Dnevnik 23.jul 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 23. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23504 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO ZNA TI MI NI STRI I PO LI TI KA SNS-a i SPS-a U VLA DI SR BI JE KO JA SE O^E KU JE U PE TAK

Da ~i }u po li ci ja, Vu ~i }u od bra na, Mr ki }u di plo ma ti ja PARLAMENT SRBIJE BIRA DANAS SVOJE ^ELNIKE

Neboj{a Stefanovi} prvi me|u jednakima

str. 2 i 3

17 resora 19 ~lanova STO PA NE ZA PO SLE NO STI U PO KRA JI NI PRE MA [I LA 27 PRO CE NA TA

Naj vi {e rad nih me sta u NIS-u, „Mer ka toru”, „Elek tro voj vo di ni”... str. 5

Sto ka ide na kla we, a ce ne u ne be sa?

Najvi{a temperatura 30 °S

str. 4 NASLOVI

PQA^ KA JU^E U CEN TRU NO VOG SA DA

Pre sre li tran spor ter nov ca na pum pi

Politika

Novi Sad

2 Mi}unovi} na ~elu poslani~kog kluba DS-a

Ekonomija 4 U Srbiji samo naivni pla}aju penale?

PO LI CI JI U VO ZO VI MA NI JE DO SAD NO

Yepa ro {i u ak ci ji od Su bo ti ce do Sta re Pa zo ve

Foto: S. [u{wevi}

Foto: R. Hayi}

USE VI ]E NE KA KO PRE GU RA TI SU [U, ALI STO ^AR STVO KAN DA NE ]E

str. 13

Vojvodina 10 Sto~ari najavquju tu`bu protiv op{tine

5 Ma~kova vina putuju u Ameriku

Dru{tvo

Reporta`e

6 Overa kwi`ice ne re{ava probleme 6 Napadnut kikikndski kwi`evnik

11 @ivot je u Kanadi, ali srce je u zavi~aju 11 Vesla i za vodu i za pekmez

str. 14 – 17

SPORT

n JANKO BEZ TITULE

7 Dru`ewe umesto monitora i ekrana 9 Otpad ne}e gu{iti Klisu

n KAJAKA[I SPREMNI ZA LONDON

n ALONSU VELIKA NAGRADA NEMA^KE

POLiTikA

ponedeqak23.jul2012.

PAR LA MENT SR BI JE BI RA DA NAS SVO JE ^EL NI KE

Je re mi} ima raz u me va wa za Jo si po vi }e vu bri gu

Ne boj {a Ste fa no vi} pr vi me |u jed na ki ma

Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} pro ko men ta ri sao je prek si no} iz ja vu hr vat skog pred sed ni ka Ive Jo si po vi }a da tu po sle we go vog su sre ta s ge ne ral nim se kre ta rom UN Ban Kimu nom i re kao da ima „pu no raz u me va we za bri gu” Jo si po vi }a. Po sa op {te wu iz Je re mi }e vog ka bi ne ta, pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} je re kao da je iz ja va srp skog mi ni stra o po ku {a ju u~la we wa Ko so va u UN za vre me pred se da va wa Sr bi je Ge ne ral nom skup {ti nom „ne pri me re na, i da bi on mo rao da odvo ji svo ju funk ci ju pred sed ni ka Ge ne ral ne skup {ti ne UN od po li ti ~a ra lo kal ne pri ro de”. „Ja na rav no ne sum wam u to da Ivo Jo si po vi} ima naj bo qe na me re i da se ra du je pred se da va wu Sr bi je GS-om UN. Ne ma raz lo ga da stra hu je da mi od go vor nost ko ja nam je po ve re na ve }i nom gla so va ~o ve ~an stva ne }e mo oprav da ti pred se da va ju }i na pot pu no fer na ~in i uz strikt no po {to va we Po ve qe UN i svih dru gih pra vi la te naj va `ni je me |u na rod ne or ga ni za ci je. Ona, iz me |u osta log, i na pri li~ no ja san na ~in de fi ni {u pro ce du re ko ji ma se tu ostva ru je ~lan stvo, i bo jim se da one ni su na ro ~i to po voq ne za se ce si o ni sti~ ke te ri to ri je po put Ko so va i Me to hi je”, ka `e se u Je re mi }e voj iz ja vi.

Skup {ti na Sr bi je na sta vqa da nas kon sti tu tiv nu sed ni cu iz bo rom ~el ni ka – pred sed ni ka i pot pred sed ni ka par la men ta. Po na ja vqe nom sce na ri ju, dan po sle za vr {et ka kon sti tu i sa wa par la men ta tre ba lo bi da usle di ras pra va u na ~e lu i u po je di no sti ma o za ko ni ma o vla di i o mi ni star stvi ma, ~i je je do no {e we osnov za po ~e tak pro ce sa iz bo ra vla de. Na kon to ga bi man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} tre ba lo da pod ne se eks po ze, od no sno da pred sta vi sa stav i pro gram no ve vla de, o ko joj }e se po sla ni ci iz ja sni ti, ka ko je na ja vqe no, u pe tak. U na red nom man da tu na kor mi lu Skup {ti ne bi }e na pred wak Ne boj {a Ste fa no vi}, a we go va de sna ru ka bi }e ge ne ral na se kre tar ka Ja na Qu bi ~i}, ta ko |e iz

PRED SED NIK USS-a DRA GI [A SLI JEP ^E VI]

Ni su uma we na pra va Voj vo di ne

– Ustav ni sud Sr bi je svo jom od lu kom ni je ni pro {i rio ni ti uma wio pra va AP Voj vo di ne ve} je oce nio ko je su od red be ospo re nog

Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ne u stav ne – tvr di pred sed nik tog su da Dra gi {a Sli jep ~e vi}.

Ustav ni sud Sr bi je oce nio je ne dav no kao ne u stav ne 22 od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne, usvo jio `al be 318 ne i za bra nih su di ja i tu `i la ca, pro gla sio ne u stav nim funk ci ju za me ni ka pred sed ni ka Vla de i me sto pred sed ni ka Sr bi je na ~e lu Na ci o nal nog sa ve ta za in fra struk tu ru. Sli jep ~e vi} je od ba cio oce ne da su te od lu ke „tem pi ra ne” da bu du do ne te pred for mi ra we no ve vla de, do da ju }i da se u vre me ka da su one bi le pri pre mqe ne za gla sa we „ni je mo glo ni na slu ti ti ka ko }e iz gle da ti no va vla da”. – Ni u pod sve sti ni smo mo gli ima ti sa zna wa da }e ba{ u tre nut ku do no {e wa tih od lu ka bi ti pro me we na vlast. Na pro tiv, sve je uka zi va lo na to da }e vlast i da qe bi ti u ru ka ma onih ko ji su je ima li pre par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra – ka zao je on za „Po li ti ku”.

PO KRA JIN SKI OD BOR LDP-a

„De sni ~a ri spre ma ju udar na Voj vo di nu” Po li ti~ ki sa vet Po kra jin skog od bo ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je oce nio je ju ~e da }e se u Voj vo di ni stvo ri ti “je din stve ni front” za ustav ne pro me ne, i na ja vio da }e LDP u to me vr lo ak tiv no u~e stvo va ti. “Sta we s po lo `a jem Po kra ji ne mo ra se me wa ti. Ja sno je da de sni ~ar ska vlast spre ma i da qe uda re na Voj vo di nu i to me }e se po li ti~ ke sna ge oku pqe ne oko LDP-a su prot sta vi ti ar gu men ti ma”, na vo di se u sa op {te wu za jav nost. Oce wu je se da su od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, ko ji ma su su spen do va ne po je di ne nad le `no sti Voj vo di ne, bi le o~e ki va ne, “u sve tlu po be de na ci o na -

dnevnik

li sti~ ke de sni ce” na maj skim iz bo ri ma u Sr bi ji. “U Voj vo di ni, na su prot to me, po be di le su pro e vrop ske, de mo krat ske par ti je, ko je na sa svim dru ga ~i ji na ~in pro mi {qa ju auto no mi ju i ustav ni po lo àj Po kra ji ne. Te sna ge, ukqu ~u ju }i i ne vla din sek tor i is tak nu te po je din ce, ni su po dr à le ni Ustav ko ji na tzv. re fe ren du mu u Voj vo di ni ni je pro {ao. Re zul ta ti na met nu tih ustav nih re {e wa su pra zna, ne sa dr àj na auto no mi ja, pa se ~ak i ona ospo ra va”, pi {e u sa op {te wu. Po li ti~ ki sa vet Po kra jin skog od bo ra LDP-a je no vi or gan te stran ke, ko ja ima i Po li ti~ ki sa vet pri cen tra li u Be o gra du.

Ste fa no vi} je ju ~e, na kon {to je ozva ni ~e na we go va kan di da tu ra, iz ja vio da je spre man na sa rad wu sa svim po sla ni~ kim gru pa ma u ci qu

po po li ti~ koj pri pad no sti, ukqu ~u ju }i i po sla ni ke opo zi ci je, ra di mo na ozbiq nom i od go vor nom za dat ku da par la ment bu de istin -

Mi }u no vi} {ef de mo kra ta u par la men tu Po sla ni~ ki klub De mo krat ske stran ke iza brao je si no} za svog {e fa Dra go qu ba Mi }u no vi }a ko ji je i pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta te stran ke, sa zna je mo u po sla ni~ kom klu bu. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma na {eg li sta, Mi }u no vi }ev za me nik bi }e naj mla |i po sla nik DS-a Bal {a Bo ò vi}. Po sla ni~ ki klub Ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” for mi ra ne oko DS-a ima }e 59 po sla ni ka, po {to se od 67 po sla ni~ kih me sta osvo je nih na maj skim iz bo ri ma, ne dav no odvo jio po sla ni~ ki klub SDPS-a jer je li der te stran ke Ra sim Qa ji} u{ao u vla du, a pred sed ni ca DHSS-a Ol gi ca Ba ti} ofor mi la klub s po sla ni ci ma SPO-a, ali su mu pri {la dva po sla ni ka Na rod ne par ti je. Po istom iz vo ru, Mi li ca De le vi} }e bi ti bi ti pred lo è na za kan di dat ki wu za pot pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je. Pred na ja vqe ni iz bor no ve vla de pro ce wu je se da }e li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} i JS-a

SNS-a. Do sa da {wa pred sed ni ca Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} se li se na mi ni star sko me sto u Ne ma wi nu 11, a s wom i Veq ko Oda lo vi}, ko ji }e bi ti ge ne ral ni se kre tar vla de.

Dra gan Mar ko vi} Pal ma bi ti je di ni li de ri stra na ka ko ji }e pred vo di ti po sla ni~ ke klu bo ve. Do sa da je zva ni~ no na skup {tin skom saj tu for mi ra no 11 po sla ni~ kih gru pa, a si no} je to u~i nio i DS. Do sa da su u Skup {ti ni klu bo ve for mi ra li SNS sa 64 par la men tar ca i Alek san drom Vu ~i }em na ~e lu, SPS, ko ji pred vo di Ivi ca Da ~i}, s 25, DSS , na ~i jem ~e lu je Slo bo dan Sa mar xi}, s 21, LDP s 15, URS s Mla |a nom Din ki }em na ~e lu i 13 po sla ni ka i PUPS s pred sed ni kom Jo va nom Kr ko ba bi }em s 12 po sla ni ka. Tu su i klu bo vi SDPS-a, ko ji pred vo di Mi lo rad Mi ja to vi}, s de vet po sla ni ka, NS-a s Ve li mi rom Ili }em na ~e lu, s osam, JS-a sa se dam, SVM-a, ko jem je {ef Ba lint Pa stor i SPO–DHSS-a ko ji pred vo di Alek san dar Ju go vi} s po pet na rod nih pred stav ni ka.

una pre |e wa ra da Skup {ti ne i do no {e wa naj bo qih za kon skih re {e wa. – Sva ka ko na me ra vam da s ozbiq nim ti mom qu di ko ji }e ra di ti u Skup {ti ni, ne odva ja ju }i ni ko ga

ski ba stion de mo kra ti je, ozbi qan kon tro lor ra da vla de, a pre sve ga tro {e wa nov ca, i da bu de otvo ren za sve – obe }a va Ste fa no vi}, is ti ~u }i da je spre man da se kon sul tu je “za sve od lu ke sa svim pred stav -

ni ci ma po sla ni~ kih gru pa, da s wi ma raz go va ram o to me ka ko da una pre di mo par la ment i ka ko da do ne se mo naj bo qa mo gu }a za kon ska re {e wa”. – Na dam se da }e mo ugled Na rod ne skup {ti ne u na red ne ~e ti ri go di ne po di }i i da }e gra |a ni ima ti pu no po ve re we u naj vi {u za ko no dav nu in sti tu ci ju ze mqe – za kqu ~io je Ste fa no vi}, i obe }ao da }e sa svo jim sa rad ni ci ma ra di ti „od ju tra do mra ka” da bi is pu nio ova obe }a wa. Za sa da Ste fa no vi} ima obez be |en 141 glas po sla ni ka iz re do va vla da ju }e ko a li ci jem i to klu bo vaa SNS-a, NS-a, SPS-a, PUPS-a, JS-a, URS-a, SDPS-a, SDA-e i Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a. U na stav ku se si je, ko ja je pe ki nu ta 31. ma ja, po sla ni ci }e se iz ja sni ti i o pot pred sed ni ci ma i se kre ta ru, ko je pred la è pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je, a za tim i o sa sta vi ma 20 skup {tin skih od bo ra i de vet stal nih skup {tin skih de le ga ci ja pri me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. Po slov ni kom o ra du par la men ta pro pi sa no je da pred log kan di da ta za pred sed ni ka Na rod ne skup {ti ne pod no si naj ma we 30 na rod nih po sla ni ka. O tom pred lo gu otva ra se pre tres, na kon ~e ga pred se da va ju }i utvr |u je li stu kan di da ta. Pre iz bo ra pred sed ni ka, Skup {ti na od lu ~u je o to me da li }e se gla sa ti taj no ili jav no, pro ziv kom. Za pred sed ni ka par la men ta iza bran je po sla nik za ko ga je gla sa la ve }i na od ukup nog bro ja na rod nih po sla ni ka. Ista pro ce du ra va ì i za pot pred sed ni ke Skup {ti ne. Za sa da se zna da }e kan di dat DSS-a za pot pred sed ni ka skup {ti ne bi ti Ne nad Po po vi}. De mo krat ska stran ka }e za tu funk ci ju kan di do va ti naj ve ro vat ni je po no vo Gor da nu ô mi}, dok bi kan di dat „Pre o- kre ta„ tre ba lo da bu de @ar ko Ko ra}, a URS-a Sne à na Sto ja no vi}Plav {i}. S. Stan ko vi}

U Skup {ti ni Sr bi je 45 stra na ka Na red ne ~e ti ri go di ne u re pu bli~ kom Par la men tu po li ti~ ku vo qu gra |a na Sr bi je pred sta vqa }e 45 stra na ka, de vet vi {e ne go {to ih je u po sla ni~ kim klu pa ma In di je, dr `a ve ko ja ima 100 pu ta vi {e sta nov ni ka.Ta ko |e, Sr bi ja je re kor der po bro ju stra na ka u skup {ti ni i u od no su na ~la ni ce Evrop ske Uni je kao i po je di ne afri~ ke i azij ske dr `a ve. Po bro ju par ti ja u Na rod noj skup {ti ni, Sr bi ja je iza se be osta vi la i sve ne ka da {we re pu bli ke So ci ja li sti~ ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je, gde broj stran ka ne pre la zi 39, ko li ko ima ube dqi vo naj broj ni ji ma ke don ski par la ment.

U slo ve na~ kom par la men tu ima se dam, u cr no gor skom 11, a u hr vat skom 12 stra na ka. ^ak i u Ru mu ni ji, ko ja po se du je jed nu od naj ve }ih zgra da par la men ta na sve tu, u Do wem do mu sa mo je {est po li ti~ kih stra na ka. Si tu a ci ja je sli~ na i u dru gim ze mqa ma EU, pa su ta ko dr `a vqa ni Fran cu ske, ko ja se sma tra jed nom od ko lev ki de mo kra ti je, u po sled wem iz bor nom ci klu su svo je po ve re we po ve ri li dve ma ko a li ci ja ma. Pr vu, oku pqe nu oko So ci ja li sti~ ke par ti je, ~i ni pet stra na ka, a dru gu, s Uni jom za na rod ni po kret na ~e lu, ~i ne ~e ti ri, dok su u ce lom par la men tu ukup no 32 stran ke.

U Bun de sta gu, ko ji za stu pa in te re se 81 mi li o na Ne ma ca, ima se dam stra na ka, od no sno dve ko a li ci je i tri sa mo stal ne par ti je. Si tu a ci ja je sli~ na i u su sed noj Austri ji, ~i ji su gra |a ni u par la ment iza bra li ukup no pet po li ti~ kih par ti ja. Do wi dom ita li jan skog par la men ta ima go to vo tri pu ta ma wi broj stra na ka od srp skog, a ~i ni ga uku po 17 par ti ja, od ko jih su dve naj ve }e _– Na rod slo bo de i De mo krat ska par ti ja. Ni mno ge afri~ ke

i azij ske ze mqe, ko je ima ju mno go vi {e sta nov ni ka od Sr bi je, ne ma ju ve }i broj stra na ka u na rod noj skup {ti ni. Pri mer su Oba la Slo no va ~e, u ~i jim po sla ni~ kim klu pa ma su pred stav ni ci 18 po li ti~ kih par ti ja, za tim Egi pat s 28 i Ban gla de{ s 23 par la men tar ne stran ke.

TVIT CRTICA [ta je, tu je Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} ko men ta ri {e for mi ra we no ve vla de na laj ni. „Ne {to mi se ~i ni da }e bu du }u vla du u Skup {ti ni po dr à ti go to vo svi po sla ni ci :)„ Na pi ta we fa no va “pre ti” li nam u tom slu ~a ju jed no u mqe, \u ka no vi} ob ja {wa va: „î ni mi se, s ob zi rom na de {a va wa u DS-u, da bu du }a vla da bar u pr ve dve go di ne svog man da ta prak ti~ no ne }e ima ti opo zi ci ju„, i do da je: „Vi {e }e{ ima ti bit ku unu tar sa me vla sti, jer ako se ova ko na sta vi, ri val SNS-a ne }e bi ti DS, ne go SPS#, “pri zna je” \u ka no vi}. Na opa sku da se gra |a ni ma ne svi |a {to “mo è sva ko sa sva kim”, \u ka no vi} na vo di: „Ta kav je iz bor ni re zul tat. Pi taj te iste gra |a ne {to su gla sa li u to li koj me ri za ma le par ti je. [ta je, tu je!„

Do la sci i od la sci TV-no vi nar Pre drag Sa ra pa “iskren” je na laj ni. „Te {ko je pri zna ti da je pe to ok to bar ska Sr bi ja bi la ne e fi ka sna u re for ma ma i da je bi lo i zlo u po tre ba ko je su nas za u sta vi le da le ko od

EU. Ume sto da Sr bi ja do bi je efi ka sno, kom pe tent no i obra zo va no li der stvo, sve se pre tvo ri lo u kuk wa vu {to ne ki od la ze i ne ki do la ze„, za kqu ~u je Sa ra pa na “ Tvi te ru”. „Oni ko ji su re la ti vi zo va li zlo i do bro da bi se bo ga ti li do ve li su do ovo ga. Sve je za bo ra vqe no za po zi ci je po stran ka ma ne kih, ko jih nig de u `i vo tu ni je bi lo. Ne sta do {e svi ve li ki te o re ti ~a ri i ana li ti ~a ri. Sme {no je ko li ko je su je ta i gram zi vost ja ka bo lest„.

Pra vi ~o vek Na “Tvi te ru” se ko men ta ri sa lo i no vo pre dlo è no re {e we za {e fa srp ske di plo ma ti je. Spoq no po li ti~ ki ko men ta tor Ni ko la Jo va no vi} sma tra: „Ivan Mr ki} je naj bo qe re {e we ko je je SNS do sad pred lo ìo, iz u ze tan di plo ma ta i ~o vek. Pu na po dr {ka!„ A LDP-ovac Dan ko Ru ni} “pred la è”: „Na sed ni ci no ve vla de Din ki} da pi ta Mr ki }a gde je lo va s Ki pra„. Sli~ no ka è i Ru ni }e va ne ka da {wa stra na~ ka ko le gi ni ca, dra ma tur {ki wa Bi qa na Sr bqa no vi}. „Pra vi ~o vek na pra vom me stu, tre ba ne ko ko zna ka ko se lo va sme {ta la na Ki par. Biv {i am ba sa dor na Ki pru i ]o si }ev sa vet nik za {e fa di plo ma ti je„.

Nek se pri pre mi… Port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} “raz mi {qa” na laj ni o to me ko bi jo{ mo gao po sta ti deo no ve vla da ju }e ko a li ci je. „Za ha ri je Tr nav ~e vi}, jo{ je dan sta ri de mo kra ta u cr ve no-cr nom ta bo ru. Ide mo da qe… Ra sim i Za ha ri je pre pli va li na dru gu oba lu, ne ka se pri pre me Ran ka Sa vi} i Sa wa Is po-^e ko vi}„, “na ja vqu je” Sta ro vi}.

Po li ti~ ka mo da No vi nar De jan Vu ke li} ima pi ta wa na laj ni i za pred sed ni cu NP-a Ma ju Goj ko vi}: „Po ne sta je vam li de ra. [e ki, To ma, Mla |a, Bo ris... Li sta je sve kra }a. Gde }e te kad na pu sti te Ta di }a?„ Ma ja }e krat ko: „Pri kla wa we SNS-u je u mo di, a ja imam sti la, ni sam mo der na. Ne pri kla wam se ni kom. U opo zi ci ji smo„. U di sku si jue se ukqu ~u je i na pred wak Bo jan Mar ja no vi} i po ru ~u je Ma ji: „Vi ba{ ne }e te da shva ti te. Bi lo ka kvo pri kla wa we SNS-u je do bro, a DS-u je lo {e :-)„

BK se vra }a? Li der PSS-a Bo go qub Ka ri} po vre me no se ogla si na laj ni iz “eg zi la”: „Pla ni ra mo da pra -

vi mo svo ju te le vi zi ju, kre ne mo iz po ~et ka s BK-te le vi zi jom i u ne koj sle de }oj ras po de li fre kven ci ja kon ku ri sa }e mo i mi„, na ja vqu je Ka ri}.

Po vra tak u de ve de se te Ne ka da {wi funk ci o ner ND-a @ar ko Jo ka no vi} ma lo-ma lo pa sta vqa no vu vlast pod lu pu: „53 go di ne je raz li ka iz me |u naj sta ri jeg i naj mla |eg mi ni stra u no voj vla di. Ka kva o~a ra va ju }a ras te gqi vost no ve vla sti!”, “pri me }u je” Jo ka no vi}. Po tom do da je: „A evo i de mo kra te uz vra }a ju uda rac. Sad su ob ja vi li da je Mi }un {ef po sla ni~ kog klu ba. Ba{ kao i 1991. E, to je pra vi po vra tak u de ve de se te!” A no vi nar Mi lan La |e vi} }e: „PUPS do bi ja o{tru kon ku ren ci ju. Mi }un {ef po sla ni~ kog klu ba DS-a!„

^e kaj, bre, To mo! La `ni, “Tvi ter To mi slav Ni ko li}„ po ru ~u je s laj ne: „Ne bi o lo {ki sin na ja vio: ’U bor bi pro tiv ko rup ci je, kre }em od vr ha vla sti’. Zo ve me Ve qa: ^e kaj, To mo, pa ni smo se ta ko do go vo ri li!” S. St.

politika

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

PO ZNA TI MI NI STRI I PO LI TI KA SNS-a i SPS-a U VLA DI SR BI JE KO JA SE O^E KU JE U PE TAK

Da ~i }u po li ci ja, Vu ~i }u od bra na, Mr ki }u di plo ma ti ja Li der na pred wa ka Aleksandar Vu~i} bi }e u no voj vla di Sr bi je pr vi pot pred sed nik za du èn za bez bed nost, bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je i mi ni star od bra ne, a za no vog {e fa di plo ma ti je Sr bi je oda brao je za kan di da ta ka ri jer nog di plo ma tu, biv {eg am ba sa do ra u Ja pa nu i dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu spoq nih po slo va Ivana Mrki}a. Na sed ni ci GO SNS-a odr à noj ju ~e u Cen tru „Sa va” Vu ~i} je ob ja vio i osta la mi ni star ska ime na ko ja }e se, kao deo ka bi ne ta man da ta ra Ivice Da~i}a, na }i pred Skup {ti nom Sr bi je. Milan Ba~evi} pred lo èn za mi ni stra ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Goran Kneèvi} za mi ni stra po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de, Bratislav Petkovi} za mi ni stra kul tu re, {a hist ki wa Alisa Mari} za mi ni star ku spor ta i omla di ne, Zorana Mihajlovi} za mi ni star ku ener ge ti ke, raz vo ja i ì vot ne sre di na i Nikola Selakovi} za mi ni stra prav de i dr àv ne sa mo u pra ve, a od ra ni je je po zna to da je u kvo ti SNS-a kan di dat za mi ni stra gra |e vi ne i ur ba ni zma li der NS-a Velimir Ili}. Vu ~i} je na po me nuo da je u okvi ru kvo te SNS-a i Rasim Qaji}, ko ji }e vo di ti mi ni star stvo spoq ne i unu -

Slavica \uki} Dejanovi}

tra {we tr go vi ne, te le ko mu ni ka ci ja i in for ma ci o nog dru {tva, i na ja vio da }e no va vla da ima ti 18 ili 19 ~la no va i 16 ili 17 re so ra. Po Vu ~i }e vim re ~i ma, re al no je da Sr bi ja u pe tak do bi je no vu Vla du. Kan di da ti SPS-a za u~e {}e u no voj vla di bi }e li der stran ke Ivica Da~i} kao man da tar, i pot pred sed ni ci @arko Obradovi}, Milutin Mrkowi}, Slavica \uki}-Dejanovi} kao mi ni stri, te li der PUPS-a Jovan Krkobabi} kao pot pred sed nik s mi ni star skim port fe qom. Man da tar bu du }e vla de Da ~i} sa op {tio je na ju ~e ra {woj sed ni ci Glav nog od bo ra SPS-a da }e osim we ga, ko ji }e oba vqa ti i funk ci ju mi ni stra unu tra {wih po slo va, Ob ra do vi} vo di ti mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, Mr ko wi} sa o bra }a ja, Sla vi ca \u ki}De ja no vi} zdra vqa, a Kr ko ba bi} ra da i so ci jal ne po li ti ke. Po Da ~i }e vim re ~i ma, SPS }e po sle 12 go di na ima ti pre mi je ra i to, ka ko je pre ci zi rao, ni je po li -

Pro fe si o nal ni di plo ma ta

Ciq vlade bi}e o{tra i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, borba za socijalnu pravdu i prebacivawe tereta te{ke ekonomske krize s le|a gra|ana i najsiroma{nijih slojeva dru{tva (Ivica Da~i}) ti~ ka po be da, ve} `i vot ni is pit – da li ka dro vi SPS-a zna ju da ra de po sao. – To je `i vot ni is pit na ko jem }e nas gra |a ni oce wi va ti. Ka ko bu de gra |a ni ma, bi }e i me ni kao pre mi je ru – re kao je Da ~i}. On se za hva lio ko a li ci o nim part ne ru SNS-u na raz u me va wu da se mi ni star stva ras po re de ne sa mo na osno vu iz bor nog re zul ta ta ve} i da se u rad bu du }e vla de ukqu ~e raz li ~i ti qu di, ko ji ni su stra na~ ki ak tiv ni, ve} su po zna va o ci po sla. – Na{ za da tak je da se u okvi ru ova kve vla de bo ri mo za po li ti~ ke ci qe ve ko ji su pre po zna tqi vi i na li ni ji mo der ne so ci jal de mo kra ti je u sve tu – re kao je Da ~i}, i do dao da je ciq vla de ko ju }e pred vo di ti da de lu je je din stve no. On je na gla sio da ono {to ta vla da bu de ra di la ni ka ko ne sme da se pre tvo ri u po de lu ple na i da se ne do zvo qe nim rad wa ma to pre tvo ri u pri va tan in te res. – Na{ ciq je da vla da de lu je kao tim, bez ob zi ra na stra na~ ke raz li ke – pod vu kao je Da ~i}, i po no vio da }e, iz me |u osta log, ciq vla -

de bi ti o{tra i bes kom pro mi sna bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je, bor ba za so ci jal nu prav du i pre ba ci va we te re ta te {ke eko nom ske kri ze s le |a gra |a na i naj si ro ma {ni jih slo je va dru {tva.

Jovan Krkobabi}

– Isto vre me no, osim za la ga wa za sma wi va we de fi ci ta u bu xe tu i sma wi va we dr `av ne po tro {we, bu du }a vla da }e se te me qi ti na raz vo ju i po qo pri vred nom ra stu i ostva ri va ti dru {tvo so ci jal ne

Kan di dat za {e fa srp ske di plo ma ti je Ivan Mrki} iz ja vio je ju ~e da je spre man da ulo ì sve na po re da tu du `nost oba vqa mak si mal no pro fe si o nal no i ~a sno. On je pod se tio na to da je po nu du na pred wa ka da vo di srp sku di plo ma ti ju do bio kao van stra na~ ka li~ nost. – Po nu da me ni je iz ne na di la, iako mi slim da je bi lo jo{ mno go kva li tet nih kan di da ta – is ta kao je Mr ki}. Ivan Mr ki} je pro fe si o nal ni di plo ma ta i spoq no po li ti~ kim po slo vi ma se ba vi od 1982. go di ne. Od 1992. do 1993. go di ne bio je {ef ka bi ne ta pr vog pred sed ni ka Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je Dobrice ]osi}a. Za tim je ime no van za am ba sa do ra Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je u Ki pru, gde je bio do 1999. go di ne. Po po vrat ku iz Ni ko zi je, ra dio je u Sek to ru za bi la te ra lu u Sa ve znom mi ni star stvu spoq nih po slo va. Od 2001. do 2004. go di ne bio je am ba sa dor u Sa ve znom mi ni star stvu za ino stra ne po slo ve, a za tim Mi ni star stvu ino stra nih po slo va Sr bi je i Cr ne Go re. Od 2004. ra dio je u Gru pi am ba sa do ra za spe ci jal ne i ad hok po slo ve u Mi ni star stvu spoq nih po slo va Sr bi je i Cr ne Go re, a na red ne Ivan Mrki} go di ne ga je Sa vet mi ni sta ra Sr bi je i Cr ne Go re ime no vao za pred sed ni ka Na ci o nal ne ko mi si je za spro vo |e we Kon ven ci je o za bra ni he mij skog oru` ja. Mr ki} je bio am ba sa dor Sr bi je u Ja pa nu od 2006. do 2011. go di ne, ka da je ime no van za dr àv nog se kre ta ra Mi ni star stva spoq nih po slo va. Ro |en je u Be o gra du 30. ma ja 1953. go di ne. Go vo ri en gle ski i fran cu ski. prav de, ona ko ka ko je to de fi ni sa no Usta vom Sr bi je – pod vu kao je Da ~i}, ko ji je jo{ jed nom uka zao na to da }e vla da ko ju }e vo di ti u par la men tu ima ti {i ro ku po dr {ku vi {e od 140 po sla ni ka i pod se tio na to da se, osim osnov ne ko a li ci je, ko ju ~i ne SNS, Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a i URS, skup {tin skoj ve }i ni pri kqu ~io SDPS Rasima Qaji}a, SDA Sulejmana Ugqanina i Po kret „Bo ga ta Sr bi ja” Zaharija Trnav~evi}a. Da ~i} je, ta ko |e, pod se tio na to da je Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a na maj skim iz bo ri ma ostva ri la „iz van re dan re zul tat, go to vo dva pu ta bo qi po gla so vi ma u od no su na 2008. go di nu” jer je za wu gla sa lo vi {e od 560.000 bi ra ~a, a vi {e od dva pu ta po osvo je nim man da ti ma, po {to ta ko a li ci ja sa da u par la men tu ima 44 po sla ni ka, za raz li ku od pret hod nog sa zi va ka da je bro ja la 20. On je za kqu ~io da je u do go vor i ka sni je pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum uvr {}en kqu~ ni ele ment po li ti~ kog de lo va wa so ci ja li sta, a to je za {ti ta dr àv nih i na ci o nal nih in te re sa, put ka EU i ostva ri va we dru {tva so ci jal ne prav de. Vu ~i} je re kao da je pred no vom vla dom ve li ki za da tak da pre u zme

„Vi de }e te ka ko su pqa~ ka li” Vu ~i} je upo zo rio sve mi ni stre iz SNS-a, ali i iz part ner skih stra na ka, na to da ni su pre u ze li vlast „da bi pqa~ ka li ume sto onih ko ji su do da nas to ~i ni li”. – Na funk ci je }e do la zi ti qu di ko ji to mo ra ju da pro me ne. Ako ne ma ju sna ge za to, ne ka ka `u od mah, i ako mi sle da sam ovo sa da is pri ~ao pred ka me ra ma pa }u usko ro za bo ra vi ti, ne tre ba da se iz ne na de ako za me sec-dva i ne ko na{ bu de pro ce su i ran – re kao je Vu ~i}. On je na gla sio da u no voj vla di ne }e bi ti za {ti }e nih ili u su prot nom te vla de ne }e bi ti. – To je va `na po ru ka ko ju mo ra ju da raz u me ju qu di u stran ci, ali i na {i part ne ri. Ili }e bi ti ta ko, ili je bo qe da te vla de ne ma – po ru ~io je li der SNS-a.

– Li~ no i par tij ski vam ga ran tu jem – ne mam ni jed nog taj ku na ko ji bi bio ga zda SNS-a ili moj li~ ni, ni od jed nog taj ku na ne uzi mam me se~ nu apa na `u, kao {to ne ki po li ti ~a ri ra de, ni ko me ni smo du `ni. Ne mi slim da go ni mo taj ku ne za to {to su bo ga ti, ve} mi slim da go ni mo kri mi nal ce – is ta kao je Vu ~i}. On je po seb no uka zao na ne pra vil no sti u jav nim pred u ze }i ma, ko ja su slu `i la za to da stra na~ ki ka dro vi iz wih „isi sa va ju no vac”. – Ne smem ni da go vo rim o to me {ta smo, de li mi~ no, pro na {li u pa pi ri ma iz jav nih pred u ze }a. To {ta su i ka ko pqa~ ka li, vi de }e te za 20 da na – re kao je Vu ~i}, i do dao da je i ko a li ci o nim part ne ri ma re kao da je neo p hod no pro ve ri ti {ta se sve de {a va lo u jav nim pred u ze }i ma, po put „Ga le ni ke”, „Sr bi ja {u ma”...

od go vor nost za na rod u Sr bi ji, ko ji ì vi te {ko i „je dva kr pi kraj s kra jem”. Po we go vim re ~i ma, SNS ne na me ra va da bu de sa mo de kor u vla di, da uzi ma funk ci je i no si „ta {ne i ma {ne” ve} }e se bo ri ti za pro me ne. – Bo ri }e mo se za sve {to smo gra |a ni ma obe }a li u kam pa wi, za po {te nu i uspe {nu Sr bi ju i da stva ri me wa mo u ko re nu. Da }e mo sve od se be da po sle go di nu, dve, tri ili ~e ti ri qu di mo gu da ka ù da im ni je ide al no, ali da vi de sve tlo na kra ju tu ne la. To je za da tak na {e vla de – na gla sio je Vu ~i}. Uz na po me nu da }e bor ba pro tiv ko rup ci je mo ra ti da kre ne od vr ha, ~la no vi ma stran ke Vu ~i} je po ru ~io da }e bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la bi ti im pe ra tiv, a da }e i oni ko ji u wi ho vim re do vi ma bu du osum wi ~e ni za ta kvo ne {to slu ì ti za pri mer da se to ne }e to le ri sa ti. – Na na {im pri me ri ma }e mo da po ka è mo da su svi u Sr bi ji jed na ki i da ni ko ne ma pri vi le gi je jer je na{. Kao {to ne }e mo {ti ti ti dru ge kri mi nal ce, ne }e mo ni one ko ji }e po ku {a ti bi lo {ta da ura de ne za ko ni to pod na {im okri qem – po ru ~io je Vu ~i}. Od ~la no va stran ke on je za tra ìo da vi {e raz mi {qa ju o re zul ta ti ma ko je }e po sti }i ne go o funk ci ja ma, od no sno „da im ne bu du ve li ke o~i, a usta ma la i da ne ku ka ju da su im dru gi sve uze li”. – Sr bi ja, mi ni star stva i pred u ze }a ni su plen, ni na{, ni ni ~i ji. Mo ra mo da raz mi {qa mo o to me {ta mo ra mo da ura di mo i za to sno si mo od go vor nost – re kao je Vu ~i}, do dav {i da }e se SNS bo ri ti za pro fe si o na li za ci ju jav ne upra ve, {to ne zna ~i da pred u ze }a ne }e mo }i da vo di ne ko ko je ~lan stran ke, ali }e sva ka ko mo ra ti da pro |e jav ni kon kurs. On je is ta kao i da je ne ret ko to kom pre go vo ra o for mi ra wu vla de ~uo pi ta we ko me {ta ide, a da je SNS naj ma we in si sti rao na to me, {to je ilu stro vao ~i we ni com da su re so re u vla di nu di li qu di ma iz pro tiv ni~ kih

REKLI SU

Go a ti: Usle di }e ras kol Di rek tor „Tran pa rent no sti Sr bi ja” Vladimir Goati o~e ku je ras kol ko a li ci je SNS-a, SPS-a i URS-a. Iako je kqu~ ni ~o vek no ve vla de li der so ci ja li sta Ivica Da~i}, Go a ti sma tra da je o~i gled no da pre sud nu ulo gu u woj ima li der na pred wa ka, ta ko da }e „Da ~i} bi ti pri nu |en na to da, za qu bav pre mi jer skog po lo à ja, vo di po li ti ku SNS-a, dok to bu de hteo”. Ka da Da ~i }a pro |u en tu zi ja zam i qu bav, naj ve ro vat ni je }e „usle di ti ras kol”, sma tra Go a ti. – To je ne {to {to se go lim okom mo è vi de ti, na dam se i da }e i gra |a ni sve to {to su se do go vo ri li, us pe ti da pre ì ve – sma tra Go a ti. – No va vla da se per so nal no ne raz li ku je u po zi tiv nom smi slu od pro {le, ali je u te òj si tu a ci ji pa joj u pr vih 100 da na pred sto ji vre me „zno ja, pat wi, su za i ve zi va we ka i {a, kao i sma wi va wa so ci jal nih da va wa”.

Stan ko vi}: Za ni mqi vo re {e we

Bla go je vi}: Za slu `u ju {an su

No va vla de }e, po oce ni ana li ti ~a ra Dejana Vuka Stankovi}a, ima ti po li ti~ ki la god ni ju po zi ci ju, u woj }e bi ti i qu di s „po li ti~ kim auto ri te tom”, a wen rad }e umno go me za vi si ti od uskla |i va wa sta vo va we nih ~la no va. Na pred wa ci su, ka ko je do dao, na pra vi li ka drov sku po nu du ko ja pred sta vqa „ba lans iz me |u stra na~ kih qu di ko ji su pr vi put na dr àv nim funk ci ja ma i qu di ko ji ne pri pa da ju stro go SNS-u„. Pred lo è no re {e we za mi ni stra spoq nih po slo va je, sma tra, „za ni mqi vo”, a kan di dat Ivan Mrki} je ne ko o ko me se ni je go vo ri lo u {i roj jav no sti. – Mi slim da }e mu bi ti po treb na Je re mi }e va ener gi ja, ali ve ro vat no i dru ga ~i ja po li ti~ ka po zi ci ja u slo è nim pre go vo ri ma ko ji nas o~e ku ju u re {a va wu ko sov skog pro ble ma i na {eg sta tu sa u evrop skim in te gra ci ja ma – na gla sio je Stan ko vi}.

Pro gram ski di rek tor Ce SIDa Marko Blagojevi} sma tra da se o re zul ta ti ma Da ~i }e vog ka bi ne ta, ko ji za slu ù je {an su, mo è go vo ri ti tek za oko go di nu da na. On sma tra da ni ona stan dard na for ma raz ma tra wa uspe ha vla de u pr vih 100 da na ni je pri me wi va u prak si ko ja, po ju ~e ozva ni ~e nim ime ni ma kan di da ta za ka bi net Ivice Da~i}a, uka zu je na „pot pu no no ve qu de” ko ji }e bi ti na funk ci ji mi ni sta ra pr vi put u po li ti~ koj ka ri je ri. Iako su me |u kan di da ti ma i ne ki od do sa da {wih mi ni stra (iz re do va so ci ja li sta), pro gram ski do rek tor Ce SID-a upo zo ra va na to da ni su iste par ti je u vla di i da su, sa mim tim, od no si dru ga ~i ji. – Tre ba da sa ~e ka mo da vi di mo u ko joj me ri }e na pred wa ci ostva ri ti uti caj na funk ci o ni sa we vla de... Da kle, pre vi {e je ne po zna ni ca u ovom tre nut ku za bi lo ka kvu ozbiq nu prog no zu funk ci o ni sa wa vla de. Za slu ù ju {an su – po ru ~io je Bla go je vi}.

stra na ka i ne stra na~ kim li~ no sti ma. – To je in te res Sr bi je, a on je bio i bi }e va `ni ji od in te re sa stran ke ko ju to li ko mno go vo li mo

Alisa Mari}

Goran Kne`evi}

– re kao je Vu ~i}, ko ji je naj vio da }e no va vla da i}i ka EU jer je to we no stra te {ko opre de qe we, ko je }e, ka ko je na ja vio, bi ti po tvr |e no na Kon gre su stran ke, 29. sep tem bra. Vu ~i} je re kao i da }e vla da po {to va ti qud ska pra va i ga ran to va ti ih svim pri prad ni ci ma na ci o nal nih ma wi na, da }e in si sti ra ti na slo bo di me di ja, ali i na to me da se pod fir mom ra znih slo bo da „ne pro vu ~e kri mi nal, kao u slu ~a ju dnev nog li sta ’Po li ti ka’“. D. Mi li vo je vi}

SDA dao ze le no sve tlo Ugqa ni nu Glav ni od bor Stran ke de mo krat ske ak ci je San xa ka pri hva tio je na ju ~e ra {woj sed ni ci po nu du man da ta ra Ivice Da~i}a da ta stran ka bu de deo par la men tar ne ve }i ne i da do bi je mi ni star stvo bez port fe qa, ko je }e, ka ko su po tvr di li, vo di ti pred sed nik SDA Sulejman Ugqanin. Iz te stran ke je sa op {te no da je osnov ni ciq we nog u~e {}a u no voj vla di in te gra ci ja san xa~ kih Bo {wa ka u sve dr `av ne in sti tu ci je na lo kal nom, re gi o nal nom i re pu bli~ kom ni vou, kao i ubr za ni so ci jal no-eko nom ski raz voj San xa ka i osta lih ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja u Sr bi ji. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu SDA-e, mi ni star stvo bez port fe qa }e vo di ti Kan ce la ri ju za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja. GO SDA-e San xa ka ovla stio je Ugqa ni na da pot pi {e tekst ko a li ci o nog spo ra zu ma, a pred sed ni ka Po li ti~ kog sa ve ta te stran ke Bajrama Omeragi}a da s ko a li ci o- nim part ne ri ma pret hod no usa gla si ko na~ ni tekst tog spo ra zu ma.

ekonomija

ponedeqak23.jul2012.

dnevnik

USE VI ]E NE KA KO PRE GU RA TI SU [U, ALI STO ^AR STVO KAN DA NE ]E

Sto ka ide na kla we, a ce ne u ne be sa? Si tu a ci ja na tr ì {tu hra ne u Sr bi ji i u sve tu ni ka ko ne slu ti na do bro, a pra va eks plo zi ja ce na mo gla bi se de si ti ve} u fe bru a ru ili mar tu na red ne go di ne, i to s ne sa gle di vim po sle di ca ma. – Sta we na svet skom tr ì {tu hra ne sa da je go ra ne go 2008. go di ne ka da smo ima li ve li ku kri zu, a to ne zna ~i ni {ta dru go ne go vi so ke, pa i re kord ne, ce ne ì ta ri ca i uqa ri ca, a na kon to ga i sto ~ar skih pro iz vo da – ka è za „Dnev nik” di rek tor no vo sad ske Pro dukt ne ber ze @ar ko Ga le tin. On na vo di da je je dan re kord ve} obo ren jer je ce na so je do sti gla naj vi {i ni vo u Sr bi ji u isto ri ji pra }e wa ce na te uqa ri ce. So ja je pro {le ne de qe na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du ko {ta la 71 di nar ki lo gram, a sli~ no je i na svet skim ber za ma. U Bu e nos Aj re su se so ja pro {le ne de qe pro da va la za

fan ta sti~ nih 730 do la ra po to ni. Biq na pro iz vod wa }e ne ka ko pre gu ra ti po sle di ce su {e, ali sto ~ar stvo ne }e iz dr `a ti jo{ je dan uda rac, mi {qe wa je pred sed nik Dru {tva agrar nih eko no mi sta Sr bi je Mi la din [e var li}. – U na red noj go di ni u~e {}e sto ~ar stva u ukup noj vred no sti

On je uka zao na to da }e kao re zul tat su {e do }i do po ra sta ce ne so ji ne i sun co kre to ve sa~ me kao kom po nen ti za kon cen tro va nu sto~ nu hra nu za jed no s ku ku ru zom, {to }e do ve sti do sko ka ce na sto~ ne hra ne. – To zna ~i po gor {a we eko nom ske po zi ci je sto ~a ra ko ji je iona ko na ne za vid nom ni vou, ima ju }i u vi du da wi ho va de lat -

Tre ba o~e ki va ti jo{ je dan po koq sto ke, {to }e tre nut no odr à ti ni vo ce na me sa, ali ve} po sle No ve go di ne mo è mo o~e ki va ti in ter vent ni uvoz me sa i pre ra |e vi na od me sa (Mi la din [e var li}) po qo pri vred ne pro iz vod we mo glo bi pa sti na 25 od sto, {to jo{ ni je za be le è no u isto ri ji srp skog agra ra – upo zo rio je [e var li}, pro fe sor na Po qo pri vred nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du.

