Dnevnik 23.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 23. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23114 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: S. [u{wevi}

RADNICI „VOJVODINAPUTA–BA^KAPUTA” JU^E BLOKIRALI SAOBRA]AJNICE

Pu ta ri le gli na drum da iza |u iz ago ni je Putarske firme u sastavu „NIBENS grupe„ iz Novog Sada, Beograda, Ni{a i Kragujevca ju~e su radikalizovale protest i blokirale vi{e saobra}ajnica i mostova u Srbiji jer ne samo {to nije re{en nijedan od ~etiri zahteva koji bi omo-

gu}ili nastavak poslovawa – ukidawe blokade ra~una, obezbe|ivawe energenata i repromaterijala za izgradwu i odr`avawe puteva, isplata zarade za maj i raskid privatizacije preduze}a koja ispuwavaju uslove – ve} se niko `iv od nad-

le`nih i ne ogla{ava na wihove zahteve, koji bi se pre mogli nazvati vapajima.

Putari su ju~e popodne odlu~ili da do daqeg ne blokiraju puteve. Vladi Srbije je dat rok od sedam dana da reaguje na zahteve radnika. str. 4

INTERVJU

PO^ EL O PRIJ AV QIV AW E ZA PRIJ EMN I NA FAK ULT ET IM A

SLOBODAN VU^ETI], BIV[I PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA

Imu ni tet du bo ko u Usta vu str. 3

Foto: N. Stojanovi}

Na UNS-u ve} 3.963 kand id at a za ind eks str. 15

NASLOVI

FOLK-PEVA^ICA SVETLANA RA@NATOVI] I WENA SESTRA OD JU^E U KU]NOM PRITVORU

Politika

Ce ca dobila na ru kvi cu i sedi kod ku}e

3 Promena u vrhu G17 u Vojvodini

Ekonomija 4 Kupawe u novim cenama mleka, sapuna, goriva...

5 Srpska industrija spala na 300.000 radnika

Novi Sad 9 Bajati lekovi idu u izvoz

Vojvodina 10 Dva glasa prevagnula za samodoprinos

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

Crna 12 Projektili, sre}om, bili bez eksploziva 12 De~ak se utopio u Kristalnom jezeru

Dru{tvo 15 Danas i sutra zavr{ni ispit osnovaca

Pretoplo n VO[A U EVROPI PO DANU UPRKOS REFLEKTORIMA

Najvi{a temperatura 34 °S

n ANTONIJA NA\: BEOGRAD MI DONOSI SRE]U

n ZORANI ARUNOVI] SREBRO VAZDU[NIM PI[TOQEM

n KATAI U ATINI?

n BA^KA TOPOLA NOVI ^LAN SRPSKE LIGE VOJVODINA

URU[ILA SE KU]A U BA[AIDU

Plafon pao na uku}ane dok su doru~kovali

str. 11

POLiTikA

~etvrtak23.jun2011.

PRO TEST AM BA SA DE RU SI JE ZBOG IZ JA VE ^E DO MI RA JO VA NO VI ]A

Ne do li ~an go vor Am ba sa da Ru si je u Sr bi ji upu t i l a je Mi n i s tar s tvu spoq nih po slo va Sr bi je zva ni ~ an pro t est zbog iz j a v a pred s ed n i k a Li b e r al n o-de mo krat ske par ti je ^e do mi ra Jo va no vi }a u emi si ji „Uti sak ne de qe”, jer sma tra da one ne do li~ no go vo re o Ru si ji i naj vi {im ru skim zva ni~ ni c i m a. Zva n i ~ an pro t est po vo dom Jo va no vi }e vih iz ja va ru ska am ba sa da u Be o gra du upu ti la je u uto rak.

Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} po tvr dio

je da je am ba sa da Ru si je u Be o- gra du upu ti la zva ni ~an pro test Mi ni star stvu spoq nih po slo va Sr bi je zbog iz ja ve li de ra LDP-a o od no si ma Be o gra da i Mo skve.

Jo va no vi} je u ne de qu u te le vi zij skoj emi si ji „Uti sak ne de qe”, u ko joj je go sto vao s Je re mi }em, re kao da je od nos Mo skve pre ma Be o gra du po ni `a va ju }i i ko lo ni ja lan. Jo va no vi} je iz ja vio da se Je re mi} i mi ni star ino stra nih po slo va Ru si je Ser gej La vrov gr le kao me dve di.

Je re mi}: Lo {e po ugled Sr bi je – Ta k vom re~ n i k u ne bi sme lo da bu de me sta u jav no sti – oce nio je Je re mi}, i do dao da to ni je pr vi put da se ne {to sli~ no de {a va. – Vre |a we stra nih dr `a va, zva ni~ -

ni ka tih dr `a va osta vqa ve o- ma lo {e po sle di ce po ugled Sr bi je u sve tu i mi slim da bi svi u~e sni ci u na {em jav nom `i vo tu mo ra li o to me da po ve du ra ~u na.

Jo va no vi}: Otvo ren pri ti sak Emi si ja „Uti sak ne de qe” sa mo je po vod za na sta vak kon stant nog me {a wa ru ske am ba sa de u unu tra {we po slo ve na {e ze mqe, uz di plo mat ske fra ze ko je ne uspe va ju da pri kri ju otvo re ni pri ti sak, oce nio je ju ~e pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi}, i na ja vio da }e to, u slu ~a ju LDP-a, sa mo iza zva ti

ko lo ni je. U taj po lo `aj smo do ve de ni kao je di na ze mqa, ma win ski part ner, bez ika kvog pra va i uti ca ja u pro jek tu „Ju `ni tok”, uka zao je Jo va no vi}, upr kos ~i we ni ci da smo u ime tog part ner stva ru skoj dr `a vi pre pu sti li ener get ski sek tor i mo no po li sti~ ka pra va ne za mi sli va i u sa moj Ru si ji. Ta kvim po slov nim kri te ri ju mi -

dnevnik

c m y

2

PROG NO ZE NE MA^ KIH PO SLA NI KA

Ne ma EU bez pri zna wa Ko so va Po ~e tak pre go vo ra o pri je mu Sr bi je u Evrop sku uni ju ne }e bi ti ugro `en zah te vom za pri zna we Ko so va, ali }e do kra ja tog pro ce sa Sr bi ja fak ti~ ki mo ra ti da pri zna ne za vi snost Ko so va da bi po sta la ~la ni ca EU, oce wu ju po sla ni ci ne ma~ kog Bun de sta ga. „Na kra ju pre go vo ra o pri kqu ~e wu fak ti~ ko pri zna we Ko so va mo ra bi ti na sto lu, a ako to iz o sta ne, ne ma~ ki par la ment ne }e po dr `a ti ~lan stvo Sr bi je u EU”, re kli su po sla ni ci Bun de sta ga no vi na ri ma i ured ni ci ma be o grad skih re dak ci ja.

Ob ja sni li su da }e pre go vo ri o pri je mu Sr bi je u EU po ~e ti i bi ti za vr {e ni i bez for mal no prav nog (de iure) pri zna wa ne za vi sno sti Ko so va ko je je ste po `eq no, ali u sva kom slu ~a ju mo ra ju bi ti pri hva }e na ne ka re {e wa ko ja }e zna ~i ti fak ti~ ko pri zna we ko sov ske ne za vi sno sti. Po wi ho vim re ~i ma, fak ti~ ko pri zna we ne za vi sno sti Ko so va pod ra zu me va lo bi, iz me |u osta log, pri hva ta we ~lan stva Ko so va u Uje di we nim na ci ja ma i me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma, i to je ono {to }e Sr bi ja do za vr {et ka pre go vo ra o ~lan stvu u EU mo ra ti da is pu ni.

Na ve li su da je pi ta we pri zna wa ne za vi sno sti Ko so va kqu~ no i uka za li na to da se ~la ni ce EU u svo jim pro ce na ma pri dr `a va ju sta va Me |u na rod nog su da prav de u Ha gu ~i ja je od lu ka o za ko ni to sti jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti pod sta kla pri zna wa Ko so va. „Raz go vo ri Pri {ti ne i Be o gra da mo ra ju da se na sta ve, a na kra ju tih raz go vo ra mo ra }e da sto ji i pri zna we. To se pod ra zu me va”, re ~e no je no vi na ri ma, uz oce nu da je ja sno da se spor na pi ta wa ne mo gu re {i ti pre ko no }i, ve} da je za to neo p hod no ne ko li ko go di na.

[EF BE O GRAD SKOG PRE GO VA RA^ KOG TI MA BO RI SLAV STE FA NO VI]

Po ~et kom ju la sle de }a run da s Pri {ti nom – Po ~et kom ju la }e bi ti odr `a na sle de }a run da raz go vo ra s Pri {ti nom i mi o~e ku je mo da se s wom bar dve te me za vr {e – iz ja vio je za „Dnev nik“ {ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi}.

On je pod se tio na to da su tre nut no za di ja lo {kim sto lom ka ta star ske i ma ti~ ne kwi ge, slo bo da kre ta wa, elek tri~ na ener gi ja, te le ko mu ni ka ci je. U ve zi s is pra va ma s ko ji ma }e se kre ta ti gra |a ni al ban ske na ci o na lo sti s Ko so va i Me to hi je to kom pre la ska kroz osta li deo Sr bi je i pri ~a ma o pri zna wu pa so {a ko je iz da ju pri {tin ske vla sti Ste fa no vi} ka `e da }e se tek vi de ti ka kvo }e re {e we bi ti.

– U sva kom slu ~a ju, ono }e omo gu }i ti slo bo du kre ta wa, ali isto vre me no odr `a ti na{ su ve re ni tet na Ko so vu i Me to hi ji – is ta kao je Ste fa no vi}.

Di plo mat ski iz vo ri „Dnev ni ka“ ka `u da je u ovom tre nut ku na de lu {atl-di plo ma ti ja po sred ni ka EU u pre go vo ri ma

Be o gra da i Pri {ti ne Ro ber ta Ku pe ra, ko ji je, po tvrd wa Bri se la, dao pre go va ra~ kim stra na ma dve ne de qe da se usa gla se o re {e wi ma. Do go vo ra, iako je no va run da raz go vo ra od lo `e na, jo{ uvek ne ma, tvr di na{ iz vor, i uka zu je na to da su naj ve }i ka men spo ti ca wa zah tev pri {tin ske stra ne da im Be o grad pre da ma ti~ ne kwi ge i li~ ne po dat ke, pred sta vqa we KiM u re gi o nal nim fo ru mi ma, in si -

sti ra we al ban ske stra ne na to me da osta nu ca ri ne.

– Mo dus za pu to va we ko sov skih Al ba na ca kroz Sr bi ju ka ze mqa ma Evro pe se tra `i u naj u `em kru gu – is ti ~e na{ di plo mat ski iz vor.

Ina ~e, me |u re {e wi ma po mi wa li su se pro prat ni pa pi ri s ko ji ma bi gra |a ni al ban ske na ci o nal no sti pu to va li, ko ji pod se }a ju na one ko je Ma ke don ci ima ju pri od la sku u Gr~ ku.

Za slo bo du kre ta wa se za la `e dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi}, ko ji sa ma tra da re {e we tre ba da bu de in ven tiv no i Sr bi ma omo gu }i da se sa srp skim do ku men ti ma i auto mo bil skim ta bli ca ma bez pro ble ma kre }u {i rom Ko so va i Me to hi je. Ka ko na gla {a va Iva no vi}, ne bi pre ju di ci rao re {e we, ali Sr bi ja ne bi ni ka ko mo gla pri hva ti ti pri zna va we ko sov skih pa so {a. U ovoj „kor pi“ ak tu el na te ma su i srp ske ta bli ce u Po kra ji ni.

Di plo mat ski iz vo ri „Dnev ni ka“ tvr di da }e se pred sle de }u run du ogla si ti evrop ski po sred nik Ku per, i da se ona ipak ne mo `e o~e ki va ti pre sre di ne ju la. Uko li ko se bu de po sti gao do go vor o bar dva pi ta wa, ka ko o~e ku je Ste fa no vi}, po pred lo gu sa mog Ku pe ra – stra ne ne }e da va ti za jed ni~ ke iz ja ve, a spo ra zum }e bi ti ob ja vqen sa mo sa op {te wem iz we go ve kan ce la ri je.

D. Mi li vo je vi}

[EF SLO VE NA^ KE DI PLO MA TI JE SA MUEL @BO GAR

EU, Ko so vo i Sr bi ja su pro tan efe kat. „Upr kos pro - ma, do dao je Jo va no vi}, Mo skva te stu ru ske am ba sa de, naj o - ni je iz lo `i la ni jed nu dru gu dlu~ ni je sto jim iza iz ne tog dr `a vu, ba{ kao {to ni ma lo mi {qe wa u ko jem sam kri ti ko - ne ce ni voj nu ne u tral nost Sr vao po ni `a va ju }i od nos Ru si je bi je, dok sa ~la ni ca ma NA TOpre ma Sr bi ji„, na gla sio je Jo - a skla pa ugo vo re po ne u po re di va no vi} u pi sa noj iz ja vi. I u vo ko rekt ni jim kri te ri ju mi toj te le vi zij skoj emi si ji, kao ma, ko ji su za nas ne za mi sli vi. i uvek, do dao je Jo va no vi}, na Upr kos ~i we ni ci da 90 od sto pra vio sam ja snu raz li ku iz me - gra |a na Sr bi je u Ru si ji vi di |u kri ti~ kog od no sa pre ma ru - pr vog pri ja te qa, mi smo po ni skoj po li ti ci, od od no sa pu nog `e ni u od no si ma s Mo skvom, uva `a va wa i po {to va wa ko je ko ja za ne ma ru je na {u po tre bu ga jim pre ma toj ze mqi, we noj da ra{ ~i sti mo sa zlo ~i ni ma, isto ri ji, kul tu ri, gra |a ni ma, dok isto vre me no da je azil Mir me |u na rod nom zna ~a ju i po ten - ja ni Mar ko vi}, ~i me joj po ma ci ja li ma. `e da iz beg ne prav du i od go vo Po we go vim re ~i ma, i naj ve - re na pi ta wa o po li ti~ kim }im skep ti ci ma je po sle ova kve ubi stvi ma u vre me we ne vla sti, re ak ci je ja sno ko li ko je is - na po me nuo je Jo va no vi}. prav na na {a ar gu men ta ci ja o Za nas je po ra `a va ju }e i ne ko lo ni jal nom od no su ko jem smo pri hva tqi vo, do dao je Jo va no iz lo `e ni. „Za to vi}, to {to smo sam uve ren u to Ne pri hva tqiv je pri nu |e ni na to da je da qa afir da na pri je mu po ko lo ni jal ni od nos vo dom na ci o nal ma ci ja po li ti ke na ko ji su pri sta li nog pra zni ka Ru pre i spi ti va wa i re d e f i n i s a w a si je iskre no po na {i ne spo sob ni ener get skog spo {to va we is ka zu po li ti ~a ri ko ji ra zu ma s Ru si jom, je mo u dru {tvu afir m i { u ru s ke uz isto vre me nu oso ba prav no sna in te re se na ra ~un `no osu |e nih za in te gra ci ju na srp skih {e ze mqu u NA te {ka kri vi~ na TO i EU, je di ni de la, ~i me isto re a lan put za kva li te tan i rav vre me no vre |a mo i se be i sve no pra van od nos na {ih ze ma qa, one ko je pred sta vqa mo. {to LDP iskre no `e li, na po Po {tu je mo Ru si ju i wen na me nuo je Jo va no vi}. rod, ali mno go vi {e vo li mo Na tim osno va ma je, sma tra svo ju ze mqu, is ta kao je Jo va no on, mo gu }e raz vi ja ti me |u sob vi}, i ob ja snio da, zbog to ga, u nu sa rad wu i po dr {ka Mo skve sva koj pri li ci ima mo oba ve zu ta kvom opre de qe wu Sr bi je bi da ka `e mo da je „ne pri hva tqiv la bi ko ri sna i do bro do {la. U ko lo ni jal ni od nos na ko ji su su prot nom }e mo, i bez ne is kre pri sta li na {i ne spo sob ni po no sti, splet ka re wa i in tri ga, li ti ~a ri ko ji afir mi {u ru ske ko jih je pre vi {e u me |u sob nim in te re se na ra ~un srp skih”. od no si ma, oce nio je Jo va no vi}, Imi ta ci ja bli sko sti, sve svi mi ko ji Sr bi ju po {tu je mo de na na pre na gla {e ne me dij ono li ko ko li ko, re ci mo, am ba - ske za gr qa je, po Jo va no vi }e sa dor ili bi lo ko ji dru gi ru - voj oce ni, ne mo `e sa kri ti ski zva ni~ nik po {tu je Ru si ju, isti nu da Ru si ja pre ma Sr bi ji mo }i i mo ra ti da ka `e mo da ima vr lo hla dan i ne po ver qiv Sr bi ja ima tret man po ni `e ne od nos

[ef slo ve na~ ke di plo ma ti je Sa muel @bo gar iz ja vio je ju ~e da ne ve ru je u to da }e se u ovom tre nut ku pri zna we ne za vi sno sti Ko so va Sr bi ji po sta v i t i kao uslov za da q e evro in te gra ci je, ali da }e si tu a ci ja „bi ti dru ga ~i ja” {to se Sr bi ja bu de vi {e pri bli `a va la Evrop skoj uni ji.

– Ne vi dim da bi Evrop ska ko mi si ja to sad po sta vqa la kao ~vrst uslov ko ji bi Sr bi ja mo ra la da pri hva ti. Me |u tim, ka ko se raz go vo ri o ~lan stvu Sr bi je u EU bu du pri bli `a va li kra ju, ve ru jem da }e si tu a ci ja bi ti dru ga ~i ja – re kao je @bo gar, od go va ra ju }i na pi ta we da li }e se pred Sr bi ju po sta vi ti for ma lan zah tev da pri zna ne za vi snost Ko so va.

On je na kon sa stan ka s mi ni strom spoq nih po slo va Sr bi je Vu kom Je re mi }em re kao da tre nut no te ~e di ja log o otvo re nim pi ta wi ma iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne i da je Slo ve ni ji „dra go {to taj di ja log po sto ji”.

– Di j a l og ja ~ a po v e r e w e obe ju stra na i ti me se re {a va ju pi ta wa ko ja olak {a va ju `i vot qu di s obe stra ne – do dao je @bo gar.

On je re kao da je „di ja log Be o gra da i Pri {ti ne pro ces pa r a l e l an s raz g o v o r i m a o ~lan s tvu iz m e | u Sr b i j e i EU”.

– Mi `e li mo da taj pro ces na kra ju do ve de do ne ke vr ste do go vo ra iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne – za kqu ~io je slo ve na~ ki {ef di plo ma ti je.

To kom su sre ta sa pre mi je rom Sr bi je Mir kom Cvet ko vi }em i ko le gom Vu kom Je re mi }em, slo ve na~ ki mi ni star spoq nih po slo va je is ta kao da }e we go va ze mqa pru `i ti pu nu po dr {ku evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je. „Bu du} nost Sr bi je u EU je va `na za re gion i do {ao je tre nu tak za po ~e tak pre go vo ra”, re kao je @bo gar u Be o gra du, i do dao da bi pre go vo ri mo gli da po~ nu 2012. go di ne.

Pre mi jer Cvet ko vi} je to kom su sre ta, @bo ga ru pred sta vio pri o ri te te Sr bi je i na veo da je od naj ve }eg zna ~a ja do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU do kra ja go di ne kao i od re |i va we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra.

Slo ve na~ ki mi ni star je is ta kao da Sr bi ja za Slo ve ni ju osta je pr vo i naj ve }e tr `i {te za in ve sti ci je.

Vej vo da: Za la `em se za da tum Pot pred sed nik ne ma~ kog Mar {a lo vog fon da Ivan Vej vo da oce nio je da ne ma ni ka kve sum we da }e Sr bi ja u de cem bru ove go di ne do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji.

– Sve srd no se za la `em i za do bi ja we da tu ma i gde god mo gu ube |u jem qu de u to da je to va `no. Ne kao uz vrat ni po klon {to je Rat ko Mla di} ta mo gde je dav no tre ba lo da bu de, ne go zbog di na mi ke kre ta wa pre ma EU – re kao je Vej vo da u in ter vjuu za „No vi ma ga zin„.

On je iz ja vio i da }e Ho lan di ja da ti pri sta nak da Sr bi ja do bi je sta tu sa kan di da ta, pri me tiv {i da je stav Ho lan di je po ~eo da se me wa pre ne ko li ko me se ci, „ali mo ra mo ima ti uva `a va we i za wi ho ve unu tra {we po li ti~ ke od no se, {to ~e sto pre ne bre ga va mo”. Vej vo da je na gla sio da bi tre ba lo uva `a va ti po tre bu Ho lan di je da se ide ne kim re dom i od la ga we ra ti fi ka ci je Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu ni je pro blem.

[u ta no vac: Me wa ti Ku ma nov ski spo ra zum Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac re kao je ju ~e u Kop ne noj zo ni bez bed no sti da je neo p hod na iz me na Voj noteh ni~ kog spo ra zu ma iz 1999. go di ne ko ja bi bi la u „obo stra nu ko rist” – Voj ske Sr bi je i Kfo ra. [u ta no vac je no vi na ri ma u ba zi Tre }e bri ga de Kop ne ne voj ske u Kop ne noj zo ni bez bed no sti na ju gu Sr bi je ka zao da o iz me ni Ku ma nov skog spo ra zu ma raz go va ra pri ja teq ski i u in te re su sta bil no sti re gi o na.

– Po sle 12 pu nih go di na do bi }e mo re lak sa ci ju tog spo ra zu ma ko ja }e bi ti pri me re na.

To na sle |e iz 1999. go di ne za nas vi {e ni je ade kvat no, mi slim da spo ra zum mo ra da se me wa – re kao je [u ta no vac u ba zi ko ja obez be |u je 17 ki lo me ta ra ad mi ni stra tiv ne li ni je iz me |u Sr bi je i Ko so va.

Voj no-teh ni~ kim spo ra zu mom, pot pi sa nim ju na 1999. go di ne, okon ~an je na pad NA TO-

a na SRJ. Po [u ta nov ~e vim re ~i ma, Sr bi ja je, za hva qu ju }i mo di fi ka ci ji spo ra zu ma, u{la u Kop ne nu zo nu bez bed no sti i sma wi la we nu ve li ~i nu.

U po se ti Tre }oj bri ga di Kop ne ne voj ske bio je i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je Mi lo je Mi le ti}, ko ji je ka zao da pro ble mi du` ad mi ni stra tiv ne li ni je ne zah te va ju ve }e voj no an ga `o va we i da Voj ska Sr bi je ak tiv no sa ra |u je s MUP-om ko ji je u kon tak tu s Eulek som. [u ta no vac je jo{ ka zao da je za obez be |i va we Kop ne ne zo ne bez bed no sti i ad mi ni stra tiv ne li ni je po treb na ~vr {}a sa rad wa s Kfo rom.

– Mi vr {i mo po li ti~ ki pri ti sak na Kfor da ne sma wu je svo je broj ~a no sta we u od no su na ono ko je mo `e ga ran to va ti mir i sta bil nost na Ko so vu i Me to hi ji – re kao je [u ta no vac.

politika

dnevnik

INTERVJU

SLO BO DAN VU ^E TI], BIV [I PRED SED NIK USTAV NOG SU DA

Imunitet duboko u Ustavu – Bri sel ski pred log o uki da wu imu ni te ta po sla ni ci ma, su di ja ma i ~la no vi ma Vla de Sr bi je je do bar, ali je za ~u |u ju } e za { to to Ve n e c i j an s ka ko mi si ja ni je tra `i la 2006. go di ne ka da je pred wom bio no vi naj vi {i prav ni akt Sr bi je ko ji je funk ci o ne ri ma i po sla ni ci ma omo gu }io sa da {wi ste pen imu ni tet ske za {ti te – oce nio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ biv {i pred sed nik Ustav nog su da Sr bi je Slo bo dan Vu ~e ti}. l Da li je mogu}e ukinuti imunitet, kako preporu~uju stru~waci Evropske komisije, i {ta bi tu zakonski trebalo uraditi?

– Mo gu }e je mo di fi ko va ti, pro me ni ti sta tus imu ni te ta, ali sa m o pro m e n om Usta v a Sdr bi je, ni ka ko za ko nom, jer je naj vi {i pr va ni akt ze mqe i su vi {e kon kre tan i na iz ri ~it na ~in de fi ni sao pi ta we imu ni te ta po sla ni ka i dru gih funk ci o ne ra. l Mislite li da je to dobar predlog?

– Je ste, i on se ne od no si na onaj deo ko ji se ti ~e slo bo de po sla ni ka i we go ve za {ti te u po gle du iz go vo re ne re ~i, tvrd we, sta va u sa moj Skup {ti ni. U par la men tar nom de lu to je po seb na za {ti ta su ve re no sti gra |a na. Dru ga pi ta wa, ko ja je ve ro vat no ini ci rao EK, ti ~u se za {ti te po sla ni ka i dru gih funk ci o ne ra ko ju ima ju po Usta vu, a pre ve li ka je u tra ja wu man da ta. Za to je pred log Bri se la sa svim na me stu.

l Do ove modifikacije imu ni tet ske za {ti te kod nas do{lo je nakon Titovog doba. Postojala je i tada, ali samo vezano za izgovorenu re~, ali ne i krivi~no delo?

– Ne mo gu na pa met da vam to sa da ka `em, ali mi slim da je za {ti ta imu ni te ta uvek bi la do sta {i ro ka, i pr vi put bi bi lo da se ona svo di u ne ke nor mal ne gra ni ce ko ji ma se za pra vo {ti ti su ve re nost gra |a ni na da mo `e pre ko po sla ni ka iz ra zi ti svo je mi {qe we,

zah t ev, kri t i k u, dru g a ~ i j i stav u Skup {ti ni, a da za to ne sno si ni ka kve po sle di ce. l Da li je to {to stru~ wa ci EK-a tra `e da se uve de kod nas i evrop ska prak sa?

– Ko l i k o je me n i po z na t o, to ni j e svu d a ujed n a ~ e n o, ali je ten d en c i j a u no v i j e vre m e da se pri v i l e g i j e jav n ih funk c i o n e r a sma w e i sve d u na onu me r u ko j a nu ` no pod ra z u m e v a za { ti t u in t e g ri t e ta te funk c i j e. U kon k ret nom slu ~ a j u, po g o t o v u ka d a je

re~ o po s la n i c i m a, in t en c i ja je da se ne p o t reb n a za { ti ta po s la n i~ k og sta t u s a ko j a se ti ~ e iz b e g a v a w a od g o v or no s ti za te { ka kri v i~ n a de la, za ko j e pre t i ka z na ~ak i pre k o pet go d i n a, iz u z me.

Ustav Sr b i j e pred v i | a ~ak i tu mo g u} n ost da se bez odo bre w a Skup { ti n e ne mo ` e vo d i t i kri v i~ n i po s tu p ak pro t iv po s la n i k a, ~ak i dru gih fink c i o n e r a, i ako su u~i n i l i kri v i~ n o de l o za ko je pre t i ka z na pre k o pet go di n a za t vo r a. Pot p u n o je ja sno da po s to j i po t re b a uki d a wa te vr s te imu n i t e t a. l Je li ~ud no {to ova pre po ru ka Bri se la do la zi isto vre me no ka da se tra `i i o{tar ob ra ~un s ko rup ci jom i kri mi na lom?

– Ni je. Me ni je ~ud no {to to ni su ura di li pri li kom do no {e wa Usta va 2006. go di ne, ko ji je i{ao na de taq nu ana li zu i re vi zi ju Ve ne ci jan skoj ko mi si ji. Ta da taj zah tev ni je is tak nut, a je ste onaj ko ji se ti cao uki da wa blan ko ostav ki. Neo bi~ no da Evro pa ve} ta da ni je ima la za mer ke na „ko li ~i nu imu ni te ta“. l Kada je u pitawu ustavna procedura, ne}e ba{ lako i brzo do}i do realizacije evropske preporuke?

– Ne } e ako se ne obez b e d i kon s en z us u Skup { ti n i, i to je naj v e } a pre p re k a za bi l o ka k vu pro m e n u Usta v a – da se obez b e d i naj m a w e dve tre } i ne po s la n i~ k ih gla s o v a.

D. Mi l i v o je v i}

AGO [TON KRI TI KU JE SVM ZBOG PRI HVA TA WA IZ BOR NOG JEM STVA

„Mawinske partije ne mogu se ukinuti” – Oba ve zan de po zit za u~e {}e na iz bo ri ma, ili iz bor no jem stvo, ima za ciq sma wi va we bro ja po sto je }ih par ti ja u Sr bi ji – sma tra li der DSVM-a An dra{ Ago {ton.

On je, zbog pri hva ta wa re {e wa da se de po zit od no si i na ma win ske stran ke, upu tio pri g o v or Sa v e z u voj v o | an skih Ma |a ra ko ji ima pred stav ni ke u re pu bli~ kom par la men tu ko ji su mo gli uti ca ti na tek usvo je ni Za kon o fi n an s i r a w u po l i t i~ k ih par ti ja.

– Od ma |ar skih par ti ja u Voj vo di ni ni jed na ni je u po zi ci ji da obez be di de po zit iz sred sta va u sop stve nom vla sni {tvu, a za do bi ja we ga ran ci ja ba na ka {an se su jo{ ma we – re kao je Ago {ton, uz na po me nu da se ma |ar ske stran ke u Voj vo di ni ne mo gu uki nu ti na si lu, te da, wi ho vim is kqu ~i va wem iz utak mi ce na iz bo ri ma wi hov rad ne }e pre sta ti.

– Na su sre tu ~e ti ri ma |ar ske par ti je u Sen ti ove ne de qe }e mo od re di ti ak tiv no sti po ovom pi ta wu, ra ~u na ju }i na mo gu} nost pro me ne si tu a ci je do par la men tar nih iz bo ra – po ru ~io je Ago {ton.

Vi s o k a funk c i o n er k a SVM-a i pred s tav n i c a ove

ma w in s kim, {to ni j e isto.

Ma win ske stran ke ni su bi le ni pre po zna te na po ~et ku – re kla je El vi ra Ko va~.

Po we nim re ~i ma, iz bor no jem stvo je uve de no da bi se is ko re ni la ne ga tiv na prak sa da se pre da ju li ste s 10.000 pot pi sa, a ne osvo ji ni upo la to -

Iz bor no jem stvo ne mo ra bi ti no vac ve} mo gu i ban kar ske ga ran ci je, hi po te ka na ne kret ni nu, pa pi ri od vred no sti... (El vi ra Ko va~, SVM) par ti je pri kre i ra wu spor nog za ko na El vi ra Ko va~ za „Dnev nik” ka `e da su kon sul ta ci je o za ko nu tra ja le go to vo go di nu i da je SVM u~i nio sve {to je mo gao da ma win skim stran ka ma olak {a po lo `aj.

– To kom vr lo ~e stih sa sta na ka za i sta sam se tru di la da i pi sme no i usme no na gla sim da je pr vo bit ni na crt za ko na iz jed na ~a vao ma le stran ke s

li k o gla s o v a. Pri tom, te iste stran ke uzi ma ju lep no vac za u~e {}e na iz bo ri ma.

– Na rav no da tre ba pra vi ti raz l i k u iz m e | u ma w in skih stra na ka i dru gih ma lih par ti ja. Po {to je na po ~et ku sta ja lo da no vac mo ra da vra ti sva k a stran k a ko j a ne osvo ji je dan od sto na iz bo ri ma, mi smo us pe li da sma wi mo taj pro ce nat na 0,4. Bo ri la sam se i za to da to sma wi -

mo na 0,15. Go spo din Ri za Ha li mi i ja smo ~ak sla li i pi sma u evrop sku or ga ni za ci ju GRE K O. Iz d ej s tvo v a l i smo da sva ka ma win ska stran ka ko ja osvo ji 0,2 od sto gla so va ne mo ra da vra }a no vac u bu xet – ob ja sni la je El vi ra Ko va~.

Ona je is ta kla da je zbog tog uspe ha, i ~i we ni ce da je za kon neo p ho dan zbog ~lan stva u EU, SVM gla sao za we ga. Na { a sa g o v or n i c a ni j e zna la da ka `e ho }e li SVM mo } i da po m og n e ma w im stran ka ma jer je za kon ve} iz gla san.

– Iz bor no jem stvo ne mo ra bi ti no vac ve} mo gu i ban kar ske ga ran ci je, hi po te ka na ne kret ni nu, pa pi ri od vred no sti... – re kla je ona, i od ba ci la pri med be An dra {a Ago {to na re kav {i da ma win ske stran ke ne bi ni bi le pre po zna te u za ko nu da ni je bi lo an ga `ma na SVM-a.

P. K.

REklI sU

Nikoli}: Hodawe na dve noge

Beko: Ne dajem novac partijama

– Srp ska na pred na stran ka }e na par la men tar ne iz bo re iza }i sa ma, a o even tu al noj ko a li ci ji s De mo krat skom stran kom Sr bi je raz mi {qa }e tek po ob ja vqi va wu re zul ta ta iz bo ra – iz ja vio je za „Blic” pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li}.

Na pri med bu da je pot pred sed nik DSS-a Ne nad Po po vi} iz ja vio da su SNS-u po sta vi li tri uslo va za sa vez – do slov no po {to va we Usta va, voj nu ne u tral nost i eko nom ski pro gram raz vo ja do ma }e pri vre de, Ni ko li} je od go vo rio da mu „ni ko ne po sta vqa uslo ve”, kao {to ih ni on „ne po sta vqa dru gi ma”.

– Pa, sve te uslo ve {to je na veo Po po vi} is pu wa va ju go to vo sve stran ke u Sr bi ji. To vam je kao da nam ka `u da mo ra mo da ho da mo na dve no ge. Ipak, ve ru jem da Po po vi} ni je bio zlo na me ran – re kao je Ni ko li}.

– Ne ka da sam fi nan si rao po li ti~ ke stran ke, ali odav no to vi {e ne ~i nim – re kao je bi zni smen Mi lan Be ko.

Ka ko ka `e, sa da ne ma po tre be da se ta ko an ga `u je.

On je na po me nuo da je to naj ne i spla ti vi ja in ve sti ci ja ko ja se mo `e na pra vi ti.

– Na {i po li ti ~a ri su qu di ko ji ne dr `e re~, i sve }e u~i ni ti da po sle do ka `u jav no sti da ni su bi li u ta kvoj ve zi – re kao je Be ko. – Sma tram da se po sled wih go di na dru {tvo ipak de mo kra ti zo va lo i ne ma po tre be da se na ta kav na ~in an ga `u jem.

Na pi ta we da li je do bi zni sa do {ao ko ri ste }i pri vi le gi je, Be ko je od go vo rio da je to ste re o tip s po li ti~ kim is ho di {tem.

– Ne ve ru jem da po sto ji ne ko ko je vi {e is tra `i van od me ne. Ni ma we ni vi {e, to tra je ve} 12 go di na – na po me nuo je Be ko.

~etvrtak23.jun2011.

3

POT PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE I [EF PO G17 PLUS PO VU KAO SE SA STRA NA^ KE FUNK CI JE

Stanti}: Nisam `eleo da javni posao trpi Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i {ef Po kra jin skog od bo ra G17 plus To mi slav Stan ti} po vu kao se s te stra na~ ke funk ci je, a za ko or di na to ra od bo ra ime no van je Sa {a Pa vlov iz Pan ~e va, ~lan Upra ve URS-a. „Pa vlov }e an ga `o va wem na funk ci ji ko or di na to ra Po kra jin skog od bo ra za me ni ti To mi sla va Stan ti }a, ko ji `e li da se, na kon re kon struk ci je Vla de Voj vo di ne, spa ja wa se kre ta ri ja ta i iz bo ra za pot pred sed ni ka Vla de, pot pu no po sve ti oba vqa wu za da ta ka u Vla di APV. Isto vre me no, Stan ti} osta je ~lan Pred sed ni {tva G17 plus„, sa op {ti la je ju ~e stran ka G17 plus. „Ru ko vo |e we jed nim od naj ve }ih se kre ta ri ja ta Vla de Voj vo di ne, ko ji ob u hva ta lo kal ne sa mo u pra ve, re gi o nal nu i me |u na rod nu sa rad wu, tra `i pu no an ga `o va we i ce log ~o ve ka. Na kon re kon struk ci je Po kra jin ske

~a va la s na pu {ta wem ~lan stva i wi ho vim pre la skom u dru ge ta bo re, naj ~e {}e u DS. U Zre wa ni nu su kod de mo kra ta pre {li od bor ni ci G17 plus, za jed no sa za me ni kom gra do na ~e ni ka Go ra nom Ka u ri }em. Sli~ no je bi lo i u No vom Sa du, u grad skoj i Po kra jin skoj skup {ti ni.

– Iskre no, li~ no po zna jem To mu Stan ti }a i za i sta ti pre le ti ne ma ju ve ze s tim {to se on po vu kao sa stra na~ ke funk ci je

^e ste pro me ne Sa {a Pa vlov je di rek tor „Pe tro he mi je” i pred sed nik pan ~e va~ kog od bo ra G17 plus. Sed mi je na ~e lu PO G17 plus u po sled wih {est go di na, do du {e kao ko or di na tor. Na i me, pro me ne na ~e lu voj vo |an skog od bo ra bi le su re la tiv no ~e ste od osni va wa, a pred sed ni ci su, sem Stan ti }a, bi li i Go ran Ka u ri} iz Zre wa ni na, Bra ni mir Mi tro vi} iz Som bo ra, Iva na Du li}-Mar ko vi} iz Su bo ti ce, Go ran An |e li} iz No vog Sa da i Zo ran Su bo ti~ ki iz Be ~e ja. vla de ni sam `e leo da se na |em u si tu a ci ji da mo ram da bi ram ko }e tr pe ti – stran ka ko joj pri pa dam ili se kre ta ri jat ko ji vo dim.

Za to }u se u na red nom pe ri o du pot pu no po sve ti ti oba vqa wu jav ne funk ci je„, na gla sio je Stan ti}, na vo di se u sa op {te wu.

Pa vlov je u istom sa op {te wu na ja vio „pot pu no po sve }i va we” da qoj iz grad wi stra na~ ke in fra struk tu re i afir ma ci ji ide ja URS-a u Voj vo di ni. „Svi kra je vi Po kra ji ne tre ba da do bi ju {an su za svoj raz voj i na{ pri o ri tet }e bi ti da qa bor ba za de cen tra li za ci ju Voj vo di ne„, is ta kao je on.

Do sko ra {wi pred sed nik Stan ti} je PO G17 plus vo dio od ma ja 2010. go di ne. U po sled wih ne ko li ko me se ci stran ka se su o -

– iz ja vio je ju ~e „Dnev ni ku” ko or di na tor Pa vlov. – Ne sum wam da je `e leo naj bo qe i sa ve sno da oba vqa po sao. A pre la sci u dru ge par ti je ve ro vat no su od jek iz la ska na {eg pred sed ni ka Mla |a na Din ki }a iz Vla de Sr bi je.

Op se si ja vla {}u im je bi la ve }a od ide ja.

Pa vlov je na veo da ga je za ko or di na to ra u Voj vo di ni ime no vao Iz vr {ni od bor stran ke i da }e on „s ma lo vi {e sna ge”, a i s ma we oba ve za ne go {to ih ima Stan ti}, gra di ti in fra struk tu ru i pro mo vi sa ti ide je URS-a.

Ko or di na tor }e osta ti do iz bo ra, na kon ~e ga }e oni bi ti spro ve de ni i u PO G17 plus. Sad, sma tra Pa vlov, ni je vre me za stra na~ ke iz bo re.

S. Ni ko li}

ZA ME NIK PRED SED NI KA SNS-a ALEK SAN DAR VU ^I]

Ista vlada s istim neuspehom

Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je re kon stru i sa na Vla da Sr bi je ista ona ko ja vla da Sr bi jom tri go di ne i pro du `e tak je vla da vi ne istih qu di ko ji su po ka za li ka ko se uni {ta va srp ska eko no mi ja.

Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re oce nio da je „Vla da Sr bi je po ka za la da je naj ne u spe {ni ja” u re gi o nu i da Sr bi ja ima naj vi {u in fla ci ju, naj vi {u sto pu ne za po sle no sti, naj ni `e pla te u re gi o nu „i tu ~e se za pr vo me sto po in dek su ko rup ci je”.

On je re kao da je ni vo po qo pri vred ne pro iz vod we na ni vou „iz vre me na Bal kan skih ra to va”, a ob ra |e nih po qo pri vred nih po vr {i na na ni vou 1946. go di ne.

Do dao je da po da ci ko je iz no si vlast i po ku {aj da se pro ce du ral nim i for mal nim stva ri ma „za ma `u o~i” gra |a ni ma Sr bi je go vo ri o to me da su se upla {i li „jer zna ju da }e mo ra ti da od go va ra ju za sve ono {to je u~i we no lo {e, pro tiv in te re sa na ro da”.

Po we go vim re ~i ma, vlast tre ba da se po mi ri sa ~i we ni com da je sme wi va, da de mo kra ti ju u Sr bi ji ni ko vi {e ne mo `e za u sta vi ti i da }e se gra |a ni od lu ~i ti za pro me ne te da bi „bi lo ve o ma va `no i do bro za

ze mqu da sve pro tek ne mir no u skla du s de mo krat skim stan dar di ma”.

Vu ~i} je na veo da je glav ni pro blem u Sr bi ji ko rup ci ja, „ko ja je skop ~a na s dr `av nim struk tu ra ma”, i na ja vio da }e se su tra odr `a ti pa nel-di sku si ja na ko joj }e SNS pred sta vi ti svo ju plat for mu za bor bu pro -

tiv kor pu ci je i kri mi na la, a na ko joj }e u~e stvo va ti i me |u na rod ni stru~ wa ci ko ji se ba ve tom te mom. On je ka zao da je naj va `ni je u bor bi pro tiv kor pu ci je po li ti~ ka vo qa, i po ru ~io da „bez po li ti~ ke vo qe ne ma na pret ka u bor bi pro tiv ko rup ci je”.

– Da nas te po li ti~ ke vo qe ne ma za to {to su naj ko rum pi ra ni ji naj vi {i dr `av ni funk ci o ne ri – oce nio je Vu ~i}.

4

ekonomija

~etvetak23.jun2011.

Ja ko vqev na ~e lu UO NIS-a Naft na in du stri ja Sr bi je sa op {ti la je ju ~e da je no vi pred sed nik Uprav nog od bo ra te kom pa ni je Va dim Ja ko vqev.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu NIS-a, Ja ko vqev je i do sa da oba vqao tu funk ci ju. Ja ko vqev je i za me nik pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra i fi nan sij skog di rek to ra „Ga sprom wef ta„.

Na sajtu NIS-a prekju~e je objavqeno da su akcionari te kompanije izabrali nove ~lanove Upravnog odbora, me|u kojima su i biv{i ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavqevi}, zatim Kiril Krav~enko, Danica Dra{kovi}, Igor Anto nov, Vladislav Bar {wikov, Aleksandar Krilov, Nikola Martinovi}, Stanislav [ek{wa i Anatolij ^erner.

Na Skup{tini akcionara NISa za predsednika tog tela iza bran je Petar [kundri}, savetnika premijera i biv{i ministar energetike.

dnevnik

STI @U LI, STI @U, NO VI CE NOV NI CI

Ku pa we u no vim ce na ma mle ka, sa pu na, go ri va...

Le to je po ~e lo pa }e se ne ki br~ ka ti na mo ru a svi za jed no }e mo se iz gle da naj vi {e ku pa ti u no vim ce na ma, i to mle ka, sa pu na, ko zme ti ke...

Pro iz vo |a ~i i tr gov ci uvek na |u raz log da po dig nu ce ne pa ni sa da ni je dru ga ~i je. Dok je di nar pa dao, ni ko me ni je pa lo na pa met da obo ri ce ne, ali ~im je na ja vqe no po sku pqe we go ri va, od mah je kre nu lo pi sa we no vih ce nov ni ka.

Mle ko i mle~ ni pro iz vo di }e po sku pe ti za Vi dov dan, i to sa mo dan na kon sko ka ce na go ri va zbog ak ci za, a be bi-hra na, kom po ti i sred stva za li~ nu hi gi je nu ar ti kli su ko ji }e, ka ko ka `u tr gov ci, po sku pe ti naj ka sni je do po lo vi ne sle de }eg me se ca.

Zbog pro me ne ce na si ro vi na, hra ne i ka {i ce za be be “be bi-

svet”, ko je pro iz vo di kom pa ni ja “Svi sla jon”, ve} su po sku pe le 20 po sto, a po sle Vi dov da na vi {e ce ne do bi }e i mle ko i mle~ ni pro iz vo di kom pa ni je “Imlek”, ko ji }e po sku pe ti je dan do tri po sto.

ci ze na do ma }a i uvo zna go ri va.

Mo tor ni ben zin }e ta ko ume sto 119,40 di na ra, ko {ta ti 124 di na ra, a di zel }e, ume sto 123,50, ko {ta ti 125,50 di na ra. No ve ce nov ni ke na pi sa li su i do ba vqa ~i be -

Po jef ti we wa je na ja vi la je di no kom pa ni ja „Kwaz Mi lo{”, pa }e se wi ho vi ener get ski na pi ci od 26. ju na pro da va ti po ce ni ni `oj 12 od sto Osta le mle ka re su svo je ce ne ve} ra ni je po di gle pa je ovim si tu a ci ja sa mo kom ple ti ra na. Ben zin iz do ma }e pro iz vod we }e 27. ju na po sku pe ti 4,5 di na ra a di zel D-2 dva, na kon {to je Skup {ti na Sr bi je ju ~e usvo ji la iz me ne Za ko na o ak ci za ma ko ji ma se iz jed na ~a va ju ak -

bi-ko zme ti ke “xon son”, ko ji }e po ~e ti da se pri me wu ju po ~et kom ju la. Be bi-pu der ove kom pa ni je bi }e sku pqi {est po sto, be bi-sa pun de set, a be bi-{am pon 4,5 pro cen ta – ka `e je dan od tr go va ca.

Ve} 11. ju la sle di po sku pqe we kom po ta “hi” od 20 po sto, a istog

Pu ta ri le gli na drum da iza |u iz ago ni je

Da nas bez blo ka de Pu ta ri su ju ~e po pod ne od lu ~i li da do da qeg ne blo ki ra ju pu te ve. Vla di Sr bi je je dat rok od se dam da na da re a gu je na zah te ve rad ni ka, re kla je pred sed ni ca Sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra Sr bi je So wa Vu ka no vi}. li ko god da se nad le `ni u Vla di, re s or n om mi n i s tar s tvu, Agen ci ji za pri va ti za ci ju, ban ka ma... oglu {u ju o wi ho ve opo me ne, mo ra ti jed nom i da ih ~u ju jer {traj ko vi }e sva kim da nom bi ti sve ra di kal ni ji, pa ka da se blo k i r a j u pu te vi od evrop skog zna ~a ja, ne }e mo }i i

to da ig no ri {u – ne zbog pu ta ra i wi ho ve sud bi ne, ne go zbog Evro pe.

Rad ni ci no vo sad skog „Voj vo di na pu ta–Ba~ ka pu ta” iza {li su ju ~e uju tro u se dam ~a so va iz svo jih ba za i blo ki ra li ~e ti ri lo ka ci je: pri laz drum sko-`e le zni~ kom mo stu, put Ka me ni ca–Be o ~in,

@e le zni ci 200 mi li o na ev ra Di rek to ri Od bo ra Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD), ko ji bo ra ve u Be o gra du, na ja vi li su da }e Sr bi ji do kra ja go di ne odo bri ti jo{ je dan kre dit od 200 mi li o na evra na me wen `e le zni ci, oce wu ju }i da je, i zbog pro ce sa

evrop skih in te gra ci ja, ve o ma va `no da na {a ze mqa una pre di in fra struk tu ru.

Po re ~i ma di rek tor ke EBRDa u Sr bi ji Hil de gard Ga cek, pre go vo ri o odo bra va wu kre di ta od 200 mi li o na evra za `e le -

zni~ ki Ko ri dor 10 su u za vr {noj fa zi.

– Na dam se da }e mo ugo vo re pot pi sa ti u po sled wem kvar ta lu ove go di ne – re kla je Ga ce ko va Ta nju gu.

Di rek tor Od bo ra EBRD za Ne ma~ ku Jo a kim [var cer je iz ja vio Ta nju gu da Sr bi ja tre ba da po boq {a put nu in fra struk tu ru – pu te ve i `e le zni cu – jer je to va `no za in te gri sa we srp ske eko no mi je u evrop sku.

Kon sul ta tiv na po se ta ~la no va Od bo ra EBRD-a Be o gra du je deo prak se te ban ke da pe ri o di~ no or ga ni zu je wi ho ve po se te ze mqa ma u ko ji ma je pri sut na.

EBRD je od usta no vqe wa 1991. bio naj ve }i fi nan sij ski in ve stor u re gi o nu ko ji se pro sti re od cen tral ne Evro pe i Za pad nog Bal ka na do cen tral ne Azi je.

Vla sni ci EBRD-a su 61 dr `a va, Evrop ska uni ja i Evrop ska in ve sti ci o na ban ka (EIB).

No vi rad ni ci u No vom Mi lo {e vu

grad wi i odr `a va wu pu te va svih ka te go ri ja, ali i osta lih ra do va u ni sko grad wi – ka `e Ja ko vqe vi}. – Pro ble mi ni su od ju ~e, oni tra ju jo{ od 2009, ka da je ve }in ski vla snik po ~eo ne kon tro li sa no da za du `u je pred u ze }e, ta ko da je ra ~un blo ki ran ve} du `e od se dam me se ci za 1,5 mi li jar du di na ra, plus mi li jar du ne iz mi re nih oba ve za pre ma po di zvo |a ~i ma, ko o- pe ran ti ma i do ba vqa ~i ma.

Ali, sve bi se to na dok na di lo ka da bi se omo gu }io na sta vak ra da, jer ni je u pi ta wu sa mo iz grad wa no vih pu te va ve} i odr `a va we po sto je }ih, ko je ne ki ve} po ku {a va ju da pre ot mu.

U „Voj vo di n a p u tu–Ba~ ka pu tu” nam je po tvr |e no da }e rad ni ci sva ko dnev no iz la zi ti na sa o bra }aj ni ce i te {kim ma {i na ma blo ki Fo to: S. [u {we vi} ra ti de o ni cu po de o ni cu, most na Ti si na pu tu za Zre wa - do kle god oni ko ji vu ku kon ce nin i sta ri put za Su bo ti cu pre - sud bi ne pu tar skih pred u ze }a ne ko Si ri ga. Iz vr {ni di rek tor shva te du bi nu pro ble ma zva nog ovog pred u ze }a Dra gan Ja ko vqe - „NI BENS gru pa„ i ne po mog nu vi} iz ja vio je za na{ list da je raz re {e we wi ho ve ago ni je. blo ka da tra ja la do 15 ~a so va, a R. Da u to vi} vo zi la su se pro pu {ta la na sva ko po la sa ta. Na te ren je iza {lo 200 rad ni ka s 30 ka mi o na, a osta lih 200 za po sle nih na sme nu da no no} no ~u va imo vi nu pred u ze }a.

– Ako se hit no ne re {i si tu a 21. 06. 2011. ci ja u na {em ko lek ti vu, i Sr bi ja 1.310,48523 i Voj vo di na mo gu o~e ki va ti pro past re fe rent ne pu tar ske fir me ko ja ima tra di ci ju du `u od po la ve ka kon ti nu i ra nog ra da na iz -

KRE DIT EBRD-a

dve mi ri sne no te, ~i ja }e ce na bi ti pet po sto ve }a. Po jef ti we wa je na ja vi la je di no kom pa ni ja “Kwaz Mi lo{”, pa }e se wi ho vi ener get ski na pi ci od 26. ju na pro da va ti po ce ni ni `oj 12 od sto.

