Dnevnik 23.mart 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 23. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23384 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PQU[TE @ALBE GRA\ANA NA MU]KE U STANOGRADWI

Gra |e vi nar stvo i do zvo le br zo zi da ju ko rup ci ju str. 5

IZBORI 2012.

NASLOVI

INTERVJU: DRAGAN [UTANOVAC, MINISTAR ODBRANE I POTPREDSEDNIK DS-a

Politika

Ni su nas po ne le ve li ke na ci o nal ne pri ~e

3 Koalicija SPS–PUPS–JS predala listu

Ekonomija 4 Kod Engleza posao za 200 Rumqana

Dru{tvo 6 Strategija obrazovawa spisak lepih `eqa

str. 3

Novi Sad 7 Takmi~ewe sredwo{kolaca u aran`irawu cve}a

T E M A „ D N E V N I K A ” : HO]E LI JAVNE LI^NOSTI I SLOGANI UBEDITI BIRA^E

Mi si ce, mot(i)ka i raz li ~ak

Vojvodina 11 Suboti~ani }e o~istiti Pali}ko jezero

Crna

str. 2

15 Prijave protiv preprodavaca goriva NIS-a

PIK DOSAD PROGLASIO SEDAM IZBORNIH LISTA

Ve} vi {e od 400 kan di da ta za man da te u Skup {ti ni APV

str. 3

Lov 21 Po`ari u Vojvodini desetkovali divqa~

Najvi{a temperatura 24 ° S

PETINA DECE U SRBIJI S VI[KOM KILOGRAMA

VLADA I SINDIKAT KONTRA POSLODAVACA

Mi ni ma lac mo ra bi ti 20.000 di na ra str. 5

OYA^KA KOMPANIJA DOBIJA NOVOG GAZDU

Austri jan ci ku pu ju „Hi pol plast”

str. 4

str. 16 – 20

SPORT

Veoma toplo

Ure \e we „KA rA \or\A” Po ^et KoM APri lA: Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} rekao je ju~e za „Dnevnik” da je Grad obezbedio 160 miliona dinara za ure|ewe isto~ne i jugoisti~ne tribine stadiona „Kara|or|e”. Bi}e sre|en i deo na severnoj strani doma fudbalera Vojvodine. str. 7

Do ru ~ak pre ska ~u, ekran ne ga se str. 6 POTPISANI UGOVORI O REKONSTRUKCIJI 745 KILOMETARA KANALA

Po ~e tak na vod wa va wa na mi lion hek ta ra str. 5

ZBOG VELIKE GU@VE I ZAHTEVA NOVOSA\ANA

n VOJVODINA DO^EKUJE KRAGUJEV^ANE

n NOVOSA\ANI U MISLIMA VE] NA KARABURMI

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Na pla ta par kin ga oko Uli ce No vo sad skog saj ma?

str. 8

2

POLiTikA

petak23.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

KON VEN CI JA DS-a U U@I CU

T E M A „ D N E V N I K A ” : HO ]E LI JAV NE LI^ NO STI I SLO GA NI UBE DI TI BI RA ^E

Ta di}: Pred Sr bi jom va `an iz bor

Mi si ce, mot(i)ka i raz li ~ak

Lider Demokratske stranke Bo ris Ta di} ocenio je ju~e da se Srbija nalazi pred va`nim izborima, koji odlu~uju o wenoj budu}nosti, i da je uveren u to da }e lista „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” pobediti.

– Danas se ponovo bira kojim putem treba da ide zemqa, a ja predla`em {anse za boqi `ivot i sigurniju budu}nost, a to je put prema EU – poru~io je Tadi} obra}aju}i se pristalicama na konvenciji koalicije oko DS-a u U`icu.

Tadi} je kazao da Srbiju ~eka mnogo toga i da je zato potreb no {to pre for mi ra ti vladu, doneti te{ke mere i da nastavimo napred.

– To je jedini na~in da obezbe di mo bo qe mo gu} no sti za na{u decu, sredove~ne qude, bake i dede, da im obezbedimo i perspektivu i mir – naglasio je on.

Put evropske Srbije, po wego vim re ~i ma, je prak ti ~an put: – On ima svoj sa dr `aj.

Evropska Srbija je moderna zemqa, koja ima ure|en pravni poredak, u kojoj su predvidivi pravni procesi, zemqa koja je efi ka sna, ze mqa iz gra |e nih in frak struk tu ra, kva li tet nih veza, univerziteta, zemqa u kojoj `ele qudi da ostanu, a ne navikli da je napu{taju – rekao je Tadi}.

Potpredsenik DS-a Du {an Pe tro vi} pozvao je gra|ane da 6. maja glasaju za boqi `ivot i boqu budu}nost, {to je platfor ma ko a li ci je oku pqe na oko Demokratske stranke.

– Za ~etiri godine treba da napravimo zemqu gde svako ko se bavi poqoprivredom dobro zara|uje, a Srbija da postane najve}i izvoznik hrane u regionu – poru~io je Petrovi}.

Naziv svojevrsne savetodavno-prakti~ne TV-emisije “Radim–gradim” mogao bi u najkra}em odslikati start predizborne kampawe za predstoje}e izbore. Poslenici aktulene vlasti rastr~ali su se po

Ta ba ko vi}: Ne pot ce wuj te nas Funk ci o ner ka SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} poru ~i la je ju ~e ak tu el noj vlasti da treba da se brani rezultatima, a ne „potcewivawem politi~ke konkurencije”. Ona je na pres-konferenciji rekla da bi Vlada morala da podnese izve{taj o tome {ta je do sada uradila, i ponovila stav svoje stranke da je aktuelna vlada lo{e radila.

– Egzaktni podaci i minusi ne mogu se pretvoriti u pluseve – rekla je ona, i do-

dala da je re~ o najgoroj vladi u posledwe „pola veka”.

Po wenim re~ima, umesto obe}anih 1.000 evra besplatnih akcija, svaki punoletni gra|anin od vlade je dobio novo zadu`ewe od 1.250 evra.

Jorgovanka Tabakovi} je rekla i da predsednik DS-a i Srbije Bo ris Ta di} koristi „povi{en ton” uz komentar da je „poznato da onaj ko nema argumenta ima povi{en ton” i da je „DS svestan toga da nije zaslu`io ni dan du`eg opstanka na vlasti”.

LI DER SNS-a U BER LI NU

Ni ko li}: Sr bi ja pri pa da po ro di ci evrop skih na ro da – Srbija i weni gra|ani pripadaju porodici evropskih naroda, a Srpska napredna stranka je zainteresovana da obezbedi druga~iju klimu i povoqniji ambijent za dolazak evropskih, a posebno nema~kih investitora – rekao je ju~e u Berlinu lider napredwaka To mi slav Ni ko li}.

Nikoli} i wegov zamenik Alek s an d ar Vu ~ i} bo ra ve u trodnevnoj poseti Nema~koj, a u Berlinu su razgovarali s dr`avnim sekretarom Hamburga u Federaciji, Evropskoj uniji i spoq nim po slo vi ma Vol fgan gom [mi tom i nema~kim ko me sa rom za qud ska pra va Mar ku som Le nin gom, saop{teno je iz SNS-a.

– SNS smatra da Nema~ka, kao naj mo} ni ja ze mqa EU, predstavqa strate{kog save-

znika Srbije, a da Srbija, zahvaquju}i dobrim carinskim sporazumima s Rusijom, u budu}nosti mo`e biti most za izvoz nema~ke robe, tehnologije i kapitala na rusko tr`i{te – rekao je Nikoli}.

Lider SNS-a je naveo i da je ta stranka pripremila predlog zakona o javnim nabavkama i predlog za otvarawe kancelarije za brzi odgovor, s ciqem da se omogu}i brza, jednostavnija i procedura bez korupcije za sve strane i doma}e ulaga~e.

Nikoli} je komesaru Leningu rekao da Srbija po{tuje sva prava verskih i nacionalnih zajednica koje `ive u Srbiji, i da naglasio da vrednosti multikulturalnog dru{tva nijedna ozbiqna politi~ka snaga u Srbiji ne}e osporiti.

Voj vo di na do ma }in Sku pu re gi ja u Bri se lu Vojvodina }e prvi put biti doma}in na godi{wem Skupu regija, koji se odr`ava od 8. do 11. oktobra ove godine u Briselu. Taj doga|aj okupqa vi{e od 200 regiona {irom Evrope i to je mesto gde se odre|uje koji su strate{ki pravci razvoja.

Po re~ima direktora vojvo|anske kancelarije u Briselu Pre dra ga No vi ko va, nije slu~ajno {to je Vojvodina izabrana za doma}ina.

– Kada govorimo o ja~awu administracije i stepenu iskori{}avawa evropskih fondova, Vojvodina je u vrhu me|u evropskim regionima – rekao je Novikov.

Kako je naglasio, s Vojvodinom }e u konzorcijumu biti [tajerska, Maribor, Rijeka, Skopqe, Kanton Sarajevo, Ko-

tor, nekoliko ma|arskih regija i dve regije iz Poqske.

– Vojvodi}a }e na tom skupu ista}i svoja iskustva, va`ne prioritete za nas: privrednu sa rad wu, upra vqa we vod nim resursima, energetiku, kao i planove za ruralni razvoj – naglasio je Novikov.

Po wegovim re~ima, Skup evropskih regija bi}e dobra prilika da i op{tine iz Vojvodine budu prisutne i promovi{u svoje sredine zarad privla~ewa incvesticija. On je najavio da }e 10. oktobar biti Dan Vojvodine u Briselu, kada }e op{tine, razvojne agencije i druge institucije mo}i da se predstave, {to }e u~initi i Novi Sad kao grad koji `eli ti tu lu evrop ske pre sto ni ce kulture.

P. K.

Hri sti na Jan ~e to vi}

Srbiji da otvore – sve {to se otvoriti mo`e, dok se wihovi politi~ki takmaci utrkuju s wima u obe}awima {ta }e sve “procvetati” kada oni do|u na vlast. Da bi gra|ane ubedili u to zbog ~ega treba da zaokru`e broj na wihovoj izbornoj listi, koriste sva raspolo`iva “oru`ja” pa se, poput zapadwa~kih nadmetawa, u kampawu ulazi i sa zvu~nim imenima i sloganima. Tako je ovih dana “udarna” medijska vest bila ne ka da {wa ~la ni ca gru pe „Models„, atraktivna starleta Ne ve na Axe mo vi}, koja se na{la na 75. mestu napredwa~ke liste. Da je re~ o “vru}oj temi” svedo~i ~iwenica da su o anga`manu biv{e „modelsice„ mi{qewa bila podeqena pa se u diskusiju ukqu~ila i poznata dramatur{kiwa Bi qa na Sr bqa no vi}, zapitav{i na dru {tve noj mre `i „Tvi ter„ “u ~emu je frka {to je ’modelsica’ Nevena na izbornoj listi SNS-a? [ta, ona nema ista gra|anska prava kao

svi ostali? [to da ne bude na listi? I zar nije logi~no da je ba{ u SNS-u“, zapitala se u jednom dahu Biqana Srbqanovi}, koja je na pro{lim izbori ma bi la kan di dat ki wa LDP-a za gradona~elnicu. Sama Nevena ima duple estradne veze, po{to je u braku od 2007. godine sa Sr |a n om Axe m o v i }em, biv{im mu`em peva~ice Le le An dri}, kao {to je slu~aj i s kolegom s li ste, har mo ni ka {em Mi r o q u b om A r a n | e l o v i } e m Ke mi {em, ~ija supruga, folk-zvezda Zo ri ca Brun clik je bi la ne zva ni~ na kandidatkiwa JULa za mi ni star ku kulture. @equ da bude poslanica SNS-a ne krije ni Hri sti na Jan ~e to vi}, devojka koja je dvaput krasila naslovnu stranu mu{kog magazina CKM. Me|u poslanicima mogao bi se na}i i biv {i u~e snik ri ja li ti ja „Farma“ Ma ri jan Ri sti ~e vi}, koji je me|u prvima postavio bilborde, savetuju}i gra|anima, kao predstavnik seqaka,

Vla di mir Man di}

Mi li vo je vi}: Sme jao bih se to me da ni je re~ o DSS-u [ta je s parolama koje se lansiraju u kampawi? Mnogi su se smejali simbolu DSS-a, razli~ku, ali o razli~ku se ipak – pri~a. Cvijetin Milivojevi} priznaje: “Ja bih se smejao tome da nije re~ o DSS-u”.

– Stranka Vo ji sla va Ko {tu ni ce u javnosti je prepoznata kao konzervativna, pomalo autisti~na stranka. Na~in na koji se u kandidaturi Alek san dra Po po vi }a za gradona~elnika Beograda pojavquje razli~ak, koji je po predawu biqka koja poma`e u le~ewu `utice, {to asocira na DS kao “`ute”, ima svog smisla. S podnaslovom “jer nismo svi isti” trebalo bi da po{aqe i poruku da je Popovi} druga~iji od ostalih kandidata za tu funkciju.

Kada bi neko izvadio taj slogan van konteksta, mogao bi se smejati, ali ovde je pogo|en. Va`no je i da se o tome pri~a, da imate publicitet koji ne biste dobili s rutinskim sloganima koji su plasirani za parlamentarne izbore i ne skre}u pa`wu po originalnosti – podvla~i Milivojevi}.

da uzmu “Mot(i)ke u ruke”. Na listi SNS je i rukometa{ Vla di mir Man di}.

U kru gu ra di kal skih fa vo ri ta i na ovim izborima je glumica Li di ja Vu ki }e vi}, a nema imena pozna tog har mo ni ka {a Bra n i m i r a \o k i } a, su pru ga ne ka da {we mi si ce Da l i b or k e Stoj {i}.

Na listi “Za boqi `ivot – Boris Tadi}” su glum ci Bran k o Cve ji}, Ve sna Mi le ki} i Mar ko Sto ja no vi}, dok su kod “Preokreta” slikarka Bi qa na Gr bi} i glumica Sa wa Kr sto vi}, rediteq Mi qen ko De re ta…

Za sada su se na izborima pojavila dva Ne ve na Aye mo vi} imewaka. Grupa gra|ana u beo- kovodstva partije. Veoma magrad skoj op {ti ni Zve zda ra lo tih qudi su nestrana~ke predala je listu ~iji je nosi- li~nosti, tako da bi nas telac imewak lidera napredwa- {ko mogli iznenaditi time ka, To mi slav Ni ko li}, dok je {to su svoje ime i prezime i me|u kandidatima LDP-a za harizmu “ustupili”nekoj parparlamentarne izbore na 82. ti ji. Sr | an Dra g o j e v i} je mestu ime studenta Vu ka Je re - odavno socijalista, a glumac mi }a, imewaka aktuelnog {e- Bo ra To do ro vi} od po~etka je fa diplomatije i funkcione- de kla ri san kao sim pa ti zer ra DS-a. Napredwaci na listi LDP-a. U DSS-u je to slu~aj sa ina~e imaju i svog Dra ga na To - Si ni {om Ko va ~e vi }em, koji je ~lan rukovodstva te strando ro vi }a. ke, ve} je politi~ar “u funkciji”. Zna~i, ve}ina wih su ve} politi~ki anga`ovani i ne donose neki novi sloj bira~a koji su politi~ki neopredeqeni. Nasuprot tome, nau~nik Mi o drag Stoj ko vi}, koji nije ~lan, ali je na listi DSa, mo`e biti na neki na~in “mamac” za neopredqene bira~e.

Na opasku da ni dve najve}e stranke, DS i SNS, nemaju ne{to no vo u sa moj kam pa wi, Mi li vo je vi} pri me }u je da “SNS namerno u svojoj politi~koj strategiji komunikacije `eli da podse}a na DS”.

– Napredwaci se o mnogim stva ri ma ne iz ja {wa va ju, a ono o ~e mu se iz ja {wa va ju uglavnom li~i na Demokratsku stranku. To je slu~aj s EU, Kosovom, jedina nova tema koju su istakli je borba protiv Liste se jo{ uvek predaju i korupcije. S druge strane, DS bi}e jo{ “zvu~nih” imena. Da ima dodatni problem {to je li su lica iz sveta estarde, stranka vlasti. Pre nego {to sporta, umetnosti toliko va- iznese neko novo obe}awe, logi~no je da }e ih gra|ani pita`na za opredeqivawe bira~a?

Di rek tor mar ke tin {ke ti {ta su od prethodnih obeagencije “Pragma” Cvi je tin }awa ostvarili. Kada gra|aMi li vo je vi} navodi za “Dnev- nima ne mo`ete da raportiranik” da }e wihovo pojavqiva- te na pravi na~ni, ne smete we na izbornim listama imati previ{e ni da obe}avate. Zato uticaja, ali dodaje i da “taj i wihovi slogani deluju pomauticaj nije toliko veliki kao lo soc re a li sti~ ki – po sao, {to bi se na prvi pogled mo- investicije, sigurnost, izbor za boqi `ivot… To je, miglo misliti”.

– Najpre, ve}ina tih javnih slim, i maksimum jer kada bi li~nosti ima neki svet obo- i{li s lepr{avim sloganom, `avalaca, fanova– obja{wava onda bi tek navukli odijum deMilivojevi}. – Veliki broj la javnosti, {to oni svakako wih je ve} politi~ki defini- ne `ele – zakqu~uje Milivosan, neki su ~lanovi stranke, jevi}.

S. Stan ko vi} ili su ~ak dugo i ~lanovi ru-

Po po vi}: DSS ima sport ski plan Kandidat Demokratske stranke Srbije za gradona~elnika Beograda Alek san dar Po po vi} izjavio je ju~e da je ta stranka napravila program za grad {to ti~e sporta i da on sadr`i desetogodi{wi plan ulagawa u sportsku infrastrukturu. Popovi} je na stadionu „Crvene zvezde„, gde je otpo~eo prvi operativni dan izborne kampawe za gradona~elnika, rekao da ta stranka veruje da je zdravqe nacije zasnovano na bavqewu sportom.

– Mi verujemo da je to baza i napravi}emo na nivou grada desetogo-

di{wi program investicija za ulagawe u sportsku infrastrukturu – rekao je on.

Popovi} je naveo i da }e DSS pomagati sportska dru{tva i wihove aktivnosti, ne samo „Crvenu zvezdu i „Partizan„ ve} i ona mawa koja se ~esto zaboravqaju, poput „Radni~kog„, „Obili}a„ i „@elezni~ara„...

Popovi}, koji je biv{i atleti~ar, pred novinarima je pokazao strat trke na „Marakani„, i rekao da operativni deo kampawe po~iwe ba{ ovde jer DSS veruje u sport.

TVIT CRTICA

Je {i} ima na de Dok se stranke utrkuju ko }e pre do}i do glasa~a, ipak se “ukrade” neki trenutak za pauzu.

Kako je na dru{tvenoj mre`i „Tviter„ saop{tio predsednik op{tine In|ija i visoki funkcioner Demokratske stranke Go ran Je {i}, demokrate su se u jednom trenutku “povukle s boji{ta”. „Ima jo{ uvek nade za Srbiju. Usred kampawe ~itav izborni {tab u In|iji ipak je gledao derbi...„, saop{to je Je{i}, ne otkrivaju}i da li su ve}inu ~inili navija~i “Zvezde” ili “Partizana”, u kojima od strana~kih funkcionera u upravi sede socijalisti Alek san dar An ti} i Bran ko Ru `i}, dok je DS-ovac Go ran Ve si} savetnik predsednika „Crvene zvezde„ Vla da na Lu ki }a.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak23.mart2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

INTERVJU

DRA GAN [U TA NO VAC, MI NI STAR OD BRA NE I POT PRED SED NIK DS-a

Ni su nas po ne le ve li ke na ci o nal ne pri ~e – Pitawe raspisivawa predsedni~kih izbora pokre}u pre svega stranke koje nemaju jasan plan i program koji bi ponudile gra|anima Srbije. DS smatra da je najva`nije imati tim koji }e pobediti na parlamentarnim izborima, a wega predvodi upravo predsednik Bo ris Ta di} – izjavio je u intervjuu „Dnevniku“ ministar odbrane i potpredsednik DS-a Dra gan [u ta no vac, kometari{u}i ~iwenicu da je pitawe odr`avawa predsedni~kih izbora kada i parlamentarih i lokalnih, dobilo neverovatan publicitet na sveukupnoj srpskoj sceni.  Ne o~ekujete, dakle, da }e gra|ani iza}i i na birali{ta za {efa dr`ave?

– Trenutni fokus DS-a je da svoj program – izbor za boqi `ivot – pribli`i gra|anima Srbije, da prezentuje na{e uspehe i planove za naredni mandat vlade, a ne tema predsedni~kih izbora, koji nisu strana~ko pitawe.  Mo`e li Srbija u trenutku kada Pri{tina preti upotrebom sile u slu~aju odr`avawa izbora na Kosovu i Metohiji, ostati bez {efa dr`ave, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost?

– Ne postoji mogu}nost da se Srbija na|e u pravnom i ustavnom interegnumu jer postoje jasno definisane Ustavne nadl`enosti predsednika Skup{tine.  [ta }e biti konkretno obe}awe demokrata gra|anima?

stabilna, da je upravo svojim ~etvorogodi{wim trajawem poslala poruku stabilnosti i van granica zemqe. Srbija je, kada su sve zemqe gubile kreditni rejting, svoj podigla. Sada smo na startu koji }e biti znatno povoqniji od perioda za

nama. Sama ~iwenica da smo po podacima Privredne komore Srbije 2007. godine imali 785.099 aktivno nezaposlenih qudi, a da danas imamo 745.187, govori u prilog tome da stawe nije katastrofalno, kao {to se na promocijama pojedinih stranaka prikazuje. S druge strane, podse}am na to da je devizna {tedwa gra|ana u bankama pove}ana sa ~etiri milijarde na 7,8 milijardi, da jeste ~iwenica da je zatvoreno 143.000 malih preduze}a, a otvoreno 150.000. Zbog ekonomske situacije deo na{e privrede jeste oti{ao u sivu zonu, i neophodno je uraditi poresku reformu, pre svega analizirati parafiskalna optere}ewa privrede. Na{ program, izme|u ostalog, govori o su{tin-

U DS-u ne ma kla no va ni su ko ba  Da li u DS-u ve} sada postoje klanovi i sukobi oko toga ko }e koga izgurati za premijera?

– Ne postoje nikakvi klanovi i sukobi. Verovatno ima onih koji razmi{qaju o tome, a li~no mislim da je najva`anije da sprovedemo odgovaraju}u kampawu i pri|emo svakom gra|aninu, a pogotovu onome koji se koleba i nije siguran gde vidi Srbiju u budu}nosti, i otvorimo mu mogu}nosti izbora za boqi `ivot. Otkako sam ~lan stranke, od 1996. godine, politi~ki oponenti pri`eqkuju sukobe u DS-u, kojih nema. Sna`niji smo danas nego bilo kada u pro{losti i garant smo ve}ih investicija, poslova i stabilne budu}nosti.

– Zahvaquju}i aktivnostima predsednika Tadi}a i DS-a, Srbija je postala kandidat za punopravno ~lanstvo u EU, a samo nedequ-dve posle toga kod nas su se pojavili „Ikea“, „Svarovski“, „Danijeli“ i drugi strani investitori koji `ele da ulo`e svoj novac i uposle nove qude. Kandidatura je velika {ansa koja otvara potpuno nove mogu}nosti. Ube|eni smo u to da samo nastavkom politike kakva je vo|ena do sada, mo`emo vrlo brzo zapo~eti pregovore s EU, {to automatski donosi investicije, poslove i sigurnost, kao i pristup fondovima.  Mislite li da bira~i veruju u obe}awa stranaka, s obzirom na ekonomsku i finansijsku situaciju u kojoj su sami?

– Mislim da su veoma svesni toga da je Vlada, u situaciji kada je ceo svet bio u problemu, ipak bila

skoj pomo}i maloj privredi i privrednicima smawivawem poreza, osloba|awem od odre|enih da`bina i podsticawem razvoja male privrede, koja su{tinski ~ini kapilarnu mre`u Srbije.  S obzirom na profilisanost DS-a kao levice, {ta je s velikim brojem qudi koji su na granici egzistencije?

– Mislim da smo u periodu za nama pokazali da iskreno brinemo o gra|anima u Srbiji, da nas nisu ponele velike nacionalne pri~e ve} da smo se brinuli o obi~nom ~oveku. Ponavqam, Srbija koja nije izolovana u odnosu na me|unarodne okolnosti, uspela je da se stabilizuje, uprkos pri~ama dela opozicije da }e Vlada kolabirati, da }e dr`ava bankrotirati ako ne prodamo Telekom. U vremenu pomenute krize, dogodilo se upravo suprotno – kupili smo i gr~ki deo ove kompa-

nije, i pokazali da vodimo dr`avotvornu politiku, koja ima ozbiqnu perspektivu. Pro{li smo te`ak period, ne}e biti znatno lak{e ni u budu}nosti, ali sam siguran da }e gra|ani osetiti boqitak ve} krajem ove godine.  Sam start kampawe pokazuje da }e mo`da biti najprqavija dosad vo|ena. Mislite li da tako ne{to odgovara gra|anima kojima se stranke obra}aju? [ta u woj vama najvi{e smeta?

– Gra|anima je dosta la`i i neistina, i oni su svesni te`ine situacije, a najvi{e mi smeta kada se iznose neistine, zadire u li~ni i porodi~ni `ivot, {to je o~igledna namera. Nemam li~no problem da bilo ko pokrene negativnu kampawu, ali su, verujem, gra|ani svesni toga da je u resoru koji vodim u~iwen izuzetno veliki napredak. ^iwenice su da je Srbija pro{le godine izvezla proizvode namenske industrije za 250 miliona dolara, a za ~etiri godine za gotovo milijardu, da imamo jo{ oko 500 miliona dolara vrednih ugovora koji tek treba da se realizuju, da smo sproveli reformu Vojske i profesionalizovali je, formirali Univerzitet odbrane, zavr{ili penzionu i reformu zdravstvenog fonda, re{ili gotovo 5.000 stambenih pitawa... Niko kredibilan ne kritikuje moje rezultate, ali opozicija na plakatima stavqa slike uz tekstove koji nemaju veze s mojim poslom, {to zna~i da i oni sami nemaju zamerke na moj rad ve} na moju evropsku orijentaciju, a gra|ani nisu naivni.  Da li biste prihvatili izazov i stali na crtu ministru policije Ivici Da~i}u, koji je rekao da je najboqe radio posao u Vladi?

– Ne mislim da treba na taj na~in da se merim ni s jednim ministrom u Vladi Mir ka Cvet ko vi }a.

Reformski dometi koje smo napravili u resoru odbrane su istorijski, a svako mo`e izgovarati razne parole, dodvoravati se gra|anima, {to mi nismo ~inili, ve} sprovodili su{tinske reforme na koje }emo biti ponosni i za 25 godina.

Podse}am, 2000. godine je tada{wi DOS, sa Zoranom \in|i}em i Vo ji sla vom Ko {tu ni com na ~elu, potpisao ugovor s narodom, u kojem je pisalo da }e Srbija imati profesionalizovanu vojsku. Taj posao sam zavr{io.  Da li je i vi{emese~na prozivka lidera SPS-a da postoje nagodbe, dogovori i {urovawe, sa SNS-om zbog kampawe marketin{ki trik, ili ve} {ta?

– Svako ima pravo da u kampawi iznosi sumwe, dileme ne bi li pridobio neki glas ili destabilizovao tu|e glasa~e. Jasna poruka sa sednice GO DS-a, koju je poslao predsednik Tadi} i svi na listi

DS-a, jeste da ne}emo praviti vladu sa SNS-om, DSS-om, SRS-om.  [ta }e se desiti ako vas budu napadale ostale stranke, URS ili LDP, s obzirom na upozorewe predsednika Tadi}a da ni takvi ne mogu biti budu}i partneri?

– Na{a kampawa }e biti pozitivna, prezentova}emo rezultate rada Vlade i ono {to planiramo u budu}nosti. Pona{awe nekih koji su bili deo Vlade, a sada kritikuju samo onaj deo koji je lo{, dok pozitivno pripisuju sebi, naprosto nije ni korektno, niti odgovara istini. Naravno, ako na{i oponenti tokom kampawe pre|u granice koje se podrazumevaju u politici, ne mo`emo biti na istoj strani nakon izbora jer postoje stvari koje su nedopustive.  Jeste li napravili {emu eventualne budu}e vlasti?

– U ovom trenutku bavimo se iskqu~ivo gra|anima. Znamo s kime ne `elimo, a vide}emo ko }e se plasirati da uop{te do|e u mogu}nost da s nama razgovara o budu}oj

Zna mo s ki me ne `e li mo, a vi de }e mo ko }e se pla si ra ti da uop {te do |e u mo gu} nost da s na ma raz go va ra o bu du }oj vla di vladi. Va`no je da se gra|ani Srbije u danu za glasawe opredele za budu}nost, da budu svesni toga {ta donosi lista koju predvodi Boris Tadi} i kakav avanturizam nosi ona na ~ijem je ~elu To mi slav Ni ko li}, da se prisete koju je politiku nudio pre samo godinu dana, a u pixami je nudio stiropor. Danas nas on obave{tava da bi voleo da Srbija bude u EU, a nijedan zakonski predlog koji se na{ao u parlamentu Srbije, a omogu}avao da zemqa ide br`e ka EU, nije podr`ao.

To je politi~ko licemerje, kakvo davno nije zabele`eno na politi~kom nebu Srbije, i mislim da o tome gra|ani imaju jasnu percepciju.  Da li prvo ime na listi demokrata nagove{tava mogu}eg budu}eg premijera?

– DS je i ranije izlazio na izbore bez kandidovawa premijera u kampawi. Smatramo da gra|ani treba da prihvate ono {to nudimo kroz program, na{e ideje i vizije, a sigurno }e predsednik Tadi} i DS odluku o tome ko }e voditi vladu doneti u korist gra|ana. Dra gan \i las ima izuzetno dobre rezultate kao gradona~elnik Beograda i `elimo da on bude promoter na{e liste.  Mo`emo li o~ekivati da }e se druga na listi, Ru`ica \in|i}, na}i u politici?

– Ru`ica \in|i} je indirektno sve vreme u politici, i pru`a ne samo moralnu ve} i aktivnu podr{ku. Fond koji ona vodi poma`e mladima da steknu znawa, obrazovawe i ve{tine neophodne za vo|ewe ozbiqnih sistema u privredi i dr`avi, i ona ima svoje mesto, bez obzira na to da li }e biti poslanik ili ne.

Dra gan Mi li vo je vi}

REKLI SU

Jo va no vi}: Ne }e mo otrov – Moderna Srbija je ciq i obaveza ovog pokreta – izjavio je ju~e u Lazarevcu predsednik Liberalno-demokratske partije i lider „Preokreta„ ^e do mir Jo va no vi}, i poru~io da su voqa, optimizam i bezrezervna energija jedino {to „Preokret„ mo`e dati Srbiji. – Budite quti na one politi~are koji ne vide daqe od svog nosa, koji su u ovu kampawu u{li tako {to nas teraju da opet grizemo jedni druge, tako {to nas truju svojim saop{tewima, gor~inom, klevetama. Tadi}u i Nikoli}u, pogledajte u Srbiju! Iza|i, Tadi}u, iz „Fijata„! Reci qudima – qudi, pogre{io sam! Kad ne{to ne zna{ da uradi{, tra`i one koji znaju. Nikoli}u, nemoj za vlast da se bori{, bori se za ovu zemqu i za sve qude koji u woj `ive. Takva kampawa nam je potrebna, a ne otrov, nego razgovor i razum i samo tako ovo mogu biti normalni izbori.

Gru bje {i}: Mo `e i bez par tij ske kwi `i ce – URS se zala`e za demontirawe partijske dr`ave i da se u javnim preduze}ima qudi zapo{qavaju bez strana~ke kwi`ice – poru~ila je ju~e ~lanica Predsedni{tva URS-a Su za na Gru bje {i}, i dodala da }e to biti jedan od glavnih aduta te stranke u kampawi. Po wenim re~ima, „partokratija je stvorila dru{tvo nejednakih {ansi u Srbiji”, a gra|ani su potpuno svesni toga „da, ukoliko nemaju partijsku kwi`icu, ne}e mo}i da na|u posao ni u jednom javnom preduze}u”. Kako je kazala, URS je svim nosiocima parlamentarnih lista ponudio sporazum kojim bi se obavezali na to da }e profesionalizovati i depolitizovati upravqawe javnim preduze}ima, ali je dodala da je do sada takav sporazum potpisao samo lider URS-a Mla |an Din ki}.

– Ka`ite, onda ko je ovde iskren a ko licemeran? – upitala je Suzana Grubje{i}.

PIK DOSAD PRO GLA SIO SE DAM IZ BOR NIH LI STA

Ve} vi {e od 400 kan di da ta za man da te u Skup {ti ni APV Na glasa~kom listi}u za izbor pokrajinskih poslanika za sad se pozicioniralo sedam izbornih lista, po{to je Pokrajinska izborna komisija ju~e proglasila jo{ ~etiri. Tako }e na ~etvrtom mestu biti lista “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”, dok je pod rednim brojem pet koalicija “Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}”, koju ~ine Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret socijalista i Pokret „Snaga Srbije„. Na {estom mestu je lista “Demokratska stranka Srbije – Vojislav Ko{tunica”, a na sedmom lista “^edomir Jovanovi} – Vojvo|anski preokret” na kojoj su zastupqeni Liberalno-demokratska partija, Srpski pokret obnove, Vojvo|anska partija, So-

cijaldemokratska unija i Bogata Srbija.

Sve stranke i koalicije predlo`ile su maksimalnih 60 kandidata za pokrajinske poslanike koji se biraju po proporcionalnom sistemu.

Prva tri mesta zauzima}e liste kandidata Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Ujediwenih regiona Srbije, koje je PIK potvrdio prethodnih dana.

Rok za predaju lista kandidata Pokrajinskoj izbornoj komisiji za poslanike Skup{tine APV koji se biraju po proporcionalnom sistemu isti~e 15 dana pre odr`avawa izbora, koji su zakazan za 6. maj, kad se biraju i odbornici u lokalnim skup{tinama i poslanici republi~kog parlamenta.

B. D. S.

RIK: KO A LI CI JA SPS–PUPS–JS PRE DA LA LI STU

Da ~i}: Do sta je la `i i pre va ra Lideri sve tri stranke Koali ci je „Ivi ca Da~i} – SPS–PUPS–JS” predali su ju~e Republi~koj izbornoj komisiji izbornu listu s 13.800 potpisa bira~a koji ih podr`avaju.

Prvi na listi je lider socijalista Ivi ca Da ~i}, a slede Jo van Kr ko ba bi}, Sla vi ca \u -

da ne `eli da zloupotrebqava svoju funkciju ministra unutra{wih po slo va, i zapi tao odakle strankama novac za bilborde, plakate i spotove u vreme velike ekonomske krize, da li, i kome, ne{to duguju, i poru~io da onima koji se do sada nisu iskazali rezultatima, si-

ki}-De ja no vi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

Lideri stranaka poru~ili su da }e na izborima 6. maja osvojiti vi{e poslani~kih mandata nego na pro{lim, i to, kako su rekli, barem duplo vi{e od 7,6 odsto glasova, koliko je iznosio izborni rezultat 2008. godine. Oni su se slo`ili u oce-

gurno to ne}e pomo}i u kratkom periodu kampawe.

– Mi ne dugujemo nikome ni{ta, kod nas nema prevare, ne o~ekujemo ministarska mesta, ve} odgovornost da vodimo Srbiju – naglasio je Da~i}.

Lider SPS-a misli da Srbija `ivi u vremenu neinventivne politi~ke scene, na {ta ukazu-

Vi rus – Zamolio bih direktore bolnica da ne pu{taju politi~are u zdravstvene ustanove jer sada vlada virus la`i i obe}awa – rekao je lider JS Dragan Markovi} Palma.

Par fem – @ivotiwe }e se u {talama ugu{iti od parfema. Srbija je u te{koj situaciji, ne trebaju joj la`i ni prevare – rekao je Ivica Da~i}. ni da je Srbija u te{koj ekonomskoj situaciji i da joj ne trebaju la`i i prevari ve} da je, kako su poru~ili, potrebno boriti se za re{avawe najpre ekonomskih, a zatim i pitawa socijalne pravde, kao i pravde na svim nivoima.

– Srbiji je potrebna sigurna ruka koja }e da je vodi, odgovorna vlast jer za nas postoji jedino i uvek Srbija. Naravno da `elimo u EU, ali ne na {tetu nacionalnih interesa – rekao je Da~i}.

On je naglasio da je SPS prvi koji je predao listu po danu, istakav{i da ta vrsta simbolike ozna~ava da kod socijalista nema prevare i la`i, za razliku od onih koji to ~ine po no}i.

Da~i} je dodao da je razmi{qao o tome da li uop{te da ide u kampawu, po{to smatra da je najboqa kampawa posao koji radi. On je insistirao na tome

ju slogani, a izdvojio je DS-ov „Boqi `ivot”, uz napomenu da su „napredwaci pokret, a da se pojavio i ’Preokret’ ^e do mi ra Jo va no vi }a sa SPO-om”.

Govore}i o te{kom ekonomskoj situaciji, lider socijalista je kao posebnog neprijateqa Sr bi je iz dvo jio fi nan sij sku oligarhiju, i poru~io da se posle izbora, ako SPS ponovo bude u vlasti, MMF ne}e dugo zadr`ati u Srbiji.

– Neka na|u drugu zemqu za svoje eksperimente – rekao je Da~i}.

Kritikuju}i politi~ke protivnike, lidere DS-a i SNS-a Bo r i s a Ta di } a i To mi s la va Ni ko li }a da `ele da podele Srbiju, Da~i} je jo{ jednom poru~io da to nije uspelo ni Slobo danu Mi lo {evi }u i da je „nov~i}, mo`da, u drugom delu ~esnice”.

D. M.

4

ekonomija

petak23.mart2012.

dnevnik

OT KUD PO NO VO NA JA VE DA U SR BI JU DO LA ZE „LIDL”, „IKEA”

Svet ski tr gov ci na va li li i zbog ku pa ca i zbog iz bo ra?

Pri~e o dolasku komapnije „Ikea” u Srbiju slu{amo ve} dve decenije, jo{ otakako su [ve|ani, svetski proizvo|a~i name{taja broj jedan, bezecovali plac u Beogradu, a oni nam sti`u sada. Nema~ki diskontni lanac „Lidl”, poznat po niskim cenama hrane i ku}nih potrep{tina, dovodila su nam tri ministra trgovine, a ovaj trgovinski gigant ba{ je ovih dana potvrdio siguran dolazak. Od pro{le godine sve ~e{}e slu{amo da }e nam sti}i i HM s jeftinom garderobom za odrasle i decu, a sada je i ta pri~a izvesnija... Otkud to da su se svi koji su sve to vreme srpsko tr`i{te obilazili, snimaju}i ga iz evropske ili perspektive kom{ijskih zemaqa koje su imale ve}e izglede da u|u u EU od nas, pojavili ba{ pred izbore?

Kakav im je signal Srbija mogla poslati da bi ih uverila u to da je postala ozbiqnije mesto za investicije u trgovini?

Podsetimo, nema~ki „Lidl”, peti po veli~ini trgovinski lanac u svetu, potvrdio je da }e u Zrewaninu, gde je kupio zemqi-

{te, otvoriti prvi objekat u Srbiji, ne precizirav{i kada. Izvr{ni direktor kompanije „Ikea” Mi kael Ol son najavio je da }e ova kompanija investirati oko 250 miliona evra u pet robnih ku}a u na{oj zemqi.

vawa na na{em tr`i{tu. Naravno, ne}e to biti investicije do ovih izbora, ali svakako imaju u planu da slede}e godine ili ove zapo~nu taj posao i investiraju po fazama.

Sagovornik ne spori ~iwenicu da na{i politi~ari koji su

ukazuje da bi boqe bilo da su [ve|ani ovde otvorili proizvodni pogon iz kojeg bi se moglo izvoziti u region nego {to }e da plasiraju svoje proizvode. Umesto da postanu samo trgova~ki centar u ovom podru~ju, mogli su unaprediti izvoz, a ovako }e samo da se pospe{i rast na{ih uvoznih aktivnosti. Ali, u svakom slu~aju, dobro je da se „Ikea” i u takvom obliku pojavi na na{em tr`i{tu i omogu}i gra|anima Srbije kupovinu po pristupa~nim cenama – ocewuje na{ sagovornik.

Kada je re~ o „Lidlu”, on smatra da je dolazak belgijskog „Deleza” zna~ajno promenio situaciju na na{em maloprodajnom tr`i{tu.

– Taj trgovinski lanac globalnog karaktera o~ito je pomerio stvari u ovom sektoru. „Delez„ ipak uspostavqa evropska pravila igre, a s druge strane, kako se Srbija bude pribli`avala EU, mora}e sankcionisati bilo kakav vid kartelskog ili monopolskog pona{awa i uspo-

Jed ni idu za dru gi ma Jo{ bi neke okolnosti mogle uticati na dolazak novih trgovaca prehrambenom robom. Naime, situacija na na{em maloprodajnom tr`i{tu se mewa, to jest, ono se ukrupwava. „Merkator”, druga po veli~ini trgovinska ku}a posle „Deleza”, nedavno je akvizirao „Familija market„, i to je bio jedan od pokazateqa da postoji tr`i{na utakmica. Mo`e se o~ekivati, naime, da }e veliki trgovinski lanci do}i u Srbiju kada se ovde zavr{i proces ukrupwavawa, bilo preuzimawem ili spajawima... I „Delez„ je, podsetimo, prakti~no u{ao u pri~u tek kada je „Maksi„ uzeo „Pekabetu„ i „Ce-market„.

– Ipak je re~ o kompanijama koje imaju globalni karakter i ne bi se poigravale takvim stvarima – ka`e za „Dnevnik” saradnik IZIT-a Sa {a \o go vi}. – Verujem da }e do}i, ali ne zbog izbora ve} {to su na{le ra~unicu i procenile da mogu izvu}i dobit od poslo-

sad na vlasti to koriste u predizborne svrhe.

– Pona{aju se kao da se sutra otvaraju ti objekti i nova radna mesta – ka`e \ogovi}.

Podse}aju}i na to da se s „Ikeom„ odavno vode pregovori o dolasku na na{e tr`i{te, on

Kod En gle za po sao za 200 Ru mqa na

Austri jan ci ku pu ju „Hi pol plast”

„Hipola„ – re~i su generalnog direktora „Hipola„ Raj ka Si mi na. – Dogovoreni socijalni program }e biti ispo{tovan do posledwe ta~ke, tako da ne}e

JO[ JED NO MA LO PO JEf TI WE WE GO RI VA

NIS vra tio ce ne za jo{ po la di na ra Naftna industrija Srbije (NIS) ponovo je od pono}i snizila cene nekih naftnih deri-

vata za pola dinara po litru, re~eno je Tanjug u u NIS-u.

Na NIS-ovim pumpama za pola dinara }e biti jeftiniji BMB 95 i evrodizel.

Bezolovni motorni benzin doma}e proizvodwe }e na pumpa-

biti nezadovoqnih i ne}e niko ostati bez posla.

Kao {to smo ve} pisali, priprema se i prodaja drugog dela „Hipola„, odnosno baznog pogona, koji proizvodi polipropilenski granulat. Trenutno taj pogon stoji zbog objektivnih te{ko}a u nabavci sirovine.

– Normalno je da na{ bazni pogon trenutno ne radi, po{to i „Petrohemija„ u Pan~evu tako|e stoji, a mi smo vezani. Me|utim, ~im na{ dobavqa~ sirovine po~ne proizvodwu, i na{ pogon }e krenuti da radi. Poznato je da mi pripremamo i bazni pogon za privatizaciju, postoje ozbiqno zainteresovani za kupovinu i ovog dela na{e fabrike, a tako|e je re~ o veoma uglednim firmama, ali za sada nemo`emo govoriti o imenima firmi, po{to su pregovori u toku – napomenuo je Simin.

Kako nezvani~no saznajemo, stigle su i neke konkretne ponude za kupovinu „Hipolovog„ baznog pogona, ali su u fazi razmatrawa poslovodstva i normalno je da direktor Simin jo{ uvek ne `eli da govori o imenima zainteresovanih.

S. Mi ler

Sa da je ve} iz ve sno da }e na po no vqe noj li ci ta ci ji austrij ska fir ma ,,Graj ner“ ku pi ti deo na {e fa bri ke i pre u ze ti 60 rad ni ka (Bo `i dar Mar ku{) pac veoma ugledna firma iz Austrije, ~ija delatnost je identi~na s delatno{}u na{eg pogona, koji }e prodajom postati posebna firma, nezavisna od

ma NIS-a ko{tati oko 143 dinara, a evrodizel oko 148,5 dinara za litar.

NIS je ju~e snizio cenu benzina evropremijum BMB 95 za dva dinara po litru i cenu dizela D2 za jedan dinar. Cena evropremijuma BMB 95 na pumpama te kompanije je 149 dinara, a dizela D2 141 dinar za litar.

Gorivo na pumpama razli~itih naftnih kompanija u Srbiji od po~etka godine je poskupelo za oko 15 dinara po litru, a ukqu~uju}i najnovije pojeftiwewe kod NIS-a, cene goriva su sni`ene u proseku za oko 2,5 dinara po litru.

nisawe monoplsko-kartelskog pona{awa, sre|ivawe pravne infrastrukture, smawivawe javne potro{we... Na taj na~in bismo ozbiqnije trasirali put ka EU, {to bi bilo prepoznatqivo kod svih investitora, a samo tako mo`emo obezbediti ve}i priliv kapitala. To je neophodno, posebno u proizvodnom sektoru, da bismo poboq{ali na{u spoqnotrgovinsku platnobilansnu poziciju i stabilizovali vrednost doma}e valute. S. Glu {~e vi}

ODR @AN SA JAM ZA PO [QA VA WA U RU MI

OYA^ KA KOM PA NI JA DO BI JA NO VOG GA ZDU

Nakon prve neuspele licita ci je za ku po vi nu „Hi pol plasta„, zakazana je druga javna prodaja za 22. mart ove godine, po po~etnoj ceni od 1,25 milion evra. Visoke zahteve koji su postavqeni za potencijalne kupce prihvatila je je di no austrij ska fir ma ,,Grajner“ koja je otkupila doku men ta ci ju za li ci ta ci ju.

Re~ je o uglednoj firmi koja obavqa istu delatnost kao i „Hipol plast„.

– Sada je ve} izvesno da }e na ponovqenoj licitaciji ,,Grajner“ kupiti deo na{e fabrike i preuzeti 60 radnika, dok }emo preostalih deset radnika prebaciti u na{ bazni pogon – rekao nam je zamenik generalnog direktora „Hipola„ Bo `i dar Mar ku{. – Novi vlasnici nameravaju da u naredne tri godine investiraju sedam-osam miliona evra i zaposle 100 novih radnika. S takvim potencijalima, u planu im je da proizvodwu plasti~nih ~a{a za kiselomle~ne napitke pove}aju ~ak {est puta.

– Veoma smo zadovoqni {to mo`emo re}i da je prodaja „Hipol plasta„ izvesna i da je ku-

stavqati pozitivan privredni ambijent. S tim u vezi je i dobijawe statusa kandidata i eventualno otpo~iwawe pregovora tokom slede}e godine, gde „Lidl„ vidi svoju mogu}nost da po~ne da {iri svoju mre`u u Srbiji – ka`e \ogovi}, napomiwu}i da }e situacija u trgovinskom sektoru zavisiti od daqeg pribli`avawa EU i reformisawu na{e dr`ave. – Ukoliko `elimo da krenemo daqe, moramo sami da preduzmemo poteze kakvi su sankco-

Na ju~e odr`anom Tre}em sajmu zapo{qavawa u Rumi, koji je otvorio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin, ukupno 27 poslodavaca je iskazalo potrebu za 315 radnih mesta. Najvi{e radnika tra`ila je engleska firma „Albon”, ~ak 200 sredwe stru~ne spreme, energo i ma{inskog smera.

– Verujemo da }emo prona}i bar podjednako kvalitetne radnike kao {to su u fabrici u [imanovcima, koja radi od 2006. godine – istakao je direktor ‘’Albona’’ u Srbiji Ismet Gre bo vi}. – Plan nam je da do decembra ove godine zavr{imo izgradwu pogona u rumskoj idnustrijskoj zoni i odmah zapo~nemo proizvodwu, upo{qavaju}i svih 200 radnika, jer smo potpisali veliki ugovor s „Fordom”. Za izgradwu pogona u Rumi smo se odlu~ili jer smo, analiziraju}i sve parametre, osim dobrog geografskog polo`aja, uvideli i da ima veliki broj nezaposlenih.

Sekretar Vasin je, otvaraju}i rumski Sajam zapo{qavawa, istakao da je Pokrajinska vlada u prethodne tri godine preko Programa za zapo{qavawe otvorila oko 24.000 radnih mesta,

ali da se, na`alost, taj broj podudara s brojem onih koji su, kao tehnolo{ki vi{ak, ostali bez posla u mnogim preduze}ima.

– Kod nas na evidenciji imamo 6.252 nezaposlena lica i nema pravila {to se ti~e stru~ne spreme, ali moram i da naglasim da imamo i deficitarnih zanimawa, kao {to su stolari, limari, varioci – kazala je direktorka rumske ispostave Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Sve tla na Mi haj lo vi}-Bo {wa ko vi}. – Tako|e, na ovom sajmu nismo dozvolili nastup firmama koje su htele samo da se reklamiraju. Na sajmu odr`anom 2009. godine imali smo realizaciju od 95 procenata uposlenih lica. Neka na ovom posao dobije bar polovina i mi }emo biti veoma zadovoqni.

Ovo je bio prvi sajam zapo{qavawa u Sremu u ovoj godini i do sada najve}i, s najve}im brojem poslodavaca i najve}im brojem radnih mesta. Na sajmu su posao potra`ili i oni bez iskustva, ali i oni s ne{to ve}im iskustvom, koji su pre vi{e godina ostali bez posla. Rumska hala je, jednog trenutka, ~ak bila i mala da primi sve koji su do{li da potra`e posao i oku{aju sre}u.

J. An ti}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Meser Tehnogas, Beograd

5,28

4.006

308.435

Radijator, Zrewanin

2,77

520

171.600

Tigar, Pirot

1,86

494

9.390

AIK banka, Ni{

1,44

2.041

736.490

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

-11,83

246

BIP u restrukturirawu, Beograd

-9,38

Go{a monta`a, Velika Plana

-8,13

/ Pet akcija s najve}im padom Agrovr{ac, Vr{ac

Progres, Beograd

BELEX 15 (543,72

Promet

Naziv kompanije

0,08)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,44

2.041

736.490

NIS, Novi Sad

-0,14

694

8.755.899

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

34.010

Imlek, Beograd

-0,33

3.000

120.000

Soja protein, Be~ej

-1,46

540

75.604

12.300

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,59

509

371.497

29

27.550

Energoprojekt holding, Beograd

-0,20

502

288.634

2.499

124.950

Jubmes banka, Beograd

-0,05

12.188

24.376

Agrobanka, Beograd

-4,26

45

5.400

-3,01

1.610

11.270

-3,23 Promena %

1.500 Cena

229.500 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

6.524.100

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

NIS, Novi Sad

-0,14

694

8.755.899

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

48.000

Prehrana, Sremska Mitrovica

0,00

900

2.250.000

Alfa plam, Vrawe

0,69

7.300

175.200

Urbisprojekt, Novi Sad

-3,23

1.500

229.500

Tigar, Pirot

1,86

494

9.390

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

315

108.675

Urbisprojekt, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Radijator, Zrewanin

2,77

520

171.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

315

108.675

Svi iznosi su dati u dinarima

KO ]E KU PI TI @E LE ZA RU

Gra |e vi nar stvo i do zvo le br zo zi da ju ko rup ci ju

Hol d ing iz Luk s em b ur g a „Ju naj ted gru pa SA” za in te re so van je za in ve sti ra we u @e le z a r u „Sme d e r e v o„, sa o p {tio je ka bi net pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Jo va na Kr ko ba bi }a.

Vla snik hol din ga, ko ji ~i ne „Plzen stil” iz ^e {ke i „Bu ma{ AD” iz Ru si je, Igor [a mis, ko ga je ju ~e pri mio

Upr kos svim na po ri ma da se iz svih po ra `i vo ta is ko re ni zlo zva no ko rup ci ja, ona u obla sti gra |e vi nar stva jo{ uvek ca ru je. To po tvr |u ju pri ja ve Mi ni star stvu za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we, ko je je kra jem pro {le go di ne pru `i lo mo gu} nost svi ma ko ji zna ju za zlo u po tre be u ovoj obla sti da ih pri ja ve na wi hov sajt – pot pi sa ne ili ano nim ne.

Za sa mo tri me se ca po sto ja wa saj ta, gra |a ni su pod ne li oko 100 pri ja va za ko rup ci ju, od no sno sum wu na zlo u po tre bu u ra du slu `bi.

Ana li zi ra ju }i pri spe le `al be, u Mi ni star stvu ka `u da se ne ke pri ja ve ne od no se na wih, ne ke se po na vqa ju, a naj ~e {}e se od no se na rad za po sle nih i spo ro re {a va we pred me ta.

Gra |a ni ma su do ja di le pre du ge pro ce du re u iz da va wu gra |e vin skih do zvo la i na mer no odu go vla ~e we ad mi ni stra ci je u op {ti na ma ra di sti ca wa ma te ri jal ne ko ri sti, a `a le se i na rad gra |e vin skih i ur ba ni sti~ kih in spek ci ja, na to da za po sle ni u ad mi ni stra ci ji tra `e no vac za ne ku uslu gu...

Mi ni star Oli ver Du li} je jo{ na po ~et ku ak ci je obe }ao da }e sva ki po je di na~ ni slu ~aj bi ti pro ve ren i uko li ko se utvr di da po sto je oprav da ne sum we za ko rup ci ju, sve }e se pri ja vi ti nad le `nim or ga ni ma. Ne ki slu ~a je vi su ve} pod is -

tra gom. Gra |a ni ma je pru `e na mo gu} nost da se re sor nom mi ni star stvu obra }a ju ano nim no, me |u tim, oba ve zni su da osta ve ime i pre zi me oso be ko ja je ume {a na u ko rup ci ju, we no rad no me sto i kra tak opis slu ~a ja ili broj pred me ta.

Pro ce du re za iz da va we gra |e vin ske do zvo le jo{ uvek ni su ubr za ne pa su stra ni in ve sti to ri i ovih da na upo zo ri li na to da je to je dan od raz lo ga ko ji ih od bi ja od Sr bi je, ko ja je, us put re ~e no, na sa mom za ~e qu li ste jer se u sa mo osam ze ma qa sve ta gra |e vin ska do zvo la do bi ja te `e. Uz to, ovaj do ku me nat je kod nas naj sku pqi u Evro pi! U ta ko du gim pro ce du ra ma i broj nim do ku men ti ma i {al te ri ma kri je se osnov za ko rup ci ju.

Upu }e ni oce wu ju da su pro ce du re to li ko kom pli ko va ne da pro sto Tre }i na svih gra |e vi na ne le gal na te ra ju in ve sti to re na to da kr {e Gra |a ni se `a le i na rad ka ta stra ne po kret no sti ve za no za le ga za kon, ili da od u sta nu od in ve sti li za ci ju. Svi ko ji ima ju bi lo ka kvu pri med bu na rad te usta no ve, ra wa. Iz da va we do zvo le za iz grad mo gu di rekt no da je po {a qu na wi ho vu adre su. Di rek tor Re pu bli~ wu po ve za no je s ve li kim bro jem kog ge o det skog za vo da Ne nad Te sla ka `e da gra |a ne naj vi {e in te re in sti tu ci ja, me |u ko ji ma su ka ta su je ka da }e bi ti re {en wi hov pred met i da li za i sta mo ra ju da pla stri ne po kret no sti, di rek ci je za te od re |e nu na kna du u tom iz no su. gra |e vin sko ze mqi {te, gra |e vin Ina ~e, tek osni va wem ka ta sta ra ne po kret no sti {i rom Sr bi je, ske in spek ci je, ur ba ni sti~ ki za ko ji je za vr {en u ve }i ni ka ta star skih op {ti na, do {lo se do po ra vo di, se kre ta ri ja ti za ur ba ni zam, `a va ju }eg po da tka. Dok se pr vo bit no mi sli lo da u Re pu bli ci ima sva jav na ko mu nal na pred u ze }a: oko 800.000 ne le gal no iz gra |e nih obje ka ta, utvr |e no je da ih je ~ak EPS, vo do vo di, „Pu te vi Sr bi je”, za 50 pro ce na ta vi {e – 1.200.000! Ako 2.600.000 obje ka ta ima gra |e ga so vo di, to plo vo di, to pla ne... vin sku i upo treb nu do zvo lu, to zna ~i da ih tre }i na svih obje ka ta u plus li cen ci ra ni pro jek tan ti, Sr bi ji ne ma. pla ne ri, iz vo |a ~i ra do va...