PRED SED NIK IO VOJ VO \AN SKE BAN KE MA RI NOS VA TIS

nost u~e stvu je s oko 30 od sto u struk tu ri ukup ne vred no sti po qo pri vred ne pro iz vod we – is ta kao je on. [e var li} tvr di da u ovoj go di ni „tre ba o~e ki va ti jo{ je dan po koq sto ke, {to }e tre nut no

mo `da odr `a ti ce ne me sa na pri hva tqi vi jem ni vou za po tro {a ~e, ali ve} po sle No ve go di ne mo `e mo o~e ki va ti in ter vent ni uvoz me sa i pre ra |e vi na od me sa”. Po [e var li }u, „ne }e mo ima ti do voq no da za do vo qi mo sop stve ne po tre be, i po red po ra sta ce na za po tro {a ~e”. On je da qe na gla sio da }e u biq noj pro iz vod wi u Sr bi ji,

osim ku ku ru za ko ji za u zi ma naj ve }e po vr {i ne, po seb no bi ti sma wen rod uqa ri ca. To se, ka ko je na veo [e var li}, pre sve ga od no si na so ju, ko ja je da le ko ose tqi vi ja na su {u ne go {to je to slu ~aj sa sun co kre tom, ali i kod po to we biq ke. – Pri no si so je }e ve ro vat no bi ti sma we ni oko 40 od sto, sun -

DA LI ]E KOD NAS ZA @I VE TI KA ZNE ZA KA [WE WE RA DO VA?

U Sr bi ji sa mo na iv ni pla }a ju pe na le?

Za pri vre du i gra |a ne 160 mi li on a evra Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Voj vo |an ske ban ke Ma ri nos Va tis iz ja vio je ju ~e da su ban kar ske mar `e na kre di te u Sr bi ji vi so ke zbog vi so kih tro {ko va ko je ima ju ban ke, pre sve ga zbog re zer vi ko je na la `u pro pi si Na rod ne ban ke Sr bi je. – Ta ko |e, ce na kre di ta je vi so ka i zbog ri zi ka ko ji ban ke pre u zi ma ju ka da pla si ra ju sred stva – re kao je Va tis u in ter vjuu ma ga zi -

nu „Bi znis”. – Ali, ban ke ipak ne zlo u po tre bqa va ju tu si tu a ci ju. Jer, ka da se upo re de tro {ko vi ko je ban ke ima ju zbog ne na pla }e nih po tra `i va wa, mo `e se po ka za ti da su ban ke na gu bit ku. Po Va ti so vim re ~i ma, Voj vo |an ska ban ka, deo naj ve }e gr~ ke ban ke NBG-gru pe, pla ni ra la je da u to ku 2012. go di ne pla si ra kroz kre di te srp skoj pri vre di i gra |a ni ma oko 160 mi li o na evra. Ka ko je is ta kao, ti me su ostva re ne na ja ve ko je su kra jem pro {le go di ne sti za le iz te ban ke da }e re struk tu ri ra we do ne ti kva li te tan rast po slo va wa, kao i da }e se Voj vo |an ska ban ka stra te {ki vi {e okre nu ti onim kom pa ni ja ma ko je mo gu is pu wa va ti svo je fi nan sij ske oba ve ze, kao i sek to ru ma lih i sred wih pred u ze }a.

Kup ci ma sta no va u na se qu „Ste pa Ste pa no vi}” ~i ja pri mo pre da ja bu de ka sni la bi }e na dok na |e ni tro {ko vi sta na ri ne, a iz vo |a ~i ma na pla }e ni pe na li, na ja vqe no je iz Gra |e vin ske di rek ci je Sr bi je. Ta vest go to vo da je ne spo ji va s na { im pro s to r i m a, (ne)po {to va wem ro ko va iz grad we i (ne)od go vor no {}u za ka {we we ra do va. Ma lo je obje ka ta u Sr bi ji ko ji su iz gra |e ni u ugo vo re nom ro ku, upr kos pret wa ma da }e se za ka {we we pla }a ti pe na li. No vo sad ska gra |e vin ska fir ma „Bu du} nost” bi la je me |u ret kim kom pa ni ja ma ko ja je pre da va la sta no ve na vre me i naj ~e {}e po me sec da na pre ugo vo re nog ro ka, {to je, na `a lost, sve tli ja pro {lost. Ve }i na iz vo |a ~a sta no ve je gra di la go di na ma, mno gi ni su ni za vr {e ni a iz vo |a ~i su ne sta li pa se sa da vo de sud ski spo ro vi jer su pre va re ni kup ci osta li i bez no va ca i bez sta no va. Ni {ta bo qa si tu a ci ja ni je ni u put noj pri vre di. Do sa da {wi mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} osta }e za pam }en po po mi wa wu pre krat kih i ne re al nih ro ko va za iz grad wu, a, ka ko je sam ob ja {wa vao, ta ko je mo rao da ra di jer je to bi la vr sta pri ti ska i na iz vo |a ~e i na in ve -

Ime no va ti kriv ce Azer bej xan ska fir ma ko ja gra di ta ko zva ni Ko ri dor 11 po à li la se na to da ne mo è da po {tu je tem po iz grad we jer ni su re {e ni svi po slo vi oko ot ku pa ze mqi {ta, a ka ù da ima pro ble ma i s ca ri nom, pla }a wem po re za, mo no pol skim po na {a wem pro iz vo |a ~a ce men ta... Pe na le tre ba da pla ti onaj ko je kriv za ka {we we jer na rod mo ra da vra }a ogrom ne pa re ko je su an ga ò va ne za ve li ke pro jek te. Ve ru je mo da }e Gra |e vin ska di rek ci ja Sr bi je kup ci ma sta no va pla ti ti sta na ri nu od kri va ca za ka {we we. sti to re da sva ko ura di svo je. Mi ni star je sva ki ~as obi la zio gra d i l i { ta, ne k a d a bo drio rad ni ke, ne ka da kri ti ko vao, a sve s ci qem da se do bi je bit ka s vre me nom i pro je kat

pri ve de kra ju. Pre tio je i ka zne nim po e ni ma, me |u tim, od to ga ni je bi lo vaj de. Se ti mo se pri me ra iz grad we mo sta pre ko Du na va kod Be { ke. Ra d o v i su to l i k o

ogrom no ka sni li i pro bi li sva ko pro du è we pro du è nog ro ka da su u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru u jed nom tre nut ku po sta vi li pi ta we pe na la zbog odu go vla ~e wa po sla. A ra di lo se o pro jek tu ko ji je bio slo ` e n i j i ne g o {to su iza bra ni iz vo |a ~i o~e ki va li pa su mo ra li da tra è vr hun sku pro jek tant sku ku }u ko ja }e ume ti da se no si s ve li kom }u dqi vom re kom i kli zi {tem ko je je tre ba lo sa ni ra ti pre grad we. I {ta se na kra ju de si lo? Ume sto pe na la, iz vo |a~ je na {ao sto ti nu raz lo ga ne sa mo da ne pla ti od {te tu zbog ka {we wa ne go da is po sta vi ra ~un za ra do ve tri pu ta ve }i od ugo vo re nog, o ~e mu jo{ uvek ni je po stig nu ta sa gla snost, a pi ta we je i da li ho }e. Mo gu }e je da sve za vr {i na me |u na rod nom su du, ba{ kao i pro pa la kon c e s i j a Hor g o{–Po ` e g a, jer se ra di o istom igra ~u ko ji ni je po {to vao pot pi sa ni ugo vor, ka snio s ra do vi ma za to {to ni je mo gao obez be di ti ga ran ci je, a on da na kra ju ba la de tu ìo Sr bi ju me |u na rod nom su du, pa u jed nom tre nut ku na je zde ten de ra u na {oj ze mqi za mr znuo tu `bu da bi do bio no ve po slo ve, {to se i de si lo. Si tu a ci ja ni je ni {ta bo qa ni da nas. R. Da u to vi}

co kre ta oko 20 od sto, i to }e se od ra zi ti ne sa mo kroz sma we we pri no sa i obi ma pro iz vod we ne go i prak ti~ no ni ìm kva li te tom pro iz vo da, a zna mo da su to pro iz vo di eks tra i pr ve kla se, ko ji su, po pra vi lu, na me we ni iz vo zu – re kao je pro fe sor. [e var li} je do dao da kod pro iz vod we uqa ri ca, sun co kre ta i so je, osim sma we wa pri no sa, tre ba o~e ki va ti i po ve }a we tro {ko va pre ra de tih kul tu ra jer }e ste pen ko ri {}e wa ras po lo ì vih ka pa ci te ta bi ti zna ~aj no ma wi, a ti me i fik sni tro {ko vi po je di ni ci pre ra |e nih pro iz vo da, pre sve ga uqa, da le ko ve }i. [e var li} je na po me nuo i da ce ne po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da ne }e za vi si ti sa mo od tro {ko va do ma }ih i uvo znih pro iz vo da ve} i od po tra `we na svet skom tr ì {tu i od no sa kur sa evra i di na ra. E. Dn.

AGEN CI JA ZA ENER GE TI KU PRO PI SA LA PRA VI LA

Sti `u pro dav ci stru je i ga sa

Agen ci ja za ener ge ti ku Re pu bli k e Sr b i j e pri p re mi l a je pred l og pra vi l a o pro me n i snab de va ~a elek tri~ nom ener gi jom i pri rod nim ga som i upu ti la ga na jav ne kon sul ta ci je. Pra vi li ma se us po sta vqa jed no s tav n a, efi k a s na i za sve kup c e bes p lat n a pro c e du r a pro me ne snab de va ~a elek tri~ nom ener gi jom, od no sno pri rod nim ga som. Ta pra vi la ura |e na su u skla du sa Za ko nom o ener ge ti ci i oba ve za ma na {e ze mqe u toj obla sti, pre u ze te pot pi si va wem Ugo vo ra o osni va w u ener g et s ke za j ed n i c e, ima ju }i u vi du do bru prak su ze ma qa Evrop ske uni je u ko ji ma funk ci o ni {e tr ì {te ener gi je. Svi kup ci elek tri~ ne ener gi je i pri rod nog ga sa u Sr bi ji, osim do ma } in s ta va, i da n as ima ju pra vo da me wa ju, od no sno bi ra ju snab de va ~a na slo bod nom tr ì {tu. Za ko nom je od re |e no da kup ci elek tri~ ne ener gi je i pri rod nog ga sa pri kqu ~e ni na pre no s nu mre ` u, od n o s no tran sport ni si stem, od 1. ja nu a ra 2013. go di ne ne }e ima ti pra vo na jav no snab de va we, od no sno snab de va we po re gu li sa nim ce na ma, i da do ta da mo ra ju da iza be ru snab de va ~a na slo bod nom tr ì {tu. U istom po lo à ju bi }e i osta li kup ci elek tri~ ne ener gi je od ja nu a ra 2014. go di ne, a kup ci pri rod nog ga sa od ja nu a ra 2015. go di ne, iz u zev do ma }in sta va. Od ja nu a ra 2015. go di ne do ma }in stva }e ima ti pra vo da me w a j u snab de va ~ a, ali }e mo }i, uko li ko è le, da osta nu u re ì mu jav nog snab de va wa po re gu li sa nim ce na ma. D. Ml.

Let wa le tar gi ja na ber zi KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

114,8724

117,2167

119,9127

114,5207

Australija

dolar

97,4899

99,4795

101,7675

97,1915

Kanada

dolar

92,9689

94,8662

97,0481

92,6843

Danska

kruna

15,4375

15,7526

16,1149

15,3903

Norve{ka

kruna

15,4552

15,7706

16,1333

15,4079

[vedska

kruna

13,5031

13,7787

14,0956

13,4618

[vajcarska

franak

95,6313

97,5830

99,8274

95,3386

V. Britanija

funta

147,1780

150,1816

153,6358

146,7274

SAD

dolar

93,7122

95,6247

97,8241

93,4253

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 7. 2012. godine

Po sle ~e ti ri sed mi ce la ga nih do bi ta ka, do ma }e tr ì {te ak ci ja je za be le ì lo bla gi mi nus me re no in dek som Be leks 15, u pot pu no sti od sli kav {i let wu le tar gi ju ko ja je ot po ~e la i pre zva ni~ nog po ~et ka tvog go di {weg do ba. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 3,9 mi li o na evra, u ve li koj me ri za hva qu ju }i tr go va wu sa mo dve ma har ti ja ma. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 iz gu bio je na vred no sti 0,7 od sto, spu stiv {i se na ni vo od 434,3 po e na. Ta kor pa naj zna ~aj ni jih emi te na ta na Be o grad skoj ber zi be le ì pad vred no sti od po ~et ka go di ne od ne pu nih 13 pro ce na ta. Naj pro me tov ni ja har ti ja na tr ì {tu bio je be ~ej ski „So ja pro tein”, ko ji je za be le ìo

pro met od 210,7 mi li o na di na ra, i to u naj ve }oj me ri za hva qu ju }i tr go va wu na po ~et ku ne de qe ka -

da je vla sni ka pro me ni lo 2,7 od sto ak ci ja tog naj ve }eg re gi o nal nog pre ra |i va ~a so je. U dru -

goj po lo vi ni sed mi ce re gi stro van je sla bi ji pro met u tr go va wu tom ak ci jom pa se s 530 di na ra ce na na kra ju ne de qe spu sti la na 518. Upr kos toj ne ga tiv noj ko rek ci ji, „So ja pro tein” je na ne deq nom ni vou do bio na vred no sti go to vo {est pro ce na ta. Tra di ci o nal no naj pro me tov ni ja Naft na in du stri ja Sr bi je pro te kle sed mi ce je za be le `i la je dan od naj lo {i jih ne deq nih pro me ta, ~e mu je u ve li koj me ri ku mo vao ni zak ni vo in ve sti ci o ne ak tiv nost u dru goj po lo vi ni ne de qe. NIS je u sed mi ci iz gu bio na vred no sti tri pro cen ta uz ne ve li ki pro met na kon {to je u pr voj po lo vi ni me se ca be le `io kon ti nu i ra ni uz la zni trend ko ji je re zul ti rao ra stom pre ko ni voa od 630 di na ra.

ekOnOMiJA

dnevnik MA TI JAS [E FER

Po treb na fer utak mi ca [ef Eko nom skog ode qe wa Kan ce la ri je u Ber li nu Fon da ci je „Kon rad Ade na u er” Ma t i j as [e f er iz ja vio je da bi je dan od naj va `ni jih za da ta ka sva ke dr à ve u obla sti eko no mi je tre ba lo da bu de stva ra we okru è wa u ko me pri vre da mo è da se raz vi ja, a kom pa ni je ra de na raz vi ja wu no vih pro iz vo da.

Ta ko |e, dr à va bi tre ba lo da stvo ri ta kvo okru è we u ko me }e se ce ne for mi ra ti na osno vu fer tak mi ~e wa, od no sno kon ku ren ci je, is ta kao je [e fer u iz ja vi Ta njug u. Pre ma [e fe ru, pred u zet ni ci tre ba da bu du u sta wu da se oslo ne na sred wo ro~ nu i du go ro~ nu per spek ti vu, ko ja }e im omo gu }i ti da in ve sti ra ju i na taj na ~in da, ko rak po ko rak, po boq {a ju eko nom sku si tu a ci ju ka ko u Sr bi ji, ta ko i u {i rem re gi o nu. Po vo dom di le me da li dr à ve u vre me kri ze tre ba da {te de ili pod sti ~u po tro {wu, [e fer je na veo da, uko li ko se po sma tra isto ri jat Sa ve zne re pu bli ke Ne ma~ ke, dr à va je pr vih go di na, pre sve ga, po ku {a la da oja ~a pri vred nu in fra struk tu ru, da vi {e in ve sti ra, a ma we da sta vqa na ras po la ga we nov ~a na sred stva za so ci jal ne si ste me.

STO PA NE ZA PO SLE NO STI U PO KRA JI NI PRE MA [I LA 27 PRO CE NA TA

Naj vi {e rad nih me sta osta lo u NIS-u, „Mer ka toru”, „Elek tro voj vo di ni”... Prema istra`ivawu Republi~kog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Vojvodini je lane iznosila 27,2 odsto, {to je vi{e nego u drugim delovima Srbije. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da tek petnaestak vojvo|anskih kompanija zapo{qava preko 1.000 radnika. Anketa nacionalnog statisti~kog zavoda pokazala je da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu 2012. iznosila je 25,5 odsto, {to je za 3,3 odsto vi{e nego u istom mesecu pro {le go di ne. U be o grad skom regionu je stopa nezaposlenosti bila 22,7 odsto, u Vojvodini 27,2 odsto, u regionu [umadije i zapadne Srbije 24,9 odsto, a u statisti~kom regionu ju`ne i isto~ne Srbije 26,9 procenata. Od ne{to mawe od dva milio na sta nov ni ka Voj vo di ne, stalan posao je na kraju 2011. godine imalo wih oko 460.000, {to je za oko dva i po odsto mawe nego u 2010. Ove podatke poku{ao je da donekle ospori pokrajinski sekretar za privredu i zapo{qavawe Mi ro slav Va sin, oceniv{i da metod kojim se do tog podatka do{lo nije najprecizniji i da vojvo|anska privredna stvarnost nije ba{ tako crna. Kako bilo, ~iwenica je da u pokrajini nema mnogo velikih poslodavaca - tek ne{to vi{e od wih desetak zapo{qava vi{e od hiqadu radnika. To, me|utim, i ne mora biti nedostatak: zahvaquju}i toj ~iwenici gradovi u Vojvodini izbegli su tranziciono-socijalne lomove kakve su imali, na primer, Kragujevac, Bor ili u posledwe vreme Smederevo gde nakon odlaska „US stila” oko

Najve}i poslodavac u Vojvodini je NIS, koji zapo{qava 9.650 radnika, sledi „Merkator - S”, sa 4.093 radnika, zatim „Elektrovojvodina” s 2.487 zaposlenih, Vojvo|anska banka s 2.095 radnika i tu se zavr{ava lista vojvo|anskih kompanija koje hrane vi{e od dve hiqade porodica 5.000 radnika strepi za svoju budu}nost. Najve}i poslodavac u Vojvodini je, naravno, Naftna industrija Srbije, kompanija koja je i po svim drugim pokazateqima najve}a u Vojvodini i ce loj Sr bi ji. I na kon dra sti~nog smawewa broja zaposlenih tokom posledwih godina nakon prodaje ruskom „Gaspromu”, NIS i daqe zapo-

I STRAN CI PRE PO ZNA JU KVA LI TET NA [IH PRO IZ VO DA

Ma~ ko va vi na pu tu ju u Ame ri ku Izvoz vina doma}ih proizvo|a~a bez obzira o kojoj koli~ini je re~, predstavqa veli ki uspeh na {e vi nar ske produkcije. To potvr|uje i Sa-

ponedeqak23.jul2012.

klasa - kaè Joji}. - To zna~i da su uvoznici, u na{im vinima uo~ili kvalitet koji moè da zadovoqi jako izbirqivo trì{te Amerike i jo{ neka

prilika da dokaèmo da smo mo `da sti ca jem ne sre te nih okolnosti skrajnuti na margine, ali mi ni slu~ajno nismo mar gi nal ni po pi ta wu kli me,a evo ni kada je re~ o znawu. Prema Joji}evim re~ima, do izvoza u Ameriku do{lo je tako {to su na degustaciji u februaru ove godine u Beogradu u organizaciji Udruèwa somelijea, a u saradwi sa ameri~kim uvoznikom, wegova vina pro{la prvi test, a potom i u Americi. Procedura za uvoz vina u tu zemqu prvi put, je kako kaè, komplikovana, ali i to je na kraju okon~ano i ugovori potpisani. Portugizer nije prvo vino Vi na ri je „Ma~ kov po drum” koje se izvozi. Pre godinu dana „kamerlo”, kupaà kaberne soviwona i merloa po~ela je da putuje u Singapur i Joji} upravo o~ekuje potvrdu nove poruxbine. - Ovih dana {aqemo uzorke {ar do nea, so vi won bla na i Fo to: M. Ber ~ek merloa u Hongkong, mada je va Jo ji}, vla snik vi na ri je druga. Ovo je dobar posao i kupac ve} kod nas probao vi„Ma~ kov po drum” iz Iri ga, finasijski }e nam mnogo zna- na. Nakon toga ide prva koli~iji portugizer krajem jula ~iti, ali mi kao ~oveku zna~i ~ina uzoraka od 500 boca za ili najkasnije po~etkom avgu- jo{ vi{e to {to je ovo dokaz restorane. Ako tih 500 boca sta, treba da stigne dobije „zeleno svedo restorana u Ametlo”, on da put Ovih dana se {aqu uzorci {ardonea, rici. Re~ je o 1.000 Hongkonga ide konbo ca ko je }e pi ti tej ner od 18.000 soviwon blana i merloa u Hongkong, qubiteqi vina u sefla {a. Ima mo i mada je kupac ve} kod nas probao vina dam sa ve znih ame naruxbinu iz Bel(Sa va Jo ji}) ri~kih dràva. gi je za 500 bo ca - Nisu to neke {ardonea, soviwon zna~ajnije koli~ine sa stano- da smo proizveli vino koje blana, „inkognita” ili rajnvi{ta zarade, ali to je iznad moè da se prodaje i van na- skog rizlinga i traminca, kosvega potvrda da smo napravi- {eg sokaka. Veliko je to pri- ji treba da krenu krajem avguli kvalitetno vino za ciqnu znawe celom trudu i radu svih sta kao probna koli~in - kaè grupu na koju mi i ovde u Srbi- qudi u vinariji , ali i pri- Joji}. ji ra~unamo, a to je sredwa znawe srpskom vinu. To je Z. Ml.

{qava ubedqivo najve}i broj radnika od svih preduze}a registrovanih na teritoriji pokrajine - wih 9.650. Na drugom me stu na la zi se tr go vin ski lanac „Merkator - S”, sa 4.093 rad ni ka pre ma po da ci ma Agencije za privredne registre, ali treba napomenuti da ova kom pa ni ja, ba{ kao i NIS, ne zapo{qava sve svoje zaposlene samo na teritoriji

Vojvodine, ve} u ~itavoj zemqi. Na tre}em mestu najve}ih poslodavaca u pokrajini se nalazi Elektrovojvodina sa 2.487 zaposlenih, a na ~etvrtom Voj vo |an ska ban ka sa 2.095 radnika i tu se zavr{ava lista vojvo|anskih kompanija koje hrane vi{e od dve hiqade porodica. U pan~eva~koj „Petrohemiji” zaposleno je 1.788 qudi, u vrbaskom „Karneksu” 1.761, u „Hemofarmu” u Vr{cu 1.741, u DDOR-u „Novi Sad” 1.684, dok u „Voj vo di na {u ma ma” u Pe trovaradinu ima 1.563 radnika, a u PIK-u „Be~ej” u ste~aju 1.525 zaposlenih. Slede dve novosadske kompanije „ro|ene” u privatnom vlasni{tvu: mesna industrija „Matijevi}” sa 1.476 i maloprodajni lanac „Univereksport” sa 1.282 radnika. Listu vojvo|anskih kompanija koje upo{qavaju vi{e od hiqadu radnika zavr{avaju „Srbijagas” sa 1.123 i „Agro`iv” iz @iti{ta sa 1.095 radnika. Na spisku preduze}a koje zapo{qavaju od nekoliko stotina do hiqadu radnika nalaze se Erste i OTP banka, „Vode Vojvodine, „Tarket - Sintelon”, „Su no ko„, „Pa non ske elek tra ne„, „So ja pro tein”, „Dijamant„, „Apatinska pivara”, „Karslberg„, „MSK Kikin da”, „Se ver„ Su bo ti ca, „Novkabel, „FKL” Temerin, obe kikindske livnice. Kakve su {anse da sve ove kompanije u narednom period pove}aju broj zaposlenih te{ko je re}i, jer nije malo onih koji tvrde da su mnogo ve}e {anse da radna mesta budu zatvarana umesto da se otvaraju nova. V. ^vor kov

PO RE SKA UPRA VA

Po me ri ti rok pla }a wa PDV-a Di rek tor Po re ske upra ve (PU) Srbije Dra gu tin Ra do sa vqe v i} pred lo ìo je da se preduzetnicima iza|e u susret tako {to }e se pla}awe poreza na dodatu vrednost (PDV) pomeriti sa 10. na 20. dan u mesecu, i to u naredno pola godine. Direktor Radosavqevi} je u intervjuu Tanjuga u rekao kako smatra da bi na taj na~in privrednici bili rastere}eni, a dràva ne bi ostala uskra}ena za prihode, {to se moè dogoditi ukoliko bi PDV bio napla}ivan posle prodaje, a ne na fakturisanu (obra~unatu) robu. “Mese~ni prihod od PDV-a je izme|u 35 i 38 milijardi dinara i on je najzna~ajniji u buxetu Srbije. Ukoliko bi se i{lo sa merom da se PDV napla}uje po namirenoj fakturi, stvorio bi se jaz u buxetu za nekih 100 do 120 milijardi dinara”, mi{qewa je Radosavqevi}. Radosavqevi} je upozorio da su u Srbiji rokovi pla}awa robe u proseku oko ~etiri meseca, a u nekim slu~ajevima i duè, {to zna~i da bi se na prihod od tog poreza ~ekalo isto toliko meseci, „a Srbija to sebi ne bi mogla da dozvoli”.

ZA PO KRE TA WE PRI VRE DE TRE BA 25 MI LI JAR DI EVRA

Pa re ~u ~e u dr àv noj imo vi ni Strani investitori ozbiqno zainteresovani za dràvnu imovinu bi mogli da obezbede najmawe 25 milijardi evra neophodnih za pokretawe srpske privrede, {to bi dràvi omogu}ilo da izbegne nova zaduìvawa u inostranstvu, rekao je sekretar Odbora za gradevinarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Go ran Ro di}. Sekretar Rodi} je za Tanjug kazao kako je vrednost dràvne imovine procewena na oko 182 milijarde evra i za oko 30 odsto te imovine ve}e sada postoje ozbiqno zainteresovani strani investitori. Pomenuti deo dràvne imovine bio bi delom ponu|en kroz prodaju, koncesije, zakup ili aktivirawe potencijalnih proizvodnih pogona, najpre u poqoprivredi i u

industrijska postrojewa i druge nekretnine, a me|u pomenutim postoje veoma interesantne i atraktivne lokacija za koje su zainteresovani investitori iz raznih zemaqa.

Oprez pri pro da ji Konsultant za strana ulagawa Milan Kova~evi} je mi{qewa da je u Srbiji ve}ina dràvne imovine koja podrazumeva kapital u preduze}ima, rasprodata, a da ne postoji dobra evidencija nepokretnosti koje su u vlasni{tvu dràve. Prema Kova~evi}u, imovina moè donositi prihod i neke nepokretnosti Srbija bi mogla ili dati u zakup ili prodati. „Ono {to zabriwava jeste da se pomiwe prodaja Elektroprivrede (Srbije) i Telekoma (Srbija) i tu treba biti jako pa`qiv. Ukoliko i to prodamo, onda smo sve prodali {to vredi, i to jednokratno”, upozorio je Kova~evi}. te{koj industriji. Rodi} smatra da nova vlada treba pre svega da popi{e svu imovinu i sve {to je interesantno za strane investitore - stavi u funkciju privrede, odnosno da pokrene deo proizvodwe, tako {to }e obezbediti sredstva koja bi mogla da se plasiraju u izvozno orjentisane industrijske grane. Rodi} je u te dràvne nekretnine ubrojao {ume, livade, kasarne,

„Jedan investitor je bio zainteresovan za kupovinu oko 5.000 hektara dr`avnog zemqi{ta, gde bi pravio i prera|ivao krompir za ‘Mekdolands restorane’. Ta investicija nije realizovana, {to ne zna~i da ne mo`e. Zna~i, potencijali postoje”, preneo je Rodi}. Rodi} je daqe naveo kako je „jedna velika grupacija francuskih investitora bila zainteresovana za potez In|ija-Sur~in-

Batajnica, gde je jo{ uvek mogu}a realizacija takozvanih intermodalnih terminala - kombinacija vazdu{nog, èlezni~kog i re~nog saobra}aja i te se investicije mere milijardama evra”. Obja{wavaju}i razloge zainteresovanosti francuskih investitora za tu lokaciju, Rodi} je rekao da je Beograd interesantan zbog povoqnog geografskog poloàja, „a s druge strane, velika zagu{enost neba nad Evropom i vulkani koji su zbog erupcije nedavno ometali letove nad Starim kontinentom, upozorili su ih da im treba takav jedan terminal, a ovde u Srbiji je najboqa lokacija.” Na potezu In|ija-Sur~in-Batajnica nalazi se dobar deo dràvne imovine i trebalo bi dodatno uposliti batajni~ki i sur~inski aerodrom, , objasnio je Rodi}. „To su sve potencijali koji mogu da imaju veliki zna~aj kako za pokretawe lokalne privrede na tim podru~jima, a ukoliko budu izdati ili prodati, deo sredstava treba usmeriti u veoma povoqne kredite za deo industrije koji je izvozno orijentisan, a u ovom momentu nema para”, predo~io je stru~wak PKS.

dRU[TvO

ponedeqak23.jul2012.

KA ME NI^ KI IN STI TUT ZA ON KO LO GI JU PLA ]A ZBOG DIS KRI MI NA CI JE

Ka `we ni dok tor i in sti tu ci ja In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne pra vo sna `no je oba ve zan da za jed no s dok to rom M. E. ko le gi ni ci V. K. zbog dis kri mi na ci je na ra du is pla te 400.000 di na ra sa za te znim ka ma ta ma i 200.000 di na ra za par ni~ ne tro {ko ve. Ape la ci o ni sud u No vom Sa du na lo ìo je da In sti tut i dok tor so li dar no na dok na de ne ma te ri jal nu {te tu V. K. zbog du {ev nih bo lo va, po vre de pra va li~ no sti i ~a sti i ugle da, ko je je tr pe la oko dve go di ne ra de }i na In sti tu tu, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Istom pre su dom, Ape la ci o ni sud je pre i na ~io od lu ku Osnov nog su da u No vom Sa du ko jom je de li mi~ no bi la usvo je na pro tiv tu `ba In sti tu ta i uki nuo deo pre su de ko jom je V. K. bi la oba ve za na da In si stu tu vra ti no vac ko ji je u wu ulo ìo na ime usa vr {a va wa – oko mi lion di na ra, kao i da pla ti par ni~ ne tro {ko ve od 208.000 di na ra. U to ku pr vo ste pe nog po stup ka pra vil no je utvr |e no da su se tu è ni dis kri mi na tor ski po na -

{a li pre ma V. K. u od no su na uslo ve ra da i pra va iz rad nog od no sa jer ju je M. E. oma lo va à vao ne pri me re nim i ne do zvo qe nim po na {a wem u rad noj sre di ni, ~i me joj je po vre dio pra vo li~ no sti, ugled i ~ast. In sti tut je ta ko |e od go vo ran za {te tu ko ju je V. K. pre tr pe la u ve zi s ra dom na In sti tu tu jer je ig no ri sao we ne pri tu `be na ne pri me re no i ne do zvo qe no po na {a we M. E, na vo di se u od lu ci. Ta kvo wi ho vo po na {a we uti ca lo je da V. K. pod ne se zah tev za spo ra zum ni pre kid rad nog od no sa, ko ji ni je pri hva }en. Ape la ci o ni sud u No vom Sa du sma tra da je upra vo kri vi com tu è nih V. K. do ve de na u si tu a ci ju da vi {e ne mo è da ra di u okru è wu u ko jem je bi la iz lo è na dis kri mi na tor skom po na {a wu tu è nih i da zbog to ga ni je du `na In sti tu tu da vra ti iz no se is pla }e ne za we ne post di plom ske i dok tor ske stu di je i stru~ no usa vr {a va we.

ZA [TIT NI KU GRA \A NA DA NAS IS TI ^E MAN DAT

Iz bor no vog om bud sma na {to pre Za {tit ni ku gra |a na Sa {i Jan ko vi }u man dat is ti ~e da nas, a vr {i lac du `no sti om bud sma na do iz bo ra no vog bi }e we gov do sa da {wi za me nik Mi lo{ Jan ko vi}. Sa {a Jan ko vi} je ra ni je Ta nju gu re kao da o~e ku je da Skup {ti na Sr bi je u naj kra }em mo gu }em ro ku iza be re om bud sma na ko ji }e u pu nom ka pa ci te tu oba vqa ti tu du `nost i da je naj zna ~aj ni je da na to me sto bu de iza bra na naj kva li tet ni ja i naj stru~ ni ja oso ba. On je upo zo rio na to da vr {i lac du `no sti za {tit ni ka gra |a na, ipak ni je za {tit nik gra |a na i da ni je naj bit ni je ko }e bi ti iza bran, ime nom i pre zi me nom, ve} da ta oso ba za i sta bu de ono naj bo -

qe {to u Sr bi ji mo `e da se na |e za ta kav po sao. – Vr {i lac du `no sti za {tit ni ka gra |a na, ipak ni je za {tit nik gra |a na, ali }e po sto ja ti da bi pri tu `be gra |a na ko je se de se u pre la znom pe ri o du, a od no se se na po vre du wi ho vih pra va zbog ne za ka ni tog i ne pra vil nog ra da or ga na vla sti, ipak bi le re {a va ne, a ne da se ~e ka na iz bor om bud sma na – re kao je Jan ko vi}. On je na ja vio da }e stru~ na slu `ba za {tit ni ka gra |a na i vr {i lac du `no sti na tom po slu, ali i jo{ dva za me ni ka, ra di ti pu nim ka pa ci te tom da bi gra |a ni {to ma we ose ti li da for mal no za {tit ni ka gra |a na ne ma.

Rad ni ci „[u ma di ja DES-ad u te {kom sta wu Sed mo ri ca rad ni ka s in va li di te tom kra gu je va~ kog pred u ze }a „[u ma di ja DES”, ko ji su tri na e sti dan u {traj ku gla |u, u te {kom su psi hi~ kom i fi zi~ kom sta wu. – Oni su svi za bol ni~ ko le ~e we jer je re~ o hr o ni~ nim bo le sni ci ma i oso ba ma s in va li di te tom ~i je je zdrav stve no sta we po gor {a no usled {traj ka gla |u – re kla je so ci jal na rad ni ca u tom pred u ze }u Mil ka Mi lo va no vi}, i po no vi la da je wi hov je di ni uslov da pre ki nu gla do va we da im se is pla ti osam mi ni mal nih za ra da ko je im pred u ze }e du gu je. Ona je is ta kla da je „dvo ji ci rad ni ka to kom no }i bi lo lo {e jer su ima li pr o ble ma s bo lo vi ma u `e lu cu, gla vo bo qom i po vi {e nim krv nim pri ti skom”. Rad ni ci s in va li di te tom {traj ku ju u ho lu Uprav ne zgra de, gde su od pr vog da na po sta vi li du {e ke na ko ji ma spa va ju. Pred u ze }e „[u ma di ja DES” je u re struk tu ri ra wu i pr o iz vo di me tal nu ga lan te ri ju. U ovoj go di ni sklo pi li su sve ga dva po sla u Kra gu jev cu, a zbog br oj nih pr o ble ma u pred u ze }u ne dav no je ime no van no vi di rek tor.

NE ZA PAM ]EN IN CI DENT U KUL TUR NOM CEN TRU ZRE WA NI NA

Na pad nut ki kind ski kwi `ev nik Ne za pam }en in ci dent do go dio se u no }i iz me |u pet ka i su bo te u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na, ka da su fi zi~ ki na pad nu ti po zna ti kwi `ev nik iz Ki kin de i di rek tor Kul tur nog cen tra u tom gra du Sr |an V. Te {in, kao i sni ma teq VK-te le vi zi je Kri sti jan Tot. Na wih je, to kom pro mo ci je kwi ge Vla di sla va Vu ji na o isto ri ji ki kind skog ro ken ro la “Ma li krug”, upri li ~e noj u ma loj sa li zre wa nin skog Kul tur nog cen tra, na sr nuo je dan mu {ka rac, ali po za di na tog ne mi log do ga |a ja jo{ ni je po zna ta. Ka ko je sa op {te no iz VK-te le vi zi je, je dan me {ta nin Ki kin de je pr vo ver bal no vre |ao Vu ji na i Te {i na, ko ji ni su re a go va li na we go ve pro vo ka ci je. Na kon pro mo ci je kwi ge i kon cer ta ne ko li ko ki kind skih autor skih ben do va, na pa da~ je pri {ao Te {i nu i bez po vo da ga uda rio otvo re nom {a kom u li ce, a po tom je uda rio i sni ma te qa VK-te le vi zi je Kri sti ja na To ta, ko ji je stao u Te {i no vu od bra nu. Na sli nik je po tom vre |ao i vo -

di te qa VK-ra di ja Dar ka @iv ko vi }a. Ve }i in ci dent je spre ~en ti me {to je pu bli ka re a go va la i za dr à la na pa da ~a. Sr |an V. Te {in je ~i tav slu ~aj u su bo tu uju tro pri ja vio po li ci ji, ali se Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu za sa da ni je ogla {a va la tim po vo dom. Te {in je upu }en na le kar ski pre gled i tre nut no je na bo lo va wu. Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne (NDNV) naj o {tri je je osu di lo na pad na ki kind skog kwi èv ni ka, zah te va ju }i od or ga na go we wa da pri ve du na pa da ~a i pod ne su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv we ga. „Tra ì mo i da pra vo sud ni or ga ni na od go va ra ju }i na ~in sank ci o ni {u ovaj na pad, ko ji pred sta vqa i na pad na slo bo du go vo ra. Sa mo na taj na ~in nad le `ni or ga ni }e po sla ti ja san sig nal da ne }e to le ri sa ti na si qe pre ma me dij skim i kul tur nim rad ni ci ma. U su prot nom, se zo na lo va na ne is to mi {qe ni ke osta }e, kao i do sa da, otvo re na”, na vo di se u sa op {te wu NDNV-a, i zah te va od nad le `nih

kon cer ti i tri bi ne. Fi zi~ kog na si qa ni je bi lo ~ak ni ka da su, u okvi ru ak ci je pro tiv ho mo fo bi je, pri ka zi va ni fil mo vi s gej-te ma ti kom, iako ta kvi do ga |a ji u dru gim gra do vi ma u Sr bi ji pred sta vqa ju po vod za di vqa we de sni ~ar skih i neo fa {i sti~ kih or ga ni za ci ja. @. Ba la ban

Ove ra kwi ì ce ne re {a va pro ble me U apo te ka ma sve ~e {}e ne ma po je di nih le ko va, pred stav ni ci fa ma ce ut skih ku }a upor ni su u zah te vi ma da se odo bri po sku pqe we uvo znih me dik me na ta ina ~e mo è do }i do wi ho ve ne sta {i ce, u bol ni ca ma {i rom ze mqe od pa ci je na ta se vr lo ~e sto tra ì da ku pe ne ki lek, a u po ro di li {ti ma od trud ni ca da do ne su niz stva ri za wih i be bu a spi sak se pro te è na dve stra ne pa pi ra, s vre me na na vre me po ja vqu je se ne sta {i ca ugrad nog me di cin skog ma te ri ja la... Iako nad le `ni tvr de da zdrav stve ni si stem funk ci o ni {e bez za sto ja, sve ~e {}e se mo è ~u ti za bri nu tost i zdrav stve nih rad ni ka i pa ci je na ta o to me {ta nas ~e ka u na red nom pe ri o du jer je ja sno da je pa ra u zdrav stve noj ka si ne do voq no da se pod mi re sve po tre be zdrav stve nog si ste ma. Da za bri nu tost ni je ne re al na go vo re i kon kret ni po da ci. Ka sa zdravstvnog osi gu ra wa tre nut no je lak {a oko mi li jar du evra zbog du go va wa po slo da va ca na ime do pri no sa. O ko li koj svo ti se ra di go vo ri po da tak da ma wak u ka si iz no si go vo to po lo vi nu go di {weg bu xe ta Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Da je upla }en, taj iz nos bi na mi rio go di -

Buyet RFZO-a za ovu godinu iznosi 205 milijardi dinara, od ~ega }e polovina biti ispla}ena za plate zaposlenih u zdravstvu, {to zna~i da za le~ewe svakog gra|anina ostaje jedva oko 120 evra {we za ra de svih 104.500 za po sle nih u zdrav stvu, ili tro {ko ve le ko va na re cept za tri go di ne. Ma we nov ca u ka si RF ZO-a po vla ~i za so bom i dru ge po sle di ce: du gu je se ve li ki iz nos do ba vqa ~im le ko va i sa ni tet skog ma te ri ja la, ne ma mo gu} no sti za za po {qa va we no vih ka dro va... Sve ~e {}e se po mi we i neo p hod nost sma -

Bo qi kam po vi – ve }i broj no }e wa

ko je ka zao, pri rod na sta ni {ta kam pe ra, kao i oba le Du na va, Ti se i Be lo cr kvan skih je ze ra. Pet ko vi} je ka zao da je kqu~ ni pro blem u raz vo ju kam po va,

Sr|an V. Te{in

or ga na da is pi ta ju da li je na pad imao po li ti~ ku po za di nu, s ob zi rom na to da ima ozbiq nih in di ci ja da je to po sre di. Nad le `ni u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na ju ~e se ni su ogla si li tim po vo dom. Sli~ ni in ci den ti do sa da ni su za be le `e ni u toj usta no vi kul tu re u ko joj se sva ke sed mi ce odr `a va ju pro mo ci je,

NE PLA ]A WE DO PRI NO SA UGRO @A VA ZDRAV STVE NI SI STEM

KAM PO VA WE SE VRA ]A U SR BI JU

Broj no } e w a u kam p o v i m a {i rom Sr bi je je ve }i oko 25 po sto u od no su na pro {lu go di nu, tu ri sti obi~ no ume sto pla ni ra na tri osta nu i do se dam da na, ali da bi se taj seg ment tu r i z ma po n o v o raz v io, po treb no je pre va zi }i stav da su kam pe ri si ro ma {ni go sti ko ji ne tro {e. Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Go ran Pet ko vi} je u iz ja vi za Ta njug ka zao da je Sr bi ja u po ~et noj fa zi po nov nog raz vo ja kam ping tu ri zma. – Ne ka da us pe {an, kam ping tu ri zam je ne stao usled za mi ra wa tran zi ta i ve }eg sa o bra }a ja kroz Sr bi ju to kom de ve de stih go di na pro {log ve ka – ob ja snio je Pet ko vi}. On je na veo da se no vi kam po vi gra de na Zla ti bo ru i na Fru {koj go ri, a ne ki voj vo |an ski kam po vi, kao {to su Ada, Ka wi `a, Som bor i Be la Cr kva su re vi ta li zo va ni ili u po stup ku re vi ta li za ci je. Ta su me sta, ka -

dnevnik

pre sve ga, ne do voq na za in te re so va nost za raz voj tog ti pa tu ri zma. Di rek tor Kam ping aso ci ja ci je Sr bi je Vla di mir \u mi} je

ka zao da kam po vi u Sr bi ji be le è po rast bro ja no }e wa od 25 po sto u od no su na pret hod nu go di nu, {to u re al nim bro je vi ma i ni je ne ki ve li ki na pre dak jer su ka pa ci te ti ma li. On je na veo da u Sr bi ji ima oko 20 kam po va, ~i ja je struk tu ra od jed ne do tri zve zdi ce. Po sled wi kamp, ko ji je na pra vqen pro {le go di ne, je Za sa vi ca, po red isto i me nog re zer va ta pri ro de, a to je i pr vi pra vi mo der ni kamp u Sr bi ji po sle 30 go di na i ima tri zve zdi ce – na veo je \u mi}, i do dao da su osta li kam po vi pri li~ no jed no stav ni i skrom nog sa dr à ja, ali su u le pom pri rod nom okru è wu. – Kam pe ri uglav nom pla ni ra ju da osta nu u Sr bi ji tri do ~e ti ri da na, ali bo ra vak ~e sto pro du è i do se damosam da na, {to je po sle di ca ve o ma do bre po nu de van kam po va, go s to p rim s tva, do m a } in s kog od no sa vla sni ka kam pa, i iz tog raz lo ga se wi ho va po se ta ne pla ni ra no pro du à va.

wi va wa obi ma pra va pa ci je na ta na le ~e we o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa. Na i me, po pra vqa we si tu a ci je ne ki vi de ili kroz po ve }a we do pri no sa ili u sma wi va wu pra va pa cij na ta na le ~e we o tro {ku osi gu ra wa. Po ve }a we do pri no sa go to vo je ne mo gu }a mi si ja jer ve} sa da, ka da se pla }a po sto pi od 13,6 od sto, sve vi {e po slo da va ca

kr {i za kon i ne upla }u je ga. Dr à va je u ne ko li ko na vra ta po ku {a va la da uve de red u tu oblast, ali je uvek po pu {ta la pred na le tom ar mi je qu di ko ji ni su mo gli ovri ti zdrav stve ne kwi ì ce. û va we so ci jal nog mi ra do ne lo je uru {a va we ~i ta vog zdrav stve nog si ste ma i opa snost da svi ima mo ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce i po red ne pla }a wa do pri no sa, a bez fi nan sij ske mo gu} no sti da se svi i le ~i mo. Bu xet RF ZO-a za ovu go di nu iz no si 205 mi li jar di di na ra, od ~e ga }e po lo vi na bi ti is pla }e na za pla te za po sle nih u zdrav stvu, {to zna ~i da za le ~e we sva kog gra |a ni na osta je je dva oko 120 evra. U od no su na Hr vat sku, gde se za zdrav stvo po sta nov ni ku iz dva ja oko 780 evra, ili Slo ve ni ju, gde se iz dva ja go to vo 1.300 evra, Sr bi ja je na sa mom za ~e qu. Zdrav stvo nam ni je za di ku, ali ko li ko pa ra, ta kvo i le ~e wa. Po pro jek ci ja ma Po re ske upra ve Sr bi je, na pla ta do pri no sa u ovoj go di ni tre ba lo bi da se po pra vi pri me nom kon tro le na plat po re za i do pri no sa, a osim to ga, na de se po la ù i u ko ra ke ko je }e pred u ze ti no va vla da i no vi mi ni star zdra vqa. J. Bar bu zan

„Po li ti kom” }e se ba vi ti nad le `ni or ga ni Pro me nom vla sni {tva „Po li ti ke„ ba vi }e se na red nih da na nad le `ni dr àv ni or ga ni, na ja vqe no je ju ~e iz Srp ske na pred ne stran ke. – U sle de }im da ni ma to }e bi ti is pi ta no, ta ko da za sa da ne mo è mo mno go vi {e o to me da ka è mo – re kao je no vi na ri ma u svo joj pr voj iz ja vi za jav nost po kan di da tu ri bu du }i mi ni star kul tu re Bra ti slav Pet ko vi}. Li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i}, ko ji bi u no voj vla di tre ba lo da bu de za du èn za od bra nu i bez bed nost i bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, ta ko |e je po ru ~io da }e se „Po li ti kom„ ba vi ti nad le `ni dr àv ni or ga ni: – Ni ka ko jo{ da se ja vi taj vla snik, da ka è „Ja sam je ku pio za to {to sam mno go vo leo da je ~i tam i bio sam za in te re so van za ’Po li ti ku’„ – re kao je Vu ~i}.

Naj bo qi stu den ti kre }u na pu to va we Evro pom Na tro ne deq no pu to va we po Evro pi da nas }e iz Be o gra da kre nu ti 70 naj bo qih stu de na ta iz Sr bi je, u or ga ni za ci ji Evrop skog po kre ta. Ka ko se na vo di na saj tu Evrop skog po kre ta, sve ~a ni kok tel po vo dom is pra }a ja stu den ta bi }e odr àn u 18 sa ti u Aero-klu bu u Be o gra du. Stu den ti ma }e tom pri li kom bi ti do de qe ne „in ter rejl” kar te, plat ne kar ti ce Hi po ban ke sa xe par cem, „Del ta |e ne ra li2 osi gu ra we, ISIC stu dent ske kar ti ce i ma ji ce „Pu tu je mo u Evro pu”. Po sle kok te la, ka ko se na vo di, stu den ti kre }u vo zom u Ber lin ko ji }e bi ti pr va sta ni ca pu to va wa. Uz po dr {ku Fon da ci je „Ro bert Bo{„ obez be |en je tro dnev ni pro gram u Ber li nu – sme {taj, ùr ka, obi la zak gra da, sve ~a ni pri jem i dru è we sa stu den ti ma iz Ma ke do ni je, Al ba ni je, Cr ne Go re i Bo sne i Her ce go vi ne.

Od no se ba {ten ski ot pad

Iz lo `ba Mi lo ra da Kr sti }a

Ba{tenski otpad odnosi}e se danas u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, Satelitu i Banati}u (po pozivu), sutra u Ka}u, a u sredu u Rumenki, Sajlovu, Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici (po pozivu). Gra|ani treba sme}e da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. G. ^.

Izlo`ba multimedijalnog umetnika Mi lo ra da Kr sti }a otvara se u ponedeqak, 23. jula, sa po~etkom u 20 ~asova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Ovaj, vi{e puta nagra|ivani umetnik, predstavi}e ciklus slika sa temom autoportreta. D. B.

Yet-ski tr ka ~i po no vo na [tran du

Pro du `en kon kurs CK13

Trka „Srbija open xet-ski kup 2012„ odrà}e se 28. i 29. jula od 12 do 16 ~asova, na gradskoj plaì [trand, dok }e slobodan trening biti odràn dan ranije, u petak 27. jula. Pored same trke, program ukqu~uje i promociju bezbedne vo`we na vodama „Pona{aj se odgovorno”, promociju za{tite ìvotne sredine i na{ih turisti~kih potencijala na Dunavu. Na pro{logodi{woj trci u~estvovalo je 97 trka~a iz 15 zamaqa. A. L.

Konkurs Omladinskog centra CK13 na temu “Qudska prava na videu” produ`en je do srede, 25.jula. Odgovore koji mogu biti u formi kratkog filma, dokumentarca, intervjua, ankete ili zabele`enog video utiska potrebno je postaviti na neki od dru{tvenih medija, a link podeliti na stranici www.facebook.com/crnakuca13. Tri najkreativnija rada dobi}e vredne nagrade. A. Va.

î ste pe sak na Ofi cir cu Radnici „Gradskog zelenila“danas }e u ranim jutarwim satima po~eti ~i{}ewe peska na Oficircu ru~no i ma{inama za ~i{}ewe peska koje }e za ovu priliku biti dopremqene sa [tranda. Ova akcija je poklon „Gradskog zelenila“ qubiteqima Oficirske plaè i ìteqima Petrovaradina. A. Va.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Zdra vi 100 go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05

~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Zdravi 100 godina„, autora Ra do va na @dra lea. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„De set stva ri ko je smo ura di le (a ve ro vat no ni je tre ba lo)” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo)” Sa re Mi li nov ski. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Ko ja {esnaesto go di {waki wa ne bi ugrabila priliku da se preseli kod drugarice koja

ìvi sama? Mada u ovom slu~aju mo`da prilika nije prava re~, jer je Ejpril morala mal~ice da izvrne istinu kako bi joj otac to dozvolio. No ona i wena sustanarka Vaj sasvim su odgovorne i sposobne da se brinu o sebi. Kako su onda uspele da beè iz {kole, prire|uju lude ùrke, kupe topli bazen i prihvate begun ca, pro sto ni wima nije jasno. Do kraja {kol ske go di ne Ejpril }e morati da se izbori sa qubavnim trouglom, da nau~i sama da pere ve{ i prihvati da joj se bri`qivo izgra|en svet mo`da raspada... a to je gre{ka koju nije smela da napravi. N. R.

V remeploV

Bo ra~ ka skup {ti na u No vom Sa du U ruskim zarobqeni~kim logorima u Prvom svetskom ratu na{lo se na desetine hiqada austro - ugarskih vojnika, pripadnika slovenskih naroda, najvi{e Srba iz Vojvodine, Hrvatske i Bosne. Oko 45 hiqada wih stupilo je 1916. u srpsku dobrovoqa~ku vojsku, koja se borila protiv centralnih sila (Nema~ke, Austro Ugarske, Bugarske i Turske) na Solunskom frontu i u Dobruxi, pokrajini na Crnomorskoj obali. Pobedila je na oba fronta, ali

novostvorena jugoslovenska dràva priznala je zasluge i sva bora~ka prava samo Soluncima, dok Dobruxancima iz politi~kih razloga to nije u~inila. A od wih 15 hiqada vojnika poginulo je ~ak oko 8.500 hiqada. Preìveli su svoje ratni~ko udruèwe, da bi se lak{e izborili za ravnopravnost sa Soluncima. U wemu je bilo oko 6.500 ~lanova, a ono je svoju tre}u skup{tinu odràlo u Novom Sadu 23. ju la 1939. N. C.

PO[TA JO[ NIJE USTANOVILA NAMENU PROSTORA U DONEDAVNOM „SKADRU NA BOJANI”, JER…

Ce na ra do va de li }e kva dra te

Nakon dve decenije kona~no je po~ela gradwa zgrade, poznate kao Po{tanska {tedionica, u centru grada na Pozori{nom trgu. Iako je poznato ko su investitori, i daqe se ne zna koliko par~e kola~a }e dobiti svaki od wih. Ve{ta~ewem gra|evinskog fakulteta iz Beograda ura|ena je gruba procena vlasni{tva sva tri investitora, a predvi|eno je da se svima dodeli poslovni prostor u prizemqu zgrade. Kako smo saznali u Po{ti, kona~na raspodela prostora bi}e ura|ena kada se bude znala cena radova na zavr{etku zgrade. – Tek kada se zgrada zavr{i i kada bude poznato koliko je novca je ulo`eno, zna}e se i koliki prostor }e dobiti Po{ta, pa }e se u skladu s tim odrediti i namena tog prostora – rekla je rukovodilac Odeqewa za prodaju

usluga i marketing Po{te Ja smi na Pe ji}. Po re~ima generalnog direktora “Ateks investa”, preduze}a koje je u{lo u partnerstvo kao tre}i suinvestitor, Mar ka ]u li br ka, u ovom objektu bi}e otvorena robna ku}a. – „Ateks”, ~iji je vlasnik jedna italijanska firma, bila je u potrazi za poslovnim prostorom u kojem bi otvorila robnu ku}u. Ovaj objekat nam se dopao i tu }emo otvoriti na{e prodavnice. Po ugovoru, pripa{}e nam nekoliko stotina kvadrata u suterenu, prizemqu i spratu zgrade – rekao je ]ulibrk. Gradwa Po{tanske {tedionice krenula je po~etkom devedesetih godina pro{log veka, ali su radovi ubrzo obustavqeni zbog sankcija i nedostatka novca, kao i nere{enih vlasni~kih odnosa.

Fo to:R. Ha yi}

ponedeqak23.jul2012.

hronika

Nakon dugotrajnih razgovora, Po{ta Srbije, banka Po{tanska {tedionica i italijanska firma „Ateks invest“ potpisa-

le su ugovor o nastavku gradwe, a zavr{etak radova planiran je za kraj slede}e godine. N. R.

OD SREDE NA KIOSCIMA GSP-a

Pro da ja mar ki ca za pre voz Prodaja mese~nih markica za avgust po~iwe u sredu na kioscima Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” {irom grada. Radni~ke markice prodava}e se na {alterima Me|umesne autobuske stanice svakog radnog dana od 7 do 14.30 sati, s tim da }e {alteri od 1. do 6. avgusta biti otvoreni od 7 do 16.45 sati. Ostale markice }e, kao i svakog meseca, mo}i da se preuzmu svakog radnog dana od

5.30 do 19.30 sati na kioscima JGSP-a na @elezni~koj stanici, u [afarikovoj ulici i na Futo{koj pijaci. Da bi se izbegle gu`ve na kioscima, od 1. do 7. avgusta radi}e i dodatni kiosci sa istim radnim vremenom na Novom nasequ, kao i novi kiosk na Futo{koj pijaci. Markice }e se prodavati i u Stra`ilovskoj ulici od 10 do 17 sati, kao i u kiosku preko puta Limanske pijace od 7 do 14 sati.

Ods 28. jula radi}e kiosci u [afarikovoj ulici od 5.30 do 19.30 sati i na @elezni~koj stanici od 8 do 15 sati. Karte mogu da se kupe i u nedequ, 5. avgusta, na punktovima u [afarikovoj, na @elezni~koj stanici, kao i u novom kiosku na Futo{koj pijaci. U subotu, 4. avgusta, svi kiosci }e biti na raspolagawu korisnicima usluga JGSP-a. Podse}amo da julske mese~ne markice va`e do 5. avgusta. M. D.

MALI[ANI LETO MOGU PROVESTI KREATIVNO

Dru è we za me ni lo mo ni tor i ekran U toku je letwi raspust i mali{anima je posle naporne {kolske godine na raspolagawu puno slobodnog vremena. Kako ono ne bi bilo potro{eno uzaludno, ispred TV ekrana ili kompjutera, sve vi{e roditeqa decu vode na razne programe u igraonicama i radionicama, gde osnovci mogu da se uz igru i druèwe obrazuju i kreativno razvijaju. Manifestacija koja tokom leta nudi kreativno-edukativne sadràje je Novosadsko de~je leto, a prema re~ima koordinatorke programa Se ve ri ne Pro stran Mi le ti}, sve radionice i igraonice su prebukirane. - Ogromno je interesovawe dece i skoro za sve radionice se traì karta vi{ka. Samo kroz kamp, koji se nalazi u dvori{tu Osnovne {kole “Petefi [andor” je za ove

tri nedeqe pro{lo oko 2.000 mali{ana - kaè Prostran Mileti}. Do kraja meseca deca }e na Novosadskom de~jem letu mo}i da se pozabave temama kao {to su zaga|ewe Dunava, Olimpijske igre, ìvotiwe, boje, povr}e, ekolo{ki bonton i manekenstvo. U avgustu }e programe prirediti Spomen zbirka “Pavla Beqanskog”, NU “Boìdar Axija”, Gradska biblioteka, Muzej grada Novog Sada, zabavni park “Starli”, De~ji kulturni centar, Arena Sinepleks, Udruèwe “Tra~ak” i centar “Think”. Kako se prave pozornice, lutke, maske ili origami figure, kako negovati kosu i pravilno dràti telo, kako ~uvati zdravqe i ìvotnu okolinu, kako proputovati svet za pet dana, {ta je samo po{tovawe, odgovornost, {ta tolerancija, a {ta qubav, samo su ne-

ke od tema koje se nude deci. -Iako je dosta organizacija ukqu~eno u Novosadsko de~je leto, fali nam jo{ zainteresovanih, jer imamo mali broj prostorija i de{avawa za ovoliki broj zainteresovane dece. Vide}emo da se slede}e godine malo pro{irimo - ka`e Prostran Mileti}. Odre|eni programi su besplatni, dok se pojedini pla}aju do 150 dinara. Spisak svih radionica, satnice, na~in prijave, cene dnevne participacije, kao i informacije o uzrastu kojem je namewen program dostupni su na sajtu

www.novosadskodecijeleto.info. Jubilarnim desetim Letwim maskenbalom }e 31. avgusta na uglu Zmaj Jovine i Dunavske biti zatvoreno drugo po redu Novosadsko de~je leto. Deca uzrasta od {est do 16 godina }e i ovog leta mo}i da se na “Raspustili{tu” od 27. do 31. avgusta na Novosadskom otvorenom univerzitetu zagrevaju za slede}u {kolsku godinu uz mnoge sportske doga|aje i radionice koje oplemewuju duh i telo. Svi programi }e biti besplatni. A. Varga

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak23.jul2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Stra hi wa naj po pu lar ni je mu {ko ime Blizanci Vu ka {in i Mar ko - Bi qa ne i @eq ka [ar ca, Vi {wa i Ema - Da ni je le i Ne ma we Mi {ko vi }a.

Devoj~ice Ji êng - Ai|un Ning i ]i a o bina Vanga, Awa - Alek san dre i Bo ri sa Ku li }a, Emi li ja - Alek san dre i Bra ni sla va Fi li po vi }a, Me li sa Al me i He ro la Osma ni ja, Du wa Ane i Mi o dra ga Nin ko vi }a, Oqa Ane i Ste va na Kr sti }a, Jo va na An dri ja ne To mi} i Slo bo da na A}i mo vi }a, Da ni je la - An |el ke Ne deq ko vi} i Go ra na Zlo ko li ce, Eve lin Ani te Ga bor-Lo ci i Flo ri a na Lo ci ja, An |e la - Ani te i Igo ra Ja na} ko vi }a, Ana sta si ja - Bi qa ne i No va ka Mak si mo vi }a, Te o do ra - Bran ki ce i Go ra na Tru di }a, He le na - Ve sne i Kri sti ja na Sta na ra, Ni ko li na - Ve sne i Og we na Mr |e, Te o do ra - Vlat ke i Mar ka Va si }a, Sa ra Gor da ne i Go ra na Ili }a, Jo va na Da li bor ke i Ra do mi ra Ra ja ka, Ele na - Da ni je le i Bo ri sa Pe trov ski ja, Ja na - Da ni je le i @eq ka Jo va no vi }a, Le na - Da ni ce Bog da no vi}-Si mo vi} i Vla di mi ra Si mo vi }a, Smi qa na - Da ni ce Vla {kov i Zol ta na Ba lin ta, Ka ta ri na - Emi ne ô ro ka lo i Vla di mi ra Pr va no va, Iva @eq ke i Mi ro sla va Vre tu ni }a, Sa man ta - @eq ke Ni ko li}, Ana - Zo ri ce i Mi {a \u ri {a, Na ta {a - Zo ri ce To mi} i Igo ra Za ri }a, Si mo na - Ive Ma {i} i Ne ma we Jo va no vi }a, Ele na - Iva ne i Bo ja na Gra hov ca, Una - Iva ne i Dra è na Kep ~i je, Ma {a - Iva ne i Sa {e Ga vri lo vi }a, Iva na - Je le ne i Vu ka {i na Ra -

ko vi }a, Ka li na - Je le ne i Mi la na Cr ni }a, Ana - Je le ne i Og we na Ga ji }a, Ni na - Je le ne i Sr |a na Taw ge, Ni na - Je li ce i Vla di mi ra Ma ri ~i }a, Di a na - Ka ro li ne i Jo è fa Ka la pa ti ja, Me di na - Ki me te [a ba ni, Ti ja na - Qi qa ne Po znan i Raj ka Api }a, Sta {a - Ma je i Vla di mi ra Ko ro pa nov ski ja, Sla |a na - Ma je i Ili je Sr da no vi }a, Ma {a - Ma je i Qu be Ne do vi }a, Iva na - Ma ri ja ne i Bo {ka Ro gi }a, Lej la - Mar ce le i Mir sa da Muj ki }a, Ni na - Mi li ce i Bo ja na Zo ri }a, Te o do ra - Mi li ce Oki qe vi}-]u }uz i ]et ka Oki qe vi }a, La na - Mil ke i Mi la na Vi da ko vi }a, Mi li ca - Mi o mi ra i Mi qa na Mu ~i ba bi }a, Le na - Mir ja ne Bo jat Be rar i Bo ri sa Bo ja ta, Na ta {a Mir j a n e i Alek s an d ra Mi { i } a, Dra gi ca - Mir ja ne Mar ti} i Mar ka Ma ra vi }a, An |e li na - Na ta {e Sto ja nov i Dra ga na Ra du la, Jul ka - Ol gi ce Stan ko vi} i Du {ka Gru ji }a, Ma ri ja - Rem si je i Ju go sla va Ma na si je vi }a, Le na - Sa we i Mi ro sla va Ki ti }a, Le na - Sla |a ne i Mir ka Ro di }a, La ra - Slo bo dan ke i Jo va na Jer gi }a, Te o do ra - Sne à ne i Zo ra na Cvi ja no vi }a, Va len ti na - Sne à ne Ni ko li}, La na - So fi je To mi} i El vi ra Osma ni ja, Ele na - Ta ma re i Mi le ta Jer ko vi }a, An ge li na - Ta we i Du {ka ]i ri }a, Mia - Ti ja ne i Go ra na â lea, Ade la - Ha si be Baj ra mi i Emra ma Mo ri ne.

Ta ta Go ran, ma ma Kri sti na, ma li Vuk i be ba Ni na Ra ki ta

Ven~ani Ve sna Ba bi} i \or |e \u ra gi}, Sa ra Ema Ma ria Bergstrom i Mi qan Vo ji ~i}, Je le na Pe {te rac i Igor Pro da no vi}, Dra ga na Zec i \er| Mar ton, Sne à na Te pi} i Mar ko Ste va no vi}, Ta ma ra @iv ko vi} i Ste fan Ne ci}, Bra ni sla va Bar jak ta rov i Alek san dar Mi la di no vi}, Ta tja na Tu tu{ i Mi ro slav Bur sa}, Mo ni ka Gor ~a i Igor Man di}, Na ta {a û pi} i De jan Kqa ji}, Ta ma ra Bar bul i Mi lo{ To do ro vi}, Bo ja na Va ji} i Vla di mir Je li}, Ma ri ja \e ki} i De jan Gra bo vac, Iva na Ba sa ri} i Da vor Bog dan, Qi qa na Lu go wa i Mar ko Li si ca, Sla vi ca \u ki} i Da li bor Pa ji}, Mi le na Jo ki} i Mar ko Fur tu la, Sa wa Ga gr ~in i Slo bo dan Si mi}, Ne ve na Je` i Qu bo mir Ili}, Ja smi na Va {a{ i No vi ca Ba ji}, Ma ri na Pri vi zer i Bo jan Bo ri}, Qi qa na Vu ko ma no vi} i Dra gan Kin der naj, So wa Nov ko vi} i Ivan Ta si}, Vik to ri ja Stan ~i} i Bo {ko Lu ki}, Sa wa [u {war i ê do mir Te {i}, Dra ga na Star ~e vi} i Dra gan Mi li}, So wa Ili ev ski i Mir ko Ra ca, Je le na Za ri} i Alek san dar Tor bi ca, Je le na Jo va no vi} i Mom ~i lo Pav ko vi}, Qu bi ca \or |e vi} i Goj ko \o mli ja, Bi qa na Mo rav ~e vi} i Pre drag Ba lan yi}.

De~aci Si mon - Adri a ne @i `ik i Ni ko le Si mi }a, Ste van Alek san dre i Mi la na An dri }a, Ste fan - An ge li ne Pa vlov i Mi la na Pe tro vi }a, Sr |an - Bi qa ne i Bo ri sla va Ni ko li }a, Ser gej - Bi qa ne Mar ko vi} i Alek san dra Da~ ko vi }a, Lu ka - Bo ja ne i La za ra Ga vri }a, Alek sa - Ve re Ple }a{-Mi lo je vi} i Pre dra ga Mi lo je vi }a, Uro{ - Ve sne i Alek san dra Bo me {ta ra, Fe renc - Gi ze le Far ka{, Alek sa - Da ni e le i Mar ka Pa vlo vi }a, Lu ka - Da ni je le i Bo ri sa Nik {i }a, Mla den - Da ni je le i \u re Maj ki }a, Dar ko Da ni je le i Sa {e Se li ta ja, Xon - Da ni ce i Ma ri ja na Ste fa no vi }a, Mi li drag - Da rin ke i De ja na Sta no je vi }a, Mar ko - Drav ke i I{tva na Mak {e, Da ni lo - Dra gi ce i Go ra na Mar ti }a, Fe |a - Du brav ke Du ma no vi} i Ja na Far ka {a, Alek sa - \ej qa ne Kra sni} i Alek san dra Mar ko vi }a, Alek san dar - \ur |i je i Mar ka Lo vri }a, Stra hi wa - El vi re Ba log, An drej - Eli za be te Ku re la i Ka ro qa Tot |er |a, Ni ko la - Emi li je i Si ni {e Ma ti je vi }a, Mi lo{ - Zo ri ce i Si ni {e Do bri }a, Mar ko - Iva ne Bolf-La bu do vi} i Vlat ka La bu do vi }a, Stra hi wa - Iva ne ^or nen ki, Fi lip Il de Ju has i Zo ra na Mi le ki }a, Re qa - Ire ne Fran ko vi} i Sa {e Bun gi na, Stra hi wa - Isi do re i Iva na Bo rov ~a ni na, Ga briel - Jan ke i Vik to ra Kra li ka, Da mjan - Ja smi ne Mar ti} i Ste va na So ko le, To dor - Ja smi ne Pe ri} i Mi la na Ko va ~e va, Mar ko - Ja sne i Dra ga na Ba sta je, Stan ko - Ja sne

i Sto ja na Ma ti }a, Veq ko - Je le ne i Du {a na Je la ~i }a, Jo van - Je le ne i \or |a Za ki }a, Jo van - Je le ne i Ne ma we Ra di no vi }a, Bog dan - Je le ne i Ra di vo ja Fi li po vi }a, Veq ko Je le ne i Sa {e Cvet ko vi }a, Ma rio - Je le ne No vo vi} i Ja ro sla va Du do ka, Ga briel - Ka ta ri ne i Zol ta na Ku gli ja, Mark - Kri sti ne i Zol ta na Mor va i ja, Alek san dar - Kse ni je Ko lom par i Ale na Fi na, Stra hi wa - Qu bi ce i Qu bi {e Bew har ta, Alek sa - Ma je Bje lo{ i Ti bo ra Se ke re {a, Vi dak - Ma je i Mi qa na Pa ko vi }a, Ni ko la - Ma ri je i Alek san dra Pu no {ev ca, Lu ka - Ma ri je i De ja na Ri sti }a, Va wa - Ma ri je i Ju go sla va Su ba {i }a, Mi lo{ - Ma ri je i Ne na da Osto ji }a, Lu ka - Ma ri je Jur ~a No vak i Da ni la No va ka, Stra hi wa - Mi le i ê de La ke ti }a, Zo ran - Mi li ce i Iva na \i ni }a, Ni ko la - Na ta {e i Alek san dra Kne è vi }a, Ne ma wa - Ra de Gvo zde no vi} ]ur guz i De ja na ]ur gu za, Ste fan - Sa we i Mir ka Kon di }a, Vuk - Sen ke i Vla di mi ra Po po vi }a, Ste fan - Se ren ke i Dar ka Kar la {a, Mi haj lo Sla |a ne i Di mi tri ja Mi le ti }a, Bo jan - Smi qa ne i Mi lo {a Slan ka men ca, Da vid - Su za ne i Ne boj {e Tu vi }a, Vuk Ta ma re Grun ~i} i Mi len ka Mar ~e te, Alek san dar - Ta we i Bra ni sla va Mi tro vi }a, Ivan - Ta we i Mi la na [a ri }a, Ste fan - Ta we i Oli ve ra Osto ji }a, Ma te ja - Ta tja ne i Mi lo {a Ro di }a, Uro{ - Ta tja ne i Mi lo {a Ro di }a, Da niel Ti mee i Zol ta na î zma di je.

Umrli Ilo na \u ra ki ro|. Ma tu {ka (1926), Mi li ca Jo si mov ro|. Isa kov (1934), Ra di slav Alek si} (1939), Zu za na An dra {ik ro|. [ko dak (1935), Mi lan Ba bi} (1934), Ja kim Ba ran (1924), Ili ja Be li} (1936), Ma ra Vu ji} ro|. Ko so vac (1947), Ni ko la Gru ji} (1928), Dra gan De ja no vi} (1947), Jo van ka Di mi} (1938), \er| Do bo {i (1921), Ru `a Dri ni} ro|. Lu bu ri} (1940), Mi tar Dro wak (1917), Bog dan Du ba ra (1942), Mar ko @iv kov (1993), Vi do sa va @i voj nov ro|. Mi lin ~i} (1930), Dra go qub Za gor ~i} (1919), Evi ca Ka la wo{ ro|. Bog dan (1950), Ma ri na Ko va ~e vi} ro|. Vu ke li} (1973), Mar ka Ko lar ro|. Tot (1973), Dra gan Ko ra li ja (1986), Ana Kri vak ro|. La ~ok (1929), Ma ri ja La li} ro|. Ni ko li} (1962), Mi tar La lo {e vi} (1927), Mi haj lo Len |el (1945), Ili ja Ma dov (1928), Ti ho mir Ma {i} (1966), Dra go qub Mi len ko vi} (1951), Ili ja Mi li} (1938), Ni ko la Mo ji} (1916), Dra go No va ko vi} (1936), Mir ja na Pa vlo vi} ro|. Imi ri ~ev (1934), @i van Pet ko vi} (1923), So fi ja Pe tri} ro|. Pe {i} (1928), Pe tar Po po vi} (1934), Ro za Ra da nov ro|. Ba la `e vi} (1943), Sve tla na Ra do va nov (1961), Mi loj ka Ran ko vi} ro|. Ka ta ni} (1940), Adi le Sa dri ja ro|. Ka di ro le (1945), Vi da Sa mar xi ja ro|. Ba bi} (1945), \u ra Slo Slo bo dan Vu le ti} i Na ta {a Ku li}-Vu le ti}

vak (1926), Slav ka Sol da to vi} ro|. Pan te li} (1946), Ran ko Sta ni} (1954), Bo siq ka Ste fa no vi} ro|. @e be qan (1929), Lu ci ja Ste fa no vi} ro|. Sa na der (1931), Jo èf Te gla {i (1934), Kla ra Ti lin ger (1958), Ma ri ja To mi} ro|. Be ri la à (1931), Rad mi la To pal ski ro|. Mir kov (1925), Vu ko sa va [e {um ro|. Ra dun (1937), Bo à Us ti} (1979), Bo siq ka ]u }a ro|. Plav {i} (1933), An ge li na A}i mo vi} ro|. Ra ki} (1938), Bar ba ra Bo {ki} ro|. Ga lin ska (1954), Mi le va Voj vo di} ro|. Vu kas (1937), Ja no{ Dro bi na (1939), Ana @i {ka ro|. Bu jak (1939), Vu ko sa va Ke re zo vi} ro|. Ke re zo vi} (1937), Jo van Ki si} (1940), Ka ti ca Ku zma no vi} ro|. Je lan ~i} (1940), An |e li ja Ku ri xa ro|. ê pr wa (1935), Je la Ma rin ko vi} ro|. Ro di} (1941), Va siq ka Mar ~i} (1937), Je li ca Mi lo {e vi} ro|. Avra mo vi} (1929), Ko sta din Pe tro vi} (1937), Ma ra Po po vi} ro|. Bar jak ta re vi} (1935), Pel ka Sa vu qi ca ro|. To do ro vi} (1938), Ju li ja na Ha las ro|. [ar kaw (1931), Sa muel Cin koc ki (1953), Zla ta Taw ga ro|. Pi fat (1935), Ju re Ba {i} (1927), Ma ri ja-Etel ka Bo ban (1926), Da rin ka Vi {e kru na ro|. Be ni} (1921), Ra do slav Ob ra dov (1963), Do bri voj Api} (1955), Ka ta Oka no vi} ro|. [e vi} (1919).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak23.jul2012.

DOGODINE KRE]E IZGRADWA REGIONALNE DEPONIJE

Ot pad ne }e gu {i ti Kli su Sanitarno-tehni~ke kasete Regionalne deponije, koje }e slu`iti za skladi{tewe otpada, trebale bi da budu napravqene slede}e godine, a izgradwa prve tri kasete sa pre~ista~em otpadnih voda ko{ta}e 5,5 miliona evra. Ova deponija obuhvati}e ceo Ju`noba~ki okrug, a u wu }e se slivati sme}e iz na{eg grada, Ba~ke Palanke, Ba~kog Petrovca, Beo~ina, @abqa, Srbobrana, Temerina i Vrbasa. Iz Gradske uprave za komunalne poslove saznali smo da se za Projekat Regionalnog centra za upravqawe otpadom za Ju`noba~ki okrug radi projektno tehni~ka dokumentacija. - Do sada su usvojeni Lokalni plan upravqawa otpadom za Grad Novi Sad i Regionalni plan upravqawa otpadom za Grad Novi Sad i sedam op{tina u~esnica Ju`noba~kog regiona - rekla je za “Dnevnik” na~elnica Gradske uprave za komunalne poslove Li di ja Ta ma{.

- U narednom periodu bi}e zavr{ena projektno-tehni~ka dokumenatcija, a o~ekuje nas i nadogradwa postoje}eg sistema separacije otpada i izgradwa novog, izgradwa sanitarno-tehni~kih kaseta za deponovawe inertnog otpada, razvoj i izgradwa kapaciteta prerade re-

{estruke prednosti i da }e biti od velikog zna~aja za na{ grad. - Prednosti za grad su vi{estruke, a prva je ekonomska opravdanost i mawa cena usluga za gra|ane. Izgradwom deponije ja~a se kapacitet recikla`ne industrije i otvaraju se nova radna mesta. Ta-

De po ni ja }e se gra di ti po svim stan dar di ma i bez mo gu} no sti uti ca ja na `i vot nu sre di nu i ona ne pred sta vqa opa snost za sta nov ni ke okol nih na se qa (Na ~el ni ca Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve Li di ja Ta ma{) cikla`ne industrije, a posebnom studijom bi}e ure|eno zbriwavawe komunalnog ostatka otpada. Tama{ isti~e da }e izgradwa Regionalne deponije te}i u fazama, a vrednost kompletnog projekta zna}e se kada se urade svi glavni projekti. Ona obja{wava da formirawe ove deponije ima vi-

ko|e, otpad koji ne bude recikliran, pretvara}e se u neki vid energije, {to mo`e biti od velike koristi za grad- obja{wava Tama{. Kao {to je i ranije najavqivano, ova deponija bi}e izgra|ena na ve} postoje}em smetli{tu na Klisi. Kako Tama{ isti~e lokacija je

definisana urbanisti~kim planovima, a obra|ena je i kroz dokumentaciju, kojom se prati uticaj na ìvotnu sredinu. -S obzirom na to da }e se deponija graditi po svim standardima i bez mogu}nosti uticaja na ìvotnu sredinu, ona ne predstavqa opasnost za stanovnike okolnih naseqa- rekla je Lidija Tama{. Daqim razvojem ovog projekta koli~ina deponovanog otpada }e se smawivati, sve dok se ne dostigne faza da se |ubre u potpunosti prera|uje i tako stvara nova upotrebna vrednost. Funkcionisawe regionalne sanitarne deponije izgra|ene u skladu sa svim propisima koji vaè u Republici Srbiji, a koji su uskla|eni sa propisima Evropske unije ni u jednom segmentu ne dovodi u pitawe za{titu ìvotne sredine i zdravqe qudi. Izgradwa deponije bi}e finansirana iz buxeta Grada, Pokrajine i Republike. N. R.

VODI^ KROZ GRADSKI PREVOZ NA KLIK

Stu den ti osmi sli li apli ka ci ju „Bus NS” Kako bi sugra|anima, ali i gostima koji do|u u Novi Sad, omogu}ili da lak{e do|u do informacija o gradskom prevozu, grupa mladih Novosa|ana osmislila je aplikaciju „Bus NS„ za android telefone kao vodi~ za gradski prevoz. Autori ove aplikacije su studenti Prirodno-matemati~kog fakulteta Du {ka Mi lo ra do vi} i Mi qan Mi lin ko vi} koji su `eleli da na jednom mestu, lako dostupnom za sve, skupe veliki broj pogodnosti i informacija o gradskim linijama. - „Bus NS” je prakti~an, zabavan i inteligentan vodi~ kroz gradski prevoz neophodan svim gra|anima, ali i posetiocima Novog Sada. Kori{}ewem aplikacije mo`ete da se informi{ete o redu vo`we, trasama autobuskih linija i o mogu}im presedawima na brz i zabavan na~in s nekoliko klikova na android telefonu ili tabletu - rekao je jedan od kreatora aplikacije Mi qan Mi lin ko vi}, koji je zajedno sa koleginicom sa studija radio na ovom programu {est meseci.

Prema wegovim re~ima, hteli su da naprave ne{to {to bi bilo od velike koristi gra|anima. -Zaista smo se trudili da maksimalno pojednostavimo aplikaciju kako bi i oni qudi koji se ne razumeju toliko u tehnologiju, bez pro-

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (15.10, 16.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10 18.15, 20, 20.30, 22.20), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe t ro v a r a d in s ka tvr | a v a, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dezider \ule Rot (1929) u 11.15 ~asova, Zorica Milo{a Dimitrijevi} (1960) u 12 ~asova, Mileva Dragana Petrovi} (1935) u 12.45, [tepka Vasiqa Oble{~uk (1929) u 13.30, Bo`o Uzelac u 14.15 i Mihailo Simeona Crkvewakov (1947) u 15 ~asova.

blema mogli da je koriste. Pomo}u GPS-a na telefonu pronalaze se i prikazuju najbliè autobuske stanice i autobuske linije mesta gde stojite, a moète da pogledate red vo`we bez povezivawa na internet. Aplikacija je dvojezi~na, ukqu~uje i engleski jezik, tako da je i strani posetioci Novog Sada mogu koristiti- naveo je Milinkovi}. „Bus NS” sadrì podelu autobusa na gradske i prigradske linije, redove vo`we za radni dan, subotu i nedequ i prikaz trase gradskih autobuskih linija sa svim stajali{tima u poznatom okruèwu. Wen sastavni deo je i „gugl” mapa sa zumirawem i detaqnim informacijama o ulicama grada, a trase linija na mapi prikazuju ukr{tawa sa drugim linijama na svakoj stanici i mogu}a presedawa. Prema re~ima ovog akademca, aplikacija je veoma jednostavna za instalirawe i moè se skinuti sa sajta www.play.go o gle.com. A. Jerini}

Ko pa ju se te mqi vr ti }a Na lokaciji predvi|enoj za gradwu vrti}a u nasequ Dudara u Sremskim Karlovcima po~ela je priprema terena i iskop zemqe za temeqe, saznajemo od pomo}nice predsednika op{tine Bri gi te Di mi tri je vi}. Obli`wi Institut za vinogradarstvo dozvolio je da gra|evincima da koriste wihovu vodu i struju, tako da su, nakon {to su geometri obeleìli parcelu, radnici “SlovanProgresa” iz Selen~e prionuli na posao. - Temeqi }e se kopati sukcesivno, iz dva dela zbog uslovne stabilnosti tla – kaè Dimitrijevi}eva. – To je mera koju su naloìli stru~waci kako zemqanim radovima ne bismo poremetili tu uslovnu stabilnost tla i pokrenuli klizi{te. Iz istih razloga i zidawe }e te}i iz dva dela do visine koju tako|e odrede stru~waci , a potom }e se nastaviti izjedna. Pored toga, naloèno nam je da oko objekta napravimo drena`ni sistem za odvo|ewe voda do Straìlova~kog potoka i tako predupredimo pomerawe terena, kao i da za vodovodne i kanalizacione cevi umesto PVC, koristimo one od

elasti~nih materijala, da pri eventualnim pokretima tla one ne bi pukle i iazlivawem vode doprinele destabilizaciji terena. Oko izgradwe obdani{ta angaòvan je tim qudi koji }e nadzirati gradwu, a istovremeno }e se pratiti reperi, ugra|eni u nekoliko objekata na Dudari prilikom istraìvawa ovog terena zbog klizi{ta pre nekoliko godina, kako bi se dobili podaci da li dolazi do pomerawa tla. Predvi}eno je i da se u sam objekat prilikom gradwe ugrade reperi iz istih razloga i da se oni kontroli{u najmawe jednom nedeqno dok traju radovi, kao i godinu dana po zavr{etku objekta. Izgradwa obdani{ta prema ugovoru ko{ta 112 miliona dinara, s tim {to je Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine obezbedio 100, a ostatak op{tina. Objekat }e imati 14 soba za mali{ane i mo}i }e da primi blizu 300 dece. Ima}e ukupno oko 2.000 kvadratnih metara i bi}e sagra|en u tri etaè. Na projektno re{ewe umnogome je uticala konfiguracija terena, jer je re~ o padini. Z. Ml.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

U KARLOVCIMA

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

ponedeqak23.jul2012.

dnevnik

НОВА ВЛАСТ РАСТЕРЕЋУЈЕ ГРАДСКУ КАСУ

Раскинут уговор с 11 чиновника

Протест оџачких пољопривредника

ЛИЦИТАЦИЈА ЗА ЗАКУП ДРЖАВНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА БЕЗ ИНЦИДЕНАТА

Сточари најављују тужбу против Општине

ОЏАЦИ: Уз велико обезбеђење полицијских снага, што је у Оџацима привукло велику пажњу грађана због несвакидашње концентрације полиције, одржана је лицитација за закуп државног пољопривредног земљишта. Лицитација је прошла мирно. На државно земљиште су ступили многи сточари са правом пречег закупа и ратари. Неки од њих су били бржи и успели да обраде један део овог земљишта, док друга група није могла да дође на ред, тако да су сада углавном готово сви незадовољни. Једни, што су Решењем Министарства пољопривреде лишени свих права која проистичу из уговорног односа и субвенција, а други, што су

морали да чекају готово годину и по дана да ипак излицитарују ово земљиште и практично остали без рода у две сезоне. По речима сточара, који су стављени у тзв. пасиван статус, тужбу против општине Оџаци ће предати суду данас, пошто сматрају да је општина најодговорнија за све догађаје. Председница општине Оџаци Изабела Шерић је рекла да је овај период од три године сувише дуг и да би већина пољопривредника била на великом губитку, који је тешко надокнадив. Због тога се тражи решење које ће задовољити све. Након преговора, ратара и сточара са руководством општине, постоји могућност ублажавања санкС. М. ција.

ЗРЕЊАНИН: Са једанаесторо радника Градске управе у Зрењанину, који су били ангажовани на одређено време, раскинут је уговор о раду, што је први корак у смањењу ионако великог броја запослених у локалној самоуправи и јавним предузећима и установама које се финансирају из буџета града. В.д. начелника Градске управе Јасмина Малинић потврдила је јуче за “Дневник” да су уговори раскинути са онима који су од 1. априла били примљени у Градску кућу због повећаног обима посла. Али, сада је престала потреба за њиховим ангажовањем што, по речима Малинићеве, не значи да у неком наредном периоду неће поново бити ангажовани.

- У Градској управи пуно је радника на одређено време. Велики је то апарат који оптерећује градску касу – нагласила је она. Помоћник градоначелника Зрењанина Иван Живков изјавио је за “Дневник” да је ово први корак у испуњењу обећања које је дала нова градска власт, а која се односе на смањење броја чиновника. Живков је додао да би Скупштина града требало да промени одлуке које се тичу запослених и њихових радних места, како би се стекли законски услови за рационализацију. По његовим речима, тренутно се прикупљају информације и о стању у јавним предузећима и установама, не би ли се створила јасна слика о томе колико

запослених представља стварни вишак. У предлогу о формирању скупштинске већине и градске власти, који је Српска напредна странка прошлог месеца упутила свом коалиционом партнеру – Социјалистичкој партији Србије, наведено је, између осталог, и спровођење општих мера штедње у јавном сектору. То, како је навео градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић, подразумева смањење броја запослених у Градској управи за 15 одсто, али и смањење броја чланова Градског већа и помоћника градоначелника, као и заменика и помоћника директора у јавним предузећима и установама. Ж. Балабан

ХУМАНИТАРНИ СУСРЕТ У КАЊИЖИ

Сликари помажу особе с инвалидитетом

КАЊИЖА: Сликари Војвођанског ликовног круга из Малих Пијаца у сарадњи са Центром за пружање услуга социјалне заштите општине

Председница Војвођанског ликовног круга Иванка Кењереш каже да је ово био трећи сусрет коме се одазвало 13 уметника, који су се дружи-

Са сусрета уметника и особа с инвалидитетом на обали Тисе

Кањижа, Удружења „С тобом - за њих“ и Црвеним крстом Кањиже окупили су се на једнодневом креативном сусрету са особама са инвалидитетом и њиховим родитељима у Поречанском центру Одреда извиђача „Кањижа“ на обали Тисе.

ли и сликали заједно са особама са инвалидитетом. После урамљивања слика уследиће аукцијска продаја на изложби, а приход је намењен за помоћ особама са инвалидитетом. У раду ове хуманитарне ликовне колоније учествовали су сликари

Шандор Керекеш, Марија Хаџалић, Анастазија Рогић, Александра Стојиљковић и Терезија Кудлик из Суботице, Каталин Селеши и Марија Киш из Палића, Ласло Виг и Антал Пекла из Кањиже, Јованка Манић, Споменка и Јелена Малбашки из Новог Кнежевца и домаћин Иванка Кењереш из Малих Пијаца. Директорка Центра за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа Ливија Терењи истиче да је на окупу око стотину при чему су поред штићеника Центра укључени чланови Удружења слепих и слабовидих лица из Кањиже и Удружења оболелих од мултипле склерозе Севернобанатскох округа. Дружење на обали Тисе активисти Црвеног крста Кањиже искористили су прилику да током дана у оквиру више радионица особе са инвалидитетом и њихову родбину укључе у едукативне радионице из пружања прве помоћи, психоцијалне подршке и другим областима. Текст и фото: М. Митровић

Жетелачки дани у Војловици ВОЈЛОВИЦА: Манифестација, која је већ постала традиционална, Војловачки жетелачки дани почела је јуче, у 9 сати, косидбом. Током шест дана манифестације посетиоци, као и житељи Војловице, имаће прилику да присуствују косидбеном дану, културном програму, у коме ће учествовати КУД-ови: „Тамаши Арон“, „Ђетван“ и „Матица словачка“. Жетелачки дани биће завршени у суботу 28. јула, дефилеом жетелаца улицама Војловице и традиционалним жетелачким балом. У шест дана трајања, у просторијама Матице словачке биће организована изложба семена и свега везаног за жетву, док ће испред Спомен дома у Војловици, везиље из КУД „Ђетван“ и „Тамаши Арон“ и српског друштва Војловчанке, приказати ручне радове и кулинарЗ. Дг. ске специјалитете.

Кикинђанин најбоље запржио чорбу

ОБЕЛЕЖЕНА ПАРТИЗАНСКА СЛАВА „ВОЈАЧКЕ ВАТРЕ“

Пошта слободарима

ВОЈКА: Борци и грађани сремског села Војка обележили су традиционалну партизанску славу “Војачке ватре“ која је добила име, у знак сећања на велику акцију напада на школу 1943. године и протеривања окупаторских снага из села по шездесет седми пут. Поред малобројних још живих учесника антифашистиче епопеје, њихових потомака и мештана, меморијалној свечаности су присуствовали и председник Покрајинског одбора СУБНОР Војводине Светомир Атанацковић, покрајински секретар за рад, запошљавање и социјалну политику Мирослав Васин, потпредседник војвођанског друштва за истину о НОБ Ђорђе Милутиновић, председник Савеза борава старопазовачке општине са сарадницима Душан Иванчевић, делегације бораца

Лаћарка, Голубинаца, Белегиша и Сурдука, делегација ОО СПС Стара Пазова. Делегације борачких организација и МЗ Војка су положиле венце и свеће на споменик Војчанима, који су погинули у партизанским јединицама током НОБ, али и изгубили животе на стратиштима окупатора широм Европе, њих преко три стотине, чија су имена уписана код споменика сељаку-борцу у центру села. У оквиру меморијалне свечаности посвећене борцима за слободу другог светског рата, али и свих других ратова на тлу бивше Југославије, захвалница Савеза бораца Војводине је уручена једном од малобројних још живих учесника НОР Петру Ђорђевићу, а венац је положен и на споменику војачким првоборцима на месном гробљу. А. Мали

ТУРИЈА: Традиционално такмичење кулинара у кувању рибље чорбе у котлићима за „Златни котлић Турије 2012” окупило је 24 екипа. Учествовале су екипе из Турије, Суботице, Бовог Бечеја, Кикинде, Бечеја, Сремске Каменице, Оџака, Раткова, Санада и других војвођанских места. На манифестацији, коју приређују ресторан „Тренд” и његов власник Сава Трифуновић, жири којим је рукводио познати кулинар Ђока Вареника из Новог Сада имао је тежак задатак. Такмичење се одвијало под надзором главног судије Добрице Торомана, а приликом оцењивања садржаја котлића одлучивале су најансе. Победнички пехар за најукуснију чорбу освојио је Душан Лукин из Кикинде. Пехар за друго место припало је Горану Јеркову из Бечеја, а трећепласирана је екипа Драгана Буквића из Милешева. Текст и фото: М. Митровић

Ми лан Ку лић са сво јим ми ни ја ту ра ма

Из ло жба ва ја ра

Најуспешнији кулинари на сусрету у Турији

„Златни котлић” Петру Свилару СОМБОР: Титулу најбољег кувара рибљег паприкаша, на традиционалном “Сомборском котлићу”, шеснаестом по реду у организацији Туристичке организације Сомбор, освојио је Петар Свилар из Црвенке.Друго место освојила је екипа Марина Јагера. На такмичењу је учествовало 250 кувара рибљег паприкаша разврстаних у 60 екипа а почетак такмичења прогласо је градоначелник Немања Делић потпаљивањем ватре. Учеснике “Сомборског котлића” забављале су „Фрајле“ и „Пројекат бенд“ из Новог Сада, а на Ћелавом тргу окупило се око седам хиљада Сомбораца и њихових гостију. Ј. П.

Занимљиво књижевно вече

РУМА: У Бродићу паркићу у Руми је одржана про-

моција двеју књига ауторке Невене Џаје „Странац“ и „Мирис земље“. Промоција је протекла у веселом амбијенту ауторкиних песама, на чије речи је музичар Мирослав Зораја компоновао музику. Своје песме је представио и песме песник Драган Пјевац из Сомбора, чији је Невена ментор. После промоције књига, госте је забављао рок бенд „Фалконс“ из Руме. Невена је, у сарадњи са Мирославом Зорајом написала, снимила у студију и поклонила малишанима Руме, који се играју у паркићу, химну Бродића паркића. У најави је издавање треће књиге под насловом „Три живота једне жене“ и збирка од 100 песама „Изгубљени у вртлогу живота“, у сарадњи са песником Драганом М. М. Пјевцом.

Невена Џаја испред штанда са својим књигама

РУ МА: У Галерији културног центра, у оквиру програма „Културно лето 2012“, отворена је изложба радова академских вајара Ми ла на Ку ли ћа, Не на да Ве љо ви ћа, Та ње Ша јин, Је ле не Ву ја нић, Иштва на Ба лин да, Ли ља не Вој во дић, Бра ни сла ва Цр вен ко ви ћа и Ива не Ман чић из Руме. На иницијативу Уметничког савета Галерије окупљени су ови талентовани уметници, јер право је богатство да један град има осам уметника који живе и стварају у Руми. Ови уметници припадају различитим генерацијама, одликују их различите поетике, склоност разноврсним материјалима и уметничким поступцима. - На овој изложби сам се представио са три минијатуре у воску, примењујући поступак изгубљеног воска, то значи да ове минијатуре чекају да се касније прелију у метал, када за то буду постојали финансијски услови. У мом изразу преовладава ренесансна и античка структура, полако чистим форму и пролазим један нормалан развој уметника - казао је вајар Ми лан Ку лић. М. Ма ру шић

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

NESVAKIDA[WI SUSRET RO\AKA „PO DEDINOJ I MUZI^KOJ LINIJI” U BANATSKOM ARAN\ELOVU

@i vot je u Ka na di, ali sr ce je u za vi ~a ju Ve} vre me {ni pa or Mla den Po pov (83) iz Osto ji }e va i Bog dan Ba ji} (71) iz No vog Kne `ev ca, ko ji se sa fa mi li jom sa da ve} da le ke 1969. go di ne oti snuo pre ko Atlan ti ka u obe }a nu ze mqu Ka na du, ro |a ci su po de di noj i mu zi~ koj li ni ji. Wi ho ve fa mi li je sre le su se po sle 28 go di na u Ba nat skom Aran |e lo vu, na obi~ nom, ali ipak, ne sva ki da {wem sku pu, jer se u Do bro vo qa~ ku uli cu za Ste va na Bur sa }a uda la Mla de no va k}i Bo sa, a Bog da no va su pru ga Mi li ca ro dom je ba{ tu iz kom {i lu ka, pa bio je red da se tu na |u za pri ja teq skom rod bin skom tr pe zom i pre bi ra ju uspo me ne. Bog da na je Mla den ne ka da u~io da svi ra har mo ni ku, mno ga su le ta pro vo di li dru `e }i se na sa la {u.

Mla den je zbog `e nid be po iza bra ni cu svog sr ca Ja wu To mi} mo rao po teg nu ti put ~ak u oko li nu Qu bu {kog u Her ce go vi nu, a woj se svi de lo u Osto ji }e vu. Bog da nu i Mi li ci, ka da su se po ~e li ku }i ti ni je se ~i ni lo po ta man, pa su sa ta da tro go di {wom }er ki com Obren kom, ko ja je po sta la u~i te qi ca i sku }i la se u To ron tu, oti {li da za ra de ne {to do la ra. - Oti {li smo da ma lo na pra vi mo no va ca i za par go di na, br zo da se vra ti mo, ~im za ra di mo pet hi qa da ka nad skih do la ra, ali smo osta li, ka da nam je }er ka po {la u {ko lu i do bi li bo qe po slo ve. Ne mi sli mo se vra }a ti jer nam je ta mo naj bli `a fa mi li ja - pri ~a Mi li ca Ba ji}. Ona ne ta ji da su se po ne kad i po ka ja li {to su oti {li i osta li

U Kanadi nema slatkih banatskih lubenica

pre ko ve li ke ba re. Ve li da je vre me pro {lo, mla dost ta ko |e, pri ti ska sta rost. - Dok sam ì ve la u Ba nat skom Aran |e lo vu, po sle u No vom Kne èv cu, ra di la sam so li dan kan ce la rij ski po sao u Eko nom skoj {ko li. U Ka na di sam se sva ~im ba vi la. Mno go je bi lo te è ne go na po slu kwi go vo |e ko ji sam osta vi la u No vom Kne èv cu. Pr vi po sao u Ka na di bio je pra we su do va u ho te li ma. U po ~et ku smo raz mi {qa li o po vrat ku, me |u tim, ka ko je vre me od mi ca lo, ka da smo ku pi li ku }u, upo zna li na {e Sr be ko ji ta mo ì ve i dru ge qu de, osta li smo. I pri li kom ret kih do la za ka u za vi ~aj vi de li smo da se sve pro me ni lo, pri ja te qi i rod bi na su dru ga ~i ji, da vi {e ni je ono {to smo osta vi li ka da smo od la zi li iskre no pri ~a Mi li ca. Pet hi qa da do la ra Bog dan i Mi li ca oti {li su da za ra de da bi Bo ga dan se bi za svir ku ku pio har mo ni ku „da la pu”, „fi jat 1300” i da se za vr {i ku pa ti lo u ku }i u No vom Kne èv cu. - To se okre nu lo dru ga ~i je - pri zna je Bog dan. Da sam oti {ao sam bez fa mi li je, ja bi se vra tio tre }i dan, po {to sam u „Ale vi” imao do bar po sao kao vo za~. Pr vi uti sak u Ka na di ni je ba{ bio pri ja tan, ali {ta sam tra ìo to sam i do bio. Ipak, ka da sam na {ao po sao od pet do la ra na sat, pre ra ~u na vao sam to u di na re i ubr zo ku pio auto i har mo ni ku. Da sam ta kvu imao, ne bih ni ka da oti {ao u Ka na du. Ta mo sam imao svoj or ke star i do sta

Susret familija Popov, Baji} i wihovih izdanaka u Banatskom Aran|elovu

svi rao, naj vi {e Sr bi ma. Ka da sam na {ao do bar po sao, po ~eo i ta mo svir ku, uvi deo sam da ni je lo {e. Ba ji }i ì ve u Gimb zi ju, u On ta ri ju, iz me |u Ni ja ga re i Ha mil to na. Ta ko su ku pi li dva hek ta ra ze mqe, za sa di li vo} wak, dr è i ko ko {ke ... - Ni sam u za vi ~aj do la zio 28 go di na, pre to ga sam bio sa mo dva pu ta 1978. i 1984. Od pret hod nog do la ska, vi dim da se ov da {wi ì vot ne mo è upo re di ti sa ta mo {wim. Na vi kli smo ta mo. Ov de ni je {to je ne kad bi lo. Bi lo je lep {e ono {to smo osta vi li ka da smo oti {li, ne go {to sam sa da za te kao. Ne ma vi {e ni dru go va iz ge ne ra ci je, vi {e ih je na gro bqu ne go u gra du. Od mo je ge ne ra ci je u

No vom Kne èv cu u raz re du nas je bi lo 27, a osta li smo sa mo nas ~e tvo ri ca - set no }e Bog dan . Ipak, sa su zom u oku pri zna je: „Sr ce je ov de u za vi ~a ju, a mi smo ta mo”. A dok su se Ba ji }i svi kli ta mo, u ata ru Osto ji }e va Mla den i Ja wa Po pov su se sku }i li na se ve ru Ba na ta. Mla den je do du {e sta ri ji od ro |a ka Bog da na, pa mu je u ì vo tu naj na pred ni ja i pre lom na bi la 1958. go di na, ka da je odlsu ìo voj sku, po lo ìo vo za~ ki i ku pio har mo ni ku! Ba vio se pa or lu kom, a naj vi {e im se raz gra na va ju vre è bo sta na. Na se dam-osam ju ta ra uz ga ja ju lu be ni ce i di we. Ne uspe va ju ta ko slat ke lu be ni ce u Ka na di, pri zna ju Ba ji }i, ne go ih do no se sa Flo ri de i

iz Mek si ka. Mla den i Ja we, sin im Dra gu ti i snaj ka Ida, da nas ne bi nig de iz Ba na ta. Snaj ka pre ko le ta, ka da pri spe bo stan pro da je ga u ô ki, gde mu {te ri je uvek tra è „Idi ne slat ke lu be ni ce”. - Od Qu bu {kog do Osto ji }e va je sko ro 200 ki lo me ta ra. Mla den i ja smo u bra ku smo ve} 51.go di nu i la ne smo pra vi li zlat nu svad bu. Sa mo jed nu go di nu od ka da sam se uda la ni smo se ja li lu be ni ce, ba{ te go di ne ka da se sin Dra gu tin è nio. Snaj ku Idu je oè nio iz kom {i lu ka, ma lo smo se te go di ne zbu ni li, ali snaj ka nam je slat ka, vo li lu be ni ce pa su i lu be ni ce ko je uz ga ja mo naj sla |e ka è ba ka Ja wa. Tekst i foto: M. Mitrovi}

ZREWANINCIMA OBE]ANO URE\EWE JEZERA NIJE ISPUWENO, PA SE SVE TO MNOGO TI[E PONOVO NAJAVQUJE

Dok ~e ka{ ku pa li {te, }u ti i bla tom se tr qaj

Ume sto da u`i va ju u pri rod noj oazi u cen tru gra da, eks klu ziv nom me stu za pli va we i re kre a ci ju, ko je bi na sta lo ure |e wem Je ze ra 2 u Zre wa ni nu, me {ta ni naj ve }e va ro {i u Ba na tu i ovog le ta, kao i ra ni jih ne ko li ko, mo gu sa mo da se ma `u bla tom. Do du {e, ne le ko vi tim, kao {to je to slu ~aj u obli `woj, me le na~ koj Ba wi Ru san da, ve} onim obi~ nim, ba nat skim. Jer, od ne skrom nog obe }a wa ko je su grad ski oci da li jo{ 2008. osta lo je mr tvo slo vo

Ovako je trebalo........

na tan kom pa pi ru. A re kli da }e ure di ti jed no od tri grad ska je ze ra, na sta lo pre se ca wem re~ nog to ka Be ge ja i iz grad wom Be gej ske pe tqe, da }e ku pa li {te, vred no, brat – bra tu, dva mi li o na evra, bi ti i je di ni re kre a tiv ni vo de ni cen tar u Sr bi ji ko ji }e ima ti kom plet ne pre ~i sta ~e vo de, pri mar ne i se kun dar ne, ~i me }e wen

kva li tet, prak ti~ no, bi ti u ran gu vo de za pi }e! Sam pro je kat, po red akva - par ka, pred vi |a da pro stor oko je ze ra ima par kin ge, ze le ne po vr {i ne, {e ta li {ta, sport ske te re ne, de~ ja igra li {ta, ugo sti teq ske objek te... A ka pa ci tet ku pa li {ta pro jek to van je za po tre be 10.000 qu di. Ra do vi su po sle tih na ja va i po ~e li. Je ze ro kod ne gda {we Sir }e ta ne i na se qa Ma la Ame ri ka je iz mu qe no, o~i {}e no je dno, iz rav na te su oba le ali se,

vaq da zbog bes pa ri ce i eko nom ske kri ze, sta lo na to me. Ba ge ri se ka sni je ni su po ja vqi va li, a je ze ro je po no vo po ~e lo da se pu ni ot pa dom i za pu {ta. Po sle sva ke ki {e ze mqa ne oba le pre tva ra le bi se u ka qu gu, pa su pro la zni ci iz be ga va li kra }i put ko ji spa ja cen tar gra da s na se qi ma Ba gqa{ i Ma la Ame ri ka. Ovo ne za vr {e no je ze ro sa da je ru glo gra da, iz vor ne pri jat nih mi ri sa i le glo za ra ze. Nu `no je da se hit no za vr {i, a to bi po boq {a lo sli ku o Zre wa ni nu i ak ti vi ra lo grad ske tu ri sti~ ke po ten ci ja le. - [ta mo è bi ti lep {e ne go ka da na kon za vr {e ne sme ne na po slu ima{ pri li ku da kroz pet mi nu ta pli va{ u je ze ru i od ma ra{ se na pla ì – ve li dva de se to go di {wi Mar ko Mi {i}. - Sa da idem na osve è we na ku pa li {te Pe ska ra, na pe ri fe ri ji gra da,

ali to je mno go kom pli ko va ni ja va ri jan ta. Ne mo gu da do ~e kam da Je ze ro 2, ka ko obe }a va ju, ko na~ no bu de na {e mo re. Sti dqi vo i {tu ro po sled wih da na iz Grad ske ku }e po no vo sti ù na ja ve da bi lo kal na sa mo u pra va mo gla da se u na red nom pe ri o du po sve ti ovom pro jek tu. Ali, jo{ ni ko iz no ve grad ske vla sti, oli ~e ne u lord me ru Go ra nu Kne è vi }u, ko ji je i 2008, ka da je na ja vqe no ure |e we je ze ra, oba vqao tu funk ci ju, iz nr kog raz lo ga ni je spre man ime nom i pre zi me nom da obe }a su gra |a ni ma ono {to go di na ma i{ ~e ku ju. Ne i me no va ni grad ski zva ni~ nik je, pre ne li su ne ki me di ji, po tvr dio da je po no vo na ta pe tu Je ze ro 2. Po kra jin ski fond za ka pi tal na ula ga wa, ko ji je fi na si jer pro jek ta, na vod no je spre man da kre ne u no vi ci klus grad we zre wa nin ske eks klu ziv ne pla è. Ima na ja va da ~im vo da u je ze ru pad ne na naj ni ì mo gu }i ni vo, kre nu }e ze mqa ni ra do vi, ali, sve je i da qe u ma gli... - Na sta vi }e se ta mo gde su ra do vi pre ki ... a ovako danas izgleda Jezero 2 u Zrewaninu nu ti, za vr {i }e se od se ca we oba la i za po ~e }e na si pa we {qun kom. Osim to ga, na [ta postade od Begejske petqe dnu je ze ra po sta vi }e se ta ko zva Je zer ski si stem Be gej ska pe tqa sa sto ji se iz tri je ze ra, pro ni ge o tek stil, jed na vr sta fo li je sti re na po vr {i ni od 19 hek ta ra i na stao je iz me {ta wem to ka ko ja spre ~a va bu ja we tr ske i ko Be ge ja po ~et kom osam de se tih go di na. Je ze ra 1 i 3 slu è za pe ca ro va – ci ti ra li su no vi na ri jed we i re kre a ci ju, a funk ci o ni {u i kao po stro je wa za pri mar no nog od grad skih funk ci o ne ra ko pre ~i {}a va we vo de, dok je Je ze ro 2, ko je je na me we no za kupawe, ji je, za div no ~u do, in si sti rao na godinama ostalo netaknuto. ano nim no sti?! @eqko Balaban

VE[TI MAJSTOR DULE PALANA^KI

Ve sla i za vo du i za pek mez u no je ma lih ra di o ni ca u pri o ba qu Du na va kod Ba~ ke Pa lan ke, a u jed noj od wih ve} vi {e od tri de ce ni je Du {an Pi li po vi} pro iz vo di ve sla i to svih vr sta i na me na za sve ~am ce, pa i ma la su ve nir ve sla. Du le je svo je vre me no bio do bar ka ja ka{ i re pre zen ta ti vac biv {e SFRJ. Ka è da pra vi sve vr ste ve sa la, ali naj vi {e za du nav ske „~un ke“. - Jo{ dok sam bio ka ja ka{ po ~eo sam da pra vim ve sla za ka jak i ka nu od dr ve ta – ka è Du le ko ji je ve zan za oba lu ov da { weg je z e r a „Ti k va r a“. – Pr va ve sla pra vi la su se od dr ve ta, a ka sni je kao i da nas od ra znih ve {ta~ kih ma te ri ja la. Pre vi {e od tri de ce ni je ov d a { wih ala s i i za q u bqe ni ci u vo du pred lo ì li su mi da po~ nem da pra vim ve sla i za du nav ske ~am ce ko jih je ov de mno go. Ve sla tre ba ju ala si ma, sport skim ri bo lov ci ma i re kre a tiv ci ma.

Naj bo qa ve sla su, ka è, od ja se na. Du go traj na su, ni su te {ka, a ~vr sta su. – Po red obi~ nih pra vio sam i ve sla za ve sla ~e tak mi ~a re, ali i za raf t ing. Po s eb n a pri ~a su ma la ve sla, od no sno su ve ni ri ko je sam po ~eo da pra vim spon ta no, a on da sam pri me tio da ih mno gi è le, pa ih da nas ima na hi qa de po ce lom sve tu. Do du {e, i sport ska i obi~ na ve sla na {la su vla sni ke na pro sto ri ma biv {e ve li ke dr à ve, ali i Evro pe. Tre ba la bi ogrom na ha la ka ko bi se u wu sme sti la sva ve sla ko ja sam do sa da na pra vio. Ma la, su ve nir ve sla, na pri mer, do ma }i ce ko ri ste za me {a we pek m e z a pri l i k om ku v a w a, ili pri li kom spre ma we dru ge zim ni ce. Ve sla {ca su na {la pri me nu i u ku li nar stvu, pa se ko ri ste pri li kom ku va wa pr pri ka {a u ko tli }i ma ili ora ni ji, pa ~ak i pri li kom to pqe wa ma sti - ka è maj stor Du le. M. Suyum

svet

ponedeqak23.jul2012.

[VAJ CAR SKO UPO ZO RE WE NE MA^ KOJ

Ne ma no vog spo ra zu ma o uta ji po re za BERN: [vajcarska je upozorila da ne}e biti nikakvog novog sporazuma sa Nema~kom o mu~nom pitawu utaje poreza ukoliko sada{wi sporazum ne dobije odobrewe u parlamentima obeju zemaqa.Predsednica [vajcarske Evelin Vidmer [lumpf, koja je tako|e ministarka finansija te zemqe, rekla je da }e, ukoliko Bern i Berlin ne ratifikuju postignuti sporazum, biti nastavqeno sa sada{wom praksom, dok Nema~ka ne}e imati drugu opciju do da pokre}e nezavisnu istragu u svakom slu~aju sumwe na izbegavawe pla}awa poreza. Nema~ka tako|e treba da bude svesna 10-ogodi{weg roka zastarevawa slu~ajeva s utajama poreza, kazala je {vajcarska zvani~nica dodav{i da je taj rok „u mnogim slu~ajevima pred isticawem”, zbog ~ega niz nema~kih utajiva~a poreza mo`e pro}i neka`weni. Bilateralni sporazum o izbegavaju pla}awa poreza ~iji je ciq okon~awe takvih slu~ajeva, treba da stupi na snagu 1. januara 2013, ali jo{ treba da bude ratifikovan u parlamentima obeju zemaqa. Vidmer [lumpf je u utorak razgovarala s nema~kim ministrom finansija Volfgangom [ojbleom o nema~koj kupovini diskete s podacima o nema~kim klijentima {vajcarskih banaka za koje se sumwa da

Eve lin Vid mer [lumpf Bern

izbegavaju da pla}aju porez. Prema podacima nema~kih medija, nema~ka pokrajina Severna Rajna-Vestfalija je kupila disketu koja navodno sadr`i imena oko 1.000 nema~kih gra|ana s imovinom u [vajcarskoj. Nema~ki list „Fajnen{el tajms Doj~land” je objavio da je ministartvo finansija Severne Rajne-Vestfalije dalo zeleno svetlo za kupovinu tog diska za 3,5 miliona evra (4,2 miliona dolara). Ministar [ojble je rekao da nema~ke regionalne vlasti treba da se uzdr`avaju od kupovine takvih podataka, ali da Berlin nema nadle`nost da ih u tome spre~i.Opozicioni predstavnici u gorwem domu nema~kog parlamenta, Bundesratu zapretili

Pa pa {o ki ran na si qem u Ko lo ra du VA TI KAN: Papa Benedikt [esnaesti izjavio je da je veoma {okiran zbog besmislene pucwave u bisokopu u Aurori kod Denvera, u ameri~ckoj dr`avi Kolorado, u kojoj je ubijeno 12, a raweno 60 qudi, i da

Pa pa be ne dikt [esnaesti

}e se moliti da pre`iveli i po ro di ce `r ta va „pro na |u snagu”.U tradicionalnom nedeqnom blagosiqawu iz pap-

ske letwe rezidencije u Kastel Gandolfu, u brdima ju`no od Rima, papa Benedikt je poru~io da saose}a sa porodicama i prijateqima `rtava. Napada~ pod punom takti~kom opremom u petak je bacio su za vac na pu bli ku po no}ne premije re no vog filma o Betmenu „Uspon mra~ nog vi teza” i po~eo da pu ca po us pa ni ~e nim qudima koji su jurili ka izlazima. Po li ci ja je osumwi~enog, ko ji je iden ti fi ko van kao Xejms Holms (24), uhap si la pored wegovog automobila na parkingu bioskopa i on tom prilikom nije pru`ao otpor.

su da }e blokirati nema~ko{vajcarski sporazum o porezu, smatraju}i ga previ{e povoqnim za utajiva~e. Nema~ke poreske vlasti su 2010. povratile 1,6 milijardi evra od utajiva~a poreza po{to su kupile podatke o nema~kim klijentima banaka u [vajcarskoj i Lihten{tajnu. [vajcarska je u martu o{tro reagovala izdavawem poternica za trojicom nema~kih poreskih inspektora pod optu`bom za ekonomsku {pijuna`u zbog kupovine ukradnenih disketa s imenima nema~kih klijenata druge po veli~ini {vajcarske banke „Kredi Svis”. Prema proceni nema~kih medija, u [vajcarskoj je sakriveno izme|u 130 i 180 milijardi evra vredne nema~ke imovine.

dnevnik ITA LI JU ZA HVA TI LA DU @NI^ KA KRI ZA

Iz laz na }i bez stra ne po mo }i RIM: Premijer Italije Mario Monti izjavio je da se du`ni~ka kriza prenela na Italiju i da zemqa mora da poku{a da izbegne prihvatawe inostrane pomo}i za spasavawe.Za dostojanstvo i samopouzdawe Italije va`no je da zemqa ne mora da zavisi od inostrane pomo}i, kazao je premijer Monti. On je rekao da je finansijsko previrawe dovelo do slabqewa poverewe u projekat zajedni~ke valute evra i istakao da Italiji nisu potrebne daqe buxetske mere za pove}awe prihoda i podsticawe javnih finansija. Nema potrebe da vlada usvaja nove mere stroge {tedwe kazao je Monti koji je opovrgao izve{taje da je planirano uvo|ewe specijalnog poreza na bogatstvo. Tre}a po veli~ini ekonomija evrozone je na putu da ostvari ciqeve za smawewe javnog deficita u ovoj i idu}oj godini, ukazao je Monti, ali je pozvao italijanske kreatore politike da zadr`e sada{wi tempo reformi kako bi bilo osigurano da zemqa bude u stawu da sama re{i svoje probleme. Italijanski tro{kovi pozajmqivawa su posledwih sedmica stalno rasli usled bojazni da vlada te ~lanice zone evra ne}e biti u stawu da smawi svoje veliko du`ni~ko breme. Monti je ukazao da su visoki italijanski tro{kovi zadu`ivawa razo~ravaju}i, s obzirom na

SAD po ma è bor bu pro tiv Al Ka i de WU JORK: Isporukama izvi|a~kih bespilotnih letilica kenijskoj vojsci, SAD o~igledno namerava da podrì ovu isto~noafri~ku zemqu u borbi protiv islamisti~kih milicija.Prema pisawu „Vol strit ùrnala”, ameri~ko ministarstvo odbrane èli da po{aqe u Keniju osam mini letilica tipa „Raven” sa daqinskim navo|ewem, pomo}u kojih bi mogle da se prikupe informacije o mogu}im ciqevima napada. Kako proizilazi iz jednog dokumenta ameri~kog ministarstva odbrane, ove bespilotne letilice su deo paketa pomo}i vrednog ukupno 41 milion dolara koji obuhvata i isporuku kamiona, pu{aka, opreme za komunikaciju Burundiju i Xibutiju i Ugandi koja je, navodno, jo{ 2011. godine dobila takve letilice.List, me|utim, navodi da isporuke oru`ja moè da odobri samo ameri~ki Kongres. Ovim isporukama Sjediwene Dràve èle da omogu}e da se

isto~noafri~ke zemqe efikasnije bore protiv islamisti~kih grupacija kao {to su Al Kaida i Al [abab koje deluju iz susedne Somalije. Te milicije su dosad nesmetano upadale na sever Kenije, gde u tamo lociranim somalijskim izbegli~kim kampovima redovno poku{avaju da regrutuju nove saborce. Ameri~ka bespilotna letilica „Raven” spada u izvi|a~ke letilice. Sa te`inom od 1,9 ki-

reforme koje je usvojila vlada i rekao da nedovoqna akcija na nivou cele evrozone i politi~ka neizvesnost u Italiji zadràvaju nervozu na trì{tima. Premijer je, kako je rekao, uveren da }e italijanske reforme koje su do sada odobrene, ukqu~uju}i paket pove}awa poreza, smawewa tro{kova i penzijskih reformi, kao i reforma trì{ta rada, polako po~eti da donose rezultate. -Nije iznena|ewe da za sada ne vidimo pozitivan uticaj na rast,

1,2 odsto.Italija se suo~ava sa rastu}om nezaposleno{}u i stagnacijom rasta zarada, uz istovremeno pove}awe poreza, {to je dovelo do slabqewa potro{a~kog poverewa na najni`i nivo za 16 godina i smawewa doma}e tra`we. Monti je predo~io da je ohrabren izostankom ozbiqne socijalne zategnutosti u zemqi, ~emu su, kako je ocenio, doprineli radni~ki sindikati i druge grupacije svojim odgovornim pristupom krizi.

Ma rio Mon ti

on }e do}i, samo je potrebno malo vremena ukazao je Monti. Italijanski ministar finansija Vitorio Grili je najavio da }e vlada pove}ati prognozu slabqewa doma}e ekonomije u 2012. na ne{to mawe od dva odsto, u odnosu na ranije projektovani pad od

Italijanski premijer je zakqu~io kako se nada da }e tako biti i daqe, „kako ne bi bila ote`ana ve} ionako kompleksna situacija i kako bismo se mogli usredsrediti na na~ine za izlazak iz tunela u kojem smo se na{li”. (Ta njug)

Su ko bi u Si ri ji DA MASK: Sirijski pobuwenici su objavili da su zauzeli grani~ni prelaz Bab al-Salam na granici sa Turskom, dok je vojska ponovo osvojila jedan grani~ni prelaz na granici sa Irakom. Bab al-Salam, koji se nalazi severno od grada Alepo, tre}i je grani~ni prelaz na granici sa Turskom koji su pobuwenici zauzeli. Pobuwenici su pro{le nedeqe zauzeli i prelaze Bab al-Hava i Xarablus na granici sa Turskom. U me|uvremenu, sirijska vojska je ponovo osvojila jedan od dva grani~na prelaza na granici sa Irakom koje su pobuwenici zauzeli pro{le nedeqe. Po{to su izgubili prelaz Xarabija na severnoj granici sa Irakom, pobuwenici sada kontroli{u jedan od tri glavna prelaza na ira~koj granici, dok su preostala dva u rukama sirijske armije. -Sirijska vojska je bez sukoba uspostavila kontrolu nad grani~nim prelazom Xarabija - izjavio je Atel al-Nuxaifi, guverner provincije Nineve u kojoj se nalazi prelaz.

Ze mqo tres lograma i rasponom krila od 1,40 metara mo`e da zabele`i realne slike ili infracrvene snimke, a koriste je vojske 18 zemaqa. (Ta njug)

AN KA RA: Zemqotres ja~ine pet stepeni Rihtera pogodio je centralnu Tursku, saop{tila je nacionalna seizmolo{ka slu`ba.Za sada nema izve{taja o pri~iwenoj {teti ili eventualnim `rtvama. Epicentar potresa nalazio se u centralnoj provinciji Kahramanmaras, saop{tila je opservatorija Kandili u Istanbulu. Privatna TV stanica NTV javila je da se potres osetio i u susednim provincijama.Zemqotresi su ~esti u Turskoj koja se nalazi na trusnom podru~ju, a pro{le godine je u dva potresa u isto~noj oblasti Van poginulo 644 qudi. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KOSTAS MITROPOULOS Izvr{ni direktor gr~kog fonda za privatizaciju, Kostas Mitropulos, podneo je ostavku, mesec dana nakon {to je sa svoje pozicije odstupio predsednik te organizacije.Vlada u Atini jo{ nije komentarisala odlazak Mitropulosa, ali je to jo{ jedan udarac za nastojawa Gr~ke da prikupi novac putem privatizacije.

BIL KLINTON Biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton sastao se s gr~kim premijerom Antonisom Samarasom kako bi razgovarali o stranim investicijama u Gr~koj. Klinton promovi{e „Helensku inicijativu” koju su pokrenuli biznismeni gr~kog porekla koji `ive u inostranstvu, a koji `ele da podstaknu strane investicije.

MARTIN [ULC Predsednik Evropskog parlamenta Martin [ulc je upozorio da bi ekonomska kriza u [paniji mogla da izazove „socijalnu eksploziju” {irom Kontinenta. Smatra da je [panija u boqem polo`aju da se izbori s krizom nego Gr~ka, a zalo`io se za hitnu primenu „novih evropskih programa kojima bi se kona~no stvorilo vi{e radnih mesta za ovu generaciju.

Lek protiv side „na vidiku” PARIZ:Fransoaz Bar-Sinusi, dobitnica Nobelove nagrade za 2008, koja je u~estvovala u otkrivawu HIV virusa kao izaziva~a side, izjavila je, uo~i globalne konferencije o ovoj bolesti, da nakon nekih skora{wih otkri}a smatra da je lek za wu „na vidiku”. Bar-Sinusijeva navodi primer pacijenta iz Berlina, koji je izgleda izle~en od side transplantacijom ko{tane srì {to, po wenim re~ima „ukazuje da je pronalaèwe na~ina da se virus elimini{e iz organizma realna mogu}nost”. Drugi izvor optimizma je mali procenat obolelih od side - mawi od 0,3 odsto - koji ne pokazuju nikakve simptome zaraze, iako nikad nisu bili le~eni.Tu je i grupa francuskih pacijenata koji su nakon izvesne doze antiretroviralnih medikamenata izgubili sve simptome i sada ìve bez lekova.

Ona smatra da bi pandemija side u svetu mogla da bude eliminisana do 2050. godine ukoliko bi bile uklowene preprerke

Fransoaz Bar-Sinusi

za op{tu dostupnost potrebnih lekova. Te prepreke su najmawe nau~ne, a mnogo vi{e politi~ke, ekonomske i dru{tvene, isti~e Bar-Sinusijeva. Problem

je i dostupnost testirawa na sidu, kao i stigma u vezi sa HIV virusom, koja ometa rano otkrivawe i le~ewe.

Virus side

O~ekuje se da oko 25.000 qudi - ukqu~uju}i slavne li~nosti, nau~nike i zara`ene HIV virusom - u ameri~koj prestonici u nedequ uputi apel za odlu~niju

globalnu akciju protiv epidemije koja mu~i svet ve} tri decenije. Smrtnost od side i pojava novih infekcija su u opadawu u delovima sveta koje ta bolest najvi{e poga|a, a broj osoba na terapiji je izme|u 2010. i 2011. pove}an za 20 odsto, dosti`u}i osam miliona. To je, me|utim, samo polovina onih kojima je potrebno le~ewe. Prema proceni UNAIDS, danas je u svetu 34 miliona qudi zara`eno HIV virusom, {to je vi{e nego ikad ranije. Tako|e se procewuje da je, iz uzroka koji su u vezi sa sidom, od osamdesetih godina pro{leg veka, kada se bolest pojavila, {irom svetu umrlo oko 30 miliona qudi. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik NO VO PA ZA RAC S ^E TI RI DE CE NI JE RO BI JE

Po vrat ni ku 12 go di na za tvo ra za si lo va we Ra do wa ]. (49) iz No vog Pa za ra pra vo sna `no je osu |en na 12 go di na za tvo ra zbog po ku {a ja si lo va wa jed ne de voj ke u Be o gra du pre dve go di ne i dva kri vi~ na de la ne do zvo qe ne pol ne rad we. Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je pr vo ste pe nu pre su du Vi {eg su da u Sme de re vu i pra vo sna `no ga osu dio na 12 go di na za tvo ra, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Ra do wa ]. je vi {e stru ki po vrat nik, ko ji je ve} dva pu ta osu |i van na 13 i 14 go di na za tvo ra zbog si lo va wa, ali je oba pu ta

po iz la sku iz za tvo ra po na vqao kri vi~ na de la. Be o grad ska po li ci ja ga je uhap si la u ma ju pre dve go di ne po sle po ku {a ja si lo va wa de voj ke. Jo{ 1985. go di ne on je osu |en na ka znu za tvo ra od 13 go di na, od ko jih je u za tvo ru bio osam. Po no vo je uhap {en 1997. i osu |en na 14 go di na za tvo ra zbog si lo va wa. Po ~et kom ja nu a ra 2010. go di ne iza {ao je iz za tvo ra, ali je ve} u ma ju na pao no vu `r tvu, po sle ~e ga se opet na {ao iza re {e ta ka, gde }e pro ve sti na red nih 12 go di na. (Ta njug)

PQA^ KA JU^E U CEN TRU NO VOG SA DA

Pre sre li tran spor ter nov ca na pum pi Dvo ji ca ne po zna tih raz boj ni ka opq~a ka la su ju ~e oko 14.30 sa ti vo zi lo za tran sport nov ca na bez nin skoj pum pi NIS -a u Uli ci bra }e Rib ni kar bb u No vom Sa du. Na pa da ~i su ko ri sti li sprej i s li ca me sta su na mo to ru od ne li pa za r, vi {e sto ti na hi qa da di na ra, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. M. V.

NA PRE LA ZI MA GRA DI NA I [PI QA NI

Spre ~en {verc de vi za i oru` ja Na gra ni~ nom pre la zu Gra di na ca ri ni ci su osu je ti li po ku {aj ho land skih dr `a vqa na tur ske na ci o nal no sti da iz Sr bi je pro kri jum ~a re 81.000 evra, sa op {ti la je Upra va ca ri na.

Iako su na pi ta we ca ri ni ka da li ima ju ne {to da pri ja ve za ca ri we we od go vo ri li da ne ma ju ni {ta, de taq nom kon tro lom auto mo bi la i put ni ka na pa to su is pod su vo za ~e vog se di {ta pro na |e na je pla sti~ na ke sa u ko joj je bi lo 97.000 evra, a jo{ 4.000 evra je pro na |e no kod jed nog od put ni ka. Put ni ci ma je do zvo qe ni iz nos od po 10.000 evra vra }en, dok je pre o sta la su ma, ta~ ni je 81.000 evra, pri vre me no za dr `a na do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka pred nad le `nim su dom. Pod se }a wa ra di, od ju na 2008. go di ne li mit za iz nos de vi za iz ze mqe po ve }an je na 10.000 evra. Unos nov ca u ze mqu je i da qe neo gra ni ~en, ali su svi put ni ci u oba ve zi da, po Za ko nu o spre -

~a va wu pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma, pri ja ve pre nos sva ke su me iz nad 10.000 evra i na ula zu i na iz la zu iz ze mqe. Put nik ko ji po me nu tu su mu uno si, od no sno iz no si iz ze mqe, pri ja vqu je to na obra scu pri ja ve pre no sa fi zi~ ki pre no si vih sred sta va pla }a wa pre ko dr àv ne gra ni ce. U dru goj ak ci ji, pri li kom kon tro le to va ra se lid be nih stva ri pri sti glih s ca rin ske is po sta ve [pi qa ni iz prav ca Cr ne Go re, vla sni ka srp skog dr à vqa ni na iz No vog Pa za ra ko ji ra di u Sje di we nim Amri~ kim Dr à va ma, ca ri ni ci su ot kri li ne pri ja vqe no oru` je za ko je ni je po sto ja la ni ka kva do ku men ta ci ja. U sa rad wi s po li ci jom, ca ri ni ci su spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa jed nog pi {to qa mar ke „lu ger” – pri pa da ju }i okvir i de set ko ma da mu ni ci je, jed ne pu {ke mar ke „vin ~e ster” s op ti kom „si mons”, uz fu tro lu za pu {ku i de vet ko ma da mu ni ci je, i jed nog voj nog no à. Ka ko je pre ci zi ra no u sa op {te wu Mi ni stra stva fi nan si ja – Upra va ca ri na, oru` je je pri vre me no od u ze to do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka i pre da to pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve No vi Pa zar. (Ta njug)

PO @AR U CEN TRU SOM BO RA

Iz go reo re sto ran „Re ne san sa“ Po zna ti som bor ski re a sto ran „Re ne san sa“, ko ji se na la zi u sa mom cen tru gra da, u bli zi ni O[ „Ni ko la Vu ki ~e vi}“, Pra vo slav ne cr kve i stam be no-po slov ne zgra de „Ka tja“, iz go reo je u pe tak u po `a ru ko ji je iz bio oko 13 ~a so va. Va tra je za hva ti la unu tra {wost objek ta pa je iz go reo kom ple tan na me {taj, ku hi wa, po ste qi na... Za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji, po `ar, ko ji je ga si lo {est eki pa s vi {e od 20 va tro ga sa ca, br zo je lo ka li zo van i ni je do {lo do {i re wa va tre na okol ne ku }e. Uvi |aj su oba vi li pri pad ni ci Ode qe wa za van red ne si tu a-

ci je i po li cij ski slu `be ni ci som bor ske Po li cij ske upra ve. Uzro ci po `a ra i vi si na ma te ri jal ne {te te jo{ se utvr |u ju. J. P.

ponedeqak23.jul2012.

PO LI CI JI U VO ZO VI MA NI JE DO SAD NO

Yepa ro {i u ak ci ji od Su bo ti ce do Sta re Pa zo ve [verc vo zo vi ma je stao, ali po li ci ja za du è na za bez bed nost na è le zni ci u No vom Sa du i da qe bi je bit ku sa xe pa ro {i ma, na vi ja ~i ma i be gun ci ma od za ko na. U pr vih {est me se ci za be le è na je sa mo jed na skrom na za ple na ci ga re ta, i ~i ni se kri jum ~a ri u po sled we vre me iz be ga va ju vo zo ve. Ipak, tu ri sti~ ki voz za Bar, u ko jem je ra ni jih go di na bi lo do sta za ple na, tek je kre nuo se zo nu pro {log me se ca pa }e mo vi de ti {ta }e bi ti do ok to bra. Na toj re la ci ji je po ja ~a na kon tro la put ni ka i ro be jer, iako ne ma zna ~aj nih in ci de na ta, mo gu se o~e ki va ti xep ne kra |e. – Xe pa ro {i or di ni ra ju na pe ro nu i ~e ka ju `r tve, ko je su kre nu le ka Cr no gor skom pri mor ju. Oni ko ri ste gu `vu i ne pa `wu put ni ka, na ro ~i to kad osta vqa ju

Dra go mir Ra di}

Pre ma we go vim re ~i ma xe pa ro {i ma je po seb no in te re san tan voz 341 ko ji ide iz Bu dim pe {te.

Pro gu tao yo int pa pri znao Pro {log me se ca, dok je po li ca jac kon tro li sao mla di }a i pro ve ra vao po dat ke pu tem ra dio-ve ze, ovaj je pred wim pro gu tao pa ke ti} ce lo fa na. Ka sni je je pri znao da je imao xo int i da ga je pro gu tao iz stra ha, ali ga to ni je spa si lo pri ja ve. pr tqag. Kra dqiv ci u|u, mu we vi to uzmu nov ~a nik i iza |u pre ne go {to voz kre ne, a po seb no se pro vred ne kad nas ne vi de u bli zi ni – ka è za „Dnev nik” ko man dir is po sta ve za bez bed nost na è le zni ci u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Dra go mir Ra di}. – Zna ju oni nas, a i mi zna mo wih. Uglav nom je re~ o na {im sta rim po zna ni ci ma. De {a va se da na {i qu di odu na is po mo} ra di obe ze be |e wa utak mi ca ili dru gih jav nih sku po va pa iz gred ni ci to ko ri ste. Ta ko |e, u istom vo zu, xe pa ro {i su na ro ~i to ak tiv ni oko Va qe va. Na me ti su im ta mo i ov de nov ~a ni ci, a ve o ma ret ko uzi ma ju ne {to dru go, kao {to su ta {ne, apa ra ti i dru ge vred no sti, osim kad su im ta kve stva ri pod ru kom - ka è Ra di}.

- U we mu se vo ze „pro fe si o nal ne za na tli je„ ko je oko tri ili ~e ti ri sa ta uju tro u|u u Su bo ti ci i ako vi de da ne ma po li ci je, vo ze se obi~ no naj du è do No vog Sa da, a po ne kad In |i je ili Sta re Pa zo ve. Oni na kon ula ska u voz, dok su put ni ci po spa ni, {e ta ju hod ni kom i kad do |u do spa va }ih ko la i ku {e ta, ako su za kqu ~a na i obez be |e na lan ci ma, oni ih se ku kle {ti ma i ula ze u odeq ke, pri to me gu me na vra ti ma se ku skal pe lom i po tom neo pa è no kra du, od no sno uzi ma ju pa re i ono {to mo è sta ti u xep, a de si se da uzmu i lap top ili te le fon – pri ~a Ra di}. On pod se }a na to da su pre de se tak go di na lo po vi ula zi li u ku pe sa spre jom i o{a mu }i va li

put ni ke ili si pa li prah u ka fu ko ju su qu ba zno nu di li `r tva ma. – Kri mi nal ci s ta kvom stra te gi jom su po hap {e ni, sad to ga vi {e ne ma pa se sa da uglav nom za dr à va ju na u{u wa va wu i od no {e wu nov ~a ni ka. Oni uglav nom ima ju kqu ~e ve kao {to no se slu `be ni ci è le zni ce i po li caj ci da bi mo gli da u|u u ku pe. Ve o ma su or ga ni zo va ni i do bro oba ve {te ni, ta ko da vr lo br zo sa zna ju u ko jem vo zu ima ko li ko po li ci ja ca ili da li ih ima uop {te. Ako nas pri me te, bu kval no od mah iz la ze – ka è Ra di}. On ape lu je na gra |a ne ko ji pu tu ju vo zom da bu du oba zri vi i da pa ze na svo je stva ri, kao i da pr tqag ni u jed nom tre nut ku ne osta vqa ju bez nad zo ra, kao i da put ni ke ne sme da za va ra qu ba znost ovih kra dqi va ca ko ji ~e sto u ak ci ju idu i sa svo jom de com ili mla |im sna ga ma ko je pred sta vqa ju kao svo ju de cu.

7.000 na vi ja ~a. Iako mo è mo bi ti za do voq ni {to ni je do la zi lo do ma sov nih tu ~a pa ni po jed ni~ nih, oni su, naj ~e {}e pod uti ca jem opoj nih sred sta va, u ne ko li ko na vra ta pra vi li ek ce se. Naj ~e {}e su to re me }e we jav nog re da i mi ra, ali su pod no {e ne pri ja ve i za o{te }e we imo vi ne, a ima li smo ove go di ne i slu ~aj ka da su tro ji ca na vi ja ~a u vo zu izr {i li pqa~ ku -na vo di po li ca jac Ra di}. U se }a wu mu je i slu ~aj kad je pre dve i po go di ne pri li kom le gi ti mi sa wa mla di} is ko ~io u In |i ji iz vo za u po kre tu. Iz lo mio se i pri to me za do bio te {ke te le sne po vre de. Ka sni je se usta no vi lo da je re~ o be gun cu iz za tvo ra za ko jim je ras pi sa na cen tral na po ter ni ca. Pre ma we go vim re ~i ma na vi ja ~i ume ju da bu du iz u zet no agre siv ni u vo zo vi ma, ali ne ka da pu to va we sa wi ma pro tek ne bez ika kvih pro ble ma. – Isti ni za vo qu, ima slu ~a je va da wih vi {e sto ti na ide na me~ uz dva po li caj ca i da ne bu de pro ble ma, a do go di se da wih ne ko li ko na pra ve ha os u ce lom vo zu. Ne ma pra vi la, a uvek je ve li ki pro blem kon zu ma ci ja al ko ho la ka è Ra di}. U par na vra ta ove go di ne, po li ci ja ci su na @e le zni~ koj sta ni ci za ple ni li pre ko sto gra ma ma ri hu a ne, a uhap {e ni su i pre va ran ti ko ji su tra ì li od put ni ka te le fo ne zbog na vod nog hit nog po zi va, a za tim be à li. - Le gi ti mi {e mo mno go oso ba pa smo uhva ti li osam li ca po cen tral noj po ter ni ci i jed no po lo kal noj. Pri ve li smo i {est stra Ru tin ska kon tro la ne kad ot kri je nih dr à vqa na, iz Li bi je i tra è ne be gun ce Av ga ni sta na, za te ~e nih bez Na{ sa go vor nik na gla {a va put nih is pra va ko ji se ni su sa da se, osim ovog pro ble ma, is ti kri va li ne go su jed no stav no se ~u i ne vo qe s eks trem nim na vi li me |u put ni ke u ku peu - pri ~a ja ~i ma. Ra di}. – Ove go di ne za pr vih {est M. Vu ja ~i} me se ci smo pra ti li vi {e od Fo to: S. [u {we vi}

PR VE OD [TE TE ZA RE HA BI LI TO VA NE PO LI TI^ KE ZA TVO RE NI KE

Na kna de pri la go di ti da na {wi ci Od do no {e wa Za ko na o re ha bi li ta ci ji pre {est go di na, do sad je od lu ka ma su do va {i rom Sr bi je ukup no re ha bi li to va no oko 1.900 oso ba, a pro {log me se ca je Ko mi si ja za obe {te }e wa do ne la i pr vih 15 od lu ka o od {te ti. U ovom tre nut ku pred su do vi ma u Sr bi ji u to ku je vi {e od hi qa du po stup ka za re ha bi li ta ci ju, od to ga po lo vi na pred Vi {im su dom u Be o gra du. Me |u po stup ci ma za re ha bi li ta ci ju ve li ki broj se od no si na „ibe ov ce„ ko ji su ro bi ja li na Go lom oto ku, a broj ni su i po stup ci po zah te vi ma prav nih na sled ni ka pred rat ne ari sto kra ti je, funk ci o ne ra, za na ta li ja, tr go va ca, biv {ih ofi ci ra, kao i obi~ nih do ma }i na ko ji su, ad mi ni stra tiv nim i sud skim od lu ka ma ili bez wih, pro gla {e ni za na rod ne ne pri ja te qe, a ka zne su obi~ no pra }e ne i kon fi ska ci jom imo vi ne. Na osno vu od lu ka o re ha bi li ta ci ji ko je su su do vi do ne li pro te klih go di na, po jav no do stup nim po da ci ma, do sad je pod ne to ukup no oko 200 zah te va Ko mi si ji za obe {te }e we. Po zva ni~ nim po da ci ma, do 2. ju la je pod ne to vi {e od 8.000 zah te va za re sti tu ci ju, a pro ce wu je se da }e ih bi ti oko 150.000. Na sled ni ci tra `e da im se vra ti po slov ni i stam be ni pro stor kao i gra |e vin sko, {um sko i po qo pri vred no ze mqi {te.

î ta va pri ~a o re sti tu ci ji se u {i roj jav no sti po sma tra i ma lo {i re od sa mog prav nog aspek ta jer pr ve pro ce ne go vo re da bi ukup na vred nost obe {te }e wa mo gla iz no sti oko 4,5 mi li jar de evra. Pro fe sor Ne deq ko Jo van ~e vi}, dok tor prav nih na u ka, na po mi we da je sva ka isti na isto rij ski za sno va na i da je pro iz vod od re |e nih okol no sti, a po {to se vre me me wa, i isto rij ska isti na je pod lo `na pro me na ma. Prav no je, ka è on, vr lo te {ko sta vqa ti u da na {wi kon tekst i po sma tra ti isti nu ne kog dav no pro {log vre me na, pa i ne po sred no po sle Dru gog svet skog ra ta. Ta ko bi se raz ma tra wem s da na {weg aspek ta pra vi~ no sti su |e wa, po osno va ma ko je se da nas vred nu ju od Evrop skog su da za qud ska pra va, sva ka pre su da iz ne kog da le kog pe ri o da mo gla uki nu ti i re }i da okri vqe ni ni je imao fer i po {te no su |e we. – Li~ no sma tram da se mo gu tra ì ti po li ti~ ke re ha bi li ta ci je, ili da bu de to ne ka na u~ na, stru~ na stvar, ali vo di ti po sle to li ko vre me na sud ske po stup ke i do no si ti prav ne pre su de za re ha bi li ta ci je, to je, po me ni, ilu zor no – ka è Jo van ~e vi}. On na po mi we da su se u po sled wih {est de ce ni ja kod nas do go di le su {tin ske pro me ne u dru {tve nom ure |e wu i da bi u po gle -

du re sti tu ci je tre ba lo sa gle da ti ko stvar no od go va ra za vra }a we ne ke imo vi ne. – Go vo re }i uop {te no o imo vi ni ko ja je od u ze ta po sle Dru gog svet skog ra ta, tre ba po sle 60 go di na vi de ti na ~i ja le |a to sva li ti. Dr à va se mo ra po na {a ti od go vor no i, s ob zi rom na to da je vre me u~i ni lo svo je, mi slim da je tre ba lo utvr di ti da li je ova da na {wa dr à va od go vor na, da li ona ima ne ki kon ti nu i tet s pro me na ma ko je su se de si le. Po sle to li kih pro me na, po sta vqa se pi ta we mo ral ne pod lo ge za ne ke zah te ve, kao i prav no pi ta we za {to bi smo mi da nas od go va ra li za ne {to {to su ne ki par ti zan ski i so ci ja li sti~ ki po kre ti ura di li. Ta ko |e se u sva kom kon kret nom slu ~a ju po sta vqa i pi ta we ka ko je ste ~e na od u ze ta imo vi na i da li se to mo è utvr di ti – na gla {a va dr Jo van ~e vi}. Uz pod se }a we na to da je pre {e zdest go di na u re vo lu ci ji sru {en je dan po re dak, a da je i ta da, kao i uvek, od lu ~i vao po bed nik, a ne po ra è ni, on sma tra da svi zah te vi mo ra ju bi ti te meq no is pi ta ni i da se u sve mu na |e ne ka me ra od go va ra ju }a za da na {we okol no sti. Advo kat Sve to zar Pa vlo vi}, ~i ji je po koj ni otac, kao po li ti~ ki osu |e nik go di ne pro veo na Go lom oto ku, na po mi we da su mu du hov ne vred no sti uvek bi le is -

pred ma te ri jal nih te da ne vo di po stu pak za re ha bi lit ci ju i obe {te }e we. – Ti qu di su na Go li otok ote ra ni u ap so lut noj prav noj za blu di. To je bio ob ra ~un sa ~a snim qu di ma, ko ji su ta mo ote ra ni zbog svo je ide je i svog mi {qe wa. Na à lost, uvek je bi lo i uvek }e bi ti pre su da prak ti~ no iz vr {ne vla sti – ka è Pa vlo vi}. Po ka zu ju }i fo to ko pi ju pre su de iz pe de se tih go di na 20. ve ka, ko jom je je dan ta da {wi voj ni ofi cir osu |en za {i re we ne pri ja teq ske pro pa gan de na za tvor sku ka znu i gu bi tak gra |an skih pra va, Pa vlo vi} nam skre }e pa `wu na na vod iz pre su de „obra zlo è we iz o sta vqe no kao ne po treb no“. To su, ka è, ta ko zva ne tip ske bro zov ske pre su de. Pa vlo vi} ap so lut no po dr à va na sled ni ke imo vi ne od u ze te u po stup ku na ci o na li za ci je i kon fi ska ci je i mi {qe wa je da svi ko ji sma tra ju da su o{te }e ni, tre ba da je tra è. – Me |u tim, od to ga mo ram na ~el no da raz dvo jim pi ta we sti ca wa ne kog enorm nog bo gat stva jer tre ba vi de ti ka ko se ste klo, da li na za ko nit ili pro tiv za ko nit na ~in. Ta ko |e, to vra }a we mo ra bi ti upo do bqe no pri li ka ma u ko ji ma smo, i u tom smi slu ose }a ju za re al nost, pra vi~ nost i me ru – na vo di advo kat Sve to zar Pa vlo vi}. J. Ja ko vqe vi}

sport

ponedeqak23.jul2012.

dnevnik

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) KA JA KA [I SPREM NI ZA LON DON

Sta sa li za ve li ka de la Srp ski ka ja ka {ki ~e tve rac uspe {no je za vr {io pri pre me na Bor ko va~ kom je ze ru i sprem no ~e ka po ~e tak Olim pij skih iga ra. Kvar tet u sa sta vu Mi len ko Zo ri}, Er vih Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi} je se dam da na, pod di ri gent skom pa li com Mi ro sla va Alek si }a, re a li zo vao

ide. Do bar je ose }aj u ~am cu, le po je kli za we, {to je naj va `ni je mi se do bro ose }a mo. Sa da sle di pe riod opu {ta wa i si gu ran sam da }e mo i}i jo{ bo qe - re kao je Ter zi}. U eki pi vla da op ti mi zam, pa ih ve li ke vru }i ne, na por ni tre nin zi na vo di i ve `ba we u te re ta ni ne

Mom ci ma je ve li ki mo tiv bi la bron za osvo je na na Evrop skom pr ven stvu u Za gre bu, gde su u{li u isto ri ju kao pr va mu {ka grup na po sa da ko ja je osvo ji la me da qu na kon ti nen tal nom {am pi o na tu u olim pij skoj di sic pli ni. - Mi }e mo da ti svoj mak si mum u Lon do nu. Mi slim da mo `e mo da

iz ve sla mo na {u naj bo qu tr ku bi }e u kru gu kan did ta za od li~ ja - is ta kao je Alek si}, ina ~e naj ma |i svet ski ka ja ka{ ko ji }e u~e stvo va ti na Igra ma. Eki pa je u Ma |ar skoj, a tre na `ni cen tar u Sol no ku }e do 30. ju la bi ti do ma }in ka ja ka {kim olim pij ci ma.

na pra vi mo do bar re zul tat - po ru ~io je Zo ri}. Iako }e bi ti naj mla |a po sa da ~e tve ra ca na Igra ma sma tra ju da su do voq no sta sa li za ve li ka de la. - Mi ide mo ta mo da po be di mo sa mi se be. Ve ru jem u nas. Uko li ko

- Psi hi~ ka pri pre ma, usa vr {a va we teh ni ke i tak ti ka je ono na ~e mu }e mo ra di ti u pe ri o du do od la ska u Lon don. Mom ci tre ba ju te lo da od ma ra ju pred na por ko ji im pred sto ji na Olim pij skim igra ma - re kao je Mi ro slav Alek si}.

ZO RA NA ARU NO VI], RE PRE ZEN TA TIV KA U STRE QA [TVU

Je dva ~e kam da Igre po~ nu

Srp ska re pre zen ta tiv ka u stre qa {tvu Zo ra na Aru no vi} uo~i star ta Olim pij skih iga ra tvr di da ni kad u ka ri je ri ni je bi la sprem ni ja za jed no tak mi ~e we. Zva ni~ no naj bo qa na Svet skoj rang li sti u di sci p li n i va z du { ni pi { toq iz ja vi la je da }e na Igra ma si gur no pru `i ti mak si mum i da se na da da }e to bi ti do voq no za osva ja we me da qe. - U star tu sam iz u zet no po no sna na se be, mi slim da ni kad ne kom tak mi ~e wu ni sam pri {la ovo li ko ozbiq no kao {to sam pri {la Olim pij skim igra ma. Uze la sam kvo tu jo{ 2010. go di ne i za mi sli te ka ko je to spre ma ti se dve go di ne za tak mi ~e we ko je ni ka ko da do |e. Ima li smo u me |u vre me nu jo{ tak mi ~e wa, ali uvek sam ne gde u po tiq ku ima la Olim pij ske igre. Do {ao je naj zad taj tre nu tak da po~ ne i iz ove per s pek t i v e za d o v oq n a sam pri pre ma ma, za la ga wem i ostva re wi ma na tre nin zi ma - re kla je Aru no vi }e va. Pre ma we nim re ~i ma, pot pu no je sprem na, ali mno go to ga za vi si }e i od fak to ra sre }e. - Do la zim sprem na kao {to }e do }i i osta li, ne bih mo gla ni { ta da prog n o z i r am, ali obe }a vam da }u da ti mak si mum. Uz ma lo sre }e, ako sve

bu de ka ko sam za mi sli la i ako kre ne ka ko ja ho }u mo gu da ostva rim do bar re zul tat i do |em do ne ke me da qe.No, ne za vi si sve od me ne. Aru no vi }e va je uve re na da }e joj ~i w e n i c a da po z na j e stre li {te, jer se na we mu tak mi ~i la ove go di ne u Svet skom ku pu, zna ~aj no olak {a ti po sao. - Na rav no da je lak {e svi ma ko ji smo bi li ta mo, s tim {to su uslo vi iz apri la i sa da di ja me tral no su prot ni. Ne znam ko li ko }e nam to ko ri sti ti, me | u t im, po z i t iv n o je {to zna mo gde ide mo, ka ko je, to ola ka {a va, jer na stre li {tu pro vo di mo ceo dan. Strel c i su na po l a s ku u Lon do nu obe }a li naj ma we dve me da qe, a Aru no vi }e va ka è da je bez ob zi ra na sja jan tim ne za hval no prog no zi ra ti broj me da qa. - Osam na {ih naj ja ~ih stre la ca je u Lon do nu, sve sa mi no si o ci evrop skih i svet skih ma da qa. Ako ka è te dve me da qe, ja ka èm da je ostvar qi vo, ali, ostvar qi vo je i pet i osam me da qa. Sve je mo gu }e, kao {to je mo gu }e da se vra ti mo bez me da qe ako ne bu de mo ima li sre }e, a mo gu }e je da se vra ti mo sa osam ako nas sre }a po slu ì is ta kla je Aru no vi }e va.

STRE LAC AN DRI JA ZLA TI]

Sa wam me da qu

Stre lac An dri ja Zla ti} na Igra ma o~e ku je pla sman u fi na le u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq i na da se bor bi za ne ku od me da qa. - Su de }i po po sled wim na stu pi ma na ne kim do ma }im tak mi ~e wi ma i tre nin zi ma imam re zul ta te ko ji mo gu da od ve du do fi na la, a u fi na lu i do bor be za me da qe - re kao je Zla ti} Ta nju gu, ne po sred no uo~i po la ska u Lon don.

Srp ski ~e tve rac uspe {no od ra dio pri pre me

po sled wu fa zu pri pre ma, to kom ko je su mom ci bi li iz lo `e ni mak si mal nim tre nin zi ma. - Za do vo qan sam ka ko ide mo. Ja ko te {ke tre nin ge smo od ra di li. Ima mo ve o ma te {ke i na pro ne ne de qe iza nas. ^e tve rac ja ko le po AFE RA S PRO DA JOM KA RA TA

Me re po sle Iga ra

Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet tek po sle Olim pij skih iga ra u Lon do nu pred u ze }e di sci plin ske me re pro tiv zva ni~ ni ka ko ji su op tu `e ni za ne le gal nu pro da ju ka ra ta. MOK je u ju nu otvo rio is tra gu, po {to je bri tan ski list “San dej Tajms” ob ja vio da su po je di ni zva ni~ ni ci oko 50 na ci o nal nih olim pij skih ko mi te ta i ovla {}e ni agen ti za pro da ju ka ra ta nu di li ula zni ce za Olim pij ske igre na cr nom tr `i {tu. List je do ka ze do ko jih je do {ao pre dao MOK, ko ji ih i da qe raz ma tra. MOK je imao na ras po la ga wu me ru da osum wi ~e ne zva ni~ ni ke pri vre me no su spen du je i za bra ni im pri su stvo Igra ma u Lon do nu. Me |u tim, port pa rol Mark Adams iz ja vio je da je Iz vr {ni od bor MOK od lu ~io da to ne

Kon fi sko va no 10.000 la `nih za sta va Na lon don skom aero dro mu “Hi trou” po li ci ja je za ple ni na 10.000 la `nih olim pij skih za sta va. Za sa da se zna sa mo da su pa ke ti sti gli iz Ki ne i da }e, ~im se za vr {i is tra ga, bi ti uni {te ni. Vred nost la `nih za sta va pro ce wu je se na oko 150.000 do la ra, a wi ho va te `i na iz no si oko 800 ki lo gra ma.

On is ti ~e da sva ki od osam ~la no va srp skog ti ma mo `e do naj vi {eg pla sma na. - Svi mo gu, ne sa mo da iz ne na de, ne go da ura de ono {to naj bo qe zna ju i do |u do me da qe. Sla `em se da su dve me da qe ne ki mi ni mum, jer ho }e mo da na sta vi mo kon ti ni u tet, po {to smo pre Pe kin ga uvek osva ja li po ne ku me da qu na Olim pij skim igra ma. Pre ma we go vim re ~i ma, uz bu |e we zbog u~e {}a na naj ve }oj svet skoj smo tri spor ta ose }a tek po ne kad. - Tru dim se da sa ~u vam hlad no krv nost, da na {to bo qi na ~in u|em u sa mo tak mi ~e we. @e lim da iz beg nem uz bu |e we ko je stva ra pri ti sak i {to mir ni je gla ve u|em u tak mi ~e we, ta ko je naj bo qe u na {em spor tu - sma tra Zla ti}.

~i ni jer ni su oba vqe na sva sa slu {a wa u ve zi sa slu ~a jem. - Ne mo è mo da iz ri ~e mo pri vre me ne me re, a da pred hod no ne pru ì mo svi ma {an su da ka ù {ta ima ju - re kao je Adams i po ru ~io da }e ceo pro ces po tra ja ti. Me |u agen ti ma iz 50 ze ma qa ko je je “Tajms” op tu ìo za ne le gal nu pro da ju ka ra ta na la ze se i oni ko ji kon tro li {u ula zni ce u Sr bi ji, a op tu è ni su i ~el ni ci iz SAD, Ki ne i Li tva ni je. Ge ne ral ni se kre tar Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je \or |e Vi {ac ki iz ja vio je u ju nu, ka da su se op tu `be po ja vi le, da ne po sto ji osnov da ta or ga ni za ci ja bu de ka `we na, jer ona ne pro da je ula zni ce. Ta ko |e, be o grad ska agen ci ja “Big blu”, zva ni~ ni di stri bu ter ula zni ca za Olim pij ske igre u Lon do nu, od ba ci la je ta da op tu `be bri tan skih no vi na ra o pro da ji ka ra ta na cr nom tr ì {tu.

spre ~a va da iz bru se for mu za tr ku `i vo ta u Lon do nu. - Ima mo ne {to vi {e od dve ne de qe do na {e tr ke. U ve li kom tre nin gu smo i ima mo jo{ vre me na za na pa re dak - na gla sio je Hol pert.

Mr va qe vi} cr no gor ski bar jak tar Za sta vu Cr ne Go re u Lon do nu no si }e xu di sta Sr |an Mr va qe vi}. Cr no gor ci }e u Lon do nu ima ti 33 spor ti sta. Tak mi ~i }e se u se dam spor to va - dva ekip na i pet po je di na~ nih. Pro {lo go di {wi vi ce {am pion sve ta i 12. xu di sta na rang li sti Svet ske xu do or ga ni za ci je pred vo di }e de le ga ci ju spor ti sta svo je ze mqe, u ko joj }e bi ti i va ter po li sti, ru ko me ta {i ce, atle ti ~a ri Da ni jel Fur tu la i Sla |a na Pe ru no vi}, stre lac Ni ko la [a ra no vi}, bok ser Bo {ko Dra {ko vi} i je dri li ~ar Mi li voj Du ki}. Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Cr ne Go re Du {an Si mo no vi} re kao je da je sam pla sman to li kog bro ja spor ti sta uspeh sam po se bi. - Ne ma mo spor to ve ko ji su bez {an si na Sr |an Mr va qe vi} Igra ma, ima mo re pre zen ta tiv ne se lek ci je ko je mo gu na pra vi ti sja jan re zul tat. Ne tre ba ih nas je i sam pla sman na Olim pij ske igre fan ta sti op te re }i va ti me da qa ma i ko na~ nim pla sma nom, za ~an uspeh - po ru ~io je on. PRE SE DAN

@AK ROG, PRED SED NIK MOK-a

Mo `e i bez pa so {a

Bez mi nu ta }u ta wa Pred sed nik MOK-a @ak Rog od bio je zah te ve da se na ce re mo ni ji otva ra wa Olim pij skih iga ra odr `i mi nut }u ta wa zbog

@ak Rog

tra ge di je u Min he nu 1972. To kom tih Iga ra 11 izra el skih spor ti sta je ubi je no, a Rog je do bio ve li ki broj zah te va da se

odr ì mi nut }u ta wa u znak se }a wa na wih. Broj ni po li ti ~a ri iz SAD, Izra e la i Ne ma~ ke tra ì li su pret hod nih me se ci od MOK da na otva ra wu Iga ra u pe tak, 27. ju la, oda ju po ~ast spor ti sti ma Izra e la ko je su pa le stin ski te ro ri sti ubi li na Igra ma pre 40 go di na. Rog je re kao da }e MOK oda ti po ~ast `r tva ma tog na pa da na zva ni~ nom pri je mu u Lon do nu to kom Iga ra, kao i da }e on pri su stvo va ti ce re mo ni ji ko ja }e se u Ne ma~ koj odr à ti na dan ubi sta va, 5. sep tem bra. Ipak, Rog je is ta kao da MOK sma tra da na ce re mo ni ji otva ra wa at mos fe ra ni je po god na za se }a we na je dan ta ko tra gi ~an do ga |aj.

Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet do zvo lio je na stup na Olim pij skim igra ma ma ra ton cu ko ji ne ma ni pa so{, ni dr à vqan stvo ni jed ne ze mqe. Gu or Ma ri jal, 28go di {wi atle ti ~ar iz Ju `nog Su da na is pu nio je olim pij sku nor mu is tr ~av {i de o ni cu za 2.14,32 sa ta. Ipak, on ne mo è da tr ~i za svo ju ze mqu ko ja je ne dav no ste kla ne za vi snost, jo{ ne ma na ci o nal ni Olim pij ski ko mi tet, a on ne ma pa so{ po {to se kao de te pre se lio u Sje di we ne Dr à ve i ima sta tus iz be gli ce. Ma ri jal }e u Lon do nu tr ~a ti pod za sta vom MOK-a, {to je pr vi slu ~aj u isto ri ji ta kve pri ro de. Pret hod no su pod za sta vom MOKa 1992. go di ne u~e stvo va li po je di ni spor ti sti iz Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je, ali zbog sank ci ja.

Mu am ba no sio ba kqu Fud ba ler Bol to na Fa bris Mu am ba no sio je u Lon do nu olim pij sku ba kqu, ~e ti ri me se ca po sle sr ~a nog uda ra ko ji je do `i veo na te re nu to kom utak mi ce. Mu am ba je 17. mar ta iz ne na da pao na te re nu to kom me ~a FA ku pa sa To ten he mom i we go vo sr ce ta da 78 mi nu ta ni je sa mo stal no ra di lo. Mu am ba, ko ji je ro |en u Kon gu, ni je se opo ra vio do voq no da bi mo gao da se vra ti tre ni zi ma, ali je mo gao da 300 me ta ra no si olim pij sku ba kqu.Ba kqa, ko ja je pu to va la po Bri ta ni ji vi {e od 60 da na, bi }e no {e na uli ca ma Lon do na sve do ce re mo ni je otva ra wa Igra u pe tak, 27. ju la.

Fa bris Mu am ba

SPORT

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

U SUSRET 30. LETWIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU ZLATKO MATE[A, PREDSEDNIK HRVATSKOG OLIMPIJSKOG ODBORA

Sve me da qe do 1988. pri pa da ju Sr bi ji

Predsednik Hrvatskog olimpijskog odbora (HOO) Zlatko Mate{a izjavio je „Jutarwem listu„ da je Srbija, prema Statutu Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK), naslednica svih nastupa i medaqa koje je Jugoslavija osvajala na Olimpijskim igrama od 1920. do 1988. godine. - Mi tu ni{ta ne mo`emo napraviti. To je odlu~eno 1992. godine. Sve novonastale dr`ave primqene su u MOK kao nove ~lanice, a Srbiji se ra~unalo ~lanstvo SFRJ, pa tako i rezultati - rekao je Mate{a. On je izjavio da olimpijske medaqe nisu predmet sukcesije biv{ih republika SFRJ. - Za nas su hrvatski osvaja~i medaqa u dresu Jugoslavije hrvatski olimpijci, ali formalno-

pravno HOO ne mo`e sebi pribrojiti te medaqe - rekao je Mate{a. Zbog toga, uz imena osvaja~a olimpijskih trofeja - kajaka{a Matije Qubeka, pliva~ice \ur|ice Bjedov, boksera Mate Parlova, atleti~ara Frawe Mihali}a, ko{arka{a Kre{e ]osi}a i brojnih drugih hrvatskih sportista, pi{e „Srbija”, navodi „Jutarwi list”. Dodaje se da su hrvatski sportisti u pojedina~noj konkurenciji osvojili 14 olimpijskih medaqa, a kao ~lanovi ekipnih sportova 27. Kraqevina Jugoslavija je na tri Olimpijade osvojila osam medaqa, ali sve su dobili slovena~ki gimnasti~ari. Na Zimskim olimpijskim igrama su slovena~ki sportisti osvojili sve ~etiri medaqe za SFRJ, navodi „Jutarwi list”.

Ostr vo ~u da u Lon do nu Sve~ana ceremonija otvarawa 30. letwih Olimpijskih igara po~e}e u petak, 27. jula, u 20 ~asova i 12 minuta. - Naziv ceremonije Ostrvo ~uda bi trebalo da ukaè na rasko{nu kreativnost Velike Britanije, i na nepredvidivost i inventivnost wenog naroda- rekao je Deni Bojl, umetni~ki direktor sve~anosti. Bojl, britanski rediteq i producent, autor filmova „Trejnspoting”, „28 dana kasnije” i „Milioner iz blata” za ~iju reìju je 2008. godine dobio Oskara, kaè da }e za potrebe otvarawa Olimpijski stadion biti pretvoren u idili~ni seoski krajolik Ostrva i gledaoci }e videti sve {to zaista predstavqa wegovu su{tinu. Iako se jo{ ne zna kako }e izgledati ceremonija, poznato je da }e trajati tri sata i da }e

u~estvovati 15.000 dobrovoqaca.Sve~anost }e zapo~eti ogla{avawem naro~itih zvona koje je izlila livnica „Vajt~apel Fa un dri”. Ona je u Gi ni so vu kwigu rekorda u{la kao najstarija britanska firma za proizvodwu zvona - iz 16. veka.Po dolasku britanske kraqice Elizbete Druge na stadion, uvodne govore }e odr`ati predsednik Olimpijskog komiteta @ak Rog i pred sed nik Or ga ni za ci o nog odbora Igara, biv{i atleti~ar Sebastijan Kou. Prema protokolu sledi defile sportista svih zemaqa u~esnica, po abecednom redu.Kako pravila nala`u u ~ast postojbine Iga ra, pr va }e sta di o nom pro}i reprezentacija Gr~ke, a doma}ni na stadion ulaze posledwi. Posle intonirawa him-

ne Igara i podizawa olimpjske i zastava zemaqa u~esnica, po jedan sportista, sudija i trener iz reprezentacije doma}ina polo`i}e olimpijsku zakletvu kojom }e se u ime svih u~esnika oba ve za ti na fer tak mi ~e we.Olimpijska bakqa }e iz ruke u ruku sportista sti}i do posledweg koji }e wome zapaliti olimpijsku vatru na stadionu. Po obi~aju, tajna je ko }e biti posledwi nosilac bakqe i kako }e zapaliti olimpijsku vatru na stadionu. Organizatori su saop{tili da sve~anost ko{ta 36 miliona evra.O~ekuje se da }e oko ~etiri milijarde qudi gledati TVprenos spektakla kojim Velika Britanija `eli da zaseni otvarawe Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine.

Pri ja mu sta za u Ne ma~ koj: Fe ran do Alon so

VELIKA NAGRADA NEMA^KE

Tre }e sla vqe Alon sa na Ho ken haj mu [panac Fernando Alonso pobedio je na Velikoj nagradi Nema~ke vo`enoj na stazi Hokenhajm, desetoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan. Voza~ Ferarija je do tre}e pobede ove sezone, tre}e na pisti Hokenhajm i 30. u karijeri do{ao posle odli~ne vo`we i vo|stva od po~etka do kraja trke. [panac je imao pol poziciju i na najboqi na~in ju je i iskoristio, uz odli~nu taktiku svgog tima. Drugo mesto pripalo je aktuelnom svetskom prvaku Nemcu Sebastijanu Fetelu iz Red Bula, koji je u pretpsoledwem krugu pretekao Britanca Xensona Batona iz Meklarena. Ali po{to je to uradio izletev{i sa staze na{ao se pod istragom i na kraju je dobio kaznu od 20 sekundi, ~ime je plasiran na peto mesto. Drugi je zna~i Baton, a tre}i Finac Kimi Raikonen iz Lotusa, koji je na ciq stigao kao ~etvrti. Peti je na ciq u Hokenhajmu stigao Japanac Kamui Kobaja{i, ali je posle Fetelove kazne ~etvrti. Meksikanac Serhio Perez iz Zaubera je ostao {esti. Do bodva u Nema~koj do{li su jo{ i Nemac Mihael [umaher iz Mercedesa, Australijanac Mark Veber iz Red Bula, te jo{ dvojica Nemaca, Niko Hilkenberg iz

lima. Na po~etku je kratko izletawe sa staze imao Francuz Roman Groàn, ali se ubrzo vratio. [umaher je u tim trenucima poku{avao da napadne Fetela, ali je ovaj uspeo da se odupre. Uz Groàna incidente su imali i Brazilci Felipe Masa i Bruno Sena. Sva trojica su ubrzo morala do boksa, a Brazilcima su zamewena predwa krila na bolidima. U tre}em krugu Britancu Luisu Hamiltonu je pukla zadwa desna guma, pa je morao u boks, {to ga je ko{talo pada na 21. mesto. Do kraja trke se mu~io i na kraju je ipak morao da odustane ostav{i bez va`nih bodova i to u svom jubilarnom 100. gran priju u karijeri. To je ujedno bilo i jedino odustajawe na trci. I dok je Alonso pove}avao prednost Baton je uspeo da pretekne Hilkenberga i domogne se ~etvrte pozicije. Ubrzo je i Kimi Raikonen uspeo da pretekne Britanca Pola di Restu i probije se na osmo mesto. Baton je ve} u 11. krugu uspeo da obi|e i Mihaela [umahera i na|e se na tre}em mestu. Raikonen je otvorio u 12. krugu prve odlaske u boks, dok je lider karavana Alonso po nove gume oti{ao u 19. krugu, a drugoplasirani Fetel u 21. Posle prvih odlazaka u boks Alonso je zadrào lidersku poziciju ispred Fetela, Batona, Raikonena,

Vo za ~i 1. Alonso ([panija, Ferari) 154, 2. Veber (Australija, Red Bul) 120, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 110, 4. Raikonen (Finska, Lotus) 98. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 92, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 76, 7. Baton (V. Britanija, Meklaren) 68, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 61, 9. Perez (Meksiko, Zauber) 47, 10. Kobaja{i (Japan, Zauber) 33, 11. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 29, 12. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 29, 13. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 27, 14. Felipe Masa (Brazil, Ferari) 23, 15. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 19, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 18, 17. Verwe (Francuska, Toro Roso) 4, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul 230, 2. Ferari 177, 3. Meklaren 157, 4. Lotus 156, 5. Mercedes 105, 6. Zauber 78, 7. Vilijams 47, 8. Fors Indija 46, 9. Toro Roso 6.

Po la ti ma do ma }i na pro pu {ta otva ra we Bolt na ja vio od bra nu zla ta Najbr`i ~ovek na planeti Jamaj~anin Jusein Bolt izjavio je da je povreda pro{lost i da spreman do~ekuje Olimpijske igre. Bolt u Londonu brani tri zlata osvojena pre ~etiri godine u Pekingu. On je zbog povrede osvojio drugo mesto na 100 i 200 metara na nacionalnim kvalifikacijama za London, a kasnije je odustao od mitinga u Monte Karlu. - Sve je u redu, naporno sam trenirao posledwih dana i radujem se skorom po~etku Igara - izjavio je Bolt, nakon {to je u Birmingemu, zajedno sa kolegama iz reprezentacije Jamajke odgledao premijeru novog filmskog hita o „Betmenu”. Doma}ini u ovom engleskom gradu sproveli su posebne mere obezbe|ewa, s obzirom na to da je projekcija organizovana samo dva dana nakon {to je na premijeri istog filma u Koloradu ubijeno 12 osoba.

Zvani~nici Olimpijskog komiteta Velike Britanije o~ekuju da }e samo polovina de le ga ci je pri su stvo va ti otvarawa Igara u Londonu. Britanija }e imati najbrojniji tim na Igrama sa 542 sportista i 812 ~lanova prate}eg osobqa, ali se o~ekuje da }e Sjediwene Dr`ave, koje ima ju dru gi naj broj ni ji tim, imati vi{e predstavnika na otvarawu koje je osmislio poznati re`iser Deni Bojl. Svih 70 pred stav ni ka Britanije }e u vreme otvarawa biti u trening kampu u Algarveu, dok se o~ekuje da }e sportisti koji }e se takmi~iti tokom prva tri dana Igara, me|u kojima je i Rebeka Adlington, tako|e propustiti ceremoniju. Za sada jo{ nije poznato ko }e nositi za sta vu Bri ta ni je na otvarawu, a kona~na odluka bi}e objavqena danas. U glasawu u~estvuju sportisti, a favorit za tu ~ast je Kris Hoj, ~etvorostruki olimpij-

ski {ampion, po{to wegova tak mi ~e wa po ~i wu tek u drugoj nedeqi Igara. - Jo{ pre nekog vremena smo odredili pravila po pitawu ceremonije otvarawa. Ako sportisti imaju takmi~ewe u roku od 72 sata od otvarawa, od wih smo tra`ili da razmisle kako }e to uticati na wih. Ali, svaki spor ti sta ima pri li ku da u~estvuje, osim ako tim ne odlu~i druga~i je. Si gur no }emo biti u velikom broju, ali o~ekujemo da }e oko 50 odsto sportista prisustvova ti otva ra wu - re kao je {ef mi si je ti ma Ve li ke Britanije Endi Hant. Britanski sportisti posledwi }e u}i na Olimpijski stadion kao doma}ini, {to zna~i da }e svoj deo u ceremoniji imati tek oko pono}i. Olimpijsko selo se nalazi blizu stadiona, ali su u timu skepti~ni po{to }e tako u najboqem slu~aju na spavawe oti}i oko 1 posle pono}i.

Ve o ma za ni mqi va tr ka vo `e na je na sta zi Ho ken hajm

Fors Indije i Niko Rozberg iz Mercedesa. Ovom pobedom Alonso je uve}ao prednost u generalnom plasmanu u odnosu na drugoplasiranog Vebera na 34 boda. Alonso sada ima 154, a Veber 120. Trka je i protekla u znaku Alonsa, koji je odoleo svim riva-

te [umahera. Od vode}ih je prvi na drugu promenu pneumatika oti{ao Baton u 41. krugu i vratio se kao tre}i, a ve} u slede}em krugu isto su u~inili i Alonso i Fetel. Alonso je uspeo da se vratio kao prvi, ali je Fetel iza{ao iza Batona. Iako je imao mali zaosta-

Re zul ta ti 1. Alonso ([panija, Ferari) 1:31:05.862, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +3.732, 3. Baton (V. Britanija, Meklaren) +6.949, 4. Raikonen (Finska, Lotus) +16.409, 5. Kobaja{i (Japan, Zauber) +21.925, 6. Peres (Meksiko, Zauber) +27.896, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +28.970, 8. Veber (Australija, Red Bul) +46.491, 9. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) +48.162, 10. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +48.889, 11. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +59.227, 12. Masa (Brazil, Ferari) +1:11.428, 13. Rikardo (Australija, Toro Roso) +1:16.829, 14. Verwe (Francuska, Toro Roso) +1:16.965, 15. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 16. Petrov (Rusija, Katerhem) +1 krug, 17. Sena (Brazil, Vilijams) +1 krug, 18. Gro`an (Francuska, Lotus) +1 krug, 19. Kovalainen (Finska, Katerhem) +2 kruga, 20. Pik (Francuska, Marusja) +2 kruga, 21. De la Rosa ([panija, Hispanija) +3 kruga, 22. Glok (Nema~ka, Marusja) +3 kruga, 23. Kartikejan (Indija, Hispanija) +3 kruga.

tak, napravio je gre{ku, nakratko izleteo sa staze, pa se prednost Batona malo pove}ala. Britanac je u posledwem delu trke uspeo da se dosta pribli`i Alonsu, ali ne i da ga pretekne. U 60. krugu [panac je kona~no uspeo da se odlepi od Batona na vi{e od dve sekunde, a Fetel je polako, ali sigurno sustizao Britanca. Kona~no se aktuelni svetski prvak u pretposledwem krugu odlu~io i da pretekne Batona, ali je to uradio kako u Meklarenu smatraju na nedozvoqen na~in. Ina~e, malo je nedostajalo da Red Bul i ne dobije dozvolu za nastup. Ekipa se ju~e ujutru na{la pod istragom zbog maweg obrtaja motora, ali je onda prona|ena rupa u pravilniku, koja dozvoqava takvo pode{avawe, pa su Fetel i Veber ipak dobili priliku da nastupe. [ampionat Formule jeda nastavqa se ovog vikenda Velikom nagradom Ma|arske na stazi Hungaroring. G. M.

sport

ponedeqak23.jul2012.

PRED REVAN[ S VALETOM CRNO-BELI UPUTILI APEL NAVIJA^IMA

Par ti zan pod uslov nom ka znom

Fud bal ski klub Par sa od mog nu svi ma na ma i spre ~e na - od u ze ti na ula zu na sta dion. ti zan upu tio je apel na vi ja ~e da po sma tra ju uì vo na red Ap so lut na za bra na upo tre be vi ja ~i ma pred re van{ nu utak mi cu u UEFA tak mi ~e wi - svih vr sta pi ro teh ni~ kih sred sta me~ s Va le tom. U ape lu ma.Za slu è no ili ne, srp ski na vi - va, kao i za bra na bi lo ka kvih ver sto ji: ja ~i tre nut no ima ju naj go ru mo gu }u bal nih i {tam pa nih pa ro la ko ja „Po {to va ni na vi ja ~i Par ti za - re pu ta ci ju u fud bal skoj Evro pi, ni su sport ske sa dr ì ne su op {te na, qu bi te qi fud ba la u Sr bi - {to srp skom fud ba lu na no si po zna ta ~i we ni ca. Za jed ni~ ki ciq ji,Fud bal ski klub Par ti zan je ot - ogrom ne i ne na dok na di ve {te te. svih nas tre ba da bu de po dr {ka po ~eo sa u~e {}em u UEFA tak mi - Po ka ì mo da ta kav uti sak ne od go - igra ~i ma na te re nu i ne sme mo da ~e wi ma sa ci qem da, kao {am pion va ra isti ni, ne ka no va tak mi ~ar - do zvo li mo da se sport ska pri red ba na {e ze mqe, pred sta vi upo tre bi kao plat for srp ski fud bal na naj ma za ostva ri va we bi lo AEL ~e k a Par t i z an bo qi mo gu }i na ~in. U ka kvih dru gih in te re sa. u Lar na ki pr voj utak mi ci igra ~i Mo li mo gle da o ce da Pr vi me~ tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am su da li sve od se be i po do la sku na sta dion pi o na iz me |u AEL-a iz Li ma so la i Par ti za na bi }e ne ma sum we da }e sa ta za u zmu svo je me sto, ne od i gran u Lar na ki. Taj me~ tre ba lo je da bu de od i gran kvim pri stu pom na sta za dr à va ju se na ula zi u Li ma so lu, na sta di o nu ma lo ve }eg ka pa ci te ta od vi ti. Utak mi ca ko ja se ma, pro la zi ma i ste pe onog u Lar na ki, ali su ~el ni ci ki par skog klu ba od lu igra u Be o gra du u uto ni ca ma. Ovi pro sto ri ~i li da bu du ipak do ma }i ni na sta di o nu “An to nis Pa rak sa po ~et kom u 20,45 mo ra ju bi ti pot pu no is pa do pu lus”. ~a so va je pri li ka i da pra `we ni i ni ko me ne Raz log ta kve od lu ke tre ba tra ì ti u ~i we ni ci da }e na vi ja ~i po ka ù svo ju }e bi ti do zvo qen bo ra na vi ja ~i u Lar na ki si gur no na pra vi ti bo qu at mos fe ru, pri vr è nost klu bu – vak na wi ma.Na po mi we po seb no zbog ~i we ni ce da su tri bi ne od mah uz te ren, po pri su stvom, na vi ja mo da }e vi deo nad zor {to sta dion, za raz li ku od onog u Li ma so lu, ne ma atlet wem, a pre sve ga po na bi ti po seb no po ja ~an i sku sta zu. {a wem. da }e svi neo d go vor ni Pr vi duel Par ti za na i AEL-a na pro gra mu je 1. av gu Po ka ì mo na {e je po je din ci ko ji Par ti za sta, dok je re van{ na pro gra mu ne de qu da na ka sni je. din stvo u è qi da po nu ne è le ni {ta do bro mog ne mo klu bu, ali i i ko ji se ne po na {a ju u na {u spo sob nost da se skla du sa pro pi si ma bi po na {a mo i na vi ja mo u skla du sa ska se zo na bu de se zo na pre o kre ta u ti iden ti fi ko va ni i od stra we ni evrop skim stan dar di ma. Po na {a - is pra vqa wu ru `ne sli ke ko ja vla - sa tri bi na. we pu bli ke i na vi ja ~a je iz u zet no da o na ma. Ima ju }i u vi du da je u~e {}e FK va àn seg ment na ko me UEFA na Po seb no skre }e mo pa `wu i mo - Par ti zan u evrop skim tak mi ~e wi ro ~i to in si sti ra, {to do bi ja spe - li mo sve na vi ja ~e da ula zni ce na - ma po sta la na vi ka za na {e na vi ja ci fi~ nu di men zi ju ka da se u ob zir ba ve na vre me, da na utak mi cu do |u ~e, si gur ni smo da }e Vas, kao i do uzme ~i we ni ca da je FK Par ti zan naj ka sni je po la ~a sa pre po ~et ka sa da, qu bav pre ma klu bu mo ti vi sa pod uslov nom ka znom zbog od re |e - jer }e bi ti spro ve de ne po seb ne me - ti da u~i ni te ogro man na por da po nih pro pu sta ko ji su se de si li na re kon tro le i pre tre sa. Ta ko |e je mog ne te igra ~i ma na gro mo gla san utak mi ci sa Gen kom. Ne do pu sti mo ve o ma va `no na po me nu ti da se na i spek tu la ran, a ujed no go spod ski i da po je din ci ko ji ne po se du ju svest utak mi cu ne no se upa qa ~i i me tal - do sto jan stven na ~in”. o neo p hod no sti po {to va wa pro pi - ni no vac jer }e ti pred me ti bi ti I. L.

NOVI TRENER DRAGAN VUKAJLOVI] OBAVIO PROZIVKU BE^EJACA

S no vim ime nom u no ve iza zo ve

Za ska ku ta la je lop ta i na Grad skom sta di o nu kraj Ti se. Pro ziv ku Be ~e ja ca oba vi li su sport ski di rek tor Bo jan Pet ko vi}, no vi {ef stru ke Dra gan Vu kaj lo vi} i we gov pr vi sa rad nik Mar ko Mar ko vi}. Na pr vom oku pqa wu opre mu je za du `i la sa mo po lo vi na od 27 re gi stro va nih igra ~a. - Do bar deo igra ~a je to kom vi ken da imao ne ka pri vat na sla vqa, ne ki jo{ ni su pri sti gli sa le to va wa, ali ve ru jem da }e za dan dva svi bi ti na ras po la ga wu tre ne ru Dra ga nu Vu kaj lo vi }u - po ja snio je mr {av igra~ ki ka dar na pro ziv ci sport ski di rek tor Bo jan Pet ko vi}. - Ima mo iz u zet no mlad sa stav, ali to ne zna ~i da ne ma mo am bi ci je. Do ve li smo tre ne ra ko ji se do ka zao vo de }i no vo be ~ej sko Je din stvo i no vo mi lo {ev~ ku Voj vo di nu, vra ti li smo ~e tvo ri cu na {ih igra ~a i ve ru je mo svi u klu bu da s pra vom re flek tu je mo na pr vo me sto. Ume sto do sa da {weg ime na Be ~ej Old Gold, mom ci sa Ti se }e ubu du }e igra ti s gr bom na kom }e pi sa ti OFK Be ~ej 1918. To pod se }a na go di nu ka da je klub osno van, a tre ner je na pro ziv ci pod se tio na slav nu pro {lost i na gla sio igra ~i ma da je to oba ve za vi {e da

Fud ba le ri OFK Be ~e j 1918 na pro ziv ci

u sva ku utak mi cu u|u mak si mal no od go vor no. - ^ast je i ve li ka oba ve za bi ti ~lan klu ba s tra di ci jom ko ju ima Be ~ej. Ka da sam pri li kom po zi va na sa rad wu ~uo da ru ko vod stvo ima am bi ci je da se bo ri za vi {i ste pen, ni jed nog tre nut ka ni sam raz mi {qao. To je sport ski iza zov i ostva ri }e mo ga je di no ako svi za jed ni~ ki stre mi mo istom ci qu. Pred sto ji nam te `ak pe riod, ali sam ube |en da smo do ra sli za dat ku ko ji je pred na ma - op ti mi sta je no vi kor mi lar Dra gan Vu kaj lo vi}.

No vi-sta ri ~la no vi Be ~e ja su Sa {a Ho lo (Sr bo bran), @ar ko Ko biq ski i Ste fan Ko ra} (Ba~ ka Mol) i Da niel Hu sa no vi}, ko ji je na krat ko no sio dres Klu ba ma log fud ba la Be ~ej. Do star ta pr ven stve ne tr ke Me |u op tin ske li ge Vr bas, 26. av gu sta, Be ~ej ci }e ima ti de set pro ve ra. Sa svim do voq no da se is kri sta li {e tak mi ~ar ski sa stav i kre ne u po vra tak re no mea ko ji su ra ni je ge ne ra ci je ima le, a pret hod ne ga iz gu bi le. V. Jankov

dnevnik KUQANI SE POJA^ALI

@ar ko vi} ja ~a od bram be ni be dem Haj duk iz Ku le je na Ta ri, a osim na fi z i~ k oj spre m i, vred n o ra d i i na ja ~ a w u igra~ kog ka dra. Dres Haj du ka u na red ne dve se zo ne no si }e pre k a q e n i {to p er Dra g an @ar ko vi}, ko ji se pri kqu ~io pri pre ma ma. - Uvi deo sam da se u Haj du ku kva li tet no ra di, sa pred sed ni kom Osma ji }em la ko sam se do go vo rio oko svih de ta qa. Haj duk mi je po nu dio ide al ne uslo ve i ni sam pu no raz mi {qao. Do bro se po zna jem sa {e fom stru ke Ve li~ kom Ka pla no vi }em, po {to sam pet go di na bio ~lan BSK Bor ~e. Ne sum wam da }e mo i u na red nom pe ri o du kva li tet no sa ra |i va ti- re kao je @ar ko vi} ko ji je pro te kle se zo ne igrao u Ira nu. Is ku sni {to per pred vi |a Haj du ku vi so ke do me te u pred sto je }oj se zo ni.

Dra gan @ar ko vi} pred vi |a Haj du ku vi sok pla sman

- Ima mo mla du eki pu po ja ~a nu ne k o l i c i n om pro v e r e n ih igra ~a. Uz do bar po ~e tak pr ven stva mo `e mo bi ti i hit {am pi o na ta. Sve eki pe, iz u ze ve pr vog dvoj ca, su pod jed na ke

U OFS OYACI NE STI[AVA SE BURA

Su di je tra è sme nu pred sed ni ka Ne za do voq stvo ~la no va stru kov ne or ga ni za ci je su di ja OFS Oxa ci iza zva lo je po kre ta we po stup ka za sme nu pred sed ni ka OFS Oxa ci Ra do sla va Rac ko va. Uzur pa ci ja ovla {}e wa ko ja ni ka ko ne pri pa da ju is kqu ~i vo pred sed ni ku OFS, je naj ve }i raz log po kre ta wa sta tu tar nog po stup ka za odr à va we van red ne sed ni ce, na ko joj }e bi ti pre i- spi ta no po ve re we do sa da {wem pred sed ni ku, ko ji je iza bran u re dov nom po stup ku pre oko dva me se ca. - On ni je iz vu kao po uk e iz pro {le go di ne ka da je sa mo voq no do no sio od lu ke, iako ni je imao pra vo na ta ko ne {to. Zbog to ga smo se me se ci ma o{tro spo ri li, kao i zbog we go vog ba ha tog i pri stra snog od no sa kod for mi ra wa li sta su di ja i de le ga ta. Na à lost, ve }i na ~la no va Skup {ti ne ta da ni je pre po zna la u to me we go vo ne do zvo qe no po na {a we i uz po mo} ~el ni ka PFS Som bor i FS Voj vo di ne je us peo da op sta ne na funk ci ji. Ume sto da sno si po sle di ce zbog sa mo voq nog po na {a wa, on je ne dav no po no vo iza bran za pred sed ni ka OFS Oxa ci. Sa da je u jo{ dra sti~ ni jem ob li ku po no vio ono {to je ura dio pro {le go di ne. Bez kon sul ta ci je sa bi lo kim, po no vo je pro gu rao svo je qu de na li ste de le ga ta na Srp sku i Voj vo |an sku li gu. Ni je se kon sul to vao ni sa kim, ni ti je na {ao za shod no da sa zo ve sed ni cu Iz vr {nog od bo ra, na ko joj je tre ba lo na le ga lan na ~in da se iz vr {i iz bor na {ih pred stav ni ka na li sta ma de le ga ta.Ovim we go vim po te zom smo svi pot ce we ni i do veo nas je u si tu a ci ju da po kre ne mo po stu pak za we go vu sme nu. Sma tram da on ne tre ba da bu de na ta ko od go vor nom me stu, jer je svo jim do sa da {wim ra dom po ka zao da ne raz u me ka ko tre ba vo di ti jed nu ova kvu or ga ni za ci ju, a i

ne ume - re kao je Rat ko Ri sti}, du go go di {wi pred sed nik su dij ske or ga ni za ci je, ko ji je uspe {no ru ko vo dio {ko lom za su di je. Na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra OFS Oxa ci, pred sed nik Rac kov je po ku {ao da se oprav da za po stu pak ko ji mu se sta vqa na te ret. - Do sve ga ovo ga ne bi do {lo da se ni sam na {ao u cajt no tu, po {to su mi iz FS Voj vo di ne re kli da se mo ra hit no sa ~i ni ti li sta su di ja i de le ga ta na Srp skoj i Voj vo |an skoj li gi. Na ma je re dov na sed ni ca bi la za ka za na za 2. jul, ali su iz FS Voj vo di ne vr {i li pri ti sak na Pod ru~ je da se sve oba vi naj ka sni je do 28. ju na. Mi smo zbog to ga iz gu bi li ~e ti ri da na i zbog to ga ni su iz vr {e ne kon sul ta ci je. Ina ~e, moj pred log je bio da to bu du Bra ni slav Ra du sin i Sa {a Ko sti}, {to je FS Pod ru~ ja Som bor pri hva tio bez po go vo ra. Li~ no sma tram da ta dvo ji ca sport skih rad ni ka to i za slu ù ju. Su dij ska or ga ni za ci ja ume sto da svo je pred lo ge do sta vi me ni, di rekt no je do sta vi la na adre su FS Pod ru~ ja Som bor, {to je ne do zvo qe no. Pred lo zi za mo ju sme nu su o~i to za ma jav we jav no sti, jer taj wi hov zah tev ni je ute me qen na ar gu men ti ma. Po {to je ta ko ne mo è pro iz ve sti ni ka kva prav na dej stva - re ~i su Ra do sla va Rac ko va. Me |u tim, po ~la nu 35. Sta tu ta OFS Oxa ci, ta~ ka 2, po treb na je ini ci ja ti va jed ne tre }i ne ~la no va Skup {ti ne za odr à va we van red ne sed ni ce Skup {ti ne. Skup {ti na bro ji ukup no 23 ~la na i po treb no je 8 pot pi sa ini ci ja ti ve, a ini ci ja tiv ni pred log je pot pi sa lo 14 od 23 ~la na Skup {ti ne, {to je do voq no da bi se na sta tu ta ran na ~in odr à la van red na sed ni ca Skup {ti ne OFS Oxa ci. S. Miler

TURNIR U NOVOM KNE@EVCU

Tri jumf Kla di o ni ce Me ri dijan Na za vr {et ku tra di ci o nal nog let weg tur ni ra u ma lom fud ba lu u No vom Kne `ev cu tri jum fo va la je eki pa Kla di o ni ca Me ri dijan iz Ki kin de, ko ja je u fi na lu s 1:0 sa vla da la Vi za Prom (Ka wi `a-Ve le bit). Je di ni po go dak u od lu ~u ju } em okr { a j u, pet mi n u t a

pred kraj utak mi ce, po sti gao je Sto jan Mi {ko vi} Po bed ni~ koj eki pi pri pa la je nov ~ a n a na g ra d a od 120.000 di na ra, a dru go pla sir na oj 60.000 di na ra. U utak mi ci za tre }e me sto Ka fe Splen did iz No vog Kne `ev ca za na gra du od 30.000 di na ra na

Kladionica Meridijan – Viza Prom 1:0 (0:0) NO VI KNE @E VAC: Gledalaca 800. Sudije: Stojkov i Popov (Novi Kne`evac). Strelac Mi{kovi}. KLADIONICA MERIDJIAN: Oqa~a, Raji}, Ga~ka, Miji}, Ze~evi}, Nikoli}, Luki}, Belo{, Stojisavqevi}, Krd`alin, Mi{kovi}, Krsti}. VIZA PROM: Kalu|erovi}, Todorovi}, Z. Lali~i}, G. Lali~i}, Z. Kati}, B. Kati}, @arkovi}, Stani{i}, Mudre{a, Vigwevi}, Jawatovi}, Ili}.

pe n a l e 3:2 (1:1)po b e d io je eki pu Ba nat ska ru à iz Srp skog Kr stu ra. Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je Pa vle Bo bi} iz eki pe Ka fe Splen did, a za naj bo qeg igra ~a Sa {a Ni ko li} iz eki pe Kla di o ni ca Me ri dijan. Pod po kro vi teq stvom Skup {ti ne op {ti ne No vi Kne è vac, tur nir je or ga ni zo vao FK Obi li} uz u~e {}e 15 se ni or skih eki pa i pet ju ni or skih, a pred sta vi le si se i ~e ti ri sa sta va pi o ni ra Obi li }a. U kon ku ren ci ji ju ni o ra u fi na lu Hro ma tiks iz No vog Kne èv ca nad i grao je SUR Sport klub iz No vog Kne èv ca 2:0, a za tre }e me sto Ba nat ska ru à iz Srp skog Kr stu ra bi la je uspe {ni ja

Po bed ni~ ka eki pa Kla di o ni ca Me ri dijan iz Ki kin de od Bo ke ju ni ors iz No vog Kne `ev ca 2:1. Tur n ir je igran na te r e n u za ma l e spor t o v e u dvo r i {tu Sred w e {ko l e. Fi n al ne utak m i c e pra t i l o je oko

800 qu b i t e q a fud b a l a, a do bra po s e } e n ost bi l a je i pret h od n ih dva d e s e t ak da n a tra j a w a ove sport s ke pri red b e. Tekst i foto: M. Mitrovi}

po kva li te tu i sa mo ni jan se }e od lu ~i ti ko }e bi ti u gor wem, a ko u do wem de lu ta be le. Haj du ku je me sto pri vr hu i re al no je da ga ostva ri - op ti mist je @ar ko vi}. PRIPREME MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA TEKU PO PLANU

To mi }i sti gli iz Slo ge

Pri pre me srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, pod di ri gent skom pa li com Ni ko le Me sel xi je, od vi ja ju se pre ma za cr ta nom pro gra mu. Na tre nin zi ma je 28 fud ba le ra, bez po go vo ra pra te è stok ri tam, a pod po seb nom pri smo trom su igra ~i na pro bi. - Ne mam za mer ki, od ziv na tre nin zi ma je od li ~an, uz po vo qan zdrav stve ni bil ten, igra ~i su uspe {no pre bro di li naj te ì deo pri pre ma. Osta li smo bez ne ko li ko pr vo ti ma ca, do brim igra ma skre nu li su pa `wu i bi lo je ne mi nov no da pro me ne klup ske bo je. No vaj li je su se br zo uklo pi le, a ru ko vod stvo pre go va ra sa jo{ ne ko li ko pro ve re nih fud ba le ra, ~i je is ku stvo }e nam bi ti po treb no za srp sko li ga {ke bit ke – ka è {ef stru ke Ni ko la Me sel xi ja. Na Li va di cu su sti gla tro ji ca igra ~a iz kom {ij ske Slo ge iz Te me ri na i po ja ~a la kon ku ren ci ju u ve znom re du i od bram be noj li ni ji. Ni ko la Svi ti}, ro |en je 1993. go di ne, omi ri sao je srp sko li ga {ki ba rut u dre su Te me ri na ca, od pr vog da na je na pri pre ma ma i osta vio je do bar uti sak. Mar ko To mi} je go di nu da na sta ri ji, zbog ko {ar ka {ke vi si ne do mi ni ra u va zdu {nim dvo bo ji ma i bi }e mu po ve re ni de fan ziv ni za da ci. Dra gan To mi} (21) bra nio je bo je Slo ge i ^SK Pi va re, po ~eo je pri pre me sa Te me rin ci ma, ali pro me nio je kurs i po ja ~ao pla vobe le. Iz pr vo li ga {a No vog Sa da sti gao je ta len to va ni ve zi sta Alek san dar Di ki} (19), po ni kao u Mla do sti. - Tre ba li smo da od i gra mo kon trol ni me~ sa Ju go vi }em, ali tra jao je sa mo {est mi nu ta. Po sle te è po vre de Ni ko le \ur ko vi }a, de fan ziv ca Ka }a na, pri hva ti li smo pred log go sti ju da se utak mi ca pre ki ne. U kon ku ren ci ji ni su bi li Da mir Vu ka nac i Mi haj lo Ko zo mo ra, ra di li su po po seb nom re ì mu, jer su se ka sni je pri kqu ~i li pri pre ma ma. Po sled wi fil ter bi }e na red nog vi ken da, ka da go stu je mo no vom voj vo |an skom li ga {u Sr bo bra nu – re kao je Me sel xi ja. Ja ra ~a ne su na pu sti li Bo jan Ba bi} (No vi Sad), Pe tar Gra ho vac i Dra gan Dra go qe vi} (Slo ga, Te me rin), Mi lo rad Ko si} (Mla di rad nik), Ste van Zu ki} (Vu ji} vo da) i Mar ko \u ki}. Naj bo qi stre lac i or ga ni za tor igre Ste fan Ra do ja na me ti je kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, No vog Sa da i Pro le te ra, dok Alek san dar Jo va no vi} tre ni ra na De te li na ri. M. Meni}anin

SPORT

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

ASMIR KO LA [I NAC U FOR MI

Obo rio li~ ni re kord Srp ski atle ti ~ar Asmir Ko la {i nac obo rio je na Otvo re nom pr ven stvu Hr vat ske u Ri je ci li~ ni re kord u ba ca wu ku gle (20,85) i po tvr dio da spre man do ~e ku je OI. - Ovo je po ka za teq da bron za na me da qa na Pr ven stvu Evro pe u Hel sin ki ju ni je bi la slu ~aj na i da sam bio spre man i za sre bro. Tak mi ~e we u Ri je ci bi lo je kon trol no i po ka zu je da sam u sjaj noj for mi, po go to vo {to sam svih {est hi ta ca ba cio pre ko 20 me ta ra - iz ja vio je Ko la {i nac i do dao:- Iskre no se na dam da uz ma lo sre }e u Lon do nu mo gu do no vog li~ nog re kor da, da ba cim vi {e od 21 me tra i u|em u bor bu za me da qu.

Bra jant za vr {a va ka ri je ru u Bar si! Ame ri~ ki ko {ar ka {i igra li su u Bar se lo ni pri ja teq ski me~ pr o tiv Argen ti ne, a u uto rak }e od me ri ti sna ge sa [pan ci ma, ovo }e bi ti po sled we pr o ve re za SAD uo~i star ta Olim pij skih iga ra, na ko ji ma bra ne zla to osvo je no pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu. Ko bi Bra jant pri znao je u raz go vo ru sa {pan skim no vi na ri ma da ne str pqe we u ti mu ra ste ka ko se tak mi ~e we u Lon do nu pri bli à va. - Ima mo ve li ku è qu, sprem ni smo da se bo ri mo. Na Olim pij skim igra ma }e igra ti od li~ ni ti mo vi - ka è Bra jant. Na pi ta we da li bi bio ne u- speh da Ame ri ka ne osvo ji Igre is ku sni as je od go vo rio: - Zna mo da }e bi ti te {ko, za to i ova ko mno go ra di mo u pri prem nom pe ri o du. Sve sni smo ko li ko je kon ku ren ci ja ozbiq na pa sma tram da ne }e bi ti ne u speh ako ne od bra ni mo zla to.

U pred sto je }oj utka mi ca ma - To je sjaj no, za slu ìo je jer pr o tiv do ma }e i se lek ci je NBA mno go vo li svo ju ze mqu. zve zda o~e ku je mno go. Bra jant je pri znao da mu se do - Bi }e to od li~ na pr o ve ra, pa da ka ta lon ska pre sto ni ca, ni na dam se da }e pu bli ka uì va ti. Ne }e bi ti iz ne na |e we ako iz gu bi mo od [pa ni je, to je fan ta si ~an tim, vr lo su ta len to va ni i ima ju sjaj nu he mi ju. Mo gu da po be de bi lo ko ga. Bi lo bi su per igra ti fi na le Olim pij skih iga ra sa wi ma, to bio bio vr hun ski me~. Ko bi Bra jant [pan ske no vi na re je za ni ma lo ka ko }e Ko bi igra ti je mu stra na ni ide ja da u do gled pr o tiv Pau Ga so la, sa i gra ~a iz no vre me ob u ~e dres pr va ka Lej ker sa. [pa ni je. - Pau mi je kao brat, ali je dan - Daj te mi tri go di ne i igra }u mo ra da po be di. Kao sta ri ji u Bar se lo ni. Vo lim [pa ni ju, brat, ne mo gu mla |em da do zvo za i sta bih mo gao ov de da za vr lim da bu de bo qi - na {a lio se {im ka ri je ru. Grad je su per, ima Bra jant ko ji is ti ~e da je po no od li~ ne pla è a ov de se igra i san {to }e Ga sol no si ti {pan od li ~an fud bal - re kao je Bra sku za sta vu na otva ra wu Iga ra. jant.

Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR U G[TA DU

Jan ko bez ti tu le Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} ni je us peo da osvo ji ~e tvr tu ti ti u lu u ka ri je ri, po {to je u fi na lu tur ni ra u G{ta du po ra `en od Bra zil ca To ma {a Be lu ~i ja. Be lu ~i je do tri jum fa dop {ao sa 6:7 (6:8), 6:4, 6:2, po sle dva sa ta i 25 mi nu ta igre i ta ko osvo jio tre }u ti tu lu u ka ri je ri, pr vu po sle sko ro dve i po go di ne. Tip sa re vi} ni je us peo da do |e do dru ge ti tu le za sa mo ne de qu da na, po {to je u kqu~ nim tre nu ci ma bio pre vi {e ner vo zan, ali se do bro spre mio za Olim pij ske igre. Jan ko je od li~ no u{ao u me~ i od mah po sle si gur nog ser vis ge ma na sja jan na ~in, atrak tiv nim po e ni ma, do {ao do brej ka i pred no sti od 2:0. Ipak, Bra zi lac je ubr zo uz vra tio i to za hva qu ju }i Jan ko vim gre {ka ma, zbog ko jih je pro pu stio od li~ nu {an su da na sta vi svoj niz, ali je od mah po tom na pra vio brejk za 3:1. U na red na dva ge ma obo ji ca su bi li si gur ni na svo jim ser vi si ma, pre ne go {to je u sed mom Be lu ~i us peo da do |e do no vog brej ka i sma wi Tip sa re vi }e vu pred nost na 4:3. Bra zil ski te ni ser je u ge mu ko ji je sle dio do {ao do iz jed na ~e wa, pre ne go {to je u de ve tom ge mu Jan ko ko na~ no

pre ki nuo we gov niz. Tip sa re vi} je ta ko po veo sa 5:4, a od mah po tom je imao i pri li ku da re {i set, ali je Be lu ~i uz vra tio i po no vo iz jed na ~io. Po {to su obo ji ca osvo ji li svo je ser vis ge mo ve ko ji su sle di li, set je u{ao u taj-brejk, u ko jem je Be lu ~i od li~ no kre nuo. Bra zi lac je la ko i br zo po veo sa 6:2 i imao je pet set lop ti, ali se Jan ko sjaj no vra tio i iz jed na ~io, a po tom osvo jio na red na dva po e na za osvo jen taj-brejk sa 8:6. U dru gom se tu Tip sa re vi} i Be lu ~i su na sta vi li sa ve li kom bor bom, a na sa mom po ~et ku ni je bi lo brej ko va. Ta kav slu ~aj je bio sve do de se tog ge ma, ka da je Jan ko svo jim gre {ka ma pro tiv ni ku do zvo lio da do |e do tri brejk lop te od ko jih je is ko ri stio ve} pr vu za 6:4 i iz jed na ~e we u se to vi ma. Be lu ~i je u tre }em se tu na sta vio ta mo gde je stao u dru gom i bez pro ble ma osvo jio pr vi ser vis gem, da bi u na red nom ge mu od u zeo Jan ku ser vis. Bra zi lac se tu ni je za u sta vio, ni je do zvo lio Jan ku da mu od mah uz vra ti i na sta vio je svoj niz do 3:0. Srp ski te ni ser je u ge mu ko ji je sle dio us peo da pre ki ne taj niz, po tom osvo ji jo{ je dan gem, da bi mu Be lu ~i od u zeo ser vis pri re zul ta tu 5:2 i ta ko za slu `e no tri jum fo vao.

SE LEK TOR SAM BI STA VLAT KO BE LO VU KO VI] ME \U NAJ U SPE [NI JI MA U SR BI JI Sam bo je re la tiv no nov sport kod nas. Do du {e, ima li smo tak mi ~a re, u ne ka da {woj Ju go sla vi ji ko ji su se u ovom spor tu bo ri li jo{ {e zde se tih go di na pro {log ve ka. Po tom je od 1974. usle di la pa u za sve do 1994. ka da smo se po no vo ukqu ~i li u ak tiv no u ovaj sport ko ji nam je do neo mno go tro fe ja. Pri ~u o ovom spor tu vo di mo sa Vlat kom Be lo vu ko vi }em, ko ji je na ~e lu re pre zen ta ci je Sr bi je od 2005. go di ne i je dan je od naj tro fej ni jih se lek to ra u na {oj ze mqi. @e le li smo pr vo da nam po ja sni ka kav je to sport sam bo. - Sam bo je sport biv {eg SSSRa, na stao je spa ja wem na rod nih sti lo va bo re wa sa ele men ti ma bo ri la~ kih spor to va iz ze ma qa iz okru è wa, po put Ki ne, Mon go li je i Ja pa na. U pr vo vre me raz vi jao se kao ve {ti na ko ju su upra `wa va le spe ci jal ne je di ni ce voj ske i po li ci je, a ka sni je je pre ra stao i u sport sko nad me ta we. Sam bo je skra }e ni ca od sa mo od bra na bez oru` ja. Pre se dam de se tak go di na po ~eo je da se raz vi ja kao sport, naj pre u SSSR-u, po tom i u ze mqa ma u okru è wu, pa u oni ma ko je su bi le u Var {av skom pak tu, da bi se ka sni je ra {i rio po ~i ta vom sve tu. Mi smo se u taj sport ski po kret ukqu ~i li {e zde se tih go di na i ~ak osva ja li i me da qe,Stan ko To pol~ nik, Slav ko Oba dov, Pa vle Baj ~e ti}, Mo mir Lu ~i}... On da je do {la du ga pa u za, da bi se za hva qu ju }i iz u zet nom xu do i sam bo znal cu Sve to za ru Mi ha i lo vi }u Dra ì 1994. go di ne or ga ni zo va lo Svet sko pr ven stvo u No vom Sa du za na de, ju ni o re i se ni o re u obe kon ku ren ci je. Ujed no to je i go di na ka da je se di {te sam bo spor ta, od lu kom Kon gre sa kod nas, iz Ma dri da pre ba ~e no u ru ski grad Ksto vu. To je bio i po ~e tak na {eg re dov nog u~e stvo va wa na tak mi ~e wi ma u ovom spor tu - pri ~a Be lo vu ko vi} i na stva qa:

Ne po no vqi vi Sve to zar Mi ha i lo vi} - Ja sam Som bo rac i ma lo vi {e }u go vo ri ti iz tog ugla. Na `a lost sa da po koj ni, ve li ki tre ner i xu do i sam bo pe da gog Sve to zar Mi ha i lo vi} na go vo rio nas je da u na {em gra du or ga ni zu je mo EP za mla |e ka te go ri je. Iako je bi lo mno go skep ti ka, EP je or ga ni zo va no na

\er dan od 54 me da qe naj vi {em ni vou. I ne sa mo to, na pra vi li smo i do bar re zul tat. Ne bih sa da o po je di na~ nim me da qa ma, ali bih sa mo na po me nuo da su na {e de voj ke bi le ekip no tre }e i od ta da ni jed no ve li ko tak mi ~e we ni smo pro pu sti li. Dve go di ne ka sni je Som bor je bio do ma }in SP u is toj kon ku ren ci ji. Bi lo je to naj ma sov ni je pr ven stvo u sam bou, a ve ro vat no i do da nas, gde smo ta ko |e igra li za pa è nu ulo gu. I od ta da na {i us pe si iz go di ne u go di nu ra stu, da bi smo 2009. go di ne na SP u So lu nu ko na~ no ima li i pr vu se ni or sku zlat nu me da qu ko ju je osvo ji la Di a na Mo ri}. Po red we, ima li smo jo{ iz u zet nih tak mi ~a ra ko ji su po sti za li ve li ke re zul tae po put Ta tja ne Tri vi}, Ne ve ne ]u po vi}, Sne à ne De li ba {i}, Mi re le Sa li je vi}, Ma {e Smiq ko vi}, Jo va ne Ro gi}, Sa jo ne le Vlo {ak, Va we Man di}, Qi qa ne Sa va no vi}, Mi li ce @a bi}, Iva ne Jan dri}, Smi qa ne @iv ko vi}... U So lu nu na se ni or skom SP ima li smo {est de vo ja ka od de vet ko li ko ima ka te go ri ja, osvo ji li smo ~e ti ri me da qe, zla to sre bro i dve bron ze i ekip no bi li tre }i, osta viv {i iza se be mno ge is ku sni je, bo ga ti je i raz vi je ni je ze mqe u ovom spor tu. Is pred nas su bi le sa mo Ru si ja i Be lo ru si ja. Za nas je ve li ki gu bi tak bio od la zak Sve to za ra Mi ha i lo vi }a po sle ko jeg je na ~e lo na {eg Sa ve za do {ao Jo van Sme de re vac i mi smo na sta vi li do da na da na {weg da po sti è mo do bre re zul ta te u kon ti nu i te tu. Od 2005. go di ne ni smo bi li na tri ve li ka pr ven stva, uglav nom zbog ne mo gu} no sti do bi ja wa vi za, ili ni smo ima li pa ra. Ali, ni sa jed nog tak mi ~e wa na ko jem smo u~e stvo va li ni smo se vra ti li bez me da qa. I to je fan ta sti a ~an uspeh. Mo gu da ka èm da ide mo ra me uz ra me sa spor to vi ma ko ji su ve o ma kva li tet ni i tro fej ni u Sr bi ji. Na {i naj u spe {ni ji spor ti sti do bi ja ju sti pen di je, Sa vez nam je sre |en, or ga ni zu je mo kam po ve, or ga ni zu je mo pr ven stva na svim ni vo i ma, ima mo do bre od no se sa dr à va ma Bal ka na i na pro sto ri ma eks Ju go sla vi je, gde smo vo de }a ze mqa i

men tor smo svi ma. Uve ren sam da }e mo jo{ vi {e da na pre du je mo, sve vi {e mla dih se in te re su je za sam bo, {to da je pod strek da u na red nom pe ri o du po stig ne mo jo{ vi {e. Sle de }a go di na nam je iz u zet no va `na jer }e sam bo pr vi put bi ti na pro gra mu Uni ver zi ja de, u Ka za wu u Ru si ji. Na da mo se da }e to bi ti ula zni ca sam bo spor ta za ukqu ~e we u olim pij sku po ro di cu.

Ni ka da bez me da qe Od ka da ste vi na ~e lu re pre zen ta ci je, ni ka da se sa EP ili SP ni smo vra ti li bez me da qa. Va `no je na po me nu ti da mi ni ka da ne od la zi mo na ta nad me ta wa u pu nom bro ju, jer ne ma mo mo gu} no sti da vo di mo 40 tak mi ~a ra za ju ni o re i na de, od no sno 18 u se ni or skoj kon ku ren ci ji, ne go ih od la zi od se dam do de set. Da li bi smo ima li vi {e me da qa da smo vo di li vi {e bo ra ca? - Ve ro vat no. To }e mo, na dam se, do ka za ti 2014. go di ne ka da u No vom Sa du bu de mo do ma }i ni naj bo qim ka de ti ma i ju ni o ri ma sve ta, od no sno go di nu da na ka sni je Evro pe. Ta da }e mo ima ti pri li ku da iz ve de mo tak mi ~a re u svim ka te -

go ri ja ma i to }e bi ti pri li ka da na naj bo qi na ~in pre zen tu je mo Sr bi ju i sam bo sport i da do ka è mo da na{ rad ni je bio uza lu dan, da ima mo kva li tet i da je ovo sport ko ji tre ba uva à va ti i po dr à ti ga. Ima mo i je dan ku ri o zi tet, mi ima mo ma li broj sam bo klu bo va u od no su na dru ge ze mqe. Kod nas u ovom spor tu ima naj vi {e xu di sta i mi smo tu, u ne ku ru ku, hen di ke pi ra ni, jer xu do je olim pij ski sport i mi svoj ka len dar tak mi ~e wa mo ra mo da pri la go |a va mo xu do tak mi ~e wi ma. Ra du je to {to sam bo tak mi ~e wa ima ju sve vi {e po klo ni ka, a po je din ci se od lu ~u ju sa mo za sam bo. U jed nom tre nut ku je bi lo ma lih raz li ka iz me |u xu do i sam bo spor ta, sa da je xu do ma lo iz me wen, da ka èm pro ~i {}en, dok je sam bo ostao li be ral ni ji sport. Sam bo je mno go di na mi~ ni ji, par ter ne teh ni ke su di na mi~ ni je i po treb no je mno go vi {e ener gi je, ve {ti ne, mno go vi {e zna wa i pri seb no sti. Na rav no, ovim ne è lim ni naj ma we da uma wim vred no sti i kva li tet xu doa. Ovo naj bo qe ose }a ju oni ko ji se ba ve i tak mi ~e u sam bo spor tu, na -

ro ~i to na me |u na rod noj sce ni. Na `a lost, ovaj sport je ma lo po znat srp skoj ja vo sti, ali se na dam da }e u do gled no vre me, kroz ma lo bo qi tret man u me di ji ma i ve }im an ga `o va wem nas ko ji se ba vi mo ovim spor tom, sam bo do bi ti pra vo me sto, ono ko je mu po re zul ta ti ma pri pa da. Da se vra ti mo na pe riod od ka da ste vi pre u ze li re pre zen ta ci ju. U tom raz do bqu osvo je no je 54 me da qe na EP i SP. - Je ste, osvo ji li smo za i sta ve li ki broj me da qa, pre sve ga za hva qu ju }i tak mi ~a ri ma. Sva ka ko da je za slu `no i ru ko vod stvo ko je u ovim te {kim vre me ni ma uspe va da omo gu }i od la zak na tak mi ~e wa. Mo je je sa mo da se lek tu jem, da od re dim tak mi ~a re, po ne koj svo joj pro ce ni i na osno vu is ku stva, ko ji ima ju {an se da se bo re za me da qe ili vi sok pla sman. Do vi ja mo se na sve mo gu }e na ~i ne da nas {to vi {e ode na tak mi ~e wa i sma tram da su ti re zul ta ti za slu ga svih nas ko ji smo u sam bou.

Kva li tet po sto ji, pa ra ne ma Iz sve ga re ~e nog pro iz i la zi da mi za i sta ima mo kva li tet u ovom spor tu. - Ka ko da ne. Gle daj te, ka da se na pr ven stvu Evro pe ili sve ta po ja vi de set ili vi {e re pre zen ta ci ja sa 40 tak mi ~a ra u mla |im uz ra sti ma, ili 18 kod se ni o ra, a mi do |e mo sa 6-7 bo ra ca i u So lu nu bu de mo tre }i ekip no. To je za i sta ku ri o zi tet. U Pra gu na EP ima li smo {est tak mi ~a ra i osvo ji li pet me da qa. Mo ram da ka `em da je vi {e od 90 pro ce na ta me da qa sti glo od de vo ja ka.Mo ram da na po me nem da smo po sle ju ni or ske me da qe \or |a Mic ko skog 2005. na EP u Som bo ru osvo ji li i ju ni or sku mu {ku me da qu u Pra gu pro {le go di ne, De jan To mac. Jo van Ni {ka no vi} iz Zre wa ni na je na istom tak mi ~e wu bio dru gi u kon ku ren ci ji ka de ta, a iz van re dan re zul tat ostva rio je Vu ka {in Ko va ~e vi} osva ja wem pe tog me sta na EP za se ni o re u So fi ji, a se kun de su ga de li le od me da qe.

Mo `da su to me ma lo do pri ne le i su di je da Ko va ~e vi} osta ne bez me da qe? - Pre bih ja to sta vio na te ret nas tre ne ra i tak mi ~a ra. Su di ja je su dio ka ko je su dio, a tak mi ~a ri mo ra ju da bu du ma lo agil ni ji, sa vi {e vo qe i sna ge i hte wa. Tim re zul ta tom mo ra mo bi ti za do voq ni jer je Vu ka {in sa mo pet mi nu ta pre to ga imao te {ku bor bu s Ru som. Ni smo ima li mo gu} no sti da ode mo na EP u Mo skvu. Do kra ja go di ne ima mo dva svet ska pr ven stva, u So fi ji za mla |e uz ra ste i u Min sku za se ni o re. - Mno gi tak mi ~a ri s ve li kom è qom i hte wem do |u na dr àv na pr ven stva, a mi smo pri nu |e ni da mak si mal no skra ti mo se lek ci ju i da na tak mi ~e wa vo di mo za i sta naj ve }i kva li tet. Po ne kad ose }am gri ù sa ve sti {to ni sam po veo ne kog tak mi ~a ra ko ji je isto to li ko kva li te tan kao i onaj {to pu tu je, no fi na si je ske pre pre ke su od lu ~u ju }e.Ima mo mno go do bre de ce i se ni o ra ko ji bi ima li {ta da po ka ù, na à lost, mi i da qe mo ra mo da ra di mo ma lo zi ce ra {ki i da se oslo ni mo na one ko ji su se ve} do ka za li, ko ji ve} ima ju is ku stvo na ve li kim tak mi ~e wi ma. Na da mo se da }e se i to usko ro pro me ni ti, pa ako ne mo è mo da ode mo u pu nom bro ju, on da bar sa 50 po sto tak mi ~a ra. ê ka ju nas dva ve li ka tak mi ~e wa, mo gu li me da qe sti }i i sa wih? - Ni ka da se ni sam ba vio prog no za ma. Mi }e mo se po tru di ti da ta mo odu za i sta naj bo qi. Od re |i va wem sa sta va uvek na se be, kao se lek tor, pre u zi ma te od go vor nost. Ako se na pra vi do bar re zul tat, svi su za slu `ni, a ako se ne na pra vi on da je sa mo se lek tor kriv. Ako smo do sa da ostva ri va li do bre re zul ta te, ne vi dim raz log da se iz So fi je ili Min ska ne vra ti mo s me da qa ma. Po ru ka za kraj. - Po ru ~io bih svi ma ko ji ima ju afi ni te ta pre ma bo ri la~ kim spor to vi ma da do |u u sre di ne u ko ji ma ima ju pri li ke da ve `ba ju sam bo, da vi de da je to stvar no lep sport, pra vi bo ri la~ ki, vi te {kija sna je po ru ka Vlat ka Be lo vu ko vi }a. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak23.jul2012.

dnevnik

ЗАВРШЕТАК ФИЛМСКЕ ТРИЛОГИЈЕ О БЕТМЕНОВЕ НЕДЕЉЕ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

ЕН ХА ТА ВЕЈ О СВО ЈОЈ НО ВОЈ РО ЛИ

Успон Мрачног витеза

Уло га Же не-мач ке је оства ре ње сна

Филм „Успон Мрачног витеза„ биће претпремијерно приказан у новосадском биоскопу „Арена синеплекс„ у уторак, 24. и среду, 25. јула од 20,30 сати, док на редовни репертоар стиже у четвртак , 26. јула. Карте за претпремијерне пројекције су већ у претпродаји.Филм „Успон Мрачног витеза„ (The Dark Knight Ri ses) је завршетак филмске трилогије о Бетмену редитеља Кристофера Нолана.

„Он је херој каквог Готам заслужује, али који му тренутно није потребан. Зато ћемо га јурити. Он је тихи чувар, опрезни заштитник. Мрачни витез„, овим речима, које изговара Гери Олдман у претходном делу серијала о Мрачном витезу, описан је протагониста који није класични стрипски јунак, већ комплексни антихерој, са људским слабостима. Прича је базирана на стриповима о Бетмену Боба Кејна, а у новом Нолановом филму, осам година након што је Бетмен преузео одговорност због злочина Дволичног, нови вођа терориста Бејн контролише најутицајније

људе Готама. Мрачни витез је приморан да се врати како би заштитио град. „Он нема натпросечне моћи, осим изузетног богатства. Можете да га посматрате као обичног човека и да кроз њега продрете у наш свет. Ово је акциони филм који далеко превазилази уске жанровске оквире„, објаснио је Нолан своју фасцинираност ликом Бруса Вејна.

Продуцент Чарлс Ровен рекао је да је Нолан имао јаку жељу да сними трећи филм, који ће заокружити читаву причу, али и бити достојан наследник легенде о Мрачном витезу. Сценарио се надовезује на догађаје из претходног дела - „Мрачни витез„, те је Брус Вејн, осам година након што је спасио Готам, изгубивши херојски идентитет и блиску особу, изолован, ван очију јавности.

Кристијан Бејл поново у главној улози Првокласну глумачку екипу предводи добитник Оскара, Кристијан Бејл, репризирајући двоструку улогу Бруса Вејна/Бетмена, а у осталим улогама су Том Харди, Ен Хетавеј, Марион Котијар, Џозеф Гордон Левит, Гери Олдман и Лијам Нисон. Бејл не крије одушевљење што поново игра Бетмена. „Да будем искрен, постојали су тренуци када сам једва чекао да изађем из костима, али чим кренете да се жалите на Бетменово одело, схватите да имате велику част да играте такву икону„, истакао је Бејл, додавши да је морао да се усредсреди на његов унутрашњи живот, догађаје у протеклом периоду, његова размишљања. Заиста сам поносан што сам постигао оно што смо наумили да урадимо. Ово је важан момак за мене. Био је то важан лик. Ово је једини пут да сам три пута глумио исти лик и филмови су ми променили и живот и каријеру”.

„Брус је у ствари заробљен у времену. Не жели да буде Бетмен, јер не треба људима у овом тренутку. ‘Мрачни витез‘ има заокружену причу, али сада смо желели да се позабавимо последицама претходних догађаја и искупљењем. Филм покреће пуно различитих тема„, објаснио је Нолан. Кристофер Нолан открио је да му је трилогија Питера Џексона „Господар прстенова” послужила као инспирација за филм „Успон мрачног витеза”, и да је цело снимање трећег филма о Бетмену било одложено на месец дана због трудноће глумице Марион Котиљар. Редитељ је, како преносе амерички медији, рекао да првобитно није желео да сними трећи филм о Бетмену, нарочито после успеха „Мрачног витеза”. „Ретко када се појави добар трећи део”, рекао је Нолан „Ентертејнмент виклију”. „Али, сетио сам се трилогије ‘Господар прстенова’ сваки пут када бих снимао филм. Оно што је Питер Џексон урадио је потпуно различито. Он је имао целу причу за три филма, физички је могао да их сними одједном. Ја себе не могу да замислим у таквој причи. Мислим да је то једно од највећих достигнућа у историји филма”. Иако је реч о акционом спектаклу, који је сниман на три континента, са великим експлозијама и атрактивним колима, Нолану су најважнији међусобни односи између ликова и њихова емотивна превирања. „Јунаци вам дозвољавају такав приступ, јер су већи од живота и зато ће ми недостајати„, признао је редитељ. Нолан је нагласио да је привилегован због могућности да заокружи причу о Бетмену и изразио наду да је публика подједнако узбуђена да открије кулминацију ове саге. Он је поновио да више неће снимати филмове о Бетмену, али сматра да би Жена мачка Ен Хатавеј могла да добије соло филм.

Глу ми ца Ен Ха та веј при зна ла је да је би ла из не на ђе на ка да је до би ла уло гу Же не-мач ке (Catwo-

man) у фил му ‘’Успон мрач ног ви те за‘’. Ова 29-го ди шња глу ми ца је ис та кла да јој је још те шко да по ве ру је да је до би ла то ли ко при жељ ки ва ну уло гу у фил му ко ји ре жи ра Кри сто фер Но лан. ‘’Не мо гу да ве ру јем да ми се пру жи ла при ли ка да уоп ште по ку шам да до би јем уло гу и он да сам је и до би ла...то је и су ви ше до бро да би би ло исти ни то‘’, ре кла је Ха та веј за ‘’Access Hollywood‘’. ‘Са мо че кам да ће не ко иза ћи пред ме не и ре ћи да сам пре ва ре на‘’, до да ла је она. Ен Ха та веј је по зна та по уло га ма у фил мовима ‘’Ђа во но си Пра ду‘’ и ‘’Прин це зи ни днев ни ци‘’.

ПО НА ГО ВЕ ШТА ЈИ МА РЕ ДИ ТЕ ЉА ПИ ТЕ РА ЏЕК СО НА

„Хо бит” као три ло ги ја? Ре ди тељ Пи тер Џек сон на го ве стио је да би ње го ва филм ска адап та ци ја ро ма на Џ. Р. Р. Тол ки на „Хо бит„ мо гла да бу де три ло ги ја. Џек сон је већ по де лио Тол ки нов ро ман у два фил ма „The Hobbit: An Unexpected Journey” (Хо бит: Нео че ки ва но пу то ва ње) и „The Hobbit: There and Back Again„ (Хо бит: Та мо и на траг) ко ји би у би о ско пи ма тре ба ло да се по ја ве кра јем ове и сле де ће го ди не. Ка ко пре но си „Гар ди јан„, ре ди тељ Оска ром на гра ђе не три ло ги је „Го спо дар пр сте но ва„ је на пи та ње обо жа ва ла ца да ли ће „Та мо и на траг„ по де ли ти на два де ла ре као: „Раз го ва ра ли смо са сту ди јем о ма те ри ја лу ко ји не мо же мо да сни ми мо и пи та ли смо их да не -

што сни ми мо иду ће го ди не. Не знам шта ће од све га то га ис па сти, да ли ће би ти про ду же них вер зи ја или не. Али пре го во ри су у то ку„, ре као је Џек сон на Ко мик Ко ну - оку пља њу љу би те ља фил ма, стри па и поп кул ту ре - у Сан Ди је гу. Екс тра ма те ри јал мо гао би да се од но си на до дат ке ко ји се по ја вљу ју у ро ма ну „Го спо дар пр сте но ва„, на кра ју „По врат ка кра ља„ и ко ји пру жа ју до дат не ин фор ма ци је о исто ри ји Сред ње зе мље, Хо би ти ма, где се Ган далф на ла зио то ком аван тура Бил ба Ба гин са и Па ту љака... „Ту су де ло ви при че ко је би смо во ле ли да ис при ча мо а ни смо до са да би ли у при ли ци„, ре као је Џек сон.

КРА ЈЕМ АВ ГУ СТА НА РЕ ПЕР ТО А РУ

ЗА ФАС БЕН ДЕ РО ВУ УЛО ГУ АН ДРО И ДА У „ПРО МЕ ТЕ ЈУ”

Мет Деј мон у „Бор но вом на сле ђу”

Бо у ви и Лу га нис као ин спи ра ци ја

Филм „Бор н о во на сле ђе„ ре ди те ља То ни ја Гил ро ја сти же у срп ске би о с ко п е 22. ав г у с та, на ја вио је ди стри бу тер „Та ра ма унт”. Пре ми јер не про јек ци је овог ак ци о ног три ле ра, са Џе ре ми јем Ре не ром у глав ној уло зи, би ће ор га ни зо ва н е у би о с ко п и ма „Си не плекс„ у Бе о гра ду и Кра гу јев цу и „Ви лин Град„ у Ни шу. Тво рац при че, ко ја сто ј и иза се р и ј а л а о Бор н у, Гил рој, ре жи ра но во по гла вље ове по п у л ар н е шпи ј ун с ке фран ши зе ко ја је за ра ди ла ско -

ро ми ли јар ду до ла ра на свет ским бла гај на ма. Он про ши ру је Бор нов свет ко ји је ство рио Ро берт Ла длам

ори ги нал ном при чом. Си ту а ци је у ко ји ма је но в и ју н ак (Ре н ер) стал но пред из бо ром „жи вот или смрт„ по кре ну те су де ша ва њи ма у пр ва три де ла. У фил м у игра ј у и Едвард Нор тон, Реј чел Вајс и дру ги. Пр ви филм „Бор нов иден ти тет„ сни мљен је 2002, у ре жи ји Да га Ли ма на. Сле ди ли су „Бор но ва над моћ„ (2004) и „Бор нов ул ти ма тум„ (2007) ко је је ре жи рао Пол Грин грас. Глав ну уло гу у сва три фил ма играо је Мет Деј мон.

Деј вид Бо у ви и олим пиј ски ска кач Грег Лу га нис по слу жи ли су глум цу Мај лу Фас бен де ру као ин спи ра ци ја за лик ан дро и да Деј ви да у фил му „Про ме теј” Ри дли ја Ско та. Фас бен дер, глу мац не мач коир ског по ре кла, је у раз го во ру за „W” ма га зин за ко ји је са коле ги ни цом из фил ма Шар лиз Те рон сни мио сек си, са до-ма зо еди то ри јал, ре као је да је био оп чи њен на чи ном на ко ји је Луга нис хо дао и да је же лео то да пре то чи у сво ју уло гу ро бота. „Све вре ме сам раз ми шљао о фил мо ви ма ‘Осми пут ник‘ или ‘Блејд ра нер‘ где су ро бо ти ве -

о ма људ ски. Од лу чио сам да га учи ним ви ше на лик ро бо ту, али са људ с ким еле м ен т и ма. И инспи ра ци ју сам по т ра жио у Деј ви ду Бо у ви ју и Гре гу Лу гани су”, ре као је глу мац по знат по уло га ма у фил мо ви ма „Опа сан ме тод”, „300” и „Про клет ни ци”. „Ка да про чи та те сце на рио, не ке сли ке или име на вам се по ја ве пред очи ма. Из не ког раз ло га ја сам раз ми шљао о Лу га ни су. Знао сам да же лим да имам ње гов став и не ку врсту еко но мич но сти по кре та”, ре као је Фас бен дер и до дао да се за филм угле дао на „фи зикал н ост” аме р ич ког спор тисте.

Фас бен дер ко ји је по стао ми ље ник кри ти ке, али и пу бли ке по сле фил ма „Срам” у ко ме је играо сек су ал ног за ви сни ка и у јед ном ка дру се по ја вио пот пу но наг, ре као је да, ипак, ви ше во ли да глу ми уми ра ње не го да сни ма сце не сек са. „Сце не сек са зву че за бав ни је не го што за пра во је су. Сце не уми ра ња су лак ше. Мо жда за то што сам умро то л и ко пу т а. Имам до ста прак се. У мо јим фил мо ви ма че сто сам наг или уми рем”, ре као је Фас бен дер и под се тио да је у фил му „300” био „уби јен” стре ла ма док је у „Про клет ни ци ма” упу цан кроз зад њи цу.

НА СТА ВАК ПО ПУ ЛАР НОГ АНИ МИ РА НОГ ФИЛ МА НО ВИ ХО РОР ФИЛМ

Ври сак из дру ге со бе Филм нор ве шког ре ди те ља По ла Шле те у на „Ври сак из дру ге со бе„ у ко ме глав ну уло гу игра све по пу лар ни ја скан ди нав ска, али и хо ли вуд ска глу ми ца Ну ми Ра пас, од 26. ју ла би ће у до ма ћим би о ско пи ма, на ја вио је ди стри бу тер „Ме га Ком филм”. По си ноп си су, на кон што је по бе гла од му жа ко ји ју је зло ста вљао, Ана и њен осмо го ди шњи син се ле се на тај ну ло ка ци ју у огром ној згра ди. У стра ху од то га да ће је бив ши муж про на ћи, Ана ку пу је бе би аларм и све вре ме ослу шку је шта се де ша ва у со би ње ног си на. Јед не но ћи, на кон што је за чу ла ври сак и за стра шу ју ће зву ке, Ана из бе зу мље но тр чи у со бу, али схва та да бе би аларм хва та зву ке из не ког дру гог ста на. На кон што је по бе гла из јед не ноћ не мо ре она упа да у дру гу, из ко је мо ра да се из ву че ка ко не би из гу би ла ра зум и де те. Пси хо ло шки хо рор „Ври сак из дру ге со бе„ је че твр ти филм нор ве шког ре ди те ља, нај по зна ти јег по оства ре њу „Вра та до вра та”. Сви Шле те у но ви фил мо ви при ка зи ва ни су на пре сти жним свет ским фе сти ва ли ма у Ка ну, Ве не ци ји и То рон ту.

Сни ма се „У по тра зи за Не мом 2” Ре ди тељ Ен дру Стен тон по твр дио је да ће ре жи ра ти на ста вак ани ми ра ног фил ма ‘’У по тра зи за Не мом‘’, пре но си Би Би Си. Дру ги део јед ног од нај бо љих фил мо ва сту ди ја „Пик сар„ у би о ско пи ма би тре ба ло да се по ја ви 2016. го ди не та ко да де та ља о про јек ту за са да не ма. ‘’У по тра зи за Не мом‘’ се у би о ско пи ма по ја вио 2003. го ди не и то је пе ти филм по ре ду са нај ве ћом за ра дом свих вре ме на. Ова под вод на аван ту ра та ко ђе се на шла у топ 10 ани ми ра них фил мо ва свих вре ме на на ли сти Аме рич ког филм ског ин сти ту та, а до био је и Оска ра за нај бо љи ани ми ра ни филм. Сту дио „Пик сар„ ина че је по знат по ори ги нал ним при ча ма али се про те клих го ди на, из фи нан сиј ских раз ло га, окре тао на став ци ма сво јих по пу лар них фил мо ва - укљу чу ју ћи на став ке

„При че о играч ка ма„ и „Чу до ви шта из ор ма на”. Сту дио ове го ди не при пре ма и не ко ли ко ори ги нал них про је ка т а укљу чу ју ћи филм „The Good Dinosaur„ и не и ме но ва ни филм о мек сич ком пра -

зни ку мр твих. Нај но ви ји филм овог сту ди ја „Хра бра Ме ри да„ (Бра ве) већ је за ра дио 244 ми ли о на до ла ра на бла гај на ма, а у срп ским би о ско пи ма по ја ви ће се 6. сеп тем бра.

kULTURA

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

У КЦ НС ДАНАС СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА МИЛОРАДА КРСТИЋА

Виртуоз цртежа и трансформације У Ликовном салону Културног центра Новог Сада (Католичка порта 5), вечерас у 20 сати биће отворена изложба Милорада Крстића, мултимедијалног уметника који живи и ради у Будимпешти. - Циклус слика са темом аутопортрета открива нам најнеобичнија лица и асоцијације самог аутора који инспирације и цитате налази у још ранијим сликарским периодима: код Липија, Бронзина, Рембранта, Домијеа, али и у модерни код Ман Реја, навлачећи зачуђујуће маске, стављајући се у необичне контексте шиваће машине, карте са нагом пиковом краљицом, часописа за модерног мушкарца „Луи“. Ради се опет о својеврсном „Анатомском театру“, али личне и породичне интиме, пуном симбола и необуздане маште, вештих монтажа и цитата. При-

ДОМАЋИ ПЕСНИЦИ НА ФЕСТИВАЛУ У ФРАНЦУСКОЈ

Гласови Медитерана Песници Енес Халиловић и Живорад Недељковић учествују на еминентном фестивалу „Живи гласови Медитерана на Медитерану“ који се од 20. до 29. јула одржава на југу Француске, у луци Сет, родном месту Пола Валерија и Жоржа Брасана. Ова песничка манифестација окупиће више осамдесет водећих од европских песника, а њима ће се придружити бројни глумци и музичари. Фестивал је конципиран тако да оживи цели град те ће се бројни уметнички програми изводити на јавним трговима. Песници ће читати у оригиналу, а француски глумци ће читати преводе. Поводом гостовања, у едицији „Сент“ су објављени изабрани стихови ових аутора, билингвално. Халиловићева књига носи назив „Ломача“, а Недељковићева „Надмоћ метафоре“.

том, аутор показује своју већ познату виртуозност цртежа, и вештину трансформације сликарског и графичког медија, са инкорпорираним фотографијама, у дигитални принт…- наводи Андреј Тишма у својој критици о овој изложби. Крстић је рођен 1952. у Дорнберку у Словенији, а од 1989. живи и ради у Будимпешти. Излагао је у Новом Саду, Љубљани, Берлину, Будимпешти... Међу његовим радовима су: Будапест – фотомонографија, The Adven tu res of Li am Grant I –II –III, дечје сликовнице, Будапест документарни филм, сценографија за филм Марте Месарош – Бела Барток: „Чаробни мандарин“, сценографија за „Човекову трагедију“ Имреа Мадача за отварање новог Мађарског националног театра, „Das Ana -

граду 2000. Тренутно ради на „Рубену Брандту“, целовечерњем анимираном

ЕГОН САВИН НА КОН ПО БЕ ДЕ НА „ТВРА ЂА ВА ТЕ А ТРУ” ПОТВРДИО КРИЗУ

Недовољно новца, бриге, осећаја Истакнути позоришни редитељ Егон Савин, чија је представа „Бунар“ проглашена за најбољу на управо завршеном фестивалу „Тврђава театар“ у Смедереву, изјавио је Тан-

југу да Србија нема превише фестивала и да су награде важне како за њега, тако још више за млађе колеге. - За мене су награде потврда да оно што радим јесте значајно. У

ЗАДОВОЉСТВО НАКОН ПАЛИЋКОГ ФЕСТИВАЛА

Нема подела

Не постоји подела између америчке и европске кинематографије, постоје само добри и лоши филмови, изјавила је позната глумица и председница жирија управо окончаног, 19. Фестивала европског филма на Палићу, Мира Фурлан: - Постоје добри филмови и лоши филмови, постоје филмови са добром намером и филмови са намером да се заради новац, а и једни и други филмови се снимају и у Америци и у Европи. Према њеном мишљењу, има јако лоших европских филмова и јако добрих и озбиљних америчких остварења, а филмови приказани на палићком фестивалу су „углавном сви јако добри и с добром намером, што је веома важно“. - Било је јако тешко, имали смо тежак и одговоран посао, погледати 14 филмова у пет дана. Било је неколико филмова који су одскакали. Румунски филм „Иза брегова“ је по мом мишљењу ремек дело. Могли смо дати награду и том филму, али смо се одлучили за турски филм „Иза брда“ - каже Мира Фурлан, напомињући да велики број од 14 филмова у склопу такмичарског програма говори о рату, о ксенофобији, расизму, религиозном фанатизму, колонијализму, што јој говори да је основна идеја селектора била морална дилема савременог човека. Избор је био изузетно јак и ја-

to mische The a ter” - интерактивни цеде, са Радмилом Роцков, My Baby Left Me – анимирани филм, Das Ana to mische The a ter, књига – велика сликовница за одрасле о 20-том веку, 2008, „Рубен Брандт“ – драма, 2011, The New York story, The Fa mily, Pe gam and Lam bergar - стрипови, Pe pe & Bob, Bi te – онлајн стрипови, сценарио за дугометражни анимирани филм УНДО, Мотел анимирани филм, Mou-Mush –анимирана серија за децу. За „My Baby Left Me“ награђен је Сребрним медведом на Филмском фестивал у Берлину 1995, и признањем Најбољи први филм на фестивал у Annecy-у 1995; за „Das Anatomische Theater“ добио је МИФА награду за Најбољи интерактивни пројект на фестивал у Annecy-у 1999, и НОВАКОМ на-

ко је тешко било донети одлуку. Одлука жирија није била једногласна, већ је била плод компромиса, где је свако од нас одустао од неких својих жеља. Немогуће је било направити савршен избор. Мира Фурлан добила је овације публике приликом свог првог и последњег појављивања током фестивала, на Летњој позорници на Палићу, а била је веома задовољна и целокупним искуством. Директор Фестивала европског филма на Палићу, Радослав Зеленовић, такође је изјавио да је врло задовољан 19. издањем манифестације и да су већ почеле припреме за јубиларни, 20. фестивал: - Сигурно да можемо бити задовољни како је овогодишњи фестивал изгледао, пре свега због чињенице да смо успели да реализујемо све оно што смо желели и замислили, што значи да је сваки од 80 предвиђених филмова приказан у најављеном термину. Зеленовић је био задовољан и гостима „који би били на част сваком фестивалу“, посебно поменувши Жана Марка Бара, Миру Фурлан и Зорана Симјановића. Он је додао да је и сваки филм у главном програму и у „Паралелама и сударима“ имао своје госте, што је била добра прилика да се, уз виђени филм, сазна нешто више о кинематографијама из којих ти људи долазе. (Танјуг)

одсуству релевантне позоришне критике, фестивалске награде су једина потврда уметничке вредности - рекао је уметник дуге и веома плодне каријере, додавши

да су за млађе колеге награде необично важне, јер доносе афирмацију без које нема пословних понуда. - Велико ми је задовољство што представа „Бу-

нар“, поред добро познатих, афирмише и млађу генерацију одличних глумаца: Јову Максића, Маријану Аранђеловћ и Ивану Шћепановић. Поводом неких мишљења да у нашој економској ситуацији имамо превише фестивала, Савин је одговорио да „свако ко тврди да је нечега превише у нашој култури тај је злонамеран или необавештен“: - На жалост, ничега немамо ни довољно, а тек не превише. Недовољно је фестивала, гостовања, представа... Недовољно је новца, бриге, осећаја одговорности надлежних за сопствену традицију. На питање о разлозима за актуелне спорове у нашим позориштима, приметио је да у свим позориштима света има ривалства, али и ентузијазма, а у јавности воајеризма. - Сва позоришта света су иста. Има много таштине, ривалства, кланова... Али, нигде нема и толико ентузијазма, топлине, истинског одушевљења послом. Занима ме ко то тако воајерски ужива у нашим малим размирицама - рекао је Савин.

филму. Изложба Милорада Крстића у КЦНС траје до 22. августа. Н. П-ј.

Ким Гордон долази на Белеф У оквиру овогодишњег Белефа, као један од 14 фестивала, „Резонејт“ ће од 25. до 27. јула истанчаним музичким поклоницима приредити бесплатне концерте, радионицу и предавање. Осим дела српског композитора Вука Куленовића, у Београду ће се чути и музицирање Ким Гордон, оснивача култне групе „Соник јут“. Музички сладокусци имаће прилику да 25. јула у Дому омладине присуствују концерту Немање Аћимовића, Вукашина Марковића и Бориса Младеновића, а два дана касније, на истом месту, мешовити гудачки квартет извешће Куленовићеве композиције, након чега ће концерт одржати Ким Гордон и Икуе Мори. „Резонејт“ фестивал посвећен је ослобађању креативног потенцијала кроз истраживање споља-

шњих граница музике. Реч је о платформи за повезивање, размену знања и едукацију, која спаја врхунске уметнике и истраживаче са циљем производње вредности и подстицања прогресивне дебате о позицији технологије у уметности и култури.

ПЕРИОДИКА: ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ

Актуелност, важност и истрајност У издању Одељења за ликовне уметности Матице српске недавно је објављен Зборник број 39 (Нови Сад, 2011), значајне стручне и научне публикације која периодично излази од 1963. године. Конципиран као публикација коју чине текстови и архивска грађа у распону од уметности средњовековног раздобља до периода модерне, Зборник обухвата различите теме из историје уметности. Прилози дванаест аутора доказују актуелност и важност ове научне дисциплине, што у времену започете реформе универзитетских програма указује на похвалну истрајност предавача и истраживача. У раду „Поводом датирања фресака у цркви Св. Николе у Куртеа де Арђешу (Румунија)“, Драгиња Симић-Лазар даје осврт на чланак Ане Думитреску с обзиром да њено датирање фресака из овог значајног влашког споменика није приваћено у румунској и француској литератури где је чланак објављен. У наредној студији, Петрула Костовска говори о јасно исказаној вери у будуће спасење у сликаним композицијама цркве Св. Николе у селу Манастир. Суптилна порука коју нуди програм овог храма може се разумети једино у контексту комплексног акта завештања његовог ктитора, у овом случају, катехумена Акакија. Историчарка уметности Јасмина Јакшић пише о архитектури Старобечејске прве штедионице и кредитне банке (подигну-

та 1907-1908), њеним пројектантима, али и враћању Бечеја на мапу важних центара архитектуре у Војводини, на прелому векова. У обимној студији „Између самоинсценације и презентације

У раду „Кирил Кутлик - сликар портрета, жанра и историјских слика“, Ива Паштрнакова даје сложен преглед дела овог аутора. Формалном и тематском типологијом његових дела, ауторка представља Кутлика као

тра главне правце развоја српске архитектуре од почетка 18. до краја 20. века, као и видове њихове друштвене рецепције. Иван Р. Марковић пише о здању Дома синдиката у Београду, као једном од успешнијих инкорпорирања

Идеолошки интониране критике Бељанског

- портрет краљице Наталије Обреновић“, Игор Борозан анализира ово дело Уроша Предића, настало 1890. године. Пажљивом режијом свога лика и ентеријера (будоар) у коме је позирала, краљица је креирала слику по диктату јавности, на тај начин детерминишући „сопствени имиџ“. Др Јасна Јованов пише о колекцији Павла Бељанског у периоду од 1945. до 1952, као и првим нападима критике на епоху међуратне уметности представљене у збирци чувеног дипломате.

У занимљивом тексту о колекцији Павла Бељанског, др Јасна Јованов говори о њеном представљању у Сомбору 1945. као и реакцијама критике која је у то време полазила са идеолошких позиција. У свом осврту, Бошко Петровић у Летопису Матице српске (јануар, 1946) не даје коментар на уметничке домете поставке већ на вредносне судове које је у каталогу изнео Јанош Херцег, први кустос сомборског музеја. Једна од основних замерки односила се на афирмативни став Херцега према Паризу, као изворишту уметничке поетике већине аутора, али и жанровском дијапазону којим сликари прибегавају (пејзажи из Провансе код Челебоновића, дубровачке палате код Добровића). Критика која је упућена сомборском музеју имала је ружан епилог - Милан Коњовић као директор и Јанош Херцег као кустос и аутор текста били су суспендовани. Павле Бељански је схватио да је излагање његове колекције послужило као окидач за идеолошке бравуре, а његов одговор била је посета припадника дипломатског кора Сомбору, 26. јуна 1946. Међу гостима су, поред осталих, били амбасадор Чехословачке, Јозеф Корбел (данас познатији као отац некадашње америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт), отправници послова Велике Британије и Француске, као и војни аташе САД. Ефекат ове посете био је повратак суспендованих на посао, али са поруком да локална власт убудуће неће толерисати сличне идеолошке испаде. ствараоца а не само као педагога и оснивача Српске цртачке и сликарске школе у Београду (1895). У чланку „Новија српска архитектура и њена публика“, проф. др Александар Кадијевић разма-

послератне архитектуре у старо градско језгро. На крају Зборника представљена је најновија продукција књига у којима су обухваћене теме из различитих периода нашег уметничког наслеђа. Синиша Ковачевић

@enSkA POSLA

ponedeqak23.jul2012.

dnevnik

Бела хаљина, - увек хит

ето стигло, високе температуре су постале свакодневница, а жене су у потрази за гардеробом која „хлади“. Хаљина је лек за летње жеге. Било да су хаљине кратке, дугачке, шарене или у једној боји, важно је само да су сашивене од лаганих материјала у којима ваша кожа може слободно да дише. Када купујете хаљине за лето или материјал за хаљину коју ћете сами осмислити и сашити, гледајте да су од природних материјала, без синтетике, јер ћете у супротном доћи у ситуацију да хаљину обучете само једном и никад више. Препланули тен најбоље долази до изражаја у белој хаљини у којој ћете изгледати неодољиво. И филмске диве често посежу за белом хаљином, која по правилу не остане непримећена. .. А, од које познате беле хаљине и још познатије личности почети, ако не од највећег секс симбола 20. века…Мерлин Монро и њене најпознатије сцена из филма “Седам година верности”. Анђелина Џоли често краси црвени тепих белом хаљином која је увек неодољиво елегантна и пристаје њеној виткој фигури. Сијена Милер је задивила колегинице и критичаре с памтљивом комбинацијом златно сребрног дезена на горњем делу хаљине у складу са раскошно белом богатом сукњом. Камерун Дијаз бело уме елегантно да нагласи с мало црних детаља и постигне чудо.

ПА К УЈ ТЕ КО ФЕР ЗА ЛЕ ТО ВА ЊЕ

Ку па ћи, ко зме ти ка, ја пан ке... Ж

е не че сто но се пре ви ше гар де ро бе на ле то ва ње, па мно ге ства ри ни не стиг ну да обу ку. Шта је нео п ход но по не ти на ле то ва ње?

Два купаћа костима На ле то ва ње по не си те 2 ку па ћа ко сти ма. Ва жно је да вам до бро сто је и да су удоб ни. Тре ба вам не ко ли ко ква ли тет них ма ји ца и ла га них ко шу ља, па муч на сук ња, шортс, ла не не пан та ло не, тор би ца за из ла ске и не ко ли ко ро ман тич них ха љи на. Ва жна је и ве ли ка тор ба за пла жу.

нег у након сунчања која кожи д ај е пот ребну в лагу. Понесите и заштитни препар ат з а косу, крему за л иц е, сре дство за ум ивање лиц а, ба лзам з а усне, при бор за н ок те, д езодоранс и ге л за туширање.

Шешир и наочаре за плажу Када кренете на плажу, понесите шешир и квалитетне наочаре за сунце. Овог лета носе се сламнати и платнени шешири са већим ободом. Важно је да је шешир интересантан и да штити од сунчевих зрака.

Без козметике никуда

Јапанке и сандале

Пре по ла ска на мо ре, у не се сер спа куј те па жљи во ода бра ну козметику. Обавезно понесите кр ему з а су нчање са ви со ки м зашти тним факто ро м и крему за

За плажу и шетње поред мора су вам потребне јапанке, а за вечерњи излазак понесите атрактивне сандале у јаркој боји.

Најстарија апотека у Европи нуди лек за љубавне јаде

потека у главграду ном Естоније Талину, стара 588 година, поседује лек за „сломљено срце“ – марципан на бази бадема и „тајног“ састојка „Још од Средњег века производи се овај марципан уз чију је помоћ срце савладавало бол. И данас га производимо, јер је потреба за тим леком присутна свих ових векова“, рекла је Ула Нодапера, која ради у апотеци отвореној још 1422. године и сматра се најстаријом у Европи. Рецепт овог лека је строго чувана тајна. „Није у питању обичан марципан. Овај садржи 72 процента бадема, и 28 процента тајног састојка“, додала је Ула. Једна доза лека тешка је 40 грама и кошта један еуро. Улазак у ову древну апотеку, делује као путовање кроз време.

Поред овог, може да се купи још неколико лекова који се вековима користе јер се верује да поседују чудотворно дејство. Такође се може видети и доста састојака који се више не продају, али се налазе на полицама не би ли дочарали атмосферу некадашњих апотека. Тако се овде, и змеђу осталог,

могу видети и сасушене жабље ноге, очи штуке, крв црне мачке, делови мумија, спаљене пчеле, в учија јетра или зечије срце. „Многи ови састојци данас нам делују смешно, али њих су својевремено преписивали лекари и они су се куповали у апотекама”, рекла је апотекарка.

Заслепите околину здравом и лепом косом К

оса је лепа само ао је здрава и сјајна. Битно је да знате шта је вашој коси потребно да би она изгледала што боље. Болест длаке може се појавити услед стреса и поремећаја метаболизма. Сунце, дувански дим и загађен ваздух остављају траг на коси и утичу на њену лепоту. Када је реч о опадању косе код жена на то утиче генетика, менопауза, трудноћа... Неповољ-

ни спољашњи услови, смањен унос витамина, минерала и амино киселина штети структури длаке и оштећује је. Тежак умни рад може довести до појачаног опадања косе. То је велики здравствени проблем, а може бити и последица генетских предиспозиција. Коса се прво тањи, губи еластичност и сјај, а онда почиње и да опада. Код жена се то дешава у менопаузи,

када се количина естерогена у организму смањује а повећава се ниво мушког полног хормона тестерогена. Андрогени хормон утиче на корен длаке и доводи до њеног слабљења и до опадања. Косу перите од темена према врховима и немојте је влажну скупљати на врх главе. Да бисте уклонили нечистоћу с темена и косе шампон умасирајте у теме, а онда по целој коси. Немојте агресивно да трљате косу јер ћете је тако оштетити. Не правите обилну пену јер је ефекат мањи. Нека шампон делује неколико минута, а онда косу исперите. За рашчешљавање мокре косе користите чешаљ са широким зупцима, мада би било боље да сачекате да се потпуно осуши. Косу исперите хладном водом, а фен користите само ако вам је неопходан.

Немојте претеривати са производима за обликовање косе. Коса која изгледа природно и има пуноћу је лепша. Она је показатељ здравља али и лепоте. Ако имате перут косу немојте прати топлом водом, јер ћете тако изиритирати кожу главе. Користите млаку воду. Кожи главе највише одговара

исхрана воћем и поврћем, интегралним житарицама, маслиново и ланено уље. Прстима масирајте кожу главе, крећући се од корена косе ка челу, а онда ка темену и потиљку. Ухватите ресице уха кажипрстом и палцем и масирајте их око 3 минута. Тако ћете се ослободити напетости. Масирајте и лице, крените од средишњег дела лица и крећите се ка ушима, вилици и слепоочницама. Кад – тад дуга коса ће, ако се не негује на прави начин, почети да “цвета”. Процес листања креће од крајева длакека њеном ко-

рену, тако да полако захвата и здраве делове. Коса неће изгледати само естетски ружно већ је и нездрава. За превентиву урадите следеће. Поквасите косу, прамен по прамен повуците напред и одсеците изнад расцветаних делова. Свака жена која има дугу косу сусрела се са проблемом званим “испуцали крајеви”. То можете урадити и саме. Сагните се, почешљајте косу преко главе, крајеве навлажите и одсеците изнад оштећених и испуцалих делова. Шишке прочешљајте ка обрвама, а остатак косе причврстите гумицом или шналама. Онда између два прста ухватите прамен шишки и затегните га. Маказама одсеците пола центиметра испод обрва. На крају, исчешљајте поново косу и проверите да ли су крајеви равно исечени.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

Re cept za sa vr {e nog ~o ve ka Qu bav, ne `nost i do bro ta ~i ne sa stoj ke qud skog `i vo ta. Ovi sa stoj ci tra ju do ve ka, ukra {a va ju }i `i vot ~o ve ka. Da bi ~o vek sre }an bio pre sve ga se za qu bio. Uz dig nu te gla ve gra dom {e ta,

sve mu pri ja i sve mu go di, za qu bi te se qu di, qu bav je u mo di! Qu bav `i vot ~i ni lep {im, a sva kog ~o ve ka ~i ni sre} nim. Ana Todorovi}, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Je le na Ga vri lo vi}, I-3, O[ „Jo van Po po vi}”, No vi Sad

Ro |en dan

va nu lo je pre div no zim sko ju tro. Da nas je 17. de cem bar i ja sla vim svoj {e sti ro |en dan. Je dva sam ~e kao da po~ ne sla vqe. Ma ma je na pra vi la tor tu u ob li ku Spaj der me na. De da mi je ku pio bi cikl, a ta ta pu no igra ~a ka. Do {li su mi dru ga ri i sla vqe je po ~e lo. Pro ve li smo se le po, igra li, pe va li, je li tor te i otva ra li po klo ne. Ka da se ro |en dan za vr {io, is pra tio sam dru ga re. Bio sam umo ran,ali le gao sam s osme hom na li cu. Ni ko la Mi haj lo vi}, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Pu to va we jed ne se men ke

o je ime je Ra da, is pri ~a }u vam mo ju pu sto lo vi nu. Jed nog da na ~e ka la sam mog dru ga ra Ve tri} ka i on je do {ao, po veo me je sa so bom. Mi smo pro la zi li {u mom. Ve tri} ko je vi deo me dve da. On se upla {io i pre tvo rio u tor na do, a ja sam pa la. Ja ko sam se uda ri la. Kre nu la sam {u mom i na i {la na pe }i nu. U{la sam u pe }i nu i za spa la. Ta da me je ma ma pro bu di la i ta ko se za vr {i la mo ja pu sto lo vi na. Mi li ca Ku zma no vi}, I-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Ta ma ra [e vo, I-3, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

Mi ris ì vo ta Ve tar po la ko du va i raz no si suv mi ris ì vo ta. Zlat no kla sje na sun cu se kla ti. Ora ni ca, is pu ca na, va pi za ka pi ma ki {e. Tam ni se oblak nad vi i is pu sti svo je ka pqi ce mi le. Ze mqa se na to pi, pu ko ti ne se za tvo ri {e, sun ce se po ja vi, du ga se stvo ri, i ì to po ~e po no vo da se bo ri.

Sne `a na Da ni lo vi}, IV-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

Do `i vqaj ko ji }u pam ti ti

Nada Radukin, III-5 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Mo je dr vo Ne gde na dr ve tu, gde sun ce gre je, vo }e se me ni sme je. Pod sta rost dr vo se raz bo le lo, a ja sam ga za vo leo. Vo leo sam dr vo to je pr vo. A sa da ne gde na ju gu, gde sun ce gre je, vo }e se de ~i ci sme je. Vuka{in Bugarski, IV-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Ta ta

a da sam za vr {io pr vi raz red, ma ma je re {i la da me iz ne na di. Od ve la me je na mo re. Ni sam znao da }u vi de ti jed nu po zna tu li~ nost. Bio sam ja ko sre }an. Ni sam bio par go di na na mo ru. Sva ki dan smo i{li na pla ù i da se ku pa mo. Ta mo sam ro nio i tra ìo {koq ke. Uve ~e smo i{li da {e ta mo. I{ao sam i na sve ti o nik. Jed no ve ~e smo ma ma i ja oti {li u re sto ran i vi deo sam jed nu po zna tu li~ nost iz gru pe Ri bqa ~or ba. To je bio glav ni pe va~ Bo ra \or |e vi}. Ma ma mi je do zvo li la da se sli kam s wim. Taj do ga |aj }u pam ti ti ceo ì vot.

oj ta ta se zo ve Bran ko. Ima ~e tr de set tri go di ne. Ta ta je sred weg ra sta i pu na ~ak je jer vo li mno go da je de. On ima okru glo li ce, sit ne ze le ne o~i i krat ku, pla vu, pro se du ko su. Nos mu je ma lo iz du èn, a usne ma le i su ve. Na bra di ima ru pi cu, ko ja je uo~ qi va. Ta ta je ja ko do bar, kao otac i uvek je spre man da me sa slu {a, ka da imam ne ki pro blem. Po pri ro di je mir na i sta lo è na oso ba. Sa mo po ne kad re a- gu je qu ti to i pla ho vi to, ali to kod we ga tra je ne ko li ko mi nu ta. Ako ni je u pra vu, spre man je da se iz vi ni, bi lo ko joj oso bi i pri zna kri vi cu. Svog ta tu vo lim naj vi {e na sve tu, kao i on me ne, za to je on je di na oso ba ko ja }e bi ti uvek uz me ne i pru ì ti mi po dr {ku, ka da mi je po treb na.

Mi haj lo Po po vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Ma ri ja Iva no vi}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Te o do ra Do bri}, I-5, O[ „Du {an Ra do vi}”, No vi Sad

ponedeqak23.jul2012.

GLOBUS / OGLASi

Жена против рампе Ж ене и аутомобили никако не иду заједно тако бар кажу мушкарци и сви они који су погледали овај видео. Сви знамо да је права гњаважа паркирати кола у гаражи – мораш да станеш, узмеш картицу, сачекаш да се подигне рампа на улазу, а онда бесомучно тражиш место. Жена из видеа који је објављен на Јутјуб каналу је прескочила неколико корака…

На снимку сигурносне камере у једној гаражи (није познато где), види се како аутомобил улеће у гаражу и ломи рампу. Потом возач креће у рикверц како би, кад је ствар већ готова, узео картицу, али пошто није паркирао довољно близу, излази из кола… Тада видимо да је у питању жена, која се очигледно мало занела, али је решена да уђе у гаражу. Прилази поломљеној рампи и ломи је још више, како би могла да уђе и паркира кола као да се ништа није десило.

Процветао најодвратнији цвет Ц

вет са мирисом трулежи, чији је надимак Мортиша, отворио је своје латице у Бостону. Огромни цвет „amorphophallus titanium” остаће у цвату 48 сати, и за то време ће најнеустрашивији посетиоци Френклин врта у Бостону моћи да му приђу. Мирис овог цвета подсећа на цркотину, кажу стручњаци, и може се осетити са више десетина метара. Ретка „Мортиша” цвета само једном у 15 година, а иначе потиче из западне Индонезије.

Неустрашиве прабаке

ве бакице одлучиле су се на скок падобраном како би сакупиле новац у добротворне сврхе. Марџори Брајан (83) и Маријана Шерман (82) скупиле су храброст да први пут у животу скоче падобраном са висине од око 3.000 метара, наравно заједно са инструктором. Марџори и Маријана, дугогодишње пријатељице које су већ и прабаке, на ову необичну авантуру одлучиле су се како би прикупиле новац за локалну јавну кухињу и удружење родитеља чија су деца у

америчкој војсци. Бакице су успешно, заједно са инструкторима, слетеле на једно поље близу Лиме у Охају, и наздравиле шампањцем. На чврстом тлу дочекало их је око 200 чланова породице, пријатеља и окупљених радозналаца, који су купили карте за њихов „шоу”. „Када летите, поглед је невероватан, и заиста је ово непоновљиво искуство. Мада, добро ћу размислити пре него што се поново одлучим на скок”, рекла је кроз смех Маријана.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je 21. jula 2012. preminuo na{ dragi otac

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Prof. Ma li {a Sto ja no vi} ro |en 30. 8. 1928. Ispra}aj }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 24. jula 2012. u 12 ~asova. O`alo{}eni sinovi Vla di slav i Slo bo dan i rod bi na.

Ra do van Vu ko vi} Sahrana }e se obaviti 23. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Starom Be~eju. Supruga Bu dim ka, }erke Mi la i Dra ga na sa po ro di ca ma. 57145

OG-2

Opra{tamo se od velikog qubiteqa i ~uvara prirode sa Popovice

Posledwi pozdrav kom{iji

Mi {i Cr kve wa ko vu Rot De zi de ra Den ci ke Posledwi pozdrav od kume Se ke, Gre te i dru {tva pri ja te qa sa ^u ka la.

od stanara iz Petra Drap{ina broj 10, Novi Sad.: De sa, Jo vo, Vla da, Ra da, Dra gi ca, Ma ri ja, Smi qa i Ve ra.

Lepota je bilo poznavati te. Po~ivaj u miru.

Porodica Slav ni}.

57121

57149

Poslednji pozdrav dragom ujaku

Zo ri ca Di mi tri je vi}

Posledwi pozdrav

57126

Draga

IZ DA JEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E.Telefon 0038269045009. 56042 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57107

PRI ROD NI PRE PA RAT protiv {uqeva - hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-5549 i 037/490-797. 57085

Mi ha i lu Cr kve wa ko vu Mi {e lu

Rot Dezideru

Zo ro

voli te neute{na Ve ra.

Marijan i obitelj Ko{troman. od Sla vi ce i eki pe iz Bu ren ce ta. 57130

Poslednji pozdrav dragom prijatelju

57157

Posledwi pozdrav na{em

57151

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56763

Mi ha i lu Cr kve wa ko vu Mi {i

Posledwi pozdrav dragom

Rot Dezideru Rot De zi de ru

Zo ri ci Di mi tri je vi}

Svakodnevno }e{ biti u mislima i srcima na{im.

od kom {i ja iz Alek se [an ti }a 52.

Porodica Toma.

OG-1

57129

Porodica Dra go vi} i dru {tvo iz Do ro te je. 57144

Poslednji pozdrav voljenom mu`u, ocu, deki i tastu

Posledwi pozdrav

Sestra Na da, sestri}i Vo ji slav, Sta ni slav i snaja Oqa.

57138

Dragom te~i

Rot Dezideru Voleli smo te puno, kao i ti nas.

Ve sni Me di}

Mi la nu

Ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom groblju, 23. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova.

Zo ran. OG-3

Supruga Romana, }erka Tea, unuci Ivor i Timon i zet Jano{. 57128

posledwi pozdrav od porodice Pa vlo vi} iz Bege~a,

57173

^iTUQe l POMeni

ponedeqak23.jul2012.

Po sled wi po zdrav bra tu, de ve ru i stri cu

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, de di i sve kru

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe i sve po zna ni ke da je 22. 7. 2012. go di ne, pre mi nuo u 83. go di ni

Ve sna Me di} Mi la nu

Dra ga kum si spo ko i noi noc hi.

Ste va nu Bo go je vi }u

od: bra ta Slo be, sna je Bor ke i de ce Sto je i Mi la na iz Bo san skog Bro da.

Sin Ra de, unu ci Ste fan i Ni ko la i sna ja Ta tja na.

Ste van Bo go je vi} ]e ja

Po ro di ca [vo wa.

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 24. 7. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. 57168

57176

57172

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav dra gom

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

O`a lo {}e ni: su pru ga Du {an ka, k}er ke An |a i Ra da i sin Ra de.

57165

Vla di mi ru Da ki }u

Se stra Bran ka Ha xi} sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, de di i ta stu

Vla di mir Da ki}

Ve sni

Sa hra na je u uto rak, 24. 7. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: si no vi Mi lan, Slo bo dan, Alek san dar, sna ja Iva na i unu ka Le na.

od po ro di ce Cvi ji}.

57122

57123

57170

Dra gom te ~i

Po sled wi po zdrav dra goj

Oba ve {ta va m rod bi nu i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti u 56. go di ni, pre mi nuo moj dra gi su prug

Ste va nu Bo go je vi }u K}er ka An |a, unu ke Ta tja na i Sa wa i zet Zdrav ko. 57166

Mi lan Rad man

Mi la nu

po sled wi po zdrav od po ro di ce Mi lo {e vi} iz Tr bo si qa.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 23. 7. 2012. go di ne, u 17 ~a so va, na ê nej skom gro bqu. Po vor ka kre }e iz ku }e à lo sti ul. Mir ka Sto ja ko vi }a br. 17, u 16 ~a so va. Mi le moj, vo le la sam te, vo lim te i vo le }u te do kra ja ì vo ta. Tvo ja Qi qa.

Ve sni

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti i de di

od po ro di ca: Stu par, Ga ji} i Kr sti}.

57180

57159

57179

Po sled wi po zdrav bra tu

Dra gom kom {i ji

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav bra tu

Ste va nu Bo go je vi }u K}er ka Ra da i unu ci Mi lo rad i Pre drag.

57167

Mi la nu Mi la nu

Mi la nu

po sled wi po zdrav od kom {i ja Gli {i}.

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav dra gom

Ve sni

od: se stre Mi re, ze ta Ra den ka, se stri }a Mi la na i Mi lo {a.

od: se stre Zo ri ce, ze ta Zo ra na, se stri ~i ne Kri sti ne i se stri }a Vo ji sla va To {i}.

Ne ka te an |e li ~u va ju i ne ka ti je la ka ze mqa.

od Vla da ne i Sa {e To do ri}.

Po ro di ca Kre me no vi}. 57178

Dra gom te ~i

57171

Dra gom de di i te ~i

57169

57164

Dra gom te ~i

Po sled wi po zdrav dra goj

Vla di mir B. Va `i} ar hi tek ta 23. 7. 2003 - 23. 7. 2012.

Mi lo ra du

Kroz mi sli, re ~i, de la... `i vi{ u na ma. Za u vek.

Mi la nu

po sled wi po zdrav od po ro di ce Je ki} iz Met ko vi }a.

po sled wi po zdrav od po ro di ce Pa vlo vi}.

po sled wi po zdrav od po ro di ca: Mi li} i An ti}.

57177

57175

57174

Tvo ja de ca: sin Bo `i dar i k}er ka Mir ja na sa po ro di com.

Po ro di ca Da mja no vi}.

Ve sni

Ka fe â&#x20AC;&#x17E;Pas han gaâ&#x20AC;?.

57127

57137

57158

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi dru ga ri ci

po zdrav

dra goj

ponedeqak23.jul2012.

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj pri ja te qi ci

Po sled wi po zdrav

Ve sni Me di}

ro|. Ca re vi}

I ti si du {o za let sprem na u car stvo ne be sko.

od: stri ca \or |a, stri ne Na de i bra ta Mi haj la.

Ve sna i Vla di mir Ma ~u kat.

Po ~i vaj u mi ru. Na da Pe tro vi} sa po ro di com. 57152

Ve sni

57153

57142

Ne ma vi {e dru ga mog.

Po sled wi po zdrav Ce ca, Mi }a, Ta ma ra i Pe |a.

57141

Ve sna Me di}

Po sled wi po zdrav

Ve sni Me di}

Ve} sa da mi ne do sta je{ dra ga mo ja Ve ki. Po sled wi po zdrav dra goj Ve sni od Se ke i Bo re.

Osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma. An |eo je oti {ao an |e li ma.

od po ro di ce Sto ja nov.

Ta ma ra sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi

57135

57131

57148

Dra ga

Ve sni Me di} Ne ka te an |e li ~u va ju.

Ve sna

Ve sni Me di} od Ba ne ta Vu ko ti }a sa si no vi ma Vu ka {i nom i Di mi tri jem.

osta }e nam za u vek u se }a wu tvoj osmeh, ve dri na i qu bav pre ma `i vo tu.

Ve sna

Mi ki, Fi lip, Mi la na, Mi li ca, Zo ra na i Ta ma ra Ra den ko vi}.

pam ti }e mo sva na {a dru `e wa, do bre pro vo de kao i tvo je le po na sme ja no li ce.

Go ga, Oqa i Kar men.

Po ro di ca Ba la ban. 57150

Po sled wi po zdrav ce we noj i po {to va noj ko le gi ni ci i pri ja te qi ci

Po sled wi po qu bac za na {u dra gu ku mu

57139

57146

57147

Naj dra `a mo ja dru ga ri ce, mo ja le po to, bi la si hra bra, bi la si sna `na, bo ri la si se kao la vi ca do po sled weg da ha...

Po sled wi po zdrav

Ve snu Me di} Ve sni Me di} ro|. Ca re vi}

ro|. Ca re vi}

Ve sna

Le pa na {a, vo le }e mo te za u vek!

ne mo gu pro na }i re ~i ko ji ma bih se opro sti la od te be... To li ko go di na smo bi le ne raz dvoj ne, to li ko to ga pro {le za jed no... to li ko to ga osta de neo stva re no... bi }e{ za u vek u mom sr cu! Ku ma Ve sna Oti}.

Bra ni sla va Gar da {e vi} - Opa ~i} sa po ro di com.

Ku mo vi: Ve sna i Sve to zar sa ku mi }i ma Alek som i Mar kom Oti}.

57132

57124

Ve sni od po ro di ce Vu ko ti}.

57125

57140

Po sled wi po zdrav dra goj pri ja te qi ci

Ve sna

za u vek u na {im sr ci ma.

Ve sni Me di}

za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i uspo me na ma.

po ~i vaj u mi ru!

Po ro di ca @i va nov. Po ro di ca Trif ko vi}.

57136

57155

Vo le te tvo je [qo ki ce: Ana, Sla vi ca i Ti ja na. 57154

Po ro di ca Ko stov ski.

57160

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 ЕКО-Шуме Војводине 10.00 Вести 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Освајачи 16.00 Откривање алтернатива 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Изгубљена соба 21.00 Добар посао 21.30 Живопис 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.05 Оперативци 23.55 Изгубљена соба 00.35 Добар посао

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45

tv program

ponedeqak23.jul2012.

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Жене на селу Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) ДУРИНДО 2012, мађарска народна музика Ева магазин (мађ) Емисија (мађ) Лендава: Томка Миклош (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв)

Ки но Ли ка Изо ло ва но пла нин ско се ло у Ли ци је ди ни је дом мла дог фуд ба ле ра, шкр тог се ља ка и де вој ке. Оп те ре ће ни лич ним про бле ми мани не обра ћа ју па жњу на ре фе рен ду м о ула ску зе мље у ЕУ, ко ји ће се одр жа ти и у њи хо вом се лу. Уло ге: Кре ши мир Ми кић, Аре та Чур ко вић, Иво Гре гу ре вић, Дан ко Љу шти на, Ја сна Жа ли ца, Ма ри ја Та дић, На да Га че шић-Ли ва ко вић Ре жи ја: Да ли бор Ма та нић (РТВ 2, 21.30)

06.00 07.30 08.00 09.00 09.45 11.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Лола Панонско јутро У огледалу Филм: Абел летећи лифтбој Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке

Спринт Еми си ја ко ла жног ти па у ко јој се пра те но во сад ски клу бо ви, ме ђу на род на так ми че ња у Но вом Са ду и ре пре зен та тив ни на сту пи. До га ђа ји се при ка зу ју из ви ше угло ва уз из ја ве глав них ак те ра. Аутор: Ла зар Кур теш (Но во сад ска ТВ, 20.00) 06.30 08.30 09.00 09.05 10.55 11.00 11.05 11.35 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.30

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Неон сити Вести Украдена срца Река наде Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Зове море Азбука родитељства Дунавска салетла Храна и вино Убиства у Мидсамеру Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

Ма ри ја Та дић ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Кино Лика, филм ТВ баштине ТВ Продаја

15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.24 19.02 19.30 20.05 20.59 22.48 22.53 23.23 00.10 00.25 00.33 01.15 02.46 03.00 03.52 04.25 04.55 05.47

19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.30 00.25

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 09.56 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.29 13.13 13.18

07.00 15.00 17.00 18.45 19.00 20.30 22.15 23.15 01.15

ВТА Баку Фудбал: Торонто – Ливерпул АТП Атланта, финале ЦХ ТВ вести Данска лига: Сондерјиске – Копенхаген Фудбал: Кејп Таун – Манчестер јунајтед Преглед АТП Хамбург Кошарка пријатељска: Француска – Аустралија ЦХ ТВ вести

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

05.45 06.00 06.30 07.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Нешто између Вести Лов и риболов Еко караван Вести Белдокс фестивал Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Ухвати ритам, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Караван Вести Око Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Даљинско управљање, филм Нешто између Вести(04.00,05.00) Око Лов и риболов Срећни људи Верски календар

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Троја Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Роки 4 Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Ти на Ду та

СЕ РИ ЈА

Од ба че на Та па сја и Ића по ти чу из са свим раз ли чи тих дру штве них сло је ва. Та па сја је ћер ка бо га тих ари сто кра та Ди вје и Јо ги Та ку ра. Иако ро ђе на у рас ко ши, Та пу је скром на, по слу шна и до бра. Ишка је из си ро ма шне ку ће... Уло ге: Ти на Ду та, Нан диш Сан ду, Ра шми Де сај Сан ду, Ро хит Ку ра на, Га у рав Чо пра, Ајуб Кан, Ва и ша ли Та кар, Пра га ти Ме ра (Пр ва, 17.00)

Тим Рот

Мла дост без мла до сти За ми сли те шта би би ло ка да би чо век мо гао без гу бит ка те шко сте че не му дро сти, ко ја иде уз по зне го ди не да се вра ти на по че так и поч не из но ва? Ово је ми стич на при ча о се дам де се то го ди шњем ру мун ском про фе со ру лин гви сти ке До ми ни ку Ма теу ко ји се чу де сно под мла ђу је на кон уда ра гро ма. Уло ге: Тим Рот, Алек сан дра Ма ри ја Ла ра, Бру но Ганц Ре жи ја Френ сис Форд Ко по ла (РТС 2, 21.59) 06.02 07.02 07.20 07.26 07.36 07.42 08.04 08.15 08.20 08.26 08.54 09.22

00.50 01.47 02.14

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Чаролија која траје-балет Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Добро је, добро је знати Немачки СО Берлин Еко фајл Трезор Шешир без дна Чаролија која траје-балет Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Либела САТ Све боје живота Капри Алекса Јелић: Луди и млади Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Здравствени водич Капри Младост без младости, филм Велики рок спектакл: Емир Кустурица и Забрањено пушење Трезор Либела САТ

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Слике живота Маратон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Злочиначке намере Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Позоришна веза Мућке Ало, ало Филм: Колатерал Удовице Мућке Ало, ало Филм: Моје друго ја

09.48 10.19 10.57 11.28 12.06 12.21 12.53 13.52 14.20 14.47 15.13 15.41 16.31 17.05 18.00 18.42 19.09 20.00 20.35 21.03 21.59 00.07

dnevnik

06.00 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.10 23.05 23.45 00.05 00.55

Шљака Повратак учитеља Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Инфо-специјал: Формирање нове српске владе Филм: Нема повлачења, нема предаје Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Море снова

Мо ре сно ва У се лу по ред мо ра, пу ном ро ман ти ке, чу да и ми сте ри је жи ви де вој ка по име ну Гре ци ја, ко ја је чу ве на по сво јој опа сној ле по ти - ле по ти у ко ју се чак и мо ре за љу би ло. У дав ној про шло сти, Гре ци ји ни ро ди те љи су не срећ но из гу би ли жи вот у мо ру, али мла да Гре ци ја је оста ла не по вре ђе на... Уло ге: Џо на так Шак, Сен ди Бар Ре жи ја: Јо зе Бо ро кез (Б92, 00.55)

Сен ди Бар

07.00 10.15 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.30 00.30 01.00

Добро јутро Све за љубав Филм: Челичне магнолије Академија дебелих- избацивање Тачно у подне- живо Национални дневник Академија дебелих- уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих- преглед дана Смешно ћоше код Ђоше Филм: Дошло доба да се љубав проба Детективске приче Филм: Злочин на високом нивоу

Винкс Цр та ни филм ко ји опи су је до жи вља је ви ле Блум и ње них дру га ри ца Сте ле, Фло ре, Мју зе, Тех не, Леј ле и Рок си. Рад ња се од ви ја у Ма гич ној Ди мен зи ји, а де лом и на на шој пла не ти. Ви ле по се ду ју ча роб не мо ћи ко је ко ри сте у бор би про тив мрач них си ла. (Хе пи, 10.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 23.30 00.20 01.00 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Лопови прве класе, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Ћирилица Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Док. програм Ћирилица Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak23.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

Спон зо ру ша 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање

01.00

Ловци на нацисте Прича о струји Непревазиђене Бити Мухамед Али Најгори послови у историји Ко си заправо ти? Како су направљени „Мајмуни“ Тајм тим година XИ Ћелија Путовања и открића Најгори послови у историји У телу Хенрија осмог Средњи век 1066. Ловци на нацисте Путовања и открића Тајне историје: Краљица девица Прича о Херкулеануму

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Медени месец Јужњак Остерманов викенд Браћа Грим Мрак филм 3 Црвена прашина Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Бра ћа Грим Аван ту ра о Џе ку и Ви лу Гри му, дво ји ци бра ће ко ји пу ту ју На по ле о но вом зе мљом и за ра ђу ју па ре уни шта ва ју ћи ла жна чу до ви шта и де мо не. Фран цу ске вла сти от кри ва ју њи хо ву игру и ова дво ји ца пре ва ра на та би ва ју при мо ра ни да се су о че са ствар ним злом... Уло ге: Мет Дејмон, Хит Леџер, Џонатан Прајс, Лена Хеди, Моника Белучи Ре жи ја: Тери Гилијам (Синеманија, 18.00)

Жан је сти дљив, по ву чен ко но бар, за по слен у лук су зном хо те лу у Би ја ри цу. Јед не ве че ри им пре си о ни ра Ирен, лу ка ву де вој ку чи ји је жи вот ни стил про во ђе ње вре ме на са ста рим бо га тим му шкар ци ма, за што до би ја ску пе по кло не. Она ми сли да је и он ми ли о нер... Уло ге: Одри Тату, Гад Елмалех, Мари-Кристин Адам, Вернон Даутчиф, Жак Спајсер Ре жи ја: Пјер Салвадори (ХРТ 1, 21.40)

Одри Тату

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.04 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.02 Планински горила, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.23 Више од успутне везе, филм 15.14 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.22 Хрватска уживо 17.52 Са Салетом до Бескраја, док. серија 18.27 Др Оз, ток шоу 19.07 Наврх језика 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 У крупном плану 21.40 Циклус европског филма: Спонзоруша, филм 23.30 Дневник 3 00.10 Хроника фестивала играног филма у Пули 00.22 Више од успутне везе, филме 01.57 Др Оз, ток шоу 02.37 Заштитница сведока

07.54 08.18 08.44 09.10 09.35 10.00 10.23 11.25 12.09 12.34 13.00 13.40 14.10 15.05 15.25 15.51 16.40 17.30 19.10 20.53 21.41 22.26 23.00 23.36 00.20 00.45 01.41 02.23

Лена Хеди

06.00 07.35 09.15 10.35 12.00 14.30 16.10 17.55 20.05 21.05 22.50 00.35 02.30 04.15

Париз експрес Замена Врућа кафа Семи на путу око света 3Д Трансформерс 3: Тама Месеца Аутомобили 2 Џастин Бибер: Никад не реци никад А-Тим Редакција Црни лабуд Соломон Кејн Страшило Седам дана слободе Не дозволи ми да одем

Телетабис На крају улице Амика Х2О Уз мало воде! Псећа опходња Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Еџмонт Обична клинка Одлазак хрватских спортиста на ОИ у Лондон Са Салетом до Бескраја Путовање по Арабији, док. серија Залагаоница, док. серија Мењам свет: Кошарка за све Идемо на пут с Гораном Милићем Љубав у залеђу Хрватске олимпијске медаље Дражесни мајски пупољци Заштитница сведока ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Уби ме досада Жица Звездана врата Ноћни музички програм

07.30 Јуда 09.00 Биографија - Тинејџери на платну 10.00 Песма из срца 11.30 Јуда 13.00 Биографија - Холивудске љубавнице 14.00 Шашави робијаши 16.00 Нити видим, нити чујем 17.30 Биографија - Тинејџери на платну 18.30 Јуда 20.00 Биографија - Холивудске љубавнице 21.00 Челичне магнолије 23.00 Девропски жиголо 00.30 Игра са замишљеним другом

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Само када се смејем Удата за мафију Месечина и Валентино Ф/X – Убиство триком 2. Стела Менхетн Празници са Ејприл Прича о сексу Деца Еротски филм Еротски филм

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љубиша Рајић 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Да ли знате ко сте? Филм: Чаробна младост Видовњак

07.50 Езел 10.00 Кисмет - окови судбине 11.05 Ватрено небо 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваји фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу, шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕ РИ ЈА

Шти кла ма до вр ха Вик то ри от кри је да је њен рад ко пи рао дру ги ди зај нер па по ку ша ва да от кри је ка ко је от крио ко лек ци ју ко ју она спре ма. Са зна да је њен аси стент Рис упе тљан у скан дал и сад мо ра да од лу чи да ли да ве ру је ње го вој при чи... Уло ге: Брук Шилдс, Ким Рејвер, Линдси Прајс, Пол Блекторн, Роберт Бакли, Кристофер Казинс (РТЛ, 20.00)

Брук Шилдс

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Риболовачки изазови Робсона Грина 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу 01.40 Врхунски војник

08.45 09.45 10.45 12.00 12.15 13.15 13.30 13.45 14.15 15.30 15.45 16.45 17.00 18.00 18.30 19.00 20.45 21.00 22.30 23.00 00.15

Супербајк Аутомобилизам Бициклизам ЈЕЗ игре Скокови Атлетика ЈЕЗ игре Олимпијске игре Бициклизам Атлетика Дизање тегова Сви спортови Дизање тегова Сви спортови ЈЕЗ игре Бициклизам Сви спортови Рвање Сви спортови Бициклизам Атлетика

Вр ло сту ди о зан при ступ сек су

е зде се то сма ши не це не мно го ра ки ју, од би али то се по не кад до га ђа и свом дру гом све ту. ја ју да хва ле ви ски и слич не ства ри за по лу Про бле мом до па да ња ше зде се то сма ши се при бли пи сме не ди рек то ре, а ви њак узи ма ју уз ка жа ва ју ни жим ре ги о ни ма те ла ко је су осло ба ђа ли за фу. Од ра ки је нај ра ди је пи ју до ма ћу кај си је ва чу или јед но с хи пи ци ма, кул тур ним ра ди ка ли ма и дру гим ја бу ко ва чу, а шљи во ви цу оста вља ју обич ном све ту. све том с кра ја ше зде се тих и по чет ка се дам де се тих. У Ако већ мо ра ју да пи ју шљи во ви цу, би ра ју „ек се лен це ли ни по сма тра но, при лич но су осло бо ђе ни пред ра ци ју„. су да ка да је реч о сек су ал ном жи во ту, али ни су не ке По се бан про блем ше зде се то сма ша су ча ше. Обич при ста ли це про ми ску и те та. Не во ле пор но гра фи ју и не, јеф ти не ка фан ске их не за до во ља ва ју. За то се у ку це не ерот ску умет ност – али са ми не ко ри сте ни јед но хи њи не хај но слу же ра зно род ним ча ша ма од сен фа и еуро кре ма, али за тр пе зу има ју не ко ли ко јед на ких, ле по об ли ко ва них ча ша, али ис кљу чи во од бру ше ног кри ста ла ко ји по ка зу је за нат ско уме ће. За сво ју ду шу има ју ипак пар стил ских ча ша ку пље них на не ком бу вља ку у Вој во ди ни или ко ми си о ну, мо жда чак до не тих с не ког пу т а у ино стран ство. На рав но, и не ко ли ко ду бо ких шо ља за чај (оних што из гле да ју као лон че). Оба ве зно од ке ра ми ке. Чај је, на и ме, јед но од сред ста ва за пре по зна ва ње ше зде се то сма шких до мо ва. И потомке научили да буду „свога тела господари” Ако мо гу, увек има ју ши ри из бор ра зних ча је ва и је дан ве ли ки чај ник (од ни дру го. Има ју отво рен и при ро дан од нос пре ма те лу ке ра ми ке), а по себ но ужи ва ју да са ми спра вља ју сме и те ле сним про це си ма. Ше зде се то сма ши це не кри ју ше ча је ва ку пље них у биљ ној апо те ци или на пи ја ци. мен стру а ци ју иза де бе лих зи до ва, отво ре но го во ре о (Не кад су те ча је ве до но си ли из Љу бља не, али сад им сво јим те го ба ма и за др жа ва ју пра во да бу ду не рас по је тај пут снаб де ва ња пре ки нут). ло же не у од ре ђе ном пе ри о ду. А ко ле ге их на зи ва ју ра Ше зде се то сма ши се раз бо ље ва ју од истих бо ле сти зно ра зним име ни ма, али због њи хо вог ду гог је зи ка то као и оби чан свет, али увек по зна ју не ког ле ка ра или углав ном чи не иза њи хо вих ле ђа. пси хо ло га и за то ма ло бр же ре ша ва ју сво је про бле ме. Ако ни су у бра ку, не из бе га ва ју за ба ву у кре ве ту, Они не сма тра ју да се опе ра ци ја ма ре ша ва ју сви про али од то га не пра ве драм ску сек ци ју. Ни су за љу бље бле ми, они зна ју шта је пси хо со мат ског по ре кла и шта ни, али се за ба вља ју као сло бод ни љу ди, не оче ку ју ћи је про фи лак са. За то успе ва пре ви ше. Обо је до бро зна ју ју да огра ни че не сво је бу ду све о ва ги нал ном и кли то ће му ке те ле сним ве жба ма, рал ном ор га зму и уоп ште Ше зде се то сма ши це се не бо ре здра вим жи во том и пси хо су и ту те о риј ски до бро про тив при ро де шмин ком и дру гим ло ги јом. Не сма тра ју по се пот ко ва ни. Тру де се да јед ма њ е вред н им ме т о д а м а. Сад се ту пси хо ло гу, по себ но ако но дру го ме учи не сно шај је ко ле га са сту ди ја, не ком шмин ка ју ви ше не го ра ни је, али за то ле пим и зна ју све што тре сра мо том, већ сред ством за што им то при ја, а не да се до пад ну. ба да зна ју о кон тра цеп ци ин тер ни раз вој и ве ћу лич ји. Же не не ко ри сте ни ка Пре су, пак, сма тра ле да су ну хар мо ни ју. кве цр не и фран цу ске га ћи до вољ но до бре она кве ка кве су Они се, ина че, за ни ма ју це и оста ло што се ку пу је у за дру ге љу де ко ји има ју по себ ним рад ња ма, већ јед здрав стве них про бле ма, али ра ди је за со ци јал но-ме ди но став не, нај ра ди је од бе лог па му ка. По не ки од ше цин ске не го оне ко ји па те од хе мо ро и да, ра ди је за оне зде се то сма ша му шког по ла би, пак, по не кад по же лео и ко ји има ју пси хич ке про бле ме не го про бле ме с про ста не што дру го што ни се би не сме ју да при зна ју и што том. мо жда не иде уз њи хо ве го ди на. Ше зде се то сма ши ста ре истом бр зи ном као и оби чан Же не су не ка да би ле ја сно про тив упо тре бе груд ња свет, али се тру де да се то не при ме ти. Же не се, на ка, али су са да ма ло по пу сти ле, по себ но на кон 35. го при мер, не бо ре про тив при ро де шмин ком и слич ним ди не. Оне ко је су се не ка да усу ђи ва ле да го во ре са мо о ма њем вред ним ме то да ма. Оне се, исти на, са да шмин мен стру а ци ји и бе лом пра њу, да нас отво ре но го во ре о ка ју ви ше не го ра ни је, али то чи не за то што им то при кре му за не гу ко же, што је све за јед но ве ли ки на пре дак. ја, а не за то да се до пад ну. Ра ни је су сма тра ле да су до Ше зде се то сма ши су за рав но прав ност и ве о ма це не вољ но до бре она кве ка кве су. А ако се му шкар ци ма ис тра жи ва ња ко ја по ка зу ју да су же не у мно го че му ни су до па да ле у при род ном из да њу, он да је то био са му шкар ци ма над моћ не. Они су уоп ште про тив не то ле мо још је дан из раз му шког шо ви ни стич ког пре зи ра ран ци је би ло ко је вр сте и за то по др жа ва ју све ко ли ке пре ма же на ма ко је су за њих са мо сек су ал ни објек ти, а ма њи не, па и сек су ал не. Оне и они при хва та ју бор бу за с та квим му шкар ци ма се ни су дру жи ле. Са да су исто пра ва хо мо сек су а ла ца и ле збеј ки, не из бе га ва ју их у та ко до вољ но до бре ка кве су, али им при ја да се ма ло сво ме дру штву, ра до се и с њи ма дру же. Ипак их гле до те ра ју про ме не ра ди. По себ но от ка ко са че тр де сет и да ју ма ло по пре ко јер сма тра ју да се пра ва бор ба во ди не ком го ди ном ви ше баш и ни су не ки сек су ал ни објек на те ре ну по ли ти ке. Они су, ина че, у це ли ни за то да ти. С му шкар ци ма је, на рав но, те же. Ко са их је на пу су же не и му шкар ци јед на ки, али су све сни то га да по сти ла, а за то не ма ле ка. Али они ни ка да не ће че шља сто ји раз ли ка, ко ја је за њих ис кљу чи во би о ло шке при ти ко су пре ко ће ле. Ма да при ме ћу ју да ви ше ни они ро де. То је за то што су ше зде се то сма ши ме ша ви на ле ни су не ки сек су ал ни објек ти. Уоп ште, ше зде се то сма ви ча ра и хи пи ка па им пр ва по ло ви на на ла же да бу ду ши и ше зде се то сма ши це су се у то ме при лич но ле по озбиљ ни и у кре ве ту, а дру га по ло ви на да се у ње му ускла ди ли и углав ном на ста вља ју да се дру же без ве за ба вља ју. То зна чи да се јед на њи хо ва по ло ви на кон ћих про бле ма. Сем кад им се до го ди да се „от ка че„, стант но до са ђу је.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak23.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак ће вас пре о ку пи ра ти сит ни ца ма и мно гим не ва жним ства ри ма, та ко да ће те се ви ше за мо ри ти не го осе ти ти про дук тив но за до вољ ни. У ка ри је ри по сто је бло ка де због ви ше си ле па ту ни шта бит но не ће те про ме ни ти.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко има те ди ле ме и те шко до но си те од лу ке, ра де ћи ви ше ства ри у исто вре ме ко је ни ка ко не успе ва те да по ве же те и све по стиг не те, тре ба ло би да се сми ри те и на пи ше те на па пир раз ло ге за и про тив. Па, шта пре ваг не.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

23. jul 2012.

Не др жи вас ме сто у до му па сте ан га жо ва ни би ло где, са мо код ку ће не. Али, мо жда сте баш не ком од уку ћа на по треб ни?! На лич ном пла ну раз ре ша ва те од ре ђе не ва жне или зва нич не си ту а ци је. Та ко бар зна те на че му сте.

Ме сец пло ви кроз зе мља ни знак ал хе ми ча ра Де ви це. У по тра зи за зла том, жи вом, са вр ше ним ре ше њем, ослу шни те сво ју ин ту и ци ју и узми те у об зир све рас по ло жи ве по дат ке и чи ње ни це. Кра ћи пут је под по вољ ним окол но сти ма.

Су о чи ће те се с фи нан сиј ском си ту а ци јом. Ви ше ма њих из да та ка ће ство ри ти ве ћи. Кра ће по слов но пу то ва ње и са ста нак ће се по ка за ти као вр ло успе шни. По ве жи те се са зва нич ним и већ афир ми са ним са рад ни ци ма и кли јен ти ма.

У пр вом де лу да на ће те има ти до бру кон цен тра ци ју за рад, али и по тре бу да се од мо ри те. Са мо стал но пла ни рај те по сло ве и раз ми сли те на ми ру о сво јим при о ри те ти ма. Тек по под не сле ди дру штво и са рад ња с дру ги ма. Ре ше ње.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Успе шни сте у све му што хо ће те и има те на чи на да оства ри те сво је ци ље ве. С дра гом осо бом ле по и уз бу дљи во, па и про дук тив но, про во ди те вре ме. Све у све му, са мо на пред. Спо ји те ле по и ко ри сно.

У ка ри је ри су мо гу ће про ме не. Јед на жен ска осо ба мо же од и гра ти од ре ђе ну уло гу. Да ли је она по зи тив на или не, за ви си од аспек та по сма тра ња. Уоста лом, сва ки нов чић има две стра не. Др жи те до фор ме.

По че так но ве рад не сед ми це ће вам по го до ва ти. Има те до бре од но се с ино стран ством и мно го бо љу си ту а ци ју не го прет ход не не де ље. Да кле, лак ше ће те оства ри ти сво је да ле ко се жне ци ље ве и иде а ле.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Уско ро ће те са зна ти не ке по је ди но сти ко је ће вам зна чи ти на лич ном пла ну. До ла зи вам дра га осо ба да по му ти ра чу не и ста ви вас у ди ле му. И то има сво јих дра жи, по го то во уко ли ко је удво је. Љу бав ни од нос вас ра ду је.

Парт нер ски од нос зах те ва ви ше ко му ни ка ци је и са рад ње. Иде ал но би би ло да се за јед нич ки по све ти те истим ци ље ви ма и ин те ре со ва њи ма јер ће вас то збли жи ти на пра ви на чин. Пу то ва ти или не, пи та ње је са да?! Без жур бе.

На лич ном пла ну сте иде а ли ста ко ји жи ви сво је сно ве. И то је ОК. Ни ко вам то не ће за ме ри ти, ни ти вам за сме та ти. У по слу сте из ло же ни ве ли ким ам пли ту да ма успо на и па до ва, би ло емо тив но, мен тал но или фак тич ки, у ме ђу соб ним од но си ма.

TRI^-TRA^

Опет трудна V REMENSKA

Слав ни ре ди тељ Гај Ричи и ње го ва де вој ка Џеки Енсли че ка ју дру гу бе бу. Гла си не да је Џе ки опет труд на, пар је по твр дио на лон дон ској пре ми је ри фил ма „Успон мрач ног ви те за”, где је Џе ки по но сно по ка за ла труд нич ки сто ма чић. - Гај (43) и Џе ки (30) су ве о ма уз бу ђе ни што ће кра јем го ди не да до би ју дру го де те - крат ко је са оп штио ре ди те љев порт па рол, а пре нео бри тан ски лист „Сан”. Пар је у сеп тем бру про шле го ди не до био си на Рафаела. Острв ски ме ди ји су пи са ли да овог ле та пла ни ра ју вен ча ње, али од то га из гле да још увек не ма ни шта. Га ју ће ово би ти тре ће би о ло шко де те. Из бра ка са кра љи цом по па има де се то го ди шњег си на Рока, а за кон ски је отац и ше сто го ди шњем Давиду, ко га су он и Мадона усво ји ли из Ма ла ви ја.

PROGNOZA

VIC DANA

ПрОменљивО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Evropa

NOVI SAD: Malo toplije i promenqivo vreme. U prvom delu dana uglavnom suvo uz sun~ane periode, a tokom popodneva uz povremene pquskove sa grmqavinom. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 16 stepeni, a maksimalna do 29 stepena. VOJVODINA: Malo toplije i promenqivo vreme. U prvom delu dana uglavnom suvo uz sun~ane periode, a tokom popodneva uz povremene pquskove sa grmqavinom. Vetar slab do umeren severni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 15 do 18 stepeni, a maksimalne od 26 na zapadu do 31 stepena na jugu Banata. SRBIJA: Na zapadu sve`e i obla~no sa povsremenom ki{om i pquskovima, dok }e u ostalim predelima biti malo toplije i promenqivo vreme: u prvom delu dana uglavnom suvo, a popodne sa pquskovima i grmqavinom. Na krajwem jugu i istoku ostaje uglavnom suvo. Vetar slab do umeren severni i severoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 14 do 20 stepeni, a maksimalne od 24 na zapadu do 32 stepena na jugu i istoku. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Od utorka toplije ali i nestabilnio uz ~este pquskove sa grmqavinom, a mogu}e su i lokalne nepogode sa gradom. Na zaapdu }e biti sve`ije uz ~e{}e padavine u ovim predelima. Za vikend uglavnom sun~ano i opet vru}e. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na astmati~are, cerebrovaskularne i sr~ane bolesnike. Od meteoropatskih reakcija mogu}e su glavoboqa, razdra`qivost i bolovi u kostima i zglobovima. Savetuje se dodatna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Оти шао Ха со код Му је да пра те за јед но из вла че ње Ло тоа, али је за бо ра вио ли стић код ку ће. Зов не те ле фо ном Фа ту, ка же јој да је на фри жи де ру ли стић и да ће он чи та ти бро је ве, а она тре ба да му го во ри да ли су на ли сти ћу. - Фа то, 13! - ИМА! - Фа то, 24! - ИМА! И та ко је Фа та по твр ди ла свих пет бро је ва. Ха со се хва та за гла ву од сре ће. Из вла че зад њи број! - Фа то, имал’ 11? - ИМА, ...ал’ не ко га пре црт’о...”

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

200 (-13)

Slankamen

252 (8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

294 (-10)

Zemun

273 (2)

Bogojevo

289 (-3)

Panчevo

286 (0)

Baч. Palanka

285 (3)

Smederevo

456 (-2)

251 (10)

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

190 (-2)

S. Mitrovica

44 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

265 (0)

Beograd

215 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

231 (7)

NERA

Hetin

94 (-8)

TISA

-52 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

32 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja