Dnevnik 23.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 23. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23443 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

POKRAJINSKI PARLAMENT DOBIJA NOVE POSLANIKE

ɉɨɤɪɚʁɢɧɫɤɢ ɩɨɫɥɚɧɢɰɢ DS 56 SNS 22 SPS 13 LSV 10 SVM 8 SRS 5 DSS 4 LDP 1

Ko }e sve u klupe Skup{tine Vojvodine str. 3

REPUBLI^KI PARLAMENT

JU^E NA TEHNOLO[KOM FAKULTETU U NOVOM SADU

U novom sazivu ipak mawe `ena

str. 4

INTERVJU: I[TVAN PASTOR, LIDER SVM:

Nisam spreman da pregovaram sa Tomislavom Nikoli}em str. 2 Milenko Filipovi} tre}i put predsednik op{tine

Foto: R. Hayi}

ZASEDALA KARLOVA^KA SKUP[TINA U NOVOM SAZIVU

str. 9

Nagrade najboqim studentima Univerziteta str. 13

NASLOVI

T E M A „ D N E V N I K A ” : PROIZVODWA DROGE U DOMA]OJ RADINOSTI SVE VI[E UZIMA MAHA

Politika

Za dva meseca otkriveno vi{e od deset laboratorija za skank str. 15

3 Tadi} i Da~i} se dogovaraju o predsedniku vlade

Ekonomija 6 Dinar tone pa potapa i na{ standard

Novi Sad 7 Zbog vandala sme}e ispra}a buseve 8 Semafori za tri crne raskrsnice

Vojvodina 11 Nova kupatila romskim porodicama

Poqoprivreda 12 „Kampina” digla ruke od na{ih mlekara

Dru{tvo 13 Posrednici za za{titu i pomo}

Crna 14 Bramerc: Morate otkriti jatake

BEZ REINDUSTRIJALIZACIJE SPASA NAM NEMA

Srbija na grba~i 310.000 radnika u industriji

Najvi{a temperatura 23 °S

str. 5

SPORT

n JELA^A SE SPREMA n ORLOVI LETE U [VAJCARSKU ZA HELSINKI

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

P ov rem en o ki {a i p qusk ovi

Foto: R. Hayi}

n ODBOJKA[ICE U PRAVOM SVETLU

str. 16 – 20

POLiTikA

sreda23.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. POSTIZBORNA ANALIZA

û pi}: Sr bi ja po li ti~ ki zre li ja Iz bo ri su po ka za li da je Sr bi ja jo{ uvek po de qe na ali i po li ti~ ki zre li ja, jer su se po li ti~ ke eli te okre nu le ka Evrop skoj uni ji, oce nio je ju ~e pro fe sor fa kul te ta po li ti~ kih na u ka ê do mir û pi}. On je na de ba ti po sve }e noj pi ta wu ko li ko je Sr bi ja po sle iz bo ra po li ti~ ki zre li ja re kao da su iz bo ri po ka za li da je Sr bi ja po de qe na na otvo re ni ji, gra |an ski deo i dru gi,

ko ji je za tvo re ni ji, vi {e na ci o na li sti~ ki.Sr bi je je, me |u tim, ka ko je do dao, po li ti~ ki zre li ja, jer su se po li ti~ ke eli te okre nu le ka Evrop skoj uni ji.”Ovo su bi li ve li ki iz bo ri jer ni je bi lo na si qa”, re kao je ^u pi} uz opa sku da ma la iz la znost po ka zu je da gra |a ni jo{ ne ma ju do voq nu zre lost, li~ nu od go vor nost i da su bi li ne za in te re so va ni za mi nu le iz bo re.

Mi }u no vi}: Do bri i lo {i gra |a ni Pred sed nik Cen tra za de mo kra ti ju i funk ci o ner DS Dra go qub Mi }u no vi} po ru ~io je da se vo qa gra |a na is ka za na na iz bo ri ma mo ra po {to va ti, ali da u isto ri ji ima mno go pri me ra da su gra |a ni lo {e iza bra li. „Ako po gre {e po sle je ka sno... I Hi tler do {ao na vlast gla sa~ kim li sti }i ma”, pod se tio je Mi }u no vi} i do dao da je „do bra dr à va mo gu }a sa mo ako ima do bre gra |a ne i obr nu to”. Ka ko je na gla sio, od de mo kra ti je ne ma bo qe vla da vi ne i vo qa na ro da je ne p ri k o s no v e n a, ali bi od lu ke ko je do no se de mo krat ski iz bo ri bi le „bo qe uko li ko bi po sto ja la pret po stav ka da po sto ji ve li ki broj do brih gra |a na”. Pre ma we go vim re ~i ma, da nas iz bo ri mo gu da se do bi ju de ma go gi jom, {to ni je u in te re su na ro da. Mno ge stran ke su, sma tra Mi }u no vi}, „oma nu le” u kam pa wi jer se ni su ba vi le slo je vi ma qu di ko ji naj te è ì ve, dok su naj ~e {}e kri ti ke po sto je }eg

sta wa do la zi le od qu di ko ji u`i va ju u mno gim pri vi le gi ja ma. To kom kam pa we, do dao je, mno gi po li ti ~a ri su po li ti ku shva ta li kao mar ke ting {to je do no si lo sa mo tre nut ne re zul ta te, ali osta vi lo lo {e tra go ve na ono {to sle di u bu du} no sti. „Ni jed na stran ka ni je ima -

la pro gram ko ji je uve rio gra |a ne da pri pa da ju jed noj po li ti~ koj za jed ni ci i da ne }e do zvo li ti da bi lo ko umre od gla di”, ka zao je Mi }u no vi}. On je oce nio da }e Sr bi ja ve ro vat no osta ti na do brom pu tu i is ta kao da bi ve li ki za o kre ti u po li ti ci bi li ve o ma lo {i.

De re ta: Pre su di li be li li sti }i Di rek tor NVO „Gra |an ske ini ci ja ti ve” Mi qen ko De re ta je, go vo re }i o ap sti nen ti ma, na gla sio da su gra |a ni sma tra li da ne ma ju uti ca ja na po li ti~ ke me ha ni zme. „Be li li sti} zna ~i - ni sam za do vo qan”, re kao je De re ta i do dao da su Ni ko li }u da po be di na iz bo -

ri ma po mo gli upra vo be li li sti }i. Ka ko je re kao, na kon po be de Ni ko li }a na iz bo ri ma, iza we ga je sta ja la biv {a eli ta ra di ka la, {to, ka ko je na gla sio, za bri wa va ba{ kao i raz go vo ri sa li de rom DSS Vo ji sla vom Ko {ti ni com ko ji je pro tiv ula ska Sr bi je u EU.

REAGOVAWA

Or ban obe }ao po mo} Ma |ar ski pre mi jer Vik tor Or ban ~e sti tao je To mi sla vu Ni ko li }u na iz bo ru za no vog pred s ed n i k a Sr b i j e.On je u pi smu obe }ao da qu po mo} Ma |ar ske na pu tu Sr bi je u EU, iz ja vio je port pa rol ma |ar skog pre mi je ra Pe ter Si jar to

za agen c i j u MTI. Va ` nost stra te {ke sa rad we u cen tral noj Evro pi i za jed ni~ ka od lu~ nost za po boq {a we si tu a ci je et ni~ kih ma wi na, osi gu ra va po se ban zna ~aj ma |ar skosrp s kih od n o s a, na g la s io je Or ban.

Ren: Se }am se raz go vo ra s Ni ko li }em Evrop s ki ko m e s ar za eko nom ska pi ta wa Oli Ren iz ra zio je uve re we da }e Sr bi ja, po sle iz bo ra li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je, na sta vi ti na po re na is pu we wu uslo va za

~lan s tvo u Evrop s koj uni j i. „Vi dim da je srp ski na rod ve }in ski na klo wen ~lan stvu u EU i se }am se raz go vo ra sa Ni ko li }em o to me pre ne ko li ko go di na”, ka zao je Ren za da na {wi „Blic”.

^e stit ka iz Tur ske Pred sed nik Tur ske Ab du lah Gul ~e sti tao je To mi sla vu Ni ko li }u iz bor za pred sed ni ka Sr bi je. „Uve ra vam Vas da je odr `a va we pri ja teq skih od no sa na vi so kom ni vou iz me |u Tur ske i Sr bi je i wi ho vo da qe ja ~a we to kom

va {eg pred sed ni~ kog man da ta od iz u zet nog zna ~a ja za nas”, na veo je Gul u ~e stit ki ko ju pre no si Am ba sa da Tur ske u Be o gra du. Gul je iz ra zio o~e ki va we da }e Sr bi ja na sta vi ti da na pre du je na pu tu in te gra ci ja u Evro pu i evro a tlant ske in sti tu ci je.

INTERVJU

I[TVAN PASTOR, LIDER SVM:

Ni sam spre man da pre go va ram sa To mi sla vom Ni ko li }em Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra (SVM) za v r { io je iz b or n i ci k lus sa 70.000 do b i j e n ih gla so va, ~i me je ova stran ka utvr di la svo ju po zi ci ju u po kra ji ni, po boq {a la je na re pu bli~ kom ni vou i za dr à la sna gu u lo kal nim sa mo u pra va ma u ko j i m a de l u j e. Pred I{tva nom Pa to rom, li de rom SVM, pred sto ji usa gla {a va we o for mi ra wu no ve Vla de Sr bi je, po kra jin skih or ga na i ne ko li ko lo kal nih sa mo u pra va, me |u ko ji ma }e se kao naj tvr |i orah na }i Su bo ti ca. Sa dru ge stra ne, Pa stor ne dvo s mi s le n o po d r ` a v a no v u Vla du ko ju bi pred vo di la De mo krat ska stran ka i po zi va na we no {to sko ri je for mi ra we. Pa stor za „Dnev nik” ka è da je za do vo qan iz bor nim re zul ta ti ma svo je par ti je i da }e na s ta v i t i sa r ad w u sa stran ka ma sa ko ji ma je i do sa da sa ra |i vao. - Na re p u b li~ k om ni v ou ima mo je dan man dat vi {e - sa da ih ima mo pet. To nam omo gu }a va da osnu je mo po sla ni~ ki klub, {to je u ne u o bi ~a je noj pred iz bor noj bor bi do bar re zul tat. Pred sed ni~ kim iz bo ri ma sam de li mi~ no za do vo qan jer sam mi slio da }u do bi ti ve }i broj gla so va. Pred iz bor ne na ja ve i is tra ì va wa su dru ga ~i je go vo ri la i ni je mi ja sno ka ko stru ka mo è da pro ma {i za 30 od sto, {to me is pu wa va gor ~i nom. Ali, kao ma win ski i voj vo |an ski po li ti ~ar, bez do stu pa dr àv nim i cen tral nim me di ji ma, mo ram bi ti za do vo qan. Na po kra jin skom ni vo neo bi~ no pu no gla so va je tre ba lo za je dan man dat sa li ste. Tu smo. po pro p or c i o n al n om si s te m u, do bi li ~e ti ri man da ta, a po ve }in skom si ste mu smo, od 10 po ten ci jal nih, osvo ji li jo{ ~e ti ri. To je ta man ko li ko smo ima li i u sta rom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne. l Va {a stran ka je za be le ì la i bla gi pad po dr {ke na lo kal nom ni vou. - U ne kim me sti ma smo ima li sla bi je re zul ta te, ali ge ne ral no smo u bo qoj po zi ci ji uko l i k o sve bu d e ka k o smo pla ni ra li. Mo gli bi smo do bi t i jed n og gra d o n a ~ el n i k a ili pred sed ni ka op {ti ne vi {e ne go ra ni je. l Ka k o sa d a, ka d a se stra sti la ga no sti {a va ju, vi d i t e re z ul t a t e dru g og

kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra? - Na {e pret po sta vqe no iz bor no te lo je, bar u pro se ku ako ne i vi {e, iza {lo na bi ra li {ta i to je va `no is ta }i jer smo ta kvu po ru ku i upu }i va l i na { im bi r a ~ i m a. Mi -

blem sa for mi ra wem su bo ti~ ke vla sti? - U Su bo ti ci }e mo pre va zi }i pro blem ta ko {to }e mo otvo r i t i no v i list. Re k ao sam da smo sprem ni i da `e li mo da po sta vi mo sa rad wu sa DS na no ve osno ve. To zna ~i

slim da smo bi li sve do ci ne u o bi ~a je nih do ga |a ja ko ji su pod s e } a l i na de v e d e s e t e. I {to se ti ~e pa ke ta, pla }a wa gla so va i po ni `a va wa gla sa ~a u te {kom eko nom skom po lo `a ju, ko ji su do vo |e ni u po zi ci ju ke ra ko ji mo ra da u~i -

da mi u vlast ne uvo di mo ni jed nog je di nog ~o ve ka ko ji je u pret hod nom pe ri o du bio u~e snik u tim kon flikt nim si tu a ci ja ma. Na taj na ~in `e li mo da da mo {an su for mi ra wu vla sti, a mi slim da bi i de mo kra te tre ba lo isto da ura de.

@e le li bi smo da se De mo krat ska stran ka, na kon {to se osve sti od ovog {o ka u ko jem se na {la ili u ko ji je se be do ve la, opre de li da bu de sto èr par la men tar ne ve }i ne u Skup {ti ni Sr bi je ni {ta se od we ga tra ì, uko li ko è li ne {to za uz vrat... mi slim da je to stra {no u 21. ve ku. Jo{ ka da se u funk ci ju stra na ka sta vqa ju kom plet ni dr àv ni asor ti ma ni i re sur si, mi slim da je to {to je ja ko obe le ì lo ove iz bo re. l Ima li ste do sta pri go vo ra na iz bor ni pro ces u Su b o t i c i. Ka k av epi l og o~e ku je te u tom slu ~a ju? - U Su bo ti ci smo ube |e ni, a i ima mo do ka ze, da je bi lo mal v er z a c i j a iz b or n im re zul ta ti ma. Pod ne li smo kru i vi~ ne pri ja ve i o~e ku jem is tra gu i da se utvr di je smo li u pra vu. Po sto je or ga ni ko ji ma je to po sao da utvr de i o~e ku je mo da se to ubr zo i de si. l Ima te ja san do go vor sa DS ka ko u po je di nim op {ti na ma tre ba da iz gle da no va vlast. To ni je slu ~aj i sa Su bo ti com. Ka ko mo è da se pre va zi |e taj pro -

Ko li ko vi dim, oni se tru de to da ura de i na dam se da }e mo po s ti } i do g o v or. Ovo ni j e uslo v qa v a w e i po k u { aj ka dro va wa u tu |oj stran ci ne go jed no stav no mi ni mum po te za da uop { te ima m o {an s u da i{ta ura di mo. Za tu ide ju sa mo do bi li 16 000 gla so va u Su bo ti ci i ja od to ga ne mo gu da od u sta nem. l Da li to zna ~i da }e te in s i s ti r a t i na do b i ja w u me sta gra do na ~el ni ka Su bo ti ce? - Mi ni ka da na to me ni smo in si sti ra li i vi to sa da pi ta te zbog pret hod nog pe ri o da. Re k li smo da pri h va t a m o prin cip ko ji smo do go vo ri li i za sve osta le lo kal ne sa mo u pra ve. Ko ima vi {e man da ta taj bi ra pr vog ~o ve ka, ko ima ma we bi ra pred sed ni ka skup {ti ne. Uslov da do bi je mo me sto gra do na ~el ni ka Su bo ti ce ni smo uop {te iz go va ra li.

l Ko li ko }e po be da To mi sla va Ni ko li }a pro me ni ti od nos SVM i DS? - Na{ od nos se ni je pro me nio, on je ka kav je i bio. @e le li bi smo da se De mo krat ska stran ka, na kon {to se osve sti od ovog {o ka u ko jem se na {la ili u ko j i je se b e do v e l a, opre de li da bu de sto èr par la m en t ar n e ve } i n e u Skup {ti ni Sr bi je. @e li mo da bu de mo part ne ri od Be o gra da, pre ko No vog Sa da do lo ka la. l O~e ku je te da DS bu de oko sni ca no ve vla de. Uko li ko se to ne de si, da li je SVM spre man da pre go va ra sa To m i s la v om Ni k o l i }em? - SVM ni je da nas spre man da pre go va ra sa To mi sla vom Ni k o l i } em. Ali, ni j e to osnov no pi ta we. Naj va `ni je je ka da }e DS pre lo mi ti u se bi tu di le mu. Ne mo è se na to du go ~e ka ti. Ovaj pe riod ta vo re wa u ko jem smo i po vre |e ni i uvre |e ni i iz ne na |e ni i ne zna mo {ta bi smo, mo ra br zo da se za vr {i. Ka ta stro fal no se to pi vre me, a dru {tvo ne tr pi da me sec dva bu de mo u ha o ti~ nom i{ ~e ki va wu {ta }e bi ti. Za to je naj va `ni je da DS {to pre pre lo mi {ta è li da ra di. l Mi sli te li da }e po kra jin ska vlast bi ti lak {e for m i r a n a od re p u bli~ ke i {ta o~e ku je te za svo ju stran ku na ovoj in stan ci? - Ube |en sam da je to sa mo teh ni~ ko pi ta we. To je sa mo pi ta we vre me na, a ne po li ti~ kih od lu ka jer su one do ne te jo{ pre iz bo ra. Tu ni ~eg spor nog ne ma. Re zul ta ti su omo gu }i li da na {a ra ni ja opre de qe w a osta n u ne p ro m e w e n a. Sa da je naj va `ni je na pra vi ti re pu bli~ ku Vla du ali ta ko da na li ni ji ono ga {to se do dru gog kru ga iz bo ra i pla ni ra lo. Ako to ga ne bu de, stva ri }e po ~e ti da kli ze iz ru ku. l Tre ba li Bo ris Ta di} da po s lu { a vrh svo j e stran k e i bu d e sle d e } i pre mi jer? - Ne mi slim ja o to me ni {ta. To oni mo ra ju da od lu ~e. Oni ko ji è le da bu du part ne ri DS-u mo ra ju da se slo è s tom od lu kom, ka kva god ona bi la. Kao pri ja teq è leo bih da on do ne se od lu ku ko ju on za se be sma tra naj po voq ni jom i ce la ta pri ~a je sa mo u ru ka ma we go ve stran ke. Petar Klai}

KOMBINATORIKE ZA SASTAV NOVE VLADE

Qa ji}: U dru goj fa zi ukqu ~i ti URS i „Pre o kret” Li der SDPS Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da je u ovom tre nut ku naj i zve sni ja ko ha bi ta ci ja pred sed ni ka i vla de ~i me bi bi la stvo re na i sta bil na par la men tar na ve }i na, {to otva ra {an su za u~e {}e i Pre o kre ta i URS-a u ko a li ci ji oko DS i SPS. Qa ji} je re kao da je uve ren da }e vla du go to vo iz ve sno for mi ra ti ko a li ci je oko DS i SPS. „Upra vo ta okol nost da }e mo ima ti ko ha bi ta ci ju stva ra i po tre bu da ima mo {to sta bil ni ju vla du i ve }u pod {ku u par la men tu. Na sta vi }e se raz go vo ri sa SPS-PUPS-JS, ko ji su za po ~e ti pre du gog kru ga i o~e ku jem da se tu po stig ne do go vor, ko ji }e ve ro vat no u dru goj fa zi ukqu ~i ti i Pre o- kret i URS”, re kao je Qa ji}.

Na pi ta we zna ~i li to da }e obe te ko la ci je bi ti u bu du }oj vla da ju }oj ve }i ni, {to pre dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra ni je po mi wa no kao re al na mo gu} nost, Qa ji} je re kao: ”Ta mo -

gu} nost je ste otvo re na, jer bi bi lo do bro da imao {to {i ru ko a li ci ju i {to ve }u pord {ku u par la men tu”, re kao je Qa ji} i do dao da u tui ve }i nu tre ba ukqu ~i ti i stran ke ma wi na.

Tadi} dominantan u Sanyaku Li der SDPS se osvr nuo i na do mi nant nu po be du Ta di }a na iz bo ri ma odr `a nim u San xa ku, gde je li der DS osvo jio go to vo 75 od sto gla so va. „Ta di} je do bio 83.000 gla so va u San xa ku i ni kad ni ko ni je do bio ve }i broj gla so va na jed nim pred sed ni~ kim iz bo ri ma”, re kao je Qa ji}, na vo de }i da kan di dat za pred sed ni ka Mu mar Zu kor li}, ko ji je is pao u pr vom kru gu, na naj dra sti~ ni ji na ~in po ku {a va da ob ma ne jav nost po da ci ma ko je iz no si, a ko ji su, ka ko tvdi, ne ta~ ni. „Ovo su zva ni~ ni po da ci ko ji na naj bo qi na ~in de man tu ju Zu kor li }a jer je Ta di} do bi to go to vo dva i po pu ta vi {e gla so va ne go muf ti ja ka da se kan di do vao. Ovo je go to vo ple bi sci tar na po dr {ka Ta di }u, ko ja od 2000. ni je ze be le `e na”, za kqu ~io je Qa ji}.

„To bi zna ~i lo sta bil nost skup {tin ske ve }i ne ko ju ni smo ima li od 2000. go di ne”, uka zao je li der SDPS, par ti je ko ja je deo ko la ci ji oku pqe ne oko de mo kra ta. Qa ji} je re kao i da je ko ha bi ta ci ja u ovom tre nut ku naj i zve sni ja za to {to ko a li ci ja ko ja je do go vo re na pre dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra ima „da le ko ve }e {an se da for mi ra vla du” On je, ta ko |e, po no vio da bi for mi ra we vla de mo glo po tra ja ti du `e ne go {to bi bio slu ~aj da je li der de mo kra ta Bo ris Ta di} po be dio na iz bo ri ma iz pro stog raz lo ga, {to }e To mi slav Ni ko li} da ti man dat kan di da tu na pred wa ka da sa sta vi vla du. „Ti me se ~i tav pro ces pro lon gi ra”, uka zao je Qa ji}.

c m y

politika

dnevnik

sreda23.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PO KRA JIN SKI PAR LA MENT DO BI JA NO VE PO SLA NI KE

Ko }e sve u klu pe Skup {ti ne Voj vo di ne Demokrate }e u novom sazivu Skup{tine Vojvodine imati 56 od 120 poslanika - uz 16 proprocionalnih jo{ 40 mandata osvojenih po ve}inskom izbornom sistemu, na koje ukazuju preliminarni podaci Pokrajinske izborne komisije. U DS-u o~ekuju i vi{e ve}inskih poslanika, s obzirom na to da su uloìli prigovore u pojedinim izbornim jedinicama na drugi krug izbora odràn 20. maja i ra~unaju da bi tako mogli osvojiti i apsolutnu ve}inu u Skup{tini Vojvodine. Me|utim, dosad je zvani~no potvr|eno da }e glasawe biti po no vqe no sa mo u Srp skom Krsturu, tj. na bira~kom mestu 13 u izbornoj jedinici Novi Kneèvac. Tamo je kandidat demokrata Pre drag Be ri} osvojio 2.600 glasova, a Ani ko Je ras iz SVM-a 1.894, ali }e izbori biti ponovqeni jer je u glasa~koj kutiji na|en listi} vi{e. Za sad je po zna to da }e u skup {tin ske klu pe u}i 16 predstavnika koalicije koju okupqa DS, „Izbor za boqu Voj vo di nu”: Bo j an Paj t i}, Dra go slav Pe tro vi}, Ana To ma n o v a-Ma k a n o v a, Bo r i s lav No va ko vi}, Mi lo{ Ga gi}, Je le na Ba la {e vi}, Ta ma{ Tot, Slav ko Rac, Sve tla na Lu ki}Pe tro vi}, Da niel Un gur, Ma ta Ma ta ri}, \en |i Se le {i, Jo van Ti {ma, Ni ko la Ja ra ma zo vi}, So fi ja Bo li nov ska i Stra hi wa Si mo vi}. Ovim poslanicima, kao i dru gi ma iza bra nim po pro porcionalnom sistemu, PIK je ve} dodelio mandate, ali je pitawe da li }e ih svi i zadràti ili }e ih prepustiti dru gi ma, od no sno oda bra ti druge funkcije. Me|u poslanicima ove koalicije bi}e i 40 ve}inskih:

Jo `ef To bi a{, Ne deq ko Ko wo k rad, @eq k o Cr n o g o r ac, Sa v a Svir ~ e v i}, Slo b o d an Zlo ko li ca, @eq ko Vi do vi}, Ste vi ca Na zar ~i}, Ti ho mir Ne `i}, Igor Sa lak, Da ni lo Vi {we vac, Ili ja ]o si}, Ili ja Vo ji no vi}, Mar tin Zloh, Iva n a Mi l i}, Jo v an Ja n i}, I{tvan Bi ro, Bra ni slav Da -

re vi}, Da niel Pe tro vi} i Ro bert Ko lar. Dva ve}inska mandata pripadaju Mi lo {u [i bu lu i Alek san dru Mar to nu iz LSV-a. Srpska radikalna stranka }e imati ukupno pet poslanika, i to s proprocionalne liste SRS-a, po{to na ve}inskim izborima nisu osvojili

ɉɨɤɪɚʁɢɧɫɤɢ ɩɨɫɥɚɧɢɰɢ DS 56 SNS 22 SPS 13 LSV 10 SVM 8 SRS 5 DSS 4 LDP 1 mja n ov, @i v o t a La z a r e v i}, Veq ko Kr sto no {i}, Zo ran Je li ~ i}, Alek s an d ar Gr m u { a, Go r an Pa u n o v i}, Sr b o q ub Bub we vi}, Pre drag Cve ta no vi}, Zo ran Jo va no vi}, Pe tar An dre ji}, @iv ko Mar ko vi}, Zo ran Ta na sko vi}, Ne nad Bo ro vi}, Ani ko @i ro{-Jan ke li}, Dar ko Vu ko je, La zar Ra ~i}, Sr |an Za vi {in, Bra ni slav Fi li po vi}, Du {an In |i}, Slav k o Pa r a}, Da n iel Ko va ~i}, Ro bert San to i Bog dan Tra vi ca. Liga socijaldemokrata Vojvodine }e imati deset poslanika, me|u kojima je osmoro s wi ho ve pro por ci o nal ne iz borne liste: Ne nad ^a nak, Bo jan Ko stre{, Alek san dra Jer kov, Bra n i s lav Bo g a r o { ki, Du {an Ja ko vqev, Ma ja Se dla -

mandate. To su: Sa {a San to vac, Ste vi ca De |an ski, Ma ri ja na ^e to je vi}, Sto jan Tin tor i Mi lan ]uk. Koalicija „Pokrenimo Vojvodinu” koju predvodi Srpska napredna stranka ima}e 22 poslanika, od kojih je 14 s wihove pro por ci o nal ne li ste: Igor Mi ro vi}, Mi lan Vla i sa v qe v i}, Na d a Bo d ro ` i}, Bo re Ku ti}, \or |e Mi li }e vi}, La u r a Raj n o v i} Eve t o vi}, Dra gan Vu lin, Qu bi {a Mi lo sa vqe vi}, Sto jan ka Le ki}, Pa vle Po ~u~, La di slav To m i}, Ve r a Ugr ~ i} Ili}, Vla di mir Ga li} i Sa {a To do ro vi}. Ova ko a li ci ja ima }e, po pre li mi nar nim re zul ta ti ma PIK-a, jo{ osam poslanika, a to su: Pre drag Ma te jin, Ivan

Bo { wak, Da m ir Zo b e n i c a, Pre drag Gin cuq, Jo van La za rov, @iv k o Vr c eq, Sav k a Stra ti jev i Vla di mir So ro. Demokratska stranka Srbije }e u Skup{tini Vojvodine imati ~etvoro poslanika, a proporcionalni mandati dodeqeni su Si ni {i Ko va ~e vi }u, Bra ni sla vu Ri sti vo je vi }u, Sve tla ni Se la ko vi} i Mi len ku Jo va no vu. DSS nema kandidata izabranih po ve}inskom modelu. Savez SPS-PUPS-JS-SDP Sr bi je ima }e 13 po sla ni ka, me|u kojima devet proporcionalnih mandata pripada: Du {a nu Ba ja to vi }u, Mi ro sla vu [pa no vi }u, Je le ni Sto ja no vi}, Uro {u Kan di }u, Pa vlu Bu d a k o v u, Ve s ni Bje l i}Fran c u s ki, Bra n i s la v i Be li}, Mar ku Ma ri }u i Ga vri Avra mo vu. ^etvorica poslanika ove koalicije ima}e ve}inski mandat: @i vo rad Smi qa ni}, Mi len ko Ba bi}, Go ran Lat ko vi} i Zo ran Mla de no vi}. Savez vojvo|anskih Ma|ara o~ekuje ukupno osam mesta u Skup{tini Vojvodine u koju }e u}i ~e ti ri po sla ni ka s proporcionalne liste: Ako{ Uj he qi, Ilo na Pelt, Zol tan Ta ka~ i Ati la Ju has. Jo{ ~eti ri wi ho va kan di da ta, po PIK-u, o~ekuju mandat ve}inskog poslanika: [an dor Ege re {i, Sa bol~ Ka vai, I{tvan Pa stor i La slo Kor ma wo{. Koalicija „Preokret” nije osvo ji la ni je dan man dat po pro por ci o nal nom iz bor nom sistemu jer izme|u ostalog nije pre {la cen zus, ali }e u Skup {ti ni Voj vo di ne ipak imati svog poslanika - Mi li vo ja Vre ba lo va iz Liberalno demokratske partije koji je osvojio ve}inski mandat. S. N. Ko va ~e vi}

LI DER SPS IVI CA DA ^I]

Da le ko smo od for mi ra wa vla de Koalicija SPS-PUPS-JS ni sa kim nije postigla bilo kakav dogovor o parlamentarnoj ve}ini, jer ni od jedne stranke nije dobila predlog o formirawu vlade, izjavio je ju~e predsednik SPS Ivi ca Da ~i}. „Vi{e puta sam izjavqivao, i pre i posle izbora, da je za na{u koaliciju najbitnije pitawe - ko ulazi u vladu i koja je politika te vlade. Za sada ne postoji bilo koji predlog koji bi bio prihvatqiv za na{u koaliciju”, istakao je Da~i}. On je podsetio da je, tako|e, vi{e puta isticao svoje protivqewe odr`avawu prevremenih predsedni~kih izbora, istovremeno sa parlamentarnih, u uverewu da to mo`e dovesti do politi~ke nestabilnosti u zemqi.

„Zato se zala`em za dogovor o {to skorijem konstituisawu novoizabranih organa vlasti i za nastavak razgovora o formirawu vlade”, naglasio je lider SPS. On je konstatovao da je Srbija jo{ daleko od formirawa vlade, imaju}i u vidu rezultate predsedni~kih i parlamentarnih izbora i ~iwenicu da dve najve}e stranke jesu osvojile najvi{e glasova, ali ne dovoqno za formirawe vlade bez koalicije, kao i da jo{ nisu donele kona~nu odluku o tome ko sve treba da ~ini parlamentarnu ve}inu. „Jedno je sigurno - na{a koalicija SPSPUPS- JS je jedina dobila vi{e nego duplo ve}i broj glasova i mandata u odnosu na pret-

hodne izbore i ne}e u~estvovati u postizbornoj reviziji svog izbornog rezultata”, naglasio je Da~i}. On je dodao da se taj rezultat mora po{tovati, kao {to koalicija oko socijalista uva`ava druge politi~ke aktere. „Mi smo spremni da doprinesemo politi~koj stabilnosti Srbije, ~ak i ako to zna~i na{ odlazak u opoziciju”, poru~io je Da~i}. „Ali, `elim da javnost jasno zna da, osim na~elnog dogovora sa Borisom Tadi}em i wegovom koalicijom pre drugog kruga izbora ( 8. maja) o zajedni~kom radu na formirawu parlamentarne ve}ine, nikakvih daqih konkretnih razgovora nije bilo na tu temu”, zakqu~io je Da~i}.

REKLI SU

Jer kov: Br zo }e mo se do go vo ri ti LSV je formirala grupu za pregovore o formirawu vlasti u Novom Sadu, u koje ta stranka ulazi sa potpuno ravnopravne pozicije, izjavila je ju~e portparol i kandidat LSV za gradona~elnika Novog Sada, Alek san dra Jer kov. Ona veruje da }e ti pregovori trajati vrlo kratko, jer, kako je rekla, DS i LSV su dugogodi{wi partneri u gradu tako da je „sve poznato od ranije”. Sli~na je situacija, smatra ona, i kada je re~ o formirawu vlasti na pokrajinskom nivou. „LSV je jedina stranka iz dosada{we vladaju}e koalicije u Vojvodini koja je ostvarila boqi rezultat nego na prethodnim izborima”, kazala je Jerkov, isti~u}i da je ta stranka duplirala broj poslanika u pokrajinskom parlamentu u odnosu na dosada{wi saziv. Ona je rekla da je rano govoriti da li }e LSV u~estvovati u vlasti u pokrajini i u kojoj meri, jer nikakvi pregovori jo{ nisu po~eli.

Sa vi}: U sre du ime pre mi je ra Poslanik u novom republi~kom parlamentu sa izborne liste „Preokret” i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ran ka Sa vi} izrazila je o~ekivawe da }e sredinom ili krajem naredne sedmice biti konstituisana Skup{tine Srbije u kojoj }e se po prvi put na}i i predstavnici sindikata. Ona je, gostuju}i na TV Pink, najavila da na po~etku poslani~kog mandata ne}e podneti ostavku na funkciju u sindikatu, dok ne vidi kakve su wene mogu}nosti u parlamentu. Savi} je podsetila da su i predstavnici Saveza samostalnog sindikata na listi DS. Savi} je izrazila uverewe da }e „Preokret” biti u budu}oj vladi Srbije u kojoj bi bili i predstavnici DS i SPS, uz podr{ku stranaka nacionalnih mawina i rekla da za wu ne bi bilo iznena|ewe ukoliko bi predsednik DS Bo ris Ta di} bio novi premijer u budu}oj vladi i da }e se „u sredu to objaviti”.

Ra do sa vqe vi}: DS je `r tvo vao kra qi cu Politikolog Du {ko Ra do sa vqe vi} ocenio je ju~e da se nakon poraza Bo ri sa Ta di }a na izborima pokazalo da je Demokratska stranka najve}i gubitnik proteklih izbora. „DS je `rtvovao kraqicu da bi dobio partiju {aha, ali je na kraju izgubio partiju”, rekao je Radosavqevi} na konferenciji za novinare u Medija centru Vojvodine. Prema wegovim re~ima, pre ~etiri godine Boris Tadi} je bio najpopularniji i najomiqeniji politi~ar u Srbiji, {to sada vi{e nije slu~aj. On je ocenio da je Tadi} izgubio izbore i zato {to je bio uzurpirao funkciju predsednika Srbije, jer se u javnosti predstavqao kao osoba koja se pita za sve, dok ustavne nadle`nosti predsednika dr`ave ni izbliza nisu tako {iroke. Radosavqevi} je ocenio da je kampawa bila dosadna, da zapravo nije bilo prave ponude i da su se stranke dokazivale „same sebi a ne bira~ima”.

SR BI JA TR ^I PRE MI JER SKI KRUG

Ta di} i Da ~i} do go va ra ju se o pred sed ni ku Vla de Pregovori demokrata i socijalista oko nove vlade, a prvenstveno premijera su, po saznawu „Dnevnika“, u toku i, kako je rekao na{ izvor iz vrha vlasti, otpo~eli su ju~e. U ovom momentu ono {to je izvesno to je da }e, ako se DS i SPS dogovore o vladi, odluku o tome ko }e biti premijer doneti Bo ris Ta di} i Ivi ca Da ~i}. Lider DS Tadi} kao mogu}i kandidat za novog premijera obele`je je srpske scena po okon~awu predsedni~ke trke, koja je pobedom lidera SNS To mi sla va Ni ko li }a otvorila mnoga pitawa. Demokrate nakon sednice Predsedni{tva stranke jo{ u javnost nisu iza{li sa stavom o svom predlogu za mandatara, iako se nakon vi{esatnog sastanka u Krunskoj, op{ta spekuli{e da je tra`eno od Tadi}a da prihvati da bude kandidat za premijera, i da se ~eka wegova odluka. Za to vreme oglasila se potpredsednica DS Je le na Tri van koja je opovrgla navode medija vezane za sednicu Predsedni{tva te stranke, isti~u}i da nema osnova za spekulisawe o personalnim re{ewima u vladi pre nego {to su pregovori o formirawu vlade uop{te po~eli. Trivan je rekla da je istina samo ono {to je DS i saop{tila posle sednice - da je na Predsedni{tvu doneta jedi-

- Odluku o premijeru iz DS treba da donesu organi te stranke. SPS nije ni~iji tutor, ali saradwa na nivou lidera stranaka Tadi} i Da~i} pokazala se kao funkcionalno i efikasno partnerstvo. \ilas je tako|e dokazao svoj legitimitet i sposobonost, ali SPS nije ta koja odlu~uje koga }e DS kandidovati za premijera. Nemamo ni{ta protiv toga da Tadi} bude premijer, ali je bitno programski opredeliti budu}u vladu i u kom }e smeru ona i}i- rekla je ju~e Vukomanovi} novinarima. Kon-

statuju}i da socijalisti „nisu optere}eni kadrovskim re{ewima, ona je izjavila da su socijalisti potvrdili svoje strate{ko partnerstvo sa DS i da su dali dovoqno signala da je ono odr`ivo. Situaciji nastaloj nakon 20. maja kada je Tomislav Nikoli} pobedio na predsedni~kim izborima, predhodile su ina~e pri~e da demokrate, koje o mandataru i kadrovskim re{ewima za

Na Predsedni{tvu DS-a doneta jedino i iskqu~ivo odluka da se na osnovu dogovora od 8. maja sa koalicijom SPS-PUPS-JS zapo~nu pregovori o formirawu parlamentarne ve}ine na svim nivoima (Jelena Trivan) no i iskqu~ivo odluka da se na osnovu dogovora od 8. maja sa koalicijom SPS-PUPS-JS zapo~nu pregovori o formirawu parlamentarne ve}ine na svim nivoima. Istovremeno „Dnevnik“ u vrhu vladaju}e koalicije saznaje da razgovori, konsultacije i zauzimawe pozicija itekako te~e, a istovremeno kada su demokrate analizirale izbora, to isto su ~inili i lideri „male koalicije“ Ivica Da~i}, Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma, koji u ovom momentu, bar medijski „}ute“. „Razgovori, ili da budem precizniji, ìva komunikacija DS i koalicije okupqewe oko SPS oko nove vlade i mandatara su u toku.To je u ovom mometu jedini konkretan podatak koji mogu da kaèm. Sve }e biti izvesnije za neki dan„, navodi na{ izvor iz vrha vlasti. U ~itavom galimatijasu nepoznanica je zbog ~ega je potrebna ishitrenost u odluci Tadi}a, prihvatala li ili ne kandidaturu za premijera. Kako je ukazao i ~lan koalicije „Izbor za boqi ìvot“ lider SDPS Ra sim Qa ji} da bi formirawe vlade moglo potrajati duè nego {to bi bio slu~aj da je lider demokrata Boris Tadi} pobedio na izborima iz prostog razloga, {to }e Tomislav Nikoli} „dati mandat kandidatu napredwaka da sastavi vladu“, odnosno potpredsednici SNS Jor go va ni Ta ba ko vi}. Ukoliko Tadi} ne prihvati kandidaturu za premijera, spekuli{e se da je slede}a varijanta zamenik predsednika DS Dra |an \i las, ali neki izvori iz DS navode da je socijalistima najprihvatqiviji prvi ~ovek demokarata. Potpredsednica SPS Di ja na Vu ko ma no vi} izjavila ju~e da toj stranci „ne smeta” da na mestu premijera budu lider DS Boris Tadi} ili wegov zamenik Dragan \ilas.

novu vladu, nisu htele da govore pre okon~awa drugog kruga, za svaki slu~aj premijersko mesto ~uvaju za Tadi}a. To po na{im saznawima uop{te nije bilo u igri, niti su se razgovori vrha DS kretali u tom pravcu, sve do pred sednicu Predsedni{tva 21.maja. Druga predizborna pri~a, pre op{teg |ur|evdanskog izlaska na birali{ta bila je ona koju je uporno plasirao lider SPS Ivica Da~i}, tvrde}i da DS i SNS dogovaraju novu vladu. Na doma}oj politi~koj sceni je odavno jasno da niko, a posebno lider neke stranke i dr`avni funkcioner, ne izlazi tek tako i bez razloga sa „nekim pri~ama“. Ako je tako, onda je po najnovijim spekulacijama u politi~kim kuloarima Beograda, „uhva-

Sig na li SPS-a - Mi smo dali dovoqno signala da je partnerstvo sa DS-om odrìvo i ono je pozitivno nagra|eno na izborima, s obzirom da je politika koju smo vodili dobila 135 poslani~kih mesta. Imamo legitimitet da na sli~an na~in formiramo vladu- kazala je potpredsednica SPS Dijana Vukomanovi}. tio voz“. Naime dok se ~eka stav DS i odluka Tadi}a, plasirane su tvrdewe da su od onih ~ije smo ambasadore mogli da vidimo u postizbornom procesu 2008. godine, ovaj put traìli vladu SNS-DS- SPS, {to je, ako ni{ta drugo, potvrda da kod nas uvek postoje „posebne pri~e“. Jedna je izvesna, {toperica za duìnu trajawa procesa formirawa nove vlade u rukama je u najve}oj meri Nikoli}a, koji }e s preuzimawem mesta {efa dràve voditi konsultacije sa svima koji su stigli do parlamenta. Dra gan Mi li vo je vi}

POLiTikA

sreda23.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. U I[ ^E KI VA WU KON STI TU TIV NE SE SI JE SKUP [TI NE SR BI JE

Pre o kret „po be dio” PUPS Pr vom sed ni com srp skog parlamenta, koja treba da bude odràna do 9.juna, predsedava}e najstariji poslanik, a to }e ovog puta biti Za ha ri je Tr nav ~e vi} (86) izabran na listi „Pre o kre ta“. Ta ko je „Preokret“ preoteo „{tafetnu palicu“ od PUPS –a, ~iji lider Jo van Kr ko ba bi} je kao naj sta ri ji par la men ta rac pred se da vao kon sti tu tiv nom sesijom 2008. godine. Trvanve~evi}u }e u vo|ewu prve sednice, kako predvi|a Poslovnik o radu Skup{tine Srbije, pomagati najmla|i poslanici sa ~etiri izborne liste koje su dobile najve}i broj poslani~kih mandata, u ovom sazivu sve do jedne mlade dame. To su sa liste „Pokrenimo Srbiju” Je le na Bu di mi ro vi} (27), sa liste „Izbor za boqi ìvot”, Jo va na Jok si mo vi} (25), potom poslanica liste SPS-PUPSJS sa 44 po sla ni ka Ne v e n a Sto ja no vi} (26) i najmla|a od poslanika DSS Bo ja na Bo ì no vi} (31). Prvu konstitutivnu sednicu zakaza}e predsednica jo{ uvek aktuelnog saziva Sla vi ca \u ki} De ja no vi}. Me|u dodeqenim mandatima pred wa ~e par la men tar ci iz Beograda - 116, a tek potom iz Novog Sada 15, Ni{a i Kragujevca po 10, â~ka i Jagodine po pet, dok je sa Kosova i Metohije pet poslanika. Najzastupqenija zanimawa su ekonomisti, pravnici i profeso-

ri, a ima i po pet novinara i studenata, 10 penzionera, sedam privatnih preduzetnika, nekoliko politikologa... Me|u narodnim predstavnicima su i radnik, glumac, privrednik, dram ski pi sac, dra ma turg, rediteq, kwi`evnik, iz-

ni~kim klupama koa li ci je SPSPUPS-JS bi ti 14 pripadnica lep{eg pola, DSS sedam, po {est u re do vi ma „Pre o kre ta” i URS-a, a po jed na

Pr vom sed ni com Skup {ti ne Sr bi je pred se da va }e Za ha ri je Tr nav ~e vi} (86), kao naj sta ri ji po sla nik

dava~, oficir policije, programer, zemqoradnik, geneti~ar. Samo jedan parlametarac Dra gan [or maz (SNS) „priznao“ je da mu je zanimawe – politi~ar. U novom sazivu najvi{eg zakonodavnog tela je i 81 `ena na listi „Pokrenimo Srbiju” ih je 24, na listi „Izbor za boqi `ivot” 22, dok }e u posla-

me |u po sla ni ci ma SVM i Stranke demokratske akcije Sanxaka. Bu du }i par la ment ~i ni }e 73 poslanika koalicije „Pokrenimo Srbiju”, 67 poslanika koalicije „Izbor za boqi `ivot”, 44 poslanika koalicije SPS-PUPS-JS, 21 poslanik DSS-a, 19 poslanika pokreta „Preokret”, 16 poslani-

ka URS-a, pet poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara, dva stranke Su lej ma na Ugqa ni na i po jedan liste „Sve zajedno”, Koalicije Albanaca Pre{evske doline i stranke „Nijedan od ponu|enih odgovora”. Ne}e svi poslanici kojima su dodeqeni mandati ostati u par la men tu. Na kon ko na~ ne pre ra spo de le funk ci ja na svim nivoima vlasti bi}e poznat kona~an spisak narodnih predstavnika. S. Stan ko vi}

Po sla ni ci iz Voj vo di ne Ko su poslanici iz Vojvodine u Skup{tini Srbije, prema mandatima koje je po redosledu dodelio RIK. Sa liste „Pokrenimo Srbiju“ Jor go van ka Ta ba ko vi}, Vu ~e ta To {ko vi}, Bi qa na Pan ti} iz Novog Sada, Goj ko Ra di} (Subotica), Goj ko Kne è vi} ( Subotica), Jelena Budimirovi} (Martinci), Ma ri jan Ri sti ~e vi} (Novi Karlovci), Sr |an [ajn (Kova~ica), Mi le Spi rov ski (Jabuka), Zo ran Ma {i} (Rumenka), Oto Ki {mor ton (Kikinda), Zla ta \e ri} (Sombor), Igor Be ~i} (Vrbas), dr Pre drag Mi ja to vi} (Vr{ac) i Sa {a Mak si mo vi} (Novi Be~ej). Me|u poslanicima sa liste „ Za boqi ìvot“ su Bo jan Paj ti}, Gor da na ô mi}, Bo ri slav Ste fa no vi}, Te o do ra Vla ho vi}, Ne nad â nak, Jan ko Ve se li no vi}, Mi lo rad Mi ja to vi}, Alek san dra Jer kov iz Novog Sada, Oli ver Du li} i Pe tar Kun ti} (Subotica) , \or |e Stoj {i} (Sremska Mitrovica), Qu ban Pa ni} (Vr{ac),

Bo jan Ko stre{ (E~ka), Ole na Pa pu ga (Ruski Krstur) i Sr |an Mi ko vi} (Pan~evo). Iz Vojvodine ispred SPS – PUPS – JS su Du {an Ba ja to vi} i Mo mo ^o la ko vi} (Novi Sad), Ve sna Jo vic ki (Ba~ka Palanka) i Zo ran Ka sa lo vi} (@iti{te). Kad je o listi DSS re~ u parlamentu su Si ni {a Ko va ~e vi} (Sremska Mitrovica), Jo van Pa la li} ( Ba~ka Palanka) i Ru `i ca Igi} (Novi Sad). Sa liste „Preokret“ iz Vojvodine su Ju di ta Po po vi} (Zrewanin) i @i ka Goj ko vi} (Sombor), a URS –a Ma ja Goj kov vi} (Novi Sad) i Dra gan Mi ja tov ( Sremska Kamenica). Svih pet poslanika SVM je iz Vojvodine Ba lint Pa stor (Subotica), La slo Var ga (Pali}), El vi ra Ko va~ ( Mihajlovo), Ar pad Fre mond (Pa~ir) i Zol tan Pek (Senta).

U no vom sa zi vu ipak ma we `e na Uo~i parlamentarnih izbora u Srbiji najavqivano je da }e u budu}em sazivu republi~kog parlamenta tre}ina poslanika biti `ene, ali }e ih u poslani~kim klupama, nakon {to su podeqeni mandati, biti ne{to mawe. Od o~ekivanih 84 u novoj Skup{tini Srbije bi}e 81 predstavnica lep{eg pola. Pro{logodi{wim izmenama Zakona o izbo-

ru narodnih poslanika predvi|ena je obaveza stranaka da na listama kandidata za budu}e poslanike svaka tre}a bude `ena. Tu obavezu, sve stranke koje su u~estvovale u trci za poslani~ka mesta su ispo{tovale, ali je nakon dodele mandata broj `ena budu}ih poslanika ne{to mawi od o~ekivanog. Na listi „Pokrenimo Srbiju” od 73 mesta, koliko su osvojili na izborima, posla-

ni~ki mandat su dobile 24 ène, me|u 67 poslanika liste „Izbor za boqi ìvot” bi}e 22 dame, dok }e u poslani~kim klupama koalicije SPS-PUPS-JS, koja ima 44 mandata, biti 14 pripadnica lep{eg pola. Me|u 21 poslanikom DSS bi}e sedam èna, po {est u redovima „Preokreta” i URSa, a po jedna me|u poslanicima SVM i Stranke demokratske akcije Sanxaka.

TVIT CRTICA Ne ug od no za ni mqi vo Gradona~elnik In|ije Go ran Je {i} „nije siguran“ {ta je san, a {ta java. - Ujutru se probuditi uz podse}awe da je Nikoli} predsednik je vrlo neugodan ose}aj... moram priznati... ali je ipak borba sada mnogo interesantnija. „Mada i ~etiri godine premijera Ko{tunice smo pre`iveli, na isto ti do|e”, zakqu~uje Goran Je{i} svoje razmi{qawe na lajni.

(I)ra ci o nal na ko ha bi ta ci ja

To ma i da qe na „pro ve ri”

Za LDP-ovca Dra ga Ko va ~e vi }a „racionalno politi~ko pona{awe bi sada bilo najve}a koalicija. SNS-DS-SPS, sa \ilasom kao premijerom. Ali, te{ko...” Funkcioner SNS Ma rio Ma le ti} smatra da je kohabitacija „lo{e re{ewe za Srbiju“. - [ta }e nam nestabilna vlada koja }e biti u konstantnoj sva|i sa predsednikom - pita se Maleti}.

Fanovi LSV pitaju se : Ho}e neko zavr{iti posao oko diplome i navodne izborne kra|e u prvom krugu? - Naravno- odgovor je funkcionerke Lige Alek san dre Jer kov. Ja }u na tome istrajati dok se ne ustanovi, a novi predsednik mora snositi odgovornost za javno izgovorenu re~- poru~uje sa Tvitera Jerkov.

Po slu {a ti Mla |u

Ko tr ~i pred ru du

A slu `be bez bed no sti?

