Dnevnik 23.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 23. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22756 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U NOVOM SADU PROGLA[ENA EPIDEMIJA OPASNE VIRUSNE BOLESTI

U bolnici ve} 31 dete zara`eno meningitisom Epidemija virusnog meningitisa ju~e je progla{ena u Novom Sadu. Na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadi-

nov rekao je ju~e za na{ list da je u ovoj klinici do sada zadr`ano 31 dete na le~ewu, a pretpostavqa da }e ih biti jo{ vi{e.

- Deca se dobro ose}aju i za sada kod wih nema komplikacija. Imaju lak{u ili sredwe te{ku klini~ku sliku, a nakon nekoliko

dana odlaze ku}i. Pod stalnom su kontrolom lekara, primaju infuziju i simptomatsku terapiju – istakao je Vukadinov.

str. 7

NASLOVI

KI[A NE POSUSTAJE

Politika

Voda plavi ku}e i ulice i kida nam `ivce

3 Kolunyija: Tadi} nikom i ni{ta nije obe}avao mimo zakona

Ekonomija 4 NIS-ove akcije prodaje ko mora

Poqoprivreda 6 Na ~ekawu i cena p{enice i otkup i izvoz

Novi Sad 8 Sindikat „Novkabela” za raskid s „Ist pointom”?

Foto: R. Hayi}

Vojvodina

str. 9 i 11

11 Doma}i radnici u stranoj firmi

Crna 12 Supruga sa sekirom ~eka na pravdu

Dru{tvo 14 Bodove je najsigurnije proveriti

Foto: A. Erski

Prohladno

SPORT

Najvi{a temperatura 20° S

REPORTA@E

str. 16 – 21

Ne zna sviwa {ta je dr`avna granica

ODLU^UJU]I ME^ ORLOVA ZA DRUGI KRUG SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU

Beo~icni dobili novi trg

str. 9

Foto: N. Stojanovi}

Foto: N. Stojanovi}

str. 15

SINO] NA NOVOM NASEQU

ODBOJKA[I IDU U KINU

SERENIN SIGURAN START

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Otvoren francuski hipermarket str. 9

POLITIKA

sreda23.jun2010.

POKRAJINSKA DELEGACIJA U GRACU

Vojvodina gost {tajerske kancelarije u Briselu – Saradwa sa [tajerskom predstavqa jedan od vode}ih prioriteta u okviru regionalne saradwe Vojvodine – izjavio je predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ju~e u Gracu, prilikom prijema kod predsednika Parlamenta te austrijske pokrajine Kurta Flekera, a saop{tio je wegov kabinet. – Posebno cenimo podr{ku koju nam na ovaj na~in upu}uje i sama Evropska unija i olak{ava put i Republici Srbiji i AP Vojvodini ka evropskim integracijama.

U saop{tewu se navodi da su u Gracu i skup{tinski potpredsednici Branislava Beli} i Igor Mirovi}, a da se sa {tajerskim zvani~nicima razgovaralo o ja~awu parlamentarne saradwe, politici za mlade, univerzitetskoj saradwi, iskustvima u zdravstvu i o povezivawu op{tina i gradova dveju pokrajina.

Podse}a se na to da su pro{log novembra Vojvodina i [tajerska potpisale Izjavu o namerama, kojom je predvi|eno da parlamenti dve regije sna`no uti~u na vlade svojih regija da oja~aju ekonomsku i trgovinsku razmenu, razmenu iskustava malih i sredwih preduze}a, saradwu u oblasti obrazovawa, ekologije i kulture.

Dvojica predsednika su se dogovorili da se organizuje prezentacija Vojvodine u Gracu, kao i u kancelariji te austrijske pokrajine u Briselu. Tako|e, da }e [tajerska biti regija-partner ovogodi{weg "Kampa tolerancije" mladih u Ba~koj Topoli, saop{tio je kabinet.

Inicirana je i univerzitetska saradwa u medicini, kao i povezivawe univerziteta umetnosti iz Novog Sada i Graca, gde, po re~ima potpredsednice Beli}, studira veliki broj studenata iz Vojvodine.

S. N.

PITER FEJT U EVROPSKOM PARLAMENTU OBJASNIO [TA SU KOSOVSKE „CRVENE LINIJE“

O statusu nikako, o podeli nerado (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Specijalni predstavnik EU za Kosovo Piter Fejt izjavio je u Spoqnopoliti~kom odboru Evropskog parlamenta da bi trebalo iskoristiti savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu o jednostranoj deklaraciji nezavisnosti Kosova za po~etak dijaloga izme|u Beograd i Pri{tine. Intereseanto je da je Fejt razli~ito definisao kosovske „crvene linije“ za status i podelu Kosova, rekav{i da o statusu nije uop{te mogu}e pri~ati, dok bi kosovski Albanci nerado pri~ali o podeli.

– To bi trebalo da budu razgovori o konkretnim pitawima i prakti~nim stvarima, koji bi pomogli qudima da boqe `ive. Taj dijalog ne mo`e biti o statusu Kosova jer je pitawe statusa „crvena linija“

za vlasti u Pri{tini i oni ne}e pristati na to, a i podela Kosova je tako|e „crvena linija“ o kojoj ne

bi rado pri~ali – izjavio je Fejt.

Holandski diplomata je upozorio na to da Kosovo i wegovi gra|ani klize ka izolaciji jer su jedini koji od slede}e godine ne}e mo}i da putuju bez viza u Evropu (o~ekuje se da do kraja godine BiH

i Albanija stignu na pozitivnu {engensku listu), a Kosovo jedino u regionu nema potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu. Ipak, Fejt je kritikovao i vladu u Pri{tini, izjaviv{i da bi morala da poka`e ve}u anga`ovanost i uverqivost u sprovo|ewu ugovora o readmisiji i borbi protiv korupcije.

Izvestiteqka EP Ulrike Luna~ek, ~iji }e nacrt rezolucije EP-a o Kosovu biti izglasan danas u Spoqnopoliti~kom komitetu pre no {to bude usvojen kona~no na plenarnoj sednici EP-a u julu, slo`ila se s tim da treba dozvoliti specijalne veze Beograda i severnog dela Kosova, uz primedbu da to ne treba da bude na u{trb Srba koji `ive ju`no od Ibra. @eqko Panteli}

c m y

2

DNEVNIK

MO@E LI BITI EVROPSKOG KONSENZUSA O RE[EWU PITAWA KOSOVA?

Dok se ne slo`e, koriste dobrosusedske odnose Prosle|ivawe aplikacije Srbije Evropskoj komisiji za ~lanstvo u Evropskoj uniji “od `ivotne je va`nosti za na{u zemqu”, poru~io je ministar spoqwih poslova Vuk Jeremi} na zasedawu Stalnog saveta OEBS-a. Apel za {to br`e pribli`avawe na{e zemqe zajednici evropskih zemaqa prvi ~ovek srpske diplomatije dopunio je i zahtevom da u re{avawu problema Kosova bude primewen princip evropskog konsenzusa.

Mogu li se te dve inicijative suprotstaviti sve ve}em insistirawu pojedinih zemaqa EU mna tome da se pitawa integracije Srbije i Kosova na neki na~in spoje? Po re~ima direktora Gra|anskih inicijativa Miqenka Derete, nerealno je i{~ekivati tako ne{to jer o pitawu Kosova evropske zemqe, o~igledno, ne mogu ostvariti bilo kakav konsenzus.

– Razlike u mi{qewu evropskih zemaqa o Kosovu su prevelike. Politika EU je takva da se konsenzus pravi tamo gde je to mogu}e. Gde nije, ostavqa se prostor pojedina~nim ~lanicama da vode svoju politiku.

Nezavisnost Kosova je jedno od takvih pitawa – objasnio je Dereta. – Ba{ zbog nemogu}nosti da se postigne dogovor o Kosovu, EU izbacuje nove formulacije u svojim dokumentima, i one govore o dobrosusedskim odnosima naroda koji `ive jedni pored drugih, ma kako se oni zvali i ko bili.

Po re~ima na{eg sagovornika, EU se u posledwe vreme trudi da {to diskretnije stavi pitawe Kosova u kontekst prikqu~ewa Srbije Evropi.

– S druge strane, Srbija sada poku{ava, po mom mi{qewu malo pogre{no, da ga iz tog

kontesta nekako skloni – navodi Dereta. – Mora}emo da se naviknemo na ideju da }emo u Evropsku uniju u}i kao kandidat s nejasno definisanim statusom Kosova. Ja razumem motive ministra Jeremi}a, ali mislim da nisu zasnovani na realnoj politici.

– Ja nemam poziciju koja mo`e odlu~ivati, ali bih volela kada bi se povremeno mogao ~uti i glas Srba s Kosova – istakla je ona.

Po re~ima sagovornice “Dnevnika”, dr`ava Srbija je sada suvi{e slaba da bi izvukla bilo kakav bonitet za nas,

Jedna od predstavnica kosovu smislu odluke Me|unarodnog skih Srba Rada Trajkovi} za suda pravde.

“Dnevnik” ka`e da se nemogu}– Bilo bi dobro da Srbija nost postizawa konsenzusa ovakve poteze ~uva za neko druevropskih zemaqa o Kosovu mogo vreme kada se na wu, eventu`e naslutiti i iz alno, izvr{i primera pretepritisak da priJa nemam poziciju {kog tra`ewa zna nezavisnost koja mo`e konsenzusa za reili za vreme ka{avawe ekonomodlu~ivati, ali bih da oja~a kroz reske krize u samoj forme koje }e je volela kada bi se Uniji. pribli`iti EU povremeno mogao – Evropska – naglasila je ~uti i glas Srba unija nema konRada Trajkovi}. senzus o svim piDa podsetimo, s Kosova tawima, a ovakvu {ef srpske di(Rada Trajkovi}) inicijativu moplomatije Vuk gla bi shvatiti i Jeremi} izjavio kao ubacivawe nekakvog semena je u Austriji da se “nijedno razdora u wihove redove. No, ovako va`no pitawe ne smatra ne verujem da bi neki, pa i ovaj, re{enim bilo gde u svetu ako potez srpske diplomatije monije postignuta saglasnost gao uzdrmati weno funkcionisvih". On se zato pozvao na sawe – rekla je Rada Trajkovi}. evropski princip konsenzusa, Po wenim re~ima, svesna je koji je okon~ao vekovne sporoda posle odluke Me|unarodnog ve i podele, kao jednu od susuda pravde Srbija priprema {tinskih vrednosti EU. odre|ene aktivnosti.

P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

3

Binder: VAC preuzeo „Ardos” Portparol nema~ke kompanije VAC Paul Binder saop{tio je ju~e da je ova medijska grupacija u potpunosti preuzela dru{tvo "Ardos holding" GmbH iz Salcburga, koje je vlasnik oko 24,9 odsto akcija u preduze}u "Novosti" a.d. U saop{tewu se navodi da VAC, na osnovu pravno va`e}eg ugovora s jednim srpskim privrednikom, nastoji da preuzme i druga dva dru{tva, koja tako|e imaju u~e{}e u "Novostima". Kako se dodaje u saop{tewu, VAC je jo{ pre nekoliko nedeqa objavio da je iz svojih sredstava obezbe-

dio novac za sticawe oko 62,4 odsto akcija "Novosti" preko ta tri dru{tva. Preuzimawem tih dru{tava, obja{wava se u saop{tewu, VAC prosto osigurava svoje vlasni{tvo.

Kao {to je najavqeno, VAC }e iz Srbije povu}i investicije i okon~ati svoj anga`man, dodaje se u saop{tewu, i precizira da preuzimawe ta tri dru{tva predstavqa sastavni deo ove poslovne politike. Po saop{tewu, medijska grupacija VAC je zahtevima iz januara 2009. godine i januara 2010. od srpske Komisije za za{titu konkurencije poku-

{ala da dobije odluku o odobrewu koncentracije, u vezi sa svojom investicijom u "Novosti". Po{to se to nije desilo, ostala je zavisna od jednog srpskog privrednika, dodaje se u saop{tewu, protiv kojeg je u aprilu 2010. godine pokrenula arbitra`ni postupak, u skladu s va`e}im pravilima Me|unarodne privredne komore u Parizu. Medijska grupacija VAC ne}e dozvoliti da joj se u postupku povla~ewa iz Srbije uskrate wena ekonomska prava, napomiwe se na kraju saop{tewa.

O VACU I „NOVOSTIMA” I U SKUP[TINI SRBIJE

Kolunyija: Tadi} nikom i ni{ta nije obe}avao mimo zakona – Demokratska stranka i wen lider i predsednik Srbije Boris Tadi} nikada se nisu me{ali u poslovawe stranih investitora – izjavila je ju~e {efica poslani~kog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolunxija, i odbacila optu`be da je Tadi} bilo {ta kome obe}avao mimo zakona. – Nikada se niko iz DS-a, a naro~ito ne predsednik Tadi}, nisu me{ali u to na na~in koji bi podrazumevao da se Srbiji nanosi {teta ili da se zloupotrebqavaju i izbegavaju zakoni.

Ona je napomenula da je Tadi} u slu~aju privatizacije kompanije "Ve~erwe novosti" i uloge medijske grupacije VAC, a koji, kako je istakla, u osnovi ima ekonomske interese, "na vrlo neprimeren na~in zloupotrebqen” i da je “neosnovano ume{an u ne{to sa ~im nema nikakve veze".

– U tom smislu, svaka optu`ba da je predsednik na bilo koji na~in, mimo zakona, bilo kome bilo {ta obe}ao prosto ne stoji. Predsednik Tadi} i DS su se uvek zalagali za to da {to vi{e stranih investicija u|e u Srbiju. Istovreme-

Srbije je da se utvrdi puna istina o tome i da, ukoliko ima onih koji su kr{ili zakone, koji su zloupotrebqavali polo`aj i tra`ili i dobili nekakve privilegije, da za to snose posledice – poru~ila je Nada Kolunxija.

Na pitawe novinara koji su motivi Boda Hombaha da tvrdi da mu je predsednik Srbije obe}ao, ona isti~e da “ne mo`e ulaziti u bilo ~ije motive kada tvrdi ne{to {to nije bilo istina”.

– Za nas je bitno da Tadi} nikada nikome niti je obe}ao, niti je to u delokrugu wegovog posla, ni-

Petkovi}: DSS nema veze

lo da li je bilo zloupotreba u vreme privatizacije "Ve~erwih novosti" i Luke "Beograd".

– Odgovor koji smo dobili je da su te privatizacije sprovo|ene u vreme mawinske vlade Vojislava

Radikali pitaju Poslanica SRS-a Vjerica Radeta zapitala je kada }e dr`avni organi ra{~istiti situaciju i {ta je stvarna istina o privatizaciji “Ve~erwih novosti”, nakon {to je ju~e u medijima objavqeno da je kompanija VAC preuzela 32 odsto akcija ovog lista.

– Javnost se mogla upoznati i sa ~iwenicom da je Bodo Hombah rekao da je wemu Boris Tadi} obe}ao da }e VAC preuzeti odre|eni procenat akcija “Novosti”. Na{e pitawe je odakle Boris Tadi} crpi svoje pravo – a u Ustavu ga nema – da se na taj na~in, ili na bilo koji drugi, me{a u privatizaciju preduze}a u Srbiji – pitala je Vjerica Radeta na po~etku ju~era{we skup{tinske sednice. no, postoje zakoni ove zemqe i svaki investitor mora da ih po{tuje – izri~ita je Nada Kolunxija.

Istovremeno, ona podse}a na to da je poslani~ka grupa ZES-a tra`ila odgovore od nadle`nih institucija na pitawe da li su pokrenuti postupci da bi se utvrdi-

Ko{tunice, da je direktor Agencije za privatizaciju nakon toga postao drugi ~ovek "Ve~erwih novosti". Zato je za nas veoma va`no da se utvrdi puna istina o tome da li postoji odgovornost onih koji su bili u tom procesu, da li je dr`ava o{te}ena. Po na{im infor-

UPRAVNI ODBOR „DNEVNIK HOLDINGA”

Za{tititi interes gra|ana Vojvodine Skup{tina akcionara novosadskog preduze}a "Dnevnik holding" razmatra}e u petak, 25. juna, najavu nema~kog medijskog koncerna VAC da napusti srpsko tr`i{te, re~eno je ju~e na{em listu nakon sednice Upravnog odbora "Dnevnik holdinga". VAC i "Dnevnik holding" suosniva~i su preduze}a "Dnevnik Vojvodina pres" koje izdaje list "Dnevnik".

Kako je navela generalna direktorka "Dnevnik holdinga" Jasmina Ma{ulovi}, Holding `eli da preduzme konkretne mere "pre svega za za{titu interesa gra|ana Vojvodine u oblasti javnog informisawa i svojih osniva~kih prava u preduze}u ’Dnevnik Vojvodina pres’ da bi se obezbedilo nesmetano izla`ewe lista ’Dnevnik’ i socijalna prava zaposlenih".

– Nije nam namera da ugrozimo prava na{eg nema~kog part-

nera, ve} da spre~imo mogu}e negativne posledice VAC-ove odluke da napusti ovo tr`i{te – istakla je Jasmina Ma{ulovi}.

Ona je navela da je "Dnevnik holding" dobio dopis od VACa u kojem se izra`ava namera ove kompanije da proda svoj udeo u "Dnevnik Vojvodina presu" i da }e o tome biti re~i na razgovorima predstavnika dve kompanije 29. juna u Novom Sadu. "Dnevnik holding" }e, rekla je Jasmina Ma{ulovi}, "rado prihvatiti bilo koje re{ewe koje nije radikalno", ali je i dodala da je to preduze}e spremno i da i da u|e u sudski spor ukoliko bude smatralo da je wegov interes ugro`en. Tako|e, napomenula je, "Dnevnik holding" ima pravo pre~e kupovine akcija "Dnevnik Vojvodina presa".

E. D.

macijama, nadle`ni organi rade na tome, s obzirom na mnoge informacije koje se ovih dana pojavqu i koje ukazuju na to da je bilo nekih stvari koje oni imaju razloga da ispitaju – navela je Nada Kolunxija, poru~uju}i svima koji smatraju da se de{avalo ne{to mimo zakona a u~esnici su u tom sporu, da se obrate nadle`nim institucijama sa zahtevom da se za{tite od bilo kakvih zloupotreba.

– Poziv da strani investitori do|u u Srbiju podrazumeva da oni po{tuju zakone ove zemqe, ali isto tako, zna~i da svi akteri u Srbiji tako|e moraju da po{tuju zakone. Ne sme se dozvoliti da se naru{avaju odnosi s nekim zemqama u slu~aju da neko poku{ava da izbegne zakonsku obavezu. [ta je konkretno istina o ovim vrlo opre~nim tvrdwama, najboqe je da utvrde nadle`ni dr`avni organi, a najlo{ije od svega je ukoliko se to politizuje i ukoliko postane samo politi~ka pri~a ili sredstvo za politi~ku kampawu protiv jednih ili drugih. Interes

Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi} negirao je ju~e da ta stranka ima bilo kakve veze s privatizacijom dnevnog lista "Novosti" i `eli da obavesti {eficu poslani~kog kluba ZES-a Nadu Kolunxiju "da DSS, kada je predvodio Vladu Srbije, uvek se strogo pridr`avao zakona u svom radu te je tako bilo i kada je re~ o privatizacijama". On je u izjavi dostavqenoj Tanjugu naveo i da je DSS, kada je u{ao u Vladu Srbije, zatekao "Novosti" kao veoma va`ne novine koje su srpska firma, "ali kada je DSS iza{ao iz vlasti, "Novosti" su ostale tako|e srpska firma". ti se time bavio, da mo`e ostvariti bilo {ta {to je suprotno zakonima ili interesima ove zemqe. U ovom slu~aju, koji u osnovi ima ekonomske interese, predsednik je zloupotrebqen na vrlo neprimeren na~in. Neosnovano je ume{an u ne{to sa ~im nema nikakve veze – tvrdi Nada Kolunxija.

S. St.

REAGOVAWA

Advokati: Da reaguje antimonopolska komisija Medijska grupacija VAC, kori{}ewem pravnih simulacija i bez odobrewa Komisije za za{titu konkurencije, otpo~ela je preuzimawe akcija u beogradskim "Ve~erwim novostima", saop{tili su ju~e pravni zastupnici tri inostrane kompanije koje imaju akcije u tom listu.

Zastupnici tih kompanija – "Ardos Holding GmbH", "Trimax Investments GmbH" i "Karamat

Holdings" naveli su da je "Ost Holding Südosteuropa GmbH", ~lan grupe VAC, uspeo da se bez dostavqawa potrebne dokumentacije registruje kod nadle`nog suda u Salcburgu kao 100 odsto vlasnik "Ardos Holdinga GmbH" i time posredno postane vlasnik 24,89 odsto akcija "Novosti". O~ekuju da Komisija za za{titu konkurencije reaguje u najkra}em roku i izda zahtevano pravno mi{qewe.

Bajalovi}: U Ma|arskoj sam Predsednica Komisije za za{titu konkurencije Dijana Markovi}-Bajalovi} je u Ma|arskoj. Ona je ju~e izjavila Ta-

njugu da }e konkretna saznawa o VAC-ovom preuzimawu "Ve~erwih novosti" imati slede}e sedmice kada se vrati s puta.

Da~i}: Pokrenuta istraga Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je policija po nalogu tu`ila{tva pokrenula istragu u vezi privatizacije dnevnog lista "Ve~erwe novosti". Da-

~i} je novinarima na Tari rekao da svako ko ima bilo kakve primedbe po tom pitawu treba da se obrati policiji, a da on ne `eli daqe da govori o tome, jer mu detaqi nisu poznati.

POSLANI^KE TEME

O [ormazu kroz sedam dana Nekada{wi ~lan DSS-a, a sada nezavisni poslanik Dragan [ormaz bi}e narodni poslanik jo{ sedam dana, nakon {to je sednica Administrativnog odbora Skup{tine Srbije, na kojoj je trebalo da se raspravqa o prestanku wegovog mandata, odlo`ena za idu}i utorak. Ovakvoj odluci prethodila je polemika o tome da li ponovo tu temu vra}ati na dnevni red ove sednice, nakon {to je {ef kluba DSS-a Milo{ Aligrudi} pre nekoliko dana tra`io weno odlagawe zbog putovawa u Strazbur na zasedawe Parlamentarne skup{tine SE-a. Zahvaquju}i glasu predsednice poslani~ke grupe

G7 plus Suzane Grubje{i}, “slu~aj” [ormaz je vra}en na dnevni red. Za takvu odluku bili su i ~lanovi Odbora narodwaka, LDP-a i SRS-a. No, kona~na odluka je potom odlo`ena za 29. juni, po{to je Suzana Grubje{i} glasala za to, zajedno s kolegama iz vladaju}e koalicije.

^ekaju}i Ustavni sud Sednica je odlo`ena po{to je predsednik Odbora Nenad Konstantinovi} obavestio poslanike da }e sastanak trajati kra}e, nekih tridesetak minuta. Bo{ko Risti} (DS) naveo je i da je potrebno sed-

nicu odlo`iti da bi se ~lanovi Odbora upoznali i s odlukom Ustavnog suda o mandatima odbornika u lokalnim samoupravama i doneli najboqu mogu}u odluku o [ormazovom mandatu.

Sati i minuti ^lan Odbora iz redova NS-a Miroslav Marki}evi} primetio je da je “u ovoj zemqi sva{ta bilo sem da je USS rekao da je i sam Ustav neustavan”.

– Kada se raspravqa o mandatima SRS-a ili DSS-a, vodi se vi{esatna rasprava, treba vam mi{qewe Venecijanske komisije, Saveta Evrope... A kada stigne blanko ostavka iz stra-

naka vlasti, dosta je pet minuta da se ona uva`i – rekao je Aleksandar Martinovi} (SRS).

Na sednici Odbora pojavio se i Dragan [ormaz, koji je ponovio da je spreman da stranci vrati mandat ukoliko lider DSS-a Vojislav Ko{tunica sedne na wegovo mesto u poslani~kim klupama.

Gradska vo`wa A zbog [ormazovog mandata AO nije raspravqao o novom pravilniku o kori{}ewu slu`benih automobila i tro{kovima reprezentacije.

Predlog je da slu`bene automobile, i to s voza~em, mogu stalno koristiti predsednik, potpredsednici i sekretar parlamenta. Poslanici i zaposleni u stru~nim slu`bama mogu sesti u vozilo iskqu~ivo u okviru aktivnosti parlamenta. Pre putovawa moraju popuniti obrazac s detaqnim podacima o mar{ruti, ko putuje, na kojem mestu u parlamentu radi i koliko kilo-

metara }e biti pre|eno. Zanimqivo je da se poslanicima i slu`benicima daje mogu}nost kori{}ewa slu`benog vozila prvenstveno u Beogradu, dok se za podru~ja van glavnog grada ka`e je putovawe mogu}e “u izuzetnim slu~ajevima”.

Slu`beno vozilo mo`e se koristiti i za putovawe u inostranstvo, ako se na taj na~in obezbe|uje br`e, ekonomi~nije i racionalnije obavqawe poslova i zadataka iz nadle`nosti Skup{tine.

U voznom parku skup{tine je 11 automobila, od toga osam luksuznih i tri “juga”.

Dijeta za ~inovnike U parlamentu }e se i nakon usvajawa nove odluke o poslu`ewu piti kafa, ~aj, mineralna voda i bezalkoholna pi}a o tro{ku dr`ave. Pravo na reprezentaciju ima}e i daqe predsednik i potpredsednici Skup{tine, {efovi poslani~kih grupa, predsednici odbora i generalni sekretar. Me|utim, precizirano je da to pravo

va`i samo “za sastanak s tre}im licima koja dolaze u Skup{tinu”.

Novom odlukom bi}e ukinito pravo zaposlenim u slu`bi Skup{tine, ~lanovima obezbe|ewa i lekarske ekipe da tokom zasedawa, kada imaju obaveze u parlamentu van radnog vremena, koriste poslu`ewe u skup{tinkom restoranu do iznosa koji odredi sekretar.

Medve|a usluga Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su ju~e razmatrawe amandmana na predlo`ene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawu. Poslanik DSS-a Aleksandar Pej~i} procenio je da postoje delovi ovog zakona koji su “politi~ki motivisani”, kao {to je slu~aj sa ~lanom 24 koji govori o prenosu nadle`nosti AP Vojvodini iz oblasti prosvete i visokog obrazovawa.

– Gospodine ministre, stvarno nas ~udi zbog ~ega ste toliko snishodqivi, zbog ~ega ste toliko bole}ivi prema Vojvodini, za{to im dajete toliko na zna~aju?

Vi na ovaj na~in pravite sebi medve|u uslugu jer stvarate paralelni sistem i zato taj ~lan tre-

ba da se izbri{e – poru~io je Pej~i}.

Ministar prosvete @arko Obradovi} nije `eleo da upu{ta u {iri dijalog o ovom pitawu.

– Vezano za Vojvodinu, mi samo usagla{avamo odredbe ovog zakona sa Zakonom o prenosu nadle`nosti i ni{ta drugo – naveo je Obradovi}.

S. Stankovi}

DSS na mitingu SNS Predsedni{tvo Demokratske stranke Srbije donelo je ju~e odluku da podr`i miting koji organizuje Srpska napredna stranka u Kru{evcu sa ciqem da se raspusti sada{wa Vlada koja ne radi u interesu Srbije i da se organizuju vanredni izbori, saop{tio je DSS. Predsedni{tvo DSS je odlu~ilo da potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi} govori na mitingu i podr`i zahtev da se {to pre odr`e vanredni izbori u Srbiji, navedeno je u saop{tewu.

4

EKONOMIJA

sreda23.jun2010.

NBS ZADR@AO REFERENTNU STOPU

Kamata ostaje osam posto Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da zadr`i referentu kamatnu stopu na osam posto godi{we.

Kako se navodi u saop{tewu, naredna sednica Monetarnog odbora bi}e 6. jula.

Posledwa promena referentne kamatne stope NBS-a bila je 11. maja, kada je sni`ena s 8,5 na osam posto, a od po~etka 2010. referentna kamata je smawena ukupno jedan i po procentni poen.

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeqne repo-operacije. U repo-operacijama NBS-a prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u odre|enom roku otkupi uz kamatu.

DNEVNIK

GRA\ANI SVE TE@E VRA]AJU BANKARSKE KREDITE

Dug po glavi u Srbiji 560 evra Gra|ani Srbije, koji platu naravno primaju u dinarima, a kredite, opet naravno, moraju da vra}aju u evrima, u sve ve}im su problemima jer je kurs u proteklu godinu i po porastao oko 25 posto, {to zna~i da je i rata toliko ve}a.

Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} izjavio je da svaki gra|anin Srbije u proseku na osnovu kredita duguje 560 evra, da “zabriwava {to se svakog meseca po 0,1 posto pove}ava ka{wewe u pla}awu obaveza” po tim kreditima, ali da to pove}awe jo{ nije alarmantno.

– Pove}awe ka{wewa je, me|utim, lo{a tendencija, koja }e, ako se nastavi, biti ozbiqan problem – ocenio je Dugali}. – Veliki broj du`nika kasni u otplati rata vi{e od dva, a neki ~ak i vi{e od tri meseca, a u takvoj situaciji banke treba da se odlu~e da podignu limite zadu`ewa svojim klijentima.

Dugali} je ukazao na to da najbr`i rast imaju krediti za refinansirawe i da gra|ani uzimaju kredite od banaka da bi platili obaveze koje su imali ranije i koje dospevaju.

– Ti krediti su sada ne{to povoqniji jer su rokovi otpla-

novih nabavki nego da bi vratili dugove.

Dugali} je istakao da su krediti uglavnom vezani za evro, iako kurs neprestano raste, ali da su kamatne stope ni`e kod takvih kredita nego kod dinarskih s fiksnim ratama otplate.

Premale nam plate – Problem je u klijentima koji se zadu`uju i do 40 odsto svoje plate, a plate su vrlo niske – ocenio je Dugali}, koji smatra da kqu~na te{ko}a gra|ana nije ni kamatna stopa, ni visina rate, pa ~ak ni kurs, nego niske zarade. – Prose~na zarada od 320 evra najni`a je u Evropi i te{ko je pla}ati obaveze i ako one iznose 30 odsto zarade, a ukoliko iznose 40 procenata, pitawe je kako }e neko da `ivi i da pla}a obaveze koje ima. te du`i, a kamatna stopa ni`a, tako da je to rastere}ewe za buxet gra|ana – rekao je Dugali}, ali je kao zabriwavaju}u ~iwenicu ocenio to {to gra|ani ne uzimaju kredite zbog

Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije dodao je da su zato banke oprezne kada odlu~uju da daju kredite i da analiziraju svakog klijenta i procewuju da li mo`e otpla}ivati obaveze.

Gra|evinarstvo spasavaju s 14,5 milijardi dinara

NIS-ove akcije prodaje ko mora

Treba re}i da iskazani gubitak NIS-a ne utu~e na rok raspodele akcija i wihovo izno{ewe na berzu. [to se ti~e vrednosti kompanije i wenih akcija, u NIS-u su ranije istakli da je “Gaspromweft” strate{ki, odnosno dugoro~ni in-

Struktura vlasni{tva NIS-a Osnovni kapital NIS-a iznosi 81.530.200.000 dinara i podeqen je na 163.060.400 akcija, pojedina~ne nominalne vrednosti od 500 dinara. U strukturi vlasni{tva NIS-a najve}i udeo ima “Gaspromweft” – 51 odsto akcijskog kapitala, odnosno 83.160.800 akcija. Vlada Republike Srbije poseduje 29,92 odsto akcijskog kapitala, ili 48.782.989 akcija, dok su mawinski akcionari vlasnici 19,08 akcijskog kapitala, odnosno 31.116.116 akcija. zahtev za kotirawe akcija na organizovanom tr`i{tu. Da podsetimo, cena jedne akcije NIS-a je 500 dinara, a svi koji imaju pravo dobili su paket od pet deonica NIS-a, te je wihova ukupna nominalna vrednost 2.500 dinara. Me|utim, kolika }e biti wihova tr`i{na vrednost, sazna}e se uskoro.

vestitor, te da tako i posmatraju vrednost akcija i da se mo`e o~ekivati da se, kratkoro~no, vrednost akcija snizi, {to je uobi~ajeno kada kompanija posluje s gubitkom, ali da se, u skladu sa strategijom razvoja NIS-a, predvi|a aktivni razvoj kompanije i rast wihove vrednosti.

Zna~i, akcije NIS-a jo{ nisu na Berzi, ali }e uskoro biti, a Gujani~i} isti~e da }e, od tada, jedini na~in trgovawa akcijama biti mogu} tamo. Naime, do sada, odnosno dok je NIS bio zatvoreno akcionarsko dru{tvo, kupoprodaja akcija izme|u prodavca i kupca bila je mogu}a sklapawem ugovora, wegovom overom u sudu i ukwi`avawem akcija u Centralnom registru, posredstvom brokerske ku}e. Kolika }e biti kupoprodajna cena akcija stvar je dogovora, a na tr`i{tu je bilo ponuda za otkup akcija NIS-a, iskqu~ivo od zaposlenih i biv{ih zaposlenih u ovoj kompaniji, uz cenu po akciji od 520 dinara, odnosno 20 dinara vi{e od va`e}e.

Gra|ani, ukazuje Gujani~i}, akcije NIS-a ne bi trebalo odmah da prodaju, ukoliko je to, naravno, mogu}e.

– Da bi mogli trgovati akcijama, gra|ani moraju posedovati vlasni~ke ra~une – ka`e Gujani~i}. – Tako|e, moraju znati

DOGOVOR BANATSKIH OP[TINA U ALIBUNARU

Za razvoj Banata deset miliona evra U organizaciji Regionalnog centra za razvoj „Banat“ iz Zrewanina u Alibunaru je odr`an radni dogovor predstavnika op{tina iz Banata za u~e{}e u drugom krugu konkursa ovog centra za izradu projekata za ekonomski razvoj u ovim op{tinama.

Kako je rekla direktorka ovog centra Mirjana Paunov, u prvom krugu konkursa nije bilo uspe{nih projekata i konkus se sada ponavqa, ali sa znatno vi{e novca. Dodala je da je ovom centru za drugi krug konkursa na raspolagawu 10,8 miliona evra. Op{tine iz ovog regiona treba da sa~ine nove projekte u skladu s utvr|enim kriterijumima i da povedu ra~una o tome da se u wima posebno razrade mogu}nosti za zapo{qavawe {to ve}eg broja mladih i onih starijih koji nisu u mogu}nosti

da dobiju posao, ili su pred penzijom.

Menaxerka ovog centra Ivana Stefanovi} je naglasila da }e prednost u odabiru imati projekti koji omogu}avaju radno intezivno zapo{qavawe ve}eg broja onih koji su ostali bez posla, a nemaju mogu}nosti da se u drugim poslovima radno anga`uju. Po wenim re~ima, va`no je i da se projektima planiraju izgradwa proizvodnih kapaciteta za proizvodwu biolo{ki zdrave hrane, podizawe skladi{nih kapaciteta za poqoprivredne proizvode, programi iz oblasti turizma. Sve to mora da se zasniva na realim mogu}nostima lokalnih sredina, pre svega sela, i da u tome op{tine pomognu da se takvi projekti stru~no i vaqno urade u skladu s uslovima iz konkursa.

R. Jovanovi}

– Onda bi se moglo o~ekivati da i banke podnesu deo tereta, ali ne bi bio dobar pristup da samo one podnesu teret, a ostali da posmatraju – dodao je Dugali}.

E. D.

SEDAM BANAKA ODGOVORILO NA POZIV DR@AVE

POLOVNOM JULA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NA BEOGRADSKOJ BERZI

Gra|ani Srbije uskoro }e mo}i da trguju akcijama Naftne industrije Srbije, po{to je Skup{tine akcionara NIS-a donela odluku o transformaciji NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko dru{tvo. To je bio uslov da se NIS pojavi na berzi, te }e tako oko 4,8 miliona gra|ana uskoro mo}i da trguje besplatno dobijenim akcijama ove naftne kompanije. U Ministarstvu ekonomije najavqeno je da }e gra|ani imati besplatno prvo trgovawe akcijama, i to preko brokera iz Po{ta Srbije.

Dakle, akcije NIS-a uskoro }e biti na Beogradskoj berzi, a po re~ima glavnog brokera “Sinteza invest grupe” Nenada Gujani~i}a, mo`e se o~ekivati da se pojave do sredine jula, nakon {to NIS Berzi dostavi

Po Dugali}evim re~ima, dobar bi bio pristup kada dr`ava ne bi oporezivala banke dve godine i ukoliko bi Narodna banka deo dobiti dala za sanaciju bankarskog sektora i pokrivawe rizi~nih plasmana.

da ne mogu samostalno trgovati akcijama, ve} to moraju obaviti preko posrednika, brokera, kojem se daje nalog za prodaju ili onako kako je dr`ava propisala – preko po{te – i na taj na~in gra|anima, ne zaposlenim i biv{im zaposlenim, omogu}ava se da prva prodaja bude besplatna. Ipak, najboqe je da se gra|ani o akcijama, i to ne samo NIS-a, wihovoj vrednosti i trgovawu na berzi informi{u {to je mogu}e vi{e. [ta }e gra|ani uraditi s akcijama, imovinom koju poseduju, stvar je odluke svakog pojedinca. Mo`da prodaja akcija NIS-a sada nije najboqa odluka, ali, istovremeno, mogu}e je da }e veliki broj gra|ana biti u situaciji da to uradi.

Jo{ dvadesetak dana gra|ani mogu razmi{qati o tome {ta }e u~initi s akcijama NIS-a koje poseduju. Da li ih prodati i u nov~anik staviti 2.500 dinara, ili ~ekati nekoliko godina, modernizaciju i boqe poslovawe NIS-a i mogu}i rast vrednosti akcija, dilema je s kojom se suo~ava gotovo pet miliona gra|ana Srbije.

D. Mla|enovi}

21. 6. 2010.

1.251,69150

Na prvi javni poziv za u~e{}e u Programu vanredne podr{ke gra|evinskoj industriji Srbije prijavilo se sedam banaka s ukupno 14,5 milijardi dinara, saop{tilo je ju~e Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Za podr{ku gra|evinskoj industriji ukupno }e biti izdvojeno 18,12 milijardi dinara, od ~ega }e dr`ava i op{tine obezbediti po deset odsto, a poslovne banke 80 odsto para za finansirawe projekata.

O~ekuje se, kako je navedeno, da }e narednih dana Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe objaviti javni poziv za lokalne samouprave da kandiduju

le Srbije, koji se odnose na izgradwu i rekonstrukciju {kola i obdani{ta, bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, stanova, sportskih objekata, institucija

Bi}e finansirani va`ni gra|evinski projekti u gradovima i op{tinama i to izgradwa stanova, sportskih objekata, institucija kulture i drugih objekata od javnog zna~aja projekte koji }e se finansirati novcem prikupqenim u okviru tog programa.

Banka Inteza }e u~estvovati s 3,5 milijarde dinara, AIK banka s tri milijarde, Komercijalna s 2,5 milijarde, Unikredit s dve milijarde, Sosijete `eneral s 1,5 milijardom, a Eurobank EFG i Folksbanka s po milijardom dinara.

Tim novcem bi}e finansirani va`ni gra|evinski projekti u gradovima i op{tinama iz ce-

kulture i drugih objekata od javnog zna~aja.

Ministarstvo ekonomije je 11. juna objavilo prvi javni poziv iz Programa vanredne podr{ke gra|evinskoj industriji Srbije za izbor poslovnih banaka, a ju~e je bio krajwi rok za banke da se prijave.

Vlada Srbije usvojila je 3. juna Program vanredne podr{ke gra|evinskoj industriji Srbije, koji }e biti realizovan u narednu godinu i po.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Koka Kola HBC-Srbija, Beograd

20,00

4.200

2.100.000

Privredna banka, Beograd

12,79

688

9.632

Univerzal banka, Beograd

5,35

5.277

395.738

BIP, Beograd

2,86

36

17.290

1,29 Promena %

157 Cena

Mlava, @agubica

-11,29

Globos osigurawe, Beograd Velefarm, Beograd

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Simpo, Vrawe Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (622,34

Promet

Naziv kompanije

0,38)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,04

2.799

2.734.200

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

1,09

836

1.064.486

12.710 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,35

7.726

401.732

Univerzal banka, Beograd

5,35

5.277

395.738

550

13.750

Soja protein, Be~ej

-1,88

939

562.150

-11,01

485

485

Imlek, Beograd

0,17

1.203

489.650

-10,87

1.148

64.304

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,31

4.200

138.600

Privredna banka, Beograd

12,79

688

9.632

Meser Tehnogas, Beograd

-8,00

460

13.340

-4,31 Promena %

4.200 Cena

138.600 Promet

-0,70

5.561

250.250

-1,88

939

562.150

Tigar, Pirot

-3,74

720

20.160

^oka duvanska industrija, ^oka

-3,57

1.350

168.750

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

8.145.214

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,31

4.200

138.600

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

530

134.090

Mlekara, Subotica

-1,16

850

137.700

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

530

134.090

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK KO SU NAM GLAVNI TRGOVINSKI PARTNERI

Glavni izvozni partner Srbije u prva ~etiri meseca ove godine bila je Italija, gde je izvezena roba vredna 325,4 miliona dolara, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, odakle je uvezeno robe za 613,4 miliona, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

U izvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Bosna i Hercegovina s 324,8 miliona dolara i Nema~ka s 310,5 miliona.

Glavni partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nema~ka s 531,1 milionom dolara i Italija sa 456 miliona.

Najve}i suficit u razmeni ostvaren je s Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, a najve}i deficit u trgovini s Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa.

Vi{e od polovine ukupne razmene ostvareno je sa ~lanicama Evropske unije.

Drugi po va`nosti partner Srbije bile su zemqe CEFTA sporazuma, s kojima imamo suficit u razmeni od 368,9 miliona dolara.

On je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda.

U prva ~etiri meseca najve}e u~e{}e u izvozu imali su gvo`|e i ~elik – 280 miliona dolara, obojeni metali – 207 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati – 152 miliona, `itarice i proizvodi od wih – 139 miliona i povr}e i vo}e – 136 miliona dolara. Najve}e u~e{}e u uvozu imali su prirodni gas – 424 miliona dolara, nafta i naftni derivati – 393 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati – 191 miliona, obojeni metali – 187 miliona i drumska vozila – 167 miliona dolara.

Poreski rezovi tupim no`em Iako se izgleda svi u Srbiji u na~elu sla`u s ministarkom finansija Dianom Dragutinovi} da treba smawiti porez na zarade a pove}ati porez na dodatu vrednost, izgleda da }e fiskalna reforma koju je ona zamislila ipak morati da sa~eka neka druga vremena.

Naj`e{}i javni protivnik namere da se poreska reforma izvede odmah, ministar ekonomije Mla|an Dinki}, ka`e da ministarkin plan nije lo{, ali da ipak treba sa~ekati da se slegnu potresi svetske ekonomske krize. Bilo da je u pitawu samo to, ili – kako misle pojedini analiti~ari – strah da bi poreska reforma na kratak rok mogla imati negativne efekte po Vladu, s obzirom na to da su skori izbori verovatni, ~ini se da Dinki}eva re~ za sada ima ve}u prevagu.

Predlog Diane Dragutinovi} ne treba shvatiti samo kao puko prelivawe novca s jedne buxetske stavke na drugu koje s obi~nim gra|anima nema nikakve veze. Su{tinski, reforma koju ona tra`i zna~i mnogo vi{e i u vrednosnom smislu: smawewem poreza na zarade dr`ava bi stimulisala rad, a pove}awem PDV-a destimulisala potro{wu.

Uz to, kako obja{wava Sa{a Ran|elovi} s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, porez na zarade je “ubica radnih mesta”, tako da bi ga trebalo smawiti, a ako se ve} negde moraju nadomestiti tako izgubqeni buxetski prihodi, treba pove}ati stopu PDV-a. Za razliku od Dinki}a, konsultant za investicije i poreski sistem Sa{a Radulovi} veruje da je upravo predlo`ena reforma u kojoj bi gra|ani izdvajali petinu mawe da`bina dr`avi kroz mese~na primawa i obavezno socijalno osigurawe, pravo re-

Ve}i PDV – ve}e i cene – Pove}awe poreza na dodatu vrednost imalo bi za posledicu rast cena i nepovoqno bi uticalo na poslovawe privrede i standard gra|ana, bez obzira na to {to bi taj potez pratila druga kontramera – smawewe poreza na zarade – izjavio je ju~e direktor za korporativne i regulatorne poslove “Denjub fuds grupe” Rade Pribi}evi}.

On tvrdi da bi pove}awe PDV-a od tri posto, {to predla`e ministarka finansija Diana Dragutinovi}, bilo zaista radikalna mera koja bi za rezultat imala kontraefekat u vidu smawewa buxetskih prihoda.

– Ukoliko se uve}a PDV, ima}emo pad tra`we, mawu prodaju i, u krajwoj liniji, gubitak radnih mesta – rekao je Pribi}evi}, navode}i da poreskoj reformi treba pristupiti oprezno i na}i pravo sistemsko re{ewe koje }e podsticati privredni razvoj. {ewe za prevazila`ewe negativnih efekata svetske krize.

– U protekle dve godine izgubili smo gotovo 200.000 radnih mesta, a glavni uzroci su ogromni nameti na proizvodwu, koji sni`avaju konkurentost na{e privrede. Ovo re{ewe bi smawilo ukupne namete na rad za tre}inu – ka`e Radulovi}, i poja{wava da se smawewe poreza ne odnosi samo na mese~ne zarade ve} i na obavezne doprinose.

[TA S „TELEKOMOM”?

Prodaja donosi vi{e cene i otpu{tawa – Ukoliko Vlada proda Telekom “Srbija”, sasvim je izvesno da se mogu o~ekivati vi{e cene u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, otpu{tawa zaposlenih i pad kvaliteta usluga – ocenila je profesorka Elektrotehni~kog fakulteta i biv{a ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiqani}.

Govore}i na ju~era{wem skupu “Telekom ’Srbija’ izme|u starog i novog modela tranzicije”, koji je organizovao Odbor gra|ana za pra}ewe namere Vlade Srbije da proda Telekom “Srbija”, ona je istakla da je do ovog zakqu~ka do{la analizom privatizacija telekomunikacionih kompanija u regionu.

– Cene lokalnih impulsa su ~etiri do deset puta ni`e nego u zemqama koje su prodale svoje operatere, dok je cena me|ugrad-

skih linija skupqa dva i vi{e puta – objasnila je Aleksandra Smiqani}.

Ona je rekla da iskustvo Makedonije, Hrvatske, Slova~ke i Ma|arske pokazuje da su operateri u tim zemqama nakon pro-

daje kompanije otpu{tali zaposlene ne zbog vi{kova ve} da bi maksimizirali profite.

– Po{to nema konkurencije na tr`i{tu, ne vodi se ra~una ni o kvalitetu i ulagawima – dodala je ona.

„Bambi” ve}i 26 posto KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

VLADA NESLO@NA O FISKALNOJ REFORMI

Italija na{a izvozna luka spasa

Zemqa

sreda23.jun2010.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,888

103,968

106,359

101,577

Australija

dolar

1

72,6426

74,1251

75,83

72,4202

Kanada

dolar

1

80,8446

82,4945

84,3919

80,5971

Danska

kruna

1

13,6864

13,9657

14,2869

13,6445

Norve{ka

kruna

1

12,8638

13,1263

13,4282

12,8244

[vedska

kruna

1

10,6937

10,9119

11,1629

10,6609

[vajcarska

franak

1

74,5017

76,0221

77,7706

74,2736

V. Britanija

funta

1

122,198

124,692

127,559

121,824

SAD

dolar

1

82,7958

84,4855

86,4287

82,5423

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 6. 2010. godine

Miroslav Mileti}, generalni direktor kompanije Bambi-Banat je rekao da je ta kompanija imala optimisti~an plan poslovawa, ali da su rezultati prevazi{li „optimizam“ jer je u prvih pet meseci ove godine ostvaren rast prodaje u vrednosnom smislu od 26 odsto u odnosu na isti period pro{le godine.

Promet je bio 2,8 milijardi dinara i wegov rast, kako je istakao Mileti}, nije posledica pove}awa cena ve} ve}e prodaje

Smawewe poreza na mese~ne zarade i doprinose dove{}e do toga da }e proizvo|a~i postati konkurentniji, kao i wihov izvoz, a otvori}e se prostor za smawewe cena proizvoda u na{oj zemqi, kao i za pove}awe plata, naveo je Radulovi}. Komentari{u}i najavu ministarke Dragutinovi} o pove}awu stope PDV-a od tri posto kao delu {ire poreske reforme, Radulovi} je naglasio da je to neophodna mera jer se smawe-

wem poreza na li~ni dohodak i stope doprinosa stvara mawak prihoda u buxetu, koji mora nekako da se nadokadi.

