(26) i wen dvogodi{wi sin. Dar- la dete u krevetac – ispri~ao je ko, koji radi kao autoprevoznik, Darko novinarima septembra nije bio u ku}i kada se dogodio pro{le godine.

M. B.

BIV[I PRIPADNIK „ZEMUNSKOG KLANA” HO]E PRED SUD

Ka li ni} tra `i po na vqa we pro ce sa NESRE]A KOD RA[KE

U pre vr nu tom auto bu su 14 po vre |e nih U saobra}ajnoj nesre}i koja se pro{le no}i oko 2.30 sata dogodila na Ibarskoj magistrali u Biqanovcu kod Ra{ke, kada je autobus vrawskih registracija izleteo s puta, lak{e je povre|eno 14 putnika.

Policijska uprava Kraqevo saop{tila je da je autobus s 40 putnika, kojim je iz pravca Ra{ke ka Kraqevu upravqao Se qa tin De din ca (51) iz Pri{ti ne, u bli zi ni mo sta na Ibru pre{ao u levu traku i

prvernuo se na bok van kolovoza.

U Dom zdravqa u Ra{ki preba~eno je 12 putnika iz Prizrena, Gore i Beograda, kojima su konstatovane lake telesne povrede i oni su nakon pru`awa medicinske pomo}i pu{teni na ku}no le~ewe. Dvojica putnika s lakim povredama su se naknadno javila u kraqeva~ku bolnicu, gde im je pru`ena medicinska pomo}, a zatim su pu{teni ku}ama.

(Tanjug)

Sret ko Ka li ni}, zvani Be li, koji je u vreme dok je bio u bekstvu, presudama Specijalnog suda u Beogradu osu|en na kazne u trajawu od 30 i 40 godi na za tvo ra u pred me ti ma „atentat na premijera“ i “zemunski klan”, prekju~e je preko svog advokata podneo sudu zahteve za ponavqawe oba postupka, da bi mu se sudilo u prisustvu.

Kalini} je uhap{en 8. juna pro{le godine u Zagrebu, nakon {to ga je, kako sumwaju istra`ni organi, na obali jezera Rakitje, upucao stari drugar i tako|e osu|enik u odsustvu u istim predmetima na isto vet ne ka zne, “ze mu nac” Mi lo{ Si mo vi}. Ve} drugog dana od tog doga|aja, 10. juna 2010. godine, prilikom ilegal nog pre la ska u Sr bi ju, uhap{en je i Milo{ Simovi}, dok je Kalini}a posle bolni~kog le~ewa i oporavka, Hrvat-

ska izru~ila dva meseca kasnije, 25. avgusta. Obojica osu|enih su u zatvoru pod poja~anim merama nadzora.

Pre tri meseca Milo{ Simovi} je podneo zahtev za ponavqawe postupaka u oba predmeta, i „zemunski klan“ i “atentat”.

U slu~aju da sud pozitivno re{i i o zahtevima Sret ko Ka li ni} odbrane Kalini}a, po najavama koje su se ~ule, moglo za u~e{}e u atentatu na prebi do}i do spajawa ponovqemi je ra \in |i }a 12. mar ta nih postupaka.

2003. godine, a na maksimalnih Po sle okon ~a wa pro ce sa 40 godina zatvora u predmetu vo|enih pred Specijalnim su- „zemunski klan“ po optu`badom u Beogradu od 2003. do ma za u~e{}e u nizu te{kih 2008. godine protiv „zemun- kri vi~ nih de la od 2000. do skog klana“, za ~ije su vo|e marta 2003. godine. ozna~eni sada pokojni Du{an Obe presude su tokom 2009.

Spasojevi} i Mile Lukovi}, go di ne po tvr |e ne od lu ka ma tada odbegli okrivqeni Sret- najvi{ih sudskih instanci i ko Kalini} i Milo{ Simovi} postale su pravosna`ne, te su su u odsustvu osu|eni na po 30 oni kojima se sudilo u prisugodina zatvora po optu`bama stvu – a ukupno je u oba pred-

meta obuhva}eno vi{e od dvadeset osu|enih za razna krivi~na dela – upu}eni na izdr`avawe zatvorskih kazni.

U ra ni jim iz ja va ma za na{ list port pa rol ka Spe ci jal nog su da su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} je objasnila da se u slu~aju kad sud pri hva ti zah tev osu|enog u odsustvu za ponavqawe postupka radi su|ewa u prisustvu, su|ewe ponavqa samo u odnosu na to lice, ne diraju}i u pravosna`nost presude za druge osu|ene i u utvr|ene dokaze. Po wenim re~ima, odbrana u ponovqenom postupku mo`e predlo`iti da se kao svedoci saslu{aju i lica pravosna`no osu|ena u istom predmetu i da, teoretski govore}i, kako je istakla, oni mogu biti saslu{ani ukoliko sud oceni da je to potrebno.

J. J

crna hronika

dnevnik OPQA^ KA N TAK SI STA NA OBA LI TI SE

Dvo ji ca Be ~e ja ca pri tvo re na, za tre }im se tra ga Policija u Be~eju odredila je meru zadr`avawa do 48 sati me{tanima Dra ga nu P. (1984) i Du {ku B. (1984) zbog sumwe da su po~inili razbojni{tva, dok se intezivno traga za tre}im osumwi~enim Ro ber tom V. (1971).

Oni se terete da su u nedequ na obali Tise fizi~ki napali jednog taksistu i oteli mu novac, navigacioni ure|aj i mobilni telefon. Taksista je tom

prilikom zadobio lake telesne povrede, a lekarska pomo} mu je ukazana u Domu zdravqa u Be~eju, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Policija je dvojica osumwi~enih privela na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu Qu bin ki ^e man, koja im je odredila pritvor do 30 dana.

M. V.

sreda23.februar2011.

13

NA KON [O KANT NOG UBI STVA NA NO VO SAD SKOM NO VOM NA SE QU 27. JA NU A RA

Ma |ar ska Sa {u Ja }i mo vi }a is po ru ~u je u po ne de qak Sa {a Ja }i mo vi} (1972) iz Sremske Kamenice, okrivqen za ubistvo neven~ane supruge Jasne Kurte{ (1966) po~iweno 27. januara na novosadskom Novom nasequ, bi}e u ponedeqak isporu~en na{oj dr`avi iz Ma|arske.

Wega }e preuzati pripadnici Policijske uparave u Kikindi i privesti u Novi Sad. Istog dana bi}e priveden na saslu{awe istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda Ta tja ni \u ra {ko -

Sa {a Ja }i mo vi}

vi}, koja je obavila uvi|aj nakon ovog {okantnog ubistva, saznaje „Dnevnik” nezvani~no iz pouzdanih izvora.

Sudija \ura{kovi} je privela istragu kraju tako da se mo`e o~ekivati da se ubrzo posle saslu{awa okrivqenog i nalaza ve{taka predmet prosledi Tu`ila{tvu na odlu~ivawe.

Kako je na{ list pisao, Jasnino be`ivotno telo s vi{estrukim ranama iz vatrenog

oru`ja prona|eno je u wenom stanu na pri zemqu u Uli ci Stevana Hristi}a 37. Navodno, telo pokriveno ~ar{avom na krevetu, uz ~etvo ro go di {wu }erku, koja je po svoj prilici verovala verovala da joj mama spava, prona{la je majka nastradale oko 13 sati iza razvaqenih vrata stana, dok je ubistvo najverovatnije po~iweno oko dva ~asa ujutro.

M. V.

SU \E WE U NO VOM SA DU ZBOG OB RA ^U NA NO @EM U BA RU 2002. GO DI NE

Pen zi o ner ne gi ra po ku {aj ubi stva

Novosa|anin Bran ko Ko va ~e vi} (1938) na otvarawu ju~era{weg glavnog pretresa u Novom Sadu negirao je poku{aj ubistva kojim se tereti optu`nicom iz Crne Gore, a koju je prihvatilo i novosadsko Vi{e tu`ila{tvo povodom doga|aja u Baru 2002. godine – Ne priznajem krivi~no delo koje mi se stavqa na teret. Meni nije bilo ni na kraj pameti da nekog ubijem – kazao je okrivqeni, vreme{ni penzioner, odlu~no, ali slaba{nim treperavim glasom izazvanim bole{}u, pred velikim ve}em u Vi{em sudu kojim je predsedavala sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}. On se tereti da je poku{ao da li{i `ivota Dan ka Bo ~van skog iz Beograda.

– Kad sam do{ao sa suprugom u avgustu u na{ stan u Baru, nekoliko no}i smo trpeli galamu i neprijatnosti iz stana iznad na{eg.

I ostale kom{ije su bile revoltirane zbog ovoga. Prve no}i po dolasku, oko dva sata ujutro, kad smo kom{ija s tre}eg sprata i ja reagovali i do{li pred wihova vrata zbog buke, gazdari~ina }erka je vikala na nas, a onda se pojavio na vratima jedan veoma ~udan ~ovek, star izme|u 30 i 35 godina.

Imao je duga~ku kosu, brkove i

min|i{e. Bilo nam je neprijatno u mra~nom hodniku dok je ona vikala na nas. On me je i pquno tom prilikom. Zbog wih smo zvali i policiju, ali oni nisu hteli da do|u. Neprijatnosti smo pre`ivqavali nekoliko dana, izme|u ostalog imitirali su slonove i tresli tepihe u po no}i – izajvio je optu`eni. – Onda, nakon tri takve no}i, dok sam ujutro pratio `enu s unukom na pla`u, do{lo je ispred mog stana do neprijatne scene, a jedan od mladi}a koji su prebivali u stanu iznad mog mi je rekao: „Matori, sad }u da te bijem„, a ja sam po~eo da se povla~im.

On je bio pred mojim stanom u hodniku, dohvatio sam no` s mog trpezarijskog stola koji se nalazi odmah iza ulaznih vrata i nakon {to me je udario u glavu plasti~nom fla{om u kojoj je bila neka te~nost, kad mi je delimi~no okrenuo le|a, ja sam ga, upla{en, ubo u butinu ili debelo meso.

Ostalo je da se saslu{aju o{te}eni Danko Bo~vanski i svedokiwa Oli ve ra Jo co vi} iz Beograda, za ~ije je privo|ewe izdata naredba Suda jer se nisu odazvali pozivu, kao i ostali svedoci i ve{taci. Nastavak su|ewa je zakazan za 31. maj.

M. V.

PROCES LI DE RU RA DI KA LA ZA NE PO [TO VA WE HA [KOG SU DA

[e {eq: Sve do ci se sa mi raz ot kri li Na su|ewu lideru radikala Vo ji sla vu [e {e qu za nepo{tovawe Ha{kog suda, ju~e je optu`ba iznela dokaze, a nastavak postupka odlo`en je do daqeg jer treba da se re{i pitawe finansirawa [e{eqevih pravnih savetnika. [e{eq je predo~io Sudskom ve}u da mu je Sekretarijat suda onemogu}io susret s pravnim savetnicima jer im nije platio putne tro{kove, te se s wima uop{te nije sreo, niti su oni ju~e bili u sudnici. [e{eq je 4. februara pro{le godine optu`en za nepo{tovawe suda zbog navodnog kr{ewa za{titnih mera, po{to je u svojoj kwizi obelodanio informacije o 11 za{ti}enih svedoka.

Prijateq tu`ila{tva Brus Mek far len je u uvodnoj re~i ukazao na to da su ~iwenice u ovom procesu vrlo jednostavne i da se radi „o namernom, prkosnom pona{awu optu`enog”. Mekfarlen je kazao da su za{titne mere bile na snazi, da je [e{eq to znao i po{to nije bio uspe{an u poku{aju da promeni za{titne mere, on je jednostavno te informacije objavio u kwizi i na internet-stranici. Po izno{ewu dokaza optu`be, [e{eq je rekao da nije u stawu da da uvodnu re~ i da tra`i bar jednu posetu svoja dva pravna savetnika da bi obavio razgovore, i zatra`io je da mu se omogu}e preliminarni razgovori sa svedocima koje planira da pozove na su|ewe.

– Bez toga, uvodna re~ nema smisla i odmah mo`emo pre}i na zavr{ne re~i – istakao je on. [e{eq je rekao da ne osporava sve {to je tu`ilac iznosio ju~e o tome da su uvedene za{titne mere za svedoke, da je on poku{ao da ih ospori i da je odbijen, ali je naglasio da nije ta~no da je on obelodanio identitet za{ti}enih svedoka.

– Nije ta~no da sam obelodanio identitet za{ti}enih svedoka. To

su oni sami obelodanili i ko mo`e to pravo da im ospori? – kazao je [e{eq.

On je rekao da je za svoju odbranu u ovom postupku pozvao deset od 11 svedoka ~ija su imena objavqena u kwizi, koji }e potvrditi da je to bilo wihovom voqom, a ne wegovom, a da jednog svedoka nije pozvao po{to je la`no svedo~io.

Lider radikala je istakao da je do postupka za nepo{tovawe suda do{lo po{to Tu`ila{tvo ve} osam godina bezuspe{no poku{ava da stvori vezu izme|u wega i ratnih zlo~ina.

– Tu`ila{tvo je do`ivelo fijasko pa vreme mog boravka u pritvoru ho}e da popuni optu`nicama za nepo{tovawe suda – naglasio je [e{eq.

Predsedavaju}i sudija O Gon Kvon ukazao je [e{equ na to da pitawa koja se ti~u finansirawa spadaju u nadle`nost sekretara suda i da postoji odre|ena procedura koju optu`eni treba da preduzme da bi wegovi zahtevi bili ispuweni. O’ Gon Kvon je obavestio [e{eqa da je jedini datum za saslu{awe svedoka kraj maja ili po~etak juna.

– Ako time mislite da me upla{ite, ne}ete uspeti – odgovorio je [e{eq, dodav{i da, {to se wega ti~e, su|ewe mo`e da potraje i deset godina.

Lider radikala je 24. jula 2009. osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja pro{le godine. [e{equ se u Hagu sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, od 1991. do 1993. godine. [e{eq se dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu u februaru 2003, a su|ewe mu je po~elo u novembru 2007. godine.

(Ta njug)

USKO RO OPET PO ^E TAK SU \E WA PRED U ZET NI KU IZ PE TRO VA RA DI NA ZBOG DE SE TI NE PRE VA RA U STA NO GRAD WI

Dra gan La ki} sklo pio spo ra zum o pri zna wu kri vi ce Ma{inbravar iz Petrovaradina Dra gan La ki} (1956), osniva~ i vlasnik firmi „Spid Ko„ i igraonice za decu „Laki lend„, koga optu`nica tereti da je o{tetio oko 70 qudi prilikom kupoprodaje stanova, mogao bi se uskoro ponovo na}i pred ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu, nakon {to pre nekoliko dana ro~i{te povodom ovog slu~aja nije otvoreno, a predmet je istog dana vra}en Tu`ila{tvu na predlog wegovog branica o sklapawu sporazuma o priznawu krivice.

– Sporazum je potpisan. Optu`eni je u ponedeqak u Tu`ila{tvu priznao krivicu, a o ostalim detaqima }emo mo}i da pri~amo kad za to do|e vreme. Podse}am, sud to mo`e i odbiti – kazao je ju~e za „Dnevnik” branilac Dragana Laki}a advokat Ni ko la Ra doj ~i}.

– Ovih dan o~ekujem da predmet iz Tu`ila{tva stigne do mene – kazao nam je ju~e postupaju}i sudija mr Dar ko Ta di}.

Nezvani~no saznajemo da je mogu}e da }e do}i do razdvajawa predmeta, a potom zakazivawa ro~i{ta.

Podsetimo, po optu`nici, od 2005. do kraja 2009. godine Dragan Laki} je u svojstvu odgovornog lica pomenute firme hteo da pribavi imovinsku korist tako {to je doveo u zabludu vi{e desetine gra|ana kojima je prodavao stanove u izgradwi, la`no im prikazuju}i da }e investirati u gra|ewe i da }e ih u ugovorenom ro ku pre da ti po prin ci pu „kqu~ u ruke”, pri ~emu je iste stanove prodavao po nekoliko puta. Nakon toga, novac nije upla}ivao na teku}e ra~une u privrednom poslovawu ve} ga je prisvojio, ka`e se u optu`nici.

Dragan Laki}, koji je u pritvoru, tereti se za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, a me|u jo{ ~etvoro okrivqenih povodom mu}ki u trgovini stanovima je i wegov sin Ne boj {a La ki} (1980) iz Temerina, optu`en za pomagawe u tom delu. Na optu`nici od 15 strana je nabrojano vi{e od 70 gra|ana, ma hom iz Voj vo di ne, ali i inostranstva, a ve}inom se spomiwu iznosi od nekoliko desetina hiqada evra.

M. Vu ja ~i}

Plac u No vom Sa du jo{ pra zan

IS TRA GA PRO TIV MLA DI ]A KO JI SE TE RE TE ZA PQA^ KU MU @QAN SKE PO [TE OT KRI LA NO VE DE TA QE

Do li jao jo{ je dan sum wi vi za raz boj ni {tvo

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Go ran Zec saslu{ao je svu petoricu osumwi~enih za pqa~ku po{te u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa, koju su izveli u subotu pre podne. Posle saslu{awa, istra`ni sudija je odredio pritvor do 30 dana bra}i Mar ku B. (22) i Jo va nu B. (20), obojica iz Qubi}a, kao i Mi lo ra du P. (20) iz Kragujevca, Ne na du K. (22) iz Staji}eva i maloletnom R. J. (17) iz E~ke.

Kako saznajemo, malodobni razbojnik je saslu{an ranije, dok su ostala ~etvorica osumwi~enih svoje iskaze dali prekju~e.

Me|utim, me|u pritvorenima se na{ao i Dar ko V. (21) iz Staji}eva, osumwi~en da je dan ranije, s Markom B., Nenadom K. i R. J. po~inio razbojni{tvo u kiosku “Impel” u Ulici dr Laze Kosti}a. Dosada{wom istragom je utvr|eno da su wih ~etvorica u ve~erwim satima automobilom marke “pe`o 306” do{li do pomenute trafike. Dok su Nenad K. i Darko V. ostali u vozilu da “~uvaju stra`u”, Marko B. i R. J. su, uz pretwu pi{toqima, od prodava~ice oteli 18.100 dinara i boks cigareta “marlboro”.

Ve} narednog jutra, oko 10.35 sati, ostali osumwi~eni, izuzev naknadno uhap{enog Darka V., maskirani i naoru`ani su upali u mu`qansku po{tu, u Ulici Ma|arske komune 27, i od radnika oduzeli 1,3 milion dinara.

Nakon toga, pobegli su u pravcu Beograda. Posle vi{esatne blokade terena i potere, u kojoj su u~estvovali pripadnici kriminalisti~ke policije u Zrewaninu i Beogradu, i @andarmerije, osumwi~eni su otkriveni u Perlezu. Kod wih su tom prilikom, osim novca iz po{te, prona|ena i ~etiri pi{toqa.

MUP Srbije je saop{tio da se ova grupa tereti i za niz drugih razbojni{tava, te{kih kra|a i kra|a, ali i za krivi~na de la neo vla {}e nog ko ri {}ewa tu|eg vozila i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i municije, po~iwena na podru~ju Beograda, Zrewanina i Kragujevca. Razbojni{tva su naj~e{}e ~inili u beogradskim po{tama, od novembra 2010. do 19. februara ove godine, kada su i pali u ruke policije. Do sada je utvr|eno da su izvr{ili sedam ovakvih krivi~nih dela i prisvojili oko sedam miliona dinara. Grupa se sumwi~i i da je na podru~ju Beograda i Zre-

Opqa~ ka na mu `qan ska po {ta

wani na po ~i ni la neko li ko razbojni{tava u jednoj kladionici i vi{e privatnih trgovin skih radwi. Na podru~ ju Kragujevca petorka se sumwi~i za krivi~na dela te{ke kra|e i neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. Me|utim, istraga }e utvrditi da li su u krivi~nim radwama van Zrewanina u~estvovali svi oni, ili samo pojedini me|u wima, kako se osnovano sumwa.

Po saznawima “Dnevnika”, osumwi~eni su prilikom saslu{awa pred istra`nim sudijom izjavili da su se neki od wih upoznali jo{ tokom boravka u kazneno-opravnom domu, u kojem su bili sme{teni kao maloletnici. A sedamnaestogodi{wak iz E~ke ostale kompawone je, kako se spomiwe, sreo na nedavnom mitingu jedne politi~ke stranke u Beogradu. @. Ba la ban

dRU[TvO

sreda23.februar2011.

ZAU[KE

To pla [ved ska Ne pitajte vi{e kom{ije: „kako ste”? Po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), odsustvo bolesti samo po sebi nije dovoqno da bi se ~ovek mogao smatrati zdravim, vaqa biti socijalno i dru{tveno blagoustanovqen. Imam 964 prijateqa na „Fejsbuku„, znam ih pola, od ~ega cenim da je tuce zdravo, sude}i po SZO-u, i to su oni koji ne gledaju cenu kad merkaju hranu. Ina~e, SZO je priop}ila pu~anstvu da konzumacija qubavi i seksa, ne obavezno tim redom, ~oveku produ`ava rok trajawa. Upotrebni nam vek prolongiraju hormoni serotonin (izaziva sre}u), endorfin (privr`enost) i oksitocin (ne`nost i `equ za grqewem). Bez

kerkija. Tamo se neja~ {koluje u AD „Poqoprivreda”, a do kada – }e vidimo. Novi vlasnik firme trenutno vaga krupne dileme: da li u~enike da izbacuje balistom, ili katapultom, angro. Uop{te ne `elim da ~itam {ta druga strana ima re}i, ~iwenica je da postoji realna {ansa da se klinci torwaju u Torwo{, udaqen nekih 12 kilometara. Vaqda }e jadnu decu strpati u po{tu i mesnu zajednicu dok se ta stvar ne raspetqa, a nigde ne prona|oh reakciju znate ve} koga – novog vlasnika „Poqoprivrede”, firme koju je Onomad ovulacijom samodoprinosa porodio zaposleni `ivaq lokalni. U pitawu je stanoviti M. J., „kontroverzni

dnevnik

NO VI KOM PJU TE RI U „DNEV NI KU“: - Iz u zet no mi je dra go {to je naj sta ri ji dnev ni list u Voj vo di ni na srp skom je zi ku zna ~at no mo der ni zo van ku po vi nom no vih per so nal nih ra ~u na ra uz po mo} nov ca do bi je nog od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za in for ma ci je - re kla je ju ~e pot pred sed ni ca Vla de Voj vo di ne Ana TomanovaMakanova u su sre tu s no vi na ri ma i ured ni ci ma u Re dak ci ji „Dnev ni ka“.

Ceo po du hvat u ko jem su za me we ni kom pju te ri na 130 rad nih me sta u „Dnev nik Voj vo di na pre su” sta jao je 3,5 mi li o na, di na ra od ~e ga su dva mi li o na do de qe na „Dnev ni ku“ na pro {lo go di {wem kon kur su ovog se kre ta ri ja ta za su fi na si ra we teh ni~ ko-teh no lo {kog opre ma wa jav nih gla si la.

Glav ni i od go vor ni ured nik „Dnev ni ka“ Aleksandar \ivuqskij i ge ne ral ni di rek tor DVP-a Du{an Vlaovi} sa sa rad ni ci ma upo zna li su ovom pri li kom Anu To ma no vu-Ma ka no vu s na po ri ma ko je re dak ci ja i iz da va~ ovog li sta ~i ne da naj sta ri je voj vo |an ske dnev ne no vi ne, i po red `e sto ke eko nom ske kri ze i pa da ti ra `a i ogla sa, ko jem su iz lo `e ni svi pi sa ni me di ji, stig nu do {to ve }eg bro ja ~i ta la ca.

E. D.

Fo to: F. Ba ki}

14

GRADI]E SE SPOMENIK POGINULIM ZREWANINCIMA

S pr vim le pim da ni ma...

O podizawu spomen-obele`ja poginulim u~esnicima ratova od 1991. do 1999. u Zrewaninu se govori ve} godinama. Ovo pitawe “potegao” je i odbornik Srpske radikalne stranke Alek san dar Stoj {in na pro{lonedeqnom zasedawu Skup{tine grada. Gradona~elnik Zrewanina Mi le ta Mi haj lov prihvatio je kritiku radikala Stoj{ina da nije ispo{tovana ranija odluka lokalnog parlamenta o izgradwi tog spomen-obele`ja i dodao da je naredio da se ona {to pre sprovede u delo. Radovi }e, dodao je on, po~eti ve} s prvim lepim danima.

Pitawe podizawa spomenika nastradalim Zrewanincima naro~ito je aktuelizo-

vano avgusta 2009. godine, dok se u doma}oj javnosti vodila polemika oko najave ~lanova Udru`ewa pravnika “Vukovar 1991” da }e u Staji}evu, na mestu gde se nekada nalazio logor za zarobqene dr`avqane Hrvatske, postaviti spomen-tablu u znak se}awa na one koji su na tom mestu, kako tvrde u Hrvatskoj, mu~eni i ubijani. Zrewaninsko Udru`ewe ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova, koje se o{tro usprotivilo ideji biv{ih hrvatskih logora{a, tvrde}i da su wihova kazivawa o zlostavqawima i ubijawima potpuno neta~na, naglasilo je tada da je neprimereno podizati spomenike `ivim Hrvatima, a zapostavqati postradale gra-

|ane Zrewanina. Ovo je izjavila tada{wa predsednica Udru`ewa Jo van ka Pa vlo vi} na prijemu koji su joj uprili~ili predsednik Skup{tine grada Alek san dar Mar ton i wegov zamenik Pre drag Je re mi}.

Iz Martonovog kabineta je u tada saop{teno da }e, u vezi s dugo planiranim podizawem obele`ja za sve poginule Zrewanince, koje se nije moglo ostvariti zbog nedostatka para, Skup{tina grada nastojati da uradi sve {to je u wenoj mo}i da se u najkra}em mogu}em roku obezbedi novac i tako pomogne Udru`ewu da realizuje ideju, po{to ve} postoje i idejni projekat i obezbe|eno mesto. @. Balaban

ISPLATA U^ENI^KIH I STUDENTSKIH KREDITA I STIPENDIJA

Sti `u za os ta le ra te

cinizma prime}ujem da je politikanstvo dobilo adekvatnu anamnezu: ~lanske karte lu~e serotonin, akutna foteqa (inkubacijom poslu{nosti) pumpa endorfin, a izbori venski ubrizgavaju oksitocin. Od koli~ine potoweg u krvi zavisi i postizborni koalicioni potencijal, srpski: sklonost prostituciji.

Mu{karci su, u biti, krmci, a `ene koko{ke. Ovo brutalno mapirawe stereotipa ne uti~e na prijem~ivost virusa, pa od pti~ijeg i sviwskog gripa obolevamo jednako lutrijski. Ko pazi na imunitet – redovno igra sistem. Sprdwu na stranu, ukwi`ili smo 170 obolelih od gripa, a 11 du{a je na te`i na~in saznalo najtra`eniji odgovor na ina~e vrlo prosto pitawe. ^uvajte decu – „Zau{ke” `ive od satire, ali bolest satire `ive.

Ne znam da li je problem u meni, ili Senti? Opet o ovoj varo{i, odnosno pripadaju}em toponimu Bogara{, levo od Albu-

biznismen” i za{ti}eni svedok u slu~aju „[ari}” (je l’ dosta ?)

Jednom sam se zapitao kako li izgleda „kontroverzni pekar”, pravi li kifle bizarnog oblika, puni li kroasane egzoti~nim namazima, ili prosto deli hleb sirotiwi? Onda mi je prijateq kazao da poznaje jednog – tip nema ba{ uvek sve`eg hleba, ali ima odli~ne polovne „nokije”.

Kad saslu{a na{e hirurge, ~oveku prosto do|e da se slomi. Roba je strana, prva liga, brendirano, ima {ta ti du{a i{te, ho}e{ „stent”, mo`da koleno, neki zglob...? Ne reci, imamo kuk prste da poli`e{, ne pitaj po{to ko{ta, kom{ija, za tebe je xabe, nije kao kod Slobe kad si morao za xep da se la}a{. U redu, ima tu neka lova da se kane, mora malo, do 30.000 po zahvatu, ali te liste ~ekawa su pro{lost, pa jo{ ako si evidentirana socijala, pa ti, bre, nema{ nikakvih briga, jedi, pij, veseli se. K’o u [vedskoj, majke mi, samo toplije.

I. Mihaqevi}

Ministarstvo prosvete u petak }e isplatiti zaostale rate u~eni~kih kredita i stipendija, a u ponedeqak }e novac sti}i i studentima, dok stipendisti Fonda za razvoj nau~nog i umetni~kog podmlatka stipendije mogu o~ekivati prvog dana marta.

– U~eni~ke stipendije i krediti kre}u od septembra, s po~etkom {kolske godine, i do sada su ispla}eni za septembar i oktobar, a u petak }e biti upla}eni novembar, decembar, janu-

ar i februar – ka`e Ste vi ca Pi var ski iz Fonda Ministarstva prosvete za stipendirawe.

– Iznos na ~eku isti je kao i lane, 3.900 dinara, a i broj u~enika koji su ove prinadle`nosti dobili je isti kao pro{le godine, to jest stipendije prima 11.700, a kredite 390 sredwo{kolaca.

Odmah posle sredwo{kolaca, ~etiri rate kredita i stipendija sti}i }e u ponedeqak studentima, a po re~ima Stevice Pivarskog, wima su to sve zaostale

rate za ovu {kolsku godinu jer ih dobijaju od novembra. I studentski iznos na ~eku je isti kao lane, to jest po 6.100 dinara mese~no. Ove godine stipendije je dobilo 11.015 studenata, dok ih je lane uslov imalo 8.411. S kreditima je situacija obrnuta, to jest s pro{logodi{wih 17.600, broj dobitnika kredita ove godine spao je na 14.282.

Osim ovih, redovih stipendija Ministarstva prosvete, uskoro po~iwe i isplata dr`avnih stipendija iz Fonda za razvoj

nau~nog i umetni~kog podmlatka.

– Kriterijumi za dobijawe ove stipendije su stro`i i ove godine ih je zadovoqilo 100 sredwo{kolaca i 576 studenata – ka`e Stevica Pivarski. – Svi oni }e 1. marta dobiti pet zaostalih rata. Ove stipendije ispla}uju se svih 12 meseci godi{we, i to sredwo{kolcima 7.500 dinara mese~no, studentima osnovnih studija 12.000, a postdiplomcima 15.000 dinara.

D. D.

KAKO DO KREDITA ZA LE^EWE AUTISTI^NOG SINA

Ban ke u de cu, iz gle da, ne ve ru ju Hteo bi sam da plati le~ewe obolelog osmogodi{weg sina, ali do sada nijedna banka nije `elela da mu, po pristojnim uslovima, odobri kredit za tu namenu. Pripadnik @andarmerije Bra ni slav Bla `e vi} (33) je o`ewen \u li nom, u braku imaju dva sina, Jo va na (8) i Mi o dra ga (6), a na putu je i tre}e dete. U MUP-u Srbije zaposlen je ve} 15 godina. Stariji sin Jovan je autisti~an, poha|a Specijalnu osnovnu {kolu “9. maj”, ne govori i prinu|en je da nosi pelene.

