Dnevnik 23.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 23. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROj 23355 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GORIVO jU^E POSKUPELO OD DVA DO ^ETIRI DINARA, A SKOKU CENA NIjE KRAj

Ben zin }e usko ro ku po va ti sa mo bo ga ta {i str. 4

VANDALI O[TETILI SPOMENIK MARINI OLEWINOJ

VLADA SRBIjE

Uki nu ta van red na si tu a ci ja

NASLOVI

Politika 3 Predsednik nije optimista

Ekonomija 5 Sre|ivawe EPS-a, pa akcije gra|anima

Nov~anik 6 Radwe pune la`nih rasprodaja

str. 13

Novi Sad 7 Epidemija kra|a {ahtova i re{etki za blato

Vojvodina 12 Tu|e ku}e kao pribe`i{te

Dru{tvo 13 Za le~ewe retkih bolesti 130 miliona

DA LI ]E NEKO ODGOVARATI ZBOG PROKI[WAVAWA, OTPADAWA PLAFONA...

Ma ne ke ni u ko mi si ja ma za teh ni~ ki pre gled

Foto: R. Hayi}

Crna

str. 5

Mermernoj balerini otkinuli stopalo

14 Trojica opqa~kala po{tu 15 Osumwi~eni za utaju 50 miliona dinara 15 Pretu~en slave}i ro|ewe deteta

Maglovito

str. 7 Najvi{a temperatura 3 °S

UNIjA POSLODAVACA TRA@I DA SE ODMRZNU MAR@E

Ni ske ce ne za tvo ri le 875 du }a na? SPORT

str. 16 – 20

Foto: B. Lu~i}

n VATERPOLISTI VOjVODINE PRESLI[ALI ZVEZDU

PRAZNIK VINA NA NOVOSADSKOM SAjMU

Lo vo ri ke za bo `an ske ka pi str. 7

n ANA I jELENA U ^ETVRTFINALU

n VO[A S PARTIZANOM U FINALU PRE FINALA

str. 6

POLiTikA

~etvrtak23.februar2012.

PO^EO DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE U BRISELU

No va run da: fu sno te i Re zo lu ci ja 1244 U Bri se lu je, s da nom za ka {we wa, za po ~e la no va run da di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, na ~i jem su dnev nom re du pi ta we re gi o nal nog pred sta vqa wa Pri {ti ne i pro ble mi u im ple men ta ci ji spo ra zu ma o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma na se ve ru Ko so va. [ef ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} re kao je no vi na ri ma pred po ~e tak su sre ta da ne o~e ku je la ke raz go vo re i da ni je is kqu ~e no da se oni na sta ve i su tra, dok se {e fi ca ti ma Pri {ti ne Edi ta Ta hi ri ni je ni po ja vi la pred no vi na ri ma. Iako je ka {we we pri {tin skog ti ma u Bri se lu oprav da no teh ni~ kim raz lo zi ma – {to je ob ja {we we ko je je pri hva tio i be o grad ski tim – pri {tin ski me di ji da nas na vo de da je Pri {ti na pod ve li kim pri ti skom da, kad je re~ o re gi o nal nom pred sta vqa wu, pri hva ti ide ju o fu sno ta ma i po mi wa wu Re zo lu ci je 1244. Ste fa no vi} is ti ~e da

Ta~i diè nivo bezbednosti Dok ti mo vi za di ja log Be o gra da i Pri {ti ne raz go va ra ju u Bri se lu o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va, u Pri {ti ni je u cen tru pa `we fu sno ta, zbog ko je ko sov ske vla sti tr pe pri ti ske, a pre mi jer Ha {im Ta ~i na vod no po di è ni vo bez bed no sti. Pri {ti ni je, na i me, u ovoj fa zi di ja lo ga naj ve }i pro blem sa dr àj fu sno te u ko joj se, na pred log Be o gra da, po mi we Re zo lu ci ja 1244 SB UN.Po zi va ju }i se na ne i me no va ni iz vor, pri {tin ski list Ko ha di to re pi {e da je ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i po zvao sna ge bez bed no sti da bu du sprem ne u na red nim da ni ma, jer se mo gu o~e ki va ti ne mi ri zbog spo ra zu ma o re gi o nal nom pred sta vqa wu Pri {ti ne.

je Be o grad „pot pu no spre man za do go vor i kom pro mis, ko ji }e bi ti u in te re su obe stra ne“. – Kao i do sa da, kre ta }e mo se u okvi ru Re zo lu ci je 1244, Usta va Sr bi je i na ci o nal nih in te re sa – re kao je Ste fa no vi}. Kad je re~ o teh ni~ kom pro to ko lu o in te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma, on je uve ren u to da ne }e bi ti ni ka kvih pro ble ma uko li ko taj pro to kol bu de pra tio duh spo ra zu ma ko ji su dve stra ne po sti gle pro {le go di ne. – Na{ stav je da ti pre la zi bu du funk ci o- nal ni, ali da ne ma ju ele men te dr `av ne gra ni ce – is ta kao je {ef ti ma Be o gra da. Zva ni~ ni ci i ana li ti ~a ri pod se }a ju na to da je re~ o run di ko ja je od lu ~u ju }a po pi ta wu od lu ke o sta tu su kan di da ta za EU za Sr bi ju. Po sti za we spo ra zu ma o re gi o nal nom pred sta vqa wu i spro vo |e we spo ra zu ma o pre la zi ma su kqu~ ni su uslo vi ko je je Evrop ski sa vet za dao 9. de cem bra pro {le go di ne da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta. Tre }i uslov – sa rad wa s Eulek som u smi slu omo gu }a va wa pu ne slo bo de kre ta wa – ta ko |e ni je is pu wen, ali u Ko mi si ji sma tra ju da „ima pro sto ra” do 28. fe bru a ra, ka da }e Mi ni star -

ski sa vet EU sa op {ti ti svo je mi {qe we. Na pi ta we o iz gle di ma Sr bi je da do bi je sta tus kan di da ta u mar tu, Ste fa no vi} je od go vo rio: „Sa da se o~e ku je da Za pad do ka è da Za pad ni Bal kan ne }e bi ti ta lac bi lo ko jeg po li ti~ kog pro jek ta, pa ni pri {tin skog. Ako ne bu de do go vo ra – svi su na gu bit ku, pa i Pri {ti na.” Po re ~i ma pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Ivi ce Da ~i }a, te {ko je da ti pro ce nu da li }e Be o grad u mar tu do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, a sve za vi si od di ja lo ga ko ji se vo di s Pri {ti nom. [ef Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} is ti ~e da Sr bi ja ho }e do go vor i da pri vre me ne vla sti s Ko so va i Me to hi je bu du za stu pqe ne na re gi o nal nim sku po vi ma „za to {to sma tra mo da na taj na ~in mo è mo lak {e re {a va ti pro ble me qu di na Ko so vu i Me to hi ji”. Me |u tim, do dao je Mi haj lo vi}, Pri {ti na tre ba da bu de za stu pqe na na nor ma lan na ~in, ona ko ka ko to me |u na rod na do ku men ta zah te va ju i ka ko na la è red u me |u na rod noj za jed ni ci i me |u na rod nom pra vu. - Uko li ko ne do |e do do go vo ra, re al no je o~e ki va ti no vi ta las pri ti sa ka na Pri {ti nu, a ve ro vat no i na Be o grad od me |u na rod ne za jed ni ce, od no sno EU, ali bi tre ba lo da nas ili su tra da se po stig ne ne ka kav prin ci pi je lan do go vor – re kao je Mi haj lo vi}.

DUEL TRAJKOVI]–PANTI] O SRPSKIM PODELAMA ZBOG KiM

Ku da vo di most na Ibru Po sla ni ca Je din stve ne srp ske li ste u Skup {ti ni Ko so va Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je ju ~e da Re zo lu ci ji 1244 SB UN ne pred vi |a mo gu} nost da Be o grad ras pi {e lo kal ne iz bo re na Ko s o v u i Me t o h i j i, dok pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} sma tra da je ras pi si va we tih iz bo ra Ustav na oba ve za. Re fe ren dum na se ve ru Ko so va sa mo je do pri neo to me da se Sr bi po de le, oce ni la je Ra da Traj ko vi}, dok Pan ti} sma tra da je wi me po sla ta „ja ka po li ti~ ka po ru ka“.Ovi opre~ ni sta vo vi iz ne ti su na ju ~e ra {wem du e- lu Traj ko vi}–Pan ti}, odr `a nom u or ga ni za ci ji Ta nju ga na te mu “Ko de li Sr be na Ko so vu i Sr be u Sr bi ji po vo dom Ko so va?“ – @ao mi je {to mo ram da ka `em, ali re zul tat Re zo lu ci je 1244 i Ku ma nov skog spo ra zu ma je taj da ne po sto ji pra vo da se or ga ni zu ju lo kal ni iz o bri na Ko so vu – ka za la je Ra da Traj ko vi}. Po we nim re ~i ma, jav na je taj n a da, ako Sr b i j a do b i j e kan di da tu ru, lo kal ni iz bo ri na KiM ne }e bi ti or ga ni zo va ni. Ra da Traj ko vi}, ko ja je i

di rek tor ka Do ma zdra vqa u Gra ~ a n i c i, isto v re m e n o je uka za la na kom plek snost tog pi ta wa i pod se ti la na to da bi za 15 me se ci tre ba lo da bu du odr `a ni lo kal ni iz bo ri u or ga ni za ci ji ko sov skih vla sti.

srp ska za jed ni ca. Ka ko je pod vu kla, glav ni pri o ri tet je op sta nak Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji, zbog ~e ga je po treb no da se “svi za jed no sret ne mo kod pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a i raz go va ra mo o sve mu“. – Op sta nak Sr ba je ga ran ci -

Ra da Traj ko vi} i Kr sti mir Pan ti}

Ona je po ru ~i la da vla sti u Sr bi ji tre ba da raz go va ra ju sa Sr bi ma s KiM i da na |u re {e we da se ne bi de sta bi li zo va la

ja uti ca ja dr `a ve Sr bi je na Ko so vu i Me to hi ji – po ru ~i la je Ra da Traj ko vi}, i do da la da zna “da se da nas raz go va ra o

Referendum iz dva ugla Ra da Traj ko vi} je iz ra zi la i strah da bi re fe ren dum se ve ra mo gao bi ti ko ri {}en kao raz log za no vu de sta bi li za ci ju na Ko so vu. Ona je uka za la na to da ni jed na me |u na rod na in sti tu ci ja ni je po dr à la ni ti po sma tra la re fe ren dum, i da je on za wih ne va è }i. Po pro ce ni po sla ni ce JSLa, ono {to je lo {e, a ti ~e se re fe ren du ma, je da je ko sov ska skup {ti na na pred log vla de iz gla sa la re zo lu ci ju ko jom je naj è {}e na pa la Sr bi ju. – S dru ge stra ne, oni su sve to ura di li do bi ja ju }i po dr {ku i srp skih pred stav ni ka u ko sov skoj vla di i skup {ti ni – re kla je Ra da Traj ko vi}, pre ci zi ra ju }i da mi sli na SLS. Ipak, ona sma tra da re fe ren dum ne }e uti ca ti na do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan -

stvo Sr bi je u EU.Kr sti mir Pan ti} je oce nio da je re fe ren dum upu tio ja ku po li ti~ ku po ru ku ko ju ni Vla da u Be o gra du, a ni me |u na rod na za jed ni ca ne }e mo }i da za ne ma re. Pan ti} je pod se tio na iz ja vu {e fa ru ske di plo ma ti je Ser ge ja La vro va i mi ni stra spoq nih po slo va Sr bi je Vu ka Je re mi }a da je re fe ren dum po tvr dio ~i we ni~ no sta we, ko je ni ko ne }e mo }i ig no ri sa ti u bu du} no sti. – To zna ~i da }e u de lu me |u na rod ne za jed ni ce ko ji po dr `a va Pri {ti nu mo ra ti da do |e do pro me ne, i da }e mo ra ti da shva te da se Sr bi ma u Po kra ji ni re {e wa ne mo gu na me ta ti si lom, ni ti dru gim me to da ma – po ru ~io je Pan ti}.

va `nom stra te {kom ci qu, a to je kan di da tu ra, i pod vla ~e }i da ne tre ba do zvo li ti da osta tak Sr bi je „bu de ta lac na {ih stre mqe wa i pro je ka ta“. Po re ~i ma po sla ni ce JSL-a u Skup {ti ni Ko so va, srp ske in sti tu ci je, po put zdrav stve nih i obra zov nih, mo ra ju osta ti na Ko so vu jer sva ko wi ho vo po vla ~e we po vla ~i i ise qa va we Sr ba. Go vo re }i o uti ca ju po li ti~ kih stra na ka na de {a va wa u ju `noj po kra ji ni, ona je na ve la da je „se ver Ko so va je di ni pro stor u Sr bi ji ko ji ni je ose tio 5. ok to bar“. Pred s ed n ik op { ti n e Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} je re kao da, ka ko stva ri sa da sto je, lo kal nih iz bo ra na se ve ru Ko so va ne }e bi ti, te se spre ma pe ti ci ja ko ja }e bi ti upu }e na pred sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je u ko joj se tra ì ras pi si va we tih iz bo ra. Pan ti} je is ta kao da po Usta vu Sr bi je iz bo ri mo ra ju da se ras pi {u na ~i ta voj te ri to ri ji, i do dao da je ju `no od Ibra po ~e lo pot pi si va we pe ti ci je za ras pi si va we lo kal nih iz bo ra. Wo me }e se, ka ko je oce nio, po ka za ti da Sr bi s obe stra ne te re ke ne è le da bu du u ko sov skim in sti tu ci ja ma i da ì ve u ne za vi snom Ko so vu. Go v o r e } i o ba r i k a d a m a, Pan ti} tvr di da Euleks na sta vqa da ra di na ja ~a wu al ban skih in sti tu ci ja, i da sve dok ta ko de lu je, ne mo è o~e ki va ti sa rad wu Sr ba. Za to on re {e we vi di u to me da me |u na rod n a za j ed n i c a pri m e w u j e iste stan dar de pre ma Sr bi ma i Al ban ci ma. Ka da je re~ o do go vo ri ma po stig nu tim u di ja lo gu Be o gra d a i Pri { ti n e, Pan t i} sma tra da su oni u su prot no sti s Usta vom Sr bi je, i da }e se ti me, po we go vim re ~i ma, ba vi ti Ustav ni sud Sr bi je. D. Milivojevi}

dnevnik

PROGRAMSKI DIREKTOR TS NEMAWA NENADI]

Re {i ti sve ne do u mi ce pre po ~et ka kam pa we Pro gram ski di rek tor or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja„ Ne ma wa Ne na di} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je znat no ve }e po {to va we za ko na u iz bor noj kam pa wi s fi nan sij skog aspek ta jer sa da po sto ji kon tro la fi nan sij skih iz ve {ta ja, ali je neo p hod no ure di ti po je di ne obla sti ili za kon ske od red be ko je se mo gu tu ma ~i ti raz li ~i to. – Va `no je da se sve ne do u mi ce raz re {e pre ne go {to iz bor na kam pa wa bu de zva ni~ no po ~e la, ka ko Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, ta ko i pro pi si ma o ogla {a va wu, ra du udru `e wa... – re kao je Ne na di} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je pri me tio da je u ovoj go di ni re gi stro van ma li broj ve -

}ih do na to ra stran ka ma, {to, po we go vim re ~i ma, mo `e da ~u di s ob zi rom na to da se bli `i iz bor na kam pa wa. Ka ko je re kao, od ve }ih do na to ra pri ku pqe no je sve ga 2,7 mi li o na di na ra, a od 21 do na to ra, sa mo je jed no prav no li ce s pri lo gom od 50.000 di na ra. On o~e ku je da }e se po sle pred sto je }ih iz bo ra ima ti ja sni ja sli ka o to me {ta se sve de {a va lo s fi nan sij skog aspek ta u kam pa wi. Ne na di} je is ta kao da je u pro {loj go di ni, po po da ci ma ko je su stran ke ob ja vi le, pri ku pqe no ne {to ma we od 60 mi li o na di na ra od ve }ih pri lo ga i ~la na ri na. Go to vo po li vi nu tog iz no sa, vi {e od 25 mi li o na di na ra ~i ne pri lo zi prav nih li ca i pred u zet ni ka.

TRIBINA VOJVO\ANSKOG KLUBA O POLITI^KOM @IVOTU U POKRAJINI

Po li ti~ ki va za li i ne vi dqi vi auto no ma {i

Po li ti ko log Bo {ko Ko va ~e vi} oce nio je da je Voj vo di na da nas u pat-po zi ci ji, gde se po li ti~ ki ak te ri is cr pqu ju na mar gi nal nim te ma ma, od no sno na stal nim sum wi ~a vo sti ma i do ka zi va wi ma pra vo ver no sti cen tral nim stran ka ma i vla sti. Zbog to ga, ka ko je na veo, Voj vo di na, ko ja bi po re sur si ma ko je ima mo gla bi ti raz voj na lo ko mo ti va Sr bi je, „za o- sta je i su da ra se na po li ti~ kim pre~ ka ma cen tra li zo va nog i na ci o na li zo va nog dr àv nog iden ti te ta Sr bi je”. – Sr bi ja, kao dr à va, jo{ je uvek pro vi zo ri jum, ima pro ble me s te ri to ri jom, s ne za vr {e nom osta vin skom ras pra vom s dru gim dr à va ma na sta lim po ras pa du Ju go sla vi je, sa sop stve nim na ci o na li zmom, s cen tra li zo va nim po li ti~ kim si ste mom, s ne ar ti ku li sa nom mo der ni za ci jom... U ta kvom am bi jen tu, te {ko se mo è go vo ri ti o ne kom ozbiq ni jem po li ti~ kom i si stem skom po zi ci o ni ra wu Voj vo di ne kao pred vod ni ce raz vo ja Sr bi je – oce nio je Ko va ~e vi} na tri bi ni Voj vo |an skog klu ba, odr à noj ju ~e u Skup {ti ni No vog Sa da. Po we go vim re ~i ma, „pa tri o- ti zam“, „ro do qu bqe“, „na ci o nal ne sve ti we“ po sta li su me ra pro ce sa u dru {tvu, {to se po seb no po gub no od ra à va na kon cept gra |an ske Voj vo di ne, gde su ma win ske za jed ni ce na „za da tu” ma tri cu ta ko |e od go vo ri le stva ra wem svo jih stra na ka, „svo jih za bra na i re zer va ta”. Ana li ti ~ar Dra go mir Jan kov ka zao je da u Voj vo di ni po sto ji „ne vi dqi va po li ti~ ka sce na”, ko ja je, ka ko je na veo, de tek to va na u is tra ì va wi ma jav nog mwe wa ~i -

ji re zul ta ti uka zu ju na zna ~a jan rast auto no mi sti~ ki, re pu bli kan ski i ~ak se pe ra ti sti~ ki opre de qe nih gra |a na. Po li ti ko log Du {ko Ra do sa vqe vi} za lo ìo se za or ga ni zo va we kon fe ren ci je o Voj vo di ni na ko joj bi se pred sta vi li svi po da ci o po li ti~ kom i eko nom skom pro pa da wu Voj vo di ne, ali i iz ne lo „dru ga ~i je vi |e we o ra to vi ma vo |e nim de ve de se tih go di na pro {log ve ka„. Ne ka da {wi pred sed nik Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne Jon Sr bo van re kao je da Sr bi ja jo{ ne shva ta ka kve po ten ci ja le ima Voj vo di na i ko li ko bi wi ho va afir ma ci ja bi la ko ri sna za ce lu Sr bi ju. On je po ru ~io da je kraj we vre me da se u tom po gle du po kre ne i kon kret na ak ci ja u Po kra ji ni, s ci qem da se naj {i ra jav nost upo zna sa ~i we ni ca ma ko je uka zu ju na uzro ke eko nom skog pro pa da wa Voj vo di ne, ali i ce le Sr bi je. Pred sed nik Voj vo |an skog klu ba \or |e Su bo ti} oce nio je da u Voj vo di ni ne po sto ji po li ti~ ki ì vot jer se po li ti ka kre i ra u Be o gra du, dok po kra jin ski or ga ni vla sti pred sta vqa ju tek „tran smi si ju cen tra li sti~ kih or ga na„. On sma tra da je kqu~ ni pro blem Voj vo di ne wen „ka ta stro fal ni ustav ni po lo àj i gru ba cen tra li sti~ ka po li ti ka„. Zbog to ga, ka ko je na veo, „Skup {ti na i Vla da Voj vo di ne vr lo ~e sto pod se }a ju na par tij ska ode qe wa vla da ju }ih stra na ka iz Be o gra da„. – O~i gled no je da je ta ko zva na po li ti~ ka sce na u Voj vo di ni va zal ska – za kqu ~io je Su bo ti}. B. D. S.

BIA: Qa ji} ni je ume {an Po ku {aj da se mi ni star i li der SDPS-a Ra sim Qa ji} do ve de u ve zu s oni ma ko ji na vod no pri pre ma ju aten tat na muf ti ju Mu a me ra Zu kor li }a pred sta vqa ju sa mo „ama ter ski po ku {aj po je di na ca” da de sta bi li zu ju pri li ke u Sr bi ji, na ve de no je u od go vo ru Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je na Qa ji }ev zah tev da se is pi ta ju ta kve op tu `be ob ja vqe ne u po je di nim me -

di ji ma. U od go vo ru BIA, u ko je je Ta njug imao uvid, na vo di se i da }e Agen ci ja, u skla du sa za kon ski utvr |e nim ovla {}e wi ma, u~i ni ti sve da se ta kvi i sli~ ni po ku {a ji de sta bi li za ci je bez bed no snih pri li ka u ze mqi i uz ne mi ra va wa gra |a na ra sve tle do kra ja, a uko li ko se utvr de ele men ti kri vi~ ne od go vor no sti, o to me oba ve ste pra vo sud ni or ga ni.

Po li ci ja ne ma sa zna wa da se spre ma aten tat na Zu kor li }a In for ma ci je da se spre ma aten tat na muf ti ju Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a me ra Zu kor li }a, na kon Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je, ju ~e je od ba ci la i srp ska po li ci ja. „Po li ci ja je pre u ze la ak tiv no sti iz svo je nad le `no sti, pri ~e mu do sa da ni je do {la do sa zna wa ko ja bi uka zi va la na pri pre mu aten ta ta na muf ti ju Mu a me ra Zu kor li }a”, na vo di se u do pi su di rek to ra po li ci je Mi lo ra da Ve qo vi }a, ko je je od go vor na zah tev mi ni stra Ra si ma Qa ji }a da se is pi ta ju op tu `be iz ne te u po je di nim me di ji ma, u ko ji ma je on ozna ~en kao sa u ~e snik u pla ni ra wu aten ta ta na Zu kor li}.

c m y

politika

dnevnik

BORIS TADI] O SRPSKOM EVROPSKOM PUTU

Pred se dnik ni je op ti mi sta Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} iz ja vio je ju ~e da u ovom tre nut ku ne mo è is ka za ti op ti mi zam u po gle du do bi ja wa sta tu sa kan di da ta Sr bi je za ~lan stvo u EU, ali }e se do po sled weg tre nut ka bo ri ti da se to ostva ri i da se is pu ne oba stra te {ka ci qa – i Ko so vo i Evrop ska uni ja. Ta di} je re kao da su dve stra ne u di ja lo gu, Be o grad i Pri {ti na, kad je re~ o pi ta wu re gi o nal nog pred sta vqa wa Ko so va „da nas ma lo da qe od re {e wa ne go {to su bi le si no}”, iako su mu u jed nom tre nut ku bi le bli zu. Ta di} je ka zao da je do ko ra ka una zad u raz go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne do {lo zbog na ~i na na ko ji Pri {ti na pred la è re {e we za pi ta we svog re gi o- nal nog pred sta vqa wa, a ko je je, ka ko je is ta kao, da le ko od re al no sti. Pred sed nik je na gla sio da je ne za mi sli vo da pi ta we pro {i re wa EU da nas mo `da za vi si i od Pri {ti ne, ko ja ne sa mo da ni je ~la ni ca EU ve} ni je ni dr à va u kla si~ nom me |u na rod nom po li ti~ kom smi slu. – Vr lo je te {ko do sti }i sta tus kan di da ta, to je vi {e ne go o~i gled no jer u sva kom sa tu ima mo no vo is ku {e we, ali bo ri mo se – re kao je Ta di} no vi na ri ma.

Ne odustati Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja po sle ne pre mo sti vih pro ble ma ko je je is ku si la de ve de se tih go di na sa da otva ra per spek ti vu svo jim qu di ma, i do dao da raz lo zi zbog ko jih je ame ri~ ka kom pa ni ja NCR do {la u Sr bi ju pred sta vqa ju upra vo one re ~i ko je `e li da ~u je sva ki gra |a nin Sr bi je. Is ti ~u }i da rad no me sto pred sta vqa naj ve }i za da tak ~i ta vog sve ta, Ta di} je re kao da se Sr bi ja da nas bo ri za eg zi sten ci ju sva kog gra |a ni na, i to u naj te `im okol no sti ma u po sled wih sto go di na. – I rad no me sto je stra te {ki ciq kao {to su i dru ge stva ri stra te {ki ci qe vi – od bra na te ri to ri jal nog in te gri te ta i evrop ske in te gra ci je. Od to ga ne }e mo od u sta ti – po ru ~io je Ta di}. Po we go vim re ~i ma, su {ti na je upra vo u neo du sta ja wu. – Su {ti na je ne od u sta ti, ve} pro me ni ti kod u mi {qe wu i uvek iz no va pro ba ti – re kao je pred sed nik, i do dao da Sr bi ja upra vo to i ra di, i po pi ta wu rad nih me sta, i po pi ta wu te ri to ri jal nog in te gri te ta, i po pi ta wu evrop skih in te gra ci ja.

Ni ko li}: Bi }u na ~e lu pro me na pro tiv Ta di }a i Din ki }a Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} za tra ìo je ju ~e od pred stav ni ka vla sti da se „ne utr ku ju” u po na vqa wu pri ~a da ne }e i ne è le da sa ra |u ju s wim ili da idu u ko a li ci ju s na pred wa ci ma, i po ru ~io jav no sti „da }e bi ti na ~e lu pro me na u Sr bi ji i vo di ti po li ti ku pro tiv je din stve ne Din ki }e ve i Ta di }e ve vla sti”. Ni ko li} je, u pi sa noj iz ja vi, is ta kao da SNS ta kvu sa rad wu ni ne è li, po {to sma tra da sa mo ko re ni te pro me ne i ozbiq ne re for me mo gu iz vu }i Sr bi ju „iz te {ke po li ti~ ke, eko nom ske i so ci jal ne kri ze”. On je po li ti ~a ri ma vla da ju }ih stra na ka po ru ~io da „ne pra ve ra ~un bez kr~ ma ra jer na rod je su di ja” i vla sti i opo zi ci ji. Ni ko li} je na gla sio da ne raz u me smi sao bez broj in ter vjua i iz ja va ~el ni ka vla sti u ko ji ma SNS i we ga li~ no „sta vqa ju u kon tekst ne ka kvog bu du }eg pri lep ka ili slu ge” vla sti, a po sled wi u ni zu ko ji je to u~i nio je, ka ko je re kao, pred sed nik G17 plus Mla |an Din ki}. Din ki} je u in ter vjuu „Ve ~er wim no vo sti ma„ po zvao Ta di }a da jav no, ja sno i gla sno ka è da ni pod ko jim uslo vi ma ne }e skla pa ti ko a li ci ju sa SNS-om i da ta ko ot klo ni sve sum we o to me da je sa vez s na pred wa ci ma „u igri”. Ni ko li} je, re a gu ju }i na tu iz ja vu, po ru ~io da mu je oba ve za da jav no sti ja sno sa op {ti da }e bi ti na ~e lu pro me na u Sr bi ji i vo di ti po li ti ku pro tiv je din stve ne Din ki }e ve i Ta di }e ve vla sti.

Pred sed nik Sr bi je je po ru ~io da }e, bez ob zi ra na sve, na sta vi ti da se bo ri za ostva re wa dva glav na stra te {ka ci qa, a to su o~u va we te ri to ri jal nog in te gri te ta na Ko so vu i evro in te gra ci je, i do dao da }e na red nih da na bi ti iz ve sni je da li je mo gu }e ostva ri ti oba ci qa. – Ovih da na }e mo vi de ti da li je to po li ti~ ki odr `i vo ili ne. Bi } e to po l i t i~ k i test i za me ne i ja }u na kon svih raz g o v o r a i pre g o v o r a iza }i i re }i ka kav je moj stav o to me ku da da qe – re kao je Ta di}. Po re ~i ma pred sed ni ka Sr bi je, pro ble mi s ko ji ma se da nas dr ` a v a su o ~ a v a na pu t u evro in te gra ci ja je su po sle di ca ne sa vr {e no sti po li ti~ kog si s te m a u Evro p i, kom p lek sno sti me |u na rod nih od no sa i sve ga kroz {ta je re gion pro {ao de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Na pi ta we da li su vla sti u Be o gra du do ne le od lu ku o to me da li }e odr `a ti lo kal ne iz bo re na Ko so vu i Me to hi ji, Ta di} je re kao da „}e mo pre ko tog mo sta pre }i ka da do we ga do |e mo”, ali i de ci di ra no po ru ~io da Sr bi ja ni ka da ne }e od u sta ti od za {ti te svog te ri to ri jal nog in te gri te ta na Ko so vu.

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Iz bo ri na Ko so vu de li kat na stvar Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da je Ustav Sr bi je oba ve zu je na to da ras pi {e lo kal ne iz bo re i na Ko so vu i Me to hi ji, ali je i uka za la na ~i we ni cu da je wi ho va re a li za ci ja de li kat na zbog Re zo li ci je 1244 ko ja pred vi |a sa rad wu s me |u na rod -

nom za jed ni com. Ona je re kla za na{ list da lo kal ni iz bo ri ne }e bi ti ras pi sa ni na ce loj te ri to ri ji Sr bi je jer po sto je sre di ne u ko ji ma jo{ ni je is te kao man dat lo kal nim sa mo u pra va ma. Do da la je da }e lo kal ni iz bo ri bi ti ras pi sa ni ka da i par la men tar ni.

CP: Dis kri mi na ci ja ma wi na Pred sed nik Cr no gor ske par ti je Ne nad Ste vo vi} upu tio je ju ~e otvo re no pi smo srp skim zva ni~ ni ci ma u ko jem tra `i da se pre ras pi si va wa iz bo ra ure de pro pi si ko ji ma se re gu li {e iz bor po sla ni ka iz stra na ka na ci o nal nih ma wi na u Skup {ti nu Sr bi je i Skup {ti nu Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne. Otvo re no pi smo je upu }e no pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u, pred sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ci \u ki}-De ja no vi}, pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u, mi ni star ki prav de Sne `a ni Ma lo vi}, po ve re ni ci za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve ni Pe tru {i} kao i pred sed ni ci ma po kra jin skog par la men ta i vla de [an do ru Ege re {i ju i Bo ja nu Paj ti }u. Ste vo vi} na vo di da i po red po sto ja wa ustav nih i za kon skih nor mi ko ji ma je za -

bra wen sva ki ob lik dis kri mi na ci je, ona po sto ji u od no su na po li ti~ ke stran ke na ci o nal nih za jed ni ca, i to u pro pi si ma ko ji ma se re gu li {e iz bor na rod nih po sla ni ka u Skup {ti nu Sr bi je i Skup {ti nu APV. Ta ko, po li ti~ ke stran ke na ci o- nal nih ma wi na za pre da ju li sta za iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu Sr bi je tre ba da pri ba ve de set pu ta vi {e pot pi sa od po treb nih za osni va we, dok osta le par ti je za istu rad wu tre ba da pri ku pe isti broj ko ji im je po tre ban za osni va we. Za li stu za iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu APV po li ti~ ke stran ke na ci o nal nih ma wi na tre ba da pri ba ve tri pu ta vi {e pot pi sa od po treb nih za osni va we, dok osta le par ti je tre ba da pri ku pe 60 od sto od bro ja pot pi sa po treb nih za osni va we.

REKLI SU Star ~e vi}: Na pu sti ti „Pre o kret”

Kr ko ba bi}: Ne tre ba mi lek za du go ve~ nost

Mar ko vi}: Ja go din ci u Be ~u

^lan Glav nog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve Ne boj {a Star ~e vi}, ko ji je i ge ne ral ni di rek tor Di rek to ra ta za ci vil no va zdu ho plov stvo, za tra `io je da SPO od mah na p u s ti po k ret „Pre o kret” i vra ti se iz vor nom pro gra mu stran ke. „Iskre no se na dam da }e ~lan stvo stran ke pro na }i sna ge da na pu sti ’Pre o kret’, da se vra ti po ~et nim prin ci pi ma, ide a li ma i vred no sti ma, na ko ji ma je SPO i osno van, a to zna ~i po vra tak iz vor nom Pro gra mu stran ke, iz vor nom SPO-u”, na veo je Star ~e vi} u sa op {te wu za jav nost. On je is ta kao da je s ve li kim ne za do voq stvom po sled wih me se ci pra tio ra di kal nu pro me nu po li ti ke de la ru ko vod stva stran ke i da su u krat kom ro ku, a na ro ~i to po pri stu pa wu Po kre tu „Pre o kret”, na pu {te ni svi prin ci pi na ko ji ma je SPO i osno van, i ko ji su bi li du bo ko uko re we ni u tra di ci ji srp skog na ro da. Ne boj {a Star ~e vi} je oce nio da se vrh stran ke pre tvo rio u klub ne za do voq ni ka.

Pot pred sed nik vla de Jo van Kr ko ba bi} ka è da ne ve ru je da }e do ì ve ti lek za du go ve~ nost. Kr ko ba bi} je is ta kao da u po sti za wu du go ve~ no sti ~i ni, ka ko ka è, do dat ne na po re i da mu ta kav lek ustva ri, ni je po tre ban.Ka ko je pod se tio, pu no po ku {a ja do sa da je bi lo u na u ci da se na |e lek pro tiv sta re wa. Ovo je je dan od na po ra ko ji mo è da ti re zul ta te uz sve spo qa {we fak to re, re kao je Kr ko ba bi}, ko ji sma tra da fi zi o lo {ki na po ri sa mi po se bi, le ko vi sa mi po se bi, bez spoq nih fak to ra, ne mo gu da za u sta ve sta re we i da su u tom pro ce su va `ni uslo vi ì vo ta, psi ho lo {ki i so ci jal ni, stres, a da je va àn i ak ti van ì vot.Ipak, ako bu du pro na {li ne ki od ta kvih le ko va, sva ka ko da }u da ga upo tre bim i li~ no, ako bu dem imao pa ra, jer }e to bi ti vr lo skup lek, za kqu ~io je Kr ko ba bi}. Na be o grad skom Me ga trend uni ver zi te tu ju ~e je zva ni~ no po ~e la je da ra di la bo ra to ri ja du go ve~ no sti.

Gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je ju ~e da je ciq od la ska 250 zdrav stve nih i pro svet nih rad ni ka i po li ca ja ca iz tog gra da u Be~ – da se upo zna ju sa si ste mom ra da wi ho vih ko le ga u glav nom gra du Austri je i da vi de ka ko se ì vi u Evrop skoj uni ji. Mar ko vi} je na be o grad skom aero dro mu pre po le ta wa za Be~ re kao da je u pro te klih se dam go di na 7.000 Ja go di na ca, stu de na ta, po qo pri vred ni ka, pen zi o ne ra i pri vred ni ka, ob i {lo {est ze ma qa EU u or ga ni za ci ji Skup {ti ne gra da. Po we go vim re ~i ma, grad ska vlast u Ja go di ni je uz po mo} do na to ra po kri la sve tro {ko ve pu ta i bo rav ka u Be ~u. – Po zi va mo sve Sr be ko ji ì ve u Evro pi da do |u u Sr bi ju, po sta nu po slo dav ci i ne bu du ga star baj te ri u Evro pi gde se u po sled we vre me te {ko ì vi – po ru ~io je Mar ko vi}. On je is ta kao da Austri ja po dr à va Sr bi ju u na sto ja wi ma da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. – Kao {to nas je po dr à va la u de cem bru, po dr à }e nas i u mar tu – za kqu ~io je Mar ko vi}.

~etvrtak23.februar2012.

ASNS S „PREOKRETOM” NA PREDSTOJE]IM IZBORIMA

Za jed no ê da, Ran ka i Vuk Aso ci ja ci ja slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta (ASNS) od lu ~i la je ju ~e i jav no da na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma po dr ì Po kret „Pre o kret”, ~i ji je sto èr LDP ê do mi ra Jo va no vi }a. Pred sed ni ca Ran ka Sa vi} je na sed ni ci Glav nog od bo ra Aso ci ja ci je ob ja sni la da je ta kva od lu ka do ne ta jed no gla sno i zbog to ga {to se ci qe vi tog sin di ka ta u naj ve }oj me ri po du da ra ju s prin ci pi ma „Pre o kre ta”. – ASNS ima oba ve zu i od go vor nost da u uslo vi ma dru {tve ne, so ci jal ne i eko nom ske kri ze po sta ne ak tiv na sna ga na po li ti~ koj sce ni da bi bio u mo gu} no sti da kroz in sti tu ci je me wa sta we – re -

– Ova ze mqa je pro pa la, a to je ce na lo {e po li ti ke. Ako ho }e mo no vo dru {tvo, mo ra mo ima ti no vu po li ti ku. Oni ko ji su nas do sa da vo di li, do ve li su nas ov de, a oni ko ji ima ju am bi ci je da vo de ze mqu ni su bit no dru ga ~i ji – re kao je Jo va no vi}, do da ju }i da su to glav ne ka rak te ri sti ke DS-a i SNS-a. Li der LDP-a je po ru ~io da je stav ASNS-a va `an za to {to „u tre nut ku bez na |a” po ka zu ju da su sprem ni na to da pre u zmu od go vor nost i da ra de za se be, ali i za one ko ji ne raz u me ju za {to je nu `na no va po li ti ka. “Pre o kret” se, ka ko je ob ja snio sin di kal ci ma, za la `e za bes kom pro mi sne evrop ske

kla je Ran ka Sa vi}, do da ju }i da je taj sin di kat ana li zi rao pro gra me i na stu pe svih stra na ka. Da je oda bran LDP zna lo se pre sed ni ce, dok je me di ji ma sti gla na ja va da }e se sin di kal ci ma obra ti ti li der ove stran ke ^e do mir Jo va no vi}. On je iz ja vio da je Aso ci ja ci ja do ne la do bru od lu ku, da “Pre o kre tu” ni su po treb ni gla so vi ~la no va ASNS-a ve} wi ho va po dr {ka u re a li za ci ji ci qe va da bi po ka za li da po sto ji “dru gi i bo qi put za Sr bi ju”. Ka ko je pre ci zi rao, ovo par tij sko-sin di kal no part ner stvo ni je u ime gla so va ~la no va tog sin di ka ta ve} am bi ci je po kre ta da re a li zu je no vu i ja snu po li ti ku ko ja }e od go vo ri ti na ~i tav niz pro ble ma.

in te gra ci je, no vu re gi o nal nu po li ti ku i otva ra we tr ì {ta pre ma re gi o nu, na sta vak pri va ti za ci je, tran sfor ma ci ju jav nih pred u ze }a, re for mu pen zij skog fon da... Li der SPO-a Vuk Dra {ko vi} re kao je da mu je dra go {to je ASNS do neo od lu ku o po dr {ci „Pre o kre tu”, na vo de }i da iz go vor za kri zu u ze mqi ne mo è bi ti svet ska kri za jer je Sr bi ja „pro pa da la” i kad ni je bi lo kri ze. – Ni ka ko se ne mo è sti }i na br do uko li ko je put po gre {an i vo di niz br do. Put ove ze mqe u EU ne mo è ima ti al ter na ti vu ako mi sli mo da za u sta vi mo pro pa da we Sr bi je – po ru ~io je Dra {ko vi} ~la no vi ma ASNS-a. D. Milivojevi}

^LAN PREDSEDNI[TVA URS-a SLOBODAN MARA[

Voj vo di na ne raz vi je na, ula ga ti u in fra struk tu ru – Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja bi tre ba lo da utvr di za {to su ba{ In |i ja, Srem ska Mi tro vi ca i Su bo ti ca pro gla {e ne za op {ti ne naj a trak tiv ni je za stra na ula ga wa, te da stvo ri uslo ve, kroz stva ra we in fra struk tu re i obu ku, da i dru ge op {ti ne do bi ju svo je me sto na in ve sti tor skoj ma pi – iz ja vio je ju ~e ~lan pred sed ni {tva

`ni je. Sla `em se s tim da je neo p hod no za vr {i ti Ko ri dor 10, ali sma tram da je po treb no mno go ula ga ti i u lo kal ne i re gi o nal ne pu te ve. Mo ra mo br zo pro bi ti tu nel is pod Fru {ke go re, a Som bor pu te vi ma po ve za ti s Hr vat skom i Ma |ar skom. Eko nom ska plat for ma URS-a pred vi |a da Vla da za vr {i Ko ri dor 10, dok bi AP Voj vo -

Fond za kapitalna ulagawa prebacuje dugove na op{tine Slo bo dan Ma ra{ je iz ja vio da je Fond za ka pi tal na ula ga wa du go ve za dva pro jek ta u Ba~ kom Pe trov cu pre ba cio na te ret bu xe ta ove op {ti ne. Re~ je o re kon struk ci ji Evan ge li~ ke cr kve, ko ja ko {ta 2.986.627 di na ra, za {ta je Fond pla tio 200.000, kao i iz grad wi tri bi na na fud bal skom sta di o nu, ko je ko {ta ju ne {to vi {e od tri mi li o na di na ra. Fond je za taj pro je kat do sa da pla tio mi lion. – Oba ve za pla }a wa ova dva pro jek ta pre ba ~e na je na op {ti nu, ~i me je ona osta la bez po ve }a wa bu xe ta ko ji joj je obez be dio Za kon o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va. Op {tin ski po sla ni ci od bi li su da gla sa ju o pred lo zi ma URS-a da se taj no vac po tro {i na ne za po sle ne po ro di qe, bes plat ne kar te za sta ri je od 65 go di na i za me sne za jed ni ce. Fond je u pred iz bor noj kam pa wi 2007/8. obe }ao de set pro je ka ta za Ba~ ki Pe tro vac. Da su svi re a li zo va ni, ova op {ti na bi sa da ban kro ti ra la zbog ova kvog po na {a wa Fon da – re kao je Ma ra{. URS Slo bo dan Ma ra{. – De cen tra li za ci ja je na ~in da se is pra vi ne rav no mer nost raz li ~i tih de lo va Voj vo di ne. S is to ka i za pa da Po kra ji ne qu di se ise qa va ju pa smo do {li do to ga da je Som bor u pro te kloj de ce ni ji ostao bez 11 od sto sta nov ni {tva, a @i ti {te bez de set od sto. Po we go vim re ~i ma, op {ti ne u Voj vo di ni mu ~i du pli cen tra li zam: iz Be o gra da i No vog Sa da, te im tre ba omo gu }i ti da sa me re {a va ju svo je pro ble me. – Raz vi ja we in fra struk tu re u skraj nu tim op {ti na ma je naj va -

di na tre ba lo da do bi je nad le `nost i no vac da gra di i odr `a va re gi o nal ne pu te ve – re kao je Ma ra{. Ma ra{ je is ta kao da za bri wa va po da tak da je voj vo |an ski BDP pr vi put po sle 1918. go di ne is pod pro se ka za Re pu bli ku, te da se sa da vo di kao ne do voq no raz vi jen re gion. – Unu tar sa me Po kra ji ne ve li ka je ne u jed na ~e nost op {ti na i gra do va. Bez su {tin ske de cen tra li za ci je ne mo `e mo ih ujed na ~i ti i o~e ki va ti da ja ~a ju – ka zao je on. P. K.

ekonomija

~etvrtak23.februar2012.

dnevnik

DR @A VA SUB VEN CI O NI [E KU PO VI NU KRO VA NAD GLA VOM

GO RI VO JU ^E PO SKU PE LO OD DVA DO ^E TI RI DI NA RA, A SKO KU CE NA NI JE KRAJ

Ben zin }e usko ro ku po va ti sa mo bo ga ta {i U gotovo svim zemqama Evrope gorivo ovih dana poskupelo i cena obaraju dosada{we rekorde. Sli~no je i u Srbiji, jer je od ju~e veleprodajna cena derivata vi{a od dva do ~etiri dinara, {to se ve} na mnogim pumpama odrazilo kroz skupqi litar. Razlog za sve vi{e cene goriva u Evropi je pove}awe

skupqewe crnog zlata ovoga puta je u najve}oj meri izazvano zabrinuto{}u da bi konflikt oko iranskog nuklearnog programa mogao dovesti do prekida iranskih isporuka nafte, te je za barel potrebno ne{to vi{e od 106 dolara. Stawe je dodatno zao{treno zbog najave iz Irana da }e, kao protivmeru

Iran ska kri za Iako Srbija ne uvozi naftu iz Irana, nije imuna na cene sirove nafte, ali su, uz problem koji ose}a cela Evropa, na poskupqewe goriva u na{oj zemqi dodatno uticali ledeni dani, zabrana plovidbe Dunavom, pove}ani tro{kovi transporta i, u ovom trenutku, mawe derivata na trì{tu. Da li }e se „iranski problem„ dodatno odraziti na cenu litra goriva u Srbiji vide}e se, a treba re}i da analiti~ari ukazuju na to da bi zbog obustave izvoza nafte iz Irana moglo do}i do zna~ajnijeg poskupqewa barela. Tako bi ova koli~ina sirove nafte mogla „oti}i„ na najmawe 130 dolara, a ako bi prekid trajao duè, crno zlato bi moglo poskupeti i na 150 dolara za barel. Da li }e se to i desiti, naravno, sada se ne moè re}i, ali i bez toga je gorivo u Srbiji skupo i sve se mawe kupuje. Automobil je sve vi{e luksuz jer je za puwewe rezervoara od 40 litara potrebno oko 50 evra, a u nov~anicima je sve mawe para za to. Posebno zato {to }e posle hladnog talasa sti}i uve}ani rau~ni za utro{ene energente. cene sirove nafte, izazvane zbog uvoza/izvoza nafte izIrana, jer se sve promene na svetskom trì{tu odraàvaju na lokalnim trì{tima. Poznato je da cena sirove nafte zavisi od mnogo faktora, a me|u wima je, naravno i politi~ki. Po-

zbog uvo|ewa embarga Evropske unije na uvoz iranske nafte, biti obustavqena prodaja Velikoj Britaniji i Francuskoj. Iako ove dve zemqe iz Irana gotovo da ne uvoze naftu, ta najava podsti~e bojazan da bi Iran, koji proizvodi blizu ~etiri miliona barela nafte

GA SO VOD SVE IZ VE SNI JI

Po te }i }e „Ju `ni tok” Izgradwa magistralnog gasovoda „Ju`ni tok„ sve je izvesnija, a to je potvr|eno i tokom ju~era{weg razgovora generalnog direktora JP „Srbijagas„ Du {a na Ba ja to vi }a i predsednika ruske kompanije „Gasprom” Alek se ja Mi le ra u Moskvi. Naime, Bajatovi} i Miler su razgovarali o statusu projekta „Ju`ni tok” i pot-

ovom projektu potpisale su, osim Srbije, i vlade Bugarske, Ma|arske, Gr~ke, Slovenije, Hrvatske i Austrije, a „Ju`ni tok” }e omogu}iti sigurnije i stabilnije isporuke gasa evropskim potro{a~ima. Planirano je da gasovod ima kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godi{we, odnosno ~etiri linije od po 15,57 milijardi kubika. Prva linija bi trebalo da po~ne da radi u decembru 2015. godine, a postizawe punog kapaciteta o~ekuje se do 2018. godine. Orijentaciona vrednost „Ju`nog toka” je oko 15,5 milijardi evra. Oko deset milijardi predvi|eno je za izgradwu podmorske deonice u Crnom mo-

Zna ~aj Ba nat skog Dvo ra Tokom razgovora posebno je istaknut zna~aj podzmenog skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru, koje je i prvi izgra|eni objekat u okviru projekta „Ju`ni tok„. Zahvaquju}i ovom skladi{tu i koli~inama gasa sme{tenim u wemu, Srbija je, tokom proteklih ledenih dana, smawila potra`wu gasa iz Rusije.

dnevno, mogao preduzeti isto takve o{tre mere protiv nekih ~lanica EU, jer recimo Italija i Gr~ka kupuju vi{e iranske nafte. I dok politi~ari pregovaraju, trì{te reaguje pa su cene litra benzina i dizela u mnogim zemqama EU iznad 1,50 evra, a u pojedinim ~ak vi{e od 1,80. Na novu situaciju odreagovalo je i okruèwe, pa i Srbija, ali je, u principu, cena litra goriva sli~na. Tako je litar benzina, u odnosu na cene na na{em trì{tu, jeftiniji u Bosni i Hercegovini, a skupqi u Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji, dok je litar evrodizela jeftiniji u BiH, Hrvatskoj i Makedoniji, a skupqi u Albaniji, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj i Crnoj Gori, a u regionu najvi{e cene derivata pla}aju voza~i u Gr~koj i Ma|arskoj. Iako na doma}im pumpama cene nisu iste, razlike su male, ali se gotovo nijedan derivat ne moè kuputi za mawe od 130 dinara. Naime, litar evrodizela i evropremijuma je oko 140 dinara, dizela D-2 od 128 do 130 dinara, a premijum BMB-95 od oko 135 do 137 dinara. Kada se to prera~una u evre, litar goriva evropskog kvaliteta je oko 1,28 evro, doma}i bezolovni benzin je koji evrocent jeftiniji, dok je litar dizela D-2 oko 1,19 evro. D. Mla |e no vi}

Fik sni te le fo ni u „Te le no ru” – „Telenor” }e u drugoj polovini ove godine gra|anima ponuditi usluge fiksne telefonije – izjavio je direktor korporativnih poslova „Telenora” Go ran Va si}. On je rekao da je „Telenor” krajem januara ve} po~eo da pru`a usluge fiksne telefonije poslovnim korisnicima. Cene ponu|enih usluga „Telenorove” fiksne telefonije su, kako je istakao Vasi}, na nivou trenutnih cena fiksne telefonije.

ru, a 5,5 milijardi evra za kopnenu deonicu. Izgradwa i prolazak gasovoda „Ju`nog toka” kroz Srbiju veoma su zna~ajni za na{u zemqu. Naiime, to bi trebalo u Srbiju da donese oko 1,5 milijardu evra investicija, doprinese otvarawu oko 2.200 radnih mesta, ali i Srbiji obezbedi novi polo`aj na energetskoj gasnoj mapi Evrope. Uz to, ostvarivali bi se i zna~ajni prihodi od eksploatacije gasovoda i naplate transporta, koji bi se godi{we merili stotinama miliona evra. D. Ml.