Neki od fanova politi~ara se}aju se ranijih de{avawa, a ima i onih koji misle da je lider DS Bo ris Ta di} svojevremeno trebao da poslu{a {efa URS Mla |a na Din ki }a. Dinki}, koji ~ita poruke sa Tvitera odmah je reagovao. - Potpuno si u pravu. Da me je tada poslu{ao, smenio Cvetkovi}a i promenio politiku vlade, ne bi do`iveo poraz- podvla~i Dinki}.

Demokrata Bal {a Bo ò vi} poru~uje napredwacima : „Ne tr~ite pred rudu“, po{to su u mnogim tvitovima najavili da }e SPS praviti koaliciju sa SNS. - ûjem da }ete Vu~i}a da postavite za direktora Narodne kancelarije predsednika Republike? Jel istina?- pita Boòvi}. - Ne znam o kom tr~awu pred rudu govori{- odgovara napredwak Vla di mir \u ka no vi}. - Mi smo svoje osvojili. Koliko vidim vi se utrkujete u ime SPS da dajete izjave.

Novinar Du {an Ja wi} iznosi svoju dilemu na Tviteru. Po zakonu o slu`bama bezbednosti koordinator tih slu`bi je {ef kabineta predsednika republike. Tek }emo da vidimo koga }e Toma postaviti na to mesto i ko }e biti glavni za slu`be bezbednosti. Ovo zakonsko re{ewe je ina~e veoma lo{e jer {efa kabineta postavqa predsednik, on nije izabrano lice, smatra Jawi}. S. St.

PO TRA GA ZA „MA GI^ NIM” BRO JEM 126

Ne na di}: Tr go vi na?

Proces formirawa naredne vlade otvara i pitawe mogu}nosti trgovine mandatima poslanika na putu mandatara i wegovih saradnika u potrazi za „magi~nim” brojem 126 - ve}inom koja }e u Domu Narodne skup{tine krojiti sudbinske zakone. Da formirawe vlade moè da predstavqa i neku vrstu trgovine mandatima ~iji su vlasnici, prema zakonu, poslanici smatraju sagovornici Tanjuga Ne nad Ne na di} iz Transaprentnosti i predsednik skup{tinskog Administrativnog odbora Ne nad Kon stan ti no vi}, izri~it u tvrdwi da demokrate nisu sklone toj vrsti igre.”Bilo da }e trgovati stranke ~iji su poslanici u parlamentu ili da }e se trgovina odvijati na individualnom nivou, neka vrsta pregovora nas, izvesno, o~ekuje. E, sad , glavno je pitawe sa ~ime se trguje?”, misli Nenadi}. Programski direktor nevladine organizacije insistira na va`nosti predmeta pregovora, odnosno da li su to samo ideje i programski ciqevi za koje su se u~esnici na ovim izborima zalagali, ili ne{to drugo - funkcije, li~ne privilegije, „plen” u javnim preduzecima i javnim slu`bama. Dakle, upozorava Nenadi}, to je ono {to moè da bude veliki razlog za zabrinutost gra|ana, s obzirom da se pregovori (bilo da se oni vode samo me|u strankama ili direktno sa slobodnim poslanicima), mogu pretvoriti u ne{to {to moè da bude {tetno za interese Srbije. „Upravo zbog toga i postoji potreba da se ti dogovori obznane gra|anima kako bi se znalo {ta i oko ~ega su se saglasili oni koji }e podràti budu}u vladu, bilo da je formira koalicija okupqena oko DS ili oko SNS-a, ili DS i SNS zajedno...”, re~i su Nenadi}a. [anse za trgovinu su, prema negovom mi{qewu, ve}e nego u prethodnim periodima, ali se nada da su stranke „znale” koga stavqaju na spiskove kandidata za narodne poslanike i da su vodile ra~una da su to qudi od poverewa, oni za koje nisu sumwali da mogu postati „prebezi”. „[anse jesu ve}e, ali da li }e trgovine biti toga biti, zavisi od nekih stvari koje ne znamo mi ve} samo qudi unutar stranaka koji treba da se uvere da li su predloìli qude dosledni u svom strana~kom i programskom opredeqewu. Svakako, va`no je i da li su

kandidati svoju vernost ve} na neki na~in naplatili unutra stranke”, oprezan je Nenadi}. Konstantinovi} podse}a da su poslanici vlasnici svojih mandata i da su odgovorni pred gra|anima koji su ih birali.”Apsolutno sam uveren da su poslanici Demokratske stranke na svojim pozicijama iz uverewa i da vrlo dobro znaju na osnovu kog programa i ko-

jih ideja demokrata su izabrani u Skup{tinu Srbije”, uveren je predsednik skup{tinskog Administrativnog odbora. Ne da ne o~ekujem, poru~io je, nego sam siguran na osnovu iskustva iz perioda nakon ustrojewa vi{estrana~-

Pre le ta ~i Ono {to mogu da tvrdim je da ispred Demokratske stranke ne}e biti apsolutno nikakvih preleta~a”, ne ostavqa mesta sumwi Konstantinovi}.Kako o~ekuje, u parlamentu }e biti qudi koji su svesni odgovornosti pred gra|anima Srbije u ~ijem interesu su i mewani zakoni kako bi se pokazalo da svako mora da odgovara onima koji su ih izabali i to mnogo vi{e nego {to odgovaraju mati~noj politi~koj stranci.”Poslanici su funkcioneri, odgovaraju gra|anima Srbije i u skup{tinskim klupama nisu iz li~nog interesa, ili makar ne bi trebalo da se rukovode sopstvenim interesom ve} da zastupaju interes gra|ana”, o~ekuje Konstantinovi}. kog sistema, da nijedan poslanik Demokratske stranke nije pre{ao u neku drugu poslani~ku grupu, ili postao nezavisni poslanik u parlamentu.”Mislim da sam na ovaj na~in delimi~no odgovorio i na pitawe kakva nas budu}nost u tom pogledu o~ekuje”. ka`e Konstantinovi}.

„Eko no mist”: No va vla da, ista po li ti ka Srbija }e najverovatnije dobiti vladu koju }e predvoditi Demokratska stranka i Socijalisti~ka partija Srbije i stoga poraz Bo ri sa Ta di }a ne ozna~ava politi~ki potres jer se od nove vlade moè o~ekivati uglavnom ista politika, ocewuje danas britanski „Ekonomist”. „Ako novu vladu, kao {to izgleda verovatno, budu i daqe vodili DS i SPS, od Srbije moèmo o~ekivati uglavnom isto. Tadi}ev poraz je wegov li~ni gubitak i gubitak za DS, ali ne i politi~ki potres za Srbiju ili region”, ocewuje „Ekonomist” u tekstu pod nazivom „Biv{i nacionalista svrgnuo Tadi}a”. List podse}a da je To mi slav Ni ko li} osnovao Srpsku naprednu stranku po{to je zakqu~io da je wegov biv{i {ef Vo ji slav [e {eq izgubio dodir sa stvarno{}u. „SNS je usvojila proevropsku poziciju, ~ija politika se prakti~no ne razlikuje od politike DS-a”, ocewuje britanski list i dodaje da su neki zgroèni time {to novoizabrani predsednik ima pro{lost ekstremnog nacionaliste, {to, kako navodi list, govori o selektivnom posmatrawu.

„Ekonomist” podse}a i da je Ivi ca Da ~i}, bliski saradnik Tadi}a u proteklim godinama, bio portparol Slobodana Milo{evi}a tokom ratnih godina, kao i da je lider „Jedinstvene Srbije”, tako|e jedan od wegovih koalicionih partnera, bio bliski saradnik @eqka Ra`natovi}a Arkana. Prilikom formirawa nove vlade, sve kombinacije su mogu}e, a kao mogu}i kandidate za premijera „Ekonomist” izdvaja Tadi}a, Ivicu Da~i}a i Dra ga na \i la sa.”Ukoliko DS i SPS formiraju vladu, dogodi}e se ne{to veoma va`no na srpskoj politi~koj sceni”, navodi list i podse}a da je predsedni~ka funkcija bila veoma va`na u vreme Tadi}a koji je bio lider najsna`nije partije u zemqi. „Ekonomist” procewuje da su mogu}a previrawa u DS-u posle Tadi}evog poraza na izborima, ali da }e partijski funkcioneri, pre nego {to krenu u svrgavawe strana~kog lidera, „poku{ati da obezbede vladu”. „Srbija }e u}i u period kohabitacije, ali vlast }e uglavnom biti u rukama vlade i premijera”, zakqu~uje „Ekonomist”.

AGENCIJA FI^ O SRBIJI

Kre dit ni rej ting osta je

Agencija za procenu kreditnog rejtinga Fi~ ocenila da su izbori u Srbiji pove}ali neizvesnost oko smera ekonomske politike i odnosa s Me|unarodnim monetarnim fondom, ali da to ne}e uticati na kreditni rejting. Situacija u Srbiji je „u okviru tolerancije nivoa rejtinga BB minus sa stabilnim izgledom”, navode iz Fi~-a na svoj internet stranici. „Kada smo u novembru potvrdili taj rejting, rekli smo da o~ekujemo predsedni~ke izbore s ishodom nastavka protr`i{ne i proevropske orijentacije. Ovo ostaje slu~aj budu}i da je pobed-

nik nedeqnih predsedni~kih izbora To mi slav Ni ko li} zauzeo proevropski stav”, isti~u iz te agencije. Ocewuje se da bi Nikoli} mogao biti suo~en s rivalnom parlamentarnom ve}inom {to bi moglo da ote`a sprovo|ewe reformi. Kreditna agencija navodi da je Nikoli} povremeno imao retoriku usmerenu protiv MMF-a, ali da wegova pobeda ne pove}ava neizvesnost oko odnosa Srbije prema toj instituciji, budu}i da i prethodna vladaju}a koalicija nije automatski sledila preporuke MMF-a. „Tako da dolazak novog predsednika ne mora da ukazuje na dramati~nu promenu u odnosu Srbije prema MMF-u”, navodi Fi~ uz ocenu da je program MMF-a pozitivan, po{to obezbe|uje mehanizam protiv „prevelikh devijacija” u fiskalnoj politici Srbije.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda23.maj2012.

BEZ REINDUSTRIJALIZACIJE SPASA NAM NEMA

Sr bi ja na gr ba ~i 310.000 rad ni ka u in du stri ji Da stawe u privredi Srbije ne stoji ba{ sjajno dobro je poznato, a isto tako je poznato da je potrebno ne{to brzo preduzeti da se napravi pomak naboqe. Mnogi privredni kapaciteti ne rade, gra|evinarstvo jedva preìvqava, a najbolnije ta~ke su velika nezaposlenost, pad proizvodwe i veoma lo{e stawe u realnom sektoru privrede. îwenica je da je sada{wu situaciju u privredi mnogo razloga, ali i da se ve} dugo, prakti~no, ni{ta ne mewa na boqe, da je sve mawe radnih mesta, te da se na ve} posrnulu privredu, sru~ila i ekonomska kriza koja je zahvatila ceo svet. I dok se izlazak iz krize u najrazviejnijim zemqama nazire, u Srbiji izgleda da tek stiè najja~i talas. Uz to, nekoliko posledwih meseci u na{oj zemqi proteklo je u predizbornoj kampawi, koja je, nakon drugog kruga predsedni~kih izbora u nedequ zavr{ena. Sada predstoji formirawe Skup{tine Srbije, kao i vlade, a onda bi se moglo krenuti u pravcu re{avawa ovih goru}ih problema. Ipak, kada }e taj posao biti zavr{en, za sada se jo{ ne moè precizno re}i, ali su, vaqda, svi svesni da vremena ima malo. Po re~ima predsednika Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Mi lo ra da Mi ja to vi }a, stawe u privredi je lo{e, a Srbije je u tranziciji pro{la kroz izuzetno te{ku situaciju, koja se psoebno negativno odrazila na stawe u realnoj ekonomiji. On ukazuje da je u realnoj privredi trenutno za-

Nema velikih iluzija - Ne gajimo prevelike iluzije da je mo} nove vlada prevelika, ali je, svakako, wen zadatak da se stvori ambijent koji bi omogu}io investicije i razvoj - kaè Ratko Filipovi}. - To je mogu}e ostvariti iskqu~ivo dobrim konktaktima s Evropskom unijom i brzim nastavkom procesa evropskih integracija, dok bi svaki ekspriment u koji bi vlada u{la, dakle neki specifi~an srpski put oporavka, bila nova opasnost za unaza|ivawe privrede, a realnog sektora posebno. Za oporavak privrede neophodno je da dràva pruì ve}u pomo} preduze}ima iz realanog sektora, koja su, zbog ekonomske krize, u velikim problemima. posleno oko 310.000 qudi, a devedesetih godina pro{log veka, u ovom sektoru privrede radilo je oko 1.200.000 qudi. - To je, svakako, stra{an pad broja zaposlenih i {to je tragi~no i daqe se gube radna mesta u realnoj privredi - pre svega gra|evinrstvu i prehrambenoj industriji, pa prvi i osnovni zadatak nove vlade mora biti reindu-

strijalizacija - ka`e Mijatovi}. - Nova vlada bi morala biti formirana {to pre, jer vremena za gubqewe nema, a mora se stvoriti povoqan ambijent u kojem }e biti pokrenuta privreda, te u woj moraju biti hrabri i sposobni qudi, spremni i uporni da to i u~ine, jer drugog izlaza nema. Po re~ima predsednika Prviredne komore Vojvodine Rat ka

Fi li po vi }a, situacija u privredi od pre dvadesetak godina i danas je neuporediva. Realni sektor je, ukazuje Filipovi}, devedestih godina pro{log veka potpuno propao, a obnova, koja je trebalo da usledi kroz privatizaciju, imala je malo dobrih rezultata, jer je bilo mnogo gre{aka i propusta u privatizaciji realnog sektora, {ansa za oporavak je bila izgubqena, a stawe je dodatno pogor{ano zbog ekonomske krize. - Mi smo, kao dràva, izgubili veoma bitna trì{ta u celom svetu, jer su na{i proizvodi bili plasirani i u nekada{wi SSSR, u SAD, u celu Evropu, u oblasti gra|evinarstva na{i radnici su bili veoma angaòvani na Bliskom istoku, i toga vi{e nema - kaè Filipovi}. - Izgubqena trì{ta sada je veoma te{ko je povratiti, pa smo svedeni na male doma}e investicije, eventualno ve}e pojedina~nih investitora, ili direktne strane investicije. Stav PKV je, isti~e Filipovi}, da su razvoj i obnova realnog sektora najva`niji, i da su ulagawa, pre svega, neophodna u oblasti poqoprivrede, metalne i prehrambene industrije, te gra|evinarstva. Ekonomista Mi ro slav Pro ko pi je vi} ukazuje za „Dnwevnik” da je posao vlade da stvori ambijent u kojem }e do}i do oporavka privrede, ali po{to to nije uradila ni jedna vlada od 2000. godine, te{ko je dati odgovor da li }e to u~initi ona koja tek treba da se formira. D. Mla|enovi}

KO I KAKO TRO[I DR@AVNI NOVAC

Gra |a ne ni ko ne za ra zu je Vi{e od 90 procenata gra|ana Srbije smatra da se ne pita dovoqno u procesima kreirawa i tro{ewa dràvnog buxeta, a vi{e od 70 procenata misli da od buxetskih para ve}e ko ri sti ima ju taj ku ni ne go obi~ni gra|ani, pokazalo je istraìvawe Kontakt organizaci ja ci vil nog dru {tva (KOCD). Ta ko |e, vi {e od 70 od sto gra|ana Srbije smatra da se buxetski novac ne tro{i namenski i da je buxet privatna kasa politi~ara, rekao je na konferen ci ji za no vi na re Mar k o Sto ja no vi} iz Gra|anskih inicijativa. On je objasnio da je istraìvawe KOCD ra|eno u februaru 2012. godine, da je obuhvatilo 804 gra|anina i gra|anke razli ~i tih sta ro snih do ba, a sprovedeno je u ~etiri najve}a grada Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. Prema tom istraìvawu, kako je istakao Stojanovi}, 93 odsto ispitanika èlelo bi da u~estvuje u procesima kreirawa buxeta i pra}ewu potro{we buxetskih sredstava dok sedam procenata za to nije zainteresovano. On je dodao da 87 odsto anketiranih misli da ne postoje mehanizmi koji bi gra |a ni ma omo gu }i li da se ukqu~e u nadgledawe planirawa, izrade i tro{neja buxeta, a 43 odsto smatra da uop{te nije informisano o tim procesima.

ekOnOMiJA

sreda23.maj2012.

dnevnik

Do MA ]A vA lU TA SvE SlA BI JA I SlA BI JA

ZA BRI NU TI ZA FI NA NSIJ SKI SI STEM

Di nar to ne pa po ta pa i na{ stan dard

^u va mo pa re u ~a ra pi Sva ki ~e tvr ti Be o gra |a nin i da qe ~u va no vac u sta nu, po ka za la je an ke ta „Ba sler osi gu ra wa” spro ve de na to kom ma ja u ko joj je u~e stvo va lo 330 Be o gra |a na. Pre ma re zul ta ti ma tog is tra `i va wa, sve ga se dam od sto is pi ta ni ka, pro se~ ne sta ro sti 40 go di na, ~u va svoj no vac u osi gu ra va ju }oj ku }i.

Iako je 80 od sto an ke ti ra nih Be o gra |a na za bri nu to za fi nan sij sku sta bil nost svo je po ro di ce, sko ro po lo vi na - 43 od sto wih, pre bi osi gu ra lo imo vi nu ne go po ro di cu, a sa mo pet od sto is pi ta ni ka se iz ja sni lo da bi osi gu ra lo sop stve ni `i vot. Pre ko 70 od sto is pi ta ni ka oda bra lo je [vaj car sku kao ze mqu sa naj si gur ni jim fi nan sij skim si ste mom i isto to li ko wih pri oda bi ru osi gu ra va ju }eg dru {tva sma tra da je bit ni ja we go va sta bil nost ne go vi si na pre mi je ili vr sta osi gu ra wa ko ja im se nu di. DR @A vA pR o DA lA DU @NI^ KE hAR TI JE

Dug pora stao 2,2 mi li jar de di na ra Upra va za jav ni dug pr o da la je ju ~e na auk ci ji 22,3 od sto dvo go di {wih dr `av nih za pi sa ukup ne no mi nal ne vred nost 2,2 mi li jar de di na ra, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja Sr bi je. Te du `ni~ ke har ti je su pr o da te po go di {woj sto pi od 13,99 od sto, a na na pla tu do spe va ju 22. ma ja 2014. go di ne. Za su tra je za ka za na auk ci ja osam na e- sto me se~ nih dr `av nih za pi sa de no mi no va nih u evri ma ukup ne vred no sti 100 mi li o na evra.

Go ri vu ce na mir na U na red nih se dam do de set da na se o~e ku je da }e mi ro va ti ce ne go ri va u ma lo pro da ji i da ne }e bi ti zna ~aj ni je pro me ne ce nov ni ka na pum pa ma u Sr bi ji, iz ja vio je ju ~e Ta njug u pred sed nik Udru è wa ben zin skih sta ni ca Sr bi je Bo ri sav Ta ti}. On je uka zao da na for mi ra we ce na go ri va naj vi {e uti ~u kre ta wa ce na naf te na svet skom tr ì {tu i kurs di na ra u od no su na evro, ali i kurs evra u od no su na do lar. Sma we we ce na naf te na svet skom tr ì {tu, ko je bi mo glo da se od ra zi na sni è we ce na go ri va, anu li ra se zbog pa da vred no sti di na ra u od no su na evro, re kao je Ta ti}. Even tu al no sni è we ce na naft nih de ri va ta do dat no spre ~a va i pad vred no sti evra u od no su na do lar, ko ji je iz ra èn zbog ak tu el ne kri ze u Gr~ koj, ka ù stru~ wa ci.

Do ma }a va lu ta opet je osla bi la ne tar ni fond pre po ru ~io ni je slo - jed no stav no ne ma. [to se ti ~e i da nas }e kurs bi ti iz nad 115 di - vo za ko na. Mi te gra ni ce mo è mo stra nih in ve sti ci ja tu su o~e ki va na ra za je dan evro, a s pa dom di na ra po me ri ti po po tre bi. Me |u tim, ne wa sla ba, stag ni ra i pri liv stra pa da i na{ stan dard i to na ro ~i to tre ba za bo ra vi ti da kad god ni smo nih kre di ta. O to me ko li ko smo onih gra |a na ko ji su uze li kre di te po slu {a li MMF uvek smo po gre - kao tr ì {te pri ma mqi vi go vo ri in dek si ra ne u stra noj va lu ti. Ne {i li. i po da tak da je Kam pi na ba{ ovih tre ba za ne ma ri ti ni even tu al ne Za {to nam se sve ovo sa do ma }om da na od u sta la od ku po vi ne Imle ka, in fla tor ne uda re zbog kli za wa va lu tom de {a va? Za to {to je na {to je bi la ve} go to va stvar. âk do ma }e vla u te pa }e ta ko i ima mo i od liv ka pi ta la iz ku pov na mo} u Sr bi ji na Sr bi je. Naj vi {e ide na ot Za ~e tiri me se ca za od bra nu di na ra stvi ti da pa da. pla tu ude la od 20 od sto za potro{eno 878,8 miliona evra, „Bra ne }i” vred nost do „Te le kom” Sr bi je ko ji je dr ma }e va lu te na rod na ban ka à va ot ku pi la od gr~ ke ko a iz MMF-a preporu~ili Sr bi je na sta vqa da tro {i pa ni je OTE. Ohra bru je po da cele ove godine za to moèmo de vi zne re zer ve. Od po ~et da tak da su nam de vi zne re potro{iti najvi{e milijardu ka go di ne za tu na me nu utro zer ve na sa svim so lid nom {e no je 878,8 mi li o na evra. ni vou i ~e ti ri pu ta ve }e od Re zer ve nam je su na za vid nom ni vou me |u ban kar skom tr ì {tu po tra - nov ~a ne ma se .Od no sno ka da bi sve ali ni su bu re bez dna. Ta ko su nam `wa za de vi za ma zna ~aj no ve }a od di na re ko je ima mo kod gra |a na i jo{ ra ni je iz MMF pre po ru ~i li po nu de. Ban ka ri sve vi {e nov ca pri vre de pro me ni li za evro po tro da ove go di ne za tu na me no mo è mo dr è u evri ma a ma we u do ma }oj va - {i li bi ~e tvr ti nu de vi znih re zer da po tro {i mo naj vi {e mi li jar du lu ti da bi se za a {ti ti li od ri zi - vi ko je iz no se 10,7 mi li jar di evra. evra.Iz gle da da }e mo do te gra ni ce ka. Iz vo zni re zul ta ti su nam sla bi Ka da nam u ek no mi ji sla bo ide sti }i ve} na po lo vi ni go di ne. Na - pa de vi za ko je bi u{le u ze mqu i okre }e mo se po li ti ci. Mo è li rav no to {to je Me |u na rod ni mo - po mo gle di na ru da se sta bi li zu je bu du }a Vla da ne {to da po mog ne?

Fo to: R. Ha yi}

Tu ne ki vi di sve tlo na kra ju tu ne la. Ve }i na stru~ wa ka sma tra da }e do smi ri va wa kur sa do }i ka da se na pra vi aran `man sa Me |u na rod nim mo ne tra nim fon dom. To }e na rav no bi ti no vi ve li ki tro {ak za

ApR

KRI ZA oBA RA CE NE STA No vA

Kva drat gar so we re pao ispod 1.000 evra Dok su se pre go di nu da na no ve ukwi è ne gar so we re od 27 kva d ra t a na no v o s ad s koj No voj De te li na ri pro da va le za 32.000 evra, pre ne ki dan na is t oj toj lo k a c i j i stan ~ i} iste kva d ra t u r e na dru g om spra tu pro dat je za je dva 27.000 evra. Tko |e, la ne u ovo vre me za stan na Li ma nu 4 od 40 kva dra ta pla }a lo se 1.000 po kva drat nom me tru, a da nas je isti ta kav pro dat po 800 evra za kva drat ni me tar, da kle, 20 od sto jef ti ni je. Di rek tor Pro da je u no vo sad skoj Agen ci ji za pro met ne k ret n i n a „So l is” Dra g an Ra b a t i} iz j a v io je za na{ list da su ce ne pro se~ no ma we u od no su na pro {lu go di nu za 20 do 30 pro ce na ta i da kli ze pre ma do le po la ko, ali si gur no. On po ru ~u je svi ma ko ji è le da pro da ju stan da to ura de {to pre, jer ka ko se kri z a pro d u b qu j e, ce n e sve vi {e pa da ju. Ob ja {we we za to li ki pad ce na kva dra ta je jed no sta van. Eko nom ska kri za se u naj ve }em de lu od ra à va na tr ì {te ne kret ni na i sva ko ko ima ku }u ili stan tra ì ka ko da pre ko ne kret ni ne do |e do neo p hod nih sred sta va za ì vot. Mno gi ko ji ima ju pri stoj ni ji stan ne mo gu vi {e da pla }a ju ogrom ne re ì je jer pla te go di na ma stag ni ra ju. Uko li ko, pak, idu u pen zi ju ima ju jo{ ma we pri ho de, pa su pri -

dit ne spo sob no sti da ku pe stan, ta k o da no v o s a z i d a n e kva dra te ili one ko ji su pred za vr {et kom ne ma ko da pla ti, zbog ~e ga in ve sti to ri - sa mo da bi ih pro da li, sni à va ju ce nu ne bi li na {li kup ca. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} ka è da na la ge ru ima ~ak 13.000 sta no va ko je ne ma ju kup ca i to oko 11.000 ne za vr {e nih i oko 2.000 go to vih. Pro |e i go di na da na dok se ne pro da use qi vi stan, a mno gi se se }a ju vre me na ka da su se pro da va li jo{ u na cr ti ma. Pre ma Ro di }e vim re ~i ma, u po sled wu go di nu je u ce loj Sr bi ji pro da to tek oko 3.000 sta no va, {to je go to vo za ne ma ri va broj ka u od no su na to ko li ko ima mo gra |a na bez sta na i ko li ko se pla ni ra lo gra di ti, ali su se in ve sti to ri na vre me za ko ~i li, ka ko ne bi pro iz vo di li ro bu bez kup ca. Ta ko su go to vo je di na ak tiv na gra di li {ta ona gde je dr à va in ve sti tor, po put onih u be o grad skim na se qi ma „Ste pa Ste pa no vi}” i „Dr Ivan Ri bar”, gde je pro da to tek oko 2.000 sta no va. O~i ti da ne ka da uno san bi znis iz grad we sta no va to da nas vi {e ni je, jer se sku pqi tro {ko vi grad we i è qe ni pro fit vi {e ne mo gu ugra di ti u ce nu kav dra ta za to {to ne ma ku pa ca. R. Da u to vi}

Do wa gra ni ca Ko ja je do wa gra ni ca ce ne sta na te {ko je od re di ti, jer si la za kon me wa. Iako su stru~ wa ci is ti ca li ka ko je kra jem pro {le go di ne ce na kva dra ta do se gla do wu gra ni cu is pod ko je vi {e ne mo `e, ipak, `i vot je sve dok da je ona na sta vi la da pa da, a prog no za je da to ni je kraj i da }e do kra ja go di ne sta no vi jo{ po jef ti ni ti. si qe ni da pro da ju svoj ve }i stan i mo `da ku pe ne ki ma wi, ili ga i ne ku pe, ne go se pre se le u vi ken di cu ako je ima ju, ili kod de ce. A po ve }a va wem

Sr bi ju, jer }e mo taj no vac mo ra ti da vra }a mo na red nih go di na. Ali, to }e nam obez be di ti bar krat ko traj ni pre dah od pa da di na ra. A to nam je ba{ po treb no. D. v.

po nu de stam be nog pro sto ra di rekt no se uti ~e na sni `e we ce ne kva dra ta. S dru ge stra ne gra |a ni bez sta na ne ma ju ni pa ra, ni kre -

No vi sko ring pri vre de Agen ci ja za pri vred ne re gi stre (APR) oba ve sti la je sve za in te re so va ne ko ri sni ke da je po ~e la sa iz da va wem no vog sko rin ga pri vred nih dru {ta va, ko ji je utvr |en na osno vu po da ta ka iz fi nan sij skih iz ve {ta ja za pe riod od 2007. do 2011. go di ne. S ob zi rom da je utvr |en no vi sko ring, od no sno oce na spo sob no sti iz mi ri va wa oba ve za pri vred nih dru {ta va, od 21. ma ja pre stao je da va `i sko ring ko ji je utvr |en na osno vu po da ta ka za

pe riod od 2006. do 2010. go di ne, ob ja vqe no je na saj tu te in sti tu ci je. Evi den ci ju svih iz da tih sko rin ga, kao i da tum pre stan ka wi ho vog va è wa, Agen ci ja ob ja vqu je, kao i do sa da, na svo joj in ter net stra ni ci u de lu Fi nan sij ski iz ve {ta ji i bo ni tet link Evi den ci ja iz da tih sko rin ga. De taq ne in for ma ci je u ve zi sa pru à wem uslu ga iz Re gi stra fi nan sij skih iz ve {ta ja i bo ni te ta do stup ne su na in ter net stra ni ci Agen ci je u odeq ku Fi nan sij ski iz ve {ta ji i bo ni tet - Pru à we uslu ga iz Re gi stra.

DNEvNI IZvE[TAJ BEoGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

valuta

va`i za

Kupovni za devize

Lasta, Beograd

Sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

111,8249

114,1070

116,7315

111,4825

Australija

dolar

86,5919

88,3591

90,3914

86,3268

Kanada

dolar

86,0258

87,7814

89,8004

85,7624

Danska

kruna

15,0438

15,3508

15,7039

14,9977

Norve{ka

kruna

14,7014

15,0014

15,3464

14,6564

Promena %

Cena

BELEX 15 (463,19 -1,30)

Promet

14,08

235

37.600

Go{a monta`a, Velika Plana

6,55

2.880

8.640

Iritel, Beograd

5,94

321

24.075

TP Zvezda, Beograd

4,42

5.100

1,82 Promena % -17,89

Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom Telefonija, Beograd

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,32

1.432

6.869.205

NIS, Novi Sad

0,17

580

2.422.023

1.030.200

Komercijalna banka, Beograd

-0,35

1.729

103.740

6.976 Cena

1.130.045 Promet

Imlek, Beograd

-7,18

2.780

228.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

438

26.290

202

60.600

Soja protein, Be~ej

0,00

504

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Privredna banka, Beograd

-15,89

180

9.000

0,00

452

941.527

Globos osigurawe, Beograd

-15,38

220

22.000

Jubmes banka, Beograd

0,09

9.998

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,13

2.350

70.500

Metalac, Gorwi Milanovac

0,80

1.630

17.097.070

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

Agrobanka, Beograd

-2,37

908

117.087

Energoprojekt Visokogradwa, BG

-11,69

340

15.300

-7,18 Promena %

2.780 Cena

228.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,17

580

2.422.023

Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

[vedska

kruna

12,2587

12,5089

12,7966

12,2212

[vajcarska

franak

93,0866

94,9863

97,1710

92,8016

v. Britanija

funta

138,2602

141,0818

144,3267

137,8369

Stari Tami{, Pan~evo

0,91

1.000

455.000

Alfa plam, Vrawe

1,82

6.976

1.130.045

87,1774

Mlekara, Subotica

-6,25

1.500

225.000

Tigar, Pirot

-4,18

459

20.655

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

0,00

SAD

dolar

87,4451

89,2297

91,2820

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 5. 2012. godine

Neoplanta, Novi Sad /

-2,94

330

32.340

Svi iznosi su dati u dinarima

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda23 . maj2012.

ZIG-ov PROGRAM URE\EWA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Ko smos” Kar la Se ga na Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05

~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Ko smos” Kar la Se ga na u iz da wu „Al na ri ja“. Do -

bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Na {i su pre ci stra stve no è le li da spo zna ju svet, ali ni je im se po sre }i lo da pro na |u pra vi na ~in. Za to su se bi stvo ri li sli ku ma log, qup kog, ~u de snog sve ta ko jim vla da ju bo go vi... Da nas po se du je mo pr vo kla sno i mo} no sred stvo za spo zna va we sve mi ra, na u ku. Wo me smo ot kri li da je sve mir to li ko star i to li ko ve li ki da na pr vi po gled sve qud sko de lu je be zna ~aj no. Odvo ji li smo se od sve mi ra. Iz gle dao je da lek i bez uti ca ja na na {u sva ko dne vi cu. Me |u tim, po mo }u na u ke do ku ~i li smo ne sa mo to da je sve mir ve li ~an stven i ~a ro ban ve} i da je do stu pan qud skoj spo zna ji. Pi ta wa o po stan ku sve ta i o sud bi ni sve mi ra po bu |u ju za ni ma we i zna ti è qu ogrom nog bro ja qu di. Raz do bqe u ko jem ì vi mo ve li ko je ras kr {}e na {e ci vi li za ci je, a mo `da i na {e vr ste. Ko jim god pu tem kre nu li, na {a je sud bi na ne ras ki di vo po ve za na sa na u kom. Ova je kwi ga po ku {aj da se opi {u za mi sli, me to de i ra do sti na u ke. A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Ge ri la PR 2.0” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ge ri la PR 2.0” Maj kla Le vi na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Sva ka kom pa ni ja s li ste For tu ne 500, film ska zve zda i kra qi ca skan da la zna da je za uspeh u po slu

i traj nu po dr {ku jav no sti neo p ho dan do bar stru~ wak za od no se sa me di ji ma. Me |u tim, uko li ko ste vla snik ma log pred u ze }a, pred u zet nik ili po ~et nik sa skrom nim ka pi ta lom, ko ji è li da stek ne pred nost u iz u zet no kon ku rent nom okru è wu, ma lo je ve ro vat no da }e te an ga ò va ti ve {tog stru~ wa ka za od no se s me di ji ma. Kwi ga „Ge ri la PR 2.0„ na vo di sva sred stva ko ja su vam po treb na da bi ste za po ~e li sop stve nu kam pa wu i bi li pri sut ni u me di ji ma. Na u ~i }e te da raz mi {qa te kao stru~ wak za od no se s me di ji ma i osmi sli te sa vr {e nu stra te gi ju za uspeh. N. R.

VESTI Pre mi je ra „Iz bi ra ~i ce”

Dan ]i ri la i Me to di ja

Pre mi je ra pred sta ve „Iz bi ra ~i ca” bi }e od i gra na ve ~e ras u 19.30 ~a so va u sve ~a noj sa li Sred we elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”, Fu to {ka uli ca 17. Pred sta va je pr va ak tiv nost u okvi ru pro jek ta „In spi ri {i se afir mi {i se”, ko ji je po dr `ao Po kra jin ski se kre te ri jat za sport i omla di nu. A. J.

Dan ]i ri la i Me to di ja obe le `i }e se su tra u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. U pro gra mu }e u~e stvo va ti Mu {ki vo kal ni an sambl „Sv. Se ra fim Sa rov ski”, dok }e be sed nik bi ti prof. dr Pre drag Pi per. G. ^.

Kon cert Bog da na \or |e vi }a Kla vir ski kon cert Bog da na \or |e vi }a odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Na pro gra mu su kom po zi ci je Fran ca Li sta, Fre de ri ka [o pe na, Alek san dra Skr ja bi na, Ser ge ja Rah ma wi no va, Jo ha ne sa Bram sa i Sve to za ra Sa {e Ko va ~e vi }a. J. Z.

Tak mi ~e we u brejk den su Me |u na rod no tak mi ~e we u brejk den su i hip - ho pu „An brej kabl kru” bi }e odr `a no u su bo tu, 26. ma ja u 18 ~a so va u po zo ri {tu Kul tru no - in for ma tiv nog cen tra „Mla dost” u Fu to gu, Uli ca ca ra La za ra 42. U~e stvu ju igra ~i iz En gle ske, Fran cu ske, Gr~ ke, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske i ve li kog bro ja gra do va Sr bi je. Ce na ula zni ce je 200 di na ra. G. ^.

dnevnik

Se ma fo ri za tri cr ne ras kr sni ce

Ovo go di {wim Pro gra mom ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta Za vod za iz grad wu gra da pred vi deo je po sta vqa we se ma fo ra na tri kri ti~ ne ras kr sni ce, i to one za ko je je sti gao naj ve }i broj zah te va gra |a na. U pla nu je da se sig -

sad skog pu ta i Du nav ske uli ce u Ve ter ni ku, kao i na ras kr sni ci uli ca Ive Lo le Ri ba ra i No vo sad ske uli ce u Fu to gu. Ka ko ka `u u Za vo du, po kre nu te jav ne na bav ke ni su uspe {no za vr {e ne zbog to ga {to je u to ku pre go va ra~ kog po -

U planu je postavqawe semafora na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa sa Vojvo|anskom ulicom, na raskrsnici Novosadskog puta i Dunavske ulice u Veterniku i ulica Ive Lole Ribara i Novosadske u Futogu Opa sno par ~e Bu le va ra oslo bo |e wa

na li za ci ja po sta vi na ras kr sni ci Bu le va ra oslo bo |e wa sa Voj vo |an skom uli com, dok }e dru ge dve ras kr sni ce sa se ma fo ri ma bi ti na pu tu No vi Sad-Fu tog. Na ovom po te zu, se ma fo ri su pred vi |e ni na ras kr sni ci No vo -

stup ka do {lo do ob u sta ve zbog ne is prav nih po nu da. Ovo go di {wim Pro gra mom pred vi |e no je i po sta vqa we pe {a~ kog se ma fo ra na ras kr sni ci Ki sa~ ke i Uli ce Be ri sla va Be ri }a. U to ku je po stu pak jav ne na bav -

ke za iz ra du pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je, na kon ~e ga }e bi ti spro ve de na jav na na bav ka za iz vo |a ~a ra do va. [to se ti ~e po sta vqa wa uspo ri va ~a br zi na (le `e }ih po li ca ja ca), oni se po sta vqa ju pre ma re -

{e wu Grad ske upra ve za sa o bra }aj i pu te ve. Ne dav no su po sta vqe ni u Ba nat skoj i u Uli ci Ni ko le Mir ko va, a tre nut no se ra di sa mo po prav ka po sto je }ih o{te }e nih le `e }ih po li ca ja ca. B. M.

„RADOSNO DETIWSTVO” BI]E PRINU\ENO DA OPET PRIMENI STARI RECEPT

[i re de~ je gru pe, kra }a li sta ~e ka wa U “Ra do snom de tiw stvu” za sa da ne `e le da kal ku li {u ko li ko }e de ce osta ti na li sti ~e ka wa, ali je si gur no da }e, kao i pret hod nih go di na, od gra da tra `i ti da se upi {e 20 od sto vi {e ma li {a na od pred vi |e nog. Raz log za taj zah tev je na sto ja we da se sma wi li ste ~e ka wa. Ina ~e, po Za ko nu o pred {kol skom obra zo va wu u gru pa ma bi za uz rast od jed ne do dve go di ne tre ba lo da bu de dva na e sto ro de ce, u gru pa ma de ce od dve do tri go di ne 16 ma li {a na, a od tri do ~e ti ri go di ne dva de set . Za uz ra snu gru pu od 4 do 5,5 go di na go di na za kon pro pi su je gru pu od 22 ma li {a na, dok bi u gru pi de ce od 5,5 go di na do po la ska u {ko lu (pri prem na gru pa) tre ba lo da bu de 26 de ce. Me |u tim, ovaj broj u No vom Sa du da le ko pre ma {u je op ti ma lu, po seb no ako se ima u vi du da u gru pa ma od ja sli ca do pred {kol skog bo ra vi i po 35 do 36 ma li {a na. Ta ko }e po sve mu su de }i osta ti i ove go di ne. Di rek tor Bo ri slav Sa mar xi}

Kwi ga po e zi je „Hor sen ki” Pro mo ci ja kwi ge po e zi je „Hor sen ki” Da vi da Kec ma na bi }e odr `a na su tra u 18 sa ti u ~i ta o ni ci bi bli o te ke „Bran ko Ra di ~e vi}” u Srem skim Kar lov ci ma, Kar lo va~ kih |a ka broj 4. U pro ga mu, po red auto ra, u~e stvu ju kwi `ev ni ci Sto jan Ber ber i @ar ko Di mi}, te fla u tist ki wa Ma ri ja na Hu pik. Pro mo ci ju or ga ni zu ju Kul tur ni cen tar „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca” i bi bli o te~ ki ogra nak „Bran ko Ra di ~e vi}” Srem ski Kar lov ci. A. L.

ka `e za „Dnev nik” da ve} u ja sli ca ma ima upi sa nih po 30 ma li {a na, ali na vo di da se do sa da ni je de si lo da ih je to li ko, jer je uvek ne ko bo le stan, ili ne do |e iz ne kog dru gog raz lo ga. - Pro blem su sta ri ja de ca i pred {kol ci ko ji mo ra ju da do la ze u vr ti}, jer bez po tvr de da su za vr {i li pri prem ni pro gram ne

mo gu da se upi {u u {ko lu. Wih u po je di nim vr ti }i ma ima mo i po 36 u jed noj gru pi. Ovaj pro blem re {a va mo “le te }im” vas pi ta ~i ma - ob ja {wa va sa go vor nik. Ka `e da su ti vas pi ta ~i ustva ri u ovoj usta no vi pri mqe ni na od re |e no vre me i od la ze u ta ko ve li ke gru pe, kao tre }i vas pi ta ~i. Pri me ra ra di, uko li ko u ne ku

^ITAOCI PI[U SMS

gru pu do |e 20 ma li {a na, a u dru gu 34, ti vas pi ta ~i se {a qu kao is po mo}. Ovi “le te }i” vas pi ta ~i se po po tre bi {e ta ju i iz vr ti }a u vr ti}. - Pro blem na sta je kad na {e vas pi ta ~i ce odu na bo lo va we, jer ne ma mo pra va da pri ma mo za me nu, po {to ne ma mo ni nov ca za wi ho ve pla te. Naj ~e {}e bo lo va we uzi ma ju na ne de qu da na, ka da im se na re dov nom sa ni tar nom pre gle du utvr di da su po zi tiv ne na ne ku bak te ri ju (strep to ko ku, sta fi lo ko ku), pa im u tom slu ~a ju sa ni tar na in spek ci ja za bra ni da do la ze na po sao dok se ne iz le ~e. I ta bo lo va wa idu na te ret po slo dav ca, pa smo na dvo stru kom gu bit ku, jer sva ku za me nu pla }a “Ra do sno de tiw stvo” iz sop stve nih pri ma wa - ka `e Sa mar xi}. Do da je da broj vas pi ta ~a do bi ja ju na osno vu bro ja gru pa, a ne bro ja de ce, pa i tu na sta je pro blem. U vr ti }i ma ima 619 gru pa, ko je ima ju da le ko ve }i broj ma li {a na od pred vi |e nog. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Naj sta ri ji gla sa~ od 115 le ta Naj sta ri ji gla sa~, 115 go di na i da qe gla sa na bi ra~ kom me stu 148 u No vom Sa du, po zi vi mu re dov no sti ù, ali pen zi ja ne, tu se ne gre {i ve} 30 go di na, ka ko je ~o vek po koj ni. Na ra ni jim iz bo ri ma sam to pri go va rao, pa mi je jed na pa met na iz ko mi si je re kla da tre ba ja da od ja vim ~o ve ka ko ga u ì vo tu ni sam vi deo, ni ti mi je rod, a od we go ve sam udo vi ce ku pio stan pre 20 go di na. ê kam da na pu ni 130, mo `da se ne ko od nad le `nih za pi ta - qu di, mo `da ovaj vi {e ni je ìv. 062/1582... * * * Ka ko je, ta ko je, iz bo ri su pro {li, je dan je do bio, dru gi iz gu bio. Na rod u Sr bi ji je do bio pred sed ni ka. Na pro {lim iz bo ri ma svi su se sli ka li sa iza bra nim, bio je tu i po zna ti folk pe va~, pre to ga so ci ja li sta, ali, bo è moj, zet je svoj ta. Sa da je ~o vek sam ~e sti tao po bed ni ku, a ko le ge su ve} ta da raz mi {qa le ka ko sa ~u va ti „ste ~e no”! I nig de ni jed nog. 060/0227... * * * ...Ne sej te mi iz nad gro ba cve }e, Ru men-ru ù, mi ri sni bo si qak, Ve} po gro bu pe len za sa di te, Gor ki pe len i o{tru ostru gu: Kad je ceo ì vot pe len bio, Na {to }e mi po sle smr ti ru à?... 064/0485... * * * Gla sam za pred log: „Zve zde Ume sto Pod set ni ka!”. I ja pred la èm go spo di iz Ba~ ke Pa lan ke, da po ugle du na Men hetn, u

sva ku ru pu na pu tu po sta ve i za be to ni ra ju zve zdu sa ime nom i pre zi me nom svog: pred sed ni ka Op {ti ne, Me sne za jed ni -

ce...itd.” Bra vo 063/1050.. Hva la Vam na pro sto ru u NAJ BO QIM NO VI NA MA! 060/5071... * * * De mo kra te pred la `u Ta di }a za pre mi je ra?! Na rod ga iz gu rao na vra ta, on bi da se vra ti kroz pro zor? 063/8776...

* * * Ko ha bi ta ci ja je ne {to {to u~i ni {e SPD i CDU u Ne ma~ koj i ne ma è se na hleb. To zna ~i da dve naj ja ~e stran ke for mi ra ju vlast za rad na ro da. Ova sa da ko ju je ob na ro dio SPS da è li na pra vi ti s DSom je si stem ba ti ne! Zna ~i da ba ti na i {ar ga re pa od EU ko me sa ra pre la zi za rad ko ha bi ta ci je u ru ke pred sed ni ka dr à ve, a pre mi jer mo ra u~i ni ti ono {to je odav no tre ba lo u~i ni ti. To {to go vo re iz EU i MMF (bu xet, ad mi ni stra ci ja, ot ka zi, re vi zi ja, pen zi je, ma we pla te, ma we mi ni sta ra, is tra ga pri va ti za ci je, pra vil ne po treb ne sub ven ci je itd.) u pro tiv nom ne ma {ar ga re pe od EU-a, ba ti na sle di, pa i od pred sed ni ka (kri ti ka), a spo sob no {}u se gra di sla va. Za ne u speh po pra vi lu ka zna sle di. Za to zlo na mer nost tre ba is kqu ~i ti iz pro gra ma ko ha bi ta ci je, jer do bro bit le ì u sa rad wi, a ono dru go je vlast za rad vla sti, ko je }e se pre po zna ti po pr vim ko ra ci ma. 065/9137... * * * Su ve nir ni ca je re mek de lo ne ka da {weg gra do na ~el ni ka. Pa vaq da }e ona Jer kov ko na~ no po ka za ti ka ko se ra di sa na {im a i wi ho vim nov ci ma, pa da bu de ma kar lep {e, jer ova ko ru gla ima ma lo vi {e. Kraj we je vre me da grad da je ma lo i na se qi ma i se li ma, a ne da ne ko ima sav luk suz da bi dru gi gle da li na TV-u i osu |i va li van da li zme No vo sa |a na. 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

RAZGOVORI O FORMIRAWU GRADSKE VLASTI JO[ NISU PO^ELI

Pre go vo ri ~e ka ju ve sti iz Be o gra da Pre go vo ri oko for mi ra wa no vo sad ske vla sti ni su jo{ po ~e li, po tvr |e no je „Dnev ni ku” u stran ka ma od ko jih se o~e ku je da for mi ra ju vla da ju }u ve }i nu. Re ~e no nam je da se po ~e tak raz go vo ra o~e ku je ove sed mi ce i da start naj vi {e za vi si od de mo kra ta i so ci ja li sta od no sno do go vo ra cen tra la ovih par ti ja za sa rad wu na re pu bli~ kom ni vou. Ka ko smo sa zna li ma la ve ro vat no }a je da DS i SPS ne na sta ve u ko a li ci ji. DS, LSV, SPS i SVM ima ju u Skup {ti ni gra da 41 od ukup no 78 od bor ni ka. O~e ku je se i po dr {ka {est de pu ta ta Rom ske de mo krat ske stran ke (RDS), a wi hov no si lac iz bor ne li ste To mi slav Bo kan ka `e za na{ list da ih ni ko ni je kon tak ti rao, da su ras po lo -

è ni za raz go vo re i da ne mo è da tvr di da }e bi ti iz vr {na vlast. S dru ge stra ne Alek san dra Jer kov is ti ~e da je LSV spre man za pre go vo re i ka è ka ko sma tra

Za kon o lo kal nim iz bo ri ma, ina ~e, na la `e da se od bor ni~ ki man da ti ve ri fi ku ju u ro ku od 15 da na od da na ob ja vqi va wa iz bor nih re zul ta ta, a to je do 5. ju na. Pre ma istom za ko nu grad ski par -

Po ~e tak raz go vo ra o~e ku je se ove sed mi ce i start naj vi {e za vi si od de mo kra ta i so ci ja li sta, od no sno do go vo ra cen tra la ovih par ti ja za sa rad wu na re pu bli~ kom ni vou sma tra da }e se br zo for mi ra ti vlast, jer se ve} sa ra |i va lo u pret hod nom man da tu. Do da je i da bi se lo {a po ru ka po sla la bi ra ~i ma ako se par la ment od mah ne bi kon sti tu i sao pri li kom ve ri fi ko va wa man da ta.

Mi len ko [er ban i sa vre me ni ci Iz lo `ba „Mi len ko [er ban i sa vre me ni ci„ otvara se ve ~e ras u 20 ~a so va u Spo men-zbir ci Pa vle Be qan ski. Sastoji se od de la iz [erbanovog le ga ta i ob u hva ta sli kar ev opus i radove we go vih pri ja te qa. J. Z.

la ment ni je oba ve zan da na tom za se da wu iza be re skup {tin skog spi ke ra, gra do na ~el ni ka i dru ge or ga ne gra da. Za kon pro pi su je da gra do na ~el nik i Grad sko ve }e mo ra ju da se iza be ru u ro ku od me sec da na od da na kon sti tu i sa wa Skup {ti ne

gra da, a ona se sma tra kon sti tu i sa nom iz bo rom pred se da va ju }eg i se kre ta ra grad skog par la men ta. Kad je re~ o bu du }em gra do na ~el ni ku, u igri je vi {e sce na ri ja, a is hod }e za vi si ti od do go vo ra pri li kom for mi ra wa re pu bli~ ke i po kra jin ske vla sti od no sno ras po de le funk ci ja iz me |u stra na ka. Ka ko tvr de iz vo ri iz vla da ju }ih par ti ja kan di da ti za pr vog ~o ve ka No vog Sa da su Igor Pa vli ~i} i Mi ro slav Va sin iz DS-a, kao i Alek san dra Jer kov iz LSV. Pre ma pro ce na ma na {ih iz vo ra, fo te qi je tre nut no bli `i LSV. Ni kog ne tre ba da iz ne na di ako gra do na ~el nik mo `da bu de i ka dar so ci ja li sta, {to }e za vi si ti od wi ho ve bu du }e po zi ci je u Be o gra du i Ba no vi ni. D. Igwi}

„Ko viq ska ra ki ja da” 10. ju na Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Ko viq ska ra ki ja da” odr `a }e se 10. ju na. U Ko vi qu }e po se ti o ci mo }i da de gu sti ra ju vi {e od 30 vr sta ra ki je. „Ko viq ska ra ki ja da - pa ra stos du du” odr `a va se ve} se dam na est go di na za re dom, a po red ra ki je ko ja za u zi ma cen tral no me sto, orag ni zo va no je pri pre ma we i de gu sti -

ra we spe ci ja li te ta po put pa pri ka {a od man gu li ce i ne za o bi la znih {tru dli od ma ka i vi {a wa. Ce lo dnev no dru `e we pra ti }e i pr o gram kul tur no-umet ni~ kih dru {ta va iz Voj vo di ne, a orga ni zo va na su i tak mi ~e wa u pe ca wu i vo `wi ro le ra, kao i bi ci kli sti~ ka tr ka od No vog Sa da do Ko vi qa. J. Z.