Kako ulazi u pubertet, lekari savetuju da po~ne da uzima lekova za smirewe. Roditeqi bi po svaku cenu to da izbegnu, a re{ewe vide u transplantaciji mati~nih }elija u bolnici u Dizeldorfu. Taj zahvat ko{tao bi

oko 20.000 evra. Branislav je spreman da u tu svrhu podigne bankarski kredit, po{to mu je i supruga zaposlena. Ali, banke su neumoqive. Odobrile bi kredit samo s ogromnim kamatama, kao da Branislav `eli da kupi stan ili zapo~ne kakav biznis. Nemaju banke u svojoj ponudi razumne kredite za le~ewe dece.

– Sve banke u Zrewaninu sam obi{ao, evo, to traje ve} mesec dana. U nekima su se pozivali na nenadle`nost, pravdaju}i se da o tome odlu~uju vi{e instance, do kojih nikako da do|em. Nude mi kredite s kamatama od 10 do 17 posto, kao da ku}u `elim da renoviram, a ne dete da le~im. Ovde se ne radi o profitu ve} o moralu. Nijedna nije `elela da mi usli{i molbu i da mi kredit s

kamatom od ~etiri posto, na 30 godina, a znam da bi mogla – pri~a za “Dnevnik” ovaj pripadnik @andarmerije.

Veli da mu ni{ta ne bi bilo dra`e nego da sin Jovan dobije bitku s opakom bole{}u. Ra|ena je medicinska studija, ka`e on, a i u praksi je dokazano da je, zahvaquju}i presa|ivawu mati~nih }elija, koje bi u ovom slu~aju bile uzete od majke, procenat pacijenata kod kojih je uo~en napredak iznad 70 odsto. Ceo tretman kod malog Jovana trajao bi otprilike sedam dana, procewuje wegov otac.

– Kolege su svojevremeno me|usobno sakupqale novac da bi nam pomogle da dete odvedemo kod logopeda. Ti tretmani su se, me|utim, pokazali jalovima.

Bio je i teret meni, kao roditequ – drugi prikupqaju pomo} a ja se ose}am bespomo}no – kazuje Branislav Bla`evi}.

Da nesre}a nikad ne dolazi sama pokazalo se i u wegovom slu~aju. Kada je poku{ao da podigne novac koji je dve godine upla}ivao na ime osigurawa za sebei suprugu, jer mu je u ovom trenutku svaki dinar bitan, u osiguravaju}oj ku}i “Viner {tedi{e” mu je re~eno da to ne mo`e u~initi. Zapravo, mogao bi dobiti samo oko 400 evra, {to je upola mawe od novca koji zapravo ima “na ra~unu”. Jer, naknadno mu je obja{weno da pare mo`e podi}i tek posle tri godine upla}ivawa, {to Branislav, navodno, nije ispunio, mada su u ugovoru jasno navedene dve godine. @. B.

ni~ko u~e{}e obe institucije u kreirawu istra`iva~kih programa, zatim stru~ne posete kao i drugi oblici saradwe. Time je Univerzitet u Novom Sadu prva obrazovna ustanova koja je formalizovala svoju dugogodi{wu saradwu s Istra`iva~kom stanicom „Petnica”, gde sredwo{kolci iz Vojvodine ~ine tre}inu ukupnog broja u~esnika.

{tila je ta organizacija. Kako je istaknuto, na sastanku sa zamenikom predsednika SNS-a Alek san drom Vu ~i }em, dogovoreno je da „napredwaci” potpi{u ugovor s OFPS-om da bi ostvarila popust od 33 odsto za svako daqe kori{}ewe fonograma na svojim skupovima.Naknada koju je platio SNS }e, shodno pravilniku, biti raspore|ena „proizvo|a~ima fonograma i interpretatorima” i nema nikakve veze s autorskim pravima, za ~iju za{titu su sadu`eni SOKOJ i sami autori, navodi se u saop{tewu.

rijalnog polo`aja zaposlenih u zdravstvu, pa }e pregovori s predstavnicima Ministarstva finansija biti nastavqeni 24. februara. Predstavnici tog sindikata zatra`ili su od premijera Mir ka Cvet ko vi }a i ministarstava zdravqa i socijalne politike da im se odgovori na pitawe da li je predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama povu~en iz skup{tinske procedure.

Ministarstvo prosvete. Prema podacima Ministarstva pristiglim od {kolskih uprava, nastava se odvija u svim {kolama, a u 1.046 {kola (58,2 odsto) ~asovi traju 45 minuta.

VESTI Po dr {ka de ci i u~e ni ci ma U okviru projekta ‘’Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou’’ ju~e je po~ela dvodnevna obuka za ~lanove i koordinatore interresornih komisija za procenu potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podr{ke deci i u~enicima.

Ciq ove obuke koju organizuje Ministarstvo prosvete je podr{ka i stvarawe uslova za adekvatno i kvalitetno ukqu~ivawe dece u zajednicu, a o toj temi govore stru~waci iz oblasti socijalne i zdravstvene za{tite, obrazovawa i qudskih prava.

Dr`avna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike Qi qa na Lu ~i} najavila je da }e u martu biti donet novi Zakon o socijalnoj za{titi kojim }e se re-

formisati proces ukqu~ivawa dece sa smetwama u zajednicu. Ona je navela da je to ministarstvo postiglo zna~ajne rezultate kada su u pitawu deca bez roditeqskog starawa, jer ih je sve mawe u domovima, a vi{e u hraniteqskim porodicama.

- Prioritet u narednom periodu bi}e pru`awe podr{ke deci sa smetwama u razvoju, a u tome }e pomo}i i lokalne strategije socijalne za{tite – izjavila je ona.

Uni ver zi te t i „Pet ni ca” Da bi doprineli kvalitetnijem obrazovawu mladih, Univerzitet u Novom Sadu i Istra`iva~ka stanica „Petnica” potpisali su Sporazum o nau~no-obrazovnoj saradwi, kojim je predvi|eno zajed-

SNS pla tio ko ri {}e we mu zi ke Srpska napredna stranka platila je Organizaciji proizvo|a~a fonograma Srbije, u skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima, propisanih 12.390 dinara za kori{}ewe muzike pred po~etak svog mitinga 5. februara, saop-

Od bijaju pro to kol Republi~ki odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi odbio je ju~e ponu|eni Protokol o poboq{awu mate-

Mi ni star stvo: U 748 {ko la skra }e na na sta va U 748 {kola u Srbiji, odnosno 41,6 odsto od ukupnog broja, nastava je skra}ena na 30 minuta i nema {kola u kojima je nastava potpuno obustavqena, saop{tilo je ju~e

Sve vi {e na si qa Udru`ewe gra|ana “Roditeq” upozorilo je ju~e, povodom obele`avawa Me|unarodnog dana `rtava nasiqa, na trend pove}avawa svih vidova nasiqa, a naro~ito porodi~nog i vr{wa~kog.

- Kada se uzme u obzir ~iwenica da se samo mali broj slu~ajeva nasiqa otkrije, prijavi i procesuira, na`alost, postaje jasno da je realan broj ovakvih slu~ajeva daleko ve}i od zvani~nog, a kao najugro`enije grupe izdvajaju se `ene i deca - navodi se u saop{tewu.

RePORTA@e

c m y

dnevnik

sreda23.februar2011.

15

HO LI VUD SKA PRO DUK CI JA PO KU [A VA DA DE [I FRU JE MI STE RI JE TU NE LA GI BRAL TA RA NA DU NA VU

I In di ja na Yons bi za lu tao u Pe tro va ra din skoj tvr |a vi roj n e vi {e ve k ov n e le gen de i mi to vi o sva k o j a k im ~u di ma P e t r o v a r a d i n s k e tvr |a vi ret ko vo de na pra vi trag, ali, ma da ne ma ju po tvr de, ne mo gu se ba{ sve pot pu no ospo ri ti. Po sled wa – da se po tu ne li ma {e ta ju du ho vi – uz bur ka la je stra sti kod mno gih su gra |a na i stra na ca. Ba{ te pri ~e bi le su po vod da tvr |a va

B

pred stav nik Cen tra Alen Paw ko vi}, ko ji se ba vi is tra `i va wem i pro mo ci jom Pe tro va ra din ske for ti fi ka ci je.

– Alen i ja smo sve vre me bi li s film skom eki pom u ka ta kom ba ma. Oni su do ne li naj sa vre me ni ju apa ra tu ru za ko ju tvr de da je ap so lut ni do kaz da du ho vi u tu ne li ma po sto -

U la gu mi ma i mo bil ni za }u te

od wih po mi sle da su vi de li du ha – ob ja {wa va Mil ko vi}.

Na pi ta we da li ve ru je da na Tvr |a vi po sto je du ho vi, sa go vor nik je ve {to iz be gao od go vor, uz opa sku da „Ne ma do ka za da ih ima, ali ni da ih ne ma”.

Mil ko vi} spa sa va ra do zna le kad se iz gu be

do bi je „pa ra nor mal nu“ svet sku pre mi je ru na kon pri ka zi va wa u emi si ji o po tra zi za du ho vi ma na ame ri~ kom ka na lu „Saj Faj“.

Dva de se to ~la na eki pa ame ri~ ke pro duk cij ske ku }e „Pil grim Films & Te le vi sion” u sa rad wi s lo kal nim part ne rom „Me dia Art Ser vi ce In ter na ti o nal„ i Is tra `i va~ k o-raz voj n im cen trom „Veq ko Mil ko vi}” iz No vog Sa da, po ~et kom no vem bra 2010. se dam da na je sni ma la ka dro ve za pr vi ho li vud ski do ku men ta rac o Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i we nim mi ste ri ja ma.

U sni ma wu emi si je, po idej nom sa dr `a ju Veq ka Mil ko vi }a, du go go di {weg is tra `i va ~a Pe tro va ra din ske tvr |a ve, u~e stvo va li su i do ma }i eks per ti – isto ri ~a ri i pa le on to lo zi, a do ma }in eki pi u emi si ji bio je

Ro man ti~ ni ofi cir pre neo qu bav ni cu is pod re ke – Bla go ca ri ce Ma ri je Te re zi je jo{ ni ko ni je pro na {ao, iako su mno gi avan tu ri sti po ku {a va li, ali je isto rij ski iz ve sno da su to kom Na po le o no vih osva ja wa Evro pe ov de skri ve ne dra go ce no sti pre ne te s be~ kog dvo ra. Po naj po zna ti joj le gen di, u taj ni tu nel is pod Du na va mo glo se u}i iza ol ta ra hra ma sve tog Jur ja u Pe tro va ra di nu i sti }i sve do cr kvi ce sve tog Iva na Ne po mu ka na Bri {kan cu, na no vo sad skoj stra ni. Kroz we ga je, na vod no, pro {ao je dan austrij ski ofi cir i pre neo na ru ka ma svo ju qu bav ni cu – ka `e Mil ko vi}. je. Pri ~ao sam im o op ti~ kim var ka ma ko je se mo gu de si ti u tu ne li ma, ali oni su osta li pri svo me sta vu i ~vr sto ve ru ju da ta mo ima du ho va. Pri me ra ra di, ka da se u mra ku uga si ba te rij ska lam pa, mo `e se de si ti da po je din ci vi de ne ke kon tu re pa da

Ina ~e, Gi bral tar na Du na vu, naj ve }i for ti fi ka ci o ni obje kat u Evro pi po sle Ver de na, ve} pu nih pet de ce ni ja ne pre su {na je is tra `i va~ ka te ma za Mil ko vi }a. Od u vek ga je za ni ma lo gde se kri je bla go Ma ri je Te re zi je i da li is pod Du na va po sto ji taj ni tu -

nel. Sa go vor nik is ti ~e da se no vo i zgra |e na tvr |a va pro sti ra la na 112 hek ta ra. Vo ba nov mo del s o{trim ba sti o ni ma omo gu }a vao je po kri va we ce lo kup nog pri la za una kr snom va trom, za raz li ku od pre va zi |e ne ron do le, ku le s kru `nom osno vom, kod ko je po sto ji ta ko zva ni ne tu ~en pro stor.

Iz me |u 1768. i 1776. iz gra |e no je ~e tvo ro sprat no pod ze mqe du `i ne oko 20 ki lo me ta ra, naj vi {e is pod ba sti o na Horn verk.

– Ovaj je din stven si stem hod ni ka i oda ja imao je pred vi |e ne in sta la ci je min skih po qa, pro sto ri je za sme {taj voj ni ka i oru` ja. Pod zem ne in sta la ci je u van red nim uslo vi ma mo gle su da ti nu `an sme {taj za 30.000 voj ni ka, a ima le su i dva bu na ra, du bo ka 39 i 60 me ta ra. Bra ni o ci su odav de mo gli oslu {ki va ti even tu al no kre ta we na pa da ~a pro ko pi ma, pu ca ti iz ho ri zon tal nih pu {kar ni ca, ili bo sti ko pqi ma kroz ko se otvo re. U slu ~a ju po tre be, pro stor bi se za tr pa vao mi ni ra wem.

Pa `qi vim pro u ~a va wem pe tro va ra din skog pod ze mqa, Mil ko vi} je us peo da utvr di pra vil nost la vi rin ta i de {i fru je zna ke za ori jen ta ci ju kroz „stre la ste“, „ip si lon“ i „~e ki}“ ras kr sni ce. Za hva qu ju }i we mu, pro na |e ni su po se ti o ci ko ji su bez vo di ~a za {li du bo ko u ne ke od hod ni ka, gde ne do pi ru ta la si ra dio-pre daj ni ka, a mo bil ni po sta ju ne do stup ni.

Iako ne ve ro vat na, pret po stav ka o tu ne lu is pod Du na va i ni je ta ko ne re al na jer je Tra ja nov most u \er dap skoj kli su ri iz gra |en skre ta wem to ka Ve li ke re ke pri vre me nom ze mqa nom bra nom. U ko ri tu, oslo bo |e nom vo de, bi lo je mo gu }e is ko pa ti tu nel du bok oko tri me tra, ob lo `i ti ga gli nom, ozi da ti i even tu al no pre ma za ti ne kim uqem. Vi sin ska raz li ka na su prot nim stra na ma stva ra pro ma ju i bez do dat nih ven ti la ci ja.

Qi qa na Na to {e vi}

„Ba ne tov” soft ver ume sto ot prem ni na ad su, ono mad, go to vo 3.000 ak tu el nih i biv {ih rad ni ka som bor ske me tal ske in du stri je „Ba ne“, po tzv. Mi lo {e vi }e vom za ko nu o pri va ti za ci ji po sta li ve }in ski vla sni ci vla sti tog pred u ze }a, sma tra li su se sre} ni ci ma. Ubr zo je kre nu la i ma s ov n a pri v a t i z a c i j a, a rad ni ci „Ba ne ta“, su o ~e ni s lo {im re zul ta ti ma vla sni~ ke „sa m o u p ra v e“, na { li su se pred ne pri jat nim iz bo rom da li pro da ti svoj ve }in ski pa ket ak ci ja, i ko me. Ni je da im je ne ko „tr gao ru ka ve“, ali na vod no je bi lo za in te re so va nih iz [ved ske, Bu gar ske, a bo ga mi i Sr b i j e. Na pre p o r u k u sin di kal nih li de ra od lu ~i li su se za „srp sku va ri jan tu“ i pro d a j u ak c i j a be o g rad s kom „Pro g al v a n o–Mi k ro m e t a l u“, ali na pr v i znak iz b i j a w a svet ske kri ze, no vi ve }in ski vla snik je kao je di nu me ru po kre nuo po stu pak li kvi da ci je, ko ji je iza zvao rad ni~ ki bunt u Som bo ru, naj ~e {}e ko men ta ri s an na r od n om do s ko ~ i c om „sa mi pa li, sa mi se i ubi li“.

Br zo po te zno su na pro da ju sta vqe na sva tri „Ba ne to va“ po go na, a opre ma oti {la na ot pad i u ru bri ku „Ogla si“.

Upu }e ni su, za hva qu ju }i ovoj ras po ro da ji, za tep si ju ri be do la zi li do sku pih ma {i na,

K

stru go va, to ka ri li ca i osta log espa pa. Po seb no se ob ra do vao pri vat nik iz No ve Pa zo ve ko ji je za sa mo 5.000 evra ste kao „Ba ne to vu“ CNC-ma {i n u, od n o s no kom p ju t e r om vo |en strug, ku pqen tek ne ku go di nu ra ni je, ko ji ko {ta oko 200.000 evra. Za h va q u j u } i sre} noj zve zdi, ma {i nu je sve ~a no ute rao u ha lu svog, ta ko |e me ta lo pre ra |i va~ kog, pred u ze }a.

Sve je po pro pi su pri kop ~ao na stru ju, ali CNC pa met wa ko vi} ni da „bek ne“. Do la zi li ra zni se r vi se ri, dok mu je dan ne ot kri da ma {i na uop {te ne ma soft ver ko ji je po kre }e. Na zva pri vat nik pro iz vo |a ~a, ko ji se po ka zao pred u sre tqiv i po nu dio pro gram uz sa mo jed nu za~ ko qi cu – da bu de u no voj sku po ce noj ma {i ni. Ni je bi lo dru ge do da se vra ti u Som bor i kre ne u po tra gu za pro gram skim pa ke tom svo je ma {i ne. Na rav no, na {ao je biv {eg ope ra te ra, ko ji ga je, pre d o s tro ` no s ti ra d i, „ski nuo“, sma tra ju }i ga, is po sta vi lo se ni kad is pla }e nom, ot prem ni nom. Ur ba na le gen da ili isti na, no vi vla snik stru ga je za pro gram mo rao da pla ti de set pu ta vi {e ne go sa mu ma {i nu. I po sle ne ko ka `e da se pa met ne ce ni!

M. Mi qe no vi}

RAZ GO VO RI NA SO KA KU

Me sar po stao qu ti ve ge ta ri ja nac re su dan uti caj na to da se na se ve ru Ba~ ke u{o re sa la {i i Orom 1889. osa mo sta li ima la je pru ga Su bo ti ca–Sen ta, na ko joj je se lo bi lo jed na od us put nih sta ni ca, a do la zak pr vog vo za se sla vi kao lo kal ni pra znik. A da se oka ne ga star baj te ro va wa i vra ti u rod ni sa la {ar ski kraj na Ja no {a Fa ra goa je naj vi {e uti ca la su pru ga Ne mi ca Ir men gard. On je 1993. oti {ao u Ne ma~ ku, po vre me no se vra }ao da obi |e za vi ~aj, i naj zad od lu ~io da osta ne.

Frau Ir mi se iz u zet no do pao Orom, ko ji je na ras kr sni ci re gi o nal nih i lo kal nih as falt nih pu te va, ali i let wih {to vo de iz me |u le ni ja plod nih ora ni ca. @e le zni~ ka sta ni ca je na me stu gde put Ka wi `a – Ba~ ka To po la pre se ca pru gu i tu je je zgro se la s oko 1.500 `i te qa, ma hom Ma |a ra, ali i ne {to Sr ba, Hr va ta, Ju go slo ve na i Bu we va ca. Orom je od svih na se qa ka wi {ke op {ti ne naj u da qe ni ji od Ti se, a je di no je sa ~u va lo ve tre wa ~u.

– Vi {e je su pru ga Ir ma in si sti ra la na to me da ov de `i vi mo, ja sam bio za to da osta ne mo u Ne ma~ koj – pri ~a Ja no{. – Ali ona je hte la da ima mo ku ~i }e i ma ~i }e, ko wa i sve {to ide uz `i vot na se lu, a to ni smo mo gli u Hun ter maj tin ge nu, me stu iz me |u Min he na i Aug zbur ga.

Ir ma se br zo pri vi kla na Orom, so lid no sa vla da la ma |ar ski, ko ji go vo ri ve }i na `i vqa, srp ski ma lo te `e jer ne ma mno go pri li ke da ga u~i.

P

Sa la{, na ko ji su se pre se dam go di na vra ti li Fa ra goi, po stao je fa bri ka le ko vi tog i za ~in skog bi qa. Ka `u da im je tu udob ni je ne go u jed noj od naj mo} ni jih dr `a va EU. La ne je „Bi o sa la{ Fa ra go”

gra do vi ma. Ro ba u du }a ne bi o hra ne ne sti `e u ve li kim pri ko li ca ma, ve} iz Oro ma u sit nim pa ko va wi ma od 100, 200 ili 300 gra ma. Pod sti caj dr `a ve za bi o pro i zvod wu od 25.000 do 30.000 di na -

po sled wi na re du.

– Na taj no vac ne mo `e mo po u zda no ra ~u na ti jer mno go ka sni.

Uvek ga pre do bi ju oni ko ji ra de s otro vi ma, mo `da Hteo je Jano{ Farago da ostane gastarbajter ima ju ja ~i lo bi – u Bavarskoj, ali je supruga, Nemica Irmengard, ve li Ja no{. `elela da joj po dvori{tu tr~e ku~i}i, ma~i}i, Ob ja {wa va da su u or gan skoj kowi i druga fauna. [to nije mogla u domocilnim pro iz vod wi hra gradu Huntermajtingenu, zapatila je u mu`evqevom, ne pr ve dve go di ba~kom sala{arskom selu Oromu ne pre la zni pe riod jer ro bu, ma pro gla {en za pro zvo |a ~a go di ne ra po hek ta ru sma tra do sta sti da sve ra di “po Ja no{, Ir ma, deo po tom stva i pri zna wa za bi o sa la{ na “Bi o fe stu”, po zna toj stru kov mu la tiv nim, ali je pro blem u to pro to ko lu”, ne noj smo tri u Su bo ti ci. me {to su pro iz vo |a ~i ko ji se mo `e da pla si ra kao or gan sku. ga tra `e nog, mo `e na tr `i {te s Fa ra goi su la ne na 13 hek ta ra wo me ba ve kod is pla ta naj ~e {}e Tek tre }e, ako se pri dr `a va sve - or gan skom hra nom, ako pro |e naj vi {e ga ji li p{e ni cu, ra`, je kon tro lu Mi ni star stva po qo ~am i uqa ne ti kve, a na ma wim po pri vre de. vr {i na ma maj ~i nu du {i cu, estra Su pru zi Ir mi, }er ki ca ma An gon, ori ga no, men tu... ~ak 40 ra znih ge li (15), Ma nu e li (12) i Eli zi use va. La ko su iz ra ~u na li da je le (3) i naj mla |em ~la nu po ro di ce, ko vi to i za ~in sko bi qa is pla ti pe to me se~ nom na sled ni ku Flo vi ja od ra tar skih kul tu ra. ri ja nu, le po je na se lu i bu du} – Mno go ula `e mo u ru~ ni rad nost vi de u sa la {u broj 61 na Fe pa je to is pla ti vo i na {im se zon he ro vom pu tu. Ja no {e vi ro di te skim rad ni ci ma. Uvi de li smo da qi su ga ku pi li kad su do {li iz ni je sve u nov ci ma, ve} je va `no Fran cu ske 1973, a maj ka je tu i od da ne tru je mo ze mqu, se be, ni one ra sla jer su ga po di za li we ni pre ko ji je du hra nu s na {ih wi va – ka ci. `e Ja no{, ko ji se svo je vre me no – Gle da mo da ima mo sve ~e ga je ospo so bio za me sa ra, ali u Ne na sa la {u ne ka da bi lo. Ku pi li ma~ koj po sle u~io za le ka ra al smo i `dre be, p~e le se ro je, a po ter na tiv ne me di ci ne i pre de ce dvo ri {tu {e pu re pe tlo vi, gu ske, ni ju po stao ve ge ta ri ja nac. pat ke i dru ga pe rad – po no sno po ^a je ve, za ~i ne, uqa ne se men ke, ka zu je Ja no{ svoj ime tak. `i ta ri ce i dru go sa svog sa la {a We gov otac La jo{ i maj ka Mar fa mi li ja Fa ra go {a qe kup ci ma git su i da qe glav ni oslon ci sa la u Su bo ti ci, No vom Sa du, Be o gra {a. Mar git na sto ji da mla |a ri ji La jo{ sre }an {to se sin vra tio na grunt du, Ni {u, Le skov cu i jo{ ne kim sve bu de po ta man, pri pre ma uku sna

je la i pe ~e ko la ~e po sta rin skim re cep ti ma. Wih dvo je su stal no na sa la {u, sin, snaj ka i de ca bo ra ve u ku }i u Oro mu, ali su eg zi sten ci jal no ve za ni za bi o sa la{.

Za do voq nog La jo {a smo za te kli za trak tor skim vo la nom.

– Mno go nam je dra go bi lo kad su se vra ti li. Na sa la {u ima `i vo ta, ali sa mo ako se vred no ra di. Le ko vi to i za ~in sko bi qe zah te va ju bri gu pre ko ce le go di ne. Su pru ga i ja smo `i ve li u Ka wi `i i Fran cu skoj, ali re {i li da se kra si mo na sa la {u – ob ja {wa va La jo{.

Dru gi La jo {ev sin Sil ve ster je te sar u Ne ma~ koj i iz gle da ne ma na me ru da se vra ti – jo{ dok je bio ov de, vi {e je vo leo ur ba ni `i vot.

Ta mo se sku }io i o`e nio s de voj kom iz Ma |ar ske. ]er ka @u `a na uda la se u obli `we To to vo Se lo, gde ona, zet Imre Po {a, pa i }er ka im ra de mo le raj.

Mi lo rad Mi tro vi}

SPORT

sreda23.februar2011.

dnevnik

c m y

16

TURNIR U DUBAIJU

No vak la ko, Vik tor is pao No vak \o ko vi} la ko je po be dio Mi ka e la Qo dru u pr vom ko lu tur ni ra u Du ba i ju sa 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:3. Me~ je tra jao sa mo 63 mi nu ta. No vak je sjaj no ser vi rao, imao je tri asa, a pro ce nat po e na osvo je nih iz dru gog ser vi sa mu je bio 70 (710).

Pr vi set No vak je do bio po sle 36 mi nu ta igre, a pre lo mio je u pe tom ge mu, ka da je od u zeo ser vis Fran cu zu i po veo sa 3:2.

Do kra ja je No vak us peo da odu zme i dru gi put ser vis pro tiv ni ku, pa je pr vi set za vr {en sa 6:3. U dru gom se tu \o ko vi} je u ~e tvr tom ge mu od u zeo ser vis Qo dri i po veo sa 3:1. Od mah u na red nom ge mu osvo jio je la ko svoj ser vis i po veo sa 4:1. U sed mom ge mu Qo dra je imao tri brejk lop te, ali je No le sjaj nim ser vi si ma sve spa sao. Taj gem tra jao je ne {to du `e ali je na kra ju na{ te ni ser po veo sa 5:2.

No vak je imao pri li ku i u na red nom ge mu da osvo ji {e sti gem, ali Qo dra to ni je do zvo li, ~ak je u jed nom mo men tu po sle osva ja wa po e na uz vik nuo „Ide mo”! Ve} na red ni gem No vak je

Novak \okovi}

la ga no do bio bez iz gu bqe nog po e na i asom na dru gi ser vis po be dio sa 6:3, 6:3. \o ko vi} }e u dru gom ko lu igra ti pro tiv Fe li si ja na Lo pe za, ko jem je me~ zbog po vre de pre dao Jen Ksu Lu iz Ki ne skog Taj pe ha pri vo| stvu [pan ca od 5:0 u pr vom se tu. Sr -

bin je do sa da od i grao sa mo dva du e la sa tre nut no 41. igra ~em sve ta i to kao 20-go di {wak. Oba je do bio 2007. go di ne mak si mal nim re zul ta tom, na Austra li jan Ope nu i Ma ster su u Ma ja mi ju.

Vik tor Tro ic ki po ra `en je na star tu tur ni ra u Du ba i ju. Bo -

DANAS I SUTRA IGRA SE 5. KOLO TOP 16 FAZE EVROLIGE

Kar te za ~e tvrt fi na le Da nas i su tra igra ju se utak mi c e pe tog, pred p o s led w eg ko l a Top 16 fa ze ko {ar ka {ke Evro li ge. Ulog ni je ma li, jer se sa da tra `e kar te za pla sman u plej-of, pre ci zni je ~e tvrt fi na le naj ja ~eg klup skog tak mi ~e wa na na {em kon ti nen tu, pa je si gur no da qu bi te qe ko {ar ke o~e ku ju za ni mqi vi i uz bu dqi vi su sre ti.

Po ra zom od Mon te pa ski ja u Si je ni u pro {lom ko lu, na `a lost, pr vak Sr bi je Par ti zan MTS iz gu bio je i te o ret ske {an se za pla sman me |u osam naj bo qih ti mo va, ali su pred

Utak mi ce 5. ko la E grupa

Pa na ti na i kos - L. Ri tas Ka ha La bo ral - Uni ka ha 1. Pa na ti na i kos 2. K. La bo ral 3. Uni ka ha 4. L. Ri tas

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

308:266 313:306 309:329 290:319

F grupa

Olim pi ja - Lo to ma ti ka Ma ka bi - Bar se lo na 1. Bar se lo na 2. Ma ka bi 3. Olim pi ja 4. Lo to ma ti ka

4 4 4 4

4 3 1 0

0 1 3 4

1. Real (M) 2. Mon te pa ski 3. Efes Pil sen 4. Par ti zan

4 4 4 4

4 2 2 0

0 2 2 4

303:259 348:271 260:318 242:317

322:272 269:270 285:300 266:300

H grupa 4 4 4 4

3 3 1 1

1 1 3 3

8 7 5 4

su tra su tra

@al gi ris - Va len si ja Fe ner bah ~e - Olim pi ja kos 1. Fe ber bah ~e 2. Olim pi ja kos 3. Va len si ja 4. @al gi ris

7 6 6 5

(20.45) su tra

G grupa

Par ti zan MTS - Real Mon te pa ski - Efes P.

(18) su tra

8 6 6 4

su tra su tra

323:300 303:289 287:296 280:308

7 7 5 5

je dan ko {ar k a {ki spek takl, a i ri val je pra vi - kra q ev s ki klub iz Ma dri da.

Ono {to }e da ti do dat n u dra` ovom me ~u (ka da ve} ne po sto j i tak mi ~ ar s ka ne i z ve s nost) je s te ~i we ni ca da }e Par ti z a n o vi na vi j a ~ i ima ti je din s tve n u pri li ku da po zdra ve svog vi {e g o di {weg mi qe ni ka, re pre zen ta tivc Sr bi je No vi cu Ve li~ ko vi }a, ko ji sa da bra ni bo je ve li ka na iz [pa ni je.

U dru gom me ~u u G gru pi sna ge }e od me ri ti Mon te p a s ki i Efes Pil sen, eki pe ko je su do sa da ostva ri le po dve po be de i po ra za. Ako je Real ve} obez be dio pro laz Di mi tris Di ja man ti dis (Pa na ti nai kos) u ~e tvrt f i n a l e, u cr no-be li ma osta la jo{ dva za - Si je ni }e se ra to va ti za sva ku ni mqi va me ~a. U pr vom, su tra lop tu. Na i me, tur ski tim bi uve ~e u Be o grad skoj Are ni, Be po be dom u go sti ma stvo rio sjaj o gra |a ni }e do ~e ka ti li de ra u ne pred u slo ve da po sle me ~a po gru pi G, eki pu ne po ra `e nog Re sled weg ko la s Par ti za nom u a la iz Ma dri da i bi }e to pri svo joj dvo ra ni pro sla vi pro la li ka da na vi ja ~i jo{ jed nom po zak u da qi tok tak mi ~e wa, dok zdra ve na {eg pr va ka ko ji je, ka je Ita li ja ni ma ovo po sled wa da se pod vu ~e cr ta, i ove go di ne pri li ka da osta nu u tr ci za igrao zna ~aj nu ulo gu u Evro pi, istim re zul ta tom. bez ob zi ra na ~i we ni cu da ni je Ni {ta ma we za ni mqi vo ne }e po no vio pro {lo go di {wi sjaj bi ti ni u osta lim gru pa ma, pa ni re zul tat, ka da je igrao na }e ko {ar ka {ki gur ma ni za i sta faj nal-fo ru u Pa ri zu. Mno go ima ti pri li ku da vi de uz bu broj ne pro me ne u igra~ kom ka dqi ve me ~e ve ko ji }e u se bi no dru, kao i od la zak Du {ka Vu jo si ti ve li ki tak mi ~ar ski na boj. {e vi }a s me sta tre ne ra od ra zi Da nas su na pro gra mu su sre ti li su se na re zul ta te, ali i s u Ati ni (Pa na ti na i kos - Li je ovim ko ji su ostva re ni na vi ja tu vos Ri tas) i Qu bqa ni (Olim ~i mo gu da bu du vi {e ne go za do pi ja - Lo to ma ti ka), dok se svi voq ni. Zbog to ga se o~e ku je no pre o sta li me ~e vi igra ju su tra va sjaj na po se ta u Are ni i jo{ uve ~e.

A. Predojevi}

En to ni u Wu jor ku Pr va zve zda Den ver Na ge sta Kar me lo En to ni pri dru `io se u Wu jork Nik si ma Ama ri ju Ste de ma je ru. Vla sni ci klu ba ima ju `e qu da Nik se vra te na

Kar me lo En to ni

sta re pu te ve sla ve, a pr vi po tez u ostva re wu tog ci qa bio je an ga `o va we Sto de ma je ra iz Fe nik sa na po ~et ku se zo ne. Kar me lo je ipak od lu ~io da pre |e u grad u ko jem je od ra stao, po {to je od bio mno go uno sni ju po nu du Wu Xer si ja.

En to ni }e sa Wu jor kom pot pi sa ti tro go di {wi ugo vor vre dan 65 mi li o na do la ra. Sa dru ge stra ne, Nik si }e u su prot nom prav cu po sla ti Da ni la G a l i n a r i j a , Vil so na ^en dle ra i Rej mon da Fel to na.

qi od we ga u pr voj run di bio je Ne mac Fi lip Kol {raj ber u dva se ta – 6:1, 7:6.

Bio je to ~e tvr ti me |u sob ni me~ Tro ic kog i Kol {raj be ra i tre }a po be da Nem ca ko ji }e u dru gom ko lu igra ti pro tiv su na rod ni ka Fi li pa Pe~ ne ra.

Tro ic ki ni je imao ni jed nu brejk {an su u pr vom se tu.

U dru gom se tu je na{ te ni ser za i grao mno go bo qe, ali je Kol {raj ber po veo sa 3:2.

U pe tom ge mu Tro ic ki je vra tio brejk i iz jed na ~io na 3:3. U na red na dva ge ma oba te ni se ra su is ko ri sti la svoj ser vis, pa je re zul tat bio 4:4. Na kon {to je po veo 5:4, u sle de }em ge mu Tro ic ki ni je up seo da na pra vi brejk, a Ne mac je iz jed na ~io na 5:5. U dru gom se tu Vik tor je za i grao mno go bo qe, ali je ipak po pu stio u fi ni {u. Oba te ni se ra su do 13. ge ma na pra vi la po je dan brejk, ali na kon to ga je usle dio ve li ki pad Tro ic kog, Kol {raj ber je ve o ma br zo do {ao do pet ve za nih me~ lop ti i is ko ri stio je dru gu za neo ~e ki va no la ku po be du.

@REB FINALNOG TURNIRA KUPA

Da me za Ci gin tro fej U or ga ni za ci ji Ko {ar ka {kog sa ve za Voj vo di ne i Op {ti na Ru ma i Be o ~in, u skup {tin skoj sa li Op {ti ne Be o ~in oba vqen je `reb za fi nal ni tur nir Ku pa „Mi lan -Ci ga Va so je vi}” za da me, ko ji }e se u ova dva gra da or ga ni zo va ti od 24. - 26. mar ta.

Me |u broj nim ugled nim go sti ma `re bu su pri su stvo va li i pred sed ni ci op {ti na Be o ~in i Ru ma mr Bog dan Cve ji} i Go ran Vu ko vi}, kao i ko {ar ka {ki zva ni~ ni ci.

U {e {i ru se na {lo osam klu bo va:Par ti zan Ga le ni ka, Ra di voj Ko ra}, Vo `do vac, Voj vo di na NIS (iz IVBL li ge), He mo farm [ta da, Cr ve na zve zda i Spar tak (pr vo pla si ra ne eki pe iz Pr ve li ge)i po bed nik dru gog ste pe na Ku pa ^e la re vo.

I. Grubor

Lop ta kre }e 5. mar ta Fud bal sko pro le }e u Sr bi ji, zbog sne ga ko ji pa da u ce loj ze mqi, kre nu }e ne de qu da na ka sni je od pla ni ra nog. Ne po voq ne vre men ske pri li ke na te ra le su or ga ne Za jed ni ce Su per li ge da za u sta ve lop tu ovog vi ken da.

- Ima li smo op ci ju sa re zer vnim ter mi nom, jer su pa da vi ne bi le na ja vqe ne - is ta kao je ge ne ral ni se kre tar Za jed ni ce Mi o drag Jan ko vi}.

Iz gle da da naj vi {e pro ble ma ima u Iva wi ci i Se voj nu.

- Na tim te re ni ma ve} je for mi ran sne `ni po kri va~ od de se tak san ti me ta ra, ne ma uslo va za nor mal nu or ga ni za ci ju me ~e ve kon sta to vao je Jan ko vi}.

Je din stven je stav klu bo va da se start pr ven stva pro lon gi ra i sa ~u va ju i ona ko lo {i te re ni.

- Pr vo ko lo pro le} nog de la se zo ne bi }e od i gra no 5. mar ta.

Od mah za tim sle di van red na run da, u sre du 9. mar ta, ka da je na pro gra mu dru go ko lo na stav ka {am pi o na ta. Ka len dar ne }e bi ti bi ti ni je pro me wen - sa op {tio je Jan ko vi}.

Z. R.

Ob ja {we we Zbog od la ga wa po ~et ka fud bal ske Su per li ge do }i }e i do pro me ne ra ni je utvr |e nog ka len da ra tak mi ~e wa, pa sto ga ju ~e na ja vqe ni ras po red ne ob ja vqu je mo da nas u na {em li stu, ve} }e mo to u~i ni ti to kom sle de }e sed mi ce, ka da Za jed ni ca utvr di no ve ter mi ne od i gra va wa utak mi ca.

SATNICA 24. mart, ~etvrtfinale Par ti zan Ga le ni ka – Cr ve na zve zda (16.45, Ru ma) Ra di voj Ko ra} – Spar tak (19, Ru ma) Vo `do vac - ^e la re vo (16.45, Be o ~in) Voj vo di na NIS – He mo farm [ta da (19, TV - Be o ~in) 25. mart, polufinale Par ti zan Ga le ni ka/ C. zve zda – R. Ko ra}/Spar tak (16, TV - Be o ~in) Vo `do vac/^e la re vo – Voj vo di na NIS/He mo farm (19, TV -Be o ~in) 26. mart – (17.30, TV Ruma)

finale

Po vra tak ^a vi }a Mi lo rad ^a vi} u~e stvo va }e na mi tin gu u Mi la nu 11, 12, i 13. mar ta. Pri ja vqen je za tr ke 50 i 100 me ta ra del fin. To }e na {em naj bo qem pli va ~u svih vre me na bi ti pr va zva ni~ na tr ka po sle de vet me se ci.

Po sled wu put ^a vi} je pli vao je u ju nu. Ta da je u Pe ska ri po be dio na 100 del fin sa 52,53 se kun de.

Po sle to ga je bio pod vrg nut ope ra ci ji le |a u Min he nu i od po vre de se uspe {no opo ra vio.

Tre ba lo je da se po ~et kom mar ta vra ti u Sr bi ju, ali ra do vi na ba ze nu u SC „Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}“ jo{ ni su za vr {e ni. Po red Mi lo ra da, u Mi la nu }e na stu pi ti i svet ska

SNEG PROLONGIRAO PO^ETAK PROLE]NOG DELA PRVENSTVA SUPERLIGA[A

Mi lo rad ^a vi}

{am pi on ka Na |a Higl, kao i Mi ro sla va Naj da nov ski, na ci o nal na re kor der ka na 50 i 100 slo bod no.

PR VO TIM CI NO VOG SA DA ^E TVR TI DAN U [TRAJ KU: Su mor nu sli ku u RFK No vi Sa da pret hod nih da na „re me ti li” su je di no fud ba le ri sva ko dnev nim tre nin zi ma u ne nor mal nim uslo vi ma. No, ka kao je vre me pro la zi lo a iz la zak iz kri ze ni je bio ni na vi di ku i pr vo tim ci (na sli ci u klup skim pro sto ri ja ma) su pre sta li sa ra dom i stu pi li u {trajk.Ovaj po tez oni ob ja {wa va ju `e qom da se {to pre na |e re {e we iz ove go to vo bez iz la zne si tu a ci ja. Od po ne deq ka klup ske pro sto ri je su bez stru je i gre ja wa, a od ju ~e i sa ka tan cem na vra ti ma.Sa zna je mo da su Ba~ ko ja ra ~a ni ka na rin ci ma po nu di li da tre ni ra ju kod wih i za sa da je ne po zna to ka ko }e se na po nu du od go vo ri ti, s tim {to se zna da ve }i na igra ~a in di vi du la no tre ni ra.U sva kom slu ~a ju, ne na zi re se iz la zak iz kri ze, a vre me ni ka ko ni je sa rad nik no vo sad skom klu bu sa De te li na re.

I. Grubor

DEJAN STANKOVI], PRVOTIMAC INTERA

Ti tu la do sti `na Fud ba ler mi lan skog In ter a i ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je De jan Stan ko vi} ka `e da su igra ~i od li~ no re a go va li na pro me nu tre ne ra i no ve me to de ko je je u eki pu in fil tri rao Bra zi lac Le o nar do.

Iako ak tu el ni {am pion za o- sta je za li de rom Mi la nom pet bo do va, Stan ko vi} ne sum wa da De jan Stan ko vi} }e In ter do kra ja se zo ne bi ti naj ve }i kak ndi dat ne je ja ko smi ren, ve o ma je jak i za ti tu lu, po seb no ka da se no va po uz dan igra~. Ju to Ama go to je po ja ~a wa jo{ vi {e pri vik nu na ta ko |e sja jan, dok je \am pa o lo no vu sre di nu.

Pa ci ni po ka zao da }e bi ti pra - Naj pri jat ni je iz ne na |e we je vo po ja ~a we - re kao je Stan ko An drea Ra no ki ja, za svo je go di - vi}.

SPORT

dnevnik

sreda23.februar2011.

17

DA NAS PRE O STA LE DVE UTAK MI CE OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Re pri za pro {lo go di {weg fi na la Za kraj prvog kruga osmine finala Lige fudbalskih {ampiona je repriza pro{logodi{weg finala, me~ izme|u Intera i Bajerna, {to je {lager prvog kruga nokaut faze klupskog prvenstva Starog kontinenta. A od maja i finalnog me~a izme|u Intera i bajerna (2:0 za Inter) mnogo toga se u oba sastava promenilo. Na klupi Intera nema vi{e @ozea Muriwa, a i igra~ki kadar je druga~iji.Bavarcima u doma}em {ampi-

onatu ne cvetaju ru`e, povrede i slaba forma kqu~nih igra~a u~inili su da se ne posti`u o~ekivani rezultati.

U me|uvremenu azuro – neri su otpustili Beniteza i anga`ovali Leandra, usput su poja~avali tim, istro{ene ratnike zamenili su novim bojovnicima i ~ini se da tek sada uhvatili pravi ritam.

– Osve`ili smo tim – podse}a trener Leandro. – Sada igramo mnogo boqe nego pre nekoliko nedeqa, {to me ohrabruje, pa ve-

rujem da mo`emo da elimini{emo Bajern. Mislim da }e odluka pasti u revan{, bez obzira na rezultat na San Siru. Moramo biti oprezni i da igramo sigurno, jer samo tako mo`emo sti}i do pobede.

Leandra raduje ~iwenica da su Valter Samjuel i Dijego Milito po~eli s treninzima, ali oni najverovatnije ne}e konkurisati za tim.

I trener Bajerna Luj van Gal ima problema sa igra~ima. Lekarska ordinacija dr Hans Vilhema Milera bila je puna ovih

dana. Na povrede su se `alili Roben ( slomio mali prst na ruci), Gome{ i golman Kraft, ali izgleda da }e svi biti u stroju za duel sa Interom.

- O~ekuje nas te`ak me~ – smatra Van Gal. – Snaga Intera je na sredini terena, ako zaustavimo Snajdera i Stankovi}a pola posla }emo zavr{iti. Va`no je da odse~emo Eta, sam ni{ta ne mo`e da uradi.

U drugom me~u na Velodromu sastaju se Olimpik i Man~ester junajted. Francuzi su posle 18 su{nih godina ponovo u zavr{nici Lige {ampiona.

- Man~ester je veliki favorit – iskren je trener Olimpika Didije De{amp. – Mnogo toga zavi-

LI GA EVRO PE Da nas 18.00: Porto - Seviqa (prvi me~ 2:1) si}e od ovog prvog me~a, ako izvu~emo povoqan rezultat mogli bismo i da iznenadimo |avole.

U taboru Junajteda ne be`e od uloge favorita, ali ni{ta ne prepou{taju slu~aju.

– Igra}emo maksimalno anga`ovano, prilagodi}emo tim Francuzima - rekao je pred put u Marseq Aleks Ferguson. - Poku{a}emo sve dileme da re{imo na Velodromu. Znamo da Olimpik ima dobru odbranu i odli~ne napada~e Branda i @iwaka. Prema posledwim vestima @iwak je povre|en, ali }emo to proveriti da nas ne iznenadi istr~avawem na teren.

G. Ko va~

Duel Stan ko vi }a (In ter) i Kro sa (Ba jern)

Pro pa la Spar ti na pre va ra

PRI PRE ME SLO BO DE IZ NO VIH KO ZA RA CA

Ra du je efi ka snost Fudbaleri srpskoliga{a Slobode iz Novih Kozaraca, pod rukovodstvom trenera Jovice Laki}a, po~eli su sa odigravawem kontrolnih utakmica. Kozara~ani su do sada odigrali tri prijateqske utakmice: u Kikindi su savladali @AK 6:0, potom u Novom @edniku Preporoda 4:0, a u Novom Milo{evu remizirali su s doma}om Vojvodinom -1:1. Na tri me~a postignuto je 11 golova, {to posebno raduje trenera Laki}a i obe}ava boqu efikasnost u nastvaku prvenstva prvenstva.

Novokozar~ani u zimskom prelaznom roku ostali bez 11 prvotimaca, ali ih je isto toliko i do{lo: Nikoli}, [}epanovi}, Mom~ilov, Vukomirovi}, Bursa}, Buni}, R. Mono{tori, Milo{ev, Bo`in, Savi} i Stepanov. Do prve prole}ne utakmica Sloboda }e odigrati jo{ nekoliko provernih me~eva ne bi li bila {to spremnija u borbi za opstanak u ligi (jesen zavr{ila na 15. mestu sa osam bodova).

M. S.

Fudbalski savez ^e{ke kaznio je Spartu iz Praga koja je ih obmanula tvrdawama da dva wena igra~a ne mogu da se odazovu pozivu u nacionalni tim zbog bolesti. Igra~i Sparte Vaclav Kadlec i Toma{ Pekart dobili su poziv da nastupe za mladu reprezentaciju ^e{ke u me~u sa Holandijom 9. februara. Wihov klub je obavestio Savez da su igra~i oboleli od virusne infekcije. Ova prevara bi mo`da pro{la bez posledica da doma}i savez nije dobio informaciju da su Kadlec i Pekart igrali prijateqski

NAD I GRA VA LI SE PI O NI RI PO TI SJA I TI SE: Za prole}ni deo prvenstva pripremaju se i mla|e selekcije fudbalera, pa su u Kawi`i prvu pripremnu utakmicu, nakon pauze, imali pioniri podru~nih suboti~kih liga{a doma}eg Potisja i Tise iz Adorjana(na slici), koje predvode treneri Rudolf Bohata i Karoq Lacko. U pitawu su ekipe de~aka ro|enih 1996. godine i mla|i, koje se takmi~e u ligi Podru~nog fudbalskog saveza Subotica. U za-

duel sa Zenitom iz Sankt Peterburga 8. februara na pripremama u [paniji i da su tada koristili la`na imena na dresovima.

Sparta se pravdala da im je pomo} dvojice igra~a na tom me~u bila neophodna, jer je to bila posledwa priprema za me~ Lige Evropa sa Liverpulom (0:0). Disciplinska komisija FS ^e{ke je nakon saslu{awa kaznila Spartu sa 750.000 kruna (41.900 dolara) i suspendovala trenera Jozefa ^ovaneca 10 nedeqa. Dvojica igra~a ka`ewena su sa dva me~a neigrawa.

nimqivom nadigravawu pobeda je pripala Potisju 6:3 (3:2). Po dva gola za Potisje postigli su Arpad Horvat i Kristijan Terteli, po jedan Aron Feje{ i Adam Bohata, a za ekipu Tise Alen Erdeg i David Jak{i.

U liga{kom nadmetawu u konkurenciji 14 ekipa sa severa Vojvodine, me|u kojima su i najmla|e selekcije klubova iz vi{eg ranga, poput Spartak Zlatibor vode, Sente, Obili}a (No-

Fud ba le ri Par ti za na uo~i po ~et ka utak mi ce

PR O VE RA PRED PRVENSTVO

(Ne)us pe la ge ne ral ka Par ti zan - Srem (SM) 1:1 (1:1) BE O GRAD: SC Zemunelo, bez gledalaca, strelci: Teigo u 23. za Partizan, a [arac u 25. minutu za Srem.

PAR TI ZAN: Stojkovi}, Miqkovi}, Kizito, Savi}, Krstaji}, Medo, S. Ili}, Babovi}, Vuki},Teigo, Adia. Igrali su jo{: R. Ili}, Stevanovi}, Lazevski, Jovanovi}, Stakovi}, Petrovi}, Smiqani}, Tomi}, Bra{anac, [}epovi} i Bogunovi}.

SREM: @ivkovi}, ^ajevi}, Sre}kovi}, Ivi}, Nikoli}, Zec, [arac, Milo{evi}, Jankovi}, Nenadovi}, Milisavqevi}.

U generalnoj proveri pred odlo`eni nastavak prvenstva fudbaleri Partizana odigrali su sa drugoliga{em Sremom nere{eno 1:1. Po vrlo hladnom vremenu i na ve{ta~koj travi vi|en je prose~an fudbal, a utisak je da su Sremci znatno zadovoqniji. Odli~no su parirali favoritu, dali gol i na kraju izborili zaslu`eni remi.

Jo{ se sve kockice nisu slo`ile kod Partizana - to je o~igledno. Najja~i tim je u prvom po lu re me nu igrao sa mo 1:1, a jo{ koji gol je mogao da padne na obe strane. Trener Stanojevi} pla{io se kako }e ekipa odigrati posle dva vrlo te{ka treninga odra|ena u ponedeqak i taj strah se obistinio. Teigo i Adia tek ju~e su se pri kqu~ili ekipi po sle odlaska po li~ne stvari u Nema~ku, odnosno Italiju, {to se odrazilo i na wihovu igru.

Uz to vidna je i nespremnost Zvonimira Luki}a posle pau-

ze od skoro godinu dana. Me~ prvog kola u In|iji Partizan }e po~eti sa Kizitom na levom be ku, Sa vi }em kao de snim {toperom i Medom kao zadwim veznim. Me|utin, ni jedan od wih nije briqirao.

Mlada ekipa Srema iznenadila je favorita dr~nim pristupom igri, pa je ve} u 6. minutu Nenadovi} zapretio sa dvadesetak metara, ali neprecizno. Ne{to kasnije na isti na~in uzvratio je i Miqkovi}. [ansu za Partizan u 15. minutu imao je Ili}. Iza{ao je sam ispred @ivkovi}a, ali lo{e je {utirao. Sli~nu priliku za goste dva minuta kasnije pripustio je Milisavqevi}. U 23. minutu Partizan je poveo: Luki} je odigrao do Teiga, a ovaj je rutinski savladao @ivkovi}a. Ne{to kasnije izjedna~io je Srem, [arac je iza{ao sam ispred Stojkovi}a i postigao gol. U fini{u poluvremena {ut je oprobao Adia, ali je @ivkovi} odli~no odbranio.

U nastavku je Partizan zaigrao sa novom postavom, ali se rezultat nije promenio. [anse za doma}ina imali su Stevanovi} u 63. minutu ({utirao glavom preko pre~ke) i [}epovi} u 76. minutu (pogodio stativu). [ansu za goste imao je Milisavqevi} u 68. minutu, ali je iskosa sa desne strane {utirao pored leve stative.

Na golu Srema stajao je Partizanov ~uvar mre`e @ivko @ivkovi}, zbog povrede prvog golmana gostuju}e ekipe.

I. La za re vi}

vi Kne`evac) i drugih, pioniri Potisja su jesewi deo takmi~ewa zavr{ili na 3, dok je sastav Tise u kome su de~aci iz Adorjana i susednog Tre{wevca na 10. mestu. Treneri Bohata i Lacko ka`u da puno zna~i takmi~ewe u jakoj konkurenciji, jer rad sa mla|im selekcijama je najboqi put za sopstveni igra~ki kadar i budu}nost fudbala na ovom podru~ju.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

18

sport

sreda23.februar2011.

dnevnik

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – REZULTATI 4. KOLA DRUGOG DELA SEZONE

I mali \ur|ev~ani bi da budu {ampioni Godi{te 2001/2002.

FK Prof. Bolesnikov: Gli go ri je vi}, Ma li no vi}, Vu ko vi}, Haj ri zi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vu ko sa vqe vi}, Re xe pov, Traj ko vi}.

Vojvodina 2: Jo va nov, Ma ti},Ive qa, Lon ~ar, Ne {i}, Ada mek, Zeq ko vi}, Gra o rac, Me sa ro vi}, Lo vre, Mi le ti}, Ada mo vi}, Ki si}.

[F Lavovi 2 – [F Junior 2 - 4:0 Strel ci za [F La vo vi 2: Bo rov ni ca i \ur |ev 3 go la.

[F Lavovi 2: Pro ko pi}, Po po vi}, Kli su ri}, Bo rov ni ca, Ma ti}, Mu ra to vi}, Bje li ca, Aki zi, Ze ki}, \ur |ev.

[F Junior 2: Po pa di}, Ive zi}, Lo ti na, Ba ti ni} S., Car, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi} N., Ko ma zec, Kne `e vi}, [a vi ja.

Godi{te 1996/1997.

Vojvodina (Novi Sad) – Veternik 2:0

Godi{te 2001/2002.

Strel ci za Voj vo di nu: Rat ko vi} i Ve le mir.

Vojvodina: Mi lin ko vi}, Ra do sa vqe vi}, La ti no vi}, Koj ~i}, Jo ve ti}, Hru bik, Rat ko vi}, Kr stev ski, \u ri {i}, Stan ko vi}, ^am par, Ka ri {ik, Ve le mir, Sa u er.

Veternik: Hr wez, [a ri}, Da ni}, Za var ko, Ada mek, Si mo no vi}, [o bot, Za go rac, Ste pa no vi}, Ma ti}, Iva ni{, Kme zi}, ]o so vi}, Jo vi}.

[F Junior 1 – FK S. Mihajlovi} 2 - 2:0 Strel ci za [F Ju ni or 1: [e vo 2 go la.

[F Junior 1: Ba ti ni} M., [e vo, Po po vi}, Vla i sa vqe vi}, Lo vre, Cve ti ~a nin, Br ki}, Mi li}, Mak si mo vi}, Po po vi}, Ko va ~e vi}, Vla i sa vqe vi}, Ra da ko vi}, Mi lo va no vi}, Gra gu ro vi}, Mi le ti}.

FK S. Mihajlovi} 2: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, Ili}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Bu ji}, Ko la ri}, ]ur ~i}, Ko sti}.

Godi{te 2000.

Veternik – FK Prof. Bolesnikov 0:9 Strel ci za FK Prof. Bo le sni kov: Ru be `i}, Kur ti {i, Bo bar, Ma li vuk, [pi ri} i S.Ri sti} 4 go la.

Veternik: Jo va no vi}, Ama no vi}, Ra o sa vqe vi}, Ive ti}, ^u ko vi}, Sta no je vi}, Su ba {i}, Du le, [a pi}, Va si}, [a {i}, Vu~ ko vi}, Sta ni}, Pa u nov ski, Ken |ur.

FK Prof. Bolesnikov: @u pi}, Mla de no vi}, [pi ri}, Ca ri}, Ma li vuk, Ri sti}, Ne ne zi}, Kur ti {i, Bo bar, Ru be `i}, Jo ki}, To mi}, \o ki}.

Godi{te 1999.

Godi{te 2000. @KMF Vojvodina – O[ ,,Svetozar Markovi} Toza“ 2:0 (devoj~ice) Strel ci za @KMF Voj vo di na: Ba la} i Pa u no vi} . @KMF Vojvodina: Vuk ~e vi}, Pe ri {i}, Kne `e vi}, Ba la}, Pa u no vi}, Pje va li ca, @a ku la, Stan ko vi}, Ko vik.

O[ ,,Svetozar Markovi} Toza: Lu `a ji}, Ni ko li}, Plav {i}, Osto ji}, Dra gi ~e vi}, Ku ju no vi}, Mi lo {e vi}, ]ur ~i}, Kol ~ar ski.

Godi{te 2001/2002.

Godi{te 2000.

[F Lavovi 1 – FK S. Mihajlovi} 1 3:2

Fru{kogorski partizan – Fru{kogorac 4:0 Strel ci za Fru{. par ti zan: Zeq ko vi}, Si mi} i ^a vi} 2 go la.

Fru{kogorski partizan: Ko sjer, Si mi}, Du li}, ^a vi}, Il ki}, Te {a no vi}, Gr ma{, Bje li}, Stoj ~i}, Zeq ko vi}, Ni ko li}, Sta nov.

Fru{kogorac: Elez, Ku `et, Pro di}, Var ga, Ma noj lo vi}, Su ba no vi}, Aba zov ski, Po lo vi na, Pa pi}, La li}, Vu ko vi}, Ra do sa vqe vi}, Ga zi vo da, Bu kvi}, \i las, Pu {ka{, Kne `e vi}, Jo va no vi}.

Strel ci za [F La vo vi 1: Ar se ni} 3, a za FK S. Mi haj lo vi}1: Jo va no vi} i Jo ki}.

[F Lavovi 1: Jo vi ~i}, Stoj {i}, Svi lar ko vi}, Ra doc, Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar se ni} N, Mar se ni} L, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca.

FK S. Mihajlovi} 1: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, ]ur ~i}, Ili}, Gr gi}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Ba ji}, Ko la ri}.

Godi{te 1998.

Godi{te 2001/2002.

Fru{kogorac – [F Junior 0:8

Fru{kogorski partizan – O[ „Mihajlo Pupin“ (Veternik) 2:3

Strel ci za [F Ju ni or: Pu {ka re vi}, Jef ti}, Ran kov, Ga {pa re vi}, An to ni} 2 i Per {aj 2 go la.

[F Junior: Pu {ka re vi}, Ra da ko vi}, [pa ro vi}, Ga {pa re vi}, An to ni}, Le ma ji}, La zi}, Ga vri {i}, Mi le ti}, Ko ki}, Jef ti}, Ran kov, Ga lo vi}, [ti mac, @i li}, Iva no vi}, Kru pqa nin, Jo ka no vi}, Ba bi}, Per {aj.

Fru{kogorac: Mar ko vi}, Du ra hi, Mi li}, No vak, [e bez, Je vi}, Xe ver, Po po vi}, Ju go vi}, [a pi}, Kon di}, Sa mar xi}, Ni ni}, Ni ko li}.

Godi{te 1999.

Veternik – FK S. Mihajlovi} 0:1 Stre lac za FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Ko la ri} FK S. Mihajlovi}: Vu ja ni}, Ne sto ro vi}, Trif ko vi}, Stoj ko vi}, Su ba {i}, Ko la ri}, Ni ko li}, Pan te li}, Ili}, \or |e vi}, Ju ri}, Ugre no vi}, Gr gi}, \u ri ~ek, So la rov, An dri}, Iva no vi}.

Veternik: Mar ko vi}, Du ra hi, Mi li}, No vak, [e bez, Je vi}, Xe ver, Po po vi}, Ju go vi}, [a pi}, Kon di}, Sa mar xi}, Ni ni}, Ni ko li}, Za go rac, Kru {i}, Iva ni{, Kme zi}.

Godi{te 2000.

O[ ,, Dositej Obradovi}“ – O[ ,,@arko Zrewanin“ 5:0 (devoj~ice) Strel ci za O[ ,, Do si tej Ob ra do vi}“: Zo ri}, Kne `e vi} 2 i Vuk ~e vi} 3 go la.

O[ “Dositej Obradovi}“: Mi tro vi}, Ka lu ger, Ja ji} Mi li ca, Ja ji} Ma ri ja na, Vuk ~e vi}, Zo ri}, Kne `e vi}, Bar jak tar, Mi la ko vi}, Ko vi}.

O[ ,,@arko Zrewanin“: Ka ma si, \u ri}, Sa ri}, Fi li po vi}, Po po vi}, Me di}, Ma le tin, Ecet, Ili}, [a ra ba, Su ji}, Po pa di}.

Slavija – Novi Sad 1 0:3 Strel ci za No vi Sad 1: Alar gi} i Va len ~ik 2 go la.

Slavija: O`vat, Ra le ti}, Sto ja nov, [u {a kov, Ubo vi}, Mak si mo vi}, Ili ja zo vi}, Mar ~ok, Bu ri}, Bar jak ta ro vi}, La zo vi}, La tin ki}, Gr li ca, Tre {wi}, Ne di}, Le ti}.

Novi Sad 1: [ur lan, Le |a nac, Zi ri}, ^e sti}, Alar gi}, Ku no vac, Ko va ~e vi}, Pu {ac, Ve ji}, Ve len ~ik, \a ko vi}, \or |e vi}.

Godi{te 1999.

Novi Sad 2 – FK Prof. Bolesnikov 3:2 Strel ci za No vi Sad 2: Ma ri} 3 go la, a za FK Prof. Bo le sni kov: Ri sti} i Bo bar.

Novi Sad 2: [u ko vi}, ^e sti}, Jo va no vi}, Do bra ni}, \a ko vi}, Ma ri}, Ma ra vi}, Cr nov ~i}, Jan ko vi}, Ra dva wi, Tri fu no vi}.

FK Prof. Bolesnikov: Ri sti}, @u pi}, Ca ri}, Kur ti {i, Pa ro {ki, \u ro vi}, Ne ne zi}, Mi haj lov ski, [pi ri}, Mla de no vi}, Bo bar, Ma li vuk, ]e ran, [ko ri}, @a ku la, To mi}, Pu {ki}, Ru be `i}, Pro }e ta.

Godi{te 1999.

Krila Krajine – Vojvodina (Novi Sad) 5:3 Strel ci za Kri la kra ji ne: Man di} i Pan du rov 4 go la, a za Voj vo di na: Ra ja ~i} i Cr no ja~ ki 2 go la.

Krila Krajine: Mi ki}, Glu vi}, An |el kov, Vje {ti ca, Ra |e no vi}, Bu di sa vqe vi}, Man di}, Ka ra no vi}, Kri stian, Pan du rov, Mr di}, Rad mi lo vi}, Veq ko, Mi tro vi}, ^o vi}, Mi la di no vi}, Gli go ri je vi}, Kne `e vi}, Ma ri}, Pro da no vi}.

Strel ci za Fru{. par ti zan: Sla do vi} i Gr ma{, a za O[ „Mi haj lo Pu pin“: Sa vi}, [vo wa i Rva ji}.

Fru{kogorski Partizan: Ga vri lo vi}, Bje li} M, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr ma{, Bi je li} D, Sta hov, Vu kaj lo vi}, Vla ji}, Gr li ca, Mi ri}, Pe ri}, De vi}, Klin cov, Mo mi}, Ami xi}, Te {a no vi}, Pet ko vi}, Du li}, Ni ko lov, Sla do vi}.

O[ „Mihajlo Pupin”: Xi da, Rva ji}, Mar ko vi}, Ka ~a ven da, ]ur ~in, Tri fu no vi},Man di}, [vo wa, Sa vi}, Du le.

Godi{te 2001/2002.

[F Junior – FK S. Mihajlovi} 3:0 Strel ci za [F Ju ni or: Ba bi} i Gr gu ro vi} 2 go la.

[F Junior: Per duv, Br ki}, Ko va ~e vi}, Ba bi}, Re qi}, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} M, Mak si mo vi}, Qi qak, Car, Hr ba nek, Mi li}, [e vo, Mi lo va no vi}, I. Vla i sa vqe vi}.

FK S. Mihajlovi}Æ: Ra do sa vqe vi}, Ili}, Ne ro da no vi}, Su ba {i}, Gr gi}, Jo ki}, Ko la ri}, Dra gu ti no vi}, Do ro {ki, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Si bin ki}.

Godi{te 1998.

Vojvodina (Ba{aid) – Vojvodina (Novi Sad) 0:3 (PF) Vojvodina (Ba{aid): Vr ba {ki, Ga vri}, No va ko vi}, Do bri lo vi}, Za vi {in, Ru `a, ^or da{, Ko va~, Dok man, @e ra vi ca, Qu ti}, Mi qe vi}, Bi ~a nin, We go van, Be lo `an ski, Ja go din, Ni ko li}.

Vojvodina (Novi Sad): Ada mek, Na sti}, Lon ~ar, Mi le ti}, Tri vi}, Ne {i}, Zeq ko vi}, Me sa ro vi}, Pa pi}, Dmi tra {i no vi}, Ma ji}, Gra o rac.

Godi{te: 1996/1997.

Slavija – Futog 2:4 Strel ci za Sla vi ju: Jak {i} i [o ro wa, a za Fu tog: Br ki}, Jung i Ra din 2 go la.

Slavija: Mak si}, Eski}, Jak {i} A, Jak {i} D, Vu ka di nov, Cir ku {a, [o ro wa, Gru ji}, Kur ti {i, Vu ja ko vi}, Te wi.

Futog: Gli {i}, Mi li}, Sa mac, Smi qa ni}, Jo ki}, Br ki}, Ko va ~e vi}, Jung, Ra din, Om ~i kus, Brm bo ta, Je li ~i}, Vu ko brat, Se ku li}, Nin kov, Dr qa ~a, Ru do vi}, Ili {e vi}.

Godi{te 1999.

[F Lavovi – [F Junior 3:5 Strel ci za [F La vo vi: Go lu bo vi} i Ne {ko vi} 2, a za [F Ju ni or: Ra du mi lo, Re qi} i [vo wa 3 go la.

[F Lavovi: De spo to vi}, La bus, Da vi do vi}, Qu bo je vi}, Si min, Ze ki}, Haj vaz, Go lu bo vi}, Vu le vi}, Ma le {e vi}, Ne {ko vi}, Ke ser, [ti ko vac.

[F Junior: Ra ko ~e vi}, Gvo zden, Xi da, Ra du mi lo, [vo wa M, Re qi}, Mar ko vi}, \u |i}, Zdrav ko vi}, Rad mi lo vi}, Ma cu ra, Bog da no vi}, Ha vlo vi}, [vo wa J, ^a bar ka pa, Lon ~ar.

Godi{te 1998.

FK Prof. Bolesnikov – Vojvodina 2 (N. Sad ) 1:3 Strel ci za Prof. Bo le sni kov: [}e pa no vi}, a za Voj vo di nu 2: Lo vre, Mi le ti} i Ada mo vi}.

Vojvodina: Ku zma no vi}, \u ka no vi}, De ve tak, Zli ~i}, Dun |er ski, Ko sti}, Cr no ja~ ki, ]a li}, Ili}, Mi tro vi}, La li}, Ka ~a ven da, Hor vat, Be qan ski, Ra ja ~i}.

Godi{te 1998.

Slavija – FK Prof. Bolesnikov 2 4:1 Sla vi ja: Mar ~ok, Gr li ca, Ne di}, Le ti}, a za FK Prof. Bo le sni kov 2: Dri ni}.

Slavija: O`vat, Ubo vi}, [u {a kov, Mar ~ok, Sto ja nov, Mak si mo vi}, Bar jak ta ro vi}, Ba ri}, Ili ja zo vi}, Gr li ca, La tin ki}, La zo vi}, Le ti}, Tre {wi}, Ne di}.

FK Prof. Bolesnikov 2: Me han xi}, Ra dij ~i}, [a i no vi}, Ko va ~e vi}, Ja go di}, Mi {qe no vi}, Bur za no vi}, Dri ni}.

Godi{te 1996/1997.

Futog – FK S. Mihajlovi} 6:1 Strel ci za Fu tog: Mi len ko vi}, ^a li}, Vla vi} i Dra gu ti no vi} 3 go la, a za FK S. Mi haj lo vi}: Je ri ni}.

Futog: Man di}, Kne `e vi}, Ta si}, Ra do va no vi}, Mi len ko vi}, ^a li}, An dri}, Dra gu ti no vi}, No va ko vi}, Mi ci}, Kr sti}, Vla o vi}, Go ga no vi}, Ro sti}.

FK S. Mihajlovi}: Pa vlo vi}, Ra do vi}, Ra da ko vi}, Ko stre{, Kne `e vi}, \or |e vi}, Ha xi ja nis, Lon ~a ri}, To min, Jan ko vi}, Ran ko vi}, Bri naj, Pa vlo vi}, Je ri ni}, Po no rac, Ste vi}, Vu ke li}, Lo ja ni ~i}, Goj ko vi}.

Godi{te 1996/1997.

Ba~ka (\ur|evo) – FK S. Mihajlovi} 1:4 Strel ci za Ba~ ku: Ga ji}, a za FK S. Mi haj lo vi}: Ra do vi} i Lon ~a ri} 3 go la.

Ba~ka: Bar bul, [a vr qu ga, Vu jo vi}, Ga ji}, Ste va no vi}, Ma ri} D, Ma ri} G, [an ta, ]u li brk, Ta ka~.

FK S. Mihajlovi}: Pa vlo vi}, Ra do vi}, Ra da ko vi}, Ko stre{, Kne `e vi}, \or |e vi}, Ha xi ja nis, Lon ~a re vi}, To min, Jan ko vi}, Ran ko vi}, Pa vlo vi}, Goj ko vi}, Bri naj, Je ri ni}, Po no rac, Ste vi}.

Foto: N. Brankov

SPORT

dnevnik

sreda23.februar2011.

19

INTERVJU BOGDAN OBRADOVI], SELEKTOR DEJVIS KUP REPREZENTACIJE SRBIJE

Radujemo se susretu s Novosa|anima

Ostao je 5. de cem bar 2010. go di ne upi san zlat nim slo vi ma u isto ri ji srp skog te ni sa. Te ne deq ne ve ~e ri, u Be o grad skoj Are ni, No vak \o ko vi}, Vik tor Tro ic ki, Jan ko Tip sa re vi} i Ne nad Zi mo wi}, pred vo |e ni se lek to rom Bog da nom Ob ra do vi }em, po be di li su Fran cu sku u fi na lu i osvo ji li sa la ta ru Dvaj ta Dej vi sa, po stav {i 13. se lek ci ja u ana li ma ko joj je to po {lo za ru kom. Le pe sli ke iz Are ne ob i {le su svet, ure za le nam se u pam }e we i sr ca, ali vre me le ti i pred na {e te ni se re, svet ske {am pi o ne, sti `u no ve oba ve ze. Pr va od wih je me~ 1. ko la Svet ske gru pe Dej vis ku pa, u ko jem Sr bi ja do ~e ku je In di ju i po ~i we od bra nu jed nog od naj ce we ni jih tro fe ja u sve tu spor ta.

O to me smo po raz go va ra li s Bog da nom Ob ra do vi }em, ko ji je ba{ ju ~e pri ja vio sa stav na {e se lek ci je za me~ ko ji se igra u No vom Sa du od 4. do 6. mar ta.

Pr va re zer va je, ba{ kao i u Be o gra du za duel s Fran cu zi ma, Ili ja Bo zo qac, a po zvao sam i Ni ko lu ]i ri }a ko ji je taj po ziv za slu `io od li~ nim igra ma. l Da li ra ~u na te i na mla dog Fi li pa Kra ji no vi }a?

- Na rav no da pra ti mo i Fi li pa i ve o ma mi je `ao {to je u po sled -

Dej vis ku pa do voq no go vo ri o we nom kva li te tu. Ni ina ~e ne de li mo ri va le na ja ke i sla be, ne }e mo to u~i ni ti ni ovog pu ta, ve} }e mo na sto ja ti da se {to bo qe pri pre mi mo i pru `i mo mak si mum. l Na {i re pre zen ta tiv ci, ka ko je pred vi |e no, oku pi }e se u Be o grau 27. fe bru a ra, a ve} su -

Ulaznice u prodaji Me~ 1. ko la Svet ske gru pe Dej vis ku pa iz me |u Sr bi je i In di je igra se od 4. do 6. mar ta u ve li koj sa li Spen sa u No vom Sa du.

Ka pa ci tet dvo ra ne bi }e, kao i za me~ Fed ku pa Sr bi ja - Ka na da, 6.200 me sta, a ula zni ce se ve} na la ze u pro da ji.

Ce na kom ple ta za sva tri da na je 2.000 di na ra (I ka te go ri ja), od no sno 1.500 di na ra (II ka te go ri ja). Pro da va }e se i po je di na~ ne kar te, a wi ho va ce na je sle de }a: Is tok i Za pad I - za pe tak i ne de qu po 1.000 di na ra, za su bo tu 500 di na ra. Za Za pad II po je di na~ ne ula zni ce iz no se 800 di na ra (za pe tak i ne de qu), od no sno 300 di na ra (za su bo tu).

Ula zni ce mo gu da se ku pe na bla gaj ni Spen sa, u Gigstiks sto ru u Pa ri skom ma ga zi nu (ili na www.gig stix.com), kao i u Kard ser vi su.

No vak \o ko vi} i Bog dan Ob ra do vi}

- Mak si mal no ozbiq no do ~e ku je mo su sret s In di jom - re kao je Ob ra do vi} u in ter vjuu za „Dnev nik”. - Svi ma nam je iz u zet no dra go {to }e mo ovaj su sret od i gra ti u No vom Sa du i bi }e to pr vi su sret na {eg Dej vis kup ti ma i No vo sa |a na po sle 2006. go di ne i me ~a sa Zim bab ve om. Ono u {ta sam si gu ran je ste da }e na {i igra ~i da ti sve od se be ka ko bi po be dom ob ra do va li pu bli ku u Spen su i znam da }e na vi ja ~i u ve li kom bro ju do }i da po zdra ve {am pi o ne sve ta. l Pri ja vi li ste sa stav za taj su sret, pa nas za ni ma ko je sve u we mu?

- Ne ma tu ni ka kvih taj ni. Pri ja vio sam sve igra ~e ko ji su osvo ji li Dej vis kup, da kle No va ka \o ko vi }a, Vik to ra Tro ic kog, Jan ka Tip sa re vi }a i Ne na da Zi mo wi }a.

we vre me mu ku mu ~io s po vre dom ra me na i ni je igrao na tur ni ri ma.

To, me |u tim, ne zna ~i da ni smo u kon tak tu i Kra ji no vi} }e, ka da bu de zdrav, opet bi ti po zi van za re pre zen ta tiv ne ak ci je. l Sta ro je pra vi lo u spor tu da je te `e bra ni ti ti tu le ne go ih osva ja ti. Da li to stva ra od re |e ni pri ti sak na na {u re pre zen ta ci ju pred po ~e tak no ve Dej vis kup se zo ne?

- U re pre zen ta ci ji svi za je do de li mo pri ti sak i to nam je i do ne lo re zul ta te ko je smo ostva ri va li. Me |u tim, ne ma mo uti sak da bra ni mo tron... Ima mo kva li te tan i jak tim, u ko jem je No le \o ko vi} istin ski pred vod nik. Me~ s In di jom do ~e ku je mo mak si mal no mo ti vi sa ni, jer sa ma ~i we ni ca da ova se lek ci ja igra u naj ja ~oj gru pi

tra dan do }i }e u No vi Sad i po ~e ti s tre nin zi ma.

- Ta kav je plan i ve ru jem da }e mo ga spro ve sti u de lo. @e qa svih igra ~a i me ne kao tre ne ra je da pru `i mo naj bo qu igru ko ju mo `e mo u tom su sre tu i ob ra du je mo na {u jav nost no vom po be dom. Ovo }e nam bi ti pr vi me~ po sle osva ja wa Dej vis ku pa i `e qa nam je bi la da ga od i gra mo upra vo u No vom Sa du, gra du ko ji `e li mo te ni ski da po kre ne mo, kao i ~i ta vu Voj vo di nu.

Na{ stil ni je kao u ne kim dru gim spor to vi ma, fud ba lu re ci mo, ve} ima mo fi lo zo fi ju da ma we pri ~a mo a pu no vi {e ra di mo. @e li mo da po sta vi mo ne ke no ve stan dar de u srp skom spor tu, jer vi de lo se da na{ rad i po na {a we do no se re zul ta te - za kqu ~io je Bog dan Ob ra do vi}.

A. Predojevi}

An dri ja Zla ti} i Da mir Mi kec

Fo to: F. Ba ki}

RIVALI NA CRTI: DAMIR MIKEC I ANDRIJA ZLATI]

Olimpijska kvota donela olak{awe R e p r e z e n t a t i v c i Da mir Mi kec i An dri ja Zla ti} ot pu ca li su pro {log vi ken da u Ka }u jed no od naj za ni mqi vi jih fi na la na dr `av nom pr ven stvu u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem.

Obo ji ca se sla `u da im je to bi lo mo `da i naj u zbu dqi vi je fi na le u ka ri je ri. Na kra ju je za 0,1 krug po be dio Mi kec osvo jiv {i pe tu ti tu lu u po sled wih {est go di na.

- Fi na le u Ka }u bi lo je jed no od naj u zbu dqi vi jih u mo joj ka ri je ri. Pr ven stvo Sr bi je ni je ma lo tak mi ~e we. @e leo sam da po be dim ka ko bih na sta vio kon ti nu i tet, ali i za to {to je An dri ji Zla ti }u ovo, mo `da, i naj bo qa se zo na u ka ri je ri. Bio mi je me rak da ga po be dim ka da je u naj ve }em uspo nu. Po sle fi na la sam mu re kao da mi je skra tio `i vot... Ba{ je bi lo uz bu dqi vo.

Sti zao me je ma lo po ma lo, do du {e, tru dio sam se da ne pra tim {ta se de {a va oko me ne, ali ni sam mo gao da za ne ma rim re ak ci je pu bli ke. [ta }u, emo ti vac sam, mo rao sam ma lo da po gle dam, ali, eto, iz dr `ao sam i na kra ju osvo jio zla to - re kao je Mi kec.

An dri ja Zla ti}, ina ~e svet ski vi ce {am pion u va zdu {nom pi {to qu, ma lo se na {a lio re kav {i da je u fi na lu sve te klo po do go vo ru.

- Fi na le je bi lo ba{ kao {to smo se Da mir i ja do go vo ri li, ma lo da se na {a lim. Iako je, mo -

`da, ka ko je sled do ga |a ja i{ao iz gle da lo da smo se nas dvo ji ca ta ko do go vo ri li, na rav no da ni je bi lo ta ko. Po bed ni ka je od lu ~i la po sled wa di ja bo la, sve je bi la stvar slu ~aj no sti. Bi lo je to jed no uz bu dqi vi jih i za ni mqi vi jih fi na la u mo joj ka ri je ri - re kao je Zla ti}.

Bi la je ovo od li~ na uver ti ra za Evrop sko pr ven stvo va zdu {nim oru` jem u Bre {i (Ita li ja), jer se ce la re pre zen ta ci ja na {la na po sto qu, po {to je po red Mi ke ca i Zla ti }a, tre }i bio Di mi tri je Gr gi}.

- U Ka }u je bi la do bra pri pre ma za Evrop sko pr ven stvo.

Imam jo{ ma lo vre me na da tre ni ram ka ko bih se u Bre {i po ka zao u naj bo qem sve tlu. Do sa da ni sam imao ve }ih uspe ha na evrop skim pr ven stvi ma u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. Ekip no je sam, ali po je di na~ no u ma ka kvoj for mi da sam bio oma nuo sam. Za to sam se ove go di ne na me ra ~io da to pro me nim. Znam da mo gu, o~e ku jem pu no i od eki pe, jer sma tram da smo naj bo qi u Evro pi, na svet skom pr ven stvu smo osvo ji li sre br nu me da qu.

Po sle EP u Bre {i sle de sa mo ve li ka tak mi ~e wa, ne ma od mo ra - ka `e Mi kec.

Zla ti} ne `e li da prog no zi ra re zul ta te u Bre {i.

- Ni sam ba{ ne ki prog no zer, a i u ovom na {em spor tu te {ko se ne {to mo `e pred vi de ti. Od lu ~u ju ni jan se, pa eto u fi na lu u Ka }u je zla to od lu ~e no za 0,1

krug. Je di no {to mo gu da obe }am je da }u se po tru di ti i da ti sve od se be da za be le `im {to bo qi re zul tat i pla sman u Bre {i, a ka ko }e na kra ju bi ti osta je da se vi di - ka `e Zla ti}.

Po sle Evrop skog pr ven stva u Bre {i sle de svet ski ku po vi, pa on da Evrop sko pr ven stvo u Be o gra du. Na svet skim ku po vi ma i u Be o gra du uzi ma }e se kvo te za Olim pij ske igre u Lon do nu, ali Mi kec i Zla ti} su vi ze ove ri li u Min he nu pro {le go di ne, ta ko da mo gu mir ni je da na stu pa ju.

- Da, mo no go je lak {e ka da ima{ kvo tu u xe pu za Olim pij ske igre.

Mno go se lak {e tre ni ra, ski nu to je bre me, jer ve li ka je stvar oti }i na Olim pij ske igre. Ja sam ve} bio na Igra ma u Pe kin gu 2008, gde sam osvo jio sed mo me sto. Za to sam `e leo da {to pre uzmem kvo tu za sle de }e Igre u Lon do nu i dra go mi je {to sam u to me us peo, jer sam pro {le go di ne sve pod re dio tom ci qu. ^ak sam i ne ka tak mi ~e wa sam pla tio, sa da imam ve li ku po mo} od Olim pij skog ko mi te ta i dr `a ve za pri pre me za Igre u Lon do nu - re kao je Mi kec.

Zla ti} se slo `io sa svo jim ri va lom sa cr te.

- Da, na ma je sa da mno go lak {e da ra di mo i da na stu pa mo, jer smo ski nu li te ret sa le |a osva ja wem kvo te za Igre u Lon do nu.

Sva tak mi ~e wa do ta da bi }e u svr hu pri pre ma za Olim pij ske igre - is ta ko je Zla ti}.

Gordana Malenovi}

NA POMOLU RE[EWE ISEQENOG KLUBA SA SC SAJMI[TE

Ajaks ~eka odgovor Karayi}a i Tadi}a Dva de se tog mar ta po ~i we tak mi ~e we u Grad skoj fud bal skoj li gi No vog Sa da.

Ve }i na klu bo va tog ran ga po ~e la je pri pre me, ali ne i FK Ajaks. Raz log je po znat: uo~i No ve go di ne klub je zbog du ga od 680.000 di na ra ise qen iz klup skih pro sto ri ja i sa te re na SC Saj mi {te, a po tu `bi JP SPC „Voj vo di na” ko je upra vqa ovim sport skim cen trom. Te ren je do pro {le su bo te zvr jao pra zan, a on da je od i gra na fud bal ska utak mi ca. No, ak te ri ni su bi li igra ~i Ajak sa, ve} jed nog dru gog no vo sad skog klu ba sa se di {tem u dru gom de lu gra da, ko ji ima te ren i u ~i ju je re kon struk ci ju, ne ta ko dav no, ulo `e no mno go...Sve ovo ne osta vqa rav no du {nim fud ba le re Ajak sa, ~i ji ra zni ape li i va pa ji, kao i pi sma po dr {ke ko ja su sti za la od dru gih, ni su do sa da uro di li plo dom.

Pri me we ni su raz li ~i ti ar {i ni i Ajaks je iz ba ~en na uli cu. Ipak, bor ci za prav du i svo je par ~e sport skog ne ba ne od u sta ju. @e le sa mo da ima ju tret man kao i osta li fud bal ski klu bo vi u gra du.

Po dr {ku je Ajaks do bio od Fud bal skog sa ve za gra da No vog Sa da i od Te ri to ri jal nog fud bal skog sa ve za Pod ru~ ja gra da No vog Sa da. Na sli~ nu po mo}, ili bar od go vor, ~e ka ju ajak sov ci i od FS Sr bi je, FS Voj vo di ne, Mi ni star stva omla di ne i

Igra ~i Akjak sa `e le da zna ju gde }e ugo sti ti Di na mo iz Bu di sa ve

spor ta Re pu bli ke Sr bi je... U tom va pa ju fud ba le ri Ajak sa, wih 17, obra ti li su se i Kan ce la ri ji i ka bi ne tu pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

- @e li mo da igra mo na svom igra li {tu ko je je na{ klub pri veo na me ni. Ako to ne mo `e mo, tra `i mo da nam ka `e te gde }e mo da igra mo, jer to `e li mo - po ru ~u ju pr vo tim ci Ajak sa u do pi su ko ji su po sla li na raz ne adre se re le vant nih ~i ni la ca ko ji su di rekt no ili in di rekt no ukqu ~e ni u ceo slu ~aj.

I gle, za raz li ku od mno gih in stan ci ko ji ma su se obra }a li, iz Kan ce la ri je pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je sti gla je po vrat na in for ma ci ja. De le ga ci ja FK Ajaks bi la je u Be o gra du, iz ne la hro no lo gi ju do ga |a ja, sa slu {a na je s uva `a va wem i sa da ~e ka kon kre tan od go vor s na dom da }e wi hov pro blem, ko ji je odav no pre va zi {ao sport ske okvi re i do bio {i ru, dru {tve nu di men zi ju bi ti po zi tiv no re {en.

U Ajak su o~e ku ju da se ogla se i nad le `ni iz kan ce la ri je pred sed ni ka FSS To mi sla va Ka ra xi }a, uve re ni da }e i wi hov od go vor sti }i, ali da to jo{ ni je u~i we no ima ju }i u vi du i osta le pro ble me ko ji od Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci pa na ova mo ti {te srp sku ku }u fud ba la.

S. Savi}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda23.februar2011.

[AM PI O NAT SR BI JE

PRA VI LA IGRE

For mu lar Go spo din Gert Gij sen (“E moj Gij se ne”), ovla {}e ni tu ma~ pra vi la igre FI DE, ima svoj sajt pre ko ko jeg igra ~i i su di je po sta vqa ju pi ta wa iz prak se. Iako se ~e sto ne sla `e mo s we go vim tu ma ~e wi ma, ima, na rav no, i lak {ih pi ta wa na ko je go spo din Gij sen bez po gre {ke od go va ra. Iz dvo ji li smo jed no od lak {ih: Iz ve sni Pol Ep {tajn (UK) pi {e: “Po zdrav Gert. Da li je po pro pi si ma da se pi {u zna ko vi in ter punk ci je za po te ze (kao „!” ili „?”) za vre me par ti je? Iz gle da ne pri klad no ali ta kvi zna ko vi se obi~ no sma tra ju kao be le {ke.

A Gert Gij sen we mu od go va ra: Na vo dim ^lan [a hov skog pra vil ni ka 12.4: “For mu lar za po te ze }e se ko ri sti ti sa mo za upi si va we po te za, vre me na na sa to vi ma, po nu de re mi ja i dru gih re le vant nih po da ta ka”.

Kao {to mo `e te da pri me ti te u ovom ^la nu se ne po mi wu zna ko vi in ter punk ci je. Ako je igra~ pi sao te zna ko ve, ja bih mu to za bra nio.

Po mom mi {qe wu to je ta ko |e vr sta za stra {i va wa. To je vr lo ne u god no za pro tiv ni ka, iako on ne ma pra vo da gle da na pro tiv ni kov for mu lar za za pi si va we po te za, da pri me ti da je igra~ ozna ~io svoj vla sti ti po tez zna kom uz vi ka a po tez we go vog pro tiv ni ka zna kom pi ta wa. Mo gu }e je i su prot no: mo `e igra ~a do ve sti u za blu du ako se od i gra po tez i od mah do da znak pi ta wa uz taj po tez.« Ovo me bi smo sa mo jo{ do da li ^lan 8.1: “Za bra we no je pi sa ti po te ze una pred, osim ako igra~ re kla mi ra re mi u skla du sa ^la nom 9.2 i 9.3.”

REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

Se dlak bra ni ti tu lu [a hov ski sa vez Sr bi je or ga ni zu je [am pi o- nat Sr bi je u {a hu za se ni o re, ko ji }e se odr `a ti od 28. fe bru a ra do 13. mar ta, u Kra gu jev cu, u ho te lu „[u ma ri ce“. [am pi o nat se igra po Ber ge ro vom si ste mu, 13 ko la. Tem po igre je 90 mi nu ta za 40 po te za sa do dat kom od 30 mi nu ta do kra ja par ti je i bo ni fi ka ci jom od 30 se kun di za sva ki po tez po ~ev {i od pr vog.

Sva kog da na se igra po jed no ko lo. Slo bo dan dan je su bo ta, 5. mart.

Na [am pi o na tu }e igra ti 14 igra ~a, a pra vo u~e {}a ima ju: Ni ko la Se dlak, Bo ban Bo go sa vqe vi}, De jan Pi ku la i Dra gan [o lak po osno vu pla sma na sa pro {lo go di {weg {am pi o na ta, Ivan Iva ni {e vi}, Ro bert Mar ku{ i Bo jan Vu~ ko vi} po osno vu rej tin ga, a po osno vu pla sma na na kva li fi ka ci o nim tur ni ri ma: Si ni {a Dra `i} i Go ran N. To do ro vi} (Voj vo di na), Bran k o Da m qa n o v i} i Da n i l o Mi l a n o v i} (Cen tral na Sr bi ja), Bo {ko Abra mo vi} i La zar Ne sto ro vi} (Be o grad) i Vla di mir Lu ko vi}, omla din ski pr vak Sr bi je za 2010. go di nu.

Me |u tim, ka ko su u~e {}e ot ka za li Dra gan [o lak, Bo jan Vu~ ko vi} i Ro bert Mar ku{, ume sto wih, na stu pi }e re zer ve Bran ko Ta di}, sa pret hod nog {am pi o na ta, a po rej tin gu na kon ot ka za Alek dan dra Ko va ~e vi }a, Mi haj la Sto ja n o v i } a, Qu b o m i r a Qu b o j e v i } a i Alek s e Stri ko vi }a, Mi lo{ Pe ru no vi} i Igor Mi la di no vi}.

PROBLEM BR. 325

Beli daje mat u dva poteza ^. Gavrilovi} U`ice,1949.

Re {e we pro ble ma br. 324 (M. Ne deq ko vi}, Kra gu je vac 1949.) sa po zi ci jom: be li – Kb7, Dc1, Tc8, Tf4, Lg8, Sd6, Se8, pe {a ci: a3, a4, c2; cr ni – Kc5, pe {a ci: a5, c6, c7, d4, d7, e4, e6; je 1.Db2!

Na 1...c:d6 sle di 2.Db5 mat. Na 1...Kd5 sle di 2.Tf5 mat. Na 1...d3 sle di 2.De5 mat. Na 1...e3 sle di 2.D:d4 mat. Na 1...e5 sle di 2.Se4 mat.

Ni ko la Se dlak

ME ^E VI KAN DI DA TA

AERO FLOT OPEN

Bo go vi u Ka za nu FI DE je ob ja vi la ko na~ ne pa ro ve za me ~e ve kan di da ta ko ji }e se odr `a ti u Ka za nu (Ru si ja) od 3. do 27. ma ja. Pa ro vi su: To pa lov (Bu gar ska) - Kam ski (SAD), Geq fand (Iz rael) – Ma me |a rov (Azer bej xan),

Troj ka na vr hu

U Som bo ru su pro te kle ne de qe od i gra na jo{ dva ko la rej ting tur ni ra. U der bi ju ~e tvr tog ko la iz me |u Ne na da Vla di sa vqe vi }a i Stoj ka Mi len ko vi }a is hod je bio ne re {en pa im se u vo| stvu na ta be li pri dru `io Slav ko Mi lo va no vi}. [te ta {to je je dan od fa vo ri ta tur ni ra, Vla dan De sni ca, po sle pr vog ko la mo rao da na pu sti tur nir.

Va `ni ji re zul ta ti 3. ko la: Vla di sa vqe vi} – Kur ~u bi} 1:0, Be {lin – Mi len ko vi} 0:1, Mi lo va no vi} – [qu ki} 1:0, So ki} - Ko zo mo ra 1:0, Vla i sa vqe vi} – Kne `e vi} 1:0, [}e ki} – Z. Jo ti} 0:1. Va `ni ji re zul ta ti 4. ko la: Mi len ko vi} – Vla di sa vqe vi} re mi, So ki} – Mi lo va no vi} 0:1, Kur ~u bi} – Vla i sa vqe vi} 1:0, Z. Jo ti} – D. ^i ~a 1:0, Mi li }e vi} – Be {lin re mi, [qu ki} – I|u {ki 1:0.

Sta we po sle 4. ko la: 1-3. Vla di sa vqe vi}, Mi lo va no vi}, Mi len ko vi} 3,5, 4-5. Jo ti}, Kur ~u bi} 3, 6-9. [qu ki}, Be {lin, So ki}, [ip ka 2,5, 10-17. Vla i sa vqe vi}, ^i ~a, Mr le, Pe {i}, Mi li }e vi}, [}e ki}, Kne `e vi}, Mat ko vi} 2, 18-19. Gaj ~in, I|u {ki 1,5, 20-24. Ko zo mo ra, Gr ba, \u ri}, Div ni}, Ga li} 1, 25.

Vla ho vi} 0,5 po e na.

dnevnik

Ve se lin To pa lov

Kram nik (Ru si ja) - Ra xa bov (Azer bej xan), Aro wan (Jer me ni ja) – Gri {~uk (Ru si ja). U po lu fi na lu }e igra ti po bed ni ci pr vog i dru gog me ~a i po bed ni ci tre }eg i ~e tvr tog me ~a. Me ~e vi pr vog i dru gog kru ga }e se igra ti od po ~e ti ri par ti je, a

fi na le od {est par ti ja. Iz me |u me ~e va }e bi ti dva slo bod na da na. U slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta igra }e se do i gra va we na dan od mo ra sa 4 par ti je od po 25 mi nu ta i ako bu de ne re {e no igra }e se mi ni me ~e vi od dve br zo po te zne par ti je sa tem pom od pet mi nu ta sa do dat kom od tri se kun de po po te zu. Ako po sle pet mi ni me ~e va i da qe osta ne ne re {e no igra }e se Ar ma ge don par ti ja.

Pa ro vi su or ga ni zo va ni ta ko da se Kram nik, od no sno Gri {~uk, i To pa lov mo gu sre sti, even tu al no, tek u fi na lu u tre }em me ~u.

Ipak, osta je pi ta we {ta }e se do go di ti ako se To pa lov kva li fi ku je za me~ sa Kram ni kom ili Gri {~u kom, ob zi rom da je bu gar ski me na xer iz ja vio da To pa lov ne }e igra ti pro tiv Ru sa u Ru si ji. Po bed nik tur ni ra kan di da ta }e se ka li fi ko va ti da iza zo ve svet skog {am pi o na Anan da u me ~u od 12 par ti ja u pr voj po lo vi ni 2012. go di ne.

Na grad ni fond ni je za ne mar qiv: po ra `e ni u pr vom kru gu }e do bi ti po 30.000, u dru gom po 60.000, a fi na li sti po 90.000 evra.

Vu~ ko vi} so li dan Aero flot open, naj ma sov ni ji, a po mno gi ma, i naj ja ~i open tur nir igrao se Mo skvi od 719. fe bru a ra. U glav noj gru pi od 86 u~e sni ka sa mo 12 igra ~a ni su no si o ci ti tu le ve le maj sto ra. Po be dio je Li em Kvang Le (Vi jet nam) is pred Ni ki te Vi t ju g o v a i Ev g e n i j a To m a {en ka (oba iz Ru si je) sa 6,5 po e na. Bio je to iza zov i za na {eg Bo ja na Vu~ ko vi }a (2630) ko ji je u po sled wem ko lu imao ne sre }u da bu de upa ro van sa glav nim fa vo ri tom tur ni ra (Ga ta Kam ski, 2730) pa je na kra j u za u z eo, ipak, so l i d an pla sman osvo jiv {i 30. me sto sa 5 po e na. Bor ki Pre do je vi} (BiH, 2626) za u zeo je 55. me sto sa 4,5 po e na.

Bu ba ma ra open

U or ga ni za ci ji [K “Bu ba ma ra” u No vom Sa du }e se, u pro sto ri ja ma N[K-a, od 1-17. mar ta odr `a ti otvo re no pr ven stvo klu ba.

Igra se 9 ko la, tri pu ta ne deq no (uto rak, sre da i ~e tvr tak) sa po ~et kom u 19 ~a so va. Ko ti za ci ja za u~e {}e je 1.100 di na ra za rej tin go va ne, a za ne rej tin go va ne igra ~e 1.600 di na ra. Pri ja ve za u~e {}e oba vqa ju se upi si va wem na ras pis u pro sto ri ja ma N[K-a ili na te le fon 063 881 1451 (Vla di mir Uj fa lu {i).

N. N. ne sre} nik iz veo je dan N. N. po seb ne fe le, od onih Na dah nu tih Ne zna na ca:

Dok be lom kra qu ne pre ti ~ak ni ne ki ozbiq ni ji {ah, cr no me vi si Da ma klo va ma ~ur da u vi du krat ke i ja sne kom bi na ci je: 1.D:h6+!! K:h6 2.Sg4 mat! Ali cr ni da ju }i {ah ko ji ne iz gle da to li ko neo bi~ no ko li ko – lud, za po ~i we ne ve ro vat nu kom bi na ci ju ko ja }e tek na sa mom kra ju po sta ti ja sna!

1…Te1+!!!!! 2.T:e1 D:c2+!!!!

Upr kos ve }oj spe ci fi~ noj te `i ni ove `r tve, pro pra }a mo je jed nim us kli~ ni kom ma we, jer ako je cr ni sve vi deo jo{ po tez ra ni je, uto li ko mu je lak {i bio osta tak po sla, ma da na ma sa mi -

Za o stav {ti na Ne dav no je deo za o stav {ti ne Dra go qu ba Mi ni }a, ve le maj sto ra i pr vog {am pi o na Ju go sla vi je, po re klom iz Cr ne Go re, iz Za gre ba do pre mqen u Pod go ri cu. Uz osta lo, za o stav {ti na sa dr `i {a hov ske kwi ge, al bum sa fo to gra fi ja ma, sve ske sa {a hov skim pri pre ma ma i ve }i broj {a hov skih for mu la ra sa par ti ja ma ve le maj sto ra Mi ni }a, ali i dru gih {a hi sta.

Ve le maj stor Dra go qub Ba ta Mi ni} je ro |en u Pod go ri ci 1936. go di ne. Ti tu lu maj sto ra osvo jio je 1961. a 1964. ti tu lu in ter na ci o nal nog maj sto ra.

Go di ne 1962. po be dio je na {am pi o na tu Ju go sla vi je u Sko pqu a 1969. u Por tu ga li ji je bio po bed nik Zon skog tur ni ra za pr ven stvo sve ta. Go di ne 1990. je do bio ti tu lu ve le maj sto ra. U du gom pe ri o du od 1960. do 1980. go di ne stal ni je ~lan stu dent ske, se ni or ske i olim pij ske re pre zen ta ci je Ju go sla vi je i dao je zna ~a jan do pri nos we nim us pe si ma i afir ma ci ji svo je ze mqe. Pre mi nuo je 6. mar ta 2005. go di ne u No vom Sa du na svoj 69. ro |en dan.

U pri lo gu smo pri pre mi li ne ko li ko le pih po be da ve le maj sto ra Mi ni }a bez ko men ta ra.

*

Ve} u dru gom ko lu na [am pi o na tu 1962. u Sko pqu na go ve stio je da }e to bi ti we gov tur nir.

Ja no {e vi} – Mi ni} Kraqeva indijka 1.c4 g6 2.Sc3 Lg7 3.d4 Sf6 4.Sf3 0–0 5.g3 d6 6.Lg2 Sbd7 7.0–0 e5 8.e4 c6 9.h3 Se8 10.Tb1 f5 11.d:e5 d:e5 12.e:f5 g:f5 13.Lg5

TUR NIR U NO VOM SA DU

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

“[ko la za pa ce re”, bu du }i da ne spa da ni u {a hov sku pri vre du ni u {a hov sku ad mi ni star ci ju, de li u ovim ge o graf skim ko or di na ta ma isto rij skom sud bi nom pred o dre |e ne – ako mo da tiv ne ne vo qe dru gih na {ih obra zov nih in sti tu ci ja. Ute {no je je di no to {to ova na {a {ko la, za raz li ku od osta lih, ne ma ba rem te {ko }a po pi ta wu gre ja wa. Nas ov de, na i me, gre ju ja ki scen ski, od no sno di ja gram ski efek ti, ~i ji su ak te ri ne po zna ti. Taj u {a hov skoj li te ra tu ri ve o ma po pu lar ni N. N. obi~ no na stu pa kao `r tva po no sno ime no va nog maj sto ra. Ma da bez, ma kar i pa siv ne, sa rad we to ga N. N. li ca ne bi bi lo ni do ti~ nih maj stor skih kre a ci ja, ni ko se ne tru di da mu (obi~ no na si mul tan ci) za be le `i ime, vaq da za to {to su ne sre} ni ci ma we po de sni za sve tlost po zor ni ce. N. N. po ti ~e od la tin skog “no men ne scio” (ime ne znam).

A sad, po {to smo na te o rij skom te re nu ra{ ~i sti li put do sle de }eg di ja gra ma, da vi di mo {ta je pro tiv jed nog od wih u {a hov skoj li te ra tu ri do bro po zna tih Ne zna nih Ne sre} ni ka,

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

ma jo{ ni je la ko da ga du hov no pra ti mo!

3.K:c2 Sd4+ Sa da se na zi re smi sao uvod ne to pov ske paq be: da se naj spu ta ni joj cr noj fi gu ri, lov cu na h6, ras kr ~i di ja go na la za snaj per sku va tru po po qi ma c1 i d2, pa sad be li kraq ne ma iz bo ra, jer bi na d1 bio zgro mqen udar cem ko pi ta 4…S:b2 mat!

4.Kb1 Sc3+!! Vi di te na po me nu uz dru gi po tez cr nog.

5.b:c3 ili 5.Ka1 Sc2 mat! To ga kra qa, za i sta, ri ta ko god i gde stig ne!

5…Tb8+ 6.Ka1 Sc2 mat! Da epi te tu “fan ta sti~ no” ni je vred nost pa la na ver bal noj kurs noj li sti, mo gli bi smo se wo me, bar mo ral no, odu `i ti auto ru ove in ge ni o zne, bra vu ro zne, vir tu o zne, fu ri o zne kom bi na ci je. Ali za to, kad ve} ne mo `e mo la ko da mu se odu `i mo – bar }e mo vre men ski odu `i ti taj svoj mo ral ni dug – di vqe wem u ne do gled.

Jer {ta je ikad bi lo ak tu el ni je od – ve ~i tih vred no sti - pi ta se Dra go slav An dri} u da na {woj lek ci ji “[ko le za ma le i ve li ke pa ce re”.

pred Mi ni }em i kon tra verz ni Vik tor “gro zni”.

Mi ni} – Kor~ noj Sicilijanka 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Lg5 e6 7.f4 Db6 8.Dd2 D:b2 9.Tb1 Da3 10.L:f6 g:f6 11.Le2 Sc6 12.S:c6 b:c6 13.0-0 d5 14.Kh1 Da5 15.f5 Lb4 16.Tb3 d:e4 17.Dd4 L:c3 18.T:c3 e5 19.De3 Ld7 20.Tc5 Dd8 21.D:e4 0-0

22.T:e5 Le6 24.e:f7+ 1:0.

23.:xe6

f:e5

* A 1965. u me ~u SSSR-Ju go sla vi ja ni je bo qe pro {ao ni bu du }i svet ski pr vak.

Spa ski – Mi ni} Sicilijanka 1.e4 c5 2.Sc3 d6 3.g3 Sc6 4.Lg2 g6 5.f4 Lg7 6.Sf3 e5 7.0–0 Sge7 8.d3 0–0 9.Le3 e:f4 10.g:f4 f5 11.Dd2 Tb8 12.a3 b6 13.Tae1 h6 14.Kh1 Le6 15.Tg1 Dd7 16.Df2 d5 17.e:d5 S:d5 18.S:d5 L:d5 19.Dg3 Kh7 20.c3 Tbe8 21.h4 Te6 22.Ld2 Td6 23.Kh2 Te8 24.T:e8 D:e8

25.h5 g5 26.f:g5 D:h5+ 27.Sh4 Le5 28.Lf4 h:g5 29.L:e5 S:e5 30.Lh3 Sg4+ 31.L:g4 f:g4 0:1.

13…Dc7 14.Te1 e4 15.Lf4 Da5 16.Sg5 L:c3 17.b:c3 Sdf6 18.h4 D:c3 19.Lf1 Sg4 20.Ld2 Dd4 21.Sh3 Tf6 22.Dc1 Tg6 23.Lc3 Dc5 24.Df4 Dd6 25.Le2 b6 26.c5 b:c5 27.Lc4+ Kf8 28.T:e4 D:f4 29.T:f4 Sef6 30.Sg5 h6 31.Se6+ Ke7 32.Te1 Kd6 33.Sd8 Sd5 34.Sf7+ Kd7 35.L:d5 c:d5 36.T:f5 d4 37.Ld2 Kc6 38.Tf4 d5 39.h5 Te6 40.Tc1 Te2 41.Td1 Ld7 42.Lc3 S:f2 43.T:f2 T:f2 44.K:f2 Tf8 45.Ld2 T:f7+ 46.Lf4 c4 47.Tf1 c3 48.Ke1 Tf6 49.Ke2 Lg4+ 50.Kd3 Lf5+ 51.Ke2 d3+ 52.Kf2 Le4 53.Tg1 d2 54.Ke3 Lc2 0:1.

* Te iste 1962. go di ne odr `an je jo{ je dan {am pi o nat u i to u Vr wa~ koj Ba wi.

Mi ni} – Bu ki} Francuska odbrana 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Lb4 4.e5 Se7 5.a3 L:c3+ 6.b:c3 b6 7.Dg4 Sg6 8.h4 h5 9.Df3 La6 10.L:a6 S:a6 11.Lg5 Dd7 12.a4 Sb8 13.Se2 c5 14.0–0 c:d4 15.c:d4 Sc6

16.Tfd1 Tc8 17.Sg3 Sa5 18.S:h5 Kf8 19.S:g7 K:g7 20.Lf6+ Kh7 21.Dh5+ Kg8 22.L:h8 S:h8 23.Ta3 Sg6 24.Tg3 Kf8 25.Tdd3 Ke8 26.T:g6 f:g6 27.Dh8+ Ke7 28.Df6+ Ke8 29.Tf3 De7 30.D:g6+ 1:0.

*

U Me ~u Ju go sla vi ja - SSSR u Ri je ci 1963. po lo `io je oru` je

* U Za gre bu je pro {le ne de qe umro ve le maj stor Ma to Da mja no vi} (1927-2011.). Za stra stve ne {a hi ste, oti {ao je na naj lep {i mo gu }i na ~in – dok je u klu bu igrao {ah. [ah je vo leo ne iz mer no, po seb no we go vu br zo po te znu di men zi ju.

Na Olim pi ja di u Laj pci gu 1960. iz bo rio je ekip nu bron zu i sre br nu me da qu u po je di na~ noj kon ku ren ci ji sa sjaj nim re zul ta tom 7(9) a na evrop skom pr ven stvu u Ham bur gu 1965. u re pre zen ta ci ji Ju go sla vi je osvo jio je sre br nu me da qu,

Mi ni} – Da mja no vi} Sicilijanka Zagreb, 1965.

1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 d6 6.Lc4 Sf6 7.Lb3 Le7 8.f4 0–0 9.Le3 Ld7 10.0–0 a6 11.f5 S:d4 12.L:d4 e5 13.Lf2 Lc6 14.De2 b5 15.a3 a5 16.Lh4 Tb8 17.L:f6 L:f6 18.Tfd1 Lg5 19.Kh1 Lf4 20.g3 Lg5 21.Dd3 Db6 22.Ld5 Ld7 23.h4 Le7 24.Td2 b4 25.a:b4 a:b4 26.Sd1 Tfc8 27.Df3 Tc5 28.Se3 Ta5 29.Tg1 Da7 30.g4 Ta1 31.Tdg2 T:g1+ 32.T:g1 Ld8 33.Sc4 Lb6 34.Td1 Lc5 35.g5 Le8

36.Dh5 De7 37.Tf1 Kh8 38.f6 g:f6 39.g:f6 Df8 40.Tf5 h6 41.Tg5 Td8 42.Tg7 D:g7 43.f:g7+ K:g7 44.Sd2 Le3 45.Sf1 Lf4 46.Sg3 1:0. [ah–mat li sta Pripremio: B. Dan ko vi}

OdMOR

dnevnik

sreda23.februar2011.

21

Сокобања оаза кисеоника

Б

Т

ТОС промовише домаћи туризам

уристичка организација Србије као носилац промоције туризма Србије у земљи и иностранству, у оквиру свог представљања на Међународном сајму туризма у Београду од 24. до 27. фебруара, представиће богат културно-забавни програм у Хали четири Београдског сајма. На дан отварања Сајма, на штанду ТОС-а биће представљено „Три фестивала у две недеље - звуци лета у Србији”, кроз посебну страницу на интернет сајту ТОС-а на енглеском језику и кратки промотивни филм, као и промоција

Р

карте „Путеви вина” уз дегустацију српских вина и различитих заштићених врста сирева. У петак, 25. фебруара, биће организована промоција манифестације „Туристички цвет„ уз наступ националног ансамбла „Коло„, који ће играти и у суботу, 26. фебруара, као и у недељу, последњег дана одржавања Сајма. ТОС наводи да ће сајам сувенира „Посетите Србију„ бити организован у Хали 3а, затим штанд „Села Србије” у Хали четири, док се штанд винског туризма Србије Беовајн фер, налази у Хали два.

Југоисточна Србија на сајму туризма

егионална туристичка организација „Југоисточна Србија” први пут ће представити интегрисани туристички производ новоформираног туристичког кластера „Југоисточна Србија” (ЈИС), на 33. међународном сајму туризма у Београду, који се одржава од 24. до 27. фебруара на Београдском сајму. На штанду ЈИС-а, који се налази у Хали четири Сајма, биће представљена туристичка понуда Сокобање, Старе Планине, општина Књажевац, Бољевац, Пирот, Димитровград, Беле Паланке и Бабушнице. Туристичка понуда Сокобање биће представљена првог дана одржавања сајма, затим презентација чајева и лековитог биља, као и промоција регионалне тури-

стичке понуде југоисточне Србије. Другог дана сајма туризма биће представљена туристичка понуда Зајечара, Пирота, Књажевца, Старе планине, као и Феликс Ромулијане. У суботу, 26. фебруара, на штанду Регионалне туристичке организације југоисточна Србија предвиђено је представљање индустријског наслеђа - нови потенцијал за развој туризма у Бољевцу и источној Србији, коме ће присуствовати начелник Одељења за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству културе Борислав Шурдић. Током дана планирана је и презентација хотела „Бањица”, „Здрављак” и кошаркашког кампа, хотела „Моравица” и специјалне болнице у Сокобањи.

ања са најдужом традицијом туризма и прва еколошка општина у Србији, Сокобања представља једну од највећих оаза кисеоника у Европи. Поред великог броја броја термоминералних извора, Сокобању карактерише и специфична микроклима, која нарочито погодује лечењу респираторних обољења. Минерална сокобањска вода је чувена у свету. Њена лековитост и дејство на организам пореде се са водама Бад Гдштајна. У току зимске сезоне организују се традиционалне туристичке, културно- забавне и спортске манифестације као што су „Башта отвореног срца“ која се одржава 01. јануара, „Светосавске свечаности“ од 25. до 27. јануара, разне изложбе и књижевне вечери које се одржавају у Галерији-Легату Милуна Митровића и др. За организоване групе постоји и могућност излета до најатрактивнијих туристичких локалитета на подручју Сокобање. Такође заинтересовани посетиоци могу обићи Завичајни музеј, Галерију-Легат Милуна Митровића и Етно кутак „Грудоњске воденице“. Када је у питању здравствено-рекреативни туризам, Специјална болница „Сокобања“ нуди бањским гостима велнс и фитнес програме, са циљем очувања и побољшања здравља, али и опуштања и уживања, који обухватају: бисерну купку, финску сауну, купање у ђакузију, купање у Амаму, разноврне масаже, програм регулације телесне тежине, програм одвикавања од пушења и др. Цена боравка зависи од врсте смештаја и услуге. Тако болеснички дан у Специјалној болници „Сокобања”, Природном лечилишту „Бањица” кошта између 1.865 и 2.900 динара, док се цена пансиона у једном од хотела или коначишта 1.330 до 2.900 динара, а ноћење у приватном смештају кошта између 300 и 600 динара, у зависности од врсте апартмана.

У близини Сокобање је излетиште Грудоњске воденице. Када од центра Сокобање, улицама Митрополита Михаила и Доситеје-

вом пођете ка западу поред градског стадиона „Бата Ноле” и насељу Градашница и истоимене речице, поред храма св. Великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија, на-

имању се изграђује овај културно-туристички објекат. Воденичар Голуб, како га је описао новинар лондонског „Гардијана„ у једном чланку 2006.године, а чланак су преузели „Политика”

ићи ћете на Етнокутак „Грудоњске воденице”. Етно-кутак „Грудоњске воденице” осмислила је група културних и туристичких посленика Сокобање, међу којима је и Голуб Радовановић, на чијем

и „Вечерње новости”, пензионер је и дугогодишњи неуморни радник на неговању и очувању српске културе и традиције, односно свега онога што етно подразумева. И још увек нема замену у познавању обичаја, фолкло-

С

Турска најбоља југоисточна дестинација М

еђународна туристичка патрола „Сацен интернационала” обишла је 13 земаља у оквиру акције „Бирајмо најуспешније у туризму Југоисточне Европе” и међународни стручни жири изабрао је најбоље, којима ће бити уручена признања „Златно туристичко срце” 27. априла. За најбољу дестинацију југоисточне Европе проглашена је Турска, а за најбоље туристичко

место Дубровник, шампион спортског туризма је Порторож у Словенији, а културног туризма Херцег Нови у Црној Гори. За личност године у туризму проглашен је предедник Привредне коморе Београда Милан Јанковић, а за личност године у науци и образовању професор Мирослав Драгичевић из загребачког „Хорват консалтинга”, док је амбасадор туризма и спорта председник Олимпијског

комитета Србије Владе Дивац. Златна чаша гостољубља припала је Требињу, а за интеренационалног витеза кулинарства проглашен је Вуко Митровић са Светог Стефана у Црној Гори. Установа године у науци и образовању је Угоститељско туристичка школа из Београда, док је „Златно туристичко перо” припало Слободану Мићићу из агенције „Кон Тики” за ТВ путописе „Свет на длану”.

ра, музике, старих заната и другог, српског народа сокобањског атара. Голубова воденица, одомаћен назив међу мештанима, стара је око 200 година, из турског доба је и дан- данас ради и жито меље, осим пред крај лета и у јесен када речица Градашница пресуши. Воденица је реконструисана споља, али унутрашњост се неће мењати. И надаље ће њеним каменовима и огњиштем господарити и провејавати дух старине - дух Голубових и наших предака. Испред воденице, на темељима старе грађевине, подигнут је нов објекат од камена, сала која може да прихвати до 40 посетилаца туристичких манифестација тј. књижевних вечери, промоција, предавања, изложби итд. Туристичко-културно здање Груденске воденице биће у надлежности ОТКС-а, а воденичар Голуб ће гостима несебично понудити кравајчице испод сача зачињене мајчином душицом, бозу од пројиног брашна и сир на неколико начина, а све то на овом месту поред речице и цркве поприма посебан укус и чини да заборавите све гурманлуке модерних кухиња. Тренуци проведени у јединственој, анђеоској оази мира остају заувек у сећањима посетилаца и многи се радо враћају из године у годину. Изградњу Етнокутка Грудоњске воденице помогли су Министарство трговине, туризма и услуга Србије и Скупштина општине Сокобања, за прву фазу изградње, а када се стекну услови а све зависи од новца, у другој фази пројекта планирана је изградња још једне воденице на темељима порушене чесме, отвореног огњишта, санитарног чвора и отвореног павиљона за посетиоце.

Кипрани заинтересовани за книћанска села

тановници Кипра заинтересовани су за боравак у домаћинствима која се баве сеоским туризмом у шумадијској општини Кнић, где су до сада долазили само ловци из те земље, изјавила је директорка Туристичке организације Кнић Наташа Ђурђевић. „Долазак првих Кипрана очекујемо у мају”, рекла је Ђурђевићева и додала да ће туристи из Кипра доћи први пут у Шумадију и боравити у домаћинствима која се баве сеоским туризмом захваљујући сарадњи Туристичке организације Кнић и агенције „Херкулес травел” у Краљеву, чији је власник Кипранин. Подсетивши на то да је Кнић у протеклих годину дана посетило шест група ловаца из Кипра, Ђурђевићева је навела да је почетком јануара боравила група од осам ловаца, који су били смештени у домаћинству Алексића у селу Драгушица. Туристи који долазе у Кнић, поред домаће хране, чистог ваздуха и прелепих шумадијских

пејзажа моћи ће да посете манастир Каменац, црвку у Борчу, да се одмарају на Гружанском језеру, а могу да се баве и ловом и риболовом. У општини Кнић сеоским туризмом се бави 12 домаћинства, у којима цена пуног пансиона изно-

си од 1.600 до 1.850 динара по особи. У понуди Туристичке оргнаизације Кнић за 2011. су домаћинства у селима Борач, Жуње, Драгушица, Грабовац, Баре и варошица Кнић.

22

kULTURA

sreda23.februar2011.

dnevnik

ШТА ЋЕ БИТИ ИНТЕРЕСАНТНО НА 39. ФЕСТУ У БЕОГРА ДУ И НОВОМ СА ДУ

Од „Кориолана” до „Непријатеља” До почетка 39. Феста, Међународног филмског фестивала у Беогрaду остало је још два дана. Традиционално, непоштено би било рећи, баш сасвим по инерцији, интерeсовање публике је огромно. Карте, тврде оргaнизатори, одлично иду и могуће је да ће број прoдатих улазница надмашити цифру од 100.000. Дакле, Фест се одржава од 25. фебруара до 6. марта, под слоганoм „У ком си филму?„ и по уходаној концепцији уназад деценијамa требало би да понуди најбољу филмску зaбаву у граду, која ће имати и одређену, извагану већу уметничку тежину. Ове године ће тако моћи да се бирају филмови разврстани у програме чија имена донекле одређују њихову садржину. Поред Главног програма ту су про-

грамске целине: Холивуд, Панорама светског филма. Европа ван Европе, Европа у Европи и Изабрани документарци. Овогодишњи Фест ће се одржати у Центру “Сава”, Културном центру Београда и Музеју

Кинотеке, а изнова му се прикључује и нова, реновирана дворана београдског Дома омладине. Као и прошле, НИС - Гаспром њефт је и ове године Генерални спонзор београдског Феста. Фестивал отвара филм ”Кориолан” - дебитантско остварење чувеног глумца Рејф Фајнса који је потврдио свој долазак у Београд,где је филм и сниман а затвара га премијера филма ”Не-

пријатељ” Дејана Зечевића. Публика ће имати прилику да погледа и филмове “127 сати” Денија Бојла, „Црни лабуд” Дарена Аранофског, „Краљев говор” Тома Хупера, „Циркус Колумбија Даниса Тановића”, „Заједно” Младена Матичевића, “Два сунчана дана” Огњена Свиличића... Програм је састављен, како од оног већег броја филмова које набавља сама Дирекција Феста

само за фестивал, тако и правовременом сарадњом са пет водећих домаћих дистрибутерских кућа.Предстојећи Фест ће приказати скоро све најбоље и награђене филмове са највећих фестивала у последњих годину дана: Берлина, Кана, Венеције, Торонта, као и бројне друге значајне нове филмове светске продукције. Фестовској публици биће приказани најновији фил-

У „Арени синеплекс” 19 филмова Део филмова са београдског Феста, отприлике једна петина, традиционално ће се наћи и пред Новосађанима, сада и у новој “Арени синеплексу”. Како стоји у програму Фестове ревије објављеном на сајту овог биоскопа манифестација почиње у суботу 26. фебруара у 21 сат пројекцијом

Жи ли јет Би нош у фил му „Ове ре на ко пи ја”

филм “Оверена копија” прослављеног иранског редитеља Абаса Кијаростамија у којем су у главним улогама Жилијет Бинош и Жан Клод Карије. На програму који траје до 7. марта налази се 19 филмова. Пројекције се одржавају, сем прве вече-

ри, од 19 и 22 сата, а цене карата, које су већ у продаји, износе 300 динара Међу насловима гледаоцима доступним у Новом Саду (мада на сајту стоји и да биоскоп задржава прво измене програма) биће и: “127 сати” Денија Бојла, “Последњи циркус” Алекса де ла Иглесијаса, “Краљев говор” Тома Хупера, “Пут у непознато” Џона Камерона Мичела, ”Црни лабуд” Дарена Аронофског, ”Поштена игра” Дага Лимана са Шоном Пеном и Наоми Вотс у главним улогама, “Агент судбине” Џорџа Нолфија, “Упознаћеш високог, црног мушкарца” у режији Вудија Алена, “Жена за украс” Франсоа Озона, “Циркус Колумбија” Даниса Тановића са Предрагом Микијем Манојловићем у једној од главних улога, “Негде” Софије Кополе, “Прелепо” Алехандра Гонзалеса Ињаритуа са Хавијером Бардемом, “Заједно” Младена Матичевић, “О боговима и људима” Гзавијеа Бувијеа, “Други живот” Клинта Иствуда. “Американац” Антона Корбијна, “Непријатељ” Дејана Зечевића. Ревију ће затворити филм Итана и Џоела Коена “Човек звани храброст”. Нажалост, први пут после низа година филмска редакција Културног центра Новога Сада, неће током предстојећег Феста имати своју ревију филмова са те манифестације. Како смо чули о уредника филмског програма КЦНС Ђорђа Каћанског , неки од филмова са 39 Феста, ће се приказивати након његовог завршетка. Пројекције ће се одржавати у другој недељи марта у Арт биоскопу “Војводина” на Спенсу, а затим у априлу у новој биоскопској сали Културног центра Новог Сада у Католичкој порти 5. В. Ц.