– Vlada Srbije obezbedila je dodatnih 500 miliona dinara za subvencionisane stambene kredite u 2012. godini, tako da }e za te namene ukupno biti na raspolagawu 1,7 milijarda dinara – izjavio je ju~e resorni ministar Oli ver Du li}, koji je u Vladi uru~io prvih 11 ugovora za ovogodi{we subvencionisane kredite pod povoqnijim uslovima. Predstavnici Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita istakli su da su do sada potpisali ugovore s 11 banaka i da o~ekuju da }e ih u narednih nekoliko dana potpisati s jo{ desetak novih. – Ranije smo najavili da }e Nacionalna korporacija za subvencije u 2012. imati na raspolagawu 1,2 mi-

Uslo vi i br zi na Prvi korisnici kredita su rekli novinarima da je cela procedura od podno{ewa zahteva do dobijawa ugovora trajala oko 20 dana, kao i da su se za taj vid kupovine stana odlu~ili zbog subvencija. Na primer, za stan od 40 kvadrata po 1.290 evra po kvadratu, ~ija je cena 51.600 evra, minimalno u~e{}e je 2.580 evra, kredit banke 38.700, deo kreditiran iz buxeta 10.320 evra, rata kredita u prvih 25 godina 254 evra, a od 25. do 30. godine 172 evra. Kamatna stopa za korisnika kredita na deo koji se finansira iz buxeta na ime u~e{}a iznosi nula odsto, a za deo kredita koji finansira banka maksimalna kamata je {estomese~ni euribor plus 4,5 posto na godi{wem nivou, tako da je maksimalna kamatna stopa smawena 0,4 odsto na godi{wem nivou. Korisnik kredita, kao i wegov bra~ni drug pojedina~no, ne mogu imati platu ve}u od 150.000 dinara. Tako je uredbom limit neto plate pove}an 30.000 dinara, a za otplatu posledwe rate kredita starosna granica korisnika mo`e iznositi maksimalno 70 godina `ivota. lijardu dinara za osigurawe stambenih kredita, ali smo u me|uvremenu prona{li jo{ 500 miliona – rekao je Duli} Pri tom je istakao da }e, zahvaquju}i tim dodatnim parama, jo{ nekoliko stotina porodica imati

mogu}nost da do|e do stana pod uslovima koji su najpovoqniji u posledwih nekoliko godina. Duli} je rekao da se subvencionisani stambeni kredit mo`e dobiti za bilo koji grad u Srbiji i da u Beogradu to ne mora da bude samo stan u iz-

gradwi u nasequ „Stepa Stepanovi}” na Vo`dovcu, gde je nekad bila kasarna. S obzirom na to da se taj projekat realizuje u okviru dràvnog programa pomo}i gra|evinarstvu u uslovima krize, Duli} je istakao da je bitno samo da je re~ o novogradwi, jer na taj na~in dràva èli da pove}a tra`wu za novim stanovima i obezbedi gra|evinarima posao. Duli} je pozvao sve gra|ane Srbije da iskoriste priliku i konkuri{u za dobijawe povoqnih subvencionisanih stambenih kredita, ukoliko ispuwavaju uslove koje predvi|a nova uredba za 2012. Direktorka Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita Ve sna ]i ri} je izjavila da je prva uredba o subvencionisanim stambenim kreditima doneta 2009. godine i da je od tada registrovano oko 5.000 korisnika. Ona je navela da se o~ekuje da }e ih ove godine biti ve}i broj zbog relaksiranih uslova za dobijawe kredita. E. Dn.

JAV NI PO ZIV NSZ-a ZA DO DE LU SUB VEN CI JA PO SLO DAV CI MA

Dr `a va da je pa re za za po {qa va we

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe raspisala je ju~e javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za otvarawe novih radnih mesta u 2012. godini. Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu poslodavcima koji zapo{qavaju do 50 nezaposlenih lica, odnosno do 19 nezaposlenih osoba kada poslodavac zapo{qava osobe s invaliditetom, navodi se u oglasu koji je objavqen na sajtu NSZ-a. Izuzetno, poslodavac mo`e ostvariti pravo na subvenciju za otvarawe novih radnih mesta za zapo{qavawe vi{e od 50 nezaposlenih radi ujedna~avawa regionalnog razvoja, uklawawa dispariteta na tr`i{tu rada i ve}eg stepena zapo{qavawa, u okviru grinfild i

braunfild investicija. Visina subvencije zavisi od razvijenosti op{tine u kojoj je sedi{te poslodavca ili u kojoj poslodavac ima registrovano preduze}a, kao i od broja osoba koje se zapo{qavaju. Poslodavac koji je ostvario pravo na subvenciju za otvarawe radnih mesta du`an je da zakqu~i s nezaposlenim licem ugovor o radu na neodre|eno vreme, s punim radnim vremenom, u trajawu od najmawe 24 meseca od dana zasnivawa radnog odnosa i da izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe. Pravo na dodelu subvencija za otvarawe novih radnih mesta poslodavac mo`e ostvariti pod uslovom da zapo{qava lica s evidencije Nacionalne slu-

`be za zapo{qavawe i da odrì broj zaposlenih u posledwa tri meseca koja prethode mesecu u kojem je podnet zahtev, osim u slu~aju prirodnog odliva zaposlenih. Prioritet za dodelu subvencija ima poslodavac koji zapo{qava lice iz kategorije teè zapo{qivih, i to: dugoro~no nezaposlena lica, nezaposlene bez kvalifikacija ili niskokvalifikovane, vi{ak zaposlenih, osobe s invaliditetom, Rome, izbegla i raseqena lica, povratnike po sporazumu o readmisiji, mlade do 30 godina, starije od 50 godina, ène i ruralno stanovni{tvo, `rtve porodi~nog nasiqa i trgovine qudima i korisnike nov~ane socijalne pomo}i.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Imlek PB, Beograd

Promena %

Cena

19,62

1.555

12.440

3,13

1.650

37.950

Imlek, Beograd

2,71

2.999

AIK banka, Ni{

1,66

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Pupin Telekom, Beograd Veterinarska stanica, Zrewanin Razvojna banka Vojvodine, N. Sad AIK banka PB, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (540,37

Promet

Vital, Vrbas

Ibar, Ra{ka

pisivawu ugovora za rad na delu ovog gasovoda kroz Srbiju, a iz „Gasproma” je saop{teno da bi potpis trebalo o~ekivati u bliskoj budu}nosti. Tako|e, ukazano je i na to da je Bajatovi} potvrdio nameru da potpi{e dugoro~ni ugovor o kupoprodaji ruskog gasa u obimu od oko dve milijarde kubnih metara godi{we. Kona~na investiciona odluka o izgradwi „Ju`nog toka”, kao i wegova trasa, trebalo bi, kako je ranije rekao Miler, da budu poznate krajem ove godine, kada bi se i pristupilo izgradwi. U~e{}e u

Za stam be ne kre di te 1,7 mi li jar da di na ra

Naziv kompanije

0,41)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,66

1.841

2.873.690

3.382.900

NIS, Novi Sad

0,14

734

12.845.411

1.841

2.873.690

Komercijalna banka, Beograd

0,28

1.800

63.000

1,01 Promena %

500 Cena

5.000 Promet

Imlek, Beograd

2,71

2.999

3.382.900

Soja protein, Be~ej

-2,88

540

3.125.350

-12,01

1.260

6.300

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

500

3.726.200

-11,67

106

10.600

Energoprojekt holding, Beograd

0,22

451

268.590

-9,89

3.380

13.520

Jubmes banka, Beograd

-0,37

12.748

89.236

Agrobanka, Beograd

0,00

1.710

2.026.281

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.660

0,00

Univerzal banka, Beograd

-4,41

1.909

95.460

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

-9,44

969

31.977

-6,21 Promena %

800 Cena

121.600 Promet

0,14

734

12.845.411

Soja protein, Be~ej

-2,88

540

3.125.350

0,00

7.700

0,00

TE - TO, Senta

-0,54

3.700

962.000

Tigar, Pirot

1,01

500

5.000

Fabrika {e}era, Crvenka

0,02

5.000

810.000

Veterinarski zavod, Subotica

-2,78

350

25.200

Kolut, Kolut

-4,40

239

389.570

Svi iznosi su dati u dinarima

ELEKTROPRIVREDA IDE U AKCIONARSKO DRU[TVO

DA LI ]E NEKO ODGOVARATI ZBOG PROKI[WAVAWA, OTPADAWA PLAFONA...

Sre|ivawe EPS-a, pa akcije gra|anima

– Elektroprivreda Srbije je spremna za prelazak iz javnog preduze}a u akcionarsko dru{tvo – izjavio generalni di rek tor EPS-a Dra g o m ir Mar ko vi}. On je rekao da je sada na Vladi Srbije, kao vlasniku EPS-a, da odlu~i o tome kada }e se transformacija i dogoditi. – Ako se EPS organizuje kao akcionarsko dru{tvo ove

godine, usledi}e i podela besplatnih akcija gra|anima i biv{im i sada{wim zaposlenima – kazao je Markovi}. Re struk tu ri ra we EPS-a, ka ko je do dao, za po ~e to je 2008, ali je usporeno s po~etkom finasijske krize. – Prvi korak je reorganizacija na kojoj se intenzivno radi, a sledi i transformisawe iz javnog preduze}a u akcionar sko dru {tvo – ka zao je Markovi}. Koliko }e vredeti ova kompanije i koliko }e gra|ani dobiti na osnovu besplatnih akcija tek ostaje da se proceni.

Manekeni u komisijama za tehni~ki pregled zgrada Iako svi novoizgra|eni objekti imaju garantni rok u kojem je izvo|a~ radova duàn da otkloni eventualne nedostatke, on je veoma kratak i ni{ta ne zna~i stanarima kojima su poplavqeni stanovi zbog lo{e postavqenog krovi{ta i hidroizolacije. Sekretar Udruèwa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di} kaè za na{ list da izgradwa kre}e od projekta. On najpre mora da se pregleda, da dobije saglasnost o ispravnosti i tek onda se po~iwe graditi. Sve {to je ura|eno mimo projekta, propisa i standarda, treba da registruje nadzorni organ i da traì da se ispravi, u protivnom }e budu}i stanari imati problema. Komisija za tehni~ki prijem objekta mora da pregleda dokumentaciju i radove i kada konstatuje da je objekat ispravan, izdaje upotrebnu dozvolu. Ona garantuje da objekat moè da se useli, a sve skrivene mane koje se u me|uvremenu jave izvo|a~ radova otklawa besplatno. Me|utim, kod nas su evidentirani propusti u gra|evinama kojima je istekao garantni rok, a krivce je nemogu}e na}i. Rodi} obja{wava da su nas li~ne licence koje daje Inèwerska komora Srbije dovele do brojnih problema u gra|evinarstvu jer su, zahvaquju}i wima, izbegnute licence gra|evinskih firmi. A kada bi gra|evinska firma imala licencu, morala bi da radi i kvalitetno i u roku, u suprotnom bi mogla izgubiti dozvolu za rad, a ovako

Licence se i oduzimaju Mr Ra do slav Le ki} s FTN-a u Novom Sadu izjavio je za na{ list da je nadzorni organ u obavezi da kontroli{e da li se radovi izvode po projektu i po pravilima struke. Komisija za tehni~ki prijem zgrade mora da ima izjavu potpisanu od nadzornog organa da su radovi izvedeni po projektu. Ako primeti da je u projektu ne{to lo{e isprojektovano, nadzorni organ ima obavezu da upozori projektanta da to popravi. Ukoliko se ispostavi da nadzorni organ nije dobro obavio svoju du`nost, postoji Sud ~asti u okviru Inèwerske komore Srbije, osnovane 2003, koja ga poziva na odgovornost i moè mu biti oduzeta licenca na odre|eni period. Odgovornost se utvr|uje po prijavi, tuìlac Suda ~asti proverava dokumentaciju na osnovu koje se moè utvrditi da li je gra|evinski inèwer obavqao svoju du`nost savesno. se promeni inèwer ako pogre{i i nikom ni{ta. Sagovornik kaè da nam xabe i Zakon o izgradwi, i tehni~ki propisi kada u gra|evinarstvu caruje crno trì{te, preplavqeno ne-

kvalitetnim materijalima bez atesta i prate}e dokumentacije, za koje se investitori odlu~uju da bi pro{li {to jeftinije. Rodi} ka`e da inspekcije koje su zadu`ene za kontrolu, od kvaliteta materijala

VLADIMIR GOATI TVRDI DA POLICIJA HVATA SAMO SITNE RIBE

Visoka korupcija u Srbiji nije ni taknuta U borbi protiv korupcije nema zna~ajnih pomaka jer visoka korupcija u Srbiji „skoro nije ni dodirnuta”, izjavio je ju~e predsednik „Transparentnosti Srbija„ Vla di mir Go a ti. On je na konferenciji za novinare rekao da visoka ili politi~ka korupcija u Srbiji, sme{tena u trouglu izvr{na vlast – vrhovi politi~kih partija – javna preduze}a, „gotovo nije ni okrznuta”. – Policija hvata male, ne i bezna~ajne u~esnike korupcije, ali politi~ke partije i izvr{na vlast, koja ima mogu}nost da koristi buxet i javne nabavke, za sada ostaju van dometa pravosudnih organa – kazao je Goati. On je podsetio na to da su pokrenuta dva procesa u javnim pred u ze }i ma, „@e le znicama Srbije” i „Kolubari”, ali da traju dugo i da su pod is tra gom di rek to ri pred u ze }a ali ne i pred -

~etvrtak23.februar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Vi so ka ili po li ti~ ka ko rup ci ja u Sr bi ji, sme {te na u tro u glu iz vr {na vlast – vr ho vi po li ti~ kih par ti ja – jav na pred u ze }a, go to vo ni je ni okr znu ta (Vla di mir Go a ti)

stavnici izvr{ne vlasti i stranaka. Goati je naveo da poverenik za informacije od javnog zna~aja, Dr`avna revizorska institucija i ombudsman dosta rade u sferi borbe protiv korupcije, ali da nedostaje politi~ka voqa, gra|anska hrabrost i profesionalan odnos zaposlenih prema onome {to rade. On je rekao i da nije dobro {to }e Me|unarodni monetarni fond, kao „potencijalni korektiv” u borbi protiv visoke korupcije, biti odsutan do izbora druge vlade, {to otvara mogu}nost partijama i Vladi „da pre|u preko crvene linije”. Goati je ponovo upozorio na to da se izmenama Zakona o javnim nabavkama, koje su u skup{tinskoj proceduri, ukida samostalnost Uprave za javne nabavke, ~ime }e, kako je kazao, biti ugro`eno suzbijawe korupcije.

do uvoznika, ne rade svoj posao kako treba pa je najve}i deo ugra|enog materijala lo{eg kvaliteta, {to je potvr|eno proteklih dana. Pretpostavqa se da je hidroizolacija ispucala, uz to je, verovatno, i lo{e postavqena jer je angaòvana neprofesionalna jeftina radna snaga s crnog trì{ta. Rodi} isti~e da je davno trebalo poslu{ati glas esnafa, na Odboru gra|evinara u PKS-u u vi{e navrata je zahtevano od Vlade i resornog ministarstva da se licenciraju firme, da se uvede obaveza da svi materijali koji se ugra|uju poseduju odre|ene ateste koje }e da izdaju merodavne institucije u Srbiji, kao {to je Instutut za ispitivawe materijala, a ne da se donose iz Rumunije, Ma|arske, Bugarske i Albanije. Nadaqe, zahtevano je da kod specifi~nih radova, kao {to je postavqawe krovova i hidroizolacija, rade referentne specijalizovane firme koje poznaju tehnologiju, a ne radnici s crnog trì{ta. Rodi} ukazuje i na problem izbora izvo|a~a radova u lokalnim samoupravama prilikom izgradwe i adaptacije {kola, obdani{ta... koji su procurili. Zato je re{ewe u angaòvawu onih firmi koje imaju stru~nu radnu snagu, reference i koje su specijalizovane, a to moè da se vidi samo onda kada budu licencirane. Tada }e i investitori imati boqu priliku da izaberu kvalitetnijeg izvo|a~a. R. Dautovi}

ANALIZA ERSTE GRUPE

Ciqeve ugroàvaju i izbori Analiti~ari Erste grupe ocenili da su fiskalni ciqe vi Sr bi je za ovu go di nu ugro è ni zbog sto pi ra nog aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom i predstoje}ih parlamentarnih izbora. Kako se isti~e u izve{taju o makroperspektivi Srbije, odlagawe pregovora s MMFom po ja ~a va ne iz ve snost i stvara prostor za fiskalno po pu {ta we i po ve }a we bu xetskog deficita preko pet odsto bruto doma}eg proizvoda. Da bi ciqni deficit za 2012. od 4,25 odsto BDP-a bio ostvariv, fiskalna politika bi morala da se vi{e usredsredi na rashodnu stranu, ali je verovatno da }e do}i do izvesnog popu{tawa s obzirom na ishod pregovora s MMF-om. Precizira se da su zbog zamrzavawa sporazuma s MMFom mawe mogu}nosti za finansirawe javnog duga, uz napomenu da bi pristup trì{tu evroobveznica mogao biti ograni~eniji, posebno ako se poboq{aju trì{ni uslovi. Zbog predstoje}ih izbora, po izve{taju, pove}ani su i politi~ki rizici za fiskalne ciqeve zbog mogu}eg duèg perioda za formirawe vlade.

OP[TINA KUPILA HOTEL „ELAN”

Srbobran gradi akva-park, termalnu bawu... Op{tina Srbobran, kao jedini ponu|a~, otkupila je ju~e hotel „Elan“ u ovom mestu. Transakcija je obavqena u postupku slobodnog prikupqawa ponuda koji je organizovala Agencija za privatizaciju, a srbobranska lokalna samouprava preuzela je vlasni{tvo nad hotelom za ta~no devet miliona dinara. U decembru 2008. godine hotel je bio

jin. – @eleli smo to da uradimo iz dva razloga: prvi je {to smo odlu~ili da pravimo akva-park i termalnu bawu i logi~no je da nam trebaju i sme{tajni kapaciteti, a drugi je na{a `eqa da imovina koju su stvarali Srbobranci ostane Srbobranu, na wihovu korist. On smatra da bi bila velika {teta da je srbobranski hotel

NOVCI IZ EU ZA SRPSKO-MA\ARSKU SARADWU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

106,4427

108,6150

111,1131

106,1169

Australija

dolar

85,7924

87,5433

89,5568

85,5298

Kanada

dolar

80,7118

82,3590

84,2533

80,4647

Danska

kruna

14,3072

14,5992

14,9350

14,2634

Norve{ka

kruna

14,1567

14,4456

14,7778

14,1134

[vedska

kruna

12,1009

12,3479

12,6319

12,0639

[vajcarska

franak

88,0930

89,8908

91,9583

87,8233

V. Britanija

funta

126,9593

129,5503

132,5300

126,5706

SAD

dolar

80,4069

82,0479

83,9350

80,1608

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 2. 2012. godine

Evri stiù u Adu i Morahalom Zahvaquju}i me|unarodnom projektu, koji je Evropska unija sufinansirala preko programa prekograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske, vojvo|ansko mesto Ada i pograni~no ma |ar sko me sto Mo ra ha lom dobili su 1,2 milion evra za modernizaciju pre~i{}avawa otpadnih voda, javqa agencija MTI. Gradona~elnik Morahaloma La slo â wi je na konferenciji za novinare, koja je u tom mestu odràna ju~e, izneo podatak da je iz tih para u Adi iz gra |en mo de ran bi o lo {ki sistem za pre~i{}avawe ot-

padnih voda, dok su u Morahalomu kupili ure|aje da ~i{}ewe kanala i odno{ewe otpadnih voda. Osnovni ciq projekta je bio spre~avawe {teta od otpadnih i atmosferskih voda i za{tita `ivotne sredine u ovim mestima. Ve}ina novca, oko 1,17 milion evra, ulo`ena je u investicije u Adi i time su iz evropskih sredstava pokrili 85 odsto ukupnih tro{kova. Ure|aj za ~i{}ewe kanala u Mo ra ha lo mu ku pqen je za 120.000 evra, od ~ega je 6.300 evra obezbe|eno iz sopstvenih izvora, navodi agencija MTI.

Sr bo bran ska lo kal na sa mo u pra va pre u ze la vla sni {tvo nad ho te lom za ta~ no de vet mi li o na di na ra procewen na ne{to vi{e od 44 miliona dinara, a na aukciji je ponu|en za dve tre}ine vrednosti, ili oko 340.000 evra. Pre toga, na aukciji cena „Elana“ iznosila je 1,1 milion evra. Predsednik op{tine Srbobran Bran ko Ga jin izrazio je zadovoqstvo {to je okon~an ovaj postupak koji je pripreman oko pola godine. – Lobirali smo na raznim mestima i pripremali novac za otkup hotela „Elan“ – rekao je Ga-

otkupio neki, kako je rekao, spekulant, koji bi zatim stavio hipoteku na objekat, podigao veliki kredit, a potom, dodao je Gajin, nestao i ostavio da i daqe propada. „Elan“ je hotel B kategorije i s prate}im objektima, nalazi se na parceli povr{ine 43 ara i 50 kvadratnih metara. Ima 52 sobe, tri apartmana, fitnes centar, pekaru i vi{e sala i terasa. M. Kekovi}

nOv^Anik

~etvrtak23.februar2012.

LO [A PO NU DA NA PI jA CA MA

Sneg smr znuo vo }e i po vr }e Trend lo {e po nu de i tra `we po vr }a i vo }a na pi ja ca ma u Sr bi ji zbog ne po voq nih vre men skih uslo va na sta vqen je i pro {le sed mi ce, a ce ne su uglav nom bi le ne pro me we ne u od no su na ne de qu pre, ob ja vqe no je u bil te nu Si ste ma tr `i {nih in for ma ci ja po qo pri vre de Sr bi je (STIPS). Po nu da po vr }a na Kvan ta {koj i ze le nim pi ja ca ma u Be o gra du bi la je ve o ma sla ba usled ja ko ni skih tem pe ra tu ra, a pro dav ci ko ji su i

dnevnik

UNI jA PO SLO DAVA CA TRA @I DA SE OD MR ZNU MAR @E

Ni ske ce ne za tvo ri le 875 du }a na? Uni ja po slo da va ca Sr bi je sa op {ta va da je zbog pri me ne Ured be o ogra ni ~e wu mar è za osnov ne na mir ni ce po ras tao broj ma lih pro dav ni ca ko je su za tvo re ne. Od 1. ja nu a ra do 15. fe bru a ra za tvo re no je 875 ma lih tr go vi na, a 3.430 qu di je iz gu bi lo po sao, pi {e u sa op {te wu. Taj po da tak je UPS do bio „na te re nu” i od udru è wa tr go va ca No vog Sa da, Be o gra da, Su bo ti ce, Va qe va, [ap ca, Ni {a i Le skov ca. Ta udru è wa, s oko 1.730 obje ka ta u ko ji ma je za po sle no oko 10.500 rad ni ka, za tra ì la su hi tan sa sta nak s mi ni strom tr go vi ne Du {a nom Pe tro vi }em.

Pod se }a se na to da je 2011. go di ni ma lo pro da ja opa la 17 od sto, a sa mo do sep tem bra te go di ne je za tvo re no 3,5 pu ta vi {e ma lih tr go vi na ne go {to je otvo re no. Ured ba o ogra ni ~e wu mar `i je, uz to, „ve }i nu na te ra la da po slu ju s gu bi ci ma, {to }e na red nih me se ci pri nu di ti mno ge vla sni ke da za tvo re svo je ma le tr go vi ne”, pro ce wu je UPS. Pre ci zi ra se da go to vo 70 od sto ukup ne pro da je u ti ma rad wa ma ~i ne hleb, mle ko, jo gurt, bra {no, {e }er, uqe, ci ga re te, a pro se ~an ra ~un kup ca je ma wi od 300 di na ra. Ured ba o ogra ni ~a va wu mar `e na osnov ne na mir ni ce do ne ta je 30. de cem bra 2011. go di ne.

Mar è na bra {no u tr go vi na ma su iz no si le i do 55 od sto, na {e }er do 37,6, na uqe do 33,5, a na krat ko traj no mle ko do 20,8 od sto, po ka zu je sni mak ce na ko ji je pre i po sle usva ja wa ured be o ogra ni ~e wu mar ì na mak si mal nih 10 od sto na osnov ne ì vot ne na mir ni ce spro ve la Tr ì {na in spek ci ja. Po sle ured be ce ne bra {na su pa le i za oko 25 di na ra po ki lo gra mu. Iako su pre usva ja wa ove ured be tr gov ci li stom tvr di li ka ko naj ma we za ra de ima ju upra vo na osnov nim ì vot nim na mir ni ca ma, sni mak ce na ko ji je Tr ì {na in spek ci ja na pra vi la 30. de cem bra pro {le i 10. fe bru a ra ove go di ne po ka zu je su prot no. SRP SKO-KA NAD SKA SA RAD WA

NI [TA OD PRA VIH SNI @E WA U SRP SKIM PRO DAV NI CA MA

do {li na pi ja cu po vr tar ske kul tu re su dr à li pod }e ba di ma i u te zga ma da se ne bi smr zle. Vre men ske pri li ke su ta ko |e uslo vi le ve o ma lo {u po nu du i po tra `wu vo }a, a na pi ja~ nim te zga ma bi lo je iz lo è no je di no su vo i je zgra sto vo }e dok su osta li pro iz vo di uglav nom bi li sa kri ve ni i u{u {ka ni u ku }i ce is pod te zgi. Ku pa ca go to vo da i ni je bi lo. Ze le na pi ja ca u Ki kin di i pro te kle ne de qe ni je funk ci o ni sa la zbog ni skih tem pe ra tu ra i vi so kog sne ga. Po tro {a ~i su po vr }e i vo }e mo gli pa za ri ti je di no u mar ke ti ma na pod ru~ ju gra da. Ce ne su uglav nom za dr à le pro {lo ne deq ni ni vo. Ne po voq ni vre men ski uslo vi i da qe uslo vqa va ju ve o ma sla bu po nu du i tra `wu po vr }a i vo }a na ze le noj pi ja ci u Pan ~e vu. Ce ne su bi le na ni vou pro {lo ne deq nih. Na ze le noj pi ja ci u Ni {u evi den ti ran je ma li broj pro da va ca to kom ce le ne de qe, ali po nu da pro iz vo da ni je iz o sta la. U ta kvim uslo vi ma do {lo je do ma weg po ra sta ce na po je di nih pro iz vo da, na ro ~i to ja bu ka i li mu na. Kvan ta {ka pi ja ca u ovom gra du ni pro te kle sed mi ce ni je ra di la zbog ve o ma ni ske tem pe ra tu re i sne `nih pa da vi na. Ki lo gram bro ko li ja, be log pa su qa i spa na }a od 13. do 19. fe bru a ra naj ~e {}e je ko {tao 200 di na ra, cve kle, {ar ga re pe i ku pu sa 50 di na ra, pa pri ke i pa tli xa na 350 di na ra, cr nog lu ka i krom pi ra 40 di na ra. Ce na ki lo gra ma ba na na i grej pfru ta u tom pe ri o du iz no si la je 120 di na ra, ja bu ka iz me |u 40 i 70 di na ra, ki vi ja 130 di na ra, li mu na i man da ri na 100 di na ra, a po mo ran xi 80 di na ra.

Rad we pu ne la `nih ras pro da ja Ko `ne ~i zme za 54 evra, “naj ki”, “ri bok” i “pu ma” pa ti ke za 19… Mo è se ta ko jef ti no pa za ri ti ali, na à lost, ne u Sr bi ji. Iako su zim ska sni è wa na iz ma ku a iz lo ge ume sto ka pu ta i xem pe ra uve li ko pu ne let we ha qi ne i krat ke pan ta lo ne, ~ak ni po sled we ras pro da je ni su nam do ne le evrop ske ce ne. Ovih da na bi tre ba lo da ku pu je mo za ba ga te lu, ali u ov da {wim bu ti ci ma, ~ak i ret kim autlet pro dav ni ca ma, pa ti ke ume sto 7.900 di na ra ko {ta ju oko 7.100, de~ je su s 5.600 sni è ne na 4.700… Oni ko ji su pret hod nih da na bi li u pri li ci da za vi re u kom {ij ske i ne {to uda qe ni je du }a ne, vi de li su {ta je jef ti no }a i ko li ko je za pra vo gar de ro ba u na {im rad wa ma sku pa za pro se~ nan srp ski xep. U ve li kom tr go va~ kom cen tru na do mak gra ni ce „Mon te d’Oro„, re ci mo, 5. fe bru a ra je po ~e lo pra vo sni è we. Pla ka ti “sa le”, “scon ti”, 50 i 70 od sto, vi se na sve stra ne. U po pu lar nom H&M-u, na pri mer, de~ ji xem pe ri ko {ta ju se dam evra, ka pe i ru ka vi ce po tri, èn ske ko {u qe, tu ni ke i pi xa me su de set… Jed na ko je i u obli `wem Se ge di nu, ko ji je, na ro ~i to po otva ra wu tr `nog cen tra “Ar kad”, po stao me ka za po tro {a ~e iz na {e ze mqe, po go to vo Voj vo |a ne. Ma ji ce, duk se vi, suk we ko {ta ju po ne ko li ko sto ti na di na ra. âk i ako je u pi ta wu no va ko lek ci ja, i do 50 od sto je jef ti ni ja ne go u na {im {o ping mo lo vi ma. Olak {a va ju }a okol nost za kup ce iz Sr bi je je ta {to i ka sir -

IS PO RU KA MI NE RAL NOG \U BRI VA IZ RAZ ME NE

KAN sti `e na wi ve

Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne na ja vi lo je da }e ve} od da nas po ~e ti pr va is po ru ka ve {ta~ kog |u bri va KAN po ured bi o ob na vqa wu Rob nih re zer vi mer kan til nom p{e ni com i ku ku ru zom, a u na red nih de set da na bi }e ras po de qe na

ukup na ko li ~i na od 11.190 to na |u bri va. Vla da Sr bi je usvo ji la je 26. ja nu a ra Ured bu o raz me ni mi ne ral nog |u bri va KAN za mer kan til nu p{e ni cu i ku ku ruz pro {lo go di {weg i ovo go di {weg ro da ra di po ve }a wa po qo pri vred ne pro iz vod we i pre hram be ne si gur no sti gra |a na. Vla da je

da la sa gla snost da se po qo pri vred ni ci ma omo gu }i da pre ko Rob nih re zer vi za me wu ju p{e ni cu i ku ku ruz za mi ne ral no |u bri vo KAN, {to }e po ve }a ti pro iz vod wu i za ra du. Da nas }e u se lu Glo go vac u op {ti ni Bo ga ti} bi ti ras po de qe -

no 37,1 to na mi ne ral nog |u bri va KAN za 63 po qo pri vred ni ka s te te ri to ri je, a na kon to ga i u svim osta lim me sti ma. „Ovla {}e ni skla di {tar ’Klas’ do vo zi |u bri vo na punkt Glo go vac da bi po qo pri vred ni ci ma bi lo bli `e, a to }e mo prak ti ko va ti i za osta la me sta u Sr bi ji”, is ti ~e Mi ni star stvo.

Mno go ne pra vil no sti Na ~el nik Tr `i {ne in spek ci je Go ran Ma cu ra je ka zao da pro da vac mo ra da na ba vi ve }u ko li ~i nu ro be da tra je to kom ce log po pu sta. Ka ko je na veo, uko li ko ro be ne sta ne ve} pr vi dan po pu sta, pro da vac je u pre kr {a ju. Ma cu ra je do dao i da se in spek cij skim kon tro la ma mo `e utvr di ti na me ra pro dav ca da ob ma ne po ten ci jal ne kup ce. Ka ko je ob ja vqe no na saj tu „Po tro {a~ in fo„, pro {le go di ne je na 1.000 kon tro la utvr |e no vi {e od 50 od sto ne pra vil no sti. ke u ovom {o ping cen tru go vo re srp ski i pre ra ~u na va ju vred nost u di na re. Ne pro la ze po tro {a ~i u Sr bi ji lo {e sa mo u bu ti ci ma ve} i u mar ke ti ma u ko ji ma ku pu ju hra nu i osta le po trep {ti ne. Po re ~i ma pred sed ni ka Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je (NOPS) Go ra na Pa po vi }a, mo gu} nost za

KA NAD SKI GE O LO ZI KO PA LI PO CR NOM VR HU

Sr bi ja pu na zla ta

Pro ce ne ka nad skih ge o- lo ga su da je na Cr nom vr hu kod Bo ra pro se ~an sa dr àj zla ta po to ni ru de go to vo 2,5 gra ma, a ima le ì {ta i sa vi {e od de vet, dok je ren ta bil na pro iz vod wa ve} na ko li ~i na ma od 0,4 gra ma zla ta po to ni ze mqi {ta. Po ~e la je prob na eks plo a ta ci ja zla ta u rud ni ku ô ka Ma rin, kod Maj dan pe ka, u se lu Ja si ko vo. Pro se ~an sa dr àj zla ta je ~e ti ri gra ma po to ni ja lo vi ne, a po sto je i zna ~aj no bo ga ti ja na la zi {ta. Pu na pro iz vod wa }e po ~e ti ka da bu du ot klo we ni eko lo {ki pro ble mi, pre no si Ta njug. Pre go di nu da na ge o lo zi iz ka nad ske fir me „Ava la ri sor siz” (ra ni je „Dan di„) iz gra da Lon guil u pro vin ci ji Kve bek, po ~e li su is tra ì va wa na pod ru~ ju Cr nog vr ha (1.027 me ta ra), ne ve li ke pla ni ne za pad no od Bo ra. Is tra `no pod ru~ je Kor kan-Bi gar u ti mo~ kom mag mat skom kom plek su po ten ci jal no sa dr ì ve li ke ko li ~i ne zla ta.

pre va re po tro {a ~a i ma ni pu la ci ju wi ma osta vqa ne pre ci zan ~lan 44 Za ko na o tr go vi ni ko ji pro pi su je sni è wa za „ve }e ko li ~i ne i ve }i broj ku pa ca” jer ni ko ne mo è da od re di {ta je to sni è we. Pa po vi} uka zu je na to da su po tro {a ~i u Sr bi ji ~e sto ob ma nu ti „ve li kim sni è wi ma” u tr go vi na ma jer se de {a va da na ja vqe ni po pu sti i ak -

ci je u re kla ma ma i iz lo zi ma ni su ni bli zu stvar nih. Ob ja snio je da tr gov ci sa mo sta ve je dan ili dva pro iz vo da na sni è we da bi se oprav da li kod in spek ci je, dok se osta li ar ti kli pro da ju po pu noj ce ni. To je prak sa u pro dav ni ca ma hra ne i ro be {i ro ke po tro {we. – Na à lost, na {i po tro {a ~i su ne ret ko `r tve ob ma wu ju }ih re kla ma. Da bi na ma mi li kup ce, tr gov ci ~e sto ogla {a va ju ak cij ska sni è wa za pro iz vo de ko jih ne ma ju do voq no u po nu di ili re kla mi ra ju po pu ste na uku pan ra ~un, {to se na ka si is po sta vi kao ne ta~ no. Ni je ret kost da tr gov ci ogla se ni ù ce nu ne kog pro iz vo da, a u pro da ju sta ve sa mo je dan ko mad. Ta ko ma me kup ca jer ra ~u na ju da }e po tro {a~, kad do |e, na kra ju ku pi ti ne {to dru go. Ob ma wu ju }e ogla {a va we sni è wa ce na za bra we no je za ko ni ma o tr go vi ni, o ogla {a va wu i o za {ti ti po tro {a ~a. Ali ih se tr gov ci ne pri dr à va ju jer ih in spek ci ja ne ka `wa va – ka è Pa po vi}. Kup ci ko ji pod ne su pri ja vu sma tra ju }i da su o{te }e ni ne mo gu ra ~u na ti da }e im no vac bi ti vra }en ili na dok na |e na even tu al na {te ta, ali }e tr go vac, ako se utvr di zlo u po tre ba, bi ti ka `wen i do tri mi li o na di na ra. U NOPS-u ka ù da se, osim na ak ci je me ga mar ke ta, po tro {a ~i ~e sto à le i na ak ci je ko je ogla {a va ju pro dav ni ce teh ni~ ke ro be. S. Glu {~e vi}

Ge ne ti ka u sto ~ar stvu Vla de Sr bi je i Ka na de pot pi sa le su ju ~e u Be o gra du me mo ran dum o raz u me va wu ko ji }e omo gu }i ti una pre |e we pro iz v od n ih ka p a c i t e t a u srp skom sto ~ar stvu, i to pre sve ga kroz una pre |e we ra snog sa sta va gr la. Me mo ran dum su u Vla di Sr bi je pot pi sa li mi ni star po qo pri v re d e i tr g o v i n e Du { an Pe tro vi} i am ba sa dor Ka na de Ro man Va {~uk.

Mi ni star Pe tro vi} je ka zao da sto ~ar stvo tre nut no ~i ni sve ga 30 od sto po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ji, a ciq je da to u~e {}e bu de du pli ra no, {to }e do p ri n e t i po v e } a w u pro iz vod we me sa, mle ka i ja ja. – Sr bi ja u ovom tre nut ku ima ma wak do bre sto ke, ra sni sa stav gr la tre ba da bu de pro me wen {to je pre mo gu }e – na gla sio je on, na po mi wu }i da je re~ o vr lo slo `e nom i kom pli ko va nom pro ce su. Pe tro vi} je uka zao na to da }e pot pi si va wem ovog me mo ran du ma i stva ra wem for mal nog okvi ra za una pre |e we sa rad we taj pro ces bi ti ubr zan, na gla {a va ju }i da Ka na da ima iz u zet no kva li tet nu pro duk ci ju do brog ge net skog ma te ri ja la u sto ~ar stvu.

RA STE PRI HOD OD TU RI ZMA

Do pu to va la mi li jar da evra – Pri ho di Sr bi je od tu ri zma u 2011. pro ce wu ju se na oko mi li jar du do la ra, {to je 15 do 18 po sto vi {e ne go u 2010. – iz ja vio ju ~e mi ni star za eko no mi ju Ne boj {a ]i ri}. Na po ~et ku Kon fe ren ci je o odr ì vo sti ru ral nog tu ri zma on je ka zao da se 27 od sto tu ri sti~ ke de lat no sti u Sr bi ji ostva ru je u se o skim obla sti ma, u ko ji ma je za be le è no 2,3 mi li o na no }e wa, od ukup no se dam mi li o na pro {le go di ne. ]i ri} je re kao da 55 od sto sta nov ni {tva u Sr bi ji ì vi u ru ral nom pod ru~ ju, gde je sto pa si ro ma {tva oko de set od sto, {to je, ka ko je na veo, du plo vi {e ne go u ur ba nom pod ru~ ju. – Ve ru jem da }e se upra vo raz vo jem tu ri zma u se o skim pod ru~ ji ma otvo ri ti mo gu} no sti za ostva re we no vih pri ho da i po boq {a ti kva li tet ì vo ta broj nih po ro di ca ko je ì ve u se so skom okru è wu – re kao je on. ]i ri} je do dao da su neo p hod ne do dat ne me re da bi se efi ka snost tu ri sti~ ke de lat no sti po di gla na vi {i ni vo u svim pod ru~ ji ma Sr bi je. Ge ne ral ni se kre tar Svet ske tu ri sti~ ke or ga ni za ci je UN Ta leb

Raz vo jem tu ri zma u se o skim pod ru~ ji ma otvo ri }e se mo gu} no sti za ostva re we no vih pri ho da i po boq {a ti kva li tet ì vo ta Ri fai je oce nio da je se o ski tu ri zam ve o ma va àn za una pre |e we eko nom skog raz vo ja sva ke ze mqe. Po we go vim re ~i ma, se o ski tu ri zam nu di mo gu} nost za po {qa va wa sta nov ni {tva ko je ì vi van grad skih cen ta ra, spre ~a va mi gra ci je u ve li ke gra do ve, do pri no si i una pre |e wu o~u va wa tra di ci o nal nih

se o skih ak tiv no sti i obo ga }u je i {ti ti `i vot nu sre di nu. Ri fai je do dao da se se o ski tu ri zam la ko uskla |u je s po tra `wom ko ja tre nut no vla da, i is ta kao da u sve tu u bru to do ma }em pro iz vo du u~e stvu je di rekt no s pet od sto, a in di rekt no s de vet pro ce na ta

Kr pe naj ve }e ru pe Interventne ekipe „Puta” ju~e su po~ele sanaciju o{te}enih saobra}ajnica u gradu. U ovom periodu, kada vremenski uslovi to dozvoqavaju, popravke se rade recikliranim asfaltom. Prioritet su najprometnije saobra}ajnice sa najkriti~nijim o{te}ewima. Ju~e se radilo u Ulici Rumena~koj i na Rumena~kom putu, a potom se posao nastavqa u Temerinskoj i u Partizanskoj ulici. B. M.

Du `ni ci ma pre ti mrak

U RUKAVCU NA RIBARCU

Elektrodistribucija “Novi Sad” narednih dana nastavi}e da opomiwe kupce kojima je rok za pla}awe ra~una za utro{enu elektri~nu energiju istekao, navode u ovom preduze}u. Potro{a~ima koji, po dobijawu opomene ne izmire svoje dugove, obustavqa}e se isporuka struje, a bi}e prinu|eni i da pla}aju dodatne tro{kove. U Elektrodistribuciji navode da su ovakve mere bile neophodne zbog velikih dugovawa, kao i iz po{tovawa prema redovnim plati{ama. Onima koji svoje obaveze izmiruju na vreme omogu}en je stimulativni popust od pet odsto na utro{enu elektri~nu energiju. A. J.

Vlasnici koji su svoje ~amce i druge plovne objekte smestili u Zimovnik kod Ribarskog ostrva, tokom ledenog talasa nisu morali da brinu o tome ho}e li ih po otopqewu prona}I, i u kakvom stawu. Iako je i Zimovnik prekriven ledom debqine od 10 do 15 centimetara, ~amci, barke i splavovi nisu u opasnosti od o{te}ewa. Prethodnih dana vlasnici su dolazili da o~iste sneg sa svojih plovila u{u{kanih u ledu. Kako nam re~e jedan od wih, bilo je i propadawa kroz led, ali bez posledica, jer je sve re{avano brzim presvla~ewem i toplim ~ajem. N. P.

Zim ski san

Novosadska ~etvrtak23.februar2012.

Sve se vidi na snegu sta ri i no vi de lo vi zgra da, {to zna ~i da ne ko ni je skroz va qa no ura dio po sao za ko ji je pla }en, i to le po. Na ve de no neo do qi vo na vo di na po mi sao da su grad ske pa re do bi li ne ki od iz vo |a ~a ra do va za ne kva li te no od ra |en po sao, ura |en iz gle da na br za ka. Na kra ju, po sta vqa se i pi ta we od go vor no sti, jer se na ~i stac mo ra ju is te ra ti oni zbog ko jih su u~i o ni ce i pro sto ri je za bo ra vak ma li {a na mo kre. Da su u pi ta wu zi do vi i kro vo vi sta ri ne ko li ko de ce ni ja, mo gli bi i da raz u me mo si tu a ci ju. Ova ko, raz u me va wa ne ma ba{ ni ma lo. B. Markovi}

Ti {ma pot pi su je kwi ge Slo bo dan Ti {ma, aktuelni dobitnin NIN-ove nagrade za najboqi roman, potpisiva}e svoje kwige u kwi`ari „Bulevar buks” danas od 17.30 ~asova. Ovom pri li kom we go va

kwi ga „Ber nar di je va so ba” prodava}e se sa deset posto po pu sta. Kwi `a ra „Bu le var buks” nalazi se na Bulevaru oslobo|ewa 60. B. M.

SUTRA ZBOG „MA[KARADE”

Cen tar bez sa o bra }a ja Saobra}aj }e sutra biti privremno zabrawen od 12 do 13 ~asova u centru grada zbog manifestacije „Ma{karada”, u okviru koje }e ulicama i}i povorka uz muzi~ku pratwu. Povorka }e se kretati od zgrade Muzeja Voj-

vodine, Dunavskom ulicom, Zmaj Jovinom, Ulicom Modene, @arka Zrewanina, Vojvo|anskih brigada, Sutjeskom i Maksima Gorkog do platoa ispred Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. G. ^.

V remeploV

Par ki ra li ki ta u dvo ri {tu {ko le U prostranom dvori{tu nekada{we Industrijsko-sredwotehni~ke {kole 23. fe bru a ra 1963. na kamionu je donet preparirani kit. Bio je te`ak osam tona, dug 12 metara i star dve godine. Zalutao je u Jadransko more, da bi ga kod ostrva Paga ulovili mesni ribari. Odlu~ili su da svoj ulov

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Obi lan sneg ko ji nas je za tr pao pret hod nih sed mi ca po ~eo je da se to pi, sve je mo kro i bqu zga vo a vo da cu ri na sve stra ne. Na rav no, naj vi {e sa kro vo va zgra da i ku }a, {to stva ra do dat ne pro ble me. Te {ko je mnog ma ko ji `i ve u pot kro vqi ma i ku }a ma, ali de bqi kraj iz vu kli su i ne ki vr ti }i i {ko le, jer u mno gim objek ti ma pro ki {wa va. Pri tom, ov de ne mi sli mo na sta re zgra de, gra |e ne pre vi {e de ce ni ja, ve} na na do gra |e ne pro {i re ne objek te, za ko je bi smo po mi sli li da su ura |e ni ta ko da ova kve stva ri ne bi sme le da se de {a va ju. Me |u tim, vo da cu ri na me sti ma gde se spa ja ju

Fo to: R. Ha yi}

„PUT” POPRAVQA NAJO[TE]ENIJE SAOBRA]AJNICE

poka`u celoj Jugoslaviji, pa su krenuli od grada do grada. Za dva dana u Novom Sadu, da bi videli kita, veoma jeftine ulaznice kupilo je 18.000 qudi. Skoro da nije bilo {kole u gradu i okolini koja nije dovela u~enike da vide stanovnika dalekih okeana i velikih mora. N. C.

VANDALI O[TETILI SPOMENIK OSNIVA^ICI BALETA SNP-a

Ot ki nu li sto pa lo mer mer noj Ma ri ni Ole wi noj Mermerna statua osniva~ice Baleta SNP-a, balerine Marine Olewine, osvanula je ju~e vidno o{te}ena, jer su nepoznati vandali u no}i izme|u 21. i 22. februara odlomili i ukrali deo ovog spomenika. Odlomili su i odneli stopalo statue. Predsednica Odbora za podizawe spomenika Ma ri ni Ole wi noj Ga b ri e l a Te g la { i-Ve l i m i r o v i} iz ra zila je revolt zbog ovog nemilog doga|aja. - Od koli~ine ga|ewa koje me obuzelo zbog ovog ~ina mogu jedino da ka`em da sre}om nije otkinuto desno stopalo, jer bi

u tom slu~aju balerina do{la glave neprijatequ. Ko god da je odneo levo stopalo treba da zna da ima posla sa vrhunskom umet no {}u, jer je ba let ska {pic patika savr{enstvo i vrh svakog igrawa. ^uvajte je dobro! - poru~ila je ironi~nim tonom Tegla{i-Velimirovi}. Skulptura je delo vajara La sla Si la |i ja, postavqena je na trav na toj po vr {i ni po red zgrade SNP-a, u blizini TC “Apolo”, krajem oktobra pro{le godine. Jo{ se ne zna na koji na~in }e na~iwena {teta biti sanirana. J. Z. Fo to: R. Hayi}

„VODOVOD” TRA@I POMO] POLICIJE I INSPEKCIJE

Kra |a {ah to va kao epi de mi ja Preduze}e “Vodovod i kanaizacija” ju~e je apelovalo na policiju i inspekcijske slu`be da ulo`e dodatni napor u spre~avawu kra|e poklopaca na {ahtovima i re{etaka za slivnike, koji su sve ~e{}e na meti lopova. Proteklih dana

to je uzelo maha. Preduze}e navodi da dosada{wi apeli nisu imali rezultate. U saop{tewu ka`u da su u proteklih nekoliko dana prijavqene kra|e u Balzakovoj ulici, Ulici Narodnog fronta, \or|a Jovanovi}a, na Bule-

varu Evrope, u Futo{koj ulici, Futo{kom putu, Majev~koj ulici, Ulici bra}e Drowak.... Preduze}e „Vodovod i kanalizacija” i Grad zbog kra|a trpe vi{emilionsku {tetu. “U sve rekonstruisane ulice „Vodovod” ugra|uje poklopce sa

kqu~em koje je prakti~no nemogu}e skinuti, ali se i daqe na podru~ju grada nalaze na hiqade poklopaca, koji nisu pod kqu~em, pa su za lopove plen i izvor zarade” , ka`u iz “Vodovoda”. Z. D.

LOPOVI OPERI[U NA ULAZIMA ZGRADA

No} gu ta re {et ke za bla to Novosa|ani iz gradskog buxeta godi{we pla}aju desetine miliona dinara zbog pqa~ki kablova iz trafo-stanica, poklopaca {ahtova, parkovskog mobilijara. U posledwih nekoliko dana u modu je u{la kra|a re{etaka protiv blata koje stoje ispred ulaza u zgradu, pa je zbog toga pola zgrada na Limanu, a kako saznajemo i u Gagarinovoj ulici, osiroma{eno za ove re{etke. Lopovi su je ~ak ukrali i ispred MZ “Ostrvo” na Limanu 4. Novosa|anin Vo ja M. koji `ivi u ulici Narodnog fronta ispri~ao nam je da je pre neko jutro mogao nogu da slomi, jer nije primetio u prvi mah da ta

re{etka fali, te je iskrivio nogu na ivi~wak. - Kasnije sam pro{ao jo{ pored ~etiri ulaza u zgradi i video da svugde fale re{etke. Prvo su po Limanu kreali akumulatore, a sada kradu i ovo ispri~ao je ovaj vreme{ni Novosa|anin. I La zar N. koji `ivi u Gagarinovoj bio je neprijatno iznena|en kada je jedno jutro krenuo na posao i video da im isred ulaza fali re{etka protiv blata. U razgovoru sa drugim kom{ijama iz susednih zgrada saznao je da je tokom no}i proteklog vikenda nestalo preko 20 re{etaka. To sve ukazuje da lopovi imaju unosan biznis prodaju}i staro gvo`|e.

Naravno, ovo ne moè da uradi jedna osoba, jer je te re{etke poprili~no te{ko izvu}i. Uli~ni slivnici nestaju pred o~ima Novosa|ana, ali i slu`bi za odràvawe tog inventara.Prema podacima iz preduze}a „Put”, gotovo da nema dela grada gde nije zabeleèna kra|a saobra}ajnih znakova, a „Elektrovojvodina” muke mu~i sa nestancima metalnih poklopaca na stubovima uli~ne rasvete. Portparol „Gradskog zelenila” Ivan No ì ni} kaè da se uz korpe za otpatke, koje se i kradu i uni{tavaju, redovno krade cve}e iz cvetnih gredica po celom gradu. „Cve}e koje po-

sadimo ~esto zavr{ava na uli~nim tezgama na Bulevaru oslobo|ewa i po gradskim pijacama”, pri~a Noìni}, dodaju}i da sa ulica nestaju i vise}e àrdiwere i saksije. Na meti uglavnom maloletnih lopova ~esto se na|u i gra|ani kojima je sa terase u prizemqu, ili na prvom spratu, te bude ukraden ve{ koji se su{io na ìci.Tu nije kraj, Novosa|anki Alek san dri R. ~ak tri puta je i kanta za sme}e dobila noge.Tri puta sam ostavila kantu ispred zgrade i sva tri puta je nestala dok sam se vratila iz prodavnice, kaè Aleksandra. Q. Nato{evi}

PRAZNIK VINA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Lo vo ri ke za bo àn ske ka pi U susret 79. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu ju~e je u kongresnom centru Novosadskog sajma povodom zavr{enog ocewivawa kvaliteta vina i jakih alkoholnih pi}a prvi put odràn skup „Izazovi ukusa”, koji po svojim obele`jima spada u grupu privredno - nau~nih doga|aja. Kruna ovog doga|aja bila je sve~anost na kojoj su dodeqena zasluèna priznawa. Na ocewivawu su u~estvovali proizvo|a~i vina i jakih alkoholnih pi}a, wih 120 iz Hrvatske, Crne Gore, Makednije, Slovenije i Srbije. Oceweno je 264 uzoraka, a ukupno dodeqeno 36 velikih zlatnih, 106 zlatnih, 96 srebrnih, 10 bronzanih medaqa, sedam poveqa, devet plaketa, 15 titu-

la {ampiona kvaliteta u grupi proizvoda. U kategoriji individualnih proizvo|a~a vina veliki {ampionski pehari pripali su Udru`ewu vinogradara i vinara Srbije „Vivis”iz Beograda i Ra di vo ju Asa no vi }u iz Crne Gore. Srebrnim {ampionskim peharima nagra|eni su „Vina Dornberg„ iz Slovenije i „Vinarija @ivanovi}„ iz Sremskih Karlovaca.Podgori~ki „13. jul” dobitnik je velikog {ampionskog pehara me|u proizvo|a~ima u industrijskom tipu proizvodwe vina. U kategoriji jakih pi}a zanatskog tipa proizvodwe veliki {ampionski pehar osvojili su Udru`ewe proizvo|a~a rakije „Srpska rakija” iz Beograda i BMB Delta iz BiH . Z. Ml.