E. Dn.

ZA 100 RAD NIH ME STA DR @A VA OBEZ BE DI LA 400.000 EVRA

RAD NI CI „VOJ VO DI NA PU TA–BA^ KA PU TA” JU ^E BLO KI RA LI SA O BRA ]AJ NI CE

Pu tar ske fir me u sa sta vu „NI BENS gru pe„ iz No vog Sa da, Be o gra da, Ni {a i Kra gu jev ca ju ~e su ra di ka li zo va le pro test i blo ki ra le vi {e sa o bra }aj ni ca i mo sto va u Sr bi ji jer ne sa mo {to ni je re {en ni je dan od ~e ti ri zah te va ko ji bi omo gu }i li na sta vak po slo va wa – uki da we blo ka de ra ~u na, obez be |i va we ener ge na ta i re pro ma te ri ja la za iz grad wu i odr `a va we pu te va, is pla ta za ra de za maj i ras kid pri va ti za ci je pred u ze }a ko ja is pu wa va ju uslo ve – ve} se ni ko `iv od nad le `nih i ne ogla {a va na wi ho ve zah te ve, ko ji bi se pre mo gli na zva ti va pa ji ma.

Pu ta ri su je din stve ni u sta vu da Vla da ne sme da do zvo li pro past fir mi u ko ji ma ra di vi {e od 5.000 rad ni ka i ve ru ju da }e, ko -

da na tri do osam po sto bi }e uve }a ne i ce ne sred sta va za li~ nu hi gi je nu kom pa ni je “MD-in ter ne {e nel”, me |u ko ji ma su sa pu ni “fa”, bo je za ko su “pa let”… Za ju li je na ja vqe no i po sku pqe we “Me rik so vog” pra {ka za ve{ s

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za pri vre du i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} ju ~e je u No vom Mi lo {e vu uru ~i la ugo vo re o za po {qa va wu no vih 100 rad ni ka u pred u ze }u za pro iz vod wu `en skih ~a ra pa „Ital t eks–In t i m o” ko je je do bi lo pod sti caj na sred stva od 400.000 evra, ili 4.000 evra po rad ni ku.

Ukup na vred nost ula ga wa je 1,65 mi lion evra, a in ve sti ci ja pod ra zu me va pro {i re we pro iz vod we, ka pa ci te ta fa bri ke i otva ra we no vih rad nih me sta.

– Bor ba za pri vred ni opo ra vak Sr bi je je naj va `ni ji po sao ove

Ona je uka za la na to da bi ta fa bri ka ko ja za po {qa va ve li ki broj rad ni ka s te ri to ri je op {ti ne No vi Be ~ej tre ba -

Iz vo ze 90 od sto ~a ra pa Ge ne ral na di rek tor ka kom pa ni je „Ital teks–In ti mo” Da ni je la Vo ji no vi} za hva li la je na po mo }i Vla de Sr bi je, is ti ~u }i da ko map ni ja dnev no pro iz ve de oko 250.000 pa ri `en skih ~a ra pa, a otva ra wem no vog po go na pro iz vod wa }e bi ti po ve }a na 40 po sto. „Ital teks_–In ti mo” iz vo zi oko 90 od sto pro iz vod nog asor ti ma na na tr `i {te EU, a po seb no Gr~ ke, Ne ma~ ke, Fran cu ske, Bel gi je i En gle ske, kao i u Iz rael i Ru si ju. vla de – iz ja vi la je Ve ri ca Ka la no vi} no vi na ri ma, i do da la da u toj bor bi mo ra ju za jed no da u~e stvu ju svi – Vla da Sr bi je, pred stav ni ci op {ti na i gra do va, in ve sti to ri i fa bri ke.

Pot pred sed ni ca Vla de je re kla da je dr `a va u pret hod nom pe ri o du s po dve hi qa de evra po rad nom me stu po mo gla za po {qa va we 270 rad ni ka u kom pa ni ji „Ital teks–In ti mo”.

lo da bu de mo tor raz vo ja te op {ti ne.

Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da dr `a va `e li sli~ nim in ve sti ci ja ma da raz vi ja Ba nat kao i ce lu Sr bi ju.

Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov re kao je da pred u ze }e za po {qa va naj ve }i broj rad ni ka iz tog gra da, pre ci zi ra ju }i da ih je tre nut no za po sle no 450.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Nikola Tesla, Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (761,04 -0,07)

Promet

20,00

1.200

18.000

Meser Tehnogas, Beograd

6,41

6.993

608.420

Lasta, Beograd

3,50

414

414

Energoprojekt holding, Beograd

2,38

859

2,37 Promena %

Ineks Budu}nost, Po`ega

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,06

3.154

883.196

NIS, Novi Sad

-0,14

725

3.685.704

3.708.730

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

0,00

648 Cena

32.400 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

2,38

859

3.708.730

Agrobanka, Beograd

-3,12

7.552

944.010

-12,04

570

5.700

Imlek, Beograd

0,00

2.100

0,00

Jugoremedija, Zrewanin

-12,00

352

299.200

Soja protein, Be~ej

-0,80

1.240

24.047.896

Progres, Beograd

-10,13

71

93.720

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.127

0,00

-8,54

75

42.525

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,56

532

764.730

-8,11 Promena %

340 Cena

3.400 Promet

Jubmes banka, Beograd

1,96

13.459

497.984

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

25.905

-0,80

1.240

24.047.896

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Velefarm, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Politika, Beograd Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej NIS, Novi Sad

-0,14

725

3.685.704

0,00

8.899

0,00

Inter{ped, Subotica

0,00

370

630.480

Tigar, Pirot

0,00

799

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,64

473

34.045

Jedinstvo, Kova~ica Jugoremedija, Zrewanin

-4,00

120

376.320

-12,00

352

299.200

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik NA[A POSLA

~etvrtak23.jun2011.

TEK SVAKI 24. STANOVNIK NA[E DR@AVE NE[TO PROIZVODI

Za ku va va we ra fi ne ri je u Sme de re vu Gra do na ~el nik Sme de re va Pre drag Umi ~e vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da je in ve sti ci ja za iz grad wu ra fi ne ri je u tom gra du iz ve sna i da o~e ku je da }e se grad ska skup {ti na o woj po zi tiv no iz ja sni ti.

Ko mi si ja za spro vo |e we kon kur sa ra ni je je od bi la po nu du ame ri~ ko-ho land skog kon zor ci ju ma „Ko mi ko oil”, za in te re so va nog za za kup ze mqi {ta u Sme de re vu na ko me bi tre ba lo da se iz gra di ra fi ne ri ja. U obra zlo `e wu ko mi si je je is tak nu to da je po nu da u su prot no sti sa uslo vi ma iz ogla sa o

ro ko vi ma pla }a wa za kup ni ne, zbog ~e ga }e se o woj usko ro iz ja {wa va ti grad ski od bor ni ci.

Umi ~e vi} je na gla sio da je do {lo do ma weg pro pu sta pri li kom iz da va wa ogla sa za za kup, ko ji je prav no mo gu }e pre va zi }i. „Zbog to ga }u pred lo zi ti Skup {ti ni gra da, od no sno grad skom ve }u da pri hva ti po nu du in ve sti to ra” re kao je on i na ja vio po ~e tak iz grad we ra fi ne ri je ve} na je sen, uko li ko ta od lu ka skup {ti ne bu de po zi tiv na. „Ko mi ko oil” se oba ve zao da pra vo na ko ri {}e we 113 hek ta ra ze mqi {ta u sme de rev skoj in du strij skoj zo ni to kom na red nih 99 go di na pla ti oko 4,2 mi li o na do la ra.

U ra fi ne ri ji bi tre ba lo da bu de za po sle no oko 500 rad ni ka, a na we noj iz grad wi iz me |u 2.000 do 3.000 qu di.

Srp ska in du stri ja spa la na 300.000 rad ni ka Da ne ma eko nom skog opo rav ka, ubr za nog raz vo ja i ve }eg iz vo za u dr `a vi u ko joj in du strij ska pro iz vod wa ~i ni sa mo 17 po sto bru to do ma }eg pro iz vo da -BDP, kao {to je to sa da slu ~aj sa Sr bi jom, zna ju i pti ce na gra ni, ali na {i po li ti ~a ri i da qe pri ~a ju svo je pri ~e i hra bre nas ka ko smo jo{ uvek na no ga ma. Me |u tim, ni ka ko da do bi je mo od go vor na pro sta pi ta wa - {ta }e mo iz vo zi ti ka da ta ko ma lo pro iz vo di mo. A upra vo je ve }i iz voz kqu~ no ve eko nom ske po li ti ke ko ja se na vod no vo di i ko ja tre ba da nas iz vu ~e iz kri ze.

Ku da ide mo i gde smo sti gli po ka zu je ju ~e ra {we re a go va we Uni je po slo da va ca Sr bi je.

Stru~ ne slu `be Uni je po slo da va ca Sr bi je utvr di le su da je od mo men ta iz bi ja wa eko nom ske kri ze u Sr bi ji u ja nu a ru 2009. go di ne do kra ja 2010. iz gu bqe no 58. 584 rad nih me sta i da se broj za po sle nih u in du stri ji Sr bi je sma wio za ~i ta vih 16,3 od sto za sa mo dve go di ne (sa 360 036 na 301 452 oso be).

Po da tak da je sa mo 301. 452 od ukup no 1. 770. 628 za po sle nih (u apri lu 2011.) an ga `o va no na po slo vi ma u pro iz vod nim de lat no sti ma po ra `a va ju }i je, po {to je u sred we raz vi je nim evrop skim ze mqa ma pro sek za po sle nih u pro iz vod wi iz me |u 38 i 44 od sto, a u Sr bi ji sve ga 17,02 pro cen ta. To zna ~i da u Sr bi ji tek sva ki 24 sta nov nik ne {to pro iz vo di, po ~e mu je ona na ni vou si ro ma {nih

U Srbiji tek svaki 24. stanovnik ne{to proizvodi, po ~emu je ona na nivou siroma{nih afri~kih zemaqa i neozbiqno je govoriti o bilo kakvom ubrzanom ekonomskom oporavku i mestu lidera u regionu s ovakvim stvarnim stawem afri~ kih ze ma qa i neo zbiq no je go vo ri ti o bi lo ka kvom ubr za nom eko nom skom opo rav ku i me stu li de ra u re gi o nu sa ova kvim stvar nim sta wem. Ova ~i we ni ca je znak za uz bu nu, jer uko li ko se pri vred ni am bi jent za raz voj pro iz vod nih de lat no sti ne una pre di i ne pri stu pi si stem skom re {a va wu na go mi la nih pro ble ma u do ma }oj in du stri ji i pri vre di, pre ti opa snost da Sr bi ja u na red nim go di na ma, ~ak i po sle even tu al -

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI]

nog ula ska u Evrop sku uni ju, po sta ne eko nom ski za vi sna ze mqa sa ogrom nim spoq no tr go vin skim de fi ci tom i uspo re nim pri vred nim ra stom. Zbog sve ga Uni ja po slo da va ca Sr bi je kre nu la je u ofan zi vu i u na red nim me se ci ma upo zna }e sve re le vant ne dr `av ne in sti tu ci je sa svo jim pred lo gom me ra za raz voj in du stri je u Sr bi ji u ~i jem kre i ra wu je u~e stvo va lo 112 di rek to ra i me na xe ra uspe {nih ma lih, sred wih i ve li -

kih pro iz vod nih pred u ze }a ko ja po slu ju u Sr bi ji.

Pret hod ne go di ne po ka za le su da eko nom ska po li ti ka i od re |i va we po tre ba pri vre de iz vi zu ra raz li ~i tih stran ka ko je su se sme wi va le na vla sti ni je bi lo do voq no za odr `i vi raz voj in du stri je. Sr bi ji je po treb na zdra va ini ci ja ti va uspe {nih po je di na ca iz pri vre de ko ji pri tom ne ma ju bi lo ka kav te ret po li ti~ kog i stra na~ kog an ga `o va wa, ve} su sprem ni da svo je is ku stvo sta ve u funk ci ju eko nom skog raz vo ja ze mqe. Po treb no je da se pri vre da, a po go to vo in du stri ja raz vi ja pod upra vqa~ kom pa li com pro fe si o- na la ca ve} do ka za nih u po slov nom sve tu, tvr de u Uni ji po slo da va ca.

Ka ko }e pro }i ovo upo zo re we ni je te {ko na slu ti ti jer ni ko se ni je po seb no za bri nuo ni pro {le ne de qe ka da je ured nik ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi” (MAT) Vla di mir Vu~ ko vi} iz neo po dat ke da je in du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji tre nut no je za 20 od sto ma wa u od no su na le to 2008. go di ne, {to po ka zu je da ni smo iza {li iz kri ze.

On je na pro mo ci ji no vog bro ja MAT-a re kao da su po ka za te qi glav nih pri vred nih to ko va u apri lu bi li ne po voq ni, i da je in du strij ska pro iz vod wa opa la za 1,2 od sto, a pre |i va~ ka in du stri ja ~ak za 1,5 od sto u od no su na mart.

D. U.

5

SU@EN KRUG KANDIDATA ZA KUPOVINU SLOVENA^KE KOMPANIJE

„Nek tar” ostao u tr ci za „Fruk tal” Pred pre da ju oba ve zu ju }e po nu de za ku po vi nu slo ve na~ kog Fruc ta la, srp ski Nec tar na vo di da s Fruk ta lom `e li da po sta ne vo de }i pro iz vo |a~ vo} nih pi }a u ju go i sto~ noj Evro pi.

Do pre da je oba ve zu ju }ih po nu da za ku po vi nu 93,7 od sto vla sni~ kog ude la u Fruk ta lu, ko ji pro da je Pi -

vo var na La {ko, su osta la dva da na.

Svi za in te re so va ni kup ci, ko ji su ve} pre da li neo ba ve zu ju }e po nu de, u pe tak tre ba svo je na me re da ku pe Fruk tal da po tvr de pre da jom oba ve zu ju }ih po nu da.

Tim po vo dom slo ve na~ ki list Fi nan ce ju ~e ob ja vqu je ~la nak o to me {ta obe }a va ju po ten ci jal ni kup ci Fruk ta la ko ji su u{li u u`i krug, me |u ko ji ma je i Nek tar iz Ba~ ke Pa lan ke. Za ku po vi nu su za in te re so va ni i bri tan ski in ve sti ci o ni fond Ar gus ka pi tal, austrij ski Spic, hr vat ska Gru pa Sta ni} i ita li jan ski San Be ne de to.

Nek tar u od go vo ru o na me ra ma na kon ku po vi ne na vo di da `e li da s Fruk ta lom po sta ne vo de }i pro iz vo |a~ vo} nih pi }a u ju go i sto~ noj Evro pi, ukqu ~u ju }i mo gu} nost na stu pa na tr `i {ti ma za pad ne Evro pe.

Nek tar je spre man da ga ran tu je o~u va we Fruc ta lo ve pro iz vod we u ma ti~ noj Aj dov {~i ni, ali i u Kam ni ku, i ot kup vo }a pro iz ve de nog u Slo ve ni ji po tr `i {nim ce na ma.

PROBLEMATI^NI KREDITI ^INE 17,1 ODSTO UKUPNIH POZAJMICA

[kri pi ot pla ta 2,8 Sum wi ve pri va ti za ci je me se ci ma pod lu pom mi li jar de evra zaj mo va Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} iz ja vi la je da Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal vi {e me se ci pro ve ra va sve spor ne pri va ti za ci je i da ni ko ko je do pri neo ~i we wu kri vi~ nog de la, ne }e bi ti iz nad za ko na. „Pre dve ne de qe je odr `an sa sta nak re pu bli~ kog tu `i la {tva i tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal ka ko bi se sve is tra ge ko or di ni sa le od no sno ka ko bi se po da ci ob je di ni li”, re kla je Ma lo vi} za da na {wi NIN na vo de ci da se to ne ~i ni zbog pri ti ska Bri se la.

Ona je re kla da od is tra ge ne }e bi ti iz uz e ti ni oni ko ji su od 5. ok to bra do da nas u raz li ~i tim pe ri o di ma ra di li u dr `av nim in sti tu ci ja ma, na pri va ti za ci ji kao {to su Agen ci ja za pri va ti za ci ju, Ko mi si ja za har ti je od vred no sti, ako se utvr di wi ho va od go vor nost. „Sva ko ko je u~i nio kri vi~ no de lo ili je do pri neo ~i we wu kri vi~ nog de la }e bi ti pred met is tra ge. Ni ko ni je iz nad za ko na”, na gla si la je mi ni star ka prav de.

Po we noj oce ni, do sa da ni je po sto ja la u do voq noj me ri ko or di na ci ja raz li ~i tih dr `av nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je, Agen ci je za pri va ti za ci ju, Tu `i la -

Pre dve nedeqe je odr`an sastanak Republi~kog tu`ila{tva i Tu`ila{tva za organizovani kriminal da bi se sve istrage koordinisale, odnosno da bi se podaci objedinili {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, Ko mi si je za har ti je od vred no sti i po li ci je.

Su {ti na ra da tih, ka ko je na ve la, ko or di ni sa nih in sti tu ci ja,

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,9770

99,9765

102,2760

97,6770

Australija

dolar

1

72,1267

73,5987

75,2915

71,9059

Kanada

dolar

1

70,0086

71,4373

73,0804

69,7942

Danska

kruna

1

13,1299

13,3979

13,7061

13,0897

Norve{ka

kruna

1

12,3942

12,6471

12,9380

12,3562 10,6515

[vedska

kruna

1

10,6843

10,9023

11,1531

[vajcarska

franak

1

80,9059

82,5570

84,4558

80,6582

V. Britanija

funta

1

110,5090

112,7640

115,3580

110,1700

SAD

dolar

1

68,1437

69,5344

71,1337

67,9351

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 6. 2611. godine

bi }e u pro ak tiv nim is tra ga ma.

Ona je do da la }e bi ti pro ve ra va na ulo ga Na rod ne ban ke Sr bi je u sum wi vim tran sak ci ja ma ko je su se oba vqa le pre ko we.

Ru si ma Uni ver zal ban ka?

Uni ver zal ban ka iz gle da bli zu po sti za wa do go vo ra o pre u zi ma wu, ali }e, ka ko Eko no mist sa zna je, de ta qi bi ti po zna ti za me sec da na. Da su pre go vo ri u to ku za Eko no mist je po tvr dio pred sed nik Iz vr {nog od bo ra ban ke Rat ko Ba no vi}, re ~i ma da se raz ma tra ju mo gu} no sti, ali ni je ni po tvr dio ni de man to vao vest ko ja je to kom vi ken da pro cu re la u me di je da je ne i me no va na ru ska ban ka za in te re so va na za part ner stvo. „Stva ri su za sa da otvo re ne, pa se de ta qi jo{ dr `e za tvo re nim“, re kao je Ba no vi}.

Ukup n i (bru t o) kre d i t i ban kar skog sek to ra, sa ka {we wem u ot pla ti du `im od 90 da na, na kra ju pr vog tro me se~ ja 2011. go di ne iz no si li su 283 mi l i j ar d i di n a r a i ~i n i l i 17,1 od sto ukup no odo bre nih (bru to) kre di ta, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je.

Ap so lut no i re la tiv no po ve }a we pro ble ma ti~ nih kre di ta je na sta vqe no to kom pr vog tro me se~ ja, re zul ti ra ju }i po ve }a wem u~e {}a u ukup nim kre di ti ma u po re |e wu sa 16,9 od sto na kra ju 2010. go di ne.

Struk tu ra ka te go ri ja pla sma na ko ji ~i ne ukup ne pro ble m a t i~ n e kre di t e je zna ~ aj n o pro m e w e n a u od no su na pret hod no tro me se~ je.

Pro ble ma ti~ ni pla sma ni pri vre di - jav ni i pri vat n i sek t or, sa ni vo om od 196 mi li j ar d i di n a r a, sa da ~i ne 69 od sto ukup n ih pro b le ma ti~ nih pla sma na, dok su u pret hod nom tro me se~ ju bi li 72 od sto.

Sta n ov n i { tvo sa ni vo om od 40 mi li jar di di na ra ~i ni 14 od s to, dok sve osta le ka te go ri je be le `e po ve }a we od 11 mi li jar d i, do s ti ` u } i ni vo od 47 mi li jar di, i ~i ne }i na kra ju pr vog tro me se~ j a 17 od s to ukup nih pro ble ma ti~ nih kre di ta.

Ukup ni pro ble ma ti~ ni kre di t i pri v re d e, is k qu ~ u j u } i jav na pred u ze }a, na kra ju pr vog tro me se~ ja 2011. go di ne iz no si li su 196 mi li jar di di na ra.

Wi h o v o u~e { }e u ukup n o odo bre nim kre di ti ma toj ka te go ri ji iz no si lo je 22,1 od sto,

{to pred sta vqa po ve }a we na ni vou od 0,3 pro cent na po e na, u od no su na kraj pro {le go di ne.

Sek to ri sa naj ve }im ni vo om po ka za te qa u~e {}a pro ble ma -

zi~ k ih li c a na kra j u pr v og tro me se~ ja 2011. go di ne iz no sio je 49,6 mi li jar di di na ra. U od no su na pret hod no tro me se~ je pro b le m a t i~ n i pla s ma n i fi zi~ kim li ci ma su ne znat no

[o {ki}: De ma go gi ja u stam be nim kre di ti ma Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je da se od lu ka cen tral ne ban ke, ko jom se u~e {}e za stam be ne kre di te sa de vi znom kla u zu lom po di `e sa 10 na 20 od sto, ne raz ma tra, ni ti se o woj pre go va ra sa Vla dom Sr bi je. [o {ki} je is ta kao da je spre man da sa slu {a ar gu men te sva ke za in te re so va ne stra ne, ali da do sa da, „osim o~i gled nog ne ra zu me va wa i za me ne te za i sta vo va ko ji zvu ~e kao de ma go gi ja“, ni je ~uo ni je dan do voq no ozbi qan ar gu ment. „NBS je ne za vi sna in sti tu ci ja ko ja sa mo stal no do no si od lu ke, a ova od lu ka je do ne ta jed no gla sno jo{ 17. ma ja i ob ja vqe na u ‘Slu `be nom gla sni k u’. Me r a po ~ i w e da se pri me wu je 30. ju na i tu se ni {ta ni je pro me ni lo”, re kao je gu ver ner. s [o {ki} je uka zao da so ci jal no ugro `e ni slo je vi sta nov ni {tva ni su ugro `e ni tom me rom jer ima ju mo gu} nost da pod istim uslo vi ma kao i do sa da uzi ma ju sub ven ci o ni sa ne kre di te i da i da qe obez be |u ju sa mo 10 od sto u~e {}a, a dr `a va pre o sta lih 15.

ti~ nih kre di ta su po qo pri vre da sa 35,8 od sto, pre ra |i va~ ka in du stri ja - 24,3 od sto, obra zo va we i po slo va we ne kret ni na ma - 24 od sto, gra |e vi nar stvo - 20,3 od sto, tr go vi na - 19,5 od sto i sa o bra }aj, ho te li i re sto ra ni, ko mu ni ka ci je - 15,6 od sto. Uku pan iz nos pro ble ma ti~ nih kre di ta fi -

po ve }a ni za 0,7 mi li jar di di na ra. U~e {}e pro ble ma ti~ nih pla sma na fi zi~ kim li ci ma u ukup no odo bre nim (bru to) pla sma ni ma fi zi~ kim li ci ma iz no si lo je 9,1 od sto.

Po ve }a we u~e {}a pla sma na sa doc wom pre ko 90 da na je re gi s tro v a n o kod ka t e g o r i j a pla sma na ko ji se od no se na za du `e wa po kre dit nim kar ti ca ma i stam be ne iz grad we. Za ka te go ri ju pla sma na odo bre nih po zaj mi ca po te ku }im ra ~u ni ma, kao i ka te go ri je go to vin skih i po tro {a~ kih kre di ta u~e {}e je sma we no.

E. Dn.

6

ekologija

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

ZELENI TIMOVI ZA ZELENIJU LOKALNU SREDINU

Ma lim ko ra ci ma do ve li kih re zul ta ta

PROMENE SLEDE U PARKU PRIRODE „PALI]”

Nov re `im za {ti te Park pri ro de “Pa li}“ ko ji se na la zi pod za {ti tom gra da Su bo ti ce usko ro bi tre ba lo da se na |e pod no vim re `i mom za {ti te. Re~ je o re vi zi ji po sto je }e za {ti te par ka pri ro de “Pa li}“ ko ja }e da se usa gla si sa po sto je }om za kon skom re gu la ti vom u skla du sa sta wem pri rod nih vred no sti. Po red to ga, tre ba da se no vi re `im za {ti te uskla di i sa po tre ba ma upra vqa wa re sur si ma, kao {to je odr `a va we kva li te ta vo de.

Pred lo gom no vog re `i ma za {ti te pred vi |e no je da se u II sek tor, ko ji je bio u pr vom ste pe nu za {ti te, {to zna ~i da se po Za ko nu o za {ti ti pri ro de is kqu ~u ju mo gu} no sti in ter ven ci je ~o ve ka, sta vqa u dru gi ste pen za {ti te, ka ko bi mo glo da se uti ~e na kva li tet vo de.

Na ovaj na ~in }e se po boq {a ti re a li za ci ja svih me ra ko je su neo p hod ne za uspe {no upra vqa we kva li te tom vo de.U pr vom ste pe nu za {ti te osta ju sa mo “pti~ ja ostr va” u II sek to ru, ko ja su od zna ~a ja za gne `|e we pti ca.

Re vi zi jom je pred vi |e no i da po je di ni de lo vi u IV tu ri sti~ kom sek to ru, ko ji su bi li u tre }em ste pe nu za {ti te, a na ko ji ma se na la ze zna ~aj ne pri rod ne vred no sti, pre la ze u dru gi ste -

pen za {ti te. Tu se mi sli na tr {}a ke Ve li kog i Ma log po ji la, Tap {in ka nal, kao i deo Ve li kog par ka ko ji je od zna ~a ja kao sklo ni {te za fa u nu. Na ovaj na ~in se za {ti ta po ja ~a va kao eko lo {ki ko ri do ri ka Su bo ti~ koj pe {~a ri i Lu da {kom je ze ru, a ste pen za {ti te sma wu je na de lo vi ma gde su za odr `a va we kva li te ta vo de neo p hod ne ak tiv ne in ter ven ci je, kao i na de lo vi ma gde bi spro vo |e we za {ti te bi lo kom pli ko va no ili iza zi va lo kon flik te. Po red to ga, neo p hod no je o~i sti ti je ze ro Pa li}.

Po sto je }u od lu ku o za {ti ti Par ka pri ro de “Pa li}“ usvo ji la je Sku {ti na op {ti ne Su bo ti ca 1996. go di ne i Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de tre nut no ra di na iz ra di no ve Stu di je o za {ti ti. Na kon iz ra de ove stu di je, grad tre ba da do ne se no vu od lu ku o za {ti ti par ka pri ro de Pa li}. Uko li ko sve bu de te klo po pla nu, pred od bor ni ci ma gra da no va stu di ja za {ti te tre ba lo bi da se na |e za {est me se ci. Park pri ro de je III ka te go ri ja za {ti te u ka te go ri za ci ji za {ti }e nih pod ru~ ja, od no sno pri rod no do bro od lo kal nog zna ~a ja, ta ko da je sta vqa we pod za {ti tu u nad le `no sti gra da.

A. A.

Sle de }i ko rak i po tez ~la no va Me |u op {tin ske rad ne gru pe za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz vo ja (MORG) Ju `no ba~ kog okru ga, ko ja je na sta la pre dve i po go di ne, je ste for mi ra we ze le nih ti mo va na lo kal nom ni vou - za kqu ~ak je sa tro dnev ne ra di o ni ce odr `a ne od 16. do 18. ju na na An dre vqu.

U~e sni ci ra di o ni ce bi li su pred stav ni ci iz sva ke op {ti ne sa te ri to ri je Ju `no ba~ kog okru ga ko ji su, iz me |u osta log, pred sta vi li ka kva je tre nut na si tu a ci ja u wi ho vim op {ti na ma u ve zi sa ot pa dom i ka ko i ka da }e po ~e ti da se pri me wu ju ne dav no do bi je ni Lo kal ni pla no vi upra vqa wa ot pa dom. Pre ma wi ho vim na vo di ma, bez ze le nih ti mo va pri me na i spro vo |e we Lo kal nih pla no va upra vqa wa ot pa dom, kao i re {a va we bi lo ko jeg dru gog eko lo {kog pro ble ma, i}i }e ve o ma spo ro.

Na ~el ni ca Ju `no ba~ kog okru ga Da ri ja [a jin sma tra da upra vo ~la no vi MORG-a tre ba da bu du ini ci ja to ri i li de ri pro je ka ta za {i ru dru {tve nu za jed ni cu u svo jim lo kal nim sa mo u pra va ma i da oni tre ba da uti ~u i „na te ra ju“ nad le `ne da se for mi ra ze le ni tim – Sa vet za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

- Sma tram da bi sva ki pred sed nik op {ti ne tre ba lo da se ozbiq -

pi ta wi ma `i vot ne sre di ne i pred la gao bi ve }u da se re {a va ju pro ble mi iz ove obla sti, a sve za rad zdra ve `i vot ne sre di ne.

- Spo zna li smo da nam ne do sta ju ta kvi ti mo vi i da su oni po treb ni na lo kal nom ni vou. Ovaj sa vet u~e stvo vao bi i u kre i ra wu, pred la ga wu, raz ma tra wu i da va wu mi {qe wa na stra te {ke do ku men te op {ti ne. [to pre tre ba da do |e do for mi ra wa ze le nih ti mo va i, po ne kim na {im pla no vi ma, kon sti tu i sa we Sa ve ta za za {i tut

Upo zo re we na za ga |e we Pr vi sa sta nak i ra di o ni ca u okvi ru pro jek ta “Pro ce na ri zi ka i za {ti ta kva li te ta iz vo ri {ta pi ja }e vo de u No vom Sa du” po dr `a nom od stra ne NA TO Ode qe wa za jav nu di plo ma ti ju iz pro gra ma Na u ka i mir i bez bed nost odr `a na je pro {le ne de qe na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka.

No si lac pro jek ta je De part man za in `e wer stvo za {ti te `i vot ne sre di ne i za {ti te na ra du FTN-a, a na u~ no is tra `i va~ ke ak tiv no sti }e bi ti re a li zo va ne u sa rad wi sa In sti tu tom za ana li ti~ ku he mi ju slo va~ kog Teh no lo {kog Uni ver zi te ta u Bra ti sla vi. Kraj wi ko ri snik re zul ta ta pro jek ta je JKP “Vo do vod i ka na li za ci ja” No vi Sad. No si lac pro jek ta sa slo va~ ke stra ne je dr Ivan Spa nik, a na ci o nal ni ru ko vo di lac

O~i {}e ne sve di vqe de po ni je

De ~a ci iz Mo la u ak ci ji pri ku pqa wa sme }a u re kre a ci o nom Fo to: M. Mi tro vi} cen tru „Cvet Ti se”

bli zi ni su i ku }e, ta ko da je u ci qu za {ti te `i vot ne sre di ne bi lo ve o ma bit no da se lo ka ci ja Ja mu re o~i sti.

- Za ukla wa we de po ni je na lo ka ci ji Ja mu re re sor no re pu bli~ ko mi ni star stvo je iz dvo ji lo sred stva u okvi ru ak ci je “O~i sti mo Sr bi ju”, a o~i {}e na je i di vqa de po ni ja na lo ka i cji Stre li {te kod ske le, gde su ta ko |e qu di go di na ma od la ga li sme }e. Ovom pri li kom

ni je po za ba vi pra vom na zdra vu `i vot nu sre di nu, i za pra vo naj a trak tiv ni je op {ti ne u Sr bi ji upra vo su one u ko ji ma se mir no i bez bed no `i vi i ko je ne ma ju eko lo {kih pro ble ma – na gla si la je na ~el ni ca Da ri ja [a jin.

Ona is ti ~e da bi lo kal ni sa vet pra tio pro ces im ple men ta ci je eko lo {kih za ko na, edu ko vao bi lo kal ne or ga ne i za po sle ne u lo kal noj sa mo u pra vi, odr `a vao bi jav ne tri bi ne, obez be |i vao bi me |u re sor sku sa rad wu a u ve zi sa

PROJEKAT ZA ZA[TITU KVALITETA PIJA]E VODE

U A\ANSKOJ OP[TINI VODI SE BRIGA O @IVOTNOJ SREDINI

U Re kre a ci o nom cen tru “Cvet Ti se” u Mo lu gru pu de ~a ka za te kli smo u po ne de qak ka ko sa mo i ni ci ja tiv no pri ku pqa ju sme }e. De ~a ci Vuk Mi {ko vi}, Mar ko Po pe skov, Sa {a Lud man, Ni ko la Po po vi}, Rat ko Jev ti}, Qu ba [e vi} i dru gi ka `u da su im sport ski te re ni u re kre a ci o nom cen tru omi qe no me sto gde pro vo de slo bod no vre me, te da zbog i sa mi vo de ra ~u na da ne raz ba cu ju sme }e, pa i da po ku pe ono {to neo d go vor ni po se ti o ci ne od lo `e u kor pe i xa ko ve za sme e} ko ji su po sta vqe ni.

U a|an skoj op {ti ni se vo di bri ga o za {ti ti `i vot ne sre di ne, pa su ta ko u do sa da {wim ak ci ja ma ko je su vo |e ne pro {le i ove go di ne uklo we ne sve di vqe de po ni je. Na pod ru~ ju Ade, Mo la i sa la {kih na se qa uklo we no je se dam di vqih de po ni ja.

Pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce Mol Jo van [e vi} pot se }a da je la ne sa ni ra na di vqa de po ni ja u de lu na se qa No vo se lo ko ja se stva ra la de ce ni ja ma, a ove go di ne je o~i {}e na di vqa de po ni ja Ja mu re na po vr {i ni od pre ko pet hek ta ra. I ova de po ni ja na ne ka da {wem po zaj mi {tu ze mqe, stva ra la se vi {e de ce ni ja u bli zi ni ka to li~ kog gro bqa, a u ne po sred noj

^la no vi Me |u op {tin ske rad ne gru pe za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz vo ja Ju `no ba~ kog okru ga

`i vot ne sre di ne bi tre ba lo da bu de do kra ja sep tem bra – za kqu ~i la je na ~el ni ca Da ri ja [a jin.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka NVO „In `e we ri za {ti te `i vot ne sre di ne“ Igor Je zdi mi ro vi} osnov na ide ja je da se za spro vo |e we Lo kal nih pla no va upra vqa wa ot pa dom stvo ri tim qu di ko ji je po sve }en tom pro ble mu i ko ji mo `e da da oce nu i iz ve {taj, {to je pla ni ra no u lo kal nim pla no vi ma.

Ako usvo ji mo ne ki plan i ne ma mo pra }e we re a li za ci je sa mog pla na, on da u su {ti ni ima mo pro blem, jer ne zna mo {ta smo ili ni smo ura di li. Ovim tre nin zi ma ~la no ve MORG-a ob u ~a va mo da mo gu da for mi ra ju lo kal ne ze le ne ti mo ve, a di na mi ka for mi ra wa ti mo va de fi ni tiv no }e za vi si ti od po li ti~ ke vo qe u sva koj op {ti ni – is ta kao je Je zdi mi ro vi}.

Pod se }a mo da je Ju `no ba~ ki uprav ni okrug pri zna we “Mo je ze le no de lo” , ko je je ne dav no do de lio Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, do bio upra vo za re a li za ci ju pro jek ta “Iz ra da lo kal nih pla no va upra vqa wa ot pa dom u ci qu o~u va wa `i vot ne sre di ne i odr `i vog raz vo ja u re gi o nu ju `ne Ba~ ke”.

R. D.

bih ape lo vao na su gra |a ne da sme }e od la `u na za ko nom pred vi |e ne lo ka ci je, ka ko s jed ne stra ne ne bi tro {i li sred stva za ukla wa we di vqih de po ni ja, a s dru ge ih po no vo stva ra li. Svi ma nam je in te res da pa zi mo na ~i sto }u se la, da ga ne pr qa mo, ka ko bi bi lo {to ~i sti je, jer nam je svi ma in te res zdra va `i vot na sre di na - ka `e Jo van [e vi}.

M. Mitrovi}

pro jek ta je pro fe so ri ca dr Mir ja na Vo ji no vi} Mi lo ra dov sa FTN-a.

- Pre me sec da na FTN De part man za za {ti tu `i vot ne sre di ne do bio je po tvr du da je na {a is tra `i va~ ka gru pa u sa rad wi sa ko le ga ma iz Bra ti sla ve do bi la pro je kat ko ji se od no si na pro ce nu kva li te ta vo de za pi }e, od no sno iz vo ri {ta oda kle se cr pi i pro iz vo di vo da.

Vo da za pi }e je ste osno va `i vo ta -re kla je pro fe so ri ca Vojinovi} Miloradov.

Pro je kat }e ima ti tri fa ze. U pr voj }e se is pi ti va ti jed na gru pa vr lo tok si~ nih i ap so lut no sve vi {e pri sut nih sup stan ci u po vr {in skim, pod zem nim vo da ma i iz vo ri {ti ma vo de, od no sno vo da ma ko je ko ri sti fa bri ka za pro iz vod wu pi ja }e vo de. U dru goj fa zi }e se in sta li ra ti ta ko zva ni ra ni si stem upo zo re -

wa na tok si~ ne sup stan ce ko je se bu du de tek to va le u na {im iz vo ri {ti ma. U ovoj fa zi }e se ob u ~a va ti i mla di sa rad ni ci pro jek ta, jer on pred sta vqa i jed nu vr stu obu ke, do no {e wa no vog zna wa i iz me nu is ku stva. U tre }oj go di ni }e bi ti po tu no pu {ta we ure |a ja za ra no ot kri va we sup stan ci ko je su {tet ne `i vot nu sre di nu, ali po seb no po zdra vqe gra |a na.

- Ono {to je po seb no va `no je da ako se ovo po ka `e kao ne {to do bro, sek tor jav ne di plo ma ti je iz sek to ra za mir }e da va ti da qa sred stva da se i u osta lim gra do vi ma na {e ze mqe ko ji ima ju pro ble ma sa vo dom, pri me ne do bi je ni re zu la ti, ko ri ste is ku stva, i za i sta po stig ne sta bil nost, jed na zdra va `i vot na sre di na za sta nov ni ke - za kqu ~i la je pro fe so ri ca Mi lo ra dov.

A. Varga

MEDIJI SVE VI[E PA@WE POSVE]UJU EKOLOGIJI

No vi na ri na o {tri li ze le na pe ra Po tvr da da je za {ti ta `i vot ne sre di ne sve vi {e u fo ku su me di ja sti gla je s re zul ta ti ma kon kur sa “Mo je ze le no de lo „ ko ji je po vo dom Da na pla ne te ras pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne. Na gra de i pri zna wa za naj bo qe ak ci je ili de la ko ja do pri no se za {ti ti, una pre |e wu sta wa `i vot ne sre di ne i odr `i vom raz vo ju Voj vo di ne po de qe na su za ukup no 46 pro je ka ta u se dam ka te go ri ja, od ko jih jed na po sve }e na me di ji ma.

Na gra du za „ ze le no de lo“ pod se }a mo, do bio je i na{ list, za stra nu po sve }e nu eko lo gi ji, kao i Ra dio No vi Sad za emi si ju o eko lo gi ji i za {ti ti `i vot ne sre di ne “Pod sta kle nim zvo nom“ .

Ra dio No vi Sad je pr vi me dij u Voj vo di ni, a me |u pr vi ma u re pu bli ci, ko ji je pre po znao va `nost in for mi sa wa slu {a la ca o eko lo gi ji i za {ti ti `i vot ne sre di ne. Za 22 go di ne na ta la si ma RNS emi to va no je pre ko 1000 emi si ja „Pod sta kle nim zvo nom“, ko ja ima za ciq ne sa mo da in for mi {e, ne go i edu ku je i po di `e eko lo {ku svest na {ih slu {a la ca.

Za ak ci ju “Da se zna ko ko si, a ko ne ko si” i emi si ju “Li ce Su bo ti ce” pri zna we je do bi la su bo ti~ ka Ju eko te le vi zi ja, ko ja je pro is te kla iz Ju eko ra di ja ko ji je 5. ju na pro sla vio 18 go di na ra da, dok TV kra jem go di ne sla vi de se to go di {wi cu. Ak ci ja “Da se zna ko ko si, a ko ne ko si” u ko ju se gra |a ni Su bo ti ce ak tiv no ukq~u ju, spro vo di se tre -

pri ja teq pri ro di ~o ve ku“, ne pro pu {ta ni je dav va `an do go |aj i u pot pu no sti je po sve }en ze le nim te ma ma. Na gra |e no je i Udru `e we eko no vi na ra “Eko vest” za elek tron ski ma ga zin o eko lo gi ji i za {ti ti `i vot ne sre di ne, No vo sad ska no vi nar ska {ko la “Ze le ne ve sti” za iz ve {ta va we o `i vot noj sre di ni, kao i Kre a tiv na ra di o ni ca No -

}u go di na za re dom, a emi si ja „ Li ce Su bo ti ce“ emi tu je se 10 go di na.

Ne deq nik na ma |ar skom je zi ku „Családi Kör“ (Po ro di~ ni krug doo), No vi Sad do bio je pri zna we za se ri ju ~la na ka o za {ti ti `i vot ne sre di ne, a Udru `e we “Ze le ni krug” iz Ba~ kog Pe trov ca za ~a so pis “Eko list”.

Ovaj list, uz slo gan „ Iskren

vi Sad za list za de cu “Ma {ta li ca”. Za sajt po sve }en `i vot noj sre di ni u Pan ~e vu pri zna we je do bio Zo ran Sta ni `an, Mi la da Po po vi} za eko lo {ku ru bri ku u okvi ru TV pro jek ta “Ku da ide Voj vo di na”, dok je za po di za we eko lo {ke sve sti gra |a na Ba na ta na gra |en Alek san dar Bje lo gr li}.

R. D.

Besplatne propusnice za otvorene bazene Pri hva ta ju }i pre po ru ku gra do na ~el ni ka uprav ni od bor Spen sa odo brio je iz da va we pro pu sni ca za otvo re ne ba ze ne, za de cu iz po ro di ca sa tro je i vi {e de ce. Pra vo na pro pu sni cu ima tre }e, ~e tvr to i sva ko na red no de te do 12 go di na sa pre bi va li {tem u No vom Sa du. Pro pu sni ca }e va `i ti za ovu let wu

Koncert posve}en Japanu

se zo nu na otvo re nim ba ze ni ma SC „Saj mi {te”. Za iz ra du pro pu sni ce tre ba do sta vi ti ko pi ju iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, za sva ko de te, i po jed nu fo to gra fi ju za sva ko de te. Pro pu sni ce }e se iz da va ti od 27. ju na do 1. ju la u Am fi te a tru Spen sa od 10 do 13 sa ti.

B. M.

U znak se }a wa na `r tve ra zor nog ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji su ove go di ne po go di li Ja pan ve ~e ras od 20 sa ti u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e, odr `a va se „Kon cert so li dar no sti”, u or ga ni za ci ji Aka de mi je umet no sti i Mu zi~ ke omla di ne No vog Sa da. Na stu pa ka mer ni or ke star „Ka me ra ta aka de mi ka” sa so li stom na vi o li ni Me gu mi jem Te {i mom, a pod di ri gent skom pa li com Alek san dra Ko ji }a. Na pro gra mu su de la Mo car ta, Mak si mo vi }a, Alek si }a i Sov ti }a.

Ulaz je slo bo dan.

D. B.

Svirka za pomo} Nemawi Hu ma ni tar na svir ka za po mo} Ne ma wi Ule me ku, de ~a ku obo le lom od ce re bral ne pa ra li ze, odr `a }e se ve ~e ras od 21 sa ti u no vo sad skom klu bu „Rut 66”, u or ga ni za ci ji klu ba qu bi te qa mu zi ke „Rok uli ce” i or ga ni za ci je „Pro bu di se! Po mo zi! Pro du `i `i vot!”. Na stu pa ju ben do vi „^ejnx”, „Ru ke u vis”, „Red end hot” i „Osmi dan”, a ula zni ca ko {ta 200 di na ra. Sav pri hod od pro da tih ka ra ta bi }e upla }en na Ne ma win ra ~un.

Novosadska ~etvrtak23.jun2011.

DO PONEDEQKA BESPLATAN ULAZ NA GRADSKU PLA@U

[trand najboqi lek za vru}inu

Eko-qu bav bes plat no buk nu la

^

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ud ne su i ne do ku ~i ve na {e na ra vi, po ka za lo se to mno go pu ta. Po riv da se ne {to do bi je bes plat no, bez ob zi ra na po tre bu, je fe no men ko ji se, na `a lost, ja ko za pa tio kod nas. Da li je to po sle di ca ne ma {ti ne, ili je po sre di ne ki “in stinkt”, ni je nam ja sno, ali gle da we qu de ka ko se na gu ru ju oko ne kih, su {tin ski, bes po treb nih stva ri uvek nam pro iz ve de ose }aj ne la god no sti.

Da sa da ne {i ri mo pri ~u, tek „^i sto }a” je ne ki dan or ga ni zo va la ak ci ju ka ko bi pod sta kla na rod da se pa ri ra ot pad, ta~ ni je da raz dva ja pla sti ku od osta log sme }a. Za uz vrat oni ma ko ji su na {tand kod Fu to {ke pi ja ce do ne li pla sti~ nu fla {u sle di la je eko tor ba, i ~ik po go di te {ta

Ne ma wa bo lu je od te {kog ob li ka ce re bral ne pa ra li ze, ne mo `e da se di, ho da, hva ta, pri ~a, igra se, ne ma ni jed nu mo tor nu funk ci ju. Le ~e wem u Ru si ji mo gao bi to da po stig ne, ali mu fa li jo{ 6.380 evra. Po red ku pqe ne ula zni ce za svir ku pa re se mo gu upla ti ti i na `i ro ra ~un, a de taq ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.pro du zi zi vot.org.

D. B.

Le to je pre kju ~e i zva ni~ no po ~e lo a na [tran du ve} sko ro me sec da na ima do sta ku pa ~a i onih ko ji uz Du nav od ma ra ju od grad ske vre ve.

Bes pla tan ulaz do po ne deq ka, ko ji su gra |a ni do bi li na po klon od Gra da po vo dom obe le `a va wa 100 go di na no vo sad ske pla `e, iz gle da da ni je u ve li koj me ri po ve }ao broj po se ti la ca. Slo bo dan ulaz, sva je pri li ka, ne uti ~e mno go na po se tu, jer po se ti o ci ka `u da su se na vi kli da sva ki dan idu na [trand, pa im ni je ba{ to li ko va `no da li se pla }a, ili ne.

Na rav no, po zdra vi li su ovaj lep gest.

Kao i sva kog le ta, kad da ni na be to nu po sta nu ne pod no {qi vi, re ke qu di se spu ste pre ma re ci i u`i va ju, ne ki igra ju no `ni te nis, ne ki kar te u hla do vi ni, a ne ki

se de si lo. Pri tom, u „^i sto }i” su kan da pot ce ni li su gra |a ne, jer su po ne li „sa mo” 600 tor bi, pa je bi lo onih ko ji su fla {e, ka ko je tra `e no, do ne li u na ve de no vre me, a eko tor bu ni su do bi li. I sad, da li je “^i sto }a” lo {e pro ce ni la po me nu tu po tre bu mno gih qu di da ne {to do bi ju bes plat no, ili pot ce ni la do bru vo qu onih ko ji su hte li da po ka `u ka ko su eko lo {ki osve {}e ni, i da za to za slu `u ju obe }a nu sim bo li~ nu na gra du?

Ako smo do bro raz u me li ova ak ci ja je tre ba la da edu ku je su gra |a ne, a eko tor be da ih, sim bo li~ no, pod se }a ju da to ra de i ubu du }e. Me |u tim, tor ba je tor ba, xa be je xa be, a {ta to be {e odva ja we ot pa da?

B. Mar ko vi}

tra di ci o nal ni no vo sad ski sport, pi ci gen. Pre pod ne ni su to li ke gu `ve i ta da se ku pa ju uglav nom pen zi o ne ri i mla |i, oni na let wem ras pu stu. Pra ve gu `ve su po pod ne, ka da ve }i na qu di za vr {i sa po slom i sa svo jim po ro di ca ma do |e na pla `u.

Za ovu se zo nu na ja vqen je i ve li ki broj ma ni fe sta ci ja i ako bu du po se }e ne kao dva ne dav na kon cer ta, ko ji su po mi {qe wu sta ri jih gra |a na pri vu kli naj ve }i broj qu di u po sled wih pe de set go di na, bi }e za ni mqi va go di na. Iz gle da da slo bo dan ulaz ne uti ~e mno go na po se tu, jer ka ko nam ka `u po se ti o ci oni su se ve} na vi kli da sva ki dan idu na [trand i da im ni je va `no da li se pla }a ili ne ali su po zdra vi li ovaj lep gest.

G. ^.

KAD SE VODA VRATILA POTRO[WA REKORDNO SKO^ILA

Fo to: F. Ba ki}

Iz mnogih slavina tanko curilo

Slatko i hladno U to plim let wim da ni ma pa le ta na ~i na na ko je ~o vek mo `e da se ras hla di {i ro ka je ko li ko i qud ska ma {ta. [e {ir na gla vi i ~i ni ti {to ma we po kre te ta, ka `u, je dan je od de lo tvor ni jih, ali u ovom br zom sve tu mi ro va we ba{ i ni je mo gu} nost. La ga na ode }a, do sta te~ no sti, {to ma we bo- rav ka na sun cu, ras hla |i va we u Du na vu i hlad na po sla sti ca omo gu }a va ju da se opu {te no pre `i vi tri de set i vi {e ste pe ni, ali i bu du }e ja ~e vru }i ne.

A. V.

V remeploV

Prijateqstvo s Bugarskom No vo sad ska po dru `ni ca Ju go slo ven sko - bu gar ske li ge i Ma ti ca srp ska, pri re di le su „Iz lo `bu ju go slo ven ske kwi ge”. Otvo re na je 23. ju na 1940. a za se dam da na raz gle da lo je vi {e hi qa da qu di iz Ju go sla vi je, ali i Bu gar ske.

Bio je to iz u ze tan do ga |aj u ko jem su u~e stvo va le va `ne li~ no sti kul tu re i po li ti ke iz obe ze mqe.

Ina ~e, bi li su iz lo `e ni sred wo ve kov ni spi si, a u po seb nom odeq ku bi le su kwi ge Qu be na Ka ra ve lo va i Va si li ja Lev skog, zna me ni tih kwi `ev ni ka i ve li kih bo ra ca bu gar skog na ro da, ko ji su u vre me iz gnan stva iz do mo vi ne, ko ja je bi la pod tur skom vla {}u, 70 - tih go di na 19. ve ka bo ra vi li u No vom Sa du.

N. C.

Vra }a we vo de u grad ski si stem na kon ce lo dnev ne su {e u uto rak, ni je pro te klo bez pro ble ma, ali je za to po sta vi lo ap so lut ni re kord u po tro {wi, jer je iz fa bri ke vo de i grad skih re zer vo a ra po sle 21 sat u uto rak te klo 1.900 li ta ra vo de u se kun di. Ta ko ju ~e u pre po dnev nim sa ti ma vo de ni je bi lo na vi {im de lo vi ma srem ske stra ne gra da i Srem skih Kar lo va ca, ali i Bu kov ca.

Po re ~ i m a port p a r o l a „Vo d o v o d a i ka n a l i z a c i j e” Da vo ra San tra ~a po pod ne je sta bi li zo va na i srem ska sra na gra da, ta ko da je grad imao re dov no snab de va we vo dom, osim {to je „Vo do vod” sma wio pri ti sak ka ko bi na do me stio ne do sta tak vo de u is pra ` we n im re z er v o a r i ma.Me | u t im, ne z a d o v oq n i Bu kov ~a ni ja vi li su na {oj re dak ci ji da su ju ~e po pod ne opet osta li bez vo de.

- Mi mo ra mo da ima mo vo de u re zer vo a ri ma, ka ko zbog pri ti ska, ta ko i si gur no sti. Tru di mo se da ma kar odr `i mo ne ki ni vo vo de u wi ma, i na da mo se da }e mo us pe ti da ih po vra ti mo na pre |a {wi ni vo na red nih no }i, po {to je po tro {wa vo de iz u zet no ve li ka – re kao je San tra~. Zbog to ga je mo gu }e da

Vo da bi la kao ka fa

Tru di mo se da ma kar odr `i mo ne ki ni vo vo de u re zer vo a ri ma, i na da mo se da }e mo us pe ti da ih po vra ti mo na pre |a {wi ni vo na red nih no }i, po {to je po tro {wa vo de iz u zet no ve li ka, ka `u u “Vo do vo du”. Mo gu }e da rub ni kra je vi vo do vod ne mre `e i vi {e zgra de bez hi dro fo ra ima ju sla bi ji pri ti sak vo de rub ni kra je vi vo do vod ne mre `e i vi {e zgra de bez hi dro fo ra ima ju sla bi ji pri ti sak vo de.