STIGLI GOSTI IZ BRATSKOG NORI^A

Po klo ni iz En gle ske ^la no ve Dru {tva „Nor folk/No ri~ - No vi Sad” ju ~e je ugo stio pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Go sti iz en gle skog gra da do ne li su ne ko li ko sto ti na slu {nih apa ra ta za Cr ve ni krst Voj vo di ne, a po red ovo ga, dru {tvo je do ne lo i opre mu za [O SO „Mi lan Pe tro vi}” ko ja je na me we na spe ci jal nom ka bi ne tu za sle pu i sla bo vi du de cu. ^la no vi

DANAS U GRADU POZORI[TA .Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” drama „Je li bilo kne`eve ve~ere„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” opera „Pozori{ne zgode i nezgode” (19) No vo sad sko po zo ri {te:„Fani i Aleksander” (18)

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (14.15, 16), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (17.50, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.05, 22), „Bojni brod” (17.40), „Legenda o kung fu zeki” (13.45), „Lok aut” (22.10), „Osvetnici” (14, 16.50, 17.30, 19.30, 22.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.40), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 20.30, 22)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: @eq ka To ma {ev - Ga lo vi}, Je le na Du ~i}, Vi e ra Poj àk i Ma ri ja Mi lo {e vi} iz No vog Sa da, Bra ni sla va Kne è vi} iz @a bqa, Alek san dra \i las iz Ba~ ke Pa lan ke i Ti ja na Pe ja ko vi} iz Srem ske Ka me ni ce, DE Â KE: Zo ri ca Za go rac, Bi qa na Stan ko vi}, Dra èn ka Mar ja no vi}, Sne à na Bog da no vi} i Dra ga na Mol do va no vi} iz No vog Sa da, Il di ko Ve re be qi iz Te me ri na, Ma ra Tri fu no vi} iz Gaj do bre, Ru ì ca To mi ~i} iz Be o ~i na i Bran ka Pri ji} iz Te me ri na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ru`ica @ivorada Kova~ (1939) u 12 ~asova, Radmila Proka Perovi} (1935) - ispra}aj u 12.45, Mom~ilo Vasa Bro~eta (1953) u 13.30, Vujica Ilije Panteli} (1948) u 14.15, @eqko Ranka Dulovi} (1962) u 15 i Kovinka Rade Dedi} (1940) u 15.45 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Tibor Stevana \ura{evi} (1931) u 13 ~asova, a na centralnom grobqu u Futogu Ilija Du{ana Ble{i} (1943) u 15 ~asova.

dru {tva upo zna li su Jo va no vi }a s pro jek tom „Tri or ka„ u kom }e po red No ri ~a i No vog Sa da, u~e stvo va ti i ne ma~ ki grad Ko blenc. Ide ja je da se u na red ne tri go di ne or ga ni zu ju ra di o ni ce u ko ji ma }e u~e stvo va ti |a ci i u~e ni ci mu zi~ kih {ko la iz ovih gra do va. No vi Sad }e pred sta vqa ti mla di mu zi ~a ri iz Sred we mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}„ J. Z.

ZASEDALA KARLOVA^KA SKUP[TINA U NOVOM SAZIVU

Mi len ko Fi li po vi} pred sed nik op {ti ne tre }i put Pred sed nik op {ti ne Srem ski Kar lov ci u na red nom ~e tvo ro go di {wem man da tu bi }e di plo mi ra ni prav nik Mi len ko Fi li po vi}, od lu ~e no je si no} na pr voj sed ni ci kar lo va~ kog par la men ta u no vom sa zi vu. Za Fi li po vi }a, ko me je ovo tre }i man dat za re dom na is toj funk ci ji, gla sa lo je 17 od pri sut nih 24 od bor ni ka. Fi li po vi} je, za hva qu ju }i se na iz bo ru, si no} re kao da je po li ti ka ko ju je vo dio u pret hod nih osam go di na ve ri fi ko va na na lo kal nim iz bo ri ma, osva ja wem naj vi {e gla so va u tr ci za od bor ni~ ke man da te. On je is ta kao da }e svi za jed no u na red nom pe ri o du ra di ti u ko rist svih gra |a na Kar lo va ca, a po seb no so ci jal no ugro è nih, i da }e, iz me |u osta log, za vr {i ti za po ~e te in ve sti ci je i uve }a ti iz vor ne pri ho de op {ti ne. Si no} je iza bra no i Op {tin sko ve }e, ko je, za raz li ku od onog u pro {lom sa zi vu, ima dva ~la na vi {e. ^la no vi ovog iz vr {nog te la, na ~i jem ~e lu je ta ko |e Mi len ko Fi li po vi} su: pi lot u pen zi ji Bra ni slav Pop-Jo va nov, pred u zet nik Sto jan Ru ì} (URS), stu dent Sne à na ]ur ~in (LSV), eko no mi sta Va wa Bo ro vi}-Pe tro vi} (SPS), eko no mi sta Ol gi ca Ra di} (DS) i slu `be nik Sa {a Na kov (DS). Pre pr ve, si no} je odr à na i kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne na ko joj su po tvr |e ni man da ti od bor ni ci ma i iza bra ni skup {tin ski or ga ni, ~i me je pro ces kon sti tu i sa wa vla sti u Kar lov ci ma na kon lo kal nih iz bo ra 6. ma ja,

za vr {en. Za pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne taj nim gla sa wem iza bran je Raj ko Ma rin ko vi} (URS), ko ji je i u pret hod nom sa zi vu bio pr vi ~o vek kar lo va~ kog par la men ta. Za we go vog za me ni ka iza bra na je eko no mi sta Iva na Me cing (LSV),

dok je za se kre ta ra Skup {ti ne po sta vqe na di plo mi ra na prav ni ca Ra doj ka Ze len ba ba, za po sle na od 2003. go di ne u kar lo va~ koj Op {tin skoj upra vi. Su de }i po po de li funk ci ja, ve }i nu u kar lo va~ koj Skup {ti ni po red DS-a, ko ji je na iz bo ri ma osvo jio osam me sta, naj vi {e od bor ni ka ima }e LSV, SPS i URS. S ob zi rom na kon fron ta ci ju URS-a i DS-a u pred iz bor noj kam pa wi, po nov ni ula zak Uje di we nih re gi o na u ko a li ci ju sa de mo kra ta ma pred sta vqa iz ne na |e we u ta mo {woj jav no sti. U skup {tin skim klu pa ma po red DS-a, LSV-a, URS-a, SPS-a, se de i od bor ni ci iz SNS-a, GG “Dve ri“, SRS-a i DSS-a. Z. Ml.

AKADEMIK QUBOMIR SIMOVI] OTVARA IZLO@BU

Sli ke To do ra Ste va no vi }a Sve ~a no otva ra we iz lo `be sli ka „Ja sam ~o ve ~an stvo - taj okean qu di”, auto ra To do ra Ste va no vi }a, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Ga le ri ji Ogran ka

Srp ske aka de mi je na u ka u No vom Sa du, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Iz lo `bu }e otvo ri ti aka de mik Qu bo mir Si mo vi}. G. ^.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sreda23.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

sreda23.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „\ura Jak{i}”, Ka}

VI II 2

VI II 1

VI II 4 VI II 3

Osnovna {kola „Aleksa [anti}”, Stepanovi}evo

VI II 5

Sutra: O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

VI II 1

vojvodina

dnevnik

sreda23.maj2012.

КОНКУРС ЗА ИСКУСНЕ ЗИДАРЕ, ТЕСАРЕ, КЕРАМИЧАРЕ

Нова купатила ромским породицама РУМЉАНИ ОБЕЛЕЖИЛИ ГРАДСКУ СЛАВУ

Ли ти ја до Град ске ку ће

РУ МА: Без обзира на лоше време и кишу, Румљани су јуче обележили градску славу Св. Николаја Чудотворца. Јутарња литургија обављена је у најстаријој румској цркви која и носи име овог свеца, у цркви Св. Николаја на Брегу. Након литургије, литија, у којој је, упркос пљуску било педе сетак грађана, кренула је кроз Улицу 15. августа до Орловићеве, затим до

Главне улице, и стигла у Градску кућу. Ту је пресечен славски колач и послужено жито. Литија се поред Основне школе „Змај Јован Јовановић” и Улицом 15. августа вратила поново до цркве Светог Николаја. Прошлогодишњи кум славе директор ЈП „Гас” Алек сан дар Спа ле вић предао је кумство директору румског ЈП „Водовод” Јо ва ну Јер ки ћу. Ј. А.

ОЏАЦИ: Након потписивања уговора између Екуменске хуманитарне организације из Новог Сада и председника општине Оџаци Предрага Цветановића, о додели новчаних средстава на реализацији пројекта „Социјална инклузија и побољшање услова становања Рома у АП Војводини и републици Србији“ , расписан је конкурс којим су позвани квалификовани зидари и тесари, као и стручни радници грађевинске струке са седмим степеном стручности, да се пријаве на четворомесечни радни хонорарни ангажман на пословима стручног надзора, контроле квалитета извођења радова, као и извођења радова на изградњи тридесетак купатила у кућама у ромском насељу Черга У Дероњама. Општина Оџаци у овом пројекту учествује са 1,8 милиона

динара, а Екуменска хуманитарна организација, са око пет милиона динара. Пројекат предвиђа побољшање услова становања за 32 најугроженије породице у овом ромском насељу у Дероњама, односно изградњу купатила за ове породице. Ранијом акцијом Месне заједнице Дероње, измештено је тзв. сточно гробље које се налазило у непосредној близини овог ромског насеља и тиме су стечени услови да се породицама у овом насељу након неколико деценија омогуће неупоредиво бољи услови живљења у односу на предходни период. - Реализацијом овог пројекта, становници ромског насеља Черга у Дероњама ће имати пристојне услове за становање, овом приликом се захваљујем и Екуменској хумани-

ЗАВРШЕНО ПРВО МЕЂУНАРОДНО МУЗИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ „ФАНТАСТ 2012”

Прегршт награда младим талентима

БЕЧЕЈ: Акустичном салом у дворцу Богдана Дунђерског недалеко од Бечеја, данашњем хотелу „Фантаст“, одзвањали су недељу дана звуци и аплаузи Међународног музичког такмичења у организацији Музичке школе „Петар Коњовић“ из Бечеја. Учесници су, без обзира на младост, показали висок ниво музикалности и спремности за такмичење. - Сви су нас питали хоће ли такмичење бити традиционално, јер им се све допало и желе поново да се нађу на оваквом месту и оваквим поводом. Наравно да смо им дали потврдан одговор, јер Бечеј с оваквим дворцем и акустичном салом у њему, те предивним окружењем заслужује да буде домаћин овако атрактивног музичког такмичења - рекла је директорка Музичке школе „Петар Коњовић“ у Бечеју Тамара Крајтмар. Окупило се 215 такмичара, који су свирали на пет инструмена-

При јем ни за Му зич ку шко лу

БЕ ЧЕЈ: Од данас до 30. маја траје пријемни испит за упис ученика у бечејску Музичку школу „Петар Коњовић“, за наступајућу школску годину. У школи се ради на инструментима: виолина, гитара, клавир, хармоника и тамбура. Заинтересовани родитељи треба да доведу децу на пријемни испит у школске просторије од 9 до 12.30 сати, а ко га положи истог дана ће се обавити и упис у школу. Више информација може се добити телефонским путем на бројеве: 6912251 и 6912950. В. Ј.

Ак ци ја „Ра дост да ва ња” ПАН ЧЕ ВО: Радио-телевизија Панчево и Служба за трансфузију крви организују девету акцију добровољног давања крви под називом „Радост давања“. Акција ће бити одржана данас од 9 до 12 сати, у просторијама Телевизије, у Улици Николе Ђурковића 1. Како је рекла начелница Службе за трансфузију др Је ле на Пе шић у досадашњих заједничких осам акција добровољног давања, сакупљено је око 400 јединица крви. - Акције окупљају оне даваоце крви који се налазе у окружењу Телевизије Панчево, институције културе, а у томе учествују мала приватна и велика предузећа из нашег града, даваоци из панчевачког МУП-а. Надамо се добром одзиву и у деветој по реду акцији - рекла је докторка Пешић. З. Дг.

Детаљ с музичког такмичења

та који су заступљени у школи организатора такмичења. Сваки инструмент је пратио четворочлани жири. Деца из бројних школа Србије, Мађарске, Румуније и Хрватске, свирала су квалитетно, па није било лако одредити најбоље.

У конкуренцији такмичара за клавиром, 100 бодова освојио је Антон Макан (2001. годиште) из Зрењанина у класи професорке Ане Лукач. С истим бројем бодова такмичење је завршила и виолинисткиња Сара Ковач (2002.)

из Сегедина у класи професорке Шарлоте Габнаи. „Стотку“ је с тамбуром у рукама укњижио и Михајло Страјин (1999.) из Руме у класи професорке Смиљане Јанчић. Свирајући гитару, Милош Соћани (2000.) из Сремске Митровице у класи професора Марка Ђурчића сакупио је 98,67 бодова. Најзад, Адриан Нађ (2000.) из Кањиже у класи професорке Ирине Томишић-Илкић сакупио је на хармоници 98,38 бодова. Организатор је доделио и специјалне награде: најмлађој учесници - Река Розалија Фалаки (2005.) из Будимпеште и професорки Маји Бошковић-Новицки из Панчева која је довела највише својих ученика. Награду за масовност добиле су две школе, Музичка школа из Бачке Тополе и МШ „Јосип Славенски“ из Новог Сада, које су довеле по 18 такмичара. В. Јанков

тарној организацији из новог Сада и општини Оџаци, као и Месној заједници Дероње, који су се ангажовали да нам помогну у побољшању услова становања најугроженијим породицама у овом насељу. Канцеларија за Роме општине Оџаци и даље ће се ангажовати на акцијама које доприносе бољем положају Рома у нашој општини - рекла је Јелица Мишковић из оџачке канцеларије за Роме. Предност на овом конкурсу ће имати стручна лица у пензији, а услови које заинтересовани морају испуњавати је добро познавање зидарског, тесарског, керамичарског, водо и електро инсталатерског заната, односно минимум 10 година радног искуства у струци. Рок за конкурисање је петак, 25. мај. С. Милер

Грађанима део штете СУБОТИЦА: Део штете за становнике улица Лопудска и Прежихова Воранца, настале приликом градње саобраћајнице, може да буде исплаћен. Градски омбудсман у Суботици Златко Марасиук је рекао да је прошлог петка уплаћено 835.112 динара, што износи 63% од укупне штете која је настала приликом градње Коридора 10. Новац су уплатили извођачи радова „Планум Београд”, „Путеви Ужице” и „Гемакс”. Штету је утврдио стални судски вештак и проценио је на 1,3 милиона динара. - Ми ћемо оштећеним грађанима предложити да потпишу споразум о исплати штете на нивоу од 63 одсто. Сваки грађанин који потпише споразум биће му исплаћен новац на текући рачун или штедну књижицу. Уколико не желе и одлуче се на судски спор ми ћемо им помоћи колико можемо, али морам да кажем да је тешко доказиво да је оштећење настало баш због проласка камиона. У сваком случају предмети те врсте застаревају за три године - објашњава омбудсман, Златко Марасиук. С. И.

При зна ње за најгра до на чел ни ка исто риј ског Ба на та ВР ШАЦ: Председник општине Вршац Че до мир Жив ко вић проглашен је, у Румунији, у бањи Бузјаш, за најбољег градоначелника историјског Баната, који се некада простирао са обе стране границе између Србије и Румуније. Награду је уручио председник тамошњег Удружења новинара Ва сил То ди. - Поносан сам што у Вршцу живимо сложно. Највећа заједница Румуна у Србији је управо у нашој општини и то је велика обавеза и одговорност за све нас. Успели смо да реализујемо велики број пројеката прекограничне сарадње, а многи значајни пројекти нас тек чекају. Важно је да ове реализације и везе одржимо и да окупимо што више људи на том послу, јер то Европа од нас очекује. Награду ћу оставити у кабинету јер она припада и свим мојим сарадницима који су пре-

Чедомир Живковић

дано радили на унапређењу одно са са Румунијом - рекао је Живковић о овом признању. Р. Јовановић

ОДРЖАН ДЕЧЈИ МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ „ШАРЕНИ ВОКАЛИ”

Звезда Бањалучанка Ирина Субашић

СОМБОР: У Народном позоришту у Сомбору одржан је Дечји музички фестивал „Шарени вокали 2012”, а овогодишњи фестивалски гран-при отишао је у руке Ирине Субашић из Бања Луке. Фестивал је окупио 14 такмичара из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. У такмичарском делу наступио је и Наитије Пољак, прошлогодишњи победник, који је поред песме која му је донела победу лане, извео и мелодију „Чаролија” за коју је и ове године добио фестивалску награду, а чији текст је написала Марија Хајнал, док се за музичку подлогу постарао Александар Ваци. Њему се придружила и прошлогодишња добитница награде публике Наталија Јовић која је такође поново

отпевала своју песму. Публика је тада имала прилику да гласа за своје фаворите, а жири је после одгледаних наступа одабрао најбоље.

У вечерњем, ревијалном делу, наступиле су плесне групе из Апатина и Сомбора и Градски дечји хор „Шарени вокали”. Победница чији наступ је најбољим оценила и публика Ирина

Субашић, отпевала је песму „Машта”. Она је добила и чек Ерсте банке у вредности од 10 хиљада динара, као и право да у Сомбору сними нову песму. Награда за сценски наступ припала је Ружици Тадић из Новог Сада, а за интерпретацију Ђорђу Марковићу. Победница прве категорије је Мирољупка Коњовић из Белог Манастира (Хрватска), друге Анђела Тасић из Београда, а треће категорије Ђорђе Марковић из Ниша. Организатор фестивала је било Сомборско певачко друштво, а за његово добро функционисање заслужне су менаџерка фестивала Бијанка Матић и уметничка директорка Марија Хајнал. М. Миљеновић

Почињу „Обзорја на Тиси”

НОВИ БЕЧЕЈ: Музичка манифестација „Обзорја на Тиси“, двадесета по реду, посвећна имену и делу Јосифа Маринковића, истакнутог српског композитира романтизма, почиње данас и биће свечанија него обично. Јубиларна „Обзорја на Тиси“, ће почети полагањем цвећа на спомен-плочу родне куће Јосифа Маринковића, а наставиће се у Дому култура, где ће о композитору беседити мр Милоје Николић. Програм се наставља наступом сопрана Марине Круљ, прошлогодишње победнице соло певања. Изложбу поводом 20- годишњице „Обзорја на Тиси“, отвориће музиколог Марија Адамов, а изложбу слика Тибора Нађа, сликара из Новог Бечеја Лука Салапура, ликовни критичар. Свечаност ће се наставити солистичким концертом сопрана Дуње Симић.

Гост концерта је баритон Алекса Васић. Корепатитор је Дарио Хумењук. У петак, у Православној цркви Светог оца Николаја одржаће се концерт Академског камерног хора „Лицеум” из Крагујевца под називом „Нова српска духовна музика”, а диригује мр Милоје Николић. У Дому културе биће одржан концерт лауерата и учесника такмичења соло певача „Обзорја на Тиси”, који ће изводити композиције настале на позивним конкурсима ове манифестације, уз пратњу гудачког оркестра. У програму учествују соло певачи: Тања Обреновић, Софија Пожурица, Драгана Радаковић, Сузана Шуваковић, Павле Жарков, Љуба Поповић и оркестар „Краљевски гудачи светог Ђорђа“, а диригент је Весна Шоуц Тричковић. М. Киселички

РЕШЕЊЕ ЗА РЕЧИЦУ ЧИК

Зе ле на оаза у бли зи ни гра да СУ БО ТИ ЦА: Представници Ме сне заједнице Бачко Душаново 2010. године су формирали комисију за Спортско-рекреативну зону код речице Чик, где је на ме сту где се ова речица рачва формирано острво погодно за развијање рекреативних садржаја. Предузеће ДТД-ВДП „Северна Бачка“ на основу регулационог плана Спортско-рекра ци о не зо не поче ло је са измуљавањем ободног спољашњег дела прошле је сени. Покрајински секретаријат за пољо при вреду, водо при вреду и шумарство им је на основу елабо рата доде лио бес по врат на средства у изно су од два милиона динара ради даљег уређења острва. - Уређење се одно си на измуљавање унутрашњег дела острва, први пут након више од 30 година, навлачења земље и равнање како би се дигао ниво унутрашњег дела острва и спречило плављење- рекао је председ-

ник Скупштине града Слав ко Па раћ на састанку са представницима насеља. У плану је градња дечјих терена, мањих спортских терена, израду објеката од дрвета, прилаза за инвалиде и пецароше. Поред тога ће се пошумити овај део града, многи су уверени да је блато речице Чик лековито. С. И.

POQOPRivRedA

sreda23.maj2012.

Lak {e tr gu je mo s kom {i ja ma Ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi} i regionalni menaxer Me|unarodne finansijske korporacije za zapadni Balkan Per Kje ler ha ug potpisali su Sporazum o smawewu regulatornih i administrativnih ograni~ewa u trgovinskoj logistici i uskla|ivawu prekograni~nog sistema usluga na prostoru Zapadnog Balkana, u Vladi Republike Srbije. Petrovi} je izjavio da je Srbija krenula u sna`no pojednostavqivawe trgovinskih procedura zemaqa CEFTA sporazuma, podsetiv{i da su u posledwih nekoliko meseci bili veoma anga`ovani na pojednostavqivawu trgovinskih procedura u regionu.

KI [A NE ]E NA [KO DI TI HLEB NOM @I TU

P{e ni ci bi go di li sun ce i pa da vi ne Ki{a je dobrodo{la p{enici ali joj ne prija stalna obla~nost i nedostatak sunca, kaù stru~waci. S obzirom da se ne o~ekuje da ovakvo vreme potraje, ne}e ni biti zna~ajnijeg negativnog uticaja na formirawe prinosa kod hlebnog ìta. - Dobro je da ima ki{e, a temperature od 20 do 24 stepena odgovaraju p{enici. Me|utim, nije dobro {to nema sun~anih intervala, jer onda nema ni fotosinteze, nove organske materije... P{enica je sad u fazi formirawa zrna te joj pogoduju umerene temperature i padavine, kao puno sun~anih intervala, a vaqalo bi da razlike izme|u dnevnih i no}nih temperatura budu 12 do 13 stepeni - kaè za na{ list prof. dr Mi ro slav Ma le {e -

vi} sa Instituta za ratarstvo i povrtarsvo u Novom Sadu. P{enica je do sada lepo izgledala, napomiwe on. Problem je, recimo, {to nisu svi proizvo|a~i preventivno tretirali hlebno `ito protiv uzro~nika bolesti, te se

Obla ke ga |a 7.240 ra ke ta

„Kam pi na” di gla ru ke od na{ih mlekara

Podseti¬mo, 2. feb¬ru¬ar¬a 2012 godine, R ¬ o¬ja¬l Fris¬le¬nd¬ Kamp¬in¬a i¬ Dewub¬ fuds g¬ru¬p, u v¬ l¬as¬ni{tvu Sa¬lf ¬ ord kapital pa¬rt¬ners¬a,¬ o¬bjavili s¬u da su komp¬anije p ¬ otpisale¬ Memorand¬um koji¬m K ¬ ampi¬na¬ n¬amerava¬ da p¬re¬uzme Imlek i¬ M¬lekaru¬ S ¬ ub¬otica. Iz Dawub¬ f¬uds gr¬upe¬, koja j¬ e vla¬sn¬ik¬ I¬ml¬eka, M ¬ l¬ekar¬e Subo¬tica, B¬ambi Banat¬a i Kwaz M¬il¬o{ ¬ a, sa¬o{ten¬o j¬ e d¬ a¬ se ra¬zma¬tr¬a mogu}¬nos¬t d¬ aqe k ¬ o¬ns¬olidacije i¬ndustrija¬ hrane i ¬ p ¬ i¬}a sa I¬ml¬ekom k ¬ ao n ¬ osioc¬em¬ daqe¬ i¬nt¬egracije.

Z ¬ akqu~¬ewe tra¬ns¬ak¬cije zavi¬sil¬o je o ¬ d¬ ra¬zn¬ih¬ uslo¬va¬ ukqu~uju}¬i o¬ko¬n~awe postupka ¬pr¬ov¬ere po¬da¬ ta¬ka od s¬ t¬ra¬ne k ¬ upca, s¬ po¬razuma o¬ko¬ k¬ona~ne¬ do¬kument¬ac¬ije vez¬ane za t¬ran¬sakcij¬u,¬ ka¬o i ¬ od dobijawa neophodnih regulatornih odobrewa, ukqu~uju}i odobrewa nadle`nih tela za za{titu konkurencije. Direktor „Imleka” Slo bo dan Pe tro vi} ranije je ocenio da bi ceo proces prodaje „Imleka”

i suboti~ke Mlekare mogao da traje maksimum do {est meseci, a najkra}e tri do ~etiri meseca. Osim {to je re~ o kompaniji svetskih razmera, „Kampina” je bila interesantna za na{e sto~are i na{e mlekarstvo jer je organizovana kao zadruga, odnosno, u wenom vlasni{tvu u~estvuju sami farmeri. To je upravo model za koji su se svojevremeno, u vreme privatizacije, zalagali na{i seqaci i stru~waci ali, na`alost, sve je bilo daleko od toga. Realno, nema nikave {anse da na{i far-

mo`e desiti da se pojavi ne{to na listovima ili klasu, naro~ito tamo gde nije kori{}eno deklarisano seme. Kukuruz, me|utim, ne podnosi dobro zahla|ewe, a ono ne odgovara ni suncokretu ni soji. Neuobi~ja-

Pripadnici protivgradne za{tita trenutno raspola`u sa oko 7.240 protivgradnih raketa i spremni su za dejstvo u slu~aju pojave gradonosnih oblaka, izjavio je ju~e predstavnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Bran ko Jo va no vi} navode}i da je od 15. aprila, kada je po~ela {etomese~na sezona odbrane od grada do danas dejstvovano 11 dana i da je ispaqeno 1.336 raketa. „Raspola`emo sa oko 7.240 raketa sa svih 13 radarskih centara i 1.600 protivgradnih stanica su spremni za dejstvo, ukolko bude bilo potrebe”, rekao je on napomiwu}i da se preko radarskih centara dnevno prati situacija.

UZA LUD SU SE FAR ME RI NA DA LI FER IGRI

Na¬{i su se far¬me¬ri na¬krat¬ko po¬na¬da¬li da }e naj¬ve¬}e mle¬ka¬re u Sr¬bi¬ji uze¬ti ozbi¬qan evrop¬ski igra~ - Ro¬jal Fri¬slend Kam¬pi¬na i da }e se u srp¬sko mle¬kar¬stvo uli¬ti pra¬vi¬la igre ka¬kva va¬`e u Evro¬pi. Ho¬land¬ska Kam¬pi¬na i De¬wub fuds grup pre¬ki¬nu¬li su, na¬im ¬ e, pre¬go¬vo¬re oko ¬ Imleka i¬ Ml¬ek ¬ are Subot¬ic¬a. To j¬ e obja¬vqeno na z¬ v¬ani~nom¬ sajtu kompanije Roj¬al F ¬ rislend¬ Kampin¬a.¬

dnevnik

c m y

meri u dogledno vreme u|u u vlasni{tvo velikih mlekara, da ne govorimo o „Kampini”, ali ipak su se nadali da se barem ne}e ponavqati scenario iz prethodnih godina u kojima su prera|iva~i u otkupu mleka skidali debeo kajmak, na wihovu {tetu. Govore}i o mogu}em ulasku „Kampine” na na{e trì{te predsednica Centralne asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine Sa wa Bu gar ski izrazila je nedavno, u razgovoru za na{ list, o~ekivawe da }e biti daleko boqe nego {to jeste, jer farmeri ra~unaju s tim da }e novi vlasnik imati identi~an pristup proizvodwi kao u Holandiji i drugim zemqama gde ima mlekare. - Pretpostavqamo da }e se vi{e ceniti i po{tovati sam proizvo|a~ i proces proizvodwe, te da }e na adekvatan na~in biti pla}eno to mleko. Tako|e, i da }e na neki na~in proizvo|a~i imati uticaj na formirawe cene, {to do sada nije bio slu~aj - kazala je ona. Osvr}u}i se na odnos dràve prema farmerima Sawa Bugarski ukazala je da ne treba i}i daleko da bi se ilustrovala lo{a pozicija proizvo|a~a, ve} je dovoqno osvrnuti se na ka{wewe u dono{ewu uredbi i proteste paora koji su iskazivali nezadovoqstvo. - Bilo da je re~ o subvencionisawu ratarske proizvodwe po kilogramu, bilo po hektaru, govedari proizvode hranu da bi gajili svoju stoku, a ne da bi prodavali te proizvode na trì{tu. Stoga smo o~ekivali konkretnu uredbu, a sve je jo{ u magli i ne znamo {ta nas ~eka - kazala je ona. S. Glu {~e vi}

no niske temperature za ovo doba godine, nedostatak sunca i vlage uticali su da je kukruz na ve}ini wiva u “blagom “ zaostatku u razvoju i da su biqke bledo `u}kaste boje, kazao je saradnik u poqoprivrednoj stru~noj slu`bi u Ba~koj Topoli Ra do mir [u {a. Ki{a }e, isti~e [u{a, poboq{ati to stawe, jer }e omogu}iti boqe dejstvo herbicida i usvawewe rastvorenog

ve{ta~kog |ubriva, koje taj usev do sada nije mogao iskoristiti zbog mawka vlage. Uz to, vi{e sunca i porast temperature trebalo bi da nadoknade trenutni zastoj u vegetaciji. Prema wegovim re~ima setva koja je dugo trajala uticala je da se sada kukruz nalazi u razli~itim razvojnim fazama od dva do {est listova. S. G.

DA JE SR BI JA U EU, AGRAR BI NAM BIO NA KO WU

Nije lako zaraditi do 2,7 mi li jar de evra Da je Srbija ~lanica EU, dobijala bi oko 1,6 milijardi evra godi{we iz poqoprivrednih i ruralnih razvojnih fondova, koji su 2010. godine iznosili ukupno 55 milijardi evra. Pomenimo, status kandidata za ~lanstvo u EU zna~i pristup novim fondovima za poqoprivredu, koja ~ini deset odsto BDP-a Srbije. Me|utim, Evropa nam poru~uje da, ako kanimo da iskoristimo te mogu}nosti, mnoge stvari u na{oj poqoprivredi moraju krenuti druga~ijim tokom. Recimo, nephodne su promene u strukturi proizvodwe, u organizovawu poqoprivrednih gazdinstava, upravqawu resursima, sistemu kontrole proizvodwe, pristupu trì{tu... Ipak, glavna karakteristika srpske poqoprivrede je proizvodwa kvalitetne hrane i EU od Srbije ne}e traìti da se toga odrekne, ve} samo da se pridràva odre|enih propisa u procesu proizvodwe,

ji, ve} samo da se pridr`avate odre|enih propisa u procesu proizvodwe, kazao je ambasador Francuske u Srbiji Fran soa Gza vi je De nio. Tako|e, akcenat }e biti i na proizvodwi organske hrane, za koju

Ne idu po li ti ka i po qo pri vre da - Neophodno je da Srbija ima sredworo~ni, ako ne i dugoro~ni plan poqoprivredne politike, poznat svim poqoprivrednicima a ne da se ta politika mewa od izbora do izbora - poru~io je Xon Klark. - Uskla|ivawe propisa Srbije i EU je proces za koji je potrebno odre|eno vreme. Znam da Srbija èli i da }e u~initi sve da to vreme skrati kako bi {to pre pristupila EU. poru~ili su nam evropski zvani~nici sa debate koja je na Novosadskom sajmu organizovana u sklopu obeleàvawa „50 godina zajedni~ke evropske politike u oblasti poqoprivrede”. - Ne}emo vas, propisima EU, terati da proizvodite krastavce odre|ene veli~ine i oblika, ali }e ti uslovi propisivati pre svega investicije u za{titu ìvotne sredine. Va{ paradajz je ukusan i ne}e niko traìti da bude druga~i-

je Srbija bogomdana, i te bi resurse bilo {teta ne iskoristiti, poru~ili su evropski zvani~nici. Poqoprivrednici }e, od 2014. godine, dobijati podr{ku zavisno od kori{}ewa projekata za za{titu `ivotne sredine i od koli~ine organske proizvodwe, rekao je Direktor za me|unarodne odnose i pro{irewe u okviru Generalnog direktorata za poqoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije Xon Klark dodaju}i da EU `eli da

poru~i Srbiji da je jako bitno da se odr`i kontrola poqoprivredne proizvodwe. Proizvodwa organske hrane }e verovatno rasti u budu}nosti, zahvaquju}i doma}oj podr{ci i aktuelnim trendovima u svetu, a Evro-

pqani isti~u i zna~aj zakona u tom domenu, koji smo usvojili lane, me|utim, poru~uju nam da vajde ne}e biti ako ga ne primenimo u potpunosti. Tako|e, preporuka EU je da politiku subvencionisawa postepeno uskla|ujemo sa evropskom regulativom i to tako da se smawi pritisak direktnih subvencija na proizvodwu. Srbija }e u trenutku kada u|e u Evropsku uniju (EU) imati pravo da koristi od 1,1 do 1,7 milijardi evra iz evropskih fondova za razvoj poqoprivrede, kazao je na Sajmu i zamenik ministra poqoprivrede Holandije, An ri de Roj napomiwu}i da na{a zemqa mo`e da ra~una i na oko milijardu evra iz fonda za otvarawe novih radnih mesta, {to zna~i da srpski agrar od „vropske unije mo`e da ra~una na 2,7 milijardi evra. S. Glu {~e vi}

P~e le nas mo gu iz vu }i iz kri ze Godi{wa proizvodwa meda u Srbiji kre}e se od 3.000 do 5.000 tona, dok bi prirodni preduslovi, prema procenama stru~waka, omogu}ili da ona dostigne oko 14.000 tona. Potencijali proizvodwe meda u Srbiji, ako se uzmu u obzir prirodni preduslovi klima, biqni sortiment, ekolo{ki status bili bi oko 600.000 do 700.000 ko{nica sa proizvodwom od oko 20 kilograma meda u proseku po ko{nici, navodi se u analizi koju je uradio saradnik sajta makroekonomija. org Dra go van Mi li }e vi}. On isti~e da se med velikim delom plasira na doma}em tr`i{tu, gde je godi{wa potro{wa po stanovniku oko 0,7 kilograma. Izvozni potencijali su oko

12.000 do 14.000 tona ili prakti~no celokupna proizvedena koli~ina, a potencijal deviznog priliva je oko 30 do 40 miliona evra. Srbija trenutno ima rastu-

}i trend u broju ko{nica, uzrokovan izme|u ostalog i tranzicionom krizom i nezaposleno{}u, gde veliki broj qudi poku{ava da na|e na~in da zaradi i pre`i-

vi. Tako je samo u pro{loj godini proizvedeno pribli`no 6.000 tona meda. Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biqnog sveta pruàju odli~ne uslove za gajewe p~ela u Srbiji, a medonosni potencijali omogu}avaju znatno ve}i broj ko{nica, prema proceni stru~waka i vi{e od 1,2 miliona. Srbija je u dowem delu lestvice me|u zemqama izvoznicama. Na inostranom trì{tu je u 2011. ukupno prodato meda u vrednosti od oko 3,6 miliona dolara, dok je izvoz u 2010. bio oko 5,3 miliona evra. Najboqa izvozna cena se postiè sa Nema~kom i Crnom Gorom, oko 4,1 i 4,3 dolara po kilogramu ili 3,2 evra po kilogramu.

dru[tvo

dnevnik

sreda23.maj2012.

Ju^e na tehnolo[koM Fakultetu u novoM sadu

Na gra de naj bo qim stu den ti ma Uni ver zi te ta Na gra de za po stig nu te uspe he u pret hod noj {kol skoj go di ni do de qe ne su ju ~e na Teh no lo {kom fa kul te tu naj bo qim stu den ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Uku pan broj do de qe nih na gra da je 917, a na sve ~a no sti je do de qe no 128 na gra da. - Na gra |e ni su oni ko ji su svo jim ra dom po ka za li da }e, i {to se ti ~e stu di ra wa i ka sni je u `i vo tu, bi ti li de ri i oni na ko je na {a ze mqa mo `e da se oslo ni - re kao je rek tor Uni ver zi te ta Mi ro slav Ve sko vi}. Na gra du za naj bo qeg stu den ta Uni ver zi te ta osvo jio je stu dent Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Ne ma wa Ra ki }e vi}, a naj bo qi stu den ti fa kul te ta su Ja na Ko va~ sa Fi lo zof skog fa kul te ta, Iva na Ma to{ sa Po qo pri vred nog, Na ta li ja Dan gu bi} sa Prav nog, Ste van Og wa -

no vi} sa Teh no lo {kog, Mir ja na Mi li} sa Eko nom skog, Ro bert Mak sa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Ne ve na Kar dum sa Me di cin skog fa kul te ta, Mir ja na Di mi tri ev ska i Ni na Ko so vac sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, Sla |a na Ma ri} sa

Hu ba sa U~i teq skog fa kul te ta na ma |ar sko na stav nom je zi ku u Su bo ti ci. Do de qe na je i na gra da „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” za naj bo qi di plom ski/ma ster rad iz obla sti ra ~u nar stvo i auto ma ti ka Mi lo {u Va si }u, i za uku pan uspeh to kom stu di ra wa iz iste obla sti De ja nu Mi lin ko vu sa FTN-a. Na gra du za vr hun ske re zul ta te u spor tu do bi la je Ma {a Smiq ko vi} sa Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, a na gra du za vr hun ske rezlta te u umet no sti do bi li su stu den ti Aka de mi je umet no sti Fo to: R. Ha yi} Iva na Jur can, Slo bo dan Aka de mi je umet no sti, Zo ra na Sto {i} i De jan Kar le cik. Na Sta ni {i} sa Fa kul te ta spor ta sve ~a no sti su do de qe ne i iz u- i fi zi~ kog vas pi ta wa. Ove na zet ne na gra de za za vr {e ne stu gra de su osvo ji li i Sto jan ka Ra di je, iz u zet ne na gra de za uspeh u du lo vi} sa Gra |e vin skog fa to ku stu di ja kao i iz u zet ne na kul te ta, Je le na Ra da nov i Sa wa gra de za na u~ ni i stru~ ni rad Pan ti} sa Teh ni~ kog fa kul te stu de na ta. ta „Mi haj lo Pu pin” i Mo ha ~i a. varga

srBiJa prva u regionu oBu^ila MediJatore Za BorBu protiv diskriMinaciJe

Po sred ni ci za za {ti tu i po mo} Sr bi ja je pr va u re gi o nu za vr { i l a spe c i j al n u obu k u za me di ja to re u slu ~a ju dis kri mi na ci je. To kom obu ke 22 me di ja to ra iz 12 gra do va u Sr bi ji ste kli su zna wa i ve {ti ne za uspe {nu pri me nu no vog mo de l a me d i j a c i j e za slu ~ a j e v e dis kri mi na ci je u okvi ru slu `be Po v e r e n i k a za za { ti t u rav no prav no sti. Na i me, Za kon o za bra ni dis kri mi na ci je ne do zvo qa va po ve r e n i k u za za { ti t u rav n o prav no sti da po sre du je iz me |u onih ko ji se `a le i onih ko ji ~i ne dis kri mi na ci ju, ali im je za t o da t o pra v o, ~la n om 38. ovog za kon skog ak ta, da pred lo `e da se od re |e na si tu a ci ja re {i po sre do va wem. Ka ko se po ka za lo da u Sr bi ji po sto je slu ~a je vi dis kri mi na ci je ko je su do te me re spe ci fi~ ni da je po treb no uve sti po sre do va we u okvi ru pr o jek ta “Part ner stvo za to le ran ci ju i za {ti tu od dis kri mi na ci je u Sr bi ji”, osmi {qe na je spe ci jal na obu ka ko ju su pr o {la 22 me di ja to ra ko ji su sprem ni da od mah pri stu pe po sre do va wu. Pre ma re ~i ma Ko sa ne Be ker, po mo} ni c e po v e r e n i c e za za { ti t u

rav no prav no sti, ~e sto je iz me |u dis k ri m i n i s a n e oso b e i ono ga ko ji je dis kri mi na tor ogro man ras ko rak u mo }i ko ju ima ju ta ko da uobi ~a je no po sre do va we ne bi bi lo uvek po god no re {e we, pa je me di ja ci ja je di no {to mo `e po mo }i jed na kost stra na ka u po stup ku. To kom obu ke za me di ja to re u~e sni ca ma je po seb no uka za no na spe ci fi~ nost po stup ka po sre do va wa u slu ~a je vi ma dis kri mi na ci je, ko je ukqu ~u ju po se ban od nos mo }i iz me |u `r ta va i u~i ni o ca, opa snost od se kun dar ne vik ti mi za ci je, kao i zna ~aj nu ulo gu me di ja to ra to kom ~i ta vog pr o ce sa. Me di ja ci ja pred sta vqa po se ban me tod re {a va wa prav nih spo ro va ko ji omo gu }a va da stra ne u spo ru, pu tem pre go vo ra ko ji se vo di uz po mo}, od no sno po sre do va we tre }eg li ca - me di ja to ra, za jed ni~ ki pr o na |e kon struk tiv no i obo stra no pri hva tqi vo re {e we ko je ne }e pred sta vqa ti po b e d u ili po r az jed n e ili dru ge stra ne, ve} wi hov obo stra ni do bi tak. Me d i j a c i j a kao spe c i f i ~ an me t od re { a v a w a prav n ih spo ro v a mo ` e se pri m e w i v a t i u

spisak kod poverenice Me di ja to ri ko ji su uspe {no za vr {i li spe ci ja li zo va nu obu ku bi }e upi sa ni u spi sak me di ja to ra Po ve re ni ka za za {ti tu rav no prav no sti, ra di pru `a wa uslu ga po sre do va wa. Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti }e ih, shod no slu ~a je vi ma pri ja vqe ne dis kri mi na ci je i pr o ce ne o po tre bi po sre do va wa, ukqu ~i va ti od mah ka ko bi na sa mom star tu po mo gli mar gi na li zo va nim gru pa ma da ade kvat no re a gu ju u slu ~a je vi ma dis kri mi na ci je.

raz l i ~ i t im obla s ti m a dru {tve n ih od n o s a. Wu vo d i ne u tral n a, tre } a stra n a ko j a po ma ` e su k o b qe n im stra n a m a da shva t e pri r o d u svog spo r a, da spor sa g le d a j u iz svih uglo v a i da pre p o z na j u svo j e in t e r e s e i po t re b e i pr o n a | u re { e w e ko j im bi in t e r e s i svih stra n a u spo r u bi l i za d o v o q e n i. Me di j a c i j u ni j e mo g u } e pri m e n i ti u svim prav n im spo r o v i m a ali je za t o po t reb n o sa g le d a ti va ` nost u onim spo r o v i m a ko j e, po za k o n u, stra n e mo g u re { a v a t i spo r a z um n o, mir n im pu t em, po r av n a w em.

Me di ja tor u slu ~a je vi ma re {a va wa pr o ble ma me di ja ci jom ima pre g o va r a~ k u ak tiv n ost, svo jom ulo gom mo è da me wa tok i di na mi ku pre go va ra wa, mo è da uti ~e na po na {a we stra na u spo ru ko ri ste }i do stup ne in for ma ci je u pra vom tre nut ku i ~i ni da se pre bro di kri za u ko mu ni ka ci ji uvek na gla {a va ju }i va `nost do go vo ra iz me |u su ko bqe nih stra na. Ono {to me di ja tor ne mo è je da svo jom od lu kom re {i spor jer je re {e we spo ra u me di ja ci ji is kqu ~i vo u ru ka ma stra na ka. Q. Male{evi}

Kra gu jev cu, Ki kin di, Ni {u, Ko sov skoj Mi tro vi ci, Stu de ni ci i Ra {koj. Obez be |e no je 3,5 to na opre me - ste ril nih hi rur {kih man ti la, ma ski, po kri va ~a, ko li ca za pa ci jen te i dru gog me di cin skog ma te ri ja la. Do na ci ja u sa ni ni tet skom ma te ri ja lu za hi rur {ke gra ne me di ci ne pro ce wu je se na oko 100.000 evra. Dok tor ka An dre je vi}-Kri, ro |e na Be o gra |an ka, du go go di {wi je pri ja teq Mi ni star stva ve ra i di ja spo re i svo je slo bod no vre me po sve ti la je hu ma ni tar nom ra du, od no sno pru `a wu po mo }i svo jim su gra |a ni ma. Q. M.

po p u l a c i j e, ove go di n e bi } e odr à na 6. ok to bra, na ja vi li su da nas or ga ni za to ri ma ni fe sta ci je. Ce la ma ni fe sta ci ja „Pa ra da po n o s a„, to k om ko j e }e pri pad ni ci LGBT po pu la ci je ni zom ma ni fe sta ci ja u Be o gra du uka za ti na va `nost po {to va wa wi ho vih pra va, tra ja }e od 30. sep tem bra do 7. ok to bra. - Ovo ga pu ta ne }e mo za u ze ti uli ce na po la sa ta ili sat ve} }e mo na osam da na za u ze ti ~i tav grad jer to na ma pri pa da - iz ja vio je ~lan Or ga ni za ci o nog od bo ra Bo ban Sto ja no vi}. Uli~ na {et wa tre ba lo bi da se odr ì na ve} po zna toj tra si - od par k a Ma w e`, Ne ma w i n om, Uli com Kne za Mi lo {a i Ma sa ri ko vom. Pa ra da po no sa tre ba lo bi da se odr ì pod slo ga no vom „Qu bav, ve ra, na da„.

VESTI Sa jam bez bed no sti kra jem ma ja Me |u na rod ni sa jam po sve }en pre ven tiv nom i pra vo vre me nom re a go va wu u slu ~a ju po `a ra, po pla va, ze mqo tre sa i dru gih pri rod nih ne po go da bi }e or ga ni zo van kra jem ma ja u Be o gra du, na ja vqe no je u Sek to ru MUP-a za van red ne si tu a ci je. Sa jam pre ven ci je i re a go va wa u van red nim si tu a ci ja ma i bez bed nost i zdra vqe na ra du - „112 Eks po” po sve }en je i po di za wu sve sti gra |a na o neo p hod no sti pre ven tiv nog de lo va wa i br zog re a go va wa u slu ~a ju teh ni~ ko teh no lo {kih in ci de na ta, na vo de u tom sek to ru. - Raz go va ra }e se i o uvo |e wu si ste ma „112”, je din stve nog bro ja za hit ne po zi ve u slu ~a ju bi lo ko je

ne sre }e ili ne po go de, a bi }e pred sta vqe na i na ci o nal na stra te gi ja za {ti te i spa sa va wa u van red nim si tu a ci ja ma iz ja vio je pred stav nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je \or |e Ba bi}. Na saj mu }e u~e stvo va ti iz la ga ~i ko ji se ba ve za {ti tom u van red nim si tu a ci ja ma iz dva de se tak dr `a va, a bi }e re ~i i o na stav ku raz vo ja do ma }eg si ste ma za {ti te i spa sa va wa.