Fo to: B. Lu ~i}

~etvrtak23.februar2012.

U SA VE TO VA LI [TU PU „RA DO SNO DE TIW STVO”

Edu ka tiv ni pro gra mi za ro di te qe Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” u okvi ru Sa ve to va li {ta za po ro di cu or ga ni zu je tri edu ka tiv na pro gra ma za ro di te qe ko ji }e se re a li zo va ti u pe ri o du od fe bru a ra do apri la ove go di ne. Pr vi edu ka tvi ni pro gram go vo ri o spe ci fi~ no sti ma ra nog raz vo ja de te ta i sa sto ji se od kon kret nih iga ra i ak tiv no sti ko je sti mu li {u raz voj de ce uz ra sta od jed ne do tri go di ne. Za in te re so va ni za ovaj pro gram mo gu se pri ja vi ti do su tra na te le fon 063/561-420, a pr vi sa sta nak ro di te qa je u po ne de qak, 27. fe bru a ra u 17 sa ti u vr ti }u „Gu li ver”. Dru gi pro gram ba vi se di sci pli nom kod de ce i na me wen je ro di te qi ma ko ji `e le da iz beg nu zam ku po pu stqi vog ro di te qa, ali i ulo gu

„de `ur nog po li caj ca„. Re a li za ci ja po ~i we u sre du, 29. fe bru a- ra u 17 sa ti u vr ti }u „Ma sla ~ak”. Pri ja ve tra ju do 27. fe bru a ra na te le fon 063/564-911. Po sled wi pro gram na me wen je sa mo hra nim ro di te qi ma, kroz ko ji }e se oni upo zna ti sa efi ka snim me to da ma vas pi ta wa i teh ni ka ma di sci pli no va wa, kao i ve {ti na ma ko mu ni ka ci je iz me |u ro di te qa i de te ta. Pr vi su sret za ka zan je za sre du, 1. mar ta u 18 sa ti u vr ti }u „Ma sla ~ak”. Pri ja ve su do 29. fe bru a ra na te le fon 063/568-548 i 063/560-871. Sva tri pro gra ma re a li zo va }e se to kom {est su sre ta. Na me we ni su ro di te qi ma de ce ko ja su upi sa na u Pred {kol sku usta no vu „Ra do sno de tiw stvo” i bes plat ni su. I. J.

„TR @NI CA” ISE QA VA ZA KU P CE AKO NE PLA TE DVE UZASTOPNE KI RI JE

Bez lo ka la zbog kri ze ili stro go }e? Di rek tor ka fir me „Ro ma no plus” Dra gi ca \o ki} tvr di za na{ list da „Tr `ni ca” ho }e pre vre me na da je ise li wen re sto ran iz lo ka la na udar nom me stu na Naj lon pi ja ci, za ~i ji za kup po sto ji ugo vor od 2009. do 2014. go di ne. Po we nim re ~i ma, dug od 500.000 di na ra, ko ji joj je ostao pri pre u zi ma wu fir me u av gu stu pro {le go di ne, pr vo bit no su joj do zvo li li da iz mi ri u ro ku od go di nu da na, upla ta ma uz ki ri ju, a on da je na vra ti ma lo ka la za te kla re {e we da iz mi ri dug u ro ku od 15 da na, od no sno do pet ka 24. fe bru a ra. - O~e ki va la sam od wih da se str pe, jer u ovim vre me ni ma svi omo gu }a va ju svo jim ko ri sni ci ma i kli jen te li da pla }a ju na ra te. Na gla {a vam da je re~ o pri vat nom pro sto ru od mah bih iza {la, ali ra di se o jav nom ko mu nal nom pred u ze }u. Za va ri li su mi ula zna vra ta u ugo sti teq skom lo ka lu, dok u bli zi ni mog re sto ra na pet lo ka la zvr ji pra zno. Za {to bi im sme ta la ja, ko ja ho }u da pla tim - ogor ~e na je Dra gi ca \o ki}.

Pre ma ugo vo ru, uko li ko za ku pac ne pla ti dve ili vi {e uza stop ne ki ri je, „Tr `ni ca” ima pra vo da ga ise li, ob ja snio je di rek tor po me nu tog pred u ze }a Du {an Ba ji}. Na po mi we da ta ~an uku pan dug po me nu tog za kup ca iz no si 708.000 di na ra, {to je oko 10 ki ri ja. Di rek tor „Tr `ni ce” do da je da je po sled wa upla ta bi la 13. de cem bra 2011. go di ne, s tim da je od 1. no vem bra pro {le go di ne do da nas upla }e no 85.000 di na ra, a taj iz nos je pri bli àn me se~ noj ki ri ji. Me se~ na ki ri ja za za kup lo ka la je oko 60.000 di na ra, plus tro {ko vi ko ji iz no se oko 20.000 di na ra. Ba ji} ka è da we go vo pred u ze }e ne è li da gu bi za kup ce ko jih je iona ko sve ma we, ali isto ta ko ne mo è da za dr à va one ko ji sa mo pra ve do dat ne tro {ko ve ne iz mi ru ju }i svo je oba ve ze. Uko li ko za ku pac pla ti ba rem 60 od sto du ga, mo è da na sta vi da oba vqa svo ju de lat nost u lo ka lu, na veo je Ba ji} do da ju }i da je neo p ho dan i spo ra zum ni ugo vor uz me ni~ na ovla {}e wa, ka ko bi bi li si gur ni da }e za ku pac re dov no iz mi ri va ti svo je oba ve ze. I. D.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Me se ~ev ko rak sa Ajn {taj nom”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „ Mese~ev korak sa Ajn{tajnom” Xo {ue Fo e ra u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. U pro se ku, qu di go di {we iz gu be ~e tr de set da na na dok na |u ju }i

sve ono {to za bo ra ve. Xo {ua Fo er, autor ove kwi ge, i sam je bio ta kav. Me |u tim, na kon {to je go di nu da na ve `bao svo ju me mo ri ju, Xo {ua je sti gao do fi na la Ame ri~ kog pr ven stva u pam }e wu – i po be dio je.Jo{ va `ni je je to {to je ot krio jed nu su {tin sku isti nu, ko ju ~e sto za bo ra vqa mo: mi smo zbir na {ih se }a wa. “Me se ~ev ko rak sa Ajn {taj nom” sa zdan je od vr hun skih is tra `i va wa, isto ri je pam }e wa i vred nih tri ko va onih qu di ko ji se ba ve umom i `e le da pre o- bra ze na {e raz u me va we qud skog pam }e wa. A. Va.

VESTI De~ ja ra di o ni ca o sta rom Egip tu De~ ja ra di o ni ca „Pu to va we kroz vre me - de sti na ci ja sta ri Egi pat” bi }e odr à na u su bo tu od 10.30 do 13 sa ti u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru ì }a 1. Na ovoj kre a tiv no-edu ka tiv noj ra di o ni ci de ca od pet do 12 go di na u~i }e o pi ra mi da ma i sta roj ci vi li za ci ji, hi je ro gli fi ma, Tu tan ka mo no voj grob ni ci, bo go vi ma i le gen da ma, kao i na ki tu i amaj li ja ma. U kre a tiv nom de lu ra di o ni ce pra vi }e pi ra mi de, na kit i fa ra on ske ma ske. De ca ko ja bu du è le la da u~e stvu ju mo ra ju se pri ja vi ti na bro je ve te le fo na 063/ 521 123 i 061/ 112 81 75, a par ti ci pa ci ja sta je 150 di na ra. N. R.

Upis u {ko lu kli za wa na Spen su Upis u [ko lu kli za wa i umet ni~ kog kli za wa na Spen su po ~i we u po ne de qak 27. fe bru a ra, a pri ja ve su na bla gaj ni od 15 do 20 sa ti. Pro gram se sa sto ji od 10 na stav nih ~a so va, a tre nin zi }e se odr `a va ti utor kom i ~e tvrt kom od 16 do 17 sa ti i su bo tom i ne de qom od 8.30 do 9.15 sa ti. Kurs, ko ji je Spens or ga ni zo vao u sa rad wi sa Kli za~ kim klu bom „Voj vo di na”, po ~i we u uto rak 28. fe bru a ra, a ko {ta 2.000 di na ra. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NA SREM SKOJ OBA LI U LE DU ZA GLA VQEN BROD–RE STO RAN

„Pa ro bro du” po to nu }e sud bi na? Brod re sto ran „Pa ro brod” kod Va ra din skog mo sta ve} tre }i dan je na su kan na pri o bal ni led i re~ ni na nos ko ji je is pod we ga, a pad vo do sta ja Du na va do dat no je ugro zio bez bed nost objek ta. Pre ma re ~i ma vla sni ka Mi ro sla va Alek si }a, ve} tri da na bez u spe {no tra ì po mo}, a brod je sve bli ì po to nu }u. - Kri vi se sve vi {e, upr kos saj la ma ko ji ma je ve zan i ne znam ko li ko }e mo }i jo{ ta ko da se dr ì. Od su tra na ja vqu ju uki da we za bra ne plo vid be i uko li ko bro do vi kre nu ovu da, ta la si bi mo gli da iza zo vu no vo kli za we bro da i ve ro vat no po to nu }e, jer je pun vo de i pre vi {e na kri vqen da bi se odr ào na vo di - ka è Alek si}.

Pre ma we go vim re ~i ma, svi ape li za po mo} ko je je upu tio fir ma ma, jav nim usta no va ma, pa ~ak i voj sci, osta li su bez od go vo ra. - Jed na fir ma mi je tra ì la 20 hi qa da evra da mi iz vu ~e brod, ali ni su hte li da pri hva te da im u za me nu dam ne kret ni nu, jer ne mam to li ko pa ra. Osta li su uglav nom od go va ra li da ni je u wi ho voj nad le `no sti ili da ne ma ju od go va ra ju }u opre mu. Na kra ju na {ao sam jed nu eki pu ko ja ima opre mu i ro ni o ce, ali su tre nut no za u ze ti sli~ nim po slo vi ma na Sa vi i tek za ko ji dan mo gu da do |u u No vi Sad, ta ko da mi je di no pre o sta je da se mo lim da brod iz dr ì dok oni ne stig nu - ka è Alek si}. N. P.

Brod-re sto ran ju ~e jo{ to nuo

Fo to: R. Ha yi}

ZI MA NE [TE DI VA TRO GA SCE

Pro tiv va tre, le da i sne ga To kom ovog pe ri o da iz u zet no ni skih tem pe ra tu ra, s pre vi {e sne ga i le da, va tro ga sna je di ni ca je do ju ~e ima la 208 in ter ven ci ja, od ko jih je vi {e od po lo vi ne bi lo zbog ga {e wa po `a ra. Ka ko je re kao ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca Dra go slav Kli su ra od 131 po `a ra, u 16 slu ~a je va bi lo je u pi -

`a ri, jer su gra |a ni ma ne kad za go ri ru ~ak, ili su u pi ta wu i ma we in ter ven ci je na lo {im in sta la ci ja ma. Do da je da su in ter ven ci je na dim wa ci ma naj ~e {}e zi mi ve} go di na ma una zad. - Ga {e we po `a ra u dim wa ci ma je uobi ~a je na po ja va u ovo do ba go di ne jer do sta qu di ko ri sti dr va

Do dao je da su va tro ga sci to kom van red ne si tu a ci je ima li do sta po sla zbog spa sa va wa su gra |a na ko je je za ve jao sneg. Do bi li su do ja ve da se na ê ne ju, u oko li ni Ka }a i Ali be gov cu ne kim su gra |a ni ma da ni ma ni je ~uo glas, pa su an ga ò va ni da do pru do wih. Na ê ne ju su va tro ga sci mo ra li da se udru -

kqu ~i la ko ga tre ba zva ti - Stan, Ze le ni lo, Elek tro voj vo di nu, ili va tro ga sce. Sa go vor nik ka `e da je bi lo ne ko li ko is pum pa va wa vo de, ko ja je usled ota pa wa uni {ti la ce vi, pa su se do we eta `e zgra da na pu ni le vo dom, ali da je to jed no {to je bi ga da mo gla da u~i ni.

Od po~etka izuzetno niskih temperatura pa do ju~e vatrogasna jedinica imala 208 intervencija, i to vi{e od polovine zbog poàra. Spasavawe sugra|ana koje je u okolini grada zavejao sneg. Glavni problemi ledenice i curewa s krovova usled otapawa snega è sa qu di ma iz me sne za jed ni ce i an ga ù ju trak tor da bi do pr li do jed nog sa la {a. Glav ni pro ble mi ko je je do neo le de ni pe riod su le de ni ce i cu re wa s kro vo va zbog ota pa wa sne ga. Va tro ga sna bri ga da je bi la oba ve zna da iz la zi na te ren za jed no sa pred u ze }i ma u gra du ko ja ima ju teh ni ku za rad na vi si ni, ali va tro ga sci su bi li „po sled wa ka ri ka u lan cu”. Ko mu nal na po li ci ja iz la zi la bi na po ziv gra |a na i, na kon utvr |i va wa pro ble ma, za -

Fo to: R. Hayi}

ta wu ga {e we dim wa ka, 34 pu ta va tro ga sci su ga si li za pa qe ne kon tej ne re, a 61 put po `ar u stam be nom objek tu. Ipak, Kli su ra na vo di da ni su sve to bi li ve li ki po -

ili ugaq. To je naj ~e {}e slu ~aj u pri grad skim me sti ma, ili u gra du gde je u pi ta wu zo na po je din ~a nog sta no va wa, kao {to su Te lep i Kli sa- re kao je ovaj ko man dant.

Iz lo `ba o Du {a nu [i ja~ kom

IN TER VEN CI JA LE DO LO MA CA I „ZE LE NI LA”

Pri stan spa sen Hit nom in ter ven ci jom le do lo ma ca u vla sni {tvu pred u ze }a „Du nav gru pa agre ga ti” i rad ni ka JKP „Grad sko ze le ni lo”ju ~e je pri stan na Du na vu spa sen od ozbiq nog o{te }e wa usled na glog pa da ni voa Du na va za oko dva me tra, sa op {ti lo je „Ze le ni lo”. Pri stan za bro do ve na {ao se ju ~e na oba li, ali je in ter ven ci jom le do lo ma ca i za po sle nih iz „Ze le ni la” po no vo vra }en u Du nav, a ma te ri jal na

^ITAOCI PI[U SMS

- Ko mu nal na po li ci ja bi to kom ovog le de nog pe ri o da zva la i nas, ali to uvek zna ~i lo da }e mo mi mo }i po sao da ba vi mo. Na {a spra va za rad na vi si ni je ga ba rit na i ima ma li raz mak od as fal ta do {a si je, te uko li ko sneg ni je bio do voq no o~i {}en, ni smo mo gli da ra di mo- ob ja {wa va Kli su ra. Do da je da ne ka da ni su na i la zi li na raz u me va we gra |a na, ko ji im ~ak ni su do zvo qa va li ula zak u sta no ve da lak {e uklo ne le de ni ce. A. J.

{te ta iz be gu ta. U sa op {te wu „Ze le ni lo” na vo di, da je obje kat pot pu no obez be |en od o{te }e wa, a ka da bu de do zvo qe na plo vid ba Du na vom, na pri stan }e se vra ti ti i pred stav ni ci re~ ne ca ri ne. „Usled ve li ke ko li ~i ne le da i ja ke ma ti ce to kom pro te klih 15 da na pri stan je bio po me ren za oko 15 me ta ra niz vod no, a dve od ~e ti ri vi tla za saj le ko je pri ~vr {}u ju za oba lu su bi le pu kle” na vo di”Ze le ni lo”. Z. D.

Iz lo `ba ar hiv skih do ku me na ta o pr vom pred sed ni ku Ju go slo ven skog udru `e wa no vi na ra Du {a nu [i ja~ kom bi }e otvo re na da nas, u 12 ~a so va, u Ga le ri ji Ar hi va Voj vo di ne, Du nav ska uli ca 35. Po zdrav nu re~ upu ti }e di rek tor Ar hi va Ste van Raj ~e vi}, a go vo ri }e i pred sed nik Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne Mla den Bu lut. Iz lo `bu otva ra po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}. A. J.

065/47-66-452

Kol’ko pa ra, tol’ko pro ki {wa va wa Na rav no da su pro ki {wa va li sa mo no vi ili na do gra |e ni objek ti {ko la i vr ti }a, kad su pro la zi li sa mo na me {te ni ten de ri i sa mo naj jef ti ni je po nu de! Kol’ko pa ra, tol’ko mu zi ke. 063/8090...

* * * Uj dur ma „Xo li” za ~i we na gor ~i nom, me dom i ostat kom sa dr `a ja, sve ima svo ju ce nu i za to je uj dur ma ne po treb na, ona je sa mo pro da la ono od ~e ga `i vi. 060/0227...

* * * Sre }an Dan dr àv no sti è li Vam JKP „Par king ser vis”. Za vre me pra zni ka par ki ra we se ne na pla }u je... Ova kva po ru ka je sti za la kao po tvr da upla }e nog iz no sa za par ki ra we auto mo bi la na ozna ~e nim par kin zi ma to kom Da na dr àv no sti! Le pa ~ast ne ma {ta. Pla ti{ da bi do bio ~e stit ku za dr àv ni pra znik! 063/8715...

* * * Ne za do voq ni pa o ri u Voj vo di ni una pred ve} zna ju za ko ga }e na iz bo ri ma gla sa ti „ne za do voq ni” pa o ri [a ba~ kog okru ga. 064/3078...

* * * Sva ka ~ast za tekst o gra fi ti ma ko ji ru è grad i vre |a ju one ko ji ga vo le zbog ne mo }i ko je ose }a ju. Mi slim da bi se ti ju na ci mo gli po hva ta ti i ka zni ti da se ho }e, ova ko oni se jo{ vi {e ju na ~e i ba ha te, bo du, tu ku ako im se ne ko obra ti. Tre ba lo bi ih jav no po ka za ti i ne ka kre ~e ono {to su una ka zi li, ka zni ti po xe pu, sa mo da li ima vo qe za to ili }e nas po ni à va ti u ne do gled. Qu di ko ji se tru de, okre ~e svo ju zgra du, wi ma je to po se ban iza zov, a ti ju na ci no }u uni {ta va ju tu |u imo vi nu i trud onih ko ji è le ne {to da po kre nu da grad bu de lep {i, po mo} od nad le `nih... 066/8811...

* * * Gde mi to `i vi mo? Psi vo de ko lo uli com, jer su za ko nom za {ti }e ni, po sla ni ci la ju u Skup {ti ni, ni ka kve im ka zne ni {ta ne mo gu, kro vo vi pro ki {wa va ju, ni ko ne od go va ra, Vla da se za du `u je i ni kom ni {ta. 066/9339... * * * Spens je na pu tu si gur ne pro pa sti, ako do zvo li da qe oku pqa we

klo {a ra u cen tral nom de lu svog pro sto ra. Pri sto jan svet }e po ~e ti da za o bi la zi Spens. 063/5699… * * * Tre ba do ne ti za kon da rod bi na rad ni ka ko ji umre pre 70- te go di ne ì vo ta pla ti od {te tu dr à vi, jer je do ti~ ni oti {ao ra ni je sa po sla, a mo gao je jo{ ra di ti. 064/1126... * * * Za pred iz bor nu kam pa wu go spo di nu Paj ti }u je bo qe da za vr {a va za po ~e te ra do ve i da se ti ra do vi pla te, ne go {to po la è ka me ne te meq ce za ra do ve ko je }e na sta vi ti ko zna kad. 064/3573... * * * U pen zi ju sa 67 go di na? Ov de ve} sa 60 go di na ~o vek ni je upo tre bqiv za po sao. 063/7549... * * * Du li }e vo mi ni star stvo po tro {i lo na ru~ ko ve 1.750.000 di na ra bu xet skih pa ra, a ne ma pa ra za pen zi je, pa }e mo je do bi ti sa 67 go di na, ako do gu ra mo do tle. Sra mo ta. 062/8440... * * * Sma we wem pla ta ni òj i sred woj stru~ noj spre mi Vla da Sr bi je otvo re no po zi va na ko rup ci ju. Ve ro vat no da bi bi lo, sa kim si, ona kav si! 064/3078...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak23.februar2012.

9 fo to: F. Ba ki}

U GRAD SKOJ UPRA VI ZA VR [EN PRO TEST UPO ZO RE WA ZBOG SRU BQE NIH PLA TA

^i nov ni ci na ja vi li pra vi {trajk

Predsednik Skup{tine grada Jovanovi} ju~e saop{tio da je nedopustivo da lo{ materijalni polo`aj zaposlenih u Gradskoj upravi bude jo{ pogor{an 27. februara, ukoliko do tada Vlada Srbije ne ukine uredbu, ili je izmeni.

- Republi~ki sindikat je sada u delikatnog situaciji jer su gotovo sve lokalne samouprave ispla-

tile janurske zarade po staroj uredbi. Bez obzira na to, u Gradskoj upravi }e biti organizovan i generalni {trajk, jer se jedino Novi Sad drào uredbe pri isplati janaurske zarade, za razliku od drugih gradova i op{tina, pa su po novom na~inu obra~una zaposleni primili mawu platu od ~etiri hiqade dinara, pa navi{e - kazao je [kori}. Ju~e je imao sastanak s predsednikom Skup{tine grada Alek san drom Jo va no vi }em, koji se jo{ pre dve sedmice zaloìo da Novi Sad uputi zahtev Vladi da Uredbu izmeni odredbama da s plate ne diraju zaposlenima sa niòm i sredwom {kolom. Jovanovi} je ju~e u saop{tewu za javnost rekao da je nedopustivo da lo{ materijalni poloàj zaposlenih u Gradskoj upravi bude jo{ pogor{an. ^lan Gradskog ve}a za finansije @iv ko Ma ka ri} kazao je da bi prema neformalnim saznawima naredne sedmice treblo da se odrì sastanak Stalne konferencije gradova i op{tina na re~enu temu. Grad se zalaè, kazao je da se u uredbi doda ~lan, da se pri obra~unu plata primewuju stimulativni koeficijeti. Z. De li}

NE VLA DI NA OR GA NI ZA CI JA SA OP [TI LA

„Prak sis”: Grad kriv zbog dis kri mi na ci je tro je Ro ma Grad Novi Sad progla{en je krivim za slu~ajeve diskriminacije Roma u postupcima naknadnog upisa u mati~nu kwigu ro|enih, saop{tila je nevladina organizacija “Praksis” iz Beograda. Kako se navodi u saop{tewu, Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Osnovnog suda protiv Gradske uprave za op{te poslove. Ta

gradska uprava je zahteve za naknadni upis troje “pravno nevidqivih” Roma odbacila pozivaju}i se na „trenutnu situaciju u Novom Sadu, sa sve ve}im prilivom lica romske nacionalnosti koji za sebe i svoju decu tvrde da su ro|eni u Novom Sadu”. U Gradskoj ku}i su povodom ovog slu~aja rekli da nemaju komentar.

Pre su da do ne ta 18. ja nu a ra Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu kojom je utvr|eno da je Grad Novi Sad diskriminatorski postupao prema licima romske nacionalnosti prilikom naknadnog upisa u mati~nu kwigu ro|enih, rekla je ju~e Tanjugu portparol tog suda Ani ta Bu di mir. Pravosna`na odluka Apelacionog suda je, prema wenim re~ima, doneta 18. januara, po{to je sud odbio kao neosnovanu `albu Grada Novog Sada i potvrdio prvostepenu presudu novosadskog Osnovnog suda.

Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, koja je bila zatvorena zbog vanredne situacije, radi po ustaqenom radnom vremenu. Izlo`ba De~je radionice 2011 „Kolekcionar i wegova zbirka” produ`ena je do nedeqe, 11. marta, a sugra|ani je mogu pogledati sredom, petkom, subotom i nedeqom od 10 do 18 sati ili ~etvrtkom od 13 do 21 sat. Ulaz je besplatan. N. R.

„Ka pi ja Bal ka na” u Kul tur nom cen tru Kwiga „Kapija Balkana” autorke Sve tla ne Vel mar-Jan ko vi} bi}e predstavqena ve~eras u 20 ~asova u Kulturnom centru Novog Sada, Katoli~ka porta 5, Klub „Tribina mladih”. U programu }e u~estvovati, pored autorke, Mi ro Vuk sa no vi} i Ivan Ra do sa vqe vi}. Svetlana Velmar Jankovi} je dobitnica mnogih kwi`evnih nagrada, a redovan je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. I. D.

Osnovni sud je u septembru pro{le godine doneo presudu u kojoj je naveo da je gradska uprava neopravdano pravila razliku u odnosu na ove osobe, zasnovanu na wihovoj nacionalnoj pripad-

Grad progla{en krivim za diskriminaciju Roma u postupcima naknadnog upisa u mati~nu kwigu ro|enih. „Praksis” navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio presudu Osnovnog suda protiv Gradske uprave za op{te poslove. U Gradskoj ku}i nemaju komentar zvati masovnu pojavu sli~nih zahteva lica romske nacionalnosti”. Praksis je zbog toga u oktobru 2010. godine podneo tu`bu protiv Novog Sada i zatra`io da se utvrdi diskriminatorsko postupawe prema Romima.

@a bqu hu ma ni tar na po mo} Kamion sa humanitarnom pomo}i namewenoj op{tini @abaq krenuo je ju~e iz magacina Crvenog krsta, kao deo akcije Pokrajinskog {taba za vanredne situacije. - Pomo} koju upu}ujemo sastoji se iz prehrambenih paketa koji sadr`e dve kile pirin~a, dve kile pasuqa, dva kilograma testenine, deset narezaka od 150 grama, 20 pa{teta, dve konzerve kukuruza i dve konzerve gra{ka. Jedan paket iznosi 13 do 14 kilograma - rekao je direktor Direkcije za robne rezerve Vojvodine To ma Jo {a nov. Otpremawu kamiona prisustvovala je i potpredsednica Vlade APV Ana To ma no va-Ma -

ka no va koja je na~elu Pokrajinskog {taba za vanredne situacije. Ona je istakla da je humanitarna pomo} najtaènija, pre svega hrana za socijalno ugroèno stanovni{tvo. Wu je traìlo 20 lokalnih samouprava, a isporu~eno je 10.000 paketa u vrednosti od 35 miliona dinara. - Kada je re~ o gorivu, pomo} je stigla u Se~aw , Be~ej, Vr{ac i Kawiù, a u proceduri su Novi Be~ej, @iti{te, Kula i Oxaci. Ogrevno drvo isporu~eno je za Se~aw, a zahtevi za Zrewanin, Ju`noba~ki okrug, Sremsku Mitrovicu, Pan~evo, Sombor i Kikindu prosle|eni su „[umama Vojvodine„- rekla je Tomanova Makanova. A. Var ga

„ZE LE NI LO” PO MO GLO BES KU] NI CI MA

Hra na sti gla u Svra ti {te

Hu ma ni tar na po mo} pri ku pqe na na kli za li {tu „Grad skog ze le ni la” na [trandu u akciji „Otapawe srca”, kojom se ovo preduze}e odazvalo apelu Grada za prikupqawe pomo}i najugro`enijim sugra|anima, uru~ena je ju~e korisnicima Svrati{ta za besku}nike koje se nalazi na Bulevaru kraqa Petra prvog. Podse}amo, povo-

ovom prilikom `elim da poka`em da je hrana koja je sakupqena zavr{ila tamo gde je namewena. Ovo nije prvi put da „Zelenilo” pravi ovakve akcije, a trudi}emo se da ih bude jo{ vi{e - rekla je direktorka „Gradskog zelenila” Na ta {a Ra {e ta. Ru ko vo di lac pri hva ti li {ta An |el ka Ba ra} se zahvalila na pomo}i koja je, kako

dom Svetskog dana solidarnosti „Zelenilo” je ponudilo su gra |a ni ma bes plat no klizawe na [trandu, u zamenu za hranu u konzervama, a pri ku pqe no je oko hi qa du proizvoda. - Drago mi je da su sugra|ani prepoznali na{u akciju, zadovoqna sam odzivom i

je kazala, dobro do{la. Dodala je da je svaka pomo} dragocena jer je dnevni boravak predvi|en za 12 osoba, a u toku hladnog perioda u proseku je dnevno kroz prihvatili{te pro{lo 50 qudi. Kako se moglo ~uti sakupqena hrana bi }e do voq na za na red nih mesec dana. B. M.

nosti. “Na taj na~in, gradska uprava ih je stavila u nepovoqniji polo`aj u odnosu na druge podnosioce zahteva koji nisu romske nacionalnosti, ~ime je u~inila akt neposredne diskriminacije”, pisalo je u obrazlo`ewu presude. D. Ig.

SNS O PLA TA MA U UPRA VI

VESTI Opet ra di Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog

U saop{tewu “Praksisa” se daqe navodi da su predstavnici gradske uprave isticali i bojazan da }e “brzopleto, neozbiqno i neoprezno” postupawe po wihovim zahtevima “iza-

AK CI JA PO KRA JIN SKOG [TA BA ZA VAN RED NE SI TU A CI JE

Fo to: S. [u {we vi}

[alter sale u Gradskoj ku}i i kod mati~ara nisu ju~e radile od 10 do 12 ~asova u znak protesta zaposlenih zbog smawewa zarada zaposlenih u dr`avnim organima za oko 20 odsto od januara ove godine. Nije se radilo u pomenuto vreme ni u mesnim zajednicama, mesnim kancelarijama i u gradskim inspekcijskim slu`bama. [trajk upozorewa organizovao je Samostalni sindikat radnika u upravi, pravosu|u i dru{tvenim orgnizacijama nezadovoqan Vladinom Uredbom od 30 decembra 2010. o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanim, postavqenim i izabranim licima i zaposlenima. Tom Uredbom ukinute su stimulativni koeficijenti za oko 60 odsto zaposlenih, koji su se primewivali u obra~unu zarada zaposlenih zbog male vrednosti koeficijenta od nepunih 2.300 dinara. [trajk upozorewa ju~e kao i prekju~e protekao je u redu, bez gun|ana gra|ana. Predsednik Samostalnog sindikata u Gradskoj upravi La zar [ko ri} kazao je da republi~ki Odbor sindikata u upravi treba u petak da odlu~i o stupawu u generalni {trajk od

„Skar bo ne 14” u CK13 Koncert belgijskog ska benda „Skarbone 14” odr`a}e se ve~eras u 21 ~as u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi}a 13. Novosadski ska rege pank bend „Mamurluk” nastupi}e kao predgrupa, a ulaznica za koncert ko{ta 250 dinara. J. Z.

„Po e zi ja kao lek za sr ce” Promocija kwige pesama „Poezija kao lek za srce”, autora prof. dr Va si li ja To pa lo va, odr`a}e se danas u 19 ~asova u restoranu „Sowa” na stadionu FK „Kabela”, Ulica Fru{kogorska 36. Autor }e stihove recitovati uz pratwu grupe „Garavi sokak”, a pored wega }e govoriti novinar Mi hal Ra ma~, re`iser Pu ri {a \or |e vi} i kantautori Qi qa na Pe tro vi} i Ne boj {a. G. ^.

„Li li ka” u Te a tru 34 Predstava „Lilika ”bi}e odr`ana ve~eras u 20 ~asova na sceni “Teatra 34” , Nikole Pa{i}a 34. Svi zainteresovani mogu da rezervi{u karte na broj telefona 021/6613328, ili putem interneta www.sce na34.org. G. Mi.

Nek ogre {e we pra ti od go vor nost Gradski odbor Srpske napredne stranke saop{tio je da pru`a potpunu podr{ku Dr`avnoj revizorskoj instituciji da nastavi sa objektivnom proverom isplata li~nih primawa u javnim upravama lokalnih organa, i da pokrene postupke protiv svih onih koji su se ogre{ili o zakon, na kojim god funkcijama se nalazili. U saop{tewu ove stranke

daqe se navodi da SNS podràva nastojawa DRI da se li~na primawa zaposlenih u javnoj upravi ispla}uju saglasno vaè}im propisima. Napredwaci se protive i smawewu li~nih primawa zaposlenih u javnoj upravi na radnim mestima s niòm i sredwom stru~nom spremom, jer to ugroàva ìvot zaposlenima i wihovim porodicama. A. L.

DSS: Pla te ~el ni ka ne mo ral no vi so ke Nakon ~etiri godine vlasti Demokratske stranke i wihovih koalicionih partnera nezaposlenost u gradu nikada nije bila ve}a, fabrike ne rade, a investitori nas zbog korupcije zaobilaze u {irokom luku, navodi se u saop{tewu Gradskog od bo ra De mo krat ske stranke Srbije. „Dok je grad postao investiciona zabit ~elnici grada, kako saznajemo iz izve{taja Dr-

`avne revizorske institucije, ispla}uju sebi sramno visoke plate. Imaju}i u vidu da Sindi kat za po sle nih u grad skoj upra vi po kre }e {trajk zbog smawewa i onako niskih primawa, nije moralno da ovako nesposobna gradska vlast sebi odre|uje platu za 65.000 dinara ve}u nego {to zakon dozvoqava“, sma tra pred sed nik GO DSS Bor ko Ili}. A. L.

Hu ma ni tar na mod na re vi ja U Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Radni~ka 20a, sutra }e se odr`ati humanitarni program i modna revija suboti~ke modne kreatorke Adri ja ne Lu {e zi. Manifestacija po~iwe u 18 ~asova, a sav novac koji se prikupi }e biti uru~en bolnici za nabavku potrebnog materijala. Nakon programa planiran je i prigodan koktel, a organizator manifestacije je Kolo srpskih sestara iz Novog Sada. S. I.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 10.30 ~asova “Koteks produkt”, od 9 do 11 ~asova Ulica Mi{e Dimitrijevi}a 64, 66, \or|a Servickog parna strana 6-14 i neparna strana 1 i 3. Ko viq: od 8.30 do 12.30 ~asova Ulica \or|a Be{lina 232, Jovana Raji}a 2-10, Jovana ]uluma 1-15, Zmaj Jovina 4-68, 1-63, Branka Baji}a 13-35, 2-58, Laze Kosti}a 146-158, 177-185, Petra

Drap{ina 49-65, 62-74, Save Zori}a 1-11, 2-18, preduze}a „Potkozarje”, „Pauni}”, „Silos” i TS „Autoput”. Su tra No vi Sad: od 8 do 12 ~asova Ulica @elezni~ka parna strana 46-54, od 9 do 13 ~asova Ulica Devet Jugovi}a neparna strana 715. Ki sa~: od 10 do 12 ~asova Ulica Vojvo|anska 10-86, 11-55, J. Jasenskog 2-24, 1-25, Be{enova 2-20, 1-25.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak23.februar2012.

DNEVNIK

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ СЕНТЕ О ИНИЦИЈАТИВИ ИЗ МЗ КЕРТЕК

СУТРА ПОЧИЊЕ ФЕШТА У ТУРИЈИ

Кобасице и паприкаш за све госте и намернике

ТУРИЈА: Кувањем свињског паприкаша испред Земљорадничке задруге у Турији сутра почиње традиционална „Кобасицијада”, планирана као тродневна фешта за све госте и намернике. Окупљање је већ од 10 сати, од 12 сати је предвиђен културноуметнички програм, а два сата касније, код централне бине, је такмичење у скоку у даљ из места. За ударни дан манифестације, суботу, 25. фебруар, организатори су предвидели, такође, кување свињског и овчијег паприкаша, печење кобасице на роштиљу, већ од 10 сати. У подне је свечано отварање 28. „Кобасицијаде”, приказ, мерење и продаја нај-кобасице која ће бити, како обећавају, дуга 2028 метара. Следи проглашење најбољих кобасица у категоријама кланичне индустрије и приватних произвођача. Такмичење у брзом једењу кобасица предвиђено је за 14.30, а посебне награде припашће госту из најудаљенијег места и

c m y

нај-човеку 28. „Кобасицијаде”. Они који се одлуче да Турију посете у недељу, 26. фебруара, моћи ће да пробају свињски паприкаш и праре културно-уметнички програм од 10 до 16 сати. M. Kк.

Пруга смета спортским теренима СЕНТА: Општинско веће Сенте подржало је иницијативу више институција и цивилних организација, достављеној локалној самоуправи, да има потребе да се на подручју Месне заједнице Кертек уреде спортски терени, за шта ће стручњаци ускоро предложити погодну локацију, али да није могуће предложене садржаје изградити на слободном простору, на површини од преко једног хектара, између пружног прелаза на Торњошком путу и Основне школе „Турзо Лајош”, због близине пруге. Иницијативу да се ту уреде спортски терени, дечија игралишта, паркинг и парк, поднели су Цивилни центар „Ци-Фи”, Дечији вртић „Снежана”, МЗ Кертек, Црквена заједница „Мала света Тереза”, удружење за заштиту града и животне средине „Локатор”, Основна школа „Стеван Сремац”, Удружење пољопривредника, Удружење инвалидских пензионера и Шаховски клуб „Сента”, сматрајући да у делу града Преко пруге треба уредити неопходне садржаје, где би млади могли да се баве спортом, али где би и старији житељи могли да корисно проводе слободно време.

Преко пруге део Сенте код Основне школе „Турзо Лајош”

- Општинско веће је на последњој седници разматрало иницијативу и подржава захтеве грађана који живе на територији Месне заједнице Кертек. Постоји потреба за формирањем новог спортског терена и уређење овог простора. Након сагледавања мишљења стручњака Општинско веће је утврдило, да у складу са важећим прописима територија која је предмет иницијативе, није погодна за изградњу спортских терена. Пошто, према прописима, 20 метара од железнице не може да се гради никакав објекат, преостала зона би била сувише уска за остварење замисли - саопштила је председница сенћанске општине Анико Ширкова.

Она додаје да ће Општинско веће иницирати, да се одреди подручје на територији МЗ Кертек погодно за формирање спортских терена, па ће, након тога, поднети предлог Скупштини општине, да у буџету за следећу годину предвиди средства за планирање и изградњу спортских терена. Ширкова је напоменула, да је у интересу обезбеђења могућности за бављење младих спортом и рекреацију недавно обновљен и опремљен кошаркашки терен који се налази у дворишту школе „Турзо Лајош” и да се у блиској будућност планира реновирање рукометног терена. Текст и фото: М. Митровић

Нове 82 стипендије

АПАТИН: Општинско веће је донело одлуку да се у овој школској години доделе још 82 стипендије студентима са лошим материјалним статусом, који се образују за дефицитарна занимања. Констатовано је да се тренутно из општинског буџета финансирају стипендије за 72 студента од раније и 30 који су ово право недавно стекли, а не 252 колико их је било. Број је смањен, јер је већи део завршио школовање, а део је изгубио право на стипендије. Нови стипендисти биће одабрани конкурсом. Ј. П.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Parastos u belom” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” opera „Pozori{ne zgode i nezgode” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „Mara/Sad” (19)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12.20, 14.10, 16.15), „Misija spasiti Bo`i}” (12.30), „Ma~ak u ~izmama” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (22.40), „Podzemni svet: Bu|ewe” (18.20), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Sigurna ku}a” (22.20), „I u dobru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ratovi zvezda: epizoda jedan - Fantomska pretwa” (17, 19.45), „Putovawe 2: misteriozno ostrvo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\avo u tebi” (20.20, 22.10), „@u}ko, pri~a o Radivoju Kora}u” (18.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Zo ri ca Zeq ko vi}, Jo va na @ar ko vi} i Je le na Hor vat iz Novog Sada, Sta ni sla va De li} iz Sremske Kamenice, Smi qa na Dra gi} iz ûruga i Mi ra Ra da no vi} iz Banatskog Velikog Sela, DEÂKE: Ru ì ca Ja rak-Ro gi}, Sla |a na Dra gi}, Sa wa Mur ga {ki, Dra gi ca Kla nac, Na ta {a Sa vi}, Qu qe ta Gra bov ci, Alek san dra Be li} i Da li bor ka Ma rin ko vi} iz Novog Sada, Da ni je la Be re{ iz Plavne, Sla |a na Ra do sa vqe vi} iz In|ije, Ane la Mi la no vi} iz @abqa i @a kli na Gli go ri} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: \or|e Mihajla Lenarti} (1928) u 9.45 ~asova, Bo`o Milo{a Labus (1947) u 10.30 ~asova, Anka \ure Vrawe{ (1923) u 11.15 ~asova, Gizela Antala Toldi - @ivkovi} (1936) u 12 ~asova, Marija Du{ana Orli} (1931) u 12.45 ~asova, Marija Jano{a Bajin (1945) u 13.30 ~asova, Altana Cvetka Vasiqevi} (1947) u 14.15 ~asova, Slavica Radeta Bawanac (1949) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Milana Ivana Simi} (1925) u 13 ~asova. Na grobqu Tranxament u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Vojin Ostoje Mitrovi} (1939) u 13 ~asova.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОМЛАДИНЦИ УРС-а ПРОТИВ ГОВОРА МРЖЊЕ

Графити за срамоту

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У сремскомитровачком насељу Стари Мост на једној од стамбених зграда пре неколико дана осванули су графити којима се изражава мржња према Ромима. Како нико од надлежних није реаговао на овај својеврсни говор мржње, омладина УРС-а органи-

Млади уклањају графите мржње

зовала је акцију уклањања графита. - За нас је потпуно неприхватљиво да и 12 година после демократских промена још увек имамо овакве акте који подстичу мржњу. Мислили смо да је то ружна прошлост која је остала иза нас. Уједињени региони од свог постанка се увек залажу за поштовање људских права сваког

појединца без обзира на расну, верску и националну припадност. Омладина УРС-а овим жели да осуди оне коју су исписали овај графит и сматрамо да је овакав чин неприхватљив у 21. веку – казао је председник сремскомитровачке омладине УРС-а у Дејан Благојевић. Благојевић је истакао и то да се овакви или графити сличног садржаја, са истом поруком, периодично појављују, те се запитао да ли то неко у Сремској Митровици подстиче ауторе ових графита и зашто власници и корисници простора зграде на којој су графити исписани нису реаговали. - Сремска Митровица је град у којем живе људи различитих нација и вера и то је оно што нам даје специфичност. Ми ћемо се као странка борити да се овакве ствари не дешавају у земљи која се декларише као демократска, а поготову да се на те појаве не реагује. Зато смо и организовали акцију уклањања ових графита који нам руже и град и углед - рекао је Благојевић. Ј. Антић

ШТРАЈК ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Уредба угрожава запослене

ВРБАС: Један део запослених у Општинској управи Врбасу обуставио је рад у претходна два дана на по два сата, јер су, како кажу, револтирани уредбом Владе да се радницима без квалификација и са средњом стручном спремом смање плате, како би држава уштедела. На овај потез одлучили су се запослени у Општинској управи који су чланови Самосталног синдиката Србије у складу са одлуком републичког одбора ове организације. Председница ССС запослених у Општинској управи Гордана Миловић каже да ће чланови овог син-

диката уколико Влада не укине уредбу, 27. фебруара ступити у генерални штрајк. - Уредба је првенствено на штету запослених у општинама, изузимајући запослене у градовима и за нас је увредљиво што нас деле у три категорије. Сматрамо да би држава више уштедела да смањи број разних агенција и фондова, уместо што на овај начин угрожава егзистенцију пољочувара, возача, курира и чистачица. Оваквом уредбом њихове плате ће бити мање од минималца - истакла је Миловић. М. Кк.

НОВОБЕЧЕЈЦИ ПОНОВО НА САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ

Туристичко чудо из Баната

НОВИ БЕЧЕЈ: Општина Нови Бечеј, која понајвише од свих у средњем Банату протежира туристички развој, и ове године представиће се на Сајму туризма у Београду, који траје до недеље. По речима Невене Суботић, задужене за односе са јавношћу у новобечејској општини, ова питома банатска варошица, на обали Тисе, посетиоцима сајма представиће се занимљивим гостима и још занимљивијим програмом. - Посетиоци ће сазнати шта смо то поклоницима сеоског туризма припремили за ову сезону. На карактеристичном штанду наше општине, данас ће, од 13 до 14 часова, представници медија и посетиоци сајма имати прилику да се упознају са туристичком понудом Новог Бечеја, који је за само неколико година из релативне анонимности успео да заузме импозантно место на туристичкој мапи региона - вели Суботићева. До 2010. године Нови Бечеј је био познат највише по манифестацији „Великогоспојински дани”, на којој су, између осталих наступили, Здравко Чолић, Северина, Жељко Јоксимовић, „Црвена јабука”, „Плави оркестар”… Међутим, у локалној самоуправи су одлучили да љубитељима војвођан-

ске равнице понуде занимљиве туристичке програме током целе сезоне. Тако су се заређали викенди попуњени различитим садржајима – „Обзорја на Тиси”, „Викенд на Арачи”, „Тиса река љубави”, „Штрудлијада”... Ово изузетно богато ловно и риболовно подручје, прави је мамац за посматраче птица. Посебно природно богатство представљају специјални резерват природе „Слано копово” и Стара Тиса, заједно са Бисерним острвом. На њему се налази последњи плантажни виноград Мускат крокана у Европи, а можда и у свету. Може се Нови Бечеј подичити и Арачом, бенедиктанским манастиром из 13. века. Променио је многе власнике, рушили су га и поново градили али ипак је одолео зубу времена. Посетиоце на Арачи дочекују витезови на коњима и у витешким одорама. Дух прохујалих времена дочаравају ратна оруђа којима рукују. - Дођите да уз вино са Бисерног острва, чувене штрудле и уз звуке тамбураша откријете шта је то што је од ове средњобанатске варошице направило туристичко чудо, а коју за време „Великогоспојинских дана” посети преко 150.000 људи поручила је Невена Суботић. Ж. Б.

БОЈАН ПАЈТИЋ СА СТУДЕНТИМА ВИСОКЕ ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА У ВРШЦУ

Учење на матерњем језику подиже статус Рома ВРШАЦ: У оквиру Међународног дана матерњег језика јуче су Високу школу за обазовање васпитача „Михаило Павлов” у Вршцу посетили председник Владе Војводине др Бојан Пајтић и покрајински секретар за образовање и културу Милорад Ђурић са сарадницима. Овде је сарадњом Канцеларије за инклузију Рома, Матице ромске и ресорног Покрајинског секретаријата за образовање пре три године почело трогодишње студирање Рома за васпитаче на њиховом матерњем језику. Ускоро ће у овој Високој школи бити промовисани први дипломирани васпитачи, оспособљени за рад са децом у обдаништима и дечијим установама на њиховом матерњем, ромском језику. Поздрављајући госте директорка Грозданка Гојков подсетила је на историјат школе чији почеци датирају из 1854. године када је у Вршцу почело образовање учитеља на немачком, мађарском, по-

Наступ студената у амфитеатру

том на српском и румунском језику. Од тада па до данас школа је прерасла у Учитељски факултет. Амбиције да се овде формира и одељење студената на ромском језику за будуће учитеље, поздравио је у име Владе Војводине, председник Бојан Пајтић:

- Овде се школују васпитачи за најмлађе у ромској заједници, а следи и школовање за учитеље. Имамо у покрајини 75 фирми које су основали припадници ромске националности, на новосадском универзитету студира 300 Рома, у средњим школама је око

1000 ученика Рома, што се не бележи нигде у Европи. Наравно, није битно само образовање, најважније је подизање и изједначавање социјалног стања Рома са припадницима осталих националних заједница у Војводини рекао је Пајтић. Директор Канцеларије за инклузију Рома Душан Јовановић је рекао да су овакве студије практично прве такве врсте у Европи, па и свету и да је то практичан рад на афирмацији ромске заједнице у Србији. У амфитеатру су студенти Роми припремили програм за госте и колеге студенте, читали су стихове на ромском, ромских аутора. Покрајинска делегација је потом посетила и ОШ „Јован Стерија Поповић” где је популација ромске деце најбројнија, има их више од стотину, па се и у тој средини воде акције за јачање свести о припадности ромској заједници. Р. Јовановић

ЗАЈЕДНИЧКО УЛАГАЊЕ РЕПУБЛИКЕ И ОПШТИНЕ КИКИНДА

Гради се 60 социјалних станова

КИКИНДА: Општина Кикинда једна је од 12 у Србији која ће реализовати пројекат изградње станова за социјално становање. Локална самоуправа, Јавно предузеће Општинска стамбена агенција, Министар-

Не дају зараде

АПАТИН: Запослени у органима локалне самоуправе Апатин придружили су се запосленима у локалним самоуправама у Србији, због Владине уредбе да се смање зараде. Наиме, како је речено на састанку синдиката око 60 одсто запослених у апатинској општинској управи, а реч је о НК, КВ, ССС И ВШ а и они са завршеним факултетима Уредбом владе, добили су и до 10.000 мање зараде. Стога су запослени у органу локалне самоуправе организовали двочасовни штрајк упозорења, а уколико Влада не повуче Уредбу, укључиће се и у генерални штрајк. Ј. П.

~etvrtak23.februar2012.

Милорад Мандић

ство животне средине и просторног планирања и републичка агенција потписаће ових дана уговоре о изградњи 60 социјалних станова у Кикинди. - У Улици Пере Сегединца биће изграђено 60 станова у двема зградама које ће имати приземље, два спрата и поткровље - каже Милорад Мандић, директор Јавног предузећа Општинске стамбене агенције. - Део станова ће се продавати, а део ће трајно остати имовина локалне самоуправе. Ти станови биће издавани у подзакуп и локална самоуправа ће са закупцима потписивати уговор у трајању од три године. Након тога обавиће се ревизија ради утврђивања да ли закупци и даље имају право да остану у тим становима. Од 1. до 15 марта анкетираће се грађани који же-

ле да на овај начин реше стамбено питање. Општинска стамбена агенција припремиће анкетни листић како би се знало која квадратура је најпожељнија.

Рата око 150 евра Продаваће се 20 станова. Камата за куповину стана биће фиксна и износиће четири одсто, а отплата је на максимално 20 година. Квадрат стана коштаће до 550 евра и за куповину ће моћи да конкуришу породице које имају од 35 до 70 хиљада динара месечних примања. Рачуна се да би за стан од 50 квадрата месечна рата требало да износи око 150 евра. Након анкетирања расписаће се јавни оглас за пројектну документацију и одабрати извођач радова. Прва зграда са 30 станова требало би да буде завршена до краја ове године. - Планирано је да станови буду величине од 25 до 75 квадрата. Очекујем да држава донесе уредбе о томе колико квадрата иде по члану домаћинства. Станови ће потпуно задовољавати републичке прописе, а закупнина би требало да буде од 1,2 до 1,5 евра по квадрату - каже Мандић.

