Dnevnik 23.april 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 23. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23414 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOK SU U PO JE DI NIM KAR DI O HI RUR [KIM USTA NO VAMA U SR BI JI DUGE LISTE ^EKAWA ZA SR^ANU BATERIJU

U Ka me ni ci pejsmejkere ugra|uju bez zastoja

str. 15

IZBORI 2012.

I N T E R V J U : [AN DOR EGE RE [I, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I FUNK CI O NER SVM-a

Ce la Sr bi ja pla }a ce nu „jo gurt re vo lu ci je” str. 3 T E M A „ D N E V N I K A ” : DE CEN TRA LI ZA CI JA NI JE NA [LA ME STO U PRED IZ BOR NOJ KAM PA WI

Stran ke pod gre va ju strah od auto no mi je

Srbija u finalu

str. 2 GRA \A NI PO NO VO DO BI JA JU BES PLAT NE AK CI JE

s tr. 1 6

NASLOVI

Pra vu ce nu Te le ko ma od re di }e ber za

str. 5

Politika

Vojvodina

2 Bira~a 7.026.579 2 Tadi}: Ne}u se vi{e kandidovati 3 Jo{ dve liste za pokrajinske izbore

Ekonomija

11 Se~aw: Nova {ansa za ribarstvo

Crna 13 Eksplozija ispod automobila u [apcu

4 Ki{e pogoduju usevima 4 Paori spasavaju banke, birokrate oprezne 5 MMF se vra}a posle izbora

@E NE KO JE GO DI NA MA TR PE NA SI QE ^E STO NA KRA JU PO STA JU UBI CE

Kad bol pre li je ~a {u, se ki ra skra }u je mu ke

Berza 6 Argentina na putu bez povratka

Novi Sad 7 Zavr{ena grejna sezona 9 Za vrti} na Dudari 100 miliona

str. 14

13 Li{en slobode zbog iznude

Reporta`e 21 Senta i Tisa [ticinom „lajkom” opevane

Kultura 23 Trijumf „Seoba” Srpskog narodnog pozori{ta

SR BI JA ]E USKO RO DO BI TI RE GI STAR PE DO FI LA

„Ma ri jin za kon” za ve }u bez bed nost de ce

str. 16 – 20

Foto: R. Hayi}

SPORT

Toplo s pquskovima Najvi{a temperatura 22 °S n KLUPSKI ^ELNICI IMAJU RE^

str. 13

n KUQANI ZASIJALI U LU^ANIMA

n TRIJUMF FETELA U BAHREINU

2

ponedeqak23.april2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

TE M A „DNEV N I K A”: DE CEN TRA LI ZA CI JA NI JE NA [LA ME STO U PRED IZ BOR NOJ KAM PA WI

rik

Bi ra ~a 7.026.579 Republi~ka izborna komisija usvojila je ju~e odluku o ukupnom broju bira~a s pravom glasa na predstoje}im parlamentarnim i predsedni~kim izborima 6. maja, kao i o broju glasa~kih listi}a za glasawe na izborima za predsednika Srbije.

Kako je utvr|eno, ukupan broj bira~a u Srbiji do 20. aprila 2012. godine je 7.026.579, a za glasawe na izborima za predsednika Republike bi}e {tampano 7.061.712 listi}a. Za predstoje}e predsedni~ke izbore bi}e {tampano 35.133 listi}a kao rezerva od 0,5 odsto ukupnog broja bira~a u Srbiji. Odluka o broju utvr|enih glasa~a i re{ewe o utvr-

|ivawu glasa~kih listi}a za predsedni~ke izbore bi}e objavqeni u „Slu`benom glasniku„.

Odluka o broju bira~a doneta je na osnovu re{ewa Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu koje po zakonu zakqu~uje bira~ki spisak 15 dana pre izbora i utvr|uje ukupan broj bira~a u Srbiji. Re{ewe o zakqu~ewu bira~kog spiska dostavqa se RIK-u najkasnije u roku od 24 ~asa wegovog dono{ewa.

Na predstoje}im izborima bira~i }e mo}i da glasaju na ukupno 8.585 bira~kih mesta, od kojih je 37 u inostranstvu, a 29 u zavodima za izvr{ewe zavodskih sankcija.

Po ~e lo {tam pa we li sti }a za pred sed ni~ ke iz bo re [tampawe glasa~kih listi}a za predsedni~ke izbore 6. maja po~elo je ju~e u {tampariji „Slu`benog glasnika” u Beogradu. Republi~ka izborna komisija je ranije utvrdila da }e glasa~ki listi} za predsedni~ke izbore biti svetlodrap, a {tampa}e se ukupno 7.061.712 listi}a.

Zamenik predsednika RIK-a Sla vo qub Mi len ko vi} izjavio je novinarima prilikom po~etka {tampawa da }e se {tampawe listi}a zavr{iti u ponedeqak, a ukupan posao rezawa i pakovawa bi}e zavr{en 24. aprila. Kako je rekao,

ili tri jezi~ke varijante {tampati na formatu hartije A-4, a listi} sa ~etiri ili pet jezi~kih varijanti na formatu A-3.

Kako je u petak odlu~eno `rebawem u Skup{tini Srbije, prvi na glasa~kom listi}u bi}e Zo ran Stan ko vi} iz Ujediwenih regiona Srbije, drugi Vla dan Gli {i}, koga je predlo`ila Grupa gra|ana „Dveri”, a tre}i Bo ris Ta di}, koga je predlo`ila Koalicije „Izbor za boqi `ivot”. ^etvrti kandidat na glasa~kom listi}u bi}e Vo ji slav Ko {tu ni ca iz Demokratske stranke Srbije,

Stran ke pod gre va ju strah od auto no mi je Predizborne poruke politi~kih partija u Srbiji, wihova obe}awa i ambicije, kao i ranijih godina, tek su poruke za koje je svima jasno da }e se te{ko otelotvoriti nakon izbora. Ekonomija, radna mesta, smawewe javne potro{we i strane investicije lajtmotivi su ove kampawe. Kosovsko pitawe je potisnuto u drugi plan, a decentralizacija nije u{la ni u prvih pet tema.

Upravo ovo posledwe trebalo bi da bude ozbiqno inkroporirano u predizbornu ponudu, slo`ili su se u~esnici tribine „Centrale i decentralizacija” odr`ane u NDNVu. Po re~ima ekonomiste Mi ro sla va Pro ko pi je vi }a, decentralizacija jo{ uvek nije jedna od pet kqu~nih tema u Srbiji, {to nije dobro jer je veoma va`na, a ekonomski pokazateqi govore da je na{a zemqa prili~no centralizovana.

– Decentralizacija u Srbiji postoji u malom stepenu, u smislu Vojvodine, op{tina, gradova, mesnih zajednica, ali to nije dovoqno – rekao je Prokopijevi}, i dodao da bi trebalo da vi{e nadle`nosti pre|e na lokalni nivo.

Direktor Centra za regionalizam Alek san dar Po pov se sla`e s tim da decentralizacija u na{oj zemqi slabo prolazi kao tema. Tu nema razlike izme|u

politi~ara na vlasti i opozicije jer niko ne `eli da deli vlast s ni`im nivoima, pogotovo dok traje tranziciona pqa~ka, smatra on.

od ~etvrtine je podr`alo ja~awe sredweg nivoa vlasti i ja~awe autonomije Vojvodine – rekao je Popov. – Tu postoji strah od novog ‘rastakawa’ dr`ave

– Politi~ari za takav stav imaju upori{te i u istra`ivawu javnog mwewa jer, po CeSID-ovom istra`ivawu od pre vi{e od pola godine, „ne postoji zna~ajnije raspolo`ewe za pravu decentralizaciju”. Po tom istra`ivawu, 70 odsto ispitanika se izjasnilo za decentralizaciju, to jest, za ja~awe lokalne samouprave, kako se obi~no razume decentralizacija, ali dubinski gledano, mawe

jer su „oti{le”: Krajina, Crna Gora, Kosovo, oti}i }e i Vojvodina, a politi~ari se uop{te ne trude da razvejavaju takve strahove ve} ih podgrevaju, naro~ito napredwa~ko-narodwa~ki blok koji na toj pri~i ubira jeftine politi~ke poene.

Popov je naglasio da je za Srbiju jedina {ansa ulazak u EU, koja ne}e dr`avu terati na decentralizaciju jer i sama ima visoko centralizovane ~lanice,

ali }e nametnuti prinicip zajednice dr`ava bez granica i politike saradwe regiona.

Decentralizaciju kao motiv imaju pojedine politi~ke stranke, me|utim, po mi{qewu kwi`evnika La sla Ve ge la, „slogani i programi vi{e li~e na lirske pesme nego na ozbiqne politi~ke platforme„.

– Kad se ve} izra`avaju tako lirski lepr{avo i uop{teno, jasno je da ne}e mo}i da promene Ustav, bez ~ega su sve pri~e o decentralizaciji bajka – rekao je Vegel.

Novinar Te o fil Pan ~i} smatra da je bitno da se pri~a o decentralizaciji realizuje i da prestane da bude kampawsko pitawe, a do toga je put dosta duga~ak jer podrazumeva bitne ustavne promene.

– Za to treba da postoji politi~ka voqa, ali i sazrevawe svesti o tome da decentralizacija ne zna~i rascep zemqe – rekao je Pan~i}.

Po wegovim re~ima, u Srbiji ne postoje istorijske pokrajine osim Vojvodine jer, kako je dodao, „mi prosto nemamo kulturu pokrajina u u`oj Srbiji”.

– Dok se ne razbiju sve te politi~ke, kulturolo{ke i mentalne barijere, pro}i }e godine, mo`da i decenije, ali je bitno da ta pri~a opstaje u javnosti i da dobija na politi~koj te`ini – objasnio je Pan~i}.

P. Kla i}

Ta di}: Ne }u se vi {e kan di do va ti {tampawe listi}a ko{ta}e 55 miliona dinara. On je dodao da se ovo odnosi na {tampawe listi}a u prvom krugu predsedni~kih izbora, a da }e se odluke koje se budu ticale eventualnog drugog kruga doneti u skladu s tim da li }e ga biti ili ne}e.

– Ceo proces {tampawa je pod video-nadzorom – rekao je on, i do-

peti je Zo ran Dra gi {i}, koga je predlo`io „Pokret radnika i seqaka”, a {esta Ja dran ka [e {eq, koju je predlo`ila Srpska radikalna stranka. Na sedmom mestu na listi}u bi}e Mu a mer Zu kor li}, koga je predlo`ila Grupa gra|ana, na osmom je Da ni ca Gru ji ~i}, koju je predlo`io Socijaldemokratski savez, a na devetom Ivi ca Da ~i},

Gla sa~ ki li sti }i {tam pa }e se u vi {e je zi~ kih va ri jan ti, u za vi sno sti od to ga ko ji su je zi ci i pi sma u slu `be noj upo tre bi u po je di nim op {ti na ma i gra do vi ma dao da svako od ovla{}enih mo`e da proveri taj proces, ~ak i naknadno.

Glasa~ki listi}i {tampa}e se u vi{e jezi~kih varijanti, u zavisnosti od toga koji su jezici i pisma u slu`benoj upotrebi u pojedinim op{tinama i gradovima. Tako }e se glasa~ki listi} s jednom, dve

koga je predlo`ila Koalicija SPS–PUPS–JS-a. Deseti po redu bi}e ^e do mir Jo va no vi}, koga je predlo`io „Preokret”, na 11. mestu je kandidat Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor, a 12. je predsedni~ki kandidat Koalicije „Pokrenimo Srbiju” To mi slav Ni ko li}.

No vac Za rad na sprovo|ewu izbora predsedniku, ~lanovima i sekretaru RIK-a i wihovim zamenicima pripada naknada u iznosu od 90.000 dinara mese~no, po~ev od dana raspisivawa izbora do okon~awa svih izbornih radwi. Predsednik, zamenik predsednika, ~lanovi i zamenici ~lanova, sekretar i zamenik sekretara imaju pravo na naknadu putnih tro{kova za dolazak na sednicu RIK-a, sastanak radne grupe i dolazak radi obavqawa drugih potrebnih poslova, kao i pravo na mese~ni ra~un za kori{}ewe mobilnog telefona u iznosu od 4.500 do 4.000 dinara. Oni koji budu anga`o-

vani za rad u bira~kim odborima ima}e pravo na dnevnice, pa }e tako predsednicima i zamenicima predsednika za rad u bira~kom odboru biti pla}eno po 2.500 dinara, a ~lanovima i zamenicima ~lanova po 2.000.Za odbore u inostranstvu, naknade }e iznositi od 20 do 25 evra. Predvi|ene su i naknade za zakup prostorije koja je u privatnoj svojini, a odre|ena je za bira~ko mesta i iznosi}e 5.000 dinara. Odre|ene su i naknade za materijalne i druge tro{kove po odre|enom bira~kom mestu, koje }e iznositi po 7.000 dinara, a kada je u pitawu inostranstvo 70 evra.

Predsednik DS-a Bo ris Ta di} ka`e da je „sasvim sigurno” da su predstoje}i izbori posledwi na kojima se kandidu je za pred sed ni ka Sr bi je.

Tadi} je prvi put za predsednika Srbije izabran 2004. godine.

– Ovo je sasvim sigurno posledwi predsedni~ki mandat za koji se ja kandidujem. Svakako se ne bih kandidovao ~etvrti put za predsednika Srbije jer smatram da to ne bi bilo primereno, imaju}i u vidu politi~ki sistem i politi~ku kulturu u kojoj smo – rekao je on Prvoj srpskoj televiziji.

Tadi} je potom kazao da u preispitivawu spornih privatizacija nema za{ti}enih, i istakao da je provera tih privatizacija uslov za utemeqewe pravnog poretka.

– Za preispitivawe privatizacije su zadu`eni Tu`ila{tvo i sud, a ne predsednik Republike niti Vlada Srbije, i moramo izgraditi civilizovano dru{tvo i pravni poredak u skladu s evrop-

Tadi} je istakao da bez provere pogre{nih i nezakonitih privatizacija u Srbiji ne mo`e biti utemeqen pravni poredak. On je ponovio da su se 23 od 24 privatizacije ~ije prei-

Zam ka iza ugla Tadi} je naglasio da wegov pristup u zastupawu politike i Evropa i Kosovo nije samo dr`avotvoran i patriotski nego i funkcionalan i racionalan. Mogu}e je, kao alternativa toj politici, da se odreknete Evropske unije ili Kosova, ali ako se odreknete EU, odrekli ste se i Kosova i to je zamka iza ugla, ocenio je Tadi}. On je objasnio da bez saglasnosti zemaqa ~lanica Saveta bezbednosti, a neke od wih su ~lanice EU, ne mo`ete da se izborite za interese na Kosovu. skim standardima i standardima koje `elimo da ponudimo na{im gra|anima. Ohrabrujem sve institucije u dr`avi da rade svoj posao – rekao je lider DS-a.

spitivawe tra`i EU dogodile od 2004. do 2007. godine, kada je na vlasti bila koalicija Demokratske stranke Srbije Vo ji sla va Ko {tu ni ce, Nove Sr-

bije Ve li mi ra Ili }a i G17 plus Mla |a na Din ki }a, a 24. privatizacija dogodila se pre 2004.

– Kao predsednik Srbije, nisam imao nikakve veze s privatizacijom, nego je to radila Vlada Srbije od 2004. godine do 2007. godine – rekao je Tadi}.

Na pitawe da li se raspitao o privatizaciji „Sartida„, koja se dogodila pre 2004. godine, kada je ministar za privatizaciju bio Alek san dar Vla ho vi} iz Demokratske stranke, odgovorio je da je to kompleksna privatizacija jer je i{la iz ste~aja, i dodao da nema idealnog re{ewa, ali je „Ju-Es stil„ bio odli~an izvoznik, pa se postavqa pitawe korisnosti i zapo{qavawa.

– I ta privatizacija bi trebalo da bude preispitana – rekao je Tadi}.

SU BO TI CA

Oli ver Du li} kan di dat za gra do na ~el ni ka?

Ukoliko ne bude dobio neku drugu funkciju, funkcioner Demokratske stranke Oli ver Du li}, aktuelni ministar u Vladi Srbije, bi}e kandidat koalicije „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” za gradona~elnika Subotice. Duli} je kazao i to da je veoma bitno da {to vi{e Suboti~ana bude na funkcijama u Novom Sadu i Beogradu.

Komentari{u}i izjavu predsednika Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tva na Pa sto ra da sa suboti~kim demokratama ne}e da sara|uje, navode}i pri tom Olivera Duli}a i gradona~elnika Subotice Sa {u Vu ~i ni }a kao osobe sa kojima ne mo`e da nastavi saradwu, Duli} je rekao da Pastor tra`i „politi~ki alibi” za saradwu sa Srpskom naprednom strankom.

- Posle izbora, kada se bude formirala vlast, uze}emo ovu Pastorovu izjavu u obzir. Sada mogu samo da postavim pitawe: s kime }e da formiraju vlast? Ukoliko ne `ele s DS-om, ostaje SNS. S druge strane, mi ne bismo pravili vladaju}u koaliciju sa qudima koji su nudili „sendvi~e” devedesetih godina pro{log veka – rekao je Duli}.

S. I.

SNS: Ne pra vil no sti u iz mu qa va wu Pa li }a Predsednik Gradskog odbora SNS-a u Subotici Ili ja Ma ra vi} ukazao je na nepravilnosti prilikom otvarawa tendera za prvu fazu izmuqavawa jezera Pali}. Maravi} ka`e da se ponude otvaraju 23. aprila, a pre nekoliko dana na jezeru je prime}eno plovno telo za va|ewe muqa. On daqe obja{wava da se oko 30 doma}ih i stranih firmi prijavilo za taj posao.

Osim toga, SNS je u amfiteatru suboti~kog Otvorenog univerziteta odr`ala tribinu o polo`aju osoba s invalidititetom u tom gradu, ali i u drugim gradovima Srbije. ^lanica Glavnog odbora SNS-a Sta na Bo `o vi} je rekla da partija koju predstavqa ima program za poboq{awe `ivota osoba s invaliditetom i da }e im nakon izbora 6. maja omogu}iti `ivot dostojan ~oveka. Pre po~etka tribine podeqena su invalidska kolica i hodalice za osobe s invaliditetom. Obezbe|eno je 23 takvih kolica i sedam hodalica.

S. I.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

INTERVJU: [ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE I FUNKCIONER SVM-a

Ce la Sr bi ja pla }a ce nu „jo gurt re vo lu ci je” Vi so ki funk ci o ner Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i pred sed nik sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne u od la sku [an dor Ege re {i iz ja vio je da Voj vo di na jo{ uvek ne mo `e da ko ri sti in ge ren ci je ko je su joj ga ran to va ne po sto je }im ustav nim okvi rom, iako je od do no {e wa Usta va pro {lo go to vo {est go di na. U in ter vjuu za „Dnev nik“ Ege re {i je is ta kao da naj ve }i pro blem za funk ci o ni sa we po kra jin ske auto no mi je pred sta vqa ne re {e no pi ta we fi nan si ra wa APV, ali i spo ra im ple men ta ci ja pre ne tih nad le `no sti. On je uka zao na to da za re {a va we tih pi ta wa ni je bi lo raz u me va wa u ve }em de lu po li ti~ ke eli te u Sr bi ji, ko ja, ka ko je oce nio, jo{ uvek gra |a ne po ku {a va da ube di da ja ~a we voj vo |an ske auto no mi je ide na u{trb in te re sa osta lih de lo va Sr bi je.

– Op tu `be i za stra {i va we gra |a na voj vo |an skim se pa ra ti zmom su ap so lut no be smi sle ni, kao i pri ~e o to me da bi ja ~a we auto no mi je Voj vo di ne i{lo na {te tu dru gih de lo va Sr bi je. Pa {ta je to Sr bi ja do bi la uki da wem auto no mi je 1990. go di ne, ako je voj vo |an ska auto no mi ja bi la ko~ ni ca we nog raz vo ja do tad? Da li je Sr bi ja na kon „jo gurt re vo lu ci je“ i ustav nih amand ma na kra jem osam de se tih go di na, po sta la bo ga ti ja, eko nom ski raz vi je ni ja? Da li gra |a ni Sr bi je da nas `i ve bo qe, ima ju ve }i stan dard? Da li su dru gi de lo vi Sr bi je po sta li raz vi je ni ji? Ni ko ni je na

 Ka ko vi di te ne dav nu po ru ku pred sed ni~ kog kan di da ta De mo krat ske stran ke i do sko ra {weg pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da na kon iz bo ra tre ba da se na sta vi po li ti~ ki di -

ja log o obi mu i sa dr `a ju nad le `no sti APV, te da re {e wa ko ja se u tom po gle du utvr de mo ra ju bi ti u skla du s Usta vom Sr bi je i u in te re su svih we nih gra |a na?

– O~e ku jem da }e mo raz go va ra ti o svim pi ta wi ma i pro ble mi ma funk ci o ni sa wa Voj vo di ne u po sto je }em ustav nom okvi ru. I o mo de lu fi nan si ra wa, ali i o for mi ra wu po kra jin ske po li cij ske upra ve, kao i o di na mi ci pre u zi ma wa nad le `no sti i im ple men ta ci ji Sta tu ta. Jo{ uvek ima pro ble ma u re a li za ci ji od re |e nih nad le `no sti. Ta -

Nesporazumi Ko li ko }e spo re wa i su ko bi iz me |u SVM-a i LSV-a, ko jih je u ovom sa zi vu bi lo i po dru gim pi ta wi ma, kao i su kob ko ji ste ima li s DS-om o bu xe tu, uti ca ti na for mi ra we no ve ko a li ci je, ko ju svi na ja vqu je te?

– Ne spo ra zu mi iz me |u na {ih stra na ka po sto je jer se ne ki ma u Voj vo di ni ne svi |a {to SVM, osim ma win ske po li ti ke, do sled no za stu pa i re gi o nal ne in te re se APV. Ta ko smo bi li iz ba ~e ni iz lo kal ne vla sti u Su bo ti ci i Sen ti sa mo zbog to ga {to smo in si sti ra li na po {to va wu Usta va ove dr `a ve o fi nan si ra wu po kra jin skog bu xe ta. Mi slim da te stva ri tre ba raz ja sni ti pri li kom for mi ra wa no ve ko a li ci je, u ko joj }e od no si sna ga za vi si ti od re zul ta ta na pred sto je }im iz bo ri ma. do bit ku zbog to ga, svi smo na gu bit ku. I Sr bi ja i Voj vo di na da nas su mno go si ro ma {ni je. I sve te te ze da Voj vo di na ho }e da se raz vi ja na ra ~un dru gih pa da ju u vo du pred tim ~i we ni ca ma ko je svi da nas vi di mo i ose }a mo i na se ve ru i na ju gu. I za to Sr bi ja mo ra jed nom da otvo ri taj unu tra {wi de mo krat ski di ja log s Voj vo di nom, ali i i s dru gim re gi o ni ma u cen tral noj Sr bi ji – is ta kao je Ege re {i.

ko, na pri mer, JP „Voj vo di na {u me“ jo{ uvek ne mo gu da ostva re pra vo na imo vi nu. Za for mi ra we po kra jin ske po li cij ske upra ve ni su neo p hod ni ni pro me na Usta va ni do no {e we no vog za ko na jer tu mo gu} nsot pred vi |a i va `e }i Za kon o po li ci ji u ~la no vi ma 22 i 23. A re a li za ci ja tog pra va do pri ne la bi efi ka sno sti po li ci je i ja ~a wu bez bed no sti u Po kra ji ni. Sve su to jo{ uvek otvo re na pi ta wa, iako je

dav no tre ba lo da bu du za tvo re na.

Ta ko |e, mi slim da po kra jin ski par la ment u na red nom sa zi vu mo ra da is ko ri sti pra vo na za ko no dav nu ini ci ja ti vu, te da na sa mom star tu man da ta ini ci ra do no {e we za ko na o fi nan si ra wu nad le `no sti Po kra ji ne.  Za {to je po treb no da se vo di di ja log o re a li za ci ji nad le `no sti ko je Ustav ve} ga ran tu je?

– Di ja log je o~i gled no neo p ho dan da bi smo te in ge ren ci je mo gli ostva ri ti u prak si. S dru ge stra ne, mi slim da se mo ra uva `i ti re al nost jer po sto je }i Ustav ne nu di re {e wa za mno ga otvo re na pi ta wa, me |u ko ji ma je i pi ta we re gi o na li za ci je. Tre ba uva `a va ti i re al ne po tre be cen tral ne Sr bi je. Za to su Sr bi ji neo p hod ne i ustav ne pro me ne, ka ko zbog ja ~a wa unu tra {wih de mo krat skih po ten ci ja la, ta ko i zbog pro ce sa evrop skih in te gra ci ja. A te ustav ne pro me ne sva ka ko bi mo ra le do ve sti i do ja ~a wa auto no mi je Voj vo di ne, ali i omo gu }i ti for mi ra we re gi o na u dru gim de lo vi ma Sr bi je. Voj vo di ni se mo ra vra ti ti za ko no dav na, iz vr {na i de li mi~ na sud ska vlast da bi smo bi li kon ku rent ni ja re gi ja i unu tar Sr bi je i u okvi ru Evrop ske uni je. To ni je ni ka kav se pa ra ti zam ve} mo del ko ji omo gu }a va efi ka sni je funk ci o ni sa we Po kra ji ne, a ti me i ce le Sr bi je. Sr bi ji je po tre ban no vi evrop ski ustav ko ji }e uva `i ti spe ci fi~ no sti ce le dr `a ve. I taj de mo krat ski di ja log tre ba po kre nu ti u Sr bi ji.  Zbog ~e ga u ovom man da tu taj po li ti~ ki di ja log o Voj vo di ni ni je bio mo gu}, ako su na oba ni voa vla sti bi li isti ak te ri?

– Auto no mi ja je re al na po tre ba gra |a na Voj vo di ne, ali ne ki tu ~i we ni cu o~i gled no ne mo gu da pri hva te. I zbog to ga se ta ko du go i uz to li ko ne ga tiv ne kam pa we po le mi sa lo o voj vo |an skom Sta tu tu i svim dru gim pi ta wi ma ve za nim za re a li za ci ju ustav nih nad le `no sti Voj vo di ne. I zbog to ga mi sva ke go di ne ima mo pro blem da de fi ni {e mo voj vo |an ski bu xet jer se ne po {tu je ustav na od red ba ko jom se ga ran tu je se dam pro ce na ta za Voj vo di nu. Pa je ta ko Voj vo di na za pet go di na us kra }e na za vi {e od 60 mi li jar di di na ra, od no sno ceo jed no -

go di {wi bu xet. A to se de {a va jer cen tral na vlast ne po {to je ustav ne i za kon ske oba ve ze. I kad se na to uka `e, sti `u op tu `be da smo se pa ra ti sti, i pla {e we gra |a na Sr bi je Voj vo di nom. Se ti te se ka kva je bur na ras pra va u jav no sti vo |e na oko pi ta wa otva ra wa voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri se lu pa smo op tu `i va ni da smo de sta bi li zu ju }i fak tor u dr `a vi, da pra vi mo pa ra lel nu di plo ma ti ju... Da nas je vaq da svi ma ja sno da od tih „ve li kih pret wi“ ne ma ni {ta. Sr bi ja ne tre ba da se pla {i Voj vo di ne, mi smo deo Sr bi je. I cen tral na vlast mo ra da shva ti da }e, ako Voj vo di ni bu de do bro, bi ti do bro i ce loj Sr bi ji.  Ipak, di le ma o voj vo |an skom Sta tu tu jo{ uvek je ak tu el na po {to je taj akt pred Ustav nim su dom, oda kle je jav no sti po ru ~e no da }e po stu pak oce ne ustav no sti bi ti dug pro ces.

Zna ~i li to da se jo{ uvek odr `a va ta fa ma, od no sno taj znak pi ta wa nad Sta tu tom?

– Ap so lut no tvr dim da Sta tut Voj vo di ne ni je pro tiv u sta van. I voj vo |an ski par la ment je u tom po gle du bio ve o ma ozbi qan i ko rek tan. Ne znam ko me je u in te re su da se to pi ta we dr `i otvo re nim. Si gu ran sam da to ni je u in te re su Voj vo di ne, ali ni u in te re su gra |a na Sr bi je. Mo `da je ste u in te re su ne kih po li ti~ kih gru pa, ko je pod gre va wem te ne iz ve sno sti i dr `a wem broj nih pi ta wa otvo re nim po ku {a va ju da na mi re ne ke svo je po tre be.  Za {to po kra jin ski pa ral ment u ovom sa zi vu ni je ko ri stio pra vo za ko no dav ne ini ci ja ti ve?

– Ja sam u ovom sa zi vu ini ci rao do no {e we za ko na o fi nan si ra wu APV. Na `a lost, o to me ni je po stig nut kon sen zus u ko a li ci ji vla da ju }oj u Po kra ji ni jer ni je bi lo po li ti~ ke vo qe da se u za vr {ni ci man da ta do ne se taj za kon. Mi slim da u na red nom sa zi vu tre ba vi {e in si sti ra ti na za ko no dav noj ini ci ja ti vi jer je to je di ni na ~in da se ~u je glas Voj vo di ne, bez ob zi ra na ne ga tiv no is ku stvo ko je smo ra ni je ima li sa za kon skim pred lo zi ma ko ji su iz Voj vo di ne oti {li u re pu bli~ ki par la ment.  Iz LSV-a vam za me ra ju {to tu ini ci ja ti vu ipak ni ste sta vi li na dne vi red Skup {ti ne Voj vo di ne?

– To ni sam ura dio jer je bi lo o~i gled no da ne ma mo po dr {ku ve }i ne u Skup {ti ni Voj vo di ne.

B. D. Savi}

NENAD ^ANAK NA SKUPU U MU@QI

Voj vo di na ne sme po sta ti Ko so vo Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak upo zo rio je na pred iz bor nom sku pu u na se qu Mu `qa, po red Zre wa ni na, na sve ve }i po rast ek tre mi zma i fa {i zma u Sr bi ji, ko ji je, po we go voj oce ni, po pri mio i ele men te te ro ri zma.

– Ka da smo upo zo ra va li na fa {i za ci ju dru {tva, tvr di li su da ov de ne ma fa {i sti~ kih ele me na ta. Sad ka da se po ka za lo da ih ima,

pre vi |a se da po sto je i otvo re no te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je ko je ugro `a va ju bez bed nost svih gra |a na – re kao je ^a nak.

On je ka zao da dr `a va ne sme da do zvo li da u Mu `qi, kao me stu na se qe nom pre te `no Ma |a ri ma, ra de po li caj ci ko ji ne zna ju ma |ar ski jer u toj si tu a ci ji ne ma je zi~ ne rav no prav no sti i na sta ju pro ble mi.

– Taj pro blem bio bi re {en ka da bi Voj vo di na ima la svo ju po li -

ci ju – oce nio je li der LSV-a, i po no vio da je u vre me ka da je Po kra ji na ima la svo ju po li ci ju bez bed nost u Voj vo di ni bi la ve }a, a i pri pad ni ci po li ci je su bo qe `i ve li jer je iz dva ja no vi {e pa ra za wi ho ve pla te. ^a nak je na veo da se ne se }a ka da je Voj vo di ni i Voj vo |a ni ma ne ko spo qa do bro do neo, i do dao da se je di no se }a de ve de se tih go di na pro {log ve ka “ka da su do la zi li

ov de i sa ku pqa li nas za kla ni ce jer im ta da ni je bi lo bit no ko je ko je na ci o nal no sti i ko jim je zi kom go vo ri”.

– Po gle daj te na {ta da nas li ~e Bo sna i Her ce go vi na, Ko so vo i Ma ke do ni ja, a to je za to {to ih je ure |i vao ne ko spo qa. Ne }u da to jed nog da na na sta ne od Voj vo di ne jer `e lim da od Voj vo di ne na pra vi mo [vaj car sku na Du na vu – na po me nuo je ^a nak. @. B.

PRI^aoNIca „Po sle iz bo ra ne }e bi ti ko a li ci je DS-a i Srp ske na pred ne stran ke jer ta kva ko a li ci ja ne mo `e ostva ri ti ko ri sno dej stvo i do ne ti ne {to ko ri sno. Za to je po tre ban po uz dan part ner, a SNS to ni je. Ka da se do no se te {ke od lu ke, mo ra ju se ima ti za {ti }e ni bo ko vi”, Bo ris Ta di} (DS). *** „Po no san sam {to se na la zim u U`i cu – cen tru an ti fa {i sti~ ke bor be 1941. go di ne. SPS je na sta vqa~ Ti to ve par ti je, a ako je ru ko vod stvo gra da pa met no, Ti tov spo me nik tre ba da vra ti na trg”, Ivi ca Da ~i} (SPS). *** „Na kon iz bo ra, 7. ma ja ne }e mo sla vi ti ve} po ~e ti re a li za ci ju obe }a nog. Kan di do va li smo Sr bi ju za Li gu Evro pe, ali }e mo 7. ma ja Sr bi ju uve sti u Li gu {am pi o na”, Dra gan Mar ko vi} (JS). *** „@e le la bih da vam ka `em da }u po be di ti na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ali ovo je Bal kan, a ja sam `e na. Dru go, ve ro vat no ne mam ta kav {arm kao {to ima pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di}, pa mo `da deo `e na ne }e gla sa ti za me ne„, Da ni ca Gru ji ~i} (SDS). *** „Ube |en sam u to da di ja spo ra ne }e pro pu sti ti {an su da pro me ni sta we u ma ti ci. Gra |a ni iz di ja spo re 20 i vi {e go di na ma ti cu hra ne, bra ne, a sa da su u pri li ci i da je de fi ni tiv no od bra ne. U di ja spo ri je pro gla {e no van red no sta we zbog iz bo ra 6. ma ja”, Mu a mer Zu kor li} (GG). *** „Sve {to je od nas tra `e no u Bri se lu je sa da {wa vlast is pu wa va la.

Po gle daj mo ka ko su stva ri i{le re dom: tra `i li su da se do bro voq no od rek ne mo Ko so va i Me to hi je i bi li su to li ko ga lant ni da ka `u ’ne mo ra te od mah i ne mo ra te na sav glas, mo `e te pri kri ve no i po tu qe no’, i ta ko je to sa da {wa vlast u~i ni la”, Vo ji slav Ko {tu ni ca (DSS). *** „Ni su iz bo ri rat i za to sam po ru ~io dru gim po li ti ~a ri ma da ne gri zu sa mi se be i sve oko se be, ne go da idu me |u na rod. I Ta di}, i Ni ko li}, i Da ~i}, i Ugqa nin, i ja, i osta li, sva ko me |u na rod”, ^e do mir Jo va no vi} („Pre o kret„) *** „Raz log \u li ja ni je ve po dr {ke ni je ma te ri jal ne pri ro de ve} je \u li ja ni ro dom iz ^i pu qi }a kod Bu goj na, oda kle je i Alek san dar Vu ~i}, ko ga po zna je od ma lih no gu”, sa op {te we Srp ske ra di kal ne stran ke. *** „Ko li ko znam, ista eki pa je ra di la pri va ti za ci je i tu su bi li Vla ho vi} i Mir ko Cvet ko vi}. Sva ko ko ni je ra dio u skla du sa za ko nom, tre ba da od go va ra. Bo ris Ta di} je i ta da bio pred sed nik, on je i za vre me Ko {tu ni ~i ne vla de bio pred sed nik i vre me je da po lo `i ra ~u ne {ta je ra dio”, Ve li mir Ili} (NS).

Priredio: P. Klai}

Jo{ dve li ste za po kra jin ske iz bo re Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja pro gla si la je jo{ dve iz bor ne li ste za iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu Voj vo di ne po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu, ta ko da ih je ukup no do sad 12.

Dve iz bor ne li ste ko je su pro gla {e ne u pro {lu su bo tu su „Sve za jed no: BDZ –GSM – DZH – DZVM – Slo va~ ka stran ka – La slo Rac Sa bo” i „Po kret ma |ar ske na de – Ba lint La slo”, sa op {tio je PIK. Ko a li ci ju „Sve za jed no” ~i ne Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca, Gra |an ski sa vez Ma |a ra, De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta, De mo krat ska za jed ni ca voj vo |an skih Ma |a ra i Slo va~ ka stran ka.

PIK je na is toj sed ni ci utvr dio da iz bor na li sta Srp ske de mo krat ske stran ke ima ne do stat ke i na lo `i la pod no si o cu te li ste da ih ot klo ni u ro ku od 48 sa ti. Po za kqu~ ku PIK-a od pet ka, neo do stat ke mo ra da ot klo ni i li sta „Cr no gor ska par ti ja – Ne nad Ste vo vi}”.

Ra ni je su pro gla {e ne li sta ko a li ci je oku pqe ne oko De mo krat ske stran ke, li ste Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Uje di we nih re gi o na Sr bi je, Srp ske ra di kal ne stran ke, ko a li ci je oko Srp ske na pred ne stran ke, kao i li ste De mo krat ske stran ke Sr bi je, SPS–PUPS–JS-a, Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i „Dve ri za srp sku Voj vo di nu”.

S. N. K.

FOTO DANA

REKLI SU

[u ta no vac: Ni je ko rekt no od URS-a

Gru bje {i}: [to se DS qu ti?

Mi ni star od bra ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da na kon pred sto je }ih par la men tar nih iz bo ra pri `eq ku je ma wu, kom pakt ni ju vla du, ~i ji }e svi ~la no vi po ka za ti so li dar nost i sno si ti od go vor nost za svoj rad. [u ta no vac je ka zao i da „ni je ko rekt no da iz URS-a sa da ube |u ju gra |a ne u to da }e eko no mi ja bi ti bo qa ako oni do |u na vlast„ jer je „upra vo stran ka Mla |a na Din ki }a vo di la eko no mi ju ze mqe pret hod ne ~e ti ri go di ne”. On je do dao da ni pri ~a o pro cva tu re gi o na ne ma mno go smi sla jer, ka ko je ka zao, URS je bio za du `en i za wi hov na pre dak.

Pot pred sed ni ca URS-a Su za na Gru bje {i} po ru ~i la je ju ~e pre ko svog „Fej sbuk„ na lo ga da de mo kra te ne ma ju pra va da se qu te ka da URS uka zu je na to da mno ge stva ri u Sr bi ji ni su do bre i ka da iz no si kon kret ne pred lo ge {ta tre ba da se ura di. Gru bje {i} ta ko |e pi ta „za {to se de mo kra te ne hva le re zul ta ti ma u re so ri ma za ko je su bi li od go vor ni”, ve} po ku {a va ju da pre u zmu kao svo je sa mo re zul ta te ti ma ko ji je vo dio pred sed nik URS-a („Fi jat„, „Ju ra„, „Pa na so nik„, „Kon ti nen tal„, „Be ne ton„...)? DS-a ne bi tre ba lo da go vo ri o bor bi pro tiv par to kra ti je jer na ~e lu jav nih pred u ze }a ima ju tri pu ta vi {e stra na~ kih ka dro va ne go svi osta li za jed no, ka `e Gru bje {i}.

Jo va no vi}: Svi jed na ko ne sre} ni Kan di dat Ko a li ci je „Pre o- kret„ za pred sed ni ka Sr bi je i li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je u No vom Pa za ru da su u Sr bi ji svi „jed na ko ne sre} ni”, {to je ce na po gre {ne po li ti ke.

– Pre pun nam je `i vot pro ble ma i iza zo va.

Jed na ko smo i Sr bi i Al ban ci i Bo {wa ci i Hr va ti i Ma |a ri ne sre} ni pod ovim ne bom. Sa mo nam je ne sre }a za jed ni~ ka i za jed ni~ ke su nam `e qe – re kao je Jo va no vi}. On je iz ja vio da je oba ve za po li ti ~a ra, ako se be sma tra ju ozbiq nim, da pro ble mi ma kre nu u su sret, a ne da od wih go di na ma be `e, sa op {tio je „Pre o kret„.

MO GU TO ONI: Uz beogradski maraton ju~e je odr`ana i Trka zadovoqstva, u kojoj je u~estvovalo vi{e od 20.000 qudi, me|u wima i kandidat za predsednika Srbije i predsednik Demokratske stranke Boris Tadi}, nekada{wi potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, pomo}nik gradona~elnika Beograda Aleksandar [api} i mnogi drugi. Trka je imala humanitarni karakter u sklopu akcije „Tr~imo za bebe”. Znak za start trke dali su promoteri maratona – srpski olimpijci na Igrama u Londonu, predvo|eni predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Vladetom Divcem. Kamera je zabele`ila ozbiqnu pripremu za start Tadi}a i \eli}a. Pet kilometara je ipak pet kilometara...

4

ekonomija

ponedeqak23.april2012.

Ki{e pogoduje usevima Pa da vi ne ko je su ovih da na za hva ti le ve }i deo Sr bi je na krat ko su pre ki nu le pr o le} nu se tvu, ali su do bro do {le, ka ko ve} po se ja nim ta ko i onim use vi ma ko ji tek tre ba da bu du se ja ni, iz ja vi li su Ta nju gu stru~ wa ci In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du.

“Naj lep {e su one se tve ko je ki {a po vre me no pre ki da”, is ta kao je uprav nik Ode qe wa za ku ku ruz pri tom in sti tu tu dr \or |e Joc ko vi} na po mi wu }i da ki {e, s jed ne stra ne, po go du ju bo qem ni ca wu za se ja nih ra tar skih

ko je su se ogle da le, pre sve ga, u ma lim za li ha ma zim ske vla ge u ze mqi {tu, ra ta ri ma je pre po ru ~e no da ku ku ruz se ju ma lo re |e ne go obi~ no i da pa `qi vi je pri me ne neo p hod nu agro teh ni ku, ka ko bi ostva ri li bo qe pri no se.

Se tva {e }er ne re pe za vr {e na je u op ti mal nom ro ku, ali su mra ze vi o{te ti li biq ke na oko 4.000 hek ta ra ta ko da se te po vr {i ne mo ra ju pre se ja va ti, re kao je Ta nju gu dr La zar Ko va ~ev.

Po sto je }e vre men ske pri li ke od go va ra ju, ta ko |e, p{e ni ci i dru gim ozi mim str nim `i ti ma

dnevnik

Avans dosad tra`ilo 120.000 ratara Za avans za pro le} nu se tvu po qo pri vred ni ci su od 17. apri la do sa da pre da li vi {e od 120.000 zah te va, re ~e no je „Dnev ni ku” u Mi ni star stvu po qo pri vre de. Ukup no }e kao avans do bi ti tri mi li jar de di na ra, a ve} se sti glo do 1,6 mi li jar de, {to zna ~i da je ve}

20.000 pri ja va. Na vo de i da je avan som za ovo go di {we sub ven ci je za po qo pri vre du do sa da po kri ve no oko 900.000 hek ta ra.

Po re |e wa ra di, la ne je ukup no 82.000 po qo pri vred ni ka do bi lo sub ven ci je, i to za oko mi lion hek ta ra. Ove go di ne }e 250.000 po qo pri vred ni ka do bi -

Pretpostavqa se da }e ove godine 250.000 poqoprivrednika dobiti podr{ku dr`ave kroz gorivo, |ubrivo i nov~ane podsticaje pre ma {e na po lo vi na pla ni ra nog nov ca. Pod se ti mo, is pla ta je po ~e la pre ~e ti ri da na, a zah te vi za ostva ri va we pra va na avans se pod no se do 10. ma ja 2012. go di ne.

U Mi ni star stvu po qo pri vre de na gla {a va ju da im je sa mo pr vog da na vi ken da sti glo

ti po dr {ku dr `a ve kroz go ri vo, |u bri vo i nov ~a ne pod sti ca je, a sve za po vr {i nu od 1,5 mi lion hek ta ra. Da kle, tri pu ta vi {e po qo pri vred ni ka }e do bi ti sub ven ci je, a ima ju }i u ob zir pre mi ra ne po vr {i ne, to je po ve }a we od 50 po sto, na vo de u Mi ni star stvu po qo pri vre de.

Pod se ti mo, na osno vu ured bi o pod sti ca wu pro iz vod we du va na u li stu, `i ta ri ca i krom pi ra i in du strij skog bi qa, po qo pri vred ni ci ima ju pra vo na avans za du van u li stu i za in du strij sko bi qe (so ju, sun co -

kret, uqa nu re pi cu i {e }er nu re pu) od 4.000 di na ra po hek ta ru. Avans za `i ta ri ce iz no si 1.500 di na ra, od no sno za krom pir pre is po ru ke 2.000 di na ra po hek ta ru.

S. G.

KLI JEN TI FI NAN SIJ SKIH KU ]A SVE OPRE ZNI JI KOD ZA DU @I VA WA

kul tu ra, a s dru ge, obez be |u ju po treb nu vla gu u ze mqi {tu i po voq ni je uslo ve za se ja we.

Ku ku ruz je u Sr bi ji do sa da po se jan na oko 40 od sto po vr {i na, od ukup no pla ni ra nih 1,3 mi li o- na hek ta ra i uko li ko ne bu de du `ih obil ni jih pa da vi na taj ve li ki po sao u agra ru tre ba lo bi bu de za vr {en do kra ja ovog me se ca, ka zao je Joc ko vi}. On je na po me nuo da je, zbog mra za kra jem pr ve de ka de apri la, bi lo ma wih pr o- ble ma na onim po vr {i na ma pod ku ku ru zom ko je su za se ja ne u mar tu, ali su se bi qa ke ipak opo ra vi le i na sta vi le ve ge ta ci ju.

Zbog ne po voq nih vre men skih pri li ka pr o te kle je se ni i zi me,

jer su ki {e omo gu }i le br `i rast sta bla i li sto va bi qa ka, kao i ja ~a we ko re no vog si ste ma, re kao je Ta nju gu aka de mik Sr bi slav Den ~i}. Po Den ~i }u, uprav ni ku ode le wa za str ma `i ta u In sti tu tu, bi lo bi do bro da u na red nom pe ri o du osta nu ume re ne dnev ne tem pe ra tu re va zdu ha.

Sta we p{e ni ce je raz li ~i to u ra znim de lo vi ma ze mqe, od no sno ima do brih ali i lo {ih po vr {i na pod tom kul tu rom, ka zao je Den ~i} i na po me nuo da su biq ke na ve }i ni wi va sad pri kra ju bo ko re wa i na po ~et ku vla ta wa, {to je ve o ma bit na fa za za for mi ra we bu du }ih pri no sa.

VESTI „Podravka” bi da ula`e

da bu de pro laz srp skoj pri vre di za tr `i {te 27-~la ne Uni je, re kao je Mr {i}.

Kom pa ni ja „Pod rav ka” za in te re so va na je da in ve sti ra u Sr bi ju i to u iz grad wu no vih fa bri ka ili pre u zi ma we ve} po sto je }ih. Pred sed nik Uprav nog od bo ra te kom pa ni je iz Hr vat ske Zvo ni mir Mr {i} je is ta kao da tr `i {te Sr bi je „ima ve li ki po ten ci jal”. On na vo di i da je „Pod rav ka”, po red pro da je vla sti tih pro iz vo da, za in te re so va na za ula ga wa i to za grin fild in ve sti ci je i ku po vi nu ne kih srp skih kom pa ni ja. Mr {i}, me |u tim, ni je ka zao za ko ja je pred u ze }a iz Sr bi je za in te re so va na ta ve li ka pre hram be na kom pa ni ja. Po Mr {i }u, in ve sti ci je na srp sko tr `i {tu po spe {i le bi po slo va we kom pa ni je i do stup nost po tro {a ~i ma kao {to bi bi la stvo re na i mo gu} nost da pro iz vo di iz Sr bi je bu du iz vo `e ni na tr `i {te Evrop ske uni je (EU), ali i Ru si je i Tur ske.

Od 1. ju la 2013. ka da Hr vat ska bu de pri stu pi la EU, ona mo `e

„Fruktal” i iz Srbije Pro iz vod wa „Fruk ta la„ se nig de ne se li iz Slo ve ni je, ka `e iz vr {ni di rek tor kom pa ni je Nek tar Bo jan Ra dun. On je na ja vio {i re we „Fruk ta la„ u re gi o nu ka ko bi ta kom pa ni ja po s ta l a re g i o n al n i li d er.

“Ne ma re ~i o pre se qe wu pro iz vod we iz Slo ve ni je, ve} o op ti mi za ci ji pro iz vod we i o {i re wu i ja ~a wu Fruk ta lo vih po zi ci ja u re gi o nu“, re kao je Ra dun i pod se tio da je do ma }a kom pa ni ja Nek tar kra jem 2011. pre u z e l a „Fruk t al„. Pro i z vod w a }e se, zbog {i r e w a „Fruk ta la„ i da qeg ula ga wa u we gov raz voj, od vi ja ti na tri lo ka ci je - u Slo ve ni ji, Ma ke do ni ji, a ne ki od „Fruk ta lo vih„ pro iz vo da za od re |e na tr `i {ta bi }e pro iz vo |e ni u Sr bi ji.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

109,2575

111,4872

114,0514

108,9230

Australija

dolar

1

85,8267

87,5783

89,5926

85,5640

Kanada

dolar

1

83,5429

85,2479

87,2086

83,2872

Danska

kruna

1

14,6792

14,9788

15,3233

14,6343

Norve{ka

kruna

1

14,4627

14,7579

15,0973

14,4185

[vedska

kruna

1

12,3331

12,5848

12,8743

12,2953

[vajcarska

franak

1

90,8813

92,7360

94,8689

90,6031

V. Britanija

funta

1

133,4524

136,1759

139,3079

133,0439

SAD

dolar

1

83,1298

84,8263

86,7773

82,8753

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 4. 2012. godine

Paori spasavaju banke, birokrate oprezne Gra |a ni i pred u zet ni ci ko ji ma ovih da na tre ba no vac do bro raz mi sle pre ne go {to se za du `e.

Raz ma tra ju se di nar ski i in dek si ra ni zaj mo vi, a ban ka ri pri me }u ju da se na za du `i va we od lu ~u ju sam no oni ko ji ma je no vac neo p ho dan. Ve }i na ~e ka da vi di {ta }e bi ti po sle iz bo ra i ka kav }e pri vred ni kurs od re di ti bu du }a vla da. Ban ka ri ma naj vi {e sme ta sma we no in te re so va we za kre di te ad mi ni stra tiv nog oso bqa i za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma, ko ji su vid no uz dr `a ni – Pri vred ni ci i gra |a ni tru de se da {to re dov ni je ser vi si ra ju svo je oba ve ze, ali se za no ve te {ko od lu ~u ju. Ako im je no vac neo p ho dan, od lu ~u ju se za za jam, a to je da le ko ma wi broj ne go pret hod nih go di na – ob ja {wa va di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke Slo bo dan Ra ci}.

U Ko mer ci jal noj ban ci ka `u da im se zo nu spa sa va ju po qo pri vred ni ci. Wi ma je no vac za se tve ne ra do ve po tre ban ba{ u od re |e nim me se ci ma u go di ni, pa bi la ta da iz bor na kam pa wa u to ku ili ne. Za to su ovih da na usme ri li ka wi ma i no ve uslu ge. Tu su zaj mo vi za me ha ni za ci ju i re pro ma te ri jal. Kli jen ti mo gu bi ra ti iz me |u in dek si ra nih zaj mo va i u onih do ma }oj va lu ti.

– Kli jen ti bi ra ju ono {to im vi {e od go va ra, a da li }e se za du `i ti u stra noj ili do ma }oj va lu ti za vi si od vi {e ~i ni la ca: vi si ne ra te, su me za u~e {}e… – ob ja {wa va di rek tor ove ku }e za raz voj no vih pro iz vo da i mar ke ting Go ran Mi li }e vi}.

Iz gle da da su i po qo pri vred ni ci uze li ono {to su na me ra va li jer po da ci Kre dit nog bi roa

Sr bi je go vo re da je su ma uze tih zaj mo va za ovu bran {u u mar tu pa la i za u sta vi la se na 26,54 mi li jar di, {to je po ve }a we od 1,2 po sto. Me sec ra ni je, u fe bru a ru, zaj mo vi na me we ni pa o ri ma po ve }a ni su 5,4 po sto i ta da su iz no si li 26,22 mi li jar di di na ra. O~i -

ski ili za ku po vi nu auto mo bi la u di na ri ma – ka `e di rek tor mar ke tin ga i ko mu ni ka ci ja u Kre di agri kol ban ci Ra {ko To ma {e vi}. – Re fe rent na sto pa Na rod ne ban ke je ve} du `e sta bil na, i to nam je omo gu }i lo da po nu di mo ka ma tu od 12,95 po sto go di {we fik -

Pri~e o smawivawu preobimne administracije mnoge zaposlene u ministarstvima i agencijama su naterale na oprez, pa se re|e odlu~uju da uzmu kredit gled no, za pro le} nu se tvu smo se pri pre mi li pa osta je da se ~e ka ube re rod i vra te ra te. Ve }i na ba na ka pa o ri ma omo gu }a va da zaj mo ve vra }a ju kvar tal no ili po lu go di {we, a ne me se~ no, kao oni ko ji ra te ot pla }u ju od pla te.