Po klon za kli ni~ ke cen tre u Sr bi ji Hu ma ni tar na or ga ni za ci ja “ Pro hu man” iz Ne ma~ ke, na ~i jem ~e lu je dok tor ka Mir ja na Mi ma An dre je vi}-Kri, do ni ra la je 550 kar to na OP-ma te ri ja la za hi rur {ke sa le kli ni~ kim cen tri ma u

Pa ra da po no sa 6. ok to bra Uli~ na {et wa u Be o gra du u okvi ru Pa ra de po no sa, ko ji or ga n i z u j u pred s tav n i c i LGBT

Za[to raste BroJ oBolelih od astMe

Za ga |e na sre di na pod sti ~e bo lest Po da ci iz sve ta, kao i oni iz na {e ze mqe, uka zu ju da se iz go di nu u go di nu po ve }a va broj obo le lih od ast me. Pro ce wu je se da oko 300 mi li o na qu di u sve tu bo lu je od hro ni~ nog za pa qe wa di saj nih pu te va ko je iza zi va ne pri jat no ste za we u gru di ma, te {ko }e pri di sa wu i gu {e we. U Sr bi ji sva ko sed mo {kol sko de te ima ne ki ob lik ast me. Ona se vr lo ~e sto di jag no sti ku je kod de ce {kol skog i pred {kol skog uz ra sta. Me |u -

ma ca i po len ko ji je u pro le} nim da ni ma po seb no iz ra `en mo gu da iza zo vu aler gi ju ko ja }e pod sta }i na pa de ast me. Naj vi {e pro ble ma sa ast mom de ca ima ju zbog du van skog di ma ko ji sa dr `i vi {e od 4.500 otrov nih sa sto ja ka, a be be ~i je maj ke pu {e ~e {}e se ra |a ju sa sla bi je raz v i j e n im plu } i m a, ~e { }e ima ju sklo nost ka aler gij skim obo qe wi ma i ~e {}e obo le va ju od ast me. Ko mu nal na za ga |e wa ta ko |e su ve li ki pro blem ko ji

Du van ski dim, pra {i na, ple san, gri we, dla ke ku} nih qu bi ma ca i po len, ko ji je u pro le} nim da ni ma po seb no iz ra èn, mo gu da iza zo vu aler gi ju ko ja }e pod sta }i na pa de ast me tim, kod ne kih oso ba sa ovim po re me }a jem ni ka da se ne po sta vi di jag no za i zbog to ga bo lest osta je ne do voq no le ~e na i kon tro li sa na. - Kod de ce se uglav nom ja vqa u bla èm ob li ku i u vi {e od 80 od sto slu ~a je va je aler gij skog ti pa - ka è pe di ja tar dr Ko viq ka Pro ti}. - Is pi ti va we i me re we plu} ne funk ci je oba vqa se spi ro me tri jom, ko jom se pro ce wu je pro tok va zdu ha kroz di saj ne pu te ve i me ri ka pa ci tet plu }a. Spi ro me tri ja je jed no sta van, brz, ru tin ski me tod, zna ~a jan za ot kri va we i di jag no zu ast me. Od kqu~ nog je zna ~a ja da se na vre me obra ti le ka ru i pra ti tok bo le sti kroz re dov ne kon tro le. Uko li ko je pod kon tro lom, ast ma ne pred sta vqa ozbiq nu smet wu za rast i raz voj de ce, ko ja mo gu da ì ve zdra vo i ak tiv no. Ako se bo lest za po sta vi, obi~ no pre la zi u te àk ob lik, od kog bo lu je 15 od sto de ce. Du van ski dim, pra {i na, ple san, gri we, dla ke ku} nih qu bi -

sve vi {e uti ~e na rast bro ja obo le lih od ast me. - Kod de ce u ~i jim po ro di ca ma je za be le è na ast ma ona se ~e {}e ja vqa, a po ~et ni raz voj bo le sti se mo è ubla ì ti iz be ga va wem iz lo è no sti pa siv nom pu {e wu, iz be ga va wu aler ge n a u hra n i, ì v o t iw s kih aler ge na, gri wa, po le na, ku} ne pra {i ne... Sa vre me na te ra pi ja ast me po ma è bo le sni ci ma da spre ~ e ve } i n u na p a d a, da se sma we no} ni i dnev ni simp to mi i osta nu fi zi~ ki ak tiv ni. De ca sa ast mom tre ba da se ba ve spor tom, a fi zi~ ka ak tiv nost tre ba da bu de pri la go |e na in di v i d u a l n im mo g u} n o s ti m a. Ast ma ne mo è da se iz le ~i, ali mo è da se kon tro li {e i to vr lo uspe {no. Uko li ko se bo le snik pri dr à va pro pi sa ne te r a p i j e, mo ` e nor m al n o da ì vi i ra di. Po tvr da ovo ga je po da tak da i me |u vr hun skim spor ti sti ma ima asma ti ~a ra ka è na {a sa go vor ni ca. J. Barbuzan

Fa stum gel sa mo na re cept Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je i kom pa ni ja Ber lin-Che mie AG, pred stav ni {tvo u Be o gra du, upu ti li su pi smo zdrav stve nim rad ni ci ma o no vim bez bed no snim in for ma ci ja ma od zna ~a ja za te ra pij sku pri me nu le ka Fa stum gel - ke to pro fen i upo -

zo ri li da se u ci qu mi ni ma li za ci je ri zi ka od ovog ge la on ubu du }e iz da je sa mo na re cept. U obra zlo `e wu Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je sto ji da je ovaj gel ne ste ro id ni an ti in fla ma tor ni lek ko ji slu `i za spoq nu upo tre bu kod bo lo va i za -

pa qe wa ko {ta no-zglob nog i mi {i} nog si ste ma, re u mat skog i tra u mat skog po re kla, kao i po vre da me kih tki va i akut nih is teg nu }a i i{ ~a {}e wa. Na osno vu ozbiq no sti, in ci den ce i kli ni~ kog zna ~a ja evi den ti ra nih slu ~a je va fo to sen zi tiv nih re ak ci ja pri pri me ni pre pa ra ta ko to pro fe na za spo qa {wu upo tre bu, kao i ko `nih re ak ci ja is po qe nih pri spo qa {woj upo tre bi pre pa ra ta sa k o z m e t i ~ k i m pre pa ra ti ma ko ji sa dr `e oto kli ren - UV fil ter, Ko mi si ja za hu ma ne le ko ve pri Evrop skoj gen ci ji za le ko ve za kqu ~i la je da se, uz im ple men ta ci ju do dat nih ak tiv no sti mi ni ma li za ci je ri zi ka od na stan ka fo to sen zi tiv nih re ak ci ja, od nos ko ri sti i ri zi ka pri spo qa {woj upo tre bi ge la mo `e sma tra ti i da qe po zi tiv nim. Q. M.

CRnA HROnikA

sreda23.maj2012.

U SU BO TI CI OSAM KRI VI^ NIH PRI JA VA ZA PRE VA RE S OSI GU RA WEM

Za la`ne nesre}e u Ma|arskoj 23 miliona Su bo ti~ ka po li ci ja je u sa rad wi s Osnov nim jav nim tu `i la {tvom u Su bo ti ci od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Dra ga nu B. (1980) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io osam kri vi~ nih de la pre va re u osi gu ra wu. On je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. Ta ko |e, zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni li isto kri vi~ no de lo, pod ne te su kri vi~ ne pri ja ve i pro tiv: Ma ri ja ne B. (1976), To mi sla va B. (1986), Ge ze G. (1944), Mi la na S. (1983), Ma ri ja ne R. (1983), Alek san dra G. (1987), Ma ri ja na G. (1972), Go ra na [. (1976), Dar ka @. (1987), Vik to ra H. (1977), Sil ve ste ra B. (1977) i Mar ka K. (1968), svi iz Su bo ti ce.

Osum wi ~e ni se te re te da su u po sled we dve go di ne, po pu wa v a j u } i obra z ac Evrop s ki iz ve {taj o sa o bra }aj noj ne zgo di, la ` no pri k a z i v a l i sa o bra }aj ne ne sre }e na te ri to ri ji Ma |ar ske. Na osno vu pri lo `e nog iz ve {ta ja, osi gu ra va ju }a dru {tva iz Ma |ar ske su za sa d a ne i d en t i f i k o v a n im oso ba ma is pla }i va la sred stva za na sta lu {te tu do ko je ni ka da ni je do {lo. Osi gu ra va ju }a dru {tva iz Ma |ar ske su svo je tro {ko ve re fun di ra la kroz na k na d e osi g u r a v a j u } ih dru {ta va u Sr bi ji, kod ko jih su vo zi la bi la osi gu ra na. Na ve de ne oso be se te re te da su o{te t i l e osi g u r a v a j u } a dru {tva u Sr bi ji za iz nos od oko 23 mi li o na di na ra. S. I.

PRI JA VE PRO TIV OSMO RI CE OSUM WI ^E NIH U KI KIN DI

Vo`wa s fal{ dozvolama

Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv osam li ca, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa is pra va. Pri ja va je pod ne ta pro tiv Ra do va na R. (1964) iz Ki kin de, ko ji se te re ti da je u to ku 2011. go di ne pri ba vio i pro dao se dam fal si fi ko va nih vo za~ kih do zvo la.

Za isto kri vi~ no de lo pri ja ve su pod ne te pro tiv ^e de T. (1975), \er |a S. (1953), De ja na J. (1977), Mi ro sla va P. (1974) i Mir ka B. (1989) iz Ki kin de, Dar ka L. (1991) iz Srp ske Cr we i Sa {e K. (1977) iz Mo kri na. Oni su osum wi }e ni da su od Ra do va na R. ku pi li fal si fi ko va ne vo za~ ke do zvo le i ko ri sti li ih kao pra ve. M. Mr.

NA KON ZAH TE VA OD BRA NE AN TA GO TO VI NE @AL BE NOM VE ]U TRI BU NA LA

Tuìla{tvo traì odbacivawe prigovora Ha {ko tu ì la {tvo za tra ì lo je od àl be nog ve }a Ha {kog su da da od ba ci pri go vo re od bra ne hr vat skog ge ne ra la An te Go to vi ne na te ze ko je je tu ì la {tvo iz ne lo 14. ma ja za vre me àl be ne ras pra ve, na vo de }i da se ne ra di o no vim ele men ti ma op tu `be, ka ko sma tra od bra na. Tu ì la {tvo tvr di i da je Go to vi na, ko ji je u apri lu 2011. osu |en na 24 go di na za tvo ra zbog rat nih zlo ~i na za vre ma i na kon „Olu je„, od po ~et ka po stup ka bio upo znat sa svim ele men -

je upo tre ba oru` ja po put vi {e cev nih ba ca ~a ra ke ta u gra do vi ma bi la ne se lek tiv na i da se za kqu ~ak o udru è nom zlo ~i na~ kom po du hva tu s ci qem pro go na srp skih ci vi la mo è iz ve sti iz za pi sni ka sa stan ka na Bri o ni ma. Tu ì la {tvo u svom od go vo ru tvr di da je od bra na od po ~et ka po stup ka bi la upo zna ta sa svim bit nim ele men ti ma op tu `be da je ge ne ral bio u~e snik udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta ~i ji je ciq bio traj no ukla wa we srp skih ci vi la iz Kra ji ne i da su ar -

An te Go to vi na

ti ma op tu `be, ob ja vio je ju ~e Ha {ki sud. Od bra na ge ne ra la An te Go to vi ne pred Ha {kim su dom po zva la je pro {le sed mi ce àl be no ve }e da od ba ci no ve ar gu men te ko je je na àl be noj ras pra vi odr à noj 14. ma ja ve }u pod pred se da va wem Te o do ra Me ro na iz ne lo tu ì la {tvo, a ko ji ni kad ra ni je ni su bi li iz re ~e ni. To bi, ka ko su oce ni li advo ka ti, pred sta vqa lo fla grant no kr {e we te meq nog pra va à li o ca na is crp no i pra vo vre me no upo zna va we s op tu `ba ma i vi {e pu ta iz re ~e nih na lo ga àl be nog ve }a o op se gu ar gu me na ta ko ji se mo gu iz no si ti na àl be noj ras pra vi. Obra na je u svom ak tu ob ja sni la da su te ze tu ì la {tva ko je se ne mo gu pri hva ti ti one da je za ko ni tim ar ti qe rij skim na pa di ma po ~i we no de lo pro go na, da je ko ri {te we ar ti qe ri je u ~e ti ri kra jin ska gra da u „Olu ji„ pred sta vqa lo ne sra zmer ni na pad, da

ti qe rij ski na pa di bi li na ~in iz vo |e wa tih zlo ~i na pro tiv ~o ve~ no sti. Bez ob zi ra na to da li su ti na pa di ne za ko ni ti u smi slu po vre da pra va i obi ~a ja ra to va wa, ako je ga |a we ima lo za ciq ci vi le to je bio zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti, na vo di tu ì la {tvo i do da je da je od bra na od po ~et ka upo zna ta s ti me da op tu `be za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti ne za vi se od do ka zi va wa ne za ko ni tog na pa da kao po vre de rat nog pra va i obi ~a ja. Osim Go to vi ne, ko ji je 15. apri la osu |en na 24, ge ne ral Mla den Mar ka~ osu |en je na 18 go di na za tvo ra, a ge ne ral Ivan êr mak oslo bo |en, na {ta se tu ì la {tvo ni je à li lo. Osim wih, za rat ne zlo ~i ne nad Sr bi ma za vre me i na kon „Olu je„ ni ko ni je osu |en, ni u Ha gu ni u Hr vat skoj, iako je iz re ~e no ne ko li ko pre su de za ubi stva ko ja su ozna ~e na kao obi~ na, a ne rat ni zlo ~in. (Ta njug)

dnevnik

c m y

GLAV NI TU @I LAC HA [KOG TRI BU NA LA JU ^E U BE O GRA DU

Bramerc: Morate otkriti jatake Glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc iz ja vio je ju ~e u Be o gra du da deo we go vog {e sto me se~ nog iz ve {ta ja ne }e bi ti po zi ti van ka da je u pi ta wu is tra ga mre è ja ta ka ko ji su skri va li ha {ke be gun ce. Bra merc da nas da tre ba da u po {a qe svoj iz ve {taj u Wu jork, gde }e bi ti pred sta vqen Sa ve tu bez bed no sti UN 7. ju na - Ni sam do {ao da da jem lo {e kri ti ke. Za do va qan sam, jer su uhva }e wa po sled wa dva be gun ca pro {le go di ne, kao i re dov nom sa rad wom s pred sed ni kom Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Ra si mom Qa ji }em i tu ì o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em, ali ova te ma (mre è ja ta ka) ne }e tek ta ko pro }i - re kao je Bra merc na kon fe ren ci ji za no vi na re u Spe ci jal nom su du u Be o gra du. Bra merc je na kon fe ren ci ji, na kon sa stan ka s Vuk ~e vi }em, re kao da je to kom pret hod nog sa stan ka do bio no ve in for ma ci je o is tra zi ja ta ka, ali da o~e ku je da }e do pod no {e wa sle de }eg iz -

ve {ta ja, za {est me se ci, do bi ti kva li tet ni je po dat ke. Uka zu ju }i da mre à ja ta ka ne ma ve ze sa su |e wem Rat ku Mla di }u u Ha {kom tri bu na lu, Bra merc je na veo da je vr lo va `no da se „sa zna da li su oni ko ji su u~e stvo va li u skri va wu ha {kih be gu na ca qu di ko ji do la ze iz jav nih slu `bi ili su bi li deo po ro di ce”. - @e lim da bu de mo si gur ni da li su na {i sa go vor ni ci pro te klih go di na bi li is kre ni ka da su nam go vo ri li da ne zna ju gde su be gun ci - re kao je Bra merc. On je na po me nuo da se pre sa stan ka s tu ì o cem Vuk ~e vi }em sa stao s pred stav ni ci BIA, dok je za da nas pla ni ran we gov su sret sa {e fom Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu sa Ha gom Ra si mom Qa ji }em. Bra merc je re kao da je s Vuk ~e vi }em raz go va rao, osim o mre ì ja ta ka, i o pred me ti ma ko ji su u to ku, na po mi wu }i da je ve o- ma za do vo qan pri stu pom do ku men ta ci ji i ar hi va ma na ru ~i to ka da su u pi ta wu su |e wa Ra do va nu Ka ra xi }u, Rat ku Mla di }u i

Vla di mir Vuk ~e vi} se sa stao sa Ser `om Bra mer com

Go ra nu Ha xi }u. On je na ja vio da da nas pu tu je na Bri o ne, gde }e bi ti odr àn re gi o na lan sa sta nak tu ì la ca na ko me }e bi ti raz mo tre no pi ta we sa rad we. Bra merc je, ta ko |e, po ja snio pro blem oko obe lo da wi va wa do ka za u Mla di }e vom po stup ku pred Tri bu na lom, na vo de }i da tu ì la {tvo ima raz u me va wa za

zah te ve od bra ne i da se sla è da se su |e we od lo ì za {est do osam ne de qa. - Ne mo è mo da se slo ì mo sa zah te vom od bra ne da se su |e we od lo ì za {est me se ci, ali kraj wu od lu ku }e do ne ti sud i ka kva god ona bu de mi }e mo je po {to va ti - re kao je Bra merc. (Ta njug)

SU \E WE ZBOG ORU @A NOG IN CI DEN TA U @A BAQ SKOM KA FI ]U U KO JEM SU RA WE NE ^E TI RI OSO BE

Obra~un zbog kajsijeva~e i viqamovke Na ju ~ e r a { wem glav n om pre tre su u no vo sad skom Vi {em su du pro tiv okri vqe nog Mi l o { a Fow g e (1986) iz @a bqa, ko ji se te re ti za ra wa va we vi {e oso ba hi ci ma iz pi {to qa u ka fi }u „Kam pa ri„ u tom me stu pro {le go di ne, sa slu {a ni su sve dok i sud ski ve {ta ci. Op tu è ni se te re ti da je tom pri li kom po ~i nio po ku {aj ubi s tva, ne d o z vo q e n o no {e we oru` ja, te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti i kri v i~ n o de l o ugro ` a v a w a si gur no sti. -U @a baq do la zim u go ste kod uja ka. To je bi lo pre oko po la go di ne. Oti {ao sam u „Kam pa ri„ s dru ga ri ma gde ~e sto od la zi mo - iz ja vio je sve dok S. K. - Kad smo po pi li pr vu tu ru, mo `da i dve, ume sto ra ki je od kaj si je, ko ju smo pi li do ta da, po slu ì li su nam ra ki ju od kru {ke „viq mov ku„. Bu ni li smo se {to ni smo do bi li isto pi }e, a oni su re kli da ga vi {e ne ma ju. Ina ~e, sve je bi lo pla }e no, ja sam pla tio ra ~un. U tom mo men tu do {ao je iz ba ci va~ „Ce ca„ i sve sru {io s na {eg sto la. Tu tu ru ni smo po pi li, on je sve pro suo i tra ìo da iza |e mo na po qe. Pri li kom iz la ska ne ko me je i uda rio po gla vi, ne znam ko je, ali pret po ta vqam da je „Ce ca„. Po sle to ga, do {lo je do ras pra ve ipred lo ka la u ko j oj ja ni s am u~e s tvo v ao. Oni su se ta da sa mo ver bal no su ko bi li bez tu ~e. - Na kon na {eg po nov nog ula ska u ka fi}, se li smo za dru gi sto i na ru ~i li no vo pi }e. O~e ki va li smo da da }e tu tu ru pla ti tu ga zda lo ka la ili „Ce ca„. Kad smo ko no ba -

ru re kli da ne }e mo da pla ti mo po sled wu tu ru, do {li su iz ba ci va ~i „Ce ca„ i „Cve le„, uze li su (okri vqe nog) Mi lo {a pod ru ke i od ve li do {an ka. Ta da sam im pri {ao i ka zao da `e lim da pla tim tu po sled wu tu ru da ne

Ve {tak dr Ra den ko Vu ko vi}, spe ci ja li sta sud ske me di ci ne, ka zao je da okri vqe ni ni je pod vrg nut al ko te stu, pa se ne mo `e sa si gur no {}u iz vr {i ti pre ra ~un kon cen tra ci je aklko ho la u kr vi u mo me ne tu do ga |a ja.

Ka fi } u @a bqu u ko me se do go dio ob ra ~un

bi do {lo do su ko ba, a na to me je je dan od wih, ne znam ko ji, opso vao i pi tao ko sam ja, a od mah po tom uda rio pe sni com u nos, pa sam po ~eo da kr va rim. Ko je ubr zo za tim pu cao, ne znam , bio sam na po qu u tom mo men tu. Po sle to ga smo se raz be `a li i od ve zli su me u Hit nu po mo} ra di le kar ske po mo }i - pri se }ao se ju ~e do ga |a ja ovaj mla di}. Za stu pi ca op tu `be Vi {eg jav nog tu `i la {tva in si sti ra la je da se sa slu {ai pre o sta li sve dok Uro{ Mi le ti}, ko ji je je o~e vi dac do ga |a ja a ju ~e se ni je oda za vao po zi vu su da.

- Uko li ko je we go va iz ja va ta~ na o po pi je nom pi }u, on je mo gao po to me ima ti od 1,02 do 1,27 mi li gra ma po mi li li tru al ko ho la u kr vi ka zao je Vu ko vi}. Ovaj ve {tak je ob ja snio, ta ko |e, vr stu i te `i nu te le snih po vre da, kao i me ha ni zam wi ho vog na stan ka. Ve {tak dr Sne `a na Po pov, spe ci ja li sta ne u rop si hi ja tar, ka za la je da je sa gla sna s na la zi ma i mi {qe wem ko le ge i na ve la da je pre ma tom pre r a ~ u n u okri v qe n i imao la k u al k o h o l i s a n ost bez gru bqih po re me }a ja ko ja je uti ca la na sma we nu spo sob nost da shva ti zna ~aj de la

i da uti ~e na svo je po stup ke, ali ne do bit nog ste pe na. Pre ma na vo di ma op tu `ni ce, 23. ok to bra pro {le go di ne oko dva sa ta po sle po no }i u @a bqu u Uli ci Ni ko le Te sle u lo ka lu „Kam pa ri”, u ko jem je ta da bi lo vi {e qu di, na kon ras pra ve oko pla }a wa pi }a s rad ni kom obez be |e wa, me {ta ni nom, Ste va nom P. u na me ri da ga li {i `i vo ta Mi lo{ Fow ga iz va dio je pi {toq, ko ji je neo va la {}e no no s io i is p a l io ne k o l i k o pro jek ti la ka we mu, pri ~e mu ga je je dan hi tac po go dio u pre de lu kar li ce i na neo te {ke te le sne po vre de. Me tak je tom pri li kom po go dio Ste va na Ve se li no vi }a iz Ko vi qa , na nev {i mu dve te {ke ra ne i \or |a B. iz \ur |e va, na nev {i mu tri po vre de kao i ma lo let nu O. M. iz \ur | e v a s jed n om pro strel nom ra nom. Za okri v qe n im je po s le pu ca wa ve po tr ~ao dru gi rad nik obez be |e wa Dar ko C. iz @a bqa, na me ra va ja }i da ga spre ~i u od la sku, vi ~u }i mu da sta n e.Fow g a se is p red ugo sti teq skog objek ta okre nuo ka we mu i za pre tio da }e ga na pa sti, ta ko {to je upe rio pi {toq i ka zao da }e pu ca ti, zbog ~e ga se ovaj, za pla {en, za u sta vio, a iz gred nik je oti {ao, na vo di se u op tu `ni ci. Ina ~e, okri vqe ni je po sle do ga |a ja na pu stio li ca me sta, a kad je ko na~ no pri ve den pred is tra `nog su di ju, ko ri stio je svo je pra vo da ne iz ne se svo ju od bra nu, od no sno, bra nio se }u ta wem. Na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 29. jun. M. Vu ja ~i}

SR BIN OSUM WI ^E N ZA UBI STVO UHAP [EN NA FLO RI DI, PA PU [TEN

Na slobodu uz kauciju Dr `a vqa nin Sr bi je Alek san dar Ste pa no vi}, za ko ga ame ri~ ki me di ji na vo de da ga In ter pol tra `i zbog ubi stva po ~i we nog u Sr bi ji, uhap {en je, pa pu {ten na Flo ri di, na kon na pa da na po li caj ca. Pre ma na vo di ma En Bi Si (NBC) te le vi zi je, Ste pa no vi} je pro {le ne de qe uhap {en, ali je sud od lu ~io da ga pu sti iz pri tvo ra po sle dva da na, jer je pla tio ka u ci ju od 30 hi qa da do la ra.

Pred stav nik po li ci je u tom gra du Xon Bar kli ka `e da po li ci ja jo{ uvek ~e ka pa pi re od In ter po la, ve za ne za we go vu eks tra di ci ju, zbog sum we da je iz v r { io ubi s tvo u Sr b i j i. Bar kli do da je da je po li ci ja ne mo} na i da dok ne do bi je do ku men ta od In ter po la ne ma za kon ski osnov da uhap si Ste pa no vi }a. On je uhap {en pro {le ne de qe, s jo{ ne ko li ko oso ba, na kon {to je po sle pri ja ve sta na ra za

bu ku ko ju su pra vi li na `ur ci, uda rio jed nog od po li ca ja ca ko ji su do {li u stan. Te le vi zij ska eki pa En Bi Sija je do {la do Ste pa no vi }e vog sta na pre kju ~e, po ku {av {i da do bi je iz ja vu od we ga, ali im je on za lu pio vra ta ~im je ugle dao ka me ru. Sud je od re dio 11. jun kao da tum ka da }e Ste pa no vi} mo ra ti da se po ja vi i da iz ja vu o na pa du na po li caj ca. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

Portparol Euleksa Iri na Gu de qe vi} izjavila je ju~e da je wihova policija zaplenila oru`je, municiju i dokumentaciju prilikom pretresa u selu Doqani. Gudeqevi}eva je rekla da je Euleks policija pretres obavila u sklopu istrage koja je u toku, a koja se vodi zbog dela organizovanog kriminala - te{ke kra|e, krijum~arew robe i narkotika. Ona je dodala da je pretres obavqen uz odobrewe Euleksovog predpretresnog sudije , a da je rezultirao zaplenom oru`ja, municije i dokumentacije. Pripadnici specijalne policije Euleks policije ju~e rano ujutro pretresli su porodi~nu ku}u Veselinovi}a u selu Doqani,

je helikopterima oti{ao s lica mesta, dok je ostatak pripadnika selo napustio oko 10 ~asova. U ku}i su u trenutku pretresa bili sestra i majka Zvonka Veselinovi}a. Kako prenosi KIM radio, pripadnici Eulaksa detaqno su pretresli ku}u i sve pomo}ne objekte na imawu porodice Veselinovi}, a nakon toga su oti{li helikopterima. Me{tani su blokirali pripadnike Misije EU dok su vozilima obezbe|ivali akciju oko 9.30 ~asova, ali su nakon razgovora s predsednikom op{tine Zve~an Dra gi {om Mi lo vi }em propustili vozila. Milovi} je za KIM radio izjavio da ta op{tina prekida do da-

TRA GI ^AN EPI LOG PO RO DI^ NIH RAZ MI RI CA U ADI

EULEKS JU ^E PRE TRE SAO KU ]U ZVON KA VE SE LI NO VI ]A NA KO SO VU

Helikopteri za vazdu{nu i lova~ku pu{ku

sreda23.maj2012.

Otac preminuo od sinovqevih udaraca? Radivoj Glava{ (1948) iz Ade preminuo je prekju~e u Adi od posledica povreda zadobijenih u obra~unu sa sinom. Policija u Adi odredila je zadràvawe do 48 sati wegovom sinu Mi ro sla vu G. (1976) iz Ade, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi. Prema navodima iz saop{tewa policije; osumw~eni je u posledwe vreme ~esto dolazio u sukob s ocem, kojem je prekju~e u porodi~noj ku}i zadao vi{e udaraca, od kojih je otac kasnije i preminuo. Policiji je slu~aj prijavqen prekju~e posle podne, kada je u porodi~noj ku}i prona|eno beìvotno telo Radivoja Glava{a. Kako smo saznali razmirice izme|u oca i sina trajale su ve} duè vreme, posebno zbog toga {to je Radivoj bio sklon pijan~ewu, zbog

Ku }a po ro di ce Gla va{ u Adi

~ega je trpela cela porodica, a wegovom sinu Miroslavu je „prekipelo”. Nakon u~estalih maltretirawa i sva|a; prekju~e je do{lo do obra~una u kojem je sin zadao ocu vi{e odaraca, ali ovog puta sva|a i razmirice okon~ane su tragi~no. Po{to je, kako se sumwa, pretukao oca, Miroslav je oti{ao u kom{iluk na kafu, a kada se ne{to pre 15 ~asova vratio ku}i, na podu je na{ao oca. Pozvao je Hitnu pomo} Doma zdravqa Ada i rekao im da je ocu pozlilo. Me|utim, lekar je samo mogao da konstatuje smrt. Na telu su bile vidqive modrice, pa je pozvana policija. Obdukcijom, koja je obavqena u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu, kako nam je ju~e re~eno u PU Kikinda, potvr|eno je da je Radivoj Glava{ preminuo od posledica zadobijenih povreda nanetih udarcima. M. Mr.

„DNEVNIKOVA TEMA” PRO IZ VOD WA DRO GE U DO MA ]OJ RA DI NO STI SVE VI [E UZI MA MA HA

Za dva meseca otkriveno vi{e od deset laboratorija za skank Pri pad ni ci Eulek sa is pred ku }e Ve se li no vi }a

op{tina Zve~an, na severu Kosova. Akcija je po~ela u pet sati, kada su pripadnici Euleks policije s dva helikoptera i nekoliko blindiranih xipova stigli u to selo. Pretresena je ku}a u kojoj `ive roditeqi kontroverznog biznismena Zvon ka Ve se li no vi }a. Me{tani sela, uznemireni nakon sletawa helikoptera, iza{li su iz svojih ku}a i okupili su se u neposrednoj blizini mesta na kojem je Euleks sprovodio operaciju. Pripadnici Euleks policije do{li su xipovima koji su imali su sakrivene registarske oznake, {to je izazvalo sumwu kod lokalnih Srba da su mo`da u selo do{li pripadnici kosovske policije. Ne{to posle sedam sati ve}i deo pripadnika Euleks policije

qeg saradwu s misijom EU jer su, kako je izjavio, obmanuli me{tane i brutalno sproveli dana{wu akciju. Iz porodice Veselinovi} novinarima je re~eno, a KIM radi prenosi, da je pretres bio korektan, da su policajci tra`ili oru`je i da su prona{li lova~ku i vazdu{nu pu{ku za {ta porodica, kako su rekli, ima uredne dozvole. Zvonko Veselinovi} uhap{en je u decembru 2011. godine na Kopaoniku, zbog sumwe da je prisvojio tridesetak kamiona koji su u vlasni{tvu jedne kompanije u Srbiji. Prethodno je pomiwan kao jedan od organizatora i finansijera organizovawa barikada na severu Kosova. (Ta njug)

U ATA RU BA NAT SKE TO PO LE, KOD KI KIN DE

Uhva}eni u demonta`i crpne stanice Policajci u Kikindi uhvatili su na izvr{ewu krivi~nog dela @i vu M. (1981) i Iva na S. (1988) iz Kikinde, kada su 9. maja ove godine s crpne stanice za na vod wa va we, vla sni {tvo pred u ze }a DOO „Agro i ta li” iz Malog I|o{a, koja se nalazi u delu atara Banatske Topole, u kikindskoj op{tini, ise-

kli i poku{ali da otu|e metalne cevi. Osumwi~eni su na taj na~in o{tetili DOO „Agroitali” za oko 200.000 dinara. Protiv dvojice osumwi~enih je podneta krivi~na prijava, zbog osnova sumwe da su po~inili kra|u u poku{aju, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda. M. Mr.

U prvih pet meseci ove godine u policijskim akcijama „Morava“ i „Mre`a“ pripadnici MUP-a Srbije su otkrili u mestima {irom Srbije oko dvadeset „laboratorija“ za proizvodwu droge marihuane, uglavnom genetski modifikovane vrste – skank i pohap{eno je nekoliko desetina osumwi~enih. Samo u posledwa dva meseca otkriveno je vi{e od deset laboratorija. Policija je sredinom aprila obelodanila da je otkriveno ~ak osam laboratorija u sedam gradova {irom Srbije: dve su prona|ene u Novom Sadu, a po jedna u Kru{evcu, Prokupqu, Vaqevu, Zaje~aru, Smederevu i Kragujevcu, sa zasadima vi{e od 260 biqaka indijske konopqe i 217 semenki. Pre desetak dana, u akciji „Cepelin“ u beogradskom nasequ Zvezdara, prona|ena je laboratorija u kojoj je zaplewena ukupna koli~ina oko 470 kilograma suve i sirove materije. Po zvani~nim policijskim podacima, u beogradskom Mirijevskom bulevaru, otkrivena je moderno opremqena laboratorija u kojoj je zapleweno 270 kilograma gotovog skanka i 200 kilograma sirove marihuane , te s tim u vezi uhap{eno petoro osumwi~enih. U nastavku akcije „Morava“, po~etkom aprila je u Bezdanu, pored Sombora, otkrivena laboratorija za proizvodwu skanka, te s tim u vezi uhap{eno troje osumwi~enih. Policija je navela da je u toj akciji u laboratoriji zapleweno 726 zrelih biqaka i oko 2.300 saksija mawih biqaka, ukupno oko 300 kilograma droge.

Po~etkom maja u Petrovaradinu je, sasvim slu~ajno, nakon {to je u jednoj ku}i izbio po`ar, u woj otkrivena laboratorija sa 110 sadnica marihuane, a dvojica osumwi~enih su uhap{ena. U informacijama iznetim javno o nizu uspe{nih akcija koje je policija proteklih godina u kontinuitetu preduzimala na suzbijawu prometa narkoticima, zabele`eno je da su i u atarima na jugoistoku i jugu Srbije, oko beogradskih, vojvo|anskih i ma~vanskih sela, ali i u stambenim objektima u gradskim naseqima, ponekad otkrivani zasadi kanabisa. Ilustrativan je slu~aj pedestogodi{weg Leskov~aninina, uhap{enog krajem pro{log meseca zbog sumwe da je u svojoj ku}i i u plasteniku uzgajao 798 stabqika marihuane, dok je u podrumu i kupatilu prona|eno sakriveno vi{e od pola kilograma te droge pripremqene za prodaju. Po policijskim podacima, u ku}i osumwi~enog je otkriveno 660 stabqika marihuane, dok je 138 stabqika bilo zasa|eno u plasteniku u dvori{tu. U Aran|elovcu je sredinom marta uhap{ena jedna osoba, tako|e zbog sumwe da je u porodi~noj ku}i u ilegalnoj laboratoriji uzgajala marihuanu. Jedna laboratorija za proizvodwu i preradu marihuane otkrivena je u zaje~arskom selu Grqan i prilikom pretresa je zapleweno oko 17 kilograma te droge. U februru ove godine, u policijskoj akciji u Subotici se pod istragom na{ao jedan osumwi~eni u ~ijoj ku}i je prilikom pretresa

OD LU KA MI NI STAR STVA PRAV DE

Novi konkurs za privatne izvr{iteqe Ministarstvo pravde Srbije raspisalo je novi konkurs za polagawe ispita za privatne izvr{iteqe, koji }e biti odr`an u junu. Pisani deo ispita zakazan je za 20. jun na Pravnom fakultetu u Beogradu, objavqeno je na sajtu Ministarstva pravde. O polagawu usmenog dela ispita bi}e obave{teni kandidati koji polo`e pisani deo. Na konkurs mogu da se prijave diplomirani pravnici s dve godine iskustva na poslovima izvr{ewa, odnosno tri godine iskustva na pravnim poslovima. Prijava za polagawe ispita se podnosi na obrascu koji se preuzima sa internet stranice Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs . Neblagovremene, nepotpune, odnosno neuredne prijave se odbacuju. Naknada za polagawe ispita za izvr{iteqa iznosi 11.800 dinara. Zainteresovani kandidati sve informacije mogu dobiti na telefon 011 3622 344.

Prva 64 profesionalna izvr{iteqa u Srbiji, koji su imenovani 14. maja, po~e}e s radom u petak, po{to poloè zakletvu. Planirano je da u Srbiji rade 334 profesionalna izvr{iteqa. Kada po~nu s radom, gra|ani i kompanije - kao izvr{ni poverioci ubudu}e }e mo}i, mahom po svojoj voqi, da odlu~e ho}e li za postupak izvr{ewa da angaùju dràvne - sudske ili privatne - profesionalne izvr{iteqe, ~ije }e angaòvawe morati da plate. Profesionalni izvr{iteqi }e biti nadle`ni za sve vrste izvr{ewa, kao i sudovi, a iskqu~ivo nadle`ni za prinudno izvr{ewe dugova nastalih po osnovu komunalnih i sli~nih usluga. Oni, me|utim, ne}e sprovoditi izvr{ewa odluka u porodi~nim i radnim sprovima, {to ostaje u iskqu~ivoj nadle`nosti sudskih izvr{iteqa. (Tanjug)

Se me ma ri hu a ne

„Ka la {wi kov”, „be la udo vi ca”, „li mun ska iz ma gli ca”... Iako se pojam skank koristi kao sinonim za genetski modifikovanu marihuanu, u pitawu je zapravo samo jedna od vrsta marihuane prilago|ene za uzgoj u zatvorenom prostoru koja je ime dobila zbog jakog mirisa (na engleskom jeziku zna~i tvor ili ne{to smrdqivo). Proizvo|a~i semena, uglavnom holandske firme, imena razli~itim vrstama marihuane daju po izgledu, aromi ili na~inu delovawa, pa su tako osim skanka me|u najpoznatijim vrstama: „whi te wi dow” - „bela udovica”, AK-47 - oznaka kala{wikova, „big bud”- „veliki cvet”, „nort hern light” - „severno svetlo”, „le mon ha ze” - „limunska izmaglica” i sli~ne.

prona|eno i oduzeto oko 2,5 kilograma marihuane, kao i saksije koje su, kako sumwaju istra`ni organi, slu`ile za gajewe.. Po~etkom ove godine, u Beogradu je jedan mladi} uhap{en zbog sumwe da je u laboratoriji u iznajmqenom stanu u Novom Beogradu proizvodio marihuanu- skank, a prilikom pretresa je prona|eno oko {est kilograma te droge. U policisjkim akcijama preduzetim u toku pro{le i 2010 godine, tako|e je {irom Srbije prona|eno nekoliko ilegalnih laboratorija za proizvodwu kanabisa . U Vaqevu je policija uhapsila dvojicu mladi}a koji su na wivi u selu Zlatari} imali zasa|eno oko 15 kilograma marihuane.

è kupiti u svakoj boqe opremqenoj prodavnici alata i opreme za poqoprivredu. Takozvane HPS lampe (ve{ta~ko sunce), filteri za vazduh, ovlaìva~i, tajmeri, regulatori temperature i vla`nosti posledwih godina su postali standardna oprema koja se koristi u cve}arstvu i povrtarstvu, pa je i wihova prodaja ra{irena, {to uz malo diskrecije i opreza omogu}ava laku nabavku ~ak i za ve}e laboratorije. Pored toga, potrebno je i malo materijala i ve{tine da se prostor {to boqe izoluje i plantaà moè da se zapati. [to se samog uzgoja ti~e, potencijalnim proizvo|a~ima je na internetu dostupno na stotine video

Jed na od ot kri ve nih la bo ra to ri ja

Ma la ula ga wa, a ko rist ve li ka „Podizawe zasada” marihuane ne predstavqa veliki problem, jer se ulagawe vi{estruko vrati ve} s prvom „ètvom”. Feminizovana semena (iz kojih rastu ènske biqke) za unutra{wi uzgoj mogu se iz inostranstva naru~iti i preko interneta i to po ceni od 30 do 70 evra za deset komada, jedna HPS lampa, koja moè da namiri 15 do 20 biqaka, ko{ta oko 50 evra, a sli~ne su cene i ostalih aparata koji se koriste u ovim laboratorijama. Prostom ra~unicom dolazi se do cifre od oko 1.500 evra za pravqewe solidne laboratorije u kojoj moè da se proizvede 50 biqaka, a jedna biqka u ovakvim uslovima moè da donese od 30 do 80 grama suve marihuane (u zavisnosti od vrste i na~ina uzgoja). Ovakva marihuana se na veliko prodaje za tri do pet evra po gramu, dok joj je cena na ulici 10 evra za gram. Pri tom, treba imati na umu da se sva oprema, osim zemqe u kojoj se sadi, moè vi{e puta koristiti, {to ulagawe u ovaj biznis ~ini jo{ unosnijim. U selu Babe, kod Beograda, na jednom imawu je otkrivena laboratorija povr{ine oko 200 kvadrata, a u vezi s tim slu~ajem je saop{teno da je u objektu bilo oko 800 saksija u kojim je marihuana uzgajana, te da je prilikom pretresa prona|eno 12 kilograma marihuane. Jedan od uzroka drasti~nog porasta broja improvizovanih laboratorija u Srbiji svakako je i sve ve}i broj uìvalaca, ali i oteàno krijum~arewe preko granica, gde policija i carinici, uz pomo} moderne tehnologije, relativno lako mogu da otkriju sakrivene tovare. Me|utim, mo`da i najzna~ajniji uzrok jeste laka dostupnost kompletne opreme neophodne za pravqewe laboratorije koja se mo-

klipova u kojima je detaqno opisan i snimqen ceo proces od stavqawa semena na klijawe do berbe i su{ewa cvetova, {to je tako|e jedan od razloga za sve ve}u rasprostrawenost ovakvih laboratorija. Kako su se srpski narkobosovi posledwih godina „dokazali” i na me|unarodnoj sceni, pretpostavqa se da se marihuana u Srbiji sada ve} proizvodi i za izvoz u zemqe Zapadne Evrope. Tim pre po kvalitetu nimalo ne zaostaje za marihuanom koja se nudi u amsterdamskim kofi {opovima, pa su se i mnogi stranci koji su boravili u provodu u Srbiji, iznenadili kvalitetom, ali i prili~no lakoj dostupnosti ovom narkotiku. J. Ja ko vqe vi} - N. Per ko vi}

SPORT

sreda23.maj2012.

dnevnik

c m y

SUSRET S TATJANOM JELA^OM, NA[OM NAJBOQOM KOPQA[ICOM

Jo{ metar do Helsinkija

Re pre zen ta tiv ka u ba ca wu ko pqa Ta tja na Je la ~a iz Srem ske Mi tro vi ce, uo~i ekip nog se ni or skog pr ven stva Sr bi je odr à nog u Be o gra du (~la ni ca Cr ve ne zve zde, bi la je naj u spe {ni ja sa hi cem od 56,83 me tra), opo ra vqa la se i tre ni ra la u Ba wi Ka wi à. Je la ~a ima is pu we nu B nor mu za od la zak na Olim pij ske igre u Lon don, a od fe bru a ra tre ner joj je Dra gi {a \or |i} iz AK Srem, pa joj je uz sa ni ra we po vre de ra me na naj va `ni ja pre o ku pa ci ja is pu we we nor me za u~e {}e na Pr ven stvu Evro pe, 27.ju na u Hel sin ki ju. - Ra me jo{ uvek ni je za le ~e no, mo è da se ba ca, ali to je jo{ sa

od mo rim. Idem i na te ra pi je i na dam se da }e po vre da u naj sko ri je vre me bi ti sa ni ra na. Je la ~a na po mi we da je la ne ostva ri la olim pij sku nor mu, {to joj je i bio pri o ri tet i sma tra da joj i nor ma za Pr ven stvo Evro pe u Hel sin ki ju ne bi tre ba la da pred sta vqa pro blem, jer je u pi ta wu da qi na ko ju ve} ima. - Za od la zak u Hel sin ki u od no su na ostva re ne re zul ta te u ovoj se zo ni ne do sta je mi ne {to ma we od jed nog me tra. Na dam se da }u na ne kom od na red nih tak mi ~e wa to po sti }i i da }e mi Hel sin ki bi ti us put na sta ni ca za Lon don, gde se na dam pla sma nu u fi na le. Me |u tim, jed no je pri ~a ti i `e le ti, a dru go to i

ude la jer je hte la da ode u Ame ri ku. - Od go va ra mi rad sa no vim tre ne rom jer smo za jed no u Srem skoj Mi tro vi ci. Olak {a we mi je i {to sam sa mo ji ma kod ku }e, at mos fe ra je opu {te na i rad na, bez ne kih pri ti sa ka, pa ve ru jem da }e to da ti i re zul ta te. Po {to je Ta tja na po ni kla u Srem skoj Mi tro vi ci, tre ner Dra gi {a \or |i} pri hva tio je po ziv iz we nog klu ba, be o grad ske Cr ve ne zve zde, i la tio se po sla. \or |i} sma tra da je re pre zen ta tiv na ba ca ~i ca ko pqa u po sled we vre me naj vi {e iz gu bi la od lak som iz Srem ske Mi tro vi ce. - Mi iz ma lih gra do va na vi kli smo na dru ga ~i ji ri tam `i Ra dost od boj ka {i ca Sr bi je po sle po be de nad Ko re jom

INTERKONTINENTALNE KVALIFIKACIJA ZA OLIMPIJSKE IGRE

Preokretom do bodova Srbija - Ju`na Koreja 3:1 (16:25, 25:21, 25:13, 25:20)

Dra gi {a \or |i}, Ta tja na Je la ~a i Du {an Man da ri}

ne kom do zom opre za - kon sta tu je Je la ~a. - O~e ku jem da ove se zo ne po pr vim li~ ni re kord s ob zi rom da sam ve} ne ko li ko go di na u ne kom stag ni ra wu. Ima la sam pro ble ma sa po vre da ma i ovu vu ~em od pro {le go di ne. Sa da sa tre ne rom Dra gi {om \or |i }em po ku {a vam da je sa ni ram i ovu se zo nu od ra dim {to je bo qe mo gu }e. Re zul tat iz Be o gra da i pret hod ni u Srem skoj Mi tro vi ci, gde sam ba ci la 56,70, do bri su po ka za te qi za da qa tak mi ~e wa. Bo ra vak u Ka wi `i je pri jao, po sto je do bri uslo vi za tre nin ge, mir no je pa mo gla sam da se i

ostva ri ti. Da }u sve od se be da ostva rim tu `e qu da u|em me |u pr vih 12, ali opet sve }e za vi si ti da li }e sa ra me nom sve bi ti u re du. Ciq mi je i na dam se da u Lon do nu po sta vim no vi dr `av ni i li~ ni re kord - o~e ki va wa su Je la ~e, ju ni or ska evrop ska pr va ki wa 2009. iz No vog Sa da sa hi cem od 60,35 me ta ra, {to joj je li~ ni i na ci o nal ni re kord. Na gla {a va da su se pro me na tre ne ra i rad u Srem skoj Mi tro vi ci do bro po ka za li, po sle ne ko li ko go di na lu ta wa na re la ci ji Be o grad-Bu dim pe {ta, gde pri zna je da je bi lo i we nog

vo ta u od no su na ve li ki grad. At mos fe ra je mir ni ja i pri sni ja, za raz li ku od ve le gra da. Ta tja ni na glav na ba za je sa da u Srem skoj Mi tro vi ci gde ima mo so lid ne uslo ve za rad. Bo ra vak u Ka wi `i nam je pri jao, svi su bi li pred u sre tqi vi i pra vi do ma }i ni, od sme {ta ja u ho te lu „Akva Pa non”, do te ra pi ja u Spe ci jal noj bol ni ci za re ha bi li ta ci ju Ba wa Ka wi `a, a u su sret su nam iz i {li i qu di iz ka wi {kog AK Par ti zan sa tre ne rom Du {a nom Man da ri }em - is ta kao je \or |i}. Tekst i foto: M. Mitrovi}

TOKIO: Ha la Me tro lo pi tan, gle da la ca: 1.300, su di je: Stal (SAD), Ka cu ma ta (Ja pan). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 22, Mi haj lo vi}, @iv ko vi}, Kr sma no vi} 7, Ma le {e vi} 8, Ve so vi} 13, Og we no vi} 8, Veq ko vi} 13, Ra {i} 2, ]e bi} (l), Sta ro vi}, Bla go je vi}. JU @NA KO RE JA: Ha, S. Kim 2, H. Kim (l), Lim, J. Kim 30, J. Han 8, S. Han 7, Jung 8, Hvang 7, Jang, Hi. Kim, Li. Od boj ka {i ce Sr bi je pre bo le le su po raz od Taj lan da i sa vla da le Ju `nu Ko re ju u tre }em ko lu In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za od la zak na Olim pij ske igre u Lon don. Iako su glat ko iz gu bi le pr vi set i u we mu osta le bez Mi le ne Ra {i} (po vre da) na {e da me su smo gle sna gu za pre o kret, po ka za le su li ce ak tu el nog pr va ka Evro pe i za be le `i le ve o ma bit nu po be du. Po ~e lo je ve o ma lo {e po na {e de voj ke. Ko rej ke su na pa le ser vi som Jo va nu Ve so vi} i pra vi le nam ve li ke pro ble me u or ga ni za ci ji na pa da. Sla ba igra u po qu omo gu }i la je na {im pro tiv ni ca ma mno go broj ne kon tre i la ga ne po e ne, pa je pred nost Azi jat ki wa ra sla. Po sle uvod nih 8:2 za Ko rej ke na sta vio se

o~a jan pe riod na {e igre do 16:6 . Sva ki na{ po ku a{j po vrat ka u igru osu je ti le su Ko rej ke i la ga no po ve le s 1.0 u se to vi ma. Da zlo bud ve }e, Mi le na Ra {i} je kra jem pr vog se ta lo {e do sko ~i la i po vre di la sko~ ni zglob le ve no ge i mo ra la je da na pu sti igru. Sta bil ni ji pri jem u dru gom se tu do neo nam je si gur nost u igri. Ras pu ca le su se Bra ko ~e vi }e va i Ve so vi }e va, blok je us po sta vio do mi na ci ju na mre `i, {to je bi lo do voq no za vo| stvo od 14:11. Ko na~ no je pro ra dio i ser vis pa su se la vi ce od le pi le na ve li kih {est po e na raz li ke u za vr {ni ci se ta (22:16). Po sle gre {ke po mo} nog su di je na na {u {te tu, Ko re ja je na pra vi la se ri ju 4:0 i po no vo za kom pli ko va la si tu a ci ju, ali su Srp ki we smi re no pri ve le set kra ju i iz jed na ~i le. Od re zul tat 6:6 u tre }em se tu, Sr bi je se re zul tat ski od le pi la po sle ak tiv nog blo ka i re a li zo va nih kon tri. Na do ve za li su se do bri ser vi si Ma le {e vi }e ve, po e ni Veq ko vi }e ve, a do ve li kih i si gur nih 16:9 do {le su po sle do brih ser vi sa i na pa da Jo va ne Bra ko ~e vi}. Ko na~ no je ak tu el ni pr vak Evro pe li ~io na se be, a Ko re ja ni je ima la re {e we za raz i gra nog

Rezultati Kineski Tajpeh – Peru Kuba – Rusija Srbija – Koreja Japan – Tajland

1. Rusija 2. Japan 3. Srbija 4. Koreja 5. Tajland 6. Kuba 7. Peru 8. K. Tajpeh

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 1 1 1 0

0 0 1 2 2 2 2 3

9:0 9:0 6:4 4:6 3:6 3:6 3:6 0:9

0:3 0:3 3:1 3:0 9 9 6 3 3 3 3 0

Dana{wi program Peru - Rusija (4) Kineski Tajpeh - Tajland (6.30) Srbija - Kuba (9) Japan - Koreja (12.10) pro t iv n i k a. Na { i pri m a ~ i ser vi sa Ve so vi }e va i Ma le {e vi }e va do bro su funk ci o ni sa le, a li be ro ]e bi} je s ne ko li ko in ter ven ci ja u po qu obez be di la na pa de i bi la ve o ma bi tan {raf u ko na~ no raz ra |e noj ma {i ne ri ji. Raz i gra la se Ko re ja u od bra ni po ~et kom ~e tvr tog se ta i po ve la 7:4 gde se is ti ca la naj bo qe igra ~i ce Jong Kung Kim. Po sle do sta mu ke iz jed na ~i le su na {e de voj ke (14:14), za tim su po ve le i pred nost uve }a va ju sve do ko na~ nih 25:20 za ve li ka tri bo da. M. R.

I N T E R V J U : TRENER JUNIORA VOJVODINE NS SEME SINI[A REQI]

Dominacija oki}ena zlatom O to me da Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me ima sve tlu bu du} nost i da se u klu bu ve li ka pa `wa po sve }u je ra du s mla |im ka te go ri ja ma naj bo qe sve do ~i ~i we ni ca da su pro sto ne po be di vi u okvi ri ma na {e ze mqe i da su se na fi nal nom tur ni ru ju ni or skog pr ven stva Sr bi je oki ti li ~e tvr tim uza stop nim zla tom. No vo sad ski cr ve no-be li na sta vqa ju do mi na ci ju u ju ni or skoj uz ra snoj ka te go ri ji, a ovo ga pu ta iza se be su osta vi li Cr ve nu zve zdu, Par ti zan i kra qe va~ ku Rib ni cu. Bi la je Vo {a po no vo su per i or na. Po be da ma nad Par ti za nom i Rib n i c om go t o v o je obez b e d i l a ti t u l u, a tre } i me~ s Cr ve nom zve zdom bio je bez tak mi ~ar skog zna ~a ja, ali su i ta da sla vi li i s mak si mal nim u~in kom za slu e `no se po pe li na vrh po bed ni~ kog po sto qa. Vo |a pod mlat ka, kao i ra ni je, bio je Si ni {a Re qi}, tre ner ko ji te {ko mo `e da iz bro ji sve ti tu le i pri zna wa osvo je ne s mla |im ka te go ri ja ma no vo sad skog od boj ka {kog gi gan ta. - Na sta vqa mo do mi na ci ju u mla |im ka te go ri ja ma, po seb no u ju ni or skoj gde smo osvo ji li ~e tvr tu uza stop nu ti tu lu. Sa -

da je mo `da bi lo naj u be dqi vi je, sva tri ri va la smo do bi li. Tur nir je mo `da bio za ni jan su sla bi ji od pret hod nog, {to se ne od no si na nas. Zve zda je bi la sla bi ja ne go ra ni jih go di na, ali je za to Par ti zan bio ve o- ma kva li te tan i na{ me |u sob ni su sret u pr vom ko lu go to vo da je od lu ~i vao o {am pi o nu. Taj su sret je li ~io na ozbiq nu se ni or sku su per li ga {ku utak mi cu - ka `e Si ni {a Re qi}. l Zna ~i, po sle po be de nad Par ti za nom bi li ste na ko rak do no ve ti tu le? - Ma lo smo sla bi je u{li u pr vi me~ na tur ni ru, ko ji je ~e sto naj bit ni ji, jer ni smo sti gli da se opo ra vi mo od pu ta ko ji je tra jao pet sa ti. Ipak, us pe li smo da od i gra mo kva li tet no i da po be di mo, a po sle je sve bi lo lak {e. Sa Rib ni com smo od i gra li ve o ma zre lo i po be di li upr kos to me {to je do ma }i na pu bli ka zdu {no bo dri la. Po {to je Rib ni ca tre }eg da na sla vi la nad Par ti za nom, ve} smo kre nu li da sla vi mo jer smo zna li da su sret sa Zve zdom ni {ta ne od lu ~u je, ali smo i ta da, ka da je tre ba lo, od i gra li kva li tet no pe ti set i sti gli do tre }e po be de. l Tra di ci o nal no na fi nal nim tur ni ri ma po je din -

ci skre nu pu nu pa `wu na se be, da li je ta ko bi lo i sa da? - Pre ma re ~i ma od boj ka {kih qu di u Kra qe vu, Dra `en Lu bu ri} je de fi ni tiv no ot kro ve we. Ni je pu no igrao, bio je i po vre |en, ali je na po zi ci ji ko rek to ra od ra dio ogro man po sao i, mi -

slim, za slu `e no po neo epi tet naj bo qeg igra ~a tur ni ra.Teh ni ~ar Raj ko Stru gar bio je ta ko |e ve o ma do bar, ali nas je on ve} na vi kao na do bre igre i za i sta je do mi nan tan u svom uz ra stu. Naj i sku sni ji u eki pi Mi haj lo Stan ko vi} (ima tri ju ni -

Ju ni o ri Voj vo di ne NS se me ube dqi vo osvoji li dr `av nu ti tu lu

or ske ti tu le) dr `ao je sve kon ce igre u svo jim ru ka ma i bio vo |a na te re nu, ^e do mir Stan ko vi} je imao go to vo sto po sto tan u~i nak u na pa du, a i Mi lan Ka ti} je na li be ru do bro igrao. Ipak, tim ska igra nas je kra si la to kom ~i ta vog tur ni ra i naj -

vi {e za hva qu ju }i to me osvo ji li smo ti tu lu. l Ka ti} je igrao upr kos ne u god noj po vre di ra me na? - Ni smo ga mno go op te re ti li i za to je igrao li be ra, a po vre | e n o ra m e je mi r o v a l o. Ipak, on je ~lan ove ge ne ra ci je i mo ra li smo na ne ki na ~in da ga na gra di mo, ali i da mu po ka è mo da mi sli mo na we ga i da ra ~u na mo na we ga u bu du} no sti. l Ko li ko igra ~a iz ju ni or skog po go na bi mo glo da se pre ko man du je u se ni or ski sa stav? - Re a l n o je da ve } i n a od ovih kli na ca za i gra u se ni or skom sa sta vu. Ne ko li ko wih su ve} odav no u pr vom ti mu, ali sma tram da jo{ ne ko li ko wih iz iz l a z nog go d i { ta (1993.) mo è da se pri kqu ~i naj sta ri ji ma. l Stru~ ni {tab je bio u kom plet nom, uigra nom, sa sta vu? - Tu je Bra ni slav \u ri}, moj po mo} nik, kao i tre ner ka det ske se lek ci je. Ne mer qi va po mo} nam je pru ìo ko or di na tor mla |ih ka te go ri ja Dra gan û~ ko vi} i klup ski ope ra ti vac, a sa da je s na ma bio, kao vo lon ter, sta ti s ti ~ ar Du {an Kne è vi}. M. Risti}

SPORT

c m y

dnevnik

IZVR[NI ODBOR FIFA

Ko so vu odo bre ne pri ja teq ske utak mi ce Iz vr {ni od bor FI FA je na sa stan ku u Bu dim pe {ti dao odo bre we svim ~la ni ca ma te or ga ni za ci je da mo gu da igra ju pri ja teq ske me ~e ve sa re pre zen ta ci jom Ko so va. Ta od lu ka je u skla du sa ~la nom 79 sta tu ta FI FA, a sa stan kom je pred se da vao pred sed nik Svet ske fud bal ske or ga ni za ci je Jo zef Bla ter. Dan pre sa stan ka ~lan Iz vr {nog od bo ra

te or ga ni za ci je Ali Sen na go ve stio je da bi Ko so vo mo glo da do bi je do zvo lu da igra pri ja teq ske me ~e ve sa ~la ni ca ma FI FA. Na sa stan ku je do ne to jo{ ne ko li ko od lu ka ko je se ti ~u or ga ni za ci ja tak mi ~e wa u mla |im uz ra snim ka te go ri ja ma. Od sa da su na svim sta di o ni ma za bra we ni va tro me ti.

FADIQ VOKRI, PREDSEDNIK FSK

Jo{ ni smo pu no prav ni Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ko so va Fa diq Vo kri po tvr dio je da je Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) od lu ~i la da Ko so vo mo `e da igra pri ja teq ske utak mi ce pod okri qem te or ga ni za ci je. - Ra di se o odo bre wu Fud bal skom sa ve zu Ko so va da igra sa ze mqa ma ko je su pri zna le Ko so vo. Jo{ ni smo pri mqe ni kao pu no prav ni ~la no vi, ne }e mo jo{ mo }i da igra mo u tak mi ~e wi ma re pre zen ta ci ja po gru pa ma za pr -

ven stvo Evro pe - iz ja vio je Vo kri. Vo kri je u te le fon skoj iz ja vi za agen ci ju Be ta ka zao da je ta od lu ka usvo je na na sa stan ku u glav nom gra du Ma |ar ske. Od lu ka FI FA je pret po sled wi ~in pre pu no prav nog pri je ma fud bal ske re pre zen ta ci je Ko so va u tu or ga ni za ci ju, do dao je on. Fa diq Vo kri bio je cen tar for Pri {ti ne i Par ti za na, kao i re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je. Igrao je od 1980. do 1995. go di ne.

NOVI SAD DO^EKUJE SOMBORCE

Pod mla |e ni ka na rin ci na is pi tu Re zu lat ska kri za eki pe sa no v o s ad s ke De t e l i n a r e neo ~e k i v a n o se po k lo p i l a sa {traj kom pet na e sto ri ce pr vo ti ma ca, pa i ne ~u di ube dqiv po r a z a ka n a r i n a c a na go s to v a w u ^u k a r i k om (3:0). No vi Sad je se dam utak mi ca bez po be de i ~e ti ri ko la pre kra ja pr ven stva je ne ba{ po voq noj si tu a ci ji. Da nas im u go s te sti ` u Som b or c i ko j i ve ro vat no ra ~u na ju na wi ho vu tre nut nu si tu a ci ju i u to me vi de {an su da osvo je ve o ma va `ne bo do ve u bor bi za op sta nak. - S ob zi rom na no vo na sta lu si tu a ci ju bi li smo pri nu |e ni da po vu ~e mo od re |e ne po te ze. Eki pi smo pri kqu ~i li igra ~e iz pod mlat ka, gol ma na Po pi na, Pav ko va, Re ni }a, Zo ri }a, Vr go vi }a, Ba ti ni }a i Je li }a, sa po zaj mi ce iz te me rin ske Slo ge vra ti li smo Si mi }a i Bi ki }a i Ava ku mo vi }a iz no vo sad ske Cr ve na zve zde. Tu su Jo vo vi} i To ma no vi}, ko ji su de bi to va li pro tiv ^u ka r i~ k og, i uz de s e t o r i c u fud ba le ra sa ~i ni }e mo eki pu za me~ sa Som bor ci ma - sa op {tio je tre ner Jo sif Ili}. Eki pa vam je pod mla |e na, Rad ni~ ki jo{ uvek ni je obez be dio op sta nak, {to vam ne ide naru ku?

PRVA LIGA SRBIJE

Danas No vi Sad - Rad ni~ ki (S) (17) Ba nat - In |i ja (17) Do wi Srem - Be à ni ja (17) Mla de no vac - Pro le ter (17) Rad ni~ ki (N) - Srem (17) Slo ga (K) - û ka ri~ ki (17) Mla dost (L) - Ko lu ba ra (17) Te le op tik - Sin |e li} (17) Na pre dak - Mla di rad nik (19) 1. Do wi Srem 30 14 11 5 2. Rad ni~ ki (N)2915 7 7 3. Slo ga (K) 30 14 7 9 4. In |i ja 30 13 8 9 5. Na pre dak 29 12 10 7 6. Pro le ter 30 13 7 10 7. Be à ni ja 30 9 17 4 8. Te le op tik 30 10 12 8 9. Mla dost (L)30 9 14 7 10. No vi Sad 30 10 10 10 11. Ba nat 30 9 12 9 12. Mla de no vac30 9 10 11 13. Ko lu ba ra 30 10 7 13 14. Rad ni~ ki (S)30 9 8 13 15. M. rad nik 30 8 8 14 16. û ka ri~ ki 30 7 10 13 17. Sin |e li} 30 6 10 14 18. Srem 30 4 8 18

28:14 39:27 32:29 31:27 32:24 28:25 26:14 37:24 30:24 32:34 33:34 41:44 31:36 18:28 22:33 26:38 29:37 24:47

53 52 49 47 46 46 44 42 41 40 39 37 37 35 32 31 28 20

U sle de }em ko lu (26/27. ma ja) sa sta ju se: In |i ja - Na pre dak, Pro le ter - Ba nat, Srem - Te le op tik, Be `a ni ja - No vi Sad, Sin |e li} - Mla dost (L), Ko lu ba ra Do wi Srem, ^u ka ri~ ki - Mla de no vac, Mla di rad nik - Rad ni~ ki (N), Rad ni~ ki (S) - Slo ga (K).

Str pqe we i po dr {ka pred u slo vi za uspeh Dan na kon zva ni~ ne pro mo ci je, se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} za su kao je ru ka ve i po ~eo ve li ki po sao na stva ra wu no vog na ci o nal nog ti ma, ko ji tre ba da kra se i no vi od no si. U Sta roj Pa zo vi, jo{ pre po dne va, po ~e li su da pri sti ù po zva ni re pre zen ta tiv ci za pred sto je }e pri ja teq ske utak mi ce sa [pa ni jom, Fran cu skom i [ved skom, a spi sak je po du ì i bro ji ~ak tri de se tjed no ime. Na pro ziv ku su se ja vi li i po vre |e ni fud ba le ri Ku zam no vi}, Na sta si} i To mo vi}. - Sve je no vo, pa je pri sut na do za uz bu |e wa. Spa dam u gru pu mla |ih igra ~a i po ziv u A tim je ve kli ka ~ast. Ima mo kva li tet ne fud ba le re, tre ba }e nam vre me na da se upo zna mo, pri vik ne mo na zah te ve se lek to ra i si stem igre ko ji bu de for si rao. Od pr vog tre na tru di }e mo se da pru ì mo mak si mum i do ka è mo vred nost- is ta kao je na pres kon fe ren ci ji Fi lip \u ri ~i}. Re pre zen ta tiv ci ma je po de qen ko deks po na {a wa ko ji mo ra ju da pro u ~e i po tom sta ve svoj pot pis ako su sprem ni da se pri dr à va ju pro kla mo va nih pra vi la. - Tek tre ba da se upo znam sa de ta qi ma, ali ni {ta tu ni je spor no. Iz me di ja sam vi deo da se in si sti ra da svi zna mo re ~i him ne i pe va mo je pred po ~e tak su sre ta. Pra va stvar- do dao je \u ri ~i}. Na kon kra }e pa u ze u re pre zen ta ci ju se vra tio i Alek san dar Lu ko vi}. - Ni sam re kao da ni ka da ne }u vi {e bra ni ti bo je re pre zen ta -

Is ku sni re pre zen ta tiv ci Alek san dar Ko la rov i Ra do sav Pe tro vi}

ci je, ali ne bih da obra zla `em raz lo ge zbog ko jih mi je bi la po treb na pa u za. Bio je do vo qan je dan po ziv no vog selk to ra i evo opet sam u sta rom dru {tvu. Spre man sam da svo jim is ku stvom po mog nem ko li ko mo gu, na no vom po ~et ku- ob ja snio je de fan zi vac Ze ni ta. Jo{ uvek Lu ko vi} ne zna ta~ no ka kvu mu je ulo gu na me nio Mi haj lo vi}. - Tre ner Spa le ti me ko ri stio na po zi ci ji le vog be kla, ali mo ja pri rod na ulo ga u ti mu je cen tral ni deo od bra ne. Ka da po raz go va ram sa se lek to rom

OSMINA FINALA KUPA VOJVODINE

La vo vi u Pa di ni

Da n as se igra j u utak m i c e osmi ne fi na la Ku pa Voj vo di ne, a sa sta ju se:Ba~ ka 1923 Mla dost (BJ), Rad ni~ ki ([) Sen ta, Ba~ ka 1901 - Za dru gar,

Je din stvo (SP) - Du nav, Je din stvo (R) - Rad ni~ ki (NP), Bo rac (S) - Vr {ac, Do li na - ^SK Pi va ra. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

GRADSKA LIGA NOVOG SADA Pa ro vi 28.ko la: Par ti zan - Ta tra, Sre mac Bo mal - Bo rac Alas, Ba~ ka - Di na mo, Mla dost - ^e nej, Pro le ter - @e le zni ~ar, Fru {ko go rac - Si rig, TSK - Fu tog, Fru {ko gor ski par ti zan Vi no gra dar. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

zna }u vi {e de ta qa, a po ku {a }u da is pu nim sva ki po ve re ni za da tak- kon sta to vao je Lu ko vi}. Or lo vi su od ra di li pr vi tre ning, a da nas u po po dnev nim sa ti ma pu tu ju u Sent Ga len gde ih 26. ma ja o~e ku je su dar sa ak tu el nim evrop skim i svet skim {am pi o ni ma, [pan ci ma. - Pri li ka je to da po ka `e mo ka rak ter, bu de mo hra bri pro tiv sjaj ne cr ve ne fu ri je. Pr vi put smo na oku pu i tre ba }e vre me na da se koc ki ce slo `e- sma tra \u ri ~i}. Lu ko vi} ape lu je na po dr {ku jav no sti.

- Neo p hod no je str pqe we, po dr {ka svih, po seb no na vi ja ~a da mla da eki pa ose ti ve tar u le |a. Mo `da pr vi re zul ta ti ne bu du po zi tiv ni, ali sva ka ko spre ma mo se za kva li fi ka ci o ni ci klus u ko jem se bo ri mo za od la zak na SP. Gru pa je iz jed na ~e na, uz pu no kva li tet nih se lek ci ja. Uz do bar rad i pra vu at mos fe ru mo è mo do è qe nog ci qa- is ta kao je Lu ko vi}, ko ji ni je è lo da ot kri je da li }e i we gov klup ski drug Dan ko La zo vi}, na kon sa ni ra ne po vre de, bi ti na ras po la ga wu se lek to ru. Z. Rangelov

VLADIMIR VERMEZOVI], TRENER PARTIZANA

[e sta ti tu la i pro le }e u Evro pi No vi tre ner fud ba le ra Par ti za na Vla di mir Ver me zo vi} re kao je da je naj va `ni ji ciq u na red noj se zo ni osva ja we {e ste uza stop ne ti tu le, kao i da }e eki pa u~i ni ti sve da {to du `e osta ne na evrop skoj sce ni. - Pr ven stvo je pri mar ni ciq, a tru di }e mo se da po no vi mo se zo nu iz 2004. go di ne, ka da smo pre zi me li u Evro pi. Du gu jem ve li ku za hval nost pret hod nim tre ne ri ma ko ji su mi omo gu }i li da se bo rim za {e stu uza stop nu ti tu lu - re kao je Ver me zo vi}.

go lo va za Par ti zan sva ka ko je do bro do {ao. Pre ma Ver me zo vim re ~i ma, sa mla dim igra ~i ma ko je pred vo di su per ta len to va ni La zar Mar ko vi} tre ba bi ti opre zan, ali da zna ka ko naj bo qe na do gra di ti wi hov ta le nat. - Mla di igra ~i ima ju pra vo na gre {ku, ali mo ra ju da zna ju ka ko da se op ho de pre ma igra ~i ma ko ji ima ju 300-400 utak mi ca u cr no-be lom dre su. Do bio sam in for ma ci je da su aro gant ni i pre po tent ni van te re na, no, ka -

Ro bert Pro si ne~ ki

PROSINE^KI U ZVEZDI NASTAVQA ZAPO^ETI POSAO

Nikud ne idem, `e lim ti tu lu

Upra va RFK No vi Sad iz da }e zva ni~ no sa op {te we po vo dom {traj ka 15 fud ba le ra se ni or skog po go na sle de }e ne de qe. ^el ni ci klu ba da li su mak si mal nu po dr {ku stru~ nom {ta bu i igra ~i ma ko ji tre ni ra ju. [traj ka ~i, Ne boj {a Sko pqak, Bo ri vo je Fi li po vi}, Zo ran Ra ki}, Zo ran Mi lo vac, Ne nad La za rev ski, Ni ko la Kor do lup, Bo jan Ka le zi}, Dra gan Kav ~i}, Slo bo dan Ja ko vqe vi}, Ne boj {a \u ki}, Mar ko Do no vi}, Mi len ko Ga ri}, Mla den Vu ka so vi} i To mi slav Tre bo vac, su is traj ni u svo jim zah te vi ma i ne }e na te ren dok oni ne bu du is pu we ni. la s le |a te ret op stan ka. op sta nak. Pro te kle ne de qe ni smo ima li pra vi tre ning, mno go stva ri je sa da pro tiv nas, ali uz str pqi vu i di sci pli no va nu igru mi slim da mo `e mo do po voq nog re zul ta ta - na da se Ili }a. I. Grubor

REPREZENTACIJA SRBIJE NA OKUPU U STAROJ PAZOVI

[traj ka ~i is traj ni

- Se ri jom ble dih iz da wa do {li smo u si tu a ci ju da jo{ uvek ni smo ma te ma ti~ ki obez be di li op sta nak. Ipak, u bo qom smo po zi ci ji od Som bo ra ca. Utak mi ca je ve o ma zna ~aj na za nas s ob zi rom da bi nam tri bo da de fi ni tiv no ski nu -

sreda23.maj2012.

Sve di le me i ~ar {ij ske pri ~e oko da qeg sta tu sa Ro ber ta Pro si ne~ kog na klu pi Zve zde su ot klo we ne, kao i mo gu} nost da ka ri je ru na sta vi u Vi qa re a lu. - Ni ka da ni sam è leo da odem, ve} da u na red noj se zo ni bu de mo pr va ci. Op ti mi sta sam, ra dim i da qe, è lim ti tu lu. Igra li smo do bro, a bi lo je i ne kih sla bih utak mi ca. Raz mi Po vrat nik na klu pu cr no-be lih iz Ju `ne Afri ke na gla sio je da }e u~i ni ti sve da is pu ni o~e ki va wa na vi ja ~a, ko ji uvek è le vi {e od re zul ta ta. - Na vi ja ~i }e opro sti ti sve, osim le tar gi je na te re nu. Ne mo gu da obe }am da }e mo igra ti na gol vi {e, jer to bi bi lo neo zbiq no, ali ra di }e mo na po di za wu efi ka sno sti, po {to u ofan zi vi ima mo do sta mla dih i ta len to va nih igra ~a. Ma da, ne de lim igra ~e na sta re i mla de, ne go one ko ji ho }e i ne }e, od no sno mo gu i ne mo gu. Za na red nu se zo nu ra ~u na na is ku sne igra ~e Sa {u Ili }a, Zvo ni mi ra Vu ki }a, Ste fa na Ba bo vi }a i Ne ma wu To mi }a. - Ili} je iko na klu ba i dok sam ja tre ner za we ga }e uvek bi ti me sta u ti mu. Ne bih imao ni {ta pro tiv da osta ne i La min Di ja ra, jer igra~ ko ji je dao 100

ko da ne bu du po sle pet uza stop nih ti tu la. Tre ner je is ta kao da je Par ti za nov igra~ ki ka dar do voq no do bar da bu de su per i o ran u do ma }em {am pi o na tu, ali da su po treb na po ja ~a wa ko ja pra ve raz li ku u Evro pi. - Igra~ ko ji je po ja ~a we mo ra da bu de bo qi od igra ~a ko ji je u Par ti za nu. Mi na 80 od sto po zi ci ja u ti mu ima mo kva li tet ne igra ~e, no po treb no je po ja ~a ti kon ku ren ci ju. Bi lo bi do bro da jed no od po ja ~a wa bu de re pre zen ta ti vac Ju `ne Afri ke [a ba la la, s tim {to mi slim da je on pri li~ no skup za na {e pri li ke - is ta ko je Ver me zo vi}, uz kon sta ta ci ju da ga ra du je {to Zve zda igra bo qe ne go ra ni je, jer sa mo ta ko Par ti zan mo `e da na pra vi ne {to u Evro pi. Pri pre me za no vu se zo nu po ~i wu 11. ju na.

vu ~e te za je zik, re }u }u da klub po ku {a va da an ga `u je Ba ba qa, sjaj nog vi sok na pa da ~a i gol ge te ra iz Austra li je - na po me nuo je Pro si ne~ ki. Po me nut je i {trajk fud ba le ra od pet ka, Ro bi je is ta ka ko da je pro tiv we ga, da tra `i od igra ~a da bu du za jed ni ca, a we go vo li~ no mi {qe we je da to ni je jed no stav na si tu a ci ja po -

Qut wa Pri li~ no je Pro si ne~ kog iz ner vi ra lo pi ta we no vi na ra po vo dom gla si na, pre sve ga iz Uì ca, da je der bi u No vom Sa du na me {ten. - Ne raz mi {qam o na me {ta wu. Ne bih pu stio ni ko ga na sve tu, a ne Voj vo di nu. To su ne i sti ni te pri ~e ko je me qu te - uz vra tio je Pro si ne~ ki. {qam ka ko da osna ì mo tim, za dra ì mo one naj bo qe. Ima mo pra vi pu to kaz od pro {le zi me is ta kao je na pres-kon fe ren ci ji Pro si ne~ ki U na red nim da ni ma bi }e pre zen ti ra na tran sfer li sta, ~i ne se na po ri da se sard wa sa To {i }em na sta vi, dok je si tu a ci ja sa Dar kom La zo vi }em ne iz ve sna. Na red nih {est me se ci na Ma ra ka ni osta ju Bor ha i Baj ko vi}. - Do go vo re no je da li stu è qa i po ten ci jal nih po ja ~a wa ne iz no si mo jav no, jer nam on da ri va li po me {a ju kar te. Ali, kad me

{to je evin den tan pro blem, ko ji }e se re {i ti, a ne za ta {ka ti. - Raz go va rao sam i sa ~el ni ci ma klu ba i do bio pu nu po dr {ku za da qi rad i ak ci je. To sva ka ko mno go zna ~i - do dao je Pro si ne~ ki. Klub ne }e do vo di ti za me nu za tre ne ra Slo bo da na Ma ro vi }a, ko ji `e li da sa mo stal no na sta vi ka ri je ru, a raz mi {qa se o an ga `o va wu psi ho lo ga i nu tri ci o ni ste. Fud ba le ri su na od mo ru do 18. ju na, ka da kre }u pri pre me na Zla ti bo ru Z. Rangelov

SPORT

sreda23.maj2012.

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Re kord na po be da

Sre }a uz Pu tin ~a ne

OFK Ba ~in ci – Omla di nac (M) 10:0 (6:0) BA ÎN CI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 150, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Ili} u 5, Blaànovi} u 14, 59. i 72, Milinkovi} u 22, Barjaktarevi} u 23. (iz penala), Cuper u 44. i 79. i Ga~i} u 49. i 67. minutu. OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 8, Junuzovi} 8, Mili} 8, Gruji~i} 8 (Xuwa), Kalini} 8, Ili} 8, âvi} 8, Blaànovi} 9, Milinkovi} 8, Ga~i} 8 (Trbi}), Cuper 8 (Meni~anin). OMLA DI NAC: Stankovi} 5, Bukor 5, [inka 5, Luka~ 6, Vlaisavqevi} 6, Simi} 5 (Fajfri} ), Jovi~i} 5, Si~ 6, Koh 5, Runti} 6, Nikoli} 6. U neravnopravnoj igri, Ba~in~ani su mogli danas, posti}i golova koliko su hteli, a samo uvaàvaju}i gosta, dali su deset. Z. La za rov

OFK Bin gu la – Sin |e li} 0:4 (0:2) BIN GU LA: Igrali{te OFK Bingule, gledalaca 50, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelci: Mileti} u 30. i 78, Stojanovi} u 35. i Drenovac u 50. minutu. @uti kartoni: Paji} (OFK Bingula), Gubi} (Sin|eli}). OFK BIN GU LA: Suhawi 7, Stankovi} 6, Kramar 6, Farka{ 6, Paji} 7, Milan Milovanovi} 6, Kantar 6, Rai} 6, Jankovi} 6, Voli} 6, Mihajlo Milovanovi} 6. SIN \E LI]: Jak{i} 8, Damjanovi} 8, Stojanovi}8 (Savi} 8), Drenovac 8, Geordini 8, Vudrak 8, Gubi} 8 (Todorovi} 8), Mari} 8, Stojakovi} 8, [arac 8, Mileti} 8. Prema o~ekivawu, faorizovani gosti iz Gibarca, bili su boqi rival u toku cele utakmice. Kona~an rezultat mogao je biti, jo{, ubedqiviji. D. Vu kas

Jed no ta – Gra ni ~ar 5:0 (2:0) [ID: Stadion 12.april, gledalaca 50, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: Kladu{i} u 15, Dupaq u 18, [olaja u 70. i 82. i Stevi} u 85. minutu.

QU BA: Je din stvo-Bo rac 4:1, MO RO VI]: Je din stvoOFK Bi ki} 3:1, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac-Omla di nac (B) 5:1, BIN GU LA: OFK Bin gu laSin |e li} 0:4, BA ^IN CI: OFK Ba ~in ci-Omla di nac (M) 10:0, [ID: Jed no ta-Gra ni ~ar 5:0.Na pre dak iz Va {i ce i Sre mac iz Ber ka so va bi li su slo bod ni.

JED NO TA: Milanovi} 7 (M. Kotarli} 7), Milinkovi} 7, Mijatovi} 7, Jovanovi} 8, R. Kotarli} 8, Kladu{i} 8, N. Kotarli} 7, Dujakovi} 7, Bodo 7, Dupaq 7 ([olaja 7), Rukavina 7 (Stevi} 7). GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 6, Kova~evi} 5, D. Jovi} 6, Z. Jovi} 5, Boban Cvijanovi} 6, Star~evi} 6, Riki} 5 (Arapovi} 6), Lemaji} 5 (Ili} 6), Remi} 6, D. Juro{evi}- (S. Juro{evi} 5), Joki} 6. Doma}ini su igrali anga`ovano svih 90 minuta.A, da su doma}i napada~i bili efikasniji u zavr{nici akcija, rezultat, bi bio mnogo ve}i. S. Du paq

Je din stvo (Q) – Bo rac 4:1 (1:0) QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Mati} ([id).Strelci: Gre~ u 20. i 79. i ]ali} u 70. i 87. za Jedinstvo, a Krwaji} u 56. minutu za Borac. JE DIN STVO: Petkovi}, Mr|anovi}, [ili, Toman, Pavlovi}, ]ali}, D. Ruman, Rami}, A. Ruman, Gre~, Cigankov. BO RAC: ]ulibrk, Peji}, Medi}, Stankovi}, Simi}, Trivi}, I. Filipovi}, Stoj{i}, Benkovi}, Krwaji}, D. Filipovi}. Tek kada su gosti izjedna~ili, doma}ini su krenuli, `e{}e prema golu ]ulibrka, i plod takve igre su tri postignuta gola, i tri osvojena boda. M. Ru man

Fru {ko go rac – Omla di nac (B) 5:1 (2:1) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Grkini} ([id).Strelci: Stambolija u 22, Radivoj{i} u 33, Trgi} u 55, Golubovi} u 60. i Jovanovi} u 75. za Fru{kogorac, a Stojakovi} u 18. minutu za Omladinac. Crveni karton: Mom~ilovi} (Omladinac). FRU [KO GO RAC: Brati} 7, Adamovi} 6, Leki} 6, Marti} 7 (Vuk{i} 6), Radivoj{i} 7, Bjeli} 8, Jovanovi} 6, Trgi} 7 (Stoj~evi} 6), Golubovi} 6, Galija{ 7, Stambolija 8.

1.OFK Bi ki} 21 14 2.Na pre dak 20 14 3.Jed no ta 22 12 4.Sin |e li} 20 13 5.OFK Ba ~in. 22 13 6.Je din st. (M) 20 11 7.Je din st. (Q)20 9 8.Omla di n. (B)21 8 9.Fru {ko g. 20 7 10.Gra ni ~ar 21 6 11.Bo rac 21 6 12.Omla di n. (M)21 5 13.OFK Bin g. 21 5 14.Sre mac 20 1

4 3 4 2 6 4 3 4 2 7 3 6 4 7 3 10 3 10 4 11 2 13 2 14 1 15 3 16

58:18 48:20 53:31 46:29 63:24 57:24 39:34 39:39 36:35 33:54 27:56 17:50 27:63 19:86

46 46 42 42 41 36 31 27 24 22 20 17 16 6

OMLA D I N AC: Pa vlo vi} 5, Bukarica 5, Pani} 5, Trifkovi} 6, Stojakovi} 7, \urki} 5 (Mom~ilovi} 5), Ga~i} 5, Male{evi} 7, Gledi} 5, Krmar 6, Sari} 5. Gosti iz Batrovaca su poveli, a potom su se doma}ini razigrali, i kaznili goste za vo|stvo, sa pet lepih golova. R. Gr ka vac

Je din stvo (M) – OFK Bi ki} 3:1 (2:1) MO RO VI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija Softi} (Ba~inci).Strelci: Vuji} u 9. i 69. i Jovi} u 12. za Jedinstvo, Kova~evi} u 16. minutu za OFK Biki}. @uti kartoni: Bekerek (Jedinstvo), Basrak (OFK Biki}). JE DIN STVO: Luki}, Proti}, Aramba{i} (Savi}), Simi}, Adamec, Jovi} (Boji}), Vuji}, Grbatini}, Bekerek, Jawatovi}, Vurdeqa. OFK BI KI]: Bugarski, Majher, Vranov, Solakovi}, Basrak, Rado{evi}, Tur~an, Kova~evi} (Vu~kovi}), Malivuk (Gledi}), Mrvaqevi}, Dobri}. Od lidera se mnogo vi{e o~ekivalo.Morovi}ani, su uistinu, lako do{li do pobede, mada su pre utakmice bili zadovoqni i sa bodom. I. Po po vi}

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Re vi ja go lo va Lo vac – Mla dost (P) 5:5 (2:2 ) KAR LOV ^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 150, sudija Grozdani} (Ogar). Strelci: Pantovi} u 4, 66. i 77, Turudi} u 28. i Radosavqevi} u 83. za Lovac, Lali} u 18, Savi} u 44. i 60, Stoj{i} u 55. i Rakoni} u 69. minutu za Mladost. @uti kartoni. Ostiji} (Lovac), Popovi} (Mladost). LO VAC: Samarxi} 6, @ivanovi} 6, Opa~i} 6 (Radosavqevi} 6), Devrwa 7, Masal 6, Ostoji} 8, ]ali} 8, Turudi} 8 (Vuka{inovi} 7), Popovi} 7, Pantovi} 8, Milinkovi} 7. MLA DOST: Nini} 7, Koji} 7, Stoj{i} 7, Popovi} 7 (Rakoni} 7), Poznanovi} 6, D. Toma{evi} 6, Lali} 8, Mili} 7, Z|elari} 7, Tanaskovi} 7, V. Toma{evi} 7. Na ovoj utakmici je bilo sve izvanredno. Mnogo dobrih i uspe{nih akcija, stvoreno je bezbroj prilika na obe strane, a gledaoci su mogli videti i deset golova. A, kona~an rezultat realan. M. Klin ~a re vi}

Sre mac – Ka me ni 4:1 (2:1) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 50, sudija Miji} (Prho vo). Strelci: @ivanovi}, Mili}, Ili}i Jovanovi} za Sremac, Uro{evi} za Kameni. @uti kartoni: Dobrikovi}, Bo{kovi} (Kameni). SRE MAC: Petkovi}, Stoj~i}, Drqa~a, Macavara, Mija-

tovi}, Juri{i}, @ivanovi}, Mili}, Ili}, Jovanovi}, Ludaji}. KA ME NI: Gavrilovi}, Miqu{, Markovi}, Vu~evac, Bo{kovi}, Dobrikovi}, Blanu{a, [obi}, Balaban, Jovanovi}, Uro{evi}. Doma}ini su bili spretniji i sre}niji. Postigli su iz svake {anse gol, a gosti mogu da `ale za svojim, prilikama. A. Do bri ko vi}

SREM SKI MI HA QEV CI: Srem-Gra ni ~ar 2:0, SU BO TI [TE: Vi tez-Slo bo da 3:1, DE^: Sre mac-Ka me ni 4:1, KAR LOV ^I]: Lo vac-Mla dost (P) 5:5. Na pre dak iz Po pi na ca je bio slo bo dan.

1. Na pre dak 2. Lo vac 3. Ka me ni 4. Mla dost (P) 5. Gra ni ~ar 6. Sre mac 7. Srem 8. Slo bo da 9. Vi tez

15 16 15 15 15 15 15 15 15

13 10 8 7 6 5 4 2 2

1 1 4 2 2 5 3 5 6 3 2 8 1 10 2 11 1 12

70:11 55:34 31:31 39:32 34:27 28:30 18:42 18:47 18:51

40 34 26 24 24 17 13 8 7

Vi tez – Slo bo da 3:1 (1:0)

Srem – Gra ni ~ar 2:0 (2:0)

SU BO TI [TE: Igrali{te Viteza, gledalaca 20, sudija Or lo vi} (Obre`). Strel ci: Nikoli} u 24, Jeremi} u 47. i Babi} u 55. za Vitez, Petakovi} u 69. minutu za Slobodu. VI TEZ: Staki} 8, Cuci} 6, Damjanovi} 6, Ili} 6, Ristivojevi} 6, \or|evi} 6, Babi} 6, Mati} 6, Jeremi} 7, Nikoli} 7, Uro{evi} 7. SLO BO DA: Stepanovi} 7, @ivanovi} 7, Gordi} 7, D. Kosti} 8, Petakovi} 6, Veselinovi} 7, S. Kosti} 6, Spasojevi} 6, Mirilov 6. Gosti doputovali sa devet igra~a i tokom celog me~a igrali kao da su svi na broju. Spasojevi}, ~ak, nije isoristio ni pe nal. Po go dio je sta ti vu. Do ma }i ni, opet, imali tri {anse, i postigli tri gola. S. Or lo vi}

SREM SKI MI HA QEV CI: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija Horvat (Ruma). Strelci: Gruji~i} u 12. i Biriwi u 36. minutu. @uti karton: Milan Nikoli} (Grani~ar). SREM: Marjanovi} 6 (Banti} 6), Vukomanovi} 6, N. Rankovi} 6, Ranisavqevi} 6, Gruji~i} 7, Signaji} 6, Kosani} 6, An|eli} 6, Biriwi 7, Andri} 6, V. Rankovi} 6. GRA NI ÂR: Xakula 6, I. âvi} 6, I. Nikoli} 6, Milan Nikoli} 6, D. âvi} 6, G. Jovanovi} 6 (Paleèvi} 6), S. Jovanovi} 6, Velimir 6, Vlahovi} 6, Lisulov 6 (Stepanovi} 6), Milo{ Nikoli} 6. Sve je bilo gotovo, jo{, u prvom delu. Doma}ini, zadovoqni, u nastavku igrali su rutinski, i tako i zavr{ili. Gosti, bez, ijedne {anse. Z. Va si}

PSK Pu tin ci – Po let 1:0 (1:0) Mla dost (B) – OFK PU TIN CI: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 100, sudija Kra qev ci 1:2 (1:1)

Riba} (Hrtkovci). Strelac: S. Miqkovi} u 44. minutu. @uti kartoni: Graovac, D. Miqkovi} (PSK Putinci), Liki} (Polet). PSK PU TIN CI: Pu|a, Brkovi}, Mitrovi} (Miti}), Simonovi}, Alimpi}, Mudri} (Gwatovi}), Stankovi}, Graovac, ê~ari}, S.Miqkovi}, D. Miqkovi}. PO LET: Milenkovi}, Petrovi}, Lozan~i}, Stojkovi} (Stevanovi}), Liki}, Dragi}evi}, Jovanovi}, Cvijanovi} (@ivkovi}), Jovi}, Mileti}, Burmuìja). Nezasluèna pobeda doma}ina. Gost iz Nikinaca, nije imao sportske sre}e. T. Sta ni {i}

Na pre dak – Fru {ko go rac 3:0 (1:0) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci). Strelci: Mario Buza{ u 23. i M. Boì} u 61. i 71. minutu. @uti kartoni: M. Boì}, Vu~eti} (Napredak), Vein, Stojkovi} (Fru{kogorac). NA PRE DAK: Krni}, Beukovi}, Ili}, G. Miqkovi} (Vujevi}), Sekuli} (S. Vi{wi}), Vu~eti}, Star~evi}, Biti}i, N. Boì}, M. Boì}, Mario Buza{ ( Milan Buza{). FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi}, Poznan (Radvaw, Kneèvi}), Stojakovi}, Obrenovi}, Stojkovi}, Stepanovi}, Bsji} (Popovi}), @. Jovanovi}, Kadar, Vein, Miokovi}. Gosti su na veliko iznena|ewe igrali slabo, a doma}in je igrao onoliko koliko mu je trebalo za rutinsku pobedu. D. La zi}

BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 50, sudija Jovanovi} (Ruma). Strelci: Stojanovi} u 2. za Mladost, Spasojevi} u 35. i ^vorkov u 56. minutu za OFK Kraqevce. @uti karton: Kukoq (Mladost). MLA DOST: Slep~evi} 7, Obradov 7 (Veji} 6), M. Boì~kovi} 6 (Vojnovi} 6), Ko{uti} 6, Kukoq 5 (Boì} 6), Simi} 7, Mari} 6, Dudukovi} 6, Jugovi} 6, Aleksi} 6, Stojanovi} 7. OFK KRA QEV CI: Mo{i} 6, Lon~ar 6, Spasojevi} 6 (Stri~evi} 6), Nenadi} 6 (Kurixa 6), Viloti} 6, Vukmanovi} 7, ^vorkov 8, Tutu{ 6, Gaji} 6, Dragutinovi} 6, Milovanovi} 6. Doma}i tim je stvarao {anse i imao slabu realizaciju u zavr{nici. Gosti iskoristili sve svoje {anse i zasluèno odneli sva tri boda. P. Qu bin ko vi}

Je din stvo (R) – Slo ga (V) 2:0 (1:0) RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Krmar (Ruma). Strelci: S. Sabo u 36. i Qubi{i} u 55. minutu. @uti kartoni: S. Sabo (Jedinstvo), Popovi}, ûbrilo (Sloga). JE DIN STVO: Der 8, Opa~i} 8, Cviji} 9, Joki} 8, Qubi{i} 8, P. Sabo 9, S. Sabo 8, Jovi} 8, Plav{i} 8, Sudar 8 (Stevi} 8, Boì} 8), Vasiqevi} 9 (Basara 8). SLO GA: Balog 7, Krsti} 6, ûbrilo 6, Baki} 6, Maleti}, Popovi} 7, Radivojevi} 7, Dragi}evi} 7, Mijatovi} 6, Beànovi} 6, Lu{is 6. Posle solo prodora Sabo je sa nekih 18 metara sna`nim {u-

KRU [E DOL: Kru {e dol-Fru {ka go ra 0:1, @AR KO VAC: Na pre dak-Fru {ko go rac 3:0, PU TIN CI: PSK Pu tin ci-Po let 1:0, BU \A NOV CI: Mla dostOFK Kra qev ci 1:2, RU MA: Je din stvo-Slo ga (V) 2:0. Bo rac iz Klen ka je bio slo bo dan.

1. Je din st. (R) 18 2. Na pre dak 18 3. PSK Pu tin . 19 4. Mla dost (B)19 5. OFK Kra q. 18 6. Fru {ko g. 18 7. Bo rac (K) 18 8. Slo ga (V) 18 9. Fru {ka g. 18 10. Kru {e dol 18 11. Po let 18

13 11 9 8 8 7 6 5 5 5 4

4 1 3 4 5 5 3 8 2 8 4 7 4 8 6 7 3 10 1 12 4 10

34:12 34:16 23:16 27:23 31:31 16:16 20:29 21:26 23:29 12:20 16:38

43 36 32 27 26 25 22 21 18 16 16

tem doveo Rumqane u vo|stvo. Qubi{i} je iz slobodnog udarca s 18 metara preciznim {utem samo potvrdio pobedu. B. \or |e vi}

Kru {e dol – Fru {ka go ra 0:1 (0:0) KRU [E DOL: Igrali{te Kru{edola, gledalaca 30, sudija Cveti~anin (Ruma). Strelac Radi} u 83. minutu. @uti kartoni: M. Markovi}, Vukojevi}, Rajli} (Kru{edol), Radi}, Gradi}, Petrovi} (Fru{ka gora). KRU [E DOL: Pardovicki, Rado{evi}, @ivi}, M. Markovi} (Bizumi}), \oki} (Baji}), Krasni}i, Solar, Qepoja, V. Markovi} (Jeremi}), Vukojevi}, Rajli}. FRU [KA GO RA: Radivojevi} (Mi{kulin), Gradi}, \api}, Dejanovi}, Jovi}, Grubje{i}, Trni}, \oki}, An|eli} (Putica), Radi}, Petrovi}. U ravnopravnoj igri, gosti su imali vi{e sre}e. Radi} je {utirao, a \oki} je skrenuo loptu, u sopstvenu mre`u. S. Ra du lo vi}

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Di vo {a ni iz ne na di li Ja ra ~a ne Sre mac – Haj duk 2:3 (0:1) JA RAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 200, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: S. Simovqevi} u 56. i 78. (iz penala) za Sremac, a Kqaji} u 8, Ili} u 66. (iz penalsa) i Lazarevi} u 86. minutu za Hajduk. @uti kartoni: N. Gvoka, M. Simovoqevi}, Eri} (Sremac), Petkovi} (Hajduk). SRE MAC: Jan~i} 6, N. Gvoka 5 (Eri} 6), M. Gvoka 6, \uri} 6, Petrovi} 6, M. Simovqevi} 6, Stanojevi} 7 (\ukni} 6), @ivanovi} 6 (Gruji} 6), A{}eri}, Mari~i} 7, S. Simovqevi} 7. HAJ D UK: Zeq ko vi} 7, Ili} 7, Stevan~ev 6 (Vidovi} 7), Babi} 7, Kotarli} 6, Rade Mari~i} 7, Petkovi} 8, Halilovi} 7, Kqaji} 8 (Cvetkovi}), Rajko Mari~i} 7, Lazarevi} 8 ([evi}). Gosti iz Divo{a iskoristili su boqku doma}ina, koji su ovom me~u morali slaviti, u borbi za titulu, pa su igrali u gr~u, postigli su tri gola, i osvojili su tri boda. M. Do bri}

Slo ga (^) – Mi tros 2:1 (1:0) ^AL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Ko{uti} u 25. i M ajstorovi} u 50. za Slogu, a Petrovi} u 67. minutu za Mitros. @uti kartoni. M. Draganovi}, Ko{uti}, R. Keki} (Sloga). SLO GA: Zeqkovi}, Pejakovi} D. Draganovi}, Antoni}, Vet mi} (Vuk mir), Se ku li}, Topi} (R. Keki}), Mocowa, S. Keki}, M. Draganovi}, Ko{uti}, Majstorovi}. MI TROS: Mr{i}, Qubenko (Gali}), Mataruga, Babi} (Pet ko vi}), Si mi}, Pa ni},

Petrovi} (Kova~evi}), Markovi}, Lazi}, Tubi}, Mladenovi}. Od li~ na igra do ma }i na. ^almanci su zaslu`eno slavili protiv favorizovanih mesara. D. Bo ja ni}

Bo rac (VR) – Fru {ko go rac 3:1 (1:0) VE L I K I RA D IN C I: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a). Strelci: Cerovac u 15, 60. i 85. za Borac, Vukmir u 49. minutu za Fru{kogorac. BO RAC: Bo{wak, Dejanovi}, Sta ni {i}, Fi li po vi}, Suboti}, Nedi}, Cerovac, Mila no vi}, Ma ~van ski, \u ri ~i}, Peri}. FRU [ KO G O R AC: J. Gra bi}, M. Trni}, Vukojevi}, Savinovi}, Du{an Grabi}, Vukmir, ]ori}, Dragoqub Grabi}, V. Tr ni}, Ste pa no vi}, Rosi}. Velikoradin~ani su zaslu`ili i ubedqiviju pobedu. B. La }a rac

Zmaj – Slo bo da 3:2 (0:1) NO ]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 150, sudija Mari} (Sremska Mitrovica). Strelci: Ivi} u 54. i 60. i M. Bugarski u 90. minutu za Zmaj, Stanojevi} u 44. i 72. minutu (iz penala) za Slobodu. @uti kartoni: Bo`jakovi} (Zmaj), Stanojevi} (Sloboda). ZMAJ: Kqaji} 7, @ivkovi} 8, Bo`jakovi} 8, Gaxuri} 8, Zackalicki 8, Gospovi} 8, \uri} 7 (M. Bugarski 7), Ogwenovi} 9, Stepanovi} 7 (I. Bugar ski 7), Ivi} 9, To ji} 8 (Sretenovi} 7).

NO ]AJ: Zmaj-Slo bo da 3:2, JA RAK: Sre mac-Haj duk 2:3, ^AL MA: Slo ga-Mi tros 2:1, VE LI KI RA DIN CI: Bo rac-Fru {ko go rac 3:1, SREM SKA RA ^A: Srem-Bo rac (R) 3:0.

1. Slo bo da 16 12 2. Sre mac 16 12 3. Mi tros 16 10 4. Haj duk 16 9 5. Bo rac (R) 16 7 6. Zmaj 16 5 7. Fru {ko go rac16 6 8. Slo ga (^) 16 5 9. Srem 16 4 10. Bo o rac (VR)16 3

1 3 0 4 4 2 2 5 1 8 4 7 1 9 1 10 0 12 0 13

36:18 37 48:25 36 39:15 34 31:17 29 28:28 22 38:36 19 26:38 19 24:41 16 24:48 12 22:48 9

SLO BO DA: S. Popovi} 6, Petrovi} 6, Stanojevi} 7, Nedeq ko vi} 7, Dok ma no vi} 7 (Ri sta no vi} 7), An to ni} 6, Vje{tica 6, ^anaxija 7 (Malenkovi} 6), Zmijanac 7, M. Popovi} 7, Kulpinac 7. Svakom po poluvreme, No}ajcima pobeda. Od lidera se vi{e o~ekivalo. Doma}ini su [a{in~ane u drugom poluvremenu u potpunosti nadigrali. N. Og we no vi}

Srem – Bo rac (R) 3:0 (1:0) SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija Vu~i} (Sremska Mitrovica). Strelci: Jovi} u 41. i 75. i [ivoqicki u 90. minutu. @uti kartoni: Trivuni}, Le{i}, [upuri} (Srem). SREM: Mitrovi} 7, Marijanovi} 7, [upuri} 6, Gvero 6, Raji} 6, Bu}ko 6, Jovi} 7, Trivuni} 6, [ivoqicki 7, [aganovi} 6, Le{i} 6. BO RAC: A. Jankovi} 7, Turudi} 6, Beri} 6 (Gli{i} 6), Rudi} 6, Sam~evi} 6, Ugqe{i} 6, M. Jankovi} 7, J. Vladisavqevi} 6, Arnautovi} 6 (Kuki} 6), Jezdi} 6 (M. Vladisavqevi}), Jovanovi} 6. Doma}ini su igrali o{trije nego obi~no, a i sudija je slabije sudio, nego obi~no. M. Ru di}

c m y

dnevnik

VOJVODINA SRBIJAGAS I RADNI^KI FMP IGRAJU ZA PLASMAN U PLEJ-OF

Utak mi ca se zo ne Do te ra li su ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa â&#x20AC;&#x17E;ca ra do du va raâ&#x20AC;? po {to ve ~e ras, na svom te re nu, od lu ~u ju o to me da li }e igra ti u plej-ofu Su per li ge. Ri val im je Rad ni~ ki FMP i sa mo po be da ih vo di do ci qa. U su prot nom, mom ci iz @e le zni ka }e i}i u do i gra va we.

Pr va tri me sta dr `e Par ti zan, kra gu je va~ ki Rad ni~ ki i Cr ve na zve zda, a Vo {a bi se u slu ~a ju po be de sa sta la s Par ti za nom. - Igra mo naj va `ni ju utak mi cu do sa da. Od li~ no po zna je mo eki pu Rad ni~ kog FMP, kao i oni nas. Mak si mal no smo se pri pre mi li i uve ren sam u na{ uspeh. Po bed ni ka }e od lu ~i ti kon cen -

Vo {a uspe {ni ja Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa u tri ovo go di {wa du e la vo de pro tiv Rad ni~ kog FMP.U Pr voj A li gi cr ve no - be li su kao go sti sla vi li sa 72:77, a kod ku }e bi lo je 96:80. Me |u tim, u Su per li gi No vo sa |a ni su po ra è ni u Be o gra du ~ak sa 94:73. Ina ~e, cr ve no - be li se ni su pro sla vi li ni u pro te kla tri ko la, po {to su do ì ve li isto to li ko po ra za. Po be di li su ih BKK Rad ni~ ki, Me ga Vi zu ra i Par ti zan. Ni mom ci iz @e le zni ka ne mo gu da se po hva le uspe hom, ve za li su pet po ra za. tra ci ja i do bra igra u od bra ni. Kva l i t et n i j i smo sa stav, {to }e mo na te re nu i po tvr di ti op ti mi sta je ka pi te Ra do van Mar ko vi}. [ef stru ke Si ni {a Ma ti} ta ko |e ve ru je u uspeh svog ti ma. - Ni s mo se do b ro po k a z a li u ne ko li ko p r o t e k l i h utak m i c a, ali ne ma pro sto ra za ku k a w e. M a k s i m a l n o smo sprem ni i ra ~u nam da }e mo pri k a z a t i igru ko ja nas je kra s i l a u ve }em de lu tak Ka pi ten Voj vo di ne Ra do van Mar ko vi} (7) mi ~ e w a, {to }e bi ti do voq no za po be du. Ina ~e, iza nas je AGRO@IV SUPERLIGA uspe {na se zo na - sma tra Ma ti} Danas i do da je: - Na{ tim je mno go na He mo farm - Me ga Vi zu ra (18) pre do vao, {to se vi de lo to kom BKK Rad ni~ ki - Par ti zan (18) se zo ne. Mi slim da ima mo do C. zve zda - Rad ni~ ki KG (19) voq no sna ge i kva li tet za pla Voj vo di na - Rad ni~ ki FMP (20) sman u plej - of. Ni je ali bi, s 13 11 2 1110:899 24 1. Par ti zan tim {to mo ram da ka èm da ne 2. Rad ni~ ki KG 13 10 3 1095:1047 23 3. C. zve zda 13 8 5 1050:975 21 mo è mo bez te {ko }a, ima mo i 4. Voj vo di na 13 6 7 1067:1077 19 po vre |e nih i bo le snih igra 5. Me ga Vi zu ra 13 5 8 1093:1142 18 ~a.Ni ko la Ka li ni} je slo mio 6. Rad ni~ ki FMP13 5 8 1005:1063 18 no gu i na we ga ne mo è mo da 7. BKK Rad ni~ ki13 4 9 1034:1110 17 ra ~u na mo, svi osta li }e sti 8. He mo farm 13 3 10 1003:1143 16 snu ti zu be i pru ì ti svoj mak ê ti ri pr vo pla si ra ne eki pe igra }e u po lu fi na lu plej - ofa (igra se na dve si mum. do bi je ne utak mi ce, ter mi ni su 27. i 29. Utak mi ca u ma loj sa li Spen sa maj i 1. jun). Fi na le se igra na tri do bi po ~i we 20 ~a so va, a ulaz je slo je na me ~a, a ter mi ni su 5, 8, 12, 15. i bo dan. even tu al no 18. jun. M. Pavlovi}

SPORT

sreda23.maj2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U DEBRECINU

â vi} pe ti, Len |er sed mi Srp s ki pli v a ~ i Mi l o r ad â v i} i Ivan Len |er ni su us pe li da osvo je od li~ ja na Evrop skom pr ven stvu u ma |ar skom gra du De bre ci nu u di sci pli ni na 50 me ta ra lep tir sti lom. â vi} je u fi nal noj tr ci za u zeo pe to me sto s vre me nom 23,53 se kun de, a Len |er je bio sed mi sa 23,68. Ti tu lu je us peo da od bra ni [pa nac Ra fael Mu w oz Pe r ez (23,16) is p red Fran c u z a Fre d e r i k a Bu s kea (23,30) i Be lo ru sa Ju he na ûr ki na (23,37). Po sle â vi }a i Len |e ra u fi na le je us pe la da se pla si ra i Mi ro sla va Naj da nov ski na 100 slo bod no i ta ko za be le ì la od li ~an re zul tat. Ona je u po l u f i n al n oj tr c i pli v a l a 55,65 i za u ze la osmo me sto ko je ju je od ve lo u fi na le. U pre po dnev nim kva li fi ka ci ja ma Naj da nov ski je pli va la 59,97. Naj bo qe vre me po lu fi na la ima la je Ne ma ca Da ni je la [raj ber od 54,53 se kun de. Fi nal na tr ka na pro gra mu je da nas. Fi na la na 200 slo bod no ni su us pe li da se do mog nu \or |e Mar ko vi} i Ra do van Si qev ski.

Mi ro sla va Naj da nov ski

U po lu fi na lu je Mar ko vi} za u zeo 11. me sto sa 1:49,69, a Si qev ski 14. sa 1:50,11. U pre po dnev nim kva li fi ka ci ja ma Mar ko vi} je pli vao ma lo bo qe vre me ne go u po lu fi na lu (1:49,57), dok je Si qev ski ostva rio re zul tat od 1:50,34. U ovoj di sci pli ni pli vao je i Ste fan [o rak, ko ji je za u zeo 31. me sto u kva li fi ka -

Lej ker si is pa li Dan po sle Los An |e les Kli per sa, eli mi ni sa ni su i Lej ker si, osva ja ~i {am pi on skog pr ste na 2009. i 2010. go di ne. Lej ker se je po be di la Okla ho ma sa 106:90. Okla ho ma Si ti Tan der ima }e {est da na da se od mo ri za bor bu sa San An to nio Spar si ma za pla sman u ve li ko fi na le. Ta dva ti ma bi la su da le ko naj bo qa na Za pa du to kom re gu lar nog de la se zo ne, a kva li tet i sprem nost za naj vi {e do me te po tvr di li su i u plej-ofu. Ke vin Du rent (25p, 10sk), Ra sel Vest bruk (28p) pr vo

mu ti la je vest o puc wa vi, ko ja se do go di la u bli zi ni dvo ra ne ne po sred no na kon me ~a. Hi qa de qu di i{le su ka svo jim auto mo bi li ma, ka da su odek nu li puc wi, a pre ma pr vim na vo di ma lo kal nih me di ja ra we no je osam oso ba, od ko jih jed na ozbiq no! Na Is to ku je Bo ston do {ao na ko rak od fi na la sa Ma ja mi jem ili In di ja nom (tre nut no 2:2), sa vla dav {i Fi la del fi ju za hva qu ju }i pa kle noj od bra ni u tre }oj de o ni ci pe te utak mi ce 101:86.Naj bo qi stre lac ti ma neo ~e ki va no je bio cen tar Bren don Bes (27p, 6sk), ko ji se od li~ -

Ke vin Du rent (Okla ho ma) i Ko bi Bra jant (Lej ker si)

su po sla li na od mor ak tu el nog {am pi o na Da las, pa ve ~i te fa vo ri te Lej ker se. Lej ker si, ko je je sa 42 po e na (i nu la asi sten ci ja) pred vo dio Ko bi Bra jant, ima li su ~e ti ri po e na pred no sti sre di nom tre }e ~e tvr ti ne, da bi Okla ho ma do kra ja te de o ni ce na pra vi la se ri ju od 17:7 i ka sni je obez be di la la god nu za vr {ni cu. Ra dost zbog uspe ha ko {ar ka {a po -

An tu no vi} bli zu Lon do na Srp ski ba ca~ ku gle Bo `i dar An tu no vi} ostva rio je B olim pij sku nor mu u toj di sci pli ni po {to je ostva rio re zul tat od 19,85 me ta ra. On je taj re zul tat po sti gao na tak mi ~e wu u Tu so nu (SAD) gde na stu pa za uni ver zi tet Ari zo na.

Taj re zul tat je pet san ti me ta ra bo qi od B olim pij ske nor me za Igre u Lon do nu. An tu no vi} je ~lan eki pe Gra di teq iz In |i je, a ak tu el ni je vi ce {am pion sve ta. Re zul tat ko ji je ostva rio je tre }i u isto ri ji uni ver zi te ta za ko ji na stu pa.

no otva rao i pre tva rao u ko {e ve do da va wa Re xo na. Ke vin Gar net do dao je 20, a Pol Pirs 16 po e na, dok je kod Sik ser sa od sko ~io ve te ran El ton Brend sa 19 po e na. Ko la Fi la del fi je kre nu la su niz br do na kon vo| stva od 55:49, na ko je je Bo ston se ri jom ukra de nih lop ti i la kih po e na od go vo rio na le tom od 14:2 za pet mi nu ta.Ron da (13p, 14as).

ci ja ma (1:51,63). [o rak je tre ba lo da na stu pi i u di sci pli ni 1.500 slo bod no, ali je od lu stao od ove tr ke. U mu {koj kon ku ren ci ji na 100 le| no zla to je osvo jio Grk Ari s ti d is Gri g o r i j a d is sa 53,86, sre bro je pri pa lo Nem cu Hel ge Me u vu sa 54,06, a bron za Izra el cu Ja ko vu Ja nu Tu mar ki -

nu sa 54,14. Na 100 pr s no po b e d io je Ita l i j an Fa b io Sko c o l i (1:00,55) is p red Ukra j in c a Va l e r i j a Di m a (1:00,68) i su na rod ni k a Ma t i j e Pe skea (1:00,93). Kod da ma na 50 del fin je sla vi la [ve |an ka Sa ra Sjo e strom sa 25,64, dru g a je bi la Eston ka Trin Aqand sa 25,92, a tre }a Nor ve `an ka In grid Snil dal sa 26,16. Na 200 le| no zla t o je uze l a F r a n c u s k i w a Alek s i j en Ka s tel (2:08,41), sre bro je pri p a l o Ne m i c i Xe ni Men sing (2:09,55), a bron za [pan k i w i Duan da Ro k a Mar ke (2:09,56). Da n as, tre } eg da n a Evrop skog pr ven stva u De bre ci nu od na {ih pli va ~a u kva li fi ka ci ja m a }e na s tu p i t i Ve l i m ir Stje pa no vi} na 200 del fin, a u fi na lu na 100 slo bod no Naj da nov ski. G. M.

\OKOVI] ZADOVOQAN REZULTATOM U RIMU

Ra fa ne pra {ta gre {ke

O p t i m i s t a sam pred od la zak u Pa r iz, re k ao je No vak \o ko vi} po sle po ra za od Na da la u fi na lu tur n i r a u Ri m u. [pa nac je vra tio ti tu lu i {e sti put osvo jio Rim tri jum fom nad na {im asom u dva se ta â&#x20AC;&#x201C; 7:5, 6:3. \o ko vi} je po sle me ~a ko ji su obe le `i le we go ve gre {ke iz ja v io da ni j e is k o r i stio {an se ko je je imao i da je [pa nac to znao da ka zni. - Ka da igra te pro tiv Na da la na {qa ci on je uvek fa vo rit, bez ob zi ra na to {to sam imao se dam uza stop nih po be da. Ra fa je naj bo qi na sve tu na ovoj pod lo zi i to je po ka zao, jer je znao da ka zni mo je gre {ke - re kao je \o - Spre man za Pa riz: No vak \o ko vi} ko vi} i do dao: - Ovaj me~ bio je vo qan ovim tur ni rom i sa mno go pri li~ no iz jed na ~en, imao sam op ti mi zma idem u Pa riz. svo je {an se, ali ih ni sam is ko Dru gi gren slem se zo ne, we go ri stio i to Ra fa ne pra {ta. Kad vo 111. iz da we, na pro gra mu je od se sve sa be re mo gu da bu dem za do 27. ma ja do 10. ju na.

Mo ni ka i Vi lan der uru ~u ju tro fe je Biv {i {am pi o ni Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske u te ni su Mo ni ka Se le{ i Mats Vi lan der pre da }e tro fe je po bed ni ci ma `en skog i mu {kog sin gla. Se le{ je osvo ji la tur nir tri pu ta (1990, 91, 92), kao i Vi lan der (47) (1982, 85, 88). Ti tu le bra ne Ki ne ski wa Na Li i [pa nac Ra fael Na dal.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda23.maj2012.

VOJ VO \AN SKE LI GE Gru pa Ba~ ka Re zul ta ti 2. ko la: Pri gre vi ca - Rad ni~ ki (Baj mok) 3,5:4,5, Omla di nac (Ku cu ra) - Her ce go vac (Gaj do bra) od lo `e no, Ba~ ka Pa lan ka Sr bo bran 3,5:4,5, Vul kan Pro tek tor (Apa tin) - Voj vo di na (No vi Sad) 1,5:6,5, BT[K (Ba~ ka To po la) - Adi ce (No vi Sad) 3:5, Sen ta – Pa no ni ja 7,5:0,5. Pla sman: 1. Sen ta 6 (12,5), 2. Voj vo di na 6 (11,5), 3. Adi ce 6 (10,5), 4-6. Sr bo bran, Rad ni~ ki, BT[K 3 (8), 7-8. Her ce go vac, Omla di nac 3 (4,5(-), 9-10. Ba~ ka Pa lan ka, Pri gre vi ca 0 (6,5), 11. Vul kan Pro tek tor 0 (4), 12. Pa no ni ja 0 (3,5).

Gru pa Ba nat Re zul ta ti 2. ko la: Pro le ter (^o ka) - Na pre dak (^e ste reg) 4,5:3,5, “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) - Naf ta gas 2 (Ele mir) 4:4, “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) - Ru san da (Me len ci) 4,5:3,5, “Ba ta ]o si|” (Opo vo) - Slo ga (Plan di {te) 5,5:2,5, Bi le }a nin (Se ~aw) - Ko va ~i ca 4,5:3,5, Ali bu nar – PA[K (Pan ~e vo) 4,5:3,5. Pla sman: 1. “Bo ra Ko sti}” 6 (11,5), 2-3. Ali bu nar, “Ba ta ]o si|” 6 (10), 4. Na pre dak 3 (10), 5. PA[K 3 (9), 6. Ru san da 3 (8), 7-8. Bi le }a nin, Pro le ter 3 (7), 9. “Bo ra Iv kov” 1 (7,5), 10. Naf ta gas (2) 1 (5,5), 11. Ko va ~i ca 0 (7), 12. Slo ga 0 (3,5).

Gru pa Srem Re zul ta ti 2. ko la: “Car Uro{“ (Ja zak) - Sre mac (Voj ka) 3,5:4,5, Rad ni~ ki ([id) - LSK (La }a rak) 4:4, Sta ra Pa zo va (2) - Ba no {tor 5:3, Ba nov ci Du nav - Haj duk (Be {ka) od lo `e no, “Ste vi ca Pu zi}” (Irig) - Slo ga (In |i ja) 3,5:4,5, Bo rac (Ve li ki Ra din ci) - Ce ment (Be o ~in) 3,5:4,5. Pla sman: 1. Ce ment 6 (9), 2-3. – LSK, Rad ni~ ki 4 (9,5), 4. Sta ra Pa zo va (2) 4 (9), 5. “Car Uro{“ 3 (8,5), 6. Sre mac 3 (7,5), 7. Slo ga 3 (4,5(-), 8. Haj duk 1 (4(-), 9. “Ste vi ca Pu zi}” 0 (7), 10. Bo rac 0 (6,5), 11. Ba no {tor 0 (5,5), 12. Ba nov ci Du nav 0 (0(—).

SE VER NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 1. ko la: Mla dost (Oxa ci) - @ed nik (Sta ri @ed nik) 7:1, “Mi lo{ Ra ki}” Rat ko vo – Elek tro voj vo di na 2,5:5,5, Bez dan – Po ti sje (Ka wi à) 4,5:3,5, Haj duk (Ku la) – Si vac 2,5:5,5, Po let (Ras ti na) – Ada 3,5:4,5, “@a ki Jo èf” (Sta ra Mo ra vi ca) – “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) 6,5:1,5. Re zul ta ti 2. ko la: @ed nik - “Mi qo Vu jo vi}” 3,5:4,5, Ada - “@a ki Jo èf” 4,5:3,5, Si vac – Po let 6:2, Po ti sje – Haj duk od lo è no, Elek tro voj vo di na – Bez dan 3,5:4,5, Mla dost - “Mi lo{ Ra ki}” 4,5:3,5. Pla sman: 1-2. Mla dost, Si vac 6 (11,5), 3-4. Ada, Bez dan 6 (9), 5. “@a ki Jo èf” 3 (10), 6. Elek tro voj vo di na 3 (9), 7. “Mi qo Vu jo vi}” 3 (6), 8. “Mi lo{ Ra ki}” 0 (6), 9. Po let 0 (5,5), 10. @ed nik 0 (4,5), 11. Po ti sje 0 (3,5(-), 12. Haj duk 0 (2,5(-).

JU @NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 1. ko la: Te me rin – Bu du} nost (Na daq) 5:3, Vr bas – “64” (No vi Sad) 4:4, Bu ba ma ra (No vi Sad) - Zma je vo 6:2, “Mi hail Taq” (Ve ter nik) - An pa san (No vi Sad) 2,5:5,5, Haj duk (^u rug) - Ti tel 3:5, Mla de no vo - Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 4,5:3,5. Re zul ta ti 2. ko la: Bu du} nost – Su tje ska 1,5:6,5, Ti tel – Mla de no vo od lo `e no, An pa san – Haj duk 6:2, Zma je vo – “Mi hail Taq” 4,5:3,5, “64” - Bu ba ma ra 2,5:5,5, Te me rin – Vr bas 3,5:4,5. Pla sman: 1-2. Bu ba ma ra, An pa san 6 (11,5), 3. Vr bas 4 (8,5), 4. Su tje ska 3 (10), 5. Te me rin 3 (8,5), 6. Zma je vo 3 (6,5), 7. Ti tel 3 (5(-), 8. Mla de no vo 3 (4,5(-), 9. “64” 1 (6,5), 10. “Mi hail Taq” 0 (6), 11. Haj duk 0 (5), 12. Bu du} nost 0 (4,5).

JU @NO BA NAT SKA LI GA Gru pa Vr {ac Re zul ta ti 1. ko la: Uni rea (Ri ti {e vo) - Gre be nac 6:2, Ba na tul (Lo kve) – Iz bi {te 4:4, Be la Cr kva – O[K Vr {ac 6:2, ô kot (Gu du ri ca) – Agro ste pa 5:3. Re zul ta ti 2. ko la: Gre be nac – Agro ste pa 3,5:5,5, O[K Vr {ac - ô kot 2:6, Iz bi {te - Be la Cr kva 3,5:4,5, Uni rea – Ba na tul 5,5:2,5. Pla sman: 1. Uni rea 6 (11,5), 2. ô kot 6 (11), 3. Be la Cr kva 6 (10,5), 4. Agro ste pa 3 (7,5), 5. Iz bi {te 1 (7,5), 6. Ba na tul 1 (6,5), 7. Gre be nac 0 (5,5), 8. O[K Vr {ac 0 (4).

Gru pa Pan ~e vo Re zul ta ti 1. ko la: Spar tak (De be qa ~a) – Ba va ni {te 7:1, Gaj – Bu du} nost 1:7, Je din stvo (Ka ~a re vo) - Bo rac (Star ~e vo) 5,5:2,5, Rad ni~ ki (Ko vin) slo bo dan. Re zul ta ti 2. ko la: Bu du} nost – Je din stvo 4:4, Ba va ni {te – Gaj 2,5:5,5, Rad ni~ ki – Spar tak 6:2, Bo rac slo bo dan. Pla sman: 1. Bu du} nost 4 (11), 2. Je din stvo 4 (9,5), 3. Spar tak 3 (9), 4. Gaj 3 (6,5), 5. Rad ni~ ki 3 (6(-), 6. Ba va ni {te 0 (3,5), 7. Bo rac 0 (2,5(-).

SE VER NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 1. ko la: Zla ti ca - 2. Ok to bar (Ku ma ne) 2:6, Kra ji na (Kra ji {nik) - No vi Kne è vac 6:2, Bu du} nost (Srp ska Cr wa) - Mla dost (Ban. De spo to vac) 4,5:3,5, Rad ni~ ki (Ki kin da) - Pro le ter Zre wa nin 3,5:4,5, Mla dost (Lu ki }e vo) - Mla dost (Bo ~ar) 4,5:3,5, Je din stvo (E~ ka) - Le hel Mu `qa 1,5:6,5. Re zul ta ti 2. ko la: 2. Ok to bar – Le hel 5:3, Mla dost (Bo ~ar) - Je din stvo 7,5:0,5, Pro le ter - Mla dost (Lu ki }e vo) 4:4, Mla dost (Ban. De spo to vac) – Rad ni~ ki 4,5:3,5, No vi Kne è vac – Bu du} nost 5,5:2,5, Zla ti ca – Kra ji na 1:7. Pla sman: 1. Kra ji na 6 (13), 2. 2. ok to bar 6 (11), 3-4. Mla dost (Lu ki }e vo), Pro le ter 4 (8,5), 5. Mla dost (Bo ~ar 3 (11), 6. Le hel 3 (9,5), 7. Mla dost (Ban. De spo to vac) 3 (8), 8. No vi Kne è vac 3 (7,5), 9. Bu du} nost 3 (7), 10. Rad ni~ ki 0 (7), 11. Zla ti ca 0 (3), 12. Je din stvo 0 (20). PRO BLEM BR. 390

Be li da je mat u dva po te za Vla di mir Ar }a kov Sa} Bal tia, 1990.

ZON SKA LI GA SREM Re zul ta ti 1. ko la: „Bri le“ (Ru ma) – [i ma nov ci 3:5, Sre mac (^e re vi}) - Ru dar (Vrd nik) 5,5:2,5, Po du na vac (Be le gi{) - Ba nov ci Du nav (2) 6:2, Slo ga (Hrt kov ci) - Do wi Srem (Pe }in ci) 4:4, Bo rac (Kle nak) - Du nav (No vi Slan ka men) 2:6.

ME \U OP [TIN SKA LI GA ZRE WA NIN Re zul ta ti 1. ko la: Bo rac (Alek san dro vo) – Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) 1,5:6,5, Ara dac - Je din stvo (No vi Be ~ej) 2,5:5,5, Pro le ter (2) ^o ka slo bo dan.

Re {e we pro ble ma br. 389 (Jury An to nov, Sa }o ve Ume nie, 1975.) sa po zi ci jom: be li – Kc3, De5, Ld1, Sa3, pe {ak d2; cr ni – Ka1, Tb2, pe {ak a2; je 1.Lb3! Na 1...T:b3 sle di 2.K:b3 mat. Na 1...Tb1 sle di 2.Sc2 mat. Na 1...Tc2+ sle di 2.K:c2 mat. Na 1...Td2 sle di 2.K:d2 mat.

ME \U OP [TIN SKA LI GA SOM BOR Re zul ta ti 1. ko la: Le me} (Sve to zar Mi le ti}) 3,0 - 5,0, „PO LET” – Ras ti na 3:5, Alek sa [an ti} - „B.Mi haj lo vi}” (Sta ni {i}) 3:5, Si vac (2) – Po let (Ka ra vu ko vo) 5,5:2,5, „Ra van grad ske aj ku le” – Ba~ ki Breg 6,5:1,5.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ipak se okre }e Po sle {e ste uza stop ne re mi par ti je me ~a Anand – Geq fand us pe li smo u blic an ke ti od ne ko li ci ne na {ih ve le maj s to r a, u~e s ni k a fi n a l a ku pa Sr bi je u Kra gu jev cu, da za ~i ta o ce „Dnev ni ka“ pre ne se m o mi { qe w e o me ~ u za svet skog pr va ka. Mi ro qub La zi}: - Do sa dan me~. Ivan Iva ni {e vi}, ~e tvo ro stru ki {am pion Sr bi je: - Ni sam po gle dao po sled we dve par ti je ali u sva kom slu ~a ju za ni mqiv me~ u ko me je Geq fand iz ne na dio Anan da pri me we nim otva ra wi ma, a po ka za lo se i da je u{ao sprem ni ji u me~. Na vi jam za Geq fan da i na dam se da }e po be di ti. Mi lo{ Pe ru no vi: - Tvrd me~ u ko me je ini ci ja ti vu imao Geq fand a Anand je sa mo pa ri rao. I ja na vi jam za Geq fan da. Du {an Po po vi}: - Ka ta stro fa! Ro bert Mar ku{: - Ma lo sam raz o ~a ran ne bor be no {}u na me ~u ali mi slim da je raz log to me {to su oba igra ~a do bro pri pre mqe na. Anand je pro pu stio {an su da po en ti ra u tre }oj par ti ji. I on da je na red do {la sed ma par ti ja me ~a u ko joj je Geq fand is ko ri stio pa siv nu igru svet skog {am pi o na i po sti gao pr vu po be du u me ~u. To je i pr va po be da Geq f an d a u par t i j i sa Anan dom u kla si~ nom {a hu od 1993 go di ne! O~e ku je mo da }e, ipak, ovaj tre nut ni re zul tat na te ra ti i Anan da da za o {tri igru i da }e mo do kra ja me ~ a pra t i t i za n i m qi v i j u igru.

Ge qfand – Anand Da min gam bit (D45) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Sf3 a6 6.c5 Ma we-vi {e o~e ki vao sam ovaj po tez zbog ~e sto kri ti ko va nog po te za cr nog (a6) na kon ~e ga se stva ra ru pa na po qu b6. Za sa da cr nom ni je do stup no e5-po qe. Na rav no da }e pri rod no b7-b6 bi ti na knad na re ak ci ja na ovaj po tez be log. 6...Sbd7 7.Dc2 (7.b4 Dc7; 7.b4 g6 Me ni iz gle da da su ovo kri ti~ ne va ri jan te, mo `da osnov za bor bu) 7...b6 Pri rod no a de lo tvor no! 8.c:b6 (8.b4 a5 9.b5 Lb7=) 8...S:b6 Za sta ro mod ne da ta ba ze ovo de lu je kao no vost (8...c5 9.Sa4 c:d4 10.e:d4 S:b6 11.Sc5 Sbd7 12.b4) 9.Ld2 c5 10.Tc1 c:d4 (10...c4 11.e4 ali upo re |u ju }i sa sli~ nim po zi ci ja ma u Ta ra {e voj od bra ni ne iz gle da ba{ ne {to na ro ~i to.) 11.e:d4 Ld6 12.Lg5 0–0 13.Ld3 h6 14.Lh4 Lb7 15.0–0 Db8 16.Lg3 (16.L:f6 g:f6 17.Dd2? Lf4; 16.L:f6 g:f6 17.Se2 Tc8 18.Dd2 bi lo je is prav no raz mi {qa we

Geq fan da ali on je `e leo po zi ci o nu igru iz be ga va ju }i tak ti~ ke kom pli ka ci je.) 16...Tc8 17.De2 (17.Se5 uz f4 bi lo bi mno go o{tri je ali Bo ris `e li da spre ~i Se4. Vr lo oba zri vo. Bio sam u tre nut ku po ma lo raz o ~a ran, ali, vre me nom, sam mu za pra vo.) 17...L:g3 18.h:g3 (Po tez 18.f:g3 iz gle dao je kao na pa da~ ki ali Bo ris je do sle dan. Opre de lio se da su we go ve {an s e na da m i n oj stra n i i igra do sled no na lo {eg cr nog

27.Scd7 S6:d7 28.S:d7 g6 i kom pju ter je za do vo qan po zi ci jom cr nog.) 22...Lc6 23.Sc5 Lb5= Iz me na ovog lov ca je kqu~ za objek tiv cr nog.) 22.T:c8+ L:c8 23.Dc2 Od i gra no br zo. Kar pov pred la `e us hi }e no po tez 23.De1! a Le ko je odu {e vqen we g o v om pro n ic q i v o { }u. Stra te {ki su va `na cr na po qa b4 i c5. 23...Lb7 24.Da5 uz b4 ka da bu de mo gu }e da se od i- gra; 23.L:e4 d:e4 24.D:e4 Lb7 25.Df4 (25.De3 Lc6 26.b3 L:a4

Sf3-d2-c4-d6 je stra {na pret wa. Lo vac na c8 je bez na de, pe {a ci na a6 i e6 su sla bi i cr nom jet e{ko da na |e kon struk ti van po tez. 26...d:e4 27.Sd2 f5 28.Sc4 Sf6 29.Sc5 Vi {i ju je pre o sta lo 10 mi nu ta. 29...Sd5 30.Ta7 Sb4 Vi {i zna da je igra go to va i za to po ku {a va da kre i ra di ver zant sku tak ti ku a za to je on ge ni je i da iz ve de. 31.Se5 Sc2 32.Sc6 T:b2 33.Tc7 Tb1+ (33...e3 34.T:c8+ Kg7 35.Tc7+ Kh8 36.f:e3 S:e3 37.Se5 T:g2+ 38.Kh1 T:a2 39.Sg6+ Kg8 40.S:e6

lov ca. 18...Da7 bi bio mo gu} od go vor ali po ma lo ne zgra pan.) 18...Dd6 19.Tc2 Sbd7 Bra ni e5-po qe and oslo ba |a ju }i da m u da bra n i a6-po q e. 20.Tfc1 Tab8 Di rekt no pro tiv pla na Sa4. Za ni mqi vo je da je, po re ~i ma Vi {i ja, ve} imao is ku stvo s tim po te zom (Kar pov pred la `e 20...Tc7 u kon kret noj ana li zi sa Le kom 21.Sa4 (21.Sb5 T:c2 22.S:d6 T:c1+ 23.Kh2 Sg4+ 24.Kh3 Sdf6 Cr ni iz la zi do bro iz ovih kom pli ka ci ja 25.Se1 Lc6 26.f3 Td8 27.S:f7 K:f7 28.f:g4 Lb5 29.L:b5 a:b5 30.g5 h:g5 31.g4 Th8+ 32.Kg3) 21...Tac8 22.T:c7 T:c7 23.T:c7 D:c7 24.Dc2 D:c2 25.L:c2 Ide ja b4 25...a5 26.Sd2 Lc6 27.Sc5 S:c5 28.d:c5 Sd7 29.Sb3 La4 Kar pov i Le ko se sla `u da je bo qe za cr nog; Da kle, mo `da je bi lo bo qe Tc7; 20...a5!? 21.Sb5 Db6) 21.Sa4 (21.a3) 21...Se4?! Pri r od n a rek ci ja ali od sa da je be li iz ve sno bo qi. Sum wa je da je ovaj po tez raz l og ka s ni j ih pro b le m a (21...T:c2 22.T:c2 (22.D:c2 Tc8 23.Sc5 e5!?; 22.D:c2 Tc8 23.D:c8+ L:c8 24.T:c8+ Sf8 25.Sc5 Db6 26.Se5 D:b2

27.b:a4 Db4=) 25...D:f4 26.g:f4 L:f3 27.g:f3 Tb4) 23...g5 Po zi c i j a iz g le d a bez n a d e ` no. “U lo {oj po zi ci ji obi~ no su svi po te zi lo {i” ka `e Anand. (23...Lb7 24.Sc5! Le ko sma tra da je Anand pre vi deo ovaj po tez (24.Dc7 Tc8) 24...Tc8 (24...Sd:c5 25.d:c5 Dc7 26.c6) 25.b4!) 24.Dc7 (24.Dc7 D:c7 25.T:c7 Sef6 26.Sc5 Ta8 27.b4 Kf8 28.Se5 S:e5 29.d:e5 Se8 30.Tc6 Ke7 31.L:a6; 24.Sc5) 24...D:c7 25.T:c7 f6

Ta1+ 41.Kh2 Ta2+ 42.Kg1) 34.Kh2 e3 35.T:c8+ Vi {i u o~a ju po ku {a va aran ì ra Sc2-e3 do g4 ali be li ko wi} pre ko c6 sti è na po qe e5 br è ne go cr ni do g4. 35...Kh7 36.Tc7+ Le ko ci ti ra Bo tvi ni ka: Bo qe je da do bi je{ fi gu ru ne go for si ran mat! Me |u tim, Bo ris je iz ra ~u nao i da do bi ja fi gu ru ali I da da je for si ran mat. 36...Kh8 37.Se5 (37.Sd7 e:f2 38.Sf6 f1S+ 39.Kh3!+- (39.Kg1 Sfe3+ 40.Kf2 Sg4+!=) ) 37...e2 38.S:e6

OTVO RE NO PR VEN STVO SU BO TI CE

No va troj ka u vo| stvu U okvi ru {a hov skog fe sti va la na otvo re nom pr ven stvu Su bo ti ce a 2012. go di nu po sle {est od i gra nih ko la troj ku ko ja je ima la po tri po e na po sle tri od i gra na ko la sme ni la je no va troj ka sa po pet po e na: Gu `vaw, Par di} i Ve so Avram. Pla s man: 1-3. Ar p ad Gu ` vaw, Oli v er Par di}, Ve so Avram 5, 4-7. Sve to zar To ko vi}, Bor ko Kler, Ivan Se dlak, Je no Ko {a 4,5, 8-13. La bud [}e pa no vi}, Ka roq Sa ba do{, I{tvan Paj zer, Bra ni slav Ja wu {e vi}, Sve to zar Jan ~i kin, Zdrav ko Pu ha lo 4, 14-20. Ju l i u s Ve ~ e r i, Mi l an Jo v a n o v i}, Qu bo mir Vra ni}, Da mir Sen te, I{tvan Fa }ol, Mir ko Man do vi}, Ro bert Me {ter 3,5, 21-30. An tal He ge du{ , Am bru{ Se le{ , Ivan Ra ji}, Ti bor Ta ka~, Mi haq Bi~ kei, Slo bo dan Za ki}, Jo van Mat ko vi}, Sti pan Go dar, La jo{ To mik, Vla da Or wa kov 3, 3138. [an dor Far ka{, Slo bo dan Bo {wak, Mag dol na Le de wak, De jan Ar bu ti na, Bra ni slav Vu je vi}, [an dor Pa stor, Ni ki ta Sa bo, Ste van La wi 2,5, 39-44. Ti bor Braun, La slo La wi, [an dor Fel di, [an dor Ko va~ Ka li}, Mom ~i lo Ke zi}, Abo wi Ar nold Na| 2, 45-46. \er| Ter hes, Alek san dar Be li} 1,5, 47-49. La ko Du lac, Slo bo dan ka Vu ja ~i}, Du {an \u ke ti} 1, 50. Uro{ Be li} 0,5.

26.L:e4! Od i gra no po sle 10 mi nu ta raz mi {qa wa da bi bio si gu ran. U ovom tre nut ku jak igra~ bi mo gao da ka `e da je par ti ja do bi je na.

“Skre nuo sam ma lo u otva ra wu a osta tak par ti je se vr teo oko mog lov ca na c8”, re kao je Anand po sle par ti je. 38…Th1+ 39.K:h1 e1D+ 40.Kh2 D:e5 41.d:e5) 1:0 Komentar: IM Mal kolm Pejn Pripremio: B. Dan ko vi}

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (22)

Pre la zak u pe {a~ ku za vr {ni cu Lar sen – Ul man, Las Pal mas, 1971. Di ja gram (Be li: Kg3, Lc5, pe {a ci: a5, b4, f2; Cr ni: Ke5, Sd6, pe {a ci: a6, e4, h6). Be li na po te zu – do bi tak. 1.L:d6+! K:d6 2.Kf4 Kd5 3.b5! Pe {a~ ki pro dor 3...a:b5 4.a6 Kc6 5.K:e4 b4 6.f4 i cr ni pre da je. Bog da no vi} – Mi lo va no vi}, 1950. Di ja gram (Be li: Kf2, Ld5, Sd6, pe {a ci: c4, e5, f4, g3, h4; Cr ni: Kg7, Sc5, Se3, pe {a ci: b6, d4, f5, g6, h5). Cr ni na po te zu – do bi tak. Iz me nom la kih fi gu ra cr ni pre la zi u do bi je nu pe {a~ ku za vr {ni cu. 1...S:d5! 2.c:d5 Se4+ 3.S:e4 (Na 3.Ke2 S:d6 4.e:d6 Kf8 5.Kd3 Ke8 6.K:d4 Kd7 7.Kc3 K:d6 8.Kc4 b5+ 9.Kd4 b4 i cr ni bi do bio.) 3...f:e4 4.d6 Kf7 5.d7 Ke7 6.e6 d3 7.Ke3 b5 8.Kd2 b4 9.g4 h:g4 10.h5 e3+! (U par ti ji je od i gra no 10...g3? 11.h6 g2 12.h7 g1D 13.d8D+ K:d8 14.h8D+ Ke7 15.Dg7+ K:e6 16.De5+ i ov de je sklo pqen re mi zbog va ri jan te 16...Kd7

LI GA NO VOG SA DA Re zul ta ti 1. ko la: Dnev nik - Bu ba ma ra (2) 4:4, ê ne jac (ê nej) - Pru è na ru ka 4:4, E| {eg – Pro mo ci ja 4:4, @e le zni ~ar - Kra qi ca-PTT 2 (Pe tro va ra din) 4:4, Je din stvo (Ru men ka) – Pen zi o ner 1,5:6,5, Bo rac slo bo dan.

17.Df5+! Ke7 (17...g:f5 pat) 18.De5+ Kd8 19.Db8+ sa ve ~i tim {a hom.) 11.K:e3 (Ili 11.K:d3 b3 12.h6 b2 13.Kc2 e2 14.h7 b1D+ 15.K:b1 e1D+ i cr ni bi do bio.) 11...g3 12.h6 g2 13.Kf2 d2 14.d8D+ K:d8 15.h7 g1D+ 16.K:g1 d1D+ i cr ni do bi ja. Bor ba za re mi U sle de }im pri me ri ma sla bi ja stra na for si ra pre la zak u pe {a~ ku za vr {ni cu gde uspe {no or ga ni zu je od bra nu. Ti vja kov - I. So ko lov, Li na res, 1995. Di ja gram (Be li: Kh4, Lh2, Sc7, pe {a ci: a5, b2, c3; Cr ni: Kc6, Ta7, pe {a ci: a6, c4). Cr ni na po te zu – re mi. U ve o ma ne u god noj si tu a ci ji So ko lov for si ra pre la zak u re mi za vr {ni cu na sle de }i na ~in. 1...T:c7! 2.L:c7 K:c7 3.Kg5 Kc6 4.Kf4 Kb5 5.Ke4 K:a5 6.Kd4 Kb5 7.Kd5 a5! 8.Kd4 Di a gram # ^i ni se da je cr ni po tro {io sve adu te, me |u tim... 8...Ka4 9.K:c4 Osva nuo je pat ko ji se ret ko su sre }e u tur nir skoj prak si. Flor – Ra go zin, Mo skva, 1936. Di ja gram (Be li: Ke3, Tc2, pe {a ci: c6, g2, g4; Cr ni: Ke5, Tc7, pe {a ci: f6, h7). Cr ni na po te zu – re mi. 1...Kd6! 2.Kf4 T:c6! 3.T:c6+ K:c6 4.Kf5 Kd5 5.K:f6 Di a gram # 5...Ke4! (Po gre {no bi bi lo 5...Kd6? zbog 6.g5 Kd5 7.Kg7 Ke5 8.K:h7 Kf5 9.g6 i be li bi do bio.) 6.Kg5 Ke3 7.Kh6 Kf4 8.g5 Kf5 i re mi. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

sreda23.maj2012.

c m y

RePORTA@e

dnevnik

BIROKRATIJA SPREÎLA SRPSKI DEO BANATA DA IZVOZI ARBAJTERE U PROSPERITETNI RUMUNSKI GRAD @OMBOQ aro{ @omboq, udaqena od srpske granice samo ~etiri kilometra dobro se sna{la od kad je Rumunija ~lanica EU. Dok Banat nije ispresecan dràvnim me|ama @omboq je imao povoqan poloàj na raskrnici puteva izme|u Temi{vara, Segedina, Kikinde i Be~kereka, ali je nakon Prvog svetskog rata i razgrani~ewa Srbije i Rumunije postao pograni~no mesto. Prvi pisani pomen @omboqa je iz 1333, a kad su 1766. u vreme carice Marije Terezije naseqeni Nemci dobio je ime Natzfeld i Podunavske [vabe su bile ve}insko stanovni{tvo sve do kraja Drugog svetskog rata.

Va ro{ u ko joj ne ra di bi ro ra da ne propu{taju da poka`u brojna spomen obele`ja, jer s jedne strane glavne ulice je aleja pesnika u kojoj su izme|u ostalih [andor Petefi i Mihai Eminesku a s druge aleji kompozitori ritam daje Bela Bartok. Di~e se s pet muzeja, od kojih su oni posve}eni {tampi, `eleznici i vatrogastvu jedinstveni.

Sve ti Flo ri jan, za {tit nik @om bo qa i va tro ga sa ca

Na glavnom sokaku, izme|u katoli~ke crkve i dvorca grofa Joèfa êkowi}a koji je nekad posede imao i u obli`woj Srpskoj Crwi, a wegovi potomci bili me|u najve}im gazdama u Banatu pa sagradili prugu do Be~kereka, uzdiè se kip svetog Florijana, za{titnika varo{i i vatrogasaca, koje - okrenut ka Srbiji! U vreme zloglasnog reìma âu{eskua tuma~ilo se da èli pobe}i u Jugoslaviju, ali verovatnija je verzija da je tu postavqen da grofa êkowi}a do~ekuje, ispra}a i ~uva dok obilazi svoj grung. U @omboqu

Gradona~enik Gabor Kaba, kandidovao se za ~etvrti mandat. Mada }e po~etkom imati de vet pro tiv kan di da ta, uve ren je da }e pridobiti najve}e poverewe sugra|ana, ba{ zbog uspe ha u pri vla ~e wu in ve stitora. - @omboq je po veli~ini ~etvrti grad u okrugu Timi{, a

Gra do na ~el nik Ga bor Ka ba

Ula skom Ru mu ni je u EU @omboq se preporodio. Varo{ sa oko 12.000 `iteqa, udaqena 40 kilometara od najve}eg banatskog centra Temi{vara i 600 od prestonog Bukure{ta, danas je po zaposlenosti na prvom mestu, jer je u ovda{wim fabrikama i insti tu ci ja ma uhle bqe no oko 8.000 zaposlenih, od kojih oko 2.000 putuje iz okolnih mesta! Zara|uju prose~no 300 do 400 evra bruto, a mada su svesni da su stranci fabrike podigli zbog jeftine radne snage, nisu nezadovoqni.

[

Na Pariskoj mirovnoj konferencije 1919. pripao je Kraqevine SHS, ali je pet godina kasnije razmewen sa Rumunijom za tada{wi Modo{, dana{we naseqe Ja{a Tomi} u se~awskoj op{tini. Tu konvenciju je potpisao ministar spoqnih poslova Mom~ilo Nin~i}, ~lan Pa{i}eve radikalne stranke, a Srbiji su trebala pripasti jo{ neka srpska sela, ali ipak su ostala u Rumuniji. Crwanski pi{e u reporta`i „@omboq na to~kovima”, da je i sam ministar posle priznao da je na ta sela zaboravio. Demokrate su tvrdile kako je to ustvari bio miraz kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a tastu, rumunskom monarhu Ferdinandu Hoencolerna, kome je, popularna jugoslovenska kraqica Marija bila }erka.

oni mawe bogati a u ùrbi, dobila je ime po hotelu „Sent Fijaker” u Parizu, pred kojim su ko~ija{i ~ekali mu{terije. Sam svetac Sent Fiakrijus je ro|en u Irskoj, sredinom 6. veka, kao skroman vrtlar, popagator ~ednog i zdravog ìvota, ali po{to nije imao mnogo sledbenika, obreo se u Francuskoj gde su ga boqe primili, pa je osnovao i neku vrstu azila, za putnike obolele ili povr|ene na nesigurnim putevima. No, zadrào je svoje prvobitno ime, koje je isto, ili sasvim sli~no, kao ime Irske iz prethri{}anskog perioda. Modu kori{}ewa fijakera iz Pariza proneli su brzi `drepci na sve strane, ali je veoma va`no bilo da je Be~ iz 18. veka prihvatio uvezeno ime i tako je fijaker stigao i do nas. Dobro, bilo je jo{ karuca s udobnim sedi{tima i federima {to ublaùju truckawe, postojao je ve} i hintov, pa i ~eze, ali je fijaker sve pobedio. Bio je dovoqno pro-

Fi ja ker ili kako je skromni svetac postao simbol luksuza stran za dva, tri, pa ~ak i ~etiri putnika, imao velike manevarske sposobnosti, snabdeven je pokretnim krovom za slu~aj ki{e, vetra, jakog sunca... Obi~no ga je vukao samo jedan kow. Najkra}e, postao je neizbeàn svakom gradu koji drì do sebe. Posebno u doba izgradwe i ekspanzije èleznice, kada su ajzlibanske stanice postale ciq svih putnika a s kojih je najlak{e bilo dospeti na èqenu adresu – fijakerom. Fijakeri kao gradski prevoz postoje jo{ samo u retkim gradovima, teraju se samo u posebnim prilikama i datumima (li~no video jedan ~ak u Americi, grad Klivlend, dràva Ohajo), ali je Sveti Fiakrijus ostao za{titnik taksista (naslednika fijakerista), a po wemu se zove i lanac bolnica u Francuskoj od kojih ve}ina radi na volonterskom angaòvawu osobqa. Svetac je bio poznat i po lekovitosti svojih biqaka koje su kao rukom odnosile bolesti stomaka i debelog creva. Novi Sad je jo{ pre neku decenija otpratio u penziju posledweg fijakeristu, moga kom{iju, ali su ostale pesme i pri~e. Jedna podse}a na dovitqivost i saose}ajnost ko~ija{a prema svojim saradnicima, kowima. Jedared je pozama{ni Lala si{ao s voza i pitao fijakeristu da l’ moè da ga doveze do „Gambrinusa” (imao neku ve~eru s lovcima), a ovaj mu {apatom odgovorio da moè i da se popne {to pre. “A {to ti to {apu}e{? Da te ne bole grlo? – upita Lala. “Ne, ve} da nas ne ~uje Ri|a i okrene ne se”. Pavle Male{ev (Kwiga „Trired riba pliva” moè da se kupi u novosadskim kwiàrama „Most” i „Mala velika kwiga”)

u razvoj, pa smo grad sa najve}om zaposleno{}u u dràvi isti~e Kaba. Pre vek i po ciglana je bila prvenac ovda{we industrije, ali je propala 1995. pa sad ìteqi @omboqa i atara crep kupuju najvi{e iz Kikinde. U biv{oj fabrici dugmadi iz doba âu{eskua, nema~ki „Siri-

Fa bri ke ra de i za programe NA SA

A od kraqa Aleksandra tastu bogat miraz

PRE^ANSKA LEKSIKA ta }e{ ja~eg opisa besa i bekrijawa od prepri~avawa orgijawa nekog dede, a u [apcu, kome su {e{ir i {tap od birtije do birtije nosila dva posebna fijakera (proveri na bilo kojoj na{oj radio-stanici). A {ta }e{ ve}eg ~u|ewa kad sazna{ da se to luksuzno vozilo, a na pogon rasnih atova, simbol blagostawa i paradirawa, zove po svecu koji je ceo vek proveo kao pustiwak, mole}i se i poste}i, kusaju}i samo li{}e i korewe, koje je li~no gajio. Verovali ili ne, {to rekao i nacrtao Ripli, udobna ko~ija kojom su se gotovo dva veka po Evropi vozili dokoni, imu}ni ali i

kod nas svi koji ho}e da rade imaju posao! Zahvaquju}i tradiciji kod nas su, pre svega, kapital donele nema~ke kompanije, ali ih ima iz Italije, Austri je, Ja pa na, a upra vo o~ekujemo dolazak i jedne turske. Sve {to smo mogli proteklih go di na uze li smo iz evropskih fondova i ulo`ili

jus” pravi kamp {atore, italijanski „San|orno” nastavio je tradiciju obu}arstva, jer su se i pre ovde pravile skupocene „Oter” cipele, ali sa japanskom „Su mi dom„, ne ma~ kom CRA, „Faulhabor”, „Halm„ i drugima stigle su i najmodernije tehnologije, pa se u @ombo qu pro iz vo de de lo vi za automobilsku industriju, pa ~ak i NASA programe. Kad su pre neku godinu po~eli stizati inostrani ulaga~i mawkala je radna snaga, pa je bilo poku{aja da deo armije nezaposlenih majstora iz novocrwanske

Ar pad Or do di

i ostalih op{tina na{eg dela Banata, svakodnevno na posao putuju u @omboq, ali zbog administrativnih prepreka to je arbajtovawe propalo. Izv{ni direktor Udruèwa za razvoj naseqa mikroregi je „Ba nat-Ri pen sis”, ko ja okupqa i deset okolnih mesta, Arpad Ordodi sem ma|arskog i rumunskog, prili~no dobro govori i srpski. Ovde ìvi tek pedesetak srpskih du{a, ali Arpad ima srpske krvi ima po dedinoj liniji, Stefanu Petrovi}u iz Sente. On isti~e da su @omboq i mikroregija za razvojne projekte iz evrop skih fon do va do bi li preko 30 miliona evra, najvi{e od svih malih gradova i mikroregija, a da su oni delom ostva ri va ni i pro gra mi ma prekograni~ne saradwe sa Srbijom. - Najvredniji projekat od 15 miliona evra je bio moderno postrojewe za pre~i{}avawe vode, ekspo-centra i poslovni inkubator. Upravo se zavr{ava projekat IPA programa u kome smo sa Novim Kneèvcom i Pan~evom bili partneri Kawiì, a ranije smo realizovali sli~ne sa Kikindom, Novom Crwom i drugim vojvo|anskim mestima - kaè Ordodi. Po no san je {to @om boq ima samo dva muzeja mawe od mnogo mo}nijeg Temi{vara, a on je uredio Muzej èleznice na kojoj je zaradio penziju. Milorad Mitrovi}

Vr {~a ni vo le kre zu bu ku lu atpis „Zabraweno pewawe“ godinama stoji na ulazu u Vr{a~ku kulu, koju su neki od razneènih lokalpatriota krstili i kao „svetionik u banatskom moru ìta”. Tako, ipak, ne bi trebalo da dugo bude, jer pod nadzorom stru~waka pan~eva~kog i pokrajinskog Zavoda za za{titu spomenika kulture po~iwe ve} tre}a faza obnove. Za wu je op{tina Vr{ac odvojila deset miliona dinara, a nadle`no ministarstvo Pajti}evog kabineta ~etiri. Ina~e, do sada je ve} potro{eno 30 miliona, od ~ega je deset priloìla vojvo|anska vlada.

Xaba je, nedugo pred propast srpske dr`ave 1459, utvr|ewe zidao posledwi bitan despot \ura| Brankovi}, da od Osmanlija sa~uva bar svoje posede u Ugarskoj. Vremenom je izgubilo strate{ki zna~aj, tavorilo i uru{avalo se, ali se Vr{~anima ne svi|a da mu se vrati prvobitni izgled! Inokosni i na svoju ruku, kako Bana}ani sebe vole da defini{u, navikli na kastel sa „zubima“. A i na oficijelnom gradskom grbu iz 1804. ovekove~eno je zdawe sa dve pokrivene kule. Jedna je davno sru{ena, a druga ve}a, ostala pokrivena samo nebom.

Na tom grbu je sa~uvana i legenda iz velike bune 1594. ugu{ena u krvi. Ali tokom osmanlijske opsade jedan osioni aga je izazvao na dvoboj srpskog vojvodu Janka Lugo{ana zvanog Halabura. Ishod se zna, pa je na grbu ruka sa ma~em i odse~enom turskom glavom. - Sa krovom ili bez wega, samo da kula nije vi{e zakatan~ena smatra gradona~elnik ^edomir @ivkovi}. - Nadam se da }emo po~eti i ~etvrtu fazu slede}e godine. Ove }e biti zavr{eni grubi radovi, pa mo`emo brzo postaviti muzejsku zbirku, a posle sre|ujemo kru`nu

kulu, gde }e biti luksuzni restoran na dva nivoa – planovi su op{tinskog ministra kulture mr Javora Ra{ajskog. Dodaje da je zadwa faza pokrivawe sredi{weg dela izme|u dve kule drvenom konstrukcijom i staklenim krovom. Naravno, vaqa jo{ izgraditi dobre pristupne puteve i parkinga, ali i ukloniti TV repetitor, koji se razba{kario uz zidine kule. Za plato su predvi|eni, izme|u ostalog, etno-ku}a i prostor za odr`avawe predstava i koncerata. R. Jovanovi}

DR HA U S ZA[TITNO LICE SOM B OR S KIH ME D I C I N A R A: Svaka generacija maturanata se trudi da u svojoj sredini ostane zapam}ena po ne~emu (ili nekome), a ove godine su se u Somboru ma{tovitim tabloom postavqenim u izlog jedne od prodavnica u Glavnom sokaku ba{ istakli diplomci odelewa 4/1 Medicinske {kole „Dr Ru`ica Rip” - smer medicinske sestre i tehni~ari. Potencijalni lekari su pokazali da im ne mawkaju ambicije, pa su inventnivnim likovnim re{ewem za svoga mentora odabrali lik genijalnog, ali ni{ta mawe ekscentri~nog televizijskog doktora Gregorija Hausa. M. Miqenovi}

kULTURA

sreda23.maj2012.

dnevnik

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ МУЗЕЈСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ

Пролазак кроз прозор

Ирми Ланг „Михаило Валтровић”

Пас-порт, Андраш Урбан, Позориште/ Казалиште „Костолањи Деже“ синхаз Суботица господа, даме, људи у традиционалним ношњама, милитантно одевени младићи и девојке – брзо смењујући сцене и типове сцена (кореографске, српске, мађарске, мађарскосрпске), глумци и успостављају модну ревију, вашар таштине и површности кад је у питању национално, његово владајуће преплитање и разумевање које се не одмиче од нивоа стереотипа. Језик је један од првих мотива који упадају у очи. За слушалице које публика добије кад се ради о двојезичним представама, глумица одмах даје упутство да се ставе тек кад они то кажу, што се до краја и не деси. Оно мало вербал-

Сцене говора о теми, суживоту, реализоване су кроз индикативну волим/ мрзим матрицу, што је појачано тиме да глумац који то изговара-записује на папир, буде једва чујан, да покривен црним полупровидним велом мрмља нешто. У сцени заједништва расправа има предност над елементарном људском потребом, глађу која врло брзо заоштрава сваку ситуацију... Ипак, Урбан још оштрије инсистира на комедији, екстатичној фарси страних туриста којима је Палић прелеп и са суботичком канализацијом, хумористичкој критици других култура, религија, свима заједничких маскарада. На чулности

Фото: Е. Молнар

Најновија представа Андраша Урбана у свом матичном позоришту бави се суживотом људи као припадника различитих националних заједница у близини административних граница, конкретно, на северу Бачке. „Паспорт“ је први део планиране трилогије, у којој Урбана очекује рад са сегединским, а затим са мешовитом екипом глумаца. У суботичкој постави су играли: Марта Береш, Сузана Вуковић, Јелена Михајловић, Арпад Месарош, Имре Елек Микеш. Пројекат је део програма за прекограничну сарадњу Европске уније. Ништа од овога, па чак ни истраживање које је спровео, анке-

та на основу које је формиран драматуршки сиже, мотиви и (редак) текст који се изговара у представи, није омело Андраша Урбана да настави са анимацијом апстрактно експресивног језика који негује, линијама снажног физичког присуства глумаца са којима ради, изазивања јаког унутрашњег осећаја, „нелагодности“ спрам онога што се на сцени дешава. У ликовним терминима његов поступак би се могао окарактерисати као акционо сликарство, интервенција... Представа се одвија у шатору, између два рефлектора, два три реда столица за публику, на белој, очигледно модној писти, са живом музиком („ди-џеј“ Атила Антал). Улазећи и са једне и са друге стране, брзо смењујући тек неколицину типских идентитета –

ног на нивоу је какофоније, сви глумци практично истовремено говоре оба језика, што је углавном духовит коментар шизофрене позиције развијене и потврђене, ето, и у представи, на плану разумевања између публике и извођача. Поготово кад се смејемо „мађарско-српском“ и саосећамо са патњом изговореног „српскомађарског“. Оно што, пак, изазива зебњу, јесте савршено разумевање, универзалност насиља које је не познаје националне границе, идентичног блејања на „различит“ звук свог духовног, традиционалног вође. Из овога би могло да се закучи да политички дискурс редитељске поетике Андраша Урбана јесте анархистички, у свој сложености његовог значења, а не само „позива на рушење“.

сценског присуства тела, језика, култура, земље, воде, хране, гована, на неиздрживој потреби да се целокупношћу естетског од свега тога направи ред, хармонија. У последњој сцени, Мађар к’о од мајке рођен сав упохован у хоргошку паприку и смерно обучена, испод црног вела откривена Српкиња са сузом у оку, он са стола она далеко од њега, полако седају једно наспрам другог. Између њих, остатак екипе просипа песак, прави пустињу, затим забада букетиће, ниче цвеће... Олакшање, доста! Поетски крај за нови почетак? Схватам да нова представа у „Костолањи Деже“ није „паспорт“ као улазница за врата, него „пост-пар“, нешто као пролазак кроз прозор. Игор Бурић

Обележавајући Међународни дан музеја, на скупштини Музејског друштва Србије одржаној у Музеју Војводине уручене су награде „Михаило Валтровић“, за посебан допринос унапређивању и развијању музејске делатности и културе Србије. За животно дело награђена је историчарка уметности Ирма Ланг, а за изузетне резултате у 2011. Музеј примењене уметности из Београда као музеј године. У категорији појединац године награђена је Славица Крунић из Музеја града Београда. Награду „Михаило Валтровић“ на предлог Спомен-збирке Павла Бељанског, добила је историчарка уметности Ирма Ланг. Почетак радног века Ирме Ланг у Галерији „Милан Коњовић“ у Сомбору поклопио се са отварањем институције, чији су укупни успеси и пуна афирмација најадекватније мерило за вредновање њеног рада као директора и кустоса ове реномиране установе културе, током 42 године. Од 1966. до 2009. године Ирма Ланг је остварила 55 тематских изложби, те развила разгранату делатност на пољу

ликовне критике и објављивања студија и текстова везаних не само за личност и дело Милана Коњовића, него и других савремених ликовних ствараоца. Галерији су додељена бројна вредна признања, како за изложбену делатност у земљи и у иностранству, тако и за издаваштво и сарадњу са сродним установама. Ирма Ланг је добитница награде Искра културе Културно-просветне заједнице Војводине (1992), као и Октобарске награде града Сомбора за 2008.

НА ЛУТКАРСКОМ ФЕСТИВАЛУ У КРАГУЈЕВЦУ

Мариборско позориште најбоље Гран при за најбољу представу и режију на 14. међународном луткарском фестивалу „Златна искра„ у Крагујевцу, освојило је Лутковно гледалишче из Марибора за представу „Кад је Шлемил ишао у Варшаву“. Одлуком међународног жирија, друга, односно трећа награда и Статуета „Златна искра„ припала је Дечјем позоришту из Суботице за представу „Охридска легенда„ и московском државном позоришту лутака за представу „Маша и Медвед”. Плакета за најбољу сценографију припала је Мариети Голомеховој из Дечјег позоришта из Суботице, а за најбољу креацију лутака Свили Величковој Државног позоришта лутака из Бургаса у Бугарској.Награду за најбољу музику освојио је Александар Саша Поповић за музику у представи „Приче птице лажљивице„ Луткарске сцене „Тоша Јовановић„ из Зрењанина. Равноправне награде за глумачка остварења освојили су Анастасија Игнатенко за улогу Маше у представи „Маша и медвед„ позоришта из Москве, Михи Безељак за улогу Шлемила позоришта из Марибора, као и глумачки ансамбл Луткарске сцене из Зрењанина и Марионетског позоришта из Лондона за представу „Црвени балон” Награду за оригиналну продукцијску идеју освојио је театар „Форум„ из Љубљане за представу „Распевани замак„.

СЛИКE МИЛОШA ШОБАЈИЋA ПОНОВО У ИТАЛИЈИ

Ренесансна мисао у слици, скулптури и животу У музеју „Мићети“ – Франкавила, надомак Пескаре у простору старом два века осванула је велика поставка дела Милоша Шобајића, српског сликара европске и светске репутације, члана „Париског круга“. Ликовна критика приметила је да је након 17 година, после Бијенала у Венецији током кога је 1995. излагао у Српском павиљону, овај уметник поново пред италијанском публиком која на више од 1000 метара квадратних простора “ Мићетијевог“ дела посвећеног савременој

Мусолинија, а инспирисаним антиком. Шобајић објашњава делом онај уметнички импулс који је доминирао у настанаку радова изложених под називом „Гушење“. - Морал је променио трасу коју су нам уцртали антички Грци и европски филозофи. У том новом накарадном устројству уметник је постао непожељан и строго контролисан, као у доба Стаљина - категоричан је велики сликар, који и у својим филозофским премишљањима тражи ренесан-

јер је у Лондону завршена монографија, у којој о његовом стваралаштву пише један од најеминентнијих старих историчара уметности Едвард Луси – Смит.Ових дана требало би да оде у штампу, а издавач је напрестижнија кућа за енглеско говорно подручје „Филип Вилсон“. Шобајић у разговору пред пут за Париз и Лондон примећује да није никада куповао куће, авионе и камионе и све што је стекао никло је продајом његових дела, која су се нашла у бројним при-

уметности може да види 55 Шобајићевих слика и седам великих скулптура међу којима је и „Велики корак“. -Овом поставком „Гушење“ започела је италијанска турнеја која ће трајати целог лета.Заиста сам почаствован јер је поставка у „Мићетију“ отворена поводом скупа европских региона на коме је учествовао велики број званичника ЕУ. Приказао сам радове и из свог најновијег опуса на којима доминирају мушка тела, придављена гајтанима.Поставка се сели потом у Рим и наставља даље за Бари- објашњава Шобајић за наш лист. У јуну ће његова уметност бити пред пробирљивом римском публиком у „Musseo della Civitate Romana“, заправо правом граду музеју подигнутим у време

су, својствену сопственим унутрашњим немирима. Његова поставка у септембру се сели ка југу италијанске чизме, у Бари, где градски оци обећавају репрезентативни изложбени простор музеја или позоришта или неке од барежанских палата. Изложбе прати каталог у коме је Шобајић представљен као српски, интернационално признати уметник, коме је Париз други дом. Међу подацима, које сматрају за битне, Италијани су објавили листу музеја и јавних колекција широм света у којима се налазе Шобајићева дела. У овом моменту Шобајић је већ у свом париском атељеу, оном у коме је некада најзначајнија дела кубизма стварао генијални Пикасо. Из „Града светлости“, како сликар открива, одлази на Темзу,

ватним колекцијама, али и компанијама чије име говори све у свету бизниса те музејима, а међу последњима је престижни „Данубијана“ код Братиславе. - И даље живим од вајања и сликања, а то што сам декан на Факултету за уметност и дизајн чини ми велико задовољство. Желим да видим како размишљају млади људи. И да не будем скроман, откривам и мој скривени таленат за менаџмент. Сликарство је изузетно тежак пут. Никоме не желим то што сам у животу прегазио - констатује Шобајић , сликар о коме су до сада објављене четири монографије, а текстове су потписивала имена попут Петера Хандкеа, Алана Жофреа, Љубице Миљковић, Дмитри Аналиса. В. Ђуричић

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕВОДИЛАЧКИ СУСРЕТИ

Рендалу Мејџору награда ПEН-а Међународни београдски преводилачки сусрети биће одржани од 24. до 27. маја, у организацији Удружења књижевних преводилаца Србије, са гостима из 13 земаља. Доајен у овој лепој, али и врло захтевној професији Јелена Стакић изјавила је Танјугу да ће овогодишњи скуп, 37. по реду, бити посвећен самим преводиоцима и њиховом послу. На 36. сусретима тема је била „Садашњост и будућност књижевног превођења„, са слоганом „Језици без граница„, а на 37. главна тема биће „Постати и остати књижевни преводилац„, са слоганом „Најлепши посао на свету”. „Новина је што ћемо имати више непосредних интеракција, због којих су људи увек и волели наше

сусрете. Нема унапред припремљених излагања, а биће четири округла стола, са по једним кратким уводом и затим спонтаним разговором„, најавила је Стакићева. До сада су, како је објаснила, често долазили преводиоци наше књижевности на своје језике, а сада су више укључени и они који не преводе са српског, али су истакнути преводиоци у својим срединама и преводе значајна дела. У време Сусрета, 25. маја, биће уручена награда Српског ПЕН центра најбољем иностраном преводиоцу наше књижевности на свој језик у протеклој години. Добитник је Рендал Мејџор, родом Американац, који живи у Новом Саду и преводи на енглески језик.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Божидару Кнежевићу Поводом обележавања 150 година од рођења Божидара Кнежевића (1862–1905), филозофа и историчара, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке до 12. јуна . Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Божидар Кнежевић рођен је 1862. године на Убу. Завршио је историјско-филолошки одсек Велике школе у Београду, након чега је постављен за наставника у Ужицу. По налогу просвет-

них власти радио је у Нишу, Чачку, Ужицу, Крагујевцу и Шапцу. Године 1902. године прешао је у Београд где се запослио као професор Прве београдске гиманазије, постао члан Главног просветног савета и други уредник Српских новина. Три године касније умро је од туберкулозе. Живот Божидара Кнежевића био је обележен крајњом немаштином, наставниковањем по паланкама, бригом за сопствену и братовљеву децу и недостатком потребних средстава за истраживачки и преводилачки рад. Важио је за особењака без много смисла за свакодневни живот и мислиоца снажних уверења, на којег се тешко могло

утицати. Београдска интелектуална елита га није прихватала. Све то спречило га је да за живота добије признање као научник и мислилац. Његова дела, по оцени критике, представљају варијације неколико главних теза у којима излаже своју филозофију природе (космоса) и друштва. Кнежевић је веровао је да је историја највиша филозофија. У његова најзначајнија дела убрајају се Принципи историје (Ред у историји, 1989. и Пропорција у историји, 1902), Закон реда у историји и Историски календар. Пажњу шире читалачке публике изазвале су Мисли, Кнежевићева моралистичка филозофија сажета у хиљаду афористичних мисли.

kULTURA

c m y

dnevnik

НА САЈ МУ КЊИ ГА У СО ЛУ НУ

са ка и број не дру ге ак тив но сти„, сто ји у са оп ште њу Кон зу ла та. Штанд Ср би је се про сти ре на 120 ква драт них ме та ра и има ће че ти ри те мат ске це ли не: са вре ме на срп ска ли те рар на про дук ци ја, књи жев но сти за де цу, из ло жба Му зе ја гра да Бе о гра да о Иви Ан дри ћу, а у де лу по све ће ном пра во слав ној кул ту ри и умет но сти би ће из ло же не ре пор дук ци је фе ре са ка и ве ли ка ма ке та ма на сти ра Хи лан да ра. Ком па ни ја „Но во сти„ је на ја ви ла да ће не по сред но пре це ре мо ни је отва ра ња ове свет ко ви не би ти пред ста вље но грч ко из да ње књи ге „Смрт је не про вје ре на гла си на„ Еми ра Ку сту ри це у из да њу „Па та ки са„, за ко је вла да ве ли ко ин те ре со ва ње, јер наш ре жи сер је ве о ма по пу ла ран у Грч кој. На Ме ђу бал кан ском фе сти ва лу по е зи је, ко ји ће се одр жа ва ти па ра лел но са Сај мом књи га је на ја вље но уче шће го сти ју из Ср би је.

УСКО РО У ИЗ ДА ЊУ „ЛА ГУ НЕ“

Ан дрић као књи жев ни ју нак У еди ци ји „Та ла си“, отво ре ној за мај сто ре са вре ме не свет ске при че, бе о град ска „Ла гу на“ уско ро ће об ја ви ти ан то ло ги ју у ко јој је три де сет до ма ћих ауто ра за књи жев ног ју на ка узе ло Иву Ан дри ћа. На слов ове при по ве дач ке збир ке је „Зе маљ ски ду го ви“, уред ник је Де јан Ми хај ло вић, а при ре ђи вач Ми ло ван Мар че тић. Ан то ло ги ју ће отво ри ти но ве ла „Дуг“ Да ни ла Ки ша, а ме ђу ауто ри ма су, из ме ђу оста лих, Ви да Ог ње но вић, Ми хај ло Пан тић, Све ти слав Ба са ра, Да ни ло Ни ко лић, Гор да на Ћир ја нић и Ху ан Ок та вио Пренс, Ва са Пав ко вић, Игор Ма ро је вић, Јо ви ца Аћин, Вла ди мир Кец ма но вић, Ми ле та Про да но вић, Де јан Сто јиљ ко вић, Ђор ђе Пи са рев, Ми ли сав Са вић и дру ги.

Из да вач на ја вљу је да чи та о ци мо гу да оче ку ју не са мо пр во ра зред ну про зу, већ и од го во ре на пи та ње ка ко да на шњи пи сци ви де Ан дри ћа, кла си ка срп ске и европ ске књи жев но сти. Та ко ђе ће са зна ти ка ко и ко ме је Ан дрић пла ћао сво је ду го ве у по след њим ча со ви ма жи во та, ко је су ње го ве по след ње ре чи, за што пред Ан дри ће ва вра та до ла зи си бир ски ти гар, ко је же на ко ју је Ан дрић упо знао у Ма дри ду. Ни је, на рав но, реч о до ку мен тар ној већ о књи жев ној про зи. Ан то ло ги ја „Зе маљ ски ду го ви“ пе та је књи га у еди ци ји „Та ла си“. До са да је „Ла гу на“ у овој би бли о- те ци об ја ви ла при че о од ра ста њу„Клин ци од два ме тра, о мо ру„Остр во на два мо ра“, о Грч кој„Ова ко је по че ло“, и ода бир ерот ских но ве ла „Ди вљи ерос“. Р. Л.

БЛИ ЖИ СЕ 57. СТЕ РИ ЈИ НО ПО ЗОР ЈЕ

Ср би ја по ча сни гост

Ср би ја ће би ти по ча сни гост на Сај му књи га у Со лу ну ко ји се отва ра су тра и тра је до 27. ма ја, на ја вио је Ге не рал ни кон зу лат Ср би је у Со лу ну на свом сај ту. На Сај му ће, ка ко се на во ди, Ср би ја би ти пред ста вље на кроз са вре ме но ства ра ла штво и оче ку је се до ла зак књи жев ни ка Да ви да Ал ба ха ри ја, Ду ша на Ко ва че вић, Ви де Ог ње но вић, Дра га на Ве ли ки ћа, Вла ди сла ва Ба ја ца, Све ти сла ва Ба са ре и дру гих. Ср би ју ће на со лун ском сај му пред ста вља ти де ле га ци ја од 16 пи са ца, пре во ди ла ца и књи жев них кри ти ча ра и те о ре ти ча ра. За срп ско Ми ни стра ство кул ту ре је ди ни кри те ри јум по ко ме су пи сци иза бра ни да иду у Грч ку, био да је не ка њи хо ва књи га пре ве де на на грч ки је зик. „Пред ви ђе не су и пра те ће ма ни фе ста ци је по пут из ло жбе по све ће не Иви Ан дри ћу, ра ди о ни це за де цу у окви ру де чи јег кут ка Сај ма, из ло жба срп ских фре -

sreda23.maj2012.

Сим по зи јум кри ти ча ра, ра ди о ни ца и три би на Уз пред ста ве у на ци о нал ној се лек ци ји дра ме и по зо ри шта, и у ино стра ним „Кру го ви ма“, на пред сто је ћем 57. Сте ри ји ном по зор ју ко је се одр жа ва од 25. ма ја до 2. ју на, у окви ру не пра те ћих, не го бо ље ре ћи па ра лел них фе сти вал ских про гра ма, ка ко је ис та као ди рек тор По зор ја Ми ли во је Мла ђе но вић на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре, на ја вљен је и 14. ме ђу на род ни сим по зи јум по зо ри шних кри ти ча ра и те а тро ло га, та ко ђе и Ра ди о ни ца за по зо ри шну кри ти ку и Три би на о по зо ри шној кри ти ци у ре ги о ну. Сим по зи јум по зо ри шних кри ти ча ра се одр жа ва три је нал но, под се тио је ју че по моћ ник ге не рал ног се кре та ра Ме ђу на род не асо ци ја ци је по зо ри шних кри ти ча ра АИЦТ те а- тро лог Иван Ме де ни ца, ко ји ће пред се да ва ти, и до дао да ово го ди шње те ме иду у ко рак с оним што је су про бле ми са вре ме ног по зо ри шта у све ту. По сто ји ап со лут на ко ре ла ци ја из ме ђу оно га чи ме ће се на уч ни ци те о риј ски ба ви ти на сим по зи ју му, и оно га што је у се лек ци ји По зор ја, на по ме нуо је Ме де ни ца,

Фо то: Б. Лу чић

фик ци је, или је про бле ма ти зу ју, би ло да је у пи та њу пост драм ски или до ку мен тар ни те а тар. Све ви ше се

Бра ни слав Ле чић на че лу жи ри ја Још не ко ли ко да на пу бли ку де ли од по чет ка По зор ја на ко ме је се дам пред ста ва у се лек ци ји на ци о нал не дра ме и по зо ри шта, и три у „Кру го ви ма“, и од пред ста ва на По зор ју мла дих. Фе сти вал ће отво ри ти драм ски пи сац Не бој ша Ром че вић, а глу мац Бра ни слав Ле чић ће би ти на че лу жи ри ја и од лу чи ва ти о на гра да ма са оста лим чла но ви ма: управ ни цом ХНК Аном Ле де рер из Хр ват ске, ре ди те љем Ја не зом Пи па ном из Сло ве ни је, ре ди тељ ком Аном То мо вић и спи са те љи цом Ма јом Пе ле вић. На Окру глом сто лу нај бо љу пред ста ву иза бра ће жи ри АИЦТ – а, у ко јем су Уна Ба у ер, Аки ко Та чи ки и Иван Ме де ни ца. до да ју ћи да је глав на те ма са др жа на у мо ту сим по зи ју ма „Глу мац је мр тав, жи вео глу мац!“, а да основ на те за око ко је ће се во ди ти раз го во ри упу ћу је на то да је са вре ме ном по зо ри шту по тре бан не што дру га чи ји глу мац, звао се он пер фор мер, или глу мац на ра тор. - Све ви ше има мо по зо ри ште ко је ни је по дра жа ва ње драм ске фик ци је, и све је ви ше по зо ри шних фор ми ко је су из ван све та драм ске

до га ђа да глум ци не глу ме драм ске ли ко ве у не кој драм ској при чи – ука зао је Ме де ни ца до да ју ћи да то отва ра пи та ња ко јим ме то да ма глу мац тре ба да са вла да но ви вид глу ме, и да ли је еду ка ци ја за то по треб на или не. На овом сим по зи ју му ће уче ство ва ти пред сед ник АИТЦ Јун Че ол Ким из Се у ла, Мар ко де Ма ри нис (Бо ло ња), Ма ри ја Шев цо ва (Лон дон), Вла ди мир Јев то вић (Бе о-

град), Си би ла Пе тлев ски (За греб), Ни ки Волц (Њу јорк), Мар тин Гру бер (Бер лин), Ива на Ву јић (Бе о- град), Зо ја Бу зал ков ска (Ско пље), Кри стел Вај лер (Бер лин), Све ти слав Јо ва нов (Но ви Сад), Ан дреа Том па (Бу дим пе шта), Кри сти на Ро снер (Бу дим пе шта), То мас Ир мер (Бер лин), Амра Ла ти фић (Бе о град), Аки ко Та чи ки (То кио) и Го ран Па влић (За греб). Ра ди о ни ца за по зо ри шну кри ти ку оку пи ће мла де љу де из ре ги о на, ко ји ће на По зор ју има ти при ли ке и да де ба ту ју на Окру глим сто ло ви ма, а та ко ђе и да пи шу о пред ста ва ма у фе сти вал ском бил те ну. Они су уче сни ци ре ги о нал ног про јек та еду ка ци је у обла сти умет нич ке кри ти ке „Criticize This!“ ко ји фи нан си ра Европ ска уни ја и ко ја се тре нут но од ви ја на те ри то ри ји Ср би је, Хр ват ске и Цр не Го ре. Бу ду ћи да је на де лу тен ден ци ја уру ша ва ња свих ви до ва умет нич ке кри ти ке, ко јој се, по ре чи ма Ме де ни це, све ма ње да је про сто ра у ме ди ји ма, као је дан од на чи на да се то ме су прот ста ви мо же да се по сма тра овај про је кат ко ји ће го сто ва ти на По зор ју.

Фе сти вал ће пра ти ти пе то ро по ла зни ка ове ра ди о ни це по зо ри шне кри ти ке из Бе о гра да, Но вог Са да, За гре ба и По од го ри це (Ни ко ла Ско ча јић, Ва ња Ни ко лић, Ива на Анић, Ни но Ко ва чић и Ми ле на Пе јо вић). Ра ди о ни цу ће во ди ти мен то ри Уна Ба у ер из За гре ба и Иван Ме де ни ца. Пре по чет ка ра да ра ди о ни це, би ће одр жа на Три би на о по зо ри шној кри ти ци у ре ги о ну, на ко јој ће би ти пред ста вље на сту ди ја „Ка за ли шна кри ти ка или не из бје жни су пут ник!“ Са ње Ник че вић из За гре ба, као и по ме ну ти про је кат „Criticize This!“. Би ће пред ста вљен и рад срп ске сек ци је АИЦТ –а , а на ја вље на је и рас пра ва о по ло жа ју по зо ри шне кри ти ке у ре ги о ну. На три би ни ће уче ство ва ти: Са ња Ник че вић, Уна Ба у ер, Ан то ни ја Ле ти нић, Да рин ка Ни ко лић, Ксе ни ја Ра ду ло вић, Алек сан дар Ми ло са вље вић и дру ги, као и Иван Ме де ни ца ко ји ће би ти мо де ра тор. Ме ђу оста лим пра те ћим про гра ми ма, на ја вље на је и про мо ци ја мо но гра фи је о Его ну Са ви ну, у из да њу Срп ског на род ног по зо ри шта, ко ју је при ре дио Де јан Пен чић По Н. Пеј чић љан ски.

ИЗ ЛО ЖБА У СПО МЕН-ЗБИР ЦИ ПА ВЛА БЕ ЉАН СКОГ

Ми лен ко Шер бан и са вре ме ни ци За хва љу ју ћи са рад њи Спо мен-збир ке Па вла Бе љан ског са Ку ћом ле га та и Му зе јем по зо ри шне умет но сти Ср би је, у про сто ру Спо мен-збир ке ве че рас у 20 ча со ва би ће отво ре на из ло жба “Ми лен ко Шер бан и са вре ме ни ци”. Из ла га њем де ла из Ле га та Ми лен ка Шер ба на пред ста вљен је ње гов сли кар ски опус, док је умет ни ков про грам -

ла из Шер ба но вог све о бу хват ног опу са спо је у је дин стве ну из ло жбу про из и шла је из ви ше го ди шње са рад ње са Ку ћом ле га та, као и из дав на шње на ме ре да се у про сто ру Спо мен-збир ке при ка же сце но граф ски опус Ми лен ка Шер ба на (Че ре вић, 1907 Бе о град, 1979). За ми сао да се ова ква по став ка по ну ди но во сад ској пу бли ци по те кла је из чи ње ни це да је Шер бан био и сли кар Но вог Са да, да је жи вео ов де, ра дио као сце но граф у Срп ском на род ном по зо ри шту и био ку стос и управ ник Му зе ја Ма ти це срп ске. Као сли кар за бе ле жио је ви зу ре Ма лог Ли ма на, та да но ве че твр ти ко ја је по ла ко до би ја ла ар хи тек тон ску фи зи о но ми ју опле ме ње не Мо дер не, на кон град ње ње них нај у пе ча тљи ви јих зда ња. При су ство дру гих ауто ра на по став ци, из Шер ба но ве за о став шти не из Ку ће ле га та, под се ћа ју на дух вре ме на и умет нич ку кли му пе ри о да у ком је ства рао. Ме ђу њи ма, тре ба по ме ну ти Хе ге ду ши ћа, Лу бар ду, Ми лу но ви ћа, Гво зде но ви ћа, Та ба ко ви ћа, Ми ло са вље ви ћа, Че ле бо но ви ћа, Ара ли цу, Ра -

де ла Ми лен ка Шер ба на, 18 де ла ње го вих са вре ме ни ка и 7 де ла при ме ње не умет но сти). Она су све до чан ство не са мо о ње го вој ства ра лач кој лич но сти већ и о јед ној епо хи срп ске и ју го сло вен ске умет но сти. Као што у ка та ло гу на во ди аутор ка из ло жбе Да ни је ла Ба јић, Ми лен ко Шер бан је иза се бе оста вио вред но на сле ђе ко је пре зен ту је оно нај бо ље из пе ри о да у ком је ства рао и жи вео. По сле Пр вог свет ског ра та, Шер бан из род ног Че ре ви ћа пре ла зи у Но ви Сад где на ста вља шко ло ва ње у Но во сад ској гим на зи ји. Пр ве по у ке из сли кар ства до би ја од Ва се Ешки ће ви ћа, а по себ ну па жњу при ву кли су му пор тре ти Уро ша Пре ди ћа, Сте ва на Алек си ћа и Но ва ка Ра до ни ћа, из ло же ни у све ча ној са ли гим на зи је као и га ле ри ји пор тре та Ма ти це срп ске. Го ди не 1926. од ла зи у Па риз да про ши ри сли кар ско зна ње. Сту ди је за по чи ње на Ака де ми ји Ко ла ро си, а за тим од ла зи у ате ље Ан дре Ло та где учи у ви ше на вра та то ком 1927. и 1929. го ди не. У Ло то вој шко ли упо зна је Пе тра Лу бар ду, Сто ја на Ара ли цу, Ива на

По став ка део про гра ма 57. Сте ри ји ног по зор ја

ски ка рак тер и ства ра лач ка кли ма до ча ра на оства ре њи ма Шер ба но вих при ја те ља. Два де сет иза бра них ин сце на ци ја из Му зе ја по зо ри шне умет но сти Ср би је, под се ти ће на зна чај Шер ба но ве сце но граф ске де лат но сти. Вред ност ства ра ла штва овог умет ни ка, као и мно гих ње го вих са вре ме ни ка, пре по знао је Па вле Бе љан ски и увр стио њи хо ва де ла у сво ју ко лек ци ју. Као што је по зна то, она и да нас чи не ре пре зен та тив ни део стал не по став ке Спо мен-збир ке. Пре ма ре чи ма др Ја сне Јо ва нов, иде ја да се три му зеј ске ку ће где су по хра ње на де -

Не сум њи ви до при нос раз во ју ју го сло вен ске сце но гра фи је, Шер бан је оства рио у ви ше по зо ри шних ку ћа. Сво је по чет ке за бе ле жио је у Срп ском на род ном по зо ри шту у Но вом Са ду (1927-1936), на ста вио у На род ном по зо ри шту Ду нав ске ба но ви не (1936-1941), по сле че га до ла зи у Бе о град у Умет нич ко по зо ри ште, где ра ди од 1940. до 1943. По сле осло бо ђе ња по но во ра ди у Срп ском на род ном по зо ри шту (1945-1948). Осни ва њем Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта, Шер бан пре ла зи у Бе о град и у овом те а тру оства ру је не ке од сво јих нај бо љих сце но гра фи ја, нај ви ше у са рад њи са ре ди те љем Ма том Ми ло ше ви ћем. За сце но гра фи ју Сте ри ји них “Ро до љу ба ца”, на пр вом Сте ри ји ном по зор ју (1956) до био је на гра ду за сце но гра фи ју. Ове го ди не По зор је се одр жа ва пе де сет и сед ми пут, а кроз из ло жбу “Ми лен ко Шер бан и са вре ме ни ци”, го сти ма фе сти ва ла ће се пру жи ти при ли ка да у Спо мен-збир ци по гле да ју не са мо Шер ба но ве на цр те и сце но гра фи је, већ и ње го ве сли ке, цр те же и фо то гра фи је. до ви ћа, Ко њо ви ћа, с ко ји ма је дру го вао, из ла гао, одр жа вао пре пи ску, де лио за јед нич ка про грам ска на че ла. У Ку ћи ле га та од 2006. чу ва се део Шер ба но ве за о став шти не (35

Ра до ви ћа, Зо ру Пе тро вић, Кр сту Хе ге ду ши ћа, с ко ји ма ће раз ме њи ва ти сте че на зна ња и ра ди ти на фор ми ра њу мо дер не умет нич ке сце не по по врат ку из Па ри за.

Ми лен ко Шер бан, Род на ку ћа, Че ре вић, 1956.

За јед но са са вре ме ни ци ма из ла гао је на број ним груп ним из ло жба ма, а нај ви ше у окви ру гру па “Об лик” и “Ше сто ри ца”. Ве о ма је ва жно ис та ћи и пе да го шки рад Ми лен ка Шер ба на, ко јим се ба вио три и по де це ни је. Из вео је на пут мно ге вр сне сце но гра фе, ко ји су у по зо ри шти ма и на те ле ви зи ји, ши ром не ка да шње Ју го сла ви је, по ди гли сце но гра фи ју на вр ло ви сок умет нич ки ни во. Као про фе сор по чео је 1941. у Шко ли за при ме ње ну умет ност у Бе о гра ду. Пре да вач ку де лат ност на ста вио је на Ака де ми ји за при ме ње не умет но сти (пред мет Мо дер на сце но гра фи ја), а по осни ва њу Ака де ми је за по зо ри ште, филм, ра дио и те ле ви зи ју при хва тио се и на ста ве на пред ме ту Сце но гра фи ја и тех ни ка сце не. Као зна ме ни ти сли кар и пе да гог, оста вио је не из бри сив траг на по љу по зо ри шне сце но гра фи је. Шер бан се у те а тар ске во де оти снуо сре ди ном 30-тих го ди на и у њи ма остао до кра ја жи во та, пот пи сав ши пре ко 140 сце но граф ских ре ше ња.

Ми лен ко Шер бан је то ком шест де це ни ја плод ног ства ра ла штва дао ве ли ки до при нос срп ској умет но сти у под руч ји ма сли кар ства, сце но гра фи је, ко сти мо гра фи је и пе да го шког ра да. Ње гов ан га жман на ку сто ским и управ нич ким по сло ви ма Му зе ја Ма ти це срп ске и осми шља ва њу пр ве по став ке у Вој во ђан ском му зе ју, оста ви ли су не из бри сив траг у овим ин сти ту ци ја ма. Шер ба нов умет нич ки и лич ни ан га жман аде кват но је пре по знат, о че му све до че мно го број на при зна ња за сце но гра фи ју и сли кар ство, као и ре тро спек тив не из ло жбе у Са ло ну МСУ у Бе о гра ду (1966), Га ле ри ји Ма ти це срп ске (1968), као и у Срем ској Ми тро ви ци и Бе о гра ду (1974). О то ме да је ње го во умет нич ко ства ра ла штво увек ак ту ел но, го во ри и низ пост хум них из ло жби ор га ни зо ва них у нај зна чај ни јим ин сти ту ци ја ма Бе о- гра да и Но вог Са да, два гра да у ко ји ма је ства ра ју ћи оста вио не из бри сив траг. Из ло жба је отво ре на до 24. ју на. Си ни ша Ко ва че вић

svet

sreda23.maj2012.

dnevnik

SU DAR PUT NI^ KOG I TE RET NOG VO ZA U IN DI JI

SA RAD WA ME\UNARODNE AGENCIJE ZA ATOMSKU ENERGIJU I IRA NA

Po gi nu lo naj ma we 24 put ni ka, a 400 po vre |e no

Do go vor o nu kle ar nom pro gra mu ~e ka pot pis

WU DEL HI: U sudaru putni~kog i teretnog voza na jugu Indije i kasnijem poàru koji je zahvatio deo kompozicije poginulo je najmawe 24 putnika i oko 40 je povre|eno, saop{tili su indijski lokalni zvani~nici. Oko 70 putnika je spaseno iz vagona putni~kog voza u distriktu Anantapur, u dràvi Andra Prade{, potvrdio je okru`ni policijski zvani~nik âru Sina, prenela je agencija AP. Teretni voz se zaustavio kod stanice u blizini Penukonde kada je putni~ki voz „Hampi Ekspres” udario u wega. êtiri vagona putni~kog voza su isko~ila iz {ina kada je ma{inovo|a aktivirao ko~nice u vanrednoj situaciji videv{i teretni voz u svom koloseku, a jedan od vagona se zapalio i zarobio mnoge putnike od kojih je najmawe osam izgorelo, dodao je Sina. „Hampi Ekspres” je i{ao za ju`ni indijski grad Bangalor kada se sudar dogodio u Penukondi,

„Dra gon” po le teo u sve mir KEJP KA NA VE RAL: Prvi privatni proizvo|a~ raketa, kalifornijska kompanija „Spejs iks”, lansirala je ju~e bespilotnu svemirsku letelicu „Dragon” sa zalihama za Me|unarodnu svemirsku stanicu. Ovo je prvi put da jedna privatna kompanija pruà takvu vrstu usluge, navela je britanska televizijska mreà Bi-Bi-Si. Ovakve zadatke obi~no obavqaju kapsule koje pripadaju vladinim astronomskim agencijama, kao {to su NASA i ESA. Raketa „falkon 9”, s kapsulom bez posade, duga~ka 54 metra, lansirana je iz Kejp Kanaverala, na Floridi. Letelica bi trebalo da stigne do svemirske stanice u ~etvrtak, kada }e, na razdaqini od 2,5 kilometra od Stanice, demonstrirati kapacitete svojih sistema navo|ewa, kontrole i komunikacije. Ukoliko demonstracija bude uspe{na, letelici }e biti dozvoqeno da se u petak pribliì Stanici na 10 metara. Astronauti na platformi }e tada robotizovanom rukom privu}i i „usidriti” brod. Ova misija je veoma zna~ajna jer ozna~ava veliku promenu u na~inu na koji SAD èle da sprovode operacije u svemiru.

Je dan od va go na se za pa lio i za ro bio put ni ke

oko 170 kilometara severno od Bangalora. @elezni~ka nesre}a dogodila se pred zoru, potvrdio je ^andraleka Mukerxi, izvr{ni di rek tor za in for mi sawe u Ministarstvu `eleznice u Wu Delhiju.

„Izgleda da je voza~ putni~kog voza prevideo signal i udario u teretni voz, ali ~ekamo rezultate istrage”, rekao je Mukerxi za agenciju AFP. Indija ima jednu od najve}ih `elezni~kih mre`a na svetu, koju dnevno koristi oko 20 miliona Indijaca.

BE^: Generalni direktor Me |u na rod ne agen ci je za atomsku energiju (IAEA) Jukija Amano rekao je da je postignut dogovor sa Iranom u ve zi sa nu kle ar nim pro gra mom Teherana. On je, kako prenose agencije, istakao da }e sporazum biti uskoro potpisan. Amano je ju~e po povratku iz vi{ednevne posete Teheranu, objasnio da neki detaqi treba jo{ da se dorade, ali je novinarima izjavio da su iranski zvani~nici rekli da ne}e stajati na putu potpisivawa dogovora. On je u Teheranu razgovarao sa iranskim vlastima o nastavku dugo obustavqenih istraga u vezi nuklearnih aktivnostia Irana, koje su pod sumwom da imaju vojnu dimenziju. Iran odbacuje da radi na izradi nuklearnog naoru`awa, kao {to to tvrde zapadne zemqe, isti~u}id a nuklearnu tehnologiju koristi iskqu~ivo u mir ni dop ske svr he, za

Ju ki ja Ama no

pravqewe struje. Iran mora pod hitno da sarajuje sa Me|una rod nom agen ci jom za atomsku energiju (IAEA) u istrazi nuklearnih aktivnosti Te he ra na, re kao je ju ~e iza sla nik SAD pri IAEA Robert Vud. „Dok po hva qu je mo na po re IAEA u ciqu postizawa dogovora sa Iranom zabrinuti smo da li }e Iran, u skladu sa dogovorom, ubrzo da preduzme konkretne korake u uspostavqawu pune saradwe”, rekao je on prenose agencije. Vud, ~i ja ze mqa op tu` je Iran da radi na izradi nuklearnog naoru`awa isti~e da su SAD uzele u obzir nedavni dijalog IAEA i Irana i da is~ekuju da ~uju detaqe. On je apelovao na Iran da iskoristi ovu priliku i razjasni otvorena pitawa o nukle ar nom pro gra mu. Pu na i tran spa rent na sa rad wa sa IAEA je prvi korak, konstatovao je Vud.

ZA VR [EN SA MIT NA TO-a U ^I KA GU

Oba ma: Ja san put za okon ~a we ra ta u Av ga ni sta nu ^I K A G O: Li de ri ze ma qa ~lanica NATO dogovorili su na skupu u ^ikagu, tokom zavr{nog da na sa mi ta, iz la znu stra te gi ju za po vla ~e we iz Avganistana do kraja 2014. godine, kada }e upravqawe tom zemqom preuzeti doma}e snage. Pred sed nik SAD Ba rak Obama izjavio je preksino} na

kraju samita, da je napravqen jasan put za okon~awe rata u Av ga ni sta nu na “od go vo ran na~in”. Bezbednosne obaveze }e prvo pre u ze ti av ga ni stan ske snage tokom naredne godine, da bi polako u 2014. godini po~e la pri pre ma za po vla ~ewe snaga NATO, rekao je

Po dr {ka Sr bi ji u pro ce su evro a tlant skih in te gra ci ja êlnici Severnoatlantskog pakta su razgovarali u îkagu i o dijalogu Beograda i Pri{tine i pozvali na produbqivawe saradwe izme|u Srbije i NATO. „Pozivamo Srbiju na daqe napore ka konsolidaciji mira i stabilnosti na Kosovu”, kaè se u deklaraciji koja odraàva stav 28 {efova dràva i vlada i dodaje da „Beograd i Pri{tina treba da iskoriste sve mogu}nosti koji im pruà dijalog koji se vodi pod patronatom EU”. „Pozdravqamo napredak ostvaren u dosada{wem toku dijaloga, ukqu~uju}i sporazum o regionalnoj saradwi i integrisanoj kontroli prelaza”, poru~uje se u deklaraciji, uz konstataciju da je taj dijalog „kqu~ poboq{awa bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu”. NATO je u istoj deklaraciji pozdravio napredak koji je Srbija dosad ostvarila u partnerskoj saradwi sa Alijansom. „NATO je spreman da produbi politi~ki dijalog i prakti~nu saradwu sa Srbijom”, kaè se u deklaraciji, uz obe}awe da Srbija moè da ra~una da }e je NATO i ubudu}e podràvati u procesu evroatlantskih integracija.

generalni sekretar severnoatlant ske ali jan se An ders Fog Rasmusen. Ceo ju~era{wi dan je najve}im delom bio posve}en upravo Avganistanu, a zapadni lideri su se obavezali da }e i nakon povla~ewa nastaviti da daju podr{ku avganistanskim snagama bezbednosti. Rasmusen je potvrdio da }e bi ti pri ku pqe no ~e ti ri milijarde dolara u vidu po-

Protesti traju I drugog dana samita u ^ikagu, u centru tog grada su odr`ani protesti, ali ovog puta nije bilo sukoba sa policijom kao u nedequ. Okupilo se samo nekoliko stotina demonstranata, koji su u festivalskoj atmosferi protestovali, bez incidenata.

mo}i za te svrhe, i da bi avganistanske snage u naredne dve godine trebalo da dostignu cifru od 350.000 qudi. Jedna od tema drugog dana skupa u ^ikagu je bila saradwa sa Pa ki sta nom, na kon {to je pre {est meseci ta zemqa zatvo ri la svoj tran sportne rute za NATO snage, po{to su avioni alijanse gre{kom bom bar do va le i ubile 24 pakistanska grani~ara. O~ekuje se da bi Pakistan uskoro mogao da otvori svoju granicu sa Avganistanom, {to bi pomoglo snabdevawe NATO trupa, kao i povla~ewe u jednom trenutku, ali taj dogovor jo{ nije u potpunosti izvestan. Obama je ju~e ujutro kratko o to me raz go va rao sa pa ki stan skim li de rom Asi fom Alijem Zardarijem, me|utim, pre ma tvrd wa ma ne i me no va nih ame ri~ kih zva ni~ ni ka, kona~an dogovor jo{ nije postignut. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski premijer Dmitrij Medvedev postao je ju~e ~lan vladaju}e partije Jedinstvena Rusija ~ija mu je partijska kwi`ica sve~ano uru~ena u Moskvi. Po Poveqi JR svaki novi ~lan treba da ~eka najmawe {est meseci od trenutka podno{ewa zahteva za prijem u stranku, ali Medvedev nije ~ekao toliko, jer kako je obja{weno, Medvedev je uvek bio pristalica stranke koja u subotu bira novog lidera.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun upozorio je ju~e da je nastupio „kqu~ni momenat” u potrazi za mirnim re{ewem krize u Sirije istakav{i da je i daqe izuzetno zabrinut zbog opasnosti od izbijawa gra|anskog rata punih razmera. Generalni sekretar je izrazio zabrinutost i zbog izliva nasiqa u Libanu kao posledici nemira u Siriji.

ABDRABUH MANSUR HADI Jemenski predsednik Abdrabuh Mansur Hadi ju~e je obe}ao da }e poja~ati mere u obru{avawu na militantne aktiviste, po{to je bomba{-samoubica u vojnoj uniformi digao sebe u vazduh tokom priprema za vojnu paradu u Sani, pri ~emu je poginulo skoro 100 jemenskih vojnika.”Na{e oru`ane i bezbednosne snage posta}e ~vr{}e i odlu~nije u gowewu terorista”.

Bin Laden nije ubijen? planinama u blizini pakiMOSKVA: Biv{i agent CIA Berstansko-avganistanske grakan Ja{ar rekao je za ruski Kanal 1 nice. da je vo|a Al Kaide Osama bin LaCIA je, kako je rekao, oteden umro prirodnom smr}u pre 2006. la jednog od trojice ~uvara godine, odnosno ~etiri godine pre svega nekoliko dana pre nego nego {to je, prema zvani~noj verzi{to je objavqena informaji, ubijen u akciji ameri~kih specicija o smrti Bin Ladena. jalaca. U septembru 1992. godine, ûvar im je otkrio ta~nu dok sam boravio u ê~eniji, prvi lokaciju groba biv{eg vo|e put sam upoznao ~oveka po imenu Al Kaide, rekao je Ja{ar. Bin Laden. Sastanak se odvijao u „Nije se dogodio nikakav dvospratnici u Groznom. Na drugom napad. Ja poznajem sve amespratu zgrade boravila je porodica ri~ ke ope ra ci je iz nu tra. gruzijskog predsednika koji je u to Prona{li su Bin Ladenov vreme bio izba~en iz dràve, a na grob, iskopali telo, a svedowem spratu ìveo je Osama”, istu ispri~ali pri~u o velipri~ao je Ja{ar. koj ak ci ji i po gu bqe wu. Prema wegovim re~ima, li~no je Predstavili su sve kao svopoznavao trojicu Bin Ladenovih ~u- Yo Baj den, Ba rak Oba ma i Hi la ri Klin ton i{ ~e ku ju re zul tat ju veliku pobedu kako bi vara i s wima bio blizak prijateq. ak ci je spe ci ja la ca poreskim obveznicima doOni su mu, kako je rekao, ispri~akazali da ne pla}aju ogromne svote novca li da su ~uvali Bin Ladena sve do wegove ~uvara, Samija, Mahmuda i Ajuba, koji su biuzalud”, ispri~ao je Ja{ar. Va{ington je smrti, 26. juna 2006. godine. li uz wega do samoga kraja, kada je umro 2006. 2. juna pro{le godine objavio da je Bin „âk i ako ceo svet veruje da je Bin Laden godine”, tvrdi Ja{ar. Biv {i ame ri~ ki agent tvr di da su Laden ubijen u velikoj akciji ameri~kih ubijen pro{le godine, ja u to ne mogu da veBin Ladena sahranila trojica ~uvara na specijalnih snaga u Pakistanu. rujem. Li~no sam poznavao trojicu wegovih

SveT / BALkAn

dnevnik

sreda23.maj2012.

NA SAMITU ALIJANSE NIJE DONETA ODLUKA O PRIJEMU NOVIH ^LANICA

BiH, Ma ke do ni ja i Cr na Go ra sa mo u ope ra ci ja ma Î KA GO: êlnici NATO na samitu u îkagu nisu doneli odluku o ulasku novih ~lanica u Severnoatlantski vojni savez, {to je presedan u odnosu na sve samite koji su odràni u posledwih nekoliko decenija, pi{e nedeqnik „Forin Polisi”. Ameri~ki list navodi da su van ~lanstva i daqe Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Gruzija, iako su se nadale da bi mo`da moglo da do|e do napretka u îkagu. Dvadeset osam ministara spoqnih poslova NATO dràva se sastalo sa predstavnicima ~etiri dràve koje èle da u|u u Alijansu, ali sem qubaznog zahvaqivawa zbog u~e{}a wihovih vojnika u misijama, nisu dobili ni{ta drugo, navodi list. „Fo rin Po li si„ is ti ~e da Gruziju za ulazak u NATO spre~avaju nere{eni teritorijalni odnosi sa Rusijom, a Makedoniju spor oko imena sa Gr~kom. Ne treba zaboraviti da Makedonija taj papir ima od 1999.godine i da jo{ nije ~lanica NATO, nagla{ava ameri~ki nedeqnik. Crna Gora je dobila Akcioni plan o

~lanstvu u NATO, {to je posledwi korak pred ulazak u Alijansu.

Hilari Klinton na samitu

Nedeqnik ocewuje da pro{irewe NATO nije me|u prioriteti ma ad mi ni stra ci je Ba ra ka Obame, koja je vi{e okrenuta zavr{etku rata u Avganistanu i evropskoj du`ni~koj krizi, koja ima uticaja i na zapadnu vojnu alijansu.

Luk {i}: Cr na Go ra po uz dan part ner POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} kazao je da je ta dràva pouzdan partner NATO-u ne samo u misiji u Avganistanu, ve} i gde god je to potrebno. On je, u okviru samita NATO-a u îkagu, rekao da Crna Gora u potpunosti podràva strategiju Se-

vernoatlanske alijanse u Avganistanu. Doprinos Crne Gore moè izgledati simboli~an, ali na{e u~e{}e u ISAF misiji pokazalo je da, iako mali brojem, moèmo biti pouzdan element u NATO mozaiku i partner kojem se moè ve-

Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je ju~e da SAD ostaju posve}ene po-

rovati, istakao je Luk{i}.On je podsetio da su pripadnici Vojske Crne Gore ve} vi{e od dve godine angaòvani u misiji ISAF, a ve}ina je stacionirana u regionalnoj komandi Sever, dok ostali sluè u vojno-policijskoj {koli u Kabulu, gde pomaù u obuci avganistanskih snaga bezbednosti. Prema wegovim re~ima, paralelno sa tim, kroz Ameri~ko-jadransku povequ, zajedno sa zemqama regiona, Crna Gora nastavqa da radi na ja~awu zajedni~kog regionalnog anga`mana u ISAF misiji. Crna Gora, tako|e, razmatra mogu}e modalitete svog angaòvawa nakon 2014. godine, s ciqem pronalaèwa najboqeg na~ina da se podrè na{i zajedni~ki napori na izgradwi bezbednog i prosperitetnog Avganistana tokom tranformacione dekade, kazao je Luk{i}.

litici otvorenih vrata za ~lanstvo u NATO, izraziv{i nadu da je ovo posledwi samit koji }e pro }i bez pri hva ta wa no vih ~lanica Alijanse. Klintonova je za Gruziju, kao jednu od zemaqa koja `eli da u|e u NATO, rekla da je to dr`ava

sa najve}im brojem vojnika u Avga ni sta nu, a da ni je ~la ni ca Alijanse. Mi ~vrsto po{tujemo suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije, dodala je ameri~ka dràvna sekretarka. Ona se osvrnula i na Makedoniju, tako|e je pohvaliv{i zbog zna~ajnog u~e{}a wenih vojnika u misiji u Avganistanu, i pozvala Skopqe i Atinu da re{e problem oko imena, da bi Makedonija {to pre postala ~lanica NATO. Klintonova je pozdravila i u~e{}e crnogorskih vojnika u misiji ISAF, kao i vojne reforme u toj zemqi, zaloìv{i se za sveobuhvatni zavr{etak reformi, {to bi Crnoj Gori omogu}ilo ~lanstvo u zapadnoj vojnoj alijansi.[to se ti~e BiH, ona je pozdravila politi~ki dogovor oko pitawa odbrane u toj zemqi, zatraìv{i da on {to pre bude i implementiran. „U vezi svih ovih dràva, i svih drugih koje èle da u|u u NATO, mi bismo voleli da pokaù da dele iste vrednosti i voqu da ispune standard koji su potrebni za ~lanstvo”, zakqu~ila je ameri~ka dràvna sekretarka.

Do dik: Od lu ka o NA TO za vi si od Sr bi je BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e RS odr`ati obavezuju}i referendum o ulasku u NATO kada za to do|e vreme, kao i da }e takva odluka uvek biti vezivana za definitivan stav Srbije o tom savezu. „Odluka o ~lanstvu BiH u NATO savezu nije donesena. Kada BiH bude u prilici da odlu~uje o tom pitawu, Republika Srpska }e se o tome izjasniti na obavezuju}em referendumu”, rekao je Dodik novinarima u Bawaluci. Dodik, koji je i lider SNSD-a, naglasio je da }e RS odluku o tom pitawu uvek vezivati za definitivnu odluku Srbije o tom savezu. „Ne `elimo da ulazak BiH napravi NATO granicu na samoj Drini. Naprosto, mi }emo gledati kako se Srbija odre|uje o tom pitawu”, istakao je Dodik, preneli su bawalu~ki mediji. Ukoliko Sr-

bija bude neutralna, naveo je Dodik, Republika Srpska }e na referendumu predlo`iti i svoju neutralnost, a ukoliko Srbija promeni svoju poziciju u pogledu NATO-a, RS }e takvu poziciju pratiti. Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavio je

nedavno da wegova zemqa sna`no lobira za prijem BiH u NATO savez. Na samitu NATO koji je tokom vikenda odr`an u ^ikagu BiH je predstavqao ~lan tro~lanog Predsedni{tva iz reda bo{wa~kog naroda.

GR^KA

Ci pras raz go vo ra o op stan ku u evro zo ni ATI NA: Harizmati~ni lider gr~ke levi~arske koalicije ‘’Siriza’’ Aleksis Cipras, koji bi mogao imati presudnu ulogu u odlu~ivawu sudbine evra, po~eo je turneju po evropskim prestonicama u koje nosi samo jednu poruku vreme je za razgovore. Cipras je rekao da èli da sara|uje sa evropskim politi~arima koji razmi{qaju sli~no kao i on, poput novog francuskog predsednika Fransoa Olanda i ho}e da ublaè politiku {tedwe pronalaèwem novih na~ina za podsticawe privrednog rasta. U intervjuu, datom uo~i

wegove prve posete inostranstvu od iznenadnog porasta popularnosti na izborima 6. maja, Cipras je istakao da èli pregovore o opstanku Gr~ke u evrozoni, prenosi Rojters. „Glavni ciq ove posete je to {to ho}emo da vlade va`nih zemaqa EU, Francuske i Nema~ke, vide za {ta se zalaèmo, jer ono {to se u Evropi prenosi o nama nije ono {to mi predstavqamo i èlimo”, objasnio je Cipras. Lider ‘’Sirize’’ ne}e razgovarati sa vladinim zvani~nicima, ve} sa kolegama levi~arima u Francuskoj i Nema~koj, ukqu~uju}i biv{eg

predsedni~kog kandidata @an Lik Melen{ona, i Klausa Ernsta i Gregora Gisija iz nema~ke levice. Cipras }e odr`ati konferenciju za novinare i u Parizu i u Berlinu kako bi wegova poruka stigla do {ire javnosti. „Mi uop{te nismo antievropska snaga. Mi se borimo za o~uvawe dru{tvene kohezije u Evropi. Mi smo mo`da najvi{e proevropski orijentisana snaga u Evropi, zato {to }e wene dominantne sile dovesti uniju do nestabilnosti, a evrozonu do propasti, ako budu insistirale na {tedwi”, istakao je Cipras

ZEMQOTRES U BUGARSKOJ

Po vre |e no 30 qu di, uz ma wu ma te ri jal nu {te tu SO FI JA: U zemqotresu ja~ine 5,8 stepeni Rihterove skale, koji je pogodio Bugarsku ju~e ujutro, povre|eno je 30 qudi i ima mawe materijalne {tete, javila je bugarska novinska agencija BTA. Vanredno stawe progla{eno je u regionu Pernik, posle no}a{weg jakog potresa koji je trajao 10 sekundi, posle koga je usledilo jo{ oko 30 slabijih potresa koji su pri~inili mawu materijalnu {tetu. Epicentar zemqotresa bio je kod mesta Pernik, 25 kilometra zapadno od Sofije, na dubini od 9,4 kilometara. Materijalna {teta je prijavqena u gradu Pernik, Sofiji, Blagoevgradu i Kjustendilu. Najja~i potres veoma se sna`no osetio na gorwim spratovima zgra-

Sofija

da u Sofiji, a uspani~eni stanovnici Pernika neprekidno su zvali nacionalnu radio-stanicu i bugarske novinske agencije, koji su savetovali upla{enim gra|anima da iza|u i ostanu napoqu, prenela je agencija AFP. U Sofiji su gradske vlasti primile 63 prijava o pa-

dawu dimwaka sa krovova i 29 prijava o padawu gipsa sa spoqnih zidova, a pri~iwena {teta je prijavqena u 13 {kola i 10 vrti}a. Iako je bugarska slu`ba civilne za{tite primila brojne prijave o sru{enim dimwacima, sru{enim ili popucalim zidovima, polomqenim prozorima i o{te}enim vozilima, nije bilo izve{taja o prekidima u snabdevawu elektri~ne energije i komunikacija {irom zemqe. „Znam da su qudi u panici i to je stvarno normalno”, rekao je bugarski premijer Bojko Borisov. Rosica Janakijev, gradona~elnica Per-

nika, rudarskog sedi{ta Bugarske na sredwovekovnom putu Sofija–Solun, rekla je da nema opasnosti po veliku branu na akumulacionom jezeru Studena Kladenec u blizini grada. „Zid na brani Studena je u dobrom stawu. Prati se neprestano. Nema izve{taja o `rtvama niti pri~iwenoj materijalnoj {teti u Perniku do sada”, ponovila je Janakijeva. Me|unarodni aerodrom u Sofiji normalno fukcioni{e, kao i bugarska nuklearna elektrana koja se nalazi oko 200 kilometara severno od epicentra. Bugarska agencija Fokus javila je da se zemqotres osetio i u Srbiji, Makedoniji, Gr~koj, Rumuniji i Turskoj.

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A U ALBANIJI

Naj ma we 13 oso ba po gi nu lo, vi{e od 20 po vre |e no TI RA NA: U saobra}ajnoj nesre}i na jugu Albanije poginulo je 13 studenata , a jo{ dvoje je u kriti~nom stawu, saop{tio je albanski ministar unutra{wih poslova Bujar Ni{ani Jo{ dvadesetak studenata je povre|eno kada je ju~e autobus, koji je prevozio studente sleteo sa puta i survao se u provaliju duboku 80 metara, a voza~ je poginuo. U autobusu je bilo 39 putnuka a uzrok nesre}e koja se dogodila u blizini grada Hi-

mare, 220 kilometara ju`no od glavnog grada Tirane, za sada je nepoznat. Lokalni mediji su preneli, pozivaju}i se na izjave svedoka, da se autobus kretao veli kom br zi nom. Al ban ska vlada je zbog nesre}e proglasila ju~era{wi dan danom `alosti, prenosi AP. Zastave su spu{tene na pola kopqa a nekoliko stotina qudi palilo je sve}e i polagalo cve}e kod univerziteta Aleksander Xuvani u Elbasanu.

ZBOG SUMWE DA SU PRALI NOVAC

Uhap {e ni sa rad ni ci mi tro po li ta Jo va na SKO PQE: Makedonska policija uhapsila je desetak osoba, najbliìh saradnika biv{eg vladike Ohridske arhiepisko pi je SPC Jo vana Vrani {kovskog, zbog sumwe za krivi~no delo prawe novca. Tu informaciju prvo je objavila privatna nacionalna televizija Sitel, nakon ~ega je MUP samo potvrdio informaciju i najavio vi{e detaqa za danas. Po navodima TV Sitel, u to krivi~no delo navodno je ukqu~eno petnaestak qudi, me|u kojima su i vladike Marko Kimev i David Ninov, koji su nedostupni policiji. Uhap{eni su ~lanovi uè poro di ce Vrani {kovskog, sve {teno osobqe, monahiwa i privrènici Ohridske arhiepisko pi je SPC. Fi nan sij skim sredstvima koja su nelegalno stekli, oni su navodno planirali da kupuju imovinu u Skopqu i [tipu. Svi privedni izvedeni su pred istra`nog sudiju. Ina~e, Sud u Velesu potvrdio je pre 10 dana presudu Vrani{kovskom, koji je osu|en na dve i po godine zatvora zbog

pronevere 250.000 evra, dok je bio vladika Makedonske pravoslavne crkve koja ga je ra{~i-

Jovan Vrani{kovski

nila, a Srpska pravoslavna crkva imenovala za srpskog egzarha u Makedoniji. Uhap{en je 12. decembra pro {le go di ne prilikom poku{aja ulaska u Makedoniju, na gr~ko-makedonskom prelazu Mexitlija.

RUMUNIJA

Ra ti fi ko van fi skal ni pa ket sa EU BU KU RE[T: Rumunija je ratifikovala fiskalni sporazum Evropske unije, nakon {to je senat dao svoje „zeleno svetlo”, rekao je predsednik gorweg doma parlamenta Vasile Blaga.

Vasile Blaga

„Senatori su odobrili pakt, ~iji je ciq da se obuzda javni deficit, sa 89 glasova za, jednim protiv i jednim uzdr`anim, pre-

ma zvani~nim podacima, prenosi agencija AFP. Dowi ili Predstavni~ki dom je jo{ 8. maja usvojio ovaj sporazum. Novi fiskalni pakt, koji je izra|en kao odgovor na krizu u evrozoni, primorava zemqe evrozone da primene takozvano „zlatno pravilo” koje podrazumeva uravnote`ewe buxeta ili }e se u suprotnom suo~iti sa sankcijama. Svaka zemqa koja ne bude ratifikovala novi pakt, izgubi}e pravo da u budu}nosti dobije pomo} od EU. Rumunija je ~lanica EU od 2007, ali jo{ uvek nije u{la u evrozonu. Ova zemqa je pro{le godine uspela da prevazi|e ozbiqnu recesiju, nakon {to je od Evropske unije, Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dobila paket pomo}i vredan 20 milijardi evra.

sreda23.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53433

IZDAJE se lokal za tihu delatnost, 21m2, sa sanitarnim ure|ajem i parnim grejawem, linijom za telefon, Ul. Gagarinova 14.Telefon 064/205-14-45. 53239

KUPUJEM stare automobile do 200E, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495. 53050

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: Posledwi pozdrav

Tiboru \ura{evi}u od kom{ija sa Kamewara, porodice: Kozomara, Mr|a, Mili}, Mitrovi}, Mili}, Ivan~evi}, Damwanovi}, Smirnov, Tako, Baj{ev, Toma i Miqu{. 53518

Posledwi pozdrav mojoj

Ru`ici

Nau~ili ste me mnogo ~emu. Ulili ste mi veru u sebe. Hvala mnogo. Sa po{tovawem uvek u mojim mislima.

Va{ Igor.

53486

Posledwi voqenoj i i tetki

pozdrav najboqoj

na{oj sestri

Kovinki od: sestre Nade, zeta Jovice i sestri~ine Zorice sa porodicom. Za svu wenu neizmernu qubav i dobrotu, veliko joj hvala. Osta}e nam zauvek u najlep{im uspomenama. 53572

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom drugu

Vujici Panteli}u

od porodice Krsti}.

53573

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav i po{tovanom

voqenom

Vujici Panteli}u

Posledwi pozdrav

sreda23.maj2012.

Kriminalisti~ka tehnika policijske uprave Novi Sad iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti dragog, cewenog i po{tovanog

Posledwi pozdrav

~ika Vujici

kumu Vujici

Vujici

@eqka Dulovi}a O`alo{}eni: tetka Draga, Bato i Rada sa porodicama.

od porodice Drini}.

od: Nenada, Pa{e, \oleta, Renate, Faleta, Srkija.

53577

53579

Posledwi pozdrav od wegovih kolega s posla.

po{tovanom ocu na{eg kolege. Imali smo sre}u i zadovoqstvo poznavati Vas.

53578

TROGODI[WI POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 72. godini preminula na{a draga mama i baka

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg zeta i te~e

53575

Posledwi pozdrav dragom te~i

Preduze}e ENOL GROUP doo Novi Sad.

367/P

Aleksandar Molnar Sa{a

Draga mama,

24. 5. 2009 - 24. 5. 2012. Dragi sine, dani i godine prolaze, a tuga u na{im srcima ostaje. Tvoji: mama Nevenka, tata I{tvan, bra}a \ura i Stevan i snaja Sawa. 53581

Tu`nog srca se opra{tamo od tebe veliki prijatequ. Zauvek }e{ biti u na{im mislima.

Vujice Panteli}a

Vujici Panteli}u

Kovinka Dedi} Tvoja dobrota i plemenitost osta}e ve~no u na{im srcima. Sahrana je danas, 23. 5. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Petar, snaha Branislava i unuci Nemawa i Mihajlo.

Po~ivaj u miru.

Radmila Perovi} ro|. Mito{evi} Du{ko, Qiqa, Rada i Nikola.

Milan, Sowa i Sara.

hvala ti za svu qubav koju si mi nesebi~no davala. Tvoja }erka Verica. Ispra}aj }e se odr`ati 23. 5. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

53571

Vujica Panteli}

53549

53547

53551

Posledwi pozdrav

Sa tugom }e ~uvati uspomenu na tebe porodica Majki}. 53565

Posledwi pozdrav prijatequ

Radmila Perovi}

@eqko Dulovi}

ro|. Mito{evi}

Vujici Panteli}u

od porodice Drobac.

53566

Posledwi pozdrav zetu

Vujici Panteli}u @iveo si skromno, nenametqivo. Gajio si prijateqstvo i drugarstvo sa qudima dobre voqe. Na{e poznanstvo i prijateqstvo traje od 70 - tih godina, delili smo dobro i zlo, iskreno se poveravali za sve neda}e koje su nas pratile. Dragi Vujice, tvoj prerani odlazak zaista nam je te{ko pao. Mi, tvoji prijateqi }emo te pamtiti ve~no.

Vujici Panteli}u

Dragi @eqko, odnosi{ deo srca tetka Stevanki, Miloradu i deci.

53550

53555

Draga baba,

Radmila Perovi} ro|. Mito{evi}

@arko, Rosa i Sretko Palali}. od: Slavice, Milana i Du{ka Vuwak.

Tvoj mio pogled, bezuslovna qubav i tople re~i ostaju ve~no u na{im srcima. Tvoja unuka Jovana, praunuk Uro{ i zet Vitomir.

53584 53567

Posledwi pozdrav dragoj baba Radi od: snaje Nade sa unukama Ivanom i Milicom.

53548

^iTUQe l POMeni

sreda23.maj2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula

dnevnik

Posledwi prijatequ

Miloj i voqenoj majci i baki

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Veri Vrgovi}

Olga ]osi}

1942 - 2012. udovi Dragoquba Damjanovi}a

@eqku Dulovi}u

Sahrana je danas, 23. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Rumenki. O`alo{}eni: sinovi Stevan i Dragan sa porodicama.

Sahrana je u ~etvrtak, 24. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Ponosan sam {to si mi bio prijateq i uvek }u te se s po{tovawem se}ati.

S qubavqu, po{tovawem i bolom }erka Maja i unuka Lena Dunovi}.

Borislav Josipovi} sa porodicom.

53530

53560

ro|. Vi{wi~ki

@eqku Dulovi}u Kqucku od: Goluba, Jak{e, Veselina, Duleta, Tihomira, Darka, Bajkana, Celeta i Gande.

53546

Zaspala je ve~nim snom moja snaha

Preminula je na{a draga

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj

Vujke

Jelena O{tri}

Veri Vrgovi}

1930 - 2012. Ponosni {to smo je imali zauvek }emo pamtiti wen plemeniti lik, svu dobrotu i qubav koju nam je pru`ala. O`alo{}eni: Vesna, Jelena, Zdravko, Marko i Dimitrije. Sahrana je u ~etvrtak, 24. 5. 2012. godine,u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vera Vrgovi} S qubavqu, tugom i bolom zaova Ru`ica Veselinovi} sa porodicom.

Volela sam te i ponosna sam {to si mi bila iskreni prijateq. Neka te an|eli ~uvaju.

Veri Vrgovi}

od porodice Vrgovi}. Tvoji: Olga, \eta, Sa{a, Andrej i Marko.

53588

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

POMEN

Posledwi stricu

pozdrav

53559

53561

53562

voqenom

Sa tugom i bolom opra{tamo se od dragog nam zeta

Osta}e nam u se}awu po blagosti i dobroti, ceweni |akon

Tvoja supruga, deca i unuci.

Vujici Panteli}u od: Toze, Rade, Veqka, Jelene, Reqe i Tare.

pozdrav

voqenom

Posledwi bratu

od sinovaca Vladimira i Novice.

pozdrav

voqenom

od brata Pere sa porodicom.

53526

voqenom

Iliji Ble{i}u

53525

Posledwi bratu

pozdrav

Wegov dragi i plemeniti lik ve~no }e `iveti u na{im srcima.

53557

Posledwi stricu

pozdrav

voqenom

Nikola Raoni}

osta}e{ srcima.

Oqa, Biqana, Milan i svi iz Bezeca.

53552

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom

zauvek

na{im

Posledwi pozdrav od porodice [ukovi}.

Familija Vla iz Ka}a.

53522

53558

53570

na{em

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Vujici Panteli}u

Iliji Ble{i}u

od brata Vlade sa porodicom.

pozdrav

Iliji Ble{i}u

Posledwi bratu

@eqka Dulovi}a

53568

53448

Posledwi bratu

Tvoja plemenitost, dobrota i nesebi~nost osta}e duboko zapisana i sa qubavqu ~uvana u na{im srcima. Ponosni smo {to smo bili tvoji prijateqi. Tvoje najmilije je te{ko ute{iti, ali ti obe}avamo bi}emo uvek uz wih. Hvala ti Vujice za divne dane dru`ewa. Po~ivaj u miru. Jovo, Mira, Marija i Stefan Kon~arevi}.

Vujo

Qubomir Bo{wak Po{tovani i voqeni na{, neka te Bog ~uva na nebu, mi }emo ovde od zaborava.

53533

od sinovca Milorada sa porodicom.

Porodica ]urguz.

53521

53554

Vujici Panteli}u S po{tovawem i qubavqu, porodica Radakovi}.

53553

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Iliji Ble{i}u

Preminula je na{a mama, baka i prabaka u 85. godini.

Ilija (Du{an) Ble{i}

Radinka Tomi}

1943 - 2012.

ro|ena Bo`i} Sahrana je u ~etvrtak, 24. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Sin Dragan sa porodicom. 53563

od sestre Joke sa porodicom.

od brata Vojina.

Sahrana je danas, 23. 5. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}ena porodica: supruga Zorka, sinovi Vojislav i Miroslav, unuk Aleksandar i snahe Vesna i Zorana.

53524

53523

53520

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi pozdrav biv{em zaposlenom i na{em penzioneru

sreda23.maj2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio zauvek na{ najdra`i otac, suprug i deda

Mom~ilo Bro}eta

Tiboru \ura{evi}u

Vujici KOLEKTIV „NOVOGRAP” I „GRAD ING”.

1948 - 2012.

Tvoja sestra Nada, zet Bobo, Velibor i Irena sa decom. 365/P

Vujica Panteli}

Zaposleni JP „Urbanizam” Zavod za urbanizam Novi Sad.

648/P Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

Dragi brate i uja~e, svaki momenat proveden sa tobom, bio je ispuwen na{im osmesima. Osmesi su nestali, ali }e{ Ti zauvek `iveti u na{im srcima.

Posledwi ispra}aj bi}e danas, 23. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

53509

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ voqeni Neute{na porodica: supruga Mirjana, sinovi Bojan i Milan, snahe Ivana i Jelena i unuci Sofija, Marko i Srna.

53535

Slobodan Vu~etin

@eqko Dulovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi tajo

1962 - 2012.

preminuo u 43. godini. Sahrana je u ~etvrtak, 24. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sestra Nena, zet Dragan i baba Planinka.

Sahrana je 23. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no }e `iveti u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Qiqana, }erka Dejana, majka Qiqana i ta{ta Vera.

Mom~ilu Bro}eti od: Nata{e, Vuleta i Kristine Vukosav. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

366/P

53510

53543

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav bratu, stricu i deveru

Mom~ilo Bro}eta

Posledwi pozdrav dragom

dragom

preminuo u 59. godini. Hvala ti Tajo za sve. Tvoj sin Milo{ i tvoja }erka Jovana. Sahrana }e se obaviti danas, 23. 5. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 13.30 u Novom Sadu. 53507

Slobodanu Vu~etinu Braci

Posledwi prijatequ

@eqku Dulovi}u

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Mom~ilu Bro}eti

a porodici izra`avamo najiskrenije sau~e{}e. O`alo{}ena sestri~ina Dragana i zet Milenko [ija~ki.

od: brata Vojina, snaje Bose, Vawe i Vasilije Bro}eta.

Kolege Odreda @andarmerije u Novom Sadu. 366/P1

53511

53544

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

Neizmerno tu`ni, opra{tamo se od na{eg dragog tate i dede

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Mom~ilu

dragom

@eqku Dulovi}u

od Veselina Bo{kovi}a sa porodicom.

Podario si mi dvoje najdra`e dece, od srca ti hvala. ^uvao si ih ali oni Tebe nisu mogli sa~uvati. Bolest je bila ja~a. Gordana. 53514

53534

Slobodanu Vu~etinu Braci Ve~no o`alo{}eni: otac @ivan, brat Miki, snaja Dragana i Radmila.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Vujice Panteli}a

SE]AWE

23. 5. 2002. - 23. 5. 2012.

1948 - 2012.

Danas se navr{ava deset godina od smrti na{eg dragog supruga, tate i dede

S po{tovawem i zahvalno{}u: Milan, Jelena i Srna.

Mom~ilu Bro}eti od sestre Milke sa porodicom.

Baki, po~ivaj u miru. 53538 53512

53545

POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ

Neizmerno tu`ni, opra{tamo se od na{eg dragog tate i dede

@eqku Dulovi}u Aleksandra Aladi}a

Darinka Radumilo 23. 5. 2007. - 23. 5. 2012. Godine prolaze kao tren, a se}awe ne bledi. @ivi{ u uspomenama koje ~uvamo u srcu.

od: kuma Dragana, kume Vesne i kumica Maje i Vawe.

Vujice Panteli}a 1948 - 2012. S po{tovawem i zahvalno{}u: Bojan, Ivana, Sofija i Marko.

Tvoja deca. 53539

53537

53532

Sa ponosom Te se se}amo i spomiwemo. Hvala ti na svemu {to si tako nesebi~no ~inio za nas. Tvoj dragi lik, qubav i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima.

Mom~ilu

Tvoji najmiliji: supruga Nada, }erke Katarina i Marija sa porodicama.

od porodice Vukosav.

53516

53513

tv program

sreda23.maj2012.

Денис Колунџија

(Ре)ка пи ту ла ци ја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Вести укратко Анали Све о животињама Агропарламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Два на ест го ди на на кон што се „ауто но ми ја по че ла вра ћа ти ку ћи“, у про це су ко ји су та да шњи ли де ри ДОС на ја ви ли као „афир ма ци ју вој во ђан ске ауто но ми је“, у јав но сти је при сут но пи та ње – да ли се мо гло ви ше, али и оно, још из ра же ни је – да ли је мо гу ће ви ше? Ауто ри: Дра ган Гми зић и Де нис Ко лун џи ја (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.10 11.30 12.10 12.25 12.40 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00.05 00.30 00.55 01.20

06.30 06.55 08.05 08.30 08.55 09.20 10.15 10.35 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.55 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 23.45 00.10

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Под истим кровом Гимназијалци Кухињица Нова занимања Како... Здраво живо Фаца Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Гимназијалци Временска прогноза Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Марфијев закон (Ре)капитулација Повратак на село Војвођански дневник Злогласни атентати Марфијев закон Хроника 19. Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици Један на један (Ре)капитулација Повратак на село Концерт-Грување уживо у студију „М“

Кухињица – мађ. Концерт у студију „М“ Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Колико се познајемо – квиз Увек медаља Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Моћ љубави, филм 1.део ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Ева магазин емисија (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Моћ љубави, филм 2.део Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.43 07.05 07.14 07.19 07.25 07.36 07.46 07.58 08.10 08.36 08.58 09.15 09.33 09.41 09.45 10.15 10.40 11.10 11.12 11.16 11.47

ОД БОЈ КА (Ж): КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛОИ

Ср би ја–Ку ба

(РТС 1, 08.55)

03.52 04.24 04.51 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Одбојка (ж) - Квалификације за ЛОИ: Србија-Куба, пренос Траг Вести Дебела породица на дијети Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Класична дела светске драме: Коцкар - Достојевски, филм Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТВ Шта радите, бре, инфо мозаик Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Рањени орао Папараци, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Јахачи, филм Дебела ородица на дијети Вести(04.00,05.00) Гастрономад Бициклом по Тибету и Хималајима Око Траг Рањени орао Верски календар

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.15 23.30 01.00 01.30 02.00 02.30

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Сурвајвер Пирамида Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

06.00 06.05 08.00 08.15 08.55

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Документарни програм 10.30 Истрага 11.00 Вести 11.15 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Прст у око 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Спринт 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Серијски програм 23.50 Украдена срца

09.45 НБА плеј оф 1/2 Финале: ЛА Клиперс – Сан Антонио 11.45 Преглед Мото ГП Ле Ман 12.00 Швајцарска лига 12.30 Холандска лига 13.00 АТП Светски куп 19.00 Евролига Фајнал Фор 19.45 Холандска лига 20.00 Данска лига 22.15 Свис лига: Базел – Јанг Бојс 00.30 Аргентинска лига

Пипи шоу

У овој емисији упознаћете се са занимањем авиомеханичара. Сазнаћете нешто више и о тамбурици. У овом издању емисије представићемо вам патуљасту коку. Представићемо вам зумба фитнес и голф, а специјални гост емисије биће познати спортиста, Владе Дивац. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

10.38 11.05 11.11 12.00 12.15 12.30 12.39 13.26 14.55 15.10 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.38 22.41 23.30 23.45 23.52 00.40 02.15 03.00 03.14 03.27

12.25 12.48 13.47 14.13 14.21 15.20 17.00 19.00 20.45 21.11 22.17 22.42 22.47 00.44 01.25 02.21

Слагалица Верски календар Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Верски календар Миксер 2012-Најава фестивала Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Разоткривање заборава Знакови времена Наука 2012.мај-месец математике Концерт Београдске филхармоније Линк Трезор Плава птица Миксер 2012-Најава фестивала Капри Одбојка(ж)-Квалификације з ЛОИ: Србија-Куба Пливање: ЕП, пренос Кошарка: Супер лига, Црвена звезда - Раднички (КГ) пренос У свету Капри Беокулт Миксер 2012-Најава фестивала Далеко од раја, филм Ви и Мира Адања Полак Трезор Пливање: ЕП

Џулијан Мур

Да ле ко од ра ја Со ци јал на дра ма пе де се тих, све о бу хват но и пре ци зно ис ти че оно што су фил мо ви о тим го ди на ма до да нас тек на го ве шта ва ли. Рад ња овог оства ре ња од ви ја се то ком је се ни 1957. го ди не. При ча пра ти по ро ди цу Ви та кер из Ко нек ти ке та у стал ној бор би за очу ва ње свог „до брог гла са”. Уло ге: Џу ли јан Мур, Де нис Квејд, Па три ша Кларк сон Ре жи ја: Тод Хај нес (РТС 2, 22.47)

07.00 07.55 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

Маратон Двоугао Здравље и ви Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Стићи пре свитања Топ шоп Рабит Фол Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Моцарт и кит Рабит Фол Обични људи Филм: Сезона мира у Паризу Филм: Сан летње ноћи Злочиначке намере Филм: Земља чуда

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

Кијану Ривс

Џо ни Мне мо ник По сао Џо ни ја Мне мо ни ка је да пре но си по дат ке ко ји су уба че ни уну тар ње го ве гла ве. Ње гов по след њи кли јент же ли да га ви ди мр твог због при ро де тих по да та ка. Да би пре жи вео, Џо ни мо ра да их из ба ци из свог ор га ни зма... Уло ге: Ки ја ну Ривс, Та ке ши Ки та но, Долф Лун дрен, Хен ри Ро линс, Ајс Ти Ре жи ја: Ро берт Лон го (Б92, 21.00) 06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Филм: Легенда о црвеном змају 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Пријатељи 17.30 Џои 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.35 Штрумфови 20.05 Увод у анатомију 21.00 Филм: Џони Мнемоник 23.05 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Жива мета 00.55 Увод у анатомију 01.45 Филм: Рецепт за освету 03.15 Саут Парк 03.40 Филм: Укус чаја 06.00 Укључење у Б29 Инфо

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00 02.50 04.00

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Играна серија Једна жеља, једна песма Долина вукова Изгубљене године Играна серија Јесен стиже дуњо моја, филм Звездана капија Универзум Јелена

Јед на же ља, јед на пе сма

Гле да о ци ма као и сва ке сре де го сти култ не еми си је, аутор ке Ер не Пе рић, ис пу ња ва ју све же ље. Ја сна Ко чи ја ше вић, Дра го слав Ка на ри нац и Не на Ђу ро вић за јед но са КУД-ом ,,Ду ша но вац“ до но се у до мо ве сјај ну ат мос фе ру и од ли чан шти мунг. (Хе пи, 20.20)

05.45 Добро јутро 10.00 Гранд парада 11.30 Градске вести 12.00 Мала невеста- живо 13.00 Гранд шоу 15.30 Сити 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.30 48 сати свадба 22.30 Брачни судија 00.00 Цна хроника 00.30 Филм: Повратак у плаву лагуну 02.45 Акција 03.30 Чиста хемија 04.15 Дувал и Морети 05.00 Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda23.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Дивљи Пламен 10.12 Реконструкција тираносаура, док. филм 11.03 Место под сунцем, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.40 Алпе Дунав Јадран 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.28 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Мисија 21.05 Паралеле 21.40 Отворено 22.30 Дневник 3 23.05 Други формат 23.55 Путем европских фондова 00.10 Време је за џез 01.40 Ин медијас рес 02.25 Закон и ред 03.10 Скица за портрет 03.25 Алпе Дунав Јадран

Траговима Тинтина Библијске загонетке Изгубљени древни градови Прича о струји Германска племена Тајни рат Други светски рат у боји Небески пут чаја Траговима Тинтина Библијске загонетке Путовања и открића Прича о струји Германска племена Витезови Маргата Други светски рат у боји Небески пут чаја Траговима Тинтина Библијске загонетке

09.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Дар за живот 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Ургентни центар 13.20 Дијагноза: Убиство 14.20 Монк 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Смрт и снови 18.20 Дијагноза: Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Филм: Мегаајкула против крокосауруса 23.20 Филм: Синбад и минотаур

07.25 09.15 09.35 09.58 10.00 10.50 11.05 12.00 12.55 13.10 14.00 15.05 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 21.50 00.35 00.50 01.40 02.40 04.10

Кобра 11 ТВ продаја Ексклузив Таблоид Кувар и по Вечера за 5 ТВ продаја Ватрено небо Ружа ветрова ТВ продаја Крв није вода Сурвајвер Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Кувар и по Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сурвајвер ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести Јавне тајне Астро шоу Менталист РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Џек и чаробни пасуљ Палчица Црни лепотан Сива зона Прича без краја Нови светски хаос Мр 73 Две карте за Рај Кобна опсесија Еротски филм Еротски филм

Коб на оп се си ја Бен Кро нин има све. Сјај не при ја те ље, де вој ку и си гур ну сти пен ди ју за ко леџ. Али ње гов жи вот се ме ња ка да га но ва уче ни ца под име ном Ме ди сон уву че у аван ту ру за јед ну ноћ... Уло ге: Џе си Бред форд, Ери ка Кри стен сен, Ши ри Аплби Ре жи ја: Џон Пол сон (Си не ма ни ја, 22.00)

Ши ри Аплби

06.00 07.40 09.10 11.10 12.40 13.10 14.50 16.55 17.20 19.10 20.05 21.55 22.25 23.25 00.55 02.35 04.20

Аутомобили 2 Драгоцени живот Крупна риба Посебна веза Филмови и звезде Момци су се вратили Хамлет Васпитање за почетнике Циркус наказа: Вампиров помоћник Камелот Артур Девојке Спартак: Освета Деца кукуруза Најбољи тата на свету Луда вожња Смрт на сахрани

Ме ри Ба у мер

Ма ни ту о ва ци пе ла Аба ха чи, по гла ви ца Апа ча, и ње гов по бра тим Ран џер одр жа ва ју мир и прав ду на Ди вљем за па ду. Јед но га да на Аба ха чи од лу чи да из гра ди но ви са лун, а за то мо ра да по диг не кре дит од су сед но га пле ме на Шо шо на... Уло ге: Ми ха ел Хер биг, Кри сти јан Тра миц, Скај Ду монт, Ме ри Ба у мер Ре жи ја: Ми ха ел Хер биг (ХРТ 2, 20.50) 07.50Мала ТВ 08.20 Псећа опходња 08.45 Х2О Уз мало воде! 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.25 Џонијева мала, филм 14.55 Деграси Нови нараштај 15.20 Олујни свет 15.45 Школски сат 16.30 Мала ТВ 17.00 Дебрецин: Пливање ЕП, пренос 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 Дебрецен: Пливање ЕП, снимак 20.00 Ин медијас рес 20.50 Манитуова ципела, филм 22.15 Трачара 23.00 Закон и ред 23.45 У уреду 00.10 Увек је сунчано у Филаделфији 00.35 Пепео пепелу 01.20 Злочини без санкција 02.05 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Прича Вернона Џонса Биографија - Кирсти Ели Ноћ храбрости Прича Вернона Џонса Биографија - Чарли Шин Прошло време Мрачни водопади Биографија - Кирсти Ели Прича Вернона Џонса Биографија - Чарли Шин Трострука игра Угинуле птице

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ухвати Картера Бронсон Бул Дурам Сирене Сањала сам праву љубав Очајнички тражећи Сузан Како је Гринч украо Божић Очи анђела Милерово раскршће Ухвати Картера Свеже лисице Затворене куће

Мек и Сте ла ис тра ж у ју смрт де вет на е сто го ди шња ки ње, уби је не у до му сво јих ро ди те ља у Бронк су. Ис тра жи те љи су у раз от кри ва њу уби це при си ље ни на стал ну са рад њу с чла но ви ма жр тви не по ро ди це, ко ји су оште ће ног слу ха... Уло ге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђо ви на зо, Се ла Вард, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Белк нап (РТЛ, 21.50)

Ге ри Си нис

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Мајстори за пиво Полицајци на задатку Пен и Телер – Лаж или истина У потрази за забавом Разоткривање митова Мајстори за пиво Полицајци на задатку

08.30 09.00 09.30 11.30 13.15 17.30 19.00 20.15 20.30 21.30 21.35 22.40 23.15 23.35 23.45 00.15 01.00

Санд Маратон Аутомобилизам Пливање Тенис Бициклизам Пливање Тенис Сви спортови Коњички спорт Сви спортови Коњички спорт Голф Једрење Сви спортови Олимпијске игре Пливање Маратон

Ozna sve preko kreveta dozna Srbiji je 1897. bilo 32 prijavqena kuple- vqena je rasprava me|u pravnicim, socijalnim i raja sa 426 devojaka, a samo u Beogradu, va- javnim radnicima i lekarima, o merama za staro{i sa oko 60.000 stanovnika, bilo je vqawe pod kontrolu ove pojave, koja se kretala prijavqeno 120 prostitutki, a vlasti su ra~una- od reglementacije (registrovawe prostitutki i le na jo{ oko 500 „tajnih“. redovna obavezna lekarska kontrola) i aboliciTokom Prvog svetskog rata, zbog op{te bede, je (prestanka policijske kontrole). U tri najveve}ina èna prinu|enih da se u Beogradu bave }a grada Kraqevine SHS, Beogradu, Zagrebu i prostitucijom, za razliku od predratnog perio- Qubqani, izme|u 1922. i 1933. zabeleèn je veda kad su to bile do{qakiwe mahom iz Austrou- liki porast zaraènih od polnih bolesti. Bogogarske, poticala je iz wegovog seoskog okruè- qub Konstantinovi} 1930, kao i wegovi prethodwa (60% seqanki, 30% nici, pi{e: „Skoro ni nepismenih, 60% – 80% jedno drugo pitawe javslu {ki wa, 10% – 20% nog zdravstva ne zaseca radnica, 10% –20% nata ko du bo ko u ne vo qe me{tenica, kasirki, konarodnog organizma kao nobarica). pro sti tu ci ja. Ona na Po pro pi su iz 1922. raz ne na ~i ne ob u hva ta bio je obavezan pregled sve slojeve mu{karaca. sveg ènskog osobqa u Jednima je potrebna iz javnim lokalima: kelneluksuza, zabave, ali bez rica, peva~ica, glumica, shvatawa pravilnog mokuvarica, ali ne i murala obi~no u vezi sa al{kog osobqa, {to je krikoholom. dovodi do sve tikovano kao izjedna~adubqeg du{evnog razava we svih za po sle nih rawa, pa postaje navika, èna sa prostitutkama. koja ne i{~ezava ni kod „Klijenti“ koji su korioèwenih.“ stili usluge prostitutPodvo|ewe, kojim se ki nisu ka`wavani, niti 1931. bavilo 1,5 % staima li oba ve zu da bu du novnika prestonice, velekarski pregledani. }inom starije ène „kuObjavqen je 1932. apel pler ke“, do do no {e wa u ~a ~an skoj lo kal noj Ka zne nog za ko na 1929. {tampi, u kom su gnevni nije bilo ka`wivo. Za gra |a ni pro te sto va li podvo|ewe, {irewe zazbog „nemorala“ u hotelu raznih bolesti i zavo|eDis kret ni {arm pre ~an ske ero ti ke „Evropa„: „Na{a je ulica we dece mla|e od 14 godijedna od glavnih i najìvqih, i na{e ène, se- na predvi|en je zatvor. Rade suzbijawa uzaludni stre i deca svakodnevno vide slike nimalo po- su bili poku{aji da se uti~e na glavne „konzuhvalne. Taj hotel, ta javna ku}a, puna je celu no} mente“ usluga prostitutki, mu{karce, da sami omladine, koja tu svra}a posle korzoa, {etwe, uti~u na suzbijawe svog seksualnog nagona, ja~abioskopa. Zar vlasti nadlewem morala i predbra~nom `ne ne mogu ni{ta preduzeti apstinencijom. da se ova javna ku}a preseli Drugi svetski rat i okupaRe di teq Pu ri {a \or |e vi} van varo{i?!“ „Usluga“ procija, sa ogromnim prilivom pam t i da je pred rat stitutki ko{tala je koliko i srpskih izbeglica u Srbiju u we go vom rod nom â~ ku jedna kutija „Morave„ od 100 podstakli su i prostituciju. uslu ga pro sti tut ke cigareta, kasnije koliko i liZa pripadnike okupacionih tar doma}e rakije, se}a se reko {ta la ko li ko jed na ku ti ja snaga organizovani su vojìser Puri{a \or|evi}, tani~ki i oficirski bordeli. „mo ra ve” sa 100 ci ga re ta da adolescenta: „Cena je bila Po oslobo|ewu nove vlaili li tar do ma }e ra ki je dve banke. Po~nem ja da skusti su po~ele zakonskim zapqam 20 dinara, ne bih li dobranama, zatvorskim kaznama {ao do neke ènske. A skupqao sam tako {to sam i policijskim racijama da suzbijaju prostitucikrao kwige iz o~eve biblioteke i prodavao ih. ju. Nekad neposredno, nekad mawe otvoreno, pred Kad sam do{ao do 13 dinara i pomislio da }e se „sudovima ~asti“, kao vid prostitucije prikqumoji snovi uskoro ispuniti – po~eo je rat!” ~eni su svi vidovi „prijateqskih odnosa“ sa priSlika je, ipak, bila daleko od one koju su o wi- padnicima okupacione sile tokom rata (povezima nedostupnim devojkama iz javnih ku}a imali vani i sa denuncijacima pripadnika NOP ili predratni gimnazisti: izme|u 1922. i 1933. stopa saradwu i pokazivawa simpatija za pokret Drarasta polnih bolesti je u Beogradu porasla za è Mihailovi}a ili kolaboracionisti~ki re201 %, a u Zagrebu za 280%. Vo|ena je stara ras- ìm). prava da li prostituciju treba krivi~no goniti, Represivna kaznena politika u socijalisti~uvoditi obavezno registrovawe i lekarske pre- koj Jugoslaviji dovela je povla~ewa prostituciglede ili ukinuti policijsku kontrolu. Sa ovim je u „ilegalu“. Nagli rast gradova i bekstvo sa problemom bilo je u tesnoj vezi pitawe regruta- sela u nove industrijske centre, masovno je obucije èna koje su kori{}ene za prostituciju, ko- hvatio i ène. Kao marginalna „socijalno-devije su u velikoj ve}ini pripadale neobrazovanom, jantna pojava“ prostitucija je tretirana kao najsiroma{nijem sloju stanovni{tva, prinu|ene prekr{aj a ne krivi~no delo, dok je to bilo nabedom na ovaj korak (devojke iz seoskog okruè- vo|ewe na prostituciju. Slawe na „dru{tveno wa, slu{kiwe, radnice, konobarice). Kao i dru- koristan rada“ nije davalo vidqive rezultate. gde, deo ovog miqea bile su podvoda~ice, makroi, „Visoka prostitucija“ u no}nim barovima i hovlasnici bordela i drugih objekata sa redovnom telima, u koje su navra}ali i stranci, kao {to je ili povremenom ponudom ovih usluga. bio beogradski „Lotos bar„, bila je tolerisana Nemo} dràve i dru{tva da iza|e na kraj sa i kao delatnost koja policiji moè da posluì ovom pojavom bila je uo~qiva i kasnije. Nasta- kao izvor informacija.

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda23.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Среда је мирнија него претходни дани. На личном плану се држите својих зацртаних циљева и пројеката, и нећете погрешити. У љубави је неопходно да се активирате и вратите драгој особи. Приходи са више страна.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

23. maj 2012.

VAGA 23.9- 23.10.

Данас бисте могли да се посветите породици и укућанима. Ментално сте активни, па су пословни састанци успешни. Финасијска ситуација је стабилна, али то не значи да не треба да је побољшате, додатно.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Данас је Меркуров дан, ваш дан, па га проведите у складу са својим осећањима. Било би добро да ипак знате шта хоћете, поготово на личном плану. Новчани трошкови због укућана или у вези са кућом.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Месец данас плови кроз ваш знак, што вам даје могућност да интуитивно доживите и предосетите ситуације. Партнерски однос вам је важан, па очекујете подршку драге особе. Немојте се повлачити.

Било би добро да се мало повучете у неки свој простор, са драгом особом или децом, и квалитетно проведете време. Потребан вам је предах. Друштво вас анимира преко сваке мере. Успех у бизнису.

RIBE 20.2-20.3.

Бавите се свим и свачим, готово по инерцији. Пријатељи су вам веома важни, па сте спремни да им помогнете, ако треба. Право је време да се позабавите некретнинама, неследством, спонзорствима.

У сталној сте комуникацији и сарадњи са другим људима, колегама, клијентима, партнерима. Немојте се залетети и рачунати на туђе могућности, већ сачувајте свој план и капитал, своје стандарде.

Реални сте у погледу свега, а посебно у приватном бизнису. Много опција је у игри. Састанчите. Данас су могуће промењиве околности у односу са другима, па и у љубави. Пружите ослонац партнеру.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Дан има 24 часа, што вам даје могућност да га разноврсно проведете, уз добру организацију времена. Још увек сте иницијатор свега што чините и што вам се дешава, а поготово у каријери.

Прво испланирајте, па онда крените у посао. Посматрајте ствари дугорочно. Имате добре односе са иностранством, било у вези са бизнисом или дружењем, путовањем. Искористите шансе, док још можете.

Будите свесни својих лимита, како у погледу физичке кондиције, тако и енергије. Уколико се превише потрошите, испразните батерије, требаће вам неко време одмора, да их поново напуните.

Пазите кога примате у свој дом. Комшије или рођаци, па и укућани, би могли прилично да вам закомпликују живот. Ту се не зна који су чији, и шта све то вама значи и доноси. Само опуштено!

TRI^-TRA^

Не мо рал на по ну да V REMENSKA

Иако упркос напорима није постала призната глумица, због чега се након неколико филмских покушаја окренула ономе што јој најбоље иде, позирању, Ке ли Брук свеједно ужива статус холивудске звезде. Кели се тренутно, као и све иоле важне и познате особе са шоубизнис сцене, налази у Кану. Управо тамо је ова 32-годишња лепотица добила понуду коју би мало ко одбио. Наиме, према писању британских часописа, један француски предузетник, за кога се зна само да се зове Фе де рик, бануо је на сет на којем је Кели снимала едиторијал и поставио необично питање. Добростојећи бизнисмен је лепушкастој старлети понудио милион долара да с њим проведе једну ноћ! Да је на ову понуду пристала, Кели би поновила заплет који је прошла Де ми Мур у филму „Неморална понуда”. Остатак приче из култног филма вам је вероватно познат, али Кели је одбила понуду.

PROGNOZA

VIC DANA

ПовремеНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 21 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Evropa

киша и ПљуСкови

НО ВИ САД: Променљиво облачно са повременом кишом и пљусковима. Могући су само краткотрајни сунчани интервали. Дуваће слаб северозападни ветар. Притисак испод нормале. Температура од 14 до 22 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Променљиво облачно и релативно свеже са повременом кишом и пљусковима. Могући су и краткотрајни сунчани интервали. Дуваће слаб западни и северозападни ветар. Притисак испод нормале. Температура од 11 до 23 степена. СР БИ ЈА: Променљиво облачно и релативно свеже са честом кишом и пљусковима. Могући су и краткотрајни сунчани интервали. Дуваће слаб западни и северозападни ветар. Притисак испод нормале. Температура од 9 до 24 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Наредних дана променљиво облачно време уз честу појаву кише и пљускова. Биће обилнијих падавина у четвртак у западној и централној Србији. За викенд сунчаније и мало топлије уз ређу појаву локалних пљускова поподне. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике ће, услед задржавања нестабилног времена, утицати на све осетљиве особе, нарочито у поподневним сатима. Реуматски болови и нервоза су могуће метеоропатске реакције. У саобраћају је неопходна појачана пажња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

У возу младић пита Лалу колико је сати, а он се прави да не чује. - Ето какви сте - каже младић - нећете да ми кажете ни колико је сати. - Синко, какав сам ја... Па, да ти кажем колико је сати... А какав си ти, не би се зауставио, већ би питô одакле путујем. Какав сам ја, рекô би’ да идем из Томашевца. А какав си ти, питô би кога у селу имам. Какав сам ја, рекô би’ да имам жену и кћер за удају. А какав си ти, питô би да ли можеш да ме посетиш. Рекô би’ да су нам гости добродошли. Какав си, ти би дошô и кад би видô какву кћер имамо, питô би да л’ можеш да се ожениш њоме... А ја, ‘бем зета који ни сата нема!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

142 (-14)

Slankamen

309 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

210 (-16)

Zemun

390 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

296 (0)

Bogojevo

189 (-16)

Panчevo

394 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

520 (-12)

Titel

318 (0)

NERA

Baч. Palanka 216 (-12) Novi Sad

235 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

120 (-12) N. Kneжevac

SAVA

87 (-1)

Tendencija stagnacije

255 (2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 423 (-17) Beograd

Kusiћ

340 (-6)

86 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja