Dnevnik 23.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 23. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23474 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI POKRAJINSKI POSLANICI JU^E SELI U SKUP[TINSKE KLUPE

Paj ti}: Do go vo ri o re pu bli~ koj vla di ukqu ~u ju i LDP i URS Foto: N. Stojanovi}

str. 3

OSIM ME DIJ SKIH SPE KU LA CI JA, NE MA VE STI O NO VOJ SRP SKOJ VLA DI

I{tvan Pas tor na ~el u vojv o| ans kog parl am ent a

str. 3

PO ^E LA @E TVA HLEB NOG @I TA, A ^E KA SE OT KUP NA CE NA

Ko }e u pre mi jer sku fo te qu?

str. 2

TU @I LAC ZA RAT NE ZLO Î NE VLA DI MIR VUK Ê VI] SA OP [TIO DA JE OT KRI VE NO 13 PO MA GA Â U SKRI VA WU MLA DI ]A, KA RA YI ]A, @U PQA NI NA I HAYI]A

P{e ni ca kre nu la Ja tak i ge ne ral od 17 di na ra a tre ba voj ne oba ve {taj ne da stig ne do 23 slu `be str. 6

NASLOVI

Ekonomija

str. 15

UPIS U SRED WE [KO LE

Vojvodina

4 Privreda bankama du`na dvadeset milijardi evra 5 Iz svetske banke poru~uju: Srpsku ekonomiju mo`da strefi infarkt

@al be pro {le, u po ne de qak ko na~ ni re zul ta ti

str. 13

Poqoprivreda 11 Radnici {tamparije u Zrewaninu prodaju imovinu da bi pre`iveli

DE^ J E SE L O U SREMSKOJ KAMENICI OBE L E @ I L O 37 GO D I N A PO S TO J A W A

Crna 6 Ceo Ruski Krustur se upla{io bankrota fabrike „ABC fud”

Novi Sad 8 Novosa|ane spas od vru}ine ko{ta od 1.200 do 1.900 dinara dnevno 9 Tezge i lokali „Tr`nice” ostali bez zakupaca

14 Bomba{ki napad ju~e u podne u centru Beograda, jedna osoba poginula

Qub av izv od i na prav i put

str. 7

str. 16 – 20

SPORT

n ODBOJKA[I SRBIJE PORA@ENI OD KUBE

n NOLE NA STARTU S FEDEREROM

n MAJAMI PRVAK NBA LIGE

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 29 °S

POLiTikA

subota23.jun2012.

SPS UCE WU JE BU DU ]E KO A LI CI O NE PART NE RE U ZREWANINU

Ske la uz dr ma la ko a li ci ju Po ku {aj lo kal ne sa mo u pra ve u Zre wa ni nu da za po~ ne pri prem ne ra do ve na ure |e wu zgra de ne ka da {weg Ko mi te ta, {to je pod ra zu me va lo i po sta vqa we ske le, raz log je

zbog ~e ga So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je ni je u ~e tvr tak pot pi sa la ko a li ci on i spo ra zum s De mo krat skom stran kom, Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Sa ve zom voj vo |an skih Ma |a ra o bu du }oj grad skoj vla sti! Ta ko gla si zva ni~ no obra zlo `e we zre wa nin skih so ci ja li sta za {to se pre kju ~e ni su po ja vi li u Mul ti me di jal noj sa li Grad ske ku }e i na una pred za ka za -

da pot pi {e ko a li ci o ni spo ra zum, iz raz lo ga {to su ~la no vi Iz vr {nog od bo ra za te kli ru `nu sli ku is pred zgra de Ko mi te ta, nad ko jom se jo{ uvek vo di imo v i n s k o p r a v n i spor. Iz re vol ti ra ni tom sli kom, ni su da li man dat pred sed ni ku da pot pi {e ko a li ci o ni spo ra zum – iz ja vi la je na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra GrO SPS-a @a na [a ho vi}. Od bi ja we so ci ja li sta da u ovom tre nut ku, upr kos do go vo ru s de mo kra ta ma i li ga {i ma, pot pi {u ko a li ci o ni spo ra zum, po we nim re ~i ma, ne zna ~i da se pre go vo ri od la `u. – Oni }e bi ti na sta vqe ni, s tim {to }e u bu du }i ko a li ci o ni spo ra zum u}i i po slov ni pro stor SPS-a u Zre wa ni nu. Vrh par ti je je oba ve {ten o ovo me {to se de {a va i @eq ko Ma lu {i} ima pu nu po dr {ku od o zgo – re kla je @a -

SNS: Zlo u po tre ba Grad ske ku }e SNS je ju ~e osu dio, ka ko je is ta kao, zlo u po tre bu grad skih in sti tu ci ja Zre wa ni na od De mo krat ske stran ke. „DS je u ~e tvr tak odr ào stra na~ ku kon fe ren ci ju za no vi na re u Mul ti me di jal noj sa li Skup {ti ne gra da Zre wa ni na ~i me je po ka zao da Grad sku ku }u do ì vqa va kao svo je vla sni {tvo, a ne kao in sti tu ci ju gra da i svih Zre wa ni na ca. Po sta vqa mo pi ta we gde se sa kri vao Mi le ta Mi haj lov dok je Grad ska ku }a naj gru bqe zlo u po tre bqa va na u par tij ske svr he„, na ve de no je u sa op {te wu SNS-a. nom sa stan ku ozva ni ~i li sa rad wu s de mo kra ta ma i li ga {i ma. Imo vin sko prav ni spor nad zgra dom Ko mi te ta, u ko joj su stra na~ ke pro sto ri je SPS-a, tra je du gi niz go di na, i dok dr à va tvr di da su is ko ri {}e ni svi prav ni le ko vi i da je obje kat, pra vo sna `nom iz vr {nom pre su dom, pri pao woj, do tle so ci ja li sti uve ra va ju da po stu pak jo{ ni je okon ~an. Od lu kom Re pu bli~ ke vla de zgra da je da ta na upra vqa we i ko ri {}e we gra du Zre wa ni nu, a o~e ku je se da usko ro dr à va i pre ne se vla sni {tvo na lo kal nu sa mo u pra vu. Sto ga su ove ne de qe po ~e li pri prem ni ra do vi za te meq nu re kon struk ci ju zda wa jer je na me ra gra da da, na kon sre |i va wa, u obje kat bu du use qe ni se di {te Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga i sve re pu bli~ ke in spek ci je. Ali, ta kav raz voj do ga |a ja ni je se svi deo so ci ja li sti ma. – Pred sed nik Grad skog od bo ra @eq ko Ma lu {i}, ka ko je do bio man dat od Iz vr {nog od bo ra GrO SPS-a da vo di pre go vo re, ta ko mu je u ~e tvr tak i us kra }en man dat

na [a ho vi}, uz na po me nu da SPS ne vr {i ni ka kvu op struk ci ju i da je si gur no da }e is hod bi ti do bar za ovaj grad. Na pi ta we “Dnev ni ka” da li je po nu da ~la na Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Go ra na Kne `e vi }a o bu du }oj ko a li ci ji iz me |u so ci ja li sta i na pred wa ka, upu }e na SPS-u u sre du, sa mo dan pre na ja vqe nog pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma s DS-om, LSV-om i SVM-om, na bi lo ko ji na ~in uti ca la na pre kju ~e ra {wu od lu ku SPS-a, @a na [a ho vi} je od go vo ri la od re~ no. – Ne, to su obi~ ne spe ku la ci je. SNS ni na ko ji na ~in ne uti ~e na pre go vo re – do da la je ona. Zre wa nin ski na pred wa ci, me |u tim, ju ~e su po zdra vi li od lu ku SPS-a da ne pot pi su je ko a li ci o ni spo ra zum s DS-om i LSV-om, na vo de }i da ti me so ci ja li sti {ti te iz bor nu vo qu Zre wa ni na ca ko ji su ve }in ski po dr `a li pro me nu, a ne op sta nak do sa da {we grad ske vla sti. @. Ba la ban

Ku la do bi la no vu vlast Po sle me sec da na od ka da je za ka za na kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne Ku la i pet ne u spe lih po ku {a ja, no vi sa ziv lo kal nog par la men ta je ju ~e do bio pred sed ni ka. Tu funk ci ju }e u na red ne ~e ti ri go di ne oba vqa ti Sne `a na Mr ka ji} iz re do va So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, dok je za za me ni ka pred sed ni ka SO Ku la iza bran Ne nad Tr bo vi} s li ste „Pre o kret“. Od ukup no 37 od bor ni ka, ko li ko bro ji lo kal ni par la ment u Ku li, pred sed ni cu je po dr `ao 21, dok je za we nog za me ni ka gla sao je dan od bor nik vi {e. Iz bo rom pred sed ni ka i za me ni ka pred sed ni ka u kul skom par la men tu je po tvr |e na no va vla da ju }a ve }i na ko ju ~i ne DS, SPS–JS, „Pre o kret“ i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra. S ob zi rom na to da je gla sa we za iz bor naj vi {ih funk ci ja u SO Ku la bi lo taj no, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, „za„ su gla sa li od bor ni ci vla da ju }e ve }i ne, a pro tiv su bi li od bor ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je. To kom sa mog gla sa wa po seb no je

za ni mqi vo da su od bor ni ci stra na ka no vo for mi ra ne vla da ju }e ve }i ne jed ni dru gi ma pri ka zi va li gla sa~ ke li sti }e sa za o kru `e nim ime nom kan di da ta. No vo o i za bra na pred sed ni ca kul skog par la men ta je od mah na kon stu pa wa na du `nost za ka za la van dred nu sed ni cu, ko ja je odr `a na istog da na, na ko joj su od bor ni ci iza bra li pred sed ni ka op {ti ne, za me ni ka pred sed ni ka op {ti ne i ~la no ve Op {tin skog ve }a. La zar Gre ber (DS) je s 28 gla so va od bor ni ka iza bran za pred sed ni ka op {ti ne Ku la, dok }e we gov za me nik bi ti Ka roq Val ka (SVM). No vo Op {tin sko ve }e ima }e de vet ~la no va, i to ~e ti ri iz re do va De mo krat ske stran ke: Sla voj ka Pe ri}, Ra de Zlat ko vi}, Ne ma wa Ra ji} i Ne ma wa Bo ki}, tri iz Ko a li ci je SPS–JS-a: Smi qa na Vu ke li}, Alek san dar Vra ki} i Sre} ko To pi}, kao i dva ~la na Ko a li ci je „Pre o kre ta“ i SVM-a: Ana Ro di} i Ga bri je la Va ra gi}. M. Ke ko vi}

dnevnik

OSIM ME DIJ SKIH SPE KU LA CI JA, NE MA VE STI O NO VOJ SRP SKOJ VLA DI

Ko }e u pre mi jer sku fo te qu? êl ni ci So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i}, Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} i Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} tre ba lo je ju ~e po pod ne da raz go va ra ju s pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em o for mi ra wu no ve vla de. Ka ko ja vqa ju do bro oba ve {te ni me dij ski iz vo ri, ~el ni ci Ko a li ci je SPS–PUPS–JSa }e na tom sa stan ku od Ta di }a za tra ì ti od go vor na pi ta we da li je DS spre man da na pra vi vla da ju }u ve }i nu u ko ju bi bi li ukqu ~e ni i Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, re ~e no je agen ci ji Be ta u toj ko a li ci ji. Te le vi zi ja B-92 ju ~e je ja vi la da je „ru ko vod stvo SPS-a od lu ~i lo da se od DS-a zah te va pre mi jer sko me sto za Ivi cu Da ~i }a, uko li ko ta stran ka è li u vla du sa so ci ja li sti ma. Od lu ka o no voj vla di mo `da ve} ve ~e ras na sa stan ku Da ~i}–Ta di}”. U sva kom slu ~a ju, to kom vi ken da bi }e po zna to da li }e se SPS okre nu ti pre go vo ri ma sa SNS-om. Ovaj pre o kret u pre go vo ri ma bio je o~e ki van, s ob zi rom na to da je Srp ska na pred na stran ka so ci ja li sti ma po nu di la go to vo sve {to ta stran ka zah te va – {to ukqu ~u je i pre mi jer sku fo te qu za Ivi cu Da ~i }a. Iz SPS-a po ru ~u ju da }e se pre go vo ri na sta vi ti „ubr za nom di na mi kom”, a to kom vi ken da o~e ku ju se kqu~ ni raz go vo ri pred sed ni ka de mo kra ta, so ci ja li sta i URS-a. Na kon wih }e bi ti ja sno da li }e

Da ~i} s Ta di }em: In ten zi vi ra we raz go vo ra o vla di Li de ri Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a raz go va ra li su po pod ne o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne s pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em i slo `i li se da raz go vo re na sta ve i in ten zi vi ra ju – da bi vla da bi la for mi ra na {to pre. Pred sed nik so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} re kao je po sle raz go vo ra Ta nju gu da je bi lo re ~i o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne, na osno vu ra ni je po stig nu tog do go vo ra, o ci qe vi ma i struk tu ri vla de. – Na {a ko a li ci ja je odav no iz ra zi la sa gla snost da, ako vla da bu de for mi ra na s DS-om – kao naj ve }om stran kom u ko a li ci ji – ta stran ka tre ba da ima me sto pre mi je ra, pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a, i svoj stav ni je me wa la ni ti }e ga me wa ti – is ta kao je Da ~i}. te stran ke for mi ra ti vla du ili }e se SPS okre nu ti pra vqe wu no ve ve }i ne sa SNS-om i URS-om, s ko jim so ci ja li sti ima ju spo ra zum o sa rad wi. U me |u vre me nu se pu tem Ta nju ga ogla sio Ivi ca Da ~i}, ko ji je re -

kao da ne po sta vqa bi lo ka kav ul ti ma tum i da su ta kvi na vo di u funk ci ji da qeg pri ti ska na Ko a li ci ju SPS–PUPS–JS-a. Ipak, u toj in for ma ci ji se ne na vo di da ne }e tra `i ti pre mi jer sko me sto. Ina ~e, ovo je no vi ul ti ma tum ko ji

je po sta vqen de mo kra ta ma u sa mo de se tak da na jer im je ra ni je iz SPS-a po ru ~e no da vla da bez Mla |a na Din ki }a ni je pri hva tqi va. Da ~i} je u iz bor noj no }i, sla ve }i do bar re zul tat na par la men tar nim iz bo ri ma, re kao da se „ne zna ko }e bi ti pred sed nik, ali se zna ko }e bi ti pre mi jer”, ali je ka sni je, to kom ~e tr de se tak da na pre go vo ra o vla di, iz Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a kon stant no jav no sti po ru ~i va no da }e ko a li ci ja bi ti pra vqe na s do sa da {wim part ne rom DS-om. Iz re do va so ci ja li sta se mo glo ~u ti i da je Bo ris Ta di} „naj bo qi kan di dat za pre mi je ra”. Re dak ci ja NIN-a ju ~e je ob ja vi la da je li~ no Mla |an Din ki} po ka zao pa pir Da ~i }e vih su ge sti ja za for mi ra we vla de u ko ji ma ja sno sto ji re ~e ni ca da „Ru si ne `e le Ta di }a za pre mi je ra”. – Srp ska na pred na stran ka jo{ uvek ~e ka od go vor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je u ve zi s even tu al nim for mi ra wem bu du }e vla de – iz ja vi la je ju ~e ~la ni ca Pred sed ni {tva te stran ke Zo ra na Mi haj lo vi}. – [to se ti ~e vla de ne ma ni {ta no vo, ~e ka mo od go vor od SPS-a – re kla je ona, od go vo ra ju }i na no vi nar ska pi ta wa da li je SNS do bio od go vor od so ci ja li sta i da li je bi lo ne kog kon tak ta sa ~el ni ci ma te stran ke. Ona je do da la da, uko li ko bu de ne {to no vo, me di ji }e bi ti od mah oba ve {te ni. i to na po seb noj kon fe ren ci ji za no vi na re. E. D.

Ni ko li}: Vla da {to pre – da ra di za jed no s pred sed ni kom Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po no vio je ju ~e da bi „{to pre tre ba lo for mi ra ti vla du Sr bi je” da bi za jed no s wim ra di la na to me da gra |a ni ì ve bo qe. – Sr bi ja je od lu~ na u na me ri da po mog ne svo jim gra |a ni ma da ì ve mno go bo qe ne go do sa da. Da ì ve mir ni je i sta bil ni je. Da ima ju mno go vi {e po sla. Da je Sr bi ja od lu~ na u na me ri da, bar na Bal ka nu,

bu de ga rant mi ra, sta bil no sti, bez bed no sti i sa rad we. Da bu de ~la ni ca EU. Da na sta vi svo je iz van red ne ve ze s Is to kom, po seb no s Ru skom Fe de ra ci jom – do dao je Ni ko li}. On je Ta nju gu u Ri ju re kao da je tu po ru ku pre neo i svo jim sa go vor ni ci ma na mar gi na ma sa mi ta UN „Rio 20 plus”. – Pred sed nik mo `e ne {to, ali da bi se ko na~ no ostva ri lo ono

{to mi u Sr bi ji `e li mo, o to me mo ra da se po stig ne sa rad wa iz me |u pred sed ni ka i vla de. Ja bih za to vo leo da {to pre ima mo for mi ra nu vla du i da poc ne mo za jed no da ra di mo na to me da u Sr bi ji, ko na~ no, po sle to li ko de ce ni ja, gra |a ni po~ nu bo qe da `i ve – re kao je Ni ko li}. On je ka zao da su me |u we go vim sa go vor ni ci ma bi li „oni ko ji su mo `da ima li po gre {no mi {qe -

we o na ma”, kao i „oni ko ji su od u vek ima li is prav no mi {qe we o na ma”. – Raz go va ra li smo s oni ma ko ji su pri zna li ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, kao i s oni ma ko ji ni su. I, mi slim da je to bio pra vi put, pra vi na ~in, pra va me ra, i da je skup u Bra zi lu Sr bi ja is ko ri sti la na naj bo qi mo gu }i na ~in – za kqu ~io je srp ski pred sed nik.

TVIT CRTICA

Ne ma iz ne na |e wa Ni ju ~e ni ko ni je mo gao sa op {ti ti ko }e ~i ni ti vlast u Sr bi ji u no vom man da tu. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „raz mi {qa“ na „Tvi te ru”: „Ko li ko je na {a po li ti~ ka sce na is pre ple te na ’ta jan stve nim pu te vi ma go spod wim’ – go vo ri ~i we ni ca da je mo gu }a i ko a li ci ja Din ki}–Ka ri}:)„. Pri to me do da je: „Kad je mo gla ko a li ci ja DS–SPS, vi {e me ni {ta u tom po gle du ne mo `e iz ne na di ti, is kre ni da bu de mo :).” Po zna ti TV-no vi nar Pre drag Sa ra pa ima svo ju di le mu: „Da li bi Hi~ kok i Aga ta Kri sti raz u me li srp ski po sti zbor ni pro ces?„, za pi tao se Sa ra pa.

Ta ko mi i tre ba Ni kad po sta ne{ no vo pe ~e ni ~lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je ne pre sta je{ da mi sli{ ka ko da ne {te tu je{ no vac, na ro ~i to onaj ko ji ti je pre te kao na slu `be nom pu tu. Ta ko deo Ni ko li }e vog ti ma Si mo ^u li} pi ta „tvi te ra {e„: „Da li ne ko zna gde mo gu da za me nim ru mun sku va lu tu lej? Ta ko mi i tre ba kad ni sam za me nio na vre me„, „se ki ra“ se ^u li}.

„Sku po” }u ta we Pre ko Otvo re nog par la men ta Sr bi je gra |an stvo je oba ve {e no da od 250 po sla ni ka, u pro te klom man da tu wih 19 ni ka da ni je go vo ri lo to kom mno go broj nih se si ja. Osta je da se vi di da li }e me |u no vo pe ~e nim par la men tar ci ma bi ti na rod nih pred -

stav ni ka ko ji }e ~e ti ri go di ne }u ta ti za vi {e od 1.000 EU me se~ no.

Ki {a oko… Oks for da Ni je „la ko“ ka da si u ino stran stvu. Mla |a na di rek tor ka u Mi {ko vi }e vom „Del ta hol din gu„ Ma ri ja De si vo je vi} po ha |a se mi nar u Oks for du, ali ima svo je „mu ke“. „Ju tros je ov de 11 ste pe ni, za to ni je do voq na ni sva zim ska gar de ro ba ko ju sam po ne la. Mo ra }u da pro bam da ob u ~em sve {to imam od jed nom… A po pod ne se se lim za Lon don. Ta mo je, sre }a mo ja, dva ste pe na vi {e :-). I ta ko |e pa da ki {a...”, za pi sla la je na laj ni Ma ri ja De si vo je vi}. Sli~ ne „pro ble me“ ima i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi}, ko ji je ta ko |e na slu `be nom pu tu. „U Luk sem bur gu 15 ste pe ni! Do `i veh tem pe ra tur ni {ok!„, pri znao je Ra do sa vqe vi} na laj ni.

Po zdra vi ga zdu Pre ko „Tvi te ra„ mo è te sva {ta da sa zna te o po li ti ~a ri ma, pa i to da Mla |an Din ki} ra do od se da u „Aj ri{ pa bu„ na Zla ti bo ru. „Moj omi qe ni lo kal na Zla ti bo ru... Po zdra vi ga zdu u mo je ime :))„, po ru ~io je Din ki} jed nom od svo jih fa no va na laj ni. Pro na {li smo i „pi smo“ova kve sa dr ì ne: „Dra gi Mla |o, do |i te s kwi ì com pa da za vr {i te le po i sred wu-kla vir, kod me ne u kla si, u is toj {ko li! :) :) Ve li ki po zdrav!„ „Auuu... Zar pod sta re da ne? Ni je re al no da to sa vla dam, iako ne sum wam da ste vr hun ski pro fe sor kla vi ra„, „qu ba zno“ }e Din ki}.

Pred sed nik da bu dem Mno ge jav ne li~ no sti ima ju svo je neo stva re ne sno ve. Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac „ma {ta“ na laj ni: „Pred sed nik da bu dem, {ta fe te da pri mam!“ „Pred sed nik da bu dem, sle to ve da vra tim!“

Gla sam za… Sa vet nik do sko ra {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} na pi sao je „za ni mqi vu“ re ~e ni cu na „Tvi te ru„. „Ako ne kad bu de iz bor za naj div ni je qud sko bi }e, mo jih 12 po e na idu Din ki} Mla |a nu„, „krat ko“ }e Kr sti}.

„Pri ti sla” vru }i na Me |u ra znim la `nim „tvi te ra {i ma„, na {ao se i onaj s pot pi som li de ra PUPSa Jo va na Kr ko ba bi }a. „Sa ~e kaj te na for mi ra we Vla de jo{ par da na da pro |u ove vru }i ne, dok tor mi za bra nio da iz la zim na po qe„, „po ru ~io“ je „tvi ter- Kr ko ba bi}„.

Tram pa A ne deq nik „Vre me“ ni je vi {e omi qe no {ti vo gra do na ~el ni ka In |i je Go ra na Je {i }a. „Me wam sve bro je ve ’Vre me na’ od 1. do 1120. za ’Mak smag nus strip’: ’Bio jed nom je dan kraq’ i ’Dru `ba od vi je {a la’. Mo `e i ured nik sku pa...„, za pi sao je Je {i} na laj ni. S. St.

c m y

politika

dnevnik

subota23.jun2012.

N O V I P O K R A J I N S K I P O S L A N I C I J U ^ E S E L I U S K U P [ T I N S K E K L U P E

I{tvan Pa stor na ~e lu voj vo |an skog par la men ta No vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne kon sti tu san je ju ~e, a za pred sed ni ka je iza bran li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor. Pa stor je iza bran na pred log po sla ni~ ke gru pe de mo kra ta „Iz bor za bo qu Voj vo di nu”, i uz po dr {ku 83 po sla ni ka iz svih stran ka ko je }e ~i ni ti par la men tar nu ve }i nu. Pro tiv Pa sto ro vog iz bo ra bi lo je 22 po sla ni ka iz Srp ske na pred ne star nke, dok su ra di ka li bi li uz dr à ni. No vi pred sed nik po kra jin skog par la men ta iz ja vio je na kon po la ga wa za kle tve da }e na toj po zi ci ji bi ti po sve }en to me da se u Voj vo di ni stvo re uslo vi za do sta jan stven ì vot we nih gra |a na. On je po ru ~io i da je vre me da svi po li ti~ ki ak te ri u tom po gle du po~ nu da de lu ju u skla du s onim {to su za go va ra li u iz bor noj kam pa wi, ka da su, ka ko je na veo, Voj vo |a ni ma obe }a va li „pro spe ri tet, auto no mi ju, lo ko mo ti vu raz vo ja...”. – Bit no je {ta se ra di u tom po gle du, a ne ko {ta go vo ri. I to tre ba da bu de me ri lo na {eg de lo va wa – ka zao je Pa stor. On je do dao da je za to spre man da na funk ci ji pred sed ni ka voj vo |an skog par la men ta bu de iz lo èn kri ti ci jav no sti. Obe }ao je i da }e no vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne za se da ti ~e {}e ne go {to je to bi lo do sad i da }e se ba vi ti svim pi ta wi ma ko ja ti {te gra |a ne Po kra ji ne. A po ru ~io je i da }e bi ti otvo ren za sa rad wu sa svim po sla ni ci ma u po kra jin skom par la men tu, bez ob zi ra na wi ho vu stra na~ ku pri pad nost. No vi pred sed nik Skup {ti ne de man to vao je kri ti ke ko je su u ras pra vi iz no si li po slan cii

SNS-a, ko ji su oce ni li da Pa sto ra u iz bo ru na naj vi {u funk ci ju u par la men tu dis kva li fi ku je to {to „sno si objek tiv nu od go vor nost za sta we u voj vo |an skoj pri vre di i po sle di ce pri va ti za ci je”, a zbog to ga {to je u pret hod nim man da ti ma u voj vo |an skoj vla di vo dio te re so re. On je ta ko |e od ba cio na vo de {e fa po sla ni~ kog klu ba na pred wa ka Igo ra Mi ro vi }a da se iz bo rom pred stav ni ka ma -

– Kao ni vi, ni ja ne mam re zer vnu do mo vi nu. A bez bed nost Voj vo di ne od me ne ne tre ba da bra ni te – is ta kao je Pa stor. [ef po sla ni~ kog klu ba de mo kra ta Bo ri slav No va ko vi} oce nio je da Pa sto ra na tu po zi ci ju pre po ru ~u je po li ti~ ko is ku stvo i sprem nost na kom pro mis, te oce nio da }e we gov iz bor „osna `i ti raz voj to le ran ci je u vi {e na ci o nal noj Voj vo di ni”.

Novi i stari predsednik: Pastor i Egere{i

win ske za jed ni ce za {e fa par la men ta u uslo vi ma kad to ne od go va ra po li ti~ koj sna zi we go ve stran ke do vo di u pi ta we kon cept gra |an skog dru {tva u Voj vo di ni i pri me wu je „sta ri re cept kad su funk ci o ne ri ime no va ni po na ci o nal nom kqu ~u”. Pa stor je po ru ~io da ni ko ne mo `e da tvr di da on ni je za in te re so van za pro spe ri tet Voj vo di ne i Sr bi je.

Iako je u po sti zbor nim ra ~u ni ca ma bi lo raz li ~i tih o~e ki va wa me |u sta rim-no vim part ne ri ma u voj vo |an skoj skup {ti ni u po gle du ras po de le funk ci ja, ali i me |u stra na~ kih su ko ba – pre sve ga iz me |u SVM-a i LSV-a – po sla ni ci Li ge ju ~e su ipak po dr `a li iz bor Pa sto ra za {e fa par la men ta. [e fi ca po sla ni~ ke gru pe LSV-a Ma ja Se dla re vi} ka za la je da od no vog

Me |u ret kim po sla ni ca ma i Ba la {e vi }e va }er ka U no vom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne ima tek 20 è na od ukup no 120 po sla ni ka. Me |u wi ma je i }er ka \or |a Ba la {e vi }a Je le na Ba la {e vi}, re di teq ka iz No vog Sa da i ak tu el na sa vet ni ca pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a, ko ja je u voj vo |an ski par la ment iza bra na s pro por ci o nal ne iz bor ne li ste ko a li ci je ko ju pred vo di De mo krat ska stran ka „Iz bor za bo qu Voj vo di nu“. – Po li ti ka DS-a u Voj vo di ni po dr à va è ne. Na {em pred sed ni ku je iz u zet no kri vo zbog to ga {to u ovom sa zi vu ima ma lo è na. Ali to ni je bio ni ka kav smer ko ji je bio od lu ~u ju }i – da ima vi {e mu {ka ra ca ne go è na, ne go, jed no stav no, ta ko se po tre fi lo – ka è za „Dnev nik“ Je le na Ba la {e vi}, ko ja sma tra da su èn ska ener gi ja i re zon po treb ni i da ih tre ba ukqu ~i ti u po li ti~ ki ì vot. Je le nu Ba la {e vi} no vi na ri su za te kli u pa u zi ju ~e ra {we sed ni ce na skup {tin skoj te ra si u dru -

{tvu stra na~ ke ko le gi ni ce Ta we Dok ma no vi}, eko no mist ki we iz Vr {ca, ko ja je man dat po sla ni ce do bi la kao sle de }a s li ste DS-a ume sto Dra go sla va Pe tro vi }a ko ji je na to me sto pod neo ostav ku. Pod se }a ju }i na to da je iz bor ni si stem u Voj vo di ni kom bi no van, ona je na ve la da je is po {to van prin cip da s pro por ci o nal ne li ste bu de tre }i na è na, ali da je su {ti na pro ble ma u ve }in skom iz bo ru po sla ni ka. – Na à lost, na {e dru {tvo o~i gled no jo{ ni je sprem no da ra do bi ra ve }in ske po sla ni ce. Ni è ne ne usu |u ju da se kan di du ju, za to {to u tom pro ce su mu {kar ci, na à lost, ima ju pred nost. Ali za to nam, s dru ge stra ne, za kon omo gu }u je da na pro por ci o nal noj li sti è ne bu du za stu pqe ne, i u tom smi slu mi to je smo is po {to va li. Na dam da }e mo, na kra ju kra je va, stvo ri ti dru {tvo gde }e è ne po be |i va ti i u ve }in skom si ste mu – ka è po sla ni ca Dok ma no vi}. S. N. K.

pred sed ni ka o~e ku ju da se pre ma svim po sla ni ci ma od no si rav no prav no i da o~u va i una pre di ni vo kul tu re u po kra jin skom par la men tu. [ef po sla ni~ kog klu ba ko a li ci je oko SPS-a Pa vle Bu da kov re kao je da je ta ko a li ci ja po dr `a la Pa sto rov iz bor jer ve ru je da }e on par la ment vo di ti „kom pro mi sno”. Gla so vi ma go tov svih po sla ni ka ju ~e je iza bra no i {est pot pred sed ni ka no vog skup {tin skog sa zi va, ko ji do la ze iz svih po sla ni~ kih gru pa: Bra ni sla va Be li} iz ko a li ci je oko SPS-a, Ana To ma no va-Ma ka no va i Mi li voj Vre ba lov (LDP) iz po sla ni~ kog klu ba de mo kra ta, Du {an Ja ko vqev iz LSV-a, \or |e Mi li }e vi} iz SNS-a i Mi lan ]uk iz SRS-a. No vi sa ziv po tvr dio je do sa da {wem se kra ta ru Skup {ti ne Mi lo ra du Ga {i }u jo{ je dan man dat na toj funk ci ji. A na pr voj se si ji no ve Skup {ti ne for mi ra ni su i skup {tin ski od bo ri, u ko ji ma su za stu pqe ne sve po sla ni~ ke gru pe sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta. Pre iz bo ra skup {tin skog ru ko vod stva kon sti tu tiv nom sed ni com pred se da vao je naj sta ri ji po sla nik @i vo rad Smi qa ni} iz SPSa. A po sla ni~ ke mi kro fo ne ju ~e su is ko ri sti li uglav nom na pred wa ci, ko ji su po kre nu li ras pra vu pri li kom iz bo ra pred sed ni ka par la men ta, a ni su pro pu sti li ni pri li ku da jo{ jed nom iz ne su op tu `be na tok iz bor nog pro ce sa, tvr de }i da su u~i we ne broj ne zlo u po tre be, pa i iz bor na kra |a. Ina ~e, ove op tu `be na pred wa ka pret hod no je de man to va la Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja. B. D. Sa vi}

Paj ti}: Do go vo ri o re pu bli~ koj vla di ukqu ~u ju i LDP i URS Pot pred sed nik De mo krat ske stran k e i po k ra j in s ki pre mi jer Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da DS u do g o v o r i m a o re p u b li~ k oj vla di oku pi oko se be {to {i ru ve }i nu, ko ja bi bi la na lik onoj ko ja je po sto ja la i u do sa da {wem sa zi vu Skup -

{ti ne Sr bi je. On je pre ci zi rao da ta ve }i na ukqu ~u je i LDP i URS. – For mi ra we vla de Sr bi je mno go je slo `e ni je od for mi ra wa vla de Voj vo di ne i za vi si od mno go vi {e fak to ra ne go u Skup {ti ni Voj vo di ne, ali o~e ku jem da DS oko se be oku pi {to {i ru ve }i nu, ko ja ukqu ~u je i LDP i URS – re kao je Paj ti} no vi na ri ma u Skup {ti ni Voj vo di ne. On je ka zao da o~e ku je da }e vla d a Voj v o d i n a bi t i

for mi ra na ubr zo, ali ne 26. ju na ka ko je to bi lo na ja vqi va no. Do dao je da su de mo kra te u Voj vo di ni po sti gle ko a li ci o ni do go vor sa SVM-om, a da se jo{ pre g o v a r a sa SPS-om i LSV-om. – Na s to j a } e m o da Vla d u Voj v o d i n e for m i r a m o {to ra ni je jer ne ma raz lo ga da se to odu go vla ~i ka da je ve }i na to li ko uver qi va – is ta kao je. Paj ti}, ko ji je man da tar za sa stav no ve vla de APV, iz ja vio je i da je we go va ide ja da no va vla da u Ba n o vi n i ima ne {to ma we se kre ta ri ja ta ne go do sad, ali da to ne za vi si sa mo od we ga i DS-a ve} i od osta lih ko a- li c i o n ih part ne ra. On je oce nio i da ju ~ e r a { wi iz b or I{ta v an Pa sto ra za pred sed n i k a Skup {ti ne APV po tvr |u je po sve }e nost DS-a o~u va wu iden ti te ta svih na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni i wi ho vog pra va da u~e stvu ju u in sti tu ci ja ma si ste ma. – Iz bo rom I{ta van Pa sto ra po tvr di li smo i da DS ne }e sam pra vi ti ve }i nu u Skup {ti ni Voj vo di ne, iako to mo `e, ve} da `e li mo da oko se be oku pi mo one part ne re ko ji de le ista uve re wa i iste vred no sti kao i mi – po ru ~io je Paj ti}. B. D. S.

Smi qa ni}: Vra ti }u man dat po sla ni ka Kao naj sta ri ji po sla nik u no vom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne, ju ~e ra {wom kon sti tu tiv nom sed ni com pred se da vao je so ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni} (70), ko ji je na ~e lu Skup {ti ne bio u man da tu ne po sred no pre 2000. go di ne. U ne for mal nom raz go vo ru s no vi na ri ma, Smi qa ni} je svoj krat ki po vra tak u pr vu skup {tin sku fo te qu opi sao kao „po vra tak ot pi sa nih“. On je na no vi nar sko pi ta we da li }e „ot pi sa ti“ man dat po sla ni ka, od no sno da ti ostav ku da bi mo gao za dr `a ti funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne Apa tin, ka ko se to ju ~e ~u lo u skup {tin skim ku lo a ri ma, od go vo rio po tvrd no. – Vra ti }u man dat po sla ni ka da se ne bih na te zao s Agen ci jom za bor bu pro tiv ko rup ci je. Va `ni je mi je da osta nem pred sed nik op {ti ne i za vr {im za po ~e te in ve sti ci je – ka zao je Smi qa ni}. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je je pro {le go di ne jav no pre po ru ~i la me ru po ko joj bi ovaj funk ci o ner tre ba lo da bu de raz re {en funk ci je pred sed ni ka op {ti ne Apa tin jer je u isto vre me bio po sla nik, funk ci o ner ba we „Ju na ko vi}“ i Kli ni~ kog cen tra Sr bi je. Smi qa ni} je za po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne iza bran po ve }in skom si ste mu, ta ko da bi u slu ~a ju we go ve ostav ke mo ra li da bu du ras pi sa ni do pun ski po kra jin ski iz bo ri u Apa ti nu. S. N. K.

ekonomija

subota23.jun2012.

dnevnik

GDE SU SME [TE NE NAJ VE ]E SRP SKE KOMP NI JE

Be o gra du mno go, No vom Sa du po ma lo, osta li ma sko ro ni {ta Me |u de set naj ve }ih srp skih kom pa ni ja, me re no vi si nom pro {lo go di {weg pri ho da, pet ih je iz Be o gra da a ~e ti ri su iz No vog Sa da. Ka ko po ka zu je pu bli ka ci ja Agen ci je za pri vred ne re gi stre „Sto naj... pri vred nih dru {ta va u Sr bi ji”, od 100 naj ve }ih do ma }ih pred u ze }a, ~ak 53 ima svo je se di {te na te ri to ri ji glav nog gra da Sr bi je. Pre ne ko li ko go di na jed no is tra ì va we jav nog mwe wa po ka za lo je da bi vi {e od 50 od sto sta nov ni ka sva kog srp skog gra da – iz u zev No vog Sa da, è le lo da se pre se li u Be o grad. Ta kvi re zul ta ti i ne tre ba da ~u de uko li ko se vi {e od po lo vi ne naj ve }ih kom pa ni ja sme sti lo u pre sto ni ci. Ta mo gde je kon cen tri sa na naj ve }a pri vred na mo}, i {an se za bo qi ì vot ne u po re di vo su ve }e.

ju `noj Ba~ koj, te kom pa ni je sme {te ne su jo{ i u Ju `nob nat skom okru gu (tri), Za pad no ba~ kom i Srem skom (po dva) i Sred wo ba nat skom okru gu (jed no pred u ze }e). Pre ci zni je, uz 14 no vo sad skih, po dve ve li ke kom pa ni je sme {te ne su jo{ u Pan ~e vu i Ba~ koj Pa lan ci, a

Osim Be o gra da, re la tiv no vi sok broj ve li kih kom pa ni ja lo ci ran je jo{ je di no u No vom Sa du, od no sno Ju `no ba~ kom okru gu, dok se u osta lim de lo vi ma ze mqe na la zi tek po ne ko ili ni jed no ve li ko pred u ze }e. U glav nom gra du Voj vo di ne ih je 14, a u Ju `no ba~ kom okru gu ukup no 18.

USPEH VI NA RI JE „ZVON KO BOG DAN”

Stva ri su jo{ dra sti~ ni je okre nu te u ko rist pre sto ni ce uko li ko se po sma tra pr vih 50 naj ve }ih kom pa ni ja – ~ak ih je 30 iz Be o gra da. S dru ge stra ne, od 25 okru ga u Sr bi ji (ra ~u na to bez Ko so va), wih ~ak de vet ne ma ni jed no pred u ze }e iz „top 100„. U Voj vo di ni po slu je 26 pred u ze }a od 100 naj ve }ih. Osim u

2010. go di ni. Ona su ostva ri la po slov ni pri hod od bli zu 2.500 mi li jar di di na ra, a to je po ve }a we u od no su na 2010. go di nu od 13 pro ce na ta. To je sa svim so li dan re zul tat, s ob zi rom na to da su sva pri vred na dru {tva u ze mqu ima la rast pri ho da od de se tak pro ce na ta.

U Vojvodini posluje 26 preduze}a od 100 najve}ih, a osim u ju`noj Ba~koj, te kompanije sme{tene su jo{ i u Ju`nobnatskom okrugu (tri)... po jed na u Vr {cu, Apa ti nu, [i du, Zre wa ni nu, Som bo ru, Be ~e ju, Srem skoj Mi trov ci i ^e la re vu. U de set naj ve }ih pri vred nih dru {ta va u ze mqi la ne je bi lo za po sle no go to vo 164.000 rad ni ka, {to je 2.500 vi {e ne go u

Ka ko na vo de u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, ove kom pa ni je su ostva ri le go to vo tre }i nu po slov nih pri ho da ce le srp ske pri vre de. Uz to, pro se~ no u~e stvu ju s 32,2 od sto u osnov nim fi nan sij skim po zi ci ja ma pri vre de i za po {qa -

DU @NI^ KO KLUP KO U SR BI JI TE [KO ]E RAS PLE STI I NO VA VLA DA

Vi na po ku pi la me da qe u Ame ri ci Na Me |u na rod nom tak mi ~e wu vi na u San Fran ci sku u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, Vi na ri ja „Zvon ko Bog dan„ osvo ji la je ~e ti ri me da qe. Ka ko je sa op {te no, sre br nu me da qu je do bio „pi no blank 2011”, dok su bron za ne me da qe osvo ji li „so vi won blank 2011”, „ro se 2011” i „cu vee No1”. In ter na ci o nal no tak mi ~e wa vi na u San Fran ci sku se odr `a va

sva ke go di ne, od osni va wa dav ne 1980, i pred sta vqa jed no od naj u ti caj ni jih i naj pre sti `ni jih tak mi ~e wa u Ame ri ci, na vo de u vi na ri ji. Oce wi va we vi na na osno vu tzv. sle pe de gu sta ci je po ve re no je stru~ nom `i ri ju sa ~i we nom od ve li kog bro ja ured ni ka ~a so pi sa iz obla sti vin ske kul tu re, so me li je ra i ce we nih eno lo ga. Sva ke go di ne do da qu ju se bron za ne, sre br ne i zlat ne me da qe, dok se po seb no pri zna we „Best ov {ou” do de qu je vi ni ma ko ja su pro gla {e na naj bo qim u sva koj po je di na~ noj ka te go ri ji, sa op {te no je iz Vi na ri je „Zvon ko Bog dan„. Ti me je po no vqen pro {lo go di {wi uspeh, ka da su na istom tak mi ~e wu vi na ove vi na ri je osvo ji la ta ko |e ~e ti ri me da qe.

Pri vre da ban ka ma du `na 20 mi li jar di evra...

Re~ ko ja se ovih da na ~e sto po mi we je dug. Ne ma da na a da se svi ne za pa wi mo zbog vi si ne ce lo kup nog jav nog du ga, a i po je di na~ nih slu ~a je va. Pro blem re {a va wa sta rih du go va wa je jo{ je dan ko ji Vla da u od la sku ostva qa u ama net no voj. Iako se o jav nom du gu naj vi {e go vo ri, to je tek deo ukup nih ne na pla }e nih po tra ì va wa ko ja ko la ju fi nan sij skim ka na li ma. Ra ~u ni cu o du go va wi ma u pri vre di po ku {ao je da na pra vi pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne è vi}. Po we go vim ne dav nim sa zna wi ma, pri vre da dr à vi du gu je 60 mi li o na evra, jav na pred u ze }a 600 mi li o na a lo kal ne sa mo u pra ve 70 mi li o na. Pri vred ni ci ban ka ri ma du gu ju de set mi li jar di evra za zaj mo ve uze te od ban ka u Sr bi ji i jo{ to li ko za kros bor der kre di te. Kad se sve to sa be re, do la zi se do su me od 22,1 mi li jar de evra. Ka da bi smo ima li taj no vac, la ko bi smo se raz vi li – la ko je za kqu ~i ti. Me |u tim, pri ~a o srp skim du go vi ma ni je ta ko jed nostvna. – Ne li kvid nost je po sle di ca te {kog re al nog sta wa u pri vre di. Ima mo pre ma lo pred u ze }a ko je po slu ju do bro i mo gu re dov no iz mi ri va ti svo je oba ve ze i pla }a ti na vre me – ka è eko nom ski stru~ wak Go ran Ni ko li}. – Na rav no, mo gu se pred u ze }a na te ra ti da pla te, ali to

Gde nam je ki~ ma? Ako pri vre da ne kre ne pu tem raz vo ja, te {ko da }e i ban ke osta ti za {ti }e no ostr vo. Ima mo broj ne stra te gi je i stu di je, a ne {to nam je pre po ru ~io i Fran si is Ma gi iz Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj. On sma tra da kod nas ne po sto je uslo vi za raz voj ve li kih kor po ra ci ja ko je bi bi le kon ku rent ne na ino stra nom tr ì {tu. Ki~ ma iz vo za mo ra ju da po sta nu ma la i sred wa pred u ze }a i za to re sur se i po mo} tre ba usme ri ti u tom prav cu. bi do ve lo do te {kih lo mo va. Bi lo bi ka ko se ono ka è – ope ra ci ja us pe la, a pa ci jent umro. Sa mo vi {e pred u ze }a ko ja uspe {no po slu ju mo è do ne ti re dov ni je iz mi ri va we oba ve za. Ide ja o to me da se la nac du go va wa pre ki ne bi lo je i ra ni je. Ta ko se jo{ kra jem pro {le go di ne go vo ri lo o mul ti la te ral noj kom pen za ci ji

ko ja bi sva du go va wa sma wi la. Ali is po sta vi lo se da naj vi {e du gu je sa ma dr `a va i jav na i ko mu nal na pred u ze }a pa se no vo re {e we jo{ ~e ka. O to me oda kle bi u ovom slu ~a ju tre ba lo da kre ne no va Vla da eko no mi sta Si ni {a Osto ji} ka `e: – Vla da }e pr vo mo ra ti da kre ne od se be i sma wi svo je iz dat ke – sma tra on. – Za tim na pla tu du go va tre -

ba pri la go di ti mo gu} no sti ma. Do sa da smo ima li usta qe nu prak su: jav na pred u ze }a su svo je te {ko }e re {a va la sa mo na je dan na ~in, po di za wem ce na. To se re flek to va lo na in fla ci ju, a stal ni rast do veo je do to ga da vi {e ni pri vre da ni gra |a ni ne mo gu da iz mi ru ju oba ve ze na vre me. Neo p hod no je da se taj deo jav nog sek to ra re struk tu ri ra a za tim da po~ ne re dov no da iz mi ru je oba ve ze. Bi lo bi do bro da se po {tu je rok pla }a wa na 60 da na jer du ì pe ri o di do vo de sa mo do ra sta dru gih tro {ko va i di rekt no uti ~u na ve }e ce ne. Dru gim re ~i ma, mo ra mo ima ti fi nan sij sku di sci pli nu. [to je du ì pe riod na pla te, to su i ce ne ve }e. Kod nas je, na à lost, po sta lo uobi ~a je no da se ro ko vi pla }a wa ugo vra ju na dve sto ti ne da na. Ta kva prak sa sa mo po ja ~a va tro {ko ve. Na te {ko }e u jav nom sek to ru ko je se pre li va ju na dru ge upo zo rio je pro le tos i pred stav nik MMF-a u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik. On je ka zao da ra ste broj ne na pla ti vih po tra ì va wa ba na ka u Sr bi ji a ve li ki deo to ga od no si se na jav na pred u ze }a. On je skre nuo pa `wu na to da po ra stu ri zi~ nih kre di ta do pri no si i spo rost pra vo su |a kod pri me ne pro pi sa o ste ~a ju i na pla ti du go va. To se jo{ ni je od ra zi lo na ban kar ski sek tor jer ima vi sok ni vo za {ti te. D. Vu jo {e vi}

va ju 16,2 od sto od ukup nog bro ja za po sle nih u pri vred nim dru {tvi ma. Me |u sto pri vred nih dru {ta va s naj ve }im pri ho di ma, ~ak 36 ih je iz sek to ra tr go vi ne na ve li ko i ma lo, a na wih se od no si 735 mi li jar di di na ra pri ho da, od no sno 30 od sto. Isto vre me no, ta tr go va~ ka dru {tva ostva ri la su de set od sto po slov nih pri ho da ko je su is ka za la sva pred u ze }a u Sr bi ji u 2011. go di ni. S ob zi rom na to da su po slov ni pri ho di je dan od in di ka to ra ve li ~i ne, do da ju u APR-u, pot pu no je oprav da no {to su u toj gru pi uglav nom ve li ka pri vred na dru {tva, wih 97. Ve }i na ima kon ti nu i tet u vi so kim pri ho di ma: 88 kom pa ni ja na {lo se na ovoj li sti i go di nu ra ni je. V. ^vor kov BO NI TET SKA KU ]A PO HVA LI LA NO VO SAD SKU KOM PA NI JU

Rej ting NIS-a 5A2

Rej ting Naft ne in du stri je Sr bi je je po ve }an ove go di ne, a no va oce na 5A2 bo ni tet ne ku }e „Rej ting” prak ti~ no zna ~i da po slov ni part ne ri mo gu sma tra ti NIS po u zda nim part ne rom, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja. Po pro ce ni bo ni tet ne ku }e „Rej ting”, ko ja ra di po me to do lo gi ji ku }e „Dan i Bred strit”, Naft na in du stri ja Sr bi je je ove go di ne za slu `i la oce nu 5A2 i ti me na pre do va la u od no su na la ne, ka da je rej ting bio 5A3.