ПОЗОРИШНА ПЕРИОДИКА: ЧАСОПИС ЗА ПОЗОРИШНУ УМЕТНОСТ „СЦЕНА”

мови великог броја значајних аутора, остварења најмлађих, будућих звезда светског филма као и три премије значајних домаћих аутора. На питање шта ће бити њему посебно интересантно на Фесту, његов уметнички директор Борислав Анђелић је по повратку са Брелинала на којем је гледао и Фајнсов “Кориолан”, агенцији Танјуг изјавио да је “то био један од бољих филмова на овогодишњем фестивалу у Берлину. и “да је тај филм и у редитељском и у глумачком смислу високи европски просек”. Поред овог остварења, Анђелић је апастрофирао програм „Панорама светског филма” као веома квалитетан. Издвојио је филм ‘Згаришта’ Дениса Вилнева из Канаде, који је у конкуренцији за Оскара за страни филм. Иначе од пет номинованих у тој категорији чак четири се приказују на Фесту. Поред филма Вилнева то су и “Прелепо” Алехандра Гонзалеса Ињаритуа, „Изван закона”

Рашида Бушареба и „У бољем свету” Сузане Бир, навео је Анђелић. Његове сиимпатије, како је рекао иду највише ка данској редитељки Бир иако су то све филмови које треба погледати. Напомињући да је „тежиште на главном програму и на циклусу “Холивуд”, који се приказују у Центру “Сава’”, Анђелић је истакао да „ ту има неколико стварно сјајних и занимљивих филмова, који су сада у врху медијске пажње, не само због Оскара, већ и на светском тржишту, са великом посетом у биоскопима”. Међу њима су водећи филмови који су у конкуренцији за Оскара, а већ су добили Златни глобус, Бафту и друге награде, као што је ”‘Краљев говор” , римејк “Човек звани храброст” браће Коен, у којем Џеф Бриџис игра улогу која је некада прославила Џона Вејна, као и „Црни лабуд” Дарена Аронофског са водећом глумицом Натали Портман. В. Цр њан ски

ГОСТОВАЊА У БЕОГРАДСКОЈ АРЕНИ

Маркетиншко истраживање Шакира у мају, Стинг у јуну интересовања публике Нови број часописа за позоришну уметност ”Сцена” (бр. 4 за период октобар - децембар 2010), наставља да се бави темом позоришне критике, њеном улогом, утицајима и парадоксима. Часопис, уједно и овај темат посвећен критици, отвара текст Томажа Топоришича који размишља о томе да ли треба писати приказе или критику. Следи прилог Блажа Лукана, о новој критици и њеној улози која одговара променама и на тржишту сценских уметности и масовних медија. Психоаналитичком критиком, на основу промишљања Нормана Холанда о Шекспировом „Сну летње ноћи”, бави се Снежана Удицки, и указује да на основу његовог есеја „Хермијин сан”, можемо да увидимо да се тај њен сан може тумачити као увид у психоаналитичку критику. Рубрика о фестивалима започиње освртом на 44. Битеф из пера Тамаре Барачков, који носи назив „Одсуство концепта – концепт?”. Истим фестивалом бави се и Лука Курјачки, и анализира неколико представа, а такође и Вања Николић. За Ану Тасић 2. фестивал „Дезире централ стејшн” у Суботици који је оправдао очекивања постављена прошле године, издваја се по специфичном имиџу, „не робује конформистичкој форми, стерилним правилима функционисања, млаким, неубедљивим и позерским разлозима постојања. Због свежег, другачијег, искреног, неформалног, понекада духовитог, а истовремено врло озбиљног приступа организацији, он се драстично разликује од осталих фестивала у Србији”. Исцрпан приказ јубиларног 50. МЕСС -а у Са-

рајеву, написала је Јелена Гајевић – Перишић. Чланак Барбаре Орел у овом броју „Сцене” бави се могућностима формирања нових облика позоришних заједница у информатичком друштву, како их у пројекту Макролаб развија словеначки уметник и редитељ Марко Пељхан. Поменути пројекат предста-

вља изоловану истраживачку станицу у којој живе и стварају уметници, први пут јавности представљеног 1997. Истраживање публике у функцији позоришног менаџмента понукало је Љубицу Ристовски, управницу Народног позоришта / Казалишта/ Непсинхаз у Суботици, да у свом тексту понуди резултате исцрпног истраживања везаног за ову институцију на ту тему, обављеног у два наврата, 1998. и 2005. „Увођење маркетинг опредељења у позориште сматрамо својеврсном мисијом. Зато је морало да буде онако како каже теорија – истражити постојеће тржиште, а не задовољити се агресивном промоцијом једне представе”, указује Љубица Ристовски и додаје да је прикупљање података о томе и њи-

хова употреба полазна тачка. „Истраживањем интересовања публике дошли смо до сазнања о њеним потребама, али и о дометима и могућностима маркетинг службе. Добар маркетинг позоришта треба да се темељи на чињеницама да ли су представе распродате, да ли имају своју публику и да ли умеју да комуницирају са публиком. Добра промоција, односно њена успешност, темељи се на три фактора: привлачењу пажње, стварању мотивације и пружању сатисфакције”, закључује између осталог Љубица Ристовски на крају овог текста. О заступљености домаћег драмског текста у нашим позориштима пише Горан Ибрајтер, анализирајући податке из протекле деценије, преузете из Годишњака позоришта Србије. Како он закључује, домаћи драмски текст се игра у нашим позориштима, а уз то „у три посматране сезоне (од 2006/07 до 2008/09) савремени текст уверљиво доминира како у премијерном, тако и у репризном репертоару наших театара.” Светислав Јованов и у овом броју исписује белешке о позоришној сезони 1900 – 2000, а Патриша Елизабет Истерлинг се у рубрици „Синтезе” враћа грчкој трагедији и подсећа на њена правила и конвенције. „Сцена” се у овом броју опрашта од недавно преминулих: Предрага Тасовца, Борислава Григоровића, Луке Хајдуковића, Војислава Вокија Костића, Петра Вечека, Сеада Фетахагића и Фадила Хоџића. Уз преглед нових позоришних књига и вести, „Сцена” у целости објављује и драме „Код Шејтана или Једна добра жена” Сање Савић, и „Лопови” Дее Лоер. Н. Пeјчић

Једна од најпопуларнијих поп певачица данашњице Шакира одржаће концерт 9. маја у Београдској арени, а 8. јуна наступиће и Стинг у оквиру своје турнеје „Symphonicity”, најављено је из Арене. Атрактивна, колумбијска звезда Шакира први пут ће наступити у Србији, у оквиру светске турнеје на којој промовише свој девети албум „Sale El Sol/The Sun Comes Out”, на коме се налази хит „Wака Wака”, песма која је отворила Светско првенство у фудбалу прошле године. Током своје каријере, ова добитница Гремија продала је близу 50 милиона албума и једини је уметник из Јужне Америке чија је песма била на првом месту топ листа у САД и која је наступила на концерту поводом инаугурације председника Барака Обаме.Четири њена хита су међу 20 најпродаванијих песама прошле деценије, а Шакирина песма „Hips don’t Lie” носи титулу најпродаванијег сингла овог века, нашавши се на првом месту у чак 55 земаља. Због великог интересовања, Стинг наставља „Simphonicity” турнеју, на којој изводи своје највеће хитове, у пратњи симфонијског оркестра и

Шакира

Стинг

бенда. Након распродатих наступа широм Америке, Европе и Аустралије, Стинг ће наступити и у Београдској арени где ће у новом аранжману извести неке од најпопуларнијих песама као што су „Every Little Thing She Does IS Magic”, „Roxanne”, „Ned to you”, „Every Breath you take”, „Englishman In New York”, „Fragile”, „Russians”, „If I Ever Lose My Faith In You”, „Desert Rose”. Стинга ће пратити група искусних музичара, коју чине Доминик Милер (гитариста), Рани Крија (перкусиониста), Џо Лори (вокал) и Ајра Колман (бас). За оба концерта претпродаја карата за чланове Фан клуба почиње данас, док ће се у слободној продаји наћи од 25. фебруара. Улазнице за Стингов концерт коштају 3.000, 3.300, 3.500, 4.500, 5.500 и 6.000 динара, док за Шакирин наступ треба издвојити 3.500, 4.300, 4.900, 5.500, 5.900 и 6.500 динара. У продаји ће бити и ексклузивна ВИП улазница која подразумева место најближе бини, у првим редовима партера са посебним улазом, ексклузивни поклон, пропусницу са овогодишње турнеје за успомену по цени од 17.500 за концерт Стинга и 19.500 за концерт Шакире.

kultura

dnevnik

sreda23.februar2011.

23

ОД СУТРА НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ

Књиге, образовање и уметност У Конгресном центру и у Хали 1 Новосадског сајма сутра се отварају три сајамске приредбе: 17. међународни салон књига, 16. изложба уметности Art ex po и 7. сајам „Путокази“. образовања Представљање књига и уметности трајаће до 1. марта, а образовања, до 26. фебруара. О садржини приредби на јучерашњој конференцији за новинаре говорили су покрајински секретар за образовање Золтан Јегеш, начелник школске управе у Новом Саду Петар Виђикант, књижевник Ђорђе Писарев, издавач Ненад Шапоња и историчар уметности Сава Степанов. Организатори су нагласили да ће интегрисањем уметничких и образовних садржаја боље промовисати културну и образовну сцену Србије. На Салону књига биће више хиљада наслова популарне и научне литературе, међу којима је чак хиљаду најновијих, међусајамских. Током шест сајамских дана, свакодневно ће се одржавату промоције, сусрети са писцима, представљање институција културе Новог Сада. На програму је и Други европски фејсбук песнички фестивал. Књижевна манифестација „Дани Лазе Костића“ у оквиру салона

књига, ове године је посебно богата. У програму Лауреати наступиће добитници најпрестижнијих домаћих књижевних признања: Гордана Ћирјанић, Драгослав Михаиловић, Владан Mатијевић, Слободан Тишма, Миленко Бодирогић и Миодраг Раичевић. Од издавача, посебно ће се представити Културни центар Новог Сада, зрењанинска „Агора“ и београдска „Лагуна“. Такође се поводом стогодишњице смрти Лазе Костића

Награде Салона књига и Изложбе уметности Јуче су саопштена имена добитника признања 17. међународног салона књига. Награда „Лаза Костић“ припала је Горану Петровићу за роман „Испод таванице која се љуспа“ (у прошлогодишњем издању „Новости“). Награда за издавачки подухват припала је главном уреднику Енциклопедије Новог Сада Душану Попову издавачу Новосадском клубу. Специјалне награде додељене су Матици српској, САНУ и Заводу за уџбенике, за прву књигу првог тома „Српске енциклопедије“, издавачкој кући „Klett“, за „Универзални немачко-српски речник“ и Заводу за уџбенике, за „Енциклопедијски српско-енглески речник “. Награда „Сава Шумановић“ 16. изложбе уметности Art ex po припала је сликару Радомиру Дамјановићу Дамјану, који живи и ради у Београду и у Милану.

одржати неколико програма. Како рекоше организатори, све је осмишљено због „завереника тихе грознице читалачког задовољства“, јер Салон књига јесте демократија књижевности. Круну Art ex poа чини изложба „Један (не)могући контакт: Ворхол-Бртка“. Ова поставка ће открити везе између двоје мултимедијалних уметника блиских годишта- покојног Ендија Ворхола и Мире Бртке, савремене војвођанске сликарке, редитељке, костимографкиње. Радно време сајма за посетиоце поменуте три приредбе је од 10 до 19 часова. Бесплатан улаз обезбеђен је за децу, ђаке, студенте и библиотекаре (уз поклон-каталог), а за остале, карта ће коштати сто динара. На Седмом међународном сајму образовања „Путокази“, од сутра до суботе, на Новосадском сајму, представиће се државне и приватне средње школе и високошколске установе из Србије, али и из Грчке, Хрватске и Словеније и већ традиционално, војне и полицијске образовне институције из наше земље.И овај пут сајамске презентације требало би да, нарочито ученицима завршних разреда основних и средњих школа, помогну у избору животног позива. Новина на овогодишњим „Путоказима“, поред бесплатног улаза за ђаке и студенте са ђачком књижицом или индексом, је и Лига средњошколских бендова, која ће се, у хали осам Новосадског сајма, одржати у петак и суботу, а у којој ће, у организацији Школске управе у Новом Саду, учестовати 16 средњошколских музичких састава из Јужнобачког и Сремског округа. Победнику овог музичког надметања обезбеђен је наступ на овогодишњем Егзиту, док ће чланови другопласираног и трећепласираног састава добити улазинице за овај фестивал. Р. Ло ти на Д. Де ве чер ски

У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У БЕОГРА ДУ

Представљен Матичин Летопис

Књижевни часопис Летопис Матице српске, који је почео да излази 1824. године, представљен је јуче у Галерији САНУ у Београду, у оквиру манифестације „Дани Матице српске у Београду” којом се обележава 185. годишњица те установе културе. Уредник Летописа Матице српске Драган Станић рекао је да тај књижевни часопис без већих прекида излази од 1824. године, а да је покренут у Новом Саду под називом „Сербске летописи”. Према његовим речима, часопис, који је покренуо Георгије Магарашевић, постао је централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. „Летопис се систематски бавио и сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу, не само српског народа него и целог словенског света”, рекао је он. У Летопису су објављивана дела Милована Видаковића, Јована Стерије Поповића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Јована Суботића и других. Часопис су уређивали бројни значајни културни посленици, међу којима су Јован Хаџић, Јаков Игњатовић, Милан Савић, Јован Бошковић, Васа Стајић, Тодор Манојловић, Александар Тишма, Славко Гордић и други. Драган Станић је истакао да је обавеза садашњих уредника да раде на сагледавању целовитости, сложености и врхунских вредности српске књижевности и културе. Манифестација Дани Матице српске је отворена изложбом „Портрети часника и добротвора Матице Српске” 15. фебруара у Галерији САНУ у Београду. Током манифестације, до 15. марта у САНУ ће бити приређене

промоције лексикографских, правописних и филолошких издања, као и Летописа Матице српске, а биће представљена и њена научна одељења, библиотека, галерија. Матица српска је основана 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да

Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, научници попут Михајла Пупина и други. Данас Матица српска има око 2.000 сарадника који су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за

Ло го тип Ле то пи са Ма ти це срп ске

се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Основу издавачке делатности Матице српске чинио је чувени Летопис. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна с наглашеном просветитељском улогом која је носила назив „Књиге за народ”. Добротвори и чланови Матице српске били су владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар Други

књижевност и језик, Лексикографског одељења, одељења за друштвене и за природне науке, за ликовне и сценске уметности и за музику, као и Рукописног одељења. Матица издаје десет научних часописа и публикације од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопецдија, Српски биографски речник, Речник и Правопис српског језика. Библиотека Матице српске има више од 3,5 милиона публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од 18. до 20. века.

ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ НАКОН ЧЕТВРТ ВЕКА ГОСТОВАЛО У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Вече испуњено емоцијама Према речима управника Српског народног позоришта, Александра Милосављевића, на тренутак који се десио прексиноћ чекало се четврт века – у Новом Саду гостовало је Хрватско народно казалиште. Пред пуном салом сцене „Јован Ђорђевић”, изведена је једна од топ продукција позоришта из Загреба, „Грађанин племић” Молијера и Жан Батист Лилија, у режији Крешимира Доленчића. Ексклузивност ове представе је што су у њој ангажоване све три јединице ХНК, Опера, Драма и Балет, а ради већег степена музичке веродостојности ангажован је и Хрватски барокни ансамбл, како би сценски свет творио што раскошнији угођај, у којем је новосадска публика, судећи по стојећим овацијама, топло примила и наградила.

Прихвативши Милосављевићеву анегдоту како се управници пре представе обраћају публици само кад је представа отказана или је нешто подједнако важно у питању, интендантица ХНК Ана Ледерер је подсетила да је њихов долазак у Нови Сад заправо узвратна посета. СНП је са много успеха јесенас у Загребу извео „Ујкин сан” Достојевског, у драматизацији и режији Егона Савина. Наравно, пре тога постоји читава историја односа, прекинута деведесетих. Занимљиво је да и једна и друга кућа славе ове сезоне 150 година од оснивања. „Грађанин племић” једна је од успешнијих представа ХНК у скорије време. Приређена као комплексно компонована драмска игра чији су се творци трудили да

актуелношћу проблема покондирене „господе” и савременошћу театарског језика надограде традиционалне реконструкције музејско-повесног карактера и значења, „Грађанин племић” је на овогодишњој додели Награда хрватског глумишта проглашена за најбољу драмску представу у целини, а признања је добила и Динка Јеричевић за сценографију, као и Ана Савић-Гецан за костиме. Награде за визуелне компоненте управо сведоче о њеној атрактивности, а међу глумцима, певачима и плесачима своје место су нашли многи овде популарни због улога у телевизијским серијама, па се публика током извођења у Новом Саду забављала и њиховим препознавањем, „отежаним” шминком и гардеробом епохе. И. Б.

ОВИХ ДАНА У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

„Седам и по” режира Дарјан Михајловић У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу ових дана у току су пробе нове представе „Седам и по“, коју по тексту Мирослава Момчиловића режира Дарјан Михајловић. У представи игра 14 глумаца из различитих позоришта, и различитих позоришних средина, како кажу у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу, па ће представа сходно томе имати и три премијере. Најпре ће представа „Седам и по” премијерно бити изведена 7. марта у Бањалуци, а након овог

града у априлу следе Нови Сад и Београд. Пројекат „Седам и по“ ради се у продукцији: Атеља 212, бањалучког Народног позоришта и Новосадског позоришта/Ујвидеки синхаза. Редитељ Дарјан Михајловић каже да ће се њихова представа веома разликовати о истоименог филма, јер филм има новобеоградску етику и естетику, док ће представа бити универзална људска прича. Додаје да је то антиносталгични комад који се бави нашим митоманијама али не у све-

тлу наше прошлости, већ садашњости. Међу глумцима су: Емина Елор, Арон Балаж и Иштван Кереши из Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаза, а у београдској екипи су: Светислав Буле Гонцић, Зоран Цвијановић, Феђа Стојановић, Маринко Маџгаљ, Милош Самолов и Ружица Сокић, док бањалучки тим чине: Борис Шавија, Александар Стојковић, Николина Јелисавац, Гордана Милиновић и Слађана Зрнић. Н. П-ј.

У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Евоциране успомене на Милића од Мачве - Милић од Мачве је целовита, стваралачка личност, изузетна и јединствена у српској култури. Осим што је завршио Ликовну академији и бавио се сликарством , он је пуно знао и учио о другим стварима. Занимала га је планетарна судбина човека, порекло, односно историјска нит српског народа, коме је припадао. Није био, како се мислило националиста, него патриота. Био је и велики донатор, о чему није желео да се много зна. Карактерисало га је као човека да је свуда стизао, посебно је волео Сремске Карловце. Долазио је у Карловце, цртао, сликао и дружио се са Карловчанима и на крају оставио изузетан број слика у музеју – рекла је између осталог књижевница Даница Вујков јуче у библиотеци “Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима, где је одржан програм посвећен чувеном сликару и песнику Милићу од Мачве. Поред Данице Вујков, о Милићу од Мачве говорио је проф. др Никола Страјнић, аутор монографије посвећене уметнику. Страј-

нић, који је као и Даница Вујков, познавао Милића, посебну пажњу посветио је уметниковом поимању сликарства и стваралаштва уопште, наглашавајући да је он тај чин доживљавао на посебан начин и отуда је његово сликарско дело много више од тога. Током јучерашњег сећања на Милића од Мачве, професорка књижевности Данијела Пејић и

глумац СНП-а и песник Миодраг Петровић говорили су Милићеве песме, а у музичком делу програма наступили су Маријана Хупик (флаута) и Стеван Радивојевић (гитара). Након тога приређена је посета Завичајној збирци Музеја града Новог Сада у Сремским Карловцима, где се чувају слике Милића од Мачве, које је он поклонио Карловцима. З. Мл.

24

sreda23.februar2011.

Svet

dnevnik

@ESTOK SUKOB DEMONSTRANATA I VLADINIH SNAGA U LIBIJI, NA ULICAMA GRADOVA VLADA HAOS

Da nas eva ku a ci ja na {ih gra |a na, borbeni avioni nad Tripolijem TRI PO LI, BE O GRAD: Situacija u Libiji, gde demonstranti ve} nekoliko dana tra`e odlazak Muamera el Gadafija s ~ela dr`ave, dramati~na je i mewa se iz sata u sat. Snage bezbednosti pozvale su gra|ane da sara|uju s vlastima da bi se povratila sigurnost i bezbednost u zemqi. Situacija je, me|utim, haoti~na jer se pobuwenici

Kontakt za informacije Za informacije o srpskim dr`avqanima, slu`ba konzularnog odeqewa Ministarstva spoqnih poslova de`urna je 24 sata na broju: 011/30-68-162 Du{an Radovi}, jedan od vlasnika konzorcijuma IMK, ~ija firma u~estvuje u izgradwi `eleznice i druge putne infrastrukture u luci Ra{ Lanuf, na oko 300 kilometara od Tripolija, izjavio je da ta firma planira evakuaciju radnika brodom.

Radovi} je za RTS potvrdio da o tome pregovaraju sa nekoliko brodarskih kompanija, izme|u ostalog i sa barskom Prekookeanskom plovidbom o unajmqivawu trajekta „Sveti Stefan”. i snage lojalne Gadafiju sukobqavaju na ulicama gradova. Ministar spoqnih poslova Egipta Ahmed Abul Gejt rekao je da su piste na aerodromu u Bengaziju uni{tene u nasiqu koje je potreslo Libiju i putni~ki avioni ne mogu sleteti u

tom gradu. Dr`avna televizija je, istovremeno, pustila snimak okupqenih pristalica Gadafija na Zelenom trgu u centru Tripolija.

Srpske vlasti dobile su dozvolu da tri aviona danas rano ujutru krenu za Tripoli da bi evakuisali gra|ane Srbije, rekao je dr`avni sekretar Ministarstva spoqnih poslova Mirko Stefanovi}. Po planu evakuacije, iz Libije }e se prvo vratiti `ene i deca „Evakuacija na osnovu sugestija libijskih vlasti po~e}e danas zbog policijskog ~asa, a bi}e vra}eno oko 500 qudi”, rekao je Stefanovi} na konferenciji za novinare.

Po wegovim re~ima, avioni za Tripoli lete}e jedan za drugim, a evakuacija na{ih gra|ana orijentisana je na tri glavna centra Tripoli, Ras Lanuf i Bengazi. Kako RTS saznaje, na aerodromu u Tripoliju u ovom trenutku je oko 10.000 stranih dr`avqana, me|u kojima su i gra|ani Srbije, svi ~ekaju na evakuaciju iz Libije.

Ministar odbrane Dragan [utanovac, koji je u timu za evakuaciju, rekao je da }e srpski dr`avqani iz gradova Laruf i Bengazija biti preba~eni brodovima kojima Turska i Rusija transportuju svoje gra|ane. „Do sada je evidentirano vi{e od 1.000 gra|ana Srbije u Libiji i svi oni koji izraze `equ da se vrate u Srbiju bi}e evakuisani avionima „JAT-a” i na druge na~ine”, rekao je dr`avni sekretar Ministarstva spoqnih poslova Mirko Stefanovi}.

Stefanovi} je rekao da u Tripoliju ima oko 500 dr`avaqana Srbije koji su do sada evidentira-

Apel za pomo} U kampu za izgradwu `elezni~ke pruge u libijskoj pustiwi na 750 kilometara od Tripolija, na evakuaciju ~eka blokirano oko 750 qudi, od kojih je oko 240 Turaka, 200 Srba i 150 Rusa, izjavio je jedan od radnika Ruskih `eleznica TV kanalu „Rusija-24” sa mesta doga|aja.

Po wegovim re~ima, me|u qudima u kampu su i radnici koji nisu ruski dr`avqani, a koji su pobegli od pqa~ka{a iz malih gra|evinskih kampova, gde su ih opqa~kali i spalili sve vagone. „^ekamo spremno evakuaciju, hleba vi{e nema, ali vode, bogu hvala, ima. Ovde postoje aerodromske piste, gde mogu sleteti avioni.

Ni{ta nam ne ostaje ve} da ~ekamo avione, jer u glavni grad Tripoli ne mo`emo da se probijemo”, rekao je neimenovani sagovornik ruske TV. Prema wegovim re~ima, prekju~e su mu{karci iz kampa uputili `ene ka Tripoliju, ali one nisu mogle da stignu do grada.

Internet portalu RTS-a stigao je i-mejl u kojem se tra`i pomo} na{im dr`avqanima u Marsa el Bregi u Libiji, koji ~ekaju na evakuaciju, ali ne mogu da do|u do gradova odakle bi trebalo da avioni polete. Grad Marsa el Brega je u neposrednoj blizini Raslanalfa, ali oni nemaju mogu}nost da do wega do|u, jer ne mogu da iza|u iz kompanije, a ne mogu ni da stupe u kontakt sa na{om ambasadom. Grad Marsa el Brega ima i sopstveni aerodrom. Doktora Dragoquba ^orbi}a mogu}e je kontaktirati na +218923463906 i broj u kompaniji „Sir te Oil Com pany” +218 21 3610 377-390 ekstenzija 21019 ili 31982.

Ga da fi: Do po sled we ka pi kr vi

ni za evakuaciju. Evakuacija srpskih dr`avqana iz Ras Lanufa i Bengazija bi}e organizovana u saradwi sa drugim zemqama. Iz Ras Lanufa }e u dogovoru sa Rusijom biti evakuisano oko 300 gra|ana, avionom ili brodom, dok }e iz Bengazija srpski dr`avqani biti evakuisani u saradwi s Turskom.

Mawe grupe srpskih gra|ana trebalo bi da budu evakuisane u saradwi sa zemqama za ~ije firme rade o ~emu se Ministarstvo spoqnih poslova Srbije dogovara sa tim zemqama preko svojih ambasada. Na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk napravqena je grupa Libija - Srbi u Libiji, na kojoj porodice na{ih gra|ana razmewuju informacije koje imaju posle razgovora sa svojima koji se nalaze u toj afri~koj zemqi.

Evakuaciju organizuje Ministarstvo spoqnih poslova Srbije u dogovoru sa kriznim {tabom Vlade Srbije. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je za B92 da je jedna od prepreka za izlazak iz Libije uklowena, jer su tamo{we vlasti ukinule izlazne vize. „Me|utim, postoji drugi problem, a to je da mnogi na{i qudi koji tamo rade nemaju kod sebe paso{e, zato {to se nalaze u centralama wihovih preduze}a, tako da }emo mi sa na{im avionima poslati tamo sve potrebne papire da bi oni mogli da iza|u iz Libije”, objasnio je Da~i}.

Da~i}, koji je na ~elu tima koji je formirala Vlada Srbije za evakuaciju dr`avqana Srbije iz Li-

bije rekao je da bi svi na{i gra|ani koji trenutno borave u Libiji trebalo da se obrate ambasadi Srbije u Tripoliju.

Za sada nije poznato koliko je qudi stradalo u uli~nim neredima, ali prema posledwim informacijama, ubijeno je izme|u 300 i 400 qudi. Dr`avna televizija demantovala je tvrdwe da je nad u~esnicima antivladinih protesta u toj zemqi po~iwen masakr i takve informacije nazvala la`ima.

Predsednik Moamer el Gadafi poru~io je da se ne nalazi u Venecueli, kao {to se spekulisalo, nego da je u libijskoj prestonici Tripoliju.

TRI PO LI: Libijski lider Muamer Gadafi rekao u obra}awu naciji na dr`avnoj televiziji da ne}e podneti ostavku i da ne}e napustiti zemqu. Gadafi je rekao da je naredio vojsci i policiji da preuzmu kontrolu nad situacijom u svoje ruke i istovremeno pozvao svoje pristalice da sutra pokrenu kontrademonstracije. „Gadafi nema zvani~nu funkciju da bi podneo ostavku. Gadafi je vo|a revolucije, sinonim za `rtvovawe do posledweg dana”, rekao je libijski lider u govoru koji je prenosila dr`avna televizija. „Ovo je moja zemqa, ne}u napustiti Libiju... Bori}u se do posledwe kapi svoje krvi”, rekao je Gadafi, zapretiv{i naoru`anim demonstrantima smrtnom kaznom. Libijski vo|a je govorio sa improvizovane govornice, kako se pretpostavqa, ispred rezidencije koju su SAD bombardovale 1980, a koja je ostavqena neobnovqena u znak se}awa na prkos te zemqe. „Libija `eli slavu. Ja sam borac, revolucionar i umre}u kao mu~enik”, rekao je Gadafi. Gadafi (69) je do{ao na vlast 1. septembra 1969. godine nakon {to je svrgnuo kraqa Idrisa. On je 1977. godine proglasio „xamahiriju”, a sebi je dodelio titulu „vo|e revolucije”. On nije imao zvani~nu ulogu u vladi, koja je bila organizovana po sistemu „xamahirije”, baziranom na brojnim narodnim komitetima i narodnim kongresima. Vladao je zemqom bez ustava, bez partija i bez parlamenta.

Wegova vladavina se bazirala na wegovoj takozvanoj „Zelenoj kwizi”, u nedostatku Ustava. „Zelena kwiga”, skup wegovih filozofskih misli koje su bile predmet istra`ivawa celog jednog odseka na glavnom libijskom univerzitetu, bila je uklesana i na mnogim zgradama u gradovima {irom Libije. Tokom govora, libijski vo|a vi{e puta je ~itao citate iz „Zelene kwige”.

Dvojica pilota vojnih aviona tipa Mira`, kojima je izdato nare|ewe da bombarduju prestonicu, napustili su zemqu i sleteli na 300 kilometara udaqenu Maltu, od koje su zatra`ili politi~ki azil.

Italija i Malta protiv sankcija Zemqe Evropske unije razmatraju mogu}nost uvo|ewa sankcija protiv libijskog re`ima zbog nasiqa nad demostrantima, ali imaju te{ko}a da o tome postignu dogovor zbog protivqewa Italije i Malte, saop{tili su diplomatski izvori, a prenosi Frans pres.

Me|u mogu}im sankcijama su zabrana ulaska u zemqe EU, zamrzavawe imovine i prekid pregovora zapo~etih 2008. godine ~iji je ciq bio dogovor o partnerstvu izme|u EU i Libije.

Kako navodi Frans pres, Italija i Malta su zabrinute zbog mogu}nosti da u wihove zemqe do|e na hiqade ilegalnih imigranata u slu~aju da Muamer Gadafi bude zba~en sa vlasti. [ef italijanske diplomatije Franko Fratini je apelovao na svoje kolege da ne vr{e preveliki pritisak na predsednika Libije Po navodima o~evidaca, borbeni avioni i vojni helikopteri sa te{kim naoru`awem nadletaju Tripoli, prenosi „Al Xazira”.

Sin libijskog predsednika Seif el-Islam to demantuje, tvrde}i da su mete napada bila skladi{ta oru`ja izvan gradskih oblasti.

Povodom krize u Libiji, u sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku ju~e je odr`ana hitna sednica Saveta bezbednosti, a sastanak je sazvala i Arapska liga. Egipatski ministar spoqnih poslova Ahmud Abul Gejt rekao je da su piste na aerodromu u Bengaziju uni{tene,

ali kao i mnoge informacije koje dolaze „sa strane”, ni ova nije potvr|ena. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, NATO i Evropska unija pozivaju libijske vlasti da odmah prekinu nasiqe nad civilima. Generalni sekretar UN Ban Ki-mun rekao je da je video veoma uznemiravaju}e prizore.

Ministarstvo odbrane Libije je za nasiqe optu`ilo bande mladih delikvenata i teroristi~ku organizaciju Al Kaidu. Za haos i razbojni{tvo na ulicama libijskih gradova, tvrde iz ministarstva, odgovorni su kriminalci koji su oru`ja nabavili pqa~kawem vojnih skladi{ta oru`ja, preneo je Rojters. „Oni terori{u gra|ane, onemogu}avaju trgovinu, zastra{uju trgovce i potro{a~e i prete da }e biti uskra}ene civilne slu`be kao {to su zdravstvo i obrazovawe”, navedeno je u saop{tewu objavqenom na dr`avnoj televiziji. „Vojna komanda je dobila zadatak da podr`i javne snage bezbednosti kako bi o~istili zemqu od tih teroristi~kih bandi”, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Libije.

Ceo sve t u {o ku zbog bom bar do va wa

Pro test Li bi ja ca u Be o gra du BE O GRAD: Oko 30 Libijaca koji `ive u Srbiji su protestovali ispred ambasade te zemqe u Beogradu i zatra`ili informacije o svojim porodicama i smenu Moamera el Gadafija. Tokom plu~asovnog protesta policija je bila raspore|ena ispred zgrade amabasade u Ulici Sime Lozani}a, a saobra}aj je bio blokiran.

Demonstranti su polomili propagandni izlog na ogradi ambasade. Lekar iz Libije Nuredin Sormani, koji radi u Beogradu od 2002. godine rekao je, nakon {to je razgovarao za predstavnicima ambasade, da nije znao za protest i da je do{ao u ambasadu da izrazi nezadovqstvo zato {to nekoliko dana nema nikakve informacije o svojoj porodici u Libiji.

Kako je re~eno novinarima, predstavnici demonstranata primqeni su u ambasadi na razgovor.

TRI PO LI: Nakon vesti da su vojni avioni bombardovali demonstrante u Tripoliju, libijska dr`avna televizija javila je da je po~eo rat protiv terorista i da ima poginulih. Ceo svet je u {oku. Televizija „Al Xazira„ javila je ranije da je vojni avion ga|ao demonstrante u Tripoliju koji se bune protiv vlade Muamera el Gadafija. Jedan od u~esnika protesta protiv Gadafijevog re`ima ka`e da su vojni avioni bombardovali neke lokacije u Tripoliju.

Druga arapska televizija TV „Al Arabija„ prenela je da }e posle bombardovawa Tripolija Gadafijeva vojska bombardovati grad Bengazi, koji su u potpunosti preuzeli demonstranti. Po svemu sude}i, vojska je po~ela da prelazi na stranu naroda. Dva pilota libijskih borbenih aviona, koji su sleteli na me|unarodni aerodrom u Valeti, rekli su vlastima Malte da im je bilo nare|eno da bombarduju demonstrante.

Me|utim, libijska dr`avna televizija „ Al Xamahirija„ demantovala je te navode, nazvav{i ih {irewem la`i u okviru psiholo{kog rata. „Ka`u da je bilo masakra u nekoliko gradova. Moramo da se borimo protiv takvih glasina i la`i, koje spadaju u psiholo{ki rat”, navela je „Al Xamahirija„ i upozorila da je ciq takvih dezinformacija ru{ewe morala i stabilnosti, preneo je AFP. Ipak, bombardovawa je ipak bilo, jer je Gadafijev sin Seif al-Islam demantovao da su

mete vojnih aviona bili demonstranti, ve} vojna skladi{ta van Tripolija. Ceo svet je jednoglasan u osudi upotrebe sile protiv nenaoru`anih demonstranata. Na sastanku ministara spoqnih poslova ~lanica EU o{tro su osu|e-

ne libijske vlasti zbog nasiqa. „Posebno u slu~aju Libije, odlu~ili smo da nasiqe mora odmah prestati i osu|ujemo smrt civila. Veoma jasno ohrabrujemo ideju o nacionalnom dijalogu, o pomirewu koji }e nadamo se dovesti do usvajawa ustava u Libiji, {to }e i zemqi i narodu doneti boqu budu}nost”, ka`e italijanski ministar inostranih poslova Franko Fratini. „Umesto nasiqa, u Libiji bi trebalo da bude uzdr`anosti, dijaloga umesto represije, po{tovawa qudskih prava. Pitali ste me da li

je pukovnik Gadafi u Venecueli. Nemam potvrdu za to, ali sam dobio neke informacije koje sugeri{u da je on trenutno na putu za Venecuelu”, kazao je Vilijam Hejg, britanski ministar inostranih poslova.

U saop{tewu iz kancelarije ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton saop{teno je da se SAD pridru`uju u me|unarodnoj osudi nasiqa u Libiji. „Vlada Libije ima odgovornost da po{tuje univerzalna qudska prava, ukqu~uju}i pravo na slobodno izra`avawe i okupqawe. Sada je vreme da prestane to neprihvatqivo krvoproli}e”, nagla{ava se u saop{tewu.

Ministar spoqnih poslova Nema~ke Gido Vestervele izjavio je da }e sankcije protiv Libije biti neizbe`ne ako re`im nastavi nasilno da se obra~unava sa u~esnicima protesta u toj zemqi.

Istovremeno, nasiqe su osudile i libijske diplomate u UN, koje su objavile da prekidaju svoje veze sa vladom u Tripoliju i da podr`avaju demonstrante. Oni su pozvali Muamera el Gadafija da ode sa vlasti i apelovali na me|unarodnu zajednicu da uvede zonu zabrane letova nad Libijom kako bi se spre~ilo da pla}enici, oru`je i druge zalihe stignu do Gadafija i wegovih snaga. Delegacija Libije apelovala je na Me|unarodni sud da istra`i mogu}e zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene protiv gra|ana Libije tokom protesta protiv re`ima.

svet/balkan

dnevnik

sreda23.februar2011.

25

NAJ MRA^ NI JI DAN U ISTO RI JI NO VOG ZE LAN DA

U ze mqo tre su po gi nu lo 65 qu di, me |u `r tva ma ne ma srp skih dr `a vqa na VE LING TON: Sna`an zemqotres ja~ine 6,3 stepena Rihterove skale te{ko je potresao grad Krajst~er~ na jugu Novog Zelanda.

Poginulo je najmawe 65 qudi, a povre|enih ima {irom grada. Strahuje se da je mnogo vi{e qudi izgubilo `ivot. U ru{evinama je zarobqeno oko dve stoti-

ne qudi. Iako je ambasadorka Srbije u Kamberi, Neda Maleti}, akreditovana za Novi Zeland, izjavila ranije da je, prema nezvani~nim informacijama, u zemqotresu nastradala jedna srpska dr`avqanka, prvi savetnik u toj ambasadi Du{an Vuka{inovi} je opovrgao tu informaciju. „@ena

za koju se sumwalo da je poginula u jutro{wem zemqotresu na Novom Zelandu je `iva i nalazi se kod ku}e”, izjavio je Vuka{inovi} za Tanjug . On je objasnio da je razgovarao sa Ministarstvom spoqnih poslova Novog Zelanda i

Prvi savetnik u ambasadi Srbije je naveo da se u trenutku zemqotresa u Krajst~er~u odr`avao kongres lekara, me|u kojima je bilo i stru~waka iz Australije, koji su odmah pritekli u pomo} povre|enima. Policija je saop-

Na {a Ta ma ra je do bro Pedesetogodi{wa Tamara, medicinska sestra poreklom iz Srbije koja `ivi u Krajst~er~u a za koju je se verovalo da je nastradala izvu~ena je `iva iz ru{evina u kojima je provela skoro 12 sati. Zemqotres se osetio u vreme ru~ka. Vojska i policije evakui{u centar grada i ugro`ena podru~ja i poma`u povre|enima.U centru grada sru{ilo se osam ili devet zgrada. Spasila~ke slu`be poku{avaju da ispod ru{evina izvuku za sada nepoznat broj zatrpanih qudi. Na Novom Zelandu se tokom godine obi~no dogodi oko 14.000 zemqotresa, od kojih barem 20-ak imaju magnitudu 5 stepeni po Rihteru. da mu je re~eno da nema informacija o tome koje su naciolnasti `rtve. „Informacija da je ova na{a gra|anka `iva je po informaciji na{ih iseqenika”, rekao je Vuka{inovi}.

Zemqotres se desio u vreme ru~ka

{tila da je me|u poginulima najvi{e putnika dva autobusa, na koja su se sru{ile zgrade.

Helikopteri poku{avaju da ugase po`ar u jednoj od najvi{ih zgrada, a gradske vlasti apeluju na bolnice da obezbede mesta za sme-

PRE MI JER SR BI JE MIRKO CVETKOVI] U SO FI JI

Otvo ren srp sko-bu gar ski po slov ni fo rum SO F I J A: Premijer Mirko Cvetkovi} otvorio je u Sofiji, zajedno sa bugarskim kolegom Bojkom Borisovim, Srpsko-bugarski poslovni forum na kojem, osim bugarskih, u~estvuje i niz uspe{nih srpskih kompanija.

Cvetkovi} i Borisov zajedni~ki su ocenili da su dobri politi~ki odnosi Srbije i Bugarske svojevrsni ki{obran i osnov za dobru ekonomsku saradwu.

Cvetkovi} je, govore}i o poslovnom ambijentu u Srbiji, rekao da je na{a zemqa jo{ uvek na putu tranzicije, da je Srbiju kao i Bugarsku i druge zemqe pogodila ekonomska kriza, ali da su pro{le godine registrovani pozitivni trendovi. „Ostvarena je minimalna, ali pozitivna stopa privrednog rasta, a o~ekujemo da }e i ove godine nastaviti da raste i dostigne tri odsto. Reforme se intenzivno sprovode, a pred nama je ozbiqna agenda za sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU”, istakao je Cvetkovi}.

Mirko Cvetkovi} s doma}inom Bojkom Borisovim

Navode}i da je pred Srbijom ~itav niz ozbiqnih koraka u sferi zakonodavstva i institucija, premijer je naglasio da je Vlada napravila ambiciozan, ali ostvariv plan, koji se ve} uspe{no realizuje.

Cvetkovi} je, tako|e, rekao da su ju~e zavr{eni razgovori sa misijom MMF-a, te da }e Srbija

nastaviti saradwu sa tom finansijskom organizacijom u vidu takozvanog aran`mana iz predostro`nosti.

Prema Cvetkovi}evim re~ima, poreski ambijent za strane ulaga~e u Srbiji je veoma povoqan, a dr`ava }e nastaviti da daje podstrek privredi, a posebno }e podsticati realizaciju infrastruk-

KO ME SAR ZA QUD SKA PRA VA

Ha mar berg: Od go vor nost za na si qe u Ti ra ni STRA Z BUR: Neophodno je da se sprovede detaqna, nepristrasna i verodostojna istraga o kr{ewu qudskih prava 21. januara u Tirani, istakao je ju~e komesar za qudska prava Tomas Ha-

Tomas Hamarberg

marberg u specijalnom izve{taju po zavr{etku svoje trodnevne misije u Albaniji. Tokom posete, Hamarberg je razmotrio iz ugla qudskih prava odvijawe demonstracija 21. januara tokom kojih su mecima ubijena ~etiri demonstranta a raweno nekoliko policajaca i gra|ana. „Odgo-

vorni za ovo nasiqe moraju odgovarati i pravda mora biti zadovoqena kako se nasiqe ne bi ponovilo u budu}nosti, na demon stra ci ja ma ili pri li kom po kre ta po li ti~ kog ne sla ga wa”, rekao je Hamarberg.

Komesar za za{ti tu qud skih pra va Sa ve ta Evro pe je za do voqan {to su mu glavne politi~ke gru pe sa op {tile da dr`avnom tu`ila{tvu tre ba po ve ri ti is tra gu, ali je izrazio `aqewe {to je albanski tu `i lac bio kri ti ko van u javnosti.

Ha mar berg, ko ji se sreo sa glavnim predstavnicima politi~kih partija u Albaniji kao i institucija, je iznena|en dubokim politi~kim raskolom koji karakteri{e dana{wu situaciju u Albaniji, tako da su mu dva politi~ka bloka dala potpuno razli~ite verzije doga|aja od

21. januara, navodi se u saop{tewu Saveta Evrope dostavqenom Tanjugu. „Du bo ki po li ti~ ki ras kol ~ini da je zadatak tu`ila{tva po seb no de li ka tan i te `ak.

Neophodno je da se niko ne me{a u istrage koje su u toku a da kompetentne vlasti, naravno i policija, odmah po~nu tesno da sara|uju sa tu`ila{tvom”, zakqu~io je Hamarberg.

U Tirani su 21. januara ove godine odr`ane demonstracije opozicije na kojima su u~esnici protesta tra`ili smenu premijera Saqi Beri{e i raspisivawe novih izbora. Me|utim, protesti su se pretvorili u nemire nakon {to su gra|ani po~eli da ba ca ju ka me we i raz ne dru ge predmete na zgradu u kojoj se nalazi kabinet premijera a policija upotrebila suzavac i vodene topove.

In ter ven ci ja po li ci je pre rasla je ubrzo u okr{aj sa gra|anima u kojem je `ivot izgubilo ~etvoro qudi. U sukobima sa policijom povre|eno je 33 qudi, a prema policijskim izvorima povrede je pretrpelo i 17 policajaca.

turnih projekata. U tom kontekstu on je posebno istakao zna~aj Koridora 10 i to deonice od Ni{a do bugarske granice koja bi u naredne dve i po godine trebalo da bude zavr{ena. Cvetkovi} je istakao i zna~aj projekta Ju`ni tok i saradwe u gasnom sektoru.

Bugarski premijer Bojko Borisov, tako|e, je istakao zna~aj infrastrukturnih projekata, kao i Dunavske strategije, ~ije su obe zemqe ~lanice, a posebno je va`an i projekat Ju`ni tok.

Bugarski premijer je najavio otvarawe novih grani~nih prelaza izme|u dve zemqe, kao i zajedni~ku vojnu ve`bu, u avgustu u Bugarskoj.

U delagaciji koju predvodi srpski premijer su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} i ministar rudartsva i energetike Petar [kundri}.

Na forumu u~estvuju i predstavnici srpskih kompanija ’Trajal, ’Galenika’, FAP, ’Jugoimport’, SDPR, ’Prva Iskra’.

Pro to kol o re ad mi si ji BE^: Ministarka unutra{wih poslova Austrije Marija Fekter i wen bosanski kolega Sadik Ahmetovi} potpisali su ju~e u Be~u bilateralni protokol o readmisiji, u skladu sa sporazumom o readmisiji sa Evropskom unijom.”Sporazum o readmisiji dosada{wu dobru saradwu u oblasti borbe protiv ilegalne migracije postavqa na nove osnove”, ocenila je Fekterova. Ona je poru~ila da }e Austrija i daqe pomagati BiH na wenom putu ka EU i pribli`avawu standardima Unije.

Sporazum izme|u dve dr`a ve re gu li {e, iz me |u ostalih, nadle`nost ustano va, gra ni~ nih pre la za, preduslove za pratwu prilikom readmisije i modalitete readmisije, kao i obave {ta va wa. Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Austrije sara|uje sa BiH na vi{e projekata, pre svega u borbi protiv {verca narko ti ka, tr go vi ne qu di ma, ilegalne migracije, kao i organizovanog kriminala i korupcije.

(Ta njug)

U ru{evinama zarobqeno 200 qudi

{taj `rtava zemqotresa, javio je Rojters.

Zvani~nici navode da se u centru grada sru{ilo osam ili devet zgrada, kao i da spasila~ke slu`be poku{avaju {to br`e da ispod ru{evina izvuku za sada nepoznat broj zatrpanih qudi. Novozelandski Internet portal „Staf” navodi da tle u Krajst~er~u neprestano podrhtava i da se do sada osetilo najmawe 20 potresa „Posledwi ja~i postres koji je uznemirio gra|ane, dogodio se ne{to pre osam sati po lokalnom vremenu i bio je ja~ine pet stepeni Ruhterove skale„, prenosi „Staf”.

Epicentar potresa, koji se dogodio oko 13 sati po lokalnom vremenu, bio je nedaleko od Krajst~er~a, na dubini od ~etiri kilometara. Me|u povre|enima

mnogi su bili u gradskoj ve}nici, ali i iz drugih delova grada sti`u pozivi za pomo}. O{te}ene su brojne zgrade u centru, a sru{ena je i jedna crkva.

Premijer Novog Zelanda Xon Ki izjavio je da situacija na terenu jo{ nije sasvim jasna, poznato je da je infrastrukturi pri~iwena ozbiqna {teta. „Stanovnici Krajst~er~a ponovo prolaze kroz traumati~no, zastra{uju}e iskustvo„, rekao je Ki. Prema wegovim re~ima, ovo bi mogao da bude najcrwi dan Novog Zelanda.

Drugi po veli~ini grad na Novom Zelandu bio je `rtva zemqotresa i u septembru pro{le godine. Potres ja~i od 7 stepeni Rihterove skale i nekoliko stotina naknadnih udara, izazvali su materijalnu {tetu, ali povre|enih nije bilo.

MAKEDONIJA

Opo zi ci ja iz dej stvo va la pre vre me ne iz bo re SKO PQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski prihvatio je predlog opozicije da se raspi{u prevremeni izbori. „Pozivam Branka Crvenkovskog, lidera opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM) da sutra do|e u parlament i da izglasamo zakon o izborima”, rekao je Gruevski za Televiziju Sitel, ne preciziraju}i datum odr`avawa eventualnih izbora. Crvenkovski je, odgovaraju}i na poziv premijera, rekao da su izbori najboqi na~in da se prevazi|e politi~ka bezizlaznost, ali pod uslovom da budu slobodni i pravi~ni. „U suprotnom, kriza }e biti samo produbqena i radikalizovana”, naveo je Crvenkovski, prenosi „Balkan insajt„.

Socijaldemokrate bojkotuju rad parlamenta od kraja januara, zahtevaju}i reforme izbornih zakona.

Ta stranka se nada da }e reforme biti zavr{ene do 20. aprila, posle ~ega bi parlament bio raspu{ten, a izbori odr`ani sredinom juna.

Me|utim, portparol vladaju}e stranke VMRO DPMNE najavio je da, ukoliko se opozicija odmah vrati u parlament, izbori mogu biti odr`ani ve} sredinom aprila.

Crvenkovski je, s druge strane, rekao da }e se vratiti za pregovara~ki sto ~im sud odmrzne ra~une medija koji kritikuju rad vlade, a ko-

je su, kako tvrdi, u rukama Gruevskog. Makedonija je zapala u politi~ku krizu krajem januara, kada su socijaldemokrate i nekoliko drugih opozicionih partija napustile vladu. Opozicija je okrivila premijera Gruevskog da ograni~ava demokratske slobode, namerno spre-

Nikola Gruevski

~ava ulazak Makedonije u NATO i EU i da nije u stawu da obezbedi ekonomski oporavak zemqe.

Neposredni uzrok za otpo~iwawe bojkota bila je blokada ra~una Televizije A1 TV ~iji se vlasnik sumwi~i za finansijski kriminal.Ipak, stru~waci smatraju da }e stranka Gruevskog, VMRO DPMNE ponovo pobediti, jer je i daqe popularnija od socijaldemokrata. Gruevski je na vlasti od 2006. godine, a slede}i regularni izbori trebalo je da budu odr`ani 2012. godine.

SU \E WE ZA UBI STVO DE JA NA NO VA KO VI ]A

Glav ni osum wi ~e ni u bek stvu SKO PQE: U Ohridu je ju~e po~elo su|ewe optu`enima za ubistvo srpskog dr`avqanina Dejana Novakovi}a (34), avgusta pro{le godine u tom gradu u Makedoniji. Na klupi su trojice optu`enih, dok je ~etvrti, srpski dr`vqanin Dragan \or|evi} iz Leskovca, koji je glavni osumwi~eni, jo{ nedostupan policiji i za wim je raspisana me|unarodna poternica. Posle ju~era{weg ro~ista, majka ubijenog Novakovi}a izjavila je da je nezavoqna na~inom vo|ewa sudskog procesa i najavila je da }e pravdu tra`iti na sudu u Strazburu. „Moj sin je ovde bio pretu~en na smrt. Imao je preko 40 povreda.

Ostavio je `enu i troje dece. Minimalna kazna za po~inioce bila bi kao i onima koji su u Beogradu ubili Brisa Tatona”, izjavila je Novakovi}eva majka Julijana Zubovi}. Prvi je saslu{an Il~e Jonoski koji je svedo~io da je inci-

dentu prethodila tu~a izme|u dve grupe srpskih turista koju su optu`eni `elili da spre~ei. Prema wegovom iskazu, glavni optu`eni za ubistvo Novakovi}a, Dragan \or|evi}, koji je u bekstvu, po~eo je tu~u sa izvesnim Goranom Peri}em u koju se kasnije ukqu~io i Novakovi}.

Kako je rekao, oni su provocirali, tukli i na kraju je sve to prearslo u opstu tu~u u kojoj su gosti napadali optu`ene.

Obra~un je prema svedo~ewu Jonoskog zavr{en tragi~no ispred zgrade po{te u centru Ohrida, a u wemu su u~estvovali \or|evi} i Novakovi}.

Na ju~era{wem ro~i{tu saslu{an je i jedan od vlasnika kluba „Kuba Libre”, gde je tu~a zapo~ela, Mitre Kostoski. Na optu`eni~koj klupi je i \oko Naumoski, koji se tereti za pomagawe u ubistvu. Tragedija se dogodila 26. avgusta pro{le godine.

26

MRe@A / OGLASi

sreda23.februar2011.

Кина лансирала свој „Гугл меп”

К

ина је лансирала своју картографску услугу „Меп ворлд”, која је доступна само преко веб навигатора. Она омогућава да се „прелети„ светом и зумирају области на Земљи како би се приступило сателитским картама или фотографијама, објавили су француски електронски медији.

Услугом управља државна Канцеларија за обављање истрага и картографију која је под окриљем владе. У Канцеларији су навели да је око две године трајало припремање картографске услуге заједно са свим сликама снимљеним из сателита у периоду од 2006. до 2010. године, што указује на то да је пројекат спровођен у највећој тајности.

Картографија те услуге се, међутим, не обавља у реалном времену, него два пута годишње, а инфраструктура је заснована на 80 виртуелних уређаја који могу да прихвате око 10 милиона претрага дневно, што је много мања бројка у односу на више хиљада сервера којима располаже конкурентска „Гуглова” картографска услуга „Гугл ерт”.

Ускоро инспекција за електронске комуникације

С

К

Брзи интернет и на Куби

уба је до сада имала најспорији интернет на свету. Али то ће се, захваљујући помоћи Венецуеле, променити од јула ове године, када ће бити пуштен у рад подморски кабл. Ретко када је постављање неког подморског кабла било прослављено са толиком еуфоријом. Дигитално доба коначно ће стићи и на Кубу. Уз подршку Венецуеле, постављен је нови подморски кабл дужине 1.600 километара, који ће повећати капацитет и брзину преноса података за више од 3.000 пута. До сада је Куба имала, како преноси Дојче веле, најспорији интернет на свету. Отварање странице „траје вечно“. Острво је са дигиталним светом било повезано преко сателита. Америчке фирме су, због ембарга који је на снази већ 50 годи-

М

на, до сада одбијале да поставе кабл, на пример од Флориде до Кубе. Куба је, технички гледано, зашла у интернет доба. Међутим, многи се питају да ли ће социјалистичка власт са истим одушевљењем поздравити ту идеју. Према званичним подацима, сваки седми Кубанац до сада је користио дигиталну мрежу најчешће ограничену верзију кубанског интранета. Приступ интернету Кубанци имају на радном месту или факултету, врло ретко од куће. Опозициони блогери у томе сада виде шансу за разбијање цензуре у земљи. Њихове странице на острву најчешће не могу да се отворе. А на интернету кружи и један видео који показује како се тамошњи безбедносни органи интензивно припремају за дигиталне противнападе, преноси Дојче веле.

рпска министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић најавила је да ће у априлу почети да ради инспекција за електронске комуникације у Србији. Матићева је казала да ће тиме Србија након пет година добити инспекцију која ће контролисати област електронских комуникација. „Надлежност инспекције за електронске комуникације биће да пре свега штити кориснике и њихова права”, казала је она. Процес формирања инспекције за електронске комуникације почет је на основу новог закона, који је усвојен у јуну 2010. године, казала је Матићева и додала да је Србија пре тога имала пет година празнине, када инспекција није постојала. Српска министарка за телекомуникације казала је да је Министарство пред крај 2010. добило од Владе Србије одобрење за запошљавање инспектора, тако да је направљена нова систематизација која је усвојена пре десетак дана и започет процес запошљавања. „То значи да би формирање инспекције могло да се заврши за два месеца, негде током априла”, казала је Матићева.

Фејсбук и ријалити најгори изуми

реже за друштвено умрежавање и ријалити програми су убедљиво најгори изуми прве деценије 21. века, резултати су недавног британског истраживања које објављује лондонски „Дејли телеграф”.За становнике острва нема ништа горег од Твитера, Фејсбука и разних ТВ-ријалитија. Мреже за друштвено умрежавање су, по мишљењу испитаника, довеле до још већег отуђења, док су ријалити програми оцењени као „иритирајући” и „чисто губљење времена”. Иако су ова два изума с њим тесно повезана, Интернет је, према истом истраживању, проглашен једним од најбољих изума века, заједно са бродбенд технологијом, онлајн куповином и Гуглом. Треба подсетити на то да до 2000. године приступ мрежи није био тако једноставан и брз као данас, а сама мрежа није пружала мно-

го могућности. Међу пет најгорих изума овог века, по мишљењу Британаца, спадају још и колцентри.

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda23.februar2011.

27

Draga Posledwi pozdrav ~i~i i dedi

BEZ POSREDNIKA! Gotovinom kupujem dvoiposoban noviji stan do 60.000E, ni`e spratnosti, sa terasom, ~istim papirima, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463 .

22559

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22318 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521546.

22583

POTREBAN radnik za rad u kwigovodstvenoj agenciji u Futogu. Obavezno radno iskustvo. Telefon 021/897682, radnim danom od 15 - 18 sati.

22543

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16 18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon:064/143-34-09 i 6419439 22581

Leontina Milanu Kure{evi}u Neka te an|eli ~uvaju. od: Lidije, Mirne i Vawe Kr{lak iz Kanade, Nevena, Biqane, Nevene, Ogija i Nikole iz Norve{ke.

Klara.

22675

Posledwi pozdrav stricu

22670

Posledwi devoj~ici

Milanu Kure{evi}u od: Mile, Mirka i Joke sa porodicom, Stoleta i wihove mame Mare iz Crkvine kod Bosanskog [amca, Republika Srpska.

pozdrav

na{oj

Leontini Tvoj osmeh }e zauvek ostati...

Smiqa, Dejana, Bojana, Mica, \u|a.

22674

22667

Draga na{a sestrice

Leontina samo nas tra~ak nade te{i da }e{ se vratiti jednog cvetnog prole}a.

Vole te brat i sestra Kristina i Rudi.

22669

Ju~e u Novom Sadu preminula je na{a voqena majka i baka

Stoja Gruji~i} Sahrana je u ~etvrtak, 24. februara u Prijedoru, u Toma{ici na Stankovi}a grobqu u 12 sati.

O`alo{}eni: sin Nenad, k}erka Nada i unuka Milica.

22666

Posledwi pozdrav bratu blizancu

Milanu Kure{evi}u od brata blizanca Mi}e i Bose.

Brate, svima si ~inio i `eleo dobro, a na sebe nisi obra}ao pa`wu.

22668

28

^iTUQe l POMeni

sreda23.februar2011.

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav na{oj qubimici

Posledwi pozdrav

Umro je na{ dragi brat

Slobodan (Damjana) Duvwak

Milanu Kure{evi}u

Ranku Aniki}u

19. 5. 1946 - 22. 2. 2011.

Leontini

od: Ivanovi} Cvijete, Radomira, Neboj{e, Milice, Olivera i Luke iz Francuske.

22673

dnevnik

Dragi na{ Slobodane, ponosu na{ nikada te ne}emo zaboraviti.

Sahrana dragog nam brata bi}e obavqena u ~etvrtak, 24. 2. 2011. godine, na Obrenova~kom grobqu.

Umire samo onaj koga zaboravqaju.

Tvoj `ivot je ve~an.

Posledwi pozdrav ujaku

od kolega iz vrti}a „Neven� iz Koviqa.

22659

Posledwi pozdrav kom{iji

Ku}a `alosti Vuka Karaxi}a 105/a Obrenovac. \ula, Vera, \usika i Gabor.

Za wim ve~no tuguju: brat Kosta, sestre Mara i Stoja sa porodicama.

22664

22655

Milanu Kure{evi}u od: Stani} Bojane i Dace iz Breze kod Vare{a, Krstanovi} Neboj{e, Jasne, Sr|ana, Sandre sa porodicom iz Tuzle, Ilin~i} Cvijana sa porodicom iz Doboja, Star~evi} Gavre, Du{ka i An|elka sa porodicom iz Crkvine kod Bosanskog [amca, Republika Srpska.

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav mojoj

Posledwi pozdrav bratu

Miletu

od kom{ije Pavla sa porodicom.

22671

22653

Posledwi pozdrav

Leontini

Milanu Kure{evi}u

Nema te vi{e.

Tvoj lik se ne bri{e.

Bol ve~iti ostaje, ono {to mi je najdra`e sa tobom nestaje.

od: ro|aka, snajke, prijateqa, drugova, kom{ija i mnogobrojnih poznanika iz rodnog sela Crkvine kod Bosanskog [amca, Republika Srpska.

Posle te`e i kra}e bolesti u 62. godini preminuo je na{ dragi suprug, otac, tast, svekar, deda

Milanu

Milanu

od: brata Petra, snaje Julije i porodice.

od: brata Save, snaje Slobodanke, brati}a Selimira i Koste sa porodicama.

22649

22650

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mile Male{ Sahrana je danas, 23. 2. 2011. godine, u 13 sati, na Dowem grobqu, u Futogu.

Posledwi pozdrav od Keke.

O`alo{}ene porodice Male{ i Majki}.

22663

22672

22652

1

Dragi Sale, rado te se se}amo i s tugom spomiwemo.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula moja voqena }erka

Posledwi pozdrav kom{iji

Sa{a Subotin

Sa{a Subotin

Tvoja tetka Smiqa sa porodicom.

22645

Dragi Sa{a, osta}e{ u tu`nom se}awu tvog ujaka Mom~ila sa porodicom.

22646

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Milanu Kure{evi}u

od Bo`i} Vladimira.

22657

Preminuo je na{ dragi voqeni suprug, otac i deda

Danilo Vukmirovi}

i

Danilu Vukmirovi}u Dragi moj Danile,

Leontina Taka~ Sahrana je u ~etvrtak, 24. 2. 2011. u 15 sati, na Katoli~kom grobqu, u Futo{koj ulici.

O`alo{}eni otac Zoltan.

surova i te{ka bolest te odvede od mene.

Nikada ne}e{ biti zaboravqen.

Supruga Stana.

Hvala ti za svu qubav, dobrotu i {ale koje si uvek bio spreman da podeli{ sa nama.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

]erka Sne`ana, zet Rada i unuci Filip i Isidora.

22665 22662

22661

Milan Kure{evi} 1946 - 2011.

Sahrana je danas, 23. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: supruga Savica, sinovi Zlatko i Dejan, unuci Marko, Nikola, Mila i Nemawa, snaje Emilija i Jovanka.

22656

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomen na{em dragom

Posledwi pozdrav baba Du{anki, na{oj dragoj kom{inici.

sreda23.februar2011.

POMEN

Posledwi pozdrav sestri

Gordani [umar

odr`ati danas, 23. februara, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. „Kada ~ovek izgubi ono {to je voleo, `ivi samo zato da bi se se}ao onog {to je izgubio...�

Zauvek }emo te voleti.

Tvoji najmiliji.

^ETRDESETODNEVNI POMEN netijaku

in`. Aleksandar \urkovi} Francuz

1957 - 2011.

Ne|o Zvijer

od: sestara Qubice i Milice sa porodicama Mati} i Sekuli}.

Du{anka Boban

Sahrana je obavqena 22. februara u Futogu. ^uvamo te od zaborava. I dok mi postojimo, i ti `ivi{ sa nama. Po~ivaj u miru.

22586

Povodom smrti po{tovane i uva`ene koleginice

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 21. februara 2011. godine preminuo na{ dragi, suprug, otac i deda

23. 2. 2006 - 23. 2. 2011.

Sa{i Subotinu

S po{tovawem, Sofija Slep~ev sa porodicom.

29

1935 - 2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, u Petrovcu, na Mlavi.

O`alo{}eni: supruga, }erke i unuka Sta{a.

22622

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ voqeni

i

22624

Posledwi pozdrav

Tvoji najmiliji: Mara, Spasoje i Dragana.

Du{anke Boban

Sa{i Subotinu

sudije Okru`nog suda u penziji posledwi pozdrav upu}uje kolektiv APELACIONOG SUDA u Novom Sadu.

22648

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baka Dudi,

Postoji ne{to {to ne umire, to su uspomene i se}awe na tebe, tvoju dobrotu i plemenitost.

Tvoj ujak Dragomir Veselinovi}, ujna Milena, sestra Dragana i netijak Aleksa.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Aleksandru \urkovi}u

Du{anki Boban

dipl. in`. geologije

Danilu Vukmirovi}u

22613

22614

POMEN

23. 2. 2007 - 23. 2. 2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

22631

22628

Manda Vesi}

od: strica Vuje i brata Milana sa porodicom.

od kumova: Okanovi} Svetlane, Slavka, Jovana i Milane.

Porodice Svejkovski i Bunu{evac - Nikoli}.

Danetu Vukmirovi}u

Danilo Vukmirovi} preminuo u 75. godini.

Sahrana je 23. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Stana, }erka Sne`ana, sin Dragan, snaja Tijana, zet Rada i unuci Vladan, Filip, Isidora i Sr|an.

22637

1429/P

Posledwi pozdrav deveru

22647

Ispra}amo na ve~ni po~inak na{eg dragog prijateqa

Du{anki Boban

Du{anki

1924 - 2011. od: snaje Mire sa unucima Sandrom i Mi}om.

Sahrana je danas, 23. 2. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodica Gaji} i Grbi}.

od porodica: Markovi}, Sladojevi} i Kne`evi}.

22625

22618

O`alo{}eni: Popov Jovan i Marija.

22633

22635

23. 2. 1986 - 23. 2. 2011.

Posledwi pozdrav koleginici

Danas se navr{ava tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

Marija Rali}

Danila Vukmirovi}a

ro|. Stojanovi}

Ve~no u mislima, srcu. Sa tugom, qubavqu i po{tovawem se}amo se tvog vedrog lika, tvog duha.

Slava mu!

Neka po~iva u miru i spokoju.

Quban Reli} Ve~no u na{im mislima.

Tvoja: Mima, Mile i Verica.

Tvoji najmiliji: suprug, deca, unuci, zet i snaha.

Wegovi prijateqi: Buba i Sa{a Ivkovi} sa decom i prija Ana Marinkov.

Zoran Ara|anski Zoki

Du{anki Boban

Neka ti i ovaj dan protekne u miru.

Puno te vole sestre Nikolina i Brankica i otac Stevica.

od porodica Jamusakov i Jankovi}.

Neka te an|eli ~uvaju.

22636

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Jelena Kne`evi}

22619

22629

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 83. godini preminuo na{ dragi

Radivoj Kanazir

preminula u 90. godini.

Sahrana je danas, 23. februara 2011. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu, u Ledincima.

Porodica Kne`evi}.

22638

22626

22620

Daqina nije uticala na na{u qubav.

Posledwi pozdrav voqenoj sestri Du{i

Du{anka Boban

1928 - 2011.

ro|. Markovi}

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ~etvrtak, 24. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova.

Wegov lik i vedar duh, zauvek }e ostati u na{im srcima.

Wegovi najmiliji.

Brat Bogdan i sestra Nena sa porodicama.

22630

22617

30

Лео Грегори

Пљачка усред бела дана Група криминалаца долази на генијалну идеју како да, из Лондонске банке, украде милионе фунти у новчаницама којима се не може ући у траг. Као алиби треба да им послужи пут на Светско фудбалско првенство у Немачкој. Улоге: Џоф Бел, Вас Блеквуд, Роберт Болтер, Лео Грегори, Џони Харис Режија: Парис Леонти (РТВ 1, 23.50) 06.30 08.20 08.30 09.10 09.30 10.05 10.30 11.30 11.50 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.05 23.10 23.40 23.50 01.25

06.30 07.00 08.00 08.25 08.50 09.20 09.45 10.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.20 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00

tv program

sreda23.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Судар Путовање са Теријем Бајко квиз Плес но стресс Документ: Митови социјализма Кухињица Десило се Сигнали Преокрет Вести Трио Путовање са Теријем Вести Као дечија игра, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Квасац Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Вести - Академских пет минута Тако а не иначе, емисија из културе Матица (вести из Матице) Чари риболова Микијева кујна Пљачка усред бела дана, филм Ритам Европе, муз. програм

Кухињица (мађ) Без упута Зврк Питам се, питам Кад зазвони Пресент Кад кућа није тесна Звезде које снимају, филм Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Микијева кујна Јермолови Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Живот у расејању (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Био је миран човек, филм Јермолови

08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 12.10 13.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 19.20 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

У сусрет сунцу У огледалу Вести укратко Љубав на продају Тојотин свет природе Била једном једна недеља Наш гост Бели лук и папричица Здравље је лек Лице с насловнице Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост: ФИП Комерц Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

23.35 23.50 00.35 00.43 01.30 01.45 03.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите, бре Вести Траг Роковник Вести Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Пелине ђаконије Касл Портрет Илије Певца Кувати срцем: Бојан Комадинић Вести Ви и Мира Адања Полак Вести Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Коме ће ММФ продужити часове, Око економије Слагалица Дневник Бела лађа Фудбал - Лига шампиона: Интер - Бајерн, пренос Дневник Касл Евронет Шериф ТВ продаја Обучена да убије, филм Роковник

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 00.15 00.45 01.30 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Збогом, Америко Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Филм: Врсте Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.43 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.35 12.50 13.35 14.45 15.00 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Жива ватра Вести Серија

Витраж Емисија је посвећена изложби „Одликовања кнежевине и краљевине Србије“, која је отворена поводом Дана државности Србије у Галерији Матице српске. Аутор: Жељко Ракичевић (Новосадска ТВ, 20.30) 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00 16.15 16.45 17.30 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Агро дан НС клинци Неон сити Московска сага Вести Шесто питање Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Друм Витраж Жива ватра Објектив Московска сага Др Ху

10.00 11.00 15.15 15.45 16.00 20.30 20.45 23.00 00.00

Фул Тилт покер АТП Дубаи Фудбал мондијал магазин Ајакс ТВ АТП Дубаи Евролига Најава Евролига: Олимпија – Рома Фул Тилт покер Премијер лига: Арсенал – Стоук 02.00 АТП Акапулко

Наташа Хенстриџ

Врсте Кад прелепи људски ванземаљски хибрид побегне из лабораторије, научник Гзавијер Фич шаље владиног убицу, биолога и антрополога да га пронађу. Проналазећи свој плен у Лос Анђелесу, откривају њен застрашујући план: са непознатим мушкарцима жели створити потомство које би могло да уништи човечанство. Улоге: Бен Кингсли, Алфред Молина, Форест Витакер, Марг Хелгенбергер, Наташа Хенстриџ, Мишел Вилијамс Режија: Роџер Доналдсон (Прва, 22.00)

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00

Џоди Витакер

Венера Животи двојице глумаца, сада већ ветерана, вртоглаво ће се променити када упознају дрску тинејџерку Џеси. Морис Расел некадашња велика филмска звезда, данас у дубокој старости живи у Лондону... Улоге: Питер О’Тул, Џоди Витакер, Лесли Филипс Режија: Роџер Мичел (РТС 2, 21.55) 07.00 07.32 07.37 07.42 07.53 08.21 08.30 09.01 09.28 09.49 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.31 14.58 15.30 16.00 16.35 17.00 17.50 18.07 18.30 18.35 18.40 18.52 19.20 20.00 20.25 20.40 21.10 21.55 23.30 00.50 01.50

07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 09.25 10.00 10.10 11.01 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 13.40 14.00 14.35 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.40 23.55 00.00

Кувати срцем: Бојан Комадинић Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Клиника Вет Београд у музичким збивањима 20. века Штоперица Енциклопедија Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Емисија из екологије Ауторско вече композитора Милана Михајловића Метрополис у Србији Трезор Клиника Вет Београд у музичким збивањима 20. века Штоперица Дворови Београда Ово је Србија Приче из природе Неки нови клинци Енциклопедија Национални балет на леду из Ст. Петербурга Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору У свету Фудбал - Лига шампиона Беокулт Очајне домаћице Венера, филм Кустендорф Трезор Фудбал - Лига шампиона: Интер - Бајерн

Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Милица² Вести Иза вести Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чист рачун Породица Серано Филм: Летња школа Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Пропуштен позив

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине Рума, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Раскршћа, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Инђија, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Док. програм, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 23.15 23.50 01.45 02.45

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Непобедиви 2 НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани–Кортезовоморе Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини са Мадагаскара НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани–Јужни океан Филм: Осећај госпођице Смиле за снег Вести Б92 Филм: Интензивна нега Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

Интензивна нега Сатирична комедија је прича о докторима, којима здравље пацијената није увек на првом месту, већ пре свега гледају њихово материјално стање. Млади доктор Вернер Ернст не жели да се помири са неписаним болничким правилом да количина лекарске неге зависи од дубине џепа пацијента, те наилази на отпор и презрење старијих доктора. Улоге: Џејмс Спејдер, Кира Сеџвик, Хелен Мирен, Алберт Брукс Режија: Сидни Ламет (Б92, 23.50)

Џејмс Спејдер

05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15 01.00 03.15 03.30

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Балкан парти Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Гранд парада Папарацо лов на познате Двор Филм: Велики напад Сити Филм: Господар жеља 2

Си ре не Лу чи ја је прин це за Си ре на Се вер ног Па ци фи ка. Она до ла зи на Зе мљу да про на ђе деч ка Ка и та ко јег је пре се дам го ди на спа си ла у бро до ло му. Ње му је по ве ри ла свој ро зе би сер. (Хе пи, 12.00) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Изнајми звезду Парови, уживо Картел Вести Парови, уживо Картел Изнајми звезду Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda23.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ен џи Хар мон

Ста кле на ку ћа 2 По што оста ну без ро ди те ља у тра гич ној не сре ћи, ти неј џер ку Еби Сноу и ње ног мла ђег бра та Ита на усва ја ју Ив и Реј монд Гуд, дво је иде ал них ро ди те ља ко ји се чи не пре до бри ма да би би ли исти ни ти... Уло ге: Ен џи Хар мон, Џо ел Греч, Џор дан Хин сон, Бо би Ко ле ман, Џеј сон Лон дон Ре жи ја: Стив Ан тин (Но ва ТВ, 22.20) Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Стаклена кућа 2, филм На путу према доље Вирус у рају, филм Брачне воде Езо ТВ Гласници, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Најгори послови у историји Први људи у свемиру Ван Гог – комплетна прича Ми Европљани Абрахамова деца Шпијуни који су дошли са мора Мумија која је дошла из леда Пет америчких гиганата Дикенсова Енглеска Тајне дубина Ван Гог – комплетна прича Човек пред тенком Заборављена убиства Рим. последња граница Тајна тибетанске мумије Пет америчких гиганата Дикенсова Енглеска Тајне дубина

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Симбад Успавана лепотица Чудовишта и пирати Путописна емисија Хајдук Још овај пут Тражећи Ерика Сијај, сијај, срећна звездо Лоповска част Вавилон Латекс диве Лепотице и тирани Песма љубави

06.00 07.30 08.55 10.45 12.10 13.25

Да ли сте чули за Морганове Против свих правила Сети ме се Зулендер Број Роми и Мишел на годишњици матуре 500 дана лета Принцеза и жабац Сви смо добро Васпитање за почетнике Шмркавци Све о Стиву Оклопни транспортер Велика љубав - Крај дана Апалуза Људи Очух Пројекат Алцхајмер 02: Деда, знаш ли ко сам ја?

14.55 16.30 18.05 19.40 20.05 21.45 23.15 00.15 02.10 03.35 05.20

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 На легендарном путу чаја, док. филм 11.02 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.34 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.18 Екумена 14.53 Откад си отишла 15.23 Алпе Дунав Јадран 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.10 Код Ане 18.30 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 Циклус филмова Јиржија Менцела: Строго контролисани возови, филм 21.45 Огњеви с неба, док. серија 22.20 Дневник 3 23.00 Други формат 23.50 Ловци на натприродно 00.30 Ксена - принцеза ратница 01.15 Драги Џоне 01.40 Откад си отишла 02.10 Слеџ Хамер 03.30 Алпе Дунав Јадран 04.00 Други формат

07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.20 00.50 01.50 03.20 04.10 05.10

6

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 01.10 02.10 04.00

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Ерика Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Отета усред бела дана Филм: Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Пандури новајлије Филм: Опасна шифра Дијагноза: Убиство Филм: Круг обмане Филм: Убиства у Мидсамеру

08.20 Бибин свет 09.00 Ексклузив Таблоид 09.40 Вечера за 5 10.50 Кисмет 11.50 1001 ноћ 12.40 Клон 13.30 Аурора 15.00 Све што је битно 16.00 Мењам жену, док. сапуница 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.55 Кисмет 21.45 Кости 22.35 Пут освете 23.30 Заборављени случај 00.30 РТЛ Вести 00.45 Увод у анатомију 02.20 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

За бо ра вље ни слу чај По ја вом но вих до к а за о уби ству мла де учи те љи це Ла у ре Ме ки ни из 1991. го ди не, за бо ра вље ни слу чај по нов но до ла зи у ру ке де тек тив ке Раш. Ис тра га по ка же ка ко је Ла у ра би ла иде ал на учи те љи ца ко ја је под у ча ва ла и си ро ма шну и про бле ма тич ну де цу... Уло ге: Ке трин Мо рис, Де ни Пи но, Џе ре ми Реч форд, Том Бе ри (РТЛ, 23.30)

Ване са Ред грејв

Дру га при ли ка Док тор Ри чард Ре дли је мла ди и та лен то ван оф тал мо лог из углед не по ро ди це, ко ји на о ко има све као и ве ре ни цу Гвен ко ја с њим при жељ ку је брак. Ме ђу тим, мла дић има тај ну. Но ћу се обла чи у жен ску гар де ро бу, из ла зи у јав ност и пре тва ра да је же на... Уло ге: Ване са Ред грејв, Мар тин Бал с ам, Ви ли јам Рас, Елис Криг, Ке ри Кен, Ри чард Вен ту ра, Ре ни Сан то ни, Лу ис Фле чер Ре жи ја: Ен то ни Пејџ (ХРТ 2, 23.55) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.25 13.55 15.30 15.50 16.30 17.10 17.35 18.00 18.43 19.35 19.55 20.25 20.35 22.35 23.00 23.55 01.25

Мала ТВ Четверо против З Школски програм Случај за екипу БАРЗ Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Друга прилика, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверленд 3, док. серија Хана Монтана Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера На легендарном путу чаја, док. серија Хит дана Одисеја одеће, док. серија Лига првака - емисија Фудбал, ЛП: Интер - Бајерн, пренос Лига првака - емисија Лажи ми Друга прилика, филм Ноћни музички програм

05.40 07.30 10.30 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Главе С ветром у леђа Мајске лудорије Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Десет дана чуда Трава Хари и Хендерсонови Привиђења Досије Дрезден Додир среће Једноставан живот Ное Дирборна 01.50 Доминик .

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Ускрснуће Хофа Савршен план Зашто се будале заљубљују? Пет минута раја Плашљиви детектив Завера сенки Црвено писмо Мала продавница ужаса Ускрснуће Микалијина хроника Слатке луткице

Ке трин Мо рис

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Грмљавина из Канзаса Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Борна кола браће Хау Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Преживљавање Човек, жена, дивљина Чудовишта из реке Погранична полиција Грмљавина из Канзаса Прљави послови

08.30 09.00 09.30 11.45 13.30 19.00 19.10 21.00 21.10 22.10 22.15 23.15 23.20 23.25 23.30 00.15

Екстремни спортови Фудбал Билијар Тенис Тенис Фудбал Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Крос-кантри скијање Тенис

Tambure se ~uju sve do ekvatora radska uprava je 3. januara 1949. osnovala pre- su snimqne pet, odnosno ~ak devet godina ranije. duze}e “Put”, ali mu je u “miraz” predala ma- Ve} u novembru nema nijednog filma koji je proiz{ine i opremu staru u proseku pola veka. voden u SSSR. Ina~e, za “Tarzanovo tajno blago” Mada je odlo`ena, za 27. februar zakazana Skup- kriti~ar “Slobodne Vojvodine” pi{ta kako spada u {tina Dru{tva za kulturnu saradwu sa SSSR-om, na filmove najni`e vrste. svojim stranicama “Slobodna Vojvodina” i daqe Jedan obesni voza~ je 21. decembra pregazio grupu priqe`no gaji rubriku “Iz bratskog Sovjetskog Sa- pe{aka, dva su poginula, a jedan te{ko povre|en. veza”.

Kako je ne{to ranije promewen Krivi~ni zakon i za Nakon sve vi{e incidenata na granici s Ma|ar- saobra}ajne nesre}e je ukinuta smrtna kazna, {ofer skom, po~elo je 4. aprila su|ewe grupi u Jugoslaviju je osu|en na 14 godina zatvora. uba~enih {pijuna. Prvooptu`eni [andor Ivawo{ Pecaro{i su prvi naselili nekada{wu adu tri osu|en je u septembru na 12 godina zatvora. kilometra uzvodno od Brodogradili{ta, nasipaju}i U sva tri kola prole}nog dela Prve savezne lige deo obale zemqom, {utom i kamewem, po kojem je venovosadska FK “Sloga” je pretrpela poraze i ube- rovatno prvobitno skromno naseqe sojenica na studqivo je na posledwem mestu. Me|utim, 8. maja joj se prikqu~uju dva nova igra~a, Vujadin Bo{kov i Toza Veselinovi}, Bege~anin i Salaj~anin, verovatno najtalentovaniji fudbaleri “Vojvodine” svih vremena.

Uredbom Vlade Srbije formirana je 13. maja firma za proizvodwu tekstilne robe na teritoriji Vojvodine “Stoteks”. U duhu sovjetske pseudolingvistike, ime je nastalo od skra}enice – stovari{te tekstila. ^ak 50.000 `iteqa Zanatlije se posakrivale po pasa`ima Novog Sada do~ekalo i ispratilo 25. maja nosioce Titove {tafete, koji bovima i dobilo ime. Potowih decenija su skorojesu pristigli iz svih krajeva Vojvodine. vi}i kraj wih na divqe podizali prave vile kraj saZakon o prinudnom otkupu privatnih apoteka mog Dunava, da ne moraju mnogo pe{a~iti pre nego omogu}io je politi~ki neokaqanim vlasnicima da {to zaplivaju. dobiju dr`avnu slu`bu, priznawe radnog sta`a u Nove vlasti tretirale su tenis kao “bur`oaski sopstvenim radwama i da nakon penzionisawa svoje sport” pa su prvih posleratnih godina tereni bili firme poklone dr`avi. Onima koji nisu na to pri- zapu{teni. Me|utim, {irom dr`ave po~iwu da se stali apoteke su nacionalizovane uz vi{e nego sim- renoviraju stari i grade novi ~im je 1949. na straniboli~nu naknadu. Ve}ina farmaceuta je prihvatila cama “Politike” {tampana fotografija mar{ala dr`avnu slu`bu i ne znaju}i {ta ih ~eka – na razli- Tita u belim pantalonama i s reketom u rukama. ~ite na~ine su ih maltretirali, naj~e{}e preme- Ovaj sportsko-ideolo{ki trend iskoristio je i No{tawem u periferijske vi Sad pa je, osim tri ve} apoteke. Wihove podr`apostoje}a, otvorio i dva noPrve tri utakmice prole}nog vqene dobili su nimalo inva igrali{ta. U parketnom, dela fudbalske Prve lige ventivna imena I, II, III, IV... otvorenom u paviqonu 1 Naro~ito je u Vojvodini Sajmi{ta, zimi su trenira1949. novosadska „Sloga” je bila gromoglasna nova kamli najboqi jugoslovenski izgubila i bila ubedqivo pawa seqa~kih radnih zaduteniseri pod nadzorom isposledwa na tabeli. Sve se ga, koje su samo dve godine taknutih svetskih trenera. promenilo kad su joj se kasnije masovno raspu{tane Za lokaciju drugoga odabrajer je i dr`ava od wih digla prikqu~ili Bo{kov i Veselinovi}, no je zelenilo kraj Dunava, ruke, priznaju}i svoj veliki izme|u suda i vile JugosloBege~anin i Salaj~anin strate{ki proma{aj. venske armije. Bio je to praU vi{e navrata je Radiovi stadion s tribinama na stanica Novi Sad ponavqala oglas da tra`i {est tri strane, koje su mogle primiti 3.000 gledalaca, spikera za {est jezika. Program je po~ela da emitu- koliko ih je bilo kad je igran Devis kup me~ Jugoje ta~no u 11 ~asova na Dan Republike 29. novembra slavija–[vajcarska. Sru{en je samo neku godinu kas vi{e nego skromnom opremom: jednom miksetom, snije, da bi po novom urbanisti~kom planu ustupio dva obi~na gramofona i slabim predajnikom malog mesto Muzeju revolucije, a kasnije parkingu i placu dometa. Tehni~ari su “udarni~kim radom” ubrzo od za rekreirawe pasa. materijala prikupqenog s raznih strana uspeli da Nakon petogodi{weg mandata pred kraj 1949. umesklope daleko ja~i, pa je zbog povoqne lokacije pri- sto sve{tenika Uspenske crkve Alimpija Popovi}a jem bio mogu} ne samo u celoj Vojvodini i svim su- gradona~elnik je postao pravnik Du{an Ibro~i}, sednim zemqama ve} povremeno ~ak do ekvatora. do tada ~lan mesnog partijskog komiteta, zadu`en za Nakon vi{egodi{we dominacije sovjetskih fil- mnoge va`ne poslove. A nije mu bilo nimalo lako mova najzad sti`u i svetski poznati: na repertoar obnavqati grad razru{en posle savezni~kog bom“Zvezde” je uvr{}ena “Plinska svetlost” sa slavnom bardovawa i pokretati industriju jer je doma}u priIngrid Bergman, a Narodnog bioskopa “Gra|anin vredu te{ko pogodila potpuno suspendovawe saradKejn” Orsona Velsa. Gledaocima nije smetalo {to we s dr`avama potpisnicima Rezolucije IB-a.

G

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda23.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

23. februar 2011.

Држите се својих циљева и нећете погрешити. Хоћете све или ништа, одмах и сада. Нисте расположени за компромисе и преговоре. Нисте ни толерантни. А и зашто бисте били када свако гледа само себе? У љубави треба да започнете ново поглавље, али тек у догледној перспективи.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Озбиљни сте на личном плану, утемељени и помало досадни. Као да сте се задесили у слепој улици, без пута и путоказа. Сврха дате ситуације јесте да вас научи стрпљењу и мудрости. Полако али сигурно, све ће доћи на своје. Фатализам у љубави вас обоје ограничава.

Ваша заштитница Венера је под ограничавајућим утицајем хладног Сатурна па можете бити смирени и спокојни у ситуацији у којој сте. Сабирајте и чувајте оно што имате, штедите и враћајте дугове, у сваком смислу. Припремите стабилну основу за нешто ново.

[KORPION 24.10- 23.11.

BLIZANCI Ваш Меркур је у ваздушном знаку Водо21.5- 21.6. лије, што вам иде у прилог. Отварају се не-

STRELAC 24.11- 21.12.

BIK 20.4-20.5.

ки нови хоризонити и могућности, само треба да их препознате и у тренутку искористите. Друштвени сте преко сваке мере. Без нервозе и претеривања. Шетајте се и дишите пуним плућима.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Напоран и стресан дан за вас. Перфекциониста сте у свему, али немате услове да то и покажете, кажете и развијете. Пословна ситуација је непромењена. На личном плану сте несигурнији него што је то уобичајно. Променљива осећања вас мотивишу и покрећу.

Нисте сами, ни тренутка. Неко вас подржава и учи уз вас. Ипак, на то се не можете ослонити. Радије ослушните своју интуицију, поразговарајте на пријатељској основи и упутите се на краћи пут ако треба. Добра комуникација је основа пословања и сарадње. Шира родбина и породица би да им поклоните више свог времена и пажње, док сте ви превасходно обузети пословним обавезама. У љубави нема промена. Напротив, тешкоће вас зближавају. Заједничка настојања и тежње, штедња за лето и добар провод који ће тек доћи.

JARAC 22.12-20.1.

Неко вам ради иза леђа, а да то не знате. Није ни страшно, ни погубно, али би било интересантно да сазнате тајне. Преокупирани сте новим пословима и ситуацијама које могу бити веома успешне у сваком погледу. Политичка струјања изискују афирмацију и изјашњавање.

На радном месту је све могуће. Не зна се тачно који су чији и зашто су. Још мање – докле ће. Дакле, једино сте ви у стабилној позицији, док друге сараднике не можете заштитити. Покушајте да сачувате новац од претераног и понекад непотребног трошења.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сваки дан доноси неке нове обавезе и садржаје па вам никада није досадно јер рутина не постоји. Прилагодљиви сте и добро се сналазите у надолазећим ситуацијама и сусретима, мада то и није у вашем маниру. Радије бисте имали контролу коју немате.

Да бисте остварили своје циљеве и идеале, морате да уложите много више труда но што је то схватљиво и прихватљиво. С друге стране, неки финасијски трошкови, који ће вам изгледати као чиста пљачка, могу вас изнервирати. Новац дође па оде, па опет дође. Опустите се!

У ваш знак је ушло ватрено Сунце и још ватренији Марс, који вас покрећу на активности. Истовремено, задржавате порив за слободом и кампањски однос према свему. Било би паметно да дефинишете своје приоритете и радите на њима, превасходно. Пријатељска љубав.

TRI^-TRA^

Са о бра ћај ка на Тви те ру V REMENSKA

Бри тан ска глу ми ца До на Eр опо ра вља се од са о бра ћај не не сре ће ко ја се до го ди ла не дав но, а у ко јој јој је сло мље на но га. Глу ми ца је хо спи та ли зо ва на на кон што ју је уда рио ауто мо бил док је ула зи ла у сво је во зи ло у цен трал ном Лон до ну про те кле не де ље. Но га јој је за вр ши ла у гип су, а она је о не сре ћи пр вом при ли ком оба ве сти ла фа но ве пу тем Тви те ра.

- Ју че ме је уда рио ауто. Би ла сам у шо ку и по ма ло ту жна. Сре ћом, опо ра вак је брз, а за хвал на сам на ма лим бла го сло ви ма - на пи са ла је До на. Глу ми ца је ши рој пу бли ци нај по зна ти ја по уло зи у хо ли вуд ском блок ба сте ру „По вра так му ми је”, а гле да о ци ма МТВ-ја и као во ди тељ ка ко ја је у јед ној еми си ји ужи во се стра ма из гру пе „The Corrs” по ста ви ла пи та ње „где сте се упо зна ле”.

PROGNOZA

Х ладно

Vojvodina Novi Sad

0

Subotica

1

Sombor

1

Kikinda

1

Vrbas

0

B. Palanka

0

Zrewanin

0

S. Mitrovica -1 Ruma

-1

Pan~evo

-1

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

1

Ni{

0

Evropa

и облачно

Madrid

НО ВИ САД: Хладно и облачно. Могућ је слаб снег, али већи део дана суво. Ветар умерен северни и северозападни. Притисак мало изRim над нормале. Минимална температура -4, а максимална 0 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хладно и већином облачно. На југу Војводине слаб снег, а на северу суво уз могуће сунчане интервале. Ветар умерен сеCirih верни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална 1 степен.

Berlin СР БИ ЈА: Хладно и облачно са снегом у централним и јужним преBe~ делима, а на северу Србије већином суво. На северу Војводине су могући и сунчани интервали. Ветар умерен северни и северозападни.

Var{ava Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална 1 Kijev степен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак, петак и субоMoskva ту претежно облачно и хладно време са снегом у централним и јужним пределима уз повећање висине снежног покривача на 20 до 40 цм до Oslo суботе. Само на крајњем северу Србије већином суво или са мало снеSt. Peterburg га. У недељу свугде суво са мразевима.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Релативно неповољна биометеоролошка ситуација изнад нашег подручја. Опрез се саветује срчаним и цереброваскуларним болесницима, а свима адекватно одевање. Код осетљивих особа је могућа главобоља, те болови у мишићима и зглобовима. Максимална опрезнoст се препоручује свим учесницима у саобраћају.

19 12 12 2 -5 -2 -8

VIC DANA Шта ради плавуша кад јој побегне трамвај број 12? Два пута се вози шестицом.

-8 -12 -7 -14 16

Pariz

8

Minhen

-1

Budimpe{ta

-1

Stokholm

-7

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-10)

Slankamen

316 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

246 (-12)

Zemun

360 (4)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

235 (-10)

Pan~evo

372 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

522 (2)

Ba~. Palanka 236 (-8) Novi Sad

248 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

TISA

340 (132) N. Kne`evac

116 (16)

Tendencija stagnacije

SAVA 256 (-1)

S. Mitrovica

240 (4)

Senta

293 (2)

Beograd

307 (-1)

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

322 (2)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusi}

88 (-14)

Re{ewe iz pro{log broja