I po red re kord ne is po ru ke vo de, u uto rak uve ~e vo de ni je bi lo do voq no za sve. Po red

to ga, San tra~ ka `e da osim spo ra di~ nih pri ja va ni je bi lo `al bi na po ja vu mut ne vo de, a ono za mu }e we ko je je bi lo ne mi nov no br zo se ot kla wa l o is p u { ta w em vo d a iz sla vi na. Ka ko je na veo, po treb no je a gra |a ni za mu }e we ot kla wa ju kroz svo je sla vi ne, jer se ta log na la zi i u ku} nim in sta la ci ja ma, a „Vo do vod” }e is pi ra ti mre `u ta mo gde gra |a ni pri ja ve za mu }e we. Dnev no se ta ko is pi ra mre `a u ~e ti ri-pet uli ca u gra du.

Da pod s e t i m o, ra d o v i u uto rak od la ga ni su dve go di ne, jer su, iz m e | u osta l og pod ra zu me va li i a ceo grad osta ne na vi {e od 12 sa ti bez vo de. Iza bran je ter min ka da je kraj {kol ske god ne i ka da je rad ni dan, a u to ku ra do va za me we na je elek tro e ner get ska opre ma u fa bri ci vo de, ka ko vi {e ne bi do la zi lo do osci la ci ja u mre `i pri li kom i naj k ra } ih ne s ta n a k a struj, i ti me i za mu }e wa vo de u ve l i k im de l o v i m a gra d a.

Po red ovog po sla, na jo{ se dam me sta na mre `i ura |e ni su po slo vi ko ji su zah te va li da se is kqu ~e ve li ki do vod ni ci si ro ve, ili pi ja }e vo de.

S. K.

Iskqu~ewe struje No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va Do `e \er |a od 3 do 17, od 2 do 18 i broj 24, Go go qe va 26, od 30 do 42 i od 17 do 37, Mi {e Di mi tri je vi }a od 2a do 4b i 10a, De ve tog ma ja, Er `e bet Ber ~ek, Imrea Mi le ra, No va 34, No va 10, No va 40 i Vo ji sla va Jo va no vi }a Ma ram ba, od 8.30 do 10.30 ~a so va Gor we Saj lo vo1 i 2 i Saj lo vo 26, od 9 do 12 ~a so va Uli ca Su vo bor ska od 1 do 10, od 10 do 11.30 ~a so va Uli ca Su bo ti~ ka od 55 do 71, Go go qe va 15, od 18 do 24 i broj 28, Mi {e Di mi tri je vi }a 3c i Ro ma nij ska 43a. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a, od 10 do 12 ~a so va vi kend na se qe Ban stol, In |ij ski breg, Kra qev breg, Sred wi breg, Nad ka ra{, Bo rov gaj, Do wi Ma tej, Dra gu ti no vi }a sa la{, SUP ho te li Vi la, @e qe zni~ ka sta ni ca, Kar lo va~ ki vi no gra di. Ko viq: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Su bi}. Srem ski Kar lov ci: od 10 do 12 ~a so va Kri vac, vi kend na se qe Ka ra{. Ki sa~: od 9 do 11 ~a so va uli ce Pe tra Drap {i na „Voj vot ki we”- od 7 do 63 i od 8 do 80 i Sve to sav ska od 21b do 45 i od 30 do 56.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

c m y

8

ZA UPIS U SREDWE, VI[E [KOLE I NA FAKULTETE

Pa pre na le kar ska uve re wa

PROSLAVA U UDRU@EWU ZA POMO] MNRO

Po la ve ka obe le `i li igrom i pe smom Pesmom, igrom i recitacijom Udru`ewe za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama obele`ilo je ju~e 50 godina od osnivawa. Sve~anost je po~ela recitacijom autorskih radova korisnika udru`ewa, nakon ~ega je hor „Ison” izveo nekoliko pesama. Obele`avawu godi{wice prisustvovao je gradona~elnik Igor Pa vli ~i} koji je ovom prilikom istakao da sve {to opstaje 50 godina ima posebnu vrednost.

- Divim se kada vidim kako ovde sve funkcioni{e. Ovo udru`ewe ve} pola veka poma`e ne samo pojedincima nego i wihovim porodicama kao i dru{tvu u celini. Drago mi je da Grad mo`e da pomogne i uvek }emo se truditi da podr`imo ova udru`ewa- rekao je Pavli~i}.

Predsednik Udru`ewa Zo ran Sa ve ski uru~io je Pavli~i}u zahvalnicu za dugogodi{we razumevawe i podr{ku koje ovo udru`ewe dobija od grada.

-Grad posmatramo kao partnera koji }e nam omogu}iti da postanemo vidqiviji u ovom dru{tvu. Svi smo predani toj misiji -rekao je Saveski.

U okvi ru ovog udru `e wa, funkcioni{e Klub roditeqa, Dnevni boravak „Prijateqi”, Omla din ski klub „Kril ce”, Biblioteka igra~aka „Cvr~koteka” i Dnevni boravak za osobe sa smetwama u razvoju koje su starije od 27 godina i koje su izgubile pravo na kori{}ewe dr`avnih ustanova.

N. Radman

U DNEVNOM BORAVKU ZA DECU S INVALIDITETOM U KARLOVCIMA

Ima slo bod nih me sta U Dnevnom boravku za decu i mlade sa invaliditetom, koji je otvoren 28. marta u Sremskim Karlovcima, jo{ ima slobodnih mesta. Oni koji `ele da upi{u decu, treba da se jave na brojeve telefona 685 - 3007 ili 883 895.

U tom objektu u Ulici patrijarha Raja~i}a 3, uz stru~ni nadzor psihologa Ma je Kor de korisnici besplatno svakodnevno provode {est sati u~estvuju}i u kreativnim radionicama i ra-

de}i ve`be po programu [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}”. Boravak je otvoren svakog radnog dana od 8 do 14 sati. Deci je obezbe|en i jedan obrok za to vreme.

Iz ove ustanove poru~uju da }e tokom avgusta boravak biti zatvoren zbog godi{wih odmora i da }e nakon jednomese~ne pauze nastaviti da radi 1. septembra, ali da im se deca i mladi sa smetwama u razvoju mogu prikqu~iti i sada.

Z. Ml.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ga o tam bu ra {koj mu zi ci Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa dve kwige. Oni koji se prvi jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo

kwigu „Saglasje tradicije i kulture u tambura{koj muzici„ autora Mar ka Fo ri ja. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

N. R.

„DNEVNIK” I „STILOS” DARUJU KWIGE

„Qu di, ~i ji je ovo `i vot?”

Izdava~ka ku}a „Stilos” u saradwi sa „Dnevnikom” u narednom periodu dariva}e na{im ~itaocima po dve kwige svakog radnog dana. Danas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Qudi, ~iji je ovo `ivot?” autora [i nej da Mo ri ar ti ja. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Stilos” u

Jevrejskoj ulici 28, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Niv Oflerti je vaspitavana u tradicionalnom irskom duhu. @ivi u Dablinu, radi u lokalnim novinama i svi o~ekuju da }e na}i pristojnog mladi}a - Irca i katolika, naravno. A onda se pojavio Pjer koji ne samo {to je dosta stariji, nego nije ni Irac, a kamoli katolik.

A. L.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

Kro vo vi Te he ra na

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana„Krovovi Teherana„ Mah bo da Se ra xi ja u izdawu „Alnarija“.

Nezaboravna pri~a o hrabrosti, `rtvi, qubavi i prijateqstvu. Na krovu ku}e u iranskoj prestonici, sedamnaestogodi{wi Pa{a Sahed provodi leto

1973. godine sa najboqim prijateqem Ahmedom dele}i de~a~ke snove, nade, strahove i prve qubavne jade. Dok Pa{a razmatra zna~ajna `ivotna pitawa, ujedno poku{ava da se izbori sa tajnom koja ga pritiska – zabrawenom qubavqu prema lepoj kom{inici Zari, koja je od ro|ewa obe}ana wegovom mentoru i bliskom prijatequ. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

Lekarska uverewa za upis u sredwe i vi{e {kole i na fakultete maturanti mogu dobiti u Domu zdravqa „Novi Sad”.

Ovi pregledi se rade u Slu`bi zdravstvene za{tite radnika u objektima „Liman” na Bulevaru cara Lazara 77, na drugom spratu i u ambulanti u Zmaj Ogwena Vuka 19, na ~etvrtom spratu.

Maturanti mogu da zaka`u pregled od 27. juna od 7 do 12 ~asova u pomenutim objektima, u holu na glavnom ulazu, kod de`urne medicinske sestre. Ove

nedeqe, odnosno 27. juna pregled nije potrebno zakazati.

Neophodno je poneti izve{taj o zdravstvenom stawu od izabranog pedijatra.

Lekarska uverewa se napla}uju prema cenovniku Doma zdravqa, a cena zavisi od smera koji se upisuje.

Za upis u sredwu {kolu (ekonomija, poqoprivreda, {umarstvo, kultura i umetnost, javno informisawe, ma{instvo, elektrotehnika, gra|evina, trgovina, ugostiteqstvo, turi-

zam, hidrometeorologija, medicina, li~ne usluge, saobra}ajni tehni~ar sa B kategorijom) lekarsko uverewe ko{ta 1.250 dinara. Za upis u sredwu {kolu, smer voza~ motornih vozila i za upis u Vi{u {kolu ili Fakultet bez specifi~nih pregleda, cena lekarskog uverewa je 2.000 dinara.

Lekrsko uverewe za upis u sredwu {kolu (rukovalac gra|evinskih i poqoprivrednih ma{ina, brodarstvo, gra|evina, ma{instvo, hemija, nemeta-

li i grafika) uz rad na visini ko{ta 2.250 dinara. Za upis u Vi{u pedago{ku {kolu lekarsko uverewe iznosi 2.600 dinara. Lekarsko uverewe za upis u Vi{u {kolu ili fakultet (sa specifi~nim pregledima) ko{ta 3.000 dinara. Budu}i studenti DIF - a lekarsko uverewe mogu dobiti u odeqewu sportske medicine u Domu zdravqa u objektu „Liman” na tre}em spratu. Cena ovog uverewa je 1.800 dinara.

I. Dragi}

PETROVARADINSKA PIJACA URE\ENA I POLUPRAZNA

Pro met slab, ce ne vi so ke Iako je pijaca u Petrovaradinu potpuno rekonstruisana i osavremewena, stanovnici i daqe mahom odlaze da pazare na druge gradske pijace. Trgovci su saglasni da su uslovi za rad daleko boqi od onih na pre|a{woj pijaci, kao i u tome da je promet slab. Od 45 zelenih tezgi, na svega desetak su izlo`eni proizvodi, a od 16 robnih tezgi, ~etiri su popuwene artiklima za prodaju. Trgovaca malo, a kupaca jo{ mawe. To je bila prepodnevna slika jednog radnog dana na Petrovaradinskoj pijaci. Pojedinci se `ale da im se ne iplati stajawe na suncu ceo dan, dok drugi uporno ostaju iza tezgi.

Pored zelenog i robnog dela, pijaca ima i ~etiri tezge za prodaju cve}a, tu su i gondole za prodaju bostana, kiosk za prodaju ribe i pekara, kao i ~etiri rashladne vitrine za prodaju mle~nih proizvoda i `ivinskog mesa. Uvedena je infrastruktura, rasveta, sanitarni ~vor, a pijaca je ogra|ena uz 20 parking mesta i ~etiri mesta za kamionsku prodaju.

- Mali je promet, cene su visoke i tada niko nije zadovoqan.

Kupuju na komad, onoliko koliko im treba za taj dan i to je to rekla je Su za na Sa ji to vi} koja

ve} osam godina prodaje u Petrovaradinu dodaju}i da vikendom bude boqa situacija. [to se ti~e ure|enosti pijace, ka`e da su sada uslovi za rad pristojni i da je mnogo boqa higijena, ipak ima i nekoliko zamerki, koje je predo~ila i „Tr`nici”, kojoj je u aprilu predata nadle`nost za odr`avawe ove pijace.

- Tezge su dosta visoke, a treba i magacin da se zatvori kako bismo sa~uvali robu {to je nama i najbitnije - napomenula je Suzana.

Kon cert Ne na da Ni ko li }a u Stu di ju „M” Koncert Ne na da Ni ko li }a, povodom 30 godina rada kao vokalnog soliste Radio televizije Vojvodine, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Studiju „M„, Ulica Igwata Pavlasa 3. Gosti }e biti Ma ri ja Va -

si} na flauti, Ni ko la Ni ko li} i Ma ri ja Ve sna kao vokali, Mi lan Ni ko li} na fagotu i Go ran Vor gi} na harmonici, a izvo|a~e }e pratiti Veliki narodni i tambura{ki orkestar RTV. G. ^.

Alek san dar Ba wac trio u Du nav skom par ku Aleksandar Bawac trio nastupi}e ve~eras u 18 sati u saletli u Dunavskom parku. Jazz standards odsvira}e Alek san dar Ba wac na klaviru, I{tvan Ma |a ri} na bas gitari i Pon go Ro bert na bubwu. U slu~aju lo{eg vremena program }e se odr`ati u antreu Muzeja Vojvodine, Ulica dunavska 35. Organizator je udru`ewe gra|ana „Art on vils”, a pokroviteq Naftna industrija Srbije. Ulaz je besplatan.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

mi trgovci da izgrade poverewe kod kupaca kako bi vi{e kupovali na ovoj pijaci, a to je najboqe u~initi preko pristupa~nijih cena.

Mikan je jedan od retkih koji ka`e da mo`e da se zaradi kao prodavac poqoprivrednih proizvoda.

- Nisu pove}avali zakupninu, tako da za {est meseci treba da izdvojim 7.200 dinara i za dnevnu pija~arinu 350 dinara, ali mo`e se uzeti i pola tezge i to se zaista isplati - rekao je ovaj prodavac koji osam godina radi na PetrovaradinFo to. F. Ba ki} skoj pijaci.

Direktor „Tr`nice” Du {an Prema wegovim re~ima sada Ba ji} ka`e da broj zaintersov- mo`e da ka`e da radi na pijaci, nih za prodaju na ovoj pijaci ni- dok ga je ranije bilo sramota. je smawen.

Optimisti~an je Mikan i ka- Pre ure|ewa pijace bio je 51 da je u pitawu promet, pa se nada zakup{ac, a 31 tezga. ^ak 13 za- da }e se broj posetilaca znatno kupaca robu je dr`alo na podu, pove}ati kada se otvori „Univevan tezge. Toga vi{e ne}e biti reksport”, koji se nalazi u sklona pijaci. Trenutno, imamo 33 pu pijace. zakupqene tezge i jo{ 11 novih - Qudi vole da imaju sve na zahteva, tako da }e broj zakupa- jednom mestu i da proberu ono ca biti ve}i od onog pre ure|wa {to im najvi{e odgovara, a i pijace - naglasio je Baji}. konkurencija nije na odmet - kaDugogodi{wi prodavac Mi - `e Mikan. kan Jev to vi} ka`e da treba i saI. D.

„Pa ste li” u Spo men- -zbir ci Izlo`ba „Pasteli” Qubice Cuce Soki} bi}e odr`ana ve~eras u 20 ~asova u Spomen - zbirci „Pavla Beqanskog”.

Go vo ri }e uprav ni ca Spo men - zbirke dr Ja sna Jo va nov i Alek san dar Mi lo je vi} iz kra gu je va~ ke „Ga le ri je Ri ma”, a iz lo `bu }e sve ~a no otvoriti direktorka galerije „Cepter” iz Beograda Iva na Si me o no vi} ]e li}.

I. D.

Ra di o ni ce za de cu u KIC Fu tog Kreativne radionice za decu, koje se odvijaju u okviru manifestacije „Futo{ko leto”, odr`a}e se ve~eras u 18 sati u Kulturno-informativnom centru „Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42.

Igraonica „Dru`imo se sa Slavicom” organizovana je za 19 sati, a u 20 sati bi}e odigrana predstava „Asteriks i Obeliks”.

N. R.

065/47-66-452

Eko lo {ki smo od go vor ni, ve ruj te nam!

Molim da mi neko iz „^isto}e“ najzad odgovori za{to na Beogradskom keju izme|u zgrada 1 i 7 ili u Dunavskoj kod biv{eg Muzeja revolucije, ili u Vojvode Putnika kod DTD ne mogu da postave bar jedan kontejner za PET ambala`u i hartiju? Tu je {etali{te, a s brodova silaze turisti. @iteqi tog bloka u starom delu grada su civilizovani, ali im „^isto}a“ ne dozvoqava da poka`u da su i ekolo{ki odgovorni. Hvala.

063/8155... *** Nemam komentar za pona{awe huligana u Novom Sadu. Grebu kqu~evima automobile, odvaquju vrata od rezervoara..., uni{tavaju tu|u imovinu. E i to su Novosa|ani, na{i sugra|ani.

064/1701... *** Ima li iko normalan od onih koji rukovode ovom dr`avom, te da ba{ niko ne razmi{qa o tolikim qudima koji ostado{e bez posla. U svakoj dr`avi na svetu postoji socijalni program za svakog nezaposlenog, a u ovoj na{oj, ako

slu~ajno poku{a{ da proda{ na ulici cvet ili neku sitnicu postaje{ kriminalac, te lako zavr{i{ u zatvoru. Sramota da dr`ava toleri{e silne kra|e u odre|enim iznosima, a da po{teni qudi prepu{teni ulici budu izlo`eni teroru komunalnih policajaca, sa ogromnim kaznama, koje zamewuju zatvorom. Jadna li si Srbijo moja...

064/2488...

*** Stvarno im „hvala”... ali da nema wih, gde bi ti na{ao tako „predivan kutak”? (Kej je fantasti~an, ali da li je morao tu|inac da bude taj koji }e usaditi deo svoje kulture u taj „predivni kutak” jer se na{im znamenitim likovima ni ovde, a kamoli napoqu ne pridaje zna~aj.). E to me boli. Qubi{a.

062/1758...

*** Za{to se niko ne seti Svetozara Mileti}a da mu bar buket cve}a prinesu? A otvaraju se plo~e, nosaju se venci i dr`e parastosi po prolazima Zmaj Jovine onome koga i ne znamo, a koji nije tu ni ratovao, niti poginuo. Po meni to nije u redu.

062/1758... *** Podr{ka za 064/6431... odavno ja to govorim i ispadam antidr`avni element!

064/3323... *** Ciq novog zakona o odlasku u penziju je - ne do`iveti! Sa minimalcem od 16.000 se ne mo`e postati dugove~an kao npr, gospodin Krkobabi}.

063/8110... *** Kada je ~ovek bolestan, nema {minkawa, ulep{avawa. Onda se le~i. Tako bi trebao i na{ grad.

Lepo je {etali{te, bulevar... Ali prioriteti su sigurno na strani vodovoda, grejawa - obezbe|ewa osnovnih uslova za `ivot stanovni{tva.

064/2466...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak23.jun2011.

9

REBALANS BUYETA NA PRAGU

U grad skoj ka si dve mi li jar de vi {e Rebalans buxeta grada bi}e tema na junskoj sednici Skup{tine grada, a re~ je o iznosu od 1,9 milijardi dinara, istakao je za “Dnevnik” ~lan Gradskog ve-

miliona dinara – objasnio je Makari}.

Od tog iznosa za putnu privredu planirano je da se izdvoji 635 miliona, a ostatak od oko 218 mi-

Za gradwu vrti}a 90 miliona “Radosno detiwstvo” dobija 90 miliona dinara, za prvu fazu izgrdadwe de~jeg vrti}a u Radni~koj ulici. To zna~i da }e ovaj vrti} po~eti da se gradi ve} u julu, kako je ranije najavio za na{ list director te ustanove Bo ri slav Sa mar d`i}. }a za finansije @iv ko Ma ka ri}. Ovaj iznos se sastoji iz 1,67 milijardi buxetskih sredstava i 263 miliona dodatnih prihoda. Podse}amo da je po~etkom godine usvojeni gradski buxet bio te`ak 20,3 milijardi.

- Od teku}eg suficita iz 2010. je 1,67 milijardi, a ostatak su neutro{ena sredstva iz prethodne godine, {to zna~i da ukupan buxet po rebalansu buxeta iznosi oko 22 milijarde dinara.

Najve}i deo tim rebalanskom predvi|en je za ZIG i to oko 852

liona dinara za teku}e rashodne.

Tako|e 61 milion dinara predvi|en je za Gradsku upravu da de~ju i socijalnu za{titu, {to je pre-

snu oplodwu, Sigurna ku}a dobi}e oko pet miliona dinara, kao i {kola Milan Petrovi}. Tako|e Grad je predvideo da pet miliona dinara ide za trudnice, jer }e od oktobra grad upla}ivati razliku plate za trudni~ko bolovawe do punog iznosa.

Tako|e rebalansom buxeta “Poslovni prostor” dobi}e 115 miliona dinara, Gradsko saobra}ajno preduze}e 203 miliona dinara, za obrazovawe je predvi|eno oko 35 miliona dinara, devet miliona dinara dobi}e preduze}e “Parking servis”, a isti iznos od dodatnih devet miliona ide za sport.

Naj ve }i deo pred vi |en za ZIG i to oko 852 mi li o na di na ra, a od tog iz no sa za put nu pri vre du 635 mi li o na. Od ok to bra Grad }e upla }i va ti raz li ku pla te za trud ni~ ko bo lo va we do pu nog iz no sa ma re~ima Makari}a u ovom trenutku i najzna~ajnije, a od tog novca 15 miliona ide za vantele-

- Za zdravstvo je predvi|eno 39 miliona dinara, od kojih devet miliona ide na digitaliza-

ciju, a 30 miliona na prvu fazu izgradwe Doma zdravqa u Futogu. Kultura }e rebalansom buxeta dobili 10 miliona dinara – pojasnio je Makari}.

Ka`e, da najzna~ajniji iznos sred sta va ide za ka pi tal ne projekte preko ZIG-a, a dobar deo novca bi}e iskori{}en za saobra}ajnice i izgradwe novih u okvi ru tih pro je ka ta.

Planirano je da se sredi i izme|u 80 i 100 sportskih igrali{ta u gradu i prigradskim naseqima, kao i za rekonstrukciju trotoara i biciklisti~kih staza za {ta je planirano 43 miliona dinara.

- U septembru nam sledi jo{ jedan rebalans buxeta zbog izglasavawa novog republi~kog Zakona o finansirawu lokalne samouprave. Za sada ne mogu da preciziram o kojem je iznosu re~, a kada se Zakon usvoji, mo}i }u ne{to konkretnije da ka`e o tome – zakqu~io je @ivko Makari}.

Q. Nato{evi}

NOVI SAD PRVI U SRBIJI DOBIO STANICU ZA ODLAGAWE I TRANSFER FARMACEUTSKOG OTPADA

Ba ja ti le ko vi idu u iz voz Stanica za odlagawe i transfer farmaceutskog otpada, prva takva u Srbiji, otvorena je ju~e u Ulici Arse Teodorovi}a 1 i u woj }e se skladi{titi, a potom i izvoziti lekovi s isteklim rokom trajawa. U stanici }e raditi zaposleni u Apoteci „Novi Sad”, koja je i inicirala otvarawe, a gra|ani mogu stari farmaceutski materijal da odlo`e u pomenutu stanicu, a mogu to da u~ine i u jo{ 33 apoteke novosadske apotekarske ustanove. Lekovi }e biti mereni i klasifikovani po farmakolo{kim grupama, a zatim transportovani u posebno ozna~enom vozilu.

Ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} pozvao je i druge gradove u Srbiji da slede primer Novog Sada i poka`u „jasnu svest za o~uvawe `ivotne sredine”.

- Zamislite koliko je do sada tona kardiotonika, sedativa, citostatika i mnogih drugih lekova zavr{avalo u prirodi, a samim tim i u qudskom organizmu, a treba da budemo svesni da je farmaceutski otpad opasan po zdravqe - rekao je Duli} dodaju}i da vrlo brzo treba odrediti lokaciju za gradwu postrojewa za uklawawe tog otpada.

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} pohvalio je Apoteku „Novi Sad” i direktora ove ustanove Du {a na Mi lo {e vi }a

Pri jem no vih ho ri sta Audicija za prijem novih ~lanova u Hor veteranske sekcije KUD-a „Markovi}” po~iwe ve~eras u 19.30 sati u horskoj sali ovog dru{tva, Ulica {umadijska 6. Repertoar hora ~ini duhovna pravoslavna muzika, internacionalna popularna muzika i doma}e gradske pesme, a mogu se prijaviti svi.

Prijem novih ~lanova traja}e do kraja godine.

N. R.

Pre da va we o jo gi Predavawe na temu „Osnove joge” odr`a}e se sutra u MZ „Bistrica”, Ulica bra}e Drowak 11, u 19 ~asova. Organizatori su ~lanovi Udru`ewa za razvoj nauke „Nikola Tesla”, a predavawe }e odr`ati Ta wa Vi do vi}. Ulaz je besplatan.

J. Z.

Fo to: S. Mi le ti}

Ko rov kraj no vog bu le va ra Na Bulevaru Evrope, koji jo{ uvek predstavqa novinu za Novi Sad zadr`ale su se i neke stare boqke. Naime, pored ure|enih pe{a~kih staza, {tr~i neure|eno i prili~no naraslo {ipra`je. S obzirom na to da stazom ~esto pro|u roditeqi sa decom, mali{ani koji slu~ajno skrenu sa puta mogli bi pomisliti da su se zatekli u pravoj pravcatoj xungli. Kako sumwamo da bi ova situacija roditeqima bila zabavna koliko deci, uredno pose~eno grawe re{ilo bi strepwu da iz ovakvog korova vreba neka opasna ili egzoti~na `ivotiwa.

J. Z.

U SREMSKIM KARLOVCIMA DO 31. JULA

Pred lo zi za op {tin ska pri zna wa Predloge za dodelu najvi{ih op{tinskih priznawa povodom dana Sremskih Karlovaca, gra|ani, organizacije, preduze}a i udru`ewa mogu podneti do 31. jula Komisiji za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i progla{avawe po~asnih gra|ana Sremskih Karlovaca. Obrazlo`ene predloge u pisanoj formi treba dostaviti na adresu: Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i progla{avawe po~asnih gra|ana Sremskih Karlovaca, Trg Branka Radi~evi}a 1, Sremski Karlovci 21205.

Povodom Dana Sremskih Karlovaca, tamo{wa lokalna samouprava dodequje poveqe i nagra-

de. Poveqe daruje pojedincima, organizacijama i institucijama, koji su dela i rezultate za koja se nagra|uju, postili na teritoriji Sremskih Karlovaca.

Ovo priznawe mogu dobiti Karlov~ani, ali i qudi sa strane, ~ija su dela u tesnoj vezi sa Karlovcima i promovi{u to mesto u drugim sredinama. Nagrade su predvi|ene za one koji su postigli izuzetne rezultate u privredi, dru{tvenim i drugim delatnostima u toku jedne ili vi{e godina.

Nagrade i poveqe Sremskih Karlovaca }e biti uru~ene dobitnicima na sve~anoj sednici Skup{tine op{tine, 16. septembra.

Z. Ml.

Obu ka ne pli va ~a na Spen su Upis u sportsko-rekreativne {kole na zatvorenom bazenu Spensa po~iwe sutra na blagajni klizali{ta, a polaznici mogu da se prijave svakog radnog dana od 15 do 20 sati. Organizovana je obuka nepliva~a, osnovni i napredni kurs, a tre-

ninzi po~iwu u petak 1. jula i traja}e do petka 15. jula. Deca pred{kolskog uzrasta u~i}e da plivaju svakog dana od 18.30 do 19.15 ~asova, a {kolarci od 19.30 do 20.15 sati. Cena programa je 2.000 dinara.

N. R.

Iz lo `ba u Stu di ju „M” Izlo`ba slikara Srbije „Inspirativna ve~na Rusija” odr`a}e se sutra u 19 ~asova u Studiju „M„, Ulica Igwata Pavlasa 3. Organizator je Likovna kolonija „Kolut Mandi}”.

G. ^.

Pa vli ~i}, Jo va no vi} i Du li}

Fo to: S. [u {we vi}

Mi ni star Oli ver Du li} po zvao i dru ge da sle de pri mer i po ka `u ja snu svest o o~u va wu `i vot ne sre di ne. Apo te ka „No vi Sad” ini ci ra la otva ra we stanice za odlagawe farmaceutskog otpada koji je pored problema izneo i ideju kako ga re{iti. Podsetio je da je nedavno otvoreno postrojewe za recikla`u i za selekciju organskog otpada i da se nada da }e uskoro biti obezbe|eno i po-

strojewe za uklawawe farmaceutskog otpada.

Predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} napomenuo je da se u Srbiji godi{we baci 460.000 tona razli~itog

AKCIJA SRPSKOG POKRETA OBNOVE

Pra vo vre me za da ri va we kr vi

Akciju dobrovoqnog davawa krvi organizovali su ju~e ~lanovi GO Srpskog pokreta obnove u svojim prostorijama na Detelinari u Gagarinovoj ulici broj 4. Tom prilikom oko 50 ~lanova ove stranke dalo je krv, a potpredsednik GO SPO Ne ma wa Sta ro vi} apelovao je i na druge sugra|ane da u {to ve}em broju podare ovu dragocenu te~nost,

ne ~ekaju}i ovakve i sli~ne akcije.

- Pogotovo kada je leto i vreme godi{wih odmora gra|ani treba da budu revnosniji u dobrovoqwnom davawu krvi, jer je to period kada Zavod za transfuziju krvi ima najvi{e problema u prikupqawu - rekao je Starovi}, koji je ovom prilikom obele`io i mali jubilej, jer je 15. put dao krv. A. L.

Bes plat na prav na po mo} Akciju pru`awa besplatne pravne pomo}i za gra|ane organizuje GO Srpskog pokreta obnove. ^lanovi tima za pravna pitawa }e sutra od 18 do 21 ~asova primati gra|ane u prostorijama SPO-a u Radni~koj ulici broj 20. Vrsta ovakve pomo}i predstavqa}e ustaqenu praksu koju }e pravnici GO SPO pru`ati u narednom periodu i to svakog ponedeqka i ~etvrtka u navedenom terminu.

A. L.

medicinskog otpada, a da ~ak 90 odsto tog otpada dolazi iz ku}ne apoteke.

- Otvarawem ove stanice i postavqawe specijalnih kontejnera pokazujemo visok nivo odgovornosti prema sredini i budu}im generacijama - istakao je Jovanovi} pozivaju}i sve sugra|ane da stare lekove odlo`e po apotekama i da ih ne bacaju u kanalizaciju i kante za sme}e.

I. D.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak23.jun2011.

Краду саобраћајне знакове БАЧКА ТОПОЛА: У Бачкој Тополи учестале су крађе саобраћајних знакова и поклопаца за шахтове, углавном ради продаје откупљивачима обојених метала, саопштавају у Јавном предузећу за грађевинско земљиште у том месту. Са путева месечно „нестане „ око шест саобраћајних знакова, што угрожава безбедност у саобраћају, а непознати починиоци их продају откупљивачима метала, мада се догађа и да послуже за израду баштенских столова, истичу у Јавном предузећу које брине о одржавању вертикалне сигнализације. Слична је ситуација и са поклопцима за шахтове, који су израђени од ливеног челика, што се такође „тражи на тржишту”, па се мора брзо интервенисати са постављањем нових да се не би догодила незгода. Сада је у току допуна саобраћајних знакова који су, како објашњавају у том предузећу, израђени од „лаких материјала”, па су очекивања да ће се дуже задржати на саобраћајницама у том месту. В. Х.

НА РЕФЕРЕНДУМУ У ПАДЕЈУ

Два гласа превагнула за самодопринос

ПАДЕЈ: На референдуму спроведеном од 17. до 19. јуна грађани Падеја, највећег села у чоканској општини, одлучили су да у наредних десет година лични динар издвајају за самодопринос. Мештани ће три одсто од својих зарада издвајати за месни самодопринос, којим ће градити инфраструктуру, финансирати рад Месне заједнице, помагати предшколску и школску установу и удружења грађана. Од 2.202 уписана бирача за самодопринос је гласало 1.103, тако да су у корист самодоприноса превагнула - свага два гласа! Да би се изгласао самодопринос потребно је да се изјасни више од 50 одсто уписаних у бирачки списак, на коме су поред мештана са сталним пребивалиштем у Падеју и они који на подручју МЗ располажу непокретном имовином.

- Уложили смо велики труд да објаснимо свим житељима села да нам је самодопринос неопходан да бисмо у њему имали лепши и

Запошљавање особа са инвалидитетом ТЕМЕРИН: Удружење за инклузију особа са инвалидитетом у Темерину почело је реализацију пројекта јавних радова како би побољшало запошљавање ових особа и информисање потенцијалних послодаваца о могућностима њиховог запошљавања. Пројекат обухвата сагледавање затеченог стања на територији општине Темерин, анкетирање особа са инвалидитетом и њихових родитеља, представника бизнис сектора, пружање правне помоћи и друге врсте подршке. М. М.

Падеј: самодопринос изгласан на десет година

лакши живот. Основни мото нам је био: Шта добијамо ако смо „против“, а шта ако смо „за“? - задовољна је исходом референдума председница Савета МЗ Падеј Стана Ђембер. Комисија за спровођење референдума констатовала је да је од 2.202 житеља села са правом гласа на биралиште изашло њих 1.276 или 58 одсто, да је за самодопри-

Врбашани у посети Словачкој

ВРБАС: Делегација општине Врбас боравила је претходних дана у званичној посети граду Свидњику у Словачкој. Тиме су Борис Бијеловић члан Општинског већа, Вељко Цицмил заменик председника Скупштине општине Врбас и Мирослав Силађи председник Матице русинске у Врбасу и члан КПД „Карпати“ узвратили посету Словацима јер су представници Свидњика пре око месец дана боравили у Врбасу. Тада су договорена гостовања овдашњих културно – просветних дрштава „Карпати“ и „Док“, као и Етно – клуба „Отето од заборава“ у Свидњику, Прешову, Кошицама и Владимирову у периоду од 23. до 26. јуна.

- За почетак смо изабрали културну сарадњу, а надам се да ће ускоро бити успостављене и друге врсте сарадње, најпре у области привреде. Разговарали смо о заједничким пројектима код разних фондова Европске уније и Свидњик би требао да буде наш партнер у пројектима прекограничне сарадње – рекао је по повратку из Словачке Борис Бијеловић и додао да је делегацију из Врбаса примило и руководство места Владимирова, које је изразило жељу да успостави везу са Месном заједницом Куцура с обзиром на то да у оба места живе Русини. М. Кековић

DaNaS u NOVOM SaDu BioSKoPi Arena:­Sala 3, 4 i 6:­„ran­go”­(13),­„rio”­(12),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­ pli­ma­ma”­ (15,18,­ 22.40),­ „Ma­mur­luk­ u­ Bang­ko­ku”­ (20.40,­ 22.35),­ „H Men:pr­va­kla­sa”­(15),­„Kung­fu­pan­da­2”­(14,­16,­20.10),­„Ha­na”­(13),­„Su­per­8”­(18.15),­„De­ve­ru­{e”­(17.50,­20.20,­22.45).­Sala 1, 2 i 5 Si­ne­ma­si­ti.

Jadran:­„O,­Grin­go„”­(19),­„Cr­ven­ka­pa”­(21).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18, 063/8826675­(15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 21. juna, u sedam ~asova, do ju~e, u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Bi qa na Go li ja nin iz Novog Sada (devoj~ice).

DEVOJ^ICE: Su za na \u ro vi}, Da ni je la Jo va no vi} i Qu bi ca Bu ha~ iz Novog Sada, Vi ol e ta Ke le man iz Loka, Sne `a na Lu ki} iz Bukovca, Ma ri na Mi {ko vi} iz Vajske, Je le na Sto li} iz Futoga, Bi qa na Vu ~u ro vi} iz Veternika i An na ^a pe lo va iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Je le na Ka lu {ev-Ja nev i Zo ri ca An dri} iz Novog Sada, Zla ta Po pov i So fi ja Ma te je vi} iz Sremskih Karlovaca, Re na ta Ma |ar iz Temerina, Ta tja na @ig mund iz Pivnica, Je le na Ag ba ba iz Kikinde, Bi ser ka Alek san dro vi} iz Mo{orina i Mi qa na Lu ~i} iz Futoga.

SaHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas bi}e sahraweni Vjekoslav Anta Brkovi} (1928) u 10.30 ~asova (urna), Spasenija Milana ]ur~ija (1939) u 11.15, Du{an Stojana Leti} (1955) u 12, Olga Marije Horwak (1927) u 12.45, ]ira Milana Igi} (1922) u 13.30, Miodrag Vlastimira Mihailovi} (1932) u 14.15, \or|e Evice Rali} (1935) u 15 i Stana Mladena Vukosavqev (1939) u 15.45 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e saharwen Stevan Du{ana Spasojevi} (1930) u 15, a na Mesnom u Veterniku Milanka Milana Kosti} (1941) u 13 ~asova.

Фото: М. Митровић

нос гласало 1.103, односно 50,09 одсто, а да је против било 170 или 13 одсто бирача.

- У предвиђеном року није било примедби на гласање, а у року од 48 сати Комисија ће извештај доставити Скупштини општине Чока на усвајање- додаје Ђембер. Према одлуци о увођењу самодоприноса, запослени, занатлије и млади за рад преко омладинских

задруга, издвајаће од својих нето зарада три одсто, обавеза земљорадника је 15 одсто на катастарски приход, а пензионери, ако потпишу посебну изјаву издвајаће један одсто од својих примања. Обавезу плаћања самодоприноса од два одсто на вредност имовине имају и сви који поседују непокретност на територији Падеја, а ту немају пребивалиште. Програмом развоја Месне заједнице Падеј од августа месеца 2011. до 2021. године, предвиђено је да се од самодоприноса прикупи 40 милиона динара. Планирано је да се 40 одсто прикупљених средстава утроши за изградњу и одржавање комуналне инфраструктуре, исти проценат намењен је за рад Месне заједнице, 15 одсто је предвиђен за дотације културним и спортским организацијама, верским, школским, предшколским установама и удружењима, а за непланиране расходе остаје пет процената оствареног самодоприноса. М. Митровић

Фестивал кратке приче

КИКИНДА: У башти Народне библиотеке “Јован Поповић” од 28. јуна до 3. јула биће одржан шести фестивал кратке приче под називом “Једна кратка”. За 29. јун предвиђено је свечано отварање, а читања прича биће 29. и 30. јуна у Кикинди. Београђани ће имати прилику да у Музичком павиљону парка Калемегдан чују овогодишње учеснике фестивала кратке приче. Срђан Срдић, председник фестивала “Кикинда шорт” каже да ће ове године гости манифестације бити 26 аутора из 20 земаља: - Сваке вечери представиће се по 13 аутора који ће кратке приче читати на матерњем језику. Ове године земља специјални гост је Велс која ће бити заступљена са три ауторке, од којих ће једна Шан Мелангел Дафид и отворити фестивал. На фестивалу ће учествовати и велики број писаца из земаља које до сада нису учествовале на овом фестивалу, али и оне чија су дела већ преведена на наш језик ( Норминтон, Рудиш, Мек Лаверти). Публика ће, као и сваке године моћи да неформално разговара са гостима, а биће одржавани и рок концерти кикиндских бендова. А. Ђ.

VESTI Турнир за лечење мале Марије ТЕМЕРИН: На хуманитарном турниру у малом фудбалу Темерину чији је приход од 107.000 динара уплаћен за лечење мале Марије Мишковић, која болује од леукемије, учествовало је 46 екипа, 32 сениорске, 9 јуниорских и 5 женских екипа. У конкуренцији сениора победила је екипа Кафе Авангард која је бољим извођењем седмераца победила екипу ПВЦ Зечевић. Треће место освојила је екипа Фризерски салон Макс. У категорији јуниора победила је екипа Блок 18 испред Галактикоса и младог тима ПВЦ Зечевић. Финалне мечеве пратило је више од хиљаду гледалаца, а посебно узбуђење донели су мечеви женских екипа. Победила је Немогућа мисија, испред Џудо клуба ТСК и Дрим тима. Пригодне награде добили су најбољи играч, голман и стрелац турнира. Пријатељи турнира били су Салаш 84 и кафе бар Пиваријум. Хуманитарни турнир организовао је Општински одбор СРС у Темерину. М. М.

Сунчеви колектори за Дом ученика АПАТИН: У Техничкој школи са Домом ученика топлу воду добијају помоћу сунчевих колектора као обновљивог извора енрегије. У Дому, који има смештајни капацитет за 150 ученика, је уграђено 20 колектора од 22 киловат снаге који у сваком тренутку могу да дају 2.000 литара топле воде.

–Два милиона динара добили смо на конкурсу Покрајинског секретаријата за енергетику. Ми смо у обавези да их извештавамо о количини уштеђене енергије. Колико ће енергије бити зависиће од броја сунчаних дана и темпаратура, али је уштеда свакако значајна - рекао је Милорад Јелача, директор Техничке школе. Ј. П.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

VESTI Концерт за помоћ Младену

ЧУРУГ: Месни Одбор СПО Чуруг организује Хуманитарни концерт за помоћ Младену Богојевићу из Ђурђева који је настрадао у саобраћајној несрећи. Журка ће се данас одржати у башти ресторана „Чича” у Чуругу у Улици Николе Тесле, у 21. час.

Чишћење корита Јегричке

ТЕМЕРИН: Ловочуварска служба Удружења спортских риболоваца Караш и ЈВП „Воде Војводине“ успешно се боре против лица која постављају мреже или на други начин угрожавају Јегричку и њене канале. Пловне косачице „Вода Војводине“ током јуна косе дрезгу и трску, како би отклонили десет чепова на реци, из правца Темерина према Сиригу. То ће значајно помоћи да у летњим месецима не дође до помора риба, а чишћењем и проширењем корита обезбедиће се проточност ове аутохтоне војвођанске реке. Риболов на Јегричкој сада је могућ, углавном из чамаца, тако да се велики број пецароша одлучује за одлазак на друга риболовна подручја. М. М.

Најлепши немачки оштродлаки птичар

ЧОКА: На другој изложби паса свих раса „ЦАЦ - Чока 2011” коју је у Старом парку организовало Кинолошко друштво Чока, приказано је 279 паса 74 расе, авласника из Мађарске, Чешке, Хрватске, Аустрије, Пољске, Немачке и Србије, а први пут су стигли и кућни љубимци из САД. Судије су имале тежак задатак да оцене и изаберу најлепше. Делегат Кинолошког савеза Србије Евица Мишић за најлепшег пса изложбе прогласила је немачког оштродлаког птичара „Алфија”, власника Саше Стојанова из Новог Сада. Друго место припало је жутом енглеском кокер шпанијелу „Халифаксу„ власника Иштвана Хорвата из Будимпеште, а треће бостонском теријеру „Квигинсу„, власништва породице Божановић из Петроварадина. М. Мр.

~etvrtak23.jun2011.

11

УГОВОР О ИЗГРАДЊИ ФАБРИКЕ ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВОДЕ ВРЕДАН ШЕСТ МИЛИОНА ЕВРА

Из Павлиша ће потећи чистија вода ВРШАЦ: Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић потписао је јуче уговор у вредности од шест милиона евра који предвиђа финансирање изградње постројења за пречишћавање воде за пиће у Вршцу. Уговор је део свеобухватног „Програма водоснабдевања и канализације у општинама средње величине у Србији” који Министарство економије у сарадњи са Владом Немачке и Немачком развојном банком КфВ спроводи већ четврту годину за редом. Градоначелник Вршца Чедомир Живковић казао је да ће фабрика за пречишћавање воде бити направљена у Павлишу, селу по-

ред Вршца и нагласио значај ове инвестиције за грађане али и за привреду, која ће имати бољу и квалитетну воду и бити конкурентнија на тржишту. Уговор о зајму и финансирању за општину Вршац који предвиђа да 60 одсто од поменутог износа чини кредит, а 40 одсто донација, потписали су и председник општине Вршац Чедомир Живковић, директор комуналног предузећа „Други октобар” Љубисав Шљивић и директор канцеларије Немачке развојна банка КфВ у Београду Јирген Велшоф, а потписивању уговора присуствовао је и немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас.

Министар Ћирић је истакао да је овај уговор пример конкретне помоћи немачке владе, локалним самоуправама у Србији и да ова врста кредита може да помогне грађанима у побољшању њихових животних услова. Овај програм који се спроводи уз подршку Немачке обухвата инвестиције на замени дотрајале водоводне мреже, рехабилитацији, оптимизацији и проширењу постројења за водоснабдевање, изградњу нових бунара, резервоара, пумпних станица, фабрика за пре-

чишћавање воде, као и прикључење нових делова града и општина на централни систем водоснабдевања и канализације. Укупна вредност овог програма, којим је, иначе, обухваћено 16 општина у Србији у којима живи више од 1,5 милиона становника је 89,4 милиона евра. В. Х.

УРУШИЛА СЕ КУЋА У БАШАИДУ

Плафон се обрушио на укућане док су доручковали БАШАИД: У Башаиду се потпуно урушила кућа породице Кнежевић оштећена прошлогодишњим подземним и надземним водама. Иако је петоро чланова породице било у кући, на срећу, нико није озбиљније повређен. У јутарњим сатима када су укућани сели да доручкују плафон им се буквално обрушио на главу. У том моменту у кући су били власник Душко Кнежевић, његова ћерка Велинка Јосимовић која је у наручју држала дво и по годишњег сина Ивана, као и осмогодишњи Владимир и петогодишња Дра-

гана, деца млађег брата Душка Кнежевића. Драгана је приликом обрушавања плафона прошла најгоре.

- Покушао сам да станем испод стола и викао сам: „Драгана, Драгана“, а она је била престрашена – прича потересени Душко Кне-

Очекују урушавање још 30 кућа Председник Месне заједнице Башаид Зоран Петровић, каже да је у сличном стању још 30-ак кућа у Башаиду. Ове куће налазе се највише у ромском насељу, као и по ободима села. Реч је углавном од „набијачама“ –грађеним од земље и трске, које су настрадале током поплава које су прошле године највише осетили мештани Башаида. Општинска комисија била је да процени штету на кући, а у месној заједници апелују за помоћ. жевић - Није плакала, а никако нисам могао да дођем до ње. Драгана је 20-ак минута била затрпана испод плафона који је пао на њу. Срећом спасао ју је комшија Миладин Чолак. Миладин Чолак, пољопривредника из Башаида рекао је да човек није ни свестан шта је у стању да уради када треба да помогне: -Видео сам да се кућа урушила и пришао сам. Комшија Душко ме је замолио да помогнем да извучемо девојчицу која је седела на столици, а глава и тело јој је висило доле. Није плакала него је стењала. Прво сам покушао да је вучем напред, али нисам могао јер јој је

сто прикљештио стомак. Тражио сам да ми додају неки алат којим ћу пресећи ноге од столице, да би могао да је извучем. Чак сам и сто покушао да дигнем горе како бих је извукао. Једном руком сам подигао сто, а другом сам држао дете како јој не би висила глава. Доктори који су убрзо дошли констатовали су да Драгана, на сву срећу, нема озбиљнијих повреда.

-Девојчица се жалила с на болове у леЂима али срећом

прошло је само са лакшим повредама. Дете је под стресом али и биће добро - каже др Горан Абрахам. Неколико минута пре обрушавања плафона из куће су изашле Душкова супруга Ержебет и ћерка Марија. Душко је бивши угоститељски радник, који након инфаркта више не може да ради, а једина у породици ради Ержебет која је спремачица у Дому здравља. А. Ђуран

ИРИГ, КАРЛОВЦИ И БЕОЧИН ЗАЈЕДНО У СЕОСКОМ ТУРИЗМУ

Пет минута до Дунава

Новокнежевачким талентима уручене дипломе за успехе на такмичењима

У НОВОКНЕЖЕВАЧКОЈ МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ

Маратон музичких талената

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: У Основној музичкој школи Нови Кнежевац од њеног оснивања Дан школе се прославља на завршетку школске године за Светски дан музике, па је тако прекјуче у току поподнева до вечери приређен музички маратон, који је увече завршен доделом диплома најуспешнијим ученицима и концетром њихових професора. Директорка школе Александра Нецков истиче да се 150 музичких талената представља на најбољи могући начин и да није случајно да је за Дан школе одабран 21. јун Светски дан музике и тако је од осамостаљивања школе од 1997. године.

- На музичком маратону за Дан школе представљају се сви ученици са по једном композицијом. На крају се концертом публици представљају и њихови професори, који су иначе истакнути солисти, музички уметници - каже директорка Нецков.

Најистакнутијим музичким талентима, за успехе постигнуте протекле школске године на разним такмичењима и фестивалима у земљи и иностранству додељене су дипломе. Дипломе су добила 25 ученика, а њих петоро Вера Дражић из Српског Крстура, Драгана Станимиров из Ђале, Јелена Закић, Дорина Ковач и Иван Бичкеи из Новог Кнежевца добило је и признања општине са новчаним наградама од по 10.000 динара. Поред петоро најуспешнијих које је наградила општина, дипломе су добили Вук и Анастасија Трифић, Цветана Закић, Мила Лучић, Лили Ладањи, Зорана Момић, Кристина Кукли, Јелена и Ђорђе Бандин, Наталија Ланцош, Викторија Јерас, Алекса Нецков, Душан Цвејанов, Бојан Филипов, Марко Жишков, Ања Галешев, Момир Ковачевић, Богдан Попов, Тривко Кукољ и Бојана Цвејанов. Текст и фото: М. Митровић

БЕОЧИН: Три сремске оп- средине која буквално нуди све штине Беочин, Ириг и Сремски на длану – за пет минута се стиКарловци, ујединиле су се у на- же до Дунава, и за исто толико мери да развију и туристичком до Фрушке Горе. тржишту понуде нови производ -Већ дуги низ година се ба– викенд туру по Фрушкој Гори вим туризмом и имам увид какоја би објединила све оно што ко то раде Мађари, Аустријанје интересантно са подручја ова ци и велика ми је жеља да се на три места. Пројекат је са три ми- овај вид туризма популаризује лиона динара подржао и покра- и у Војводини. Свакако, туријиснки секретазма нема без ријат за међуопсмештајних каИзаћи ћемо са штинску сарадпацитета, па ја новим производом – тако заговарам њу, а јуче је у Черевићкој етно да они буду у севикенд туром по кући одржана оским срединаФрушкој гори и тако едукација са тема. Ми ћемо популаризовати мама „Сеоски изаћи са једним вински део Срема туризам, понуда новим произвои давање услуга дом – викенд ту(Душан Видак) и наутички туром по Фрушкој ризам“ и „ДуГори и на тај нанав као потенцијал“. чин популаризовати вински Пројекат заједнички органи- део Срема. Природни предузују ове три општине и Асоција- слови су ту, иницијатива постоција за рурални развој и сеоски ји, а важна је и општинска потуризам на чијем је челу пред- дршка – рекао је Видак. седник Душан Видак. ПредНа предавању је констатовано ставник општине домаћина, био да Дунав собом носи велики попомоћник председника општине тенцијал који није искоришћен Никола Вукшић, који је иста- јер нема пристана, марине и тукао да је општина Беочин препо- ристичких бордова. Сви набрознала потенцијале сеоског тури- јани садржаји – Фрушка Гора, зма и да ће у том правцу радити Дунав, винарије, културно-истои развијати могућности. Према ријска баштина дали су довољречима председника Асоцијаци- но материјала који се све више је Душана Видака, коначно су препознаје код нас и у свету. препознати потенцијали ове В. Недић

Оригами камп

БЕЧЕЈ: Друштво учитеља Бечеј у сарадњи с Градском библиотеком Бечеј од 20. јуна до 1. јула организује Оригами камп. Укупно седам оригами инструкторки, чланица поменутог Друштва, свакодневно од 9 до 12 сати организује једносатне радионице у којима обучавају заинтересоване како се праве оригами фигурице.