R. Da u to vi}

POT PI SA NI UGO VO RI O RE KON STRUK CI JI 745 KI LO ME TA RA KA NA LA

Po ~e tak na vod wa va wa na mi lion hek ta ra

Mi ni star po qo pri vre de i tr g o v i n e Du { an Pe t ro v i} pot pi sao je ju ~e s di rek to ri ma tri jav na vo do pri vred na pred u z e } a ugo v o r e o re k on struk ci ji 745 ki lo me ta ra ka nal ske mre `e, a ukup na vred nost tog po sla je mi li jar du di na r a. Ugo vo r e su pot p i s a l i di r ek t or „Vo d a Voj v o d i n e„ Ati la Sal vai, di rek tor „Sr bi ja vo da„ Ni ko la Mar ja no vi} i di rek tor „Be o gra dvo da„ Mi lo{ Mi lo va no vi}.

– Pot pi si va we tih ugo vo ra pred s ta v qa for m al n i po ~ e tak re a li za ci je ve li kog pro jek ta na vod wa va wa ~i ji je ciq da pod si ste mi ma za na vod wa va we bu de 1,1 mi lion hek ta ra ob r a d i v og po q o p ri v red n og ze m qi { ta ume s to sa d a { wih oko 100.000 hek ta ra – re kao je mi ni star na kon pot pi si va wa ugo vo ra.

Mi ni star je na po me nuo da je pla ni ra no da pro je kat tra je ~e t i r i go d i n e, we g o v a

5

PQU [TE @AL BE GRA \A NA NA MU] KE U STA NO GRAD WI

Spas iz Luk sem bur ga

Kr ko ba bi}, iz ra zio je sprem nost da we go va kom pa ni ja in ve sti ra u sme de rev sku `e le za ru, ka `e se u sa op {te wu do sta vqe nom Ta nju gu.

Kr ko ba bi} se za hva lio na za in te re so va no sti i sprem no sti tog hol din ga da ula `e u li der sku iz vo znu kom pa ni ju u Sr bi ji. „Plzen stil” je na stao fu zi j om ne k a d a { wih „[ko d i nih„ fa bri ka ~e li ka. ^e li ~a na u ^e {koj ima 150-go di {wu tra di ci ju, a obe kom pa ni je, ~e {ka i ru ska, spe ci ja li zo va ne su za pro iz vod wu u obla sti me ta lur gi je i ma {i no grad we.

petak23.mart2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ukup na vred nost je od ~e ti ri do pet mi li jar di evra, od ~e ga }e za pri mar nu mre `u bi ti iz dvo je no od mi li jar du do 1,5 mi li jar du evra. On je re kao

sto j e } e ka n al s ke mre ` e na ko ju je „na slo we no” naj ma we 130.000 hek ta ra ob ra di vih po vr {i na, a da je dve mi li jar de di na ra po treb no za pra vqa we

da su u bu xe tu za ovu go di nu pred vi |e no pet mi li jar di di na ra za in ve sti ci je u na vod wa va we. Pe tro vi} je pre ci zi rao da je tri mi li jar de di na ra po treb no za ~i {}e we po -

no ve ka nal ske mre `e. Mi ni star je na gla sio da }e u pr voj fa zi bi ti o~i {}e na ka nal ska mre ` a ko j a }e omo g u } i t i efi k a s ni j e na v od w a v a w e 63.000 he ka ta ra ze mqi {ta.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

108,8670

111,0888

113,6438

108,5338

Australija

dolar

1

85,5133

87,2585

89,2654

85,2516

Kanada

dolar

1

82,8201

84,5103

86,4540

82,5666

Danska

kruna

1

14,6380

14,9367

15,2802

14,5932

Norve{ka

kruna

1

14,3122

14,6043

14,9402

14,2684

[vedska

kruna

1

12,2469

12,4968

12,7842

12,2094

[vajcarska

franak

1

90,2787

92,1211

94,2399

90,0023

V. Britanija

funta

1

130,4421

133,1042

136,1656

130,0428

SAD

dolar

1

82,2321

83,9103

85,8402

81,9804

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 3. 2012. godine

Sa jam so lar ne ener gi je Me |u na rod ni sa jam za so lar nu i ob no vqi ve iz vo re ener gi je „B2B sa jam so lar i term Sr bi ja 2012” bi }e odr `an u No vom Sa du, od 4. do 6. apri la, na ja vio je ju ~e or ga ni za tor. Po se ti o ci tog saj ma, ko ji se pr vi put odr `a va u Sr bi ji, mo }i }e da se upo zna ju s po ten ci ja lom pri me ne Sun ~e ve ener gi je i me to da ma eko no mi~ ne po tro {we ener gi je uz pri me nu ter mo i zo la ci je, kao i s mo der nim si ste mi ma gre ja wa i kli ma ti za ci je. Pred sta vi }e se 38 pred u ze }a, od no sno 22 iz la ga ~a iz 11 ze ma qa, iz me |u osta lih iz Sr bi je, Slo ve ni je, Austri je, Ne ma~ ke...

VLA DA I SIN DI KAT KON TRA PO SLO DA VA CA

Mi ni ma lac mo ra bi ti 20.000 di na ra Od lu ka o po ve }a wu mi ni mal ne ce ne ra da za 13 di na ra u od no su na pro {lu go di nu i pret hod na tri me se ca ove go di ne, upr kos pro ti vqe wu Uni je po slo da va ca Sr bi je, stu pi }e na sna gu 1. apri la, sa gla sni su pred stav ni ci Vla de Sr bi je i re pre zen ta tiv nih sin di ka ta.

So ci jal no-eko nom ski sa vet sa gla sio se, na i me, da se od 1. apri la mi ni mal na ce na rad nog sa ta po ve }a sa 102 na 115 di na ra, ali se Uni ja po slo da va ca Sr bi je ka sni je pre do mi sli la i tra `i pre i spi ti va we ta kve od lu ke, s obra zlo `e wem da }e to po ve }a we ne ga tiv no uti ca ti na iona ko lo {e sta we u pri vre di ze mqe.

Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} ka `e da ne ma raz lo ga da od lu ka o po ve }a wu mi ni mal ne ce ne ra da za 13 di na ra ne stu pi na sna gu 1. apri la, ka ko je bi lo pred vi |e no. On je re kao da pro me ne mi ni mal ne ce ne ne }e bi ti i da }e uve }a na mi ni mal na za ra da od 1. apri la iz no si ti 20.010 di na ra.

On je do dao da je re~ o so ci jal no od go vor noj od lu ci i po ve }a wu od 12,7 po sto, ko je }e va `i ti do fe bru a ra na red ne go di ne. Mi ni star ra da je oce nio i da su ne re al ne na ja ve Uni je po slo da va ca da }e po ve }a we mi ni mal ne za ra de uslo vi ti nov ta las ot pu {ta wa u pri vre di Sr bi je.

NBS SA BRAO JAV NI DUG SR BI JE

Dr`ava nas la ne za du `i la 2,4 mi li jar de evra Na kra ju 2011. go di ne jav ni dug Sr bi je iz no sio je 14,5 mi li jar di evra i u od no su na kraj 2010. po ve }an je 2,4 mi li jar de, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je.

Po ve }a ne su pre sve ga di rekt ne oba ve ze dr `a ve, dve mi li jar de evra, dok je po ve }a we in di rekt nih oba ve za dr `a ve iz no si lo 397,1 mi li o na evra, na ve de no je u ana li zi du ga ob ja vqe noj na saj tu NBS-a. Na kra ju 2011, po pro ce ni cen tral ne ban ke, u~e {}e jav nog du ga u bru to do ma }em pro iz vo du iz no si lo je 45,8 od sto.

Po po da ci ma Mi ni star stva fi nan si ja, u~e {}e jav nog du ga u BDP-u je ni `e i iz no si lo je 45,1 od sto. Po da tak o sta wu jav nog du ga NBS-a i Mi ni star stva fi nan si ja se ne raz li ku je, ve} sa mo pro ce na BDP-a.

Ka da Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku ob ja vi ko na~ ne po dat ke o BDP-u u 2011, raz li ke u ob ra ~u nu u~e {}a jav nog du ga u BDP-u iz me |u cen tral ne ban ke i Mi ni star stva fi nan si ja ne }e bi ti. Po Za ko nu o jav nom du gu, po da tak o sta wu jav nog du ga ko ji ob ja vqu je Mi ni star stvo fi nan si ja ne sa dr `i dug fon do va so ci jal nog osi gu ra wa i lo kal ne sa mo u pra ve. Ra di pro ce ne is pu we no sti fi skal nog pra vi la o u~e {}u jav nog du ga u BDP-u, po treb no je do da ti i te du go ve, bu du }i da se fi skal na pra vi la od no se na op {ti ni vo dr `a ve.

Ima ju }i to u vi du, Fi skal ni sa vet je sa op {tio da jav ni dug op {teg ni voa dr `a ve iz no si 46,6 od sto BDP-a. Ta ko |e, on je upo zo rio na to da je ne sa mo pre ko ra ~e na za kon ska gra ni ca od 45 od sto BDP-a ve} i da }e jav ni dug na sta vi ti da ra ste i u sred wem ro ku uko li ko se u 2012. go di ni ne do ne su me re fi skal ne kon so li da ci je.

S ob zi rom na to, Fi skal ni sa vet sma tra da je Vla da du `na da usvo ji pro gram za sma we we jav nog du ga pri li kom re ba lan sa bu xe ta Re pu bli ke za 2012. go di nu. Ta kvu pre po ru ku da la je i mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, i na gla si la da od mah po sle iz bo ra tre ba usvo ji ti

Uza jmi li i ov de i on de Ka ko je na ve de no u ana li zi NBS-a, dr `a va se za du `i va la ka ko na ino stra nom, ta ko i na do ma }em tr `i {tu – di rekt ne oba ve ze dr `a ve po osno vu spoq nog du ga po ve }a ne su u 2011. go di ni 1,4 mi li jar du evra, a po osno vu unu tra {weg du ga 675,8 mi li o na evra.

Po ve }a we unu tra {weg du ga je u naj ve }oj me ri re zul tat pro da je dr `av nih har ti ja od vred no sti, {to je uti ca lo na rast u~e {}a di nar skog de la jav nog du ga u ukup nom du gu od 2,4 pro cent na po e na, s 12 na 14,4 od sto.

U~e {}e du ga u evri ma na kra ju 2011. go di ne iz no si lo je 57,7 od sto, u do la ri ma 18,8 od sto, dok se na spe ci jal na pra va vu ~e wa i osta le va lu te od no si lo 9,1 od sto. Ka mat na struk tu ra du ga ni je se znat ni je pro me ni la. Udeo jav nog du ga ugo vo re nog po fik snim ka mat nim sto pa ma na kra ju de cem bra iz no sio je 68,5 od sto, a pre o sta lih 31,5 od sto ugo vo re no je po va ri ja bil nim ka mat nim sto pa ma.

Ve }i deo du ga ugo vo re nog po va ri ja bil nim ka mat nim sto pa ma i da qe je ve zan za ka mat ne sto pe euri bor i li bor na evro (72,1 od sto), za tim za li bor na ame ri~ ki do lar (13,3 od sto), osta le va ri ja bil ne ka mat ne sto pe (12,5 od sto) i za {vaj car ski fra nak (2,2 od sto). sred wo ro~ ni fi skal ni pro gram ko ji ima za ciq do vo |e we jav nog du ga na odr `iv ni vo.

Mi si ja MMF-a sma tra da bu xet za 2012. go di nu pod ra zu me va znat no vi {i jav ni dug ne go {to je fi skal no od go vor no, {to do vo di u pi ta we re form ski pro gram po dr `an stendbaj aran `ma nom„iz pre do stro `no sti„. Sto ga je za vr {e tak pr ve re vi zi je stend-baj aran `ma na od lo `en,

a we gov na sta vak }e zah te va ti po sti za we do go vo ra o me ra ma ko je }e is kqu ~i ti do dat nu jav nu po tro {wu i po ve }a we du ga. U na me ri da do pri ne se o~u va wu po ve re wa u odr `i vost fi skal ne po li ti ke, Vla da je iz ra zi la sprem nost da to kom pre o sta log de la svog man da ta odr `a va de fi cit i po ve }a we du ga u skla du s ci qe vi ma aran `ma na.

E. Dn

6

dru[tvo

petak23.mart2012.

PETINA DECE U SRBIJI S VI[KOM KILOGRAMA

STRATEGIJA OBRAZOVAWA ^EKA JAVNU RASPRAVU

Spi sak le pih `e qa bez nov ~a nog po kri }a?

U o~e ki va wu za ovaj me sec na ja vqe ne jav ne ras pra ve o stra te gi ji raz vo ja obra zo va wa do 2020. go di ne i ob ja vqi va wa ovog do ku men ta u ce lo sti, za po sle ni u vas pit noobra zov nim usta no va ma uglav nom s do sta skep se ko men ta ri {u osnov ne smer ni ce ovog do ku men ta do sa da pred sta vqe nog jav no je di no na ne dav noj Me |u na rod noj kon fe ren ci ji o obra zo va wu.

– Iz ono ga {to su na {i pred stav ni ci na po me nu toj kon fe ren ci ji mo gli sa zna ti i iz do stup nih in for ma ci ja, mo `e mo kon sta to va ti da je re~ o am bi ci o znom pla nu dr `a ve da una pre di obra zov ni si stem, a da pri tom ne „odre {i ke su“ – ka `e ge ne ral ni se kre tar S i n d i k a t a rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Zdrav ko Ko va~. - Dru gim re ~i ma, auto ri su pred vi de li niz ino va ci ja i una pre |e wa, ali ne i na ~in na ko ji }e se fi nan si ra ti ta ko ure |en obra zov ni si stem. Na -

20, a u vi {im 25 ~a so va ne deq no, ode qe wa bi tre ba lo da bu du ma wa, iz bor nih pred me ta vi {e, na sta va bi se od vi ja la u jed noj sme ni, a po lo vi na ma lih ma tu ra na ta tre ba lo bi da na sta vi {ko lo va we u gim na zi ja ma. Na fa kul te te bi se upi si va lo bez pri jem nog is pi ta, stu den ti bi u~e stvo va li u pla }a wu {ko la ri ne od pet od sto do pu nog iz no sa, a dr `a va bi sub ven ci o ni sa la raz li ku, a pred vi |e no je i stu di ra we uz po voq ne dr `av ne kre di te, kao i zna ~aj no po boq {a we uslo va sme {ta ja i is hra ne u stu dent skim i |a~ kim do mo vi ma, ko je }e mo }i da otva ra ju i pri vat ni ci, a stu den ti s pri vat nih fa kul te ta mo }i }e da se hra ne i bo ra ve u dr `av nim do mo vi ma. Stra te gi jom je pred vi |e no da sva ki pe ti srp ski stu dent pro ve de bar deo {ko lo va wa u ino stran stvu, a da de set od sto stu de na ta u Sr bi ji bu du stran ci.

Ra~unica U Sin di ka tu su iz ra ~u na li da bi za po sti za we ci qa od 38,5 od sto vi so ko o bra zo va nih gra |a na tre ba lo da bar 98 od sto sed mo go di {wa ka kre ne u pr vi raz red, da ih po sle osam go di na naj ma we 95 od sto po lo `i za vr {ni is pit, pa po sle to ga 95 od sto ma lih ma tu ra na ta upi {e ne ku sred wu {ko lu. ^e tvo ro go di {we {ko lo va we mo ra lo bi da za vr {i 95 od sto upi sa nih, a na fa ku le te i vi so ke {ko le da se za tim upi {e naj ma we 40 od sto od onih ko ji su za vr {i li ~e tvo ro go di {we sred we stru~ ne {ko le i 95 od sto svr {e nih gim na zi ja la ca, a za tim da aka dem sko ili stru kov no vi so ko {ko lo va we u ro ku ili s jed nom go di nom za ka {we wa za vr {i wih 70 od sto. i me, sa sa da {wa 3,3 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da, ko li ko se iz dva ja za obra zo va we, od no sno 4,5 od sto, ako ukqu ~i mo i deo ko ji se fi nan si ra s ni voa lo kal ne sa mo u pra ve i Po kra ji ne, kao i deo ko ji se iz dva ja za na u ku, sti }i do mi ni mal nih {est od sto BDP-a je go to vo ne mo gu} po sao, tim pre {to, uz pla ni ra ni rast BDP-a, ko ji je vi {e ne go sim bo li ~an i udeo pro svet nog bu xe ta u dr `av nom bu xe tu, ina ~e op te re }en i de lom ko ji ide za pen zi o ne re, ne mo gu }a je mi si ja za bi lo kog „~u va ra dr `av ne ka se“ da obez be di 15,6 od sto tog bu xe ta sa mo za pro sve tu. Iako se ap so lut no sla `e mo s tim da bi pro ce nat iz dva ja wa mo rao bi ti uskla |en s bar onim ko li ki je u ze mqa ma Evrop ske uni je, da kle na ni vou {est od sto od ukup nog BDP-a, ja sno je da je zah tev da se za pro sve tu sa sa da {wih oko 104-105 mi li jar di di na ra iz nos po ve }a na oko 180 mi li jar di di na ra, naj bla `e re ~e no ne re a lan.

Stra te gi ja pred vi |a i ras te re }e we u~e ni ka, ta ko da bi osnov ci u ni `im raz re di ma ima li naj vi {e

– Sve ove me re tre ba lo bi da po dig nu ni vo vi so ko o bra zo va nih sta nov ni ka Sr bi je to li ko da 38,5 od sto sta nov ni {tva od 30-35 go di na stek ne ne ku uni ver zi tet sku di plo mu – ka `e Zdrav ko Ko va~. – Stra te gi ja pred vi |a po ve }a we ob u hva ta de ce pred {kol skim obra zo va wem i vas pi ta wem i po boq {a we uslo va ra da u ovim usta no va ma, oba ve zno sred wo {kol sko obra zo va we, in klu zi ju hen di ke pi ra nih, mar gi na li zo va nih i si ro ma {nih i sma we we od u sta ja wa od osnov nog i sred weg obra zo va wa ta ko {to bi se stvo ri li uslo vi da se de ca u {ko li ose }a ju za do voq no.

No vi ne pred vi |e ne Stra te gi jom su i kom bi na ci ja {ko lo va wa pu tem in ter ne ta i/ili do la ska na kla si~ ne ~a so ve, maj stor sko obra zo va we u ko jem }e maj sto ri u pred u ze }i ma uz od re |e ne ser ti fi ka te ob u ~a va ti |a ke, ko ji bi ova kvim obra zo va wem mo gli ste }i maj stor ska pi sma u naj ma we 30 za na ta, ali i ve} du go na ja vqi va no fi nan si ra we po u~e ni ku u osnov nom i u sred wem obra zo va wu.

D. Deve~erski

VESTI In te za u Klu bu Unicefa Ban ka In te za po sta la je ~lan Klu b a pri j a t e q a Unicefa, pro gra ma stal nih me se~ nih do na to ra ko ji ima za ciq da obez be di sre} ni je de tiw stvo za de cu Sr bi je i una pre di uslo ve za wi hov rast i raz voj.

U sklo p u po d r { ke Klu b u pri ja te qa Unicefa, ban ka In te za po zva la je svo je kli jen te da i sa mi pru `e do pri nos ra du

fon da ta ko {to }e otvo ri ti traj ni na log u bi lo ko joj we noj eks po zi tu ri u ze mqi pu tem ko jeg }e da va ti me se~ ne pri lo ge u ko rist Unicefa. Kli jen ti mo gu upla ti ti i jed no krat ni do bro voq ni pri log za po dr {ku pro gra ma Unicefa u Sr bi ji, a ban k a }e sve upla t e po tom osno v u oslo b o d i t i pla } a w a pro vi zi je.

Q. M.

Sa rad wa Skup {ti ne Voj vo di ne i Vi so ke teh ni~ ke {ko le Di rek tor Vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja pro fe sor dr Bo `o Ni ko li} i se kre tar Skup {ti ne Voj vo di ne Mi lo rad Ga {i} pot pi sa li su ju ~e u po kra jin skom par la men tu Spo ra zum o sa rad wi slu `be Skup {ti ne Voj vo di ne i Vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja. Ova kvi pro gra mi rad ne prak se omo gu }a va ju da stu den ti do bi ju neo p hod na prak ti~ na zna wa i ve {ti ne, ali i da usa vr {e svo je

ve {ti ne pro fe si o nal nog ko mu ni ci ra wa, me |u qud skih od no sa i tim skog ra da. Pro gram rad ne prak se re a li zo va }e se od ok to bra ove do ju na na red ne go di ne. Vi so ka teh ni~ ka {ko la }e spro ve sti kon kurs i se lek ci ju kan di da ta. Na kon za vr {et ka pro gra ma, svi po la zni ci do bi }e ser ti fi kat ko ji }e im po slu `i ti kao svo je vr sna pre po ru ka u raz vo ju da qe ka ri je re.

E. D.

dnevnik

Do ru ~ak pre ska ~u, ekran ne ga se Po zva ni~ nim po da ci ma Mi ni star stva zdra vqa, pe ti na de ce u Sr bi ji je ume re no go ja zna ili go ja zna, a u po je di nim kraj vi ma ze mqe vi {e od ~e tvr ti ne ma li {a na ima pro ble ma s de~ jom go ja zno {}u. S ci qem da uti ~e na zna we i svest o zdra voj is hra ni u naj ra ni jem uz ra stu, or ga ni zo van je pi lotpro je kat „Zdra vo ra sti mo”, ko ji su spro ve li Atlet ski sa vez Sr bi je i kom pa ni ja „Ne stle„ uz po dr {ku Mi ni star stva spor ta i omla di ne i Mi ni star stva pro sve te.

Pro je kat je oku pio oko 900 u~e ni ka sed mog raz re da osnov nih {ko la iz Be o gra da, No vog Sa da i Ni {a ko ji su ima li pri li ku da kroz pro gram ska pre da va wa i ra di o ni ce usvo je no va zna wa o zdra vim `i vot nim na vi ka ma, a fo kus je bio na zdra voj isra ni i fi zi~ koj ak tiv no sti.

Re zul ta ti an ke ti ra wa u okvi ru pro jek ta po ka za li su da je osnov ni uzrok de~ je go ja zno sti ne pra vil na is hra na i ne do sta tak fi zi~ ke ak tiv no sti. Pu tem ~e ti ri mo du la u okvi ru pro jek ta, osnov no {kol ci ma su pre ne te osno ve pra vil ne is hra ne, pla ni ra we obro ka i raz u- me va we svoj sta va hra ne, kao i pro me ne u pu ber te tu i uti caj spor ta

Nedovoqno fizi~ki aktivni U ana li zi zdrav stve nog sta wa sta nov ni {tva Sr bi je iz 2006. go di ne po da ci za Voj vo di nu uka zu ju na to da dve tre }i ne de ce i od ra slih prak ti ku je se de }i na ~in `i vo ta. Go to vo po lo vi na de ce je fi zi~ ki ne ak tiv na u slo bod no vre me, iako na sta va fi zi~ kog vas pi ta wa u {ko la ma zna ~aj no do pri no si fi zi~ koj ak tiv no sti, s ob zi rom na to da 92 od sto {kol ske de ce re dov no po ha |a ~a so ve fi zi~ kog. Trend fi zi~ ke ne ak tiv no sti se po ve }a va sa sta ro {}u, ta ko da sa mo tre }i na od ra slog sta nov ni {tva is pu wa va mi ni mal ne kri te ri ju me za fi zi~ ku ak tiv nost u slo bod no vre me.

na zdra vqe. Pro fe si o nal ni nu tri ci o ni sti su za po tre be ra di o- ni ca pri pre mi li bro {u ru, in ter ak tiv ne igre i vi deo-ma te ri ja le, a pre da va wa su odr `a li wi ho vi pro fe so ri ko ji su pret hod no pro {li obu ku u okvi ru ovog pro gra ma.

Re zul ta ti dve an ke te, ko je su spro ve de ne na sa mom pro ~et ku pro jek ta te na kra ju pre da va wa, po ka za li su da je na kon pre da va wa zna we de ce o zdra voj is hra ni u pro se ku po ra slo 20 po sto. Na sa mom po ~et ku, tek je oko tre }i na de ce zna lo da od go vo ri na pi ta we ko je su osnov ne gru pe na mir ni ca, dok vi {e od 90 od sto u~e ni ka ni je zna lo ko je na mir ni ce da ju ener gi ju.

An ke te su ta ko |e po ka za le da se ve li ki broj de ce neo d go va ra ju }e hra ni. Go to vo pe ti na de ce ne do ru~ ku je sva ki dan, dok su na mir ni ce ko je naj ~e {}e je du to kom bo rav ka u {ko li sen dvi ~i i gric ka li ce. Po re zul ta ti ma an ke te, tre }i na u~e ni ka vi {e od tri sa ta dnev no se di is pred kom pju te ra, dok se sve ga ~e tvr ti na ba vi spor tom, uz obra zlo `e we da im za sport ne do sta je vre me.

J. Barbuzan

OGRANAK SANU U NOVOM SADU O PRO[LOM I BUDU]EM RADU

Vred no sti se ne me re sa mo br o jem ci ta ta Skup svih ~la no va Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u No vom Sa du, ko jem su ju ~e pri su stvo va li i pred stav ni ci naj u `eg ru ko vod stva SA NU, s pred sed ni kom aka de mi kom Ni ko lom Haj di nom na ~e lu, pre vas hod no je bio po sve }en iz ve {ta ju o ra du u 2011. i pla no vi ma za ovu go di nu. La ne je Ogra nak bio an ga `o van na pri pre mi i uskla |i va wu Pra vi la ra da (svog) s no vim Sta tu tom SA NU, iz bo rom no vog ru ko vod stva, orga ni zo va wem sa sta na ka Aka de mi ji nih ode qe wa u No vom Sa du, a sva ka ko naj zna ~aj ni je je bi lo obe le `a va we 170 go di na SA NU, pod se tio je u uvod noj re ~i

pred sed nik Ogran ka, aka de mik Zo ran Ko va ~e vi}, a po seb no je is ta kao da su re a li zo va ni bo ga ti pr o gra mi Tri bi ne (odr `a no je17 pre da va wa, {to je vi {e ne go u pret hod nim go di na ma) i Ga le ri je (u No }i mu ze ja po se ti lo ju je oko 3.000 po se ti la ca), me |u tim, iz da va~ ka de lat nost bi la je skrom na, dok je ne za do vo qa va ju }im oce nio to {to {to ni je bi lo na u~ nih sku po va.

Za to je, sma tra, naj ve }i kri vac ne do sta tak pa ra jer je orga ni zo va we ve }ih sku po va sku po, ali bi za to va qa lo orga ni zo va ti one ma we, s 10-15 u~e sni ka, pred lo `io je Ko va ~e vi}, ko ji je po seb no ape lo vao na ukqu ~i va -

we mla |ih sna ga s Uni ver zi te ta u No vom Sa du na pr o jek ti ma ~la no va Ogran ka, ko ji sad ima 23 ~la na (17 re dov nih i {est do pi snih). On se osvr nuo i na ne pri jat nu kli mu stvo re nu u jav no sti oko to ga da li VA NU po la `e ve }e pra vo od Ogran ka SA NU da se na |e u zgra di Pla to ne u ma.

Ve o ma zna ~aj nu te mu otvo rio je aka de mik Ste van Pi li po vi}: o po re me }e nom si ste mu vred no va wa na u~ nih re zul ta ta, ko ji se uglav nom za sni va na br o ju ci ta ta, te je in si sti rao na to me da se ne {to mo ra pr o me ni ti da se ne ~i ji na u~ ni do pri nos ne bi me rio sa mo pu stim br o jem ve}

kr oz de taq nu ana li zu ra da ko ju bi sa ~i ni li eks per ti za od re |e ne obla sti na u ke. Ova te ma po seb no je bi la in spi ra tiv na za pred sed ni ka SA NU Ni ko lu Haj di na i jo{ ne ko li ko aka de mi ka. U raz vo ju na u ke i teh no lo gi je je bu du} nost, a „ne }e bi ti sre }e”, ka ko re ~e Haj din, dok se u Sr bi ji ne for mi ra je din stve no mi ni star stvo na u ke i vi so kog obra zo va wa i ne po~ ne po {te no pre i spi ti va ti vred nost na u~ nih ra do va, a re kao je da je Voj vo di na od li~ no me sto da se orga ni zu je ~i tav niz in ter di sci pli nar nih na u~ nih sku po va.

V. ^eki}

SPECIJALIZOVANE PRODAVNICE I EDUKATIVNI CENTRI ZA DIJABETI^ARE

Da se i dru gi ugle da ju na Zre wa nin

Spe ci ja li zo va na pro dav ni ca i edu ka tiv ni cen tar za di ja be ti ~a re i go ja zne oso be u Zre wa ni nu, pr va i je di na usta no va te vr ste u Sr bi ji i Voj vo di ni, za go di nu da na po sto ja wa po ka za la se kao svr sis hod na. Zbog to ga je Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo za in te re so van da, u sa rad wi s voj vo |an skim lo kal nim sa mo u pra va, i u dru gim gra do vi ma i op {ti na ma otvo ri ova kve objek te. O tim pla no vi ma, ali i re zul ta ti ma po stig nu tim u naj ve }em ba nat skom gra du, ju ~e je bi lo re ~i na sa stan ku odr `a nom u Grad skoj ku }i u Zre wa ni nu, ko jem su, iz me |u osta lih, pri su stvo va li po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ^en ge ri, gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov, pot pred sed nik zre wa nin skog Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti i idej ni tvo rac pro jek ta La zar Er ne, kao i pred stav ni ci udru `e wa di ja be ti ~a ra iz dru gih voj vo |an skih me sta.

– Ka da smo pod ne li iz ve {taj o re zul ta ti ma pro jek ta, Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo je na {u ide ju pre po znao kao ve o ma in te re sant nu, zbog ~e ga je ona do bi la zna ~aj na ni vou Voj vo di ne. Sa da `e li mo da na {a is ku stva pre ne se mo i ko le ga ma iz dru gih gra do va da bi i oni ura di li isto – re kao je Er ne.

Na vo de }i efek te ko je su po sti gli spe ci ja li zo va na pro dav ni ca i edu ka tiv ni cen tar za di ja be ti ~a re i go ja zne oso be, on je is ta kao da je za po sle no tro je qu di i da po sto ji re al na mo gu} nost da sva ke go di ne bu de an ga `o van po jo{ je dan rad nik. Za tim, ima ju }i u vi du da je pla te `na mo gu} nost gra |a na iz u- zet no ni ska i da di ja be ti ~a ri ne ma ju do voq no nov ca da ku pe sve {to im je po treb no za pra vil nu is hra nu i sa mo kon tro lu, u spe ci ja li zo va noj pro dav ni ci sve pro iz vo de mo gu pa za re po 20 do 30 od sto ni `im ce na ma jer dru {tva di ja be ti ~a ra ni su pro fit ne or ga ni za ci je.

– No naj bit ni je su pre ven ci ja i edu ka ci ja. Sva kog da na, po sle pod ne, u okvi ru edu ka tiv nog cen tra ima mo de `ur ne le ka re, ~la no ve Iz vr {nog od bo ra na {eg dru {tva, ko ji sva kog gra |a ni na pri ma ju na kon sul ta ci je, da ju im stru~ ne le kar ske sa ve te i bes plat no im me re ni vo {e }e ra u kr vi – ob ja snio je Er ne, ko ji o~e ku je da }e u Voj vo di ni, u naj ma we {est ili se dam gra do va i op {ti na, za `i ve ti ova kve usta no ve.

Ko li ko su one va `ne, Er ne je po ku {ao da do ~a ra i zva ni~ nim po da ci ma o bro ju obo le lih od {e }er ne bo le sti u sve tu i kod nas. Ka ko ka `e, di ja be tes je po pri mio epi de mi o lo {ki ka rak ter i da nas je u sve tu ve} 350 mi li o na re gi stro va nih di ja be ti ~a ra, dok ih je u Sr bi ji

650.000, a u Voj vo di ni 250.000. Na ni vou sred weg Ba na ta ima ih 16.000, a na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na vi {e od 10.000.

– Stru ka, me |u tim, ka `e da ono li ko ko li ko ima re gi stro va nih, to li ko ima onih ko ji jo{ i ne zna ju da bo lu ju od ove bo le sti, {to zna ~i da bi po me nu te broj ke tre ba lo po mno `i ti s dva da bi smo do bi li re al nu sli ku o bro ju obo le lih.

Za bri wa va ju }e je {to ra ste broj de ce obo le le od di ja be te sa. Jed no stav no, vi {e ne ma gra ni ca. De ca se ra |a ju s di ja be te som i tre nut no u Zre wa ni nu ima mo 180 re gi stro va nih di ja be ti ~a ra mla |ih od 18 go di na ko ji sva ki dan mo ra ju da pri me in su lin da bi odr `a li svo je

zdrav stve no sta we – upo zo rio je Er ne.

Ati la ^en ge ri je do dao da je ciq Po kra jin skog se kre ta ri ja ta da ani mi ra lo kal ne sa mo u pra ve u Voj vo di ni da se ugle da ju na zre wa nin ski mo del. Ali, Se kre ta ri jat je spre man i da im fi nan sij ski po mog ne u otva ra wu ova kvih pro dav ni ca i edu ka tiv nih cen ta ra.

– Pred u ze }e mo ozbiq ne ko ra ke da bi smo to po sti gli. Lo kal ne sa mo u pra ve tre ba lo bi da obez be de pro sto ri je i da nov ~a no po mog nu rad pro dav ni ca s 50 od sto, dok bi osta tak obez be dio se kre ta ri jat.

Gra do vi ma i op {ti na ma je u in te re su da to u~i ne – oce nio je ^en ge ri. @. Balaban

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 Dal ma tin ska, Il ke Mar ko vi}, Pol gar An dra {a 38A-60, Som bor ska 127, 2-8, Te lep ska, Ti ho mi ra Osto ji }a 1-19, 2-28, Var dar ska 1, 5-15, 19-21, 6-28; od 10 do 11.30 ]i ri la i Me to di ja 1-9, 2-46, Crp na sta ni ca „Li man”, DD „U`ar”, Gim na zi ja „La za Ko sti }”, He ro ja Pin ki ja 1-17, 2-10, La ze La za re vi }a 1-37b, 2-40, Re for ma tor ska hri {}an ska cr kva.

OD DANAS

^erevi}: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Sun ~i ca pre ma Te ste ri.

Budisava: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Rakovac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

Futog: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Opet iz najm qi va we grad skih bi ci ka la No va se zo na iz najm qi va wa grad skih bi ci ka la „NS bajk“ po ~i we da nas. Po red po sto je }ih pet sta ni ca za bi ci kle – kod [tran da, na Spen su, kod @e le zni~ ke sta ni ce, kod ga ra `e uz Srp sko na rod no po zo ri {te i u Kam pu su Uni ver zi te ta, ove se zo ne u okvi ru no ve se zo ne „NS bajk“ pla ni ra se i pro {i re we mre `e, po sta vqa wem sta ni ca na jo{ dve lo ka ci je u gra du. Gra |a ni ma je na ras po la ga wu ukup no 125 grad skih bi ci ka la, po 14 ras po re |e nih na sva -

Novosadska petak23.mart2012.

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Bu kov ca, pre ko Stra `i lo va i sta zom zdra vqa na zad do Bu kov ca. Po la zak je u 8.30 ~a so va is pred @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je broj 64 za Bu ko vac. Vo di~ }e vi ti Milka O`egovi}, a te le fon za sve bli `e in for ma ci je je 021-447-563.

A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Va tre na epi de mi ja P

ored toplih i sun~anih dana rano prole}e nam je ove godine donelo i gotovo svakodnevne po`are na otvorenom, kojih ranijih godina u ovolikom broju nije bilo. Svakog dana se negde u gradu i okolini vijori crni dim na raznim mestima, a vatrogasci jurcaju sa kraja na kraj kako bi ugasili vatru. Po`ari gutaju trsku, travu i mladice topole, a sugra|ani se pitaju kako, se uop{te te vartre razbukte. Iskreno, ni mi ne znamo, ali naga|amo da je u pitawu ~ist nemar, ili obest.

Nismo u sred leta kad zvezda upr`i i zapali suvu travu tek tako. Kraj je marta, pa }e verovatnije biti da su po`a-

koj sta ni ci za iz najm qi va we. Ka ko bi mo gli da ko ri ste uslu ge „NS bajk“ si ste ma, ko ri sni ci su du `ni da se, uz li~ nu kar tu, re gi stru ju na li cu me sta. Re gi stra ci ja pod ra zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, u iz no su od 500 di na ra, {to pred sta vqa jed no krat ni tro {ak za ko ri sni ka i neo gra ni ~e nog je tra ja wa. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za sat vre me na, od no sno 100 di na ra za dnev no ko ri {}e we bi ci kla.

A. Va.

Sta zom zdra vqa do Bu kov ca

ri posledice ba~enih pikavaca ili mo`da namernog paqewa. Sliku najboqe ilustruje podatak da su samo pre dva dana vatrogasci u gradu i okolinu ugasili vi{e od deset po`ara na otvorenom, {to zna~i da su imali pune ruke posla. Na sre}u gorelo je samo rastiwe, povre|enih nije bilo, ali je vatra sama po sebi dovoqna opomena qudima da paze {ta rade.

Ovo je tek apel na savest sugra|ana, ali se nadamo da }e imati efekta, jer kakva god da je paqevina je i vi{e nego opasna, po{to uz travu mo`e da zaka~i i ne{to drugo, ne tako bezazleno.

B. Markovi}

TAKMI^EWE OSNOVACA I SREDWO[KOLACA U ARAN@IRAWU

\a~ ko cvet no po pod ne Ma ni fe sta ci ja „No vo sad sko pro le }e” ju ~e je po sta la sre di {te tak mi ~e wa u aran `i ra wu cve }a, gde je, u ka te go ri ji osnov nih {ko la, naj bo qa bi la O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” dok su me |u sred wo {ko la ci ma po be di li |a ci Po qo pri vred ne {ko le sa do mom u~e ni ka iz Fu to ga.

Dru go me sto u ka te go ri ji osno va ca pri pa lo je O[ „\u ra Jak {i}” iz Ka }a, a tre }e {ko li za osnov no obra zo va we od ra slih „Sve ti Sa va„. Za u~e ni ke sred wih {ko la obez be |e ne su i tri ute {ne na gra de ko je su do bi li Po qo pri vred na {ko la iz Be o gra da, sred wa po qo pri vred nopre hram be na {ko la „Ste van Pe tro vi} Bri le„ iz Ru me i Po qo pri vred no-pre hram be na {ko la iz Som bo ra.

Ka ko je na ve la ko or di na tor ka pro mo tiv nih ak tiv no sti Po kre ta go ra na Jelena Radoj~i} pri ja vi lo se 22 osnov ne {ko le iz No vog Sa da i 16 sred wih iz ce le Sr bi je.

Fo to: R. Ha yi}

- Osnov ci su ima li po la sa ta, a sred wo {kol ci 45 mi nu ta da kre i ra ju svoj cvet ni aran `man na te mu „Bu |e we pro le }a”. Oce wi vao se op {ti iz gled, sklad i

ko mi na ci ja bo ja, stil i for ma.

Ta ko |e, po seb na pa `wa usme ri la se ka ma {to vi to sti i ori gi nal no sti aran `ma na, a ko na~ nu od lu ku do no sio je `i ri ko ji se

sa sto jao od stru~ wa ka, pej sa `nih ar hi te ka ta i in `e we ra hor ti ku lu re - ob ja sni la je Ra doj ~i}.

U sklo pu ma ni fe sta ci je, da nas }e u 10 ~a so va bi ti odr `a na ra di o ni ca za pred {kol ce i otvo ri }e se iz lo `ba zdra ve hra ne. Pre zent ci ja pro jek ta”Sle pi mi {e vi Na ci o nal nog par ka Fru {ka go ra” pla ni ra na je za 12 ~a so va. Ra di o ni ca za u~e ni ke pe tih raz re da o iz ra di ku }i ca za sle pe mi {e ve odr `a }e se u 14 ~a so va, dok se od 17 do 19 ~a so va, na {tan du Po kre ta go ra na, da ju sa ve ti iz obla ti hor ti kul tu re. Za kraj, u 19 ~a so va, na bi ni, bi }e pro mo tiv ni ~as zum be. „No vo sad sko pro le }e” odr `a va se na pr vom spra tu Spen sa, tra je do su tra, a gra |a ni ga mo gu da nas mo gu po se ti ti od 8 do 20 ~a so va, dok je su tra rad no vre me do 15 ~a so va. Ulaz je bes pla tan.

Or ga ni za tor je Po kret go ra na.

A. J.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] NAJAVQUJE, POD USLOVOM DA TENDER PRO\E BEZ @ALBI

Ure |e we „Ka ra |or |a” po ~et kom apri la

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pro le }e, po ro di~ ni sport Ne za u sta vqi vi do la zak no vog pro le }a u`a rio je be to ne grad skih {e ta li {ta, pa su No vo sa |a ni po hr li li na po pu lar ne ru te ka ko bi uhva ti li svo je par ~e sun ~e ve ener gi je. Po sle ne ta ko dav nih ne de qa, ka da smo se smr -

zli, a i sneg nas pri tom za tr pao, da ni „ot kra vqe wa” po seb no ra du ju naj mla |e i wi ho ve po ro di ce. E sad, dok ne po~ nu i ne iz be `ne pri ~e -ko ko li ko ki la tre ba da iz gu bi (na ta lo `i la zi ma), u`i vaj mo u sve tlo sti!

A. L.

V remeploV

S oca na si na ^i nov nik Ma gi stra ta je 23. marta 1814. po pi sao svu imo vi nu Ha xi Pe tra Se la ko vi }a, tr gov ca iz Tur ske, ko ji je do bio austrij sko po dan stvo. Su tra dan je Ha xi Pe tar pre dao svu ro bu i no vac si nu, s ko jim je od mah pot pi sao i “qu bov no je i hri sti jan sko ugo vo ri teq no pi sa ni je”, ko jim je sin po tvr |i vao da je pre u- zeo svo ima we i tr go va~ ke po -

slo ve i da }e oca do smr ti pri stoj no odr `a va ti. Po red ra zno vr sne ro be i ve li kih ko li ~i na tur skih gro {a i du ka ta, kao po seb na vred nost su upi sa ne i kwi ge, kao na pri mer „Isto ri ja srp skog na ro da” Jo va na Ra ji }a. „Mo skov ski li tur |i jar”, ux be nik fi zi ke Ata na si ja Stoj ko vi }a, pro fe so ra har kov skog uni ver zi te ta i dru go.

N. C.

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} re kao je ju ~e za „Dnev nik” da je Grad obez be dio 160 mi li o na di na ra za ure |e we is to~ ne i ju go i sti~ ne tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e”. Bi }e sre |en i deo i na se ver noj stra ni do ma fud ba le ra Voj vo di ne.

- Ten der za iz vo |a ~a ra do va je ras pi san, a uko li ko sve pro tek ne ure du, od no sno bez `al bi, po ~ e t ak ra d o v a bi } e u apri lu. Uko li ko se, pak, ne ko bu de `a lio, on da }e ra do vi po ~e ti ka sni je, ali u sva kom slu -

~a ju ove go di ne - is ti ~e Pa vli ~i}.

Ka ko ka `e, u pr vom ko ra ku na kon ru {e wa po zna te ku }i ce, bi }e ise qe we lo ka la ko ji na ru `u -

sre di i se ver nu tri bi nu, mo }i }e da se ka `e da No vi Sad ima je dan ure |en no vo sad ski sta dion.

Gra do na ~el nik is ti ~e da je pro {le go di ne sta dion dat na upra -

Grad obezbedio 160 miliona dinara za ure|ewe isto~ne i jugoisti~ne tribine stadiona a bi}e sre|en i deo na severnoj strani ju iz gled sta di o na. Is ti ~e da }e lo ka li bi ti iz me {te ni, jer sa da pred sta vqa ju ru glo sa svo jim dim wa ci ma na sta di o nu. Ka da se

Kon cert An sam bla uda raq ki Pe ti ju bi lar ni kon cert An sam bla uda raq ki no vo sad ske Aka de mi je umet no sti „Lo ve songs & Sex in the kitchen„ odr `a }e se u ne de qu u 20 ~a so va u Stu di ju „M”, Ig wa ta Pa vla sa 3. Kao spe ci jal ni go sti na stu pi }e An sambl uda raq ki Mu zi~ ke aka de mi je u Qu bqa ni „Tol kal ci ag”, a ulaz je bes pla tan.

J. Z.

vqa we upra vqa we „Po slov nom pro sto ru”, te da je bi lo re ~i o grad wi no vog sta di o na, ali ta ide ja je od ba ~e na kao ne ren ta bil na.

- Ciq nam je da sta dion Voj vo di ne bu de ospo so bqen ka ko bi i No vi Sad mo gao da kon ku ri {e za me ~e ve se ni or ske fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Ina ~e, od lu ~e no je da sta dion osta n e na po s to j e } em me s tu.

Na {a `e qa je da sre di mo sta dion na taj na ~in da A re pre zen ta ci ja mo `e da igra utak mi ce u No vom Sa du, i mi smo sva ke go di ne iz dva ja li deo no va ca za tu na me nu - ob ja {wa va sa go vor nik.

Q. Nato{evi}

U SUBOTU

Pro le} no spre ma we Ri bar ca Ak ci ja pro le} nog spre ma wa Ri bar ca odr `a }e se u su bo tu, u oki ru pro jek ta „Ze le ni pr sten”. Oku pqa we gra |a na pla ni ra no je za 11 ~a so va is pred bro do gra di li {ta. Or ga ni za tor je No vo sad ski eko lo {ki cen tar.

A. J.

U NEDEQU

Ma li sa jam le pih stva ri Ma li sa jam le pih stva ri odr `a }e se u ne de qu u ho lu Stu di ja „M”, od 13 do 20 ~a so va, a ovog pu ta u~e stvu je vi {e od pe de set iz la ga ~a ko ji }e pred sta vi ti svo je ru ko tvo ri ne. Po se ti o ci }e mo }i da raz gle da ju i pa za re na kit od ra znih ma te ri ja la, gar de ro bu i mod ne do dat ke, tor be i nov ~a ni ke, pri rod nu ko zme ti ku, ukra se za ku }u i igra~ ke za de cu. Stu dio „M” na la zi se u Uli ci Ig wa ta Pa vla sa 3, a ulaz je bes pla tan.

J. Z.

SRS sa ve tu je gra |a ne Sa vet za pra va i pro pi se Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stan ke da va }e prav ne sa ve te gra |a ni ma da nas od 16 do 18 ~a so va. Pro sto ri je no vo sad skih ra di ka la na la ze se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18-b.

A. L.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak23.mart2012.

NA NOVOM NASEQU

Uli ca do bi ja na ziv po Ka ro qu Se le {u Uli ca No vo na se qe je dan tre ba la bi da do bi je na ziv po ocu Monike Sele{, Ka ro qu Se le {u, od lu ~e no je ju ~e na sed ni ci Ko mi si je za na zi ve de lo va na se qe nih me sta i jav nih slu `bi ko ja je odr `a na u Skup {ti ni gra da. Ka ko je ob ja {we no, u ovom de lu gra da pro stor ni plan pred vi |a lo ka ci ju za sta no va we, uli ca je for mi ra na i za to ima mo gu} nost da do bije ime.

Na ziv je pre lo `i lo udru `e we „Pri ja teq stvo- Ba rat {ag” iz No vog Sa da.

Po koj ni Ka roq Se le{ bio je pr vi u~i teq te ni sa ne ka da {we pr ve igra ~i ce sve ta. Za aimi ra ni film „Tri nest mu ske ta ra” na gra |en je pr vom na gra dom na svet skom fe sti va lu ani mi ra nog fil ma u ita li jan skoj Bo di ge ri, 1968. go di ne. Po ro di ca Se le{ se 1986. go di ne od se li la na Flo ri du, da bi Mo ni ku upi sa la na aka de mi ju te ni skog stru~ wa ka Nika Bolitijerija. S wom u kla si bi li su i Andre Agasi, Gabrijela Sabatini, Meri Xo Fernandez.

A. J.

Ski ca bu du }eg vi di kov ca

U KARLOVCIMA

Otva ra we vi di kov ca ve ro vat no kra jem apri la Da tum sve ~a nog otva ra wa vi di kov ca na Ma gar ~e vom bre gu u Srem skim Kar lov ci ma bi }e po znat do kra ja mar ta, a pre ma o~e ki va wi ma pred sed ni ka ta mo {we op {ti ne Milenka Filipovi}a, taj du go pri `eq ki va ni ~in, sva je pri li ka, do go di }e se na is te ku apri la.

Do ta da je osta lo da se za vr {i ne ko li ko po slo va, iz me |u osta log, da se po sta vi skulp tu ra pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a, po zla }e ni krst i oze le ni oko li na. Taj obje kat ovih da na je po se ti la i Tri fu no vi }e va udo vi ca Dana, ko ja je sa ru ko vod stvom op {ti ne raz go va ra la o od lu ci da se deo vi di kov ca po sve ti li ku i de lu we nog su pru ga.

- Ni je bi lo pla ni ra no da vi di ko vac bu de otvo ren u pred iz bor noj kam pa wi i ni ko ga ni je gra dio s tom na me rom, ali se na pro sto ta ko

po klo pi lo - ka `e Fi li po vi}. - Bi lo ka ko bi lo, na dam se da }e mo us pe ti da obez be di mo no vac za pre o sta le ra do ve i sve pri ve de mo kra ju do po ~et ka do la ska |a~ kih eks kur zi ja. Imao sam za do voq stvo da upo znam su pru gu Du {ka Tri fu no vi }a i po raz go va ram sa wom o ide ji da se vi di ko vac de lom po sve ti tom pe sni ku ko ji je za u vek po stao Kar lov ~a nin. Sti ca jem okol no sti on je bio je dan od pr vih do bit ni ka Bran ko ve na ga ra de i we go va `e qa je bi la da po sled we go di ne `i vo ta pro ve de u Kar lov ci ma i bu de u wi ma sa hra wen. Ne ma raz lo ga da ne bu de mo po no sni {to smo ima li ta kvog Kar lov ~a ni na i pra vo je za do voq stvo ima ti pri li ku da se u we go vu ~ast na tom objek tu or ga ni zu ju i pe sni~ ke ma ni fe sta ci je kra jem pro le }a ili po ~et kom le ta.

Z. Ml.

ROK ZA DOSTAVU FOMULARA 26. MART

Kon kurs ga le ri je „Ma cut” Ga le ri ja „Ma cut” ras pi su je kon kurs za iz la ga~ ku se zo nu 2012. go di ne, za sa mo stal ne i grup ne iz lo `be, autor ske iz lo `be i umet ni~ ke pro jek te.

Pra vo u~e {}a ima ju svi do ma }i i stra ni auto ri do 35 go di na sta ro sti.

Auto ri tre ba da do sta ve for mu lar ko ji se mo `e na saj tu www.aka de mi ja.uns.ac.rs, krat ku bi o gra fi ju, pred log pro jek ta i do 10 re pro duk ci ja ra do va ko ji se pred la `u za iz lo `bu. Do ku men ta ci ju kan di da ti mo gu do sta vi ti na mejl galerijamladihmacut @gmail.com ili po{tom na adresu: JP SPC Vojvodina ,,Galerija mladih Macut 2012”- sa naznakom „Za konkurs”, Sutjeska 2, 21 000 Novi Sad. Rok za podno{ewe prijave je do 26. mart. Sve informacije mogu se dobiti na broj telefona 069/ 200-3 -843.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„^aj ni klub pr o fe so ra Ni ko li }a” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na br oj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „^aj ni klub pr o fe so ra Ni ko li }a” Bojana Medi}a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3.

Na kon iz ba vqe wa iz al ban skih vr le ti, Sr bi }e na krat ko za sta ti na oba li Ska dar skog je ze ra, dok }e Ho bi ti, na kon bek stva iz Mo ri je, za sta ti kraj Je ze ra Ogle da la. No, po {to }e ih ne pri ja te qi pr o go ni ti u sto pu, i jed ni i dru gi }e na sta vi ti svo je po tu ca we.

N. R.

dnevnik

U ne de qu No vo sad ski po lu ma ra ton - Tra di ci o nal ni No vo sad ski po lu ma ra ton, 19. po re du, odr `a }e se u ne de qu 25. mar ta, a o~e ku je se do la zak pro fe si o nal ne atle ti ~ar ke Ane Suboti} ko ja ju ri B nor mu za Olim pij ske igre u Lon do nu - re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Na ovo go di {woj glav noj tr ci u~e stvo va }e pre ko 200 tak mi ~a ra, a po red glav ne odr `a }e se i {ta fet ni po lu ma ra ton, fr taq ma ra ton i tr ke za do voq stva. Start je u 11 ~a so va na Tr gu slo bo de, a tra sa }e i}i pre ko Uli ce Mo de ne, Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, Ke ja `r ta va ra ci je, Bu le -

va ra ca ra La za ra, Uli ca dr Si me Mi lo {e vi }a, Ji ri ~e ko ve, Baj ~i @i lin skog, Fru {ko gor ske i Bu le va ra de spo ta Ste fa na.

Pred sed nik or ga ni za ci o nog od bo ra i pred sed nik Skup{ti ne gra da Aleksandar Jovanovi} is ta kao je da je po lu ma ra ton je dan od naj va `ni jih sport skih do ga |a ja u gra du i da mno go zna ~i u pro mo ci ji No vog Sa da, jer ve li ki broj tak mi ~a ra do la zi iz ino stran stva.

- Ma ra ton je zna ~a jan i za pro mo ci ju spor ta i zdra vog `i vo ta i pri li ka da No vo sa |a ni vi de svoj grad iz dru ge per spek ti ve - ka `e Jo va no vi}.

I ove go di ne }e to kom tra ja wa po lu ma ra to na bi ti za tvo re ne uli ce i to Bu le var Mi haj la Pu pi na od 11 do 11.20 sa ti, Uli ca Ive Lo le Ri ba ra od 11 do 11.30, Bu le var de spo ta Ste fa na od 11 do 12.30, Uli ca fru {ko gor ska od 11 do 12.45 ~a so va, Ji ri ~e ko va od 11 do 12.45, dr Si me Mi lo {e vi }a od 11 do 12.45, Bu le var ca ra La za ra od 11 do 13, Be o grad ski kej od 11 do 13.20, Uli ca Baj ~i @i lin skog od 11 do 13.20 i Du nav ska od 11 do 13.30 ~a so va.

G. ^.

ZBOG VELIKIH GU@VE I ZAHTEVE SUGRA\ANA

Na pla ta par kin ga oko Uli ce No vo sad skog saj ma?

Mno gi de lo vi gra da, po seb no oni u ko ji ma pre o vla |u je no vo grad wa, mu ku mu ~e sa par kin zi ma, pa je ~e sta sli ka da su ne ke uli ce, bu kval no, pre tr pa ne auto mo bi li ma.

Ovo se de {a va jer qu di be `e od par kin ga pod na pla tom, pa vo zi la osta vqa ju ta mo gde je xa be, {to stva ra do dat nu mu ku sta na ri ma tih uli ca, po {to ta da oni ne ma ju gde da par ki ra ju svo ja vo zi la. Za to ni je re dak slu ~aj da sta na ri sa mi tra `e da im se u uli ci uve de par king zo na, ka ko bi se re {i li gu `vi.

ka pa ci te ta par ki ra li {ta. Iako se u ne kom na red nom pe ri o du, u za vi sno sti od pro ce ne i od lu ke Grad ske upra ve za sa o bra }aj, u ovom de lu gra da pla ni ra pro {i re we zo ne, ve} su po ~e li pri prem ni ra do vi za iz grad wu pri vre me nog par ki ra li {ta na par ce li iz me |u uli ce Ko san ~i} Iva na i Bu le va ra oslo bo |e wa. Ciq je, ka ko ka `u u „Par king ser vi su”, da ubla `e pro blem par ki ra wa u ovom de lu gra da ta ko {to }e od jed ne ne ur e |e ne po vr {i ne obez be di ti do dat nih 150

Po ~e li pri prem ni ra do vi za iz grad wu pri vre me nog par ki ra li {ta na par ce li iz me |u Uli ce Ko san ~i} Iva na i Bu le va ra oslo bo |e wa na ko jem se osta vqa we vo zi la ne }e na pla }i va ti U „Par king ser vi su” ka `u da im tre nut no naj vi {e zah te va sti `e od sta na ra iz oko li ne uli ce No vo sad skog saj ma, gde kao re zul tat lo {eg ur ba ni sti~ kog na sle |a, ali i ~i we ni ce da je u pi ta wu pod ru ~i je ko je je vr lo fre kvent no, po sto ji po tre ba za uvo |e we ko mu nal nog re da.