– Pri me }u je mo da se na {i kli jen ti za du `u ju naj ~e {}e go to vin -

sno. Iz ve snost u ot pla ti igra sve ve }u ulo gu kod kli je na ta ko ji se od lu ~u ju za zaj mo ve. O~i to je da sve vi {e pre fe ri ra ju kra }a zaj mo ve, od no sno one s go di nom-dve vra }a wa, i to u di na ri ma.

Za di nar ske kre di te ni je po treb no u~e {}e pa je i to je dan od raz lo ga za plus ko ji do ma }a va lu -

ta do bi ja. Me |u tim, raz li ka iz me |u ka ma ta di nar skih kre di ta i onih u evri ma mo `e bi ti pri li~ na. Ta ko u po je di nim ban ka ma in dek si ra ne kre di te da ju po ka ma ti od de set po sto dok za one do ma }oj va lu ti pre va zi la ze 20 po sto na go di {wem ni vou pa pre za du `i va wa tre ba obi }i vi {e ku }a ili po gle da ti saj to ve ba na ka.

Ban ka ri sma tra ju da }e di nar ska su ma zaj mo va i da ra ste. To }e se usko ro i sta ti sti~ ki vi de ti. Naj ve }a su ma zaj mo va je u sek to ru sta nov ni {tva – kod stam be nih 326,60 mi li jar di, oni su li stom in dek si ra ni, a u od no su na su mu za du `e wa, sva kog me se ca se ot pla ti ve o ma ma li iz nos.

No vi stam be ni zaj mo vi su ta ko |e in dek si ra ni, i tu su su me ve li ke, za to su kre di ti u evri ma i da qe u vo| stvu. [ta }e bi ti ka da pro |u iz bo ri? U po slov nim ban ka ma se na da ju da }e bi ti vi {e kli je na ta za in te re so va nih za kre di te, ma lo za le to va we pa po sle za {ko la ri ne i za zim ni cu.

Ali sve to za vi si }e od bro ja za po sle nih u ad mi ni stra ci ji na svim ni vo i ma i u jav nim i ko mu nal nim pred u ze }i ma. Wi ho ve pla te su si gur ne, la ko pod no se i ve }e ra te a po go tvo ma we i sred we do sto evra. Pri ~e o sma wi va wu pre o bim ne ad mi ni stra ci je mno ge za po sle ne iz mi ni star sta va i agen ci ja su na te ra le na oprez. Ali, ako bu de kao do sa da, ban ka ri }e mo }i da ra ~u na ju na no ve zaj mo ve i re dov nu ot pla tu ra ta iz bu xe ta. D. Vu jo {e vi}

DR @AV NI SE KRE TAR JA SNA MA TI]

IT-park u In|iji ogroman korak napred Dr `av na se kre tarka za di gi tal nu agen du Ja sna Ma ti} ka `e da }e iz grad wa informati~kotehnolo{kog parka (IT) u In|iji biti proces koji }e sam sebe generisati. Taj projekat }e otvarati nova radna mesta, a mlade qude u Srbiji motivisati da studiraju informacione tehnologije. „Mislim da je ovo velika {ansa za Srbiju, da presko~imo ili da zaobi|emo neka tehnolo{ka razdobqa i da sada uhvatimo korak sa najnovijim tehnologijama kao {to su klaud i informacione tehnologije, koje postoje i opslu`uju klijente {irom sveta”, ka`e.

Jasna Mati}

Povodom po~etka gradwe ITparka u In|iji, koji podi`e Embasi Grupa iz Indije,

Mati}eva je ocenila da }e taj projekat Srbiju pozicionirati na globalnom tr`i{tu usluga mnogo boqe nego do sada. „Najve}i tro{ak svakog investitora je upravo uspostavqawe nove lokacije, pronala`ewe novog prostora. No{ewe sa problemima da li ima struje, vode...

Ova kompanija (Embai Grupa) upravo re{ava investitora svih tih glavoboqa i problema i omogu}ava velikim firmama da se koncentri{u samo na svoj biznis”, objasnila je Jasna Mati}.

Mati}eva je, tako|e, napomenula da u tom IT-parku ne}e raditi samo stru~waci za

informacione tehnologije, ve} tu mogu da deluju i lekari, farmaceuti, biolozi, in`eweri i mehani~ari raznih specijalnosti, jer se danas veliki broj popravki radi upravo na taj na~in. „Mi imamo mlade i {kolovane qude, i ovim }e za wih biti otvorena radna mesta u industriji usluga, u globalnoj industriji znawa, na proizvodwi softvera, ali i na pru`awu razli~itih usluga u oblasti znawa”, istakla je dr`avna sekretarka. „To je ne{to {to }e sada mo}i da se radi i u Srbiji.

To je ono {to garantuje uspeh”, zakqu~ila je Mati}eva.

Do bi ja mo i so lar ni park?

Me di ji pre no se da je luk sem bur {ki in ve sti ci o ni fond “Se ku rum ekvi ti part ners” od lu ~io je da u Sr bi ji iz gra di solarni park, najve}i na svetu, vredan 1,7 milijardi evra.

Ugovor sa dr`avom bi}e potpisan slede}e nedeqe, posle ~ega sepo~eti sa izgradwom fabrike. O ta~nom mestu fabrike koja }e proizvoditi opremu za solarni park koji }e se prostirati na 3.000 hektara jo{ se razmi{qa.

Najverovatnije je re~ o lokaciji 50 kilometara od Beograda prema jugu, jer su to prostori sa dovoqnim brojem sun~anih sati tako da se mo`e proizvoditi struja.

Ula ga ~i se in te re su ju Di rek tor Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA) Bo`idar Laganin iz ja vio je da }e fo kus ra da SI E PA u iz bor noj go di ni bi ti re a li za ci ja pro je ka ta i pri vla ~e we naj ma we 2,5 mi li jar de evra vred na ula ga wa, ko li ko je bi lo 2011. i na gla sio da in te res in ve sti to ra za ula ga we u Sr bi ji ne je wa va.

Bo`idar Laganin

La ga nin je u iz ja vi Ta njug u obe lo da nio da ame ri~ ka kom pa ni ja za pro iz vod wu ban ko ma ta NCR, ko ja je kra jem fe bru a ra u Be o gra du otvo ri la ope ra tiv ni i in for ma tiv ni cen tar, raz mi {qa o da qem pro {i re wu, {to je naj bo qa po tvr da za do voq nog in ve sti to ra. NCR je in ve sti rao oko 3,5 mi li o na evra i za po slio 300 vi so ko o bra zo va nih qu di iz Sr bi je. „Mi u SI E PI sva ko dnev no ra di mo na pro jek ti ma ko ji su u to ku, ali i na od go va ra wu na ne ka no va in te re so va wa i ne ke no ve sek to re”, re kao je La ga nin, pod se }a ju }i da se to de {a va u iz bor noj go di ni ka da tra di ci o nal no ad mi ni stra ci ja „uspo ra va” u vre me kam pa wa.

Uz pod se }a we da je 2011, po ve li ~i ni stra nih in ve sti ci ja bi la uspe {na, jer je re zul tat od oko 2,5 mi li jar de evra bio ve }i od svih ze ma qa re gi o na, pa i od Ru mu ni je ko ja je tri pu ta ve }e tr `i {te u od no su na Sr bi ju, La ga nin je is ta kao da to ni ka ko ne tre ba da za do vo qi. „Na{ ciq je ste da u ovoj go di ni po ku {a mo da po no vi mo taj re zul tat. Bi }e iz u zet no te {ko, jer mo ra mo da ra ~u na mo na uspo ra va we ad mi ni stra ci je. U smi slu dnev nih in te re so va wa, re kao bih da je trend i da qe ja ko do bar”, ka zao je di rek tor SI E PA.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

No vi rok za ip si lon-krak – Obi la zni ca oko Su bo ti ce, po zna ti ja kao ip si lon-krak, bi }e za vr {e na do kra ja gra |e vin ske se zo ne – re kao je pri li kom obi la ska gra di li {ta mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa dr Oliver Duli}. „Bo ro vi ca-trans„ vi {e ne }e vo di t i po s ao iz g rad w e obi l a z ni c e jer ga pre u zi ma pred u ze }e „Pu te vi U`i ce„. U „Ko ri do ri ma Sr bi je„ ob ja {wa va ju da ima ne ko li ko raz lo ga za ka {we we ra do va. Rok iz grad we obi la zni ce bio je po sta vqen do ma ja ove go di ne, ali je zbog pro ble ma u pred u ze }u „Bo ro vi catrans„ opet po me ren.

– Pr vo }e bi ti za vr {e ni ra do vi za deo Som b or s kog pu t a pre m a auto pu tu pa put na po te su od Som bor skog pu ta ka gra ni~ nom pre la zu Ke le bi ja – re kao je di rek tor „Ko ri do ra Sr bi je” Mihajlo Mi{i}. –

Eks pro pi ja ci ja ze mqi {ta je oba vqe na, no vac obez be |en, iz me {te no je 13 da le ko vo da, ta ko da sa si gur no {}u mo `e mo ka za ti da }e na kon ne ko li ko de ce ni ja ~e ka wa Su bo ti ~a ni do bi ti obi la zni cu. Du li} je uve ren u to da }e ra do vi bi ti za vr {e ni do kra ja gra |e vin ske se zo ne.

– Mno gi kri ti ku ju ceo po sao iz grad wa Ko ri do ra 10, u okvi ru ko jeg je i obi la zni ca ip si lon-krak. [ta su oni ra di li 20 go di na? Po zi vam gra |a ne da, uko li ko ne ve ru ju da se ra di, do |u po ne kad na gra di li {te i uve re se u isti ni tost ono ga {to go vo rim. Mi }e mo da kon tro li {e mo iz vo |a ~e ra do ve – ka zao je Du li}.

Ip si lon-krak je dug 22,5 ki lo me tra, a do sa da je na iz vo |e we ra do va po t ro { e n o 300 mi l i o n a di n a r a.

Vred nost in ve sti ci je je dve mi li jar de.

S. I.

5

Gra di se upo la ma we sta no va Pre ma bro ju gra |e vin skih do zvo la iz da tih u fe bru a ru, u Sr bi ji je pri ja vqe na je iz grad wa 531 sta na, za 59,4 od sto ma we ne go u istom me se cu 2011, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS).

Pro sec nna po vr {i na no vih sta no va iz no si 70,6 kva drat nih me ta ra.

Od ukup nog bro ja, 14,9 od sto sta no va bi }e gra |e no u zgra da ma s jed nim sta nom, s pro se~ nom po vr {i nom 127,5 kva drat nih me ta ra (m2),

GRA\ANI PONOVO DOBIJAJU BESPLATNE AKCIJE

Pra vu ce nu Te le ko ma od re di }e ber za Od lu kom Vla de o bes plat noj po de li ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja” gra |a ni ma utvr |e na je wi ho va no mi nal na ce na od 2,27 evra, od no sno sva ki od 4,8 mi li o na gra |a na tre ba lo bi da do bi je pa ket vred no snih pa pi ra do ma }e te le ko mu ni ka ci o ne kom pa ni je vre dan 70 evra. Iako se u Vla di noj od lu ci na vo di da je re~ o „tr `i {noj ce ni” Te le ko mo vih ak ci ja, ja sno je da o to me po sled wu re~ ne }e da ti Vla da, ve} in sti tu ci ja nad le `na za to – tr `i {te.

Kao {to je bio slu ~aj i s dru gim bes plat no po de qe nim ak ci ja ma jav nih i dr `av nih pred u ze }a, ta ko }e i ce na Te le ko mo vih ak ci ja ko na~ no bi ti utvr |e na na Be o grad skoj ber zi, a sa svim je si gur no da }e ona, kad se naj zad po ja ve na tr `i {tu, zna ~aj no va ri ra ti. Ta ko se ras pon ce ne jed ne ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je kre tao od 442 di na ra pa

ni jed na od tih pro ce na ni je „po go di la” ce nu od 70 evra. Na i me, uko li ko bi se uze la pro ce na pri va ti za ci o nog sa vet ni ka da ta kom pa ni ja vre di 2,4 mi li jar de evra, „bes plat ni pa ket” bi vre deo 75 evra.

Uko li ko bi kao osnov bi la uze ta kwi go vod stve na vred nost kom pa ni je od 1,4 mi li jar de, on da bi gra |a ni ma tre ba lo da pri pad ne 46 evra, dok su u Agen ci ji za pri va ti za ci ju ra ni je taj pa ket pro ce ni li na 60 evra. Sli~ nu vred nost, oko 59 evra, on bi imao i ka da bi Vla da kao re per nu uze la ce nu po ko joj je ne dav no od gr~ ke kom pa ni je OTE ot ku pi la ma win ski pa ket od 20 od sto ak cij skog ka pi ta la. Ka ko god bi lo, Vla da ni je sa op {ti la ni {ta o na ~i nu na ko ji je iz ra ~u na la ce nu Te le ko mo ve ak ci je

Vred nost do sa da po de qe nih bes plat nih ak ci ja iz no si 34 evra, a uko li ko pro ce na Vla de o vred no sti Te le ko ma bu de ma kar pri bli `no ta~ na, to bi zna ~i lo da smo do sa da do bi li be splat ne ak ci je vred ne sto ti nak evra do go to vo du plo vi {e, 865. Ce na har ti ja od vred no sti Aero dro ma „Ni ko la Te sla” ni je ba{ to li ko va ri ra la i kre ta la se od 421 di nar do 700.

Ve li ko je pi ta we i na ko ji je na ~in Vla da utvr di la da ce na jed ne ak ci je Te le ko ma iz no si 2,27 evra. Do sa da se o vred no sti po ten ci jal nog pa ke ta ko ji }e gra |a ni do bi ti u jav no sti spe ku li sa lo na vi {e na ~i na, ali

pa }e to do daq weg osta ti ne po zna ni ca.

Pred pret hod ne iz bo re vla sti su gra |a ni ma u `a ru kam pa we obe }a le da }e od bes plat nih ak ci ja jav nih i dr `av nih pred u ze }a do bi ti hi qa du evra, a da nas je ja sno ko li ko je to obe } a w e bi l o pre n a d u v a n o.

Tre nut no jed na ak ci ja NIS-a vre di 661 di nar, a Aero dro ma 480. To zna ~i da bi, uko li ko bi

da n as na ber z i `e l eo da ih unov ~i, gra |a nin mo gao do bi ti 3.785 di na ra, od no sno 34 evra.

Uko l i k o pro c e n a Vla d e o vred no sti Te le ko ma bu de ma kar pri bli `no ta~ na, to bi zna ~i lo da smo do sa da do bi li be slat ne ak ci je vred ne sto ti nak evra, od no sno de set pu ta ma we od ola ko obe }a nog bo gat stva za ba da va.

Do du {e, gra |a ni ma je za po de lu osta lo jo{ jed no pred u ze }e, i to naj ve }a „zlat na ko ka”, Elek tro pri vre da Sr bi je. Go to vo je ne mo gu }e pro ce ni ti ko li ko bi EPS mo gao vre de ti uko li ko bi se jed nog da na po ja vio na ber zi – pre sve ga za to {to se uop {te ne zna da li }e se to do go di ti, i ka da, ali i za to {to ce ne elek tro e ner get skih kom pa ni ja dra sti~ no za vi se od ce ne stru je. Od no sno, uko li ko bi EPS u tre nut ku ka da iza |e na slo bod no tr `i {te, i da qe, kao sa da, pro da vao stru ju jef ti ni je od tr `i {ne ce ne, i we go va vred nost bi la bi

ni `a. Uko li ko bi je pro da vao sku pqe, to li ko bi ra sla i we go va ce na.

Po pro ce na ma ana li ti ~a ra Er ste gru pe, po de la bes plat nih ak ci ja EPS-a mo gla bi se de si ti naj ve ro vat ni je u 2013. go di ni. Mi ni star stvo ener ge ti ke je pro ce ni lo EPS na oko pet mi li jar di evra. Ako se to po ka `e ta~ nim, on da bi gra |a ni od EPS-a mo gli o~e ki va ti po 150 evra. S dru ge stra ne, ne ke pro ce ne ka zu ju da bi, uz vi {e ce ne stru je, i EPS mo gao vre de ti oset no vi {e.

Ak ci je pre o sta la dva pred u- ze }a pr vo bit no na me we nih za bes plat nu po de lu – „Jat evej za” i „Ga le ni ke” – gra |a ni si gur no ni kad ne }e vi de ti, a pi ta we je da li }e te dve kom pa ni je uop {te op sta ti u sa da {wem ob li ku. Gra |a ni bi tre ba lo da do bi ju i po se dam de o ni ca Ak ci o nar skog fon da po je di na~ ne vred no sti 550 di na ra.

V. ^v.

a 76,6 od sto u zgra da ma s tri i vi {e sta no va, a wi ho va pro se~ na po vr {i na bi }e znat no ma wa i iz no si }e 60,9 m2. U fe bru a ru je ukup no iz da to 359 gra |e vin skih do zvo la, za 16,9 od sto ma we ne go u fe bru a ru pret hod ne go di ne, dok je pred vi |e na vred nost ra do va ma wa za 25,2 od sto.

Od ukup nog bro ja iz da tih do zvo la, 72,4 od sto je za zgra de i 27,6 od sto za osta le gra |e vi ne. Uko li ko se po sma tra ju sa mo zgra de, 60 od sto od no si se na stam be ne i 40 od sto na ne stam be ne, dok se kod osta lih gra |e vi na naj ve }i deo od no si na ce vo vo de, ko mu ni ka ci o ne i elek tri~ ne vo do ve, 73,7 od sto.

Pred vi |e na vred nost ra do va no vo grad we u fe bru a ru je 70,5 od sto od ukup no pred vi |e ne vred no sti ra do va. Naj ve }a gra |e vin ska ak tiv nost, za be le `e na je u Gra du Be o gra du, na ko ji ot pa da 40,3 od sto od pred vi |e ne vred no sti no vo grad we. Sle de mo ra vi~ ka oblast sa 12,6 od sto, srem ska sa 10,6 i ni {ka sa 5,6 od sto, dok se u~e {}a osta lih obla sti kre }u do 3,8 od sto.

Ma we li zing ugo vo ra Br oj li zing ugo vo ra gra |a na sma wen je to kom pr va tri me se ca 2012 za de vet od sto, sa 9.182 na 8.358, dok je to kom mar ta sma wen za 2,5 od sto, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je (UBS).

Br oj ko ri sni ka li zing ugo vo ra to kom mar ta, ta ko |e, je sma wen i to za 2,6 od sto, a to kom pr va tri me se ca opao je za 9,4 od sto.

Br oj li zing ugo vo ra gra |a na sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca to kom pr va tri me se ca 2012. ostao je ne pro me wen, na ni vou od 1.718. To kom mar ta br oj li zing ugo vo ra gra |a na sa ka {we wem u ot pla ti sma wen je za 1,9 od sto. Iz nos ostat ka du ga gra |a na po li zing ugo vo ri ma sma wen je to kom mar ta za 0,8 od sto, dok je to kom pr va tri me se ca ostao na ne pro me we nom ni vou od 4,81 mi li jar di di na ra.

SRBIJA ]E MORATI DA PRVI REBALNS BUYETA

MMF nam se vra }a od mah po sle iz bo ra Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Goran Radosavqevi} ka `e da je u raz go vo ri ma sa MMF-om do go vo re no da wi ho va mi si ja od mah po sle iz bo ra do |e u Sr bi ju. On je ka zao da je MMF po zdra vio na po re Vla de Sr bi je da i pre iz bo ra do ne se me re ko ji ma }e se u~vr sti ti fi skal na sta bil nost dr `a ve.

- Na rav no, oni su na po me nu li da je na kon iz bo ra po treb no ura di ti re ba lans bu xe ta, {to nas sva ka ko ~e ka”, ka zao je Ra do sa vqe vi}. - Raz go va ra li smo o teh ni~ kim aspek ti ma aran `ma na sa MMF-om, o to me da je pred vi |e no da rast u Evro pi bu de ne {to ni `i, a sa mim tim i u Sr bi ji, kao i o jav nom du gu i de fi ci tu.

Na pi ta we da li su pred stav ni ci MMF-a ko men ta ri sa li na ja ve ko je se ~u ju u iz bor noj kam pa wi da ta in sti tu ci ja vi {e ni je po treb na Sr bi ji, Ra do sa vqe vi} je ka zao da „raz go vo ri ni su

i{li u sme ru ko men ta ri sa wa iz bo ra i iz bor ne re to ri ke, jer je MMF sve stan da }e po sle iz bo ra se sti za sto i raz go va ra ti o ono me {to je ve} bi lo do go vo re no„.

- Pri tom }e bi ti uze ti u ob zir svi no vi aspek ti, kao {to je no vi ta las svet ske kri ze - za kqu ~io je dr `av ni se kre tar

ka ko bi omo gu }io po sti za we ci qa nog de fi ci ta u 2012. No va vla da mo ra da ogra ni ~i do dat no za du `i va wa dr `a ve, za tim da do ne se kre di bi lan pro gram fi skal nog pri la go |a va wa ko jim bi se jav ni dug vra tio u odr `i ve okvi re, a ve li ka struk tur na re for ma po treb na je zbog po kre ta wa eko nom skog ra sta, re kao je

Nedovoqna {tedwa Od go va ra ju }i na pi ta we da li su me re ko je je vla da do ne la kra jem mar ta do voq ne u ci qu {ted we u bu xe tu, Li so vo lik je re kao da su one ko rak u do brom prav cu, ali i ne i do voq ne, s ob zi rom na ve li ~i nu bu xet skog de fi ci ta.

- De li mo mi {qe we Fi skal nog sa ve ta da pri me na ne kih od tih me ra no si ri zi ke. Za to mi sli mo da {ted wa ne }e bi ti re a li zo va na u pu nom obi mu”, ob ja snio je Li so vo lik.

Mi ni star stva fi nan si ja.

Ina ~e, stal ni pred stav nik MMF-a za Sr bi ju Bogdan Lisovolik ka `e da }e no va vla da mo ra ti da ura di re ba lans bu xe ta

Li so vo lik u naj no vi jem bro ju Ma ga zi na „Bi znis”. „Eko nom ski po ka za te qi u pr va dva me se ca ove go di ne go ri su ne go {to je bi lo ko to mo gao da pred vi di

pre sa mo ne ko li ko ne de qa. Ne ke od tih sla bo sti bi le su sa mo pri vre me ne, zbog ne po voq nih vre men skih uslo va u fe bru a ru.

Shod no to me, bu xet ski pri ho di su bi li ma wi ne go {to se o~e ki va lo”, na veo je Li so vo lik.

- Da bi se taj pro blem re {io neo p hod na je ve o ma ~vr sta kon tro la jav ne po tro {we, ve }i na po ri pri li kom pri ku pqa wa po re za, ali i ne po re skih pri ho da, kao {to su na pri mer di vi den de jav nih pred u ze }a. Neo p hod no je dr `a ti bu xet pod kon tro lom ka ko bi se odr `a lo po ve re we in ve sti to ra - uka zao je stal ni pred stav nik MMF-a u Sr bi ji.

Ko me ta r i {u } i po j e di n e pred lo ge o fi skal noj po li ti ci u pred iz bor noj kam pa wi, Li so vo lik je re kao da su to kom pred iz bor ne kam pa we mo gli da se ~u ju ra zni po pu li sti~ ki pred lo zi ili obe }a wa ko ja su u su prot n o s ti sa mu dro i do b ro skro j e n om fi s kal n om i eko -

Bogdan Lisovolik

nom skom po li ti kom. Je dan od pred lo ga je da se pla }a we PDVa za ma la i sred wa pred u ze }a

od lo `i tek na kon na pla te ro be i uslu ga, pod se tio je on i oce nio da bi ta ini ci ja ti va otvo ri la zna ~a jan jaz u bu xe tu ko ji bi mo rao da se po kri je na ne ki na ~in, naj ve ro vat ni je kroz ve o- ma ne po pu lar ne me re {ted we.

Ka da je re~ o od lu ci o zna ~aj nom po ve }a wu mi ni mal ne za ra de ko ja je stu pi la na sna gu u apri lu, Li so vo lik je oce nio da ta me ra na kra tak rok iz gle da po li ti~ ki ko ri sno, dok ona za pra vo na ru {a va kon ku rent nost i spre ~a va otva ra we no vih rad nih me sta.

- Tro {ko vi ove me re, u smi slu iz gu bqe nih rad nih me sta, bi li bi o~i gled ni tek u na red nih ne ko li ko me se ci i go di na.

Pri tom, me ra do la zi u tre nut ku ka da je ne za po sle nost me |u mla di ma ve o ma vi so ka, a to je ka te go ri ja ko ja }e bi ti naj vi {e po go |e na po ve }a wem mi ni mal ne za ra de”, upo zo rio je Li so vo lik.

E. D.

6

berza

ponedeqak23 . april2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

In ve sti to ri za ra |u ju sa mo ~ist gu bi tak I pro te kla sed mi ca ni je do ne l a pre v i { e do b rih ve s ti ula ga ~i ma. In ve sti ci o na ak tiv nost ni je se po di gla iz nad ovo go di {weg mi ni mu ma, dok je ne ga tiv ni trend na sta vqen i {e s tu sed m i c u za r e d om. [ta vi {e, re per ni in deks tr `i {ta, Be leks 15, spu stio se is pod ni voa od 500 po e na, za ko ra ~iv {i u ne ga tiv nu te ri to ri ju u te ku }oj go di ni, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in ve sta u svom osvr tu n pro {lo ne deq n a kre t a w a na do m a } em fi nan sij skom tr `i {tu. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja sa tr `i {ta sa da no si ne ga ti van pri nos od po ~et ka go di ne od 0,2 od sto. Uku pan pro met u pro te kloj ne de qi bio je ma wi od je dan mi lion evra, {to naj bo qe po ka zu je ak tu el ni sen ti ment tr `i {ta.

Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la pro met od 22,7 mi li o -

na di na ra uz la ga ni za o kret tren da na kon ne ko li ko sed mi ca pa da. Kra jem ne de qe ne {to ve }i za mah tr go va wu da la je in for ma ci ja da }e NIS ob ja vi ti re zul ta te po slo va wa za pr vi kvar tal u pe tak, 27. apri la, ali je pro met i ovom naj li kvid ni jom har ti jom tr `i {ta ostao da le ko is pod go di {weg pro se ka. NIS je u pr va tri mese ca pro {le go di ne ostva rio ne to do bi tak od 9,8 mi lijar di di na ra, ali u znat noj me ri kao po sle di ca po zi tiv nih kurs nih raz li ka, ko je }e u ovo go di {wem tro me se~ ju sva ka ko iz o sta ti.

Od osta lih har ti ja iz re al nog sek to ra, po no vo se naj vi {e tr g o v a l o ak c i j a m a be o grad skog „Imle ka„ i, sli~ no kao i pret hod ne sed mi ce, bio je pri me tan po ja ~a ni pri ti sak na stra ni po nu de ovih har ti ja.

Ak ci je naj ve }e do ma }e mle ka re po no vo su fluk tu i ra le u re la tiv no {i ro kom ce nov nom

Posledwa cena

Akcija

ra spo nu 2.860-3.000 di na ra, a osta je da se vi di da li su ak tu el ni tren do vi u ve zi sa o~e ki va nom kon kre ti za ci jom pre u zi ma wa ove kom pa ni je od stra ne „Kam pi ne„.

Li kvid ne har ti je iz re al nog sek to ra, pro te kle sed mi ce su be le `i le la ga ne pro me te, pa je me |u pro met ni je har ti je

Vrednost prometa (din)

661

22.678.589

Imlek, Beograd

2.909

13.201.760

16.001

13.136.821

2.000

11.439.940

900

8.366.400

Univerzal banka, Beograd Ratar, Pan~evo

do speo pan ~e va~ ki „Ra tar„ ko ji po slu je pod kon tro lom ze mun skog „In ve ja„. Ce na ovih ak ci ja se spu sti la 9,1 od sto na 900 di na ra uz re a li za ci ju od 8,3 mi li o na di na ra i is pro me to va nih 7,6 od sto ak ci ja ove kom pa ni je.

Ne u o bi ~a je no, ban kar ske ak ci je je pred vo di la Po {tan ska {te di o ni ca ko ja je za be le `i la pro met od 13,2 mi li o na di na r a, okon ~ av { i ne d e q u na ce ni od 16.001 di nar.

So lid nu re a li za ci ju od 11,4 mi li o na di na ra, ma hom na ni vou od 2.000 di na ra, za be le `i la je Uni ver zal ban ka, dok je Ko m er c i j al n a ban k a pa d a l a kra jem ne de qe na no vi isto rij ski mi ni mum od 1.604 di na ra, do da ju ana li ti ~a ri Sin te za in ve sta.

VLA DA U BU E NOS AJRE SU NA CI O NA LI ZO VA LA JO[ JED NU STRA NU KOM PA NI JU

Ar gen ti na na pu tu bez po vrat ka Ar gen ti na, na kon na ci o na li za ci je naft ne kom pa ni je IPF, na lo `i la je od u zi ma we jo{ jed ne fi li ja le {pan ske ener get ske fir me „Rep sol”, „IPF Ga sa”. U sa op {te wu ob ja vqe nom u slu `be nom gla sni ku se na vo di da vla da pro gla {a va „IPF Gas” jav nim pred u ze }em i pre u zi ma 51 od sto ak ci ja kom pa ni je, pre ne la je agen ci ja AFP. To je sa mo je dan od su ma nu tih po re za ar gen tin skih vla sti u po sled we vre me. Pret hod no su na ci o na li zo va le pri vat ne pen zij ske fon do ve, opqa~ ka le sop stve ne de vi zne re zer ve, sve ~e {}e za bra wu ju uvoz ro be {to do vo di do ne sta {i ca ~ak i naj o snov ni jih `i vot nih po trep {ti na. Ja sno je da je Ar gen ti na kre nu la putem ko ji je iz ba cu je iz gru pe ze ma qa sa slo bod nom eko nomi jom i de mo krat skim po ret kom. „IPF Gas” ni je deo naft ne gru pa ci je IPF ~i ja je na ci o na li za ci ja na lo `e na ove ne de qe, {to je na i {lo na glo bal nu osu du, ve} je po seb na kom pa ni ja. „Rep sol bu ta no”, fi li ja la {pan skog ener get skog gi gan ta, vla snik je 85 od sto ak ci ja „IPF Ga sa”.

Svet ska tr `i {ta ak ci ja su kra jem pro te kle sed mi ce oja ~a la pod uti ca jem do bre tra `we na kqu~ noj auk ci ji {pan skih ob ve zni ca i na de in ve sti to ra da }e Ki na pred u ze ti da qe me re za pod sti ca we svo je po su sta le eko no mi je. [pa ni ja je us pe la da pro da vi {e du ga ne go {to je pla ni ra la, ma da je mo ra la da pla ti vi {e ka mat ne sto pe na auk ci ji ko ja je pred sta vqa la test po ve re wa u spo sob nost vla de te ze mqe da sta vi pod kon tro lu svoj dug u vre me ula ska {pan ske eko no mi je u re ce si ju.

Pri n os na 10-ogo di {we {pan ske ob ve zni ce je po ve }an

Ce ne si ro ve naf te su se na kra ju sed mi ce na azij skom tr `i {tu kre ta le iz nad 102 do la ra za ba rel, kao re ak ci ja na po ka za te qe da se na sta vqa ko le bqi vi opo ra vak ame ri~ ke eko no mi je. Naf ta za is po ru ku u ma ju je u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {koj rob noj ber zi bi la u po ra stu 22 cen ta i ugo va ra na je po 102,49 do la ra za ba rel, po {to je si no} na za kqu ~e wu tr go va wa u Wu jor ku po j ef t i n i l a 40 cen t i, na 102,27 do la ra za ba rel. Mar ka „brent” za jun ski ter min is po ru ke je na lon don skoj ber zi ICE osta la na sta bil nom ni vou od 118 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Raz o ~ a r a v a j u } i iz v e { ta j i sa ame ri~ kog tr `i {ta ra da,

Bu e nos Ajres

~i ko je oku pqe na gru pa i{ ~e ki va la: IPF, naj ve }i pre ra |i va~ u ze mqi pre }i }e u dr `av no vla sni {tvo. Pred u ze }e ko je se do sa da ve }in ski na la zi lo u ru ka ma {pan skog kon cer na Rep sol, po sta }e vla sni {tvo dr `a -

ve i to zbog „na ci o nal ni i jav nih in te re sa”.

Slu `be no, ar gen tin ska vla da oprav da va ovaj ko rak ti me {to se Rep sol (ko jem pri pa da 57% de o ni ca) ve} go di na ma ne bri ne oko raz vo ja i po ve }a wa pre ra de naf te ve} pr ven stve no oko in te re sa de o ni ~a ra. Wi hov ar gu ment od go va ra s jed ne stra ne i ~i we ni ca ma: dok po tra `wa za naft nim pre ra |e vi na ma u Ar gen ti ni iz da na u dan ra ste, pro iz vod wa se sve vi {e sma wu je a po sle di ca je da je Ar gen ti na

na 5,7 od sto, sa 5,3 od sto na po sled woj ta kvoj auk ci ji 4. apri la. Tra `wa je bi la vi {e ne go dvo stru ko ve }a od po nu de. Ja ka tra `wa go vo ri da }e [pa ni ja i da qe bi ti u sta wu da se sa ma fi nan si ra na tr `i {ti ma, {to je od kqu~ nog zna ~a ja za osta le ~la ni ce evro zo ne, s ob zi rom da bi [pa n i j a bi l a pre ve l i k a eko no mi ja da bi mo gla da bu de spa sa va na.

Tr `i {ta ta ko |e o~e ku ju da qe mo ne tar no la ba vqe we u Ki ni, mo `da to kom ovog vi ken da, sa ci qem spre ~a va wa na glog uspo ra va wa ra sta ki ne ske eko no mi je, pre ne la je agen ci ja AP.

2011. go di ne po pr vi put u po sled wih 17 go di na mo ra la da uve ze si ro ve naf te u iz no su za oko 9 mi li jar di do la ra.

Me |u tim, s dru ge stra ne, ar gu ment ar gen tin ske vla de ba{ i ne sto ji u pot pu no sti. ^i weni ca je na i me isto ta ko da je kon cern Rep sol Kri sti na Fer nan dez de Kir~ ner ve} odav no pred sta vio no vi plan in ve sti ci ja ko jeg je ona od bila bu du }i da je na vod no bio „ne do vo qan”.

Li~ ni raz go vor sa {e fom spo me n u t og kon c erna An t i o n io Bru fa u om, ona ve} ne de qa ma na vod no izbe ga va.

Glav ni raz lo zi za ko rak na ko ju se od lu ~i la ar gen tin ska vla da su me |u tim za pra vo sa svim jed no sta van: ze mqi je po tre ban no vac. Iz voz se sma wu je a i pri vred ni rast }e se pre ma prog no za ma ove go di ne upo la sma wi ti dok sto pa in fla ci je (pre ma na vo di ma Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da) iz no si oko 20 od sto.

Dru gim re ~i ma, ze mqi su po treb ne de vi ze a ka ko bi ih

u{te de la, vla da do no si vr lo ~e sto ap surd ne za bra ne uvo za ro be sa po sle di ca ma da sve ~e {}e ne do sta je sve vi {e naj o snov ni jih po trep {ti na sva ko dnev nog `i vo ta. Ka ko bi do {la do nov ca, ar gen tin ska vla da upra vo u na ci o na li za ci ji ra znih pred u ze }a vi di svo ju {an su: ona je ta ko ve} „po ku pi la” no vac iz pri vat nih pen zi o nih osi gu ra wa, za li he de vi za Cen tral ne ban ke kao i za ra du te le vi zij skih ku }a do bi je nu pre ko emi to va wa fud bal skih utak mi ca.

Svi ovi ko ra ci uvek su bi li oprav da ni kao „pa tri ot ske ak ci je za do bro svih Ar gen ti na ca”. Sa da je na red do {la i po me nu ta IPF, ko ja go di {we za ra di oko 15 mi li jar di do la ra.

Ali, po sle di ce bi ovo ga pu ta mo gle bi ti ite ka ko fa tal ne: po ten ci jal ni ula ga ~i su u me |u vre me nu pre stra {e ni a sig nal ko ji ova ak ci ja na ci o na li za ci je {a qe i dru gim (stra ni ma) pred u ze }i ma, stra nim in ve sti to ri ma su vi {e ne go ne ga tiv ni.

E. D.

ne kret ni na i pre ra |i va~ koj ak t iv n o s ti pod r i l i su po vere we in ve sti to ra. In deks re gi o nal ne pre ra |i va~ ke ak tiv no sti, ko ji je ju ~e ob ja vio fi la del fij ski ogra nak Upra ve fe de ral nih re zer vi, pre trpeo je o{tar pad, dok je Nacio n al n o udru ` e w e za nekret ni ne sa op {ti lo da je pro da ja ku }a pro {log me se ca opa la za 2,6 od sto.

Ame ri~ ko mi ni star stvo ra da je, pak, ob ja vi lo da je broj zah te va za do bi ja we po mo }i za ne za po sle ne opao za 2.000, na 386.000. Ka da je taj po ka za teq iz nad 376.000, in ve sti to ri to uzi m a j u kao znak da za p o {qava w e ni j e do v oq n o ve liko da bi sni zi lo sto pu ne zapo sle no sti.

VESTI Naj lak {i po sao na sve tu? [pan ska po slov ni ca {ved ske kom pa ni je „Hu skvar na„ ob ja vi la je kon kurs za po sao u ko jem se tra `i jed na oso ba na me stu “nad zor ni ka auto mat skih ko si li ca”.

Wen je di ni za da tak bi bio sun ~a we u ma drid skom par ku dok ko si li ca sa mo stal no iz vr {a va svo ju du `nost. U ogla su sto ji da kan di da ti mo ra ju ima ti iz me |u 25 i 35 go di na, da su kom pju ter ski pi sme ni, od no sno da se slu `e „Fej sbu kom„, „Tvi te rom„ i i-mej lom da bi sva ko dnev no mo gli ob ja vqi va ti svo ja za pa `a wa, a pla ta je 2.000 evra. Iako se ovaj po sao iz sno va ~i ni ide al nim za ~e ka we pen zi je, pred vi |e no tra ja we za po sle wa je sa mo me sec da na i slu `i za pro mo vi sa we no ve li ni je auto mat skih ko si li ca. Ma da je re~ o mar ke tin {kom tri ku, po nu da za po sao je sa svim isti ni ta i na oglas se za sa da pri ja vi lo pre ko 2.100 oso ba, pre no se agen ci je.

Ita li ja ne vo zi privt ni voz

Da bi u{tedela devize, vlada ~esto donosi apsurdne zabrane uvoza robe pa sve ~e{}e nedostaje sve vi{e najosnovnijih potrep{tina svakodnevnog `ivota Ka da je pro gla {e na na ci o na li za ci je IPF-a, pred sed ni ca Ar gent ni ne Kri sti na Fer nan dez Kirh ner, sta ja la je po red pla vo be le za sta ve svo je ze mqe i por tre ta na ci o nal ne ju na ki we Eve Pe ron. Pri sut ni su bi li i iza bra ni ~la no vi we ne vla de kao i za stup ni ci mla dih iz we ne stran ke. Svi su tap {a li i po zdra vqa li pred sed ni cu iako Fer nan dez jo{ ni je re kla ni jed nu re~.

Na kon ne ko li ko mi nu ta, ona je po di gla ru ku i iz go va ri la re -

[pan ski dug po di gao ce nu ak ci ja

Naf ta se ko le ba na oko 100 do la ra

NIS, Novi Sad Banka Po{tanska {tedionica, Beograd

dnevnik

Eks klu ziv ni ita li jan ski privatni superbrzi voz, sa modernim enterijerom, internetom i bioskopom koji je kreirala kompanija NTV, obavio je svoje prvo putovawe.

Tamnocrveni voz u obliku metka, duga~ak 200 metara i nazvan Italo, otisnuo se sa rimske stanice Termini ka Napuqu, gde je stigao za ne{to vi{e od sat vremena. „Italo je stigao i doneo velike prednosti za sve koji putuju”, obratila se kompanija NTV prvim putnicima koji su se divili unutra{wosti voza koju je uredila poznata dizajnerska ku}a \u|aro. Vozovi imaju pozla}ene detaqe, panoramske prozore i ko`na sedi{ta, a vagoni su {iri od standardnih francuskih T@V vozova. Postoje tri razli~ite klase vagona.

Maksimalna brzina koju vozovi razvijaju je 360 kilometara na sat.

„Folksvagen” boqi od Tojote Forbs je na listu od 100 najve}ih kompanija na svetu stavio i 10 proizvo|aca automobila, koje prevodi nema~ki „Folksvagen”. „Forbs” je anali-

zirao poslovawe 2.000 najmo}nijih korporacija. Za razliku od ranije objavqivanih rang-lista kada su kori{}eni pojedina~ni pokazateqi, kao {to je prodaja, „Forbs” je rangirao kompanije po profitu, prodaji, imovini i tr`i{noj vrednosti, kako bi odredio odgovaraju}e mesto, po|ednako analiziraju}i svaki od tih faktora. Nema~ki „Folksvagen”, najve}i evropski proizvo|a~ vozila, stigao je na 17. mesto, ispred japanske „Tojote” koja je sa lawske 55. do{la na 25. poziciju na listi, kao druga me|u autokompanijama, preneo je „Detroit wuz”.

Raspad {panskog socijalizma [panska vlada }e ukinuti besplatne lekove za penzionere i pove}ati univerzitetske {kolarine, kao deo planiranih mera u{tede deset milijardi evra. Plan za u{tedu sedam milijardi evra u sektoru zdravstva je izazvao veliko negodovawe, budu}i da je premijer Marijano Rahoj pre nego {to je wegova Narodna partija u novembru pobedila na izborima, obe}ao da }e ~uvati kupovnu mo} penzionera. Penzioneri }e, me|utim, prema najnovijem planu, morati da u~estvuju u kupovini svojih lekova. „Svi moramo da preduzmemo napor.

To je neophodno zato {to u ovom trenutku nema dovoqno novca koji bi pokrio finansirawe javnih slu`bi”, dodao je Rahoj.

Kriza poga|a mlade Broj zaposlenih mladih qudi u Italiji je izme|u 2008. i 2011. zbog ekonomske krize pao za vi{e od milion, saop{tio je italijanski zavod za statistiku Istat. Najvi{e su pogo|eni Italijani stari izme|u 15 i 24 godine, saop{tio je Istat. U saop{tewu se navodi da je broj zaposlenih izme|u 15. i 34. godine starosti pao sa 7,11 miliona 2008. godine na 6,05 miliona 2011. godine, dok je u odnosu na 2010. wihov broj lani pao za 233.000.

Istra`ivawe Banke Italije je, me|utim, pokazalo da mnogi nezaposleni ipak uspevaju da preguraju mesec zahvaquju}i tradicionalnoj bliskosti unutar italijanskih porodica.

Pri vre me na za bra na sa o bra }a ja Pri vre me na za bra na sa o bra }a ja na de lu Som bor skog bu le va ra i Bu le va ra Evro pe na sna zi je od da nas, pa do 2. ma ja, a na ras kr sni ci Som bor skog bu le va ra i Su bo ti~ ke uli ce od 25. do 29. apri la. Za bra na se uvo di zbog po sta vqa wa za vr {nog slo ja as fal ta. Po red to ga pri vre me no }e bi ti iz me we na tra sa auto bu ske li ni je 7, ko ja }e ume sto Bu le va ra Evro pe ko ri sti ti Fu to {ki put i Uli cu ca ra Du {a na do uli ce Ive An dri }a, a da qe }e i}i uobi ~a je nom tra som.

B. M.

Za vr {e na grej na se zo na „No vo sad ska to pla na” je sa op {ti la ju ~e da je pre sta la sa is po ru kom to plot ne ener gi je, jer su se ste kli svi uslo vi za za vr {e tak grej ne se zo ne, ko ja je tra ja la ne de qu da na du `e ne go {to je bi lo pred vi |e no, po {to su pro te klih da na bi le ne {to ni `e tem pe ra tu re.

- Za hva qu ju }i do broj pri pre mi to kom le ta i re kon struk ci ji vre lo vod ne mre `e, us pe li smo da odr `i mo sta bil nost si ste ma i kva li tet uslu ge na naj vi {em ni vou - re kao je di rek tor ovog pred u ze }a mr Vladimir Jeli}.

G. ^.

„Da me pe va ju za vas”

Hu ma ni tar ni kon cert SOS `en skog cen tra „Da me pe va ju za vas” bi }e Zbog za me ne si ste ma pre no odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u Stu di ju sa te l e f on s ke cen t ra l e „M”. Na stu pa ju „Fraj le”, Nevena Re- 021/484 3 484 da nas iz me |u 15 i qin, Svetlana Ceca Palada, Tijana 16 ~a so va do }i }e do pre ki da Bogi}evi} uz kla vir sku prat wu Bra- od l a z nog, od n o s no do l a z nog nislava Tomi}a i „Alek tik prls”. te l e f on s kog sa o b ra } a j a u Ula zni ce za kon cert mo gu da se ku pe Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. na bla gaj ni Stu di ja „M”. No vac od ka - Lo k al n i te l e f on s ki raz ra ta bi }e upla }en kao do na ci ja or ga - govori }e se od v i j a t i bez ni za ci ji SOS `en ski cen tar. J. Z. smet wi.

Z. Ml.

Novosadska ponedeqak23.april2012.

Pre kid u te le fon skim ve za ma

Pro mo ci ja kwi ge Pro mo ci ja kwi ge Darka Gavrilovi}a „Bu |e we Evro pe od an ti ke do sred weg ve ka„ u iz da wu kar lo va~ kog „Ka i ro sa” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19.30 sa ti u Klu bu „Tri bi na mla dih”. Go vo ri }e pro fe sor dr Zoran \eri} iz Po zo ri {ta mla dih, prof. dr \or|e Stojanovi} sa Fa kul te ta za evrop ske prav no-po li ti~ ke stu di je i autor.

Q. Na.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„Je van |e qe po Isu su Hri stu” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ j a se pr v a ja¬ v e na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Je van |e qe po Isu su Hri stu” @ozea Saramagoa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

U ovom je van |e qu, po Sa ra ma gu, Spa si teq no si auru ~o ve~ no sti da le ko ve }u ne go {to

tvr di Bi bli ja. Za jed ne, bli ske rev n o s nim hri { }a n i m a, ro man je bo go hul no an ti je van |e q e, za dru g e im p re s iv n a pri ~a o qu ba vi i qud skoj `r tvi, o dva de set ve ko va qud skih pat wi ko ji su usle di li. Ro man ko ji je svo je vre me no iza zvao pra vu bu ru u por tu gal skim i {pan s kim kon z er v a t iv n im kru go vi ma, {to je do ve lo do cen zu re ko jom je pi sac spre ~en da pri mi Evrop sku na gra du za kwi `ev nost, pred sta vqa jo{ jed nu po tvr du Sa ra ma go vog im pre siv nog sti la i sklo no sti da o qud skoj sud bi ni pro go vo ri ale go ri~ no i pro vo ka tiv no, a isto vre me no na svi ma ra zu mqiv na ~in.

N. R.

[ta sve mo `e jed na ti kva?

Ne kad za pa som Ka ra |or |e vih voj ni ka, slu `e }i kao „fla {i ca” za pi }e, pre ko ukra sa na cr no - be lim te le vi zo ri ma na {ih pre da ka, ti kva je da nas evo lu i ra la do ras ko {ne ukra sne lam pe. Ne zna se po u zda no ko se pr vi se tio da gur ne si ja li cu u osu {e nu ti kvu, ali pre la ma we sve tlo sti ko je stva ra, qu di ma se to li ko svi de lo da je „sve tlo sna ti kva” sve ~e {}i ukras za upot pu wa va we at mos fe re.

Dru gi na ro di ti kve jo{ ko ri ste i kao zve~ ke, tor be, mu zi~ ke in stru men te, plo vak za u~e we pli va wa, a pro n ic q i v i En g lez [er lok Holms od we je spra vio lu lu. [ta jo{ ti kva mo `e? A. L.

U [O SO „MI LAN PE TRO VI]”

Fo t o: F. Ba k i}

Sen zor ske so be po dsti ~u ~u la De ca ko ja ima ju mo to ri~ ka o{te }e wa, o{te }e wa ~u la i dru ge smet we u raz vo ju, a po ha |a ju re dov ne vr ti }e i {ko le, ima ju mo gu} nost tret ma na u ta ko zva nim sen zor skim so ba ma, u ko ji ma se pod sti ~e raz voj ~u la. No vo sad ska [ko la za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}” kao i in klu ziv ni cen tar ove {ko le u svom okri qu ima ju sen zor ske so be - vi so ko spe ci ja li zo va ne sre di ne u ko ji ma su po de {e ni mi ri si, zvu ko vi i vi zu el ni ele men ti, uz vi bra ci je na lej zi be go vi ma i aro ma te ra pi ju.

De fek to log u [O SO „Mi lan Pe tro vi}„ Aleksandra Todorov - Ne{i} ka `e da sen zor ske so be naj ma we ko ri ste de ca ko ja ina ~e po ha |a ju ovu {ko lu, a naj vi {e ona ko ja su u re dov noj na sta vi u {kol skim i pred {kol skim usta no va ma i vr ti }i ma. Uslov je

da po sto ji po tre ba za do dat nom po dr {kom u raz vo ju.

- De ca do la ze ov de na pod sti ca we raz vo ja ~u la - ob ja {wa va Ne {i}. - To su ona de ca ko ja ima ju od re |e ne smet we u raz vo ju ko je su ti pi~ ne i o~i gled ne. Na pri mer, uko li ko de te ne mo `e da pra ti na sta vu u {ko li, ima po te {ko }e u u~e wu ili psi ho mo tor ne smet we, on da do |u ov de na sti mu la ci ju raz vo ja, jer se u so ba ma pod sti ~e vi zu el na i audio per cep ci ja.

Jed na od so ba je i so ba za du bo ki re laks ko ja se ko ri sti ka ko bi se ot klo ni li pro ble mi u po na {a wu, po put auto a gre si je i agre si je. Am bi jent je ta kav da uti ~e umi ru ju }e na de cu. Ide ja sen zor skih so ba za sni va se na kon cep tu da se de te tu pru `i kom ple tan do `i vqaj, ~u la se uje di wu ju i stva ra se do `i vqaj

ko ji uti ~e po zi tiv no na de te.

Ka ko ob ja {wa va Ne {i}, mo zak zdra vog de te ta raz vi ja se ta ko {to se ono igra, pro vla ~i, za vla ~i, is tra `u je pred me te i ta ko upo zna je poj mo ve, pro stor i opa `a svet oko se be i u tom pro ce su u`i va. Me |u tim, de ca ko ja ima ju ne ku vr stu smet wi, ne pra te igru na isti na ~in kao vr {wa ci i ne ostva ru ju in ter ak ci ju sa sre di nom. Ciq je da de te, onu sli ku ko ju do bi je u sen zor skim so ba ma, mo `e da do `i vi i u spo qa {woj sre di ni, od no sno u sva ko dnev nom `i vo tu.

- U so ba ma su spe ci ja li zo va ni uslo vi, po de {e ni pre ma po tre ba ma de ce, kao bi se uz {to ma we na po ra, ot klo ni le ili uma wi le ne pra vil no sti i ka ko bi de te efi ka sno i u naj ve }oj me ri is ko ri sti lo svo je po ten ci ja le - do da je Ne {i}.

Sen zor ske so be na la ze se u objek ti ma [O SO „Mi lan Pe tro vi}” u Uli ci bra }e Rib ni kar i Ba te Br ki }a i bes plat no ih mo gu ko ri sti ti sva de ca sa te ri to ri je no vo sad ske op {ti ne. One su deo ser vi snog cen tra ove {ko le, a ka ko bi de te do {lo do tret ma na, po treb no je da ini ci ja ti vu pokre ne ro di teq ili {ko la ko ju po ha |a.

- In ter re sor na ko mi si ja od re |u je ka kva je po mo} po treb na de te tu i on da ono do la zi kod nas na pro ce nu, utvr di mo ka kve ko rek ci je su po treb ne i od re di mo ko li ko ~e sto de te tre ba da do la zi. Naj ~e {}e ro di te qi do vo de de cu ali ne ret ko se de si da mi iz Ti ma za do dat nu po dr {ku, iz la zi mo na te ren, od no sno u {ko le i vr ti }e - do da je Ne {i}.

J. Zdje la re vi}

NA RA DOST NAJ MLA \IH SU GRA \A NA

V remeploV

Hir man obez be dio po be du Oko 14 hi qa da qu bi te qa fud ba la iz No vog Sa da i oko li ne do {lo je 23. aprila 1951. na igra li {te „Voj v o d i n e” da pra t i utak m i c u „Voj vo di ne” i split skog „Haj du ka”. Pre ko tri hi qa de gle da la ca zdu {no je na vi ja lo za go ste {to ni je neo bi~ no jer su „maj sto ri sa mo ra” ima li u Voj vo di ni ne ko li ko zva ni~ nih klu bo va svo jih na vi ja ~a. Ipak, po be di la je „Voj vo di na” sa 2:1.

Wen cen tar for Fra wo Hir man kao da je `i veo dru gu mla dost, dao je oba go la, a pro sla vqe ni haj du ko vac Fra ne Ma to {i}, dao je svoj sto ti pr vo li ga {ki gol.