- Већ на самом почетку школског распуста желели смо да он буде креативан, па смо одлучили да организујемо Оригами камп за заинтересовану децу од 7 до 77 година. Значи, две и три генерације могу заједно да дођу и упознају се с древном јапанском техником прављења фигурица од папира, а онда све усаврше у сопственој режији код куће. Учешће у оригами кампу је беслатно - рекла је председница Друштва учитеља Бечеј и одговорна особа актуелног оригами кампа Милена Гмијовић.

Према распореду и плану рада кампа свакодневно ће се у оквиру оригами радионица учесници обучавати за израду појединих фигурица као што су: жабица, капа, кловн, куца, лептир, лотосов цвет, лутка за прст, маца, море, обележивачи за књиге и свеске, самурајски шешир, цвеће, чамац, чаша... В. Ј.

12

CRnA HROnikA

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

TRA GE DI JA KOD BA NAT SKOG KAR LOV CA

De~ak se utopio u Kristalnom jezeru @iteqi Banatskog Karlovca su jo{ uvek u {oku od te{ke tragedije na jednom od ciglarskih jezera kraj ovog mesta, gde se prekju~e utopio dvanaestogodi{wi u~enik petog razreda Aleksandar – Aca Tomi}.

Po pri~i pripadnika Stanice policije iz Alibunara, te{ka tragedija se dogodila u ponedeqak oko 14 sati kada su tri de~aka, {kolski drugovi, oti{li na oko tri kilometra uda qe no Kri stal no je ze ro, gde se brojni de~aci wihovog uzrasta ve} od po~etka maja

Na stra da li Alek san dar To mi}

kupaju i hvale ~istu i prozirnu vodu. Ova iskopina gline za proizvodwu cigle u IGM „Jugobanat“ iz ovog mesta je napu{tena i napunila se podzemnim vodama i tu su deca pre otvarawa olimpijskog baze na na la zi la osve `e we od vru }i ne. De ~a ci su ho da li pli}akom i dvojica su, dr`e}i se za par~e stiropora, odjednom upala u rupu duboku vi{e od tri metra. Batrgali su se, ali je samo jedan ostao na povr{in, a Aleksandar je potonuo. Tragawe dva prestravqena de~aka za svojim drugom bilo je bezuspe{no, Ace nije bilo.

Obukli su se i potr~ali u selo. Oko 17 sati stigla je policijska patrola i dva policajca su poku{ali rowewem da prona|u utopqenika. I to je bilo neuspe{no pa u pozvali `andarme iz Pan~eva. Ovi su stigli iste ve~eri oko 23 sata, ali po mraku nisu mogli ni{ta uraditi. Tek u utorak oko devet sati uspeli su da prona|u telo utopqenog de~aka.

Acina donedavna u~iteqica Sne `a na Ra do va no vi} ka`e da je Aleksandar bio dobro dete, odli~an u~enik, ali i zaqubqenik u fudbal, i svi su ga zbog okretnosti zva li „Zvr ~ak“, a we gov tre ner u FK „Proleter“ De jan Ba bi} isti~e da je bio nadaren za fudbal i nadao se da }e sazreti za prvi tim.

Te {kom tu gom op hr van deda utopqenog de~a ka Bo g i c a Doj ~ i n ov ka`e da je za sve kriva In du stri ja gra |e vin skog materijala „Jugobanat“.

– Oni su ovu, kao i druge iskopine gline na tom podru~ju, ostavili bez za{tite. Napuwena vodom, ciglarska jezera su ve} godinama velika opasnost za nepliva~e, a naro~ito za decu. Nigde oko tih iskopina punih vode nema ograde, pa ni najobi~nije table s upozorewem o opasnim virovima i zabrani kupawa – ka`e nesre}i Doj~inov.

Istini za voqu, ciglarska jezera su tu nastala i pre vi{e de se ti na go di na, ovo je skora{weg datuma i sem upozorewa pojedinaca, nedostajala je organizovana akcija me{tana da se ta jezera na odgova ra ju }i na ~in obez be de od ku pa ~a. Tu je Or ga ni za ci ja sport skih ri bo lo va ca „Pe {~ara“ uredila ribolovne vode za pecaro{e „Beli bager“, ali „Kristalno jezero“ je van ovog kompleksa.

R. Jo va no vi}

U PO LI CIJ SKOJ AK CI JI „AR MA GE DON”

Novo|anin uhap{en zbog pedofilije Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, sprovode}i aktivnosti po akciji „Armagedon”, otkrila je rekordnu koli~inu pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece i maloletnika u pojedina~nim slu~ajevima i li{ila slobode Go ra na \. (46) iz Novog Sada zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju.

U saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova se navodi da je kod osumwi~enog u elektronskom obliku prona|eno vi{e od 600 gigabajta pornografskog materijala nastalog isko-

ri{}avawem dece i maloletnika. Osumwi~eni Goran \. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu.

Ministarstvo unutra{wih poslova je na svojoj internetprezentaciji postavilo temu pod nazivom „Za{titimo decu od pedofilije na internetu”, u okviru koje su korisni saveti za roditeqe i maloletna lica, kao i kontakt-adresa za dostavu informacija o seksualnoj zloupotrebi dece i maloletnih lica.

MUP poziva sve gra|ane koji imaju bilo kakvu informaciju koja mo`e pomo}i u identifikovawu internet-predatora da to prijave policiji.

(Ta njug)

ZBOG OBA VE ZA PRAV NOG ZA STUP NI KA

Odlo`eno su|ewe Draganu Raci}u Novo su|ewe Dra ga nu Ra ci }u (23), optu`enom za te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, ju~e pred Vi{im sudom u Novom Sadu nije zapo~elo i odlo`eno je za 16. septembar zbog odsu stva we go vog prav nog za stupnika Zo ra na Ja ko vqe vi }a. Naime, sud je obave{ten da je Raci} u me|uvremenu otkazao pu no mo} svo jim do sa da {wim braniocima, advokatima \or |u Ne deq ko vu i Qu bo mi ru Aprou, te da je za svoju odbranu anga`ovao Jakovqevi}a, koji je sud telegramom obavestio da ne}e prisustvovati ro~i{{tu s obzirom na to da je zbog poslovnih obaveza trenutno u Americi.

Na pred log Tu `i la {tva, predsedavaju}a Sudskog ve}a Zla ta Ro di}-Kne `e vi} je upozorila okrivqenog na to da za slede}i glavni pretres obavezno obezbedi branioca koji }e mo}i da prisustvuje ro~i{tu i obavezala ga na to da o tome obavesti sud tokom narednih 15 dana jer }e mu u protivnom bi ti od re |en za stup nik po slu`benoj du`nosti.

Pr vo ste pe nom pre su dom, Dragan Raci} je osu|en na pet godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu uva`io `albu wegovih branilaca, poni{tio presudu Vi{eg suda i vratio predmet na ponovqeno su|ewe.

A. G.

Ve `bov ni pro jek ti li i avio-bom ba u kom bi ju

^a u re bi le po kri ve ne ci ra dom

IZ KU ]E MI LA NA AN TO NI ]A U LA ]AR KU UKLO WE NO 87 AR TI QE RIJ SKIH ^A U RA I AVIO-BOM BA OD 120 KI LO GRA MA

Projektili, sre}om, bili bez eksploziva

Ju~e su ~lanovi tima za neeksplodirana ubojna sredstva iz ku}e Mi la na An to ni }a u Cerskoj ulici u La}arku, kod Sremske Mitrovice, odneli ostatke 87 artiqerijskih projektila kalibra od 122 do 205 mm, ukupne te`ine od preko dve tone, i jednu avio-bombu od 120 kilograma.

– Sva sredstva su ve`bovna i nemaju eksploziv i puwa~, te samim tim ne predstavqaju opasnost po okolinu – kazao je {ef Odseka za neeksplodirana ubojna sredstva Dra gan Jo va no vi}. – I to je jedina sre}na okolnost u celoj pri~i. Veoma je lo{e to {to qudi, koji su ih

skladi{tili, nisu znali da li su sredstva eksplozivna ili nisu i veoma je sre}na okolnost {to nema ekploziva. Da su kojim slu~ajem ove granate bile prave i da je do{lo do eksplozije, bilo bi jako razorno i posledice bi bile veoma stra{ne. Mi ih nosimo na daqu proceduru uni{tewa.

Milan Antoni}, wegova supruga i ~etvoro dece se bave prikupqawem sekundarnih sirovina i od toga `ive.

– Ovo sam na{ao na deponiji u Jameni i dok ih nisam kod ku}e istovario, nisam znao o ~emu je re~. Kada sam video da su granate, odmah sam pozvao po-

liciju, do{li su i vatrogasci i Hitna pomo}. Odmah je do{ao i taj poseban tim za eksplozive i rekli su nam da nema opasnosti jer u tim granatama nema eksploziva. Jako smo se svi upla{ili i ne}emo ni da mislimo {ta je sve moglo da bude – pri~a Milan Antoni}.

Ovaj doga|aj izazvao je veliko interesovawe stanovnika ovog dela Srema, kao i strah od mogu}ih opasnosti. Iako granate nisu mogle eksplodirati, nastalo je veliko olak{awe kada su odnete. O~i celog kom{iluka ove romske porodice, koja `ivi tik uz prugu, na kraju ulice, bile su uprte u dvori{te

Antoni}a od subote, kada su granate otrkivene, do ju~e, kada su odnete. Nisu kom{ije ba{ bile odu{evqene saznawem da im se 87 projektila i avionska bomba nalaze na nekoliko metara od ku}e, bez obzira na to {to su odmah i saznali da ne postoji opasnost od eksplozije.

Zvani~ne informacije o poreklu ovih projektila nema.

Nezvani~no, jedni tvrde da su s vojnog poligona u Nikincima, dok drugi tvrde da su s vojnog poligona u Stejanovcima. Bilo kako bilo, sre}a je {to je re~ samo o ve`bovnim granatama koje se mogu tretirati kao staro gvo`|e.

J. An ti}

JAV NA RAS PRA VA U USTAV NOM SU DU SR BI JE

Tu`ilac tra`i zabranu Pokreta „1389” U Ustavnom sudu Srbije ju~e je odr`ana javna rasprava o predlogu republi~kog javnog tu`ioca za zabranu rada Pokreta”1389”, na kojoj je zamenica republi~kog javnog tu`ioca Zo ri ca Stoj {i} objasnila da je taj pokret potrebno zabraniti zbog toga {to wegovo delovawe karakteri{u nasiqe, netolerancija, me|unacionalna netrpeqivost i politi~ko nasilni{tvo.

Zamenica republi~kog javnog tu`ioca je podsetila na to da je Republi~ko javno tu`ila{tvo 2009. godine podnelo Ustavnom sudu predlog za zabranu rada Pokreta „1389” zbog naru{ivawa ustavnog prava.

Punomo}nik Pokreta „1389” Go ran Pe tro ni je vi} je predlo`io da Republi~ko javno tu`ila{tvo pojasni koje deliktne radwe je po~inio Pokret koji je, kako je rekao, najve}i deo svojih aktivnosti ispoqio „u za{titi ustavnog poretka” Srbije. Petronijevi} smatra da je zahtev za zabranu Pokreta zapravo inicijativa nekih nevladinih organizacija. ^lan Pokreta „1389” Da ro slav Gu `vi} je, komentari{u}i stav tog pokreta prema gej-popu-

laciji, kazao da wegovi aktivisti nemaju ni{ta protiv homoseksualaca ve} da im smeta na~in na koji manifestuju svoje seksualno opredeqewe. On je tako|e istakao da je aktivnost

mewivati sa suzdr`ano{}u jer, kako oni ka`u, zabrawivawem se marginalnim organizacijama i pokretima mo`e podi}i popularnost, osim u slu~aju kada oni predstavqaju opasnost po demo-

Pokreta usmerena na usmeno delovawe, a ne nasiqe, kao i da se taj pokret zala`e za borbu kroz javno delovawe – {tampu i televiziju, i to u skladu s Ustavom Srbije.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Jo vi ca Tr ku qa je kazao da vode}i svetski i na{i teoreti~ari smatraju da zabranu ovakvih pokreta treba pri-

kratiju i pojedinca. Trkuqa smatra da ciqevi Pokreta „1389” koji su navedeni u wegovom Statutu nisu u suprotnosti s Ustavom Srbije i da taj pokret ne deluje u ciqu ru{ewa qudskih prava i {irewa nacionalne mr`we.

– Postojawe nedemokratskih ekstremnih grupa i izno{ewe wihovih mi{qewa u skladu sa

zakonom ve}a je odbrana demokratije od wihove zabrane – rekao je Trkuqa, istakav{i da pitawe zabrane rada Pokreta „1389” nije ni trebalo da bude na dnevnom redu Ustavnog suda, ve} policijskih organa, Javnog tu`ila{tva i prekr{ajnih sudova.

Zbog delovawa usmerenog na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih qudskih i mawinskih prava ili izazivawe rasne, nacionalne ili verske mr`we, Slo bo dan Ra do va no vi} je u svojstvu republi~kog javnog tu`ioca 25. septembra 2009. podneo Ustavnom sudu predlog za zabranu rada udru`ewa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz” i „1389”.

Na kraju ju~era{we rasprave, predsednik Ustavnog suda Dra gi {a Sli jep ~e vi} je rekao da }e nova rasprava biti zakazana pismenim putem.

Na raspravu su bili pozvani i predstavnici Ministarstva pravde i za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi}, ali se nisu odazvali pozivu, dok predstavnici MUP-a Srbije, koji su bili prisutni, nisu uzeli u~e{}e u raspravi.

(Ta njug)

PRO [LE GO DI NE RE [E NO VI [E OD PO LO VI NE SPO RO VA

Od sudova za prekr{aje 28 miliona dinara – Sudovi za prekr{aje re{ili su u 2010. godini vi{e od 50 odsto primqenih predmeta, a od zavr{enih postupaka u buxet Srbije slilo se 28 miliona dinara – izjavila je ju~e ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi}.

Ona je na konferenciji za novinare povodom 90 godina prekr{ajnog sistema u Srbiji kazala da je sudijama za prekr{aje reformom pravosu|a posle 70 godina vra}en taj status i da }e te sudije od 2012. godine bi ti bi ra ne na stal ne funkcije.

– Ciq reforme pravosu|a je vla da vi na pra va, po ve }a we pravne sigurnosti i vra}awe poverewa gra|ana u pravosudni sistem – rekla je ministarka Malovi}.

Po wenim re~ima, najva`nija uloga prekr{ajnih sudova je brz i efikasan rad i vo|ewe pravednih postupaka, a reforma je omogu}ila nepristrasno i samostalno delovawe u sudskoj vlasti. ^lan Glavnog odbora Udru`ewa sudija za prekr{aje Srbije Go ran Mi li} rekao je da

su u prvom tromese~ju 2011. godine sudovi za prekr{aje imali u radu 575.485 predmeta, da je okon~ano 22 odsto, dok je zastara nastupila u 167 slu~ajeva. Po wegovim re~ima, sudovi za prekr{aje naplatili su 2,8 milijarde dinara nov~anih kazni i vi{e od 184 miliona dinara tro{kova vo|ewa prekr{ajnih postupaka.

Direktor projekta programa reforme pravosu|a i odgovorne vlasti (JRG) Lo rens Ve ter rekao je da }e u narednih pet godina taj program pomo}i us-

postavqawu efikasnijih sudova u Srbiji. On je kazao da }e se ta podr{ka odnositi na poboq{awe uslova rada u sudovima, pove}awe bezbednosti, modernizaciju vo|ewa arhiva i dokumentacije, kao i poboq{awe imixa sudija u o~ima javnosti.

Na konferenciji za novinare podeqene su i zahvalnice Udru`ewa sudija za prekr{aje Srbije pojedincima i institucijama koji su doprineli uspostavqawu efikasnijeg pravosu|a.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak23.jun2011.

13

UHAP [EN ZBOG NAR KO TI KA

U pe `ou ke si ce, u sta nu va gi ca Po li ci ja je uhap si la Dra ga na A. (1980) iz Pe tro va ra di na u ~i jem „pe `ou” je pro na {la 14 ke si ca sa sup stan com za ko ju se pre to sta vqa da je he roin, dok je u sta nu osum wi ~e nog za te ~e na i va gi ca za pre ci zno me re we s tra go vi ma po me nu te ma te ri je.

Dra gan je za dr `an do 48 sa ti, na kon ~e ga }e bi ti pri ve den na sa s lu { a w e de ` ur n om is t ra `nom su di ji s kri vi~ nom pri ja vom za neo vla {}e nu tr go vi nu nar ko ti ci ma, sa op {ti la je ju ~e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va.

M. V.

ZBOG ZLO ^I NA NAD SR BI MA NA POD RU^ JU SI SKA 1991. I 1992. GODINE

Is tra ga pro tiv \u re Bro dar ca i jo{ dvo ji ce

@u pa nij sko tu `i la {tvo u Osi je ku pod ne lo je ju ~e is tra `nom su di ji @u pa nij skog su da zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv rat nog na ~el ni ka si sa~ ke po li ci je \u re Bro dar ca, we go vog za me ni ka Vla di mi ra Mi lan ko vi }a i pri pad ni ka je di ni ce „Vu ko vi” Dra ge Bo {wa ka zbog osno va ne sum we da su po ~i ni li rat ni zlo ~in pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva na si sa~ kom pod ru~ ju 1991. i 1992. go di ne.

Ka ko je @u pa nij sko tu `i la {tvo ob ja vi lo na svo jim in ter net-stra ni ca ma, pro tiv tro ji ce okri vqe nih ko ji su ju ~e po sle pod ne pri ve de ni u is tra `ni cen tar @u pa nij skog su da u Osi je ku pred lo `e no je od re |i va we pri tvo ra, zbog opa sno sti od ome ta wa is tra ge i na ro ~i to te {kih okol no sti iz vr {e wa kri vi~ nih de la za ko je se te re te.

Osno va no se sum wa da je pr vo o sum wi ~e ni Bro da rac od ju na 1991. do ju na 1992. go di ne, na pod ru~ ju Si ska i Ba ni je kao na ~el nik si sa~ ke Po li cij ske upra ve, na ~el nik {ta ba Ko man de ba nij sko-kor dun skog pod ru~ ja i ~lan Re gi o nal nog kri znog {ta ba za Si sak i Ba ni ju ko ji je

ko ni ta za tva ra wa ve }eg bro ja srp skih ci vi la i u~e stvo vao u wi ho vom zlo sta vqa wu.

Dru go o sum wi ~e ni Mi lan ko vi} je od ju la 1991. do ju na 1992, na pod ru~ ju Si ska i Ba ni je kao ko man dant ak tiv nih i re zer vnih je di ni ca u si sa~ koj Po li cij skoj upra vi bio ovla {}en za iz da va we na re |e wa i od go vo ran za po {to va we i pri me nu nor mi me |u na rod nog rat nog i hu ma ni tar nog pra va o bez bed no sti i za {ti ti ci vi la. I we ga Tu `i la {tvo te re ti da ni je pred u zeo ni {ta da spre ~i pri pad ni ke se bi pot ~i we nih je di ni ca da upa da ju u srp ske ku }e i pre tra `u ju ih, da hap se Sr be i od vo de ih u za tvo re, gde su ih mu ~i li i na no si li im te {ke po vre de, pri ~e mu je 31 li ce ubi je no. Mi lan ko vi }a Tu `i la {tvo sum wi ~i da je ne ko li ko pu ta na re dio i li~ no u~e stvo vao u ne za ko ni tim na pa di ma i fi zi~ kom i psi hi~ kom zlo sta vqa wu Sr ba.

Tre }e o sum wi ~e ni Dra go Bo {wak te re ti se da je u av gu stu 1991. go di ne na pod ru~ ju Si ska i Ba ni je, kao pri pad nik spe ci jal ne je di ni ce po li ci je „Vu ko vi”, kr {e }i me |u na rod no pra vo, or ga ni zo vao i pred vo dio gru pu za

FOLK-PE VA ^I CA SVE TLA NA RA @NA TO VI] I WE NA SE STRA JU ^E PO ^E LE DA SLU @E KA ZNU KU] NOG ZA TVO RA

Ce ci i Li di ji na ru kvi ce od 5.000 evra oko no ge Eks pred sed ni ca FK “Obi li}” f o l k - p e v a ~ i c a Sve tla na Ra `na to vi} i we na se stra Li di ja Oco ko qi} ju ~e u 14.45 ~a so va po ~e le su da iz dr `a va ju ka zne ku} nog za tvo ra po pre su di Vi {eg su da u Be o gra du, po sa dr `a ju isto vet ne spo ra zu mu o pri zna wu kri vi ce ko ji je za kqu ~en iz me |u dve ju okriv qnih i Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du, a po vo dom op tu `ni ce ko ja se stre te re ti za zlo u po tre be u ve zi s tran sfe ri ma ne ko li ko igra ~a “Obi li }a” u ino stra ne klu bo ve. „Dnev ni ku“ je u Upra vi Mi ni star stva prav de Sr bi je Vi la u Qu ti ce Bog da na za ku} ni za tvor za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja po tvr |e no da zi ra we iz vr {e wa kri vi~ ne je ju ~e ne {to pre 15 ~a so va za sank ci je ogra ni ~e wa kre ta wa vr {e no po sta vqa we elek tron i za bra ne na pu {ta wa pro sto ske opre me i oda {i qa ~a ra di ri ja oba vqa }e za to od re |en iz vr {e we pre su de pre ma Ra po ve re nik iz ko mand nog cen `na to vi }e voj i Oco ko qi }e voj tra Upra ve. da bi po ~e le iz dr `a va we ka Na ru kvi ca ko ju }e Ra `na to zne za tvo ra u pro sto ri ja ma u vi} i Oco ko qi }e va no si ti to ko ji ma osu |e ni sta nu je, ta ko kom iz dr `a va wa ka zne, pre ma zva nog ku} nog za tvo ra. in for ma ci ja ma ko je su pla si Iz vr {na pre su da je ju ~e pre ra ne u jav no sti, ko {ta oko pod ne sti gla Upra vi za iz vr - 5.000 evra. {e we kri vi~ nih sank ci ja, a Sve tla ni Ra `na to vi} se u pet-{est sa ti na kon to ga slu - ka znu ku} nog za tvo ra od go di `be nik Ode qe wa za al ter na nu da na, shod no za ko nu, pre su tiv ne sank ci je Upra ve je u po dom ura ~u na va ju ~e ti ri me se ro di~ noj ku }i Ra `na to vi }e ve ca ko ja je pro ve la u pri tvo ru u Uli ci Qu ti ce Bog da na u Be - be o grad skog Cen tral nog za o gra du mon ti rao i ak ti vi rao tvo ra na kon hap {e wa u mar tu elek tron ske pri jem ni ke na dve 2003. go di ne. Oco ko qi }e voj, te le fon ske li ni je. Isto vre - ko ja se po op tu `bi za po ma ga me no su ak ti vi ra ni i oda {i - we se stri spo ra zu mom o kri qa ~i – elek tron ski po ve zi, ta - vi ci na go di la na {est me se ci ko zva ne na ru kvi ce, ko je su oko „ku} nog za tvo ra“, ura ~u na ta no `nog zglo ba po sta vqe ne su dva me se ca ko ja je to kom is Sve tla ni Ra `na to vi} i we noj tra ge pro ve la u pri tvo ru. Ta se stri Li di ji Oco ko qi}. Nad ko |e, se stre su oba ve za ne na

IAKO SE PRI BLI @A VA NO VO PO JA VQI VA WE PRED SU DOM TRI BU NA LA

Hap {e we \u re Bro dar ca

bio ovla {}en za iz da va we na re |e wa ak tiv nim i re zer vnim je di ni ca ma u sa sta vu si sa~ ke Po li cij ske upra ve, Na rod ne za {ti te i re zer vnog sa sta va Zbo ra na rod ne gar de, bio od go vo ran za po {to va we i pri me nu nor mi me |u na rod nog rat nog i hu ma ni tar nog pra va o bez bed no sti i za {ti ti ci vi la.

Tu `i la {tvo ga te re ti da ni {ta ni je pred u zeo da pri pad ni ke we mu pot ~i we nih je di ni ca spre ~i u neo vla {}e nim i na sil nim ula sci ma u ku }e i sta no ve Sr ba gde su spro vo di li ne za ko ni te pre tra ge, ne za ko ni to ih hap si li i od vo di li u im pro vi zo va ne za tvo re, a pri li kom is pi ti va wa fi zi~ ki i psi hi~ ki ih mu ~i li i na no si li im te {ke po vre de. Tim zlo sta vqa wi ma bi lo je iz lo `e no naj ma we 69 ci vi la s pod ru~ ja Si ska, od ko jih je 31 li ce ubi je no, a Bro da rac se sum wi ~i da je, iako sve stan svih tih ne za ko ni tih po stu pa wa, i sam li~ no na re |i vao pro tiv za -

sa da ne po zna tih po li ca ja ca. On se te re ti da je s pri pad ni ci ma te gru pe neo vla {}e no li {a vao slo bo de, zlo sta vqao i usmr }i vao oso be srp ske na ci o nal no sti, pri ~e mu je usmr }e no osam oso ba, {to je ne ki od 31 ubi je nog ko ji se sta vqa ju na te ret tro ji ci osum wi ~e nih.

Bro da rac, ina ~e pred rat ni par tij ski ka dar ko ji je u po ~et ku u{ao u HDZ, od 1993. bio je si sa~ ko-mo sla va~ ki `u pan, a na kon to ga, za vre me pre mi je ra Ive Sa na de ra, Vla din sa vet nik za raz mi ni ra we.

Iako se u zah te vu za is tra gu po mi we 31 ubi je ni, po sto je po da ci da je u Si sku ubi je no i do sto Sr ba, a ne ke pro ce ne go vo re i 600. Za ni mqi vo je da ni jed no ubi stvo u tih go to vo 20 go di na ni je re {e no, zbog ~e ga je dr `av ni tu `i lac Mla den Ba ji} slu ~aj ubi sta va po Si sku od u zeo si sa~ kom i de le gi rao osje~ kom tu `i la {tvu.

(Ta njug)

Mla di} i da qe bez bra ni o ca

– Op tu `e ni Rat ko Mla di} ni je do da nas ime no vao advo ka te ko ji }e ga bra ni ti pred Ha {kim tri bu na lom, ni ti je od su da za tra `io da ga pre gle da ju le ka ri ko je bi sam iza brao – iz ja vio je pred stav nik Tri bu na la Mar tin Pe trov.

NA PU TU ^A ^AK–KRA GU JE VAC

[ve |an ka po gi nu la u ude su Dr `a vqan ka [ved ske R. K. (60) po gi nu la je u sa o bra }aj noj ne sre }i na ma gi stral nom pu tu ^a ~ak–Kra gu je vac u me stu Bre sni ca, sa op {ti la je ju ~e ~a ~an ska po li ci ja.

U ude su su po vre |e ne tri oso be – dr `a vqa nin [ved ske P. K. (60), kao i E. S. (59) i M. S. (70) iz Vr {ca, i svi su u ~a ~an skoj bol ni ci.

Do ne sre }e je do {lo ka da je auto mo bil ko jim je upra vqao M. S. sle teo s pu ta u re ku.

Rat ko Mla di}

On je pre ci zi rao da su zva ni~ ni ci sud skog se kre ta ri ja ta vi {e pu ta raz go va ra li s Mla di }em o we go voj od bra ni, ali on jo{ ni je iza brao bra ni o ca. Tri bu nal do sa da ni je do bio ni Mla di }ev zah tev da mu sud pla }a bra ni o ce.

Ge ne ral Mla di} bi }e 4. ju la po dru gi put iz ve den pred su di ju

Tri bu na la da bi se iz ja snio o kri vi ci po 11 ta ~a ka op tu `ni ce. U dve ta~ ke, Mla di} je op tu `en za ge no cid u Sre bre ni ci i jo{ osam bo san skih op {ti na, u osta lih de vet na te ret mu se sta vqa ju pro gon, is tre bqe we, ubi stva, de por ta ci ja, pri sil no pre me {ta we, te ro ri sa we, ne za ko ni ti na pa di na ci vi le i uzi ma we ta la ca.

Uko li ko od bi je da ka `e ose }a li se kri vim ili ne, su di ja }e, po pra vi li ma Tri bu na la, u spis uve sti da je op tu `e ni iz ja vio da ni je kriv.

U pr vom po ja vqi va wu pred su di jom Al fon som Ori jem Mla di} je iz ja {wa va we o kri vi ci od lo `io za me se ca da na, na {ta je imao pra vo po Sta tu tu Su da. Mla di} je ta da re kao da `e li da u me |u vre me nu sa sta vi tim za od bra nu, a op tu `be je na zvao „gnu snim„ i „mon stru o znim„.

Tri bu nal je Mla di }u, is kqu ~i vo za pr vo po ja vqi va we u su du, kao bra ni o ca po slu `be noj du `no sti po sta vio be o grad skog advo ka ta Alek san dra Alek si }a.

Mla di} je u pri tvo ru Tri bu na la od 31. ma ja, ka da su ga vla sti Sr bi je spe ci jal nim avi o nom pre ba ci le u Ro ter dam i pre da le ga Su du. Pr vu op tu `ni cu pro tiv Mla di }a, zbog ge no ci da nad 7.000 Mu sli ma na u Sre bre ni ci, Tri bu nal je po di gao 25. ju la 1995.

Pe va ~i ca }e na ru kvi cu no si ti osam me se ci

to da so li dar no upla te u bu xet Sr bi je mi lion i po evra u tri jed na ke ra te, pri ~e mu pr vih 500.000 evra ve} 15 da na po s le pra v o s na ` no s ti pre su de. Dru gu ra tu }e mo ra ti da pla te u ro ku od {est me se ci, a po tom, go di nu ka sni je, i tre }u ra tu, kad }e bi ti upi sa na i hi po te ka na po ro di~ nu ku }u Ra `na to vi }e ve na De di wu.

Pro pi si ma je de fi ni sa no da to kom iz dr `a va wa ka zne ku} nog za tvo ra osu |e ni sa mo iz u zet no, uz pret hod nu pi sa nu od lu ku o odo bre wu nad le `nog or ga na, mo `e na pu sti ti pro sto ri je u ko ji ma sta nu je.

Pra vil ni kom o na ~i nu iz vr {e wa ka zne za tvo ra u pro sto ri ja ma u ko ji ma osu |e ni sta nu je pro pi sa no je da po slo ve ne po sred nog spro vo |e wa elek t ron s kog nad z o r a oba vqa ju nad le `ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Upra ve za iz v r { e w e kri v i~ n ih sank ci ja, a da sa mim ak ti vi ra wem opre me po ~i we iz vr {e we ka zne, o ~e mu se oba ve {ta va ju sve nad le `ne in sti tu ci je.

Osu |e ni za vre me iz vr {e wa ka zne za tvo ra bez na pu {ta wa pro sto ri ja u ko ji ma sta nu je ne pre sta no no si oda {i qa~, a u slu ~a ju we go vog o{te } e w a, bez od l a g a w a

oba v e { ta v a Or g a n i z a c i o n u je di ni cu. Pro pi si ma je de fi n i s a n o da osu | e n i sa m o iz u z et n o mo ` e na p u s ti t i pro sto ri je u ko ji ma sta nu je, i to u slu ~a je vi ma smr ti bli skog li ca, svog ven ~a wa, zbog pru ` a w a hit n e me d i cin ske po mo }i osu |e nom ili ~la n u we g o v og po r o d i~ n og do ma }in stva, zbog te {ke i akut ne bo le sti, od la ska na re dov ne zdrav stve ne pre gle de, ra di re dov nog od la ska na po sao uko li ko kri vi~ no de lo za ko je je osu |en ni je u ve zi s ra dom, zbog se zon skih po qo pri vred nih ra do va uko li k o se ba v i po q o p ri v re dom kao stal n om de l at n o {}u, zbog od la ska na po la ga we is pi ta. Od lu ku o od bre wu na p u { ta w a pro s to r i j a do no si ru ko vo di lac nad le `ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Upra ve.

Uko li ko bi osu |e ni sa mo voq no na pu stio pro sto ri je u ko ji ma sta nu je jed nom u tra ja wu od dva na est ~a so va ili dva pu ta po {est ~a so va, oba ve za nad le `ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Upra ve je da bez od l a g a w a o to m e oba v e s ti sud. Po tom bi u po gle du ta kvog slu ~a ja sud mo gao od re di ti da osu |e ni osta tak ka zne iz dr `a va u za tvo ru.

J. Ja ko vqe vi}

SKAN DAL ZA ME NI KA AM BA SA DO RA [VAJ CAR SKE U PRI [TI NI

Di plo ma ta uzeo pre pa ra te a ni je ih pla tio

Za m e n ik am b a s a d o r a [vaj car ske u Pri {ti ni uzeo je u jed nom fit nes-cen tru u Pri {ti ni od re |e ne pre pa ra te dok za pul tom za pro da ju ni je bi lo ni ko ga i ni je ih pla tio, pre no -

stvo spoq nih po slo va [vaj car ske.

Za po sle ni u fit nes-cen tru u Pri {ti ni su pre ne li da su slu ~aj pri ja vi li po li ci ji. U po li ci ji su im, me |u tim, ka za li da

se ju ~e pri {tin ski elek tron ski me di ji.

TV-sta ni ca “Klan Ko so va” je ob ja vi la vi deo-sni mak iz fit nes-cen tra na ko jem se vi di ka ko {vaj car ski di plo ma ta iz la zi iz pro sto ri je za ve `ba we i s pul ta od no si ku ti ju s pre pa ra ti ma. Vred nost ku ti je pre pa ra ta je 35 evra, a sve se do go di lo u po ne de qak uve ~e.

O slu ~a ju su oba ve {te ni {vaj car ska am ba sa da i Mi ni star -

ne mo gu po kre nu ti bi lo ka kvu is tra gu jer za me nik am ba sa do ra u`i va di plo mat ski imu ni tet.

Iz Ode qe wa za ino stra ne po slo ve [vaj car ske (EDA) su po tvr di li da su upo zna ti sa slu ~a jem i da ga is tra `u ju. „Ja sno je da se ne to le ri {e kr {e we za ko na od stra ne na {ih di plo ma ta u ze mqa ma u ko ji ma ra de kao di plo ma te”, na ve de no je u krat kom sa op {te wu {vaj car skih vla sti.

(Ta njug)

14

dru[tvo

~etvrtak23.jun2011.

PROSLAVQENO SEDAM DECENIJA OD USTANKA U JUGOSLAVIJI

Sa mo je je dan an ti fa {i sti~ ki po kret Dru {tvo za isti nu o NOB-u u Ju go sla vi ji, Od bor za Voj vo di nu, pro sla vi lo je ju ~e 70 go di na od ju go slo ven skog ustan ka u Dru gom svet skom ra tu. Po re ~i ma pot pred sed ni ce Skup {ti ne Voj vo di ne Ma je Se dla re vi}, ova kva pod se }a wa na ~i we ni ce ko je su do ve le do an ti fa {i sti~ kog ustan ka u Ju go sla vi ji da nas su neo p hod ne zbog sve ~e {}ih po ku {a ja da se isto ri ja fal si fi ku je.

– Da nas po sto je po ku {a ji uma wi va wa zna ~a ja an ti fa {i sti~ kog po kre ta i we go ve bor be u Dru gom svet skom ra tu – re kla je Ma ja Se dla re vi}. – Svi mo ra mo uz ve li ki trud da ra di mo na to me da isto rij ske ~i we ni ce ko je su ne spor ne do |u po no vo do iz ra `a ja. Sa da ima mo si tu a ci ju da se ne ki kva zi i sto ri ~a ri i po je di ni po li ti ~a ri ve o ma tru de da se, pre }ut ki va wem i fal si fi ko va wem isto rij skih ~i we ni ca, sma wi ve li ~i na i zna ~aj ono ga {to se na ovim pro sto ri ma de si lo u Dru gom svet skom ra tu.

Po we nim re ~i ma, an ti fa {i sti~ ki po kret je dao ogrom ne `r tve i pod se }a wa na tu tra di ci ju u Voj vo di ni su ve o ma bit na.

– Ne ke lek ci je iz to ga mo `e mo na u ~i ti i za u sta vi ti od re |e ne

– ^et ni~ ki i dru gi po kre ti u Ju go sla vi ji to ni su mo gli bi ti jer su bi li du bo ko na ci o na li sti~ ki, a an ti fa {i zam je u to vre me bio ide ja ko ja je uve li ko

pre va zi la zi la ta ko uska usme re wa ka kvo je na ci o na li zam – ob ja snio je Kon ~ar. – Svi ta kvi po kre ti u Ju go sla vi ji do kra ja ra ta po sta li su ko la bo ra ci on i sti~ ki. Od Slo ve ni je do Ma ke do ni je, u sva koj re pu bli ci se to do go di -

Kon ~ar: Voj vo di na je bi la pri ti snu ta sa ~ak tri oku pa ci o na si ste ma –- Ba~ ka je bi la pod Ma |a ri ma, Ba nat pod Nem ci ma, a Srem je oku pi ra la NDH po ja ve u na {em dru {tvu, po put po vam pi re wa na ci o na li zma i {o vi ni zma –na gla si la je pot pred sed ni ca voj vo |an ske skup {ti ne.

Isto ri ~ar Ran ko Kon ~ar na je gla sio da, ima ju }i u vi du kom plek sne okol no sti pred Dru gi svet ski rat, ni je bi lo mo gu }e da se ostva ri vi {e od jed nog an ti fa {i sti~ kog po kre ta, a to je bio is kqu ~i vo ko mu ni sti~ ki.

lo usko na ci o nal nim po kre ti ma.

Po we go vim re ~i ma, zbog tih ~i we ni ca, da nas je ne ra zum no in si sti ra ti na to me da je i ~et ni~ ki po kret an ti fa {i sti~ ki. On je ob ja snio da je Voj vo di na od ce le Ju go sla vi je bi la u naj spe ci fi~ ni jem po lo `a ju.

– Voj vo di na je bi la pri ti snu ta sa ~ak tri oku pa ci o na si ste ma.

Ba~ ka je bi la pod Ma |a ri ma, Ba nat pod Nem ci ma, a Srem je oku -

pi ra la NDH. Za an ti fa {i sti~ ki po kret u Voj vo di ni je bio kqu ~an mul ti na ci o nal ni kon cept. An ti fa {i zam se ni je mo gao pri mi ti pre ko ju go slo ven -

stva jer su iz we ga i pro i za {le usko na ci o nal ne ide je. Iz istog raz lo ga ni je se mo glo i}i ni pre ko pa tri ot skih i na ci o nal nih ide ja. U Voj vo di ni je bi la pro ble ma ti~ na i ide ja so ci jal ne prav de ko ju su po ten ci ra li ko mu ni sti jer su ih se se qa ci pla {i li. Tu je, na kra ju, na ro de us pe la da mo bi li {e ~i sta an ti fa {i sti~ ka ide ja oko ko je su mo gli da se oku pe i pre po zna ju svi na ro di ko ji su ov de `i ve li. Ta spe ci fi~ nost Voj vo di ne ni je po sto ja la u dru gim de lo vi ma dr `a ve – re kao je Kon ~ar.

Po we go vim re ~i ma, da ni je bi lo ta kvog raz vo ja si tu a ci je i ta ko sna `nog mul ti na ci o nal nog an ti fa {i sti~ kog po kre ta, ni Voj vo di na ne bi mo gla ta ko br zo da se kon so li du je i po~ ne da `i vi nor mal nim `i vo tom po sle Dru gog svet skog ra ta.

P. Klai}

dnevnik MIGRACIJE ROMA U ZEMQE EU MOGU UTICATI NA PRO[IREWE

Me re po zi tiv ne dis kri mi na ci je – Mi gra ci je Ro ma sa Za pad nog Bal ka na u ze mqe Evrop ske uni je mo gu uti ca ti na pro ces pro {i re wa EU – iz ja vio je di rek tor Di rek ci je za Za pad ni Bal kan u Ge ne ral nom di rek to ra tu za pro {i re we EU Pjer Mi rel.

On je na se mi na ru o so ci jal nom ukqu ~i va wu Ro ma u Sr bi ji oce nio da mo `e do }i do od bi ja wa i umo ra od pro {i re wa EU uko li ko gra |a ni bu du bli sko po ve zi va li pi ta wa mi gra ci ja i pro {i re wa. On je po ru ~io Sr bi ji da mo ra da pre du zme niz me ra da bi se Ro mi pot pu no ukqu ~i li u dru {tve ne to ko ve, a pre sve ga u obra zo va we, i da ne bi od la zi li iz ze mqe, i na veo da se u svim evrop skim ze mqa ma Ro mi su o ~a va ju s dis kri mi na ci jom i da su u lo {i jem po lo `a ju u od no su na ve }in sko sta nov ni {tvo, {to je ne do pu sti vo u 21. ve ku.

Mi rel je re kao da je u Sr bi ji 6.000 Ro ma bez li~ nih do ku me na -

ta i po zvao Vla du da se to pi ta we {to pre re {i.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e -

Ne samo davati, nego nau~iti Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta rom ske na ci o nal ne ma wi ne Vi to mir Mi haj lo vi} je re kao da su Ro mi naj si ro ma {wa i naj ne o bra zo va ni ja na ci o nal na ma wi na u Sr bi ji i da je to neo p hod no me wa ti.

Svo je zah te ve on je ma ta fo ri~ ki pre neo u po ru ci zva ni~ ni ci ma iz EU i Sr bi je: „Ne moj te nam da va ti ri bu, ne go nas na u ~i te da pe ca mo”. li} je re kao da o~e ku je fi nan sij sku po dr {ku EU Sr bi ji za una pre |e we po lo `a ja Ro ma i wi hov kva li tet ni ji `i vot i da se na taj na ~in is ka -

`e i evrop ski ka rak ter Sr bi je i po dr {ka EU u re {a va wu tih pro ble ma. On je is ta kao da se rom ska po pu la ci ja u Sr bi ji su o ~a va s ve li kim pro ble mi ma, da je oko 60 do 70 od sto wih ne za po sle no, da ima ju kra }i `i vot ni vek i ra no na pu {ta ju {ko lo va we. Vla da Sr bi je je, ka ko je na veo, pred u ze la niz me ra za re {a va we pro ble ma i na sta vi }e s me ra ma po zi tiv ne dis kri mi na ci je, me |u ko ji ma je i od lu ka da se ove go di ne na fa kul te te bes plat no upi {e 180 rom skih stu den ta.

Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las je pod se tio na to da su rom ske po ro di ce ra se qe ne iz ne hi gi jen skih na se qa do bi le 18 so ci jal nih sta no va i sva neo p hod na do ku men ta, {to je ta ko |e ve li ki pro blem Ro ma u Sr bi ji. On je po ru ~io da }e grad na sta vi ti da re {a va pro ble me Ro ma, ali je na gla sio da ne mo `e sva ko do bi ti stan „sa mo za to {to `i vi na tra si ovog ili onog mo sta”.

IZAZOVI POSTMODERNOG DRU[TVA

Re li gi je i iden ti te ti – Sve ver ske za jed ni ce su o Vu ka {i no vi} je is ta kao da Isak Asi jel. Ko pi lo vi} sma tra ~e ne su s pro ble mom ne do voq - no va re li gi ja tre ba da se oslo - da sa vre me ni ~o vek tre ba vi {e ne po s ve } e n o s ti re l i g i j i, a bo di „ba la sta” ko ju no si i da da se okre ne ve ri i re li gi ji, i zna tan broj qu di ne ma pra vu qu di tre ba da shva te da cr kva is ti ~e da u sa vre me nom sve tu pred sta vu o funk ci ji cr ka va i ni je ~u var tra di ci je i ve li ka po sto ji mno go zla, ali da je ono hra mo va – iz ja vio je te tu s raz lo gom da pro bu di o log i pro fe sor Pra qu bav i ve ru. Ra bin Qu de u sa vre me nom dru {tvu vo s lav n og bo o g o s lov Asi jel je po ru ~io da qu zbu wu ju „{ved ski sto” vred no sti skog fa kul te ta u Be o di tre ba vi {e da ra de na i mi lion op ci ja gra du Vla di mir Vu ka se bi i ve ru ju jer, ka ko je {i no vi} na pa nel-di re kao, „`i vot je po stao sku si ji „Re li gi je i iden ti te ti {ko la mo ra la, ali i da ni je tr - bre me nit, a qu di o to me ma lo pred iza zo vi ma post mo der nog go va~ ko dru {tvo ili in sti tu - raz mi {qa ju”. dru {tva”, ko ju je or ga ni zo va la ci ja o~u va wa na ci o nal nog iden – Qu de u sa vre me nom dru {tvu Be o grad ska otvo re na {ko la. – ti te ta. zbu wu je „{ved ski sto” vred no Ver ski sa dr `a ji za mr li su u S Vu ka {i no vi }e vim sta vom o sti i mi lion op ci ja, ver ska za `i vo ti ma sa vre me nih qu di, za uma we nom zna ~a ju re li gi je u sa - jed ni ca im mo `e po mo }i da se ko je te o lo {ki je zik, ali i je - vre me nom dru {tvu slo `i li su sna |u u tom iz o bi qu, ali pre to zik hra mo va i cr kve ne ar hi - se i dru gi pa ne li sti, su bo ti~ ki ga i ona mo ra da se pri la go di sa tek tu re, umet no sti i mu zi ke bi skup An dri ja Ko pi lo vi} i ra - vre me nim to ko vi ma – do dao je ne ma ju ve li ki zna ~aj. bin Je vrej ske za jed ni ce Sr bi je Asi jel.

ZAU[KE

In |ij ska ko no pqa Qu {}e we i smrad ri be. Iako no vi Za kon o bez bed no sti u sa o bra }a ju di {e ve} go di nu da na, tu vi tal nu funk ci ju pre sta je da oba vqa sve vi {e put ni ka. Po no vo su cr ni ga vra no vi sud be bi li u pra vu ka da su re kli da }e dra sti~ no po ve }a we ka zni do pri ne ti is kqu ~i vo lu kra tiv ni joj ko rup ci ji, ali ne i pro to ku ener gi je. Srp ski re ~e no: to pli qud ski do go vor s po li caj cem sa da ko {ta vi {e, a `i vot je jed na ko kra tak. O~e ki va no, naj ve }i broj onih ko ji se is kqu ~e iz Bu le va ra bi ti sa wa vo zi bi ci kle, mo to ci kle i sto pa la, ~ak po lo vi na, i vre de lo bi pro zva ti vlast za {to je to li ko ga dqi va na jed no vr lo opi pqi vo pi ta we, ono o kva li te tu dru mo va. Ti me ne `e lim da uma wim pe }in ske na po re po kret nih zlo ~i na ca ve} da pod se tim na sta ti sti ku ko ja ve li da se od ta~ ke A do ta~ ke B sve ti Pe tar naj ~e {}e sre }e u ni sko, od no sno sred we raz vi je nim ze mqa ma. Pa ra dok sa la no, po li ci ja je ne dav no {traj ko va la zbog ma lih pri ma wa, ali to se, ce nim, od no si na opo re zo van deo za ra de.

Ne u te me qe na sa m o k r i t i k a .

Sva ki tri de se ti gra |a nin Re pu bli ke Bez Zna nih Joj Gra ni ca ima ne ko men tal no obo qe we i 4.000 nas u`i va ak tiv no bol ni~ ko le ~e we. Po sle ra to va, sank ci ja, izo la ci je i Mi ja to vi }e ve pre~ ke, do {la nam je SE KA pa je broj de pre siv nih sva ke go di ne za 20.000 ve }i.

Bru to de pla sman ovog pro ble ma pre ba cu je do me te „Za u {ki“ i zah te va an ga `man od De di wa do Svra bi wa pa re ~i {te di mo, zbog SE KE uosta lom. Li~ no me, pak, bo li {to sva ko ~e tvr to de te ima ne kog |a vo la, a ka ko su mal ci do 18. ro |en da na ne vi ni po svim pi ta wi ma, umo lio bih ro di te qe da ma kar

obra te pa `wu na po tom stvo. Ni je blam bi ti de pre si van i, uop {te, raz o ren bez kon kret nog po vo da.

Du {a ne ma sep ti~ ku ja mu i od la ga we ta lo ga ne ide sva ko me jed na ko do bro, zo vi te le ka ra ako za gu sti – „pla }e ni su za to“. Po to we pi {em jer na srp skom je zi ku naj bo qe ubi ja sum wu i strah.

A ko jim ka li brom }e se ubi ti vlast.? Maq Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da uda rio je gde naj vi {e bo li. Prav no li ce s ko jim nas ni ko ni je te rao da sa ra |u je mo for si ra Vla du Sr bi je da po ve }a sta ro snu gra ni cu za ula zak u pen zi ju. Va qa lo bi da iz no si 67 go di na, za oba po la jed na ko, {to ra |a

no vu ne ja sno }u: je su li `e ne ti me rav no prav ni je ili za ki nu ti je?

Dok se Kla ra Cet kin, Ro za Luk sem burg i osta le Dru ga ri ce okre }u u gro bu, vre di po me nu ti da je pla ni ra ni rok za po ste pe nu pri me nu tog elik si ra mla do sti s od lo `e nim dej stvom je sen 2011. go di ne, te da je ista pred iz bor na. Ako za i sta po slu {a ovaj sa vet u for mi dik ta ta, vlast }e u ro |e ne no ge pu ca ti dum-dum mu ni ci jom, {to bi bio svo je vr stan na pre dak – dr `av no sa mo ra wa va we u slu ~a je vi ma ha {kih be gu na ca, kri mi na la i Ko so va ti ca lo se gra |a na, ali ne i

gu ber na to ra ovog lo {eg iz go vo ra za ze mqu.

Ko }e osta ti da uga si sve tla?

Re ci mo da se Do ro ti i To to vra te u Kan zas le tom pri va ti zo va nog JAT-a, pa vlast za i sta u~i ni neo d lo `no na svo ju {te tu, a na {u pret po sta vqe nu ko rist – i da qe je ne ja sno ~e mu sav trud oko re for me pen zi o nog si ste ma. Dok Fran cu zi u mi ro vi ni u`i va ju ne kih 2025 go di na, u re pu bli ci s dve kru ne na gr bu mno gi ne do `i ve da se za pi ta ju ka ko }e se pre hra ni ti s bed nom pen zi jom. Kraq ne u `i va wa u plo do vi ma ra da je srp ski pa or, ko ji u pro se ku 12 go di na ba za i tro {i ki se o nik bez ika kvog so ci jal nog, kul tur nog i zdrav stve nog na pret ka. Re~ ni kom mu sa vog ko no ba ra s „ibar ske“, {ta smo ov de ima li: sta ru na ci ju, s naj sta ri jom Po kra ji nom, s od no som rad nik–pen zi o ner od 1,5? To }e da vas iza |e jed no iz u mi ra we, bez bak {i {a.

In |ij ska ko no pqa. Iskre no ne znam „na ~e mu je“ pred sed nik in |ij ske op {ti ne, ni ti me za ni ma, ali bih vo leo da to {to pi je, je de ili udi {e po de li ovi ma u Be o gra du, da ih „na vu ~e“. Ova va ro{ je mir ne du {e po sta la uni ver zi tet ska, a pod pa tro na tom no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka ta mo }e se {ko lo va ti in `e we ri elek tro teh ni ke, in for ma ti ke i sl.

Do go di ne ima i stu de wak da nik ne, teh no lo {ki cen tar ve} je ste i sad me ne, pro fa nog ka kav je sam, ubi zna ti `e qa: za {to ovo ni ko ne ko pi ra? Dok mu stran ka u In |i ji pu ca na glo ba lu, do ti~ ni gra do na ~el nik ‘lad ne vo de po be |u je na lo ka lu i ne vi dim da se iko bu ni, pa sam, eto, u ~u du. Uosta lom, mo `da opi ja ti ne una pre |u ju re zul ta te u In |i ji, ve} ih uni {ta va ju u Be o gra du.

I. Mihaqevi}

dRU[TvO

c m y

dnevnik

Sti}i prvi, a oti}i posledwi

Da nau~imo da radimo zajedno radimo zajedno, drugo, neke stvari }e se druga~ije uraditi i onda }e ta koheziona politika kao deo politike EU biti i boqe realizovana.