– Smawewem fiskalnog optere}ewa privrede otvori}e se prostor za pove}awe zarada i za nova zapo{qavawa jer }e pametni to uraditi – naglasio je Radulovi}. – Pove}ana stopa PDV-a utica}e na cenu uvoznih artikala, ali }e doma}a preduze}a, najverovatnije, morati pove}awe PDV-a da amortizuju unutra{wim prilago|avawem i da ga ne prebacuju na krajweg kupca jer ukoliko pove}aju cene, to bi wihove proizvode u~inilo skupqim i nekonkurentnim na tr`i{tu.

Savetnik Ameri~ke agencije za pomo} i razvoj (USAID) Nikola Altiparmarkov ka`e da je Vlada Srbije pred velikim isku{ewem da li da poreskom reformom napravi odgovornu odluku i zbog toga mo`da bude ka`wena na izborima ili, pak, da sa~eka da izbori pro|u i tek onda krene u promene.

– Sli~na poreska reforma sprovedena je u ve}em broju evropskih zemaqa tako da je, na primer, PDV u Nema~koj pove}an tri posto i smaweno je fiskalno optere}ewe zarada, a pro{le godine je i u Ma|arskoj PDV pove}an, ali pet posto, uz istovremeno sni`avawe poreskog optere}ewa privrede. Razlika u poreskim reformama u te dve dr`ave je u tome {to je u Nema~koj ona sprovedena na po~etku mandata vlade, tako da je bilo vremena da gra|ani osete pozitivne efekte tih mera, dok su u Ma|arskoj reforme sprovedene neposredno pred op{te izbore, tako da su gra|ani kaznili vladaju}u politi~ku elitu – objasnio je Altiparmarkov.

V. ^vorkov

SVET BIZNISA

EU ponovo blokira novac Bugarskoj Brisel ponovo planira da blokira novac namewen Bugarskoj – sada oko 106 miliona evra, namewenih programu “Ribarstvo” do 2013. godine – zbog nea`urnosti ~inovnika u Sofiji. Osnovni razlog je to {to ~inovnici u bugarskom ministarstvu poqoprivrede nisu pripremili i predali Evropskoj komisiji plan realizacije programa, pi{e ju~e sofijski dnevnik “Sega”.

Obuzdati finansije Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nema~ka kancelarka Angela Merkel pozvali su na sklapawe me|unarodnog sporazuma o uvo|enu poreza za finansijske institucije i finansijske transakcije. Istakli su da bi trebalo oja~ati kapital i likvidnost banaka radi boqe pripremqenosti finansijskog sistema za mogu}e {okove.

Gr~ka se bori za turiste U poku{aju da vrati poverewe stranih turista, koji zna~ajno pune dr`avnu blagajnu Gr~ke, gr~ka vlada je obe}ala da }e isplatiti nadoknadu svim turistima koji, zbog {trajkova ili prirodnih nepogoda, ne budu mogli da se vrate ku}ama posle odmora u toj zemqi.

To obe}awe je deo napora da se popravi imix zemqe, naru{en demonstracijama protiv vladinih mera {tedwe, preneo je Bi-BiSi. Gr~koj, koja balansira na tankoj `ici izme|u ste~aja i spasa, o~ajni~ki je potrebna dobra turisti~ka sezona. Turizam obezbe|uje gotovo dvadeset odsto ukupnog nacionalnog dohotka, a televizijski snimci sukoba izme|u snaga reda i demonstranata odvratili su mnoge turiste od namere da posete Gr~ku.

DIREKTOR SIEPA-e BO@IDAR LAGANIN

U Srbiju `eli 80 stranih kompanija – Oko 80 stranih kompanija iskazuje veliko interesovawe da ula`e u projekte u Srbiji – izjavio je direktor Agencije za strana ulagawa (SIEPA) Bo`idar Laganin.

On je rekao da }e SIEPA ove godine “sasvim izvesno” biti nosilac dobrih vesti o novim ulagawima u na{u privredu i izvoznim poslovima Srbije.

– Verujem da }emo u nedeqama koje su pred nama biti u prilici da promovi{emo velike izvozne poslove – kazao je Laganin, koji je po~etkom ovog meseca postao novi direktor SIEPA-e.

Novi izvozni ara`mani srpske privrede i pove}ano interesovawe stranih ulaga~a za na{u zemqu delom su i rezultat uspe{nog u~e{}a doma}ih firmi na stranim sajmovima i drugim privrednim smotrama, uz podr{ku SIEPA-e.

Laganin je kao dobar primer takvog anga`mana naveo nedavno zavr{eni me|unarodni sajam u Al`iru – dr`avi koja je najve}i privredni partner Srbije u Africi, navode}i da se radi o tr`i{tu od 35 miliona potro{a~a, drugoj po veli~ini afri~koj zemqi s velikim potencijalom za izvozno orijentisana preduze}a iz Srbije.

– Posebno interesovawe u Al`iru pokazano je za anga`ovawe gra|evinske i prehrambene industrije iz Srbije – kazao je Laganin, ocewuju}i da bi ta dva sektora srpske privrede mogla ostvariti vi{emilionske izvozne poslove u vrlo kratkom roku.

– Na sajmu u Al`iru je jedna srpska kompanija prodala svoje iz-

znala ovaj sektor kao jedan od najzna~ajnijih u na{oj ekonomiji, Agencija dobila mogu}nost da dodatno motivi{e strane i doma}e investitore da ula`u u proizvodne pogone u Srbiji, tako {to }e otvarawe svakog novog radnog mesta stimulisati s po 10.000 evra.

– U ovom trenutku imamo otvoren 11. ciklus ili 11. javni poziv za podno{ewe prijava za dodelu ovih para i, sude}i po prethodnim rezultatima programa, koji se mere s vi{e od 17.000 radnih mesta i s vi{e od 600 miliona evra novih investicija, iskreno se nadam da }emo uspeti da odr`imo korak s wima i dobijemo ve}i broj kvalitetnijih kompanija i, naravno, ve}i broj radnih mesta – kazao je Laganin.

Lider automobilske industrije Govore}i o sektoru automobilske industrije, gde vlada najve}e interesovawe stranih investitora, i to za proizvodwu auto-komponenti, Laganin je podsetio na to da je 25. maja, na konferenciji u Beogradu, koja je organizovana zajedno s predstavnicima italijanskog “Fijata”, postao o~igledan potencijal Srbije kada su se pojavili predstavnici vi{e od 150 kompanija s tri kontinenta, iz vi{e od 20 zemaqa.

– Mi u SIEPA-i apsolutno nemamo sumwu da Srbija jeste regionalni lider u sektoru automobilske industrije i najperspektivnija zemaqa za nova ulagawa kada je o ovom sektoru re~ – istakao je Laganin. lo`bene eksponate, a radi se o ma{inama koje se koriste u industriji papira. To je dokaz vi{e koliko je to tr`i{te perspektivno za na{e izvozno orijentisane kompanije.

Direktor SIEPA-e je kazao da je, kako je Vlada Srbije prepo-

Direktor SIEPA-e je ocenio da sada, kad je re~ o makroekonomskoj situaciji u na{oj zemqi, dodatno ohrabruju povoqni pokazateqi iz prvog kvartala, koji ukazuju na pove}awe izvoza od 18 posto i rast uvoza od tri procenta.

E. Dn.

6

POQOPRIVREDA

sreda23.jun2010.

DNEVNIK

@ETVA PO^ELA PA STALA

SINDIKATI ZAHTEVAJU POTPISIVAWE KOLEKTIVNOG UGOVORA

„Maltineks” je~am pla}a kao i lane 10,35 dinara

Preti {trajk u prehrambenoj industriji

Fabrika pivskog slada „Maltineks“ u Ba~koj Palanci najavquje da }e ovoga leta otkupiti planiranih oko 55.000 tona je~ma. Ova najve}a fabrika u Srbiji za proizvodwu osnovne si-

rovine za proizvo|a~e piva posluje u sastavu francuske kompanije „Sufle“ koja je najve}i svetski proizvo|a~ pivskog slada, a je~am }e otkupqivati u gotovo celoj Vojvodini.

– @etva ozimog je~ma taman je po~ela, a ki{a je zaustavila kombajne – ka`e direktor u

„Maltineksu“ Boro Aralica. – Osim u Ba~koj Palanci, odnosno na{oj fabrici, otkupna mesta bi}e i u ^elarevu, Vrbasu, Crvenki, Somboru, Ba~koj Topoli, Ada{evcima. Kako sada stvari stoje, najverovatnije je da }e ova nedeqa biti izgubqena zbog ki{e, ali je~am }e se preuzimati tokom celog jula.

Cenu jo{ nismo definisali, no s obzirom na to da je pro{le godine je~am bio skupqi od p{enice, a ispla}ivan je 10,35 dinara kilogram, mogu}e je da ove godine ima istu cenu. „Maltineks“ je za ovu godinu ugovarao proizvodwu i ratarima obezbe|ivao strane sorte je~ma „maskaru“ i „nektriju“. Tvrde da je kvalitet je~ma, koji je, dodu{e, simboli~no skinut s wiva, dobar.

Prinosi su {areni, a trebalo bi da budu u proseku ~etiri tone po hektaru. O~ito da je i ovoga puta sve zavisilo od primewene agrotehnike jer je na po~etku `etve bilo primera gde je ostvaren prinos od pet pa i {est tona po hektaru, ali je bilo i wiva na kojima je prinos ispod ~etiri tone.

M. Suyum

EU DAJE NOVAC ZA SARADWU DVE PIJACE IZ KOM[ILUKA

Subotici i Segedinu 140.000 evra Suboti~ka i segedinska pijaca dobi}e iz pretpristupnih IPA fondova Evropske unije za prekograni~nu saradwu oko 140.000 evra za realizaciju zajedni~kog projekta koji je namewen unapre|ewu polo`aja primarnih proizvo|a~a kroz ekonomsku saradwu.

– Projektom, koji }e biti realizovan do 14. jula idu}e godine, predvi|eno je odr`avawe nau~nih skupova, posve}enih unapre|ewu saradwe i savetovawe za poqoprivredne proizvo|a~e – izjavio je direktor Pija~ne uprave i predsednik Udru`ewa pija~ara Srbije Bela Bodrogi.

On je dodao da se najvi{e o~ekuje od analize tr`i{ta dva poqoprivredna regiona, a koristi }e biti i od uvo|ewa

informati~kih punktova na pijacama. Prodavci }e mo}i da ponude robu putem kompjutera, ali }e mo}i i da vide gde bi je mogli prodati.

Samostalni sindikat zaposlenih u poqoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije najavquje generalni {trajk ukoliko nadle`no ministarstvo hitno ne po~ne pregovore o potpisivawu posebnog granskog kolektivnog ugovora za tu delatnost. „Svrha kolektivnog ugovora jeste da pru`i stabilan okvir za obezbe|ivawe rasta te delatnosti

DR@AVA I ROBNE REZERVE ODLO@ILI DEFINITIVNU ODLUKU O SVOM U^E[]U U @ETVI

Na ~ekawu i cena p{enice i otkup i izvoz Dr`ava, to jest Ministarstvo trgovine, preko Republi~ke direkcije za robne rezerve sigurno }e se ukqu~iti i u otkup i u izvoz p{enice, ali definitivna odluka o tome kao i uslovi jo{ nisu doneti, potvr|eno je ju~e “Dnevniku” u Vladi Srbije.

Kao {to je najavqeno i krajem pro{le sedmice, a “Dnevnik” preneo, Direkcija }e kupiti izme|u 50.000 i 100.000 tona `ita, a cena }e sigurno biti vi{a od 11 dinara. Da li }e biti 11,5 ili 12, ili ~ak i vi{e od toga, zavisi}e pre svega od vremenskih prilika narednih dana, to jest od roda hlebnog `ita i ponude, potvr|eno nam je u Vladi. U Vladi se, naime pla{e da bi nepovoqni vremenski uslovi mogli pomrsiti sve ra~una te ka`u da moraju biti obazrivi i s cenom i s koli~inama koje }e kupovati.

Tako|e je re~eno da upravo zbog svega toga ove nedeqe ni otkup ni izvoz `ita ne}e biti na redovnoj sednici kabineta Mirka Cvetkovi}a te da }e se uslovi najverovatnije znati slede}e nedeqe.

Ono {to je sigurno, a {to je ju~e “Dnevniku” potvr|eno: otkup }e kao i lane biti organizovan po okruzima, a prioritet }e imati paorsko `ito.

To zna~i da }e svaki okrug imati otkupnu kvotu, i to zavisno od toga koliko je gde `ita posejano.

Tako|e, treba podsetiti na to da udeo Robnih rezervi u

ZA ZAKUP 3.000 HEKTARA POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA

Arenda od 27.000 dinara po hektaru U prvoj polovini jula bi}e odr`ano javno nadmetawe za zakup 3.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini u op{tini Ba~ka Palanka, s po~etnom cenom od 27.000 dinara za hektar. Nadmetawe }e biti odr`ano ukoliko Ministarstvo poqoprivrede prethodno odobri konkurs za davawe u zakup takvog zemqi{ta.

– Po~etna cena je prose~no ostvarena cena u prethodnim javnim nadmetawima po hektaru – najavio je ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za poqoprovredu Mita La~ana{ki.

Novina u konkursu je, u skladu s nedavnom odlukom op{tinske skup{tine, da u javnom nadmetawu mo`e u~estvovati i samo jedan, umesto dosada{weg re{ewa s obavezna dva ponu|a~a, da bi se, u skladu sa Zakonom, registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima i osiguranim u PIO zemqoradnika, a iz konkretne katastarske op{tine, omogu}ilo u~e{}e u prvom krugu nadmetawa.

Praksa je pokazala da dosada{wa odluka o obavezna dva ponu|a~a nije dobra jer samo jedna ponuda iz konkretne kata-

starske op{tine nije ni otvarana pa je ponu|a~ morao u drugi krugi s „konkurentima“ iz drugih op{tina i krajeva i u Vojvodini i Srbiji.

– U ataru ove vojvo|anske op{tine u dr`avnoj svojini je ne{to vi{e od 6.000 hektara

i razvoj novih mogu}nosti za zapo{qavawe i poboq{awe materijalnog i socijalnog polo`aja zaposlenih“, navedeno je u saop{tewu.

Kako se dodaje, problem je i lo{a privatizacija jer je od 254 privatizovana preduze}a u primarnoj poqoprivredi, u oko 20 odsto ugovor raskinut, a ta preduze}a su ostala devastirana milionskim gubicima.

poqoprivrednog zemqi{ta, od kojih je pomenutih 3.000 izdato u jednogodi{wi zakup koji isti~e ove jeseni pa je potreban novi konkurs da bi se i u eventualna dva kruga taj posao obavio blagovremeno – istakao je La~ana{ki.

@ito niko ne pomiwe Paori iz desetak vojvo|anskih udru`ewa s kojima smo ju~e razgovarali ka`u da, iako je `etva na pragu, ne da nema ponuda za kupovinu pa ni cene, ve} za hlebno `ito niko i ne pita.

Po re~ima poqoprivrednika Miroslava Ivkovi}a iz Novog @ednika, veoma je ~udno {to se svi prave kao da p{enica i ne postoji.

Sve je nezvani~no, ka`u paori, pla{e}i se da }e se obistiniti seoska naga|awa da mlinari i sli~ni otkupqiva~i p{enicu ne}e hteti ni u jednoj varijanti da plate vi{e od deset dinara. ovogodi{wem otkupu ne}e biti veliki jer se procewuje da }e ukupan rod biti 1,8 milion tona, a da }e paori na prodaju ponuditi oko milion tona hlebnog `ita.

Bez obzira na to {to kupovina pet odsto roda svakako ne}e presudno uticati na cene hlebnog `ita, u svakom slu~aju je neophodno da se dr`ava {to pre oglasi jer je i najmawa ponuda

boqa od nikakve, a dr`avna cena je ipak nekakav orijentir.

Kako je cena `ita na srpskom tr`i{tu ve} du`e niska, proizvo|a~i sugeri{u dr`avi da je spas u izvozu. Po nekim informacijama Republi~ke direkcije za robne rezerve ima oko 135.000 tona p{enice roda 2009. godine, a dve velike firme jo{ oko 160.000 tona pa je u ovom trenutku realno mogu}e, uz odre|eni podsticaj, izvesti najmawe 300.000 tona pro{logodi{we p{enice. U Privrednoj komori Vojvodine ka`u da bi, da je taj izvoz realizovan, zasigurno o`ivelo doma}e tr`i{te, a time bili bi stvoreni uslovi da se u `etvu u|e bez ve}ih briga i s boqom cenom p{enice.

Me|utim, iako je bio planiran, izvoz je negde zapeo, a to, naravno, nije ni najmawe dobro.

Kako je ju~e potrvr|eno za “Dnevnik”, Robne rezerve }e najverovatnije izvesti 100.000 tona hlebnog `ita, ali se jo{ ~eka definitivna odluka, a ~eka se i izvozna premija dr`ave od dva dinara po kilogramu. Od ove premije upravo i zavisi plasman preko granice, ka`u u Robnim rezervama.

Oni koji podrobnije prate zbivawa na doma}em tr`i{tu p{enice ka`u da mi i sada pla}amo danak katastrofalnoj odluci od pre nekoliko godina kada je izvoz p{enice iz Srbije bio zabrawen. Izgubili smo tr`i{te i poverewe. Da li }emo ga uspeti vratiti s dva dinara premije, ostaje da se vidi.

E. Dn.

[qivovica ide za Ameriku Iz podruma „Crkvenac“ kod Svilajnca, koji je u sastavu „Navipa“, na tr`i{te SAD ove godine je isporu~eno 20.000 boca „stare srpske {qivovice“, rakije prepe~enice pakovane u srpske buklije, i 5.000 boca za Kanadu, Austriju

i ^e{ku, re~eno je ju~e Tanjugu u ovoj firmi.

– Prva po{iqka u SAD poslata je u martu, a druga ovog meseca brodom preko luke Bar, poznatom kupcu koji nije prekidao kupovinu ni u vreme ekonomskih sankcija tada{woj

Saveznoj Republici Jugoslaviji. Godi{wi izvoz od 2000. godine je 80.000 do 100.000 boca, a ove godine planirali smo pove}awe izvoza od 20 posto u odnosu na lane – izjavio je novinarima upravnik podruma Miroqub Spasojevi}.

ZBOG KA@WAVAWA U PE[A^KOJ ZONI

BI]E U POTHODNIKU NE[TO NOVO

Upla}en avans za pokretne stepenice Ugradwa pokretnih stepenica u pothodniku nije po~ela, a kako saznajemo od direktora "Poslovnog prostora" Marka Cvijana ovo preduze}e je uplatilo avans za isporuku novih stepenica.

- Deo novca je upla}en, a sada ~ekamo da se ispo{tuje carinska procedura. Nadam se da }e ceo posao biti gotov za pet meseci kako je i dogovoreno s dobavqa~ima _ rekao je Cvijan. Ovo preduze}e je izdvojilo za nove pokretne stepenice 12.miliona dinara.

Q. Na.

U subotu protest biciklista Grupa Novosa|ana biciklista okupi}e se u subotu 26. juna u 12 ~asova na platou izme|u Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine da izraze nezadovoqstvo zbog akcije policije, koja je prethodnih sedmica ka`wavala bicikliste koji su se vozili kroz pe{a~ku zonu u centru grada. Zvani~nih organizatora nema.

Re~ je o vi{e sugra|ana umre`enih

pomo}u socijalne mre`e Fejsbuk. Na istom sajtu je postavqen poziv. Jedan od organizatora, koji je `eleo da ostane anoniman dok se ne zavr{i prijava skupa policiji, ka`e za "Dnevnik" da ovo nije protest protiv zakona i reda ve} `eqa da se onima koji dolaze na posao i u {kolu biciklom omogu}i da nesmetano prolaze kroz centar.

Novosadska sreda23.jun2010.

Gazda tre}eg kamena od Sunca ovako pritisne sa svih strana, to je ve} za nevericu. Dunav nado{ao i nikako da popusti, u jednom danu padne desetina ki{e koja padne za celu godinu, a kao {lag, ili boqe re}i pati{paw, na tortu, podzemne vode krenule da vide svetlo dana.

U takvoj situaciji vide se sve mawkavosti delova komunalnog sistema, wegove slabe ta~ke, ali i rezultati samovoqnog pona{awa pojedinaca. Ulice pod vodom, vodole`i koji ve} poprimaju atribute bara i jezera, a

sve to obilno ispuweno sadr`ajem septi~kih jama i fekalne kanalizacije. Depresiju izazvanu tmurnim oblacima da i ne pomiwem.

Priroda kao da nam pokazuje ko je zapravo gazda na ovom tre}em kamenu od Sunca. A kad smo kod Sunca, kada ono grane vrati}e nam se i komarci. Uz wih i tropski uslovi s visokom temperaturom i vla`no{}u, pa }e biti veselo voziti se u pregrejanim gradskim autobusima. Zaista, ovih dana, ba{ nam ne ide.

Na`alost, nekako smo se i na to navikli.

S. Krsti}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 11 sati Ulica Maksima Gorkog 1A, Sremska 2 i 4, Trg carice Milice, od 8.30 do 10 sati Ba~ka ulica, od 8.30 do 13 sati Ulica B. Pivqanina, A. Nenadovi}a i A. Vara|anina od B. Pivqanina do kraja. Rakovac: od 8.30 do 13 sati Dumbovo. Beo~in: od 8.30 do 13 sati deo naseqa od benzinske pumpe prema Dumbovu. Petrovaradin: od 8 do 12 sati Akademija, ateqei i "Gradsko zelenilo" na Tvr|avi. Ko-

viq: od 12 do 13.30 sati Ulica \or|a Be{lina, Branka Baji}a od 2 do 20, Laze Kosti}a od 177 do 185 i od 146 do 158, Zmaj Jovina od 15 do 63 i od 14 do 68, Ive Lole Ribara od 69 do 81 i 78, TS "Potkozarje" i TS "Pauni} Silos". Letenka: od 8 do 13.30 sati odmarali{te. ^ortanovci: od 8.30 do 12 sati naseqa Borov gaj, Nadkara{, Kara{, Kraqev breg, Sredwi breg i Banstol, od 8.30 do 13 sati deo naseqa Borov gaj.

V REMEPLOV

hronika STIGLO LETO, STIGAO VIRUS

Progla{ena epidemija meningitisa

Epidemija virusnog meningitisa ju~e je progla{ena u Novom Sadu. Na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov rekao je ju~e za na{ list da je u ovoj klinici do sada zadr`ano 31 dete na le~ewu, a pretpostavqa da }e ih biti jo{ vi{e.

- Deca se dobro ose}aju i za sada kod wih nema komplikacija. Imaju lak{u ili sredwe te{ku klini~ku sliku, a nakon nekoliko dana odlaze ku}i. Pod stalnom su kontrolom lekara, primaju infuziju i simptomatsku terapiju – istakao je Vukadinov.

Najvi{e je male dece i dece mla|eg {kolskog uzrasta, ali

^iste ruke najboqa za{tita Prema preporukama Instituta za javno zdravqe Vojvodine preporu~ene mere prevencije i suzbijawa epidemije su prawe ruku naro~ito pre jela, nekori{}ewe zajedni~ke ~a{e/fla{e pri konzumirawu pi}a, kupawe u bazenima uz prethodno tu{irawe i prolazak kroz dezinfekcionu barijeru kao i kori{}ewe toaleta za obavqawe fiziolo{kih potreba i prawe ruku te~nim sapunima.

Do sada zadr`ano 31 dete na le~ewu a pretpostavqa da }e ih biti jo{. Na zatvorenim i otvorenim bazenima hemijske analize vode rade se jednom nedeqno a bakteriolo{ke analize tri puta ima i onih koji su sada zavr{ili osnovnu {kolu.

Prema wegovim re~ima, prve slu~ajeve virusnog meningitisa imali su 2. juna, a pacijenti su iz Novog Sada, Sremske Kamenice, Veternika, kao i Vrbasa i Ba~ke Palanke. Ina~e, ovde je re~ o sezonskoj bolesti, a uzro~nik je enterovirusni meningitis. Simptomi koje pacijenti imaju su sto-

ma~ne tegobe, ono {to se naziva letwim gripom, povi{ena temperatura do 39 stepeni Celzijusovih, proliv, glavoboqa, uko~en vrat, fotofobija, muka i povra}awe.

- Re~ je o crevnom oboqewu koje se prenosi i direktnim i indirektnim kontaktom, ali mo`e da se prenese na drugu osobu i preko vode, pa je prethodnih godina bi-

TOPLANA TRA@I DA NOVI TARIFNI SISTEM U PETAK BUDE TEMA SKUP[TINE

Grejawe po utro{ku pred odbornike

I vanredni kredit gradio most Finansijski odbor Ministarstva gra|evina Kraqevine SHS odobrio je 23. juna 1923.

Gra|evinskoj direkciji u Novom Sadu vanredan kredit za dovr{ewe novog mosta izme|u Novog Sada i Petrovaradina. Vest je, razumqivo, posebno obradovala gra|ane ova dva, tada sasvim odvojena grada. Jer, novi most bio je nasu{na potreba celog severoisto~nog dela dr`ave, a gradio se kao Skadar na Bojani. Prvi projekti mosta

tervalu od 18 do 23 ~asa kad je najve}a gu`va u centru. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e da razume da biciklistima ne odgovaraju ove odluke, ali i da stav grada ostaje isti."Pe{a~ka zona mora se o~istiti od saobra}aja, mi se trudimo da ga ima {to mawe", rekao je Bubwevi} i napomenuo da ova odluka va`i decenijama.

N. V.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

este Vojvodina bila jedna veJvelikim lika mo~vara ispresecana rekama, ali da nas voda

- Iziritirala nas je ~iwenica da smo mi biciklisti najve}i problem.

S druge strane, grad se trudi da promovi{e bicklizam- prokomentarisao je za sada anonimni organizator.

Biciklisti predla`u da im se omogu}i prolaz kroz centar grada propisanom brzinom, da se iscrtaju koridori ili da se zabrana kretawa kroz pe{a~ku zonu odredi u vremenskom in-

ura|eni su jo{ 1910. Izgra|en je samo jedan stub mosta, jer nije bilo vi{e para. Iz Dortmunda je, kao ratna od{teta, dovu~an deo gvozdene konstrukcije mosta, pa se onda sa celim poslom stalo, jer nema~ka dr`ava nije mogla ili nije htela da izvr{ava svoje, uredno preuzete me|unarodne obaveze da isplati ratnu {tetu koju je napravila drugim dr`avama. Most je zavr{en tek 1928.

N. C.

"Novosadska toplana" iznena|ena je nezvani~nom najavom da gradska uprava nije uvrstila izglasavawe novog tarifnog sistema i odluke o grejawu na dnevni red junske sednice Skup{tine grada, saop{teno je ju~e iz preduze}a.

Kako stoji u saop{tewu, Toplana je spremna za dijalog i zajedni~ki sastanak sa predstavnicima gradske uprave, kako bi se stvorili uslovi za uvo|ewe novog sistema naplate prema potro{wi. Iz Toplane poru~uju da }e u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da do sednice Skup{tine, zakazane u petak, gradska vlast prepozna "ogroman zna-

~aj ovog projekta" i omogu}e sprovo|ewe "ove vredne investicije".

U saop{tewu se navodi da bi izglasavawe novog tarifnog sistema i uvo|ewem naplate prema potro{wi doprinelo dobrobiti Novosa|ana, jer bi rezultat toga bilo pru`awe savremenih usluga u skladu sa evropskim standardima. Iz Toplane podse}aju da su ove godine u~inili sve potrebne korake kako bi novi sistem bio uveden ve} naredne grejne sezone, od oktobra ove godine, a sve u dogovoru s gradom. Kako je "Dnevnik" u ponedeqak objavio, iz kabineta gradona-

~elnika poru~eno je da mora pro}i jo{ najmawe jedna grejna sezona kako bi se videli efekti novog sistema naplate grejawa na standard Novosa|ana, te da se odluka ne}e na}i na dnevnom redu junske sednice gradskog parlamenta. Novi sistem bi uveo pla}awe po utro{ku, u prvo vreme na podstanici, a zatim i po stanovima, sa fiksnim tro{kovima koji bi ~inili tre}inu ra~una, dok bi ostatak ~inio promenqivi deo, koji bi najvi{e zavisio od samih gra|ana, odnosno od wihove procene koliko `ele da im bude toplo u stanovima.

S. K.

Sutra pijaca „Moj sala{” Pijaca "Moj sala{" odr`a}e se sutra od 14 do 20 sati na platou ispred Spensa. Prodaja organski proizvedenog vo}a i povr}a organizova}e se svakog ~etvrtka do kraja septembra. Na taj na~in, ujedno se promovi{e i zajedni~ka kampawa Zelene mre`e Vojvodine, nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ i gradske Uprave za privredu, pod sloganom “Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu”.

S. T.

lo i infekcija na kupali{tima – isti~e sagovornik. .

Vukadinov isti~e da je najboqa prevencija redovno prawe ruku, va`no je i da se odr`ava higijena tokom boravka na pla`ama i bazenima. Veoma je bitno dobro prati vo}e i povr}e.

Direktor PU "Radosno detiwstvo" Borislav Samarxi} rekao je ju~e za na{ list da zdravstvena slu`ba ove ustanove redovno prati situaciju vezanu za virusni meningitis, a isti~e da je olak{avaju}a okolnost to {to je po~eo raspust.

- Trenutno ima mawe dece u vrti}ima, ali na{i radnici pomno prate svako dete. Ukoliko se tokom boravka u vrti}u kod nekog deteta pojave simptomi poput temperature, proliva ili bolova i stomaku i grlu, odmah ga izolujemo u drugu sobu i ~ekamo da roditeqi do|u po wega – ka`e Samarxi} i dodaje da je u ovoj ustanovi prawe ruku obavezno, bez obzira na epidemiju.

Iako je progla{ena epidemije virusnog meningitisa Institut za javno zdravqe Vojvodine nije poja~ao hemijsku i bakteriolo{ku kontrolu vode na zatvorenim i otvorenim bazenima. Dakle, SPC “Vojvodina” ima potpisan ugovor o saradwi sa ovom zdravstvenom ustanovom po kom se hemijske analize vode rade jednom, a bakteriolo{ke analize tri puta nedeqno.

Q. Nato{evi}

Alma{ka i Temerinska bez vode Zbog radova bez vode }e danas biti Temerinska ulica od Alma{ke do Gunduli}eve i Alma{ka ulica od Temerinske do Svetosavske. Vode ne}e biti od 13 do 20 ~asova.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda23.jun2010.

PREDUZE]E KOJE UPO[QAVA OSOBE S INVALIDITETOM DOBILO VREDNU DONACIJU ZA POBOQ[AWE USLOVA RADA

Slovaci „DES”-u pomogli s 135.000 evra Rekonstrukcija krova na proizvodnoj hali "Metal" u DP "DES" po~e}e 1. jula, a zavr{iti do kraja septembra, do kada treba da se uradi i izolacija spoqnih zidova.

Ovo je najavqeno ju~e, prilikom potpisivawa ugovora o radovima, koji se izvode zahvaquju}i Udru`ewu gra|ana BOVAP iz Slova~ke, finansijera projekta vrednog135.000 evra. Za tu sumu }e se uraditi i linije za plastificirawe metalnih proizvoda, otpadnih voda i linija za otpra{ivawe u pogonu "Enterijer", {to treba da doprinese stvarawu boqih tehni~ko - tehnolo{kih uslova u proizvodwi. Rok za ove investicije je godinu dana.

Potpise na ugovor su stavili direktor DES-a Radojica Xari} i predsednik slova~kog Udru`ewa

gra|ana Janko Bor{, koji je skrenuo pa`wu da je novac obezbe|en iz buxeta Slova~ke, jer Slovaci finansiraju predpristupne projekte u zemqama koje se pripremaju za ulazak u Evropsku uniju. Za te namene slova~ki buxet, kazao je Bor{, je izdvojio milion evra. Direktor DES-a je predo~io da je iz Srbije konkurisalo 28 projekata, ali da je BOVAP izdvojio ~etiri, od kojih je jedan i bio i DES-ov, a odnosi se na poboq{avawe uslova rada osoba sa invaliditetom. Ovo preduze}e zapo{qava oko 200 radnika, a polovinu radne nage ~ine zaposleni o{te}enog sluha. Potpisivawu ugovora nije prisustvovao ambasador Slova~ke u Beogradu Igor Fur|ik, ali je kasnije do{ao u DES i video prezentaciju ove firme.

Z. Deli}

c m y

8

DNEVNIK

POSLE NAJAVE 200 OTKAZA U „NOVKABELU”

Sindikat i za raskid s „Ist pointom”?

Sindikalna organizacija u "Novkabelu" protivi se otu{tawu oko dve stotine radnika smatraju}i da nema vi{ka zaposlenih ve} da postoji mawak posla.

Predsednik sindikata Milutin Lo{i} kazao je, da se ne sla`u sa novom sistematizacijom radnih mesta, smatraju}i je lo{om. Kao primer za to, naveo je, da je po novoj {emi u proizvodnom pogonu "Metalna u`ad"ostalo15 radnika, {to je, kako ka`e Lo{i}, nedopustivo.

Ovaj pogon predo~ava, jedini je u Srbiji koji radi ~eli~nu u`ad za brodarstvo, rudarstvo, liftove...

Sindikalni lider u "Novkabelu" ka`e da je Odbor Samostalnog sindikata predlo`io Agenciji za privatizaciju da ne prihvati zahtev vlasnika fabrike, kiparske kompanije "Ist point"u posedu srpskog bizmi-

smena Zorana Drakuli}a, da se izmeni program investicionih ulagawa u "Novkabelu".

Lo{i} dodaje da kupac u prvoj godini nije ulo`io 4 miliona evra, ve} je tra`io produ`ewe roka od ~etiri meseca, {to isti~e 16. jula.

- Ako Agencija stane na stranu kupca sindikat }e i}i i daqe, tra`iti raskid ugovora o prodaji - nagla{ava Lo{i} i skre}e pa`wu da Agencija ima za sada razumevawe za "Ist point", jer je dozvolila da se suma za ulagawe prepolovi i iznosi dva miliona evra za kupovinu repromaterijala.

Direktor firme Dragan Cvetkovi} kazao je da je ve} kupqeno bakra za dva miliona evra, {to je jednomese~na potreba fabrike za proizvodwu kablova.

- Ja radim ono {to moram, a sindikat ono {to smatra da tre-

ba - kazao je Cvetkovi}, navode}i da je smawewe broja zaposlenih neophodno, posla je malo a zaposlenih puno. Prema re~ima direktora vi{ak su radnici u

prate}im slu`bama, a ne u proizvodwi. Nelogi~no je da na jednog radnika u proizvodwu bude zaposleno dva van proizvodnog pogona, naveo je on.

Z. Deli}

GODINU DANA TE[KOG POSLOVAWA NA PIJACI

Trgova~ku muku kupci pla}aju skupqe ZA[TITARI PROMENILI ODLUKU O SRE\IVAWU KU]E U KOJOJ ]E BITI SME[TEN MUZEJ

Nova-stara tr{~ara podunavskih [vaba Umesto da bude kompletno rekonstruisana, ku}a namewena za zavi~ajni muzej podunavskih [vaba u Sremskim Karlovcima je poru{ena i na wenom mestu zapo~eta je polovinom maja gradwa identi~nog objekta, po projektu Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. Do ovog preokreta do{lo je na predlog stru~waka iz Pokrajinskog zavoda, koji su konstatovali da je tr{~ara u toliko lo{em stawu da ne vredi poku{avati rekonstrukciju, nego da bi najcelishodnije bilo da se iznova sagradi istovetna ku}a.

Kako saznajemo od Stjepana Sedera iz Kulturnog centra podunavskih [vaba “Karlovic”, posao je na tenderu dobila gra|evinska zadruga “Kover”; sa sedi{tem u Vladi~inom Hanu. Ku}a }e biti gra|ena na na~in kako se to nekada ~inilo i uz upotrebu tradicionalnih materijala, sa izuzetkom temeqa. Budu}i da je re~ o nabija~i, karlova~ka ci-

glana poklonila je zamqu za gradwu.

- U toku je prva faza ali, s obzirom na ~este ki{e, nismo uspeli mnogo da odmaknemo od po~etka - ka`e Stjepan Seder. – U toj prvoj fazi trebalo bi da ku}u stavimo pod krov. Za toliko i imamo para. Nedostaje nam jo{ 1,8 miliona dinara. Po{to je odluka da se poru{i doneta naknadno, milion i po dinara koje nam je dao Pokrajinski sekretarijat za kulturu za rekonstrukciju, ne}e biti dovoqni da sve zavr{imo.

Tr{~aru, jednu od retkih u nekada{wem “{vaben dorfelu” u Karlovcima, 2006. godine kupili su Nemci koji su se posle Drugog svetskog rata iselili iz Karlovaca i poverili je “Karlovicu” da od we na~ini zavi~ajnu ku}u podunavskih [vaba. Osnovna ideja je da se u woj napravi dokumentacioni centar sa arhivom i bibliotekom.

Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

Tokom proteklih 365 dana, pija~ni trgovci u Novom Sadu poslovali su pro`ivqavaju}i drasti~an pad prometa, postepeni skok kursa evra, nepromewenu plate`nu mo} Novosa|ana, veoma lo{e vremenske prilike zbog ~ega je ponuda roda znatno slabija… Borili su se i sa o{trom zimom, a jedino {to u minulih godinu dana nije poskupelo je zakup tezgi. Ipak, porede}i ju~era{we cene pija~ne ponude sa cenama vo}a i povr}a od 23. juna 2009. godine, ne bi se u prvi mah moglo pretpostaviti da svi ovi faktori veoma izra`eno uti~u na trgovinu na pijaci. Me|utim, pore|ewe cena svedo~i o poskupqewu plodova.

- Pre`ivqavawe, pa ~ak bez ikakve zarade, odr`ava me na pijaci. Ve} mesecima sam samo na nuli. Ni dinar da pretekne.

Dane kada sam mogao pristojno da `ivim od pijace, pamti}u samo kao lepu pro{lost. Verovatno }u uskoro i napustiti tezgu, samo da na|em ne{to od ~ega bih mogao da hranim porodicu. Sada nemam alterna-

2009.

2010.

Krastavac

20

35-70

Luk

35

60

[argarepa

70

70

Zelena salata

25

30

Cvekla

40

60

Diwe

40

80

Kajsije

50-70

180

Jabuke

60-80

100

Banane

55-70

75-80

Jaja

9-11

7-10

tivu – objasnio je trgovac povr}em Mika V, koji je promet opisao kao 80 odsto slabiji nego u leto 2008. godine. Pro{lu godinu i ne ra~una, jer smatra da je tada “sve po{lo po zlu”.

Iako je wive i vo}wake u na{oj zemqi ki{a, mahom, totalo paralisala, a stru~waci alarmiraju da je i rod usled jake i hladne zime i veoma ki{nog prole}a znatno slabiji, cene plodova prvog dana leta

^ITAOCI PI[U SMS

ove godine bile su u proseku za dvadesetak odsto vi{e nego istog datuma 2009. godine.

Me|u tezgama, kupaca je ju~e bilo u uobi~ajenom broju za ki{ni dan. Kilogram babure stajao je ju~e 100 dinara, a pro{le godine 90, mladi krompiri}i bili su 45 dinara, naspram deset dinara ni`e pro{logodi{we cene. Tikvice su, i krajem juna u godini za nama a i ju~e, ko{tale od 25 do 40 dinara, dok je paradajz u odno-

su na pro{lo leto bio 20 dinara skupqi – 80 dinara po kilogramu. Tezge sa vo}em ju~e su preplavile breskve po ceni izme|u 70 i 80 dinara za kilogram, a pro{log juna su stajale od 35 do 60 dinara. Kilogram vi{awa nudio se za 120 ili 130 dinara, a pro{log leta, na mnogo vi{oj temperaturi stajao je izme|u 60 i 90 dinara.

Osim trenutno vi{e cene vo}a i povr}a, lo{e poslovawe pija~nih trgovaca moglo bi se oceniti i po broju praznih tezgi koje su posebno upe~atqive na Limanskoj, Detelinarskoj i Ribqoj pijaci. Lo{a ra~unica “ubedila” je i 40 zakupaca tezgi u robnom delu Futo{ke pijace da se ne pojavquju na nekada najprometnijoj pija~noj deonici u gradu.

Pojedini smatraju da lo{ period mora pro}i i da je sada u svim delatnostima kriza veoma prisutna. Ipak, o`ivi li ili ne, ne mo`e se zaboraviti ~iwenica da pijaca u velikoj meri oslikava ekonomsko stawe na{ih gra|ana, {to problemu daje dodatnu te`inu.

S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Ko kosi, a ko platu nosi Tu`no je, najbla`e re~eno, kako je Alma{ko grobqe zaraslo u travu ve}u od pola metra.

Ako u “Lisju” nemaju para za gorivo za motorne trimere, jer su potrebne za plate radnicima, neka pokose ru~nim kosama, da bar zarade te plate!

063/7319... *** Ko to tvrdi da samo isto~na i zapadna Srbija ima vampire?

Boga mi, po tom pitawu ni Vojvodina ne zaostaje. No, tu postoji bitna razlika. Vojvo|anski vampiri se hrane tu|im znojem.

Na`alost, ova vrsta nije dovoqno interesantna za “turizam natprirodnog”, {ta vi{e, od ove vrste i turisti i doma}i be`e ko pravi vampir od belog luka.

064/2466... *** Kra|u ne mo`e spre~iti re{etka, nikakva tehnika, samo qudi! Znam iz iskustva!

064/2466... *** Napi{ite ne{to o ovim jadnim kolporterima, koji zimi nemaju grejawe, leti kisnu, nemaju ve-ce, nemaju pauzu, a rade 10 sati za minimalac. To su heroji!

063/7244...

*** Ako imamo tako a`urnu Gra|evinsku inspekciju, za{to malo ne zavire u pasa` Zmaj Jovine 14, pa ako im ne padne ni{ta na glavu, vide}e {ta se gradi.

Obi~no subotom, kad inspekcija ne radi.

064/2850... *** Poruka za 062/1836... ^emu komisija od profesora iz Beogra-

ti jasno da je tzv. nova stanica na pogre{nom mestu i da je gradski saobra}aj nemogu}e usmeriti prema toj stanici, jer za tako ne{to nema uslova i da Grad nema obavezu da {titi proma{ene investicije.

063/1691... *** Za 064/1901... Ako ne{to pi{ete, prvo se informi{ite.

Kej je ranije bio oaza mira. Zar

da, kad ti qudi ne poznaju na{ grad? A Vi, ako ste iz Novog Sada, poznajete grad i mora vam bi-

mislite da }e to i ostati? Naro~ito na potezu Dunavska -M. Gorkog, gde je naju`e. Bicikli-

sti mogu koristiti, tzv. alternativne, pravce. Mislite da deca ne}e istr~avati? I gde je tu hlad? Ne mo`e ni masla~ak da se posadi. Posadi}e ne{to novo, kao i na uglu Radni~ke ulice i Keja `rtava racije. Predla`em da nam li~nim primerom poka`ete kako }emo u`ivati na +50 stepeni, bez ijednog drveta, tako {to }ete ceo dan tamo u`ivati!

064/5809... *** Podr`avam predlog da sve doma}ice dobijaju mese~nu nadoknadu od 100 evra! Zaslu`uju svaki cent, milion puta!

063/548... *** Za svakodnevni smrad krivi su gra|ani, jer stanuju u krivim ulicama. Tu se prozori ne otvaraju. A oni iz Rumena~ke, neka na takve svakodnevne parade smrada pozovu na~elnika @eqka Radulovi}a, {efa svih {efova (ne)nadle`nih inspekcija.

Tako }e se upoznati sa "ovim problemom" i sa Sr|anom Jakovqevim, {efom Komunalne inspekcije, koji, "igrom slu~aja", ne zna ko ispu{ta crkotine iz dve fabrike.

063/1761...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda23.jun2010.

9

OTVOREN NOVI TRG U BEO^INU

Dar kompanije Lafar` Beo~incima Trg Mladosti, izgra|en od posebne vrste betona “artevija”, poklon kompanije Lafar` BFC gra|anima Beo~ina, sve~ano je sino} otvoren u ovom gradu u prisustvu ambasadora Francuske u Beogradu @an Fransoa Terala, predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a i predstavnika pokrajinske vlasti i lokalne samouprave na ~elu sa predsednikom Bogdanom Cveji}em.

- Izgradwom novog trga `eleli smo da se odu`imo sugra|anima na podr{ci u na{em dosada{wem radu – rekao je generalni direktor Lafar`a Kostin Bork. - Kao dru{tveno odgovornoj kompaniji, prioritet nam je ne samo ulagawe u sopstveno poslovawe i na{e zaposlene, ve} i unapre|ewe kvaliteta `ivota lokalne zajednice.

Foto: N. Stojanovi}

Predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} istakao je da novi trg u Beo~inu ima veliki zna~aj za gra|ane i da u posled-

NABAVKA BRODI]A ZA POTREBE GRADA

^etiri proizvo|a~a u igri

Po re~ima ~lana Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a u toku je javna nabavka za ~amac, koji bi slu`io za potrebe grada, a trenutno su u igri ~etiri proizvo|a~a plovila, tri iz Novog Sada i jedan iz Titela.

Oni }e uskoro biti pozvani da Gradu dostave svoje ponude cena, i nakon toga gradski oci treba da se odlu~e za najpovoqniju.

Podse}amo, ~amac bi trebalo da bude duga~ak devet metara, a koristile bi ga gradske inspekcije kako bi sa reke mogli da kontroli{u da li neko krade pesak ili {qunak, ali i da upozoravaju nesavesne voza~e skutera.

B. M.

OD SUTRA NADMETAWE 230 TAKMI^ARA

Dani sporta u MZ „Bistrica” Sve~ano otvarawe manifestacije "Dani sporta 2010" po~iwe sutra u 9 ~asova na Novom nasequ, na sportskim terenima Osnovne {kole "Prva vojvo|anska brigada".

U~enici od petog do osmog razreda takmi~i}e se u fudbalu a ukupan broj prijavqenih ekipa je 29 timova, odnosno oko 230 takmi~ara. Tokom manifestacije deca }e u ulozi fotoreportera i sportskih novinara bele`iti zanimqive trenutke tokom svih takmi-

~ewa i pisati sportske i novinske izve{taje.

Ovu manifestaciju sa ciqem afirmacije sporta i sportskog navijawa kod mladih, promocije zdravih navika, razvoja tolerancije i talenata kod dece, kao i doprinosa borbi protiv nasiqa i delikvencije, organizovale su MZ "Bistrica" i wena Komisija za sport i omladinu u saradwi sa volonterima, donatorima i qudima dobre voqe.

B. P. P.

Polen se smirio Prema podacima Departmana za biologiju i ekologiju, Laboratorije za palinologiju do 24. juna ni`e temperature i prognozirane padavine }e usloviti niske koncentracije svih tipova polena. Nakon toga, o~ekuje se porast koncentracije polena lipe a pre svega koprive bokvice i trava. Stabilizacijom vremenskih prilika, ponovo }e do}i do pove}awa uticaja aeropolena na nastanak alergijskih reakcija kod osetqivih osoba jer se i u samom gradu nalaze velike nepoko{ene zelene povr{ine gde cveta bokvica i trava.

Q. Na.

VESTI Muzi~ko ve~e u Novosadskom klubu Muzi~ko ve~e bi}e odr`ano ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. Nastupaju u~enici u klasi mr Senke Nedeqkovi}, uz klavirsku pratwu pro-

fesora Mine Aran|elovi} i Duwe Crwanski. Gost ve~eri je rediteq Voja Soldatovi} sa zanimqivm pozori{nim pri~ama.

S. K.

Sti`e „Salon arhitekture” U okviru manifestacije pod nazivom "Mesec arhitekture" u petak u 17.30 ~asova u Studiju M u Pionirskoj ulici 2, bi}e sve~ano otvaren "Salon arhitekture". Na Salonu }e biti izlo`eni urbanisti~ki, arhitektonski i enterijer

projekti i realizacije, publicistika, nau~no stru~ni radovi i kwige, kompjuterska grafika i animacija i studentski radovi.Organizator manifestacije je Dru{tvo arhitekata Novog Sada.

B. P. P.

„Rune” Srboslave Vuksan Promocija kwige Srboslave Vuksan "Rune", koja se bavi mitologijom i astrologijom, bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke, u Dunavskoj 1. Na

promociji u~estvuju @arko Dimi}, Drago Wegovan, \or|e Bo{kovi}, Gordana \ur|evi}-Dimi}, Nenad Jovi}evi} i autorka.

B. P. P.

we tri godine i Pokrajina ulagawem u projekte putne, vodovodne i kanalizacione mre`e, elektrifikacije, daje svoj do-

prinos podizawu `ivotnog standarda stanovnika te op{tine.

- Lafar` je na najboqi na~in pokazao koliko je va`no sara|ivati s lokalnom zajednicom i ovo je dobar primer i za druge uspe{ne kompanije da ula`u u razvoj sredine u kojoj posluju – naglasio je Pajti}.

Trg, vredan 270.000 evra, izgra|en je u saradwi s lokalnom samoupravom i samo je jedan u nizu partnerskih poduhvata posledwih godina u Beo~inu. Gradwa je otpo~ela lane, kada je raspisan konkurs na kom je pobedio mladi bra~ni par arhitekata Jelena i Sr|an Tomi} iz Aran|elovca.

Kako je sino} re~eno, bi}e to mesto okupaqawa svih generacija i prostor za organizovawe kulturnih i drugih manifestacija.

Z. Ml.

Foto: N. Stojanovi}

SINO] NA NOVOM NASEQU

Otvoren francuski hipermarket Francuski hipermarket „Mesje Brikola`“, po principu „uradi sam“ ju~e je sve~ano otvoren na Novom nasequ, Bulevar vojvode Stepe 40. Prisustvovali su ambasador Francuske @an - Fransoa Teral, ambasador Bugarske Georgi Dimitrov, generalni direktor pomenute francuske firme @an Fransoa Bu{e, izvr{ni direktor kompanije „Brico Spec DOO“ i zamenik gradona~elnika No-

vog Sada Sa{a Igi}, koji su se i obratili prisutnima.

- Francuski partneri su prepoznali strate{ki bitnu lokaciju, ~ime je omogu}en razvoj dobrih poslova i zaposleno je 35 radnika – rekao je Igi}.

Novosadski „Mesje Brikola`“ predstavqa moderan prodajni centar povr{ine 2.000 kvadratnih metara, u kom kupci mogu da na|u vi{e od 20.000 proizvoda za ure|ewe doma i ba{te.

I. D.

POSLE SILNE KI[E NA TERENU VATROGASCI, „VODOVOD”, VDP „[AJKA[KA”, „VODE VOJVODINE”

Sve ekipe protiv letweg potopa

^ak 67,6 litara po kvadratnom metru palo je od ponedeqka ujutro do utorka u Novom Sadu, prakti~no desetina prose~nih godi{wih padavina, {to se izuzetno retko de{ava u junu, ka`e za "Dnevnik" {ef Meteorolo{ke opservatorije "Novi Sad" Zlatica Popov. "Potop" je iza-

[ajka{ke", "Voda Vojvodine".

Zbog visokog vodostaja Dunava i visokih podzemnih voda, tamo gde su septi~ke jame preti wihovo izlivawe, a rukovodilac slu`be za odbranu od poplava “Voda Vojvodine” Mirko Galowa ka`e da se pripremaju posebne mere u tom slu~aju. Galowa ipak navodi da je

^ak 67,6 litara po kvadratnom metru palo od ponedeqka ujutro do utorka: prakti~no desetina prose~nih godi{wih padavina zvao velike pote{ko}e gra|anima koji `ive u delovima grada bez kanalizacije i tamo gde je otvorena atmosferska kanalizacija, kao {to su Klisa, ju`ni Telep, Mali Beograd, Veliki rit...

Na teren su iza{li vatrogasci, radnici "Vodovoda", "VDP

situacija pod kontrolom i da su u stalnom kontaku sa Gradskim {tabom za odbranu od poplava. [ef smene novosadske vatrogasne brigade Darko Joci} izjavio je da su vatrogasci prete`no bili anga`ovani na Telepu i Klisi gde ulazi voda u stambene prostorije, a kako ka`e, pra`we-

we podruma ni ne rade. Na ju`nom Telepu pumpama izbacuju vodu preko nasipa u Dunav, dok su na Klisi ~itave ulice poplavqene.

Iz "Vodovoda" navode da su im sve ekipe na terenu, da su pomagali na Klisi, da je crpna stanica kod Kisa~ke ulice nakratko prestala s radom te je do{lo do stvarawa jezera, ali da je i taj kvar otklowen. Intervesnisali su i

na Detelinari, u Banatskoj ulici i Ulici Janka ^melika, Rumena~koj, Ulici Nikole Tesle i u prigradskim naseqima. Iako nije wihova obaveza, “Vodovod” je tamo poslao ekipe, jer dolazi do zagu{ewa fekalne kanalizacije.

Iz "Vodovoda" poru~uju da je situacija pod kontrlom sve dok crpne stanice rade punim kapacitetom.

S. Krsti}

NA JU@NOM TELEPU DOSTA POPLAVQENIH DVORI[TA, PRETILO I IZLIVAWE SEPTI^KIH JAMA

Voda mnogima stigla na prag

Stanovnici ju`nog dela novosadskog naseqa Telep strahuju od poplave u sopstvenim ku}ama, a zbog nepostojawa kanalizacije preti im opasnost od izlivawa septi~kih jama. "Ukoliko ki{a bude i no}as padala, voda }e nam u}i u ku}u, a ionako ve} ne mo`emo da koristimo sudoper i kupatilo", rekao je Du{ko Tucakov iz Ulice Sime Matavuqa dok je u gumenim ~izmama stajao u svom dvori{tu, a voda mu prelazila polovinu lista noge.

Me{tani ovog naseqa ka`u da je najve}i problem {to ku}e nemaju kanalizaciju, pa usred izlivawa Dunava i izbijawa podzemnih voda, fekalije izlaze iz {ahtova.

- Ovakvo stawe je sramota za 21. vek. Moja ku}a je izgra|ena 1904. godine i za sto godina se ni{ta nije promenilo. Nemamo kanalizaciju ni asfalt, jutros sam morao `enu na le|ima da prenesem iz ku}e kako bi mogla

Du{ko Tucakov u svom dvori{tu

da ode na posao – ogor~eno je objasnio Tucakov.Kom{ija Robert Kowa ka`e da su na prole}e dolazili da mere kako bi povezali ku}e na kanalizaciju, ali od tada ni{ta.

Rukovodilac slu`be za odbranu od poplave “Voda Vojvodine” Mirko Galowa rekao je za “Dnevnik” da je u planu realiza-

Foto: R. Hayi}

Robert Kowa morao da napravi „trotoar”

cija projekta kako bi se re{ila situacija sa kanalizacijom, ali nije mogao da precizira vreme.

Predsednica Saveta Mesne zajednice “Ju`ni Telep” Mirjana Nedeni} ka`e da su dvori{ta po~ela da poplavquju jo{ pro{le nedeqe kako je nadolazio Dunav i da je situacija zaista rizi~na, pa su se obratili “Vo-

dama Vojvodine” da po{aqu jo{ vre}a peska i mobilne toalete.Najugro`enije su ulice uz nasip, a to su Pre{ernova ulica, Bolmanska, Mornarska i Ulica Sime Matavuqa, jer intenzivna ki{a puni septi~ke jame i stvara poplave – rekla je Mirjana Nedeni}.

I. Dragi}

Potpuno prokisla ~enejska Mesna kancelarija Zgrada Mesne kancelarije u ski program ne sme da se koristi, zatekla je troje zaposlenih u kan^eneju u Ulici Vuka Karaxi}a jer su drvene lamperije nabubricelariji jedva bezbednoj za kori289 u ^eneju, zbog velikih padavile i mogu da padnu. Na{a ekipa {}ewe, po{to se ki{nica sliva na u toku no}i znatno je skoro u svim prostorijama o{te}ena. Krov je popustio preko elektroinstalacija. i proki{wava a tavanica i [ef mesne kancelarije u zidovi otekli su zbog vlage. ^eneju Anka Brzak za na{ U hodnicima se ose}a miris list ka`e da je {okirana ustajale vode a na glavnom prizorom koji je zatekla, hodniku otpao je malter. ali da se ovakav scenario Sala za ven~awa, ~ije su mogao o~ekivati."Kancelasre|ivawe finansirali sarija u ^eneju godinama unami me{tani, potpuno je nezad je slala molbe, dopise upotrebqiva. Voda je svuda apele "Poslovnom prostopo podu, inventar o{te}en ru" ~ija je ina~e zgrada. a tavanica otpala na cenPreduze}e po{aqe svog ~otralnom delu prostorije. veka koji konstatuje stawe i Stradala je arhiva mesne zani{ta. Prethodna preure|ejednice a sala za omladinVoda napala i arhivu Foto: A. Erski wa su finansirana donacija-

ma uglavnom samih me{tana", komentari{e Brzak.

Od direktora "Poslovnog prostora" Marka Cvijana saznajemo da u preduze}u znaju da je stawe tog objekta lo{e.

- Iza{ali su na{i qudi na teren popisali stawe, rano je u ovom trenutku prognozirati {ta bi bilo re{ewe. Preduze}e radi po nalogu Grada, tako da }emo sa~ekati wihovo mi{qewe.- rekao je za “Dnevnik” direktor rog preduze}a Marko Cvijan.Dodao je da u buxetu za ovu godinu nema planova za radove na zgradi, ali da }e u budu}nosti gledati da ili rekonstrui{u temeqno objekat, ili izgrade novi.

N. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda23.jun2010.

DNEVNIK

c m y

10

DAVOCI KRVI - NAJHUMANIJI GRA\ANI

Spasioci `ivota na nevi|eno Uru~ewe pehara ekipi iz Ba~ke Topole

Foto: M. Mitrovi}

NA RIBOLOVA^KOM KUPU ZLATICE U PADEJU

Pobedni~ki pehar Topol~anima PADEJ: Na kanalu Zlatica u Padeju Udru`ewe sportskih ribolovca „Zlatica” iz ^oke bilo je u subotu doma}in tradicionalnog Kupa Zlatice u pecawu ribe na plovak, na kojem je u~estvovalo 16 ekipa. Najboqi ulov imala je ekipa USR KAMI iz Ba~ke Topole, kojoj je pripao pobedni~ki pehar i veliki prelazni pehar organizatora. Pehar za drugo mesto pripao je ekipi USR „Tisa” iz Ade, dok je tre}eplasirana ekipa USR „Ke~iga” iz Ba~kog Petrovog Sela.

Najboqi ulov na takmi~ewu imao je Robert K. Ki{ iz Ba~ke Topole, kome je pripala zlatna medaqa kao najuspe{nijem u 1. sektoru, drugoplasiranom u

ovom sektoru Branku Lupulu iz Kikinde pripala je srebrna, a tre}eplasiranom @oltu Palfiju iz Ade bronzana medaqa. U 2. sektoru najboqi ulov ostvarili su Vince Gere iz Sente, Arnold Santo iz Ba~ke Topole i Robert Na| iz Ade, dok su u 3. sektoru osvaja~i medaqa [andor Siveri iz Ba~kog Petrovog Sela, Du{an Mizdrak iz Novog Kne`evca i Milan Sekuli} iz Be~eja.

Pehare i medaqe najuspe{nijim u~esnicima predsednik USR „Zlatica” Nedeqko Kolunxija uru~io je na dru`ewu i zajendi~kom ru~ku na padejskoj „^ardi” na u{}u Zlatice u Tisu.

M. Mr.

Seminar o investicijama NOVI BE^EJ: U organizaciji Fonda za investicije Vojvodine (Vojvodina Investment Promotin –VIP) i Skup{tine AP Vojvodine, u Domu kulture op{tine Novi Be~ej, organizuju danas seminar na temu „Privatno prduzetni{tvo – mogu}nosti i prilike”. Seminar }e otvoriti Branislav Bugarski, direktor Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini i predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov.

M. K.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „^arobni svet Paje Patka“ (18) besplatno za decu (do 23. juna), "Besa" (19.30),"Lov na biv{u `enu“ (21).

Art bioskop Vojvodina na Spensu "Tr~i za `ivotom" (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka 21. juna u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Adrijana Halaj i Na|a Bartek-Jak{i} iz Novog Sada, Jelena Puzi}–Baji} iz Nove Pazove, Miroslava Kevenski iz Ba~kog Petrovca, Svetlana Erceg i An|elka Mar~eta iz Ba~ke Palanke, Tijana Petrova~ki iz Ledinaca, Dijana Popovi} iz Barajeva, Nata{a Nikoli} iz Petrovaradina, Ivana Grujin iz Beo~ina, Qiqana Laholat iz Maradika.

DE^AKE: Milena Mili}, Tawa Lu~i}-Kozarev, Danijela [kundri}, Marijana Jeki} i Tamara Puhalo iz Novog Sada, Anita Baraw iz Sremskih Karlovaca, Andrijana Nenadovi}-Pani} iz Petrovaradina, Elena Ve~erova iz Ba~kog Petrovca, Qiqana Bala} iz Ba~ke Palanke, Rada Miki} iz Ka}a, Mirjana Radivojevi} iz Sombora, Jovanka Kamberi iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Todor Milana Stefanovi} (1943) u 11.45 sati, Milorad Mirka Perovi} (1930) u 12.30 (urna), Milka Mirka Dedi} (1947) u 13.15, Igor Spasi} (1972) u 14, Petar @ivka Peri} (1938) u 14.45, Luka Petre Bla`i} (1927) u 15.30, Sa{a Marina Bartolovi} (1972) u 16.15, Stevan Aleksandra He|i (1946) u 17 ~asova. Na mesnom grobqu Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Julka Stevana Brkqa~ (1922) u 13 ~asova.

[ID: Pre godinu dana porodica Stankovi} iz Para}ina, preko ro|aka u [idu tra`ila je od nas krv za ~lana wihove porodice zbog velikih opekotina. Odmah smo prisko~ili u pomo} - pri~a sekretar Crvenog krsta u [idu Ivica Jovi}. Danas u op{tini [id ima 132 davalaca krvi koji su u 2009. godini prikupili 1.194 jedinice te dragocene te~nosti. Predsednik komisije za dobrovoqne davaoce krvi Slobodan Bucko i wegov zamenik Milan Babi} ka`u da je wihov zadatak da sve dobrovoqne davaoce krvi unesu u bazu podataka Crvenog krsta. Svaki davalac koji je dao krv od pet do 35 puta je nosilac zahvalnice i zna~ke. Od 35 davawa su nosioci zahvalnice i bronzanih plaketa, a od 50 davawa

Milan Grbi}

krvi srebrne plakete - isti~u Bucko i Babi} kao i stru~ni saradnici Majda Babi} i Du{ica Paletan.

Za najve}i broj datih jedinica krvi – 75 zlatnu plaketu je dobio Irinej Papuga.

- Od kako sam sa 18 godina kao student, po~eo da dajem, krv, samo dva puta sam krv dao poznatim osobama. Prvi put u Beogradu svom drugu koji je nastradao u saobra}ajnoj nesre}i, a drugi put `eni iz Ba~inaca koja je imala vanmateri~nu trudno}u. Od tada krv dajem

nepoznatim licima – ka`e Papuga.

- Kada je mojoj }erki je bila potrebna krv, a nije moja krvna grupa, nisam dugo ~ekao, a krv je stigla od kolega - ka`e Irinej.

Drugi {idski rekorder je Milan Grbi} krv je dao 50 puta i nosilac je srebrne plakete. Prvi put je dao krv u 18 godini `ivota. On ka`e da je krv uvek davao nepoznatim osobama.

Trideset pet puta do sada krv su dali: Dragan Dobrovoqni davaoci krvi iz [ida Dobrovoqni davaoci krvi koji bojevi}, Zoran Hr~ek, Bojan IvanPini}, Slobodan Lazarov, Dejan kovi}, Goran Milenkovi}, Du{ko Konstantinovi}, Janko Mrva, Ni- su dosad pet puta dali ovu dragocenu te~nost su: Zlatko Andri{a, Luka~, Miroslav Saxak, Sini{a kola Vojvodi}, Milo{ Kova~evi}, [panovi}, Gazda Gavri}, Du{an @eqko [oltis i Goran [afarik. Dragan Simi}, Sini{a Kurbalija, Aleksandar Luka}, MiloDvadeset puta: Stefan [afarik, Dejan Gaji}, rad Mar~eti}, Dejan RaniZoran Furik, Qubica savqevi}, Dejan Rado{evi}, Milanko Savi}, Goran Avramovi}, Du{anka Trkuqa, Danko ^ipkar, RaMaruki}, Branislav Se~evi}, Zoran \or|evi}, de Raki}, Milenko Subi}, Nikola Trzin, Milo{\urDragan Lovri}, Slavica guz, Dragan Stevanovi}, VeSimeunovi}, Ratko Kaselin Popovi}, Dra`en nazir, Slobodan Borojevi}, @eqko @ivkovi}, [ipka, Damir Kova~evi}, Steva Jovi}, Zagorka StanGoran Babeqa, Steva kovi}, @eqko Hr~ek, MiKosijer, Du{ko Mihajlan Lazi}, Milan Li~anin, lovi}. Deset puta: DraDalibor Brwevarac, Dugan Smoqani}, Zlatko {anka Bo{wak, Jelena MiSavi}, Sa{a Lazi}, Miklo{, Goran [uvak, Branilan Herceg, Perica Peri}, Dejan slav Dinga, Bojan Dobri}, Irinej Papuga Simi}, Maja Plati{a, Tatjana Sini{a Karaba, Miroslav Bezbradica, Bojan Mili}, DragiKube~ka, @ivan Srem~i}, Milen^avi}, Branimir Ne{kovi}, Voji{a Paji}, Milan Horwak, Borislav Stojakovi}, Bora Mili~i}, slav Stankovi}, Dragan ^avi}, Ne- ko Mili}, Miroslav Suhawi, VeZlatan Milovanovi}, Du{ko Mardo Trivun~evi}, Lazo Kova~evi}, libor Grbi}, Sini{a Sainovi}, kovi}, Radoslav Suboti}, Milovan Zoran Belan, Sini{a \uli}, Zo- Branko Bojboa{a, Zoran Semenovi}, Du{ko Stefanovi}, Igor JuStepanovi}, Miroslav Jovanovi}, ran \urguz, @eqko Lali}, Bo`ihas, Mirjana Kurbalija, Bo`o KujDalibor Stojanovi}, Ilinka [udar Siv~, Jovo Pavi}, Ivan @ivla~anin, @eqko Krstanovi}, Draster, Josip Berko, Biqana Babi}, kovi}, Milorad Stankovi}, Slavi@eqko Dankovi}, Mirko \ugruz, ca Opojevli}, Biqana Bo{wak, gan Avramovi}, Stanko Kr~, Slobodan Marijanovi}, Nenad FajMirko Nani}, Tawa Stefanovi} i Branislav ^obanovi}, Sava Stojafri}, Du{ica Poletan, Igor ^aJerka [erbezi. kovi}, Zlatko Savi}, Tihomir [upeqa, Dejan Kovin~i}, Biqana TrD. Savi~in {war, Milorad Popov.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

U OP[TINI APATIN PROGLA[ENA VANREDNA ODBRANA OD UNUTRA[WIH VODA

stor i sobe starog paviqona Bawe Junakovi}. Na sastanku kome su, pored predsednika op{tine Apatin dr @ivorada Smiqani}a i wegovih najvi{ih sardnika i op{tinskih funkcionera, prisustvovali i sekretari mesnih zajednica: Apatin, Prigrevica, Svilojevo, Sonta i Kupusina, konstatovano je da su problemi sa atmosferskom kanalizacijom posebno izra`eni nelegalnim prikqu~ewem atmosferske na fekalnu i fekalne na atmosfersku kanalizaciju, {to je ote`alo rad pumpi za izlu~ivawe vode.

Ekstremnoj hidrolo{koj situaciji negativno je doprineo i visoki vodostaj Dunava, sa tendecijom wegovog porasta. Alarmantne vesti sti`u i iz Prigrevice, Sonte, Svilojeva i Kupusine u kojima je drasti~no ugro`eno vi{e stambenih porodi~nih objekata i poqoprivrednih imawa.

J. Prel~ec

Name{taj stradao od vlage RADI^EVI]: Iako su petnaestak kilometara udaqeni od Tise, ne{to mawe od Velikog ba~kog kanala i Beqanske bare, `iteqi najmla|eg naseqa be~ejske op{tine Radi~evi}a su potopqeni. Junske ki{e su umnogome doprinele takvom stawu, podzemne vode tako|e, ali i ~iwenica da su svojevremeno zatrpavani kanali za odvod atmosferske vode.

- Nezapam}ene padavine u~inile su svoje. Minulog vikenda ki{a je tri dana natapala selo i kada smo mislili da }e stati, u no}i izme|u ponedeqka i utorka je napravila pravi haos. Na nekoliko zona u selu voda je do{la do pragova stambenih objekata. Proleterska ulica je bila potpuno potopqena i zahvaquju}i pomo}i vatrogasne jedinice iz Be~eja uspeli smo da ispumpamo vodu.

Imamo samo dve potapaju}e pumpe i

11

DRAMATI^NA NO] U PRIGREVICI

Voda u{la u paviqon Bawe Junakovi} APATIN: Na sastanku [taba za odbranu od poplava direktor Vodoprivredne organizacije „Zapadna Ba~ka” DTD Sombor Vladislav Milo{ev upoznao je ~lanove [taba sa kataklizmi~nom situacijom koja je na podru~ju naseqenih mesta op{tine Apatin izazvana enormnim padavinama, od ponedeqka od 16 ~asova do ju~e. Prema re~ima Milo{eva, palo je 137 litara po kvadratnom metru, {to predstavqa jednu petnu prose~nih godi{wi padavina, a sve to kao hidrolo{ki slu~aj nezabele`en u posledwih 200 godina. Do{lo je do enormnog porasta nivoa unutra{wih voda, koja je, i pored svih preduzetih mera u toku no}i, izme|u 21. i 22. juna, poplavila podrume mnogih porodi~nih ku}a, a najkriti~nije stawe je bilo u apatinskim ulicama: Milo{a Rastovi}a, Branka Radi~evi}a i Stojana Mati}a.

Voda je u{la i u restoranski pro-

sreda23.jun2010.

ne{to vatrogasnih creva kojima ispumpavamo vodu iz najugoro`enijih dvori{ta i selimo se s lokacije na lokaciju – ka`e sekretar Mesne zajednice Radi~evi} Predrag Spasi}.

I dok ostali strepe da }e im voda prodreti u ku}e, porodica \eki} u Ulici Branka ]opi}a 32 je ve} izbacila stvari napoqe, po{to im je voda gotovo pola metra u{la u sobu.

- Pre 14 godina smo imali sli~nu situaciju, posle koje smo u znatnoj meri nasuli dvori{te, ali evo ni to nije pomoglo. Kod kom{ije preko puta voda je stigla do praga, a nama je u{la u ku}u. Izbacili smo stvari napoqe gde kisnu, ali bar ne plivaju u vodi. Znamo da je svakome svoja muka najte`a, ali dok su pumpe izvla~ile vodu iz dvori{ta, nama, kojima je voda u sobama, pritekli su u pomo} tek u podne – po`alila se Mirjana \eki}.

V. Jankov

Jezero se slilo u ulicu PRIGREVICA: Doma}instva Kolaka, Rakasa, Pavlice, Mrkajla, Drqa~e, Paska{a, u ulici Kate Pejinovi}, u Prigrevici, cele no}i, s ponedeqka na utorak, su spasavali stoku, sviwe, koze, krave, `ivinu.

U wihove ku}e i pomo}ne objekte razlilo se jezero iz susedne Svilojevske ulice, koje slu`i za sliv voda iz dobrog dela sela. Tra`ena je pomo} Saveta Mesne zajednice, ali kako ka`u, pomo}i niotkuda.

- Cela ulica je tokom no}i bila na nogama, dok su sviwe ski~ale, koko{ke se ogla{avale, pili}i se prevrtali u vodi, uzrujano pri~a Mira Pavlica, poma`u}i kom{ijama, usput dodaju}i da su me{tani ranije zbog poplava pisali peticiju, ali da od toga vajde izgleda nema.

Te no}i, u ponedeqak, zasedao je Savet MZ Prigrevice. Grupa me{atana se okupila ispred zgrade MZ

Sami krivi za poplavu U MZ, me|utim, tvrde da nema re{ewa za ovu ulicu.

- Voda nema gde da se ispumpava, jezero je nabujalo. Drugi kanal u jezero za sliv padavina je otvoren, kako se ne bi plavili ostali delove sela. Raspolo`ivi mehanizaciju smo anga`ovali na Apatinskom putu, gde su dve ku}e poplavqene. Gra|ani su i samo krivi za poplavu, jer su pre nekoliko decenija iza ku}a pravili ba{te i uru{avali bedem oko jezera, tvrde u MZ Prigrevica, gde sekretara i predsednika nismo na{li jer su bili na [tabu u op{tini.

tra`e}i pomo}. Tra`ili su da ~lanovi Saveta iza|u na teren, jer su se upla{ili vodene stihije koja je iz ~asa u ~as pove}avala za metar plave}i stoku, `itarice, poqoprivrednu mehanizaciju.

- Niko nije iza{ao ni tu no}, niti u ju~e ujutro. Kada se razdanilo, morao sam 70 sviwa prinudno predati u mesnicu, da ih voda ne podavi. Krma~e sam u toku no}i

prebacio kod kom{ije - ka`e Marko Paska{, kome je propalo i dve tone soje, krupara, me{alica, pe~ za centralno grejawe.

Sli~no su bez pomo}i ostala i druga paorska doma}instva u ulici Kate Pejinovi}.

-Zvala sam ~ak predsednika op{tine, ali niko ni{ta da preduzme, o~ajno pri~a Jelica Mrkajlo, kojoj je pored pet tona soje, stradala komplet ure|ena letwa kuhiwa, meso u zamrziva~ima, stoka.

Prilikom nedavnih ki{a, ova ulica je tako|e bila poplavqena, ali je MZ nekako sanirala ve}e vode iz jezera za~epiv{i slivni kanal atmosferskih voda u jezero.

Posle toga me{tani su peticijom tra`ili da se problem re{i.

- Umesto generalnog re{ewa MZ je odmah posle ki{a otvorila postoje}i i napravili jo{ jedan kanal. To je izazvalo jo{ ve}e poplave.

Nas su ostavili na milost i nemilost, obja{wavaju me{tani ulice Kate Pejinovi}, ogor~eni {to su redovni u pla}awu samodoprinosa za infrastrukturu a ne vide da se wihov problem sa vodama re{ava.

J. Prel~ec

JUNSKE KI[E POPLAVILE BE^EJ I OKOLINU

^itava naseqa pod vodom BE^EJ: Neo~ekivano velike padavine u ovo doba godine i tokovi podzemnih voda u~inili su svoje, pa su pojedini delovi grada, kao i atari potopqeni. Atmosferska kanalizacija ne mo`e da prihvati sve koli~ine vode koja je preplavila be~ejske kolovoze poput re~nog korita.

- Ne pamtimo da su ovolike koli~ine vode pale u ovo doba godine. Prva tri junska dana su najavila ki{ni period, jer je palo izme|u 17 i 25 litara po kvadratnom metru. Minulih dana je to uveliko prevazi|eno. Tokom subote, nedeqe i ponedeqka palo je 37 litara, a preko no}i od ponedeqka uve~e do utorka ujutru izmerili smo 51,4 litra po kvadrat-

nom metru, dok su u pojedinim delovima atara te koli~ine bile i ve}e. U Velikom ritu i Zalivnom poqu palo je 67 litara po kvadratu - rekla nam je Miroslava Mandi} iz Meteorolo{ke stanice PIK Be~ej.

Raskrsnica ulica Omladinska i Rada Stani{i}a u nasequ Mali rit je poput jezera potopila i prilaze okolnim „zelenim kulama”, pa terenci JP „Vodokanal” neprestano pumpama vodu prepabacuju u zatvoreni sistem atmosferske kanalizacije, a radnici „Sredwe Ba~ke” DTD na zavr{etku ovog sistema prebacuju vodu u kanal. Kako ki{a neprestano pada, to se efekat i ne prime}uje, pa se onda

MALO INVESTIJA IZ MA\ARSKE PRO[LE GODINE

Gorivo i ~elik za {e}er

SUBOTICA: Privredna saradwa izme|u Srbije i Ma|arske je dobra, ali su rezultati robne razmene izme|u dve zemqe lo{i, istakao je ambasador Republike Ma|arske u Srbiji Imre Varga, prilikom svoje posete Regionalnoj privrednoj komori u Subotici. Robna razmena izme|u dve zemqe iznosila je 1,3 milijarde evra pre dve godine i sada je opala za 40 odsto.

-I na poqu investicija mogli bi da ostvarimo boqe rezultate.

Ma|arske firme su ranijih godina ulagale 470 miliona evra u ovaj region, a sada 350 miliona evra.

Dve zemqe treba da sara|uju na poqu infrastrukture, energetike i poqoprivrede. Mi smo veoma zainteresovani da se otvori prelaz kod Ba~kih Vinograda, kao i da se

re{i pitawe sa Dunavom i Tisom, jer bi tada privredna saradwa bila i boqa - istakao je Varga. [e}er se najvi{e izvozi iz na{eg regiona u Ma|arsku, a uvozimo gorivo, ~elik, drvo i prera|evine od drveta, kao i plasti~ne mase.

-Otvarawem novih grani~nih prelaza koji se nalaze na Koridoru 10 umnogome }e poboq{ati privredna saradwa dve zemqe.

Planiramo da ugostimo oko osam ambasadora. U prvoj fazi realizacije projekta primi}emo ambasadore zemaqa sa kojima imamo dobru saradwu. Od ukupne robne razmene mi dobijamo 10 posto, {to je i normalno, jer je Subotica pograni~ni grad - obja{wava predsednik RPK u Subotici Slobodan Vojinovi}.

A.A.

[kolarina mawa u In|iji IN\IJA: Prijava na Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu po~iwe danas, a studenti koji se odlu~e da upi{u smer u In|iji mo}i }e za to da se odlu~e na licu mesta. Prijavqivawe kandidata je 23, 24. i 25. juna 2010. godine u Studentskoj slu`bi Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu, gde }e biti organizovano i polagawe prijemnog ispita. Prilikom prijavqivawa kandidati mogu iskazati `equ da studije poha|aju u okviru odeqewa u In|iji.

Upisanim kandidatima op{tina In|ija }e obezbediti umawewe {kolarine, odnosno studenti }e {kolarinu pla}ati u iznosu od 70.000 dinara umesto predvi|enih 90.000 dinara, koliko }e pla}ati studenti u Novom Sadu. Prijemni ispit iz Matematike odr`a}e se dana 1. jula 2010. godine u 13 ~asova.

S. B.

mo`e zamisliti {ta bi bilo da pumpe nisu u pogonu.

Nisu samo u Malom ritu Be~ejci potopqeni. Takvih je mesta u svim ni`im delovima grada. Me|utim, ne pamti se da je ulica Bra}e Tan u samom centru li~ila na reku. Prostor izme|u Pravoslavne crkve s jedne strane i Ekonomske {kole i Doma zdravqa s druge strane ulice ispuwen je vodom.

Kako prognoze najavquju padavine do kraja nedeqe, to zna~i da }e vodeni haos doneti ogromne nevoqe Be~ejcima. Pogotovo ratarima, koji su se pripremali da krajem nedeqe zapo~nu `etvu p{enice.

V. Jankov

Umesto letwe pra{ine, be~ejske ulice zapquskuju talasi

POTPISAN UGOVOR O NOVOM ZAPO[QAVAWU

Doma}i radnici u stranoj firmi [IMANOVCI: U okviru programa Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine za otvarawe novih radnih mesta, u kompaniji „Agena technology” u [imanovcima, u op{tini Pe}inci, potpi-

{tine op{tine Pe}inci @ivko Markovi}.

Dr Bojan Pajti} je rekao da je od po~etka akcije zapo{qavawa i samozapo{qavawa u Vojvodini, od po~etka maja, zaposleno

Potpisivawe ugovora u [imanovcima

san je ugovor izme|u predsednika Vlade APV dr Bojana Pajti}a i direktora ove kompanije Ralfa Hauarda o zapo{qavawu 10 novih radnika, a potpisivawu ugovora je prisustvovao i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov i predsednik Skup-

1.061 lice i da je isto toliko porodica steklo egzistenciju.

Zapo{qavalo se u raznim oblastima privrede – ugostiteqstvo, zanatstvo, trgovina, agrar, ali i u oblasti ma{inske i elektronske industrije, naglasiv{i da je zapo{qavawe u kompaniji u [imanovcima zna~ajno, jer se wen program kompletno plasira na tr`i{te zemaqa

Evropske unije i SAD, a radi se o najsavremenijim tehnologijama.

Direktor kompanije „Agena technology” Ralf Hauard je rekao, da program Vlade APV ovoj kompaniji poma`e, jer je kompanija od dolaska u Srbiju imala ideju da zaposli {to vi{e qudi iz lokalne sredine, tako da su u ovom trenutku jedina dva zaposlena u kompaniji iz inostranstva su on i wegov menaxer, a ovaj program vidi kao priliku da se zaposli jo{ radnika iz okru`ewa.

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je istakao da su obezbe|ena velika sredstva za projekat zapo{qavawa i da }e biti mogu}nosti da {est i po hiqada mladih qudi dobije posao, apeluju}i na poslodavce da ne otpu{taju radnike bez preke potrebe.

A. N.

Besplatni lekarski pregledi Roma RUMA: U okviru projekta „Otkrivawe hroni~nih nezaraznih bolesti kod romske populacije” koji realizuje rumski Dom zdravqa i Udru`ewe „Mala vatra” u Kancelariji za inkluziju Roma je meren krvni pritisak i nivo {e}era u krvi, ~ime je zavr{en ceo projekat koji je zapo~eo krajem 2009. godine. Pozivu se odazvalo pedesetak Roma, koje je pregledao dr Slobodan Mari~i}.

Svi oni kod kojih se utvrde zdravstveni problemi bi}e upu}eni u Dom zdravqa na besplatne preglede i za to im ne}e biti potrebna zdravstvena kwi`ica.

- Koliki je zna~aj ovakvih akcija ukazuje i podatak da sam prilikom posledweg pregleda otkrio dva dijabetesa, kao i nove slu~ajeve hipertenzije. Kada je re~ o dijabetesu, on je utvr|en ~ak i kod dece do pet S. B. godina starosti.

12

CRNA HRONIKA

sreda23.jun2010.

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I]

Borba protiv kriminala prioritet za Srbiju Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ju~e je na Tari otvorio me|unarodni skup „Suzbijawe kriminala i evropske integracije“, ukazuju}i na to da je borba protiv organizovanog kriminala prioritet za Srbiju.

– Suzbijawe organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i ostalih najte`ih pojavnih oblika kriminala, danas

je prvorazredni zadatak u Srbiji, na{em regionu i ~itavoj me|unarodnoj zajednici – istakao je Da~i}.

On je naveo da borba protiv kriminala obuhvata razli~ite aktivnosti na unutra{wem i me|unarodnom planu, „zatim normativnom i operativnom nivou i, izme|u ostalog, pod-

razumeva funkcionalnu vezu doktrine i prakse“.

– Evropske integracije su veoma povezane s pitawem unutra{we bezbednosti – rekao je Da~i}, a saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova.

Po wegovim re~ima, to smo svi mogli videti prilikom ispuwavawa uslova iz „mape puta“ za viznu liberalizaciju, kada je najve}i deo postavqe-

nih zadataka bio iz nadle`nosti ministarstava unutra{wih poslova i pravde.

Trodnevni skup, u ~ijem radu u~estvuju brojni eminentni strani i doma}i stru~waci, organizovali su Kriminalisti~ko-policijska akademija i fondacija „Hans Zejdel“.

(Tanjug)

„DNEVNIK” ISTRA@UJE DA LI OSUMWI^ENI ZA KRIVI^NA DELA PREDUGO OSTAJU IZA RE[ETAKA

Pritvor se (ne)opravdano produ`ava Posle presude Vi{eg suda u Beogradu kojom je {estoro „anarhista“ oslobo|eno optu`be, budu}i da tokom postupka nije dokazano da su bacawem „Molotovqevih koktela“ na ambasadu Gr~ke u Srbiji izazvali op{tu opasnost, te istovremene najave aktiviste Anarhosindikalisti~ke inicijative Ratibora Trivunca da }e tu`iti dr`avu radi od{tete zbog toga {to su proveli po {est meseci u zatvoru i podneti krivi~ne prijave protiv sudija koje su donosile odluke o pritvoru, pravnici ukazuju na to da se jo{ jednom pokazalo da je kod nas tema pritvora i wegove du`ine gotovo nepresu{na.

Nedavno su presudom Vi{eg suda oslobo|eni i posle devet meseci iz pritvora pu{teni Neboj{a Kne`evi} i Bratislav \or|evi}, po{to nije bilo dokaza za optu`bu koja ih je teritila za podmetawe eksploziva pod jedan xip u Beogradu.

Sagovornici “Dnevnika”, advokati mr Slobodan Stojanovi} i wegov kolega Dragoslav ]etkovi}, koji je tokom vi{edecenijske karijere branio brojne optu`ene zvu~nih imena, me|u kojima u “`itnoj aferi” i sada pokojnog premijera Zorana \ini|i}a, ocewuju da je kod nas pritvor veoma predimenzioniran u odnosu na ono {to zakon predvi|a. Stojanovi} isti~e da Sud za qudska prava u Strazburu ima jasne stavove da se kod pritvora iskqu~uje arbitrarnost i da mora biti sasvim opravdan.

– Od velikog broja re{ewa o pritvoru koje sam imao mogu}nost da vidim, ve}ina ne zadovoqava standarde koje tra`i Sud u Strazburu – ka`e Stojanovi}. – Apsolutno sam za to da se goni svako za koga postoji osnovana sumwa da je izvr{io krivi~no delo i da se vrlo strogo pristupi ukoliko se utvrdi da je kriv i odgovoran.

To je ono {to treba da odjekne.

NA GROBQIMA U RUMI I ZVORNIKU

Danas sahrana poginulih u Boliviji Posle 37 dana od pogibije u Boliviji, danas popodne, na grobqu u Rumi, bi}e sahraweni Bojan Bakula (28) i Sa{a Tur~inovi} (40), a u Zvorniku }e biti sahrawen Predrag ^ankovi} (35).

Tela trojice srpskih dr`avqana, koji su poginuli u obra~unu dva narkokartela kod Santa Kruza u Boliviji, prevezena su u ponedeqak, redovnim letom, avionom bolivijske avio-kompanije „Aerosur“ u Madrid, gde su ih oko 15.30 ~asova specijalnim vozilom preuzeli radnici Javnog preduze}a „Pogrebne usluge“ iz Beograda. Porodicama poginulih je javqeno da sve pripreme za sahranu za danas.

– Javqeno nam je iz Ministarstva inostranih poslova Srbije, koje je, ina~e, obavilo sve poslove oko dopremawa pokojnika,

da su u ponedeqak popodne radnici beogradskog JP „Pogrebne usluge“ preuzeli kov~ege s posmrtnim ostacima. Zahvalni smo na{em ministarstvu na naporima koje su ulo`ili da ipak svoje najmilije mo`emo sahraniti u rodnim mestima – ka`e sestra do strica Bojana Bakule Danijela Bakula iz Rume.

Tela Bakule, Tur~inovi}a i ^ankovi}a u Srbiju su dopremqena u dvostrukom sanduku.

Polo`ena su u drveni kov~eg koji se, po me|unarodnim pravilima o prevozu pokojnika, stavqa u poseban kartonski omota~. Tako izolovani posmrtni ostaci zatim se pola`u u metalnu kasetu u kojoj se transportuju.

Da podsetimo: Bojan Bakula, vlasnik Agencije za za{titu lica i objekata iz Rume, wegov zamenik Sa{a Tur~inovi}, koji je

OSUMWI^EN PREDUZETNIK IZ HORGO[A

DNEVNIK

prethodno boravio {est meseci u Brazilu, zajedno s Predragom ^ankovi}em iz Zvornika, odleteli su 13. maja oko 14 ~asova za Brazil, gde je, bar tako je obja{weno iz Agencije za za{titu lica i objekata, trebalo da u jednom od kampova za obuku telohranitweqa budu instruktori da bi svojoj agenciji obezbedili me|unarodni sertifikat za obavqawe poslova za{tite qudi i objekata i van Srbije.

Dan posle odlaska Bojan Bakula, biv{i podoficir Vojske zajednice Srbija i Crna Gora, javio se telefonom porodici i rekao da su dobro putovali i da odlaze na mesto gde }e ubudu}e boraviti. Ve} 15. maja objavqena je vest da su trojica dr`avqana Srbije poginula u obra~unu dva narkoklana kod grada Santa Kruz u Boliviji.

S. Bojevi}

SRU[ENA OGRADA CRKVE NA PALI]U

Ra~unare prodao, pa prijavio kra|u

Osumwi~eni maloletnici

Protiv \ule V. (1985) iz Horgo{a kawi{ka policija podnela je krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo la`nog prijavqivawa.

On je 18. juna ove godine prijavio policiji da mu je nepoznato lice ukralo dokumentaciju preduze}a i dva laptop ra~unara.

Ispostavilo se da je \ula V. nedequ dana ranije ra~unare prodao na pijaci u Subotici, saop{teno je iz PU Kikinda.

M. Mr.

Suboti~ka policija je podnela krivi~nu prijavu protiv maloletnih Z.C., I. B., P. M. i D. T. iz Subotice zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti.

Osumwi~eni su u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka poru{ili 50 metara ograde na {tetu Hri{}ansko adventisti~ke crkve na Pali}u.

A. A.

Gu`va u zatvorima Po najnovijim podacima, u zatvorima u Srbiji imao ukupno oko 11.500 lica li{enih slobode po svim kategorijama. Od toga su oko 3.250 u pritvorskim jedinicama okrivqeni protiv kojih se vode istrage ili su|ewa, kojima je sud odredio pritvor zbog nekog ili svih zakonom predvi|enih razloga: opasnosti bekstva, uni{tewa dokaza i uticaja na svedoke, visine zapre}ene kazne i te`ine krivi~nog dela, te posebno te{kih okolnosti wegovog izvr{ewa koje uznemiravaju javnost, kao i nepravosna`no osu|eni na visoke kazne, kojima sud tu meru produ`ava do pravosna`nosti presude.

Me|utim, kod nas je sve to kontra i glavno je da neko bude uhap{en i u pritvoru.

Po zakonu i Ustavu, pritvor je krajwa mera, ako je nu`no sredstvo bez ~ega se postupak ne mo`e normalno voditi, ali se ka`e da je sud ~ak i tad du`an da preispita sve lak{e mere, a u svakom slu~aju, pritvor mora biti debelo obrazlo`en.

– Pritvor stvara predrasudu krivice. Ako neko bude oslobo|en, nastaje {teta za wega jer je bio uhap{en i u zatvoru, nastaje {teta za dr`avu i dru{tvo jer onome ko je oslobo|en pla}amo od{tetu za to {to mu je ura|eno. Dr`ava, po zakonu, ima mogu}nost da se na neki na~in regresira od sudije u slu~aju da okrivqeni koji je bio u

pritvoru bude oslobo|en, pa se onda, recimo, kao predrasuda postavqa i pitawe za{to bih ja kao sudija doneo osloba|aju}u presudu kad mi nad glavom visi ta mogu}nost ako je to lice koje sam dr`ao u pritvoru nevino – obja{wava Stojanovi}.

Na{i sagovornici, pored ostalog, ocewuju da postoji neujedna~ena praksa u pogledu pritvora, te da se retko prihvata jemstvo koje okrivqeni ~esto nude za odbranu sa slobode. Po ]etkovi}evim re~ima, okrivqenima u ~uvenoj doktorskoj aferi „medicinski name{taj“, koji su u zatvoru ve} osam meseci, pre nekoliko dana pritvor je produ`en za jo{ dva meseca.

– U ovom slu~aju optu`ewe je nekoliko stotina hiqada evra,

a najve}i deo protivpravno prisvojenih para, i po optu`nici i po stawu u spisima predmeta, zavr{io je kod svedoka koji jo{ nije saslu{an, a okrivqenima se pritvor produ`ava zbog opasnosti uticaja na tog svedoka. Pritvor im se produ`ava i zbog te`ine krivi~nog dela, ali nije mi jasno na osnovu kojih to sudskih ili zakonskih kriterijuma jer se u slu~ajevima u kojima su optu`ewa za vi{emilionske iznose, qudi brane sa slobode, pri ~emu ne mislim da sad i wih treba pritvoriti. Neka u zatvor ide onaj ko bude pravosna`no osu|en – navodi ]etkovi}.

Li~na uverewa da je pravna sigurnost gra|ana posledwih godina na niskom nivou obojica advokata potkrepquju i stavom da pravo i pravda nisu svima jednako dostupni.

– Mislim da se pritvor ponekad koristi i u svrhu ubirawa nekih politi~kih poena, za mahawe narodu – eto, uhapsili smo ga, a posle niko ne gleda da li je taj neko kriv, da li je osu|en i kad je pu{ten. Jednostavno se pritvorom posti`u i izvesni politi~ki ciqevi. Uhapsite nekoga, dr`ite ga u pritvoru i ve} ste mu namakli oreol nekakvog kriminalca, ve} ste ga eliminisali iz politi~kog i privrednog `ivota. Nije problem u tome {to se pritvor koristi i u tu svrhu. Problem je u tome {to se zaboravqa da sudije koji to ~ine treba da odgovaraju i da prestanu da rade jer je takav rad opasan po gra|ane i po gra|ansko pravo – nagla{ava Stojanovi}.

S druge strane, Dragoslav ]etkovi} ka`e da misli da praksa u vezi s pritvorom zavisi i od voqe policije i Tu`ila{tva.

– Posle pro{logodi{weg reizbora mogu}e je da je kod dela sudija i daqe prisutna nesigurnost, strepwa od eventualnog novog reizbora – ka`e ]etkovi}.

J. Jakovqevi}

UBISTVO NEDEQKA DOVEDANA IZ @ABQA I DAQE BEZ SUDSKOG EPILOGA

Supruga sa sekirom ~eka na pravdu ekipi Hitne pomo}i, koja je ba me|u supru`nicima do{lo Su|ewe Stani Dovedan (72) do{la na lice mesta, pri~a o zbog podele novca od penzije iz @abqa, optu`enoj za te{ko zadobijawu povreda bila je koju je Nedeqko dobio dan raubistvo sekirom svog godinu sumwiva. Obave{tena je polinije. U me|uvremenu, pojavila dana starijeg supruga Nedeqka cija i ekipa kriminalisti~ke se informacija da to nije prvi u wihovom porodi~nom doma}instvu u @abqu, odlo`eno je ju~e u Vi{em sudu u Novom Sadu. Po saznawima do kojih je “Dnevnik” do{ao u tom sudu, glavni pretres, na kojem }e se suditi za zlo~in koji je iznenadio i uznemirio velik broj `iteqa @abqa, najverovatnije }e po~eti u julu.

Incident, koji se zavr{io smr}u jednog od supru`nika, odigrao se 10. marta ove godine u ku}i u kojoj su Dovedani `iveli u Ulici Petra Ko~i}a u @abqu. Pre kobne no}i Stana i Nedeqko zajedno su `iveli 45 godina, a u trenutku kada se dogodila ova porodi~na tragedija, u ku}i nije bilo nikog osim bra~nog para. Najverovatniji scenario ovog zlo~ina jeste da je do{lo do sva|e me}u DovedaniKu}a u @abqu u kojoj se dogodilo ubistvo ma, a da je Stana sa~ekala da Nedeqko zaspi i onda ga policije utvrdila je da postoje put da je 72-godi{wa @abaqubila, zadaju}i mu nekoliko elementi krivi~nog dela. Po ~anka poku{ala da li{i `ivoudaraca sekirom u glavu. nezvani~nim informacijama, ta supruga. Pojedini mediji obPosle zlo~ina, Policijska Stana je tokom istra`nog pojavili su da je, pro{log leta, uprava u Novom Sadu saop{tistupka priznala da je ubila Stana Nedeqka polila benzila je da je Stana prvo obavestisvog supruga. nom i poku{ala da ga zapali, la kom{ije da je wen suprug Posle zlo~ina u Ulici Peali da je ovaj uspeo da pre`ivi. pao s tavana i tako zadobio tetra Ko~i}a, me|u susedima se Me|utim, ta pri~a zvani~no {ke povrede glave. Me|utim, pronela pri~a kako je do sukonikada nije potvr|ena.

D. A.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN UPOZORAVA

Oprezno sa svim izjavama „zemunaca”

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je ju~e da }e nedavno uhap{eni pripadnici “zemunskog klana” Sretko Kalini} i Milo{ Simovi}, izme|u ostalog, biti ispitani o politi~koj pozadini ubistva premijera Zorana \in|i}a, isti~u}i potrebnu opreznost po tom pitawu.

– Kada se radi o izjavama vezanim za ubistvo premijera \in|i}a, treba biti vrlo oprezan jer se radi o izjavama pla}enih

Milo{ Simovi}

ski mediji, Homen je naveo da bi u wihovom tuma~ewu “bio vrlo oprezan jer dolaze od odre|enih izvora koji nisu apsolutno pouzdani”.

Kalini}eva izjava da je ubio dvojicu pripadnika “zemunskog klana” (Milana Juri{i}a i Ninoslava Konstantinovi}a) je ~iwenica koju treba proveriti, jer je mo`da ta~na, a “mo`da `eli i da ih za{titi”, naglasio je dr`avni sekretar.

Sretko Kalini}

ubica, odnosno izvr{iocima brojnih ubistava – naveo je Homen u intervjuu Tanjugu. – S obzirom na to da u hijerarhiji “zemunskog klana” nisu ba{ visoko kotirani, te{ko da bi Kalini} i Simovi}, mogli imati neka relevantna saznawa o ubistvu premijera. Ne treba mnogo o~ekivati, ali }e i wihove izjave biti predmet istrage Tu`ila{tva za organizovani kriminal.

On je dodao da “ako bi neko mogao imati dokaze iz ~ijih se saznawa mo`e utvrditi politi~ka pozadina ubistva, to su ubijeni Du{an Spasojevi} i Milorad Ulemek Legija, koji je ve} u zatvoru, ali do sada nije `eleo da iznosi svoja saznawa o tome”.

Dr`avni sekretar je naglasio da }e svi izve{taji sa saslu{awa Kalini}a u hrvatskoj policiji biti dostavqeni srp-

– Kada se Kalini} bude na{ao pred na{im istra`nim organima, svi ti navodi }e biti provereni – naveo je Homen, i dodao da }e biti izvr{ena i iskopavawa (navodnih posmrtnih ostataka) i DNK analize u [paniji, jer se bez materijalnog dokaza osu|enom ubici ne mo`e verovati na re~. [to se ti~e navodne ume{anosti Darka [ari}a ili Luke Bojovi}a u skrivawe pripadnika zemunske grupe, planirawe ubistava i drugih krivi~nih dela, Homen je napomenuo da }e komentare mo}i da iznosi tek kada na{e tu`ila{tvo zavr{i istragu.

Dr`avni sekretar je rekao da }e Tu`ila{tvo, osim politi~ke pozadine ubistva premijera, istra`iti {ta su Kalini} i Simovi} radili u

Kalini} stabilno Zdravstveno stawe pripadnika “zemunskog klana” Sretka Kalini}a, koji je na le~ewu u bolnici “Sestara milosrdnica” u Zagrebi, potpuno je stabilno i on se dobro ose}a, saop{teno je iz hrvatskog Ministarstva unutra{wih poslova.

MUP je time demantovao vest beogradskih “Ve~erwih novosti”, koju je preneo i deo elektronskih medija u Hrvatskoj, da se Kalini}evo stawe pre dva dana naglo pogor{alo i da lekari ula`u napore da ga odr`e u `ivotu.

Kalini}evo stawe najverovatnije }e se pogor{ati, ali u pravnom smislu, kada Hrvatska i Srbija krajem meseca potpi{u sporazum o izru~ewu. Posle toga, najverovatnije po~etkom jula, Srbija }e zatra`iti wegovo izru~ewe da bi mogao izdr`avati 40-godi{wu kaznu zatvora u Srbiji, ali i da bi se istra`ila ubistva srpskih kriminalaca koje je navodno priznao. skom Tu`ila{tvu za organizovani kriminal po wegovom izru~ewu u Srbiju.

– Kalini} }e ponovo biti saslu{an u Srbiji, kao i Simovi}, koji je ve} upu}en na izdr`avawe kazne od 40 godina zatvora – dodao je dr`avni sekretar.

Kada su u pitawu Kalini}evi iskazi koje prenose hrvat-

prethodnih sedam godina, gde su se skrivali i ko im je pru`ao logisti~ku podr{ku i novac za sakrivawe. Ispita}e se i koja su krivi~na dela ~inili, od ubistava svedoka-saradnika do ubistava u drugim zemqama i za koga su radili, to jest ko ih je anga`ovao kao pla}ene ubice, napomenuo je Homen.

U MA\ARSKOJ UHAP[EN DR@AVQANIN SRBIJE

Lisice zbog kile kokaina

Ma|arska policija zaplenila je na aerodromu u Budimpe{ti, kod dr`avqanina Srbije koji je doputovao iz Ekvadora, vi{e od kilogram kokaina, vrednog 140.000 evra, saop{tila je ju~e carina.

Portparol ma|arske carinske slu`be izjavio je agenciji MTI da je droga prona|ena u prtqagu 60-godi{weg ~oveka u ponedeqak uve~e. Kokain je bio sakriven u ~etiri paketa i dve {ipke u torbi tog ~oveka, koja je inspektorima bila sumwiva jer je bila suvi{e te{ka.

Protiv privedenog je pokrenuta sudska procedura i preti mu kazna zatvora od osam godina, rekao je portparol carine.

(Tanjug)

sreda23.jun2010.

13

BIZNISMEN ZORAN ]OPI], ZA KOJIM TRAGA SRPSKA POLICIJA, ZA „DNEVNIK” OBJA[WAVA SVOJU SARADWU S ODBEGLIM PQEVQAKOM

Neuspela prodaja „Mitrosrema” jedina veza sa [ari}em – Nisam ~lan nijednog narkoklana. Sve firme koje sam kupio, pazario sam dok se za [ari}a u Srbiji nije ni znalo. Poku{ao sam jednu firmu da mu prodam, nisam uspeo. I to je sve. Me|utim, sada to neki poku{avaju da stave u neki drugi kontekst i da to predstave kao da je bilo prawa novca i ne znam ti ja ~ega sve ne... Sve su to gluposti. Postoje materijalni dokazi i sve je apsolutno ~isto – izjavio je ju~e za “Dnevnik” srpski biznismen iz Bawaluke Zoran ]opi}, koji je u subotu priveden u bawalu~ku policiju i posle {est sati pu{ten zbog sumwe da je planirao atentat na srpskog ministra policije Ivicu Da~i}a, koji je dan kasnije do{ao u taj grad.

Posle toga, ]opi} je dospeo u `i`u ovda{we javnosti. Verovatno najvi{e zbog toga {to je Beograd za wim raspisao poternicu, po{to je u Srbiji osumwi~en za veze s okrivqenim pqevaqskim narkobosom.

– U zahtevu za sprovo|ewe istrage se ka`e da sam ja prao novac za Darka [ari}a, {to je notorna glupost – kategori~an je ]opi}. – A u svim izjavama qudi koji su u pritvoru, do kojih je do{ao moj advokat, jasno se vidi da sam bio nezavisan od wih svih.

Ali, niko se ne obazire na to. U

sam koliko sutra da do|em u Beograd i da dam svoj iskaz, ali uz garancije ili kauciju da me ne}e uhapsiti – isti~e ]opi} za “Dnevnik”.

to firmi koja ispuwava zakonske uslove.

– [ari}eva firma nije ispuwavala te uslove pa sam morao da kupim novo preduze}e koje ih je

Spreman sam koliko sutra da do|em u Beograd i da dam iskaz, ali uz garancije ili kauciju da me ne}e uhapsiti (Zoran ]opi})

Zoran ]opi}

Srbiji je jednostavno raspisana potraga za mnom, i to je legitimno pravo suda jer se nisam pojavio na saslu{awu. A nisam do{ao jer sam znao da }e me uhapsiti ~im se pojavim i dr`ali bi me dve godine u pritvoru dok se ne doka`e istina. ]opi} tvrdi da nije imao izbora pa je odmah po saznawu da je u krugu sumwivih, pobegao u Bawaluku.

– Ovde se ne krijem, sara|ujem s dr`avim i privrednim organima. Ovde sam bezbedan jer sam ro|en u Bosni. Odavde vodim borbu da spasem svoja preduze}a jer je i ovde situacija te{ka. Meni je ~ast i savest mirna. Spreman

Bezrazlo`no privo|ewe?

– Priveden sam u subotu posle podne i dr`an do kasno uve~e. Razlog privo|ewa je bio navodna organizacija atentata na Ivicu Da~i}a. Posle korektnog informativnog razgovora pu{ten sam oko 22 sata ku}i. Me|utim, meni nikako nije bilo jasno otkuda wima nekakva sumwa da sam ja potencijalni atentator. To je velika glupost. Pogotovo {to ja Ivicu Da~i}a poznajem jo{ iz vremena dok nije bio ministar, i bili smo dobri prijateqi. Sve su to ogromne izmi{qotine i podmetawa, samo da mi se naudi – tvrdi ]opi}.

Me|utim, na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije Republike Srpske Gojko Vasi} izjavio je da se privo|ewe Zorana ]opi}a “ne mo`e vezivati za istragu oko klana Darka [ari}a”.

On odlu~no demantuje povezanost s odbeglim narkobosom.

– Nisam ni u jednoj [ari}evoj firmi bio predsednik ni ~lan Upravnog odbora, niti vodim ijednu wegovu firmu – nagla{ava ]opi}. – Sticajem okolnosti,

ispuwavalo. Tako je firma “DTM rilej{ns” krajem juna 2009. postala vlasnik “Mitrosrema”. Tada su se stekli formalni i zakonski uslovi za prodaju “Mitrosrema” preko DTM-a [ari}u i wegovim saradnicima.

Direkcija „Mitrosrema” u Sremskoj Mitrovici

bio sam ~lan Upravnog odbora u “Mitrosremu” u vreme kada je on trebalo da preuzme firmu. Me|utim, po{to ~ovek nije platio, ja sam i daqe vlasnik “Mitrosrema” i kada sam shvatio da od trgovine nema ni{ta, smenio sam wegovog advokata s mesta predsednika Upravnog odbora i na wegovo ~el postavio sam sebe.

Poja{wavaju}i kako je tekao poku{aj prodaje “Mitrosrema” [ari}u, ]opi} ka`e da do trgovine nije do{lo jer je preduze}e mogao prodati samo uz saglasnost Agencije za privatizaciju i Antimonopolske komisije, i

Me|utim, zbog nedostatka novca i neispuwewa obe}awa Hipo banke iz Podgorice do realizacije trgovine nije do{lo. I to je jedini moj poslovni odnos s Darkom [ari}em – veli ]opi} [to se ti~e zrewaninskog IPOK-a, on isti~e da je tu situacija jasna – Tu je ura|ena druga reorganizacija u skladu sa zakonskim propisima Srbije – nagla{ava ]opi}, i dodaje da je novosadski “Agrokoop” kupio na berzi. – Ni s jednom firmom u mom vlasni{tvu [ari} nema veze.

M. Bozokin

NAKON PODIZAWA OPTU@ENICE U SLU^AJU „SATELIT”

Davini} ulo`io prigovor Biv{i ministar odbrane zadokumenta firma „Imixasat“ jednice Srbija i Crna Gora Prpotom tu`ila Srbiju pred arbivoslav Davini} ulo`io je pritra`om u Parizu, te {to je odgovor protiv optu`nice koju je luku te institucije o obavezi protiv wega, krajem maja, podiglo Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu povodom slu~aja „satelit“, terete}i ga za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja zbog spornog ugovora potpisanog 4. juna 2005. s izraelskom kompanijom „Imixsat“ o zakupu {ipijunskog satelita ukupne vrednosti 44.900.000 evra.

Kako saznaje „Dnevnik“, Davini}, koji tvrdi da je sporni dokument nacrt ugovora, osporava navode optu`nice koja ga tereti da je iskori{}avawem slu`benog polo`aja prekora~io granice svojih slu`benih ovla{}ewa te zakqu~io ugovor o pravu kori{}ewa Prvoslav Davini} satelita (SOPTRC), nanev{i {tetu Republici Srbiji. pla}awa od{tete Izraelcima Odbrana smatra da u istrazi od 37 miliona evra zbog neponisu izvedeni svi dokazi neop{tovawa ugovora, pre ~etiri hodni radi potpunog razja{wemeseca potvrdila i arbitra`a u wa stawa stvari.

Londonu, treba razdvojiti od Polaze}i od teze da je Davipredmeta krivi~nog postupka ni} pre pet godina u Parizu koji se protiv wega vodi. potpisao „nacrt ugovora“, koji Nagla{avaju}i uz to da se potom nije dobio neophodnu posporni dokument odnosio na zatvrdu nadle`nih organa SCG, te jednicu SCG i wene organe, koji da zbog toga nikad nije ni uslega nikad nisu ni potvrdili, Dadio finalni dokument, stav wevini} argumentuje svoju tezu da gove odbrane je da sporni dokuse odgovor na pitawe kako se ment nije obavezuju}i ugovor.

Srbija na{la u poziciji tu`ene Davini}eva odbrana smatra u postupku arbitra`e, nalazi u da to {to je na osnovu spornog dokumentaciji tog postupka s

kojeg je Vlada Srbije skinula oznaku poverqivosti.

Optu`nica tereti Davini}a da je ugovor o pravu kori{}ewa

{}ewem br 327/05, od 2. februara 2005.godine, a bez planirane nabavke i potpisanog plana nabavke od Ministarstva odbrane,

Sporni izraelski satelit

satelita s firmom „Imixsat interne{enel“ iz Izraela zakqu~io protivno Uredbi Ministarstva odbrane o pokretnim stvarima za posebne namene i bez saglasnosti Uprave za buxet i finansije MO i pravne uprave MO i Direkcije za imovinskopravne poslove MO. Optu`ba, izme|u ostalog, navodi da je pregovore s Izraelcima vodila firma „Kamira krek korporej{n“, registrovana na Britanskim Devi~anskim ostrvima, koju je Davini} „anga`ovao bez ovla{}ewa pisanim ovla-

na osnovu kojeg se pokre}e referat prema Upravi za snabdevawe uz prethodno pribavqenu saglasnost Uprave za buxet i finansije MO i Pravne uprave MO”.

Davini} se tereti da je, potpisav{i li~no u ime Ministarstva ugovor o zakupu satelita i satelitske opreme, to u~inio protivno Zakonu o stalnom trgovinskom prometu naoru`awa i vojne opreme, po kojem je “sav promet morao i}i preko pravnih subjekata registrovanih za obavqawe te vrste delatnosti“.

J. J.

14

DRU[TVO

sreda23.jun2010.

PRO[AO KVALIFIKACIONI ISPIT ZA UPIS U SREDWE [KOLE

Bodove je najsigurnije proveriti Testirawem iz matematike ju~e je zavr{en kvalifikacioni ispit za upis u ~etvorogodi{we smerove sredwih stru~nih {kola i gimnazija. Kombinaciju broj pet sa 17 zadataka, koju je ne{to pre 10 sati izvukao ministar prosve-

te, re{avalo je u Vojvodini vi{e od 18.000 svr{enih osmaka.

Preliminarni rezultati oba testa kvalifikacionog ispita na oglasnim tablama osnovnih {kola u kojima su ih kandidati za ~etvorogodi{we {kolovawe re{avali osvanuli su jutros, a svi koji smatraju da su o{te}eni

ve} danas od 8 do 16 ~asova mogu tra`iti svoje testove na uvid i ukoliko uo~e neku gre{ku u bodovawu, mogu se odmah `aliti {kolskoj upisnoj komisiji, koja je du`na da `albu odmah re{i.

Oni koji ne budu zadovoqni odlukom ove komisije sutra od 8 do 16 ~asova mo}i }e da se `ale okru`noj upisnoj komisiji, koja se nalazi u nadle`noj {kolskoj upravi i ~ija je odluka kona~na.

Koliko je va`no da u~enici provere kako su im bodovani testovi govori i ~iwenica da se nadle`nima ove godine gre{ka potkrala ne samo u re{ewima zadataka za pripremu nego i u kqu~u za bodovawe testa iz srpskog jezika. Zbog toga je Ministarstvo prosvete poslalo {kolama ispravku kqu~a za bodovawe testa, koju donosimo u celosti, a odnosi se na zadatak koji je u zbirci za pripremu pod brojem 70.

– ]UTI! – RE^E KAPETAN S U@ASOM NA LICU, PA PRITR^A BOGAQU. – DA NISI TI, VOJNI^E, GAZDA-BLAGOJEV SIN?... – JESAM, GOSPODIN-KAPETANE! – RE^E VOJNIK, SASTAVQAJU]I NOGU I [TAKU I DOTAKNUV[I SE PO VOJNI^KI KAPE. Iz datog odlomka izdvoj glagolske oblike i odredi im naziv.

Re{ewe u zbirci glasi: ]UTI – imperativ RE^E – aorist PRITR^A – aorist NISI – prezent

JESAM – prezent RE^E – aorist SASTAVQAJU]I – glagolski prilog sada{wi DOTAKNUV[I – glagolski prilog pro{li Kqu~ za ispravku je preslikano re{ewe.

Kod glagola DOTAKNUV[I SE / infinitiv DOTAKNUTI SE/ napravqena je gre{ka u re{ewu i ponovqena u kqu~u.

Radi se o povratnom glagolu.

Wegov objekat je u genitivu, dakle, dotaknuv{i se kape, a ne u akuzativu. Da je izostavqena povratna re~ca, to bi bio prelazni glagol DOTAKNUTI, a objekat tada nije u genitivu nego u akuzativu, DOTAKNUTI NEKOG ILI NE[TO. Vidi: Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, 1. kwiga, strana 751.

UKOLIKO JE U^ENIK IZDVOJIO GLAGOL KAO POVRATNI, KAKO GLASI U DATOM TEKSTU, TO ZNA^I DA NIJE U^IO NAPAMET POGRE[NO RE[EWE, NEGO ISPRAVNO RE[IO ZADATAK! Ministarstvo jo{ nastavnike upozorava na to da ne primene bukvalno kqu~ i o{tete dete, a ukoliko to u~ine, savetuje da se tra`i da se test zape~ati i odnese u okru`nu komisiju.

Posle ova dva dana `albi svr{eni osmaci kona~ne rezultate kvalifikacionog ispita na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e u ponedeqak, 28. juna.

Istog dana i sutradan, 29. juna, osnovne {kole prima}e i spiskove `eqa svr{enih osmaka za nastavak {kolovawa, a i ove godine preporu~eno im je da ove liste ispune do kraja, to jest da napi{u po 20 svojih `eqa i pore|aju ih po va`nosti.

D. Deve~erski

EU POMA@E SRBIJI

Vozila za transport otpada – Evropska unija nastavqa da podr`ava Srbiju na svaki na~in da bi unapredila `ivot wenih gra|ana i tako je u~inila svojim pridru`enim ~lanom – izjavio je {ef Delegacije EU u Srbiji Vensan De`er na ceremoniji dodele 54 specijalna vozila za transport medicinskog otpada.

On je podsetio na to da EU ve} deset godina podr`ava zdravstveni sektor Srbije, a te reforme koje se sprovode nisu uvek vidqive svim gra|anima.

– Ovo je deo na{e podr{ke koji se vidi – rekao je De`er, i naveo ~iwenicu da se u Srbiji godiPre gotovo ta~no ~etiri godine, na Glavnoj bini "Egzit" festivala prevazi{ao je sebe.

Verovatno se niko nije nadao da bi vreme{ni panker/roker mogao izvu}i i kanalisati toliku energiju, nafilovanu odli~nim zvukom i agresivnim nastupom. Preksino} se svaki "egzita{" nadao sli~nom tretmanu na blatom "oven~anom" U{}u, a razultat je bio pome{an koliko i nebo iznad srpskog glavnog grada.

Bili Ajdol (55) svirao je tre}eg dana "U{}e festa", kao wegova najve}a zvezda.

Zbog lo{eg vremena drugi dan festivala je otkazan te su Goran Bregovi} i Severina spakovali kofere, a nesu|eni posetioci ~ekaju povratak novca. Molitve uperene protiv ki{e urodile su plodom preksino}, ~ak je i Bili radosno opsovao "pobedili smo j...u ki{u"! Svirka je po~ela ta~no na vreme, a prognoze organizatora glede broja gostiju izgleda da su zatajile. U "fan-pitu" mesta je bilo na pretek, da nosorozi |uskaju, ostatak publike se komotno {etkao kraj spomenika "Ve~na vatra" – sve ~inioci poznate jedna~ine po kojoj je U{}e odli~no mesto

{we proizvede 48.000 tona medicinskog otpada, od ~ega je 9.000 tona opasan otpad, a dve tre}ine od ovih devet tona ~ak i zarazan. – Projekat odlagawa medicinskog otpada ko{ta oko {est miliona evra, a ova vozila ~ine samo deset odsto te sume.

Vozila za transport medicinskog otpada namewena su klini~kim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, Institutu za javno zdravqe Srbije, Zavodu za javno zdravqe Leskovac i Op{toj bolnici Subotica, dok }e 47 mawih vozila, izme|u ostalih, dobiti Veterinarski fakultet i Vojnomedicinska akademija.

DNEVNIK

STARTUJE PRVI ROK ZA UPIS STUDENATA NA DR@AVNE FAKULTETE I VISOKE STRUKOVNE [KOLE

Tri dana za prijavqivawe

Danas po~iwe prvi krug upisa studenata u prvu godinu studija u 2010/11. na fakultetima i visokim {kolama strukovnih studija ~iji je osniva~ Republika, odnosno AP Vojvodina. Konkursom Ministarstva prosvete, prva tri dana, 23, 24. i 25. jun predvi|eni su za prijavqivawe kandidata i predaju dokumenata na fakultetu, odnosno {koli koju `ele da upi{u, a prijemni ispiti startuju 28. juna, prema rasporedu koji su utvrdile same ustanove.

Na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i devet visokih strukovnih {kola, koji se nalaze u Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu, Somboru, Vr{cu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici, ima ukupno 11.210 mesta, od ~ega je na Univerzitetu 8.590 (4.664 na teret buxeta). Prvi upisni rok treba da se zavr{i do 15. jula, a za preostala slobodna mesta kandidati }e mo}i da konkuri{u u drugom roku, od 1. septembra.

V. ^.

KONKURS MINISTARSTVA ODBRANE

Re~na flotila tra`i ronioce Ministarstvo odbrane raspisalo je interni konkurs za popunu slobodnih formacijskih mesta lakih ronilaca u Re~noj flotili Kopnene vojske. Na konkurs, koji je otvoren 30 dana, mogu se javiti podoficiri iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, navodi se u najnovijem broju vojnog magazina "Odbrana". Od kandidata se tra`i da, uz op{te uslove, ispuwavaju i posebne – da imaju radno iskustvo od najmawe tri godine u Vojsci Srbije i da su zdravstveno sposobni za ronioce.

Od zainteresovanih se tra`i i da tokom slu`be nisu ocewivani negativnom slu`benom ocenom i da su im dve posledwe slu`bene ocene najmawe "vrlo

Foto: B. Popadi}

Dan po~iwe ve`bawem Svaki radni dan po~iwe napornim ve`bawem, a zatim sledi slo`ena ronila~ka obuka, u okvir koje spada i rukovawe komplikovanom i skupom opremom. U opremi koja se koristi je i savremeni ure|aj za pretra`ivawe re~nog dna – popularni "sonar" – a re~ni ronioci imaju i dve savremene brodokomore, stacionarnu i prenosnu za kondicionirawe i terapijsko le~ewe.

VESTI JUKOM i Me{ihat Komitet pravnika za qudska prava (JUKOM) izrazio je ju~e zabrinutost zbog atmosfere koja se stvara posle reakcije Me{ihata Islamske zajednice povodom objavqivawa fotomonta`e s likom glavnog muftije Muamera Zukorli}a u pravoslavnoj sve{teni~koj odori u dnevnom listu "Blic".Me{ihat Islamske zajednice doneo je odluku da u subotu, 26. juna, odr`i Sveop{ti sabor Islamske zajednice povodom objavqivawa fotomonta`e u dnevnom listu "Blic" s likom glavnog muftije Muamera Zu-

korli}a u pravoslavnoj sve{teni~koj odori s krstom na glavi.

Sedam ku}a za izbeglice Povereni{tvo za izbeglice u Zrewaninu raspisalo je oglas za dodelu izbeglim i raseqenim licima sedam ku}a s oku}nicom na podru~ju grada. Po re~ima poverenice za izbeglice u Gradskoj upravi Zrewanina Vjerke Hrubik, oglas je otvoren do 16. avgusta.

– Primerak oglasa mo`e se dobiti u Povereni{tvu za izbeglice i u svim mesnim kancelarija-

KONCERT BILIJA AJDOLA NA U[]U

Kao nebo iznad Beograda za organizaciju velikih doga|aja.

Hajde da krenemo s onim {to vaqa. Prvo, srpska publika voli Bilija i rado ga se se}a. Da je "fan-pit" bio gu{}i, sigurno bi i na{ odziv bio boqi, no, Englez je osetio da masa reaguje i |avolski se trudio da prenese ro|eni znoj u redove ispred.

Nepodno{qivo opu{ten, spreman na zezawe, psovawe i komunikaciju wemu svojstvenu, ~ovek koji gotovo nikada ne ide u fal{ u~inio je sve {to je u wegovoj mo}i da jedan festivalski nastup protekne kako dolikuje. Prvi taktovi stare dobre “Ready Steady Go” (pesma benda Generation X) obe}avali su mnogo i repertoar je ispunio nadu znalaca Bilijevog `itija – svega, samo albuma “Cyberpunk” ne! Na “Dancing With Myself” svi smo plesali, “Flash For Fantasy” zvu~ala je je mra~no koliko i toplo, ”Blue Highway” je vaqano grmela, dok su “Eyes Without a Face” i legendarna “White Wedding” imale dobro

aran`iran akusti~an uvod – efektna praksa koju Bili rabi ~esto i kojoj smo nebrojeno puta svedo~ili gledaju}i televizor/youtube. Umetnik je udovoqio svojim kapricima i (svesno) lep{em polu, presvla~io se koliko i Svetlana Ra`natovi} na istom mestu ~etiri godi-

dobar". Kandidat mora da bude pliva~ i fizi~ki sposoban, da dobrovoqno pristaje na to da radi u ronila~koj jedinici i da uspe{no zavr{i kurs lakih ronilaca u Re~noj flotili.

Ronioci, kako je navedeno u konkursu, imaju 20 posto vi{u platu, kao i beneficirani radni sta` od {est meseci.

Komandir voda re~nih ronilaca, poru~nik korvete Vladimir Bjelica, ka`e da su pripadnici jedinice osposobqeni za rowewe na dubinama do 60 metara. Tokom obuke re~nih ronilaca u novosadskoj kasarni "Aleksandar Beri}" posebna pa`wa poklawa se odr`avawu visokog nivoa fizi~ke pripremqenosti.

Na ovom konkursu sada molbu mogu podnositi samo podoficiri Ministarstva i Vojske. Me|utim, kako smo saznali u Komandi Re~ne flotile, u ~ijem sastavu je i 93. ronila~ka ~eta, po~etkom jeseni bi}e raspisan konkurs i za prijem kandidata iz gra|anstva za du`nosti profesionalnih vojnika ronilaca.

M. B.

ne ranije, dodu{e mnogo br`e i “povr{nije”, kako rok koncert uostalom i nala`e.

Momci iz benda su pratili igru koju im diriguje vo|a. Veliki deo muzi~ki anga`ovanih qudi do{ao je, izme|u ostalih, da ~uje i vidi gitaristu Stiva Stivensa i oni su proporcionalno najsre}niji napustili U{}e. Rezak, mastan, savr{eno tempiran, uvek u {timu, Stivov "les pol" zvu~i taman kako mora da zvu~i (~itaj: "s plo~e!"), s ekstradozom virtuoznosti koju Wujor~anin poseduje i rado rasipa ad hok. ^ak su i kriti~ari pera mek{eg od na{eg slo`ni u konstataciji da Bilijev koncert mora pratiti informacija ho}e li Stivens biti tu, jer ovaj, osim autorskog anga`mana, sa sobom vu~e ogroman prtqag harizme i znawa. Op{te mesto Bilijeve karijere, “L.A. Woman” od grupe "The Doors", protekla je kako se po`eleti mo`e, blago izmewena i improvizovana, dovoqno mo}na, a i predefinisan re-

fren “Belgrade Woman” sigurno nije odmogao.

A sad, zavirimo malo u rupe nastupa. Prva i najve}a svakako je bila ja~ina, odnosno slabost razglasa. Prosto je neverovatno da muzi~ari takvog kalibra i `anra dozvole publici da nijednog sekunda ne pomisli na ~epove za u{i. Kompakt-

ma – precizirala je Vjerka Hrubik. Oglas je raspisan na osnovu projekta Komesarijata za izbeglice Srbije, koji se finansira novcem Viskokog komesarijata Ujediwenih nacija za izbeglice s 80 miliona dinara. Zrewanin se na{ao me|u 20 gradova i op{tina u tom projektu. Na teritoriji grada ku}e s oku}nicom, ukupne vrednosti 4,9 miliona dinara, dobi}e sedam porodica.

Detaqnije informacije i formulare zainteresovani mogu dobiti u gradskom Povereni{tvu za izbeglice, na Trgu Slobode 5, ili na telefon broj 023/560–050. @. B. nisu ukqu~eni, {to nije velik kiks ukoliko znamo da tamo gotovo da nije bilo sveta. Za{to se razglas nije rasporedio boqe – pitawe ostaje jer on bi mo`da bio dovoqan za "Arenu" ali ne i livadetinu oivi~enu velikim rekama. Ritam gitara Bilija Morisona bila je gotovo ne~ujna, previ{e tiha ~ak i za autoritarni Stivensov "lid". Kada tiho bruji, Bili je savr{en, kada peva u vi{im registrima, gubi prepoznatqivu "distorziju" glasa i ~istim vokalima prelazi deonice, po-

^ovek i bend Ne}emo paliti diskusiju na temu "Treba li Bili Ajdol da koristi semplove ili iskqu~ivo odsvirane klavijature?", no ~ovek i bend definitivno imaju dovoqno ~lanova i aduta u rukavu da zapale masu bez wih. Pristojan koncert mogao je, vidimo, biti daleko boqi – trajao je 91 minut – ali je pitawe koliko Bili i ekipa uti~u na sve navedeno. no, definisano ali nedovoqno glasno tekao je ceo koncert, uz povremene "talase" sna`ne pet do deset decibela – kao da je neko palio i gasio stereo-efekat ili se igrao pedalom za snagu zvuka. Tokom numere “Sweet 16” oti{li smo ispred drugog reda zvu~nika na polovini travwaka i ustanovili da

vremeno pu{taju}i publiku da peva – sve znaci nemo}i da se isprati zahtevan repertoar koji je, iskreno, najmawe sporan u celom do`ivqaju.

Napu{taju}i ogromnu povr{inu, u stisci s 10.000 do 15.000 qudi, kroz uzanu novobeogradsku kapiju, zapitali smo se: "[ta bi?" Igor Mihaqevi}

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

15

[TA SVE I OVE GODINE ^EKA TURISTE U CRNOJ GORI

Recikla`a montenigerskih pla`a Evropski ekolozi sagradili su u Rimu hotel od sme}a da bi skrenuli pa`wu na zaga|ivawe evropskih pla`a. Hotel u Rimu podignut je od 12 tona otpadaka prikupqenog diqem evropskih obala i ima pet soba. Da se nekim slu~ajem u Crnoj Gori zidalo sme}em s montenigerskih pla`a, takav hotel imao bi zavidan kapacitet u sme{taju. ^ini se da se slika u Crnoj Gori decenijama nije promenila. Oni koji ve} trideset i kusur godina idu tamo na letovawe, jer imaju vikednice ili stanove pa tako i besplatan sme{taj, svaki put su zate~eni istim prizorom. Zapu{tena obala, neure|eni parkinzi, sme}em zatrpane pla`e, lokali na {etali{tu kojih se u junu tek neko seti. Aman qudi, sezona je

lazi iz grada jer znam da }u zaglaviti u koloni do susednog mesta zbog nekih radova. Nema{ gde da parkira{ automobil, prilazi pla`ama su katastrofalni, sme}e bode o~i.

Tradicija nije prekinuta ni ove turisti~ke sezone, kad su visoke temperature i turisti usred juna opet iznenadili Primorce. ^udom, doma}ini se nisu mnogo uzrujali jer je, kako obja{wavaju, po~etkom juna ki{a padala ~itavu nedequ, pa se nije moglo raditi. Posla su se latili ~im je sunce granulo te su turisti imali priliku da vide kako izgledaju ugostiteqski objekti pre sre|ivawa, ali ne i da u wima piju kafu.

Le`aqke i suncobrani na ve}ini pla`a polo-

Qepota snala`ewa s izlomqenim suncobranima

do`iveti ako odlu~e da se spuste na neku mawu, zaba~eniju pla`u, a bez prethodne, vi{e nego po`eqne, planinarske obuke i opreme.

Ipak, ima ne{to {to ih nikad ne do~eka nespremne, a to su cene. ^im se turisti “umno`e”, one “ska~u”. Tako usred

farbu, tud i onamo, i misli{ goste do~ekivat’. Sve je to u glavama qudi, mora se svest mewat’ ako mislimo od qeta `ivjet’.

I istina je. Netaknuta priroda obale Mediterana mogla bi se vi{estruko unov~iti. Ali ~ini se kao i da je ono malo elana da se dovede u red zamrlo po-

pre nekoliko godina kada je `ivot izgubilo 47 putnika, povre|eno 222, od ~ega 75 dece. Vozovi opet saobra}aju istom tom do-

ka`u da ih je “ubio” prejak marketing. Turisti~ka kampawa je obe}avala mnogo, a pru`ala malo.

Ipak, Crnogorci nisu propustili da pre dve godine uvedu ekolo{ku taksu za automobile od 10 do 30 evra, za autobuse od 50 i kamione od 150 evra, kao i pravilnik o bezbednosti hrane, kojim su ograni~ene koli~ina i vrsta prehrambenih proizvoda koje turisti mogu uneti u zemqu - pet litara vode, dve boce bezalkoholnih i jednu alkoholnog pi}a, kilogram su{enog vo}a ili povr}a i deklarisane hrane, spremne za upotrebu. Nadle`ni su tada najavqivali da }e novac od takse upotrebiti za unapre|ewe `ivotne sredine. Na`alost, ~ini se da je za ekolo{ko osve{}ivawe ovog dela planete potrebno mnogo vi{e. Oni koji su se nadali da }e naredne sezone izbe}i kupawe na

„Tako je bilo oduvek: usred sezone pro{iruju puteve, sre|uju, ~iste”, jada se me{tanka Bojana iz Bara. Ipak, ima ne{to {to ih nikad ne do~eka nespremne, a to su cene.

Granica gde po~iwe ekolo{ka dr`ava

uveliko po~ela, pa {ta ste radili ~itave godine!? @ale se i kukaju kom{ijama, poznanicima me{tanima koji sve to vide. @ale se oni i sami, ali nemaju kud, pa samo klimaju glavom.

– Tako je bilo oduvek: usred sezone pro{iruju puteve, sre|uju, ~iste... – jada se me{tanka Bojana iz Bara. – Meni se ne iz-

vinom juna, na 34 Celzijusa, prava su premija. Na pla`ama je oprema za le{karewe pod vrelom crnogorskom zvezdom na gomili, neo~i{}ena, izlomqena, dok je od tr{~anih suncobrana pre`ivela jedino metalna konstrukcija, u koju snala`qivi zabadaju svoja platna za za{titu od sunca.

Nezaboravno iskustvo turisti }e

sezone zelena pijaca postaje luksuz, a le`aqke i suncobrani ozbiqno prazne godi{wu u{te|evinu rezervisanu za letovawe.

Stari me{tanin, pomorac koji je oplovio sve kontintente i nagledao se pla`a i mora, pri~a da „ni|e qepote nema ko {to ih mi imamo, ali ni|e nema ni tolikog nemara no kod nas”.

– @ali bo`e tih qepota u ovim rukama! – iskren je vreme{ni Baranin. – Svako gleda samo kako da odradi sezonu i misli da od toga `ivi ~itavu godinu. No, to ne mo`e biti. Mora{ raditi da bi imao, a ne zamazati

DIVQA^ IZ HRVATSKE U SRBIJI TRA@I SPAS OD VELIKE POPLAVE

Ne zna sviwa {ta je dr`avna granica

Stotine divqih sviwa, veprova, krma~a, nazim~adi, prasi}a iz Kopa~kog rita preplivavaju Dunav i dolaze na levu obalu ove reke kod Apatina, u Specijalni rezrevat prirode “Gorwe Podunavqe”. Koliko je divqa~i uspelo

Divqe sviwe, najvi{e prasi}i, dolaze do kafana na obalama Dunava, ulaze po ose}aju wuha za hranom, iscrpqeni od plivawa.

– Jelenska divqa~ se boqe snalazi jer ima du`e noge i dobri su pliva~i. Nazimad divqih sviwa

Poveli celu familiju u Apatin

da se spasi ne mo`e se ta~no utvrditi. Veprovi, stariji i iskusniji, ve} instinktom prepoznaju put vode, gde ih posle ~eka suvo. Prasi}i i naizimad, zahvaqu}i {umarima “Vojvodina{uma”, uspevaju nekako da se zbrinu. ^amci sa {umarima su stalno na vodi, ali nema dovoqno qudstva i plovila da spase na stotine divqa~i koja preplivava na levu obalu Dunava.

stara su ~etiri-pet meseci. Prasi}i su jo{ mla|i. Ove poplave su im nepoznate. Veprovi i krma~e vode celu familiju u spas – ka`e {ef {umske uprave "Vojvodina{uma” u Apatinu Miodrag Perovi}.

On dodaje da je Republi~koj inspekciji za lovstvo upu}en zahtev da se na terenu Apatina obustavi lov.

– Desetine divqih prasi}a isplivavaju i ulaze stambena naseqa. Inspekcija je, na na{u intervenciju, zabranila lov i Lova~kom udru`ewu “Kurja~ica”. Qudi nas obave{tavaju da su divqe sviwe ispred wihovih ku}a i dvori{ta, ali dok mi stignemo, one neretko nestaju – ka`e Perovi}.

Divqa~ tra`i najkra}e pribe`i{te i skloni{te, bez obzira na formalne dr`avne granice na Dunavu izme|u Srbije i Hrvatske.

– Od nabujale vode koja plavi sve pred sobom, spas mogu potra`iti na dva nasipa, jednom kod Apatina i drugom kod Osijeka.

Razdaqina ta dva nasipa je 27 kilometra. Divqa~i iz Hrvatske bli`i je Apatin jer tu preplivava oko kilometar po ovom vodostaju. Do dubine nasipa kod Osijeka treba da plivaju oko deset kilometra – ka`e Perovi}, dodaju}i da je spasena divqa~ sme{tana u braweni deo rezervata “Gorwe Podunavqe” .

Kad se voda povu~e, ka`u {umari, divqa~ se vra}a na svoja stani{ta.

– Priroda je nevorovatna. ^ak se i mali prasi}i posle oseke vodostaja Dunava, zajedno s veprovima i krm~ama, vra}aju u Kopa~ki rit, svoje prirodno stani{te – dodaje na{ sagovornik.

J. Prel~ec

Etno-vikend na Homoqu Sabor "Vrela Homoqa" odr`a}e se od 25. do 27. juna u @agubici, saop{teno je iz mesne turisti~ke organizacije. Sabor promovi{e stare obi~aje, zanate, etno-trpezu, pesme, igre i druge kulturne vrednosti tog dela Srbije.

U okviru Sabora }e se odr`ati tradicionalna smotra izvorne srpske pesme "Srpski poj od iskona", a bi}e organizovani i

takmi~ewe u sportskom ribolovu, izlo`ba tradicionalnih jela, starih rukotvorina i zanata, doma}ih proizvoda, fotografija. Najavqen je i koncert "Ribqe ~orbe". Ove godine prvi put bi}e organizovano takmi~ewe za izbor "Najlep{e aran`iranog stola" kao i takmi~ewe u pripremi "Najoriginalnijeg jela pripremqenog na stari na~in".

sle silnih miliona koje su Primorci uzeli prodajom ~uka po brdima svakovrsnim strancima, Rusima, Englezima...

Tr`i{te je, ipak, neumoqivo.

Crnogorskoj ponudi naruku ne ide ni nekad najpopularniji prevoz do mora – `eleznica. Vozovi i pruge su obostrana sramota Crne Gore i Srbije. Ka{wewe od nekoliko ~asova se sada podrazumeva pa to i nije vi{e neki problem, ono {to turistima zgnu{a putovawe do Crne Gore je prqav{tina kupea i spava}ih kola, a ono {to ih brine su tragedije, poput one kod Bio~a

Turisti~ka kampawa uvek obe}ava mnogo

trajalom prugom sporije nego kad je napravqena. Da bezbednije nije drumom svedo~e brojne nesre}e u kawonu Mora~e kuda ve}ina prolazi na putu do mora.

Na sve te propuste upozorava ve} po~etak sezone. Po zvani~nim podacima Zavoda za statistiku, lo{iji je prema broju turista u odnosu na pro{lu godinu. Upu}eniji

pla`ama uz koje se izliva kanalizacija, prevarili su se.

Gr~ka, Turska i Bugarska mo`da jesu daqe obale, ali i “paradajz turisti” u proklamovanoj ekolo{koj Crnoj Gori, kako se ponekad nazivaju gosti iz Srbije, polako mewaju svoje rute i navike, za neku boqu turisti~ku uslugu.

L. Nikovi}

SPORT

sreda23.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI RASPLET U GRUPI C: AL@IR – SAD

Amerima ve}e {anse PRETORIJA: U tre}em kolu C grupe u Pretoriji se sastaju Al`ir i SAD, a prema igrama i rezultatima iz prethodne dve runde vi{e razloga za optimizam imaju Amerikanci. Izabranici Boba Bredlija su uspeli da iskoriste kiks engleskog golmana Roberta Grina i oduzmu favoritu u grupi

Al`ir - SAD AL@IR: Mboli, Bugera, Hali{, Jahija, Belha|, Matmur, Jebda, Lasen, Zijani, Kadir, Budebuz.

SAD: Hauard, ~erundolo, De Merit, Onijevu, Bokanegra, Donovan, Bredli, Edu, Dempsi, Altidor, Badli. dva boda, dok su se u me~u sa Slovenijom nakon 0:2 na poluvremenu vratili u igru i za malo preokrenuli rezultat. Mimo svih o~ekivawa C grupa se pokazala kao jedna od najneizvesnijih, ~emu je zna~ajno doprineo i Al`ir. Po mnogima najslabija ekipa u grupi u prvom kolu je pora`ena od Slovenije sa 0:1, a pustiwske lisice su gol primile u trenucima kada su, zbog iskqu~ewa Adbelkadira Gezala, imale igra~a mawe na terenu. U drugom kolu Al`ir je sa Englezima odigrao uspavanku, bez izglednih prilika. [anse Amerikanaca za prolazak u osminu finala su mnogo ve}e, dok je Al`ircima neophodna ubedqiva pobeda, ili pomo} lidera na tabeli Slovenije u me~u sa Engleskom. U timu jenkija ne}e ENGLEZI ODLU^UJU SA SLOVENCIMA

Janezima dosta bod PORT ELIZABET: U susretu tre}eg kola C grupe u Port Elizabetu sastaju se Engleska i Slovenija, a mimo svih o~ekivawa Janezi su u povoqnijoj poziciji.

Slovenci bi osvajawem boda napravili veliko iznena|ewe i plasirali se me|u 16 najboqih reprezentacija, dok je Englezima pobeda neophodna nakon dva remija protiv SAD i Al`ira.

Slovenija je u prvom kolu pobedila Al`ir sa 1:0, dok su u drugoj rundi izabranici selektora Ma-

Slovenija – Engleska SLOVENIJA: Samir Handanovi}, Bre~ko, [uler, Cesar, Joki~, Birsa, Koren, Radosavqevi}, Kirm, Dedi~, Novakovi}.

ENGLESKA: Xejms, Xonson, Teri, Apson, E{li Kol, Lenon, Lampard, Beri, Xo Kol, Xerard, Runi. tja`a Keka protiv SAD na poluvremenu vodili sa 2:0, ali su tu prednost u nastavku ispustili.

Selektor Kek ima problema jer }e povre|eni Pe~nik sigurno izostati, dok je [uler pod upitnikom.

- Ve} smo uradili mnogo. Osvojili smo prve bodove u istoriji i zabele`ili prvu pobedu - podsetio je Kek, uz napomenu da su celu naciju u~inili ponosnom. - U~ini}emo sve da zadr`imo osmehe na licima qudi u na{oj zemqi i da obradujemo navija~e.

Fabio Kapelo nalazi se pred najte`im ispitom od kada je seo na klupu “Gordog Albiona”. Eventualni remi bio bi ravan porazu.

Frenk Lampard upozorio je saigra~e da, bez obzira na tenziju i zna~aj me~a, moraju da odigraju mirno i koncentrisano i da poka`u ono {to rade svakog vikenda u me~evima svojih klubova. Me~ Slovenija - Engleska igra se od 16 ~asova na stadionu “Nelson Mendela Bej” u Port Elizabetu, a sudi}e Volfgang [tark (Nema~ka) sa sunaridnicima Janom Hendrikom Salverom i Mikom Pikelom.

biti suspendovanog napada~a Robija Findlija, a dru{tvo Altidoru pravi}e Edson Badli. Umesto Rikarda Klarka, Bredli je za me~ posledweg kola za prvi tim pripremio Hosea Toresa.

- U pripremi me~a sa Al`irom skrenuo sam pa`wu igra~ima da ih o~ekuju te{ki dueli i naporan rad na terenu. Posao }e nam dodatno ote`ati umor i povrede igra~a - naveo je Bredli.

Al`irci se nadaju da }e ponoviti partiju protiv Engleske.

- Protiv Engleske smo dokazali da se nismo slu~ajno kvalifikovali na Mondijal. Puno nam zna~i {to uo~i posledweg kola

Altidor (SAD)

nismo bez {ansi za prolazak u osminu finala. Imamo {anse da se na|emo me|u 16 najboqih reprezentacija na svetu ukoliko damo sve od sebe - zakqu~io je Antar Jahija. Me~ Al`ir - SAD igra se od 16 ~asova na stadionu “Loftus Versfeld” u Pretoriji, a sudi}e Frank De Bleker (Belgija) uz pomo} sunarodnika Petera Hermansa i Valtera Vromansa.

(NE)O^EKIVAN RASPLET U A GRUPI

Urugvaju bodovi i tron, Meksiku osmina finala Meksiko – Urugvaj 0:1 (0:1) RUSTENBURG: Stadionu “Rojal Bafokeng” gledalaca 33.425, sudija Viktor Kasai (Ma|arska).

Strelac : Suarez u 44. minutu. @uti kartoni: Fusile (Urugvaj), Ernandes i Kastro (Meksiko).

MEKSIKO: Peres, Osorio, Moreno (Kastro), Rodriges, Salsido, Gvardado (Barera), Markes, Torado, Dos Santos, Franko, Blanko (Ernandes).

URUGVAJ: Muslera, Lugano, Viktorino, Fusile, M. Pereira, Peres, Arevalo, Kavani, A. Pereira (Skot), Suares (Fernandes), Forlan.

Reprezentacija Urugvaja plasirala se u osminu finala Svetskog kupa u Ju`noj Africi, po{to je u utakmici posledweg, tre}eg kola A grupe pobedila Meksiko rezultatom 1:0 (1:0). Strelac jedinog pogotka na utakmici bio je Luis Suares u 44. minutu. Urugvaj je osvojio prvo mesto u grupi i u osmini finala }e igrati protiv drugoplasiranog tima iz B grupe.

Uprkos porazu, u osminu finala se plasirao i Meksiko, koji }e se za prolazak me|u osam najboqih boriti sa prvoplasiranom selekcijom iz B grupe. Fudbaleri Urugvaja i Meksika odigrali su pravi takmi~arski me~, iako je bilo naga|awa da bi bez previ{e borbe mogli da podele bodove i tako bez rizika prodju u osminu finala.

Pobeda je potpuno zaslu`eno pripala Urugvaju, koji je na taj na~in ubedqivo trijumfovao u grupi.

Meksiko je u drugom poluvremenu krenuo u ofanzivu, jer je Ju`na Afrika posle prvih 45 minuta vo-

16 16

D grupa 20.30 20.30

Nemci rezervisali avio-karte U Nema~koj se o svemu na vreme razmi{qa, pa i o eventualnoj eliminaciji sa Svetskog prvenstva ve} posle prve faze takmi~ewa.

Istina, “panceri” samo jednom u svojoj istoriji nisu pro{li prvi krug na Mundijalu (1938. godine), ali to ih nije spre~ilo da na vreme rezervi{u karte za povratak iz Ju`ne Afrike.

U slu~aju da ve~eras ne pobede Ganu, a Srbija savlada Australiju, izabranici Jokaima Leva }e ve} sutra biti kod svojih ku}a.

Naime, Fudbalski savez Nema~ke je rezervisao karte za avion koji u ~etvrtak u 18.55 ~asova leti iz Johanezburga za Frankfurt.

Sponzori napu{taju Francuze Duel Rodrigeza (Meksiko) i Suareza (Urugvaj)

dila protiv Francuske 2:0 i sa jo{ dva gola mogla je da izbije na drugo mesto. Ispostavilo se, medjutim, da je za doma}ine {ampionata to bio preveliki zalogaj, jer su Francuzi, uprkos tome {to su

imali igra~a mawe, 20 minuta pre kraja smawili na 2:1.

U tom trenutku sve je prakti~no bilo re{eno, pa je zavr{nica duela izme|u Urugvaja i Meksika protekla bez ve}ih uzbu|ewa.

Bafani pobeda slaba uteha Ju`na Afrika – Francuska 2:1 (2:0)

Ju`noafrikanci slave prvi gol

uprkos tome postala prvi doma}in SP koji nije uspeo da se plasira u drugu fazu takmi~ewa. Ju-

C grupa Slovenija – Engleska SAD – Al`ir Gana – Nema~ka Australija – Srbija

PRVI DOMA]IN BEZ OSMINE FINALA

BLUMFONTEJN: Stadion “Fri stejt” gledalaca 39.415, sudija: Ruis (Kolumbija). Strelci: Kumalo u 20. i Mpela u 37. minutu za Ju`nu Afriku, a Maluda u 70. minutu za Francusku. @uti kartoni: Dijabi (Francuska). Crveni karton: Gurkuf (Francuska).