N. C.

U pri pre mi no va igra li {ta Pro le }e je do ba ko je ma mi naj mla |e su gra |a ne na po qe na igru i za ba vu, ali je i ide al no za re kon struk ci ju de~ jih igra li {ta ili iz grad wu no vih. Ka ko sa zna je mo u Za vo du za iz grad wu gra da (ZIG), ove go di nu u pla nu je iz grad wa tri no va de~ ja igra li {ta i to u Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu, u Uli ci Bra ni mi ra Bo ro te na No vom na se qu i kod ob da ni {ta „Ma sla ~ak„ u Na rod nog fron ta.

Iz vo |a~ ovih ra do va je D.O.O. „Pej kom„ iz Be o gra da, a bi }e ulo `e no 6.254.000 di na ra.

U Uli ci Bra ni sla va Bo ro te po sto ji de~ je igra li {te ko je je pot pu no za pu {te no i ono }e bi ti pot pu no ob no vqe no.

- Uklo we ni su svi re kvi zi ti za igru, de mon ti ra ne su klu pe i na pod lo zi od {qun ka, po sta vi }e se no vi po put kom bi no va ne

kon struk ci je za igru, klu pe za se de we i kor pe za ot pat ke- na vo de u ZIG-u.

I na Li ma nu dva, iz me |u Uli ca ca ra La za ra i Uli ce Na rod nog fron ta, po red vr ti }a „Ma -

ca. U ZIG-u ka `u da }e se pro stor ople me ni ti i no vim ur ba nim mo bi li ja rom kao {to su klu pe za se de we, kor pe za ot pat ke, a bi }e po sta vqe na i za {tit na ogra da zbog bez bed no sti.

Rin gi {pi li, vr te {ke...

Lu na-par ko vi su sti gli u grad i na la ze se kod Spen sa i na No vom na se qu. Ma li {a ni ma su na ras po la ga wu dvor ci za ska ka we, vr te {ke, auto mo bi li za su da ra we, ali i ve }i rin gi {pi li, pa i ~u ve ne „ba le ri ne” za one od va `ni je. Ce na jed ne vo `we je iz me |u 80 i 150 di na ra. O~e ku je se da }e usko ro is pred Spen sa, na pla tou, bi ti otvo re no ve li ko igra li {te, po pu lar ni Spen si}. Ula zni ca za je dan sat igre ko {ta }e 100 di na ra. sla ~ak„ u pot pu no sti se re kon stru i {e de~ je igra li {te. Na pod lo zi od {qun ka bi }e po sta vqe ni ma wi to bo gan, qu qa {ka za be be, qu qa {ka sa dva se di {ta za sta ri ju de cu i klac ka li -

U Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu, ta~ ni je u Mo li na ri je vom par ku, ko ji je ne dav no re kon stru i san, kom plet no }e se ob no vi ti de~ je igra li {te. Ta mo je pred vi |e no da se

sta vi ma wi to bo gan, hva ta~ lop te, klac ka li ca ~e tvo ro sed i no vi ur ba ni mo bi li jar ko ji }e ob u hva ti ti pet klu pa i pet kor pi za ot pat ke.

- Tre ba na gla si ti da su re kvi zi ti iza bra ni u skla du sa evrop skim stan dar di ma, opre ma je bez bed na za igru de ce, le po di zaj ni ra na i za {ti }e na od mo gu} no sti slu ~aj nog ra sta vqa wa. Re kvi zi ti su od me ta la i od dr ve ta, ot por ni na sve vre men ske uslo ve - ob ja sni li su u ovom pred u ze }u, do da ju }i da je u pro te kle tri go di ne u No vom Sa du ura |e no vi {e za sport i mla de ne go za dve de ce ni je.

Pod se ti li su da je od ju na 2008. do ove go di ne iz gra |e no 60 no vih de~ jih igra li {ta, a re kon stru i sa no 104, dok su 32 no va sport ska te re na iz gra |e na, a ob no vqe na 85.

A. Je ri ni}

Pa ra stos stra da li ma od Hor ti je ve voj ske Epar hi ja Ba~ ka i cr kve na op {ti na Srp ske pra vo slav ne cr kve u No vom Sa du da nas na po bu sa ni po ne de qak slu `i }e pa ra stos `r tva ma stra da lim pri li kom ula ska Hor ti je ve voj ske u No vi Sad 13. apri la 1941. go di ne. Pa ra stos po ~i we u 13 sa ti na Al ma {kom gro bqu kod Kr sta.

Da na {wim pa ra sto som Epar hi ja Ba~ ka na sta vqa da obe le `a va 70 go di na od zlo gla sne ra ci je u No vom Sa du i dru gim me sti ma [aj ka {ke. Si no} je cr kva upri li ~i la pre da va we u Rad ni~ kom do mu o stra da wu ci vil nog sta nov ni {tva u Ba~ koj i Ba ra wi u apri lu 1941. go di ne.

Z. D.

8

ponedeqak23.april2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ki ar a i Noa no vi su gra |a ni Blizanci Awa i Vawa - Biqane Dotli} i Atile Pulaija, Ma{a i Tijana - Katice Kreki} i Branislava Kose, Aleksej i Marko - Marije Beli}-Bibina i Grujice Bibina, Radomir i Ratibor - Slavice i \or|a Blagojevi}a.

Devoj~ice Nikolija - Aleksandre i Ogwena Spasojevi}a, Kiara - Ane i Aleksandra Aleksi}a, Mina - Biqane Baji} i Aleksandra Adama, Dragana - Biqane i Ogwena Ogwanovi}a, Anastasija Biqane i Sa{e Karanovi}a, Lea - Bojane Novakovi} i Branimira Ani~i}a, Jelena - Branislave Babi}, Sowa - Valerije Mile{evi}, Antonina - Vawe i Darijana Kara}a, Na|a Vesne [piri} i Bojana Kostri~enka, Sara Vjerke i Miroslava Stojki}a, Ksenija - Gordane i Nenada Vuk{e, Jasmina - Gordane Pavlovi} i Branka Pavlova, Teodora - Danijele Nikoli} i Du{ana Trbanosa, Ana Margaret Dragane i Mac Heverson Alforda, Sara - Duwe i Sr|ana Malobabi}a, Kalina - Jelene i Bojana Veqkovi}a, Una - Jovane Raki} i Bojana Rankovi}a, Dragica - Jovane Stefanovi} i Lazara Radovanova, Vasilija - Kristine i La-

zara Zari}a, Lena - Kristine i Momira Baji}a, Laura - Qiqane Ili} i Zorana Agi}a, Timea - Marie i Roberta Barne, Ivana - Marije i Slavka Kule{ke, Lena - Marijane i Du{ana Om~ikusa, Elena - Marijane i \ura Jeli~i}a, Karmen - Marijane Samarxi} i Nenada Begovi}a, Tina - Milice i Bojana Stojanovi}a, Duwa - Milke i Aleksandra \uragi}a, An|ela Milostivne i Gorana Kondi}a, Mila - Nata{e i Borisa Le~i}a, Lena - Nata{e i Branislava Ga}e{e, Du{ana - Nata{e Kuburi} i Veselina Li~ine, Anastasija - Nede i Damira Beganovi}a, Milica - Olivere Bebi}-Glumac i Tihomira Glumca, Milica - Sawe i Milana Banovi}a, Nina - Senke i Igora Milakovi}a, Iskra - Sowe i Darka Drap{ina, Mija - Spomenke i Bojana Jevti}a, Valentina - Spomenke Todorovi} i Gorana Mi{kovi}a.

De~aci \or|e - Jelene Bubwevi} Mitrovi} i Milorada Mitrovi}a, Mihajlo - Aleksandre i Mihaqa Paro{kog, Ogwen - Ane i Milorada Radi}a, Dragan - Biqane Abazi i Miodraga Lalovi}a, Nikola - Biqane i Milo{a Jak{i}a, Ivan Noa - Biqane Kosovac i Ivice Itiwca, Vasilije - Bojane i Radovana Boji}a, David - Branislave i Vladimira Vujovi}a, Lazar - Valentine i Jovana Leti}a, Luka - Vawe i Neboj{e Mirkovi}a, Nikola - Vesne Baste Avramov i Branislava Avramova, \or|e - Vinke i Vojina Popova, Filip - Daliborke i Milorada Mari}a, Aleksa - Daniele \urovi}-Koprivice i Vasiqa Koprivice, Andrija - Danijele Mirkovi} i Slobodana Predojevi}a, Nemawa - Danijele Stamenkovi} i Igora Miki}a, Koqa - Deane i Sa{e Ba{aragina, Ogwen Dragane \or|evi} i \or|a Jovanovi}a, Nikola - Dragane i Du{ana Diki}a, Vladimir - Dragane Jovanovi} i Branka Milo{eva, Vuka{in - \ine i Marijana Gujanice, Maksim - \ur|e Sankovi}-Babi} i Stevana Babi}a, Norbert - Elvire i Tibora Kadara, Du{an - Ivane i Milana [trbca, Lazar Ivane i Mladena Milanovi}a, Vuk - Ivane i Slobodana Dragojevi}a, Vuk - Ivane i Slobodana Trajkovi}a, Viktor - Ivone Dragan i Slobodana Beqakova, Uro{ - Jadranke Miloradov i Petra ^avlina, Vladimir - Jelene Daqevi} i Sa{e Bogunovi}a, Du{an - Jelene i Branisla-

va Radojevi}, Petar - Jovane Vr~inac, Vladimir - Kristine i Damira Pa~ari}a, Mihajlo Qubice i Dragana Bo{ki}a, Stevan - Qubice Miloradov i ^edomira Golubovi}a, Mateja Marije i Nenada Dragojevi}a, Daniel - Marije Martinovi} i Slavi{e Sabado{, Nikola - Marijane i Jovi{e Pavlovi}a, Marko - Milane i Vladimira Trbi}a, Nikolaj - Milene i Aleksandra Kosti}a, Mihajlo - Milice i Du{ka Klaji}a, Lazar - Mirjane i Vladimira Jovanovi}a, @arko - Mirjane i Ivana Raki}a, David Mirjane i Jovana Duki}a, Milo{ - Mirjane Tanaskovi} i Milana Vranca, Marek - Miroslave Stracinske i Rastislava Stracinskog, Neboj{a - Nata{e i \or|a Jela~e, Lazar - Nata{e i Milo{a \akovi}a, Aleksandar - Nevenke Stojinov, Stefan - Olivere i Nemawe Deli}a, Noa - Olivere i Nenada Arsenova, Lazar - Radosave i Vase Prekoga~i}a, David - Savice Svitlice, Aleksandar - Sandre i Predraga Anu{i}a, David - Sanele i Branislava Jeli~i}a, Milo{ Sawe i Josipa Men|ana, Igor - Sawe i Roberta Zidarevi}a, Dominik - Silvie i Roberta Palinka{a, Ranko - Sla|ane i Danila Komada, Arsenije - Sne`ane i Vladimira Jelovca, Marko - Sofije i Igora Mladenovi}a, Aleksandar - Stojanke Stefanovi} i Sr|ana Ota{evi}a, Ogwen - Tijane Levakov-Vermezovi} i Veqka Vermezovi}a.

Sto jan ka i Sr |an Ce ho sa k}er kom Ele nom i be bom Mi lo {em

Ven~ani Li na Ko yo i Bra ni slav Dro bac, Dra ga na Ne na dov i Dej vid En to ni Foks, Gorda na Ma ri no vi} i Ivan Be cin, Sa wa Zla tar i Go ran Ber lan ~i}, Ta tja na Pi{kin i Mi roslav Bje le ti}, Yi ni Cing-Man ^an i Ne nad Pu {i}, Isi do ra Jani} i Vla di mir Turu di ja, Ta tja na Haj der i Zol tan Idei, Alek san dra Ne {i} i Da ni lo Bi lo ka pi}, Duwa Ku zma no vi} i Sr |an Sr di}, Da ni e la Slav ko vi} i Pre drag Glav ~i}.

Umrli Bo`ana Jawatov ro|. Gaji} (1946), [andor Jano{i (1932), Jovanka Jari} ro|. Tojaga (1920), Mirjana Jovanov ro|. Subotin (1939), Maja Jovanovi} (1989), Jovan ]iri} (1934), Danica Ajder ro|. Karanovi} (1927), Du{an Bawac (1926), Petar Babi} (1954), Jovan Bo`in (1940), Stipan Bo{wak (1949), Savka Vasin ro|. Oqa~a (1932), Slobodanka Veselinov ro|. Sani~anin (1954), Qiqana Vidakovi} ro|. Jela~i} (1947), Branko Vrani} (1930), Gordana Gruji} ro|. Radujkov (1933), Nade`da Da ~i} ro|. Vu~ ko vi} (1928), Le po sa va Ivanovi} ro|. Petronijevi} (1929), An|a Karanovi} ro|. Vajagi} (1929), Jano{ Ki{ (1931), Vladimir Ki{ (1942), Slobodan Kne `e vi} (1959), Vu di slav Ko biq ski (1951), Slobodan Kova~evi} (1947), Qubica Kozarev ro|. Gali} (1920), Jovan Kozarov (1955), [te fa ni ja Kur bat fin ski (1921), Marija Laslo ro|. Gerovac (1950), \u ri ca Man di} (1950), Sto jan Ma ri} (1928), Nada Markovi} ro|. Tasi} (1938), Fe bro ni ja Me du wa nin ro|. Sa la mun (1932), Svetozar Mileti} (1929), Mirko Milo{evi} (1950), Smiqka Milutinovi} ro|. Tadi} (1916), Marija Mihina ro|.

Mijin (1937), Dragan Pani} (1963), Zorka Peri} ro|. Jevi} (1948), Pero Petri~evi} (1926), Bo`a Plav{i} (1934), Ivan Podnar (1952), Melanija Rankovi} (1928), Rexep Ra {i ti (1956), \or |o Ri sti ~e vi} (1931), Miodrag Savin (1924), Jovan Sre}Ma ri ja na Mir ko vi} i Zla to mir Ga ji}

kov (1946), Darka Stojiqkovi} ro|. Stani} (1932), Milorad Todorovi} (1937), Kristina Tuni} ro|. Ivkovi} (1940), Stevan Tur ~i no vi} (1942), Jo van Fe wac (1919), Miroslava ^aleni} ro|. Velicki (1936), Mil ka Ma lo ba bi} ro|. Ga bri} (1922), Du{an [trbac (1923), Jelene Laba{ ro|. Vojnovi} (1940), Eva \urkov ro|.

Ninkov (1942), Joka Jovi} ro|. @drwa (1935), Radovan Jovin (1946), Sava ]ur~i} ro|. Dikli} (1930), Borivoj Atanackov (1936), Gojko Bjelica (1948), Aleksa Blagojev (1937), Vera Bla`evi} ro|. Bla`evi} (1932), Milovan Bogi~evi} (1966), Pavle Vuni} (1936), Slavinka Dimitrijevi} ro|. Petrovi} (1929), Jano{ Dombi (1928), Karmen Durmi{i ro|. Soldati} (1939), Jan Kovar~ik (1955), Milo{ Kova~evi} (1946), Milija Sterio Martinovi} ro|.

Martinovi} (1920), Jelka Mitrovi} ro|.

Arsi} (1932), Hela Mondovi} ro|. Hofmajster (1929), Tomislav Noji} (1937), Marija Obri} ro|. Rosi} (1948), Stevan Pani} (1954), Desanka Peri} ro|. Daki} (1949), Leona Popovi} ro|. Fejsa (1936), Milan Selakovi} (1943), Mihaq Sloboda (1938), Nada Suba{i} ro|. [krlec (1942), Katarina Tanurxi} ro|. Seviwi (1946), [andor Cako (1938), Stanka Cetina ro|.

Mi {ko vi} (1936), Ne ma wa ^u pri na (1992), Zlatinka ^u~unovi} ro|. Mili}ev (1919), Du{anka [oja ro|. Babi} (1950), Savka [ovqanski ro|. Ani~i} (1938).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DOM ZA OBO LO LE OD AL CHAJ ME RO VE BO LE STI U FU TO GU

Naj bo qe re {e we za pa ci jen te i po ro di cu U Do mu za obo le le od Al chaj me ro ve bo le sti, otvo re nom u ju nu pro {le go di ne u dvo ri {noj zgra di Do ma pen zi o ne ra u Fu to gu, sva me sta su po pu we na.

Me |u ko ri sni ci ma na la zi se 21 `e na i pet mu {ka ra ca, naj mla |a oso ba ima 52 go di ne, a naj sta ri ja 91.

Ovo je je di no me sto gde de ment ni pa ci jen ti mo gu traj no da bu du sme {te ni, ta ko da in te re so va we da le ko nad ma {u je ka pa ci te te. Uprav ni ca Do ma u Fu to gu An |a Be ra no vi} ka `e da 30 do 40 od sto svih ko ri sni ka Do ma pen zi o ne ra ima ne ki vid de men ci je.

- Oso be ko je pa te od Al chaj me ra su naj zah tev ni ja ka te go ri ja pa ci je na ta i po treb no je da kon stant no ne ko bu de uz wih, da vo di ra ~u na o wi ho voj hi gi je ni, o fi zi o lo {kim po tre ba ma, o to me da li su `ed ni, a fi zi~ ko kre ta we je ta ko |e ve o ma zna ~aj no za ovaj tip pa ci je na ta - is ta kla je An|a Be ra no vi}, do da ju }i da je obje kat u pot pu no sti pri la go |en ko ri sni ci ma, kao i dvo ri {ni pro stor.

Na po mi we da to ni je sa mo broj ko ji tre ba na hra ni ti, ne go tre ba na naj hu ma ni ji na ~in raz u me ti wi ho vo po i ma we stvar no sti ko je je da le ko od re al nog.

- Ve o ma je bit na em pa ti ja i str pqe we s de ment nim oso ba -

ma, jer oni ose te ka da je ne ko pa `qiv pre ma wi ma, pa bu du za hval ni, a sa mim tim je i lak {e ra di ti s wi ma, bez pro ti vqe wa i pri go va ra wa - na gla si la je uprav ni ca. - Ova kav na ~in sme {ta ja i ne ge de ment -

ko dnev no ani mi ra ju de ment ne oso b e, fi z i k al n i te r a p e u t, dva me di cin ska teh ni ~a ra, pet ne go va te qi ca i dve spre ma ~i ce. Ne go va te qi ce ra de u dve dnev ne i u no} noj sme ni i wi hov po sao je vr lo zah te van, jer bu kval no mo ra ju u sto pu da pra te pa ci jen ta, te sa go vor ni ca sma tra da je neo p hod na ba rem jed na ne go va te qi ca na pet ko ri sni ka.

Po red oba ve zne te ra pi je, u Do mu se od vi ja ju sva ko dnev no raz ne ak tiv no sti, po put ra di o ni ca. Od sve ga ko ri sni ci naj vi {e vo le za jed ni~ ke {et we i da za pe va ju. Me |u omi qe nim pe sma ma iz dva ja se ne ka da {wa him na Ju go sla vi je, ko ju svi do bro pam te.

Po ro di ce oso ba ko je su po go |e ne ovom te {kom i spe ci fi~ nom bo le {}u mo gu da do |u u po se tu u bi lo ko je vre me ili da ih iz ve du na vi kend ka ko bi bi li Fo to: N. Sto ja no vi} u po ro di~ nom okru `e nih oso ba je naj bo qe re {e we wu, {to se naj ~e {}e ra di za ka ko za sa me pa ci jen te, ta ko i vre me pra zni ka. Uku pan ka pa za po ro di cu, ko ja, upr kos vo - ci tet Do ma pen zi o ne ra u Fu qi, ne mo `e da obez be di sve to gu je 268 me sta, od to ga ima neo p hod ne uslo ve za bo le snog 75 me sta za ne za vi sne ko ri sni ~la na. ke i 193 me sta sta ci o ni ra nog Po re ~i ma na {e sa go vor ni - ti p a za za v i s ne ko r i s ni k e. ce, Do mu maw ka za po sle nih, Ce n e za v i s e od sme { ta j a i ali za kon je ne u mo qiv. Tu su kre }u se od 22.377 do 42.788 dva rad na te ra pe u ta ko ji sva - dina ra.

I. Dra gi}

Ma ni fe sta ci ja „Po zna je{ li svoj grad? „ po vo dom Da na pla ne te Ze mqe odr `a na je ju ~e na dva de se tak me sta u gra du. Ciq ove ak ci je da se |a ci no vo sad skih {ko la upo zna ju sa isto ri jom gra da, ali i za {ti tom `i vot ne sre di ne. De ca su po mo }u kar te i grad skim pre vo zom ob no vi la svo ja zna wa o No vom Sa du i upo zna la se sa pra vi li ma u sa o bra }a ju. Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je su Grad ska upra va za obra zo va we i Od red iz vi |a ~a „Ivo Lo la Ri bar”.

Ju ~e ra {woj ak ci ji pri su stvo vao je i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ko ji je re kao da je va `no da de ca kroz za ni mqi ve ak tiv no sti na u ~e vi {e o isto ri ji i ge o gra fi ji gra da.

Fo to: B. Lu ~i}

- Mi slim da je do bro {to se or ga ni zu ju ova kve ak ci je jer }e de ca na u ~i ti vi {e o No vom Sa -

du, ali i ka ko da {ti te `i vot nu sre di nu - ka zao je Jo va no vi}.

G. ^.

IZ BO RI 2012.

Mo bi li {i se u o~u va wu Dan pla ne te Ze mqe obe le `i li su ju ~e is pred Li man ske pi ja ce ~la no vi Grad skog od bo ra So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je za jed no sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma.

Pri o ri tet sa sta ja li {ta de ce to, Pri rod wa~ ki mu zej, ka sar na Jan ko ^me lik, Tran xa ment ska, Ka me ni~ ki put, Req ko vi }e va, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a, [e no i na, gro bqe, na se qe Du na vac, Fra we Ste fa no vi }a.

Ka ko ka `e A}i mo vi}, po seb na pa `wa po sve }u je se me sti ma gde se oku pqa ju de ca - par ko vi ma, {ko la ma i za ba vi {ti ma, me |u blo kov skim igra li {ti ma i me sti ma za {et wu ku} nih qu bi ma ca. Isto vre me no su ura |e ni su i tret ma ni pro tiv si mu li da i to u Ra kov cu, Le din ci ma, Srem skoj Ka me ni ci, Pe tro va ra di nu, Srem skim Kar lov ci ma i Bu kov cu, a to isto se ra di po po zi vu gra |a na.

- Si ste mat ski pri stup su zbi ja wu kr pe qa od go vor je no vo sad ske upra ve i „Ci klo ni za ci je„ na ~i we ni cu da se iz go di ne u go di nu po ve }a va pro ce nat kr pe qa ko ji pre no se opa snu lajm sku bo lest. Pla ni ra no je i da kon tro le po vr {i na ko je po ten ci jal no na se qa va ju kr pe qi tra ju to kom ce le se zo ne, sve do je se ni, a po ve zi va we Po qo pri vred nog fa kul te ta u je din stve ni in for ma ci o ni si stem ko mu nal ne de lat no sti „Ci klo ni za ci je„, tre ba da obez be di efi ka snu i br zu re ak ci ju eki pa na te re nu - ka `e A}i mo vi}.

Q. Na to {e vi}

9

Pro ve ri li zna we o gra du

ZA [TI TA OD KR PE QA UVE LI KO U TO KU

Si ste mat ska za {ti ta od kr pe qa je u to ku, a do po ~et ka ma ja ka da ve li ki broj gra |a na bo ra vi u pro ro di, pla ni ra no je da tret ma ni ma bu du ob u hva }e ne sve ze le ne jav ne po vr {i ne u gra du i pri grad skim na se qi ma, svi par ko vi i iz le ti {ta ko ja se ne na la ze u zo na ma za {ti te.

- Pr ve vi so ke tem pe ra tu re ve} su iz ma mi le kr pe qe, a na {e i eki pe Po qo pri vred nog fa kul te ta, ko je ra de mo ni to ring bi le su efi ka sne, ta ko da je ve }i deo ovog pla na ve} is pu wen - ka `e me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je” Da rio A}i mo vi}. - Tret ma ni ma su ob u hva }e ne ze le ne po vr {i ne u gra du, Fu to {ki park, park kod @e le zni~ ke sta ni ce, sva gro bqa, Du nav ski i Li man ski park, Kej `r ta va ra ci je, Du nav ski kej, kom ple tan Bu le var Evro pe, ce lo No vo na se qe, No va i Sta ra De te li na ra, Avi ja ti ~ar sko na se qe, Srem ska Ka me ni ca - ze le ne po vr {i ne , In sti tu ti, Ka me ni~ ki park, No vi i Sta ri Le din ci, a ovih da na na re du su Pe tro va ra din - Kej sko je va ca, Be o grad ska ka pi ja, Lo vo turs, Ofi cir ski park, re sto ran Trag, oko {ko le, Blok VI II, Re sto ran [a ran, Pre ra do vi }e va, Aka de mi ja umet no sti, {a nac, sred wi i gor wi pla -

ponedeqak23.april2012.

So ci ja li sti ~i sti li Ofi ci rac Me sna or ga ni za ci ja „Pe tro va ra din“ So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je ju ~e je u pre po dnev nim sa ti ma or ga ni zo va la ~i {}e we pe tro va ra din ske pla `e Ofi ci rac. Ak ti vi sti ove par ti je po ku {a li su da {to bo qe pri pre me Ofi ci rac za pred sto je }u let wu se zo nu.

Po red ak ti vi sta, ak ci ji je pri su stvo vao i kan di dat SPS i wi ho vih ko a li ci o nih part ne ra za po sla ni ka u Skup {ti ni AP Voj vo di ne Rat ko Stri ko vi}.

A. L.

- @e li mo da uka `e mo na zna ~aj o~u va wa `i vot ne sre di ne i da uti ~e mo na pro me nu eko lo {ke sve sti na {ih su gra |a na o neo p hod no sti una pre |e wa iste. Mo ra mo obez be di ti uslo -

ve ko ji bi mo gli do pri ne ti {te dqi vom ko ri {}e wu pri rod nih re sur sa, ob na vqa wu ener gi je i re ci kla `i, te o~u va wu bi o lo {ke ra zno vr sno sti - re kao je pred sed nik Od bo ra za eko lo gi ju SDPS Mi o mir Vu jo vi}.

Mo to ovo go di {weg Da na je „Mo bi li {i Ze mqu“ , a Vu jo vi} na po mi we ko li ko je bit no da svi gra |a ni svo jim po je di na~ nim ak ci ja ma do pri ne su o~u va wu `i vot ne sre di ne.

- Ne ku puj mo pla sti~ ne ke se, ne go sa mo ono {to se mo `e re ci kli ra ti, po boq {aj mo to plot ne izo la ci je u ku }a ma i sta no vi ma, idi mo pe {ke ili bi ci klom, na osta vqaj mo ure |a je na stend ba ju i gde god je mo gu }e za sa di mo dr vo - sa ve tu je Vu jo vi}.

A. L. Fo to: B. Lu ~i}

DSS: Da pe ri fe ri ja po sta ne No vi Sad - Dok vlast po ko zna ko ji put as fal ti ra cen tar gra da i uli ce oko Iz vr {nog ve }a, dve hi qa de do ma }in sta va Gor wih li va da na Kli si ne ma ju as falt, ne ki ni stru ju, a o ka na li za ci ji mo gu sa mo da sa wa ju - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stan ke Sr bi je Bor ko Ili}.

Pro ble mi sa ko ji ma se su sre }u qu di ovog de la gra da bi la je te ma kon fe ren ci je, a na uglu uli ca Pro fe so ra Gr ~i }a i Er `e bet Ber ~ek na Gor wim li va da ma pri sut ni ma se obra tio i kan di dat za po kra jin skog po sla ni ka DSS Osto ja Si me ti}.

Ili} je is ta kao ka ko je ve li ka sra mo ta da su Gor we li va de pro gla {e ne dru gom gra |evn skom zo nom i sta nov ni ci po zva ni da pla }a ju po rez bez ob zi ra {to za to ne po sto je ni ele men tar ni ko mu nal no-in fra struk tur ni uslo vi.

- Ja sno je da as fal ti ra ju sa mo ta mo gde ra ~u na ju na gla so ve. Bu xe tom od 22,5 mi li jar de di na ra mo ra do ma }in ski da se upra vqa, da se od re de pri o ri te ti, a za DSS je pri o ri tet da pri grad ska na se qa stvar no po sta nu deo gra da - obra zlo `io je Ili}.

A. L.

GRA DI ]E SE OB DA NI [TE U KAR LOV CI MA

U GRAD SKOJ BI BLI O TE CI DO KRA JA SED MI CE

Za vr ti} na Du da ri sto mi li o na

Niz pro gra ma u ~ast kwi ge

Po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa odo brio je po ~et kom apri la 100, od tra `e nih 120 mi li o na di na ra za grad wu vr ti }a u Srem skim Kar lov ci ma, ~i me je obez b e | e n o ot p ri l i k e dve tre }i ne pa ra po treb nih za no v o ob d a n i { te. Tre } i n u nov ca, od no sno 40 mi li o na di na ra ra ni je je pro da jom ze mqi {ta u Pro sja ni ca ma, us pe la da pri pre mi kar lo va~ ka op {ti na. Od tih op {tin skih pa ra ku pqe no je ze mqi {te za grad wu na Du da ri i ura |e na je par ce la ci ja. Ka ko je pro ce we no da }e kom plet n a iz g rad w a ko { ta t i oko 120 mi li o na di na ra, u op {ti ni ka `u da }e ne do sta ju }ih dva de se tak mi li o na za in f ra s truk t u r u po k u { a t i da na ba ve pre ko kon kur sa.

- Re {e no je pi ta we vla sni {tva nad ze mqi {tem, ne sa mo za ob da ni {te, ne go i za {ko lu ta ko {to je op {ti na po sta la vla snik te par ce le - ka `e pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}. - U do go vo ru sa Po kra ji nom na p ra v i l i smo fi n an s ij s ku kon struk ci ju po ko joj bi po kra jin ska vlast fi nan si ra la iz -

No vi vr ti} ima }e bli zu 2.000 kva drat nih me ta ra, bi }e sa gra |en u tri eta `e i mo }i }e da pri mi 270 ma li {a na grad wu s dve tre }i ne, a mi osta tak. Ve ru jem da }e u to ku ove go di ne Kar lov ~a ni do bi ti no vi obje kat gra |en po sa vre me nim stan d ar d i m a, ko j i ve l i ~ i n om, iz gle dom, a po seb no po dvo ri -

{tu i oko li {u pred sta vqa ti pra vi raj za de cu.

Ka ko sa zna je mo od po mo} ni ce pred sed ni ka op {ti ne Bri gi te Di mi tri je vi}, po kre nut je po stu pak jav ne na bav ke i to dru -

ga fa za re strik tiv nog po stup ka, za {ta je op {ti na ovla sti la Fond za ka pi tal na ula g a w a da taj po s ao spro ve de do kra ja, a od to ga za vi si po ~e tak ra do va.

No vi vr ti} ima }e bli zu 2.000 me t a r a kva d rat n ih, bi }e sa gra |en u tri eta `e i mo }i }e da pri mi 270 ma li {a na. Na kon cep ci ju objek ta uti ca la je kon fi gu ra cija te re na, zbog ko jeg }e su t e r en bi t i de l i m i~ n o uko pan. Glav ni ulaz za de cu i ko ri sni ke bi }e na ni vou pri ze mqa.

Pred vi |e no je da ob da ni {te ima 14 rad nih so ba i da one bu du u su te re nu i pri ze mqu. Ima }e lift i ve li ko dvo ri {te, {to ni je slu ~aj sa sa da {wim vr ti }em.

Pre m a re ~ i m a po m o} n i c e pred sed ni ka op {ti ne, u pr vom mo men tu }e bi ti ospo so bqe no za upo tre bu oko 1.500 kva drat nih me ta ra pro sto ra, a osta tak }e se opre ma ti pre ma po tre bi.

Vr ti} }e se na la zi ti u Uli ci kar lo va~ kih |a ka 31A, na pro sto ru ko ji je Ge ne ral nim pla nom Srem skih Kar lo va ca od re |en za de~ ju usta no vu.

Z. Ml.

Grad ska bi bli o te ka }e po vo dom Svet skog da na kwi ge od da nas do pet ka, 27. apri la or ga ni zo va ti niz ak tiv no sti. Su tra }e se na {tan du is pred Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1, od 11 do 18 ~a so va de li ti pro mo tiv ni ma te ri jal, gra |a ni }e mo }i da se in for mi {u o ak tiv no sti ma bi bli o te ke, a bi }e or ga ni zo va na i tra di ci o nal na ak ci ja po de le kwi ga ko je su vi {ak u bi bli o te~ kim fon do vi ma.

Uli~ nim per for man som }e gru pa „Fri tim” od 16 do 18 ~a so va skre nu ti pa `wu na va `nost bi bli o te ke kao cen tral ne in sti tu ci je ko ja pro mo vi {e kwi gu i ~i ta we.

Na ode qe wu „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ska 1, su tra }e bi ti or ga ni zo va na iz lo `ba „Isto ri ja kwi ge i ~i ta wa”, a od 13 ~a so va kao go sti bi bli o te ka ri, ko ri sni ke }e uslu `i va ti i pre po ru ~i va ti im kwi ge glum ci No vo sad skog po zo ri {ta.

U or ga ni za ci ji De~ jeg ode qe wa u dvo ri {tu Grad ske bi bli o te ke od 10.30 u~e ni ci [O SO „Mi lan Pe tro vi}” }e pri pre mi ti pri go dan li te rar ni pro gram.

Dan kwi ge }e da nas bi ti obe le `en i u bi bli o te~ kim ogran ci ma u pri grad skim na se qi ma. U ogran ku „Ni ko la Te sla” u Ste pa no vi }e vu, Voj vo de put ni ka 9, u 10 ~a so va bi }e odr `a na li kov na kre a tiv na ra di o ni ca „Ka ko bi ilu stro va li ko ri ce svo je pr ve kwi ge i ka ko bi je na zva li”, a u ogran ku „\u ra Jak {i}” u Ka }u, Vo ji na Pa lek si }a bb, u 12 ~a so va eko lo {ka kre a tiv na ra di o ni ca „Moj pro zor u de tiw stvo”.U Ve ter ni ku u ogran ku „Pe tar Ko ~i}” u Kul tur no po slov nom cen tru, u 13 ~a so va bi }e odr `a na ra di o ni ca „Iz ra da buk mar ke ra”, a u ogran ku „En dre Adi” u Bu di sa vi, Voj vo |an ska 137, u 16 ~a so va ra di o ni ca „Kwi ga”.

A. Va.

Dru `e we Se ~a wa ca Tra di ci o nal ni su sret Se ~a wa ca u No vom Sa du bi }e odr `an 27. apri la od 18.30 ~a so va u re sto ra nu „Oaza”. Ka ko ka `u or ga ni za to ri, sve je pri pre mqe no i do go vo re no da se Se ~aw ci i wi ho vi pri ja te qi ose }a ju le po i opu {te no i da o`i vqa va ju uspo me ne na za vi ~aj ko ji `i vi u sr cu. Kon takt oso be su Vo jo Vu ko je 063/556190, Qu bi {a Ra do va no vi} 064/6521079 i Ob rad Mi lo {e vi} 064/8882045.

B. M.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak23.april2012.

c m y

10

DNEVNIK

КАРАВАН ОЛДТАЈМЕРА ИЗ СОМБОРА У ОЏАЦИМА И ДЕРОЊАМА

Дефиле угланцаних старина

ОЏАЦИ: Караван од око педесетак старих и веома очуваних возила кренуо је са трга Светог тројства у Сомбору, пут Оџака и Дероња и привукао велику пажњу мештана окупљених на платоу испред Спортскопословног центра у Оџацима. Љубитељи аутомобила, су били импресионирани очуваношћу ових старих четвороточкаша, који још увек уз помоћ и брижљиву негу власника, одолевају зубу времена. Туристичка организација општине Оџаци је била домаћин овог, осмог окупљања олдајмера.

- Драго ми је да смо успели да нашим суграђанима приредимо једно пријатно поподне, које су провели у разгледању ових лепотана из прошлих времена. У оквиру ове покретне изложбе олдтајмера, за децу предшколске установе ,,Полетарац” из Оџака, организовали смо и изложбу ликовних радова на тему како замишљају старе аутомобиле. Пошто су имали прилику да

Власницима олдтајмера представљена је туристичка понуда Оџака

их виде и да седе у њима, сигуран сам да им је машта још више прорадила, тако да је било веома успешних радова, од којих смо неколико најуспешнијих наградили - рекао нам је Влади-

Деца су сликала старе аутомобиле

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „]e la va pe va ~i ca” (19.30), Ka mer na sce na „Ko me ve ru je te„ (21).

No vo sad sko po zo ri {te „Fa ni i Alek san der” (19).

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 20.15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19, 22.40), „Igre gla di” (17.15, 22.30),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 10.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.30), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.30).

Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „@u} ko” (19), „One” (21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragoqub Milana Bugarski (1937) u 10.30 sati, Ana Vojina Dobri} (1931) u 11.15, Marija Andrije Sekeq (1938) u 12, Qubica Isidora Uro{evi} (1936) u 12.45, Radivoje @ivka Kuveqi} (1935) u 13.30, Stevan Stevana Heni} (1964) u 14.15, Ninoslav Save ]a}i} (1944) u 15 i Mirko Blagoja Ivi} (1935) u 15.45 sati. Na Uspenskom grobqu danas }e biti sahrawena Zora Aleksandra Mrki} (1925) u 13 sati.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

мир Игњатовић, директор Туристичке организације општине Оџаци. Караван олдтајмера је наставио своје путовање према Дероњама, где је такође наишао на дочек велике групе становника села познатог по тамбурашима. Тамо се прикључио и мали караван старих трактора власника машинског инжењера Бранислава Савића из Дероња. Поједини трактори из његове ,,ергеле” су стари и преко седамдесет година, а посебан је куриозитет да су сви исправни и могу да се возе. У оквиру ове веома успешне изложбе старина, организована је и посета „Лахор ветрењачи”, на имању њеног изумитеља Бранислава Савића, као и посета Етно кући у Дероњама и Галерији ,,Рафаила Момчиловића”. КУД ,,Сеферин” из Дероња је својим наступом заокружио туристичку понуду општине Оџаци која је гостима на овај начин представљена. С. Милер

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ОТВОРЕНА ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОДЊУ РИБЉЕ ХРАНЕ У СЕЧЊУ

Нова шанса за рибарство СЕЧАЊ: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић и покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић отворили су у суботу нови погон „Еко фида” у Сечњу, фабрике која се бави производњом рибље и сточне хране. Савремени погон смештен је у новоизграђеном производном објекту површине 3.000 квадратних метара, на парцели од 2,7 хектара, а инвестиција је вредна четири милиона евра. Фабрика је изграђена као гринфилд инвестиција и у питању је један од првих објеката у индустријској зони ове средњобанатске општине. „Еко фид” је истовремено и 97. погон нових технологија суфинансиран из средстава Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој у оквиру програма подршке технолошком развоју и извозној оријентацији војвођанских производних капацитета. За изградњу постројења Покрајина је обезбедила 930.000 евра.

- Ова фабрика је изузетно значајна због тога што се ради о

Покрајина је у градњу постројења уложила скоро милион евра

високим технологијама, али и зато што запошљава велики број људи за општину Сечањ. Готово 50 запослених ће овде радити, а неколико стотина људи ће бити ангажовано кроз разне видове кооперантских односа, махом у пољопривреди и рибарству - казао је Бојан Пај-

тић и напоменуо да производња рибље хране отвара могућност даљем подстицају рибарства у Војводини. Власница „Еко Фида” Бранка Хаџија објаснила је да ће рибља и сточна храна из ових погона бити пласирана у Србији, али и на тржишта у региону.

- Наша интересовања тренутно су усмерена на рибњаке који се налазе у непосредној близини фабрике, а којих је пуно у општини Сечањ. Временом, како наши капацитети буду расли, планирамо да се појавимо и на оближњим тржиштима бивших југословенских република, али и Румуније и Мађарске - додала је Хаџија, уз напомену да би годишњи обрт предузећа требало да износи око десет милиона евра. Покрајински секретар Драгослав Петровић је истакао да ће до краја године бити завршено још осам погона нових технологија широм Војводине, са око 900 радних места.

- До сада смо у општину Сечањ уложили преко милион евра и на тај начин успели да сачувамо готово две хиљаде радних места. Такође смо у овој општини, као и у Пландишту, Опову и Алибунару, отворили чак по два погона што је у великој мери допринело развоју недовољно развијених делова Војводине - рекао је Петровић. Ж. Балабан

АДАПТИРАНЕ ФИСКУЛТУРНЕ САЛЕ У САЈАНУ И ИЂОШУ

У школама бољи услови, али мало деце КИКИНДА: Школе у Иђошу и Сајану обишли су јуче председник кикиндске општине Илија Војиновић, помоћница Гордана Булатовић, директорка Дирекције за изградњу града Едита Дивковић и покрајински посланик Саво Добранић. Основна школа „Мора Карољ” у Сајану има 82 ученика , а у наредној школској години биће уписано 17 првака, док иђошка школа„Миливој Оморац” има 200 ђака, а уписаће на јесен само 16 у први разред.

-Искористићемо прилику да видимо шта је све неопходно школама. Локална самуправа ће све урадити да објекти у којима су деца буду функционални, а моја порука мајкама је да рађају децу - рекао је председник Војиновић.

У ове школама у Иђошу и Сајану адаптиране су школске сале, на предлог директорики. У Саја-

Председник општине Илија Војиновић поделио кошаркашке лопте

Отворена словачка етно соба Словака

ПАНЧЕВО: Потпредседница Владе Војводине и председница Националног савета Словака Ана Томанова Маканова отворила је у словачком културном-просветном друштву „Ђетван” етно собу. Маканова је најавила даљу сарадњу Владе Војводине, Националног савета Словака и града Панчева око реализације нових пројеката. Опремање етно собе у просторијама „Ђетвана“ у Панчеву финансирали су Влада Војводине, Национални савет сло-

вачке националне мањине, канцеларија за Словаке у дијаспори, и Град Панчево.

- Ово је аутентична словачка соба и кухиња. Мени је посебно драго што имамо специфичан однос, не само Словаци, већ и све етничке заједнице у Војводини и већински народ, према ономе што се зове „наша” историја и културна традиција, у смислу живљења, одевања и народне културе - изјавила је Ана Томанова Маканова. З. Дг.

Мини-караван поезије БЕЧЕЈ: Стари знанац бројних генерација „Мајских игара” у Бечеју Тоде Николетић, чијих је неколико дела извођено на сцени Градског позоришта, биће данас и сутра гост Народне библиотеке у Бечеју. У програмима по сеоским библиотечким огранцима учествоваће и најбољи рецитатори са тек завршеног традиционалног такмичења: Лука Пејић, Ана Месарош, Маринко Војновић, Вања Обрадовић и ученици

завршних разреда Катарина Вишковић, Валентина Керингер и Ана Првуљ. Мини караван поезије прво ће имати наступ у Бачком Градишту, који је заказан за данас у 16 сати, а два сата касније све ће се репризирати у Радичевићу. Сутра од 16 сати Тоде Николетић и његови млади пратиоци рецитатори гостују у Бачком Петровом Селу, а у 18 сати у Бечеју. В. Ј.

Чишћење Панчевачког рита ПАНЧЕВО: У оквиру пројекта градње примарне мреже канала за наводњавање, почело је чишћење више од 125 километара канала за око 15.000 хектара обрадивих површина у Панчевачком риту. За чишћење и изградњу каналске мреже у Србији ове године је из буџета издвојено пет милијарди динара, а прва фаза обухвата чишћење 600 километара каналске мреже на 40 локација у Војводини, међу којима је и Панчевачки рит.

- То је велики пројекат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, да у наредне четири го-

ну је у радове уложено 560 хиљада динара, рекла је Едита Дивковић:

дине обезбедимо наводњавање на 1,4 милиона хектара, односно да подигнемо површине под системом за наводњавање са садашњих 5% на више од 25%, што је више од европског просека. Светски просек је 17% површина под системом за наводњавање, и са тих површина се обезбеђује 40 посто укупне светске продукције хране. Ми ћемо у наредном периоду обезбедити далеко веће просечне приносе наших пољопривредних произвођача развојем наводњавања - каже Александар Продановић, директор републичке Дирекције за воде. З. Дг.

-Проблем у овој фискултурној сали, као и у већини других школа су копилит стакла којима је сала затворена. С обзиром на то да је копилит био поломљен и склон паду било га је тешко заменити. Одлучили смо да прозорске отворе затворимо лексаном, те је стога урађена и вентилација овог простора. У иђошкој школи такође су замењена копилит стакла на фискултурној сали. За ове послове издвојено је 470 хиљада динара. Све школе у општини добиће и кошаркашке лопте, дар Покрајинског секретаријата за омладину и спорт. Мање школе добиће по пет лопти, док ће већим припасти десет. А. Ђуран

ponedeqak23.april2012.

ПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА ОВОГ САЗИВА АПАТИНСКЕ СКУПШТИНЕ

Један пречистач – 24 сагласности АПАТИН: Већином гласова одборници Скупштине општине Апатин усвојили су План детаљне регулације пречистача опадних вода и камионског терминала са припадајућом инфраструктуром и Одлуку о одобравању предуговора о продаји замљишта потребног за изградњу фабрике за прераду отпадних вода за потребе Апатринске пиваре. Тиме је окончано прибављање свих потребних дозвола, следи потписивање уговора са Апатинском пиваром о продаји земљишта, како би започела реализација ове инвестиције. Сед-

Није било дуже расправе о финансијском извештају Дома здравља у Апатину, иако се већ више месеци говори о мањку који је евинетиран у апотеци у склопу Дома здравља, чији је оснивач апатинска општина. Опозициони одборници су прихватили чињеницу да су након провере и немогућности да се утврди одакле мањак од скоро 1,7 милиона динара у апотеци, поднете пријаве од стране директора Дома здравља свим надлежним органима. Они би требало да утврде право стање, односно да ли је дошло до грешке у фактурисању или до злоупотребе. ница је више пута прекидана, а о овим одлукама расправљало се више од три сата, јер су опозициони одборници били незадовољни с обзиром на то да су материјал за допуну тачака дневног реда добили на самој седници па нису имали могућности да га проуче. Опозициони одборници из ДС и Покрета за Апатин, тражили су да власт одговори зашто касни потписивање уговора о продају земље Пивари, због којег би локална самоуправа могла да плаћа недељне пенале од један одсто купопродајне вредности земљишта, које је за 1,6 хектара процењено на 56 милиона динара.

- На основу ранијег предуговора, нацрт је требало склопити до 31. марта. Нацрт уговора, који смо тек сад добили на

Носиоци листа професори, предузетници и пољопривредници лац Златан Вујиновић из Алибунара. Листу „ЛСВ - Ненад Чанак” предводи пољоривредник Аурел Мургу из Алибунара. Следе „Уједињени региони Србије- Млађан Динкић” коју предводи Богдан Павловић, професор из Банатског Карловца. Носилац листе „Покренимо општину Алибунар- Томислав Николић” је предузетник из Владимировца Предраг Белић. Следи, према редоследу пријављивања

„Српска радикална странка - др Александар Мартиновић” чији је носилац механичар Звонко Лазић из Банатског Карловца. Листу „СПС – Ивица Дачић” предводи некадашњи председник општине економиста Милан Ћурувија из Алибунара, а осма пријављена листа је „Социјалдемократска партије Србије - Расим Љајић”, на челу са професором Арпадом Коршошом из Алибунара. Р. Ј.

Лигаши у акцији „шајбне” ЗРЕЊАНИН: Омладина Лиге социјалдемократа Војводине у Зрењанину, на паркингу на Житном тргу, организовала је акцију „шајбне”, током које су млади чланови ове странке прали и брисали ветробранска стакла на аутомобилима грађана. Председница Омладине ЛСВ Божана Вукадиновић истакла је да је циљ акције да се људима укаже да је, када је

видик очишћен, Лига најбољи избор.

- Грађани нас подржавају зато што смо већ више од две деценије доследни и истрајни у борби за исте циљеве, због тога што, између осталог, указујемо на толеранцију и солидарност у друштву, на једнаку вредност свих људи, боримо се против свих стереотипа, који служе у сврху расне, националне, етничке, културне, језичке, старосне, полне, верске, класне и друге нетрпељивости – рекла је Вукадиновићева. Ж. Б.

Много кандидата на мало бирача БЕЛА ЦРКВА: По броју учесника са 15 пријављених листа за локалне изборе, према броју расположивих гласова (16.347 уписаних у бирачки списак) Бела Црква је рекордер. Општинска изборна комисија прогласила је четрнаест листа за локалне изборе, а петнаестом учеснику је дат рок да допуни документацију са овереним потписима. Сигурно учествују: ДС, ЛСВ, ДСС, СНС, Богата Србија, „Белоцркванска слободна иницијатива“, ВРЕР за

Белу Цркву, ЛДП, коалиција СПС – СДПС, и Јединствена Србија, група грађана „Сига“, ПРС, коалиција НСПУПС и Покрет социјалиста и СРС. Њима ће се на изборној листи прикључити и Комунистичка партија, ако допуни листу овереним потписима. За место у Покрајинској скупштини по већинском систему бираће се између Сандре Ристић из ЛСВ, Жељка Црногорца кога су подржале ДС и ВРЕР за Белу Цркву,

седници СО, не помиње да ће се Пивара одрећи пенала који би могли изностити 5.000 евра недељно, као што то тврди власт - рекао је Жељко Рајчевић, одборник ДС, док је Милан Дражић рекао да је Пивари земљиште требало дати бесплатно. Директор Дирекције за изградњу Милан Павковић и начелник општинске управе за грађевинске послове Синиша Јовановић појаснили су да је Апатинска пивара захтевала да се испуне сви услови и добију све потребне дозволе за пречистач отпадних вода од држав-

Мањак у апотеци

IZBORI 2012.

АЛИБУНАР: Општинска изборна комисија у Алибунару прогласила је осам листа партија и коалиција са кандидатима за општински парламент. На месту број један на листићу биће „Демократска странка-Борис Тадић”, коју предводи покрајински посланик и предузетник из Иланџе Недељко Коњокрад Меда. На месту број два је листа „Демократска странка Србије - Војислав Коштуница”, чији је носи-

11

Дарка Остојићa - ДСС и Економске савет општине, Драгомира Ђуришића – Богата Србија, Иване Ристић Хуберт коју је подржала коалиција странака СПС, ПУПС; ЈС И СДПС и Фадиље Хот – СНС, Југа Адријана из УРС-а, Илије Поповића из Покрета радника и сељака, Саве Стефанова, кога је предложила група грађана „Јединствена Србија“ и Радмиле Симовић као кандидата Српске радикалне странке. М. В.

них органа, које су се чекале безмало три године. Било је потребно чак 24 сагласности за изградњу пречистача отпадних вода, почев од „Вода Војводине” до Завода за заштиту природе. После добијања сагласност покрајински Завод за урбанизам брзо је направио план Детаљне регулације. На седници је усвојен закључак о покретању поступка за реализацију пројекта јавногприватног партнерства на изградњи међународне луке, логистичког центра и друмског царинског терминала. Опозиција је сматрала да овај поступак не треба сада покретати пред изборе и да позиција оваквом одлуком само жели да постигне политичке поене. Ј. Прелчец

Традиција авангарде

ЗРЕЊАНИН: Промоција књиге и изложба „Вујица Решин Туцић: Традиција авангарде”, чији је аутор и кустос Небојша Миленковић, биће одржанe вечерас, у 19 часова, у зрењанинском Позоришном клубу „Зелено Звоно”. На промоцији ће, осим аутора Миленковића, говорити и Теофил Панчић, Љиљана Јокић Каспар, Тања Туцић и директор Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин” Владимир Васиљев, а модератор вечери је Јован Гверо. Уз промоцију књиге биће постављен и сегмент ретроспективне изложбе која је у продукцији Музеја савремене уметности Војводине 2011. одржана у Новом Саду. Такође, биће емитован и документарни филм о Вујици Решину Туцићу, у продукцији РТВ, чији је аутор Ненад Милошевић. Ж. Б.

Рок у Старчеву СТАРЧЕВО: Четврти „Еx Yu рок фест” биће одржан у Старчеву 30 јуна. Наступиће бендови: „Хладно пиво“, Црвена јабука“, „Пекиншка патка“ и „С.А.Р.С“. Концерт ће бити одржан на стадиону ФК „Борац“.

- Очекујемо да ће овакав састав заинтересовати многе у окружењу и региону. изјавио је организатор концерта Петар Андрејић. З. Дг.

ponedeqak23.april2012.

c m y

12

vOJvO\AnSkA HROnikA

dnevnik

КОНФЕРЕНЦИЈА ПОВОДОМ ИПА-ПРОЈЕКТА БОГОЈЕВО-БАЈА

„Дунав и људи” граде млин на Штранду У БАЧКОПАЛАНАЧКОМ ПРИОБАЉУ

Стогодишње тополе дочекале тестеру БАЧКА ПАЛАНКА: Стогодишње тополе у приобаљу Дунава код Бачке Паланке, односно њихове велике крошње које су угрожавале пролазнике, купаче и госте чувене „Дунав” чарде, код старог скелског прелаза према Илоку, више не постоје. Ту, поред зграде старе Капетаније више нема стабала на којима се цртао екстремно висок водостај Дунава, као онај из 1965. године који се сматра највишим у последњих сто година. За сечу ових стабала, која су била својврсан заштитни знак вароши поред Дунава, добијена је сагласност Завода за заштиту природе, ЈП Спортско рекреациони цен-

тар „Тиквара”, Заштићеног парка природе „Тиквара”, те Јавног предузећа „Војводина шуме”. Сеча је поверена Јавном комуналном предузећу „Комуналпројект” из Бачке Паланке, а они су као стручног, обученог и једино спремног извођача радова ангажовали д.о.о. „Чегар електро” из Бачке Паланке. Велика кубикажа дрвета, односно 30-так трупаца, пањева и огранака у надлежности је Шумске праве „Бачка Паланка”, а осим трупаца, остало дрво ће преко овдашњег центра за Социјални рад бити подељено социјално угроженим породицама у овој општини. М. Суџум

БОГОЈЕВО: Богојево је било домаћин друге конференције са мађарским градом Баја, који је партнер у ИПА пројекту ,,Дунав и људи”, који је финансиран у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија. Прва конференција је одржана у Баји током фебруара, а предвиђена су још два оваква скупа. Заједничким пројектом је предвиђена изградња млина на води и у Баји, на Бајском каналу и у Богојеву на купалишту Штранд, као и неколико рибарских кућица, као симбол некадашње делатности већег броја становника Баје, али и Богојева. Партнери у пројекту су са српске стране Месна заједница Богојево и Удружење млинара из Баје, као мађарски партнер.

- Одлучили смо се да нам партнер у овом пројекту буде село Богојево, пре свега због лакше комуникације, пошто говоримо исти језик, а затим пријатељство из ранијег периода. Посебно је пресудило то што је Богојево наслоњено на реку Дунав, као и Баја. Сличним делатностима су се некада бавили становници и једног и другог места управо због близине Дунава и жеља нам је да будућим генерацијама оставимо нешто што ће их

Модел воденице какав ће бити изграђен у Богојеву и Баји

подсећати на историју занимања наших предака. Некада је на Бајском каналу био 51 млин који је покретала снага воде, сада их је остало неколико, а рибарских кућица је било небројено. Наша обавеза према будућим генерацијама је да не заборавимо прошлост, а истовремено да у циљу развоја туризма, употпунимо туристичку понуду, што је и циљ наших партнера из Богојева - рекла нам је Вера Палик, председница Удружења млинара из Баје.

- Наша сарадња траје већ две године од када је кренуо ИПА програм, у Удружењу млинара из Баје смо пронашли праве партнере, а сада и пријатеље, са којима смо заједно на истом послу. Добили смо подршку и једни и други од наших локалних власти да спроведемо овај веома интересантан пројекат. Прошле године у јулу смо обавештени да смо добили тражена средства за овај пројекат, са чиме смо веома задовољни. Укупан износ је 90 хиљада евра, а наш део износи 34 хиља-

де евра. Моји сарадници и ја смо се одлучили да објекте предвиђене пројектом сместимо на Штранд, зато што смо закључили да ће на том месту бити потпуно у функцији побољшања туристичке понуде - појаснио је Атила Рупа, председник Савета Месне заједнице Богојево. Три рибарске кућице и реплика млина, који наравно неће бити у функцији, осим у туристичке сврхе, ће употпунити туристичку понуду старог купалишта, поготово сада када је већ изграђен ауто камп. Наставља се са уређењем простора купалишта и плаже, тако да ће већ почетком овогодишње купалишне сезоне, Штранд добити потпуно нови изглед. Предвиђено је да до краја септембра радови на свим објектима буду завршени. На самом Штранду организован је пикник, где су домаћини из Богојева за све госте на традиционалан начин пекли сланину на ватри, пободену на штапове. Одиграна је и утакмица дечака у малом фудбалу између домаћина Богојева и гостију из Баје у којој резултат није био важан. У Дому културе у Богојеву одржано је предавање о воденицама и млиновима као и пригодан културно уметнички програм. С. Милер

УГОВОР СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И ГЕРОНТОЛОШКОГ ЦЕНТРА

Посао за 30 геронто–домаћица

ВРБАС: Општина Врбас, Национална служба за запошљавање и Геронтолошки центар склопили су уговор о покретању јавног рада у коме ће на десет месеци бити запослено 30 геронто-домаћица. Посао ће добити жене које се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање и које ће претходно проћи обуку за обављање овог посла. Директорица Геронтолошког центра у Врбасу Радмила Мусић каже да ће геронтодомаћице радити у Врбасу другим местима општине и помагати старим и оболелим особама, које нису у стању да се старају сами о себи. Овим реализујемо Потписивање уговора Стратегију развоја општине Врбас за период 2010. – 2015. гостижу и Национална служба за дина, у делу проширења Службе запошљавање и општина Врбас кућне неге и помоћи, коју Геронсу одобравањем јавног рада толошки центар води од 01. јастворили услове да пружимо понуара 2010. године. Нови захте- моћ још већем броју старих - реви за помоћ у кући стално при- кла је Радмила Мусић.

Вашар „Укуси традиције” ПАЛИЋ: Вашар „Укуси традиције” одржаће се од 28. априла до 2. маја, као део традиционалног Првомајског уранка на Палићу. Биће то прилика да посетиоци пробају традиционалне специјалитете домаће хране, вина и ракије. Вашар ће бити постављен у околини Велике терасе и великог парка. Првомајски вашар је увод у Други регионални сајам традиционалних специјалитета домаће хране, вина и ракије „Укуси традиције”, који ће се, од 8. до 10. јуна, одржати у центру Суботице. У склопу промоције сајма и бренда „Укуси традиције” oрганизатор предузеће „Пиар” је, током протекла три месеца, организовало мини вашаре у Београду, Панчеву и Вршцу. Сви произвођачи домаће хране, вина и ракије, који су заинтересовани за учешће на вашару на Палићу и на сајму у Суботици, могу се за детаљније информације јавити предузећу „Пиар” на телефоне 024 559-092 или 559-089. С. И.

Она је нагласила да је услуга за кориснике ове врсте помоћи потпуно бесплатна.

- Обавезе геронто-домаћица су да обиђу старије суграђене, да им припреме једноставније оброке и

спреме домове, обаве набавке из радњи и апотека, и пружи основне услуге неге – истакла је Мусић. За ове намене издвојено је 10 милиона динара, а председник општине Врбас др Жељко Видовић напомиње да је локална самоуправа за јавне радове и запошљавање приправника у 2012. години обезбедила укупно 22 милиона динара, док је додатних седам милиона обезбедио Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова.

- Важно је да ће у овом пројекту посао наћи 30 жена, а уколико се то покаже као корисна и неопходна ствар, нећемо га ограничити на 10 месеци, већ потражити могућност да то постане трајна услуга, са стално запосленим радницама. Још је важније да ћемо пружити помоћ нашим старијим суграђанима, којима је она и најнеопходнија - казао је Видовић. М. Кековић

ОЧИСТИЛИ ДЕПОНИЈЕ, АЛИ НЕ И САВЕСТ МЕШТАНА

Сметлишта кваре идиличну слику

ИРИГ: На територији иришке општине, на обронцима Фрушке Горе, са чијих путева се пружају прелепи погледи, све чешће уз пут наилази на дивље депоније смећа. Овај проблем већ годинама мучи општинско руководство, али и све савесне Ирижане, којима је незамисливо да неко од њихових комшија може да баци смеће где му место није, а поготово у природу. Општина Ириг је у претходном периоду уложила значајна средства и ангажовала озбиљне ресурсе у санирању и уклањању дивљих сметлишта.

- Очегледно је да смо успели да очистимо смеће, али нисмо успели да утичемо на несавесне грађане, који настављају по старом. Тако смо, на иницијативу Удружења грађана „Комшија” и мештана Крушедол Села уложили не мала средства и очистили депонију покрај пута према Банстолу. Нажалост, несавесни мештани су врло брзо обновили стару навику бацања свега и свачега поред

пута. Уместо прелепог видиковца са којег се пружа поглед на манастир и обронке Фрушке Горе, шири се смрад спаљеног ђубрета - каже председник општине Ириг Владимир Петровић. Предивне пејзаже Фрушке горе, Борковачке долине, житних поља, винограда, лепо уређених воћњака квари слика дивљих депонија. И поред тога што општинске инспекције свакодневно обилазе терен, депоније

и даље ничу, а мештани иришких села тврде да никада никога нису видели како баца смеће. Тврде да би тако нешто сигурно пријавили. Питање које се само по себи намеће је ко онда баца смеће по иришкој општини дуж обронака Фрушке Горе. Ко год да тако нешто ради уништава наслеђе свих нас, због своје себичности и некултуре. Ј. Антић

Са хуманитарно-предизборног турнира у Бечеју

ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ

Темеринци однели пехар

БЕЧЕЈ: Хуманост Бечејаца у суботу по подне награђена је дивним декором на небеском своду у виду дуге. На два терена у дворишту ДТВ „Партизан” у центру Бечеја десет екипа играло је хуманитарни турнир у малом фудбалу.

- Пратећи низ активности бројних организација, одлучили смо и ми да се прикључимо хуманитарном покрету за помоћ младом суграђанину Бојану Биги - рекао нам је у име организатора омладине Покрета социјалиста Горан Мићановић. - Сав приход од котизације десет екипа учесница турнира, 20.000 динара, и добровољни приход гледалаца, око 6.000 динара, уплатили смо у фонд за неопходну операцију.

С обзиром да је изборна кампања у пуном јеку, многе политичке странке су искористиле прилику да на овај начин пруже шансу својим младим члановима да се искажу на спортском терену и, уједно, потврде хуманост уплатом котизације. Како је омладина Покрета социјалиста све организовала, у гостима су им биле партијске колеге из Кикинде и Темерина. Ови други су на крају тријумфовали, јер су у финалу победили јуниорску екипу СНС резултатом 4:2. У борби за треће место „Уклети Холанђани” савладали су са 2:1 екипу „Преокрет за Бечеј – Миша Вребалов“. В. Ј.

Сувенирница у Скореновцу СКОРЕНОВАЦ: Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин приликом посете Ковину, обишао је и Етно-кућу у Скореновцу. Скореновац је током прошле године успео да оствари пет хиљада ноћења, да се представи као туристичка дестинација сеоског тури-

зма са значајним потенцијалом. Васин је отворио сувенирницу, новоподигнути објекат у којем ће се продавати аутентичне рукотворине мештана. Том приликом је рекао да ће и овај вид стимулисања старих заната и женског предузетништва свакако пуно значити за село. З. Дг.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

13

JU ^E PO SLE POD NE U CEN TRU [AP CA

Eks plo zi ja is pod auto mo bi la

SI NO] U NO VO SAD SKOM KA FEU

Li {en slo bo de zbog iz nu de Ne boj {a ]. (1979) iz [apca uhap{en je sino} oko 17.30 ~asova u jednom novosadskom kafeu na Bulevaru oslobo|ewa zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela razboji{tva i iznude.

Wemu se pripisuje da je poku{ao protivpravno da prisvoji novac od jednog stanovnika Be~a, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. Iako je u lokalu bilo dosta gostiju, inspektori kriminalisti~ke policije brzo su li{ili slobode osumwi~enog, koji je tom prilikom pru`ao otpor, a bio je u prisustvu jedne `enske osobe.

U vreme zakqu~ewa ovog broja na{eg lista, pripadnici MUP-a i @andarmerije jo{ uvek su radili na rasvetqavawu ovog slu~aja i pretresu prostorija koje se dovode u vezu s osumwi~enim.Saop{tewe o doga|aju o~ekujemo danas iz policije.

M. V. KO VIQ ^AN KA UHAP [E NA U NO VOM SA DU

Osum wi ~e na za re ke ti ra we po slo dav ca Inspektori novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili su prekju~e oko 15 ~asova u Dunavskom parku u Novom

Sadu Sla |a nu J. (22) iz Koviqa pod sumwom da je po~inila krivi~no delo iznude.

Ona se tereti da je od jednog Novosa|anina (55) poku{ala da iznudi 1.000 evra tako {to mu je du`e vreme slala prete}e poruke mobilnim telefonom.

Osumwi~ena je li{ena slobode jer joj se pripisuje da je po ku {a la da re ke ti ra svog biv{eg poslodavca kome je ja-

vila da ostavi novac pod jednim `bunom, saznajemo nezavani~no.

Protiv Sla|ane J. su ve} podno{ene krivi~ne prijave zbog kra|e, a ovog puta okrivqenoj sledi krivi~na prijava u redovnom postupku.

M. V.

NE SRE ]A NA PU TU @I TI [TE–TO RAK

Poginuo kraj pu ta Me{tanin Torka Ovidiu B. (62) poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se u subotu, oko 19.50 ~asova, dogodila na putu izme|u @iti{ta i Torka, saop{tila je ju~e Policijska uprava Zrewanin.

Sumwa se da je do nezgode do{lo kada je \i |el M. (44) iz Torka, koji je upravqao automobilom marke “folksvagen polo”, beogradskih registarskih oznaka, iz za sada nepoznatih razloga izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo s puta. Putnik u tom automobilu Ovidiu B. od zadobijenih povreda je preminuo na licu mesta. Okolnosti ove saobra}ajne nesre}e jo{ se ispituju.

Uvi|aj na licu mesta obavio su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tu`ioca i slu`benici Policijske uprave Zrewanin. @. B.

Ra de M. (33), koji je te{ko povre|en u eksploziji automobila u centru [apca, prevezen je u beogradski Urgentni centar. On je u kriti~nom stawu.

Po re~ima istra`nog sudije Sr |a na Mi li sa vqe vi }a, u trenutku eksplozije u vozilu marke „folksvagen turan” bila su dva lica, od kojih je jedno te{ko povre|eno i preba~eno za Beograd.

Rade M. je najpre prevezen u {aba~ku bolnicu. Po{to je bio u kriti~nom stawu, ubrzo je s te{kim povredama noge preba~en u Klini~ki centar u Beogradu.

Drugi mu{karac koji je bio u automobilu nije povre|en.

SR BI JA ]E USKO RO DO BI TI RE GI STAR PE DO FI LA

„Ma ri jin za kon” za ve }u bez bed nost de ce Vlada Srbije usvojila je krajem pro{le nedewe predlog zakona o posebnim merama za spre~avawe vr{ewa krivi~nih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i tako omogu}ila da Srbija najzad dobije registar pedofila.

Inicijativu za “Marijin zakon” pokrenuo je Slo bo dan Jo va no vi}, otac brutalno ubijene osmogodi{we devoj~ice Marije iz Starih Ledinaca, sremskog sela kod Novog Sada. Zakon, koji je Srbiji nedostajao, ima za ciq da otkloni uslove koji mogu uticati na to da po~inioci krivi~nih dela protiv polne slobode u~iwenih maloletnim osobama ubudu}e ponove delo, ali i da se optu`enima za seksualno zlostavqawe ne mogu ubla`iti kazna i da minimalna bude deset godina.

Pod udar ovog zakona ne}e do}i samo oni koji ubudu}e budu osu|eni za seksualno zlostavqawe ve} i oni osu|eni 20 godina unazad. Naime, svi oni }e se na}i u javnom registru pefodila i ima}e zakonom propisane obaveze pona{awe koje moraju po{tovati ukoliko ne `ele da im se sudi za novo krivi~no delo.

Po obja{wewu dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde Slo bo da na Ho me na, taj zakon doprine}e tome da svi izvr{ioci krivi~nih dela silovawa ili pedofilije nakon odslu`ewa zatvorske kazne budu pod nadzorom policije i dru{tva da bi se spre~ilo da ponovo ~ine ta krivi~na dela. Zakon se odnosi na izvr{ioce krivi~nih dela silovawa, obqube nad detetom, obqube nad nemo}nim licima, obqube zloupotrebom polo`aja, nedozvoqene polne radwe podvo|ewa i omogu}avawa vr{ewa polnog odnosa, posredovawa u vr{ewu prostitucije, iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju, uvo|ewa maloletnog lica na prisustvovawe polnim radwama i druga.

Tim aktom, kako isti~e Homen, bi}e zabraweno ubla`avawe kazne za pomenuta krivi~na dela ispod minimuma, a osu|enima ne}e

se sprovoditi 20 godina nakon izvr{ene kazne zatvora, posle ~ega }e svake ~etiri godine sud, koji je doneo prvostepenu presudu po slu`benoj du`nosti, odlu~ivati o potrebi daqeg sprovo|ewa mera nad osu|enima.

Ne do sta je DNK ba za Kada Srbija najzad, kao mnoge dr`ave u svetu, dobije registar predofila, ostaje jo{ da se sa~ini DNK baza pedofila za koju jo{ nisu stvoreni zakonski uslovi.

Naima, radna grupa za pripremu zakona o nacionalnom DNK registru predala je nacrt Ministarstvu pravde jo{ pre pet godina, ali on ni do danas nije zakonski uobli~en.

Stvarawe nacionalne baze DNK profila za osu|ene prestupnikepedofile bi}e izuzetno korisno za bezbednost na{e dece. Stru~waci isti~u da je to zaista velika korist za bezbednost, a da je jedina prepreka {to se procewuje da je to za dr`avu skupo. No, oni tvrde da nije re~ o enormno visokoj svoti novca – jer se po jednom DNK-u mora izdvojiti oko 6.000 dinara – koja se ne bi mogla obezbediti a Srbiji bi omogu}ila da ima nacionalnu bazu DNK profila sli~nu onoj koja postoji za osu|ene prestupnike u Francuskoj, Engleskoj, SAD… sankcija, zabranu pose}ivawa mesta na kojima se okupqaju maloletna lica kao {to su vrti}i i {kole, obavezno pose}ivawe profesionalnih savetovali{ta i ustanova.

Izme|u ostalog, osu|eni pedofili i silovateqi ima}e i zakonsku obavezu da obave{tavaju policiju i Upravu o promeni prebivali{ta, boravi{ta ili radnog mesta, kao i o putovawu u inostranstvo. Takve obaveze }e

Novina tog zakona je i to {to osu|eni za bilo koji oblik zlostavqawa dece ne samo {to ostaju bez posla –javne funkcije ve} imaju i zabranu da se u naredne dve decenije zaposle na mestima na kojima mogu do}i u kontakt s maloletnim licima.

Podaci o licima osu|ivanim za pedofiliju osim u Ministarstvu pravde, nalazi}e se i u ostalim dr`avnim institucijama, i o wima }e se voditi posebna evidenci-

ja u kojoj su, osim osnovnih podataka, i li~ni znaci osu|enog, DNK, ali i podaci o svim merama koje se nakon izlaska iz zatvora nad wim sprovode. To zna~i da }e poslodavci, pogotovo ustanova koje imaju kontakt s decom, mo}i pre nego {to nekog zaposle, proveriti da li lice koje primaju u radni odnos ima problema s pedofilijom i da li }e dovesti sami sebe u opasnost ako ga zaposle. Jer, zakon predvi|a prestanak radnog odnosa za sve one koji izvr{e neko od krivi~nih dela koje on predvi|a, ali i kazne za pravna lica i preduzetnike u iznosu od pola miliona dinara do dva miliona zbog kr{ewa odredbe prestanka vr{ewa javne funkcije, odnosno zapo{qavawa.

Dr`avni sekretar Homen isti~e da to prakti~no zna~i da pravne posledice iz ovog zakona prema izvr{iocima tih krivi~nih dela traju dve decenije nakon izdr`avawa kazne jer se wime oni stavqaju pod nadzor i prati svaki wihov korak da ne bi ponovili krivi~no delo za koje su ve} izdr`avali kaznu zatvora. On isti~e da }e svi osu|enici, koji se u zakonskom roku od 15 dana ne budu javili nadle`nom organu policije ili centru za socijalni rad, biti osu|eni na novu kaznu od 30 do 60 dana. Ista kazna im sledi i ako promene adresu a to ne prijave nadle`om organu.

– Su{tina zakona je da se uvede preventivna dnevna kontrola i mislim da }emo tim re{ewima uspeti da u velikom delu spre~imo ponavqawe krivi~nih dela protiv polnih sloboda – isti~e Homen.

Kada }e predlog zakona o spre~avawu pedofilije biti usvojen zavisi od poslanika Skup{tine Srbije, {to zna~i da }e registar pedofila mo}i da se sa~ini tek onda kada zakon stupi na snagu. Sasvim je izvesno da }e pro}i odre|eno vreme dok se ceo postupak ne sprovede, odnosno registar ne sa~ini, jer }e se u wemu na}i i oni koji su ista krivi~na dela po~inili u protekle dve decenije.

Q. Ma le {e vi}

Op tu `e ni za pod ri va we ustav nog po ret ka?

Iz go re la dva auto mo bi la da na Cve ti}. – Ekipa Vatrogasno-spasila~kog bataqona ugasila je po`ar i spre~ila da se pro{iri na druga vozila koja su tu bila parkirana.

U toku je utvr|ivawe uzroka po`ara, a ~ija su izgorela vozila utvrdi}e se na osnovu registarskih oznaka.

Osim vozilima, {teta je pri~iwena i obu}arskoj radwi ispred koje su vozila zapaqena, a na woj je izgoreo izlog. Samo nekoliko metara od mesta po`ara je restoran „Gra|anski”.

biti dozvoqen ni uslovni otpust, odnosno mora}e u celosti da oslu`e kaznu na koju budu osu|eni. Nakon {to odslu`e propisanu kaznu, osu|enici }e imati obavezu javqawa nadle`nom organu policije i Uprave za izvr{ewe krivi~nih

NA KON HAP [E WA NA ^EL NI KA KO SOV SKOG OKRU GA GO RA NA AR SI ]A I SE KRE TARA CR VE NOG KR STA U LI PQA NU NO VI CE @I VI ]A

IN CI DENT U JA GO DI NI BEZ @R TA VA

U Ulici Vuka Karaxi}a u Jagodini, kod Kamenog mosta, ju~e rano ujutro izgorela su dva automobila – „mercedes” i „mazda”, jagodinskih registarskih oznaka, ali nema povre|enih, rekli su Tanjugu pripadnici policije na mestu po`ara.

– Po`ar je prvo zahvatio „mercedes„, koji je potpuno izgoreo, a zatim se pro{irio na „mazdu„, u kojoj je potpuno izgoreo predwi deo s motorom – rekla je Tanjugu portparolka Policijske uprave u Jagodini Gor -

Eksplozija se dogodila oko 15 ~asova u Ulici Vlade Jovanovi}a, koja je glavna {aba~ka ulica u kojoj se vikendom nalazi veliki broj {eta~a, ali u trenutku eksplozije u blizini automobila nije bilo nikog.

Kako saznaje B-92, re~ je o vozilu koje je bilo u pokretu, a ispod kojeg je bila postavqena eksplozivna naprava.

Od siline detonacije popucala su stakla na obli`wim lokalima i ku}ama, prenosi RTS. Identi~na eksplozija u [apcu desila se i pre dve godine u istoj ulici, i tada je voza~ poginuo, a suvoza~ je ostao nepovre|en.

Go ran Ar si}

De jan @i vi}, sin sekretara Crvenog krsta u Lipqanu No vi ce @i vi }a koji je zajedno s na~elnikom Kosovskog okruga Go ra nom Ar si }em uhap{en prekju~e u selu Staro Gracko, izjavio je ju~e da su wih dvojica optu`eni za podrivawe ustavog poretka Kosova i podsticawe na izbore, a ne za reme}ewe javnog reda i mira, kako je ranije saop{teno. @ivi} je za Radio KiM rekao da je to saznao tokom posete ocu i zetu u pritvorskoj jedinici u Lipqanu, i istakao da nisu ta~ne informacije da je pre}eno gra|anima zbog izbora i da je sve unapred bilo planirano. Dejan @ivi} je naveo da su wegov otac i Arsi} prekju~e bili na fudbalskoj utakmici, gde ih je nekoliko mladi}a najpre provociralo na politi~koj osnovi, a zatim i verbalno napalo Arsi}a.

– Ubrzo je do{la policija, koja je saop{tila da je dobila prijavu da Arsi} sa svojim tastom dr`i politi~ki skup u Starom Grackom, {to nije ta~no jer su oni posmatrali fudbalsku utakmicu na kojoj je igrao moj ro|eni brat, tj. drugi Novi~in sin. Potom su uhap{eni i odvedeni – rekao je @ivi}.

On je napomenuo da wegov otac Novica radi kao sekretar Crvenog krsta u Lipqanu i da nije politi~ki anga`ovan te da su pri~e o wegovim politi~kim ucenama i pritiscima ~ista la`.

Dejan @ivi} je dodao da je porodica anga`ovala advokata @i vo ji na Jo ka no vi }a da zastupa Gorana Arsi}a i Novicu @ivi}a i da }e se pojedinosti u vezi s daqom pravnom procedurom znati verovatno danas.

(Ta njug)

ponedeqak23.april2012.

PRE @I VE TI GRAD

Na{a pesma Da li ste gle da li film „^i ja je ovo pe sma”? Ako ne, oba ve zno to u~i ni te! Film ska iskra ro di la se to kom be zna ~aj ne ras pra ve u istam bul skom re sto ra nu, ka da bu gar ska re di teq ka Ade la Pe e va od lu ~u je da obi |e ~i ta vo Bal kan sko po lu o str vo i pro ve ri ko je od we nih bal kan skih pri ja te qa ta da bio u pra vu: ~i ja je pe sma „Ru se ko se cu ro ima{„?

Ne se }am se lep {e i bol ni je film ske pri ~e o na ma. Po ra zi ko je pro kli we mo is pri ~a ni su, ot pe va ni i opso va ni u ne pre ten ci o znom fil mu o fa tal noj sa mo za qu bqe no sti. Do ku men tar cu ko ji smo is kri vi li u dra -

mu ap sur da, s ele men ti ma tri le ra spe ci fi~ nosg za re gi je u ko ji ma je ilu zi ja vred ni ja od `i vo ta. [ta ka `e film? [a man ski nar ci zam be zna ~aj nih raz li ka, sle pi lo do bra, na dru goj stra ni ima se pre po zna ti i pri hva ti ti. Da bi Bal ka nac bio sav svoj, kom {i je se mo ra ju ge o graf ski, ge net ski i kul tur no {to vi {e uda qi ti. Tek mu oda tle mo gu pri zna ti da je od wih bo qi, lep {i, i sve osta lo {to on neo bo ri vo je ste. Ple me na mo ra ju bi ti hra we na ba nal no {}u. @a li bo `e ako smi sao i qu bav sle te na Bal kan, a da ni su na {a unu tra {wa go li ca wa ka tu |im do bri ma, u ko je spa da sve osim qu di.

@e| za bi zar nim uto qe na je uo~i Us kr sa, na De te li na ri. Ja ~i su pre bi li sla bi je, jed nog i ubi li, jer su se ovi, sla bi ji, iz ru gi va li pe smi ja ~ih. Sve s uli ce u dvo ri {te, pre ko zi da od ci gle, vaq da ra ~u nav {i na to da }e le wost po mo }i ra zu mu.

Ne }e i ni ka da ni je.

Ubi stvo zbog pe sme je {ok, ali ne i no vost. Raz bi ja ju se kri stal ne pe pe qa re o gla vu zbog stva ri ma we de li kat nih od vre |a wa ne ~i jeg uku sa, krun ski do kaz da uku sa ne ma. Za to se i bre cam kad pri ja te qi olo {u go vo re stva ri ko je olo{ ve} zna. Re ci te im ne {to no vo pa da nas po bi ju s raz lo gom. Hu qe ni kad ne ri zi ku ju, te skob no je to, pa {to bi smo on da mi, za rad sum wi ve ~i sto te na {ih po ri va? Ne ide rav na we Dri ne u No vom Sa du ovih da na.

Dan po sle, le po ve ~e u po ru `ne loj na se o bi ni. Tro ji ca gi ta ri sta na tr gu, re kord ot ka ko pra tim. Bro je sit ne no te i jo{ sit ni je nov ce. Lo {e ode ve ni i neo bri ja ni, ne pre te za mi {qe nim vred no sti ma vla da ju }e ve }i ne.

Iz gu bqe ne du {e ih vid no `a le, osmeh svi ra ca im ne go vo ri vi {e od wi ho vih sta rih ci pe la.

Ne zna ju da `i ce pe va ju tu |e pe sme. Da le kih, opi pqi vo dru ga ~i jih qu di, ko ji su te pe sme iona ko una pred po klo ni li. Za to i be {e mir.

Pro |e i us kr {wi vi kend.

Sta ro se grad sko je zgro ku pa lo u pa kle nom dra wu, za sr ~u se ne ma pa ra. I kad se sla `u – sva |a ju se. Sti {we na, ga je na, mr `wa ne ma kud, mo ra iz ka fa ne pra vo na tro to ar. Pra zni sta di o ni su joj odav no pre te sni, do {lo je vre me da se na uli ci pro ve ri ~i ja je to pe sma.

I. Mi ha qe vi}

dru[tvo

dnevnik

c m y

14

VOJ SKA SR BI JE DA NAS PR VI PUT OBE LE @A VA SVOJ NO VI DAN

Vojska nastala u ustanku Voj ska Sr bi je da nas pr vi put obe le `a va 23. april kao svoj dan. Da na {wi pra znik VS je se }a we na 23. april 1815. go di ne ka da je u Ta ko vu po dig nut Dru gi srp ski usta nak. On je ozna ~io no vi po ~e tak bor be za srp sku dr `a vu, ko ji je knez Mi lo{ na sta vio da vo di di plo mat skim sred stvi ma, iz bo riv {i se za srp sku auto no mi ju u okvi ru Oto man skog car stva i us po sta vqa wa Kra qe vi ne Sr bi je, ko ja je ima la svo ju skup {ti nu, ustav i vla dar sku di na sti ju.

Dru g i srp s ki usta n ak je isto vre me no ozna ~io i za ~e tak srp ske voj ske.

– Srp ska voj ska na sta la je iz usta ni~ kih ~e ta, da kle iz na ro da ko ji se la tio oru` ja da bi iz bo rio svo ju slo bo du. Tu le `e ko re ni po ve za no sti na {eg na ro da i na {e voj ske – is ti ~e na ~el nik Ge ne ral {ta ba VJ ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. – Da nas je na{ ciq da Voj ska Sr bi je po sta ne mo der na, ja ~a, bo qe or ga ni zo va n a i opre m qe n a oru ` a n a sna ga.

Po re ~ i m a pr v og voj n i k a Sr b i j e, i po r ed eko n om s ke kri ze, ko ja se bit no od ra zi la i na opre ma we VS no vim na o- ru `a wem i opre mom, u~i we ni su bit ni po ma ci, pre sve ga ka da je re~ o opre ma wu mo der nim si ste mi ma ve ze. Na ba vqe ni su i bes pi lot ne le te li ce „or bi ter“, avion za obu ku pi lo ta „la sta“ i avion „paj per se n e k a“ za aero f o t o g ra m e trij sko sni ma we.

– [to se ti ~e Kop ne ne voj ske, pri o ri tet je opre ma we je di ni ca an ga `o va nih u Kop ne noj zo ni bez bed no sti i je di ni ca ko je se ob u ~a va ju za u~e {}e u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma. Ta ko |e, ve o ma do bro smo opre mi li Spe ci jal nu bri ga du

– is ti ~e ge ne ral Di k o v i}. – Po „Mo de lu opre ma wa voj ni ka pe {a di je M-21“ opre mi li smo je di ni ce s ne ko li ko hi qa da pu {a ka ka li bra 5,56 mm M21 i ve li kim de lom za { tit n e opre me za voj ni ke. Pu { ka M-21 se do sa da od li~ no po ka za la, mo `e se re }i da je do s toj n a na s led ni c a ina ~ e od li~ n e do m a } e auto m at s ke pu {ke M-70, ba z i ra n e na si s te m u „ k a l a { w i k o v “ .

No v a pu { ka je pre ci zni ja u ru ka ma voj ni ka, a ka li bar 5,56 mm omo gu }a va da se po ne se vi {e mu ni ci je. @e -

isto ri ja Sr bi je u du bo koj ve zi s na {om Voj skom i ne po sto ji ni je dan isto rij ski do ga |aj u

Cen tral na sve ~a nost u Le skov cu Cen tral na sve ~a nost obe le `a va wa Dan Voj ske Sr bi je odr `a }e se da nas u Le skov cu. Uz to, sve ~a no sti }e bi ti i u ko man da ma bri ga da. U No vom Sa du sve ~a nost je u ka sar ni „Ju go vi }e vo”.

Voj ska Sr bi je da nas ima oko 38.000 pri pad ni ka. Po ne zva ni~ nim po da ci ma, u we nom stro ju je oko 230 ten ko va M-84, oko 500 bor be nih vo zi la pe {a di je, 18 sa mo hod nih ha u bi ca B-52k1 „no ra”, ~e ti ri sa mo hod na vi {e cev na lan se ra ra ke ta ve li kog do me ta „or kan”, po 28 avi o na MiG-21 i „orao”, 23 „su per ga le ba” G-4, ~e ti ri avi o na MiG-29, 65 he li kop te ra, dva mo der ni zo va na di vi zi o na ra ket nog si ste ma S-125 „ne va”, tri di vi zi o na si ste ma „kub”, bor be ni i tran sport ni he li kop te ri... li mo da na ba vi mo do ma }a sa mo hod na ar ti qe rij ska oru |a „no ra B-52“ i oklop ne tran spor te re „la zar“, ali to za vi si od ras po lo `i vog nov ca.

Mi n i s tar od b ra n e Dra g an [u t a n o v ac na g la { a v a da je

ko jem Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska sr bi je ni su ima li od go va ra ju }e u~e {}e.

– Ovo je go di na u ko joj smo za v r { i l i re f or m e. Ima m o pot pu no pro fe si o nal nu voj sku, re for mi san je pen zi o ni

fond, obe le `a va mo tri go di ne po s to j a w a Uni v er z i t e t a od bra ne, kao i tri go di ne po sto j a w a Voj n o m e d i c in s kog fa kul te ta – is ta kao je [u ta no vac, do da ju }i da je re~ o go di ni u ko joj Voj ska Sr bi je ima ~ast da bu de naj po {to va ni ja dr ` av n a in s ti t u c i j a svo j ih gra |a na.

O po vrat ku ugle da Voj ske u na ro du naj bo qe go vo ri i ve o ma ve li ko in te re so va we mla dih za do bro voq no slu `e we voj nog ro ka, za po sle we u svoj stvu pro fe si o nal nog voj ni ka i za {ko lo va we u Voj noj gim na zi ji i na Voj noj aka de mi ji.

Iako su u pro te klom pe ri o du ne sum wi vo po stig nu ti za vid ni re zul ta ti, tu ni je kraj.

– O~e ku je nas da qi rad na una p re | e w u or g a n i z a c i j e, upra vqa wa qud skim re sur si ma, obu k e, mo d er n i z a c i j i i opre ma wu – ve li ge ne ral Di ko vi}.

M. Bo zo kin

@E NE KO JE GO DI NA MA TR PE NA SI QE ^E STO NA KRA JU PO STA JU UBI CE

Kad bol prelije ~a{u, sekira skra}uje muke Sva ko {e sto de te i sva ka tre }a `e na u Sr bi ji `r tve su po r o d i~ n og na s i q a. Sa m o pro { le go d i n e 44 `e ne ubi li su wi ho vi part ne ri. Bra ne }i se, ne ke `e ne po sta le su ubi ce i za vr {i le u za tvo ru, a wi h o v e `i v ot n e pri ~e o pre tr pqe nom na si qu su sli~ ne. Sli~ ni su i wi ho vi pu te vi tra ga wa za iz la skom iz na s i q a u ko j em su go d i n a m a `i v e l e.

Ka da iz o sta ne pra va i pra vo vre me na re ak ci ja naj bli `ih i okru `e wa, ali i in sti t u c i j a si s te m a, one je di no re {e we na la ze u tra gi~ nom is ho du i od `r tve po sta ju ubi ce.

Po re ~i ma Ve sne Ri sta no vi} iz Vik ti mo lo {kog dru {tva, `e ne ubi ce se naj ~e {}e sa me pri ja ve po li ci ji i od mah pri zna ju {ta su ura di le.

– Te `e ne, naj ~e {}e bez u spe {no, tra `e po mo} i po dr {ku dru {tva i in sti tu ci ja si ste ma. To {to na ovaj na ~in re a gu ju tre ba da bu de opo me na ce lom dru {tvu i in sti tu ci ja ma ko je tre ba da pri me wu ju me re iz za ko na ko ji su do ne ti po sled wih go di na. Mi ima mo do bre za ko ne, ali ne ma mo su di je i tu `i o ce ko ji bi ih pri -

me wi va li. Ret ki od wih pre po zna ju da po ro di~ no na si qe do vo di do fa tal nog is ho da.

Osim {to ne po sto ji ujed na ~e na sud ska prak sa, ima mo i sud ske pa ra dok se da ne ko pet na est go di na zlo sta vqa `e nu i de cu do bi je go di nu da na za tvo ra, a `e na ko ja fi zi~ ki na sr ne na svog part ne ra do bi je dve go di ne za tvo ra a pret hod ne dve go di ne pro ve de u pri tvo ru – re kla je Ve sna Ri sta no vi}, do da ju }i da naj ve }i broj `e na ko ji tra `i po mo} zbog na si qa u po ro di ci od dr `av nih usta no va do bi ja po ru ku: “Ja vi te se kad ne ko pad ne mr tav”.

– @e ne ko je na kon vi {e go di { weg zlo s ta v qa w a ubi j u svo je na sil ni ke uglav nom su

osu |e ne na ka znu od de set go di na za tvo ra, ali ni ko ne uzi -

ma u ob zir tor tu ru ko ju su pro `i ve le pa za wih ne ma po mi lo va wa, raz u me va wa i po mo }i – ob ja sni la je Iza b e l a Ki s i} iz Hels ni {kog od bo ra za qud s ka pra v a, autor k a do k u m en tar nog fil ma “@e ne ko je su ubi le na sil ni ke”, ko ji go vo ri o `e na ma ko je su wi ho vi su pru zi ili part n e r i go d i n a m a bru tal no pre bi ja li i ko je su re {i le da uzmu prav du u svo je ru ke i da nas slu `e ka z nu za t vo r a u `en skom za tvo ru u Po `a rev cu.

Osim dra m a t i~ nih is po ve sti `e na ko j e su `i v e l e u tam nom vi la je tu na si qa, sa stav ni deo ovog do k u m en t ar n og fil m a ~i ne i iz ja ve psi ho lo ga, advo -

@e ne-ubi ce iz svih dru {tve nih slo je va Da nas su `e ne `r tve na si qa iz svih dru {tve nih slo je va pa su ta ko i one ko je ubi ja ju na sil ni ke i neo bra zo va ne i vi so ko o bra zo va ne. Po {to se na si qe nad `e na ma iz da na u dan po ve }a va, dr `av nim in sti tu ci ja ma je pre po ru ~e no da bo qe or ga ni zu ju pre ven tiv no de lo va we oko na si qa u po ro di ci, a pri o ri tet bu du }eg par la men ta da bu de usva ja we no ve Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe o spre ~a va wu na si qa nad `e na ma.

ka t a i stru~ w a k a cen ta ra za so ci jal ni rad ko j i su u kon tak tu sa `e na ma – `r tva ma na si qa i po ~ i n i t eq k a m a kri v i~ n ih de la. Go to vo sve `e ne opi sa le su tor tu ru ko ju su one, ali i wi ho va de ca, go di na tr pe le: ba ti ne ko je su do bi ja le, po vre de ko je su im na ne te, pret we no `em i pi {to qem, obra }a we po li ci ji, okre ta we gla ve svih ro |a ka i po zna ni ka, kao i kom {i ja... Strah od sva kog no vog da na u ko jem su `i ve le i na kra ju tre nut ke ka da su po ~i ni le zlo ~in. Ve }i na `e na ubi la je mu `e ve na spa va wu se ki rom. Na sil nik je naj ~e {}e bio al ko ho li ~ar.

Da nas su sme {te ne u za tvo re ni deo za tvo ra u Po `a rev cu s osta lim ubi ca ma. Kon takt s de com do zvo qen im je dva do tri pu ta go di {we. Od bi ja ju im se mol be za uslov ni ot p ust na k on iz d r ` a n e dve tre }i ne ka zne. Mo ra ju da od slu `e ce lu ka znu jer u dru {tvu ne po sto ji in te re so va we za wi ho vu sud bi nu ni ti im se, {to se mu {kar ci ma ina ~e ~i ni, da je po mi lo va we za to {to se do bro vla da ju. Advo kat @en skog auto nom nog cen tra Va wa Ma ca no vi} is ti ~e da se ~ak ni na kon zlo ~i na jav ni bra ni o ci de taq no ne ba ve slu ~a jem `e na ko je su po ~i ni le zlo ~in iz nu `de, kao i da ne sa ku pqa ju po dat ke o

na si qu ko je su one go di na ma tr pe le da bi im ka zna bi la ubla `e na, i pod se ti la na to da se ta k o ra d i u dru g im evrop skim dr `a va ma, Ame ri ci i Austra li ji. Dru gim re ~i ma, u ve }i ni dr `a va tra `e se olak {a va ju }e okol no sti za `e ne ko je od lu ~e da prav du uzmu u svo je ru ke – a du go go di {we na si qe se mo `e ura ~u na ti u to.

Pred s tav n ik Hel s in { kog od bo ra za qud ska pra va Ivan Ku zma no vi} do da je da je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} po mi lo vao 165 oso ba, ali da me |u wi ma ni je bi lo `e na ko je su ubi le na sil ni ke, osim iz u zet no dva slu ~a ja ka da se ra di lo o `e na ma sta ri jim od 80 go di na o ko ji ma u za tvo ru ni su mo gli vi {e da se bri nu.

Hel sin {ki od bor je pre po ru ~io da se to kom sud skog po stup ka uzme u ob zir na si qe ko je je `e na ubi ca tr pe la i da to bu de olak {a va ju }a okol nost kod iz ri ca wa ka zne, ali i da se `e na ma ko je su od slu `i le ka znu za to {to su ubi le na sil ni ka mo ra po mo }i po iz la sku iz za tvo ra jer ih ne ma mno go i ni su po treb ne ve li ke pa re da bi se one vra ti le nor mal nom `i vo tu.

Q. Ma le {e vi}

dRU[TvO

dnevnik

POJEDINE KARDIOHIRUR[KE USTANOVE U SRBIJI NEMAJU PEJSMEJKERE

U Ka me ni ci ope ra tiv ni pro gram te ~e bez za sto ja – Na In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne ope ra tiv ni pro gram se od vi ja bez za sto ja, a to se od no si i na ugrad wu pejs mej ke ra – iz ja vio je za na{ list Pi-Ar In sti tu ta Go ran Traj kov ski. – Re zer ve pejs mej ke ra bi le su na iz ma ku, ali su sti gli pa ih sa da ima mo do voq no.

Ovih da na u me di ji ma je ob ja vqe no da po je di ne kar di oh i rur {ke usta no ve u ze mqi ne ma ju pejs mej ke re i da se po sle vi {e go di na po no vo for mi ra ju li ste ~e ka wa na we go vu ugrad wu. Ti me je, ka ko se na vo di, u Sr bi ji ugro `e no vi {e od 500 qud skih `i vo ta pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na ugrad wu tog ure |a ja. Ta ko je u Kli ni~ kom cen tru Sr bi ja na spi sku 200 pa ci je na ta, a u Ni {u na za hvat ~e ka vi {e od 80 sr ~a nih bo le sni ka.

Na bav ka ugrad nog ma te ri ja la oba vqa se pre ko Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we.

Ka ko ov de ka `u, obez be |e ne su do voq ne ko li ~i ne pejs mej ke ra, a pro blem po sto ji sa mo u usta no va ma ko je ni su na vre me pre u ze le ugrad ni ma te ri jal, kao {to je slu ~aj s KC-om „Ni{„. Na i me,

Svim c ent rima u Sr biji go di{we je potr ebno oko 3.000 pe jsm ej kera, a p ro{le go dine je za taj u re|aj, de fib ri la tore i el ekt rode iz kase RZFO-a izd vo jeno vi{e od 419.000.000 di nara ugo vo ri za ugrad ni ma te ri jal u kar di o hi rur gi ji pot pi sa ni su 12. apri la pa su mno ge usta no ve od do ba vqa ~a po vu kle pejs mej ke re i dru gi ugrad ni ma te ri jal.

One ko je ga ni su pre u ze le sa da ima ju pro ble ma s wi ho vim ne do stat kom.

Na In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne pro {le

go di ne je ura |e no oko 1.300 ope ra ci ja na sr cu. Go di {we se ugra di oko 450 pejs mej ke ra. Je dan od pri o ri te ta ra da In sti tu ta za KVB Voj vo di ne je, osim sva ko dnev nog zbri wa va wa ur gent nih bo le sni ka, i efi ka sno sma we we svih li sta ~e ka wa se lek tiv nih bo le sni ka. U od no su na 2005. go di nu, ka da se na svim li sta ma ~e ka lo du `e od dve go di ne na ne ku od in ter ven ci ja, da nas se za iste ~e ka oko {est, a mak si mal no de vet me se ci. Za po je di ne za hva te, kao {to je ugrad wa pejs mej ke ra, prak ti~ no li ste ~e ka wa ne ma.

Ka ko ov de ka `u, ove go di ne se o~e ku je da se ura di isti ili ~ak i ve }i broj ope ra ci ja ne go la ne.

Svim c ent rima u Sr biji go di{we je potr ebno oko 3.000 pe jsm ej kera, a lane je za taj u re|aj, de fib ri la tore i el ekt rode iz kase RZFO-a izd vo jeno vi{e od 419.000.000 di nara. Pre {est go dina k re nulo se u re {a vawe dugih lista ~e kawa na po je dine int erv en cije, a prva koja je re {ena bila je lista za pe jsm ejker.

Do danas ve}ih p rob lema s wi hovom ugr adwom nije bilo.

J. Barbuzan

PREDSEDNIKU POKRAJINSKOG ODBORA SINDIKATA URU^EN OTKAZ U JAVNOM PREDUZE]U U ZREWANINU

Me nay ment se ob ra ~u nao sa sin di kal nim vo |om?

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Sin di ka ta za po sle nih u ko mu nal no-stam be noj de lat no sti Voj vo di ne @i ka @i va di no vi} do bio je ot kaz u zre wa nin skom jav nom pred u ze }u “Pi ja ce i par kin zi”. @i va di no vi} je ju ~e sa op {tio da je ot kaz ko ji je pot pi sao di rek tor tog pred u ze }a Bo ri vo je Do ro slo va~ ki sa mo kul mi na ci ja tro go di {wih pri ti sa ka ko ji ma je bio iz lo `en od ru ko vod stva zbog we go vog sin di kal nog de lo va wa.

– U pro te klom pe ri o du uka zi vao sam na niz ne pra vil no sti u ra du me nax men ta, zbog ~e ga sam vi {e pu ta sme wi van i ras po re |i van na ni `a rad na me sta da bi na kra ju di rek tor “Pi ja ca i par -

kin ga”, po sle ni za pret wi ot ka zom, i is pu nio te pret we. Ovo sva ka ko pred sta vqa pre se dan u Zre wa ni nu i Voj vo di ni jer sam ja pr vi pred sed nik Sin di ka ta Voj vo di ne ko ji je, zbog svog sin di kal nog de lo va wa, do bio ot kaz u jed nom jav nom pred u ze }u u Po kra ji ni – tvr di @i va di no vi}, ina ~e i pred sed nik Udru `e wa “Stop mo bing Sr bi ja” ko je se ba vi slu ~a je vi ma zlo sta vqa wa na ra du u pred u ze }i ma {i rom ze mqe.

Ka ko je re kao, po sle di ce zbog ne za ko ni tog ot ka za sno si }e fir ma, kao i svi za po sle ni u ovom jav nom pred u ze }u, jer }e do ka za ti da je to za pra vo od ma zda di rek to ra pre ma we mu, zbog

to ga {to je jav no uka zi vao na broj ne ne re gu lar no sti u do sa da {wem ra du me nax men ta.

– Bor bu pro tiv ne za ko ni tog po na {a wa di rek to ra }u na sta vi ti, ko ri ste }i sva za kon ska sred stva ko ja mi sto je na ras po la ga wu. Sma tram da }u sve na vo de ko je sam iz no sio kao pred sed nik sin di ka ta na su du i do ka za ti. Isto ta ko, o sve mu ovo me bi }e oba ve {te ne i me |u na rod ne sin di kal ne or ga ni za ci je, kao i one ~i ja je ak tiv nost usme re na na za {ti tu qud skih pra va – po ru ~io je @i va di no vi} ko ji je, za mo bing i {i ka ni ra we, op tu `i vao ne sa mo sa da {weg ne go i pret hod nog di rek to ra \or |a Ra dua.

Me |u tim, Do ro slo va~ ki je jed nom pri li kom po ru ~io da je za dis kri mi na ci ju, pre sve ga, po treb na na me ra, a da we od di rek to ra si gur no ni je bi lo, dok je Ra du ne dav no re dak ci ji “Dnev ni ka” do sta vio pre su de Re pu bli~ ke agen ci je za mir no re {a va we rad nih spo ro va, Pre kr {aj nog su da u Zre wa ni nu i Vi {eg pre kr {aj nog su da u No vom Sa du, iz ko jih pro iz la zi da ni je do ka za no da je pre kr {io Za kon o ra du, od no sno da je dis kri mi ni sao @i va di no vi }a zbog we go vog sin di kal nog de lo va wa. @i va di no vi }u je, za ni mqi va je ~i we ni ca, ot kaz uru ~en ne du go po {to su ob na ro do va ne ove oslo ba |a ju }e pre su de. @. Balaban

O KUPOHOLI^ARIMA

Ke su odre {e i kad u woj ni {ta ne ma Vest o otva ra wu pr vog autlet {o ping cen tra u Sr bi ji ve} da ni ma je te ma broj je dan u go to vo svim me di ji ma. Ra zu mqi vo, jer ku po vi na po zna tih bren do va po znat no ni `im ce na ma, ka ko se re kla mi ra ovaj cen tar, ma mi ve li ki broj gra |a na iz ce le ze mqe. I po red to ga {to smo za hva }e ni eko nom skom kri zom i na ja va ma da nas ove i na red ne go di ne ~e ka ju te {ka vre me na, od la zak u {o ping i da qe op sta je kao jed na od omi qe nih „ra zo no da”. Le po je po no vi ti se, ob ra do va ti se be ne kom sit ni com i ku pi ti ono {to nam je po treb no, ali uko li ko zbog „ho bi ja” upad ne te u ozbi qan mi nus na ban kov nom ra ~u nu, za du `i te se po zajm qu ju }i no vac, od ri ~e te se sve ga za rad ku po vi ne mod nih de ta qa i `i vi te sa mo za dan ka da }e te opet u {o ping,

ja sno je da se ra di o ob li ku za vi sno sti ko ji u po sled wih pe de se tak go di na do bi ja ob lik epi de mi je.

– Pro blem ku po ho li je pro u ~a van je i u me di ci ni, a po znat je pod na zi vom oni o ma ni ja, od gr~ kih re ~i oni os – na pro da ju i ma nia – lu di lo – ka `e psi ho log

za to. Za uz vrat, dok ku pu ju, do bi ja ju ne ko li ko mo me na ta do brog ras po lo `e wa, {to je psi hi~ ka na gra da ko ja ih ohra bru je da na sta ve da ku pu ju. Ku po ho li ja je pro iz vod po tro {a~ kog dru {tva gde se ku pu je ne {to {to ni je na {a osnov na po tre ba.

bri ge zbog pro ble ma... Ve ru je se da su `e ne ve }i ku po ho li ~a ri od mu {ka ra ca.

– To ni je pot pu no ta~ no. @e ne su sklo ni je ku po vi ni obu }e, ode }e, na ki ta i ko zme ti ke, a po {to to ra de go to vo sva ko dnev no, sti ~e se uti sak da su pod ve }im uti ca jem

Psi ho lo zi tvr de da qu di ku po vi nu ko ri ste da bi ubla `i li ose }aj ne za do voq stva, sa mo }e, ne do stat ka sa mo po u zda wa, bri ge zbog pro ble ma...

Ja smi na Mi haj lo vi}. – U osno vi, ku po ho li ~a ri su pro sto pri si qe ni da ku pu ju, i kod ne kih je ce la sfe ra in te re so va wa ve za na

Pra va za vi snost na sta je ka da ku po ho li ~ar po~ ne da ugro `a va svoj na ~in `i vo ta i ve ze s bli `wi ma. Ku po ho li ~a ri ~e sto pa te od ne do stat ka sa mo po u zda wa, sklo ni su ma {ta re wu i pod lo `ni de pre si ji. Pa ipak, ku po ho li ja se ne mo `e sma tra ti pra vom vr stom za vi sno sti, po put al ko ho li zma ili nar ko ma ni je.

Ku po ho li ~a ri ne raz mi {qa ju o to me mo gu li to {to `e le za i sta i da ku pe i da li im je to za i sta po treb no. Is tra `i va wa su do ka za la da qu di ko ji obo `a va ju {o ping u tre nut ku ku po vi ne ima ju po ja ~a nu ak tiv nost mo zga u de lu od go vor nom za le pa ose }a wa. Psi ho lo zi tvr de da qu di ku po vi nu ko ri ste da bi ubla `i li ose }aj ne za do voq stva, sa mo }e, ne do stat ka sa mo po u zda wa,

{o pin go ma ni je. Mu {kar ci mo `da ne ku pu ju sva ko dnev no, ali je to ra zu mqi vo jer su oni vi {e op sed nu ti teh ni~ kom ro bom, auto mo bi li ma i mo to ri ma, {to je da le ko zah tev ni ji fi nan sij ski iz da tak od ku po vi ne „kr pi ca”. I na `e ne i na mu {kar ce od no si se ~i we ni ca da sva ko dnev no bom bar do va we re kla ma ma u me di ji ma ima ve li ki uti caj na ku po ho li ~a re. Ta ko svet ski mod ni di zaj ne ri za sva ko go di {we do ba pred sta vqa ju no vu ko lek ci ju, na ko ju oni „bo le sni” od mo de uvek od go va ra ju. Tu su i stal no no vi mo de li auto mo bi la, mo bil nih te le fo na, teh ni~ kih spra va, ~a ma ca, opre me za sport... {to ma mi mu {kar ce da odre {e ke su i on da kad u woj ba{ ne ma mno go nov ca, isto kao {to to ~i ne i `e ne – ka `e na {a sa go vor ni ca.

J. B.

ponedeqak23.april2012.

15

UPIS PRVAKA U SREDWE [KOLE SVE BLI@I

Ju ri{ na bo do ve

Kon kurs za upis u pr vi raz red sred wih {ko la po no vo je pred osma ci ma, ko ji ma je do za vr {et ka osnov nog obra zo va wa osta lo jo{ ma lo vi {e od me sec da na. S ob zi rom na to da }e im i ove go di ne {an se za upis na `e qe ne obra zov ne pro fi le, ko ji }e im od re di ti `i vot ni po ziv, bi ti sra zmer ne pri ku pqe nim bo do vi ma, ima ju jo{ ma lo vre me na da po pra ve svoj bo dov ni skor {to bo qim oce na ma, bo qom pri pre mom za za vr {ni i pri jem ni is pit, te even tu al nim osva ja wem ne ke od na gra da na tak mi ~e wi ma.

Kao i la ne, i ove go di ne }e svi osma ci deo bo do va sa ku pi ti po osno vu uspe ha u {e stom, sed mom i osmom raz re du. Op {ta oce na na kra ju sva kog od ovih raz re da i ovaj put mno `i }e se sa ~e ti ri, ta ko da }e oni ko ji sva ki od ovih raz re da za vr {e kao skroz od li~ ni sa ku pi ti 60 bo do va.

jo{ 120 bo do va. Za ode qe wa u ko ji ma su ta len ti za fi zi ku (u Voj vo di ni ta kvih ne ma) prin cip je isti, ali u~e nik mo `e da bi ra da li }e po la ga ti test iz fi zi ke ili ma te ma ti ke, a mo `e da iza be re i da po la `e oba te sta, te da mu se ra ~u na onaj na ko jem je po sti gao bo qi re zul tat. Osim to ga, do da ju mu se bo do vi i s tak mi ~e wa iz fi zi ke.

Za upis u {ko le za di zajn po la `e se pri jem ni is pit iz tri de la – cr ta we, sli ka we i va ja we – i na sva kom de lu u~e nik mo `e osvo ji ti mak si mal no 160 bo do va, to jest ukup no 480, a is pit je po lo `io ako sa ku pi naj ma we 290 bo do va. Za ran gi ra we u ovim {ko la ma ne bo du ju se po seb no us pe si s tak mi ~e wa iz li kov ne obla sti.

Kan di da ti ma za mu zi~ ke i ba let ske {ko le op {ti uspeh iz po sled wa tri raz re da re dov ne osnov ne {ko le mno `i se s dva, te oni na taj na ~in

Sportisti Kan di da ti ma za sport ska ode qe wa, u ko ji ma se ra di po pla nu i pro gra mu gim na zij skog op {eg sme ra, uz bo do ve po osno vu uspe ha u osnov noj {ko li, one sa za vr {nog is pi ta, te bo do ve po osno vu uspe ha na tak mi ~e wi ma u osmom raz re du iz svih pred me ta, do da ju se i bo do vi po osno vu sport skih re zul ta ta. Za ove bo do ve po treb ne su im po tvr de nad le `nih na ci o nal nih gran skih sport skih sa ve za. ^la no vi re pre zen ta ci je ili oni ko ji su na spi sku za re pre zen ta ci ju za spor to ve u ko ji ma ona ne po sto ji za pet na e sto go di {wa ke, do bi ja ju de set bo do va, dok se oni ma ko ji su osvo ji li ekip nu ili po je di na~ nu me da qu na re pu bli~ kom sport skom tak mi ~e wu do da je osam bo do va.

Svi osma ci mo ra }e da iza |u i na za vr {ni is pit, na ko jem mo gu osvo ji ti naj vi {e 40 bo do va, to jest po 20 na sva kom od te sto va ovog is pi ta. Kao i la ne, i ove go di ne na za vr {nom is pi tu ni ko ne mo `e pad sti, to jest i s nu lom bo do va sa za vr {nog mo `e se upi sa ti u sred wu {ko lu.

Na bo do ve ostva re ne po osno vu uspe ha u osnov noj {ko li i na za vr {nom is pi tu, u~e ni ci ma ko ji su osvo ji li ne ko od po je di na~ na pr va tri me sta na me |u na rod nim ili re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma u osmom raz re du, bez ob zi ra n to gde kon ku ri {u, do da ju se po seb ni bo do vi. Za pr vo me sto na me |u na rod nom tak mi ~e wu u~e ni ku sle du je 20 bo do va, za dru go 18, a za tre }e 14 bo do va. Za pr vo me sto na re pu bli~ kom tak mi ~e wu kan di da ti ma za sred wo {kol ce do da je se osam bo do va, za dru go {est, a za tre }e ~e ti ri bo da.

Osim tih bo do va, svr {e nim osma ci ma ko ji `e le da se upi {u u umet ni~ ke {ko le i gim na zi je za je zi~ ke i ma te ma ti~ ke ta len te do da ju se i bo do vi s pri jem nog is pi ta. Ovaj is pit po la ga }e pre za vr {nog i za raz li ku od za vr {nog, na we mu mo gu i pa sti. Osim to ga, wi ma }e se do da va ti i bo do vi za osvo je no ne ko od pr va tri po je di na~ na me sta na me |u na rod nim i re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma iz pred me ta od zna ~a ja za wi ho vo da qe {ko lo va we.

Za upis u fi lo lo {ke gim na zi je po la `e se pri jem ni is pit iz dva de la, iz ma ter weg i stra nog je zi ka, i iz sva kog u~e nik mo `e osvo ji ti naj vi {e po 120 bo do va, a is pit je po lo `io ako na sva kom we go vom de lu sa ku pi bar 60. Na ove bo do ve za ne ko od pr va tri po je di na~ na me sta u osmom raz re du na re pu bli~ kom tak mi ~e wu iz ma ter weg je zi ka i je zi~ ke kul tu re ili stra nog je zi ka u~e ni ku sle du je jo{ 60 bo do va.

Pri jem ni is pit za upis u ma te ma ti~ ke gim na zi je ili ode qe wa sa sto ji se iz te sta iz ma te ma ti ke, na ko jem je ta ko |e mo gu }e osvo ji ti naj vi {e 240 bo do va, a da bi se ovaj is pit po lo `io neo p hod no ih je bar 120.

Za ne ko od pr va tri me sta osvo je na u osmom raz re du na me |u na rod nom ili re pu bli~ kom tak mi ~e wu iz ma te ma ti ke kan di da tu za ovu {ko lu sle du je

mo gu mak si mal no osvo ji ti 30 bo do va, a do dat nih 30 sti ~u po osno vu uspe ha iz pret hod nog {ko lo va wa ta ko {to im se uspeh iz po sled wa tri raz re da osnov ne mu zi~ ke ili ba let ske {ko le ta ko |e mno `i s dva, a uko li ko je u pi ta wu dvo go di {wa osnov na mu zi~ ka {ko la, uspeh iz za vr {nog raz re da mno `i se sa {est. Kan di da ti za ove {ko le ko ji ni su za vr {i li osnov nu mu zi~ ku ili ba let sku {ko lu po la `u pre pri jem nog di fe ren ci jal ni is pit, ko ji se sa sto ji iz tri de la i na sva kom kan di dat mo `e osvo ji ti mak si mal no po de set bo do va, a is pit je po lo `io ako na sva kom de lu osvo ji bar ~e ti ri.

Za mu zi~ ke {ko le bo do va we pri jem nog is pi ta raz li ku je se po sme ro vi ma. Za vo kal no-in stru men tal ne od se ke is pit se sa sto ji iz po la ga wa in stru men ta, od no sno so lo pe va wa, gde je mak si ma lan broj bo do va 200, a za po la ga we je neo p hod no bar 120, i iz sol fe |a s te o ri jom mu zi ke, na ko jem se mo `e osvo ji ti 100 bo do va, a neo p hod no je bar 60. Za sve osta le od se ke is pit se sa sto ji iz tri de la – pi sme nog i usme nog iz sol fe |a i te sta iz te o ri je mu zi ke.

Na sva kom de lu kan di dat mo `e osvo ji ti naj vi {e po 100 bo do va, a is pit je po lo `io ako na sva kom de lu osvo ji bar po 60.

I pri jem ni is pit za ba let sku {ko lu sa sto ji se iz tri de la i na we mu je mo gu }e osvo ji ti naj vi {e 300 bo do va. Za od se ke kla si~ nog i sa vre me nog ba le ta sa 150 bo do va mak si mal no, a 90 mi ni mal no bo du je se zna we kla si~ nog ba le ta i jed na ba let ska va ri ja ci ja u pr vom slu ~a ju ili sa vre me na igra u dru gom, dok se u oba slu ~a ja za sce ni~ nost i fi zi~ ke pre di spo zi ci je do bi ja jo{ mak si mal no po 75, a mi ni mal no po 45 bo do va. Za smer na rod nih iga ra za igra~ ke spo sob no sti mo `e se do bi ti mak si mal no 150, a mi ni mal no 90, dok se sce ni~ nost i fi zi~ ke pre di spo zi ci je, od no sno sluh, ri tam i me mo ri ja, oce wu ju naj vi {e s po 75, a mo `e se po lo `i ti i s osvo je nih bar po 45 bo do va.

Ni u ba let skim i mu zi~ kim {ko la ma ne bo du je se po seb no uspeh na tak mi ~e wi ma iz osnov nih mu zi~ kih i ba let skih {ko la.

D. Deve~erski

SPORT

ponedeqak23.april2012.

PO LU FI NA LE FED KU PA U MO SKVI

Je le na od ve la Sr bi ju u fi na le Sve tla na Ku zwe co va mo `da je ste bi la tvrd orah za Anu Iva no vi} u Mo skvi, ali ne i za Je le nu Jan ko vi}. Je ca je do bi la ~e tvr ti duel po lu fi nal nog su sre ta Fed ku pa iz me |u Ru si je i Sr bi je u Me ga sport are ni i svo joj re pre zen ta ci ji obez b e d i l a, pr v i put u isto ri ji, pla sman u ve li ko fi na le elit nog tak mi ~e wa. Je l e n a je nad i g ra l a Ku zwe co vu sa 2:0, po se to vi ma 6:1, 6:4 i ta ko Sr bi ji do ne la ko na ~an tri jumf u Mo skvi (3:1). Pret hod no je Ana Iva no vi} bi la bo qa od Ana sta zi je Pa vqu ~en ko ve - 2:1.

Vo| s tvo ko j e je Ana obez be di la kao da je ras te re ti lo Je le nu uo~i od lu ~u ju }eg du e la. Ona je u me~ u{la si gur na, bez ten zi je i od mah je pre u ze la ini ci ja ti vu. Re dom je do bi ja la ge mo ve, a pro tiv ni ci pre pu sti la tek je dan u pr vom se tu. Jan ko vi }e va je ima la ~ak osam brejk {an si, a is ko ri sti la je sa mo Je la na Jan ko vi} pro sla vqa po be du ko ja je do ne la isto rij ski uspeh `en ske re pre zen ta ci je dve, dok Ku z we co va ni j e us p e l a da obez b e d i ni j ed n u 3:0. A on da na sce nu opet stu pa jed na ~e wa (3:3), a on da je opet igre obez be di la jed nu od naj ve brejk lop tu. I u na stav ku je Je Jan ko vi }e va (kra qi ca dra me) slo mi la Ru ski wu pred do ma }ih po be da u re pre zen ta tiv noj le na bi la `u stra. Ona je na i ne sa mo da sti `e taj mi nus, }om pu bli kom i sa pet ge mo va ka ri je ri. star tu ima la tri pri li ke da ve} pre u zi ma vo| stvo. Me~ po u ni zu i de fi ni tiv no re {i la Sr bi ja }e ta ko 3. i 4. no vem odu z me pri m et n o ner v o z noj no vo do bi ja na ne iz ve sno sti, pi ta we po bed ni ka. Ku zwe co va bra vo je va ti bit ku sa ^e {kom pro tiv ni ci ser vis, a po {to ih Je ca na sa mo po u zda wu, a Ce ci je po ku {a la da pro du `i duel, za tro fej Fed ku pa. ^e hi we su ni je is ko ri sti la po pu sti la je, po pu {ta ju `iv ci. Je le na je is do biv {i jo{ je dan gem na svoj u Ostra vi nad i gra le Ita li ju u {to je Ku zwe co va is ko ri sti la ko ri sti la pr vu od pet pri li ka ser vis, ali je Je le na bi la si dru g om po l u f i n a l u Svet s ke i ste kla so lid nu pred nost od da vra ti brejk i stig ne do iz gur na i po sle sat i 36 mi nu ta gru pe.

IZ JA VE IZ NA [EG TA BO RA

Isto rij ski uspeh

Ana Iva no vi}

- Za i sta je bi lo uz bu dqi vo u Mo skvi. Na pra vi le smo ve li ku stvar i iz bo ri le smo pla sman u fi na le. Ve o ma sam sre} na {to sam osvo ji la od lu ~u ju }i poen i po no sna sam na ceo na{ tim, jer smo ostva ri li isto rij sku po be du - re kla je Jan ko vi }e va po sle tri jum fa.

Ona je is ta kla do pri nos ce log ti ma.

- Ana i ja ne mo `e mo jed na bez dru ge da na pra vi mo uspeh. I ovo ga pu ta svi smo ima li svo je ulo ge u ovoj po be di, i mi na te re nu i oni na klu pi, ko ji su bi li sve vre me uz nas i bo dri li nas... Ovo je jed na ve li ka za jed ni~ ka po be da - re kla je Je le na i na gla si la:- Du go smo se bo ri li da stig ne mo dov de i na dam se da }e mo tri jum fo va ti u fi na lu pro tiv ^e {ke.

Ana je nad i gra la Ana sta si ju Pa vqu ~en ko vu sa 2:1, po se to vi ma 3:6, 6:0, 6:3.

- Ve o ma sam sre} na zbog po be de. Ana sta si ja je od li~ no igra la na po ~et ku me ~a, sva ki uda rac joj je bio vi ner i bi lo mi je ve o ma te {ko u pr vom se tu. Sa mo sam raz mi {qa la da u|em u ri tam, bi la sam steg nu ta, pra vi la sam mno go gre {a ka, ali u na stav ku je bi lo sve dru ga ~i je. U dru gom se tu sam bi la mno go agre siv ni ja i us pe la sam da odr `im taj ni vo do kra ja me ~a - is ta kla je Iva no vi }e va.

Se lek tor De jan Vra ne{ bio je iz u zet no sre }an i po no san na ve li ki uspeh svo jih iza bra ni ca.

- ^e sti tam svim de voj ka ma, od i gra le su ve o ma do bro i iz u zet no sam sre }an zbog po be de. Bio je ovo dug put, pet go di na se bo ri mo za ovo i pre sre} ni smo {to smo u fi na lu. U~i ni }e mo sve da se pri pre mi mo za duel sa ^e hi wa ma i po no vi mo ono {to su ura di li mom ci u De kvis ku pu. Na dam se da }e de voj ke do ta da na pre do va ti na rang li sti, da }e se do bro spre mi ti i da }e mo us pe ti da osvo ji mo tro fej Fed ku pa - re kao je se lek tor Sr bi je.

TUR NIR U MON TE KAR LU

Na dal ube dqi vo do osme ti tu le No vak \o ko vi} po ra `en je u fi n a l u Ma s ter s a u Mon t e Kar lu od Ra fa e la Na da la sa 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:1 po sle sa mo 78 mi nu ta. [pa nac je ta ko osvo jio ovaj tur nir osmi put uza stop no a ujed no je i pre ki nuo se ri ju od se dam po ra za u ^E LEN YER U RI MU

La jo vi} bez fi na la Srp ski te ni ser Du {an La jo vi} ni je us peo da se pla si ra u fi na le ~e len xe ra u Ri mu. La jo vi} je u po lu fi na lu po ra `en od Ro ber ta Ba u ti sta-Ahu ta iz [pa ni je sa 6:2, 6:1.

Na tur ni ru u Ri mu igrao je i Fi lip Kra ji no vi}, ko ji je eli mi ni san u dru gom ko lu. ^e len xer u Ri mu igra se za na grad ni fond od 30.000 do la ra, a za ti tu lu }e se bo ri ti Ba u ti sta-Ahut i Rui Ma ~a do iz Por tu ga la.

No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

du e li ma sa pr vim te ni se rom sve t a. \o k o v i} ni j e bio ni bli zu svog ni voa. Na dal je kon tro li sao de {a va wa na te re nu od po ~et ka do kra ja me ~a i sa svim za slu `e no je sti gao do 17. po be de u 31. me |u sob nom du e lu sa naj bo qim na sve tu. Ovo je

[pan c u re k ord n a 20. ti t u l a Ma sters se ri je u ka ri je ri i ukup no 47. tro fej.

Sta ti sti ka naj bo qe po ka zu je ko li ko No vak ni je bio u me ~u, imao je 26 gre {a ka i sa mo 11 vi ne ra, dok je Na dal bio u de be lom plu su (16 vi ne ra i 10

gre {a ka). \o ko vi} je osvo jio sa mo 40 po sto po e na ka da bi uba cio pr vi ser vis i osvo jio je sa mo de set po e na na ser vis ri va la. Bez ob zi ra na po raz, \o ko vi} }e uve }a ti pred nost u od no su na naj ve }eg ri va la na ATP li s ti. Srp s ki te n i s er tre ba lo bi da ima 13.270 ATP po e na, a [pa nac 9715.

- Iz vi wa vam se zbog ovog iz da wa - obra tio se No vak pu bli ci to kom sve ~a ne ce re mo ni je. Sre }an sam {to sam po dru gi put igrao fi na le ovog sjaj nog tur ni ra, ko ji se igra na jed nom od naj bo qih cen tral nih te re na na sve tu. Na dam se da }e mo se vi de ti i sle de }e go di ne... Ra fa, ti si ve li ki {am pion i imao si sjaj nu ne de qu ~e sti tao je Na da lu na uspe hu.

- No va ~e, ~e sti tam ti na sve mu {to si ura dio ove i na rav no pro {le go di ne. Po sle se ri je po ra za, hva la ti za ovu po be du - sa osme hom se \o ko vi }u obra tio ve li ki sport ski pri ja teq i no vi-sta ri {am pion Mon te Kar la Ra fa Na dal.

dnevnik

c m y

16

PRVA LIGA SRBIJE NO VI SAD BIO BLI ZU TRI JUM FA U ME ^U S NA PRET KOM

Po lu vre me za hva lu Fud ba le ri No vog Sa da pro pu sti li su da kru ni {u do bru par ti ju sa tri bo da u du e lu sa za huk ta lim Na pret kom. U le poj at mos fe ri, pred oko 1000 qu bi te qa fud ba la na De te li na ri, na kon sjaj no od i gra nog pr vog po lu vre me na, za po nos i hva lu, i upr kos pred no sti od 2:0 ka na rin ci su mo ra li da se za do vo qe jed nim bo dom(2:2). U kva li tet noj i hra broj par ti ji kod do ma }i na der bi ja is ta kao se dvo stru ki stre lac Vla di mir Tu feg xi}.

- Bi la je ovo te {ka utak mi ca pro tiv ri va la ko ji je po tvr dio kva li tet i da sa pra vom pre ten du je na ula zak u Su per li gu. Mi smo od i gra li tak ti~ ki zre lo i hra bro po uput stvi ma tre ne ra Ili }a {to nam je i do ne lo pred nost od 2:0. Osta je `al {to smo is pu sti li vo| stvo, ali re la no i bod je za nas ve li ki uspeh. Osva ja mo bo do ve i igra mo do bar fud bal, {to nam je i bio ciq ove se zo ne - ka zao je pr vi stre lac No vo sa |a na Tu feg xi}.

Is ku snom tre ne ru Jo si fu Ili }u us pe lo je da u~i ni ono {to su jo{ fud ba le ri Sin |e li }a ura di li u pro le} nom de lu pr ven stva, da po de le plen s pre te den tom u elit no dru {tvo, a ne bi bi lo ne re al no i da su ga po ra zi li.

- Re kao bih da su Kru {e vqa ni sre} no do {li do bo da, s ob zi rom da je us peo da iz jed na ~i na ko na {eg vo| stva od 2:0, {to opet po tvr |u je wi hov kva li tet.

Mi smo ima li svo je {an se i pe riod igre u ko me smo do mi ni ra li, kao {to su to ima li i go sti.Utak mi ca je bi la do bra i sa dr `aj na a go sti ma }e u ukup nom sko ru na kra ju ova dva bo da iz No vog Sa da mo `da i fa li ti za is pu we we am bi ci ja, ali ta kav je fud bal - re kao je Ili} i od go vo -

Ko lu ba ra - ^u ka ri~ ki 1:3 No vi Sad - Na pre dak 2:2 Sin |e li} - Pro le ter 2:2 Te le op tik - In |i ja 0:0 Do wi Srem - Rad ni~ ki (N) 0:0 Mla de no vac - Srem 2:0 Be `a ni ja - Rad ni~ ki (S) 2:0 Mla dost (L) - M. rad nik 3:0 Slo ga - Ba nat 1:1 1. Rad ni~ ki (N)25 14 6 5 2. Do wi Srem 25 11 10 4 3. Slo ga (K) 25 12 6 7 4. In |i ja 25 11 7 7 5. No vi Sad 25 10 8 7 6. Na pre dak 25 9 10 6 7. Te le op tik 25 9 9 7 8. Be `a ni ja 25 7 14 4 9. Mla dost (L)25 8 11 6 10. Pro le ter 25 10 5 10 11. Ba nat 25 7 11 7 12. Ko lu ba ra 25 9 5 11 13. Mla de no vac 25 7 8 10 14. M. rad nik 25 7 7 11 15. Rad ni~ ki (S)25 7 6 12 16. ^u ka ri~ ki 25 6 7 12 17. Sin |e li} 25 5 8 12 18. Srem 25 3 8 14

35:22 23:11 27:24 28:23 31:28 22:20 32:19 16:9 26:21 23:23 27:26 27:33 29:33 17.26 15:26 22:36 25:32 21:34

48 43 42 40 38 37 36 35 35 35 32 32 29 28 27 25 23 17

U sle de }em ko lu (25.apri la - sre da) sa sta ju se: Pro le ter - Te le op tik, Srem - Be `a ni ja, Rad ni~ ki (N) - No vi Sad, In |i ja - Mla dost (L), Ba nat - Mla de no vac, Mla di rad nik - Do wi Srem, Rad ni~ ki (S) - Ko lu ba ra, ^u ka ri~ ki Sin |e li}, Na pre dak - Slo ga (K).

rio na pi ta we da se i po red ja kog ri va la ni je od re kao svo je fi lo zo fi je igre:- Na {a igra je pri la go |e na fud ba le ri ma ko je ima mo. Pro mo vi {e mo mla de igra ~e, pri tom na sto ji mo da i re zul ta ti pra te igru, a pla sman me |u vo de }e na ta be li je na {a `e qa i u to me u ve li koj me ri uspe va mo. Ima mo am bi ci je da osta ne mo u gor wem de lu ta be le, pri tom da mak si mal no afir mi {e mo ovaj mla di tim. Pri li ku }e do bi ti svi fud ba le ri, jer ne ma mo pri ti sak ve zan za pla sman u eli tu - na po me nuo je Ili}.

I. Gru bor

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Sen }a ni za slu `e no Sen ta – Do li na 3:1 (2:1) SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 300.

Su di ja: N. Gaj do bran ski (No vi Sad). Strel ci: Be sla} u 3, Ka ka{ u 5. (iz je da na e ster ca) i Bo ki} u 74. za Sen tu, a \a ko vi} u 23. mi nu tu za Do li nu. @u ti kar to ni: Fa ra ka{, Be sla} (Sen ta), Mi la {i no vi} i Iva ni {e vi} (Do li na). Cr ve ni kar ton: Ne du ~i} (Do li na).

SEN TA: @iv kov 7, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Be sla} 8, Cvet ko vi} 8, Bo ki} 8, Va si} 7 (Sa ra pa 7), Po pov 8 (Jo va no vi} -), Ma ra{ 7, Te {a no vi} 7 (\e ri -), Mi li} 7.

DO LI NA: Jef ti} 6, ^er wo{ 6, ^i zik 6, Mi la {i no vi} 7, Ne du ~i} 5, O`e go vi} 6, \o ko vi} 6 (Iva ni {e vi} 7), Jo si mo vi} 6 (Du da{ 7), \a ko vi} 7, Trip ko vi} 6 (Nin kov 6), Sta ji} 6.

Sen }a ni su po sle br zog vo| stva za go spo da ri li te re nom i pri ka za li ve o ma do bru par ti ju.

Naj pre je mre `u Jef ti }a u 3.mi nu tu za tre sao Be sla}, a dva mi nu ta ka sni je go sti su skri vi li pe nal ko ji je si gur no re a li zo vao Ka ka{. Iako su osta li sa igra ~em ma we, jer je is kqu ~en Ne du ~i}, go sti su po got kom \a ko vi }a u 23. mi nu tu us pe li da sma we vo| stvo Sen }a na.

U dru gom po lu vre me nu Sen }a ni su us pe li jo{ jed nom da na |u

Ve ter nik - Rad ni~ ki (NP) 1:3 Slo ga (T) - Du nav 0:1 Ce ment - Pa li} 2:2 Tek sti lac - Rad ni~ ki ([) 0:0 Ba~ ka To po la - Vr {ac 4:1 Ki kin da - ^SK Pi va ra 0:2 Sen ta - Do li na 3:1 Za dru gar - Mla dost (BJ) 0:0 1. Rad ni~ ki (NP)2214 7 1 2. ^SK Pi va ra22 13 4 5 3. Rad ni~ ki ([)2210 7 5 4. Pa li} 22 9 8 5 5. Slo ga (T) 22 11 2 9 6. Du nav 22 10 3 9 7. Mla dost (BJ)22 8 7 7 8. Sen ta 22 8 6 8 9. Ce ment 22 8 5 9 10. B. To po la 22 8 4 10 11. Tek sti lac 22 7 6 9 12. Ve ter nik 22 6 5 11 13. Do li na 22 6 5 11 14. Za dru gar 22 6 4 12 15. Ki kin da 22 6 4 12 16. Vr {ac 22 6 3 13

36:15 28:19 24:17 30:19 22:21 25:25 25:18 28:30 24:25 18.19 20:22 29:28 22:33 24:35 22:35 17:33

49 43 37 35 35 33 31 30 29 28 27 23 23 22 22 21

U sle de }em ko lu (28/29.apri la) sa sta ju se: Za dru gar - Ve ter nik Vi skol, Mla dost (BJ) - Ki kin da, ^SK Pi va ra Sen ta, Do li na - Ba~ ka To po la, Vr {ac - Tek sti lac, Rad ni~ ki ([) - Ce ment, Pa li} - Slo ga (T), Du nav - Rad ni~ ki (NP).

put do pro tiv ni~ ke mre `e. U 74.mi nu tu, na cen tar {ut Va si na, od li~ no je re a go vao Bo ki} i po sta vio ko na ~an re zul tat 3:1.

Sen }a ni su sa svim za slu `e no ukwi `i li po be du.

M. Mi.

Te {ka po vre da Goj ka Ka ~a ra Goj ko Ka ~ar do `i veo je te {ku po vre du u fi ni {u utak mi ce u ko joj je we gov Ham bur ger re mi zi rao u Nir mber gu (1:1). Srp skom in ter na ci o- nal cu slo mqen je ~la nak na no zi. Od mah je pre ve `en u lo kal nu bol ni cu gde }e bi ti ope ri san.

Pred Ka ~a rom je dug pe riod opo rav ka, a za sa da jo{ ne ma zva ni~ nih prog no za. Si gur no je da no vi se lek tor Sr bi je ne }e mo }i da ra ~u na na 25-go di {weg ve zi stu iz No vog Sa da na po ~et ku man da ta. Tre ner Tor sten Fink ve ro -

vat no }e u po sled wa dva ko la Bun de sli ge osta ti i bez pr vog gol ma na Ja ro sla va Drob ni ja, ko ji je ta ko |e po vre |en na utak mi ci 32. ko la.

SPORT

c m y

dnevnik

17

ponedeqak23.april2012.

JE LEN SU PER LI GA – 25.KO LO SPA SO JE JE LA ^I], PO SLE BRU KE VOJ VO DI NE U SU BO TI CI

LU ^A NI: Metalac - Hajduk SU BO TI CA: Spartak ZV - Vojvodina KRA GU JE VAC: Radni~ki 1923 - Novi Pazar ^A ^AK: Borac - OFK Beograd BOR ^A: BSK - Jagodina IVA WI CA: Javor - Rad SME DE RE VO: Smederevo - Partizan BE O GRAD: Crvena zvezda - Sloboda Point

Klup ski ~el ni ci ima ju re~ Pravi rezultatski i igra~ki brodolom i veliku bruku do`iveli su fudbaleri Vojvodine na gostovawu Spartaku ZV u Subotici. Poraz od neshvatqivih 1:5 potvrdio je da puno toga ne vaqa me|u crvenobelima i da je posledwi trenutak da ~elnici kluba povuku

Iden ti ~an po raz od Zve zde Posledwi put fudbaleri Vojvodine pora`eni su sa 1:5 od Crvene zvezde. To se dogodilo u sezoni 2007/2008, a utakmica je igrana u Beogradu. konkretne, ~ak radikalne poteze kojima bi poku{ali da zaustave sunovrat i spasu {to se jo{ spasiti mo`e. Vi{e ni plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope nije siguran, kao kula od karata ru{e se zacrtani ciqevi, {to dodatno poziva na hitnu reakciju klupske uprave. [ta se to dogodilo u Subotici s timom Vojvodine pitali smo trenera Spasoja Jela~i}a?

- Desilo se ne{to {to nikako nismo `eleli - odgovorio je ovaj stru~wak, koji je upravo u Subotici ispunio kvotu za samostalno vo|ewe ekipe i o~ekuje, kao i kompletna fudbalska javnost, da sazna ko }e predvoditi tim do kraja prvenstva. - Brzo smo primili dva gola {to je stra{no lo{e delovalo na ekipu, koja je ionako uzdrmana i demoralisana posle eliminacije iz Kupa. Tim u takvom stawu te{ko da je mogao da preokrene situaciju, a tre}i gol Spartaka (38. minut)prakti~no je stavio

ta~ku na ovaj me~. Mislim da je krajwi rezultat previsok, a bilo je pitawe trenutka kada }e neke stvari isplivati na videlo. Kada to ka`em, mislim na to da nam je takmi~ewe u Kupu bilo prioritet i da se, po{to smo ispali, jo{ uvek i te kako ose}aju posledice.

Vojvodina je delovala nemo}no, ~ak, usu|ujemo se da primetimo, nezainteresovano za igru u pojedinim trenucima?

- Golovi koje smo primili u velikoj meri uticali su na to da se na{a koncepcija raspadne.

Ima u timu dosta igra~a koji pokazuju `equ i htewe da se iza|e iz ove te{ke situacije, a jedini na~in da se to postigne je uporan i jak rad na terenu. Tu se moj deo pri~e zavr{ava, a za sve ostale stvari postoje druge klupske instance.

Moreire nije bilo u timu u Subotici, a Abubakara Oumarua ste zamenili na poluvremenu?

- Moreira se `alio na povredu primica~a i nije bio sposoban da igra. To potvr|uje i snimak, ba{ kao i na{ doktor. Abubakar je dobio udarac u mi{i} i {teta je {to Bojovi}, koji ga je zamenio, nije iskoristio dve dobre prilike.

Na ju~era{wem treningu nije bilo golmana Nemawe Supi}a koji je u Subotici imao nesuglasica s navija~ima Vojvodine?

- Da, uz sve probleme koje ve} imamo nagomilavaju se i no vi. Su pi} ni je tre ni rao zbog problema sa `elucem i nije spavao ~itave no}i izme|u subote i nedeqe. Bilo je vidno u Subotici da je isfrustriran rezultatom i pokazao je qutwu na sebe i saigra~e zbog toga. [to se odgovora na drugi deo pitawa ti~e, mogu

1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Radni~ki 4. Vojvodina 5. Jagodina 6. Sloboda 7. Spartak ZV 8. OFK Beograd 9. Rad 10. Hajduk 11. Javor 12. Smederevo 13. BSK Bor~a 14. Novi Pazar 15. Borac 16. Metalac

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

22 18 11 11 11 11 9 11 7 7 7 8 5 4 4 2

2 4 12 9 8 5 10 2 7 6 5 2 9 8 6 8

1:3 5:1 3:1 0:2 0:4 1:0 0:2 1:0 1 3 2 5 6 9 6 12 11 12 13 15 11 12 15 15

59:11 50:14 34:20 37:22 31:19 31:31 24:23 29:31 26:25 18:32 19:30 18.32 15:33 16:34 14:35 13:42

(1:3) (3:0) (1:0) (0:2) (0:1) (0:0) (0:0) (1:0) 68 58 45 42 41 38 37 35 28 27 26 26 24 21 18 14

U slede}em kolu (25. aprila) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Javor, KULA: Hajduk - Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: Rad - Smederevo, Partizan - BSK, OFK Beograd - Crvena zvezda, JAGODINA: Jagodina - Borac, U@ICE: Sloboda Point - Radni~ki 1923, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Metalac.

Ku qa ni za si ja li u Lu ~a ni ma Me ta lac - Haj duk 1:3 (1:3) Spa so je Je la ~i}

samo da ka`em da svako odgovara za svoje postupke.

U sredu crveno-beli do~ekuju Javor. [ta i kako treba ~initi u tom me~u?

- Ne mogu ni{ta da obe}avam, jer ne znam kako }e se stvari odvijati do te utakmice, odnosno ho}e li do}i neki novi trener ili }emo posao nastaviti trener s profi licencom i ja, u tandemu.

Sve ovo {to se de{ava nije produkt mog rada, niti je ovo ekipa

koju sam ja selektirao. Verujem i daqe da na{i momci poseduju kvalitet i da ekipa mo`e da ispuni ciq i izbori se za Evropu. Neki momenti u utakmici u Kuli pokazali su da imamo snage i mo}i da iza|emo iz problema, a onda je nai{ao me~ u Subotici koji je pokazao ne{to sasvim druga~ije.

Upravo }e utakmica s Javorom poslu`iti da se dobiju neki odgovori - rekao je Spasoje Jela~i}.

A. Pre do je vi}

Metalac je tre}im uzastopnim porazom napravio krupan korak u pravcu Prve lige, dok su Kuqani ovim uspehom prakti~no prebrinuli sve brige oko opstanka. Fudbaleri Hajduka odigrali su veoma dobru partiju i sasvim zaslu`eno,

Metalac je u prole}ni deo sezone u{ao kao posledwi na tabeli, sa samo sedam bodova, da bi u martu sa jednom pobedom i ~etiri remija iz {est prvenstvenih kola probudio ka kvu-ta kvu na du u op sta nak.Me|utim, usledila je ka-

UZ TRI JUMF SPAR TA KA ZV U VOJ VO \AN SKOM DER BI JU

Pra vo li ce Su bo ti ~a na Malo ko se nadao goleadi na Gradskom stadionu u Suboticu u vojvo|anskom derbiju izme|u Spartaka Zlatibor vode i Vojvodine. Tako|e, malo ko se nadao i tako dobroj igri golubova koji su slavili ~ak sa 5:1 (3:0).

Spartak je zaista delovao kao prava ekipa, igrao je izvanredno i zaslu`eno tako visoko porazio novosadski tim.

– ^estitam mojim igra~ima na ovoj sjajnoj pobedi i zahvaqujem se navija~ima na izuzetnoj podr{ci. Kona~no su na{i navija~i videli Spartak kakvog svi i `elimo, wegovo pravo lice. Momci su bi li iz u zet no di sci pli no va ni, ve o ma razigrani i rastr~ani i zato su i stigli do tako ubedqivog trijumfa– kazao je trener suboti~kih golubova Zoran Milinkovi}.

Junak pobede bio je Darko Pu{kari}.

Milinkovi}ev xoker ovog prole}a igrao je levog beka i zadweg veznog, a protiv

Dar ko Pu {ka ri}, dvo stru ku stre lac Su bo ti ~a na u me ~u s Vo {om

Vojvodine je pokazao da mu najvi{e odgovara pozicija na levoj strani, bli`a napadu. Ukazano poverewe uzvratio je sa dva gola i dve asistencije.

– Sve {to smo se dogovorili u svla~ionici ispop{tovali smo na terenu. Svaki igra~ je uradio svoj deo posla, a timskom igrom smo stigli do velike pobede i va`nih bodova. Imali smo i malo sre}e na po~etku utakmice, jer je Vojvodina prva imala {ansu za gol.

Posle toga smo brzo stali na noge, kontrolisali igru, bili boqi u svim segmentima i zaslu`eno pobedili. Nakon ovog uspeha, kao i dobrih igara s Partizanom i Radom, ~ini se da smo kona~no prona{li pravu formu i ujedno i prevazi{li probleme sa efikasno{}u, pa sada sa mnogo vi{e samopouzdawa ulazimo u naredne susrete – istakao je Pu{kari}.

N. S.

TRE NER PAR TI ZA NA AVRAM GRANT O UTAK MI CI SA SME DE RE VOM

struke Partizana Avram Grant.

Partizan je imao problema sa realizacijom, a trener namerava da ih re{i.

- Dobro je {to uop{te stvaramo {anse. Radimo na tome na treninzima,ali procenat realizacije je vrlo mali.

Manga je dao gol ?

- Da i to je veliki dobitak za nas. Odigrao je solidno svojih 10 minuta, za ekipu, a na kraju je uspeo da se upi{e i u strelce.

Pokazao je potencijal koji ga name}e kao jedno od re{ewa u {esnaestercu protivnika.

Sledi me~ sa BSK-om ?

- Jo{ jedna prilika za nas da se pribli`imo tituli. Me|utim, moramo ozbiqno da shvati-

tastrofa na stadionu Crvene zvezde (5:0), pa dva vezana poraza u Lu~anima, od Radni~kog (0:1) i Hajduka, tako da je timu Nenada Milovanovi}a neophodno ~udo u preostalih pet kola.Po~ev od pobede u Novom Pazaru, u okviru vanrednog 26. kola, zakazanog za sredu!Hajduku je, ina~e, ovo tek druga po be da u 10 pr ven stve nih utakmica ovog prole}a.

ZVE ZDA SE DU GO MU ^I LA S U@I ^A NI MA

Pra vi ri tam tek u na stav ku

Man ga se na me }e Fudbaleri Partizana napravili su jo{ jedan korak ka odbrani titule pobedom na gostovawu u Smederevu 2:0 (0:0) . Me~ nije bio lak, doma}in je bio dobar, pa su gosti morali da pru`e maksimum da bi stigli do bodova, golovima Ili}a i Davida Mange, koji je nagovestio da bi mogao da igra u ulozi napada~a.

- Sre}an sam zbog pobede, posebno {to je do{la u zadwim trenucima. Igrali smo dobro od po~etka, ali nismo uspeli da damo gol,a onda je i Smederevo imalo stativu. Doma}in se odli~no borio ~itav me~, takti~ki je stajao dobro, bilo je te{ko probiti wihovu zonu, ali na sre}u uspeli smo – rekao je {ef

Fud ba le ri Haj du ka pro sla vqa ju po be du u Lu ~a ni ma

rezultatom 3:1(3:1), savaladali Metalac.

Hajduk je poveo ve} u prvom minutu, Metalac izjedna~io u 12, ali su Kuqani pogocima u 30. i 36. minutu otklonili sve di le me pre od la ska na od mor.U nastavku vi{e nije bilo golova, ali jeste crvenih kartona - Metalac je na kraju ostao sa sa mo de ve to ri com fudbalera.

Da vid Man ga

mo protivnika jer mu gori pod nogama i da}e sve od sebe da nas iznenadi – opomiwe je Grant.

I. La za re vi}

U mislima Zvezda{a je predstoje}e finale Kupa i mogu}nost osvajawa ute{nog trofeja za spas sezone. Odavno su ve} presahli motivi u prvenstvu, {to se najboqe videlo u duelu sa Slobodom(1:0), posebno u prvom poluvremenu koje je za zaborav.

- Nismo bili na potrebnom nivou u prvom delu utakmice.

Izostala je kvalitetna igra, nije bilo ni dovoqno tr~awa.

Ipak, da `elimo trijumf pokazali smo u nastavku uatkmice.

Napali smo rivala, stvarali {anse, stigao je i gol u fini{u.

Zaslu`eno smo osvojili bodove,

a mislim da je drugo poluvreme jedno od boqih koje smo odigrali- konstatovao je trener Beogra|ana Robert Prosine~ki.

Filip Kasalice je nakon utakmice rekao: - Ve} smo navikli da se nosimo sa pritiskom velikog kluba.

Znamo te`inu Zvezdinog dresa.

Iskazali smo ponovo karaketer, visok voqni momenat. Nisam sumwao u pobedu, iako je gol postignut u samom fini{u. Opet se nisam upisao u strelce, ali to je najmawe bitno. ^ovek odluke bio je uporni kapiten Nikola Miki}. Wegov pogodak re{io je pitawe pobed-

nika nekoliko minuta pre kraja susreta.

- Nismo u{li u utakmicu kako treba, ostali smo bez pravog ritma. Zato smo se dugo mu~ili.

Tek u nastavku smo slo`ili kockice, re|ale su se {anse, bilo je pitawe vremena kada }emo pogoditi mre`u rivala. Desilo se da to ja u~inim, a zasluga je to ~itavog tima- smatra Miki}.

Ispred Zvezde je jo{ pet kola u {ampionatu i finale Kupa.

- Obaveza prema navija~ima i renomeu kluba je da uvek idemo na pobedu. Tu se ni{ta ne}e promeniti- istakao je Miki}.

Z. Ran ge lov

18

SPORT

ponedeqak23 . april2012.

@EN SKA SU PER LI GA

Mo glo je i dru ga ~i je @e le zni ~ar MC - Na i sa 24:25 (13:11) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca 300. Su di je: Sa vi} i Ra du lo vi} (obo ji ca iz Be o gra da).

Sed mer ci: @e le zni ~ar MC 10 (4), Na i sa 2 (0), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 6, Na i sa 12 mi nu ta. Cr ve ni kar to ni: Pre do je vi} (@e le zni ~ar MC) i Mar ko vi} (Na i sa). @E LE ZNI ^AR MC : Mi {ko vi} (11 od bra na, 2 sed mer ca), Cve ti}, Po po vi} 4, Jak {i} 2 (1), Pre do je vi} 3, Je zdi mi ro vi}, Ru pi} 1, Paj ki} 2, Je zdi}, Mi li}, Sta ni} 1, Mo i se 2, Vr do qak 6 (1), Ve ra ja 3 (2).

NA I SA: Ka ~a re vi} (15 od bra na, 5 sed me ra ca), Pre mo vi} 4, Veq ko vi}, Mar ko vi}, ]u be la 6,

La paj ne 5, Mi tro vi}, Gru ji}, \o ko vi} 1, Ne deq ko vi} 1, Pet ko vi}, J. Zdrav ko vi}, T. Zdrav ko vi}, Pe tro vi} 4, Stan kov ski, Fi li po vi} 4.

Utak mi cu iz me |u ru ko me ta {i ca @e le zni ~a ra MC i Na i se od i gra na je u vi so kom rit mu. Igra ~i ce su gi nu le na par ke tu, \o ko vi }e va je na po ~et ku su sre ta ob no vi la po vre du pa vi {e ni je ula zi la u igru, a Pre do je vi }e va i Mar ko vi }e va su zbog me |u sob nog raz ra ~u na va wa do bi le cr ve ne kar to ne pa su mo ra le na tri bi ne. Su sret su, ina ~e, obe le `i le gol ma ni, Mi {ko vi }e va sa od bra we na dva i Ka ~a re vi }e va sa od bra we nih ~ak pet uda ra ca sa se dam me ta ra, pa je ona

i naj za slu `ni ja {to su Ni {lij ke po be dom naj ve ro vat ni je tra si ra le put na evrop sku sce nu. Ka da je si re na ozna ~i la kraj me ~a po le te le su go stu ju }e igra ~i ce jed na du goj u za gr qaj .

In |ij ke su, ina ~e, do bro otvo ri le utak mi cu, po ve le su sa 2:0 ali su po sle ne ko li ko iz jed na ~e wa Ni {lij ke pre u ze le ini ci ja ti vu i pre o kre nu le re zul tat u svo ju ko rist.U dru gih 30 mi nu ta re zul tat je se me wao kao na film skoj tra ci, mi ni mal nu pred nost ima le su ~as jed ne ~as dru ge, da bi na kra ju go {}e od ne le dva bo da. Me |u tim, da je po be da pri pa la i do ma }im ru ko me ta {i ca ma ne bi bi lo ne za slu `e no.

D. Vi }en ti}

dnevnik ME MO RI JAL NI TUR NIR „DRA GAN CI GA NO VI] - CI GA”

Ili ji tro fej u o~e vu ~ast ^e t vr t i me r o r i jal ni tur nir „Dra gan Ci g a n o v i} - Ci g a” pri re |en je u Ki kin di na kon 8. me |u na rod nog xu do kam pa i pro sla ve 55 go di na ovog spor ta u Voj vo di ni. Qu bi te qi xu doa u`i va li su u od li~ nim bor ba ma 68 tak mi ~a ra iz Sr bi je, Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne.

~la na be o ~in skog Ce men ta, i vi ce {am pi o na Evro pe i sve ta ma | ar s kog re p re z en t a t iv c a Bo ra Bar ne iz Pak {a. Pr go wi} je u po ~et ku us peo da uz dr ma Bar nu i po veo ju kom, ali su ipak pre s u d i l i is k u s tvo i kva li tet, pa je ma |ar ski re pre z en t a t i v ac po b e d io ipo nom. Od tak m i ~ a r a ki k ind skog Par ti za na do bru for mu po tvr dio je De nis Ju ra ki} do

nard Azi n o v i} (Hr v at s ka), An drej Sa kal (Pro le ter, Zre wa nin), La slo Ju ra ~ek (Se ge din, Ma |ar ska); do 73 kg: Mi ro slav Be go vi} (Bez bed nost, No vi Sad), Jo van Ni {ka no vi} (Pro le ter), Ne ma wa Pe tro vi} (Re kord), Nor bert Ki{ (Pak{); do 81 kg: La slo ^ok nai (Ma |ar ska), Uro{ Nen ko vi} (Par ti zan, Be o grad), Ner min De di} (ma ri bor, Slo ve -

PR VA MU [KA LI GA

Od li~ ni Su bo ti ~a ni Spar tak Voj put - Zla tar 30:20 (12:8) SU BO TI CA: Sport ska ha la Du do va {u ma, gle da la ca 400, su di je: Vu ~i} i Ob ra do vi} (Zre wa nin). Sed mer ci: Spar tak Voj put 2 (2), Zla tar 3(2), is kqu ~e wa: Spar tak Voj put 8, Zla tar 8 mi nu ta.

SPAR TAK VOJ PUT: Vu ko sla vo vi} (8 od bra na), Ko so vi} 1, Vru ~i ni} 1, Pa vlo vi} 1, Rat ko vi}, Ro je vi} 7, To do ro vi} 1, Ri stov ski, Jo va no vi} 3, Ku ki}, Dis tol 8, Po to~ ka ji 1, Pa pi} 7 (2), Bo `o vi}, Ve se li no vi}, \u ka no vi} (18 od bra na).

ZLA TAR: Ha xi be go vi} (14 od bra na), La zo vi}, Mi le ki}, Ra ko wac, Veq ko vi} 1, Bu ji {i}, Aja no vi}, Ze ~e vi} 4, Je li}, \e ku li} 1, Vu ja no vi} 7 (2), Jo zo vi}, Gr bi} 2, Dra ga {e vi} 5.

Po sle po be dom nad Cr ve nom zve zda u Ku pu, ru ko me ta {i Spar ta ka su sa vla da li u pr ven stve nom me ~u eki pu Zla ta ra.

Od li~ no su igra li do ma }i igra ~i to kom ~i ta vog su sre ta i sa svim za slu `e no tri jum fo va li sa de set go lo va raz li ke.

S. St.

Jo{ je dan po raz In |i ja ca @e le zni ~ar - Mo kra go ra 31:32 (15:17) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca 200. Su di je: Me da re vi} (Zre wa nin) i Voj vo di} (Ri |i ca). Sed mer ci: @el le zni ~ar 4 (4), Mo kra Go ra 5 (3), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 8, Mo kra Go ra 10 mi nu ta. @E LE ZNI ^AR: Ku ki}, Per nar 10 (4), No va ko vi}, Ra di sa vqe vi} 1, Sa vi} 1, Du ki} 3, [ja ki ni} (2 od bra ne), Ba li} 4, Kri `a nov ski 2, Pa vlo vi} 6, Je zdi mi ro vi} (7 od bra na), Dut ka, Pi li} 4.

MO KRA GO RA: Mi len ko vi} (1 od bra na), Ra do sav ~e vi} 8 (2), Jak {i} 2, Mi len ti je vi} 3, L. Alek si}, R. To mo vi} 6 (1), Stan -

ko vi} 8, N. Alek si}, Vla di sa vqe vi} (13 od bra na), M. To mo vi}, \u ki} 4, Po po vi} 1, Ri sti}, T. To mo vi}, Mi lo sa vqe vi}.

Se ri ja po ra za u pro le} noj se zo ni za ru ko me ta {e In |i je je na sta vqe na. Isti na, go sti su bi li bo qi sa mo za je dan gol, a do ma }i ni su im, ipak, do bro pa ri ra li. Ne ko li ko pu ta su ~ak ima li re zul tat sku pred nost, bi lo je 2:0 i 21:19, ali je to bi lo pre ma lo da se ozbiq ni je za pre ti kva li tet ni jem ri va lu. Is ta kli su se Per nar i Pa vlo vi} u do ma }em a Stan ko vi} i Vla di sa vqe vi} u go stu ju }em ti mu.

D. Vi.

U SU SRET ME \U NA ROD NOM TUR NI RU „RA STI MO” - TRO FEJ G RADA NO VOG SA DA”

Do la zi pre ko 1.000 ma li {a na

Du gu tra di ci ju ra da sa de com ~el ni ci iz R u k o m e t n o g kam pa Ra sti mo, naj po zna ti jeg u Sr bi ji, pro {le go di ne pre to ~i li su u or ga ni za ci ju kva li tet nog me |u na rod nog tur ni ra - „Ra sti mo Tro fej gra da No vog Sa da”. Ova naj ma sov ni ja ru ko met na ma ni fe sta ci ja u na {oj ze mqi, dru ga po re du, odr `a }e se od 29. apri la do 1. ma ja.

Or ga ni za tor i do ma }in je Ru ko met ni klub Ra sti mo, u sa rad wi sa ru ko met nim sa ve zi ma Voj vo di ne i Gra da No vog Sa da, dok je po kro vi teq Grad ska upra va za sport i op mla di nu. Kao i pret hod ne go di ne, su or ga ni za to ri su ka} ki klu bo vi Ju go vi} i Pe trov, Voj vo di na, fu to {ki Me ta lac, Sa vez za {kol ski sport i olim pij sko vas pi ta we

No vog Sa da, kao i sport ski sa ve zi @a bqa i Be o ~i na.

- Na tur ni ru }e u~e stvo va ti de voj ~i ce i de ~a ci uz ra sta od osam do 18 go di na. De ~a ci }e se tak mi ~i ti u ~e ti ri uz ra sne k a t e g o r i j e (1994/95, 1196/97, 1998/99 i 2000.), de voj ~i ce u tri (1995/96, 1997/98 i 1999/2000), dok }e se u mi ni ru ko me tu nad me ta ti de ca ro |e na 2001. i mla |i. Za sa da su se pri ja vi le 62 eki pe u ru ko me tu i 28 u mi ni ru ko me tu, a pre ko 1.000 de ce nam do la ze iz Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je, Re pu bli ke Srp ske, BiH, Cr ne Go re i Sr bi je. Utak mi ce }e se igra ti u sport skim dvo ra na ma u No vom Sa du, Ka }u, Fu to gu, @a bqu, Be o ~i nu i Bu di sa vi - po ja snio je di rek tor tur ni ra Mi li voj Jak J. Ga li} {i}.

27:23 Crvenka Jafa - C. zvezda Smederevo - Jugovi} Unimet 27:21 25:21 Po`arevac - Vojvodina Metaloplastika - Obili} 36:23 20:17 Napredak - PKB 26:27 Rudar - Partizan @elezni~ar - Kolubara 29:27 38:32 Radni~ki - Dinamo

1. Partizan 2. Vojvodina 3. Radni~ki 4. Metalopl.

5. Napredak 6. Kolubara 7. Rudar 8. Jugovi} 9. C. zvez.(-6) 10. @elezn.

11. Po`arev.

12. Smeder.

13. Crvenka 14. PKB 15. Dinamo 16. Obili}

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

23 19 16 14 12 11 11 10 12 10 10 9 9 7 5 5

2 0 3 3 3 6 2 9 3 10 4 10 3 11 4 11 3 10 3 12 0 15 1 15 0 16 2 16 1 19 0 20

769:651 732:631 708:645 684:622 653:666 701:707 659:653 625:636 664:631 707:751 643:669 572:633 660:689 639:670 677:746 635:728

48 41 35 30 27 26 25 25 23 23 20 19 18 16 11 10

U slede}em kolu (28/29.aprila) sastaju se: Vojvodina - @elezni~ar, Jugovi} Unimet - Crvenka Jafa, Crvena zvezda - Rudar, Obili} - Smederevo, PKB - Metaloplastika, Dinamo - Napredak, Kolubara - Radni~ki, Partizan - Po`arevac.

Su per li ga (@)

@elezni~ar – Naisa Kwaz Milo{ – C. zvezda

24:25 31:33

40:29 Vojvodina – Radni~ki (O) Proleter – Metalac (Kv) 32:29 24:23 Ku~evo – Halas Jo`ef Radni~ki (Sv) – Crveni krst 32:16 Milenijum – ORK Beograd 33:20 1. Milenijum18 16 1 1 563:386 33 2. Radn. (Sv) 18 16 1 1 585:434 33 3. ORK Bgd 18 11 1 6 510:470 23 4. Ku~evo 18 10 0 8 568:502 20 5. Napredak 17 10 0 7 480:459 20 6. Vojvodina 17 7 2 8 432:440 16 7. H. Jo`ef 17 6 2 9 413:424 14 8. Radn. (O) 18 5 2 11 474:525 12 9. C. krst 18 4 3 11 440:501 11 10. Proleter 18 5 0 13 501:562 10 11. Met. (GM) 17 5 1 11 435:531 9 12. Met. (Kv) 18 4 1 13 398:565 9

Pr va li ga (M) @elezni~ar – Mokra Gora Bane – Nova Pazova Spartak – Zlatar

31:32 20:24 30:20

SU DI JE OFS OYA CI IZA BRA LI

Mar ku{ pred sed nik Fud bal ski sa vez Sr bi je je od lu kom o ras pi si va wu iz bo ra na svim ni vo i ma oba ve zao sve ~la no ve or ga ni za ci je da iza be ru svo je or ga ne u na red nom ~e tvo ro go di {wem man da tu.U Oxa ci ma je odr `a na iz bor na Skup {ti na stru kov ne or ga ni za ci je su di jaOFS Oxa ci.

Pred sed nik op {tin ske su dij ske or ga ni za ci je Rat ko Ri sti} se osvr nuo na rad ove or ga ni za ci je u pred hod nom pe ri o du. Uka zao je na do bre ak ci je, ali i na one ko je ni su do zvo qa va le da se op {tin ska su dij ska or ga ni za ci ja jo{ bo qe i vi {e afir mi {e kod mla dih.^la no vi Skup {ti ne jed no gla sno su iza bra li Ni ko lu Mar ku {a za pred sed ni ka stru kov ne or ga ni za ci je su di ja OFS Oxa ci. U Iz vr {ni od bor su iza bra ni: Si ni {a ]i ri}, Mar ko Pe ri {i}, De jan Mer da no vi} i Jo van Di mi tri je vi}, a u Nad zor ni Bo jan Iva ni {e vi}, \or |e Pa vlo vi} i Mi ro qub Ma {u lo vi}.

Skup {ti na se ta ko |e jed no gla sno iz ja sni la da po dr `i \or |a @u ti }a za pred sed ni ka stru kov ne su dij ske or ga ni za ci je Voj vo di ne, kao i Bo go qu ba Ste pa no vi }a za pred sed ni ka stru kov ne su dij ske or ga ni za ci je FS Sr bi je.

S. M.

Najuspe{niji yudisti u kategoriji do 66 kg (Ilija Ciganovi} na najvi{oj stepenici pobedni~kog postoqa)

Naj u zbu dqi vi ji i naj ne i zve sni ji bio je fi nal ni me~ u ka te go ri ji do 66 kg u ko me je na{ re pre zen ta ti vac Ili ja Ci ga no vi}, Ki kin |a nin ko ji sa da br nai bo je be o grad skog Re kor da, sin Dra ga na Ci ga no vi }a u ~i ju ~ast se i odr `a va tur nir, sa dva ju koa nad vi sio re pre zen ta tiv ca Hr vat ske Ber nar da Azi no vi }a. Ili ja Ci ga no vi} po neo je tro fej i naj vred ni ju nov ~a nu na gra du od 300 evra.

Uz bu dqiv je bio fi nal ni okr {aj su per te {ka {a pre ko 100 kg iz me |u na {eg re pre zen ta t iv c a Go r a n a Pr g o w i } a,

60 kg po be div {i za zlat nu me da qu ma ke don skog re pre zen ta tiv c a Ni k o l u Ve l e s kog iz Pri le pa.

Pri z na w a naj u s pe { ni j i m a uru ~ i l i su pred s ed n ik XK Par ti zan, tre nut no pr vi ~o vek Xu do sa ve za Voj vo di ne i Sr bi je Sve ti slav Vuk mi ri ca, i Ja smi na Ci ga no vi}, su pru ga Dra ga na Ci ga no vi }a.

Pla sman - do 60 kg: De nis Ju ra ki} (Par ti zan, Ki kin da), Ni ko la Ve le ski (Ma ke do ni ja), Alek s an d ar Ata n a s o s ki (Ma k e d o n i j a), Mi l an Jo v i} (Ni{); do 66 kg: Ili ja Ci ga no vi} (Re kord, Be o grad), Ber -

ni ja), Alek san dar Sta men ko vi}, Ki ne zis, Ni{); do 90 kg: Alek san dar Ku koq (Re kord), Mi lan Ku ler (Pak{, Ma |ar ska), Mar ko Le po ti} (Ru ma), Dra gan Be go vi} (Bez bed nost); do 100 kg: Ni ko la Ni ko li} (In sti tut za d`u do, Be o grad), Ju ri ca Ka ti} (Hr vat ska), Ne ma wa Ru so (Di na mo, Pan ~e vo), Re n a t o D`om b e t a (Pak{), +100 kg: Bor Bar na (Pak{), Go ran Pr go wi} (Ce ment, Be o ~in), Vla di mir Ga ji} (Sla vi ja, No vi Sad), ^e do Ka l i} (@an d ar m e r i j a, Be o grad).

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

NBA LI GA

Va {ing ton iz ne na dio Ma ja mi Ko {ar ka {i Va {ing to na pri re di li su ve li ko iz ne na |e we, oni su sla vi li u Ma ja mi ju pro tiv do ma }eg Hi ta sa 86:84. Vi zard si ma je to bi la tek 17. po be da ove se zo ne, uz 46 po ra za. Mno go ve }i pro blem od po ra za za Ma ja mi pred sta vqa lom pr sta

Luol Deng (^ikago)

jed nog od naj bo qih igra ~a pro {lo go di {weg {am pi o na Is to~ ne kon fe ren ci je Dvej na Vej da.

On je od i grao sa mo tri mi nu ta pre ne go {to je po lo mio prst.

Svi u klu bu, ipak, su odah nu li po sle me ~a, jer su pr vi snim ci po ka za li da po vre da ni je te `e pri ro de i da }e Vejd bi ti spre man za me ~e ve plej-ofa. Kod V a { i n g t o n a naj e f i k a s ni j i je bio Kar ti je Mar tin, ko ji je po sle ula ska sa klu pe upi sao 22 po e na, dok je Xon Vol za be le `io 13 po e na uz 13 asi sten ci ja. Biv {i ko {ar ka{ Par ti za na Jan Ve se li je kao star ter po sti gao {est po e na i imao pet sko ko va.

Kod Ma ja mi ja

(skor 45-18), ko ji }e plej-of za po ~e ti kao dru go pla si ra ni na Is to ku, iza ^i ka ga, is ta kao se Majk Mi ler sa 16 po e na i 10 sko ko va. Le bron Xejms ni je ula zio u igru. ^i ka go je u der bi ju ve ~e ri pred svo jim na vi ja ~i ma sla vio pro tiv Da la sa sa 93:83. Ukup no 48. po be dom ove se zo ne, Bul si su se u~vr sti li na li der skoj po zi ci ji Is to~ ne kon fe ren ci je, a pred vo dio ih je Luol Deng sa 22 po e na, {est uhva }e nih lop ti i tri asi sten ci je. U ti mu je po no vo bio De rek Ro uz. Kod Da la sa (skor 36-29), ko ji je na stu pao bez Xej so na Te ri ja i Xej so na Ki da, naj e fi ka sni ji je bio Dirk No vic ki sa 17 po go da ka i se dam sko ko va.

Re zul ta ti: Ma ja mi - Va {ing ton 84:86, Mem fis - Por tland 93:89, Mil vo ki - Wu Xer si 106:95, Fi niks - Den ver 107:118, In di ja na - Fi la del fi ja 106:109 (pro du `e tak), ^i ka go - Da las 93:83, Hju ston - Gol den Stejt 99:96, Ju ta - Or lan do 117:107 (pro du `e tak).

SPORT

c m y

dnevnik

POSLE TRI GODINE VOJVODINA NE]E IGRATI U FINALU

Vi {e se ni je mo glo

Vater po li sti Voj vodine, posle tri godi ne, ne}e igrati u finalu dr`avnog prvenstva. Na meg dan ak tuel nom {ampi o nu Par ti zanu iza}i }e Cr vena zvezda. U prvoj utakmici polufinala Vojvodina je u svom bazenu slavila sa 8:3 i tada su

Trener Zvezde Dejan Savi} je naglasio da je ovo veliki uspeh wegovog tima.

- Uspeli smo i da prebacimo plan za ovu sezonu, jer smo se na{li u dva finala, tako da mogu da ka`em da je ovo bila uspe{na sezona. Sledi nam finale sa Partizanom, ne}emo se unapred

De taq iz jed nog od du e la Voj vo di na - Zve zda

mnogi o~ekivali da }e izabranici Dejana Stanojevi}a opet na megdan Partizanu. Ali, uzvratila je Zvezda u Beogradu sa 7:5, a onda je posle velike borbe u majstorici u Novom Sadu slavila sa 7:6.

Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} je posle majstorice rekao da je ovo maksimum wegovih igra~a u ovom trenutku i ~estitao im na borbenosti.

- Treba da uradimo dobru analizu i vidimo kako }emo daqe. Te{ko je sada analizirati celu sezonu, ali mogu da ka`em da je rezultatski bila neuspe{na, jer nismo u{li ni u finale Kupa, ni u finale prvenstva. Ve} sam rekao ranije da jedva ~ekam kraj sezone i iza toga stojim. Te{ko je bilo raditi u posledwe tri nedeqe, ali na kraju mogu samo da ~estitam Zvezdi na pobedi i plasmanu u finale - rekao je Stanojevi}.

predati, poku{a}emo da budemo dostaojni ovog finala - rekao je Savi}.

Prvotimac Vojvodine Miroslav Ran|i} nije krio razo~arewe {to wegov tim nije uspeo da se plasira u finale.

- Znao sam da nas ~eka te{ka utakmica, ali sam verovao da }emo pobediti.Posle ovakvog poraza ne znam {ta da ka`em. Lo{e smo otvorili me~, nije bilo timske igre, nismo igrali jedan za drugog, a kada smo kna~no po~eli da igramo u ~etvrtoj ~etvrtini ve} je bilo kasno. Borili smo se i igrali srcem na kraju, ali Zvezda je ovoga puta bila boqa. Nismo zaslu`ili da pobedimo, nismo zaslu`ili ni nere{eno, ponavqali smo gre{ke i izgubili. ^estitam Zvezdi na plasmanu u finale - rekao je Ran|i}.

G. Malenovi}

PRVI KUP SRBIJE

Od li~ ni ^u ru `a ni Na Savskom jezeru (Ada Ciganlija) odr`ana je regata Prvog kupa Srbije u veslawu.

Takmi~ewe je bilo u kategorijama – kadeti, juniori, seniori i veterani i u `enskoj i u mu{koj konkurenciji. Za medaqe borilo se 12 klubova (Begej 1883, Galeb, Grafi~ar, Danubius 1885, Zreneks, Pali}, Partizan, Sava, Smederevo, Tami{, Crvena zvezda i ^urug) u skifu, dubl skulu, dvojcu bez kormilara, ~e-

tvercu skulu, ~etvercu bez kormilara i ~etvercu sa kormilarom.

Zbog priprema nisu u~estvovali reprezentativci . U takvoj konkurenciji najvi{e uspeha imali su vesla~i Smedereva koji su osvojili 12 medaqa (osam zlatnih – dve srebrne – dve bronzane). Sa sedam medaqa (5 – 1 – 1) drugo mesto je pripalo ^urugu, dok je Partizan sa devet medaqa (2 – 4 – 3) zauzeo tre}e mesto u ukupnom skoru.

KA DE TI VOJ VO DI NE NS SE ME PO BED NI CI „ME MO RI JAL NOG TUR NI RA” DU [AN TO JA GI] - TO JA GA: Ka det ska se lek ci ja Od boj ka {kog klu ba Voj vo di na NS se me po bed nik je 3. in ter na ci o nal nog me mo ri ja la Du {a na To ja gi }a To ja ge (Sme~ kup 2012 – tur nir od boj ka {kih na da), odr `a nog u Ba~ kom Pe trov cu.

No vo sa |a ni su do pe ha ra sti gli po {to su u fi na lu sa vla da li ~e {ku ka det sku re pre zen ta ci ju, ko ja je na tur ni ru na stu pi la pod ime nom ^e {ke zve zde.

Iza bra ni ci tre ne ra Bra ni sla va \u ri }a su i pr vog da na bi li bo qi od ^e ha, ali su u za vr {nom me ~u pri ka za li naj kva li tet ni ju par ti ju na tur ni ru, te su ri va la pro sto de kla si ra li sa 2:0 (25:13, 25:13). Tre }e me sto osvo ji la je eki pa dru gog do ma }i na, Mla dost iz Ba~ kog Pe trov ca, ko ja je sa vla da la Ju `ni

ponedeqak23.april2012.

19

VELIKA NAGRADA BAHREINA

Tri jumf Fe te la ^etvrta trka ove sezone i ~etvrti pobednik. Posle Batona, Alonsa i Rozberga slavio je i aktuelni svetski prvak Sebastijan Fetel. Nemac za volanom Red Bula bio je najbr-

{io na 18. mestu. Osim Japanca Kamui Kobaja{ija svi ostali su startovali na mek{im gumama.

Temperatura na stazi bila je ne{to ni`a zbog ki{e koja je pala u toku prepodneva. Ve} u prvom krugu bila je istaknuta

Re zul ta ti

Vo za ~i

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:35:10,990, 2. Raikonen (Finska, Lotus) +3,3, 3. Gro`an (Francuska, Lotus) +10,1, 4. Veber (Australija, Red Bul) +38,7, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +55,4, 6. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +57,5, 7. Alonso ([panija, Ferari) +57,8, 8. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +58,9, 9. Masa (Brazil, Ferari) +64,9, 10. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +71,4, 11.

Perez (Meksiko, Zauber) +72,7, 12. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) +76,5, 13.

Kobaja{i (Japan, Zauber) +90,3, 14. Verwe (Francuska, Toro Roso) +93,7, 15. Rikardo (Australija, Toro Roso) +1 krug, 16. Petrov (Rusija, Keterhem) +1 krug, 17. Kovalainen (Fisnka, Keterhem) +1 krug, 18. Baton (V. Britanija, Meklaren) +2 kruga, 19. Glok (Nema~ka, Marusija) +2 kruga, 20. De la Rosa ([panija, Hispanija) +2 kruga, 21. Kartikejan (Indija, Hispanija) +2 kruga, 22. Sena (Brazil, Vilijams) +3 kruga.

1. Fe tel (ne ma~ ka, Red Bul) 53, 2. Ha mil ton (V. Britanija, Meklaren) 49, 3.

Veber (Australija, Red Bul) 48, 4. Baton (V. Britanija, Me kla ren) 43, 5. Alon so ([panija, Ferari) 43, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 35, 7. Raikonen (Finska, Lotus) 34, 8. Gro`an (Francuska, Lo tus) 23, 9. Pe rez (Meksiko, Zauber) 22, 10. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 15, 11. Sena (Brazil, Vilijams) 14, 12. Kobaja{i (Japan, Zauber) 9, 13.

Verwe (Francuska, Toro Roso) 4, 14. Maldonado (Venecuaela, Vilijams) 4, 15. Rikardo (Australija, Toro Roso) 2, 16. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 2, 17.

Masa (Brazil, Ferari) 2, 18. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 2.

`i na Velikoj nagradi Bahreina, vo`enoj na stazi [akir. Ovo je Fetelu 22. pobeda u karijeri i prva u Bahreinu. Pored Fetela, odli~nu trku izvezli su i voza~i Lotusa Finac Kimi Raikonen i Francuz Roman Gr{`an, koji su zauzeli drugo i tre}e mesto.

Ovogodi{wa trka bila je jedna od najzanimqivijih vo`enih na ovoj stazi. Fetel je imao pol poziciju i odli~nom trkom stigao do zaslu`ene pobede. Tokom ve}eg dela trke Nemac je bio u vo|stvu, osim u trenucima kada je odlazio na promenu pneumatika. Ali, ostao je u senci odli~nog Rikonena. Finac je u Bahreinu startovao sa 11. pozicije, ali je na kraju uspeo da se domogne drugog mesta.

Wegov klupski kolega Gro`an zabele`io je najboqi rezultat

Kon struk to ri Ak tu el ni {am pion Se ba sti jan Fe tel tri jum fo vao u Ba hre i nu

karijere osvajawem posledweg stepenika na podijumu.

U prvom delu trke izgledalo je da bi Britanac Luis Hamil-

ton mogao do visokog plasmana, pogotovo {to je imao drugu startnu poziciju. No, voza~a Meklarena su problemi u boksu stajali visokog plasmana, pa je na kraju morao da se zadovoqi osmim mestom. Dobru trku imao je i Australijanac Mark Veber osvojiv{i ~etvrto mesto. Pobednik trke u Kini, Nemac Niko Rozberg iz Mercedesa je u

Ti rol iz Ita li je u ne iz ve snom i za ni mqi vom su sre tu 2:0 (25:23, 25:23).

Voj vo di na NS se me je to kom fi nal nog du e la dr `a la vi sok ni vo igre, a sva ku uka za nu pri li ku ta len to va ni cr ve no-be li de ~a ci ko ri sti li su i za atrak tiv ne po te ze, ko ji su ma mi li apla u ze me {ta na. Voj vo di na je pr vi put tri jum fo va la na ovom me mo ri ja lu za mla |e se lek ci je, jed nom je bi la dru ga i jed nom tre }a.

Za jed ni~ kim sna ga ma Voj vo di na NS se me i pred stav ni ci Osnov ne {ko le „Jan ^a jak“ i Od boj ka {kog klu ba Mla dost tur nir su or ga ni zo va li na iz u zet no vi so kom ni vou. Ba~ ko pe trov ~a ni su se po ka za li kao sjaj ni do ma }i ni, dok su No vo sa |a ni zna la~ ki pri me ni li or ga ni za ci o no is ku stvo. Tri bi ne su bi le po pu we ne, a |a ci (ko jih je ta ko |e bi lo na tri bi na ma) is ko ri sti li su pri li ku da se dru `e

Bahreinu zavr{io na petom mestu, a odli~ni {esti bio je Britanac Pol di Resta iz Fors Indije. [panac Fernando Alonso

iz Ferarija, pobednik druge trke sezone, zavr{io je na sedmom mestu, a do bodova su jo{ do{li i wegov klupski kolega Brazilac Felipe Masa na devetom, te sedmostruki svetski prvak Nemac Mihale [umaher u Mercedesu na desetom mestu. Sre}e u Bahreinu nije imao Britanac Xenson Baton iz Meklarena, koji je ostao bez bodova i zavr-

1. Red Bul 101, Meklaren 92, 3. Lotus 57, 4. Ferari 45, 5.

Mercedes 37, 6. Zauber 31, 7.

Vilijams 18, 8. Fors Indija 17, 9. Toro Roso 6. `uta zastava, jer je Finac Heiki Kovalainen iz Keterhema ostao bez predweg krila u jednom incidentu posle starta. Prvo odustajawe vi|eno je u 27. krugu, kada je bolid parkirao u gara`i Venecuelanac Pastor Maldonado iz Vilijamsa. Samo ne{to ranije do{lo je do okr{aja Rozberga i Alonsa, a voza~ Mercedesa ga je na kratko isterao sa staze, kao i ne{to ranije Haimiltona. Po{to je Rozberg bio vinovnik dva incidenta bi}e pod istragom stjuarta. Alonso je bio izuzetno besan na Rozberga i ~ak je vikao u timski radio: „Izgurao me je sa staze!”. U pretposledwem krugu odustali su Brazilac Bruno Sena iz Vilijamsa, kao i Baton.

Slede}a trka se vozi 13. maja za Veliku nagradu [panije na stazi Kataluwa.

G. M.

s mla dim od boj ka {i ma, da vi de sta re pro sla vqe ne aso ve, kao i da po ne su ko ri sna is ku stva. Po bed ni~ ki pe har, zlat ne me da qe i tro fej naj bo qem igra ~u do de li la je Ma ri ja To ja gi}, se stra po koj nog Du {a na To ja gi }a. Na gra de su uru ~i li i pred stav ni ci OK Voj vo di na NS se me i OK Mla dost, kao i spe ci jal ni go sti pro fe sor Sa muel Bol doc ki, ne ka da {wi ju ni or ski re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je, i zlat ni olim pi jac Slo bo dan Bo {kan, ko ji je tur nir i za tvo rio.

NAJBOQI POJEDINCI - prima~: To ma{ Pa vel ka (^e {ke zve zde), Li be ro – \or |e Kla {ni} (Voj vo di na NS se me), bloker: Ste fan Ko va ~e vi} (Voj vo di na NS se me), server: Raj ko Stru gar (Voj vo di na NS se me), sme~er: Va wa Ere mi} (Voj vo di na NS se me), tehni~ar: Raj ko Stru gar (Voj vo di na NS se me), najboqi igra~ turnira: Raj ko Stru gar (Voj vo di na NS se me).

20

ponedeqak23 . april2012.

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE, PI O NI RE, [KO LAR CE I JU NI O RE

Se stre Je li} obe le `i le fi na le U Star ~e vu je, po sle tro dnev nog tak mi ~e wa, za vr {e no Pr ven stvo Sr bi je u bok su za `e ne, pi o ni re, {ko lar ce i ju ni o re. Rin gom je pro de fi lo va lo 149 bok ser ski i bok se ra iz 46 klu bo va, a odr `a ne su ~ak 102 bor be. Vi |e no je do sta le pih i u z b u d q i v i h bor bi u obe kon k u r en c i j e.

Fi na le su obe le `i le se stre Ni na i Je le na Je li}, de voj ke ko je `i ve u [ved skoj, a tak mi ~e se za BK No vi Sad. Obe su uze le zlat na od li~ ja. Sta ri joj Ni ni po {lo je to za ru ka ma u se ni or skoj, a Je le ni u kon ku ren ci ji mla dih, ko ja je sa vla da la pr va ki wu Evro pe Ma ri ju Ni na Je li} Pa vlov iz `a baq skih [aj ka {a.

Ta le nat su po ka za li i Osad kov ski ([aj ka {i), Zla ta no vi} (F 89), Vu jo {e vi} (^er nok), Ma ki} i Zu vi} (No vi Sad) i jo{ ne ki de ~a ci.

Pr va me sta osvo ji li su - pi o ni ri - do 39 kg: Va siq ko vi} (Ma ~va), do 43: Sr ni} (Ma ~va), do 25: Ame to vi} („@. Raj {i}”), do 31: Jo va no vi} (Slo ven), do 33: Nu ki} („@. Raj {i}”), do 35:

Ame to vi} („@. Raj {i}”), do 41: Ari fo vi} (Spar tak). [ko lar ci - do 46: Ro gi} (Ma ~va), do 48: Vu jo {e vi} (^ar nok), do 56: Zla ta no vi} (F 89), do 59: Spa si} (Sur du li ca), iz nad 72: Ugri no vi} („^o la ko vi}”), do 40: Mi tro vi} („@. Raj {i}”), do 50: Si mo vi} (Par ti zan), do 62: [u ma rac (Fon ta na).

Ju ni o ri - do 75: Zu vi} (No vi Sad), do 48: Si mi} (Ti mok), do 50: Ja wi} (Go {a), do 52: Na u- mov ski („S. Be li}), do 54: Bu ke li ca (Rad ni~ ki, K), do 57: O s a d k o v s k i ([aj ka {i), do 60: Sa bo (Spar tak), do 63: Ma ki} (No vi Sad), do 66: Ma li} (Rad ni~ ki, B), do 70: Le ki} (Ro ki ca), iz nad 80: An |e li} (Ru ma). Ju ni or ke - do 66: Bo gu }a nin (No vi Pa zar), do 60: Mi lo ra do vi} (GiF). [ko lar ke - do 62: Bi ki} (Pro fe si o na lac).

Mla de - do 48: Stoj kov ski (Pro fe si o na lac), do 54: Ta di} (Ba nat), do 60: J. Je li} (No vi Sad), do 75: Sto ja no vi} (GiF). Se ni or ke - do 51: Sto ja no vi} (Ze mun), do 60: N. Je li} (No vi Sad), do 64: Sto ja no vi} (GiF), do 75: \a lo vi} (Fon ta na).

M. P.

UO^I FI NAL NOG TUR NI RA ABA LI GE

Par ti zan kom ple tan

Ko {ar ka {i Par ti za na mt:s igra }e kom plet ni na faj nal - fo ru re gi o nal ne ABA li ge u Tel Avi vu od 28. do 30. apri la. Tre ner cr no-be lih Vla di mir Jo va no vi} re kao je da Mi la na Ma ~va na i Da vi sa Ber tran sa i da qe mu ~e po vre de, ali da o~e ku je da bu du sprem ni za Tel Aviv, dok se osvr nuo i na pe riod pri vi ka va wa Pe tra Bo `i }a po sle du `e pa u ze.

prog no za po sle po vre de u me ~u sa He mo far mom je bi la se dam do de set da na. Na dam se da }e i on bi ti spre man, jed no stav no po vre da sli~ na kao kod Ma ~va na, ne to li ko bol na ko li ko do sad na - re kao je Jo va no vi}.

Par ti zan, bra ni lac ti tu le, u po lu fi na li igra pro tiv Ce de vi te na red ne su bo te od 17.45, dok se u dru gom po lu fi na lu (20.15) sa sta ju Bu du} nost i Ma ka bi.

SPORT

dnevnik

BE O GRAD SKI MA RA TON

Do mi na ci ja Ke nij aca Ke ni jac Xejms Bar ba sai i we go va su na rod ni ca Me ri Pit ka ni po bed ni ci su 25.

Be o grad skog ma ra to na. Bar ba sai je tr ku pre tr ~ao po ne zva ni~ nom vre me nu za dva sa ta, 16 mi nu ta i jed nu de se tin ku se kun de.

Dru go i tre }e me sto ta ko |e su osvo ji li Ke nij ci. Dru gi je bio Hen ri Kem boi, ko ji je de o ni cu pre {ao u ne zva ni~ nom vre me nu 2:22,54, a tre }i je sti gao ^arls Ro ti~ sa 2:23,12.

Bar ba sai je 12. Ke ni jac ko ji je tri jum fo vao na Be o grad skom ma ra to nu.

- Za do vo qan sam tr kom. Ovo je mo je pr vo tak mi ~e we u Be o gra du, a tek dru gi ma ra ton u Evro pi. Bi lo je pri li~ no te {ko, zbog ve tra, za to je re zul tat ma lo sla bi ji od mog naj bo qeg vre me na Po bed ni ci ma ra to na Yejms Bar ba sai i Me ri Pit ka ni 2:15,00. Le po sam se ose }ao na sta zi i obe }a vam da }u - Bi lo mi je ve o ma te {ko, ni - Mi slim da je 25. Be o grad ski do }i i na red ne go di ne - iz ja vio je bi lo ni kog da me po gu ra to ma ra ton po ka zao da ova ma ni fe je Bar ba sai. kom tr ke. Ni sam za do voq na re - sta ci ja ra ste sva ke go di ne. Mno Ke nij ska atle ti ~ar ka Me ri zul ta tom, jer ni sam is pu ni la go je le po {to Be o grad ima ta ko Pit k a n i tri j um f o v a l a je u olim pij sku nor mu, ma da ni sam ne {to - re kao je pred sed nik kon ku ren ci ji `e na. Ona je bi - sa mo zbog to ga do {la - iz ja vi la OKS Vla de Di vac i dos dao:- Va la ve o ma ube dqi va sa vre me - je Pet ka ni. `no je da se svi ba ve spor tom, nom 2:42,50, go to vo 13 mi nu ta Pr vak Bal ka na u ma ra to nu ali ne sa mo ka da je ma ra ton, ve} is pred dru go pla si ra ne Tur ki - po s tao je Er h an Mu s li iz to kom ce le go di ne. Ova ma ni fe we Ezre Gu lu (2:57,10), ko ja je Tur ske, ko ji je ostva rio vre - sta ci ja je i le pa sli ka Be o gra da po sta la {am pi on ka Bal ka na. me od 2:28,27 se kun di. U Tr ci i Sr bi je.

Me |u tim, bez ob zi ra na tri - za do voq stva po be dio je mla di Grad ski se kre tar za sport jumf Ke nij ka ni je bi la za do - Da n i l o Jo v a n o v i} (14) iz Aca Ko va ~e vi} is ta kao je da je voq na.

25. Be o grad ski ma ra ton is pu nio Pan ~e va.

svoj ciq da se u ma ni fe sta ci ju ukqu ~i {to vi {e de ce.

- Ova ma ni fe sta ci ja je naj ve }a po ru ka svi ma ko ji vo le sport.

Ciq nam je bio da se ukqu ~i {to vi {e de ce i mi slim da smo u to me us pe li - re kao je Ko va ~e vi}. - U tr ci za do voq stva u~e stvo va lo je vi {e od 20.000 re kre a ti va ca, a naj vi {e je bi lo |a ka be o grad skih osnov nih i sred wih {ko la. Na pra vi li smo ma ni fe sta ci ju ko ja je is pu ni la svoj ciq.

PO LU MA RA TON

Tri jumf Sto {i }a i Su bo ti }e ve Kri sti jan Sto {i} je tri jum fo vao u po lu ma ra to nu u vre me nu od 1:10.14 sa ta i ta ko po stao pr vi po bed nik u toj di sci pli ni iz Sr bi je u Be o gra du po sle 12 go di na. Dru gi je na ciq sti gao Grk Ja nis Pa pa do pu los, tre }i je bio Mi lo{ Mi lo va no vi} iz Pan ~e va, dok je ~e tvr to me sto osvo jio Alek san dar Vi {ev ski iz Le po sa vi }a.

- Ovo je ve li ki uspeh jer je po sle 12 go di na po no vo po bed nik bu de iz Sr bi je. Ni je bi lo la ko, uslo vi ni su bi li pri jat ni zbog ve tra i ja kog sun ca. Na 12. ki lo me tru sam po ja ~ao ri tam, po be gao Gr ku i do kra ja sa ~u vao pred nost. Hva la tre ne ru Zdrav ku Ku zma no vi} i Oli ve ri Jev ti} sa ko jom sam tre ni rao - re kao je Sto {i}.

Sto {i}, Mi lo va no vi} i Vi {ev ski su ujed no i naj bo qi u dr `av nom pr ven stvu u po lu ma ra to nu.

Ana Su bo ti} je de o ni cu po lu ma ra to na pre tr ~a la za 1:24.35 sat, a pra ti le su je su na rod ni ce Ma ri ja na ^e gar-Lu ki} i Da ni je la Ba ra}. Wih tri ta ko se po ne le od li~ ja i u {am pi o na tu Sr bi je.

- Bi lo mi je za do voq stvo da tr ~im ov de sa mo se dam da na na kon {to sam u Ro ter da mu iz bo ri la olim pij sku vi zu. Be o gra |a ni su me pre po zna li i na vi ja li za me ne. Du vao je jak ve tar, ali us pe la sam po sled wa ~e ti ri ki lo me tra da se odvo jim i po be dim. Dra go mi je {to sam ob je di ni la ti tu le - is ta kla je Su bo ti }e va.

LI GA SR BI JE

Ko {ar ka {i Par ti za na bra ne ti tu lu u Tel Avi vu

- Bo `i} se opo ra vqa i mi slim da ne }e ima ti ba ri je ru {to se ti ~e mi nu ta pro tiv Hr va ta. Ma ~van ima po vre du sko~ nog zglo ba, ko ja ni je bol na, ali je ste do sad na i sa te ra pi ja ma u na red no vre me na dam se da }e spre man do ~e ka ti me ~e ve u No kia are na. Le to nac Ber tans ne mo `e da po dig ne ru ku, sva ko dnev no ide na te ra pi je, pr va

- Od i gra li smo po sled we tri utak mi ce na ve li ku raz li ku i ni su to pa ra me tri na kom smo ni vou, da li di `e mo for mu po sle po ra za od Voj vo di ne. Do bro tre ni ra mo i osta ju nam tri da na da se spre mi mo za faj nal for u Tel Avi vu i me ~a sa Ce de vi tom i to }e mo is ko ri sti ti na naj bo qi na ~in - is ta kao je tre ner Par ti za na.

SU PER LI GA SR BI JE U AME RI^ KOM FUD BA LU

No vo sa |a ni ulo vi li zma je ve Pla vi zma je vi - Voj vo de 7:13 (0:0, 0:0, 0:13, 7:0) No vo sad ske Voj vo de sla vi le su u pre mi jer nom su sre tu 3.ko la Su per li ge Sr bi je u amri~ kom fud ba lu na go sto va wu u Be o gra du, u me ~u s Pla vim zma je vi ma- 13:7. Duel Be o gra |a na i No vo sa |a na oprav dao je ulo gu der bi ja ko la, a pi ta we po bed ni ka re {e no je u dru gom de lu su sre ta, na ko {to su od bra ne oba ti ma u pr vom po lu vre me nu bes pre kor no iz dr `a le sve na le te na pa da ~a.

Voj vo de su u tre }oj de o ni ci po ve le pre ko Jak {i }a i \a ni }a 13:0 i ~i ni lo se da }e la ko do po be de. Ipak, u po sled woj de o ni ci su sre ta Be o gra |a ni su kre nu li si lo vi to, ali je od bra na go sti ju odo le la svim na le ti ma do ma }i na. Be o gra |a ni su us pe li da sma we na 7:13, na kon vra }e nog fam bla Mi lo {a An ti }a, {to je bi lo ne do voq no za sla vqe.

U na red nom ko lu Voj vo de go stu ju u Kle ku.

I. G.

Mar ko Po po vi} i Jo va na Cr no go rac po be di li Mar ko Po po vi}, re pre zen ta ti vac u pla nin skom bi ci kli zmu iz Ris saj klin ga iz No vog Sa da po be dio je u ka te go ri ji eli ta u tr ci Li ge Sr bi je odr `a noj u Ri bar skoj ba wi, u or ga ni za ci ji Spe ci jal ne bol ni ce Ri bar ska ba wa, klu ba Be la Ste na iz Kru {ev ca i BSS. Po po vi} je pre ko dva i po mi nu ta bio br `i od Bo ja na \ur |i }a iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, dok je tre }e me sto sa vi {e od pet mi nu ta za o stat ka osvo jio Oli ver [tr bac iz nov sad skog Fa na ti ka. Po po vi} je ujed no bio i naj bo qi u ka te go ri ji do 23 go di ne is pred Alek se Ma ri }a iz Cr ve ne zve zde i Bo ja na Te {o vi }a iz Ris saj klin ga. Naj bo qa tak mi ~ar ka u eli ti bi la je re pre zen ta tiv ka BK No vi Sad Jo va na Cno go rac, ko ja je tri jum fo va la u vre me nu 1:27,59 i za pre ko 27 mi nu ta na ci qu bi la br `a od Iva ne Ko sti} (Or lo vac Si stem FPS).

Naj bo qi ju ni or bio je Slo bo dan Stan ko vi} (BK No vi Sad),

Jova na Cr no go rac i Mi li ca Ra ki}

ko ji je za bli zu tri mi nu ta bio br `i od Og we na Stan ko vi }a (Or lo vac FPS) i Mar ka Bog da no vi }a (RIS saj kling). U kon ku -

ren ci ji ju ni or ki sla vi la je Mi li ca Ra ki} iz BK No vi Sad sa sko ro pet mi nu ta pred no sti u od no su na mla du Je le nu Eri} (Me -

ta lac, Kra qe vo), dok je tre }a sa vi {e od 24 mi nu ta za o stat ka sti gla Ma ri ja Raj ko vi} (Or lo vac Si stem FPS), ko ja je ujed no bi la i naj mla |i u~e snik ce le tr ke,ro |e na je 2001. Ka det Alek san dar Ro man (Jed no ta, [id) po be dio je is pred Da ni je la Wi ra di ja (Ka pri o lo) sa sko ro tri mi nu ta pre don sti. Tre }e me sto pri pa lo je Ste fa nu Mi le ti }u iz Gor skog (So ko ba wa). Alek san dar Mi ja to vi} (BK N. Sad) bio je na br `i mla |i ka det is pred Da vi da Ko va ni }a (BK N. Sad) i mla |e ka det ki we Or lov ca FPS Mi li ce Raj ko vi}. Tr ku za ma ster se do bio je Bo jan Va so vi} sa ~e ti ri mi nu ta pred no sti isred Edu ar da @u pa na (obo ji ca BK N. Sad) i Bra ni sla va Go lu bo vi }a iz Be le Ste ne. Naj bo qi u ho bi sport kla si bio je Mar ko Ma noj lo vi} (Fa na tik), a u ho bi fan Ne nad @iv ko vi} (Bajk M, Pi rot).

Tr ka se vo zi la u ~ast Pe tra Pr vog Ka ra |or |e vi }a, a oku pi la je pre ko 80 bi ci kli sta i bi ci klist ki wa.

c m y

dnevnik

RePORTA@e

ponedeqak23.april2012.

21

^U VE NOG FO TO RE POR TE RA STE VA NA KRA GU JE VI ]A U ROD NOJ VA RO [I NE ZA BORA VQA JU

Sen ta i Ti sa [ti ci nom „laj kom” ope va ne Objek tiv nom svo je omi qe ne mla da la~ kih da na. Sni mak sru gde je ostao sve do pen zi je, ali je „laj ke”, ko ja mu je po red su pru ge {e nog Sen }an skog mo sta na Ti u ulo zi vred nog hro ni ~a ra u i k}er ke bi la pro fe si o nal na si 1941. ko ji je na ~i nio kao 19rod noj Sen ti ostao do kra ja `i qu bav i strast, fo to re por ter go di {wak na ja vio je mno ge do ku vo ta, ne odva ja ju }i se od svo je Ste van Kra gu je vi}-[ti ca men tar ne i isto rij ske snim ke, „Laj ke”.

(1922-2002) uhva tio je deo do ma ko je je od mah po sle Dru gog svet - Ste van Kra gu je vi} spa da u }e i svet ske isto ri je ali ni je skog ra ta sni mao kao fo to re qu de o ko ji ma je te {ko go vo ri ti za bo ra vqao ni za vi ~aj nu Sen tu.

U rod noj po ti skoj va ro {i gde je kod ov da {wih ~u ve nih fo to gra fa Ro na i ja, Ha jo {e vi }a i Jak {i }a iz u ~a vao za nat, Sen }a ni su 17.apri la obe le `i li de ce ni ju od ra stan ka sa omi qe nim su gra |a ni nom, ko ji je oti snuv {i se u no vi nar ske vo de ste kao ugled jed nog od naj zna ~aj ni jih ime na na {e fo to `ur na li sti ke i fot graf ske umen to sti.

U Grad skom mu ze ju Sen te u traj noj po stav ci odav no se ~u va ju naj bo qi fo to si ve za ni za am bi jent Sen te i oko li ne i sta re za na te ko jih vi {e ne ma, a ko je je svo jim objek ti vom ove ko ve ~io Kra gu je vi}. Udru `e we pri ja te qa mu ze ja i ar hi va „Du da{ \u la” upri li ~i lo je spo men iz lo `bu po sve }e nu `i vo tu, ra du i de lu le gen dar nog fo to re por te ra.

- Sa Kra gu je vi }em sam se de ce ni ja ma po zna vao, do pi si vao i sa ra |i vao. Kao i svi Sen }a ni, ve o ma ce nim ono {to je u~i nio za afir ma ci ju rod ne va ro {i. Za slu `io je spo men iz lo `bu, spo men po {tan ski ko ve rat i `ig, da ga se se }a mo - ka `e je dan od pri re |i va ~a iz lo `be, Imre Be lec.

Na otva ra wu spo men iz lo `be na stva ra la {tvo i oda nost rod noj va ro {i pot se ti li su is tra `i va~ za vi ~aj ne pro {lo sti Sen te La slo Ta ri, pro fe sor dr Kra gu je vi }ev sni mak sru {e nog sen }an skog mo sta 1941.

Dra gi wa Ra ma dan ski i [ti ci na }er ka, pe sni ki wa Ta wa Kra gu je por ter u Di rek ci ji za in for ma u pro {lom vre me nu - ve li Dra vi}, a iz ar hi va je pri ka za na i ci je FNRJ, na po ~et ku pro fe si - gi wa Ra ma dan ski. - Te {ka sr ca emi si ja TV No vi Sad o [ti ci. o nal ne ka ri je re, po tom je dve go - to ~i ni mo, go vo re }i o su gra |a [ti ca je `i vot ni vek po sve di ne pro veo u Ta wu gu, a pu ni za - ni nu ko ji kao da je jo{ uvek sa tio fo to gra fi ji. We go vi uz bu mah i zre lost kao fo to re por ter na ma, kao ve ~i ta naj ak tu el ni ja dqi vi fo to za pi si pam te se iz ostva rio je u li stu „Po li ti ka” no vost na {eg gra da, kao ve ~i ti

po ~a sni gost. [ti ca je bio spoj pro fe si o nal ne sa bra no sti i ne pojm qi ve be za zle no sti. On je ve ro vao u ~u da fo to gra fi je i pre ma svom po zi vu za dr `ao isti od nos po ve re wa, qu ba vi i ra do zna lo sti kao ne ko ko tek po ~i we da upo zna je ~a ri te pro fe si je. Uz ogrm no zna we, is ku stvo, ~u lo, da ro vi tost, od li ko va la ga je sve `i na, krep korst, za di vqe nost i odu {e vqe we pre me mo} nom me di ju. Ka ko je lep, re }i }e mo za pri zor ko ji vi {e nig de ne po sto ji osim na we go voj fo to gra fi ji, uka zu je Ra ma dan ski, te da upra vo zbog to ga Kra gu je vi} za slu `u je da mu se di vi mo.

Umeo je da vi di, da pre ba ci de lo ve taj ne, ali i da ih is tak ne. Fo to graf te {ko da je od go vo ran {to je stvar nost ova kva ili ona kva, me |u tim, we go ve za slu ge za uvi |a we na ra vi stvar no sti su bes kraj ne.

Kra gu je vi} je za vi {e Ste van Kra gu je vi} [tica od {est de ce ni je u objek ti vu sa ku pio je din stve nu do ku - oda nost pro fe si ji 1996. go di ne men tar nu hro no lo gi ju biv {e Ju - je do bio na gra du za `i vot no de go sla vi je, zna ~aj ne do ga |a je iz lo „Sve to zar Mar ko vi}„ Udru po li ti~ kog `i vo ta, kul tu re, `e wa no vi na ra Sr bi je. umet no sti i spor ta. Por tre ti - Znam, da je to ika ko mo gu }e, sao je Ti ta, svet ske dr `av ni ke da bi moj otac bio ve o ma sre }an tog do ba, pr vu kon fe ren ci ji ne - zbog jo{ jed ne ~a sti ko ja mu je svr sta nih, par tij ske kon gre se, uka za na pa `wom Sen }a na. Ret ko {a hov ske olim pi ja de, stu dent - sam u Sen ti pa na svoj na ~in raz ske de mon stra ci je 1968. go di ne u li sta vam ovaj do ku men tar ni al Be o gra du, Sko pqe ra zo re no ka - bum - emo tiv no se po se ti o ci ma ta stro fal nim ze mqo tre som, obra ti la pe sni ki wa Ta wa Kra naj po zna ti je do ma }e i svet ske gu je vi}, na po mi wu }i da je pro umet ni ke, ali i ne po zna te qu de fe si o nal ne po ~et ke wen otac i sli ke sva ko dnev nog `i vo ta, ve zi vao za 1936. go di nu kao 14po seb no lir ske pri zo re za vi ~a - go di {wi de ~ak. ja na Ti si. Za fo to re por ter ske - Mo gu sa mo da za mi slim, pre za pi se isto rij ske vred no sti i gle da ju }i bo ga to fo to na sle |e

Fo to: M. Mi tro vi}

mog oca, sa ko li ko je uz bu |e wa svoj de ~a~ ki sta tus si ro ma {nog za nat skog po mo} ni ka ~i stom za qu bqe no {}u pre tva rao u `i vot nu po sve }e nost - pri po ve da po e te sa Kra gu je vi}. - Ka da se po gle da mo re sni ma ka na ~i we nih u Sen ti, ili fo to re por ta `a woj po sve }e nih, mo glo bi se po mi sli ti da je wi hov autor tu pro veo ceo svoj `i vot, da ni ka da ni je ni na pu {tao grad. No bez ob zi ra {to ga je pro fe si o nal na ka ri je ra od ve la u Be o grad, u we go vom fo ku su i sr cu Sen ta je bi la i osta la po sve }e ni pro stor.

Tu je bio kod ku }e...

Mi lo rad Mi tro vi}

NA SOM BO R SKOM ]E LA VOM TR GU BE [E IZ LO @BA STA RIH VO ZI LA

Old taj me re hva li, u bren ta ~u se za gle daj

HU MA NOST U PRI VI NOJ GLA VI

Krv da li u ma na sti ru U ma na sti ru Sve tih Ar han ge l a Mi h a i l a i Ga v ri l a u Pri v i n oj gla v i 19. apri l a sti glo mno {tvo do bro voq nih da va o ci kr vi, ma hom `e le zni ~a ra, te stru~ no oso bqe VMA iz Be o gra da.

Ra de Cvet ko vi} u ime do ma }i na ve li da su se ovoj ak ci ji oda zva li gra do vi: Som bor, Su bo ti ca, Ru ma, [a bac, Be o grad, Va qe vo, Kru {e vac, Ja go di na, Val po vo, Ni{, Vra we i [id.

Iz su sed nih dr `a va sti gli su do bo voq ni da va o ci iz BiH, Re pu bli ke Hr vat ske i Ma ke do ni je. Za vod za tran sfu zi ju kr vi VMA za du `io je dr Dra ga na Ta ti }a sa me di cin skim oso bqem da oba vi po sao, a oda zva la su se 104 hu ma ne oso be.

- Ovo mi je pr vi put da u div nom am bi jen tu no vo sa gra |e nih cr ka va ra di mo ovaj hu ma ni po sao. Pre za do voq ni smo qu ba zno {}u do ma }i na i od li~ nom or g a n i z a c i j om do b ro v oq n og da va wa kr vi - ve li Ta ti}.

Pi ta mo sta re {i nu ma na sti ra igu ma na Ga vri la da li je za do vo qan {to se u ma na stir skom kom plek su odr `a la ve li ka hu ma ni tar na ak ci ja.

Ja iz u zet no ce nim sve hu ma ne ak ci je, a po seb no do bo ro voq ne da va o ce kr vi. Oni su dav no ra{ ~i sti li ko me ide wi ho va krv, i to ih ~i ni ve li kim i bo `an skim bi }i ma. Wi hov do la zak u ma na stir za me ne pred sta vqa ~ast i ja }u se mo li ti za wi ho vo zdra vqe. D. Sa vi ~in

Fa la dra gom Bo gu, pa je u ovoj dr `a vi sve iz ve sno, ta~ ni je iz ve sno da svi, pa i me te o ro lo zi, kad tad-oma nu u prog no zi! Jer, sa mo je jo{ ki {a „ne do sta ja la“, za qu bqe ni ci ma sta rih auto mo bi la, mo to ci ka la i osta le me ha ni za ci je u Som bo ru, ko ji su se na me ri li da pro {le su bo te upri li ~e osa mu po re du old taj mer sku fe {tu u svom gra du. Po zva lo to ko le ge sa svih, pa i do bro su sed skih re gi o nal nih stra na na du `e we u Som bor i Oxa ke i De ro we pri de, ali som bor ske old taj me ra {e, gre {kom, pre vi dom, {ta li je ve}, tek „iz mi ni ra le“ ko le ge iz Be o gra da, ko ji u isti dan or ga ni zo va {e sli~ no oku pqa we u sto nom gra du, a zna{ ka kav ti je na{ svet...

Tek na gla so vi tom, po et ski i isti ni to na zva nom }e la vom tr gu u Som bo ru u su bot we pre pod ne se ipak oku pi lo pe de se tak „mo to-|e -

Ko wi vu kli, a qu di pum pa li

do va„ iz na {e, ali i okol nih ze ma qa, na ra dost Som bo ra ca ko ji su se odav no pri mi li na ova kve do ze no stal gi je. Ka ko je ce la ma ni fe sta ci ja na sta la iz svo je vre me ne ide je o oku pqa wu qu bi te qa Si tro e no ve „{ta le“ me tu za le ma sa unu tra {wim sa go re va wem, tr gom su do mi ni ra li „fran cu zi“, {to }e re }i „spa ~e ci“, „di ja ne“, „aj ke“, re no o ve „kva tro-pe gle“, ali, vaq da u sla vu no vog vo zdi za wa ita lo-{u ma dij skog De tro i ta - Kra gu jev ca, za vi dan broj eks po na ta su pred sta vqa li i u{min ka ne „fi }o le je“.

Be {e tu i xi po va „di lis“, „mi nimo ris“ kla si ka ofar ba nih u ve li ko bri tan sku za sta vu „Union Jack“, a u pot pu no ho li vud skom sti lu (svi le ni {a lo vi, du gi man ti li be` bo je, ko `ne ru ka vi ce do la ka ta i na o ~a re mo del „Grunf“) u ka brio„Olim pi ji“ do je zdi li su Su bo ti ~a ni, ina ~e eki pa ve li kih

Eh, nekad be{e

pri ja te qa Som bo ra ca. U {a re no li koj ma si qu bo pi tqi vih Som bo ra ca ja sno su se raz li ko va li i qu bi te qi old taj mer dvo to~ ka {a, ~i ji se staj lnig pro te zao u pa le ti od „an |e la pa kla“, pre ko \en ke (ipak sa {e {i rom) do „na Ber qin, kra sno ar mej ci“.

Po ma lo ap surd no za ova kvu fe {tu, naj ve }e in te re so va we Som bo ra ca je vla da lo za neo bi~ nu spra vu iz lo `e nu me|‘ va tro ga snim vo zi li ma, ko ja su vaq da de `u ra la i u vre me IB re zo lu ci je.

Ap surd no za to {to se ra di o spra vi ko ju ne po kre }e mo tor, ve} sna ga qud skih ru ku, ogrom na va tro ga sna bren ta ~a ko ju su u tom 19 ve ku vu kli ko wi, a qu di pum pa li.

- Za sa da ni smo utvr di li ka da je ovo va tro ga sno vo zi lo za i sta na pra vqe no u bu dim pe {tan skoj fir mi „Kohler Istvan“, po {to je je di ni po da tak o sta ro sti taj da je ov da {wim va tro ga sci ma u Bez da -

nu po klo we no pre vi {e od 130 go di na - po ja {wa va Pre drag-Pre `o Ra ko wac, pr vi ~o vek som bor skog Od se ka za van red ne si tu a ci je, ko ji u svom opi su po sla ima i bor bu pro tiv va tre.- Ovo je pr vo ova kvo vo zi lo ko je smo uspe {no re kon stru i sa li, a pro na {li smo ih jo{ ne ko li ko u pri li~ no de rut nom sta wu, pa nam se ve} ja vqa ju mu ze ji i po je din ci ko ji bi da ima ju ova ko ne {to u svo joj ko lek ci ji.Som bor ci su se za tri sa ta, ko li ko je ve se li old taj mer ka ra van bo ra vio u wi ho vom gra du, na u `i va li u mo to-ve te ra ni ma, na kon ~e ga je isti ugo |aj na dva sa ta pri u {ten i Oxa ~a ni ma. Po sle se mo ra lo ne {to i pre za lo ga ji ti pa je old taj mer ski ka ra van od tut wao u De ro we na ru ~ak ali se i pri dru `io ta mo {woj iz lo `bi sta rih trak to ra. Tek da se zna od ~e ga se le bac u Ba~ koj je de.

Mi li} Mi qe no vi}

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak23.april2012.

КАНСКИ ФЕСТИВАЛ: 22 ФИЛМА У ТАКМИЧАРСКОМ ПРОГРАМУ

Гламур и значајна редитељска имена На овогодишњем 65. филмском фестивалу у Кану у оквиру такмичарског програма биће приказана 22 филма, међу којима и филмови Дејвида Кроненберга, Ве са Андерсона, Абаса Кјаростамија, Кена Лоуча. Жиријем фестивала, који ће трајати од 16. до 27. маја председава италијански филмски стваралац Нани Морети. Црвеним тепихом ће, према најавама организатора, прошетати холивудске звезде Бред Пит и Никол Кидман, као и француска глумица Марион Котијар и Американка Џесика Частејн. У такмичарском програму наћиће се следећи филмови: „Moonrise Kingom„ (Краљевство месеца) Ве са Андерсона, „Rust & Bone„ (Рђа и кост) Жака Одијара, „Holy Motors„ (Свети мотори) Леа Каракса, „Cosmopolis (Космополис) Дејвида Кроненберга, „The Paperboy„ (Дечак од папира) Лија Данијелса, „Killing Them Softly„ (Убиј их нежно) Ендруа Доминика, „Reality„ (Реалност) Матеа Гаронеа, „Amour„

(Љубав) Михаела Ханекеа, „Lawless„ (Безакоње) Џона Хилкота, „Like Someone In Love„ (Као заљубљен) Абаса Кјаростамија, „The Angel‘s Share„ (Анђеоски део) Кена Лоуча, „Im Nebels„ Сергеја Лознитса, „Beyond The Hills„ (Иза брда) Кристијана Мунгуија, „Baad El Manwkeaa„

(После битке) Јусрија Насарлаха, „Mud„ (Блато) Џефа Николса, „Post Tenebras Lux„ Карлоса Рејгадаса, „In Another Country„ (У туђој земљи) Хонг Санг-Суа, „On the Road” (На путу) Валтера Салеша, „Taste Of Money” (Укус новца) Им СангСуа, „Paradise: Liebe„ (Рај: Љубав) Улриха Сајдла, „Vous N‘Avez Encoure Rien Vu„ (Ништа још нисте видели) Алена Ренеа и „The Hunt” (Лов) Томаса Винтерберга. У селекцији „Изве стан поглед„ наћиће се 17 филмова аутора од Брендона Кроненберга, до Бенисија дел Тора, Гаспара Ное и Гзавијеа Долана. Ван такмичарског програма биће приказано неколико филмова укључујући „Дракулу„ Дарија Арђента, „Io E Te„ Бернарда Бертолучија, „Мадагаскар 3”, „Хемингвеј и Гелхорн„ Филипа Кауфмана и „Ai To Makoto„ Такашија Микеа. Организатори су најавили и неколико специјалних приказивања, а фе стивал ће затворити филм Клода Милера „Тереза Д”. (Тан југ)

Џејмс Бонд је пијанац Глумац Данијел Крејг стао је у одбрану необичног партнерства Џејмса Бонда и пивске компаније „Хајникен„, рекавши да је реч о „тужном„, али неопходном делу снимања високобуџетног филма. „Имамо везе са бројним компанијама како бисмо могли да снимимо филм. Једноставна чињеница је да би без њих то било немогуће. То је тужно али је тако„, рекао је Крејг на сету свог новог филма „Skyfall„, 23. филма о Џејмсу Бонду. „Добра ствар код Бонда је што је он пијанац. Увек је то био, то је део њега, добар или лош. Попити пиво није толико лоше, у филму се испоставило да је то ‘Хајникен‘„, рекао је глумац „Хафингтон посту„. Он је додао да се око пива подигла велика бука, али да филм није само то. „Нисмо се продали потпуно, обећавам„. Говорећи о сарадњи са оскаровцем Семом Мендесом, Крејг је рекао да је заправо он био тај који га је „регрутовао„. „Нисам знао да не смете да одете до људи и једноставно их питате. Био сам на неком окупљању са Семом и једноставно сам га питао да ли је заинтересован„, рекао је Крејг. „Он је онда ступио у контакт са продуцентима и тада је све кренуло„. Крејг, који према мишљењу многих делује прилично

Да ни јел Крејг

уверљиво као британски тајни агент, открио је и свој режим тренинга за улогу, али и како изгледа његов радни дан. „Устајем око седам, почињем са радом у осам. Радимо до пола девет увече. Потом сам 40 минута у теретани и онда се сручим у кревет„, рекао је Крејг. На питање како се осећа на крају дана, Крејг одговара: „Смлаћено„. (Тан југ)

dnevnik НА „БЕЛДОКС” ФЕСТИВА ЛУ

„Марина Абрамовић: Уметник је присутан” Документарни филм „Марина Абрамовић: Уметник је присутан„ Метјуа Ејкерса имаће српску премијеру 9. маја у Сава центру, у оквиру 5. Међународног фе стивала документарног филма „Белдокс„, најавили су организатори. Након светске премијере на Санденс фе стивалу и европске премијере на Берлинском филмском фе стивалу, филм о познатој концептуалној уметници би ће при ка зан на затва ра њу овогодишњег „Белдокса„. Еј керс сво јим до кумен тар цем уводи гледаоце и свет Марине Абрамновић, у тренутку када се она припрема за можда најважнији догађај у животу, велику ретро спективу свог рада у Музеју модерне уметно сти у Њујорку, која за њу предста-

вља и при ли ку да напо ком ућутка све оне који се стално из но ва пи та ју: „За што је то

уметност?”. Абрамовић већ 40 година редефинише уметност користећи своје тело као средство, прелазећи границе своје фи зич ке и мен тал не издр жљиво сти, кре и ра ју ћи пер формансе који шокирају, изазивају и погађају. Пети међународни фе стивал до кумен тар ног фил ма „Бел докс„ биће одржан од 4. до 9. ма ја, под сло га ном „Ко ји филм„, у Сава центру, Дому омладине, Дворани културног центра, Дому културе Студентски град, био скопу „Фонтана„ у Београду и Културном центру и „Арени„ у Новом Саду. Биће приказано 29 филмова из целог света, у два такмичарска, два ре ви јал на и јед ном специјалном програму.

(Taнјуг)

ВУДИ АЛЕН ПРЕДСТАВИO СВОЈ НОВИ ФИЛМ

Риму с љубављу Култ ни аме рич ки реди тељ Вуди Ален је у Риму представио свој најновији филм „To Rome With Love„ (Риму с љубављу) у коме глуми заједно са Пенелопе Круз. „Увек сам желео да снимим филм у Риму„, навео је Ален у саопштењу уочи светске премијере филма у коме глуме и Алек Болдвин, Џе си Ајзенберг и Роберто Бенињи. „Током година и после бројних посета добијао сам разне идеје и успео сам да их претворим и комичну и романтичну причу комбиновану са визуелном лепотом Рима„, а преноси АФП. Продуценти су заплет филма чували као тајну, рекавши само да је реч о четири вињете које говоре о групи Американаца и Италијана и њиховим романсама и авантурама. Бенињи, који је светску славу стекао филмом „Живот је леп„ у филму глуми човека за кога грешком помисле да је славан и кога папараци прогоне док обавља свакодневне по слове. Ало е нов по след њи филм „Поноћ у Паризу„ био је успешан и код критичара и код публике, а Ален је добио и Оскара ове за најбољи сценарио. Љуби те љи Вуди ја Але на филм су поздравили као повра-

так мај сто ру ко ји је сни мио кла си ке по пут „Ени Хол„ и „Менхетна„. Рођен као Ален Конингсберг 1935. године у породици јеврејских имиграната, Ален је већи део детињства провео у Брукли ну ве жба ју ћи ма ђи о ни чарске трикове или свирајући кларинет. Као ти неј џер почео је да пише гегове за комичаре. Студирао је филм на Универзитету у Њујорку, али је пао испите, па је избачен са факултета. Радио је као стендап комичар и писао за телевизију 1950-их и

1960-их. Филмски деби имао је 1966. године филмом „Шта има Тајгер Лили?” Од тада је написао и режирао више од 40 филмова. Ње гов омаж Ри му врати ће пажњу јавно сти на град чија је мешавина римских рушевина и барокних фасада играла велику улогу у класицима, попут филмова „Празник у Риму„ и „Ла Долче Вита„. Ален је прошле године примећен како је снимао сцене на Шпан ским сте пе ни ца ма, Колосеуму, Виа дел Корсу и Виа Венету. (Тан југ)

СЕМ ШЕПАРД О НОВОМ ФИЛМУ, ТРЕНДОВИМА, НАУЦИ

Наука занимљивија од данашњих филмова Нови филм глумца, писца и редитеља Сема Шепарда „Blackthorn„ - о остарелом Бучу Касидију који је наводно преживео размену ватре с боливијском војском, почео је да се приказује у светским биоскопима. „Не нуде ми често ових дана главне улоге у филмовима„, каже Шепард, смејући се. „А и када ми понуде, сценарио није претерано добар тако да се нисам ни трудио. Али је овај један од најбољих које сам видео годинама„. У филму Шепард глуми чувеног одметника Буча Касидија за кога се верује да је, заједно са Санденс Кидом убијен у Боливији. У овој филмској верзији Касиди је мирно живео још 25 година по сле обрачуна под именом Џејмс Блакторн у једном удаљеном боливијском селу пре него се вратио кући и видео поново своју породицу. Филм је режирао сценариста Матео Гил (Отвори очи, Море изнутра). Већи део снимљен је у Боливији која је са својим задивљујућим пејзажима представљака, каже Шепард, јединствено искуство. „Не гаје много коња тамо, због висине. Морали су да увезу поло поније из Аргентине. Ја сам јахао, а не каскадери. Мало сам и певао. И лик ми је био интригантан. Ни-

сам желео да имитирам Пола Њумена (који је глумио у филму „Буч Касиди и Санденс Кид„), тако да сам мало истраживао Касидијев живот„, рекао је он. „Мислим да се филм разликује од других америчких ве стерна, нарочито јер је шпанска продукција и снимљен је у Боливији„, додао је Шепард у интервјуу британском „Телеграфу„. Шепард, 68, физички може да прође као Касиди, али и било који други јунак из вестерна - висок, мршав, згодан. Одрастао је волећи коње, а прославио се као драмски писац комадима попут „Луди од љубави„, „Сахрањено дете„. Добио је Пулицерову награду за драму, био је номинован за Оскара за улогу у филму „Права ствар„. Шепард је, наводи лист, и сценариста филма „Париз Тексас„, музичар и редитељ, а има и занимљиве пријатеље - од Пети Смит и Боба Дилана до књижевника Кормака Макартија. Путује че сто, непримећен, и живи боемским животом. Недавно је боравио у Паризу код пријатеља, позоришног редитеља Питера Брука, како би његовој кћери Ирини помогао да адаптира Ибзеновог „Пера Гинта„ у мјузикл. Потом је отишао у Даблин да би са Пети Смит наступио на

једном концерту и читању са циљем прикупљања помоћи новим текстописцима. „Ја сам читао Флан О‘ Брајена, она Јејтса„, каже Шепард. Када се осврне на филмску индустрију данас, Шепард каже да је одавно престао да пише сценарије, јер му се сви мешају у посао. На сваком филму ту су продуценти и сваки од њих има своје мишљење. Мислим да је сценарио

дивна форма са великим потенцијалом, али и са окружењем које је ужасно за писца, рекао је Шепард. „Дивна ствар код писања за позориште је што вас језик одводи свуда. Нема ограничења. На филму, мрште се на језик. Увек је ‘превише речи‘„, каже он. Филмови, према његовом мишљењу, због тога пате. „Недавно сам снимио филм ‘Safe House‘ са Дензелом Во-

шингтоном и бројао сам резове између снимака. Мислим да ниједан није био дужи од три секунде. То вам не пружа много шанси да уђете у лик„, објашњава глумац. „Али то је стил који је популаран у филму данас. Све је толико брзо да одузима дах. Не можете га стићи. Због тога се језик не разуме, а самим тим ни филм. А, на крају није ни битно шта се заправо дешава”.

Из истог разлога Шепард нема времена за култ славе. Има агента, али не и помоћнике. „Све то вас једноставно успори. Мислим да глумци бивају заробљени идејом да морају да имају јастук између себе и света„, каже он. Шепардов приватни живот је и даље тајна. Ових дана је слободан и време проводи између Њу Мексика и своје фарме у Кентакију. Пре две године растао се од своје дугогодишње партнерке, глумице Џесике Ланг. Медији готово да нису ни приметили. У Њу Мексику живи мирним и повученим животом. Највише га интересује Санта Фе Институт где раде научници, неки од њих су нобеловци и неколико писаца укључујући и Макартија који га је и упознао са Институтом. „Састајемо се сваки дан. То је добар начин да учествујеш у дијалогу о разним стварима. Има много разговора о комплексним теоријама и неуронауци и људском понашању. Срећеш се са људима из различитих струка. Све је то тако кул„, каже он. Делује као да га научни разговори интере сују више него филмови. „Са глумом можеш да нађеш начин да ти буде интересантно, чак и у високобуџетним филмовима. Али си махом сам„, каже Сем Шепард. (Тан југ)

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

23

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Тријумф „Сеоба” Српског народног позоришта У Кикинди је синоћ завршен 62. фестивал професионалних позоришта Војводине, а за најбољу изабрана је представа „Сеобе“ Српског народног позоришта, коју је према роману Милоша Црњанског драматизовала и режирала Вида Огњеновић. Жири који је радио у саставу Илдико Бала, костимографкиња и сценографкиња, Мирослав Мики Радоњић, театролог и позоришни критичар, Филип Марковиновић, редитељ, нагласио је да је имао веома тежак задатак и да су свесни да сваки избор у изразито квалитетном програму доноси више оштећених, него добитника. Награда за најбољу представу за децу додељена је остварењу «Приче птице лажљивице» Јована Царана (Народно позориште «Тоша Јовановић» Зрењанин). Награду за најбољу режију добио је Андраш Урбан, за представу «Мара/ Сад» Петера Вајса (Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз).

Из представе „Сеобе“ СНП

Фото: Б. Лучић

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ И АУТОРСКИХ ПРАВА

Од ломаче до дигитализације На генералној конференцији УНЕСКО-а одржаној у Паризу 1955. године, 23. април је проглашен за Светски дан књиге и ауторских права. Тако је одата почаст шпанском прозаисти, песнику и драматичару Мигелу де Сервантесу (1547-1616) аутору „Дон Кихота“, једног од најбољих романа у историји светске књижевности. Сервантес је преминуо на данашњи дан у Мадриду, по грегоријанском календару. Верује се да је то датум и година смрти и Вилијема Шекспира (1564-1616) , али по јулијанском календару. За овај датум се везују рођендани и смрти још неколико познатих писаца, али смисао Светског дана књиге и ауторских права јесте да се популарише читање и стално образовање људи широм света.

У више градова широм Србије данас се одржавају различити културни програми који славе књигу. То ће, између сталих, у Новом Саду учинити Градска библиотека, а у Београду, Народна библиотека Србије. Кога пут одведе наредних дана у Нови Београд, у Хали спортова може да обиђе Сајам књига, отворен од данас до 29. априла. Наша препорука је да прочитате наслов „Не надајте се да ћете се решити књига“ Умберта Ека и Жан Клода Каријеа, у прошлогодишњем издању „Градац К“ и Бранка Кукића. Еко и Карије разговарају о путу који је књига прешла од црквених забрана и ломача па до дигитализације. Они закључују да је књига- трајно утемељење човекове интелигенције, а главна порука је у наслову. Р. Л.

Магични прстен КОВ-а За Светски дан књиге, 23.април Књижевна општина Вршац обрадоваће читаоце богатством маште и својих издања. У Пословном центру „Бахус“ биће постављен „Магични прстен“ сачињен од књига КОВ-а у чијем ће средишту, кад у њега ступе, љубитељи књижевности моћи да купе књиге са попустом до 5o одсто. Уз сваку купљену књигу читалац ће добити и једну на поклон. За све време перформанса који почиње у 18 часова, пред публиком ће бити постављен „Отворени микрофон“ и свако од њих ће моћи да каже неки свој омиљени стих, одломак из књиге коју воли. У овој манифестацији учествоваће Јулијана Рудић, Сања Вукелић, Даница Миросављев,ученици Школског центра „Никола Тесла“. Модератор вечери је Дејан Тадић.

ОД ДАНАС У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Изложба „Привремена историја” Југославије и света - које су обављане од оснивања Галерије, те потом Музеја. Највећи део дела је у посед Музеја дошао откупима уметничких дела војвођанских уметника, откупима преко „откупне награде“ на Графичком бијеналу у Љубљани, те донацијама уметника и колекционара. Биће представљене Збирка сликарства, Збирка цртежа и графике, Збирка скулптуре, објеката и инсталација, Збирка концептуалне уметности и Збирка медијске уметности. Збирка сликарства је, како наводе у Музеју, најобимнија и, заправо, чини средиште фонда Музеја. У Збирци цртежа и графике се налазе поједина Ференец Маурич, Стрелиште I, 1971, уље на платну дела интернациолорад Ђурић, покрајински секретар налних уметника као што су Вазаза културу и јавно информисање рели и Сото. Збирка скулптуре је Владе АПВ. На отварању ће гово- потенцијално започета модернирити проф. др Мишко Шуваковић и стичком скулптуром и, затим је Владимир Копицл, в.д. директора отворена ка новој скулптури и инМСУВ. Изложба ће бити отворена сталацијама карактеристичним за постмодерну уметност осамдеседо 28. јуна. Ова изложба, како најављују у тих и транзицијску уметност девеМузеју, представља један могући, десетих година. У Збирци концепрадни прегледни избор дела из туалне уметности се налазе важнифонда МСУВ и његових актуелних ја дела војвођанских концептуалзбирки. Изложена дела из збирки ће них уметника, а посебно су репрепоказати карактеристичне аквизи- зентовани радови Групе КÔД, Груције модерне, постмодерне и савре- пе Bosch+Bosch и других. Збирка мене уметности Војводине, Србије, медијске уметности је оријентиса-

У Музеју савремене уметности Војводине вечерас у 20 часова отвара се изложба под називом „Привремена историја“, која представља избор дела из колекције ове установе (1950-2012). Кустос изложбе је Драгомир Угрен, а отвориће је Ми-

на на сакупљање, чување и презентовање експерименталних уметничких пракси фотографије, филма, видеа и дигиталне уметности. Хронолошки и проблемски, изложба почиње примерима сликарства из прве половине педесетих и шездесетих година (Милан Коњовић, Јозеф Ач, Пал Петрик, Богомил Карлаварис, Бошко Петровић, Миливој Николајевић, Милан Керац, Анкица Опрешник и др) који се у већини везују за оснивање и експанзију уметничких колонија у Војводини.

- Заступљени су готово сви кључни покретачи и дугoгодишњи реализатори концепта и покрета уметничких колонија, а то значи, презентовани су водећи протагонисти развијеног социјалистичког модернизма (лирске апстракције, енформела, поетског реализма, фантастике, војвођанског /пејзажизма/ итд). Са тим уметницима од тог периода постављена је основа збирки Музеја. Седамдесете, осамдесете, деведесете године су заступљене делима нове фигурације и поп арта, геометријске апстракције, минимализма, концептуалне уметности и нових уметничких пракси, затим, еклектичног експресивног и/хладног/ не-експресивног постмодернизма, али и хибридним и расутим постмедијским продукцијама из /времена непрегледности/ тј. из деведесетих година и првих година новог века. – указују у Музеју. Предвиђени су и пратећи програми уз ову изложбу који ће бити представљени, као плакати МСУВ, издања МСУВ, пројекти и конкурси за нову зграду, и др. Н. Пejчић

Жири је доделио и четири равноправне глумачке награде. Сањи Ристић Крајнов за улогу Султане у представи „Зла Жена“ Ј. С. Поповића, у режији Егона Савина (Народно позориште «Тоша Јовановић» Зрењанин), Небојши Дугалићу за улогу Павла Исаковича Влковича у првонаграђеној представи „Сеобе“, из које су награђени и Миодраг Петровић (Фелдмаршал Енгелсхофен) и Предраг Момчиловић (Трифун Исакович). Најбољу сценографију, према мишљењу жирија, креирао је Миодраг Табачки, такође у представи «Сеобе» СНП. Награда за најбољи костим припала је Лани Цвијановић, за представу «Зла жена» зрењанинског позоришта. Награда «Тихомир Мачковић» за најбољу креацију лутака додељена је Ерики Кањо Јановић, за представу «Црвенкапа» Игора Бојовића, у режији Драгослава Тодоровића (Позориште младих Нови Сад). За најбољу музику прогла-

шена је музика Силарда Мезеија, у представи «Мара/ Сад». Специјална награда, додељена за укупан ауторски ангажман, припала је Борису Лијешевићу, за представу «Поводом Галеба» Позоришта младих. Награда младом глумцу коју додељује Савез драмских уметника Војводине, доспела је у руке Луки Миховиловићу, за улогу Октавија Цезара у представи «Јулије Цезар» Вилијема Шекспира, у режији Андраша Урбана (Народно позориште/ казалиште/ Непсинхаз Суботица). Меморијална награда „Ивана Мирков Влачић“, за ликовни идентитет, припала је Јовану Царану. Награде су уручене на синоћној церемонији затварања, у оквиру које је, у част награђених, домаћин Фестивала Народно позориште Кикинда, извело представу „Сава Савановић“ Данице Николић Николић, у режији Николе Завишића. И. Бурић

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ“

Бикини демократија на пленуму У суботичком позоришту „Деже Костолањи“ вечерас у 19.30 часова премијерно ће бити изведена представа „Бикини демократија“ у режији Борута Шепаровића, госта из Хрватске. У представи учествују: Арпад Месарош, Атила Барат, Ендре Мачаи, Габор Месарош, Имре-Елек Микеш, Марта Береш, Миња Пековић и Чила Памер. Ова представа, по речима њених актера, брише руб политике и позоришта. „Бикини демократија“ је саставила и проглас за стварну демократију, а њихове ставове може упознати свако ко погледа представу. „Бикини-демократија није позоришна представа. Бикини-демократија није трибина. Бикини-демократија није форум, нити дебата, где се обично само размењују мишљења и ставови. Бикини-демократија функционише као радни састанак, односно пленум. Бикини-демократија намерава да упозна грађане са идејом и методом директне демократије и жели да их регрутује за њу“, наводе аутори ове представе.

- Пошто није реч о традиционалној форми позоришта, чак и сами гледаоци могу бити актери у представи. Глумци тврде да ће бити занимљивије што више људи учествују. Као увод су се појавиле неке мисли о представи и о њеној теми: по статистикама 76

процената српских грађанина не верује политичарима, и не би требало да сачекамо да то буде 90 процената. Када представници улазе у парламент они постану елита и губе везе са људима који су их изгласали, и тако се ствара

зоришта „Деже Костолањи“ ипак сматра да је то само представа.

- Позориште „Деже Костолањи“ не позива грађане да не изађу на изборе или да поништавају гласачке листиће. Баш напротив. Мислим да са овом представом

огромна провалија између народа и његових представника; задатак позоришта јесте увек да провоцира и да упућује друштвену критику; чак и режирање Шекспира може да отвори актуелне проблеме али због тога још не мора да се рачуна као политика. Оно што је сигурно: представу чини занимљивом то да људи не знају да ли је то позориште или политика, да ли су они присутни као гледаоци или учесници радног састанка. – указују аутори ове представе. Андраш Урбан, директор по-

наше позориште органски суделује у друштвеним дешавањима који су у току у овој земљи, ако вам је тако згодније: у демократским токовима. Значи више вас позива да преко ове представе, у сусрету са прогласом сви кажете своја мишљења и да учествујете у том демократском дешавању што је сама представа. Истина је да се премијера дешава док траје предизборна кампања, али наш живот и даље тече, као што и живот представе, коју наравно планирамо да играмо и после избора - напомиње Урбан. Н. П-ј.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Ежену Јонеску Поводом стогодишњице рођења Ежена Јонеска (1912–1994), француског писца румунског порекла, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу

грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке до 17. маја. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Ежен Јонеско, драмски писац, академик и један од утемељивача театра апсурда, рођен је 1912. у румунском месту Слатина. Детињство је провео у Француској, а живот на релацији Париз–Букурешт. Прву књигу, збирку поезије Елегија за сићушна бића, објавио је у Крајови 1931. Писао је поезију и критику за бројне румунске и француске часописе, бавио се есејистиком и објавио више од тридесет драмских комада, којима је извршио преображај модерног теа-

тра. Његове антидраме, прожете сатиричим духом, на трагикомичан начин говоре о апсурду у савременом свету, смислу и бесмислу постојања, животу и смрти...Године 1950. у Паризу је премијерно изведена његова најпознатија драма Ћелава певачица, коју је, како сведочи у свом Дневнику, написао „сасвим случајно и само зато да би исмејао позориште”. Уследили су комади Лекција, Жак или покорност, Енглески без професора, Столице, Носорог, Неплаћени убица, Краљ умире, Лудило удвоје, Макбет и други, од којих се многи сматрају позоришном класиком. Уз Семјуела Бекета, Јонеско је најзначајнија личност савременог позоришног израза и један од наjизвођенијих драмских писаца 20. века.

24

svet

ponedeqak23.april2012.

dnevnik NE DA LE KO OD KI NE SKE OBA LEU @U TOM MO RU

SIRIJA

Po sma tra ~i nad gle da ju krh ko pri mir je DA MASK: Tim posmatra~a UN, koji predstavqa posmatra~ku prethodnicu, obi{ao je ju~e `ari{ta u Siriji, utiru}i put za ve}u posmatra~ku misiju koja }e nadgledati krhki prekid vatre, ~iji je

ciq okon~awe krvoproli}a u toj zemqi. Dva ~lana tima su ostala u Homsu, epicentru pobune protiv re`ima sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada, dan posle wihove prve posete tom gradu u centralnoj

Stigla prethodnica od 300 posmatra~a

SEVERNOKOREJSKI LIDER KIM YONG UN

La `no ime i bo ra vak u [vajcarskoj BERN: Severnokorejski lider Kim Xong Un `iveo je u [vajcarskoj mnogo du`e nego {to se verovalo - punih devet godine, a ne dve i po kako se pretpostavqalo. [vaj car ski list „Ma ten” do{ao je do zvani~nih dokume na ta, pre ma ko ji ma je Kim Xong Un, koji je na predsedni~koj funkciji nedavno zamenio svog oca Kim Xong Ila, do{ao u [vajcarsku da `ivi jo{ u novembru 1991. go di ne, ka da je imao devet godina.

Do sada je, kako navodi „Ma ten”, bi lo po tvr |e no samo to da je on poha|ao dr`avnu {kolu u Libefeldu, pod la `nim ime nom Un Pak, od avgusta 1998. do po~etka 2001. godine.

Nam [ol Pak je u{ao u [vaj car sku u no vem bru 1991. godine kao funkcioner misije Severne Koreje pri UN u @enevi, da bi ne{to kasnije bio preba~en u severnokorejsku ambasadu u Bernu, a pridru`io mu se i iz ve sni Hun Pak, ro |en 1984. godine.

Kako otkriva {vajcarski list, [ol Pak i Hun Pak, kasnije Un Pak, u stvari su Kim Xong [ol i Kim Xong Un, dva najmla|a sina pokojnog Kim Xong Ila.

Siriji u koju su do{li pre nedequ dana. Posmatra~i su prilikom posete Homsu svratili u Baba Amr, upori{te pobuwenika koje je mesec dana bilo izlo`eno bombardovawu, u kome je poginulo na stotine qudi, navodi AFP. Savet bezbednosti UN prekju~e je jednoglasno usvojio Rezoluciju 2043 o Siriji, kojom se odobrava da se u tu zemqu uputi 300 nenaoru`anih vojnih posmatra~a na period od 90 dana.Ti posmatra~i trebalo bi da nadgledaju krhko jednonedeqno primirje postignuto posle 13mese~nog konflikta naoru`anih opozicionih snaga sa Asadovim snagama.

SB UN je nalo`io da se za prvobitni period od 90 dana formira posmatra~ka misija UN pod komandom glavnog vojnog posmatra~a, a ta misija bi se sastojala od 300 nenaoru`anih vojnih posmatra~a, ali bi imala i odgovaraju}e civilne komponente.

Ru si ja i Ki na u za jed ni~ kim ma ne vri ma PE KING: Nedaleko od kineske obale po~ele su zajedni~ke pomorske ve`be Kine i Ru si je. Ti ma ne vri, ko ji }e trajati {est dana, odvijaju su u @u tom mo ru, du` is to~ nih obala Kine, javqa „^ajna wuz” servis. U izve{taju agencija Sinhua navodi se da }e se ve`be, pored ostalog, odvijati nedaleko od obala grada \ingdao u provinciji [angdong.U manevrima u~estvuje 16 kineskih brodova i dve podmornice dok sa ruske strane u~estvuju ~etiri broda ratne mornarice.

Ve`be koje su odavno najavile Kina i Rusija imaju za ciq „odr`avawe regionalnog mira i stabilnosti”, rekao je novina ri ma port pa rol ki ne skog ministarstva inostranih poslova Liu Veimin.

Dve zemqe redovno odr`avaju zajedni~ke pomorske ve`be, a najve}e ve`be na otvorenom moru odr`ane su 2005. godine.

U tim manevrima, u~estvovalo

Mornari~ke ve`be u @utom moru

je preko 60 kineskih brodova i podmornica i oko deset ruskih brodova, ukqu~uju}i i dve podmornice.

Peking je po~etkom marta najavio ubrzawe modernizacije vojske kao i pove}awe buxeta namewenog ministarstvu odbrane za 2012. godinu. Kina na-

PAKISTAN

U FRAN CU SKOJ ODR @AN PR VI KRUG PRED SED NI^ KIH IZ BO RA

Fa vo ri ti Ni ko la Sar ko zi i Fran soa Oland PA RIZ: U Francuskoj je ju~e odr`an prvi krug predsedni~kih izbora, na kojima je blizu 44 miliona bira~a imalo priliku da glasa za jednog od 10 kandidata za budu}eg {efa dr`ave. Po anketama, ubedqivi favoriti su dosada{wi predsednik Francuske Nikola Sarkozi, lider desni~arske Unije za narodni pokret (UMP) i socijalista Fransoa Oland.

O~ekuje se da }e Sarkozi i Oland biti prili~no izjedna~eni, ali da nijedan od wih ne}e dobiti dovoqan broj glasova u prvom krugu izbora i da }e u drugom krugu, 6. maja, pobediti Oland.

Mnogi analiti~ari vide izbore kao neku vrstu referenduma, na kojem }e Francuzi pokazati {ta misle o nepopularnom Sarkoziju, povezanom s tajkunima i o`ewenom supermodelom Karlom Bruni.

Sarkozi je u jednom trenutku bio najnepopularniji predsednik Francuske, a u prilog mu ne idu ni kriza u evrozoni i najvi{a stopa nezaposlenosti u zemqi u posledwih 12 godina (10 odsto).

Istra`ivawe javnog mwewa pokazuje da }e tre}e i ~etvrto mesto osvojiti liderka ekstremnodesni~arskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen i kandidat Levi~arskog fronta @an-Lik Melan{on, dok }e iza wih biti Fransoa Beru iz Demokratskog pokreta. Za mesto {efa dr`ave

nadme}u se i kandidatkiwa zelenih Eva @oli, kandidat ekstremnolevi~arske Nove antikapitalisti~ke partije Filip Putu,

otvarena su u osam sati ujutro, dok je u prekomorskim departmanima glasawe po~elo prekju~e.

Mada sve ankete ukazuju na ube-

merava da na taj na~in nadoknadi vojno zaostajawe za SAD. Teritorijalne ambicije Kine izazivaju zabrinutost kod suseda i SAD. Peking, izme|u ostalog, smatra da pola`e pravo na vi{e ostrva u ju`nom i isto~nom Kineskom moru u blizini Japana, Filipina i Vijetnama.

Is tra ga o avi on skoj ne sre }i ISLA MA BAD: U Pakistanu je pokrenuta istraga o drugoj velikoj avionskoj nesre}i u toj zemqi za mawe od dve godine, u kojoj je poginulo svih 127 putnika i ~lanova posade, a direktoru kompanije koja je vlasnik aviona zabraweno je da napu{ta zemqu.

Putni~ki avion kompanije „Boxa er” sru{io se i zapalio prekju~e kada je po olujnom vremenu poku{ao da sleti na glavni aerodrom u Islamabadu. U avionu „boing” 737 nalazio se 121 putnik, ukqu~uju}i

11 dece i {est ~lanova posade.

Ova mala pakistanska aviokompanija, koja je u martu ponovo po~ela da leti posle pauze od 11 godina, saop{tila je da su uzrok nesre}e bili lo{i vremenski uslovi, navodi AP. Pakistanski ministar unutra{wih poslova Rehman Malik izjavio je ju~e na mestu nesre}e da je direktoru „Boxa era” Faruku Boxi zabraweno da napu{ta Pakistan. Malik je rekao da postoji sumwa da je avion bio star, zbog ~ega je naolo`ena temeqna istraga o tome.

HOLANDIJA

Vi {e od 50 te {ko po vre |e nih

Nikola Sarkozi i Karla Bruni

Mno gi ana li ti ~a ri vi de iz bo re kao ne ku vr stu re fe ren du ma, na ko jem }e Fran cu zi po ka za ti {ta mi sle o ne po pu lar nom Sar ko zi ju, po ve za nim s taj ku ni ma i o`e we nom su per mo de lom Kar lom Bru ni Natali Arto ispred ekstremnolevi~arske Radni~ke borbe, kandidat stranke Solidarnost i napredak @ak [eminad i kandidat degolisti~ke stranke Ustani Republiko Nikola Dipon-Ewan.

Bira~ka mesta u Francuskoj

dqivu pobedu Olanda u drugom krugu izbora, stru~waci upozoravaju da se u prvom krugu o~ekuje veliki broj uzdr`anih bira~a - do 25 odsto, {to bi moglo da uti~e na izborne rezultate. Kona~ni rezultati najkasnije u sredu.

AM STER DAM: U direktnom sudaru dva putni~ka voza blizu jednog parka u Amsterdamu veliki broj qudi je povre|en, a vi{e od 50 osoba je u te{kom stawu, saop{tio je portpatrol holandske policije Ed Kra{evski. On je lokalnoj informativnoj TV mre`i AT5 rekao da je oko 70 qudi zadobilo lak{e povrede, dok je 51 osoba te{ko ili veoma te{ko povre|ena u prekju~era{wem sudaru. Uglavnom se radi o prelomima kosti-

ju i povredama vrata, kazao je Kra{evski. Iako {teta spoqa ne izgleda velika, Ka{evski ka`e da su vagoni jednog od vozova bili prostrani i da bi to mogao biti razlog tolikih povreda. Jo{ nije jasno kako se desilo da dva voza idu istim {inama u suprotnom pravcu i Ka{evski ka`e da }e biti sprovedena is traga o uzro ku suda ra.Sudar je izazvao haos u ~itavom zapadnom delu Amsterdama, navodi AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MET DA VU TO GLU Turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu pokrenuo je u Briselu sna`nu diplomatsku inicijativu za ukqu~ivawe BiH u Akcioni plan za ~lanstvo (MAP) u NATO-u ve} na narednom samitu u ^ikagu. To je bila i jedna od glavnih tema razgovora sa {efom diplomatije Velike Britanije Vilijamom Hejgom u Briselu.

AMIR ALI HA YI ZA DEH Iran pravi kopiju ameri~ke {pijunske bespilotne letelice koju su pro{le godine uhvatile oru`ane snage te zemqe. General Amir Ali Haxizadeh, koji komanduje divizijom mo}ne organizacije „^uvari revolucije”, rekao je da iranski stru~waci izvla~e podatke iz ameri~ke letelice RQ-170 koja je u decembru uhva}ena na istoku Irana.

JU LI JA TI MO [EN KO Biv{a premijerka Ukrajine Julija Timo{enko vra}ena je iz bolnice u zatvor u Harkovu gde slu`i sedmogodi{wu kaznu, jer je odbila le~ewe u lokalnoj bolnici. Po re~ima wenog advokata Sergeja Vlasenka, nema~ki lekari koji su je pregledali, zakqu~ili su da u toj bolnici ne mo`e da joj se uka`e adekvatna medicinska pomo}.

Mo le ban za spas ugle da ru ske cr kve MO SKVA: Vi{e od 10.000 vernika okupilo se u najve}oj moskov skoj cr kvi Hra mu Hri sta Spasiteqa na molebanu za za{titu ugleda Ruske pravoslavne crkve. Povod za ju~era{we okupqawe su u~estali napadi na crkve.

Napadi na crkve zapo~eli su „pank molebanom” u februaru kada su u jeku opozicione predizborne kampawe maskirane ~lanice grupe „Pusi rajot” upale u Hram Hrista Spasiteqa i otpevale pesmu „Bogorodica progoni Putina”.

Vrata crkve u Krasnojarsku su po li ve na ben zi nom i za pa qe na 12. aprila, u Rostovu su vandali i{arali crnom bojom zidove kapele, a u crkvi u Mozirju su u martu preko ikona Isusa ispisani uvredqivi natpisi.

Ju~era{wi moleban podr`ali

su ~lanovi mladih pravoslavnih organizacija „Georgijevci”, „Belogorja”, „Vera i delo” i „Omladinsko bratstvo”, kao i predstavnici razli~itih eparhija.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril rekao je da je ju~era{wi moleban „mirna akcija li{ena bilo kakve politike”, a da je ciq okupqawa „pru`awe milosti bo`je Rusiji i svim drugim zemqama gde Ruska pravoslavna crkva obavqa pastirsku slu`bu”.

Prethodne ve~eri u Moskvi je odr`ana vo`wa automobilima po velikim saobra}ajnicama u gradu nazvana „Za crkvu, za patrijarha, za otax bi nu” ko ja je, tru be }i, pro{la kroz grad. Ju~e su se okupili komunisti koji obele`avaju ro |en dan Vla di mi ra Iqi ~a Lewina.

(Ta njug)

Hram Hrista Spasiteqa u Moskvi

BALkAn

dnevnik

Hr vat ski dr `av ni vrh na ko me mo ra ci ji u Ja se nov cu

S komemoracije u spomen-podru~ju Jasenovac

ubijalo planski – poru~io je Milanovi}.

On je istakao da ne o~ekuje da }e wegov govor promeniti mi{qewe qudi o Jasenovcu.

– Qudi koji su danas do{li ovde ili gledaju ovo na televiziji, imaju o Jasenovcu ~vrste i jasne stavove, ni{ta {to mi ka`emo ne}e wihovo mi{qewe promeniti, ali moramo obrazovati mlade koji idu u {kolu ili su upravo iza{li iz {kole – napomenuo je Milanovi}.

Po wegovim re~ima, oni moraju da u~e o ovakvim mestima, da saznaju {to se ovde doga|alo i {ta je dovelo do toga i da se to nikad vi{e ne sme dogoditi.

– U dana{wem vremenu, u kojem se odluke donose br`e nego ikad dosad, mladi qudi nemaju vremena za istoriju. Zato je glavni zadatak ovog skupa da mlade u~imo {ta se stvarno dogodilo i da im ka`emo punu istinu. Gledamo ovih dana ispade i netoleranci-

Josipovi}: Za bo rav i ne gi ra we opa snost za slo bo du Po re~ima Ive Josipovi}a, hrvatski narod, srpski narod, Bo{waci, Jevreji, Romi koji su ovde bili `rtve, bili su oni koji su toj `rtvi dali dignitet i koji su Hrvatskoj doneli slobodu i pripadnost civilizovanom krugu Evrope.

Josipovi} smatra da }e se u Jasenovcu, i kad vi{e ne bude `ivih zato~enika, u~iti lekcija iz istorije svake godine iz po~etka.

– To je potrebno jer ~ove~anstvo iz ovakvih istorijskih strahota nije nau~ilo ni{ta po{to se uvek javqaju qudi, pokreti, politike i ideolo-

gije koji bi opet da nekoga zatru, da pogaze qudskost, slobodu, demokratiju – napomenuo je Josipovi}.

Kako je istakao, upravo zaborav i negirawe najve}e su opasnosti slobode, demokratije i qudskosti.

– Negirawe je drugi vid opasnosti koji ne smemo da dopustimo. Negirawe je neprepoznavawe onih simptoma koji govore da u svakom dru{tvu ima onih koji bi istorijski to~ak okrenuli unazad. Mi to ne smemo da dopustimo – poru~io je Josipovi}.

je, nacionalne mr`we, ~ak i Zagrebu. To je lo{e – zakqu~io je Milanovi}.

U svom govoru predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} napomenuo je da `rtve svedo~e o strahoti zlo~ina koji su po~inile usta{e u ime ideologije nacizma.

– Verovatno nema nijednog mesta gde su se na taj na~in suo~ili zlo, mr`wa, neprijateqstvo, smrt i sukobili se sa `ivotom, ~ove~no{}u i qubavqu. Nepregledni niz imena koji svake godine slu{amo u Jasenovcu pokazuje kolika je strahota zlo~ina koji su po~inile usta{e u ime ideologije nacizma i fa{izma – ocenio je Josipovi}.

Okupqenima se obratila i predsednica Saveta Spomen-podru~ja Jasenovac Katica Sedmak, koja je poseban pozdrav uputila pre`ivelim zato~enicima Jasenova~kog i sedamdesetak drugih logora u kojima su se na podru~ju NDH doga|ali ratni zlo~ini.

Predstavnica zatvorenika i pre`ivela logora{ica Brigita Kne`evi} rekla je da Spomenpodru~je Jasenovac treba uvek da podse}a na `rtve koje su ovde polo`ile svoje `ivote.

– Zlo ne sme nikad vi{e da se ponovi. Treba da gradimo `ivot i budu}nost u qubavi i toleranciji, takav zavet moramo ostaviti za budu}e nara{taje – istakla je Brigita Kne`evi}.

Od 1073 logora{a, koliko ih je 22. aprila 1945. godine bilo u logoru, u proboj ih je krenulo 600, a pre`elo je samo stotinak. Preostalih 473, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaqeni.

Istog dana 1945. godine, po~eo je i proboj zato~enika Ko`are, dela logora u mestu Jasenovcu. Od 167 zato~enika, proboj je pre`ivelo wih 11.

Pa ra stos u Do woj Gra di ni BA WA LU KA: U Republici Srpskoj obele``en je Dan se}awa na `rtve usta{kog genocida nad Srbima, Romima, Jevrejima i antifa{istima razli~itih nacionalnosti, po~iwenog tokom Drugog svetskog rata.

Parastosom stradalima u Spomen-parku Dowa Gradina kod Kozarske Dubice po~ela je komemoracija `rtvama usta{kog genocida, kojoj su prisustvovali najvi{i zvani~nici Republike Srpske i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi}.

Na grobnom poqu „Topole” u Dowoj Gradini zvani~nici RS, Srbije i Izraela, predstavnici udru`ewa pre`ivelih logora{a i bora~kih organizacija polo`ili su vence i zapalili sve}e. U crkvi svetih aspostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici ju~e ujutro je slu`ena Sveta arhijerejska liturgija povodom obele`avawa Dana se}awa na `rtve usta{kog genocida. Liturgiju i pomen nevinim `rtvama Jasenovca i Dowe Gradine predvodio je vladika bawalu~ki Jefrem, uz

saslu`ewe sve{tenika bawalu~ke i okolnih eparhija. Dowa Gradina predstavqa najve}e strati{te u sistemu koncentracionih logora „Jasenovac”, koji je formiran u avgustu 1941. godine, neposredno nakon progla{ewa Nezavisne Dr`ave Hrvatske. „Dan se}awa” na `rtve usta{kog genocida u NDH obele`ava se povodom poku{aja proboja dve grupe od oko hiqadu zato~enika u Jasenovcu 21. i 22. aprila 1945. godine, u ~emu je uspelo samo wih 118.

DU GA LI STA MAL VER ZA CI JA BIV [EG HR VAT SKOG PRE MI JE RA

Sa na der ume {an u jo{ jed nu afe ru ZA GREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader ume{an je u jo{ jednu aferu - malverzacija oko prodaje jedne poslovne zgrade hrvatskoj vladi, zbog kojih je preksino} uhap{en vlasnik lanca mesara i biv{i poslanik HDZ-a Stjepan Fioli}, saznaju hrvatski mediji. @upanijski sud u Zagreb odredio je Fioli}u jednomese~ni istra`ni zatvor zbog opasnosti od uticaja na svedoke.Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala tereti Fioli}a za malverzacije u prodaji poslovne zgrade u Planinskoj ulici u Zagrebu, ~ime je dr`avni buxet o{te}en za 26,4 miliona kuna (3,52 miliona evra).

Pored Fioli}a, Kancelarija je pokrenula istragu i protiv biv{eg ministra regionalnog razvoja, {umarstva i vodopri-

vrede Petra ^obankovi}a, najverovatnije i protiv biv{eg premijera Sanadera, kao i jednog sudskog ve{taka, pi{u mediji.

Uz ~etvoricu osumwi~enih za zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa i podsticawa na zloupotrebe, Kancelarija tereti i jedno preduze}e.

Kancelarija na internet stranici nije navodila inicijale osumwi~enih, ve} samo starost, ali je u istra`nom nalogu navedeno da je 59godi{wi prvoosumwi~eni sklapawe {tetnog ugovora o kupovini nekretnine branio na u`em kabinetu vlade. Mediji nezvani~no saznaju da je ^obankovi} ve} bio na ispitivawu, kao i da

je za taj slu~aj teretio Sanadera protiv koga se vodi ve} nekoliko postupaka zbog korupcije.

Sanader i Fioli} su se, kako saznaju mediji, dogovorili da }e vlada odobriti kupovinu nekretnine u vlasni{tvu dve kompanije po ceni znatno ve}oj od tr`i{ne, kako bi jednoj od wih pribavili znatnu materijalnu korist. Zatim su od ^obankovi}a zatra`ili da wegovo ministarstvo obavi pripreme na osnovu kojih bi vlada kupila nekretninu za potrebe tog ministarstva po ceni znatno ve}oj od tr`i{ne.Fioli} je od stalnog sudskog ve{taka za graditeqstvo zatra`io da u elaboratu o proceni navede da je vred-

nost nekretnine znatno ve}a od stvarne, a {to je i prihva}eno.

Na osnovu procene i prema uputama Sanadera, ^obankovi} je putem stru~nih slu`bi pripremio predlog vlade o kupovini nekretnine finansijskim lizingom i zakqu~ivawu ugovora s kompanijom u iznosu od osam miliona evra. Kancelarija tvrdi da je ^obankovi} znao da je iznos kojim bi se kupila nekretnina znatno ve}i od wene stvarne vrednosti, a o tome je obavestio Sanadera koji je na u`em kabinetu vlade obrazlo`io da je sklapawe takvog ugovora korisno za ministarstvo regionalnog razvoja. Nakon toga je vlada u aprilu 2009. odobrila sklapawe ugovora, ~ime je osumwi~enom preduze}u pribavqena korist od najmawe 26,4 miliona kuna na {tetu buxeta.

La hov nik: Slo ve ni ji pre ti gr~ ki sce na rio ZA GREB, QU BQA NA: [trajk javnih slu`benika i mogu}nost referenduma o neizbe`nim merama {tedwe Sloveniju pribli`ava „crnom” gr~kom scenariju, ka`e Matej Lahovnik. Lahovnik, nekada{wi slovensa~ki ministar privrede, a sada predsednik nadzornog odbora „Merkatora”, ka`e i da su slovena~ki sindikati politi~ki instrumentalizovani. „Najgore {to se mo`e dogoditi Sloveniji idu}ih meseci je da wene obveznice zbog visokog rizika niko ne bude hteo da kupi. U

tom trenutku }emo se na}i u gr~kom scenariju”, rekao je on. Lahovnik obja{wava da dr`ava jo{ mo`e izbe}i taj scenarij, ali pod dva uslova. Prvo, da ne do|e do politi~ke blokade u odlu~ivawu o merama {tedwe.

Drugo, da se postigne dogovor sa, kako je rekao, „politi~ki instrumentaliziovanim sindikatima” da ne bi tra`ili referendum na kom bi bira~i te mere mogli i da odbiju. „Ako bi vladin paket {tedwe na referendumu bio odbijen, dali bismo jasan signal inostranstvu da nismo spremni da ograni~i-

25

MO @E LI JEF TI NI JE DO CR NE GO RE?

DAN SE ]A WA NA @R TVE USTA [KOG TE RO RA

U Spomen-podru~ju Jasenovac, kod spomenika „Cvet” odr`ana je komemoracija u znak se}awa na 67. godi{wicu proboja logora{a iz tog koncentracionog logora.

Jasenovac je bio najve}i sabirni i radni logor fa{isti~koj NDH, osnovan u drugoj polovini 1941. godine. Komemoraciji je prisustvovao i hrvatski dr`avni vrh, me|u kojima predsednik Ivo Josipovi}, premijer Zoran Milanovi} i predsednik Hrvatskog sabora Boris [prem.

Premijer Milanovi} je rekao da je to jedna od situacija u kojima ne znate da li da ~itate govor ili da govorite iz glave, iz srca.

– Ako govorite iz glave, re}i }e da improvizujete, a ako govorite iz srca, uvek vam se mo`e potkrasti neka gre{ka. Ipak, mislim da danas ne}e biti gre{aka. Ono {to ovo mesto razlikuje od ostalih je to {to se ovde zlo~in nije dogodio na mah, kao trenutna mr`wa, nego je to bio sistemski proces koji je trajao gotovo ~etiri godine. Ovde se

ponedeqak23.april2012.

timo javnu potro{wu u razumne i odr`ive okvire, a na{i tro{kovi zadu`ivawa bi narasli ili na{e obveznice niko ne bi hteo da kupi”, rekao je Lahovnik. On dodaje da je u tom smislu negativna poruka bio i {trajk javnog sektora u komu je u~estvovala polovina javnih slu`benika, najvi{e u {kolstvu.

Tako|e, premijer Janez Jan{a ka`e da je {trajk za strane investitore predstavqao isto {to bi predstavqalo i postavqawe velikih plakata na slovena~kim granicama Ne dolazite u Sloveniju.

Tak se i da qe vi so ke POD GO RI CA, BE O GRAD: U po sled we ~e ti ri go di ne, aviosaobra}aj izme|u Srbije i Crne Gore u padu je gotovo za tre}inu. Zbog toga je zajedni~ka Kontrola letewa nedav no pred lo `i la sma we we cena avio karata, i to kroz ni`e takse, smatraju da ima prostora za pojeftiwewe sa prose~nih 136, na 60-ak evra. Me|utim, mnogi koji u~estvuju u tom lancu ~ekaju da prvo ostali spuste cene Studija koju je centrala iz Brisela naru~ila Kontroli

Nikola Stankov

letewa Srbije i Crne Gore pokazuje da svi vidovi prevoza izme|u dve zemqe, od 2008. godine imaju mawi broj putnika.

Najve}e smawewe je u aviosa o bra }a ju, gde se po vrat na karta kre}e od stotinak do ~ak 190 evra. U Kon tro li letewa tvrde da bi karta ko{tala i dvostruko mawe, kada bi broj put ni ka bio mno go ve}i od sada{wih 75 hiqada godi{we.

Nikola Stankov iz Kontole letewa ka`e da su napravili model za 300 hiqada putnika, prema kome bi cena karte bila izme|u 50 i 60 evra. „To je relano ukoliko bi svi ~i ni o ci u lan cu, aero -

dromska preduze}a u te dve zemqe, dve aviokompanije, Kontrola letewa nis, Direktorat civilnog vazduhoplovstva seli i dogovorili ovakav projekat”, ka`e Stankov.

Ciq studije je i da poka`e da ima mogu}nosti da izme|u dve zemqe avioni lete na svaki sat. „Ideja je da na potezu TivatPodgorica-Beograd u toku dana ima 17 rotacija - odlazaka, povrataka, na sat vremena i da se preveze 300.000 putnika”, ka`e Stankov.

Za visoke cene avio karti, takse su uvek glavni krivci. Taksa za gorivo, u jednom pravcu iznosi 25 evra.

U „Jat ervejzu” ka`u da nema uslova da ona bude ni`a. „Ako mi samo neko objasni kako leteti bez takse za gorivo u vreme kada gorivo poskupquje iz meseca u mesec, onda mo`e”, ka`e \or|e Vukoti} iz „Jat ervejza”.

Prema studiji Kontrole letewa, najjeftinija povratna karta od Beograda do Podgorice ili Tivta, sa sada{wih 104 mo`e da pojeftini na 64 evra, i to smawewem takse za otpremu i prijem aviona, takse za putnike na aerodomima, smawewem cene preleta zbog ve}eg obrta, kao i ukidawem takse na bezbednost - uvedene posle teroristi~kih napada 11. septembra u Americi.

Za po~etak, Aerodrom „Nikola Tesla” smawio je taksu sa 20 na 15 evra. Aerodromi u Podgorici i Tivtu, za sada, o tome ne razmi{qaju.

U @U PA NIJ SKOM SU DU U ZA GRE BU

No vo su |e we Bo ri sla vu Mi ke li }u ZA GREB: Borislavu Mikeli- Baniji. Mikeli} je iskaz dao }u, biv{em premijeru Republi- pre godinu dana u Beogradu i ke Srpske Krajine, koji je 1993. taj je iskaz sastavni deo spisa, u odsustvu osu|en u Hrvatskoj na a u wemu izme|u ostalog tvrdi 20 godina zatvora zbog napada na da je u inkriminisano vreme Petriwu 1991. godine, ponovo bio u bolnici. Hrvatski list navodi da je nakon sloma Repu}e se suditi zbog tog zlo~ina.

Pripremna rasprava zakazana blike Srpske Krajine, Mikeje za danas u zagreba~kom `upa- li} pobegao u Beograd, gde je nijskom sudu, gde se Mikeli}, nakon nekog vremena osnovao koji je pre rata bio direktor pe- Mesnu in dustri je „Galames”. triwskog Gavrilovi}a, najverovatnije ne}e pojaviti jer `ivi u Beogradu i lo{eg je zdravqa, pi{e „Ve~erwi list”. Mikeli}a je `upanijski sud u Sisku 1993. osudio na 20 godina zatvora, a osim wega u istom postupku osu|eno je jo{ osam lica.Svi su su|eni u odsustvu, a za Mikeli}em bila je raspisana po@upanijski sud u Zagrebu ternica.

Mikeli} je 2004. od hrvat- Bio je i potpredsednik Partiskog ministarstva pravde tra- zana, a 2003. uhap{en je zbog `io da se ponovo razmotri we- sumwe da je bio ume{an u ubigov slu~aj tvrde}i da je `rtva stvo premijera Srbije Zorana mon ti ranog po li ti~ kog po - \in|i}a. Sumwalo se, prema stupka i tra`io je obnovu po- pisawu lista, da je bio jedna od stupka, a da bi Mikeli}evom kqu~nih figura koja je povezizahtevu bilo udovoqeno, wegov vala pri padni ke zemun skog advokat posegnuo je za vanred- klana i odre|ene krugove u Republici Srpskoj koji su bili nim pravnim lekom.

Mikeli} se tereti da je pri- ume{ani u pripremawe atentapremao i koordinirao oru`anu ta.U pritvoru je bio tri mesepobunu protiv hrvatske vlasti ca, a Srbija je tada odbila da ga i da je nare|ivao napade na Pe- izru~i Hrvatskoj, navodi „Vetriwu 1991 i ostala mesta na ~erwi list”.

de^Ji dnevnik

ponedeqak16.april2012.

S

Rade Grba, III-7, O[ „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

Osnov’o je srpsku crkvu, osniva~ je srpske {kole u~io je, mirio je... zato wega Srbi vole.

U {kolama vekovima |aci slave svoju slavu, dvadeset sedmog januara svetiteqa, Svetog Savu.

Ma ma

fir mi ra ne ha qi ne. Ka da se Ste la po ja vi la, svi su bi li za di vqe ni we nom ha qi nom, ko ja je bi la ve o ma in te re sant nog kro ja i kom bi na ci ja svih mo gu }ih bo ja.

Ba ka i sa ma iz ne na |e na, ju je pi ta la oda kle joj ta ko sku pa ha qi na ka da one ne ma ju nov ca za wu. Ka da joj je Ste la od go vo ri la da ju je sa ma kre i ra la i sa {i la, ba ka je za pla ka la od sre }e.

Ste la je na sta vi la da ra di ba kin po sao ka ko bi mo gla da upi {e sred wu {ko lu mo de, a ka sni je i fa kul tet.

Na ko li ko go di na ka sni je Ste la je po sta la ve o ma us pe {an di zaj ner i ta ko is pu ni la svo je sno ve. Svi su tra `i li we ne kre ac i je, do bro je za ra |i va la i mo gla je svo joj ba ki da omo gu }i le pu i spo koj nu sta rost.

o ja ma ma se zo ve Sve tla na. Ona ima dvo je de ce, se ku

M Anu i me ne.

Ima braon o~i i pla vu ko su. Sred we je vi si ne. Opo mi we me da u~im, jer `e li da bu dem do bar |ak. Vo li da se sme je i ne `na je. Za jed no ide mo u grad. Vo li kad joj do ne se mo cve }e i po klon. U`i va ka da je sa na ma. Ce lu ku }u sre |u je, jer vo li da joj je sve ured no i ~i sto. Sva ki dan nam pri pre ma na {a omi qe na je la. Do sta vre me na pro vo di na po slu, ali ima vre me na i za nas.

Vo lim svo ju maj ku za to {to je do bra pre ma me ni i stal no mi po ma `e.

Iva na Fo dor, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Te o do ra Stan ko vi}, V-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Ba ka mi je pri ~a la o de tiw stvu

Sveti Sava Ostavio carske dvore, oti{ao Svetoj Gori, da se za sav srpski narod dragom Bogu stalno moli.

Ste la

te la je ra no osta la bez ro di te qa. O woj se bri nu la sa mo ba ka ko ja je ra di la kao kro ja ~i ca.

We na ba ka je bi la ve o ma do bra u svom po slu, do bro je za ra |i va la, ta ko da su mo gle le po da `i ve. Ste li ni je ni {ta ne do sta ja lo.

Kri {om da ba ka ne vi di Ste la je sa ku pqa la ostat ke ma tri ja la i pra vi la ha qi ne za svo je lut ke. Vre me nom, ba ka je bi la sve sta ri ja, ta ko da je Ste la mo ra la da joj po ma `e u ra du.

Iako su `i ve le sve te `e, Ste lu ni {ta ni je spre ~i lo da bu de od li ~an |ak u {ko li. Vo le la je sve pred me te, ali naj vi {e vre me na je pro vo di la cr ta ju }i ~ud no va te i ve o ma ma {to vi te kre a ci je. Na {kol skoj sve ~a no sti, po vo dom kra ja {kol ske go di ne, we ne dru ga ri ce su obu kle sku pe

dnevnik

c m y

26

M

o ja ba ka se zo ve Aga ta a zo ve mo je Na na. Ona je ja ka i ni ska. Ima sve tlu ko su i tam ne o~i. Vo li ja ko da se dru `i s qu di ma. ^e sto mi pri ~a ka ko se ona igra la ka da je bi la ma la. Ima la je le po de tiw stvo, iako ni je ima la ono {to mi ima mo sa da. Mo ja ba ja je ima la kr pe ne lop te. Lut ke je pra vi la od ~o ko va, a slat ki {i su joj bi li koc ke {e }e -

ra. U we nom de tiw stvu se no si la dru ga ~i ja ode }a ple te ni yem pe ri, suk we sa pos duk wom... Po red to ga {to je i{la u {ko lu, ona je mo ra la da ra di na wi vi.

Mo ja ba ka se ra do se }a svo ga de tiw stva jer je woj bi lo le po.

Alek san dra Dra gi}, IV-5 O[ „Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

Jelena Bili}, V-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Jana Trandafilovi}, I razred, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

U parku

Matematika

U parku, jednog dana, mala ki{a pala.

Matematika radi se lako, mo`e da je zna svako.

Park pun {arenih ki{obrana, a pe} puna vrelog plamena.

Sa matematikom se ne treba mu~iti, treba samo ve`bati i u~iti.

Li{}e na zemqu palo, na drve}u li{}a ni malo.

Matemati~ke linije crtaj pravo i od u~iteqice dobi}e{: „Bravo!”

Razigrana jesen s li{}em se {ali, a uskoro dolazi odmor mali.

Zato, drugari, olovke u ruke, napred, samo bez muke!

Milo{ Raki}, III-3 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

J

Danilo ^avi}, III-3 OP „Du{an Radovi}” Novi Sad

Dragana Doroslova~ki, IV-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Bro dom od No vog Sa da do Ti te la

ed nog ki {o vi tog i ve tro vi tog da na moj raz red i ja smo kre nu li bro dom „Zlat no sr ce” da plo vi mo Du na vom i Ti som.

Dok smo plo vi li Du na vom mno go to ga smo na u- ~i li i vi de li, ali smo se i igra li i za ba vqa li.

Ka da smo sti gli u Ti tel, do ~e kao nas je qu ba zni do ma }in, ko ji nam je pri ~ao o voj ni ci ma {aj ka {i ma. Ta ko sam sa znao da su {aj ka {i ne ka da dav no ~u va li gra ni cua na Du na vu. Oni su bi li du nav ski mor na ri i rat ni ci. Ime su do bi li po ma lim je dre wa ci ma ko ji su se zva li {aj ke. Bo ri li su se ma ~em i ve slom pro tiv tur skih la |a. U Ti te lu se na la zi wi ho va sta ra zgra da u ko joj je ba ru ta na i wi ho va ka sar na. Qu ba zni do ma }in nas je po veo u osva ja we Ti tel skog bre ga ko ji je vi sok 132 m. Bi lo je za ni mqi vo jer smo uz put vi de li vred ne qu de ka ko se ku dr va za zi mu. Na vr hu bre ga nam je is pri ~ao da je to je di no br do u ba~ koj rav ni ci i da je bo ga to biq nim i `i vo tiw skim sve tom. U`i vao sam u po gle du na Ba nat i u{}e Be ge ja u Ti su. U po vrat ku smo po se ti li et no ku }u jed nog ~o ve ka ko ji je po za ni ma wu sto lar. Vi de li smo mno go sta rih

pred me ta ko je su ne ka da dav no qu di ko ri sti li.

Is pri ~ao nam je mno go to ga o svom za na tu i po ka zao alat ke ko je je ne kad ko ri stio. Kad smo za vr {i li raz gle da we po nu dio nam je bom bo ne i is pra tio nas je do bro da.

Na bro du je bi lo za ni mqi vo jer smo igra li raz ne igre i tak mi ~i li smo se. Na {a u~i te qi ca je po be di la u jed noj igri, pa je moj raz red imao ~ast da po se ti ka bi nu ka pe ta na bro da. Ka pe tan je bio di van, pa nam je svi ma do zvo lio da upra vqa mo bor dom. Me ni je naj za bav ni je bi lo ka da je na{ vo di~ Da ~a re kao da bi bi lo le po da po ka `e mo {ta zna mo i ume mo. Ceo raz red se do go vo rio da igra mo uz rep mu zi ku. U~i te qi ca je po hva li la na{ na stup i re kla da smo bi li naj bo qi, jer je u~e stvo vao ceo raz red.

Vo leo bih po no vo da idem na iz let bro dom i do Be o gra da jer smo svi u`i va li u le po ti na {e ve li ke re ke.

Alek sa Mi lo {e vi}, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Igor Hegedi{, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

27

NA TAKMI^EWU „TRA@IMO EKSPERTA” U SREDU, U MASTER CENTRU NOVOSADSKOG SAJMA

Tri jum fo va lo tr o je stu de na ta UNS-a

Sa jam edu ka ci ja, prak si i po slo va Sajam edukacija, praksi i poslova „Ca re er Days”, bi}e odr`an u sredu, 25. aprila u auli „Master centra” Novosadskog sajma. Ciq ovog projekta ~iji je organizator AIESEC Srbija, jeste da podstakne studente i apsolvente da usavr{e sebe, motivi{e ih na {to ve}i individualni razvoj, informi{e o mogu}nostima zapo{qavawa u Srbiji i o na~inima sticawa potrebnih znawa u direktnom kontaktu sa privredom. Na sajmu ove godine u~estvuju Folksbank, „Metro”, VIP, Prokredit banka i mnoge druge kompanije.

Sajam zapo{qavawa je mesto na kom se poslodavci i nezaposleni nalaze s ciqem dola`ewa do kvalitetnih zaposlenih , odnosno do posla. U poku{aju da se omogu}i jo{ direktniji kontakt kompanijama s kvalitetnim kadrovima, ove godine je uba~en i Centar za regrutaciju.

Takmi~ewe „Trane{to {to me zanima `imo eksperta”, koje i u ~emu mislim da le`i budu}nost. Deo naje organizovala komgrade }u da potro{im panija „Ve ga IT So ur na li~ni u`itak dok cing„ iz Novog Sada je }u ostatak da ulo`im zavr{eno, a prve tri u daqe usavr{avawe u nagrade osvojili su studenti dva fakulbilo kojem pravcu. tetaUniverziteta u Zadatak takmi~ewa Novom Sadu. Prvo je bio da se napravi mesto i nagradu od „System mo ni to ring„ 500 evra dobio je Vuk aplikacija koja bi peDavid Mileki} s Fariodi~no radila mokulteta tehni~kih nitoring veb-sajtova. nauka, a wegova koleAplikacija je trebalo ginica Nina Vujkov da omogu}i krajwim je druga i pripala joj klijentima da definije nagrada od 300 {u podatke o sajtovievra. Tre}u poziciju ma za koje je potrebno zauzeo je Filip Koraditi monitoring. sti} s Tehni~kog fa- Ni na Vuj kov osvo ji la je dru gu na gra du Tako|e je morala da kulteta „Mihajlo ima i sistem obavePupin” u Zrewaninu, koji je osvojio 200 {tavawa klijenta u slu~aju da neki od deevra. Za takmi~ewe se prijavilo 82, a svo- finisanih sajtova nisu dostupni. je radove poslalo 15 takmi~ara.

Kriterijumi ocewivawa radova bili – Za takmi~ewe sam saznala preko pla- su stepen zavr{nosti aplikacije u skladu kata na oglasnoj tabli. Poslala sam pri- sa specifikacijom zadaka i kvalitet so javu, ali sve dok nisam videla zadatak, ni- ur ce co dea aplikacije u smislu pra}ewa sam znala da li }u se takmi~iti – ka`e za „best prac ti ces„ u industriji i tehnologija„Dnevnik” Nina Vujkov. – Tema je bila ma zahtevanim zadatkom.

A. Varga

Kon kurs za me nayere u kul tu ri Za studente prve, druge i tre}e godine menaxmenta u kulturi ili sli~nih usmerewa otvoren je konkurs za praksu u Udru`ewu za razvoj pozori{ta za decu i mlade ASSITEJ. Praksa podrazumeva anga`man od sedam meseci, a praktikanti }e imati priliku da u~estvuju u organizacijama festivala, radionica, tribina, konferencija i drugih aktivnosti. Tako|e, bavi}e se odnosima s javno{}u, prvenstveno kroz internet, prikupqawem novca za realizaciju aktivnosti i administrativnim poslovima. Prijavni formular i dodatne informacije mogu se na}i na sajtu www.youth.rs. Popuwen obrazac treba poslati na i-mejl assitejsrbija@gmail.com do 30. aprila.

A. J.

SARADWA AIESEC-a I CENTRA ZA ODNOSE S JAVNO[]U NOVOG SADA

Obu ke, prak sa, pro mo ci ja...

Centar za odnose s javno{}u Novog Sada i lokalna kancelarija studentske organizacije AIESEC-a potpisali su pro{le nedeqe protokol o saradwi, koji }e, po re~ima predsednice ovog centra Marijete Lazor i predsednika novosadske kancelarije AIESEC-a Vedrana Ra{i}a, otvoriti velike mogu}nosti saradwe na razli~itim poqima, u ciqu unapre|ewa polo`aja mladih u dru{tvu.

Protokolom je predvi|ena saradwa u oblasti edukacija, koje }e ~lanovima AIESEC-a omogu}iti da steknu znawa i ve{tine iz oblasti odnosa s javno{}u, u~e{}e NS COJ-a na projektima koje organizuje ta studentska organizacija, kao i zajedni~ke promotivne aktivnosti.

Centar za odnose s javno{}u Novog Sada je prva lokalna kancelarija Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u - neprofitne nacionalne strukovne organi-

zacije profesionalaca koji se bave odnosima s javno{}u. Okupqa 30 ~lanova, a od osnivawa, intenzivno radi na osna`ivawu ~lanova i promociji zna~aja struke i oblasti odnosa s javno{}u.

AIESEC je najve}a me|unarodna studentska organizacija na svetu i postoji u preko 110 zemaqa i kroz razmenu studenata i projekate ostvaruje pozitivan uticaj na dru{tvo. Lokalna kancelarija AIESEC-a u Novom Sadu postoji gotovo tri decenije i broji 76 aktivnih ~lanova. U posledwih godinu dana, AIESEC Novi Sad je doveo preko 25 mladih lidera u na{u zemqu kao pomo} na projektima, ali i poslao vi{e od 30 mladih qudi u inostranstvo na stru~na usavr{avawa. Kancelarija organizuje projekte kao {to su: „Ca re er Days„, „Promeni Sve(s)t”, „Agro Puls”, „IT We ek„, „Ma ke It Pos si ble„.

D. D.

To je poseban, zatvoreni deo {tanda kompanije u kome kompanije ispituju kandidate u svrhu detaqnije procene wihovog kvaliteta. Zainteresovani mogu i da ostave svoj CV na sajtu

http://www.careerdays.rs/novi-sad ~ime }e wihovi podaci biti dostupni kompanijama u~esnicima na sajma.

Na sajam }e do}i mnoge kompanije kako bi predstavile sebe i svoj na~in rada. Wihovi predstavnici }e, kroz razgovor s kandidatima koji im pri|u, proceniti da li su ba{ oni ti koji bi mogli aktivno da doprinesu radu te kompanije. A. Va.

PEDESETAK MA[INACA S FTN-a ODU[EVQENO STRU^NOM EKSKURZIJOM PO AUSTRIJI I NEMA^KOJ

Bu du }i in `e we ri u „Ope lu”, „Mer ce de su”, BMW-u Stru~ne ekskurzije studentata zavr{nih godina ma{instva na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu organizuju se, ve} tradicionalno, na „destinacijama„ koje zaista budu}im in`ewerima mogu pomo}i da u`ivo do`ive i saznaju sve {to ih interesuje iz struke u najsavremenijim fabrikama i pogonima, onim ~iji su proizvodi dugove~ni „brendovi”, kojima kupci veruju, ~iji kvalitet i inovacije cene. Tako je ove godine oko 50 studenata ~etvrte godine osnovnih akademskih studija i prve godine master studija ma{instva imalo priliku da do`ivi pravu „bajku” u svojoj struci posetom fabrikama automobilske industrije, najpoznatijim ne samo u Evropi ve} i u svetu. Ekskurziju je organizovao Savez studenata ma{instva uz pomo} Departmana za proizvodno ma{instvo, s wegovim rukovodiocem prof. dr Pavelom Kova~em i studentom master studija proizvodnog ma{instva Zdravkom Mijatovi}em, predsednikom pomenutog SSM-a, na ~elu.

– Od 27. do 31. marta posetili smo fabriku „Opel” u Be~u, u Austriji, zatim smo otputovali u Nema~ku, gde smo u Minhenu bili u fabrici BMW i razgledali Nema~ki muzej nauke i tehnike, jedan od najve}ih te vrste u svetu, a zatim smo u [tutgartu, koji zovu i kolevkom automobilske industrije, posetili fabriku „Mercedes” i Por{eov muzej – ka`e za „Dnevnik”

Zdravko Mijatovi}, i naro~ito isti~e da su ih, osim Departmana za proizvodno ma{instvo, podr`ali Fakultet i Departman za mehanizaciju i konstrukciono ma{instvo, koji su tako|e snosili tro{kove prevoza (jedan autobus). Sme{taj u ho-

laca. Prednost su imali studenti vi{ih godina studija, a onima s ni`ih prilika }e se pru`iti dogodine.

– Svi su odu{evqeni onim {to smo videli i do`iveli: i Austrija i Nema~ka su prelepe zemqe, qudi su izuzetno quba-

kao i ~iwenicu da, po wegovim re~ima, „70-80 odsto kolega ka`e da bi odmah oti{lo u Nema~ku da radi, a ve}ini je problem samo to {to (jo{) ne znaju nema~ki”.

Iako se tamo gde su bili ne pri~a o visini zarade zaposle-

No vo sad ski stu den ti is pred „Mer ce de so ve” fa bri ke u [tut gar tu

stelima, gde je no}ewe s doru~kom ko{talo od 30 do 60 evra, platili su sami studenti.

Zdravko obja{wava da je bilo mnogo studenata zainteresovanih za ovu ekskurziju, ali, na`alost, nisu svi mogli i}i sada jer je u fabrikama koje su posetili odre|en maksimum od 50 poseti-

zni, a posebno su to bili na{i doma}ini, in`eweri iz fabri~kih pogona i vodi~i u muzejima koje smo posetili. U „Mercedesu” smo se upoznali i s nekim na{im zemqacima koji tamo rade – odu{evqeno }e Zdravko, a onda prelazimo na tu`niju temu, veliku nezaposlenost u Srbiji,

nih, ipak je do na{ih studenata „procurilo” da su plate u proizvodnom pogonu „Mercedesa” 4.000 do 5.000 evra! Pa, kako ova pametna deca da odole takvom izazovu, iako bi, naravno, vi{e voleli da u Srbiji za wih bude posla kad steknu in`ewersku ili master diplomu. V. ^eki}

VA@NI TElEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

ponedeqak23.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, tovne pili}e, prasi}e.

Dostava na ku}nu adresu.

Povoqno! Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

51253

KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile.

51210 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile.

51211 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200e, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete.

Tel.: 064/95-33-943, 063/8485-495, 6618-846.

51323

PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefoni: 063/547-782, 021/6392-384.

51530 HITNO iznajmqujemo stan zaposlenima ili za poslovni prostor 115m2, dve eta`e bez kosina, Zoned, Evropski bulevar. Telefon 061/2692064.

51574

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, odli~na lokacija, Cara Du{ana, cena 38.000e fiksno. Telefon 063/531-121.

51575

IZDAJEM u zakup poslovnui prostor od 30m2 sa sanitarnim ~vorom i telefonom.

Telefon 6391-069, u Dunavskoj 2, u dvori{tu.

51521

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

51448

Posledwi pozdrav

Vojinu

To{a sa porodicom.

51622

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege Reqe

Zori Mrki}

Posledwi pozdrav

Ninoslavu ]a}i}u Bati

Koleginice i kolege iz „DNEVNIK VOJVODINA PRESA�.

29

Stevanu Jawi}u

Bato, fali nam {esti. od prije Krsti} Du{ice.

Tvoji prijateqi i kom{ije: porodice Mrazek i Jak{i}.

OG-1 51624

51609

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 4. 2012. godine, u 66. godini preminuo na{ dragi

Ninoslav ]a}i} Bata 1944 - 2012.

Re~i su suvi{ne kada nema ko da ih ~uje. Svaki dan bez tebe }e biti ve~nost. Tvoje srce je bilo najve}e na svetu za podr{ku i qubav prema nama.

Vojin Ubovi}

Stevanu Jawi}u

Stevanu Jawi}u

Sahrana }e se obaviti u utorak, 24. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga An|elka, sin Sini{a, }erka Slavica, zet Slobodan, snaha Danijela i unuk Sini{a.

51613

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi suprugu

pozdrav

^uva}emo te ve~no u na{im srcima: supruga Radmila, }erka Danica, zet Dragan i unuke Milica, Jelena - Lela i Dragana.

dragom

Sahrana je danas, 23. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Ili}.

od Milana Jawi}a sa porodicom.

51621

51623

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. aprila, u 39. godini preminula na{a draga supruga i majka

Posledwi pozdrav na{oj snaji

51627

Vojinu Ubovi}u

Vojinu Ubovi}u

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 4. 2012. godine, u 63. godini preminuo na{ voqeni

Moniki Vukli{ Monika Vukli{

Sin Sini{a i snaha Danijela.

O`alo{}ena supruga An|elka.

Sahrana je u utorak, 24. 4. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tugom i qubavqu, suprug Dragan i }erka Ivona.

51616

51614

51617

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj }erki i sestri

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

Posledwi pozdrav dragom

^uva}emo uspomene na tebe.

Svekar Slobodan, svekrva Olgica, dever Aleksandar sa porodicom.

51618

D V ANAE S TOG OD I[W I POM E N voqenoj

Stevan Jawi}

Sahrana }e se odr`ati 23. 4. 2012. godine, na crkvenom grobqu, na ^eneju, u 15 ~asova.

Vojinu Ubovi}u

Moniki Vukli{

Vojinu Ubovi}u

od: }erke Slavice, zeta Slobodana i unuka Sini{e.

O`alo{}ena porodica.

Porodica Sladi}.

51615

51625

51612

Na{a plemenita majka

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom drugu

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Majka Serafina, brat Roman sa porodicom i sestra Dijana.

Bojani Cvetkovi} ro|. Zori} 23. 4. 2000 - 23. 4. 2012.

Vreme prolazi, a tuga i bol za tobom nikako ne prestaju.

Znaj, da te ne}emo nikad zaboraviti.

Jeja i Mirko.

51619

51552

Dana, 21. 4. 2012. godine preminula je voqena mama, nana i prabaka

Darinka Bulut Dara ro|. Zurovac preminula je 20. 4. 2012. godine, u 80. godini.

Sahrana je u utorak, 24. 4. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Opelo po~iwe u 14.15 ~asova.

Ve~na joj slava i hvala!

O`alo{}eni: sinovi Du{an, Novica i Lazar sa porodicama.

51610

Radosija Miqojkovi} Rada

Dragoqubu Bugarskom

Sahrana je danas, 23. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Zoran, Paja i Branko.

O`alo{}eni: sin Zoran, unuci Toma i Dejan, unuka Jasmina, praunuci Marko, Luka, Teodora i Elena.

51620

51611

Хиландар оком и душом Трагови осмовековне историје манастира Хиландара уочљиви су готово на сваком кораку у овом до данас живом средишту српске духовности. На неке од њих подсетиће нас и оно што су прослављени одбојкаш Владимир Вања Грбић и редитељ Горан Вукчевић забележили на свом светогорском ходочашћу... (РТВ 1, 21.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.10 11.00 11.25 11.35 12.00 12.10 13.05 13.30 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 22.40 23.10 00.05 00.25 00.50 01.15 02.10 02.35

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 21.35 23.05

tv program

ponedeqak23.april2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко-Шуме Војводине Миљеница Кухињица Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине Изборна хроника Вести Знање имање Чари риболова Чему...Цвеће? Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Климатски ратови Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Хиландар ококм и душом Живопис Војвођански дневник Мој први глас, први пут на гласање Злогласни атентати Поаро Један на један Изблиза Живопис НОМУС 2008. Све(т) око нас Политбиро

Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Ђенђешбокрета 2009. мађарска народна музика Сучељавање (мађ) ВИВЕ 2011. фестивал народне музике, (мађ) 2. део Песничка кафана НС позоришта (мађ) Вести (мађ) Заједно Повратак у село Пут Рома (ром) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Мој први глас, први пут на гласање Шеф над шефовима ТВ баштине

08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Аналија Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

06.05 08.00 09.05 09.41 10.00 10.30 11.05 11.26 12.00 12.15 12.30 12.38 13.24 13.36 15.30 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.05 22.10 23.10 23.55 00.10 01.05 02.41 03.32 03.44 04.16 04.47

08.30 09.00 09.10 10.05 11.10 11.15 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.25 17.30 18.30 19.30 19.40

Храна и вино Вести Серија Ленија Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Глава на главу Новосадско поподне Сремски Карловци Објектив (слов) Глава на главу

СЕРИЈА

Капри Улоге: Габријела Песион, Каспар Капарони, Серђо Асизи, Иса Данијели Режија: Франческа Мара, Енрико Олдоини (Новосадска ТВ, 23.00) 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 АТП Мастерс Монте Карло, финале 11.30 Руска лига: Локомотив – Рубин 13.15 СК Специјал: Са Новаком у Монте Карлу 15.00 Преглед АТП Мастерс Монте Карло 16.00 НБА: ЛА Лејкерс – Оклахома Сити 17.45 Прави НБА 18.45 Холандска лига 19.40 Премијер лига 20.45 Шампионат: Лестер – Вест Хем 22.45 СК Специјал: Са Новаком у Монте Карлу 23.30 Преглед АТП Мастерс Монте Карло 01.00 ТВС

05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Кошаркаши Гастрономад Лов и риболов Еко караван Живот са медведима Острво орангутана Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Гастрономад Село гори а баба се чешља Јабланица 2012: Дан Војске Србије, пренос Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Песма без граница Упитник Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Зар није фантастична, филм Кошаркаши Гастрономад Око Лов и риболов Село гори, а баба се чешља Верски календар

Еко-караван: Гвоздени пут Обистинила су се сва три пророчанства Митра Тарабића с краја XIX века. Видовити Креманац је најпре предвидео да ће „огњена кола” повезивати Ужице и Сарајево, па да ће потом пруга бити уклоњена и да ће је заменити „некалдрмисани друм на коме ће се сијати црни камен који неће имати ни почетка ни краја”... (РТС 1, 10.30)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 22.25 00.00 00.30 00.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Филм: Пожар у Кентакију Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Ен Хатавеј

Прича о Џејн Џејн Остин верује у љубав. Њени родитељи желе да се уда због новца, а у Енглеској 1795. године то је била уобичајена будућност младих жена. Када 20-годишња Џејн упозна заносног Ирца, Тома Лифроја, његов интелект и ароганција буде у њој радозналост и окрећу њен свет наопачке. Улоге: Ен Хатавеј, Џејмс Мекавој, Џејмс Кромвел, Меги Смит, Џули Волтерс Режија: Џулијан Џеролд (РТС 2, 22.08) 06.47 07.19 07.23 07.28 07.35 08.00 08.10 08.22 08.51 09.20 09.34 09.40 10.00 10.30 11.00 11.30 11.50 12.16 12.48 13.49 14.17 14.46 15.10 15.06 15.09 15.52 16.42 17.13 18.09 18.40 19.10 20.00 20.35 21.11 22.08 00.17 01.08 02.06

06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00

Слагалица Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Успон идеја Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Контекст Музички програм Еко фајл Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Успон идеје ТВ фељтон Сат Све боје живота Капри Преци и потомци Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Трст - раскршће народа, језик и култура Капри Прича о Џејн, филм Биг бенд и Марио Гонци Трезор ТВ фељтон

Улови трофеј Маратоон Двоугао Слике живота Филм: Елвис је напустио зграду Топ шоп Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу Вести Доктор Хаус Филм: Терминал Вести Филм: Тајна манастирске ракије Доктор Хаус Филм: Срећни број Слевин Ред и закон Филм: Хелрејзер 7 Љубав у залеђу

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.05 01.50 02.40 03.05

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Гас до даске Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Истражитељи из Мајамија Одлука 2012. Ноћни ТВ пројекат Вести Филм: Из заседе Истражитељи из Мајамија Саут Парк Филм: Соба за Ромеа Браса

05.00 07.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.20 09.30 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 23.20 23.30 00.30 02.00 03.20

Јутарњи програм Цртани филмови Звезданиште Метеор и моћни камиони Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Филм Телемастер Насловна страна – квиз Изгубљене године Ћирилица Долина вукова Вести Звезде и универзум Филм Долина вукова Ћирилица

Дејвид Кит

Из заседе Џим Натер, вођа злогласне и насилне ложе Кју Клукс клана, убијен је под сумњивим околностима. Полиција проналази његовог сина Ерика близу места злочина и одводи га у полицијску станицу ради заштите док је истрага у току. Улоге: Кортни Б. Венсе, Џереми Лелиот, Вирџинија Медсен, Вилијам Форсајт, Дејвид Кит Режија: Ернест Дикенсон (Б92, 00.05)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.40 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне- живо Папарацо лов Курсаџије Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд фестивал Детективске приче Филм: Опатице у бекству Калифорникација Звер Друго лице планине Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak23.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Промена пола Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња 22.45 Последице гојазности 23.40 Л.А. Инк 00.40 Промена пола

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50

08.00 Монголија: у сенци Џингис Кана 09.00 Истина о...

10.00 Ален Прост, трка кроз живот 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Лућано Павароти 13.00 Почетак рата 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Тајм тим година X 16.00 Викторијанска апотека 17.00 Геније дизајна 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Небески пут чаја 20.00 Проблем са Толстојем 21.00 Оци, археолошка детективска прича 22.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 23.00 Тајм тим година X 00.00 Викторијанска апотека 01:00 Геније дизајна

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Рођендански змај Плавопрсти вилењак Мојсије, принц Египта Мејби бејби Није крај Силом стрипер Далеко од ње Бери Мандеј Диши дубоко Еротски филм Еротски филм

Да ле ко од ње Дир љи ва при ча о чо ве ку ко ји се бо ри са бо ле шћу сво је су пру ге. Љу бав ње го вог жи во та бо лу је од Ал цхај ме ро ве бо ле сти, и хо спи та ли за ци ја је, на жа лост, је ди но ре ше ње. Уз то она је сво ја осе ћа ња по кло ни ла дру гом чо ве ку, ко ји је у истом ста рач ком до му... Уло ге: Џу ли Кри сти, Мајкл Мар фи, Гор дон Пин сент Ре жи ја: Са ра По ли (Си не ма ни ја, 18.00)

Џу ли Кри сти

06.00 Земља изгубљених 07.40 Холивуд на снимању 08.10 Бетмен: Под црвеном капуљачом 09.25 Права љубав 11.05 Замена 12.45 Васпитање за почетнике 13.05 Бег из дивљине 15.15 Са дипломом у џепу 16.40 Незаустављив 18.20 Аутомобили 2 20.05 Игра престола 21.05 Почетак 23.30 Калифорникација 00.00 Генсбур: Херојски живот 02.15 Кад водењак пукне 03.50 Цимерка 05.25 Холивуд на снимању

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.03 Лугарница 10.13 Легенде америчког сна, док. серија 11.08 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.19 Др Оз, ток шоу 14.00 Вести уз хрватски знаковни језик 14.13 Треће доба 14.41 Глас домовине 15.10 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.46 ТВ календар 17.21 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.40 Југословенске тајне службе, док. серија 21.35 Пулс Хрватске 22.40 Реконструкција 23.10 Дневник 3 23.45 Свет профита 00.20 Руска уметност, док. серија 01.12 Југословенске тајне службе, док. серија 02.02 Ин медијас рес 02.47 Др Хаус 03.29 Трачара

Неш Бриџис Убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Филм: Џек ХАнтер и изгубљено благо Угарита

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

07.45 Моји џепни љубимци 08.00 Кобра 11 09.45 Ексклузив таблоид 10.28 Кувар ипо 10.30 Галилео 11.25 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер 22.45 Шести дан, филм 00.55 РТЛ Вести 01.10 ЦСИ Мајами 02.45 Астро шоу

Ше сти дан

Хју Ло ри

СЕ РИ ЈА

Др Ха ус Мла ди про фе си о нал ни бо рац с би ко ви ма при мљен је на ле че ње по што га је на пао бик. По сле број них пре тра га ко је не до но се за кљу чак, тим тра жи Ха у сов са вет ван бол ни це док се ба ви дру гим об ве за ма. У бол ни ци се па ци јен то во ста ње по гор ша ва... Уло ге: Хју Ло ри, Ли за Едел штајн, Ро берт Шон Ле о нард, Омар Епс, Џес Спен сер (ХРТ 2, 21.40) 07.42 08.12 08.41 09.10 09.59 10.45 11.06 11.28 11.43 12.43 13.38 15.05 15.28 15.52 16.37 17.10 18.00 18.20 18.30 19.25 19.55 20.00 20.50 21.40 22.35 23.20 00.05 00.31 00.52 01.33 02.21

Мала ТВ Неухватљиви прашчић Руди Истраге Младог Месеца Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Бетмен и храбри суперјунаци Музика, музика... Лепом нашом Плодови земље Оркестар, филм Деграси Нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Телетабис Вечерас Ин медијас рес Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред Сестра Џеки Симпсонови Браћа и сестре Којак Ноћни музички програм

06.00 Убиство у затворском дворишту 07.30 Кора без стида 09.00 Протуве са трибина 11.00 Блејд у Хонгконгу 12.30 Татини анђели 14.00 Четворица као један 16.00 Земљанке су лаке женске 17.30 Протуве са трибина 19.30 Скоро жена 21.00 Идентитет 23.00 На линији ватре

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Оловни војници Момак остаје на филму Људи од заната Акција у центру града Бејб Како је Гринч украо Божић Боб Робертс Блаженство Ваши пријатељи и суседи Топла чоколада Тачке задовољства

У бу дућ но сти ДНК кло ни ра ње по ста ло је са став ни део жи во та. Сто ка и ри бе про да ју се на пи ја ци, а ге нет ски мо ди фи ко ва но во ће и по вр ће део су сва ко днев не ис хра не. За ко ном је стро го за бра ње но би ло ка кво упли та ње кло ни ра ња у људ ске жи во те. Ипак не при др за ва ју се сви то га... Уло ге: Ар нолд Швар це не гер, Мајкл Ра па порт, То ни Гол двин, Са ра Вин тер Ре жи ја: Ро џер Спо ти свуд (РТЛ, 22.45)

Са ра Вин тер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Ловци на олује Пут торнада Како преживети катастрофу Тачка пуцања Разоткривање митова Ловци на олује

08.30 08.45 09.15 10.00 11.00 14.00 15.30 18.45 19.00 20.00 23.00 00.00

Мотоспортови Супербајк Супербајк Билијар Билијар Бициклизам Билијар Сви спортови Фудбал Билијар Фудбал Билијар

Фа тал ни оп ти ми зам

С

у шти на „овог пу та је дру га чи је„ кон цеп та је ског оп ти ми зма, ко ји се не раз ли ку је то ли ко мно го про ста. Ње го ви ко ре ни ле же у чвр стом уве - од пе то го ди шњег пе ри од успо на ко ји је прет хо дио ре њу да су фи на ниј ске кри зе не што што се свет ској еко ном ској кри зи из 2007. Исто као што је де ша ва дру гим љу ди ма, у дру гим зе мља ма, у дру го свет ски мир био ва жан са сто јак ди на ми ке то ком 21. вре ме. Кри зе се не де ша ва ју ов де и на ма, ов де и са - ве ка, та ко је би ло ва жно и ра ши ре но уве ре ње да се да. Ми ства ри ра ди мо бо ље, па мет ни ји смо и на у чи - ис ку ства Пр вог свет ског ра та не ће убр зо по но ви ти. ли смо из ра ни јих гре ша ка. Ста ра пра ви ла вред но Го ди не 1929. слом на свет ским бер за ма озна чио ва ња ви ше не ва же. Тре нут ни пе ри од успо на, за раз - је по че так Ве ли ке де пре си је. При вред ни пад ума ли ку од мно гих слич них пе ри о да ко ји су прет хо ди - њио је др жав не ре сур се, док је свет ска де фла ци ја ли ка та стро фал ним сло по ве ћа ла ре ал не ка мат мо ви ма у про шло сти не сто пе. Усле дио је (чак и у САД), за сно ван нај ве ћи та лас пре стан је на здра вим осно ва ма, ка от пла те ду го ва струк тур ним ре фор ма уисто ри ји. Ка ко су љу ма, тех но ло шким ино ди раз ми шља лиу то ва ци ја ма и до брим ме вре ме: це не си ро ви на ра ма по ли ти ке. То је ба су ви со ке, ка ма те су ни рем при ча. ске, но вац од наф те се Тај син дром се за сни „рец кли ра„, у др жа ви ва на крх ко сти ви со ко ра де спо соб не тех но за ду же них при вре да, кра те, но вац се ко ри сти по себ но њи хо вој осе за ула га ње у ин фра тљи во сти на кри зе по струк ту ру с ви со ком ве ре ња. Не ма сум ње да сто пом до бит ка, узи ма по сто ји оби ље исто риј ју се бан кар ски зај мо ви ских при ме ра „овог пу уме сто об ве зни ца, као та је дру га чи је„ син дро што је био слу чај у ме ма. Ре кла ма из 1929. го ђу рат ном пе ри о ду два ди не, ко ја оте ло вљу је де се тих и трид се тих го дух „овог пу та је дру га ди на. По што по је ди чи је„ син дро ма у пе ри нач не бан ке узи ма ју ве о ду пре ве ли ке де пре ли ке па ке те зај мо ва, си је, по ка зу је чу ве не има ће под сти цај да по гре шне оце не у исто при ку пља ју ин фор ма ри ји, или „ка да је це ла ци је и пра те шта се де Евро па по гре шно про ша ва да би би ле си гур це ни ла„. на да ће но вац би ти до 3. ок то бар 1719, Хо бро упо тре бљен, а ду тел де Не вер у Па ри зу. го ви вра ће ни. Ди вља ру ља, љу ди се По сле мно го го ди на Ни шта ни су на у чи ли: Ве ли ка де пре си ја ту ку да би се чу ли. „Пе ду го роч н ог опа да њ а де сет де о ни ца!”, „Ја ћу узе ти 100!”, „Ја ћу узе ти при вред не ак тив но сти, свет је до жи вео раст це на 200!”, „Пет сто!”, „Хи ља ду ов де!”, „Де сет хи ља да!” си ро ви на се дам де се тих го ди на 20. ве ка. Ка ко је Пи ска ви уз ви ци же на. Гру би по ви ци му шка ра ца. свет ски раст гу рао це не оскуд них ма те ри јал них Све спе ку лан ти, за ме њу ју сво је зла то и на кит, или ре сур са све ви ше, Ла тин ска Аме ри ка, ко ја је бо га бед ну жи вот ну уште ђе ви ну, за ма гич не де о ни це у та си ро ви на ма, би ла је на пу ту да оства ри огром не пред у зе ћу „Ми си си пи„ Џо на Ло уа. Де о ни це ко је је до бит ке. Свет ска ин фла ци ја у раз ви је ном де лу све тре ба ло да их учи не бо га тим пре ко но ћи. та до ве ла је до ду гог пе ри о да не у о би ча је но ни ских Он да је ме хур пу као. Пад –ре ал них ка мат них сто па на тр де о ни ца су па да ле. Су о че но с жи шти ма об ве зни ца у бо га тим пот пу ном про па шћу, по бе сне зе мља ма. И на кра ју, у Ла тин Пе ри од се дам де се тих ло ста нов ни штво по ку ша ло је ској Аме ри ци ни је до шло до за в р ш ио се у су з а м а. да „про да„. Ус па ни че не ру ље но вог пре стан ка от пла те ду го Ка мат не сто пе и слом це на ва го то во це лу јед ну ге не ра ци упа ле су у Бан ку ро јал. Авај! си ро ви на учи ни ли су да Бан чи не ри зни це би ле су пра ју, по след њи пут то ком Ве ли ке зне. Џон Лоу је по бе гао. Ве ли ко де пре си је. Мек си ко пре ста не да пред у зе ће „Ми си си пи„ и ње го Еко но ми сти су одо бра ва ли от пла ћу је ду го ве ав гу ста во обе ћа ње бо гат ства по ста ли зај мо ве ко је су за пад не бан ке 1983, а за тим и Ар ген ти на, су са мо мр тво се ћа ње. Да нас не да ва ле зе мља ма у раз во ју. Го Бра зил, Ни ге ри ја, Тур ска и мо ра те да по га ђа те! во ри ло се да бан ке вр ше ве о ма Исто ри ја се не кад по на вља, ва жну уло гу по сре до ва ња, та Фи ли пи ни али не без из у зет ка. Го ди не ко што узи ма ју ви шко ве нов ца 1719. прак тич но ни је би ло на од наф те и „ре ци кли ра ју„ га у чи на да се от кри ју чи ње ни це о по ду хва ту „Ми си си - зе мља ма у раз во ју. За пад не бан ке су ушле у ту пи„. Ко ли ко је са мо раз ли чи та по зи ци ја ула га ча при чу јер су на вод но има ле струч ност у по зајм љи 1929. го ди не! Да нас не ма из го во ра да се ку пи „ме - ва њу и над зо ру. Пе ри од се дам де се тих, ко ји је во хур„, не ма из го во ра јер то ни је ну жно. Са да сва ки дио ка кри зи, за вр шио се у су за ма. Ви ше ре ал не ула гач, би ло да се ње гов ка пи тал са сто ји од не ко ли - ка мат не сто пе, ком би но ва не са сло мом свет ских ко хи ља да би ло ми ли о на, има на рас по ла га њу чи - це на си ро ви на, по слу жи ле су као ка та ли за тор за то ње ни це. Чи ње ни це ко је, ко ли ко год да је то људ ски да Мек си ко пре ста не да от пла ћу је ду го ве ав гу ста мо гу ће, ели ми ни шу опа сност од спе ку ла ци је и уме - 1983. Убр зо су то ура ди ли и Ар ген ти на, Бра зил, сто ње уво де здра ве прин ци пе ула га ња. Ни ге ри ја, Тур ска и Фи ли пи ни. Ка да су бо га те зе Глав не за ра ће не зе мље у Пр вом свет ском ра ту на - мље за у зда ва ле ин фла ци ју ра них осам де се тих, ве пра ви ле су огром не ду го ве. Чи ни ло се да су ре ги о - ли ка по ве ћа ња ка мат них сто па дра стич но су по ди ни по пут Ла тин ске Аме ри ке и Ази је, ко ји су из бе гли гле тро шко ве от пла те зе мља ма у раз во ју. Ка да је рат на ра за ра ња, има ли ве о ма скром не јав не фи нан - до шло до па да свет ске тра жње, па ле су и це не си си је ко ји ма се мо гло упра вља ти. Пе ри од два де се тих ро ви на, у не ким слу ча је ви ма и до 70 од сто у од но го ди на 20. ве ка био је пе ри од не по пу стљи вог свет - су на нај ви ше це не. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ„ мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто за 1.210 ди на ра, на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла: knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak23.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

При ме ти ће те про ле ће сву да око се бе, но ве бо је и ми ри се, бу ђе ње при ро де. То и вас по ди же и по кре ће на но ве по те зе, пу те ве и прав це. По ла ко за по чи ње те по сло ве ко ји ће вам до не ти успех и но вац.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

23. april 2012.

По не де љак и по че так рад них да на мно го обе ћа ва, по го то во уко ли ко се пси хич ки и мен тал но усред сре ди те на ци ље ве, у мно жи ни. Јед но по јед но, ре дом, ре ша ва те у хо ду. Др жи те ди је ту, због свог здра вља.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш не ста шни Мер кур је у ва тре ном зна ку Ов на, што до при но си ве ћој мо ти ва ци ји и во љи. Ми сли те на крај њи циљ ко ји вам до но си до бро бит, и кре ни те у том прав цу. Оста ло ће те ћи са мо од се бе. Иако је но ви рад ни дан, вас као да још увек др жи ути сак и рас по ло же ње од ви кен да. Скло ни сте ро ман ти ци и свим вр ста ма угод но сти. Ипак, по сао зо ве и из и ску је мно го ви ше за ла га ња. Љу бав не по ру ке.

Ва ше Сун це је у зна ку Би ка, Фер ди нан да ко ји ми ри ше цве ће и ослу шку је при ро ду. Са мо опу ште но и ле жер но! Не вре ди ни куд жу ри ти јер се мно ги по сло ви још увек спо ро ре а ли зу ју. Углед у ка ри је ри.

Ула зи те у но ве бор бе и бит ке, ко је на ме ра ва те да до би је те. На ви ди ку су по зи тив ни по ма ци и ус пе си. Уско ро ће те и са ми ви де те да се сва ки труд ис пла ти, ка да му за то до ђе пра во вре ме.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На по слу по сто ји по зи ти ван раз вој до га ђа ја и ста бил ни ја ма те ри јал на си ту а ци ја. У парт нер ском од но су мо же те би ти за до вољ ни ме ђу соб ним од но сом ко ји ули ва по ве ре ње. Не крет ни на. Да нас и су тра сте из ло же ни јав но сти и ла ким про во ка ци ја ма, на ко је тре ба да од го во ри те ди пло мат ски и љу ба зно, с осме хом. Парт нер је збу њен, у сво јој ин те лек ту ал ној фа зи. Ра зни су сре ти. Љу бав ни од нос и да ље цве та по пут цве ћа у про ле ће, све ви ше и леп ше. На ва ма је да ужи ва те док тра је. А тра ја ће, ма да не с истим ин тен зи те том. По слов на си ту а ци ја из и ску је мно го ко му ни ка ци је.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

У од но су на парт не ра бу ди те то ле рант ни. Ва ша Ве не ра је ве се ла и не ста шна у ва зду шном зна ку Бли за на ца па сте за ин те ре со ва ни за мно го то га, за по сло ве, за уче ње и дру же ња, пу то ва ња.

Не зна те шта ће те пре да ура ди те, а дан има са мо ре ла тив на 24 ча са. До бра ор га ни за ци ја је по ла ура ђе ног по сла, ка жу. По тру ди те се да не гу би те вре ме на не бит не ства ри. Кон цен тра ци ја! Сим би о за енер ги је и емо ци ја. Кре и рај те ро ман тич ну љу бав ну ат мос фе ру, али с до зом до бре ко му ни ка ци је и ме ђу соб ног раз у ме ва ња. По сао још увек ни сте у ста њу да при хва ти те у пот пу но сти.

TRI^-TRA^

мел у акцији V REMENSKA

У јавност је процурио још један снимак испада бе са глумца Ме ла Гиб с о н а. Сни мак је меди ји ма уступио Џо Естер хас, који је у сарадњи с глумцем написао сценарио за филм „The Maccabees”. Џо је био глумчев гост када је овај екс плоди рао, а сце на рист тврди и да је Мел говорио о убиству Ок са не Гри го ри је ве, о мржњи према Јеврејима и како је био срећан када је убијен Џон Ленон. Испад бе са глумца Мела Гибсона снимио је Естерхасов син Ник, а снимак започиње урлањем на његовог оца због сценарија на којем је тада радио. Након тога је свој бес усмерио према Оксани.

PROGNOZA

VIC DANA

Топло

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

18

Sombor

20

Kikinda

20

Vrbas

21

B. Palanka

21

Zreњanin

21

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Panчevo

22

Vrшac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 23 Niш

23

Evropa

с пљусковимаs

Madrid NOVI SAD: Toplo uz sun~ane periode pre podne. Popodne i krajem dana lokalni pquskovi. Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritsak oko normale.

Rim Minimalna temperatura 9, a maksimalna do 21 stepeni.

London VOJVODINA: Toplo uz sun~ane periode pre podne i postepeno naobla~ewe koje dolazi sa jugozapada. Popodne i krajem dana bi}e ki{e i lokalnih Cirih pquskova. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadni. Pritsak oko normale.

Berlin Minimalne temperature od 7 do 10 stepena, a maksimalne od 19 u Subotici do 24 stepena u Leskovcu.

Beч SRBIJA: Toplo uz sun~ane periode pre podne i postepeno naobla~ewe Varшava koje dolazi sa jugozapada. Popodne i krajem dana bi}e ki{e i lokalnih pquskova. Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritsak oko normale. Minimalne Kijev temperature od 6 do 12 stepeni, a maksimalne od 18 u Subotici do 24 stepena u Leskovcu.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano i toplije. U Oslo sredu }e biti uslova za prolaznu ki{u i lokalne pquskove na severu Srbije. U drugoj polovini sedmice sun~ano i vrlo toplo uz maksimalne tempera- St. Peterburg ture preko 25 stepeni u petak i za vikend.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Ve}ina hroni~nih bolesnika Pariz }e ose}ati tegobe zbog promenqivog vremena, pa je potrebno da se priMinhen dr`avaju saveta lekara da bi taj uticaj umawili. Glavoboqa, reumatski bolovi i neraspolo`ewe su mogu}i kod osetqivih osoba, prete`no u seBudimpeшta vernim i zapadnim delovima zemqe. Preporu~uje se adekvatno odevawe i pove}an oprez u saobra}aju.

Stokholm

18 19 11 14 15 16 16

Ка же учи те љи ца: - Пе ри це, ју че опет ни си био у шко ли?

- Ба ка ми је бо ле сна.

- Сва ки пут кад из о ста неш из шко ле, те би је ба ка бо ле сна. Не ве ру јем у то.

- Је сте, учи те љи це, и ми сум ња мо да ба ка глу ми!

21 21 7 12 24 11 12 19 12

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

195 (4)

Slankamen

328 (10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

252 (4)

Zemun

384 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

347 (12)

Bogojevo

218 (6)

Panчevo

390 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

231 (7)

Smederevo

528 (2)

Titel

339 (13)

NERA

Novi Sad

254 (10)

Tendencija stagnacije

Hetin

306 (-4)

TISA

86 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

323 (15) S. Mitrovica 342 (-23)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

334 (3)

190 (0)

Reшeњe iz proшlog broja