Ne do sta ju }i broj par king me sta re {a va se uvo |e wem u or ga ni zo va ni si stem na pla te ili po ve }a wem

par king me sta, na ko ji ma se osta vqa we vo zi la ne }e na pla }i va ti. S ob zi rom da je u u pi ta wu par king pro stor ko ji se na la zi na sa mom obo du zo ne na pla te ide ja je da sti mu li {u gra |a ne da ras te re te par ki ra li {ta u sa moj zo ni i po mog nu sta na ri ma do dat nim par king me sti ma.

Sta na ri uli ca ko je se na la ze u or ga ni zo va nom si ste mu na pla te

ostva ru ju pra vo na po vla {}e nu sta nar sku kar tu, ko ja va `i za par ki ra li {ta u oko li ni me sta pre bi va li {ta po ce ni od 186 di na ra me se~ no. U po me nu tom pred u ze }u do da ju da su, do sa da, u ve li koj me ri ubla `i li pro blem par ki ra wa u gra du, ta ko {to su na vi {e lo ka ci ja, na ne u re |e nim i za pu {te nim po vr {i na ma iz gra di li pri vre me na par ki ra li {ta ko ja ni su u si ste mu na pla te.

Sva pro {i re wa zo ni ra nih de lo va gra da su re zul tat po tre be, zah te va i stru~ nih ana li za, od no sno is tra `i va wa op te re }e no sti par -

ki ra li {ta ko ja „Par king ser vis” spro vo di na go di {wem ni vou. Ta ko |e, kra jem 2010. go di ne je iz ra |e na „Stu di ja o sa o bra }a ju„ u okvi ru ko je je ura |e na ana li za o to me ko ji de lo vi gra da bi u na red nom pe ri o- du tre ba li da u|u o or ga ni zo va ni si stem na pla te, ka ko bi se zna ~aj no do pri ne lo re {a va wu pro ble ma par ki ra wa u No vom Sa du.

Sva do sa da {wa pro {i re wa zo ni ra ne na pla te su, ka ko ka `u, bi la ini ci ra na zah te vi ma gra |a na, sta na ra, ko ji se obra }a ju „Par king ser vi su” ili Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve.

B. M.

U MUZEJU VOJVODINE

RADIONICA U DE^JEM KULTURNOM CENTRU

Mu zej Voj vo di ne i [kol ska upra va od utor ka, 27. mar ta po kre }u za jed ni~ ku ak ci ju ko ja za ciq ima po ve zi va we Mu ze ja Voj vo di ne sa osnov nim {ko la ma. Mu zej ski pe da go zi pri pre mi li su pre zen ta ci ju „Rim ska voj ska i sva ko dnev ni `i vot Ri mqa na„ u am bi jen tu stal ne po stav ke, a po se ban ak ce nat }e se sta vi ti na tri po zla }e na {le ma ko je Mu zej ~u va. Pre zen ta ci ja tra je je dan {kol ski ~as. Ta ko |e, po do go vo ru pri li kom na ja ve gru pe, mo gu }e je or ga ni zo va ti i pro jek ci ju fil ma „Do li na zlat nih {le mo va” ko ji tra je 45 mi nu ta. Ak ci ja }e tra ja ti do kra ja {kol ske go di ne, a „Du nav” osi gu ra we }e na gra di ti {ko lu ko ja se naj ma sov ni je oda zo ve na ovu ak ci ju, kao i pro fe so ra ko ji do ve de naj vi {e u~e ni ka. Po se ta Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35, mo `e se na ja vi ti na te le fon pe da go {ke slu `be 525-059 ili na bi le tar ni ci 420 566, lo kal 152. Ce na ula zni ce je 50 di na ra, a rad no vre me Mu ze ja od utor ka do pet ka od 9 do 19 ~a so va i vi ken dom od 10 do 18 ~a so va.

A. Va.

Kre a tiv no edu ka tiv na ra di o ni ca „Pri ~a-lut ka-igra” odr `a }e se su tra u 10.30 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1.

Be le {ke lut kar skog po mo} ni ka bi }e po la zna ta~ ka, a glav ni re zul tat mi ni ja tur na po zo ri {na pred sta va. Od raz li ~i tih ma te ri ja la za re ci kla `u de ca }e iz ra |i va ti lut ke ko je }e po ku {a ti da kroz igru za jed ni~ ki smi {qe nu pri ~u o`i ve. Ra di o ni ca je na me we na uz ra stu od pet do 12 go di na, a zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta po treb ne su pri ja ve na te le fo ne 063/521-123 ili 061/112-81-75. Par ti ci pa ci ja iz no si 170 di na ra.

A. Va.

Osnov ci u~e o Ri mqa ni ma

PRVI SOLISTI^KI KONCERT

Kse ni ja Mi ja to vi} u Si na go gi So li sti~ ki kon cert Ksenije Mijatovi}, pr vi po re du, odr `a }e se ve ~e ras u 20. 30 ~a so va, u Si na go gi, Je vrej ska uli ca 11. Pe va ~i ca na stu pa sa pro {i re nim sa sta vom mu zi ~a ra i gu da~ kim kvar te tom.

Ula zni ca ko {ta 500 di na ra, a mo `e se ku pi ti u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2/II, od 8 do 14 ~a so va.

A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

De ca pra ve lut kar sku pred sta vu

065/47-66-452

Hu ma nost se sla bo ce ni Na Skup {ti ni Cr ve nog kr sta No vog Sa da u pre pu noj sa li Rad ni~ kog do ma po de qe na su pri zna wa vo lon te ri ma CK i do bro voq nim da va o ci ma kr vi bez pri su stva i jed ne lo kal ne TV. Sra mo ta! Va `ni ja im je, iz gle d a, pred i z b or n a kam p a w a.

Hu ma nost se, o~i gled no, sla bo ce ni.

062/8248... *** La bo ra to ri ja na No vom na se qu iz da je re zul ta te od 15 do 19 sa ti, a pa u zu pra ve od 16 do 16.30 sa ti. Ka kvo je to rad no vre me? A to a le ti su ko na auto bu skoj sta ni ci. Sra mo ta za No vi Sad...

065/9137... *** Dan {u ma u Evro pi. Po vo dom to ga, na po me nu to je da je Voj vo di na naj ve }a pu sta ra u Evro pi.

Na `a lost, ta ko je. Ali to ni je ta ko od u vek! Do pre 40 go di na Voj vo di na je bi la ze le na oaza pu na {i ka ra, ba gre ma ra, du do va, tr sti ka, DTD-ka na la, jen de ka... Da nas je to sve po se ~e no, uni {te no i spa qe no! Ko je od go vo ran? Ja, `i teq Voj vo di ne ni sam!

063/5230… *** Me sec da na pred iz bo re pri ~a ju da }e uki nu ti stra na~ ko za p o { qa v a w e kad do | u na vlast, a sa da su na vla sti. [to to od mah ne ura de? Me se ci ma

ne ma nije dan kon kurs, a sva ki dan otva ra ju na hi qa de rad nih me sta. Sra mo ta me da ih slu {am.

065/6117... *** Fir me ko je ne mo gu da is pla te rad ni ku 20.000 di na ra (180 evra) tre ba hit no za tvo ri ti!

062/2630...

ali mi pla }a mo na wi ho vom {al te ru. Mo `e im se i ni ko ne re a gu je. Mo no po li sti.

064/3866... *** Za one ko ji ba{ ne vo le ku ce: mo lim Vas da ode te na Ka me war 3... Vi de }e te ku cu sa mo je da (onog sa de be lom dla kom) na

*** To {to Po { ta na svo j im {al te ri ma na pla }u je pro vi zi ju za te le fon ske ra ~u ne je ~i sta pqa~ ka i bez o bra zluk. Raz u mem da se pla }a ne ~i ja uslu ga,

lan cu, sun cu, pr qa va ma la po su da za hra nu i jed na sko ro pra zna za vo du. Da li on mo `e da mo li, {traj ku je? Ne bo jim se `i vo ti wa,bo jim se qu di!

064/5809...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik JU ^E PO ^E LA GRAD WA

Na Adice sti`e kanalizacija Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ob i {ao je ju ~e po ~et ne ra do ve na iz grad wi ka na li za ci je u Adi ca ma, ju `no od [um ske uli ce do glav nog na si pa. Po red iz grad we se kun dar ne ka na li za ci o ne mre `e u vi {e uli ca, pla ni ra se i iz grad wa ko lek to ra u de lo vi ma uli ca Qu bi ce Ra va si, De san ke Mak si mo vi}, Vas ka Po pe, Mi la Mi lu no vi }a, Gra ni ~ar ske i Ma ri je Bur sa}.

- Vred nost ove in ve sti ci je je 122 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak je 150 da na. Po zi vam gra |a ne, ko ji ni su da li sa gla snost da ka na li za ci ja pre |e pre ko wi ho vih par ce la, da to {to pre u~i ne, jer }e mo ta ko ubr za ti ra do ve. Sa da se po sao ra di na de lu gde su svi imo vin sko prav ni od no si re {e ni – re kao je Pa vli ~i}.

Ra do vi }e se pr vo iz vo di ti u Uli ci Bog da na Po po vi }a, Kra qa Mi la na, Sla von skoj i de lu Uli ce De san ke Mak si mo vi}, a

na sta vak u dru gim uli ca ma ra di }e se fa zno u za vi sno sti od re {e no sti imo vin sko-prav nih od no sa.

B. M.

IMO VI NA FA BRI KE NE ]E SE PRO DA VA TI

Ustavni sud poni{tio bankrot „Jugoalata” Pro da ja imo vi ne AD” Ju go a lat„ bi }e ot ka za na po {to je Ustav ni sud Sr bi je 15. mar ta po ni {tio od lu ku o ban kro tu pred u ze }a. Ce lo kup na imo vi ne bi la je ogla {e na za pro da ju 6. apri la.

Po mo} nik ste ~aj nog uprav ni ka „Ju go a la ta” Ni no slav [i mi} ka zao je ju ~e da }e ve }in ski vla snik Spa so je Ja ko vqe vi}, ko ji se `a lio Ustav nom su du na od lu ku Pri vred nog su da u No vom Sa du o ban kro tu, do bi ti rok od 30 da na da do pu ni plan re or ga ni za ci je fa bri ke.

- Pri vred ni sud za ka za }e no vo ro ~i {te ka da po ve ri o ci tre ba da se iz ja sne da li pri hva ta ju da se „Ju go a lat„ po sle ste ~a ja

re or ga ni zu je - ka zao je [i mi}, do da ju }i da je po treb no da vi {e od po lo vi ne po ver la ca gla sa za plan re or ga ni za ci je.

Ve }in ski vla snik Ja ko qe vi} ka zao je da plan re or ga ni za ci je, ko ji je po nu dio, pod ra zu me va pro iz vod wu na me we nu za ru sko tr `i {te, o ~e mu ima sklo pqen ugo vor s ru skim pri vred ni ci ma.

- Obim iz vo za za vi si }e od ka pa ci te ta „Ju go a la ta„, jer ru sko tr `i {te mo `e da pri mi sve {to Fa bri ka ala ta i de lo va za ma {i ne mo `e da pro iz ve de - na veo je Ja ko vqe vi}.

Sud je u „Ju go a la tu„ pre go di nu da na pro gla sio ban krot, a 2. ju na 2010. go di ne je pro gla {en

ste ~aj. Za hev za uvo |e we ste ~a ja po kre nu la su tro ji ca rad ni ka zbog du ga za ne is pla }e ne za ra de, a no vac je, ka `e Ja ko vqe vi}, da la Er ste ban ka.

Dug fa bri ke je, kao tvr di Ja ko vqe vi}, na du van. Re al no, ka `e „Ju go a lat” je du `an iz me |u dva i tri mi li o na evra, a ne ka ko je u iz ve {ta ju o ste ~a ju na ve de no {est i po mi li o na evra.

Ja ko vqe vi} je kra to bio u po se du pred u ze }a, oko go di nu i po da na, od fe bru a ra 2009. go di ne. U po se du ima 63 od sto ka pi ta la pred u ze }a, ma lim ak ci o na ri ma pri pa da 30 od sto , a se dam od sto je vla sni {tvo Er ste ban ke.

Z. De li}

EKI PE „CI KLO NI ZA CI JE“ NA NOVOM NA SE QU

Na udaru komarci u podrumima Tret ma ni ma pro tiv pre zi me lih for mi ko ma ra ca ju ~e je po ~e la ovo go di {wa si ste mat ska ak ci ja za {ti te zdra vqa gra |a na od ko ma ra ca ko ju u sa rad wi sa Grad skom upra vom re a li zu je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“.

- U pr va dva da na ura di }e mo po dru me na No vom na se qu - ka `e me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“ Da rio A}i mo vi}. - Re~ je o zgra da ma ko je se na la ze u kvar tu ome |e nom uli ca ma Se qa~ kih bu na, Du {a na Da ni lo vi }a, Kne za Mi lo {a i Ba te Br ki }a. U ovim objek ti ma po dru mi su kon stant no pod vo dom i ide al ni su raz mo `a va we ko ma ra ca. Me |u tim, na ma mo gu da se ja ve svi gra |a ni ko ji u svo jim zgra da ma ima ju sli ~an pro blem.

Isto vre me no, stru~ ni ti mo vi „Ci klo ni za ci je“ su na te re nu i pra te sta we na Du na vu, ka na li -

ma, svim iz li vi ma i ba ra ma, ka ko bi se sa lar vi cid nim tret ma ni ma re a go va lo na vre me, kao

{to je to u~i we no pro {le go di ne.

- Po sle zi me, sne ga i pa da vi na sve do ci smo na glog oto pqa va wa.

Za hva qu ju }i na {em in te gri sa -

nom ge o graf skom in for ma ci o nom si ste mu, bes pi lot noj le te li ci i rad ni ci ma ko ji su na te re nu bi li i to kom naj hlad ni jih da na, mi smo ma pi ra li po ten ci jal na iz vo ri {ta ko ma ra ca. Sa da ra di mo mo ni to ring i ~im se uka `e po tre ba, bi }e mo sprem ni za pr ve tret ma ne, ob ja {wa va A}i mo vi}.

Ovo pred u ze }e }e, u srad wi sa Grad skom upra vom, ve} sre di nom apri la gra |a ni ma po de li ti i bi o lo {ki pre pa rat za uni {ta va we ko ma ra ca u do ma }in stvi ma. „Re~ je o BTI ta ble ta ma ko je de lu ju na lar ve ko ma ra ca, a kom plet no uput stvo za wi ho vo ko ri {}e we na la zi se na pa ko va wu. Do bi }e ih pr ven stve no gra |a ni u onim de lo vi ma gra da u ko ji ma ima sep ti~ kih ja ma a one su iz vo ri {ta ku} nih ko ma ra ca“, ka `e A}i mo vi}.

Q. Na to {e vi} DA NAS U SKUP [TI NI GRA DA

Kom{i} o izborima

Okru gli sto Dru {tva za isti nu o na rod no o slo bo di la~ koj bor bi i Ju go sla vi ji - Od bor za Voj vo di nu odr `a }e se da nas u 11 sa ti u pla voj sa li Skup {ti ne gra da. Uvod no iz la ga we pod ne }e dr Jo van Kom {i}, pro fe sor Uni ver zi te ta i do pi sni ~lan VA NU na te mu “ Iz bo ri u Sr bi ji i per spek ti va auto no mi je Voj vo di ne”.

Q. M.

Koncert u Kulturnom centru Kon cert „So la i du e ti” u okvi ru ci klu sa „Ozvu ~a va wa” odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u klu bu „Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Na kon cer tu, u~e stvo va }e Ele nor Va klen burg i Na ta {a Mi tro vi}.

I. J.

petak23.mart2012.

9

IZ BO RI 2012.

Usvojena lista SRS, predali SNS i SPS Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) usvo ji la je ju ~e iz bor nu li stu „Srp ska ra di kal na stran ka - Alek san dar Mar ti no vi}” i na gla sa~ kom li sti }u za u ze }e broj se dam. Ta ko |e, Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je pre da le su ju ~e li stu dok Srp ska de mo krat ska stran ka do da nas ima rok da do pu ni li stu po {to je vra }e na na do ra du zbog maw ka pot pi sa. Pred stav ni ci so ci ja li sta re kli su da na iz bo ri ma o~e ku ju dvo ci fren re zul tat i pla sman me |u pr ve tri stran ke. Is ti ~u i da je No vom Sa du nep ho dan ja ~i uti caj so ci ja li sti~ kog i so ci jal de mo krat skog blo ka u raz vo ju i upra vqa wu gra dom.

Ve} je po zna to da su je di ni ca “Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}”, dvoj ka je “Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a troj ka „Ma ja Goj ko vi} - Uje di we ni re gip ni Sr bi je”. „De mo krat ska stran ka Sr bi je - Vo ji slav Ko {tu ni ca” je ~e tvor ka, „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Pe ro Zu bac” su pet, a „Rom ska de mo krat ska stran ka - Bo kan To mi slav” je broj {est. Za sa da je je di no li sta Ro ma ma win ska {to

So ci ja li sti pred GIK-om

zna ~i da za wih ne }e va `i ti cen zus od pet od sto ve} po se ban na ~in ob ra ~u na „pri rod ni prag”, u za vi sno sti od bro ja bi ra ~a ko ji su gla sa li.

Ina ~e, obra sce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor nu li stu pre u ze lo je jo{ 15 stra na ka, or ga ni za ci ja i udru `e wa. Iz bor ne li ste spre ma ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, Na rod na stran ka, Gru pa gra |a na „Dve ri”, Li be ral no de mo krat ska par ti ja, Ni je dan od

po nu |e nih od go vo ra, Ko a li ci ja „Sve za jed no”, Udru `e we gra |a na „No vi No vi Sad”, Mi li voj \u ka no vi}, So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je, Ko mu ni sti~ ka par ti ja, Po be di mo si ro ma {tvo, Gra |an ski po kret Sr bi je, Gra |an ska ini ci ja ti va Go ra na ca, Gru pa gra |a na „No vi Sad” i Ko mu ni sti~ ka par ti ja Jo sip Broz.Pod no {e we iz bor nih li sta mo gu }e je do 20. apri la.

D. Ig.

URS: Protiv negativne kampawe Kan di dat za gra do na ~el ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ma ja Goj ko vi} po vo dom iz ja va port pa ro la Li ge sa ci jal de mo kra ta Voj vo di ne upu }e nih na wen ra ~un sa op {ta va da ne }e vo di ti ne ga tiv nu po li ti~ ku kam pa wu i od go va ra ti na uvre de i kle ve te li~ ne pri ro de.

- Sa za do voq stvom i po {to va wem raz go va ra }u o po li ti~ kim pro gra mi ma svih u~e sni ka na iz bo ri ma za gra do na ~el ni ka - ka `e Goj ko vi }e va.

Na pro ziv ke Li ga {a na te mu par tij skog za po {qa va wa iz bor ni {tab URS-a pod se }a da da LSV upra vqa sa pet jav nih pred u ze }a dok ci fre go vo re ko je, gde i ko li ko par tij ski za po {qa vao u pe ri o du od 2008. do 2012. go di ne. „Ne `e li mo vi {e da po le mi {e mo sa omi qe nim be o grad skim auto no ma {i ma dok jav no ne ob ja sne gde su wi ho vi nov ci i ko li ko su qu di iz svo jih stra na ka za po sli li u jav nim pred u ze }i ma od 2008. go di ne”, ka `u iz URS-a.

A. L.

Na listi DSS puno ekonomista Iz bor na li sta De mo krat ske stran ke Sr bi je „DSS - Vo ji slav Ko {tu ni ca” za u ze }e red ni broj ~e ti ri na lo kal nim iz bo ri ma.

No si lac li ste je pred sed nik Grad skog od bo ra DSS Bor ko Ili}. On ni je bio na iz bor noj li sti na pro {lim iz bo ri ma, ali je po sla nik u ak tu el nom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne.

Na li sti je i ak tu el na od bor ni ca Ru `i ca Igi} dok je wen stra na~ ki ko le ga iz grad skog par la men ta Bra ni slav Ri sti vo je vi} ovog pu ta za vr {io na po -

kra jin skoj iz bor noj li sti. Tu su i pot pred sed nik Grad skog od bo ra DSS Pe tar ]i ro vi}, pred sed nik no vo sad ske omla di ne Vla di mir [i {ka i ~lan glav nog od bo ra stran ke Alek san dar @o ri}.

DSS je na li stu sta vio 26 da ma, {to je tre }i na li ste i za kon ski mi ni mum od 78 kan di da ta za od bor ni ke. To je na pre dak u od no su na 2008. go di nu kad je na li sti bi lo 23 pred stav ni ce lep {eg po la. Vi {e od 40 kan di da ta po se du je di plo mu, a do mi ni ra ju oni s

eko nom skim fa kul te tom. Od osta lih za ni ma wa za stu pqe ni su ugo sti teq, tr go vac, pro fe sor, vas pi ta~, rad nik, pa ~ak i do ma }i ca. Me |u kan di da ti ma ne ma ni jed nog pen zi o ne ra, a na la zi se {est stu de na ta.

Pre bi va li {te u No vom Sa du ima 54 od bor ni~ ka kan di da ta dok wih 24 `i vi u pri grad skim na se qi ma i to naj vi {e u Fu to gu i Ve ter ni ku. Naj mla |i na li sti ro |en je 1989. go di ne dok naj sta ri ji kan di dat ima 67 go di na.

D. Ig.

SDPS OBE LE @IO DAN VO DA

Izvori{tima treba za{tita An ke ti ra wem su gra |a na o kva li te ti vo de u gra du i de qe wem fla je ra Grad ski od bor So ci jal de mo krat ske par ti je obe le `io je Svet ski dan vo da, ju ~e na uglu Je vrej ske i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na.

- U ak ci ji „Vo da=`i vot” ape lu je mo na jav nost ka ko je neo pod no za {ti ti pod zem na iz vo ri {ta na Pe tro va ra din skoj adi i Rat nom ostr vu jer je u bli zi ni ra fi ne ri ja i po qo pri vred no ze mqi {te, ko je se ve ro vat no tre ti ra her bi ci di ma. Na ovim iz vo ri {ti ma neo p hod no je po ve }a ti i ka pa ci te te zbog ve li kog pri li va sta nov ni {tva u na{ grad re kao je pred sed nik Od bo ra za eko lo gi ju SDPS-a Mi o mir Vu jo vi}.

Ova stran ka za la `e se i za jav no-pri vat no part ner svo u JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” jer je neo p hod no obez be di ti sred stva za ob no vu de va sti ra ne vo do vod ne in fra struk tu re.

A. L.

KA KO ]E IZ GLE DA TI PRED IZ BOR NA PRA VI LA U KAR LOV CI MA

Za javnu povr{inu potreban zahtev Zgra da Ma gi stra ta, od no sno se di {te lo kal ne sa mo u pra ve u Srem skim Kar lov ci ma ne }e bi ti me sto pro mo ci ja po li ti~ kih stra na ka u pred iz bor noj kam pa wi, sa zna je mo od pred sed ni ka kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ka Fi li po vi }a. To, po we go vim re ~i ma, va `i za sve po li ti~ ke par ti je, pa i De mo krat sku stran ku i Uje di we ne re gi o ne, ko je su na vla sti. Gde i ka ko }e po li ti~ ke stran ke i osta li u~e sni ci u tr ci za od bor ni~ ka me sta pred sta vqa ti svo je pro gra me, naj ve ro vat ni je }e bi ti re gu li sa no od lu kom, s

ko jom }e svi bi ti bla go vre me no upo zna ti.

- Po li ti~ ka kam pa wa je pi ta we me re, sti la, uku sa, i vas pi ta wa - ka `e Fi li po vi}.Mi slim da ni ko ne ma pra vo da jav ne funk ci je na ko ji ma se na la zi ko ri sti za li~ nu, ili pro pa gan du stran ke ko joj pri pa da.

Sve stran ke ima ju pra vo i mo gu} nost da se bo re za svo je po li ti~ ke ci qe ve. Tre ba po sta vi ti pra vi la po na {a wa na ni vou gra da ka ko se ne bi stva rao ha os, ali ni kom ne }e bi ti us kra }e no pra vo, ko je po za ko nu ima, ka da je re~ o po li ti~ koj

pro mo ci ji. Ve ro vat no }e mo od lu kom re gu li sa ti za u ze }e jav ne po vr {i ne za po tre be pred sta vqa wa po li ti~ kih stra na ka i sve }e one bi ti u istom po lo `a ju, ni jed na ne }e bi ti ni na ko ji na ~in fa vo ri zo va na.

Uz na po me nu da }e sve po li ti~ ke par ti je ima ti ista pra va pod uslo vom da pod ne su zah te ve za za u ze }e jav nih po vr {i na, Fi li po vi} je jo{ ape lo vao da se na objek te na ko ji ma ni je pred vi |e no le pqe we pla ka ta i dru gih po li ti~ kih ozna ka, to ne ~i ni.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak23.mart2012.

ПОНОВЉЕНО ПОРОЂАЈНО ОДЕЉЕЊЕ КИКИНДСКЕ БОЛНИЦЕ

Термореанимациони сто за новорођенчад КИКИНДА: Порођајно одељење кикиндске Опште болнице добило је нов термореанимациони сто за бебе. Овај апарат купљен је средствима које су прикупили чланови Црвеног крста Кикинда. Наиме, у

новембру је почела акција „За наше бебе“ чији је циљ био да се помогне Порођајном одељењу.

- Активностима у којима су учествовали омладинци Црвеног крста, те финансијској помоћи фирми и грађана успели смо да до половине јануара прикупимо 718.000 динара. Наше активности биле су продавање честитки, календара, на којима су цртежи чланова Ликовне радионице Црвеног крста, а имали смо и акцију „Чај од срца“, док се драмска

секција укључила тако што је организовала позоришне представе – истакла је секретарка Црвеног крста Кикинда Аранка Фелбаб. Термореанимациони сто стигао је из Италије, а неонатолог др Гордана Бистричић није крила задовољство што ће заменити постојећи уређај, стар 20 година: - Термореанимациони сто користимо у порођајној сали, непосредно по рођењу детета. Он омогућава што бољу адаптацију новорођенчета на спољни свет. Има грејаче и аспиратор, уз помоћ којег бебу ослобађамо сувишног секрета и кисеоник, који је понекад такође потребан. Овај уређај заиста нам је неопходан, колико и инкубатори, који ипак нису потребни свакој беби. Свако новорођенче, које напушта мајчин стомак са температуром од око 37 степени и долази у порођајну салу, која је за 10 до 15 степени хладнија, могло би да испољи неке ненормалности у дисању и циркулацији, да немамо овакав уређај. А. Ђ.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ur ne be sna tra ge di ja„ (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Pre sre} ni qu di” (20.30)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.50, 18.05), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30, 14.15), „Kung fu pan da 2” (11.50), „He pi fit 2” (12.10, 14.15), „Ma pe tov ci” (13.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (17.50), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Ko `a u ko joj `i vim” (22.25), „Yon Kar ter” (19.30), „Usta ni~ ka uli ca” (20.15, 22.20), „Lo raks” (11.35, 13.15, 16, 17.45), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.25), „^o vek na ivi ci” (18.15, 20.20, 22.40), „Ro nald var va rin” (22), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (11.30, 13.45, 15.50, 18), „Best eg zo tik ma ri gold ho tel” (20.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ne da \u ri}, Mi la na Ni ko li} i Bi qa na Ka u rin iz Novog Sada, Adri ja na Ma noj lo vi} iz Be~eja, Bo ja na No va ko vi} iz Ba~a, Sa wa Zdje la rac iz Ka}a, Du {an ka Mi le ti} iz Veternika, Jo va na Ra do va nov iz Futoga i Flu ru ne ta Da ~aj iz Zrewanina.

DE^AKE: Oli ve ra De li}, Oli ve ra De re ti}, Ma ri ja Je re mi ji}, Ade la Ku zma no vi}, Je le na Mar ~e ti} i Di ja na Gra o vac iz Novog Sada, Bra ni sla va Jan ko vi} iz Sremske Kamenice, Mi ra Do {en iz Jarkovaca, Ta tja na Sta ni} i Mi le na Je li sa vac iz Veternika, Dra ga na \or |e vi} iz Be{ke i Sve tla na Isa kov iz Kikinde.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni:s Mirosava Radomira Todorovi} (1929) u 11.15, Milo{ Milana Radusinovi} (1946) u 12 ~asova, Sofija Cvijetina Paji} (1932) u 12.45, Zdravko Maksa Vendlener (1938) u 13.30, \ur|ija Nikole Letunica (1922) u 14.15 i Terezija Martona Ujhazi (1932) u 15 ~asova.

U Petrovaradinu }e danas na grobqu Novi Majur biti sahrawen Petar Jose Josipovi} (1932) u 13 ~asova, a na Novom grobqu Stanislav Stjepana Goldberger (1946) u 15 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Joca Bogdana Kupre{ki (1929) u 13 ~asova.

c m y

10

НОВЦЕМ СИ Е ПА ДО НО ВИХ РАД НИХ МЕ СТА

Сто конфекционара већ ра ди БЕ ЛА ЦР КВА: За ме ник ди - по го не у Вој во ди ну од но сно Ср - ђе у Бе лу Цр кву има ће по др шку рек то ра СИ Е ПА Го ран Џа фић би ју. СИ Е ПА чи ја је глав на уло га не са мо СИ Е ПA, већ и на ци о нал уру чио је уго вор о до де ли бес по - до во ђе ње ин ве сти то ра, по мо ћи не слу жбе за за по шља ва ње. Де јан врат них сред ста ва за по др шку ће ова кве про јек те. Јо ва но вић је на ја вио да ће са ди из во зу Ан дреи Фран цо зоу, ди До са да је ком па ни ја „Piеffe рек то ром раз го ва ра ти о мо гу ћим рек то ру ита ли јан ско-ру мун ско- feshion” би ла оба ве зна да за по - на чи ни ма по др шке, а тре нут но ће срп ске фир ме „Piеffe feshion”. сле ни ма ис пла ћу је та ко зва ни ми - се ан га жо ва ти око до ква ли фи ка Пре д у зе ће је ре ги стро ва но де - ни ма лац, а по пот пи си ва њу уго - ци је и обу ке по треб ног бро ја за цем бра про шле го ди не, а ра ди од во ра са СИ Е ПА за ра да ће мо ра - по сле них за ову фа бри ку. пре ме сец и по да на. Ба ви се кон фек ци јом, ши ју се про лећ не јак не за ита ли јан ско тр жи ште, а тре нут но има око сто за по сле них, углав ном же на. Пла ни ра но је да се укуп но за по сли око 300 рад ни ка. Ка ко је Ан дреа Фран цо зо из ја вио већ има уго во ре са че ти ри ита ли јан ске фир ме за ис по ру ку ро бе, а у пре го во ри ма је са још петшест. Ср би ју је иза брао за то што је рад на сна га јеф ти ни ја не го у Ру му ни ји, а за Бе лу Цр кву се од лу чио, пре све га, због бли зи не Те ми шва ра у Ита ли јан ски ин ве сти тор оба ве зан да по ви си за ра де ко ме се на ла зи ње го ва фа бри ка у Ру му ни ји и са зна ња да ти да бу де ве ћа за 20%. Да би Бе За про шли ме сец ши ва чи су је ту већ не ка да ра ди ла мод на ла Цр ква мо гла че шће да оства - при ми ли по 11.000 ди на ра, они кон фек ци ја, па је по сто ја ла и ква - ру је пра во на ова ква сред ства, ка - ко ји ра де за пе глом по 7.000. У ли фи ко ва на рад на сна га. ко је Џа фић об ја снио мо ра да има раз го во ру са Сан дром Го ста, Про грам је тро го ди шњег ка - ин фра струк тур но опре мље ну ин - тек стил ним ин же ње ром и ши ва рак те ра, ка ко је Го ран Џа фић об - ду стриј ску зо ну. чем Ива ном Ми тић са зна ли смо ја снио, пред у зе ће је до би ло по ла Упо шља ва ње те же упо шљи ве да су за по сле ни за до вољ ни усло ми ли о на евра и у оба ве зи је да у ка те го ри је, ка ква је су же не, је сте ви ма ра да и са рад њом са упра вом том пе ри о ду за по сли 250 љу ди. не што што је ве о ма по жељ но, ре - пред у зе ћа. Део за по сле них ни је Ово је, ка ко је на гла сио, пр ви као је на кон фе рен ци ји за но ви - имао при ли ку да ра ди на ова квим СИ ЕПA про грам у Бе лој Цр кви, а на ре ди рек тор На ци о нал не слу - ма ши на ма, али ка ко су ре кле да ју за де се так да на уго вор о фи нан - жбе за по шља ва ња Де јан Јо ва но - све од се бе да по сао успе. На да ју си ра њу би тре ба ла да до би је још вић. Ка ко је оба ве штен Бе ла Цр - се да ће и за ра де вре ме ном, као јед на ком па ни ја. По ње го вом ми - ква има ве ли ки про бле ма са бро - што је га зда обе ћао, би ти бо ље. шље њу овај ре ги он је са да по себ - јем не за по сле них, ве ро ват но је - На еви ден ци ји бе ло цр кван ске но ин те ре сан тан због бли зи не ру - дан од нај ве ћих у Ср би ји, а они слу жбе за по шља ва ња има ви ше мун ске гра ни це, јер се све ви ше ко ји мо гу да по мог ну ре ша ва њу од три хи ља де ли ца, што је ви ше ја вља ју пре све га ита ли јан ске овог про бле ма су сва ка ко у тек - од по ло ви не рад но спо соб них. фир ме ко је ра де у овој су сед ној стил ној ин ду стри ји. Ита ли јан ски Же не те же до ла зе до по сла па оне зе мљи и же ле да пре се ле сво је ин ве сти тор ко ји је од лу чио да до - чи не ве ћи ну. М. Ви то ми ров

Ху ма ност кроз ре ци кла жу

ПАН ЧЕ ВО: Јав но ко му нал но пред у зе ће „Гре ја ње” при дру жи ло се ак ци ји Ре ци кла жног цен тра и тр жног цен тра „Авив пар ка”, под сло га ном „Ста ро до не си, на ду по не си”. Ак ци ја би тре ба ло да по мог не очу ва ње жи вот не сре ди не, а сред ства, при ку пље на на овај на чин, на ме ње на су ле че њу че тр на е сто го ди шњег Пан чев ца Не ма ње Је ре ми ћа, ко ји би уско ро тре ба ло да оде на опе ра ци ју у Ру си ју. Рас хо до ва ни елек трон ски и елек трич ни уре ђа ји, ко ји бу ду при ку пље ни, про це њи ва ће се у нов цу, ко ји ће би ти упла ћен на ра чун Је ре ми ћа. ЈКП „Гре ја ње” је у пр вом мо мен ту при ку пи ло де се так мо ни то ра и исто то ли ко ком пју те ра. Ди рек тор пред у зе ћа Ми о- драг Ла зић ре као је да је „Гре ја ње” со ци јал но од го вор на фир ма и уче ству је у свим ху ма ни тар ним ак ци ја ма.

- Же ља нам је да Не ма ња Је ре мић што пре от пу ту је на опе ра ци ју по сле ко је ће, на да мо се, про хо да ти - ре као је Ла зић. Ак ци ја при ку пља ња елек трон ског и елек трич ног от па да спро во ди се у „Авив пар ку“, где су кон теј не ри БИС-а . З. Дг.

„Ус крс у Кул пи ну” по ше сти пут КУЛ ПИН: Удру же ње ви но гра да ра и ви на ра из Кул пи на ор га ни зу је у По љо при вред ном му зе ју у Кул пи ну у не де љу, 8. апри ла ме ђу на род ну ма ни фе ста ци ју „Ус крс у Кул пи ну 2012”. Ма ни фе ста ци ја то ком ко је се оце њу ју и де гу сти ра ју ви на и до ма ћи сло вач ки ку лен, одр жа ва се по ше сти пут. Као и прет ход них го ди на ме ђу на род ни жи ри ће оце њи ва ти узор ке, а ор га ни за то ри оче ку ју да ће овај пут го сти ви на ри до ћи из Сло вач ке, Че шке, Ма ђар ске и Хр ват ске. До ма ћи ку лен ће пред ста ви ти про из во ђа чи из вој во ђан ских сло вач ких се ла. По сле све ча не до де ле при зна ња и ди пло ма у по друм ским про сто ри ма двор ца Дун ђер ских одр жа ће се јав на де гу ста ци ја ви на и ку ле на. В. Х.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak23.mart2012.

11

ИЗБОРИ 2012.

За кам па њу 4,6 ми ли о на ди на ра

Пајтић и Дулић попили чашу воде из пречистача

СУБОТИЧКИ ПРЕЧИСТАЧ СВЕЧАНО ПУШТЕН У РАД

Очистиће и Палићко језеро СУБОТИЦА: Министар животне средине, рударства и животне средине др Оливер Дулић и председник Владе Војводине мр Бојан Пајтић, попили су по чашу воде, која излази из суботичког пречистача, који је јуче свечано пуштен у рад. На овај начин су показали да су сигурни да је вода доброг квалитета. Изградња пречистача за отпадне воде у Суботици је коштала око 18 милиона евра. Реч је о највећем пречитачу отпадних вода у Србији, а новац је обезбеђен кроз разне кредитне линије и донације.

- Овде смо имали прилику да видимо како сарађују многи чиниоци, од локалне самоуправе, до Европске уније. Осим што Суботица добија предуслове за ширење своје канализационе мреже, пречистач отпадних вода је значајан за побољшање екосистема у Палићком језеру, што ће од Па-

лића направити најатрактивнију туристичку дестинацију у региону – рекао је председник Владе Војводине мр Бојан Пајтић.

-Реализовали смо једну од најзначајних инвестиција, која има за циљ подизање квалитета живота грађана Суботице. Вода, која се сада улива у реципијент језеро Палић, има концентрацију штетних једињења азота и фосфора испод прописаних минимума – рекла је директорица ЈКП „Водовод и канализација“ Снежана Пејчић. Свечаности је присуствовао и амбасадор Европске уније у Србији Венсан Дежер. Србија сама нема новца да реализује овакве пројекте, зато је помоћ Европске уније од веома великог значаја. Капацитет пречистача биће 36 хиљада кубика отпадних вода дневно, а у кишним данима и до 72 хиљаде кубних метара. С. Иршевић

ЗРЕ ЊА НИН: За финансирање изборне кампање, локална самоуправа у Зрењанину издвојиће 4,6 милиона динара, одлучено је на јучерашњој седници Градског већа. Начелница одсека за финансије у Градској управи Еуђе ни ја Бе су изјавила је за „Дневник” да Одлуком о буџету града за 2012. нису предвиђена средства за покривање трошкова изборне кампање, а да је Законом о финансирању политичких активности прописано да се средства обезбеђују у оквиру буџета локалне власти, на нивоу од 0,1 одсто расхода. Зато је, по њеним речима, предложено издвајање средстава из текуће буџетске резерве у износу од 4,6 милиона динара. Укупна средства политичким странкама биће подељена у две фазе 20 одсто свим странкама учесницама на изборима равномерно, а остатак од 80 одсто биће додељен после завршених избора, сразмерно броју освојених мандата у Скупштини града. Политичке странке које нису прешле законски цензус мораће да врате у буџет локалне самоуправе добијена средства, рекла је Бесу. Ж. Б.

Ве ћи број уче сни ка

БЕ ЛА ЦР КВА: Према последњим подацима, које је саопштила Општинска изборна комисија, на листи за предстојеће локалне изборе, налази се пет странака и једно удружење грађана. Потврђене су листе Демократске странке, Лиге социјалдемократа Војводине, Демократске странке Србије, Српске напредне странке, Богате Србије и удружења грађана „Белоцркванска слободна иницијатива“. Како је заменик председника Општинске комисије Ми ро слав Шин жар изјавио, потписе је прикупила и Вршачка регија Европска регија – за Белу Цркву, али Општинска изборна комисија још није заседала како би ову листу потврдила. Очекује се учешће бар још четири странке у изборној трци, јер је потребну документацију преузело укупно једанаест представника. М. В.

Ка зне због пла ка та

Многи остали без посла

РАДНИЦИ „СОМБОРПУТЕВА” НА БЕЛОМ ХЛЕБУ

Отпуштање за опстанак предузећа

СОМБОР: Компанија „Сомборпутеви“ у Сомбору, ћеркафирма знатно већег приватног суботичког предузећа „Војпут“, позната Сомборцима као локална фирма, која је узела можда и највеће учешће у извођењу такозваних инфраструктурних радова, у последњих неколико година на подручју овог града, недавно је као технолошки вишак отпустила чак 95 радника и послала их на евиденцију Националне службе за запошљавање. Тиме је, у не тако давно приватизованом предузећу специјализованом за радове у нискоградњи, остало свега седамдесетак запослених, што је у недавним и медијски селективним наступима вршиоца дужноси директора ове компаније Веселина Шуковића, оквалификовано као потез који је био

неизбежан и усмерен ка опстанку предузећа.

-До јуна прошле године готово да нисмо имали никаквог посла, изузев редовног годишњег одржавања путева у Сомбору, који су подразумевали и крпљење насталих ударних рупа, што је недовољно за опстанак „Сомборпутева“.- појаснио је, пре неколико дана, у својој изјави за поједине локалне медије Шуковић. - Поред реалног недостатка посла, пословање је оптеретило велико дуговање покрајинског Фонда за капитална улагања Војводине, који је био наш велики инвеститор, а који све до сада није измирио све своје обавезе. Како смо „захваљујући“ великим дуговима овог Фонда, за чији рачун су изведени озбиљни радови, ушли у период неликвидности, једини излаз, будући да смо били суочени са гашењем, био је да смањимо број запослених и самим тим трошкове компаније - устврдио је тада Шуковић. Како се у овом граду могло сазнати, највећи број радника „Сомборпутева“, проглашених за технолошки вишак, већ се пријавио на евиденцију сомборске филијале Националне службе за запошљавање, где би, у зависности од дужине радног стажа, требало да добијају надокнаду за незапослена лица, у трајању од три месеца до две године. М. Миљеновић

КИ КИН ДА: Комунална инспекција у Кикинди кажњаваће политичке странке, уколико плакате буду постављали на недозвољеним местима.Општинском одлуком регулисано је да је постављање плаката забрањено на површинама и објектима на отвореном простору -Лепљење плаката могуће је само на објектима предвиђеним за оглашавање и рекламирање, а то је осам стубова на Тргу. Сваки прекршај инспекција ће кажњавати - каже секретар Секретаријата за инспекцијске послове и заштиту животне средине Ми лу тин Га ври лов. Учесницима избора послато је обавештење Комуналне инспекције, у којем ће бити упозорени да не смеју да крше Одлуку о оглашавању. Запрећене казне за правна лица, у овом случају странке, су од 100.000 до 500.000 динара, а физичко лице ће, у случајевима када га инспекција затекне да лепи плакат мимо предвиђених места, платити казну од 2,5 хиљаде до 25 хиљада динара. А.Ђ.

Демократе прве предале листу СТАРА ПАЗОВА: Коалиција “Избор за бољи живот – Борис Тадић” предала је прва изборну листу Изборној комисији општине Стара Пазова, ка-

ђана, на територији општине Стара Пазова.

- Први смо предали листу, што је најбољи доказ да смо најозбиљнија политичлка органи-

же председница Комисије Весна Јовановић. Одмах по предаји изборне листе, председник Општинског одбора Демократске странке Јован Тишма је, у изјави за новинаре, рекао да је коалиција Демократске странке и Странке зелених Србије, за непуна два дана прикупила 1.651 оверен потпис сугра-

зација на тертиторији наше општине, а и шире. Као што смо први у предавању листе, тако ћемо бити први 6. маја увече, када се буду сумирали резултати -поручио је Јован Тишма, захваливши суграђанима, који су помогли у прикупљању потписа, као и радницима јединице Суда у Старој Пазови.

Кандидован Предраг Стојадинов ПАНЧЕВО: Три кандидата на три изборне јединице у Панчеву за изборе за покрајински парламент по већинском систему испред ЛСВ биће под редним бројем два. На већинској листи за посланике у Скупштини АП Војводине нашли су се: Предраг Стојадинов на изборној јединици 1, (у којој се налазе Месне заједнице „Центар“ и „Горњи град”), Радованка Јаковљев-Лазић је кандидат у изборној јединици 2, (Иваново, Брестовац, Омољица, Старчево и градска насеља Војловица, Стрелиште и Тесла) и кандидат у изборној јединици 3 је Оливер Петковић (Јабука, Глогоњ, Качарево, Банатско Ново Село, Долово и насеље Младост). З. Дг.

Ли сту пред во ди Ве сна Мар ти но вић ПАН ЧЕ ВО: Сала Културног центра у Панчеву једва је примила све заинтересоване који су дошле на конвенцију Демократске странке „Избор за бољи живот: Демократска странка-Весна Мартиновић, број 1”. На скупу је представљено 70 кандидата од којих су 29 жене. Кандидаткиња за градоначелницу је председница Градског одбора ДС- а Ве сна Мар ти но вић, до садашњи вршилац дужно сти градоначелника.

- Успешно смо завршили један тежак посао, који није очигледан грађанима, реч је о изради планске документације, без које ни једна инвестиција не може да буде започета. До скоро развој будућих индустријских зона је био незамислив, а сада је реалност. После ових планова радили смо пројектовање инфраструктуре и извођење радова и то можете да видите - рекла је Весна Мартиновић. З. Дг.

И УГ „Бољи Сомбор” на локалним изборима СОМБОР: Поред Удружења грађана “Сомбор за све” некадашњег сомборског градоначелника Душана Јовића, које ће на предстојећим локалним изборима у Сомбору наступити у оквиру Уједињених региона Србије, поверење бирача за улазак у градску Скупштину ће затражити и представници УГ “Бољи Сомбор”, најавили су на конференцији за медије челници овог Удружења.

- Сазрело је време за локалне организације да преузму одговорност за све оно што се тиче свих нас. Можемо слободно да тврдимо да су наши досадашњи гласови били киднаповани и смештени у београдске и новосадске велетрговине људима и гласовима. Када оду гласови, са њима оду и гласа-

И председник општине Стара Пазова Горан Јовић, иначе кандидат на листи за одборнике Скупштине општине, захвалио је суграђанима на подршци.

-То је заиста показатељ да грађани желе бољи живот у нашој општини, да желе да општина остане тамо где се сада налази, као најбоља локална самоуправа у Србији, а права је прилика да то изнова докажемо је у времену које долази - поручио је Јовић, нагласивши да ће изборна листа „Избор за бољи живот – Борис Тадић“ бити на првом месту на свим изборима, а на изборној листи у старопазовачкој општини је на првом месту за одборника управо његово име. Општинској изборној комисији у Старј Пазови је предата и изборна листа Демократске странке „Избор за бољу Војводину - Бојан Пајтић“ кандидата за посланика у Скупштини АП Војводине по већинском систему, а кандидат из ове средине за покрајинске изборе је народни посланик и у садашњем сазиву Скупштине Војводине Душан Инђић. Ова листа је прикупила 277 оверених потписа грађана општине Стара Пазова. А. Мали

чи - наглашава председник Извршног одбора УГ “Бољи Сомбор” Милош Шумоња.

- На предстојећим изборима треба дићи глас против бахатости политичких странака. Неопходна је департизација јавног живота, јер ће у противном струка бити згажена. Ми сматрамо да политике у јавним предузећима не сме да буде и да се налазимо пред референдумсим питањем „бољи Сомбор - да или не?”. Инсистираћемо и на расветљавању криминалних афера у протеклих 10 до12 година, кроз које је од грађана одузето неколико милиона динара – платформа је УГ “Бољи Сомбор”, коју је изнео њен председник и први на локалној листи Рајко Мирановић. М. Мћ

Кречење после 19 година БЕЛА ЦРКВА: Средствима Лиге социјалдемократа Војводине окречена је биоскопска сала, ходник на улазу и гардероба белоцркавснког Центра за културу. Прилико последње посете Белој Цркви, на трибини која, је одржана у овом

простору, председник ЛСВ Ненад Чанак је обећао да ће финансирати кречење, чим то временски улови дозволе. Како је директор ове установе Илија Блануша објаснио, последњи пут овај простор је окречен пре деветнаест година. М. В.

Кандидати са каријером изван странке

ЗРЕЊАНИН: Нису тачне тврдње Демократске странке како Српска напредна странка у Зрењанину нема кадрове који су спремни и способни да преузму одговорне функције, како у граду, тако и на осталим нивоима власти, рекао је на конференцији за новинаре потпредседник Градског одбора СНС Мирко Крлић. Он је истакао да су пре неколико дана и ДС и СНС представиле своје кандидате из Зрењанина за већинску покрајинску листу.

- Није потребна велика стручна анализа како би се одмах уочило ко су кандидати ДС и каква биографија стоји иза њих. То су људи којима је странка све што су у животу до сада постигли, људи који иза себе немају ниједно дело, никакав траг ни-

ти радни ангажман, а да није везан за чланство у партији - поручио је Крлић. Kандидати СНС за посланике у Скупштини Војводине су вишегодишња државна репрезентативка у каратеу, европска и балканска шампионка Златана Анкић, магистар ветерине Иван Бошњак и пластични хирург др Предраг Матејин. По речима Крлића, ниједан кандидат напредњака није дошао у политичку странку да би обезбедио посао, решио егзистенцију, позиционирао се у друштву, или било шта друго. Он је изнео и оцену да је некадашњи демократа, сада напредњак Горан Кнежевић један од најуспешнијих градоначелника у Србији од како је уведена парламентарна демократија у земљи. Ж. Б.

Хиљаду нових социјалиста ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Социјалистичке партије Србије у Зрењанину, симболичиним уручењем 1.030 нових чланских карата примљенима у странку у протекла три месеца, и званично је отпочео изборну кампању. Овом скупу присуствовали су потпредседници СПС-а Жарко Обрадовић и Душан Бајатовић, који је уједно и председник Покрајинског одбора. Обрадовић је новим социјалистима поручио да су они најбоља гаранција за победу СПС-а у Зрењанину и у држави, и додао да је Србија имала највећу корист од храбре одлуке

СПС-а из 2008. године да постане део владајуће коалиције.

- Показали смо како се ради за Србију, а Ивица Дачић је као министар полиције постао најбољи министар у Влади Србије и лидер због којег је СПС један од стубова стабилности - истакао је Обрадовић. Душан Бајатовић је, у шаљивом тону, поручио председнику Градског одбора СПС-а Жељку Малушићу да ће испунити раније дато обећање да ће га „носити на леђима уколико у Зрењанину буде примљено хиљаду нових социјалиста”. Ж. Б.

petak23.mart2012.

c m y

12

ВИ СО КА ТЕХ НИЧ КА ШКО ЛА СТРУ КОВ НИХ СТУ ДИ ЈА ОБ У ЧА ВА ЗА ВА РИ ВА ЧЕ

Де фи ци тар но за ни ма ње на тр жи шту ра да

ЗРЕ ЊА НИН: Висока техничка школа струковних студија у Зрењанину, у оквиру програма Регионалног друштвено – економског развоја, који финансира Европска унија са 138.858 евра, реализује пројекат обуке и сертификације заваривача у Банату. Захваљујући том пројекту, школа је повећала капацитете своје лабораторије за заваривање, односно за испитивање машинских материјала, набавком нове опреме, у коју спада и савремени симулатор заваривања, француске производње, какав тренутно не поседује ни једна, не само образовна, него ни било која друга установа у Србији и региону. Тај симулатор, по речима менаџера пројекта и професора на Високој техничкој школи струковних студија мр Ду ша на Јо ва ни ћа, омогућује јефтинију, бржу, квалитетнију, безбеднију и еколошки прихватљиву обуку заваривача РЕЛ (111) поступком, сучеоних и угаоних спојева у свим положајима.

- Након тренинга могуће је анализирати резултате, открити грешке при заваривању и пратити напредак обуке, док се преко контролног центра обавља мониторинг заваривања у реалном времену. Вештина заваривача се постиже тренингом путање кретања, размака електроде од предмета, брзином за-

варивања и углом у односу на предмет и правац кретања – објашњава Јованић у изјави за “Дневник”. О самом пројекту, Јованић каже да је његов циљ повећање конкурентности предузећа из региона, као и смањење незапослености кроз обуку и сертификацију заваривача, као дефицитарног занимања. Планирано је да крајем маја или почетком јуна дванаест полазника из Зрењанина, Панчева и Кикинде прође обуку за заваривача и добије сертификат.

- Из Националне службе за запошљавање добили смо податак да на бироу нема ниједан сертификовани заваривач и да на тржишту постоји потражња за овим занимањем. Слично је и у свету. Информишући се о овоме, сазнао сам да ће у Америци, до 2018. године, бити мањак од 150.000 заваривача и да је тамо просечна старост ове врсте радника 55 година. У Немачкој, с друге стране, фали 3.000 заваривача – објашњава Јованић. Партнери Високој техничкој школи струковних студија на реализацији овог пројекта су регионалне привредне коморе из Зрењанина, Панчева и Кикинде, са којима ће у наредном периоду бити спроведен избор кандидата за бесплатну Ж. Ба ла бан обуку заваривача.

Подводни филмови и „Устаничка улица” ПАНЧЕВО: Девети Међународни фестивал подводног филма и фотографије у организацији Клуба подводних активности почиње вечерас у Панчеву. Изложба фотографија ће бити отворена у Галерији савремене уметности у 19 часова и биће изложено око четрдесет подводних фотографија. Пројекције филмова ће почети у 20 часова у простору Културног центра. Током три вечери, биће приказано осам филмова из домаће и иностране продукције, а улаз је слободан. Прве вечери фестивала ће бити приказани филмови „Истраживање обале Црне Горе” Милорада Ђукнића из Београда и амерички филм „Делфини”. На програму су и филмови „Тачкице у океану” Панчевца Јанеза Крањца, филм из Финске „Пецање под ледом” , амерички „Океанска одисеја” и други. Вечерас се очекује и долазак ауторске екипе домаћег играног филма „Устаничка улица” који је на репертоару Културног центра Панчева од 22. до 28. марта. Најављен је долазак редитеља Мирослава Терзића, глумца и продуцента Гордана Кичића. Екипа филма ће поздравити З. Дг. панчевачку публику на пројекцијама у 20 и 22 часа.

Организатори Пасуљијаде спремају изненађења за посетиоце

НАЈАВЉЕН ОСМИ БИН ФЕСТИВАЛ У ТЕМЕРИНУ

Пасуљијада руши рекорде

ТЕМЕРИН: Осми „Бин фестивал- Темеринска пасуљијада”, једна од најпосећенијих и највећих манифестација ове врсте у Војводини, носилац престижне награде „Рогаљ” за најбољу покрајинску манифестацију, биће одржана од 1. до 3. јуна. Међународно такмичење у кувању чорбастог пасуља окупиће ове године можда и највећи број екипа до сада, а лане их је било из 12 земаља. Равничарске игре ће ове године бити занимљивије него икада, најављују организатори. Поред тзв. панонских морнара, војвођанских кенгура, бацања старог бицикла у даљ, брзог једења пасуља, такмичења у преношењу 50 кг пасуља, бацања акумулатора с рамена, Горан Подлипец, најчувенији „Фолирант”, промотер пасуљијаде, обећава још луђе и необичније игре, које ће држати пажњу бројних посетилаца током фестивала. Биће приређена и велика етно изложбе хране, вина, ручних радова... Битан еколошки сегмент свих седам досадашњих манифестација, Удружење грађана Еко центар „Водомар 05”, наставиће да спроводи и током овогодишњег фестивала, како би

еколошку свест пренео и на најмлађе и заинтересовао их за правилно опхођење према природи. Кроз равничарске игре, поделу три-четири хиљаде бесплатних порција пасуља присутним гостима, прикупљаће се новац за помоћ зоолошком врту у Темерину, а део средстава ће бити прослеђен у општински фонд за оне којима је најпотребнији. Председник Организациоионог одбора Драган Вукотић, нагласио је да је за одржавање овогодишњег фестивала од изузетне важности подршка општине Темерин, као и ЈКП Темерин и локалне Туристичке организације. На састанку на салашу Винарије „Виндуло” крај Темерина подељена су бројна задужења члановима Организационог одбора, којима је остало два месеца да припреме све како би осма пасуљијада прошла у најбољем реду. Манифестација ће бити промовисана у Врњачкој Бањи, Нишу, Београду, на Пољопривредном сајму у Новом Саду, у Самобору ( Хрватска), као и на првомајским уранцима на Фрушкој гори и на Палићу, како би се даље ширила прича и подстицала популарност ове манифестације. В. Х.

vojvodina

dnevnik

НАЈСАВРЕМЕНИЈА КУХИЊА У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ

Здрава храна за све кориснике

РУМА: У румском Геронтолошком центру „Срем“, у присуству министра рада и социјалне политике Расима Љајића и покрајинске подсекретарке за за здравство, социјалну политику и демографију Новке Мојић, јуче је свечано отворена потпуно адаптирана кухиња.