JU@NA AFRIKA: Jozef, Ngkonga (Gaka), Kumalo, Mokena, Masilela, Sibaja, Kuboni (Modise), Pijenar, ^abalala, Mpela, Parker (Nomvete).

FRANCUSKA: Loris, Sawa, Galas, Skila}i, Kli{i, Dijara (Govu), Dijabi, Gurkuf, Riberi, `iwak (Maluda), Sise (Anri).

U utakmici posledweg tre}eg kola A grupe, Ju`na Afrika je pobedila Francusku 2:1 (2:0), ali je

Dana{wi program

`na Afrika je posle prvog poluvremena bila nadomak plasmana u osminu finala, ali u nastavku ni-

je imala snage da priredi senzaciju i savlada Francusku sa 4:0.

Za doma}ine je sve idealno jer su ve} u 20. minutu poveli, nakon gre{ke francuskog golmana Lorisa. Kada je pet minuta kasnije Gurkuf dobio crveni karton, Ju`na Afrika je dobila dodatni vetar u le|a. Broj~anu prednost Ju`noafrikanci su iskoristili u 37. minutu, kada je Mpela iskoristio gre{ku francuske odbrane, a stadion je eksplodirao sedam minuta kasnije, kada je objavqeno da Urugvaj vodi protiv Meksika. Doma}ini su imali nekoliko {ansi koje nisu iskoristili, a wihove nade da bi ipak mogli da naprave ~udo pokopao je Maluda 20 minuta pre kraja.

Fudbalski savez Francuske (FFF) ve} je po~eo da trpi posledice zbog skandala koji ovih dana potresaju reprezentaciju te zemqe. Naime, nakon svih de{avawa izazvanih verbalnim sukobom selektora Rejmona Domeneka i centarfora trikolora Nikolasa Anelke, jedan od glavnih sponzora banka “Kredi Agrikol” odlu~ila je da raskine ugovor sa FFF. I drugi sponzori, me|u kojima se nalazi i ~uveni proizvo|a~ sportske opreme Adidas, ve} su najavili da }e povu}i sli~ne poteze. Zanimqivo je da je {irom Francuske obustavqena i reklamna kampnawa i da su s ulica povu~eni bilbordi na kojima su se nalazili posteri s reprezentativcima Francuske.

Zidan negira Biv{i kapiten francuske reprezentacije Zinedin Zidan demantovao je da je ume{an u sukob igra~a i selektora Domeneka na SP u Ju`noj Africi.

- Apsurdno je pomisliti da ja i daqe imam uticaj na svla~ionicu nakon ~etiri godine. Nikada nisam imao problem s Domenekom.

Bilo je mnogo stvari koje sam mu zamerao, ali sam wegove odluke uvek po{tovao - rekao je Zidan, nadaju}i se da }e dolazak Lorana Blana sve promeniti.

TAJRON KROKA ZAVOLEO ^URUG I SRBIJU

Australijanac sawao pobedu kengura Medicinski brat, Tajron Kroker (Tyrone Crocker) iz Melburna do{ao je u ^urug da gleda utakmice Australije na Svetskom prvenstvu sa svojim prijateqima. Put ^uruga naveo ga je Du{an Bara{in, koga je upoznao 2007. godine na Tajlandu i od tada ga smatra svojim bratom. Tajronu je ovo drugi boravak u Srbiji, jer je pro{le godine proveo oko dva meseca u ^urugu, na Egzit festivalu, u Gu~i, u Drvengradu, Ni{u, na raftingu Tarom...

U poslepodnevnom seoskom pikniku uz kotli}, ribqu ~orbu i hladno pivo, razgovor sa Australijancem po~eo je wegovim predstavqawem na solidnom srpskom: - Moja ime je Tajron Kroka i do{ao sam u Srbiju zbog ludovawa i pravog odmora.

Tajron je u subotu sa Du{anom i prijateqima iz ^uruga (koje zove Spartancima), u lokalnom kafi}u gledao me~ Australija – Gana. Tajron je doneo razne poklone, pa su Spartanci u dru{tvu kengura na naduvavawe i pli{anog vombata, bili obu~eni u dresove fudbalske reprezentacije Australije i oki}eni australijskim zastavama, dok

Tajron (u `utoj majici ispred srpske zastave) sa ~uru{kim prijateqima

su detaqe ~inili lopta za australijski fudbal i tradicionalne narukvice i ogrlice. z Za{to si do{ao u Srbiju?

- Do{ao sam da vidim svog „brata“ Du{ana i sa wim da gledam Svetsko prvenstvo. z Do{ao si u Srbiju da navija{ za Australiju?

- Naravno da }u navijati za Australiju, to je moja zemqa.

z Kakva atmosfera }e biti kada budu igrali Srbija – Australija?

- Zavisi koliko Spartanaca te ve~eri bude sa mnom. z [ta misli{, koliko }e navija~a biti na tvojoj strani?

- Nijedan – tu`no je odgovorio Tajron, ali u tom trenutku dva ~uru{ka prijateqa su mu obe}ala da

}e navijati za Australiju, samo zbog wega. z Koji rezultat o~ekuje{?

- Pro{lu no} sam sawao da }e Australija pobediti 2:1. z Da li si razmi{qao {ta }e biti sa tobom u ^urugu ako Australija pobedi?

- Bi}u mrtav! [alim se, ako Srbija pobedi, plati}u ve~eru za celo dru{tvo.

z Za{to nisi oti{ao u Ju`nu Afriku i u`ivo gledao svoju reprezentaciju?

- Do{ao sam ovde da budem sa svojim prijateqima i sa wima gledam Mondijal. U Ju`noj Africi nemam prijateqe, a ^urug je moj drugi dom. z [ta ti se najvi{e dopalo u Srbiji?

- Naravno devojke. Odu{evqen sam tako|e hranom i rakijom, a Srbi su neverovatna nacija, pa zato imam toliko prijateqa. z [ta o tebi misle tvoji prijateqi iz Australije?

- Svi moji prijateqi, a naro~ito moja mama, misle da sam lud {to sam se vratio u Srbiju po drugi put, ali nikada ne}e shvatiti ni razumeti za{to sam ovde, jer nikada nisu upoznali qude poput vas. z Koliko ostaje{ u Srbiji i {ta planira{ da radi{?

- Osta}u kao i pro{le godine oko dva meseca, a planiram opet da posetim Egzit festival, da idem na rafting Tarom, ali i da obi|em Bosnu, Rumuniju.. svuda gde me ~uru{ki Spartanci budu vodili!

D. Vla{ki

SPORT

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI ALEKSANDAR KOLAROV NEMA DILEMU

SRBIJA VE^ERAS IGRA ODLU^UJU]I ME^ D GRUPE S AUSTRALIJOM (20.30)

Najte`a utakmica

Odlu~uju `eqa, trka, pa individualni kvalitet

Levi bek reprezentacije Srbije izuzetno ceni Australijance {to potkrepquje ~iwenicom da su sa igra~em mawe pretr~ali vi{e od Ganaca. Da li }e igrati Aleksandar Kolarov ili }e priliku da debituje na svetskim prvenstvima dobiti Ivan Obradovi}? Nije pozicija levog beka jedina dilema srpske nacije uo~i odlu~uju}e bitke protiv Australije za plasman u osminu finala Svetskog prvenstva. A odgovore zna samo selektor Radomir Anti}. Ali, reprezentativci, svi do jednog, tvrde da nije va`no ko }e igrati i da je jedino va`no da se savladaju kenguri. Tako razmi{qa i Kolarov.

- Nemamo tremu, spremni smo za utakmicu koja nam mnogo zna~i. Sve zavisi od nas, idemo na pobedu. U dobroj smo poziciji i imamo priliku da ostvarimo odli~an rezultat - nastavio je fudbaler Lacija.

Za Australiju ne}e igrati suspendovani Tim Kejhil i Kreg Mur, a pod upitnikom je igrawe rovitog Vinsa Grele. Me|utim, orlovi uveravaju da ih to ne}e uspavati.

- O Australijancima dovoqno svedo~i podatak da su pretr~ali vi{e od Ganaca iako su imali igra~a mawe - slikovito je opisao Kolarov i dodao.

- Mnogi misle da }emo lako iza}i na kraj sa Australijancima, ali ja ne delim to mi{qewe.

Mislim da }e nam to biti najte`a utakmica.

bedio je orlove 1:0. Me|utim, Kolarov ne mo`e da povu~e paralelu izme|u dva protivnika iz Okeanije.

- Ne verujem da }e biti sli~na utakmica, jer su se Novozelan|ani sve vreme branili, a Australijanci }e morati da nas napadnu.

Kolarov je prepoznatqiv i po razornom i preciznom udarcu.

Srpski golmani su izjavili da im upravo on zadaje najvi{e muka na treningu.

O Realu ni re~ Nije `eleo da pri~a o mogu}em prelasku u Real Madrid po zavr{etku misije u Ju`noj Africi.

- Ne mogu da pri~am o li~nim stvarima - zakqu~io je Aleksandar Kolarov.

- Ve`bam izvo|ewe slobodnih udaraca. Ako jako {utnem loptu, ode previsoko... Takva je ova lopta - istakao je Kolarov.

- Da sam na utakmicama pogodio gol, golman ne bi mogao da brani. Ruku na srce, nismo imali ni sre}e. Kada je Deki (Stankovi}) {utirao, golman je odbio loptu tako da nije bilo opasnosti. A videli ste, na primer, kako je Australija dala gol Gani, tako {to je golman odbio loptu do protivni~kog igra~a.

Na pitawe da li }e kona~no dati gol, odgovorio je:

Fudbalska reprezentacija Srbije ve~eras (20.30) igra odlu~uju}i me~ D grupe s Australijom za prolaz u osminu finala, a Branislav Ivanovi} upozorava da pobedu nad Nema~kom treba izbaciti iz glava pred ve~era{wu utakmicu s Australijom. Desni bek na{eg nacionalnog tima isti~e da orlovi jo{ uvek nisu napravili ni{ta veliko i da je utakmica protiv sokerusa u Nelspruitu, za mnoge me~ karijere.

- Australija je izuzetno dobra ekipa - naglasio je Bane Ivanovi}. - Iako su na oba me~a na Mundijalu ostajali s igra~em mawe, opet su vi{e pretr~ali od svojih protivnika. To dovoqno govori o wihovoj agresivnosti i `eqi. Imaju male {anse da se plasiraju u osminu finala i vide ih, pre svega, u pobedi nad nama.

Ipak, i mi imao svoje ciqeve i nadamo se da }emo uz igru koja nas je krasila u kvalifikacijama i ovde u duelu s Nema~kom, do}i do pozitivnog rezultata i plasmana u osminu finala, {to bi bio izvanredan uspeh za nas.

Za Australiju va`i mi{qewe da forsira ostrvski stil igre, koji je vama dobro poznat.

- Dosta wihovih igra~a nastupa u Premijer ligi. Igraju agre-

NELSPRUIT: Stadion „Mbombela”, kapacitet 46.000 gledalaca. Sudija: Horhe Larionda (Urugvaj), pomo}nici: Pablo Fandino i Maurisio Espinoza (Urugvaj). Po~etak u 20.30 sati.

AUSTRALIJA: [varcer, Vilk{ir, Neil, Kejhil, Karni, ^ulina, Bu{amp, Emerton, Holman,^iperfild, Bre{ano.

SRBIJA: Stojkovi}, Ivanovi} , Lukovi}, Vidi}, Kolarov, Krasi}, Stankovi}, Kuzmanovi}, Ninkovi}, Jovanovi} , @igi} .

Verbek se nada

Kenguri mogu u narednu rundu.

Potrebna im je bilo kakva pobeda ako Gana savlada Nema~ku, odnosno trijumf od ~etiri gola razlike ako panceri dobiju sa jednim... Ukoliko u Johanesburgu bude nere{eno, morali bi da pobede sa ~ak sedam golova razlike!

- To je dobra strana, jer }e morati da nas napadnu, pa }emo imati vi{e prostora za kontranapade.

Nemci su Australijance savladali 4:0, a razorili su ih upravo po bokovima gde }e delovati Kolarov ako bude igrao.

Bez optere}ewa Kolarov, kao i Vidi}, Ivanovi}, Suboti}, @igi} i Kuzmanovi}, ima `uti karton, i u opasnosti je da, ako dobije jo{ jedan, mogu}i me~ osmine finala gleda sa strane.

- Ne optere}ujem se time, ~ak i ako dobijem drugi `uti karton, jer koga nema bez wega se mo`e. Ko god da ne mo`e da igra, ima ko da ga zameni.

- Selektor }e spremiti utakmicu... Bekovi im igraju dosta ofanzivno, ~esto idu napred i ne sti`u da zatvore pozadi.

Srpski stru~ni tim je rivale u pripremnom periodu birao tako da li~e na protivnike u grupi na Mundijalu. Novi Zeland je trebalo da glumi Australiju, a po-

- Nije va`no ko }e ga dati, neka ga da bilo ko, samo da pobedimo.

Pritisak nije skinut pobedom nad Nema~kom.

- Protiv Nema~ke smo morali da idemo na pobedu po svaku cenu. Zna se {ta utakmica protiv Australije zna~i na{em narodu, zato i sada ose}amo pritisak, ali smo dovoqno zreli igra~i da ga iznesemo i izborimo se sa wim.

Selektor Radomir Anti} je nedavno povukao paralelu izme|u atmosfera u reprezentacijama i wihovim rezultatima.

- Posledwa u nizu vesti o problemima u ekipama koju sam ~uo je da je Rajevac odstranio Muntarija (dodu{e, posle ga i pomilovao)... Ima dosta sli~nih situacija na ovom prvenstvu, a na{a snaga je upravo dobra atmosfera. Pro{li smo kroz te`ak period posle poraza od Gane, ali nismo pali.

O penalima koje su imali Ganci i Nemaci misli isto {to i svi srpski reprezentativci.

- Takve stvari se de{avaju...

Bilo je slu~ajno.

Dosada{wi tok Mundijala u Ju`noj Africi obiluje iznena|ewima, a Kolarov se nada da bi Srbija mogla da bude jo{ jedno u nizu.

- Najkarakteristi~niji primer je Italija. To samo dokazuje jednakost kvaliteta me|u u~esnicima Svetskog prventva. Upravo tu je na{a {ansa da ostvarimo odli~an rezultat.

sivno, linije tima su im blizu. I pre po~etka Mundijala govorio sam da su izuzetan tim i, evo, sada se ispostavqa da }e nam utakmica s wima biti mo`da i od kqu~ne va`nosti.

Ivanovi} spu{ta loptu na zemqu i upozorava da nema mesta euforiji.

Australija – Srbija

OPTIMIZAM KENGURA

Duel Kolarova i [vajn{tajgera

Branislav Ivanovi}, jedan od stubova srpske odbrane

Australiju samo teorija odr`ava u igri za drugi uzastopni prolazak me|u 16 najboqih selekcija sveta. Kenguri nakon dva kola imaju jedan bod i gol-razliku 1:5. Australija bi morala da pobedi Srbiju i da se nada pobedi Gane nad Nema~kom, ili da danas ubedqivo pobedi i nada se da panceri deklasiraju Ganu.

- Moramo da pobedimo. Zavisi i od drugog rezultata, a igra~i su tra`ili da ih tokom na{eg me~a obave{tavamo o kretawu rezultata u me~u Nema~ka - Gana. O~ekujemo pobedu Nema~ke, {to zna~i da nama treba ubedqiv trijumf. Znam da mnogi smatraju da ne mo`emo da postignemo nekoliko golova, ali bili smo efikasni u kvalifikacijama za SP zato verujem da imam dovoqno igra~a koji su sposobni da odrade taj posao. Moramo da pobedimo Srbiju sa bar ~etiri gola razlike - rekao je Verbek.

Selektora sokerusa ne brine previ{e izostanak iskusnog Krega Mura.

- Imam 23 igra~a na raposlagawu i svako ima svoju zamenu.

Bu{amp mo`e da igra na toj poziciji, a isto tako i Miligen mo`e da zameni Mura.

Nisam jo{ odlu~io kome da pru`im priliku - zavr{io je Verbek.

Za me~ sa Srbijom u australijski dr`avni tim vrati}e se Tim Kejhil, za koga u zemqi tvrde da je pravi vo|a ove generacije. Kejhil je tokom susreta protiv Nema~ke dobio direktan crveni karton zbog koga je propustio okr{aj sa crnim zvezdama.

- Zbog lo{e gol-razlike ostaje nam samo da se nadamo da }e Gana da dobije Nema~ku i da uz povoqne vesti sa te utakmice poku{amo da trijumfujemo u me~u sa Srbijom - navodi {toper Lukas Nil.

- Iz dve utakmice smo osvojili tri boda i to nam uliva sigurnost, ali jo{ uvek nismo uradili ni{ta veliko. Zabele`ili smo fenomenalan uspeh protiv Nema~ke, vratili propu{teno iz me~a s Ganom, ali treba da ostanemo mirni i normalni. Utakmica s Australijom je mo`da i najve}i izazov u reprezentativnim karijerama svakog od nas.

Koliko mo`e da se proceni kvalitet Australije, kada su oba me~a zavr{ili s po 10 igra~a na terenu?

- Protiv Nema~ke su rano primili prva dva gola, a posle im se dogodio i taj crveni karton. U takvoj situaciji te{ko je zadr`ati koncentraciju. Protiv Gane su dobro po~eli, ali su ponovo osta-

Foto: N. Negovanovi}

li s igra~em mawe. Zaista su ih omela ta iskqu~ewa, ali su sigurno nau~ili lekciju.

Selektor Australije Pim Verbek najavquje da }e protiv Srbije igrati na pobedu od 4:0.

- To je o~ekivana izjava. Ni{ta drugo i nije mogao da ka`e.

Ali, mi ne treba da se obaziremo na wih. Treba dobro da ih analiziramo, da budemo spremni, ali da pre svega vodimo ra~una o svojoj igri. Moramo da im odgovorimo istim htewem i tr~awem, jer je to wihovo najja~e oru`je. Ako u tome budemo ravnopravni, verujem da }e do izra`aja do}i na{ individualni kvalitet - rekao je stameni Sremac Branislav Ivanovi}.

A. Krstanovi}

NEMA^KA I GANA IGRAJU U DRUGOM ME^U TRE]EG KOLA D GRUPE

Rivale brinu napada~i JOHANEZBURG: U utakmici tre}eg kola D grupe na fudbalskom {ampionatu sveta u Ju`noj Africi danas se u Johanezburgu sastaju reprezentacije Nema~ke i Gane, koje pretenduju na prvo mesto i eventualnog lak{eg rivala u osmini finala. Nakon prva dva kola na vrhu tabele je Gana, koja je u dva me~a osvojila ~etiri boda i oba gola postigla iz penala.

Izabranici srpskog stru~waka Milovana Rajevca i daqe su ponosni {to su jedina afri~ka selekcija koja je u dosada{wem toku prvenstva pobedila.

Nema~ka je krenula silovito pobediv{i Australiju sa 4:0. U prvom me~u panceri su uspeli da sakriju sve nedostatke u igri sa kojima su se suo~ili zbog brojnih pehova sa povredama standardnih reprezentativaca, na ~elu sa kapitenom Mihaelom Balakom.

Milovan Rajevac

U drugom kolu puleni Joakima Leva izgubili su od Srbije, a osim neplaniranog gubitka bodova i liderske pozicije u grupi, Nemcima je dodatne glavoboqe donelo iskqu~ewe Miroslava Klosea. Da bi osvojili prvo mesto u grupi, pancerima je neophodna pobeda, dok Gani odogovara i bod u slu~aju da Srbija na savlada Australiju. Ne{to slabije partije i rezultati Engleza u C grupi, sa kojom u osmini finala

ukr{taju rivali iz D grupe, uslovili su da prvo mesto mo`da i ne donese lak{eg rivala u drugoj fazi takmi~ewa.

Glavno pitawe za nema~kog selektora Leva je koga }e ubaciti u tim umesto Klosea. On je novinarima rekao da za sada nije doneo odluku.

- ^eka}u do posledweg treninga uo~i utakmice da vidim ko }e se nametnuti kao re{ewe za napada~a protiv Gane - poru~io je Lev i dodao da su svi spremni da pomognu dr`avnom timu.

Nema~ka – Australija NEMA^KA: Nojer, Fridrih, Mertezaker, Bad{tuber, Lam, Kedira, {vajn{tajger, Ozil, Miler, Podolski, Kakau.

GANA: Kingson, Pantsil, Mensah, Adi, Sarpeji, Anan, Asamoa, Aju, Boateng, Gijan, Tagoe.

Novinari predvi|aju da }e najistureniji igra~ u nema~koj formaciji biti Kakau, igra~ koji je na premijeri protiv Australije u{ao sa klupe i postigao ~etvrti pogodak. Kakau se, me|utim, nalazi me|u petoricom pancera koji }e morati da se paze parnih kartona.

- Uprkos porazu od Srbije, ta utakmica nam je mnogo koristila.

Mi imamo mlad tim, koji je pre ~etiri dana nau~io jo{ jednu veoma va`nu lekciju - tvrdi Lev, uz napomenu da nije razo~aran zbog poraza od belih orlova.

Joakim Lev

U taboru Gane selektora Rajevca najvi{e brine neefikasnost, s obzirom na to da crne zvezde na ovom Mundijalu jo{ nisu dale gol iz igre.

- Ni na pripremnim utakmicama nismo bili efikasni, {to jeste razlog za brigu uo~i odlu~uju}e utakmice sa Nemcima. Mora}emo mnogo boqe da reagujemo u situacijama pred golom rivala rekao je Rajevac.

Uspe{ni izvo|a~ penala Asamoa Gijan istakao je da su napada~i proteklih dana dosta pa`we posvetili realizaciji.

- Nadam se da }emo ispraviti gre{ke iz prethodne dve utakmice. Ukoliko u tome uspemo, plasman u drugi krug bi}e nam jako blizu - zakqu~io je Gijan.

Utakmica Nema~ka - Gana igra se od 20.30 ~asova na stadionu „Soker siti“ u Johanezburgu, a sudi}e Karlos Simon (Brazil) sa pomo}nicima - sunarodnicima Altemirom Hausmanom i Robertom Bracom.

18

SPORT

sreda23.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI POSLE IZJAVE NA KONFERENCIJI ZA MEDIJE

Kapelo naterao Terija da se izvini

To{i}, Lukovi}, Suboti}, Milija{ i Panteli}

ORLOVI ODRADILI VE^ERWI TRENING

Odli~na atmosfera pred put u Nelspruit Fudbalska reprezentacija Srbije odradila je u ponedeqak uve~e posledwi trening u Johanezburgu pred odlazak u Nelspruit na me~ 3. kola grupe D Svetskog prvenstva, sa selekcijom Australije. Put Nelspruita orlovi su odleteli ju~e oko u 11 ~asova, specijalnim ~arter letom u organizaciji FIFA, a na mestu odigravawa utakmice obavili su sino} posledwi trening u terminu odigravawa utakmice.

Za razliku od ve}ine prethodnih treninga, onaj u ponedeqak uve~e je imao ne{to druga~iju dimenziju, jer je na stadio-

nu bila i grupa od stotinak navija~a na{e reprezentacije, koja je u Ju`nu Afriku doputovala iz Srbije. U popodnevnim satima igra~i su kona~no nakratko napustili svoj hotel, ne bi li bar malo razbili monotoniju svakodnevice.

Pre ve~era{weg treninga u Juhanesburgu, reprezentativci su bili u poseti u zoolo{kom vrtu. Izlazak iz hotela i {etwa u egzoti~nom ambijentu svakako su prijali svima, posebno ako se uzme u obzir da su se igra~i svih ovih dana kretali na relaciji hotel - stadion.

Sam trening je protekao u uobi~ajenom ritmu, a ~ini se da su igra~i bili posebno motivisani zbog ~iwenice da su s tribina imali podr{ku navija~a pristiglih iz otaxbine, koji su svakako razbili uobi~ajenu rutinu i mirnu atmosferu. Podr{ka je bila takva kao da je u pitawu utakmica, pa igra~i i stru~ni {tab nisu krili odu{evqewe. Posebno je bio raspolo`en Danko Lazovi}, koji je dirigovao navija~ima, a Radomir Anti} je ~esto otpozdravqao na skandirawe wegovog imena.

A. Krstanovi}

Uprkos rezultatima ispod o~ekivawa u prve dve utakmice na Svetskom prvenstvu, Fabio Kapelo ne ispu{ta kontrolu nad reprezentativcima Engleske. Italijanski stru~wak nije dozvolio da nezadovoqstvo pojedinih igra~a, pre svih Xona Terija, izazove bunt celog tima, sli~an onome koji se dogodio u taboru Francuske.

Po{to je Teri na konferenciji za novinare izjavio da moral igra~a nije na visokom nivou, kao i da je potreban krizni sastanak igra~a s Kapelom, oglasio se i selektor Engleske.

- Ne razumem zbog ~ega se Teri prvo obratio medijima, a ne meni.

Napravio je gre{ku. Neke stvari treba da ostanu u svla~ionici, izme|u nas. Ovo nije nikakva revolucija, ve} gre{ka jednog igra~a rekao je Kapelo.

Xon Teri je bio primoran da promeni pri~u.

Fabio Kapelo i Yon Teri

- Nije mi bila namera da uznemirim selektora i saigra~e i ja im se zbog toga izviwavam. Samo sam `eleo da budem iskren na konferenciji za novinare. Postavqe-

ZLA SUDBINA PREMIJERNOG TV PRENOSA

Lo{a procena Severnokorejaca

Nacionalna televizija Severne Koreje prvi put u istoriji je direktno prenosila jedan me~ tamo{we fudbalske reprezentacije odigran van dr`avnih granica, ali je odabrala jako pogre{an trenutak za tako ne{to.

Prvi me~ koji su gledaoci u Severnoj Koreji mogli da vide u direktnom prenosu bio je onaj sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, u kom su “heroji nacije” poni`eni u duelu s Portugalijom - 0:7.

Pretpostavqa se da su nadle`ni procenili da je do{lo pravo vreme za prenos posle me~a u kom su Korejci pora`eni od Brazila sa 1:2, ostaviv{i pritom sasvim pristojan utisak.

Me~ s petostrukim svetskim {ampionama je ina~e prikazan dan kasnije, uz odgovaraju}i komentar, a nakon debakla protiv Portugalaca, komentator je smogao snage samo da procedi: - Portugalija je pobedila i sada ima ~etiri boda.

no mi je pitawe i ja sam odgovorio, mo`da sam ipak oti{ao predaleko. Rekao sam selektoru da ima moju punu podr{ku - rekao je Teri.

PRVI SUDIJA PLATIO CEH

Kulibali odsvirao

Sudija Koman Kulibali iz Malija, po svoj prilici je odsvirao svoje na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. On je izostavqen s liste arbitara za narednu rundu takmi~ewa zbog gre{aka koje je napravio na utakmici izme|u Slovenije i SAD-a (2:2).

Kulibaliju se zamera to {to je bez ikakvog razloga poni{tio gol Amerikanaca za potpuni preokret, kao i to {to je neopravdano pokazao `uti karton Findliju, zbog kojeg ovaj ne}e imati pravo nastupa protiv Al`ira.

REZULTATI I TABELE A grupa

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj 0:1, Francuska – J. Afrika 1:2.

1. Urugvaj 3 2 1 0 4:0 7 2. Meksiko 3 1 1 1 3:2 4 3. J. Afrika 3 1 1 1 3:5 4 4. Francuska 3 0 1 2 1:4 1

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska (23. jun, 16), SAD – Al`ir (23. jun, 16).

1. Slovenija 2 1 1 0 3:2 4 2. SAD 2 0 2 0 3:3 2 3. Engleska 2 0 2 0 1:1 2 4. Al`ir 2 0 1 1 0:1 1

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

1. Holandija 2 2 0 0 3:0 6 2. Japan 2 1 0 1 1:1 3 3. Kamerun 2 0 0 2 1:3 0 4. Danska 2 1 0 1 2:3 3

Prvo kolo: Obala Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – Severna Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slonova~e - 3:1 Portugalija – Severna Koreja 7:0. Tre}e kolo: Severna Koreja – Obala Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 2 2 0 0 5:2 6 2. Portugalija 2 1 1 0 7:0 3 3. O. Slonova~e 2 0 1 1 1:3 1 4. S. Koreja 2 0 0 2 1:9 0

B grupa Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja (22. juna, 20.30), Gr~ka – Argentina (22. juna, 20.30).

1. Argentina 2 2 0 0 5:1 6 2. J. Koreja 2 1 0 1 3:4 3 3. Gr~ka 2 1 0 1 2:3 3 4. Nigerija 2 0 0 2 1:3 0

D grupa

F grupa

H grupa

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (23. jun, 20.30), Australija – Srbija (23. jun, 20.30).

1. Gana 2 1 1 0 2:1 4 2. Nema~ka 2 1 0 1 4:1 3 3. Srbija 2 1 0 1 1:1 3 4. Australija 2 0 1 1 1:5 1

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Paragvaj 2 1 1 0 3:1 4 2. Italija 2 0 2 0 2:2 2 3. N. Zeland 2 0 2 0 2:2 2 4. Slova~ka 2 0 1 1 1:3 1

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras (sino}). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. ^ile 2 2 0 0 2:0 6 2. [panija 2 1 0 1 2:1 3 3. [vajcarska 2 1 0 1 1:1 3 4. Honduras 2 0 0 2 0:3 0

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA

Vodi Iguain

URUGVAJ

B/1

26. jun, 16

27. jun, 20.30

B/2

MEKSIKO

2. jul, 20.30

3. jul, 16

FINALE

C/1

26. jun, 20.30 D/2

6. jul, 20.30

11. jul 20.30

D/1

27. jun, 16 C/2

7. jul, 20.30

F/1

E/1

29. jun, 16

28. jun, 16

E/2

F/2

2. jul, 16

3. jul, 20.30 H/1

G/1

28. jun, 20.30 H/2

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

29. jun, 20.30 G/2

Tri gola: Gonsalo Iguain (Argentina) Dva gola: Dijego Forlan (Urugvaj), Asamoa Gijan (Gana), Luis Fabijano (Brazil), Elano (Brazil), Tijago (Portugal), Viqa ([panija) Jedan gol: Sifive ^abalala, Kumalo, Mpela (Ju`na Afrika), Niklas Bendtner (Danska), Denis Romedal (Danska), Samjuel Eto (Kamerun), Li ^ung Jong (Ju`na Koreja), Li Jung So (Ju`na Koreja), Park Ji Sunf (Ju`na Koreja), Gabrijel Hajnce (Argentina), Dimitris Salpingidis (Gr~ka), Vasilis Torosidis (Gr~ka), Havijer Ernandes (Meksiko), Kuatemok Blanko (Meksiko), Rafael Markes (Meksiko), @an Bese`ur, M. Gonzales (^ile), Kalu U~e (Nigerija), @elson Fernandes ([vajcarska), Alvaro Pereira, L. Suares (Urugvaj), Majkon (Brazil), Ju Nam Xi (Severna Koreja), Robert Vitek (Slova~ka), Vinston Rid (Novi Zeland), [ejn [melc (Novi Zeland), Danijele De Rosi (Italija), Vin}enco Jakinta (Italija), Antolin Alkaras (Paragvaj), Enrike Vera (Paragvaj), Kristijan Riveros (Paragvaj), Ve-

Gonsalo Iguain

sli Snajder (Holandija), Dirk Kujt (Holandija), Keisuke Honda (Japan), Lukas Podolski (Nema~ka), Miroslav Klose (Nema~ka), Tomas Miler (Nema~ka), Kakau (Nema~ka), Milan Jovanovi} (Srbija), Robert Koren (Slovenija), Valter Birsa (Slovenija), Zlatan Qubijanki} (Slovenija), Bret Holmen (Australija), Stiven Xerard (Engleska), Lendon Donovan (SAD), Majkl Bredli (SAD), Klint Dempsej (SAD), Didije Drogba (Obala Slonova~e), Meirele{, Simao, Almeida, Liedson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska).

SPORT

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

19

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE (VIMBLDON)

Bozoqac pora`en u dublu Srpski teniser Ilija Bozoqac zavr{io je takmi~ewe na Vimbldonu u konkurenciji parova. Bozoqac }e ipak ostati u Londonu po{to ga ve} u sredu o~ekuje mo`da i naj-

ve}i me~ u `ivotu – duel sa [vajcarcem Roxerom Federerom na centralnom terenu.

Protivnici ^ele i [vanka u drugom kolu mu{kog dubla bi}e boqi iz duela Majer/Sebaqos – Kubot/Marah.

Serena ubedqiva na startu Najboqa teniserka sveta Serena Vilijams ubedqivo je po~ela odbranu titule na Vimbldonu. Ona je u prvom kolu sa 6:0 i 6:3 pobedila mladu Portugalku Mi{el Lar{er de Brito. Serena Viqams }e, uz stariju sestru Venus, ponovo biti glavni favorit za trofej, a ukoliko odbrani titulu osvoji}e ~etvrti Vimbldon. Pored Vilijamsove u drugo kolo su pro{li i ostali favoriti – Ruskiwa Svetlana Kuzwecova, Italijanka Flavija Peneta, Kineskiwa \ie @eng, kao i Poqakiwa Agwe{ka Radvanska.

Najvi{e problema imala je Kuzwecova koja je u duelu sa 191 centimetar visokom Akgul Amanmuradovom imala brejk zaostatka u tre}em setu, ali je na kraju ipak trijumfovala sa 6:2, 6:7, 6:4. Radvanska je sa dva puta po 6:3 eliminisala Melindu Cink, a ubedqiva je bila i Peneta protiv [pawolke Anabel Medine Gariges (6:4, 6:0). Povratak u sam vrh `enskog tenisa najavila je i Ruskiwa Ana ^akvetadze koja je pobedila talentovanu Nemicu Andreu Petkovi} sa 3:6, 6:4 i 6:4.

IZ FK PARTIZAN

Otpao i Lemonyava Fudbaleri Partizana sutra putuju na pripreme u Austriju, gde }e ostati sve do 6. jula. Jo{ je nejasno koji }e se sve igra~i na}i u avionu, ali jeste za neke koji ne}e – Apolon Lemonxava (19) gruzijski napada~ i biv{i ~lan Spartaka iz Moskve, AZ Alkmara i Fejnorda, a na probi u Humskoj, nije se nametnuo treneru Stanojevi}u i napustio je Beograd.

Crno–beli, dakle, nastavqaju potragu za {picem. U Zefeld, tako|e, ne}e i}i Va{ing-

smatra da }e klima i nedostatak takmi~arskih me~eva biti najve}a prepreka parnom vaqku.

- [to se samog kvaliteta ti~e Partizan je u prednosti jer Pjunik uglavnom ~ine mladi i neafirmisani igra~i. Ipak, ne{to drugo bi}e na strani Jermena, a to su specifi~na klima i puna forma ekipe. Jerevan se nalazi na visini od 1.000 metara {to }e sigurno smetati crno – belima, tako|e Pjunik je ve} odigrao 12 me~eva u prvenstvu i mo`e se re}i da je potpuno fit – rekao je Kuzmanovski.

Povratak Radi{e Ili}a Dosada{wi golman Borca Radi{a Ili} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa Partizanom. Finansijski detaqi nisu saop{teni, a Ili} je predstavqen kao poja~awe crno-belih.

- Fenomenalno je to {to sam se vratio u Partizan. Bilo je i ranije nekih kontakata, ali se zahvaqujem rukovodstvu dva kluba {to su mi omogu}ili da nastavim karijeru u crno-belom dresu. Nadam se titulama i trofejima s Partizanom. Nadam se da }e Partizan uvek da bude u vrhu i da }e nastaviti sa rezultatima kao i prethodnih nekoliko godina - rekao je Ili}.

Ili} (32) je ponikao u Slobodi, a za crno-bele je branio od 1998. do 2003. godine na 181 me~u za pet sezona. Potom je igrao za Nacional iz Bukure{ta, Panseraikos, OFK Beograd i Borac. Konkurenti za mesto prvog golmana bi}e mu @ivko @ivkovi} i Aleksandar Radosavqevi}. ton da Silva i Radenko Kamberovi}, dok }e se Milo{ Bogunovi}, od ju~e ponovo sa ekipom Partizana, na}i u avionu. Situacija sa Moreirom jo{ je nejasna jer Portugalac pregovara sa jednim turskim klubom.

Stevica Kuzmanovski, trener Banantsa iz Jerevana, predvi|a te`ak posao fudbalerima Partizana protiv {ampiona Jermenije Pjunika. Biv{i igra~ crno- belih, OFK Beograda i Rada, a od januara na radu u ovoj biv{oj sovjetskoj republici,

Biv{i igra~ i trener Partizana Vladimir Vermezovi} za neke medije izjavio je da ,,neanga`ovawe Letladija Madubawe od strane crno–belih nema nikakve veze sa sportom, jer Ju`noafrikanac zadovoqava sve kriterijume igrawa u Partizanu’’.

Na to je odgovorio trener vaqka Aleksandar Stanojevi}.

- Svako neka pri~a {ta ho}e, zaista nemam komentar– jasan je Stanojevi}.

I. Lazarevi}

DRAMATI^AN ME^ NA TURNIRU U VIMBLDONU

\okovi} te{kom mukom do drugog kola Kroz nevi|ene muke pro{ao je Novak \okovi} u 1. kolu Vimbldona, ali je ipak zabele`io pobedu nad Olivijeom Rohusom - 3:2 (4:6, 6:2, 3:6, 6:4, 6:2). Najboqem srpskom teniseru trebalo je tri sata i 51 minut da slomi otpor upornog, omalenog Belginaca, pa }e se u drugom kolu sastati s Amerikancem Tejlorom Dentom.

Kakav je ovo bio me~, najboqe govore slede}i podaci: Nole je imao ~ak 96 direktnih poena, ali i 60 neiznu|enih gre{aka. Servirao je 17 asova, ali je imao i 12 dvostrukih servis gre{aka.

Da }e najboqi srpski teniser imati puno problema u ovom me~u, videlo se ve} u prvom setu koji je Belgijanac dobio prili~no lako, iskoristiv{i jednu od tri brejk prilike. Me|utim, srpski teniser je u drugom setu delovao znatno sigurnije i mogao je da ga dobije i ubedqivije od 6:2, ali i tada je, kao i u najve}em delu me~a, dosta gre{io.

Da se ne {ali, Rohus je pokazao u tre}em setu. Obilato je koristio sve gre{ke tre}eg tenisera sveta, a zanimqiv je podatak da je iskoristio sve ~etiri {anse da oduzme servis \okovi}u, dok je Novaku to po{lo za rukom dva puta. Potom je usledila pauza od petnaestak minuta kako bi se zatvorio krov i ona je o~igledno prijala na{em teniseru.

Iako se i u ~etvrtom setu vodila iscrpquju}a i izjedna~ena borba, sre}a je ovog puta vi{e bila naklowena mladi}u iz Beograda, jer Rohus nije iskoristio ~ak se-

Novak \okovi}

dam brejk prilika. Oti{lo se u peti set, u kojem je belgijski teniser dobio prva dva gema. Me|utim, usledio je neverovatan preokret, u kojemm je \okovi} dobio {est gemova zaredom, odigrav{i pri tom nekoliko antologijskih poena i na taj na~in priveo me~ kraju, iskoristiv{i prvu me~ loptu.

Srpski teniser priznao je da ga je pauza tokom postavqawa krova na centralnom terenu u Vimbldonu vratila u me~.

U organizaciji OFK Futog od sutra u Futogu po~iwe “No}ni turnir u malom fudbalu”. Zanimqivo je to da }e se me~evi igrati na novoizgra|enom terenu sa ve{ta~kom travom na stadionu OFK Futoga.

Kotizacija je 10.000 dinara, a u nagradni fond odlazi 80% od uplata. Igra}e se prema pravilima “Dnevnikovog turnira” sa pet igra~a u poqu i golmanom.

Prijave za turnir primaju se svakim danom na igrali{tu OFK Futog od 9 do 22 sata, a uplate }e se primati i posle zvani~nog po~etka turnira, sve do idealnog formirawa grupa. Ceremonija izvla~ewa parova predvi|ena je za sutra u 18 sati na igrali{tu OFK Futog.

Detaqnije informacije mogu da se dobiju na telefone: 897299 i 065/545-4080.

S. S.

- Rohus je opasan, pre svega na travi. Daje vam malo poena, morate da radite za svaki od wih. Moj procenat prvog servisa je bio nizak, ~ime sam mu pru`ao {anse koje je on i koristio. Me|utim, veoma sam zadovoqan {to sam na kraju na{ao re{ewe za wega. ^im sam po~eo da igram agresivnije i boqe, skor se okrenuo na moju stranu. U ~etvrtom i pre svega petom setu igrao sam jako dobro, onako kako bih ina~e trebalo da igram - izjavio je \okovi}.

SA PRIPREMA CRVENE ZVEZDE U SLOVENIJI

Kenuli punom parom

Ekspedicija Fudbalskog kluba Crvena zvezda sastavqena od 29 igra~a i 10 ~lanova stru~nog {taba stigla je u hotel "Arena" na Pohorju na dvonedeqne pripreme. Sude}i po po~etku prvog radnog dana trener Ratko Dostani} je svojim izabranicima pripremio zanimqiv i naporan program. Grupa od 15 igra~a je na biciklima provela 30 minuta u laganom ritmu, dok je ostatak tima lagano tr~ao na obli`woj trim stazi. Prvi me~ na pripremama zakazan je sa Koprom za 26. jun u 18 ~asova. Bicikliste su predvodili Slavoqub

rati dva-tri puta dnevno. Stvaramo bazu i akcenat }e biti na takti~kom i fizi~kom planu.

Moramo da podignemo spremu ekipe na jedan vi{i nivo, a uprkos napornim treninzima o~ekujem da tim na prijateqskim utakmicama prika`e to {to spremamo. Imamo odli~ne uslove i igra~i su raspolo`eni za sve {to ih o~ekuje.

U narednoj sezoni Zvezda `eli da igra dopadqiv fudbal.

- Mnogo toga treba da promenimo u na{oj igri. Moramo da igramo br`e i agresivnije.

Igra~i znaju {ta o~ekujemo od

ODBOJKA[I SRBIJE PUTUJU U KINU: Odbojka{i Srbije, prvoplasirana selekcija u B grupi 21. svetske lige, danas kre}e put Kine gde }e se s doma}inom sastati u ~etvrtom vikendu najisplativijeg takmi~ewa. Oba me~a igraju se u gradu Lohe u subotu i nedequ od 10 ~asova. Na{a selektor Igor Kolakovi} napravio je dve izmene u sastavu tima. Umesto povre|enog kapitena Jani}a koji ve} du`e vremena vu~e povredu le|a, u sastavu je mladi Uro{ Kova~evi}, a Tomislava Doki}a zameni}e Aleksandar Atanasijevi}. U na{oj B grupi Francuzi }e do~ekati Italijane, najve}eg rivala reprezentaciji Srbije za prolazak na finalni turnir u argentinsku Kordobu.

M. R.

PRVA SRPKIWA U KINESKOJ LIGI

Brako~evi}eva u Hong Kongu

OD SUTRA U FUTOGU

No}ni turnir u malom fudbalu

- Prekid mi je pomogao po{to se nisam najboqe ose}ao u tom trenutku. Dobili smo pauzu od pola sata, {to mi je omogu}ilo da se opustim i koncentri{em na svoju igru. Teren je u nastavku bio veoma vla`an, a o tome su pri~ali i Mari i Vavrinka koji su pro{le godine igrali u sli~nim uslovima - rekao je \okovi}.

On je dodao da se uslovi za igru sa i bez krova veoma razlikuju, a zatim se osvrnuo na protivnika.

\or|evi}, Pavle Ninkov i Branimir Suba{i}.

- Kad se skre}e mora da se ispru`i leva ruka i namiguje tim okom. Pazite, nemoj nekog da udari traktor - {alio se Ninkov.

- Da sam znao da }e ovakav program da bude ne bih doru~kovao, ali nema veze sve }emo izdr`ati - vajkao se Slavoqub \or|evi}.

Trener Dostani} je naglasio: - Bicikle }emo koristiti kao jednu vrstu bu|ewa i jutarweg futinga prvih nekoliko dana.

Budimo ih rano, ho}emo ritam, ali i da im olak{amo kroz raznovrsnost. Nastavqamo ono {to smo zapo~eli protekle nedeqe. U Sloveniji }emo treni-

wih. Zvezda mora da igra dopadqiv fudbal, a u isto vreme tra`imo od svakog igra~a da se bezrezervno daje i stavqa u slu`bu koletiva. To je na{ princip od kojeg ne}emo odustati - istakao je Dostani}.

Trener Crvene zvezde je naglasio da je zadovoqan poja~awima, Vladanom Bini}em i Markom Ve{ovi}em.

- Bitno je da nam dolazi Koroman... Zna se i na{a `eqa za Du{kom To{i}em. Ukoliko sa transferom Dejana Leki}em bude sve u redu, mo`da potra`imo i napada~a. Odlu~ili smo se za igra~e koji }e biti poja~awa, a dali smo {ansu i mladima na koje ozbiqno ra~unamo - napomenuo je Dostani}.

Jovana Brako~evi} bi}e prva srpska odbojka{ica koja }e igrati u kineskoj ligi, po{to je potpisala ugovor sa klubom Evergrande iz Hongkonga.

- Odlu~ila sam da prihvatim dobru ponudu iz Hongkonga, pre svega zato {to }e mi tamo biti trener Xeni Lang Ping - rekla je Brako~evi}eva.

Trener Evergrandea je Lang Ping, koja je kao igra~ica osvajila zlato na Svetskom prvenstvu 1982. i na Olimpijskim igrama 1984. godine. Bila je trener reprezentacije Kine i SAD. Korektor srpske reprezentacije Jovana Brako~evi} je ocenila da uz trofejnog trenera kao {to je Lang mo`e dodatno da napreduje u svim segmentima igre. Brako~evi}eva }e u

klubu imati i kvalitetne saigra~ice, me|u kojima je prima~ iz SAD Logan Tom, dok na poziciji tehni~ara igra kinskeska reprezentativka Kun Feng. Novi klub Jovane Brako~evi} ima ambicije koje odgovaraju snazi ekipe, pa se o~ekuje da se tim ume{a u borbu za {ampionsku titulu. Reprezentativka Srbije rekla je da joj je `ao {to napu{ta Italiju.

- Italiju sam zaista zavolela i `ao mi je {to odlazim, ali ovo je bila profesionalna odluka, va`na za moju daqu karijeru - kazala je ona.

Brako~evi}eva je ro|ena 1988. godine u Zrewaninu, a do sada je u osvojila bronzu na SP u Japanu 2006, a 2007. godine je na EP uz osvojeno srebro, dobila i nagradu za najboqeg servera {ampionata.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda23.jun2010.

VOJVO\ANSKE LIGE Posledweg dana prole}a odigrano je i posledwe kolo prole}nog dela prvenstva.

Takmi~ewe se nastavqa 5. septembra.

BA^KA LIGA

Ba~ka dobila derbi

Rezultati 6. kola: Prigrevi~ki [K – Senta 4:4, Vulkan Protektor (Apatin) - Srbobran 5,5:2,5, Hercegovac (Gajdobra) - Detelinara (N. Sad) 3,5:4,5, Temerin - BT[K (Ba~ka Topola) 3,5:4,5, Ba~ka (Pa~ir) - Adice (N. Sad) 5,5:2,5, Omladinac (Kucura) - “Miqo Vujovi}” (Crvenka) 4:4.

Plasman posle 6. kola:1.Ba~ka 14 (30), 2. Detelinara 14 (26), 3. Adice 13 (31), 4. Senta 12 (28), 5. Prigravi~ki [K 11 (27,5), 6. “Miqo Vujovi}” 9 (24), 7. BT[K 8 (24), 8. Vulkan Protektor 6 (22,5), 9. Omladinac 5 (21), 10. Hercegovac 3 (20). 11. Srbobran 2 (17), 12. Temerin 0 (17).

BANATSKA LIGA

Kom{ijski remi Rezultati 6. kola: Proleter (Zrewanin) – Sloga (Plandi{te) 3,5:4,5, ^okot (Gudurica) - Bile}anin (Se~aw) 3:5, Partizan (Toma{evac) - Lehel (Mu`qa) 5:3, Proleter (^oka) - Radni~ki (Kovin) 2,5:5,5, Alibunar - PA[K (Pan~evo) 4,5:3,5, Kova~ica - “Bata ]osi}” (Opovo) 4:4.

Plasman posle 6. kola: 1.

Kova~ica 13 (26,5), 2. Radni~ki 12 (28), 3. “Bata ]osi}” 11 (27), 4. Bile}anin 10 (27), 5.

Proleter (^oka) 10 (25), 6.

Alibunar 10 (24,5), 7. Lehel 9 (24), 8. Partizan 9 (23,5), 9.

PA[K 8 (24), 10. Sloga 5 (18,5), 11-12. ^okot, Proleter (Zrewanin) 3 (20).