„Oce na 5A2 pred sta vqa ve li ko pri zna we i prak ti~ no zna ~i da po slov ni part ne ri NIS mo gu sma tra ti po u zda nom i si gur nom kom pa ni jom za skla pa we po slo va”, na ve de no je u sa op {te wu. DB rej ting je pro ce na sta wa kom pa ni je na osno vu svih mer qi vih i ne mer qi vih po da ta ka ko ji uti ~u na bo ni tet, i sa sto ji se iz dva po ka za te qa – fi nan sij ske sna ge i ri zi~ no sti (uspe {no sti) skla pa wa po slo va. Ta ko se u pro ce ni, osim fi nan sij skih po da ta ka, uzi ma ju u ob zir sta bil nost i per spek tiv nost, ali i eko nom ska, prav na, eko lo {ka i dru {tve na od go vor nost. „Dan i Bred strit” je in for ma ci o na nad na ci o nal na kom pa ni ja sa se di {tem u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, ko ja po sto ji ve} 170 go di na.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,7893

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 114,0707

116,6943

111,4471

Australija

dolar

89,4601

91,2858

93,3854

89,1862

Kanada

dolar

86,5846

88,3516

90,3837

86,3195

Danska

kruna

15,0327

15,3395

15,6923

14,9867

Norve{ka

kruna

14,9272

15,2318

15,5821

14,8815

[vedska

kruna

12,6961

12,9552

13,2532

12,6572

[vajcarska

franak

93,0414

94,9402

97,1238

92,7566

V. Britanija

funta

138,9377

141,7732

145,0340

138,5124

SAD

dolar

89,0326

90,8496

92,9391

88,7601

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Ineks Radula{ka, Beograd

27,33

3.820

297.960

Ekscelsior, Beograd

20,00

1.200

42.000

TE - TO, Senta

15,28

5.500

770.000

Privredna banka, Beograd

10,37

149

74.500

1,53 Promena %

399 Cena

170.910 Promet

^okolend, Para}in

-40,00

13.500

94.500

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-19,57

785

7.850

Soko Nada [tark, Beograd

-11,00

906

45.300

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Go{a monta`a, Velika Plana Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

0,00

600

2.423.600

-0,66

1.350

224.115

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.500

183.000

Imlek, Beograd

0,00

2.400

33.600

Energoprojekt holding, Beograd

1,53

399

170.910

Soja protein, Be~ej

-1,84

480

3.294.655

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,27

371

158.508

Jubmes banka, Beograd

0,01

10.990

109.897

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.211

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,56

1.601

123.277

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

560.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

97.500

770.000

Tigar, Pirot

0,00

320

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

2.450

-1,84 Promena %

480 Cena

3.294.655 Promet

-1,84

480

3.294.655

NIS, Novi Sad

0,00

600

2.423.600

5.500

Promena %

AIK banka, Ni{

-2,00

15,28

Naziv kompanije NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

TE - TO, Senta

BELEX 15 (434,77 -0,16)

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,09

4.496

454.100

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

2.160

41.040

Svi iznosi su dati u dinarima

IZ SVET SKE BAN KE PO RU ^U JU DA NA [A PRI VRE DA KAO DA IMA PO VI [E NI HO LE STE ROL U KR VI

Srpsku ekonomiju mo`da strefi infarkt [ef Kan ce la ri je Svet ske ban ke u Sr bi ji Lu Bre for iz ja vio je ju ~e da se sta we u srp skoj pri vre di mo `e po re di ti s vi so kim ni vo om ho le ste ro la u qud skom or ga ni zmu, od no sno s vi so kim spoq nim du gom ko ji je pre ma {io 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da i pre ti da bu de uve }an jo{ de set po sto. – Ako bi se bu xet ski de fi cit po ve }ao sa 4,25 od sto BDP-a na {est ili ~ak se dam od sto BDP-a, ka ko je to upo zo rio Fi skal ni sa vet, to bi zna ~i lo do dat ne 3,2 mi li jar de evra, {to je vred nost iz grad we Ko ri do ra 10 – upo zo rio je Bre for. – Jed no od re {e wa mo glo bi bi ti osni va we raz voj ne ban ke, ali bi tre ba lo bi ti opre zan da ona ne bu de zlo u po tre bqe na.

U uvod nom iz la ga wu na let wem „Vi val di fo ru mu„ na Mo kroj go ri, Bre for je na veo da u jav nom sek to ru ra di oko 440.000 qu di ko ji ima ju pla te 27 po sto

ve }e od onih u pri vat nom sek to ru. Bre for je re kao da bi tre ba lo ura di ti „vi {e s ma we nov ca”, od no sno po ve }a ti pro duk tiv nost u pri vre di, efi ka sni je

Po di }i PDV tri po sto Pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Alek san dar Vla ho vi} iz ja vio je ju ~e da bi no va vla da tre ba lo da ura di krat ko ro~ nu fi skal nu kon so li da ci ju, ko ja bi po ve }a la bu xet ske pri ho de 50 mi li jar di, a ras ho de sma wi la oko 90 mi li jar di di na ra. Vla ho vi} je re kao da pre te ra na {ted wa su {tin ski ni je do bra za eko no mi ju i lo {e de lu je na rast, ta ko da dr `a va mo ra da ura di krat ko ro~ nu fi nan sij ski kon so li da ci ju. – Dr `a va to mo ra da ura di ta ko da {to }e, iz me |u osta log, po di }i PDV oko tri po sto, {to bi u bu xe tu obez be di lo do dat nih 50 mi li jar di di na ra go di {we, kao i da po ve }a po re ze na imo vi nu – ka zao je on. Oce wu ju }i da bi tre ba lo uve sti pro gre siv no opo re zi va we pri ho da gra |a na i po di }i po rez na pro fit na 15 po sto, uz po o {tra va we fi skal ne di sci pli ne, Vla ho vi} je na po me nuo da se isto vre me no mo ra sma wi ti ras hod na stra na bu xe ta, a kao mo gu} no sti je na veo se lek tiv no za mr za va we pen zi ja i pro ve ru na ~i na ka ko su ostva re ne in va lid ske pen zi je.

spro vo di ti so ci jal nu za {ti tu, na sta vi ti „gi qo ti nu pro pi sa” da bi se po boq {a lo po slov no okru è we i pri me ni ti sto è kri te ri ju me za jav nu po tro {wu. [to se ti ~e no ve vla de, Bre for je re kao da ona mo ra bi ti hra bra i od va `na u svo jim na me ra ma i od lu ka ma i ~vr sta u spro vo |e wu svo jih pla no va jer se ra di o te {kom za dat ku. – Tek sle de }a vla da }e mo }i da se po sve ti in ve sti ci ja ma i ra stu pri vre de na do bro bit Sr bi je, uko li ko pret hod na oba vi bol ne re zo ve – re kao je Bre for, i pod se tio na to da je ta kve o{tre me re spro ve la li tvan ska vla da, ko ja se ne me wa ve} dru gi man dat. On je ka zao da }e za mr za va we pla ta u jav nom sek to ra bi ti te {ka od lu ka, ali tre ba ima ti u vi du da u pri vat nom sek to ru 400.000 qu di ni je sa mo tr pe lo zbog ni skih pla ta ve} je bi lo bez po sla, i to tre ba ima ti u vi du. – U 2010. i 2011. go di ni oko 730 mi li o na evra bi li su bu xet ski iz da ci za sub ven ci je i dr àv ne ga ran ci je, a s oba ve za ma dr à ve pre ma jav nim pred u- ze }i ma te oba ve ze su kra jem 2011. bi le oko 3,7 mi li jar de evra, {to je neo dr ì vo – re kao je Bre for. On je do dao da je Svet ska ban ka sprem na da po dr ì Sr bi ju s kre di ti ma od oko 540 mi li o na do la ra u na red ne dve do tri go di ne. E. Dn.

UZ OVA KA VE STO PE PRI VRED NOG RA STA NE ]E MO SE BR ZO OPO RA VI TI

Za sto godina sti`emo u 1989. Pot pred sed ni ca Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vi do sa va Xa gi} upo zo ri la je ju ~e na to da je u pro te kloj de ce ni ji pro se~ na sto pa ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da bi la 0,7 po sto, {to zna ~i da u ovom ve ku ne }e mo do sti }i ni vo raz vo ja iz 1989. go di ne ako se na sta vi tim tem pom. Ona je uka za la na to da je srp ska pri vre da teh no lo {ki za sta re la i da su po treb na ve li ka ula ga wa da

pi ta la je da li Sr bi ja ima in te re sa da raz vi ja tr `i {te ka pi ta la kao je dan od iz vo ra za fi nan si ra we pri vred nog raz vo ja. Go vo re }i o fi skal noj po li ti ci, ona je uka za la na to da tre ba pro {i ri ti ba zu po re skih ob ve zni ka i da sva ku imo vi nu ko ja ni je pri ve de na na me ni tre ba opo re zo va ti. Je le na Pet ko vi} je ka za la da u Sr bi ji ne do sta ju ka -

U protekloj deceniji prose~na stopa rasta bila 0,7 posto, {to zna~i da u ovom veku ne}emo dosti}i nivo razvoja iz 1989. godine ako se nastavi tim tempom se sma wi za o sta ja we za dru gim dr à va ma EU. Vi do sa va Xa gi} je re kla da se mo ra ogra ni ~i ti za du ì va we dr à ve kod do ma }ih ba na ka da bi se za u sta vio rast bu xet skog de fi ci ta. Iz vr {na di rek tor ka za kor po ra tiv no upra vqa we „Ti gra„ iz Pi ro ta Je le na Pet ko vi} za -

dro vi ko je tra `i pri vre da, ta ko da bi obra zov ni si stem tre ba lo re for mi sa ti i pri la go di ti re al nom sek to ru. Ko men ta ri {u }i po li ti ku kur sa, ona je re kla da je de vi zni kurs od raz sta wa u pri vre di pa kri vi cu za pad di na ra ne tre ba sva qi va ti na cen tral nu ban ku i gu ver ne ra.

Kon sul tant Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj Bo ì dar \e li} iz ja vio je ju ~e da se re ba lans bu xe ta mo ra ura di ti pre let we pa u ze da bi se za u sta vi lo „kr va re we” jav nih fi nan si ja, i uka zao na to da bu du }a vla da mo ra da po dr ì onaj deo pri vre de ko ji mo è stva ra ti no vu vred nost i po ve }a ti BDP. \e li} je re kao da bi tre ba lo obez be di ti {i ro ki po li ti~ ki i dru {tve ni kon sen zus o pi ta wu sa rad we s MMF-om i o re ba lan su bu xe ta ko ji bi iz tog aran `ma na pro is te kao. – Do kaz da su jav ne fi nan si je u pro ble mu je po da tak da je pre ne ki dan od 17 mi li jar di di na ra tre zor skih za pi sa pro da to je dva 3,5 mi li jar de – pre neo je \e li} na Mo kroj go ri. – Ri zi~ no je na da ti se da }e mo po po voq nim uslo vi ma mo }i da se za du ù ju je mo iz da va wem evro ob ve zni ca na ino stra nom tr ì {tu za naj ma we 0,5 mi li jar di evra, ima ju }i u vi du pod ko jim uslo vi ma se dru ge dr à ve u Evro pi za du ù ju iz da va wem ob ve zni ca. Sve to ne }e mo mo }i da ura di mo ako ne na sta vi mo sa rad wu s MMF-om, a tre }i mo gu }i sce na rio je da se dr à va za du ì u evri ma na do ma }em tr ì {tu. \e li} se za lo ìo za du pli ra we agrar nog bu xe ta sa sa da {wih 300 mi li o na evra jer ta gra na pri vre de ima do bru per spek ti vu, na po mi wu }i da jed na Hr vat ska ima agrar ni bu xet od oko 550 mi li o na evra. Po we go voj oce ni, di nar }e osta ti pla te `no sred stvo u na red nih 20 go di na, ta ko da bi od re |e nim me ra ma mo ne tar ne po li ti ke tre ba lo pod sta }i do ma }u {ted wu u di na ri ma i di na ri ma fi nan si ra ti raz voj pre ko Fon da za raz voj i raz voj ne ban ke.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota23.jun2012.

POQOPRivRedA

subota23.jun2012.

PO TRO [WA BIQ NIH HRA NI VA U SR BI JI DA LE KO OD PO TREB NOG

Use vi glad ni mi ne ral nih |u bri va

– Sr bi ja tre nut no tro {i 800.000 to na svih vr sta |u bri va, a na osno vu ras po lo `i vih ob ra di vih po vr {i na, po sto ji pro stor da se sva ke go di ne po tro {i mi lion i po to na – iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor fa bri ke mi ne ral nih |u bri va „Fer til„ iz Ba~ ke Pa lan ke Igor Rado{ na „FMB me |u na rod noj kon fe ren ci ji pro iz vo |a ~a mi ne ral nih |u bri va za Ju go i sto~ nu Evro pu 2012” ko ja je odr `a na u Be o gra -

to me pre sve ga sta we na {ih far me ra – na veo je ~el ni ~o vek „Fer ti la„ ko ji po slu je u okvi ru „Vik to ri ja gru pe„. – Ka da srp ski far mer bu de zna ~aj no osna `en, to }e omo gu }i ti da se tro {i vi {e mi ne ral nog |u bri va, {to se o~e ku je u na red nom pe ri o du. On je na po me nuo da je „Fer til„, ko ji je tr `i {ni li der u Sr bi ji u toj obla sti, u pr vih {est me se ci ostva rio pro iz vod -

dnevnik

PO ^EO OT KUP, A PA LA NA^ KI „MAL TI NEKS” PU NI SI LO SE

Je ~am za sa da 23 di na ra Naj ve }i pro iz vo |a~ piv skog si ti u kon kret nim slu ~a je vi sla da u Sr bi ji, „Mal ti neks“ ma je in du vi du al na stvar. Me iz Ba~ ke Pa lan ke, po ~eo je ot |u tim, ta ce na }e va ì ti do kup ozi mog je~ ma, a o~e ku ju da kra ja ju na jer po sto je na ja ve da }e ceo po sao bi ti za vr {en za }e ce na je~ ma na svet skom tr ne de qu da na. Sve ko li ~i ne ì {tu pa sti. Is pla tu po ~i ko je se ski nu s oko 13.000 hek - we mo 2. ju la i ona }e bi ti ne ta ra, ko li ko je ovaj pre ra |i - deq no po oba vqe nom ob ra ~u va~ ugo v o r io na te r i t o r i j i nu. Na {im ko o pe ran ti ma smo Vojv di ne, bi }e ot ku pqe ne. obez be di li se me, i to ne u pa – Je ~am se ot ku pqu je u Ba~ - ri te tu, {to je za wih ne po voq koj Pa lan ci, Cr ven ki, Ba~ koj ni j e, ve} u vred n o s ti ro b e. To p o l i, Ba~ k om Pe t rov c u, Ina ~e, se me je vi so ke ka te go Som bo ru i Voj ki – ka è, di - ri je, uglav nom je re~ o stra nim rek t or „Mal t i n ek s a“ Bo ro sor ta ma kao {to je „nek ta ri ja Aralica. – Od re di li smo ot - I„, ali je to se me pro iz ve de no u kup n u ce n u za or g a n i z a t o r e Sr bi ji. pro iz vod we, a ona iz no si 23 U „Mal ti nek su“ su iz u zet no di na ra ki lo gram. Tu ce nu ne }e za do voq ni kva li te tom do sa da do bi ti pro iz vo |a ~i jer }e or - pre u ze tog je~ ma, a is ti ~u da su ga n i z a t o r i na p la t i t i svo j u za d o v oq n i i pro i z v o | a ~ i. mar ù, a ko li ko }e ona iz no - Stru~ wa ci pro ce wu ju da }e

ovo go di {wi rod bi ti me |u re kord nim, a u pro se ku se o~e ku je od pet do 5,5 to na po hek ta ru. Me |u tim, u ata ru No ve Gaj -

do bre bi lo je i re kord nih pri no sa od oko osam to na po hek ta ru. M. Su yum

PO ^E LA @E TVA HLEB NOG @I TA, A ^E KA SE OT KUP NA CE NA

Sr bi ja tre nut no tro {i 800.000 to na svih vr sta |u bri va, a na osno vu ras po lo `i vih ob ra di vih po vr {i na, po sto ji pro stor da se sva ke go di ne po tro {i mi lion i po to na du. – Na {a ze mqa ima po ten ci ja la da ko ri sti 600.000 to na azot nog |u bri va i 900.000 to na NPK|u bri va. Sr bi ja prak ti~ no tro {i po lo vi nu svo jih po tre ba, a to ima po sle di ce na pri nos jer smo, na pri mer, pre 20 go di na ima li pri nos ku ku ru za od oko osam to na po hek ta ru, a ovih da na je to pet do {est to na. On je uka zao na to da je pad upo tre be |u bri va u Sr bi ji evi den tan u po sled wih 25 go di na, po seb no 2000. go di ne ka da je u na {oj ze mqi po tro {e no sve ga 200.000 to na |u bri va. – Od ta da se po tro {wa, i, uop {te, pro iz vod wa |u bri va, ve o ma sla bo po pra vqa ju, ali je raz log

wu od 35.000 to na NPK-|u bri va ko je je pla si rao na do ma }e, ali i ino stra no tr ì {te. – Tri de se tak pro ce na ta pro iz vod we se go di {we pla si ra na stra na tr ì {ta, a plan je da se u na red nom pe ri o du za je se wu se zo nu obez be di ukup no 65.000 to na NPK-a – re kao je Ra do{. „FMB me |u na rod na kon fe ren ci ja pro iz vo |a ~a mi ne ral nih |u bri va za Ju go i sto~ nu Evro pu 2012„ tra je jo{ da nas, a sku pu pri su stvu je vi {e od 250 de le ga ta iz 45 ze ma qa sve ta da bi raz me ni li is ku stva, ali i pred sta vi li no ve tr ì {ne ten den ci je iz obla sti po boq {a wa bez bed no sti hra ne.

@i to dr ì ce nu na Ber zi Pro met na Pro dukt noj ber zi ove sed mi ce je bio 1.660 to na, {to je 21 po sto vi {e ne go pret hod ne, ali ostva re na vred nost od 39.298.150 di na ra ne sa mo da ne pra ti pro cen tu al ni po rast ko li ~in skog pro me ta ne go je u pa du 3,4 od sto. Osnov ni raz log ova kve asi me tri je, ka ko na vo de stru~ wa ci Ber ze u ju ~e ra {wem iz ve {ta ju, le ì u ~i we ni ci da to kom ove ne de qe ni je tr go va no so jom u zr nu, ko ja svo jom no mi nal nom ce nom do mi ni ra u od no su na osta le pro iz vo de. Naj vi {e je pro da to ku ku ru za pro {lo go di {weg ro da – 950 to na, po 20,84 do 21,06 di nar ki lo gram, ukqu ~u ju }i i po rez na do da tu vred nost. P{e ni com, ta ko |e pro {lo go di {weg ro da, tr go va no je u ko li ~i ni od 660 to na, po 24,84 do 25,60 di na ra ki lo gram, {to je ce na 1,7 od sto ni à ne go pro {le sed mi ce. Tr go va no je jo{ sa mo so ji nom sa~ mom s naj ma we 44 pro cen ta pro te i na, po 59,59 do 60,18 di na ra ki lo gram.

P{e ni ca kre nu la od 17 di na ra a tre ba da stig ne do 23 Ju ~e je po ~e la è tva p{e ni ce na voj vo |an skim po qi ma, po sao je ura |en tek na ne ko li ko sto ti na hek ta ra, a pr vi pri no si na se ve ru Ba~ ke i u sred wem Ba na tu kre }u se od 4,2 do 5,5 to na po hek ta ru, {to je na ni vou vi {e go di {weg pro se ka za ta pod ru~ ja. U ka} kom ata ru kod No vog Sa da è tva je ju ~e na ne ko li ko par ce la kre nu la pa sta la jer je pro ce we no da ì to ipak jo{ ni je do voq no zre lo. Bora Mitrovi} iz Ka }a ka è za „Dnev nik” da su pr vi pri no si skrom ni, a ka da je ce na u pi ta wu, ve ru je da }e ì to bi ti oko 20 di na ra ki lo gram. Po dnev ni let wi pqu sak na krat ko je ju ~e za u sta vio kom baj ne re na tek za po ~e toj è tvi p{e ni ce, ko ja u Sred wo ba nat skom okru gu za u zi ma 48.000 hek ta ra, {to je vi {e od de set od sto od ukup nih po vr {i na za se ja nih ove go di ne u Re pu bli ci Sr bi ji. U Po qo pri vred noj stru~ noj slu `bi u Zre wa ni nu ka ù da su pr vi ot ko si po `we ve ni na par ce la ma s do ma }im sor ta ma, a pri no si su {a ro li ki, u za vi sno sti od vre me na se tve i agro teh ni~ kih me ra, uz vla gu od 13,5 od sto i hek to li tar sku te ì nu iz nad 80, {to zna ~i i do bar kva li tet, za mli na re i pe ka re. Di rek tor Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Lu ki }e vo“ Svetomir Koji} re kao je no vi na ri ma da do ma }a „si mo ni da“ na po vr {i ni od 100 hek ta ra iz gle da ve o ma do bro i obe }a va pro se ~an rod od naj ma -

@e tva u ka} kom ata ru

Foto: G. Muli}

Ne ki mli no vi akon ta tiv no is pla }u ju 17 di na ra za ki lo gram hleb nog `i ta, a osta tak, ako ga bu de, na kon {to bu de od re |e na ko na~ na ot kup na ce na p{e ni ce we 5,5 to na po je di ni ci po vr {i ne, {to bi bi lo ne {to ma we od pro {lo go di {weg pro se ka. Sa vet nik u po qo pri vred noj stru~ noj slu `bi u Ba~ koj To po li Radomir [u{a re kao je da su vi so ke tem pe ra tu re pro te klih da na skra ti le ve ge ta ci ju use va pa po sto ji bo ja zan da }e to ne po voq no uti ca ti na rod ka sni jih sor ti hleb nog `i ta. – Na pod ru~ ju op {ti ne Ba~ ka To po la ima vi {e mlin skih ku }a ko je su za in te re so va ne za ku po -

vi nu p{e ni ce po stan dard nim uslo vi ma – vla ga 13 od sto, hek to li tar ska te `i na 76 i ne ~i sto }a dva pro cen ta, ali jo{ ni je for mi ra na we na ce na – iz ja vio je pred sed nik Klu ba pro iz vo |a ~a Lajo{ Babi. On je na veo da „@i to Ba~ ka” iz Ku le, ko ja se na pod ru~ ju op {ti ne Ba~ ka To po la po ja vi lo kao ku pac, akon ta tiv no is pla }u je 17 di na ra za ki lo gram, a osta tak na kon {to bu de od re |e na ce na hleb nog `i ta.

– Na osno vu kal ku la ci ja po je di nih ze mqo rad ni~ kih za dru ga u Voj vo di ni, ce na ko {ta wa ovo go di {weg ro da hleb nog ì ta je 21,50 di nar ki lo gram – re kao je Ba bi, i ob ja snio da bi ce na tre ba lo da bu de 23 di na ra da bi pro iz vo |a ~i ostva ri li mi ni mal nu do bit. Ove go di ne je na po ~et ku è tve vi {e pre ra |i va~ kih ku }a za in te re so va no za ku po vi nu p{e ni ce ne go ra ni je jer je, ka ko stru~ wa ci sma tra ju, neo p hod no obez be di ti si ro vi nu za rad u uslo vi ma ka da se o~e ku je rod p{e ni ce ma wi ne go law ski. – Po sle è tve, Sr bi ja }e ima ti do voq no p{e ni ce za za do vo qe we do ma }ih po tre ba, a od re |e ne ko li ~i ne }e pre o sta ti i za iz voz – iz ja vio je po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de Milo{ Milovanovi}. – Na osno vu za se ja nih po vr {i na, na oko 472.000 hek ta ra, ko je su ne {to ma we ne go ra ni jih go di na i na osno vu pro ce ne ro da, o~e ku je se oko 1,8 mi lion to na no ve p{e ni ce. On je is ta kao da su te ko li ~i ne znat no iz nad po tre ba na {e ze mqe, i do dao da }e Sr bi ja sa svim si gur no osta ti snab de va~ re gi o nal nog tr ì {ta p{e ni com i bra {nom, upr kos te {koj pro te kloj pro iz vod noj go di ni. – Sa svim si gur no o~e ku je mo sta bil nu pro iz vod wu hleb nog ì ta na ni vou pro te klih de set go di na – na gla sio je Mi lo va no vi}. E. Dn.

NE IZ VE STAN OP STA NAK FA BRI KE „ABC FUD”

Ceo Ru ski Kr stur se upla {io ban kro ta? U fa bri ci smr znu tog po vr }a „ABC fud“ iz Ru skog Kr stu ra uve den je ste ~aj ni po stu pak, a na ne dav noj Skup {ti ni po ve ri la ca ve }i na je gla sa la pro tiv to ga da se u ovoj, ne ka da ve o ma uspe {noj kom pa ni ji, pro gla si ban krot. Go to vo ce lo se lo je ne ka da `i ve lo od ove fa bri ke jer je deo me {ta na bio za po slen u „ABC fu du“, dok se dru gi deo ba vio uz ga ja wem po vr }a ko je su pre da va li u hlad wa ~u pa se na da ju da }e do ka ra ja sep tem bra bi ti pred lo `en plan re or ga ni za ci je. Ste ~aj ni uprav nik fa bri ke Qubomir Suboti} je na Skup {ti ni po ve ri la ca iz neo po dat ke da du go va wa ove fir me iz no se vi {e od 1,2 mi li jar du di na -

ra. Naj ve }i po ve ri o ci su do ma }i ko o pe ran ti i dug wi ma je pre ko 400 mi li o na di na ra, dok je „ABC fud“ ban ka ma du `an oko 372 mi li o na di na ra. S dru -

ste ~aj ni du `nik, pred lo `i plan re or ga ni za ci je. Ni je is kqu ~e no da za tra `e do dat ni rok, ali pret po sta vqam da }e sud bi na fa bri ke bi ti iz ve sni -

Ni je sve sta lo Ni pro iz vod wa u fa bri ci ni je skroz za mr la jer, ka è ste ~aj ni uprav nik Su bo ti}, je dan po gon ra di u tri sme ne. – Tre nut no na pre pra di gra {ka ra di vi {e od 100 qu di. Is pla ti li smo maj sku pla tu i usko ro }e bi ti i pla ta za jun. Po sao ko ji oba vqa mo je uslu àn za jed nu no vo sad sku fir mu, ali je to, s ob zi rom na si tu a ci ju, je di no {to mo è mo u ovom tre nut ku – re kao je Su bo ti}. ge stra ne, ne na pla }e na po tra ì va wa ove kom pa ni je iz no se vi {e od 1,7 mi li jar du di na ra. – U na red na tri me se ca o~e ku je mo da „ETT Ev ge ni ja“ kao

ja do kra ja go di ne, bi lo da je u pi ta wu opo ra vak ili ko na~ ni ban krot – re kao je Su bo ti}. Uz g a j i va ~i po vr }a iz Ru skog Kr stu ra su zbog ne is pla -

}e nih na kna da za pro {lo go di {wi rod i ne iz ve sno sti oko pla sma na ovo go di {weg go to vo pre po lo vi li pro iz vod wu. Pred sed nik Udru `e wa uz ga ji va ~a pa pri ka Milan Kova~evi} is ti ~e da su pa pri ka ri ove go di ne po tra `i li dru go tr ` i {te za pla s man svo j ih pro iz vo da. – Ostva ri li smo sa rad wu s be o grad skom fir mom „Frut cen tar“ ko ja je ot ku pi la oko 860 to na pa pri ke za jed nu ma |ar sku fa bri ku. Ipak, to je da le ko od na {ih pro iz vod nih ka pa ci te ta jer smo pro {le go di ne sa mo u „ABC fud“ pre da li pre ko 2.500 to na ro da. Pre o sta je nam bor ba s na kup ci ma oko ce ne, ali smo u pri li~ no ne za vid noj si tu a ci ji i bi }e mo

Foto: M. Zazuqak

u po zi ci ji da pr vo kla snu pa pri ku pro da je mo bud za {to – na gla sio je Ko va ~e vi}. Ipak, on is ti ~e da se pro iz vo |a ~i pa pri ke na da ju op stan ku „ABC fu da“, kao i da sa ste ~ aj n im uprav n i k om vo d e

pre go vo re o to me da pre da ju deo ro da uko li ko im, ka ko je re kao, bu du is pla }e na du go va wa iz pro {le go di ne, ali i ako do bi ju ba rem ban kar sku ga ran ci ju za is pla tu ovo go di {weg ro da. M. Ke ko vi}

Fo to: S. [u {we vi}

OTVORENI BAZEN JU^E OTVORIO VRATA

Po ~e lo i na „Spen su”

Let wa se zo na ku pa wa na otvo re nom ba ze nu Spen sa po ~e la je ju ~e. No vo sa |a ni su se br~ ka li u „olim pij cu”, gu `ve ni je bi lo, pa su svi mo gli da se ba {ka re i u`i va ju do mi le vo qe. Ako je su di ti po pro {loj se zo ni, ka da je in te re so va we za ob vo ku pa li {te bi lo ve li ko, ne vi di mo za {to bi dru ga ~i je bi lo sa da. Da kle, ba zen je otvo ren, le to je pred na ma, pa ko vo li, nek iz vo li. Na do mak ovog ba ze na je i [trand, pa je si gur no da }e sva ko na }i ne {to po svom uku su. Naj va `ni je je da se na vi so kim tem pe ra tu ra ma ne ka ko ras hla di mo. B. M.

Novosadska subota23.jun2012.

^i pom kroz bi ro kra ti ju

se~ nom su gra |a ni nu ma hom su ne do stup ne, {to zbog zna wa po treb nog da bi se ko ri sti le, {to zbog nov ca za ku po vi nu kom pju te ra, ta blet ra ~u na ra, aj fo na, aj pe da...Po da ci go vo re da smo in for ma ti~ ki za o sta la na ci ja, a de mo graf ska sli ka po ka zu je da ve }i deo sta nov ni {tva ~i ne sta ri ji. Ipak, pro je kat Eupra va bez sum we je po zi ti van po tez Gra da jer su gra |a ni ma omo gu }a va da na jed noj in ter e net stra ni ci do bi ju in for ma ci je i ob ja {we wa o si ja set raz li ~i tih po stu pa ka, od do bi ja wa do zvo le za po sta vqa we ki o ska i uvi da u bi ra~ ki spi sak, do pri ja va ko mu nal noj po li ci ji i

Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Be ge ~a pre ko Ba no {to ra, An dre vqa, [u qam ske gla vi ce te opet do Ba no {to ra i Be ge ~a. Po la zak je sa @e le zni~ ke sta ni ce u 6.45 sa ti auto bu som sa li ni je broj 56 za Be ge~. Sta za je du ga oko 26 ki lo me ta ra, vo di~ }e bi ti Zo ran Gr ~i}, a te le fon ski broj na ko ji se mo `e do bi ti vi {e in for ma ci ja je 063-543-681. A. L.

DANAS OD 8 DO 15 ^ASOVA

Stu dent ski kam pus bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e bez vo de od 8 do 15 ~a so va osta ti Fa kul te ti, Uli ca Vla di mi ra Pe ri }a Val te ra, dr Si me Mi lo {e vi }a, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a i deo Bu le va ra ca ra La za ra, od dr Zo ra na \in |i }a do Fru {ko gor ske. Ci ster na sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe na u Uli ci Vla di mi ra Pe ri }a Val te ra, a po po tre bi jo{ jed na }e sta ja ti kod stu dent skih do mo va. B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o der ne teh no lo gi je i bla go M de ti istih, ma ko li ko se o wi ma pri ~a lo u 21. ve ku, pro -

Pe {a ~e we od Be ge ~a

raz li ~i tim grad skim in spek ci ja ma. No, uzev {i u ob zir sve na ve de no u pr vih ne ko li ko re do va, vi de }e mo ko li ko }e u re al nom ì vo tu ovo sma wi ti re do ve is pred {al te ra i pro ce du ru za do bi ja we do ku me na ta. Sta ri ji, ili oni ko ji su ne po ver qi vi pre ma sve mu {to in ter net pod ra zu me va, za si gur no }e se i da qe dr à ti {al te ra. Skep ti ~an i ot po ran na pro me ne, ov da {wi ~o vek jo{ du go }e o E-upra vi mi sli ti kao o ~i stoj ap strak ci ji. S dru ge stra ne, pi o nir ski ko rak po put ovog za slu ù je sva ku po hva lu, pa ma kar jed nom ~o ve ku po mo gao u pro la è wu kroz mu ko trp ne i kom pli ko va ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re. J. Zdjelarevi}

„Zov rav ni ce” na [tran du

DE^JE SELO OBELE@ILO 37 GODINA POSTOJAWA

Qu bav iz vo di na pra vi put Pri red bom i kok te lom ju ~e je obe le è no 37 go di na po sto ja wa i ra d a De~ j eg se l a “Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” u Srem skoj Ka me ni ci, u ko j em sta s a v a j u ma l i {a ni bez ro di teq skog sta ra wa. De ca iz se la su po s e t i o c i m a kroz kra tak pro gram po ka za li {ta su na u ~i li i po sti gli pret hod nih go di nu da na, a go sti su ima l i pri l i k u i da obi |u De~ je se lo i vi de u ko joj me ri se raz vi lo. Pre m a re ~ i m a di r ek tor ke ove usta no ve Mi le ne Va si} Stu par ovo je dan ka da se tre ba za hva li ti svim do na to ri ma, ko ji po ma ù de ci. - Da bi sve kva li tet no i do bro funk ci o ni sa lo, po red to ga {to smo fi nan si ra ni od dr à ve, do bi ja mo do sta po mo }i od Po kra ji ne i Gra da, jer nam Grad odo b ra v a pro j ek t e

kroz ko je obez be |u je mo ka dro ve i qu de, ko je re dov nim si ste mom fi nan si ra wa ne bi mo gli da pri u {ti mo. Po red to ga, le po je {to su ne ke ve li ke kom pa ni je pre po zna le po tre be de -

U De~ jem se lu tre nut no bo ra vi 95 de ce, a ve }i na su ti nej xer s kog uz r a s ta. Broj de ce se ne po ve }a va, jer pre ma re ~i m a di r ek t or k e, mla |a de ca sve vi {e od la ze u srod ni~ ke ili hra ni teq ske po ro di ce. - Ima No vo sa |a na, ko ji nas obi la ze i po ma ù. Mi ih zo ve mo pri j a t e q i de c e ili ku m o v i de c e. Oni obe l e ` a v a j u de~ je ro |en da ne, ne ki sti pen di ra ju de cu, a naj lep {e je to {to im pru à ju emo tiv n u po d r { ku, a Fo to: S. [u {we vi} na {a de ca po se }u ju ce. Po no sni smo na ro ~i to na wi ho ve po ro di ce i na taj na ~in ob lik za {ti }e nog sta no va wa, ima ju ose }aj da pri pa da ju toj a tre nut no u na {im sta no vi ma po ro di ci. Osim wih, po ma ù ì vi 30 mla dih, od ko jih je 20 nam i na {i qu di iz Ne ma~ ke, stu de na ta - ka è Va si} Stu - ko ji de ci upla }u ju sti pen di je par. ka è Va si} Stu par. N. R.

INVESTITOR „BIG CE” NAJAVQUJE PAKET INFORMACIJA TEK ZA JUL

Ra ste izraelski tr `ni cen tar

Dru gi dan Fe sti va la igre i mu zi ke „Zov rav ni ce”, ko ji se odr `a va na [tran du, pro {ao je ka ko je i na ja vqe no, uz igru, pe smu i u do brom ras po lo `e wu. Na cen tral nom pla tou na ~i~ ka ne su te zge na ko ji ma se se mo glo vi de ti si ja set le pih stva ri. Bi -

lo je tu pro da va ca ru ko tvo ri na, na ki ta, me da, ko la ~a, svi le nih bom bo na... Ma lo da qe, na bi ni, bi lo je ve se lo jer su od 17 do 20 ~a so va na woj de fi lo va la kul tur no - umet ni~ ka dru {tva, den se ri... B. M.

V remeploV

„Stra à” kao ujed zmi je Ste van Kru no slav Jo vi}, in è wer i ne ka da {wi austro u gar ski pod o fi cir, bio je vla snik i ured nik li sta „Stra à”, ko ji se u No vom Sa du po ja vio 23. ju na 1893. On sam je svo je no vi ne pro gla sio or ga nom Srp ske ra di kal ne stran ke ko ji po ma è „osta re loj Za sta vi”, da {i ri ra di kal ska uve re wa i ja ~a ra di kal sku po li ti ku. Vo| stvo Ra -

di kal ne stran ke je pi sa we „Stra `e” na zva lo „uje dom zmi je”, jer je ono hva li lo obre no vi }ev sku Sr bi ju, ve li ~a lo po li ti ku pe {tan ske vla de...Ta kav list, i po red po mo }i sa stra ne, ni za sko ro tri go di ne ni je mo gao da stek ne do vo qan broj ~i ta la ca me |u Sr bi ma, pa se uga sio. N. C.

Ra do vi na iz grad wi Tr `nog cen tra „Big ce„ na Sen tan drej skom pu tu 11 su u to ku i pre ma ono me {to se mo `e vi de ti na pre du ju. Ka ko je ra ni je bi lo na ja vqe n o Tr ` ni cen tar od 30.000 kva dra ta tre ba lo bi da bu de otvo ren u sep tem bru. Pre vi |e no je da se iz gra di i 1.500 bes plat nih par king me sta, i da u pr o daj nom cen tru pred kup ci ma bu de pe de se tak bren do va. U be o grad skom pred stav ni {tvu ove kom pa ni je ju ~e su sa op {ti li da }e „ ima ti pa ket in for ma ci ja do 15.ju la„. Ni {ta vi {e od to ga ni je se mo glo ~u ti. Iz grad wa Tr `nog cen tra je po ~e la po ~et kom ju na 2011 go di ne. Ta da je bi lo re ~e no da }e ra do vi bi ti za vr {e ni za go di nu da na. Izra el ci bi, ka ko je pr vo bit no bi lo na ja vqe no, tre ba lo da ulo `e u grad wu oko 70 mi li o na evra. Pod se }a mo da su gra |e vin ski ra do vi po ~e li sa za ka {we wem. U po sao je tre ba lo da se kre ne u de cem bru 2009. a Tr `ni cen tar da pri mi kup ce, ka k o je bi l o re ~ e n o, kra j em 2010. Izra el ci su za ka {we we

Fo to: F. Ba ki}

pr vo prav da li spo ro {}u na {e ad mi ni stra ci je, a po sle i svet skom eko nom skom kri zom. Kom pa ni ja „Big ce„ je naj ve }i in ve sti tor u iz grad wi tr `nih cen ta ra u Izra e lu, gde

ima ukup no 15 obje ka ta a po slo ve je raz gra na la i van ze mqe ma ti ce. Od ze ma qa u ju go i sto~ noj Evro p i, pre ma tvrd w i pred stav ni ka iz „Big ce„, na {a ze mqa im je naj pri vla~ ni ja. Ima -

li su pla no ve da tr `ne cen tre gra de i van No vog Sa da, ali }e se o to me ve ro vat no vi {e zna ti u „pa ke tu in for ma ci ja do 15. ju la”. Z. Deli}

nOvOSAdSkA HROnikA

subota23 . jun2012.

dnevnik

DAN NA [TRANDU I BAZENIMA PORODICU KO[TA OD 1.200 DO 1.900 DINARA

Pa pren spas od vru }i ne Fo to: R. Hayi}

DONACIJA SAVEZU SLEPIH I SLABOVIDIH

Ra ~u na ri za sni ma we zvu~ nih kwi ga Hu m a n i t ar n a or g a n i z a c i j a „La jons klub Neo plan ta” do ni ra la je ju ~e tri ra ~u na ra za di gi tal no sni ma we zvu~ nih kwi ga za po tre be Bi bli o te ke Sa ve za sle pih i sla bo vi dih Voj vo di ne. - Ova do na ci ja mno go zna ~i za na {u ce lo kup nu in for ma tiv no iz da va~ ku de lat nost, jer se u na {em stu di ju sni ma150 kwi ga go di {we i pet ~a so pi sa. Kwi ge s Bra je vim pi smom su do sta sku pe, te nam zna ~i na {a pro duk ci ja, a i neo p hod no je da su nam do stup ne kwi ge, kao i da se in for mi {e mo pu tem me di ja - re kao je pred sed nik Sa ve za sle pih i sla bo vi dih Vla di mir Pa nin do da ju }i da zvu~ ne kwi ge ko je se sni me u Bi -

bli o te ci Sa ve za ko ri ste sle pi i sla bo vi di {i rom ze mqe, kao i u ino stran stvu. Sa vez sle pih i sla bo vi dih bro ji 3.300 ~la no va u 11 or ga ni za ci ja na te ri to ri ji Voj vo di ne, a 700 ~la no va u No vom Sa du. - Ovo je pe ta hu ma ni tar na ak ci ja na me we na Sa ve zu sle pih i sla bo vi dih i oni su u fo ku su na {eg de lo va wa, kao i mno ge dru ge ugro `e ne ka te go ri je ko ji ma mo `e mo po mo }i. Do na ci ja vre di 2.500 evra, ali po red ci fre, ve ru jem da wi ma da le ko vi {e zna ~i sa zna we da ima ne ko ko mi sli na wih i ko im upu }u je po mo} - re kao je pred sed nik „La jons klub Neo plan ta” Ran ko An to ni}. I. D.

DANAS NA TRGU „ELEKTROVOJVODINA” SLAVI RO\ENDAN

Ma li {a ni cr ta ju i pra ve vo de ni ce Po vo dom obe le `a va wa 54. go di ne po sto ja wa, „Elek tro voj vo di na” }e or ga ni zo va ti edu ka tiv no - kre a tiv nu ak ci ju za naj mla |e No vo sa |a ne da nas od 11 do 14 ~a so va na Tr gu slo bo de. De ca }e ima ti pri li ke da cr ta ju i ukra {a va ju {te dqi ve si ja li ce i pra ve in sta la ci je u pro sto ru. Gra di }e ve tre wa ~e i vo de ni ce, a naj lep {e ukra {e ne si ja li ce na }i }e se na ener get skoj iz lo `bi na na plat nim me sti ma po me nu te fir me. Bi }e or ga ni zo van i pri go da za bav ni pro gram, a ma li {a ni ma je obez be |e no osve `e we i po klo ni u vi du {te dqi vih si ja li ca i ku po na u “Mek do nald su”. A. J.

U MESNOJ ZAJEDNICI „VIDOVDANSKO NASEQE”

Pro sla va Vi dov da na Me sna za jed ni ca „Vi dov dan sko na se qe„ od da nas do ~e tvrt ka 28. ju na or ga ni zu je pro sla vu Vi dov da na i sla ve na se qa. Pro gram po ~i we da nas u 10 ~a so va, kad se odr `a va me |u na rod ni fud bal ski tur nir na igra li {tu FK „Cr ve na zve zda”, ko ji }e se na sta vi ti i su tra u isto vre me. U uto rak, 26. ju na, or ga ni zo van je tur nir u sto nom te ni su, ko ji po ~i we u 19 ~a so va u me snoj za -

Let wa vre li na na te ra la je su gra |a ne da osve è we po tra è na [tran du, ba ze ni ma, kao i dru gim grad skim pla à ma. Iako je to je di ni na ~in da se spa su od vru }i ne, ova vr sta uì va wa ni je ni ma lo jef ti na. Pr o se~ na ~e tvo ro ~la na po ro di ca za je dan dan pr o ve den na [tran du mo ra }e da iz dvo ji 1.200 di na ra, dok }e na ba ze nu na Saj mi {tu po tro {i ti oko 1.900 di na ra. Pr o dav ci na ovoj naj po pu lar ni joj no vo sad skoj pla ì ka ù da po sao do bro ide. - Pr o da ja hra ne je od li~ na. Po sla ima mo to li ko da ne kad ne ma mo vre me na ni da sed ne mo, pa da mo s no gu. Ra zu mqi vo je {to se hra na pr o da je u ve }im ko li ~i na ma, jer sun ce i vo da iz mo re qu de, pa se mo ra ne {to pre za lo ga ji ti uko li ko se ceo dan pr o vo di na pla ì – ka zal nam je jed na od pr o da va ~i ca. Na ovom ku pa li {tu ce na ula zni ce ista je kao i pr o te kle go di ne i ko {ta 50 di na ra. Ro di te qi sa ma lom de com mo ra }e da im

pri u {te bar je dan obrok, {to }e da ko {ta. Za jed nu slat ku pa la ~in ku po treb no je iz dvo ji ti 120 di na ra, dok je sla na sku pqa i sta je 180. Me ki ke su naj jef ti ni je i ko {ta ju 100 di na ra, a ce na pan ce ro te je 140. Za 100 gra ma gi ri ca kup ci }e da ti 120 di na ra, dok je pom frit 100. Uko li ko bu du po tra `i li osve `e we u ne kom od mno go broj nih ka fi }a za jed nu ka fu iz dvo ji }e u pr o se ku 100 di na ra, to ~e no pi vo je 120 di na ra, ko li ko ko {ta ju i so ki }i. Ve li -

OD PONEDEQKA NA KIOSCIMA GRADSKOG PREVOZNIKA

Na jul skim mar ki ca ma vo de ni `ig Grad ski pre vo znik od po ne deq ka po ~i we da pro da je mar ki ce za ju li za grad ski i pri grad ski pre voz. U od no su na do sa da {we, mar ki ce }e ima ti vo de ni `ig, ho lo gram, ZIN {ift, bi }e {tam pa ne na za {ti }e noj har ti ji , ne {to ta woj od do sa da {we i sva kog me se ca bi }e u dru goj bo ji, dok }e uz se rij ski broj do ba vqa~ uno si ti do dat na slo va. Zbog pu {ta wa u pro da ju no vih mar ki ca

Iz lo `ba ku glo fa i na stup ho ro va Iz lo `ba ku glo fa bi }e odr `a na da nas u 12 ~a so va u Kar lo va~ koj gim na zi ji, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 22, u okvi ru de ve tog po re du Fe sti va la ku glo fa. U 20.30 ~a so va u ri mo ka to li~ koj cr kvi Pre sve to Troj stvo na stu pi }e hor ove cr kve, hor “Sve ti Ar se ni je” i Ukra jin ski hor. A. Va.

bi }e po ja ~a na kon tro la put ni ka, ta ko da }e u auto bu si ma bi ti do tri pu ta vi {e kon tro lo ra ne go ra ni je. Is prav nost mar ki ca mo }i }e da se kon tro li {e po mo }u la ser ske olov ke, UV lam pe i va li da to ra. Me se~ ne mar ki ce pro da va }e se od 5.30 do 19. 30 ~a so va na ki o sci ma grad skog pre vo zni ka na @e le zni~ koj sta ni ci, u [a fa ri ko voj uli ci i kod Fu to {ke pija ce. Od 2. do

6 ju la, od 5.30 do 19. 30 ~a so va, mar ki ce za ju li mo }i }e da se ku pe i na No vom na se qu, dok }e od 10 do 17 ~a so va ra di ti ki o sci i u Stra `i lovskoj uli ci i na Li ma nu, pre ko pu ta pi ja ce. Rad ni~ ke mar ki ce }e se mo }i ku pi ti rad nim da nom od 7 do 14.30 ~a so va na {al te ru MAS-a, a od 2. do 6. ju la {al ter }e ra di ti du `e, do 16. 45 ~a so va. Z. D.

OD 1. JULA DOSTA NOVINA NA LINIJAMA GSP-a

„Pe ti ca” kra }a, kre }e „osam na e sti ca” Grad ski pre vo znik }e od 1. ju la pri me wi va ti let wi red vo `we u grad skom i pri grad skom pre vo zu. Naj zna ~aj ni ja no vi na to kom let weg ras po re da vo `we de si }e se u grad skom sa o bra }a ju: bi }e skra }e na li ni ja pet ,

jed ni ci, Uli ca dr Jo va na An dre je vi }a 2a. Dan na kon to ga, u 18 ~a so va, or ga ni zo van je ka ra te tur nir. Tak mi ~e we u fud ba lu na sta vqa se u ~e tvr tak, 28. ju na, u 10 ~a so va, na po me u tim te re ni ma. Se ~e we slav skog ko la ~a i kul tur no-umet ni~ ki pro gram bi }e u 19 ~a so va kod za vet nog kr sta u Vi dov dan skoj uli ci. Pri go dan kok tel bi }e u 20 ~a so va u me snoj za jed ni ci. A. J.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

ka po nu da sla do le da pri ma mi }e sva ko de te, pa }e ro di te qi i za ovu po sla sti cu ima ti do dat ni iz da tak, a ce ne sla do le da kre }u se od 40 do 150 di na ra. Pre ma re ~i ma su gra |an ke Ma ri ne, dan na [tran du iz i sku je mno go nov ca, zbog ~e ga na ovu pla ù ne od la zi ~e sto. - Ka da odem sa de com po treb no mi je do sta nov ca, jer de ca od igre br zo oglad ne, a po {to ne ì vi mo bli zu ne mo è mo od la zi ti ku }i na ru ~ak, pa se hra na

mo ra ku po va ti na pla ì. Ne mo gu de ci da us kra tim hra nu, ili sla do led, a to na [tran du pre vi {e ko {ta. Za je dan dan na ovoj pla ì po tro {im ne kad i 1.500 di na ra, {to je pre vi {e. Zbog to ga ni ne do la zi mo ~e sto, jer ne bih mo gla da po kri jem to li ke tr o {ko ve - ka è na {a sa go vor ni ca. [to se ti ~e ce na ula zni ca na ba ze ne do sta su vi so ke. Za od ra sle ce na je 220 di na ra, dok }e de ca ulaz pla ti ti 150. Ce na hra n e na ba z e n i m a je pri bli`na oni ma na [tran du. Za je dan obrok ~e tvo ro ~la na po ro di ca mo ra }e da iz dvo ji mi nimal no 600 di na ra. Na ovu cifru tre ba do da ti bar dva sla do le da za de cu, so ki }e ili dru go osve è we, zbog ~e ga }e ci fra do sti }i i 1.900 di na ra. N. Radman

prav cu „pe ti ca„ }e i}i istim pu tem. Da kle, ume sto do sa da {wom pu ta wom „pe ti ce” Te me rin ski put - Avi ja ti ~ar sko na se qe, no va }e i}i prav cem Te me rin ski put, Cen tar i Trg ne zna nog ju na ka. No va grad ska auto bu ska li ni ja 18 po ve zi va }e Cen tar i Avi ja ti ~ar sko na se qe, a sa o -

ko ri ste ovaj auto bus sa Kli se i sa Avi ja ti ~ar skog na se qa ciq no pu tu ju do Cen tra, od no sno od cen tra pre ma ne ve de nim de lo vi ma gra da. Pri li kom osmi {qa va wa re {e wa grad ski pre vo znik se ru ko vo dio po ve }a wem kva li te ta pre vo za `i te qa Avi ja ti ~ar skog na se qa i Kli se.

No va grad ska li ni ja 18 po ve zi va }e Cen tar i Avi ja ti ~ar sko na se qe. Ume sto do sa da {we pu ta we „pe ti ce” Te me rin ski put – Avi ja ti ~ar sko na se qe, no va }e spa ja ti Te me rin ski put, Cen tar i Trg ne zna nog ju na ka. Zglob ni auto bu si na li ni ji 4 bi }e za me we ni so lo vo zi li ma

uve de na no va li ni ja 18, a zglob ni auto bu si na li ni ji 4 bi }e za me we ni so lo vo zi li ma, sa op {te no je iz Slu `be za in for mi sa we Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „Nov Sad”. Grad ska li ni ja 5 Te me rin ski put - Avi ja ti ~ar sko na se qe, od 1. ju la sa o bra }a }e od okret ni ce na Te me rin skom pu tu, kre ta ti se Te me rin skim pu tem, po tom Te me rin skom uli com i Bu le va rom Mi haj la Pu pi na do Tr ga ne zna nog ju na ka . U su prot nom

^ITAOCI PI[U SMS

bra }a }e od ter mi na la u [a fa ri ko voj uli ci, i}i Us pen skom i Je vrej skom uli com, Bu le va rom oslo bo |e wa, Uli com No vo sad skog saj ma, Haj duk Veq ko vom uli com, Ru me na~ kom i Avi ja ti ~ar skom uli com do okret ni ce. Li ni ja 18 de lom se po kla pa sa li ni jom 14 Cen tar - Saj lo vo, pa }e ima ti za jed ni~ ko po ~et no sta ja li {te u [a fa ri kvoj uli ci , ali }e po la sci bi ti ras po re |e ni ta ko da se me |u sob no ne po kla pa ju. Ove iz me ne usle di le su , ka `e se u sa op {te wu grad skog pre vo zni ka, po {to je usta no vqe no da je „pe ti ca” jed na od naj du `ih grad skih li ni ja, te da put ni ci ko ji

Za vre me le ta na li ni ji 4 ko ja spa ja @e le zni~ ku sta ni cu i Li man 4 sa o bra }a }e so lo auto bus ume sto glob nog. Raz log za tu iz me nu je ma wi broj put ni ka. [kol ska li ni ja 6 a Adi ce - Ve ter nik ({ko la „Ma r i j a Tran d a f il”)ne } e sa o b ra } a t i to kom le ta, a u od no su na pro {lo le to na li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe bi }e uve den je dan po la zak vi {e. U pri grad skom pre vo zu ne }e to kom le ta bi ti zna ja~ ni jih iz me na osim {to }e bi ti ko ri go va ni po la sci na ne kim li ni ja ma, re kli u Grad skom sa o bra }aj nom pred uze}u. Z. Deli}

065/47-66-452

Iz kor pe pre li va sme }e Mo è li „î sto }a“ da za su ~e ru ka ve i po~ ne da ra di svoj po sao od no {e wa sme }a. Na No vom na se qu kor pe za sme }e su to li ko pu ne da ono is pa da iz wih, jer se da ni ma ne pra zne, ta ko da je sme }e raz ba ca no svu da oko lo. I on da gra |a ni ne vo de ra ~u na o oko li ni. Mo `da bi rad ni ci mo gli uju tro, kad pra zne kon tej ne re da is pra zne i kan te za sme }e i bi lo bi sve ~i sto. 063/4764... * * * Ura di {e nam ka na li za ci ju, ne ho da mo po bla tu, jer su nam si pa li {qa ku, al kad pla ni ra ju da nam po ko se na sip kod Du nav ca? 064/1788... * * * Bu di sa va mul ti kul tu ral no me sto i po nos Voj vo di ne, a ne ma je ni na jed noj ta bli, tj pu to ka zu, se lo sa 5.000 qu di.. Bru ka i sra mo ta. Ko je za to od go vo ran?!!! 064/6407... * * * Gde su ne sta li po li caj ci sa mo to ri }i ma, ko ji su ka `wa va li vo za ~e ko ji te le fo ni ra ju za vre me vo zwe? Kod nas sve {to se uve de br zo za ì vi, a jo{ br è ne stane. 064/8249...

Mo li mo ce we ne ge ne ral ne di rek to re i ga zde, ve e e li kih, sred wih i ma lih pro dav ni ca sve `eg me sa da zbog nas ku pa ca ku pe jo{ jed nu elek tri~ nu ma {i nu za mle ve we sve `eg me sa, ali sa tu~ kom. Ni je ista ce na go ve |eg i sviw -

skog me sa. Ne }e mo me {a no mle ve no me so! Po JUS-u su bi le oba ve zne dve, a po ISO stan dar du jed na??? Hva la! 066/9405... * * * Za 063/8272 evo po ku {a }u ja da vam ob ja snim za {to je u dru gim gra do vi ma Evro pe jef ti ni je ne go kod nas. Osim {to mi ni smo u toj Uni ji, ta mo je ve }a ku pov na mo}, pa sa mim

tim ve }i je pro met, pa mar è mo gu bi ti ma we. Ne ve ru jem da se ta mo lo kal od 30 kva dra ta iz da je za 3.000 evra. On da, kod nas osim PDV-a ima mo i po rez na do bit, pa po rez na imo vi nu. Pa fir ma ri na, re kla ma vi dqi va sa jav ne po vr {i ne, mu zi~ ki di nar... I jo{ ~e tr de se tak ra zno ra znih da va wa. 063/5010... * * * Na \a~ kom igra li {tu ne ma vo de! Re kre a- tiv ci do no se pla sti~ ne fla {e (i za so bom ih osta vqa ju), ali ni ko ne od no si sme }e. Ko je du àn da pla }a vo du i ~i {}e we? 062/3674.. * * * I po hi qa di ti put bo qe je gle da ti na {e sta re nor mal ne i ne pre va zi |e ne se ri je, pri ~e o nor mal nim obi~ nim qu di ma, a ne o raz vrat nim i bo ga tim po je din ci ma. 064/2576... * * * Na tar tan sta zu mo gu: bi ci klo vi, ko li ca, {ti kle, ra zni {ta po vi... Ni smo mi kao oni u Pan ~e vu, is ta kli su ta blu gde le po pi {e za ko ga je ta sta za! ZA TR KA Ê!!! 064/4008...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota23.jun2012.

NEOBI^NA LICITACIJA U „TR@NICI”

Te zge i lo ka li po è le li za kup ce Na ju ~e ra {woj li ci ta ci ji, ko ju je or ga ni zo va la „Tr `ni ca”i nu di la 33 pra zna lo ka la i ne ko li ko de se ti na te zgi, ni je bi lo ni jed nog za kup ca za in te re so va nog za po slov ni pro stor, a sa mo je dan in te re sent se po ja vio ka ko bi iz li ci ti rao za me sto na Kvan ta {koj pi ja ci. S ob zi rom na to da je bio je di ni, za ku pio je pro daj no me sto od 30 kva drat nih me ta ra sa nad stre {ni com za po ~et nu ce nu od 40.000 di na ra. „Tr `ni ca” or ga ni zu je nad me ta we za pra zna me sta na pi ja ca ma dva do tri pu ta go di {we, ali do sa da jo{ ni je za be le èn ova ko slab, go to vo ni ka kav od ziv po ten ci jal nih za ku pa ca. Po mo} nik di rek to ra za prav ne i op {te po slo ve, kao i pred sed nik ko mi si je za li ci ta ci ju, Mi o- mir Jo va no vi} ka è da su na vre me oba ve sti li za kup ce o li ci ta ci ji za za kup po slov nih pro sto ra i re zer va ci ju pro daj nih me sta na

- Po ~i we let wa se zo na, pa se ve ro vat no qu di ma ne is pla ti da sa da pla te za kup za me sto na pi ja ci, a da odu na go di {wi od mor i osta ve pla }e no me sto

`i vin skog me sa, za nat skih i ne pre hram be nih pro iz vo da na Ri bqoj pi ja ci mo gao se do bi ti po ce ni od 5.000, pa do 50.000 di na ra. Na Fu to {koj pi ja ci naj ef ti ni je pro daj no me sto ko {ta 25.000, a naj sku pqe 140.000 di na ra. Na Li man skoj

Po nu |e na 33 pra zna lo ka la i ne ko li ko de se ti na te zgi, a po ja vio se sa mo je dan za ku pac za me sto na Kvan ta {koj pi ja ci pra zno, ili im je sku pa po nu da, ma da su ce ne re al ne - ka è Jo va no vi}. Naj ni à ce na za ku pa lo ka la, ko ji se mo è ko ri sti u na red nih pet go di na, iz no sla je 150.000 a naj vi {a mi Vi {e ~la no va ko mi si je, ne go za ku pa ca lion di na ra. Za kup pro pi ja ca ma, te da dve pret po stav ke daj nih me sta za pro da ju vo }a, po vr ob ja {wa va ju ovli ko slab od ziv. }a, ja ja, cve }a, mle~ nih pro iz vo da,

pi ja ci ce na pro daj nih me sta kre }e se od 15.000 do 120.000 di na ra. Na De te li nar skoj pi ja ci re zer va ci ja pro daj nog me sta kre }e se od 7.000 do 15.000 di na ra, na Sa te li tu 19.000, na Kvan ta {koj se pro daj na me sta mo gu do bi ti za ce nu od 30.000 i 40.000 di na ra. Re zer va ci ja pro daj nih me sta na Pe tro va ra din skoj i Ka me ni~ koj pi ja ci ko {ta od 6.000 do 19.000 di na ra. I. D.

Me sto „Eg zi to vog” kam pa i da qe enig ma Iz or ga ni za ci je „Eg zit” fe sti va la i da qe mer ka ju ko ja bi lo ka ci ja bi la naj po voq ni ja za po sta vqa we kam pa za po se ti o ce fe sti va la. Ka ko ka `e port pa rol ka „Eg zi ta” Ma ri ja Bu {i} bu kval no su sve lo ka ci je ko je za -

do vo qa va ju stan dar de za po sta vqa we kam pa u op ti ca ju. Ni je po tvr |e no ni da }e „Eg zit” od u sta ti od po sta vqa wa kam pa na Pe tro va ra din skoj adi zbog ne go do va wa jav no ko mu nal nog pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja”,

ali je iz ve sni je da }e se sme {taj za po se to ce fe sti va la pre me sti ti na ne ku dru gu lo ka ci ju. Ka da su iz „Vo do vo da” sa op {ti li da }e is kqu ~i ti bu na re na iz vo ri {tu kod Pe tro va ra din ske ade uko li ko „Eg zit” na Ofi cir -

cu i ove go di ne po sta vi svoj kamp, {to bi do ve lo do re strik ci ja u vo do snab de va wu Gra da, iz or ga ni za ci je fe sti va la su na ja vi li ka ko ne }e do pu sti ti da gra |a ni tr pe, te su kre nu li u po tra gu za no vom lo ka ci jom. A. L.

No vi mu ral ~u va pri ro du Osli ka va wem zi da Kul tur nog cen tra No vog Sa da ju ~e je na sta vqen pro je kat „No vi Sad grad mu ra la”. Ve li ki cr te` na sta }e na te mu “Qud sko pra vo na zdra vu `i vot nu sre di nu”, a osli ka va we }e tra ja ti do ne de qe. Mu ral }e bi ti de lo cr ta ~a iz or ga ni za ci je „Wu po int of kal ~r”. ^la ni ca ove or ga ni za ci je Go ren ka Bo ja xi ja ka `e da }e na mu ra lu bi ti na sli kan pre la zak od zdra vog i bo ga tog eko si ste ma do

pu sti we, ko je je na sta la zbog ne ga tiv nog de lo va wa qu di. - Ho }e mo da po dig ne mo svest mla |im i sta ri jim ge ne ra ci ja ma o va `no sti o~u va wa ì vot ne sre di ne - ka è Bo ja xi ja. Ovaj pro je kat po dr à la je Kan ce la ri ja za mla de i Grad, a do sa da je ura |en je dan mu ral ko ji se na la zi kod Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, ~i ja je te ma bi la “Qud sko pra vo na iz ra à va we kroz umet nost”. G. ^.

Sre |u ju sta ze u Fu to {kom par ku Re kon struk ci ja pr vog de la, od ukup no 3.245 kva drat nih me ta ra be ton skih sta za u Fu to {kom par ku, po ~e la je jo{ 13. mar ta, a do sa da je ura |e no oko 1.800 kva -

sta za u ovom spo me ni ku pri ro de, a po sled wa po prav ka ura |e na je 2005. go di ne. Osta tak ~i ne as falt ne sta ze, ko je su rad ni ci „Pu ta” pre svu kli no vim slo jem

dra ta. Ume sto be to na, sta ze su sa da od be ha to na sa ve o ma kva li tet nom pod lo gom. Ra di se u dve fa ze, a rok za za vr {e tak re kon struk ci je sta za u Fu to {kom par ku je kraj go di ne. Ra do ve fi nan si ra Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne sa oko 17 mi li o na di na ra, a iz vo di ih „Grad sko ze le ni lo„. Be ton ske sta ze ~i ne po lo vi nu

as fal ta. To kom ra do va park je otvo ren za po se ti o ce, a za tva ra ju se sa mo oni de lo vi ko ji se tre nut no ra de. Fu to {ki park pro sti re se na ukup no osam hek ta ra, a od lu kom Skup {ti ne gra da od 2006. go di ne je kao pri rod no do bro svr stan u tre }u ka te go ri ju za {ti te. B. M.

POTRO[WA POVE]ANA, PROBLEMA NEMA

Iz sla vi ne nor ma lan mlaz Kao i u dru gim gra do vi ma u na {oj ze mqi, ta ko i u No vom Sa du, naj ve }i deo pit ke vo de to kom let we se zo ne po tro {i se na ras hla |i va we. U „Vo do vo du” ka `u da, i po red to ga {to je u glav nom gra du Voj vo di ne po tro {wa vo de za pi }e ve li ka, ovo ga le ta ne }e bi ti znat ni jih po re me }a ja u snab de va wu.

- Ima mo do voq ne ko li ~i ne za uve }a nu po tro {wu, ali ipak vo da ne bi tre ba lo da se tro {i ne na men ski - ob ja {wa va za na{ list port pa rol u “Vo do vo du” Da vor San tra~. U ne na men sku po tro {wu spa da za li va we ba {ti ili hla |e we tro to a ra. Naj ne ra ci o nal ni ji su `i te qi pri grad skih pod ru~ ja, ko ji vo du za

pi }e ko ri ste za na vod wa va we po vrt wa ka i za li va we ba {ti ca. Ina ~e, u “Vo do vo du” su pri me ti li da ka sno po pod ne i uve ~e po tro {wa vo de na glo ra ste, jer se ka ko sma tra ju, gra |a ni se vra }a ju sa pla `a, te se vi }i na wih u isto vre me tu {i ra ili ku pa. Q. Na.

Bal kan ski di-yeje vi na Dens are ni Na Dens are ni „Eg zit” fe sti va la ove go di ne bi }e do bra po dr {ka re gi o nal nih di xe je va, a me |u pr vi ma }e na stu pi ti u ~e tvr tak 12. ju la ma ke don ski teh no di xej Stoj ~e. Dru gi dan fe sti va la pod gre ja }e ba wa lu~ ki teh no-ha us maj stor Si ni {a Ta ma mo vi} i we gov su gra |a nin di xej Mla den To mi}. Wi ma }e se pri dru `i ti i slo ve na~ ki teh -

no-ha us di xej i pro du cent Mat hew Ho ag . U su bo tu 14. ju la o~e ku je se na stup be o grad skog klup skog dua, Ti ja ne T i Ma je Uze lac te jo{ jed nog be o grad skog dvoj ca, Lee Do bri ~i} i Kri sti ne La li}. Ne sum wi vo, su bo ta }e bi ti naj vre li je ve ~e, uz na stu pe elek tron skih me ga zve zda Ric hie Haw tin i Miss Kit tin.

Hr vat ski pro du cent Pe tar Dun dov svo jim ori gi nal nim pri stu pom za ~i ni }e sa mu za vr {ni cu fe sti va la u ne de qu uve ~e. Na rav no, tra di ci o nal ni set ko ji za tva ra po sled we ju tro fe sti va la ~i ni }e di xe je vi Mar ko Na sti} i De jan Mi li }e vi} i Mar ko Mi lo sa vqe vi}. Tri na e sti po re du Eg zit fe sti val odr `a }e se od 12. do 15. ju la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. A. L.

Pro mo ci ja kwi ge Ve sne Pe {i} Pro mo ci ja kwi ge Ve sne Pe {i} „Di vqe dru {tvo - ka ko smo sti gli dov de” odr `a }e se u sre du 27. ju na u 19 ~a so va u Ra dio ka feu, Uli ca Mi le ti }e va 45. Po red auto ra na pro mo ci ji }e go vo ri ti i Vla di mir Pa vi }e vi}, dok je mo de ra tor autor ka „Pe {~a ni ka” Sve tla na Lu ki}. G. ^.

FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A POMA@E SIROMA[NIM MALI[ANIMA

Pred sta va za de cu uli ce

VESTI Ber za stri po va u „Bu le var buk su”

Fe sti val uli~ nih svi ra ~a odr à va se od 6. do 9 sep tem bra, a ove go di ne, po red kul tur nog i za bav nog, ima }e i hu ma ni tar ni ka rak ter. Na i me, to kom fe sti va la pri ku pqa }e se no vac za naj u gro è ni ji sloj sta nov ni {tva, za si ro ma {nu de cu ko ja ì ve i/ili ra de na uli ci. Kao na ja va bu du }e sa rad we sa Svra ti {tom za de cu uli ce, u po ne de qak }e bi ti iz ve de na lut kar ska pred sta va u Sa le tli Du nav skog par ka, u 17 ~a so va. Pred sta -

Ber za stri po va odr à }e se da nas u 12 ~a so va u kwi à ri „Bu le var buks”, na Bu le va ru oslo bo |e wa 60. Ovom pri li kom, po se ti o ci }e mo }i da po nu de, ku pe i raz me ne stri po ve, a do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na Fej sbuk stra ni ci kwi à re. J. Z.

[TRAJKA^I U „NEOBUSU” U PONEDEQAK ODLU^UJU

Zbog dve pla te na uli cu?

Pre da va we o kom po sti ra wu Stru~ no pre da va we o kom po sti ra wu odr à }e se ve ~e ras u 19 ~a so va, u MZ „Ko viq”, Uli ca La ze Ko sti }a 70, Ko viq. Po se ti o ci }e ima ti pri li ke da sa zna ju ka ko u svom do ma }in stvu mo gu da obo ga te ze mqu na pri ro dan, ne {ko dqiv i prak ti~ no bes pla tan na ~in. Pre da va ~i su di plo mi ra ni eko log i ma ster bi o log. Or ga ni za tor je Udru è we gra |a na „Mla di za Ko viq”, a pre da va we je deo ak tiv no sti pro jek ta „Eko ak ci ja”. Udru è we je na ja vi lo da }e se ova kva pre da va wa odr à va ti jed nom me se~ no, a za naj mla |e }e bi ti or ga ni zo va ne eko lo {ko- kre a tiv ne ra di on i ce u KUD „La za Ko sti}” ko je }e se odr à va ti do kra ja ok to bra. A. J.

va „Kro ko dil u cr ve nim ga }i ca ma” na sta la je po mo ti vi ma pri ~e Du {ka Ra do vi }a „Kro ko do ko dil”, a iz vo de je po la zni ci kre a tiv ne ra di o ni ce „Lut ko ra ma„ ko ju je or ga ni zo va la Art kli ni ka. Di rek tor Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a Bo ri slav Be qan ski i su per vi zor ka Svra ti {ta za de cu ko ja `i ve i/ili ra de na uli ci Ani ta Jak {i} pred sta vi }e de ta qe sa rad we iz me |u ove dve or ga ni za ci je. J. Z.

Fo to: R. Ha yi}

MADRAC GDE MU MESTO NIJE

„Mar so vac” u cen tru No vo sa |a ni su na vi kli na sva ka kvu ne kul tu ru i na qu de ko ji o~i gled no mi sle da ima ju pra vo da svo je sme }e, ili u ovom slu ~a ju svoj du {ek, osta ve gde im se proh te. Pa i usred cen tra. Ne ka da su se sta ri ma dra ci, dok ne za vr {e na de po ni ji, uglav nom pu ni li po dru me a po tom su sud bi nu po ~e li da za vr {a va ju i kod kon tej ne ra. Osta je za go net ka ka ko je ovaj do speo u cen tar gra da. Da bi ova kve sce ne pre sta le da se do ga |a ju je di no re {e we je da se nov ~a no ka zne vi nov ni ci „in ci den ta”. A do ta da, na ovim ve li kim vru }i na ma ma drac mo `e da po slu `i i za kra tak od mor. G. ^.

Za po sle ni u Fa bri ci auto bu sa „Neo bus” u po ne de qak }e od lu ~i ti ka ko }e na sta vi ti {trajk, jer upr kos obe }a wi ma da }e im ove sed mi ce bi ti is pla }e ne dve za ra de, ju ~e ni su do bi li ni pa ru. Pred sed nik sin di ka ta za po sle nih u me tal skom kom plek su No vog Sa da No vak Va si} ka zao je da }e [traj ka~ ki od bor „Neo bu sa” u po ne de qak do ne ti od lu ku da li }e oko 220 rad ni ka iza |i na uli cu. Od iz la ska su od u sta li pro {le sed mi ce, ka da je [traj ka~ kom od bo ru iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we i iz Raz voj ne ban ke Voj vo di ne obe }a no da }e rad ni ci “Neo bu sa” pri mi ti dve pla te krajm ove sed mi ce.

- Ima li smo vi {e sa sta na ka u Po kra jin skoj vla di, a raz go va ra li smo i sa zva ni~ ni ci ma u Grad skoj ku }i, ali ni smo do bi li ni {ta osim obe }a wa - ka zao je Va si}. [trajk u “Neo bu su” tra je ve} dva me se ca, za po sle ni ma se du gu je osam za ra da. Sin di kat re {e we vi di u spa ja wu “Neo bu sa” sa Grad skim sa o bra }aj nim pred u ze }em. Mi {qe wa su da bi “Neo bus” bio od ko ri sti grad skom pre vo zni ku , jer bi GSP imao svog pro iz vo |a ~a auto bu sa. Ta kav pri mer po ka zao se kao do bar u Ni {u, gde pred u ze }e “Ni bus” ra di za ni {kog pre vo zni ka, kao i u Be o gra du - ta mo “Ikar bus” pra vi auto bu se za grad skog pre vo zni ka.

Me |u tim, da bi se ide ja re a li zo va la po treb no je od u ze ti pra vo upra vqa wa ak ci ja ma ve }in skom vla sni ku, a u pred u ze }e bi tre ba lo uve sti ste ~aj. Raz voj na ban ka Voj vo di ne je naj ve }i po ve ri lac “Neo bu sa” a dug iz no si oko pet mi li o na evra, pa bi o po kre ta wu ste ~a ja ban ka ri tre ba lo da od lu ~e. Fa bri ka je u po se du bi zmi sme na iz Sa u- dij ske Ara bi je Mo ha me da li ja Ma gra bi ja, ko ji je fir mu ku pio na auk ci ji 2004. Ju ~e ni smo us pe li da us po sta vi mo kon takt s po kra jin skim se kre ta rom za rad i za po {qa va we Mi ro sla vom Va si nom, ko ji je u ra ni jim iz ja va ma na vo dio da se ~i ne na po ri da se za po sle ni ma u “Neo bu su” po mog ne. Z. Deli}

NOVOSADSKA HRONIKA

subota23.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45, 20.30, 22.20), „Lol” (19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vereme rodile su: BLIZANCE: Bo ja na Er ga rac iz Zrewanina, DEVOJÎCE: Sla |a na Jef te ni}, Alek san dra Slo bo da-Bo ri {ev, Je le na \a ni{, Sa wa Si ki mi}, Iva na Fran cu ski iz Novog Sada, Ma ri ja Gru ji} iz Petrovaradina, Dra ga na Jan ko vi} iz ûruga, Ve ri ca Ni ko li} iz Mladenova, Sa wa Ko sta di no vi} iz Beo~ina, Swe à na Pe tro vi} iz In|ije, Vjol lca Bytyqi iz Temerina i Ta tja na Va so vi}-Bur sa} iz Sremske Kamenice, DEÂKE: Sla |a na \u ran, Ta tja na Aj zen ber ger, Ma ja Gru ji}, Sa wa û tu ri lov-Ve se li no vi}, Dra ga na Pet ko vi} iz Novog Sada, Dra ga na Qu bi {i} iz Sremskih Karlovaca, Ta tja na Si mo vi} i Smi qa Ke fer iz Futoga, La na Mi lin ko vi} iz Derowa, Sve tla na Gu {i} iz Vrdnika i Dan ka Uze lac iz Budisave.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni @ivorad Radovana Vlahovi} (1936) u 10.30 sati, Ana Petera Bori{ev (1975) u 11.15, Svetozar Stevana Drakuli} (1926) u 12, Milan Du{ana Mandari} (1955) u 12.45, Milina Stevana Berowa (1946) u 13.30, Radivoj Stanka Boji~i} (1923) u 14.15 i Mihajlo Mihajla Tanackov (1951) u 15 ~asova. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Vlajko Stevana Kova~evi} (1959) u 11 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Zvonko @eqka Dimi} (1964) u 13 i Aleksandra Gustava Vladimirovi} (1920) u 15 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОБ НО ВЉЕ НА СА РАД ЊА „АУТО ПРЕ ВО ЗА” И НИС-a

Пре воз рад ни ка на мо ре

КИ КИН ДА: Јавно предузеће „Аутопревоз“ из Кикинде обновило је сарадњу са Нафтном индустријом Србије. Од 16. јуна ова фирма поново превози запослене из НИС-а и тако ће остати до краја године. -Раднике НИС-а „Аутопревоз превозио је 20 година, а сарадња је била прекинута и протеклих четири месеца – каже директор ЈП „Аутопревоз“ Ми ћо Сто ја но вић – Превоз запо слених НИС-а нам пуно уначи, јер ћемо до краја године уз помоћ овог уговора инкасирати 9,5 милиона динара. Превозимо и раднике „Цимоса“, фабрике „Ле Белијер“ и Метанолско-сирћетног комплекса. Стојановић је истакао да ће и овог лета путницима бити омогућен превоз до Црне Горе однсоно до Будве, Херцег Новог и Игала,

као и других, успутних летовалишта: -Путници ће путовати луксузним аутобусима, а прва тура отишла је пут Црне Горе јуче. Аутобуске туре планирали смо на сваких десетак дана и у зависности од интересовања, последњи полазак био би 20. септембра. Повратна карта је 5.900 динара, а карта у једном правцу је 3.900 динара. Деца до 10 година плаћају карту 4.400 динара. За путнике који путују из Зрењанина цене су умањене за 300 динара. Уколико се покаже да је интересовање путника веће уместо једног пут Црне Горе биће обезбеђена два аутобуса. Аутобуси ће саобраћати, уколико се пријави од 35 до 40 путника, те ће се правити листе чекања, како би пет до седам дана пре поласка био познат А. Ђ. број оних који путују.

Ху ма ни тар ни стре ли ча ри

БЕ ЧЕЈ: Стреличарски клуб Бечеј организује сутра Други пријатељски турнир стреличара по имену „Бечеј 3Д 2012.“, па тим поводом обавештава не само чланове клубова истог профила, него и оне који би желели да се рекреативно опробају у стреличарству. - Наш турнир ће имати два дела. У првом преподневном, које почиње од 10,30 сати, такмичиће се све узрасне категорије, пионири, кадети, јуниори, сениори и ветерани, у разним стиловима, почев од инстиктивног традиционалног лука, преко голог лука без нишана, сложеног лука без нишана, до олимпијског сложеног лука са нишаном. Котизација за

такмичаре пионире и кадете је 800 динара, а за јуниоре, сениоре и ветеране 1.000 динара. Поподневни ревијални део је хуманитарног карактера. Минимална котизација за овај део је 200 динара и сви могу да се опробају у стреличарству стила по избору, а сав приход ће бити уплаћен у фонд за лечење девојчице Адри ја не Ја пун џе из Бачког Градишта, која болује од Дауновом синдрома рекао нам је у име организатора Сло бо дан Па вло вић. Такмичење ће се одржати у предивном амбијенту Горанског парка, бази бечејских стреличара, који нуди пријатну. Такмичари треба да потврде пријаву већ В. Ј. од 9 сати.

Пе та „спе ци јал ка” не мач ких ов ча ра

МИ ЛЕ ШЕ ВО:

Захваљујући ентузијазму и ангажованости познатог одгајивача, кинолошког судије и председника Клуба немачких овчара на нивоу Србије Пе те ра Фи ли ца, у Милешеву ће се у недељу, 24. јуна, одржати Пета специјална изложба за немачке овчаре по имену Меморијал „Раде Плибершек“. - У свом одгоју увек имам тридесетак немачких овчара и они су ми и љубав и посао. Како и многи други одгајивачи имају сличне склоности, пре пет година сам одлучио да у Милешеву, на фудбалском игра-

лишту месног Борца, организујем „специјалку“. Очекујем стотинак паса из сва три кантона Босне и Херцеговине, Бугарске, Мађарске, Немачке, Румуније, Црне Горе, Хрватске и, наравно, читаве Србије. Котизација за првог пса је 1.200 динара, а за сваког наредног 1.000 динара. Специјално ћемо наградити најбољег пса домаћег и страног узгоја, а одлуку о томе донеће италијански судија Лу и ђи Бриџ. Очекујем да се лепо дружимо и разменимо искуства у одгајању вучијака, како се немачки овчари зову у наВ. Ј. роду - рекао је Филиц.

Ин клу зив но дру же ње на Мо те лу

ЗРЕ ЊА НИН: На излетишту Мотел у Зрењанину данас ће, од 10 до 12 часова, бити одржано инклузивно - спортско дружење са децом са сметњама у развоју. Дружење ће бити уприличено у оквиру пројекта “Хајде да се играмо заједно”, односно програма “Омладински амбасадори мира”, који спроводи Омладински клуб Зрењанин, у партнерству са овдашњим Удружењем за помоћ ментално недовољно развијеним особама “Сунцокрет”. - Пројекат “Омладински амбасадори мира” инспирисан је достигнућима и стандардима Савета Европе у области заштите и унапређења људских права, интеркул-

туралног дијалога и демократије, с посебним акцентом на земље у транзицији које се налазе у постконфликтном периоду. Програм развија улогу младих људи као активних грађана и актера друштвених промена и доприноси пружању једнаких могућности и нових искустава омладини, која ће им омогућити да у свом свакодневном животу промовишу културне различитости, као и да доприносе спречавању и ублажавању свих облика расизма и дискриминације по било ком основу – објашњава председник УГ “Омладински клуб” Сла во љуб Но ва ко вић. Ж. Б.

Упис у шко лу пли ва ња БЕ ЧЕЈ: Пливачки клуб „Swim Star“ из Бечеја ће и овог лета, током јула и августа, организовати Школу обуке у пливању, коју ће у базенима ОСЦ „Младост“ водити званични инструктори пливања. - Полазници су деца од пет до 10 година старости и потребно је да родитељи пријаве децу. Цена обуке за месец дана износи 1.200 динара по детету. Али, ако неко доведе два детета, онда друго плаћа половину поменуте суме. Рад се обавља у мањим групама од по 15 полазника и треба знати да де-

ца морају, уз купаћи костим или гаће, од опреме имати капицу за пливање. По завршетку обуке, полазници ће добити дипломе и одржаће се свечани завршни час - каже један од инструктора Јо ван Је чан ски Јо ле. Пријаве се примају крај базена од 19 до 20 сати, или телефоном на име инструктора Јоле (064/8931719), Милан (063/510361) и Чаба (063/363195), а обука се реализује радним данима у терминима од 8 до 9 и од 19 до 20 сати. В. Ј.

subota23.jun2012.

ОЏАЧ КЕ СРЕД ЊЕ ШКО ЛЕ СПРЕМ НО ДО ЧЕ КУ ЈУ НО ВЕ УЧЕ НИ КЕ

За ва ри ва чи уме сто ин ста ла те ра ОЏА ЦИ: Две средње школе у Оџацима, спремно очекују нове ученике. Техничка школа ће у први разред уписати пет одељења по 30 ученика у три подручја рада, а гимназија и економска школа „Јован Јовановић –Змај“ ће уписати укупно 90 ученика у три одељења, два у гимназији и једно економској школи. На четворогодишњим смеровима у Техничкој школи, машински техничар за компјутерско конструисање, машински техничар моторних возила и техничар заштите животне средине, има места за по 30 ученика. Заинтересовани ученици, који су завршили основну школу, могу и уписати неки од образовних профила,

чије школовање траје три године. За ову годину је предвиђено једно одељење од 30 ученика трогодишњих образовних профила, у области машинства и обраде метала, од тога по 10 ученика на смеровима за браваре, аутомеханичаре и завариваче. Новина за ову годину је нови образовни профил, заваривачи. Овај образовни профил ће заменити инсталатере. - Конкурс је расписан и за 15 кувара и 15 конобара, а ради се о трогодишњим образовним профилима. Огледна одељења конобара и кувара би од ове године требало да пређу у систем, међутим ми до данас нисмо добили званично потврду од Министарства просвете

за ову промену. Од одговора Министарства просвете зависи да ли ћемо на ове смерове уписати по 12, или по 15 ученика, како смо и предвидели конкурсом, јер је та модуларна настава до сада рађена са 24 ученика и нису се могли налазити у истом одељењу кувари и конобари. Ученици могу да се уписују, свеједно је да ли ће се радити по новом, или старом програму -рекао је директор Техничке школе у Оџацима Пе тар Фе гер. Први круг уписа у оџачке средње школе ће бити 6. и 7. Јула, а други круг, у оним средњим школама у којима остане слободних меС. Ми лер ста, биће 11. и 12. Јула.

СЕД МО МЕ СЕЧ НИ ШТРАЈК У ГРА ФИЧ КОМ ПРЕД У ЗЕ ЋУ „БУ ДУЋ НОСТ”

Рас про да ју по кућ ство да би пре жи ве ли ЗРЕ ЊА НИН: Навршило се седам месеци откако је тринаесторо преосталих радника Графичког предузећа “Будућност” ступило у генерални штрајк, захтевајући од газде – новосадске фирме “Стилос”, исплату заосталих зарада, путних трошкова које нису добили од новембра 2009. године, регреса и топлог оброка, као и регулисање радног стажа који им није уплаћиван преко 16 месеци. Више пута су запослени понављали да су, због тешког економског и социјалног статуса, били принуђени да организују штрајк, а сада су, како тврде, приморани чак и да распродају ствари из куће како би преживели. Јер, њихов статус још није решен, а међу њима има оних који немају никаквих прихода. - Рачуни се само гомилају. Сналазимо се некако, продајемо ствари које имамо у кући. Причали смо и са градоначелником Зрењанина Ми ле том Ми хај ло вим и замолили смо га да нам локална самоуправа да по 5.000 динара једнократне помоћи док наш проблем не буде решен – причају радници “Будућно сти” чији се “радни” дан своди на долазак у фирму само да би се жалили једни другима, играли карте и очекивали неке добре, у мору лоших вести. Председник Синдиката индустријских радника Војводине Зо ран Ере мић подсећа да запосле-

ни у “Будућности” воде судски процес због неисплаћених зарада. - Они од фебруара 2011. године нису добили плате, а сазнали смо да им нису уплаћивани ни осигурање ни радни стаж. Очекујемо да ће судски по ступак против фирме ускоро бити окончан у корист штрајкача – истиче Еремић. Радници који су остали у “Будућности” одбили су пре неколико месеци да пређу у друго зрењанинско предузеће истог власника – “Стилос принт”, док су остале колеге то учиниле. - Проблем је у томе што сви у “Стилос принту” раде на одређе-

но време, а ми у “Будућности” смо запослени на неодређено. Зашто бисмо дали статус сталног радника за статус радника на одређено? Сви ми имамо преко 45 година и питање је ко би нас запослио, ако после ангажмана на одређено време останемо на улици – истиче радница Рад ми ла Ваш. По словодство “Будућно сти” ниједном, од почетка генералног штрајка, није се огласило у јавности и образложило тренутну ситуацију у фирми, али и одговорило на прозивке радника и синдиЖ. Ба ла бан ката.

Два та бо ро ва ња у пла ну

БЕ ЧЕЈ: Одред извиђача „Иво Лола Рибар“ из Бечеја је ових дана, како то и доликује најстаријем војвођанском скаутском одреду, врло активан и успешан. - Може се тако рећи, јер уче ствујемо на неколико извиђачких манифе стација и истовремено обављамо припреме за два летња таборовања у нашој режији - каже старешина бечејских извиђача Јо жеф Лу кач. Наша женска екипа „Пасуљи“ у саставу: Та ма ра Ва ја гић, Га бри е ла Гу јаш, Зо ра на Јоц ко вић, Иза бе ла Ке ре пеш и Те о до ра Ма шић освојила Жен ска еки па бе чеј ских из ви ђа ча дру га у Кру шев цу је друго ме сто у конкуренцији 21 екипе на манифе - ваља нагласити да је прво пла- највећи део трошкова одлази на стацји по имену „Извиђач у нирано већ за 3. јули, а друго ће превоз, који кошта 6.000 динара. Шаренграду“, коју је организо- се одржати средином августа. Они који не могу себи да приувао Извиђачки одред „Цар Ла- Прво ћемо имати таборова- ште таборовање, имају могућзар“ у кру ше вач ком пар ку ње на планини Кучај у долини ност да средином августа буду „Слободиште“. То је најбоља реке Грзе, које неће бити, због учесници седмодневног таборопотврда да су у минулом перио- не баш завидне материјалне си- вања крај Тисе у близини воћњаду вредно радиле. туације родитеља, тако масовно. ка ПИК „Бечеј“, које кошта Када су увек атрактивна лет- Наиме, цена десетодневног та- 1.500 динара, додао је Јожеф ЛуВ. Јан ков ња таборовања у питању, онда боровање је 9.700 динара, али кач.

При јем за успе шне ђа ке

ЗРЕ ЊА НИН: Начелница Средњобанатског управног округа Та ња Ду ло вић и начелник Школске управе Ста ни ша Ба ња нин организовали су јуче пријем за ученике основних и средњих школа из средњег Баната који су школске 2011/2012. године освојили једно од прва три места на републичким такмичењима у организацији Министарства просвете и науке. Ђацима су том приликом уручене захвалнице, књиге и пригодни поклони. Закључак и одлуку о организовању пријема и додели књига и захвалница успешним ученицима донео је Савет Средњобанатског управног округа на својој другој седници одржаној 25. маја, с намером да овај догађај добије традиционални карактер. У организацији пријема ове године учествовало је и удружење “Зрењанински пословни круг”. Ж. Б.

Апа тин ској пи ва ри три злат не ме да ље АПА ТИН: Четрнаесту годину за редом, на Међународној селекцији квалитета Monde Selection 2012. „јелен пиво“ Апатинске пиваре, освојило је највише признање за квалитет - Трофеј међународног квалитета. Тестирано је више од 200 производа, а „јелен пиво“ у лименци од 0,5 литара и „jelen cool“ добитници су златних медаља. Златну медаљу ове године добило је и најстарије пиво - „апатинско пиво“. Ј. П.

Пр о тив ко ма ра ца у Сом бо ру и Апа ти ну Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општина Сомбор и Апатин биће изведени у периоду од уторка 26. јуна до уторка 10. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом lambda-cihalotrin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног ме ста третирања. Дејство препарата траје три дана. В. Х.

vojvodina

subota23.jun2012.

САЈАМ НАУТИКЕ ЗА „ДАН ДУНАВА“

c m y

dnevnik

ВЛАДИКА СРЕМСКИ ГОСПОДИН ВАСИЛИЈЕ У ХРАМУ ЦАРА ЛАЗАРА

Порука мира у боци Архијерејска литургија

АПАТИН: Међународна манифестација „Дан Дунава“ у Апатину почела је јуче, отварањем дводневне сајамске манифестације наутику на простору Међународне марине. На Сајму је приказана наутичка и риболовачка опрема произвођача из земље и иностранства, али и пловила погодна за вожњу Дунавом од дрвених, алуминијумских и пластичних чамаца и мањих јахти.Своје штандове имали су представници удружења грађана из Сомбора и Апатина који се баве старим занатима и еколошком производњом. Отварању сајма наутике присуствовао је председник Регионалне коморе Војводине Ратко Филиповић, а присутне је поздравио и новоизбаранми градоначелник Сомбора Немања Делић, а сајам је прогласио отвореним заменик председника апатинске општине Миодраг Бакић. Обележавање Дана Дунава наставља се данас, када су предвиђене радионице на тему традиције везане за Дунав, бродоградњу и рибарство. Организоваће се и аматерско такмичење у кајаци-

у недовршеној цркви

ма и кануима, кување рибљег паприкаша и вожња туристичким бродићем „Апатин“. Спортски риболовци ће заједно са риболовцима из Хрватске и ове године у Дунав у боци спустити поруку мира . -Циљ овогодишњег обележавања међунаропдне манифестације „Дан Дунава“ је да пружимо богат спортко-рекреативни програм, едукативне радионице за младе и богат културно-уметнички програм, а све то, верујемо,

привући ће и бројне љубитеље Дунава, не само из Апатина, него и околине - рекла је координатор за ЛЕР Општинске управе Апатин Снежана Милешевић. Организатори манифестације су Туристичка организација, ЈП Путничко пристаниште, Удружење ЕкоРуралНет-Србија, Апатин и Културни центар, а суорганизатор је Тотал-наутика Апатин. Покровитељ манифестације је Скупштина општине Апатин. Ј. П.

ШИД: Четири дана пре Видовдана, великог празника и славе храма цара Лазара у Шиду, владика сремски господин Василије биће међу Шиђанима, уз добродошлицу коју ће му упутити јереј Ђорђе Матић. Велика црква у Шиду није довршена. У њеној унутрашњости стоје челичне скеле, крова нема, па главе верника, уместо црквеног, наткриљује небески свод. Осам година, од почетка градње цркве, господин Василије је одлучио да баш у великој цркви, 24. јуна одржи архијерејску литурги-

Уређено земљиште око цркве

Отворена изложба Себастијана Лајхта

ОЏАЦИ: У организацији Удружења Немаца општине Оџаци, а уз финансијску подршку општине Оџаци и Покрајинског секретаријата за управу, прописе и националне заједнице, као и Туристичке организације општине Оџаци, у холу Спортско пословног центра у Оџацима отворена је изложба знаменитог слиС отварања изложбе кара Себастијана Лајхта. Колекционар Ђуро Поповић из Но- слав Колесар, Миленко Лазић, вог Сада, власник већине дела на Предраг Божић, Меланија Грубиовој изложби, као и власници слика шић, Милисав Зарић, допринели из Новог Сада и Сомбора Миро- су да Оџачани виде изложена дела.

На изложби, на којој је изложено 20 графика Лајхтовог циклуса „Кудеља“ и 12 уља на платну, присутни су имали прилике да чују о комплетном животу и делу Себастијана Лајхта, кога је за „културно деловање у споразумевању народа“ краљ Петар Други Карађорђевић, одликовао орденом Светог Саве. Изложбу је отворио један од организатора Стеван Милер, а о животу и делу Себастијана Лајхта је говорио проф. др Зоран Жилетић универзитетски професор, германиста, дугогодишњи шеф катедре за гермаС. М. нистику из Београда.

Јереј Ђорђе Марић

ју за све грађане. Три дана после ове свечаности, 27. јуна увече у 17 сати, у малој цркви, јереј Ђорђе Марић служиће бдењ,е а после тога, како он каже, биће изузетан програм који ће се одржати у порти цркве. Реч је о програму Иване Жигон и „Косовских божура“, а њима ће се у току представе придружити ученици Основне школе „Бранко Радичевић„ из Шида, хор Светог храма цара Лазара и Градски хор. Јереј Ђорђе Марић очекује долазак великог броја гостију. Јереј Ђорђе Марић дошао је у ову цркву 15. новембра прошле године и врло брзо, уз помоћ народа, поред ње саградио је малу монтажну цркву, у којој сваке недељ,е за вернике овог дела града Шида, држи литургију - Урадили смо све припреме, нивелоисали смо земљиште и прилазе цркви, и уредили порту. Урађене су све припреме за Храмовну славу, Видовдан и за долазак епископа сремског господина Василија - рекао је јереј Ђорђе Марић. Д. Савичин

Ку па ње уз те нис ШИД: У Шиду су прошле недеље отворена три „По седионова„ базена за купање, са тениским теренима, кафићем, у којем се продају само безалкохолна пића и сладолед. - За одрасле и добре пли ваче имамо велики базен, за непливаче и већу децу други и трећи за оне до пет годи на. Све при преме за отварање сезоне купања обавили смо на време и званично смо отвори ли купа ли ште прошле недеље. Вода се у базенима свакодневно пречи шћава, док се филтери мењају по потреби. Базени су отворени од 10 Освежење од врућине до 19 сати, цена улазница је 250 власник Мар ко Ја ко вље вић. динара дневно, а деца до пет го- У кругу базена смештена су и дина не плаћају ништа - каже тениска игралишта, па кућање,

уз тенис и освежавајуће пиће одлична је рекреација. Д. С.

Летњи ред вожње ПАНЧЕВО: У Панчеву од 25. јуна почиње да важи важи летњи ред вожње, што значи да ће до јесени бити укинуте линије које су највише користили ђаци како би стигли до школа. Летњи ред вожње важи у међумесном и приградском саобраћају. На градским линијама летњи ред вожње почиње је да важи од првог јула. Возила АТП-а ће саобраћати на 30 минута у јутарњем и поподневном шпицу, а у осталим деловима дана на сат времена. Јутарњи шпиц је од 5 до 8 часова, а поподневни од 12,30 до 16,30 сати. З. Дг.

dRU[TvO

dnevnik

DVA DE SE TI RO \EN DAN FON DA ZA STI PEN DI RA WE DA RO VI TIH STU DE NA TA UNS-a

UPIS U SRED WE [KO LE

@al be pro {le, u po ne de qak ko na~ ni re zul ta ti Ne {to ma we od 20.000 osma ka u Voj vo di ni po la ga lo je u po ne de qak i uto rak te sto ve u okvi ru za vr {nog is pi ta na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa, u ~e tvr tak su ob ja vqe ni i pre li mi nar ni re zul ta ti tog is pi ta, a jo{ ju ~e, oni ko ji sma tra ju da su o{te }e ni bo do va wem mo gli su se `a li ti okru `nim upi snim ko mi si ja ma. Od lu ke tih ko mi si ja su ko na~ ne pa }e se i ko na~ ni re zul ta ti za vr {nog is pi ta na ogla snim ta bla ma u osnov nim {ko la ma po ja vi ti u po ne de qak.

subota23.jun2012.

ba lo bi jo{ jed nom do bro da raz mi sle i usa gla se svo je `e qe s mo gu} no sti ma ko je im pru `a ju sa ku pqe ni bo do vi. Da pod se ti mo, u pr vim raz re di ma voj vo |an skih sred wih {ko la ove go di ne ima 22.282 me sta, a od to ga 16.734 je u 75 stru~ nih {ko la, i to 4.533 na tro go di {wim i 12.201 na ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma. Ovo go di {wim ma lim ma tu ran ti ma nu di se i 3.924 me sta u 26 gim na zi ja, a od to ga je u fi lo lo {kim gim na zi ja ma 192, a u ode qe wi ma za

Ta len ti ma ve tar u je dra Sve ~a nom do de lom ser ti fi ka ta ovo go di {wim sti pen di sti ma i za hval ni ca svo jim do na to ri ma, Fond za sti pen di ra we i pod sti ci we na pre do va wa da ro vi tih stu de na ta i mla dih na u~ nih rad ni ka i umet ni ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e je obe le `io 20 go di na po sto ja wa i ra da. A naj lep {i i naj pri klad ni ji po klon za ju bi lej je re kord ko ji je po sti gao ove go di ne, do de liv {i naj ve }i broj sti pen di ja do sa da – 64! I ne sa mo da sva ke go di ne sti pen di ju do bi ja sve ve }i broj vr hun skih stu de na ta, istin ske mla de eli te je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di na, ali i po ten ci jal nih kre a to ra i no si la ca raz vo ja na {eg dru {tva u svim do me ni ma, ne go je i sve ve }i broj in sti tu ci o- nal nih sti pen di to ra, a od pro {le go di ne i in di vi dul nih da ro da va ca! Ta da je ovo svo je vr sno me ce nar stvo pro mo vi sa la prof. dr Sve tla na Lu ki}-Pe tro vi}, po klo niv {i Fon du kom ple tan nov ~a ni iz nos do de qe ne joj Ok to bar ske na gra de No vog Sa da. Ove go di -

ne li~ na sred stva do ni ra li su rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, pro rek tor prof. dr Mi lan Si mi} i de kan Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka prof. dr Ili ja ]o si}. Svi ma je Fond po vo dom svog ju bi le ja do de lio za hval ni ce. Na rav no, za hval ni ce su za svo ju du go go di {wu is traj nost u iz van red noj mi si ji (ne ki jo{ od 1995) pod sti ca wa i po ma ga wa mla dih ta le na ta pri pa le: gra du No vom Sa du, NIS-u, Skup {ti ni i Vla di Voj vo di ne, Advo kat skoj ko mo ri Voj vo di ne, DDOR-u „No vi Sad”, „No vo sad skom saj mu”, In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo, Raz voj noj ban ci Voj vo di ne i Ro ta ri klu bu. Stu den ti ma ko ji pri ma ju sti pen di ju u aka dem skoj 2011/12. go di ni uru ~e ni su ser ti fi ka ti. Pred sed nik Sa ve ta Fon da prof. dr Pe tar Do ki} pod se tio je na to da je se me ove fon da ci je na UNS-u (ko ji je i u to me is pred wa ~io u aka dem skoj za jed ni ci Sr bi je) „po se ja no” jo{ da le ke 1962, te da su fa kul te ti u sa sta vu UNS-a pr vi po ~e li da na taj na ~in sti -

Fo to: S. Si mi}

mu li {u naj vr sni je aka dem ce. To i da nas ~i ni svih 14 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a, a po bro ju sti pen di ja pred wa ~e FTN i PMF. Da na {wi fond osno van je 1992. i od ta da je do de lio ukup no 803 sti pen di je. Ova pri na dle `nost sti pen di sti ma sti `e re dov no, u 12 me se~ nih ra ta, a ove go di ne po je di na~ ni me se~ ni iz nos je 15.000 di na ra.

Sku pu su se obra ti li i rek tor Ve sko vi}, pro rek tor prof. dr Pa vle Se ke ru{, pred sed nik UO Fon da prof. dr Ra de Do ro slo va~ ki, pro de kan FTN-a Vla di mir Ka ti}, kao i ovo go di {wa sti pen dist ki wa Mi li ca Traj ko vi} s FTN-a, ko ja se u ime svih sti pen di sta za hva li la Fon du „{to im je u~i nio `i vot lak {im” i ve ru je u wih. V. ^e ki}

OD LA ZAK NA GO DI [WI OD MOR VA QA PLA NI RA TI I KA DA JE ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE U PI TA WU

Kwi `i ca i nov ~a nik ni su uvek do voq ni Fo to: N. Sto ja no vi}

I ma da su po la ga wem za vr {nog is pi ta ma li ma tu ran ti ura di li ve li ki deo po sla, na red ne ne de qe o~e ku je ih po sao ta ko |e ve o ma va `an za wi ho vu bu du} nost. Na i me, po sle ob ja vqi va wa ko na~ nih re zul ta ta za vr {nog is pi ta i li sta s ukup nim bro jem bo do va ko je je sva ki pet na e sto go di {wak do sa da sa ku pio, ka ko na ovom is pi tu, ta ko i po osno vu op {teg uspe ha u {e stom, sed mom i osmom raz re du, a i na tak mi ~e wi ma u osnov noj {ko li – a ti po da ci bi }e u osnov nim {ko la ma u po ne de qak – u uto rak i sre du ma li ma tu ran ti }e u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma pre da va ti li ste sa spi sko vi ma od po 20 `e qa za na sta vak {ko lo va wa. Pre ne go {to te li ste po pu ne, tre -

u~e ni ke ta len to va ne za ma te ma ti ku 60. Jo{ 496 me sta ove go di ne ima u de set umet ni~ kih {ko la u Voj vo di ni, dok u de set me {o vi tih {ko la ima 1.128 me sta, i to u sred wem stru~ nom obra zo va wu 678, od ~e ga je 180 me sta za tro go di {we i 498 za ~e tvo ro go di {we obra zo va we, dok je u gim na zij skim ode qe wi ma jo{ 450 me sta. U de set sred wih {ko la za obra zo va we u~e ni ka sa smet wa ma u raz vo ju u Voj vo di ni ima 797 me sta, a jo{ 30 me sta za te u~e ni ke ima u Sred woj stru~ noj {ko li „4. ju li” u Vr ba su. Ta me sta ne ula ze u ukup nu kvo tu me sta za upis re dov nih u~e ni ka u pr vi raz red sred wih {ko la u Voj vo di ni. D. De ve ~er ski

US PO STA VQA WE JE DIN STVE NOG SOS-TE LE FO NA U VOJ VO DI NI

Bes plat ni po zi vi na 0800/1010 Ju ~e je u Vla di Voj vo di ne pred sta vqen pro je kat “Us po sta vqa we SOS-te le fo na – una pre |e we uslu ga po mo }i è na ma ko je su pre tr pe le na si qe”, ~i ja je ukup na vred nost 25.690 evra. Pro je kat su fi nan sij ski po dr à li Po kra jin ski se ke ta ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va i Bal kan ski fond za lo kal ne ini ci ja ti ve, kao i pet voj vo |an skih or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva iz Mre è SOS-te le fo na. Ciq pro jek ta je da se po ve }a bez bed nost è na i da im se da ohra bre we da pri ja ve na si qe i iza |u iz na sil ne ve ze. Po da ci po ka zu ju da pre pri ja vqi va wa cen tri ma za so ci jal ni rad u 60 pro ce na ta è ne tr pe i }u te, i to iz me |u jed ne i pet go di na, a u 18 pro ce na ta na si qe tra je iz me |u {est i de set go di na i pro la zi ne pri ja vqe no. Po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin ob ja {wa va da pre ven tiv no de lo va we i stva ra we mo gu} no sti da sva ka `r tva na si qa zna ko me mo è i tre ba da se obra ti pred sta vqa zna ~aj nu me ru u bor bi pro tiv na si qa nad è na ma. – U na red nom pe ri od u Se kre ta ri jat }e obez be di ti obu ku za no ve vo lon te re SOS-te le fo na, obez be di }e teh ni~ ke

uslu ge za pre u sme ra va we po zi va s je din stve nog bro ja na or ga ni za ci je ko je po kri va ju te ri to ri ju s ko je do la ze po zi vi, a obez be di }e i {i ro ko in for mi sa we jav no sti o po sto ja wu tog te le fo na – is ta kao je Va sin. – Po seb ni na po ri bi }e usme re ni na to da {to pre po~ ne funk ci o ni sa we je din stve nog SOS-te le fo na u Voj vo di ni ~i je }e ko ri {}e we bi ti bes plat no. Ta ko |e, bor ba pro iv na si qa u po ro di ci i dru gih ob li ka rod no za sno va nog na si qa bi }e me |u naj va `ni jim stra te {kim ci qe vi ma Vla de Voj vo di ne jer je to pre po zna to kao je dan od naj ve }ih pro ble ma s ko ji ma se dru {tvo su o ~a va. Pred stav ni ce Mre è SOStel fo na is ta kle su ju ~e u Vla di Voj vo di ne da je ovo pra va pri li ka da se u za jed ni~ kom ra du s po kra jin skim in sti tu ci ja ma do |e do odr ì ve so ci jal ne uslu ge pre ko je din stve nog te le fo na – 0800/1010, ko ji }e bi ti bes pla tan u svim de lo vi ma Voj vo di ne sa svih mo bil nih i fik snih te le fo na. Da bi se to ostva ri lo, teh ni~ ku po dr {ku pru ì }e Te le kom „Sr bi ja”. Is tak nu to je da ove or ga ni za ci je do bi ju iz me |u 1.200 i 1.400 po zi va za po mo} to kom go di ne. Q. Ma le {e vi}

Pred pu to va we u ino stran stvo in te re su je mo se za ce ne, kva li tet sme {ta ja, {o ping i tu ri sti~ ke obi la ske, ali ret ko ko po mi sli na to da }e mu za to vre me mo `da tre ba ti i le kar ska po mo}. Naj ve }i broj put ni ka ni je upo znat s ti me pod ko jim uslo vi ma im se mo è pru ì ti zdrav stve na uslu ga u stra nim ze mqa ma. Osi gu ra ni ci Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we to kom pri vre me nog bo rav ka u ino stran stvu ima ju pra vo na hit nu me di cin sku po mo}. Ali da bi ostva ri li to pra vo, neo p hod no je da po ne su po tvr du Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we da bi osi gu ra li re fun da ci ju tro {ko va le ~e wa, uko li ko im bu de po treb no. Da bi osi gu ra nik do bio tu po tvr du, po treb no je da mu iza bra ni le kar iz da po tvr du o zdrav stve nom sta wu ko ju mu ove ra va le kar ska ko mi si ja ma ti~ ne fi li ja le RF ZO-a. Pro ce du ra do bi ja wa po tvr de je bes plat na. Hro ni~ ni ili akut ni bo le sni ci, na pri mer oni s po stin far ktnim sta wem, ne mo gu do bi ti po tvr du jer, ka ko ka ù u Za vo du, wi ho vo zdrav stve no sta we zah te va ~e sto pru à we zdrav stve nih uslu ga ko je spa da ju u uslu ge du go ro~ nog le ~e wa, a ne tre nut ne ugro è no sti ì vo ta. U ze mqa ma s ko ji ma je pot pi san me |u na rod ni spo ra zum o zdrav stve nom osi gu ra wu osi gu ra nik uz po me nu tu po tvr du ne pla }a hit nu me di cin sku po mo}, a u

Me |u na rod ni spo ra zum o zdrav stve nom osi gu ra wu pot pi san je s Ve li kom Bri ta ni jom, Slo va~ kom, Poq skom, Ma ke do ni jom, Ru mu ni jom, Ma |ar skom, ^e {kom, Ita li jom, Fran cu skom, Luk sem bur gom, Bel gi jom, Ho lan di jom, Ne ma~ kom, Austri jom, Cr nom Go rom, Bo snom i Her ce go vi nom, Hr vat skom, Slo ve ni jom i Bu gar skom oni ma s ko ji ma ni je pot pi san uslu gu pla }a, ali se tro {ko vi na knad no re fun di ra ju od Za vo da uko li ko le kar ska ko mi si ja utvr di da se ra di lo o hit nom me di cin skom sta wu. Pa ci jen ti ma na di ja li zi Fond sno si deo tro {ko va u vi si ni ce ne ma te ri ja la u Sr bi ji, {to iz no si oko 70 evra. Raz li ku u ce ni, ko ja je vi {e stru ko ve }a, pla }a pa ci jent.

Ve li ki broj qu di ko ji su zdrav stve no osi gu ra ni go di {wi od mor }e pro ve sti u ze mqi, ali iz van me sta bo rav ka. Ne ki od wih }e na pu tu ili u go sti ma osta ti i du è od me sec da na pa se mo è de si ti da im za tre ba le kar ska po mo}. Ka ko sa zna je mo u Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we, ti osi gu ra ni ci ima ju pra vo na zrav stve nu za {ti tu u do mo vi ma zdra vqa u me stu pri vre me nog bo rav ka, bez pro me ne iza bra nog le ka ra. Uko li ko ima ju pri ja vqen bo ra vak du è od 30 da na, osi gu ra ni ci ma je u do mu zdra vqa u me stu bo rav ka omo gu }e na di jag no sti ka i le ~e we, ukqu ~u ju }i pro pi si va we le ko va, me di cin sko-teh ni~ kih po ma ga la ko ji se pro pi su ju jed nom me se~ no, me di cin ske re ha bi li ta ci je i sl. Zdrav stve na za {ti ta se ostva ru je na osno vu ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce i pri ja ve pri vre me nog bo rav ka. Uko li ko je po treb no pro pi si va we le ko va ili me di cin sko-teh ni~ kog po ma ga la ko je se ina ~e iz da je na me se~ nom ni vou, neo p hod no je da osi gu ra nik pot pi {e iz ja vu da mu za taj pe riod iza bra ni le kar ni je ve} pro pi sao tu te ra pi ju, od no sno po ma ga lo. U slu ~a je vi ma ka da je neo p hod na hit na me di cin ska po mo}, zdrav stve ne usta no ve su du `ne da je pru è svim li ci ma, bez ob zi ra na wi ho vo me sto pre bi va li {ta ili bo ra vi {ta, ~ak i uko li ko ne ma ju zdrav stve nu kwi ì cu. J. Bar bu zan

VESTI Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du sve ~a no je pro mo vi sa no tri na est dok to ra na u ka. Naj vi {i na u~ ni ste pen ste kli su: Pe tar \un di}, Alek san dar Mar ti no vi}, Ta wa Ki ta no vi} i Dra gu tin Avra mo vi} (prav ne na u ke), Ili ja Ar se ni} (in ter di sci pli nar na oblast Me te o ro lo gi ja i mo de li ra we ì vot ne sre di ne), Sa wa Mra zo vac (in ter di sci pli nar na oblast In è wer stvo za {ti te ì vot ne sre di ne), Ne boj {a Pa vlo vi} i Ol gi ca To mi} (in ter di sci pli nar na oblast Me nax ment u obra zo va wu), Ra den ko Ma ri} i Ja smi na Bo gi }e vi} (eko nom ske na u ke), Iva na Se dej, Mi li ca Po ji} i Vla di mir Ma ti} (teh ni~ ke na u ke). V. ^.

Le ka ri tra è od la ga we pla }a wa po u~in ku Pred stav ni ci Le kar ske ko mo re Sr bi je, sin di ka ta zdrav stva i udru è wa me di cin skih rad ni ka, za tra ì li su da se od lo ì pri me na pla }a wa zdrav stve nih rad ni ka po u~in ku – „ka pi ta ci ja„ – ko ja bi tre ba lo da po~ ne 1. ju la. „Neo p hod no je uki nu ti ili bar od lo ì ti pri me nu Ured be o ko rek tiv nom ko e fi ci jen tu do sti ca wa uslo va za we nu prak ti~ nu pri me nu, a u tom pe ri o du po treb no je iz vr {i ti sa dr àj ne i teh ni~ ke ko rek ci je do ku me na ta i usa gla -

si ti nor ma tiv ne ak te„, pi {e u za jed ni~ kom sa op {te wu. „Ova kva ured ba vo di da qem uru {a va wu zdrav stve nog si ste ma i po ve }a va wu na go mi la nog ne za do voq stva, ka ko le ka ra, ta ko i svih za po sle nih u zdrav stvu. Po sle di ce ko je mo gu na sta ti su ne sa gle di ve„.

Od lo `e no ro ~i {te za re ha bi li ta ci ju Mi ha i lo vi }a Na ju ~e ra {wem ro ~i {tu pred Vi {im su dom u Be o gra du u pro ce su re ha bi li ta ci je Dra `e Mi ha i lo vi }a sve do ~io je isto ri ~ar Bo jan Di mi tri je vi}. On je go vo rio o kri vi~ nom po stup ku pro tiv ge ne ra la ko ji je vo |en 1946. go di ne, iz no se }i isto rij ske ~i we ni ce i do ga |a je ko je su bi li pred met tog su |e wa. To kom sve do ~e wa pri ~ao je i o ne ko li ko fal si fi ka ta ko ji ma je to kom su |e wa uka zi va no na Mi ha i lo vi }e vu sa rad wu s vla sti ma NDH i ita li jan skim oku pa to ri ma u Cr noj Go ri. Na ju ~e ra {wem ro ~i {tu tre ba lo je da sve do ~e i isto ri ~a ri Ko sta Ni ko li} i Ve se lin \u re ti}, ali }e sud wi ho ve is ka ze uze ti na sle de }em ro ~i {tu, ko je je za ka za no za 8. ok to bar. Vi {i sud je do bio i pred log SUB NOR-a da se kao sve do ci po ja ve i Mi o drag Ze ~e vi} i Bran ko La tas. Ina ~e, i ovo ga pu ta pred po ~e tak ro ~i {ta is pred zgra de Vi {eg su da u Ti mo~ koj uli ci u

Be o gra du oku pi le su se pri sta li ce ~et ni~ kog, ali i par ti zan skog po kre ta, kao i pri pad ni ce or ga ni za ci je “@e ne u cr nom” ko je je raz dva jao ve li ki broj po li ca ja ca. Q. M.

Ve }i zna ~aj za {tit ni ku pa ci jen to vih pra va Po treb no je {to pre osna ì ti in sti tu ci je za {tit ni ka pa ci jen to vih pra va u zdrav stve nih usta no va ma, ali i ve }e an ga ò va we in sti tu ci je om bud sma na da bi se obez be di la na pla ta do pri no sa za zdra stve no osi gu ra we za one gra |a ne ko ji ma oni, pr o tiv no va è }im pr o pi si ma, ni su upla }i va ni, za kqu ~e no je na ju ~e ra {wem sa stan ku pred stav ni ka za {tit ni ka gra |a na Sr bi je i po kra jin skog om bud sma na u No vom Sa du. Na i me, i jed na i dru ga in sti tu ci ja ~i ji je za da tak da se sta ra ju o pra vi ma gra |a na slo ì le su se u oce ni da po sto ji pr o blem u ostva ri va wu pra va u obla sti zdra stve ne za {ti te i da su pri tu `be ~e sto osno va ne te da je po treb no da se svi vi {e an ga ù ju da bi se pra va po ve }a la a ne pra vil no sti sma wi le. Za {tit nik gra |a na i po kra jin ski om bud sman do go vo ri li su se da uskla de svo je po stu pa we u obla sti ostva ri va wa pra va na zdrav stve nu za {ti tu, a po seb no }e se za lo ì ti za to da se utvr di oba ve za zdrav stve nih usta no va da gra |a ne pra vo vre me no in for mi {u o na ~i nu i mo gu} no sti ma ostva ri va wa pra va za zdrav stve nu za {ti tu. Q. M.

crna hronika

subota23.jun2012.

dnevnik

c m y

ZE MQE ZA PAD NOG BAL KA NA UDRU @E NE PRO TIV OR GA NI ZO VA NOG KRI MI NA LA

Bor ba pro tiv {ver ca ci ga re ta Sa rad wa vla da, za ko no dav nih te la, iz vr {nih or ga na i in d u s tri j e kqu~ je uspe { ne bor be pro tiv ile gal ne tr go vi ne na Za pad nom Bal ka nu. To je za kqu ~ak stru~ wa ka oku pqe nih na kon fe ren ci ji pod na zi vom „Or ga ni zo va ni kri mi nal: ile gal na tr go vi na ci ga re ta ma i in ter net-soft ver ska pi ra te ri ja“. U~e sni ci kon fe ren ci je,

po re za u dr `av ne bu xe te ve} i da bi se uma wio glav ni iz vor pri ho da or ga ni zo va nog kri mi na la. Pe kez je do dao da je ne u sa gla {e nost re gi o nal ne fi skal ne po li ti ke je dan od glav nih uzro ka ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma jer do vo di do zna ~aj nih raz li ka u ce na ma du van skih pro iz vo da.

JED NA OSO BA PO GI NU LA A JED NA PO VRE \E NA U BOM BA [KOM NA PA DU JU ^E OKO POD NE U CEN TRU BE O GRA DA

Raz net u eks plo zi ji auto mo bi la Za ple we ne {ver co va ne ci ga re te

vi so ki zva ni~ ni ci po li ci je, ca rin ski i po re ski slu `be ni ci, tu ì o ci i su di je iz Sr bi je, Cr ne Go re, Al ba ni je i Ma ke do ni je, stru~ wa ci iz kom pa ni ja „Ja pan to ba ko in ter ne {e nel„ (JTI) i „Maj k ro s oft„, kao i OEBS-a – sa sta li su se s ci qem da una pre de sa rad wu u re {a va wu pro ble ma ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma i soft ver ske pi ra te ri je i da raz go va ra ju o no vim na ~i ni ma bor be pro tiv kri jum ~a re wa. – JTI ap so lut no ne to le ri {e bi lo ka kav ob lik ile gal ne tr go vi ne du van skim pro iz vo di ma i ~i ni mo sve da bi smo spre ~i li po ja vu na {ih pro iz vo da na ile gal nom tr ì {tu – na gla sio je di rek tor kor po ra tiv nih po slo va i ko mu ni ka ci ja za Za pad ni Bal kan u kom pa ni ji JTI Go ran Pe kez. – Ve ru je mo da je ile gal na tr go vi na ci ga re ta ma pro blem ko ji tre ba re {a v a t i u kon s truk t iv n om part ner stvu s vla da ma i dr àv nim or ga ni ma. Na{ do pri nos re {a va wu tog pro ble ma je ste raz m e n a in f or m a c i j a s vla da ma, za ko no dav nim te li ma i iz vr {ni ma or ga ni ma i raz vi ja we po seb nih pro gra ma po sve }e nih bor bi pro tiv ile gal ne tr go vi ne. To je va `no ne sa mo da bi se po ve }a li pri li vi od

– Za to je pred vi div, po ste pen i re gi o nal no usa gla {en rast ak ci za u re gi o nu Za pad nog Bal k a n a osnov n i pred u slov za spre ~a va we ile gal ne tr go vi ne. To se mo `e osi gu ra ti usva ja wem ak ci znih ka len da ra, za pe riod od tri do pet go di na. Mi smo sprem ni da po mog ne mo sva koj od ze ma qa u re gi o nu u raz vo ju ta kvih ka len da ra – re kao je Pe kez. Kom pa ni ja JTI pot pi sa la je vi {e od 30 me mo ran du ma o raz u me va wu s vla da ma {i rom sve ta, ukqu ~u ju }i Evro pu i Ka na du. To su do bro voq ni spo ra zu mi o sa rad wi na ope ra tiv nom ni vou, pre sve ga s ca ri na ma. U re gi o nu, JTI je pot pi sao ova kve spo ra zu me s upra va ma ca ri na Sr bi je, Ma ke do ni je i Al ba ni je. Osim to ga, u de cem bru 2007. go di ne JTI je pot pi sao spo ra zum s Evrop skom ko mi si jom u ci qu pre va zi la `e wa ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma unu tar Evrop ske uni je, i to za pe riod od 15 go di na. U okvi ru tog spo ra zu ma, kom pa ni ja JTI se oba ve za la na to da iz dvo ji 400 mi li o na do la ra za po dr {ku ini ci ja ti ve Evrop ske ko mi si je pro tiv kri jum ~a re wa i fal si fi ko va wa du van skih pro iz vo da. M. Mi tro vi}

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU OD BIO MOL BU MI LA DI NA KO VA ^E VI ]A

Za tvor do kra ja

Ape la ci o ni sud u Be o gra du po t vr d io je re { e w e Pr v og osnov nog su da ko jim je od bi je na mol ba Mi la di na Ko va ~e vi }a za pu {ta we na uslov ni ot -

Mi la din Ko va ~e vi}

pust s iz dr `a va wa ka zne za tvo ra u tra ja wu od dve go di ne i tri me se ca. Ko va ~e vi} je na tu ka znu osu |en pre su dom Pr vog osnov nog su da u Be o gra du

od 27. ok t o b ra 2010. go d i n e zbog kri vi~ nog de la na no {e wa te {ke te le sne po vre de ame ri~ k om stu d en t u Bra j a n u [taj nha u e ru 2008. u Bo sto nu. Ape l a c i o n i sud je oce nio da je pr vo ste pe ni sud pra vil no i pot pu no utvr dio ~i we ni~ no sta we, i dao ja sne i ar gu men to va ne raz lo ge da u kon kret nom slu ~a ju ni su is pu we ni za kon ski raz lo zi za ot pu {ta we Ko va ~e vi }a na uslov ni ot pust, pi {e u sa op {te wu Ape la ci o nog su da. Taj sud je na veo da se na osno vu po da ta ka do stup nih su du ne mo `e sa si gur no {}u utvr di ti da se okri vqe ni po pra vio i da }e se na slo bo di do bro vla da ti. Zbog to ga se mo `e iz ve sti za kqu ~ak da je pro ces re so ci ja l i z a c i j e za p ra v o jo{ uvek u to ku i da }e se pot pu na svr ha ka `wa va wa ostva ri ti s pot p u n o iz d r ` a n om ka z nom, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Jed na oso ba je po gi nu la a jed na po vre |e na u eks plo zi ji auto mo bi la ko ja se do go di la ju ~e oko po dne va na uglu uli ca Ca ra Du {a na i Ta de u {a Ko {}u {kog na Dor }o lu, po tvr |e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je. Ka ko pre no si B-92, na stra dao je Bo {ko Ra i ~e vi}, „kon tro verz ni bi zni smen iz Cr ne Go re, ro |ak i bli ski sa rad nik An dri je Dra {ko vi }a„. Eks plo zi ja auto mo bi la se do go di la u tre nut ku ka da se vo zi lo za u sta vi lo na pe {a~ kom pre la zu da pro pu sti pe {a ka. Po pr vim ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma MUP-a, u auto mo bil je bi la po sta vqe na eks plo ziv na na pra va ko ja je ak ti vi ra na da qin skim pu tem ka da se vo zi lo za u sta vi lo na se ma fo ru. Ra ni je je bi lo ja vqe no da je bom ba uba ~e na kroz pro zor vo zi la. Po vre |en je vo za~ slu `be nog vo zi la fir me „Zla ti bo -

rac” Alek san dar S., ~i ji se auto mo bil na {ao po red „si tro e na” u tre nut ku eks plo zi je. On je za do bio po vre de li ca i

Pe tra, na po te su gde se eks po lo zi ja do go di la, a na te re nu su bi li fo ren zi ~a ri ko ji su oba vqa li uvi |aj.

slu ha i od mah je pre ve zen u Ur gent ni cen tar. Sa o bra }aj je bio blo ki ran u de lu od Uli ce Ta de u {a Ko {}u {kog do Kra qa

Le kar ka Hit ne po mo }i Gor da na To do ro vi} re kla je no vi na ri ma da je eki pa po do la sku na li cu me sta za te kla iz go re li auto i oso bu ko ja ni je da va la zna ke ì vo ta, od no sno ko ja je pre mi nu la na li cu me sta. Oso ba, ko ja je bi la u dru gom auto mo bi lu par ki ra nom kod se ma fo ra, za do bi la je ra se ko ti nu li ca, po vre du uha i ima bo lo ve u le voj bu ti ni, do da la je ona. Ka ko je re kla, mu {ka rac sta ro sti oko 40 go di na pre ve zen je u Ur gent ni cen tar na da qe zdrav stve ne ana li ze i ni je ì vot no ugro èn. – Is pri ~ao nam je da je bio par ki ran kod se ma fo ra, na pe {a~ kom pre la zu, ka da je iz ne na da ~uo eks plo zi ju – ka za la je ona no vi na ri ma.

Ra i ~e vi} ra wen u puc wa vi pre dve go di ne Bo {ko Ra i ~e vi} je po re klom s Ko so va, a od 1999. go di ne je `i veo u Cr noj Go ri, gde se ba vio bi zni som, da bi se po tom pre se lio u Be o grad. U srp skoj pre sto ni ci je ra wen pre dve go di ne po sle ba nal ne sva |e zbog par king me sta na uglu Ka pe tan Mi {i ne i Uli ce Stra hi wi }a ba na. Ka ko su pi sa li me di ji, on je s dru {tvom se deo u ba {ti ka fi }a, a ka da je oko po no }i kre nuo do svog auto mo bi la, vi deo je da je we gov ~e tvo ro to~ ka{ za gra |en dru gim vo zi lom, zbog ~e ga ni je mo gao da se is par ki ra. Ra i ~e vi} se s pri ja te qem vra tio u lo kal da na |e vla sni ka vo zi la, a s kra ja ba {te su mu dvo ji ca qu di do ba ci li da je auto mo bil wi hov. Iz me |u wih je iz bi la sva |a i tu ~a. Dra {ko vi }ev ro |ak je ta da ra wen s ~e ti ri hi ca u no ge, pre po ne i sto mak.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, Ra i ~e vi} je ne po sred no pre eks plo zi je iza {ao iz svog sta na u Ca ra Du {a na 6. Seo je u auto mo bil i pre {ao sve ga ne ko li ko me ta ra ka da je ga je eks plo ziv raz neo na se ma fo ru, od mah po red De fek to lo {kog fa kul te ta. Na me stu ne sre }e sce na je bi la je zi va, vi {e je pod s e } a l a na ra t i { te ne go na cen tar pre sto ni ce. Olu pi na „si tro e na”, pot pu no iz go re la i iz ob li ~e na, sta ja la je na pe {a~ kom pre la zu, dok su una o ko lo bi li raz ba ca ni de lo vi te la na stra da log. Pro la zni ci su no vi na ri ma is pri ~a li da je pri z or na uli c i bio stra vi ~an jer su se mo gli vi de ti de lo vi te la, ko j e se od de t o n a c i j e raz le te lo de set me ta ra da qe od auto mo bi la. Va tro ga sne eki pe i eki pe Hit ne po mo }i su ubr zo pri sti gle na me sto ne sre }e. Po re ~i ma o~e vi da ca ove stra vi~ ne eks plo zi je, va tro ga sci su se s va tre nom sti hi jom bo ri li vi {e od 15 mi nu ta. Ru ko vo di lac pred {kol ske usta no ve „De ~i ji da ni – Du nav sko ob da ni {te”, ko ja je u ne p o s red n oj bli z i n i, Ve s na Di vi}, re kla je Ta nju gu da se ~u la ja ka de to na ci ja ali da ni je bi lo po tre be za eva ku a- ci jom de ce. Od ja ~i ne eks plo zi je po pu ca li su pro zo ri na okol nim zgra da ma. De lo vi auto mo bi la bi li su ra su ti po uli ci. E. D.

Hro no lo gi ja li kvi da ci ja 17. april 2012. – U sa ~e ku {i u No vom Be o gra du ubi jen je Vu ja din Pe ja no vi} (34), po na vo di ma po je di nih me di ja je dan od vi so ko po zi ci o ni ra nih ~la no va ta ko zva ne Ke ki ne gru pe. 7. ok to bar 2011. – Da ni lo Ra do wi} (61) i Xe nan Ra mo vi}

(31) ubi je ni su dok su u auto mo bi lu „mer ce des” sta ja li na se ma fo ru u Uli ci ca ra Du {a na, kod „Te le op ti ka„, u Ze mu nu. Ne po zna ti na pa da ~i su iz vo zi la u po kre tu auto mat skom pu {kom s pri gu {i va ~em pu ca li na wih.

8. ok to bar 2009. – Bra ni sla va – Bra na [a ra no vi }a (66) iz re {e ta la su dvo ji ca ma ski ra nih na pa da ~a iz „he kle ra” is pred zgra de na De di wu u ko joj je imao stan. 24. april 2009. – Go ran Ma ri} (38) i Ili j a No v o v i} (34) su ote ti, mu ~e ni i li kvi di ra ni. Wi ho va ugqe ni sa na te la pro na |e na su u za pa qe nom xi pu na wi vi kod Do ba no va ca. 19. av gust 2008. – Ugqe {a Ara ni to vi} Ugo (42), po na vo di ma po je di nih me di ja kum Jo ce Am ster da ma, iz re {e tan je ra fa lom iz „ka la {wi ko va„, iz „audi ja” u po kre tu dok je par ki rao auto mo bil u Lo mi noj uli ci. 27. jun 2008. – Alek san dar Mi lo {e vi} (30), zva ni Aca Ko stur, ka ko su pi sa li po je di ni

me di ji, kum An dri je Dra {ko vi }a, vla snik lan ca kla di o ni ca i gra |e vin ske fir me u Be o gra du, po go |en je iz snaj per ske pu {ke dok je iz la zio iz auto mo bi la is pred svo je ku }e na û ka ri ci. 26. jun 2008. – De jan Ki kin |a nin (33), na vod no pri pad nik „ba wi~ ke gru pe”, ubi jen je sa se dam hi ta ca iz pi {to qa ka da je iz la zio iz ko la is pred svog sta na u Pli tvi~ koj uli ci na Ba wi ci. 19. maj 2007. – Mi lo van Mar ko vi} Koc ka (29) ubi jen je s vi {e hi ta ca iz pi {to qa na par kin gu u Uli ci bra }e Jer ko vi} kod bro ja 117, na Vo `dov cu. 2. ok to bar 2006. – Go ran Mi ja to vi} – Mi ta (37), ko ji je po na vo di ma po je di nih me di ja bio vo |a „be à nij skog kla na”, i Slav ko Nov ko vi} (30), iz re {e ta ni su iz auto mo bi la u po kre tu dok su sta ja li is pred ka fi }a na Be à nij skoj ko si.

crna hronika

dnevnik

subota23.jun2012.

DE SE TO RO UHAP [E NO ZBOG SUM WE DA SU PRO TIV PRAV NO OSTVA RI LI DO BIT

Da ~i}: Pre va rom ste kli 15 mi li o na „{vaj ca ra ca”? U JU ^E RA [WIM TU ^A MA NA POZNATOJ NO VO SAD SKOJ PLA@I

^e tvo rica po vre |ena na [trandu Najmawe ~etiri soobe su povre|ene u dve odvojene tu~e ju~e posle podne na novosadkoj pla`i [trand, saznajemo nezvani~no. U obra~unu vi{e desetina u~esnika (navodno, vi{e od 40), za koje neki tvrde da su iz redova navija~a dva novosadska kluba, P. R. (1994) iz Veternika polomqen je nos, dok su I. ^. (1994) iz Novog Sada i N. T. (1991) iz Leskovca zadobili lake telesne povrede.

U drugom sukobu na kupali{tu s dvojicom aktera, oko sat kasnije, upotrebqen je i no`, a jedan od wih je zavr{io s posekotinima, saznajemo nezvani~no. Policija je sino}, pred zakqu~ewa ovog izdawa na{eg lista, jo{ uvek radila na identifikaciji i pronalasku osumwi~enih. Zvani~no saop{tewe o doga|aju o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave. M. V.

JU ^E U BA^ KOJ PA LAN CI

Ne stao mla di} u Du na vu Jedan mladi} nestao je ju~e oko podneva u Dunavu kod Ba~ke Palanke pred vi{e svedoka. Potraga ronilaca @andarmerije za telom oko 17 sati i do zakqu~ewa na{eg iidawa jo{ je trajala. Po jednoj verziji, navedenoj odmah posle doga|aja, mladi} je plivao s jo{ dvojicom drugara u Dunavu kod ostrvceta Popovo, izme|u jezera Tikvara i Dunava,

blizu gradske pla`e. Tako|e, istra`nim organima je re~eno i da je mladi} bio blizu ~amca ili ~ak ulazio u wega, kad je nestao pod povr{inom reke, saznajemo nezvani~no. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo po zavr{etku istrage. Po prvim saznawima, jo{ zvani~no nepotvr|enim, nije iskqu~eno da se utopio N. S. (1995) iz Futoga. M. V.

OKRI VQEN NO VO SAD SKI TAN DEM

Ote li zlat ni lan ~i} pa po be gli? Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Novosa|ana Mi lo {a D. (1989) i Ste fa na N. (1994) pod sumwom da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e. Oni se terete da su preksino} na autobuskoj stanici u Novom Sadu pri{li otpozadi {ezdesetdvogod{woj sugra|anki, otrgli joj zlatni lan~i} i pobegli. Policija ih je ubrzo uhvatila. Milo{u se tako|e pripisuje da je iste ve~eri po~inio raz-

bojni{tvo kad je na ulici fizi~ki napao jednog sedamanestogodi{waka i od wega tra`io novac i mobilni telefon, ali po{to tinjexer nije imao ni{ta od pomenutog kod sebe, izgrednik je odustao od izvr{ewa dela. Protiv osumwi~enog }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku i za to delo, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

ZBOG NE PO [TO VA WA HA [KOG SU DA

Pre su da [e {e qu 28. ju na Ha{ki tribunal izre}i }e 28. juna presudu lideru Srpske radikalne stranke Vo ji sla vu [e {e qu po tre}oj optu`nici za nepo{tovawe suda, saop{teno je ju~e u Hagu.

Tre}i postupak protiv [e{eqa za nepo{tovawe suda je pokrenut zbog wegovog odbijawa da sa svog sajta ukloni ~etiri kwige, ~iji je autor, i {est poverqivih podnesaka u kojima su obelodawene poverqive informacije o za{ti}enim svedocima. Su|ewe po ovoj optu`nici je

okon~ano 18. juna posle kra}e rasprave po{to je [e{eq odbio da iznese svoju odbranu, tvrde}i da su prekr{ena wegova procesna prava. Proces je prekinut sedam dana ranije odlukom pretresnog ve}a da bi se optu`enom dala prilika da odlu~i da li }e iznositi svoju odbranu, uprkos sudskoj odluci da u sudnici bude samo [e{eqev pravni savetnik De jan Mi ro vi}, a ne i Ne ma wa [a ro vi}, u svojstvu rukovodioca predmeta. Ve}e je ocenilo da je proces jednostavan i da nema potrebe da u wemu radi i referent za predmet. Na prvom su|ewu za nepo{tovawe suda [e{eq je pravosna`no osu|en na 15 meseci zatvora, a na drugom prvostepeno na 18 meseci. Su|ewe po glavnoj optu`nici, koja [e{eqa tereti za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao i u Vojvodini, zavr{eno je u martu, a dono{ewe presude se o~ekuje u martu idu}e godine. (Ta njug)

– Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, u koordinaciji s Tuìla{tvom za organizovani kriminal, uhapsili su ju~e deset lica zbog osnovane sumwe da su od 2007. do 2011. godine izvr{ili prevaru i u tom periodu protivpravno stekli dobit od 15 miliona {vajcarskih franaka – izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i}. Slobode su li{eni, kako je naveo ministar, organizator grupe Mi lo{ Q., Sne à na M., Fe renc B., Ro ber ta K., Sa {a J., Mi lo{ D. i Mi lan K.. Osim wih, uhap{eni su i odgovorna lica privrednog dru{tva „BC-konsalting” Ni ki ca K. i Alek san dar V., kao i vlasnik Agencije za ve{ta~ewe „Bizet” Bo ì dar K.. Da~i} je istakao da su uhap{eni, po unapred pripremqenom planu, a po nalogu Milo{a Q., poslovnu dokumentaciju vi{e pri-

vrednih dru{tava i of-{or firmi, ~iji su vlasnici, osniva~i i odgovorna lica bili, ili su to postali po nalogu Milo{a Q., upotrebili prilikom podno{ewa zahteva Hipo Alpe-Adrija banci AD Beograd za odobravawe dugoro~nih namenskih kredita. Ta privredna dru{tva i of-{or firme su „Olstar d. o. o.„, „Olstar distribu{n„, „Beomonta`„, „Kulina„, „Krivaja„, „Ba~ka„, „Laflaveks„, „Profesional Maks„, „Trim Majmar„, „Asas trejding korporej{n LLC„, „AFC services LLC„, „Panalpija beverix holding AG„, „BG Rent LLC„. Zahtev je imao naznaku da je novac namewen kupovini akcija preduze}a iz privatizacije „Medifarm„ i „Tehnoservis„, uz podno{ewe neta~nih i vi{estruko uve}anih izve{taja o proceni vrednosti objekata u vlasni{tvu privrednog dru{tva – povezanog pravnog lica, koje se javqa kao zalo`ni du`nik.

– Nakon odobravawa kredita i kupovine akcija predmetnih preduze}a iz privatizacije, osumwi~eni su bez znawa banke preneli akcija na privredna dru{tva kojima osumwi~eni tako|e upravqaju, izme{taju}i pri tom celokupnu imovinu, potra`ivawa i zaposlene radnike iz privrednih dru{tava kojima je odobren kredit na povezana pravna lica. Na taj na~in su obezvredili imovinu preduze}a koja su od Hipo Alpe-Adrija banke povukla kredite, precizira Da~i}. – Potom su prestali da servisiraju kredite nad kojima se otvara ste~ajni postupak, dok banka zbog stvarne vrednosti zalo`ne imovine nije u mogu}nosti da naplati svoje potra`ivawe wenom eventualnom prodajom, ~ime su, na {tetu banke protivpravno prisvojili iznos od preko 15.000.000 {vajcarskih franaka. (Ta njug)

TU @I LAC ZA RAT NE ZLO Î NE VLA DI MIR VUK Ê VI] SA OP [TIO DA JE OT KRI VE NO 13 PO MA GA Â U SKRI VA WU MLA DI ]A, KA RA YI ]A, @U PQA NI NA I HAYI]A

Ja tak i ge ne ral voj ne oba ve {taj ne slu `be Zavr{ena je potpuno ha{ka pri~e Srbije, ~ak i re{avawe rebusa o skrivawu ~etvorice ha{kih optu`enika koji su posledwi uhap{{eni: generala Rat ka Mla di }a, Ra do va na Ka ra xi }a, Go ra na Ha xi }a, Sto ja na @u pqa ni na, a 13 lica, za koja je bilo dokaza za sumwe da su nekom od wih na neki na~in pomagali u skrivawu, ve} je procesuirano. Tu`ilac za ratne zlo~ine Vla di mir Vuk ~e vi} je ju~e saop{tio da se „Ratko Mladi} od sredine 2001. do dono{ewa Zakona o saradwi s Ha{kim tribunalom, usvojenog 22. aprila 2002, skrivao u vojnim objektima, i to uz znawe tada{eweg na~elnika General{taba Vojske Jugloslavije generala Ne boj {e Pa va ko vi }a, koji bi tako|e bio procesuiran da nije u Hagu“. – Pre napu{tawa objekata, Mladi}u je podr{ku davao i tada

Vla di mir Vuk ~e vi}

ji je u me|uvremenu preminuo, i Stan ko Ri sti}, omogu}ila su Mladi}u boravak na 11 lokacija u Beogradu. Nadle`ni organi su7 u jednom trenutku pretresli objekte u okolini Beograda – po

DSS: Bu la to vi} uvek ra dio po za ko nu Demokratska stranka Srbije saop{tila je ju~e da je nekada{wi direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatovi} uvek radio striktno po slovu zakona i da stoga ne moè postojati nijedan dokaz koji bi govorio suprotno. DSS je, nakon {to je tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} najavio da }e Bulatovi} biti pozvan da objasni „neke stvari” kada je u pitawu skrivawe ha{kih optuènika, istakao da Vuk~evi} „dobro zna” da je Bulatovi} uvek radio po zakonu. Kada se jo{ jedanput potvrdi ta istina, osta}e pitawe za tuìoca Vuk~evi}a po ~ijem je nalogu i za ~ije politi~ke interese je po svaku cenu poku{avao da povezuje Radeta Bulatovi}a i DSS s krivi~nim procesima koje kao tuìlac vodi. Pitawe zloupotrebe tuìla{tva u politi~ke svrhe je najgori vid podrivawa pravnog poretka dràve, pi{e u saop{tewu DSS-a. (Ta njug) visoki funkcioner Vojne obave{tajne slu`be, sada general u penziji, koji je me|u {estoro procesuiranih za pomagawe u skrivawu generalu Mladi}u. Ostala lica su u rodbinskim vezama s Mladi}em, u stepenu srodstva koji moè biti procesuiran – rekao je Vuk~evi} na pres-konferecniji. Na pitawe novinara da li je su slu~aju neimenovanog penzionisanog generala eventualno re~ o Aci To mi }u, Vuk~evi} je odgovorio da tu informaciju ne moè da otkrije. – Imena osumwi~enih }e tokom prethodne faze krivi~nog postupka ostati tajna zbog po{tovawa pretpostavke nevinosti – objasnio je Vuk~evi}, i dodao da je istragom ovog slu~aja “potuno razotkriveno kretawe svih osoba koje su bile u kontaktu s Mladi}em, ali i @upqaninom, Karaxi}em i Haxi}em”. – Nakon {to je Ratko Mladi} napustio vojne objekte, preuzimaju ga wegovi saradnici iz Vojske Republike Srpske, protiv kojih je u toku postupak pred Vi{im sudom u Beogradu. Ta lica, koja su predvodili Jovo \ogo, ko-

na{em mi{qewu krajwe neprofesionalno, povr{no i traqavo – a desilo se da im je tada Mladi}, koji im je bio nadohvat ruke, izmakao. Mi istraùjemo za{to se to desilo. Po na{im saznawima, iz tog mesta u okolini Beograda Ratko Mladi} odlazi u selo Lazarevo, gde je i uhap{en, a po na{im podacima tu je boravio vi{e od pet godina – kazao je Vuk~evi}. U okviru istrage o skrivawu Gorana Haxi}a, posebno je, tvrdi Vuk~evi}, istraèn doga|aj kada je „u danu dono{ewa optu`nice iz Haga Haxi} napustio ku}u u kojoj je bio do tada“. Navode}i da je „iz Haga procurila informacija o tome ko je na optu`nici“, tuìlac Vuk~evi} je dodao da je jedan od momenata koji je Haxi}a upozorio „izjava jednog visokog srpskog zvani~nika o tome ko bi mogao biti na optu`nici“. – Tre}a je ~iwenica da je Haxi} otkrio da ga snimaju, otkrio je kameru ispred svoje ku}e, a tako|e je video i jednog od ha{kih istraìteqa. Kona~no, mislimo da je presudan momenat koji je uticao na wegovu odluku da napusti ku}u i po~ne da se skriva bio

poziv iz kabineta generalnog sekretara Ministarstva spoqnih poslova, koji je jedan visoki zvani~nik uputio Haxi}evoj majci. Ne znamo sadr`inu razgovora, ali znamo da je on nakon tog poziva napustio ku}u – precizirao je Vuk~evi}. Naglasio je da Tu`ila{tvo nema dovoqno dokaza da bi neko od tih lica bilo krivi~no goweno.

ma, bilo poznato biv{em direktoru BIA-e Ra de tu Bu la to vi }u. – Pouzdano znamo da je iz Republike Srpske Radetu Bulatovi}u poslat kontakt koji je znao 11 adresa u Beogradu gde se skrivao Ratko Mladi}. Bulatovi} tada, iz nama neobja{wivih razloga, nare|uje hap{ewe Jova \oga i cele te grupe i na taj na~in, po mom mi{qewu, fakti~ki daje znak da je cela mre`a pomaga~a otkrivena. [ifrarnik o skrivawu Stojana @upqanina, po kazivawu jednog svedoka, Rade Bulatovi} je dobio vi{e od godinu dana pre nego {to je @upqanin uhap{en. Dakle, uz analizu koju je Tu`ila{tvo nakon {to je dobilo {ifrarnik uradilo, moglo se pretpostaviti gde se @upqanin krije. Ja sam li~no poslao Radetu Bulatovi}u informaciju o lokaciji u Ni{u gde se krio @upqanin. Akcija je po~ela dva sata od te moje informacije i pretpostavqamo, po svim okolnostima, da je neko prethodno javio @upqaninu da je otkriven, zbog toga {to, kad je obavqan

Bru no Ve ka ri} kraj spor nog cr te `a

Ka por na cr tao dr Da bi }a? – Po podacima do kojih smo do{li, Radovanu Karaxi}u su pomagali ~lanovi najuè familije koji se ne mogu procesuirati jer postoje zakonske smetwe po{to je re~ o bliskim ro|acima – naveo je tuìlac Vuk~evi}. Dodao je da Tuìla{tvo ima izvesne sumwe o tome da je pojedinim osobama mo`da bilo poznato ko je dr Dabi}, {to je la`ni identitet Karaxi}a pod kojim se tokom bekstva skrivao kao isceliteq duge sede kose i brade, a tako je izgledao i kad je uhap{en. – Pogledajte izdawe kwige pesama za decu „Ima ~uda nema ~uda“iz 2002. godine pa }ete videti da je Momo Kapor nacrtao Karaxi}a u svojoj kwizi – napomenuo je zamenik tuìoca Bru no Ve ka ri}. U istrazi slu~aja skrivawa Stojana @upqanina sada su procesuirane ~etiri osobe. Do{lo se, tvrdi Vuk~evi}, do saznawa da je @upqanin u ve}em broju gradova imao razgranatu mreù s kontakt-osobama, koje su mu, po potrebi, pruàle pomo} u skrivawu kad se na|e u tom gradu. Na|en je @upqaninov {ifrarnik, koji je bio kqu~ni element istrage. Tuìlac Vuk~evi} se osvrnuo i na ono {to je, po wegovim re~i-

pretres, na{li smo ukqu~en kompjuter – naveo je Vuk~evi}. U vezi s ~iwenicama koje je obelodanio, tu`ilac je objasnio da „osim tih podataka nema dovoqno materijala koji bi mogli pre}i prag i u}i u dovoqan stepen osnova sumwe da bi se protiv Bulatovi} zapo~eo krivi~ni postupak“. – U svakom slu~aju, pozva}emo Bulatovi}a da objasni neke stvari – najavio je tu`ilac. J. Ja ko vqe vi}

SPORT

subota23.jun2012.

dnevnik

c m y

Mu ri wo ho }e Mo dri }a!

S ju~era{weg treninga Vojvodine

Fo to: A. P.

VOJ VO DI NA DA NAS IGRA TRE NING-ME^ S OMLA DIN CEM IZ NO VIH BA NO VA CA

Pr va me |u sta ni ca za cr ve no-be le Vre li jun ski da ni u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”, do mu fud ba le ra Voj vo di ne, pro ti ~u rad no i bez ika kvog po pu sta za igra ~e. [ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Zla to mir Za gor ~i} i we go vi sa rad ni ci do u tan ~i ne spro vo de u de lo plan i pro gram pri pre ma, s ci qem da tim mak si mal no sprem no do ~e ka pr vu utak mi cu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, ko ja je na pro gra mu 19. ju la. Ime ri va la Voj vo di na }e sa zna ti u po ne de qak, 25. ju na, a pre to ga }e od i gra ti i pr vu tre ningutak mi cu. Da nas pred no vo sad skim su per li ga {em je pr va me |u sta ni ca, pro ve ra ura |e nog u pro te klih pet da na, a ri val cr ve nobe li ma bi }e ni `e ra zred ni Omla di nac iz No vih Ba no va ca. - Bi }e to le pa pri li ka da vi di mo do kle smo sti gli i ko li ko smo ura di li - re kao je Zla to mir

Za gor ~i}. - Ujed no, `e qa nam je da pro ve ri mo ko li ko mo gu mla |i igra ~i, oni ko ji su se vra ti li s po zaj mi ca, kao i fud ba le ri ko ji su sti gli na pro bu. Ne }u mo }i da ra ~u nam na omla din ce Mar ka Po le ta no vi }a, Ne ma wu

igra sa sla bi jim ri va lom i ide ja nam je da kan di da ti ma za pr vi tim da mo od re |e ne za dat ke, ka da je u pi ta wu is tr ~a va we od re |e nih de o ni ca. Igra }e mo tri pu ta po 30 mi nu ta i svi igra ~i ko ji su u pro gra mu ra da do bi }e pri -

Traj ko vi} da nas od lu ~u je Bra ni slav Traj ko vi}, sta me ni {to per No vo sa |a na, je dan je od igra ~a ko ji ima ju sa gla snost klu ba da po tra `e no vu sre di nu. To ga ne ome ta u re dov nim tre nin zi ma, a po sle za vr {et ka ju ~e ra {weg pre po dnev nog ve `ba wa, Traj ko vi} je re kao: - U do go vo ru s pred sed ni kom klu ba Rat kom Bu to ro vi }em imam rok da do ve ~e ras od lu ~im da li osta jem u Voj vo di ni ili od la zim u ino stran stvo. Imam po nu de iz Tur ske i Ita li je i ve ~e ras }u do ne ti od lu ku po tom pi ta wu - re kao je Traj ko vi}. Ra do ju i Mi lo {a De le ti }a, ko ji od la ze na pri pre me u re pre zen ta ci ju Sr bi je do 19 go di na, pred ko jom je na stup na Evrop skom pr ven stvu u Esto ni ji. U ovoj fa zi pri pre ma uobi ~a je no je da se

li ku da za i gra ju, ne ki ma we, a ne ki vi {e. O to me ka ko je pro te kla pr va sed mi ca ra da, Za gor ~i} je re kao: - Za i sta je bi lo ja ko to plo, ali svi mom ci ra di li su mak -

si mal no pro fe si o nal no. Ju ~e nam se pri kqu ~io i Da niel Moj sov, da nas o~e ku je mo do la za ka Abu ba ka ra Ouma rua, a u po ne de qak bi tre ba li da stig nu i po vrat nik iz ba wa lu~ kog Bor ca Ne ma wa Bil bi ja i Mi ro slav Ste va no vi}. Kom ple ti ra mo re do ve i od ne de qe na sta vqa mo s ja kim ra dom. Po vre |e nih igra ~a, iz u zev Be ~e li }a ko ji ima pro ble ma s me ta tar zal nom ko sti u sto pa lu, ne ma, a ra du s eki pom pri kqu ~io se i Al ma mi Mo re i ra. Sport skog di rek to ra Mi o- dra ga Pan te li }a pi ta li smo da li ima no vi na u po gle du do go vo ra sa Ste fe nom Api jom. - Ne, ne ma ni ka kvih no vo sti bio je kra tak i ja san ope ra ti vac Voj vo di ne. Da na {wi suel Voj vo di na Omla di nac igra se u FC „Vu jadin Bo {kov”, a po ~e tak je za ka zan za 18 ~a so va. A. Pre do je vi}

PLANINSKE PRI PRE ME PAR TI ZA NA

Ili} za pri mer Tre n er Par t i z a n a Vla d i mir Ver me zo vi} je eki pu po {te deo po po dnev nog ra da. Ve `ba lo se sa mo uju tru kao na gra da za do bro oba vqen po sao fud b a l e r a u do s a d a { a w im pri pre ma ma. Kon di ci o ni tre ner Mi {a Fi li po vi} eki pu je po slao na ja ~a we mi {i }a, a po tom na trim sta zu na is tr ~a va we de o ni ca od hi qa du me ta ra. Ume sto pla ni ra nih osam, igra ~i su is tr ~a li sa mo {est kru go -

Rad u Bor cu i Par ti za nu si gur no ni je isti. Ka ko to ko men ta ri {e te ? - Pre sve ga uslo vi su pot pu no dru g a ~ i j i. Par t i z an je obez b e d io sve za ne s me t an rad, a po tom raz li ka je i u at mos fe ri. Ovo je {am pi on ska eki pa, na vi kla da ci qa sa mo tro fe je pa je i s te stra ne lak {e. Osmeh sa i gra ~a mi pu no zna ~i na ovim pri pre ma ma. Ko je na vas osta vio naj ja ~i uti sak ?

- Pre svih Sa {a Ili}.On je in sti tu ci ja klu ba, a da je sve od se be ~ak i sa da ka da ni je me |u naj mla |i ma. Svo jim pri me rom mno go uti ~e na osta le igra ~e. Da li }e te us pe ti da se iz bo ri te za sta tus pr vo tim ca ? - Za i sta ne znam, svi ra de mak si mal nom sna gom, ta ko da ne mo g u ni { ta da pro c e nim.Tru dim se, a na dam se da }u u pri ja teq skim utak mi ca ma po k a z a t i da za s lu ` u j em dres Par ti za na - is ta kao je Kne `e vi}. I. La za re vi}

Ar na u to vi} iz vre |ao po li caj ca Austrij s ki fud b al s ki re pre zen ta ti vac srp skog po re kla Mar ko Ar na u to vi} ne dav no je, pri li kom sa o bra }aj ne kon tro le u Be ~u, iz vre |ao po li caj ca. On je, pre ma pi sa wu austrij skih me di ja, po li caj cu ko ji ga je za u sta vio i po ku {ao da kon tro li {e re kao „za ra |u -

Marko Arnautovi}

jem to li ko da mo gu da ku pim tvoj `i vot. Ja sam ne {to vred ni je od te be”. Port pa rol be~ ke po li ci je Ro man Ha slin ger po tvr dio je ovaj ne mi li do ga |aj oko fud ba le ra ko ji je ~e sto na stup ci ma me d i j a zbog svog po n a { a w a. Igra~ ne ma~ kog Ver de ra je po li caj cu re kao par ru `nih re ~i, ka zao je Ha slin ger do da ju }i da je on za u sta vqen zbog sa -

o bra }aj nog pre kr {a ja, kao i da je pod ne ta pri ja va zbog agre siv nog po na {a wa pre ma slu `be nom li cu. Ha slin ger ni je mo gao po tvr di ti ta~ ne re ~i ko je je ko ri stio Ar na u to vi}. Fud ba ler, ko ji je vo zio svoj Por {e Ka jen, pri ka zao je pri li kom kon tro le svo ju ita li jan sku vo za~ ku do zvo lu, {to je na i {lo na ~u |e we po li caj ca. Na to je do {lo do ras pra ve Ar na u to vi }a i ~u va ra re da, ko jem je ka zao „ne ma{ {ta ti me ni da ka `e{„. - Ako pod ne se{ pri ja vu pro tiv me ne vi de }e{ {ta }e ti se de si ti - po ru ~io je da qe. Ar na u to vi} se, pre ko ra di ja „Oe3”, jav no iz vi nio po li caj cu, re kav {i da je bio ma lo ner vo zan jer je bio na pu tu do su pru ge ko ja je u dru gom sta wu i ko joj je bi lo lo {e. Ta ko |e on je po nu dio po li caj cu, kao znak iz vi we wa, kar te za sle de } u utak m i c u re p re z en t a cije. Fud bal ski sa vez Austri je i Ver der Bre men ve o ma su qu ti zbog po na {a wa svog fud ba le ra i za tra `i li su od we ga ob ja {we we za ovaj ne pri mer ni do ga |aj.

Bo ka u fi na lu Fudbaleri Zvezde pripreme nastavqaju u Sloveniji

Osi pa se ko stur ti ma

va jer su bi li pri met no umor ni. Po pod ne su mom ci pik ni ko va li u obli `woj {u mi, a po tom se pre se li li na Zla ti bor, dok je stru~ ni {tab oti {ao na Mo kru go ru. Fi lip Kne è vi}, po ja ~a we iz ~a ~an skog Bor ca, do bro se pri vi k ao na rad u ve l i k om klu bu. - Za sa da je sve sa vr {e no. Zdra vqe me slu ì, oba ve ze oba vqam bez pro ble ma i na dam se da }e se ta ko i na sta vi ti. Igra ~i smu do bro pri hva ti li ta ko da sam pre sre }an re kao je Kne è vi}.

PRI LI KOM SA O BRA ]AJ NE KON TRO LE

KUP LI BER TA DO RES

ZVE ZDA NA STA VQA PRI PRE ME U SLO VE NI JI

Fudbaleri Partizana na Zlatiboru

„Dej li mejl” tvr di da je tre Pre ma ostrv skim me di ji ma, Vi ner Re a la @o ze Mu ri wo po qa{-Bo a{ ne }e se sti na klu pu slao sig nal ~el ni ci ma klu ba da To ten he ma ako osta ne bez Mo da ju po nu du za ve zi stu To ten he dri }a i to je ja sno re kao ~el ni ma i hr vat ske re pre zen ta ci je ci ma lon don skog klu ba. Lu ku Mo dri }a. Pre ma istom iz vo ru, Real je spre man da po nu di 30 mi li o na fun ti (oko 37 mi li o na evra) za Mo dri }a, ko ji se is ta kao igra ma na Evrop skom pr ven stvu. Za Mo dri }a su odav no za in te re so va ni i Man ~e ster ju naj ted i ^el si. Hr Luka Modri} vat je re kao da `e li da na pu sti Vajt hart lejn ka ko Ako ve} Vi qa{-Bo a{ ne }e, bi igrao u Li gi {am pi o na. Ali, To ten hem ima sprem ne dru ge od la zak Mo dri }a mo gao bi da kan di da te. Je dan od wih je se po kva ri po sao dru gog Por tu - lek tor fran cu ske re pre zen ta galca - An dre Vi qa {a-Bo a {a. ci je Lo ran Blan.

Pre ne ko li ko da na, na pr voj pro ziv ci, tre ner cr ve no- be lih Ro bert Pro si ne~ ki je za do voq no kon sta to vao ka ko je ko stur eki pe za na red nu se zo nu, u ko joj se mo ra osvo ji ti naj zad ti tu la, sa ~u van.Ali, de man ti je br zo sti gao. Naj pre se am bi ci o zni stru~ wak od re kao svog ve li kog adu ta Bor he, po tom se To {i} pre se lio u Tur sku iako mu je po nu |en no vi po voq ni ji ugo vor, dok }e ka pi ten Mi ki} na sta vi ti ka ri je ru u Ro sto vu. Pod te re tom ne po voq ne fi nan si ske si tu a ci je jo{ uvek se lo me ko pqa oko La zo vi }a, ~i ji bi tran sfer mo gao da sa ni ra tre nut nu si tu a ci ju, a u sli~ noj po zi ci ji je i Mi ja i lo vi}. Po sto je kon kret ne po nu de za dvo ji cu da ro vi tih mla dih re pre zen ta ti va ca, ali one ni su jo{ do voq no „te {ke“, ka ko bi se upra va klu ba od lu ~i la za pro da ju. Du go va wa pre ma Bra zil cu Evan dru su sa ni ra na i on }e na sta vi ti da kre i ra igru Zve zde i u no voj se zo ni.

An ga ò va ni su sa mo kor pu lent ni cen tar for Eli Ba baq i le vi bek iz Kra gu jev ca Ne na di}. - To je fud bal, svi smo sve sni sta wa u ko jem se na la zi klub, a od la ske i do la ske smo na ja vi li. Pre la zni rok je tek po ~eo. Po tru di }e mo se da oja ~a mo od re |e ne po zi ci je u ti mu {to pre, jer ne ma mo mno go vre me na do po ~et ka kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe- mir nim to nom je po ru ~io Pro si ne~ ki. Zve zda na sta vqa pri pre me na Ro gli. U pr voj fa zi u Slo ve ni ji, gde }e eks pe di ci ja cr ve no-be lih bo ra vi ti od 22. ju na do 2. ju la, bi }e od i gran niz pri ja teq skih utak mi ca. Pr vi pro tiv nik je Dom à le, 25. ju na, a za tim sle de du e li sa qu bqan skom Olim pi jom dva da na ka sni je (27. jun) i tre }e li ga {em Kr {kom 30. ju na. Na kon Slo ve ni je, Pro si ne~ ki }e svo je iza bra ni ke od 4. do 12. ju la od ve sti na Zla ti bor gde }e se bru si ti for ma za start evrop skih kva li fi ka ci ja, a ri va li su skop ski Var da ra i Je din stvo iz Uì ca. Z. Ran ge lov

Ar gen tin ski gi gant Bo ka ju ni ors pla si ra li su se u fi na le Ku pa Li ber ta do res eli mi ni sav {i u dvo me ~u ~i le an ski Uni ver si tad sa 2:0 kod ku }e i 0:0 u San tja gu. Bo ka je re mi jem bez go lo va u re van {u sti gla do de se tog fi na la ju `no a me ri~ kog pan da na Li gi {am pi o na ko ju je osva ja la {est pu ta. Vi {e ti tu la ima sa mo In de pen di jen te (7). Eki pa iz Bu e nos Aj re sa }e u ve li kom fi na lu igra ti pro tiv bra zil skog Ko rin ti jan sa ko ji je eli mi ni sao pro {lo go di {weg {am pi o na San tos. Bo ka je pet pu ta bi la {am pion kon ti nen ta u po sled wih 12 go di na, po sled wi put 2007, dok }e se Ko rin ti jans pr vi put bo ri ti za naj va `ni ji tro fej. Fi na le se ta ko |e igra u dva me ~a, pr vi je na pro gra mu za se dam da na na Bom bo we ri, dok je re van{ u Sao Pa u lu 4. ju la. Uni ver si tad ni je bio to li ko da le ko od iz ne na |e wa, po {to su ^i le an ci do mi ni ra li i dva pu ta po ga |a li okvir go la. Sta ti va je Ar gen tin ce spa si la u 54. mi nu tu po sle po ku {a ja Mar se la Di ja sa, te de set mi nu ta pre kra ja ka da je {u ti rao re zer vi sta Raul Ru di jas.

Gvar di o la ne }e oba ve ze Biv {i tre ner Bar se lo ne Pep Gvar di o la de man to vao je da pre go va ra sa min hen skim Ba jer nom. We gov agent i brat Pe -

Pep Gvardiola

re je po tvr dio da je Pep do bio pet-{est po nu da od naj ve }ih evrop skih klu bo va, ali da on na me ra va sa mo da od ma ra sle de }ih go di nu da na. - Ne pre go va ram ni sa kim. Ba jern, kao ni bi lo ko ji dru gi klub, u ovom tre nut ku me ne za ni ma. Tre nut no ni sam spre man da se oba ve zu jem- po ru ~io je Gvar di o la iz Tel Avi va. Gvar di o la }e na vod no pra vi od mor ima ti u Wu jor ku gde }e bo ra vi ti sa po ro di com, a pr ve po nu de mo gao bi da raz ma tra tek u fe bru a ru ili mar tu sle de }e go di ne.

SPORT

c m y

dnevnik

subota23.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI UZ PLASMAN PORTUGALA U POLUFINALE

Ko na~ no Ro nal do!

Milan Baro{ (levo)

Ba ro{ se opro stio Fud bal ski sa vez ê {ke sa op {tio je da je na pa da~ Mi lan Ba ro{ za vr {io re pre zen ta tiv nu ka ri je ru. Ba ro{ ima 30. go di na, a ova kvu od lu ku do neo je na kon po ra za ê {ke od Por tu ga li je u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva. On je za se lek ci ju ê {ke de bi to vao 2001. go di ne, a od i grao je 93 utak mi ce i po sti gao 41 gol. On je dru gi naj bo qi stre lac u isto ri ji re pre zen ta ci je ê {ke. Ba ro{ je za ê {ku igrao na tri pr ven stva Evro pe i jed nom Mun di ja lu. Ovaj fud ba ler od 2008. go di ne igra za tur ski Ga la ta sa raj, a pre to ga bio je ~lan Por tsmu ta, Li o na, Aston Vi le, Li ver pu la i Ba wi ka iz Ostra ve.

ENGLESKI REPREZENTATIVAC VEJN RUNI NESTRPQIV

Je dva ~e kam duel s Ita li jom Vejn Ru ni je iz ja vio da we go va re pre re zen ta ci ja ima do bre {an se da pro |e u po lu fi na le EP, iako }e im pre pre ka na tom

Vejn Runi

pu tu bi ti se lek ci ja Ita li je. Fud bal ska re pre zen ta ci ja En gle ske po ku {a }e pr vi put po sle 16 go di na da se pla si ra u po lu fi na le ne kog ve li kog tak mi ~e wa. - Sve je mo gu }e ka da do |e{ u ovu fa zu tur ni ra. Va `no je da ve ru je mo u se be, mi smo slo `na gru pa igra ~a i sa mo po u zda we

nam je na vi so kom ni vou. Ipak, ne o~e ku jem la ku utak mi cu - re kao je Ru ni, ko ji je zbog su spen zi je pro pu stio pr va dva me ~a. - Ima mo od li~ nu {an su. De lu je mo or ga ni zo va ni je na te re nu, mom ci se bo re jed ni za dru ge i ura di }e mo ovaj po sao za jed no. Ose }a mo se od li~ no, sprem ni smo i je dva ~e ka mo da po~ ne me~ - is ta kao je Ru ni. Utak mi cu bi mo gao da od lu ~i duel na sre di ni te re na, gde }e ve li ku bor bu sa Sti ve nom Xe rar dom i osta lim en gle skim fud ba le ri ma vo di ti An drea Pir lo i Da ni je le de Ro si. De Ro si sma tra da je kod En gle za evi den tan uti caj ita li jan skog fud ba la, {to je po sle di ca ra da pret hod nog se lek to ra Fa bi ja Ka pe la, kao i sa da {weg Ro ja Ho xo na, ko ji je to kom ka ri je re tre ni rao In ter. - En gle ska li ~i na ita li jan sku eki pu, vi di se rad Ka pe la i Hox so na. Je dan je Ita li jan, dru gi je ra dio u Se ri ji A, ta ko da wi hov tim zna do bro da se bra ni, a za tim na pad ne iz kon tre. Ima ju do bre spoq ne igra ~a, ali kom pakt ni su kao tim. Ne }e bi ti la ko - re kao je De Ro si. ^e tvrt fi nal ni me~ En gle ska - Ita li ja igra se u ne de qu 24. ju na u Ki je vu.

U sve boqoj formi: Kristijano Ronaldo

Naj bo qi fud ba ler Evro pe Kri sti ja no Ro nal do je do ka zao da ne bli sta sa mo ka da igra za Real. Ko na~ no je pro ra dio i u dre su re pre zen ta ci je. Po sti gao je je di ni gol u tri jum fu Por tu ga la nad ^e {kom u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva i, po sve mu vi |e nom, do neo pra ve dan is hod. - Pro pu sti li smo do sta {an si, dok ^e si ni su stvo ri li ni jed nu - re kao je Ro nal do. Por tu gal ci mo ra ju da sa ~e ka ju su bo tu uve ~e ka ko bi sa zna li sa kim }e se bo ri ti u po lu fi na lu, 27. ju na. Mo gu }i ri va li su im Fran cu zi i [pan ci. - Igra li smo sjaj no i mi slim da su sa da {an se 50:50 da se pro bi je mo u fi na le. Sa mo tre ba da ve ru je mo u to. Sve sni smo da }e na red na utak mi ca bi ti ve o ma te {ka, bez ob zi ra sa kim da se sret ne mo. Me |u -

tim, ima mo kva li te tan i zreo tim. Mi smo sprem ni za bor bu - po ru ~io je Ro nal do. Se lek tor Pa o lo Ben to tvr di da ni je op te re }en ri va lom u po lu fi na lu i da mu je sve jed no da li }e to bi ti [pa ni ja ili Fran cu ska sle de }e sre de u Do wec ku. - Pro tiv ê {ke ni smo po ~e li do bro, ali smo u na stav ku po ka za li za vi dan kva li tet ko ji nas je do veo do po be de. U po lu fi na lu na ve li kom tur ni ru kao {to je ovaj igra ju ja ke i or ga ni zo va ne eki pe. Ni je bit no ko je na red ni pro tiv nik, [pa ni ja ili Fran cu ska, mi }e mo sve u~i ni ti da ostva ri mo ciq - re kao je Ben to. ê si ni su mno go tu go va li sve sni da je pla sman u ~e tvrt fi na le ve li ki uspeh. - Na da li smo se po lu fi na lu, pa i fi na lu, ali mo gu da ka èm da smo za do voq ni

u~in kom na ovom tur ni ru. Raz o ~a ra ni smo zbog po ra za, ali igra li smo pro tiv ri va la ko ji je po ka zao vi {e. Po no san sam na mo je igra ~e, ko ji su se bo ri li i do bro dr `a li, ipak u fi ni {u utak mi ce po ne sta lo nam je sna ge, a oni su to zna li da is ko ri ste - is ta kao je ~e {ki se lek tor Mi hal Bi lek. Na dao se po lu fi na lu, ali ipak re al no sa gle da va mo gu} no sti. - Da mi je pre dve go di ne ne ko re kao da }e mo igra ti u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva ne bih mu ve ro vao. Znam, ipak, da je moj tim kva li te tan i bor ben. Za do vo qan sam jer smo stvo ri li do bru i kom pakt nu eki pu. Sre }an sam zbog re zul ta ta na ovom tur ni ru. Po ka za li smo ka rak ter is ta kao je Bi lek.

Ge bre Se la si je u Ver de ru

Iker Kasiqas

Ka si qas na ja vio no vi po qu bac

Gol man re pre zen ta ci je [pa ni je Iker Ka si qas obe }ao je da }e, uko li ko we gov tim od bra ni ti tu lu na EP, po qu bi ti vre me {nog ra dio re por te ra Ho zea de la Mo re nu. Ka si qas je pre dve go di ne na kon ova ja wa ti tu le svet skog pr va ka u Ju `noj Afri ci po qu bio de voj ku Sa ru Kar bo ne ro pred vi {e mi li on skim audi to ri ju mom.

Na pi ta we no vi na ra ra di ja Ka de na Ser da li pla ni ra da ura di isto, Ka si qas je od go vo rio: - Uko li ko osvo ji mo EP pr vo }u da te pro na |em i po qu bim u usta - re kao je u {a li Ka si qas. - Uko li ko stig ne te da me uhva ti te - od go vo rio mu je De la Mo re na.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL

[AMPION

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

GR^KA

PORTUGAL

[PANIJA DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

FRANCUSKA

Re pre zen ta ci ja ê {ke je is pa la sa Evrop skog pr ven stva, ali je Te o dor Ge bre Se la si je (25) za vr {io po sao. Tam no pu ti êh na sta vi }e ka ri je ru u Ver de ru, sa ko jim je pot pi sao ~e tvo ro go di {wi ugo vor. U Bre men sti è iz Li be re ca, za ko ji je na stu pao od 2008. go di ne. U pro {loj se zo ni od i grao je 30 utak mi ca i po sti gao pet go lo va. Pret hod no bio je ~lan pra {ke Sla vi je. Za re pre zen ta ci ju je od i grao 14 utak mi ca, a na ro ~i to se is ta kao do brim igra ma na EP. Te o do ru Ge bre Se la si ju otac je di si dent iz Eti jo pi je, a maj ka ê hi wa. We go va se stra Ana je re pre zen ta ti vac ê {ke u ru ko me tu.

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45 KIJEV FINALE 01.07./20.45

ENGLESKA KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

sport

subota23.jun2012.

ZAVR[ENA NBA SEZONA

PARTIZAN DOVEO PRVO POJA^AWE

Mi lu ti nov na ~e ti ri go di ne Par ti zan mt:s do veo je prvi poja~awe za predstoje}u sezonu, 17-go di {weg cen tra Ni ko lu Mi lu to no va. Mo mak ro|en 1994. godine visok je 212 centimetara, a me|u crno-bele sti`e iz Hemofarma, a Vr{~ani }e na ime od{tete dobiti 75.000 evra. Mi lu ti nov je sa Par ti za nom pot pi sao ~e tvo ro go di -

- Dogovor je postignut na obostrano zadovoqstvo. Zajedni~ki smo odlu~ili da je Partizan idealna slede}a stanica u wegovom daqem razvoju. Dogovorili smo saradwu na ~etiri godine, sa vrlo jasnim programom i planom. @elim da se zahvalim Hemofarmu, Nikola je proveo tamo dve lepe godine, pre svega rade}i sa @arkom Vu~urovi}empotvrdio je za â&#x20AC;&#x17E;`urnal.rsâ&#x20AC;? me-

Ni ko la Mi lu ti nov

{wi ugo vor, {to predstavqa ve li ku po be du kluba iz Humske, s ob zi rom da su za usluge ta len to vanog cen tra bi li zain te re so va ni broj ni klubo vi iz okru`ewa, ali i iz osta ka Evro pe.

naxer igra~a Marko Jeli}. Vlade Divac, @eqko Rebra~a, Nenad Krsti}, Nikola Pekovi}, svi su oni u Partizanu postali najboqi centri sveta, da li je red na Milutinova, vide}emo.

Ja ra maz pre {ao u Bje lu Talentovani 21-godi{wi bek Nemawa Jaramaz napustio je crno-bele i potpisao ugovor sa italijanskim prvoliga{om Bjelom, za koju nastupa Tadija Dragi}evi}. Jaramaz je karijeru po~eo u Kru{evcu, a fini{ protekle sezone proveo je na pozajmici u Mega Vizuri. On je u Superligi prose~no bele`io 14 poena uz 2.5 asistencija.

dnevnik

Ma ja mi {am pion Majami je {ampion. Ostvario je ~etvrtu uzastopnu pobedu nad Oklahomom (121:106) i ukupnim rezultatom 4:1 u finalnoj seriji do{ao do trona. Majami je {ampion NBA lige drugi put u istoriji, a Lebron Xejms prvi put u karijeri. U petom me~u finalne serije ekipa Erika Spolstre ostvarila je ~etvrtu uzastopnu pobedu nad Oklahomom 121:106 i slavqe u Amerikan Eirlajnz Areni moglo je da po~ne. Kada su pre dve godine u Majami dovedeni Lebron Xejms i Kris Bo{, kako bi sa Dvejnom Vejdom oformili veliku trojku, ciq je bio da se osvoji titula. Trebalo je vremena, ali je osvojena. Ponovio je Majami uspeh ostvaren 2006. godine. Naravno, najzaslu`niji za trijumf je Lebron Xejms, koji ni u jednom trenutku finalne serije nije podizao ko~nicu. Sijao je od sre}e posle osvajawa {ampionskog prstena posle Ko {ar ka {i Ma ja mi ja, ovo go di {wi pr va ci NBA li ge devet sezona u NBA ligi. - Ovo je najsre}niji dan u mom li~ni su bili i Kris Bo{ sa 24 od ostalih bio je Kevin Durant `ivotu - izjavio je Xejms, koji je poena i sedam skokova, Dvejn sa 32 poena i 11 skokova, Rasel progla{en za MVP finala. Vejd sa 20 poena i osam skokova. Vestbruk i Xejms Harden dodali ^etvrtoj pobedi doprineo je Sva trojica su posledwa tri misu po 19... Ipak, pokazalo se, sa 26 poena, 13 asistencija i 11 nuta provela na klupi i ve} tada Oklahoma jo{ nije zrela za tron. skokova i postao prvi ko{arproslavqali uspeh. Istakao se i Zvezda ve~eri svakako je bio ka{ od Tima Dankana koji je Majk Miler sa 23 poena, od kojih Lebron, jer je ceo ko{arka{ki 2003. u posledwem me~u sezone je pogodio sedam trojki iz osam svet ~ekao da igra~ takvog kaliostvario tripl-dabl u~inak.Odpoku{aja.Na drugoj strani, boqi bra stavi prsten.

- Bila je te{ka odluka kada sam pre dve godine napustio Kli vlend, ali ra zu mi te me, moja budu}nost je bila u pitawu . Znao sam da Majami ima blistavu perspektivu. Sada su mi se snovi ostvarili, sada mi se sve isplatilo - rekao je Lebron.

POLUFINALE PLEJ-OFA U AMERI^KOM FUDBALU

Vu ko vi i Ve pro vi fa vo ri ti Superliga{ka sezona ameri~kog fudbala u Srbiji ulazi u samu zavr{nicu. Nakon tri meseca liga{kog takmi~ewa i sedam odigranih kola, ~etiri ekipe su iz-

Ako je verovati procenama stru~waka, upravo su ova dva tima favoriti za ulazak u finale. Danas }e na teren stadiona ^ika Da~a istr~ati igra~i Veprova

prika`u doma}oj publici, pa nema sumwe da predstoji sjajna fudbalska predstava, u kojoj }e Kragujev~anima puno zna~iti podr{ka doma}ih navija~a.

skorom 4: 3 uhvatio je posledwi voz pretekav{i Novosa|ane i Pan~evce i sigurno se ne}e predati tek tako. Beogradsko polufinale igra se u nedequ na Adi

Vukovi su sezonu zavr{ili bez poraza, a u prvom delu sezone pripao im je gradski derbi protiv Plavih zmajeva 35:17. Nepoznanica me|u gradskim rivalima nema, a uzdanice Vukova su Brendon Mekdauel i Lens Krizin. Mla|i beogradski superliga{ plasmanom me|u ~etiri ekipe sa

Cigalniji, u 18 ~asova.Parovi polufinala, danas - KRAGUJEVAC: Divqi veprovi - Kraqevske krune Kraqevo (stadion ^ika Da~a u 16), sutra - BEOGRAD: Vukovi - Plavi zmajevi (stadion na Adi Ciganliji u 18 ~a~ova). Finale plej - ofa na programu je 8. jula. I. Grubor

Ne do vi} ide u Li tva ni ju Ko{arka{ Crvene zvezde Nemawa Nedovi} karijeru najverovatnije nastavqa u litvanskom Lietuvos Ritasu.Nedovi}, koji je ponikao u Crvenoj zvezdi, bio je na korak od odlaska u ekipu Aleksandra Xiki}a i to-

Ne ma wa Ne do vi}

kom marta ove godine, ali je tada posao u koji je bio ukqu~en i bek Ritasa Ra{i} (koji je trebalo da pre|e u Olimpijakos) propao. Kako saznaje B92, i pored toga {to su vode}i qudi crveno-belih i trener Svetislav Pe{i} tokom prole}a stopirali taj transfer, sada ne postoje pre-

preke za odlazak Nedovi}a, jer u wegovom ugovoru postoji klauzula po kojoj moè da napusti Mali Kalemegdan ako donese, ugovorom dogovoreno obe{te}ewe, koje prema saznawima, nije malo. S druge strane, trener Lietuvos Ritasa Aleksandar Xiki} upoznat je sa mogu}nostima ovog momka, koga trenira kroz reprezentativne selekcije ve} drugu godinu. Nije tajna da je na relaciji trener (Sveti slav Pe{i}) i igra~ (Nemawa Nedovi}) bilo odre|enih nesporazuma, i da taj odnos ~esto ni je funkcionisao na najboqi na~in. Ne retko je zvezdina publika otvoreno od klupe traìla ve}u minutaù za zvezdinu decu, odnosno Nedovi}a i mladog Aleksandra Cvetkovi}a, ali je s druge strane jasno i da se za sva kadrovska re{ewa pita trener Pe{i}, ~iji ostanak gotovo jednoglasno traè svi navija~i Crvene zvezde.

Vu ko vi i Pla vi zma je vi }e vo di ti bor bu za fi na le

borile plasman u plej - of: beogradski Vukovi i Plavi zmajevi, kragujeva~ki Divqi veprovi i Kraqevske krune. Titulu brani ekipa Vukova koja je u spektakularnom finalu pro{le sezone slavila u Kragujevcu pred 2.000 gledalaca protiv Divqih veprova 52:38.

i Kruna od 16 ~asova. Kom{ijski rivali su ove sezone ve} odigrali jedan me~ u Kragujevcu, gde su Veprovi slavili sa 32:9. Kraqev~ani su najprijatnije iznena|ewe lige, a do posledweg kola su ~ak bili u igri i za prvo mesto uo~i po~etka doigravawa. Divqi veprovi `ele da se u pravom svetlu

UZ USPEH PROLETERA IZ WEGO[EVA

Vi {i rang za ju bi lej

Pro le ter iz We gu {e va je tri jum fo vao u Pod ru~ noj li gi Su bo ti ca

U pitomom selu Wego{evu, u ba~kotopola~koj op{tini, pre sedam decenija osnovan je fudbalski klub.Tokom sedamdeset godina ìvota i rada Proleter je imao uspone i padove, da bi u tek zavr{enoj sezoni trijumfovao u Podru~noj ligi Subitica i plasirao se u vi{i rang - Vojvo|nasku ligu istok. Selo sa oko {est stotina ìteqa se ponosi uspehom svojih fudbalarea, a posebno zato {to su se plasirali u vi{i rang u godini jubileja. - Radujemo se ovom velikom uspehu i verujemo da u Vojvo|anskoj ligi ne}emo ostati samo jednu sezonu. Mnogo je obaveza pred nama, obezbe|ivawe finasija, poja~awe ekipe, doterivawe terena i tako daqe.No, ne bojimo se izazova i namerni smo da istorijski uspeh potvrdimo i u Vojvo|anskoj ligi - kaè predsednik Proletera Vlatko Ogrizovi}. Trener Slobodan Jokanovi} je sjajno vodio ekipu tokom prvenstva, u ~emu su mu pomogli disciplinovani i odgovorni igra~i, predvo|eni kapitenom Radetom Staji}em. - Na struci je da proceni kakav nam je profil igra~a potreban za vi{i rang.îwenica je da imamo kvalitetan sastav, ali je i ~iwenica da nam sledi izazovno takmi~ewe sa jakim rivalima, pa je jasno da su nam poja~awa neophodna.Verujem da }e Proleter u svim segmentima biti spreman za nadmetawe u Vojvo|anskoj ligi - istakao je Ogrizovi}. S. St.

SPORT

c m y

dnevnik

subota23.jun2012.

SVETSKI GRAN PRI

SVETSKA LIGA

Ame ri kan ke pre ja ke

Pi ra ti po no vo sla vi li Srbija – Kuba 1:3 (25:20, 16:25, 19:25, 23:25)

Srbija – SAD 0:3 (19:25, 23:25, 18:25) BANG K OK: Ha la „Kelavek”, gledalaca: 5.000, sudije: Kamdum (Kamerun) i Kabulbekova (Kazahstan). SR BI JA: Lazarevi}, @ivkovi} 6, Male{evi}, Molnar (l), Vesovi} 5, Bjelica, Ninkovi} 4, Stevanovi} 4, Starovi} 9, Blagojevi}, Mihajlovi} 8. SAD: Glas 2, Skot–Aruda, Ha nef–Park 2, Dej vis (l), Boun 6, Barboza, Metkalf 9, Harmoto 8, Hox 17, Mija{iro, Tompson, Ri~ards 16.

Re zul ta ti 7. ko la Ko re ja - Tur ska 1:3 Sr bi ja - SAD 0:3 Ki na - Por to ri ko 3:1 Ita li ja - Do mi ni kan . R. 3:1 Ja pan - Ne ma~ ka 1:3 Taj land - Ar gen ti na 3:0 Ku ba - Bra zil 2:3 Taj peh - Poq ska 1:3 1. SAD 7 7 0 21:2 21 2. Ki na 7 7 0 21:3 21 3. Tur ska 7 6 1 19:8 18 4. Taj land 7 6 1 19:6 17 5. Ku ba 7 5 2 18:10 15 6. Bra zil 7 6 1 19:14 13 7. Ne ma~ ka 7 4 3 14:10 12 8. Poq ska 7 4 3 15:12 12 9. Ja pan 7 3 4 13:13 10 10. Sr bi ja 7 2 5 11:16 8 11. Ita li ja 7 2 5 10:17 8 12. Por to r. 7 2 5 8:18 5 13. Ko re ja 7 1 6 8:19 4 14. Do mi n. R. 7 1 6 6:18 4 15. Ar gen ti na 7 0 7 4:21 0 16. Taj peh 7 0 7 2:21 0

Da na {wi pro gram I grupa Ne ma~ ka - Ko re ja Ja pan - Tur ska

(08.20) (11.20)

J grupa SAD - Ar gen ti na Sr bi ja - Taj land

(08.50) (11.20)

K grupa Ki na - Ku ba Por to ri ko - Bra zil

(10.00) (13.30)

L grupa Taj peh - Ita li ja (11.00) Poq ska - Do mi ni k. R. (13.00)

Jo va na Ve so vi} u na pa du

Podmla|ena i oslabqena ènska odbojka{ka reprezentacija Srbije poraèna je na startu turnira J grupe tre}eg vikenda Gran Prija. Reprezentacija SAD je u Bangkoku pobedile Srbiju sa 3:0 posle samo 78 minuta igre. Desetkovana reprezentacija Srbije poraèna je od aktuelnog pobedinka Gran Prija. Amerikanke su bile boqi rival, u me~u u kome su izabranice Branka Kova~evi}a u pojedinim delovima prikazale dopadqivu igru, ali nedovoqno dobru da bi se favorizovanim Amerikankama oduzele makar set. S obzirom na ~iwenicu da je Srbija prvi put zaigrala u ovom i ovakvom sastavu, sa samo jednim diza~em i dva blokera, kao i sa Molnarovom, kojoj je ovo prva utakmica u sezoni i to na poziciji libera, devojkama se nema {ta zameriti. Amerikanke su relativno lako, moè se re}i rutinski dobile prvi deo igre. Prelomni momenti de{avali su se u narednom setu, u kojem je Srbija prokockala ogromnu prednost. Silovito je Srbija po~ela drugi set i povela sa 6:1, pa 8:2, koliko je bilo na prvom tehni~kom tajm–autu. Vodila je Srbija i sa 10:3, a SAD su serijom 7:1 smawile prednost Srbije na 11:10. Srbija je imala prednost od 13:10, ali su potom Amerikanke iskontrolisale ostatak seta.Po{to im je drugi set izmakao, na{e dame su lo{e krenule u tre}em, pa su Amerikanke bez ve}ih napora zavr{ile utakmicu maksimalnim rezultatom.

EVROPSKA LIGA ZA DAME U RUMUNIJI

Pr vi iz gu bqe ni bod

KA LI WIN GRAD: Hala „Jantarwi„, gledalaca: 1.205, sudije: Loderus (Holandija), Georgiev (Bugarska). SR BI JA: N. Kova~evi} 14, U. Kova~evi}, Petkovi}, Terzi}, Niki} 8, Miti} 1, Ra{i} 9, Atanasijevi} 1, Starovi} 11, Podr{~anin 9, Rosi} (l), Lisinac. KU BA: Leon 22, Estrada 2, Lejva, Gutierez (l), Kepeda 9, Kintana 3, Fundora, Bel 11, Fiel, Biset, Mesa 12, Dijaz 2. Poraèni su odbojka{i Srbija od Kube u Kaliwingradu, u me~u u kome su izabranici Igora Kolakovi}a odli~no po~eli me~ i poveli u setovima, ali posle toga nisu imali re{ewe za raspoloène Kubance koji su tako do{li do druge uzastopne pobede nad na{om selekcijom. Izjedna~ena igra obeleìla je po~etak utakmice. Igralo se poen za poen, da bi na prvom tehni~kom tajm – autu bilo 8:7 za Kubu. Povela je Kuba sa 9:7, a zatim i sa 12:9, kada je Igor Ko-

Re zul ta ti A grupa Sr bi ja - Ku ba Ru si ja - Ja pan 1. Ku ba 7 2. Sr bi ja 7 3. Ru si ja 7 4. Ja pan 7

6 4 4 0

1 3 3 7

1:3 3:0 19:8 17 15:13 12 16:13 11 5:21 2 Troj ni blok Sr bi je ~e ka sme~ Be la

C grupa Ko re ja - Fran cu ska Ita li ja - SAD 1. SAD 7 5 2 2. Fran cu ska 7 5 2 3. Ita li ja 7 3 4 4. Ko re ja 7 1 6

1:3 1:3 16:11 14 17:12 14 13:15 9 12:20 5

D grupa Bu gar ska - Ar gen ti na 3:2 Por tu gal - Ne ma~ ka 0:3 1. Ne ma~ ka 7 5 2 18:7 16 2. Bu gar ska 7 5 2 16:12 13 3. Ar gen ti na 7 4 3 14:11 13 4. Por tu gal 7 0 7 3:21 0

Da na {wi pro gram A grupa Ja pan - Ku ba Ru si ja - Sr bi ja

(15.30) (18.15)

C grupa Ko re ja - Ita li ja Fran cu ska - SAD

(07.00) (09.30)

D grupa Ar gen ti na - Ne ma~ ka (15.30) Por tu gal - Bu gar ska (18.30)

lakovi} zatraìo 30 sekudni odmora. Posle tajm – auta, bilo je 13:10 za Kubu, da bi Srbija serijom 3:0 izjedna~ila na 13:13. Posle tajm – auta Kube, igralo se poen za poena, pa je na drugom tehnikom odmoru bilo 16:15 za Srbiju. Sa dva vezana poena, Srbija je stigla do tri poena prednosti – 18:15. Imala je Srbija ~etiri poena vi{ka pri rezultatu 20:16, pa je Orlando Samjuels Blekvud drugi put zatraìo tajm – aut. Odràvala je Srbija prednost ~etiri poena i stigla do ~etiri set lopte – 24:20 i iskoristila prvu, za kona~nih 25:20 i 1:0 u setovima. U drugom setu, Kuba je povela sa 4:2 i 6:3, a na prvom tehni~kom tajm – autu sa 8:6. Igralo se poena za poen do 10:8 za Kubu, kada je Srbija sa dva uzastopna poena izjedna~ila na 10:10. As servis Nikole Kova~evi}a doneo je vo|stvo Srbiji od 12:11 i primorao selektora Kube da zatraì tajm – aut. Povela je Kuba sa 13:12, a zatim Srbija sa

14:13, pa Kuba sa 15:14, da bi na drugom tehni~kom odmoru bilo 16:14 za Kubu. Posle odmora, Kuba je sa dva vezana poena stigla dso 18:14, pa je Igor Kolakovi} zatraìo 30 sekundi odmora. Ni predah nije pomogao, pa je Kuba povela sa 20:14. Odràvala je Kuba razliku do kona~nih 25:16 za izjedna~ewe na 1:1 u setovima. Odli~no je Kuba po~ela tre}i set i povela sa 6:2, odnosno 8:4, koliko je bilo na prvom tehni~kom odmoru. Posle odmora, Srbija je uspela da smawi na 9:7, da bi Kuba ponovo stigla do ~etiri poena prednosti pri rezultatu 12:8, kada je Igor Kolakovi} bio prinu|en da zatraì tajm – aut. Povela je Kuba sa 13:8, a Srbija serijom 4:0 smawila na 13:12. Kuba je sa dva uzastopna poena stigla do 15:12, a na drugom tehni~kom tajm – autu je bilo 16:13 za Kubu. Srbija je smawila na 17:15, a Kuba sa dva uzastopna poena stigla do 19:15. Vodila je Kuba sa 20:16, a Srbi-

ja uspela da smawi na 20:18. Uspela je ponovo Kuba da se rezultatski odvoji i povede sa 23:19, pa zatim i sa 24:19, realizovala set loptu za kona~nih 25:19 i vo|stvo od 2:1 u setovima. Srbija je povela na po~etku ~etvrtog seta sa 4:2 i odr`avala tu prednost do 6:4, kada su Kubanci izjedna~ili na 6:6, a na prvom tehni~kom tajm – autu vodili sa 8:7. Povela je Srbija sa 9:8, pa zatim ponovo Kuba sa 10:9. Igralo se zatim poen za poen, da bi Srbija povela sa 15:14, a na drugom tehni~kom odmoru bilo 16:15 za Srbiju. Povela je Srbija sa 17:15, a Kuba izjedna~ila na 17:17, a zatim as servisom stigla do vo|stva od 18:17. Posle tajm – auta Srbije, Kuba je pove}ala prednost na 19:17 i odr`avala je do 21:18, da bi Srbija izjedna~ila na 21:21. Posle tajm – auta, Kuba je povela sa 23:21, pa 24:22, odnosno dve vezane me~ lopte. Realizovala je Kuba svoju drugu me~ loptu za kona~inh 25:23 i 3:1 u setovima.

[panija – Srbija 2:3 (25:23, 18:25, 29:31, 33:31, 13:15) W AMC: Hala „Polivalenta”, gledalaca: 150, sudije: Ezbar (Turska), Goren (Izrael). [PA NI JA: Gomez 2, Kolar 31, Korea 12, Aranda 5, Bonila 12, Hernandez, Gonzales (l), Segura, Dijaz 10, Bedmar 13, Brun, Gerero.

A grupa [pa ni ja - Sr bi ja 2:3 Ru mu ni ja - Ma |ar ska 3:1 1. Sr bi ja 10 10 0 30:6 29 2. Ru mu ni ja 10 5 5 18:18 16 3. [pa ni ja 10 5 5 20:18 15 4. Ma |ar ska 10 0 10 4:30 0

Da na {wi pro gram A grupa Sr bi ja - Ma |ar ska [pa ni ja - Ru mi ni ja

Ma ja Sa vi}

SR BI JA: Brako~evi} 14, Krsmanovi} 16, Raki} 17, Radenkovi} 2, Ra{i}, Rosi} (l), ]ebi}, Bu{a 12, Mirkovi}, ^ikiriz 1, Savi} 14, Luki}. Kombinovana reprezentacija Srbije pobedila je [paniju u

(17) (19.30)

pvom me~u ~etvrtog vikenda Evropske lige i izgubila prvi bod tek u desetoj utakmici. Na{a reprezentacija je u odnosnu na raniji period ovo takmi~ewa bila poja~ana za Brako~vi}, Krsmanovi}, Ra{i} i ]ebi}, ali su ponovo najve}i teret iznele mlade igra~ice iz doma}eg prvenstva. Posle izgubqenog prvog seta, zaigrale su boqe na{e devojke, brzo izjedna~ile i nastavile u istom ritmu u tre}em periodu me~a koji su dobile na razliku, iako su spasile tri set lopte. Boqe su odigrale [pankiwe u zavr{nici ~etvrtog seta, predvodila ih je Kolar, ali je Srbija bila sigurna u petom setu i do{la do deset pobede. M. R.

NO VO SAD SKA @EN SKA OD BOJ KA [KA MLA DOST NA TE RE NI MA SC „VO LEJ”: Na te re ni ma SC „Vo lej” mi nu log vi ken da oku pi le su se mla de od boj ka {i ce iz No vog Sa da i oko li ne, ka ko bi od me ri le sna ge na tra di ci o nal nom tur ni ru. Ukup no 84 eki pe bo ri le se za pre sti `ni pe har ~e tvr tog tur ni ra mi ni-od boj ke pod na zi vom „Tro fej Sport skog klu ba Vo lej„. U kon ku ren ci ji de voj ~i ca ro |e nih 2000. go di ne i mla |e tak mi ~i lo se 40 eki pa, a tri jum fo vao je NS Vo lej tim1. Na gra da za naj bo qu igra ~i cu oti {la je u ru ke Fi li po vi }e voj iz po bed ni~ ke eki pe.

Dru gog da na (go di {te 1998/99), me |u 44 ti ma, pr vo me sto za u zeo je Fu tog. Za naj bo qu igra ~i cu pro gla {e na je Va wa Ob ra do vi}. Me da qe i pe ha re uru ~i li su Va sa Mi ji} i An dri ja Ge ri}, a tur nir su po mo gli JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” i Udru `e we su di ja No vog Sa da. Plasman - godi{te 2000. i mla|e: 1. NS Vo lej tim, 2. Fu tog, 3. Gr bi} (Te me rin), 4. NS Vo lej tim 2. Godi{te 1998/99: 1. Fu tog, 2. Gr bi} (Te me rin), 3. NS Vo lej tim, 4. Zmaj (Srem ska Ka me ni ca).

SPORT

subota23.jun2012.

@REB ZA VIMBLDON

RE GI O NAL NA SE HA LI GA

Voj vo di na od u sta la Ru k o m et n i klub Voj v o d i n a na r ed n e se zo ne se ne }e tak mi ~i ti u dru gom iz da wu re gi o nal ne SE HA li ge.^el ni qu d i vi c e { am p i o n a Sr b i j e od lu ku su do ne li su ju ~e i ne ga ti van od go vor po slat je u Za greb, po sled weg da na pri jav nog ro ka.

Po v o d om od u s ta j a w a od igra wa u SE HA li gi, Voj vo di na je iz da la sa op {te we za jav nost u ko me se obra zla `e ova kva od lu ka. U pi smu ko je je pot pi sao pr vi ~o vek cr ve no be lih Mi lan \u ki} ka `e se:

„Ru ko met ni klub Voj vo di na se za hva qu je na po zi vu za u~e {}e u SE HA li gi. Ipak, ana li zi ra ju }i spo ra zum ko ji je po nu |en srp skim klu bo vi ma (Voj vo di ni, Par ti za nu i Me ta lo pla sti ci)stav cr ve no - be lih je da on sa dr `i od re |e ne ne ja sno }e u po gle du vla sni {tva, pra va i or ga ni za ci je SE HA li ge, kao i u po gle du sti ca wa pra va u~e {}a u woj. Po red to ga, spo ra zum ne de fi ni {e fi nan sij ske uslo ve u~e {}a ko je bi po kri la SE HA li ga, pri tom po sta vqa ju }i stan dar de za ko je su po treb na zna ~aj na fi nan sij ska ula ga wa. Uz neo spor nu ~i we ni cu da je ova kav for mat tak mi ~e wa bu du} nost ru ko me ta na ovim pro sto ri ma, da je mo pred log da SE HA li ga ipak po nu di na {e me sto ne koj dru goj eki pi sa pro sto ra Sr bi je, uz za hval nost na po zi vu za igra we SE HA li ge u se zo ni 2012/13.„ sto ji u sa op {te wu. No vo sa |a ni }e se ta ko u sle de }e oj se zo ni fo ku si ra ti na do ma }u sce nu, Su per li gu i na ci o nal ni Kup, a ka ko ih dru gu go di nu za re dom o~e ku ju oba ve ze na evro sce ni (u~e {}e u Evro ku pu), ja sno je da }e i bez na stu pa u Re gi o nal noj li gi ima ti zah tev nu i iza zov nu se zo nu. I. Gru bor

SKUP [TI NA ZA JED NI CE KLU BO VA DRU GE LI GE – GRU PA SE VER

Bo ì} di rek tor li ge Odr à na je kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne Za jed ni ce ru ko met nih klu bo va mu {ke i èn ske Dru ge li ge - gru pa se ver. Iz vu ~e ni su `reb ni bro je vi za se zo nu 2012/13. Mu {ki klu bo vi do bi li su sle de }e tak mi ~ar s ke bro j e v e: 1. Rad n i~ k i ([id), 2. Je din stvo (No vi Be ~ej), 3. Ba nat ski Kar lo vac, 4. Haj duk (û rug), 5. Apa tin, 6. Dal ma ti nac (Ri |i ca), 7. Rad ni~ ki (No vi Sad), 8. Na pre dak (ê ste reg), 9. Ru ma, 10. Cr ven ka 2, 11. Je din stvo (Ka ~a re vo), 12. Ja bu ka, 13. Po ti sje Ple teks (Ada), 14. Her c e g o v i n a (Se ~aw). Upr vom ko lu sa sta }e se: Rad ni~ ki ([) - Her ce go vi na, Je din stvo (NB) - Po ti sje Ple teks, Ba nat ski Kar lo vac - Ja bu ka, Haj duk - Je din stvo (K), Apa tin - Cr ven ka 2, Dal ma ti nac - Ru ma, Rad ni~ ki (NS) Na pre dak. @en ski klu bo vi: 1. Uni rea (Uzdin), 2. Apa tin, 3. Slo ven (Ru ma), 4. To po la (Ba~ ka To po la), 5. Spar tak (Su bo ti ca), 6.

Mi le ti} (Mo {o rin), 7. Ra van grad (Som bor), 8. Ja dran Li der (Fe ke ti}), 9. Obi li} (No vi Kne è vac), 10. Rad ni~ ki (Ko vin), 11. Le hel (Mu `qa), 12. Do lo vo. U pr vo ko lu sa sta }e se: Uni rea – Do lo vo, Apa tin – Le hel, Slo ven – Rad ni~ ki, To po la – Obi li}, Spar tak - Ja dran Li der, Mi le ti} – Ra van grad. Kod mu {ka ra ca je se wi deo po lu se zo ne igra }e se od 21/23. sep tem bra do 14/16. de cem bra, a de voj ke od 21/23. sep tem bra do 30. no vem bra/2. de cem bra. Za pred sed ni ka Skup {ti ne iza bran je Bra ni slav Ma u ko vi} (Rad ni~ ki, [id), a pot pred s ed n i k a Mi h aq Ba l i} (Le hel, Mu `qa). Za pred sed ni ka Uprav nog od bor iza bran je Jo èf To bi a{ (Po ti sje Ple teks, Ada), a za pot pred sed ni ka @eq ko Ra ni to vi} (Rad ni~ ki, No vi Sad). Tak mi ~e wem }e ru ko vo di ti di rek tor li ge Bo ris Bo ì}, dok }e mu po mo} nik za su dij ska pi ta wa bi ti Bran ka Ma ri}. J. Ga li}

dnevnik

No vak na Fe re ra, Je ca na Klaj ster so vu Sr b i j a }e na Vimbldo nu ima ti ~ak se dam pred stav ni ka u sin glu, ~e ti ri u `en skoj i tri u mu {koj kon ku ren ci ji. Pr vi no si lac i bra ni lac ti tu le No vak \o ko vi} u pr vom ko lu sa sta ta }e se sa Hu a nom Kar lo som Fe re rom. Wih dvo ji ca su se do sa da sa mo dva pu ta sa sta ja la, po sled wih put 2007. go di ne. Dav ne 2005. u Uma gu po be dio je [pa nac 6:4, 6:2, da bi dve go di ne ka sni je na Ma ster su u Ma dri du \o ko vi} bio bo qi sa 6:3, 2:6, 6:4. Fe re ro je se dam go di na sta ri ji od \o ko vi }a, pro f e s i o n a l ac je od 1998, osvo jio je 16 tro fe ja u ka ri je ri, a 2003. je bio pr vi re ket sve ta. U 2012. od i grao je sa mo 14 me ~e va od ko jih je do bio tek pet. Fe re ro sa da ima 32 go di ne i na la zi se na 38. me stu na ATP li sti.

Jan ko i Nal ban di jan de le meg dan Jan ko Tip sa re vi} }e ima ti te `ak po sao na pre mi je ri. Pro tiv nik }e mu bi ti Da vid Nal ban di jan. Oni }e na Vimbldo nu igra ti svoj ~e tvr ti duel, a Ar gen ti nac je do bio dva od pret hod na tri. Pr vi put su igra li 2007, ka da je Nal ban di jan sla vio na Austra li jan ope nu po {to mu je Tip sa re vi} pre dao me~ u pe tom se tu. Jan ko je ta da imao dva se ta pred no si (6:7, 4:6, 7:6, 6:0, 2:1). Dru ga dva du e la od i gra li su ove go d i n e, pr v i u In d i j an Vel su gde je Ar gen ti nac sla vio sa 6:3, 3:6, 6:3, dok je u Ma ja mi ju

Jan ko bio bo qi sa 7:5, 6:3. Nal ban di jan je sta ri ji dve go di ne od Tip sa re vi }a, pro fe si o na lac je od 2000. go di ne, osvo jio je 11 tur ni ra, naj bo qi pla sman bi lo mu je 3. me sto 2006, a tre nut no je 39. na sve tu. Nal b an d i j an je u po sled we vre me u ì ì jav n o s ti, ali ne zbog do brih iga ra ve} zbog po vre |i va wa li nij skog su di je i dis kva li fi ka ci je iz fi na la tur ni ra u Kvin su. Vik tor Tro ic ki u pr vom ko lu igra }e pro tiv [pan ca Mar se la Gra no qer sa. Za n i m qi v i pa r o v i pr vog ko la kod te ni se ra su En di Ma rej - Ni ko laj Da vi den ko i @o Vil fred Con ga - Lej ton Hju it. Ra fael Na dal }e star to va ti pro tiv Bra zil ca To ma {a No vak \o ko vi} bra ni ti tu lu na Vimbldo nu Be lu ~i ja, a Ro xer Fe de rer pro - sve ta. Naj te ì `reb ima la je Je tiv [pan ca Al ber ta Ra mo sa. le na Jan ko vi} ko ja }e se sa sta ti pro tiv Bel gi jan ke Kim Klaj Ni Ani ne }e bi ti la ko sters, ko ja }e igra ti svoj po Ri val ka naj bo qoj te ni ser ki sled wi Vimbldon. Je le na je sa Sr bi je Ani Iva no vi} bi }e Ma - mo jed nom po be di la Kim u osam ri ja Ho se Mar ti nes San ~es. me ~e va, i to u pret po sled wem Ana i Ma ri ja su sa mo jed nom du e lu 2009. go di ne u To ron tu. igra le me |u sob ni duel do sa da, Pre to ga je Bel gi jan ka sla vi la 2010. go di ne ka da je [pa wol ka {est pu ta, a po sled wi me~ igra sla vi la sa 6:4, 6:2 u Ri mu. Ani na le su 2010. na za vr {nom tur ni ru ri val ka je pro fe si o nal ka od ka da je Klaj sters sla vi la 6:2, 1998. go di ne, osvo ji la je pet tur - 6:3. Klaj ster so va je jed na od naj ni ra u ka ri je ri, a naj bo qi pla - bo qih te ni ser ki svih vre me na, sman bio joj je 19. me sto 2010. go - osvo ji la je 41 ti tu lu od 1997. go di ne. Tre nut no je 35. te ni ser ka di ne, pr vi put je vo de }a na VTA

Po raz od Mel ce ra po kre nuo No va ka No vak \o ko vi} je pro {log le ta ostva rio (sko ro) sve svo je sno ve. Bio je pe tak ka da je u po lu fi na lu po be dio @oa Vil fre da Con gu i po stao no vi svet ski broj je dan, a u ne de qu je osvo jio naj vred ni ji te ni ski tro fej - u fi na lu Vimbldo na sa vla dao je Ra fa e la Na da la. - Us peo sam da po stig nem `i vot ni ciq i svo je sno ve pre tvo rim u stvar nost. I sve to za tri da na. Te mo men te i taj ose }aj ni ka da ne }u za bo ra vi ti - pri se tio se 25-go di {wi Sr bin bli sta vih tre nu ta ka na po ~et ku pri ~e za zva ni~ ni sajt Vimbldon da. - Upra vo zbog ta kvih da na sam tre ni rao ce log `i vo ta i bio po sve }en pro fe si o na li zmu i te ni su. Sva ki spor ti sta na sve tu ma {ta da po sta ne broj je dan i sva ko me ko me uspe to pred sta vqa do dat nu mo ti va ci ju. Za i sta je ve li ko do stig nu }e

Mar jan Vaj da

bi ti naj bo qi - do dao je \o ko vi}. Za ta kve do me te neo p hod no je po red se be ima ti qu de ko ji ve ru ju u pod vig. No vak od 19. go di ne ima tre ne ra Mar ja na Vaj du. - No vak ni je ve ro vao da mo `e da bu de naj bo qi 2010. go di ne, jer

su do mi ni ra li Fe de rer i Na dal. Ali, ka da je na Ro lan Ga ro su iz gu bio od Mel ce ra, to je bi la pre kret ni ca. Ve li ki igra ~i u~e na sop stve nim gre {ka ma, a No vak je upra vo to ura dio - sma tra Vaj da. Slo va~ ki stru~ wak ka è da je u \o ko vi }e vom ra du sve te klo ko rak po ko rak i da je sve bi lo or ga ni zo va no do tan ~i na. - Du bo ko u se bi, upr kos sve mu, No vak je ve ro vao da mo è do vr ha. Iz me ~a u me~ je na pre do vao i ni ka da ni je za bo ra vqao da mo ra da ra di i bu de pro fe si o na lac. Uvek je sve is po {to vao, jer je znao da ako iz o sta vi sa mo jed nu stvar, sve mo è da kre ne niz br do. Mo rao je da po sta ne sve stan da sve {to ra di - ra di za svo je do bro - is ta kao je Mar jan Vaj da. I, to bi bio re cept, uz ne iz be `ni ta le nat, da se stig ne do vr ha.

po sta la 2003. go di ne, a tre nut no je 53. na sve tu. Bo ja na Jo va nov ski sa sta }e se sa Gr ki wom Ele nom Da ni li du, ko ju je sa vla da la pre dve go di ne na tur ni ru u Is tan bu lu. Ve sna Do lonc na star tu tak mi ~e wa od me ri }e sna ge sa Bu gar kom Cve tom Pi ron ko vom sa ko jom do sa da ni je igra la. Ovo go di {wi Vimbldon po tra di ci ji }e otvo ri ti po sled wi {am pion, pa }e na tra vu ta ko pr vi iza }i No vak \o ko vi} i Huan Kar los Fe re ro, u po ne de qak u 12.45 ~a so va, uz di rek tan pre nos na te le vi zi ji B92.

Zi mo wi}/ Pe ja na Gu ~ o nea i Hju i ta Naj b o q i srp s ki dubl igra~ Ne n ad Zi m o w i} i Austri j a n ac Alek s an d er Pe ja igra }e u pr vom ko lu Vimbldo na pro tiv Austra li ja na ca Kri sa Gu ~ o nea i Lej to na Hju i ta. Srp ski te ni ser je u pr vom de lu se zo ne igrao u pa ru sa Maj klom Qo drom, ali je Fran cuz od lu ~io da pa u zi ra, jer ~e ka ro |e we tre }eg de te ta. Zi m o w i} i Pe j a su na Vimbldo nu po sta vqe ni za {e s te no s i o c e. Zi m o w i} bi na tur ni ru u Lon do nu tre ba lo da na stu pi i u me {o v i t om du b lu sa Anom Iva no vi}, a `reb za to tak mi ~e we odr `a }e se u sre du, 27. ju na.

SA STA NAK RE GI O NAL NIH DRU [TA VA I SPOR TA ZA SVE VOJ VO DI NE

Tak mi ~e wa te ku po pla nu Sa vez sport za sve Voj vo di ne or ga ni zo vao je u No vom Sa du sa sta nak sa pred sed ni ci ma i se kre ta ri ma re gi o nal nih dru {ta va spor ta za sve. Glav ne te me bi le su o pre re gi stra ci ji dru {ta va u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre i da li su svi sti gli da na vre me oba ve ovaj zna ~a jan po sao za bi ti sa we ovih sport skih or ga ni za ci ja, kao i do kle se sti glo u tak mi ~ar skim ak tiv no sti ma. Sa stan ku su pri su stvo va li pred stav ni ci svih re gi on a: Ju `ni Ba nat, Ju go za pad na Ba~ ka, Ju `na Ba~ ka, Po ti sje, Se ver ni i sred wi Ba nat, Se ver na Ba~ ka i Srem. Svi re gi o ni, osim Ju `ne Ba~ ke, od ra di li su do sa da sve {to je bi lo po treb no, a Pan ~ev ci }e se jo{ ma lo po mu ~i ti da re {e pro ble me na sta le u ve zi sa pre re gi stra ci jom, u ~e mu }e im po mo }i i Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Ju go za pad na Ba~ ka je ne dav no ima la kon sti tu tiv nu sed ni cu na ko joj su iza bra ni svi or ga ni, a se di {te }e i na da qe bi ti u Ba~ koj

Sa sa stan ka u No vom Sa du

Pa lan ci. Se ver na Ba~ ka jo{ ni je oba vi la kon sti tu tiv nu sed ni cu i tra ì po mo} od Sa ve za. Pred stav ni ci dru {ta va iz re gi o na is ta kli su da je ve }i na op {tin skih tak mi ~e wa za vr {e na, kod ne kih je u to ku. Ve }i na }e i re gi o nal na tak mi ~e wa za vr {i ti do kra ja go di ne, dok }e ih po je di ni re gi o ni pre ne ti u pro le }e idu }e go di ne, ali }e sve za vr {i ti i ima ti pred stav ni ke za Pr ven stvo Voj vo di ne ko je }e se odr à ti 2013. go di ne. Pred sed nik Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Mi lo rad Pe ri {i} upo znao je pred stav ni ke re gi o nal nih dru {ta va sa od lu ka ma ne dav no odr à ne sed ni ce Iz vr {nog od bo ra Olim pij skog ko mi te ta 11. sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne, ka da je iza bra na Sport sko – tak mi ~ar ska ko mi si ja, na ~i jem ~e lu }e bi ti Raj ko Pa u no vi}, a da je za ko me sa ra za tak mi ~e we 11. SORV iza bran Mla den ko \u ra no vi}, a za we go vog za me ni ka Qu bo mir Ob ra do vi}.

\u ra no vi} se za hva lio na uka za nom po ve re wu is ta kav {i da do bro po zna je ovaj po sao jer ga je oba vqao na dve Olim pi ja de (Ba~ ka To po la i Ada) a da je na po sled wim Igra ma u Ba~ koj Pa lan ci bio po mo} nik Qu bo mi ru Ob ra do vi }u. Ape lo vao je na pred stav ni ke re gi o na da u svo jim sre di na ma {to pre iza be ru ko me sa re za tak mi ~e we, ka ko bi se mo gao or ga ni zo va ti edu ka tiv ni se mi nar gde bi se svi upo zna li sa pra vi li ma i ka ko se ona pri me wu ju na tak mi ~e wi ma. Pe ri {i} je jo{ jed nom ape lo vao da svi u~i ne na por da oba ve sve po slo ve oko re gi stra ci je i da po {tu ju od red be no vog Za ko na o spor tu, jer }e sa mo ta ko bi ti pre po zna ti i na ni vou lo kal nih sa mo u pra va. Re gi o nal ne or ga ni za ci je bi tre ba lo da svo je po slo ve za vr {e do kra ja av gu sta, a op {tin ske do kra ja go di ne, ka ko bi se u 2013. go di nu u{lo sa pot pu no de fi ni sa nim sta tu som svih su bje ka ta u okvi ru Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. S. Ja ko vqe vi}

kULTURA

c m y

dnevnik

subota23.jun2012.

СА ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ” У НОВОМ САДУ

Менталитетски специјалитет и њујоршке приче Да су сусрети са новим домаћим филмовима увек атрактивни ако не баш и узбудљиви, видело се и пред крај 5. фестивала «Синема сити»који се протеклих дана одржавао у Новом Саду. Своје српске премијере у четвртак и петак имали су филмови «Смрт човека на Балкану» Мирослава Момчиловића и «Јелена, Катарина, Марија» Никите Миливојевића. Зашто је то тако, једним делом одговор је врло једноставан – наша филмска публика се врло радо у филмовима домаћих аутора огледа као у огледалу. Са веће или мање дистанце, безбедно, углавном се добро забављајући и предајући се самозадовољству у препознавању као и својих, ситуација и прича које подижу морал и још више расположење, и када нису нимало ушминкана слика стварности. Као један од успелијих приказивача специјализованих за српску менталитетску чорбу која се већ дуго са истим састојцима, мутним садржајем, стално изнова подгрева и хлади, претећи да ће, ако нас не отрује једног дана опет прокључати, са нама је опет сценариста, редитељ и продуцент Мирослав Момчиловић. После филмова «Седам и по» и «Чекај ме, ја сигурно нећу доћи» потврдио је то дефинитивно својим новим остварењем «Смрт човека на Балкану». Снимљена, од почетка до краја, у непромењеној сцено-

графији (фиксирани кадар једне собе) у коју улазе и излазе глумци, радња филма оставља утисак да се одвија у реалном времену, у сцени кутији. То увелико подсећа на позориште и несумљиво је део продуцентске домишљатости – како максимално уштедети на сценографији. Таква просторна ограниченост уз сугестију реалистичности конкретног простора има и симболичку функцију – соба је кавез, у којем се стичу примерци овдашње човеколике менажерије. Оно што их ту доводи је једна смрт – тачније самоубиство. Све што следи забележила је веб камера пред којом је човек, претходно, себи пуцао у слепоочницу. Тако и гледаоци стичу прилику да виде дефиле Из филма „Смрт човека на Балкану” урбаног зверињака који ће се из ових или оних разлога – пред камером у филму који ће назовимо их хуманих и службе- неко (ваљда службено лице) одних, одмах или нешто касније, гледати. Одједном неваљала, окупити око покојника. Поред али и донекле симпатична друпрвих комшија и њихових жена жина постаје онаква каква би наћи ће се ту редом: службеник требало да буде, бар јавно ако погребне службе, агент за не- не приватно. У овој трагикомедији ментакретнине са муштеријом, екипа хитне помоћи, коначно полици- литета, добро укорењеној у саја, а и разносач пица. И већина дашње време и наш простор, од њих је природна и искрена у која би одмах, као репертоарсвојим гласним, гнусним и при- ска, могла да заигра и на сцени глупим мислима и ситним непо- неког од наших позоришта, вичинствима док не схвате да су ше од рутине у својим улогама

показали су Емир Хаџихафизбеговић и Радослав Миленковић. Остатку глумачке екипе је требало да их партнерски добро испрати што се и дешава. Све, чини се на велику радост гледалаца који ће и овај Момчиловићев филм радо гледати када стигне у биоскопе. Трећа домаћа премијере на фестивалу «Синама сити» донела нам је дебитантски филмски рад нашег познатог позоришног редитеља Никите Миливојевића.

Душан Микља и он су косценаристи приче о три београдске девојке које се 1999. године срећу у Њујорку, у својеврсном изгнанству, већ оптерећене бременом прошлости и неизвесношћу будућности. Низ је тема као одјек деведесетих у Србији, закључно са НАТО бомбардовањем, са којима Миливојевић покушава да се ухвати у коштац, нежно и мелодрамски. Од, трагичних неприлика и драгих људи у земљи која је остала

далеко и не може се лако заборавити, преко (не)сналажења у туђем другачијем, неразумљивом свету пуном жичаних ограда, до питања личног идентитета, среће и ваљда, вечите носталгије. Падајући у типичну дебитантску грешку, Миливојевић је, чини се, одједном желео превише тога. У поменутом мелодрамском кључу желео је и филм стања и класичан наративни филм о сусрету, и на кратко, преплету трију судбина, и филм који ће по сваку цену разумети и цео свет, и домаћа публика. У тој вишеструкој жељи застао је негде између, остајући пречесто на недовољним или неубедљивим наговештајима, тешко успостављајући и одржавајући какав – такав наративни ритам, чешће у распричаности губећи него проналазећи праву емоцију. На жалост, изузимајући солидну Милицу Зарић, редитељ за замишљене ликове као да није могао да пронађе жељено упориште и у глуми друге две глумице Борки Томовић и Јелени Ступљанин. Неизбежна фотогеничност њујоршких сцена и, како би другачији, до врхунски рад камере Радослава Владића, неспорни су вредни састојци овог амбициозног филмског покушаја. В. Црњански

НА ИЗЛОЖБИ МЕЈЛЕАРТ - ЛИБРИАМО У ВИЋЕНЦИ У ИТАЛИЈИ

Колаж Данила Вуксановића

ИЗЛОЖБА БЕЛ АРТА И МУЗЕЈА ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

„Јоко Оно, Ленон, Тито” у Порторожу Новосадска галерија Бел aрт у сарадњи са Музејом историје Југославије приредила је изложбу „Јоко Оно, Ленон, Тито једна концептуалистичка акција“, која је отворена 16. јуна у галерији Монфорт у Порторожу (Словенија). Аутори концепције су Сава Степанов, новосадски ликовни критичар и Мома Цвијовић, кустос Музеја историје Југославије у Београду. Изложба је први пут представљена на манифестацији Арт eкспо на Новосадском сајму 2010, а затим током лета у Музеју историје Југославије у Београду. У

сарадњи са Обалним галеријама Пиран, изложба ће се преселити у италијански градић Муђа у Музеју Цара, а отварање је планирано14. септембра. Изложба презентује уметничку акцију «Акорнс» коју су реализовали концептуална уметница Јоко Оно и фронтмен „Битлса“ Џон Ленон. На педесет адреса светских лидера су послали по два жира (acorns) са жељом да се засаде по два храста у име мира. Међу онима којим су жирови послати је био и Јосип Броз Тито. Тито је идеју потпуно испоштовао те је жиро-

ве посадио у арборијуму своје резиденције у Београду. Данас у том простору постоје два четрдесетогодишња храста. Актери ове акције су објединили сопствене уметничке сензибилитете: Јоко Оно и Ленон из позиција стваралаца и уметника светског гласа, а Тито као својеврсни љубитељ уметности, као страствени сниматељ фотографије. Показало се да је специфичној концептуалној уметници, светски угледном поп-музичару и државнику - иначе припадницима различитих култура - била сасвим блиска и заједничка идеја о миру.

ПРЕД СТА ВЕ У ЉУ БЉА НИ, МА РИ БО РУ, ПРИ ШТИ НИ, ПУ ЛИ

Го сто ва ња Би теф те а тра После веома успешних наступа на фестивалу „Нове европске драме„ у Висбадену са представом „Хипермнезија„ у режији Селме Спахић и копродукцији Хартефакт фонда, Битеф театар ће у наредном периоду гостовати у Приштини, Марибору, Љубљани и Пули. Ансамбл Битеф театра извешће 24. јуна у Народном позоришту у Приштини представу „Патриотик хипермаркет„, у режији Дина Мустафића и копродуцкији „Култура нове„, коју је имала прилику да погледа и публика у Модени. Реч је о изузетно значајној сарадњи две институције културе, о представи, рађеној по тексту бео-

градске списатељице Милене Богавац и приштинског писца Јетона Незираја, у којој учествују глумци из Београда, Приштине, Скопља и Тиране - Слободан Бештић, Ема Андреа, Милутин Милошевић, Куштрим Коха, Дубравка Ковјанић, Бајруш Мијаху и Дамјан Бабић. Битеф театар, како је најављено, 29. и 30. јуна гостује у Љубљани и Марибору, са комадом „Божанствена комедија„ Едварда Клуга, у оквиру пројекта „Београд 2020”. Након тога 3. јула са истом представом „Битеф денс компанија„ ће наступити на Интернационалном позоришном фестивалу у Пули.

Данило Вуксановић, уметник из Новог Сада изложио је свој рад изведен у техници колажа под називом “Numero uno“ на изложби Мејларт - Либриамо 2012. године у Вићенци у амфитеатру Каза Коголо на позив кураторке Валерије Бертезине из Италије. Изложба, на којој је радове изложило преко петстотина уметника из читавог света, је део међународног пројекта посвећеног уметности мејл арта и уметничке књиге који настоји да укаже да су уметност и литература у сталном дијалогу. У пропозицијама за овај конкурс стоји мото познатог уметника и књижевника Нерија Поција из Вићенце у коме он пише о посвећености уметника, као и стрпљењу и љубави које уметник уграђује у сваки лист хартије. На изложбу Мејларт - Либриамо 2012. у Вићенци стигло је мноштво комбинованих техника у уметничких књига у прописаном формату дописнице, 12 са17 сантиметара. Изложба је организована од стране Секретаријата за културу општине Вићенца у склопу Фестивала књиге по замисли историчарке уметности и уметнице Валерије Бертезине.

ИЗЛОЖБА O НАШЕМ НОБЕЛОВЦУ ГОСТУЈЕ ПО ИТАЛИЈИ

Иво Андрић, писац и / или дипломата Изложба „Иво Андрић, писац и/или дипломата„ наставља гостовања по Италији и 2. јула биће отворена у простору „Spazio Paraggi„ у Тревизу, најавио је Музеј града Београда. Изложба ће бити представљена у организацији Почасног конзулата Републике Србије за регију Венето и Музеја града Београда, а уз помоћ Министарства културе, информисања и информационог друштва Србије. Отварању ће присуствовати амбасадор Србије у Италији Ана Хрустановић и почасни конзул Лорета Бађо, а посетиоци ће моћи да је виде до 9. јула. Изложба „Иво

Андрић, писац и/или дипломата„ представља српског нобеловца у светлу писца и дипломате, који је захваљујући интензивној дипломатској каријери боравио у многим европским градовима као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом и Краљевине Југославије. Од Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, Женеве до Берлина, Андрић је у сваком од градова проналазио инспирацију за своја дела. На 20 паноа представљен је Андрићев стваралачки рад, панораме градова у којима је био, употпуњене сликама из приватног живота, документима и личним предметима.

svet

subota23.jun2012.

[VAJCARSKA

NORVE[KA

Po mo} neo ph od na za mi lion i po qu di u Si ri ji @E NE VA: Broj qudi u Siriji kojima je neophodna humanitarna pomo} pove}ao se na milion i po nakon prvobitnih procena o milion ugro`enih, saop{tila je danas kancelarija Ujediwenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova. Svetski program UN za hranu (WFP) je distribuirao hranu za 461.000 Sirijaca do sredine juna, a u julu namerava da uputi pomo} za 850.000 qudi, rekli su zvani~nici, prenosi Rojters. Kako je saop{tila sirijska opoziciona Opservatorija za

qudska prava, u ju~era{wim sukobima {irom Sirije ubijeno je oko 170 qudi. - Ovo je najkrvaviji dan u Siriji od kada je 12. aprila stupio na snagu prekid vatre i jedan od najkrvavijih od izbijawa antire`imskih protesta u martu pro{le godine - rekao je {ef te organizacije Rami Abdel. Sirijski aktivisti tvrde da je vi{e od 14.400 qudi izgubilo `ivot tokom 15 meseci od po~etka pobune protiv sirijskog predsednika Ba{ara al Asada.

VELIKA BRITANIJA

Asan` spre man za ì vot u Ekva do ru LON DON: Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asana` je poru~io da je spreman na ìvot u Ekvadoru i da u toj zemqi podràvaju wegov zahtev za azil. Asan` je proveo i tre}u no} u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, gde se sklonio kako ne bi mogao da bude isporu~en [vedskoj gde ga o~ekuje su|ewe za seksualni napad.

dnevnik

i da je svestan da bi wegov zahtev mogao da bude odbijen. Predsednik Ekvadora Rafael Korea je rekao da }e odluka biti doneta posle „izuzetno pa`qive i temeqne analize Asanòvog zahteva”. - Ne moèmo da dozvolimo da osobi koja je traìla azil preti smrtna kazna, naro~ito ne zbog politi~kih zlo~ina. Ne prihva-

Za vr {e no su |e we Brej vi ku OSLO: Vi{enedeqno su|ewe Andersu Beringu Brejviku, optuènom za smrt 77 osoba na ostrvu Utoja, okon~ano je ju~e, izno{ewem zavr{ne re~i odbrane. Tuìla{tvo u Oslu traìlo je da se Brejvik po{aqe u instituciju za mentalno bolesne, a ne u zatvor. Ukoliko sud to prihavti, Brejvik }e biti progla{en neura~uwivim i oslobo|en krivi~ne odgovornosti za najteì mirnodopski masakr u Norve{koj. Brejvikova dva napada - na norve{ku vladu i omladinski kamp na ostrvu Utoja, u tom slu~aju }e se posmatrati kao delo poreme}enog ~oveka, a ne kao politi~ki terorizam. Odbrana je, me|utim, zatraìla da on bude progla{en ura~unqivim i istakla da je on znao {ta radi. - Brejvik je ~istog uma i ne treba ga smestiti u psihijatrijsku ustanovu - rekao je advokat odbrane Geir Lipestad na kraju 10 nedeqa dugog procesa, suprotstaviv{i se tako zahtevu

tu`ilaca. On je podsetio da je Brejvik priznao da je 22. jula pro{le godine izveo bomba{ki napad ispred sedi{ta vlade u Oslu, a potom pucao na polaznike letweg kampa Laburisti~ke partije na ostrvu Utoja.

IRAK

Lipestad je naveo da ~iwenicu da je „mala i bezbedna Norve{ka mogla da bude pogo|ena takvim teroristi~kim napadom gotovo nemogu}e razumeti”, preneo je AP. Kako je rekao, to bi bar delimi~no moglo

da objasni za{to su psihijatri izneli razli~ite zakqu~ke u vezi sa Brejvikovim mentalnim stawem. Lipestad je istakao da je Brejvik politi~ki aktivista, ~iji postupci su zasnovani na ekstremizmu, a ne na psihoti~kim obmanama ili nekontrolisanoj potrebi za nasiqem. „On je znao {ta radi”, podvukao je on. Lipestad je opisao Brejvika kao obi~nog mu{karca sa krugom dobrih prijateqa i kolega. „Kako bi mu{karcu koji je mentalno bolestan bilo dozvoqeno da pristupi streqa~kom klubu?”, upitao je Brejvikov advokat i dodao da ni{ta do 22. jula, kad su se zlo~ini dogodili, nije ukazivalo da je optu`eni nasilna osoba. Tokom Lipestadovog obra}awa sudu, Brejvik je sedeo mirno sa zatvorenim o~ima, povremeno ispijaju}i vodu, preneo je Bi-Bi-Si. Odluka suda o~ekuje se slede}eg meseca.

AVGANISTAN

Naj ma we 14 po gi nu lih u Bag da du BAG DAD: Najmawe 14 qudi je poginulo, a vi{e od 100 je raweno ju~e u eksploziji dve bombe na prometnoj pijaci u {itskom kvartu u severnom Bagdadu, saop{tile su ira~ke vlasti. Prva bomba je eksplodirala na glavnoj pijaci u prete`no {iitskom nasequ Huseinija gde se qudi snabdevaju `ivotnim namirnicama i drugom robom, preneo je Rojters. Druga detonacija je usledila ubrzo nakon {to su se okupili pripadnici policije i qudi da pomognu povre|enima, rekao je jedan policijski izvor.

Tenzije u Iraku su pove}ane od odlaska ameri~kih trupa u decembru, naro~ito zbog borbi glavnih {iitskih, sunitskih i kurdskih politi~kih frakcija za vlast. U bomba{kim napadima u Iraku koji su za ciq imali uglavnom {iitske hodo~asnike i vladine snage bezbednosti tokom posledwe dve nedeqe, poginulo je najmawe 125 Ira~ana, podse}a AP uz ocenu da je ovo jedan od najsmrtonosnijih perioda od povla~ewa ameri~kih snaga u decembru.

Oslo bo |e ni ta o ci ta li ba na KA BUL: Zavr{ena je akcija napada na talibane koji su upali u jedan hotel severno od Kabula, uzeli taoce i ubili nekoliko qudi. Najmawe 17 mrtvih, javqa PA. Napada~i, opasani eksplozivom i naoru`ani raketnim baca~ima i automatskim pu{kama, ubili su tri pripad-

12 civila. Prema ranijim izve{tajima agencija, prenosi BBC, ubijena su najmawe tri pripadnika obezbe|ewa hotela i jedan policajac, dok je desetine qudi uzeto za taoce. Iz hotela je evakuisano 18 `ena i dece, a dva napada~a su ubijena, rekao je komandant av-

nika obezbe|ewa ispred hotela „Spozmaj” na jezeru Kvarga. Zatim su upali unutra. Borba oko hotela trajala je 12 sati , a hotel su nadletali helikopteri NATO. Kako javqa BBC, svi napada~i su ubijeni, rekao je ministar unutra{wih poslova Avganistana. Policija je saop{tila da je tokom 12 sati borbe najmawe 17 qudi izgubilo `ivot, od ~ega

ganistanske vojske u Kabulu Kadam [ah [ajem. ^etiri gosta su isko~ila kroz prozor i pobegla u jezero da se sakriju od talibana, dodao je [ajem. Portparol talibana Zabiulah Muxahid rekao je da su talibani napali hotel zato {to stranci tamo piju alkohol i u~estvuju u drugim aktivnostima koje islam, prema wihovom tuma~ewu, zabrawuje.

AUSTRIJA Asan` strahuje da bi [vedska mogla da ga zatim isporu~i SAD i veruje da bi mu tamo bilo su|eno zbog informacija objavqivanih na sajtu Vikiliks, zbog ~ega bi mogao da bude „osu|en na smrtnu kaznu”. - Narod Ekvadora je pun podr{ke. ^uo sam i da je ekvadorski ambasador u Australiji imao nekoliko pozitivnih izjava. Znam da se svi ve} du`e vreme saose}aju sa mojom borbom. Nadam se da }e zahtev za azil biti odobren. Sada se prikupqaju dokazi o tome {ta se de{ava u SAD - rekao je Asan` za australijski ABC u prvom obra}awu javnosti od odlaska u ambasadu Ekvadora. Asan` je dodao da ne zna kada }e odluka o azilu biti doneta, kao

tamo da se Asan` politi~ki goni zbog svojih ideja - rekao je Korea navode}i razloge za{to bi wegova zemqa mogla da prihvati zahtev. Korea je dodao da niko ne beì od zahteva [vedske za izru~ewe zbog optu`bi za seksualni napad, ali je dodao i da je {vedsko tuìla{tvo odbilo da stupi sa wim u kontakt. Asan` se krije u ambasadi Ekvadora, nakon {to je britanski Vrhovni sud definitivno odbio wegovu àlbu na odluku o izru~ewu [vedskoj. Britanska policija je saop{tila da je on trenutno van doma{aja, ali da }e biti uhap{en ~im to bude mogu}e jer je prekr{io odredbe uslovne slobode uz kauciju.

Uhva }en Sa da mov ne }ak BE^: Jedan ne}ak biv{eg ira~kog diktatora Sadama Huseina priveden je u austrijskom mestu Trajskirhen, objavili su austrijski mediji pozivaju}i se na policiju. Za 42-ogodi{wim Sadamovim ro|akom, Irak je raspisao poternicu i on je godinama bio u bekstvu. Kako je saop{teno, osoba koja je privedena tokom jedne kontrole na `elezni~koj stanici u Trajskirhenu, ina~e mestu u kojem se nalazi veliko prihvatili{te za azilante, podnela je zahtev za dobijawe azila. On je odveden na tajnu lokaciju zbog

opasnosti da ga prepoznaju „zemqaci koji bi èleli da se osvete”. Sadamov ne}ak je otkriven tokom kontrole tri lica na èlezni~koj stanici. Policija je zaustavila tri Ira~anina koji nisu imali paso{e kod sebe i koji su rekli da su avionom ilegalno preba~eni u Austriju, preneo je portparol Ministarstva unutra{wih poslova Austrije Karl-Hajnc Grundbek. Prilikom saslu{awa jedan od wih je priznao svoj identitet, odnosno da je traèni ne}ak Sadama Huseina, navela je policija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Britanski politi~ki magazin ‘’Wu stejtsmen” je na svojoj naslovnoj strani prikazao fotomonta`u nema~ke kancelarke Angele Merkel kao „terminatora’’, uz ocenu da je ona najopasnija figura nema~kog vo|e, od vermena Adolfa Hitlera. Autor teksta pi{e da je re{ewe finansijske krize na wen na~in dovelo Evropu na rub druge velike depresije.

JU LI JA TI MO [EN KO Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko, koja slu`i zatvorsku kaznu zbog zlouporabe polo`aja, ne}e podneti zahtev za pomilovawe predsedniku Viktoru Janukovi~u. Wezin advokat Aleksandar Plahotnjuk rekao je kako je jo{ uvek rano govoriti o pomilovawu jer slu~aj o gasnim ugovorima iz 2009. godine nije pro{ao sve istrage.

AUNG SAN SU ]I Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su ]i zatra`ila je da Velika Britanija i drugi saveznici nadziru sprovo|ewe reformi koje je obe}ala vlast. U obra}awu na zajedni~koj sednici oba doma britanskog parlamenta tokom posete Londonu, Su ]i je istakla da je Mjanmaru ponekad potrebna kriti~ka podr{ka kako bi se u potpunosti razvila demokratija posle 49 godina vojne vlasti.

KI NA NA RE DI LA VI [IM OFI CI RI MA DA PRI JA VE IMO VI NU

Ko rup ci ja iz je da ka stu po vla {}e nih PE KING: Kina je naredila svim vi{im vojnim oficirima da prijave sve prihode i imovinu, kao {to su ku}e i stanovi, u poku{aju da spre~i daqe {irewe sve prisutnije korupcije. Dràvni mediji su preneli ju~e da sva imovina i investicije vojnih lica moraju biti unete u standardne formulare o li~nim pitawima koja se traè od svih vode}ih oficira. Na sajtu Dnevnika narodne oslobodila~ke vojske objavqeno je da }e podaci koje budu davali oficiri biti proveravani uz poo{trenu proceduru, preneo je AP. Kineski oficiri uìvaju razne povlastice, kao {to su posebne tablice na automobilima koje im omogu}avaju da ne pla}aju putarine i bivaju ka`weni od strane saobra}ajne policije. Oficiri ~esto koriste poseban status da unaprede svoju ili

porodi~nu finansijsku situaciji i omogu}e porodici i prijateqima povlastice. Glavni kineski vojni list upozorio je nedavno oficire da ostanu „najlojalniji” branioci vladaju}e Komunisti~ke partije Kine, suo~ene sa onim {to list nazvao zapadnim zaverama i slu~ajevima nediscipline i korucije.

Komunisti~ke vlasti Kine su uvek smatrale da je kontrola nad vojskom osnova wihove vlasti. Predsednik Hu \intao je tako|e {ef Centralne vojne komisije koja nadgleda kinesku vojsku. Najmnogoqudnija armija na svetu obi~no ne saop{tava skandale i nepravilnosti, ali nedavno je vojni list poru~io da je „posledwih

godina bilo nekih slu~ajeva kr{ewa discipline u vojsci {to je ostavilo bolne lekcije i ozbiqno upozorewe”. Oficirima je tada re~eno da budu „uzori po{tewa i samodiscipline”. Vojni list je naveo da }e oficiri morati da pro|u poo{trenu reviziju i inspekciju kako bi se spre~ili gubici i zloupotrebe. Po~etkom godine bilo je re~i da je general Gu pod istragom zbog navodne korupcije. Gu je kao direktor uprave za kapitalnu izgradwu bio zadu`en za podizawe kasarni i drugih vojnih objekata u Kini. Vojni dnevnik je istakao da vojska mora da „brani minimum nepotkupqivosti i ~istote” i poru~io oficirskom kadru da „redovno proveravaju standarde po{tenog administrativnog pona{awa, ispitaju sebe i obezbede da im supruge, deca i osobqe rade kao oni”.

balkan

c m y

dnevnik

subota23.jun2012.

HR VAT SKA OBE LE @I LA DAN AN TI FA [I STI^ KE BOR BE

Hr va ti, Sr bi, Bo {wa ci zna li re }i „ne” zlu ZA GREB: Hr vat ska je ju ~e obe le ì la dan an ti fa {i sti~ ke bor be, po men na 22. Jun 1941. Kad je 70-ak si sa~ kih ko mu ni sta for mi ra lo si sa~ ki par ti zan ski od red. U {u mi Bre zo vi ca odr à na je i cen tral na sve ~a nost ko joj je pri su stvo vao dr àv ni vrh na ~e lu s pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em, pre mi je rom Zo ra nom Mi la no vi }em i pot pred sed ni kom Sa bo ra Jo si pom Le kom. - Da na {wi pra znik je sim bol naj sna `ni jeg ot po ra Hr vat ske

pro tiv zlo ~i na, oku pa ci je i iz da je - re kao je no vi na ri ma pred sed nik Sa ve za an ti fa {i sti~ kih bo ra ca i an ti fa {i sta Rat ko Ma ri ~i}, is ti ~u }i da mla di tre ba da u~e isti nu o ge ne ra ci ji ko ja je osta vi la du bok trag u no vi joj isto ri ji ovog de la Evro pe. Re kav {i da bi NOB ne ki isto ri ~a ri da nas naj ra di je iz bri sa li iz ux be ni ka i iz sve sti na ro da, Ma ri ~i} je do dao da im to na u ka ne }e do zvo li ti. - Ono {to su 1941. go di ne bi li qu di ko ji su osno va li pr vi

par ti zan ski od red, to su 90-ih go di na bi li na {i bra ni te qi. Hr vat ski na rod, srp ski na rod, Bo {wa ci, Ta li ja ni, Ma |a ri i svi dru gi ko ji su ov de ì ve li zna li su zlu re }i ne, kao {to smo to zna li re }i i de ve de se tih - re kao je pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi}. I dok se u Bre zo vi ci obe le à va la go di {wi ca osni va wa pr vog par ti zan skog od re da u Hr vat skoj, Ju go sla vi ji, a ne ki tvr de i u Evro pi, kod ja me Ja zov ka na @um ber ku odr àn se ver ski

ob red ko ji je slu `io po mo} ni bi skup za gre ba~ ki Ivan [a {ko za `r tve ko mu ni zma, od no sno po ~ast pri pad ni ci ma kvi slin {kih for ma ci ja ~i ji su le {e vi ba ca ni u tu ja mu za vre me i na vod no na kon kra ja Dru gog svet skog ra ta. Tvr di se da su u tu ja mu par ti za ni 1945. ba ci li le {e ve ubi je nih ra we ni ka, me di cin skog per so na la i ~a snih se sta ra ko je su oba vqa le me di cin sku slu `bu, od ve de nih iz bol ni ca na kon kra ja ra ta.

PRE PU CA VA WE BiH I CR NE GO RE ZBOG KEQ MEN DI JA

Imao ve ze s cr no gor skim oba ve {taj ci ma POD GO RI CA: Di rek tor Fe de ral ne po li ci je BiH Dra gan Lu ka~ ka `e da je kon tro verz ni bi zni smen Na ser Keq men di svo je vre me no imao ve ze s qu di ma iz cr no gor ske oba ve {taj ne slu `be . Keq men di je u SAD ozna ~en kao je dan od naj ve }ih nar ko-bo so va u sve tu. Lu ka~ je pod go ri~ koj te le vi zi ji Vi je sti ka zao da su ta kva ope ra tiv na sa zna wa po li ci je BiH sta ra ne ko li ko go di na i da ni su pre do ~e na ko le ga ma u Cr noj Go ri, „jer za to ni je bi lo pri li ke”. On je ka zao da }e tu `i la {tvo u Sa ra je vu ko je vo di is tra gu pro tiv Keq men di ja, „bi ti u pri li ci da ta kva sa zna wa raz me ni s ko le ga ma iz Cr ne Go re i da vi di o ~e mu se tu ra di”. Di rek tor Fe de ral ne po li ci je BiH po no vio je da je Keq men di „fa mo zni kri mi na lac ko me je me sto iza re {e ta ka” i re kao da ta oce na ni je „pre te ra na i ne u te me qe na”. Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja ozna ~i la je Keq men di ja kao jed nog od naj ja ~ih nar kobo so va u sve tu, zbog ~e ga su nad le `ne vla -

sti u SAD tra `i le blo ka du we go ve imo vi ne i u Cr noj Go ri i u BiH. Keq men di u Cr noj Go ri, pre ma za sa da ras po lo `i vim po da ci ma, po se du je ho tel „Ca sa Gran de” u Ul ci wu ko ji je iz gra dio ne le gal no, {to je

utvr |e no is tra gom tu ì la {tva. Tu ì la {tvo se s bo san skoher ce go va~ kim bi zni sme nom na go di lo da lo kal nom vr ti }u i {ko li u Ul ci wu pla ti 10.000 evra, jer je pri znao kri vi cu. Cr no gor ski mi ni star prav de i qud skih pra va Du {ko Mar ko vi} je, po vo dom iz ja ve di rek to ra Fe de ral ne upra ve po li ci je BiH Dra g a n a Lu k a ~ a da je Na s er Keq men di bio u ve zi sa ne kim pri p ad n i c i ma taj n ih slu ` bi, bo san skim in sti tu ci ja ma po ru ~io da se ba ve svo jim pro ble mi ma. - Mi slim da bi bi lo do bro da bez bed no sne slu `be BiH za ko ni to i efi ka sno ra de svoj po sao na svo joj te ri to ri ji, jer Keq men di ì vi u Sa ra je vu i ta mo se ba vi ne kom vr stom bi zni sa, a za ono {to je ra dio u Cr noj Go ri ve} je od go va rao u skla du sa za ko nom - ka zao je Mar ko vi}. Cr no gor ska taj na slu `ba za tra ì la je od Lu ka ~a po dat ke o kon tak ti ma age na ta i Keq men di ja.

RRE PU BLI KA SRP SKA SPREM NA DA PO VU ^E TU @BU PRO TIV FE DE RA CI JE

Kqu~ u po rav na wu po re za SA RA JE VO: Mi ni star fi nan si ja Re pu bli ke Srp ske Zo ran Te gel ti ja iz ja vio je da je Srp ska sprem na da po vu ~e tu `bu pro tiv Fe de ra ci je BiH, uko li ko se po stig ne do go vor o po rav na wu pri ho da od in di rekt nih po re za. Te gel ti ja ve ru je da }e do je se ni bi ti po stig nut taj do go vor o po rav na wu pri ho da ko ji su ra ni je bi li spor ni pri li kom ras po de le s je din stve nog ra ~u na Upra ve za in di rekt no opo re zi va we BiH. On je ka zao da je je dan od zah te va Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) za odo bra va we no vog aran `ma na za BiH bio i fi nan sij sko po rav na we po tom osno vu iz me |u en ti te ta BiH. - Shod no to me je Fi skal no ve }e BiH na pret hod noj sed ni ci do ne lo od lu ku da se pre stu pa wa na sna gu no vog aran `ma na na pra vi fi nan sij sko po rav na we iz me |u RS i Fe de ra ci je BiH. Na dam se da }e, su du }i da je to uslo vqe no sta vo vi ma MMF-a, bi ti sprem no -

sti Fe de ra ci je BiH da se do go vo ri po rav na we pri ho da ve za no za in di rekt ne pri ho de u 2010, dru gu po lo vi nu 2011. i ~ak i ne ke go di ne pre to ga te da }e taj po sao za vr {i ti - re kao je Te gel ti ja no vi na ri ma u Ba wa lu ci. On se prav da da RS ni je mo gla da ~e ka te da je „svo ja pra va” po tom osno vu za tra `i la i u Su du BiH, iako sma tra da to ni je na ~in da se re {a va ju ovi spo ro vi. Sud BiH je u apri lu do neo pre su du po ko joj je Upra va za in di rekt no opo re zi va we BiH du `na RS da is pla ti ti 14.682.771,95 KM na ime od {te te i za te znih ka ma ta za ne pra vil nu ras po de lu pri ho da od in di rekt nih po re za u se dam me se ci 2006. go di ne. Pre su da je iz re ~e na po tu `bi ko ju je pro tiv Upra ve u ja nu a ru 2008. go di ne pod ne lo Pra vo bra ni la {tvo RS po na lo gu Mi ni star stva fi nan si ja Srp ske, ka da je na we go vom ~e lu bio Alek san dar Xom bi}, sa da {wi pred sed nik Vla de RS.

CR NO GOR SKA VLA DA SE SU DI S ACOM \U KA NO VI ]EM

Bi zni smen tra `i {est mi li o na evra POD GO RI CA: Cr no gor ska vla da od bi la je zah tev Aca \u ka no vi }a, bra ta biv {eg pre mi je ra i ak tu el nog li de ra DPS-a Mi la \u ka no vi }a, da mu is pla ti obe {te }e we od {est mi li o na evra zbog ne is pu we nih oba ve za iz ugo vo ra o ku po pro da ji ze mqi {ta u {i rem cen tru Pod go ri ce. Za to }e o spor nom ze mqi {tu, na ko jem se na la zi lo se di {te pod go ri~ ke po li ci je, od lu ~i va ti sud. Pod go ri~ kim „Vi je sti ma” je iz Vla de Cr ne Go re sa op {te no da ni je po stig nut spo ra zum o iz no su {te te i da je za {tit nik imo vin sko-prav nih in te re sa za du `en da o to me in for mi se dru gu stra nu. List na vo di da iz Bi roa vla de ni su sme li da sa op {te ci fru ko ju je „mo} ni brat {e fa

DPS-a za tra `io kao obe {te }e we, uz obra zlo `e we da se ra di o in ter nom do ku men tu”. Po zi va ju }i se na ne zva ni~ na sa zna wa, list na vo di da je re~ o {est mi li o na evra i da je tim iz no som ob u hva }e na ce na ko ju je pla tio za za kup ze mqi {ta od 3.300.000 evra, za ko je je u me |u vre me nu upi san i kao vla snik. Pre o sta li iz nos se od no si na {te tu ko ju je pre tr peo jer se Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ni je ise li lo iz zgra de, {to je bi lo du `no da ura di jo{ pre tri go di ne. Re~ je o ze mqi {tu od 7.637 kva dra ta, gde se jo{ na la zi tzv. „li men ka”, zgra da po li ci je u ko joj su sa da {al te ri MUP-a na ko ji ma se iz da ju li~ na do ku men ta.

Gr ci pre le pqu ju ma ke don ske ta bli ce SKO PQE: Gr~ ki ca ri ni ci de le na lep ni ce dr `a vqa ni ma Ma ke do ni je na ko ji ma pi {e „Biv {a Ju go slo ven ska Re pu bli ka Ma ke do ni ja” da bi po kri li kod MK na no vim ta bli ca ma. U Kan ce la ri ji za ve ze Re pu bli ke Gr~ ke u Sko pqu no vi na ri ma je po tvr |e no da je uve de na ova prak sa i ob ja {we no da su raz log za to no ve re gi star ske ta bli ce Ma ke do ni je. „Ova prak sa je ja sno pred vi |e na u prak ti~ ne svr he Pri vre me -

nim spo ra zu mom na ko ji su obe ze mqe da le sa gla snost. Prak sa se od no si na no ve ta bli ce jer sa dr è kod MK, dok za sta re ta bli ce to ne va ì”, sa op {te no je iz gr~ kog pred stav ni {tva u Sko pqu. No ve ma ke don ske re gi star ske ta bli ce sa ozna kom MK na pra vqe ne su po evrop skim stan dar di ma, re kla je ma ke don ska mi ni star ka unu tra {wih po slo va Gor da na Jan ku lov ska. Ona ni je è le la da ko men ta ri {e ju ~e ra -

{we tvrd we ne ko li ko ma ke don skih gra |a wa, ko ji su pri ulaz u Gr~ ku, do bi li na lep ni ce da bi po kri li kod MK. - Mi smo u sa gla snost sa svim stan dar di ma i me | u n a r od n im ko do vi ma ko ji su pri hva }e ni u ce lom sve tu na pra vi li pra vil nik po ko jem se iz da ju ove ta bli ce. Mi slim da je ne u pit no da ja ko men ta ri {em po na {a we gr~ kih vla sti, jer je to po sao di plo ma ta - re kla je Jan ku lov ska.

MI LO RAD DO DIK KOD VLA DI MI RA PU TI NA

Pri ~a li o kri zi i „Ju `nom to ku” SANKT PE TER BURG: Pred sed nik RS Mi lo rad Do dik raz go va rao je u Sankt Pe ter bur gu s pred sed ni kom Ru ske Fe de ra ci je Vla di mi rom

Pu ti nom o po li ti~ koj i eko nom skoj si tu a ci ji u RS i BiH. To kom sa stan ka po seb no je bi lo re ~i o iz grad wi ga so vo da „Ju `ni tok”.

Pu tin je, na sa stan ku s Do di kom, ko ji u Sankt Pe ter bur gu u~e stvu je na Eko nom skom fo ru mu, po dr ào iz grad wu kra ka ovog ga so vo da kroz Re pu bli ku Srp sku, ja vi la je TV Re pu bli ke Srp ske. Do dik i Pu tin su raz me ni li mi {qe wa o ak tu el nim pi ta wi ma u re gi o nu i sve tu, sa po seb nim ak cen tom na svet sku eko nom sku kri zu i mo da li te te we nog ubla à va wa. To kom su sre ta raz go va ra no je o do sa da {wim pro jek ti ma ru skih kom pa ni ja u Re pu bli ci Srp skoj, ukqu ~u ju }i ula ga wa u naft nu in du stri ju Re pu bli ke Srp ske. Pred sed nik Ru si je dao je pu nu po dr {ku do sa da re a li zo va nim pro jek ti ma. Do dik je upo znao Pu ti na sa hi dro-ener get skim po ten ci ja li ma Re pu bli ke Srp ske, a raz go va ra no je o mo gu }im in ve sti ci ja ma ru skih dr àv nih kom pa ni ja u ovaj sek tor. Pu tin je po dr ào i pri su stvo ru ske „Sber ban ke” u Re pu bli ci Srp skoj i pro gra me za raz voj pri vre de u Re pu bli ci Srp skoj ko je bi ova ban ka mo gla da po nu di. Do dik je bio gost na rad nom ru~ ku kod Pu ti na ko jem su, iz me |u osta li pri su stvo va li i pre mi jer Ma ke do ni je Ni ko la Gru ev ski, pred sed nik Kir gi sta na Al ma zbek Atam ba jev i pred sed nik Ke ni je Mva ki Ki ba ki.

Pri kra ju is tra ga u „slu ~a ju Za va la” POD G O R I C A: Svi osu |e ni za „slu ~aj Za va la”, zlo u po tre be pri li kom iz grad we eks lu ziv nih vi la na isto i me nom rtu kraj Bu dve na uda ru su fi na nij ske is tra ge ko ja je pri ve de na kra ju, re kla je spe ci jal na tu `i teq ka za bor bu pro t iv or g a n i z o v a n og kri m i n a l a \ur | i n a Ni na Iva no vi}. Iva no vi} za „Blic” iz da we za Cr nu Go ru ni je mo gla da pre ci zi ra ka da }e bi ti okon ~a na is tra ga pro tiv osu |e nih, me |u ko ji ma su biv {i gra do na ~el nik tog gra da Raj ko Ku qa ~a i we gov pr vi sa rad nik Dra gan Ma ro vi}, brat pot pred sed ni ka DPS-a Sve to za ra Ma ro vi }a. Pr vo ste pe na pre su da za „slu ~a ju Za va la” iz re ~e na je zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, jer su, ka ko je na ve de no, de lu ju }i u in te re s u pred u z e } a „Za v a l a in v est”, op t u ` e n i o{te ti li grad ski bu xet za 850.000 evra to kom grad we po stro je wa za de sa la ni za ci ju. Osim Ku qa ~e i Ma ro vi }a pod fi nan sij skom is tra -

gom su biv {i po sla nik DPS-a Dor |i ja Pi wa ti} i Dra gan Se ku li} ko ji je, ka ko se na vo di, Ma ro vi }ev kum. Pod is tra gom su i Dra gan @i ni}, Slo bo dan \u ro vi}, Ste van Vu ~e ti}, Sre} ko To mo vi}, No vak Sta no je vi} i Mar ko Ka lo {tro. Tu ì la {tvo je, ka ko se na vo di, uze lo iz ja ve od osum wi ~e nih, kao i od naj bli ìh srod ni ka ne kih od wih. Pot pred sed nik DPS Sve to zar Ma ro vi} ni je sa slu {a van. Po okon ~a wu ovog po stup ka, tu ì la {tvo }e od lu ~i ti da li }e za tra ì ti pri vre me no od u zi ma we imo vi ne osu |e nih i wi ho vih srod ni ka. Advo ka ti od bra ne, kao i okri vqe ni, od otva ra wa „slu ~a ja Za va la” tvr de da se ra di o po li ti~ kom pro ce su. Bu dva ni su uhap {e ni u de cem bru 2010. go di ne, ka da je Sve to zar Ma ro vi} jo{ bio pot pred sed nik Vla de Cr ne Go re. On je ta da o{tro re a go vao i u vi {e na vra ta tvr dio da je is tra ga po li ti~ ki mo ti vi sa na.

odmor

subota23.jun2012.

dnevnik

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ – КУЛПИН

Од „мора” до двора

елите ли освежење у тропским летњим данима? Тражите нове гастрономске доживљаје? Пада вам на памет романтично венчање ни мање ни више него у дворцу? Или само желите креативно и пријатно да проведете један летњи дан, не сувше далеко од града? Право место за све набројане ствари била би Општина Бачки Петровац, тачније мало али живописно место Кулпин.

Манифестације у Кулпину Поред сада већ традиционалне маифестације Свадба некад и сад која с еодржава 14. јула у Дворском комплеску у Кулпину, месец јули резервисан, почев од 20. за ликовно-текстилну колонију кудеље. Већ 27. и 28. јула на реду је Кулпин фест, у наставку 28. и 29. јула су „Предславносние дни“ преходница прославе националног дана Словака који се у Бачком Петровцу иобележава првог викенда у августу низом културноуметничких манифестација. Прва станица једнодневног али садржајног излета за двоје или пак целу породицу мога би и требао да буде у овим летњим данима највећи аква прак у Србији, Петроленд. У чарима тремалних вода које су савршено удобно и лепо упаковане у простор овог аква парка може се уживати и више дана али оно што

је сигурно и најмлађи и најстарији посетиоци пронаћиће кутак за себе. Од вртоглавих тобогана, преко дечијих базена, таласа, палми пријатних ресторанчића и барова стиче се утисак да уживање никад ни-

тровац или Кулпин, оне вам стоје на дохват руке. У самом Бачком Петровцу немојте да проспустите посету Завичајној кући Словака, која се налази у склопу Музеја војвођанских Словака. Ова „временска машина“ вратиће вас амбијентом, ентријером и мирисима бар две стотине година уназад. Под ниским стропом и тршчаним кровом осетићете живот једне скромне словачке породице из времена када су се досељавали на ове просторе. Галерија Зуска Медвђова својом поставком наивне уметности пробудиће у посетиоцу оптимизам. Мирне и сенком дрвећа заклоњене улице Бачког Петровца саме ће вам потом показати смер ка Кулипну. А у Кулпину чека права бајка. На крај села, као у давна времена, местио се дворац. У доврцу су жиНеобична прича о поставци стилског вели неки облични намештаја кроз коју вас води Драгана Вујаклија људи са необичним је било лакше дохватити. А како би причама. Неки од њих били су бобио што ближе својим посетиоци- гати, неки сиромашни али су сви ма на сајту Петроленда можете до- иза себе оставили трагове. Љубазно бити све потребне информације, особље Музејског комплекса Кулод тога како стићи ако немате спо- пин, које је део Музеја Војводине, ствени превоз до тога шта појести водиће вас кроз одаје Великог двори где се окупати. ца и причати вам о досељавању 200 Ако поред водене бајке пожелите херцеговачких породица на челу са да чујете и видите још неку интере- Стратимировићима, о томе како је сантну причу везану за Бачки Пе- Кулпин посао расадник велких љу-

Kлавир Ленеке Дунђерски

ди какви су били Георгије Бранковић или митрополит Стефан Стратимировић, о мукама досељеника, градњи и патњи, о фамилији Дунђерски чија прича и данас инсприше... Један клавир и једна писаћи сто отвориће тужну и лепу љубавну причу о Ленки Дунђерски и Лази Костићу, кревет од ораховине у једној од одаја угостиће посетиоце баш у часовима одмора Јоспиа Броза Тита, стилски намештај причаће приче из давнина, о слави, моћи њиховх власника. И пакрет и лустери сведоћиће о једном времену које је донело пустош и покушало да из-

Манифестација „Свадба некад и сад” која се одржава 14. јула у Дворцу у Кулпину

ЗА ВРЕМЕ „ЕГЗИТА”

Ноћ у хостелима 20 евра П

реноћиште у хостелима у Новом Саду у време Музичког фестивал „Егзит” коштаће у распону од 10 до 25 евра, али најчешћа цена је 20 евра, саопштила је Асоцијација потрошача Србије (АПОС). У саопштењу се наводи да су, према мониторингу 15 новосадских хостела, цене у шестокреветним собама у просеку јефтиније за око пет евра у односу на двокреветне, те да у понуди има највише четворокреветних и двокреветних соба. Најмањи је избор трокреветних соба које, како се истиче, у понуди имају само три хостела у Новом Саду, док

се четворокреветне собе налазе у понудама већине хостела. “Из неког разлога цене за четворокреветне собе највише одскачу у односу на друге вишекреветне собе”, наводи се у саопштењу, уз напомену да се упоредјују само цене, а не и квалитет услуге. Из АПОС-а саопштавају да цене резервација за период трајања Егзита већ сада варирају из дана у дан. Музички фестивал „Егзит” одржаће се на Петроварадинској тврђави од 12. до 15. јула. (Танјуг)

Планински бициклизам и летње санкање на Златибору

ржавни секретар Министарства економије и регионалног развоја Горан Петковић јуче је у ски центру Торни на Златибору, отворио нове стазе за планински бициклизам. Златибор је планина на којој сезона траје непрекидно и лети и зими, и једна од најпосећенијих туристичких дестинација у Србији. У летњу туристичку понуду ове планине сврстао се и ски центар Торник, који већ трећу годину посетиоцима Златибора нуди разне

активности као што су панорамска вожња жичаром, тјубинг стаза (летње санкање), стазе за пешачење. У последњих неколико година Сектор за туризам Министарства економије и регионалног развоја улагањем средстава у туристичке инфраструктурне пројекте заједно са ЈП „Скијалишта Србије„, подржава развој овог туристичког центра, као и његову промоцију, наведено је у саопштењу. (Танјуг)

Велики доврац Кулпин

Најочуванији дворац Војводине

ојводина је, како је познато богата дворцима и летњиковцима, а међу 60-ак оваквих грађевина најочуванији је дворац у Кулпину. Музејски комплекс у Кулпину обухвата језгро насеља из друге половине 18. и прве половине 19. века и чине га два дворца са помоћним објектима, која су саградили чланови породице Стратимировић. На имању се налазе и парк, стара зграда школе, српска православна црква и парохијални дом. Иако историјски не припадају истом времену, комплекс чине и словачка евангелистичка црква грађена 1875–1879, и родна кућа патријарха Георгија Бранковића реконструисана у српску вероисповедну школу 1899.

Дворац и већи део имања у другој половини 19. века је од Стратимировића откупио Матеј Семзо али је његова породица убрзо посед продала Лазару Дунђерском. Породица Дунђерски управљала је имањем до краја Другог светског рата. Лазар и његов син Ђорђе дали су значајан допринос унапређењу пољопривреде у овом крају, а поред Кулпина, у поседу породице били су и летњиковци и двроци у Челареву, Камендину, Бечеју, Црној Бари и Хајдучици. Поред тога били су власници и палата у Пешти и Новом Саду. Године 1912. Велики доврац је делом реконструисан према према пројекту новосадског архитекте Момчила Тапавице. Национализацијом 1948. године доврац и имање одузети су породици Дунђерски а 1970. године, заштићени су као културно добро. Комплекс је 1991, одлуком Скупштине АП Војводине проглашен спомеником културе од великог значаја.

љубав. Испред дворца уређен под конац је француски тип парка који сведоћи о укусу и отмености његових власника и градитеља. На истом дворском комплексу поред приче о Стратимировићима и Дунђерскима је и једна, по свему јединствени музеј. Прича о паорима и њиховој борби и љубави Део ентеријера Великог дворца у Кулпину са плодном равницом овековечена је брише причу о овом прелепом зад- у музеју пољопривредних машин њу које данас служи и као првокла- аи пољоривредних култура. Једни сна филмска или пак свдбена сцено- поред других у тишини сведоче прграфија. Само једним позивм Му- ви трактор, вршалице, сејалице, зејској служби у Двроском комплек- плугови, дрвени метални, крунилису у Кулпину младенци жељни ро- це, стругови а у некадашњој магаматике могу да закажу венчање у цинској згради следе посластице у овим чаробним одајама. Посебна виду прича о хмељарству, лулама, угођај али и амбијент за свдбене фо- дувану, метлама и вештицама... Да тографије плете енгелси елегантан би цела прича била занимљива за парк иза Великог дворца. У центру све који пожеле шетњу кроз прослободног и разноврсног растиња је шлост, како нам је испричала Драи прича о дрвету тисовине које је, гана Вујаклија, у дворцу се током како прича каже, стигло пре више целе године организују разне маниод 100 година из Аргентине и то као фестације, а за децу и играоница спомен на још једну неостварену страих игара. Тако ће они заљубље-

ни али и љубитељи старине већ 14. јула моћи да измаштају свој дан на манифестацији „Свадба некад и сад“ када ће дворцем дефиловати веначенице свих народа из Војводине, а уз пратњу музике и свадбнених торти. Када гост још посети и православну цркву Вазнеселња Господњег и словачку евнагелситичку цркву таман стиже на време да се окрепи укусном храном у националној кући „ Казабланка Липа“ у Кулпину. Ту у свако доба можете ућивати у резанцима са маком а ако баш желите прави словачки деликатес „Крупле на тсапше“ или кромпир на тепсији требало би да се тога дана најавите ујутро, како би вас на време дочекала ова укусна гастрномска поставка од меса и кромпира уз слатау од компота. А за оне који воле лакшу храну ту је и традиционлана кратка супа и мног других ђаконија све уклопљено у пријатељски, домаћински и опуштни амбијет „ Казабланка Липе“. И после великог путовања у прошлости кроз мирисе словачке кухиње пут вас успаваном равницом води назад у град. Иако је бајка за један дан испричана, уз пут ће вас пратити сањиве чарде и слаши чекјући да их неком другом приликом истражите и у њима уживате. Текст и фото: Весна Вукојев

Дубаи хоће „смерније„ туристкиње?

рупа активисткиња у Дубаију покренула је кампању која захтева строжи дрес код за туристе, а начин на који се облаче њихове поједине гошће назвала „одвратним“. Дубаи је једна од најпосећенијих дестинација света, што и не чуди ако имамо у виду да неке његове грађевине одузимају дах – од Бурџ Калифе, до Бурџ Ал Араба, невероватних хотела, подводних ресторана и тениских терена на крову... Међутим, тамо није све тако дивно. Хана Ал Рејес и Асма Ал Мухеири које се налазе на челу нове кампање за увођење дрес кода странцима, истичу да њихов циљ није промена закона – оне само желе да стекну поштовање и туристима ставе до знања да се Дубаи налази под муслиманским законима. Ипак, њихова и сличне кампање које позивају на смерност, покренута је у Абу Дабију, где Федерални национални савет разматра могућност увођења закона који би у целим Емиратима увео одређени дрес код.Иако странкиње неће морати да носе бурке или

мараме, закон би требало да захтева од њих да се облаче „примерено“ док су на улицама и тржним центрима. На плажама и у хотелима би им било дозвољено да носе купаће костиме. Није реткост да се жене које посете Дубаи нађу на мети осуде, па чак и у затвору због „западњачког“ понашања и начина облачења.Многе су преноћиле у притвору због тога што су неког пролазника увредиле својим изгледом или депортоване због преваре партнера. Да ли њихова посвећеност исламу може ићи у корак са модернизацијом живота и града у Дубају? Извор:www.b92.net

dnevnik

OGLASi

IZ DA JEM sobe i apartmane u â wu. Tel. 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859097, 00382/67859-097, www.da noj lo vi ca part ma ni.pic zo.com 54125 BO KA KO TOR SKA, izdajem so be u Ri snu, le pe hla do vi te, plaà, upotreba kuhiwe, uda qe no 250m od mo ra, 6 evra. Te le fon 00382/32371657, 060/0237-857www.ba n i c e vic smje staj-ri san.me 54707 BR ZE ]E, vila Omorika sobe, apart ma ni 50m od ì ~a re, po red po to ka za 2 ili 3 po ro di ce. Te le fon 064/40539-12. 55100 BA W A KA W I @ A - bli zu ba we i re ke Ti se iz da jem apart man za 2-4 oso be, ce na 5e na dan/po osobi. Telefon 024/877-016, 066/954-22-45. 55132 LE TO VA WE 5 evra Dubrava kod Bara Crna Gora, deda Aca. Telefoni: 0038230364065, +381643024604. 55271

subota23.jun2012.

IZ D A J EM gar so we ru `en skoj oso bi od 1. 7., Te o do ra Pa vlo vi }a. Te le fon 6412291. 55256 IZ D A J EM le po na me {ten stan na Somborskom bulevaru za 155 evra. Te le fon 064/14-68-122. 55309 IZ DA JEM dvosoban, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, in ter net, ka blov ska, za tvo ren parking, Nova Detelinara. Te le fo ni: 063/559-580, 063/500-467. 55338 IZ D A J E se na me {ten stan na No vom na se qu. Te le fo ni: 021/6215156, 063/1945588. 55342 IZ D A J EM lep, od mah use qiv, kom plet no na me {ten jed no i po so ban stan, kli ma, ve{ ma {i na TV, u Ha xi Ru vi mo voj uli ci. Te le fon 064/8706-004. 55396

BEZ PO SRED NI KA prodajem stan 61m2, III sprat od ~etiri, CG, terasa, nema lift, Rumena~ka kod Sajma. 45.000 E. Telefon 063/701-6367. 55237

^A SO VI engleskog 500 din 90min. i pre vo di en gle skog na srp ski 800 din. A-for mat. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206 55231

IZ DA JEM name{ten jednoipo so ban stan u Bra ni mi ra ]o si }a, svoj par king u dvo ri {tu. Te le fon 064/3531161, Smiqka. 55206

FU TOG, centar, Ul. Fru{kogorska br. 69, jednospratna ku}a 200m2, sa ba{tom 500m2, kolski ulaz, bez posrednika, cena 60.000. Telefon: 021/6313-987. 55362 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 55351 PRO DA JEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742

PRO D A JEM placeve u Sta rim Ledin ci ma, ukwi `ene, do zvo qena gradwa, cen tar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefo ni: 063/507-097, 021/2977-565. 55265 PRO D A JEM 27 ari gra|e vinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731. 53920 PRO DA JEM zemqu crnicu u ^eneju 3E/m3. Telefon 021/714-700. 55330 PRO D A JEM ku}u u No vom Sadu ul. Vr {a~ ka 18. Tele fon 063/166-25-67 Fi li po vi}. 55463

PRO D A JEM lo kal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-10655. 54909

PRO D A JEM {ko du 120 L u dobrom stawu, registrovana. Telefon 064/260-42-88. 55334

JOR G AN XI N I CA - ru~ no {ijem nove i renoviram Va{e stare jor gane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362 54849

^iTUQe l POMeni

subota23.jun2012.

IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika, brave na vratima, za{titne re{etke i bravari ja. Telefo ni: 065/581-6333, 6434199. 55252 MO LER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 55302 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55427

Posledwi pozdrav bratu

Dragi na{ sine, jedanaest godina ~eznemo za tvojim zagrqajem.

PO TREB NA starija kuvarica resto ranu u Cr noj Go ri. Hrana obezbe|ena, sme{taj i plata po do go vru. Telefon 0038269243395. 55264

KU PU JEM zlatnike, dukate, napo leo ne, lo mqeno zlato, stari srebr ni i zaltni no vac, medaqe, or dene, sabqe, bo de`e, sato ve, srebr ni nu. Telefo ni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44679 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo `|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 55049 LAK @I C U Ø 0,05 - 0,30, trafo lim {tancovan EI1 EI3, kaleme za transformato re EI1 - EI8, ma{i ne za namo tavawe raz ne, cene po dogovoru. Zvati posle 15 ~aso va. Telefon 0230/423-289 Radivoj. 55209

Zoran Radovi} Zoki 1986 - 2001.

od: brata Milorada, snaje Novke, sinovca Duleta i sinovice Milane.

teta Persi

Volimo te, sawamo, nosimo u srcu i mislima mili na{ Zoki. Uvek u mislima sa tobom tvoji: mama Milica, tata Brane i sestra Milana.

drugu

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga

55478

Hvala na dru`ewu, prijateqstvu, hvala za sve {to si u~inio za nas i na{e porodice. Milivoje Steqi} i Vidoslav Samac sa porodicama.

55466

SE]AWE na moje drage i plemenite roditeqe

Stanka Kova~evi} Sahrana je u ponedeqak, 25. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: }erka, zet, unuke i praunuka. 55479

55484

Posledwi pozdrav bratu

21. 6. 2011 - 21. 6. 2012. Godinu dana nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Darinka i

Branislav

1931-2002. 1929 - 1987.

Ubavi} i

Simi

Miodrag Mihailovi} Xim od: sestre Jele, zeta @ivka sa decom Ankicom i Tawom.

Milica Stra`me{terov

Godi{wi pomen dava}emo u Sabornoj crkvi u Novom Sadu, u utorak, 26. juna 2012. godine, u 10 ~asova.

1932 - 2009. Sa ponosom i qubavqu ~uvam ih u svom srcu i mislima od zaborava. Milan Ubavi} sa porodicom.

55483

55482

Posledwi pozdrav dragom

Vlajku Kova~evi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminula

Zdenki Savkovi}

Zdenka Savkovi} Sahrana je u subotu, 23. 6. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Pamti}emo tvoj plemeniti lik, puno te volimo.

Hvala ti za svo zajedni~ko provedeno vreme i dru`ewe.

od II smene.

55473

55471

Sin Sini{a, snaja Rajka, unuk Stevan i prija Evica.

O`alo{}eni: suprug @ivorad, sin Sini{a i }erka Danka sa porodicama.

55467

55469

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Zdenki Savkovi}

Verica Radovanov i @ivko - Bata A}anski sa porodicama.

Simi Miji}u

od porodice Jak{i}: Joce, Milene, Duleta, Steve, Mali{e i Nane.

Posledwi pozdrav, dragoj kumi

Sahrana }e se odr`ati u subotu, 23. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, na Bukova~kom grobqu.

O`alo{}ena supruga Juca, }erke Goga i Jelena sa suprugom i decom.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Vlajku Kova~evi}u

S tugom i bolom obave{tavamo da je na{ suprug, otac i deka preminuo 22. 6. 2012. godine.

55424

55475

pozdrav

Posledwi pozdrav

ro|. 13. 12. 1952. god.

Wegovi najmiliji.

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj

Simi Miji}u

Simi

55474

NA PRO D A JU mlade 18-ne deqne koke nosiqe. Informaci je na telefon 063/511932. 55199

dnevnik

Vlajku Kova~evi}u

Posledwi pozdrav

Zdenki Savkovi}

Vlajku Kova~evi}u

Mama, hvala ti za sve, puno te volimo. od porodica Maksimovi}.

55480

od porodice Mi{an.

<None>

55472

]erka Danka, zet Radivoj, unuci Jovan i Du{an i prijateqi Jovan i Radinka Pavlov iz Vilova. 55468

Kolektiv „M.S. HERMES” D.O.O.

55464

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 23. 6. 2012. godine, navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je zauvek napustio otac i suprug

Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga

1927 - 2011.

1. 4. 1939 - 21. 6. 2012. preminula u Novom Sadu. Sahrana je u sredu, 27. 6. 2012. godine, u 17 ~asova, u Ostrovici - Benkovac.

iz Koviqa Tuguju: sin Stevan i supruga Kristina - Tinka.

O`alo{}ena rodbina.

55429

55431

dragoj

S tugom se opra{tamo od na{e drage prije

Posledwi kom{inici

pozdrav

SE]AWE Pro{lo je deset tu`nih godina od smrti na{eg dragog

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ila se godina od kada nas je zauvek napustio na{ dragi i voqeni tata, deka i tast

Zorka Mihajlovi}

Qubica Uro{a Ma~ak Vasa ^e~uk

[ESTOMESE^NI POMEN

subota23.jun2012.

Danas, na ^enejskom grobqu poseti}emo tvoj ve~ni dom. [est meseci je od kada si nas napustila, ali }e{ uvek `iveti u na{im srcima i se}awima. Tvoji: suprug Gojko, sin Sretko, }erke Grozda, Jordanka, Joka i Rada sa porodicama. Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Ra{ka Todorovi}a S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitost. Sin Milan i k}i Dragiwa sa porodicama.

55426

55438

na{em

Dana, 27. juna 2012. godine navr{ava se godina od kad nije sa nama

Obrad Miqevi} Pomen obele`avamo u subotu, 23. juna 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu i ponosom se}amo se wegove velikodu{nosti i dobrote.

Wegovi najmiliji: }erke Slavica i Radmila, unuci Lena, Veqko, Aleksandar, Anita i Nikola i zetovi Zoran i Nenad.

55439

Milini Berowa Seki

Vasiqke Do{enovi}

Svetozaru - Braci Drakuli}u

Miroslav Kustudija

DVOGODI[WI POMEN

1955 - 2011. na{em dragom sinu.

Porodice: Vasi} i Todorovi}.

Kom{ije iz Bra}e Popovi} br. 8.

od kom{ija: Baneta, Ru`ice, Dubravke i Du{ice.

Qubav koju smrt ne prekida, tuga koju vreme ne le~i, uvek }e{ biti u na{im mislima. Tvoji najmiliji.

55455

55454

Posledwi pozdrav

55425

55444

POMEN

Posle duge bolesti opra{tamo se od na{e drage i voqene mame, bake i prabake

Ladislav - Braca Vrtunski Uvek }emo te voleti, nikad zaboraviti. Mama, tata i brat. 55430

Radivoj Beqin 1948 - 2002.

Ani Bori{ev

od: tetke Marice Kulpinac i tetke Kajke Srdi} sa porodicom.

Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da s bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima.

ro|. Samo~eta 1926 - 2012.

Tvoji: supruga Stevanka i sin Zoran.

O`alo{}eni: }erka Jelena, unuke Nata{a i Aleksandra, zetovi Faruk i Mom~ilo i praunuka Ai{a.

55457

55441

55460

Posledwi pozdrav

Dana, 22. 6. 2012. godine prestalo je da kuca srce na{e voqene majke i bake

Perside Markovi}

GODI[WI POMEN najdra`em

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminula na{a mama, baka i ta{ta

Milke Dra~a ro|. Stoji} 1934 - 2012. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 23. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ene }erke Qubinka i [tefica i unuci Bojana i Stefan. 55443

Stevanu Zori}u

Ani Bori{ev

1946 - 2011.

Persida Markovi}

od: svekrve Jelice i devera Branislava i Lazara sa porodicama.

Uvek }e{ biti u na{im srcima! Tvoji najmiliji: supruga Milka, sestra Mileva, zet Braca, }erke Radmila i Biqana sa porodicama. Zahvalili bi se svim kom{ijama iz ul. Slavka Rodi}a, u Ka}u na nesebi~noj podr{ci i pomo}i kad nam je bila najpotrebnija.

Sahrana je 23. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u ^erevi}u. O`alo{}eni: }erka Sofija, unuke Branislava i Biqana i zet Vladimir.

55461

55481

55440

Tu`nim srcem javqamo ro|acima i prijateqima da je preminula na{a draga majka, baka i svekrva

ro|. Samo~eta 1926 - 2012.

Obave{tavamo rodbinu, po{tovaoce i prijateqe da je na{ voqeni brat, ujak i deda preminuo posle duge i te{ke bolesti 21. 6. 2012. u 85. godini.

Preminuo je na{ voqeni

Svetozar Drakuli} Braca prvak Novosadske opere

ro|. 1948. Sahrana je u ponedeqak, 25. juna u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Sr|an i Zoran, unuk Igor, snaha Tatjana i Jasmina. 55453

Mitru Lalo{evi}u Miti

Posledwi ispra}aj pokojnika je u subotu, 23. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milan Mandari}

Vasiqka Do{enovi}

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Izgubili smo najva`niju bitku u na{em `ivotu. Oti{ao si, ali osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Uvek }e{ biti u se}awima i mislima.

na{im

O`alo{}eni: supruga Gordana sa porodicom i prijateqima.

Tvoji najmiliji.

55442

55409

od: sestre Qube, Braneta i Mileta sa porodicama.

55465

^iTUQe l POMeni

subota23.jun2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

23. 6. 2003 - 23. 6. 2012.

Zvonko Dimi}

Milanu Nikoli}u

29. 8. 1964 - 21. 6. 2012.

iz Ledinaca

Sahrana je danas, 23. 6. 2012. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

obele`i}emo u nedequ, 24. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Novim Ledincima.

O`alo{}eni: supruga Qubica, majka Terezija, bra}a @eqko, Sa{a i Brane i ~ika Qube.

Sin Jovan sa familijom.

55446

55432

Posledwi kom{iji

pozdrav

dnevnik

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac

Zeka Zvonku Dimi}u

Milan Mandari}

od stanara iz Fru{kogorskog odreda br. 3.

preminuo u 58. godini. Sahrana je danas, 23. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru. ]erka Olivera, sin Bojan i snaja Emili. 55451

55447

Posledwi pozdrav Zoranovoj mami, priji i koleginici

Posledwi pozdrav bratu

Moj otac kroz zvezde putuje. Prati ga svaka moja minuta. Ponekad mislim evo ga, dolazi, ko da se vra}a s nekog puta. Moj otac pisma mi ne pi{e, on ne moè vi{e do mene, a moje qubavi je bilo previ{e, pa ka wemu sve do neba krene. Da li moj otac tuguje kao {to tugujem ja? Meni jo{ qubav duguje, a ne moè kroz zidove sna! Da li moj otac zapla~e kao {to zapla~em ja? Mene jo{ voli najja~e, ali ne moè kroz zidove sna... Tvoj sin Amir. 59833/P

Milini Berowa

Milanu Mandari}u

Pro{lo je devet dugih godina od kada nije sa nama na{

Po~ivaj u miru. Porodice: \oki} i Brankovi}.

DESETOGODI[WI POMEN

23. 6. 2003 - 23. 6. 2012.

Sestra Mirjana sa porodicom i tetka \uja.

55450

55449

POMEN

Radojka Cicmil

Danas, 23. juna 2012. dajemo godi{wi pomen na{em

28. 6. 2002 - 28. 6. 2012.

Zeka

Vreme prolazi, a Ti si uvek sa nama. Tvoja dobrota i qubav uvek su u nama. Po~ivaj u miru.

Ana Bori{ev

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Nebo je bogatije za jo{ jednu zvezdu, a an|eli za jo{ jednog prijateqa, draga Ana uvek }e{ u na{im srcima `iveti.

Duletu Vigwevi}u

Tvoji: Amir, Sneki i Goran.

Posledwi pozdrav od: Violete i kumova An|ele, Sr|ana i Tawe.

Zauvek o`alo{}eni: otac Goran, majka Milka, brat Vladimir i ostala porodica Vigwevi}.

55452

55445

Posledwi pozdrav na{oj

59833/P1 55297

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

GODI[WI POMEN

Tvoji najmiliji: suprug Tomislav, sin Sr|an, k}erka Tamara, zet Dragan i unuke Miqana i Jovana.

OSAMNAESTOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

na{em dragom

Jasminka [trbac - Muratovi}

Ani

Nikoli Bujaku

Parastos }e se odr`ati, 24. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Vera, Kuki i Nina sa porodicom.

55437

Neka ti je ve~na slava i hvala.

odr`a}emo 30. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na mesnom grobqu u Bege~u.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: supruga Mirjana, sin Goran i }erke Gordana i Biqana sa porodicama.

55428

55448

Bo{ku Slankamencu obele`i}emo 23. juna 2012. godine, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

prim. dr Nataliji Nikoli} Pomen obele`avamo u nedequ, 24. 6. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, grobno poqe VI parcela 16B.

Tvoji najmiliji.

Porodica Nikoli}.

55143

55273

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN mom dragom suprugu

subota23.jun2012.

GODI[WI POMEN Navr{ava se dugih godinu dana od kako nisi sa nama.

Tuga i bol ne prestaju. Nedostaje{ mi.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i voqenom bratu, stricu i ujaku.

Sava Krsti} Bo{ku Srdi}u

Dragoslava Jovi~i}

Samo vreme prolazi, se}awa na tebe ostaju zauvek. Tata, pro{lo je 8 tu`nih godina od kada si nas iznenada napustio. Hvala ti na svim lepim trenucima. Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja supruga Vinka.

Tvoj Sini{a.

Nisu te zaboravili i uvek te nose u srcu i mislima: supruga Agata, sinovi Laza i To{a i }erka Jelena.

55333

55365

Zauvek }e{ `iveti u mom srcu.

55346

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da }emo dragom

Zoran Vlajkovi}

1971 - 2007.

IN MEMORIAM

Stojan Grma{ Vreme prolazi, a Ti si uvek sa nama. Tvoja dobrota i qubav uvek su u nama. Po~ivaj u miru!

POMEN

24. 6. 1992 - 24. 6. 2012.

dragom ocu, deki i tastu

U subotu, 23. 6. 2012. godine, odr`a}emo pomen na grobqu Tranxament u Petrovaradinu, u 11 ~asova.

Na{a draga i voqena Tvoji sinovi: Veqa i Vlada sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

55395 55331

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Velemiru Stevi}u 1940 - 2011. u nedequ, 24. 6. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti godi{wi pomen. S tugom i ponosom ~uvamo te od zaborava. Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: supruga Dragoslava sa decom.

Helena Uzelac

Stevanu Stanoj~i}u

ro|. Hrenar advokat

1939 - 2006.

Godine prolaze, a qubav po{tovawe i uspomene zauvek ostaju. Brat Anton Hrenar sa porodicom.

SE]AWE

Tomislav Du{anov [o}

23. jun 2007 - 23. jun 2012.

TROGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, tati i dedi

Pomen obele`avamo 23. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Kako dani prolaze sve nam vi{e nedostaje{.

Zdravko Brki} Tvoji: supruga Radmila, sin Du{an, snaha Dragica i unuci Vuka{in i Milica.

Porodica Brki}. 55155

Danas, 23. 6. 2012. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nije sa nama na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

Stana Saxak

27. 6. 1997 - 27. 6. 2012.

Iza}i }emo na Centralno grobqe u Futogu i posetiti wen ve~ni dom. O`alo{}eni: suprug Zdravko, sinovi Du{an i Neboj{a, snaje Biqana i Sne`ana sa decom.

Mili i voqeni sine, svakog trena si nam u mislima. Volimo te, sawamo i ~eznemo za tobom. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoji, mama i tata.

POMEN Dana, 1. jula 2012. godine, navr{i}e se ~etiri godine od kako nema na{eg dragog brata, oca i ujaka

Milan Zoranovi} Stevana Vujani}a

23. 6. 1991 - 23. 6. 2012.

1950 - 2008. Uvek }emo te voleti i ~uvati u na{im srcima. Tvoji: sestra Sofija, sin Miroslav i sestri~ine Duda i Sne`a sa porodicama. 55300

Tvoji najmiliji.

55323

Stanko Strugar

Uvek }e te se rado se}ati tvoj Buwa sa porodicom.

2011 - 2012.

Sa po{tovawem i qubavqu se}amo se i tugujemo. Porodice: Strugar i Popovi}. 55387

55364

GODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN Kad bi znala ti kako jednolik biva, bez boje, bez dra`i svaki dan od kada te videli nismo.

2011 - 2012.

Dobrila Api} Zauvek }e ostati u na{im srcima. Tvoji: k}erka Vukica, zet Stevan, unuci Sava i Lidija sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u sobotu, 30. 6. 2012. godine, u 10 ~asova odr`ati pomen na Gospo|ina~kom grobqu. O`alo{}ene }erke sa porodicama.

55246

DVADESETJEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE

Stana Strugar

Oros Jovgen

55258

55244

Vojislav Strugar 2004 - 2012.

55242

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{a mama, ta{ta i baka

Vladimir Stevani} Vladica

Posledwi pozdrav dragom ujaku

1997 - 2012.

S tugom i po{tovawem wegovi: supruga Branka, }erke [eherezada i Amira, zetovi Mirko i Dragan, unuci Jelena, Dejan, Nikola, Ana i Marko.

55163

POMEN

55352

Mitru Lalo{evi}u

Ibri Hubani}u

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na dragog supruga i oca.

U znak se}awa i qubavi, k}erke Du{anka i Sne`ana sa porodicama.

55236

55348

POMEN

Milena Trajkovi} Vole te: mama i sestre sa porodicama. 55319

54950

POMEN

25. 6. 2007 - 25. 6. 2012.

Dana, 26. juna 2012. godine navr{ava se godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deka i tast

Milan Ivkov Mikica

Julka Bojani}

iz ^uruga

Mnogo si nas voleo, svojom dobrotom i qubavqu ulep{ao si na{ `ivot. Mnogo nam nedostaje{, pamti}emo te i voleti te dok postojimo.

Tuguju: sestre Ranka i Marija i kumovi Marko i Sne`a Bla`i}.

Pro{lo je 5 godina od kada nije sa nama draga mama, baba i svekrva. Godine prolaze, ali tvoj lik pun qubavi i topline prema nama nikada ne blede. Tvoji: sinovi Rada i Mi}a, unuk @ile, snaje Ru`ica i Milana.

55298

55327

55214

iz Vilova

Svirepo i podlo ubijen kao pe{ak u 24. godini. Mirno spavaj u zagrqaju voqenih roditeqa.

Vojislav Bugarski 1938 - 2012.

Tvoji najmiliji: Judita, Lidija, Anita i Pi{ta.

tv program

subota23.jun2012.

Ане Демустје

08.15 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Приче из књижаре Е-ТВ Ноге на пут Без цензре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Сумњива мета Глас Америке

Одрастање

06.15 09.00 10.00 11.30 11.45 12.30 12.40 13.10 13.50 14.35 14.55 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 21.55 22.30 23.10

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Цртани филм ТВ баштине Вести (мађ) Урбана џунгла, емисија на мађар. са титл.на српском Девојка која воли живот Биографије Деца деци Поетске чаролије, програм за децу Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Из наше архиве (мађ) ВИВЕ 2010. мађарски музички фестивал Концерт Марка Јосифовског и Рите Кинке Концерт у Синагоги: Гудачи Св.Ђорђа

04.19 04.46 05.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Фудбал - ЕП: Немачка - Грчка Вести ТВ лица: У Финској...као сав нормалан свет Вести Оно наше што некад бејаше Госпођица Марпл: Шифра Немезис, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Шпанија-Француска, пренос Мазурка Вести Ван Хелсинг, филм Фудбал - ЕП: Шпанија-Француска Вести(03.00,04.00,05.00) ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија, репортажа Лети, лети песмо моја мила

04.00 08.30 10.00 11.45 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.10 22.00 01.00 03.00

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Соко са Хадсона Езел Жене Филм: Мост Галилео Вести Аси Езел Филм: Матрикс Трачара Кобра

15.55 15.58 16.49 18.27 19.00 19.30 20.06 20.37

Сваког лета, Алберт својој ћерки Жан поклања путовање у неку европску земљу. За њен 17. рођендан бира пут у Шведску, да би ишли у потрагу за викиншким благом. Али, када су стигли у кућу коју су изнајмили, у њој затичу Анику и Кристин. Улоге: Жан-Пјер Дарусен, Ане Демустје, Жудит Анри, Лиа Бојсен Режија: Ан Новион (РТВ 1, 22.35) 07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 Поетске чаролије, програм за децу 08.40 Вуков видео буквар 09.00 Хајде са мном у обданиште 09.30 Програм за децу 10.30 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увек медаља 13.00 Здравље пре свега 14.00 Медији у Србији-хроника пропадања 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Дипломата, филм 1. део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.35 Одрастање, филм 00.00 Џонатан Крик 00.55 Дипломата, филм 1.део 02.25 Политбиро

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.59 12.37 13.05 13.23 15.00 15.07

22.41 23.05 23.10 01.35 02.00 03.30

09.05 Матуранти на Новосадској ТВ 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Серијски програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 14.30 Бели мантил 14.57 Матуранти на Новосадској ТВ 15.10 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Серијски програм 17.57 Матуранти на Новосадској ТВ 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфо 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Матуранти на Новосадској ТВ 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

07.30 09.45 12.00 14.30 16.30 17.30 18.15 19.00 22.00 00.45

Гранд При НБА АТП Хертогенбош финале ВТА Хертогенбош финале ТВС Прави НБА ЦХ ТВ Спидвеј ГП – Пољска У сусрет Вимблдону – Финале АТП Хертогенбош финале

Зрно по зрно У новом издању емисије, поред редовних рубрика, можете погледати и прилог о жетвама у зрењанинским атарима, као и прилог о томе шта кажу заштитари биља из Пољопривредне стручне службе. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Русија–Србија

05.40 Заувјек сусједи 08.00 Добра земља 08.40 Топшоп 09.10 Цртани филмови 10.10 Шљака 10.20 Тајне науке 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Ноћни ТВ пројекат 18.30 Вести 19.05 Филм: Бриџит Џонс: На ивици разума 21.15 Филм: Убица меког срца 23.15 Вести Б92 23.50 Спортски преглед 00.10 Филм: База 02.00 Филм: Алхемија 03.25 Филм: Звона невиности 05.05 Филм: Кирику и вештица 06.15 Укључење у Б92 Инфо

(РТС 2, 18.10) 06.02 06.09 06.18 07.16 08.01 08.29 08.32 08.54 09.09 09.33 09.44 10.30 11.01 11.30 12.13 12.42 12.57 13.28 14.00 14.29 15.06 15.49 15.58 16.44 17.11 17.44 18.10 19.40 19.53 20.00 20.16 21.00 21.32 22.29 23.09 23.43 01.25 02.08 02.52 03.28 04.11 04.38 05.30

dnevnik

c m y

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица: Лидија Кодрич...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Срећни клинци Руске бајке Зујалица Вилењаци Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Други век Концерт Мирослава Илића Датум Биографије Погледај свет мојим очима Вреле гуме Светско првенство у фитнесу за децу од 7-15 година Одбојка: Светска лига, Русија-Србија, пренос Тотал тенис Датум Верски календар Изгубљени светови Потрошачки саветник Научни програм Концерт Пинк Мартини Вреле гуме Одбојка: Светска лига, Русија-Србија Концерт Мирослава Илића Биографије Други век Изгубљени светови Потрошачки саветник Научни програм Клиника вет

06.00 ВОА 06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Дечак и виолина 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Живот је леп 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 19.55 Двоугао 20.00 Одељење за специјалне жртве 21.00 Филм: Преживети Божић 23.00 Филм: Тринаест разговора на исту тему 01.00 Еротска серија 02.00 Мини серија 03.00 Њушкала 04.30 Филм: Тринаест разговора на исту тему

Миломир Марић

Голи живот Радан Грујичић био је шеф специјалне полиције за борбу против комуниста у Београду, да би после рата постао уважени шпијун пет обавештајних служби у Хладном рату. Његов син, Петар Грујичић, преживео је некако као беба у картонској кутији за ципеле... Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 21.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00

Розана Аркет

Убица меког срца Оз ради као зубар у мирном крају Монтреала, има жену вештицу и одговарајуће непријатну ташту. Његов живот се мења када се у крај досели жесток момак нежног срца. Озов нови комшија, Џими Џонс, кога у ганстерским круговима знају као „Лала” сјајан је момак... Улоге: Брус Вилис, Метју Пери, Розана Аркет Режија: Џонатан Лин (Б92, 21.15)

11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.30 16.50 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.20 04.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби Златокоса, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 3, документарни програм Телешоп Вести Менди и скривени тунел Вести Телешоп Граница Телемастер Моја Србија Јелена Бумеранг, филм Голи живот Смртоносни медени месец, филм Слепа правда Голи живот Моја Србија Јелена

07.00 Добро јутро 10.00 Викендвизија 11.30 Немогућа мисија 12.30 Живот у тренду 13.30 Звезде и фанови 14.30 Голд музички магазин 15.30 Филм: Шта се згоди кад се љубав роди 17.30 Мала невеста 18.00 Магазин ин 19.30 Национални дневник 20.00 Нове курсаџије 21.00 Финале звезде гранда 23.30 Филм: Мој тата на одређено време 01.30 Филм: Каубоји и идиоти 03.30 Филм: Патња 05.00 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota23.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Спасавање беба Спасавање деце НY Инк Мисија „Мени„ Суочавање са траумом Глувонеме тројке Л.А. Инк НY Инк

08.00 Прича о струји 11.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 15.00 Капија просвећења 16.00 Путовање у свет тетоважа 17.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 18.00 Разбијачи шифара 19.00 Нефертити и изгубљена династија 20.00Тутанкамон. тајне дечака краља 21.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 22.00 Пол Пот – путовање на Поља смрти 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 01.00 Дикенсова Енглеска

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вук и седам јарица Филм: Магарац и товар соли Ози Бу Судија Прист Крв на сунцу Црни кадилак Скоро сасвим обична прича Краљица Лангкасуке Прича о Џејн Поноћна врелина Еротски филм Еротски филм

При ча о Џејн Из ме ђу ра зу ма и осе ћај но сти, гор до сти и пред ра су да, по сто јао је свет о ко ме је вре де ло пи са ти. Џејн Остин ве ру је у љу бав. Ње ни ро ди те љи же ле да се она уда за имућ ног го спо ди на, али ка да упо зна за но сног Ир ца, њен свет је по љу љан... Уло ге: Ен Ха та веј, Џејмс Ме ка вој, Џу ли Вол терс Ре жи ја: Џу ли јан Џа ролд (Си не ма ни ја, 20.00)

Ен Ха та веј

06.00 Медвед Јоги 07.20 Командант и војсковођа: Далека страна света 09.35 Афричке мачке 11.00 Виктор 12.30 Потпредседница 12.55 Под сунцем Тоскане 14.45 Кантри у срцу 16.40 Матурско 18.20 Опет ти 20.05 Седам дана слободе 21.50 Посредници 23.40 Црни лабуд 01.25 Круг од осам 02.50 Два пандура 04.40 Секси плавуша

08.08 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ноћ крвавог месеца, филм 09.40 Вести из културе 10.08 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина, док. серија 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.10 Духовни изазови 13.38 Призма 14.24 Кетина љубавна прича, филм 16.05 Мадагаскар, док. серија 17.14 Евромагазин 17.48 Репортери, док. филм 18.50 Најбоље од Глобалног села 19.30 Дневник 20.08 Маршал Жуков, док. филм 21.00 Међународни дечји фестивал Шибеник, пренос 22.15 Дневник 3 22.57 Француска веза, филм 01.00 Филмски маратон: Смртоносни хитац, филм 02.32 Филмски маратон: Крвава романса, филм

06.00 07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45

Дијагноза убиство Убиства у Мидсомеру Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Ујак Бак Све по закону Хладна фузија Свемоћни Тор

07.50 08.15 08.50 09.05 09.10 11.05 11.20 13.20 13.35 15.25 17.25

Бен 10 Училица, квиз за децу ТВ продаја Кувар и по Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Часна реч, филм Дантеов врх, филм Дискавери: Преживети дивљину - Кина, док. серија РТЛ Данас Галилео Пусти воду да мишеви оду, филм Живот или нешто слично, филм Дивља орхидеја 2, филм Астро шоу РТЛ Данас

18.30 19.10 20.00 21.40 23.45 01.45 02.45

Ди вља ор хи де ја 2

Ма ри са То меи

Мо ја зе мља Мла ди док тор Вер гис, и ње го ва су пру га Ра ја ни до се ли ли су се у ма ли град у Те не си ју. Он ра ди на оде ље њу за ин фек тив не бо ле сти. Хо мо сек су ал ци су у про вин ци ји још увек углав ном при кри ве ни, па се те шко од лу чу ју на те сти ра ње, а мла ди док тор са о сећ са њи хо вим пат ња ма... Уло ге: Неј вин Ен др јус, Ело ра Пат на ик, Глен Хе дли, Ма ри са То меи Ре жи ја: Ми ра На ир (ХРТ 2, 09.30) 07.14 Мала ТВ 08.09 Пинокио 3000, анимирани филм 09.30 Филмска матинеја: Моја земља, филм 11.14 Чувари здравља 11.46 КС Аутомагазин 12.50 4 зида 13.22 Одабрао Ђело Х. 14.09 Међу нама 14.40 Ружиона 15.09 Песме Подравине и Подравља Питомача 2012, снимак 16.29 На рубу науке 17.30 Боје туризма 18.17 Загреб-ЕП у кајаку и кануу, снимак 19.04 Телетабис 19.30 Гаража 20.00 Евро 2012, емисија 20.35 Евро 2012, пренос:Шпанија Француска, пренос 22.35 Евро 2012, емисија 23.35 Битанге и принцезе 00.10 Јохан Фолк 01.43 Ана Видовић и Загребачки солисти 03.01 Ноћни музички програм

06.00 Убиство у затворском дворишту 07.29 Чудна фреквенција 09.00 На златном језеру 10.30 Последњи циглар у Америци 12.00 Било једном у Мексику 14.00 Скоро жена 15.30 Легенда о Бучу и Санденсу 17.00 Осветник са гитаром 19.00 Биографија - Кристијан Бејл 20.00 Докторка Квиз 22.00 Нестали 00.00 Братска љубав 01.30 Убиство у затворском дворишту

08.00 Заборављени злочин 10.00 Последњи Мохиканац 12.00 Кад будан сањаш 14.00 Типично за Мери 16.00 Сирене 18.00 Ја у љубав верујем 20.00 Осумњичени 22.00 Деца 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм 02.20 Еротски филм

Ле па Блу жи ве ла је с оцем му зи ча рем док се он ни је пре до зи рао. Из не на да је де вој ка пре пу ште на са ма се би и сна ла же њу у све ту у ко јем са мо сна жни пре жи вља ва ју. Али по ја ви се Ели, ко ја је ма да ме у јав ној ку ћи и ко ја де вој ци по ну ди по сао... Уло ге: Ни на Си е ма ско, Вен ди Хју из, Том Ске рит, Ро берт Да ви, Брент Деј вид Фреј зер Ре жи ја: Зал ман Кинг (РТЛ, 23.45)

Ни на Си е ма ско

10.00 Екстремни риболов са Робсоном Грином 13.40 Врхунско градитељство 14.35 Грандиозни пројекти 15.30 Велике селидбе 16.25 Како се прави? 16.55 Како се то прави 17.20 Трговци 18.15 Позадина авионских несрећа 19.10 Како се прави? 20.05 Пен и Телер – Лаж или истина 21.00 Чари путовања 21.55 Преживљавање 22.50 Преживљавање удвоје 23.45 Уништавање! 00.40 Пен и Телер – Лаж или истина 01.40 Чари путовања

08.30 08.45 09.15 10.00 12.00 13.00 14.45 16.45 17.00 19.00 20.00 20.30 22.30 23.00 01.00

Фитнес Рели Тенис Фудбал Тенис Тенис Тенис Сви спортови Фудбал Најјачи човек Фудбал Борилачки спорт Рели Фудбал Тенис

Ки не зи су, ипак, опа сни ји од Не ма ца

стра те шки се мно го про ме ни ла бит на уло га шу и оче ки ва ла да њен ути цај оста не не так нут. Гор ко ју је Ис точ на Евро па има ла у со вјет ској без - ба чов је за до био ве ли ку по пу лар ност у ре ги о ну, бед но сти од 1945. Хлад ни рат се во дио и у осим ме ђу нај твр ђим во ђа ма ка кви су би ли Хо не кер, Ази ји, не са мо у Евро пи. Де тант је ели ми ни сао страх Ху сак и Ча у ше ску. С дру ге стра не, они су ја сни је од од Не мач ке и омо гу ћио Мо скви да се усред сре ди на ње га ви де ли да је та ква по ли ти ка зна чи ла крај ко му Ки ну, бес ко нач но моћ ни јег и ма ње пред ви дљи вог ни зма. не при ја те ља. За тим је до шао рат у Ав га ни ста ну и ан Им пе ри ја је по че ла да се ру ши уну тар са мог га жо ва ње со вјет ске вој ске ко је је по ве ћа ло сум ње о СССР-а. То ком 1987. у бал тич ким др жа ва ма сна жни ње ној ко ри сно сти у Ис точ ној Евро пи. Упо ре до с тим, про те сти за за шти ту жи вот не сре ди не пре ра сли су у ис точ но е вроп ске ели те од го во ри ле су на пре кид де - ве ли ке опо зи ци о не де мон стра ци је ко ји ма се обе ле тан та та ко што су ин си сти ра ле, упр кос со вјет ским жа ва ла го ди шњи ца пот пи си ва ња пак та Мо ло тов–Ри же ља ма, на по тре би да очу ва ју ве зе са за пад ним еко - бен троп 1939, кад је за пе ча ће на ме ђу рат на суд би на но ми ја ма. Је дин ство бло ка би ло је све не по у зда ни је. За раз ли ку од на ци ста, ко му ни сти ни ка да ни су фор мал но од ба ци ли иде ју прав не јед на ко сти су ве ре них др жа ва. Но, они су тра ди ци о нал но оправ да ва ли пре пу шта ње „во де ће уло ге“ Мо скви по зи ва њем на „со ци ја ли стич ки ин тер на ци о на ли зам“ и „за јед нич ку од бра ну те ко ви на со ци ја ли зма“. Пра во зна че ње тих фра за по ка за ло се 1968. Под стак ну ти смр ћу Бре жње ва и успо ном ре фор ми сте Ан дро по ва, ру ски струч ња ци раз ви ли су 1983. по ле ми ку о то ме да ли уисти ну по сто ји „со ци ја ли стич ка за јед ни ца“. Ре фор ми сти су, пак, го во ри ли о „за јед нич ким де мо крат ским на че ли ма не ме ша ња у уну тра шњу по ли ти ку“. За ге не рал ног се кре та ра, до тад нај мла ђег, иза бран је 1985. Гор ба чов. Ње гов при о ри тет био је су о ча ва ње с еко ном ским иза зо ви ма у Ча у ше ску у Пе кин гу ни је слу тио ка кав га крах бр зо че ка СССР-у за ме ном ста љи ни стич ког мо де ла си ло ви тог не за ви сних ре пу бли ка. Кра јем 1988. Есто ни ја је про раз во ја ко ји се те ме љио на те шкој ин ду стри ји, мо - гла си ла су ве ре ни тет као ауто ном на ре пу бли ка – пр ва дер ни јим мо де лом с при ме ном са вре ме не тех но ло ги - ко ја је то ура ди ла у СССР-у. Уз то, про гла си ла је и да је за оства ри ва ње ви со ке про дук тив но сти. Ле њин из је ре пу блич ки за кон из над са ве зног. „На ци о нал ни“ до ба НЕП-а – спре ман да екс пе ри мен ти ше, праг ма - сим бо ли пред рат них ре пу бли ка би ли су све ви дљи ти чан и уз то по све ћен ци ље ви ма со ци ја ли зма – по - ви ји на де мон стра ци ја ма вр ло по пу лар них гру па стао му је узор. У уму овог сна ла жљи вог че да ко му - ауто но ма ша ко је су из деј ство ва ле не фор мал но при ни стич ког си сте ма, циљ пе ре строј ке био је об на вља - зна ва ње ло кал них вла сти. Кремљ је слао зна ко ве да ње со вјет ске еко но ми је а не ње је про тив твр де по ли ти ке, што је но уни шта ва ње. На мно ге на чи осла би ло де ло ва ње та мо шњих не Гор ба чо вљев про грам ре фор вла сти и спре чи ло их да пре ду Но ви та лас штрај ко ва ми био је сли чан оном спро ве де зму од луч ни је ак ци је. По чет ком пре т ио је да се по ч ет к ом ном ра ни је у по је ди ним де ло ви 1989. на род ни фрон то ви оства 1989. от ме кон тро ли, не ма Ис точ не Евро пе. Али по сто ри ли су не спо ран успех, убе са мо вла сти ма не го и ја ла је бит на раз ли ка у док три дљи во по ра зи ли пар ти ју на из ни. Гор ба чов је био мно го сло бо ри ма за но ви са зив Кон гре са ста ром вођ ству бод ни ји не го, ре ци мо, Ка дар, па на род них де пу та та СССР-а и „Со ли дар но сти”. Али ни је мо рао да се ба ви по ли тич опре зно се пре ба ци ли са зах те ва опа сност ни је ви ше ким аспек ти ма ре фор ми. Уско ро за „ауто но ми јом“ на пу ну не за пре ти ла од со вјет ске је по ста ло ја сно да је за со вјет ви сност. ског ли де ра успе шно ре струк ту Али у Ис точ ној Евро пи је – ин тер вен ци је већ ри ра ње еко но ми је – и ре ви та ли осим у Пољ ској – по чет ком од гра ђан ског ра та за ци ја со ци ја ли зма – за ви си ло 1989. би ло ма ло зна ко ва ко ји су од ве ће сло бо де ин фор ма ци ја па ука зи ва ли на круп не до га ђа је чак и – згод но ре че но – од „де мо кра ти за ци је свих де - што ће усле ди ти. У са мој Пољ ској рав но те же ус по ло ва на шег дру штва“. Гор ба чов ни је оче ки вао рас пад ста вље не на кон „Со ли дар но сти„ очи глед но ви ше со вјет ске им пе ри је, а ка мо ли са мог СССР-а, иако је ни је би ло. Но ви та лас штрај ко ва пре тио је да се от ис ти цао да је нео п ход но да се бу ду ћа са рад ња из ме - ме кон тро ли, не са мо вла сти ма не го и ста ром вођ ђу др жа ва и ре пу бли ка од ви ја без ме ра при си ле. „До - ству „Со ли дар но сти„. Овог пу та опа сност ни је до ла шло је вре ме“, на пи сао је 1987. „да се од рек не мо им - зи ла од со вјет ске ин тер вен ци је не го од гра ђан ског пе ри ја ли стич ких ста во ва о спољ ној по ли ти ци. Мо гу - ра та. То је вла ду при мо ра ло на то да нај пре по зо ве ће је су зби ја ти, при мо ра ва ти, сла ма ти или раз би ја ти, „Со ли дар ност„ на пре го во ре, а за тим да рас пи ше из али са мо не ко вре ме“. бо ре, у ју лу 1989, на ко ји ма је Пар ти ја убе дљи во по До не кле су прот но том но вом на гла ску на са рад - ра же на. Усред тих нео че ки ва них до га ђа ја, Гор ба чов њи, би ло је ин си сти ра ње на то ме да ре жи ми у Ис - је по но во по твр дио сво ју док три ну не ме ша ња, а на точ ној Евро пи опо на ша ју СССР у спро во ђе њу ре - са стан ку зе ма ља чла ни ца Вар шав ског пак та об ја фор ми. Ели та ма је отво ре но ре че но да „ад ми ни стра - вље но је да „не по сто ји уни вер за лан мо дел со ци ја тив но-др жав ни мо дел со ци ја ли зма, ус по ста вљен у ли зма и да ни ко не ма мо но пол над исти ном“. Вла да ве ћи ни зе ма ља Ис точ не Евро пе то ком пе де се тих го - ко ју је фор ми рао Та де уш Ма зо вјец ки у ав гу сту 1989. ди на под ути ца јем СССР-а, ни је по ло жио тест вре - би ла је пр ва у Ис точ ној Евро пи од че тр де се тих го ди ме на“. Мо сква им је са да на ре ђи ва ла да се ре фор ми - на на чи јем че лу ни је био ко му ни ста. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota23.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Парт нер ски од нос ће вас сми ри ти и успо ко ји ти. Да ли за то што је ви кенд па има те ви ше сло бод ног вре ме на или су се про бу ди ле не ке скри ве не и успа ва не же ље? По треб ни су вам од мор и ро ман ти ка.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. jun 2012.

Овог ви кен да мо же те из ла зи ти и по ја вљи ва ти се у јав но сти у свом нај леп шем из да њу. По го то во у кон так ти ма с осо ба ма ко је вам при ја ју у пот пу но сти. Оку пи ра ју вас сва ко днев ни по сло ви.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Су бо та је ве о ма ак ти ван и за ни мљив дан за вас. По ве ди те ра чу на о дра гој осо би, у јед ни ни или мно жи ни. Сми ри те стра сти и жи вај те у окру же њу. До не си те не к е но ве стан дар де и пла но ве. Пу то ва ње?

До сто јан стве ни сте и де лу је те са сти лом. Да нас би сте мо гли и ра ди ти не што на ни воу, екс по ни ра ти се у јав но сти, ор га ни зо ва ти по слов не са стан ке, а већ су тра за су ка ти ру ка ве и прак тич но де ла ти. При хо ди.

По вла чи те се у по ро дич ни ми ље, где вам нај ви ше при ја, би ло да сте у свом до му или на не ком остр ву, да ле к о. Сва ки аран жман с ино стран ством вам иде у при лог. По треб ни су вам од мор и пли ва ње.

Овог ви кен да мо же те пре дах ну ти и од ма ра ти се, за бо ра ви ти на по слов не и лич не оба ве зе и ди са ти успо ре ни је. По треб но вам је ви ше сна и по ја ча на ис хра на. Ба ви те се не ким ви дом спор та, шет њом.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По све ће ни сте при ја те љи ма и дру штву. Не за бо ра ви те оба ве зе и за до вољ ство ко је га ји те пре ма сво јој по ро ди ци, по себ но де ци. Не ко ста ри ји оче ку је ва шу па жњу и по др шку. Сре ђу је те не крет ни не?

Не пре ста ни иза зо ви ко ји су пред ва ма де лу ју ве о ма при ма мљи во. И то да је чар овом ви кен ду. Мо же те пу то ва ти, дру жи ти се, ко ке ти ра ти, ко му ни ци ра ти, по слов но са ра ђи ва ти, ба ви ти се спор том, пли ва ти...

У љу бав ном од но су је по треб но да се при ла го ди те да тим окол но сти ма и бу де те што флек си бил ни ји, ко ли ко год мо же те, јер вам то баш и ни је ја ча стра на. Пре ко тре ће осо бе и при ја те ља ре ша ва те све.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Вре ме је да се озбиљ ни је по за ба ви те сво јим фи нан си ја ма и бу ду ћим ула га њи ма, по го то во оним ка пи тал ним. Пла ни ра те озбиљ ни је по те зе. Има те до вољ но кон цен тра ци је за ин те лек ту ал не сфе ре. Ште дљи вост.

Мо же те се осе ћа ти под мен тал ним при ти ском па је бо ље да са мо стал но до не се те кон крет на ре ше ња, уме сто да то оче ку је те од дру гих. Не мој те гу би ти вре ме већ се кре ћи те у дру штву.

До бар и успе шан ви кенд за вас. Зар би дру га чи ји и мо гао би ти? Има те до бре од но се с ино стран ством па ис ко ри сти те то. Мо же те на пра ви ти жи ву жур ку у свом до му, по зва ти дру штво и ани ми ра ти га.

TRI^-TRA^

Упе ца ла оска ров ца V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Глу ми ца Кри стин Деј вис је соч ним по љуп ци ма и за гр ља ји ма с Аро ном Сор ки ном на пре ми је ри ње го ве но ве се ри је „The Newsroom” по твр ди ла гла си не да су у ве зи. Кри стин Деј вис и Арон Сор кин за јед но су го то во два ме се ца, а с 50го ди шњим сце на ри стом глу ми цу су ме ди ји по че ли по ве зи ва ти про шлог ме се ца, кад је она и при ја те љи ма при зна ла да се за љу би ла. - Има ју слич не ин те ре се и за то не чу ди што се та ко до бро сла жу - твр де при ја те љи 47-го ди шње глу ми це. Арон, ко ји је за сце на рио фил ма „Дру штве на мре жа” до био Оска ра, иза се бе има брак с Џу ли јом Бин гам, с ко јом има 12-го ди шњу ћер ку Рок си. Кри стин ни кад ни је би ла у бра ку, али про шле го ди не је усво ји ла ма ле ну Ге му Ро уз.

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но и при јат но вре ме уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и при јат но вре ме уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на. На крај њем ју гу је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ма ло ни же и при јат ни је тем пе ра ту ре. На се ве ру ће би ти сун ча но, а у оста лим пре де ли ма про мен љи во вре ме уз сун ча не пе ри о- де и крат ко трај не пљу ско ве с гр мља ви ном у цен трал ним и ју жним пре де ли ма. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу то пло уз сун ча не пе ри о де и ре ђу по ја ву ло кла них пљу ско ва по не где на ис то ку и ју гу. У по не де љак опет вр ло то пло, али ка сни је по под не и уве че уз пљу ско ве. У но ћи ка утор ку ки ша. У уто рак за хла ђе ње с про ла зном ки шом. У сре ду при јат не тем пе ра ту ре. Од че тврт ка сун ча но и сва ким да ном то пли је. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Све осе тљи ве осо бе и хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти те го бе. По се бан опрез се са ве ту је ср ча ним бо ле сни ци ма и аст ма ти ча ри ма. Мо гу ћи су гла во бо ља, про мен љи во рас по ло же ње и бо ло ви у ми ши ћи ма. Нео п- ход на је па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 21 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA По сле оба вље ног пре гле да, док тор ре че Му ји: - Го спо ди не Му јо, Фа та ја ко ло ше из гле да. А Му јо ће: - Знам док то ре, ми слим, ни ме ни се не сви ђа, ал’ ку ва, зна с де цом...

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

310 (-39)

Slankamen

390 (-19)

Jaшa Tomiћ

Apatin

395 (-37)

Zemun

392 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

290 (-10)

Bogojevo

372 (-27)

Panчevo

394 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

526 (-4)

Titel

388 (-20)

NERA

Baч. Palanka 372 (-21) Novi Sad

362 (-18)

Tendencija opadawa

Hetin

80 (-16)

TISA

46 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 249 (-25) S. Mitrovica 194 (-19)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

336 (-9)

56 (0)

Reшeњe iz proшlog broja