- Ово је једна од старијих установа у земљи, али по квалитету услуга, једна је од најбољих у земљи. Ово је својеврстан модел за установе овог типа у земљи, а први услов је обезбедити што бољи квалитет услуга корисницима. Овде су капацитети увек попуњени, а постоје и листе чекања, што говори о напорима који се улажу заједно са локалном управом, геронтолошким центром, Покрајинским секретаријатом за здравство, социјалну политику и демографију. Прошле године Министарство је донирало седам милиона динара за изградњу и реконструкцију санитарних чворова, а планирано је још много тога да се уради, у складу са националном Стратегијом за унапређење живота старих у нашој земљи. На жалост, наша земља се убраја у групу земаља са старијим становништвом – истакао је министар Љајић. Љајић је додао и то да у Србији има 39 домова и установа, са девет хиљада корисника, те да је поред тога отворен и 81 приватни дом, од којих је 12 у Војводини. С друге стране,

развијају се остали видови услуга, на локалном нивоу, пре свега помоћ у кући и клубови за старе. У 113 општина постоје такви клубови, што потврђује чињеницу да у нашој земљи имамо 17 одство становништва старијег од 65 година, којима треба обезбедити адекватне услове живота. Подсекретарка Мојић је нагласила да је Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију много је помагао румском Геронтолошком центру, као и свим установама оваквог типа на територији Војводине, те да ће се и убудуће водити рачуна о овом Центру, као и о другим установама у Војводини, те изразила наду да ће све установе социјалне заштитие постићи стадарде које има ова у Руми.

- Стара кухиња трајала нам је пуних 35 година, а ова нова кухиња изграђена је по свим стандардима за правилну и здраву исхрану свих 285 корисника Геронтолошког центра „Срем“. Радови су изведени из средстава Министарства за рад и социјалну политику, у износу од пет милиона динара, а 500 хиљада динара обезбеђено је из сопствених средстава. Тако прилагођена кухиња, уз примену одређених норматива, који се односе на исхрану људи старије животне доби, задовољиће потребе корисника – казала је директорка рум-

Марија Станојчић-Срака, Новка Мојић и Расим Љајић

ског Геронтолошког центра Марија Станојчић-Срака. Директорка Срака је додала и то да је уз помоћ локалне самоуправе, Министарства рада и социјалне политике и Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, овај Геронтолошки центар уложио знатне напоре у последњих дванаест година, на техничком усавршавању, као и на подизању стандарда становања у установи, а подигнут је и стручни ниво квалитета услуга корисника, чиме је потпуно оправдао епитет најсавременије установе овог типа у Србији. Ј. Антић

ПРЕДЛОЖЕНО РАЗРЕШЕЊЕ ГОРУЋЕГ ПРОБЛЕМА У СЕНТИ

Грејање одвојити од шећеране

СЕНТА: После неспорзума, којих је било на почетку ове грејне сезоне између руководства сенћанске општине и менаџмента Фабрике шећера ТЕ-ТО, који је кулминирао тако што је шећерана отказала обављање делатности даљинског грејања, на помолу је компромисно решење. Нова директорка Фабрике шећера ТЕ-ТО Теодора Деак одржала је затворени састанак са челницима сенћанске општине и представницима политичких партија, заступљених у СО Сенте, на којем је предочила пројекат сачињен, након дужег усаглашавања у предузећу, којим би се заједнички са локалном самоуправом изнашло дугорочно решење проблема даљинског грејања у Сенти. Директорка Деак је саопштила да је шећерана ТЕ-ТО начинила први корак, израдивши пројекат са којим се сагласио и већински власници предузећа из италијанске Компаније СФИР. Према њеним речима, услуга даљинског грејања тренутно представља једну од делатности шећеране, која чини тек три посто имовине, док је 97 посто везано за производњу шећера, па би у садашњој конструкцији било могуће веома тешко оформити мешовито предузеће, које би на дужи период гарантовало решавање проблема даљинског грејања. Због тога се према понуђеном програму, према речима Деакове, у првој фази трансформације предлаже раздвајање делатности грејања од осталих у предузећу, али би снабдевање топлотном енергијом и надаље остало у шећерани, до изналажења другог решења. Према предоченој концепцији, у наредној фази се основало ново предузеће, којем би се предао систем даљинског грејања и упослени радници у овој делатности. Пошто би имовина новог предузећа

Са састанка директорке шећеране Теодоре Деак, општинских челника и представника странака

била знатно мања, него она у шећерани, тиме би се отворила могућност да се у другој фази у процес, као сувласник, укључи и локална самоуправа, па би се тако могло оформити мешовито предузеће делимично у државној својини, док би у трећој фази, шећерана, као испоручилац топлотне енергије, иступила из процеса, а уместо ње, би се укључио такав стратешки партнер, који би коришћењем обновљивих енергетских извора, операционализовао знатно јефтинији систем од постојећег. Према речима Деакове, формирањем таквог мешовитог предузећа, омогућило би се да оно може узети учешћа на разним домаћим, иностраним или пак конкурсима ЕУ, што би у знатној мери олакшало рад и испуњења обавеза предузећа. Ова концепција, сматра Деакова, може се реализовати, уколико сви заинтересовани имају за циљ да се становништву пружи ефикасна и квалитетна услуга. Присутни општински челници и представници политичких партија позитивно су прихватили овај концепт. Председница општине Анико Ширкова, заменик председни-

ка општине Карољ Чизик, председник Скупштине општине Ласло Рац Сабо, представник Савеза војвођанских Мађара Виктор Варга, Уједињених региона Србије Ференц Борбељ и Лиге социјалдемократа Војводине Борис Зец, констатовали су потребу оснивања мешовитог предузећа, за чију је реализацију по мишљењу свих неопходна сарадња локалне самоуправе и Фабрике шећера ТЕ-ТО. Саопштено је да ће локална самоуправа сенћанске општине, уз подршку Покрајинског секретаријата за енергетику, убрзо сачинити студију изводљивости, која се односи на енергетске изворе, неопходне за обезбеђење сенћанског система даљинског грејања, што ће представљати изузетно важан корак ка изналажењу најрационалније одлуке о томе из којих се енергетских извора намерава обезбедити топлотна енергија, неопходна за обезбеђење услуга даљинског грејања. Касније, према тој студији би се одлучивало о томе ко би, уз општину Сента и Фабрику шећера ТЕ-ТО, могао да буде трећи оснивач будућег мешовитог предузећа. М. Митровић

Кандидатуре за скупштине МЗ

ПАНЧЕВО: Комисија за спровођење избора за скупштине месних заједница у Панчеву потврдила је до сада 11 валидних кандидатура. Две су поднеле странке, а девет групе грађана. СРС је предложила једног кандидата за Скупштину у Јабуци, а ДСС за Скупштину МЗ Стари Тамиш. На територији града Панчева има девет сеоских и осам градских месних заједница, а с обзиром на број становника, за Скупштину ће се бирати или девет, или 15 чланова.

- Кандидатуру можемо да примимо и 15 минута пре истека рока. Имаћемо времена да проверимо потписе. Пошто се у исто време закључује и бирачки списак, кандидат неће добити додатних 48 сати да исправи грешку и таква кандидатура мора бити одбачена - рекао је председник изборне комисије ПреЗ. Дг. драг Станковић.

Почиње референдум у Кукујевцима КУКУЈЕВЦИ: Село Кукујевци данас, у суботу и у недељу спроводи референдум за увођење петогодишњег месног самодоприноса, с намером да на овај начин обезбеди извор финансирања инфраструктуре. За пољопривреднике је, по предлогу, установљена обавеза од 30 кг пшенице по хектару годишње са ценом од 1. августа 2011. године. Они ће тај износ уплаћивати на жиро-рачун Месне заједнице. Радници ће од својих нето примања издвојити три одсто, као и предузетници.

- У протеклом периоду, док је село са укупно две хиљаде становника било без самодоприноса, показало се да нема могућности да се утиче на побољшање инфраструктуре Кукујеваца, да се не може одржавати гробље нити помоћи финансирање удружења и спортских клубова - рекао је председник МЗ Мирослав СтојД. С. чевић Шериф.

ДАНАС ПОЧИЊЕ ДВОДНЕВНИ ФЕСТИВАЛ „ВИНОФЕСТ” У ВРШЦУ

Престоница вина зове госте

ВРШАЦ: Вршчани се труде да своје највеће виногорје у Србији афирмишу као престоницу вина не само у Вршцу, Србији, већ и у региону. Туристичкки посленици и локална самоуправа већ годинама раде на афирмацији винског туризма у Србији и труде се да овој привредној грани обезбеде завидно место у туристичкој привреди Војводине и Србије и тако створе услове да љубитељи добрих вина из Европе овде потраже ужитак у „пићу богова“. Овог викенда општина, туристички посленици и винари овог краја организују седми по реду фестивал „Винофест“, уз учешће винара из наше земље, Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Македоније, Украјине и других земаља. Данас, великој сали хотела „Србија“ заказано је отварање фестивала, потом следи

Вино за посетиоце и домаћине

дегустација бројних произвођача вина, наступ неколико редова „витезова вина“ и уживање у винима, што су бројни излагачи донели. Увече је овде популарни вински бал, а на „путу вина“ у бројним малим винским подрумима, посетиоци ће бити у прилици да уз домаће врсте вина пробају и домаће специјалитете домаће кухиње. Сутра пре подне се одржава предавање „Вински туризам и путеви вина у Србији“ предавачи су Радомир Власеноица, Драган Арсенијевић и Милош Калегиш, добри познаваоци овог посла. Потом, у 13 сати, следи проглашење најбољег вина фестивала, уручивање велике златне медаље и златне медаље. У недељу, ће се на Светосавском тргу у центру града, одржати фестивал цвећа. Р. Јовановић

reporta@e

dnevnik

petak23.mart2012.

13

SpOn ZO rU [E I pO LI tI ^A rI nI SU prE VI [E MA [tO VI tI nI KA dA KLE tVE bA CA JU o usta q e n e n om stan dar du so ci o lin gvi sti ke, ose buj nost ne kog je zi ka me ri se i ras pro sta we no {}u kle tvi, pa se srp ski mo `e, s pu nim pra vom, sma tra ti iz u zet no bo ga tim. Ve ko vi ma su Sr bi ba ca li po li ti~ ke kle tve, to kom vre me na su |e wa i tak mi ~e wa, ne ke su upe re ne pro tiv tr ` i { ne kon k u r en c i j e, ima qu bav nih, ali i onih {to ra stu na je lu ko je se ser vi ra hlad no –

P

Da bog da ti ni „vi ja gra” ne po mo gla raz l i ~ i t og `i v ot n og do b a, obra zo va wa i za ni ma wa, po la, srp ske, cr no gor ske, ma |ar ske,

An to lo gi ~ar ka mr Va wa Ba ri {i}-Jo ko vi}

osve ti! Ipak, o wi ma se ma lo zna.

Pr vu an to lo gi ju ove drev ne kwi `ev ne for me, pod na slo vom „Re ~i ko je ubi ja ju„, pri re di la je no vo sad ska lin gvist ki wa mr Va wa Ba ri {i}-Jo ko vi}, ko ja na istu te mu pla ni ra da bra ni i dok tor sku di ser ta ci ju.

Tre nut no ra di na dru gom, pro {i re nom iz da wu, u ko jem }e ana li zi ra ti i kle tve ko ri {}e ne to kom de ba ta u re pu bli~ kom par la men tu. Zbir ka, u ko ju je ukqi ~i la sto ti nak ka zi va ~a –

– Ne znam za {to je na {a na u ka kle tva do sa da to li ko za po sta vqa la. U {a li ka `em da je to za to {to ih se svi pla {i mo. Po sto ji ~ak ne po tvr |e na te za da se i Vuk Ka ra xi} pla {io kle tvi jer je ve ro vao u wi ho vu de lo tvor nost pa je u svom „Rje~ ni ku„ iz 1818. kle tve iz jed na ~io sa psov ka ma, {to je o~i to po gre {no – ob ja {wa va Va wa Ba ri {i}-Jo ko vi}.

Ona je po ata r u Vr b a s a, uglav nom me |u do se qe ni ci ma, pri ku pi la oko 3.200 kle tvi, a naj ~e {}e su u op ti ca ju ve} op {ta me sta po put: „\a vo te od neo”, „Crk’o da bog da”, „Je zik pre griz’o”, „Zmi ja ti o~i is pi la”. Dve tre }i ne onih ko ji su zna li kle tve bi le su `e ne jer mu {kar ci od u vek ve ru ju da je to „`en ska ra bo ta“.

– Po koj na Da ni ca Ili} iz Zma je va, ro |e na Pod go ri ~an ka, slo vi la je za Fi li pa Vi {wi }a kle tvi: ne sa mo {to ih je zna la naj vi {e ve} je i ve ro va la u wih, a on da one – naj bo qe ra de.

Od we sam pri ku pi la i naj vi {e, bu kval no ih je de kla mo va la. Tvr di la je da je naj bo qa za -

Za poklonike turbo-folk etike najte`e su kletve „Dabogda ti pukla kajla“, „Dabogda ti izbu{ili vazdu{ni |on, pa nosio ’starke’ ceo `ivot“, „Dabogda ti Ru{ka Jaki} postala snaja“, „Dabogda ti Jelena Karleu{a deci predavala estetiku“ ili „Dabogda ti se sin jedinac zaqubio u Karamelu“ ru sin ske i rom ske na ci o nal no sti – po ka za la je i da kle tva ni je re zer vi sa na sa mo za se o sko okru `e we.

{ti ta od zle ko bi ne vi nost jer se kle tve ne pri ma ju na ne du `ne – pri ~a mr Ba ri {i}-Jo ko vi}.

Do da je da je, u okvi ru tra di ci je, kle tva za pra vo me ha ni zam osve t e. We n a psi h o l o { ka funk ci ja je li~ na sa tis fak ci ja, ose }aj da je prav da za do vo qe -

Ko ze plo dio, `a be ti se ko ti le!

Da bog da ma ra mi cu ni kad ne su {i la!

Da bog da ti maj ka zmi ju led nu gr li la, mje sto te be gu jo {a re na!

P{e ni cu si jo, tra va ti ni ca la – ko ze plo dio, `a be ti se ko ti le!

Ro di la de vet {}e ri i de ve ta ti o~i iz va di la!

Da bog da izio ono is pod se be!

Sve ti ve nu lo – sto mak ti ras to!

Tra `i li ti le ka, pa ne na {li!

U |a vo qem to ru ble ja la! ^u dom se ~u di la i ko pi la di svo joj!

na. I bla go slov i kle tva na vo de Bo ga da una pre di ili uni {ti ne k o g a, ili ne { to, ve} pre ma za slu zi. Ali po isto rij skom kon tek stu u ko jem su na sta le, kle tve su vi {e ima le za ciq da za sme ju, obo dre ili pot -

KA KO SE VE SE LI Srp SKI dEO bA nA tA, ZrE WA nIn SKA „KA ME rA tA pA nO nI KA” pO KA ZA LA U rU MU nI JI

A

isto ri ji se lo Ve le bit na se ve ru Ba~ ke, od ka da su ga ute me qi li li~ ki do bro voq ci ov de na se qe ni po sle Pr vog svet skog ra ta, ne pam ti ta kvu na je zdu Slo ve na ca. Na pro mo tiv nu tu ru po Voj vo di ni do {li su ~el ni ci udru `e wa pen zi o- ne ra iz Go rew ske, ali i dru gih kra je va de `e le.

Do a jen me |u tu ri sti~ kim vo di ~i ma Jo van – Jo ca Ra do{ iz No vog Sa da po tru dio se da im pred sta vi de sti na ci je ko ju je “te {ko za o b i } i” pa su wi ho voj iz vid ni ci u Ve le bi tu pri ja le vr hun ske pa lin ke iz Pe ca re „Bra }a Kra vi}„, za ko je su na do ma }oj i ino stra noj sce ni po bra li do sa da vi {e od 300 pri zna wa. Na sec ka li go sti ma i me ze tluk bra }a Mi lo{ i Da ni lo Kra vi}.

– Na {a pe ca ra je i de gu sta ci o ni cen tar za du we va ~u, kaj si je va ~u, vi qa mov ku, {qi vo vi cu i lo zo va ~u, a go ste upo zna je mo i s isto ri ja tom se la, pa pri vo di mo kra ju i ure | i va w e li~ k e ku } e.

Osim baw skog tu ri zma, ko ji je do mi nan tan u Ka wi `i, ima mo mno go to ga da po nu di mo iz na {eg se o skog – ve li Da ni lo.

– Mno go to ga mo `e mo po nu di ti – tvr di Jo ca. – Pa jo{ kad se to po ja ~a kod umi ro vqe ni ka ne za bo rav nim uspo me na ma, ko je su po ne li iz ne -

U

li pri li ku da na stu pe za jed no u za vi ~a ju.

– Ciq nam je da oku pi mo pro fe si o nal ce ko ji svi ra ju u No vom Sa du ili Be o gra du i vra ti mo ih u rod ni grad da bi mu zi ku po di gli na vi {i ni vo.

Tre nut no je u sa sta vu 16 mu zi ~a ra, ali `e li mo da gu da~ ku li ni ju pro {i ri mo s ne ko li ko du va ~a i ta ko ofor mi mo ma wi sim fo nij ski orek star – ne fa li Bu ga ru pla no va i en tu zi ja zma.

Da su pra vi mu zi ~a ri umet ni ci i za bo e mi ju, ~la no vi or ke stra su po ka za li i po sle kon cer ta, na ve ~e ri upri li ~e noj u jed nom te mi {var skom re sto r a n u. „In s pi r i s a n i” do brim vi nom ili ra ki jom, do hva ti li su se in stru me na ta i za svi ra li voj vo |an ske pe sme, tek da do ma }i ni ~u ju ka ko se ve se li srp ska stra na Ba na ta. @. ba la ban

su bli mi ra ju i sa vre me ni po li ti~ ki i dru {tve ni mi qe: „Va tra ti po rez na pla ti la”, „Voz te sa tro” ili „Ni ’vi ja gra’ ti ne po mo gla”.

Za kle tve, ipak, ne ma ute me qe ne na u~ na ba ze, iako ih „ga -

Slo ven ci pa li na pa lin ku i ju go no stal gi ju

Sim fo ni ~a ri ume ju i be }ar ce da uda ra ju ko ikad Zre wa nin bu de bi rao svo je am ba sa do re kul tu re, uz Grad ski du va~ ki or ke star, ko ji je ba nat sku pre sto ni cu pred sta vqao i na pre sti `nim fe sti va li ma u Ne ma~ koj i Ma |ar skoj, glav ni kan di dat sva ka ko }e bi ti i “Ka me ra ta Pa no ni ka”. To su ~la no vi ovog spe ci fi~ nog an sam bla po ka za li i na stu pom u te mi {var skoj Grad skoj ku }i, pred ru mun skom pu bli kom. Ni je bi lo rav no du {nih na kon kon cer ta, ko ji su svi pro gla si li mi li nom za u{i i du {u. Pod Na kon kon cer ta bis di ri gent skim vo| stvom Mi ki ce Jev ti }a, na stu - wom i di ri gen tom. Po seb no pi li su sa so list ki wom, pet na - mi je dra go {to smo na stu pi e sto go di {wom ~e list ki wom li u aku sti~ ki ob ra |e noj sa Ire nom Jo si fo skom, ko ja je do - li, ka k vih je u Zre w a n i n u, sad ima la ~ak oko dve sta na stu - ali i u Sr bi ji, ve o ma ma lo – pa. “Kol Ni dre i ja” Mak sa Bru - ve l i pred s ed n ik Iz v r { nog ha i “Ma |ar ske rap so di je” Da - od b o r a or k e s tra Ro m an Bu vi da Po pe ra iza zva li su du ge gar. ova ci je. Pu bli ka ni je hte la da “Ka me ra ta”, ko ja je oku pqa se br zo ra sta ne od we, pa je na la pro fe so re, stu den te i |a ke, bis svi ra la “Pti cu” Pa bla Ka - osno va na je pod pa tro na tom zal sa. Na pro gra mu su bi le jo{ Mu zi~ ke {ko le “Jo sif Ma i Re spi gi je ve “An ti~ ke igre i rin k o v i}”1969. i ra d i l a do ari je”, Bar to ko ve “Ru mun ske 1989. uz fi n an s ij s ku po m o} igre” i “[pan ski ples” Mi ro - op {tin skog SIZ-a za kul tu ru. sla va Sko ri ka.

Go di na ma je pa u zi ra la, ali po Na kon kon cer ta, or ke star no vo o`i ve la na ini ci ji ti vu su na na bi ni po zdra vi li za me - mla dih zre wa nin skih umet ni nik lord me ra Zre wa ni na Go - ka, ko ji tre nut no svi ra ju i po ran Ka ur i} i di rek tor te mi - Cr noj Go ri, Hr vat skoj i BiH. {var skog Cen tra za kul tu ru Bu gar na gla {a va da su na vo de “Ba nat” ]i pri jan ]i pu, ko ji }im po zi ci ja ma u Ope ri SNPje mu zi ~a ri ma uru ~io pe har i a, Voj v o | an s kom sim f o n ij za hval ni cu. skom or k e s tru, Be o g rad s koj – Pr vi put smo svi ra li u fil har mo ni ji i ka mer nim or Te mi {va ru s no vom so list ki ke stri ma, ali ni su ra ni je ima -

ce ne, ne go za i sta na {ko de ne pri ja te qu.

– Da na {we, svo je vr sne ur ba ne kle tve, sve vi {e ata ku ju na ma te ri jal ne vred no sti i u se bi

je” go to vo sve ci vi li za ci je i na r o d i. Po s to j i vi { e vr s ta sta rih kle tvi. One ko je po zi va ju bo go ve da u~i ni ne ko zlo, obi~ ne, kad se pre kr {i lac za ve ta pro kli we, ali bez iza zi va wa vi {e si le („nek ti da ni bu du cr ni, a go di ne mra~ ne!“), ili upo z o r a v a j u pre k r { i o c a za kle tve („i ako se dam ov no va po kri ju ov cu – nek ne za~ ne, i ako se dam do ji qa po do je de ~a ka – ne ka se ne hra ni, i ako se dam ko bi la po do ji `dre be – ne ka ne bu de si to, i ako se dam we go vih k}e ri po tra `e hra nu – nek ni kog ne za ve du!“) Sa vre me ne kle tve su sa `e ti je, iako je for ma ista. Si gur no }e ih kao po kre ta ~a ne ga tiv ne ener gi je bi ti sve dok ima mr `we, ne prav de i ne sre }e, pri me }u je mr Ba ri {i}-Jo ko vi}.

Pri mer ka ko ne pro me we na for m u l a (zlo)upo t re b qa v a dru ga ~i ji si stem dru {tve nih vred no sti naj bo qe se vi deo de ve de se tih go di na pro {log ve ka, kad su ne ka da {we sve ti we – zdra vqe, ~ast i po tom stvo – na pre ~ac za me ni li gar de ro ba, auto mo bi li i gla mur. Da nas mla di uglav nom `e le da za sme ju oko li nu i osra mo te oso bu ko joj kle tvu upu }u ju. La ko je za mi sli ti si tu a ci ju pre pet na e stak go di na kad ne ka pla ti na sta No vo sa |an ka, `eq na pa `we i nov ca, is pred fol ko te ke pre ti po ten ci jal nom part ne ru: „Da bog da se smu vao s pa da vi ~ar kom!“, alu di ra ju }i na an der gra und ri val ku, ko ja slu {a pank i pi je pi vo. Ga |a we na ne ma {ti nu mo de li ra lo je kle tve ti pa: „Da bog da ti pu kla kaj la!“, „Da bog da ti iz bu {i li va z du { ni |on, pa da no s i{ star k e ce l og `i v o t a!“ ili „Da bog da ti ke va ku pi la mar tin ke!“ Kao kon tra na pad, al ter na tiv ci su sko va li: „Da bog da ti Ru {ka Ja ki} po sta la sna j a!“, „Da b og d a ti Je l e n a Kar l e u { a pre d a v a l a de c i este ti ku!“, „Da bog da ti se sin je di nac za qu bio u Ka ra me lu“.

Qi qa na na to {e vi}

ka da {we za jed ni~ ke dr `a ve!

Bi li smo u Be o gra du, No vom Sa d u, Su b o t i c i, „Vin s kom dvo ru” u Haj du ko vu, po sle Ve le bi ta ide mo u Ka wi {ku ba wu, be ~ej ski „Fan tast”, pa u ba wu „Ru san da”.

ji se }a mo se voj ni~ kih da na, pri ja te qa imam u Su bo ti ci i No vom Sa du, go to vo ne ma gra da u biv {oj Ju gi gde ne ma po zna ni ka ko je `e lim da po se tim. Eto me ne opet s dru {tvom za 15 da na.

An ton [e {ko iz po sav skog gra di }a Sev ni ce ve li da je pre vi {e go di na bio u No vom Sa du, ali pr vi put na se ve ru Ba~ ke, gde `e li da do |e sa svo jom pen zi o ner skom dru `i nom i iz vor nom pe va~ kom gru pom, s ko jom ve} pla ni ra da, za po ~e tak, pe va u „Vin skom dvo ru” Haj du ko va. A on da da qe na tur ne ju po rav ni ci.

– Za d o v oq n i smo go s to prim stvom, ma da ima i ju go no sta li je, da se ne la `e mo – pri zna je [e {ko. – Mi sta ri -

I go spo |a Maj da Go mil {ek iz Go rew ske je u Be o gra du bi la vi {e pu ta, ali o~a ra na je pre mi je rom u Voj vo di ni.

– ^im do |e{, od mah ti se rav ni ca uvu ~e u sr ce i du {u. Pri ja ju mi i qu di, wi ho va ne po sred nost i sr da~ nost. Kaj si je va ~e ima mo i kod nas, ali ov de u Ve le bi tu, po seb no mi se svi de la du we va ~a, pa ma kar zbog we mo ra mo do }i opet – obe }a va Maj da.

M. Mi tro vi}

crna hronika

petak23.mart2012.

dnevnik

c m y

14

PROCES U PRI[TINI ZA TRGOVINU QUDSKIM ORGANIMA

Po qak bu breg pla tio 25.000 evra NOVOSA\ANKA POGINULA U TEMERINSKOJ ULICI

Kob na br zi na mo to ra {a

No vo sa |an ka \ur |in ka Jev ti} (1965) po gi nu la je pre kju ~e po sle pod ne na li cu me sta u Te me rin skoj uli ci u No vom Sa du kad je po ku {a la da pre |e put ne da le ko od pe {a kog pre la za kad je na wu, usled ne pri la go |e ne br zi ne, na le teo vo za~ mo to ci -

kla „hon da”, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va o te {koj sa o bra }aj ki o ko joj je pi sao na{ list.

Pro tiv Alek san dra D. (1968) iz No vog Sa da pod ne ta je kri vi~ na pri ja va za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja.

M. V.

NAKON PRVOSTEPENE PRESUDE STANKU SUBOTI]U ZA [VERC CIGARETA

Ca ne to va `al ba na ka znu od {est go di na

Od bra na Stan ka Su bo ti }a Ca ne ta pod ne la je Ape la ci o nom su du u Be o gra du `al bu pro tiv pre su de Spe ci jal nog su da u slu ~a ju „du van ska afe ra“, iz re ~e ne u ok to bra 2011, ko jom je on u od su stvu ogla {en kri vim i osu |en na {est go di na za tvo ra po op tu `bi da je 1995. i 1996. go di ne zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj u svo joj fir mi „Mia-Ub” u ve zi s ne le gal nim pro me tom ci ga re ta.

Advo kat Ra do slav Ta di}, ~lan ti ma od bra ne, ju ~e je na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vio da je Su bo ti }u do sta va pre su de, ume sto sla wem na su du po zna tu adre su u [vaj car skoj, gde `i vi ve} 12 go di na, oba vqe na „pre ko ogla sne ta ble su da, {to je pro tiv no od red ba ma Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku“.

Ta di} je is ta kao da je od bra na `al bu iz ja vi la iz svih za kon skih raz lo ga: bit ne po vre de od re da ba kri vi~ nog po stup ka, po vre de Kri vi~ nog za ko na, po gre {no i ne pot pu no utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa, kao i od lu ke o ka zni, te da je, osim pred l o g a da je dru g o s te p e n i sud pre i na ~i u oslo ba |a ju }u, kao al t er n a t i v u za t ra ` i l a uki da we pre su de i po na vqa we po stup ka.

– Sma tra mo da se na kra ju po ka za lo da je po stu pao i pre su du do neo sud ko ji funk ci o nal no i stvar no ni je bio nad le `an, pri me wu ju }i od red be ZKP-a ko je ni su mo gle bi ti pri me we ne.

Sma tra mo da je u~i we no bez broj bit nih po vre da po stup ka, kao i da je op tu `ba pre ko ra ~e na – ka zao je advo kat Ta di}.

Po mi {qe wu od bra ne, kri vi~ no de lo ko je je ~i we ni~ no opi sa no u iz re ci pre su de, „po pra vil noj kva li fi ka ci ji je kri jum ~a re we“, a za we ga je, ka ko je na veo Ta di}, „na stu pi la ap so lut na za sta re lost kri vi~ nog go we wa 2006. go di ne“.

– U pr vo step noj pre su di je sud za kqu ~io da u ovom slu ~a ju ne ma me sta pri me ni Za ko na o or ga ni za ci ji i nad le `no sti dr `av nih or ga na u su zbi ja wu or ga ni zo va -

nog kri mi na la, ko rup ci je i dru gih po seb no te {kih de la, zbog to ga {to je taj za kon stu pio na sna gu 2002. go di ne, a ne ma re tro ak tiv no dej stvo i zbog to ga se ne mo `e pri me ni ti na kri vi~ na de la ko ja su na vod no iz vr {e na se dam-osam go di na pre we go vog stu pa wa na sna gu – is ta kao je Ta di}. – Ako ne ma me sta pri me ni tog za ko na, on da ne ma me sta ni nad le `no sti Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da, zbog ~e ga je taj sud bio du `an da pred met ustu pi dru gom nad le `nom su du.

We gov ko le ga advo kat Vla di mir Be qan ski iz No vog Sa da je is ta kao da Su bo ti }e va od bra na vo di dva po stup ka pred Evrop skim su dom za qud ska pra va u Stra zu bru. ^la ni ca ti ma od bra ne Stan ka Su bo ti }a, za gre ba~ ki advo kat Li na Bu dak, iz ja vi la je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u be o grad skom „Me di ja cen tru„ da je Su bo ti} sklo pio van sud sku na god bu s hr vat skom fir mom „NCL-gru pa“, vla sni kom no vi na „Na ci o nal”, „po ko joj se no v i vla s ni c i te fir m e ogra |u ju od po stu pa ka i pi sa wa biv {eg ured ni {tva tog ne deq ni ka“.

– Po ~ev od ma ja 2001. go di ne, re~ je o sto ti nak ~lan ka ko ji su i bi li ne i sti ni ti i kle vet ni~ ki i ko ji ma je po kre nu ta haj ka pro tiv Su bo ti }a. No vi vla sni ci se ogra |u ju od svih tih gro znih tek sto va. Na god bom su u pot pu no sti raz re {e ni od no si s „NCL-gru pom„ i po pi ta wu Su bo ti }e vih tu `bi pro tiv „Na ci o na la” i one su u fa zi po vla ~e wa – re kla je Li na Bu dak.

Ona je pre ci zi ra la da je van sud ska na go ba po stig nu ta po ~et kom ovog me se ca.

– Su {ti na na god be je u to me da je no vo ru ko vod stvo „Na ci o na la“ pre u ze lo oba ve zu da sa svih svo jih in ter net-stra ni ca i svih pre tra `i va ~a uklo ni tek sto ve ko ji su u tom ne deq ni ku pi sa ni o Stan ku Su bo ti }u, a da on po vu ~e tu `be pro tiv wih – ka zao je advo kat Ra do slav Ta di}.

J. J.

HAG ODBIO OD[TETNI ZAHTEV LIDERA SRS

[e {eq bez dva mi li o na evra

Ha {ki tri bu nal od bio je zah tev Vo ji sla va [e {e qa da mu zbog po vre de pra va za vre me de ve to go di {weg pri tvo ra bu de is pla }e na od {te ta od dva mi li o na evra. U sa op {te wu su da se na vo di da je [e {e qev zah tev, ko ji je pod net u ja nu a ru, od bi jen u ce li ni, jer je oce we no da ne ma osno va za pri hva ta we. [e {eq je od {te tu od po la mi li o na evra tra `io zbog ote za wa po stup ka, za po vre du pra va na fi nan si ra we ob ra ne tra `io je 400.000, a za po ku {a je da mu se

na met ne obra na 300.000 evra.

Zbog us kra }i va wa pra va na po se te ~la no va po ro di ce pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke je tra `io od {te tu od 200.000 evra, a pre o sta lih 600.000 tra `io je za niz dru gih po vre da we go vih pra va.

Pre dva da na [e {e qu je za vr {e no su |e we po op tu `ni ci za rat ne zlo ~i ne u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni i za zlo ~i ne pro ti ov voj vo |an skih Hr va ta i on ~e ka na iz ri ca we pr vo ste pe ne pre su de.

(FoNet)

Po qak Ta de u{ Sa daj sve do ~io je na su |e wu u Pri {ti ni da je pla tio 25.000 evra za tran splan ta ci ju bu bre ga na kli ni ci na Ko so vu 2008. go di ne.

Sa daj (56) je to iz ja vio pred su dom u Pri {ti ni ko jim ru ko vo di EU, sve do ~e }i po sred stvom vi deo lin ka iz Var {a ve, ja vi la je agen ci ja AFP, a pre no si RTS. On je na veo da je po do la sku na kli ni ku „Me di kus” do bio da pot pi {e ne ke pa pi re i da se na kon sat vre me na na {ao u ope ra ci o noj sa li.

Spe ci jal ni tu `i lac EU Xo na tan Ra tel pi tao ga je da li se ra di lo o ope ra ci ji tran splan ta ci je bu bre ga, na {ta je Sa daj od go vo rio po tvrd no. Sa daj je do dao da je za tu ope ra ci ju pla tio 25.000 evra ko je je u ke {u pre dao dok to ru Ju su fu Son me zu, na vo di AFP. On je ob ja snio da je do {ao do Son me za pre ko in ter ne ta, gde je tra `io in for ma ci je o tran splan ta ci ji bu bre ga.

Kli ni ka „Me di kus”

Son mez je je dan od glav nih osum wi ~e nih u slu ~a ju ile gal ne tr go vi ne or ga ni ma na Ko so vu.

Sa daj se s tur skim dok to rom sreo ne ko li ko pu ta u Tur skoj pre ne go {to su za jed no ot pu to va li za Pri {ti nu. On je na veo da ga je Son mez i ope ri sao. Ju ~e ra {we su |e we je pr vo te vr ste

ko je vo di Euleks na Ko so vu, na vo di AFP. U iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja tvr di se da su vi so ki ko man dan ti Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va, me |u ko ji ma i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i, ume {a ni u or ga ni zo va ni kri mi nal i tr go vi nu qud skim or ga ni ma kao i da su

slu ~a je vi „Me di kus” i „@u ta ku }a” po ve za ni. Mar ti je u svom iz ve {ta ju na pi sao i da su oni dr `a li pri tvor ne cen tre na al ban skoj gra ni ci u ko ji ma su ubi ja ni za ro bqe ni ci vi li, ve }i nom Sr bi, a wi ho vi or ga ni pro da va ni na cr nom tr `i {tu.

Sa vet Evro pe pred sta vio je iz ve {taj o tr go vi ni qud skim or ga ni ma jo{ 12. de cem bra 2010. go di ne, a ne ko li ko da na ka sni je po sle ga je Ko mi tet za prav na pi ta wa Par la men tar ne Skup {ti ne Sa ve ta Evro pe i usvo jio.

Vi {e od me sec da na ka sni je Par la men tar na skup {ti na Sa ve ta Evro pe je sa 169 gla so va „za”, 25. ja nu a ra 2011. go di ne, usvo ji la re zo lu ci ju na osno vu Mar ti je vog iz ve {ta ja.

Usvo je nom re zo lu ci jom po zi va ju se me |u na rod na za jed ni ca i vla sti u Be o gra du, Pri {ti ni i Ti ra ni da pre du zmu me re, ka ko bi se tr go vi na qud skim or ga ni ma i dru gi zlo ~i ni to kom i po sle su ko ba na Ko so vu ra sve tli li.

PRIPADNIK „GWILANSKE GRUPE” IZ [VAJCARSKE IZRU^EN SRBIJI

Nu hi ju u be o grad skom za tvo ru Pri pad nik „Gwi lan ske gru pe” biv {e Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK) [em si Nu hi ju, ko ji se te re ti za rat ne zlo ~i ne nad srp skim ci vi li ma po ~i we ne 1999. go di ne na Ko so vu i Me to hi ji, iz ru ~en je Sr bi ji iz [vaj car ske.

Nu hi ju je iz ru ~en u prat wi pri pad ni ka In ter po la i srp ske @an dar me r i j e avi o n om JAT-a, ko ji je na aero drom „Ni ko la Te sla” sle teo prek si no} ne {to po sle 21 sat, i od mah je pre ba ~en u Okru `ni za tvor u Be o gra du.

Iz ru ~e wu su pri su stvo va li mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} i ko man -

dant @an dar me ri je Bra ti slav Di kli}.

Nu hi ju je uhap {en u [vaj car skoj pre go di nu da na, na osno vu In ter po lo ve po ter ni ce iz Sr bi je, a od lu ka {vaj car s kog Fe d e r al n og su d a o we go vom iz ru ~e we po sta la je pra vo sna `na 7. mar ta. We mu je zbog bek stva su |e no u od su stvu zbog op tu `bi da je s jo{ 16 pri p ad n i k a „Gwi l an s ke gru pe” iz vr {io rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma na pod ru~ ju Gwi la na.

Pri Ode qe wu za rat ne zlo ~i ne pre kju ~e je po ~e lo po no vqe no ob je di we no su |e we pro tiv svih 17 pri pad ni ka te gru pe OVK-a ko je }e bi ti na sta vqe no

Da~i}: Zadovoqewe pravde Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ra zio je na du da }e hap {e wem i iz ru ~e wem pri pad ni ka „Gwi lan ske gru pe” biv {e OVK [em si ja Nu hi jua bi ti za do vo qe na prav da, oce niv {i da je to po zi ti van pred znak da se na te mu rat nih zlo ~i na ne mo `e gle da ti pri stra sno, po dvo stru kim ar {i ni ma.

On je na aero dro mu „Ni ko la Te sla”, pri li kom prek si no} weg iz ru ~e wa Nu hi jua Sr bi ji iz [vaj car ske re kao da je to sig nal da se na isti na ~in mo ra ju ka `wa va ti oni ko ji su iz vr {i li rat ne zlo ~i ne nad Sr bi ma na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je. Iz ru ~e we je, ka ko je re kao, oba vqe no u sa rad wi sa {vaj car skom po li ci jom uz mak si mal ne me re bez bed no sti i ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma, s ob zi rom na to da je iz ru ~en re dov nom li ni jom „Jat er vej za”.

– Mi smo pred u ze li mak si mal ne me re da se osi gu ra we go vo bez bed no pre ba ci va we, ne sa mo do Be o gra da ne go i s aero dro ma do za tvo ra – re kao je Da ~i}.

23. apri la, ka da }e Nu hi ju do bi ti pri li ku da se iz ja sni o kri vi ci i iz ne se od bra nu.

Ape la ci o ni sud u Be o gra du je u de cem bru 2011. go di ne uki n uo pr v o ste p e n u pre s u d u ko j om je de v et pri pad ni ka „Gwi lan ske gru pe” bi lo osu |e no na 101 god n u za t vo r a zbog ubi ja wa i mu ~e w a ci v i l a u Gwi l a n u 1999. i na lo `io po nov no su | e w e. Tu ` i l a {tvo za rat ne zlo ~i ne sta vqa na te ret Na zi fu Ha sa ni ju, Ah me tu Ha sa n i j u, Fa t o n u Haj da ri ju, Sa me tu Haj da ri ju, Fe ra tu Haj da ri ju, Kam be ru Sa hi ti ju, Se li - [em si Nu hi ju u „ma ri ci” mo nu Sa di kuu, Agu {u Me mi Okri vqe ni ma Aj da ri Fa zli {i ju i Bu ri mu Fa zli ju da su ji, Ali ji Re xe pu, [a }i ru [a }i od po ~et ka ju na do kra ja de - ri ju, Mu sli ji [ef ke tu, Ali ji cem bra 1999. go di ne, su ro vo, Sa di ku, Ali ji Idri zu i Ha li mi do smr ti mu ~i li naj ma we 80 Ra ma da nu su di lo se u od su stvu oso ba. Naj ma we 34 li ca se i jer su u bek stvu i ni su do stup ni da nas vo de kao ne sta la, a naj - dr `av nim or ga ni ma, po sle ~e ga ma we 153 oso be su pro tiv prav - je po stu pak pro tiv wih bio raz no li {e ne slo bo de, mu ~e ne, a dvo jen. za tim pu {te ne.

(Tanjug)

DA BI JOVICA STANI[I] I FRANKO SIMATOVI] FRENKI BILI NA PRIVREMENOJ SLOBODI

Hag ~e ka ga ran ci je do 28. mar ta Ha {ki tri bu nal sa op {tio je ju ~e da Sr bi ja jo{ ni je da la neo p hod ne ga ran ci je da se na pri vre me nu slo bo du pu ste ha {ki op tu `e ni ci Jo vi ca Sta ni {i} i Fran ko Si ma to vi}, i po zva la je da to u~i ni do na red nog ro ~i {tva na tu te mu, 28. mar ta.

Sr bi ja mo `e te ga ran ci je da ti u pi sa noj for mi, ili da se wen pred stav nik po ja vi na ras pra vi 28. mar ta, sa op {tio je Ha {ki tri bu nal.

Sud je pod se tio na to da su advo ka ti od bra ne Sta ni {i }a i Si ma to vi }a tra `i li da oni bu du pu {te ni na pri vre me nu slo bo du od 30. mar ta do 30. apri la. Tri bu nal je 6. mar ta po zvao Sr bi ju da, u ro ku od de set da na od oba ve {te wa, sa op {ti svoj stav o pri vre me noj slo bo di za tu dvo ji cu i da Sr bi ja jo{ ni je od go vo ri la na taj zah tev. Sud ni je pri mio

Jo vi ca Sta ni {i}

ni ka kvo oba ve {te we o to me zbog ~e ga to Sr bi ja ni je ura di la.

Sta n i { i } e v i advo k a t i is ti ~ u da Sr b i j a „iz raz l o g a

ne p o z na t ih od b ra n i” ni j e od g o v o r i l a na zah t ev za da va w e ga r an c i j a u ve z i s pri vre m e n im oslo b a | a w em od ma j a 2011. i tra ` e da Sr b i j a

pi s a n im pu t em ob j a s ni raz lo g e za to.

Sud sko ve }e Tri bu na la sma tra po zi ci ju Sr bi je o zah te vi ma za pri vre me no pu {ta we na slo bo du op tu `e nih na te ri t o r i j u Sr b i j e „va ` nim fak t o r om u od l u ~ i v a w u o ovim zah te vi ma” i sto ga „po zi va Sr bi ju da u pi sa noj for mi na ve de po zi ci ju u ve zi sa zah te vom Sta ni {i }a i zah te vom Si m a t o v i } a”. Oni su uhap {e ni 13. mar ta 2003. go di n e. Sta n i { i} je iz r u ~ en Ha gu u ju nu, a Si ma to vi} u ma ju iste go di ne. Su |e we im je po ~e lo 28. apri la 2008. go di ne, ali zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa Sta ni {i }a od la ga no je vi {e pu ta. Obo ji ca su vi {e pu ta bi li pu {ta ni na pri vre me nu slo bo du u Sr bi ju, na rav no, uz ga ran ci je srp ske vla de.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik

Policija je preksino} uhapsila Beo~inca Pa vla B. (1984), koji se tereti da je po~inio krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povreda.

Kako navodi policija, on je u ponedeqak odvezao svoju maloletnu devojku na Fru{ku goru i potom je tukao, vezao za vozilo i vukao po putu, posle ~ega ju je

ostavio u dvori{tu ku}e wene drugarice.

Maloletnici su utvr|ene te{ke telesne povrede, odnosno prelom nosa.

Osumwi~eni Pavle je zadr`an u policiji i bi}e doveden na saslu{awe istra`nom sudiji, saop{tava novosadska Policijska uprava.

M. V.

GNU SNO DE LO U BE ^E JU

Zbog de voj ~i ce osum wi ~en sta rac Be~ejska policija zadr`ala je I{tva na S. (1938) iz tog grada, pod sumwom da je po~inio krivi~no delo navo|ewa maloletnog lica na prisustvovawe polnim radwama, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. On se tereti da je ovo krivi~no delo

po~inio na {tetu desetogodi{we devoj~ice.

Okrivqenom je nakon saslu{wa odre|en pritvor, saop{tio je sino} za „Dnevnik” de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Zo ran @iv ko vi}.

M. V.

OSKR NA VQE NI GRO BO VI U BE ^E JU

Ma mi li ih va ze i krst Protiv \er |a B. (1966) i jednog maloletnika iz Be~eja podneta je krivi~na prijava zbog sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela povrede groba u sticaju s kra|om.

Wima se pripisuje da su u januaru sa sedam spomenika na Katoli~kom grobqu oduzeli ili polomili mesinagne vaze, sve}wake i krst, navodi ju~e u saop{tewu policija.

M. V.

Osum wi ~e ni za pre pro da ju go ri va NIS-a i uta ju po re za Pod sumwom da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, novosadska Policijska uprava, u saradwi s Poreskom upravom, podnela je krivi~ne prijave protiv {est osoba. Tim povodom ju~e u Istra`nom odeqewu novosadskog Vi{eg suda saslu{ani su, a neki od wih da}e iskaze u redovnom postupku, Novosa|ani Ne ma wa K. (1971), Qi qa na L. K. (1972), Sne `a na M. (1966) i De jan B. (1979), Ve le mir G. (1977) iz Futoga i Bran ka R. (1963) iz Sivca.

Po krivi~noj prijavi, Nemawa K. i Qiqana L. K. su, kao odgovorna lica u preduze}u „Karanpre-

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da se u [paniji vodi istraga u vezi sa sumwom da je biv{i pripadnik „zemunskog klana” Milan Juri{i} ubijen u toj zemqi, po{to je prona|eno telo, koje je na ve{ta~ewu.

Analize uprave kriminalisti~ke policije [panije da}e odgovor na

deno je pet LCD televizora.

Provalnik je, navodno, u{ao kroz prozor na pomo}noj prostoriji budu}e kladionice.

Obijena je potom jo{ jedna kladionica u centru grada, ali je provalnik u kasi na{ao samo sitni{, dok je u apoteci „ZlatMi lan Ju ri {i}

pitawe da li su to Juri{i}evi ostaci, dodao je ministar.

Policija je do podataka o mogu}oj lokaciji Juri{i}evih posmrtnih ostataka do{la u pismu prona|enom u stanu nedavno uhap{enog pripadnika „zemunskog klana” Lu ke Bo jo vi }a u Valensiji, navode {panski mediji. „El Pais„ pi{e da se u pismu, koje je na srpskom jeziku, navodi da je Juri{i} ubijen posle sva|e s Bojovi}em zbog jedne `enske osobe.

Autor pisma opisuje i svirep na~in na koji je ubistvo izvr{eno – ~eki}em, posle ~ega je telo samleveno u ma{ini, a ostaci ba~eni u

ni lav“ u naju`em centru grada, plen bio daleko ve}i. Lopov je odneo oko 280.000 dinara, koje je prona{ao u jednoj fioci. Po prvim procenama, lekove nije dirao.

U oba ova slu~aja, provalnici su u objekte u{li obijawem ulaznih vrata.

J. P.

^E TVO RO RU MQA NA IZA RE [E TA KA ZBOG RAZ BOJ NI [TA VA

No `em, pi {to qem i bej zbol pa li com do ple na Policija u Sremskoj Mitrovici li{ila je slobode ~etiri osobe iz Rume, Bo ja na B. (18), Ste va na M. (18), Dra ga nu O. (20) i Stra hi wu S. (22) zbog sumwe da su od novembra 2011. do marta ove godine, pojedina~no ili u grupi, izvr{ili pet i poku{ali dva razbojni{tva, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Osumwi~eni su maskirani fantomkama po dvojica ulazili

u prodavnice, pekare i radwe na podru~ju Rume i uz pretwu no`em, pi{toqem ili bejzbol palicom, od radnika prisvajali novac.

Nakon policijskog zadr`avawa, osumwi~eni su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor do mesec dana, navodi se u saop{tewu.

(Ta njug)

risawe terete se Velemir G. i Branko R., vlasnici i direktori privatnih firmi „Luks” i „Daris MMV,„ kao i beogradsko preduze}e „@emeks”, ~iji je vlasnik nepoznat, s obzirom na to da je osnovano na ime osobe ~ija je li~na karta ukradena i zlopupotrebqena u ovu svrhu.

Nemawi K. i Qiqani L. K., radnicima „Karanprevoza”, pripisuje se da su na taj na~in pribavili protivpravnu imovinsku korist ve}u od 90 miliona dinara i o{tetili buxet Srbije za vi{e od 11 miliona. Tako|e se terete da su, u istom periodu, protivzakonito iskori-

stili pravo na odbitak poreza na dodatu vrednost po ra~unima NIS-a i time umawili obavezu pla}awa tog poreza za svoju firmu od 16, 5 miliona dinara. Time su, po navodima krivi~ne prijave, po~inili krivi~no delo poreske utaje.

Policija je meru zadr`avawa odredila Nemawi K., Sne`ani M., Branku R., i Velemiru G., dok su krivi~ne prijave protiv Qiqane L. K. i Dejana B. podnete u redovnom postupku, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

Te lo Mi la na Ju ri {i }a na |e no u [pa ni ji?

No vac dra `i od le ko va

bqa, kada je jo{ uvek nepoznati iz vr {i lac s fan tom kom na glavi i uz pretwu mesarskim no`em od prodava~ice iznudio pazar od oko 8.000 dinara, nakon ~ega je tr~e}i nestao niz ulicu.

Iste no}i iz kladionice (u pripremi) u centru grada, ukra-

voz”, lane kupovali naftne derivate od NIS-a mimo propisane procedure. Zbog osnovane sumwe da su im to omogu}ili, policija je za pomenuto delo osumwi~ila radnike NIS-a Dejana B. i Sne`anu M. Kako se daqe navodi u saop{tewu, Nemawa K. i Qiqana L. K. iz „Karanprevoza” su tako nabavqeno gorivo potom prodavali „na crno„ za gotov novac, koji su zadr`ali, i na taj na~in, kako se navodi, o{tetili NIS za oko 80 miliona dinara. Wima se pripisuje da su to poku{ali da prikriju la`nim fakturama prema drugim firmama. Da su im omogu}ili ovo la`no faktu-

PRED RE [E WEM NE STA NAK PRI PAD NI KA „ZE MUN SKOG KLA NA”

U APA TI NU SE RI JA PRO VA LA

Tokom dve no}i, u Apatinu su se dogodili jedno razbojni{tvo i tri provale, za ~ijim po~iniocima policija intenzivno traga.

Serija ovih nedela zapo~eta je razbojni{tvom po~iwenim u minimarketu kod Gradskog gro-

15

NO VO SAD SKA PO LI CI JA, U SA RAD WI S PO RE SKOM UPRA VOM, POD NE LA KRIVI ^ NE PRI JA VE PR O TIV [EST OSO BA

BE O ^I NAC SE TE RE TI ZA MAL TRE TI RA WE

Tu kao maloletnicu i vu kao je ko li ma po Fru {koj go ri

petak23.mart2012.

reku. Policijski izvori navode i da se spomiwe da su „neki delovi tela pojedeni, a da je jedna ma{ina za mlevewe uni{tena i da su ‘zemunci’ prostoriju u kojoj je ubistvo izvr{eno ~istili pet dana”. [panski mediji navode i da je policija ve} sigurna u to da je telo Juri{i}evo, ali bi zvani~na potvrda trebalo da stigne nakon analiza u Centralnoj forenzi~koj laboratoriji [panije. Eksperti }e DNK s vi{e od stotinu prona|enih delova kostiju uporediti s uzorcima DNK Juri{i}eve bliske rodbine, koje bi trebalo da dostavi srpska policija.

Forenzi~ari su posmrtne ostatke vadili iz madridske reke Manzanares u sredu u dvo~asovnoj akciji, a osim delova kostiju, prona|en je i deo ma{ine za mlevewe.

Sret ko Ka li ni} je ranije rekao da je on ubio i Juri{i}a i Ninoslava Konstantinovi}a, tako|e pripadnika „zemunskog klana”.

Kalini} je, kako je svojevremeno pisao hrvatski „Nacional”, ispri~ao da je Juri{i}a ubio u [paniji, da ga je doslovno raskomadao, samleo u ma{ini za mlevewe mesa, spakovao u plasti~ne kese i bacio ih u reku. Kalini} je ispri~ao i da je Konstantinovi}a ubio u Srbiji, da su ga zakopali blizu autoputa Zagreb–Beograd. Uprkos Kalini}evim navodima, Konstantinovi} je jedini preostali ~lan „zemunskog klana” za kojim postoji aktivna poternica Interpola.

Milan Juri{i} je bio pripadnik „zemunskog klana” i u bekstvu je bio od atentata na premijera Srbije Zorana \in|i}a 12. marta 2003. godine. Zbog atentata i zlo~ina „zemunaca”, pred Specijalnim sudom osu|en je na 30 godina zatvora.

Nakon sastanka sa {panskim kolegom Hor he om Fer na de som Di ja -

Srp ski kri mi nal ci gre {e ako mi sle da }e u [pa ni ji ima ti la go dan `i vot (Mi ni star {pan ske po li ci je Horh Fer na des Di jaz) zom, ministar Da~i} je naglasio da je to centralno pitawe u istrazi koja je usledila nakon hap{ewa Luke Bojovi}a i wegove kriminalne grupe i da }e se sve ostalo, ukqu~uju}i i Bojovi}evo izru~ewe, dogoditi nakon toga.

– O~ekujem da }e u nastavku istrage, koju vodi {panska policija, biti razre{eno i eventalno ubistvo Juri{i}a, ~ime bi bila stavqena ta~ka na „zemunski klan„ i

radnici me|u organizatorima atentata na srpskog premijera Zorana \in|i}a – rekao je Dijas.

Nakon sastanka delegacija ministarstava unutra{wih poslova dve zemqe u Palati „Srbija”, Da~i} i Dijas najavili su da uskoro o~ekuju i konkretne rezultate u daqoj istrazi u „slu~aju Bojovi}„, koja }e, uvereni su, otkriti i da li je le{ koji je prona|en u reci u [paniji le{ Milana Juri{i}a.

Po tra ga za po smrt nim osta ci ma u re ci Man za na res

Po stu pak pro tiv Ju re ta bi }e ob u sta vqen, pre su da osta je – Izvr{ewe kazne protiv Milana Juri{}a – Jureta, koje je povereno Prvom osnovom sudu u Beogradu, u skladu sa zakonom bi} bi}e obustavqeno ukolko se utvrdi da je on ubijen, ali }e pravosna`ne presude kojima je osu|en na vi{edecenijske kazne zatvora ostati na snazi – izjavila je ju~e portaprolka i sudija Specijalnog suda Ma ja Ko va ~e vi} Tanjugu.

Juri{i} je pravosna`no osu|en na 30 godina zatvora zbog u~e{}a u ubistvu premijera Srbije Zorana \in|i}a, na 20 godina zatvora zbog u~e{}a u krivi~nim delima koja je izvr{io kao pripadnik „zemunskog klana”, kao i na dve godine zatvora zbog u~e{}a u otmici vlasnika „Delte” Mi ro sla va Mi {ko vi }a.

Po re~ima Maje Kova~evi}, Juri{i} je bio bitan u organizaciji i realizaciji atentata na premijera.

na misteriju da li je jo{ neko od wih `iv – rekao je Da~i}.

Da~i}ev {panski kolega tako|e o~ekuje da }e „uskoro srpskoj policiji prikazati konkretne rezultate u nastavku istrage u ’slu~aju Bojovi}’„.

– Svesni smo da je to vest od izuzetnog zna~aja za srpski narod jer su uhap{eni Bojovi} i wegovi sa-

– Imao je unapred odre|eni zadatak da nabavi radne kombinezone i alate koji su bili potrebni za ~lanove zavere i bio je zadu`en da ~uva parking-mesto Vla di mi ru Mi li sa vqe vi }u, koji je do{ao naknadno i odvezao atentatore s lica mesta – kazala je sudija Kova~evi}. [to se ti~e Ninoslava Konstatinovi}a, preostalog ~lana „zemunskog klana” za kojim se traga, ona je rekala da }e, ukoliko bude uhap{en, biti poslat na izvr{ewe kazne.

– Konstatinovi} je osu|en na 35 godina zatvora zbog ubistva premijera \in|i}a i u izvr{ewu atentata je bio zadu`en da sa Zve za nom Jo va no vi }em prona|e lokaciju za atentat, da prati premijera \in|i}a na Kopaoniku i obave{tava ~lanove grupe o tome – navela je Maja Kova~evi}. – Osim toga, on je pu{ku kojom je izvr{en atentat sakrio na jednom mestu na Novom Beogradu.