Rektor Veskovi} podse}a na to da su apsolutni prioriteti za razvoj dunavskog makroregiona, ba{ kao i EU: hrana, energija, klimatske promene i socijalni problemi.

Danas i sutra }e oko 80.000 petnaestogodi{waka, na testovima iz materweg jezika i matematike u okviru zavr{nog ispita na kraju osnovnog {kolovawa, pokazati kakvo su znawe stekli, a ujedno }e i prikupqati bodove dragocene za upis u sredwu {kolu.

Oba dana testirawe po~iwe u 10, ali bi |aci trebalo da u svoje osnovne {kole stignu ve} u 9.15 da bi u 9.30 bili raspore|eni na mesta i stigli da popune potrebne formulare, te da im zatim, kada ministar prosvete pro~ita kombinaciju koju izvu~e, nastavnici podele testove. Po uputstvu Ministarstva prosvete, {kole koje to mogu da omogu}e testirawe }e organizovati u jednoj prostoriji za sve osmake. Ukoliko nemaju takvu prostoriju, mogu organizovati ispit i u dve mawe prostorije, a ukoliko ne mogu ni to, onda }e |ake rasporediti prema azbu~nom

Fo to: N. Sto ja no vi}

rata za regionalnu politiku, vladinih tela i drugih relevantnih institucija iz ~ak 11 evropskih zemaqa, bio je rektor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, koji je i na{ nacionalni koordinator za ovaj prioritet Dunavske strategije. Iako jo{ nije ~lanica EU, Srbija je dobila priliku da aktivno i ravnopravno u~estvuje u koordinaciji relizacije Strategije EU za dunavski makroregion.

Zajedno sa Slova~kom koordinira pomenuti sedmi prioritet, a sa Slovenijom oblast `elezni~kog, drumskog i vazdu{nog transporta.

Eva Nu smi ler iz Generalnog direktorata Evropske komisije za regionalni razvoj u izjavi za medije podsetila je na to da Dunavska strategija obuhvata 14 zemaqa podunavskog sliva, osam zemaqa ~lanica EU – Nema~ka (regioni Baden-Virtemberg i Bavarska), Austrija, ^e{ka, Slova~ka, Ma|arska, Slovenija, Bugarska i Rumunija i {est koje jo{ nisu u EU – Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Ukazuju}i na to da u ovom makroregionu `ivi 115 miliona qudi, ona je naglasila da je strategija trasirala put za svekolike promene i saradwu u

Rek tor Ve sko vi} pod se }a na to da su ap so lut ni pri o ri te ti za raz voj du nav skog ma kro re gi o na, ba{ kao i EU: hra na, ener gi ja, kli mat ske pro me ne i so ci jal ni pro ble mi – Iako }e se formalno Dunavska strategija EU usvojiti tek za nekoliko dana, mi moramo da po~nemo da radimo da bismo ve} do slede}eg leta, 2012, dali prve rezultate. Promene evropskog buxeta usledi}e tek od 2014, ali Dunavska strategija do tada ve} mora da da odre|ene rezultate i ovaj prvi sastanak grupe za koordinaciju u ovoj oblasti znawa, istra`ivawa, IT-a posve}en je pre svega tome da se upoznamo i dogovorimo neke naredne korake – ka`e rektor Veskovi}. – Unapred smo tra`ili da zemqe identifikuju svoje centre izvrsnosti jer od toga moramo krenuti: {ta je to najboqe {to postoji u pojedinim zemqama Dunavskog regiona i da poku{amo, forsiraju}i te centre, da napravimo komplementarnost u kojoj }emo se prosto nadopuwavati. Na taj na~in tra`imo izbalansiranu politiku i u oblasti razvoja nauke i visokog obrazovawa. Nije sporno da zemqe u gorwem toku Dunava imaju razvijenije ekonomije, visoko obrazovawe, druga~iju strukturu radne snage itd., ali ideja makroregionalnog razvoja na nivou Evrope je kohezija i razvoj makroregiona kao kohezionih faktora jer ako budemo radili zajedno, prvo }emo nau~iti da

regionu, od oblasti transporta, proizvodwe hrane, energetike, do visokog obrazovawa, nauke, razvoja novih tehnologija... Na ju~era{wem sastanku u Novom Sadu, istakla je ona, fokus je bio na univerzitetskoj saradwi, centrima izvrsnosti u regionu, komplementarnosti institucija...

Isti~u}i zna~aj Dunavske strategije EU za razvoj ovog velikog regiona, prof. dr Qu bo mir Fal }an iz Slova~ke akademije nauka i umetnosti, koji je nacionalni koordinator Slova~ke za 7. prioritet Strategije, posebno nagla{ava da 14 zemaqa na koje se ona odnosi treba u ovoj oblasti da ostvare intenzivnije kontakte, zna~ajniju saradwu izme|u univerziteta, razviju mobilnost studenata, doktoranata, profesora, istra`iva~a. Kao primer isti~e to da sada iz Slova~ke, ba{ kao i iz Srbije, oni uglavnom odlaze „jednosmernim putem”, a da ostvarivawem dunavskih strate{kih ciqeva taj put treba da postane „dvosmeran” da qudi i znawe cirkuli{u... Razvoj i sna`nija saradwa podunavskih zemaqa, kako ka`e dr Fal}an, doprine}e tome da ovaj region postane i lep{i i konkuretniji.

V. ^eki}

I novosadski studenti putuju u Milano Studentkiwe beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Jo va na \a pa i Mir ja na Dmi tro vi} i studenti iz Novog Sada Bo jan \u ri~ ko vi} i Mi le na Po pin pobedili su na konkursu banke Inteza „Doka`i se 100 odsto” i wima su ju~e na prigodnoj sve~anosti uru~ene nagrade od po 1.000 evra.

Pobednici prvog godi{weg konkursa banke Inteza za studente, podeqeni u dva tima u oblasti implementacije i

inovacije, predstavqa}e na jesen Srbiju na me|unarodnom takmi~ewu u Milanu. Pobednicima }e biti omogu}ena i jednomese~na pla}ena praksa u bankama u Beogradu.

Osta li u~e sni ci u ovom projektu, wih 12 s univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, koji su mesec dana radili na projektima banke na zadate teme u upra vqa wu za do voq stvom klijenata, nagra|eni su s po 300 evra.

15

DANAS I SUTRA ZAVR[NI ISPIT NA KRAJU OSNOVNOG [KOLOVAWA

PRVI KORACI U RAZVOJU DRU[TVA ZNAWA U DUNAVSKOM REGIONU

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu ju~e je odr`an prvi sastanak takozvane stiring grupe za koordinaciju prioritetne 7. oblasti Dunavske strategije Evropske unije, a to je razvoj dru{tva znawa kroz istra`ivawe, obrazovawe i informacione tehnologije. Predsedavaju}i ovog radnog skupa, na kojem su se okupili predstavnici Direkto-

~etvrtak23.jun2011.

redu u u~ionice. Bez obzira na to u kojoj prostoriji da se organizuje testirawe, svaki u~enik mora imati svoju klupu, na kojoj }e biti

treba da dodaju i {estar, lewir i trougao. Oba dana mobilni telefoni i kalkulatori su najstro`e zabraweni, kao i bilo koja druga

Pet lakih pitawa Iz Ministarstva prosvete najavili su da }e na svakom testu biti po 20 zadataka, a da }e bar pet na svakom testu biti u kategoriji lakih, na koje bi svaki u~enik na kraju osmog razreda morao da zna odgovor. redni broj koji odgovara rednom broju u~enika sa spiska malih maturanata.

U svakoj {koli bi}e danas i sutra obezbe|ena i mesta za odlagawe u~eni~kih stvari koje nisu dozvoqene na ispitu. Da podsetimo, uz |a~ku kwi`icu iz osnovne {kole s overenom fotografijom, osmaci danas na testirawu smeju imati jo{ samo gumicu, grafitnu i hemijsku olovku, a sutra ovom

pomagala, poput kwiga ili svezaka.

Udaqenost izme|u dve klupe mora biti najmawe jedan metar.

Ukoliko se testirawe organizuje u jednoj prostoriji za sve osmake, na deset do 12 wih pazi}e jedan de`urni nastavnik, a ukoliko se organizuje u u~ionicama, u kojima sme biti do 18 u~enika, u svakoj }e biti i po dva de`urna nastavnika, tako da u~enici nijed-

nog trenutka ne}e biti bez nadzora. Za svakog u~enika sa smetwama u razvoju koji se {kolovao prema individualnom obrazovnom planu bi}e na testirawu obezbe|ena dva de`urna nastavnika. Osim de`urnih nastavnika, u u~ionicama u kojima se pola`u testovi i ispred wih }e de`urati nastavnici iz {kole, dok }e ~itav proces polagawa zavr{nog ispita nadgledati prosvetni savetnici i nastavnici supervizori iz drugih {kola.

I na kraju, jo{ jednom savet malim maturantima da kada dobiju testove prvo veoma pa`qivo pro~itaju uputstvo i sva pitawa, a onda smireno krenu da odgovaraju prvo na ona koja su im lak{a, a zatim na te`a. Zadatke bi najboqe bilo re{avati prvo grafitnom olovkom, pa posle provere hemijskom i svakako ne treba `uriti.

D. Deve~erski

PO^ELO PRIJAVQIVAWE ZA PRIJEMNI NA FAKULTETIMA

Prvog dana na UNS-u 3.963 kandidata za indeks U Srbiji je ju~e po~eo prvi upisni rok na dr`avnim fakultetima i visokim {kolama strukovnih studija, a za konkurisawe – predaju prijave za polagawe prijemnog ispita i potrebne dokumentacije kandidatima su na raspolagawu tri dana, pa ko to nije uradio ju~e, mo`e i danas i sutra, a ponegde }e prijavqivawe po~eti tek narednih dana. Za upis u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija stasala je generacija 1992, za koju statistika ka`e da je malobrojnija od onih koje su joj neposredno prethodile, ali sude}i po ukupnom broju prijavqenih prvog dana na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, a wih je 3.963, bi}e to ipak beri}etna godina za na{e visoko obrazovawe.

U Kampusu Novosadskog univerziteta vrvelo je od ranog jutra i pre otvarawa {altera studentskih slu`bi ili drugih punktova, uglavnom amfiteatara, u kojima su fakulteti organizovali prijem dokumenata, a pritisak je bio `estok i na Medicinskom fakultetu (koji nije u Kampusu), gde je broj prijava u odnosu na broj raspolo`ivih mesta za upis bruco{a

Ova ko je to iz gle da lo na PMF-u

od 94,46 odsto „poneo” univerzitetski rekord: konkurisalo je ~ak 512 kandidata na ukupno 542 mesta.

Po studijskim programima, ovde su neke upisne kvote ve} „pre{i{ane”: za 180 mesta na medicini prvog dana prijavilo se 226 kandidata, za 70 mesta na farmaciji ~ak 100, a za 45 mesta na studijama medicinske rehabilitacije (za fizioterapeuta) ima 63 prijave!

Nema pove}awa {kolarina Ministar prosvete i nauke Srbije @ar ko Ob ra do vi} izjavio je da ove godine nema razloga za pove}awe {kolarina na fakultetima u Srbiji i o~ekuje da fakulteti koji su to u~inili bez konsultovawa Ministarstva povuku odluke. Od 80 fakulteta, osam je pove}alo {kolarinu. Jedan od wih, Pravni fakultet u Beogradu, povukao je takvu odluku i ministar o~ekuje da to u~ine i ostali jer, kako ka`e, postoje mehanizmi da se {kolarine vrate na pro{logodi{wi nivo.

– Ekonomska situacija je takva da ove godine nema razloga za pove}awe {kolarina, posebno ako se uzme u obzir da Ministarstvo redovno ispla}uje novac za plate i pove}ava svote za materijalne tro{kove fakulteta, kao i da smo pove}ali broj studenata – rekao je on, napomenuv{i da }e ove godine za materijalno odr`avawe fakultetima iz buxeta biti dato 350 miliona dinara vi{e.

Fo to: N. S.

Ukupno, me|utim, najvi{e kandidata na jedinom dr`avnom univerzitetu u Vojvodini prijavilo se na Fakultetu tehni~kih nauka –

resovawa u odnosu na upisnu kvotu bili engleski jezik i kwi`evnost, psihologija, geografija, turizam..., gde je ponuda buxetskih

Za deset gluma~kih indeksa 111 prijava Na Akademiji umetnosti ipak je (a to je ovde ve} tradicija) najve}i pritisak kandidata jer je ovde, u ponedeqak, za upis na deset mesta na glumi na srpskom jeziku, konkurisalo 111 kandidata! Naravno, koliko je wih talentovano za glumu pokaza}e vi{ednevni prijemni ispit.

917, na Filozofskom 583, Prirodno-matemati~kom 460, Ekonomskom 393, Pravnom 383, Poqoprivrednom 271, Tehnolo{kom 116, Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa 65, Pedago{kom 51, TF „Mihajlo Pupin” 37, Gra|evinskom 27 i U~iteqskom fakultetu na ma|arskom nastavnom jeziku 26.

Obilaze}i nekoliko najve}ih fakulteta, uverili smo se u to da popularnost odre|enih studijskih programa ve} godinama ne opada pa su i ju~e u `i`i najve}eg inte-

mesta mala. Dobro je to {to je za razli~ite in`ewerske struke na FTN-u veliko interesovawe samo na elektrotehnici i ra~unarstvu – ju~e je bilo 270 prijava, a pale su i prve prijave za osnovne strukovne studije Softverske i informacione tehnologije na novom Odeqewu FTN-a u In|iji. osim devojaka i mladi}a iz Vojvodine, me|u potencijalnim bruco{ima ima ih iz Loznice, [apca i drugih delova Srbije, kao i iz Republike Srpske.

V. ^.

VESTI

Dobro do{li u Nema~ku Ambasador Nema~ke u Srbiji Vol fram Mas izjavio je da je od ukidawa viza pre godinu i po dana zabele`eno dva i po miliona poseta gra|ana Srbije zemqama EU. Mas je na konferenciji za novinare u ambasadi Nema~ke u Srbiji rekao da je EU Srbiji od promena 2000. godine dala oko dve milijarde evra, od kojih je Nema~ka obezbedila izme|u 23 i 27 odsto.

– To zna~i da podr{ka Srbiji na putu ka EU nije samo pri~a nego je pru`ena i vrlo opipqiva pomo} – rekao je Mas. U ambasadi Nema~ke ju~e je odr`ana konferencija za novinare povodom raspisivawa konkursa „Dobro do{li u Nema~ku 2011” na kojem }e biti izabrano 60 najboqih stu-

denata koji }e u dve grupe u oktobru i novembru boraviti po dve nedeqe u toj zemqi.

Aktivirawe {trajka policije?

Udru`eni sindikati policije saop{tili su da Ministarstvo unutra{wih poslova ne po{tuje neke od ta~aka potpisanog sporazuma i ne pridr`ava se rokova, zbog ~ega se ne iskqu~uje mogu}nost aktivirawa odlo`enog {trajka policije. Ve}inu ta~aka definisanih potpisanim Protokolom MUP nije ispo{tovao, navodi se u saop{tewu.

Udru`eni sindikati policije odlo`ili su {trajk zakazan za 10. jun jer se MUP Protokolom potpisanim 9. juna obavezao na to da ispuni zahteve [trajka~kog odbora.

Diplomate i medijska strategija Predstavnici medijskih udru`ewa u Srbiji predstavili su inostranim diplo ma ta ma i pred stav ni ci ma OEBS-a nacrt medijske strategije o kojoj je javna rasprava u toku. [ef Misije OEBS-a u Srbiji Di mi tri os Ki pre os rekao je da medijska strategija treba da omogu}i stvarawe zakonskog okvira za nezavisno funkcionisawe medija u Srbiji.

– Sve zemqe imaju probleme u medijskom sektoru, ali je potrebno da primene sve mehanizme i ulo`e napor da ti problemi budu prevazi|eni – rekao je Kipreos, i dodao da Srbija u tome ima podr{ku OEBS-a.

SPORT

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

c m y

16

DA LI ]E VOJVODINA PRVI EVROPSKI ME^ IGRATI POD SVETLO[]U REFLEKTORA

UEFA obe }a wa ne pri zna je ^im su u FK Voj vo di na sa zna li ime pr vog evrop skog ri va la u no voj se zo ni, a re~ je o {vaj car skom Va du cu iz Lih ten {taj na, od mah se na met nu lo i pi ta we: ho }e li No vo sa |a ni svoj pr vi evrop ski me~ na „Ka ra |or |u” od i gra ti pod sve tlo {}u re flek to ra? ^e ti ri du go ~e ka na stu ba po sta vqe na su ne dav no i kod obi~ -

be lih Ra di sa va Ra bre no vi }a (pred s ta v qao FK Voj v o d i n a na iz vla ~e wu pa ro va u Ni o nu) da li }e Voj vo di na tog da na ri va la iz Lih ten {taj na do ~e ka ti u dnev nom ili no} nom ter mi nu?

- Za sa da je sve ja sno. Mi }e mo u UEFA po sla ti do pis da eki pu Va du ca do ~e ku je mo 21. ju l a u dnev n om ter m i n u, od 17.30 sa ti.

qe mo naj ka sni je do 1. ju la. Mi do ta da ne }e mo zna ti da li }e re flek to ri pro ra di ti 10. ju la. Za sa da je pro blem pod sta ni ca, na pa ja we stru jom...

Da kle, na vi ja ~i i fud ba le ri Voj vo di ne mo ra }e da sa ~e ka ju ne ku dru gu pri li ku?

- Uvek po sto ji ono „ali”. Iz ove per spek ti ve po sto ji {an sa, isti na mi ni mal na, da mo `da 21. ju la od i gra mo me~ s

nam pre o sta je da even tu al no po ku {a mo na knad nim do pi som da iz dej stvu je mo pro me nu ter mi na iz dnev nog u no} ni. Po na vqam, {an se za to ni su ve li ke, ali po sto je. Ipak, sa da se sa mo ba vi mo pret po stav ka ma, a vi de }e mo {ta je od sve ga re al no ka da za to do |e vre me.

A da li na vi ja ~i Voj vo di ne mo gu da se na da ju bar ne koj pri ja teq skoj utak mi ci u ve -

Foto: S. [u{wevi}

BEZ PROMENA OKO ROKA ZA UKQU^IVAWE OSVETQEWA NA „KARA\OR\U”

S Va du com po da nu?

Re flek to ri na „Ka ra |or |u” po sta vqe ni, sa mo jo{ da za sve tle

nih qu di, na vi ja ~a, stvo ri la su od mah uti sak da }e ve} od le ta svo je qu bim ce mo }i da gle da ju u no} nom ter mi nu, u znat no pri jat ni joj at mos fe ri.

Voj v o d i n a }e re v an{ me~ dru gog ko la Kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe igra ti u No vom Sa du 21. ju la. Pi ta li smo ge ne r al n og se k re t a r a cr v e n o-

Zbog ~e ga, ka da se iz vi {e iz vo ra mo `e ~u ti da }e re flek to ri bi ti u funk ci ji oko 10. ju la?

- I mi ima mo ta uve ra va wa, ali sa UEFA ne mo `e da se im p ro v i z u j e, obe } a v a, na g a |a...U ovom ~a su pro blem je u to me {to ta ~an ter min od i gra va wa me ~a mo ra mo da po {a -

Foto: N. Stojanovi}

Va du com ipak u no} nom ter mi nu.

Ob ja sni te?

- Da kle, taj deo da }e mo do 1. ju la po sla ti do pis o po ~et ku utak mi ce u 17.30 sa ti ni je spo ran. Me |u tim, uko li ko se uve ri mo 10. ili 11. ju la da sve fun ci o ni {e sjaj no, da su re flek t o r i u funk c i j i, on d a

~er wem ter mi nu u znak „po vrat k a re f lek t o r a” na sta dion „Ka ra |or |e”?

- Te {ko, jer je tak mi ~ar ski ka len dar ba{ zgu snut. Ali i o to me mo `e mo da raz go va ra mo tek onog ~a sa ka da re flek to ri bu du u funk ci ji - is ta kao je Ra di sav Ra bre no vi}.

S. Savi}

Ka da }e ta~ no pro ra di ti osve tqe we na Sta di o nu „Ka ra |or |e” jo{ ni je po zna to. Na i me, ka ko ka `u u ZIG-u, za sa da i da qe va `i ra ni je za cr ta na di na mi ka: 10. ju la tre ba lo bi da stig ne uvo zna opre ma za tra fo sta ni cu, na kon to ga je po treb no jo{ se dam da na za ugrad wu te opre me, a na kon to ga sle di teh ni~ ki pri jem i iz da va we upo treb ne do zvo le. Pro ce we no je da bi re flek to ri tre ba lo da pro ra de kra jem ju la.

U ZIG-u na vo de da je ugra |e na opre ma iz u zet nog kva li te ta i da se we no pu {ta we u rad ne sme pre pu sti ti slu ~a ju. Me |u tim, s ob zi rom na to da Voj vo di na igra re van{ dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe u No vom Sa du 21. ju la, po sve mu su de }i ma la je ve ro vat no }a da }e taj me~ bi ti od i gran pod re -

flek to ri ma. Ova pro ce na za sni va se na ~i we ni ci da bi tra fo bio go tov do 17. ju la, a da ni je re al no da za pro be i pri ba vqa we po treb nih do zvo la pro |e sve ga ~e ti ri da na.

Da pod se ti mo, se dam go di na na kon {to su uklo we na dva re flek to ra, Sta dion „Ka ra |or |e” do bi }e naj sa vre me ni je osve tqe we ko je }e omo gu }i ti odr `a va we fud bal skih utak mi ca i atlet skih tak mi ~e wa naj vi {eg ran ga. Na ~e ti ri stu ba bi }e po sta vqe no po 72 sve tiq ke, jo{ wih 28 bi }e po sta vqe no na kro vu iz nad za pad ne tri bi ne, a sve }e na pa ja ti „su vi” tra fo, uz obez be |e we po mo} nog agre ga ta u slu ~a ju ne stan ka stru je. Ta ko |e, sve tiq ke su br zo pa le }e, ta ko da prak ti~ no ne sta nak stru je ne }e ugro zi ti odr `a va we utak mi ca.

S. K.

REVAN[ BARA@A ZA POPUNU SRPSKE LIGE VOJVODINA

Ba~ ka To po la no vi srp sko li ga{ Borac - Ba~ka Topola 1:2 (1:0) NO VI SAD: Igra li {te na Kli si, gle da la ca: 650 , su di ja: De jan San tra~ (Vr {ac). Strel ci: Vu~ ko vi} u 29. mi nu tu za Bo rac, Na| pal u 79. i Po pin u 82. mi nu tu za Ba~ ki To po lu. @u ti kar to ni: Ja {o vi} (Bo rac), Sa mar xi ja i Mar ko vi} (Ba~ ka To po la).

BORAC: Dra gin 5, Ili} 6 (od 82. Va zo vi} - ), Vu ja di no vi} 7, Ku -

Qu bi te qi fud ba la u Ba~ koj To po li na kon 10 go di na po no vo }e od je se ni gle da ti srp sko li ga {ki fud bal u svom gra du. Za to su za slu `ni fud ba le ri isto i me ne eki pe ko ji su na kon dvo me ~a sa no vo sad skim Bor cem iz bo ri li pla sman u vi {i rang. Iza bra ni ci tre ne ra Zo ra na Mi li gra da sla vi li su i u re van{ su sre tu u

Kli sa ni do {li u 29. mi nu tu po got kom Vu~ ko vi }a, na kon cen tar {u ta Ili }a.

Dru gi deo igre pro te kao je u iz jed na ~e noj igri na obe stra ne.

U fi ni {u su sre ta, go sti naj pre sti gli do iz jed na ~e wa go lom Na| pa la uz lo {u re ka ci ju gol ma na Dra gi }a u 79. mi nu tu. Po be du Ba~ koj To po li do neo je re -

Gim na zi jal ci s pro fe so rom Vla sti mi rom Vu ji }em uo~i tak mi ~e wa

SRPSKE [KOLE U MA\ARSKOJ TAKMI^ILE SE U KROSU

Naj bo qi iz Bu dim pe {te idu u Ne go tin [am pion Kro sa Ra dio Te le vi zi je Sr bi je u di ja spo ri za 2010. go di nu, eki pa Bu dim pe {te, ko ja je pred sta vqa la ce lu srp sku za jed ni cu iz Ma |ar ske na law skoj za vr {noj ma ni fe sta ci ji u Ka ra ta {u (~i ji je tra di ci o nal ni or ga ni za tor Ra dio Be o grad, a po kro vi teq Mi ni star stvo za di ja spo ru i ver ska pi ta wa Re pu bli ke Sr bi je), u~e stvo va la je i u no vom (upra vo za vr {e nom), je da na e stom po re du kros tak mi ~e wu za ve li ki Gran pri Ra dio Be o gra da - „Be o grad ski po bed nik“.

Kao i pro {le, ta ko i ove go di ne, za hva qu ju }i ko or di na to ru Vla sti mi ru Vu ji }u, pro fe so ru Fi zi~ ke kul tu re i spor ta u bu dim pe {tan skoj Srp skoj osnov noj {ko li i gim na zi ji „Ni ko la

Te sla“ (ina ~e na {em biv {em ko le gi iz „Dnev ni ka“) - tr ~a le su sve srp ske {ko le u Ma |ar skoj (u Bu dim pe {ti, Lo vri, De ski i Ba ta wi). No vi na, i to vr lo pri jat na, je da je pr vi put u~e {}e u atlet skim nad me ta wi ma uze la i jed na ~i sto ma |ar ska dva na e sto ra zred na {ko la „La jo{ Ko {ut“ iz Ce gle da, ta ko da je pri red ba Jav nog me dij skog ser vi sa Sr bi je do bi la i in ter na ci o nal ni ka rak ter.

Pr vi je, ve} po usta qe noj prak si, s tak mi ~e wi ma star to vao glav no grad ski SO [IG „Ni ko la Te sla“, ko ji je odr `ao 24 tr ke (po 12 u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji), a tr ~a lo se od tre }eg osmo {kol skog do tre }eg gim na zij skog raz re da.

Osnov ci su tr ~a li na pro cve ta lom Tr gu ru `a, a sred wo {kol ci

u ze le noj oazi Pe {te - Va ro {li ge tu (i svi raz re di su od lu ~i li da tr ~e du `e de o ni ce ko je je, uz re dov ne, or ga ni za tor u do pi su do dat no pred lo `io).

Na kra ju, Ze maq ska sa mo u- pra va Sr ba u Ma |ar skoj na ~e lu sa pred s ed n i k om Qu b o mi r om Alek so vim, za pr va tri me sta u sva koj od kon ku ren ci ja (uz di plo me RTS-a), obez be di la je 210 ~o ko la da (odr `a no je re kord nih 70 tr ka!), a bi ra nu osmo ~la nu re pre zen ta ci ju ({est u~e ni ka i dva pe da go ga – pra ti o ca), ko ja }e pred sta vqa ti Sr be iz Ma |ar ske na evrop skom fi na lu u Ne go ti nu od 25. ju na do 3. ju la, opre mi la je rad nim i sve ~a nim sport skim ma ji ca ma (u dve bo je sa lo gom SSM), i vred nim tre ner ka ma!

S. S.

Za slu `e no u Srpskoj ligi Vojvodina - FK Ba~ ka To po la

koq 7 (od 52. Bu ba wa 6), Ja {o vi} 6, Sto ja no vi} 6, [uw ka 6, Se dlar 6, Ni ko li} 7, Vu~ ko vi} 7, Ro mi} 6.

BA^KA TOPOLA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Pe ro vi} 7, Sa mar xi ja 7, Ka `i} 7, Na| pal 7 (od 86. Mom ~i lov), Jo ve ti} 7, Ka u rin 6 (od 46.

Po pin 8), Pa vlov 7, Mar ko vi} 7.

No vom Sa du re zul ta tom 2:1, ~i me su po tvr di li da su u oovm tre nut ku kva li tet ni ja i spre mi ja eki pa. Pod se ti mo, na pr vom su sre tu u Ba~ koj To po li sla vio je do ma }in sa 3:1.

Pr vo po lu vre me, fud ba le ri Bor ca su dik ti ra li tem po i bi li bo qa eki pa, a u vo| stvo su

Foto: B. Lu~i}

zer vi sta Po pin, ko ji je sa po la te re na ma ti rao is tr ~a log Dra gi na ko ji je kre nuo da dri bla pro tiv ni~ ke igra ~e, iz gu bio lop tu, a Po pin is ko ri stio po klon gol ma na Bor ca i po sti gao po go dak ko ji se ret ko vi |a na na {im te re ni ma.

I. Grubor

SPORT

dnevnik

~etvrtak23.jun2011.

17

VOJVODINA TRENIRA U FC „VUJADIN BO[KOV”

Jao stigao, Saladin vi{ak Fudbaleri Vojvodine ve`baju svakodnevno u FC „Vujadin Bo{kov” u Veter ni ku pod nadzo rom no vog {efa stru~nog {taba Qubomira Ristovskog. Igra~kio kadar podeqen je u dve grupe, pa su tako ju~e pre podne ve`bali fudbaleri koji su na probi. Re~ je mahom o igra~ima ni`ih rangova sa lepim preporukama, ali }e tek narednih nekoliko dana pokazati da li neki od wih ima po ten ci jal za super li ga{ku scenu. Me|u wima su i igra~i koji su bili na pozajmicama, kao i neki iz mla|ih kategorija. U wihove mogu}nosti `eli li~no da se uveri Ristovski, kako bi svakak mogu}nost gre{ke bila svedena na minimum kada se budu licencirali (25) igra~i za novu sezonu.

Od ju~e je pogon brojniji za fudbalera iz gane Antvi Jaoa, danas se ekipi pridru`uje Brana Ili}, dok je Oumaru Abubakar dobio jo{ nekoliko dana

An tvi Jao

zbog privatnih obaveza u Kamerunu.

Pitali smo Qubomira Ristovskog kakva je situacija sa

ZORAN GOVEDARICA NOVI [EF STRU^NOG [TABA PROLETERA

Ambicije nas sjedinile

Nakon prekida saradwe sa RFK Novi Sad, perspektivni stru~wak Zoran Govedarica nije dugo ~ekao na novi anga`man. Samo nedequ dana nakon odlaska sa Detelinare, 43

govorena na godinu dana uz opciju da se ugovor produ`i za jo{ toliko.

Tim povodom direktor Proletera Goran Anti} vidno raspolo`en nakon uspe{no obavqenog sastanka rekao je: - Dobro poznajemo Zorana Govedaricu i wegov stil rada. Radi se o kvalitetnom i mladom stru~waku, ~ije ambicije su se poklopile sa klupskim i saradwa je dogorena veoma brzo. Izbor Govedarice nametnuo se kao logi~an i dobar izbor. Uveren sam da }e Proleter u naredoj sezoni predvo|en Govedaricom pru`ati jo{ boqe igre i ostvariti zapa`en plasman na kraju prvenstva - kazao je Anti}.

Pripreme Tokom ove nedeqe stru~ni {tab Proletera obavi}e konsultacije u vezi s planom i programom priprema za narednu sezonu. Gotovo je izvesno da }e Novosa|ani startovati 4. ili 5. jula na Slanoj bari.

Zo ran Go ve da ri ca

- godi{wi Govedarica na{ao je uhlebqewe i to opet u Novom Sadu, ali ovoga puta na Slanoj bari i prvoliga{u Proleteru. Govedarica }e na klupi novosadskog prvoliga{a zameniti Nenada Cerovi}a.

Dobro je poznato sa koliko strasti i poleta je Govedarica protekle sezone predvodio kanarince, a wegov stil rada nije promakao kom{ijama koji su u wemu

Odu{evqewe postignutim dogovorom sa Slanobarcima nije krio ni novi {ef stru~nog {taba Zoran Govedarica: - Razgovor sa ~elnim qudima Proletera trajao je pet minuta.

Vrlo brzo smo se dogorili o po~etku saradwe iz prostog razloga, jer se ambicije kluba i moje li~ne, podudaraju. Sre}an sam {to sam dobio priliku da radim u jednom od najorganozvanijih klubova Prve lige, a nadam se da }e i uprava kluba biti zadovoqna mojim radom. Odli~no poznajem sve igra~e Proletera, sa nekima sam ~ak i igrao, a neke trenirao. Radi se o jakom kolektivu, ali i sjajnim pojedincima. Moram da istaknem da sam zaista prijatno iznena|en srda~nim prijemom u klubu i mogu re}i da je Proleter od sada moja druga ku}a - bile su prve imresije Govedarice.

Damwanovi} i Sekuli} odlaze [to se ti~e prelaznog roka gotovo je izvestan odlazak prvog strelca ekipe Ogwana Damwanovi}a (13 golova), za koga se interesuju mnogi superliga{i. Odre{ene ruke u slu~aju adekvatne ponude i propisanog obe{te}ewa, dobio je i 21 - godi{wi Danilo Sekuli}, koji je sa {est pogodaka bio drugi strelac Proletera iza pomenutog Damwanovi}a. prepoznali trenera za najvi{e ambicije i muwevito su reagovali.

Na sastanku koji je ju~e odr`an, a na kome su u ime kluba bili prisutni predsednik Stevo Buqi}, direktor Goran Anti}, ~lan Upravnog odbora Vojo Vojinovi} i Zoran Govedarica, brzo je na|en zajedni~ki jezik, a saradwa je do-

Ne treba sumwati da }e perspektivni stru~wak i veliki pedagog ostaviti traga i u novoj sredini, kao {to je to bio slu~aj sa prethodnim klubom koji je vodio.

A kako je i sam rekao, novih izazova se ne boji. Naprotiv, oni ga samo inspiri{u.

I. Grubor

Saidom Saladinom, napada~em iz Etiopije, koji je proteklih {est meseci ve`bao s fudbalerima Vojvodine a nedavno je u kvalifikacijama za Afri~ki kup nacija postigao oba pogotka u remiju s Nigerijom?

- Na `alost, imamo ve} petoricu registrovanih stranaca, a znate da }e u slede}em prvenstvu samo ~etvorica biti u protokolu. Sa strancima }e biti svev ve}i problem, jer samo }e zaista najboqi dobiti {ansu da budu u Vojvodini. Li~no sam bio zainteresovan i za jednog dobrog golmana iz Makedonije ali zbog navedenih razloga odustali smo od wegovog anga`mana, pa }emo re{ewe potra`iti na doma}em tr`i{tu - rekao je Ristovski.

Vojvodina }e prvu proveru ovog leta imati sutra od 17.30 sati u FC „Vujadin Bo{kov” u Veterniku, a rival }e joj biti pobednik bara` duela za Srpsku ligu - grupa Vojvodina: Borac (Novi Sad) - Ba~ka Topola.

S. S.

Boa{ u ^elsiju Portugalski trener Andre Viqas Boa{ imenovan je za novog {efa stru~nog {taba londonskog ^elsija. Portugalac je sa ^elsijem potpisao trogodi{wi ugovor, a Porto je na ime obe{te}ewa dobio 15 miliona evra.

Viqas Boa{ ima 33 godine i on }e biti sedmi trener ^elsija u posledwih osam godina, otkako je vlasnik kluba postao ruski biznismen Roman Abramovi~. Na klupi londonskih „pla va ca” za me nio je Italijana Karla An}elotija.

Pre Vi qas Bo a {a, eki pu ^elsija trenirao je jo{ jedan Por tu ga lac @o ze Mo ri wo.

Obojica su u londonski klub do{li iz Porta. Viqas Boa{ je pro{le sezone sa portugalskim klubom osvojio prvenstvo i kup Portugala, kao i Ligu Evropa. ^elsi je zavr{io kao drugi u prvenstvu Engleske.

Za lu deo Gr ke: Alek san dar Ka tai

Fo to: F. Ba ki}

NOVOSA\ANI NA KORAK OD ZAKQU^EWA JAKOG TRANSFERA

Katai blizu Olimpijakosa

Dolazak prvotimca beogradskog Partizana Qubomira Fejse u gr~ki Olimpijakos, izgleda je bio najava novog transfera. U Atinu, u Pirej, mogao bi koliko ve} sutra da krene i mladi reprezentativac iz redova novosadske Vojvodine Aleksandar Katai.

Ono {to se {u{kalo prethodnih dana, dobilo je ju~e potvrdu. Telefoni iz Gr~ke su se usijali, pa je i u na{u redakciju stiglo nekoliko poziva gr~kih kolega sa samo jednim pitawem: „Ko je taj Aleksandar Katai?”

Kada smo im pomogli u informacijama, wihovo osnovno pitawe je bilo: „Zbog ~ega nije

igrao sve utakmice kada je toliko dobar?”

To pitawe Grci bi ipak morali da postave Zoranu Milinkovi}u, jer im na{ odgovor „da je re~ o mladom igra~u” nije bio uverqiv. Tek, prema uveravawima iz Gr~ke pregovori na relaciji Olimpijakos - Vojvodina su uspostavqeni, traju i mogu}e je da uskoro ovaj daroviti fudbaler po|e stopama Qubomira Fejse.

Katai nije bio voqan pre neki dan da pri~a na tu temu. Grcima je izjavio da „ni{ta ne zna o wegovom mogu}em prelasku” u Olimpijakos, a ono {to se, dakako nezvani~no, moglo ~uti je i to da je Vojvodina u prvi mah ispo-

stavila cenu od 2 miliona evra na ime obe{te}ewa! Grci su navodno bili voqni da izdvoje 1,2 miliona, ali su u me|uvremenu podigli ponudu za 200 hiqada.

Da li je sve ovo istina ili je re~ samo o pukim naga|awima, najboqe }e pokazati dani pred nama. Tek, izvesno je da Vojvodina ra~una na jedan jak transfer ovog leta, ako izuzmemo prelazak @eqka Brki}a u Udineze koji treba da usledi 10. jula. U Vojvodini su jasno rekli da su spremni da prodaju Aleksandra Kataija za dobru cenu, a ukoliko se to desi, skoro je sigurno da }e Novosa|ani zadr`ati Kamerunca Oumarua Abubakara.

S. Savi}

Partizan doveo Pa~eka Doskora{wi fudbaler brazilskog drugoliga{a Sao Kaetana Eduardo Fererira Abdo Pa~eko potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor sa Partizanom i od ubrzo }e se prikqu~iti srpskom {ampionu na pripremama u Pohorju. Pre toga }e doputovati u Beograd zarad zvani~ne promocije. Pa{eko i Partizan postigli su kona~an dogovor u no}i iz-

me|u utorka i srede, posle vi{e~asovnih pregovora.

Finansijki detaqi nisu poznati, ali spekuli{e se da je wegov transfer ko{tao izme|u 800.000 i milion evra, a da }e godi{we zara|ivati 400.000 evra. Eduardo Pa{eko je trebalo da odigra opro{tajni me~ za Sao Kaetano u no}i izme|u utorka i srede po

sredwoevropskom vremenu, ali je utakmica odlo`ena nakon {to je ubijen potpredsednik wegovog kluba.

Pa{eko je do sada nastupao za brazilske klubove Atletiko MG, Atletiko PR i Sport Recife, kao i za turski Gacijantep.

On je prethodne sezone u dresu Sao Kaetana postigao 17 golova na 37 utakmica.

UZ [ESTO MESTO ^SK PIVARE

Mladi bogatiji za iskustvo Spu{tena je zavesa na jo{ jednu fudbalsku sezonu, ovoga puta za fudbalere ^SK Pivare posle pet godina igrawa u Prvoj ligi Srbije, na takmi~ewe u Srpskoj ligi sever grupa Vojvodina. Na kraju klub se zaustavio na {estom mestu u konkurenciji {esnaest timova. Mora se re}i u ne ba{ kvalitetnom takmi~ewu; gde se polovina timova sve do sredine drugog dela takmi~ewa borilo za vrh tabele a ostala polovina za opstanak u ligi. ^elarevci su bili u onoj prvoj grupi, jesenas mnogo boqi nego ovog prole}a, ~ak su bili i vode}i na tabeli nekoliko kola.

Me|utim, podmla|eni tim ovog prole}a oscilirao je u igri, boqe je igrao u gostima nego kod ku-

}e, {to je i bio uzrok slabijeg plasmana od o~ekivanog.

- Nismo gajili ambicije za prvo mesto i povratak u Prvu ligu Srbije. Ciq koji je postavqen pred po~etak prvenstva je podmla|ivawe tima iz sopstvenih redova, iz svojih mla|ih selekcija, kadetskog i omladinskog pogona. To smo donekle i uspeli ovog prole}a kada smo ostali bez desetak prvotimaca iz jesewe sezone. U drugom delu debitovalo je ~ak deset kadeta i omladinaca od kojih su neki bili i standardni igra~i, dok su i ostali opravdali na{e poverewe. I jesenas je bilo mladih bonus igra~a, ali se smena nije mogla uraditi preko no}i. Zato je protekla sezona bila i ispit zrelosti za sve igra~e koji su

Tri reprezentativca Ove godine Pivarci su dali tri reprezentativca Srbije. U omladinskoj reprezentaciji zaigrao je osamnaestogodi{wi Sa{a Ivkovi} koji je po zavr{etku prvenstva postao ~lan Partizana, dok su za kadetsku reprezentaciju igrali {esnaestogodi{waci Bogdan Tepi} i Nikola Kupre{ki. Omladinac Lazar Dori} je jo{ pre dve godine igrao za kadetsku reprezentaciju, Moravac je to u~inio pro{le godine ali je sada ~lan Maribora, a Stevan Je` je bio potencijalni kandidat za omladinsku reprezentaciju.

Jankov prvi strelac Jesenas najstandardniji u ekipi bio je napada~ Vladimir Jankov sa 15 odigranih utakmica , dok je ovog prole}a odigrao jo{ 13. Samo je stariji omladinac Radovan Ivkovi} odigrao utakmicu vi{e, ukupno 29. Wih dvojica su bili i najboqi golgeteri tima, ali je Vladimir podelio prvo mesto u ligi sa napada~em Sente Milivojevim. Postigli su po 17 golova, a Radovan Ivkovi} je takodje me|u vode}im streelcima, nanizao je trinaest lopti u protivni~koj mre`i. Od bonus igra~a kao strelci istakli su se Momi} sa {est, Vukanovi} sa tri i Jovani} sa dva pogotka. Mladi kadet, koji je tek napunio {esnaest godina, Aleksandar Stani} na dve utakmice postigao je jedan gol. dobili priliku, a mislim da su s obzirom na svoju mladost i iskustvo dokazali da }e ve} u narednom prvenstvu biti zreliji i ja~i, bogatiji za iskustvo iz proteklog prvenstva - istakao je trener ^SK Pivare Dragan Ivanovi}.

U timu ^SK Pivare ovog prole}a {ansu da obu~e dres kluba dobilo je ~ak 27 igra~a, vi{e nego bilo koje sezone u posledwih desetak godina. Od iskusnijih zaigrali su golman Miroslav Tankosi} (11 utakmica), kapiten Miroslav Pavlovi} (12), najboqi strelac lige Vladimir Jankov (13), Du{ko Mandi} (6), Dragan Moji} (10), rezervni golman

Dragan Miki} (3), Ivan Jakovqevi} (12), zatim stariji omladinci Ugqe{a Jevi} (11), Neboj{a Davidovi} (4), Radovan Ivkovi} (14), Boris Balinovi} (12), Slobodan Krstanovi} (4), Sa{a Popin (10), novajlija Milan Vajagi} (12), te mla|i omladinci i kadeti, sve bonus igra~i, Aleksa Vukanovi} (10), Uro{ Momi} (14), Marko Jovani} (9), Gojko Kne`evi} (1), Sa{a Ivkovi} (12), Lazar Dori} (3), Milovan Dmitrovi} (11), Nikola Kupre{ki (3), Dejan Lazi} (3), Bogdan Tepi} (3), Uro{ Je` (2), Aleksandar Stani} (2) i mladi golman Aleksandar Radakovi} (1).

V. Vujanovi}

18

sport

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik SVETSKI KUP U MINHENU

Zo ra ni Aru no vi} sre bro va zdu {nim pi {to qem Vinisius Pa{eko i Ivan Ayi}

ZVEZDA ANGA@OVALA NAPADA^A IZ BRAZILA

Pa {e ko po Ram bo voj pre po ru ci Na srp sku Ma ra ka nu sti gao je no vi Bra zi lac, Vi ni si jus Pa {e ko (26), dru go po ja ~a we Cr ve ne zve zde u te ku }em pre la znom ro ku.

Kril ni na pa da~ Fla men ga, pro te klu se zo nu pro veo na po zaj mi ci u Gre mi ju, ju ~e je pred sta vqen u Me di ja cen tru.

- Du go ga zna mo, pra ti li smo we go ve igre, jo{ dok je bio sa i- gra~ na {eg Ram ba Pet ko vi }a ko ji mu je bio re zer va u Fla men gu. Ka rak te ri {e ga sjaj na br zi na i od li~ na igra je dan na je dan. Ve ru je mo da }e bi ti zna ~aj no po ja ~a we u na pa du - is ta kao je sport ski di rek tor cr ve no - be lih Ivan Axi}.

Pa {e ko je ve} upo znao no ve klup ske dru go ve, a pr ve im pre si je su po obi ~a ju po zi tiv ne.

- Ob ra do vao me je to pao do ~ek pa }u se tru di ti da uz mno go `e qe ima mo uspe {nu se zo nu, da sve ovo vra tim igrom na te re nu - is ta kao je Pe {e ko na kon pot pi si va wa tro go di {weg ugo vo ra.

Za re la iz ca i ju tran sfe ra naj vi {e za slu ga ima De jan Pet ko vi}.

- Po pu lar ni Pe ~i, moj ve li ki pri ja teq, je na sja jan na ~in re pre zen to vao srp ski fud bal u mo joj ze mqi. Otvo rio mi je vra ta ovog ve li kog klu ba, uz sjaj ne pre po ru ke

ko je sam do bio. Hva la mu zbog to ga - na po me nuo je Pa {e ko.

Na Ma ra ka ni ga ~e ka ju sta ri po zna ni ci iz Bra zi la.

- Sa Bor hom sam igrao u Fla men gu, dok mi je Evan dro bio ri val na te re nu. Od li~ ni su igra ~i, ima li su do bre se zo ne, pa se na dam da }u uz wih da ti svoj do pri nos osva ja wu ti tu le - po ru ~io je Pa {e ko.

Za du `io je dres sa bro jem 11, a na po klon je do bio i cr ve no-be lu ben ki cu jer je ne dav no do bio si na.

- Igrao sam u ve znom re du, ali i u na pa du, po stra ni. Tre ner }e re }i gde sam naj po treb ni ji, ka ko mo gu naj vi {e da po mog nem eki pi da po be |u je - za kqu ~io je Pa {e ko.

Di rek tor Ivan Axi} na ja vio je no ve akvi zi ci je.

- Bi }e jo{ pot pi sa usko ro, a ni je taj na da tra `i mo jo{ jed nog na pa da ~a. Pu no to ga za vi si }e i od pro da je ne kih na {ih fud ba le ra za ko je ima mo po nu de - za kqu ~io je Axi}.

Ne zva ni~ no, ka da je o jo{ jed nom na pa da ~u re~, bi }e to naj ve ro vat ni je jo{ je dan Bra zi lac. Re~ je o Bfru nu Ma zen gi ko ji je kao po zajm qe ni igra~ Fla men ga pro {lu se zo nu pro veo u poq skoj Le gi ji.

Z. Rangelov

Abayi} u Var da ru Ru ko met ni gol man Vla di mir Aba xi} do sko ra {wi dres no vo sad ske Voj vo di ne u sle de }oj se zo ni za me ni }e skop skim Var da rom. Ovaj dva de set ~e tvo ro go di {wi Pa lan ~a nin, po vre me ni re pre zen ta ti vac Sr bi je, ko ji je 2008. go di ne pro gla {en za naj bo qeg ru ko me ta {a na {e dr `a ve i je dan od naj za slu `ni jih {to je Voj vo di na osvo ji la na ci o nal ni Kup, pot pi sao je ju ~e ugo vor s ma ke don skim vi ce {am pi o nom na go di nu da na, uz mo gu} nost pro du `e wa na jo{ go di nu.

Ta ko }e Aba xi} uz ma ke don skog re pre zen ta tiv ca i naj bo qeg ~u va ra mre `e na {eg ju `nog su se da Bor ka Ri stov skog pred sta vqa ti sja jan tan dem na go lu Var da ra u pred sto je }oj se zo ni gde ovaj skop ski klub ga ji ve li ke am bi ci je, ka ko u do ma }em {am pi o na tu i ku pu, ta ko i na me |u na rod noj sce ni.

Skop ski Var dar ko ga s klu pe pred vo di Ve se lin Vu jo vi}, ve} je an ga `o vao dvo ji cu igra ~a iz Sr bi je. Re~ je o biv {im igra ~i ma ka} kog Ju go vi }a, be ku Ti ho mi ru Do de ru i le vom kri lu Do bri vo ju Mar ko vi }u.

J. G.

Skup {ti na GRS No vi Sad Da nas u 18.30 ~a so va u No vom Sa du (Ma sa ri ko va 25) odr `a }e se re dov na sed ni ca Skup {ti ne Grad skog ru ko met nog sa ve za, a sat vre me na ra ni je sa sta }e se Uprav ni od bor. Sed ni cu je sa zvao pred sed nik Raj ko Im bro -

wev, a de le ga ti }e ima ti pri li ku da raz ma tra ju go di {we iz ve {ta je o ra du uprav nog i nad zor nog od bo ra, fi nan sij ski iz ve {taj, kao i usva ja we pro gra ma ra da Sa ve za za na red ni pe riod.

J. G.

R e p r e z e n t a t i v k a Sr bi je u stre qa {tvu Zo r a n a Aru n o v i} osvo j i l a je sre b r n u me da qu u ga |a wu va zdu {nim pi { to q em po s led w eg da n a tak mi ~e wa na Svet skom ku pu u Min he nu. ^la ni ca Cr ve ne zve z de za b e l e ` i l a je 487,5 (388 kru g o v a). Pr v o me s to osvo j i l a je Fran c u s ki w a Ste f a n i Ti r o d e sa 488,3 (388), a tre }a je bi la Austra li jan ka La li ta Ja u le ska ja sa 484,2 (386) kru go va. Aru no vi }e va, ina ~e svet ska {am pi on ka, je u fi na le u{la kao pr va, ali je Ti ro de ma lo bo qe ga |a la u plej-ofu i us pe la da je pre tek ne. Aru no vi }e va je u fi nal noj se ri ji za be le `i la 99,5, a Ti ro de 100,3 kru ga. Vo di la je Zo ra na do ~e tvr te se ri je u fi na lu, a on da je u pe toj upu ca la 9,0 i pa la na dru go me sto. Bo ba na Ve li~ ko vi} je za u ze la 11. me sto sa 384 kru ga. Od fi na la su je de li la dva kru ga, a da je ima la 385 on da bi ras pu ca va la za fi na le. ^e ti ri de voj ke su ras pu ca va le za dva me sta u fi na lu.

Ja sna [e ka ri} je bi la 38. sa 379 kru go va od 128 tak mi ~ar -

Sa vi }ev iz bor Tre ner ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je za mla |e ka de te (do 17 go di na) Alek san dar Sa vi} po zvao je 20 igra ~a za pri pre me u Po `e gi od 24. ju na do 1. ju la, ko ji }e da u~e stvu ju na EJOF-u ko ji }e se od 23. do 30. ju la odr `a ti u Trab zo nu u Tur skoj.

Na Sa vi }e vim spi sku na la ze se sle de }i igra ~i: Ne ma wa Mla de no vi} (Gu mers bah, Ne ma~ ka), De jan Ba bi} (Cr ve na zve zda, Mo krin), Ni ko la Po ti} (Par ti zan), Bo jan Ra |e no vi} (Spar tak Voj put), Alek san dar Ra do va no vi} (Par ti zan), Igor Mr {u qa (Par ti zan), Ni ko la No va ko vi} (St. Pel ten, Austri ja), Ili ja Stan ko vi} (Du bo ~i ca), Ste fan Ra du lo vi} (Bo rac, BiH), Ne ma wa Be lo{ (Ju go vi} Uni met), Ivan Po po vi} (No vi Be o- grad), Ne ma wa Pra {~e vi} ([a mot), Rast ko Spa so je vi} (Me ta lo pla sti ka), Vla di mir Cu pa ra (Vo `do vac), La zar Alim pi je vi} (Obi li}), Bran ko Xi gur ski (Me ta lo pla sti ka), Mar ko @iv ko vi} (Rad ni~ ki, Som bor), Ni ko la Vr go vi} (Ju go vi} Uni met), Ja nok Ge ma qe vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac) i Bog dan Ogri zo vi} (Par ti zan).

J. G.

ki. Olim pij ske kvo te osvo ji le su Fran cu ski wa Ti ro de, pe to pla si ra na Ru ski wa Qu bo va Ja {ke vi~ sa 482,8 (385) i sed m o p la s i r a n a Po q a k i w a Be a t a Bart k ov Kvjat k ov s ka sa 481,5 (386) kru go va.

U ga | a w u MK pu { kom tro stav (tri pu t a 40 me t a k a) ni je d an od na { ih pred s tav n i k a ni j e se pla s i r ao u fi n a l e.

Mi l en k o Se b i} je bio 44. sa 1164, a Ste v an Ple t i k o s i} 47. sa 1162 kru g a od 80 stre la c a. Po b e d io je Ki n ez Ksing Lan sa 1277,8 (1177) kru g o v a is p red Bu g a r i n a An to n a Ri z o v a sa 1276,6 (1181) i Nor v e ` a n i n a Ole Kri s tian Bri n a sa 1274,3 (1178) kru g o va. Ube d qi v o naj b o q i re z ul tat osnov n og de l a imao je Ri zov, ali je po s le lo { i j eg na stu p a u plej-ofu od 95,6 pao na dru g o me s to, a Lan je od li~ n om fi n al n om se r i j om od 100,8 na d ok n a d io ~e t i r i kru ga za o s tat k a i pre t e k ao Bu ga r i n a. Olim p ij s ke kvo t e su osvo j i l i Ki n ez Lan i osmo pla s i r a n i Nor v e ` a n in Ole Mag n us Ba k en sa 1267,0 (1179) kru g o v a.

G. M.

Zorana Arunovi}

REPREZENTATIVCI DANAS PUTUJU U PORTUGAL

Po je din ci u slu `bi ko lek ti va Mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja na red nog vi ken da igra me ~e ve pe tog ko la Svet ske Li ge sa se lek ci jom Por tu ga la u go sti ma.

Igor Ko la ko vi}, pr vi tre ner se ni o ra Sr bi je, sa op {tio je sa stav ti ma ko ji }e igra ti pro tiv Fin ske.

Na spi sku su, teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi} i Veq ko Pet ko vi}. Ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi} i To mi slav Do ki}. Li be ra: Ni ko la Ro si} i Mar ko Sa mar xi}. Blo ke ri: Dra gan Stan ko vi}, Mar ko Pod ra {~a nin i Mi lan Ra {i}. Pri ma ~i: Bo jan Ja ni}, Ni ko la Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ni ki} i Mi lo{ Ter zi}.

Se lek tor Igor Ko la ko vi} re kao je da u pred sto je }e dve utak mi ce pro tiv Por tu ga la svi igra ~i mo ra ju da se pod re de eki pi i ostva re wu glav nog ci qa, pla sma nu na za vr {ni tur nir Svet ske li ge.

- Ovo je vr lo bi tan vi kend.

Por tu gal je eki pa ko ja nas je naj vi {e na mu ~i la. Bi lo bi do bro da se vra ti mo sa dve po be de ka ko bi i da qe bi li u pri ~i o pro la zu da qe - re kao je Ko la ko vi}.

U do sa da {wem to ku tak mi ~e wa u C gru pi Svet ske li ge Sr bi ja je za be le `i la po ~e ti ri po be de i po ra za.

- Od sa mog po ~et ka ima mo ne ki ne sklad u pri o ri te ti ma u na {im gla va ma, ali da bi to sre di li tre -

ba nam vre me. Bit no je da u me ~e vi ma u Por tu ga lu osta vi mo sa stra ne ne ke li~ ne pred ra su de i sta vi mo se u slu `bu ko lek ti va.

Je di no ta ko mo `e mo da po be |u je mo - za kqu ~io je Ko la ko vi}.

Mar ko Pod ra {~a nin ka zao je

We gov sa i gra~ Ni ko la Ro si} oce nio je da utak mi ce u Por tu ga lu mo gu mno go da do ne su re pre zen ta ci ji Sr bi je.

- O~e ku ju nas dve zna ~aj ne utak mi ce. Mo gu do sta da nam do ne su, da vra ti mo sa mo po u zda -

Igor Kolakovi}

da o~e ku je bo qu igru na ci o nal nog ti ma ne go do sa da.

- Ove go di ne igra mo to plohlad no, ali i da qe smo u igri za za vr {ni tur nir. Sa dve po be de ima mo ve li ke {an se. Por tu gal nas je iz ne na dio u Be o gra du, ali ta da ih ni smo do bro po zna va li ka zao je Pod ra {~a nin.

we. Svi ma nam je ciq pla sman na za vr {ni tur nir, na dam se da }e mo us pe ti u to me - do dao je Ro si}.

Eki pa da nas uju tru pu tu je u Por tu gal. Utak mi ce Por tu ga la i Sr bi je igra ju se u su bo tu i ne de qu od 17 sa ti u me stu Po voa de Var zim.

OBAVQEN @REB ZA JUBILARNU RADNI^KU OLIMPIJADU

Te ni se ri pr vi na tak mi ~ar skim te re ni ma @reb za De se tu sport sku olim pi ja du rad ni ka Voj vo di ne oba vqen je u Ba~ koj Pa lan ci. @re ba wu su pri su stvo va li prd stav ni ci svih osam zo na ko ji da ju u~e sni ke za vr {ne smo tre rad ni~ kih Iga ra ko je }e se odr `a ti od 7. do 10. ju la u Ba~ koj Pa lan ci.

U~e sni ke `re ba wa po zdra vio je Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik Uprav nog od bo ra Sa ve za sport za sve Voj vo di ne, i is ta kao da je u ~e tvo ro go di {wem ci klu su u~e stvo va lo pre ko 50.000 rad ni ka spor ti sta, da o~e ku je pre ko 3000 u~e sni ka na za vr {noj smo tri kao i da ovo bu de naj bo qe or ga ni zo va na Olim pi ja da do sa da.

U ime do ma }i na u~e sni ke je po zdra vio pred sed nik Pri prem nog od bo ra 10. SORV Mi lan Vje {ti ca re kav {i, iz me |u osta log, da su se oni kao do ma }i ni po tru -

di li da stvo re {to bo qe uslo ve za bo ra vak i tak mi ~e we na Olim pi ja di, a ko li ko su u to me us pe li oce nu }e da ti sa mi u~e sni ci po sle tro dnev nog nad me ta wa. @re bom je ru ko vo di la ko mi si ja u sa sta vu Qu bo mir Ob ra do vi}, Pe tar Pe ro vi} i Mla den ko \u ra no vi}, a ku gli ce iz sta kle ne po su de iz vla ~i li su Mi o drag Pe ri {i}, Mi lan Ba we glav i dr Mi lo rad Mi ja to vi}.

Ko me sar za tak mi ~e we 10.

SORV Qu bo mir Ob ra do vi} je pre sa mog `re ba wa ob ja snio na ~in na ko ji }e se to u~i ni ti i is ta kao da }e se u po je di nim sport skim gra na ma igra ti po bod i kup si ste mu. Ka kav }e si stem tak mi ~e wa bi ti za vi si }e od bro ja eki pa u~e sni ca.

Od re |e ni su pa ro vi i gru pe u svim ekip nim spor to vi ma (fud bal, ma li fud bal, ru ko met, ko -

{ar ka, od boj ka, ba sket, bi~ vo lej, nad vla ~e we ko nop cem...), dok je kod dru gih spor to va od re |en re do sled na stu pa (re ci mo u stre qa {tvu), {a hi sti }e igra ti po [vaj car skom si ste mu u pet ko la, a po je din ci po istom prin ci pu od 7 do 9 ko la. U svim po je di na~ nim tak mi ~e wi ma `reb }e se oba vi ti ne po sred no pred start tak mi ~e wa.

Go to vo sva tak mi ~e wa odr `a }e se na te re ni ma u Ba~ koj Pa lan ci (otvo re ni te re ni, ha la Ti kva ra i {kol ske sport ske sa le), dok }e se ku gla we i pli va we oba vi ti u Vr ba su u CFK „Dra go Jo vo vi}“, a sto no te ni ser ke }e se nad me ta ti u sa li STK ^e la re vo u isto i me nom me stu.

Na te re ne }e pr vi iza }i te ni se ri, ko jih ima bli zu 80. Oni }e tak mi ~e we po ~e ti 7. ju la ka ko bi se broj u~e sni ka sveo na 16 i ko ji }e se tak mi ~i ti do kra ja

Sa `reba u Ba~koj Palanci

Iga ra za na slov naj bo qeg. Svi osta li rad ni ci spor ti sti tak mi ~e wa }e po ~e ti 8. ju la uglav nom od 9 ~a so va, osim pe ca ro {a

ko ji }e na je ze ro Ti kva ra iza }i u 6 sa ti.

Kom plet ni re zul ta ti oba vqe nog `re ba mo gu se po gle da ti na

olim pij skom saj tu: xsorv.org. Po oba vqe nom `re bu dr Mi lo rad Mi ja to vi}, pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta 10. SORV je is ta kao da je `reb pro te kao u iz van red noj at mos fe ri i da je ko mi si ja od li~ no od ra di la svoj po sao i re kao da je uve ren da }e ta ko bi ti i na sa mim Igra ma.

Pred sed nik Sport skog od bo ra Pe tar Pe ro vi} se za hva lio pred stav ni ci ma zo na za sve ono {to su ura di li u mi nu le ~e ti ri go di ne uz mol bu da ta kvi bu du i u tri pred sto je }a tak mi ~ar ska da na. Pe ro vi} se za hva lio i ko le ga ma Ob ra do vi }u i \u ra no vi }u, kao i se kre ta ru Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Slav ku Per ko vi }u ko ji su mno go ura di li na pri pre mi `re ba i sa mog pred sto je }eg tak mi ~e wa i po ru ~io: Vi di mo se 7. ju la u 19 ~a so va na otva ra wu Olim pi ja de.

S. Jakovqevi}

SPORT

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE U VIMBLDONU

Ana, No le i Vik tor kre nu li po bed ni~ ki Dru gog da na tak mi ~e w a na Otvo r e n om pr v en s tvu En g le s ke na stu pi lo je ~ak {e sto ro te ni se ra iz Sr bi je. U~i nak im je bio po lo vi ~an, pa su tro je na {ih igra ~a po be di li i na sta vi }e s tak mi ~e wem, dok su se tro je opro sti li od ju `nog pre gra |a Lon do na.

Pro gram ni je po ~eo ona ko ka ko smo pri `eq ki va li, jer se

mi nu ta igre. U na red noj run di \o ko vi }a o~e ku je duel s bo qim iz su sre ta iz me |u Ju `no a fri kan ca Ke vi na An dre so na i Iqe Mar ~en ka iz Ukra ji ne. [ar di je do sta do bro ser vi rao na po ~et ku, a No le je is ko ri stio {an su ko ju je imao u de ve tom ge mu za pred nost od 5:4 i od ser vi rao je po tom za osva ja we pr vog se ta. Na po ~et ku dru gog se ta, \o ko vi} je imao dve

No vak \o ko vi} je imao lak po sao u 1. ko lu

od naj zna ~aj ni jeg tur ni ra na sve tu pr vo opro sti la Bo ja na Jo va nov ski, a od mah po sle we po gnu te gla ve te ren je na pu sti la i 15. no si lac Je le na Jan ko vi}. Ni je pro {lo pu no vre me na, a Jan ko Tip sa re vi} je pre dao me~ Hr va tu Ivi Kar lo vi }u, pa je tek Vik tor Tro ic ki us peo da pre ki ne mi ni-se ri ju po ra za, po be div {i Ar gen tin ca Gon za le sa. Lep {e ve sti, ba{ kao {to smo i o~e ki va li, na sta vi le su da sti `u s Cen tral nog te re na, jer je naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} po be dio @e re mi ja [ar di ja iz Fran cu ske i pla si rao se u dru go ko lo. Dan je le po za kqu ~i la 18. no si lac Ana Iva no vi}, ko ja je la ko pre sli {a la Ame ri kan ku Oudin. \o k o v i}, dru g i igra~ na svet skoj ATP li sti, do tri jum fa je do {ao re zul ta tom 6:4, 6:1, 6:1, po sle jed nog sa ta i 20

pri li ke za brejk i is ko ri stio je dru gu i vr lo br zo po veo sa 1:0, a po tom i udo stru ~io svo ju pred nost. Od ta da, srp ski te ni ser je po ~eo mno go lak {e i bo qe da kon tro li {e me~ pa je od mah sti gao i do no ve pri li ke za brejk, ko ju je isto is ko ri stio. U ~e tvr tom ge mu [ar di je do {ao do pr ve pri li ke da odu zme \o ko vi }u ser vis, ali se na{ te ni ser vra tio i osvo jio sed mi uza stop ni gem. Fran cu ski te ni ser je u na red nom ge mu pre ki nuo se ri ju \o ko vi }a, ko ji je sa osvo je na dva ge ma za re dom do {ao do vo| stva od 2:0 u se to vi ma.

I na po ~et ku tre }eg se ta na{ as je na pra vio se ri ju od 3:0, ko ju je Fran cuz pre ki nuo u pe tom ge mu, ali je srp ski te ni ser, kao i u dru gom se tu, s jo{ dva osvo je na ge ma pri veo me~ kra ju za tri jumf i pla sman u dru go ko lo.

Vik tor Tro ic ki je imao ma wih pro ble ma na po ~et ku su sre ta s Mak si mom Gon sa le som iz Ar gen ti ne, ali se pla si rao u na red nu run du, po be div {i sa 3:6, 6:0, 7:6 (7:3), 6:3, po sle dva sa ta i 12 mi nu ta igre.

U 2. ko lu na{ te ni ser igra }e pro tiv na tra vi opa snog JenHsun Lua iz Ki ne skog Taj pe ha, ko ji je po be dio [pan ca To mi ja Ro bre da sa 6:4, 6:4, 6:1.

Tro ic ki je ve o ma lo {e u{ao u me~, {to je Gon sa les is ko ri stio da osvo ji set sa 6:3. Dru g i set srp ski te ni ser je za po ~eo brej kom, a po tom je bez iz gu b qe n og ge m a iz jed na ~io na 1:1 u se t o v i m a. Na po ~ et k u tre } eg se ta ni je bi lo ni pri li ka za brej ko v e. pa su bez pro ble ma obo ji ca osva ja li svo je ser vis ge mo ve pa do { lo do tajbrej k a, ko j i je Tro i c k i do b io sa 7:3. Na po ~et ku ~e tvr tog se ta vi | e n a je ista sli k a kao i u p r e t h o d n o m , obo ji ca su bi li si gur ni pri ser vi si ma do {e stog ge ma, ka da je Tro ic ki na pra vio brejk i po veo sa 4:2. Si gur nom igrom srp ski te ni ser je ve} u osmom ge mu do bio pri li ku da ser vi ra i za me~, ko ju je is ko ri stio za po be du po sle ve li ke bor be i ne {to vi {e od dva sa ta igre. U ovom me ~u Vik tor je od ser vi rao ~ak 27 as ser vi sa.

Ana Iva no vi} bi la je su per i o r n a u od n o s u na Oudin (SAD), ko joj je pre pu sti la sa mo je dan gem. Na {a re pre zen ta tiv ka igra la je vr lo si gur no, raz li ka u kla si bi la je vi {e ne go o~i gled na i za pla sman u 2. ko lo bi lo joj po treb no sa mo 48 mi nu ta. U dru goj run di ri val ka }e joj bi ti Gr ki wa Ele ni da ni li du, ko ja je ju ~e bi la bo qa od Ame ri kan ke Ko ko van de ve ga i po be di la sa 6:4, 6:4.

Pri pre mio: A. Predojevi}

Re zul ta ti ju~era{wih me ~e va Da me – Re zai (Fra) – (7) S. Vi li jams (SAD) 3:6, 6:3, 1:6, (1) Vo zni ac ki (Dan) – San to wa ([pa) 6:2, 6:1, Ri ba ri ko va (Svk) – (4) Aza ren ka (Blr) 6:4, 3:2 (pre d a j a), (15) Jan k o v i} (Srb) – Mar t i n ez-San ~ ez ([pa) 7:5, 4:6, 3:6, (14) Pa vqu ~en k o v a (Rus) – Cu r en k o (Ukr) 6:4, 7:6, Stri co va (Cze) – Vo zni ak (Kan) 7:6, 6:4, Bon da ren ko (Ukr) – Kor ne (Fra) 7:5, 6:2, Ma ri no (Kan) – Ma jrA~ lajt ner (Aut) 6:3, 7:6, ^ang (Tpe) – Era ko vi} (Nzl) 4:6, 2:6, Za hla vo va (Cze) – Be ne {o va (Cze) 6:3, 3:6, 6:8, (25) Han tu ho va (Svk) – Djat ~en ko (Rus) 4:6, 7:6, 6:3, Mir za (Ind) – Ra za no (Fra) 6:7, 6:2, 3:6, Fal ko ni (SAD) – Du boa (Kan) 2:6, 2:6, Ha lep (Rum) – Jo va nov ski (Srb) 6:1, 6:2, Bal ta ~a (GBR) – Bar tel (Nem) 6:2, 6:4, Bro d i (GBR) – Ke o t a v ong (GBR) 2:6, 4:6, (8) Kvi t o v a (Cze) – Gla~ (SAD) 6:2, 6:2, Du {e vi na (Rus) – (29) Vin ~i (Ita) 5:7, 2:6, King (SAD) – Mar ti} (Hrv) 7:5, 3:6, 2:6, Mo ri ta (Jap) – Pa {ek (Aut) 7:5, 3:6, 0:6, Do lonts (Rus) – Pe tro v a (Rus) 3:6, 4:6, Ga k on (Fra) – (11) Pet ko vi} (Nem) 3:6, 4:6, (32) Pi ron ko va (Bug) – \or |i (Ita) 6:2, 6:1, ^a kve tad z e (Rus) – (5) [a r a p o v a (Rus) 2:6,1:6, (3) Li (Kin) – Ku dr jav ce va (Rus) 6:3, 6:3, Li no ([pa) – Opran di (Ita) 6:0, 6:1, Van der ve ge (SAD) – Da ni -

li du (Gr~) 4:6, 4:6, (31) Sa fa ro va (Cze) – Hra dec ka (Cze) 2:6, 6:3, 6:3, Bon da ren ko (Ukr) – Kor ne (Fra) 7:5, 6:2, (18) Iva n o v i} (Srb) – Oudin (SAD) 6:0, 6:1, (10) Sto s ur (Aus) – Cink (Hun) 3:6, 4:6, Za ko pa lo va (Cze) – Ve bli-Smit (GBR) 6:3, 5:7, 8:6, Ta na su garn (Tai) – [ve do va (Kaz) 6:2, 6:3, (9) Bar to li (Fra) – Pli sko va (Cze) 6:0, 6:2, (26) Ki ri len ko (Rus) – Bri an ti (Ita) 6:2, 6:1.

Mu {kar ci – Ku ku {kin (Kaz) – (3) Fe de rer (Sui) 6:7, 4:6, 2:6, Bek (Nem) – (8) Ro dik (SAD) 4:6, 6:7, 3:6, Ste pa nek (Cze) – (21) Ver da sko ([pa) 6:2, 6:4, 3:6, 6:7, 7:9, Qu bi ~i~ (Hrv) – ^i li} (Hrv) 7:6, 3:6, 6:3, 6:4, Ro `er-Va se lin (Fra) – (15) Si mon (Fra) 6:4, 4:6, 3:6, 6:7, Kam ke (Nem) – Kav ~i~ (Slo) 6:3, 7:6, 5:7, 6:1, Ma lis (Bel) – Zve rev (Nem) 6:2, 6:3, 6:2, Pa spi {il (Cze) – Ha ne sku (Rum) 4:6, 3:6, 2:6, Go lu bjev (Kaz) – (26) Gar si ja-Lo pez ([pa) 3:6, 3:6 (pre da ja), Se pi (Ita) – Mon ta wes ([pa) 6:4, 6:4, 7:5, Kar lo vi} (Hrv) – (23) Tip sa re vi} (Srb) 7:5, 3:1 (pre da ja), Sta hov ski (Ukr) – Koks (GBR) 6:2, 6:4, 6:4, To mi} (Aus) – (29) Da vi den ko (Rus) 7:5, 6:3, 7:5, Kle mon (Fra) – Ku bot (Pol) 4:6, 2:6, 6:3, 7:5, 4:6, (25) ^e la (Arg) – Ma to {e vi} (Aus) 6:4, 6:4, 6:7, 6:2, (13) Tro ic ki (Srb) – Gon za les (Arg) 3:6, 6:0, 7:6, 6:3, (24) Del Po tro (Arg) – ]i po la (Ita) 6:1, 6:4, 6:3, Ha se

(Hol) – Ri ba ([pa) 6:4, 6:4, 6:4, Lu (Tpe) – Ro bre do ([pa) 6:4, 6:4, 6:1, [ar di (Fra) – (2) \o ko vi} (Srb) 4:6, 1:6, 1:6, (5) So der ling ([ve) – Pe~ ner (Nem) 6:4, 6:4, 2:6, 7:6, Vord (GBR) (19) - Qo dra (Fra) 3:6, 6:7, 3:6, (7) Fe rer ([pa) – Pa ir (Fra) 6:4, 6:4, 6:4, Iz ner (SAD) – Mau (Fra) 7:6, 6:2, 7:6, Mo na ko (Arg) – (18) Ju `wi (Rus) 6:4, 2:6, 2:6, 6:4, 4:6, Fa qa (Kol) – (11) Mel cer (Aut) 6:3, 6:7, 2:6, 2:6, (20) Ma jer (Nem) – Evans (GBR) 7:6, 7:6, 3:6, 6:4, (22) Dol go po lov (Ukr) – Gon za les (^il) 3:6, 7:6, 6:7, 4:6, Me qo (Bra) – Dan ~e vi} (Kan) 3:6, 3:6, 6:4, 7:6, 6:2, Se ra (Fra) – Haj der-Ma u rer (Aut) 6:7, 3:6, 3:6, O. Ro hus (Bel) - De [e per (Fra) 6:7, 3:6, 6:3, 6:1, 6:4, De var man (Ind) – Gre mel ma jer (Nem) 6:4, 4:2 (pre da ja), De Vest (JAR) – Idal go ([pa) 6:2, 6:3, 6:2, Do dig (Hrv) – Ha ri son (SAD) 6:7, 0:6, 5:7, Po spi {il (Cze) - Ha ne sku (Rum) 4:6, 3:6, 2:6, Ni {i ko ri (Jap) Hju it (Aus) 1:6, 6:7, 7:6, 3:6, An dre ev (Rus) – Ga ba {vi li (Rus) 6:4, 7:6, 6:7, 4:6, 6:3, Gul bis (Let) – Tur su nov (Rus)(16) Al ma gro ([pa) – Ni e mi nen (Fin) 6:7, 6:3, 6:4, 6:4, Ma wa ri no (Fra) – Ni land (Irl) 4:6, 6:4, 7:6, 4:6, 6:4, So e da (Jap) – (12) Con ga (Fra) 3:6, 6:7, 2:8, (32) Bag da tis (Kip) – Blejk (SAD) 6:4, 6:2, 6:7, 4:6, 6:4, (28) Nal ban dian (Arg) – Rej ster (Nem) 7:5, 6:2, 6:3.

~etvrtak23.jun2011.

19

FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE U FIRENCI

La ko na star tu Srbija - Kina 13:2 (3:1, 5:0, 3:0, 2:1) FI REN CA: Ba zen „Pa o lo Ko sto li”, gle da la ca: 200. Su di je: Ter pen ka (Ka na da) i Fla hiv (Austra li ja). Igra~ vi {e Sr bi ja 6 (3), Ki na 9 (1). Pe ter ci: Sr bi ja 1 (1).

SR BI JA: So ro, Avra mo vi}, Go ci} 1, Udo vi ~i} 1, Pet ko vi} 1, D. Pi je tlo vi} 2, Ni ki} 2, Alek si} 3, Ra |en, Fi li po vi} 2, Pr la i no vi} 1, S. Mi tro vi}, G. Pi je tlo vi}.

KI NA: Ge, Tan, Li ang, Ju, Guo, Pan 1, Bin Li, Vang, Ksi je 1, Li Li, @ang, Dong, Vu. Va ter po li sti Sr bi je star to va li su po be dom na fi nal nom tur ni ru Svet ske li ge, ko ji se igra u ita li jan skom gra du Fi ren ci. Iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a ube dqi vo su sa vla da li re pre zen ta ci ju Ki ne 13:2 u pr vom ko lu A gru pe. Do bro su od i gra li na {i mom ci, ozbiq no u u{li u duel ne do zvo liv {i ni ka kvo iz ne na |e we. Ulog je ve li ki, pr vo me sto do no si i olim pij sku vi zu, a kan di da ta je pu no. Ve} da nas na re du je opa san ri val, do ma }in Ita li ja (20.30 ~a so va).

Sve je bi lo re {e no ve} u pr vom de lu utak mi ce. Sr bi su po ve li 3:1, a on da u dru goj de o ni ci da li ~ak pet go lo va, a ni su pri mi li ni je dan. Na po lu vre me su iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a oti {li s vi so kom pred no {}u od 8:1.

Naj bo qe su del fi ni i od i gra li dru gu de o ni cu. Od li~ na od bra na, efekt ni kon tra na pa di i sjaj ne asi sten ci je Fi li po vi }a i Udo vi ~i }a. I u na stav ku na sta vi li su u istom rit mu, po sti gav {i u tre }oj de o ni ci jo{ tri po got ka za 11:1. U za vr {ni ci su Ki ne zi us pe li da da ju jo{ je dan gol i ta ko sma we na 2:12 da bi ta~ ku na utak mi cu sta vio ka pi ten Va wa Udo vi ~i} za 13:2, 36 se kun di pre kra ja.

Tro stru ki stre lac: Mi lan Alek si}

Naj e fi ka sni ji u re do vi ma del fi na bio je Mi lan Alek si} sa tri go la. Udo vi ~i} je pru `io {an su ooji ci gol ma na So ru i Goj ku Pi je tlo vi }u, a na tri bi na ma si osta li Va pen ski i ]uk.

- Po ~e tak je sve re {io. Od i gra li smo ozbiq no, bez opu {ta wa. Ki ne zi su ne ka da zna li da na te ra ju na ve }i na pr, ali sa da je sve bi lo ka ko smo `e le li - re kao je Go ci}.

Ste f an Mi t ro v i}, ko j i je u jed n om mo men t u bio van ba z e na zbog lak {e po v re d e je re kao da je po b e d a do b ra za start tur n i r a.

Re zul ta ti A grupa: Sr bi ja - Ki na 13:2, SAD - Ita li ja 10:4.

B grupa: Cr na Go ra - Ka na da 8:6, Austra li ja - Hr vat ska 6:12.

- Od bra na je bi la si gur na, ma da re al no Ki ne zi ni su tim sa ko jim mo `e da se me ri for ma. U mi slim asu nam sa da Ita li ja ni za ko je se vi di da su iz u zet no mo ti vi sa ni da nas po be de - re kao je Mi tro vi}.

G. M.

U POSLEDWEM ME^U FINALNE SERIJE NEMA^KOG PLEJ-OFA

Ra du qi ca lak {e po vre |en Ko {ar ka{ Al be Mi ro slav Ra du qi ca po vre dio je ko le no u po sled wem me ~u fi nal ne se ri je ne ma~ kog plej-ofa pro tiv Bam ber ga. On je na po ~et ku su sre ta, ko ji je Al ba iz gu bi la i osta la bez ti tu le, do bio uda rac, zbog ko jeg je od mah na pu stio te ren i ni je bio u sta wu da po mog ne eki pi. Iako se u pr vi mah ~i ni lo da je po vre da te `e pri ro de, pre gle di oba vqe ni u Ber li nu po ka za li su da ni je do {lo do o{te }e wa li ga me na ta.

Ko { ar k a{ Efes Pil s e n a, ko ji je dru gi deo se zo ne pro veo

Mi ro slav Ra du qi ca

na po zaj mi ci u Al bi, po sle mi ro va wa bi }e spre man da se po ja vi na pro ziv ci re pre zen ta ci je Sr bi je, ko ju je se lek tor Du {an Iv ko vi} za ka zao za 4. jul u Be o gra du. Pod se ti mo da je Ra du qi ca bio i na spi sku na ci o nal n og ti m a za pro { lo g o d i {we Svet sko pr ven stvo, ali je ot pao ne po sred no pred po la zak u Tur sku. Ka sni je se po ka za lo da je imao pro ble ma sa po vre dom ko ja ga je du go odvo ji la od te re na.

Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji igra se od 31. av gu sta do 18. sep tem bra.

KO [AR KA [I DAR DE TRI JUM FO VA LI U APA TI NU: Po bed nik de ve tog me mo ri jal nog ka dest kog ko {ar ka {kog tur ni ra “Ra de Rat ko Ve jin” od i gra nog u Apa ti nu je eki pa Dar de iz Hr vat ske.

Dar da je u fi nal noj utak mi ci, pred 700 gle da la ca, sa vla da la do ma }i Apa tin 76:65. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Ja kob [a rac iz po bed ni~ ke eki pe. Po bed ni ci ma je pe har uru ~i la se stra po koj nog Rat ka, Ni ko li na Ve jin, ko ja se uspe {no ba vi ru ko me tom u Ita li ji. Na tu ri ni ru su po red dve pr vo pla si ra ne eki pe u~e stvo va li jo{: Spar tak iz Su bo ti ce, Vr bas, Cr ve na zve zda iz Be o gra da i Se ge din iz Ma |ar ske. Fi na li sti su za uspo me nu i du go se }a we na ~i ni li za jed ni~ ki sni mak.

J. P.

20

sport

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

AN TO NI JA NA\, NAJ BO QA SRP SKA KA JA KA [I CA

Be o grad mi je sre }an grad Re ~ e pred s ed n ik Ka j ak i ka n u klu b a Voj vo di na Bo ra Si bin ki} da je ju ~e na oba li Du na va bio lep raz log za dru `e we sed me si le sa naj bo qom ka ja ka {i com An to ni jom Na|, ko ja je ne dav no na Evr op skom pr ven stvu na mi r nim vo da ma u Be o gra du osvo ji la sre br nu me da qu.

- Po no sna sam na ovu sre br nu me da qu u di sci pli ni jed no sed na 1.000 me ta ra, po seb no ako se ima u vi du da je od me ne sa mo bi la bo qa Ma |a ri ca Ka ta lin Ko va~, naj bo qa ka ja ka {i ca svih vre me na, vi {e stru ki svet ski i olim pij ski po bed nik - re kla je dva de set pe to go di {wa An to ni ja. - Ina ~e, tr ka je bi la iz u zet no na por na, tru di la sam se da pra tim Ko va ~e vu u ~e mu sam us pe la do sa mog fi ni {a i do {la sam do ti tu le vi ce {am pi o na Sta rog kon ti nen ta. Ono {to je za me ne po seb no va `no, za raz li ku od ra ni jih tr ka, bi la sam za wom sve ga dve se kun de za o stat ka. Tre ba ima ti u vi du da je ona de set go di na sta ri ja od

i sre bro u ~e tver cu.Evo, sa da sre bro na EP. Sle di osam ne de qa pri pre ma, pa no vo ve li ko tak mi ~e we - SP u Se ge di nu (17-20. av gust).

Jav ni ~as u su bo tu Iz Ka jak i ka nu klu ba Voj vo di na (Sun ~a ni kej 13) po zi va ju de ~a ke i de voj ~i ce uz ra sta od de vet do 12 go di na da u su bo tu u 11 ~a so va do |u u klub. Ma li {a ni }e ima ti pri li ku da se dru `e s vi ce {am pi on kom Evr o pe An to ni jom Na| i biv {im svet skim pr va kom Bo rom Si bin ki }em. Wih dvo je }e de cu uve sti u ~a ri ovog spor ta i s wi ma tre ni ra ti.

Us pe si u ni zu An to ni jin tre ner Alek san dar Pe tro vi} pod se tio je da ni je ma la stvar osvo ji ti me da qu u ja koj kon ku ren ci ji, po go to vo {to je osvo je na u ni zu.

- An to ni ja je na sta vi la ni sku za po ~e tu 2.006. go di ne u Ati ni sa zlat nom me da qom. Bi lo je ja ko te {ko, jer ni je la ko sta ja ti na 32 Cel zi ju so va ste pe na, a ka mo li ve sla ti. Osva ja wem sre br ne me da qe ona je do ka za la svo ju ve li ~i nu i kva li tet ko ji po se du je - re kao je Pe tro vi}, a po tom na gla sio {ta ih o~e ku je u na red nom pe ri o du: - Se zo na je u pu nom je ku. Pred tak mi ~a ri ma na {eg klu ba je ve} sle de }eg vi ken da EP za ju ni o re na za gre ba~ kom Ja ru nu. Ta mo }e nas pred sta vqa ti ka de te ki wa Mi li ca La zor i Vla di mir To ru ba rov, za tim sle di tak mi ~e we olim pij skih na da Evr o pe u Poq skoj gde }e u~e stvo va ti Mi li ca La zor. Ono {to me ne po seb no ra du je je ve li ki broj de ce ko ji tre ni ra u na {em klu bu pod ru ko vod stvom tre ne ra Sr |a na Fo ta.

me n e, sa m im tim is k u s ni j a, ali svet na mla dim osta je ta ko da se na dam da }u je usko ro smak nu ti s tro na.

An to ni ja je is ta kla da joj je na ro ~i to dra go {to je pred do ma }om pu bli kom ostva ri la ovaj uspeh.

- Da li su mi gle da o ci ne ku po seb nu sna gu. Za Be o grad me ve `u sa mo le pe uspo me ne i to mi je iz g le d a sre } an grad: 2.007. go d i n e sam osvo j i l a zlat n u me d a q u na Svetskom prvenstvu za mla |e se ni o re na 1.000 m u jed no se du, 2.008. na Svet skom stu dent skom pr ven stvu zla to na 500 m u jed no se du

- Ciq mi je da iz va dim vi zu za Olim pij ske igre u Lon do nu.

Po treb no je da bu dem me |u de set po sa da u ~e tver cu. Da li }u vo zi ti i jed no sed za vi si }e od se lek to ra, kao i od ras po re da tr ka na SP. Ako bu dem vo zi la jed no sed tre ba da bu dem me |u osam da bi se na {la u Lon do nu. No, ni je smak sve ta ni ako u Se ge di nu to ne bu dem vo zi la, jer za jed no sed i dvo sed po sto ji {an sa za va |e we vi ze i sle de }e go di ne na EP. Se ge din je ta ko |e za me ne sre }an grad, gde sam 2.008. osvo ji la zla to na Svet skom ku pu za se ni o re i iste te go di ne sre bro na EP za mla |e se ni o re. Ra di se o naj bo qoj sta zi na sve tu, sa naj bo qim uslo vi ma. Ka jak je u Se ge di nu sport broj je dan - is ta kla je Na |o va.

J. Gali}

PRED EVROPSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U POQSKOJ

Ciq tri fi na la i me da qa Eks pe di ci ja ju ni or ske ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je ju ~e je ot pu to va la u poq sku Kru {e vi cu ko ja }e od 24. do 26. ju na bi ti do ma }in pr vog Evrop skog pr ven stva za ju ni o re (ve sla ~i i ve sla ~i ce sta ro sti 17 i 18 go di na). Put Poq ske ot pu to va la su 33 ~la na na {e re pre zen ta ci je, a bo je na {e ze mqe bra ni }e se dam po sa da – pet u mu {koj i dve u `en skoj kon ku ren ci ji.

U mu {koj kon ku ren ci ji Sr bi ja }e se nad me ta ti u di sci pli na ma dvo jac bez kor mi la ra, ~e tve rac skul, ~e tve rac sa kor mi la rom, ~e tve rac bez kor mi la ra i dubl skul, a u `en skoj ski i ~e tve rac skul.

– O~e ku je nas iz u zet no ja ko i za ni mqi vo tak mi ~e we, uz ogrom nu kon ku ren ci ju. Na{ osnov ni ciq je da se od se dam na {ih po sa -

Po ~e tak kao iz baj ke

Pred vi {e od 2.000 qu di u no voj ha li spor to va u Zrew na i nu otvo ren je Evrop ski ju ni or ski {am pi o nat u rva wu. Naj ve }u smo tru rva ~a ju ni o ra na Sta rom kon ti ne tu otvo rio je pred sed nik CEL-e Ce no Ce nov.

- Zre wa nin je bes pre ko ran or ga ni za tor ve li kih tak mi ~e wa i to je po tvr dio i da nas. Dra go nam je da vi di mo ovu mla dost u pre le pom gra du i svim tak mi ~a ri ma `e lim pu no uspe ha, a ujed no i pro gla {a vam {am pi o nat otvo re ni ma – re kao je Ce nov.

Pred sed nik Rva~ kog sa ve za Sr bi je @eq ko Traj ko vi} uru ~io je pla ke te i spe ci jal na pri zna wa svi ma ko ji su do pri ne li da se tak mi ~a ri 37 ze ma qa Evro pe ugod no ose }a ju u gra du na Be ge ju.

U ime svih gra |a na i or ga ni za to ra ove ma ni fe sta ci je pr ve je sve pri sut ne po zdra vio gra do na ~el nik Zre wa ni na dr Mi le ta Mi haj lov re ~i ma da je od da nas, pa na red nih se dam da na grad spor to va u cen tru sport ske jav no sti Sr bi je i cen tar rva wa u Evro pi. Da je ovo le pa pri li ka da po ka `e mo ka kvi smo do ma }i ni i da je ovo grad spor ta i mla do sti.

- Dra go nam je {to smo u pri li ci da ugo sti mo mla de rva ~e iz ~i ta ve Evro pe, ovaj sport je Sr bi ji u pro {lo sti do neo mno go me da qa i sprem ni smo da na sta vi mo tra di ci ju osva ja wa od li~ ja. Po seb no se za hva qu jem Mi ni stra stvu za

omla di nu i sport, po kra jin skom mi ni star stvu za sport i gra du Zre wa ni nu {to su nam iza {li u su sret i po mo gli re a li za ci ju i or ga ni za ci ju EP za ju ni o re – is ta kao je @eq ko Traj ko vi}, pred sed nik Rva~ kog sa ve za Sr bi je.

Tur ci bez prem ca Re zul ta ti slo bo dan stil do 50 ki lo gra ma: 1. Al dar Bal zih ma jer (Ru si ja), 2. Xorx Ko sti (Mol da vi ja), 3.Ha san Mi ra lal (Azer bej d`an) i Mark Lu it (Ne ma~ ka). 60 ki lo gra ma: Omer Uzan (Tur ska), 2.Ali jev Ha xi (Azer bej xan), 3.Ten giz Fo{ fi li (Gru zi ja) i Ra fal ^at ki je vi~ (Poq ska).

74 ki lo gra ma: 1. Ab dul Ka dir (Tur ska), 2.Be ka Pa tri ja {vi li (Gru zi ja), 3.Vi ta li Zu kov (Ukra ji na) i [a mil Ka ti no va sov (Ru si ja). 96 ki lo gra ma: 1.

Aslan beg Abo rov (Azer bej xan), 2. Ba traz Ga ja jev (Ru si ja), 3. Te o dor Gra no i xe (Gru zi ja) i Hleb Ku tej (Ukra ji na).

Po za vr {et ku fi nal nih bor bi u slo bod nom sti lu sve oku pqe ne u No voj ha li na no ge je svo jim scen skim mu zi~ kim na stu pom po di gla Na ta {a Be kva lac, a pro gra mom za da me da nas i su tra na sta vqa se {am pi o nat. N. Jowev

SLEDE]E SREDE U BEOGRADU

Evrop sko pr ven stvo u sin hro nom pli va wu Na ba ze nu „Ta {maj dan” u Be o gra du od 29. 6. 2011 do 3. 7. 2011 bi }e odr `a no Evrop sko pr ven stvo u sin hro nom pli va wu. Pre ma do sa da {wim pri ja va ma u~e stvo va }e 24 ze mqe. U ovim se lek ci ja ma su po je di ne ~la ni ce ko je }e mo gle da ti na OI u Lon do nu 2012.

Tak mi ~e we se od vi ja u dve eta pe: pre li mi nar ni deo i fi na le u ko je ula zi 12 pr vo pla si ra nih eki pa u di sci pli na ma so lo, dubl, tim i kom bi na ci ja.

Pre li mi nar ni deo tak mi ~e wa se odr `a va 29/30/06.2011. U fi nal nom de lu eki pe }e se tak mi ~i ti za me da qe i rang u pr vih 12.

Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Re pu bli ke Sr bi je je jed na od naj mla |ih re pre zen ta ci ja oku pqa 12 ju ni or ki na ~e lu sa tim me na xe rom Sve tla nom Ce com Kon ti} i pr vim tre ne rom Je le nom Ri sti}. Na {a re pre zen ta ci ja }e na stu pi ti u di sci pli na ma so lo, dubl i kom bi na ci ja.

ZBOG POZITIVNOG NALAZA NA ANTIDOPING TESTU

Su spen do van gol man Austra li je

Xejms Sten ton ne }e mo }i da na stu pa do kra ja ok to bra 2012. go di ne zbog po zi tiv nog na la za na an ti do ping te stu. Austra lij ski gol man ne }e mo }i da u~e stvu je na Svet skom pr ven stvu u ju lu u [an ga ju, kao ni na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012.

Od lu ka o su spen zi ji Sten to na sti gla je po sle de vet me se ci, po {to je bio po zi ti van na ne do -

Ju ni o ri Dvo j ac bez kor m i l a r a: Ni k o l a Si m o v i} (Par ti zan), Vuk Ma to vi} (Par ti zan). ^e tve rac skul: Ni ko la Se la ko vi~ (Sme de re vo), Bo jan Do {qak (Par ti z an), Mi qan Mi lo {e vi} (Par ti zan), An dri j a [qu k i} (Par ti z an). ^e t ve r ac sa kor mi la rom: Du {an Veq ko vi} (Par ti zan), Lu ka Pe ja no vi} (Par ti zan), Ni ko la Kr lo vi} (Par ti zan), Ig wat \or |e vi} (Sme de re vo), kor mi lar Ma te ja Jo {i} (Par ti zan). ^e tve rac bez kor mi la ra: De jan Jo vi ~i} (Cr ve na zve zda), Alek san dar Ma rin kov ski (Cr ve na zve zda), Lu ka Mi la di no vi} (Cr ve na zve zda), Lu ka Le ki} (Cr ve na zve zda). Dubl skul: Da vid Pap (Da nu bi jus 1885), Mi lo{ Uru k a l o (Da n u b i j us 1885).

OTVOREN JUNIORSKI [AMPIONAT U ZREWANINU

Ni ko la Si mo vi} i Vuk Ma to vi}

da, ko je }e se tak mi ~i ti u Kru {e vi ci, wih tri pla si ra u fi na le.

Na kon to ga ci qa li bi smo jed nu ili dve me da qe. Sve pre ko to ga bi lo bi mno go iz nad na {ih o~e ki va wa – ka zao je se lek tor De jan Gu slov. – Ovo tak mi ~e we je va `no jer }e se na we mu va di ti vi za za Svet sko ju ni or sko pr ven stvo u Ito nu u Ve li koj Bri ta ni ji (4-7. av gust). Za sa da je sa mo na{ dvo jac bez kor mi la ra Si mo vi} i Ma to vi} obez be dio u~e {}e na pla ne tar nom {am pi o na tu, a osta li ma je pr ven stvo u Poq skoj po sled wa pri li ka da to u~i ne. To u sva kom slu ~a ju pred sta vqa do da tan mo tiv da se svi u Poq skoj po -

Ju ni or ke Skif: Zo ri ca Mr |a (^u rug). ^e tve rac skul: Je le na Mo mi rov (Be gej 1883), Lu na Ugre no vi} (Gra fi ~ar), Mi li ca Lu go wa (Gra fi ~ar), Ni na Jo va no vi} (Cr ve na zve zda) ka `u u naj bo qem sve tlu. Osim ve} po me nu tog dvoj ca u naj u `em kru gu po sa da ko je }e kon ku ri sa ti za me da qu u Kru {e vi ci su ~e tve rac bez kor mi la ra (Jo vi ~i}, Ma rin kov ski, Mi la di no vi}, Le ki}).

Ako pru `e par ti ju na ni vou svog

kva li te ta mo `e mo se na da ti da se do mog nu i po sto qa.

U sa sta vu na {e eks pe di ci je u Poq skoj su i se lek tor ve sla~ ke re pe re zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili}, tre ne ri re pre zen ta ci je Mar ko Ve se li no vi} i Vla da Mi lo sa vqe vi} i ge ne ral ni se kre tar Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je Ne boj {a Je vre mo vi}, ina ~e ~lan Evrop skog bor da Svet ske ve sla~ ke fe de ra ci je Ina ~e, u pe tak je `reb gru pa i ce re mo ni ja otva ra wa. Dan ka sni je na pro gra mu su kva li fi ka ci je i re pe sa `i, dok }e se u ne de qu odr `a ti po lu fi na la i fi na la.

J. G.

zvo qe nu sup stan cu klen bu te rol na an ti do ping te stu ko ji je ura |en van tak mi ~e wa u Per tu, 15. sep tem bra pro {le go di ne. Sten ton (28), ko ji ni je pri znao da je ko ri stio za bra we na sred stva, su spen do van je re tro ak tiv no do 23. ok to bra 2012. go di ne.

Sten ton je bra nio bo je Austra li je na Olim pij skim igra ma u Ati ni 2004. i u Pe kin gu 2008. go di ne.

OMLADINSKA LIGA SRBIJE

Bli sta le ~u ru {ke pi o nir ke Na pre le pom re vi ru Sta re Ti se u ^u ru gu odr `a no je dru go ko lo Omla din ske li ge Sr bi je u ve sla wu. Or ga ni za to ri ove ma ni fe sta ci je su bi li Ve sla~ ki sa vez Sr bi je i Ve sla~ ki klub ^u rug.

U~e stvo va li su tak mi ~a ri svih klu bo va iz Sr bi je a od ~u ru {kih ve sla ~i ca naj u spe {ni je su: Qi qa na Jo {i} (osvo ji la dve zlat ne i jed nu sre br nu me da qu), Zo ri ca Mr |a (dve zlat ne me da qe), Jo va na Sta ni vuk (zlat nu i sre br nu), Ta ma ra Tri fu no vi} (zlat nu) i Mi la na Mar kov (sre br nu me da qu). U kon ku ren ci ji pi o ni ra naj bo qi ^u ru `a nin bio je To dor Ani ~i}.

kultura

dnevnik

~etvrtak23.jun2011.

21

С ФЕ СТИ ВА ЛА „СИ НЕ МА СИ ТИ”

Пост пе то ок то бар ске и дру ге при че Глав ни ток че твр тог да на Ин тер на ци о нал ног филм ског фе сти ва ла „Си не ма си ти“ у Но вом Са ду обе ле жи ли су сту ден ти бе о град ског Фа кул те та драм ских умет но сти, они са да шњи, као и они ко ји су то би ли до ско ра. У так ми чар ској се лек ци ји до ма ћег фил ма „На ци о нал на кла са“ пре ми јер но је при ка зан њи хов ом ни бус „Ок то бар“, са ста вљен од се дам крат ких филм ских при ча, ре а л и зо ва н их у про д ук ц и ј и ФДУ- а и „Вижн ти ма“. При су ство го то во це ло куп них филм ских и глу мач ких еки па ом ни бу са у ве ли кој са ли 5 „Аре не си не плек са“ по ди гло је фе сти вал ску ат мос фе ру на ви ши енер гет ски ни во, ка ко то обич но и би ва

На ја вљи ван као ге не ра циј ски по глед на Ср би ју да нас, „Ок то бар“ се већ сво јим не дво сми сле ним на сло вом де фи ни ше у од но су на исто риј ски 5. ок то бар 2000. го ди не, као пре лом ну или по чет ну тач ку оно га што да нас у Ср би ји жи ви мо. Та ко све при че по ве зу је мо тив де се то го ди шњи це де мо крат ских про ме на. Сва ка од при ча се од ви ја на дан ју би лар н е про с ла ве пе то о к то б ар ских до га ђа ја. Но, исто риј ски да тум је ту тек као не из бе жна чи ње ни ца, а оно што сва ка од при ча по тен ци ра је ва жност са да шњег тре нут ка. Све оста ло су на ша учи та ва ња и кон тек сту а ли за ци ја ис ку ства, ве ћег или ма њег, оног од пре и по сле. Отуд је

Из филма „Ноћ и дан”

пред пр во, увек ва жно, пред ста вља њ е јав н о с ти не ког но вог фил ма, по го то во ка да је реч о пр вим, про дук ци о но ам би ци о зни јим ра до ви ма мла дих ауто ра по ста вље них на старт ну ли ни ју у тр ци за бу ду ће фил мо ве и не ку од по зи ци ја у до ма ћој ки не ма то гра фи ји.

про грам ско ве зи ва ње за кон кре тан да тум и ње го ву сим бо ли ку мо гло су ге ри са ти и ис пу ња ва ње фил мо ва, ко ји су у сво јој под ра зу ме ва ју ћој ра зно ли ко сти тре ба ло да чи не це ли ну, ипак, огра ни ча ва ју ћим са др жа јем. То се ни је до го ди ло, а овај збир крат ких фил мо ва ни је по стао жр тва свог

ОД 27. ЈУНА ДО 3. ЈУЛА У НОВОМ САДУ

Светска конференција клавирских педагога Нови Сад и Музичка школа „Исидор Бајић“ домаћини су Tреће Светске Конференције клавирских педагога, уметника и пијаниста, која ће се одржати од 27. јуна до 3. јула. Конференција ће бити отворена гала концертом 27.јуна у 20 часова у Синагоги, на којем ће наступити ансамбл „Камерата академика“, под диригентским вођством Александра Којића. Солисти су Павле Крстић, Александар Ђермановић и Ирис Кобал. На овом концерту ће бити изведени кон-

церти за клавир и оркестар Ј.С.Баха (бр. 7 у ге-молу), Шопена (бр. 1 у Е - молу), Моцарта (бр. 12 у А – дуру). Сваког дана ће се одвијати конференцијски део и бројни пијанистички реситали многих учесника из иностранства и из наше земље, као и други концерти у простору Музичке школе „Исидор Бајић“ и у Синагоги. Тако ће бити и последњег дана ове конференције, која ће бити затворена 3. јула пијанистичким реситалом у Синагоги у вечерњим сатима. Н. П-ј.

НОВА ПРЕДСТАВА ПОЗОРИШТА НА ТЕРАЗИЈАМА

„Грк Зорба” премијерно у Будви Музичка драма „Грк Зорба„ Позоришта на Теразијама, према мотивима романа Никоса Казанцакиса, биће премијерно приказана 29. јула на фестивалу Будва град театар.Како је јуче саопштено на конференцији за новинаре ‘’Грк Зобра„ у режији Михаила Вукобратовића у октобру ће отворити и позоришну сезону 2011/12 Позоришта на Теразијама. „Трагали смо за медитеранском темом, која и нас дотиче. Ово је озбиљна тема о двојству једне личности”, рекао је управник Позоришта на Теразијама и редитељ представе Михаило Вукобратовић. Вукобратовић је још навео да нису желели да се баве бродвејским мјузиклом, већ да је идеја била да се направи ‘’музичка драма, која је мало више померена ка форми драме’’. „Желели смо да направимо балкански мјузикл по драмском садржају, по менталитету и по емоцији”, објаснио је Вукобратовић. Драматург Предраг Перишић је рекао како је желео да сачува основну и наративну мисао Казанцакиса.

„Овде се ради о специфичном жанру, јер је то музичка драма, ја сам настојао да основне идеје Казанцакиса сачувам”, рекао је Перишић. Перишић је још додао како је ово прича о два јунака и парабола о пријатељству, где два пријатеља доживљавају низ пораза „али из тих пораза они излазе јачи захваљујући том пријатељском односу’’. „На Казанцакисовом гробу има епитаф који каже ‘’Ни чему се не надам, ни у шта не верујем. Слободан сам.’’ и управо овај епитаф најбоље карактерише лик и карактер самога Алексиса Зорбе и то је у ствари Зорба”, рекао је Перишић. Улоге у представи „Грк Зорба” тумаче Десимир Станојевић, Слободан Стефановић, Љиљана Стјепановић, Јелена Јовичић, Владан Савић. Данијел Корша, Милан Антонић. Весна Паштровић и Марина Алексић.Аранжер и диригент је Војкан Борисављевић, кореограф је Снежана Заблаћански, а сценограф млада Магдалена Влајић. У представи, која је рађена у копродукцији са Будва град театром, учествује и оркестар Позоришта на Теразијама. (Танјуг)

за јед нич ког на зи ва, па он та ко оста је ви ше као зго дан мар ке тин шки ма мац не го те мељ на ин спи ра ци ја. Да кле, мо гу ће је, слу чај но, ис по ста вља се да је та 2000. го ди н а за мла д е љу д е да л е ка исто ри ја, мут ни мит о на ди, док се у ствар но сти, ко ја не у мит но при ти ска (за оне ко ји има ју шта да по ре де) ма ло то га су штин ски про ме ни ло, у са мим љу ди ма и у дру штву. Та ко се пр ва при ча ом ни бу с а, на зва на „Ди пло ми ра ње“ од ви ја у но ћи де с е то го ди шњег ју би ле ја, док се то ком сла вље нич ке, ди плом ске пи јан ке раз от кри ва ју ка р ак т е р и и од н о с и уну т ар гру пе ду го го ди шњих при ја те ља. У при чи „Ро ђен дан“ се за в и ру ј е у (не)сре ћ ан жи в от по ро ди це јед ног но во бо га т а ша а на дан ро ђ ен д а н а ње го в е мла ђе ћер ке. При ча „Од пе п е л а“ пра т и да на у жи во ту јед ног мла ди ћа са пе ри фе ри је, ко ји у ве ле гра ду по ку ша ва да из гра ди илу зор ну сли ку соп стве ног све т а, „При че из гро ба“ на ду хо вит на чин пред ста вља ју су срет гу бит ни ка и кри ми но ге них гра ђе вин ских пред у з и ма ч а, а по сред ством ду ха јед ног твр дог мом ка са ас фал т а, док при че „Но ва зо ра бле ди“ и „Ни с ам ту“ по ку ша ва ју да ухва те ти т ра је оту ђе них и дез о ри јен ти с а них ег зи стен ци ја у де пре сив ном ур ба ном окру же њу. На кра ју у при чи „Ре во лу ци ја је де сво ју де цу“ ви де ли смо гро теск ни хо рор ко мен т ар на штрај кач ку сва ко дне ви цу, у Ср би ји из и гра них и се б и пре п у ш те н их рад н и ка

Аутори седам прича из омнибуса „Октобар”

при ва т и з о ва н их и про п а л их фа бри ка. Та ко ђе, жан ров ски и стил ски ра зно лик, од по ку ша ја ус по ста вља ња ме ло драм ског ко да, пре ко, цр не ко ме ди је до хо ро ра али и арт ха ус екс пе ри мен та у кре и- ра њу фил ма ста ња, „Ок то бар“ мо же мо по сма тра ти као збир ку сло же ни јих сту дент ских ве жби, у ко јој се , сем за нат ског уме ћа и спрем но сти, тек на зи ре филм ска осе ћај ност и тре ба ло би, аутен тич ност по гле да на свет, сва ког ауто ра по на о соб. Ре ди те љи на ве де них крат ких фил мо ва су: Ми ли ца То мо вић, Ог њен Иса и ло вић, Ог њен Гла во нић, Да мир Ро ма нов, Да не Ко мљен, Сен ка До ма но вић и Иван Пе ци ко за. Ако се то баш не мо же ре ћи за ли стом све ауто ре „Ок то бра“, углав ном мла да глу мач ка еки па ко ја се по ја вљу је у

по ме ну тим филм ским при ча ма је би ла на ви си ни сво јих за да та ка, на ја вљу ју ћи нам сјај ну ге не ра ци ју (тач ни је не ко ли ко њих) глу ма ца чи је би по тен ци ја ле би ло ште та не ис ко ри сти ти. И у про гра му „Ап ту тен та у зенд бакс“ по ред оста лих, има ли смо при ли ку да ви ди мо још два крат ка игра на фил ма сту де на та ре жи је на ФДУ. „Чу вар“ у ре жи ји Мар те По пи во де, ко ја са Ми ле ном Бо га вац пот пи су је и сце на рио, је сте ко ли ко озбиљ на и кон цеп ту ал на то ли ко пит ка и за бав на драм ска ети да о сми слу са вре ме не умет но сти у Ср би ји да нас.Уме ће Ог ње на Иса и ло ви ћа и по твр ду ње го ве скло но сти ка ме ло дра ми гле да ли смо у фил му „Злат на ли га“ ко ји се ја сно и до след но ба ви суд бо но сним пре пли та њем мла да лач ке љу ба ви и ка ри је ром та лен то ва не атле ти чар ке.

По ути сци ма ва шег фе сти вал ског из ве шта ча, за не ке од нај бли ста ви јих тре ну та ка у до са да шњем то ку фе сти ва ла за слу жан је Хонг Санг Су, ју жно ко реј ски ре ди тељ са сво јим фил мом „Ноћ и дан“ сни мље ним 2008. го ди не, а у Но вом Са ду са да при ка за ном у од лич ној ре ви јал ној се лек ци ји „360 сте пе ни – Пун круг жи во та“. У нај кра ћем: то је ко ме ди ја ка рак те ра у ко јој се су сре ћу ву ди а ле нов ски ху мор и ал мо до ва ров ска ме ло дра ма тич ност про пу ште ни кроз си то Санг Су о вог оп чи ња ва ју ћег ми ни ма ли зма. При ча је у осно ви крај ње јед но став на: ју жно ко реј ски сли кар се , због сит ног пре сту па по бе гав ши од вла сти у сво јој зе мљи, на не ко ли ко ме се ци на шао у Па ри зу. Док га же на че ка код ку ће, он за по чи ње ро ман су са мла дом сту дент ки њом сли кар ства... В. Црњански

КОНЦЕРТ АНСАМБЛА ПЕРКУСИОНИСТА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У СТУДИЈУ М

Бурна експресивност Фестивал „Синема сити“ са мноштвом пројекција и пратећих програма учинио је да културни живот у Новом Саду ових дана протиче у знаку филма, премда се овде истовремено догађају и врло вредни концерти, који такође привлаче значајну пажњу публике. Један од таквих, изузетно атрактивних музичких догађаја, био је и годишњи концерт Ансамбла удараљки Академије уметности у Новом Саду, који је 21. јуна, на Дан музике, приређен у Студију М. Уз приказивање нових извођачких домета овог ансамбла младих и даровитих перкусиониста, нарочиту драж овом музич-

који делује и ниже успехе од 2006. године под вођством њиховог професора, реномираног перкусионисте и композитора, Небојше Јована Живковића, нашао се овога пута пред озбиљним уметничким изазовом, суочен са три нова, врло комплексна, технички и интерпретативно веома захтевна дела која су се међусобно разликовала по ауторском приступу и изражајном језику. Ритам, који је по природи ствари доминантна компонента музике за перкусионе инструменте, нашао се у првом плану приликом премијерног извођења Свите број 2 за проширени комплет бубњева, младог новосадског

ком догађају давала је чињеница што је овом приликом најављено премијерно представљање чак три нова дела савремених домаћих композитора – што се, рекло би се, одавно није десило на домаћим концертним подијумима. Ансамбл удараљки, састављен од студената овог одеска Академије уметности, (или са скраћеним, шаљивим иницијалима АУ-АУ),

композитора Николе Пацек Ветнића, који је, иначе, за ово дело добио награду на Првом српском конкурсу за нова дела за удараљке 2009. године. Ова троставачна композиција слојевито развијене ритмичке структуре, брзих и експлозивних пасажа и занимљивих преплета лаких мотивских међуигри и тешких ваљајућих ритмова, зазвучала је ефектно у енер-

гичном и прецизном тумачењу Данијела Буђија. Потпуно другачији тонски амбијент и различиту атмосферу донело је премијерно представљање композиције „Кратка дуга“ за ансамбл удараљки наше еминентне композиторе Иване Стефановић, која је у свом делу на особен начин сучелила етеричну мелодиозност и контрастно постављене деонице богатих ритмичких структура, остварујући тако упечатљиву и танано изнијансирану музичку слику, сачињену од колоритног претапања и прожимања различитих племенитих тонских боја и музичких обриса. Уз учешће мелодијских удараљки попут маримбе и виб р а ф о н а , ауторка је овде користила и мноштво ритмичких инструмената, досегавши на тај начин заокруженост и пуноћу камерног звука, а приликом извођења ове композиције на бини су се нашли четворо чланова Ансамбла удараљки: Милица Фото: С. Шушњевић Г р у б и ш и ћ , Иван Бурка, Данијел Буђи и Дарко Карлечик, којима се притом придружио и ученик Одсека удараљки Средње музичке школе „Исидор Бајић“ Милош Грбатинић. Врхунац вечери било је извођење композиције „Балканианум ритуал“ за квартет удараљки нашег истакнутог композитора Мирослава Штаткића, инспирисане стиховима Десанке Мак-

симовић, о исконском изворишту религија и народних веровања, који су композитора упутили ка истраживању древних, архетипских и међусобно испреплетаних елемената српске и других сродних балканских музичких традиција. Премијерно извођење овог опуса монументалних звучних распона и моћне, бурне експресивности, у којој су се на јединствен начин сусретали комплексни, међусобно драматично сучељени ритмички токови и прозрачни и полетни мелодијски пасажи, повремено фоклорног призвука, у извођењу младих перкусиониста добила је импресивно и упечатљиво тонско уобличење, као својеврсна, богато развијена звучна фреска, која ће заузети значајно место у композиционом опусу овог аутора. Уз поменуте три премијере дела домаћих аутора, (од којих су композиције Иване Стефановић и Мирослава Штаткића управо посвећене новосадском Ансамблу удараљки), на овом концерту изведена је још и нумера „Капи“ за бубњеве младог аутора Љубомира Николића, у тумачењу Дарка Карлечика, такође и композиција „Пропосал“ за три тамбурина аутора Јуџина Новотног, као и дело италијанског аутора Луиђија Морела са насловом „Випиафон и удараљке“ – трија писаног за виолину, клавир и удараљке, који су сугестивно и децентно извеле млада виолинисткиња Ива Станковић, пијанисткиња Наташа Срдић Јан и Милица Грубишић на удараљкама. На крају овог перкусионистичког реситала, публици се обратио шеф Одсека удараљки Небојша Јован Живковић, изразивши захвалност Влади Јапана на лепом гесту: донацији вредне концертне маримбе „Јамаха“ која је поклоњена Академији уметности. Борислав Хложан

22

svet

~etvrtak23.jun2011.

Drugi dan sukoba u Belfastu, ima rawenih BELFAST: Jedan fotograf je rawen u nogu, a dve osobe su zadobile opekotine u sukobima protestanta i katolika u Belfastu, gde nasiqe traje drugu no} za redom. Policija je saop{tila da je oko 700 qudi bacalo „Molotovqeve koktele” u gradskoj ~etvrti Wutonards, no} nakon {to su dve osobe zadobile povrede od vatrenog oru`ja u neredima u prestonici Severne Irske.

Jedan napada~ je ranio fotografa u nogu, rekao je o~evidac agenciji Rojters, a policija je pozvala sve novinare i snimateqe da se dr`e van te oblasti „radi sopstvene

bezbednosti”. Druge dve povre|ene osobe zadobile su opekotine, saop{tila je policija. Policija je upotrebila {ok bombe, a, pre-

UKRATKO

ma navodima medija, dovezla je i dva vodena topa, ali ih nije upotrebila.

Dan ranije, tokom sukoba vi{e stotina protestanata i katolika u ~etvrti u kojoj, uglavnom, `ive katolici, u ve}inski protestantskom isto~nom delu Belfasta, ~ula se pucnajva, a u nasiqu su rawene dve osobe. Nasiqe, koje su lokalni politi~ari opisali kao naj`e{}e u toj oblasti tokom prethodne decenije, izbilo je na po~etku „sezone mar{eva” u Severnoj Irskoj. Protestanti tada odr`avaju parade koje obi~no izazovu nasilne.

(Tanjug)

dnevnik

Izrael testirao nuklearni bunker TEL AVIV: Izraelski lideri u{li su ju~e u novi podzemni bunker u okviru godi{wih manevara {irom zemqe , ~iji ja ciq priprema za mogu}i raketni rat sa Iranom i libanskim i palestinskim saveznicima te zemqe.

Ovo je prvi put da su ~lanovi takozvanog bezbednosnog kabineta, koji predvodi premijer Bewamin Netanijahu testirali „Bunker nacije”, kako ga nazivaju lokalni mediji, iskopan duboko u podno`ju brda na zapadu Jerusalima.

Izrael je od drugog libanskog rata 2006. godine protiv gerilaca libanskog proiranskog Hezbolaha poja~co ve`be civilne odbrane. U tom jednomese~nom ratu ispaqeno je na hiqade raketa kratkog dometa na severne

KRIZA UZDRMALA I EVROPSKU ADMINISTRACIJU

EU }e otpustiti pet odsto zaposlenih

Himlerova }erka sa neonacistima BERLIN: Gudrun Burvic,}erka biv{eg {efa ozlogla{ene jedinice SS Hajnriha Himlera, ne odri~e se ideologije u koju je verovao wen otac. Burvic, koja ima 81.godinu, prikupqa pomo} za organizaciju “Tiha pomo}”, prenosi dnevnik “Dejli mejl”.

Ova organizacija je osnovana 1951. od strane biv{ih oficira SS, i treba da omogu}i pripadnicima te jedinice miran `ivot do smrti. Izme|u ostalog “Tiha pomo}” je pomogla do sada biv{eg oficira SS iz Danske Serena Kama, kao i Holan|anina Klasa Karela Fabera. O wenoj aktivnosti prikupqawa pomo}i Burvic nije `elela da govori.

(Tanjug)

BRISEL: Evropska komisija }e, u skladu sa merama {tedwe preduzetim u dr`avama ~lanicama Evropske unije, pred lo `i ti sma we we bro ja zaposlenih u evropskim institucijama za pet odsto, ali to, mo`da, nacionalnim vladama ne}e biti dovoqno. Jedan vi so ki evrop ski zva ni~ nik rekao je da }e Komisija predlo`iti smawewe 29. ili 30. juna u okviru svog plana za idu}i sedmogodi{wi buxet za period od 2014. do 2020, pi{e „Euobzerver”. „Komisija ima za ciq da administrativni buxet uop{te ne pove}ava. Sa sada{wim rastom plata vezanim za napredo va we u slu `bi, to zna ~i smawewe broja qudi. Ukoliko bi Komisija predlo`ila smawewe plata, suo~ili bi se sa {trajkom sindikata”, rekao je taj zva ni~ nik ovom bri sel skom listu. „Govori se o smawewu od pet od sto. Ali, mo `e te da pretpostavite da }e dr`ave ~lanice tra`iti 10 odsto ili vi{e. Ukoliko bi i{li na 10 od sto, to bi na ne lo {te tu funkcionisawu osnovnih institucija i pre bi krenuli ka ga{ewu perifernih institucija”, dodao je on.

Liberalna poslani~ka grupa u evropskom parlamentu u januaru je Komitet regiona i Evropski ekonomski i socijal ni ko mi tet na zva la „vi {kom”. Portparol Komisije za ad mi ni stra tiv na pi ta wa Antonio Gravili odbio je da

Dan se}awa i tuge MOSKVA: Rusija je ju~e obele`ava Dan se}awa i tuge za `rtvama Velikog otaxbinskog rata sovjetskog naroda protiv fa{isti~kih okupatora. Dana 22. una 1941. godine nacisti~ka Nema~ka napala je, u zoru bez objavqivawa rata, biv{i Sovjetski Savez, `estokim napadima na aerodrome, `elezni~ke ~vorove, mornari~ke baze, vojne jedinice i mnoge gradove do 30 kilometara od sovjetske granice. U Ruisji su ju~e zastave bile na pola kopqa, a ustanove kulture, radio i televizijske stanicame nisu emituovale zabavne programe. [irom Rusije na spomenike palim borcima gra|ani su stavili cve}e i vence, palili sve}e i minutom }utawa odali po{tu `rtvama. Biv{i SSSR pobedu nad fa{izmom platio je stra{nom cenom. Ukupni gubici SSSR-a u ratu, koji je trajao 1.418 dana, iznosili su 26.600.000 qudi. Od toga je vojnika bilo 8,7 miliona, a ukupno je bilo tokom ~itavog trajawa rata mobilisano 29,5 miliona qudi.

(Tanjug)

izraelske gradove. Sli~ne napade izvodile su palestinske ekstremisti~ke organizacije iz pojasa Gaze na jug Izraela. Izraelski zvani~nici predvidaju da bi budu}i rat mogao tako|e da ukqu~i nekonvencionalne raketne udare iz Sirije i Irana.

Ju~era{wa ve`ba nazvana „ Prekretnica 5” organizovana je kao priprema za mogu}e `estoko raketirawe i hiqade mrtvih i rawenih na nekoliko izraelskih frontova. „ Mi pretpostvaqemo da se na{i neprijateqi ne}e usuditi da operi{u na taj na~in, imaju}i u vidu na{u mo} zastra{ivawa,” rekao je ministar Matan Vilnai zadu`en za civilnu odbranu koji je objasnio da se radi o ekstremnom scenariju.

(Tanjug)

ARAPSKI SVET

Kina priznala libijske pobuwenike PEKING: Kina je ju~e saop{tila da priznaje pobuwenike u Libiji kao „va`nog partnera u dijalogu”, {to je novi znak spremnosti Pekinga da se vi{e anga`uje u re{avanwu konflikta u toj zemqi.

Ministar inostranih poslova Kine Jang \ie}i je, prema agencijama, naglasio da je Nacionalni tranzicioni savet u Libiji va`an partner za dijalog za rukovodstvo Kine. Ovo telo je postalo va`na politi~ka snaga u Libiji, dodao je

Jang povodom posete visokog predstavnika Nacionalnog tranzicionog saveta Libije Mahmuda \ibrila Pekingu.

Kina je proteklih dana odr`ala niz sastanaka sa predstavnicima vlasti i pobuwenika u Libiji, {to je znak da Peking `eli da doprinese re{ewu konflikta u Libiji, gde ima zna~ajne ekonomske interese. Peking je, tako|e, proteklih dana insistirao u vi{e navrata na okon~awe NATO bombardovawa Libije.

(Tanjug)

Be~ podr`ava prelaznu vlast Libije BE^: Zvani~ni Be~ je priznao Nacionalni tranzicioni savet Libije. Ministar spoqnih poslova Austrije Mihael [pindeleger odbranio je u parlamentu ovaj korak. Na sednici odbora za qudska prava on je ju~e kazao da u slu~aju Libije ne vidi drugu mogu}nost, nego da se okrene onima (pobuwenicima) u koje najvi{e veruje da mogu „sprovesti pozitivan razvoj”. [pindeleger je dodao da je evropska strana situaciju u Libikomentari{e ove navode, rekav{i da }e sve {to se ti~e vi {ego di {weg fi nan sij skog okvira biti razmatrano na sastanku Komisije idu}e nedeqe. Jedan izvor iz Evropskog parlamenta rekao je da su odre |e na ode qe wa ve} oba ve {tena o predstoje}im merama. „Ukoliko su mudri, gubitak po sla po go di }e one ko ji su ve} blizu penzije ili na dugom bolovawu i mogli bi biti bezbolno penzionisani”, naveo je on. Tako ne{to je ve}

ura|eno pred pro{irewe iz 2004. kako bi se izbegla eksplozija u broju zaposlenih”, do dao je sa go vor nik. Oko 50.000 evropskih funkcionera radi za svih 27 dr`ava ~lanica, a da u dr`avama radi oko 50 miliona dr`avnih slu`benika. Ove godine EU je na svo je za po sle ne po tro {i la ukupno 2,27 milijardi evra, a u narednoj godini planirani su tro{kovi u iznosu od 2,31 milijarde evra.

(Tanjug)

ji dugo posmatrala i da je sada na pitawe legitimnosti Nacionalnog tranzicionog saveta dala pozitivan odgovor. On je u Luksemburgu, kako je naveo, informisao svoje kolege u EU da je Be~ „preduzeo politi~ki akt priznawa”.

Nacionalni tranzicioni savet, kao predstavnika libijskog naroda, do sada je priznalo 13 zemaqa, me|u kojima su i Francuska, Velika Britanija, SAD i Nema~ka.

(Tanjug)

Al – Kaida napala zatvor u Jemenu ADEN: Grupa naoru`anih qudi bliskih Al-Kaidi napala je ju~e zatvor u Mukali, na jugoistoku Jemena, ubila jednog vojnika i omogu}ila bekstvo oko 40 zatvorenika, javile su agencije pozivaju}i se na lo kal ne iz vo re. Pre ma bolni~kim izvorima, u napadu koji se dogodio rano ju~e ubijen je jedan vojnik dok su dvojica rawena.

“Oru`ana grupa qudi povezana sa Al-Kaidom napala je iz automatskog oru`ja centralni zatvor u Mukali (glavni lu~ki grad provincije Hadramaut) gde oko stotinu pripadnika te teroristi~ke organizacije izdr`ava kazne”, rekao je Frans presu neimenovani lokalni zvani~nik.Prema re~ima o~evidaca, oko 40 zatvorenika je uspelo da nakon napada pobegne iz zatvora.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LEON PA NE TA Ameri~ki Senat ju~e je jednoglasno odobrio imenovawe Leona Panete za novog ministra odbrane, kada Robert Gejts krajem ovog meseca ode u penziju. Paneta (72), demokrata iz Kalifornije, na novu du`nost odlazi sa polo`aja direktora CIA, gde je do{ao u februaru 2009. godine. Na wegovo mesto u CIA dolazi general Dejvid Petreus, komandant NATO snaga u Avganistanu.

AN YE LA BA SET Ameri~ka glumica Anxela Baset igra}e zajedno sa Samjuelom L. Xeksonom u predstavi „The Mountaintop” koja }e se od ove jeseni prikazivati na Brodveju. Baset }e glumiti tajanstvenu `enu koja pose}uje Martina Lutera Kinga u hotelu u Memfisu, no} uo~i ubistva ~uvenog lidera za crna~ka prava 1968.Baset (52), igra}e umesto Hale Beri koja je morala da se povu~e iz produkcije.

RI ^ARD GIR Holivudska zvezda Ri~ard Gir do{ao je u Ju`nu Koreju kako bi promovisao izlo`bu fotografija posve}enu Tibetu, za ~iju se nezavisnost ve} godinama zala`e. Na izlo`bi pod naslovom „Hodo~asnik” izlo`ene su fotografije koje je glumac snimio pre desetak godina tokom boravka na Tibetu. Gir posetio je zajedno sa suprugom i sinom i hram Xogje u Seulu.

No ve eti ke te za za stra {i va we pu {a ~a VA [ING TON: Ameri~ke vlasti izdale su devet novih upozoravaju}ih etiketa za pakovawa cigareta, koje detaqno prikazuju negativne efekte pu{ewa. Na wima su slike trulih i obolelih zuba i desni, bolesnih plu}a, le{a pu{a~a, kao i majke sa detetom u oblaku duvanskog dima. Tu spadaju i jasne poruke: Pu{ewe Vas mo`e ubiti ; Cigarete izazivaju rak . Na svakoj etiketi je i broj „vru}e” telefonske linije za one koji `ele da ostave duvan. Od posledica pu{ewa u SAD godi{we umre 443.000 qudi. Proizvo|a~i cigareta imaju rok do jeseni 2012. godine da te etikete stave sa obe strane pakovawa cigareta, i to na gorwoj polovini, a iste slike i poruke moraju se pojaviti i na reklamama za duvan, gde treba da zauzmu 20 odsto prostora. Nove etikete ameri~ke Administracije za hranu i lekove,

u skladu su sa zakonom iz 2009. godine, koji je prvi put federalnoj vladi dao pravo da reguli{e prodaju duvana, ukqu~uju}i i odre|ivawe propisa za reklame i etikete, kao i mogu}nost zabrane pojedinih duvanskih proizvoda i regulisawe koli~ine nikotina.

Udeo pu{a~a u stanovni{tvu SAD pao je od 1970. godine sa 40 na 20 odsto. Sada oko 46 miliona odraslih Amerikanaca pu{i.

Od 2004. godine taj udeo stagnira. Iako se ne mo`e ta~no re}i koliko qudi }e ostaviti pu{ewe zbog novi etiketa, mnoge studije pokazuju da wihov uticaj nije zanemaruju}i.

U Administraciji za hranu i lekove procewuju da }e se u 2013. godini broj pu{a~a smawiti za 213.000, dok istovremeno ka`u da industrija duvana ko{ta ameri~ku privredu skoro 200 miliona dolara godi{we, kroz medi-

cinske tro{kove i smawenu produktivnost. Duvanske kompanije tro{e oko 12,5 milijardi dolara godi{we na reklame i promocije.

Nekoliko kompanija, me|u kojima „Vinston Salem” ,”Rejnolds Ameriken” ,” Grinzboro” i „Lorilard” , poku{avaju na su-

du da ospore zakonsku obavezu da isti~u nove upozoravaju}e etikete. Oni tvrde da }e se wihovim isticawem na gorwoj polovini potisnuti znak brenda kompanije na pakovawu cigareta, {to }e u~initi da budu te{ko ili nimalo uo~qivi (Ta njug)

BALkAn

dnevnik

~etvrtak23 . jun2011.

23

IZ GLA SA NO PO VE RE WE NO VOM KA BI NE TU PA PAN DRE UA

BAL KAN NA EVROP SKOM PU TU

Do bra vest za Gr~ ku, ali i za Evro pu

Sle de }i ko rak do de la sta tu sa kan di da ta

ATI NA: Parlament Gr~ke izglasao je prepro{le no}i poverewe rekonstruisanom kabinetu premijera Jorgosa Papandreua.

Vi{e od polovine poslanika u parlamentu koji ima 300 mesta podr`alo je vladu socijalisti~kog

uzvikivali „Lopovi, lopovi” i uperili zelene laserske lampe prema zgradi parlamenta i u o~i policajaca koji su bili raspore|eni na trgu Sintagma.

Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavio je

Ve ni ze los i Pa pan dreu: No vi pro gram {ted we do 28. ju na

premijera. Ukupno 155 poslanika je podr`alo vladu dok je protiv glasalo wih 143, a dva poslanika su bila uzdr`ana. Glasawu je prethodila `u~na debata, a svi poslanici glasali su u skladu sa partijskom pripadno{}u, naveo je AP. „Ukoliko smo zapla{eni, ukoliko odbacimo ovu {ansu, onda }e nam istorija vrlo strogo suditi”, rekao je Papandreu u zavr{nom pozivu poslanicima da izglasaju poverewe wegovoj vladi.

Ispred parlamenta Gr~ka uo~i glasawa se okupilo nekoliko hiqada gra|ana, koji su protiv vlade

Ki ne ski pri vred ni ci u BiH SA RA JE VO: Spoqnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine saop{tila je ju~e da priprema poslovne susrete kineskih i bosanskohercegova~kih privrednika.

U posetu BiH doputova}e oko 100 predstavnika 50-ak najve}ih kineskih korporacija iz gotovo svih privrednih oblasti, kao {to su hemijska industrija, finansijski sektor, tekstil, obu}a, metalski sektor, drvna industrija, prehrambena, gra|evinska, elektroindustrija, energetika i rudarstvo, farmaceutska, grafi~ka i industrija papira, ugostiteqstvo, istra`ivawe tr`i{ta i investicioni sektor.

Za u~e{}e na poslovnim susretnima sa privrednicima iz Kine prijavilo se oko 200 predstavnika iz vi{e od 115 kompanija, institucija i udru`ewa u BiH, prenela je sarajevska agencija Fena.

se parlament u Atini bude izja{wavao o programu {tedwe, najverovatnije 28. juna. Parlament bi trebalo do kraja meseca da se izjasni o programu {tedwe jer je to preduslov za dobijawe 12 milijardi evra kredita od MMF i evrop-

Gr~ ki sin di ka ti na ja vi li no ve de mon stra ci je

pre glasawa da se Gr~ka suo~ava sa „trenutkom istine” i da je potrebno da poka`e istinsku posve}enost reformama. Novi ministar finansija Gr~ke Evangelos Venizelos izjavio je da }e parlament do kraja juna usvojiti paket o{trih mera {tedwe, {to je uslov da ta zemqa, pogo|ena du`ni~kom krizom, dobije novu tran{u kredita od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda.Gr~ke vlasti su upozorile da }e se zemqa suo~iti sa bankrotom ukoliko joj u julu ne bude ispla}ena tran{a vredna 12 milijardi evra.

sti iz ionako veoma te{ke situacije. To su dobre vesti za Gr~ku i celu EU”, navedeno je u saop{tewu Baroza, izdatom posle glasawa gr~kih poslanika, prenela je agencija Frans pres. Barozo je rekao da se gr~ki premijer sada mo`e usredsrediti na primenu reformi, preneo je Rojters.

Gr~ki sindikati najavquju nove strajkove dok se u parlamentu o~ekuje diskusija o programu {tedwe nove vlade o kome poslanici treba da se izjasne do kraja meseca.Vode}i sindikati planiraju da odr`e 48- ~asovni strajk u trenutku kada

skih finansijskih instiucija. U wemu se predvi|a novo smawewe plata, pove}awe poreza, otkazi zaposlenima. U sindikatima optu`uju vladu da teret {tedwe svaquje samo na le|a onih koji najmawe imaju, koji `ive od mese~nih plata. „Ovo je politika nekorektnih mera protiv onih koji su ve} platili ra~un. To je tako|e neefikasna politika, po{to je jasno da zemqa tone u recesiju”, ka`e Janis Papagopulos, lider najve}e sindikalne konfederacije u Gr~koj GSEE, prenosi agencija AFP. (Ta njug)

ATI NA: [ef diplomatije Gr~ke Stavros Lambrinidis izjavio je ju~e da je postavqawe spomenika Aleksandru Velikom u Skopqu provokacija koja }e zakomplikovati napore da se re{i sporno pitawe imena Makedonije, koju ta zemqa ima sa Gr~kom. „Spomenici koje je vlada postavila u Skopqu predstavqaju pro-

Do bro je {to se od u sta lo od re fe ren du ma BA WA LU KA: Predsednica Narodne skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} istakla je ju~e u Bawaluci da Srbija ostaje opredeqena na svom evopskom putu i da o~ekuje do kraja godine dobije status kandidata za prikqu~ewe Evropskoj uniji.

Ona je u svom obra}awu parlamentarcima Republike Srpske posebno istakla saradwu s Narodnom skup{tinom RS, ali i sa drugim parlamentima u regionu {to je dobilo poseban zna~aj u parlamentarnoj diplomatiji. Dejanovi}eva je kazala da }e u narednom periodu posetiti i Parlamentarnu skup{tinu BiH, navode}i da je nameravala to u~initi i prethodnom periodu, ali zbog proceduralnih pote{ko}a do toga nije do{lo. „Po{to je do{lo do konstituisawa Parlamentarne skup{tine BiH taj obnovqeni poziv sam dobila, a nameravam posetiti i Par-

nala, a potom }e imati pravo uvida u akte. Za Sanadera je predvi|ena samica u `enskom delu zatvora u zagreba~kom kvartu Remetinec, a kako mediji najavquju, wegov dolazak u Hrvatsku bi}e obele`en jakim obezbe|ewem.

Sanader se tereti za zloupotrebu polo`aja i ovla{}ewa u vi{e slu~ajeva. Istra`uje se wegova uloga u slu~aju agencije Fimi medija preko koje je iz ministarstava i javnih preduze}a izvu~eno vi{e miliona evra, u slu~aju nezakonitog poslovawa Hrvatske elektroprivrede s petrohemijskim kombinatom ‘’Dioki’’ kao i u slu~aju uzimawa provizije od 3,5 miliona kuna (oko 500.000 evra) tokom pregovora s Hipo bankom o davawu kredita Hrvatskoj. Istraga protiv Sanadera zbog sumwe za prawe novca u jednoj tirolskoj banci vodi se i u Austriji.U toku je istraga oko davawa mita od 10 miliona evra Sanaderu kako bi ma|arskoj kompaniji Mol predao hrvatsku naftnu kompaniju INA. (Ta njug)

lament BiH u Sarajevu”, rekla je Dejanovi}eva.

Govore}i o saradwi dva Parlamenta, predsednica Skup{tine

Slavica \uki}-Dejanovi}

Srbije je rekla da joj imponuje re{enost institucija RS da istraju na punoj primeni Dejtonskog sporazuma i da se odupru svim izmenama koje se name}u a nisu rezultat dogovora tri naroda u BiH. “Sa zadovoqastvom konstatujem da uspevate da se borite i izborite

sa te{ko}ama s kojima se suo~avate. Te ter{ko}e su ne samo ekonomske prirode nego i politi~ke, a zna~ajno zadiru i u bezbednosne aspekte”, rekla je Dejanovi}.

Ona je rekla da je dobro {to je RS odustala od refrenduma i {to je pokrenula pitawe strukturalnog dijaloga o pravosu|u BiH u ~emu u~estvuje i EU. \uki} Dejanovi} je prenela pozdrave parlamentarcima RS od strane kolega iz Srbije i predstavila aktivnosti Skup{tine Srbije u vezi dono{ewa potrebnih zakona i usagla{avawa s evropskim zakonodavstvom.

Pre obra}awa parlamentarcima RS \uki} Dejanovi} je razgovrala sa predsednikom Narodne skup{tine RS Igorom Radoji~i}em.

(Ta njug)

Mi hael [pin de le ger

On je najavio da }e na Savetu EU 23. i 24. juna biti doneta odluka o Dunavskoj strategiji, {to je “finale” inicijative pokrenute od Austrije 2009. godine. “Time u regionalnoj politici Dunav mo`e biti smatram zajedni~kim prostorom i ispuwen konkretnim projektima”, rekao je [pindeleger. “Dunavskom strategijom se kre}e novim putem u regionalnoj politici, po{to ona omogu}ava zajedni~ke projekte sa zemqama kao {to su Moldavija ili Ukrajina, koje nemaju neposrednu evropsku perspektivu”, zakqu~io je austrijski vicekancelar.

(Ta njug)

Pro vo ka ci ja ko ja ote `a va raz go vo re

PAR LA MEN TAR NA DI PLO MA TI JA

Sa na der pri stao na iz ru ~e we ZA GREB: Biv{i premijer Ivo Sanader koji je od 10. decembra u pritvoru u Salcburgu usmeno se izjasnio pred nadle`nim sudijom u Salcburgu da pristaje na izru~ewe u Hrvatsku, preneli su novinarima ~lanovi wegovog advokatskog tima iz Zagreba koji su ga ju~e posetili u Salcburgu.

Advokat Goran Sui} naveo je da se sada ~eka potpis austrijske ministarke pravde i tehni~ka priprema i organizacija izru~ewa za {ta treba vremena.On je rekao da nije sporno da Sanader `eli da se vrati u Hrvatsku i da je to izjavio i pred sudijom. „Nakon potpisa ministarke treba od sedam do 15 dana”, rekao je Sui}, dodav{i da zbog toga ne zna kada }e biti organizovano izru~ewe.Sui} je ju~e posetio Sanadera zajedno sa advokatom ^edom Prodanovi}em koji se nedavno prikqu~io odbrani. Kada do|e u Hrvatsku Sanader }e biti ispitan u Kancelariji za suzbijawe korupcije i organizovanog krimi-

Posle glasawa gr~kog parlamenta Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo je pozdravio je odluku oceniv{i da je to dobra vest za Gr~ku i Evropsku uniju. „Glasawe u gr~kom parlamentu otklonilo je element nesigurno-

BE^: Austrijski vicekancelar i {ef diplomatije Mihael [pindeleger rekao je ju~e da je Srbija hap{ewem i izru~ewem ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a uklonila veliku prepreku, te da bi slede}i korak trebalo da bude dodela statusa kandidata.

“Izru~ewem Mladi}a Srbija je uklonila veliku hipoteku na svom evropskom putu. Slede}i korak trebalo bi da bude dodela statusa kandidata na jesen”, naglasio je on obra}aju}i se parlamentarnom odboru za evropska pitawa. U vezi Crne Gore i Makedonije [pindeleger je istakao da postoji ohrabruju}i napredak, i da }e biti preduzeti daqi koraci na wihovom putu u Evropu. Kada je re~ o Hrvatskoj, on je rekao da se mo`e po}i od toga da }e pregovori sa Zagrebom biti okon~ani 30. juna.

“Nakon toga }e uslediti izrada sporazuma na svim jezicima. U najboqem slu~aju na jesen bi moglo uslediti potpisivawe Sporazuma i zapo~et proces ratifikacije.

Sredinom 2013. Hrvatska bi mogla postati ~lanica EU”, uveren je [pindeleger.

Sta vros Lam bri ni dis

vokaciju”, kazao je pred parlamentom novi ministar spoqnih poslova Lambrinidis. „Ona ote`ava razgovore i podsti~e iredentizam, najve}u pretwu

za Balkan”, kazao je on i dodao da je Atina o tome obavestila Evropsku uniju. Makedonija je kandidat za ~lanstvo u EU postala 2005. godine, ali je Atina blokirala wen daqi put ka Uniji i NATO-u tvrde}i da ime Makedonija ukazuje na aspiracije na severni gr~ki region, koji nosi isto ime.

Makedonski zvani~nici, sa druge strane, tvrde da bi promena imena mogla negativno da se odrazi na jezik i nacionalni identitet. Makedonija je odlu~ila da finansira izgradwu spomenika 2007. godine, jednu godinu po{to je promenila ime skopskog aerodroma u „Aleksandar Veliki”, {to je tako|e naqutilo Grke.

Aleksandar Veliki ro|en je u Peli, na teritoriji dana{we Gr~ke i poznat je po tome {to je pokorio Persijsko carstvo i ve}i deo sveta poznat anti~kim Grcima, pre nego {to je 323. godine pre nove ere umro u Vavilonu u 32. godini `ivota.

(Ta njug)

Zbog {traj ka Gr~ ka tro {i bu gar sku stru ju SO FI JA: Bugarska elektroenergetska kompanija (ECO) izvezla je stuju kao pomo} Gr~koj, na molbu gr~ke elektroenergetske kompanije (HTSO). Gr~ka kompanija je tra`ila pomo} zbog {trajka slu`benika dr`avne elektroprivredne kompanije (DEI), a Bugarska je izvezla 2.200 megavata (MW) energije 20. i 21. juna, saop{teno je iz ECO u Sofiji.

Pomo} koju je Bugarska poslala, saglasna je dogovoru o zajedni~koj sarawi i pomagawu izme|u dva operatora. Bugarska je bila du`na ovoj Gr~koj kompaniji 1.250 MW, za slawe pomo}i takve vrste u toku oktobra i novembra pro{le godine. Vi{ak koji je Bugarska dala bi}e kompenzovan kada joj bude bila potrebna dodatna energija.

(Ta njug)

RAS PRA VA O AD MI NI STRA TIV NO-TE RI TO RI JAL NOJ RE OR GA NI ZA CI JI RU MU NI JE

Ba se sku: Ni ko ne }e uni {ti ti tra di ci je bi lo ko je ma wi ne BU KU RE[T: Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je ju~e da u „sebi ima onoliko nacionalizma koliko bilo koji Rumun, a posebno {ef dr`ave treba da ima”, ali da ne spada u politi~are koji se pla{e da }e ma|arska mawina koja `ivi u Hargiti i Kovasni te okruge „uzeti i poneti sa sobom” u Ma|arsku. „Usu|ujem se da ka`em da imam boqe odnose s ma|arskim stanovni{tvom u Hargiti i Kovasni, nego bilo koji rumunski politi~ar”, istakao je Basesku, posle razgovora o predlogu o teritorijalnoj reorganzaciji sa {efovima stranka u pralamentu. Predsednik Basesku predla`e da se, umesto sada{wih 40 okruga (`upanija) i glavni grad Bukure{, formiraju samo devet okruga. Od tih devet jedan bi bio formiran na podru~ju Hargite i Kovasne gde je velika ve~ina ma|arskog `ivqa. To rakti~no zna~i

da bi se okruzi u kojima `ive mawine, ukqu~uju}i i ma|arsku, na{li unutar ve}ih razvojno-administrativnih jedinica, ~emu su se ve} usprotivile stranke ma|arske mawine.

Basesku je pozvao gra|ane da imaju poverewa da niko ne `eli da uni{ti tradiciju, jezik i obi~aje nacionalnih mawina, ali je istakao da to ne zna~i da treba da „ostanemo u{an~eni u organizacionoj tradiciji”, kada je re~ o administrativnoj organizaciji koja vi{e ne odgovara razvojnim potrebama zemqe.

Glavna ma|arska stranka, Demokratska unija Ma|ara u Rumuniji (UDMR), koja je partner u vladaju}oj koaliciji, saop{tila je da }e izneti zvani~an stav o predlogu zakona o teritorijalnoj reorganiaciji u ponedeqak, 27. juna, navev{i da je re{ewe od osam oblasti jedino {to ne dolazi u obzir.

„Nismo razgovarli o nacrtu i o 16,15,14 ili 10 oblasti, ali mo`mo odmah da kazemo da ne mo`emo da podr`imo predlog o osam oblasti i da ima drugih mogu}nosti”, rekao je Kelemen Hunor, funkcioner UDMR, novinarima u parlamentu. rumunski premijer Emil Bok i {ef Demokratsko-liberalne stranke, koja podr`ava teritorijalnu reorganizaciju, izjavio je da je reorganizacija neophodna kako bi se olak{alo „uzimawe” fondova Evropske unije i razbili interesni krugovi koji wima upravqaju. „Demokratsko-liberalna stranka smatra da je administrativnoteritorijalna organizacija neophodna”, rekao je on.

Predsednik Basesku je objasnio da }e, ukoliko bude postignut konsenzus o teritorijalno - administrativnoj reorganiaciji zemqe, prema prvim analizama, biti po-

stignuta u{teda u buxetu od vi{e od 100 miliona evra. Ukoliko reorganizacija bude zavr{ena do 31. decembra, ka`e basesu, to }e zna~iti smawewe administacije na okru`nom nivou u svim oblastima, bilo da je re~ o policijskim inspektoratima ili obrazovnim i zdravstvenim direkcijama.

Predsednik rumunije je kazao da bi posle toga usledio drugi proces, koji bi bio usredsre|en na odr`ivost na niovu op{tina i podrazumevao spajawe op{tina gde je to neophodno. „Ima dosta op{tina koje nisu odr`ive, koje ne mogu da pokriju ni plate malobrojnih slu`benika”, primetio je Basesku. Prema wegovim re~ima, prednost takvog sistema bi bila decentralizacija, odnosno prenos ovla{}ewa, ukqu~uju}i izdavawe dokumenata i sertifikata, na lokalni nivo.

(Ta njug)

24

iz drugog ugla

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

Калифорнија жели да спремно дочека земљотрес Glas Amerike

С

тручњак Црвеног крста Лиса Клинк наглашава колико је важно имати спреман прибор за случај природне катастрофе. .Земљотрес и цунами у Јапану су послужили као драматични подсетник да сви треба да буду приправни на елементарне

непогоде. Овде у Сједињеним Државама, научници кажу да ће Калифорнију кад-тад погодити катастрофалан земљотрес. Локалне власти покушавају да осигурају да сви буду спремни. Деца се „сагињу, чуче и заклањају“ на вежби којом се сви у Калифорнији опомињу да буду приправни на земљотрес. У земљотресу јачине 6,7 степени у близини лосанђелеског предграђа Нортриџ, 1994, погинуло је 57 особа, а хиљаде су повређене.

Експерти кажу да ће много јачи удар, можда јачине 7,8 степени, вероватно да се догоди наредних година близу Лос Анђелеса, на јужном делу раселине Сент Андреаса. Његове последице би могле да буду хиљаде мртвих и милијарде долара штете. И северна Калифорнија би могла да буде погођена, с обзи-

ром да су се у Сан Франциску 1906, догодили катастрофални земљотрес и пожар. Амерички Црвени крст продаје комплете за случај несреће и сви би требало да их имају, каже специјалиста те организације за образовање Лиса Клинк. Становници би требало да имају и залиху нужних резерви за случај несреће. „Уистину може да се догоди да неколико дана будете препуштени себи и требало би да будете

спремни. Саветујемо људима да припреме код куће резерве хране и воде и осталих потрепштина за најмање три дана, идеално би било за целу недељу, али најмање за три дана“, каже Лиса Клинк из америчког Црвеног крста. Неки становници Калифорније су схватили поруку. Никол Перзик каже да је спремна.

„Имам воду и све врсте резерви за случај да се нешто догоди, поготово када имате и кућне животиње. Због њих сам још опрезнија.“ У Калифорнији живе људи са свих страна света и део проблема је како свима поручити да буду спремни. Неки су доживели друге врсте елементарних непогода, као што су торнада и поплаве који су недавно опустошили амерички Средњи запад. Бари Голденберг,

који се доселио са Средњег запада, каже да је он све то искусио и да је спреман за земљотресе. „Што се мене тиче, они ме не брину као неке друге људе који су можда из Лос Анђелеса или из Калифорније, јер је могуће да сам ја навикнут на елементарне катастрофе.“ Калифорнија иначе има неке од најстрожијих грађевинских прописа на свету, али надлежни брину за школе и кажу да људи могу да страдају и у најсигурнијим објектима. Сви морају да буду припремљени, каже Марк Бентијен, из Центра за земљотресе јужне Калифорније. „Први који треба да реагују смо ми сами и наше комшије. Прво државно реаговање би били ватрогасци и такве службе и они ће да дођу, али то можда неће моћи прилично времена.“ Амерички Црвени крст и локалне пожарне бригаде организују припреме и њихови званичници кажу да сви треба да спреме план за ванредне ситуације пре несреће. Филмски продуцент Стенли Ајзакс је завршио припремни курс и он и његова супруга су били спремни за земљотрес у Нортриџу 1994. „Вратио сам се са снимања филма и имао сам сниматељски прслук са мноштвом преграда који сам носио на локацији, тако да сам у њих ставио батеријску светиљку, алатке и друге ствари и оне ноћи када је био земљотрес, обукао сам га и дао жени радио и батерију. Она се осетила сигурније и никада није заборавила да сам јој дао све то.“ Ајзакс је направио и сада продаје такозвани „прслук за опстанак“, заједно са свим потрепштинама за ванредне ситуације. Научници кажу да ће велики земљотрес погодити Калифорнију. Једино питање је када ће то да се догоди и да ли ће људи бити спремни. Мајк О’ Саливен

Украли банане – ТВ звезде јене, али су на крају обе пронађене без оштећења. У међувремену, репортер Локал радија Спенс Дени слао је јавне молбе и апеле крадљивцима да учине добро дело и врате деци Б1 и Б2.

Spence retrieved the Bananas from police custardy and returned them to the Corporation’s Collinswood premises on Wednesday morning. За крађу су оптужени мушкарац стар 24 и жена стара 23 године, а осим овог дела, судиће им се и за неовлашћени упад у службене просторије и оштећење туђе мовине. Обоје су у одбрану рекли да су желели да банане имају макар на кратко јер их веома воле. Таман да родбина има шта да им носи у затворску посету.

ABC Kanbera

О

миљене банане Б1 и Б2 пронађене су здраве и праве, ако се то може рећи за пуњене лутке, власништво АБЦ телевизије и дечији ТВ љубимци. После крађе и потраге дуге три дана, пронађене су и враћене власницима, доказавши да свако може да е оклизне на банане. Б1 и Б2 украдене су заједно са другом телевизијском опремом из фоајеа АБЦ-а у Аделаиди, укључујући екране и звучнике. Крађу је извршио пар који је на крају ухваћен, а обезбеђење се правдало тиме да није очекивало да би неко био у стању да украде чувене банане. Банане су у „отмици” раздво-

Прекинут штрајк запослених у Ер Канади Kanadijan onlajn

С

вега неколико сати након што је федерална влада најавила закон о обавезном повратку на посао, Ер Канада и Унија канадских ауто радника (CAW) постигли су оквирни договор. Око 3.800 чланова тог синдиката, који су били у штрајку од понедељка, практично су се већ вратили на посао, иако они нису својим гласовима потврдили договор. Како се напомиње, нису желели да кориснике својих услуга и даље муче неизвесношћу. Ов вест многима је измамила уздах олакшања, јер су страховали како ће успети да отпутују до својих одредишта. Министарка за рад Лиса Рејт изразила је задовољство како се све одвијало и што су заинтересоване стране успеле саме да постигну међусобни договор.

Боб Чернијецки из ЦАW-а сматра да је влада радила на законској интервенцији у дослуху са представницима авиокомпаније, што је министарка Рејт оповргла, тврдећи да је циљ закона био да изврши притисак на обе стране да дођу до договора. Закон о враћању на посао биће на дневном реду Парламента тек у понедељак, па је овим постизањем договора избегнута даља неизвесност о томе да ли ће и до када авиосаобраћај нормално функционисати. Споразумом се предвиђа раст зарада у наредне четири године и одлажу се измене повластица за пензију до 2013. године, што је био и главни предмет спора. Председник ЦАW-а Кен Левенца се, стога, извинио онима који ће се тек запослити у Ер Канади јер колективним уговором нису могле да буду одређене и њихове пензијске бенефиције.

Интеграција без икаквог грча и проблема Doj~e vele

У

Немачкој живи 8,6 милиона људи са званично признатим статусом лица са посебним потребама или инвалидитетом. То би значило да је у том статусу или стању сваки десети становник ове земље. Око 74 одсто таквих особа старије је од 55 година. С обзиром на то да је реч о великом проценту, покушали смо да сазнамо колико се у Немачкој излази у сусрет лицима са посебним потребама или инвалидитетом?

Врхунски педагошки рад У Немачкој се о деци која су психички или физички ометена у развоју поклања велика пажња, и много се чини како таква деца не би расла с осећањем да су изопштена. Због тога постоје такозвана интегративна обданишта, у којима су деца са посебним потребама или инвалидитетом у потпуно једнакој ситуацији, као и сва остала деца. Тако је и са интегративним школама или одељењима интегративних школа. То, међутим, не значи да се у школама специјализованим за ђаке са психичким или физичким сметњама не ради добро; напротив, у њима је најчешће загарантован врхунски педагошки рад. Таква је, на пример, школа „Руртал“ у градићу Хајнсбергу. У овој школи сваки ученик стиче основно музичко образовање, што се не може рећи за већину других конвенционалних основних школа. Директор ове школе, Бернд Шлебергер, поручује: „Морате знати да су наша деца и млади потпуно неизвештачени: таква деца најчешће немају спутаност какву често испољавамо ми, такозвани нормални људи, и због тога

ми овде врло отворено међусобно комуницирамо. Имамо много заједничких акција и доживљаја, ту су заједничке пробе и наступи, све без икаквог грча или проблема“.

Први долазе, а последњи одлазе с посла Особама са тешкоћама у кретању, и поред напредне политике у погледу људских хендикепа, у Немачкој није лако на улицама и у јавним просторима. Аутобуси градског саобраћаја углавном имају рампе за инвалидска колица, станице метроа лифтове, аеродроми су такође прилагођени. Но, такозвана друштвена интегративна решења су још увек боље развијена од техничких. То показује и пример агенције АфБ, чији назив гласи: „Рад за особе за посебним потребама и/или инвалидитетом“. У просторима саме агенције, на пример, много таквих особа ради у ИТ-бранши. Директор агенције, Томас Криг, каже: “Овде имамо 55 запослених, од тога 36 особа са тежим обликом хендикепа, они раде са невиђеним еланом: ујутро су први на послу, увече последњи, који одлазе кући”. Године 2007. Немачка је потписала Конвенцију Уједињених нација о заштити права људи с посебним потребама и инвалидитетом. После тога је дошло до измене у такозваном праву на лични буџет: ови људи, уместо конкретне помоћи екстерне фирме или институције, имају право на новац или бонове са којима могу да финансирају сопствени пакет олакшица. Према важећем закону, све фирме са више од 16 запослених обавезне су да на најмање 6 одсто радних места запосле лица са посебним потребама или инвалидитетом. Саша Бојић

odmor

dnevnik

~etvrtak23.jun2011.

25

ШТА ТРЕБА ЗНАТИ

Први пут с бебом на море

Б

ли жи се го ди шњи од мор и ла га но вас хва т а па ни ка. На и ме, но ва при до шли ца у по ро ди ци по пр ви пут ће ићи на мо ре. Сва ки ро ди тељ се бо ји пр вог кон так та во де и ње го вог ма ли ша на. Али ка ко би пр ви од мор има ли у ле пом се ћа њу тре ба ло би да ис пра ти те сле де ће са ве те.

Сунце При па зи те да у ни јед ном тре нут ку ва ша бе ба ни је из ло же на сун че вим зра ци ма. Осим што ће -

Купање Де те не мој те на ни шта да при си ља ва те – ако се бо ји мо ра по сте пе но га при ла го ди те. Ни по што га не мој те док пла че и ур ли че од ве сти у ду бље мо ре. Поч ни те с пли ћа ком, ла га но му мо чи те но ге у во ду. Играј те се играч ка ма уз руб мо ра ка ко би се де те при ла го ди ло. Бу ди те це ло вре ме уз ње га, то му уле ва си гур ност. Шла уф или та ко зва ни леп ти ри ћи по мо ћи ће ва шем де те ту да се са мо стал но кре ће у мо ру. И ни кад, Голубачка тврђава једна је од најочуванијих и стратешка тачка током прошлости

ТУ ОКО НАС – ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ

Тврђаве на Дунаву – голубачки чувар времена П те ма ли ша на ма за ти с кре мом с нај ја чим фак то ром, др жи те га це ло вре ме у хла ду. Та ко ђе бе би мо же те да об у че те и бе лу ма ји цу ако је сун це ја ко. Пре не го оде те на мо ре ку пи те сун цо бран или ма ле ша то ре при ла го ђе не за сун ча ње на пла жи, јер ни кад не зна те хо ће ли пла жа, на ко јој ће те про ве сти вре ме, има ти бо ро ви не.

Температура За де цу ма њу од по ла го ди не оп ти мал на тем пе ра ту ра во де је од 32 °Ц до 34 °Ц, све ис под то га мо же до ве сти до пре хла де. Де ца из над по ла го ди не се ви ше кре ћу и не мо гу се та ко бр зо охла ди ти.

В

али ни кад, не мој те де те да из гу би те из ви да – до вољ но је са мо пар се кун ди да се не што ло ше до го ди.

Посао у хостелу Ова мо гућ ност је увек отво ре на. У хо сте ли ма нај че шће ра ди су пер еки па ко ја ће све учи ни ти да вас спа си од про бле ма. Ра ди ти у хо сте лу ни је те шко. Ма ло на ре цеп ци ји, ма ло чи сти те, спре ми те не ко ли ко кре ве та и то је то. Оста так је ужи ван ци ја и дру же ње са љу ди ма. Је дан од нај лак ших по сло ва да на шњи це. У не ким хо сте ли ма мо же те ра ди ти и за хра ну и смје штај.

Песма нас је спасла Ако сви ра те ги та ру или би ло ка кав дру ги ин стру мент за ра да је оси гу ра на. Про на ђи те свој ку так

Тврђава Рам На ла зи се у бли зи ни да на шњег По жа рев ца. Пр ви пут се по ми ње 1128. у би ци ви зан тиј ске и угар ске вој ске. Ви зан ти ја је по бе ди ла, а Тур ци су ка сни је осво ји ли твр -

Де цу увек ис ту ши рај те по сле ку па ња. Осим што со ису шу је ко жу, мо же до ве сти до алер ги ја, али ујед но и до из го ре но сти. Не за бо ра ви те да де те ту оба ве зно да те пи ће, јер нас мо ре из мо ри и чи ни жед ни ма. Не за бо ра ви те ве ли ки пе шкир за су ше ње, играч ке с ко ји ма се мо же за ба ви ти док се не ку па и на рав но ужи ну ко ја се не ће рас то пи ти на сун цу.

у ули ци, се ди те и јед но став но ужи вај те у сво јој свир ци. Не за бо ра ви те да ста ви те ка пу ис пред се бе, да се ви ди да ни сте до шли да џа бе про си па те свој му зич ки та ле нат. Још ако сте ствар но до бри у то ме што ра ди те, љу ди не ће оста ти рав но ду шни. Сви во ле да чу ју ма ло до бре му зи ке док иду на по сао и про ла зе по ред вас. Овај по с ао се од лич но ста па са ра дом у хо сте лу. Та мо ра ди те за хра ну и смје штај, на ули ци мла ти те ло ву. Где ће те бо ље?

Коло среће се окреће

ће. Са мо тре ба ма ло ма ште и до бре во ље. Во љу ће те си гур но има ти, јер ако не што не за ра ди те, је ди но што ће вам пре о ста ти је пла ка ње са по чет ка при че. Ево што вам је чи ни ти ако се на ђе те у та квој не при јат ној си ту а ци ји.

Ле пен ски Вир и у бли зи ни при род не ле по те Ђер дап ске кли су ре та ко да је са ма по се би вр ло по год на за це ло днев ни из лет за це лу по ро ди цу.

После купања

Шворц, а на путовању

е ро ват но не ма ни шта го ре не го ка да нам не ста не ло ве на пу то ва њу. Дру га др жа ва, не ма род би не да би по за ми ла ко ји нов чић, а ва ма су пра зни џе по ви. У та квим си ту а ци ја ма је све што мо же те се сти и пла ка ти над те шком суд би ном. А мо жда и не. По сто је на чи ни на ко ји се кин та мо же за ра ди ти и ако ни сте код ку -

о сле Сме де ре ва, на ста вља ју ћи Ду на вом па све до из ла за ре ке из Ср би је на ла зи мо још три твр ђа ве, од ко јих је нај о чу ва ни је и нај по зна ти ја она у Го луп цу. До свих се мо же сти ћи и ауто мо би лом и од лич не су де сти на ци је за дан у при ро ди са уку сом исто ри је. Нај по зна ти ја Го лу бач ка твр ђа ва на ла зи се у бли зи ни ар хе о ло шког на ла зи шта из пра исто ри је

Зад њи евро је у џе пу а ви сте коц кар у ду ши. На ђи те не ки ра чу нар са ин тер не том, отво ри те стра ни цу он ли не по ке ра и оку шај те сре ћу. Ово је са мо за кри тич не слу ча је ве и за оне ко ји не сви ра ју и не же ле да ра де. Не га ран ту је мо да ће ова ме то да за ра ђи ва ња ус пе ти, али шта вам је пре о ста ло? Па има те у џе пу са мо је дан евро.

До последње капи Дај те крв – воз до ку ће је то тал но скуп, а све што ће се до го ди ти ако да те крв је ма ло вр то гла ви це. Уз то спа ша ва те жи во те, сто га не бу ди те па пак и дај те крв.

Рециклирајте Спа ша ва ње око ли не се ис пла ти у да на шње вре ме. Рас пи тај те се ка ко се од но се са пла стич ним бо ца ма, ко ли ко их на пла ћу ју и ба ци те се у кан ту за сме ће. Мо жда је не ки ма ис под ча сти да ко па ју по сме ћу, али за пам ти те да спа ша ва те пла не ту Зе мљу, а не што ће те и за ра ди ти.

Фетислам тврђава – лепа али прилично запуштена

ђа ву и оја ча ли је да би је при ла го ди ли за бит ку ва тре ним оруж јем. Ова твр ђа ва, у фор ми не пра вил не зве зде пе то кра ке, из у зет но до бро је очу ва на.

Голубачка тврђава Ова твр ђа ва са де вет ку ла на ста ла је у 14. ве ку на ли ти ци из над Ђер дап ске кли су ре. Тврђава Рам је најмања тврђава на току Тај из у зе тан по ло - Дунава кроз Србију жај чи ни је јед ном од нај у пе ча тљи ви јих твр ђа ва на Тур ци 1524. На зва ли су је Фе ти Ду на ву и сим бо лом Ђер да па. слам, што зна чи „по бе да Исла Њо ме су нај пре вла да ли срп ски ма“ и по де ли ли је на два де ла – де спо ти, а Тур ци су је осво ји ли Ма ли град и Ве ли ки град. Ка ко у 15. ве ку. Да нас је ве о ма по пу - се прет по ста вља, Ма ли град је лар на и због сво је по ве за но сти био ар ти ље риј ска ба за ко ју су са Ле пен ским Ви ром, дра го це - шти ти ле кру жне ку ле. На ка пи ја ма ко је во де у твр ђа ву по ста ним ар хе о ло шким на ла зи штем. вље не су мер мер не пло че у сла Тврђава Фетислам ву сул та на Мах му да II. Ову твр ђа ву на Ду на ву, бли зу Kraj да на шњег Кла до ва, по ди гли су Извор: www.srbija.travel

НАЈМЕСТА ЗА ОПУШТАЊЕ

Г

Португласко село или литице Шкотске...

одишњи одмор за многе представља опуштање и мир. Поготово ако је свакодневни живот испуњен стресом и бројним обвезама. Због повећане потражње за оним местима која заиста гостима пружају мир и одмор, изата је књига „101 путовања за душу = опуштање и уживање у целом свету“, која се нажалост не може набавити код нас, али зато вам представљамо смирене оазе света. Без стреса, гарантовано. У топ десет места која пружају одмор од свакодневних обвеза је Балтрум у Немачкој, мало острво у Северном мору који је дуго свега пет километара. На острву су забрањени аутомобили, а у понуди хотела налазе се курсеви јоге, масаже и наравно велнес. Село Иршен у Аустрији познато је по свом зачинском биљу, а броји чак 400 врста. Повратак не-

Бајковито острво Фунен

такнутој природи у Алпима права је оаза мира и тишине. На списку се нашао Ла Клаустра, швајцарски хотел с четири звездице, који је смештен у Аиролу. Хотел се заправо налази у подземним стенама и веома је необичан. Гости пролазе кроз пролаз дуг 200 м како би стигли до просторија које заправо потичу из Другог светског рата. Ла Салина, талијанско острво на североистоку Венецијанске лагуне, заслужено је добио своје место. Густа шума, предивне мале увале, нетакнута природа – летњи одмор без буке и великог броја гостију. Села из прошлости у Португалији

ведете годишњи одмор одсечени од других људи. Помало груба лепота природе је фасцинирана. Њихова туристичка заједница и сама каже да ћете уз њихову обалу једноставно заборавити да бројите дане. Упркос томе што је Ла Грациоза заправо део Канарских отока, ово острво не нуди масовни туризам и његову типичну понуду. Овде се налазе тек неколико смештајних капацитета како би се одржао туризам „за душу“. Данско острво Фунен познат је по својим плажама, али и дворцима који ово место претварају у праву бајку. Он нуди бег од данашњег модерног времена и враћа вас у нека давна времена. У најмање насељеном подручју Француске, Лимусину, туристима се не нуди велика понуда, али

Холандско острво Тексел и током летних месеци пружа уточиште. Широке плаже и дине добродошла су алтернатива његовим шумама. А најбоље ћете га истражити, као и остатак Холандије – бициклом. Кад помислимо на лето, увек видимо море и плаже. Али регија Сентро у Португалу пружа итекако занимљив одмор. Традиционална португалска села нуде у својој понуди бег од трке летњег одмора, Обала Шкотксе на којој време стоји а његови становници гостима пружају и могућност управо у томе лежи његова нетаковладавања традиционалним за- нута чар. Опуштене шетње кроз натима. мала традиционална села, која Оутер Хебридес у Шкотској скривају историјске грађевине право је место ако желите да про- прави су доживљај.

26

А

Тишина, малени Пикасо ствара

пстрактна дела уметнице Елите Андре из Аустралије достижу цену од 25.000 долара, што не би била нека вест да уметница нема само четири године… Девојчица која „брља за петицу” и за хиљаде и хиљаде долара, има само четири година, а већ је светски позната. Недавно је чак отворена њена прва самостална изложба и то у Њујорку. Историчари уметности њена дела пореде са делима Пабла Пикаса „Елита сама бира боје и шта ће сликати”, каже њен отац Мајк Андре. „Темпераментна је и не воли када јој неко говори шта да црта”. Њена мајка Ника каже да је Елита почела да слика са непуних годину дана, а да код куће има свој мали атеље. Њене слике достижу цену између пет и десет хиљада долара. Једна је продата купцу из Хонг Конга за вртоглавих 25.000 долара..

П

GLOBUS

~etvrtak23.jun2011.

олиција у Великој Британији упутила је апел за помоћ у потрази за „гладним и неиспаваним” провалником. Детективи Скотланд Јарда изјавили су да трагају за извесним Џесом Добинсоном који је осумњичен за неколико провала у куће у Викфорду, у северном Лондону. Провалника је британска штампа прозвала „Златокоса”, јер пре него што однесе плен, наједе се, напије и дремне у кући својих „жртава”. „Знамо да је у питању исти човек јер у оба случаја су кревети били размештени као да је неко у њима спавао, а сва храна из фрижидера поједена, пре него што су остале ствари из куће ‘добиле ноге’”, пише у полицијском саопштењу. За разлику од лика из бајке, „Златокосе”, овај провалник није ни најмање безопасан. Он се није зауставаљао само на спавању и „једењу зобене каше”, већ се доводи и у везу са физичким нападом и пљачком уз претњу ножем.

dnevnik

Велики Мудини се прерачунао

М

ађионичар Мајкл Муни покушао је да одглуми легендарног Худинија и то га је умало коштало гла-

ве! Муни се попут Худинија везао у окове који су били причвршћени за аутомобил, али није успео на време да их се ослободи и ту је настао прави хаос, а умало и трагедија. Не успевши да се на време ослободити окова пре него што га је ауто повукао, Муни је задобио вишеструки прелом костију. Муни који користи уметничко име Велики Мудини припремао је спектакуларну тачку на тркама аутомобила у Атланти. Руке је ставио у окове, завезао се за тркачки аутомобил и требао да се ослободити пре него што га ауто повуче, међутим није све ишло према његовом плану. Покушао је да скине лисице, али аутомобил је убрзао и нагло га повукао. Мађионичар је пао на главу и сломио кључну кост,

Наједе се, напије, па вас покраде

чланак, ручни зглоб и неколико прстију, али уз овакву вратоломију, добро је што је уопште жив! „Хвала Богу што сам остао жив”, казао је мађионичар који се тренутно налази у болници у Атланти. Истакао је како је ту тачку већ изводио два пута и то веома успешно. Додао је да ланац није био исправан и да због тога није могао да се извуче на време…

Када куце сурфују...

Ш

есто годишње такмичење паса у сурфовању одржано је на плажи у Сан Дијегу. Стотине паса са својим власницима, љубитељима „јахања” на таласима, окупило се да окуша срећу на плажи Лоус Коронадо Беј. Четвороножни такмичари покушавају да за десет минута ухвате најмање два таласа, а судије оцењују њихову стабилност, дужину сурфовања и

смисао за моду, односно стајлинг. Пси се такмиче у три категорије, подељени по величини, а победу је однео Мајкл Уј са својом женком аустралијског овчара Еби Гирл. Победници добијају плаћени одмор у летовалишту Лоус Коронадо Беј. Сав приход од улазница намењен је хуманитарној организацији која помаже основним школама.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak23.jun2011.

IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097.

28671 U KUM BO RU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefon 021/461-072, 00-382-31-684-719.

29234 UTJE HA, kod Bara, sobe i apartmani. Blizu mora, povoqni. Telefoni: 021/6363291, 064/390-3391, zvati od 14-20 sati..

31317 IZ DA JEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 063/8177065.

31516 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora.

Cena 6 evra. Telefon 00382/32371-657.

30467

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

31465 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

31466

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

31467

27

IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7.

Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805.

30011 LI MAN III, Narodnog fronta 28/IV, izdajem prazan jednoiposoban stan 43m2, kuhiwski elementi, klima, terasa, lift, parking, park.

Telefoni: 062/166-2041, 021/641-7165.

31066 IZ DA JEM dvosoban stan kod Sajma.

Telefoni: 021/444-258, 064/111-3561.

31134 GAR SO WE RA u Tozinom soka~etu na Novom nasequ.

Telefon 503-667.

31226 IZ DA JEM jednosoban stan, 35m2 u centru u ulici Laze Kosti}a br. 15, Novi Sad. Telefon 060/4613-512.

31333 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 063/8877-972.

31408 SA JAM izdajem komfornu dvokrevetnu name{tenu garsoweru, cg. prizemqe 20m2.

120E sa re`ijama - depozit.

Telefoni: 063/161-28-73 i 064/596-58-74.

31428 IZ DA JEM dvosoban (prazan) komforan stan na Bul. J. Tomi}a. Cena 120E/mesec.

Telefon 063/510-792.

31469 IZ DA JEM prazan i odmah useqiv jednosoban stan od 33m2, 100 metara od Suda i Spensa, prevashodno kao poslovni prostor za advokate, ve{take, kwigovo|e i sl, a mo`e i za stanovawe. Telefon 063/54-20-80.

31509 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, terasa, kod @elezni~ke stanice od 1. jula 2011. godine. Telefoni: 021/467-065 i 063/891-4433.

31526

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak23.jun2011.

KU PU JEM garsoweru u Novom Sadu do 22.000 evra. Telefoni: 022/731-475, 064/8423-168.

31397

LI MAN, ukwi`en, useqiv stan od 52m2 po ceni od 46.500. Tel. 636-8429. 15013

NO VO NA SE QE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 636-8429.

15014

SA JAM - ABC centar, odli~an, kompletno renoviran, prazan i odmah useqiv, ukwi`en, 1,0 stan, 32m2.

Tel. 066/941-6-888.

15001 NO VI BU LE VAR, useqiva, nova garsowera od 24m2 sa terasom po ceni od 26.800.

Tel. 063/516-478.

15002 DE TE LI NA RA, ukwi`en 1,0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Tel. 6366952.

15003 PRO DA JEM garsoweru na Detelinari, novu, sun~anu, telefon, kablovska, terasa.

Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom, hitno, povoqno.

Telefoni 063/507-097 i 021/2977-565.

31065

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an, ukwi`en 1,5 stan, bez ikakvih ulagawa za 42.000. Tel. 636-6952.

15004 BU LE VAR OSLO BO \E WA, ukwi`en dobar, 1,5 stan, 47m2, cena 40.000. Tel. 636-6952.

15005 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov, odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Tel. 63-66-952. 15006 CEN TAR, kod glavne po{te, noviji 1,5 stan, ukwi`en, cena 49.500. Tel. 6368429.

15007 GR BA VI CA, Lasla Gala, hitno, nov, useqiv, 2.0 stan od 53m2 po ceni od 47.400.

Tel. 636-8429.

15008 PO VOQ NO prodajem nov dvosoban stan na prvom spratu 49m2, Ul. Marka Miqanova br. 7. Telefon: 063/518-446.

31112 PRO DA JEM dvosoban stan 64m2, u Du{ana Vasiqeva 20, blizu centar, {kola, pijaca, cena 64.000E. Agencije stop. Telefon 021/454-722.

31435

NO VA DE TE LI NA RA, noviji ukwi`en 2,5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Tel. 636-8429.

15009

GR BA VI CA, noviji odmah useqiv 3,0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 69.500.

Tel. 63-68-429.

15010 LI MAN II, odli~an, ukwi`en 2,5 stan na II spratu od 65m2 po ceni od 67.000. Tel. 636-6952.

15011 PRO DA JEM povoqno u centru ukwi`en stan od 70m2 pogodan i za poslovni prostor, kancelarije, ordinacije. Ulica Augusta Cesarca br. 16. Telefoni: 061/110-5525, 021/426-742.

31390

CEN TAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 125.000. Tel. 064/220-9565.

15012

TE LEP, ukwi`ena ku}a od 70m2 na placu od 2.000m2, cena 31.000 evra. Tel. 060/0201-000.

15015 PRO DA JEM obradno zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2. Telefon 063/511-939.

31492 PO VOQ NO gra|evinski placevi, Vezirac, Karaga~a.

Telefon 456-902.

31426

IZ DA JEM lokal u Temerinskoj ulici 52m2, telefon, wc, re{etka, cena 250E. Telefon 064/46-39676.

31209

dnevnik

Posledwi kom{iji

sa mese~nim prometom preko 1.000.000 dinara i obezbe|enim plasmanom.

Te le fon 069/77-87-63.

31417

CEN TAR, ugao Maksima Gorkog i Stra`ilovske ulice, izdajem ~etiri prostorije 80m2, na prvo spratu za ordinacije, kancelarije, predstavni{ta. Cena po dogovoru. Telefon: 063/8142104.

31528 PRO DA JEM ili izdajem lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 061/62144-24.

30974

na{em

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

NAJ PO VOQ NI JA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispuna, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

28289

Salmi Tiboru STO LAR, popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni 897-168 i 062/837-1994.

31403 KLI MA ure|aji - prodaja, ugradwa i servis. Telefoni: 064/141-3551, 021/896-930, Miroslav.

31414 BA GAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegla. Cvijanovi}, Jevrejska 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

31478 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31499

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516 i 064/15725-14.

31530 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

31531

P R O D A J E M pe ka ru u radu

pozdrav

Stevanu Spasojevi}u od stanara iz Radni~ke ulice 31a.

Nada sa porodicom.

31572

31563

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav

Stevan Spasojevi}

Uro{u Ra{i}u Ukiju

1930 - 2011.

od wegovog kapetana Sa{e Stefanovi}a i posade.

O`alo{}ena porodica: supruga Jovanka, sin Milan, snaja Biserka i unuka Qiqana.

31574

Posledwi pozdrav drugaru

31564

Posledwi pozdrav ~ika Ximu

Miodragu Mihailovi}u

]iri ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

30888 IS KU SNA osoba u negovawu starijih lica, negovala bi stariju ili hendikepiranu osobu 24 ~asa. Telefon 063/8655184.

31298 PRO DA JEM „Pepsi” vitrinu 2 m, povoqno, o~uvano. Telefon 065/4294-900.

31354 SO LA RI JUM za lice „filipsov” o~uvan, povoqno. Telefon 065/4294-900.

31355 PE], tri eta`e, prokron, profesionalna, 600E, ledomat 10 l/h, profesionalni vertikalni fri`ider, 400E. Telefon 064/611-73-32. 31396 DVO RED NA ma{ina za {trikawe, Singer. Telefon 063/8796-086.

31485

Sahrana je danas, 23. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Bata i Mila.

od porodice Paro{ki.

31559

31567

3

Posledwi pozdrav Cukinom tati

TROGODI[WI POMEN

Dimitriju - Milenku Damjanovu Sa qubavqu zaborava.

ga

~uvamo

od

\or|u Rali}u

od Tawe i Sini{e.

Wegovi najmiliji.

31561

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Du{anu Leti}u

Posledwi pozdrav sestri

31569

Na{em dragom prijatequ i velikom ~oveku

Milanki Kosti} Uro{u Ra{i}u Pamti}emo sva na{a dru`ewa.

Kolektiv {tamparije „Budu}nost” u Novom Sadu.

59951/P

od Bo`ane i Mileta Vasi} sa porodicom.

31551

Tvoji Zemko i Mirko sa porodicama.

31568

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 81. godini

^ETVOROGODI[WI POMEN

POMEN 23. 6. 2003 - 23. 6. 2011.

Pro{lo je osam dugih godina od kada nije sa nama na{

Zdravko Brki} 23. 6. 2007 - 23. 6. 2011.

Salma Tibor 1930 - 2011.

Posledwi pozdrav

Miodragu Mihailovi}u

Sa neizmernom qubavqu ~uvamo uspomenu na najboqeg mu`a i oca.

Zeka

29

~etvrtak23.jun2011.

Iskreno sau~e{}e wegovoj porodici od Goranovih kolega iz GROS INOX-a.

Porodica Brki} 420/P

Sahrana je u petak, 24. 6. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

31504

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

SE]AWE

Danas se navr{ava godina dana od kako nas je zauvek napustio na{ dragi i voqeni

Tvoji: Amir, Sne`ana i Goran.

O`alo{}ena porodica Salma.

418/P

31558

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Ve} je pola godine od kako nas je iznenada ostavio na{ voqeni i dragi suprug, otac, deda i svekar

Milan Zoranovi} 23. 6. 1991 - 23. 6. 2011.

Jovan Dragosavac Pan~ Slava mu i hvala.

Porodica.

Tvoji najmiliji.

31401 31368

SE]AWE

Milanka Kosti}

23. 6. 2009 - 23. 6. 2011.

Obave{tavamo tu`nog srca rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Fajka Marija Magdolna

\or|e Rali}

1941 - 2011.

Radomir Svorcan 1939 - 2010.

Sahrana je danas, 23. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Bolno je, tu`no i prazno bez tebe.

Ve~no }e{ `iveti u srcima na{im.

O`alo{}eni: suprug, }erka i sin sa porodicama.

Supruga Ratka sa porodicom.

Dve godine bola i tuge za tobom.

K}erka Rozalija sa porodicom.

Sahrana je danas, 23. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: deca Radmila, Petar i Svetlana, unuci Branislava, Sr|an i Predrag, snaja Tawa, zet Du{an i prija Marija.

31547

31562

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. juna 2011. godine, u 79. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

1935 - 2011.

31476

Posledwe sinovcu

zbogom,

na{em

31502

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav od najboqe generacije „Svetozar Markovi}� (79/80)

Na{a draga kuma

Silva Staki} Jovanu Kne`evi}u Draganu Bajovi}u Miodrag Mihailovi} Xim Sahrana je danas, 23. juna 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Verica, sinovi Goran i Dejan, }erka Aleksandra, snaje Qubomirka i Glorija, unuke Jelena i Asai-Vera.

U tu`nom se}awu do kraja na{eg `ivota, ~uva}emo te, Dragane.

Tvoji: stric Krsto i strina Desa.

31560

Miodraga Mihailovi}a Xima

419/P

Sahrana je danas, 23. 6. 2011. godine, u 18 ~asova, na Ka}kom grobqu.

31554

Posledwi pozdrav

Pamti}emo je po plemenitosti i dobroti.

Anka i Milan.

31550

Preminula je u 72. godini na{a draga

Stana Vukosavqev Sahrana je danas, 23. 6. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Uvek }emo te se rado se}ati.

31527

Mila, Estera, Juga, [erika, Curica, Cica, Sawa.

O`alo{}eni sinovi: Zoltan i Robert.

ro|. Tandori

Porodice: Mirilov i Bjelanovi}.

umrla je u Sloveniji, 20. juna, gde }e biti i sahrawena.

Bio si jedan od nas.

Varga Iloni

]iri Igi}u

Privilegija je bila raditi sa tako velikim ~ovekom, koji je 40 godina proveo na ~elu ra~unovodstva Instituta za KVB, PLB i ONK Vojvodine i Ustanove ZP.

ro|. Tandori

31533

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom stricu i deveru

Opra{tamo se od

Varga Iloni

od sestre Er`ike sa porodicom.

31555

31546

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

]iri Igi}u

S qubavqu se opra{tamo od we.

Weni najmiliji: suprug Pera, k}erka Svetlana sa decom Ogwenom i Milicom i sin Darko i snaja Stanka.

od: Slobodanke, Ivana, Jadranke i Sawe sa porodicom.

31552

31549

30

tv program

~etvrtak23.jun2011.

06.30 09.00 09.30 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.05

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Зелени сат Секретарице са шестог Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп.

14.30 На трагу природе

Елизабет Беркли

Малколмова селидба

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

Када је Џину, младом писцу, млада побегла са венчања, он је променио много послова, али је настојао да колико је могуће више пише. Након неког времена појавила се Елизабета, тражећи од Џина да јој помогне да пресели њеног оца. Како је још увек био заљубљен у њу он прихвата ту обавезу, међутим, она поново одлази... Улоге: Бенџамин Ратнер, Џон Невил, Елизабет Беркли, Џеј Брејзо Режија: Бенџамин Ратнер (РТВ 1, 23.30) 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.50 01.50 02.15

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30

Вести Фаца Секретарице са шестог ТВ Дневник Тајна хране: Коморач Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Портрети војвођанских уметника народне музике Малкомова селидба, филм Концерт године 1993 - ЕКВ Српски екран емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп. Космос

Кухињица – мађ. Документ Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Сучељавање (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Циганско срце Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Филм на словачком Језа 2, филм

06.00 06.05 08.00 08.15 08.59 09.50 09.55 10.33 10.55 10.59 11.46 11.51 12.00 12.15 12.30 13.28 15.05 15.15 15.39 15.50 15.54

03.00 03.04 03.14 03.51 04.20 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Горе-доле Вести Сасвим природно Свет риболова Вести Ружна Бети Егзит у покрету Евронет Дневник Спорт плус Тихи сведок Хајде да се волимо 3, филм Вести И ја имам таленат Гастрономад Вести Туђман, Милошевић: Договорени рат? Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Полицијска прича 3: Супер полицајац, филм Вести Тихи сведок Дневник Евронет Егзит у покрету Оперативци Ноћни биоскоп: Игра чекања, филм Вести Гастрономад Свет риболова Око магазин Сасвим природно Горки плодови Верски календар

05.30 06.15 06.30 07.15 08.10 09.00 09.45 11.15 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00 01.10 02.10 02.30

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Сви ти лепи коњи Аурора Када лишће пада Паклена кухиња Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм: Као некад Радна акција Ексклузив Експлозив

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.45 22.50 23.55 00.10 00.16 00.25 01.21

07.00 07.05 08.05 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Тајанствене приче Река наде Вести Храна и вино НС клинци Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Спринт Дунавска салетла Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

Радна акција 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.00 00.30 01.30

Фул Тилт покер Вимблдон студио Вимблдон преглед дана Вимблдон студио Гренд Слем Вимблдон Вимблдон студио Вимблдон преглед дана НБА акција Премиер лига магазин Фул Тилт покер Гренд Слем Вимблдон

Трочлана породица Вељковић, Небојша, Снежана и Ђорђе, живи на Звездари, у старој трошној кући, старој преко 100 година. Руинирани дом, који је некад био магацин, без темеља је и у изузетно лошем стању... Водитељка: Тамара Грујић (Прва, 21.00)

Жељко Обрадовић, интервју Освајањем титуле првака Европе са атинским Панатинаикосом наш стручњак Жељко Обрадовић, само се учврстио на првом месту међу најтрофејнијим тренерима на старом континенту. О тајнама успеха, о свом послу, новим плановима и жељама, за РТС говори Жељко Обрадовић у разговору са Слободаном Шаренцем. (РТС 2, 18.00) 06.47 07.30 07.35 07.49 08.12 08.24 08.52 09.07

17.30 18.00 18.30 19.00 19.51 20.00 22.00 22.47 23.53 00.23 00.53

Слагалица, квиз Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Вечни сјај детињства Како научити математику 2 Српска школа у краљевини Данској Досије икс и окс Великани Енциклопедија Егзит у покрету Играј фудбал, буди срећан Линк У свету Међународно такмичење музичке омладине Верски календар Беокулт Трезор Вечни сјај детињства Како научити математику 2 Српска школа у краљевини Данској Досије икс и окс Великани Енциклопедија Ликовна колонија РТС Егзит у покрету Ово је Србија Породични кругови Иван Босиљчић: То је била љубав Одбојка на песку, репортажа Жељко Обрадовић, интервју Живот и стандарди Метрополис Егзит у покрету Даровница, пренос Ружна Бети Видик Контекст Савремени писци Егзит интерактив

07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00

Маратон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Састанак са смрћу Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм: Добра година Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Спан Друга страна Србије Коферче Милица²

09.32 09.39 09.47 09.53 10.00 10.30 11.00 11.59 12.20 12.29 12.56 13.56 14.24 14.38 15.03 15.10 15.19 15.26 15.50 16.00 16.38 17.05

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 10.50 11.10 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35

Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Филм: Заташкавање Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Филм: На удару Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Авганистански витезови 01.45 Укључење у Инфо канал

На удару У малом граду у Луизијани, локални шериф, заједно са стриптизетом из Њу Орлеанса, покушава да реши убиство транссексуалца које је неко покушао да заташка. Што се шериф и стриптизета више приближавају коначном решењу, њихови властити животи су у све већој опасности... Улоге: Били Боб Торнтон, Патриша Аркет, Села Вард, Вилијам Деван Режија: Роби Хенсон (Б92, 21.00)

Хор сленд Цр та на се ри ја ко ја пра ти гру пу де це ко ја по се ћу ју Хор сленд, ранч за ко ње, кроз низ аван ту ра у ја ха њу , уче њу и ве ли ком на по ру да са сво јим ко њи ма уђу у свет так ми че ња. (Хе пи, 10.35) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести 2. светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама 2. светски рат, док. програм Вести Ризница Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин Ризница Стаљин, докудрама

Патриша Аркет

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 02.45

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Позови великог брата Забрањена љубав Сестре Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат - преглед дана Црна хорника Филм: Неудата белкиња 2 Филм: Под сталном паљбом

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak23.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

ЕКО НОМ СКИ УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА

Пи ше: Ман сур Ол сон 07.00 09.12 10.11 11.01 11.15 12.00 12.30 13.17 14.20 14.50 15.40 15.53 16.47 17.29 18.22 18.37 19.30 20.12 21.09 21.44 23.09 00.21 02.12

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Живот: Сисари, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Берлинска сага Пустоловина у Хрватској, док. серија Хрватско пролеће, док. серија ХАЗУ портрети Алиса Судбине: Сведок истине, док. филм Све ће бити добро Код Ане 8. спрат, ток шоу Дневник 1 против 100, квиз Разред 2011. Репортери - избор Победници, док. филм Чарли и фабрика чоколаде, филм Закон и ред

Ло ра Рем зи

За вет ћу та ња За сту ден те Спен сер ака де ми је, си но ви Ип свич су нај бе зо бра зни ји мом ци у кам пу су. Али то ни је је ди на ова ствар ко ја их по ве зу је. Они за јед но де ле тај ну, јер су они по том ци 300 го ди на ста рог дру штва ве шти ца из 17. ве ка... Уло ге: Сти вен Стрејт, Ло ра Рем зи, Се ба сти јан Стан, Теј лор Кич, Чејс Кра форд Ре жи ја: Ре ни Хар лин (Но ва ТВ, 23.25) 08.05 Неустрашиви Скуби ду 08.25 Бумба, цртани 08.45 Томица и пријатељи, цртани 09.25 Победа љубави 11.20 Чувар правде 12.15 ИН 13.00 Победа љубави 15.00 Кад лишће пада 16.00 Бег 17.00 Вести 17.25 ИН 18.05 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.05 Кад лишће пада 21.05 Бег 22.00 Проверено 23.05 Вечерње вести 23.25 Завет ћутања, филм 01.15 Тудори 02.20 Опасна игра 03.15 Острво смрти 04.00 Езо ТВ 05.00 Глас смрти 2, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Хероји, култ и кухиња Лов на Цареве крстарице Азијске монархије Египат Мрачна страна Микеланђела Каћуша – мала жена у великом рату Мистерија неуредних ратника 2. св. рат у боји Хероји, култ и кухиња Путовања и открића Џез баронеса Мистерије историје Изгубљени древни градови Прохоровка: Кроћење тигра Деца Стаљинграда Пирамиде смрти 2. св. рат у боји Хероји, култ и кухиња Путовања и открића

Шумска вештица Дигсвил 5. Ози Бу – сезона 1 Трнова ружица Дигсвил 6. Екстремисти Пут око света Звезда водиља Болничарка Бети Горштак 2. Чикаго Секси медицинске сестре 4. Љубавне лекције Колачић судбине

06.00 Ванредне мере 07.40 Пријатељство!

09.25 Голи пиштољ 33 1/3: Коначна увреда 10.50 Чаробњаков шегрт 12.35 Све је могуће 14.20 Живети пуним плућима 15.55 Додела награда европске академије за филм 2010 17.25 У ваздуху 19.10 Царство порока - Лепотица 20.05 Са дипломом у џепу 21.35 За Неду 22.45 Клетва 3 00.15 Мистерије Питсбурга 01.55 Панишер 04.00 Проповедници 05.30 Аватар: Стварање Пандоре

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.10

Закон и ред Судија Ејми Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Скривени злочини Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Брик Лејн Последњи Мохиканац Медијум

06.30 Врата раја 07.25 Драгон бол З 07.50 Езел 08.55 Ексклузив Таблоид 09.35 Вечера за 5 10.45 Аурора 11.45 Наследници 12.40 Кобра 11 13.35 Крв није вода 14.30 Врата раја 15.30 1001 ноћ 17.05 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Језикова јуха 00.00 РТЛ Вести 00.15 Завера 01.55 Астро шоу 02.55 Биг брадер

СЕ РИ ЈА

За ве ра

Џо ни Деп

Чар ли и фа бри ка чо ко ла де Чар ли Бу кет жи ви у тро шној ку ћи ци ван гра да с ма мом, та том, две ба ке и дво ји цом де да. Та та му је сла бо пла ће ни про на ла зач, а де до ви и ба ке по цео дан ле же у јед ном кре ве ту, јер их ви ше и не ма ју. Ма ма се бри не о сви ма и тру ди се да их пре хра ни упр кос не ма шти ни. Чар ли јев сан је да јед ног да на уђе у нај слав ни ју фа бри ку чо ко ла де на све ту... Уло ге: Џо ни Деп, Фре ди Хај мор, Деј вид Ке ли, Хе ле на Бо нам Кар тер, Ноа Теј лор Ре жи ја: Тим Бар тон (ХРТ 1, 00.21)

08.14 08.42 09.04 09.14 09.29 10.00 11.54 13.29 13.59 15.35 16.18 16.42 17.08 17.55 18.44 19.20 19.51 20.00 20.50 22.49 23.33 23.44 00.10 00.51 01.13

Жутокљунац Дворац играчака Изнад црте Кокице Плесне ноте Винагора: Тијелово, пренос мисе Вуковар: Бонофест, снимак Трава зелена Флика, филм Ружна Бети Шампањац Џејмса Мартина, док. серија Сити Фолк 2011 Бостонско право 4 Шаптач псима Позориште у кући Гаража Хит дана Браћа и сестре Чарли и фабрика чоколаде, филм Закон и ред Дневник плавуше Холивудска шквадра 1 Додир живота и смрти Два и по мушкарца Прави играчи

06.00 Троје се вратило кући 08.00 Повратак у будућност 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Затворски воз 13.00 Невероватне приче 13.30 Чудовиште из уклетог мора 15.20 Повратак у будућност 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Невероватне приче 19.00 Амерички вукодлак у Паризу 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Ноћ гурмана 00.00 Смрт чека у сенкама 01.50 Бакља

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Чаура: Повратак Повратак у живот Госпођа Софел Улице Малибуа У добру и у злу Експлозивна мисија Моћни ветар Случајни шпијун Паклени хотел Микалијина хроника Подешена

Вој ко вић са зна је да је Ди ја на до би ла до ја ву о мо гу ћем ме сту бо рав к а за шти ће ног све до ка, ше фа ПОА-е, ко ји је до био иму ни тет у слу ча ју уби ства пре ми је ра, па од лу чи да се на ђе са њом... Уло ге: Ро берт Кур ба ша, Зи јад Гра чић, Је ле на Ве ља ча, Пе тар Ћи ри то вић, Ба не То ма ше вић, Ду шан Бу чан, Ле на Бог да но вић, Бра ни слав Ле чић Ре жи ја: Ро ман Ма је тић (РТЛ, 00.15)

Ле на Бог да но вић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом 22.50 Иза решетака у туђој земљи 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Трке коња Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал

Ду га бри тан ска бо лест

М

ноге људе збуњује загонетна пропаст вели- ма. Њена стопа раста је доиста заостајала иза оне у веких царстава или цивилизација и зачуђујући ћини земаља још од последње две деценије 19. века. успон до богатства, моћи, или културних доДоходак по глави становника у Великој Британији сад стигнућа претходно периферних или непознатих нароје сигурно нижи него у већем делу Западне Европе. За да. Пропаст Римског царства на западу и пораз који су последњих десет година, најмање, Британију такође му нанела раштркана племена која се иначе не би ни погађа релативно знатније повећање, како инфлације, помињала, само је један од много збуњујућих приметако и незапослености у поређењу са земљама као што ра. У неколико наврата задивљујућа кинеска царства су Немачка и Јапан. Спори раст и друге потешкоће су се урушавала толико да су могла постати плен далебританске економије навели су многе људе у Британико мање бројних или напредних народа, попут Монгоји, као и у другим земљама, да говоре о „британској ла, или пасти у бунама сиромашних сељака из далеких болести“. провинција. Шачица Шпанаца је уништила царство И унутар САД има истовремених драматичних Астека, а њихове велелепне пирамиде и градови препримере опадања и раста. Државе североистока и пуштани су дивљини. Образац се није много разликостаријег средњег истока, а нарочито тамошњи велики вао ни у Андима, или камобџанском Ангкор Вату. Био градови, доживели су велики пад у одно су на остатак је присутан међу грчким градовима-државама у време земље. За длаку избегнути банкроти Њујорка и КлиХеродота, који је рекао да су „многи некад велики гравленда само су крајњи показатељи општег пада реладови изгубили свој значај, а опет да су многи који су тивног дохотка по глави становника и исељавања љусада велики некад били безначајни„. Али многа безначајна племена су се уздигла до великих висина. Медитеран није доживео пуни процват у страхопоштовања вредном египатском царству већ међу пре тога безначајним народима Јонског полуострва. Територије великих градова-држава Грчке на крају су, наравно, преузели Римљани, који су пре својих задивљујућих освајања били једва приметан народ. Цивилизација западног хришћанства, која је до краја 19. века освојила превласт над читавим светом, изникла је на темељима средњовековних заосталих и хаотичних друштава, неспособних чак и да се одбране од најезде муслимана, Мађара и Викинга. Делови западне Европе који су предводили напредовање Запада били су чеШа ка Шпа на ца рас ту ри ла цар ство Асте ка сто области раније периферне и ди у индустријским државама североистока и среднезанимљиве; центар раста у 17. веку биле су северне њег запада. Већина држава на западу и југу, насупрот провинције Низоземља, које никад нису биле значајне томе, брзо су се развијале за по следњих неколико деили богате и тек што су избегле да падну под власт ценија. Шпаније. У 18. и почетком 19. века Енглеска је, а не далеко већа и снажнија Француска, изнедрила индуБрзи раст француске економије у послератним гостријску револуцију. У другој половини 19. века упра- динама заиста је изузетан. Не само да је Француска во су тако дуго нечујна Немачка и поражена и окупирана у Другом далеке бивше колоније у Северсветском рату – током мање од Ци в и л и з а ц и ј а за п ад н ог ној Америци, пре него Британско два века ова земља је доживела хри шћан ства, ко ја је до царство које је било на свом врнеке од највећих и најдужих рехунцу, ту револуцију довеле до волуција у људској историји, мекра ја 19. ве ка сте кла најдаљих граница. њала је уставе као да су периодо ми на ци ју над це лим Нарочито након Другог светдичне публикације и четири пусве т ом, из н и к ла је на ског рата успони и опадања нису та претрпела делимичну или те ме љи ма за о ста лих и толико мелодраматични као описи потпуну окупацију. Чак и у поха о тич них дру шта ва, догађаја у древним цивилизацијаслератном периоду, претеће рема, но нису ништа мање загонетволуције и страховања да Народне спо соб них чак и да се ни, али јесу бржи. По окончању ни фронт не дође на власт проуод б ра н е од на ј е з де Другог светског рата, привреде зроковали су известан одлив каму сли ма на, Ма ђа ра Немачке и Јапана биле су уништепитала. Али у Француској је и Ви кин га не те су се аналитичари питали да 1970. доходак по глави становли ће ове тешко поражене земље ника био већи него у Великој бити у стању себи да обезбеде чак и основне потребе за Британији, отприлике исти као у Немачкој, и само чеживот. А оне су доживеле „економско чудо“ и данас су твртину мањи него у САД? међу најнапреднијим земљама у свету. Привреде НеФранцуска и Западна Немачка, уз Италију и три земачке и Јапана нису само доживеле велики раст док су мље Бенелукса, основале су Заједничко тржиште 1957. те земље обнављале своје фабрике и враћале се на Запањује колико брзо се развило тих шест земаља. Оне предратни ниво дохотка већ такође (чак и много брже) су се развијале брже од Аустралије, Новог Зеланда, и након што су се опоравиле и премашиле претходно Уједињеног Краљевства и САД, земаља које су мимоипостигнути ниво тог дохотка. Проблем, рогобатно али шли инвазија и потреси које је доживела поменута смислено називамо стаг фла ци ја, или инфлација комби- „шесторка“. У неким од ових првих земаља чланица нована с неуобичајено високом стопом незапослености, Заједничког тржишта привредни раст је био много бру целини гледано, такође је мање озбиљан у Немачкој и жи шездесетих година 20. века, када је Заједничко тру Јапану него у већини развијених земаља. жиште почело да делује, него током педесетих година, Велика Британија од Другог светског рата показује мада је опоравак од рата до тад био довршен и што је најспорију стопу раста међу развијеним демократијавећ ухваћен корак с неким од безбеднијих друштава. Књи гу Ман су ра Ол со на „УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто, за 870 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak23.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ме сец је упло вио у ваш знак и до нео вам не ми ре, сум ње, про ме не рас по ло же ња и окру же ња. Не ка ко сте емо тив ни ји не го обич но па вас је лак ше по вре ди ти. Нер во за и ис хи тре ност, из не на ђе ња.

BIK 20.4-20.5.

Не до зво ли те да вас дру ги, па чак и ва ма бли ски и дра ги, по ре ме те у оно ме што сте на у ми ли. Др жи те се сво јих прин ци па јер срећ на зве зда је на ва шој стра ни. Са мо тре ба да до вољ но ве ру је те у њу и у се бе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. jun 2011.

Ве зу је те се уз од ре ђе ну бли ста ву осо бу ко ју до жи вља ва те као елик сир до брог рас по ло же ња и ко ја вас пот пу но ува жа ва. То је у ко ре ла ци ји с ва шим си сте мом вред но сти и по слом. Или оба.

Кри зан дан за вас! Не мој те се из ла га ти пре те ра ном стре су, ни ти ја ком сун цу. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и с елек трич ним уре ђа ји ма. Сва ка си ту а ци ја ре вол та и по бу не ће вас ко шта ти. Рас кид.

Ула ском Сун ца у во де ни и та јан стве ни знак Ра ка, окре ће те се по ро ди ци. Мо же те за јед нич ки от пу то ва ти на не ко остр во, на мо ре, или још да ље. Ако не, по вла чи те се у свој дом. Рад у за тво ре ном.

Че твр так мо же би ти не при ја тан уко ли ко оче ку је те не ки вид по мо ћи и по др шке. Ни је вре ме за кре ди те, рад с ту ђим нов цем или не крет ни на ма. Ра ди је од ло жи те са стан ке за су тра. Парт нер ужи ва.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Па зи те да се не по сва ђа те с не ким ту око по дне ва. Иза зва ће те сна жне ути ске и ре ак ци је, што вас лич но не ће ни до та ћи ни по ме ри ти с ме ста. Тре ба да ра ди те са да, а од мор ће до ћи ка сни је.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ју пи тер у зна ку Би ка во ли и тра жи си гур ност, стил и ви сок ни во. Не во ли те ни шта што ни је до вољ но ле по да за до во љи ваш кри те ри јум и оче ки ва ња. Да нас је мо гу ћа аван ту ра, она ко из не ве за ног.

Уко ли ко бу де те од сут ни из до ма у да том тре нут ку, про пу сти ће те не ке си ту а ци је ко је мо гу има ти по сле ди ца. Ипак, уме те и мо же те све да до ве де те на сво је ме сто. Па зи те ко га при ма те у ку ћу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс је про ме нио знак и умар ши рао у ве се ли знак Бли за на ца. То вас до во ди у си ту а ци је до бре и бр зе ко му ни ка ци је, по кре та, пле са, пи са ња и дру же ња. Не крет ни не по ста ју ак ту ел не.

Не бр зај те да нас! Пр во ди ши те, па раз ми сли те шта ће вам из ле те ти као из раз и ми сао. Не ма те до вољ но стр пље ња ни раз у ме ва ња за дру ге. Ра ди је се че те по сво ме. Мо гли би сте не ког оте ра ти од се бе.

Фи нан сиј ски тро шко ви вас из не на ђу ју из да на у дан. На рав но, не при јат но, уко ли ко са ми не ку пу је те не што у че му тре нут но ужи ва те. Не мој те по кла ња ти ни ком ни шта док не ма те до вољ но за се бе.

TRI^-TRA^

Вре ме је за је ло V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

32

Sombor

32

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

33

Zrewanin

34

S. Mitrovica 33 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Ni{

Не ка да шњи су пер мо дел Кла у ди ја Ши фер у 41. го ди ни мр ша ви ја је не го икад. По сле тре ћег по ро ђа ја бив ша ма не кен ка пле ни па жњу из у зет но мр ша вом ли ни јом, док је у да ни ма нај ве ће сла ве би ла оми ље на због ис так ну тих обли на. Кла у ди ја Ши фер сни мље на је у шет њи ули ца ма Лон до на са су пру гом Ме тју ом Во ном и упр кос ле жер ном из да њу, пар ни је мо гао да про ђе не за па же но. Кла у ди ју је не мо гу ће не при ме ти ти, пре све га због вит ке ли ни је и ма не кен ског хо да. Иако је већ го ди на ма ван пи ста, Кла у ди ја је и да ље вит ка, али из гле да да је у зад ње вре ме ма ло пре те ра ла јер је да нас мр ша ви ја не го у да ни ма нај ве ће сла ве.

35

Evropa

и Врло тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб про мен љив, ују тру ју жни, по под не за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра Rim 18, мак си мал на до 33 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и вр ло то пло. Кра јем да на и у но ћи ка пет ку на се ве ру Вој во ди не мо гу ћи ре ђи ло кал ни пљу ско ви. Ве тар слаб до уме Cirih рен ју жни и ју го и сточ ни, по под не за пад ни. При ти сак око нор ма ле са тен ден ци јом опа да ња. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 34 сте пе Berlin на.

Be~ СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло. Кра јем да на и у но ћи ка пет ку на се ве ру Вој во ди не мо гу ћи ре ђи ло кал ни пљу ско ви. Ве тар слаб до уме рен ју Var{ava жни, по под не ју го за пад ни. При ти сак око нор ма ле са тен ден ци јом опа да Kijev ња. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 35 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так вру ћи на у цен трал Moskva ним и ју жним пре де ли ма, а на се ве ру Ср би је осве же ње са ло кал ним пљу ско ви ма. У су бо ту за хла ђе ње у свим кра је ви ма са крат ко трај ном ки шом уз Oslo по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У не де љу све же за ово до ба го ди не и ве St. Peterburg тро ви то. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о- ро ло шка си ту а ци ја из над на шег под руч ја је не по вољ на због ве о ма то плог вре ме на. Те го бе су мо гу ће код хро нич них бо ле сни ка, као и за мор, пад кон цен тра ци је и гла во бо ља. Пре по ру чу је се, и здра ви ма и обо ле ли ма, стрикт но при др жа ва ње са ве та ле ка ра, из бе га ва ње ду жег из ла га ња то пло ти, као и аде кват на за шти та од УВ зра че ња. Уче сни ци ма у са о бра ћа ју је нео п ход на мак си мал на па жња.

33 28 19 19 23 21 22

VIC DANA Пи та ли Ла лу за што се оже нио же ном ни ског ра ста.

- Зна те - ре че он - кад се би ра зло, увек ва ља ода бра ти нај ма ње.

31 24 19 23

Atina

32

Pariz

20

Minhen

18

Budimpe{ta

29

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

113 (29)

Slankamen

204 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

177 (19)

Zemun

257 (-14)

Bogojevo

172 (15)

Pan~evo

276 (-14)

Ba~. Palanka

177 (5)

Smederevo

452 (-14)

Novi Sad

156 (0)

Tendencija porasta i opadawa

TISA N. Kne`evac

195 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

262 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacuje

Titel

197 (-5)

NERA

Hetin

82 (4)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacuje

S. Mitrovica 115 (-18) Beograd

Kusi}

205 (-15)

48 (0)

Re{ewe iz pro{log broja