SREMSKA LIGA

Prednost „Stevice Puzi}a” na poene Rezultati 6. kola: “Car Uro{“ (Jazak) - Hajduk (Be{ka) 4:4, Stara Pazova (2) Cement (Beo~in) 3,5:4,5, Mladost ( Nova Pazova) - Sremac (^erevi}) 6,5:1,5, “Stevica Puzi}” (Irig) - LSK (La}arak) 7:1, Sremac (Vojka) - Banovci Dunav 1:7, [imanovci Sloven (Ruma) 3:5.

Plasman posle 6. kola:1.

“Stevica Puzi}” 14 (31,5), 2.

Sloven 14 (28), 3. Mladost 12 (27,5), 4. Hajduk 10 (27), 5. Cement 10 (26), 6. Banovci Dunav 10 (25,5), 7. “Car Uro{“ 9 (26,5), 8. LSK 6 (17,5), 9. Stara Pazova (2) 5 (23,5), 10. Sremac (^erevi}) 5 (20), 11. [imanovci 3 (21,5), 12. Sremac (Vojka) 1 (13,5).

PROBLEM BR. 290

Beli daje mat u dva poteza Di Vin}enci FIDE album 1995.

ZA OLIMPIJADU 2010.

Odre|eni reprezentativci Iako se jo{ nisu sti{ale strasti povodom odluke Izvr{nog odbora [S Srbije i smene biv{ih selektora velemajstora Branka Damqanovi}a i Nenada Risti}a, novoizabrani selektori, velemajstor Sini{a Dra`i} i `enski velemajstor Ana Bendera}, rade povereni im posao. Odre|eni su i reprezentativci za predstoje}u olimpijadu u Hanti-Mansijsku (Rusija).

Za mu{ku ekipu nastupi}e po redosledu: Nikola Sedlak, Aleksandar Kova~evi}, Bojan Vu~kovi}, Ivan Ivani{evi} i Robert Marku{. Uvo|ewe na prve dve table dvojice naslabijih po rejtingu od izbaranih se-

Nikola Sedlak

OLIMPIJADA ZA GLUVE

SEVERNOBANATSKA ZONA

Dragan @ivi} vice{ampion u cugeru

Rezultati 6. kola: Jedinstvo (N. Be~ej) - Krajina (Kraji{nik) 2:6, 2. oktobar (Kumane) - Novi Kne`evac 6,5:1,5, Mladost (Despotovac) - Mladost (Luki}evo) 2,5:5,5, Begej (@iti{te) - Napredak (^estereg) 2:6, Mladost (Bo~ar) - Radni~ki (Kikinda) 3:5, Naftagas 2 (Elemir) - Jedinstvo (E~ka) 5:3.

Stawe posle 6. kola: 1. Naftagas (2) 16 (32), 2. Krajina 15 (31), 3.

Radni~ki 15 (30), 4. Napredak 12 (27,5), 5. 2. oktobar 9 (26,5), 6. Mladost (Bo~ar) 9 (25), 5. 7. Mladost (Despotovac) 9 (22,5), 8. Mladost (Luki}evo) 7 (22,5), 9. Begej 6 (20,5), 10. Jedinstvo (N. Be~ej) 4 (17), 11. Jedinstvo (E~ka) 1 (18,5), 12. Novi Kne`evac 1 (15).

Na {ahovskoj olimpijadi za gluve i nagluve koje je odigrano u Portugaliji (Estoril) Srbija je u fini{u ostala bez medaqe iako je od prvog kola bila pri vrhu. Na kraju osvojeno je tek deveto mesto. Za ekipu su nastupali Vladimir Klasan, Dragan @ivi}, Dragan Moldovanovi} i Rade Cime{a. Zaslu`eno je pobedila ekipa Hrvatske koja je u svom sastavu imala i jednog velemajstora (Zlatko Klari}).

Plasman: 1. Hrvatska 15 (25), 2. Poqska 13 (21), 3.

Ukrajina 12 (22,5), 4. Ma|arska 12 (18,5), 5. Rusija 11 (21), 6. Italija 10 (22), 7. Nema~ka 10 (21,5), 8. Izrael 10 (20), 9.

Srbija 10 (19,5), 10. Kazahstan

SEVERNOBA^KA LIGA Rezultati 6. kola: Bezdan – Panonija 4:4, Stara Moravica – Rastina 5:3, Ratkovo – Oxaci 3,5:4,5, Karavukovo – Kula 3:5, Bajmok - Ada 5,5:2,5, Kawi`a slobodna.

Plasman posle 6. kola: 1.

Oxaci 13 (26), 2. Kula 12 (26,5), 3. Rastina 10* (25,5), 4.

Bajmok 10* (22,5), 5. Stara Moravica 9 (24), 6. Panonija 8* (23), 7. Ratkovo 7* (22), 8. Kawi`a 5* (15), 9. Bezdan 4 (21), 10. Ada 4 (18,5), 11. Karavukovo 3* (16).

10 (19,5), 11. Uzbekistan 9 (22), 12. Bugarska 9 (19,5), 13.

Engleska 9 (18), 14. [kotska 4 (7), 15. Portugalija 2 (8,5), 16.

Azerbejxan 2 (6,5), 17. Indija 0 (1).

Na prvom Svetskom brzopoteznom prvenstvu za gluve {ahiste koje je odr`ano tokom olimpijade FIDE majstor Dragan @ivi} iz Ni{a osvojio je drugo mesto! Igran je [vajcarac u 8 kola, a u~estvovalo je 52 igra~a. Prvi je bio IM Sergej [alov iz Nema~ke sa 7,5 poena, drugi FM Dragan @ivi} sa 7 poena, na deobi 35. mesta su: A. Anarkulov (Uzbekistan), M. Cvek (Poqska) i GM Jehuda Grinfeld (Izrael) sa 6 poena itd.

Rezultati 5. kola: Sremac 2 (Vojka) - Podunavac (Belegi{) 5:3, Sloga (Hrtkovci) Dowi Srem (Pe}inci) 4:4, Borac (Veliki Radinci) - Rudar (Vrdnik) 5:3, Bano{tor Radni{ki ([id) 2:6, Jadran (Golubinci) - Sloga (In|ija) 3,5:4,5.

Stawe posle 5. kola: 1. Radni~ki 15 (31), 2. Sloga (In|ija) 15 (24), 3. Jadran 10 (23,5), 4. Sremac (2) 9 (20,5), 5. Podunavac 6 (19), 6. Bano{tor 4 (18), 7. Borac 4 (16), 8.

Rudar 3 (18), 9. Sloga (Hrtkovci) 2 (16), 10. Dowi Srem 2 (15).

Rezultati 6.kola: Obili} Kraqica 2 (Petrovaradin) 2:6, Pru`ena ruka (Sremska Kamenica) - Penzioner 4:4, Promocija - “64” 2,5:5,5, Bubamara (2) - Jedinstvo (Rumenka) 1:7, Dnevnik – Borac 1:7, “Mihail Taq” (Veternik) - @elezni~ar 5,5:2,5.

Plasman: 1. Borac 18(35), 2 “Mihail Taq” 16 (34,5), 3.

“64” 15 (34), 4. Kraqica (2) 12 (27), 5. Dnevnik 12 (23,5), 6.

Penzioner 10 (24), 7. Pru`ena ruka 7 (24), 8. Promocija 7 (23,5), 9. Jedinstvo 3 (20,5), 10. @elezni~ar 3 (19), 11.

Obili} 3 (14), 12. Bubamara (2) 0 (9).

[AJKA[KA LIGA Rezultati 4. kola: Omladinac (@abaq) – Hajduk (Gardinovci) 4,5:3,5, Budisava - [ajka{ (Koviq) 4,5:3,5, Jugovi} 2 – [ajka{ 4,5:3,5, Sloga (lok) slobodna. Plasman posle 4. kola: 1. Omladinac 12 (19,5), 2. [ajka{ 6 (18), 3. Jugovi} 2 (Ka}) 6* (12,5), 4. Budisava 6* (11,5), 5. [ajka{ (Koviq) 3 (16,5), 6. Hajduk 3* (11,5), 7. Sloga 0* (6,5).

ANALIZIRANE PARTIJE

Kraqev gambit na turniru kraqeva U mestu Bazna (Rumunija) u toku je tradicionalni turnir pod nazivom “Kraqevski turnir”. Turnir visoke kategorije okupio je {ahovsku elitu na ~elu sa Magnusom Karlsenom (2813). Igra se dvokru`no a posle prvog kruga (5 kola) vodi Karlsen (Norve{ka) sa 3,5 poena ispred Raxabova (Azerbejxan) i Geqfanda (Izrael) koji imaju po 3 poena, ~etvrto i peto mesto dele Nisipeanu (Rumunija) i Ponomarjov (Ukrajina) sa 2, a posledwi je Ju Vang (Kina) sa 1,5 poenom.

Veliko iznena|ewe na~inio je Karlsen kada je u ~etvrtom kolu protiv Kineza Ju Vanga odigrao Kraqev gambit, otvarawe koje se izuzetno retko igra i na mawe rangiranim turnirima. “Stvari mi nisu krenule ba{ najboqe na ovom turniru (prve tri partije remi) pa sam za promenu probao ne{to novo, ~isto da vidim kako to ide!” ka`e zadovoqno Magnus posle partije.

Karlsen – Ju Vang Kraqev gambit 1.e4 e5 2.f4 To je to iznena|ewe.

2...d5 Sam Karlsen je kao crni u jednoj partiji odigrao 2...e:f4 3.Sf3 g5.

3.e:d5 e:f4 4.Sf3 Sf6 5.Lc4 S:d5 6.0–0 Le7 7.L:d5 D:d5 8.Sc3 Dd8 9.d4 0–0 10.L:f4 Lf5 11.De2

FESTIVAL RUI LOPEZ

^eparinov ubedqivo Ekstramadura, poznato letovali{te u [paniji, bila je doma}in festivala pod nazivom poznatog otvarawa “Rui Lopez”

ZONSKA LIGA SREMA

NOVOSADSKA LIGA

Re{ewe problema br. 289 (S. Lojd, [ahovski magazin 1904.) sa pozicijom: beli – Kd1, Tg1, Th7, Lb7, Sc3, Sg6, pe{ak e5; crni – Kf5, Lg5, e7; je 1.Lg2!

Na 1...K:g6 (1…e6) sledi 2.Le4 mat. Na 1...Ke6 (1…L?) sledi 2.Lh2 mat.

lektor Dra`i} obrazla`e poverewem u wihovu ~vrstinu. Ambiciozan ciq na olimpijadi je, po re~ima selektora, plasman me|u prvih deset.

Za `ensku ekipu u sastavu su Nata{a Bojkovi}, Irina ^oqu{kina, An|elija Stojanovi}, Marija Raki} i Jovana Eri}. Alisa Mari} ne}e u~estvovati jer }e u vreme olimpijade biti zauzeta kandidaturom za potpredsednika Fide u Karpovqevom timu. Povodom izbora mu{ke ekipe nije bilo rasprave (izuzev oko redosleda) dok se oko sastava `enske ekipe vodi polemika oko neu~estvovawa Qiqe Drqevi} koja po igri posledwih godina ima boqe rezultate od ve}ine izabranih.

DNEVNIK

Ivan ^eparinov

([panska partija). Na glavnom turniru u~estvovalo je osam igra~a a ubedqivi pobednik je Bugarin Ivan ^eparinov sa

JU@NOBA^KA LIGA Rezultati 6. kola: Ba~ - Ba~ka Palanka 3:5, Bubamara (N. Sad) - Anpasan (N. Sad) 1,5:6,5, Titel - Hajduk (^urug) 5:3, Vojvodina (N. Sad) - E|{eg (N. Sad) 5,5:2,5.

Slobodne ekipe: Mladenovo i Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe).

Plasman posle 6. kola: 1. Ba~ka Palanka 13* (27), 2. Bubamara 12 (24,5), 3. Titel 12** (21,5), 4. Anpasan 11* (26,5), 5. Vojvodina 6** (19,5), 6. Sutjeska 6* (19), 7. Hajduk 4* (19), 8. E|{eg 4* (16,5), 9. Mladenovo 1* (13,5), 10. Ba~ 1 (13).

MOL ZREWANIN Rezultati 5. kola: Sloga (Jarkovac) - [urjan 8:0, Aradac - Zlatica 3,5:4,5, Radni~ki (Ja{a Tomi}) - Budu}nost (Srpska Crwa) 3,5:4,5, Borac (Aleksandrovo) – Zadrugar (Lazarevo) 6:2.

Plasman posle 5. kola: 1. Budu}nost 15 (26,5), 2. Borac 13 (25), 3.

Sloga 10 (24,5), 4. Zlatica 9 (23,5), 5. Aradac 6 (23), 6. Radni~ki 6 (17,5), 7. Zadrugar 0 (13,5), 8. [urjan 0 (6,5).

{est osvojenih poena od sedam mogu}ih. Drugo i tre}e mesto dele Fabiano Karuana i jedini igra~ preko 2700 rejting poena Valerij Malakov (Rusija) sa 4,5 poena. Slede 4-5. Gabriel Sargisjan (Jermenija) i Salgado Lopez ([panija) 4, 6-7. Manuel Perez ([panija) i Pia Kramling ([vedska) 2, 8. Dejzi Kori (Peru)1 poen.

Na, potom odigranom, zanimqivom rapid turniru sve partije su morale da po~nu potezima [panske partije (Rui Lopez) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5. Na deobi prvog mesta italijanski {ampion Fabiano Karuana osvojio je trofej zbog boqeg taj brejka od ^eparinova iako su obojica osvojila po 7,5 poena.

Daqi plasman: 3-5. Sargisjan, Salgado, Kamrakulov 6,5, 6-12.

Granda Zuniga, Malakov, Kramling, Larino, Narcizo, Perez, Kori 6 poena, itd.

PROSLAVA U NASEQU BANOVCI DUNAV

Azari} i Vencl prvi na cugeru U Nasequ Banovci Dunav, u op{tini Stara Pazova, odr`ana je mala sve~anost na kraju klupske (besplatne) {ahovske {kolske godine koju vodi FIDE majstor Slavko Azari}. Najuspe{nijim polaznicima dodeqene su skromne nagrade. Proslavi su prisustvovali potpredsednik Skup{tine Sr|an Stankovi} i rukovodilac odelewa za sport i omladinu Qibu{ka Lakatu{.

U sklopu proslave velemajstor Bo{ko Abramovi} odigrao je simultanku sa u~enicima O[ “Slobodan Savkovi}”.

Odr`an je i brzopotezni Berger turnir sa 20 u~esnika a prvo mesto su podelili Fide majstori Slavko Azari} i Radivoje Vencl sa po 17,5 poena ispred intera Gorana N. Todorovi}a sa 15, Eleza i ^e~ari}a sa po 13 poena itd.

Ovde prestaje teorija. Impresivno je kako beli na ivici o{trice sprovodi razvoj za boqu kontrolu centra, ali crni ima lova~ki par i u stawu je da odr`i jednaku igru.

11...Ld6 Nov i pomalo neo~ekivan potez: crni se odri~e lova~kog para uz nerazvijeno damino krilo. Ranije je crni igrao 11...Sc6; Drugi potez za razmatrawe je 11...c6.

12.L:d6 D:d6 13.Sb5 Dd8 14.c4 a6 ^ini se da je mnogo prirodniji potez 14...c6 15.Sc3 Sd7.

15.Sc3 Sd7 16.Tad1 Lg6 17.Df2 Te8 18.h3 Beli je neznatno boqi, ali dokle god crni nema slabo}e u poziciji daleko je to jo{ od lakog poentirawa.

18...Tc8 Kakva je namera ovog poteza? Ne priprema napredovawe pe{aka na c5, a uz to, nema potrebe da ga na c7 {titi, tako da je jedino obja{wewe da je kineski velemajstor `eleo da sa~eka i da vidi kakva je namera protivnika.

19.Tfe1 T:e1+ 20.T:e1 c6 21.d5 Ranije ili kasnije beli mora da odigra ovaj potez.

21...Sf6 22.Dd4 c:d5 23.S:d5 S:d5 24.c:d5 Dd6 25.Se5 Plan belog je da u nekom trenutku odigra Sc4 i onda napreduje dpe{akom. Ukoliko crni poku{a to da spre~i sa b7-b5, tada je slabost c6-poqa vrlo neprijatna. Stoga je neophodan precizan odbranbeni plan Ju Vanga da to spre~i.

25...Te8 Ovde je postojao razuman na~in da se forsira

put ka rastere}ewu: 25...f6 26.S:g6 (Ne 26.Sc4? zbog 26...Db4 27.Tc1 b5 i crni dobija; 26.Sf3 je tako|e lo{e: 26...Lf7 27.Td1 Td8 i beli gubi d5-pe{aka) 26...h:g6 27.Te6 Dc5 (Mo`da je 27...Tc1+ 28.Kf2 Tc2+ 29.Kf3 Dd7 isto tako prihvatqivo.) 28.D:c5 T:c5 29.d6 Td5 i mogla bi nastati remi zavr{nica. Na primer: 30.Kf2 (ili 30.h4 b5 31.Kf2 Kf7 32.Te7+ Kf8 33.Td7 Td2+ 34.Ke3 T:g2 35.Ta7 Ke8) 30...g5 31.Ke3 (31.g4 b5 32.Ke3 Kf7 33.Te7+ Kf8 34.Td7 g6 35.Ke4 Td2) 31...f5 32.Te7 T:d6 33.T:b7 Kh7 34.a4 Kg6 35.a5 f4+ 36.Ke4 Te6+ 37.Kf3 (37.Kd3 Te3+ 38.Kd4 Te2 39.Tb6+ Kf5) 37...Kf5; 25...Lf5!?; 25...Dc5? gubi zbog 26.D:c5 T:c5 27.d6 Td5 28.d7.

26.Te3 Td8 Na 26...b5 27.Sc4! Dd8 28.T:e8+ D:e8 29.Se5 je pozicija kojoj beli i stremi.

27.Sc4 Df6 28.Te5! 28...h6?

Ovo dozvoqava belom da napadne pe{aka. Posle 28...b5 29.Sa5 (29.De3 h6) 29...h6 crni bi bio u stawu da odr`i poziciju.

29.d6! Lf5 Na 29...b5 30.d7!

Kh7 31.Sb6 je tako|e neprijatno.

30.Sb6! Le6 Sa 30...T:d6 31.Sd5 crni bi forsirao, po wega, neprijatne izmene; 30...D:d6? gubi direktno zbog 31.Td5.

31.d7 Kh8 32.a4 Crni je gotovo paralizovan i bi}e uskoro gotov zbog jedne vrste “cugcvanga”.

32...g6 33.Dc3 Kg7 34.a5 h5 35.h4 Ovde se kineski igra~ odlu~io za izmene `ele}i da stvori {anse na remi.

35...T:d7 Na 35...L:d7? gubi lovca zbog 36.Td5; Na 35...D:h4? ide 36.T:e6+; Crni je mogao da odigra i 35...Kg8 ali tada ide 36.Tc5 (ili prvo 36.g3) 36...D:c3 (36...D:h4 37.Tc8) 37.T:c3 Kf8 38.Tc7 i beli dobija.

36.S:d7 L:d7 37.Dd4 Lc6 38.b4 Lb5 39.Kh2 La4 40.Td5 Lc6 41.D:f6+ K:f6 42.Tc5 Ke6 43.Kg3 f6 44.Kf2 Ld5 45.g3 45...g5?

Ovo gubi forsirano, ali pozicija je takva da gubi u svakom slu~aju. Beli dovodi kraqa na d4, zatim topom napada f6-pe{aka, primoravaju}i crnog da odigra Ke6, i oslobo|en je put belom kraqu do poqa b6 i onda topom uzima b7-pe{aka uz dobitak.

46.g4! Ovo je na~in da kreira prolaz h-pe{aku koji brzo re{ava partiju.

46...h:g4 47.h5 Le4 48.Tc7 f5 49.h6 f4 50.h7 g3+ 51.Ke1 f3 52.h8D f2+ 53.Ke2 Ld3+ 54.Ke3 1–0 Posle ove pobede Karlsen je postigao pobedu i u petom kolu, preuzeo vo|stvo i “postavio tabelu na svoje mesto”. [ah mat lista Pripremio: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

Iz Meklarena u Ferari Dosada{wi glavni in`ewer ekipe Meklaren u {ampionatu Formule jedan Pet Fraj od 1. jula }e postati asistent tehni~kog direktora Ferarija. Fraj (46), koji je 18 godina proveo u britanskoj ekipi, u italijanskom timu bi}e asistent Aldu Kostiju.

- Svaki put kada neko Petovog kalubra napusti tim to je tu`na vest. Pet nam je veoma drag i on je odli~an in`ewer, ali svako ima svoj `ivot i svako `eli da radi i neke druge stvari - rekao je izvr{ni direktor Meklarena Xonatan Nil i dodao: - To mi ne daje zabrinutost u pogledu tima ili toga {to }emo raditi oko bolida za narednu sezonu jer smo jo{ uvek tim koji ima veliku snagu u sebi.

U BARSELONI, 8. JULA

@reb za evro-kupove @reb za ko{arka{ku Evroligu bi}e obavqen 8. jula u Barseloni, a u {e{iru }e se na}i ekipe Partizana i Hemofarma. @rebawe je zakazano za 11.15 ~asova, a prvo }e biti obavqen `reb za kvalifikacije, u kojima }e u~estvovati i Vr{~ani. Potom sledi `reb i za takmi~ewe po grupama, pa }e imena prvih protivnika saznati i crno-beli.

Tom prilikom bi}e obavqen i `reb za kvalifikacije u Evrokupu, kao i za takmi~ewe po grupama u Evro~elenx kupu.

GENERALNI SEKRETAR RSJ BO@IDAR \URKOVI]

Slede}i ciq plasman na Olimpijadu Generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije Bo`idar \urkovi}, nakon plasmana mu{ke seniorske reprezentacije na Svetsko prvenstvo koje }e 2011. godine biti odr`ano u [vedskoj, i `enske ekipe na Evropsko prvenstvo u Danskoj i Norve{koj u decembru ove godine, tvrdi da ova takmi~arska godina, nakon po~etnih neuspeha, mo`e da dobije prelaznu ocenu.

- Od svih pet selekcija reprezentacije, koje su u prethodna dva meseca u~estvovale u kvalifikacijama, svih pet je izborilo plasman na velika takmi~ewa. Naravno da je najva`niji onaj deo oko seniorki i seniora, a wihov plasman na EP, odnosno SP, jeste u principu ogledalo rada Saveza. Jutro posle pobede u Plzenu bilo je isto kao i popodne, posle me~a. Vedri smo, raspolo`eni i zadovoqni. Imamo mnogo posla, s obzirom da bi sada sve to trebalo lepo skockati, objediniti, napraviti dobre planove. [to se ti~e mla|ih kategorija, to je ve} napravqeno, a sada ostaje da, u dogovoru sa selektorima Mili}em i Vukovi}em, odredimo i realizujemo pripreme za velika takmi~ewa u decembru i januaru naredne godine. Eliminacijom ^eha u bara`u za Svetsko prvenstvo, zaokru`ili smo jedan lep ciklus za 2010. godinu. Sada nam preostaju, {to se ka`e slatke muke,

VELIKO INTERESOVAWE ZA PLEJMEJKERA PARTIZANA

Svi `ele Mekejleba

O tome koliko }e Partizanu biti te{ko da zadr`i Lestera Mekejleba, najboqe govore imena klubova koji su zainteresovani za odli~nog ameri~kog plejmejkera.

Sjajna sezona u crno-belom dresu lansirala je Mekejleba na vrh liste najtra`enijih ko{arka{a ovoga leta.

Barselona je prva pokazala interesovawe, posle fajnal-fora Lester Bo Mekejleb u Parizu, ali su se u trku u mevog plejmejkera, a cifra koja |uvremenu ukqu~ili Real, Kase nudi 25-godi{wem Ameriha Laboral i Efes Pilsen. kancu, sadr`i u sebi {est nuGr~ki mediji, me|utim, prela, kako je rekao sportski dinose da }e i Panatinaikos porektor crno-belih Dragan Toku{ati da anga`uje Partizanodori}.

VIDOVDANSKI KUP U KA]U

Nagradni fond 42.000 dinara Ekipno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu koji se igra pod nazivom “Vidovdanski kup” odr`a}e se u Ka}u u motelu “Omorika” u nedequ 27. juna.

Pravo u~e{}a imaju samo registrovani klubovi [S Vojvodine (klub mo`e prijaviti i vi{e ekipa). Igra se na 4 table sa pravom na 2 rezerve. Odigra}e se 9 kola po [vajcarskom sistemu po FIDE pravilima za ubrzani {ah. Tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju.

Kona~an plasman se odre|uje na osnovu ukupno osvojenih me~ bodova. U slu~aju deobe mesta nagrade se ne dele ve} odlu~uju dodatni kriterijumi. Upisnina za takmi~ewe iznosi 600 dinara po ekipi i upla}uje se u gotovom pre po~etka takmi~ewa. Nagrad-

sreda23.jun2010.

ni fond iznosi 42.000 dinara i raspore|en je na pet nagrada i to: 15.000; 10.000; 7.000; 5.000; 3.000; kao i 2.000 dinara specijalna nagrada najboqe plasiranom nenagra|enom klubu – ranga Vojvo|anskih liga (grupe Srem, Banat i Ba~ka) i ni`ih liga.

Pobedni~ka ekipa dobija prelazni pehar [ahovskog saveza Vojvodine kao i pehar organizatora u trajno vlasni{tvo.

Svaka ekipa je obavezna da ponese dva ispravna {ahovska ~asovnika i dve pregledne {ahovske garniture. Prijavqivawe ekipa i predaja osnovnih sastava bi}e u turnirskoj sali (motel “Omorika”) u nedequ 27. juna najkasnije do 10 ~asova. Prvo kolo se igra od 10.30 ~asova. Prijave se mogu izvr{iti i ranije na telefone [SV.

Bo`idar \urkovi}

a to je obezbe|ivawe sredstava, kako bi i momci i devojke imali adekvatne uslove pred odlazak u Skandinaviju - rekao je \urkovi}. [to se ti~e seniora, mnogi od wih su ovih dana nosili majicu na kojoj pi{e “Malme, Beograd, London”. To u najboqoj meri obja{wava ambicije “orlova” do kraja olimpijskog ciklusa.

- Posle izostajawa sa Svetskog prvenstva u Nema~koj, pa Evropskog u Norve{koj, mi-

slim da smo napravili dobar niz. Ovo }e nam biti tre}e veliko takmi~ewe zaredom, a zatim nas ~eka i EUR0 2012 kod nas. Uveren sam da je vreme da odemo na Olimpijske igre. Prvih sedam selekcija iz [vedske }e izboriti plasman na takmi~ewe u Londonu. To bi bio ogroman uspeh za nas, po{to nismo u~estvovali na Olimpijskim igrama, ni kao Jugoslavija, ni kao SCG, od 2000. godine i Sidneja. Lep kontinuitet je na-

pravqen, a mislim da je zaista do{lo vreme da Srbija ne{to ozbiqnije napravi na SP u [vedskoj. Imamo igra~ki sastav koji je i u Plzenu pokazao da, i bez nekoliko povre|enih igra~a protiv jedne ^e{ke koja je osma u Evropi, vredi i mo`e mnogo - preneo je o~ekivawa u R[-u generalni sekretar Bo`idar \urkovi}. @reb za Svetsko prvenstvo u [vedskoj odr`a}e se 9. jula u Geteborgu.

21

@REB ZA LIGU [AMPIONA

Kil na Barselonu Rukometa{i nema~kog Kila igra}e naredne sezone u grupi A Lige {ampiona protiv Ceqa, Barselone, [amberija, Kielcea i jednog od pobednika kvalifikacija, odlu~eno je `rebom u Be~u. Kil brani titulu u Ligi {ampiona, po{to je u finalu najkvalitetnijeg evropskog klupskog takmi~ewa pobedio Barselonu 36:34.

Sastavi grupa - grupa A: Kil, Ceqe, Barselona, [amberi, Kielce, pobednik kvalifikacione grupe 3, grupa B: Vesprem, Monpeqe, Hamburg, Kolding, Savehof, pobednik kvalifikacione grupe 1, grupa C: ^ehovski medvedi, Handbol, Pik Seged, Vaqadolid, [afhauze, pobednik kvalifikacione grupe 2, grupa D: Siudad Real, Zagreb, Sent Petersburg, Flensburg, Bosna i Konstanca.

U kvalifikacijama }e igrati - grupa 1: Pre{ov, Dramen, Bregenc, Be{ikta{, grupa 2: Metalurg, Zaporo`je, Dinamo Minsk, Porto, grupa 3: Ademar, Rajn-Nekar Loven, Silkeborg, Gorewe.

J. G. PRELAZNI ROK

^uture opet u [paniji I posle deset godina boravka u [paniji bra}a ^utura, Davor i Dalibor, ne}e mewati tu zemqu, ali }e zato od slede}e sezone braniti boje drugih klubova.

[PANCI POLUDELI ZA IGRA^IMA SRPSKOG PRVAKA

Barsa sawa Veselog, a spava sa Bjelicom Ako bi Rudi Fernandez bio idealan za popuwavawe pozicije broj “dva”, onda je san Barselone na poziciji “tri” Jan Veseli, pi{e “El mundo deportivo”. To ne}e biti lak posao ~ak ni za prvaka Evrope, koji je ve} nekoliko puta bezuspe{no poku{ao da potpi{e ugovor sa mladim ^ehom. Veseli je u Partizanu ve} dve sezone, a ugovor mu va`i do 2013. godine i prema wemu srpski klub bi trebalo da bude saglasan sa transferom. Uprava crno-belih }e se potruditi da zadr`i Jana Veselog do narednog leta.

Prema re~ima sportskog direktora Dragana Todoroi}a si-

Tripkovi} na operaciji Trebalo je ovo da bude leto iz snova za Uro{a Tripkovi}a. Kombinacija treninga sa NBA ekipama (Los An|eles Lejkersima, Wujork Niksima, Feniks Sansima i Minesota Timbervulfsima) i nacionalnim timom, a potom i Svetsko prvenstvo u Turskoj. Umesto toga bek Huventuda mora na operaciju posle koje ga ~eka period du`eg oporavka i veliko je pitawe da li }e mo}i da bude u reprezentaciji selektora Du{ana Ivkovi}a.

Tripkovi} je ju~e bio podvrgnut operacija nerva izme|u sredweg i domalog prsta na stopalu desne noge koji ga je mu~io tokom cele sezone. Ovaj problem je trenutno saniran iwekcijama, na preporuku lekara Huventuda. Me|utim, wima je samo odlagan hirur{ki zahvat. Posle operacije Trikovi} }e morati da miruje najmawe mesec dana. Tek posle toga }e mo}i da po~ne sa laganim treninzima, {to prakti~no zna~i da ne}e mo}i da bude sa dr`avnim timom od po~etka priprema. Veliko je i pitawe da li }e nastupati na Mundobasketu, koji po~iwe 28. avgusta.

tuacija sa Veselim ne zabriwava, jer je rekao da `eli da ostane u Beogradu.

Upravo i “El mundo deportivo” isti~e da je “druga kqu~na stvar u tome da Veseli ne}e oti}i iz kluba sa kojim se duboko identifikuje”. List isti~e da bi u Barseloni mogao da ima pet puta ve}u platu od one koju ima u Partizanu, finansijski skormnom klubu za evropske prilike. Prema wihovim re~ima svestranost Jana Veselog je impresivna, {to je pokazao na nedavnom fajnal-foru u Parizu. Tu je 20-godi{wi ^eh demonstrirao i da mo`e dobro da igra pod pritiskom.

I dok ~elnici Barselone sawaju Jana Veselog, Nemawa Bjelica im je u spava}oj sobi. Tako pi{e “El mundo deportivo”.

Ukoliko Katalonci ne uspeju da anga`uju Veselog, alternativu }e poku{ati da na|u u Nemawi Bjelici, ~iji ugovor sa Crvenom zvezdom je fleksibilniji. [panci kao negativnu stranu tu smatraju da nisu imali priliku da vide Nemawin u~inak na va`nim utakmicama, jer nije nastupao u Evroligi.

Konstatacija “El mundo deportiva” je da je Jan Veseli sigurna opklada, dok je Nemawa Bjelica opcija sa vi{e rizika za Barselonu.

ITALIJANSKI STRU^WAK RENOVIRA KADAR

Mesina napravio ~istku u Realu Me|u {estoricom ko{arka{a koji naredne sezone ne}e braniti boje Real Madrida nalaze se Marko Jari} i Vladimir Da{i}. Etore Mesina letos je iz moskovskog CSKA stigao u Real i odmah okrenuo stvari za 180 stepeni.

Sada radi istu stvar!

Italijanski stru~wak odlu~io je da se zahvali na saradwi ~ak {estorici ko{arka{a. To su Marko Jari}, Rimantas Kaukenas, Luis Bulok, Trevis Hansen, Tomas Van den Spigel i Vladimir Da{i}. Na brzinu selektirani tim nije minule sezone osvojio nijedan Marko Jari} uverio da ima kvalitet za trofej. Real je u Evroligi stiReal, dok se u drugom delu segao samo do Top 16 faze, u {panzone nije proslavio ni na poskom plej-ofu ispao od Kahe Lazajmici u Gran Kanariji. Za boral u polufinalu, dok ga je razliku od wega, Novica VeBarselona deklasirala u finalu li~kovi} ima poverewe treneKupa kraqa. Na listi za odstrel ra i osta}e u klubu. Prema pisu mahom iskusni igra~i, od kosawu specijalizovanih ko{arjih su mnogi kuburili sa povreka{kih sajtova, prvo poja~awe dama, pa je o~igledno da }e Mesikraqeva za sezonu 2010/11 bi}e na i}i na osve`avawe sastava. [to se ti~e Da{i}a, on po krilni centar Makabija D’or dolasku iz Budu}nosti nije Fi{er.

Dalibor ^utura

Mla|i od bra}e ^utura, Davor (31 godina), ina~e biv{i rukometni reprezentativac Srbije i SCG, Granoqers, s kojim je stigao do finala Kupa kupova, zameni}e sa Vaqadolidom.

Dalibor ^utura (35), koji je tako|e u nekoliko navrata bio ~lan na{e najboqe selekcije, iz Aratea preselio se u Ademar Leon.

Markovi} u Kowuhu Mladi stru~wak Nikola Markovi} iz Pan~eva slede}e sezone sede}e na klupi Kowuha iz @ivinica.

Prethodnu sezonu Markovi} je predvodio Lokomotivu iz Br~kog.

Trivkovi} u ^urgu Biv{i rukometa{ Jugovi}a, koji igra na poziciji pivota, slede}e sezone igra}e za ^urgo. Ovaj ma|arski klub prethodnu sezonu zavr{io je na petom mestu, a ambicije klupske uprave su da slede}e sezone zauzmu tre}e mesto.

Trivkovi} je ugovor potpisao na dve godine, a od na{ih igra~a dru{tvo }e mu praviti golman Nikoli} i levi bek Pavlovi}.

J. G.

22

KULTURA

sreda23.jun2010.

„KARMINA BURANA” SUTRA PREMIJERNO U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

U ritmu zaqubqenih i lepih ^uvena scenska kantata “Karmina burana” Karla Orfa bi}e premijerno izvedena sutra u Srpskom narodnom pozori{tu. U svim aspektima originalno delo (jezik, muzika, na~in izvedbe) re`irala je Sowa Vuki}evi}, dirigentkiwa je @eqka Milanovi}, a koreograf Leo Muji}. Po ju~era{wim najavama gotovo kompletnog autorskog tima SNP, pred publikom }e se na}i dugo najavqivana predstava koja bi po svojim karakteristikama trebalo da bude pravi hit, {to se od Orfovog najpoznatijeg dela uvek i o~ekuje.

blom SNP, jer je hor nosilac koreografije, a ne samo peva~kog dela.

- “Karmina burana” je `eqa svakog dirigenta jer ima efektne numere i efektan ritam koji je presudan za veliki uticaj na publiku.

Ritam je prapo~etak `ivota i muzike, tako da je Orfova kantata oda ritmu - predo~ila je @eqka Milanovi} i dodala da predstave sa ovako te{kim zadacima u komunikaciji izme|u hora i orkestra name}u nove standarde. - Nije lako spremiti ovo delo, nije lako na}i peva~e da pevaju neke od najzahtev-

uobi~ajenog poimawa “Karmine burane” kao ozbiqne i mra~ne otkriti jedan svet zaqubqivih i lepih qudi iznad kojih lebdi hormonski oblak.

Zadovoqna {to }e mi{qewe o horu kao stati~noj masi kona~no biti promeweno, dirigentkiwa hora Vesna Kesi}-Krsmanovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare potvrdila je da je psihi~ki i fizi~ki bilo te{ko odgovoriti na sve autorske zahteve, ali da je uverena u uspeh i predstave i wene poruke. Isti~u}i te`inu, ali i lepotu “Karmine burane”, mi-

DNEVNIK

SUTRA NA VARO[KOM TRGU U MOKRINU

Memorijal „Miroslav Anti}” Memorijal „Miroslav Anti}“ koji organizuje Mesna zajednica Mokrin, bi}e odr`an sutra na Varo{kom trgu u Mokrinu. Doma}in ve~eri bi}e glumac Branislav Le~i}, a u programu koji po~iwe u 21 sat, u~estvova}e Gorica Popovi}, Bojana Grabovac, Milutin Milo{evi}, Miodrag Petrovi}, Merima Wegomir, Duet Selimova-@el~evski, Mi{a Blizanac, Kamenko Kati}, Ra{a Popov, Bogdan Ibrajter Tane, Milo{ Latinovi}, tambura{ki orkestar Mokas i gosti iznena|ewa. Scenarista priredbe je novinar Mi}a Vuji~i}, a scenograf Darinka Maqugi}.

Generalni pokroviteq manifestacije je Naftna industrija Srbije, a pokroviteqi Ministarstvo kulture Vlade republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vlade Vojvodine i Skup{tina op{tine Kikinda.

Miroslav Anti}

Memorijal „Miroslav Anti}“ odr`ava se svakog 24. juna na trgu u Mokrinu od 1986. godine, u ~ast slavnog pesnika Miroslava Anti}a (1932-1986) koji je ro|en u ovom banatskom selu.

Gosti Mokrina, tokom prote-

klih dvadeset pet godina, bili su najugledniji umetnici; glumci, muzi~ari, pisci, intelektualci, po{tovaoci dela i prijateqi Mike Anti}a.

U sklopu ove tradicionalne manifestacije, od 21 do 24. juna, Mesna zajednica Mokrin organizovala je slikarsku koloniju „Tako zami{qam nebo“. Gosti Mokrina su slikari Milenko Buji{a, Milan Radakovi} i Milorad Ra|enovi} iz Sombora; Slavi{a Filipovi} iz Svilajnca, Dobrosav Milojevi} iz Jagodine, Drago Dragi} iz Novog Sada, Braco Azari} iz Novih Kozaraca, Marko Cveti}anin iz Banataskog Velikog sela, Miomir Felbab, Nikola Vasi} i Milena Radanov iz Kikinde, kao i Milena Krstin, slikarka iz Mokrina.

Izlo`ba slika nastalih na koloniji bi}e otvorena sutra u 20 ~asova u galeriji Doma kulture u Mokrinu.

U NARODNOM POZORI[TU U KIKINDI

Festival malih scena

Foto: S. [u{wevi}

Hvale}i zahtevne poku{aje umetnika da urade i poka`u ne{to {to do sad nisu imali prilike, v. d. direktora SNP Aleksandar Milosavqevi} apostrofirao je dirigentkiwu @eqku Milano-

nijih numera celokupnog opusa klasi~ne muzike, a SNP je na sve to odgovorio u potpunosti vlastitim snagama.

Rediteqka Sowa Vuki}evi} je navela da joj je rad u SNP bio ve-

Pikantni „Orfov instrumentarij” Kao pikanteriju sa proba rediteqka Sowa Vuki}evi} otkrila je podatak da je upravo dirgentkiwa @eqka Milanovi} presudila horu da prople{e, tako {to je i sama po~ela da ve`ba “pokreti}e” koje im je zadala na{a poznata koreografkiwa. Sve se to odli~no uklopilo u rediteqsku koncepciju “hora kao prvog soliste”. Druge anegdote odnose se na veliko, ali latentno, a ne eksplicitno prisustvo erotike u najavqenoj “Karmini burani” Srpskog narodnog pozori{ta (spomiwu se mini sukwe), ba{ kao i rekordno prisustvo izvo|a~a na sceni (wih preko 100). vi} za poseban doprinos u balansirawu izme|u zahteva muzike, re`ije i koreografije. Ona je, pak, rekla da su izuzetni zahtevi bili pred celokupnim muzi~kim ansam-

liko iskustvo, s velikim brojem qudi, na najve}oj pozori{noj sceni Srbije, od ~ega je pomalo bila i upla{ena. O samoj predstavi nagovestila je da }e za razliku od

{qewe muzi~ara podelio je i solista Opere SNP Vasa Stajki} (bariton), ~ije }e kolege u predstavi biti Danijela Jovanovi} (sopran), Igor Ksion`ik i Neboj{a [ogorovi}, uz alternacije Aleksandra Tolimira i Ivana Nikoli}a.

Kostimografkiwa Mirjana Stojanovi}-Mauri~ koja uz scenografa Miodraga Taba~kog poptpisuje rad na vizuelnoj komponenti dela, rekla je da je likovnost u prvom planu iako je svedena i pro~i{}ena, bez preteranih spoqa{wih efekata. Asistentkiwa koreografa Olivera Kova~evi}-Crwanski, u odsustvu Lea Muji}a, pohvalila je rediteqku za pronalazak odli~nog mesta za balet unutar celog koncepta predstave i istakla da najboqi igra~i SNP daju svoj maksimum, {to u slu~aju “Karmine burane” izgleda jako, jako dobro.

I. Buri}

MONOGRAFIJA O REDITEQU QUBOMIRU DRA[KI]U

@iveti u pozori{tu {ki}a kome svi na svoj na~in duU Ateqeu 212 preksini} je gujemo”, rekao je ministar Brapredstavqena monografija “Mudi}, rediteq koji je svojevremeno ci - Qubomir Dra{ki} ili `ivenasledio Dra{ki}a na ~elu Ateti u pozori{tu”, koju je napisao qea 212.

Feliks Pa{i}, a objavio Muzej Sada{wi upravnik Kokan pozori{ne umetnosti, uz pomo} Mladenovi} istakao je da je “maMinistarstva kulture Srbije.

Dra{ki}, dugogodi{wi upravnik Ateqea, po{tovan i voqen rediteq, ro|en je 20. juna 1937. u Zagrebu, a umro je 24. januara 2004. u Beogradu.

Ministar kulture Neboj{a Bradi} istakao je da je “ovo kwiga o ~oveku koji je stvarao kulturnu istoriju Beograda i Srbije, koji je istovremeno poglavqe te istorije, a pisao ju je i stvarao ~ovek koji je mogao da svedo~i o tom `ivotu i toj epohi koju mi svi danas Qubomir Dra{ki} lo qudi kao {to je bio Muci za nosimo kao zajedni~ku pro{lost koje tako potpuno stoji znak jedi zbog toga se wima dvojici zahvanakosti izme|u imena i sintagme qujemo”. iz naslova - `iveti u pozoriOn je izrazio uverewe da }e bu{tu”. du}e generacije ~itaju}i ovu iz“Mi se trudimo da nastavimo vanrednu kwigu krenuti na jedno sa tim principom. Lako je zidati uzbudqivo putovawe. “Ministarkada imate tako dobre temeqe kostvo kulture i ja li~no zahvalni je su postavili Mira Trailovi} smo svima koji su dali doprinos i Muci Dra{ki}”, rekao je on. da ova kwiga bude ovakva, da sveDirektorka Pozori{nog muzedo~i kako je pozori{te gra|eno u ja Ksenija Radulovi} podsetila je proteklim decenijama i da bude da je na istoj sceni ranije predspomenik o veli~ini Mucija Dra-

stavqena i kwiga o Miri Trailovi}, koju je tako|e napisao Pa{i}, a koji ve~eras nije bio prisutan, zbog bolesti.”Na novoj kwizi radio je herojski, uprkos te{ko naru{enom zdravqu, brinu}i ne samo o tekstu ve} o svakoj fazi {tampe, uz svesrdnu pomo} svoje supruge, novinarke Zorice Pa{i}”, rekla je ona. Radulovi}eva je zahvalila svim sagovornicima Pa{i}a, koji su dali svoja se}awa i fotografije, “Wu momentu” za dizajn reprezentativnog izdawa, a posebno Ministarstvu kulture na razumevawu za zna~aj ovog projekta.

O Dra{ki}evom `ivotu i delu i o kwizi koja je sve to verno i zanimqivo predstavila govorili su dramski umetnici Svetlana Bojkovi} (koja je bila Dra{ki}eva supruga), Renata Ulmanski i Petar Kraq, a mladi glumac Gordan Ki~i} ~itao je delove iz kwige.

Na promociji je prikazan insert iz televizijske serije “Pozori{ni praktikum” rediteqa Branka Ki~i}a, u kojem Dra{ki} govori o svom radu, kao i deo snimka iz wegove ~uvene prestave “Marija Stjuart”.

(Tanjug)

Sino} je u organizaciji Narodnog pozori{ta u Kikindi otvoren prvi Me|unarodni „Kikindski pozori{ni festival“. Na pozori{nom festivalu koji traje od 22. do 27. juna predstavi}e se gluma~ki ansambli iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine.

Festival je otvorilo suboti~ko Narodno pozori{te predstavom „Banovi} Strahiwa“. Ova predstava progla{ena za najboqu na ovogodi{wem zrewaninskom Festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvodine. Danas }e publika mati priliku da pogleda predstavu „Seks i grad“ u izvo|enju Gradskog kazali{ta „Jozoa Iveki}“ iz Vinkovaca, a za ~etvrtak je na programu predstava „Mister Bin“ Gradskog pozori{ta „Jazavac“ iz Bawa Luke.

U petak, 25. juna na pozori{nom festivalu je predstava „^ekaonica“ u izvo|ewu glumaca beogradskog

Ateqea 212 i Kulturnog centra iz Pan~eva. Predzadweg dana festivala predstavi}e se ansambl Qudskog gledali{}a iz Ceqa sa predstavom „Triko“.

Na kraju festivala, u nedequ, 27. juna na reportoaru je kultna predstava kikindskog Narodnog pozori{ta „Nastojnik“ koja }e biti izvedena 127. put.

Ovaj festival u Kikindi se organizuje prvi put, a organizatori se nadaju da }e manifestacija postati tradicionalna te da }e dogodine biti takmi~arskog karaktera sa selektorom i `irijem.

Generalni pokrovitelj „Kikindskog pozori{nog festivala“ je Naftna industrija Srbije koja je odr`avanje pomogla sa 1,2 miliona dinara.

Kao prate}i program festivala u dvori{tu „Kurije“ i u Sali Narodnog pozori{ta bi}e organizovan i „Festi}“ namewen najmla|oj publici.

A. \.

KONCERT KALIOPI I EDINA KARAMAZOVA U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

Potresna emotivnost

Zavr{etak muzi~ke sezone, kalo`ene peva~ice Kaliopi i EdiKaliopine ne`ne i dubokim proko je to ve} uobi~ajeno, donosi na Karamazova, ~ije su bogato i `ivqeno{}u obojene pesme „Ne obiqe raznovrsnih koncertnih ma{tovito razvijene instrumenpla~i“, kao i podjednako mo}no i doga|awa, me|u kojima se uvek natalne deonice na gitari lebdele i upe~atqivo izvedene, himni~ne |e pone{to za qubiteqe muzike gradile filigransku muzi~ku pobalade „Aleluja“ Lenarda Koena. najrazli~itijih sfera interesotku za nadahnute i emocijama oboUz Edina Karamazova, (koji je vawa. Jedan od najzanimqivijih jene interpretacije ove sjajne mauglavnom svirao gitaru, tek pome|u pomenutim skora{wim mukedonske vokalne solistkiwe, izvremeno koriste}i lautu) i Kalizi~kim zbivawima bio je koncert proslavqenog lautiste i gitariste Edina Karamazova i makedonske peva~ice Kaliopi prire|en u Sinagogi, koji je izazvao interesovawe {irokog kruga slu{alaca, od onih privu~enih imenom soliste, do po{tovalaca ove velike zvezde makedonske muzi~ke scene, koju na `alost nemamo ~esto prilike da slu{amo u Novom Sadu.

Virtuozni lautista Edin Karamazov, koji je svetsku slavu stekao zahvaquju}i saradwi sa britanskom rok zvezdom, Stingom, sa kojim je sniEdin Karamazov i Kaliopi na koncertu u Novom Sadu Foto: S. [u{wevi} mio kompakt disk renesansne muzike, posledwih godina uzetnih glasovnih mogu}nosti, koopi, na ovom koncertu nastupili ~esto je nastupao i sara|ivao sa ja je, ~ini se, bila posebno poneta su jo{ i gitaristkiwa Ema [tajn razli~itim peva~ima. Kao rezulatmosferom Sinagoge. Uz naslovkao i kontrabasistkiwa Branka tat saradwe Edina Karamazova sa nu numeru „Oblivion“ – zapravo Ivanovi}, tako da su uz vokalnopeva~icom Kaliopi, (sa kojom je laganu baladu Astora Piacole nainstrumentalna izvo|enwa, sluon po~eo da nastupa jo{ u vreme pisanu za film, Kaliopi i Edin {aoci imali prilike da ~uju i zanjihovih studija u [vajcarskoj, su na neponovqiv na~in, delikatjedni~ko muzicirawe Edina Karapre petnaestak godina), nedavno je no i vrlo sugestivno izveli jo{ i mazova i Eme [tajn, koji su odsvisnimqen i CD ovih dvoje muzi~asli~nu „Sentimentalnu melodiju“ rali dirqivu instrumentalnu tera sa naslovom “Oblivion” (ZaboHeitora Vila Lobosa, kao i rasmu japanskog autora Toru Takemirav), koji je zapravo predstavqen pevanu „Qubavnu temu“ autora cua „De~ak zvani Hiro{ima“ i u na wihovom koncertu u Sinagogi.

Andrea Morikonija iz filma nastavku, obradu Lenonove pesme Na sli~an na~in kako Karama„Sinema paradizo“. Uz argentin„Imagine“. Na programu se na{la zov to i ina~e ~ini na svojim konsku baladu „Alfonsina i more“ A. i duet-verzija Laurovog Venecuecertima, nekonvencionalno i goRamireza, Kaliopi i Edin Karalanskog valcera br. 3, kao i jedan tovo instinktivno povezuju}i mazov predstavili su se i kao besvalcer za solo gitaru A. Bariosa, razli~ite muzi~ke `anrove i viprekorni i vrlo uigrani tuma~i koji je virtuozno i sugestivno izdove muzi~kog izraza, ovaj nastup dela tzv. „klasi~nog repertoara“, veo Karamazov. Na samom kraju ponudio je publici jedan po mnogo izvode}i Bahovu ariju „Wachet auf, ovog koncerta, Kaliopi je uz le~emu neobi~an, ~udesan i uzburuft uns die stimme“, kao i ~uvenu ra`ernu, improvizovanu pratnju dqiv muzi~ki doga|aj, koji nikoga nobaroknu pesmu „Amarili“ \uEdinove laute sa mnogo potresne nije ostavio ravnodu{nim.U prlija Ka~inija. Najuzbudqivije mui iskrene emotivnosti otpevala vom planu na{le su se, o~ekivano, zi~ke trenutke ve~eri donela su makedonsku narodnu pesmu „U muzajedni~ke numere sjajne i raspoprofiweno i sna`no izvo|enje kama sam ro|ena“.

B. Hlo`an

MRE@A

DNEVNIK

Ofis 2010 dostupan i u Srbiji Korporacija „Majkrosoft“ objavila je da su softverski paketi „Majkrosoft ofis 2010“, „Majkrosoft vizio 2010“ i „Majkrosoft proxekt 2010“ postali dostupni {irom sveta.

Ku}ni korisnici u Srbiji, tako|e, mogu da nabave „ofis 2010“ u ve}im prodavnicama ra~unara i ra~unarske opreme , navedeno je u saop{tewu beogradskog predstavni{tva „Majkrosofta“. „Ofis 2010“ mo`e da se nabavi i sa popularnim desktop (stonim) i laptop (prenosivim) ra~unarima poznatih doma}ih i svetskih proizvo|a~a kao {to su „Ejser“, „Asus“, „Del“, „Hjulit Pakard“, „Lenovo“, „Samsung“, „Soni“ i drugi.

Tokom slede}e godine }e vi{e od sto miliona ra~unara biti isporu~eno sa snimqenim „ofisom 2010“. „Sigurni smo da }e verzija „ofis 2010“ biti do sada najprisutniji „ofis“ na tr`i{tu, istakao je Vladan @ivanovi}, generalni direktor doma}eg predstavni{tva „Majkrosofta“.

sreda23.jun2010.

KASIO EX-G1

Fotoaparat za avanturiste Legenda potro{a~ke elektronike, japanski “Kasio”, hvali se da je wihov model fotoaparata oznake Exilim EX-G1 najkompaktniji na tr`i{tu u kategoriji otpornih fotoaparata.

Odlu~ili smo ovu tvrdwu proveriti iz prve ruke.

“Kasio” Exilim EX-G1 izme|u ostalog nosi oznaku ’G’ ~ime su u kompaniji `eleli da aludiraju na poznatu G-Shock seriju ru~nih satova. Upravo taj podatak ono je {to ga izdvaja od sli~nih fotoaparata ove kategorije - ~iwenica da je vodootporan, otporan na udarce, pra{inu i niske temperature, i to bez ustupka dizajnu samog ure|aja. Aparat G1 je zaista kompaktan, {to dokazuju i wegove dimenzije od 103,5 h 64,2 h 19,9 milimetara. Ipak, dimenzije nisu najve}a snaga ovog ure|aja.

Ovaj fotoaparat sposoban je da izdr`i padove s visine od 2,13 metara, rowewe pod povr{inu vode na dubinu od tri metra, a bez problema }e raditi na temperaturi do ~ak -10 stepeni Celzijusa. [to se tehni~kih specifika-

cija ti~e, Exilim EX-G1 sadr`i 12,1 megapiksela, 1/2.3 in~ni CCD senzor, kao i 3h opti~ki zoom u fokusnom rasponu 38 do 114 milimetara. ISO osetqivost ure|aja je u rangu od 64 do 3200, a kako bi fotografije bile ‘jasnije’, “Kasio” je u G1 upakovao i “anti-

{ejk” opciju. Ugra|eni memorijski prostor zaustavio se na minornih 35,7 MB, ali ga je mogu}e pro{iriti pripadaju}om mikro SD memorijskom karticom. Na`alost, G1 se ne isporu~uje s memorijskom karticom, tako da }ete morati da je nabavite sami.

Da je G1 namewen avanturistima i sportistima dokazuje ~iwenica da je ure|aj sposoban „da snima u intervalima“, {to }e se pokazati odli~nim dodatkom korisnicima koji `ele da fotografi{u pokret ili neke druge sportske aktivnosti. [to se menija za upravqawe ure|ajem ti~e, korisnicima }e trebati neko vreme navikavawa, ali skoro svako }e savladati sve dostupne mogu}nosti vrlo brzo.

Predefinisane postavke snimawa fotografija i video ise~aka, uz razne dostupne na~ine snimawa, bi}e sasvim dovoqne ve}ini korisnika, a oni zahtevniji mogu daizaberu opciju ru~nih postavki.

Kvalitet snimqenih fotografija prili~no je zadovoqavaju}i, imaju}i na umu ~iwenicu da se ovde ipak radi o ultrakompaktnom foto aparatu. Brzina rada okida~a, menija i drugih dodataka sasvim je zadovoqavaju}a. Od ukqu~ivawa ure|aja do spremnosti za snimawe ne pro|u ni tri sekunde, {to je dobra strana aparata “kasio” EX-G1.

T portal

U tri dimenzije bez nao~ara „Epl” lansira novu verziju „mek minija” Kompanija „Epl“ saop{tila je da na tr`i{te lansira novu verziju svog ra~unara „mek mini“, koja ima novi dizajn i nekoliko novih funkcija.

Nova verzija „mek minija“ je sva od aluminijuma i ima debqinu od 3,6 centimetara, {to je gotovo duplo mawe od starog modela, objavio je francuski nedeqnik „Nuvel observater“.

Taj ra~unar sadr`i i port za ~itawe memorijskih kartica SD i HDMI port, mo}niji „Intelov“ procesor „Kor 2 Duo“ i grafi~ko re{ewe kompanije „Nvidia“ - „XiFors 320 M“ (GeForce). „Mek mini“ se i daqe pojavquje u dve verzije - „klasi~noj“ i SLS (Snow Leopard Server).

Prva verzija je sa procesorom od 2,4 gigaherca (ranije 2,26 gigaherca), dva gigabajta memorije, ~vrstim diskom od 320 gigabajta sa 5.400 obrtaja u minuti i ~ita~em/reza~em DVD sadr`aja.

Druga verzija sadr`i procesor od 2,66 gigaherca (raniji 2,54 gigaherca), ~etiri gigabajta memorije i ~vrstim diskom od 500 gigabajta, a nema ~ita~/reza~ DVD sadr`aja.

Japanski proizvo|a~ video igrica „Nintendo“ predstavio je na sajmu video igrica E3 (Electronic Entertainment Expo), koji se odr`ava u Los An|elesu, novu verziju svoje prenosive konzole DS za igrawe video igrica u 3D tehnologiji bez upotrebe specijalnih nao~ara. „Nintendo“, me|utim, nije objavio datum po~etka prodaje tog ure|aja, kao ni wegovu cenu, prenele su svetske agencije.

Konzola sadr`i dva ekrana, ali se samo jednim ekranom upravqa uz pomo} specijalne olovke, kao i dva spoqna objektiva kako bi se snimale fotografije u 3D formatu.

Predsednik „Nintenda“ Satoru Ivata je na konferenciji za novinare istakao da se na novoj konzoli mogu gledati i filmovi u 3D tehnologiji.

Japanska kompanija je, tako|e, objavila da je razvila i igrice u 3D tehnologiji - KIU (Kid Icarus Uprising) i „Nintendogs“, kao i da konkurentski studiji „Aktivi`en“, „Kepkom“, „Konami“, „Ubisoft“, „Sega“, „Elektronik arts“, ali i „Vorner braders“ pripremaju takve igrice. „Nintendo“ je po~etkom ovog meseca objavio pad cene postoje}ih modela konzole DS u Japanu, kojima sve vi{e konkuri{u i mobilni telefoni.

Prva DS konzola lansirana je na tr`i{te decembra 2004. godine u Japanu.

svoj fudbalski tim u Ju`noj Africi kroz bogato multimedijsko iskustvo.

Rezultati utakmica u`ivo, rasporedi, poredak na tabeli, profili igra~a, fotografije, video sadr`aji i jo{ mnogo toga. Aplikacija je dostupna na engleskom, francuskom, {panskom i portugalskom jeziku.

Live Football Games and Scores Izaberite svoju ligu i tim i pratite sve informacije koje }e vam ikada trebati: rezultate u`ivo , statistike, poredak u grupi… Bi}ete potpuno informisati pomo}u ove aplikacije.

BLACKBERRY STORM 2 IZ VIP-a

Nova generacija pametnih telefona „Vip mobajl“, ~lan Telekom Austrija grupe, predstavio je drugu generaciju pametnih telefona sa RIM-ovim nagra|enim inovativnim ekranom osetqivim na dodir - BlackBerry Storm 9520.

Novi BlackBerry pametni telefon

i kolegama. BlackBerry® Storm 9520 je od danas dostupan u svim Vip centrima. po ceni od 29.999 dinara u tarifi 1800 koja ukqu~uje besplatnih 1.8 GB za surfovawe, imejl, dopisivawe ili kontakt sa prijateqima putem

ma koji omogu}avaju korisniku ose}aj pritiskawa tastera kao na standardnoj tastaturi, dok kuca na ekranu osetqivom na dodir.

Kucawe teksta na pametnoj virtualnoj tastaturi je sada jednostavnije, lak{e i preciznije.

Osnovne karakteristike Veliki ekran(3.25 ), 360 x 480 visoke rezolucije na 184 ppi; 3.2 MP kamera sa varijabilnim zumom, autofokus, blic i video snimawe; 256 MB fle{ memorije, 2GB mikroSD kartica je ukqu~ena u paket kao i podr{ka za mikroSD kartice do 32GB; Media player za video, fotografije i muziku, BlackBerry Media Sync za jednostavnu sinhronizaciju fotografija kao i iTunes i Windows Media Player muzi~kih fajlova sa ure|ajem; Bluetooth (2.1); ugra|eni GPS za navigaciju kao i podr{ka za foto geografsko obele`avawe; dopuwiva baterija od 1400 mAhr koja omogu}ava do 6 sati poziva na 3G mre`i i 280 sati u stawu mirovawa. zna~ajno poboq{ava SurePress platformu osetqivu na dodir sa novim tehnologijama i opcijama i u isto vreme poma`e korisnicima da budu boqe organizovani i ostanu u kontaktu sa prijateqima

dru{tvenih mre`a, a uz ugovornu obavezu od 24 meseca.

BlackBerry Storm2 pametni telefon predstavqa novu generaciju SurePress tehnologije bazirane na vrhunskim elektronskim sistemi-

Instalirana je i selekcija aplikacija za lak{u komunikaciju sa prijateqima ukqu~uju}i, izme|u ostalih, Facebook, Windows Live Messenger i Google Talk za BlackBerry smart telefone.

Prezentacija novina na seminaru „Smart Day” Na tradicionalnom seminaru „Smart Day“ kompanije „Smart d.o.o.“ iz Novog Sada koji je odr`an na Fru{koj Gori prezentovane su najnovije informacije i proizvodi iz oblasti informacionih tehnologija.

Taj seminar na kome su novine predstavili kompanija „Smart“ i wen partner iz Velike Britanije „Sofos“ zabele`io je veliku pose}enost sa vi{e od 150 u~esnika iz 70 razli~itih kompanija.

Glavno predavawe prvog dana skupa „Smart Day“ je svakako bilo predavawe tehnolo{kog direktora „Sofosa“ Ri~arda Xejkobsa.

Xejkobs je predstavio planiranu budu}nost IT sigurnosnih re{ewa.

Veliko interesovawe su, izme|u ostalih, izazvala i predavawa stru~waka iz „Majkrostofta“ Darka Kqaji}a na temu „IT re{ewa kao odgovor na poslovne probleme“, poslovnog analiti~ara „Smarta“ Danijele Rakite kojim je predstavila portal za uvo|ewe i pra}ewe ISO standarda i stru~waka iz „Sofosa“ Jensa Sabicera na temu „Jesmo li svesni opasnosti u IT svetu?“.

„Kindl” dostupan i za mobilne pod „Androidom”

Svetsko prvenstvo na mobilnom Ako niste bili te sre}e da se sada nalazite na jugu Afrike, ipak postoji na~in da budete stalno informisani o najva`nijoj sporednoj stvari na svetu, gde god se nalazili.

Na Ovi Storu se nalazi preg{t aplikacija koje vas obave{tavaju o rezultatima utakmica, profilima igra~a, statistikama, fotografijama, video materijalima i mnogim drugim fudbalskim pikanterijama.

Evo samo nekih, a ostale proverite na http://store.ovi.com/.

AP 2010. World Cup Coverage Osetite uzbu|ewe Svetskog prvenstva u fudbalu iz pera Aso{ijetid presa. Pratite

23

Nokia Goal 2010 Fudbal na dlanu va{e ruke. Saznajte sve zna~ajne informacije o lokalnom i svetskom fudbalu. ^itajte novosti i statistike. Pratite izabrane utakmice u`ivo.

Big Soccer Pratite blogove o fudbalu.

Engleski, {panski, ameri~ki, italijanski, nema~ki i FIFA Svetski kup na ekranu va{eg telefona.

Final Whistle World Cup 2010.

Posledwi zvi`duk Svetskog prvenstva 2010. U`ivajte u Svetskom fudbalskom prvenstvu 2010. uz sjajnu aplikaciju za va{ mobilni telefon. Final Whistle World Cup 2010. snabdeva vas sve`im vestima s fudbalskih terena.

„Onlajn“ prodavnica „Amazon“ objavila je da }e jedna od verzija wenog ~ita~a elektronskih kwiga „kindl“ biti dostupna za mobilne telefone pod „Guglovim“ operativnim sistemom otvorenog koda „Android“.

Ta aplikacija }e mo}i da se primewuje na ure|ajima sa verzijom 1.6 sistema „Android“ kao {to su „Guglov“ telefon „neksus jedan“ ili „Motorolin“ telefon „majlston“, objavio je francuski dnevnik „Mond“.

Ona }e omogu}iti pristup „Amazonovom“ katalogu koji sadr`i 540.000 dela i sinhronizaciju elektronskih kwiga sa drugim ure|ajima kao {to su ra~unari ili „Amazonovi“ ~ita~i kwiga.

Nesta{ica AMD {estojezgarnih procesora Kompanija AMD se suo~ava sa nesta{icom najja~e serije Phenom II X6 procesora zahvaquju}i preteranom oprezu pri projekciji prodaje u drugom kvartalu teku}e godine.

Me|utim, zahvaquju}i odli~nom odnosu cena-performanse, zahtevi tr`i{ta zna~ajno prevazilaze AMD procene te postoji veoma velika tra`wa za Thuban procesorima {to je uslovilo i veliku potra`wu za plo~ama baziranim na AMD 800 seriji ~ipsetova.

Nesta{ica odgovaraju}ih {estojezgarnih procesora poga|a prodaju mati~nih plo~a kao i snabdevawe ~etvorezgarnih derivata poput Phenom II X4 960 procesora.

AMD je u me|uvremenu odlo`io predstavqawe jeftinije verzije ~ipsetova sa SB810 kon-

trolerom periferija, tako da }e i nadaqe u centru ponude ostati SB850 sa ne{to vi{om cenom.

24

SVET

sreda23.jun2010.

DNEVNIK

KOMANDANT AMERI^KIH SNAGA U AVGANISTANU VRA]EN KU]I

Izjava generala zasmetala Va{ingtonu VA[INGTON: Bela ku}a je pozvala generala Stenlija Mekristala, komandanta ameri~kih i koalicionih NATO snaga u Avganistanu, nazad u Va{ington da objasni kontroverzne i kriti~ke ocene o kqu~nim qudima u administraciji ameri~kog predsednika Baraka Obame u vezi sa strategijom u Avganistanu, koje su ranije objavqene u ~lanku ~asopisa “Roling Stoun”, javile su agencije. Mekristal je u spornom intervjuu izjavio da, dok vodi rat u Avganistanu, neprestano mora da vodi ra~una o pravim neprijateqima, “slabi}ima iz Bele ku}e”.

U ~asopisu se, tako|e, navodi da je general bio razo~aran svojim susretom sa ameri~kim predsednikom, iako je prethodno glasao za Obamu.

Mekristal je izjavio za “Roling Stoun” da ne mo`e ni svoje vojnike

General Stenli Mekristal

da ubedi da }e trenutna strategija SAD u Avganistanu dovesti do pobede u ratu. Poziv generalu da do|e u Va{ington da bi objasnio svoje stavove, do{ao je dan posle wegovog javnog izviwewa, u kojem je ge-

neral istakao da “ima ogromno po{tovawe i divqewe prema predsedniku Obami i wegovom timu za nacionalnu bezbednost” i da “ostaje re{en da obezbedi uspe{an ishod” misije u Avganistanu.

Izve{ta~ za Bi-Bi-Si sa severa Avganistana Kventin Somervil javio je da je objavqeni ~lanak izneo na videlo ~iwenicu u koju se dugo sumwalo - da postoji neslagawe izme|u vojnih zvani~nika i administracije SAD u pogledu strategije u Avganistanu. U me|uvremenu je iz sedi{ta NATO-a u Briselu iskazana podr{ka generalu Mekristalu za wegovo obavqawe du`nosti u Avganistanu. Tako|e, u Kongresu je objavqen izve{taj na osnovu {estomese~ne istrage u Avganistanu u kome se tvrdi da SAD indirektno finansiraju talibanske “gospodare rata” time {to pla}aju avganistanskim privatnim bezbednosnim agencijama da osiguraju prolaz ameri~kim konvojima sa potrebama za pripadnike NATO snaga u toj zemqi.

GASNI KONFLIKT MOSKVE I MINSKA

Sad Luka{enko zavrnuo slavinu MINSK, MOSKVA: Po{to je ruski “Gasprom” smawio Belorusiji isporuke gasa za 30 odsto zbog duga, predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko nalo`io je da se obustavi tranzit ruskog gasa za Evropu kroz tu zemqu.

“Gasprom od spora pravi gasni rat”, ocenio je Luka{enko, dodaju}i da gas ne-

}i i}i u Evropu preko Belorusije sve dok “Gasprom” ne plati dug za tranzit.

Predsednik upravnog odbora ruskog koncerna Aleksej Miler obrazlo`io je smawene isporuke gasa ~iwenicom da Minsk u protekla 24 sata nije preduzeo nikakve korake na izmirivawu duga za uvezen ruski gas, koji se procewuje na

bezmalo 200 miliona dolara. Ministarstvo eneretike Belorusije je preksino} objavilo da }e kompanija “Beltransgas” do 23. juna u potpunosti platiti gas dobijen u maju, dok }e dug od 187 miliona dolara izmiriti do 5. jula.

Minsk, me|utim, o~ekuje da “Gasprom” prvo izmiri svoje obaveze za tranzit gasa preko beloruske teritorije. Zvani~ni predstavnik “Gasproma” Sergej Kuprijanov je ranije izjavio da je “Gasprom” ju~e ujutro dobio pismo vicepremijera Belorusije Vladimira Sema{ka, u kome se najavquje da }e u slu~aju daqeg smawewa isporuka, Belorusija po~eti da uzima odre|ene koli~ine energenta koji Rusija izvozi gasovodom preko wene teritorije, “kako bi zadovoqila potrebe beloruske privrede”.

Ukoliko Belorusija po~ne da zahvata gas iz koli~ina namewenih izvozu, “Gasprom” }e u~initi sve da evropski potro{a~i ne budu o{te}eni, izjavio je za novinare generalni direktor “Gasprom eksporta” Aleksandar Medvedev.

Medvedev je istakao da Belorusija za isporu~eni gas duguje 192 miliona dolara.”U slu~aju da Minsk ne preduzme nikakve realne korake ka re{avawu problema, ’Gasporm’ }e i danas nastaviti sa smawewem isporuka”, upozorio je.

Preko Belorusije u Evropu odlazi oko 20 odsto ruskog gasa i obustavom bi bilo o{te}eno oko {est odsto evropskih potro{a~a, pre svega u Litvaniji, Nema~koj i Poqskoj.

Evropska komisija sazvala je hitan sastanak zbog gasnog konflikta Rusije i Belorusije.

BRAZIL

Hiqadu qudi nestalo u poplavama U poplavama i klizi{tima na severoistoku Brazila poginulu su najmawe 33 osobe, a vi{e od hiqadu je nestalo. Oko 120.000 qudi bilo je primorano da napusti svoje ku}e. Sna`ni pquskovi pogodili su dve brazilske dr`ave i izazvali izlivawa reka iz korita, dok su klizi{ta nosila brvnare podignute na obroncima brda.

U dr`avi Alagoas poginulo je 19 qudi, nekoliko desetina

je nestalo, a stanove je napustilo 80.000 stanovnika, saop{tila je slu`ba za civilnu odbranu te dr`ave. Prema saop{tewu zvani~nika, u dr`avi Pernambuko, poginulo je 12 qudi, a bez domova ostalo 42.000, prenela je agencija AP. Broj `rtava najverovatnije nije kona~an, jer su mnoge oblasti ostale odse~ene, bez struje i telefonskih veza.

KINA

Voda odnela 200 `ivota PEKING: Broj nastradalih od poplava u deset ju`nih kineskih pokrajina popeo se na 200 mrtvih i 123 nestala, sapo{tilo je ju~e kinesko Ministarstvo za civilne poslove, prenosi dr`avna agencija Sinhua.

Spasila~ke ekipe bore se da spasu oko 12.000 stanovnika ju`ne provincije \iangsi ugro`enih ru{ewem jedne brane, {to je tako|e izazvala jaka ki{a, navodi Sinhua. Dr`avna televizija pokazuje snimke spasilaca u \iangsiju kako bacaju konopce u pomo} qudima koji se gr~evito dr`e za grane drve}a. Kineski predsednik Hu \intao i premijer Ven \iabao pozvali su da se udvostru~e napori za otklawawe posledica poplava zbog kojih je ve} evakuisano 2,37 miliona stanovnika. Poplave su u desetak provincija i regiona od 13. juna izazvale {tetu od 30 milijardi juana (3,56 milijardi evra), navelo je Ministarstvo za civilne poslove.

TURSKA

Bomba{ki napad u Istanbulu ANKARA: ^etvoro qudi je ju~e ujutro poginulo, a 22 je raweno u Istanbulu, u bomba{kom napadu na vojni autobus za koji se sumwa da su izveli kurdski pobuwenici, prenela je novinska agencija Anadolija pozivaju}i se na vojne izvore.. Napad je izveden u popularnoj istanbulskoj ~etvrti Halkali, na evropskoj strani grada. Bomba je te{ko o{tetila autobus koji je prevozio vojno osobqe i ~lanove wihovih porodica. Guverner Husejin Avni Mutulu rekao je da su

tri vojnika i 17-godi{wa }erka jednog oficira poginuli na licu mesta, a da je ~etvrti vojnik kasnije podlegao povredama u bolnici. On je dodao da je dvoje rawenih u kriti~nom stawu. Kako je javqeno, jo{ niko nije preuzeo odgovornost za napad ali mediji sumwaju u zabrawenu kurdsku separatisti~ku organizaciju PKK koja je pro{log vikenda zapretila da }e napasti “sve gradove u Turskoj” radi odmazde za napade turske vojske na upori{ta Kurda u Iraku.

KONGO

Stravi~an bilans `elezni~ke nesre}e BRAZAVIL: Vi{e desetina qudi poginulo je u `elezni~koj nesre}i koja se dogodila pro{le no}i na jugu Konga. Direktor kongoanske `eleznice @ozef Sover El Bez je rekao agenciji Frans pres da se te{ka nesre}a dogodila na 60 kilometara od grada Puant Nuar izme|u oblasti Bilinga i ^itondi i da ima “vi{e desetina mrtvih i povre|enih”. Spasila~ke ekipe su odmah poslate na lice mesta, a neki mrtvi i povre|eni ve} su preba~eni u mrtva~nice i bolnice u Puant Noaru, rekao je on.Uzrok nesre}e jo{ nije poznat.

INDIJA

Poginuli svatovi i mlado`ewa HIDERABAD: U sudaru kamiona s dva traktora s prikolicama koja su prevozila svatove u ju`noj Indiji poginulo je 18 qudi, ukqu~uju}i i mlado`ewu, saop{tila je ju~e indijska policija.U sudaru je povre|ena mlada i jo{ 19 osoba.

Nesre}a se dogodila 175 kilometara severoisto~no od Hideraba-

da, glavnog grada indijske dr`ave Andra Prade{, rekao je na~elnik pokrajinske policije [ahnvaz Kasim. Hiqade qudi poginu godi{we u saobra}ajnim nesre}ama u Indiji koje su ~este zbog nesmotrene vo`we, neprikladnih prevoznih sredstava i lo{e odr`avanih puteva, navodi agencija AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GLEB FETISOV Ruski milijarder Gleb Fetisov, namerava da kupi jedan od najuglednijih francuskih dnevnika “Mond”, prenosi ju~e ruski list “Komersant”.

“Za mene je to poslovni poduhvat, razvi}u list i zadr`ati kontrolni paket”, rekao je Fetisov bez navo|ewa ponu|enog iznosa. Fetisovqevo bogatstvo proceweno je na 1,6 milijardi dolara i na 42. mestu je liste najbogatijih qudi u Rusiji.

LEJDI GAGA Ekscentri~na ameri~ka peva~ica Lejdi Gaga izjavila je da je zavr{ila novi album, drugi posle CD-a “The Fame” iz 2009, preneo je ju~e radio Bi-Bi-Si. Peva~ica je navela da je “mesecima radila na albumu” i da se “ose}a sna`no sada kad ga je zavr{ila”.”Nekim umetnicima su potrebne godine. Meni ne. Ja svaki dan pi{em muziku”, objasnila je Lejdi Gaga (24).

MAHMUD ABAS Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas tra`i}e od ameri~ke administracije da interveni{e kod Izraelaca da bi se zaustavio sporni plan ru{ewa 22 palestinske ku}e u isto~nom Jerusalimu, rekao je ju~e jedan palestinski zvani~nik. Glavni palestinski pregovara~ Saab Erakat koji prati Abasa u poseti Jordanu, rekao je da je Abasova poruka amerikancima preneta ju~e.

PRODU@AVA SE @IVOTNI VEK U NEMA^KOJ

Svaka ~etvrta devoj~ica do`ive}e stotu BERLIN: Svaka ~etvrta devoj~ica od onih koje se ove godine rode u Nema~koj, `ive}e 100 i vi{e godina, a prose~ni o~ekivani `ivotni vek za generaciju `ena 2010. iznosi 93 godine. Prema rezulta-

U narednih 50 godina, kako je navedeno u studiji, broj stogodi{waka u Nema~koj }e se uve}ati za 20 puta tima demografskog istra`ivawa univerziteta u Kelnu, za de~ake ro|ene ove godine prose~ni o~ekivani `ivotni vek je znatno kra}i - 88 godina.

U narednih 50 godina, kako je navedeno u studiji, broj stogodi-

Budu}i stogodi{waci

{waka u Nema~koj }e se uve}ati za 20 puta. Pro{le godine je u Nema~koj `ivelo 10.000 stogodi{waka. Tokom 1970-ih godina bilo ih je samo oko 250.

Samo u posledwih pet godina broj stogodi{waka se udvostru~io. Zbog ovakvog demografskog razvoja, drasti~no }e narednih decenija porasti tro{kovi penzionog i zdravstvenog osigurawa, i osigurawa za negu u starosti, koje od 1995. kao obavezni socijalni doprinos postoji u Nema~koj. Demografi predvi|aju da }e 2050. broj starih qudi kojima je nu`na posebna medicinska nega porasti sa sada{wih 2,2 na 4,5 miliona.

Zbog nezaustavqivog starewa i smawewa broja stanovnika u Nema~koj, udeo onih kojima je potrebna nega pora{}e sa 2,6, na preko {est odsto stanovni{tva.

BALKAN

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

25

JAK VETAR I OBILNE PADAVINE OBELE@ILE PRVI DAN LETA

SAVET EVROPE

Ki{a potopila Stradun

Za{tita svedoka kqu~na za pomirewe

ZAGREB, DUBROVNIK: Prvi dan leta u Hrvatskoj osvanuo je sa jakim vetrom, koji je naneo {tete u Zagrebu i okolini, i ki{ama koje su poplavile Dubrovnik i Osijek.

Obilna ki{a u Dubrovniku zbog uobi~ajenog problema odvoda oborinskih voda probila je {ahtove i poplavila Stradun i druge ulice u staroj gradskoj jezgri, {to je neko vreme ote`avalo saobra}aj, ~ak i za pe{ake. Vatrogasci su imali nekoliko intervencija u Dubrovniku zbog poplavqenih podruma u prodavnicama i ugostiteqskim objektima, a na dubrova~kom podru~ju uo~eno je i nekoliko pijavica na moru.

U Metkovi}u je tokom no}i palo ~ak 85 litara ki{e po kvadratnom metru, {to je samo pet litara mawe nego u januaru kad je grad bio pod vodom, ali danas nije bilo nikakve ve}e {tete.

Velike koli~ine ki{e pale su i

Dubrovnik pun vode

u Osijeku i Koprivnici i poplavile ulice, zbog ~ega su intervenisali vatrogasci.

Vetar je u Zagrebu ~upao stabla, elektri~ne i TV kablove, a {teta je u~iwena i na brojnim krovovima, saop{teno je iz @upanijskog centra Zagreb, koji bele`i sve vi{e poziva gra|ana zbog nastalih {teta, delimi~nog ili

potpunog blokirawa saobra}aja.

U nezgodama nije bilo povre|enih, saop{tio je taj centar.

Na terenu su brojne vatrogasne, kao i ekipe iz za popravak elektri~ne mre`e, telefonskih vodova, ekipe gradskog prevoznika i policija.

Vetar je ~upao stabla, kao i elektri~ne vodove pa je vi{e

ku}a bez struje, kao i vodove kablovske televizije, koji su u~inili dodatnu {tetu. Najve}a {teta nastala je na p{enici, je~mu i drugim `itaricama, kukuruzu, povr}u i planta`nim vo}wacima o{te}ewa se kre}u od 30 do 100 odsto, a prose~no iznose 70 odsto.

Na podru~ju Jastrebarskog zahva}enog nevremenom nalazi se 1.500 hektara poqoprivrednih povr{ina zasijanih kukuruzom, p{enicom, je~mom i drugim `itaricama, kao i ba{te i mawi deo povr{ine pod vinogradima i vo}wacima.

Raspon {tete kre}e se od 50 do 100 odsto, a ukupni iznos {tete procewuje se na 8,5 miliona kuna (1,19 miliona evra).

HRVATSKA

Mesi} kritikovao Josipovi}evu posetu Blajburgu RIJEKA: Antifa{izam nije isto {to i komunizam, a zlo~ini kojih je bilo na strani pobednika, kod nas i u drugim do tada

Stjepan Mesi}

okupiranim zemqama, ne smeju se zamagqivati ideolo{kim predznakom. Niko ne pori~e da je zlo~ina bilo, no ti zlo~ini iz osvete nisu komunisti~ki zlo~ini", izjavio je Mesi} na obele`avawu Dana antifa{isti~ke borbe na Tuhobi}u kod Rijeke.

Mesi}, koji je i po~asni predsednik Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista (SABA) izjavio je da je apsolutno za osudu zlo~ina i na strani pobednika, ali i da je "kategori~ki protiv slu`benog odavawa po~asti pripadnicima kvislin{kih snaga".

U govoru je rekao da nema ni{ta protiv takve posete, ali da ona ipak ne zna~i da je pri~a o Drugom svetskom ratu dovedena do kraja.

"Stvari treba staviti u istorijski kontekst, jer me|u poginulima na Blajburgu nisu bile samo `rtve osvete ve} i oni koji nisu polo`ili oru`je nakon slu`benog kraja rata nego su nastavili ratovati protiv svoje zemqe i wene budu}nosti", rekao je Mesi}.

On je u svom govoru vi{e puta naglasio potrebu pravilnog vrednovawa zna~ewa antifa{isti~ke borbe isti~u}i da bez antifa{isti~kih boraca ne bi bilo dana{we Hrvatske.

I on i rije~ki gradona~elnik Vojko Obersnel osudili su iskrivqavawe istorijskih ~iwenica, falsifikovawe i la`i u TV seriji "Tito" Antuna Vrdoqaka.

"Zahvaquju}i agresivnom istorijskom revizionizmu i pogre{kama hrvatske politike po~etkom 90-ih godina pro{log veka imamo, ne jednu, nego vi{e generacija koje su, {to se istorije ti~e, potpuno dezorjentisane i navedene na pogre{an put", rekao je on.

"Antifa{izam mora biti ugra|en u temeqe dr`ave, a antifa{isti uticati na weno politi~ko usmeravawe", rekao je Mesi} i dodao da "moramo pamtiti antifa{iste, ali i one protiv kojih su se borili".

Josipovi}evu nedeqnu posetu Blajburgu osudilo je vi{e nevladinih organizacija, a i predstavnici SABA i Srba odbili su nakon polagawa venaca na spomenik u Teznom kod Maribora i}i s Josipovi}em na Blajburg zbog manipulacije tim mestom i wegovom simbolikom.

RUMUNIJA

Uhap{en vlasnik televizije zbog navodne ucene BUKURE[T: Vlasnik rumunske televizije OTV Dan Dijakonesku zadr`an je u pritvoru zbog navodne ucene, a sud treba da odlu~i da li }e pritvor biti produ`en na 30 dana. Popularni voditeq je uhap{en pod sumwom da je tra`io 200.000 evra od jednog predsednika op{tine da ne bi emitovao materijal koji bi ga kompromitovao.Tu`ioci DNA su pre nekoliko dana, dok je Dijakonesku bio u inostranstvu, pretresli wegov stan i televiziju OTV. Zajedno sa Dijakoneskuom po istom osnovu pritvoren je i producent na istoj televiziji Doru Parv. OTV je tabloidna televizija koja ve} godinama prenosi razne skandale, sumwi-

ve slu~ajeve, sukobe va`nih li~nosti, a prenosi i politi~ke vesti. Dan Dijakonesku je voditeq jedne dnevne emisije u kojoj su krajem 2009. godine, za vreme predizborne kampawe, u~estvovali predsednik Trajan Basesku, premijer Emil Bok i ministarka Elena Udrea. Prisustvo Baseskua i wegovih bliskih saradnika u poznatoj Dijakoneskuovoj emisiji obja{wava se time {to je popularna u {irokim slojevima stanovni{tva.

Dan Dijakonesku smatra se simpatizerom Baseskuovog re`ima, pa se vi{e komentatora zapitalo kako to da je uhap{en i nije li to samo demonstracija nepristrasnosti vlasti.

Dijakoneskuovo bogatstvo je

Dan Dijakonesku

proceweno na 33 miliona evra, prenosi AP pozivaju}i se na listu Top 300 ekonomskog ~aso-

pisa Kapital koji objavquje godi{we liste najimu}nijih Rumuna.

STRAZBUR: Izvestilac Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope (PS SE) @an-[arl Gardeto ocenio je u Strazburu da je poboq{awe za{tite svedoka od kqu~nog zna~aja za uspe{an rad pravosu|a i za pomirewe na Balkanu, objavqeno je ju~e na sajtu SE. U izve{taju koji je usvojio Komitet PS SE za pravna pitawa i qudska prava, Gardeto je podr`ao programe za{tite svedoka u procesima za ratne zlo~ine koji se vode pred sudovima zemaqa biv{e Jugoslavije, kao i pred Ha{kim tribunalom.

"Sistemi koji su sada na snazi, ne pru`aju uvek adekvatnu za{titu svedoka koji se pojavquju u procesima za ratne zlo~ine pred doma}im sudovima", naveo je Gardeto.

On je istakao da su "posledice ponekad tragi~ne", podse}a-

ju}i na svoj izve{taj u kojem se navode slu~ajevi ubistava svedoka na Kosovu, pretwe i zastra{ivawa svedoka u BiH i otkrivawe identiteta za{ti}enih svedoka u Hrvatskoj i Srbiji.

"Va`no je za{titi svedoke zato {to bi wihova vredna svedo~ewa, a sa wima i deo istine, mogla da budu zauvek izgubqena", zakqu~io je Gardeto u izve{taju za Parlamentarnu skup{tinu SE.

Regionalni sporazum o ekstradiciji STRAZBUR: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} najavio je da }e Hrvatska pozvati dr`ave u regionu da potpi{u sporazume o ekstradiciji svojih dr`avqana

Ivo Josipovi}

koji se sumwi~e za najte`a krivi~na dela. Predsednik Hrvatske je naveo da }e Zagreb pozvati sve zemqe regiona da sklope specijalne me|udr`avne spora-

zume po uzoru na princip evropskog naloga za hap{ewe.

"Pitawe borbe protiv organizovanog kriminala je vrlo va`no, jer su u pro{losti kriminalci mnogo boqe sara|ivali me|u sobom nego dr`ave u regionu.

I to je bilo lo{e po celi region", rekao je hrvatski predsednik novinarima u Strazburu.

Josipovi} je naveo da je vrlo optimisti~an kada je u pitawu borba protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu.

Hrvatska, nakon nedavnih izmena ustava, mo`e svoje dr`avqane izru~ivati drugim zemqama, ako su pred wihovim sudovima optu`eni za krivi~na dela.

\ukanovi} ne razmi{qa o povla~ewu STRAZBUR: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} izjavio da posledwih meseci ne razmi{qa da se povu~e, kao i da }e mesto premijera napustiti kada "za to do|e vreme".

"To nije tema o kojoj razmi{qam posledwih meseci. Pre ne{to du`e od godinu dana smo pobedili na parlamentarnim izborima", rekao je \ukanovi}. "Sada smo veoma skoncentrisani da ispunimo preostale obaveze da bi Crna Gora pre kraja godine dobili status kandidata i pozitivno mi{qewe za otvarawe pregovora sa EU", rekao je novinarima u sedi{tu Saveta Evrope.

"Naravno, sve {to po~ne mora jednom da se zavr{i, ali o tome kada za to do|e vreme", kazao je \ukanovi}, odgovaraju}i na pitawe da li su istiniti navodi da }e se do kraja godine povu}i sa mesta premi-

Milo \ukanovi}

jera. Crnogorski mediji su prethodnih dana preneli da bi \ukanovi} mogao da se povu~e sa mesta premijera, jer ga navodno ~eka anga`ovawe u NATO-u.

Incko: Ga{ewe OHR-a ne zavisi od mene BAWALUKA: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je da okon~awe mandata Kancelarije visokog predstavnika (OHR) ne zavisi od wega, ve} od Saveta za implementaciju mira i voqe politi~ara u BiH da odre|ene stvari pokrenu sa mrtve ta~ke.

"Doma}i lideri moraju dati doprinos tom procesu koji mo`e trajati jo{ dve ili tri godine, a mo`da i mawe", rekao je Incko za dana{we bawalu~ke "Nezavisne novine". On je ukazaao da za okon~awe mandata OHR-a moraju biti ispuweni postavqeni ciqevi i uslovi, dodaju}i da je cela regija krenula ka Evropi i da

to moraju da u~ine i politi~ari BiH u interesu gra|ana ove zemqe.

"Smatram da }e BiH, ako svi uslovi za evropske integracije budu usvajani, kroz dve ili tri godine dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU, a onda po~iwu sve prednosti za va{u zemqu", kazao je Incko. On je upozorio da je BiH "na mnogo podru~ja zakazala", navode}i popis stanovni{tva.

"BiH je uz Bocvanu vaqda jedina dr`ava u svetu u kojoj toliko godina od kraja rata stanovni{tvo jo{ nije prebrojano", rekao je visoki predstavnik u BiH. Incko je ocenio da politi~ari u BiH nisu bili u stawu da sprovedu presudu Me|unarodnog suda za qudska

prava u slu~aju "Sejdi}-Finci", ukazav{i da je "neverovatno da neki gra|anin iz me{ovitog braka ili ~lan neke nacionalne mawine ne mo`e da se kandiduje na izbornim listama i bude biran".

"To je sramota. Ne mogu svi biti Srbi, Bo{waci i Hrvati, ima i ostalih.

Svaki gra|anin BiH mora da ima pravo da se kandiduje za svaku funkciju", kazao je Incko. Sud u Strazburu nalo`io je vlastima BiH da iz Izbornog zakona i Ustava BiH izbace diskriminatorske odredbe koje gra|anima iz nacionalnih mawina onemogu}avaju kandidovawe za ~lana Predsedni{tva BiH i Dom naroda dr`avnog parlamen-

ta. Govore}i u upotrebi "bonskih ovla{}ewa" koja visokom predstavniku omogu}avaju da smewuje izabrane zvani~nike, Incko je kazao da posezawe za tim ovla{}ewima zavisi od toga da li }e neki od politi~ara prekr{iti Dejtonski sporazum i Ustav BiH. Prema wegovim re~ima, u me|unarodnoj zajednici vi{e nema raspolo`ewa kao u pro{losti kada je biv{i visoki predstavnik Pedi E{daun samo u jednom danu smenio 59 politi~ara.

"Toga vi{e nema. Ali, gra|ani BiH imaju bonska ovla{tewa na predstoje}im izborima, kada mogu da biraju politi~are po svojoj meri", naveo je Incko.

Valentin Incko

26

LEKAR

sreda23.jun2010.

Vitamin A i trudno}a A vitamina `eD avawe nama iz siroma{nih zemaqa, starosti od 15 do 45 godina, ne smawuje u~estalost smrtnih slu~ajeva vezanih za trudno}u me|u wima, zakqu~ili su britanski stru~waci. Taj zakqu~ak, do kojeg se do{lo na osnovu istra`ivawa obavqenog u Gani, je u potpunom kontrastu sa nalazom jednog ranijeg istra`ivawa. Ono u ~emu su rezutati oba istra`ivawa sla`u je da davawe dopunskog vitamina A `enama nije od uticaja na u~estalost wihovog ra|awa mrtvoro|ene dece, niti na pre`ivqavawe novoro|en~adi i male dece. (Tanjug)

Dnevnik za uspe{nu dijetu obra motivacija i vo|ewe D dnevnika o onome {to se pojede i o obavqenoj fizi~koj aktivnosti su kqu~ni elementi uspe{nog skidawa vi{ka kilograma, poru~uju ameri~ki stru~waci s Univerziteta Kentakija i Severne Karoline. Ameri~ki tim je prou~io dve vrste motivacije za dijetu - autonomnu i kontrolisanu, kroz program slabqewa koji je primewivalo 66 `ena tokom 16 nedeqa. Autonomna motivacija je ona koju podsti~u li~ni razlozi, a kontrolisana bazira na spoqnom pritisku i ose}awu krivice.

Sve u~esnice u programu su dobile upitnik i zamoqene su da opi{u svoju motivaciju za slabqewe.

Gubitak kilograma i motavicija su mereni na svake ~etiri nedeqe tokom programa. U~esnice su tako|e merile svoj napredak kroz onlajn program samonadzora (self-monitoring). One u~esnice koje su vodile dnevnik svega {to su pojele, popile, kao i svojih fizi~kih aktivnosti su imale najboqe rezultate, {to pokazuje za{to su neki kompercijalni programi slabqewa u SAD, kao {to je „vejt vo~erz“, tako uspe{ni. Po re~ima Keli Veber sa Univerziteta Kentakija, od kqu~ne va`nosti je i odr`avawe motivacije, koja obi~no po~iwe da slabi izme|u ~etvrte i osme nedeqe programa.

Slabqewu motivacije najboqe su se suprotstavile najuspe{nije u~esnice programa - one koje su dotad „smakle“ oko pet odsto te`ine. Kad motivacija znatno oslabi, Veberova predla`e da osobe na dijeti potra`e podr{ku stru~waku ili drugih koji poku{avaju da oslabe. Ona nagla{ava da je samo mawi broj qudi uspe{an u dijeti kad je sve samo na wima, dok je ve}ini potrebna i podr{ka drugih.

(Tanjug)

Dve {oqe kafe korisne za srce ar {oqa kafe dnevno mo`e da pomogne nekima od onih koji su pre`iveli sr~ani udar da izbegnu budu}e ozbiqnije probleme, pod uslovom da imaju normalan krvni pritisak, objavio je tim gr~kih stru~waka. Ovaj zakqu~ak predstavqa iznena|ewe, budu}i da kafa mo`e da ubrza rad srca. On, me|utim, po~iva na slo`enom delovawu „crnog napitka“ na organizam.

U istra`ivawu na 374 pacijenta koji su pre`iveli sr~ani udar ili neki drugi akutni koronarni problem, tim sa atinskog Univerziteta Harokopio i iz bolnice Hipokration je utvrdio da su oni koji piju jednu do dve {oqe kafe dnevno, pod uslovom da im je pritisak normalan,

njekcije botoksa, poznatog po tome {to „pegla“ bore, mogu da se koriste i kao sredstvo za smawewe u~estalosti glavoboqa kod pacijenata koji pate od hroni~nih migrena, zakqu~ili su ameri~ki stru~waci s klinike Mejo u Skotsdejlu, u Arizoni.

Posle 24 nedeqe tretmana botoksom gotovo 1.400 ispitanika izabranih metodom slu~ajnog uzorka, broj dana s glavoboqom se smawio za oko 8,4 mese~no. Istini za voqu, u kontrolnoj grupi, koja je dobijala placebo, broj migrenoznih dana me|u ispitanicima je u proseku smawen za 6,6.

Ispitanici su pre ovog istra`ivawa u proseku imali po 20 migrenoznih dana mese~o i dve tre}ine wih je koristilo lekove protiv glavoboqe bar dva puta nedeqno. Takvi pacijenti obi~no i ne u~estvuju u standardnim istra`ivawima sredstava za prevenciju migrene (kao {to su analgetici i tzv. „triptani“) jer

pod 88 odsto mawim rizikom da do`ive stawe u kojem srce ne uspeva da efikasno pumpa krv. To stawe, tzv. „leva vertikularna sistoli~ka disfunkcija“ (LVSD) uobi~ajeno prethodi otkazivawu srca.

Kod ispitanika s povi{enim pritiskom je, naprotiv, konzumirawe ovog napitlka pove}avalo verovatno}u nastupawa LVSD-a.

- Kafa sadr`i vi{e biolo{ki aktivnih supstanci koje mogu da imaju povoqno ili {tetno dejstvo na kardiovaskularni sistem -obja{wava Kristina-Marija Kastorini, jedna od u~esnica istra`ivawa.

Kafa je bogat izvor hlorogeni~ne kiseline i antioksidanata, za koje se smatra da imaju za{titno dejstvo. To dejstvo je, me|utim, kod osoba s povi{enim pritiskom neutralisano.

(Tanjug)

P

Nizak nivo D vitamina i depresija tariji mu{karci i `ene s ni`im nivoom D vitamina u krvi su skloniji da vremenom postanu depresivni, ukazuje ameri~ko istra`ivawe, obavqeno na Institutu za starewe u Baltimoru. U posledwe vreme objavqene su mnoge studije o potencijalnim koristima od D vitamina za zdravqe, kao i o mogu}im rizicima od wegovog mawka, koji se dovodi u vezi sa sr~anim bolestima, {logom, povi{enim krvnim pritiskom i pogor{avawem astme.

Kod starijih qudi nedovoqni sadr`aj D vitamina u krvi je vrlo uobi~ajen i dovodi se u vezu s lomovima kostiju, lo{im fizi~kim funkcionisawem i {irokim dijapsazonom hroni~nih bolesti. Doktor Lui|i Feru~i, s pomenutog instituta, i wegov tim, su `eleli da provere da li postoji veza izme|u mawka D vitamina i depresije kod starijih qudi.

U tom ciqu, tim iz Baltimora je pratio 531 `enu i 423 mu{karca starosti od 65 godina navi{e tokom {est godina. Na po~etku studije, 42 odsto `ena i 18 odsto mu{karaca je bilo depresivno, pri ~emu je tri ~etvrtine `ena i polovina mu{karaca imala nivo D vi-

S

tamina u krvi ispod 50 nanomola, {to se generalno smatra nedovoqnim. Nakon tri i {est godina studije, kod `ena s mawkom pomenutog vitamina uo~eno je ve}e pogor{awe raspolo`ewa i lo{iji rezultati na standardnom testu depresivnih simptoma nego kod onih u

se smatra da su isuvi{e onesposobqeni bole{}u i otporni na medikamente. Ispitanici su na po~etku istra`ivawa, kojim je rukovodio dr Dejvid Dodik, primili najmawe 31 injekciju botoksa u sedam specifi~nih regija mi{i}a vrata i glave i isto toliko posle 12 i 24 nedeqe.

Ne`eqeni propratni efekti pojavili su se kod 63 odsto ispitanika, s tim {to su u pet odsto slu~ajeva bili ozbiqnije prirode. Me|u ~e{}im ne`eqenim posledicama botoks injekcija bili su bolovi u vratu ili slabost mi{i}a.

(Tanjug)

su pod dva puta ve}im rizikom da u roku od {e-

~ijoj ga je krvi bilo dovoqno. @ene s nedovoqnim sadr`ajem D vitamina, koje na po~etku studije nisu bile depresivne, bile

st godina postanu depresivne nego one s adekvatnim nivoom ovog vitamina u krvi. Kod mu{karaca su uo~ene sli~ne tendencije ali ne tako izrazite kao kod `ena, tako da su mo`da i plod slu~ajnosti, napomiwu baltimorski stru~waci.

Oni nagla{avaju da ova studija ne dokazuje da nizak nivo D vitamina izaziva depresiju.

Mogu}e je da qudi koji imaju mawak tog vitamina poseduju druge karakteristike koje ih ~ine sklonim depresiji.

Ipak, baltimorski stru~waci sugeri{u da bi u budu}nosti prevencija mawka vitamina D kod starijih osoba mogla da predstavqa deo strategije za spre~avawe depresivnog raspolo`ewa i drugih lo{ih posledica mawka tog vitamina na zdravqa.Tako|e bi normalizacija nivoa D vitamina kod starijih mogla da bude deo tretmana protiv depresije. Vitamin D se proizvodi u organizmu kad je ko`a izlo`ena sun~evim zracima, a ima ga i u nekim vrstama hrane, na primer u masnoj ribi. On poma`e da }elije apsorbuju kalcijum pa je zbog toga bitan za zdravqe kostiju.

(Tanjug)

Hamburgeri i rizik od astme koja jedu tri ili vi{e D eca hamburgera nedeqno mogla bi da budu pod ve}im rizikom od astme i {i{tawa pri disawu, dok zdrava ishrana bogata vo}em, povr}em i ribom smawuje taj rizik, poru~io je me|unarodni tim stru~waka. Istra`iva~i iz Nema~ke, [panije i Britanije su na uzorku od 50.000 dece, starosti od 8 do 12 godina iz 20 dr`ava {irom sveta, utvrdili da je veza izme|u hamburgera i astme najizrazitija u bogatim zemqima, u kojima je uobi~ajenija ishrana bazirana na brzoj hrani.

S obzirom na to da se pokazalo da ishrana bogata mesom ne pove}ava rizik od astme, hamburgeri su izgleda samo pokazateq op{teg nezdravog `ivotnog stila deteta, izme|u ostalog i gojaznosti i nedovoqne fizi~ke aktivnosti, koji pogoduje pojavi te bolesti, izjavila je vo|a istra`ivawa Gabriele Nagel sa Epidemiolo{kog instituta pri Univerzitetu u Ulmu. Nasuprot tome, preventivni uticaj vo}a, povr}a i ribe na astmu mo`e da se objasni wihovim bogatstvom antioksidantima i omega 3 polunezasi}enim masnim kiselinama, koji imaju antiinfamatorna svojstva. Pokazalo se da je naro~ito hrana bogata vitaminom C povezana sa boqom funkcijom plu}a i re|im simptomima astme.

(Tanjug)

^okolada ponekad sni`ava holesterol

Botoks protiv migrene I

DNEVNIK

okolada mo`e da snizi nivo holesterola, ali samo kod nekih qudi i ukoliko se umereno konzumira, poru~uju stru~waci Kineske akademije za medicinske nauke.Ova studija je usledila posle vi{e istra`ivawa ~iji je zakqu~ak bio da jedewe ~okolade mo`e da bude korisno za zdravqe.

Tako je jedna studija iz marta ove godine, obavqena na 19.300 qudi, pokazala da su oni me|u wima koji su jeli najvi{e ~okolade imali ni`i krvni pritisak i bili izlo`eni mawem riziku od {loga i infarkta u narednih deset godina.

Kineski tim, pod rukovodstvom dr @utai Huej, me|utim navodi da je mawak ovog istra`ivawa to {to je razlika u konzumirawu ~okolade izme|u onih koji su je najvi{e i onih koji su je najmawe jeli bila svega oko {est grama. On i wegove kolege su prou~ili medicinsku literaturu,

^

tra`e}i studije koje su se bavile time kako kakao uti~e na masno}u u krvi i utvrdili su da ih ima svega osam i da je wima obuhva}eno samo 215 osoba. Na osnovu analize rezutata ovih studija se ispostavilo da konzumirawe kakaoa smawuje nivo tzv. „lo{eg“, odnosno LDL holesterola za oko 6 mg/dL, kao i da u istoj meri sni`ava i nivo ukupnog holesterola.

Osim toga, pokazalo se da je holesterol sni`en samo kod osobe koje konzumiraju male koli~ine ka-

kaoa, u kojima ima do 260 miligrama polifenola, dok kod osoba koje jedu vi{e kakaoa, efekat sni`avawa masno}a u krvi izostaje. Polifenoli su antioksidantna jediwewa, koja se mogu na}i u vo}u, povr}u, ~okoladi i crnom vinu. [tangla ~okolade od tridesetak grama ve} ima 300 miligrama polifenola.

Tako|e je utvr|eno da zdravi qudi ne do`ivqavaju nikakav boqitak od konzumirawa kakaoa, ve} samo oni koji ve} imaju neke rizi~ne faktore za sr~ana oboqewa, na primer koji boluju od dijabetesa. Doktor Huej zakqu~uje da bi budu}a istra`ivawa dejstva ~okolade na zdravqe trebalo da budu kvalitetnija i da se rigorozno pridr`avaju metoda slu~ajnog uzorka, kao i da du`e traju. Tek tada bi, po wemu, mogle da se razre{e dileme oko korisnosti ~okolade za zdravqe i ona bi mogla da se konzumira „bez ose}awa krivice“.

(Tanjug)

Olovo u hrani i vodi risustvo olova u odre|enim prehrambenim proizvodima mo`e da ugrozi neurolo{ki razvoj fetusa, novoro|en~adi i dece, objavila je grupa nau~nika iz Evropske uprave za bezbednost prehrambenih proizvoda. Nau~nici su ustanovili da se, u pojedinim grupama stanovni{tva koje su izlo`ene pove}anim koli~inama olova, registruje smawewe nivoa koeficijenta inteligencije kod dece.

Sada{wi nivo izlo`enosti olovu, po oceni te grupe stru~waka, nije opasan po zdravqe ve}ine odraslih osoba. Kao najve}i prehrambeni izvor tog metala oni navode `itarice, povr}e i vodu iz ~esme, a od neprehrambenih izvora se pomiwu ku}na pra{ina i pra{ina na zemqi.

(Beta)

P

MU[KA POSLA / OGLASI

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

27

Mu{ke modne gre{ke `e, gu{}e i grubqe, dok su letwe tkanine uglavnom napravqene od prirodnih materijala, pa su prozra~ne. One ne idu jedna uz drugu, zato zaboravite na kombinaciju lanene pantalonesako od tvida.

islite li da su najgore stvari na svetu masna kosa, pocepana majica ili prqave noge? Gre{ite, po `enskom mi{qewu, postoji gomila modnih gre{aka koje }e vas u startu svrstati u grupu qubavnih luzera.

M

Mrqe na ode}i

Papagajsko {arenilo

Pre nego {to se obu~ete, proverite da li imate mrqe na ode}i. Ne `elite da se nabacuje zgodnoj devojci dok wen pogled neprestano skre}e na fleku od kafe na va{oj ko{uqi.

Preduga~ke ili prekratke pantalone Uvek probajte pantalone pre nego {to ih kupite, ~ak iako ste sigurni u va{e mere. Razli~ite marke mogu imati znatno razli~ite du`ine. Zapamtite ova pravila: vojni~ke i peglane pantalone treba da budu duge do po~etka va{e pete. Farmerice mogu biti duge do dna va{e pete.

Pantalone ne bi trebalo da otkrivaju ~arape dok hodate. Kada sedite, pantalone ne bi trebalo da otkrivaju vi{e od nekoliko centimetara va{e ~arape.

Previ{e uzoraka Kqu~ je ne nositi vi{e od tri uzorka, ili jo{ boqe uparite jadan ili dva uzorka sa jednom ili dve boje. Naravno,

najjednostavnija stvar koju mo`ete da uradite je da na|ete uzorak koji vam dobro stoji i dr`ite se nega.

Previ{e vrsta tkanina Dr`ite zimsku i letwu ode}u odvojeno. Zimske tkanine su te-

Preduge ili previ{e kratke majice Ako je majica preduga~ka nikako, ali nikako je nemojte gurati u pantalone. Kraj majice vi

Slomqena srca ubav je igra vatrom. Fascinira nas, greje i odr`ava na `ivotu. Ali, ~esto nije sasvim prijatna. Ponekad igra vatrom zavr{i opasnim opekotinama. U ovom slu~aju slomqenim srcem.

I{~upana i smrskana srca mo`emo prona}i na obe strane – i kod `ena i kod mu{karaca. Ali, razlikuje se na~in na koji se nosimo s wima i koliko dugo patimo. Ve}ina `ena pla~e, danima le`i u krevetu u pixami dok prijateqice preduzimaju raznorazne akcije za spasavawe. Malo slatkog, malo vi{e {opinga, pokoji izlazak, jo{ malo plakawa - i nekako krenemo daqe. Mo`da nam je srce i daqe jo{ nestabilno sklepano, ali barem smo krenuli daqe. Svoje smo isplakali.

Mu{karci ne}e danima le`ati u krevetu i plakati nad okrutnom sudbinom zbog koje su sada sami, jadni i ~emerni. Ne}e `derati kilograme ~okolade, niti }e ih grliti prijateqi i te{iti. Oni idu odmah na tr`i{te. Za po~etak procesa le~ewa nudi se, naravno, alkohol, i to ~esto u veli-

Q

kim koli~inama. Umesto suza, mu{karci povra}aju od piva i rakije. I nekako sebi ne daju dovoqno vremena da ponovo sastave slomqeno srce u barem donekle stabilnu celinu.

I onda upoznaju novu devojku.

Nije rekost da `ene uspeju, uprkos patwi i jakim emocijama, da krenu daqe i da se ne okre}u

previ{e ka pro{losti. Ali mu{karci ~ije je srce slomqeno ~esto vuku tu ranu du`e vreme. I naravno nagrabusi slede}a devojka koja treba da le~i ne{to {to nije slomila, a on je tako hladan i suzdr`an jer se, naravno, boji za svoje srce.

Milica (24): „Moj najboqi prijateq imao je dugu vezu od ~etiri godine jo{ pre par godina. Do sada je ostao solo. Ona ga je prevarila.

Ne da on nije imao devojke u me|uvremenu, ali iskreno, veze su trajale ili jedno ve~e, nedequ dana ili najvi{e jedan mesec. To nisu veze. I dan-danas se pokrene pri~a oko negove biv{e. On nekako i daqe ne mo`e da krene daqe.“ Slomqeno srce nije igra.

Niti bilo ko treba wime da se poigrava. Ali, ako je jedna devojka bila neoprezna, ne zna~i da slede}a treba da ispravqa wene gre{ke. Prvo nije pravedno, drugo nije realno. Sami treba da sastavite slomqeno srce. I gre{ke koje je pravila va{a biv{a ne prenosite na svoju sada{wu. Ona nije kriva {to je va{a pre|a{wa igra vatrom zavr{ila s kobnim posledicama. Jedino {to posle gadnog raskida mo`ete uraditi jeste da date sebi vremena za oporavak. Prestanite da glumite da ne patite i da niste povre|eni, jer }ete tako patwu pretvoriti u dugogodi{wu agoniju.

trebalo da bude na polovini patent zatvara~a. Sve du`e od toga je preduga~koo, a sve kra}e od toga }e otkriti previ{e ko`e prilikom sagiwawa. Kqu~ je u tome da prona|ete majicu koja odgovara va{oj vrsti tela.

wim mesecima jesu visoke ~arape na kratke pantalone. Kupite par kratkih ~arapa koje ne prelaze va{ ~lanak. To itekako doprinosi va{em ukupnom izgledu.

„Razigrane” majice

Koristite prozirni gel prilikom brijawa tako da mo`ete da vidite svoju ko`u ili kupite malo ru~no ogledalo i istra`ite svoje lice izbliza posle brijawa. Pobrinite se ne bude mesta koja su vam promakla.

Dr`ite se majica sa jednom ili dve boje, a izbegavajte majice sa dre~avim dizajnom, logotipima i sli~nim. Ovakve “smirene” majice vam daju vi{e prostora za kombinovawe sa raznim jaknama i puloverima.

^arape i sandale Najve}i gaf koji vam se mo`e dogoditi jeste taj da nosite ~arape, a obu~ete sandale. Nemojte na to ni da pomi{qate. Jo{ jedna stvar koju treba izbegavati u let-

Nepotpuno brijawe

Spojene obrve Jednom nedeqno po~upajte ili ne`no obrijte podru~je izme|u obrva. Naravno, uvek mo`ete oti}i na lasersko uklawawe. Jedan ili dva tretmana }e sigurno re{iti va{ problem zauvek.

Kako otvoriti bocu {ampawca vek se mu~ite otvarawem boce? Taman kad ste mislili da }ete zadiviti sve devojke u prostoriji, vama pola ~epa ostane u boci?

Hm... Postoje dve uobi~ajene metode za otvarawe boce {ampawca.

U

Metoda 1 Odve`ite `icu. Jako protresite bocu. Pustite da ~ep izleti. Pri~ekajte da prestane da se peni. Nato~ite u usta.

Savr{eno kada slavite pobedu nad nekim u svla~ionici sa momcima. Ne tako fensi za zabavice.

Metoda 2 Izvadite bocu iz hladwaka.

Koriste}i salvetu, obri{ite dodatnu vlagu sa boce. (Ne sme da vam klizi u ruci.)

Prebacite salvetu preko vrata boce i lagano zamotajte, prekrivaju}i ~ep. (Tako ne}ete nekog slu~ajno onesvestiti.)

Palcem dr`ite ~ep, odve`ite `icu i maknite je.

Dr`e}i ~ep ~vrsto na mestu, ~vrsto uhvatite dno boce. Okrenite bocu, ne ~ep, sve dok ~ep ne po~ne da popu{ta.

^ep bi trebalo da iza|e uz lagani ‘hvu{‘ zvuk, a ne glasni ‘pop’. Glasni pop zna~i da ste dozvolili da iza|e previ{e vazduha, {to nije dobro. @elite da sa~uvate {to vi{e mehuri}a, a `ene vole mu{karce koji mogu da kontroli{u svoj pop...

19380

Previ{e boja privla~i pa`wu, ali ne onu po`eqnu, kojom }ete privu}i devojke. Ograni~ite va{ izgled na samo tri boje ili nijanse i poku{avajte da dr`ati stvari {to jednostavnije mogu}e. Dr`ite se palete boja. Boje nasuprot jedna drugoj na paleti „komplementarne boje“ (npr. qubi~asta i `uta, naranxasta i plava). Susedne boje nazivaju se „analognim bojama“ (npr. naranxasta, `uto-naranxasta i `uta). Kada poku{avate da slo`ite boje, dr`ite se komplementarnih i analognih boja. Tako|e, mo`ete izbe}i mnoge gre{ke jednostavnim podudarawem blede ode}e sa bledom obu}om i tamne ode}e s tamnom obu}om.

28

sreda23.jun2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN Danas, 23. juna navr{ila se godina tuge i bola od kako nije sa nama na{ najmiliji

STAN 350m2, drugi i tre}i sprat zgrade, jedna celina. Centar.

Pogodan za kancelarijski prostor, izdajem ili prodajem.

Telefon 065/605-77-40.

3017

Sa{i Bartolovi}u

Sa{i

PRODAJEM deqiv plac, Bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1, . Cena 2.5e/m2.

Hitno!

Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668.

3052

Savo Bajagi} 26. 1. 1935 - 26. 6. 2009.

@ivi{ u na{im srcima.

UGOSTITEQSKI OBJEKAT na Fru{koj gori, 1000m2, 20 le`aja, 80 mesta, 100 mesta na terasi u funkciji, izdajem ili prodajem. Tel. 065/605-77-40.

3016

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2912 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-6896.

3012

PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren, eleminisan za 7 dana, deda Rado{. Tel.: 037-490/797, 064/240-55-49.

2802

od: Milice, Baneta, Mladena i Nemawe.

od dru{tva ispred Moke.

O`alo{}eni: supruga Mira, k}erke Maja i Ksenija, zet Nenad i unuka Lenka.

Posledwi stricu

pozdrav

3155

3156

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

3154

Posledwi pozdrav drugu

Stevanu He|i 1946 - 2010.

Sa{i Bartolovi}u

Nikada te ne}emo zaboraviti.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta atkviteta. Telefon 021/661-0916, 064/515-0777.

1928 IZDAJEM halu 359 m2, industrijska zona sever I N. Sad. Telefon 063/863-70-10.

3078 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

3111

Posledwi pozdrav

Porodice: Jovi} i Rudi}.

od drugova: Pele i Xambi}a sa porodicom.

3147

3146

Bratanica Sawa Ne{kovi} sa porodicom.

3141

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Todor Stefanovi}

Stevan He|i

1943 - 2010.

Sahrana }e se obaviti 23. 6. 2010. god. u 11.45 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: supruga Slavka, sinovi Qubi{a i Neboj{a sa porodicama.

1946 - 2010.

Sahrana je u sredu, 23. 6. 2010. godine, u 17 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena deca: sin Stevica i }erka Tawa sa porodicama.

3139

3145

Sa{i Bartolovi}u

Sa{i Bartolovi}u

POMEN

23. 6. 2003 - 23. 6. 2010.

Porodica Zubovi} sa baba Bojom.

Pro{lo je sedam dugih godina od kada nije sa nama na{

3142

Posledwi pozdrav

Julki Brkqa~ 1922 - 2010.

Sahrana je danas, 23. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ene porodice: Mari}, Bobinac i Penovi}.

Zeka Ve~no }emo ~uvati se}awe na tebe.

Tvoji: Amir, Sne`ana i Goran.

5901/P

3151

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragoj

29

sreda23.jun2010.

3

SE]AWE

23. 6. 1990 - 23. 6. 2010.

Posledwi pozdrav bratu

DVOGODI[WI POMEN

Petar Radivojevi} ro|. 1939.

tetka Maci

Sa{i

Stevanu He|i 1946 - 2010.

od: tetke Nata{e, te~e Cuce i baba Borke.

Uvek }e{ biti u na{im mislima, u na{im srcima...

Posledwi sestri}u

pozdrav

Mom~ilo Kqai} sa porodicom.

3127

3112

dragom

Dana, 21. 6. 2010. upokojila se na{a draga

Sestra Marika, sestri~ine Mirjana i Verica sa porodicama.

Pionir lokalnog radioinformisawa Vojvodine, osniva~ i dugogodi{wi direktor Radio Stara Pazova (Vojka) Tu`ni {to su ga rano izgubili, wegovi: supruga Branislava, sin Goran i sestra Jelena Haxi} sa porodicom.

Dimitriju - Milenku Damjanovu Sa qubavqu zaborava.

ga

~uvamo

Dana, 29. 6. 2010. godine navr{ava se 10 godina od smrti na{e drage majke i supruge

od sestre Nade i zeta Lale sa decom.

Wegovi najmiliji.

3101

3124

2703

SE]AWE

od

Jovici Topi}u

Posledwi pozdrav

Za ve~nu uspomenu, u Gospodu preminulom

3140

Maca Kqai}

TROGODI[WI POMEN

Sa{i

Sa{i Bartolovi}u

Volela si i bila voqena. To je privilegija bogova.

Po~ivaj u miru.

od: ujaka Bate, Buce i Dragana sa porodicama.

Dragi

ro|. Vojnovi}

Tvoji do nezaborava: sestra Milica i sestri~ina Buba sa decom.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

tetka Nada, te~a Andrija, brat Andrija, snaja Svetlana, brat Sa{a i sestra Klaudija sa decom.

3099

3083

3138

Dana, 21. 6. 2010. godine ve~nim snom zaspala je moja Mala, moja si}u{na tetka velikog srca

Dana, 23. 6. 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{e drage mame, bake i prabake i ta{te.

3128

Zdravko Brki}

Jovici Topi}u

Stojanke Grbovi}

SE]AWE

od porodice Davidov: Bate, Gize, Sa{e i Dejana.

3116

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj miloj mami

23. 6. 1991 - 23. 6. 2010.

23. 6. 2007 - 23. 6. 2010.

Sa neizmernom qubavqu ~uvamo uspomenu na najboqeg mu`a i oca.

tatice

Zori Zeqkovi}

Maca Kqai} @ive}e zauvek u mom srcu i mojim mislima.

prerano si me napustio.

Porodica Brki}.

Fajka Marija Magdolna

Milan Zoranovi}

Tvoja }erkica Mirjana.

Sestri~ina Marija sa svojom porodicom \or|evi} i porodicom Bulatovi}.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

Tvoji najmiliji.

3129

3100

3082

2979

voqenom

PETOGODI[WI POMEN na{em dragom i nezaboravqenom

3136

Posledwi pozdrav

Posledwi drugu

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom suprugu i tati

pozdrav

Julki Brkqa~

Sa{i Bartolovi}u od wegove An|elke i }erke Mirjane.

23. 6. 2005 - 23. 6. 2010.

Peri

Sahrana je danas, 23. 6. 2010. godine, u 13 ~asova u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ene porodice: Mari} i Bobinac.

3131

od Tome, „Ma|ara” i Tike.

Zahvalni na tvom prijateqstvu.

3122

3103

3130

SE]AWE

Obrad Ra~i} 23. 6. 2009 - 23. 6. 2010.

S qubavqu i po{tovawem, porodica.

Tvoja tetka Quba i brat Vaso iz Austrije.

3098

1974

Posledwi pozdrav majci na{eg Dejana

Maci Kqai}

Julki Brkqa~

Sahrana je danas, 23. 6. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi neute{ni roditeqi, otac Marin, majka Mirjana, supruga An|elka, }erka Mirjana i sestra Sawa.

Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. Uvek si sa nama i u na{im srcima. Uvek smo te voleli i vole}emo te zauvek.

Neka te an|eli ~uvaju!

3119

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 38. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Sa{a Bartolovi}

Branka i Qiqa sa porodicama.

Milanu Gwatovi}u

1922 - 2010.

Od kada te nema majko, bol za tobom je sve ve}i i samo ti mo`emo re}i, neka ti je ve~na slava, a malo je re}i majko, za sve ti mnogo hvala.

Antoneti Trm~i}

1922 - 2010. od sestara: Ru`e, Perse i Milice.

od: Milana, Zorana i \or|a sa porodicama.

3104

3125

od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

5900/P

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.35 00.30

TV PROGRAM

sreda23.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Surutka Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Sredina Iz na{eg sokaka: KUD “Srbija” i Trio “Panonski biser” Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova [aputawe `ivota Cinema siti, specijalna emisija umetni~kog programa Eliza iz Rivombroze

06.05 08.00 09.00 09.52 10.26

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 11.45 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 19.05 20.00 20.30 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Vju Tin in Zatvori Na{ gost Sajam infonet Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Glas Amerike

11.04 12.00 12.25 12.29 12.44 13.30 15.36 15.50 17.57 18.58 19.30 20.05 20.20

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Zona Zamfirova Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Izvo|a~i Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Fudbal - SP: Gr~ka - Argentina Gastronomad Fudbal - SP: Slovenija - Engleska, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal - SP: Australija - Srbija, prenos

06.35 07.00 08.20 08.40 09.05 09.30 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.50 23.40 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam Zeleni sat Transplantacije Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Losos Devoj~ica prqavih ruku Slon Benyamin Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Vojvo|anska ma|arska kinematografija (ma|) Muzi~ki program – ma|arska muzika TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Devoj~ica prqavih ruku Igra TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.30

Hrana i vino Evo nas kod vas Baltazar Objektiv Moja porodica Prizma Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv NS klinci Radionica Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Objektiv Buntovnici Moja Amerika Tajanstvene pri~e

06.30 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00

Grend Slem Vimbldon Ful Tilt poker Fudbal mondijal magazin Svetski Sport magazin Vimbldon Pregled Moto GP Velika Britanija Mobil 1 Grid Grend Slem Vimbldon TVS Ful Tilt poker Vimbldon sreda Grend Slem Vimbldon

13.30 14.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Planeta zemqa, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

07.05 07.38 08.03 08.27 08.34 09.04 09.29 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.57 13.59 14.28 14.53 15.16 15.50 17.50 18.23 18.50 19.18 19.54 20.22 22.21 23.22 23.48 00.48 01.11

^ari ribolova Odvode}i gledaoce u svet prirode, autori emisije Mirko Kawuh i Mile Tau{an, uz pomo} brojnih qubiteqa sportskog ribolova, tra`e odgovore na pitawe za{to su nastale izreke da je „najgori dan proveden na pecawu boqi od najboqeg dana `ivota bez pecawa” i da „ni Bog dane provedene u ribolovu ne ra~una u `ivotni vek.”

(RTV 1, 22.40)

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Nemawa Vidi}

FUDBAL – SP

Australija - Srbija (RTS 1, 20.20) 22.23 23.05 23.55 00.10 00.19

04.00 05.11 05.47

RT dobre nade Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Fudbal - SP: Gana - Nema~ka (r) Posrednik Fudbal - SP: Australija - Srbija (r) Fudbal - SP: SAD - Al`ir TV prodaja Verski kalendar

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.35 11.50 12.45 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.00 00.05 03.00 04.00 05.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Banzuke Izgubqeni Film: Striptiz Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Karlitov put Foks vesti Film: Slu`avka po kazni Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Slu`avka po kazni

01.55 02.42

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Klinika Vet Novo grobqe u Beogradu: Memorijalni park Animalia Interfejs TV mre`a Vode Srbije Op{teobrazovni program \avoqi triler: Nemawa Radulovi} Trezor Klinika Vet Novo grobqe u Beogradu: Memorijalni park Animalia Tehnologija danas Fudbal - SP: SAD - Al`ir, prenos Odbojka na pesku: Prvi turnir prvenstva Srbije, reporta`a Gomboce Mali medved Mi{a Vavilon U svetu Fudbal - SP: Gana - Nema~ka, prenos Izvo|a~i Beokult Kamerna TV scena: Betoven Tehnologija danas Egzit interaktiv

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kaskaderi 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Valander – ^ovek koji se sme{io 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Paket

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 16.00 16.35 17.00 18.30 19.15 22.00 00.00 00.36 01.30 02.20

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Otvorena vrata Vesti B92 Vimbldon Film: Ubistvo u Ejnyels Folu Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

SERIJA

Re`i me Tajne i bolna pro{lost izlaze na videlo kada se [on i Kristijan na|u na psihoterapiji za parove. Posta}e po-

05.30 08.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

Jutarwi program @irko Hrasti} Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 02.10 03.00

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Tagart Riznica ^asna re~ Luda ku}a Telemaster Film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010

Yoeli Ri~ardson

sebno zanimqivo kada se Liz i Met pojave na jednoj od seansi.

Uloge: Dilan Vol{, Yulijan Mekmahon, Yon Hensli, Yoeli Ri~ardson (B92, 00.36) Branka Nevisti}

^asna re~ (Ko{ava, 22.00)

Kenet Brana

Valander – ^ovek koji se sme{io ^uvenom detektivu za pomo} se obra}a stari prijateq, advokat. On ga moli da mu pomogne u istrazi sumwivih okolnosti pod kojim je umro wegov otac. Valander odbija da u~estvuje u istrazi jer je suspendovan. Kada i wegovog prijateqa prona|u mrtvog, Valander kasno shvata da je doneo pogre{nu odluku.

Uloge: Kenet Brana, Roland Hedlund, Seli Harst, Sejdi [imin, Sara Smart Re`ija: Endi Vilson (Avala, 21.30)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 22.00 01.00 02.45

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Plavi an|eo Farma - u`ivo Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - u`ivo, izbacivawe Farma - u`ivo Film: Sa~uvati obraz Siti

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda23.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 16

Pi{e: dr Bojan Jovanovi} 07.00 09.13 10.15 11.12 12.00 12.15 12.32 13.20 14.20 14.35 15.10 15.55

Vivika Ej Foks

SERIJA

Nestali Upravo u trenutku kad Yes i Kolin kre}u na odmor, odmah posle Antonijeve vesti da je krenuo u Boston na seminar koji dr`i wegova biv{a devojka, Nikol saznaje da je wen osmogodi{wi ro|ak nestao s piknika u ^ikagu...

Uloge: Vivika Ej Foks, Katerina Skorsone, Antonio Kortez, Yon Polok Autor: Glen Dejvis (Nova TV, 23.35) 08.45 10.40 11.40 12.20 13.15 14.05 16.00 17.00 17.20 17.40 18.25 19.15 20.05 21.05 22.05 23.10 23.25 00.20 00.50 01.20 02.20 03.20

Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma, specijal Nejvi CIS UFC specijal Ve~erwe vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Heroji Uli~ni ples, film

08.00Qubavni problemi 08.30 Veliki nau~nici 09.00 Tajne dubina 10.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 11.00 Berlinski vazdu{ni most 12.00 Mumija koja je do{la iz leda 13.00 Po~etak rata 14.00 Drevni kineski sportovi 15.00 Izdaja 16.00 Viktorijanska farma 17.00 Vikingovo putovawe 18.00 Patrik 19.00 Nepotopivi Titanik 20.00 Ma~ 21.00 Lov na Careve krstarice 22.00 Biblijske zagonetke 23.00 Izdaja 00.00 Viktorijanska farma 01.00 Vikingovo putovawe

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraj rata Pre rata Marion – kraqica lopova Crna ma~ka beli ma~or Marion – kraqica lopova Man to man Nole {ou Goli{ave lepotice U senci ma~a

06.00 Otelo 08.05 Sivi vrtovi 09.50 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 11.40 Filmovi i zvezde 12.10 Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega 14.05 De~ak u prugastoj piyami 15.40 Impijeva zemqa ~uda 17.05 Putnici 18.35 Fantasti~na ~etvorka: Srebrni Leta~ 20.05 Neobi~ni slu~aj Benyamina Batona 22.50 Pacifik 23.50 Spartak: Krv i pesak – Legende 00.45 Ubrzavawe 2: Visoki napon 02.20 Tropska oluja 04.05 Izdajnik

16.55 18.15 18.30 19.30 20.15 22.10 22.50 23.35 00.15 00.35 01.15

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca 1917, dok. film Opra {ou Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Siti Folk 2010: Lisabon Na vodenom putu 3: [etlandska ostrva, dok. serija Na vodenom putu 3: Bolnica za korwa~e, dok. serija Hrvatska u`ivo Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Dve sestre za kraqa, film Proces Dnevnik 3 e-Hrvatska Nau~ne vesti Dr Haus Film: Nevini glasovi

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Ratna nevesta Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Dobra `ena U zoru Druga {ansa Ubistvo iz zadovoqstva Dodir an|ela

Nevini glasovi ^ava je jedanaestogodi{wi de~ak koji `ivi sa svojom siroma{nom porodicom u gradi}u koji je trenutno bojno poqe izme|u gerilaca i dr`avne vojske. Shvata da }e uskoro, kao i ostali vr{waci, biti regrutovan za neku od strana u sukobu...

Uloge: Karlos Padila, Leonor Varela, Gustavo Muwoz, Hose Marija Jazpik, Ofelija Medina, Danijel Gimenez Ka~o, Jorge Angel Torielo Re`ija: Luis Mandoki (HRT 1, 01.15)

Leonor Varela

09.55 10.40 12.55 13.25 13.45 14.40 15.50 19.10 20.20 22.20 01.25

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Tri Hil Posledwa zima, film Crveni patuqak Simpsonovi Re~ i `ivot Pet zvezdica Fudbal, SP: SAD - Al`ir / Slovenija - Engleska Afrovizija Fudbal, SP: Australija Srbija / Gana - Nema~ka Afrovizija 00.25 Siska [apta~ica duhovima

Otpadnici Intermeco 1 S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Horor ekspres Intermeco 3 Smrtonosna vrelina Majstori horora Otima~i potopqenog blaga @ene fudbalera Strah

04.00 Zavijawe 06.00 Magla 08.00 Bilo jednom na Sredwem zapadu 10.00 Moj tata lopov 11.30 Pekar 13.00 Pokemon heroji 14.20 Bogovi i generali 17.50 Nepobedivi 20.00 Pre i posle 22.00 Magla 00.00 Vla`ne usne 02.00 Qubav prvi put

Ana Belknap

SERIJA

CSI: Wujork Dok usred Times Skvera u`ivo pozira u velikoj ~a{i za martini, mlada devojka je iznenada ubijena. Tokom pregleda mesta zlo~ina i tela devojke, detektivke Stela i Lindsi otkrivaju kako je uzrok smrti nakupqawe vode u plu}ima i vrlo otrovna si}u{na meduza...

Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmin \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil Re`ija: En Donahju (RTL, 22.40) 07.55 10.10 11.00 11.30 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.55 01.35

RTL ritam zona - Retro Bibin svet Kraq Kvinsa Rejmond Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 L.A. Dragnet Kosti CSI Wujork U akciji, film Astro {ou

.08.40Razotkrivawe mitova 09.35 Usporen snimak 10.30 Kako se to pravi 10.55 Kako se pravi?

11.25 Megagraditeqi 12.20 Auta po meri 2008.

13.15 Ameri~ki ~operi 14.10 Peta brzina 14.35 Prqavi poslovi 15.30 Opasan lov 16.25 Megagraditeqi 17.20 Pre`ivqavawe 18.15 Razotkrivawe mitova 19.10 Kako se pravi?

20.05Pre`ivqavawe 21.00 ^udovi{ta iz reke 21.55 Put tornada 22.50 U deli}u sekunde 23.45 Auta po meri 2008.

08.30 09.00 09.30 10.30 11.30 12.00 14.00 14.30 15.30 15.40 17.15 18.00 18.10 18.45 18.50 19.55 21.35 21.40 21.50 22.05 22.30 23.00 00.00 01.00

Fudbal Automobilizam Superbajk Veslawe Fudbal Bilijar Fudbal Letwi biatlon Fudbal Bilijar Veslawe Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Golf klub Svi sportovi Jedrewe Svi sportovi Fudbal Letwi biatlon Paraolimpijada Fudbal

Prst u oko

odnosu na vreme kada su radnici nekadaprevisoke u odnosu na vrhunske nau~nike u na{we mo}ne tekstilne industrije Novog {im institutima koji se finansiraju iz istih Pazara jedva ~ekali da se radosno upute poreskih izvora, u prenagla{enom egoizmu qudi svojim ku}ama, 24. aprila 2009. godine oko 14 ~ana vlasti vidimo epicentar wihove moralne anesova sve je imalo suprotni predznak. Grupa od destezije. setak radnika, koji su prethodnog dana zbog svog Pomiwawem zajedni~kog izvora finasirawa vi{emese~nog egzistencijalnog bezna|a zapo~emisli se na istu poga~u koja se u ovoj politi~li {trajk gla|u, zakqu~ava se u znak revolta u koj konstelaciji uvek nepravedno i neravnomersindikalnim prostorijama u zgradi „Jezero”, a no deli. Oni kod kojih je no` odsecaju i uzimaju Zoran Bulatovi}, jedan od sindikalnih lidera i najve}e delove i ostaju gluvi na vapaje gladnih predsednik Udru`ewa tekstilaca, odseca no`em oko sebe. Zato kada ne mogu poga~u ili kola~, dve tre}ine malog prsta leve ruke.

Odse~eni prst koji je nesre}ni ~ovek iza re{etaka dr`ao u desnoj ruci i pred televizijskim kamerama, direktno i jasno je pokazao na one koji su se do tada oglu{ivali o radni~ke zahteve. Prst su, kako se saznalo, najpre progutale samo kamere, ali je pretwa o~ajnika da }e ga pojesti jer je ostao bez hrane dala ovoj stra{noj slici dimenziju prizora iz [ta brojati i ~ime? pakla. Tu pretwu je, po sopstvenom priznawu, i realizovao, a kada je o~ajnici seku sopstvene prste kao posledwu potom, na nagovor gradona~elnika, povre|eni opomenu vlastima da se urazume jer dolazi poBulatovi} preba~en u novopazarsku bolnicu, nesledwe vreme. U takvom nezavidno stawu poveurohiruzi su mu samo za{ili ranu da ne bi iskr}ava se agresivnost prema drugima, ali i prema vario. Vrativ{i se {trajka~ima, zapretio je da sebi, smawuje tolerancija i mogu}nost samokon}e po~eti da seku i jedu delove svojih tela sve trole. dok ministri ne do|u i ne daju ~vrste garancije Saka}ewe ima dubqe obredne i mitsko zna~eda }e dr`ava po~eti da re{ava wihove probleme. we, a obrazac takvog odnosa prema drugima i seSamosaka}ewe zavr{eno autoantropofagijom bi ocrtan je pona{awem bogova. Neki od wih su skrenulo je pa`wu vlasti, medija i {ire javnosakatili druge, kao {to je to u~inio Kron kasti na izuzetno te`ak polo`aj novopazarskih striraju}i svoga oca Urana, dok su se neki samotekstilaca. Obe}awa data nakon pro{logodisakatili, po{tuju}i datu re~ ili su to ~inili u {wih pregovora nisu realizovana, a problem krizi svog du{evnog zdravqa. Bez obzira na to da tekstilnog kombinata „Ra{ka” ostao je nereli se povre|ujemo svesno ili nesvesno, ~in samo{en. U tom smislu i odsecawe dela prsta vo|e saka}ewa ima zna~ewe `rtve koja se prinosi otu{trajka nije bio nika|enim silama da bi se kav egzibicionisti~ki umilostivile. niti mazohisti~ki gest, Svako samorawavawe Kada ne mogu poga~u ili kola~, a najmawe autoqudoi samoubistvo je, u stvao~ajnici seku sopstvene prste kao `derski ~in. ri, agresija koja se zbog posledwu opomenu vlastima da se Ritual kojim se ovaj nemogu}nosti ispoqaurazume jer dolazi posledwe vreme vawa prema drugom, hrabri ~ovek odvojio od dela svog tela imao je za usmerava ka sebi kao dociq da pribli`i egoistupnom objektu. Taj sti~nu i egocentri~nu aktuelnu vlast sve ve}im preokret ima bitnu eti~ku poruku kojom pojedii dramati~nijim socijalnim problemima novonac {titi drugog od sopstvene agresivnosti, ali pazarskih tekstilaca. Prizor s odse~enim prse drugi ne {tedi od stra{ne optu`be za nezastom suo~ava nas s bolom `rtve koji sa `ivotne vidno stawe u koje je dovedena `rtva samosaka}ei socijalne margine postaje sredi{te dru{tvene wa. Uperen ka krivcu, odse~eni prst nema sudpa`we. Odse~eni deo tela pretvara se u ogledalo binsko odre|ewe jer pokazuje snagu qudske voqe ~ovekovih ostataka kao posledice izmrvqne i i spremnost da se ne i{~ekuje pasivno ono {to je rasute qudskosti. ^ini se da je ovaj ~in ne samo navodno zapisano kao `ivotni scenario. Ukolipokrenuo savest i uticao na to da profunkcioniko takav manuskript i postoji, onda je doga|ajem {e dr`avni aparat ve} je pokrenuo i mnoga druga sa se~ewem prsta on bitno dopisan i promewen. pitawa koja ~ekaju odgovor.

Sudbina je uzeta u sopstvene ruke da se samosaU kakvoj to stvarnosti `ivimo kada je {trajka}ewem iska`e simboli~ko samoubistvo i amka~ posegao za samosaka}ewem da bi skrenuo pabis do drugog premeri krikom. Nije u tom ~inu `wu dr`avi na to da po~ne urgentno da re{ava `rtvovan deo tela da bi se spasao organizam, ve} egzistencijalne probleme tekstilnih radnika? da bi se po~ela postupno, odsecawem dela malog Mo`da se odgovor krije u izjavi funkcionera i prsta, ispitivati osetqivost vlasti na qudsko poslanika Demokratske stranke B. Risti}a, koji stradawe. ^ini se da je za sada bila dovoqna ova je rekao „da se ne ceni ~iwenica da poslanici `rtva da vlast mrdne svojim malim prstom i udonisu pet godina podigli platu, a za to vreme je voqi zahtevima {trajka~a. No, pitawe je da li do{lo do rasta zarada u drugim javnim sektori}e se nakon povoqnog ishoda pregovora, ovakvi ma”. Sagledamo li ovu izjavu u kontekstu saznawa postupci {trajka~a ponoviti u drugim na{im da su te astronomske poslani~ke plate i danas sredinama.

U

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda23.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas budite pa`qivi u svemu {to se ti~e tu|eg novca, nekretnina i kredita. Na poslu }e biti veoma dinami~no. [ira familija vas mo`e okupirati. Imate potrebu za slobodom. [etwa, {oping?

BIK 20.4-20.5.

Imate potrebu da uredite svoj `ivotni prostor. Izgleda da vam je tu najlep{e i najboqe. ^ak biste i posao mogli raditi u svom stanu.

Boqe }ete tako zaraditi. Radite vi{e stvari u isto vreme, i to je OK.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

23. jun 2010.

Sunce polako odlazi iz va{eg znaka pa }ete i vi spontano izgubiti i razrediti odre|ene susrete i osobe, dru`ewa i kontakte na li~nom planu. Vreme odmora vam donosi mnogo mogu}nosti.

Tokom prepodneva nemojte zapo~iwati nove poslove i poduhvate ve} odlo`ite neke stvari za sutra.

Telepatsko i emotivno jedinstvo s partnerom daje smisao i sadr`aj svemu {to ~inite i ose}ate.

Neko je zaqubqen, javno ili tajno, sasvim svejedno. Ni{ta ne mo`ete sakriti od o~iju javnosti. Partner se u velikoj meri napaja va{im optimizmom i {armom. Kreativno zavo|ewe i provod, izlazak.

Budite strpqivi i dosledni jer su dugoro~ni planovi sasvim izvesni i uspe{ni. Sigurnost kojom pridobijate poverewe u svom okru`ewu ne}e vas napustiti. Tajna qubav i javno prijateqstvo.

VAGA 23.9- 23.10.

Sagledajte promene koje su se desile u posledwe vreme, i to naboqe, naravno. Potrebni ste i nezamewivi u dru{tvu. Venera je u umetni~kom znaku Lava, pa budite kreativni. Izlasci.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ostvarujete dobre kontakte s inostranstvom pa mo`ete putovati na odmor i dobar provod, a mo`ete i vi{e od toga. Neko vam je naklowen iz ~istog srca i velike qubavi.

Dugovawa?

Oslonite se na sebe i ve} stvorene stabilne poslove i odnose. Na radnom mestu se neka dugovawa te{ko napla}uju, i to }e tako potrajati jo{ mesec dana. Prihvatite ~iweni~no stawe. Planovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

U karijeri u`ivate simpatije pretpostavqenih pa na {armantan i qubazan na~in mo`ete ostvariti svoje ciqeve. ^ak i kada u vama sve vri od velikih `eqa, to ne}ete pokazati. Samokontrola.

Ujutru se restartujte, poput kompjutera, da biste boqe funkcionisali tokom dana. Popijte svoju prvu jutarwu kaficu polako i na miru, meditiraju}i. Podelite s partnerom svoje `eqe i ma{tarije. Zavedite.

Prolazne situacije u karijeri nemojte shvatiti i suvi{e ozbiqno, ba{ zato {to je sutra sasvim nov dan. Kreativni ste i inspirativni pa budite i dobro raspolo`eni. Odustanite od svakodnevnih obaveza.

Ma{ta.

TRI^-TRA^

Galantni Yoni V REMENSKA

PROGNOZA

PROHLADNO

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

22

Sombor

21

Kikinda

21

Vrbas

21

B. Palanka

20

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

20

Vr{ac

17

Srbija Beograd

19

Kragujevac

17

K. Mitrovica 16 Ni{

Zaqubqenik u fudbal Xoni Dep je ekipi sa seta novog nastavka „Pirata s Kariba” poklonio televizore kako bi mogli da prate Svetsko prvenstvo u fudbalu u Ju`noafri~koj Republici.

Xoni je kupio nekoliko televizora i postavio ih svuda po setu kako bi u pauzama mogli da gledaju utakmice.

Osim za fudbalom Xoni je lud i za mirisnim sve}ama, pa je tako na snimawu trilera „Turista” u Veneciji na sve}e dnevno tro{io 100 dolara.

Ina~e, u nastavku filmske pri~e o gusaru Xeku Sparou „Pirati s Kariba” pojavquje se i Penelope Kruz.

17

S KI { OM

VIC DANA

Evropa

Madrid NOVI SAD: Prohladno sa slabom ki{om ujturu, a zatim suvo. Po podne delimi~no razvedravawe. Vetar umeren do poja~an severozapadni. PriRim tisak malo ispod normale. Temperatura bez ve}eg kolebawa, od 13 ujutru London do 20 stepeni po podne.

VOJVODINA: Sve`e za ovo doba godine i vetrovito. Pre podne Cirih obla~no sa slabom ki{om na jugu Vojvodine, a po podne ve}inom suvo uz deBerlin limi~no razvedravawe i sun~ane periode na severu i zapadu Vojvodine. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak malo ispod normale. MiBe~ nimalna temperatura 11, a maksimalna 22 stepena.

Var{ava SRBIJA: Hladno sa ki{om i vetrovito. U Vojvodini prestanak padavina i delimi~no razvedravawe po podne. Vetar umeren do poja~an severoKijev zapadni. Pritisak malo ispod normale. Usled obilnih ki{a, vodostaji na rekama u porastu uz mogu}e lokalne poplave. Minimalna temperatura 10, Moskva a maksimalna 22 stepena u Subotici.

Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U drugoj polovini sedmice mawi porast temperature uz nestabilno vreme sa povremenom St. Peterburg ki{om i lokalnim pquskovima sa grmqavinom. Do nedeqe temperatura isAtina pod proseka za ovo doba godine. Idu}e sedmice toplije.

Pariz

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Iznad na{eg podru~ja se zadr`ava nepovoqna biometeorolo{ka situacija za hroni~ne bolesnike i meteoropate. U saobra}aju se savetuje maksimalna opreznost.

33 27 27 9 22 22 17

Muja vodi qubav sa `enom svog jarana Hase. Odjednom woj zvoni mobilni. Ona se javqa, kratko pri~a, a Muja je nakon razgovora pita: - Ko je zvao?

- Haso je zvao, ka`e da je s tobom na kuglawu!

25

SUDOKU

30 23 21 28 26

Minhen

21

Budimpe{ta

22

Stokholm

21

9

6 7

3 3 6

6

1

9

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

552 (-4)

Slankamen

666 (-6)

Apatin

642 (-3)

Zemun

602 (-8)

Bogojevo

643 (-2)

Pan~evo

592 (-8)

Smederevo

650 (-8)

Ba~. Palanka 603 (-7) Novi Sad

616 (-9)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

1 9 4 5 7 3 8 6 2 TISA

4

SAVA

N. Kne`evac

772 (4)

S. Mitrovica

321 (-1)

Tendencija porasta

Senta

765 (5)

Beograd

551 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

652 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

688 (-6)

NERA

Hetin

246 (12)

130 (12)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije

Kusi}

2

6 8

4

7 6 2 1 4 8 3 9 5 5 3 8 9 6 2 4 1 7

7

3 4 7 8 5 1 6 2 9

1

3

4 84 (10)

7

4 7

8 1

9 2 5 6 3 7 1 8 4 6 8 1 2 9 4 7 5 3 2 7 6 4 1 9 5 3 8

9

3

7 6

4 1 9 3 8 5 2 7 6

2

3

8 5 3 7 2 6 9 4 1 Re{ewe iz pro{log broja