Ministar {panske policije uveren je u to da }e borba protiv organizovanog kriminala prawa novca, trgovine qudima, drogom..., koja, kako je ukazao, zabriwava sve evropske zemqe, sa Srbijom biti nastavqena i produbqena.

– Uveravam vas da [panija ima odli~nu policiju, da radimo u okviru Evropola i Interpola i da svakodnevno razmewujemo iskustva s policijom Evrope i sveta – rekao je Dijas, i poru~io srpskim kriminalcima da „gre{e ako misle da }e u [paniji imati lagodan `ivot”.

Ministar Da~i} je u znak zahvalnosti za izvanrednu saradwu uru~io Dijasu Plaketu „Jakov Nenadovi}”, a plakete MUP-a generalnom direktoru {panske policije Ig na si ju Ko si du Gu tje re zu i direktoru operativnog odeqewa policije [panije Euge ni ju Pi nou San ~e su.

E. D.

UDES NA PU TU KI KIN DA – BA NAT SKO VE LI KO SE LO

Uda rio u pru `ni pre laz pa ute kao?

Protiv Bog da na B. (1972) iz Banatskog Veli kog Sela ki kindska policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa javnog saobra}aja. On se sumwi-

~i da je 16. marta ove godine, usled nepri lago |ene br zi ne, putni~kim vozilom udario u pru`ni prelaz na putu Kikinda – Rusko Selo, sleteo s kolovoza i nakon toga napustio lice mesta.

Po saop{tewu PU Kikinda, u toj soabra}ajnoj nezgodi nije bilo povre|enih, a pri~iwena je velika materijalna {teta.

Kikindska policija je tako|e najavila podno{ewe krivi~ne prijave protiv Go ra na S. (1967)

iz Novih Kozaraca, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo la`nog prijavqivawa. On se, naime, tereti da se 17. marta policiji prijavio kao voza~ koji je izazvao ovu saobra}ajnu nezgodu.

M. Mr.

SPORT

petak23.mart2012.

SLO BO DAN BO [KAN O SPEN SO VOJ IDE JI ZA HOL SLAV NIH SPOR TI STA

Ne do sta ju jo{ kul tu ra i umet nost ame ri~ ke ku }e slav nih, gde }e svi po se ti o ci mo }i da na krat ko upo zna ju isto ri ju spor ta na {eg gra da.

Slo bo dan Bo {kan, je dan od na {ih naj tro fej ni jih od boj ka {a do sa da je ka ri je ri pro veo vi {e od de set go di na, kao igra~ pr ve po sta ve Voj vo di ne i kao tre ner Du nav vo le ja.

- Ide ja za Hol slav nih je sjaj na.

Svi spor ti sti ko ji su na pre li mi nar noj li sti za vr |e u ju da se na |u u oda bra nom dru {tvu, ve ro vat no po sto ji jo{ spor ti sta ko ji za slu `u ju me sto u Ho lu slav nih, ali ni sam kom pe ten tan da pri ~am o to me.

Ka da se po gle da ju od boj ka {ka ime na ko ja su pred lo `e na, ja sno je da smo obe le `i li jed nu ne ver vat no uspe {nu de ce ni ju od boj ke u No vom Sa du - pri ~a Bo {kan.

Ko li ko vam zna ~i {to ste na me |u ve li ka ni ma no vo sad skog spor ta?

- Ve li ka je ~ast bi ti me |u oda bra ni ma. Svi ko ji su za sa da pred lo `e ni za Hol slav nih spor ti sta na Spensu su to pot pu no za slu `i li jer smo svi kroz sport ske re zul ta te obe le `i li isto ri ju spor ta u ha li, ali i u na {em gra du. Sve su to ve li ka ime na no vo sa da skog spor ta i je di no {to bih do dao, ma da je to ve} te ma za dru gu pri ~u, je ste da se na pra vi i Hol slav nih za kul tu ru i ume tost jer je po to me na{ grad po znat.

Bi lo bi le po da svi qu di, po seb no stran ci, na jed nom me stu mo gu da ose te i upo zna ju se s isto ri jom No vog Sa da i svim we go vim isto rij skim vred no sti ma - za kqu ~io je Slo bo dan Bo {kan.

M. Ri sti}

No vo sad ska sport ska pa la ta Spens, za 31 go di nu po sto ja wa ugo sti la je ne bro je no mno go vr hun skih spor ti sta iz na {e ze mqe i sve ta i bi la sve dok naj ve }ih sport skih ma ni fe sta ci ja.

Mno go boj ni spor ti sti, od ko jih su ne ki i da nas ak tiv ni, za po ~e li su svoj tro fej ni put ba{ iz ve li ke ili ma le, sto no te ni ske, bok ser ske, xu do sa le ili iz stre qa ne, ba ze na i do sti gli svet ske sport ske vi si ne.

No vi Sad, grad spor ta, kul tu re i umet no sti, do bi }e na Spensu hol slav nih spor ti sta, po ugle du na

Naj vi {e od boj ka {a Pre li mi nar na li sta za Hol slav nih Spensa sa da bro ji 21 sport si tu, a naj vi {e je od boj ka {a, ~ak se dam.

Od boj ka: An dri ja Ge ri}, Vla di mir i Ni ko la Gr bi}, Slo bo dan Bo {kan, \u la Me {ter, Va sa Mi ji}, @ar ko Pe tro vi} (post hum no). Xu do: Slav ko Oba dov. Ko {ar ka: Ma ri ja Ve ger i Zlat ko Bo li}.

Boks: Slo bo dan i Ta di ja Ka ~ar. Stre qa {tvo: Alek san dra Ivo {ev, Aran ka Bin der, Ne ma wa Mi ro sa vqev. Ru ko met: Zo ran Kur te{ (post hum no).

Va ter po lo: Ni ko la Ra |en, Slo bo dan So ro, Du {ko Pi je tlo vi}. Sto ni te nis: Bra ni sla va Pe ri} i Zlat ko Ke sler (oso be s in va li di te tom).

Slo bo dan Bo{k na iz igra~ kih da na

TUR NIR U MA JA MI JU

Ana i Jan ko da nas igra ju Od srp skih te ni se ra na tur ni ru u Ma ja mi ju da nas }e na stu pi ti Ana Iva no vi} i Jan ko Tip sa re vi}. Ana }e i gra ti u dru gom ko lu sa Ame ri kan kom Va wom King, ko -

De bakl Jan ko vi }e ve Na {a te ni ser ka Je le na Jan ko vi} po ra `e na je od Ne mi ce Mo ne Bar tel 0:2 (0:6 3:6) u se to vi ma i ta ko ve} u dru gom ko lu za vr {i la na stup na tur ni ru u Ma ja mi ju.

Ne mi ca, 36. igra ~i ca sve ta, po ~e la je sna `no me~ i ube dqi vo osvo ji la pr vi set ne pre pu stiv {i srp skoj te ni ser ki ni je dan gem. Jan ko vi }e va je us pe la da kon so li du je igru u dru gom se tu i po boq {a ser vis. Ima la je i tri pu ta pri li ku za brejk, ali je na kra ju je di ni brejk u dru gom se tu na pra vi la Bar te lo va i za sat i je dan mi nut do {la do po be de.

Gon za les od i grao po sled wi me~ Jan ko Tip sa re vi}

ja je bi la bo qa od La u re Po us Tio iz [pa ni je sa 6:2, 7:6. Iva no vi }e va, ko ja je po sta vqe na za 15. no si o ca, bi la je slo bod na u pr vom ko lu.

Jan ko Tip sa re vi} igra }e pro tiv Ar gen tin ca Da vi da Nal ban di ja na u dru gom ko lu Ma ster sa u Ma ja mi ju. Tip sa re vi} je u pr vom ko lu bio slo bo dan, dok je Nal ban di jan sla vio pro tiv Bel gi jan ca Sti va Dar si sa sa 6:4, 7:6 (7:0), po sle jed nog sa ta i 56 mi nu ta igre.

^i le a nac Fer nan do Gon sa les od i grao je po sled wi me~ ka ri je re u sre du, ka da je u pr vom ko lu u Ma ja mi ju po ra `en od Ni ko la sa Ma ua iz Fran cu ske. Mau je u tom du e lu sla vio sa 7:5, 4:6, 7:6 (7:3), a Gon sa les je ne sre} no ka ri je ru za vr {io dvo stru kom ser vis gre {kom, ali je ipak is pra }en ova ci ja ma na vi ja ~a. Gon sa les je u ka ri je ri osvo jio ukup no 11 ti tu la, a naj ve }i uspeh mu je zlat na me da qa na Olim pij skim igra ma u Ati ni 2004. go di ne. Naj bo qi

pla sman na ATP li sti bio mu je pe to me sto u ja nu a ru 2007. go di ne, dok je tre nut no 222. na sve tu.

- Sa ~u vao sam ne ko li ko me~ lop tu, ali sam ose tio da }e to bi ti kraj, ali sam on da na sta vio da qe. Imao sam svo je {an se, ali je Ni ko las igrao bo qe u va `nim tre nu ci ma, dok sam ja bio ve o ma umo ran pri kra ju - re kao je Gon sa les.

Po sle me ~a, na vi deo bi mu je pri ka zan po se ban vi deo u ko jem su sre} nu pen zi ju ^i le an cu, iz me |u

SE NI O R SKA RE PRE ZEN TA CI JA DO BI LA SE LEK TO RA

[on Em bri pred vo di Sr bi ju - Ve li ka je ~ast bi ti tre ner na Uprav ni od bor Srp ske aso ci ja ci je ame ri~ kog fud ba la (SA - ci o nal nog ti ma jed ne ze mqe. Na AF) do neo je od lu ku da na me sto dam se da }u oba vqa ju }i taj po sao se lek to ra se ni or ske re pre zen ta ci je ime nu je [o na Em bri ja. Ame ri~ ki stru~ wak, u bo ga toj ka ri je ri ra dio je u Den ver Bron ko si ma (2004 - 2007) i pred vo dio je uni ver zi tet ske eki pe Ko lo ra da u UC LA. Em bri je pre u zeo na ci o nal ni tim Sr bi je u de li kat nom tre nut ku, uo~i Evrop skog pr ve stva gru pe C. Em bri se ba vi tre ner skim po slom po sled wih 16 go di na. To kom tog pe ri o da Ve li ki iza zov: [on Em bri bio je u si tu a ci ji da ra di kao us pe ti da una pre dim ovu igru u ofan ziv ni, de fan ziv ni i ko or di - Sr bi ji, raz vi ja ju }i isto vre me no na tor spe ci jal nih ti mo va, a ra - i tre ne re i igra ~e. Ve ru jem da ni dio je po ~ev od sred we {kol skih je bit no sa mo bi ti ve li ki tre ner, eki pa, pre ko ko le xa do NFL-a. ve} isto vre me no i ve li ki u~i teq.

Ob zi rom da pla ni ram da osta nem u Sr bi ji mi ni mum ~e ti ri go di ne, ra di }u na por no u tom pe ri o du na edu ka ci ji igra ~a i tre ne ra ame ri~ kog fud ba la – is ta kao je Em bri, u svom pr vom obra }a wu jav no sti ame ri~ kog fud ba la kao se lek tor Sr bi je.

Po red ra da sa re pre zen ta ci jom, Em bri }e u na red nih par go di na ra di ti i na or ga ni zo va wu i vo |e wu tre ner skih kli ni ka, ka ko bi po mo gao u raz vo ju ame ri~ kog fud ba la u Sr bi ji.

To kom se zo ne Em bri }e obi la zi ti klu bo ve, raz go va ra ti sa tre ne ri ma, na kon ~e ga }e for mi ti stru~ ni {ta ba na ko ji }e se oslo ni ti to kom pri pre ma za u~e {}e na Evrop skom pr ven stvu C gru pe.

osta lih, po `e le li i No vak \o ko vi}, Ra fael Na dal, Ro xer Fe de rer, En di Ma ri, Da vid Nal ban di jan i bra }a Bob i Majk Bra jan.

- Vi deo je sja jan, i uop {te se ne ra di o te ni su, ve} u pri ja te qi ma. Igra li smo to li ko pu ta jed ni pro tiv dru gih, ali smo svi na kra ju da na ve li ki pri ja te qi.

At mos fe ra ov de je sjaj na, da le ko smo od ^i lea, ali mi je ce la po ro di ca tu, broj ni pri ja te qi, i ba{ sam u`i vao - re kao je Gon sa les.

In dij ski fud ba ler umro na te re nu In dij ski fud ba ler umro je na kon {to je ko la bi rao na te re nu za vre me utak mi ce re gi o nal nog tak mi ~e wa, ob ja vi la je Sve in dij ska fud bal ska fe de ra ci ja.

Lo kal ni me di ji iz ve sti li su da se 27-go di {wi D.Ven ka te{, na pa da~ ti ma Ban ga lor Mars, sru {io po sle sr ~a nog uda ra pred kraj utak mi ce na sta di o nu u Ban ga lo ru, u ju `noj In di ji.

Bez am bu lan te i me di cin ske po mo }i u bli zi ni, sa i gra ~i su ne sre} nog fud ba le ra pre ba ci li auto - rik {om u lo kal nu bol ni cu, gde je pro gla {en mr tvim.

- Ven ka te{ je u{ao u igru kao za me na u dru gom po lu vre me nu utak mi ce pro tiv eki pe Ju go za pad ne `e le zni ce, u okvi ru lo kal nog pr ven stva okru ga Ban ga lor. Sru {io se pred kraj me ~a. ob ja vi la je AIFF na svom saj tu.

c m y

16

dnevnik

Iva no vi } po vre dio mi {i} Ju nak tri jum fa ^el si ja nad Na po li jem u osmi ni fi na la Li ge {am pi o na, Bra ni slav Iva no vi} na la zi se pod zna kom pi ta wa za pr vi me~ ~e tvrt fi na la pro tiv Ben fi ke. On je u sre du po ~eo der bi utak mi cu Pre mi jer li ge pro tiv Man ~e ster si ti ja (1:2), ali je ve} po lo vi nom pr vog po lu vre me na mo rao da ustu pi me sto @o zeu Bo sin gvi.

Me n a x er „pla v a c a” Ro ber to di Ma teo ob ja snio je da je Iva no vi} za me wen zbog bo la u mi {i }u i na ja vio de taq ne pre gle de. ^el si de vet ko la pre kra ja pr ven stva za u zi ma pe to me sto na ta be li, sa pet bo do va ma we od To ten he ma, a Ba ne Iva no vi} {est ma we od tre }e pla si ra nog Pr vi ~e tvrt fi nal ni okr {aj Ar se na la, {to zna ~i da bi la - sa Ben fi kom na ras po re du je 27. ko mo gao da „iz vi si” za na stup mar ta u Li sa bo nu, a re van{ u Li gi {am pi o na sle de }e se zo - osam da na ka sni je na Stam ford ne.

Bri xu.

Ceo fud bal ski svet uz Mu am bu Ne sre }a Fa bri sa Mu am be, ko ji je u su bo tu do `i veo sr ~a ni udar to kom utak mi ce To ten hem – Bol ton, uje di ni la je fud ba le re na svim me ri di ja ni ma.

Niz po zna tih fud ba le ra ogla si lo se na dru {tve nim mre `a ma po ru ka ma po dr {ke od mah po sle Mu am bi nog pa da na te ren.

Mno gi su se od lu ~i li i na ko rak da qe, pra ve }i ma ji ce sa po ru ka ma po dr {ke fud ba le ru ro |e nom u Kin {a si, ko ji je u su bo tu 78 mi nu ta bio u kli ni~ koj smr ti.

To kom pret hod nih pet da na spe ci jal ne ma ji ce no si li su mno gi, od we go vih sa da {wih i biv {ih sa i gra ~a iz Bo tlo na, pre ko ne ka da {wih dru ga ra iz mla |ih Ar se na lo vih ka te go ri ja, do dva naj bo qa fud ba le ra na pla ne ti – Lea Me si ja i Kri sti ja na Ro nal da.

Utak mi ce u En gle skoj po ~i wa le su apla u zom po dr {ke za Mu am bu. Ogla sio se ~ak i Endi Mari.

N esre}a se Mu a mbi dogodil a tokom 29 4. utakm ice u karij eri, koju je kao 17-go di{ wa k zap o~e o 2005. Od toga 237 je odigrao za klubove ( Ars enal, B irm ingem ,

B ol ton), a 57 za mla| e selekcije Engl eske.

Ro|en je u Kin {asi, ali je zbog dr amati ~ne polit i~k e situacije i g ra |anskog rata u DR K ongu we gov otac pre{ao u Londo n 1 994, a pet godi na kas ni je pridru`ila mu se porodic a.

Fabr is je u Lodon s tigao s a 11, b ez zn awa eng leskog, ali s e b rzo pri lagod io . Iako su ` iveli u k raj u iz kojeg obi~no dolaz e navij a~i To tenhem a, kr enuo je u o mladin sku {kol u Arsenal a, za ko ji }e odigrati i dva me~ a u Liga k up u. Sl ed i n ajpre poz ajmica u Birmingem Siti, a zatim i potp uni p re lazak n a Sent En druz. Posle dve godine otkupquje ga Bolton, u kojem je 2009/10 izabran za igra~a sezone.

Wegov oporavak Sep Blater je opisao ~udesnim, uz podse}awe na neke od ranijih nesre}a (posebno na smrt Marka Vivijana Foa na Kupu konfederacija). Oven Kojl je u ~etvrtak rekao da je zadivqen napretkom koji je Muamba pokazao u ovih pet dana, ali je izvesno da }e fudbaler ostati na intenzivnoj nezi u dogledno vreme.

FI FA osi gu ra va igra ~e Pred sed nik Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) Sep Bla ter re kao je da }e to te lo obez be di ti igra ~e ko ji igra ju za re pre zen ta ci ju. Taj po tez bi tre ba lo da za do vo qi vr hun ske evrop ske klu bo ve i usli {i wi ho ve `e qe da FI FA pla }a osi gu ra we wi ho vim igra ~i ma u slu ~a ju po vre de za vre me re pre zen ta tiv nih oba ve za. Bla ter je na re dov nom kon gre su UEFA, ko ji se odr `a va u Is tan bu lu, re kao da }e se sa osi gu ra va wem igra ~a po ~e ti ove go di ne, od no sno ka da u ma ju pred log odo bre ~la no vi FI FA.

- Po nu di }e mo pot pu no osi gu ra we za igra ~e, klu bo ve i na ci o nal ne Sa ve ze za sve re pre zen ta tiv ne me ~e ve ko ji su u na {em ka len da ru - re kao je Bla ter.

FI FA je ta ko usvo ji la po li ti ku UEFA, ko ja je u ja nu a ru re kla da }e pla ti ti osi gu ra we za Evrop sko pr ven stvo 2012, po sle sna `nog lo bi ra wa Evrop ske klup ske aso ci ja ci je (ECA).

Svih 200 ~la no va ECA upu sti lo se u kam pa wu po {to je Ba jern Min hen ostao {est me se ci bez Ar je na Ro be na, ka da se kri lo Ho lan di je po vre di lo na Mon di ja lu 2010.

Lion sla vio u Pa ri zu Olim pik iz Li o na je iz ne na dio „sve ce” u Pa ri zu u ~e tvrt fi na lu Ku pa Fran cu ske -1:3 (1:2) - i ta ko ostao u tr ci za osva ja we tro fe ja ~i me bi ko li ko-to li ko spa sao se zo nu. Pa ris Sen @er men je po veo go lom Ne nea iz pe na la u 20. mi nu tu, da bi Kal strom pet mi nu ta ka sni je iz jed na ~io.

Li san dro Lo pez u 39. mi nu tu do vo di go ste u vo| stvo, a tri jumf ti ma sa @er la na za sla dio

je Go mis iz pe na la u po sled wem mi nu tu. No va sen za ci ja do go di la se u ~e tvrt fi na lu Ku pa Fran cu ske u fud ba lu. Na kon Olim pi ka iz Mar se ja, od tak mi ~e wa se opro stio i Mon pe qe, dru go pla si ra ni tim li ge, od kog je bio bo qi tre }e li ga{ Ga ze lek A`ak sio - 1:0 (0:0) Ren je oprav dao ulo gu fa vo ri ta u su sre tu sa Va len si je nom 3:1 (1:1).

KUP NA TE RI TO RI JI FSG NO VI SAD

Je din stvo i Zve zda u fi na lu U po lu fi nal nim utak mi ca ma Ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za gra da No vog Sa da po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti SI RIG: Si rig - Je din stvo (Ru men ka) 0:1, LE DIN CI: Vi no gra dar - Cr ve na zve zda (No vi Sad) 0:2.

Fi nal ni me~ se igra 4. apri la.

G. K.

SPORT

c m y

dnevnik

NOVOSA\ANI REMIJEM U ^A^KU (0:0) NAPRAVILI KORAK KA FINALU KUPA SRBIJE

U mi sli ma ve} na Ka ra bur mi Utak mi ce po lu fi na la Ku pa Sr bi je, a on da i `e qe no fi na le na sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Sa du, u ta bo ru fud ba le ra Voj vo di ne pro gla {e ne su odav no za naj va `ni je u ovoj se zo ni. Pr vi duel u po lu fi nal nom dvo me ~u, od i gran pro tiv

bi ste vi de li i dru go po lu fi na le iz me |u Cr ve ne zve zde i Par ti za na?

- Iskre no, vi {e sam i{ao ka ko bih vi deo Par ti zan, jer nas kroz dva ko la o~e ku je duel s cr no-be li ma - ka te go ri ~an je bio Vu ki }e vi}. - Iako je Cr ve na zve zda do bi la ovu utak mi cu, mi -

Fo to: F. Ba ki}

Bor ca u ^a~ ku, do neo je cr ve nobe li ma po vo qan re zul tat (0:0) i sa da, 11. apri la na svom te re nu, tre ba da sta ve ta~ ku na „i”, i na |u se u no voj pri li ci da osvo je tro fej ko ji im u klup skoj ri zni ci ne do sta je.

Igra na sta di o nu Bor ca kraj Mo ra ve, me |u tim, ni je bi la ona kva ka kvu `e le da gle da ju na vi ja ~i Voj vo di ne. Uti sak je da su No vo sa |a ni pu no kva li tet ni ji tim od ri va la, pa je {te ta {to to ni su do ka za li i po be dom ko joj su, isti ni za vo qu, bi li mno go bli `i. Ima li su, na ro ~i to u fi ni {u utak mi ce, ne ko li ko le pih pri li ka, [ku le ti} je po go dio i sta ti vu, Bo jo vi} pro ma {io iz vi {e ne go iz gled ne pri li ke, ba{ kao i Abu ba kar po sle pro i gra va wa od Mo re i re, a Mi to {e vi} do bro {u ti rao iz slo bod nog udar ca, ali je re zul tat

slim da tu ni {ta ni je go to vo, ali je iz ve sno da smo za pla sman u za vr {ni me~ ku pa sa da fa vo ri ti Zve zda i mi.

Pred po ~e tak ju ~e ra {weg tre nin ga odr `a li ste kra }i sa sta nak s igra ~i ma na ko jem ste bi li neo bi~ no gla sni u `u stri u raz go vo ru?

- Pr vi sam u to me da sta nem is pred igra ~a ka da tre ba da ih za {ti tim. Me |u tim, ka da su u pi ta wu ne ke na {e stva ri, ve o ma sam ri go ro zan i ne do zvo qa vam ni ko me da se igra sud bi nom.

Igra ~i mo ra ju da ra de ona ko ka ko im se ka `e i zbog to ga je bi lo po vi {e nih to no va. Od igre po je di na ca za vi si ko li ko }e {an si do bi ja ti, a si gu ro je da sam imao str pqe wa i da su svi do bi li pri li ku da se do ka `u po ku {ao je da ob ja sni Vu ki }e vi}.

Ne po be di vi kao go sti Po sled wi po raz na go sto va wi ma fud ba le ri Voj vo di ne za be le `i li su 20. apri la 2011. go di ne, ka da je od wih bo qi bio upra vo su tra {wi ri val cr ve no-be lih OFK Be o grad. Ta utak mi ca od i gra na je na Ka ra bur mi i za vr {e na re zul ta tom 1:0 za „ro man ti ~a re”.

Usle dio je niz od 12 pr ven stve nih, 3 kup i jed ne utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe, u ko ji ma No vo sa |a ni ni su ose ti li gor ~i nu po ra za. ostao ne pro me wen. S aspek ta sport skog ci qa, me |u tim, u~e ni ci tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a ura di li su ono {to su i `e le li, stvo riv {i se bi le pe uslo ve da pred svo jim na vi ja ~i ma pro sla ve ula zak u fi na le.

- @e le li smo da po be di mo u ^a~ ku i stvo ri mo si tu a ci ju za mi ran re van{ - re kao je tre ner Vu ki }e vi}. - Ima li smo ~ak 16 {u te va, od to ga de vet u okvir go la u du e lu s Bor cem, mno go ve }i po sed lop te i raz li ka u kla si u na {u ko rist bi la je evi dent na, po seb no u dru gom po lu vre me nu, ali ni smo, na `a lost, us pe li da po go di mo mre `u do ma }i na. I ova ko, me |u tim, ima mo ja ko do bar re zul tat pred re van{ na na {em te re nu i sa da sve od nas sa mih za vi si. Iza bra li smo ne {to te `i put, ali kup je tak mi ~e we u ko jem fa vo ri ti ne mo ra ju uvek da po be de i u ko jem su iz ne na |e wa mo gu }a, pa za to mi slim da je re mi iz ^a~ ka za nas do bar re zul tat.

Od mah po sle du e la s Bor cem ot pu to va li ste za Be o grad ka ko

Ve} su tra vas ~e ka pr ven stve ni duel s OFK Be o gra dom na sta di o nu na Ka ra bur mi?

- Gla ve i mi sli mo ra mo da okre ne mo ka tom me ~u. Imam od re |e nih za mer ki na ra ~un ne kih stva ri u na {oj igri i mo ra mo u ho du da ih is pra vi mo. Ve} sko ro go di nu da na ni smo po ra `e ni na go sto va wi ma i to go vo ri u pri log mo joj tvrd wi da ima mo ozbi qan tak mi ~ar ski tim. Po sle dva ve za na po ra za ko je su do `i ve li od Par ti za na i Ra da, si gur no je da }e utak mi ca bi ti ve o ma va `na i za na {eg ri va la. O~e ku je nas te {ka utak mi ca u ko joj ne }u mo }i da ra ~u nam na po `u te log Da ni e la Moj so va i we ga }e za me ni ti Mi lo van Mi lo vi}. Od po ~et ka }e za i gra ti i Pe tar [ku le ti}, bi }e jo{ ne kih pro me na i ve ru jem da }e mo od i gra ti ka ko mo `e mo i `e li mo i da }e mo na sta vi ti sa se ri jom ne po be di vo sti.

Su tra {wi duel OFK Be o grad - Voj vo di na igra se od 14.30 ~a so va.

A. Predojevi}

17

CRVENA ZVEZDA, SNAGOM KOLEKTIVA, BEZ PRAVE IGRE MATIRALA PARTIZAN

Sre }a se za slu `u je Fud b a l e r i Cr ve n e zve z de ski nu li su po ve }u psi ho lo {ku ba last sa ple }a. Naj zad je pao Par ti zan, pre ki nu ta je uspe {na se ri ja cr no-be lih u do ma }em dvo ri {tu. Sla vi li su cr ve no-be li ube dqiv tri jumf (2:0) u pr voj utak mi ci po lu fi na la Ku p a Sr b i j e. Na p ra vqen je ogro man ko rak ka pla sma nu u fi na le, iako pred sto ji i „dru go po lu vre me“ u Hum skoj, 11. apri la.

Re no vi ra ni Zve zdin tim, pun de bi ta nat u der bi ju, sna gom ko lek ti va, na kri li ma fe no me nal ne po dr {ke sa tri bi na, us peo je da ostva ri du go pla ni ra ni i `e qe ni ciq. Isti na, po ma lo je neo bi~ no za fi lo zo fi ju igre tre ne ra Pro si ne~ kog da we go va eki pa uglav nom bu de u pod re |e nom po lo `a ju, pre pu sti te ren sku do mi na ci ju ri va la, sa ~e ka svo je {an se i is ko ri sti ih.

- U pro {lom ci klu su ovog tak mi ~e wa mi smo igra li i stva ra li pri li ke, a ri val je po sti zao go lo ve i oti {ao da qe do tro fe ja. Sli ka se sa da pro me ni la. Re zul tat je bio u pr vom pla nu, za slu `e no smo do {li do tri jum fa. U ne kim pe ri o di ma me ~a smo mo ra li da bu de mo bo qi,

Sla vqe fud ba le ra Cr ve ne zve zde po sle za vr {et ka me ~a

pred sto ji nam jo{ pu no ra da.

Jed no stav no, ima li smo i sre }e ali su je mom ci an ga `ma nom ap so lut no za slu `i li - re al no je

De bi tan ti strel ci

Duel Mar ka Zo }e vi }a i Vu ka Mi to {e vi }a (de sno) na utak mi ci u ^a~ ku

petak23.mart2012.

Sva ki der bi ra |a i ju na ke. Op {ta je oce na da ni ko ni je in di vi du la no pre vi {e od sko ~io, od no sno da su pre va gu od ne li Zve zdi na mla dost i sna `an ko lek tiv. Ipak, bi lo bi ne pra ved no ne apo stro fi ra ti gol ge ter ski u~i nak dvo ji ce de bi ta na ta. Ri va la je na ~eo Lu ka Mi lu no vi} ko ji je po tvr dio da po se du je sja jan ose }aj za gol, vi sok pro ce nat re al zi a ci je pri li ka ko je mu se uka `u.

- Vi deo sam pra zan pro stor, uba cio se, do bio pra vo vre me nu lop tu od Evan dra, a po {to je Stoj ko vi} ve} bio na ze mqi po di gao sam je i po go dio. Ne ve ro va tan je to ose }aj. Od ja ~i ne hu ka sa tri bi na po mi slio sam da }e mi sr ce sta ti. Taj gol je ste {lag na tor ti, ali je de lo ko lek ti va. Ve ru jem da }e mo bi ti sve bo qi, da }e mo na sta vi ti sa do brim re zul ta ti ma - kon sta to vao je Mi lu no vi}. ^i ni se da je Ka sa li ca ve} po stao „xo ker“ cr ve no- be lih. Ma lo vre me na i pro sto ra mu je po treb no da za tre se mre `u ri va la.

I pro tiv Par ti za na, kao i ne dav no u du e lu sa Sme de re vom, pr vi kon takt sa lop tom pre tvo rio je u gol.

- Hva la stru~ nom {ta bu i ru ko vod stvu na po dr {ci, jer sam mu ku mu ~io sa po vre da ma. Ni sam jo{ uvek spre man za 90 mi nu ta.

Sva ku {an su ko ja mi se uka `e ko ri stim za do ka zi va we. Ose }am se fe no me nal no po sle pred sta ve u ko joj smo iz bo ri li vre dan tri jumf. Pred sto ji nam i re van{, ali ako ova ko na sta vi mo bli zu smo po sta vqe nog ci qa, a to je fi na le, ka sni je i tro fej u Ku pu- po ru ~io je Fi lip Ka sa li ca.

sa gle dao der bi tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki.

Iz pr ve ak ci je, ko ja je bi la plod gre {a ka Par ti za no ve od bra ne, Lu ka Mi lu no vi} je ru tin ski ma ti rao Stoj ko vi }a i vra tio eki pu u igru.

- Ho }e mo ma lo da u`i va mo, jer po be da ima te `i nu. Mom ci su po ka za li da mo gu da pa ri ra ju Par ti za nu, ova ko se po di `e sa mo po u zda we i mo ti va ci ja, {to je bit no za na sta vak se zo ne. Ve za li smo pe ti tri jumf ovog pro le }a. Na rav no, ana li za sle di, lo ci ra }e mo gre {ke ko jih je bi lo. Isti na je da smo se na kon ra nog go la po vu kli, da je pro tiv nik od li~ no sta jao na te re nu, da ima ju kva li tet. Za u sta vi li su nam pas igru. Ali, za do vo qan sam tr ka~ kim de lom, is ka za nom `e qom i vo qom, ka rak te rom sma tra Pro si ne~ ki.

Opet je hr vat ski stru~ wak po go dio sa iz me nom, tek {to je gur nuo Ka sa li cu u va tru, ovaj mu se odu `io po got kom.

- Do bi li smo ta ko na br zi ni, a vred no sti Ka sa li ce ni su nam ne po zna te. Za to smo ga i do ve li, po sle po vre de po la ko hva ta `e -

qe ni ri tam - uz vra tio je Pro si ne~ ki.

Ta las pri jat nog ras po lo `e wa za pqu snuo je Ma ra ka nu. Na gra da za ulo `e ni rad i trud je sti gla, kao i po tvr da da su u zim skom pre la znom ro ku po vu ~e ni pra vi po te zi.

- Kva li tet i po ten ci jal po sto je, to je vi dqi vo, kao i na pre dak u mno gim seg men ti ma u od no su na je sen. Ni je bi lo pre vi {e igre za u`i va we pro tiv ja kog Par ti za na, ali je po be da za slu `e na. Iz bo re na je ve li kim sr cem, bor bom. Zna ~a ja no je za mla du eki pu da kroz ova kve du e le sa zre va. Ima mo le pu pred nost, ali re van{ }e bi ti pa klen. Na dam se da }e mo na }u put da i to is ku {e we pre bro di mo po ru ~io je is ku sni Du {ko To {i}, ko ji je utak mi cu zbog pro ble ma sa ko le nom od i grao pod in jek ci ja ma.

Zve zda je osta la u po bed ni~ kom rit mu, znat no uve }a la svo je {an se za pla sman u fi na le Ku pa, ali me sta za pre te ra nu eufo ri ju ne ma, ve} u su bo tu na Ma ra ka nu sti `e Bo rac.

Z. Rangelov

PARTIZAN SE ISPROMA[IVAO U DERBIJU

Sa mi se be po be di li U pr voj utak mi ci po lu fi na la Ku pa Sr bi je fud ba le ri Par ti za na po ra `e ni su na Ma ra ka ni od Cr ve ne zve zde sa 2:0. Cr no – be li }e po ku {a ti da u re van {u na svom sta di o nu, kroz dve ne de qe anu li ra ju pred nost i ri va la i na |u se u pri li ci da od bra ne tro fej.

Po ja ~a nim ve znim re dom tre ner Grant use po je da ne u tra li {e igru Cr ve ne zve zde i ostva ri pred nost na sre di ni te re na.

Osim u pr vih dva de se tak mi nu ta Par ti zan je bio kva li tet ni ji ri val, teh ni~ ki do te ra ni ji, a {to ni je po be dio tre ba da za -

igrao kao de fan ziv ni sti zao je i na pred i na zad, kva rio Zve zdi ne i kre i rao na pa de svog ti ma.

Avram Grant ni je po gre {io {to ga je po vu kao na zad jer se Ba bo vi} svoj ski tru dio u ulo zi ko ja mu ni je ka rak te ri sti~ na. U od no su na Smi qa ni }a pred nost mu

hva li sa mo sop stve nim gre {ka ma. Ne is ko ri {}e ne pri li ke i neo pre znost u od bra ni od ve li su cr no – be le u po raz. Dru gi, u po sled wih 10 nad me ta wa sa ve ~i tim ri va lom.

Ana li zi ra ju }i igru Par ti za na vi di se da je naj bo qi igra~ bio Ste fan Ba bo vi}. Ofan ziv ni ve sta ko ji je ovom pri li kom

je teh ni ka pa je za to i do bio pred nost. Ja sno je da su ma le ri bi li Rni} i Iva nov, od no sno Ili} i Di ja ra. Pr va dvo ji ca jer su kri va za go lo ve, i ~e sto da va la ne ta~ ne pa so ve, a dru ga dvo ji ca jer su pro ma {i va li ,,mr tve’’ {an se. Ne shva tqi vo je da igra~ isu stva i re no mea Sa {e Ili }a pro ma {i ona kav zi cer po ~et kom

Avram Grant ne za do vo qan

Duel na Ma ra ka ni pod se tio je ja sno na sta ro pra vi lo – ne po be |u je uvek bo qi. Do ma }i su bi li in fe ri or ni ve }im de lom utak mi ce, ali su ko ri sti li svo je {an se, dok je Par ti zan i po red pet iz gled nih pri li ka ostao na nu li. Cr no–be li za i sta ima ju za ~im da `a le jer re zul tat ne od sli ka va igru dvaju ti mova.

dru gog po lu vre me na. Par ti zan ne bli sta ovog pro le }a, ali je na Ma ra ka ni imao pri li ku da pre o- kre ne si tu a ci ju. Sva ka ko, re van{ kroz dve ne de qe je no va pri li ka za ta ko ne {to.

Cr no – be li jo{ ne ve ru ju da su iz gu bi li.

- [ta je fud bal – kon sta tu je Ste fan Ba bo vi}. - Igra{ mno go bo qe, stvo ri{ vi {e {an si, a iz gu bi{. Po no vi li su se ne ki ra ni ji der bi ji ka da je po be |i vao spret ni ji. ^e sti tam Cr ve noj zve zdi, a na ma `e lim da u re van {u anu li ra mo mi nus i stig ne mo da fi na la Ku pa – re kao je ve zi sta Par ti za na.

Sa {a Ili} raz mi {qa isto.

- Ko ne is ko ri sti pri li ke taj iz gu bi. Ovo ga pu ta to smo bi li na dam se ne i kroz dve ne de qe. @ao mi je mog pro ma {a ja, mi slio sam da }u bo qe za ka ~i ti lop tu, ali ni je bi lo ta ko. Osta je nam da sve is pra vi mo u re van {u na na {em sta di o nu.

Tre ner Grant je u ~u du.

- Gde je bio gol ? Da li je mo gu }e da smo iz gu bi li sa 2:0 ? Igra li smo do bro, stva ra li {an se, ali i pro ma {i va li za raz li ku od Zve zde. ^e sti tam im na za slu `e noj po be di – re kao je Izra e lac.

Grant je u jed nom tre nut ku pla ni rao da uve de i Edu ar da u igru, ali je od to ga od u stao.

- Ka da je is kqu ~en Mi li vo je vi} sma tra li smo da je bo qe da na pad ne pre ko br zih ve zwa ka i za to sam se pre do mi slio.

Izra e lac ve ru je u pro la zak u fi na le.

- Od i gra no je tek pr vo po lu vre me.

I. Lazarevi}

18

SPORT

petak23.mart2012.

MILAN PIPERSKI SE PRIPREMA ZA VA@AN ME^

Ti tu la pr va ka Bal ka na iza zov

Zre w a n in s kog bok se ra Mi la na Pi per skog 7. apri la u Za je ~a ru o~e ku je sed mi me~ u pro fe si o nal noj ka ri je ri (do sa da {est po be da). Za ti tu lu pr va ka Bal ka na u po lu sred woj ka te go ri ji Pi per ski }e se bo ri ti sa pet go di na mla |im pro tiv ni kom iz Bu gar ske, dva de set {e sto go di {wim Dra go mi rom To te vim. Pi per ski ne kri je da je ovo iz u zet no va `an, mo `da i naj va `ni ji me~ za we ga u ovoj go di ni. Po go to vo {to }e bi ti glav na bor ba ve ~e ri.

- P~a stvo van sam ~i we ni - Mi lan Pi per ski i Zvon ko Vu jin com da }e moj me~ bi ti bor ba ve - wa nin, we go vi sno vi bi se pot pu ~e ri u Za je ~a ru, a po be dom bih no ostva ri li. ostva rio plan za ovu go di nu. Ono Is pu nio je po pu lar ni Pi per {to je ta ko |e bit no, je ste da }u jo{ jed nu `e qu, pa je sre di nom ja pr vi put bok so va ti u de set run di nu a ra osno vao sop stve ni bok ser i to je sva ka ko oba ve za vi {e i no - ski klub Pe tro grad, ~i ji je po ~a vi ve li ki iza zov – pri ~a Mi lan sni pred sed nik le gen dar ni Zvon Pi per ski, ko ji se za pred sto je }i ko Vu jin, ko ji je go di na ma bio Mi me~ pri pre ma u Zre wa ni nu i Be la nov idol, zbog kog je i po ~eo da o gra du, uz nad zor tre ne ra Sr |a na tre ni ra boks.

Ev |e ni }a i Mi ro sla va Bo rov ~a - Ob ra do vao me je pri sta nak le ni na. gen de srp skog bok sa Zvon ka Vu ji Pi per ski je uve ren da mo `e da na da bu de sa na ma u klu bu. Kao po be di i da osvo ji ti tu lu, {to je tre ner }e ra di ti moj se kun dant sa mo pr vi ko rak ka ostva re wu we Sr |an Ev |e ni}, a u {ko li bok sa go vih ci qe va, jer `e li da se bo ri po ma ga }e i Zvon ko,a {to je bit no za na slov svet skog pr va ka. Uko li bi }e pot pu no bes plat na. – na gla ko bi do ma }in tog me ~a bio Zre {a va Pi per ski. @. B.

dnevnik

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO DIVIZIJE 2 U NOVOM SADU

Fu ri ja {o ki ra la or li }e [panija - Srbija 4:3 (1:0, 2:0, 1:3 ) NO VI SAD: Le de na dvo ra na SPC”Voj vo di na”, 300, su di je: Konc (Slo va~ ka), Han sen (Dan ska), Kor ba (Slo va~ ka).

Strel ci: P. Fu en tes u 4, Gon za les u 33, Me ko u 33. i Kar bi nel u 49. mi nu tu za [pa ni ju, La za re vi} u 42, 43. i 60. mi nu tu za Sr bi ju. Is kqu ~e wa: [pa ni ja 12, Sr bi ja 10 +10 mi nu ta.

[PA NI JA: I. Gar si ja, Hu er ga, R.Fu en te, Pa la si os, Bur gos, Ri ve ro, Kar bo nel 1, Ga in za, Ra mi rez, Al va rez, Pe re des, Me ko 1, Vea, Me dra no, So lar za no, Gon za les 1, P. Fu en tes 1, A. Gar si ja, Ren gi fo, Lo pez, Arin da, Ule si ja.

SR BI JA: Fe her, Ste pa no vi}, Traj ko vi}, No va ko vi}, La za re vi} 3, Ke re zo vi}, Ogri zo vi}, 1. Estonija 2. [panija 3. Island 4. Srbija 5. Kina 6. Australija

2 2 2 2 2 2

1 2 1 1 0 0

1 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 0

0 14:10 0 13:7 1 9:5 1 8:8 1 10:16 2 4:12

5 3 3 3 1 0

Bo {ko vi}, Uze lac, \a ko vi}, Dra gi}, Ni ko li}, Ani}, Plav {i}, Ra do sa vqe vi}, Pa ji}, Bje lo gr li}, Mi li }e vi}, No va ko vi}, Gla vo wi}, Ri sti}, Zvik.

Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na ~i ni la je ko rak na zad u bor bi za pr vo me sto i pla sman u

Detaq s utakmice Srbija–[panija

DRUGE UTAKMICE POLUFINALA PLEJ-OFA ZA DAME

Go lu bi ce ko rak do fi na la

Spartak – Varadin 3:1 (25:23, 25:12, 23:25, 25:18)

Ka ra ti sti iz Zre wa ni na

USPEH ZREWANINSKIH TAKMI^ARA U CRNOJ GORI

S Bal ka ni ja de pet me da qa

Na Bal kan skom {am pi o na tu u ka ra teu u Cr noj Go ri bo je Sr bi je bra ni li su i Stra hi wa Stoj {in, Mar ko Mi haj lo vi}, Ni ko la Na i} i \or |e Sa la pu ra (svi iz KK Zre wa nin), Ni ko la Si me u no vi} (Po be da, Bo ka), kao i se ni or ka Sa wa Cvr ko ta ( Za dru gar, La za re vo). Vi ce {am pion Bal ka na u 1998. go di {tu, u ka te go ri ji do 57 ki lo gra ma, po stao je \or |e Sa la pu ra, dok je u uz ra stu pi o ni ra u te{koj ka te go ri ji Stra hi wa Stoj {in osvo jio bron za nu me da qu.

De bi tant u re pre zen ta ci ji Ni ko la Si me u no vi} osvo jio je bron za nu me da qu u pi o nir skom uz ra stu, dok se se ni or ka Sa wa Cvr ko ta oki ti la sa dve bron ze. Jed no je osvo ji la u ekip nom nad me ta wu, a dru go u po je din ~a noj kon ku ren ci ji u ka te go ri ji do 61 ki lo gra ma. Mar ko Mi haj lo vi} i Ni ko la Na i} za u sta vqe ni su u pr vom, od no sno u re pa sa `nom me ~u. @. B.

IN MEMORIAM

Sre do je Ze rem ski (1954–2012) Po {to va o ce od boj ke po go di la je vest o smr ti is tak nu tog sport skog rad ni ka, od boj ka {kog su di je i tre ne ra Sre do ja Ze rem skog, ko ji je iz ne na da pre mi nuo u Tu ri ji.

Ze rem ski je ve o ma ra no, jo{ u osnov no {kol skom uz ra stu, po ~eo da tre ni ra od boj ku. Kao vr lo da ro vit igra~, ve} u pet na e stoj go di ni od i grao je za Mla dost pr vu pr ven stve nu utak mi cu. Bio je pri pad nik sjaj ne ge ne ra ci je tu rin ske Mla dost ko ja je u jed nom pe ri o du bi la u sa mom vr hu Srp ske li ge.

U sep tem bru 1973. go di ne, uz po mo} pro fe sor ke Du {an ke Si va~ ki, Ze rem ski osni va OK Gim na zi ja lac, ko ji se 1976. go di ne fu zi o ni {e sa OK Mla dost, po {to su u oba klu ba na stu pa li igra ~i iz Tu ri je.

Ze rem ski je 1974. po lo `io su dij ski is pit, su dio je na vi {e od 3.500 utak mi ca, od Dru ge voj vo -

|an ske do Pr ve A sa ve zne li ge.

U`i vao iz u zet nu re pu ta ci ju zbog svo je stru~ no sti, objek tiv no sti i pre da no sti spor tu.Ostva rio je vr lo za pa `e ne re zul ta te i kao tre ner mla |ih ka te go ri ja u OK Mla dost. Na Vi dov dan 2004. osno vao je @en ski od boj ka {ki klub Tu ri ja, u ko jem je bio pred sed nik i {ef stru~ nog {ta ba, na pot pu no vo lon ter skoj osno vi.

Upr kos mno go broj nim te {ko }a ma, Tu ri ja je pro {lu se zo nu za vr {i la sa svim do bi je nim utak mi ca ma. No si lac je mno go broj nih na gra da i pri zna wa za iz u zet ne uspe he i sport ske re zul ta te.

Od la skom Sre do ja Ze re me skog sport ska sce na osta la je si ro ma {ni ja za vred nog pre ga o ca, ko ji je svo jim de lo va wem osta vio ne iz bri siv trag na po pu la ri za ci ji i raz vo ju od boj ka {kog spor ta u Voj vo di ni i u Sr bi ji.

SU BO TI CA: Ha la spor to va, gle da la ca: 500, su di je: Miq ko vi} (Be o grad), Si mo no vi} (Kra gu je vac).

NIS SPAR TAK: Me mi {e vi} (l), Tr ni} 9 (1 as, 3 bl), Cve ti ~a nin 11, He li} 26 (3 as, 3 bl), Vuj ~in, D. Ra den ko vi} 3 (2 bl), K. Ra den ko vi}, T. Ma ti} 16 (2 as, 5 bl), Olu ji}, Mr dak 9 (2 bl), D. Ma ti}.

VA RA DIN: Mal ~i} 1, Ra da no vi} 8 (4 bl), Iri ~a nin 9 (1 bl), Ra ~i} 3 (3 as), Mi haj lo vi} 4, Di vac, Pe ri {i} 3 (1 bl), Sta ni mi ro vi},7 (1 as) A{}e ri} 2 (2 bl), Jo vi ~i} 22 (1 as, 4 bl), Pu {o wa (l) 1, Ga qak.

Jo{ jed na po be da de li od boj ka {i ce Spar ta ka od fi na la, jer su Go lu bi ce i u dru gom me ~u u Su bo ti ci is ko ri sti le pred nost do ma }eg te re na. Jo{ jed nom je na te re nu Ha le spor to va vi |e na ve li ka bor ba, a po no vo su Go lu bi ce ima li vi {e kon cen tra ci je, sna ge, a mo ra se pri zna ti i kva li te ta u za vr {ni ci se to va.

Za raz li ku od pr vog me ~a, dru ga po lu fi nal na utak mi ca po ~e la je uz mno go ve }u bor bu za sva ki poen. Ni je bi lo se ri ja do bre igre na obe stra ne, igra lo se poen za poen, sa do brim od bra na ma i blo kom. Tek u fi ni {u se ta Spar tak je sti gao do

pre sud ne raz li ke, ka da je od go vor nost na se be ve za la Ade la He li}, ko ja je osvo ji la po sled wa ~e ti ri po na za Spar tak.

U dru gom se tu, dru ga ~i ja pri ~a, Spar tak je od mah na met nuo `e {}i tem po igre, uz jak ser vis i bo qi blok, Go lu bi ce su br ze ste kle zna ~aj nu pred nost. Blok je do neo Go lu bi ca ma mno go to ga do brog, a ka da su do ma }e sti gle do de set po e na raz li ke (20:10) bi lo je ja sno da Go lu bi ce hi ta ju ka dru goj po be di.

No va bor ba se vo di la to kom ce log tre }eg se ta, ni jed na eki pa ni je sta kle zna ~aj ni ju pred nost sve dok Va ra din ni je po veo sa 21:18 i ta ko na ja vio da se ne pre da je ta ko la ko. Go {}e su is ko ri sti le sla bi ji pri jem Spar ta ka, a Jo vi ~i }e va je bi la no si lac igre Va ra di na.

Zna ~aj ni ju pred nost Spar tak je ste kao u ~e tvr tom se tu ka da se ri jom od 5:0 pra vi raz li ku ko ju ~u va do kra ja se ta. Uz bo qi blok Va ra din je u dva na vra ta us peo da se vra ti na dva po e na za o stat ka, ali pa ra le la He li }e ve i blok Ma ti }e ve do no se Go lu bi ca ma pred nost od ~e ti ri po e na u sa mom fi ni {u se ta.

Spar tak je sti gao do me~ lop te ko ju od mah ko ri sti Ta wa Ma ti} ko ja osva ja za vr {ni poen na utak mi ci.

N. S.

Si gur ne {am pi on ke Crvena zvezda - Vizura 3:0 (25:16, 25:20, 25:20) BE O GRAD: Ha la SC „[u mi ce”, gle da la ca 200, su di je: Gra din ski (Be o grad), Po po vi} (Srem ski Kar lov ci).

CR VE NA ZVE ZDA: Bu dro vi}, ^a nak, Ra ki} 12, Po po vi} 9, Ra du lo vi} 4, Pu {i} (l2), Me da re vi}, Ku bu ra 4, Kec man 12,

Val ~i} (l1), Lu ki}, Ste va no vi} 8.

VI ZU RA: \u ri} 1, Pe tro vi}, La zi} (l1), La za re vi} 12, Sa v i} 8, Bo j a n i} (l2), ^i kriz, Mir ko vi} 3, Ma ti} 2, Ra do ji ~i} 7, Kli su ra 10, Bo {ko vi}.

Da kar 2013. od Pa ci fi ka do pu sti we Re li Da kar }e se u svom 34. iz da wu, a pe tom u Ju `noj Ame ri ci, pro la zi ti kroz Pe ru, ^i le i Ar gen ti nu, i bi }e dug oko 8.000 ki lo me ta ra. Naj te `i re li na sve tu }e star to va ti 5. ja nu a ra sle de }e go di ne, a star to va }e na oba li Pa ci fi ka, ne da le ko od glav nog gra da Pe rua, Li me, i to kom 12 eta pa ka ra van }e dva pu ta pre }i An de. Naj bo qi vo za ~i u sve ~e ti ri ka te go ri je, ima }e pri li ku da se opro ba ju i na vi si na ma bli zu 5.000 me ta ra, kao i u te {kim, vre lim i `i vo pi snim pre de li ma pu sti we Ata ka ma u ^i leu. Do dat ne iza zo ve pred sta vqa }e eta pe kroz ar gen tin sku Pam pu, a ciq tr ke bi }e u ^i leu.

vi {i rang. Iza bra ni ci se lek to ra An |e li }a na kon start ne po be de pro tiv Islan da 5:4, ne pri jat no su iz ne na di li po ra zom u du e lu sa se lek ci jom [pa ni je 4:3. Or li }i su ovo ga pu ta pla ti li ceh lo {em po ~et ku, do zvo liv {i [pan ci ma da stig nu do

Za raz li ku od do sa da {wih iz da wa re li ja, Da kar }e 2013. star to va ti 5. ja nu ra, da bi tak mi ~a ri mo gli da pro ve du Bo `i} sa po ro di ca ma. Da kar tra di ci o na la no po ~i we pr vih da na ja nu a ra, a ovo go di {wi re li za be le `io je ve li ku po pu lar nost.

Ujed no, 33. re li Da kar do neo je pro fit od ukup no 271 mi li o na do la ra.

- U tri dr `a ve pro fit je bio 271 mi li o na do la ra, a tr ku iz me |u Mar del Pla te u Ar gen ti ni i Li me u Pe ruu je u tim dr `a va ma pra ti lo ~e ti ri i po mi li o na qu di na vo di se u sa op {te wu i do da je da je re li u 190 ze ma qa gle da lo sko ro mi li jar du qu di.

ube dqi ve pred no sti od 3:0 u 33. mi nu tu go lo vi ma Fu en te sa, Gon za le sa i Kor de. Oklop ni ke Sr bi je ni je po ko le ba la ube dqi va pred nost fu ri je. Po ~et kom tre }e de o ni ce, go lo vi ma Ni ko le La za re vi }a, or li }i su sma wi li na 3:2 i na ja vi li no vi pre o kret. Ka da je Ka bro nel u 49. mi nu tu po sti gao ~e tvr ti gol na [pa ni ju, bio je to znak da }e do ma }in, ipak, do `i ve ti pr vi po raz. U fi ni {u su sre ta, se lek tor An |e li} iz vu kao je iz igre gol ma na Fe he ra, a to se is po sta vi lo kao pra vi ali ne do vo qan po tez. La za re vi} je na asi sten ci ju No va ko vi }a us peo da post gi ne svoj tre }i po go dak i ubla `i po raz Sr bi je, po sta viv {i ko na~ nih 4:3.

Re zul ta ti 2.ko la: Esto ni ja - Ki na 7:6 (3:1, 1:2, 2:3, 1:0), Austra li ja - Island 0:5 (0:0, 0:4, 0.1), [pa ni ja - Sr bi ja 4:3 (1:0, 2:0, 1:3). Da nas: [pa ni ja - Austra li ja (13), Esto ni ja - Island (16.30), Ki na - Sr bi ja (20).

I. Grubor

PRVA UTAKMICA POLUFINALA PLEJ–OFA

Crno-be le rutinski Partizan Galenika - Vojvodina NIS 76:52 (17:12, 25:16, 18:12, 16:12) BE O GRAD: Ha la spor to va, gle da la ca: 200, su di je: Di mi} i Su bo ti} (Be o grad), Mi loj ko vi} (No vi Sad).

PAR TI ZAN GA LE NI KA: Ra do ~aj 14, Be ro wa, Vu~ ko vi}, Ra du no vi} 23, Bu ~e vac 5, An ti}, Pr ~i} 11, Ro gli} 6, [e sni} 4, Gla den 4, \u ri} 4, Da bo vi} 5.

VOJ VO DI NA NIS: Mi lo {e vi} 5, ^a bar ka pa 1, ^or to, Bo {ko vi} 5, @i va di no vi} 5, Po po vi} 4, Za go rac, Ra do vi} 19, Du {a ni} 11, Erak 2.

Bra ni lac ti tu le eki pa Par ti zan Ga le ni ke po ve la je sa 1:0 u po lu fi nal noj se ri ji plej-ofa na kon {to je si no} u Ha li spor to va ru tin ski sa vla da la Voj vo di nu NIS 76:52. Iza bra ni ce tre ne ra Mi lo ra da Se li mo vi }a upr kos po raz ni su se obru ka le pred ma lo broj nom be o grad skom

pu bli kom. Cr no -be le su od star ta su sre ta na met nu le jak tem po, a ju nak ve ~e ri bi la je Haj da na Ra du no vi} ko ja je me~ za vr {i la sa 23 po e na. U re do vi ma No vo sa |an ki tan dem Ana Ra do vi} (19 po e na) - La tin ka Du {a ni} (11) od sko ~i le su od ostat ka eki pe i po ka za le za vi dan kva li tet pro tiv ja kog ri va la. Dru ga utak mi ca na pro gra mu je u su bo tu od 20 ~a so va u Ve li koj dvo ra ni Spen sa, a even tu al na maj sto ri ca u po ne de qak u Be o gra du.

Re zul ta ti pr vih utak mi ca po lu fi na la plej - ofa: He mo farm [ta da - Vo `do vac 66:62 (1:0), Par ti zan Ga le ni ka - Voj vo di na NIS 76:52 (1:0). Za pla sman od 5.

- 8. me sta: Ra di voj Ko ra} - Vr bas Me de la 73:58 (1:0), Cr ve na zve zda - Ja go di na 2001 76:71 (1:0).

I. G.

ULEB EVROLIGA

CSKA sa mleo Bil bao Pre dva da na Mi lo{ Te o do - Bil bao je do kra ja us peo sa mo si} na pu nio je 25 go di na. On i ko li ko-to li ko da ubla `i po raz. we go vi sa i gra ~i iz CSKA da U dru goj utak mi ci ve ~e ri, ko nas su pri re di li pra vu `ur ku {ar ka {i Olim pi ja ko sa sla vi na par ke tu dvo ra ne u Mo skvi u li su na kon fu ri o zne za vr {ni pr voj utak mi ci ~e tvrt fi nal ne ce u Si je ni pro tiv Mon te pa ski se ri je pro tiv {pan skog Bil baa. ja 82:75. Naj za slu `ni ji za sla CSKA je de kla si rao Bil bao vqe Gr ka bio je trio Prin te zis 98:71. Ne nad Kr sti} je bio naj e - sa 20, Spa nu lis 15 i Hejns sa 13 fi ka sni ji sa 18 po e na, Te o do si} po e na. U po ra zu Ita li ja na naj je po sti gao 11. Bil bao se od li~ - bo qi je bio An der sen sa 26, no dr `ao u pr voj ~e tvr ti ni. CSKA je vo dio 15:9, da bi go sti na pra vi li se ri ju 9-0 i pre o kre nu li.

Pr va ~e tvr ti na za vr {e na je mi ni mal nim vo| stvom CSKA 27:26. Za ni mqi vo, to je bi la naj lo {i ja de fan ziv na ~e tvr ti na ar me ja ca u ovoj se zo ni Evro li ge. U ne ko li ko me ~e va pri ma li su po 25 po e na po ~e tvr ti ni, ni ka da do sa da 26. Me |u tim, ru ska ma {i ne ri ja se po kre nu la u dru goj, a po go to vo u tre }oj Dominirao Nenad Krsti} ~e tvr ti ni. Go sti su upa li u pa ni ku, ~e sto i gre {i li Igor Ra ko ~e vi} po sti gao je 11 pod ko {em do ma }i na, {to eki pa po e na a biv {i igra~ Par ti za na ka kva je CSKA su ro vo ka `wa - Bo Me kej leb 15 ko {e va. va.U tre }em de lu igre pra vi ko Re zul ta ti: CSKA - Bil bao {ar ka {ki {ou do ma }e eki pe, u 98:71, Mon te pa ski - Olim pi ja ko jem su pred wa ~i li srp ski re - kos 75:82, Pa na ti na i kos - Ma ka pre zen ta tiv ci. Naj pre je Kr - bi 93:73, Bar se lo na - Uniks sti} imao dva za ku ca va wa na po - 78:66. Dru ge utak mi ce - da nas: ~et ku dru gog po lu vre me na, a po - Bar se lo na - Uniks (20.45), tom je Te o do si} ve zao tri troj - CSKA - Bil bao (17.15), Mon te ke. Sve to za ~i nio je Alek sej pa ski - Olim pi ja kos (20.45).Se [ved alej - upom pa je CSKA do - ri ja se igra na tri do bi je ne {ao do ogrom nih +30 (80:50). utak mi ce.

c m y

dnevnik

SPORT

petak23.mart2012.

19

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS STAR TU JE U SU PER LI GI

Kra gu jev ~a ni ma ulo ga fa vo ri ta Ben Gor don

NBA LI GA

Ki {a troj ki Be na Gor do na Bek De tro i ta Ben Gor don po sti gao je 45 po e na, bez pro ma {a ja za tri, ali je Den ver po be dio 116:115 ko {em no vaj li je Xa vej la Mek gi ja.

Ame ri ka nac ja maj ~an skog po re kla, ro |en u Lon do nu, u{ao je u isto ri ju iz jed na ~iv {i re kord La tre la Spri ve la iz 2003. go di ne. Obo ji ca su van li ni je 7,24 me tra {u ti ra la 9-9, {to je naj vi {e troj ki ikad po stig nu to bez pro -

- dok je Okla ho ma Si ti na de bi ju De re ka Fi {e ra pre sli {a la Kli per se. San An to nio la ko je iza {ao na kraj sa Mi ne so tom, za ko ju zbog po vre de oba sko~ na zglo ba ne igra Ni ko la Pe ko vi}. Ma da se o~e ki va lo da }e Dar ko Mi li ~i} za me ni ti Pek me na u start noj pe tor ci, srp ski cen tar ostao je na klu pi od lu kom tre ne ra Ri ka Adel ma na i pre se deo ceo me~! Vla di mir Rad ma no vi} zbog po vre de le |a je pro pu stio po be du Atlan te nad Kli vlen dom

Por tland ot pu stio Oku ra Tur ski ko {ar ka{ Me met Okur vi {e ni je ~lan Por tlan da, sa op {tio je da nas taj NBA klub. Por tland je pro {le ne de qe an ga `o vao Oku ra u za me nu za Xe ral da Va la sa, ko ji je za vr {io u Wu Xer si ju.

Okur je u do sa da {wem de lu se zo ne pro se~ no po sti zao 7,6 po e na i 4,8 sko ko va za „Net se”, ali u ti mu iz Ore go na ni je do bio {an su. Por tland je iz gu bio de vet od po sled wih 12 utak mi ca, zbog ~e ga je sme wen pr vi tre ner Nejt Mek mi lan. Za vre me „lok-auta” Okur je na stu pao za Turk Te le kom, a to kom ka ri je re bra nio je bo je Ju te, De tro i ta, Efe sa i To fa {a. ma {a ja na jed noj NBA utak mi ci.

Gor don ni je po sta vio no vi re kord ka ri je re (kao ~lan ^i ka ga 2007. je Mil vo ki ju dao 48), ni ti je we go vih 45 po e na uz im pre siv nu re a li za ci ju bi lo do voq no De tro it Pi ston si ma da po be de na go sto va wu u Den ve ru. Od lu ~u ju }i ko{ za do ma }i tim bi lo je za ku ca va we Xa vej la Mek gi ja po sle pro ma {e nog slo bod nog ba ca wa Aro na Afla la. Do sko ra {wi cen tar Va {ing to na kru ni sao je pr vi na stup u dre su Den ve ra ofan ziv nim sko kom i po e ni ma na 5,6 se kun di pre kra ja.

Pi ston si su ima li {an su da na pra ve pre o kret, ali je Gor don pro ma {io iz te {ke po zi ci je. Los An |e les Lej ker si na sta vi li su do mi na ci ju u su sre ti ma sa Da la som - na kon 0:4 u plej-ofu mi nu log pro le }a

po sle pro du `et ka, dok je Jan Ve se li (5p, 2sk, 1as za 18 min) sa Va {ing ton Vi zard si ma sla vio u Wu Xer si ju.

Wu jork Nik si pod vo| stvom tre ne ra Maj ka Vud so na ima ju pet po be da iz pet utak mi ca, a du `i po zi tiv ni niz ({est) tre nut no ima sa mo Mil vo ki. Upra vo Bak si i Wu jork bo re se za osmu po zi ci ju na Is to ku i pla sman u plej-of.

Re zul ta ti: Or lan do - Fi niks 103:93, Fi la del fi ja - Wu jork 79:82, To ron to - ^i ka go 82:94, Atlan ta Kli vlend 103:102 (91:91), Wu Xer si - Va {ing ton 89:108, Wu Or le ans - Gol den Stejt 92:101, Okla ho ma Si ti - LA Kli pers 114:91, San An to nio - Mi ne so ta 116:100, Den ver De tro it 116:115, Da las - LA Lej kers 93:109.

VE LI KA NA GRA DA AMI RA OD KU VAJ TA

An drea Ar so vi} dru ga Sja jan dan za srp ske strel ce u Ku vaj tu, na pr voj „Ve li koj na gra di Ami ra od Ku vaj ta“.

An drea Ar so vi}, osvo ji la je dru go me sto u ga |a wu va zdu {nom pu {kom sa 397 kru go va (100, 98, 99, 100) i ukup no 33 unu tra {wa cen tra. Su p ru g a srp skog olim pij ca pi {to qem Da mi ra Mi ke ca, Me li sa Mi kec ko ja ga |a za Sal va dor, za u ze la je tre }e me sto ta ko |e sa 397 kru go va (99, 99, 99, 100), dok je Iva na Mak si mo vi} sa 394 kru ga (po se ri ja ma 100, 98, 97, 99) pe ta u kon ku ren ci ji 26 tak mi ~ar ki.

Po be di la je mla da ku vaj tska tak mi ~ ar k a ko j u tre n i r a j u Sre} k o Pe j o v i} sa Ivi c om Atla g om Ma r i j am Aro u k ui, sre br na sa [am pi o na ta Azi je u Do hi sa 398 kru go va.

Ne ma wa Mi ro sa vqev je po no vo, zbog sla bi jih po sled wih se ri ja ostao bez me da qe ovog pu ta u ga |a wu MK pu {kom 60 me ta ka le `e }i. Imao je 594 kru ga (po se ri ja ma 100, 100, 100, 99, 97, 98) i za krug mu je iz ma kla tre }a po zi ci ja. Pr vog da na tur ni ra va zdu {nom pu {kom za u zeo je pe to me sto, a od bron ze de lio ga je – je dan krug. Po be dio je Slo ve nac Raj mond De be vec sa 596 kru go va, dru gi je Alek san dr Jer ma kov (Ka zah stan) sa 595 kru go va i 41 cen trom a tre }i Sa wev Raj put (In di ja) ta ko |e sa 595 kru go va ali 34 cen tra.

Tre }eg da na tak mi ~e wa ga |a }e Ja sna [e ka ri}, Zo ra na Aru no vi} i Bo ba na Ve li~ ko vi} va zdu {nim pi {to qem, kao i An drea Ar so vi}, Iva na Mak si mo vi} i Me li sa Mi kec MK pu {kom tro stav 3 pu ta 20 me ta ka.

DA NA [WI SPORT SKI PRO GRAM Ru ko met Pr va mu {ka li ga - TE ME RIN: Mla dost TSK - No va Pa zo va (19.30) Dru ga mu {ka li ga, se ver - @A BAQ: @SK - Haj duk (19.30), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Po ti sje Ple teks (16.15, Sla na ba ra), FU TOG: Me ta lac AV - Ja bu ka (19.30) Dru ga `en ska li ga, se ver - SU BO TI CA: Spar tak - Apa tin (19.30), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Pan ~e vo (20)

Od boj ka Pr va `en ska li ga - KRA GU JE VAC: Sme~ 5 - Rad ni~ ki (K) (19) Pr va mu {ka li ga - KLA DO VO: \er dap -Spar tak (S) (18)

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ostva ri li su iz van re dan uspeh pla sma nom u Su per li gu Sr bi je. Ube dqi vo su osvo ji li pr vo me sto u Agro `iv li gi i na go ve sti li da ima ju sa stav za rav no prav no nad me ta we i u elit nom ran gu.

Ve ~e ras (20 ~a so va) pred svo jim na vi ja ~i ma, u ma loj sa li Spen sa, do ~e ku ju kra gu je va~ ki Rad ni~ ki, ko ji ih je, da pod se ti mo, po ra zio u za vr {ni ci na ci o nal nog Ku pa sa dva ko {a raz li ke, kao {to se de si lo i u pri ja teq skom od me ra va wu sna ga.

No vo sad ski cr ve no - be li su do sa da is pu ni li dva ci qa, pla si ra li se u Su per li gu i igra li u za vr {ni ci Ku pa, me |u tim, wi ho ve am bi ci je su ve }e.

- U su per i ci star tu je mo pred na {om pu bli kom {to je na ne ki na ~in do bro .

Rad ni~ ki va `i za fa vo ri ta u ve ~e ra {wem du e lu, {to ni ka ko ne zna ~i da }e mo se una pred pre da ti. Na pro tiv, ve ru jem da }e mo for si ra ti igru iz Agro `iv li ge i u~i ni ti sve da iz ne na di mo ri va la - re kao je ka pi ten Ra do van Mar ko vi}.

Tre ner Si ni {a Ma ti} na gla sio je da je ciq da se eki pa pla si ra u plej of.

- Rad ni~ ki je, to mo ra mo da pri zna mo, is ku sni ja i kva li tet ni ja eki pa od na {e. Igra mo pred na {om pu bli kom i sma tram da ima mo {an se i da

tri jum fu je mo. Na {a `e qa je da sa vla da mo sve ri va le s ko ji ma smo igra li u Agro `iv li gi, jer to nam ga ran tu je si gur nost u ovom ran gu.

Bez ika kvog uvi ja wa ka `em da nam je ciq pla sman u plej - of. Mi se ni ko ga ne pla {i mo, ali ni ko ga i ne pot -

PR VO KO LO Da nas Cr ve na zve zda DI VA - He mo farm [ta da (18.00) Voj vo di na Sr bi ja gas - Rad ni~ ki Kra gu je vac (20.00)

Su tra BKK Rad ni~ ki - Rad ni~ ki FMP (16.00) Me ga Vi zu ra - Par ti zan (20.00)

Ka pi ten Voj vo di ne Sr bi ja gas Ra do van Mar ko vi}

ce wu je mo. Obe }am da }e mo ni vo ener gi je i `e qe di }i za jo{ ne ki pro ce nat vi {e. Ima mo do bar tim, a do ve li smo Ive qu i Ma ro je vi }a kva li tet na po ja ~a wa za Su per li gu. Ta ko |e, po sle za le ~e wa po vre de vra }a se i Ka li ni}. Jo{ ne zna mo {ta }e bi ti s Bo `om \u mi }em, jer jo{ ni je ja sno da li ima za u {ke ili mo no nu kle o zu.

U sva kom slu ~a ju o~e ku jem kva li tet nu ko {ar ka {ku pred sta vu - is ta kao je Si ni {a Ma ti}.

M. Pa vlo vi}

ZVE ZDA @E LI U FI NA LE SU PER LI GE

No vi dre so vi, isti tim Cr ve ne zve zde Di va od lu ~io da ne me wa tim za u~e {}e u Su per li gi i da i jo{ jed nom pru `i {an su igra ~i ma ko ji su iz ne li naj ve }i te ret se zo ne.Ciq - pla sman u fi na le. Sve ti slav Pe {i} obra tio se no vi na ri ma na Ma lom Ka le meg da nu se de }i iz me |u dvo ji ce mla dih ko {ar ka {a u no vim, re di zaj ni ra nim, cr ve no-be lim i be lo-cr ve nim dre so vi ma.

Ve} u pr vom obra }a wu ob ja snio je da je u pro sto ri ji no va sa mo opre ma.

- Vi di te dva igra ~a ko ja su bu du} nost na {eg klu ba, ali ni smo po ja ~a li pr vi tim za Su per li gu.

Ima mo sa mo no ve dre so ve. Kad do bro iz gle da{ sve ti do bro sto ji. Vi de }e mo ka ko }e nam ova opre ma sta ja ti - re kao je Pe {i}.

Is ku sni tre ner re kao je da su mu u pro te klom pe ri o du nu |e ni broj ni igra ~i, ali da je od lu ~io da se i u Su per li gi uzda u eki pu ko ji vo di od po ~et ka se zo ne.

- Ni smo hte li da me wa mo tim.

Zva li su nas me na xe ri, nu di li

nam igra ~e, do ma }e i stra ne, ali od lu ~i li smo da ovoj de ci da mo mo gu} nost da se ostva re i kroz utak mi ce, za la ga we i re zul tat.

Pri ~ao sam sa pred sed ni kom Ne boj {om ^o vi }em, di rek to rom Da vo rom Ri sto vi }em i od lu ~i li smo da ne di ra mo ni mom ke ko ji su iz ne li te ret ni u Cr ve noj zve zdi ni u Rad ni~ kom FMP. Mom ci su ostva ri li sja jan re zul tat i za slu `u ju da igra ju..

Cr ve no-be li po ~i wu u~e {}e u do ma }oj li gi du e lom sa He mo far mom u „Pi o ni ru”. Pe {i} ima za mer ke na si stem plej-ofa i ja sno is ti ~e ci qe ve svog ti ma.

- Ciq nam je pla sman u fi na le. Sve `i smo, do bro smo tre ni ra li ovih da na i ula zi mo u utak mi cu kao da je plej-of. Imam po ve re we u mo ti vi sa nost i za la ga we igra ~a. Su per li ga se igra u ter mi ni ma sre da-su bo ta i bi }e na por no, iako ima ma lo utak mi ca. Ta ko |e, vo leo bih da se pr va run da plej-ofa igra na tri po be -

de, to bi bi lo do bro i za spon zo re i na vi ja ~e i igra ~e.

Imao je po ru ku i za na vi ja ~e.

Ka ko one ko ji su bi li uz tim i u

- No va je li ga i ima mo pra vo na ilu zi ju i mo ti va ci ju. Po treb na nam je po mo} na vi ja ~a, kao u der bi ju sa Par ti za nom. O~e ku jem da

Sve ti slav Pe {i} da je sa ve te igra ~i ma Cr ve ne zve zde

re gi o nal noj li gi, ta ko i u naj va tre ni je, ko ji su ra ni je na ja vi li do la zak u ha lu na utak mi ce do ma }e li ge.

svi bu de mo za jed no u no voj li gi.

Oni da nas po dr `e, a mi da im vra ti mo za la ga wem, bor be no {}u i ener gi jom - za kqu ~io je Pe {i}.

20

S PORT

petak23.mart2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A Su bo ta

Mi lan - Ro ma Pa ler mo - Udi ne ze Ne de qa Ata lan ta - Bo lo wa La cio - Ka qa ri Na po li - Ka ta ni ja \e no va - Fi o ren ti na No va ra - Le }e ]e ze na - Par ma Kje vo - Si je na Ju ven tus - In ter 1. Mi lan 2. Ju ven tus 3. La cio 4. Na po li 5. Udi ne ze 6. Ro ma 7. In ter 8. Ka ta ni ja 9. Bo lo wa 10. Pa ler mo 11. Kje vo 12. Ata lan ta 13. Ka qa ri 14. \e no va 15. Si je na 16. Fi o ren t.

17. Par ma 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

18 14 14 12 13 13 12 10 9 10 9 9 8 9 8 8 7 6 5 4

6 14 6 11 8 5 5 11 9 5 8 13 10 6 8 8 10 8 8 5

4 0 8 5 7 10 11 7 10 13 11 6 10 13 12 12 11 14 15 19

57:22 44:17 42:34 52:30 39:26 41:33 38:36 36:35 31:33 40:45 24:35 31:29 29:35 35:49 32:30 27:33 33:44 31:45 24:46 16:45

60 56 48 47 47 44 41 41 36 35 35 34 34 33 32 32 31 26 23 17

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Sa su o lo - Em po li Su bo ta Kro to ne - Al bi no le fe Bre {a - Gro se to To ri no - Gu bio Ba ri - Ju ve Sta bia Li vor no - Mo de na Asko li - Pe ska ra Va re se - Re |i na Ci ta de la - Samp do ri ja No }e ri na - Ve ro na Po ne de qak Vi }en ca - Pa do va 31 1. To ri no 31 2. Pe ska ra 3. Ve ro na 31 31 4. Sa su o lo 31 5. Pa do va 6. Va re ze 31 7. Re |i na 31 8. Bre {a 31 9. Samp do ri ja31 10. Ba ri 31 11. Gro se to 31 12. Ju ve Sta b. 31 13. Si ta de la 31 14. Mo de na 31 15. Li vor no 31 31 16. Kro to ne 31 17. Em po li 18. Vi }en ca 31 19. Gu bio 31 31 20. Asko li 21. Al bi no l. 31 22. No }e ri na 31

18 19 18 16 14 13 12 12 10 12 10 11 10 8 8 6 8 6 6 8 5 4

9 5 6 11 8 10 10 10 15 9 11 10 8 12 10 14 7 11 9 9 10 10

4 7 7 4 9 8 9 9 6 10 10 10 13 11 13 11 16 14 16 14 16 17

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 42:22 64:43 43:28 41:23 45:38 38:27 51:40 34:29 35:23 37:34 33:41 41:40 36:43 34:45 36:37 35:43 35:47 31:45 30:46 29:39 33:52 38:56

63 62 60 59 50 49 46 46 45 41 41 39 38 36 34 31 31 29 27 26 25 22

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta ^el si - To ten hem Ar se nal - Aston Vi la Bol ton - Blek burn Li ver pul - Vi gan No ri~ - Vul ver hemp ton San der lend - Kvins Park Svon si - Ever ton Sto uk - Man. si ti Ne de qa VBA - Wu kasl Po ne de qak Man ~e ster j. - Fu lam 1. M junajted 29 2. M. si ti 29 3. Ar se nal 29 4. To ten hem 29 5. ^el si 29 6. Wu kasl 29 7. Li ver pul 29 8. Svon si 29 9. San der lend29 10. Ever ton 29 11. Sto uk 29 12. Fu lam 29 13. VBA 29 14. No ri~ 29 15. Aston Vi la 28 16. Blek burn 29 17. Bol ton 28 18. Kvins Park 28 19. Vi gan 29 20. Vul verh. 29

22 22 17 16 14 13 11 10 10 10 10 9 10 9 7 7 7 5 4 5

4 3 4 6 7 8 9 9 7 7 7 9 6 9 12 7 2 7 10 7

3 4 8 7 8 8 9 10 12 12 12 11 13 11 9 15 19 16 15 17

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (17) (21) 73:27 71:21 58:39 53:35 49:34 41:41 35:29 34:34 36:33 28:32 28:40 37:40 35:38 39:46 31:35 42:60 31:57 29:48 25:54 30:63

70 69 55 54 49 47 42 39 37 37 37 36 36 36 33 28 23 22 22 22

HR VAT SKA Su bo ta

Za dar - Istra [i be nik - Za greb Lu~ ko - Sla ven Osi jek - Kar lo vac Lo ko mo ti va - Split Va ra `din - Di na mo Ne de qa Ri je ka - In ter Haj duk - Ci ba li ja 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Sla ven 4. Split 5. Lo ko mo t.

6. Ci ba li ja 7. Za dar 8. Osi jek 9. Istra 10. Za greb 11. Ri je ka 12. In ter 13. [i be nik 14. Lu~ ko 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

18 13 11 10 9 9 9 8 8 8 7 8 5 4 4 2

3 5 5 7 6 6 4 6 6 6 8 4 6 7 4 3

(15) (15) (15) (16) (17) (18) (15) (17) 1 4 6 5 7 7 9 8 8 8 7 10 11 11 14 17

51:8 42:17 27:20 35:27 24:18 23:26 23:31 30:30 24:24 26:33 24:21 24:26 22:25 18:29 16:45 16:45

57 44 38 37 33 33 31 30 30 30 29 28 21 19 15 8

Su bo ta Ma jor ka - Bar se lo na Real (M) - So si je dad He ta fe - Va len si ja Ne de qa Sa ra go sa - Atle ti ko (M) Le van te - Osa su na Espa wol - Ma la ga Bil bao - Hi hon R. Va qe ka no - Vi qa re al Be tis - Ra sing Po ne de qak Gra na da - Se vi qa

Li der lo vi vu ~i cu

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

[PA NI JA–PRI ME RA

(1.75) Mi lan - (3.60) Ro ma (4.50) Bra ni lac ti tu le i li der Se ri je A eki pa Mi la na pret hod nog vi ken da sla vi li su na go sto va wu u Par mi 2:0, ~i me su na sta vi li se ri ju od tri po be de.

Na dru goj stra ni, Ri mqa ni su po be di li \e no vu (1:0), {to im je dru ga uza stop na po be da. Je se nas je na Olim pi ku po be da pri pa la iza bra ni ci ma tre ne ra Ale gri ja 3:2. [to se ti ~e tra di ci je ona je na stra ni Ibra hi no vi }a i dru go va ko ji su od 14 me ~e va u Mi la nu sla vi li u {est, go sti ~e ti ri pu ta, uz isto to li ko re mi ja. Do ma }in je do ovog ko la do `i veo sa mo je dan po raz na svom sta di o nu (skor 8 - 4 - 1), dok vu ~i ca u go sti ma pru `a pro men qi ve par ti je (skor 5 - 2 - 7).

Na{ predlog: 1

(1.75) Ju ven tus - (3.35) In ter (4.10) Sta ra da ma je za o sta la za ko rak iza Mi la na i sa mo joj po be da da je {an su da se na da sku de tu.

Cr no -be li su na kon pet re mi ja sla vi li u Fi ren ci 5:0, dok je In ter od i grao bez go lo va pro tiv Ata lan te i na sta vio se ri ju od tri ko la bez po ra za. Je se nas na \u ze pe Me a ci sla vio je Ju ven tus (2:1). Pro {le se zo ne sta ra da ma je sla vi la 1:0, u re van {u ni je bi lo go lo va 0:0. Ju ven tu sa je sla vio na pet, go sti na tri me ~a uz ~ak pet re mi ja u po sled wih 13 utak mi ca u To ri nu.

Na{ predlog: 2 - 3

(1.70) PS@ - (3.35) Bor do (4.40) U pro {lom ko lu sve ci su re mi zi ra li pro tiv Ke na 2:2, kao i `i ron din ci pro tiv Aja ~i ja (1:1). Za ni mqi vo je da su oba pro {lo go di {wa du e la pri pa la

Pre o kret Si ti ja Fud ba le ri Man ~e ster Si ti ja su sa vla da li ^el si u der bi ju 29. ko la Pre mi jer li ge (2:1) i na sta vi li po te ru za grd skim ri va lom Ju naj te dom. Strel ci su bi li Agu e ro u 78. mi nu tu iz pe na la i Na sri u 86. za po bed ni~ ki tim, dok je za po ra `e ne po go dio Kej hil (60. mi nut).

To ten hem je i{ ~u pao bod u du e lu sa Sto u kom (1:1), a go lo ve su da li Van der Vart (90+2) za do ma }e i Dze rom (75. mi nut) za go ste.

Ar se nal je u go sti ma, go lom Ver me le na u 8. mi nu tu, sa vla dao Ever ton - 1:0, dok je Kvins Park Rend zers sa vla dao Li ver pul 3:2, a strel ci za po bed ni~ ki tim bi li su De ri (77.), Si se (86.) i Me ki (90.) za po bed ni ke, dok su Ko a tes (54.) i Kujt (72.) po go di li za Li ver pul.

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP

Su bo ta Barn li - Vest Hem Le ster - Hal Sa u temp ton - Don ka ster Der bi - Kri stal P. Re ding - Blek pul Barn sli - Pi ter bo ro Ko ven tri - Por tsmut No tin gem F. - Braj ton Vat ford - Ip svi~ Mil vol - Lids Midlzbro - Bri stol Ne de qa Bir min gem - Kar dif 1. Sa u temp t. 38 2. Re ding 38 3. Vest Hem 37 4. Braj ton 38 5. Blek pul 38 6. Midlzbo ro 37 7. Bir min gem 37 8. Kar dif 38 9. Hal 37 10. Lids 38 11. Kri stal P. 37 12. Der bi 38 13. Le ster 37 14. Ip svi~ 37 15. Vat ford 38 16. Barn li 37 17. Pi ter bo ro 37 18. Barn sli 38 19. Mil vol 38 20. No tin g. F. 37 21. Bri stol 38 22. Ko ven tri 38 23. Don ka ster 37 24. Por tsmut 37

22 21 19 17 16 16 16 15 16 15 13 15 14 15 13 14 12 12 10 11 9 7 7 10

9 7 11 10 12 12 11 14 10 9 14 7 10 6 12 7 8 7 10 5 8 11 10 10

7 10 7 11 10 9 10 9 11 14 10 16 13 16 13 16 17 19 18 21 21 20 20 17

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (13) 70:35 53:33 57:36 47:39 65:53 44:41 59:40 56:49 37:30 58:57 37:32 41:50 54:47 60:65 44:54 48:45 59:61 46:62 44:53 40:58 32:61 33:52 33:61 38:41

75 70 68 61 60 60 59 59 58 54 53 52 52 51 51 49 44 43 40 38 35 32 31 30

28 1. Real 2. Bar se lo na 28 3. Va len si ja 28 28 4. Le van te 27 5. Ma la ga 28 6. Osa su na 7. Atle t. (M) 28 8. Espa wol 27 9. Atle tik (B) 28 27 10. Ra jo 28 11. Ma jor ka 28 12. He ta fe 13. Se vi qa 27 14. So si je dad 28 28 15. Gra na da 27 16. Be tis 17. Vi qa re al 28 27 18. Ra sing 19. Spor ting 28 20. Sa ra go sa 28

(1.85) [tut gart - (3.35) Nir nberg (3.60) Fud ba le ri [tut gar ta te ba lo bi da ima ju lak za da tak u me ~u s Nir nber gom. [va be su sla vi le na go sto va wu pro tiv Ho fen haj ma (2:1), ~i me su na sta vi li se ri ju od ~e ti ri ko la bez po ra za. Na dru goj stra ni, Nir nberg je po ra `en od Volf sbur ga (3:1), {to im

je bio dru gi uza stop ni kiks. U pr vom de lu {am pi o na ta ni je bi lo po bed ni ka (2:2), dok su pro {le se zo ne vi {e uspe ha ima li fud ba le ri Nir nber ga (4:1 i 2:2). Tra di ci ja je na stra ni do ma }i na ko ji je od 29 du e la sla vio na ~ak 17, go sti osam pu ta, uz ~e ti ri re mi ja. [tut gart kod ku }e pru `a pro men qi ve igre (6 - 3 - 4), dok su go sti na stra ni do sa da ima li skro man u~i nak (4 - 1 8).

Na{ predlog: 1, 3+

(1.90) ^el si - (3.40) To ten hem (3.80) Drog ba i dru go vi na Stam ford bri xu u grad skom der bi ju do ~e ku ju To ten hem. Plav ci su kod ku }e za be le `i li skor (9 - 2 - 3), od ~e ga su ve za li ~e ti ri po be de. Na dru goj stra ni pev ci (skor 6 - 3 - 5) }e po ku {a ti da iz ne na de u Lon do nu i pre ki nu post dug pet ko la. U pr vom de lu

PR VEN STVO–[PA NI JE

se zo nu ni je bi lo po bed ni ka (1:1). Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra ^el si ja ko ji su na po sled wih 14 me |u sob nih du e la bez po ra za, de vet po be da i pet re mi ja.

Na{ predlog: 1

(5.00) Sto uk - (3.45) Man ~e ster si ti (1.60) Duel na Bri ta ni ja sta di o nu bi }e pri li ka da Sto uk na sta vi se ri ju od dve ve za ne po be de kao do ma }in, dok }e Agu e ro i dru go vi ju ri {a ti na osmi tri jumf u go sti ma. U sa sta vu Sto u ka ne }e bi ti po vre |e nog Si di bea, dok }e me~ pro pu sti ti zbog kar to na Fu ler. U ta bo ru go sti ju ne ma po vre |e nih fud ba le ra.Je se nas je po be da pri pa la fud ba le ri ma Man ~e ste ra 3:0, ~i me su na sta vi niz od tri ve za ne po be de u me |u sob nim du e li ma.

Na{ pred log: 2, 3+ I. G.

Ba jern na Dort mund u fi na lu

Re mi Re a la, is kqu ~en Mu ri wo

U fi na lu Ku pa Ne ma~ ke u fud ba lu sa sta }e se dva tre nut no naj bo qa ti ma - Bo ru si ja iz Dort mun da i Ba jern. Tim iz Min he na je u dru goj po lu fi nal noj utak mi ci po sle bo qeg iz vo |e wa je da na e ste ra ca eli mi ni sao Bo ru si ju iz Men hen glad ba ha- 4:2 (0:0) po sle pro du `e ta ka.

ga. Ukup no, su di ja me ~a je po de lio 14 `u tih i dva cr ve na kar to na.

Va len si ja je po ra `e na od Sar go se 2:1 upr kos igra ~u vi {e ko jeg su ima li od 21. mi nu ta.

Strel ci su bi li Her nan dez (9. mi nut) za Va len si ju i Apo wo (30. i 77. mi nut) za po bed ni ke.

Le van te na sta vqa svo ju od li~ nu se ri ju gde je po sled wa `r tva bio tim Real So si je da da (3:1). Atle ti ko Ma drid je tri jum fo vao na svom te re nu pro tiv umor nog Bil baa (2:1). Strel ci Fal kao (50. i 73.) za Ma dr |a ne i Mar ti nez (90+3) za pro tiv ni~ ki tim.

Ma jor ka je u pra voj go le a di us pe la da tri jum fu je u du e lu sa Hi ho nom 2:3.

Pro tiv nik Ju ven tu sa u fi na lu Ku pa Ita li je bi }e eki pa Na po li ja, ko ja je u re van{ me ~u us pe la da tri jum fu je i na dok na di gol mi nu sa iz pr vog su sre ta sa Si je nom - 2:0 (2:0). Strel ci su bi li Ver ga so la u 10. i Ka va ni u 30. mi nu tu.

HO LAN DI JA

POR TU GAL

BO SNA I HER CE GO VI NA

1. AZ Alk mar 26 2. Ajaks 26 3. PSV 26 4. Tven te 25 5. Fe je nord 26 6. He ren ven 26 7. Vi te ze 26 8. RKC 26 9. Ro da 26 10. NEC 26 11. Gro nin gen 26 12. He ra kles 26 13. Utreht 26 14. Bre da 26 15. Den Hag 26 16. Ven lo 26 17. Eks el si or 26 18. De Graf {. 25

16 15 15 14 14 13 12 10 11 10 9 8 7 8 7 7 4 4

5 7 6 6 6 9 5 4 1 3 5 6 9 5 7 4 6 4

5 4 5 5 6 4 9 12 14 13 12 12 10 13 12 15 16 17

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 53:25 68:33 68:38 66:30 51:32 57:41 34:29 28:38 44:56 30:35 37:49 39:41 39:42 33:39 29:50 31:58 21:58 21:55

53 52 51 48 48 48 41 34 34 33 32 30 30 29 28 25 18 16

Da nas Ol ha nen se - Ben fi ka Su bo ta Spor ting - Fe i ren se Ne de qa Be i ra Mar - Na ci o nal V. Se tu bal - Le i ri ja Rio Ave - Gi ma ra e{ P. Fe re i ra - Por to Po ne de qak Ma ri ti mo - @il Vi sen te Bra ga - Aka de mi ka 1. Por to 23 2. Ben fi ka 23 3. Bra ga 23 4. Ma ri ti mo 23 5. Spor ting 23 6. Gi ma ra e{ 23 7. Ol ha nen se 23 8. @. Vi sen te23 9. Na ci o nal 23 10. Rio Ave 23 11. Fe re i ra 23 12. Aka de mi ka 23 13. V. Se tu bal 23 14. Be i ra Mar 23 15. Le i ri ja 23 16. Fe i ren se 23

2 2 2 10 10 6 9 10 9 12 10 10 10 10 15 15 12 11 16 16

(21) 90:65 80:22 44:33 41:38 38:38 32:41 39:34 35:36 43:39 40:43 31:35 28:35 27:31 31:40 27:43 31:41 28:42 22:40 27:53 24:51

72 66 47 44 41 40 39 39 37 37 36 36 33 33 31 30 28 24 24 22

17 17 17 12 12 10 6 6 7 7 7 5 5 5 5 3

5 4 4 6 5 3 10 8 5 3 3 8 6 5 3 8

1 2 2 5 6 10 7 9 11 13 13 10 12 13 15 12

(21.15) (21.15) (17) (17) (19) (21.15) (19) (21.15) 53:16 54:21 51:19 33:25 36:19 28:30 30:32 22:33 28:41 24:28 27:42 21:29 20:41 18:27 21:43 17:37

56 55 55 42 41 33 28 26 26 24 24 23 21 20 18 17

Za pe har Na po li i Ju ven tus

Su bo ta ^e lik - Sla vi ja Ve le` - Sa ra je vo GO[K - Ko za ra Slo bo da - Le o tar Bo rac - [i ro ki Bri jeg Zvi je zda - Ru dar @e qe zni ~ar - Trav nik Olim pik - Zriw ski 1. @e qe zni ~.

2. [i ro ki 3. Sa ra je vo 4. Bo rac 5. Zriw ski 6. Olim pik 7. ^e lik 8. Zvi je zda 9. Ve le` 10. GOSK 11. Ru dar 12. Slo bo da 13. Le o tar 14. Trav nik 15. Ko za ra 16. Sla vi ja

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

13 10 10 10 8 8 6 6 6 4 5 5 4 4 3 3

2 5 2 2 7 3 6 5 5 6 3 2 4 4 5 1

Da nas Vi qa re al B - Mur si ja Su bo ta Re kre a ti vo - Al kor kon Sa ba deq - Gva da la ha ra Her ku les - Him na stik Kar ta ge na - Hi ro na Hu e ska - Sel ta Kse rez - El ~e Las Pal mas - Al me ri ja Ne de qa Bar se lo na B - Al ko ja no Nu man si ja - Va qa do lid De por ti vo - Kor do ba 1. De por ti vo 29 29 2. Sel ta 3. Va qa do lid 29 4. Her ku les 29 5. Al me ri ja 29 6. Kor do ba 29 29 7. El ~e 8. Al kor kon 29 9. Nu man si ja 29 10. L. Pal mas 29 11. Bar se lo na 29 12. Re kre a ti vo29 13. Sa ba deq 29 14. He rez 29 15. Mur si ja 29 16. Vi qa r. B 29 17. Gva da la h. 29 18. Hu e ska 29 19. Al ko ja no 29 20. Kar ta ge na 29 21. Hi ro na 29 22. Him na stik 29

20 18 14 16 13 14 14 12 11 12 10 10 9 10 10 8 9 7 6 5 5 4

3 4 10 3 11 8 4 8 10 7 9 8 10 6 6 9 5 8 9 9 8 9

(21) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18.30) (19.45) (19.45) (21.30) 6 7 5 10 5 7 11 9 8 10 10 11 10 13 13 12 15 14 14 15 16 16

50:29 55:27 43:26 35:24 49:34 33:25 43:33 38:31 38:32 40:38 44:37 37:33 32:43 35:41 34:41 38:46 30:51 32:45 30:48 19:41 33:47 22:38

63 58 52 51 50 50 46 44 43 43 39 38 37 36 36 33 32 29 27 24 23 21

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Uigra na ma {i ne ri ja @o zea Mu ri wa po ~e la je da {kri pi, po {to su Ma dri |a ni u 28. ko lu Pri me re po no vo re mi zi ra li (1:1), ovo ga pu ta pro tiv Vi qa re a la. Po sle te {kog pr vog po lu vre me na, Ro nal do je sre di nom dru gog de la, po sle sjaj ne asi sten ci je Ezi la pe tom po sti gao po go dak za vo| stvo „kra qev skog klu ba”. Me |u tim, dva de se tak mi nu ta ka sni je, Se na je iz slo bod nog udar ca iz ne na dio Ka si qa sa ko ji je pri mio gol „u svoj ugao”.

Usle di lo je is kqu ~e we Mu ri wa, a za tim i dru gi `u ti, od no sno cr ve ni kar ton za Se ri ha Ra mo sa, da bi su di ja za tim po ka zao i di rek tan cr ve ni kar ton Ezi lu iz po ma lo ne ja snog raz lo -

Da nas Eks cel zi or - Gro nin gen Su bo ta Ro da - Vi te se Bre da - NEC He ren ven - Ven lo Den Hag - Tven te Ne de qa AZ Alk mar - RKC He ra kles - Utreht De Graf {ap - Fe je nord Ajaks - PSV

3 6 6 5 5 13 9 6 10 4 9 9 9 6 4 3 10 12 6 7

(12) (16) (16) (18) (19.45) (19.45)

[PA NI JA–SE GUN DA

Te vez se u me ~u pro tiv ^el si ja vra tio u tim Si ti ja

iza bra ni ci ma tre ne ra Gi qo ta (2:1 i 1:0), a je se nas ni je bi lo po bed ni ka u Bor dou (1:1) Go sti }e po ku {a ti da i u ~e tvr tom od me ra va wu sna ga u po sled we dve go di ne osta nu ne po ra `e ni.Tra di ci ja je na stra ni do ma }i na ko ji je na po sled wih 19 du e la sla vio osam pu ta, go sti se dam, uz ~e ti ri re mi ja. PS@ kod ku }e igra ve o ma do bro o ~e mu sve do ~i do sa da {wi skor (10 - 2 - 2), go sti na stra ni pru `a ju pro men qi ve par ti je (4 - 3 - 6).

Na{ predlog: 1

23 20 20 13 12 9 10 11 9 11 9 9 8 9 9 9 6 4 6 5

(18) (20) (22)

Da nas Volf sburg - Ham bur ger Su bo ta Ba jern (M) - Ha no ver Ver der - Aug zburg Majnc - Her ta Fraj burg - Kaj zer sla u tern Bo ru si ja (M) - Ho fen hajm [al ke - Ba jer (L) Ne de qa [tut gart - Nir nberg Keln - Bo ru si ja (D) 1. Bo ru s. (D) 26 2. Ba jern (M) 26 3. Bo ru s. (M) 26 4. [al ke 26 5. Ba jer (L) 26 6. Ver der 26 7. Ha no ver 26 8. [tut gart 26 9. Volf sburg 26 10. Nir nberg 26 11.Majnc 26 12. Ho fen hajm 26 13. Keln 26 14. Ham bur ger 26 15.Aug zburg 26 16. Fraj burg 26 17. Her ta 26 18. Kaj zer sl. 26

18 17 15 16 11 11 9 10 10 9 7 7 8 6 5 6 5 3

5 3 6 2 7 6 11 6 4 4 9 9 4 9 11 7 8 11

3 6 5 8 8 9 6 10 12 13 10 10 14 11 10 13 13 12

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 53:16 64:17 39:16 58:34 39:34 40:39 34:36 43:34 34:47 25:37 38:41 29:37 33:50 30:48 27:40 33:53 26:47 17:36

59 54 51 50 40 39 38 36 34 31 30 30 28 27 26 25 23 20

FRAN CU SKA

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 2 2 5 5 2 6 5 6 6 7 9 10 9 9 9 13

39;10 26:8 29:16 26:16 29:18 22:15 19:20 20:19 19:19 12:16 15:26 10:27 13:20 23:34 10:18 14:43

41 35 32 32 31 27 24 23 23 18 18 17 16 16 14 10

Su bo ta Aja ~io - Lo ri jen Brest - Nan si Evi jan - Lil Lion - So {o Mont pe qe - Sent Etjen Ni ca - Mar sej Va len si jen - Ren Ne de qa Di `on - Kaen Tu luz - Ok ser PS@ - Bor do 1. PS@ 2. Mont pe qe 3. Lil 4. Tu luz 5. Lion 6. Sent Etjen 7. Ren 8. Bor do 9. Mar sej 10. Evi jen 11. Va len si jen 12. Lo ri jen 13. Brest 14. Nan si 15. Di `on 16. Aja ~io 17. Kaen 18. Ni ca 19. So {o 20. Ok ser

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

17 17 13 13 14 13 12 10 10 9 8 7 5 7 8 7 7 6 6 4

8 6 11 8 4 7 8 10 9 9 7 10 15 9 6 9 8 9 9 12

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (17) (17) (21) 3 5 4 7 10 8 8 8 9 10 13 11 8 12 14 12 13 13 13 12

52:29 52:27 50:31 30:24 44:35 35:30 37:32 34:31 35:29 41:40 28:34 27:36 23:26 26:36 34:48 30:48 32:42 26:33 28:43 33:34

59 57 50 47 46 46 44 40 39 36 31 31 30 30 30 30 29 27 27 24

lov

c m y

dnevnik

petak23.mart2012.

21

[IROM VOJVODINE U POSLEDWE VREME PO@ARI DESETKOVALI DIVQA^ I UNI[TILI WIHOVA STANI[TA

Lo vi {ta go re, di vqa~ stra da, na ja vqu je se o{tro ka `wavawe Pro te klih da na, {i rom voj vo |an skih ata ra go re le su va tre ko je su pro gu ta le na sto ti ne hek ta ra re mi za i ra znog ra sti wa ko je slu `i kao sta ni {te za di vqa~. [te te se jo{ pro ce wu ju, ta~ ni je na slu }u ju se wi ho ve ve li ke raz me re ko je, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma sa te re na, ma hom

pa qe vi na tre ba od mah da po zo vu va tro ga sner slu `be, po li ci ju, {u mar ske i lov ne in spek to re - ape lu je La za rov.

O~i gled no, dok se bar ne ko li ci na de be lo ne uda re po xe pu, ova kvih slu ~a je va }e bi ti. A za {to do la zi do pa qe vi na?Ako to ni je de lo ne kog obe snog pi ro ma na lo {ih

Ako po`ar nije delo nekog obesnog piromana lo{ih namera ili nepa`qivog izletnika, paqevine su mahom (ne)delo nesavesnih ratara. Neki od wih nisu uzorali wive nakon jesewe berbe pa to moraju da urade s prole}a, a znatno im je lak{e da uzoru parcelu na kojoj su pre toga spalili `etvene ostatke iza zi va ju ne sa ve sni po qo pri vred ni ci.

Po sled wi u ni zu po `a ra pre kju ~e je za hva tio deo no vo sad skog lo vi {ta iz me |u ben zin ske pum pe „Mi nut„ i Ko wi~ kog klu ba „Gra ni ~ar”. Va tra je za hva ti la oko 150 hek ta ra tr ske, tra ve, mla di ca to po le... Ve li ka {te ta za di vqa~, jer }e se ra sti wem iona ko oskud no sta ni {te, du go opo ra vqa ti.

na me ra ili ne pa `qi vog iz let ni ka, po `a ri su ma hom (ne)de lo ne sa ve snih ra ta ra.

Ne ki od wih ni su uz o ra li wi ve na kon je se we ber be, pa to mo ra ju da ura de s pro le }a, ali da le ko im je lak {e da oru par ce lu na ko joj su pre to ga spa li li `e tve ne ostat ke. ^e sto se pa li i tr ska iako ona ni je na wi va ma, ka ko bi se stvo ri li uslo vi za rast tra ve, a tr {}a ci su omi qe no ste ci -

Po `ar u lo vi {tu u ata ru Vr bi ce

- Pto te klih da na re gi stro va no je mno go po `a ra i na {e eki pe su stal no na te re nu - re kao je An |el ko La za rov, na ~el nik Ode le wa za {u mar stvo i lov stvo u Po kra jin skom se kre te ri ja tu za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du. - U oko li ni Ba~ ke Pa lan ke bi lo je stra ho vi to mno go pa qe vi na, {te te su ve li ke. Si tu a ci ja ve} po sta je alar mant na, pa lo vo ~u va ri, ~u va ri po qa i na si pa i svi ko ji uo~e

{te fa za na. Va tra se po ne kad ne kon tro li sa no pro {i ri i eto ve li kih ne vo qa, po go to vo za di vqa~ i lov ce. Ma lo ko ma ri za to {to je po Za ko nu o di vqa ~i i lov stvu, kao i po Za ko nu o po qo pri vred nom ze mqi {tu, pa qe we `e tve nih i dru gih osta ta ka stro go za bra we no, a ka zne vi so ke. Sa dru ge stra ne, in spek to ri na ja vqu ju da }e one ko je uhva te u pa qe wu va tri i iza zi va wu po `a ra ri go ro zno ka `wa va ti.

U~e sta lih po `a ri ima i u ata ri ma na se ve ru Ba na ta, a pri ~i ni li su u po sled we vre me ve li ke {te te u lov nim re vi ri ma tra di ci o nal no bo ga tih di vqa ~i. Naj sve `i ji slu ~aj pa qe vi ne je u lo vi {tu LD „Srn da}„ u Vr bi ci u ~o kan skoj op {ti ni, gde je naj ve ro vat ni je ne mar no {}u sta ri jeg po qo pri vred ni ka iz obli `weg se la Pod lo kaw, va tra za hva ti la pre ko pet hek ta ra ba gre mo ve i to po lo ve {u me i dva de se tak hek ta ra pod tr skom i ni skim ra sti wem. Sre }om, van do ma {a ja va tre ostao je Lo va~ ki dom. Pred sed nik „Srn da }a” Ti bor Ti ri kon sta tu je da je {te ta Va tra u de lu no vo sad skog lo vi {ta u pre kju ~e ra {wem po `a ru ve li ka, ne sa mo zbog iz go re log i o{te }e nog dr ve }a sa |e nog pre dve, tri i i vi {e go di na, ve} i zbog to ga {to }e tre ba ti vre me na da se {u ma i spa qe ni te ren ob no ve i di vqa~ vra ti na ova sta ni {ta. On na po mi we da }e se sa ~e ka ti ko na~ na pro ce na {te te i utvr |i va wa ~i we ni ca u ve zi iza zi va wa po `a ra, pa }e po kre nu ti po stu pak za na dok na du.

- Ve ru jem da po `ar ni je iza zvan na mer no, ve} ne pa `wom, ali {te ta je evi dent na - na po mi we Ti ri. - Ovo je bi lo iz u zet no bo ga to sta ni {te sa ko jeg se pred va trom di vqa~ raz be `a la. Ne pa `wom je uni {te no i u ve li koj me ri o{te }e no dr ve }e ko je smo sa di li i ne go va li go di na ma. [te ta od pa qe vi na ima i u su sed nom ata ru Ba nat skog Aran |e lo va, gde je kraj sa me srp sko-ru mun ske gra ni ce je se nas u zga ri {te pre tvo re no pre ko 600 hek ta ra naj bo ga ti jeg lo vi {ta u po te su Ko ~o vat.

Zbog to ga lov ci Ba nat skog Aran |e lo va ni su mo gli da pri re de tra di ci o nal ni lov na li si ce i di vqe svi we. Lov ci su ima li sa zna wa da je u pi ta wu na mer na pa qe vi na, me |u tim, po li ci ja ni je us pe la da ot kri je pi ro ma ne, ka ko bi se pred u ze le sank ci je.

Po red di rekt ne {te te LU „Ko ~o vat, {te ta je pri ~i we na i pri ro di.

Ga {e we va tre kraj No vog Sa da - U ovom de lu lo vi {ta Ko ~o vat, od u vek bo ga tog ze ~e vi ma, sr na ma, fa za ni ma, di tra va, tr ska i ra sti we du` ne ko li ko ki - lo je osta lo ne {to fa za na, ali po sle ne vqim svi wa ma i li si ca ma osta lo je sve ga lo me ta ra ka na la. Ne ko nam iz gle da na - dav ne pa qe vi ne i oni su raz be `a li sa sta 15 do 20 od sto di vqa ~i. [te ta je ogrom na, mer no pa li va tru u lo vi {tu, ali za sa da ni {ta - ka `e pred sen dik LU „Ko ~o vat” a pret hod nih da na opet je do {lo do pa qe - kon kr te no ni je usta no vqe no ko je u pi ta - Cvet ko Jeg di}.

D. Kne`i} vi ne na obli `wem te re nu, gde su iz go re li wu. Na te re nu ko ji je je se nas za pa qen bi M. Mitrovi}

U LOVA^KOM UDRU@EWU „@ITI[TE”

Srn da }a vi {e ne go la ne Otva ra wem lo va na srn da }e, lov na se zo na na pod ru~ ju `i ti {tan ske op {ti ne po ~e }e 16. apri la, po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” pred sed nik Lo va~ kog udru `e wa “@i ti {te” Ra do ji ca Ivan ~e vi}. On je is ta kao da se jo{ uvek utvr |u je broj no sta we

srn da }a u lo vi {tu “Sta ri Be gej”, ukup ne po vr {i ne 51.253 hek ta ra, ko jim ga zdu je po me nu to udru `e we. Ali, ve} sa da je ja sno da je si tu a ci ja, po tom pi ta wu, mno go bo qa u od no su na la ne.

- Pro {le go di ne u lo vi {tu je bi lo da le ko ma we srn da }a zbog ve li kih nad zem nih vo da. ^ak oko 70 od sto ata ra na la zi lo se

pod vo dom. Ma da u na {e udru `e we jo{ ni su pri sti gli ce lo kup ni re zul ta ti sa te re na, pret po sta vqa mo da se u lo vi {tu, ove go di ne, na la zi iz me |u 4.000 i 5.000 gr la – ka zao je Ivan ~e vi}.

Lov na se zo na se ka sni je na sta vqa sa uz goj no - se lek tiv nim od -

iz bor lo va~ ke po nu de, na ro ~i to po go dan za ino stra ne go ste.

Udru `e we, ko je bro ji pre ko 600 ~la no va, ras po la `e sa vre me nim lo va~ kim do mo vi ma po god nim za pri hvat i od mor lo va ca.

- Lov nu osno vu ~i ne di vqa svi wa, sr na i je len evrop ski, na ko jeg je do zvo qen sa mo fo to - lov. Lo vi {te ras po la `e sa ve li kom po pu la ci jom ze ca, a po red we ga tu su i osta le vr ste di vqa ~i - fa zan, ja re bi ca, pre pe li ca, di vqa pat ka, di vqa gu ska, {qu ka, plov ka i osta le pti ce mo ~va ri ce. Od pre da to ra u na {em lo vi {tu se na la ze li si ce, a od sko ro u ne kim de lo vi ma lo vi {ta po ja vio se i {a kal – na gla sio je Ivan ~e vi}.

Pro blem sa pro {lo go di {wom na je zdom {a ka la, po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, uspe {no Foto: J. Pap je re {en. @i ti {tan ski stre lom. Od 1. av gu sta bi }e lov ci, za raz li ku od zre wa nin otvo re na se zo na na pre pe li cu skih ko ji su ima li po mo} lo kal ko ja na svom pu tu iz Se ver ne ne sa mo u pra ve, sa mi su se or ga Evro pe pre ma Al `i ru na la zi ni zo va li i po ja ~a nim od stre sta ni {te u na {im kra je vi ma. lom sma wi li po pu la ci ju {a ka Pod ru~ je op {ti ne `i ti {te, la u svom lo vi {tu. Udru `e we je, ina ~e, ima ve o ma bo ga tu po nu du ujed no, na gra di lo lov ce ko ji su i du gu tra di ci ju lov nog tu ri i{li u iz u zet no te `ak lov na zma. Lo va~ ka dru {tva po sto je u {a ka la. sva kom se lu, a atrak ti van je i @. Balaban

LOVA^KA KOMORA SRBIJE

^la na ri na 500 di na ra Skup {ti na Lo va~ ke ko mo re Sr bi je do ne la je od lu ku o vi si ni ~la na ri ne za 2012. go di nu u iz no su od 500 di na ra. Svi ~la no vi ko ji su pri mqe ni u ~lan stvo Ko mo re do 31. de cem bra 2011. go di ne, tre ba da upla te ~la na ri nu za 2012. go di nu u na ve de nom iz no su, a ~la no vi ko ji su pri mqe ni u ~lan stvo Ko mo re to kom 2012. go di ne, a ko ji su upla ti li akon ta ci ju ~la na ri ne za 2012. u iz no su od 300 di na ra, tre ba da upla te na ra ~un Ko mo re raz li ku od 200 di na ra. U skla du s iz me na ma Sta tu ta Ko mo -

re, rok za upla tu ~la na ri ne je 1. april te ku }e go di ne.

Ta ko |e, na saj tu Ko mo re www.lo vac ka ko mo ra.rs ob ja vqe ni su ter mi ni po la ga wa is pi ta za sti ca we li cen ci za lo vo ~u va re i iz ra du plan skih do ku me na ta, kao i spi sko vi kan di da ta.

Uprav ni od bor Ko mo re do neo je od lu ku o vi si ni na kna de za iz da va we li cen ci: za lo vo ~u va re 1.000 di na ra, za uprav ni ke lo vi {ta 5.000, a za iz ra du plan skih do ku me na ta 30.000 di na ra.

22

kWiGA

petak23.mart2012.

dnevnik

ЕНЕС ХА ЛИ ЛО ВИЋ, ДО БИТ НИК НА ГРА ДЕ „БРАН КО МИЉ КО ВИЋ”

Суп тил на лир ска на ра ци ја Д

зара, а за најбољу је одабрана његова књига „Пе сме из боле сти и здравља“, у прошлогодишњем издању „Конраса“ из Београ да. Ха ли ло вић је на гра ду примио пре две вечери , на свечано сти на којој је публи ци пред ста вље ни на гра ђе ни стихови. У образложењу жи ри ја се на води да збирка Ене са Халиловића „Пе сме из

о краја марта у Нишу се одржава традиционална културна манифе стација „Дани Бранка Миљковића“, посвећена једном од највећих српских песника друге половине 20. века, који је рођен у овом граду. Домаћини још од 1971. године додељују и књижевну награду која носи Миљковићево име, а намењена је аутору најбоље песничке књиге из претходне године. Овогодишњи лауре ат је Енес Халиловић (1977) из Новог Па-

боле сти и здравља“ доно си узбудљиву, рецепцијски комуникативну поезију, која на непролазно узнемирујућа егзистенцијална питања о животу, смрти, пролазно сти и трајању нуди ко-

Исто ри ја се че сто уми ља ва по е зи ји - Жилави су и они који поезију стварају, који то не раде по наруџибини времена, идеологије, класе или интере сне групе, који прилазе по е зији као доколици, а излазе из ње као из високе пећи, рекао је за наш лист Енес Халиловић. То су они који не стварају поезију ради финансијске користи и који верују Овидију, а он је сматрао да су нај ко ри сни ји они по слови који не доно се финансијску корист. Ме ни ова на гра да значи много због имена и дела самог Бранка Миљковића, као и због оних пе сника који су је пре мене добили. Драго ми је и што је жири истакао наративну нит у мом верзету, ту везу који држим са древним књигама. По себно ми је драго што је иста-

кута и моја веза са епохама и цивилизацијама. Чо век ко рача кроз историју, гради је и руши, пише и прекраја. Давно је речена она мудрост која се већ пре твори ла у ба нал ност: исто ри ја је учитељица живота. Да, она нас учи, али је и лажљивица – она зна да нас лаже када је у неким рукама које наводе воду на своју ливаду, када прекраја небе ску вододелницу отиснуту на земљи. Сиоран каже да је историја прављена про сто као деца, иза затворених врата, а Кавафи збори о краљу Марку Антонију Деметрију, који, ка-

KWIGA ZAUVEK

да га склоне са власти, обуче неко обично одело и изађе са историјске сцене, као глумац. Историја се че сто умиљава поезији. И Борхес у причи о Бруту и Цезару каже да историја воли понављања и симетрије. Ко нач но, че сто је исто ри ја огрнута смислом који поезију храни.

ли ко лич не, ин тим не толи ко универ зално важеће одговоре. Суптилном лирском нарацијом пе сничко„ја“ убедљиво разоткрива суштину скривену иза појавно сти ствари које га окружују и које живи, ненаметљиво сугеришући читаоцу сопствена емпиријска и уметничка начела и истине, за које гарантује целим својим бићем – физичким и духовним. Пе сме ове збирке представљају дубоко проживљено, од боло ва но, и здра во проми шљено сведочанство о тежини али и лепоти сваке људске егзистен ци је, а по гото ву пе снич ке.Пе сник Енес Халиловић је изванредан метафизичар, његове пе сме из књиге „Пе сме из боле сти и здравља“ одликују се снагом и зрелошћу, трагичким искуством, као и дијалогом који остварује са различитим цивилизацијама, културама и епохама, закључио је жири. Награда „Бранко Миљковић“ се састоји од повеље и новчаног изно са од 250.000 динара. Енес Ха лиловић је пе сник, приповедач, драмски писац, нови нар, еко номи ста и прав ник.Основао је новинску агенцију Sanapress, књижевни часопис „Сент“ и веб часопис за књижевни интервју Eckermann. Објавио је четири књиге по е зије, две збирке прича и две драме. Превођен је на енгле ски, немачки, шпански, француски, пољски, румунски, украјински, ма ђар ски, сло ве нач ки, ле тон ски, албански, македонски и каталонски је зик. Радмила Лотина

БО ЖИ ДАР МАН ДИЋ, КЊИЖЕВНИК

За пис о епо хи у кр хо ти на ма

В

мој дом у шуми. Она сада стоји на почасном месту са пешкирима у орману без врата. Она је моја светкњига. У њеним корицама су странице које находе да ће човек изгубити своју суштину.Јавиће се без-

Фо то: Б. Лу чић

ећ као седамнае стогодишњак у оквирима новосадске авангарде чуо сам за ту књигу под називом „Човек без својства”, Роберта Музила. Нисам баш био свестан значења овог монумента, али посебно ме је привлачио звук имена аутора : Музил... Посветио сам му једну песму не знајући ко је и какав је књижевни опус понео. Та књига је била мој звук. Из њега су настали Берхард, Хандке, Јелинек... Носио сам је у себи као свој тестамент о ишчезавајућем човеку. Повремено сам читао цитате из теоретских текстова о њему и маштао да се сусретнем са књишком објавом од три килограма. Наравно: десило се! Књига је објављена у издању Цесида под насловом „Човек без особина”. Тај превод ми се мањe допао. Појавио сам се на Сајму књига те године и на штанду замолио главног уредника Драгана Вукчевића да ми поклони књигу јер сам веома сиромашан. Одмах је рекао, дајте књигу господину! Нисам, наравно, био господин, већ дивљак, а књига се преселила у

људност, а јавиће се и воља за надмоћ која жели да све уништи и загосподари пустињом у човековој души. Заго сподарити животом, значи оробити своје емоције и свето својство - каже Пол Валери.

Музил - Кафка - Елиот су три најављивача историје Новог времена. Књигу читам полако. Готово да и не контактирам са целовитошћу, уосталом она и није завршена. У њој су најузбудљивије реченице. Једном сам питао Павића, док смо пили кафу: Да ли је у у вашем „речнику” најважнија реченица? Одговорио ми је: Да! И додао: Као и у свим мојим другим књигама. Много је лепих сентенци које украшавају дебелу књигу Музила. Једна од најзапамћенијих у мом менталном океану је „ Љубав нас нагони да видимо и оно чега нема“. Зато из ове књиге читам највише по две реченице. Велика књига оствља трајан утисак на читаоца. Човек без есенције је моја библијска импресија. У њој чепркам спознаје из езотеријских лавирината. Људи је премного, а човека нигде. Ништа ново. Ова књига запис је о епохи која се затекла у крохотинама. Морал и духовност су уништени, надвладао је материјални екстеријер. Моћ! Такво стање, нажалост, не доводи нас до пуноће, већ нас одводи до

KWI@EVNA BA[TINA

Л

Од ста рог до но вог те а тра

ист „По зо р и ш те“ Срп с ког на р од н ог по зо ри шта у Но вом Са д у, по с ве ћ ен по зо р и шној умет но сти, по кре нут је 1871, под уред ни штвом Ан то ни ја Ар но та. Из ла зио је до бр. 8/1909 (укуп но 34 го д и ш та), са пре к и д ом 1880. и 1883. го ди не. Је дан од уред ни к а био је и Јо ван Гр чић (бр.1/1909). Го ди не 1909/10. из ла зио је под но вим на зи вом „Но во по зо ри ште“ и са но вом ну м е р а ц и јом (бр.1–24). Од го ди не 1968, год. 36, бр. 1, до да нас лист по но во из ла зи. Д. Г.

депримираних пејзажа и безнађа. Важније је, вели Музул, у овом свету наћи срећу, него истину. Сиво платно постало је штафелај за изазов сликарства. У овој књизи пророчке су слутње о надолазећем оружју и разарању, цепања атома највећој (барем за сада) откривеној несрећи човека. Ми смо већ сведоци тог расцепа који нас води хегемонији, а шта даље!?Тло напретка посуто је лешевима. Томас Ман вели за ову књигу да ће је тек будућност високо ценити јер разоткрива тајне намере човека о испражњењу сопственог лика и отуђењу од самог себе. Зато Музил цитира Николу Кизанског: Буди свој, и ја ћу бити твој! Музилов стил је савршеност писања - и - неписања. Као да је Створитељ спуштао речи у склоп ауторових конструкција. Скоро да сам се постидео што и сам пишем наспрам овако дивног сплета озиданих речи. Но, засигурно, највећа импресија ове књиге саздана је у првој реченици, која је оцеловљује: „Из чега, на помена вредан нанчин, ништа не проистиче”.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Мост“ 1. „Здра ви 100 го ди на“, Ра до ван Ждра ле - „Про ме теј“ 2. „Ко тли ћи су у па клу, у ра ју не ма ку ва ња“, Ма ја Волк - Књи жев но-из да вач ка за дру га „Цен тар” 3. „Аме рич ки дер виш“, Ајад Ак тар - „Ла гу на“ 4. „Уло ви ти љу бав“, Зо ран Ми ли во је вић - „Пси хо по лис“ 5. „Но ви Сад без тај ни“, Зо ран Ра па јић - „Ад ми рал букс“ 6. „Ја сам ОК, ти си ОК“, То мас Ха рис - „Пси хо по лис“ 7. „Бер нар ди је ва со ба“, Сло бо дан Ти шма - Кул тур ни цен тар Но ви Сад 8. „Срп ско ср це Јо ха но во“, Ве се лин Џе ле то вић - Ми ле нијум груп, Бе о град, 2011 9. „Сласт и но стал ги ја“, Ми ле на Шур ја но вић - „Про ме теј“ 10. „Пре зи ме на су чу ва ри на шег је зи ка“, За гор ка Ва вић-Грос - „Про ме теј“

НО ВО ИЗ „АР ХИ ПЕ ЛА ГА”

Ђа во као по кре тач исто ри је

У

издању „Архипелага“, у антологијској едицији „Сто словенских романа“, недавно је објављен роман познатог македонског писца Драгог Михајловског „Дијакова смрт“. Роман је на српски језик превела Биљана Андоновска. Роман „Дијакова смрт“ смештен је у историјски контекст балканских прилика средњег века, превасходно краја 14. века, у којима се сусрет различитих вера, нација и традиција некада доживљава као добробит, а некада као извор најстрашнијих сукоба. Михајловски у роману „Дијакова смрт“ уводи читаоца у време раног продора Османлија на Балкан, апокалиптично доба између Маричке и Косовске битке. Фабулативну окосницу романа чини турско освајање Битоља крајем 14. века. Али Михајловски не остаје само у равни историје, јер се у његовом роману, на позадини драматичних историјских догађаја, јавља фигура ђавола као покретача историје. На другој страни, приповедајући о историји средњег века, Михајловски са изразитом снагом говори о данашњим македонским и балканским приликама и подземним или видљивим токовима најновије историје. Одлучујући се за појединца у вртлогу историје, Михајловски историчност романа гради више као интерес за садашњицу него у романтичном или историографском интересу за прошлост и начине њене евокације. Стога је овај роман својеврсна расправа о дилемама пред питањима рата, идентитета, односа хришћанства и ислама или претхришћанским слојевима наслеђа. У време када је роман писан и објављен – доба албанско-македонских сукоба 2001. – „Дијакова

Електронски издавачи монополисти

К

омпанија „Епл” и пет највећих издавача у Сједињеним Америчким Државама суочавају се с могућношћу тужбе, засноване на оптужбама за нелегално договарање „испод жита”, како би подигли цене књига у електронском формату. Америчко Министарство правосуђа претходно је упозорило „Епл”, и издаваче „Сајмон и Шустер”, „Хечет бук груп”, „Пенгвин груп”, „Мекмилан” и „Харпер Колинс” да ће против њих подићи оптужницу за кршење антимонополског закона, пише „Вол стрит џурнал”, ослањајући се на инсајдерске информације.

Шест компанија наводно су се 2010. године договориле да натерају „Амазон” да подигне цене електронских издања књига. И Министарство правосуђа и три издавача - „Харпер Колинс”, „Хечет” и „Пенгвин”, одбили су да коментаришу вест, док се представници остала три издавача нису уопште огласили. Ово није први пут да велики издавачи долазе под тужилачку лупу. Како је известио магазин „Форчен”, у Окружном суду Калифорније прошлог лета подигнута је оптужница јер су књижари били уплашени због начина на који „Амазон” продаје књиге дајући велике попусте, покренутог 2007.

године, када је за већину књига утврдио цену од 9,99 долара. Према наводима из тужбе, представници шест издавача контактирали су „Епл” како би заједно пронашли начин да натерају „Амазон” да подигне цене књига. Европска комисија покренула је сопствену истрагу, која је дошла до сличног закључка, објављеног у децембру прошле године. Притисак на „Амазон” се исплатио. Под притиском издавача који су инсистирали на томе да сами постављају цене својих књига, испод којих не могу бити продаване, „Амазон” је попустио и дозволио пораст цена књига.

смрт“ одговарала је на овај актуелни контекст, што је допринело и великој читаности овог романа. Свет „Дијакове смрти“ јесте свет одсутног, повученог, недоступног Бога, свет препуштен ђаволу као „једином видљивом богу“, богу апсолутне недогматичности, промене, неутемељености, илузорности и бесмисла. Романсијер, приповедач и есејиста, Драги Михајловски (Би-

тољ, 1951) познат је и као преводилац са енглеског на македонски језик. Превео је на македонски староенглески еп „Беовулф“, „Изгубљени рај“ Џона Милтона, 27 драма и 154 Шекспирова сонета, као и низ песника, укључујући и метафизичке песнике и Елиота. Михајловски је добио све важније македонске награде за књижевност, а његов најновији роман „Бајазит и Оливера” бави се балканском историјом средњег века у годинама после косовске битке. К. Р.

[E O ] N ET Ни „Амазон” у овој причи нема потпуно чисте руке, јер је доспео под удар јавности због договора с „Еплом” о томе да ни издавачи с друге стране не смеју да нуде своје књиге другим препродавцима и књижарама по дисконтним ценама. У међувремену, док се испитују антимонополска понашања великих, читаоци купују књиге по ценама које су реално веће од предвиђених. На сву срећу, захваљујући нашим законима, куповина на „Амазону” за нас је скоро немогућа мисија, па немамо због чега да бриемо. И. Вујанов

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Ко је убица Агата Кристи, Најављено убиство, драматизација Светислав Јованов и Ксенија Крнајски, режија и сценографија Ксенија Крнајски, Српско народно позориште (Мургатројд), Сањи Ристић Крајнов (Мици), Урошу Младеновићу (Руди/ Наредник Флечер), да разиграју не једно, него три убиства, у скоро два и по сата. Да ли се у овоме да уживати? Иако је криминалистички жанр прилично интелектуална творевина и само најбистријима успева да провале кривца пре главног јунака, та игра интелекта се не заснива само на речима, слушању исказа. Битна су сва понашања – карактери, чега у представи има, али још битнија акција, динамика радње у којој у причу сукцесивно бивамо

и глумачки психолошки интонираним уводом, иза којег следи плејада живописних ликова – стандардно енглески „снобастичних“ и вицкастих. Међутим, од почетка истраге и прекобројног понављања исказа, неколико сцена у којој се перипетије не појављују као најлогичније (например, сцена са Пуковниковим пиштољем које загонетно нестао а још загонетније се појавио пред власником у туђој кући...), црпљење концентрације на сувише детаљна објашњења и позадине које се пред гледаоцем стварају само

Фото: Б. Лучић

Захваљујући напретку технологије као и цивилизацијском омасовљавању средстава популарне забаве, за криминалистику се ових дана може рећи да је препорођена. И баш не чуди потез Српског народног позоришта да на сцену постави so me good old fas hi o ned fo ren sic - „Најављено убиство“ алфа уметнице жанра – Агате Кристи, пружајући шансу драматизацији Светислава Јованова и Ксеније Крнајски, која је представу режирала, а креирала је и сценографију. Потпуни ретроугођај, пружио је прилику и костимо-

графкињи Марини Сремац, композитору Игору Гостушком, глумцима Гордани Ђурђевић Димић (Госпођица Марпл), Мирјани Гардиновачки (Госпођица Блеклок), Тијани Максимовић (Дора Банер), Марку Савићу (Патрик), Јовани Мишковић (Џулија), Александри Крнајски (Филипа), Милану Ковачевићу (Инспектор Крадок), Љубици Ракић (Госпођа Свитенам), Игору Павловићу (Едмунд Свитенам), Мирославу Фабрију (Пуковник Истербрук), Марији Меденици (Хинчлиф), Сањи Микитишин

увлачени све дубље и дубље, у позоришту позната као саспенс – напетост. Она логички мора бити беспрекорно вођена, а ако је реч о сценским или телевизијским форматима – и бриљантно монтирана/ режирана. Као медиј атракције, телевизија је, наравно, у предности, али не мора позориште бити хендикепирано изигравајући телевизију, нити може књишки приповедати. Може бити позориште (каква домишљата мисао)! Представа „Најављено убиство“ почиње добро, осветљењем

речима, причом, флертовање с мелодрамским (љубав), друштвеним (понижавајуће штрчање странаца), комичким (мис Марпл јесте неодољиво смешна), заморно је и брзо досади, односно прилично погубно делује на жељу, интерес и могућност да се разабере потенцијални убица. А, наравно, сви гости вечери најављеног убиства лажу, па можда и ваш критичар! Ето мало интриге, па ко воли добро, старо позориште, па још у чистом жанру, СНП је на извол‘те! Игор Бурић

НЕМАЧКОМ РЕДИТЕЉУ ЈЕДНО ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ СВЕТСКИХ ПОЗОРИШНИХ ПРИЗНАЊА

Хајнер Гебелс добитник Ибзенове награде Немачки редитељ Хајнер Гебелс добитник је овогодишње норвешке међународне награде Ибзен, једне од најзначајнијих позоришних награда у свету. Како преноси агенција Ројтерс, Гебелс је награду добио за пионирски рад на пољу мјузикла. Награда, која носи име норвешког драмског писца Хенрика Ибзена (1828-1906), биће уручена у септембру, током Међународног Ибзеновог фестивала у Ослу на којем ће бити изведен Гебелсов комад

„Ераритјаритјака”а припашће му и чек на 1,5 милион норвешких круна (437.200 долара), што је, према речима организатора, највећи новчани износ за једну позоришну награду у свету. Жири, састављен од истакнутих личности из света позоришта, у образложењу је описао Гебелса као једног од „великих савремених креативних прегалаца”.

- Ово признање ми јако пуно значи. Покушавам да експериментишем са позориштем и откријем не-

истражена поља, а то може да представља велики ризик јер тиме заправо искорачујем из позоришног система - казао је 60-годишњи немачки редитељ који је радио од великих представа у оперским дворанама до немих комада у позоришту, а извођене су у више од 50 земаља широм света. Награда Ибзен се од 2007. додељује сваке друге године појединцу или институцији која је допринела позоришту новом уметничком димензијом.

ДАМИР УРБАН ВЕЧЕРАС У „ФАБРИЦИ” СКЦ НОВИ САД

Први соло концерт у Србији У „Фабрици“, програмском простору Студентског културног центра Нови Сад, вечерас у 21 час најављен је концерт бенда „Урбан&4“ из Хрватске. Вођа бенда, Дамир Урбан, важи за једног од најзначајнијих и најособенијих хрватских уметника који се у последњих двадесетак година појавио на рок сцени. Урбанов специфични вокал и поетика прочули су се захваљујући чувеном ријечком бенду „Лауфер“, албумима „Бест оф...“ (1993), „Пустиње“ (1994), „ЕП“ (1995) и песмама „Моја вода“, „Свијет за нас“, „Говорим у сну“, „Мјесечев рог“... Након распада бенда услед унутрашњих

размирица, Урбан са пријатељима окупљеним под именом „4“ снима албум „Отровна киша“ (1996). Хвалоспеве критике и врхове топ листа Урбан осваја албумом „Жена дијете“ (1998) са хитовима „Блек тату“, „Одлучио сам да те волим“, „Мала труба“. Шест година касније,

2004, Урбан објављује „Ретро“, а 2009. и „Хелоу“, после ког је уследио „живи“ албум „Но микс! Но секс!“. Са виолончелистом Стјепаном Хаусером, Урбан 2011. снима албум „Урбан & Хаусер“. Дамир Урбан је вишемедијалан уметник који је писао и позоришну, балетску музику, а још слика и глуми у позоришту и на филму. Лауреат је бројних уметничких награда, као и Награде Града Ријеке (1999), а од 2004. до 2009. је био члан Вијећа за нове медијске културе Хрватске. Вечерашњи концерт у „Фабрици“ (Булевар Деспота Стефана 5), за који карте коштају 1.000 динара, биће први соло концерт у Србији бенда Дамира Урбана. И. Б.

c m y

kultura

dnevnik

petak23.mart2012.

23

ВЕЧЕРАС СЕ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА ФРАНЦУСКИХ ФОТОГРАФА „ОД БОСФОРА ДО ЈАДРАНА”

Овековечени споменици Балкана У Галерији Матице српске у Новом Саду, Трг галерија 1, вечерас у 19 часова, у оквиру прославе „Месец франкофоније“, биће отворена изложба „Од Босфора до Јадрана − Француски фотографи откривају споменике Балкана 1878–1914“. Изложба је приређена у организацији Француског института у Србији, уз подршку компаније Лафарж БФЦ. Изложбу ће отворити амбасадор Француске у Србији Франсоа-Гзавије Денио, а говориће мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске, Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу и јавно информисање и Душанка Д. Сремачки, покрајинска секретарка за урбанизам, градитељство и животну средину. Овом изложбом фотографија Француски центар за националне споменике представља панораму архитектонске и урбане баштине Балкана. Изложбу чини 186 фотографија, које су снимили француски фотографи, професионалци и аматери, а које дају јединствен приказ споменика, архитектуре и градских средина југоисточне Европе у периоду од 1878. до 1914. Архитектонско и историјско богатство овог дела Европе виђено очима француских фотографа нуди сведочанство несталих споменика и пружа могућност да се упознамо са еволуцијом великих урбаних целина, страдалих током непрестаних ратова у региону после 1914. године. Изложене фотографије архитектонске и урбане баштине региона подељене су у пет сегмената: Нови поглед на Антику, У знаку Византије, На трагу Венеције, Отомански печат, Градови између традиције и савременог. Фотографије потичу из збирки Медијатеке архитектуре и наслеђа, Француског друштва за географију, Музеја Албер-Кана, Француске школе у Атини, Фонда Габријел Мије, Кинотеке Робер Линен и Неохе-

ленског института Универзитета Париз IV, а међу њима су и прве фотографије у боји, аутохромови из Фондације Алберта Кана, банкара и мецене који је почетком XX века финансирао путовања истраживача и фотографа. Посетиоци ће имати прилику да открију до сада непознате фотографије Свете горе, Грачанице, Острога, Котора, Призрена, Сарајева, Мостара, Дубровника, Сплита, Пуле, Задра, али и Истанбула, Атине, Делфа, Софије, Скопља, Тиране. У оквиру изложбе биће представљена

и серија снимака с путовања Жана Брина и Огиста Леона 1912. године у Босни и Херцеговини. Током трајања изложбе у Галерији Матице српске биће организоване креативне радионице за децу различитог узраста. Деца ће се упознати с изложеним делима, а потом ће, попут француских фотографа некада давно, у оквиру креативног дела снимати објекте који чине културну баштину Новог Сада. Изложба и презентација радова и резултата радионица биће представљена јавности. Н. П.-ј.

СУСРЕТИ: ЉУМА ПЕНОВ, ГЛУМИЦА У ФИЛМУ „ЦРНА ЗОРИЦА”

Искорачити из зачараног круга Филм „Црна Зорица“ дебитант- у режији Егона Савина у Југослоско је остварење редитеља Радо- венском драмском позоришту у слава Павковића и Христине Ха- Београду. Играла је у филмовима џихараламбус које је управо отпо- „Медени месец“ Горана Паскаљечело свој биоскопски живот. Ма- вића и „Жућко – Прича о Радивоју кар делом, ослањајући се на пое- Кораћу“ Гордана Матића. Црна тику и естетику Живка Николића, Зорица је њена прва главна улога али и Тима Бартона, аутори су нам на филму. у својој црнохуморној филмској -Није ми пуно требало да припричи понудили микс архаичног и хватим ову улогу. Када сам прочисавременог, а на првом месту, за- тала сценарио била сам фасиниранимљив женски лик Зорицу, у на- на колико је то вешто написано, и роду прозвану „пољубац смрти“ – колико би забавно и интригантно, јер, сви момци, који се у њу загле- за глумца, било радити такав лик. дају, и буквално губе главу. Тек, Зорица је од рођења, изгледа заувек, оцрњена јер је једина жена у фамилији која је рођена без бркова! После новосадске премијере, глумица Љума Пенов која игра насловну улогу у филму, отклања нам дилему да ли Зорица припада врсти вила или вештица?

- Зорица свакако није вештица, она је као у класичним бајкама невино створеЉума Пенов ње које само покушава да пронађе своју праву љу- Он је потпуно другачији од онога бав и да се ослободи једне тешке што се најчешеће тражи. Некако клетве – каже Љума Пенов. је измештен из реалности, а ипак Ова млада глумица је у Новом мора да се игра са дозом реалиСаду завршила средњу музичку стичности. За улогу сам се пришколу, а затим глуму на Академи- премала и тако што сам проучаваји уметности. Играла је у неколико ла нека од тих сујеверја и враџбипредстава у Српском народном на које су код нас, до данас, понепозоришту и у Суботици. Већ ско- где још присутне. И схватила сам ро десет година је у Београду где да то није само српски специјалиглуми у позоришту и на филму. тет него је распрострањено по цеПублика је могла да је види, поред лом Балкану. Дакле, наилазила осталих, у представама „Зли дуси“ сам на разне приче и то ми је у непо Достојевском, у режији Татјане ку руку помогло да се замислим у Мандић Ригонат у Народном позо- том свету. Међутим, овај филм је ришту и „У мочвари“ Марине Кар, ипак бајка и већина тога је дома-

штана од стране сценариста и редитеља. На питање, за чиме све гледаоци могу да трагају у овом филму, Љума Пенов каже: - Мислим да ће публика гледајући овај филм лако моћи да се поистовети са ликом Зорице. Свака девојка као и сваки човек трага за љубављу и испуњењем у њој. Овде је то приказно и метафорично. У филма има црног хумора и то је, како су је редитљи назвали, и готик бајка. За мена ту има пуно елемената праве бајке. Као што сам рекла, Зорица је невина девојка, као и све девојке из бајки, и покушава да оствари љубав, али је клетва у томе спречава. Око ње су, као и у правим бајкама, да ли људи или животиње, који јој помажу или је спречавају да искорачи из зачараног круга. У њеном лику је било потребно изнијансирати све те истанчане емоције. Она често мења расположења. И тврдоглава је. С друге стране, и нежна је и осетљива, и то је све морало некако да прође кроз глумца како би могло да се пренесе и на гледаоца. На крају разговора, Љума Пенов нам је на питање има ли довољно простора и за глумице у овдашњим филмовима, рекла: - Мислим да глумице у домаћем филму нису запостављене. Можда за њих нема толико главних улога, али ту су многе прилике за мање или оне нешто битније улоге које треба искористити. Владимир Црњански

24

SveT

petak23.mart2012.

UKRATKO

EVROPSKA UNIJA

Eko nom ska kri za pod sti ~e ra si zam

La vi na usmr ti la 22 osobe

KUN DUZ: Lavina koja se obru{ila na selo na severoistoku Avganistana usmrtila najmawe 22 osobe. Ukupan broj `rtava u lavinama ovog meseca u Avganistanu prema{io 100. U selo na koje je pala sne`na gromada u distriktu Vakan, u provinciji Badak{an, koja se grani~i sa Kinom, oti{ao je spasila~ki tim zajedno sa guvernerom koji poku{avaju da prona|u pre`ivele i pomognu `rtvama”, izjavio je portparol guvernera Abdul Marof Rasih.

Lavina je zatrpala selo u sredu, ali su vesti o tome stigle tek ju~e zbog udaqenosti i nepristupa~nosti tog predela, navodi Rojters.

BRI SEL: Ekonomska kriza podsti~e rasisti~ko pona{awe, navodi se u godi{wem izve{taju Evropske mre`e protiv rasizma (ENAR), povodom Me|unarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije. Naj~e{}a meta rasisti~kog pona{awa su narodi Afrike. Emigranti i etni~ke mawine se prepoznaju kao „krivci” za sve ve}u nezaposlenost i lo{e uslova rada u periodu ekonomske krize, obja{wavaju aktivisti ENAR. Najrawivije zajednice su pripadnici

Fe sti val tre {wi nog cve ta

afri~kih naroda, Romi, muslimani i Jevreji. Pripadnici tih zajednica suo~avaju se velikim preprekama prilikom pronala`ewa posla.

U obrazovnim sistemima u pojedinim zemqama prisutna je neka vrsta segregacije, kao u Austriji ili [paniji gde su {kole sa najlo{ijim kvalitetom nastave uglavnom predvi|ene sa etni~ke mawine, preneli su belgijski mediji. Diskriminacija je prisutna i u domenu sudstva. U Velikoj Britaniji, osobe

afri~kog porekla {et puta vi{e se podvrgavaju kontroli kao osumwi~ena lica nego belci.

U Belgiji, etni~ke mawine suo~avaju se sa brojnim problemima prilikom iznajmqivawa stanova. „Rasizam je deo na{e stvarnosti. Politi~ari moraju da po{aqu poruku da svi po|ednako moraju biti tretirani kada su u pitawu radna mesta, krov nad glavom i obrazovawe kako bi se izgradilo napredno i koheziono dru{tvo”, zakqu~uje se u izve{taju.

(Ta njug)

dnevnik

Ge ne ral ni {trajk pa ra li sao Por tu ga li ju LI SA BON: U Portugaliji je ju~e po~eo 24-~asovni generalni {trajk protiv uvo|ewa strogih mera {tedwe koje je dogovorila vlada te zemqe u zamenu za me|unarodnu pomo} za spasavawe od 78 milijardi evra (103 milijarde dolara). Zbog {trajka su zatvoreni metroi u Lisabonu i Portu, drugom po veli~ini gradu u toj zemqi, {to je primoralo desetine hiqada `iteqa da potra`e alternativni prevoz do posla ili {kola. Autobuski i gradski `elezni~ni prevoz u Lisabonu tako|e je radio sa minimumum kapaciteta, dok su bolnice primale samo hitne slu~ajeve.

JU ^E U POD NE OKON ^A NA DRA MA U TU LU ZU

VA [ ING T ON: Ameri~ka prestonica Va{ington po~etak prole}a obele`ila je tradicionalnim Nacionalnim festivalom tre{winog cveta, a specijalna petonedeqna proslava }e posebno biti posve}ena poklonu od 3.000 stabala tre{we, koje je gradona~elnik Tokija Jukio Oznaki darovao Va{ingtonu pre ta~no 100 godina.

Stanovnici ameri~ke prestonice i turisti mo}i }e do kraja aprila da u`ivaju u festivalu, u nizu koncerata, biciklisti~kim trkama, pozori{nim predstavama i uli~noj paradi.

Bi}e odr`an i prate}i Sakura Macuri, japanski uli~ni festival, na kome }e biti prikazane borila~ke ve{tine, muzi~ki bendovi i pu{tani zmajevi. Tradicija prvih drve}a sa tre{winim cvetom po~ela je davne 1912.godine, kada je gradona~elnik Tokija poklonom Va{ingtonu `eleo da iska`e prijateqstvo ameri~kog i japanskog naroda.

Prvi festival je odr`an 1935.godine, i nakon toga je odr`an svake godine, sem za vreme Drugog svetskog rata, kada su SAD i Japan ratovali.

MALI

Sed mo stru ki ubi ca usmr }en u okr {a ju s po li ci jom TU LUZ: Dvodnevna drama u Tuluzu okon~ana je oko podneva smr}u osumwi~enog za ubistvo se dam oso ba, Mu ha me da Meraha, koji je sam tvrdio da je radio po instrukcijama Al Kaide.

Merah je 32 sata posle po~etka policijske opsade zgrade u kojoj se krio sko~io kroz prozor - pucaju}i iz pu{ke.

Fran cu ski mi ni star unu tra {wih poslova Klod Gean ispri ~ao je no vi na ri ma da je Merhan - u trenutku kada je policija poku{avala da u|e u kupatilo u stanu u kojem se krio iza{ao i otvorio vatru na policajce, povrediv{i dvojicu. „Na kra ju, sko ~io je kroz prozor dr`e}i pu{ku u rukama, nastavqaju}i da puca”, rekao je Gean, dodaju}i da je Merah bio veoma agresivan.

Smrt Mehara potvr|ena je posle serije pucwava i eksplozija u zgradi u kojoj se dva dana krio ovaj francuski dr`avqanin al `ir skog po re kla. Po sledwih nekoliko ~asova, nije se znalo da li je osumwi~eni `iv ili mrtav, jer celu no} nije imao nikakv kontakt s policijom, a ministar Gean je preneo wegove re~i - da „`eli da umre sa oru`jem u rukama”.

Pucwava i eksplozije su se preko no}i ~ule na skoro svaki sat. Ak ci ja hap {e wa je usledila nakon {to su ispred pe to sprat ne zgra de o|ek nu le tri sna`ne eksplozije. U akciji je u~estvovalo oko 300 poli-

Uhap {e ni pe do fi li LON DON: Policija u Oksfordu uhapsila je 12 mu{karaca zbog toga {to su, kako je saop{teno, silovali i prodavali devoj~ice uzrasta od 11 do 16 godina za bavqewe prostitucijom.

Uhap{eni imaju izme|u 21 i 37 godina, navela je u ju~era{wem saop{tewu policija.

Detektiv Rob Mejson je izjavio da se organizovana kriminalna grupa bavila prodajom devoj~ica za bavqewe prostitucijom.On je, tako|e, kazao da je policija identifikovala i nekoliko osumwi~enih klijenata koji su koristili seksualne usluge maloletnica. Pretpostavqa se da su se osumwi~eni bavili ovim aktivnostima {est godina, prenosi AP.

Tu `i lac: Me rah ubi jen hi cem u gla vu PA RIZ: Muhamed Merah otvorio je vatru na policiju tokom napada i ubijen je hicem u glavu, izjavio je ju~e francuski tu`ilac Fransoa Molen. On je dodao da su specijalci ovla{}eni da pucaju u samoodbrani, prenosi AFP. Molen je jo{ naveo da su francuske policijske snage u~inile sve kako bi Meraha uhvatile `ivog kada su napale wegov stan. „Upravo zbog toga je operacija trajala toliko dugo, a specijalci su se pri tom izlo`ili riziku i petorica su rawena”, dodao je Molen. cajaca. Agencije su javqale da se Merah odupirao hap{ewu, da se ~ula pucwava, kao i da je policija koristila gas.

Policajci su jo{ prekju~e op ko li li pe to sprat ni cu u predgra|u Tuluza, gde se Merah zabarakadirao u sredu ujutro u

tri sata, a zgrada je evakuisana. U ponedeqak ujutro ubica je na motoru do{ao do jevrejske {kole „Blago Tore” i ubio 31godi{weg Jonatana Sandlera (31), wegova dva sina - ~etvorogodi{weg Gabrijela i godinu starijeg Arijela, kao i sedmo-

„Okupiraj ulice, blokiraj sve”, jedan je od slogana radnika koji upozoravaju da su reforme koje je preduzela vlade vratile sat unazad kad je re~ o pravima zaposlenih, pove}ale nezaposlenost i srozale `ivotni standard i da novi zakon o radu predstavqa najve}i nazadak za radnike od povratka Portugalije demokratiji 1974, posle zbacivawa vojne diktature.

Oni su quti zbog mera za smawewe javnog deficita, ukqu~uju}i ukidawe bonusa u vrednosti jednomese~ne plate koje su zaposleni u javnom sektoru dobijali za Bo`i} i odmore, prenele su agencije.

Voj ni pu~

go di {wu Mir jam Mon so nego, k}er ku di rek to ra je vrej ske {kole. Te`e je rawen jedan 17godi{wi mladi}. „Merah je objasnio da je dobio instrukcije od Al Kaide za vreme boravka u Pakistanu i da mu je ~ak sugerisano da izvr{i samoubila~ki napad, ali da je on to odbio. Samo je prihva tio da iz vr {i na pad u Francuskoj”, kazao je Gean u izjavi televiziji „TF1”, preneo je AFP. U nedequ, 11. marta i u ~etvrtak 15. marta ubijena su u toj oblasti i trojica vojnika severnoafri~kog porekla. Merah je imao bogat dosi je kao ma lo let ni de lin kvent, a, prema tvrdwama iz francuske policije, pod nadzo rom je bio go di na ma zbog fundamentalisti~kih stavova.

Ju~e je javqeno da je Merah pre pet godina je bio osu|en na zatvorsku kaznu u Avganistanu zbog bomba{kih napada, ali je, uz pomo} talibanskih pobuwenika, uspeo da pobegne iz zatvora.Predstavnik guvernera Kandahara Ahmed Xavid Fejsal, rekao je da su te tvrdwe neosnovane i da nema podataka da je Merah bio zatvoren u Avganistanu 2007. godine.

Merahov advokat u Francuskoj, Kristina Etelin rekla je da je wen klijent bio u zatvoru u Francuskoj od decembra 2007. do septembra 2009. godine gde je slu`io kaznu zbog pqa~ke i nasiqa i da naravno, u to vreme nije mogao da bude u Avganistanu.

BA MA KO: Grupa pobuwenih vojnika u Maliju saop{tila je ju~e na dr`avnoj televiziji da su preuzeli vlast od „nesposobnog re`ima” i da su raspustili dr`avne institucije i su spen do va li ustav, ja vio je AFP. Potpukovnik Amadu Konare, pred stav nik po bu we nih vojnika koji sebe nazivaju Nacionalni komitet za uspostavqawe demokratije, rekao je na televiziji da su oni delovali zbog nesposobnosti vlade da suzbije pobunu Tuarega na severu dr`ave. „Odlu~ili smo da preuzmemo od go vor nost i okon ~a mo ne sposobni re`im. Obe}avamo da }emo vlast predati demokratski iza bra nom pred sed ni ku {to pre, nakon {to se zemqa ujedini i wen integritet ne bude vi{e bio ugro`en”, rekao je Konare okru`en sa dvadesetak vojnika.

Nakon te izjave usledilo je saop{tewe da je uspostavqen policijski ~as i da }e na snazi ostati do daqweg.

U saop{tewu nije navedeno gde se nalazi predsednik dr`ave Amadu Tumani Ture, koji je prethodnu deceniju predvodio jednu od najstabilnijih vlada na zapadu Afrike i u svakom slu~aju je trebalo da ode sa vlasti nakon izbora zakazanih za slede}i mesec, navodi Rojters.

Jedan nezavisni izvor rekao je za APF da je predsednik Malija Amadu Tumani Ture uspeo da iza|e iz predsedni~ke palate. Povodom de{avawa u Maliju, oglasio se ministar spoqnih poslova Francuske Alen @ipe koji je rekao da se u toj zemqi {to pre treba da odr`e izbori. „Zala`emo se za po{tovawe demokratije i ustavnih pravila”, rekao je @ipe za radio Evropa 1.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NI KO LA SAR KO ZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao da }e Francuska smatrati krivi~nim delom pose}ivawe vebsajtova koji propagiraju terorizam ili zlo~ine iz mr`we. „Od sada }e svako ko redovno pose}uje sajtove koji propagiraju terorizam ili pozivaju na mr`wu i nasiqe biti krivi~no ka`wen”, rekao je Sarkozi u televizijskom obra}awu naciji.

BER TI AHERN Nekada{wi premijer Irske Berti Ahern tajno je primio 209.779 evra dok je bio na vlasti, saop{tio je tribunal za utvr|ivawe ~iwenica u vezi sa ovim slu~ajem. Tribunal Aherna nije proglasio krivim za korupciju. Nisu na|eni dokazi da je Ahern davao prednost onima koji su mu davali novac tokom u vreme dok je bio ministar finansija.

EHUD BA RAK Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da „hirur{ka intervencija” - precizni udari na iranske mete - nisu pitawe nedeqa, ali tako|e ni godina.

On je rekao je 2012. „veoma va`na” godina za mogu}i udar na Iran. On je istakao da su zvani~nici Izraela i SAD saglasni u tome da je kona~ni ciq - spre~avawe Irana da razvije nuklerno oru`je, ali da je „razlika izme|u nas i SAD odnos prema rokovima”.

Ka zne za trud ni ce ko je za pa le ci ga re tu KI JEV: Trudne Ukrajinke ubudu}e }e dobro razmisliti pre nego {to zapale cigaretu ili popiju alkoholno pi}e, jer im po novom predlogu zakona za takvo pona{awe prete kazne. Iako neke budu}e mame ni ne pomi{qaju na cigaretu, drugima je prete{ko da se odreknu te navike, prenosi portal „Pliva”. Ni budu}im o~evima nije lako, pa je tako jedan rekao supruzi posle wenog trodnevnog nepu{a~ko-trudni~kog sta`a da „ili }e ponovo po~eti da pu{i ili }e svi poludeti”.

Ukrajinski zastupnici koji `ele da taj zakon pro|e u parlamentu, ka`u da bi pretwa kaznama mogla podi}i nivo individualne odgovornosti, a sa wima se sla`e i ve}ina lekara. Me|utim, ukrajinski borci za qudska prava smatraju nacrt zakona diskrimnatorskim obzirom da su cigarete i alkohol lo{i za sva~ije zdravqe, a ne samo za zdravqe trudnica i wihovih beba, pa zato insistiraju da se parlamentarci vi{e usredsrede na pasivno pu{ewe. Mnogi u

Ukrajini i daqe su primorani da udi{u dim cigareta na javnim mestima, u restoranima ili javnom prevozu, a me|u wima su i budu}e majke.

Izlo`enost pasivnom pu{ewu u posledwa tri meseca trudno}e je povezana s ve}im rizikom za ekcem kod dece, pokazuje istra`ivawe japanskih nau~nika.

Ranije studije su ve} ukazale na ve}u u~estalost astme i respiratornih infekcija kod dece ~ije su majke u trudno}i bile izlo`ene dimu cigareta. Noviji nalazi se zasnivaju na pra}ewu zdravqa vi{e od 1.400 dece uzrasta od dva do 18 meseci.

Pu{ewe u trudno}i je tako|e povezano i sa smawewem koncentracije takozvanog dobrog (HDL) holesterola u krvi kod dece, {to mo`e izazvati razne bolesti srca. Bez obzira na ova i druga upozorewa nau~nika {irom sveta, procewuje se da u razvijenim zemqama pu{i oko 15 odsto trudnica.

BALkAn

dnevnik

LOKALNI IZBORI U SREBRENICI JO[ NISU RASPISANI

Di plo mat ska aktivnost vid no ubr za na SA RA JE VO: Lokalni izbori u BiH jo{ nisu ni raspisani, a slu~aj mogu}eg rezultata glasawa u Srebrenici okupio je ovih dana u tom bosanskom gradi}u predstavnike diplomatskog kora, dok se preko medija svakodnevno „prozivaju” predstavnici nekad zara}enih strana, a me|unarodni predstavnik Valentin Incko poku{ava da smiri strasti.

Srbi, naime, imaju ve}inu u toj op {ti ni i ako wi ho ve stranke na izbore iza|u zajedno, na~elnik op{tine }e - bez sumwe - biti Srbin. To poku{avaju da spre~e predstavnici Bo{waka, jer smatraju da na ~elu Srebrenice ne mo`e da bude neko ko „pori~e genocid”.

Diplomatska aktivnost vidno je „ubrzana” nakon {to je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da }e srpske partije u Srebrenici na izbore iza}i zajedno i u~initi sve kako bi za prvog ~oveka op{tine bio izabran Srbin jer se, kako je rekao, smatra da su Srbi u toj op{tini ugro`eni.

Pitawe izbora u Srebrenici, gradu u kome je - prema pre su di Me |u na rod nog su da pravde - po~iwen „zlo~in” (a ne „genocid”) nad Bo{wacima, postalo je „predmet zanimawa” i Saveta za nacionalnu bez bed nost ko ji je, ka ko se tvrdi u Sarajevu, „zainteresovan za wihov pravedan ishod”.

Pred stav ni ci Bo {wa ka smatraju da bi izbor Srbina za na~elnika Srebrenice, u gradu koji je pre rata imao ve}in sko bo {wa~ ko sta nov ni {tvo, bilo negirawe genocida. Oni tra`e da se Srebren~anima, koji su pre`iveli taj zlo~in, omogu}i da glasaju u toj op{tini bez obzira u kojem delu BiH, Evrope ili sveta danas `ive.

Zamenik na~elnika te op{ti ne ]a mil Du ra ko vi} u pro {lo ne deq nom raz go vo ru sa ambasadorom Turske u BiH

ran su`ivot sa svojim kom{ijama“, izjavio je nakon posete Sre bre ni ci Jil diz, na po me nuv{ki da namere Turske nisu

Pretwe predsedniku Pavlovi}u Izvr{ni sekretar SNSD Rajko Vasi} tvrdi da su predstavnici ameri~ke administracije u BiH upoznati sa stavovima RS po pitawu Srebrenice, a koliko daleko idu pojedinci iz Sarajeva potvrdilo se i na slu~aju predsednika Skup{tine Srebrenice Radomira Pavlovi}a koji je u me|uvremenu dobio na desetine prete}ih poruka da be`i i da je Srebrenica bo{wa~ka. „Predstavnici SAD su bili kod predsednika RS Milorada Dodika i ni{ta ultimativno nisu zahtevali. Pomiwali su izbore u Srebrenici, ali im je predsednik Dodik jasno odgovorio da }e oni biti odr`ani na demokratski na~in, kao u svim drugim op{tinama u BiH”, dodao je Vasi}.

Ahmetom Jildizom rekao je da svima onima koji su morali da napuste Srebrenicu „zbog rata i zbog genocida”, a koji do danas nisu mogli da se vrate u svoj grad, mora biti omogu}eno da glasaju na lokalnim izborima. „U interesu je `rtava genocida da u ovom gradu imaju mi-

skrivene i da je ta dr`ava nije na strani ni bo{wa~ke niti srpske politike, ali da im je ciq da za{tite `rtve genocida: „Na to nas upozoravaju brojni me|unarodni akti i dokumenti, ukqu~uju}i i presudu Me|unarodnog suda pravde u Hagu. Me|unarodna zajednica ima obavezu i odgovornost da

za{titi `rtve genocida, posebno povratnike u Srebrenicu.“ Po re~ima zamenika na~elni ka op {ti ne Du ra ko vi }a, „svaki Bo{wak koji bi u~estvovao na lokalnim izborima u Srebrenici po postoje}em Izbornom zakonu direktno bi u~estvovao u negirawu genocida koji se u ovom gradu desio 1995. godine.” „Bilo bi krajwe nekorektno i gnusno od svakog Bo{waka da u~e stvu je u iz bor nom procesu kojim bi se negirao genocid”, kazao je Durakovi}, pozivaju}i prakti~no na bojkot.

On insistira da bi izbori trebalo da budu odr`ani prema popisu iz 1991. godine - po kojem je u Srebrenici `ivelo vi{e od 71 odsto Bo{waka, dok je Srba bilo ne{to vi{e od 22,6 odsto.

I dok bo{wa~ka politi~ka eli ta na sta vqa „ofan zi vu” povodom izbora u Srebrenici zahtevom da se u pri~u ukqu~i i Savet za nacionalnu bezbednost SAD, predsednik RS Dodik poru~uje da Srpska ne}e dozvoliti promenu izbornog zakona BiH. Uve li ko se pla si ra ju in formacije da su Amerikanci veoma zainteresovani za izbore u Srebrenici {to, kako i{ti~u u Sarajevu, zna~i da bi „pravedan rezultat” bio izbor Bo{waka za na~elnika.

Re pu bli ka Srp ska od ba cu je ovu ini ci ja ti vu po ru ka ma da je uza lud no „sre bre ni ~a re we bo {w~ ke po li ti~ ke bu lu men te”, ko joj je ciq jef ti no sa ku pqa we po li ti~ kih po e na pred lo kal ne iz bo re. Sve se de {a va u tre nut ku kad lo kal ni iz bo ri jo{ ni su ni ras pi sa ni, a po mi we se da bi mo gli da bu du od lo `e ni i za 2014. go di nu.

(Tanjug)

petak23.mart2012.

BOSNA I HERCEGOVINA

Pri ja va zbog pod mi }i va wa me di ja DO BOJ: Centar za humanu politiku iz Doboja podneo krivi~nu je prijavu protiv najvi{ih funkcionera Republike Srpske zbog podmi}ivawa medija. Prijave su podnete protiv premijera RS Aleksandra Xombi}a, ministra finansija Zorana Tegeltije i ostalih ~lanova entitetske vlade.

Prijava je podneta zbog sumwe da su „kao organizovana grupa izvr{ili vi{e krivi~nih dela, kada su iz buxeta odobrili isplatu nekoliko miliona konvertibilnih maraka medijima, s ciqem podmi}ivawa, kontrole i ograni~avawa slobode {tampe”. „Stvarna namera prijavqenih bila je da dodelom ovih buxetskih sredstava podmite i kontroli{u medije, kako ne bi objavqivali objektivne i kriti~ke sadr`aje o radu, odgovornosti i stawu u oblastima iz nadle`nosti prijavqenih, Vlade RS, wihovih politi~kih stranaka i drugih institucija RS”, navodi se u saop{tewu. Centar jo{ isti~e da je Vlada RS pre dve go-

BU KU RE[T, SO FI JA: Rumunski ministar inostranih poslova Kristijan Dijakonesku izjavio je da je zabrinut zbog polo`aja rumunske mawine u Bugarskoj. „Rumu ni tre ba da ima ju pravo da se izja{wavaju kao Rumuni. U Evropi svuda treba da vladaju isti stan dar di kad je re~ o mawinama”, izjavio je {ef rumunske dilomatije, prenosi Verska informativna agencija (VIA).

Na izjavu rumunskog ministra, reagovao je wegov bugarski kolega Nikolaj Mladenov. [ef bugarske diplomatije isti~e da je na posledwem popisu ustanovqeno da u Bugarskoj `ivi 890 gra|ana koji su se izja- Kri sti jan Di ja ko ne sku snili kao Rumuni. skoj po{tuju prava mawina na Oni, kako isti~e bugarski veroispovest, obrazovawe i rad. ministar, imaju svoju {kolu i Mogu}e je da rumunski micrkvu i konstatuje da se u Bugarnistar misli na Vlahe i Kuco-

Ni ko laj Mla de nov

vlahe, ili na Cincare, poru~uju iz Sofije, ujedno podse}aju}i da je Bukure{t pitawe Vlaha u o{troj formi izneo

prema Beogradu, prenosi VIA. Bugarski crkveni krugovi, pak, napomiwu da u Sofiji deluje rumunsko podvorje, gde se slu`i na rumunskom. Rumunska patrijar{ija je ranije zatra`ila da otvori hram u Vidinu, ali nije dobila dozvolu.

Ina~e, Bugarska i Rumunija imaju i teritorijalni spor. Re~ je o 17 kilometara priobalnog pojasa na Crnom moru. O tom problemu dve zemqe pregovaraju ve} 20 godina, a do sada je odr`ano sedamdesetak sastanaka.

Bugarske nacionalisti~ke partije pribojavaju se da }e Rumunija uskoro pokrenuti pretenzije prema severnoj Dobruxi, priobalnom pojasu severno od Varne, prenosi VIA uz podse}awe da Bukure{t ima teritorijalnih problema i sa Ukrajinom.

Pre tu ~en po li ti ~ar, po tra ga za po ~i ni o ci ma SKO PQE: MUP Makedonije potvrdio informacije medija da je biv{i potpredsednik opozicione Demokratske partija Albanaca Vaqon Beqa pretu~en u skopskom selu Kondovo To selo je naseqeno prete`no albanskim stanovni{tvom. Kako je saop{tio MUP, Beqa je pretu~en

nakon {to je wegov automobil u selu zaustavio drugi automobil, iz koga je iza{lo petoro qudi, koji su mu prvo pretili, a onda ga i fizi~ki napali.

Beqa je preba~en u Urgentni centar u Skopqu, gde je slu~aj prijavqen policiji.

Prema prvim informacijama iz policije,

radi se o netrpeqivosti koja je postojala du`e vreme izme|u napadnutog i napada~a, ali se jo{ traga za po~iniocima. Beqa je formirao stranku Albanski savez, koja se kasnije spojila sa Demokratskom partijom Albanaca Menduha Ta~ija, ali zbog nesuglasica je iskqu~en iz stranke.

Alek san dar Yom bi}

dine ukinula pravo na subvencionirawe elektri~ne energije korisnicima najni`ih penzija i ostalim socijalno ugro`enim, a da bud`etska sredstva za ove namene koristi za „podmi}ivawe informativnih medija”.

Ova nevladina organizacija ponovo je zatra`ila od dr`avnog i entitetskih parlamenata da zakonom zabrane direktno ili indirektno buxetsko finansirawe privatnih medija, koje ima „iskqu~ivo koruptivne i antidemokratske namere”.

BE]IROVI]EVO PISMO SLAVICI \UKI]-DEJANOVI]

Pro tiv Dra `i ne re ha bi li ta ci je

SA RA JE VO: Zamenik predsedavaju}eg Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Denis Be}irovi} uputio je danas otvoreno pismo predsednici Narodne skup{tine Srbije Slavici \uki}-Dejanovi} u kojem se usprotivio mogu}oj re-

SPOR RUMUNIJE I BUGARSKE

Bu ku re{t za bri nut zbog po lo `a ja ru mun ske mawine

25

habilitaciji Dra`e Mihailovi}a. Pred Vi{im sudom u Beogradu danas }e biti nastavqen postupak za rehabilitaciju generala Dra`e Mihailovi}a svedo~ewem predsednika Dr`avne komisije za tajne grobnice streqanih posle Drugog svetskog rata Slobodana Markovi}a.

Navode}i da „~etni~ka ideolo gi ja pred sta vqa di rekt nu opasnost po nezavisnost, suve-

renitet i celovitost, pre svega, BiH, Hrvatske i Crne Gore”, Be}irovi} je pozvao predsednicu srpskog parlamenta da dodatno skrene pa`wu javnosti u Srbiji, posebno poslanicima na potrebu podsticawa i ohra bri va wa bor be pro tiv neofa{izma, {ovinizma i ekstremizma.

Po Be}irovi}u, „zavr{etak procesa legalizacije ~etni{tva i ~etni~ke ideologije u Srbiji nije samo unutra{wa stvar Srbije, nego predstavqa i legalizaciju na duge staze ~etni~kog projekta stvarawa Velike Srbije na ra~un drugih dr`ava u regionu”.

U pismu Slavici \uki} Dejanovi} on podse}a da je o negativnim reperkusijama izjedna~avawa antifa{ista i fa{ista u Srbiji i na susedne dr`ave govorio otvoreno, izme|u ostalog, i na sastanku s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em u julu 2011, kao i na sastanku s predsednicom Skup{tine decembru pro{le godine.

Na kraju, Be}irovi} ka`e da je uputio pismo Slavici \uki} Dejanovi} jer zna da je ona li~no u Narodnoj skup{tini Srbije glasala protiv zakona kojim se izjedna~ava ~etni~ki s antifa{isti~kim pokretom.

UKRATKO Ar se nal oru` ja u ku }i POD GO RI CA: Crnogorska policija uhapsila je E.I. (21) i C.I. (54) iz Bara po{to je u wihovoj porodi~noj ku}i prona|en pravi arsenal oru`ja.

Policija je u wihovoj ku}i prona{la ru~ni baca~ raketa M-80, takozvanu zoqu, lova~ku pu{ku krate`, pi{toq magnum, 15 metaka za snajpersku pu{ku, dve ru~ne bombe M-75, kao i jednu eksplozivnu napravu neutvr|enog modela.

E.I. i C.I. su, uz krivi~nu prijavu, predati osnovnom dr`avnom tu`iocu u Baru, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija , saop{tila je Uprava policije Crne Gore.

Pre tres rad wi mo bil nih te le fo na BA WA LU KA: Pripadnici Agencije za istrage i za{titu BiH (SIPA) na dve lokacije u Bawaluci pretresaju radwe koje prodaju mobilne telefone. Insprektori SIPA pretresaju prodavnice „Tehnomobil”, „Roming” i „Mo-

bilend”, koje se nalaze u tr`nom centru „Merkator” i u Robnoj ku}i „Boska”.

Portparol Uprave za indirektno oporezivawe BiH Ratko Kova~evi} potvrdio je novinarima da slu`benici te institucije zajedno sa pripadnicima SIPA „sprovode akciju s ciqem otkrivawa i spre~avawa nezakonitog uvoza i prometa mobilnih telefona”.

Hap {e wa zbog ko rup ci je POD GO RI CA: Crnogorska policija uhapsila je po nalogu Specijalnog tu`ila{tva za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, 15 osoba sa podru~ja Podgorice i Cetiwa. Me|u uhap{enima su, kako prenose podgori~ki mediji, i tri radnika Ministarstva unutra{wih poslova, koji se sumwi~e da su u~estvovali u koruptivnim radwama vezanim za nedozvoqeno izdavawe li~nih dokumenata.

Kako se navodi, uhap{eno je i nekoliko osoba zaposlenih u Upravi carina na Cetiwu. Akcija hap{ewa izvedena je po nalogu Specijalnog tu`ila{tva za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

LekAR

petak23.mart2012.

dnevnik

c m y

26

BR ZA I EFI KA SNA ZA [TI TA OD ALER GI JA

Na zal ni sprej sa ce lu lo zom u pra hu a oso be ko je pa te od po len skih aler gi ja pro le }e mo `e da bu de pra va mo ra. Ki ja vi ca, ka {aq, svrab i su ze we o~i ju... ne da ju mi ra ni da wu, ni no }u, a te `i ob li ci aler gi je, ko ji iza zi va ju gu {e we, ne ret ko tra `e i ozbiq no le ~e we. Sta ti sti ka ka `e da ~ak 12 do 15 od sto po pu la ci je pa ti od se zon skih po len skih aler gi ja. Naj o se tqi vi ji su oni iz me |u 25 i 35 go di na i to ~e {}e `e ne ne go mu {kar ci, ali po len ske aler gi je ne da ju mi ra ni oni ma ko ji su za {li u po zne go di ne. Sklo nost ka aler gi ja ma je na sled na. Iako naj ~e {e }e po ~i we u de tiw stvu, aler gi ja se mo `e po ja vi ti i u ka sni jem `i vot nom do bu.

Z

Mo bil ni i zdra vqe a la si ko je emi tu je mo bil ni te le fon mo gu kod fe tu sa mi {e va da iza zo vu, u slu ~a ju du `eg iz la ga wa to kom skot no sti, po re me }a je ne ra va i na ~i na po na {a wa, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ kog is tra `i va wa. Iako ti re zul ta ti ni su pri men qi vi na qu de, po treb no je oba vi ti i dru ga is pi ti va wa da bi se utvr di lo da li gra ni ce ko ri {}e wa mo bil nih tre ba da se utvr de i kod trud ni ca.

Gru pa na u~ ni ka s ame ri~ kog uni ver zi te ta „Jejl” do {la je do re zul ta ta iz lo `iv {i fe tus mi {e va u utro bi maj ke ra di o fre kven ca ma mo bil nih te le fo na od 800 do 1.900 me ga her ca, {to je do ve lo do po re me }a ja po na {a wa, kao i ne u ro fi zi o lo {kih po sle di ca ko je tra ju do sve do od ra slog do ba mi {a. Is tra `i va we je po ka za lo i da po sto ji ve za iz me |u tra ja wa iz la ga wa tim zra ci ma i te `i ne po re me }a ja.

(Ta njug)

T

Bez ci ga re te ma we pre vre me nih ro |e wa [kot skoj je za bra na pu {e wa na jav nim me sti ma ve} po ka za la re zul ta te u sma we nom bro ju pre vre me nih po ro |a ja, za kqu ~ak je is tra `i va wa ko ju su spro ve li sa rad ni ci {kot skog Uni ver zi te ta u Gla zgo vu. Za kon o za bra ni pu {e wa na jav nim me sti ma na te ri to ri ji [kot ske stu pio je na sna gu u mar tu 2006. Gru pa is tr `i va ~a na ~e lu sa Xil Pel pro u ~i la je po dat ke o 717.000 `e na ko je su se po ro di le u pe ro du od agu sta 1995. do fe bru a ra 2009. Pre ma tim re zul ta ti ma, po sle uvo |e wa za bra ne, udeo pu {a ~a me |u is pi ta ni ca ma je sma wen sa 25,4 na 18,8 od -

U

sto. Na u~ ni su ta ko |e za kqu ~i li da je broj pre vre me nih po ro |a ja u ze mqi sma wen za 11 pro ce na ta.

Za bra na pu {e wa na jav nim me sti ma re zul ti ra la je sem to ga 5to pro cent nim sma we wem bro ja de ce ko ja na ro |e wu ima ju ni sku te le snu ma su. Udeo de ce ro |e ne sa iz u zet no ma lom te `i nom sma wen je bez ma lo za osam pro ce na ta. Pel je is ta kla da su po zi tiv ne pro me ne u sta ti sti ci po ro |a ja utvr |e ne ka ko u gru pi po to ro {a ~a du van skih pro iz vo da ta ko i me |u `e na ma ne pu {a ~i ma, {to ne dvo smi sle no po tvr |u je is prav nost an ti du van ske po li ti ke dr `a ve.

(Ta njug)

Te {ke {kol ske torbe kri ve za bol u le |i ma s tra `i va we spro ve de no me |u {pan skim {ko lar ci ma je po ka za lo da su pre te {ke {kol ske tor be po ve za ne sa ja ~im bo lo vi ma u le |i ma de ce. Is tra `i va wem je utvr |e no da su {kol ske tor be ~i ja je ma sa

I

gru pa de ce s naj te `im tor ba ma, wih 50 od sto, ~e {}e `a li la na bo lo ve u le |i ma ne go de ca s naj lak {im tor ba ma. Pre ma re zul ta ti ma is tra `i va wa, de voj ~i ca ma je bol bi la ve }i pro blem, a opa snost od bo lo va po ve }a va la se sa

Stru~ wa ci be le `e sve ve }i broj aler gi~ nih oso ba, {to se pri pi su je sve op {tem za ga |e wu, kli mat skim pro me na ma i sa vre me nom na ~i nu `i vo ta. Aler gi je su do sad ne, upor ne i na por ne.

Na sta ju ka da te lo re ag u je na ne ki na dra `aj, aler gen. Ka da bi lo ko je stra no te lo u|e u na{ or ga ni zam, od bram be ni si stem po ~i we da pro iz vo di pro tiv te la za bor bu. Aler ge ni pod sti ~u slo `e nu lan ~a nu re ak ci ju, pri ko joj te lo vred no ra di, ka ko bi iz ba ci lo uqe za. Za to nos cu ri, o~i su ze, ja vqa se ka {aq... Ka da oso ba pr vi put udah ne po len, ta ~e sti ca pod stak ne od bram be ni si stem. Sle de }i put on }e iz svo je me mo ri je iz vu }i „sli ku” na pa da ~a i kod oste qi vih oso ba pro iz ve sti vi {e pro tiv te la. Kao po sle di ca to ga ra ta na sta ju simp to mi aler gi je.

Mno g o b roj n im kli ni~ kim stu di ja ma je do ka za no da na zal ni sprej Na sa le ze Al lergy spre ~a va na sta nak aler gi ja. Uko li ko su simp to mi aler gi ja - ki ja we, za pu {en nos, cu re we, svrab... ve} pri sut ni, Na sa le ze Al lergy sprej br zo i efi ka sno sma wu je in te zi tet pri sut nih simp to ma.

- De lu ju }i na sam uzrok na stan ka aler gi ja ali i na ubla `a va we simp to ma na zal ni sprej sa ce lu lo zom se raz li ku je od uobi ~a je nih an ti a ler gij skih le ko va – an ti hi sta mi ni ka i kor ti ko ste ro i da ko ji de lu ju sa mo na simp to me - ka `e dr Mir ja na Mi {i}. - Po {to je ce lu lo za pri rod nog po re kla, pot pu no je bez bed na za upo tre bu u naj ra ni jem de ~i jem uz ra stu , ve} od 18 me se ci, kao i za trud ni ce, do ji qe, spor ti ste i od ra sle oso be.

Be be hra ni ti kad su glad ne e be ko je su bi le hra we ne ka da su bi le glad ne ima ju ve }i ko e fi ci jent in te li gen ci je i bo qe pro la ze u {ko li od onih ko je su hra we ne po pla nu, po ka za lo je no vo is tra `i va we bri tan skih stru~ wa ka. Stu di ja po ka zu je da osmo go di {wa ci ko ji su kao be be hra we ni ka da su bi li glad ni ima ju ~e ti ri do pet po e na vi {i ko e fi ci jent in te li gen ci je od onih ko ji su hra we ni po ras po re du. Is tra `i va ~i sa uni ver zi te ta u Esek su i Oks for du is tra `i va we su spro ve li na tri ti pa maj ki i be ba - be ba ma ko je su hra we ne po pla nu na ~e ti ri sa ta, be be ko je maj ke ni su us pe le da hra ne po pla nu i be be ko je su hra we ne ka da su bi le glad ne. Re zul ta ti is tra `i va wa po ka za li su da su be be ko je su hra we ne ka da su bi le glad ne ima le vi {i skor na te sto vi ma in te li gen ci je od osta lih. Ta ko |e, is tra `i va we je po ka za lo da su maj ke ko je su hra ni le svo ju de cu po pla nu ma hom bi le mla de, sa me i sla bi jeg obra -

Is hra na bez glu te na po ma `e auti sti~ noj de ci o je di na de ca obo le la od auti zma mo gla bi ima ti ko ri sti od is hra ne bez glu te na i ka ze i na. Do sa da se po ka za lo da auti sti~ na de ca ~e sto ima ju ga stro in te sti nal ne simp to me, kao i simp to me aler gij ske pri ro de. Pri dr `a va ju }i se is hra ne bez glu te na i ka ze i na sma wu je mo upa lu i bol ko ji mo gu uti ca ti na funk ci o ni sa we mo zga, ~i ne }i te lo ose tqi vi jim na te ra pi ju auti zma. No vo is tra `i va we ot kri va da re `im is hra ne bez glu te na i ka ze i na po boq {a va fi zi o lo {ke simp to me, kao i so ci jal no po na {a we de ce s auti zmom i to na ro ~i to one de ce ko ja ima ju pri sut ne ga stro in te sti nal ne i aler gij ske simp to me. Za ni mqi vo je da je ta kav re `im is hra ne, osim {to je po boq {ao pro bav ne simp to me, ta ko |e po boq {ao je zi~ no iz ra `a va we de ce, kon takt o~i ma, pa `wu, od go vor nost, od no sno po je di ne kom po nen te so ci jal nog po na {a wa.

(Ta njug)

P

B

zo va wa. De ca maj ki ko je su po ku {a va le da se dr `e pla na ali ni su uspe va le ima la su sli~ ne re zul ta te kao de ca ko ja su hra we na na zah tev.

-Raz li ka od ~e ti ri do pet po e na na te sto vi ma in te li gen ci je iako je sta ti sti~ ki bit na ne bi

Taj na zal ni sprej ne po ka zu je in ter ak ci je sa dru gim an ti a ler gij skim le ko vi ma i ne m a po z na t ih ne ` e q e n ih dej sta va, ne iza zi va po spa nost, na v i k u, ne o{te } u j e slu zo ko `u no sa... Zbog sve ga to ga mo `e se pri me wi va ti pot pu no bez bed no to kom ce le se zo ne aler gi ja, tj. u du `em vre men skom pe ri o du, sam ili u kom bi na ci ji sa dru gim an ti a ler gij skim le ko vi ma, na vo di u pre po ru ci dr Mir ja na Mi {i}.

naj lo {i jeg |a ka u raz re du u~i ni la naj bo qim, ali se ne mo `e za ne ma ri ti - re kla je dok tor Ma ri ja Ja ko vu sa uni ver zi te ta u Esek su i do da la da se re zul tat stu di je od no si i na be be ko je su do je ne i one ko je su hra we ne ve {ta~ kim mle kom.

(Ta njug)

VESTI

pre ma {i la 10 od sto de te to ve te le sne te `i ne bi le uzrok po ja ~a nog bo la u le |i ma kod dve tre }i ne od 1.403 de ce uz ra sta od 12 do 17 go di na ko ja su bi la ob u hva }e na is tra `i va wem. Uo~e no je i da se

uz ra stom. Ra ni ja is tra `i va wa su po ka za la da de ca pro se~ no no se tor be ~i ja je te `i na od 15 do 20 od sto wi ho ve te le sne te `i ne te da ih ~e sto po na vi ci no se na jed nom ra me nu ume sto na le |i ma.

Za sla |e ni so ko vi {te te sr cu

Lek pro tiv Al chaj me ra ko ~i bo lest

Mu {kar ci ko ji ~e sto pi ju so ko ve sa {e }e rom ima ju za 20 od sto ve }i ri zik od bo le sti sr ca. Is tra `i va we je spro ve de no u SAD, tra ja lo je 22 go di ne, a we mu su u~e stvo va li mu {kar ci, pr ven stve no bel ci, uz ra sta od 40 do 75 go di na. Za ni mqi vo je da i kad se sta ve pod kon tro lu ri zi~ ni u~in ci, {tet ni u~i nak bez al ko hol nih pi }a i da qe osta je ne pro me wen.

Por tal „Vi ta mi ni” na vo di da ma we u~e sta lo uzi ma we tih pi }a - dva pu ta sed mi~ no i dva pu ta me se~ no, ni je po ve za no s ri zi kom od bo le sti sr ca, kao ni uzi ma we so ko va za sla |e nih ve {ta~ kim za sla |i va ~i ma.

Za be le `e no je da mu {kar ci ko ji pi ju za sla |e ne so ko ve sva ki dan ima ju i pro me ne u po ka za te qi ma ko ji upu }u ju na ri zik od bo le sti sr ca - po ve }an ni vo tri gli ce ri da i Ce re ak tiv nog pro te i na u kr vi, kao i ni `e vred no sti za {tit nog HDL ho le ste ro la.

(Ta njug)

Lek „do ne pe zil” i u ma woj me ri „me man tin”, ak tu el ne te ra pi je pro tiv ra nih sta di ju ma Al chaj me ro vog obo qe wa, naj ~e {}eg ob li ka de men ci je, mo gu bi ti de lo tvor ni i ka da se bo lest raz vi la u te `e ob li ke. To su po ka za li re zul ta ti is tra `i va wa. Iako jo{ ne mo gu da is ko re ne bo lest, ti le ko vi ipak mo gu da uspo re wen raz voj. Gru pa bri tan skih na u~ ni ka iz „Kra qev skog ko le xa” u Lon do nu do {la je do tog ot kri }a oba viv {i po re |e we dej stva ta dva le ka pro tiv de men ci je sa pla ce bom (la `nim le kom) na 295 pa ci je na ta u 14 gra do va.

(Ta njug)

Le ~e we ate ro skle ro ze pre sa |i va wem ge na Le ~e we obo le wa iza zva nih o{te }e wem ar te ri ja udo va je mo gu }e gen skom te ra pi jom, po ka za la su is tra `i va wa me |u na rod ne gru pe stru~ wa ka iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va i [vaj sar ske. Gru pa Blau je iz ve la se ri ju

eks pe ri me na ta na la bo ra to rij skim mi {e vi ma sa ate ro skle ro zom krv nih su do va udo va.

Is tra `i va ~i su pro u ~i li ak tiv nost ge na ko ji ko di ra ju en do te li al ni fak tor ra sta krv nih su do va (VEGF) kao i je dan od ob li ka trom bo ci tar nog fak to ra ra sta. Ove be lan ~e vi ne sti mu li {u rast i di fe ren ci ja ci ju }e li ja, do pri no se }i stva ra wu no vih krv nih su do va.

Uvo |e we mi {e vi ma ge na VEGF po mo }u vi ru skog vek to ra sti mu li sa lo je rast krv nih tu mo ra kod `i vo ti wa. Isti re zul ta ti su do bi je ni isto vre me nom pre sa |i va wu dva ge na u raz li ~i te }e li je. Na u~ ni ci su la bo ra to rij ski us pe li da od re de op ti ma lan ni vo eks pre si je oba ge na.Po sle pre sa |i va wa ge na VEGF i PDGF-BB u sva ku }e li ju kod mi {e va, utvr |e no je stva ra we no vih krv nih su do va u udo vi ma sa ne do voq nim kr vo to kom.Pri tom ni je za be le `en rast tu mo ra.Kao naj ve }i pro blem is tra `i va ~i su na ve li uba ci va we ge na u one de lo ve udo va ko ji su po go |e ni ate ro skle ro zom krv nih su do va. Pre ma re ~i ma na u~ ni ka, gen ska te ra pi ja otva ra no ve mo gu} no sti za le ~e we obo le lih krv nih su do va.

(Ta njug)

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak23.mart2012.

PE]KAR - ka qe ve pe }i zi dam, pre tre sam sta re, ~i stim i ru {im. Te le fo ni: 021/714-577, 062/606-782.

49405

27

Iskre no sa u ~e {}e }er ki Do ri po vo dom smr ti we ne maj ke i na {e ko le gi ni ce i pri ja te qa.

PRO D A J EM ar p a x ik, ho l and ski `u t i, ve } e ko l i ~ i n e. Te le f o n i: 021/714-374, 064/1584008.

49294 PRO DA JEM vo} ne sad ni ce, kaj si je, tre {we, vi {we, {qi ve i osta lih vo} nih vr sta. Te le fon 021/6619-236, 063/8351-900.

49377

Dr Je le na Zdrav ko vi} Po ro di ce: Me di} i An tov.

SPLA V U u Fu t o g u po t reb n i ku v a r i. Te l e f on: 063/8901989.

49099 PO TREB NA `e na za ~u va we sta ri je oso be u Cr noj Go ri. Te le fon: 067/618-350.

49453

KU PU JEM do bro o~u va ne kwi ge: be le tri sti ku, en ci klo pe di je, re~ ni ke i stru~ nu li te ra tu ru. Te le fon 064/99-45-002. Mi le.

49280 KU P U J EM sta r e auto mo b i l e, sta r o gvo ` |e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, aku mu l a to r e, ka r o se r i j e, ~i s ti mo po d ru me, ta v a ne, od n o s i mo {ut. Te l e f o n i: 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943.

49228

49524

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ta ti i de di

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu i uja ku

Mi ro sla vu Mur ga {kom

Dra ga nu Ar se no vi }u

Ta ta, zar si mo rao ta ko br zo da nas osta vi{? Osta }e{ nam u naj lep {em se }a wu i uvek }e mo te vo le ti. ]er ka Zo ri ca, zet Du {ko i unu ke Ta ma ra, Kse ni ja i Ni na.

od: se stre Sto jan ke, se stri }a @eq ka, se stri ~i ne Slo bo dan ke sa po ro di ca ma.

49528

49536

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

dr Mi ro sla vi To do ro vi} pro fe so ru fa kul te ta u pen zi ji

Mi ro sla vu Mur ga {kom

^i ko{ Stan ki

od: tet ke Mi ce, stri ne Na de i bra }e Dra ga na, De ja na i Jo va na sa po ro di com.

od }er ke Ma ri je Vi de no vi} sa po ro di com.

49544

49541

Te re zi ja Uj ha zi

^i ko{ Stan ki

Stan ki

49511

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Po sled wi po qu bac

Po sled wi po zdrav

Ru `a Ko va ~e vi} i Qi qa na Hru bik.

1932 - 2012.

Vo li mo te.

Tvo ji: Ana, Alek san dar i La ci.

od po ro di ce Be a ra.

Sa hra na je da nas, 23. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

49539

49545

49505

S E ] A W E

Na pu sti la nas je na {a maj ka

Ste van Mi lo ra dov 40 tu `nih da na i

Je li ca Mi lo ra dov 3 tu `ne go di ne

^i ko{ Stan ka 1943. - 2012. god.

Vre me pro la zi, a tu ga je ve~ na.

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

49289

Is pra }aj je u su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. ]er ke Ma ri ja i Ana. 49538

Va {i naj mi li ji.

49518

28

^iTUQe l POMeni

petak23.,mart2012.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav naj ple me ni ti jem ~o ve ku na sve tu, mom ocu

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, de ve ru i stri cu

dnevnik

Taj ko, pro {lo je {est me se ci od ka ko si nas na pu stio.

Vi to mir Pav kov

Mi ro sla vu Mur ga {kom

Mi ro sla vu Mur ga {kom

Mi ro sla vu Mur ga {kom

sa Kli se

od: }er ke An ki ce, ze ta Ni ki ce i unu ke Ste fa ni.

od si na Alek san dra.

od bra ta Mi lo ra da sa po ro di com.

49530

49532

49533

Tu ga je u na {im sr ci ma, su ze su u na {im o~i ma, ti si stal no u na {im mi sli ma.

Ne ma re ~i ko ji ma bi smo opi sa li ko li ko nam ne do sta je{ naj bo qi na{ taj ko i de ko.

Tvo ja naj dra `a }er ka Na ta {a i unu ke Je le na i Mi qa na.

Mi ro slav Mur ga {ki

Jo van Ere mi}

1947 - 2012.

2006 - 2012.

49526

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj i vo qe noj ma mi, su pru zi i ba ki

49468

Po sled wi {o go ru

Gold ber ger Sta ni sla vu

Sa hra na je da nas, 23. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu. Po la zak je is pred ku }e `a lo sti, Sen tan drej ski put 133, u 14.30 sa ti.

O`a lo {}e ni: su pru ga Slo bo dan ka, sin Alek san dar, }er ke An ki ca, Zo ri ca i Sla vi ca sa po ro di ca ma.

]er ka Sla vi ca, zet Ra de Ni ko li} i unu ka Da ki.

pre mi nu log u 67. go di ni. Sa hra na je da nas, 23. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Tran xa ment skom gro bqu u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ru `a, sin @eq ko, k}er ka Sne `a na, sna ha He le na, zet Da vor i unu ~ad An to nio, Ma ri na, Fi lip i Da ni jel.

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, {o go ru i uja ku

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ su prug, otac i de da

Mi ro sla vu Mur ga {kom

Gold ber ger Sta ni sla va - Stan ka

49397

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav

S tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od dra gog su pru ga, oca i de de

po zdrav

dra gom

Gold ber ger Sta ni sla vu

Se stra \ur |i ca, zet Si ni {a, Slo bo dan i Bra ni slav sa po ro di ca ma.

Ire na i Da ne Pre stor.

49470

49469

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

Je le na Ere mi} 2008 - 2012.

Va {i si no vi: Sa {a i Bo ris.

49529

3

49436

Po ~i vaj u mi ru.

Ma ri Mi {ko vi}

Mi li Br ~i nu

obe le `i }e mo u su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Kad du {a jed nom za bo li, bol ve~ no tra je...

Da ni pro la ze is pu we ni tu gom u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: Mi ka, So ka i Na ta.

Po sled wi po zdrav bra tu

od Qu be Ku qi }a sa po ro di com.

49523

49476

U su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu, odr `a }e mo go di {wi po men je di noj

23. 3. 1997 - 23. 3. 2012.

Mi lan Br ~in Mi ro sla vu Mur ga {kom

Ma ri ca Sr bi nov ski 1928 - 1997. od bra ta Sve to za ra Mur ga {kog sa po ro di com.

Pu nih pet na est go di na bez te be, bez tvog ve drog li ka, bez tvo jih od me re nih, ali ko ri snih re ~i, a se }a wa tra ju.

Za hva lan i sre }an {to si me na pra vi la ~o ve kom, si gu ran sam da bi i ti bi la po no sna. Maj ~i ce mo ja, ne ka te i da qe ~u va ju an |e li.

Tvoj sin Bo ris i po ro di ca Sr bi nov ski.

49521

49527

Po sled wi po zdrav naj bo qem ocu i de ki na sve tu

Ku mi} sa po ro di com.

Bra ni sla vi Li {i} ro |e noj Ka pa ma xi ja Qu bav je je di ni va zduh ko ji si udi sa la i osmeh je di ni je zik ko ji si raz u me la.

Vo le te za u vek tvo ji: Ma ja, \or |e, Vla dan i Va li ka.

49512

49477

Po sled wi po zdrav na {em vo qe nom

3

Da na, 22. 3. 2012. go di ne ve~ nim snom za spa la je mo ja ma ma

S tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog oca, su pru ga i de {e.

Mi ro sla vu Mur ga {kom

Mi la nu Br ~i nu Ba ti

dr Je le na Zdrav ko vi}

Ne ka ga an |e li ~u va ju.

Unu ka Da ni je la No va ko vi} sa ma mom Sla vi com.

49531

Sa hra na je u su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Uvek si bi la i osta je{ sa mnom.

20 go di na je pro {lo, od na {ih strep wi i na da wa za tvo je zdra vqe, hva la ti na wi ma.

Tvo ja Do ra.

Tvo ji: Le la, \or |e, Aco, Bo ban i Da ca Lon ~ar.

49517

49458

Raj ko Ga vri lo vi} 1921 - 2012.

Sa hra na je u Be ge ~u, 23. 3. 2012. go di ne, u 14 sa ti.

O`a lo {}e na po ro di ca.

49508

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

petak23.mart2012.

Dra gi na{, je di ni, Ba to

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N An |e le na{,

29

T U @ N O S E ] A W E

na {em dra gom i vo qe nom

Mi lan Br ~in pred Bo gom Pe tar

Ma ri ja na San tra~ Ma ja 20. 2. 1988 - 13. 2. 2012.

No vi ci Pe ro {e vi }u }e mo odr `a ti u su bo tu, 24. 3. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 11 ~a so va.

Tvoj od la zak osta vio je ve li ku tu gu u na {im sr ci ma, ali tvo je ve dro li ce, to ple o~i, qud skost i do bro ta osta ju za u vek u na {em se }a wu.

An |e li te sre ta li, u sno ve ti do le ta li, u snu su te od ve li, na ma tu gu do ne li.

Pa ra stos }e se odr `a ti da nas, 23. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu.

Ve~ no tu gu ju za to bom: ta ta Slo bo dan, ma ma Her mi na i brat Mi lo{.

Ode i sa so bom od ne se bol nu isti nu.

Po ~i vaj u mi ru.

S qu ba vqu Va jak, snaj ka i se ki ca sa po ro di com.

Mr Mi ro slav To do rov ski 23. 3. 2007 - 23. 3. 2012.

S qu ba vqu, tu gom i po no som ~u va mo uspo me nu na te be.

Tvo ja po ro di ca: si no vi Go ran i Zo ran, unu ci Ne ma wa, Do si tej, Va wa i La ra, sna ha Qi qa na i su pru ga Hil da.

49462

49491 49487

Skup {ti na stam be ne zgra de Fu to {ki put 32 opra {ta se sa pi je te tom i po {to va wem od na {eg

P O M E N Da nas, 23. 3. 2012. go di ne na vr {a va se go di na od smr ti na {e dra ge ma me, sve kr ve i ba be

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {e du go go di {we dra ge i uva `e ne ko le gi ni ce i na u~ nog sa rad ni ka i na da sve iskre nog pri ja te qa i ple me ni tog ~o ve ka

Mi ro sla ve To do ro vi} re dov nog pro fe so ra u pen zi ji

Hva la ti za sve {to si nam u~i nio i pru `io u `i vo tu.

Vo le te tvo ji: su pru ga Mi lan ka, }er ke Stan ka i Gor da na, ze to vi Go ran i Dra gan, unu ~ad Vu ka {in, Ni ko la, Mar ko i No ra.

Aj va zi Zu mri je An dri je Ce sna ka Sta na ri, pod sta na ri i kom {i je.

49338

od: Lo le, Ro bo ta, Je ru sa, Du te i Mu drog.

49472

49482

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

An |el ku Ma lu {i }u Na |i

Dra gi ci San to vac

iz Ti te la

ro|. Dra gi} obe le `i }e mo 23. mar ta, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sa qu ba vqu i po {to va wem, we ni naj mi li ji.

49352

P O M E N

odr `a }e mo da nas, 23. 3. 2012. go di ne, u 11.30 ~a so va, na gro bqu u Ti te lu.

Osta la je ve li ka bol i na da da }e{ nam se vra ti ti ona ko iz ne na da kao {to si i oti {ao.

Tvo ji: su pru ga Ja wa, sin Vla di mir i }er ka Bi qa na sa po ro di com.

Pro {lo je go di nu da na, ali se }a we tra je u naj lep {oj uspo me ni.

Po ro di ca Ku qi}.

49475

Ve~ no }e `i ve ti u na {im naj lep {im uspo me na ma na{ kum

An |el ko Ma lu {i} Na |a Po ro di ce: Tri vi}, Ja ge ti} i Ni ko li}.

49337

49339

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N dra gom ta ti, ta stu i de di

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

An |el ku Ma lu {i }u

An |el ku Ma lu {i }u iz Ti te la

iz Ti te la

Slav ka Dra `e ta

Emi lu - ^am bi

Tu `na go di na je pro {la od ka ko si nas na pu sti la, za bo ra vi li te ni smo, sa qu ba vqu i po {to va wem pre ma te bi ~u va mo te u na {im sr ci ma.

Tvoj sin sa po ro di com.

49465

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Prof. dr Mi ro sla va To do ro vi} osta }e u traj nom se }a wu ko le ga ma i sa rad ni ci ma Teh no lo {kog fa kul te ta.

Sa hra na je 23. 3. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na No vom gro bqu u No vom Sa du.

Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti 26. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va u Pla voj sa li Fa kul te ta.

Re ~i ne mo gu da is ka `u tu gu, bol, pra zni nu i qu bav na {u.

U na {im sr ci ma po sto ji{ i tra je{ kroz naj lep {e uspo me ne ko je se }a ju na sve {to je tvo jim od la skom iz gu bqe no.

Tvo ji: }er ka Bi qa na, zet Du {an, unuk Ne ma wa i unu ka Na ta {a.

^e tr de set du gih i tu `nih da na smo bez te be. Bol i tu ga ne pre sta ju.

Tu ga se ne me ri re ~i ma i su za ma ve} pra zni nom ko ja je osta la tvo jim iz ne nad nim od la skom.

49336

49335

Ne u te {ne se stre: Kri sti na i Qu bi ca sa po ro di ca ma.

59779/P

Po sled wi po zdrav mom dra gom ocu

Dra ga nu Ar se no vi }u od: si na Mi la na i unu ka Sa {e i Ni ko le.

49457

Oba ve {ta va mo sve pri ja te qe i rod bi nu da je moj dra gi su prug pre mi nuo u 75. go di ni.

Dra gan Ar se no vi} Sa hra na je da nas, 23. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Ka }u.

O`a lo {}e na su pru ga Sto jan ka Ar se no vi}.

49454

Po sled wi po zdrav

P O M E N

23. 3. 2008 - 23. 3. 2012.

Pro {la je du ga go di na od ka ko te ne ma.

Ko lek tiv Teh no lo {kog fa kul te ta u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav mom dra gom ta ti

Pro |e i ~e tvr ta go di na, ne ve ri ca osta je. Te {ko je pri hva ti ti da vi {e ni si sa na ma.

Ra do slav \u si}

Dra ga nu

Tvo ju do bro tu i hu ma nost ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti.

Tvoj brat Mi o drag sa po ro di com, su pru ga Gor da na, }er ka Ja smi na, sin Vla da, se stre Ja go da i Mi li ja na.

Dra ga nu Ar se no vi }u

Ivan ka Ov cin Ne ka ti je ve~ na sla va i hva la za sve.

od po ro di ca: \an ko vi} i Cvi ja no vi}.

od: si na Du {a na, sna he Vi de i unu ~a di Dra ga ne i Mi la na.

Tvoj su prug La za - La le.

49460

49326

49456

49455

06.30 09.00 09.30 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.45 00.30 00.55 01.50

07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 11.25 11.50 12.15 12.30 12.40 13.10 14.40 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 21.35

tv program

petak23.mart2012.

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Фолдер култура Миљеница Комшилук Кухињица Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла, емисија на мађарскомса титлом на српски језик Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Центар света Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље Биографије: Роман Полански Војвођански дневник Петказање Серија недеље Један на један Концерт Арсена Дедића 1. део Урбана џунгла, емисија на мађарском са титлом на српски језик

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт групе „Галија“ 1. део Кад зазвони Програм за децу Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Са погледом у небо,док.филм на русинском са титлом на српски језик Секс и последице, филм ТВ баштина Добро вече, Војводино (рус) Духовка-репортажа са фестивала у Пивницама (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Информативни програм Поремећај, филм

Дарен Кендрик

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника ЕКО-вести Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља 00.00 Глас Америке

06.05 08.00 09.04 09.55 10.14 10.45 11.14 12.00 12.15 12.37 13.22 14.55 15.10 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 23.25 00.10 00.33 01.28 03.25 04.19 04.44 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Салаш у Малом Риту Гастрономад Разгледница На скривено те водим место Одгонетање историје Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Филм: Четири годишња доба Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Шакал, филм Истражитељи из Мајамија Дневник Тихи сведок Ноћни биоскоп: Уљез, филм Салаш у Малом Риту На скривено те водим место Село гори, а баба се чешља Верски календар

Слагалица Ози бу Мунзи Попај Оливија Животиње којима се дивимо Коцка, коцка, коцкица Једна слика, једна прича Свет природе Мој љубимац Метрополис Место за нас Срби у Холивуду

Добрило Ненадић

ТВ фељтон: Добрило Ненадић

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени

СЕРИЈА

Капри Улоге: Габријела Песион, Каспар Капарони, Серђо Асизи, Иса Данијели Режија: Франческа Мара, Енрико Олдоини (Новосадска ТВ, 23.00) 14.05 Витраж 14.30 Време је на мојој страни 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Лична грешка 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Капри 23.50 Украдена срца

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.10 23.00 00.00 00.30 01.00 01.15

Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Три Хил Сурвајвер-без цензуре Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

Вече са Иваном Ивановићем Трио светски признатих гитариста „Kings of strings”: Влатко Стефановски, Тони Емануел и Стокело Розенберг, гости су Ивана Ивановића. Пред други концерт ови „Краљеви жица” даће шансу и публици која неће бити у прилици да их чује у Дому синдиката, па ће засвирати код Ивана... (Прва, 21.10)

Поремећај Када је Дејвид Рендал осуђен за двоструко убиство, његово изјашњавање да је невин и опис маскираног убице сви су игнорисали. Сада, праћен застрашујућим сећањима на ту ноћ, Дејвид се враћа како би доказао своју невиност и пронашао пут у нови живот. Улоге: Дарен Кендрик, Лорен Сејкали, Том Радерсталер Режија: Џек Томас Смит (РТВ 2, 21.35)

06.55 07.28 07.33 07.39 08.02 08.13 08.18 08.47 08.59 09.50 10.17 10.47 11.16

10.00 Белгијска лига: Мехелен – Стандард 11.45 Евролига плеј оф: Барселона – Јуникс 13.30 НБА акција 14.15 Евролига: Панатинаикос – Макаби 16.00 Преглед белгијске лиге 17.15 Евролига плеј оф: ЦСКА – Билбао 19.45 СК студио 20.45 Евролига плеј оф: Монтепаски – Олимпијакос 22.30 Најава Премијер лиге 23.00 Руска кошарка 01.30 НБА: Сан Антонио – Далас

Иван Ивановић

Редакција за културу и уметност емитује емисију посвећену једном од најчитанијих и најтиражнијих српских писаца Добрилу Ненадићу из Ариља. Током четири деценије плодног рада, написао је 18 романа, књигу новела и разговора... (РТС 2, 23.45) 12.06 12.40 13.47 14.16 14.27 15.18 15.47 16.20 17.03 17.55 20.00 20.43 21.15 22.13 22.45 23.19 00.04 01.22 02.23 03.47 04.14 04.47 05.30

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 09.30 10.00 10.15 12.00 13.50 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.15 23.10 23.55 00.50 02.35 04.05

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.30 16.00 16.30 18.30 19.00 20.15 21.15 23.00 00.30 02.00 03.00 06.00 06.30

Доушници Долина сунца Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Сам против свих Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Спартак Филм: Плаћеник Вести + Спортски преглед Истражитељи из Мајамија Филм: Атлантик Сити Инспектор Валандер Филм: Воз смрти

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне- живо 48 сати свадба Петком у два Национални дневник Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд шоу Шопингхоличарке Филм: Неумољив Калифорникација Филм: Пасија по Џошуи Витезови из блата Тајна љубав

Оперска галаксија Трезор Коцка, коцка, коцкица Једна слика, једна прича Свет природе Породични кругови Еко-фајл Дом Народне скупштине Републике Србије Поаро Кошарка - Суперлига: Црвена звезда - Хемофарм, пренос Срби у Холивуду Лов и риболов Поаро Контекст ТВ фељтон: Добрило Ненадић Научни кафе За нека нова сећања Трезор Кошарка - Супер лига: Црвена звезда - Хемофарм (р) Породични кругови Еко фајл Срби у Холивуду Лов и риболов

Џејн Биркин

Смрт на Нилу Поаро на свом путовању упознаје и друге припаднике међународног високог друштва, од којих многи, упркос богатству или положају, имају своје мрачне тајне. Богата и лепа Линет Ридвеј удала се за Сајмона Дојла, младића којег је преотела својој најбољој пријатељици Жаклин де Белфорт... Улоге: Џејн Биркин, Луј Чилс, Бет Дејвис, Миа Фароу, Џон Финч, Оливија Хусеј Режија: Џон Гилермин (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.55 09.05 09.25 09.30 09.45 10.00 10.25 10.50 11.15 11.40 12.05 12.30 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.50 22.55 23.20 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Беверли Хилс Ноди у земљи играчака Ешли Торк Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моћна чигра Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Вести Телешоп Голи живот Телемастер Рекорд Насловна страна - квиз Парови уживо вече Адвокатура Смрт на Нилу, филм Вести Парови - преглед дана Парови - уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Филм

Ана Пендић Радош 06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Слике живота Копаоник Вести Доктор Хаус Терминатор 24 Менталиста Вести Филм: Сирано де Бержерак Филм: Слепа вера Менталиста Филм: Нил Јангт, срце од злата 24 Слепа вера Копаоник Филм: Нил Јанг, срце од злата (р)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Шопингхоличарке Веома занимљиве такмичарке, Александра Субашић и Љиљана Ђуришић, ове две девојке имале су задатак да се обуку у знаку цвета, тачније да употребе цвет или мотиве цвета на било који начин. А видећемо и како се у ВИП шопингу снашла Ена Попов. Водитељка: Ана Пендић-Радош (Пинк, 23.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak23.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 Дневник скулптура 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Уврнути Лули 11.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 12.00 Изгубљени древни градови 13.00 Велико бекство: Неиспричана прича 14.00 Истина о...

15.00 Небески пут чаја 16.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 Бити Мухамед Али 19.00 Мао – кинеска прича 20.00 Нефертити и изгубљена династија 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Небески пут чаја 00.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Спаркијева велика вантура Шта радиш вечерас Прелепа земља Млади учитељ Још један пољубац Бери Мандеј Пророчанство: Устанак Еротски филм Еротски филм

Про ро чан ство: Уста нак По сто ји ан тич ки спис, под на зи вом Лек си кон, ко ји се још увек пи ше. На вод но, го во ри о до ла ску Ан ти хри ста. Слу чај но до па да у ру ке же не ко ја ни не сум ња о ка квом се спи су ра ди... Уло ге: Даг Бредлеи, Џејсон Скот Ли, Џон Лајт, Ади Павловски Ре жи ја: Џоел Соисон (Синеманија, 22.00)

Џејсон Скот Ли

06.00 07.45 08.15 10.05 11.45 13.30 15.10 16.50 17.20 19.30 20.05 20.35 21.05 22.00 22.55 00.45 02.15 04.25

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20 23.20

Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша Смртоносне жене Последице гојазности Л.А. Инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша

Последњи владар ветрова Холивуд на снимању Драги Џоне Земља смећа Постање Упознајте мале Фокерове Коралина и тајанствени свет Филмови и звезде Непобедиви Епизоде Калифорникација На исток и доле Спартак: Освета Царство порока Ред (2010) Лепота давања Следећа три дана Губитници

Кети Холмс

Рас пе ва ни де тек тив Ден Дарк, пи сац кри ми на ли стич ких шунд ро ма на, бо лу је од те шке ко жне бо ле сти и већ ме се ци ма ле жи у бол нич ком кре ве ту. Окру жен бо ле шћу, не сре ћом и не са о се ћај ним бол ни ча ри ма, Дарк се пре да цр ним ми сли ма, поч не да гу би до дир са ствар но шћу... Уло ге: Роберт Дауни Џуниор, Робин Рајт Пен, Мел Гибсон, Кети Холмс, Карла Гугино, Едријен Броди Ре жи ја: Кит Гордон (ХРТ 1, 01.05) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.04 Лугарница 10.10 Ко је потопио војни брод Бисмарк? док. филм 11.05 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.12 Друго мишљење 14.40 Коризма у Роготину 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.22 Хрватска уживо 18.25 Путем европских фондова 18.40 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Одабрао Ђело Х.

20.55 Циклус хрватског филма: Депс 22.35 Дневник 3 23.12 Пети дан, ток шоу 00.12 На рубу науке 01.05 Филмски маратон: Распевани детектив, филм 02.50 Филмски маратон: Слепило, филм

07.50 08.20 08.47 09.10 10.00 11.24 13.30 15.00 15.10 15.32 15.56 16.41 17.15 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 21.35 23.50 01.18 01.39 02.20 03.09

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Мушки викенд Томи и мудра мула, филм Цртани филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Музика, музика... Пратња за венчање, филм Игра, филм Нора Робертс 2: Трибјут Симпсонови Браћа и сестре Којак Ноћни музички програм

07.40 09.20 10.55 12.50 14.25 15.55 17.55 19.35 21.10 22.45 02.10 03.50

Породица Брејди у Белој кући Господин Шав Опседнута Кад прошлост сустигне Град без Божића Скоро жена Прича Вернона Џонса Кроз очи убице Убиство на планини сенки Смртна опасност Породица Брејди у Белој кући Правила опсесије

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Ваши пријатељи и суседи Голо купање Чист и трезан Како је Гринч украо Божић Испод површине Муза Ксанаду Подизање Аризоне Поноћна трка Ваши пријатељи и суседи Сомот Између слаткица и мачкица

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Медијум Краљевски болесници

07.40 Моји џепни љубимци 07.55 Драгон Балл З 08.45 Ексклузив таблоид 09.10 Кобра 11 11.15 Вечера за 5 12.05 Ватрено небо 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Означен за смрт, филм 21.45 Ваздушни напад, филм 23.30 Сумрак, филм 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ Данас 02.50 Дискавери

Ва зду шни на пад Бор ба те ро ри ста и ди ле ра дро ге сме ште них у ис точ ној Евро пи, где ку ју сво је зле пла но ве... Уло ге: Џенифер Гарис, Роберт Раслер, Фредерик Лени, Пејпер Шони, Ивајло Герасков Ре жи ја: Дејвид Ворт (РТЛ, 21.45)

Џенифер Гарис

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова У потрази за дивљим човеком Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа У потрази за дивљим човеком

08.30 09.30 10.30 12.00 13.45 14.00 15.00 16.30 18.30 20.00 23.00 00.00 01.15

Фудбал Бициклизам Фудбал Фудбал Сви спортови Бициклизам Бициклизам Брзо клизање Фудбал Борилачки спорт Борилачки спорт Бициклизам Сви спортови

Од трубача до гудача

К

ад је ма ке дон ски тран све стит Бо ки 13 до шао И ни шта не ко шта – са мо клик неш ми шем да се хо у Ур гент ни цен тар за јед но с те ло хра ни те ља, ћеш при дру жи ти гру пи и већ имаш мно го то га за да и он(а) да крв за Ма ју, схва тио сам да је јед нич ког, али пле ме ни тог с не ко ли ко сто ти на хи мо ја ин тим на дра ма, на жа лост, по ста ла јав на и да ља да љу ди ко ји исто та ко хо ће да по мог ну. И мо ви ше не мо же мо за тва ра ти очи пред чи ње ни цом да ли тва, од ла зак у цр кву да за па лиш све ћу, да је ти су љу ди глад ни ин фор ма ци ја. Ако не до би ју пра ве, за до вољ ство да си пле ме нит и чи ниш до бро. Да по че ће да из ми шља ју. Да кле, мо ра ло се у јав ност. кле, љу ди су ипак до бри, са мо им тре ба да ти шан Мно го ми је по мо гао Алек сан дар Ти ја нић, Ма јин су да то ис ка жу. Нај те жа од лу ка ко ју сам мо рао да до не сем је би ла ду го го ди шњи ди рек тор, ко ји ми је су ге ри сао да са чи ни мо са оп ште ње и уз, за ње га не за ми сли ву до зу да ли да се Ма ја ле чи ов де или не где у ино стран ству. то ле рант но сти, по мо гао да то што сам на пи сао бу де А би ло је и по ну да и мо гућ но сти да се то ура ди. Ту ли ше но емо ци о нал ног ста ња у ко јем сам био. Тра - од лу ку сам до нео сам, вр ло те шко, јер је то би ло пи жи ли смо не ку вр сту ми ра и по што ва ња ин те гри те - та ње жи во та и смр ти. До ста ми је олак ша ла чи ње ни та и по ро ди це и бо ле сни ка, и то до би ли. То са оп ште ње су об ја ви ли сви ме ди ји, чак и дру ги РТС „Днев ник„. Со ци јал ни ме ди ји су по но во би ли нај ак тив ни ји и де ша ва ли су се спон та но, ми мо на шег би ло ка квог ути ца ја или кон тро ле. Пре на шег са оп ште ња, на „Феј сбу ку„ се стра ни ца „По др шка Ма ји„ стра хо ви то бр зо уве ћа ва ла на 265.000 фа но ва! А ја сам се на свом при ме ру су о чио с нај сло же ни јом обла сти ко му ни ка ци је – ко му ни ка ци ја у кри зи. Основ на ствар је го во ри ти исти ну и не по ку ша ва ти за та шка ти не што што мо же би ти про блем. Пра ви ло је јед но став но: исти на да, али све не. За бра ње не су ла жи. Гла си не се не мо гу спре чи ти, али се ба - И Тијанић помагао у писању саопштења за јавност рем мо же ути ца ти на то да не по ста ну до ми нант ни ца да, и у нај те жим си ту а ци ја ма, до бро мо гу да про це ним се бе, шта знам, а шта не знам. Из по сла се је об лик. На кон сва ко днев ног од ла ска у бол ни цу око 11 са - жим оних љу ди ко ји сма тра ју да су ре не сан сни, и, ти и тра у ма тич ног про ла ска кроз не до ста так пер - по пут Да Вин чи ја, све мо гу и све нај бо ље зна ју и у спек ти ве за из ле че ње с ти мом док то ра, с пр вим кру - све се ме ша ју. Бо љи су адво ка ти од адво ка та, док то гом нај бли жих смо са ста вља ли СМС-по ру ке и у не - ри од ле ка ра. Ту се во дим сво јим ин стинк ти ма и тру ко ли ко ре чи да ва ли основ ну ин фор ма ци ју о Ма ји - дим да ода бе рем струч ња ка (ле ка ра, адво ка та или ном здра вљу. Пре ци зно и кон ци зно. То сам про сле - ар хи тек ту) с ко јим мо гу оства ри ти до бру ко му ни ка ђи вао мом кру гу при ја те ља. Чла но ви ’пр вог кру га’ ци ју и ко ме мо гу по ве ро ва ти – да је до бар чо век и су по сво јим спи ско ви ма сла ли исти СМС сво јим струч њак. И он да му за дам ужа сно те жак за да так – дам му до зна ња да за ви сим од љу ди ма и то се, по пут кон цен ње га и да ве ру јем да ће ми он трич них кру го ва, ши ри ло да ље. Ка да је ма ке дон ски по мо ћи. По мом ис ку ству, ако Та ко смо би ли си гур ни у то да тран све стит Бо ки 13, иза бе реш пра ву осо бу, то је ће ин фор ма ци ја би ти про сле ђе на сви ма, са свим кон тро ли са - за јед но с те ло хра ни те љи ма, нај бо ље ре ше ње. То сам и сад ура дио и до био ви ше не го до ним еле мен ти ма, без до да ва ња до шао у ур гент ни цен тар бар ре зул тат. ка та стро фич них де ло ва. И то је да и он(а) да крв за Ма ју, Од лу чио сам да је бо ље за од лич но функ ци о ни са ло. схва тио сам да је на ша Ма ју да бу де ов де, да не ри зи Ја сам се сва ко ноћ но бо рио са ку је мо тран спор том, да ве ру сво јим де мо ни ма – ма штом ко ја ин тим на по ро дич на дра ма јем ле ка ри ма. Не мам илу зи је у тре ну ци ма пред спа ва ње сми пре ра сла у на ци о нал ни о то ме да је све иде ал но и да шља сва шта. Она је ишла од нај фе но мен Ма ја ни је има ла не ке бе не фи бо љег – ње ног иза ска из бол ни ци је за то што је по зна та лич це и про сла ве, до нај го рег сце на ри ја – фа тал ног ис хо да. Сим пли фи ко ва но, од тру - ност. Али, си гу ран сам у то да се ти ле ка ри и ком ба ча за из ла зак, до гу да ча за за ла зак. Као да сам на плет но осо бље не би ма ње тру ди ли да спа са ва ју и не ком њи ха лу стра ве, ко је иде од јед ног до дру гог не ког ко је ’оби чан’, за ко га се сва ко днев но не ин те ре су ју и ми ни стар и ди рек тор Кли нич ког цен екс тре ма. А ме не су зва ли број ни – од пред сед ни ка Ре пу - тра. Не ке ства ри се не мо гу ку пи ти. бли ке, ми ни ста ра, свих при ја те ља, до пор ти ра на На кон 45 да на бор бе за жи вот, од ко јих 25 на апа „Зве зди ном„ ста ди о ну. Ну ди ли су ми од кр ви, нов - ра ти ма за одр жа ва ње жи во та, Ма ја је иза шла и, на ца, ави о на, до ор га на за тран сплан та ци ју. Ма ји на кон не ко ли ко ме се ци се вра ти ла у нор ма лан жи вот. бо лест је пре ра сла окви ре по ро дич не дра ме и по - Ипак ће она да спре ми де цу за пр ви дан шко ле. А ста ла на ци о нал ни фе но мен, ми мо на ше во ље. За ме ни је оста ло ве ли ко жи вот но ис ку ство, где сам све је био шок да се она од јед ном бо ри за жи вот. А схва тио да се до бро ипак до брим вра ћа и да ве ру јем и би ла је ’иде ал на’ за та кву бри гу, по го то во у до ба у ре че ни цу ко ју сам пре до ста го ди на чуо од мог по еро зи је дру штва, та бло и ди за ци је и ’фар ма и за ци је’ кој ног те че про фе со ра Ме ди цин ског фа кул те та др Ср би је. Би ла је по зна та, јав но ли це, без скан да ла. Ми хај ла Мо јо ви ћа, кад сам га пи тао за што се он то По ро дич на, с дво је ма ле де це, кре ди бил на јер са - ли ко тру ди да сме сти јед ног се ља ка, свог ком ши ју оп шта ва озбиљ не ства ри на про фе си о на лан на чин; са Зла ти бо ра, код нај бо љег хи рур га: Чи ни до бро, без по ро ка и не га тив них ко мен та ра. И љу ди су по - до брим ће ти се и вра ти ти. же ле ли да бу ду ’до бри’ и да по мог ну не чем та ко пле ме ни том као што је бор ба за жи вот јед не мај ке. КРАЈ Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak23.mart2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так је, а Ме сец пло ви кроз ваш знак. Због то га сте не мир ни и не до вољ но си гур ни у се бе. Ја ке же ље и стра сти ће вас ла ко по ве сти у не из ве сност. Ово ни је про дук ти ван дан за вас. Опу сти те се и ку ли рај те.

BIK 20.4-20.5.

Ваш дан, Ве не рин дан, дан за љу бав и шо пинг. До те ру је те се, уга ђа те се би. Са мо не мој те пре те ри ва ти у за до вољ стви ма. У по слу се окре ни те они ма с ко ји ма сте већ са ра ђи ва ли. Не са ни ца?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. mart 2012.

При ја вам дру штво осо бе ко ја го то во да зра чи оп ти ми змом и при јат но шћу, са мо по у зда њем ко је вам мо жда ма ло не до ста је ових да на. Би ло да се ра ди о по слов ном или при ват ном од но су, ак ци ја!

Мо ти ви са ни сте да ура ди те пра ве ства ри и ре ши те си ту а ци је из про шло сти. Кре ни те с ве ли ким про лећ ним спре ма њем ку ће и ба ште. По вољ но је вре ме за сад њу но вог цве ћа и би ља ка. Парт нер се не ме ња.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Ов на па и ути цај, по др шку, мла де жен ске осо бе. Са свог цар ског пре сто ла и по зи ци је из дај те на ре ђе ња вој ни ци ма где и ка ко да се бо ре.

Прак тич ни сте и рад ни, вред ни, без об зи ра на ре зул та те ко ји ка сне или за до вољ ство и по твр де ко је ни су од га ва ра ју ће. Ужи вај те с по ро ди цом овог ви кен да, у про ду же ном од мо ру, ако мо же. Ино стран ство.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо жда сте већ за мо ре ни од ру тин ских по сло ва и на ви ка, али ту је љу бав ни од нос, ко ји вам до но си мно го за до вољ ства. По кло ни и па жња су на це ни ових да на. Ро ман ти ка та ко ђе. При хо ди.

Љу бав ни од нос, из ла зак и про вод су под ин тен зив ним пла не тар ним ути ца ји ма. Иако има мно го стра сти, или баш због то га, бу ди те па жљи ви и па мет ни у од но су на иза бра но би ће ко је же ли те, а мо жда и во ли те.

Мо же те се по у зда ти у во ље ну осо бу. Да нас је пра ви дан за про вод и ужи ва ње. Уме те да до ча ра те ро ман ти ку и све оно што зах те ва да ти тре ну так. По ка жи те сво ју хе до ни стич ку стра ну. Пе так је!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Про ле ће ути че на вас, би ло ди рект но или ин ди рект но, пре ко парт нер ског од но са. Пе да го шки и с раз у- ме ва њем, на зрео на чин, по сма трај те шта се дру ги ма де ша ва и пру жи те им по др шку. За то што мо же те.

Има те мно го иде ја и мо гућ ност да сре ђу је те свој дом. Ку пи те или на ба ви те на ме штај и раз не дру ге ле пе ства ри ко ји ма ће те укра си ти и до пу ни ти ку ћу. До ча рај те ат мос фе ру по свом уку су.

Кра ћи пут и про ду же ни ви кенд су пра во ре ше ње ко ји тре ба да ода бе ре те у овом тре нут ку. Дра га осо ба је спрем на да по де ли с ва ма и ма те ри јал не и ду хов не до бро би ти. По сао вас нер ви ра. Од у ста ни те.

TRI^-TRA^

Де чак или де вој чи ца V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

23

Kikinda

21

Vrbas

20

B. Palanka

22

Zreњanin

21

S. Mitrovica 24 Ruma

22

Panчevo

22

Vrшac

21

Srbija Beograd

24

Kragujevac

24

K. Mitrovica 21 Niш

Ма не кен ка Адри ја на Ли ма, су пру га ко шар ка ша Ма р ка Ја ри ћа твр ди да јој ни је бит но ког по ла ће би ти дру го де те и да је нај бит ни је да бе ба бу де здра ва.

- Би ло да је де чак или де вој чи ца, ми ће мо би ти исто уз бу ђе ни. Док год је на ша бе ба здра ва, ми смо срећ ни - из ја ви ла је Адри ја на, а пре но си ма га зин „Пи пол”. Иако је Адри ја на то ком пр ве труд но ће је ла ве ли ке ко ли чи не чо ко ла де, са да јој је сла до лед оми ље ни, али ипак во ди ра чу на о ис хра ни.

- Тру дим се да се хра ним здра во, али имам не ве ро ват ни же љу за сла до ле дом и смр зну тим јо гур том - ре кла је Адри ја на. Адри ја на и Ма р ко већ има ју дво го ди шњу ће р ку Ва лен ти ну.

23

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло вре ме. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на Rim 22 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ве тар слаб ис точ ни.

Cirih При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 24 сте пе на.

Berlin СР БИ ЈА: Још то пли је и пре те жно сун ча но вре ме. По под не на за Beч па ду раз вој обла ка, а по ја ва ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном је мо гу ћа са мо у пла нин ским пре де ли ма на ју го за па ду. Ве тар слаб се Varшava вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си Kijev мал на 25 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До кра ја сед ми це сун ча Moskva но и то пло вре ме уз мак си мал не тем пе ра ту ре ко је ће пре ла зи ти пар Oslo сте пе ни из над 20, а по не где ће би ти и 25 сте пе ни Цел зи ју са. У не де љу по под не и уве че раз вој обла ка уз по ја ву ки ше и пљу ско ва са гр - St. Peterburg мља ви ном по не где. У по не де љак и уто рак све жи је у углав ном су во Atina вре ме, а сла ба ки ша је мо гу ћа још са мо по не где на ју го за па ду.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се пе ри од по вољ не би о ме те о ро ло шке си ту а ци је. Днев ни ход тем пе ра ту ре би ће из ра жен у свим кра је ви ма па је нео п ход но сло је ви то оде ва ње. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу се ја ви ти у бла гој фор ми.

20 21 18 18 16 17 15

VIC DANA До шао чо век код све ште ни ка да се ис по ве ди.

- Оче, гре шио сам.

- Па, шта си ура дио?

- Оже нио сам се.

- Али, то ни је грех.

- Не ма ве зе, оче, ја се ипак ка јем.

15 1 12 3 22

Pariz

19

Minhen

15

Budimpeшta

20

Stokholm

12

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

253 (17)

Slankamen

290 (16)

Apatin

306 (18)

Zemun

334 (12)

Tendencija porasta

Senta

290 (16)

Bogojevo

256 (17)

Panчevo

346 (16)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

321 (4)

Tendencija porasta

Smederevo

496 (2)

Titel

290 (20)

NERA

Baч. Palanka 250 (11) Novi Sad

224 (14)

Tendencija porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

174 (18)

TISA

80 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

248 (27) S. Mitrovica 257 (25)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

282 (11)

164 (-8)

Reшeњe iz proшlog broja