НАПРЕДЊАЦИ ПРОГОВОРИЛИ О ФИНАНСИРАЊУ НЕДЕЉНИКА „ЗРЕЊАНИН”

Грдне паре приватном листу ЗРЕЊАНИН: Секретар Окружног одбора Српске напредне странке у Зрењанину Горан Старчевић изјавио је јуче да је за годину дана, вољом владајуће већине, из градског буџета и са рачуна јавних предузећа и установа, приватном недељнику „Зрењанин” уплаћено више од 6,5 милиона динара. Тај износ, по речима Старчевића, није уплаћен за куповину одређеног броја новина или закуп простора у листу, већ се ради о паушалном финансирању листа, односно уређивачке политике по вољи водећих људи Демократске странке. - Из градске касе је у 2011. години листу „Зрењанин” исплаће-

но 2.727.121 динар. Од тога, само 36.560 динара је за куповину одређеног броја примерака новина, 840.561 динар је за закуп простора за огласе и честитке, док је чак 1.850.000 динара исплаћено паушално, а то значи за слаткоречиве текстове о градској власти и сузбијање критичких и аналитичких текстова о суморној стварности у којој се наш град налази. Највеће платише су, осим града Зрењанина, и ЈКП „Водовод и канализација” са 795.488 динара, „Градска топлана” са 373.600 динара, Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина са 253.110 динара, ЈКП „Пијаце и паркинзи“ са

253.110 динара и скоро сва друга јавна предузећа и установе - рекао је Старчевић. Он је нагласио да градска власт, преко Градске стамбене агенције, толерише листу „Зрењанин” дуг од 2.589.684 динара за коришћење просторија у власништву града, у главној градској улици, док друге дужнике судски гони и за много мање износе. Старчевић је указао да грађани Зрењанина треба да знају шта финансирају плаћањем воде, грејања, пијачарине, паркинга, пореза на имовину, таксе за градско грађевинско земљиште и других градских услуга и такси. Ж. Б.

ПОСЛЕ ИЗБОРА ЗА ЧЛАНОВЕ САВЕТА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА У БЕЧЕЈСКОЈ ОПШТИНИ

Демократе задовољне

БЕЧЕЈ: Свесни су у редовима бечејских демократа да су избори за чланове савета месних заједница једно, а локални избори нешто сасвим друго, али не крију задовољство што су кандидати, које су они подржали, у великој већини добили поверење суграђана. То је био повод што су у својим страначким просторијама одржали конференцију за новинаре. Имајући у виду да су кандидати Бранислав Мандић и Јанош Сабо били убедљиви у првом изборном кругу 27. новембра прошле године, те да су своју надмоћ потврдили и на поновљеним изборима, све је могло бити далеко раније завршено. Али, непозната особа је, у току новембарских

Изградња две зграде са 60 станова коштаће 1,5 милиона евра. Учешће локалне самоуправе је 33 одсто, а подразумева обезбеђење локације, комплет-

избора, оставила пропагандни памфлет на столу поред бирачког списка, што је неко мобилним телефоном снимио и Изборна комисија је поништила изборе у поменутој изборној јединици. - Иако актуелни избори нису страначки, кандидати које је ДС подржао добили су готово две трећине мандата. Тачније, од укупно 82 мандата, наши кандидати су освојили 54 - додао је председник ОО ДС Бечеј и заменик председника општине Будислав Медурић. Међутим, ваља имати на уму да је излазност на изборе била, тек, нешто преко 20 одсто, што је далеко мањи проценат од очекиваног на локалним изборима, који су далеко атрактивнији за бираче. В. Ј.

не инфраструктуре и део трошкова за припрему документације. Европска банка и надлежно министарство учествују са 67 одсто средстава. Новац који ће се добити продајом и издавањем станова утрошиће се за изградњу сличних станова. А. Ђуран

Стање водотокова нормално БЕЛА ЦРКВА: У општини Бела Црква стање водотокова река Нере, Караша и Дунава, као и Канала ДТД је нормално. Након обиласка терена, утврђено је да је благ пораст температура условио лагано отапање леда и снега, тако да није дошло да већег пораста нивоа вода. Како кажу у ВП „Ушће“, опасност представља снег и лед на Карпатима у суседној Румунији, уколико би дошло до наглог отапања. Ситуација на терену се редовно прати и спремни су и за појаву такозваних стогодишњих вода, које су овај крај погодиле 2005. и 2006. године, када су забележени рекорди високог нивоа вода на свим рекама и поплаве које су угрозиле сва насељена места у њиховој близини. М. В.

~etvrtak23.februar2012.

c m y

БЕЧЕЈЦИ ОПЕТ КУБУРЕ С ВОДОСНАБДЕВАЊЕМ

Беспарица суши славине

БЕЧЕЈ: Отапањем снега у Бечеју на све стране цури вода, многима, чак, прети поплава, једино у водоводној мрежи нема довољног притиска и водоснабдевање је отежано као у летњем периоду. Колико год да је све ово нелогично, Бечејци ових дана имају нормалан притисак само ујутро од 5 до 8 сати, од 12 или

Нове бушотине су само накратко поправиле притисак воде

14, зависно од расположивих резерви воде, до 16 и од 19 до 22 сата. У преосталом времену воде има, али „на кашичицу”. Водоснабдевање је поново отежано, јер старим бунарима опада издашност, а од три јесенас отво-

рене бушотине, само је једна привремено повезана. Преостале две бушотине чекају боља финансијска времена, јер средства за хидро-машинско и електро опремање и повезивање у систем водоснабдевања још нису обезбеђена, наводи се у саопштењу ЈП „Водоканал”, које се бави производњом, дистрибуцијом и пречишћавањем воде у највећој потиској општини. Најблаже речено, чудно је да старим бунарима опада издашност, баш, у времену када је влажност највећа у години. Исто тако, нелогично је да поменуто предузеће у локалним медијима перманентно објављује плаћен апел за редовно измирење рачуна и најављују се искључења корисника који дугују за испоручену воду у времену када и сами не испуњавају своје обавезе. Оправдано се поставља питање коме корисници, који редовно измирују своје обавезе, треба да упуте апел за водоснабдевање с нормалним притиском у водоводној мрежи? В. Јанков

ВАНДАЛИЗОВАЊЕ СОМБОРА И У ДЕБЕЛОМ МИНУСУ

Изваљују и бетонске тезге

СОМБОР: Да посвемашњи безобразлук и неваспитање немају граница, ових дана потврђују и, највероватније, млади сомборски вандали. Наиме, након што су, још пре великих фебруарских

Срушена тезга на пијаци

снегова, направили прави варварски поход на метал-ливени и „плехани“ урбани мобилијар пешачке зоне, сомборски хулигани су се ових дана острвили и на бетонске тезге знамените пијаце „У ланцима“. Велики број тезги на централној градској пијаци је својом горњом плочом освануо изваљен из лежишта, што је запосленима у ЈКП „Чистоћа“, којима је Град Сомбор ову пијацу поверио на старање, поред обилног снега створио додатне проблеме.

Непознати вандали су у свом последњем у низу налета, вероватно у ноћи између недеље и понедељка, оборили и оштетили тезге на пијаци. Реч је о једном у низу насртаја на имовину и објекте на пијацама којима управља ЈКП „Чистоћа” Сомбор. Према речима пословође Пијаца у ЈКП „Чистоћа” Светислава Илића, оштећење ових објеката је постала учестала појава, нарочито у дане викенда. - Реч је, вероватно, о обесним хулиганима, који без икаквог повода и под дејством алкохола, или нечег другог, насрћу на јавну имовину, о којој се стара „Чистоћа”, а која у ствари припада свим грађанима Сомбора - каже Илић, према чијим речима радници овог комуналног предузећа ујутро, током чишћења и уређења пијаце „У ланцима“ често налазе гомиле разбијених флаша. Према његовом мишљењу, на такво понашање се може утицати појачаном контролом сомборских полицијских позорника, али и бољим осветљењем чувене централне градске пијаце. М. Миљеновић

vojvodina

dnevnik

ОБИМНА УЛАГАЊА У ОБЈЕКТЕ КУЛТУРНИХ УСТАНОВА

Лепе зграде, скупо одржавање КИКИНДА: Установе културе у Кикинди налазе се у лепим старим зградама, чије одржавање много кошта, па се ове године планирана улагања пењу до 13,5 милиона динара. Одржавање зграда основни је проблем функционисања културних институција, истиче заменик председника Општине Милош Латиновић: - Ове сезоне известан је почетак реконструкције и доградње Народног музеја. Овај пројекат подржало је, осим локалне самоуправе, Министарство културе. Геостатичка снимања већ се раде, што је први корак ка изградњи новог улаза и новог концепта који ће Народни музеј постићи за коју годину. У овај посао локална самоуправа, преко ЈП Дирекције за изградњу града, уложиће пет милиона динара. Радиће се и у Народној библиотеци „Јован Поповић”. Идеја је била да се ова установа из-

Народно позориште у Кикинди

мести из садашњег простора, али тај план није спроведен. Шест милиона динара утрошиће се за извлачење капиларне влаге, промену инста-

лација, а планирано је и проширење у продужетку дворишног дела или на таванском простору. Кикиндско Народно позориште, након дуго година, биће домаћин овогодишњег Сусрета професионалних позоришта Војводине, тако да су у овом објекту започете адаптације за које су издвојена 2,5 милиона динара. Радови у холу су започели, а радиће се и у самој сали, каже Латиновић изражавајући жаљење што ове године није предвиђен новац за нови холулаз, који је потребан Народном позоришту. - Не одустајемо ни од изградње мултифункционалне сале, али ту постоји проблем власништва односно потраживања Цркве, која би у контексту враћања имовине била заинтересована за објекат у којем би могле да се обављају и културне активности, каже Латиновић. А. Ђуран

СИРОМАШТВО ЈЕДАН ОД ВОДЕЋИХ ПРОБЛЕМА ОПШТИНЕ НОВА ЦРЊА

Туђе куће као прибежиште

НОВА ЦРЊА: Први и једини смртни случај у средњем Банату, изазван ниским температурама, догодио се на територији општине Нова Црња. У Радојеву, од последица смрзавања, преминуо је мештанин тог села Т. Т. (65), иначе корисник социјалне помоћи. Ова трагична вест, коју је минуле седмице обнародовао председник новоцрњанске општине Пера Миланков, указала је на проблем са којим се суочавају мештани ове средњобанатске, пограничне комуне. А тај проблем зове се сиромаштво. И сам Миланков је указао на ту чињеницу, рекавши за наш лист да у Новој Црњи последњих дана проблем нису били непроходни путеви, него сиротиња чији је живот додатно угрожен временским неприликама. Миланков је додао да је од почетка године, из локалног буџета, издвојено 1,5 милиона динара као једнократна помоћ социјално угроженим грађанима, што је велики ударац за ионако скромну општинску касу. - Имамо 650 породица, корисника материјаног обезбеђења и још толико оних који тешко живе, али из формалних или неких других разлога не могу да остваре то пра-

во. Ми немамо толико проблема са невременом, колико са сиротињом. Зато чекамо државну интервенцију, потребно нам је бар два милиона динара да бисмо изашли на крај са проблемима – рекао је Миланков. Карактеристично за новоцрњанску општину, сем великог броја социјално угрожених грађана, јесте и пораст броја становника ромске националности. Али, и они сами спадају у групу угрожених грађана. - Нова Црња из укупног општинског буџета издваја два одсто средстава за једнократну помоћ социјално угроженим грађанима, што је међу највишим издвајањима у Србији. Највише корисника потиче управо из ромске популације – објаснио је Миланков. Да је сиромаштво одавно закуцало на овдашња врата, показује и несвакидашњи случај у Радојеву, баш у селу у коме је, од смрзавања, пре неколико дана преминуо човек. Искористивши одсутност власника, шесторо ромских фамилија, још лане је запосело туђе куће и нико од надлежних није успео да их исели из њих. На овакав корак, речено нам је у Месној заједници Радојево, ромске породице одлучиле су се

Нова Црња побегла са зачеља неразвијених

због лошег стања њихових кућа, насталог услед ранијег раста подземних и површинских вода. Иначе, уредбом Владе Србије, донетој у трећем кварталу 2011. године, на основу података органа надлежног за статистику, новоцрњанска општина више није у кругу најнеразвијенијих општина у Србији. Нова Црња је из четврте категорије, где је годинама била, смештена у трећу. Четврту групу чине општине чији је степен развијености испод 60 одсто републичког просека, а у трећој групи је 47 недовољ-

Збирка настала из преписке

ЗБОГ ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ У ВРБАСУ

Повећана социјална давања

ВРБАС: За време вандредне ситуације која је изазвана вишедневним снежним падавинама и изузетно ниским температурама, општина Врбас издвојила је додатна средства за помоћ најугроженијим породицама и лицима. Према речима председника општине Врбас др Жељка Видовића уз редовна давања социјално најугроженијима, из овогодишњег буџета за ове намене је до сада издвојено око шест милиона динара. - За време вандредне ситуације додатно смо морали да повећамо социјална давања, па је тако за три месне заједнице у Врбасу, као и свим насељеним местима општине одобрена набавка огревног дрвета, које је подељено социјално најугроженијима - рекао је Видовић и додао да су одређеним угроженим домаћинствима уплаћена дуговања за електричну енергију. Приликом поделе једнократне новчане помоћи, истакао је Видовић, коришћени су строги крите-

Жељко Видовић

ријуми како би помоћ отишла онима којима је била најпотребнија. - Помоћ угроженим појединцима, најчешће незапосленим, огеледала се и кроз позив локалне самоуправе да друштвено корисним радом зараде новац за свакодневни живот. Најчешће су били ангажовани на пословима рашчишћавања снега и за тај рад су им исплаћене дневнице - казао је Видовић. М. Кк.

но развијених општина, чији је степен развијености у распону од 60 до 80 одсто од републичког просека. Шта је разлог да новоцрњанска општина, макар и симболично, побегне са зачеља, може само да се претпостави и припише неумољивим статистичким критеријумима. То је, свакако, добра вест, али због преласка у вишу категорију, општина сада губи извесне привилегије, а делом и субвенције које имају најнеразвијеније средине или девастирана подручја. Ж. Балабан

Кроз сметове до угрожених грађана

АК ТИ ВИ СТИ ЦР ВЕ НОГ КР СТА СЕ ПО КА ЗА ЛИ У ВАН РЕД НОЈ СИ ТУ А ЦИ ЈИ

Про би ја ли се где је по треб но

ШИД: Ванредна ситуација, услед елементарних непогода, донела је са собом непредвидиве изазове за мештане Шида и околних села. Шидски кризни штаб, Црвени крст и паори спремни да се својом механизацијом супроставе дубоком снегу у време ниских температура, деловали су синхронизовано захваљујући доброј организацији. У тим условима посебно су се ангажовали активисти Црвеног крста. - Наша Народна кухиња свакодневно је припремала 300 оброка, 15 старих и изнемоглих особа смо свакодневно снабдевали храном, лековима, чистили снег и ложили им ватру, а некима смо обезбедили и огрев. Више од стотину грађана је затражило помоћ, и ми смо им пружили оно неопходно. Обезбедили смо за њих храну и лекове, огрев где је било потребно, помагали преко својих волонтера у чишћењу снега - прича Душица Полетан, активисткиња Црвеног крста. Према манастиру Свете Петке, тамо где гредер није могао проћи, ручно су активисти пробили сметове снега и ослободили монахиње. Снабдели су их храном лековима и другим потребштинама. У овој

акцији су се посебно истакли млади волонтери, каже Душица Полетан. Драматична заједничка акција изведена је у сарадњи са локалном самоуправом, Центром за социјални рад, полицијом Шида, и јединицом ватрогасне службе, да би се једна особа спасила од последица потпуног смрзавања на крају села Беркасова. - Ту особу смо евакуисали, пренели у шидски Дом здравља, одакле је хитна служба пребацила у сремскомитровачку болницу, где јој је ампутиран део стопала због смрзавања. Добро је што смо стигли пре него што су последице смрзавања могле бити фаталне - истиче Душица. У тим данима веома ниских температура и обилних падавина, показала се и синхронизованост Радио Шида и Црвеног крста. Преко ове радио станице грађани су свакодневно били обавештавани на који начин могу добити помоћ. Грађани су се јављали, а на те позиве Црвени крст је излазио на терен, носећи топле оброке и суве намирнице неопходне за неколико дана. Д. Савичин

БЕЧЕЈ: Поводом века од рођења реномираног сликара Андраша Ханђе, у Бечеју је отворена изложба његових радова. Иако нису изложена репрезентативна дела, већ два уља на платну и двадесет цртежа, скица и акварела мањег формата из приватне збирке директора издавачке куће „Форум” Ђезе Бордаша, поставка заслужује далеко већу пажњу, него што су Бечејци исказали. Изненађење због малог броја посетилаца на свечаном отварању, утолико је веће, ако се зна да је у Бечеју активно неколико академских сликара, тридесетак сликара аматера, од којих су неки стекли и запажену репутацију у ликовним круговима. О стваралаштву Андраша Ханђе на отварању изложбе у галерији „Круг” Градског позоришта Бечеј говорила је историчар уметности Габријела Сел. Власник изложених дела Ђезе Бордаш надахнутим речима присећао се сарадње с реномираним уметником, који се 1947. године скрасио у Загребу, где је живео и стварао до смрти 1988. године. Посебно су биле интересантне преписке у којима је увек била по нека од сада изложених слика, јер је тако настала приватна збирка и сада изложба. - Прошле године су ова дела Андраша Ханђе била виђена у Кањижи, сада су, ево, у Бечеју и планирам да их још изложим у Моравици, где је сликар рођен 14. априла 1912. године, приликом свечаности поводом века његовог рођења, рекао је Ђезе Бордаш. Бечејци који су пропустили да присуствују свечаном отварању изложбе, могу погледати слике Андраша Ханђе до 27. фебруара. В. Ј.

dRU[TvO

dnevnik

Vla da Sr bi je uki nu la van red nu si tu a ci ju Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e na te le fon skoj sed ni ci od lu ku o uki da wu van red ne si tu a ci ja na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, osim u 23 op {ti ne. Van red na si tu a ci ja je jo{ na sna zi u u Kur {u mli ji, Tr go vi {tu, Sur du li ci, Vla di ~i nom Ha nu, Bo si le gra du, Vra wu, Gor wem Mi la nov cu, Lu ~a ni ma, Iva wi ci, Cr noj Tra vi, Vla so tin cu, Le ba nu, Bo qev cu, Sje ni ci, No voj Va ro {i, Ba ji noj Ba {ti, Tu ti nu, Pri je po qu, Kra qe vu, No vom Pa -

za ru, Pri bo ju, Pro ku pqu i Me dve |i. Vla da je oce ni la da su u naj ve }em bro ju op {ti na po stig nu ti re zul ta ti u ot kla wa wu po sle di ca ele men tar nih ne po go da i da se po sao pot pu nog sa ni ra wa po sle di ca ne vre me na mo `e okon ~a ti uz an ga `o va we re dov nih slu `bi. Vla da Sr bi je je od lu ku o pro gla {e wu van red ne si tu a ci je na te ri to ri ji Sr bi je zbog obil nih sne `nih pa da vi na do ne la 5. fe bru a ra.

OSNOVAN KLUB BORACA PROTIV KORUPCIJE

Pe to me se~ na pri ~a bez re zul ta ta Po sle Lo kal nog an ti ko rup cij skog fo ru ma (LAF), Zre wa nin je do bio i Klub bo ra ca pro tiv ko rup ci je. I ma da ni LAF, u to ku ne ko li ko me se ci od osni v a w a, ni j e oprav d ao svo je po sto ja we jer ni je raz ot krio ni ti jav no uka zao ni na je dan ve }i slu ~aj ko rup ci je u gra du, u no vo for mi ra nom Klu bu tvr de da }e on do pri ne ti to me da po {ast ko ja raz je da srp sko dru {tvo po sta ne vi dqi vi ja u jav no sti. Oko sni ca Klu ba bo ra ca pro tiv ko rup ci je za pra vo je LAF, sa ve to dav no te lo ko je bi Skup {ti ni gra da i od bor ni ci ma tre ba lo da uka zu je na ko rup ci ju, ka ko u

Pred s tav n ik zdrav s tva u Klu bu Zo ran Ba {i} ve li da je obi~ nom ~o ve ku, kao pr vo, te {ko da de fi ni {e {ta je za pra vo ko rup ci ja jer su mno ge stva ri ve} uko re we ne u dru {tvu. – Nor mal nim se sma tra da po ne se te po klon ka da va di te ne ki do ku ment ili ide te kod le ka ra. O ve }im stva ri ma, po put tra ga wa za po slom, da i ne go vo ri mo. Qu di su uglav nom ne po ver qi vi jer mi sle da pri ja vom ni {ta ne }e po sti }i. Na na ma je da ih raz u ve ri mo – is ti ~e Ba {i}. Ko or di na tor LAF-a Da ne Ma {i} ra ni je je ka zao da Kan -

~etvrtak23.februar2012.

ZA LE^EWE RETKIH BOLESTI 130 MILIONA DINARA

Ko mi si ja odre|uje pa ci jen te Dr `a va se iz me we nim Za ko nom o zdrav stve nom osi gu ra wu oba ve za la na to da }e ove go di ne iz dvo ji ti po se ban no vac za le ~e we ret kih bo le sti, pre v as h od n o kod de c e. Mi n i s tar s tvo zdra v qa fi nan si ra le ~e we no vo ot kri ve nih pa ci je na ta ko ji bo lu ju od ne ke ret ke bo le sti kao {to su Vil so no va, Go {e o va, Fa bri je va... Iako se u ovom tre nut ku ne zna ta~ no ko li ko qu di u Sr bi ji bo lu je od ret kih bo le sti, pro ce wu je se da je re~ o oko 400.000 gr |a na i da se ma hom ra di o de ci. U zdrav stve noj ka si Sr bi je ni ove go di ne ne }e bi ti do voq no nov ca za le ~e we svih obo le lih, ali }e ne ki pa ci jen ti ipak ima ti vi {e mo gu} no sti da se le ~e na ra ~un dr `a ve ne go {to su to ima li pret hod nih go di na. Osno van je i po se ban fond za le ~e we pa ci je na ta obo le lih od ret kih bo le sti i u we mu je, ka ko je iz ja vio dr -

`av ni se kre tar u Mi ni star stvu zdra vqa dr Pe ri {a Si mo no vi}, pred vi |e no 130 mi li o na di na ra za ovu go di nu. Od lu ku o to me ko ji }e pa ci jen ti bi -

Re pu bli~ ka stru~ na ko mi si ja za ret ke bo le sti. Iz me ne i do pu ne Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu, usvo je ne po lo vi nom pro {le go di -

Humanitarne organizacije priska~u u pomo} Ret kim bo le sti ma sma tra se sva ka bo lest ko ja po ga |a ma we od pet qu di na 10.000 sta nov ni ka. U Evro pi od wih bo lu je {est do osam od sto ukup nog bro ja sta nov ni ka, a u Sr bi ji ima 400.000 obo le lih. Le ~e we ne kih spe ci fi~ nih vr sta ret kih bo le sti vi {e de se ti na pu ta sku pqe je od le ~e wa dru gih bo le sni ka i zbog to ga je po treb no iz dvo ji ti mno go vi {e nov ca ne go {to je re al no mo gu }e pri ku pi ti. U po mo} }e, kao {to je to ~i we no i do sa da, pri sko ~i ti hu ma ni tar ne or ga ni za ci je ko je su pret hod nih go di na obez be di le le ~e we za vi {e od 27 pa ci je na ta obo le lih od Go {e o ve bo le sti, kao i jed nog bo le sni ka od Fa bri je ve bo le sti. Sa da se iz tog pro gra ma obez be |u je no vac za le ~e we {est pe di ja trij skih pa ci je na ta, kao i 12 od ra slih. ti fi nan si ra ni iz ovog fon da Mi ni star stvo zdra vqa do ne }e na osno vu kri te ri ju ma, od no sno pred lo ga ko ji bu de da la

ne, stvo ri le su prav ni osnov za iz dva ja we nov ca u bu xe tu Sr bi je za le ~e we obo le lih od od re |e nih vr sta ret kih bo le -

sti. Naj ve }i deo pa ra obez be di }e se od iga ra na sre }u. Mi ni star stvo zdra vqa pod se }a na to da naj ve }i broj obo le lih od ret kih bo le sti ve} ostva ru je svo ja pra va u si ste mu oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa kao i na to da no vac iz dvo jen ove go di ne za te na me ne ne }e bi ti do vo qan da svi obo le li od ret kih bo le sti do bi ju sve ono {to im je neo p hod no. Na i me, za le ~e we od re |e nih vr sta ret kih bo le sti mo ra se obez b e d i t i po 180.000 do 350.000 evra po pa ci jen tu u to ku jed ne go di ne. Upra vo zbog ve li kih tro {ko va le ~e wa po jed nom pa ci jen tu sa da se ne zna ko li ko }e pa ci je na ta bi ti ob u hva }e no i po ko jim kri te ri ju m i m a. U sva k om slu ~ a j u, kqu~ nu ulo gu u od lu ci o to me ko me }e ove go di ne dr `a va po mo }i ima }e ne dav no for mi ra na Re pu bli~ ka stru~ na ko mi si ja za ret ke bo le sti. Q. Male{evi}

PREKOGRANI^NA SARADWA A\ANA S MA\ARSKOM I RUMUNIJOM

Ka ko za po sli ti mla de Udru è we gra |a na „Du ga” i op {ti na Ada do ma }i ni su se mi na ra za 40 u~e sni ka iz Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni je u okvi r u pro j ek t a pre k o g ra ni~ ne sa rad we ~i ji je ciq raz voj ka pa ci te ta ra di po boq {a wa mo gu} no sti za za po {qa va we mla dih qu di. U~e sni ke pe to dnev nog sku pa, me |u ko ji ma su pred stav ni ci vla sti i dr àv nih in sti tu ci ja, stru~ wa ci u obla sti za po {qa va wa, po slo dav ci, pred s tav n i c i ci v il n ih or ga ni za ci ja i mla dih iz sve tri ze m qe po z dra v i l i su pred s ed n i c a „Du g e” Ve s na Ci vri}, pred sed nik a|an ske op { ti n e Zol t an Bi l ic k i, po kra jin ski po sla nik Jo èf To b i j a{ i pred s tav n i c i part ne ra u re a li za ci ji pro -

Raz me na is ku sta va na se mi na ru u Adi

jek t a, So c i j al n e fon d a c i j e „Bet haw„, Lo re ni Ele na Ba ci ju (Ru mu ni ja) i Edua Esi iz

Udru `e wa biv {ih {ti }e ni ka do mo va za ne zbri nu tu de cu iz Wi r e| h a z e (Ma | ar s ka).

Pred s ed n i c a „Du g e” Ve sna Ci vri} is ti ~e da je po seb na pa `wa u re a li za ci ji pro jek ta u sve tri dr `a ve po sve }e na edu ka ci ji, raz me ni is ku sta va iz prak se u za po {qa va wu so ci jal n o ra w i v ih gru p a mla dih, Ro ma, onih ko ji su na pu sti li do mo ve za ne z bri n u t u de c u, oso ba s in va li di te tom i dru gim hen di ke pi ma da bi se pri me ri do bre prak se ko ri sti li u re {a va wu pro ble ma ne za po sle no sti mla dih, lo {e adap ta ci je na tr `i {tu ra da i pri sut ne mi gra ci je omla di ne iz se la u gra do ve. M. Mr.

VESTI jav nim pred u ze }i ma, ta ko i u svim dru gim seg men ti ma u dru {tvu. Zre wa nin je, ina ~e, pre pet me se ci po stao pr vi grad u Voj vo di ni i Sr bi ji u ko jem je po ~ e l a da ra d i kan c e l a r i j a LAF-a. Ovaj pro je kat spro vo di Bi ro za dru {tve na is tra `i va wa, uz fi nan sij sku po dr {ku USAID-a i In sti tu ta za odr `i ve za jed ni ce (ISC), a u okvi ru pro gra ma “Jav no za go va ra we u prak si”. U LAF-u i

ce la ri ja ne ma in ge ren ci je da sa ma po kre }e “is tra gu”, ve} ra di po si ste mu pri ja va. Zbog to ga, bez ak tiv nog u~e {}a gra |a na ne }e bi ti ni re zul ta ta. A da bi pri ja ve bi le pri hva }e ne, ni je do voq na go la pri ~a ve} tre ba pri lo `i ti do ka ze kao {to su pi sa ni ma te ri ja li, audio ili vi deo-za pi si. – Za ovih pet me se ci bi lo je pet na e stak pri ja va, uglav nom sit ni jih slu ~a je va. Qu di se

^lanovi kluba U ti mu ko ji sto ji iza Klu ba bo ra ca pro tiv ko rup ci je su qu di iz raz li ~i tih obla sti. Klub tre nut no bro ji 11 ~la no va, i to su pred stav nik zdrav stva Zo ran Ba {i}, pred stav nik sin di ka ta Ran ko Hr waz, Li vi ja Har mat iz Ne za vi snog udru è wa ne za po sle nih Voj vo di ne, Dra ga na Mi ha qe vi} (rod na rav no prav nost), Ne boj {a Go li} (ko mu nal na po li ci ja), Ti bor Fa ra go (po zo ri {te), Ma ja Pan du rov (me di ji), Dar ko Traj lov (Kan ce la ri ja za mla de), te ko or di na tor i ~la no vi LAF-a Da ne Ma {i}, Mi lo{ Vu~ ko vi} i La slo Tot. Bi rou za dru {tve na is tra ì va wa su ka za li da se bor ba pro tiv ko rup ci je, da bi bi la uspe {ni ja, mo ra pre ne ti s re pu bli~ kog na lo kal ni ni vo. Po go to vo zbog to ga {to }e se u pred sto je }oj de cen tra li za ci ji po ve }a ti broj ovla {}e wa lo kal ne sa mo u pra ve. A upra vo to je pro stor i za rast ko rup ci je. – @e qa nam je da ovu pri ~u pro {i ri mo na {to ve }i broj gra |a na da bi oni, svo jim ak tiv nim u~e {}em i do pri no som, ~la no vi ma Klu ba pre ne li in for ma ci je ko je po se du ju o slu ~a je vi ma ko rup ci je – ka è ~lan LAF-a La slo Tot.

ve ro vat no pla {e jer ni su si gur ni na ko ji na ~in bi bi li za {ti }e ni ka da uka `u na pro blem. To jo{ ni za ko nom ni je re gu li sa no ka ko bi tre ba lo – na po mi we Ma {i}. U Klu bu bo ra ca pro tiv ko rup ci je na ja vqu ju da }e bit ni je stva ri tek do }i na red i da }e se, iz me |u osta log, po za ba vi ti de {a va wi ma u Fa bri ci le ko va “Ju go re me di ja” i Eko lo { koj za d ru z i “Zre w a n in ka”. Do da ju da im je po treb na do ku men ta ci ja da bi pred u ze li kon kret ne ko ra ke i pri ~u po di gli na vi {i ni vo. @. Balaban

No vi cen tri za po ro di~ ni sme {taj

Kraj {traj ka na TV „Ava la”

Pre ma ne tom do ne toj od lu ci Vla de Voj vo di ne, do 30. ju na 2012. go di ne bi }e for mi ra na tri no va cen tra za po ro di~ ni sme {taj i usvo je we. Cen tri }e bi ti u Be loj Cr kvi, Su bo ti ci i No vom Sa du. Vla da na la zi da je osni va we ovih cen ta ra za po ro di~ ni sme {taj neo p hod no jer su u pro ce su re for mi u na {oj ze mqi u ovoj obla sti po stig nu ti zna ~aj ni po zi tiv ni re zul ta ti i taj trend mo ra da se na sta vi. Na te ri to ri ji AP Voj vo di ne po sto ji ukup no 1.494 hra ni teq skih po ro di ca u ko ji ma je sme {te no 2.300 de ce.

[traj k a~ k i od b or TV „Ava l a„ sa o p {tio je ju ~ e da su za p o s le n i na ovoj te l e vi z i j i od l u ~ i l i da za vr {e {trajk i po kre n u pro g ram. [traj k a~ k i od b or u sa o p {te w u na v o d i da su vla s ni c i TV „Ava l a„

Za troj ke i ~e tvor ke 600.000 di na ra Vla da Voj vo di ne je utvr di la iz nos nov ~a ne po mo }i po ro di ca ma u ko ji ma se ro de bli zan ci na 400.000 di na ra, a za troj ke i ~e tvor ke 600.000 di na ra. Po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju dr Ati la ^en ge ri is ta kao je da je u bu xe tu AP Voj vo di ne za 2012. go di nu za ove na m e n e obez b e | e n o ukup n o 127.000.000 di na ra. Ovaj iz nos je pro jek to van po ugle du na pret hod nu go di nu, ka da su u na {oj po kra ji ni 280 pu ta ro |e ni bli zan ci i 25 pu ta troj ke.

Si gur na ku }a za gej po pu la ci ju u Ni {u – Grad ske vla sti u Ni {u pla ni ra ju da u tom gra du otvo re sklo ni {te za oso be ko je su u kon flik tu s ro di te qi ma zbog svo je sek su al ne ori jen ta ci je i rod nog iden ti te ta – na ja vi la je grad ska ve} ni ca Du {i ca Da vi do vi}. Ona je re kla da je sklo ni {te za pri pad ni ke LGBT-po pu la ci je Ni {u po treb no s ob zi rom na to da su u okol nim me sti ma oni naj ~e {}e `r tve na si qa. – Ovo }e bi ti pr va ku }a za pri pad ni ke LGBT-po pu la ci je u Sr bi ji, re kla je Du {i ca Da vi do vi}.

od u s ta l i od pi s a n ih ga r an c i j a za di n a mi ku is p la t e za o s ta l ih za r a da, ko j u su po tvr d i l i ~la n o v i ma Re p u b li~ k e ra d i o d i fu z ne agen c i j e. I po r ed to g a, za p o s le n i, ko j i su {traj k o v a l i 65 da n a, od l u ~ i l i su da pre k i n u {trajk zbog da t e re ~ i i uva `a v a w a od n o s a di r ek t o r a i glav n og i od go v or n og ured n i k a Du {a n a Pan ~ i } a pre ma za p o s le n i ma.

Re {a va se pro blem ma lih pe le na za ne po kret nu de cu Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we upu tio je svo jim fi li ja la ma zah tev da apo te ke ko je s wim ima ju ugo vor obez be de pe le ne od go va ra ju }e ve li ~i ne za de cu od

tri do 18 go di na ko ja su ome te na u raz vo ju i bo lu ju od ce re bral ne pa ra li ze i mul ti ple skle ro ze ili ima ju te {ke uro |e ne de for mi te te ki~ me. Na i me, pro blem je na stao ka da su apo te ke za ovu de cu na ba vi le bes plat ne pe le ne sa mo ve li ~i ne HS, {to od go va ra te ì ni do 35 ki lo gra ma, a mno ga de ca su te à od to ga i one za wih ni su od go va ra ju }e. Ro di te qi de ce ko ji ma su pe le ne ko je se do bi ja ju u apo te ka ma neo d go va ra ju }e à li li su se RF ZO-u. Po re ~i ma Sa we Mi ro sa vqe vi} iz ove zdrav stve ne in sti tu ci je, odr àn je sa sta nak s pred stav ni ci ma apo te kar skih usta no va iz Ni {a, Kra gu jev ca, No vog Sa da i Be o gra da i pro blem }e od mah bi ti re {en. Na i me, na ba vi }e se i pe le ne za te ù de cu, ali i uz uslov da bu du vi so ko u pi ja ju }e. Ina ~e, po Pra vil ni ku o me di cin skoteh ni~ kim po ma ga li ma, obo le la de ca ima ju pra vo na 60 pe le na me se~ no. To zna ~i da dr à va bes plat no da je dve pe le ne dnev no, ma da ro di te qi ko ji se sta ra ju o bo le snoj de ci sma tra ju da je to ma lo. Q. M.

No vac za cr kve i ver ske za jed ni ce Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce ras pi sao je kon kurs za do de lu nov ca u ovoj go di ni cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma ko je de lu ju na te ri to ri ji Voj vo di ne. Uku pan iz nos je 21.850.000 di na ra. Za Srp sku pra vo slav nu cr kvu na me we no je 10.927.000, Ri mo ka to li~ ku cr kvu 6.992.000, Islam s ku za j ed n i c u 310.000, Slo v a~ k oevan ge li sti~ ku a.v. cr kvu 874.000, Je vrej sku za jed ni cu 468.000, Re for ma tor sku hri {}an s ku cr k vu 546.000, Evan g e l i s ti~ k u hri {}an sku cr kvu 468.000, Gr ko ka to li~ ku 468.000 i Ru m un s ku pra v o s lav n u cr k vu 623.000 di na ra. Rok za pod no {e we pri ja ve s pre ci znom na zna kom za ko ju na me nu se no vac tra `i je 30. mart. Q. M.

crna hronika

~etvrtak23.februar2012.

PE TRA CVI JI] JU ^E SA SLU [A NA ZBOG UDE SA U KO JEM JE STRA DAO PE [AK

JU ^E PO SLE POD NE RAZ BOJ NI [TVO U BA^ KOM GRA DI [TU

Is tra ga pro tiv vo di teq ke RTS-a

Tro ji ca opqa~ ka la po {tu Tri ne po zna ta mu {kar ca ju ~e su u 13.45 ~a so va opqa~ ka li po {tu u Ba~ kom Gra di {tu. Oni su uz pret we pi {to qi ma za tvo ri li obe slu `be ni ce i me {ta ni na M. Z. u pro sto ri ju kraj {al ter sa le i iz oba se fa od ne li, po pr vim pro ce na ma, oko dva mi li o na di na ra, od no sno ce lo dnev ni plat ni pro met. Ka ko ja vqa Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne, na kon pqa~ ke od u ze li su od slu `be ni ca i me {ta ni na M. Z. mo bil ne te le fo ne i ba ci li ih u sneg sa mo

de se tak me ta ra od zgra de u ko joj je se di {te po {te i po be gli pe {ke do pr vog }o {ka, gde ih je, po pret po stav ka ma, ~e kao auto mo bil. Od jed nog o~e vi ca no vi nar RTV-a je ~uo da su pqa~ ka {i, su de }i po go vo ru, iz ovih kra je va, kao i da sem ka pa na gla va ma, ko je su na vu kli do o~i ju, ni su bi li po seb no ma ski ra ni. In spek to ri kri mi na li sti~ ke po li ci je iz Be ~e ja iz vr {i li su uvi |aj, a de ta qi is tra ge bi }e po zna ti ka sni je.

OD LU KA OP [TIN SKE UPRA VE NO VE CR WE

Od ka zni za pre kr {a je „pun to” po li ci ji Od pri ho da ko ji je na pla }en od gra |a na za pre kr {a je po ~i we ne u op {ti ni No va Cr wa, Op {tin ska upra va ku pi la je Po li cij skoj upra vi i ju ~e uru ~i la auto mo bil „fi jat pun to“. Pre u zi ma ju }i vo zi lo od pred sed ni ka op {ti ne Pe re Mi lan ko va, na ~el nik Po li cij ske upra ve u Zrew ni nu Bo jan Mar ko vi} je re kao da se ne ra di o po klo nu ve} o to me da je no vac

gra |a na od pre kr {a ja opet na me wen gra |a ni ma, od no sno usme ren za efi ka sni ji rad po li ci je u toj ma loj i ne do voq no raz vi je noj ba nat skoj op {ti ni, na gra ni ci s Ru mu ni jom. Za auto mo bil je iz dvo je no 800.000 di na ra, a za po prav ku lo kal ne put ne mre `e i po ve }a we bez bed no sti sa o bra }a ja mi lion di na ra. (Ta njug)

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du po kre nuo je ju ~e is tra gu pro tiv vo di teq ke Ra dio-te le vi zi je Sr bi je Pe tre Cvi ji} zbog iza zva wa sa o bra }aj nog ude sa u ko jem je na stra dao Slo bo dan Ba ji} (73). Pe tra Cvi ji} je 9. ja nu a ra, kre }u }i se iz Vo do vod ske pre ma Tr go va~ koj uli ci br zi nom ve }om od do zvo qe nih 50 ki lo me ta ra na sat, uda ri la svo jim auto mo bi lom Ba ji }a ko ji je pre la zio uli cu na pe {a~ kom pre la zu. – Ona je ju ~e sa slu {a na pred is tra `nim su di jom, pred ko jim je u pri su stvu svog bra ni o ca iz ne la od bra nu – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka su da Iva na Ra mi}. – Po sle sa slu {a wa, is tra `ni su di ja do neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge – na ve la je ona, i do da la da }e to kom po stup ka bi ti sa slu {a ni sve do ci a po po tre bi }e se ra di ti ve {ta ~e wa.

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Ati li S. (1981) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Osum wi ~e ni se te re ti da je u po ro di~ noj ku }i na pra vio la bo ra to ri ju u ko joj je u ve {ta~ kim uslo vi ma uz ga jao in dij sku ko no -

pqu. Pri li kom pre tre sa ku }e osum wi ~e nog, su bo ti~ ka po li ci ja je pro na {la i od u ze la oko 2,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne, vi {e sak si ja u ko ji ma je uz ga ja na in dij ska ko no pqa i di gi tal nu va gu za pre ci zno me re we. Ati la S. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci. S. I.

TRO JE SU BO TI ^A NA SUM WI VO ZBOG PE TO RO TU NI [A NA

Pri ja va zbog kri jum ~a re wa qu di Su bo ti~ ka po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci pro tiv Ibra hi ma B. (1986), Eri ke P. (1990) i Jo si pa H. (1962), svi iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Osum wi ~e ni se te re te da su za nov ~a nu na kna du or ga ni zo -

va l i ile g al n i pre l a z ak pet dr à vqa na Tu ni sa u Ma |ar sku. Po sto ji osnov sum we da je Ibra h im B. obez b e d io sme {taj stra nim dr à vqa ni ma u ku }i Eri ke P., dok im je Jo sip H. na b a v qao hra n u. Pro t iv svih dr à vqa na Tu ni sa po li ci j a je pod n e l a pre k r { aj n e pri ja ve i od re |e ne su im nov ~a ne ka zne. S. I.

Pe tra Cvi ji} iz la zi iz su da po sle sa slu {a wa

Pe tra Cvi ji} se te re ti za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja sa smrt nom po sle di com. U zah te vu Pr vog osnov nog tu `i la {tva za spro vo |e we is tra ge

se na vo di da je Cvi ji }e va 9. ja nu a ra, oko 16.40 ~a so va, kre }u }i se iz Vo do vod ske pre ma Tr go va~ koj uli ci, br zi nom ve }om od pro pi sa ne (pre ko do zvo qe nih 50 ki lo me -

ta ra na sat), iza zva la sa o bra }aj ni udes u ko jem je na stra dao Ba ji}. Pe {a ka je uda ri la svo jim auto mo bi lom mar ke „opel kor sa”, be o grad skih re gi star skih ta bli ca, dok je Ba ji} po ku {a vao da pre |e uli cu pre ko pe {a~ kog pre la za. Od si li ne udar ca, pe {a ka je naj pre „na ba ci la” na {o fer {ajb nu auto mo bi la, a po tom je od le teo na uli cu. Ne ko li ko sa ti ka sni je, te {ko po vre |e ni Ba ji} je iz dah nuo u Ur gent nom cen tru. Tu `i la {tvo u zah te vu za spro vo |e we is tra ge od nad le `nog is tra `nog su di je tra `i da, osim Pe tre Cvi ji}, sa slu {a i o~e vi ce sa o bra }aj ne ne sre }e, kao i da od re di ve {ta ka sa o bra }aj ne stru ke, ko ji tre ba da se pre ci zno iz ja sni o to me ko li ko je vo di teq ka pre ko ra ~i la do zvo qe nu br zi nu u na se qe nom me stu, kao i da ob ja sni sve okol no sti i uzro ke ko ji su do ve li do tra ge di je.

SVE TLA NA RA @NA TO VI] OD SLU @I LA OSMO ME SE^ NI KU] NI ZA TVOR

Ce ci ski nu ta na ru kvi ca

MLA DI] IZ SU BO TI CE TE RE TI SE ZA PRO IZ VOD WU DRO GE

La bo ra to ri ja za ma ri hu a nu u ku }i

dnevnik

c m y

Folk-pe va ~i ca Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi} od ju ~e je slo bod na po sle osam me se ci ku} nog za tvo ra, po {to joj je ski nu ta elek tron ska na ru kvi ca, re ~e no je u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Ra `na to vi }e voj su ju ~e oko 8.30 pri pad ni ci Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja ski nu li elek tron sku na ru kvi cu, ko ju je od 23. ju na pro {le go di ne no si la oko no ge i pre ko ko je je nad zi ra no we no kre ta we, ko je je bi lo ogra ni ~e no na ku }u u ko joj ì vi u Uli ci Qu ti ce Bog da na. Pe va ~i ca je u ku} nom za tvo ru pro ve la osam me se ci jer joj je u ka znu od go di nu da na za tvo ra bi lo ura ~u na to vre me ko je je pro ve la u pri tvo ru na kon hap {e wa u ak ci ji „Sa bqa” 2003. To kom tog pe ri o da, ku }u je na pu sti la sve ga tri pu ta, ka da je do la zi la na su |e we u Pa la tu prav de zbog op tu `bi za na sil ni~ ko po na {a we. We na se stra Li di ja Oco ko qi}, ko ja je za isto de lo bi la osu |e na na {est me se ci ku} nog za tvo ra, iz dr à la je ka znu kra jem ok to bra, po {to je i ona to kom „Sa bqe” u pri tvo ru pro ve la ne pu na dva me se ca. Pre su dom iz ma ja pro {le go di ne, osim za tvor skih ka zni, se stra ma je na lo è no da u bu xet Sr bi je upla te mi lion i po evra na ime od u ze te imo vin ske ko ri sti. Taj iz nos je po de qen u tri ra te od po

Ra `na to vi} ki ni fa no vi is pred vi le u Qu ti ce Bog da na

500.000 evra. Pr vu ra tu su upla ti le u ju lu, dru gu u de cem bru, a tre -

Ce ca obo `a va o ci ma mah nu la s pro zo ra

}u bi tre ba lo da upla te do kra ja go di ne.

Ko mu ni ka ci ja pre ko „Tvi te ra” Ce ca je od lu ~i la da ne da je ni ka kve iz ja ve, ali je za to bi la ve o ma ak tiv na na svom „Tvi ter„ pro fi lu, gde je svo jim fa no vi ma iz sa ta u sat po sta vqa po sto ve. „Bez re ~i sam. Pre di van gest, ogro man tran spa rent is pred mo je ku }e. Hva la vam. Naj bo qi ste na sve tu„. „Ne bih `e le la da stal no ne {to de man tu jem na TW, ali mo ram. Gar de ro bu ni sam ku po va la – jo{ jed na la`”. „Div ni ste. Qu bim vas„. „Vre me je da se po sve tim svo joj po ro di ci, svo joj ka ri je ri i svo joj pu bli ci! Je di no me to za ni ma i usre }u je„. „Dra gi mo ji, da zna te: ne pra vim `ur ku, a iz ja ve ni sam da va la ni ti }u„.

Kao ga ran ci ju da }e tre }a ra ta bi ti upla }e na, sud je upi sao hi po te ku na ku }u Ra `na to vi }e ve u Qu ti ce Bog da na. Folk-pe va ~i ca Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi} se ju ~e ra no uju tro po ja vi la na pro zo ru svo je ku }e ne bi li mah nu la svo jim obo `a va o ci ma ko ji su joj do ne li tran spa rent. U znak po dr {ke pe va ~i ci, we ni fa no vi po ra ni li su is pred vi le u Qu ti ce Bog da na. Oni su na se bi ima li ma ji ce s nat pi som: „Krv svo ju za Ce cu mo ju”. Ka da su od obez be |e wa sa zna li da se Ce ca ne }e po ja vi ti is pred vi le, raz i {li su se. E. D.

TRE ]A PRO VA LA OVE GO DI NE U BE ^EJ SKOM KI O SKU „NE NA”

Lo po vi (o)du va li le pak Ki osk „Ne na“, u Zmaj Jo vi noj uli ci 93 u Be ~e ju, ne da le ko od kom plek sa otvo re nih ba ze na OSC „Mla dost„, u vla sni {tvu me {ta ni na Ste va na Je la ~e, po stao je stal na me ta pro val ni ka: u to ku ove go di ne tri pu ta je pro va qen i iz we ga su od ne te ci ga re te,

ka fa, pi }e, raz ne gric ka li ce, ~o ko la de i dru gi slat ki {i. – Vi {e ne znam ka ko da se za {ti tim od lo po va! – pri ~a Ste van Je la ~a. – Iako je ki osk obez be |en alar mom, pre go di nu da na su pr vi put pro va li li ta ko {to su pre se kli

kabl ko ji na pa ja alarm elek tri~ nom ener gi jom i od ne li ro bu vred nu oko 200.000 di na ra. Osi gu ra va ju }e dru {tvo me je obe {te ti lo sa 70.000 di na ra jer mi je po li sa osi gu ra wa iz no si la na tu su mu. Za sva ki slu ~aj, ove go di ne sam osi gu ra we po ve }ao na 120.000 di na ra, kad ono, sa mo u pr vi me sec i po, za de si le su me tri pro va le. Pr va je bi la na Bad we ve ~e, ka da su od ne li ro bu vred nu 44.000 di na ra, du gi put ta~ no de set da na ka sni je i ta da je {te ta bi la oko 15.000 di na ra, a po sled wa u no }i 22. fe bru a ra i tek tre ba da se utvr di vi si na {te te, ali pret po sta vqam da se kre U AK CI JI IN SPEK CI JE U NI [U }e oko 100.000 di na ra. Po we go vim re ~i ma, sve tri pro ve le iz ve de ne su na isti na ~in: raz bi jen je zad wi deo ki o ska, ko ji je od brod skog po da. – Ovo ga pu ta, osim uobi ~a je ne ro be, me |u ukra de nim ar ti kli ma bio je i „su per le pak“, Pri li kom van red nog nad zo ra {ti gli ci pri vre me no od u ze ti, ko ji su „du va li“ i po sle ba ci li ma lo da qe na pi ja ci u Ni {u, Re pu bli~ ka a ne po zna ta oso ba, ko ja je pro da od ki o ska – do da je Je la ~a. in spek ci ja za za {ti tu ì vot ne va la pti ce, po be gla je. Ina ~e, po ro di ca Je la ~a je svo je vre me no sre di ne od u ze la je 17 {ti gli ca, Sve je din ke {ti gli ca su di iz be gla iz Dal ma ci je i ovo im je ve} du è za {ti }e ne vr ste pti ca, ko je je vqe vr ste za {ti }e ne Pra vil ni vre me po ro di~ ni bi znis od ko jeg ì ve. Po ju ~e pu sti la u pri ro du, sa op - kom o pro gla {e wu i za {ti ti li ci ja je bi la na uvi |a ju po sle sve tri pro {te no je iz Mi ni star stva ì - stro go za {ti }e nih i za {ti }e va le, sa ~i ni la za pi snik i po kre nu la is tra vot ne sre di ne. nih di vqih vr sta bi qa ka, ì vo gu. Ima ju }i u vi du ko li ~i nu ot pa da ka po sle Van red ni pre gled na pi ja ci, ti wa i gqi va. Ka ko je na ve de no, kon zu mi ra wa pi }a, gric ka li ca, slat ki {a i ko ja se na la zi na grad skoj tvr |a - pro tiv ne po zna tog po ~i ni o ca „su per lep ka“, ko ji su na |e ni uz ki osk ili u vi, spro ve den je po pri ja vi Dru - }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja ne po sred noj bli zi ni, osno va no se sum wa da se ra di o gru pi pro val ni ka. {tva za za {ti tu i od ga ja we pti - va. ca „Gaj„ iz Ni {a. Ta da su di vqi (Ta njug) V. Jan kov

Na pi ja ci od u ze to 17 {ti gli ca

Ste van Je la ~a kraj pro va qe nog ki o ska

Osta ci „su per lep ka“ na |e ni u sne gu

crna hronika

dnevnik

Po re ska upra va sa op {ti la je ju ~e da je Sek tor po re ske po li ci je pod neo Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u No vom Sa du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva „Zo ned gra |e vi nar” iz No vog Sa da V. M. i we go vog osni va ~a Z. N. zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo po re ske uta je. U sa op {te wu se na vo di da je V. M., u sa i zvr {i la {tvu sa Z. N., u na me ri da de li mi~ no iz beg ne pla }a we po re za, 31. ma ja pro {le go di ne pre neo deo imo -

vi ne u ne po kret no sti ma, ukup no vred ne 282.314.426,55 di na ra, kao osni va~ ki ulog u ka pi tal pri vred nog dru {tva „MMZ Kop-in vest„ Ko pa o nik. „Ima ju }i u vi du da ni je is pu nio za ko nom pro pi sa ne uslo ve, iz be gao je da ob ra ~u na i pla ti PDV u iz no su od 50.816.596,77 di na ra”, na vo di se u sa op {te wu. Po me nu tim rad wa ma, do da je se u sa op {te wu, pri ja vqe ni su o{te ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je za 50.816.596,77 di na ra. (Tanjug)

Li si ce zbog sum wi vog pra {ka i biq ne ma se No vo sad ska po li ci ja je ju ~e po tvr di la da je zbog sum we da je tr go vao dro gom, uhap {en Pre drag R. (1987) iz Sa vi nog Se la, biv {i po li ca jac sta ni ce u Vr ba su, oda kle je ot pu {ten zbog kra |e. Ka ko je sa op {ti la po li ci ja, u iz najm qe noj ku }i u Ve ter ni ku, gde je bo ra vio osum wi ~e ni, pro na |e no je 57,55 gra ma sup stan ce

Pre d ra g u R. je od r e | en pri tvor i bi } e spro v e d en na sa slu { a w e kod is t ra ` nog su d i je, uz kri v i~ n u pri j a v u ko j a ga te r e t i za neo v la { }e n o sta v qa w e u pro m et opoj n ih dro g a. Zbog istog de la, u Ba~ koj Pa lan ci je u uto rak uhap {en \or |e K. (1987) iz obli `weg Mla de no va. Kod we ga je po li -

ci j a pro n a { la 26 pa k e t i } a biq ne ma se, za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, kao i 16 kap su la „tra ma do la„. \or |u K. je po li ci ja od re di la za dr `a va we i pri ve la ga na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. N. P.

Ni ko ne }e „Pa tri ju” i „Pre zi dent”?

Dr `a vqa nin Sr bi je iz ru ~en [vaj car skoj [vaj car ska po li ci ja ras pi sa la je me |u na rod nu po ter ni cu za Za ri }em ra di do vr {e wa kri vi~ nog po stup ka ko ji se pro tiv we ga vo di zbog osno va ne sum we da je po ~i nio vi {e kra |a. On se te re ti i zbog raz boj ni {tva, fal si fi ko va wa, kao i ne za ko ni tog no {e wa oru` ja. (Tanjug)

za ko ju se pret po sta vqa da je he roin, va ga za pre ci zno me re we i ve }a ko li ~i na nov ca. Po li ci ja te re ti Pre dra ga R. da je u uto rak u dvo ri {tu iz najm qe ne ku }e pro dao dva pa ke ti }a Sr |a nu M. (1988) iz No vog Sa da, pro tiv ko ga }e bi ti pod ne t a kri v i~ n a pri j a v a zbog neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga.

SUTRA BEZ LICITIRAWA ZA [ARI]EVE HOTELE U SUBOTICI

NAKON HAP[EWA U CRNOJ GORI

Cr no gor ska po li ci ja iz ru ~i la je ju ~e [vaj car skoj dr `a vqa ni na Sr bi je An dri ju Za ri }a (36) iz Be o gra da, za ko jim je bi la ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca In ter po la. Za ri} je, ka ko je sa op {te no iz Upra ve po li ci je, uhap {en u Cr noj Go ri kra jem ju la pro {le go di ne.

POLICIJA HAPSILA DILERE U NOVOM SADU I BA^KOJ PALANCI

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV DIREKTORA I OSNIVA^A „ZONED GRA\EVINARA”

Osum wi ~e ni za uta ju 50 mi li o na di na ra

~etvrtak23.februar2012.

Su bo ti~ ki ho te li “Pre zi dent” i “Pa tri ja”, za tim “Be~ ki re sto ran” i tri sta na, ko ji se do vo de u ve zu s op tu `nim za {verc ko ka i na Dar kom [a ri }em, su tra se, ipak, ne }e na }i na jav noj li ci ta ci ji. Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, ni ko

tru gra da, na po vr {i ni od 8.317 kva drat nih me ta ra, po se du je 136 so ba i pet apart ma na, re sto ran, vel nes i fit nes cen tar, re sto ran i po sla sti ~ar ni ce. Ho tel „Pre zi dent“ s ~e ti ri zve zdi ce je na oko 100 me ta ra od oba le je ze ra u za {ti }e noj

ci. Dr `a va je od u ze la objek te od [a ri }a, ko ji je op tu `en za {verc vi {e od dve to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu sre di nom ok to bra 2009. go di ne. To var s dro gom zbog ko je im se su di pre sret nut je 15. ok to -

nal ne gru pe Dar ka [a ri }a da se iz ja sne o to me da li `e le da pri zna ju da su u~e stvo va li u {ver cu vi {e od dve to ne ko ka i n a iz La t in s ke Ame r i k e u Evro p u 2009. go d i n e i ta k o okon ~a ju po stu pak na god ba ma i bez su |e wa.

bra 2009. go di ne za jed ni~ kom ak c i j om „Bal k an s ki rat n ik” ame ri~ ke age ni ci je DEA, srp ske BIA-e i po li ci je Uru gva ja. Dar ko [a ri}, Go ran So ko vi} i jo{ pe to ri ca op tu è nih su u bek stvu pa im se su di u od su stvu. Osta la je da na e sto ri ca ko ji su na op tu è ni~ koj klu pi ne g i r a l a su kri v i c u i svo j e u~e {}e u {ver cu ko ka i na. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po zva lo je u po ne de qak sve pri pad ni ke kri mi -

Za me nik tu ì o ca Sa {a Iva ni} je uka zao na to da op tu è ni mo gu do iz no {e wa od bra ne da ti Tu ì la {tvu svo je pred lo ge za spo ra zum no pri zna we kri vi ce, od no sno do 26. mar ta, za ka da je od lo è no su |e we ce loj [a ri }e voj gru pi. Su |e we ovom de l u [a r i } e v e kri m i nal ne or ga ni za ci je bi tre ba lo ta da da for mal no kre ne iz po ~et ka pre ma od red ba ma no vog ZKP-a. S. I. - M. B.

^ETVORICA OSUMWI^ENA ZA NASILNI[TVO ISPRED LOKALA NA PIJACI U NOVOM KNE@EVCU

Pre tu ~en sla ve }i ro |e we de te ta

Po li ci ja u No vom Kne èv cu od re di la je za dr à va we do 48 sa ti Sa vi ci P. (1990) i Da ni lu S. (1984) iz Srp skog Kr stu ra i Dra ga nu P. (1981) i Si ni {i ^. (1980) iz Mo kri na, zbog osno va sum we da su u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka, 20. i 21. fe bru a ra ove go di ne, is pred ugo sti teq skog objek ta u No vom Kne èv cu na ne li te {ke te le sne po vre de N. B. (1971) iz No vog

pri tvor u tra ja wu do 30 da na i na lo `io spr o vo |e we is tra ge. Do in ci den ta i ob ra ~u na je, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, do {lo na pro sto ru pi ja ce u cen tru No vog Kne `ev ca, gde se na la ze dva ugo sti teq ska objek ta. Pre in ci den ta, na pa da ~i i o{te }e ni N. B. bi li su za jed no u lo ka lu „Dan te”. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma iz po li cij skih iz vo ra, N. B. je u „Dan te”

Ho te li „Pa tri ja” i „Pre zi dent” }e jo{ pri ~e ka ti na no ve vla sni ke

ni je bio za in te re so van i ni je ot ku pio do ku men ta ci ju. U Pri vred nom su du u Su bo ti ci 24. fe bru a ra je pr vi put tre ba lo da se na li ci ta ci ji na |e imo vi na ko ju je od u ze la dr `a va. Ho tel „Pa tri ja“ je bio po nu |en po po ~et noj ce ni od 935,5 mi li o na di na ra, „Pre zi dent“ na Pa li }u za 520,36 mi li o na, a „Be~ ki re sto ran„ po 43,72 mi li o na di na ra. Ho tel „Pa tri j a“ s ~e ti r i zve zdi ce na la zi se u sa mom cen -

baw sko-tu ri sti~ koj zo ni Pa li }a. Pro sti re se na po vr {i ni od 2.680 kva d rat n ih me t a r a, ima 40 so ba i ~e ti ri apart ma na, kao i vel nes i fit nes cen tar, sa sa u na ma i hi dro ma sa `om i otvo re ni ba zen u dvo ri {nom de lu. „Be~ ki re sto ran” je sme {ten u sa mom cen tru Su bo ti ce, na po vr {i ni od 514 kva drat nih me ta ra. Na li ci ta ci ji je tre ba lo da se na |u i tri sta na na Pro ziv -

NAKON [TO JE VO\A NAVIJA^A „PARTIZANA” IZ MAKEDONIJE PREKSINO] DEPORTOVAN U SRBIJU

Po li cij ska sta ni ca u No vom Kne `ev cu

Kne èv ca. Po vre |e ni je pre ba ~en u Ur gent ni cen tar KC Voj vo di ne u No vom Sa du. Iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di sa op {te no je da }e ~e tvo ri ca osum wi ~e nih bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Kne èv cu. Tu ì lac Osnov nog jav nog tu ì la {tva u Ki kin di Mi r ko Ga {o vi} po tvr dio je za na{ list da je ju ~e na kon sa slu {a wa is tra `ni su di ja ~e tvo ri ci osum wi ~e nih od re dio

Ki mi u Cen tral nom za tvo ru

Fo to: M. Mi tro vi}

do la zio i pret hod nih da na, pro sla vqa ju }i ro |e we de te ta. ^e tvo ri ca pri tvo re nih na pa da ~a su po li ci ji po zna ti kao pre stup ni ci. Oni su na pi ja ci ne {to po sle po no }i sa ~e ka li N. B. i is pre bi ja li ga, na nev {i mu te {ke po vre de, naj ve ro vat ni je uda ra ju }i ga ru ka ma i no ga ma, po sle ~e ga su se uda qi li s me sta na pa da, ali ih je ka sni je pro na {la pa tro la no vok ne `e va~ ke po li ci je. M. Mr.

NA PRELAZIMA PRE[EVO I KELEBIJA

Mi lo{ Ra di sa vqe vi} Ki mi, je dan od vo |a na vi ja ~a „Par ti za na„, iz ru ~en je u uto rak uve ~e Sr bi ji i na la zi se u Cen tral nom za tvo ru. Ra di sa vqe vi} je oko po la dva po sle po no }i sme {ten u Okru `ni zat vror u Be o gra du, re ~e no je Ta nju gu u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} je pre kju ~e re kao no vi na ri ma da je Ra di sa vqe vi} uhap {en oko 14 sa ti, u sa rad wi ma ke don ske i srp ske po li ci je. Ra di sa vqe vi} je srp skim vla sti ma pre dat pre kju ~e oko 19 sa ti na gra ni ci u Pre {e vu gde ga je pre u ze la po li ci ja iz Vra wa. Ma ke don ski me di ji pi {u da je Ra di -

Spre ~en {verc le ko va Ca ri ni ci su u uto rak na ca rin skoj is po sta vi Ter mi nal Pre {e vo, pri li kom kon tro le put ni~ kog vo za ko ji sa o bra }a na re la ci ji Sko pqe–Be o grad spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa ve li ke ko li ~i ne le ko va, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Ukup no 10.900 kap su la „tra ma do la„ od 50 mg bi lo je sa kri ve no u fa bri~ koj {u pqi ni elek troor ma ra u tre }em va go nu. Ve }a ko li ~i na le ko va za ple we na je pre ne ko li ko da na i na gra ni~ nom pre la zu Ke le bi ja. De taq nom kon tro lom put ni~ kog kom bi ja austrij skih re gi star skih ozna ka, pro na |e ne su 184 ku ti je raz li ~i tih le ko va ~i -

ja je vred nost pro ce we na na oko 3.000 evra. Le ko vi („ko ro din„, „oto vent„, „estra dot„, „an tra„, „ha den sa„, „te sto gel„, „trop fen„, „per san tin„, „klo mi fen„...) su bi li sa kri ve ni u pro sto ru is pod se di {ta vo za ~a i su vo za ~a, kao i u jed noj od tor bi s hra nom. Pret hod no su na pi ta we ca ri ni ka da li ima ju ne {to da pri ja ve, vo za~ i {est put ni ka kom bi ja pri ja vi li li~ ne stva ri, upo tre bqa va ni or mar i raz ne sit ni ce. In te re sant no je da je vo za~ kom bi ja i u av gu stu pro {le go di ne uhva }en u kri jum ~a re wu le ko va pa je pre dat u da qu nad le `nost po li ci je, do da je se u sa op {te wu Upra ve ca ri na. M. B.

sa vqe vi }a uhap si la spe ci jal na je di ni ca po li ci je „Al fa” u Le wi no voj uli ci u cen tru Sko pqa oko 14 sa ti. Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} re kla je da se Ra di sa vqe vi} skri vao uz po mo} ta mo {wih na vi ja~ kih gru pa. Ra di sa vqe vi} je pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du u av gu stu 2010. go di ne osu |en na 16 me se ci za tvo ra zbog na sil ni~ kog po na {a wa i ugro `a va wa si gur no sti Bran ki ce Stan ko vi}, skan di ra wem s tri bi ne sta di o na

Mi lo{ Ra di sa vqe vi} Ki mi

U Makedoniju legalno u{ao u julu Je dan od vo |a na vi ja ~a „Par ti za na” Mi lo{ Ra di sa vqe vi}-Ki mi u Ma ke do ni ju je u{ao u ju lu pro {le go di ne, re gu lar no s put nom is pra vom, avi o nom u Ohri du, sa op {ti la je ju ~e ma ke don ska po li ci ja. - MUP Ma ke do ni je ne ma in for ma ci ju {ta je Ra di sa vqe vi} za to vre me ra dio u Ma ke do ni ji i s kim se dru `io - re kao je port pa rol MUP-a Ivo Ko tev ski na kon fe ren ci ju za no vi na re. Ko tev ski je ka zao da Ra di sa va qe vi} pri hap {e wu ni je pru `ao ot por, a na kon sa slu {a wa iz re ~e na mu je nov ~a na ka zna i za bra na ula ska u Ma ke do ni ju u tra ja wu od pet go di na. Na kon iz ve {ta ja u ne kim me di ji ma da je Ra di sa vqe vi} u Ma ke do ni ju bio pod za {ti tom na vi ja~ ke gru pe „Ko mi ti” fud bal skog klu ba „Var dar” i da je bio deo wi ho vih ne le gal nih po slo va, na vi ja ~i skop skog klu ba su to de man to va li. Oni su ne gi ra li da su na bi lo ko ji na ~in uop {te po ve za ni s jed nim od vo |a na vi ja~ ke gru pe „Gro ba ri” i tvr de da se ni kad sa wim ni su ni sre li.

FK „Par ti zan„: „Otrov na si kao zmi ja, pro }i }e{ k’o ]u ru vi ja”. Na vi ja ~i su na tri bi na ma {u ti ra li i uda ra li u gla vu lut ku ko ja je pred sta vqa la no vi nar ku. Po na la zu Ape la ci o nog su da, re ~i pe sa ma ko je je pe vao pred sta vqa ju gru bo vre |a we li~ no sti Bran ki ce Stan ko vi} i ugro à va ju spo koj stvo gra |a na. Ape la ci o ni sud je 11. ju la 2011. go di ne uki nuo deo pre su de ko ji se od no si na ugro à va we si gur no sti no vi nar ke B-92 Bran ki ce Stan ko vi} pa je Ra di sa vqe vi} pra vo sna `no osu |en na {est me se ci za tvo ra zbog na sil ni~ kog po na {a wa. U de lu pre su de ko ja se od no si na ugro à va we si gur no sti Bran -

ki ce Stan ko vi}, na veo je Ape la ci o ni sud, ni su iz ne ti ja sni i ube dqi vi raz lo zi zbog ko jih se sma tra da je Ra di sa vqe vi} iz vr {io kri vi~ no de lo na na ~in ko ji mu se op tu `ni com sta vqa na te ret. Ape la ci o- ni sud je na lo ìo po nov no su |e we o to me. P o r t p a r o l k a Pr vog osnov nog su da u Be o gra du Iva na Ra mi} re kla je Ta nju gu da je po na lo gu tog su da za Ra di sa vqe vi }em ras pi sa na po ter ni ca. Je dan od vo |a „Par ti za no ve„ na vi ja~ ke gru pe „Al ka traz” Mi lo{ Ra di sa vqe vi} Ki mi se {}e na op tu è ni~ ku klu pu Pr vog osnov nog su da ve} u po ne de qak, 27. fe bru a ra. Ra di sa vqe vi} }e bi ti pri ve den u Pa la tu prav de, gde mu se su di za jed no s jo{ dva de se tak op tu è nih zbog ne re da u ko ji ma je za pa qe na Baj ra kli xa mi ja u Be o gra du, u no }i iz me |u 17. i 18. mar ta 2004. Op tu `ni ca Pr vog osnov nog tu ì la {tva te re ti ga za de lo „u~e stvo va we u sku pi ni ko ja vr {i kri vi~ no de lo”, za ko je je za pre }e na ka zna do pet go di na za tvo ra.

SPORT

~etvrtak23.februar2012.

dnevnik

c m y

PRVA A LIGA

No vo sa |a ni boqi u der bi ju Vojvodina - Crvena zvezda 10:6 (4:2, 3:1, 1:0, 2:3) NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 400, sudije: Golijanin (Beograd) i Virijevi} (Zrewanin). Igra~ vi{e: Vojvodina 6 (4), Crvena zvezda 8 (4). Peterci: Crvena zvezda 1 (1). VOJ VO DI NA: Marinkovi} (12 odbrana), Bosan~i}, Rou~ 2, Vuksanovi} 1, Mili~i}, Vapenski 1, Matovi} 1, Ovuka, Ran|i} 1, Ubovi}, Basara 2, Cuki} 2, Vasi}. CR VE NA ZVE ZDA: Pijetlovi} (9 odbrana), S. ra{ovi}, Stoj~i}, Ivo{evi}, Kqajevi} 1, Milijanovi}, Avramovi} 1, V. Ra{ovi} 1, Ran|elovi} 1, Bala}, Vasovi} 1, Aksentijevi} 1, Draksimovi}. Prvo kolo Vojvodina - Crvena zvezda 10:6 Drugo kolo @AK - Bawica 6:11 1. Vojvodina 2. Partizan 3. C. zvezda 4. Beograd 5. Bawica 6. @AK

3 3 3 3 3 3

3 3 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 0 2 2 2 3

38:17 36:17 19:22 23:27 24:35 15:38

9 9 3 3 3 0

U derbiju odlo`enog prvog kola Prve A lige za vaterpoliste Vojvodina je u svom bazenu nadigrala Crvenu zvezdu 10:6. Bio je ovo revan{ Novosa|ana za dva poraza u Kupu Srbije. Izgleda da se `estok rad u pauzi isplatio Novosa|anima, jer u duelu sa Zvezdom igrala je jedna preporo|ena Vojvodina. S vi{e nego odli~nom igrom u odbrani i odli~nim na golu Milo{om Marinkovi}em, koji je uspeo da zaustavi ~ak 12 {uteva crveno belih, Novosa|ani prosto nisu mogli da izgube.

Odli~an na golu: Milo{ Marinkovi}

Kako je i najavio trener Vojvodine Dejan Stanojevi} bila je ovo utakmica sa dosta ritma i plivawa. Crvena zvzeda nije uspela da se sna|e, pa nije ni pruìla igru kakvu smo od wih gledali u prvom delu sezone. Ve} od starta nametnuli su Novosa|ani èstok tempo i dràli ga gotovo do samog kraja me~a, mada su prvi do gola do{li gosti, preko Filipa Kqajevi}a. Ubrzo je izjedna~io Boris Vapenski, a golovima Ejdana Rou~a i Sr|ana Vuksanovi-

TURNIR U MARSEJU

Tip sa re vi} bo qi od Go fi na Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u ~etvrtfinale ATP turnira serije 250 u francuskom gradu Marseju. Tipsarevi} je u drugom kolu lako savladao Belgijanca Davida Gofina sa 2:0, po setovima 6:4, 6:2, posle sat i po igre.

Od po~etka susreta vi|ena je neizvesna igra, sa velikim brojem brejk lopti, od kojih nijedna nije iskori{}ena. Belgijanac je imao vi{e prilika da ugrozi Tipsarevi}a do {estog gema, ~ak {est, ali se srpski teniser svaki put odbranio. Ipak, sve se promenilo u sedmom gemu, kada je Tipsarevi} do{ao do brejka za vo|stvo od 4:3. Janko je odmah iskoristio svoj gem servis, te sa~uvao i slede}i i dobio prvi set sa 6:4. Ve} na startu drugog seta Tipsarevi} je napravio novi brejk za 2:1 {to je bio prelomni momenat me~a po{to je srpski teniser u nastavku napravio jo{ jedan brejk i dobio drugi set sa 6:2, za kona~nih 2:0.

gog perioda igre ve} je bilo 7:3, posle tre}e deonice 8:3, dok je najve}u prednost Vojvodina imala poe~tkom tre}eg perioda kada je na 9:3 povisio Ivan Basara. Igra~i Crvene zvezde skoro 17 minuta nisu uspeli da postignu pogodak, da bi onda na 4:9 smawio kapiten Jugoslav Vasovi} 5,32 minuta pre kraja me~a. Ubrzo je Zvezda dala jo{ jedan gol, a strelac je bio Marko Avramovi}. Do kraja duela kapiten Novosa|ana Vladimir Cuki} je drugim pogotkom povisio

@AK - Bawica 6:11 (1:1, 1:3, 0:3, 4:4) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaca 120, sudije: Wegovan i Stefanovi} (Beograd). Igra~ vi{e: @AK 4 (1), Bawica 6 (2). Peterci: @AK 4 (2), Bawica 2 (2). @AK: Arizanovi} (5 odbrana), Ra|enovi}, Kiri}, îli}, Trkuqa, Nosovi}, Dragi} 3, Crvenkov 2 (1), Duda{, Aleksi}, Restovi}, Mar~eta 1, Xapa. BA WI CA: Risti~evi} (peterac, 8 odbrana), Asanovi} 1, Obradovi}, Mitrovi} 1 (1), Tanaskovi} 1, [aban 1, \or|evi}, Raca, Vico 2, ]ori}, Ili}, Simi}, Gogov 5 (1). Vaterpolisti kikindskog @AK-a na premijeri pred svojim navija~ima, u zaostalom me~u drugog kola poraèni su od ekipe beogradske Bawice 6:11. Bio je ovo tre}i uzastopni poraz Kikin|ana koje sa klupe predvodi novi trener Igor Go~anin, odnosno prva pobeda tima iz Beograda. Ve} u 10. sekundi prve ~etvrtine pre~ka je spre~ila da doma}in povede pogotkom iz peterca, da bi najboqi igra~ me~a Dra{ko Gogov postigao pogodak. Na 1:1 izjedna~io je Mar~eta. U drugoj ~etvrtini gosti iz Beograda su se razigrali i ovaj deo dobili rezultatom 3:1, pa su tako na odmor oti{li sa dva gola prednosti. U tre}oj ~etvrtini gosti su dominirali u bazenu SC „Jezero”, {to je rezultiralo sa tri pogotka, dok doma}in ni jednom nije savladao odli~nog golmana Risti~evi}a. Posledwa ~etvrtina ovog me~a zavr{ena je nere{enim rezultatom 4:4, a doma}i vaterpolisti su time ublaìli poraz. U pobedni~koj ekipi Bawice odli~an je bio golman Risti~evi} kao i petostruki strelac Dra{ko Gogov, a u ekipi doma}ina kapiten Dragi} postigao je tri pogotka i tako bio najboqi igra~ doma}e ekipe. M. S. na 10:5, da bi kona~an rezultat od 10:6 postavio Viktor Ra{ovi} 46 sekundi pre kraja. Trener Vojvodine Dejan Stanojevi} ~estitao je igra~ima Crvene zvezde na borbenosti, ai i svojim momcima na prikazanoj igri i istakao da bi tako trebali da igraju i u nastavku sezone. - Kada se pogleda rezultat evidentno je da smo mi boqe odigrali utakmicu. Ali, nema tu nekih velikih mudrosti mi znamo kako moèmo da pobedimo Zvezdu i oni znaju kako mogu da se suprostave nama. Mi smo poku{ali da izvu~emo pouke iz gre{aka koje smo napravili u prvom delu sezone protiv Zvezde. Imali smo solidan kontranapad, tako|e i agresivnost

i napravili smo mali broj tehni~ko - takti~kih gre{aka koje su za nas bile karakteristi~ne u ranijem periodu. Trener Crvene zvezde Dejan Savi} ~estitao je Vojvodini na zaslu`enoj pobedi. - Novosa|ani su nametnuli jak ritam od samog starta i svojom agresivno{}u, pre svega s igra~em vi{e odigrali su fenomenalnu utakmicu {to i sam rezulat govori. Isto tako taj rezultat ka`e i da smo mi lo{e igrali. Vojvodina je pokazala visok nivo vaterpola, dok mi moramo da sagledamo gre{ke i poku{amo da {to boqe odigramo drugi deo sezone - rekao je Savi}. G. Malenovi}

TURNIR U DUBAIJU

Je le na i Ana u ~e tvrt fi na lu Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} plasirala se u ~etvrtfinale turnira u Dubaiju trijumfom nad Italijankom Flavijom Penetom. Jankovi}eva je do {este pobede u osam me|usobnih duela do{la sa 6:4, 6:2, posle jednog sata i 41 minuta igre. Prvi gem na svoj servis dobila je Peneta. U drugom Jelena je imala problema pri svom servisu, ali je, ipak, uspela da izjedna~i na 1:1. U tre}em je uzela dva poena, ali je Italijanka agresivnije zaigrala i sa ~etiri vezana poena do{la do 2:1. U narednom gemu Peneta je posle velike borbe iskoristila {estu gem loptu i napravila brejk za vo|stvo od 3:1. U narednom gemu Jelena je uzvratila brejkom,nastavila u dobrom ritmu i napravila novi brejk za prvu prednost u me~u, posle tri uzastopno osvojena gema. Imala je Jelena tri set lopte na servis protivnice, ali nije iskoristila tu priliku. Dve je propustila i na svoj servis, ali je iskoristila tre}u i dobila prvi set sa 6:4. I drugi set po~eo je u znaku na{e teniserke, koja je odmah odu-

zela servis protivnici, a zatim osvojila i svoj servis za 2:0. Italijanka je nastavila sa lo{im servisima, pa je Jankovi}eva uspela da napravi novi brejk za komotnih 3:0. Me|utim, Italijanka je u narednom gemu uspela da oduzme servis Jeleni i smawi na 3:1, a onda i na 3:2. U {estom gemu Jankovi}eva je tri puta imala prednost, ali je dva puta dvostrukim servis gre{ka- Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} ma dozvolila Peneti da izjednavila protiv Marije Kirilenko ~i. ^etvrtu je iskoristila i posa 6:2, 7:6 (7:4), posle jednog sata vela sa 4:2, a u istom ritmu je nai 53 minuta igre i tako do{la stavila i u narednom gemu, u kodo ~etvrte pobede u karijeri jem je lako do{la do brejka. Tako nad ruskom teniserom u {est je ve} u slede}em gemu imala prime|usobnih duela. liku da servira za trijumf i u Ivanovi}eva je sjajno u{la u tome je uspela tek posle ~etvrte me~, odmah je re{ila prvi gem u me~ lopte. svoju korist, a potom nastavila I Ana Ivanovi} plasirala se niz i sa dva brejka brzo povela sa u ~etvrtfinale turnira u Duba- 4:0. Kirilenko je prekinula taj iju, po{to je u drugom kolu sla- niz u petom gemu, kada je do{la

do svog prvog gema u me~u, oduzev{i Ivanovi}evoj servis, da bi potom smawila na 4:2. Ipak, Ruskiwa se tu zaustavila, po{to je naredna dva gema srpska teniserka odigrala veoma sigurno i re{ila set u svoju korist sa 6:2. U drugom setu Kirilenko je na samom startu napravila brejk, a iako joj je Ana uzvratila istom merom Ruskiwa joj je ponovo oduzela servis u tre}em gemu. Sa

brejkovima se nastavilo i u ~etvrtom gemu, pre nego {to je Kirilenko prva u tom setu osvojila svoj servis-gem, a potom do{la i do novog brejka za 4:2. Ipak, usledio je preokret Ivanovi}eve i izjedna~ewe na 4:4. Od tada su obe bile sigurne na svojim servisima, pa je set u{ao u taj brejk, u kojem je Ana iskoristila prvu me~ loptu za trijumf posle skoro dva sata.

VUK JEREMI], PREDSEDNIK TSS

Pro me ne do ne le re zul ta te

Aza ren ka od u sta la Viktorija Azarenka, prvi nosilac teniskog turnira u Dubaiju, odustala je od daqeg takmi~ewa. Beloruska teniserka kao razlog povla~ewa navodi povredu ~lanka leve noge, koju je zadobila jo{ na VTA turniru u Dohi. Nema~ka teniserka Julija Gerges je pro{la daqe bez borbe po{to je Azarenka odustala.

Foto: F. Baki}

}a Novosa|ani su oti{li na 3:1. Do kraja ovog perioda igre pala su jo{ dva gola na obe strane, ali je doma}in i daqe dr`ao kontrolu nad rezultatom (4:2). Ve} po~etkom druge deonice, Novosa|ani su poveli s 5:2 preko Marka Matovi}a, da bi ubrzo iz peterca smawio na 3:5 Sr|an Aksentijevi}. Novosa|ani su zatim jo{ vi{e poja~ali igru u odbrani, a {utevi Zvezdinih igra~a naj~e{}e su zavr{avali u rukama golmana Marinkovi}a. Na kraju dru-

Tre }i po raz Ki kin |a na

Kiril Krav~enko i Vuk Jeremi}

Predsednik Teniskog saveza Vuk Jeremi} izjavio je, prilikom potpisivawa ugovora sa kompanijom NIS, da su promene u tom telu donele dobru atmosferu i rezultate. On je dodao da je ovo zna~ajan dan za srpski tenis, jer }e jedan deo sredstava biti usmeren na osveàvawe teniskog prostora u zemqi. Kompanija NIS ve} tre}u godinu zaredom podràva najboqe tenisere i teniserke Srbije koji se takmi~e u Dejvis i Fed kupu, a od sada }e saradwa biti pro{irena na najmla|e i razvoj teniskih kampova i {kola. - Ako je neko sumwao kojim putem }e i}i Teniski savez, sada moè da bude miran. Ujediwewe i pomirewe donelo je dobru atmosferu i teniske rezultate. Prona{li smo snage da prevazi|emo podele u Savezu i ova saradwa je posledica tih promena. Postigli smo najpovoqniji aran`man u istoriji Teniskog saveza Srbije. NIS je najboqa kompanija u Srbiji, a tenis sport

broj jedan i nije ~udno {to je do{lo do saradwe - rekao je Jeremi} i dodao: - Nismo se dogovorali, ali deo sponzorstva bi}e usmeren ka izgradwi Nacionalnog teniskog centra, koji je najva`niji na{ projekat u budu}nosti i uveren sam da }e nam kompanija NIS pomo}i da ostvarimo tu ideju. Generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko rekao je da je toj kompaniji ~ast da bude generalni sponzor Teniskog saveza i da se nada da }e podi}i tenis na vi{i nivo. - Tenis je izuzetno atraktivan sport u kome snaga, ve{tina, spremnost i stabilnost pojedinca mogu da do|u do punog izra`aja, samo ako iza toga stoji veliki trud, zalagawe celog tima i dru{tvena podr{ka. @elimo da dodatno motivi{emo sjajne srpske tenisere koji su se ve} dokazali u svetu, ali i generacije koje dolaze da dostignu najvi{e domete - istakao je Krav~enko.

c m y

dnevnik

SPORT

Izigrali su se fudbaleri Partizana na treningu. Vole kada se radi sa loptom, a upravo na tome insistira trener Avram Grant. Crno-belima najvi{e prija fini{ treninga, obi~no rezervisan za slobodnu igru. Na skra}enom terenu odigrali su trijagonal. Najuspe{nija je bila ekipa sa plavim markerima: Radi{a Ili}, Miqkovi} - Ninkovi}, Rni}, Lazevski, Smiqani}, Vuki}, Manga, Dijara. Plavi su prvo pobedili naranxaste (Stojkovi}, Stankovi}, Ostoji}, Sa{a Markovi}, Babovi}, Ninkovi} - Joji}, Sa{a

gao je David Manga, ukupno ~etiri ako se ra~una i prvi duel. Po~asni pogodak za zelene delo je Tomi}a iz penala. Ivanov je i pre podne trenirao odvojen od ekipe. Bugarina mu~i zadwa lo`a jo{ od utakmice sa [ahtjorom (1:2), ali se ve} na popodnevnom treningu prikqu~io saigra~ima. U posledwa dva dana boravka u Beleku crno-beli }e odigrati jo{ dva pripremna me~a. Danas }e se sastati sa moskovskim Dinamom, a sutra sa kazahstanskim Tarazom. Na duel sa ruskim timom Avram

Na me }e se go lo vi ma: Da vid Man ga

Ili}, Eduardo). Rezultat je bio 3:2 iako su naranxasti boqe po~eli i poveli 2:0. Eduardo i Sa{a Markovi} su im doneli prednost, ali su Dijara, Miqkovi} i Manga kreirali preokret. Naranxasti su tako|e 2:0 imali i u drugom me~u protiv zelenih (Petrovi}, Anderson, Aksentijevi}, Volkov, Kamara, Tomi}, Babi}, Lazar Markovi}) pogocima Joji}a, ali tada prednost nisu ispustili. Na drugoj strani Babovi} se dva puta upisao u strelce, ali su se za ubedqivi trijumf naranxastih pobrinuli Sa{a Ili}, wegov imewak Markovi}, Eduardo i Babi} dva puta - 7:2. Ipak, ni tako ubedqiva pobeda naranxastima nije donela vi{e od drugog mesta, jer su plavi ostvarili maksimalni u~inak. U posledwem duelu savldali su zelene 3:1, a sva tri gola za pobedni~ku ekipu posti-

Grant bi trebalo da po{aqe najja~i sastav, a dan kasnije da uka`e {ansu i „drugopozivcima”. Dinamo je, uz [ahtjor, svakako najja~i protivnik Partizana na teku}im pripremama. U sastavu trenera Sergeja Silkina je i nekada{wi igra~ crno-belih Marko Lomi}, kao i biv{i dugogodi{wi nema~ki reprezentativac Kevin Kurawi, zatim bosanski as Zvjezdan Misimovi}, onda i jedan od legenarnih ruskih vezista Igor Sem{ov... Kapiten je Ukrajinac Sergej Vorowin, a ekipu je ove zime poja~ao i Ma|ar Bala` Xuxak, koji je iz An`ija do{ao za 19 miliona evra (prethodno igrao za PSV). Na tabeli ruske Premijer lige Dinamo zauzima tre}e mesto uo~i starta plej-ofa. Sakupio je 58 bodova, jedan mawe od drugoplasiranog CSKA, a sedam mawe od lidera, Zenita.

PR VO TI MAC CRVENE ZVE ZDE MAR KO PE RO VI] HVA LI DO BRU AT MOS FE RU

Sve je lak{e uz ovakve saigra~e Moral Zvezdine ekipe u Antaliji je i pored produ`enog boravka na vrhunskom nivou. Vedar duh ne napu{ta prvotimce, a tako je bilo i tokom raporta koji je dao Marko Perovi} posle prepodnevnog treninga. Pozitivna zadirkivawa i pokoja provokacija nisu omele Marka da privede intervju

Na da se be ri }et nom pro le }u: Mar ko Pe ro vi}

kraju. Jo{ jedan dokaz da je zdrava atmosfera u timu va`an put ka uspehu. - Atmosfera? Pa, naravno da je na najvi{em nivou. Upravo je to onaj sastojak koji je nedo sta jao Zve zdi nom re cep tu prethodnih sezona. Sa ovakvim sa i gra ~i ma sve pa da mno go lak{e – uz osmeh ka`e Perovi}.

Vojni~kim re~nikom, igra~i broje sitno na pripremama u Antaliji. - Profesionalci smo, navikli smo na `estok tempo rada i ~este izostanke od ku}e. Ostalo nam je da odigramo jo{ jedan kontrolni me~, pa da se svi zdravi vratimo u Srbiju. Za mene su ovo nove pripreme. Zadovoqan sam - naravno. Po~ev{i od Budve, pa sad do Turske. Sve ide ba{ kako treba. Poslu`ilo nas je vreme, tereni su bili sjajni, ba{ kao i svi ostali uslovi i to je ono najva`nije za ekipu. Generalno sam zadovoqan. Posledwi prijateqski me~ s ukrajinskim Krivbasom predstavqa}e i generalnu probu za 3. mart i nastavak Superliga{kih okr{aja. Pobeda se ne dovodi u pitawe! - Ma, imperativ u Zvezdi je uvek. Mora da se pobe|uje stalno! Najbitnije je da ne bude povre|enih igra~a, da se dobije taj me~. Moramo odigrati na zadovoqavaju}em nivou koji na{ {ef od nas uvek zahteva. Taj me~ }e nam biti putokaz za nastavak {ampionata. U prvom kolu nam dolaze du`nici sa po~etka {ampionata – Spartak. Pobeda je imperativ, a ukoliko savladamo Suboti~ane lak{e }e nam pasti predstoje}i dueli u prvenstvu i kupu. Marko nestrpqivo ~eka da vidi svog naslednika. - Porodice su nam najva`nije. Nestrpqivo ~ekamo povratak u Beograd jer znam da }emo uz wih napuniti baterije za sve obaveze koje nas o~ekuju od marta – istakao je Perovi}.

IGRA ^I VOJ VO DI NE JU ^E NA STA VI LI RA D

S PRI PRE ME PAR TI ZA NA U AN TA LI JI

Raspucao se David Manga

~etvrtak23.februar2012.

S Banatom u Staroj Pazovi Posle dva slobodna dana, fudbaleri Vojvodine ju~e su se ponovo okupili u FC „Vujadin Bo{kov” i nastavili pripreme za prole}nu polusezonu. Me|u igra~ima nije bilo Marka Poletanovi}a koji se nalazi s mladom reprezentacijom Srbije, kao ni golmana Marka Kordi}a i Kosovi}a, koji su se odazvali na poziv selektora omladinske reprezentacije Crne Gore. Uz wih, opravdano je izostao Abubakar Oumaru, dok je Petar [kuleti} kasnio zbog magle na podgori~kom aerodromu i propustio je ju~era{wi trening. - Rekao sam igra~ima pred dva slobodna dana da vode ra~una da je zima i da su magla, zastoji u saobra}aju i vremenske nepogode sasvim normalna pojava za ovo doba godine - rekao je trener Dejan Vuki}evi}. - [kuleti}evo opravdawe kod mene zato ne prolazi i on }e biti ka`wen po klupskom pravilniku. Fudbaleri su odradili prepodnevni trening na o~i{}enom terenu broj pet, ali je travwak bio mekan i blatwav. Od ekipe su odvojeno trenirali rekonvalescenti Almami Moreira i Slobodan Brankovi}. - Jo{ uvek ose}am bol u povre|enoj zadwoj lo`i - rekao

Al ma mi Mo re i ra

je Moreira. - Voleo bih da se {to pre vra tim nor mal nom treningu, ali za sada to jo{ uvek ni je mo gu }e. Re dov no sprovodim terapiju, radim u teretani i na bazenu, evo sada sam i lagano tr~ao i nadam se da pauza ne}e potrajati. Vuki}evi} je, zamoqen da prokomentari{e trenutnu situaciju s povre|enim igra~ima, bio je jasan: - Bi}u jako pa`qiv s Moreirom. Tereni su te{ki i nikako

ne smemo da poùrujemo wegov povratak. Iskreno, ne mora on da bude spreman ni za prole}nu premijeru u Kragujevcu, jer ne èlim da ga izgubimo za mnogo duì period. Brankovi}, opet, kuburi s povredom tetive prakti~no od po~etka priprema i to je posledica treninga na ve{ta~koj podlozi. Trenira}e i on odvojeno dok ne bude potpuno spreman. Daniel Mojsov je trenirao, a na pitawe kakvo je stawe s

Qubinkovi} u ân ûngu Marko Qubinkovi} je igra~ koji je se nametnuo u pet posledwih jesewih kola, a trener Vuki}evi} ga je ~esto koristio i tokom pripremnih me~eva u Antaliji. Bio je strelac gola iz penala u duelu s Dio`|erom, a najnovija informacija vezana za plavokosog vezistu glasi da gotovo sigurno napu{ta novosadske crveno-bele. - Qubinkovi} se nalazi na medicinskim pregledima u Aja Napi, na Kipru, gde se na pripremama nalazi ekipa iz kineskog grada ân ûnga, ~iji trener je Svetozar [apuri} - rekao je Miodrag Panteli}, sportski direktor Vojvodine. - O~ekujem da }emo u toku dana znati konkretno da li prelazi u redove kineskog kluba.

Trener Vuki}evi} je dodao: - On se nalazi u godinama u kojima ne bi bilo korektno da mu pokvarimo mogu}nost da zaradi. Bio je u istom statusu kao i ostali igra~i Vojvodine i planirao sam da ga upotrebim u nekim me~evima. Insistiram na tome da su svi igra~i prvotimci i da }e igrati onoliko i kada situacija to bude zahtevala. Odlasom Qubinkovi}a, ostali smo bez kompletnog veznog reda koji je odgrao posledwi jesewi duel s Crvenom zvezdom. Sticaj okolnosti, dakle, pravi prostor za Marka Poletanovi}a u prvom susretu u Kargujevcu? - Poletanovi} je svoju {ansu zaslu`io radom i sjajnim odnosom i prema treninzima i prema utakmicama, a ne sticajem okolnosti - istakao je Vuki}evi}.

po vre dom sko~ nog zglo ba, kratko je odgovorio: - Jo{ uvek me boli, ali sam trenirao s ekipom. Voj vo di na }e ge ne ral nu probu pred po~etak prole}ne polusezone imati u subotu, 25. februara, a rival }e joj biti Banat iz Zrewanina. Ta utakmica prvobitno je bila planirana da se odigra u FC „Vujadin Bo{kov”, ali do}i }e do promene. - Najverovatnije }emo igrati me~ s Banatom u Staroj Pazo vi, u Sport skom cen tru FSS, na ve{ta~koj podlozi saop{tio je Vuki}evi}. - Na{ teren je blatwav, mora da bude takav zbog vremenskih prilika. Iskoristi}emo ga za trenin ge, ali ne }e mo igra ti utakmicu na wemu. Nisam pristalica igrawa na ve{ta~koj travi, no ipak }emo to u~initi u subotu. Posle toga vi{e ne}emo imati ni jednu proveru, jer ne `elimo da rizikujemo neku novu povredu, po{to nam je svaki igra~ dragocen. Zna~i, otpala je mogu}nost da organizuemo jo{ jedan me~ za one igra~e koji ne budu nastupi li pro tiv Zre wa ni na ca, ili dobiju mawu minuta`u A. Pre do je vi}

DA NAS RE VAN[ UTAK MI CE [E SNA E STI NE FI NA LA LI GE EVRO PE

Ajaks na Old Trafordu Danas su na programu revan{ utakmice {enaestine finala fudbalske Lige Evrope. Na programu je ~ak 15 utakmica, a naj-

da De Hea je posle du`eg vremena branio odli~no. - Svesni smo da smo prokockali {ansu u prvom me~u, ali se ne-

E{li Jang po sti `e pr vi gol za Men ~e ster ju naj ted u su sretu s Ajak som (2:0)

presti`niji me~ igra se na Old Trafordu, gde Man~ester junajted do~ekuje holandski Ajaks. Dileme oko kona~nog pobednika nema po{to su |avoli u Amsterdamu lako savladali Ajaks(2:0). - Ni{ta jo{ nije gotovo. Sre}no smo u Amsterdamu stigli do pobede, Ajaks ima odli~an tim, dobru kontru, pa moramo biti oprezni - upozorava menaxer Junajteda Aleks Ferguson. Fudbaleri Ajaksa su u prvom me~u propustili nekoliko sjajnih {anasi, uz to golman Junajte-

}emo predati. Poku{a}emo otvorenom igrom da stignemo do povoqnog rezultata. Ako na vreme damo gol, mo`da bi mogli da na-

Parovi EN [E DE: Tven te - Ste a ua LI JE@: Stan dard- Vi sla SO LUN: PA OK - Udi ne ze AJ DHO VEN: PSV Aj ndho ven - Trab zon BRI@: Klub Bri` - Ha no ver VA LEN SI JA: Va len si ja - Stok BIL BAO: Atle tik - Lo ko mo tiv HA RA KOV: Me ta list - Salc burg MAN ^E STER: Man ~e ster ju naj ted - Ajaks GEL ZEN KIR HEN: [al ke- Vik to ri ja BRI SEL: An der leht- AZ Alk mar MA DRID: Atle ti ko - La cio LI SA BON: Spor ting- Le gi ja IS TAN BUL: Be {ik ta{ - Bra ga ATI NA: Olim pi ja kos - Ru bin pravimo i iznena|ewe - nada se sjajni napada~ Miralem Sulejmani. Zanimqiv me~ se o~ekuje u Solunu gde PAOK do~ekuje Udineze. U prvom me~u Grci su uspeli su da odole jednom od vode}ih klubova italijanskog prvenstva. - Mo`da }emo imati te`i posao sada nego pre nedequ dana u

Maì} u Lijeù Na{ arbitar Milorad Maì} minule nedeqe je uspe{no poloìo test u Moskvi, odli~no je delio pravdu u me~u izme|u Rubina i Olimpijakosa (0:1), pa mu je UEFA i ove nedeqe dodelila va`nu utakmicu. Maì} }e danas voditi susret u Lijeù u kojem se sastaju Standard i Visla iz Krakova. Pomo}nici Maì}u su Milovan Risti} i Igor Radoj~i}, ~etvrti sudija je Vlado Glo|evi}, a iza gola staja}e Milenko Vukadinovi} i Bo{ko Jovaneti}.

(1:0) (19) (1:1)(19) (0:0) (19) (2:1) (19) (1:2) (19) (1:0) (19) (1:2) (19) (4:0) (21.05) (2:0) (21.05) (1:1) (21.05) (0:1)(21.05) (3:1) (21.05) (2:2) (21.05) (2:0) (21.05) (1:0) (21.05)

Udinama - smatra trener PAOKa, biv{i rumunski reprezentativac Laslo Belewi. - Svakako da `elimo pobedu, s tim {to moramo da budemo oprezni po{to Udineze u gostima igra sjajno. Udineze zaista ove godine igra izvanredno. Di Natale, Basta i drugovi su ve} u predtakmi~ewu napravili nekoliko iznena|ewa, iz daqeg takmi~ewa eliminisali su Seltik i francuski Ren. - Na{ ciq je plasman u samu zavr{nicu ovog takmi~ewa. PAOK je u Udinama ima mnogo sre}e, nadam se da }e nam u revan{u u Solunu biti lak{e da stignemo do uspeha. Ima}emo vi{e prostora za na{u kontru - napomiwe prvotimac Du{an Basta. G. Ko va~

sport

~etvrtak23.februar2012.

dnevnik

LIGA EVROPSKIH [AMPIONA

Suboti~anke nisu imale sre}e Ku gla {i ce su bo ti~ kog Pi o ni ra ni su ima le sre }e u re van{ me ~u Li ge {am pi o na pro tiv ru mun skog Ke met Pe tro lu la iz Plo e {ti ja. Po ra `e ne su sa 3.311:3.252 (4,5:3,5) i ni su se pla si ra li na faj nal for. Pre su di la je ve li ka raz li ka ~u we vi ma ko ju je na pra vi la Do ga ru pro tiv Ibo qe Tot (+70) i Ru mun ke su osvo ji le dva po e na za ukup no vi {e obo re nih ~u we va (+59) i po be di le sa 4,5: 3,5. U pr vom me ~u u Su bo ti ci Pi o nir je po ra `en sa 6:2. Sjaj no je u re do vi ma Pi o nir od i gra la Li via San to, ko ja iz po ro di~ nih raz lo ga ni je igra la u pr vom me ~u, i sa 602 ~u wa bi la je igra ~i ca utak mi ce. Na za vr {ni tur nir Li ge {am pi o na ( 31. mar ta i 1. apri la) pla si ra le su se uz Kon pet i bra ni lac ti tu le Lan teks Ce qe, ne ma~ ka Vik to ri ja iz Bam ber ga i ASKO [en ga tern iz Austri je. Ce qan ke su u re van {u, kao gost, sa vla da le slo ve na~ ku Etu

Kam nik sa 3.165:3.399 (0:8) i sa 16:0 oti {le na faj nal for. Vik to ri ja iz Bam ber ga je u re van {u protv ASKO [ta je ra u Austri ji sla vi la sa 3.275:3.464 (1:7). I u pr vom me ~u bi lo je 7:1 za Ne mi ce. Rum ski Elek tro mu re{ je na svo jim sta za ma po be dio austrij ski ASKO [en ga tern sa 3.310:3.218 (6:2). U pr vom me ~u u Austri ji bi lo je, ta ko |e, 6:2 za do ma }e ku gla {i ce, ali su Austri jan ke pro {le zbog bo qeg od no sa u ma lim set po e ni ma (27,5:20,5). U Li gi {am pi o na za mu {kar ce bra ni lac ti tu le slo va~ ki Sport iz Pod bre zo ve, ~i ji su ~la no vi ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Jo van ]a li} i srp ski re pre zen ta ti vac, naj bo qi ku gla{ sve ta Vil mo{ Za var ko a tre ner je srp ski se lek tor Mi lo{ Po wa vi}, po be dio je na go sto va wu u Ita li ji Noj markt sa 3.659:3.772 (3:5). Za var ko je obo rio 673 ~u wa, ]a li} 656 i osvo ji li su po e ne. Igra~ me ~a bi oa je @om bor Za ple tan, ma |ar ski in ter na ci o na lac iz No ja mark ta, ko ji je po ~eo da ku gla u Sr bi ji, sa 674 ~u wa. U pr vom me ~u u Slo va~ koj bi lo je 8:0 za Sport. Se ge din, sa dva srp ska in ter na ci o nal ca, re pre zen ta tiv ci ma Ti bo rom Se lom i Ro ber tom Er we {i jem, iz gu bio je na svo jim sta za ma od Vik to ri je iz Bam ber ga sa 3.522 :3.717 (1:7). Sel je sru {io 599 ~u we va i iz gu bio od ru mun skog in ter an ci o nal ca Lu pua, a Er we {i 589 i po ra `en je od Nem ca Vaj sa. Su dio je na{ Dra gi [ti ko vac. U pr vom me ~u u Bam ber gu bi lo je 4:4. Hr vat ski Za pre {i}, ko ji je u pr vom ko lu uz do sta sre }e eli mi ni sao srp skog {am pi o na Be o grad Po {tan sku {te di o ni cu, pro {ao je na faj nal for, po {to je kod ku }e sa 3.717:3.566 (6:2) po be dio austri ji ski Fojt Sent Pel ten. U pr vom me ~u bi lo je 5:3 za Austri jan ce i ta ko je Za pre {i} pro {ao sa 9:7. Ma |ar ski Za la e ger seg je kod ku }e po be dio sa 3.636.3.522 (7:1) ne ma~ ki Rot vajs. U pr vom me ~u je bi lo 8:0 za Nem ce, ko ji su pro {li da qe. Ta ko }e na za vr {nom tur ni ru u Ce wu u istom ter mi nu kao ku gla {i ce igra ti slo va~ ki Sport, ne ma~ ke eki pe Vik to ri ja i Rot vajs i hr vat ski Za pre {i}. Ku gla {i ce: Ko met Pe tro lul (Ru mu ni ja) – Pi o nir (Sr bi ja) 3.311:3.252 (4,5:3,5). Re zul ta ti igra ~i ca: Sam son – Li via San to 0:1 (591:602, 1,5:2,5), San da - Re na ta Vi lov 1:0 (532:513,2,5:1,5), La ka tu{ – Ibo ja Mol nar 0:1 (550:559, 1:3), Si mon Ne ven ka Jo ko vi} 0,5:0,5 (534:534, 2:2), Ru su - Este la Ge re 0:1 (532:542, 2:2), Du ga ru Srp ski re pre zen ta ti vac Vil mo{ Za var ko naj bo qi ku gla{ sve ta – Ibo ja Tot 1:0 (572:502, 4:0).

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Crven~ani te{ko do bodova Crvenka - Napredak 21:20 (8:10) CRVENKA: Dvo ra na „Slo b o d an ^i l e Mi {ko vi}”, gle da la ca 300, su di je: Kne `e vi} i Lon ~a re vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (2), Na pre dak 3 (2), is kqu ~e wa: Cr ven ka 4, a Na pre dak 10 mi nu ta. Dis kva li fi ka ci ja: Zu bi} u 60. mi nu tu. CR V EN K A: @e g a r ac, Maj ki}, Jo lo vi} 1, Sla vu qi ca, Ra ~i}, Gu gle ta, Ni ko li}, Pe ro vi}, \u ro vi} 4, Vi tas (9 od bra na i 1 sed me rac), Pro le 5, Gru ji ~i} 3, Ma noj lo vi}, Mi li}, Hol pert 1, Stan ko vi} 6. NA P RE D AK: Ra d o { e v i}, Jo va no vi}, ]ir ko vi} 2, Mi haj lo vi}, Mi la no vi}, [u ki} 1, Ar si}, Mi lo vi} 3, Xa mi} (18 od bra na, 2 sed mer ca), Spa si}

1, Miq ko vi}, Mi ko vi} 4, Zu bi} 7, Ran |e lo vi}, An dre ji}, Zu ji}. Iako se o~e ki va lo da }e ru ko me ta {i Cr ven ke bez ve }eg na po ra osvo ji ti bo do ve, ostva ri li su to ve o ma te {ko. Tek tri se kun de pre kra ja pi vot men Mi lo{ Gru ji ~i} po sti gao je po be do no sni gol za ve o ma dra go ce ne bo do ve. Ina ~e, su sret je po ~eo u zna ku do ma }i na i ve} u 7. mi nu tu ima li su vo| stvo od 3:0 go lo vi ma Stra hi we Stan ko vi }a. [ta se po tom de si lo osta je do sta neo bja {wi vo jer su go sti za re dom po sti gli 8 go lo va, i iz gle da lo je da sve na d e do m a } ih ru k o m e t a { a osta }e neo stva re ne. Do kra ja pr vog po lu vre me na Kru {e vqa ni su i da qe bi li u pr vom pla -

CSKA–Real 1:1 (0:1) MOSKVA: Sta dion Lu `ni ki, strel ci: Ver nblum u 93. za CSKA, a Ro nal do u 28. mi nu tu za Real. @u ti kar to ni: Ver nblum (CSKA), Ko en trao, S. Ra mos, ]a bi Alon so (Real). CSKA: ^ep ~u gov, A. Berezuckij, V. Berezuckij, Igna{evi~, Sevikov, Musa (Oliseh), Ver nblum, Xa go jev, Al do win (Hon da), To{i} (Necid), Doumbia. REAL: Ka si qas, Arbeloa, Pepe, S. Ramos, Koentrao, Ka le hon (Ka ka), Kedira, Ozil (Arbiol), ]abi Alonso, Ronaldo, Benzema (Iguain).

Napoli–êlsi 3:1 (1:1) NAPUQ: Stadion San Paolo, gledalca oko 50.000, sudija Karvaqo ([panija), strelci: Laveci u 38. i 65. i Kavani u 45. za Napoli, a Mata u 27. minutu za êlsi. @uti kartoni: Kavani (Napoli), Mirele{, Kejhil (êlsi). NAPOLI: De Santis, Kampawaro, P. Kanavaro, Aronika, Ma|o, Gargano, Inler, Zuniga, Ham{ik (Pandev), Laveci (Xemali), Kavani. ÊLSI: êh, Ivanovi}, David Luis, Kejhil, Bosingva (E{li Kol), Ramires, Mereles, Maluda (Lampard), Starix Drogba, Mata.

nu, dok su do ma }i ni bi li u znat no pod re |e noj ulo zi. Sve je ta ko iz gle da lo do sa me za vr {ni ce. U 54. mi nu tu re zul tat je bio (15:19) i za i sta je ovim tre nu ci ma ma lo ko ve ro vao da }e do }i do pre o kre ta. To se ipak de si lo, a uvod je bio od bra na Vi ta sa u 55. mi nu tu, kod dva go la pred no sti za go ste. U po sled wim mi nu ta ma Cr ven ~a ni ima ju igra ~a vi {e, ali u na pa du {ut Hol per ta bra ni naj bo qi po je di nac ove utak mi ce, na kon ~e ga su di je zbog pre kr {a ja is kqu ~u ju i jo{ jed nog igra ~a Na pred ka. 20 se kun di pre kra ja oni sa sve ga ~e ti ri igra ~a u po qu po ku {a va ju da do |u do bo do va ko ja su re al no igrom i za slu `i li. T. Jovovi}

Sta no je No va ko vi}, Bra ni slav Pa ni} i Sr |an Bo ga ro {ki

U NEDEQU U ZREWANINU

Dan ko{arke u Kristalnoj dvorani U or ga ni za ci ji i pod po kro vi teq stvom Sport skog sa ve za Zre wa ni na i “Per Su mar ke ta”, u ne de qu u Kri stal noj sa li bi }e odr à na ma ni fe sta ci ja Dan ko {ar ke, na ko joj }e na stu pi ti dva na est eki pa i oko 150 tak mi ~a ra go di {ta 2001, 2002. i mla |i. U re vi jal nom de lu bi }e pred sta vqe ni ~la no vi ko {ar ka {ki klu bo vi Pro le ter, Me len ci, Uno Gran de, Zre wa ni nac, Pe trov grad, Ele mir i Ka ra |or |e vo. - O~e ku je mo da }e ovo bi ti po ~e tak tra di ci je odr à va wa ova kvih tur ni ra, a u na ja vi su i dru ga sli~ na tak mi ~e wa i u osta lim spor to vi ma. @e qa nam je da pro mo vi {e mo sport kao zdrav na ~in ì vo ta i da kod naj mla |ih raz vi ja mo tak mi ~ar ski duh. Na ro ~i to je va `no {to }e su sre ti u okvi ru Da na ko {ar ke

sio je da }e po seb no za do voq stvo de ci iz naj ve }eg ba nat skog se la pred sta vqa ti da do |u u grad i da se na par ke tu Kri stal ne dvo ra ne ose te kao ve li ki ko {ar ka {i. - Ve} kad su ~u li za ovu ide ju, kod de ce je po ~e la tak mi ~ar ska gro zni ca. Do sa da su u no vu ha lu spor to va do la zi li sa mo u vi du eks kur zi ja, a sa da }e bi ti u svla ~i o ni ci i igra ti na no vom par ke tu. Za mi {qe no je da se na ovoj ma ni fe sta ci ji de ca dru è i do ì ve ono {to do ì vqa va ju vr hun ski spor ti sti – na po me nuo je pred stav nik KK Uno Gran de Bo ba Gru ji}. Za do voq stvo zbog or ga ni za ci je Da na ko {ar ke su iz ra zi li i Mi lan Ple }a{ iz KK Ka ra |or |e vo i Dra gan Vu ja no vi}, tre ner mla |ih se lek ci ja u Pro le te ru. @. Balaban

AGRO@IV PRVA LIGA

Novosa|anima prija Banat Tami{ - Vojvodina Srbijagas 63:70 (16:20, 17:20, 15:14, 15:16) PAN ^E VO: Ha l a spor to va, gle da la ca: 600, su d i j e: Be l o { e vi} i Mi l oj k o v i} (Be o g rad), Sta n oj ~ i} (No v i Sad). TA MI[: Ra den ko vi} 6, Sta ni mi ro vi}, Po pa di} 15, Di mi tri je vi} 8, Bu ri} 1, B. Je ro mi -

TOP 16 EVROKUPA

Vud MVP Ame ri ka nac iz re do va ber lin ske Al be De {on Vud pro gla {en je za naj ko ri sni jeg igra ~a (MVP) 5. ko la Top 16 fa ze ko {ar ka {kog Evro ku pa. On je u tri jum fu Al be nad Be ne to nom 83:74 imao u~i nak od 22 po e na, {est sko ko va i de vet asi sten ci ja, {to mu je do ne lo in deks ko ri sno sti 37.Na dru gom me stu je Li tva nac Jo nas Va lan ~i ju nas ko ji je u po ra zu Li e tu vos Ri ta sa od Lo ko mo ti ve Ku ban (78:82) po sti gao 17 po e na, uz 10 sko ko va i po tri asi sten ci je i blo ka de. To je bi lo do voq no za uku pan in deks 33. U naj bo qu pe tor ku 5. ko la su jo{ Edvin Xek son iz fran cu skog Asve la sa in dek som 26, Afik Ni sim iz slo ve na~ ke Kr ke, in deks ko ri sno sti 24, kao i jo{ je dan Ame ri ka nac, Dar nel Xek son iz Do wec ka, ko ji je ta ko |e imao in deks 24.

bi ti upri li ~e ni u no voj ha li spor to va, ta ko da }e se de ci pri bli ì ti am bi jent ko ji vla da na pro fe si o nal nim utak mi ca ma – ka zao je ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za Sr |an Bo ga ro {ki. ^lan Grad skog ve }a za du èn za sport Vo ji slav Ma ti} je do dao da }e klin ci po pr vi put na stu pi ti u Kri stal noj dvo ra ni i da }e to bi ti pod strek za wih, ka ko bi ne ke bu du }e ge ne ra ci je iz ne dri le no vog @ar ka â bar ka pu ili De ja na Bo di ro g u. Pred s tav n ik KK Pe trov grad Bra ni slav Pa ni} re kao je da }e ovom pri li kom re zul tat bi ti u dru gom pla nu jer se, pre sve ga, ra di o do broj pro mo ci ji ko {ar ke u gra du na Be ge ju, a we gov klup ski ko le ga, ali iz sek ci je u Me len ci ma, Sta no je No va ko vi} na gla -

Po to pio Pan ~ev ce: Dra gan Ze ko vi}

nov 10, Pe rak 5, Bra lo vi} 2, Sta no je vi} 9, Ve sko vi}, I. Je ro mi nov, Maj sto ro vi} 7. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Ku `e ta 14, Ke si}, Mar ko vi} 9, Pet ko vi}, Mi lo {e vi} 7, Sto ja ~i} 5, Ka li ni} 4, Bu ni} 7, \u mi}, Dun |er ski 2, Ze ko vi} 20, Vu jo {e vi} 2.

Li der pr vo li ga {kog ka ra va na Voj vo di na Sr bi ja gas oprav da la je ulo gu fa vo ri ta i za slu è no sla vi la u voj vo |an skom der bi ju u Pan ~e vu pro tiv Ta mi {a 70:67. No vo sa |a ni su ta ko na sta vi li sjaj nu se ri ju od ~e ti ri ve za ne po be de, ~i me su se u~vr sti li na vr hu pr vo li ga {kog ka ra va na, dok Pan ~ev ci ma pred sto ji na po ran fi ni{ pr ven stva, u ko me }e po ku {a ti da se u è sto koj kon ku ren ci ji do mog nu ~e tvr tog me sta.Ta mi{ je pred sko ro pu nom Ha lom spor to va na Stre li {tu bio do sto jan ri val ali o~i gled no da je ovog pu ta pre su dio ve li ki broj kva li tet nih igra ~a na stra ni No vo sa |a na. Go sti su bi li bo qi u sko ku i {u tu spo qa, us pe li su da spre ~e pik-en rol do ma }i na igra ju }i vi so ku od bra nu ujed no spre ~iv {i {ut ko {ar ka {a Ta mi {a sa dis tan ce. U re do vi ma eki pe iz Srp ske Ati ne is ta kli su se Ze ko vi}, Mi lo {e vi}, Ku è ta i Mar ko vi}, kod Ta mi {a so lid ni u po ra zu bi li su Po pa di} i Je re mi nov. Mi lan Bra lo vi}, ko {ar ka{ Ta mi {a, is ta kao je: - Ovo je po raz ko ji ni je bio pre vi {e bo lan. Na dam se da }e mo u ne ko li ko na red nih utak mi ca ostva ri ti po be de i ta ko se pri bli ì ti Su per li gi. Si ni {a Ma ti}, tre ner Voj vo di ne, po sle me ~a je ka zao: - Zna li smo {ta nas o~e ku je u Pan ~e vu, te {ko je igra ti pro tiv Ta mi {a. Ipak, mo ji mom ci su po tvr di li da pra vim pri stu pom, ka kav je i bio, po sta ju sve bo qi i bo qi i da smo sva ka ko tim za po {to va we S. R.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak23.februar2012.

KOREKTOR VOJVODINE NS SEME MILIJA MRDAK @EQNO I[^EKUJE POLUFINALE KUPA S PARTIZANOM

Ne raz mi {qa mo o fi na lu Pe {i} se lek tor Ne ma~ ke Sve t i s lav Pe { i} je u kon s ul t a c i j a m a sa ru ko vod stvom Cr ve ne zve zde Di va do bio odo bre we da pre u zme se lek tor sku funk ci ju Ne ma~ ke, pa }e pan ce re pred vo di ti u kva li fi ka ci ja ma za Euro ba sket 2013. No vi po sao se ne }e od ra zi ti na we gov an ga `man u Cr ve noj zve zdi, sa ko jom ima vi { e g o d i { wi ugo v or, sa o p {te no je iz klu ba. - Du go sam raz mi {qao, pre sve ga zbog mo jih oba ve za u ovom za po ~e tom pro jek tu sa Cr ve nom zve zdom, ali sam na kon raz go vo ra sa ru ko vod stvom klu ba od lu ~io da pri hva tim po ziv mo jih pri ja te qa iz ne ma~ kog sa ve za. Zna ~i, go di {weg od mo ra ni ove go di ne ne }e bi ti - iz ja vio je u svom sti lu Pe {i}. Pr v i ~o v ek cr v e n o-be l ih Ne boj {a ^o vi} iz ra zio je za do v oq s tvo ~i w e n i c om da }e tre ner klu ba ko jim pred se da va

bi ti se lek tor ta ko am bi ci o- zne re p re z en t a c i j e ka k va je Ne ma~ ka. - Du go sam raz ma trao op ci ju da na {em tre ne ru Pe {i }u da mo sa gla snost da pre u zme se lek ci ju Ne ma~ ke. U kon sul ta ci ja ma sa qu di ma iz upra ve klu ba za jed ni~ ki smo do ne li po zi tiv nu od lu ku a na to nas je na ve lo tri raz lo ga. Pr vi raz log je da je za Zve zdu ~ast da wen tre ner bu de se lek tor re pre zen ta ci je Ne ma~ ke. Dru gi je da je Pe {i} sam pri stao da se od rek ne go di {weg od mo ra pa se we gov se lek tor ski an ga `man ne }e od ra zi ti na rad u Zve zdi. Tre }i raz log je da smo na ovaj na ~in po ku {a li da odo bro vo qi mo go spo |u An ge lu Mer kel da Sr bi ji da ze le no sve tlo za kan di da tu ru za ula zak u Evrop sku uni ju - re kao je ^o vi}. Pe {i} je ve} bio se lek tor Ne ma~ ke, ko ju je 1993. go di ne od veo do zlat ne me da qe na Evrop skom pr ven stvu.

REGIONALNA @ENSKA LIGA

No vo sa |an ke u Pod go ri ci K o { a r k a { i c e Voj vo di ne NIS da nas go stu ju u Pod go ri ci gde }e od i gra ti od lo `e nu utak mi cu 15.ko la Re gi o nal ne li ge. Bu du} nost je na ni za la pet uza stop nih po ra za i pre se li la se u do wi deo ta be le, s tim {to ni Voj vo di na ne ma ~i me da se po hva li, na kon tri jum fa u me ~u sa Vo `dov cem tri utak mi ce je iz gu bi la. Ne za hval no je na ga |a ti o to me da li No - Jo va na Po po vi} vo sa |an ke mo gu do tri jum fa, s Utak mi ca se igra za ko {ar ka tim {to je ~i we ni ca da je Bu du} {ke pri li ke u ne vre me, po ~i we nost u pred no sti zbog do ma }eg te - u 12 ~a so va. re na i bo qeg sta tu sa na ta be li. I. G.

UZ TRIJUMF VOJVODINE U PAN^EVU

Sa zre va ju kao tim Pred go sto va we u Pan ~e vu u stru~ nom {ta bu Voj vo di ne Sr bi ja gas je pro ve ja vao oprez za is hod utak mi cu s eki pom ko ja joj tra di ci o nal no pru `a jak ot por. - Ovo je za nas bi lo naj te `e go sto va we u se zo ni i to iz dva

Og wen Ku `e ta (5) u ak ci ji

raz lo ga: pr vo, Ta mi{ tra di ci o nal no do bro igra pro tiv nas i dru go po sto jao je bo ja zan ka ko }e igra ~i pre bro di ti ne sre }an po raz iz Ku pa. Utak mi ca u Pan ~e vu je po ka za la da sa zre va mo kao tim. Ono {to smo se do go vo ri li to je na te re nu i ura |e no. Zna li smo da }e bi ti ma li broj po e na zbog ~vr stih od bra na. Ve o ma sam za do vo qan i re zul ta tom i igrom- ka è tre ner Si ni {a Ma ti}. Iako svi iz gra ~i za slu ù ju po hva li, za ni jan su se iz dvo jio Og wen Ku è ta. - Zna li smo da nas o~e ku je te àk me~. To je bi la rat ni~ ka ko {ar ka, tvr da, agre siv na, sa ma lim bro jem ko {e va. Od star ta smo mi dik ti ra li tem po i za slu è no po be di li. U pe tak na o~e ku je è stok okr {aj sa BBK Rad ni~ kim i na dam se i no va po be da. M. S.

Jo{ na `re b a w u po lu fi nal nih pa ro va fi n al n og tur n i r a Ku pa, ka da su od boj ka {i Voj vo di ne NS se me za pro tiv n i k a do b i l i ak t u e l n og {am p i o n a Par t i z an, taj su sret ne zva ni~ no je pro gla {en za fi na le pre fi na la. Gle da ju }i tre nut no sta we na ta be li Su per li ge, ta kon sta ta ci ja je is prav na, ali No vo sa |a ni do bro zna ju da je put do tro fe ja u Ku pu vo di pre ko dva pro tiv ni ka.U dru gom po lu fi na lu igra }e po `a re va~ ki Mla di rad nik, naj pri jat ni je iz ne na |e we elit ne li ge u ovoj se zo ni, i kra qe va~ ka Rib ni ca. Vo {a je, pre ma par ti ja ma ko je pru `a,

Ni je lo kal pa tri o ta Mr da kov pret hod ni klub bio je Rib ni ca pa smo ga pi ta li da li }e za Kra qev ~a ne na vi ja ti u dru gom po lu fi na lu. - Ni sam to li ki lo kal pa tri o ta - kroz smeh je od go vo rio sa da cr ve no-be li Kra qev ~a nin. - Pre ma sta wu na ta be li, Mla di rad nik je bla gi fa vo rit, ali su u pro {lom ko lu iz gu bi li od @e le zni ~a ra, a Rib ni ca je po be di la Par ti zan, pa je ve o ma ne za hval no prog no zi ra ti ko }e bi ti bo qi u tom po lu fi na lu. bla g i fa v o r it u od n o s u na osta le eki pe na fi nal nom tur ni ru (toj tvrd wi mno go do pri no si i ~i we ni ca da igra ju na do ma }em te re nu), ali }e o po ten c i j al n om fi n a l u raz m i {qa ti tek po sle po lu fi nal nog su sre ta s cr no-be li ma. - Igra mo na do ma }em te re nu i zna mo ka ko se do la zi do tro fe ja Ku pa jer smo ga osvo ji li pre dve go di ne. Ap so lut no ne raz mi {qa mo o to me {to nas mno gi pro gla {a va ju za fa vo ri te, jer zna mo da nas o~e ku je ve li ki po sao i sa mo mi sli mo o po lu fi na lu i su sre tu s Par ti za nom. Ove se zo ne smo na do ma }em te re nu po be di li Be o gra |a ne 3:1, ali smo po ra `e ni u go sti ma 3:2 i ne ma pra vi la u na {im me |u sob nim su sre ti ma. Po mno gi ma je na{ me~ s Par ti za nom fi na le pre fi na la, ali o to me u na {em klu bu ni ko ne raz mi {qa, jer i dru gi po lu fi nal ni par je za slu `io

Ko rek tor Voj vo di ne Mi li ja Mr dak (le vo)

da igra na za vr {nom tur ni ru Ku pa - ka `e ko rek tor No vo sa |a na Mi li ja Mr da ka. l Eki pu Par ti za na do bro po zna je te? - Na rav no, po red dva me ~a ko ja smo od i gra li ove se zo ne, pro {le go di ne smo fi na le plejofa iz gu bi li od wih. Naj va `ni je pred na{ su sret u po lu fi na lu je da se be ube di mo da mo `e mo do tro fe ja, jer }e nam u tom slu ~a -

ju bi ti mno go lak {e da do |e mo do ci qa. Do bro zna mo da smo kva li tet ni, ali mo ra mo to da do ka `e mo na te re nu i to pred na {om pu bli kom, ko ja }e nam si gur no bi ti od ve li ke po mo }i. Ve} smo osva ja li Kup, ali sa da smo ja ~i za Ge ri }a ko ji je osvo jio to li ko tro fe ja da te {ko mo `e da ih pre bro ji, pa }e mo pro ba ti da isti mo del od pre dve go di ne pri me ni mo ovog vi ken da.

Vo {a i „Dnev nik” da ru ju ula zni ce Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me i „Dnev nik„ da ru ju ula zni ce za fi nal ni tur nir Ku pa. Da nas }e 10 naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve na te le fon 021/4806-830 od 14 ~a so va, do bi ti po jed nu ula zni cu za po lu fi nal ne utak mi ce.

l Da li do ma }i te ren mo è da bu de op te re }e we? - Ne ma op te re }e wa. Upra va pred nas ni je sta vi la im pe ra tiv osva ja wa tro fe ja, ali ima mo ciq pred so bom i è li mo da ga osvo ji mo. Do ma }i te ren se po ka zao kao pred nost pre dve go di ne i ne ma raz lo ga da sum wam da }e bi ti dru ga ~i je ovo ga pu ta. Pu bli ka se do sa da mno go pu ta po ka za la kao na{ igra~ vi {e i sa mo se na dam da }e tri bi ne bi ti pu ne kao {to je to bi lo pre dve go di ne. Fi nal ni tur nir }e bi ti ve o ma kva li te tan i pu bli ka }e si gur no uì va ti u le poj od boj ci, pa i za to tri bi ne tre ba da bu du pu ne - is ta kao je Mr dak. M. Risti}

SPORT

~etvrtak23.februar2012.

MIQAN VIDOVI] USPE[AN U SPORTU I MEDICINI

IZ MOKRINSKE CRVENE ZVEZDE

Budu}i doktor ho}e na Olimpijadu

Vratio se Tepavac R u k o m e t a { i pr v o l i g a { a Cr ve n e zve z de iz Mo k ri n a su sprem ni za na sta vak pro le} nog de la pr ven stva, ka da u pr vom ko lu ugo {}u je eki p u Ba n e t a iz Ra { ke. Tre ner Vla di mir Mi tre ski je za do vo qan {to u pa u zi ni ko ni je oti {ao a na ro ~i to zbog po vrat ka sjaj nog gol m a n a Vla d i m i r a Te pav ca, ko ji je {est me se ci pro v eo u Ira k u. Mo krin ~a ni su u~e stvo va li u Zim skoj li gi Voj vo di ne i osvo ji li pr vo me sto, a ka pi ten Mi haj lo Ve ki} je pro g la { en za naj b o q eg igra ~a tur ni ra. Bo je Zve zde u na stva ku tak mi ~e wa bra ni }e:Te pa vac, Mi {kov, La z i}, Te r ek, Ko m a r ek, Du ka ta rov, Ve ki}, To ki}, Ke wa lo, Ste pan ~ev, Go li}, Pa {i} i Ba bi }a. M. S.

UO RSS

Nagrada rukometa{ima Uprav ni od bor RSS je od lu ~io da se re pre zen ta tiv ci ma is pla ti 200.000 evra. Ne dav no za vr {e no EP oce we no je kao naj bo qe or ga ni zo va no u isto ri ji ovog tak mi ~e wa. Na we mu su na {i ru ko me ta {i po sti gli naj ve }i uspeh u no vi joj isto ri ji osva ja wem sre br ne me da qe. Uprav ni od bor jed no gla sno je do neo od lu ku da nov ~a no na gra di stru~ ni {tab i re pre zen ta tiv ce. Od tog nov ca }e bi ti ku pqe ni sa to vi, kao traj na uspo me na, a osta -

tak }e po de li ti igra ~i i stru~ ni {tab. Ge ne ral ni se kre tar upo znao je pri sut ne sa naj va `ni jim ak tiv no sti ma re pre zen ta tiv nih se lek ci ja u 2012. go di ni, od ko jih je po seb no is ta kao kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pi ja du na ko me }e na {i or lo vi po ku {a ti da se kva li fi ku ju za Lon don, kao i na sta vak kva li fi ka ci o nih utak mi ca se ni or ki za pla sman na Evrop sko pr ven stvo u Ho lan di ji.

Silni Portland ki nu li se ri ju Spur sa od 11 uza stop nih tri jum fa. San An to nio je po sled wi put ova ko iz gu bio mar ta 1997. od ^i ka ga, a ta da je bi lo 111:69.La mar kus Ol drix pred vo dio je po bed ni~ ki tim sa 21 po e nom, a jo{ {e sto ri ca ko {ar ka {a Blej zer sa po sti gla su dvo ci fren broj po e na.San An to ni ju je ovo bi la osma utak mi ca u de vet da na, ta ko da je tre ner Greg Po po vi~ od lu ~io da od ma ra zve zde Ti ma Dan -

IZA BRA NI NAJ BO QI SPOR TI STI OP[TINE VRBAS: Sve ~a nost po vo dom pro gla {e wa naj bo qih spor ti sta i sport skih ko lek ti va vr ba ske op {ti ne za 2011. go di nu bi la je i le pa i uspe {na. Za naj bo qeg spor ti stu, po ~e tvr ti put, pro gla {en je kik-bok ser Qu bo Ja lo vi, vi ce {am pion sve ta, bal kan ski pr vak i dvo stru ki vi ce {am pion dr `a ve u ovom spor tu. Naj bo qa spor ti ski wa je ko {ar ka {i ca Vr bas Me de le Na ta {a Mi ja to vi}. Ovaj uzor ni ko lek tiv (~lan Pr ve A li gi Sr bi je) po neo je ne ko li ko pri zna wa: naj bo qi je klub u `en skoj kon ku ren ci ji,

No vo sad ski kik bok ser Mi qan Vi do vi} us pe {an je spor ti sta i stu dent me di ci ne. ^lan KBS Voj vo di na Ve le ta bak ima sa mo de vet na est go di na i re zul ta te za po nos. Ina ~e, Mi qan se ba vi i kla si~ nim bok som, a u sa lu za tre nin ge u{ao je kad je imao sa mo pet go di na. Ve} po sle dva le ta imao je i pr vi me~ u kik bok su, u ka te go ri ji do 28 ki lo gra ma. Sa da ima 84 ki lo gra ma i mo ra da ski ne de vet da bi bio spre man za Otvo re no pr ven stvo Sr bi je, ko je }e se ovog vi ken da odr à ti u Be o gra du. Na me ran je da se „osve ti” Qu bi Ja lo vom za pro {lo go di {wi po raz. - Moj otac bio je kik bok ser i on me je za ra zio ovim spor tom. Ne ka jem se, jer kik boks mi za i sta mno go po ma è po {to ne ga tiv nu ener gi ju iz ba cim na tre nin zi ma - ka è Mi qan. Vi do vi} je bio tre }i na rang li sti pri li kom upi sa na Me di cin ski fa kul tet za stu den te na bu xe tu. - Ve} sam po lo ìo ~e ti ri is pi ta. Do bio sam tri de set ke i jed nu osmi cu. Za stu di je me di ci ne od lu ~io sam se po sle po vre de na tak mi ~e wu u No vom Pa za ru. Fi nal ni me~ ra dio sam s po lo mqe nom no gom i po be dio. Sve dok se ni sam vra tio ku }i u Bje qi nu ni sam znao da imam lom no ge i u tre nut ku dok su le ka ri ra di li svoj po sao od lu ~io sam da stu di ram me di ci nu. Ujed no sma tram da je to naj hu ma ni ji po sao.Ina ~e, do bio sam po ziv iz Bok ser skog sa ve za BiH da u~e stvu jem na kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre. Od lu ~io sam da po ziv pri hva tim, jer i moj mla |i brat se ba vi kla si~ nim bok som. Ko zna, mo `da mi se po sre }i pa stig nem i u Lon do nu. Ka ko bi to le po bi lo...

Mi qan Vi do vi}

Ovaj sjaj ni kik bok ser bio je ju ni or ski pr vak sve ta, se ni or ski pr vak Bal ka na, naj bo qi u Sr bi ji i u BiH i u ki ku i u bok su. - Imam jo{ mno go osvo je nih od li~ ja, s tim {to moj naj ve }i sa ve znik vre me s ob zi rom da jo{ ne mam dva de set le ta. Ho }u da

osvo jim naj sjaj ni je me da qe na naj ve }im me |u na rod nim tak mi ~e wi ma. Pro ba }u to da u~i nim i u kla si~ nom bok su i u kik bok su. Na rav no, na pr vom me stu su mi stu di je - na gla sio je Mi qan Vi do vi}. M. Pavlovi}

IZ ISTORIJE NBA

Mo me nat iz du e la Por tland – San An to nio

Po tr tland je ube dqvo na svom te re nu po be dio San An to nio (137:97), na nev {i mu naj u be dqi vi ji po raz u po sled wih 15 go di na. Por tland je od star ta do mi ni rao na te re nu, a se ri jom 22:0 kra jem pr ve ~e tvr ti ne i de fi ni tiv no sti gao do pred no sti, ko ja je za go ste bi la ne do sti `na.Blej zer si su ube dqi vim tri jum fom pre -

dnevnik

ka na i To ni ja Par ke ra, a eki pa je igra la bez po vre |e nog Ema nu e la \i no bi li ja.Eki pu je pred vo dio no vaj li ja Ka vi Le o nard sa 24 po e na, 10 sko ko va i pet ukra de nih lop ti. Re zul ta ti: Kli vlend - De tro it 101:100, In di ja na - Wu Or le ans 117:108, Ma ja mi - Sa kra men to 120:108, Mem fis - Fi la del fi ja 89:76, Por tland - San An to nio 137:97.

De jan Mu dre {a je naj bo qi tre ner u ko lek tiv nom spor tu, dok je Jo va na Jo vo vi} pro gla {e na za naj bo qu mla du spor ti ski wu. Ru ko met ni klub Vr bas Kar neks je naj u spe {ni ji u mu {koj ekip noj kon ku ren ci ji, dok je Klub bo ri la~ kih ve {ti na Vr bas naj bo qi u po je di na~ nim spor to vi ma. Du {an Ki li bar da po neo je ti tu lu naj bo qeg tre ne ra u idi vi du la nom spor tu, a sto no te ni ser ka Zma je va Kar nek sa Nik {a Mar ti no vi} je naj u spe {ni ja me |u mla dim spor ti sti ma. Uru ~e ne su i po seb ne pla ke te za do pri nos u spor tu: fit nes in struk to ru Da ni ci Vla ho vi},

Kid ispred Yordana Da la sov ve te ran Xej son Kid (38) ima }e ~i me da se hva li unu ci ma - da je ba rem u ne ~e mu nad ma {io le te }eg i ne po no vqi vog Maj kla Xor da na. Plej mej ker Mev sa je na utak mi ci pro tiv Bo sto na u dru goj ~e tvr ti ni pre se kao pas Rej Ale na ka sa i gra ~u {to mu je bi la 2.515. kra |a u ka ri je ri. Ta ko se na ve~ noj li sti kra dqi va ca pro bio na vi so ku dru gu po zi -

Yej son Kid

ko ja pu nih 40 go di na vo di re kre a tiv no ve `ba we za è ne, ku gla {u Vla du Mi lo vi }u, ~la nu Sa ve za sle pih i sla bo vi dih Sr bi je, ko ji je na broj nim tak mi ~e wi ma ostva rio za pa è ne re zul ta te, kao i Mi o dra gu Mi ti }u, ko ji je za be le ìo zna ~aj ne re zul ta te u atle ti ci u vo `wi u in va lid skim ko li ci ma, ali je i kao ~lan Udru è wa pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra Ba~ ke imao iz u zet no do bre re zul ta te na {a hov skim tur ni ri ma. Ru ko me ta {i Gim na zi je „@ar ko Zre wa nin“ iz Vr ba sa, ko ji su na dr àv nom tak mi ~e wu sred wih {ko la bi li naj bo qi, do bi li su sport sku

ci ju, oda kle je is tu snuo biv {eg asa ^i ka ga Bul sa. - Sa ma ~i we ni ca da sam nad ma {io Maj kla, pa bi lo to i po bro ju ukra de nih lop ti, je sa ma po se bi ve li ka stvar. Za po nos - iz ja vio je po sle me ~a Kid, ko ji igra 18. se zo nu u naj ja ~oj ko {ar ka {koj li gi. Ak tu el ni {am pi o ni NBA su sa vla da li Sel tik se, a Kid je me~ za vr {io sa tri ukra de ne lop te.

opre mu. Pred sed nik op {ti ne Vr bas dr @eq ko Vi do vi} uru ~io je sti pen di je Nik {i Mar ti no vi }u, Ja wi Voj vo di }u i Qu bu Ja lo vom i oni }e u na red nih go di nu da na do bi ja ti me se~ no po 20.000 di na ra. - Svi mla di qu di i uspe {ni spor ti sti ko ji su po ne li pri zna wa po ka zu ju da iako ne ma ju do voq no sred sta va, mo gu da po sti `u do bre re zul ta te. Za sva ku sre di nu je ve o ma va `no da se mla di ba ve spor tom, a Vr bas mo `e ti me da se po hva li – na gla sio je Vi do vi} M. Kekovi}

ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

PRO JE KAT „MLA DI U AK CI JI”

Eko lo {ki li de ri u Su bo ti ci U Po li teh ni~ koj {ko li u Su bo ti ci mla di eko li de ri iz Por tu ga la, Bu gar ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Sr bi je odr à li su ju ~e pre zen ta ci ju o eko lo {kim pro ble mi ma. Ciq pre zen ta ci je je bio da se po dig ne eko lo {ka svest u~e ni ka o pro ble mi ma u pri ro di i na ~i ni ma na ko ji oni mo gu da se re {e. Ovo edu ka tiv no dru è we odr à no je u okvi ru pro jek ta “Mla di u ak ci ji”, a or ga ni za tor je su bo ti~ ka ne vla di na or ga ni za ci ja “Know How”. - Ide ja je bi la da se kod mla dih pro bu di in te res za o~u va wem ì vot ne sre di ne i ka ko da mla di ste ~e na zna wa pri me ne u sva ko dnev nom ì vo tu. Ciq je da se kod mla dih pro bu di eko lo {ka svest, ka ko bi oni ka sni je mo gli da i ne {to ura de po pi ta wu o~u va wa ì vot ne sre di ne. Ina ~e,

svi |a mi se Su bo ti ca, lep je gra di} - re kao je eko lo {ki ak ti vi sta iz NVO “Pro ni- Br~ ko –BiH” Zo ran Bog da no vi}.

PRED STA VQE NA PU BLI KA CI JA O PAR KU PRI RO DE KOD BI SER NOG OSTR VA

Le po te po ti skog bi se ra na dla nu

Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de i JP „Ko mu na lac” iz Be ~e ja pred sta vi li su ne dav no u pro sto ri ja ma Za vo da in for ma tiv noedu ka tiv nu pu bli ka ci ju Park pri ro de „Sta ra Ti sa” kod Bi ser nog ostr va. Ciq ove bro {u re, ko ja je na sta la sa rad wom dve ju in sti tu ci ja, je da obo ga ti qu bi te qe i po se ti o ce ovog za {ti }e nog pod ru~ ja no vim sa zna wi ma o pri rod nim vred no sti ma ovog po ti skog

bi se ra. Di rek tor ka JP „Ko mu na lac” i autor ka pu bli ka ci je Er è bet Fe her ka è da je ona pr ven stve no na me we na sta nov ni ci ma op {ti na @a baq, Be ~ej i No vi Be ~ej, ali i svim qu di ma ko ji vo le da uì va ju u pri ro di i è le da je o~u va ju. - Po red ove tri op {ti ne, pu bli ka ci ju }e mo pred sta vi ti i u û ru gu i po zva }e mo sve za in te re so va ne da po se te Park pri ro de, a bo {u ru }e mo po de li ti u~e ni ci ma u {ko la ma ovih op {ti na. Mi è li mo da kroz edu ka ci ju gra |a na spre ~i mo pro pa da we i uni {ta va we pri ro de kao i da {to vi {e qu di za in te re su je mo da po se te Park pri ro de, na ro ~i to to kom le ta. Ta ko |e, è li mo da pri vu ~e mo {to

vi {e ri bo lo va ca, po go to vo od mar ta do ju na, kad ima naj vi {e ri be - re kla je Fe he ro va. Po red di rek tor ke JP „Ko mu na lac” iz Be ~e ja auto ri pu bli ka ci je su i sa vet ni ci Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de Na ta {a Pil i Ne deq ko Ko va ~ev. - Pu bli ka ci ja je {tam pa na na srp skom i ma |ar skom je zi ku do dao je Ne deq ko Ko va ~ev. - Ka sni je sle di jed na tu ri sti~ ka kar ta i do bar film. To je ve} u pri pre mi i do go vo ri ma. I da na ja vim da }e mo ove go di ne kre nu ti sa re vi zi jom ovog na {eg pri rod nog do bra, ka ko sto ji u na {em pro gra mu. Ima }e mo i di rekt nih kon ta ka ta sa pred stav ni ci ma op {ti na o pi ta wi ma da li tre ba ne {to me wa ti ili ne {to dru go ura di ti. Park pri ro de „Sta ra Ti sa” kod Bi ser nog ostr va sta vqen je pod za {ti tu 2008. go di ne. Pro te è se uz de snu oba lu re ke Ti se iz me |u Be ~e ja i No vog Be ~e ja na se ve ru, û ru ga na ju gu i Ba~ kog gra di {ta na za pa du. Na we noj po vr {i ni ko ja iz no si 391, 73 hek ta ra na sta we no je pre ko 100 biq nih vr sta, mno ge vr ste ri be, vo do ze ma ca, gmi za va ca, pti ca i raz li ~i tih si sa ra. Zna ~aj nu vred nost ove naj ve }e mr tva je u Voj vo di ni pred sta vqa we na ve o ma ~i sta i kva li tet na vo da. Ge ne ral ni kon cept za {ti te, raz vo ja i upra vqa wa pri rod nog do bra pro iz i la zi iz ste pe na o~u va no sti pri rod nih vred no sti, pri sut nog an tro po ge nog uti ca ja i mo gu} no sti re vi ta li za ci je sta ni {ta. Ciq za {ti te ovog pod ru~ ja je obez be |i va we uslo va za sta bi lan raz voj ì vog sve ta, uz odr ì vo ko ri {}e we pri rod nih re sur sa. Ta ko |e, neo p hod no je obez be di ti i odr ì ve me ha ni zme za sma we we zag |e wa, raz voj ri bar stva, tu ri zma, re kre a ci je, na u~ no-is tra ì va~ kog ra da i edu ka ci je. I. Jo va no vi}

Ak ti vi sta Ceu Biscair, ko ja ra di u udru `e wu „5th Ele ment” u Por tu ga lu ob ja {wa va da tre ba da ra di mo sa mla di ma.

- Mi slim da su u~e ni ci ve o ma va `ni u re {a va wu eko lo {kih pro ble ma, jer su oni bu du} nost - ob ja {wa va gost iz Por tu ga la. Tre ning „Mla di u ak ci ji” ima za ciq da pod stak ne mla de ak ti vi ste iz obla sti eko lo gi je da po sta nu vo |e u svo jim or ga ni za ci ja ma i za jed ni ca ma. Sa rad nik i tre ner na pro jek tu Na ta {a Ma ri} is ti ~e da su te me se mi na ra ko mu ni ka cij ske i or ga ni za ci o ne ve {ti ne, lo bi ra we, po di za we sa mo sve sti i eko lo {ke sve sti. Iz ~e ti ri ze mqe u~e stvu je 22 po la zni ka. Po red prak ti~ nog i te o rij skog de la, u~e sni ci su ima li pri li ku i da se upo zna ju sa ra dom ZOO vr ta na Pa li }u, kao i da pu tem gri te ra, ne for mal nih tu ri sti~ kih vo di ~a upo zna ju Su bo ti cu. Tre ning se za vr {a va u pe tak. S. I.

~etvrtak23.februar2012.

Pro na |e na ret ka vr sta pti ce bu ka vac Ret ka vr sta pti ca, bu ka vac, pro na |e na je u dvo ri {tu kla ni ce „Mak“ iz Do qev ca. Pti cu su pre u ze li ~la no vi udru `e wa “Zo o pla net” iz Ni {a i oba ve sti li nad le `ne in spek cij ske or ga ne. Re pu bli~ ka in spek ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne oba vi la je stru~ ni nad zor sa or ni to lo gom iz Za vo da za za {ti tu pri ro de Sr bi je i utvr di la da je pro na |e na ve o ma ret ka vr sta pti ce bu ka vac ( bo ta u rus stel la ris) ko ja se na la zi u Pri lo gu 1 Pra vil ni ka o pro gla {e wu i za {ti ti stro go za {ti }e nih i za {ti }e -

nih di vqih vr sta bi qa ka, `i vo ti wa i gqi va. Po na lo gu or ni to lo ga pti ca je pre da ta na ~u va we pred sed ni ku udru `e wa “Zo o pla net” iz Ni {a. Na kon opo rav ka, pti ca }e bi ti vra }e na u pri ro du.

AL TER NA TIV NI IZ VO RI ENER GI JE DO NO SE U[TE DE I [TI TE OKO LI NU

Bri ke ti ka fe ne ple vi ce ide al no go ri vo Svet sko tr ì {te, uz eko lo {ko za ko no dav stvo, dik ti ra eko no mi~ nost i odr ì vost po slo va wa, ali i po tro {a ~i {i rom sve ta sve vi {e zah te va ju od kom pa ni ja od go vor nost pre ma ì vot noj sre di ni. Zbog to ga se pred u ze }a i fir me sve ~e {}e usme ra va ju ka upo tre bi al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je. Ko ri {}e we no vih i ob no vqi vih iz vo ra ener gi je kom pa ni ja ma pru à vi {e stru ke ko ri sti, od sma we wa emi si je ga so va sta kle ne ba {te do ostva ri va wa zna ~aj nih u{te da. U Sr bi ji se po upo tre bi ob no vqi vih iz vo ra ener gi je iz dva ja kom pa ni ja „[tra us Adri a tik“, ko ja se po red upo tre be stan dar da ISO 9001 i HACCP u Pr o je kat ko tlar ni ce osmi slio in è wer Ne ma wa Ma {i } svom po slo va wu, ru ko vo di i prin ci pi ma stan da ra da ISO fa kul te ta po ka za la su iz u zet nu [i ma nov ci ma do bi la je din 14001 ko ji se od no se na za {ti tu to plot nu mo} ka fe ne ple vi ce, stven na ~in gre ja wa. To kom iz ì vot ne sre di ne. Je dan od naj ta~ ni je bri ke ta ka fe ne ple vi ra de pr o jek ta, utvr |e no je da je bit ni jih zah te va ovog stan dar da ce, ko ji pred sta vqa kla si ~an go di {wa pr o iz vod wa od 140 to je efi ka snost ko ri {}e wa ener gi je, sa ak cen tom na ob no vqi Kompanija „[traus Adrijatik” jedinstvena vim iz vo ri ma ener gi je. Ova kom pa ni ja je ~u ve na je po bren du je u regionu po postrojewu za grejawe svojih „Don ka fe“ i pr o iz vo di ma od ka postrojewa na brikete kafene plevice, uz koji je fe, zbog ~e ga to kom sva ke go di omogu}eno smawawe emisije ugqen-dioksida ne uve ze i pre ra di ve li ke ko li u atmosferu za 341 tonu ~i ne si ro ve ka fe. To kom tog pr o ce sa pre o sta ne oko 140 to na ka fe ne ple vi ce, ko ja za pra vo pred sta vqa nus pr o iz vod. Ta ko pri mer bi o ma se. Ta ot kri }a na ka fe ne ple vi ce do voq na za do bi je na ka fe na ple vi ca, bri pod sta kla su teh ni~ ki sek tor okvir no tri me se ca gre ja wa, pa ke ti ra se u ci lin dri~ ne pre so - ove kom pa ni je, pod vo| stvom in je ko tlar ni ca pr o jek to va na ta ko va ne ko ma de. è we ra Ne ma we Ma {i }a, da u da sa go ra va i dru ge vr ste bi o ma U tra ga wu za ade kvat nim na - sa rad wi sa Ino va ci o nim Cen se. We na glav na pred nost je {to, ~i ni ma da po no vo is ko ri sti ot trom Ma {in skog fa kul te ta iz po red ni è ce ne pr o iz ve de ne pad iz pr o ce sa pre ra de ka fe, is - ra di pr o je kat ko tlar ni ce za sa ener gi je i eko lo {kih ~i ni la ca, tra ì va wa u la bo ra to ri ja ma go re va we bri ke ta ka fe, ~i me bi pru à i ne za vi snost od ne sta In sti tu ta Vin ~a i Ma {in skog fa bri ka „[tra us Adri a tik“ u bil nog tr ì {ta ener ge na ta.

Ova re gi o nal no je din stve na ide ja gre ja wa fa bri ke u [i ma nov ci ma na bri ket ka fe ne ple vi ce, pred sta vqe na je i na 8. ope ra ci o nom sa stan ku [tra us Gr o up-a u Izra e- lu, gde je odo bre na in ve sti ci ja za re a li za ci ju ovog pr o jek ta. Za hva qu ju }i u{te da ma ko je ovaj si stem gre ja wa do no si, a ko je iz no se iz me |u 65 i 90 hi qa da evra, po ~et na in ve sti ci ja is pla ti }e se za ma we od go di nu i po da na. Ta ko |e, va `na pred nost ovog si ste ma gre jaj wa je ste i sma wa we emi si je ugqendi ok si da u at mos fe ru za 341 to na , ta~ ni je za 14 od sto, u po re |e wu sa pret hod nom go di nom. Ce lo kup na pra te }a opre ma i ko tao za sa go re va we bri ke ta od 800kW u skla du su sa evrop skim stan dar di ma i sem pe ri o di~ nog ru~ nog usi pa wa go ri va u bun ker u pot pu no sti su auto ma ti zo va ni. Pr o je kat no ve ko tlar ni ce, ko ja fa bri ku gre je od ove grej ne se zo ne, ta~ ni je od 1. no vem bra 2011. go di ne. re a li zo van je za go di nu i po da na. Kom pa ni ja „[tra us Adri a tik“ za si gur no je je din stve na u re gi o nu po ener gen tu ko jim gre je svo ju fa bri ku. Do dat ni ku ri o zi tet pred sta vqa i ~i we ni ca da je ceo pr o je kat, od ide je do re a li za ci je, ostva ren za hva qu ju }i kre a tiv nom do pri no su i ide ja ma za po sle nih u sa moj kom pa ni ji, ali i da }e ovaj pr o je kat, zbog svih be ne fi ta ko je do no si, mo }i da se pri me ni i u dru gim ze mqa ma u ko ji ma [tra us gr o up po slu je. R. D.

FI NAN SI RA WE UNA PRE \E WA ENE RGET SKE EFI KA SNO STI

Mi li jar da za no vu sto la ri ju, izo la ci ju, po prav ku kro vo va… Na red nog me se ca bi }e za vr {en pro gram fi nan si ra wa pro jek ta una pre |e wa ener get ske efi ka sno sti. Na i me, Ured ba o ra ci o nal noj upo tre bi ener gi je na osno vu ko je }e se iz Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne fi nan si ra ti pro gram pro jek ta ener get ske efi ka sno sti u{la je u Vla di nu pro ce du ru i ako sve bu de i{lo pre ma pla nu, bi }e usvo je na u mar tu. Mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} ob ja {wa va da se ovaj pro gram sa sto ji iz dva de la.

- Je dan se od no si na fi nan si ra we ener get ske efi ka sno sti u dr `av nim objek ti ma, dok je dru gi na me wen gra |a ni ma. Za pr vi deo je ove go di ne pred vi |e no mi li jar du di na ra bes po vrat nih sred sta va ko je }e mo 1. mar ta do de qi va ti je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve i bu xet skim ko ri sni ci ma, ka ko bi na svo jim zgra da ma pro me ni li sto la ri ju, po pra vi li kro vo ve, ugra di li ko tlo ve na bi o ma su, fi nan si ra li po sta vqe we to plot nih pum pi i ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je - ob ja snio je Du li}.

Dru gi deo pro gra ma vre dan 300 mi li o na do la ra, do da je mi ni star Du li}, bi }e na me wen za su fi nan si ra we kre di ta gra |a -

}e, ka ko tvr di, mo }i pre ko po slov nih ba na ka da po dig nu sub ven ci o ni sa ni kre dit za adap ta ci ju ku }e u ko joj `i ve u ci qu

Bespovratna sredstava }e se dodeqivati jedinicama lokalne samouprave i buyetskim korisnicima, dok je 300 miliona dolara nameweno za sufinansirawe kredita gra|ana na na me we nih za po di za we ener get ske efi ka sno sti po ro di~ nih ku }a ili sta no va. Za hva qu ju }i tim sred stvi ma gra |a ni

u{te de ener gi je i sma we wa tro {ko va `i vo ta. Re a li za ci ja i ovog de la pro gra ma ta ko |e po ~i we na red nog me se ca, ka da }e

bi ti ras pi san jav ni po ziv ban ka ma da se ukqu ~e u ovaj po sao. - Vra }a wem kre di ta ban ci mo gu da na pra ve u{te du u vi si ni ra te kre di ta, jer je me se~ na ra ta za pra vo jed na ka u{te di ko ja se po sti `e ula ga wem u obje kat. Po ~et kom mar ta }e bi ti upu }en po ziv ban ka ma ko je `e le da u~e stvu ju u pro jek tu. Za hva qu ju }i ovom pro gra mu o~e ku je mo da }e sle de }e go di ne, ka da efek ti bu du vi dqi vi, bi ti ostva re ne u{te de od ne ko li ko mi li o na ki lo va ta elek tri~ ne ener gi je i osta lih ener ge na ta - uka zao je Du li}.

On je po no vio da je {ted wa ener gi je vr hun ski in te res Sr bi je jer je na {a dr `a va na sa mom za ~e qu u po gle du ener get ske efi ka sno sti. Na i me, u Sr bi ji se ko ri sti 40 od sto vi {e ener gi je po gla vi sta nov ni ka ili jed nom objek tu od evrop skog pro se ka. To je ozbi qan pro blem i po sle di ca za ne ma ri va wa ~i we ni ce da ener gen ti po sta ju sve sku pqi i da je po treb no du go ro~ no in ve sti ra we u u{te du ener ge na ta a pre sve ga u si ste mi ma ko ji su naj ve }i po tro {a ~i. Q. M.

kultura

~etvrtak23.februar2012.

dnevnik

НА ДОДЕЛИ БРИТ МУЗИЧКИХ НАГРАДА

НОВОСАДСКИ ТРАЈНИ ЧАС УМЕТНОСТИ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У БОРУ

Нови тријумф Адел

Прилагођавање савременом

Соул певачица Адел тријумфовала је на додели Брит музичких награда, освојивши две - за албум године и најбољу британску соло уметницу. Како преносе агенције, други фаворит, Енглез Ед Ширан прексиноћ је такође освојио два

трофеја, укључујући награду за најбољег британског мушког соло уметника. Протекла година била је драматична за лондонску певачицу Адел. Њен други албум „21” освојио је прошле седмице шест Гремија и само у САД продат је у више од шест милиона примера-

ка. Певачица је међутим у новембру морала да оде на операцију гласних жица али је њено моћно извођење сингла „Rol ling in the De ep„ у лондонској О2 арени прексиноћ избрисало све страхове да би могла да изгуби глас.

Адел је награду за најбољи сингл изгубила од дечачког бенда „One Di rec tion„ и њихове песме „What Ma kes You Be a u ti ful„ али је ипак добила признање за албум године, а ту награду јој је уручио Џорџ Мајкл који се вратио на сцену после опасне упале плућа коју је зарадио у децембру. На

церемонији одата је почаст и двема великим дивама - Витни Хјустон и Ејми Вајнхаус. Ширан је тријумфовао у категоријама соло уметник и пробој године. Иако га критичари не воле, 21-годишњи кантаутор има легију обожавалаца захваљујући својим онлајн издањима и огромној светској турнеји. Ширан се примајући награде захвалио свом менаџеру што је „бубуљичавог, буцкастог, црвенокосог тинејџера„ претворио у добитника Брит награде. На прексиноћњој додели награда наступили су „Col dplay”, победници Адел и Ширан, „Flo ren ce and the Mac hi ne„, Ноел Галагер, Бруно Марс и Ријана.”Col dplay” су четврти пут добили награду за најбољу британску групу, док су „Foo Fig hters„ проглашени за најбољу међународну групу. Бруно Марс је добио трофеј као најбољи међународни соло уметник, а у женској категорији награду је добила Ријана, други пут за редом. Лана Дел Реј је проглашена за најбољи међународни пробој, док је група „Блур„ добила специјалну награду за допринос музици. Већину Брит награда бира више од 1.000 музучара, критичара и запослених у музичкој индустрији, док неколико награда бира публика.

Изложба „Трајни час уметности: Бор. Ре-извођење непознатог“ отворена је прексиноћ у Народној библиотеци у Бору, а аутори изложбе су „Контекст колектив“ из Беоргада, Завичајно одељење Народне библиотеке Бор и Центар за нове медије „Куда.орг“ из Новог Сада. Изложба је део програма „У, из, ка, за“ који у циљу рекапитулације, дистрибуције и децентрализације знања и искустава невладиних организација из „културних престоница“ заједнички реализују група „Стелт.анлимитед“ (Београд/ Ротердам), Културни центар „Рекс“ (Београд), „Прес ту егзит“ (Скопље) и „Куда.орг“. Изложба у Бору је заснована на изложби и истраживачком пројекту Центра за нове медије „Трајни час уметности – Новосадска неоавангарда 60-их и 70их година 20. века” из 2005. На њој ће бити представљена умет-

ничка продукција Бора у расцепу између „креативности“ и постиндустријске реалности, која је врло специфично тематски и садржајно везана за друштвени контекст у коме настаје. „Трајни час уметности: Бор. Ре-извођење

непознатог“ је и покушај мапирања и промишљања кључних питања културе и културне политике, али и положаја локалне савремене уметничке праксе. Почетну тачку истраживања и изложбе чини „Социопсихолошка студија Бора: грађани о себи и свом граду“ из 1978. године коју чине оригинали интервјуа са становницима Бора о питањима становања, снабдевања, социјалних односа, затим места културе и уметности у њиховој свакодневици, слободног времена, саобраћаја, слике града... На основу ове студије, спроведена је серија видео интервјуа са протагонистима и протагонисткињама културне и уметничке сцене Бора, као и радионица са борским средњошколцима, са циљем реализовања својеврсног ре-извођења интервјуа из 1978, прилагођених савременом тренутку. И. Б.

„ХОЛИВУД РИПОРТЕР“ О ДРАГОЈЕВИЋЕВОМ ФИЛМУ

„Парада” бритка комедија Амерички филмски часопис „Холивуд рипортер„ објавио је веома позитиван остврт на филм „Парада„ Срђана Драгојевића након његовог приказивања на Берлинском филмском фестивалу. Филм је представљен као „урнебесна, бритка комедија у којој хомофобични гангстер добија за-

датак да обезбеђује геј параду у Београду„. Аутор текста наводи да је Драгојевић успео да озбиљне теме као што су поратна атмосфера и батинање хомосексуалаца преточи у комедију у којој се хомофобични криминалац и геј ветеринар удружују како би спасли геј параду.

„Комичан, бриљантно одглумљен, а пред сам крај и дубоко потресан, овај филм заслужује сву пажњу коју ће свакако привући на фестивалима и у појединим европским уметничким биоскопима, али ће представљати и маркетиншки изазов за мејнстрим публику„, наводи се у чланку.

IN MEMORIAM

Сећање на Аницу Чепе (Камница, Словенија, 1919 – Нови Сад, 2012) Аница Чепе, солисткиња Опере Српског народног позоришта једна је из групе талентованих позоришних уметника који су из Словеније дошли у Нови Сад након светског рата и ту остваривали уметничку каријеру дуже или краће: диригенти Даворин Жупанић и Марјан Фајдига, редитељ Емил Фрелих, солиста опере Франц Пухар, костимографкиња Стана Јатић, кореограф Ико Отрин, солисти балета Петер Срдоч, Магда Врховец, Тита Ивковић. Током десетогодишњег школовања за оперску певачицу Аница Чепе стекла је изузетно оперско образовање, најпре у Љубљани, где се као ученица Музичке школе придружила Покрету (1942) и илегално сарађивала (заједно са другим уметницима: Бојан Адамич, сестре Видмар) до ослобођења Љубљане. Школовање је наставила у Загребу и потом у Београду код Николе Цвејића, који ју је предложио Српском народном позоришу за чланицу. То је време када Опера у СНП тек хвата замах (1951), а Аница Чепе учествује у њеном развоју, како је сама говорила „то је био онај послератни период кад смо се сви старали да успе представа, а не да ли имамо дипломе. Од 1951. до пензионисања 1970. Аница Чепе је била солисткиња Опере СНП, где је певала насловне сопранске улоге у операма „Продана

невеста“ (пуних 25 година на сцени СНП: 19511976), „Мадам Батерфлај „(1954), „Еро с онога свијета“, „Евгеније Оњегин“, „Боеми“, „Фигарова женидба“, „Фауст“, „Хофманове приче“. Награђена је 1995. године највећим признањем СНП Златном медаљом „Јован Ђорђевић“. Нови Сад је волела као свој град: - Ја сам се тако уклопила у Нови Сад, као да сам овде рођена - говорила је. Желела је да буде оперска певачица; жеља јој се остварила у Новом Саду и то ју је чинило задовољном. Након одласка у пензију преселила се у геронтолошки центар у Новом Саду , где је и умрла. На моје питање да ли има сачуване неке критике, одговара: - Ништа нисам сачувала. Кад сам се преселила у геронтолошки дом донела сам један сандук својих ствари; касније се он негде загубио кад сам се преселила у стационар. Нестале су ствари, остала су наша сећања, на лепи глас Анице Чепе, изузетно дружељубиву особу, пуну енергије и чврстог карактера. Наша захвалност Аници Чепе на даровима које је са нама делила пуних шест деценија као и свим другим словеначким уметницима који су део себе оставили нама у Новом Саду током минулих деценија. Свенка Савић

Фото: Млађана Шугић

Проба у ШОСО „Милан Петровић”

У НОВОМ САДУ НАСТАВЉЕНЕ ПРОБЕ НОВОГ ПЛЕСНОГ ПРОЈЕКТА АСОЦИЈАЦИЈЕ „ПЕР.АРТ”

Играње колективне индивидуе Након Њујорка, Берлина и Штутгарта, ауторска екипа истраживачког пројекта из домена савременог плеса „Lim bo: a col lec ti ve in di vi dual“, који у сарадњи са Српским народним позориштем и Центром за теорију и праксу извођачких уметности „ТкХ“ (Београд) продуцира асоцијација „Пер.Арт“, стигла је у Нови Сад, матични град пројекта. Аутори Саша Асентић и Ана Вујановић, уз сараднице Оливеру Ковачевић-Црњански и Татјана Туцић, протеклих дана су у ШОСО „Милан Петровић“ одржали отворене пробе у оквиру којих су уз помоћ петнаестак људи истраживали моделе играња друштвених игара које се заснивају на игрању улога, што ће бити укључено у финални резултат, изведбу која се премијерно очекује у мају.

Средишње питање аутора пројекта је како промишљати и реафирмисати визију колективизма данас у свету, када се на свим нивоима промовише индивидуализам – од уметности и економије до свакодневног живота. У претходним фазама рада теоријски су истраживани и анализирани различити друштвени, културни и уметнички перформанси засновани на спектаклу колективизма и масе, с посебним фокусом на кореографске принципе и понашање масе. У Новом Саду, кроз истраживање различитих модела друштвених игара, аутори се заправо баве питањем активног учествовања публике у перформансу и схватањем која је њихова улога у једној таквој интерактивној поставци, односно која је улога „гејммастера“ и како је искори-

стити за сам перформанс. За рад су изабране игре „Мафија“, „Ba Fa Ba Fa“, „Just the Facts“ и игре из корпуса „LARP“ (Li ve ac tion ro le playing). Ове игре се сврставају у ред најпопуларнијих, окупљају велики број играча, а примењују се и у различитим облицима у области културе и образовања, али и пословања и војне обуке. Од Саше Асентића сазнајемо да су у делу проба учествовале и уметнице Кристин де Смет и Милена-Миња Богавац, а да је још увек у фази договора да ли ће перформанс „Lim bo: a col lec ti ve in di vi dual“ бити форматиран као серија перформанса, што би значило да ће у сваком другом граду, са потпуно другим актерима, извођења бити настављана тамо где се стало у претходном. И. Бурић

НОВ ПРЕВОД „ПРЕЉУБНИКА”

Роман Виде Огњеновић на македонском Роман Виде Огњеновић „Прељубници„ објављен је на македонском језику, у преводу писца Димитра Башевског, саопштио је њен српски издавач „Стубови културе”. Издавачка кућа „Слово„ из Скопља објавила је роман, а недавно је у Скопљу одржана и промоција „Прељубника„ - приче о драми једне жене, савремене Бео-

грађанке, чији се живот мења када се суочава са сазнањем које није лако издржати. Роман Виде Огњеновић добио је награду Народне билбиотеке Србије за најчитанију књигу 2006. године, до сада је доживео седам издања, а прошле године је преведен на грчки. Вида Огњеновић је председница српског ПЕН-а и амбасадорска Србије у Данској.

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak23.februar2012.

У ИЗДАЊУ „ГЕОПОЕТИКЕ”

РЕВИЈА ФЕСТОВИХ ФИЛМОВА У НОВОМ САДУ ОД 25. ФЕБРУАРА

Нове приче Џулијана Барнса

„Дрво живота” на отварању

Издавачка кућа „Геопоетика„ објавила је још једно дело Џулијана Барнса, збирку прича „Пулс„ која се умногоме наставља на његов „Сто од лимуновог дрвета„ и „Није то ништа страшно”. Од четрнаест прича, подељених у два дела, шест је раније објављено на енглеском језику у часописима од Њујоркера до Гардијана.

У приповеткама наизглед дисперзивног садржаја – од љубави и секса, преко болести и смрти, до (не)успешности комуникације – Барнс се заправо бави једном темом: односом међу људима. При томе, проницљиво и препознатљиво мудро испитује природу, узроке и услове за дуготрајне везе, пријатељске и љубавне. Сваки лик је обликован на основу успеха или пораза који проживљава, смештен између очаравајуће чежње или узнемирујућег губитка, са окончањима која се труди да превазиђе, или узбуђујућим искушењима новог почетка указује издавач. Лични губитак и суочавање са смрћу драге особе одредили су Барнсову нову прозу, а његово размишљање о пролазности живота и суочавање са старењем и смрћу тако је животно, јер је проживљено па самим тим и много убедљивије, да се читање ове

књиге неумитно завршава узнемиреношћу и нерешивим егзистенцијалним питањима. Ипак, сасвим неочекивано, решење за тај осећај немоћи Барнс намеће хумором којим је обојио готово сваку причу. Овај искричав и оштар хумор ваљда је најбољи одговор за све мисли о неизбежној пролазности и близини смрти, којима смо готово свакодневно изложени. Опасност од клишеизирања и општих места овај врсни приповедач избегава изузетним стилом, али пре свега оригиналним приступом вечитим темама, те се у другом делу постојана љубав испитује кроз приповести о чулима. Иако и просторно и временски потпуно разуђена – од винограда Италије до морске обале Енглеске зими, од XVIII века до данас, ова збирка је успела да превазиђе свој задати, жанром одређен фрагментарни оквир и да пружи романескне квалитете, међу њима јединство и кохерентност. „Пулс„ је 17. Барнсова књига и иако структурно није чврсто увезана као неке друге, неколико прича издваја се својом формом, духовитошћу и интелигенцијом „Источни ветар„ „Код Фила и Џоане„, „Линије брака„, Каркасон”. Најсуптилнија прича у колекцији је и насловна: „Пулс„ жестоко и тужно размишљање о браку и љубави. Барнс је рођен у Енглеској 1946. Високо образовање из области савремених језика стекао је на Колеџу Магдален у Оксфорду. Дипломирао је 1968. гoдине и једно време радио је као лексикограф на „Оксфордском речнику енглеског језиkа”.Радио је и као критичар и уредник књижевне рубрике у часописима „Њу стејтсмен„. „Њу ривју„ и „Обзервер”. Добитник је бројних награда укључујући и награду Ман-Букер за роман „Ово личи на крај”. Његова дела преведена су на више од 30 језика, а „Геопоетика„ је објавила десетак његових романа и збирки прича.

Двадесет одабраних филмова с овогодишњег јубиларног 40.Феста Новосађани ће имати прилике да погледају од 25. фебруара до 5. марта у биоскопу „Арена Синеплекс“. Како је истакнуто на јучерашњој конференцији за новинаре на којој је најављена ова ревија, ради се о филмовима који су у средишту пажње публике, неки међу њима и овенчани наградама на најзначајнијим фестивалима. Тако 25. фебруара ову ревију отвара прошлогодишњи кански победник, филм „Дрво живота“ (The Tree of Life) америчког редитеља Теренса Малика, са глумцма Бредом Питом, Џесиком Честејн, Шоном Пеном, Фионом Шо и другима. Карте за ову ревију досад су највише продате управо за награђене филмове, као Алмодоваров „Кожа у којој живим“ (The skin I live in) са Антониом Бандерасом у главној улози, који је освојио неколико Гојиних награда. Такође и за филм „Авр“ (Le Havre) Акија Каурисмакија, добитника Фипресци награде на Канском фестивалу, као и за још једног учесника овог фестивала, филм „Дечак са бициклом“ („Le gamin au vélo“) Жан Пјера и Лука Дардена. Пажњу изазива и филм „Меланхолија“ Ларса фон Трира, са Кирстен Данст (проглашена за

Из филма „Крвопролиће” Романа Поланског

џа Клунија, и за филм „Челична леjди“ (The Iron Lady) Филиде Лојд, са Мерил Стрип у улози Маргарет Тачер. Новосађани ће још видети и филм „Крвопролиће“ (Carnage) Ро-

Премијерни и репризни термини пројекција У десет дана Новосађани ће моћи да погледају двадесет филмова, или нешто око трећине целокупног програма „Феста“, сутрадан након београдских пројекција, у такозваним премијерним терминима од 19 и од 22 сата. Појединачна карта стаје 300 динара, а могуће је купити и комплет за 2.700 динара, у којем су карте за пројекције од 19 часова, и одвојено по избору од 22 часа. Ове године уведен је и репризни термин од 16 и 17 сати, за који поједначне карте стају 200 динара. најбољу глумицу на Канском фестивлу 2011), Александром Скарсгардом, Кифером Садерлендом, Шарлотом Гејнзбур, Џоном Хартом и Шарлотом Ремплинг у главним улогама, који је Европска филмска академија прогласила за најбољи европски филм у претходној години. Такође и за „Мартовске иде“ у режији глумца Џор-

мана Поланског, са Џоди Фостер, Кристофом Валцом, Кејт Винслет и Џоном С. Рејлијем у улогама; „Опасан метод“ (A Dangerous Method) Дејвида Кроненберга, са глумцима Вигом Мортенсеном, Мајклом Фасбендером, Киром Најтли, Саром Гедон и Венсаном Каселом; „Ратни коњ“ (War Horse) Стивена Спилберга; поменути „Џ.

Едгар“ (J. Edgar) редитеља Клинта Иствуда, са Леонардом Дикапријем у насловној улози. Уз такође поменути филм „Мартовске иде“ (The Ides of March) у режији Џорџа Клунија који и глуми у овом филму уз Рајан Гослинг, Филипа Сејмура Хофмана, Пола Ђаматија, Марис Томеи и Еван Рејчел Вуд, гледаћемо и филм „Потомци“ (The Descendants) у режији Алексадера Пејна у којем глуми Џорџ Клуни;„Ово мора да је то место“ ( This Must Be the Place) Паола Сорентина са Шоном Пеном; „Возач“ (Drive) Николаса Виндинг Рефна; „Морамо да разговарамо о Кевину“ (We Need to Talk About Kevin) Лини Ремзи са Тилдом Свинтон: „Имамо папу“ (Habemus Papam) Нанија Моретија, са Мишелом Пиколијем у главној улози; „Џејн Ејр“ (Jane Eyre) у режији Кери Фукунаге; „360“ Фернанада Меирељеша, и др. За сада је извесно да следећа четири филма нису откупљена, те се неће наћи на редовном биоскопском репертоару: „Крвопролиће“,

„Имамо папу“, „360“ Фернанда Меирељеша, и „Дечак са бициклом“. У односу на раније најављен распоред пројекција, једино је пре два дана дошло до замене датума пројекције два филма, па ће се тако филм „Џ.Едгар“ у режији Клинта Иствуда приказивати 29. фебруара, а не 3. марта како је раније речено, док ће филм „Мартовске иде“ у режији Џорџа Клунија бити приказан 3. марта, а не 29. фебруара. Ревију филмова са 40. Феста ће у Новом Саду 5. марта затворити премијера домаћег филма „Доктор Реј и ђаволи“ сценаристе и редитеља Динка Туцаковића. у којем играју: Пол Леонард Мареј, Драган Бјелогрлић, Ана Софреновић, Лена Богдановић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Јана Милић. Потом следи филм „Неспокојни“ (Restless) редитеља Гаса Ван Санта, о љубави двоје младих, који су суочени и са радошћу живота али с блиском смрћу. Н. Пeјчић

СУТРА КОНЦЕРТ „АНСАМБЛА КОНЧЕРТАНДО“ У НОВОСАДСКОЈ ГРАДСКОЈ КУЋИ

Спој оперских арија и поезије

НОВА ПРЕДСТАВА ГОРАНА МАРКОВИЋА У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

„Доктор Д.” о мењању идентитета Представа „Доктор Д.” по тексту и у режији Горана Марковића биће премијерно изведена вечерас на великој сцени Београдског драмског позоришта, најавила је директорка тог театра Маша Михаиловић. Аутор је истакао да се текст бави питањем идентитета и говори „о човеку који је прогоњен и бежи, а током онога што му се догађа схвата да је прогоњен од самог себе”. „Овде је то актуелна тема - људи који беже и мењају идентитет, али мене је интересовало шта се дешава унутар тог човека, прво технички, а затим и суштински„, рекао је Марковић на конференцији за новинаре. Он је нагласио да је реч о фикцији, а не реконструкцији новинских написа и да „главни лик није ни Караџић, ни Готовина, ни неки конкретни криминалац”. Почетни текст, инспирисан причом о доктору Џекилу и мистер Хајду, жанровски је био између комедије и мрачног кафкијанског заплета. Избором глумца Драгана Петровића за комплексну главну улогу комад је добио на лакоћи, а није изгубио дубину, оценио је Марковић. Драматург Ивана Димић додала је да ова драма прича о прогоњеном човеку који се скрива и мења

идентитет, док на крају и сам не поверује да је неко други. Петровић је рекао да је његов лик К. на почетку представе бивши званичник који је имао моћ и позицију. Због одређених поступака који се нису свидели онима са којима је сарађивао, а који су јача страна, мора да се склони. Он је напоменуо да текст говори и о томе како човек има способност да у свом животу, у интерперсоналним комуникацијама, учини невероватне ствари које превазилазе његове снаге да то поднесе и зато бежи, покушава да промени идентитет. Рад на представи описао је као задовољство јер „Марковић у танчине познаје глумачку природу и не љути се када му глумци „дописују‘ текст„, а слично су рекли и остали глумци, откривајући да ће К. прећи у свет алтернативне медицине, потом отићи у монахе... У ансамблу су Павле Пекић, Драгиша Милојковић, Слободан Ћустић, Срђан Дедић, Саво Радовић, Милица Зарић и Слободан Бода Нинковић. Сценографију, коју је редитељ замислио као игру огледала са бескрајним умножавањем одраза, реализовао је Небојша Веселиновић, костимограф је Љиљана Петровић, а композитор Зоран Симјановић.

На концерту у новосадској Градској кући сутра у 19 часова наступиће „Ансамбл кончертандо“, са члановима Симонидом Милетић (сопран), Леонардом де Лизијем (тенор), Пјерлуиђијем Руђером (виолончело) и Лукрецијом Пројети (клавир). На програму овог концерта су арије и композиције Белинија, Вердија, Листа, Босија, Пјатија, Росинија, Тостија и других. Концерт организује Италијански институт за културу у Београду, у поводу прославе јубилеја уједињења Италије, а остварен је у продукцији Музичке омладине Новог Сада. Улаз је слободан. Две основне теме овог концерта су веза између оперске музике и популарних класичних песама и однос између поезије и музике, како напомињу у Музичкој омладини Новог Сада. „Наиме, постоји једна нит која повезује настајање најлепших и најчувенијих арија италијанског оперског репертоара деветнаестог века, и огромну продукцију популарних песама које су стваране током читаве историје Италије, од средњег века све до данас. На овом концерту ће бити представљене неке оперске арије – за глас и клавир, или за глас, виолончело и клавир – најрепрезентативнијих представника белканта и мелодрама, од Росинија до Белинија и Вердија, и неке венецијанске и наполитанске популарне класичне песме.“ Међу композиторима соло песама који су између деветнаестог и двадесетог века стекли углед и популарност, истакли су се неки музичари чија су најславнија дела на овом програму: велики композитори (Ђ. Росини, В. Белини, Ђ. Верди), бриљантни виртуози (Ф. Лист, А. Пјати), цењени камерни композитори (М. Е. Боси, Ф. П. Тости), представници модерне музике (М. Кастелнуово Тедеско). Књижевна дела и текстове који су надахнули ове уметнике писали су неки од највећих песника италијанске књижевности, од Дантеа и Петрарке, до Пиндемонтеа и Д’Анунција. „Ансамбл кончертандо“ има два састава у којима се смењују клавир и гитара, заједно са вокалом тенора и виолончелом, уз учешће разних уметника у складу с потребама репертоара. Ансамбл спаја уметнике са значајном каријером међународног нивоа. Симонида Милетић је рођена у Београду где је учила оперско певање у музичкој школи “Станковић”, а усавршавала се у оперском певању на конзерваторијуму “Луиђи Керубини” у Фиренци. Добитни-

Симонида Милетић

ца је бројних награда за оперско певање и камерну вокалну музику. Леонардо Де Лизи је с највећим оценама дипломирао певање и вокалну музику на конзерваторијумима у Падови, Парми и на Санта Чечилији у Риму. Од 1998. предаје камерну вокалну музику на Конзерваторијуму “Луиђи Керубини” у Фиренци. Лукреција Пројети је дипломирала на Одсеку за клавир Музичке академије “Г. Бричалди” у Тернију. Пјерлуиђи Руђеро је завршио Конзерваторијум у Риму, и похађао многе курсеве за усавршавање виолончела и камерну музику. Свирао је у камерним саставима у многим земљама. Н. Пејчић

svet

~etvrtak23.februar2012.

Te {ka ne sre }a u Ar gen ti ni – 650 `r ta va BU E NOS AJ RES: U nesre}i koja se dogodila ju~e kada je putni~ki voz udario u za{titnu ogradu na `elezni~koj stanici u Buenos Ajresu poginulo je najmawe 49, a povre|eno 650 qudi, javili su argentinski mediji. TV kanal C5N objavio je bilans nesre}e u zapadnom delu prestonice pozivaju}i se na izjavu {efa sektora civilne odbrane, preneo je Rojters. Ministar saobra}aja Huan Pablo Skjavi izjavio je da je voz udario u za{titnu ogradu pri

brzini od 20 kilometara na sat, da je predwi deo lokomotive uni{ten, smrskani vagoni iza we, a jedan vagon od siline udarca u{ao skoro {est metara u vagon ispred. „Voz je bio pun, a udarac je bio strahovit”, rekao je jedan od putnika za lokalnu televiziju, na ~ijim se snimcima vidi kako spasila~ke ekipe odnose ma{inovo|u i nekoliko qudi na nosilima. Na mesto nesre}e upu}eno je odmah veliki broj ambulantnih vozila. (Ta njug)

VOJ NA IN TER VEN CI JA MO @DA JE DI NO RE [E WE

Ka zna za Ma |are

BRI SEL: Evropska komisija saop{tila je ju~e da planira da zamrzne 495 miliona evra iz razvojnih fondova EU namewenih Ma|arskoj u 2013. po{to ta zemqa nije uspela da smawi svoj deficit. Predlog za zamrzavawe sredstava je posledwa faza dugotrajnog spora u vezi sa finansijama i sumwama u kr{ewa qudskih prava u ovoj zemqi, prenela je agencija AP. To je prvi put da je Evropska komisija predlo`ila zamrzavawe razvojnih sredstava za jednu od svojih ~lanica zbog prekomernog deficita. Komisija je vr{ila pritisak na Ma|arsku da smawi svoj budzetski deficit, koji je prema{io granicu u EU od tri odsto bruto doma}eg proizvoda. I pored nekoliko upozorewa, vlada u Budimpe{ti do sada nije uspela da preduzme dodatne strukturne akcije kako bi smawila svoju potro{wu. Ma|arska je tako|e tra`ila paket pomo}i od EU i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon {to su weni finansijski tro{kovi porasli u posledwih nekoliko meseci usled zabrinutosti oko privredne aktivnosti zemqe. (Ta njug)

Rom pe ju jo{ je dan man dat BRI SEL: Zvani~nik Evropske unije (EU) izjavio je ju~e da }e Herman van Rompej, koji je uspe{no vodio Uniju kroz ekonomska previrawa, slede}e nedeqe na samitu verovatno dobiti jo{ jedan mandat kao predsednik Evropskog saveta. Biv{i belgijski premijer, 64godi{wi Van Rompej bio je skoro nepoznat na svetskoj sceni kada je 2009. godine imenovan za predsednika Saveta, prenosi AP. Van Rompej se pokazao kao veoma ve{t menad`er u pregovorima nacionalnih lidera u institicijama gde je neophodan konsenzus za dono{ewe odluka. (Fo Net)

Opo zi ci ja boj ko tu je re fe ren dum DA MASK: Opozicioni Sirijizbori }e se odràti u roku od 90 ski nacionalni savet (SNC) saopdana, navodi Rojters. Rusija je za{tio je ju~e da je blizu zakqu~ka traìla od Ujediwenih nacija da da je vojna intervencija jedino renaloì generalnom sekretaru da {ewe za krizu u Siriji, koja traje po{aqe predstavnika koji }e sa ve} skoro godinu dana i u kojoj je svim stranama u Siriji raditi na ubijeno hiqade qudi. „Na samom smo pragu da zakqu~imo da je vojna intervencija jedino re{ewe”, izjavila je ju~e u Parizu visoka predstavnica SNC Basma Kodmani, dodaju}i da od dva zla treba izabrati mawe - vojnu intervenciju ili produèni gra|anski rat. SNC tako|e predlaè da Rusija, koja je stavila veto na akciju protiv sirijske vlade u Savetu bezbednosti UN, pomogne da se Damask ubedi da zagarantuje bezbedan prolaz humanitar- Ba sma Kod ma ni nim konvojima koji dostavqaju po- omogu}avawu bezbednog prolaza mo} civilima, rekla je Kodmani. humanitarnim konvojima. Me|unaGlavna opoziciona grupa je ju~e rodni komitet Crvenog krsta popozvala Sirijce da bojkotuju pred- zvao je na primirje koje bi trajalo stoje}i referendum o novom usta- dva sata dnevno, kako bi mogla da vu, rekav{i da je to poku{aj pred- se pruì pomo} civilima, sednika Ba{ara al-Asada da zabaNa me|unarodnoj konferenciji {uri svoje masakre.Asad je sazvao u Tunisu, zemqe ~lanice Arapske referendum za nedequ i, ukoliko lige, EU i SAD poku{a}e u petak on bude uspe{an, vi{estrana~ki da se dogovore kako da izvr{e pri-

tisak na reìm u Damasku da bi se prekinulo krvoproli}e u Siriji. „U Siriji je bilo dosta ubistava, tamo su potrebne radikalne politi~ke promene. Jedinstveni smo u zahtevu da sirijska vlada prekine progone demonstranata i traìmo da se narodu Sirije obezbedi sloboda i demokratija”, prenosi agencije AFP izjavu tuniskog {efa diplomatije Rafika Abdelsalema, doma}ina me|unarodne konferncije „Prijateqi Sirije”, koja }e biti odràna u petak. 24. februara, u Tunisu. Moskvi smatraju da je na konferenciju trebalo pozvati i predstavnike vlade, a ne samo opozicije. U Kini kaù da razmatraju situaciju i da se „nisu obavezali” da pristvuju tom skupu u Tunisu. U radu konferencije u Tunisu u~estvova}e predstavnici Sirijskog nacionalnog saveta, kao i drugih opozicionih grupa u zemqi. Kako se saznaje, oni }e se na}i pod pritiskom da ujedine snage i da se ubudu}e zajedni~ki bore protiv predsednika Ba{ara al Asada. (Ta njug)

Na o ru à ni Li bij ci sprem ni da u|u u Si ri ju AMAN: Oko 10.000 naoruànih Libijaca se navodno obu~ava na tajnoj lokaciji u Jordanu kako bi upali u Siriju i borili se na strani opozicije koja traì odlazak sa vlasti predsednika Ba{ara al Asada, javila je stanica „Rusija tudej”. Pozivaju}i se na jordanski sajt „Al Bavaba wuz”, ruska RT prenosi da ve}ina qudi koji se obu~avaju za upad u Siriju pripada libijskoj opoziciji kojoj nije pruèna prilika da poloì oru`je posle svrgavawa sa vlasti Moamera Gadafija. Sajt navodi da Libijci navodno primaju mese~nu platu od skoro 1.000 dolara, koje finansiraju Sau-

dijska Arabija i Katar. Daqe se navodi da tvrdwe o finansirawu niko nije potvrdio, ali sajt podse}a da zvani~ni Rijad i Doha aktivno podr`avaju sirijsku opoziciju. Istovremeno je vi{e iranskih medija javilo da je 50 turskih oficira, koji su uhap{eni u Siriji pro{le sedmice, priznalo da su ih obu~avali pripadnici izraelskih specijalnih snaga kako bi izveli pobunu protiv sirijske vlade i predsednika Asada. Sirijske trupe i paravojne snage lojalne predsedniku Ba{aru alAsadu gonile su, zarobile, a potom ubile 27 mladi}a u tri sela na severu zemqe, saop{tili su ju~e si-

rijski opozicioni aktivisti. Dva zapadna novinara poginula su ju~e u bombardovawu Homsa, epicentra 11-mese~nih antivladinih protesta u Siriji, a tri su rawena, rekli su opozicioni aktivisti i o~evici. Britanska agencija Rojters saznaje da su ubijeni Amerikanka Meri Kolvin koja je radila za britanski „Sandej tajms” i francuski fotoreporter Remi O{lik, oboje iskusni izve{ta~i sa ratnih podru~ja. Francuski tv reporter @il @akije poginuo je u Homsu pro{log meseca kada je eksplodirala granata u grupi novinara koji su pratili proteste u tom gradu. (Ta njug)

dnevnik

Pred sed nik Ab ha zi je pre ì veo aten tat TBI LI SI: Predsednik Abhazije, regiona koji je proglasio nezavisnost od Gruzije, Aleksandar Ankvab preìveo je ju~e atentat nepovre|en, ali su dvojica wegovih telohraniteqa poginuli, saop{tili su zvani~nici. Na putu od Gudaute do glavnog grada Suhumija nepoznati napada~i su aktivirali nagaznu minu, a potom su na predsedni~ko vozilo pucali iz mitraqeza i ru~nih raketnih baca~a. Ankvab je u telefonskom intervju agenciji AP rekao da su dvojica wegovih telohraniteqa poginula, dok je jedan povre|en. Ankvab, koji je za predsednika izabran u avgustu, ve} je preìveo nekoliko poku{aja atentata Niko nije preuzeo odgovornost napad, a Ankvab nije èleo da govori o mogu}im razlozima

Alek san dar An kvab

za atentat. U Abhaziji, koja se posle rata vo|enog ranih devedesetih otcepila od Gruzije, narednog meseca se odr`avaju parlamentarni izbori. (Fo Net)

UPOZOREWE MOSKVE

SAD bi mo gle da na pad nu Iran iz Kir gi sta na MO SKVA: Rusija je ju~e upo„Izjave Va{ingtona u kojima zorila da bi Sjediwene Ameri~se ne iskqu~uje vojno re{ewe za ke Dràve mogle da iskoriste iransku nuklearnu krizu izazisvoju vazdu{nu bazu Manas u vaju ozbiqnu zabrinutost u regiKirgistanu za eventualni napad onu Centralne Azije”, kazao je na Iran zbog wegovog spornog Luka{evi~, dodaju}i da tu zabrinuklearnog programa. nutost ne deli samo Kirgistan „Ne moè se iskqu~iti mogde je izbila debata o opasnosti gu}nost da se vazdu{na baza Maod odmazde Irana - ve} i druge nas iskoristi u potencijalnom centralnoazijske zemqe.Rusija sukobu sa Iranom, ali se nadamo je ju~e tako|e upozorila Izrael da se takav apokalipti~ki scenario ne}e reali zo va ti”, re kao je portparol ru skog mi ni star stva spoq nih po slo va Aleksandar Luka{evi~, prenose agencije. Kori{}ewe te vazdu{ne baze, koja se nalazi na aerodromu u Voj na ba za Ma nas kirgistanskoj prestonici Bi{kek, za izvo|ewe nada bi vojna akcija protiv Irana pada na Iran iziskivalo bi „izimala katastrofalne posledice, mene ili boqe re}i povrede” prenosi Rojters. ugovora o zakupu koji su potpisa„Bilo kakav vojni scenario li Va{ington i Bi{kek, dodao protiv Irana bio bi katastroje Luka{evi~. falan po region i po celokupan Predsednik Kirgistana Almasistem me|unarodnih odnosa”, zbek Atambajev rekao je u decemrekao je zamenik ruskog minibru da je za tu zemqu „veoma opastra spoqnih poslova Genadij sno” to {to se na wenoj teritoGatilov, izraàvaju}i nadu da riji nalazi ameri~ka vojna baza Izrael shvata kakve bi bile poi zapretio je Amerikancima odu- sledice takve akcije, izme|u zimawem te lokacije kada vaè- ostalog i po same Izraelce. I }i najamni ugovor istekne 2014. Rusija ima vojnu bazu u Kirgistagodine. Ameri~ka baza Manas se nu i odavno se nadme}e sa Vatrenutno koristi kao kqu~na {ingtonom za uticaj u toj zemqi, lokacija za izvo|ewe operacija budu}i da Moskva teì da sa~uva koalicionih snaga u obli`wem dominantni poloàj u biv{em Avganistanu, podse}a AFP. sovjetskom regionu. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VIKTOR JU[^ENKO Biv{ki ukrajinski predsednik Viktor Ju{~enko izjavio je ju~e da zna ko ga je trovao tokom izborne kampawe 2004. godine, ali da }e to re}i u sudu. Ju{~enko koji je bio ukrajinski predsednik od 2005. do 2010. godine bio je otrovan dioksinom tokom kampawe za predsedni~ke izbore. Do sada je izrazio sumwu da su ga trovali „vladini agenti”.

LARS VILKS [vedski umetnik Lars Vilks, koji je 2007. razgnevio muslimane predstavqawem proroka Muhameda u karikaturi kao psa, ga|an je jajima za vreme predavawa na univerzitetu tokom koga je predstavio jo{ jednu Muhamedovu karikaturu, saop{titila je {vedska policija. Vilks je 2010. bio primoran da napusti predavawe kada su demonstranti jurnuli na binu.

JUSU N’DUR Svetski poznati mu`i~ar iz Senegala i opozicioni aktivista Jusu N’Dur povre|en je ju~e u nogu nekim projektilom tokom zabrawenog protestnog skupa u Dakaru. Wegov portparol ka`e da je povre|en u levu nogu, pregledao ga je doktor. N’Dur povre|en je kada je policija za razbijawe demonstracija rasterala okupqene na Trgu nezavisnosti u prestonici.

AN TI A ME RI^ KI PRO TE STI ZBOG PA QE WA KU RA NA

De se ti ne mr tvih na pro te sti ma u Av ga ni sta nu KA BUL: Drugog dana antiameri~kih protesta u Avganistanu, zbog paqewa Kurana u ameri~ckoj vazduhoplovnoj bazi Bagram, devet osoba je ubijeno, saop{tile su vlasti.Tri osobe su ubijene u okrugu [invar u provinciji Parvan, severno od Kabula, saop{tile su vlasti u toj provinciji. Pozivaju}i se na lokalne bolni~ke vlasti agencija SRNA javqa da je poginulo najmawe 26 avganistanskih demonstranata, a oko 30 ih je ju~e povre|eno iz vatrenog oru`ja tokom antiameri~kih demonstracija koje su organizovane kao znak protesta protiv spaqivawa Kurana u ameri~koj vojnoj bazi u Afganistanu. Protesti su u jednom trenutku postali nasilni. Oni su zasuli

policiju kamewem i u sukobu izme|u policije i demonstranata su ubijene tri osobe, a vi{e od 10 je povre|eno”, rekla je portparolka provincijske administracije Ro{na Kalid u izjavi agenciji AFP. U protestima u prestonici Kabulu i isto~nom gradu Xalala-

badu, dve osobe su ubijene u sukobu sa policijom, saop{tile su zdravstvene slu`be u tom gradu. U Kabulu je raweno najmawe 11 qudi kada je pucano iz vatrenog oru`ja na demonstrante koji su poku{ali da pro{etaju centrom grada. Demonstranti u Kabulu su napali policiju i razbijali stakla na automobilima, dok je policija uzvratila vodenim topovima, u poku{aju da rastera gnevnu grupu qudi koji su blokirali glavni put. Oni su uzvikivali „Smrt Americi” i „Smrt Karzaiju”. Mediji su javili da su demonstracije po~ele i u Heratu, na za-

padu zemqe, koji je do sada va`io za jedan od stabilnijih delova Avganistana. Ameri~ka vlada i komandant ameri~kih i snaga NATO-a u Avganistanu general Xon Alen, izvinili su se ju~e zbog toga {to su vojnici NATO-a zapalili primerke Kurana iz biblioteke pritvorske jedinice, koja se nalazi pored vazduhoplovne baze Bagram. Ameri~ki sekretar za odbranu Lion Paneta izvino se, kako je navedeno, zbog „neodgovaraju}eg opho|ewa” prema islamskoj svetoj kwizi u ameri~koj bazi.U aprilu pro{le godine Avganistanci su tri dana protestovali zbog toga {to je jedan ameri~ki sve{tenik spalio Kuran na Floridi. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik LA VOV SKI NA PO RI GR^ KE DA SA VLA DA KRI ZU

Pa pan dreu: Ne }e mo ban kro ti ra ti go di na ma po sle Dru gog svet ATI NA: Pred sed nik Pan he skog ra ta. Pa pa dreu je na gla sio le n i s ti~ k og so c i j a l i s ti~ k og da je po treb no „vi {e de mo kra po k re ta (PA S OK) i biv {i ti je u evrop skim in sti tu ci ja pre mi jer Jor gos Pa pan dreu iz ma”.Pa pan dreu je u no vem bru ja vio je da Gr~ ka ne }e ban kro pod neo ostav ku na me sto pre mi ti ra ti, ni ti }e iza }i iz evro je ra ka ko bi se for mi ra la ko a- zo ne. li ci o na vla da teh no ra te Lu ka U in ter vjuu Bi-Bi-Si ju, do sko ra {wi gr~ ki pre mi jer je is kqu ~io mo gu} nost da we g o va ze mqa na p u s ti evro zo nu. Po sle usva ja wa „pa k e ta” fi n an s ij s ke po mo }i EU Gr~ koj, „do bi li smo pre dah za ve li ke pr o- me ne”, re kao je on i do dao da }e we go va ze mqa ozbiq no ra di ti na spro vo |e wu re for mi ko je bi tre ba lo da do ve du do eko n om s kog ozdrav qwa ze mqe. „Isto vre me no, zah te vam vi {e uva `a va wa, za to {to Jorgos Papandreu smo ve} pod ne li ogrom ne sa Pa pa di mo sa, ~i ji je za da tak `r tve”, is ta kao je Pa pan dreu. U Gr~ koj se u po sled we vre me da spa si ze mqu od ban kro ta. Mi ni stri fi nan si ja ze ma qa mo gu ~u ti kri ti ke da EU uce wu je Ati nu, ko ja se su o ~i la sa ~la ni ca evro zo ne ove ne de qe fi nan sij sko-eko nom skim pr o - usvo ji li su „pa ket” po mo }i za ble mi ma ka kvi se ne pa ma te u spa sa va we Gr~ ke od ban kro ta u

Po mo} srp skoj gim na zi ji u Za gre bu ZA GREB: Jav no pred u ze }e „Sr bi ja gas” iz No vog Sa da do ni ra lo je sred stva za gre ba~ koj Srp skoj pra vo slav noj op {toj gim na zi ji „Kan ta ku zi na Ka ta ri na Bran ko vi}” i Udru `e wu po ro di ca „Pro tiv za bo ra va” ko je oku pqa po ro di ce ne sta lih, za tvo re nih i ubi je nih Sr ba iz Hr vat ske. Za rad gim na zi je “Sr bi ja gas” je do ni rao 1,5 mi li o na di -

for Slo bo dan La li}, v.d. di rek to ra gim na zi je. Re kav {i da gim na zi ja de lu je u okvi ru si ste ma obra zo va wa u Hr vat skoj, on je na gla sio da u~e ni ci te usta no ve po sti `u do bro obra zo va we. „Na sto ji mo o~u va ti na ci o nal ni iden ti tet, du hov nost i pi smo, i za to ima mo na sta vu i na srp skom je zi ku s upo tre bom }i ri li ce”, re kao

na ra (oko 15.000 evra), a za rad udru è wa mi lion di na ra (oko 10.000 evra). Do na ci ja je re zul tat raz go vo ra ge ne ral nog di rek to ra Sr bi ja ga sa Du {a na Ba ja to vi }a i pred sed ni ka Srp skog na ci on al nog vi je }a (SNV) Mi lo ra da Pu pov ca. [ef ka bi ne ta ge ne ral nog di reklto ra “Sr bi ja ga sa” Dra gan Jo ki} je na gla sio da se tom do na ci jom è li po spe {i ti rad dve srp ske in sti tu ci je u Za gre bu i Hr vat skoj. „Sr bi ja gas je na ci o nal na kom pa ni ja u vla sni {tvu vla de Sr bi je, ta ko da ima mo i ose }a mo oba ve zu da po mog ne mo rad svih usta no va srp skog na ro da. Po ma è mo i Sr bi ma u Ma |ar skoj, a po ma è mo i sve ti we kao {to je ma na stir Hil lan dar”, re kao je on i na ja vio na sta vak sa rad we. „Gim na zi ja ra di se dam go di na i u woj se bla go slo vom mi tro po li ta Jo va na i uz po mo} za gre ba~ ke cr kve ne op {ti ne {ko lu je 80 u~e ni ka ko ji ma su obez be |e ni ux be ni ci i kwi ge”, re kao je pro to je rej sta vro -

je on i na gla sio da je po mo} ko ju su do bi li po dr {ka u o~u va wu ide je na ko joj je gim na zi ja for mi ra na, kao i uspe hu u~e ni ka. Pred sed ni ca udru `e wa osno va nog pre 15 me se ci u Za gre bu, Ma ri ca [e a to vi} je za hva li la na po mo }i, na gla siv {i da }e za hva qu ju }i woj mo }i lak {e da ostva ri svo je pro jek te u ci qu po mo }i qu di ma. Osim pred stav ni ka SNV i Udru `e wa, kao i sve {ten stva za gre ba~ ke cr kve ne op {ti ne, ot pi si va wu ugo vo ra pri su stvo vao je i am ba sa dor Sr bi je u Za gre bu Sta ni mir Vu ki }e vi}. Ugo vo re o do na tor stvu su ju ~e u se di {tu Srp skog na rod nog ve }a Za gre bu pot pi sa li Jo ki}, [e a to vi} i pro to je rej sta vro for, ar hi je rej ski na me snik za gre ba~ ki Du {ko Spa so je vi}.„Sr bi ja gas” je SNV-u i srp skoj za jed ni ci u Za gre bu i Hr vat skoj u no vem bru pro {le go di ne uru ~io pre {tam pa no iz da we Mi ro sla vqe vog je van |e qa. (Ta njug)

iz no su od 230 mi li jar di evra, {to je uslo vqe no strikt nim me ra ma {ted we i re for ma ma jav nog i pri vat nog sek tro ra.To }e do ve sti do sma we wa pla ta i pen zi ja i ot pu {ta wa ve li kog br o ja rad ni ka i slu `be ni ka. Gr~ ka vla da i par la ment mo ra }e da usvo je do dat ne me re ka ko bi se u bu xe tu u{te de lo jo{ tri mi li jar de evra u ovoj go di ni. Gr~ ki sin di ka ti i ne za po sle ni na ja vi li su da }e opet pr o te stvo va ti u Ati ni zbog me ra {ted we ko je su te {ko po go di le mno ge gra |a ne. Agen ci je iz ve {ta va ju da je po li ci ja pred u ze la op se `ne me re bez bed no sti, ka ko bi se iz be gli no vi su ko bi iz me |u gra |a na i pri pad ni ka sna ga bez bed no sti. U ma sov nim de mon stra ci ja ma pr o {le ne de qe po vre |e no je ne ko li ko de se ti na gra |a na i po li ca ja ca a za pa qe no ili uni {te no vi {e od 100 obje ka ta u Ati ni. (Ta njug)

~etvrtak23.februar2012.

IS TRA GA O PO GI BI JI MA KE DON SKOG PRED SED NI KA KOD MO STA RA

Advo kat Pan~evski: Traj kov ski je ubi jen

PRAG, SKO PQE: Ma ke don ski advo kat i za stup nik po ro di ce biv {eg pred sed ni ka Bo ri sa Traj kov skog, Igran Pan ~ev ski iz neo je {o kant nu tvrd wu da je avion u ko jem je 2004. po gi nuo ta da {wi pred sed nik Ma ke do ni je obo ren pro jek ti lom iz dru gog avi o na, pre neo je Ra dio „Slo bod na Evro pa”. Pred sed nik Traj kov ski, oso be u we go voj prat wi i ~la no vi po sa de po gi nu li su 26. fe bru a ra 2004. go di ne u avi on skoj ne sre }i ne da le ko od Mo sta ra. Advo kat Pan ~ev ski, ko ji je u ovom pro ce su od po ~et ka i za stu pa in te re se po ro di ca po gi nu lih u avi o nu u utvr |i va wu stvar nih uzro ka ove tra ge di je, iz neo je te {ke op tu `be za ko je na vod no ima i do ka ze: „Avion pred sed ni ka Traj kov skog obo rio je voj ni avion. Po sle pa da le ti li ce, mo bil na voj na je di ni ca je ubi la pred sed ni ka, we go ve sa vet ni ke i ~la no ve po sa de i za pa li la ih

na pal mom. Za ovu te zu po sto je mno go broj ni do ka zi”, tvr di advo kat Pan ~ev ski. Me |u do ka zi ma su, ka ko na vo di, sve do ~e wa me {ta na u

po got ku avi o na, te vi de o za pis ka ko je aten tat iz vr {en, pre no si Ra dio Slo bod na Evro pa. Pre ma slu `be noj ver zi ji avion u ko me je bio pred sed nik

obla sti u ko joj se sru {io avion, a ko ja se raz li ku ju od zva ni~ ne vr zi je. Pre ma re ~i ma advo ka ta, po sto ji sa te lit ski sni mak, i to na dva svet ska je zi ka, qu di ko ji ~e sti ta ju na

je bio is pra van i ne sre }a kod Mo sta ra se do go di la zbog gre {ke pi lo ta, ma da se ve} go di na ma mo gu ~u ti raz ne spe ku la ci je oko po gi bi je Traj kov skog. (Ta njug)

AM BA SA DOR LU TO VAC O SRP SKO-CR NO GOR SKIM OD NO SI MA

Admi ni stra ci ja po sto ji da bi po mo gla gra |a ni ma POD GO RI CA: Am ba sa dor Sr b i j e u Pod g o r i c i Zo ran Lu to vac oce nio je ju ~e da bi even tu al ni do go vor o dvoj nom dr à vqan stvu olak { ao po z i c i j u mno gih gra |a na Sr bi je i Cr ne Go re, ali da je na zva ni~ noj Pod go ri ci da od lu ~i ti da li je ta kav do go vor pri hva tqiv za wu. „Je dan od na ~i na da se olak {a po lo àj gra |a na u Cr noj Go ri i Sr bi ji je ste uvo |e we in sti tu ci je dvoj nog dr à vqan stva. Zva ni~ na Pod go ri ca }e sa ma od lu ~i ti da li je to za wu pri hva tqiv na ~in” , ka zao je Lu t o v ac. On je por t a l u Ana li ti ka re kao da je su {ti n a dr ` av n e ad m i n i stra ci je da se gra |a ni ma olak {a, a ne da im se kom Zoran Lutovac pli ku je po lo àj. „Ad mi n i s tra c i j a po s to j i se upo re |i va li sa od no si ma ko zbog gra |a na, a ne obr nu to. Ako je dru ge dr à ve ima ju sa sa svo ima do brih pred lo ga da se na |u jim su se di ma, mo gli bi se ozna re {e wa ko ja ni su na u{trb pra - ~i ti kao ve o ma do bri.

Pro test na no ta zbog Ni ko la i di sa On je na po me nuo da je pro test na no ta Sr bi je na kon tek sta An dre ja Ni ko la i di sa bi la mo ti vi sa na `e qom da se Pod go ri ca zva ni~ no od re di pre ma ne pri hva tqi vom sta vu iz Ni ko lai di so vog tek sta. Od go vor u ko jem se ka `e da to ni su sta vo vi Cr ne Go re je bio sa svim do vo qan i da se po ja vio ra ni je, a bi lo je do sta vre me na za to, no te ne bi ni bi lo” , is ta kao je Lu to vac na po mi wu }i da je ogra |i va we od ne pri hva tqi vih sta vo va bi lo je u in te re su do bro su sed skih od no sa Cr ne Go re i Sr bi je.

va i slo bo da gra |a na, ona su do bro do {la bez ob zi ra na to ka ko }e se zva ti i ko }e ih pred lo `i ti” , na veo je Lu to vac. Pre ma we go vim re ~i ma, ukup ni od no si Sr bi je i Cr ne Go re, ka da bi

„Ima, me |u tim, mno go pro sto ra za una pre |i va we tih od no sa u svim sfe ra ma. Sa svim je nor mal no da gra |a ni o~e ku ju da dr `a ve u~i ne sve {to mo gu da im olak { a j u ko m u n i k a c i j u,

kre t a w e, po s lo v a w e ili re gu li sa we ad mi ni s tra t iv n ih po t re ba”, ka zao je Lu to vac. On je pod se tio da je iz me | u Sr b i j e i Cr n e Go re pot pi san niz spo ra zu ma ko ji mo gu do pri ne ti da eko nom ski od no si bu du jo{ bo qi. „Pro s to r a za una pre | e w e tih od n o s a ima mno go - od po boq {a wa sa o bra }aj ne in fra struk tu re, pre sve ga iz grad we auto pu ta i mo d er n i z a c i j e `e l e zni ce, pa pre ko va lo ri z a c i j e ka p a c i t e t a Lu k e Bar od stra n e pred u z e } a u Sr b i j i, ukqu ~u ju }i iz voz kra gu je va~ ke Za sta ve, in ten zi vi ra wa sa rad we u obla sti po qo pri vre de, tr g o v i n e, tu r i z ma, po v e } a w e in ve sti ci ja i spoq no tr go vin ske raz me ne” , na veo je am ba sa dor Sr bi je. Lu to vac sma tra prin ci pi jel nim po te zom po dr {ku Pod go ri ce kan di da tu ri {e fa srp ske di plo ma ti je Vu ka Je re mi }a za pred se da va ju }eg Ge ne ral ne Skup {ti ne Uje di we nih na ci ja. Am ba sa dor Sr bi je o~e ku je da }e Cr na Go ra is pu ni ti su ge sti je Bri se la i za slu `i ti da joj se u ju nu odo bri po ~e tak pre go vo ra o pre i s tu p a w u Evrop s koj uni ji. “To bi bi lo do bro i za Sr bi ju, jer sva ki po zi tiv ni ko rak su se da olak {a va po zi ci ju i sa me Sr bi je. I obr nu to, sva ki po mak Sr bi je do bar je za Cr nu Go ru i dru ge ze mqe u re gion” , is ta kao je Lu to vac. (Ta njug)

BiH

Rat ni zlo ~i ni nad Sr bi ma BA WA LU KA: Vi {e li ca osum wi ~e nih za rat ni zlo ~in nad Sr bi ma u po sled wem ra tu u Bo sni i Her ce go vi ni uhap {e no je ju ~e na pod ru~ ju Mo sta ra, Qu bu {kog i Te {wa, ja vi li su me di ji u Re pu bli ci Srp skoj. Pri pad ni ci Agen ci je za is tra ge i za {ti te (SI PA) uhap si li su Sre} ka Her ce ga i Iva na Me di }a, zva nog Po skok, obo ji ca iz Qu bu {kog, Iva na Ze le ni ku iz

Boris Grube{i}

Mo sta ra i Ma ri nu Gru be{} iz â pqi ne, tre nut no na sta wen u Te {wu, na vo di Ra dio te le vi zi ja Re pu bli ke Srp ske, po zi va ju }i se na ne zva ni~ na sa zna wa Sr ne. Port pa rol Tu ì la {tva BiH Bo ris Gru be {i} po tvr dio je da se na po me nu tim pod ru~ ji ma „spro vo de od re |e ne ak tiv no sti”. Ina ~e, Cen tar za jav nu bez bed nost Tre bi wa je pro tiv ovih li ca 2005. go di ne pod neo iz ve {taj Tu ì la {tvu BiH za po ~i we ni rat ni zlo ~in u po sled wem ra tu. Po sto ji, ka ko se na vo di, mo gu} nost da je uhap {e no jo{ li ca op tu è nih da su po ~i ni li rat ni zlo ~in. (Ta njug)

Za gre ba~ ka pre mi je ra fil ma „Se stre” Sa ra jev ska na gra da An |e li ni Yoli

ZA GREB: U or ga ni za ci ji Kan ce la ri je za qud ska pra va hr vat ske vla de, prek si no} je u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti odr à na za gre ba~ ka pre mi je ra srp skog fil ma „Se stre”, re ì se ra Vla di mi ra Pa ska qe vi }a i pro du cent ki we Bo ja ne Ma qe vi}. Film je ba zi ran je na isti ni tim do ga |a ji ma, a sni mqen je u ci qu po di za wa jav ne sve sti o fe no me nu tr go va wa qu di ma. Pri ka zan je u okvi ru Kon fe ren ci je UN o me |u na rod nom or ga ni zi ra nom kri mi na li te tu i Kon fe ren ci ji pro tiv na si qa nad è na ma, dok su ne ki od pro ta go ni sta fil ma do bi li na gra de na film skom fe sti va lu u Ni {u, re ~e no je na pred sta vqa wu fil ma na kon ~e ga se deo eki pe na ~e lu s Ma qe vi }e vom pred sta vio pu bli ci u pu noj dvo ra ni.

Ka ko je iz ja vio {ef Kan ce la ri je za qud ska pra va vla de Hr vat ske

Lu ka Ma |e ri}, film ima na me nu da edu ku je sve ciq ne gru pe ko je su ugro è ne tr go vi nom qu di ma. „Ugro è ni su mla di qu di i u~e ni ci, pa bi bi lo ide al no kad bi se mo gao pri ka za ti i u {ko la ma i na fa kul te ti ma u Hr vat skoj, ali i da tim fil mom ge ne ral no upo zo ri mo jav nost na opa sno sti ko je no si tr go vi na qu di ma, jer i u Hr vat skoj ima mno go sli~ nih slu ~a je va, a tren do vi su u dve dr à ve isti”, re kao je Ma |e ri}. Pod se tiv {i na ci fru od ~e ti ri mi li o na `r ta va go di {we uz pro fit od 12 mi li jar di do la ra, Ma |e ri} je re kao i da je oko 75 od sto `r ta va èn skog po la sek su al no is ko ri {ta va no, ali ra ste i broj slu ~a je va rad nog is ko ri {ta va wa i pre sa |i va wa or ga na.

Iako je Hr vat ska jo{ tran zit na dr à va, ona sve ~e {}e po sta je i ze mqa po re kla `r ta va, ali i wi ho ve de sti na ci je, na ro ~i to za `r tve iz re gi o na. Od 2002. go di ne u Hr vat skoj se be le ì105 `r ta va, od ko jih je 14 iden ti fi ko va no pro {le go di ne, dok su u zad we tri-~e ti ri go di ne `r tve dr à vqan ke Hr vat ske, Sr bi je i BiH. Bo ja na Ma qe vi} je iz ja vi la da je film imao po dr {ku EU, Me |u na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je i vla de Sr bi je, a da je pro ces bio dug i te àk. „Re ak ci je na film su fan ta sti~ ne, jer je to ak tu al ni pro blem u sve tu, ne sa mo u ze mqa ma tran zi ci je. Osim to ga, u sve tu je sni mqe no tek 20-ak fil mo va s tom te mom i uto li ko je in te res ve }i”, re kla je ona. (Ta njug)

SA RA JE VO: Aso ci ja ci ja ne za vi snih in te lek tu a la ca „Krug 99” upu ti la je ini ci ja ti vu Grad skom ve }u Gra da Sa ra je va da se po van red nom po stup ku re di teq ki fil ma „U ze mqi kr vi i me da” An |e li ni Xo li i film skoj eki pi do de li [e sto a pril ska na gra da Gra da Sa ra je va. “Krug 99” je uve ren da je taj film dao isti nit dru {tve ni, po li ti~ ki, isto rij ski i qud ski kon tekst i ~i we ni ce pro te klog ra ta pro tiv BiH, we nog na ~i na `i vo ta i kul tu re za jed ni {tva, a po seb no {to je u pu noj me ri osli kao dra mu zlo sta vqa nih `e na i ide o lo gi ju na si qa, in -

stru men ta li za ci je qu di i na ro da u po li ti~ ke i osva ja~ ke ci qe ve. Ka ko se na vo di u sa op {te wu za jav nost “Kru ga 99”, film je sra zmer no ko li ~i ni rat ne bru tal no sti, na si qa, zlo ~i na, pa i ge no ci da, po |ed na ko raz ot krio ne sa mo u jed noj ve} u svim na ci o nal nim gru pa ma BiH, ide o lo gi je i ak te re zla. On }e ne spor no pred sta vqa ti zna ~a jan fak tor u su o ~e wu sva kog po je din ca sa isti na ma ra ta i ti me }e u ve li koj me ri uti ca ti na to li ko po treb nu in di vi du al nu i ko lek tiv nu ka tar zu, sma tra ju u “Kru gu 99”. (Fo Net)

~etvrtak23.februar2012.

GLOBUS

c m y

dnevnik

Трка лопатама Л

опате у Србији служе само за уклањање нагомиланог снега, али у Новом Мексику оне представљају „превозно средство” на најзабавнијој зимској трци. Екстремни спорт који се сваке године одржава на падинама планина у Новом Мексику, ове године је привукао неколико хиљада учесника и посматрача трке. Пропозиције налажу да сви такмичари пре изласка на стазу, „наоштре”, тачније исполирају своје лопате и уживају. „Ово је чист адреналин. Делује опасно, али после неколико спуштања, људи схвате да је забавно”, рекао је портпарол одмаралишта у Новом Мексику које организује трку. Трка се зове „An gels fi re” и први пут је одржана седамдесетих година прошлог века.

Морске сирене препале раднике

Убиће ме жена

уж пријавио да је опљачкан, а заправо је новац заборавио на крову аутомобила. Алекс Џонс из Вилингтона у Великој Британији помагао је жени у прикупљању добротворних прилога, и припао му је задатак да новац

одвезе кући. Али, Џонс је несмотрено кесу са новцем ставио на кров аутомобила док га је откључавао, а затим сео за волан и одвезао се. Кеса је, наравно, негде успут „одлетела” у непознатом правцу, а заборавни Џонс сетио је се тек када је одмакао неколико километара. У паници, смислио је сулуду причу за жену, утрчао у једну пошту и пријавио да га је неко управо опљачкао. Стигла је и полиција, која је од њега узела детаљан напис „злочина”, као и измишљеног нападача. Ипак, по Џонса се није све срећно завршило, пошто је полиција прегледала снимке сигурносних камера у том крају и закључила да пљачке није ни било. Он је морао да призна шта се заиста догодило са кесом у којој се налазило око 1.700 фунти, и полицајци су га оптужили за давање лажног исказа, иако их је молио за милост јер је рекао да ће га „супруга убити” ако сазна да је новац изгубио.

ваничник владе Зимбабвеа саопштио да је рад на резервоарима воде прекинут, јер су се радници уплашили морских сирена. Самјуел Сипепа Нкомо, министар у влади Зимбабвеа, морао је да објашњава парламенту и јавности зашто су радници које је запослило његово министарство да изгради резервоаре воде у градовима Гокве и Мутаре, напустило радно место.

Због морских сирена које су препадале раднике. „Све које сам послао тамо су ми се заклели да се више не враћају”, рекао је Нкомо, преноси „Хералд”. Политичар је додао да су сирене, наводно, ушле у резервоаре са водом. Ова два резервоара је требало да снабдевају становништво градове Гокве и Мутаре пијаћом водом.

Нико не једе кекс брже од мене

Велике груди живот значе

анекенка преживела саобраћајку захваљујући огромним грудима, које су послужиле као ваздушни јастук. Има 32 године, 40 пластичних операција иза себе и обим груди 140 центиметара, који јој је спасао живот. Шејла Хершеј из Тексаса доживела је саобраћајну несрећу из које је изашла без огреботине само захваљујући огромним силиконским грудима које су у пресудном тренутку одиграле улогу ербега.

Несрећа се догодила када је, враћајући се са Супер Бола под дејством алкохола, слетела с пута и ударила у дрво. Груди су послужиле као ваздушни јастук, због чега је Шејла прошла без повреда. Шејла су њене груди прославиле пре неколико година, када је проглашена за жену за највећим силиконским атрибутима на свету. Лекари су је више пута упозоравали да груди могле да јој експлодирају, због чега је путовала је у разне земље да заобиђе ограничења о уградњи силикона.

Анђелина Џоли из Живиница

есима Нешић из Живиница код Тузле уз помоћ естетског хирурга урадила је повећање груди и усана, као и још неколико операција о којима не жели да прича, а све то како би личила на холивудску звезду и редитељку филма „У земљи крви и меда” Анђелину Џоли. Она је гостујући на телевизији „Хајат” рекла да је први захват, повећање груди, урадила са само 19 година, али да је и пре познанства са хирургом „50 одсто личила на Анђелину”. Бесима је на десном рамену урадила и тетоважу какву глумица има на левом, а то су географске координате места рођења њене деце.

Резултат није битан А

трактивније од Супербола - одржана утакмица ЛФЛ лиге између „Изазова” из Лос Анђелеса и „Страсти” из Филаделфије. Колико је женска верзија америчког фудбала постала популарна, говори чињеница да је утакмицу ЛФЛ лиге (Lin ge rie Fo ot ball Le a gue) између „Изазова” и „Страсти”, тачније играчица у до-

Опрости се од компа

тац пуцао у компјутер своје мезимице која је оговарала њега и мајку на сајту Фејсбук. Петнаестогодишња Хана Џордан написала је на свом профилу текст о својим родитељима, који је „малтретирају” да ради кућне послове. „Ја нисам ваша проклета чистачица, не могу пет минута да одморим а да не морам нешто да радим по кући. Смарате ме да се запослим, уместо да ми лепо платите за сва сра*а која радим за вас. Једва чекам дан када ћете толико остарити да не можете сами да обришете ду*е, пошто ја тада нећу бити ту за вас”, само су неке од изјава које је

Хана ставила у свој текст и потписала га са „ваше бесно дете”. Иако је „сакрила” пост тако да га њени родитељи не виде, њен отац Томи нашао га је када јој је поправљао компјутер, и одлучио да је научи памети. „Ово је твој лаптоп, а ово је мој пиштољ. Увредила си и мене и маму ониме што си написала на свом Фејсбуку. Надам се да је вредело”, рекао је Томи, а онда пуцао у њен лаптоп. „Нови компјутер ћеш добити када будеш сама могла да га платиш, а пре тога ћеш ми вратити 130 долара, колико сам потрошио на софтвер за твој стари компјутер”, додао је он.

њем вешу пратио рекордан број људи, иако се играла исте вечери када и Супербол. Разлог лежи у томе што су ове девојке професионалци у својој игри, али и што је играју обучене у доњи веш, подвезице, халтере... Утакмица је одржана у Орлеанс арени у Лас Вегасу, а победио је „Изазов”.

вадесетогодишњи Ибрахим Сушић покушава да обори Гинисов рекорд у брзом једењу кекса. Студент из Горњег Вакуфа тренутно покушава да обори рекорд једења три сува кекса који је 2005. поставио Британац Емброуз Менди, који је смазао три кекса за 49,15 секунди.

Правила налажу да се морају појести три кекса димензија 66x69x4,5 милиметара, без конзумирања течности, и без икаквог намаза на њему. „Случајно сам наишао на овај рекорд тражећи један други који планирам да оборим, и намеравам да докажем да могу брже да смажем три сува кекса”, рекао је Сушић. Његов тренутни рекорд је 47,41 секунди, а планира да до маја, када би требало да се званично пријави за обарање рекорда, успе да спусти време на још краће.

Погрешан број вам може спасти живот

мериканка хтела да позове сина, али добила неочекивану помоћ од странца удаљеног неколико временских зона. Лорета Смит (70) из Кијахога Фолса у Охају осетила је како јој се одузима лева страна тела и хвата је несвестица док је била сама код куће. У паници, успела је десном руком да дохвати телефон и покуша да позове сина у помоћ. Пошто је промашила једну цифру у броју мобилног телефона, добила је потпуно непознатог човека у Денверу. Када је чуо глас уплашене баке, он јој је одмах саветовао да мирује, пронашао број Хитне помоћи у Кијахога Фолсу и послао јој болничаре. Констатовано је да је Лорета доживела блажи мождани удар, а чим се опорави, упознаће се са својим спаситељем и уручити му поклон.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak23.februar2012.

OGLASi l ^iTUQe

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 47630 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 47631

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 47632

IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 47417 IZDAJEM dvosoban komforan stan na drugom sprtu kod Futo{ke pijace. Telfeon: 063/581-340 i 021/6391047. 47491 IZDAJEM dvoiposoban stan, name{ten u Rumena~koj ulici, pored Sajma. Telefon 064/147-39-56. 47556 POTREBNA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu od 45 m2 kod Sajma, studetkiwa ili zaposlena devojka, od 1. februara. Telefon 6390-326. 47569 IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, kod crkve, (klime, tel., kablovska, 2 terase. Telefon 060/5512871. 47611

CENTAR, u Sowe Marinkovi} ukwi`en stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije... Telefon 63-66952, www.bomil.rs. 15001

NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003 SATELIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15004 BULEVAR, ukwi`en 1.0 stan 38m2, po ceni od 36.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005

dnevnik

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 NOVO NASEQE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDVom. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 BU LE VAR, oko li na Ul. No vo sad skog saj ma, nov, ma wi 1.5 st a n, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15008 LIMAN, nov 1.5 stan, odmah useqiv i ukwièn, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009 NOVO NASEQE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompetno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15010 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwièn 2.0 stan na I spratu 49m2 cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011

BULEVAR EVROPE, u luks â&#x20AC;&#x17E;Zonedâ&#x20AC;&#x17E;-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15012 HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa... 2.5 stan, cena 63.800. Telefoni: 6368429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15013 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15014 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran, ukwièn 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 LIMAN, prodajem ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Telefoni: 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15017

NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15018 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15019

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47433 MOLER-FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 47562

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 46221 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 46222

PRIMAM u radni odnos 1 radnika i 2 radnice u pakeraju prehrambene robe. Uslovi: SSS, starosti do 35 godina. Telefoni: 021/403-150. 47700

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 47329 RESTORAN organizuje da}e, pomene, razne vrste sve~anosti... Meni od 450 - 600 dinara. Telefoni: 444-141, 6338940. 47712

Sa velikom tugom i bolom u srcu javqam rodbini i prijateqima da je 21. 2. 2012. iznenada preminuo moj suprug

Branimir Mirosavqev 1964 - 2012. Sahrana je 24. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Za{to, ako sam ti bila sve? Ve~no o`alo{}ena tvoja Kornelija. 47746

Posledwi pozdrav o~uhu

Branimiru Mirosavqevu 1964 - 2012.

POSLOVNI - kancelarijski prostor na drugom spratu u poslovnom centru u Bulevaru oslobo|ewa, 44m2, name{ten. Telefon 064/1147-741. 47564

uz veliku tugu i bol od Dragana.

47749

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Pro{le su tri tu`ne godine od kada nije sa nama na{ dragi i plemeniti otac, deda i svekar

~etvrtak23.februar2012.

POMEN Pro{le su ~etiri godine od kako nas je napustio

Posledwi pozdrav mom velikom drugu i kom{iji

Na{oj dragoj supruzi, majci, k}eri, sestri i tetki

Vujadin Popovicki Lulika Qiqani Vu~enovi}

Zoranu Belom \or|e Popovi}

od Vojislava [krbi}a sa porodicom. Ve~na ti slava bezgre{ni ~ove~e! @ive}e{ zauvek u meni.

23. 2. 2009 - 23. 2. 2012. Zauvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava. Tvoji: sin Du{an, unuka Sawa i snaja Nada.

Tvoj drug iz detiwstva. 47729

47716

DVOGODI[WI POMEN

47727

Tu`nim srcem i bolom u du{i obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 22. februara u 86. godini preminuo na{ dragi

ro|. Stojanovi} 23. 2. 2007 - 23. 2. 2012.

Gojko Braji}

Zaborav ne postoji dok `ive oni koji te vole.

Sahrana je danas, 23. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Supruga Erka i unuka Ana sa porodicom.

O`alo{}ene }erke: Nevenka, Seka i Quba sa porodicama.

47710

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminuo na{ suprug, otac i deda

Stojan Markovi}

47722

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 21. februara 2012. godine u 73. godini preminuo na{ dragi

Vojin Mitrovi}

Sahrana je u petak, 24. 2. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Veselinka, sinovi Ivan i Dejan, snahe Milana i Zdenka i unu~ad Ma{a, Lana, Igor, Pe|a i Vawa.

Sahrana je danas, 23. februara 2012. godine, u 13. ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Darinka, sin @eqko i Biqana, }erka @eqkica, zet Dubravko, unuci Teodor i Teodora.

47717

47702

Obaveštavamo drage prijatelje da je 20. februara 2012. godine, u 50. godini, iznenada preminula

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

ro|. Markovi} da}emo {estomese~ni pomen danas, 23. 2. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Se}a}emo te se celog ìvota. Sa Tobom je ìvot bio prava divota. Oàlo{}ene porodice: Vu~enovi}, Markovi}, Stani} i Kecman. 47703

Sa neizmernom opra{tamo se od

POMEN

Mariji Rali}

Branko Brki}

Tu`na srca javqamo da je 18. 2. 2012. godine preminuo u Dizeldorfu u Nema~koj, na{ otac i deda u 69. godini.

Uspomenu na dragog im druga ~uvaju: Kurja, \oka, Stanoje, Branko, Aca, Braj{ika, [andurika, Paja, Boca, To{kara, Marko, Vlasta, ^uqak, Seki, Vjeko, Dejan, Bela, Antika.

tugom

Milane Simi} Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Ve~no u na{im srcima. Porodice: Nikoli}, ^obanovi} i Rali}.

]erka Nada i unuka Aleksandra.

47707

47743

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE

Elena Anti}

Qiqani Vu~enovi}

23. 2. 2002 - 23. 2. 2012.

Draga Qiqo, sa tugom koju vreme ne le~i i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.

Prolaze godine, a ostaju samo uspomene i se}awa.

Tvoj kum Bo{ko Bari{i} sa porodicom.

Tvoji: suprug Bo`idar i sinovi Aleksandar i Miroslav.

47704

47570

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

Milena Ilije Krivokapić rođ. Milošević Sahranjena je na seoskom groblju u Čonoplji, u najužem krugu porodice i prijatelja. Njena porodica. 47724

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 2. 2012. godine preminula na{a draga

Milovan Ra|en O`alo{}eni sinovi Dragan i Predrag sa porodicama.

Vidi Pavlovi}

Slavica Bawanac ro|ena Glavi~i} Sahrana mile nam pokojnice je 23. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erke Bosiqka i Danijela sa porodicama.

Neka ti je laka zemqa, i po~ivaj u miru.

od porodice Dra`i}.

47698

47745

47752

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav dragoj sestri, snaji i tetki

Dana, 22. februara u 86. godini preminula je na{a tetka

Milana Simi} 1925 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 23. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Vida Pavlovi}

Zoranu Belom

Igor Bilak sa porodicom.

O`alo{}eni: }erke Mara i Nada, sin Aca sa decom i unucima.

47737

47742

Slavici Bawanac

ro|. \uri}

od: sestre Kosare, bra}e Slavka i Gojka sa porodicama.

Draga tetka Vido, hvala ti {to si htela i znala da podeli{ sa nama sve radosti i brige. Sahrana je u petak, 24. 2. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestri} Dragan, snaja Mira, Jelena i Dragana sa porodicom.

47699

47739

tv program

~etvrtak23.februar2012.

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

14.40 14.52 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.58 21.45 21.50 23.00 23.05 23.50 00.05 00.15 01.10

Аристеа Стакић

Сучељавање Да ли се осећате безбедно када изађете на улицу? Да ли сте забринути када ваше дете изађе из куће? Истраживања на ову тему дају одричан одговор. Водитељка: Аристеа Стакић (РТВ 1, 21.00) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 21.00 Сучељавање, политичка дебатна емисија 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Серија недеље: Марфијев закон 23.50 Један на један 00.15 Сучељавање 01.05 Концерт године: Компилација 2

07.00 08.00 09.00 09.50 10.35 11.45 12.30 12.40 13.05 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.35

Ток шок Концерт године-Компилација 1 Грување Грување уживо у студију М Јазик 2011.-Хамлето Стамато банд Портрет (мађ) Вести (мађ) Од сретења до ускршњег поста (укр) Мађионичари, филм Центар света Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Друго полувреме, филм Плави круг ТВ Баштина

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.43 09.59 10.30 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.37 13.20

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Фудбал мондијал магазин 10.30 Евролига: ЦСКА – Олимпијакос 12.15 Преглед ФА куп 12.45 Евролига: Билбао – Монтепаски 14.45 Евролига: Галатасарај – Ефес 16.30 Најјачи људи 17.45 НБА акција 19.00 Премијер лига, Магазин 19.30 СК 20.05 Евролига: Макаби – Жалгирис 22.00 АТП 500 Мемфис 1/8 Финале 06.00 Евролига: Реал Мадрид – Уникаха

Фолк шоу

Гости вечерашње емисије су: Дејан Матић, Оља Карлеуша, Марко Булат, Јована Типшин, Душан Ђуричић, Јован Перишић, Мира Беширевић, Чедо Марковић, Љуба Лукић, Радмила Мисић, Канаринац, Гордана Стоићевић, Божа Воротовић, Данка Стоиљковић, Новица Здравковић и Саша Матић. (КТВ, 20.00)

06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Доме, слатки доме Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија ТВ филм у новом веку: Реконвалесценти, филм Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Оперативци Ноћни биоскоп: Авантуре Калеба Вилијамса, филм

1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести

07.36 07.41 07.48 08.09 08.20 08.31 08.43 09.06 09.35 09.53 09.56 10.25

Наташа Јањић

Кењац Година је 1995. Лето кад ће се десити операција „Олуја”. Боро, који ће за годину и по напунити четрдесет година, са супругом Јасном и сином Луком након седам година одлази у родно село Дриновци, у Херцеговини. Улоге: Небојша Глоговац, Наташа Јањић, Љубомир Кики Капор, Тонко Лонза, Емир Хаџихафизбеговић, Асја Јовановић, Роко Роглић Режија: Антонио Нуић (РТС 2, 21.55)

16.30 17.00 17.55 19.16 19.19 20.00 20.30 21.00 21.55

Џеки Чен

Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали Тумачење књижевног дела Мансарда Посета муња историји Великани Разоткривање заборава Српске спортске легенде Контекст

23.30 00.02 00.20 01.11 02.09 03.30

У свету Траг у простору Гитар арт фестивал Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Посета муња историји Великани Ликовна колонија РТС Датум Верски календар ТВ лица: Никола Којо... као сав нормалан свет Млади таленти Србије Поаро Мила тражи Сениду Разоткривање заборава Попај Место за нас Метрополис Поаро Фестивал фестивала: Кењац, филм Бунт И ја имам таленат Емина Јаховић Трезор Мила тражи Сениду ТВ лица: Никола Којо... као сав нормалан свет

Господин Добрица Када Дајана, ТВ новинарка, сними сцене велике наркотрансакције и убиства, ствари крећу наопако. Како би спречили да се снимак емитује у њеној веома популарној емисији, мафијаши ће кренути у потеру за њом. Улоге: Џеки Чен, Ричард Нортон, Мики Ли, Карен Меклимонт Режија: Само Хунг (Прва, 22.15) 19.20 20.25 21.15 22.15 00.00 01.00 01.10 01.45 02.00

Аси Кад лишће пада Радна акција Филм: Господин Добрица Кобра Три хил Експлозив Ексклузив Радна акција

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.40 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 18.55 21.00 23.10 23.45 00.05 01.50 02.15

10.55 11.20 11.52 12.30 13.00 13.59 14.11 14.33 15.02 15.11 15.25 15.32 15.42

06.30 06.45 07.00 08.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 19.00 19.45 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00

dnevnik

c m y

Кефалица Фуснота Маратон Кефалица Двоугао Слике живота Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Баци маму из воза Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Доктор Хаус 24 Двоугао НЦИС Филм: Поли Шор је мртав НЦИС Филм: Љубав и остале невоље Копаоник Фуснота

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Селена Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Лига УЕФА: ПАОК - Удинезе, пренос Филм: Друмска кафана Вести Спортски преглед Филм: Завршно одбројавање Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Друмска кафана У сваком америчком, руралном градићу постоји локални силеџија који терорише своје суграђане. У овом случају реч је о Бреду Веслију, локалном силеџији који је опседнут идејом да поседује све и свакога. На располагању су му, наравно, новац, људство и логистика. Улоге: Патрик Свејзи, Кели Линч, Бен Газара, Џули Мајклс Режија: Роуди Херингтон (Б92, 21.00)

Џули Мајклс

05.45 10.00 11.45 12.00 13.30 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 01.00

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне Гранд народ пита Сестре Национални дневник Сити Мирис пролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Вештичарење Филм: Џеси Стоун: Морска промена 02.45 Филм: Судар 04.30 Витезови из блата 05.00 Тајна љубав

Петар Краљ

Три летња дана Трагична, емотивна али и комична прича о двојици избеглица из Босне, који се за егзистенцију сналазе на разне начине. Кроз ова два лика осликан је распад једне државе , једног друштва у којем некада узорни грађани постају шверцери и бескућници, а некада поштене девојке наркоманке и проститутке. Улоге: Мирјана Јоковић,Славко ШтимацСрђан Тодоровић Славко Штимац, Срђан Тодоровић, Милена Дравић, Петар Краљ, Бранко Балетић, Петар Божовић Режија: Мирјана Вукомановић (Хепи, 20.30) 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50

Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Номинације Три летња дана, филм Вести Добра жена Парови – преглед дана

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak23.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк: Време је истекло Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Мајами инк: Обрачун између Амија и Јоџија Нова нада посластичара Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк: Најгори дан Нова нада посластичара

08.00 Бизеовим стопама 09.00 Изгубљени топови Краљице Елизабете 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 12.00 Торински покров: Нови докази 13.00 Почетак рата 14.00 Пирамиде смрти 15.00 Колонија 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Заборављени начини исхране 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 Блиски сусрети у Сибиру 20.30 Деца Стаљинграда 21.00 1066. 22.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 23.00 Колонија 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Заборављени начини исхране

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Легенда о змају Прасетове лагарије Повратак Топера Хајдук Врана Ледени потрес Дневник Јанга Тровача Чудовиште Еротски филм Еротски филм

07.00 09.14 10.22 11.10 12.00 12.33 13.18 14.10 14.40 14.55 15.13 16.00 16.50 17.56 18.46 19.30 20.02 20.55 21.25 00.25 01.00 01.50 02.32

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд 5, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Кум, филм Дневник 3 Глен Милер Оркестра Злочиначки умови Др Оз, ток шоу

FEQTON

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Филм: Завет Филм: Тешка мета

07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 22.30 ЦСИ 00.05 РТЛ вести 00.20 ЦСИ 01.50 Астро шоу 02.50 ЦСИ 04.20 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Ко сти

Ал Па ћи но

Кум Гла ва јед не од пет нај моћ ни јих њу јор шких ма фи ја шких по ро ди ца дон Ви то Кор ле о не је дан је од по след њих тра ди ци о на ли ста: још увек ве ру је у ва жност по ро ди це, ода ност и по што ва ње. Али вре ме на се ме ња ју... Уло ге: Мар лон Бран до, Ал Па ћи но, Да јен Ки тон, Ро берт Ду вал, Џејмс Кан, Та ли ја Ша јр Ре жи ја: Френ сис Форд Ко по ла (ХРТ 1, 21.25)

У бе то ну гра ди ли шта про на ђе на је ло ба ња. Бут и Бре нан убр зо са зна ју да је жр тва мла да пле са чи ца ко ја је пу но обе ћа ва ла, али је од лу чи ла да на пу сти ба лет ка ко би се по све ти ла хип хоп пле су... Уло ге: Еми ли Де ша нел, Деј вид Бо ре а наз, Ерик Ми ле ган, Та ма ра Те лор Ре жи ја: Бе ри Џо зеф сон (РТЛ, 21.00)

Чу до ви ште Про сти тут ка по ста је се риј ски уби ца, ње на љу бав и са о се ћа ње пре ма мал тре ти ра ним при ја те љи ца ма, те ра је да пре у зме кон тро лу над сво јим жи во том – али тек та да све из ми че кон тро ли... Уло ге: Шар лиз Те рон, Кри сти на Ри чи, Брус, Дерн, Ли Тер ген сен Ре жи ја: Пе ти Џен кинс (Си не ма ни ја, 22.00)

07.45 08.15 08.40 09.10 10.00 13.30 15.00 15.25 15.50 16.35 17.05 18.00 18.20 18.45 18.55 20.50 21.00 22.55 23.25 00.10 00.31 00.52 01.33 02.14

Шар лиз Те рон

06.00 08.00 08.25 10.05 10.40 12.05 14.10 16.00 18.15 20.05 21.40 22.55 01.05 02.40 04.15

Хелбој Васпитање за почетнике Тамо где су дивље ствари Модерна породица Легенда о медведу Додела „Оранге„ награда Британске академије за филм (снимак) Под сунцем Тоскане Рок барка Папирни човек Бладворт Љубавни злочини у Кабулу Девојка која се играла ватром Иза непријатељских линија 3 Мачори Мали велики војник

08.35 11.05 12.40 14.10 16.10

Мала ТВ Амика Неухватљиви прашчић Руди Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Моглијева прва пустоловина, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига: Валенсиа - Стоке, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига: Атлетико М - Лацио, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Злочиначки умови Увек је сунчано у Филаделфији Нове авантуре старе Крисине Мерси Монк Ноћни музички програм

17.40 19.00 20.35 22.10 23.45

Трамвај звани жеља Долина светлости Срце пуно кише Нема издаја Ватрени обрачун 5: Правда за једног Чудна фреквенција 3 Необуздана Ајрис Тајна давања Мекгајвер Украдене жене, освојена срца

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.20 18.00 20.10 22.00 00.00 02.00

Мртав човек хода Нел Подизање Аризоне Оги Роуз Пурпурна ружа Каира Робин Худ, принц лопова Експлозивна мисија Једина права ствар Кад будан сањаш Мртав човек хода Секси Азија Изгубљен међу звездама

Та ма ра Теј лор

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Ловац на старине Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде

08.30 11.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30

Тенис Тенис Скијашки скокови Скијашки скокови Најјачи човек Борилачки спорт Борилачки спорт Покер Рели Тенис

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Оми ље на лек ти ра – је лов ник бр зе хра не Д

ом: не у хва тљив кон цепт за про фе си о нал ног ино ва тив не и ужа сне тре нин ге. Био је то пра ви па игра ча те ни са. Од кад сам на пу сти ла Но ви као, на ро чи то јер сам ву кла и ви шак сво јих ки ло Сад са сво јим вок ме ном и два ко фе ра, жи ве - гра ма. Упр кос бо лу, обо жа ва ла сам да ра дим са Бо ла сам као но мад. По след њих шест го ди на ни сам бом и ње го вом же ном Џе ки Џој нер Кер си, пре ле про ве ла ви ше од ме сец да на у ко ма ду код ку ће. По - пом атле ти чар ком и ви ше стру ким осва ја чем злат ста ла сам по лу у спе шна у ства ра њу осе ћа ја до ма у них ме да ља. По сма тра ње ње не екс пло зив но сти и хо тел ској со би. Рас па ко ва ла бих ства ри чим бих не у мор не рад не ети ке по ма га ло ми је да из др жим. про шла кроз вра та и раз ме сти ла кре вет да ви ше ли - Би ла је нат чо век и пра ва ин спи ра ци ја. Мо гла је да чи на ме не. Док год су са мном би ли ро ди те љи, осе - из др жи и нај те жи тре нинг, тра жи још и ура ди још ћа ла сам по ве за ност с до мом. Скло ни ште у ко је мо - бр же. Док бих је гле да ла ка ко про ле ће по ред ме не, гу да се вра тим на кра ју ло шег да на. Би ло је вре ме так ми чар ски дух у ме ни би се про бу дио. Ни кад у да сед не мо на свој ка уч, диг не мо но ге на соп стве ни сто лић за ка фу и са че ка мо да олу ја про ђе. Овог пу та нам се по сре ћи ло. Кад сам ја за вр ши ла сво ју фи зи кал ну те ра пи ју, а та та хе мо те ра пи ју, усе ли ли смо се у ку ћу ко ју смо гра ди ли у Са ра со ти. Био је до бар осе ћај по но во има ти пра ви дом. Ро ди те љи и ја упа ли смо у чуд ни ри там „нор мал но сти„ ко ји ни смо има ли от ка ко сам би ла ма ла. Му ва ли смо се по ку ћи, чи та ли књи ге, гле да ли фил мо ве, ку ва ли... уоби ча је не ства ри. Али ре ал ност је би ла све осим нор мал на. Све то за јед ни штво до го ди ло се због тра гич них окол но сти и не из бе жна те жи на ви си ла је у ва зду ху. Би ла сам пре стра вље на да ће се рак мог та те вра ти ти – мо ра ли смо че ка ти го ди ну да на да са зна мо је ли те ра пи ја ус пе ла – што је осе ћај као да че ка - Ин спи ра тив на Џе ки Џој нер Кер си мо да бом ба екс пло ди ра сва ки пут кад сам га пи та ла ка ко се осе ћа. Си гур но сам га из - жи во ту ни сам то ли ко тре ни ра ла и тр ча ла сам као лу ђи ва ла. А ја сам се бо ри ла са соп стве ним де мо ни - лу дак. Као да по ку ша вам да по бег нем од не чег опа ма. Хра на је по ста ла је ди ни на чин да их сми рим. сног, а та да је мој ум био вр ло опа сно ме сто. Кроз По че ла сам мно го да је дем. Од ла зи ла бих у ку хи - зној, мој бес, збу ње ност и фру стра ци је из ла зи ли су њу, згра би ла џам бо ке се чип са и по су де са чо ко лад - из мно го лак ше не го по мо ћу сто ти на са ти код пси ним сла до ле дом, и за тим оти шла до ка у ча и по је ла хо ло га. их ис пред те ле ви зо ра. Из не на ђе на сам што ни сам Де сет не де ља тре нин га с Бо бом би ле су је ди но из ри ба ла ста зу у др ве ном по ду на пу ту од фри жи де - вре ме кад се мо ја де пре си ја убла жа ва ла. Би ла сам ра до ка у ча. И да ље ни сам зна ла за што је мој бол на - пре ви ше за у зе та пре жи вља ва њем сле де ће рун де шао уте ху у хра ни. Осим крат ке фа зе с пу те ром од сприн то ва по ста зи да бих се вр зма ла по сво јој слу ки ки ри ки ја кад сам има ла 13 ђе ној гла ви. Ко има вре ме на го ди на, ни кад ни сам ко ри сти да се за ма ра пи та њем „за што ла хра ну као осло нац. Мо жда Хра на је по ста ла је ди ни на чин баш ме ни?„ док по ку ша ва да да сми рим сво је де мо не. ми је би ло до сад но и стал но ис тр чи де сет пу та 400 ме та ра, сам у ку хи њи гле да ла шта има сва ки пут ис под ми ну та и 20 Го то во сам из ду би ла ста зу на по ли ца ма, иако сам је ла пре се кун ди. Боб је на те рао мој у по ду од ка у ча до ку хи ње, са мо сат. Мо жда сам под све пулс до 210 на ви со ким пла ода кле сам пред те ле ви зор сно ре а го ва ла на Пар хе ов љу ни на ма Ко ло ра да. Ипак, на до вла чи ла џам бо ке се чип са ти ти ко мен тар да „же не не би кра ју сам са мо за ме ни ла му тре ба ло да бу ду та ко ко шту че ње свог ума му че њем те ла. и по су де са сла до ле дом. ња ве„. Ако на ба цим до вољ но Али би ло је то са мо при вре Уго ји ла сам се 15 ки ло гра ма те жи не, би ла бих за шти ће на и ме но ре ше ње – сла ба шни не би ме ни ко ви ше по вре дио. фла стер ко ји је мо гао от па сти Мо жда сам би ла упла ше на да ће мој по вра так би ти у би ло ко јем тре нут ку, оста вља ју ћи зја пе ћу ра ну. не у спе шан па сам је ла то ли ко да бих мо гла да га - Пси хо ло шке по вре де кри ле су се иза тр бу шња ка, ран ту јем да не ћу ус пе ти. Ви ше не ћу мо ра ти да се скле ко ва, ве жби без те го ва и с те го ви ма од де сет ки по ја вљу јем у јав но сти. Тог ле та за по че ло је де це ни - ло гра ма. Ужа сни ко шма ри за ме ње ни су ужа сним ју ду га бит ка из ме ђу мог ума и те ла. Во ле ла бих да умо ром. сам обра ћа ла ви ше па жње на то што ра дим, али би Чим су Кер си је ви оти шли на од мор, а та та и ја се ла сам пре ви ше де пре сив на да раз ми шљам о то ме вра ти ли на Фло ри ду, пре жде ра ва ла сам се две не де шта осе ћам и пре ви ше из гу бље на у соп стве ној гла - ље. Те сте ни на, хам бур ге ри, пом фрит, ноћ не во жње ви да бих мо гла за ста ти и ви де ти ка кву ште ту на но - до ре сто ра на „Та ко Бел„. Тре нинг ви ше ни је мо гао сим се би. да уми ри мој ум па сам се за ба вља ла чи та ју ћи ме До сре ди не сеп тем бра на ба ци ла сам 15 ки ло гра - ни је бр зе хра не. За де сет да на на ба ци ла сам сву те ма и од са мог шо ка кре ну ла сам у ак ци ју. У ма ју, жи ну ко ју сам из гу би ла с Кер си је ви ма. Пуф! Ни је мој циљ био је да се вра тим у сво ју фор му до је се - по мо гло то што сам за вре ме тре нин га чу ла шо ки ра ни, а би ла сам да ле ко од ње. Та та и ја смо од лу чи - ју ће ве сти. Чо век ко ји ме је убо но жем био је на су ли да мо је лен ча ре ње мо ра да се за вр ши. По зва ли ђе њу за да ле ко ма њи зло чин од оног ко ји је тре ба смо Бо ба Кер си ја, вр хун ског тре не ра олим пи ја ца. У ло: „на но ше ње те ле сних по вре да„. На пао ме је пред Веј лу смо се на шли с њим и до че ка ло ме је де сет хи ља да ма љу ди, и по ку шао да ме убо де по но во, али не де ља нај те жих ве жби у мом жи во ту. Скри ве ни су га спре чи ли. „По ку шај уби ства„ био би ма ло тач атле ти чар у ду ши мог та те ожи вео је гле да ју ћи ме ни ји опис. Не мач ки суд му је за да ле ко ма њи зло чин ка ко тр чим низ ста зу. Ужи вао је гле да ју ћи Бо бо ве од ре дио ка зну од две го ди не услов но. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak23.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пред со бом има те ја сно фор му ли са не пла но ве и по сло ве, али мо ра те узе ти у об зир и не из ве сне окол но сти на ко је ни сте ра чу на ли. Бу ди те до след ни у сво јим на ме ра ма и ста во ви ма па ће те све оства ри ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. februar 2012.

Кри зан дан за све, па и за вас. Мо гли би сте се по сва ђа ти, по вре ди ти и бр зо пле то за кљу чи ти. Бу ди те по себ но па жљи ви у по слу и кон так ти ма с ко ле га ма. Ни је до бар дан за по слов ну са рад њу ни ти кра ћи пут.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ди на ми ка до га ђа ја пре ва зи ла зи ва ше мо гућ но сти и гу би пра ви сми сао, пра вац и циљ, та ко да би сте се мо гли при лич но из нер ви ра ти или за ле те ти. Бо ље бу ди те од сут ни, ше тај те се, ди ши те. По вре де.

При лич но сте опу ште ни и скло ни ту ђим ути ца ји ма, у окол но сти ма стре сним за мно ге. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и по сло ва њу јер су мо гу ћи мно го ве ћи про бле ми но што и прет по ста вља те. Дру штво.

Да нас и су тра су ак ту ел ни акут ни про бле ми и при ти сци на рад ном ме сту. Мо гли би сте има ти ве ли ке из дат ке и нов ча не про бле ме ако бу де те не про ми шље ни. Из бе га вај те сва ђе с ко ле га ма и за вр ши те за по че то.

Стре сан, опа сан и озби љан да за вас, на лич ном пла ну и у по сло ва њу. Кул ми на ци ја на го ми ла них ак тив но сти ће пре ва зи ћи све мо гу ће гра ни це. Не мој те се нер ви ра ти већ ста ни те на вре ме.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Због ре тро град ног Мар са до ла зи до за си ће ња у све му што ра ди те. Вра ћа те се ко рак на зад, ра ни јим по сло ви ма и ру ти на ма. Пре ма при ја те љи ма сте по жр тво ва ни и спрем ни на дру же ње.

Ју пи тер је кре нуо кроз ма те ри ја ли стич ки знак Би ка, ко ји уме да це ни но вац и ста бил не вред но сти. Има те мо гућ ност да ра ди те и за ра ди те те по бољ ша те фи нан сиј ску си ту а ци ју. Ра ци о нал ни сте у све му.

Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју и ко му ни ка ци ји с љу ди ма. Мо гли би сте се ла ко по сва ђа ти, по ту ћи, на стра да ти. Па зи те где ула же те но вац и ин ве сти ра те. Ис ко ри сти те тре нут не шан се, али од ло жи те пу то ва ње.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу, хро нич ним бо ле сти ма, тај ним не при ја те љи ма и сма њи те рад у за тво ре ном про сто ру. Ра ди је се уса ми те и по ву ци те, из бе га вај те про во ка ци је и су сре те.

До вољ но сте хра бри и ра до зна ли да би сте ри зи ко ва ли и учи ни ли глу по сти ако пре те ра те у сво јој на ме ри да ура ди те баш оно што хо ће те, са да и од мах. На лич ном пла ну сте на пе ти и пре о те ре ће ни. При ти сак. Из бе га вај те тај не про во к а ци је. Ше тај те се, иза ђи те из за тво ре ног про сто ра. Мо гу ће су ло ше ве сти или квар ком пју те ра. Бу ди те и ту и та мо, исто вре ме но. Кам пањ ски функ ци о- ни ше те у ра ду, не мир ни сте.

TRI^-TRA^

Емина родила дечака V REMENSKA

PROGNOZA

Магловито

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

После Северине, породила се и Емина Јаховић. Обе маме су се породиле царским резом, а и бебе су им идентично тешке и дугачке. Поп певачица се породила царским резом у Истанбулу и на свет донела дечака. Певачица се породила у уторак, у 10 сати пре подне, у „Америчкој болници” у Истанбулу. И Еминин син, који још увек нема име, као и Северинин Александар, тежак је 3,2 килограма и дугачак 52 центиметра. Срећну вест потврдио је Еминин менаџер Нинослав Продановић: „Емина се осећа одлично. Порођај је протекао брзо и лако, а Емина и њен супруг још увек нису одлучили како ће се син звати.” Лепа Новопазарка и њен супруг Мустафа Сандал већ имају трогодишњег сина Јамана.

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ма гла ко ја се мо же из ди ћи у ни ску облач ност са су ма гли цом. Ве тар слаб ју го за пад ни или про мен љив. При ти сак из над Rim нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на до 1 сте пен. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру сла би мра зе ви и ма гла ко ја ће се за др жа ти то ком да на у ве ћи ни кра је ва, а по не где ће се из ди ћи у ни ску облач Cirih ност са су ма гли цом. Ма ња је шан са да по не где на се ве ру бу де сун ча Berlin них пе ри о да. Би ће ти хо или уз слаб ве тар про мен љи вог прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 3 Beч сте пе на. Varшava СР БИ ЈА: Ују тру сла би мра зе ви и ма гла ко ја ће се за др жа ти то ком да на у ве ћи ни кра је ва, а по не где ће се из ди ћи у ни ску облач ност са Kijev су ма гли цом. На пла ни на ма сун ча но и по не где у ју го за пад ној и ју жној Moskva Ср би ји. Би ће ти хо или уз слаб ве тар про мен љи вог прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 4 сте пе на. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд то St. Peterburg пли је уз ра зи ла же ње ма гле у пе так и про ла зна на о бла че ња са ре ђом Atina по ја вом крат ко трај не ки ше. Ма ло ве ћа шан са за ки шу је у не де љу.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ла тив но не по вољ на вре мен ска си ту а ци ја мо же усло ви ти по ја ча ње те го ба код хро нич но обо ле лих осо ба. Ти пич не ме те о ро пат ске ре ак ци је ће кра јем да на би ти у по ја ча њу у се вер ним де ло ви ма зе мље. Са ве ту је се из у зет на опре зност у са о бра ћа ју.

17 14 14 4 10 9 7

VIC DANA До тр чао за ди ха ни Ха со до Му је: - Му јо, Му јо, Фа ту је на пао ме двед! - Сам ју је на пао, сам не ка се и бра ни.

2 0 5 1 12

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

50 (-7)

Slankamen

270 (-15)

Jaшa Tomiћ

Apatin

104(-12)

Zemun

371 (-2)

Bogojevo

96 (-9)

Panчevo

391 (-1)

Smederevo

490 (-10)

Baч. Palanka 138 (-17) Novi Sad

173 (-22)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

182 (1)

S. Mitrovica

77 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (0)

Beograd

322 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

268 (-10)

NERA

Hetin

106 (-2)

TISA

58 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja