Dnevnik 23.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 23. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22817 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA I MMF – PO^ETAK PREGOVORA

Velike pri~e, a prazni i kasa i obe}awa

str. 5

NASLOVI

O srpskoj rezoluciji 9. septembra?

Politika 2 Zoran Krasi} najve}a „pri~alica” 3 Zrewaninci prvi pisali Vladi

str. 2

Ekonomija 4 Lokali upola cene, a kupaca nigde 4 Jeftini stanovi kre}u u septembru 5 Od Telekoma 1,6 milijarda evra?

Novi Sad 9 Tu me cene, tu radim za 14 plata

Vojvodina

Sanyak nije Kosovo

10 Volonteri „hvatali dugu” u Ba~kom Gradi{tu

Crna 12 Medicinski otpad ulazi u na{e ordinacije?

12 Zatvor spreman za Kalini}a

str. 3

Dru{tvo U@IVAWE NA SLANOJ BARI: Polako ali sigurno, za ve}inu Novosa|ana zavr{avaju se godi{wi odmori, a za desetak dana i deca kre}u u {kolu, odnosno vrti}e. Zato mnogi sugra|ani koji nisu nigde otputovali koriste ovo pitomo avgustovsko sunce na novosadskim pla`ama i bazenima.

[e}era{i ve} u mladosti str. 14

Najve}i deo ih odlazi na [trand, a qubiteqi bazena spas od vru}ina tra`e na „Sajmi{tu” i na Slanoj bari. Na Klisi je bazen otvoren pre osam meseci, a kamera na{eg fotoreportera Filipa Baki}a ju~e je zabele`ila u`ivawe na ovom „najmla|em” novosadskom bazenu.

str. 7

DIPLOME PO STAROM PROGRAMU DO 2014.

PO^ETKOM SEPTEMBRA NIS NA BERZI

Odzvonilo ve~itim studentima

Prodaja akcija NIS-a u 1.300 po{ta

str. 14

str. 5

str. 16 – 20

SPORT

13 Direktor {kole kiwi profesora

Reporta`e 14 [ampioni krbawa, pajvanisawa, ringawa...

Sun~ano i toplo

Najvi{a temperatura 32° S

SPECIJALNA BOLNICA U STAROM SLANKAMENU

Od ru{evina do bolnice - hotela

str. 11

BRONZA ZA STANOJEVI]A I PAJI]A

ZVEZDA BOQA OD IN\IJE

VO[A LAKO DO BODOVA U ME^U S BSK-om

KO[ARKA[I U SINGAPURU IGRAJU ZA ZLATO

2

POLITIKA

ponedeqak23.avgust2010.

O srpskoj rezoluciji 9. septembra?

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija razmatra}e 9. septembra srpski predlog rezolucije o Kosovu, saznaju mediji pozivaju}i se na diplomatske izvore u Wujorku. Predlog rezolucije Srbije, kojim se tra`i da Generalna skup{tina UN zauzme politi~ki stav o mi{qewu Me|unarodnog suda pravde u vezi s jednostranim progla{ewem nezavisnosti Kosova, ne}e biti jedina ta~ka dnevnog reda te sednice. Predsedavaju}i Generalne skup{tine UN Libijac Ali Triki je u dnevni red uvrstio jo{ nekoliko ta~aka, a predlog rezolucije koji je podnela Srbija bi}e na dnevnom redu 64. zasedawa Generalne skup{tine UN. U predlogu rezolucije koji je podnela Srbija navedeno je da jednostrana secesija nije prihvatqiva i pozivaju se obe strane da nere{ena pitawa, ukqu~uju}i status Kosova i Metohije, re{e dijalogom.

Istog dana trebalo bi da bude odr`ano i glasawe, ali to }e zavisiti od toka rasprave i odluke koju, u konsultaciji sa zainteresovanim stranama u UN, bude donela Libija, zemqa predsedavaju}a Generalnom skup{tinom. Po re~ima sagovornika lista “Danas” iz srpskog dr`avnog vrha, Libija je uva`ila zahtev Srbije da se rasprava odr`i 9. septembra, na dan kada }e GS UN raspravqati o rezoluciji Azerbejxana u vezi situacije u Nagorno Karabahu. Tog dana }e zasedawu prvi put prisustvovati ambasador Evropske unije (EU), koja je dobila status posmatra~a u svetskoj organizaciji. “Dan D” je 9. septembar, isti~e izvor lista “Danas”, koji navodi da je izglasavawe rezolucije “te`ak, ali ne i nemogu} ciq”.

OPOZICIJA TRA@I OD VLASTI DRUGA^IJI PRISTUP KOSOVSKOM PROBLEMU

LDP nudi rezoluciju, narodwaci tu`be Opozicione stranke u srpskom parlamentu zahtevaju od vlasti da odustane od dosada{weg pristupa re{avawu kosovskog problema. Dok LDP zahteva promenu politike prema Kosovu i predla`e da Skup{tina donese novu rezoluciju, narodwaci obnavqaju zahtev da Srbija tu`i dr`ave koje su priznale nezavisnost ju`ne srpske pokrajine.

MINISTAR ZA KiM GORAN BOGDANOVI]:

Beograd ne pregovara tajno Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} izjavio je ju~e da Beograd i Pri{tina treba da razgovaraju, ne samo o tehni~kim pitawima ve} i o statusu, a sve u ciqu pomirewa dve etni~ke zajednice.

– Ako ne sednemo s wima, ne znam s kim mo`emo. Naravno, uz prisustvo me|unarodne zajednice kao medijatora, i {to pre sednemo, pre }emo re{iti probleme i nesporazume koji postoje – istakao je ministar.

Bogdanovi} je u intervjuu Tanjugu rekao da se ne mo`e razgovarati samo o tehni~kim pitawima, kao {to to tra`e Pri{tina i deo me|unarodne zajednice, ve} se mora razgovarati i o statusu.

– Zato srpska strana predla`e da se ide korak po korak u razgovarima o statusu, zatim o svim `ivotnim problemima s kojima se suo~avaju i Srbi i Albanci, ali tako da se ide u pravcu pomirewa dve etni~ke zajednice – smatra ministar. – To je prilika da se napokon re{i pitawe i Srba i Albanaca na Zapadnom Balkanu. To je na{a ponuda. To je na{ ciq. Ne `elimo

prema Kosovu su potpuno jasni.

On je podsetio i na to da se ve}ina stranaka u Srbiji zala`e za pregovore s predstavnicima kosmetskih Albanaca. Bogdanovi} kategori~ki demantuje spekulacije o tajnim razgovorima Beograda i Pri{tine i ka`e: – Ne vodimo tajne razgovore jer onda ne bismo imali potrebe da tra`imo javne pregovore.

Niti bismo imali potrebe da podnosimo rezoluciju u Ujediwenim nacijama.

On smatra da su to “apsolutne la`i pojedinih opozicionih stranaka u Pri{tini”.

– Zvani~nici Srbije sve {to rade, rade potpuno transparentno – dodao je on.

Aleksandra Jankovi}

Potpredsednica Skup{tine iz redova LDP-a Judita Popovi} ka`e da nova politika prema Kosovu, koju od vlasti tra`e, treba da krene ba{ od rezolucije, koja bi trebalo da bude sa~iwena zajedno s EU. – Samo u tom slu~aju rezolucija o Kosovu pred UN imala bi smisla – podvla~i Judita Popovi} za “Dnevnik”. – Vlast je istr~ala s nekom svojom varijantom i samo }e se grani~iti sa ~udom da ta rezolucija dobije pozitivnu ocenu. Za{to se ta rezolucija uop{te i predaje, ako se unapred ra~una s nekim gubitni{tvom? To je, u stvari, nerealna politika, ko-

ja se vodi ne samo u vezi s Kosovom ve} u vezi sa svim u ovoj dr`avi.

Na{a sagovornica obja{wava da je “nova politika samo u tom smislu nova {to LDP predla`e da se sagleda realna situacija, da politika bude racionalna i funkcionalna”.

– To zna~i da pre svega imamo u vidu interes gra|ana Srbije, kao i gra|ana, na{ih qudi koji `ive na Kosovu. Bez obezbe|ivawa wihove egzistencije o Kosovu ne vredi pri~ati – navodi Judita Popovi}.

Ona tvrdi da je Vlada od Skup{tine “tra`ila blanko podr{ku za neke poteze, a da oni nisu bili definisani”.

– Mi nismo videli u ~emu se ti potezi sastoje. Jer i Vlada je potencirala neku novu politiku u vezi s Kosovom, a tu novu politiku nismo videli, niti jedno slovo budu}eg teksta rezolucije, koja je u stvari posle predata. Normalno je da nismo mogli dati blanko podr{ku.

Zato smo i predlo`ili pre desetak dana na{ tekst rezolucije, koji je mnogo smisleniji, realniji i racionalniji od onog koji je Vlada podnela u UN. Smatramo da je na{a rezolucija ona prava i da proizlazi iz zajedni~kog razmi{qawa EU i LDP-a, tako {to uvek imamo pred o~ima integracije Srbije i na taj na~in i razmi{qamo. Na{ predlog je celovit i mo`e oti}i na raspravu u UN. Mi ne iskqu~ujemo raspravu o ovom dokumentu i ako se ostane pri wegovoj su{tini, nemamo ni{ta Judita Popovi} protiv da se mewa u tehni~kim detaqima – ka`e Juono {to nekoj pripada dr`avi dita Popovi}. po me|unarodnom pravu.

Poslanica Nove Srbije – To je podrazumevalo podnoAleksandra Jankovi} isti~e da {ewe pojedina~nih tu`bi i celokupna politika koja je vosvi oni koji ka`u “a tek to ne |ena oko Kosova i “ogromni” bi ni{ta donelo” nisu u pravu diplomatski “napori” nisu mozato {to bismo na formalnogli doneti nikakav rezultat pravnom planu imali ispravnu jer je od samog po~etka bilo japostavku koja nikako ne bi zausno da ne treba i}i linijom pistavila mogu}nost da Srbija tawa iz pozicije inferiornobude deo sveta, ali iz pozicije sti, nego prakti~no tra`iti u kojoj tra`i da u nekoj budu}nosti wena prava budu po{tovana – navodi Aleksandra Jankovi} za “Dnevnik”. – Tra`ewe Ako ne mogu ni{ta, neka odu mi{qewa od Me|unarodnog suPovodom svakodnevnih najava da Srbiji slede pritisci iz EU da pravde je gre{ka, ali da je jeda koriguje rezoluciju, Aleksandra Jankovi} ka`e da “ne zna dina, ni po jada! Nejasno mi je {ta je tu novo”. kako je bilo ko mogao verovati – Od trenutka kada je progla{ena la`na nezavisnost Kosova, da }e MSP doneti druga~ije napravqen je pritisak. Mi pritiske trpimo od bombardovawa, mi{qewe, zato {to je sa~iwen pravqewa “Bondstila” i NATO-dr`ave na Balkanu. Mislim da upravo od onih koji su iz zemabi jedna odgovorna i ozbiqna vlast morala da iskreno iza|e qa koje su priznale Kosovo i pred gra|ane Srbije i ka`e im kakva je situacija. Deo na{e tekoje svakako ne}e promeniti ritorije jeste okupiran, narod je svestan toga, ali o~ekuje da mu svoju politiku. Da li je iko to neko i ka`e. A umesto da preuzme odgovornost kao neko ko normalan o~ekivao da }e Amevlada u toj dr`avi, vlast poku{ava da je prebaci na druge, u smirikanci da nam se sada izviwaslu: “evo, mi smo uradili sve {to je do nas, ali ove zapadne sile vaju, {to su napravili, praksu mnogo ja~e i mi ne mo`emo ni{ta”. Ako ne mo`ete ni{ta, onti~no, NATO-dr`avu na Balda o~igledno niste ni za vlast, treba da odete – poru~uje Alekkanu, i re}i “mi odustajemo od sandra Jankovi}. te ideje, Kosovo je Srbija”?

S. Stankovi}

KOLIKO KO VREMENA TRO[I U SKUP[TINI SRBIJE Ne `elimo ni{ta da radimo iza le|a bilo kome, a najmawe Srbima s Kosova i Metohije Ministar se osvrnuo i na najavu da }e Kosovska policijska slu`ba uskoro u svojoj nadle`nosti imati i ~uvawe srpskih manastira i crkava i to ocenio kao veliki problem.

– Ne `elimo da oni, koji su nemo posmatrali ru{ewe i skrnavqewe srpskih crkava i manastira, sada te crkve i manastire ~uvaju. Videli ste i stav Srpske pravoslavne crkve, koja se tome tako|e protivi – istakao je Bogdanovi}.

[minkawe realnosti Bogdanovi} je ukazao na to da bi o za{titi srpskih manastira na Kosovu morali biti konsultovani SPC, Vlada Srbije i kosovski Srbi, i izrazio bojazan da potezi privremenih kosovskih vlasti ne}e i}i u pravcu smirivawa situacije, nego podizawa tenzija. Na pitawe da li su zvani~nici Srbije reagovali na tu odluku, Bogdanovi} je odgovorio potvrdno, ali i da izneti stavovi nisu nai{li na razumevawe kod Kfora.

– Kfor je, po Rezoluciji 1244, du`an da za{titi sve gra|ane na prostoru Kosova i Metohije, samim tim i sve sakralne objekte. O~igledno je da wihova procena, da je situacija sada bezbedna i da deo odgovornosti mogu da prenesu na KPS, nije dobra. To je samo {minkawe realnosti – upozorio je ministar. ni{ta da radimo iza le|a bilo kome, a najmawe Srbima s Kosova i Metohije.

S tim u vezi, ministar je ukazao na to da su sve pri~e o tajnim pregovorima, razmenama i podelama teritorija – apsolutna neistina. Po wegovim re~ima, stavovi dr`ave i politika

DNEVNIK

Po wegovim re~ima, postavqa se ozbiqno pitawe da li je me|unarodna zajednica spremna da sa~uva srpske vi{evekovne kulturno-istorijske spomenike i da li je UNESKO, pod ~ijom su za{titom neki manastiri na Kosovu i Metohiji, spreman na to da stane u wihovu za{titu.

Zoran Krasi} najve}a „pri~alica” Rekorder u diskusijama tokom ovogodiprole}nog zasedawa javila za re~ i {weg prole}nog zasedawa parlamenta bio govorila sat i 11 minuta. U poslaje radikal Zoran Krasi}, koji je za govorni~koj grupi “Za evropsku Srbiju” nicom proveo sedam sati i 12 minuta, dok je naj~e{}e se javqao Sr|an Milivoposlanica Lige socijaldemokrata Vojvodijevi}, koji je 33 puta dobio re~ i ne Olena Papuga naj}utqivija – ona je digovorio dva sata i 35 minuta, slede skutovala svega minut i sedam sekundi.

Janko Veselinovi}, koji je za goTo pokazuju zapisnici s redovnih sednivornicom proveo sat i 25 minuta, ca, a statistika ka`e i da se neki poslaniGordana ^omi} sat i 12 minuta i ci posebno raspri~aju kad parlament zaseNada Kolunxija sat i tri minuta. da vanredno. Lider Lige socijaldemokrata Od narodnih predstavnika iz reVojvodine Nenad ^anak tako je bio me|u dova G17 plus, sa satom i 29 minuta }utqivijima na redovnom zasedawu, ali je provedenih uz govornicu predwa~i sve “nadoknadio” na vanrednoj sednici o Sne`ana Stojanovi}-Plav{i}, a Kosovu. Posle Krasi}a, najve}e “pri~alime|u socijalistima Milisav Pece po dnevnom redu” u velikoj sali Doma tronijevi} i Zoran Kasalovi}, koNarodne skup{tine su dve dame – Jorgovanji su u raspravi u~estvovali ne{to ka Tabakovi} iz Srpske napredne stranke i vi{e od po sat. poslanica Demokratske Me|u “zapastranke Srbije Milica `enim” napredVoji}-Markovi}: prva Lider Lige socijaldemokrata wacima su, osim Jorgoje za skup{tinskom govanke Tabakovi}, tokom Vojvodine Nenad ^anak vornicom provela tri tri meseca redovnog zabio je me|u }utqivijima na sata i 38 minuta, a drusedawa bili i poslaniredovnom zasedawu, ali je ga, koja se ~ak 55 puta jaci Zoran Anti} i Milan sve „nadoknadio” na vila za re~, samo ~etiri Kne`evi}, koji su se za minuta mawe. Po podavanrednoj sednici o Kosovu re~ javili 21, odnosno 16 cima koje je Tanjugu doputa i za govornicom stavio republi~ki parproveli po oko sat i po, lament, me|u poslanicima koji su najmawe dok je u raspravi najmawe u~estvovala Jegovorili o ta~kama dnevnog reda je i lider lena Budimirovi}, koja je govorila pet i LSV-a Nenad ^anak, koji je tokom dva japo minuta. vqawa govorio minut i 12 sekundi, a samo Osim Krasi}a, stavove SRS-a najvi{e su 40 sekundi vi{e za govornicom je bio pobranili poslanici Vjerica Radeta, Nemaslanik G17 plus i potpredsednik parlamenwa [arovi}, Paja Mom~ilov, Milorad Buta Nikola Novakovi}. ha i Milan Avramovi}, koji su govorili po Da “posao” predsednice parlamenta nije oko dva sata, a od radikala je najmawe prisamo da vodi sednice i predstavqa tu in~ao Tomislav Qubenovi}... Strana~koj kostituciju, pokazao je i podatak da se Slavileginici Voji}-Markovi}, u DSS-u su “paca \uki}-Dejanovi} ~etiri puta tokom rirali” zamenik {efa poslani~ke grupe

Radojko Obradovi}, koji se 15 puta javio za re~ i govorio sat i 23 minuta i poslanica Donka Banovi}, koja je 25 puta dobila re~ i za govornicom provela sat i 17 minuta, dok je “van konkurencije”, s najmawom minuta`om za govornicom, od tri minuta, bio poslanik Vladimir Milentijevi}. U stranci Velimira Ili}a predwa~ili su Aleksandra Jankovi}, s ne{to vi{e od dva sata provedena u raspravi, slede lider stranke Ili} i zamenik {efa poslani~ke grupe Miroslav Marki}evi}, koji su, svako ponaosob, govorili ne{to mawe od dva sata.

Da se stavovi i gledi{ta LDP-a ~uju u skup{tinskoj sali najvi{e su se pobrinuli Judita Popovi}, koja je govorila sat i po, Zoran Ostoji} i ^edomir Jovanovi}, koji su govorili ne{to vi{e od sat, a najmawe Ivan Andri}, koji je govorio ~etiri i po minuta.

^EKAJU]I ZAKON O IMOVINI LOKALNIH SAMOUPRAVA

Zrewaninci prvi pisali Vladi Reaguju}i na najavu Vlade Srbije o skorom dono{ewu zakona o imovini lokalnih samouprava, predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton podsetio je na to da su pre godinu dana upravo predstavnici odborni~kih klubova u zrewaninskom lokalnom parlamentu uputili dopis Vladi i svim poslani~kim klubovima u Narodnoj skup{tini, u kojem su zatra`ili hitno dono{ewe tog zakona.

– Zakonski okvir kojim je regulisan polo`aj lokalnih vlasti u Srbiji godinama je gradovima i op{tinama uskra}ivao raspolagawe imovinom i na taj na~in im ote`avao funkcionisawe – podsetio je Marton. – Zahtevu odborni~kih klubova u zrewaninskom parlamentu pridru-

INTERVJU

`ile su se i neke druge lokalne samouprave, a ideju o dono{ewu zakona po hitnom postupku podr`ala je i Stalna konferencija gradova i op{tina Srbije. Formirano je i radno telo, koje za ciq ima kvalitetno usagla{avawe teksta zakona.

Vlada Srbije najavila je u junu skoro dono{ewe zakona o imovini lokalnih samouprava. Ova vest je obradovala sve u lokalnim vlastima Srbije, a grad Zrewanin, poru~uju wegovi ~elnici, `eli spremno da do~eka proces dono{ewa zakonskih okvira.

– Na{a lokalna samouprava }e analizirati tekst predloga zakona radi wegovog {to boqeg kvaliteta, {to je bitno za celokupno funkcionisawe gradova i op{tina, imaju}i u vidu va`nost pita-

wa vezanih za imovinu. U ovom procesu odr`a}e se i sastanci s poslanicima Skup{tine Srbije koji su iz Zre-

wanina i ima}e posledwu re~ u procesu dono{ewa zakona – naglasio je Marton. @. B.

Sanyak nije Kosovo

ikako druga~ije osim kao ravnopravne gra|ane koji u woj `ive – ocewuje za „Dnevnik“ ~lan Odbora Skup{tine Srbije za bez-

bili usmereni na {tetu samog bo{wa~kog naroda, ali su izazivali i odre|ene strahove kod Srba i gra|ana drugih nacionalnosti“. z Jo{ pre dva meseca ste upozoravali na to da Sanyaku preti nestabilnost, nakon {to su se isprepleli vera i politika...?

– Kandidatura muftije Muarema Zukorli}a za nosioca liste Bo{wa~ke kulturne zajednice za Bo{wa~ko nacionalno

Ugqanina ne napadaju, samo Qaji}a z Kako re{iti situaciju u Sanyaku?

– Re{ewe je da dr`ava bude odgovorna i da svako radi svoj posao – institucije, politi~ke stranke i ministri. Problemi Sanxaka su ekonomija, 50 odsto nezaposlenih, te`ak socijalnoekonomski polo`aj. Posledwu godinu, zahvaqaju}i ministru Rasimu Qaji}u, Vladi, Borisu Tadi}u, ta pitawa po~ela su da se re{avaju, ali o~igledno da nekim strukturama ne odgovara razvoj Sanxaka, nego bi neko ponovo da „muti vodu“, kako narod ka`e. U tome i le`i uzrok ovoga {to se de{ava, da oni koji vode Islamsku zajendicu treba da rade svoj posao, a to je rad s vernicima, a ne da izlaze na politi~ki teren i obe}avaju qudima bajke, za koje i sami oni, muftija i wegovi sledbenici, znaju da se ne mogu realizovati. Pa im dobro do|e da u ovom trenutku na|u krivca, a u posledwih nekoliko dana kao papagaji ponavqaju da je to niko drugi do ministar Rasim Qaji}, koji u`iva ogromno poverewe Bo{waka, dr`ave Srbije i me|unarodne zajednice. ^ak ga optu`uju da u Sjenici gradi veliki pravoslavni krst, mo`ete li zamisliti, poku{ava se {to ve}a glupost, la`, izmi{qotina plasirati da bi se namerno prqao Qaji} i qudi oko wega. Interesantno je da ne napadaju Ugqanina, ve} samo Qaji}a, i to je direktan dokaz da je na sceni politi~ka borba i Zukorli}ev ulazak u ~isto politi~ke vode. U stvari, re~ je o poku{aju da se preotmu bira~i opciji koju Qaji} zagovara, a to je tolerancija, su`ivot Srba i Bo{waka. U najgore vreme ratova, Milo{evi}a, na prostoru Sanxaka nije bilo ovakvih problema.

Verujem da ti incidenti ipak ne}e prerasti u ne{to ozbiqno, {to bi ugrozilo i taj region i dr`avu Srbiju. bednost i visoki funkcioner SDP-a Meho Omerovi}, uz upozorewe na to da su „zapaqive izjave i retorika koji su se mogli ~uti prethodnih dana, pre svega

ve}e sama po sebi je presedan i znao sam da ne}e doneti ni{ta dobro ni Bo{wacima, ni Islamskoj zajednici. Jedan verski velikodostojnik stavio

ponedeqak23.avgust2010.

3

REKLI SU

Da~i}: Vreme je za druge pesme Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} rekao je ju~e da je veoma va`no zadr`ati mir i politi~ku stabilnost u Srbiji, da su za to nu`ni razgovor i dijalog, i da to va`i i za Novi Pazar, u kojem je posledwih dana bilo incidenata. – Incidenti koji su se de{avali u proteklim danima sigurno su dobili svoj policijski zavr{tak i tek }e dobiti pravosudni. Ali, ovde nije re~ samo o tome nego o tome da se ne naru{ava klima me|usobnog poverewa – rekao je Da~i}.

Po wegovim re~ima, nema razloga da se gra|ani dele po nacionalnoj pripadnosti i ne treba ponovo udarati u neke ratne i prete}e bubweve nego je vreme da se sviraju neke druge pesme. Za to je neophodno mnogo vi{e tolerancije i me|usobnog dijaloga, ne samo izme|u Srba i pripadnika drugih nacionalnih zajednica nego i unutar samih naconalnih zajednica jer u ovom slu~aju problem jeste i u razli~itim podelama i sukobima u okviru bo{wa~ke mawine – rekao je Da~i}.

Grubje{i}: Za politiku „i EU i Kosovo”

MEHO OMEROVI], ^LAN ODBORA SKUP[TINE SRBIJE ZA BEZBEDNOST

Pitawe Kosova i Sanxaka ne mo`emo ni na koji na~in povezivati. Naprosto, problemi s kojima se suo~avaju predstavnici vlasti, ali i gra|ani koji `ive na tom prostoru su razli~iti. Odgovorno tvrdim da niti su Bo{waci bezbednosna pretwa po dr`avu Srbiju, niti dr`ava Srbija Bo{wake tretira

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

se na ~elo izborne liste za BNV, koje, po zakonu, nema nikakve ingerencije u pitawima koja su dominirala u predizbornoj kampawi, u retorici koja je poslata, ve} se bavi jezikom, kuluturom, informisawem i obrazovawem. Bio sam ube|en u to da }e takva retorika biti samo za tu kampawu i

taj izbor. Na`alost, od we se oti{lo kudikamo daqe, u neke opasnije vode, u pri~awe Bo{wacima nekih bajki koje neko mo`da voli i `eli da ~uje. Me|utim, to su bile veoma opasne bajke i neka vrsta inicijalne kapisle i za druga de{avawa, uz sve probleme koje imaju ne samo Bo{waci ve} i gra|ani Srbije. Posebno bih se osvrnuo na tezu da pod hitno mora da se mewa Ustav i da Bo{waci moraju da budu konstitutivni narod.

Znate, dva odsto Bo{waka – koliko nas `ivi u dr`avi Srbiji – a imamo dva ministra u Vladi, to, treba biti realan, nema nijedna mawinska zajednica u Evropi. z Zbog ~ega incidenti izbijaju ba{ sada?

– Na`alost, te{ko ekonomsko stawe dovela je do toga da su ove bajke na{le plodno tle za izazivawe incidenata. Ipak, verujem da ti mladi qudi, na koje i ovom prilikom posebno apelujem, jo{ uvek nisu svesni niti znaju {ta rade. Oni mo`da misle da ~ine nekakve herojske podvige pale}i zastavu dr`ave Srbije u kojoj su ro|eni i u kojoj `ive, a u stvari, posledice tog ~ina najvi{e }e trpeti oni sami, wihovi roditeqi, ali i celokupan bo{wa~ki narod.

Mora se kona~no otvoreno re}i da je jedan verski poglavar iza{ao iz okvira onoga ~ime se bavi i {ta predstavqa, a to je u ovom slu~aju Islamska zajedni-

ca u Srbiji, od koje on `eli da napravi politi~ku stranku.

Kad ulazite u bitku na politi~kom terenu, morate da budete spremni na to da se ne skrivate iza verskih odora kad vas neko kritikuje i ne mo`ete govoriti da se, kad vas neko napada, to odnosi Islamsku zajeednicu, a ne na va{e stavove i dela. Pri~e o obnovi Zemaqskog antifa{isti~kog ve}a Sanxaka iz 1943, ~ak da se i delovi teritorije susedne nam Crne Gore pripoje op{tinama Sanxaka, da se svi zajedni prilepe u BiH, su budala{tine, ali opasne budala{tine. Jer, mo`ete zamislite {ta zna~i da neko po~ne da pri~a o prekrajawu granica, u trenutku kada na Zapadnom Balkanu imamo politiku smirivawa strasti! z Da li su ovakav sled doga|aja „podgrejali“ i Vlada i ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}?

– Iskren da budem, pitawe izbora Bo{wa~kog nacionalnog saveta sam posmatrao malo sa

Ni stranke ne treba da se prepucavaju, a pogotovo ne treba da se vodi bitka izme|u verskog poglavara i predstavnika partija strane jer partija kojoj pripadam smatra da to nije pitawe za politi~ke stranke. Na`alost, prilikom Zukorli}evog kandidovawa, LDP i ^edomir Jovanovi} su se direktno stavili u slu`bu te liste, {to je bilo uvo|ewe politike te stranke u izbore za BNS. To isto uradila je i stranka Sulejmana Ugqanina. Na{a stranka podr`ala je “Bo{wa~ki preporod”, koji je na listu od 35 kandidata stavio samo priznate sru~wake i ugledne qude koji su vezani ba{ za nadle`nosti saveta. Jeste da je bilo i odre|enih gre{aka u koracima Ministarstva za qudska i mawinska prava i gospodina ^ipli}a kroz famoznu izmenu Poslovnika o radu osniva~ke skup{tine BNV-a, ali, koliko znam, Ministarstvo je uvidelo gre{ku i vratilo mogu}nost da Ve}e konstitui{e samo polovina od izabranih, a ne dve tre}ine. To je dobar put da se strasti smire i da se kona~no BNV konstitui{e. To je interes gra|ana preko kojeg stranke ne treba da se prepucavaju, a pogotovo ne treba da se vodi bitka izme|u verskog poglavara i predstavnika partija.

S. Stankovi}

Prema saznawima „Blica“, ministar ekonomije i lider G17 plus Mla|an Dinki} zalagao se za kompromis sa zemqama kvinte na sednici Vlade u ~etvrtak, Dinki} je, kako navodi list, ukazivao da u ovom trenutku nije pametno insistirati na tvrdom stavu, jer bi Vlada tako mogla napustiti platformu politike „i Kosovo i EU“. Na to upu}uje i izjava {efice poslani~ke grupe te stranke Suzane Grubje{i} Tanjugu, uz podse}awe da je G17 u{la u koaliciju sa koalicijom Za evropsku Srbiju “zbog politike “i EU i Kosovo, na osnovu koje smo”, podse}a Grubje{i}, i pobedili na izborima.”Dokle god se vodi takva spoqna politika, koja ne ugro`ava evropsku perspektivu Srbije i koja brani na{ nacionalni interes na Kosovu, G17 joj pru`a punu podr{ku”, rekla je Grubje{i}.

Karpenter: Do najboqe mogu}e pogodbe Potpredsednik va{ingtonskog Kejto instituta Ted Karpenter smatra da bi Beograd trebalo da shvati da ~ovek ponekad mora da odustane od beznade`ne borbe, ~ak i kada bi mogao biti u pravu, moralno i pravno. Kosovo je izgubqeno i siguran sam da je to za srpski narod veoma gorka pilula, ali je nastavak te borbe, prema re~ima Karpentera, kontraproduktivan za interese Srbije na sredwi i dugi rok. Da je srpski politi~ar, Karpenter bi, kako ka`e, poku{ao Srbiji da isposluje “najboqu mogu}u pogodbu” za nerado prihvatawe nezavisnosti Kosova.

Nije logi~no da Vlada Srbije takav ustupak napravi bez zna~ajne kompenzacije i mislim da }e Beograd, na kraju, verovatno to i uraditi, ako bude postojala vlada koja je spremna da se dobro nosi sa besom doma}e javnosti, zakqu~io je Karpenter. On misli da bi Srbe moglo da zadovoqi kada bi Srbija gubitak Kosova nadomestila objediwavawem sa Republikom Srpskom.

NS: Vlast falsifikuje statistiku Nova Srbija saop{tila je ju~e da aktuelna vlast u Srbiji falsifikuje statisti~ke podatke o standardu gra|ana, visini inflacije, investicionoj klimi, gra|evinskim podvizima, uslovima `ivota i ekonomskoj budu}nosti zemqe, kojima, kako je navedeno, obmawuje gra|ane.”Aktuelna vlast pribegava onom {to nijedna ozbiqna i normalna dr`ava ne bi nikad uradila - falsifikovawu statisti~kih podataka i bitnih informacija prave}i privid o uspesima i napretku”, naveo direktor NS Borislav Borovi} u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima.Borovi} je ukazao da je, prema podacima nezavisnih stranih ekonomskih instituta, Srbije me|u evropskim zemqama “pri dnu lestvice” kada je re~ o visini zarada, BDP, klimi za investicije, medijskim slobodama, a u samom vrhu kada je u pitawu korupcija.”Srbija je nazadovala ~ak i u odnosu na biv{e republike SFRJ koje su nas u posledwe dve godine pretekle u svim ekonomskim parametrima”, naveo je Borovi} i dodao da i “najvi{i dr`avni funkcioneri bezo~no obmawuju gra|ane” o ekomomskoj situaciji u zemqi.

VESTI VK: Pitawe Vojvodine jo{ otvoreno Nevladina organizacija “Vojvo|anski klub” podsetila je na to da se 20. avgusta navr{ilo 18 godina od Londonske mirovne konferencije, i ukazala na to da se Srbija tada obavezala da }e gra|anima Vojvodine vratiti sva gra|anska i ustavna prava.

“Vojvo|anski klub” je naveo da se upravo navr{ava “punoletstvo neispuwenih obaveza prema Vojvodini”, i ocenio da do danas nisu vra}ena prava koja je Vojvodini oduzeo nekada{wi predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} u takozvanoj jogurt revoluciji 1988. godine.

“Pitawe Vojvodine je i daqe otvoreno. Svaka ozbiqna zemqa mora da po{tuje me|unarodne sporazume, ugovore i zakqu~ke, a posebno ako `eli da u|e u evropsko dru{tvo”, pi{e u saop{tewu. “Vojvo|anski klub” je naveo da vra}awe ustavnih prava Vojvodini podrazumeva “federalni status Vojvodine u dr`avi u kojoj se nalazi”. “Dakle, federalna republika Vojvodina

u Saveznoj republici Srbiji”, pi{e u saop{tewu.

Koliko novca „obr}u” stranke?

Parlamentarne partije u Srbiji nisu zabrinute zbog ~iwenice da }e uskoro ostati bez anonimnih priloga - jer tvrde da ih nisu ni imali, a po izmewenom Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka, koji bi do kraja godine trebalo da se na|e u Skup{tini, gra|ani }e detaqe o wihovom “poslovawu” mo}i da prona|u na internetu. Na izmenama Zakona radi 26 ~lanova radne grupe Agencije za borbu protiv korupcije i to su predstavnici dr`avnih organa, politi~kih stranaka, nevladinih organizacija i Fakulteta politi~kih nauka.

Va`e}i Zakon o finansirawu politi~kih stranka predvi|a obavezu stranaka da u izve{tajima prikazuju donacije koje su ve}e od 6.000 dinara. Izvori finansirawa su ~lanarine, prilozi pravnih i fizi~kih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti stranke, prihodi od imovine politi~ke stranke i legati.

4

ponedeqak23.avgust2010.

EKONOMIJA

DR@AVNI KREDITI IDU KAO ALVA

JAT U HRVATSKOJ TRA@I IMOVINU VREDNU 60 MILIONA EVRA

U ke{u uzajmqeno 177 miliona evra

Gde je „odletelo” 67 stanova, hotel...?

Od po~etka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita za gra|ane, banke su primile 142.852 zahteva za gotovinske kredite, a za sada je odobren 116.101, u vrednosti 177,8 miliona evra, poka-

zali su posledwi podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Istovremeno, banke su primile 3.243 zahteva za dinarske potro{a~ke kredite, a odobreno je 2.685 takvih kredita vrednih 4,15 miliona evra. Od toga je za turisti~ka putovawa odobreno pet kredita od 4.935 evra, za poqoprivrednu meha-

miliona evra), za kupovinu sanitarnih ure|aja 34 kredita (39.165 evra), a za belu tehniku 239 kredita (122.776 evra). Za kupovinu ra~unarske opreme odobreno je 45 subvencionisanih kredita ukupno vrednih 21.733 evra.

Vlada Srbije je 26. marta usvojila program subvencionisanih dinarskih kredita za gra|ane, kao dopunu Vladinog paketa mera za ubla`avawe negativnih efekata svetske ekonomske krize. Maksimalni iznos gotovinskih kredita je 300.000 dinara, a visina kamata 7,5 posto za gra|ane ~ija su primawa ispod 30.000 dinara, a 8,95 za one koji zara|uju izme|u 30.000 i 80.000 dinara. Rok otplate ovih kredita je tri godine, a period mirovawa 12 meseci.

Dinarski potro{a~ki krediti odobravaju se za kupovinu doma}eg name{taja, podnih obloga, bele tehnike, gra|evinskog materijala, sanitarija i turisti~kih aran`mana u Srbiji, a odlukom Vlade od 29. aprila – i za kupovinu doma}ih ra~unara. Korisnici

Maksimalni iznos gotovinskih kredita je 300.000 dinara, a visina kamata 7,5 posto za gra|ane ~ija su primawa ispod 30.000 dinara, a 8,95 za one koji zara|uju izme|u 30.000 i 80.000 dinara nizaciju 28 kredita ukupno vrednih 72.052 evra, a za kupovinu name{taja 1.008 kredita, odnosno 1,12 milion evra. Za kupovinu tepiha banke su odobrile 28 kredita vrednih 28.196 evra, dok je za podne obloge odobreno 15 kredita, odnosno 21.502 evra. Za kupovinu gra|evinskog materijala odobreno je 1.283 kredita (2,73

ovih kredita mogu biti zaposleni, penzioneri i poqoprivrednici koji imaju registrovana doma}instva. Iznos kredita je bez ograni~ewa, odnosno zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Kamatna stopa je fiksna i iznosi 7,5 posto godi{we. Rok otplate je 36 meseci, dok je grejs-period 12 meseci.

SAJAM PREDUZETNI[TVA „INO-KOOP”

U Zrewaninu 150 izlaga~a Me|unarodni sajam inovacija, kooperacija i preduzetni{tva “Ino-koop”, 11. po redu, bi}e odr`an od 26. do 28. avgusta u zrewaninskoj Hali sportova “Medison”, i ove godine u okviru manifestacije “Dani piva”. Za u~e{}e na sajmu prijavqeno je 150 izlaga~a, na 70 {tandova, a ovog puta predstavi}e se i preduzetnici koji tragaju za alternativnim izvorima energije.

Organizatori “Ino-koopa” su Regionalna privrena komora i Op{te udru`ewe preduzetnika, u saradwi s Turisti~kim centrom grada Zrewanina.

– Zrewaninski sajam je, posle Novosadskog poqoprivrednog sajma, najve}a pr-

ivredna manifestacija u Vojvodini i ima desetogodi{wu tradiciju odr`avawa.

Na svim dosada{wim sajmovima u~estvovalo je vi{e od 1.500 izlaga~a iz zemqe i inostranstva, {to mu daje i internacionalni karakter – ka`u u RPK-u.

Pod sloganom inovacija, kooperacija i preduzetni{tva, u strukturi sajma dominira proizvodna delatnost s vi{e od 85 odsto, dok ostatak predstavqaju turisti~ke i uslu`ne delatnosti. Po organizacionoj strukturi, u~esnici su mahom preduzetnici, mada se u zna~ajnoj meri pojavquju i velike kompanije, udru`ewa, agencije i predstavnici starih zanata. @. B.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,485

104,576

106,982

102,171

Australija

dolar

1

71,2243

72,6779

74,3495

71,0063

Kanada

dolar

1

76,9635

78,5342

80,3405

76,7279

Danska

kruna

1

13,7537

14,0344

14,3572

13,7116

Norve{ka

kruna

1

12,8997

13,163

13,4657

12,8603

[vedska

kruna

1

10,8221

11,043

11,297

10,789

[vajcarska

franak

1

77,499

79,0806

80,8995

77,2617

V. Britanija

funta

1

124,647

127,191

130,116

124,265

SAD

dolar

1

80,0224

81,6555

83,5336

79,7774

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 8. 2010. godine

Generalni direktor „Jat ervejza“ Sr|an Radovanovi} potvrdio je ju~e da ta avio-kompanija potra`uje svoju imovinu u Hrvatskoj, vrednu 60 miliona evra. Radovanovi} jenaveo da je kompletna imovinskopravna dokumentacija o imovini „Jat ervejza“ u Hrvatskoj ranije predata nadle`enim institucijama u Srbiji, ali da po tom pitawu za sada nije mnogo u~iweno.

– Zbog toga smo re{ili da sami pokrenemo pitawe na{e imovine, pa smo Dr`avnom odvjetni{tvu u Zagrebu pro{le godine, vrlo brzo posle mog dolaska na ~elo „Jat ervejza“, podneli zahtev za mirno re{avawe spora,

DNEVNIK

kao i svu mogu}u dokumentaciju kojom potvr|ujemo vlasni{tvo nad na{om imovinom – objasnio je Radovanovi}. – Ako uzmemo u obzir ~iwenicu da je od one imovine „Jat ervejza“, kao pravnog sledbenika „Jugoslovenskog

Dr`avnom odvjetni{tvu u Zagrebu JAT podneo zahtev za mirno re{avawe spora aerotransporta“, koja je ostala u Hrvatskoj, najve}im delom formirana „Kroacija erlajnz“ i da mi pravnim putem potra`ujemo od Republike Hrvatske da nam se

ta imovina vrati, jasno je da i hrvatska avio-kompanija u~estvuje u tom sporu. ^elnik na{eg nacionalnog avioprevoznika podse}a na to da „Jat ervejz“ u Hrvatskoj poseduje 8.560 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, me|u kojima su 67 stanova, hotel i pomo}ni objekti za odr`avawe aviona.

– Kao ozbiqna i odgovorna kompanija, nastoja}emo i ubudu}e da pravnim putem re{avamo pitawa potra`ivawa imovine koja nam pripada, a novac od koje bi mogao biti iskori{}en za daqe investicije i razvoj „Jat ervejza“ – rekao je Radovanovi}.

POSLOVNI PROSTOR NIKAD JEFTINIJI

Lokali upola cene a kupaca nigde ^ini se da ponuda poslovnog prostora u Srbiji nikada nije bila ve}a a cene ni`e, i za iznajmqivawe i kupovinu. [to je grad ve}i, ve}a je i ponuda jer, osim novoizgra|enih stambeno-poslovnih objekata, ~ija su zastakqena prizemqa predvi|ena za lokale ve}inom prazna, u ponudi je i poslovni prostor firmi koje po Zakonu o ste~aju prodaju imovinu, poput beogradskog „Jugoeksporta“, „Rada“, „Aeroin`eweringa“...

Ako se tome dodaju i aukcijske prodaje banaka, shodno Zakonu o hipoteci, onda kupci poslovnog prostora imaju velik izbor. Samo ih nema.

Dok su zbog ote`anog zapo{qavawa ili gubitka radnog mesta samo pre godinu dana mnogi gra|ani tra`ili spas u malom biznisu, poput prodaje brze hrane – za {ta im je trebao lokal~i}, danas se jedan te isti poslovni prostor ogla{ava mesecima. Lokali se te{ko i iznajmquju pa su zbog velike ponude cene prili~no pale. Tako se, na primer, u Novom Sadu lokal od 60 kvadrata iznajmquje za 250 evra mese~no, 150 kvadrata magacinskog prostora za 500 evra, a 300 kvadrata poslovnog prostora za 700 evra.

Cena zakupa uglavnom zavisi od lokacije. Za 19 kvadrata na 1. spratu poslovnog centra „Lupus“ tra`i se 150 evra me-

Banke se ve} skrasile Kada je re~ o ve}im lokalima, potencijalni kupci bi, ka`u agenti, mogli biti oni koji `ele da u wih investiraju novac pa ih rentiraju, samo je pitawe kome. Do sada su ih izdavali bankama, osiguravaju}im dru{tvima... me|utim, tako ne{to je bilo aktuelno pro{le i ranijih godina, a danas su ove institucije uglavnom sme{tene, pa je ve}e kvadrate te{ko iznajmiti. Agenti ka`u da su u ne{to povoqnijem polo`aju vlasnici lokala koje su du`e iznajmqivali poznatim firmama, zbog ~ega prilikom wihove prodaje mo`da mogu posti}i ne{to ve}u cenu. se~no, koliko i za 30 kvadrata u Temerinskoj. Za 55 kvadrata na istoj lokaciji tra`i se 220 evra, uz naznaku da je prostor klimatizovan, a deset evra vi-

{e za 60 kvadratnih metara u Gajevoj kod Futo{ke pijace.

Lokali u izgradwi od 23 i 38 kvadrata kod Futo{ke pijace nude se na prodaju po 1.800

evra kvadrat. Krajem pro{le godine malo boqi lokali na frekventnijim lokacijama, kao {to su Bulevar oslobo|ewa, Jevrejska i Ulica Maksima Gorkog, prodavani su po ~ak 3.000 do 3.500 evra kvadrat, a oni na periferiji po 1.000 do 1.300 evra kvadrat. ^ak i kada su na istoj adresi, va`no je da li je lokal na uli~noj ili dvori{noj strani jer oni u haustoru gotovo su upola jeftiniji od uli~nih.

Prodavci poku{avaju da u|u u psihologiju kupaca koji unapred razmi{qaju o tome kakvu }e pro|u wihov biznis imati na konkretnoj lokaciji i veruju da }e biti spremni da plate vi{e za prometnije delove grada.

Agenti za promet nekretnina ka`u da se lokali slabo tra`e, a ako se i tra`e, to je onda uglavnom na prometnim bulevarima, s velikim izlogom i da su lako uo~qivi.

Pro{le godine na Bulevaru oslobo|ewa cena kvadrata kretala se i do 5.000 evra za sre|ene i mawe lokale. Danas je druga pri~a. Jeftiniji je kvadrat ~ak i u najstro`em centru grada – ukwi`eni lokali u PC „Lupus“ nude se za 2.900 evra kvadrat, a za lokal od {est kvadrata u naju`em centru Novog Sada tra`i se 20.000 evra.

R. Dautovi}

MINISTAR OLIVER DULI]

Jeftini stanovi kre}u u septembru Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} izjavio je ju~e da je sve spremno da 30. avgusta po~nu pripremni radovi za gradwu 5.106 jeftinih stanova na prostoru biv{e beogradske kasarne „4. juli“ na Vo`dovcu.

Duli} je rekao da je pre nekoliko nedeqa odobrena lokacijska dozvola za to gradili-

{te na kojem }e raditi vi{e hiqada gra|evinskih radnika.

– Cena stambenog prostora u tom objektu bi}e oko 1.200 evra kvadratni metar – izjavio je Duli} u intervjuu Tanjugu.

On je rekao da je na tom prostoru predvi|ena gradwa 131 zgrade i prate}ih objekata: {kola, obdani{ta, tr`nih centara, tako da }e ukupna povr{i-

Funkcionerski kvadrati Ministar je rekao, govore}i o novoj uredbi o kupovini slu`benih stanova, koja je u pripremi, da se zala`e da ti stanovi budu otkupqivani po ceni po kojoj su izgra|eni odnosno sada{woj tr`i{noj ceni. On smatra da je potrebno obezbediti dobro ~uvane stanove i za qude koji se bave, na primer, borbom protiv organizovnog kriminala, a tako|e je potrebno obezbediti odre|ene stimulacije za qude koji }e da rade u policiji, Vojsci, u institucijama obrazovawa, a koji bi mo`da dobijali mnogo ve}u platu u privatnom sektoru, a potrebni su dr`avi. „Jesam za to da oni dr`avni slu`benici koji su birana lica, funkcioneri, koji dolaze nakon izbora, eventualno, mogu da `ive u stanovima koje mogu da koriste dok im traje funkcija i da se wima ne omogu}ava da te stanove kupuju“, zakqu~io je Duli}.

na kompleksa biti oko 500.000 kvadrata. Stambeni prostor na tom objektu obuhvati}e, po Duli}evim re~ima, oko 360.000 kvadratnih metara, ili vi{e od dve tre}ine ukupnog kompleksa.

Duli} je istakao da }e tu biti izgra|en „jedan potpuno novi grad, u kojem }e `iveti blizu 20.000 qudi“, {to }e zna~ajno doprineti razvoju Beograda i „nivelaciji cene kvadrata“ u glavnom gradu.

– Mislim da je to najve}e gradili{te u Srbiji koje se

otvara odjednom. Nikada se u Beogradu nije odjednom gradio tako veliki kompleks – rekao je Duli}, dodaju}i da }e zbog toga u ovoj i slede}oj godini biti zaposlena bezmalo cela gra|evinska operativa u na{em glavom gradu.

Po istom modelu, kako je kazao, gradi}e se jeftini stanovi i u ostalim gradovima i trenutno se vode pregovori s predstavnicima Vojske Srbije o nekoliko lokacija u Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u.

NEMA^KO-SRPSKI POSLOVNI SAVET

Iz Berlina kre}u ulaga~i Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki} predvodi}e srpsku delegaciju na sednici Poslovnog saveta Nema~ke i Srbije, koja }e biti odr`ana u utorak u Berlinu, potvr|eno je Tanjugu u Ministarstvu ekonomije.

Predstavnici dveju dr`ava i privrednici }e, na plenarnom sastanku i po radnim grupama, razmatrati mogu}nosti unapre|ewa bilateralne privredne saradwe. Tokom posete Berlinu, kako je najavqeno, Dinki} }e se sastati i s nema~kim minstrom za privrednu saradwu i razvoj Dirkom Nibelom.

Poslovni savet Nema~ke i Srbije, osnovan 2003. godine na inicijativu tada{weg nema~kog kancelara Gerharda [redera, smatra se izrazom unapre|enog privrednog i politi~kog dijaloga dveju zemaqa. Nema~ka, u na{em regionu, takvu formu saradwe ima jedino jo{ s Rumunijom i Bugarskom, koje su ~lanice Evropske unije.

O~ekuje se da }e u razgovorima u Berlinu dominirati teme vezane za investicije, poqoprivredu, energetiku i saobra}aj, a u radu radnih grupa }e, osim predstavnika javnih preduze}a iz Srbije, u~estvovati i predstavnici privatnog sektora, {to je, kako ka`u u~esnici skupa, dokaz pozitivnih promena koje su se dogodile u Srbiji u posledwe ~etiri godine, koliko se Savet nije sastajao.

Kada je re~ o energetici, na skupu u Berlinu }e u~estvovati i predstavnici EPS-a i nema~kog energetskog koncerna RVE – dveju komapnija koje su lane, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadi}a, potpisale Memorandum o saradwi.

Bi}e tu i predstavnici Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) jer }e jedna od va`nih tema biti i pove}awe nema~kih investicija u Srbiju.

Poqoprivreda i prehrambena industrija bi}e tako|e va`na tema, posebno ako se ima u vidu da su upravo prera|iva~i i proizvo|a~i hrane, koji su na{li svoje mesto na zahtevnom nema~kom tr`i{tu, dali zna~ajan doprinos u pove}awu srpskog izvoza u Nema~ku u prvih {est meseci ove godine.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

5

PO^ETKOM SEPTEMBRA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NA BERZI

Prodaja akcija NIS-a u 1.300 po{ta Kako se o~ekuje, besplatne akcije o va`e}em teku}em ra~unu – rekla je Naftne industrije Srbije gra|ani }e ona. mo}i legalno da prodaju ve} prvih dana Po wenim re~ima, transakcija }e septembra, i to bez ikakve provizije, u prose~no trajati pet do sedam minuta. ~ak 1.300 po{ta u Srbiji.

Gra|anima }e biti dostupan besplaDirektorka marketinga Po{ta Srbitan SMS-servis za obave{tewa o tome je Maja Batawski potvrdila je da }e da li je nalog za prodaju realizovan, a usluge prodaje akcija mo}i }e da se informiNaftne industrije Sr{u i preko pozivnog Po{ta je nastojala da bije biti besplatne u centra Po{ta Srbije i celoj zemqi u oko 1.300 pojednostavi proceduru na sajtu Agencije za i gra|anima }e biti jedinica po{tanske privatizaciju, Po{tanmre`e. ske {tedionice i Podovoqno da do|u na Maja Batawski je re{ta Srbije. {alter Po{te i uz kla da je Po{ta nastojaPravo na besplatne va`e}u li~nu kartu la da pojednostavi proakcije ima 4,8 miliona potpi{u ugovor ceduru i da }e gra|anigra|ana, kojima je poma biti dovoqno da do~etkom janura besplat|u na {alter Po{te i uz va`e}u li~nu no podeqeno po pet akcija NIS-a, ~ija kartu potpi{u ugovor. je nominalna vrednost 500 dinara.

– [alterski radnik }e postaviti tri Naftna industrija Srbije podnela je 16. pitawa, o broju akcija koje gra|anin `eavgusta zahtev Beogradskoj berzi za li da proda, wihovoj minimalnoj ceni i ukqu~ewe akcija na prajm-market.

KOLIKO VREDI MTS

SRBIJA I MMF – PO^ETAK PREGOVORA

A od Telekoma 1,6 milijarda evra?

Velike pri~e, a prazna kasa i obe}awa Zvani~ni pregovori Vlade Srbije i predstavnika MMF-a po~iwu danas u Beogradu. To je peta revizija kreditnog aran`mana vrednog 2,9 milijarde evra, koji je sklopqen u maju pro{le godine. Da nije neobi~nog nesporazuma u vezi s prevremenim odmrzavawem plata u javnom sektoru i penzija, koji je isforsirala na{a strana, pregovori ne bi iza{li iz okvira rutinskih jer se sve, uglavnom, odvija u okviru dogovorenog. Buxet jeste napregnut, ali nije prenapregnut, kurs dinara se, posle vi{emese~ne avanture, donekle stabilizovao, inflacija je pod kontrolom, a spoqnotrgovinski bilans je u boqoj situaciji nego lane.

Sporna ta~ka su ~inovni~ke plate i penzije, gde stru~waci iz Va{ingtona ne prihvataju stanovi{te dela srpske izvr{ne vlasti da bi wihovim odmrzavawem privreda dobila odre|eno ubrzawe. MMF smatra da nema osnova za dodatne izdatke i da dr`ava u uslovima krize treba da {tedi.

Re~ je o nekih 20 milijardi dinara (oko 200 miliona evra), koliko bi dr`ava mogla mawe potro{iti do kraja 2010. godine. Odnosno, za koliko bi mogao biti mawi ovogodi{wi buxetski deficit. Zakqu~no s krajem jula deficit je bio 5,2 odsto mawi od predvi|enog i ministar ekonomije Mla|an Dinki}, koji je glavni zagovornik politike pove}anih javnih tro{kova, smatra da bi taj novac trebalo usmeriti u potro{wu (plate i penzije) da

Vrdawe ^eka se i re{ewe kroz propis o fiskalnoj odgovornosti. Me|utim, Aleksandar Stevanovi} iz Centra za slobodno tr`i{te u Beogradu, koji je, ina~e, skepti~an prema bilo kojem vidu dr`avnih podsticaja jer smatra da }e dr`avna pomo} uticati na sve, osim na privredni rast, skepti~an je i prema dometu ovog strate{ki va`nog finansijskog propisa. Wegova zebwa svedena je u jednu re~enicu: „Potpisa}emo pa }emo poku{ati da izvrdamo”. bi na pove}anoj tra`wi privreda dobila dodatni podsticaj.

Me|utim, tu se javqa jedan, naizgled neprimetan, problem. Na wega ne ukazuje samo MMF ve} i qudi koji su u direktnom kontaktu s privredom. Naime, predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin prime}uje da tih para jednostavno nema. One su neka vrsta kwigovodstvene obmane.

Dr`ava je procenila da }e weni tro{kovi biti za ne{to vi{e od milijardu evra ve}i od wenih prihoda. To je, u stvari, buxetski deficit koji bi se, na ovaj ili onaj

INTERVJU

na~in, morao pokriti. Ako dr`ava do kraja godine u{tedi oko 200 miliona evra, ona ne}e imati te pare u rukama, ve} bi se za taj iznos samo mogla umawiti wena potreba za uzimawem kredita. Su{tina Dinki}eve pri~e je u tome da, ako smo ve} odlu~ili da se zadu`ujemo, onda uzimimo ceo iznos, a tih 200 miliona, koje ne bismo morali da pozajmqujemo, usmerimo u plate, penzije i subvencije.

Predstavnici MMF-a nisu odu{evqeni takvom logikom jer je suprotna wihovom konceptu – {tedite, vodite odgovornu politiku

da biste sutra imali. Zato se wihovi zahtevi ne ti~u toliko zamrznutih ili odmrznutih plata i penzija, koliko potrebe da Srbija dobije zakon o fiskalnoj odgovornosti i unese red u svoje finansije. Odnosno, da se znaju i dugoro~no po{tuju granice javnog duga i visina buxetskog deficita.

Me|utim, stvari nikako nisu jednostavne i zbog toga MMF nastupa prili~no oprezno. Razloge takvog pona{awa ekonomski analiti~ar dr Miladin Kova~evi} nalazi u poziciji, kako MMF-a, tako i Vlade Srbije jer su obe strane izme|u ~eki}a i nakovwa.

Na~elno gledano, politika {tedwe je neizbe`na jer se ne mo`e tro{iti ono ~ega nema. Ali, isti~e dr Kova~evi}, na sredwi rok se mora na}i formula kako da buxetska {tedwa ne gurne celokupnu privredu u depresiju. Sli~nu formulaciju, mada obrnutog smera, osmislio je i savetnik srpskog premijera dr Milojko Arsi}. On, naime, ka`e da podsticaji razvoju ne smeju dugoro~no da ugroze stabilnost buxeta. Re~ju, trebaju nam i razvojni podsticaji i stabilnost dr`avnih finansija. Zato saradnik Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov nagla{ava da se mora voditi vrlo pa`qiva buxetska politika. Kad privredi nije dobro, buxetski deficit bi mogao biti ve}i, a kad se uo~i ekonomski zamah, onda bi se mogla voditi restriktivnija politika dr`avnih izdataka.

V. Harak

Dr`avni udeo u Telekomu “Srbija” bi}e prodat ako neka od zainteresovanih kompanija ponudi najmawe 1,6 milijardu evra, proizlazi iz procene koje je uradio savetnik za privatizaciju Telekoma pre oko nedequ dana. Savetnik predla`e i da dr`ava, umesto 40 odsto svog udela proda polovinu, i to za ve} pomenutu 1,6 milijardu evra.

Ina~e, po preliminmarnoj proceni, Telekom vredi 3,2 milijarde evra. Zbog toga je 1,6 milijarda evra za 50 odsto udela minimalna cena ispod koje ne bi trebalo i}i. Tako|e, procena je da je ovaj iznos realan za trenutnu situaciju na svetskom i regionalnom tr`i{tu s obzirom na to koliko para sada telekomunikacione kompanije mogu izdvojiti za kupovinu.

SLAVKO CARI], DIREKTOR ERSTE BANKE U SRBIJI

Gra|ani najpo{tenije vra}aju kredite – O~ekujem da }e novi guverner voditi ~vrstu monetarnu politiku. To zna~i nastavak saradwe centralne banke s poslovnim, {to sve treba da doprinese odr`avawu stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji. O~ekujem i da }e NBS ostati aktivan na tr`i{tu kod kontrole inflatornih o~ekivawa, ali da istovremeno ne}e biti preterano agresivan jer izgleda da ne}e biti te{ko}a da postignemo `eqenu stopu – ka`e za “Dnevnik” prvi ~ovek Erste banke u Srbiji Slavko Cari}, kometari{u}i nedavnu smenu na ~elu Narodne banke Srbije Kako je pad dinara uticao na vra}awe zajmova stanovni{tva? Da li o~ekujete ve}e te{ko}e u tom pogledu ubudu}e?

– Kod kratkoro~nih kredita je kod nas ve} gotovo dve godine dominantno zadu`ivawe u dinarima, pa tu nema valutnog rizika. Stambeni krediti su indeksirani, i tu postoji ve}i rizik. Ali, gra|ani koji vra}aju ove zajmove su najurednije plati{e, {to je i razumqivo jer re{ewe stambenog pitawa predstavqa jedan od prioriteta u `ivotu svakoga od nas. Ako dinar ubudu}e bude relativno stabilan, ni ovde ne o~ekujem ve}e te{ko}e.

Otkako su strane banke do{le na

ovo tr`i{te, stalno se pitamo za{to vi{e ne finansiraju privredu. Da li je problem u lo{em kreditnom rejtingu zemqe, nedostatku pravih projekata...?

– Nivo investicija generalno bele`i pad u svim zemqama u regionu. Istovremeno, procewuje se da }e Srbija ostvariti investicioni rast od 15 posto ove godine, pre svega zahvaquju}i velikim infrastrukturnim projektima, kao {to je na-

stavak izgradwe Koridora 10 i drugih putnih pravaca. Ali sve privrede su i daqe pogo|ene krizom, konkurencija na investicionom tr`i{tu je velika i zato je najboqe da radimo na poboq{awu poslovne klime u Srbiji i nastavku sveobuhvatne reforme propisa.

Kako daqe planirate razvoj poslovawa u sektoru stanovni{tva, ho}e li biti vi{e zajmova u dinarima?

– Kod stanovni{tva `elimo pre svega da pove}amo bazu klijenata. Svesni smo nivoa zadu`enosti gra|ana i zato ve} dve godine imamo u ponudi dinarske zajmove za refinansirawe obaveza kod drugih banaka, a s rokom otplate od 96 meseci. Klijentima tako dajemo mogu}nost da smawe obaveze iz prethodnog perioda i da se sa~uvaju od rizika koji donosi slabqewe dinara. Uz kredite, refinansiramo i obaveze vezane za kartice. Klijentima uvek savetujemo da uzimaju kredite u valuti u kojoj primaju platu, a to su uglavnom dinari.

Podr`ali smo i program subvencionisanih kredita u dinarima i do sada ih odobrili u vrednosti ve}oj od 200 miliona dinara. Imamo {iroku paletu dinarskih usuga. Kod sektora stanovni{tva rast je u prethodno pola godine bio veoma intenzivan.

Planirate {irewe u regionu. Ho}ete li kupiti jo{ koju banku u Srbiji?

– Sve ~lanice Erste grupe }e se u narednom periodu fokusirati na pru`awe {to kvalitetenijih usluga svojim klijentima. Ciq nam je da gradimo dugoro~ne odnose s klijentima i da pru`amo univer-

Dinar brani izvoz – NBS ima instrumente da zaustavi daqi pad dinara, pre svega intervencije na deviznom tr`i{tu. Ali ukoliko nemamo izvozno orijentisanu privredu i visok nivo stranih investicija koji }e obezbediti priliv deviza, svi instrumenti i mere koji su na raspolagawu NBS-u ne}e imati pun efekat – smatra Slavko Cari}. zalne finansijske usluge. [to se ti~e eventualnih akvizicija u budu}nosti, to bi trebalo da bude banka koja }e se u potpunosti uklopiti u profil grupe. To podrazumeva dobru kapitalizaciju, odli~an odnos kredita i depozita. Kada je re~ konkretno o tr`i{tu Srbije, pratimo doga|awa na sredwi i du`i rok i razmatramo

mogu}nosti.

Erste banka je ~lanica globalnog dogovora. Kako to uti~e na poslovawe?

– Globalni dogovor predstavqa inicijativu Ujediwenih nacija posve}enu integrisawu deset univerzalnih principa dru{tveno-odgovornog pona{awa u delatnosti kompanija {irom sveta. To podrazumeva sporovo|ewe zajedni~kih akcija kojima se podr`avaju ciqevi UN u svetu, pre svega milenijumski ciqevi razvoja.

Sa ~lanstvom od preko osam hiqada organizacija u vi{e od 130 zemaqa to je najmasovnija dobrovoqna inicijativa korporativnog gra|anstva sveta. Na skupu koji je odr`an u Wujorku u junu, Globalna mre`a Srbije, zajedno s organizacijama iz Japana i Ukrajine, progla{ena je za jednu od tri najboqe u 2009. Od samog po~etka rada u Srbiji ula`emo ogromne napore u re{avawe va`nih dru{tvenih pitawa. Dru{tveno odgovorno poslovawe je okvir za na{ rad. Proteklih godina anga`ovali smo se na unapre|ivawu qudskih prava i prava radnika, zapo~eli smo niz aktivnosti na za{titi `ivotne sredine, preduzeli smo bojne akcije na ubla`avawu efekata krize kod najsiroma{nije populacije.

D. Vujo{evi}

6

BERZA

ponedeqak23.avgust2010.

PRVI ZNACI BU\EWA BERZE

PLAN JAPANSKE VLADE

Specijalni tim zapo{qava mlade

– Vlada u Tokiju ima nameru da osnuje specijalni tim ~iji }e zadatak biti da radi na stvarawu novih radnih mesta za mlade, pre svega za diplomce univerziteta, koji sve te`e do-

laze do zaposlewa – obelodanio je japanski premijer Naoto Kan. Tim, kojim }e rukovoditi Kanov pomo}nik, poslanik Demokratske stranke Manabu Terata, trebalo bi da osmisli kratkoro~ne mere za pove}awe zaposlenosti i sredworo~ne i dugoro~ne planove za otvarawe novih radnih mesta za diplomce, koji se zapo{qavju u sve mawem broju, prenela je japanske agencija Kjodo.

Tokom posete Kjotu, Kan je tako|e najavio da }e ve} slede}e nedeqe po~eti rad na novim merama za stimulaciju japanske privrede. Ciq mera je da spre~e daqe usporavawe ekonomskog rasta.

Akcije malo porasle, a promet pao Porast vrednosti berzanskih indeksa i pad prometa obele`ili su prethodnu sedmicu na Beogradskoj berzi.

– Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 tokom protekle sedmice porastao je 1,44 posto, dok je op{ti indeks Belekslajn uve}ao vrednost za 1,82 posto – istakla je {efica odeqewa korporativne agenture "Fime Interne{enela" Tijana Cvetkovi}.

Kategoriju najve}ih nedeqnih gubitnika ~inili su "Progres" (s padom cene akcija na nedeqnom nivou od 20,65 odsto), "Lasta" (s padom od 10,17 odsto) i "Vital" (5,66 odsto). U dobitnike su se svrstali "Bambi–Banat" (s rastom cene od 34,56 posto), "Energoprojekt holding" (~ije akcije su skupqe 11,58 posto) i "Telefonija" (s rastom od 10,52 posto). Ukupan sedmi~ni promet iznosio je svega 140 milio-

Nema straha Abasjan smatra da, dogod se rast cena zadr`ava na p{enici, nema opasnosti od globalne inflacije na sektoru hrane. Rizik od inflacije cena hrane postoji mo`da jedino u zemqama u kojima ona ima veliki udeo u indeksu inflacije, kao {to je Indija. `etve u 2011. godini, {to bi zna~ilo do aprila ili maja 2011.

On napomiwe da }e FAO, zbog ni`ih procena ruske `etve, sniziti svoju prognozu svetskog roda `itarica u 2010. za

nio je 42 odsto ukupnog nedeqnog prometa, a najtrgovanija bila je serija A-2015 s istrgovanih vi{e od 12 miliona dinara.

– Strani investitori u~estvovali su u pro{lonedeqnom prometu s 26 odsto u proseku, uz ne{to ve}e prisustvo na strani kupovine – istakla je Tijana Cvetkovi}.

Akcije* cena na zatvarawu

promena cene (%)

Bambi–Banat a. d. Po`arevac

14.802

+34,56%

10.443.785

Energoprojekt holding a. d.

1.021

+11,58%

16.004.238

vred. prometa

Telefonija a. d., Beograd

1.439

+10,52%

974.340

Putevi a. d., U`ice

1.100

+10,00%

366.551

Dunav osigurawe, Beograd

2.294

+9,24%

39.740

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

Progres a. d., Beograd

123

-20,65%

216.916

Lasta a. d., Beograd

521

-10,17%

124.440

Vital a. d., Vrbas

750

-5,66%

75.000

Sojaprotein a. d., Be~ej

705

-5,37%

10.601.753

Privredna banka a. d.

615

-2,23%

79.230

Varqive cene p{enice do prole}a 2011.

ca pose`u}i za zalihama. Kad se one smawe, cene }e biti jo{ hirovitije nego {to su sada.".

Abasjan predvi|a da }e ovakvo stawe potrajati dok ne bude preciznijih prognoza globalne

na dinara, {to je preko 28 odsto mawe u odnosu na nedequ dana ranije.

Najtrgovaniji bio je "Energoprojekt holding" sa 16 miliona dinara, dok su se na drugom i tre}em mestu na{li "Sojaprotein" i "Bambi–Banat" s 10,6 miliona dinara i 10,4 miliona dinara. Promet obveznicama stare devizne {tedwe ~i-

Dobitnici

FAO O^EKUJE NESTABILNU GODINU

– Svetske cene p{enice }e narednih meseci biti visoke i nestabilne, ali jo{ uvek ne prete izazivawem op{te inflacije cena hrane na svetskom tr`i{tu – procenio je ju~e zvani~nik Organizacije Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu (FAO) Abdolreza Abasjan, analiti~ar tr`i{ta `itarica pri FAO u intervjuu za Rojters. – Izlazimo na kraj s problemom smawewa svetskog roda `itari-

DNEVNIK

pet do sedam miliona tona, u odnosu na prethodnu od 651 milion tona, kao i da }e za nekoliko miliona tona smawiti prognozu svetskih zaliha p{enice. Abasjan ruski rod p{enice u ovoj godini prognozira na svega 42 do 43 miliona tona, {to bi bilo 20 miliona tona mawe nego u 2009. On navodi da su veoma mali izgledi da se lo{e vremenske prilike u Rusiji produ`e ili zna~ajnije pogode neke druge

bitne proizvo|a~e p{enice na severnoj hemisferi, {to bi ugrozilo jesewu srtvu.

– Ukoliko se tako ne{to ipak dogodi, svetske raspolo`ive koli~ine p{enice u narednoj sezoni (jul 2011. – jun 2012) bi do{le u pitawe – napomiwe Abasjan. – S druge strane, sada{we vi{e cene p{enice na svetskom tr`i{tu mogle bi podsta}i farmere {irom sveta na to da poseju vi{e hlebnog `ita, pa postoji teoretska mogu}nost da ve} u narednoj sezoni do|e do zagu{enosti svetskog tr`i{ta p{enicom.

On navodi da }e indeks cena hrane FAO (koji predstavqa meru mese~nih promena me|unarodnih cena korpe prehrambenih sirovina), biti vi{i za avgust nego {to je bio za jul, kad je dostigao najvi{i nivo za prethodnih pet meseci. Taj indeks }e se, po Abasjanovim re~ima, verovatno pove}avati i u naredna dva-tri meseca.

– Uprkos blagom rastu berzanskog indeksa, "letwa" nelikvidnost je i daqe izra`ena, a samo nekoliko akcija je bilo u fokusu tokom ~itave sedmice. Tokom ove sedmice akcije "Sojaproteina" dobijene po osnovu dividende ukwi`ene su u Centralni registar – istakla je u svom komentaru brokerka "KBCsekjuritisa" Ana Jovanovi}. – Akcije "Sojaproteina" su na nedeqnom nivou izgubile 5,4 odsto vrednosti. Krajem nedeqe zabele`en je solidan obim trgovawa akcijama, samo u ~etvrtak istrgovano je blizu 13.000 akcija be~ejskog preduze}a.

Akcije "Energoprojekt holdinga" su prvi put posle nekoliko meseci ponovo iznad psiholo{ke granice od 1.000 dinara. U ~etvrtak je potra`wa za akcijama tog preduze}a bila ve}a od ponude, a maksimalna dnevna cena dostigla je 1.016 dinara. Rast cene nastavqen je i u petak, kada je na zatvarawu zabele`ena cena od 1.021 dinar po akciji holdinga, {to je rast na nedeqnom nivou od 11,6 posto.

– Previrawa oko "mle~ne krize" nastavila su se i ove nedeqe.

Akcije "Imleka" izgubile su po~etkom ove nedeqe vi{e od ~etiri odsto vrednosti, ali je od sredine sedmice usledio oporavak, tako da se posle tri dana rasta cena vratila na pro{lonedeqni nivo – kazala je Ana Jovanovi} komentari{u}i ovonedeqno trgovawe.

PORUKA EVROPSKE KOMISIJE

Gr~ka mora jo{ da {tedi Gr~ka bi trebalo da smawi vladine izdatke u ovoj godini za jo{ ~etiri milijarde evra da bi nadomestila pad prihoda, ukoliko `eli da smawi deficit javnih finansija na osam odsto

bruto doma}eg proizvoda u ovoj godini, saop{tila je Evropska komisija.

Gr~ka, koja je godinama `ivela iznad svojih mogu}nosti, nastoji da smawi buxetski deficit s lawskih 13,6 odsto BDP-a na osam u ovoj godini da bi vratila poverewe finansijskih tr`i{ta i dobila daqu ratu iz spasonosnog kredita koji je dobila od ~lanica evrozone i Me|unarodnog monetarnog fonda, podse}a agencija TASR. Po EK-u, do sada se ~inilo da su mere {tedwe koje je Gr~ka uvela kako bi ove godine smawila buxetski deficit na osam odsto BDP-a dovoqne. Najnoviji podaci, me|utim, pokazuju da }e pad prihoda te zemqe biti ve}i nego {to se prvobitno o~ekivalo, {to zna~i da }e gr~ka vlada morati da jo{ vi{e redukuje izdatke.

PROIZVO\A^I VOZILA IZ DETROITA DI@U SE IZ PEPELA

„Yeneral motors” ponovo me|u `ivima U samo 15 meseci ameri~ki proizvo|a~ automobila "Xeneral motors" (GM) je pro{ao put od podno{ewa zahteva za za{titu od poverilaca (1. juna 2009), {to je bio najve}i industrijski bankrot u istoriji SAD, pa sve do ovonedeqne objave plana za sprovo|ewe inicijalne javne ponude (IPO) akcija, kojom }e kompanija prikupiti sve` kapital.

Kompanija GM je 12. avgusta saop{tila da je u tri meseca, zakqu~no s junom, ostvarila neto profit od 1,3 milijarde dolara, {to je drugi kvartalni profit zaredom i najve}i od 2004. godine, preneo je londonski list "Ikonomist".

GM je tako|e objavio da je obezbedio rivolving kreditnu liniju od pet milijardi dolara i da }e izvr{ni direktor kompanije Ed Vitaker uskoro oti}i s te pozicije, koju je preuzeo ne tako davno, u decembru 2009. Bankari koji rade na inicijalnoj javnoj ponudi GM-a su strahovali da 68-godi{wi Vitaker ne}e mo}i da ostane na ~elnoj poziciji du`e vreme. Zameni}e ga jo{ jedan nekada{wi rukovodilac iz sektora telekomunikacija, Den Akerson.

Javna ponuda akcija }e, kako navode analiti~ari, re{iti neke

probleme. Prvo, o~ekuje se da }e wome biti prikupqeno 12 do 16 milijardi dolara, {to }e omogu}iti kompaniji da vrati deo pomo}i od 50 milijardi dolara dobijenih od ameri~ke i kanadske dr`ave. Prodaja akcija }e, osim toga, smawiti udeo dr`ave u vlasni{tvu GM-a, koji trenutno iznosi 61 odsto. U toj firmi su nestrpqi-

Daleki snovi Prodaja od 16 do 17 miliona godi{we, koja je ranije bila normalna, sada izgleda kao daleka pro{lost.

Sudbina auto-giganata iz Detroita se ~ini ~ak u ve}oj meri povezana s op{tim stawem privrede nego {to je to slu~aj s rivalima iz ostatka sveta. vi da se re{e nadimka "Gavernment motors" (vladina fabrika), za koji veruju da im smawuje prodaju vozila. I na kraju, IPO }e pomo}i predsedniku SAD Baraku Obami, koji `eli da doka`e glasa~ima da je spas GM-a i wegovog maweg rivala, "Krajslera", pro{ao boqe nego {to je iko o~ekivao.

Spas preduze}a od bankrota na ra-

OPASNE IGRE U KINI S MELAMINOM

Opet otrov u mleku Vlasti Kine zaplenile su vi{e od 100 tona melaminom zatrovanog mleka u prahu u severnim provincijama zemqe, objavili su ju~e kineski dr`avni mediji, podse}aju}i na to da je to samo posledwi u nizu skandala u vezi s hranom u najmnogoqudnijoj zemqi sveta.

Utvr|eno je da je ukupno 103 tone mleka u prahu ~etiri proizvo|a~a u provincijama Hebei, [ansi i Tjan|in "oboga}ivano" melaminom, industrijskom hemikalijom opasnom po zdravqe, koja daje la`nu sliku o prisustvu ve}e koli~ine belan~evina u mleku nego {to ga ono zaista posedu-

je, prenela je agencija Sinhua.

U vezi sa skandalom privedena je 41 osoba, preneo je Rojters.

U sli~nom slu~aju u julu, u uzorcima mleka u prahu u severozapadnim provincijama Gansu i \ingaj nivo melamina bio je ~ak 500 puta ve}i od dozvoqenog. Od tada su u provinciji \ingaj zaplewene vi{e od 124 tone mleka u prahu, dok je {est osoba uhap{eno.

Pre dve godine, melaminom zatrovano kinesko mleko u prahu izazvalo je smrt najmawe {estoro dece i obolevawe gotovo 300.000 wih, izazvav{i globalni skandal.

~un poreskih obveznika i daqe nema podr{ku gra|ana, a izbori za Kongres se odr`avaju za samo dva i po meseca.

Nemogu}e je znati {ta bi se desilo da je bio dopu{ten bankrot GM-a i "Krajslera". Me|utim, wihovi rivali, ukqu~uju}i "Ford", koji je uz pomo} sopstvenih snaga uspeo da se izvu~e iz krize, pla{ili su se da bi propast GM-a za sobom povukla i veoma integrisanu mre`u proizvo|a~a auto-delova u SAD, {to bi

ugrozilo ~itavu ameri~ku autoindustriju.

Neki kriti~ari optu`uju Obamu da je prerano proglasio pobedu. Anemi~an oporavak tr`i{ta automobila u SAD u odnosu na lawski minimum od samo deset miliona prodatih vozila mo`da ne}e mo}i da se odr`i. Nada da bi ove godine prodaja mogla da poraste na 12 miliona izgleda previ{e optimisti~na i realnije je da }e biti prodato 11 do 11,5 miliona vozila.

SLOVENA^KA KOMPANIJA NE MO@E VI[E SAMA

„Paloma” tra`i partnera – Slovena~ki proizvo|a~ papirne konfekcije "Paloma" iz Sladkog Vrha u potrazi je za strate{kim investitorom, koji bi mu dao "injekciju" kapitala vrednu oko 20 miliona evra – izjavio je predsednik Nadzornog odbora firme Kre{o Savri~ na sastanku akcionara. – Sada{wi ve}inski vlasnik, dr`avna kompanija PDP, nema mogu}nost da pove}a vrednost kapitala "Palome" i bio bi voqan da podr`i finansijsku injekciju ukoliko se na|e partner spreman da preuzme vi{e od polovine akcija. Ukoliko operacija uspe, kompanija planira da do 2015. godine ostvari profit od 11 miliona evra i prihod od 110 miliona.

Izvr{ni direktor "Palome" Bojan Rajtmajer je bio optimista i nagovestio da bi strate{ko partnerstvo moglo biti sklopqeno ve} u februaru naredne godine.

– Ukoliko se to ne dogodi, "Paloma" }e nastaviti da posluje na ivici profitabilnosti, zavisna od cena sirovina i energije – rekao je on, a prenela agencija STA. U prvih {est meseci ove godine slovena~ka kompanija je zabele`ila gubitak od 390.000 evra, uz samo procenat pove}awa prodaje, umesto planiranih pet procenata.

Rajtmajer je za to okrivio cene celuloze, ali i `estoku konkurenciju proizvo|a~a papirne konfekcije iz Isto~ne i Centralne Evrope.

Slikarska radionica za decu

IDU]EG VIKENDA PONOVO OMIQENA MANIFESTACIJA ZA NAJMLA\E

Vajawe u pesku [tranda Posle godinu dana pauze, jo{ jedna omiqena manifestacija me|u [trandaro{ima (uz „Vojvodina fest“ – „nekada{wi Etno festival“) vra}a se na kupali{te.

- Re~ je o doga|aju koji je popularan me|u na{im najmla|im posetiocima, a radi se o „Vajawu u pesku“. Ovogodi{we takmi~ewe bi}e odr`ano naredne subote od 15.30 do 17 ~asova, na potesu pla`e od Mosta slobode do Kafe Broda - najavio je portpa-

rol u „Gradskom zelenilu“ Ivan No`ini}. U~esnici starosti od tri do 13 godina mogu da se prijave na dan tami~ewa, od 8 do 14.30 sati, na pultu koji }e biti postavqen u blizini glavnog ulaza. Mali{ani }e tog dana mo}i da iska`u svoju spretnost u pesku, kao i da poka`u koliko su ma{toviti i talentovani. Brojne i bogate nagrade su obezbedili „Biser“ iz Zrewanina, „Univerzal“,“ Nektar“ i preduze}e „Gradsko zelenilo“.

Q. Na.

Novosadska ponedeqak23.avgust2010.

Povodom retrospektivne izlo`be slika „Vojvodina kakvu sam oduvek voleo“ i 40 godina umetni~kog rada slikara Gige \uragi}a, Muzej Vojvodine u sredu u 19 sati organizuje program za decu „Biti slikar“.

Deca }e se dru`iti sa umetnikom i slikati inspirisani wegovoim pejza`inim slikarstvom. Pravo na u~e{}e imaju deca od {est do 12 godina, a Muzej se nalazi u Dunavskoj 35.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

BAZEN PO VOQI NOVOSA\ANA

Rat zbog „Zlatnog kotli}a”

U`ivawe na Slanoj bari

P

etrovi}, Divac, Kuko~, Zdovc, Paspaq i drugovi tog avgusta 1990. godine osvojili su Svetsko ko{arka{ko prvenstvo u Argentini i tako priredili jedno od posledwih op{tenacionalnih radosti dr`ave u raspadu. U redakciju “Dnevnika” dan kasnije, nose}i taze poga~u i dve fla{e vina, u{etala se gospo|a Du{anka (60). Raspitivala se za novinara koji }e do~ekati “zlatne momke” iz Buenos Ajresa i uru~iti im skroman simbol zahvalnosti. Na pitawe odakle je, Du{anka je odgovorila: “Iz Jugoslavije”.

I dok su Dudini mladi}i razbijali Ruse u finalu, Novi Sad je nastavqao `ivot sa svojim svakodnevnim problemima i bizarnostima. “Novosadska hronika” objavila je fotografiju izvesnog gospodina (ili druga?) u potko{uqi koji je vuglario kakvu sirotu kozu kroz novosadske ulice, dok je wegova sne`no bela prijateqica poku{avala da se odupre grabe}i kopitama ofucani gradski asfalt. Ipak, kretwa ulicama je tih dana, barem kako su nadle`ni tvrdili, bila - lagodna. U SUP-u su kazali da je tog leta bilo mawe udesa nego ranijih godina na {ta je, ka`u, uticala politika poo{travawa kazni. S druge strane, i secikese su bile na godi{wim odmorima pa su u GSP-u zabele`ili regresiju broja yeparewa u novosadskim “volvo” plavcima.

U gradu je otvoren 18. kongres me|unarodne federacije za moderne jezike i kwi`evnosti (FILLM). Vi{e od dve stotine nau~nika iz 40 zemaqa sa svih strana planete raspravqalo je o

uticajima kontakata me|u narodima na svetske jezike i nacionalne kwi`evnosti. To je bio prvi put da je doma}in Kongresa jedna slovenska zemqa.

U ratu se nacija okupqa “ispod zastave”, a u miru se Vojvo|ani skupqaju – oko kotli}a!

Ipak, tog avgusta 1990. godine, jedan kotli} (i to “zlatni”!) uspeo je da zavadi tvrdo {ajka{ko jezgro armije qubiteqa ka{ike.

Tradicionalna manifestacija “Zlatni kotli} Dunava” u organizaciji Turist~kog saveza grada odr`avao se u Koviqu, me|utim, jedan privatni ugostiteq sa [lajza napravio je svoju “kotli}ijadu” nedequ dana ranije i poremetio planove lokalnih funkcionera. Onda su mu ovi poslali sanitarnu inspekciju, i kako to ve} biva…

Leto je peklo udarni~ki! Gliseri na ~amcu nasukavali su se na sprudove i ade jer se Dunav povukao kao rekto kad… U prepodnevnim satima, kad je `iva {ibala preko 35. podeoka, jedna mlada porodiqa uputila se u “Dom zdravqa” na Bulevaru mar{ala Tita. Ali, ’o}e{! Rekli su joj da wen lekar radi u popodnevnoj smeni i da ona samo ostavi kwi`icu u “slot” iako iznad wega stoji ime drugog lekara i da }e biti promqena popodne. E kada je snajka po `egi dogegala u 13.30 sati istog dana, druga osoba ju je obavestila da je wen lekar, ustvari, cele nedeqe radio pre podne i da joj nije jasno zbog ~ega ga tada nije potra`ila!? Na kraju, to se sve zaboravilo, jer nije to bila posledwa (i ni izbliza najve}a) la` dr`avnih institucija.

D. Apro

V REMEPLOV

Stigao tramvaj Kroz novosadske ulice je 23. avgusta 1911. prvi put pro{ao elektri~ni tramvaj, i to na prob-

noj vo`wi. Po{to jo{ nisu bile postavqene {ine u Dunavskoj ulici, objavqeno je da }e redovan tramvajski saobra}aj po~eti ne-

gde u septembru. Ne treba isticati kakvo je bilo nestrpqewe Novosa|ana da kona~no vide „kola bez kowa“, koja su ~ekali jo{ od 1888. Do tada je bilo vi{e poku{aja da se u saobra}aj puste linije tramvaja sa kowskom vu~om, ali grad nije imao novca za takav poduhvat.

Tek 1908. Magistrat je potpisao ugovor sa budimpe{tanskim deoni~arskim dru{tvom za tramvajski saobra}aj, kojim je predvi|ena izgradwa prve pruge kroz ulice duge sedam kilometara.

N. C.

Polako ali siguno, za ve}inu Novosa|ana zavr{avaju se godi{wi odmori, a za desetak dana i deca kre}u u {kolu, odnosno vrti}e. Zato mnogi sugra|ani koji nisu nigde otputovali koriste ovo pitomo avgustovsko sunce na novosadskim pla`ama i bazenima.

Najve}i deo ih odlazi na [trand, a qubiteqi bazena spas od vru}ina tra`e na „Sajmi{tu“.

Tamo je po pravilu svakog leta gu`va i krqanac. U letwoj sezoni na otvorenim bazenima pose}enost je tolika da ~esto uop{te nema mesta u bazenu, a ponekad i ne pu{taju posetioce. Me|utim, ima jo{ mesta za opu{tanciju: u na{em gradu pre osam meseci otvoren je i bazen na Slanoj bari, koji svakog dana pose}uje izme|u 100 i 150 Novosa|ana. I tako, dok su se ju~e u popodnevnim satima mnogi gu`vali na [trandu, oni koji su oti{li na klisanski bazen prosto su u`ivali. Tamo je sve potaman. Nije prazno, a nema ni prevelike gu`ve, pa oni koji vole da plivaju mogu to da ~ine do mile voqe.

Na ovom bazenu odvojen je deo za malu decu, odnosno nepliva~e, te se roditeqi mogu opustiti. Sugra|ani koje smo tamo zatekli ka`u da je prednost ovog bazena i to {to ima terasu s le`aqkama i suncobranima, te posle br~kawa mogu i da se ugreju na suncu ili u`ivaju u hladu.

– Ovde je predivno, ceo letwi raspust provodimo na bazenu. @ivimo na Klisi, pa nam je i blizu. Ranije smo odlazile na „Sajmi{te“, ali tada su s nama i{li i roditeqi jer je bilo daleko – ka`u dve drugarice, trinaestogodi{wa Teodora i jedanaestogodi{wa Milica.

Me|utim ovaj bazen ne pose}uju samo Klisani, na wega dolaze i sugra|ani iz drugih delova grada, a jedna od wih je i Dragana s Novog naseqa koja je do{la s porodicom.

– ^uli smo od prijateqa da je sve vrlo ~isto i da nema mnogo sveta pa smo odlu~ili da do|emo. Toliko nam se dopalo da smo maltene svakog vikenda ovde.

Vi{e mi se svi|a nego na „Spensu“ jer nije preterana gu`va – pri~a Dragana.

Naravno, i na ovom bazenu postoji spasila~ka slu`ba, koja budno motri sve posetioce. Ka`u da im je olak{avaju}a okolnost {to nema previ{e gra|ana, pa na svakog mogu da obrate pa`wu.

Zaposleni na bazenima tako|e su veoma zadovoqno odzivom gra|ana i ka`u da ih je iz dana u dan sve vi{e.

– Leti dolazi oko 150 qudi dnevno, dok ih je zimi po pedesetak. Bazen radi u dve smene za gra|anstvo: pre podne od od 8.15 do 10.15, a po podne je otvoren od 13 do 19 sati. Sem rekreativnog plivawa, ovde postoje i programi, poput obuke za nepliva~e i akvarobika – ka`u zaposleni, i nadaju se da }e slede}e godine imati jo{ vi{e posetilaca.

Cena ulaznice za odrasle je 200, a za decu 150 dinara. Mese~na karta je od hiqadu do dve hiqade dinara, u zavisnosti od termina i smene.

Q. Nato{evi} Foto: F. Baki} i N. Stojanovi}

Radovi zavr}u slavine Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i, sutra }e bez vode od 8 do 14 sati biti `iteqi Puta [ajka{kog odreda. Od 9 do 12 sati vode ne}e imati stanovnici Ulice Ja{e Igwatovi}a.

Q. Na.

c m y

8

ponedeqak23.avgust2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Isidora obradovala Mir~i}e Blizanci Aleksa i Uro{ - Sne`ane i Milorada ^avi}a, David i Andrijana - Julijane i Sloborana Jerkova.

Devoj~ice Isidora - Maje i Milana Mir~i}a Awa - Jovane i Zorana Bogunovi}a, Duwa - Deve i Nenada Dobrosavqeva, Andrea Ru`ice i Jovana Kosti}a, Nevena Adrijane i Stevana Pawkovi}a, Ma{a Marije i Petra Radovi}a, Awa - Teodore i Ladislava Lazi}a, Sara - Aleksandre i Aleksandra Katari}a, Milica - Sla|ane i Milo{a Stevanovi}a, Marija - Jasne i Milija Mitrovi}a, Adrijana - @eqke i Bratislava Mileti}a, Natalija - Ksenije i Borisa Novevskog, Katarina - Dubravke i Dragoquba Raki}a, Milijana Mirjane i \or|a ^avi}a, Ena - Jovane i Sini{e Jovanovi}a, Duwa - Milice i Vladimira Krstina, Mia - Ma{e i Aleksandra Mimice, Sara - Qiqane i Aleksandra Dodiga, Branka - Sla|ane i Tomislava ^enejca, Anastazija - Darinke i Predraga Aleksi}a, Valentina - Violete i Jana @i{ke, Elena - Jelene i Miroslava Tice, Luna - Aleksandre Kukoq-Risti} i Spase Risti}a, Danica Vesne i Zorana Srdi}a, Ema - Ane i Dejana Nojkovi}a, Milica - Vide i Simeuna Petkovi}a, Na|a - Manuele Bjelobrk i Gorana Kova~evi}a, Tia - Darije Olajo{-^izmi} i Milana ^izmi}a, Tea - Valentine Suboti~ki i Ninusa Nestorovi}a, Teodora - Teodore i Mladena Banduke, Isidora - Tatjane Milenkovi} i Go-

rana Junuzovi}a, Ana - Danijele i Davida Skaki}a, Anastasija - Dragane i Du{ka Vuli}a, Duwa - Nine Pa{i}-Gergeq i Sa{e Gergeqa, Mila - Daniele i Sr|ana Jankovi}a, Lana - Suzane i Milorada To{i}a, Selena - Lidije i Milana Aralice, Anastasija - Radmile Lakato{ i Jo`efa Vrawe, Na|a - Aleksandre i Bojana Jani~i}a, Duwa - Biqane ^an~arevi} i Dragana ^an~arevi}a, Lea - Silvije i Pavla Nenadova, Teodora - Kristine i Zorana ^elebi}a, Jelena - Cvijete i Stevana Mari}a, @anet - Linde Kul i Endrea Molnara, Andrijana - Olivere i Vlada Odalovi}a, Iva - Vladislava i Radoslava Popa|ur|eva, Neda - Maje i Jovana Bjeki}a, Jelena - Verice i Miroslava Kolbasa, Elmedina - Mersije i Samira Morine, Elena - Radmile i Igora Konstantinovi}a, Mia - Aleksandre i Aleksandra Radina, Tijana - Dragane i Sr|ana Du{kova, Helena - Desanke i Sini{e [era, Katica - Vesne i Gorana Mici}a, Una - Nata{e Srdi} Juri{i} i Borislava Juri{i}a, Emilija - Oqe i Aleksandra Baborca, Jovana - Svetlane Ili} i Jovice Dimitrova, Jasna - Biqane i Slobodana Zlokolice, Angelina Valentine i Jovana Leti}a, Leda - Maje i Peka Pavlovi}a, Valentina - Qiqane i Petera Thomasa Skicuka.

Ven~ani Tatjana Kere{i i Boro ]osi}, Milijana Vasi} i Jovo Joci}, Ana Popovi} i Vawa Plisni}, Sla|ana Sitarevi} i Zoltan Horvat, Jasmina Kockar i Aleksandar Jovanovi}, Zvezdana Klaji} i Robert Jung, Boja @ori} i Cvetko Mi{kovi}, Gordana Geri} i Zlatko Kova~ek, Olivera Kostadinovi} i Sa{a Bawac, Jelena Nasti} i Branimir Selak, Drinka Markovi} i Goran [ijakovi}, Irena \uki} i David Karoglan, Edit Sabo i Nemawa Nikoli}, Dragica Todori} i Boris Ribi}, Sanda Hubai i Darko Ivani{evi}, Jelena \or|evi} i Marko Lovri}, Milana Ma{i} i Vuka{in Mihajlov, Katja Lu-

barda i Trivo Kalaba, Rada Mir~i} i Konstantin Plu`arevi}, Dina Pa{i} i Andrej Konstantinovi}, Du{ka Marjan i Branko Jajagin, Marijana Livaja i Aleksandar Tomi}, Ana Pajvan~i} i Jura Cizeq, Milica Jovanovi} i Vladan Dobrenov, Selena Panti} i Aleksandar Dun|erski, Zoe-Anita ^u~kovi} i Dragan Stojkov, Nada Bulaji} i Radomir Rokvi}, Dragana Nedini} i Aleksandar Maksimovi}, Sandra Bukvi} i Aleksandar Pungul, Helena Radi} i Igor Budak, Tijana Terzi} i Goran Markez, Jelena Bugarski i Sini{a Brankovi}, Ivana Gaborov i Branislav Andri}.

Vladimir i Ana Horvat sa bebicom Viktorijom

De~aci Oleg - Bojane i Milo{a Pavlovi}a, Vuk - Sne`ane i Dra`ena Dimnika, Ivan Anite i Ga{para ^otia, Radomir - Milice i Sini{e Vujasinovi}a, Du{an - Jasmine i Aleksandra Agbabe, Aleksandar - Ru`ice Vidakovi} i Atile Tota, Marko Miroslave i Luke [trbca, Stefan - Marije Pasti i Steva Savi}a, Neboj{a - Ranke i Nikole Miqanovi}a, Veqko - Katarine i Vladimira Mi{kovi}a, Blagoje - Viktorije i Blagoja Stojanova, \or|e - Qiqane i Bojana Strm{eka, Damjan - Milanke i Zorana Bjelana, Ogwen - Dejane Mili} i Ivana Damjanca, Ogwen - Stanke i Zorana Veselinovi}a, Aleksej - Mirele i Petra Vasina, Ratko - Du{ice i Sr|ana Bawca, Veqko - Vladimirke i Aleksandra Gajina, Nikola - Milane i Zorana Bajkina, Luka Tamare i Miroslava Jefti}a, Ivan - Zlatke i Zlatka Budinskog, Nemawa - Olgice i Vladimira Risti}a, Mi{a - Oqe i Vladimira Duki}a, Ivan - Sawe i Daniela Trivi}a, Aleksandar - Silvije i @eqka Beranovi}a, Xevat - Alise Dibrani i Elsedata Morine, Luka - Svetlane i Alena Karanova, Luka - Jelene i Ivana [imunovi}a, Mihailo - Nikoline i Milana Babi}a, Danilo - Edite i Milo{a Hajdi}a, Nemawa Svetlane i Stevana Mini}a, Stefan - Mime i Branimira Ratkovi}a, Dejan - Sne`ane i Zorana Nikoli}a, Robert - Katarine i Milana Negrua, Ogwen - Slavice i Sr|ana Manojlovi}a, Marko - Ksenije Kri~kovi} Pele i Davora Pelea, Davor - Silvia Krajcer-Bleskaw i Daniela Krajcera, Ro-

land - Andree i Rolanda Molnara, Filip Marije Kova~ i Aleksandra Drakuli}a, Nikola - Milijane i Borislava Nikoli}a, Veqko - Sne`ane Star~ev-Sabo i Zorana Saboa, Petar - Marijane i Aleksandra ^voki}a, Aleksa - Kristine i Sr|ana Potpare, Luka - Biqane i Velibora \ogi}a, Lazar - Tijane i Milisava Bosanca, Ogwen - Katarine i Danka Jeli}a, Igor - Vesne i Miroslava Sklabinskog, Sebastian - Natalije [vaho i Qubomira [vahe, Daniel Berte i \or|a Pavlova, Vuk - Ksenije i Zorana Gli{i}a, Tahir - Emine [a}iri i Blerima Jeti{ija, Aleksandar Jakov Milke i Sa{e Note, Vladimir - Marijane Sre}kov i Branka Nikoli}a, Konstantin Marije Tadi} i Danila Vuki}evi}a, Stefan - Radmile i Bogoquba Lon~ara, Nikola - Ivane i Vladimira Jajina, Petar - Jadranke i Lazara Dimitrijeva, Stefan Olivere i Slobodana ]iri}a, David Aleksandre i Milana Grwe, Tahir - Savete Salihi i Elvisa ^izmolija, Mateja Gordane i Milana Maksimovi}a, Ogwen Vesne i Nemawe Vasi}a, Ivan - Marije Crkvewakov i Marka Fina, Aleksa - Andreje i Ranka Mileti}a, Milan - Biqane Vuji} i Dragana Matkovi}a, Du{an - Biqane Gluvaji} i Ivana Milanovi}a, Marko - Biqane i Gojka Mili}evi}a, Milo{ - Marijane i Sr|ana @ivojinova, Ogwen - Jelene i Igora Isakova, Du{an - Aleksandre i Branislava Bijeli}a, Damjan - Danijele i Danila Medi}a, Dimitrij - Bojane i Miroslava Mijailovi}a.

Umrli Smiqka Dombi ro|. Kne`evi} (1934), @ivojin Randeq (1948), Borislav Jerkovi} (1956), Luka Vuliki} (1941), Branislav Mareq (1935), Lajo{ Kolar (1921), Milan Kati} (1949), Slavomir Ruskaji (1956), Verica Anti} ro|. \ur|evi} (1933), Stanko Lazovi} (1926), Jovanka Dobrijevi} ro|. Dunovi} (1936), Darinka Aleksi} ro|. Kne`evi} (1944), Stevo Todori} (1930), Zlatko Du{ek (1924), Zoran Lepojevi} (1959), Verona [eqme{i (1927), Julka Jeli} ro|. Neckov (1933), Dragan Pavkov (1977), Julijana Stefanovi} ro|. Jakubec (1947), Qudmila Novakovi} ro|. Pribi{ (1941), Radoslav Tucakovi} (1923), Jelena Urban ro|. Vajnhart (1925), Olgica Le{kov-Rajkovi} ro|. Le{kov (1926), Bojana [krbi} (1923), Dragica Barat ro|. Stojakovi} (1932), Verica Kne`evi} (1936), Jano{ Tot (1937), Milorad Malki} (1955), Mara Radosavqev ro|.

Milin (1930), Kata Xida ro|. Nemet (1923), Dragan Aramba{i} (1946), Vojin Mraki} (1923), Dragomir Metiko{ (1950), Mileva @arkovi} ro|. Tabakovi} (1922), Marija Uzelac ro|. Vuksan (1918), Qubomir Crnogorac (1914), Darinka Kova~evi} Maja i Milan Mir~i} sa novoro|enom Isidorom

ro|. Kova~evi} (1932), Soka Kne`evi} (1928), Ru`ica Stankovi} ro|. Raki} (1945), Anka Cibula ro|. \urovka (1924), Mileva Sredi} (1935), Pero Kova~evi} (1941), Sa{a Bo`i~i} (1969), Qubica Pani} ro|. [uqmanac (1925), Kira Brandajs ro|. ^emerzin (1922), Milan [trbac (1940), Mihaq Alma{i (1947), Du{an [qivar (1932), Rajko Bubuq (1936), Milenko Stanivukovi} (1946), Mi}o Zori} (1927), Velmiri Elez (1940), Du{an Gazibara (1932), Karlo [kriban (1928), Zlata Maksimovi} ro|. Vinklerovi} (1936), Sava @ivkovi} (1934), Ivanka Milankov ro|. Stankov (1932), Eduard Me|imorec (1936), Mirjana Filipovi} ro|. Jevri} (1933), Milka Gajin ro|. Silajxija (1937), Jovan Male{evi} (1954), Marija-Er`ebet Reli} ro|. Sabo (1948), Borka Vojvodi} ro|. Do{en (1928), Jovo Rosi} (1936), Vlada Boti} (1935), Katica Stojanac ro|. Pavlov (1927), Milena ]osi} ro|. Sombor~ev (1933), Marinko Kova~evi} (1952), Marton Jano{i (1924), Stevan Joji} (1938), Milica Kliska ro|. Bobi} (1925), Marko Luki} (1926), An|elko Odalovi} (1938), Milenko Pavlovi} (1938).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

NEVESELA SLIKA PRIVATIZOVANIH NOVOSADSKIH FABRIKA

DM – NESTVARNA RETKOST U POSLOVAWU OVDA[WIH PRIVREDNIKA

Tu me cene, tu radim za 14 plata „Tu me cene, tu kupujem“ slogan je lanca drogerija DM kojih u na{em gradu ima pet.

Ono {to ovu, ina~e nema~ku, firmu izdvaja od ostalih jeste odnos prema zaposlenima, pre svega u pogledu li~nih primawa. Nenaviknuti na takvo pona{awe ovda{wih privrednika, koji radnike ~esto smatraju robovima, ostavqaju}i ih bez plate po nekoliko meseci a istovremeno primewuju}i svojevrsne torutre nad radnom snagom, poslovnost nema~kog lanca drogerija deluje u ovda{wim prilikama sasvim nestvarno.

O zaposlenima se vodi ra~una i tako {to im je omogu}eno stru~no usavr{avawe u zemqi i inostranstvu, odlazak na seminare, ~asove stranog jezika...

Prodava~ice u drogerijama u Novom Sadu imaju samo re~i hvale.

One mla|e prime}uju da bi mladima bilo mnogo lak{e da ima vi{e ovakvih gazda, dok starije vele „sve je kao nekada“. Misle, naravno, na plate koje su pre tranzicije bile iznad proseka, {to je sada prava retkost u prvatnim firmama, pa jo{ regres, topli obrok, pla}en prevoz i jo{ pride „sva{ta ne{to“. Na`alost, sve na{e

skim obrazovawem ili pak sa zanatom.

Ni{ta neuobi~ajeno, jer ovda{wa radna snaga ne voli da pri~a o materijalnom polo`aju, ve} }uti i trpi. Me|utim, u DMi su po tom pitawu otvoreni i ne kriju visinu zarade, pa tako u beogradFoto: F. Baki} skom predstavnisagovornice `elele su da bu{tvu ka`u da su ove godine u du anonimne, pa i kada su dojanuaru pove}ali li~ne dobro pla}ene sa sredwo{kolhotke, uprkos krizi, za deset odsto. Vele jo{ da svaki zapsleni ima pravo na 14 zarada Sramota je umreti bogat! godi{we, a plate se kre}u od Vlasnik lanca drogerija Gec Verner, mada ima sedmoro minimalnih 36.500 za prodadece, nedavno je udeo u vlasni{tvu (imovinu od preko miliva~ice do, opet minimalnih, jardu evra) poklonio jednoj dobrotovornoj organizaciji.

62.000 dinara za poslovo|e.

Verner se dr`i ameri~ke izreke „Nije sramota postati boPoslovo|e imaju jo{ i dodatgat, ali je sramota umreti bogat“. Wegova `ivotna filozojinu stimulaciju i pravo na ja je „Deca imaju pravo na dobar start u `ivotu, ali nemaju udeo od prometa. Poslodavci pravo na to da roditeqi obezbede do`ivotno blagostawe wiu beogradskom predstavnima i wihovim potomcima“. Verner je profesor preduzetni{tvu prime}uju da su i pored {tva na Institutu za tehnologije u Karlsrueu. svega ovda{we zarade wihovih radnika daleko ispod su-

U planu nova ulagawa DM drogerije su kod nas otvorene 2004. godine i do sada je ova kompanija u Srbiji ulo`ila preko 15 miliona evra i ovde imaju 17 prodavnica. Ove godine nema~ki lanac najvi{e je ulo`io u izgradwu i adaptaciju magacina povr{ine 4.000 kvadrata, a planira i daqa ulagawa u otvarawe novih radwi i u pro{irewe centrale u Beogradu.

Ina~e, DM ima 2.200 filijala u Evropi i 34.000 zaposlenih, a wihov godi{wi promet iznosi oko pet milijardi evra. me koju prima radna snaga DM-a u Nema~koj i Austriji.

Razlog tome je to {to je u na{oj zemqi standard znatno ni`i nego u zemqama EU. Z. Deli}

P^ELARIMA TE[KO DA U VOJVODINI DO\U DO SERTIFIKATA „ORGANSKI PROIZVOD”

Selidba ko{nica „zasla|uje” med Biolo{ka hrana koja na ambala`i nosi etiketu s posebnom oznakom “organski proizvod” sve se vi{e tra`i i koristi. Pored drugih proizvoda, izuzetno su ceweni med, polen, propolis, rakija i vino od meda i razni melemi proizvedeni po organskim principima. To podrazumeva ekolo{ki ~ista podru~ja, gde je priroda netaknuta i gde se ne upotrebqavaju herbicidi i insekticidi, objasnio je za na{ list direktor organi-

Aleksandar Bikar

zacije za kontrolu i sertifikaciju organskih proizvoda “Organik kontrol sistem” Nenad Novakovi}.

- Ono {to je kqu~no za p~elare, kako bi wihov proizvod dobio sertifikat, je da ishrana p~ela mora da bude na za{ti}enim podru~jima, a u Vojvodini je jako te{ko na}i takvu ispa{u – rekao je Novakovi} i dodao da su zanemarqive parcele koje se nalaze pod organskom poqoprivredom i da je to razlog {to samo jedan proizvo|a~ meda sa Tare u na{oj zemqi ima me|unarodni sertifikat.

Ovu oblast reguli{e Zakon o organskoj proizvodwi, koji detaqno propisuje pravila proizvodwe, prerade, skladi{tewa i prometa ovog proizvoda, a proizvo|a~ima nudi subvencije.

Penzionisani elektroin`iwer Aleksandar Bikar, koji se bavi p~elarstvom ve} 44 godine i obilazi svet i “uzdu` i popreko” sa svojim proizvodima od meda, ka`e da je nemogu}e ispuniti sve zakonske uslove.

- U okru`ewu p~eliwaka ne sme niko, u krugu od tri kilometara polupre~nika, da koristi ve{ta~ko |ubrivo, a

9

Mnogo ste~aja i pomalo proizvodwe U na{em gradu se vi{e ne proizvodi stomatolo{ka oprema, postavno platno, poliesterska smola, gasne opruge, metlana burad, eval plo~e... Ove potowe plo~e je radio HINS i po toj proizvodwi je bio prepoznatqiv. Pre raspada SFRJ, eval plo~e su izlazile samo iz HINS-ovog pogona i sada se nijedna druga fabrika u Srbiji ne bavi tom proizvodwom, ba{ kao {to se ne rade ni metalne kante za bitumen. Plasmanom tih kanti na doma}e i strano tr`i{te bavio se „Novopak“, firma u kojoj sada nema proizvodwe i gde, po na{im saznawima, trenutno ima svega dva radnika. Imovina HINS-a je na prodaji posle raskida privatizacije i ste~aja, uvedenog jo{ po~etkom 2008. godine. Ova fabrika ima i najvredniji posed, bezmalo devet hektara komunalno opremqenog placa i sopstveni prilaz kanalu.

Uprkos tome, ni posle tri ogla{ene prodaje nije bilo kupaca.

Koliku je {teta privreda grada izgubila nestankom proizvodwe ovih proizvoda te{ko je procenti, ali je vredno spomenuti da je „Jugodent“ svojevremeno bio ozbiqan poslovni partner sa ~uvenim „Simensom“ u oblasti opremawa stomatolo{kih ordinacija. „Jugodent“ nije privatizovan ali je u fabrici uveden ste~aj zbog dugova. Imovina ove firme se uveliko prodaje a posebno je zna~ajan plac fabrike, desetak metara udaqen od glavnog puta. Odmah pored „Jugodenta“ je „Jugoalat“, ali ni ova

ATP „Vojvodina“, odnosno kupac firme. On je jedini, u odnosu na druge vlasnike firmi, ulo`io u kupqeno preduze}e, tako da je investicija svakome vidqiva golim okom - izgra|ena je Me|umesna autobuska stanica; ali uprkos tome {to je kupac imao dozvole za gradwu stanica nije otvorena.

Slu~aj „Novotrans” U privatizaciji novosadskih preduze}a upam}en je slu~aj „Novotransa“, firme koja je sada odavno u ste~aju. Pravi {ok su radnici do`iveli kada ih je, sada biv{i vlasnik, u nedostatku posla uposlio da beru jabuke na poqoprivrednom dobru „Irmovo“. „Novotrans“ se bavio transportom robe u doma}em i inostranom saobra}aju, pa je odlazak u berbu izazvao zaprepa{}ewe, ne samo zaposlenih nego i radnika u drugim preduze}ima, nenaviknutih da im gazde nalaze posao koji ne spada u delatnost preuze}a.

U „Vojvodini“ je sada ste~aj, a ste~ajni upravnik bije bitku da se prihvati reorganizacija preduze}a, {to podrazumeva po~etak rada autobuske stanice. U ovoj privatizaciju su zna~ajno o{te}eni i bankari.

„Jugodent”, svojevremeno ozbiqan partner ~uvenog „Simensa” u oblasti opremawa stomatolo{kih ordinacija, nije privatizovan, ali je u fabrici uveden ste~aj zbog dugova firma nije imala sre}e - dva puta je mewala vlasnika, a nedavno je uveden ste~aj zbog radni~kih dugovawa; mada imovina firme daleko prevazilazi radni~ki dug.

Preko puta ovih fabrika je „Novitet“, koji posle privatizacije 2004. godine radi sa znatno smawenim kapacitetom. Od oko 600 radnika, sada je uposleno svega 195. U centru grada nema nijedne prodavnice „Noviteta“, a do privatizacije i je bilo otvoreno nekoliko. U lokalima „Noviteta“ sada su poslovne banke, a fabrika vi{e nema ni pogone u Kisa~u i Sonti. U privatizaciji je, bar se tako ~ini, najgore pro{la

U Indsutrijskoj zoni nema vi{e NIT-a - Novosadske tekstilne industije. U „Novkabelu“ se radi, ali smawenim kapacitetom i opet treba da bude progla{en tehnolo{ki vi{ak, a najavqena je prodaja pogona „Metalna u`ad“. Radno je jo{ u „Albusu“ i „Neobusu“, fabrici koja pravi autobuse na uvoznim {asijama za inostrano tr`i{te. Tu je i „Papir servis“, pa prva privatizovana fabrika u Novom Sadu „Standard“, ~ija je delatnost proizvodwa ko`ne galanterije. Ova fabrika imala je svojevremeno dva lokala u naju`em centru grada u Dunavskoj i Jevrejskoj ulici.

Z. Deli}

NA SPENSU

Koncert popularne rumunske peva~ice Rumunska peva~ica Inna odr`a}e koncert 10. septembra u Ledenoj dvorani Spensa. Ulaznice se mogu kupiti na blagajni otvorenog bazena na Sajmi{tu, od 9 do 19 ~asova, a od danas i na centralnoj blagajni Spensa, od 12 do 20 ~asova. Cena karte u pretprodaji je 690 dinara.

I. D.

„KAD LAP TOP ZAMENI SVESKU I OLOVKU”

Foto: F. Baki}

takvi su, uglavnom, samo planinski predeli – rekao nam je ovaj p~elar iz Sremskih Karlovaca, koji svoje p~ele seli sedam-osam puta na ispa{u, biraju}i nedirnutu prirodu.

Bikar koristi tradicionalnu proizvodwu, ne koristi nikakvu prihranu za p~ele, ve} je wihova hrana med, koji pakuje iskqu~ivo u staklenoj ambala`i, jer je to zdravije i pokazuje pravu te`inu meda, koja mora da iznosi minimum kilogram. Ipak, zbog zakonskih propisa, wegovi proizvodi ne mogu da dobiju sertifikat i mogu}nost da ih plasira po ceni koju zaslu`uju.

- Sa sertifikatom bih mogao da ostvarim cenu od 10 do 15 evra po kilogramu, a ovako ga prodajem po pet-{est evra i to

odre|enim kupcima, koji ve} imaju poverewa u moj proizvod – ka`e na{ sagovornik.

Milica Popovi} iz Zelene mre`e Vojvodine, koja podr`ava i okupqa poqoprivrednike, sala{are i organske proizvo|a~e, ka`e da }e se, s obzirom na na~in opho|ewa i brigu o svojim p~elama i ko{nicama koju pokazuje Aleksandar Bikar, potruditi da ovaj p~elar dobije sertifikat za svoje proizvode.

- Bikar zaista vodi ra~una gde seli svoje p~ele na ispa{u, iako ne mo`e da kontroli{e wihov let i ho}e li sleteti na tlo gde je kori{}ena neka hemija, svi wegovi proizvodi su uspe{no prolazili analizu svake godine – istakla je Popovi}.

I. Dragi}

„Ra~unarska gimnazija Smart” mlada i savremena {kola otvara svoja vrata svr{enim osnovcima koji `ele vrhunsko obrazovawe

I

nformacione tehnologije napreduju iz dana u dan. Dolaze nove generacije u~enika i nastavna sredstva postaju sve savremenija. Da li mo`ete da zamislite, da u {koli, sveska i olovka nije glavni pribor za rad? To deluje malo nestvarno, ali je o~igledno da danas i mala deca znaju da ukqu~e ra~unar. „Ra~unarska gimnazija Smart“ je mlada gimnazija, ali vrlo moderna, sa smerom informatika. Lap top, koji svaki |ak dobija pri upisu, ovde je glavno sredstvo za rad. U nastavi se koristi Smart board tabla, koja u~enicima poma`e da lak{e i na najboqi na~in savladaju gradivo. Odli~no funkcioni{e i on line dnevnik, koji mnogo pospe{uje komunikaciju izme|u roditeqa i {kole. Isto tako radi u~eni~ki portal, kojem svaki u~enik ima pristup, a na kojem se nalazi sve ono {to je profesor tog dana ispredavao.

Pomalo, ovo sve zvu~i neverovatno, ali zaista funkcioni{e. Prva generacija |aka se ve} navikla na ovakve uslove i svesni su da se od wih o~ekuje da u~e i postignu dobar uspeh.

Po~etak {kolske godine se bli`i. Budu}i gimnazijalci koji pokazuju interesovawe za prirodne nauke, informacione tehnologije, za budu}e programere, gimnazija „Smart“ je pravi izbor, jer u~enicima zaista pru`a vrhunsko obrazovawe uz prakti~nu nastavu i mogu}nost sticawa me|unarodno priznatih Microsoft i Cisco sertifikata.

20138

ponedeqak23.avgust2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

ME\UNARODNI KAMP U BA^KOM GRADI[TU

Volonteri „hvatali dugu” BA^KO GRADI[TE: Volonterizam mladih nalazi plodno tlo u be~ejskoj op{tini, koja je, preko Kancelarije za mlade, u toku nekoliko godina unazad podr`ala 12 me|unarodnih volonterskih radnih kampova na svojoj teritoriji.

Ovog leta je bio aktivan Me|unarodni radni volonterski kamp u Ba~kom Gradi{tu po imenu „Uhvati dugu”.

- Bilo je godina kada smo u toku istog leta organizovali tri kampa ovakvog profila i to u tri razli~ita op{tinska naseqa, Ba~kom Gradi{tu, Ba~kom Petrovom Selu i Be~eju. Ove godine su samo Ba~kogradi{tanci, i to po tre}i put uzastopno, ugostiti volontere iz inostranstva. Volonteri su radili na dve mesne lokacije: u O[ „Svetozar Markovi}” i Narodnoj biblio-

Jedna od volonterskih ekipa na olimpijadi

ukupno 10 ~lanova iz Irske, Japana, Poqske, Francuske, ^e{ke i [panije, kojima se pri-

Oslikani zid dvori{ne fasade zgrade Narodne biblioteke

teci i bio je to spoj fizi~kog i umetni~kog rada - ka`e saradnik u Kancelariji za mlade op{tine Be~ej Vojislav Prkosova~ki.

Ovogodi{wa volonterska ekipa u Ba~kom Gradi{tu brojala je

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka"Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Galerija Matice srpske izlo`ba Petar Lubarda "Heroika vizije" (do 12. septembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qudmila Stevana Novakovi} (1941, urna) u 11.45 sati, Petar Jova Karanovi} (1928) u 13.15, Dezider [andora Tarjan (1930) u 14, Jovan Dejana Petrova~ki (1935) u 14.45, Josip Pavla Barbari} (1962) u 15.30 i Bo`idar Mihajla Radulovi} (1934) u 17 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Helena Ivana Zahorodni (1914) u 13 sati.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

dru`ilo petoro mladih Ba~kogradi{tanaca i jedna Novobe~ejka. Radni jezik je bio engleski, ali se intezivno u~io i srpski.

Akcenat ovogodi{we kampawe bilo je ure|ewe {kolskog

dvori{ta i okru`ewa biblioteke, kao i oslikavawe murala na fasadnim zidovima zgrada ove dve ustanove. U slobodnom vremenu volonteri su posetili Novi Sad, Be~ej i obli`wi dvorac Bogdana Dun|erskog s ergelom PIK „Be~ej”, Biserno ostrvo i Park prirode Stara Tisa, a u ve~erwim satima su se dru`ili s vr{wacima Ba~kog Gradi{ta.

Uspostavili su vrlo prisne kontakte i s mesnim Udru`ewem `ena i nekim civilnim organizacijama.

- Kako je seoska slava Preobra`ewe 19. avgusta, to su volonteri iskoristiti priliku da se bli`e upoznaju s pravoslavnim i ovda{wim lokalnim obi~ajima. ^ak su formirali dve ekipe i uzeli u~e{}e u Prvoj vojvo|anskoj olimpijadi starih sportova, koja se povodom seoske slave odr`ala u sportskom centru „\or|e Tapavica – Xoja”. Isto ve~e su imali opro{tajnu `urku, a sutradan su se vratili ku}ama s, kako su svi odreda naglasili, lepim utiscima iz Srbije i Ba~kog Gradi{ta - dodao je Prkosova~ki.

V. Jankov

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

11

POKU[AJ KRA\E ELEKTROENERGETSKE OPREME

Perlez i okolina bez struje PERLEZ: Po{to je u petak uve~e do{lo do prekida u napajawu trafostanice 35/20 kV „Perlez” i 35/10 kV „Titel”, radnici elektrodistribucije Zrewanin su konstatovali da je prese~en izolatorski lanac koji nosi alu-~eli~no u`e. Lanac je se~en pod naponom, {to je opasno po `ivot. O svemu su obave{teni radnici MUP-a koji su stigli na lice mesta i operativno obra|uju ovaj slu~aj.

Usled prekida u napajawu, bez elektri~ne energije su ostala naseqa Perlez, Titel, Lok, Kni}anin, Farka`din, Sakule i Idvor.

Za sanirawe kvara anga`ovana je Energotehnika „Ju`na Ba~ka”, a napajawe konzuma uspostavqeno je u 6.14 ~asova.

Kako se ka`e u saop{tewu Elektrovojvodine, pretpostavqa se da je motiv dobit od prodaje ~eli~nih u`adi, ali nije jasno da li

je osoba koja je po~inila ovo nedelo svesna da je bila u `ivotnoj opasnosti. Apeluju na sve gra|ane koji primete ne{to sumwivo u blizini elektroenergetskih objekata, da to {to pre prijave nadle`noj stanici policije ili svojoj elektrodistribuciji, kako bi zajedni~ki stali na put ovakvim pojavama i tako za{titili zajedni~ku imovinu.

H. V.

Sve~anost u Orlovatu

ORLOVA]ANI SVE^ANO PREIMENOVALI SEOSKI TRG

Uro{u Predi}u u ~ast

ORLOVAT: Nekada{wi Trg Mar{ala Tita u Orlovatu sve~ano je u subotu, uz bogat kulturno – umetni~ki program, preimenovan u Trg Uro{a Predi}a. Tablu sa novim nazivom otkrio je gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov.

- Ispunili smo dugogodi{wu `equ Orlova}ana. U nekom narednom periodu obnovi}emo i sva zna~ajna mesta koja se vezuju za wegov `ivot. U svakom slu~aju, ~itav ovaj ambijent ima}e velikog zna~aja za razvoj seoskog turizma – rekao je Mihajlov.

Ve} izvesno vreme u Orlovatu se planira izgradwa replike rodne ku}e slavnog slikara. Zbog te{ke ekonomske situacije, me|utim, to do sada nije ura|eno. O ovome je, ipak, ponovo bilo re~i

kako jednog dana ne bi postalo sala{ – dodao je Prohaska.

Akademski slikar Uro{ Predi} ro|en je u Orlovatu 7. decembra 1857. godine. Detiwstvo je proveo ovde, gde je i zavr{io osnovnu {kolu. Daqe {kolovawe nastavio je u Pan~evu, a slikarstvo je studirao u Be~u. Svoj umetni~ki rad ostvarivao je u Beogradu i u drugim mestima Srbije, a posebno u Vojvodini. Wegove slike predstavqaju najvi{i domet akademskog realizma u srpskom slikarstvu s kraja 19. veka. Sve do smrti Predi} nije prekidao vezu sa Orlovatom. Koliko je bio privr`en svojim }dragim Orlova}anima” potvr|uje i wegova oporuka iz 1949. godine na osnovu koje su wegovi

Zna~ajna mesta Gosti na subotwoj sve~anosti imali su priliku da obi|u nekoliko mesta u Orlovatu za koja me{tani vele da su zna~ajna za razvoj turizma. Izme|u ostalog, radi se o spomen-sobi „Uro{ Predi}”, Etno sobi Aktiva `ena Orlovata, Hramu Vavedewa Presvete Bogorodice u kojoj se nalazi ikonostas – originalno Predi}evo delo, kao i o grobnom mestu slavnog umetnika. Posetioci su mogli da vide i lokaciju budu}e replike rodne ku}e Uro{a Predi}a. pro{log vikenda. Takav potez, zakqu~eno je na sve~anosti, dao bi veliki doprinos bogatom kulturnom nasle|u ovog dela Banata, a ve} postoje organizovane turisti~ke posete iz Beograda.

Organizator pro{lonedeqnog skupa u Orlovatu Stevan Prohaska veli da je `eqa svih da se ambijent u selu upotpuni replikom Predi}eve rodne ku}e koja bi trebalo da bude multifunkcionalna i da pokrene turizam, ali i pospe{i proizvodwu vina u selu, po kome je ono i poznato.

- Na taj na~in poku{ali bismo da podignemo ovo selo, da za`ivi,

posmrtni ostaci preneseni iz Beograda u Orlovat i polo`eni u porodi~nu grobnicu. Jednog mutnog februarskog dana do~ekali su ga Orlova}ani na `elezni~koj stanici i posledwi put proneli kroz blatwave seoske ulice. Qudi su }utke i s po{tovawem pozdravqali ~oveka koji je svojom ki~icom ovekove~io orlovatske ulice, ku}e, qude i naravi. Na malom seoskom grobqu preko pruge nalazi se spomen plo~a na kojoj pi{e da se tu za ve~na vremena nastanio veliki umetnik Uro{ Predi}. @. Balaban

SPECIJALNA BOLNICA „DR BORIVOJE GWATI]” U STAROM SLANKAMENU KOMPLETNO PROMENILA IZGLED

Ru{evine pretvorene u bolnicu–hotel STARI SLANKAMEN: Specijalna bolnica za neurolo{ka oboqewa i posttraumatska stawa „Dr Borivoje Gwati}” u Starom Slankamenu vi{e ne li~i na ru{evine u kojima je bilo greh dr`ati bolesnike, ve} je to danas zapravo nova bolnica, savremeno opremqena sa 350 pacijenata, koji pored toga {to imaju pun bolni~ki komfor, mogu da koriste jednokrevente sobe, pod uslovom da sami doplate 200 dinara po bolesni~kom danu.U sanaciju, sre|ivawe i doterivawe bolnice, zahvaquju}i razumevawu Pokrajniskog sekretarijata za zdravstvo Vojvodine u posledwih pet godina u ovu bolnicu, koja je pre toga bila sva u ru{evinama, ulo`eno je oko stotinu miliona dinara, ure|ene sobe za prijem 350 pacijenata, savremeno opremqena kuhiwa sa restoranom, ali i sve prate}e slu`be po~ev od ve{eraja, koji jedno vreme nije bio ni kori{}en posle poplava od 2006. godine, kada je Dunav u{ao u podrumske prostorije, gde je bio i bolni~ki ve{eraj, koji je poplavom potpuno uni{ten.

- Tokom sanacije koja je tada ura|ena u dva objekta smo uredili jednokrevente sobe hotelskog tipa, gde svaka soba ima kupatilo, klimu - pri~a direktorka dr Mirjana Albot. -Me|utim i danas smo u dosta te{koj finansijskoj situaciji, jer, mi po bolesni~kom danu, po pacijentu od zdrvastvenog osigurawa dobijamo po 2.900 dinara, bez obzira na to kakvu terapiju primewujemo.^esto le~ewe te{kog bole-

snika i boravak u bolnici ko{taju mnogo vi{e nego {to nam odobrava socijalno.

I pored svih te{ko}a 23 lekara i 248 zaposlenih daje sve od sebe da bolesnici u ovoj svojevrsnoj bawi dobiju najboqu mogu}u negu i sme{taj. Posle sre|ivawa starog dela bolnice i nabavke nove opreme, ovde su izgradili i novu bolni~ku zgradu od 800 kvadratnih metara, koja }e imati dvanaest soba, sa po ~etiri pacijenta.Upravo ovih dana treba da po~ne unutra{we ure|ewe ovog objekta za budu}ih 48 pacijenata, jer, iako ova specijalna bolnica danas ima 350 bolni~kih kreveta, pacijenti ~eka- Hotelski komfor u Specijalnoj bolnici u Slankamenu ju na red da do|u na le~ewe. Otvarawem novog bolni~- Mi stvarno imamo veliku pobolnica, pla}amo struju kao i kog paviqona sa 48 kreveta, dudr{ku u organima Pokrajine fabrika traktora, da nam se ta`ina ~ekawa na le~ewe i oporaVojvodine i sve {to smo uradili ko napla}uje i voda i sme}e.Mevak u ovoj specijalnoj ustanovi, da na{i pacijenti imaju dobre se~no za struju ide oko dva milibi}e smaweni. uslove za le~ewe, uradili smo ona dinara, izno{ewe sme}a koUporedo sa gradwom novog pasredstvima Pokrajine. Od Mini{ta 120, a voda 130 hiqada dinaviqona za 48 budu}ih korisnistarstva zdravqa Srbije nismo ra. Kada bi se ovi tro{kovi smaka,u zavr{noj fazi je i sanacija do sada dobili ni dinara. Ina~e, wili, kada bi pla}ali ove usluge kompletnog krova sa ugradwom plan za ovu godinu je da ostvaripo ceni po kojoj pla}aju domasolarnih kolektora, kako bi se mo 93.000 bolesni~kih dana po }instva,prepolovili bismo gusanitarna voda za sve bolni~ke 2.900 dinara i sada ra~unamo da bitke zbog niske i neselektivne potrebe grejala solarnom ener}emo ove godine imati gubitak cene bolni~kog dana koji je gijom i tako {tedilo oko od oko dvadeset miliona dinara.

2.900 dinara, koliko u mnogim 200.000 dinara elektri~ne ener[tedi se maksimalno, ali se na hotelima kod nas ko{ta samo gije mese~no. Za ovaj posao sredpacijentima, na terapiji, ne modnevni pansion, a na{e usluge su stva od 68 miliona dinara obez`e {tedeti, a najvi{e sredstava gotovo kao hotelske, ali uz terabe|ena su iz Fonda za kapitalne nam odlazi za lekove. Nije opet piju – pri~a dr Mirjana Abolt. investicije Vojvodine. logi~no da mi kao specijalna S. Bojevi}

OBELE@EN DAN SVETOG I[TVANA – UJEDINITEQA MA\ARA

Pastirski gula{ iz yinovskog kotli}a KAWI@A: Proteklog vikenda Kawi`a je bila u znaku tradicionalne manifestacije „Svetosrefanski praznik novog hleba”, povodom ma|arskog nacionalnog praznika Sent I{tvana, koji je oba dana u subotu i nedequ okupio po nekoliko hiqada `iteqa iz Kawi`e i okolnih emsta, ali i veliki broj gostiju. Uz va{ar tradicionalnih zanata i bogat i raznovrstan kulturno-zabavni program, glavna atrakcija bilo je pripremawe pastirskog gula{a u xinovskom kotli}u, koji su ju~e ispred Gradske ku}e pripremali kulinari kawi{kog Gastro kluba „Kere{” predvo|eni I{tvanom Pakaijem.

U xinovskom kotli}u, dopremqenom za ovu priliku iz ma|arske varo{ice Ki{kuhfele|haza, kawi{ki kulinari su skuvali oko dve tone pastirskog gula{a, odnosno oko 2.000 porcija. U kotli}u se na{lo 250 kilograma sviwskog i gove|eg mesa, crnog luka 35, sve`e paprike 30, tarane 40, krompira 80 kilograma, dolivana je odgovaraju}a koli~ina vode i sve to za~inili su kulinarski majstori I{tvan Pakai, Jo`ef Gordo{, @olt Ugri, ^aba Molnar i drugi ~lanovi, dok su deo namirnica `ene spremale kod ku}e.

Vatra je ispod kotli}a u koji mo`e da stane dve i po tone namirnica, potpaqena oko sedam sati, a kr~kawe je potrajalo do podne, kada je pastirski gula{ u slast pojeden. Porcija se prodavala za 200 dinara.

- Nije te{ko pripremati specijalitete i u ovako velikom kotli}u, samo treba paziti da ne zagori, ali bilo nas je dovoqno da sve bude kako treba. Ve} smo imali iskustva u kuvawu pastirskog gula{a u xinovskom kotli}u u Adi, lane za Ginisovu kwigu rekorda, koji je donet iz Ba~ke Palanke i skoro je duplo ve}i, kada smo kuvali 12.000 porcija. ^etvrti put kuvamo u ovom kotli}u, ali prvi put u Kawi`i, jer smo tri puta u istom kuvali u Ma|arskoj - ka`e Pakai.

Osve}ewe hleba od novog `ita iz ovogodi{we `etve obavili su sve{tenici rimokatoli~ke i

Pripremawe pastirskog gula{a u yinovskom kotli}u ispred Gradske ku}e u Kawi`i Foto: M. Mitrovi}

pravoslavne crkve, posle prigodne besede na~e}e novog hleba obavio je predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, a progla{eni su i rezultati takmi~ewa za najlep{i hleb.

U dvodnevnom kulturnom programu pored kulturno-umetni~kih dru{tava iz kawi{ke op{tine u~estvova}e gosti iz Rumunije, Ma|arske i Slovenije, a manifestacija je zavr{ena uli~nim veseqem i vatrometom.

M. Mitrovi}

Blagosloveni hleb za sugra|ane BE^EJ: Celodnevnim sadr`ajnim programom Be~ejci su obele`ili jedan od najve}ih praznika svih Ma|ara Dan svetog I{tvana, posve}en osniva~u i prvom krunisanom kraqu ma|arske dr`ave, koji je posthumno progla{en svecem, zato {to je pristigla paganska plemena s Dalekog istoka preveo u hri{}anstvo. Istovremeno, 20. avgusta je obele`en i Dan hleba, kada je prilikom sve~ane mise u Rimokatoli~koj crkvi posve}enoj Velikoj Gospojini osve{tan hleb od p{enice ovogodi{weg roda. Blagosloveni hleb i ma|arsku krunu povorka mladih u narodnoj no{wi donela je do Gradske ku}e, gde je predsednik najve}e potiske op{tine Peter Knezi prelomio cipovku, a onda isekao na komade i poslu`io sugra|ane.

- Ovo je simbol zajedni~kog vi{evekovnog su`ivota Ma|ara i Srba na ovim prostorima, simbol qubavi i vere - rekao je Knezi.

Epicentar de{avawa proslave, ~iji je organizator bilo Ma|arsko kulturno dru{tvo „Petefi [andor”, bio je Dowi grad.

- Pre podne smo organizovali kreativne radionice za decu i takmi~ewe kulinara, koji su potvrdili ume}e u pripremawu gove|eg gula{a. Ve~erwi program imao je kulturno-zabavnoj karakter. Nastupilo je nekoliko

Petar Knezi poslu`uje sugra|ane hlebom

atraktivnih muzi~kih, plesnih i folklornih grupa, a zvezde ve~eri bio je gluma~ki i `ivotni par iz Budimpe{te Dora Sinetar i Zoltan Berecki. Na kraju ovog programa uprili~en je vatromet, a onda je uli~nim veseqem do jutarwih sati nastavqeno dru`ewe - rekao je predsednik MKD „Petefi [andor” Robert Ric. U konkurenciji 38 dvo~lanih kulinarskih ekipa, trijumfovali su De`e Feher i Gabor Raj{li, koji su nagra|eni po digitalnim fotoaparatom. ^lanice drugoplasirane ekipe Magdolna Raga~ i Diana Sabo dobile su po mobilni telefon, a tre}eplasirani Frawa Varga i wegov asistent Atila Berke{ nagra|eni su s ~etiri besplat-

ne ulaznice za bawu u ma|arskom gradu Morahalomu, koji ve} nekoliko godina ima plodnu saradwu s Be~ejom.

V. Jankov

ponedeqak23.avgust2010.

[VERCERI „PADAJU” ZBOG ZUBARSKIH STOLICA, ALI I PLOMBI

Medicinski otpad ulazi u na{e ordinacije Predmet {verca na grani~nim prelazima nije samo „krupna“ roba, ve} sve na ~emu se mo`e zaraditi, pa i medicinska oprema – od zubarskih stolica do plombi, hirur{kih instrumenata i gotovih vilica. Na~elnik Odeqewa Uprave carina za spre~avawe krijum~arewa Predrag \urovi} ka`e da me|u krijum~arenom medicinskom opremom ima originalne robe, bez papira, ali i „fal{a“ i „polovwaka“.

– Carina nema daqe ingerencije prema zaplewenoj robi. Nakon pravosna`ne sudske presude, ukoliko je roba ispravna – ide u prodaju, a u suprotnom se uni{tava – objasnio je \urovi} u izjavi Tanjugu.

Vlada Srbije u pojedinim slu~ajevima opremu mo`e dati i zdravstvenim ustanovama na kori{}ewe, posebno ako je re~ o nekom skupocenom ure|aju. U saop{tewima Uprave carina o poku{ajima krijum~arewa medicinskih aparata ~esto se pomiwu zaplene stomatolo{ke opreme, a sagovornik Tanjuga je kazao da to nije pravilo, ali da je {verc te opreme isplativ jer je jeftinije baviti se protetikom u Srbiji nego, na primer, u Nema~koj.

– Recimo, ako se zubi rade u inostranstvu, lekar napravi otisak pa protezu nabavi na jeftinijem tr`i{tu i ugradi je za mnogo ve}i novac – naveo je \urovi}, istakav{i da je povoqna cena stomatolo{kih usluga u zemqi jedan od motiva za {verc, pre svega plombi, navlaka, dijamantskih burgija, pa ~ak i gotovih vilica.

U posledwih nekoliko godina bilo je razli~itih poku{aja

{verca pa su tako carinici na grani~nom prelazu Horgo{ otkrili 100 garnitura akrilatnih zuba za mobilne proteze. Predmet {veraca su i oftalmolo{ki proizvodi: na prelazu Batrovci zaplewen je tomograf mre`wa~e marke “Heilderberg Engeneering HRT-2“, ~ija je vrednost procewena na 1,5 milion dinara. Na istom grani~nom prelazu carinici su spre~ili {verc 2.500 rendgen-filmova, kao i ve}e koli~ine polovne stomatolo{ke opreme, ~ija je vrednost procewena na oko tri miliona dinara.

U Upravi carina isti~u da su takvi poku{aji krijum~arewa “atak na zdravqe gra|ana” jer se iza polovne medicinske opreme ~esto krije medicinski otpad, koji nikako ne bi smeo da zavr{i u nekoj lekarskoj ordinaciji. [to se ti~e kontrole aparature koja se koristi u pru`awu zdravstvenih usluga, pomo}nica ministra zdravqa za inspekcijski nadzor Svetlana Mijatovi} kazala je Tanjugu da osniva~ zdravstvene ustanove mo`e nabaviti odre|eni aparat, dijagnosti~ki ili terapijski, u inostranstvu ili kod nas.

– Sam aparat mora imati u svom registrovanom obliku informacije o tome {ta se pomo}u wega radi iz oblasti zdravstvenih usluga i u kojem obimu – objasnila je proceduru Svetlana Mijatovi}.

Ona je kazala da su zdravstveni inspektori svakodnevno na terenu i da se podjednako kontroli{u i dr`avne i privatne ustanove, a kad su prekr{aji veliki, odmah se izri~e zabrana rada.

UDRU@EWE NOVINARA SRBIJE POZIVA NA AKCIJU

Gde su nestali novinari?

Udru`ewe novinara Srbije pozvalo je ju~e srpske i albanske redakcije da uo~i 30. avgusta, Me|unarodnog dana nestalih, po~nu da zasipaju Euleks i kosovske istra`ne organe pitawima o nestancima i ubistvima srpskih novinara na Kosovu.

Neka Euleks uveri srpsku i albansku javnost u to da se zaista istra`uju ubistva i nestanci srpskih novinara, neka nam saop{ti ko i gde vodi te istrage, neka nam ka`u da li su pokrenuti krivi~ni ili pretkrivi~ni postupci, da li je nekom ponu|en status za{ti}enog svedoka da bi rekao sve {to zna – rekla je predsednica UNS-a Qiqana Smajlovi}.

Ona je kazala da je UNS jo{ pro{log avgusta na sastanku s francuskim generalom Ivom

de Kermabonom dobio obe}awe Euleksa da }e intenzivirati potragu za ubicama novinara Aleksandra Simovi}a i fotoreportera Momira Stoku}e.

Euleks je, dodala je ona, obe}ao i da }e u~initi sve kako bi rasvetlio otmice \ure Slavuja i Ranka Perini}a i nestanke Qubomira Kne`evi}a i Marjana Melona{ija.

Sva {estorica radila su za srpske redakcije, a ubijena su ili nestala na Kosovu izme|u 21. avgusta 1998. i 9. septembra 2000. godine.

UNS je pro{le sedmice zatra`io od Euleksa da odgovori na pitawe {ta su evropski slu`benici uradili u proteklu godinu dana.

Predstavnici UNS-a ju~e su na putu izme|u Velike Ho~e i Orahovca obele`ili 12. godi{wicu nestanka novinarske ekipe Radio Pri{tine. Na mestu gde su \uro Slavuj i Panko Pereni} posledwi put vi|eni kad su se vra}ali sa zadatka, predstavnici UNS-a su ra{irili transparent „Vratite nam na{e kolege“.

Izboden na „Bir festu” – Dvadesetogodi{wi mladi} uboden je u subotu uve~e no`em kod ulaza na „Bir fest“, u blizini tr`nog centra „U{}e“ u Beogradu – izjavila je Tanjugu portparolka Hitne pomo}i Nadra Macura. – On je uboden u stomak ne{to posle pono}i i lekari Hitne pomo}i prebacili su ga u Urgentni centar.

Ona je navela da je ne{to pre pono}i, tako|e no`em uboden osamnaestogodi{wak na par-

kingu kod TC „U{}e“ i da je preba~en u Urgentni centar.

Lekari Hitne pomo}i imali su te no}i na „Bir festu“ 10 do 15 intervencija na licu mesta i osam intervencija u kojima su prevozili povre|ene.

Nada Macura je kazala da je Beogradu tokom pretpro{le no}i evidentirano {est saobra}ajni nesre}a u kojima je 13 osoba povre|eno, od kojih jedna te`e.

CRNA HRONIKA

c m y

12

DNEVNIK

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN

Velika mafija transnacionalnog karaktera Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen izjavio je da }e istraga protiv Darka [ari}a, koga Srbija tra`i zbog {verca vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike, pokazati da je to pri~a o velikoj mafiji koja je imala pomo} politi~kih struktura vi{e dr`ava.

– [ari} nije pri~a samo o narkoklanu ve} o velikoj mafiji transnacionalnog karakera, koja je novac od trgovine kokainom poku{ala da legalizuje kroz brojne privredne grane.

Logika funkcionisawa takvog klana ka`e da oni to nisu mogli uraditi bez pomo}i politi~kih struktura vi{e dr`ava

Slobodan Homen

– rekao je Homen podgori~kom dnevniku „Dan“.

On nije `elio da precizira da li }e istraga obuhvatititi i

neke crnogorske dr`avqane, uz napomenu da je najboqe pustiti Tu`ila{tvo da obavi svoj posao do kraja.

– Istraga }e sigurno obuhvatiti i neke qude iz sveta biznisa, kao i politi~are, ali je najboqe da ne prejudiciramo stvari. Sigurno je da }e istraga obuhvatiti i neka zanimqiva lica – najavio je dr`avni sekretar.

On je rekao da je na policiji i Tu`ila{tvu da prona|u dokaze i da je za to potrebno vreme, „a na nama ostalima je da ih u tome ne ometamo ve} da ih podr`imo“.

Kompromisa i odustajawa ne sme da bude, ma kakvi izazovi i prepreke bili na putu – istakao je Homen.

(Tanjug)

NA POMOLU PRESUDE ZA DVE VELIKE AFERE

„Novi Popovac” i „Aerodrom” pred razre{ewem Me|u odlukama koje bi Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu moglo doneti u drugoj polovini ove godine mogla bi, kako se ~uje u dobro obave{tenim krugovima, biti i odluka o krivi~nom predmetu u javnosti poznatom kao “afera Novi Popovac”, koji je tom tu`ila{tvu prosle|en iz suda pre osam meseci, krajem decembra pro{le godine, posle zavr{etka istrage koja je inicirna 2006. godine, saznaje “Dnevnik”.

Sada biv{i Okru`ni sud u Beogradu je 4. aprila 2006. godine saop{tio da je pokrenuo istragu protiv Nemawe Kolesara, koji je u vreme postupka tenderske privatizacije cementare “Novi Popovac” krajem 2001. i po~etkom 2002. godine bio predsednik UO tog preduze}a i funkcioner u kabinetu premijera, zatim protiv biv{eg funkcionera Zorana Jawu{evi}a, tada{weg direktora cementare “Novi Popovac” Darka Kri`ana i direktora preduze}a ‘’MCS grup’’ Miroquba Jakovqevi}a. Iz suda je zvani~no saop{teno da se sumwi~e za krivi~no delo prawa novca, a poje-

Cementara Novi Popovac

dini i za krivi~no delo primawa mita. Sva ~etvorica su odmah po izbijawu afere u javnost energi~no negirali sve optu`be, tvrde}i da nije bilo zloupotreba.

Ovih dana se, tako|e, mogu ~uti prognoze da bi Vi{e tu`ila{tvo u istom vremenskom inter-

valu moglo doneti odluku i o predmetu “afera aerodrom” koji mu je iz suda prosle|en pre tri meseca, ~im je zavr{ena dopuna istrage zatra`ena jo{ sredinom 2007. godine, nakon {to je ve} bila podignuta optu`nica.

U predmetu „Aerodrom“, istraga je pokrenuta 24. novembra

2004. godine u vezi s aferom navodnog „naduvavawa faktura“ tokom opremawa i rekonstrukcije VIP-salona i Terminala 2 Aerodroma „Beograd“ od marta 2003. do aprila 2004. godine.

Pod istragom su se na{li: biv{a ministarka saobra}aja i telekomunikacija Marija Ra{eta-Vukosavqevi}, biv{i rukovodioci na Aerodromu „Beograd“ Branislav Vitasovi}, Du{ko Grilihes, Sla|an Ikovi} i Aleksandar \or|evi}, te direktori firmi „Eurosalon“ Branislav Stojakovi}, „Termoenergo in`ewering“ Jovan \enadi}, „Kolubara invest-gradwa“ Dejan Mi{ovi} i Lazar Bun~i}, „Abies sistem“ Predrag Vukovi} i tada{wi direktor Gra|evinske direkcije Srbije Zoran Popovi}.Svi osumwi~eni su u odbrani pred sudom u potpunosti negirali sve optu`be.

U pravosu|u navode da Tu`ila{tvo mo`e doneti odluku da zatra`i dopunu istrage, da podigne optu`nicu ili da odustane od krivi~nog progona okrivqenih.

J. J.

KALINI] BROJI DANE DO IZRU^EWA SRBIJI

Zatvor spreman za osu|enika Sretko Kalini} (36), osu|en za ubistvo premijera Zorana \in|i}a i druge zlo~ine „zemunskog klana“, bi}e preba~en iz Zagreba u Beograd dr`avnim avionom ili helikopterom, a direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} je izjavio da je u Srbiji sve spremno za sme{tawe Kalini}a u zatvor.

Iz Hrvatske je stiglo obave{tewe da }e se Kalini}u suditi u utorak, 24. avgusta. On se tereti za falsifikovawe dokumenata za dobijawe hrvatskog dr`avqanstva i o~ekuje se

da }e istog dana biti izre~ena prvostepena presuda. U tom slu~aju, on bi ve} slede}eg dana, u sredu, mogao da bude izru~en Beogradu. Bezbednosne procene ukazuju na to da bi let avionom, koji bi obezbedila Srbija, bio najbezbedniji. To, naravno, ne}e biti redovan let, a definitivno je odlu~eno da }e biti organizovan iz Zagreba.

S druge strane, direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} izjavio je da ne zna kada }e Kalini} biti izru~en Srbiji, „ali

{to se nas ti~e, on mo`e da stigne i ovog trenutka“. On nije `eleo da ka`e u koji }e zatvor Kalini} biti sme{ten, isti~u}i da u svakom slu~aju ne}e imati priliku da se Sretko Kalini} sre}e s drugim osu|enim pripadnicima „zes policijom i @andarmerijom, munskog klana“. ukoliko Kalini} bude tra`io Obradovi} je napomenuo da da mu se ponovi su|ewe, po{to }e Uprava obezbediti potreb}e Kalini} morati da bude ne mere bezbednosti, u saradwi privo|en iz pritvora u sud.

UHAP[ENI FUTO@ANI I TEMERINAC

Pqa~kali pumpe Novosadska policija uhapsila je Futo`ane Stanoja G. (1986) i Vojislava P. (1984) zbog osnovane sumwe da su izvr{ili dva razbojni{tva na benzinskim pumpama u Rumenki i Sirigu, a osumwi~eni su i za nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja.

Stanoje G. Stanoje G. se tereti da je, maskiran „fantomkom“, ulazio u prodajni prostor

Vojislav P.

benzinskih pumpi i, ispaliv{i prethodno po jedan hitac iz pi-

{toqa, odnosio dnevni pazar. Za to vreme, u kolima ga je ~ekao Vojislav P., u ~ijem je stanu policija prona{la pi{toq kori{}en prilikom razbojni{tava.

Za krivi~no delo razbojni{tva policija tereti i Dejana P. (1988) iz Temerina, koji se tereti da je „tipovao“ opqa~kane pumpe.

Povre|eni u sudaru Na regionalnom putu izme|u Gu~e i Lu~ana u subodu uve~e oko 23 sata dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj je sedam lica zadobilo lake telesne povrede i svi su, posle ukazane lekarske pomo}i, pu{teni ku}i, saop{tila je ju~e policija. Do nezgode je do{lo kada je voza~ autobusa jagodinskih registarskih oznaka Dragoqub P. (1945) iz ]uprije na mestu Li{ka stena zaka~io stenu, iako je na putu bio vidno postavqen saobra}ajni znak da je maksimalna dozvoqena visina 2,5 m.

Alko-testom je utvr|eno da voza~ autobusa nije upravqao vozilom pod dejstvom alkohola, ka`e se u policijskom saop{tewu.

CRNA HRONIKA / DRU[TVO

DNEVNIK

PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA „UNION” ILIJA RADULOVI]:

Za monstruoznost nije dovoqna kaznena politika Poreme}aji u dru{tvenom pona{awu, patolo{ke pojave koje javnosti postaju najvidqive kao monstruozna, svirepa krivi~na dela, pedofilija, samoubistva, samopovre|ivawe, raznovrsno te{ko fizi~ko na-

siqe, ~iwenice su nad kojima se {ira javnost definitivno zamislila.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta “Union” u Beogradu Ilija Radulovi} u razgovoru za “Dnevnik” ukazuje na to da u suzbijawu takvih pojava nisu dovoqne samo odgovaraju}e represivne mere krivi~nog zakonodavstva ve} je potrebna i {iroka prevencija, kao i sna`no insistirawe celog sistema, ali i gra|anina kao pojedinca, na istinskim qudskim i dru{tvenim vrednostima.

– Negativne, patolo{ke pojave, posledica su su{tinske krize u dru{tvu u ~itavom svetu, pa tako i u srpskom. Dakle, posledica nepodno{qive ekonomske krize, socijalne, moralne, eti~ke, istorijske pa i metafizi~ke

krize, rasta problema narkomanije, alkoholizma. Sve se to de{ava na fonu svetskog krova – ka`e Radulovi}.

On ocewuje da se taj problem ne mo`e re{iti poja~anom i poo{trenom kaznenom politikom, i obja{wava da „treba le~iti uzrok, a ne posledicu“.

– Potpuno je pogre{no stanovi{te koje se afirmisalo posle 5. oktobra 2000, da se poja~anom kaznenom politikom mo`e suzbiti kriminal. To nije ta~no.

Kriminal je jednostavno posledica onoga {to se de{ava u ne-

kom dru{tvu, i to se mo`e re{iti politikom koja napada, uni{tava uzrok tih patolo{kih pojava. Tako se, na`alost, kod nas ne radi – navodi Radulovi}.

On isti~e da patolo{ke dru{tvene pojave obi~no proizlaze iz posledica narkomanije i alkoholizma, u koje mladi, ali i qudi u ozbiqnim godinama, mogu zagaziti, be`e}i od velikih problema s kojima ne mogu dugo psihi~ki da se nose, a ne mogu da ih re{e, niti dobijaju pomo} i podr{ku dru{tva u bilo kojem pogledu.

– Zamislimo jednu hipoteti~ku situaciju: nekoga ko ima 26 godina, nezaposlen je, fizi~ki jak, potpuno je normalna osoba, socijalna, nije napravio ni{ta suprotno krivi~nopravnim odredbama, a gleda nezaposlene oca, majku, brata, sestru.

Taj mladi ~ovek to trpi mesecima, mo`da i godinu dana, a onda uglavnom po~iwe da se obra}a surogatnim re{ewima kao {to je alkohol, a druga socijalna grupa po~iwe da se obra}a psihotropskim supstancama. Kao posledica tih surogatnih la`nih re{ewa kod pojedinih, na`alost, dolaze i te patolo{ke pojave, nasiqe – ka`e Radulovi}.

Mali narodi, dodaje na{ sagovornik, ne mogu ne{to bitno uticati na re{avawe svetske ekonomske krize, ali bi mogli „imati neke pove}ane {anse da daju doprinos na planu zadovoqewa onog du{evnog i duhovnog u ~oveku, koje je isto toliko zna~ajno koliko i obezbe|ivawe materijalnih potreba“.

J. J.

ZORAN KRASI], SRS

Su|ewe [e{equ bli`i se kraju [ef Pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} izjavio je ju~e da najave iz Ha{kog tribunala o utvr|ivawu odgovornosti pojedinih predstavnika tu`ila{tva tog suda zbog pritiska na svedoke zna~e da se su|ewe lideru radikala bli`i kraju. Krasi} je na konferenciji za novinare u Zemunu rekao da o~ekuje u septembru, kada bi sudije, kao {to je najavqeno, trebalo da razmatraju da li je tu`ilastvo uspelo da doka`e navode iz optu`nice, „dobru odluku“, ali da su istovremeno „mogu}e razne varijante“.

On je napomenuo da ima mi{qewa da Tribunal ponovo poku{ava da kupi vreme da bi odlo`io povratak [e{eqa u Srbiju i da je mogu}e da je to razlog najava o utvr|ivawu odgovornosti predstavnika tu`ila{tva.

Krasi} je istakao da je vansudski uticaj na predmet veliki i da odluka o utvr|ivawu odgovornosti predstavnika tu`ila{tva potvr|uje da bi trebalo da se primeni teorija zloupotrebe postupka, prema kojoj bi se obustavilo su|ewe i [e{eq pustio na slobodu.

Sudije tribunala su, prema pisawu britanskog lista „Gardijan“, u sredu nalo`ile pokretawe nezavisne istrage o postupcima Karle Del Ponte kao i jo{ dvoje uglednih i aktivnih tu`ilaca Hildegard Urc-Reclaf i Danijela Saksona nakon `albi svedoka da su bili uznemiravani, potpla}ivani i zlostavqani kao i da su dokazi koje su pribavili bili protivzakonito mewani.

U SRS su ranije najavili da je [e{eq spreman da sara|uje s prijateqem suda kojeg odredi Tribunal u istrazi protiv biv{e glavne tu`iteqke suda Kar-

USLED POKU[AJA KRA\E KABLOVA

Sedam naseqa bez struje

Zbog poku{aja kra|e elektroenergetske opreme u trafostanicama „Perlez“ i „Titel“, sedam naseqa je u no}i izme|u petka i subote ostalo bez napajawa strujom, saop{tila je „Elektrovojvodina“.

Prekid u napajawu tih trafostanica, u petak oko 21 sat, nastao je zbog toga {to je prese~en izolatorski lanac koji nosi aluminijumsko-~eli~no u`e pa su vi{e od devet ~asova bez struje ostali Titel, Perlez, Lok, Kni}anin, Farka`din, Sakule i Idvor. U „Elektrovojvodini“ pretpostavqaju da je motiv poku{aja kra|e dobit od prodaje ~eli~nih u`adi, nagla{avaju}i da je taj izolatorski lanac bio pod naponom, {to je moglo da ugrozi `ivot onoga ko je poku{ao kra|u.

Distributer elektri~ne energije podse}a da se u posledwe vreme ula`u veliki napori radi trajnog re{avawa problema snabdevawa wihovih potro{a~a, posebno na podru~ju sredweg Banata.

le del Ponte u vezi sa zastra{ivawem svedoka pod uslovom da to ne bude bilo ko sa teritorije biv{e Jugoslavije.

Krasi} je ocenio da }e prijateq suda imati dosta materijala u kwigama Karle del Ponte i Florens Artman i intervjuima Xefrija Najsa. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnih prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. [e{eq je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka ~iji je identitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. [e{eq je 24. jula osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010.

Vo|a SRS je 4. februara 2010. drugi put optu`en zbog objavqivawa u kwizi podataka o 11 za{ti}enih svedoka.

(Tanjug) UHAP[EN DIREKTOR „TEHNOMONT METALA”

Kupovao menicama bez pokri}a?

Policija je li{ila slobode Vladimira V. (1962) iz Novog Sada, zbog osnovane sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj. On se tereti da je, u svojstvu direktora DOO „Tehnomont metali“, kupovao razli~itu robu od 13 preduze}a u Srbiji, a kao garanciju ostavqao menice koje nisu mogle biti napla}ene, budu}i da na ra~unu wegovog preduze}a nije bilo novca.

Preuzetu robu, tvrdi policija, prodavao je mimo legalnih tokova pla}awa i tako ostvario protivpravnu imovinsku korist, u iznosu od blizu 6 miliona dinara. Posle saslu{awa, istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu odredio je Vladimiru V. jednomese~ni pritvor.

ponedeqak23.avgust2010.

13

U SELU KOD ZAJE^ARA

Odse~ena glava psu Psu me{ancu kojeg je ~uvala me{tanka sela Rgotina kod Zaje~ara Sla|ana Krsti} ju~e je odse~ena glava. Sla|ana Krsti}, koja je uobi~ajeno do{la da nahrani i napoji psa, rekla je novinarima da je obezglavqeno telo `ivotiwe prona{la ju~e ujutru na ulazu u kom{ijsko dvori{te. Ona je dodala da je na telu psa, koji se odazivao na ime Mi{ko, bilo mnogo vidqivih rana. Na mestu na kojem je prona|en pas bili su policajci i kriminalisti~ki tehni~ari, a Veterinarska inspekcija nalo`ila je obdukciju tela ubijene `ivotiwe.

– Sumwa se da je psu odse~ena glava. Ovakav prizor jo{ nisam videla u svojoj dosada{woj praksi! – rekla je veterinarska inspektorka Azra Prodanovi}.

Podse}amo, pre samo dva meseca maloletni N. M. (17) iz sela Balte kod Prijedora odsekao je glavu psu i bacio je u dvori{te Zorana Velaule iz susednog sela Petrov Gaj, koju mu je i poklonio nesre}nu `ivotiwu. Pas je imao samo 40 dana, a {okantnoj sceni pronala`ewa prisustvovao je i petogodi{wi Velaulin unuk. Zanimqivo je pomenuti da je otac maloletnog vandala pozvao Zorana Velaulu telefonom da bi ga umolio da slu~aj ne prijavi policiji, {to je ovaj kategori~ki odbio.

U aprilu, u beogradskom nasequ Medakovi}, keru{i Mili zverski su odse~ene sve {ape.

Ovaj slu~aj izazvao je ogromnu reakciju javnosti i pokrenuo je dru-

{tveni dijalog na temu zlostavqawa `ivotiwa u Srbiji i sve nasilnijeg pona{awa mladih.

MOBINGU IZLO@ENE I MLADE FAKULTETLIJE

Direktor {kole kiwi profesora Mobing nije apstraktan ve} stvaran problem koji optere}uje i nanosi ozbiqnu zdravstvenu i svaku drugu {tetu radnicima. Zato se mora povesti odlu~na akcija da bi se otkrila i spre~ila ova dru{tvena po{ast. Tim re~ima @ika @ivadinovi} obja{wava razloge za osnivawe udru`ewa “Stop mobing Zrewanin”, ~iji je on predsednik Upravnog odbora. @ivadinovi} se nada da }e u borbi protiv bahatih poslodavaca novoformirano udru`ewe imati razumevawe i pomo} lokalne samouprave, ali i da }e uspostaviti saradwu sa sindikatima koji bi trebalo da vode ra~una o pravima zaposlenih.

Do sada su gra|ani, kako saznajemo, podneli ve}i broj prijava protiv nadre|enih nego {to su to u „Stop mobingu“ i o~ekivali.

Trenutno se vi{e `ale `ene, i to uglavnom na seksualno zlostavqawe na radnom mestu. Prime}eno je da zamerke upu}uju i qudi iznad 50 godina starosti, kao i oni koji su ve} pred penzijom. Zlostavqawa nisu po{te|eni ni mla|i radnici s fakultetskim diplomama.

koji ih do~ekuju “na no`” – obja{wava @ivadinovi}.

Dosada{wa iskustva pokazuju da su direktori i rukovodioci u javnim i drugim preduze}ima na sva{ta spremni da bi ponizili podre|ene i naneli im {tetu. Predsednik UO udru`ewa “Stop mobing” veli da su, po wihovim informacijama, ve} pokrenuti pojedini sudski sporovi u javnim preduze}ima,

Prvo mirnim putem Udru`ewe “Stop mobing” ve} broji stotinak ~lanova, {to dokazuje da je problem i te kako prisutan i da za wegovo re{avawe postoji zainteresovanost. Po @ivadinovi}evim re~ima, osnovni ciq udru`ewa je da deluje preventivno da bi se spre~ili slu~ajevi mobinga. Ali, ukoliko do|e do zlostavqawa, prvo }e biti poku{ano da takvi ne`eqeni slu~ajevi budu re{eni mirnim putem da bi se izbegli dugi i skupi sudski procesi koji, ujedno, stvaraju lo{u poslovnu klimu.

– Od wih se o~ekuje da daju zna~ajan doprinos firmi. Me|utim, umesto da se iza|e u susret wihovim predlozima, a ako i nisu u pravu da im se na to uka`e jer nemaju iskustva, ~esto se susre}u s odbojno{}u mawe obrazovanih,

{to je na neki na~in za~u|uju}e jer su tamo{we plate ve}e nego u ostalim firmama, pa bi po prirodi stvari i potreba za zlostavqawem trebalo da bude mawa.

– Inspekcija rada je u kratkom roku podnela prekr{ajne prijave

pred nadle`nim sudovima gde se utvr|uju elementi zlostavqawa na poslu. Ako se to doka`e, a sve indicije su da }e tako i biti, firme }e biti izlo`ene velikim kaznama koje zakonodavac predvi|a, a re~ je o milionskim iznosima – otkriva @ivadinovi}, uz napomenu da se jedan profesor `alio na mobing od direktora, i da je zaprepa{}uju}e da se tako postupa i u obrazovnim ustanovama.

Dodu{e, jo{ se proveravaju profesorovi navodi, pa }e tek kasnije biti jasno da li su optu`be bile opravdane.

Posledice mobinga su, ina~e, depresija, pove}an broj bolovawa, smawewe radnog u~inka… Zabriwavaju}e je i to {to zlostavqa~ naj~e{}e ne prestane samoinicijativno da kiwi radnika, ve} ga “gazi” do kraja, dok `rtva sama ne da otkaz.

– Veoma je pogre{no da se oni koji su zlostavqani povla~e i optu`uju sebe. @elimo da poru~imo `rtvama da nisu same i da postoje qudi koji }e im ponuditi pomo} – zavr{ava @ivadinovi}. @. Balaban

VESTI „Bir fest” oborio rekord...

Po procenama policije, beogradski “Bir fest” u toku ~etiri festivalske ve~eri posetilo je na U{}u oko 800.000 qudi i time je oboren pro{logodi{wi rekord od 600.000 gostiju. Time je “Bir fest” izbio na ~elno mesto liste najpose}enijih festivala u Evropi.

Ju~e je odr`ano i finale takmi~ewa „Lavovski cug“. Takmi~ari su se nadmetali u brzom ispijawu piva i dr`awu bokala s pivom, u mu{koj i u `enskoj konkurenciji, saop{tio je organizator, beogradska Kulturna mre`a.

...a ni Ili} ni{ta lo{iji Narodni peva~ Miroslav Ili} odr`ao je preksino} Gu~i u koncert kojem je, po procenama organizatora, prisustvovalo oko 40.000 qudi. Ili} je nastupio posle takmi~ewa za najboqeg truba~a i orkestar Draga~eva. Peva~ je izazvao veliko odu{evqewe publike zbog ~ega je koncert, koji

su obele`ili Ili}evi stari hitovi, bio jedan od najboqih na 50. saboru truba~a.

Pola Srbije van Srbije Oko ~etiri miliona Srba `ivi van Srbije, gde postoji vi{e od 1.000 srpskih organizacija.

Najvi{e ih ima u regionu i evropskim zemqama, a najmawe u Latinskoj Americi i Africi.

– Gotovo da nema zemqe u kojoj `ivi zna~ajan broj Srba, a da nema organizovanog oblika wihovog okupqawa, bez obzira na to da li su osnov kulturne i sportske manifestacije, negovawe pravoslavne vere, u~ewe srpskog jezika ili stvarawe uslova za boqu ekonomsku saradwu – rekao je Tanjugu ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}.

Tajna ramazanske lepiwe Jedna od karakteristika koja prati mesec Ramazan u Novom Pazaru po tradiciji je i ramazanska lepiwa, u narodu poznata kao pi-

tica, a tajna wenog ukusa je u pe~ewu. Ovaj specijalitet proizvodi se samo tokom meseca Ramazana, a vekovima ga proizvode pekari u istim pekarama. Ve} 65 godina iz pekare porodice Kola{inac ramazanska pitica se pe~e i mirisom privla~i stotine kupaca tokom dana, a najvi{e u ve~erwim satima. Albin Kola{inac je nasledio pekarski zanat od dede i oca i isti~e da svaka pekarska porodica ima posebne na~ine da proizvode ramazansku piticu, od koje ne ostaju mrvice.

– Zamesi se testo pa nado|e.

Ima ~etiri etape nadola`ewa testa koje se posle razmesi. Potom se re|a na daske da bi bilo spremno za pe~ewe – rekao je Kola{inac.

Ramazanska pitica ne bi bila kakva jeste da nije posebnog pekarskog kamena i nekih dodataka koji se prenose s kolena na koleno. Najpoznatiji novopazarski pekari ugreju pekarski kamen i do 500 stepeni, a piticu posipaju za~inom koji se zove }eregotija.

Tajna ukusa ramazanske pitice je u vremenu pe~ewa i kamenu koji je podloga za pe~ewe.

ponedeqak23.avgust2010.

DRU[TVO

GDE ]E ZAVR[ITI ZAVOD ZA KULTURU RUSINA?

Dijalog osve`io unutra{wi sukob Zavod za kulturu Vojvo|anskih Rusina (daqe: Zavod) ima rok do 1. septembra da se iseli iz Novog Sada, Stra`ilovska 9, u Dom kulture u Ruskom Krsturu. Tu odluku doneo je deveto~lani Upravi odbor Zavoda 22. jula, a najo{trije joj se usprotivio direktora Zavoda Miroslav Keve`di.

Tim povodom, pro{le nedeqe je odr`ana javna konferencija u Zavodu, a Keve`di isti~e da su Rusini tada izrazili nespremnost da ovako va`nu instituciju prepuste Upravnom odboru Zavoda, ~ijih je pet ~lanova, od devet, 22. jula odlu~ilo da se Zavod preseli.

– Imaju pomo} takozvane sremske liste, koja se pojavila kao jedna od izbornih mogu}nosti i podr`ava tu odluku jer o~ekuje benefite za sebe i, mo`da, osnivawe odeqewa Zavoda u [idu. UO je doneo dve odluke, o preseqewu Zavoda i spu{tawu kriterijuma za mesto direktora Zavoda na sredwu stru~nu spremu. Sredwo{kolci

eventualno tamo biti na raspolagawu u Domu kulture – ka`e Keve`di.

Predsednik Saveta Slavko Rac pozdravio je odr`anu javnu raspravu, zbog prilike da se razmene argumenti.

Odzvonilo ve~itim studentima – Studenti koji na univerzitetima u Srbiji ne studiraju po Bolowskom, nego po starom nastavnom programu, imaju vremena da po programu po kojem su zapo~eli studije diplomiraju do 2014. godine, a ukoliko to ne uspeju, mora}e da se prilagode novom na~inu studirawa po Bolowskim principima – izjavio je ministar prosvete profesor dr @arko Obradovi}, pozivaju}i se na, pre mesec i po dana usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu.

U Srbiji ima oko 40.000 studenata koji studiraju po starim studijskim programima, a

ovom roku, nego da dobiju dodatne ispite u skladu s novim programima. Da ovi "ve~iti"

U Srbiji ima oko 40.000 studenata koji studiraju po starim studijskim programima, a po ministrovim re~ima, wima je lak{e da zavr{e po starim planovima i programima u ovom roku, nego da dobiju dodatne ispite u skladu s novim programima po ministrovim re~ima, wima je lak{e da zavr{e po starim planovima i programima u

studenti zavr{e fakulteta dobro je i za dr`avu jer }e se na taj na~in pove}ati i broj

visokoobrazovanog stanovni{tva Srbije.

Po novom Zakonu o visokom obrazovawu, krajwi rok za zavr{etak magistarskih studija po starim programima je do {kolske 2013/14. godine, a doktorskih najkasnije do {kolske 2014/15. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom {kolstvu predvi|eno je da izuzetno na buxetu mogu biti i studenti koji u {kolskoj 2009/10. i u narednoj 2010/11. godini ostvare najmawe 48 bodova.

D. D.

[e}era{i ve} u mladosti – Kona~no smo po~eli da komuniciramo jer je Miroslav Keve`di imao distancu prema onome {to smo mi u Savetu po~eli da radimo. Boqe je ovako nego da se dogovaramo preko medija. Su-

Pitali smo sagovornike kako je mogu}e da Rusini, najobrazovanija etni~ka grupa u Srbiji, spusti kriterijum stru~ne spreme za mesto direktora Zavoda.

– To je proces negativne demokratizacije. Po{to nemamo proceduru, imamo demokraturu. Ve}ina je ipak mawe obrazovana i ona vodi ustanove koje treba da vode vrhunski obrazovani qudi.

Od devet ~lanova UO, pet nema fakultet. Ti qudi su do{li iz drugog miqea i orijentisani su na kulturu folklora, pevawa i festivala, i ta “kudizacija” je sociolo{ki fenomen. Oni su bili logisti~ki centri za izbore i oni sada napla}ujuj svoj anga`man preko qudi iz Nacionalnih saveta da bi finansirali aktivnosti, umesto da rade ono za {ta su osnovani. Zavod se mora baviti bazama podataka o rusinskoj muzeolo{koj, galerijskoj i biblioti~koj gra|i, a ja kao direktor smetam jer ne dozvoqavam da finansiramo festivale – smatra Keve`di.

– Sla`em se da se tako donekle degradira polo`aj direktora, ali kao mala zajednica, samo smo hteli da otvorimo mogu}nost za ve}u konkurenciju. Kada nam treba konkretno kadrovsko re{ewe, mi imamo problem. Ako bi Keve`di podneo danas ostavku, imali bismo veliki problem da mu na|emo odgovaraju}u zamenu – ka`e Rac.

– tvrdi Keve`di, i navodi da je odluke UO Zavoda donet u interegnumu, kada Nacionalni savet rusinske nacionalne mawine (daqe: Savet) nije imao statut, poslovnik, niti formirane odbore, a ni dan-danas nema odbor za kulturu.

– To je propust predsednika Saveta Slavka Raca jer ovakva odluka direktno poga|a program rada Zavoda i wegov finansijski plan. Po odluci o osnivawu, o ta dva akta se moraju izjasniti Savet i Pokrajina.

Sazvano je Predsedni{tvo Saveta i predsednik odbija da radi ono {to mora. Prvog septembra moramo da iza|emo, a nemamo gde da odemo. UO ne ostavqa pravni prostor za neku alternativu, a Dom kulture u Ruskom Krsturu je druga javna ustanova.

Sve je obavqeno bez ikakve konsultacije s wima. Name{taj i tehniku iz 90 kvadrata treba da premestimo u 20, koliko }e nam

DIPLOME PO STAROM PROGRAMU DO 2014.

OD DIJABETESA U SRBIJI BOLUJE POLA MILIONA QUDI

Negativna demokratizacija ili mogu}nost za ve}u konkurenciju?

su ostali bez radnih mesta, o~ekivali su da dam ostavku jer su uslovi u koje treba da se preselimo nemogu}i i da }e tada neko od wih do}i na mesto direktora

DNEVNIK

c m y

14

kob mi{qewa je nastao zato {to je problem sedi{ta Zavoda ostao nerazja{wen jo{ u prethodnom sazivu Saveta, a na kraju je definisan. Kada je Zavod konstituisan pre dve godine, adresa mu je bila u Ruskom Krsturu. Samo sam hteo da se to ispo{tuje i da Zavod do|e na tu adresu, po~ne da radi i da smawi tro{kove od 600 evra mese~no, {to za na{u malu zajednicu predstavqa zna~ajan izdatak – otkriva Rac, i podvla~i da ~lanovi UO koji su glasali za preseqewe nemaju li~nih interesa. – To je nemogu}e. Ja radim volonterski, ne uzimam nikakvu nadoknadu. Li~nih interesa ima vi{e Keve`di, koji ne `eli da do|e na posao u Ruski Krstur, nego `eli da ostane u Novom Sadu. Sla`em se da je Novi Sad centar privrede, obrazovawa i medija i zbog toga se zala`em za to da sedi{te Saveta bude u Novom Sadu. Rumunski Zavod za kulturu je u Zrewaninu, ma|arski u Subotici, za{to ne bi bilo prirodno da u Ruskom Krsturu bude na{, jer je tamo na{a najve}a zajednica? Tamo bismo imali isto {to imamo u Novom Sadu, ali ne bismo gubili 600 evra mese~no, plus saveti Keve`dijeve pravne savetnice – to je milion godi{we.

Rac smatra da }e u Domu kulture Zavod imati dobre uslove za rad i da Keve`di uvek “mo`e poneti svoj laptop i do}i tamo na posao, te da se moraju ispo{tovati legalne odluke: da Zavod, koji je registrovan u Ruskom Krsturu, prestane da radi u Novom Sadu, a da Savet iz Krstura pre|e u Novi Sad, gde je i registrovan.

Ig. Mihaqevi}

Na novosadskom kupali{tu [trand Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti Novog Sada organizovalo je ovih dana zdravstveni pregled gra|ana. Od oko 3.000 pregledanih, kod vi{e od polovine je ustanovqena visoka vrednost {e}era u krvi. Mnogi od wih nisu do tog trenutka ni sumwali da imaju {e}er u krvi, a me|u wima je i tridesetak mladih od 18 do 25 godina.

U Srbiji pola miliona qudi zna da boluje od dijabetesa, a ovoj armiji vaqa dodati i veliki broj onih koji ne znaju da imaju povi{ene vrednosti {e}era u krvi, pa se samim tim i ne le~e. Ovo je jedna od pet vode}ih hroni~nih masovnih nezaraznih bolesti koje su najzastupqenije kod nas i bolest koja, ukoliko se ne otkrije na vreme i ne le~i, mo`e dovesti do te{kih zdravstvenih problema, pa i smrti. Naspram ovog podatka stoji onaj drugi: dijabetes je gotovo "idelan model" kako se prevencijom mo`e spre~iti nastanak komplikacija. Smatra se da se u tre}ini slu~ajeva obolelih od dijabetesa tipa dva, kojih u Srbiji ima izme|u 400.000 i 450.000, promenom pona{awa mo`e spre~iti nastanak te bolesti, a drugoj tre}ini ranom dijagnozom spre~iti komplikacije. Osam ili devet od deset obolelih od dijabetesa ima tip dva tog oboqewa, koji se povezuje s nepravilnim stilom `ivqewa, gojazno{}u, smawenom fizi~kom aktivno{}u i nepravilnom ishranom, dok je tip jedan naj~e{}e prouzrokovan genskim nasle|em.

Lekova za le~ewe dijabetesa kod nas ima dovoqno, pokriveni su zdravstvenim osigurawem, kao i potro{ni materijal koji bolesni-

Rano otkrivawe bolesti Da bi se smawio broj obolelih od dijabetesa, sa~iwena je Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti. U oblasti {e}erne bolesti posledwih nekoliko godina ura|eno je dosta. Tako je sprovedena {ira edukacija zdravstvenih radnika i uspostavqena mre`a ustanova za pra}ewe stawa, a usvajawem nacionalnog programa nastoji se obezbediti da se bolest ranije dijagnostikuje, na nivou primarne zdravstvene za{tite. ci koriste u terapiji. Me|utim, u udru`ewima koja {tite interese {e}ernih bolesnika ka`u da problema u pojedinim segmentima le~ewa ima. Iako se radi o hroni~noj bolesti, bolesnici moraju svakog meseca da odlaze kod lekara u

dom zdravqa po recept. U najve}em broju domova zdravqa primewuje se sistem zakazivawa, {to skra}uje vreme ~ekawa ispred ordinacije, ali zakazivawe jo{ uvek ne funkcioni{e u svim domovima zdravqa i ~ekawe zbog recepta predstavqa

veliko gubqewe vremena za pacijente, pogotovo za one koji su zaposleni.

Kako navode u udru`ewima, trake za merewe nivoa {e}era u krvi veoma su skupe. Fond je odobrio 50 tra~ica mese~no za obolele starije od 26 godina koji su insulin-zavisni, {to je za svaku pohvalu, ali ne za sve, ve} samo za bolesnike kojima je odre|eno ~etiri i vi{e doza insulina dnevno. Kako je samokontrola {e}era u krvi osnov za dobro izbalansiranu terapiju, bolesnici moraju sami da ih kupuju, {to predstavqa tro{ak od oko 5.000 dinara mese~no.

Zalagawem udru`ewa koja se bave borbom protiv {e}erne bolesti i razumevawem Rpubli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, napravqeni su i pomaci u skra}ewu administrativnih procedura.

Tako, na primer, dijabeti~ari s obrascem koji dobijaju za nabavku pomagala vi{e ne moraju prvo da se obra}aju socijalnom osgurawu pa da ih podignu u apoteci, ve} direktno s obrascem odlaze u apoteku.

Kako ka`u u RZZO-u, administracija je propisana uredbom, a Zavod nastoji da je skrati u onolikoj meri koliko su stru~waci ocenili da se mo`e. Kontrola je nu`na jer zloupotreba ima. U evidenciji Zavoda ima primera da je pojedinim pacijentima izdat toliki broj iglica za davawe insulina da daleko prema{uju godi{we potrebe. Ili, invalidska kolica se izdaju osobi koja nije invalid. S napredovawem informacionog sistema smawiva}e se i administrativni poslovi koji sada optere}uju i Zavod i pacijente.

J. Barbuzan

DEVEDESET [EST GODINA OD CERSKE BITKE

Se}awe na heroje uz poruku mira Polagawem venaca na spomenik srpskim junacima i odavawem dr`avnih i vojnih po~asti u selu Tekeri{ kod Loznice ju~e je obele`ena 96. godi{wica Cerske bitke, vo|ene u Prvom svetskom ratu. Vence su polo`ili predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, General{taba Vojske Srbije, ambasada Austrije, Ma|arske, ^e{ke i Slova~ke, grada Loznice i nevladinih organizacija za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije.

Prisutne je u ime Loznice pozdravio gradona~elnik Vidoje Petrovi}, a o istorijskom zna~aju bitke govorio je na~elnik General{taba Vojske Srbije generalpotpukovnik Miloje Mileti}, koji je rekao da je Cerska bitka primer i biser blistavih vojni~kih pobeda.

– Ovaj skup jo{ jednom potvr|uje da se s ponosom i du`nim po{tovawem se}amo na{ih predaka. Ali ne da bismo `iveli u pro{losti,

menom svetu – naglasio je Mileti}. Ju~era{we obele`avawe godi{wice Cerske bitke organizovali su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo rada i socijalne politike, grad Loznica i lozni~ki Centar za kulturu "Vuk Karaxi}".

Cerska bitka, koja se vodila u avgustu 1914. godine, jedna je od najzna~ajnijih i najve}ih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. nego da bismo boqe razumeli sebe: ko smo, odakle poti~emo i kuda idemo. Obaveza svih nas je da ~uvamo se}awe na slavne pobede srpske vojske i da svoje potomke u~imo istoriji – kazao je Mileti}.

On je naveo da je Vojska Srbije istovremeno spremna na to da, u skladu s Ustavom i odlukama izvr{ne i zakonodavne vlasti, u~estvuje u kreirawu povoqnog bezbednosnog okru`ewa u regionu i svetu.

– Mir jeste danas nacionalni, regionalni i me|unarodni interes i potreba. U skladu s operativnim sposobnostima, Vojska Srbije }e dati pun doprinos afirmaciji nacionalnih vrednosti i pozicije Republike Srbije u savre-

Po~ela je 12. avgusta 1914. godine, a zavr{ena je povla~ewem austrougarskih snaga u no}i izme|u 19. i 20. avgusta. Srpske snage su tokom bitke izgubile vi{e od 16.000 vojnika, dok je austrougarska vojska pretpela gubitak 25.000 vojnika.

Zbog zasluga u komandovawu tom bitkom, komandant Druge srpske armije Stepa Stepanovi} unapre|en je u ~in vojvode.

c m y

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

15

BA^KO GRADI[TE ORGANIZOVALO PRVU OLIMPIJADU STARIH VOJVO\ANSKIH SPORTOVA

[ampioni krbawa, pajvanisawa, ringawa i, naravno, pilcike Me|u olimpijske varo{i Moskvu, Peking, Los An|eles, Sarajevo i druge, uvrstilo se pre neki dan i Ba~ko Gradi{te na svoju seosku slavu Prebra`ewa Gospodweg, kad je organizovalo smotru na vrhu starih vojvo|anskih sportova. Na{lo se tako u vi|enom dru{tvu drevne Atine, gde je wihov kom{ija iz Nadaqa, slavni arhitekta (projektovao je izme|u ostalog i aktuelno sedi{te Matice srpske) i sportista Mom~ilo Tapavica bio prvi Srbin, ali u reprezentaciji Ugarske, u~esnik prve moderne Olimpijade 1896. pod Akropoqem. Aplaudirao mu je tada i mladi kraq Aleksandar Kar|or|evi}, u ~iju je ~ast, ~im je u{ao na stadion, svirano i „Bo`e pravde“. Gradi{te je, ina~e, svoju sportsku istoriju zaokru`ilo jo{ 26. aprila 1983. jer je mesni sportski centar „\or|e Tapavica Xoja“, radi obele`avawa jubileja, sedam decenija od kad se u selu igra fudbal (tada se to zvalo i {or-loptawe), uprili~io gostovawe prvaka SFRJ „Partizana“. Sasvim slu~ajno, kanda i samo prezime Tapavica, garantuje kontinuitet.

– „Prvenac“ nas je ba{ ohrabrio jer se prijavilo deset spremnih ekipa. Videli smo da to ne}e biti samo prolazna atrakcija pa smo se dogovorili

Moderni vitezovi umesto glasnika {aqu SMS

da i idu}e godine, opet na Preobra`ewe, dr`imo drugu olimpijadu, uvereni u to da }e svaka naredna biti masovnija – optimista je predsednik patrona takmi~ewa – Be~ejskog udru`ewa mladih – Aleksandar \eki}.

U konkurenciji {est ekipa iz Gradi{ta, te po dve iz Be~eja i Volonterskog radnog kampa, doma}ini su se pokazali najspremnijim. Pobedio je tim „Ciciban“, drugi su bili „Mali divovi“, a tre}i „Bukva i motorka“.

Logisti~ku podr{ku narednim olimpijadama svesrdno je obe}ao i be~ejski gradona~elnik Peter Knezi.

Svestrani atleta Mom~ilo Tapavica je u Atini osvojio tre}e mesto u tenisu, delio ~etvrto i peto u rvawu, bio {esti u dizawu tegova, ali zbog povrede (po nekim izvorima istegao je mi{i} jer je u psiholo{kom ratu sa suparnicima, da doka`e superiornost, teret dizao jednom rukom) nije u~estvovao u bacawu kugle, skoku udaq i motkom. Gradi{tanska je „olimpijada“ imala 17 disciplina; neke su bile sli~ne anti~kim, poput bacawa kamena s ramena ili skoka udaq iz mesta, ali ve}ina su vi{e bile ve{tine, sa specifi~nim lokalnim nazivima, nego sportske discipline.

Prvo se narogu{i, pa udri ma~em

Biro{ ili ko je najve}i pa}enik me|u zemqodelcima

S

vali drugom, a zauzvrat dobijali krov nad glavom, hranu i ne{to ode}e.

Tipi~an biro{, dakle, radi sve poslove na tu|em posedu, ne poseduje ni{ta svoje, ~ak ni alat, ubira plodove, skladi{ti zrnevqe i su{i {unke, ali nijedno zrno ni papak nisu wegovi. Sve je gazdino. Osim ako nije druga~ije pogo|eno. Naj~e{}e je dogovor sadr`ao obavezu vlasnika imawa da biro{u svake godine, vaqda o Bo`i}u, sleduje jo{ par opanaka, novi jankel, nekad i {ubara, {e{ir…

Tu|u zemqu su radili i drugi vredni, siroma{ni, ali ipak boqe tretirani qudi.

Napoli~ari su obra|ivali nekome zemqu, ali da dobijaju polovinu letine. Ali, oni su imali svoje alate, kowe, kola, plugove i najva`nije – dosta radnih ruku da opslu`e pogo|eni posao. Nije gazda tek tako ulazio u dogovor o napolici, znaju}i ko mo`e iz zemqe isterati najvi{e, pa makar polovinu uzeo sebi. Napoli~ari su, govorilo se, bili “svoji”, dakle samostalni radenici.

Risari su delovali jo{ otresitije. Oni su samo kosili `ito za odre|eni u{ur, nekad i novce. To je bio kratkoro~ni dil, samo za `etvu, obi~no samo za p{enicu ili je~am.

Jo{ kra}e su se poga|ali nadni~ari. Samo za jedan dan. U stvari, i nije bilo poga|awa.

Uvek se na selu znalo kolika je nadnica, pa

Malo je lubenica od strele stradalo

tako|e, zahtevalo spretnost.

Jer, baca~ baca svoju batinu najmawe {est metara u vazduh, a ostali igra~i je svojim batinama ga|aju na najmawoj visini od tri metra. Kamxijawe bi~em je trajalo minut i kako je svaki takmi~ar birao na~in pucawa, to je odzvawala i razli~ita muzika. Draga~e su i sad popularne kod dece. Jedan deran je oslowen dlanovima na travu, a wegov par mu je dr`ao noge i onda je nastala trka na 30 metara. Ga|awe lukom i strelom u lubenicu pobudilo je veliko interesovawe prisutnih, ali je malo lubenica nastradalo. Larpovawewe je borba ~asti u ringu pet puta pet metara, gde se takmi~ari ma-

kqaju sa {titom u jednoj ruci i la`nim ma~em u drugoj. Pri svakom dodiru protivnika po ruci ovaj mora da je skloni iza le|a, a ako mu dodirne nogu – da klekne na wu. Krbawe je jo{ uvek rasprostraweno na svim stranama, negde i preskakawe {tapa, a mnogi Pre~ani starijeg datuma se se}aju i pilcike.

Do naredne olimpijade istra`i}e organizatori, uz pomo} etnologa i istori~ara sporta, jo{ neka zaboravqene disciplina i uvrstiti u ih takmi~arski program, tek toliko da se ne zaboravi ~ime su se u dokolici zabavqali preci, a seoski |ilko{i imali priliku da se doka`u devojkama.

V. Jankov

SOMBORCI SE BOJALI HIROVA BOGATE RODBINE I NAKON POSMRTNOG OPELA

PRE^ANSKA LEKSIKA

eqak, zemqodelac ili ~ak paor, vrlo je {irok pojam jer se svaki `iteq sela razlikuje od svojih seqana, ~ak i prvog kom{ije. Vekovima se u~ilo da su najboqe na selu `iveli povla{}eni, koji su neka vlast. Nekad, ali jako davno, to je bio knez, posle su se ba{karili popovi, malo mawe u~iteqi, gazde s vi{e stoke i zemqe, onda komesari i predsednici, a nije lo{e bilo ni birta{ima. No, najvi{e su se uvek patili biro{i, sirotani po ro|ewu, bez igde i~ega, koji su svoju golu snagu iznajmqi-

Gledali su Gradi{tanci razna ume}a odavno nevi|ena: trke u xakovima i na drvenim {tulama na 50 metara, zatim pajvanisawe (poznatije kao nadvla~ewe konopca), kao i natezawe mosora – batine. Zanimqivo je bilo i bacawe potkovice – ringlawe, gde dva takmi~ara bacaju staru potkovicu s udaqenosti od sedam metara na ko~i} visok 25 centimetara. Ru{ewe trono{ca – kozana, samo gledano sa strane izgleda kao laka disciplina, ali kad je trebalo batinom s udaqenosti od deset metara pogoditi trono`ac visine 50 centimetara, onda se pokazalo da to i nije ba{ lako. Vrani}awe je,

ko ho}e malo ekstrazarade, neka urani ujutro, na|e se na “kapiji” odmah po izlasku sunca, sedne na laskola, a vra}an je na isto mesto ne{to pre sumraka. Ali s punim xepom i bar utiskom da }e mu deca imati {ta da jedu nekoliko narednih dana.

Posledwih decenija 20. veka uveden je naziv „sezonski poqoprivredni radnici”. U Vojvodinu su dolazili “sezonci” iz raznih krajeva, naj~e{}e u jesen, na berbu kukuruza, koji ovde zna da rodi, pa ga ima “k’o drva”.

Bili su me{avina svega, dakle – nadni~ari, risari, mawe biro{i, a za svaki posao se vaqalo dogovarati: koliko novaca, koliko u naturi, ko daje hranu, koji je rok za brawe, gde }e preno}iti… Neki su dolazili svake godine, neki se, pak, vra}ali pre nego {to uprqaju ruke, kad su videli koliko su dugi redovi i kakva {uma kukuruza. Lider pod ~ijom vladavinom je Vojvodina najvi{e nazadovala (S. Milo{evi}) je, da ilustruje svoju dobru politiku, jednom tvrdio da Foto: M. Mitrovi} sezonci iz susednih zemaqa hrle u Srbiju jer mogu dobro zaraditi na poqima, ~ak 20 maraka dnevno. A nadnica je uvek bila mawa od te nov~anice. Li~no sam video `ene kod Bege~a koje su usred zime, istina po lepom danu, vadile {argarepu za deset evra dnevno.

Biro{ ili bire{ je ma|arska re~, ali je svi razumeju. Ne razumeju jedino kako su ti qudi mogli raditi ne{to tako beznadno.

No, te{ko je razumeti i ostale zemqodelce. Ni gazde tih biro{a nisu radile ni{ta mawe. Samo su mislili da }e “o Bo`i}u” imati vi{e od svojih sapatnika, pa mo}i da kupe i dva para opanaka. Nije samo re~ biro{ iz ma|arskog jezika, ve} su naj~e{}e i biro{i bili Ma|ari. Naro~ito izme|u dva velika svetska rata, kad su u Vojvodini izop{teni iz agrarne reforme, pa nisu mogli imati svoju zemqu, ve} morali da rade tu|u. Ba{ kao i kubika{i, mo`da jo{ ve}i pa}enici. Ali nekako slobodniji. Oni su posle posla i{li svojim ku}ama, nekad prolazili i pored bircuza, svra}ali u ~ardu, a biro{i morali da i u snu ~uvaju sala{e, {tale i gumna. Tu|a.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju – divani o re~ima“, u izdawu „Tiskog cveta“ mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin“ kod Ribqe pijace u Novom Sadu)

Testamentom po drugi put o`alostio porodicu Zli i vickasti tvrde da su Lalama o~evi najve}i mrtvi kapital, ili da progledaju tek kad im Bába okrene svetom. Prvo malo otpla~u i onda s nestrpqewem ~ekaju ~itawe testamenta, posledwe voqe premilog im pokojnika „ba~ene“ na papir. Ako je verovati abrovima, pre desetak godina se jedna gospoja, taze udova politi~ara, sru{ila u nesvest kad je na ostavinskoj raspravi saznala da joj je glava ku}e ostavio u amanet vi{e od 20 stanova, ba{ kao {to se i u Somboru familija Kowovi} zdravo najedila kad je posle Prvog svetskog rata, na svoju ruku nasa|en Stevan Kowovi} Ekem, ceo svoj imetak i silnu zemqurinu zave{tao za gradwu manastira svetog arhi|akona Stefana, a bli`oj i {iroj familiji ni crno pod noktom.

Mnogo je ovakvih topalovi}evskih pri~a u varo{i ravangradskoj, a ve}ina pisanih tragova je u gradskom Arhivu. U depoima je vi{e od 1.200 testamenata, od kojih mnogi nisu ni otvoreni jer su se testatori u posledwi ~as predomi{qali, pa su time nekog po drugi put u crno zavijali, a neke, bogme, obradovali {to su umrli na vreme. Arhiv ~uva posledwe voqe negdawih Somboraca pisane od polovine 18. veka, zavisno od vremena nastanka, na latinskom, ma|arskom ili slavjanoserbskom, pa im je i jezi~ka konstrukcija u duhu tog vremena. Ve}inom su delili nasle|a ~lanovima porodice, ali je dosta primera zave{tawa ovozemaqskih dobara crkvama, manastirima

Jedno od starih somborskih grobaqa

Gravira Slobodne kraqevske varo{i

i humanitarnim organizacijama i {kolama, na {ta su dana{wi tajkuni skroz imuni. Vreme je u~inilo svoje pa je negdawa voqa narodu naklowenijih testatora odavno prekr{ena a wihove zadu`bine postale vlasni{tvo dr`ave o kojoj se dosada{wim ustavnim re{ewima „brine“ ({to }e re}i od wiho-

Zdravo se najedili Kowovi}i kad je posle Prvog svetskog rata, na svoju ruku nasa|en wihov Stevan, zvani Ekem, ceo imetak i silnu zemqurinu zave{tao za gradwu manastira svetog Stefana, a bli`oj i {iroj familiji ni crno pod noktom vog izdavawa skida kajmak) op{tina. Retki su primeri da se kao „produkt“ posledwe voqe i testamenta zadu`bine jo{ uvek koriste u svrhe koje je odredio davno po~iv{i dobrotvor. Ovakve „sre}e“ su, osim nare~enog Ekema, ~iji je manastir posledwih godina obnovqen i ulep{an, i Semze, ~uvena bogata{ka familija ~ijom dobrom voqom je izgra|eno drugo krilo varo{ke bolnice. I zadu`bina patrijarha srpskog Georgija Brankovi}a, zgrada Preparandije, jo{ uvek pripada ovoj instituciji, sad prerasloj u Pedago{ki fakultet.

U ogromnom zadu`binskom zdawu bra}e \oke i Nike Mihajlovi}a i danas je osnovna {kola, sad pod imenom Nikole Vuki~evi}a, glasovitog srpskog prosvetiteqa.

U davna vremena testament je smatran punova`nim jedino ako su wegovom sklapawu prisustvovali i potpisima ga overili sudija, dva senatora i zapisni~ara Magistrata, tada{we gradske vlade. Svaki je morao da ispuwava formu pa je, bez obzira na to da li ga je sa~iwavo pravoslavac, katolik ili Jevrejin, po~iwao invokacijom, prizivawem Boga (za hri{}ane i Svetog duha) u pomo}. Nakon toga se potvr|ivalo da testator dokument sastavqa pri zdravoj pameti da u wegovu posledwu voqu ne bi bilo sumwe. Zanimqivo je da gotovo nijedan testator, ma koliko bogat ili ubog bio, nije propu{tao da makar ne{to ostavi i crkvi ili kakvoj ustanovi kao {to su varo{ki {pital, ubo`nica ili siroti{te. Da bi sahrana pro{la kako Bog zapoveda, odre|ivao je i koliko zadu{nih misa ili zapokojenih liturgija da mu se odr`i u hramovima somborskim, a i koliko sve{tenika da ga opoje na putu ka ve~noj ku}i. Kraj ovog pismena je obele`avan potpisima nadle`nih svedoka i testatora, koji je, ako je bio nepismen, mogao staviti i prost krst.

Svi testamenti su ~uvani u Magistratu do 1879. jer u Somboru nije postojao sud koji bi ~uvao i branio punova`nost ovakvih dokumenata. Me|u silesijom sa~uvanom u Arhivu mnogo je jo{ uvek zape~a}enih. Verovatno usled promene voqe testatora, koji je, trude}i se da osna`i posledwu aktuelnu voqu zaboravio da zahteva uni{tavawe „stare“. Ostaje tajna koga su ovakvi hirovi usre}ili, a koga „prevarili za wegov deo“.

Mili} Miqenovi}

SPORT

ponedeqak23.avgust2010.

Ni{ta od revan{a Proleter - Teleoptik 1:2 (0:1) Kolubara - BASK Srem - Radni~ki (S) Dinamo - Mladi radnik Proleter - Teleoptik Novi Sad - Be`anija Zemun - Radni~ki 1923 Banat - Novi Pazar Napredak - Mladost Sin|eli} - Big bul Rad. 1. Teleoptik 2 2 0 0 2. Big bul R. 2 2 0 0 3. Banat 2 2 0 0 4. Zemun 2 1 1 0 5. Radni~ki (K) 2 1 1 0 6. Proleter 2 1 0 1 7. Mladost (L) 2 1 0 1 8. M. radnik 2 1 0 1 9 . Novi Sad 2 1 0 1 10. Be`anija 2 1 0 1 11. BASK 2 1 0 1 12. Dinamo 2 1 0 1 13. Srem 2 0 2 0 14. N. Pazar 2 0 1 1 15. Radni~ki (S) 2 0 1 1 16. Napredak 2 0 0 2 17. Sin|eli} 2 0 0 2 18. Kolubara 2 0 0 2

4:1 3:0 3:1 4:3 3:2 3:2 3:2 1:1 1:1 1:1 1:1 1:2 1:1 2:3 1:2 1:4 0:3 0:3

0:1 0:0 1:0 1:2 1:0 2:2 2:1 1:3 0:1 6 6 6 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 1 1 0 0 -3

pre~ke. Kada je u 67. minutu Ran|elovi} posle grubog prekr{aja nad Asanijem dobio drugi `uti, odnosno crveni karton, ~inilo se da }e doma}i lako do}i do izjedna~ewa.

Ali, u jeku nadmo}ne igre Proletera gosti su pove}ali rezultat, Luki} je preciznim udarcem sa 16 metara pogodio sami ugao nemo}nog Jeli}a. Tri minuta pre kraja, posle slobodnog udarca Ra{iovana, Vislavski je loptu zaka~io glavom i smawio rezultat.

M. Popovi}

Milo{ Krasi} mora da se doka`e Trener fudbalera Juventusa Lui|i del Neri izjavio je da o~ekuje od srpskog reprezentativca Milo{a Krasi}a da doka`e da je pravo poja~awe za torinski klub.

- Krasi} je kvalitetan igra~, koji }e na{em timu doneti i odre|eno iskustvo. Nije bitno na kojoj poziciji }e igrati. On mo`e da igra i na levom i na desnom krilu. Juventus je takav klub gde svaki fudbaler mora da bude spreman da igra na vi{e pozicija u timu - rekao je Del Neri.

Krasi} (25) je potpisao ~etvorogodi{wi ugovor sa Juventusom, a torinski klub je pristao da moskovskom CSKA isplati obe{te}ewe od 15 miliona evra. On je u CSKA do{ao 2004. godine iz novosadske Vojvodine.

On je za moskovski klub odigrao 229 utakmica i postigao 33 gola. Za reprezentaciju Srbije nastupio je na 35 me~eva i tri puta se upisao u listu strelaca.

Milo{ Krasi}

Ozil poja~ao Real, a voli Barsu

Miroqubivo kraj Save Srem - Radni~ki (S) 0:0 SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 400, sudija: Simovi} (Lov}enac). @uti kartoni: \uri} (Srem), Mandi}, Lazareski (Radni~ki).

SREM: Baji} 7, Stankovi} 7, Sre}kovi} 6 (Stanojevi}), Tatomirovi} 7, Milosavqevi} 7, \uri} 6, Milo{evi} 6 (Soviq 7), Kaizi 7, @ivkovi} 6, Jankovi} 6, Zec 6 ([arac 6).

RADNI^KI: @akula 8, Laki} (Mandi} 7), Dabi} 7, \okovi} 6, Vidovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 6, Petrovi} 7 (Ba{i}), Puli} 7 (Mi{kovi}), Resanovi} 7, Lazareski 6.

Mitrov~ani su od prvog minuta krenuli ofanzivno i stvorili brojne {anse, ali nisu ih realizovali. Izgledne prilike da doma}inu donesu radost imali su @ivkovi} u dva navrata, Jankovi} i Zec. U nastavku trener doma}ih Bogi} poku{ao je da izmenama osve`i napad, no ni to nije pomoglo, jer se na golu gostiju nalazio nesavladiv Sr|an @akula.

R. Artukov

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Sremci zaslu`eno Pali} - Dowi Srem 1:3 (1:1) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 200, sudija: Gajdobranski (Novi Sad). Strelci: Soviq u 27. za Pali}, a Vukorac u 43. i Berawa u 67. i u 85. minutu (iz penala) za Dowi Srem. @uti kartoni: Vu~kovi}, Krsti}, Vojvodi} (Pali}), a Lati} i Prqevi} (Dowi Srem).

PALI]: Lazovi} 6, Zeqkovi} 6, Maslovara 7 (Vu~kovi} 6), Radovi} 6, Vojvodi} 6, @arkovi} 7 (Krsti} 6), Soviq 7, Radulovi} 6 (Kova~evi} 6), Ru`i} 6, Lazinica 6 i Pr{i} 6.

DOWI SREM: Varga 7, Lati} 7, Prqevi} 7, Risti} 7, Vukorac 7, Berowa 8, ^iri} 7, Radi{i} 7, Mirkovi} 7 (Markovi} 6), Jovanovi} 7 (\ur|i} 6), Antunovi} 7 (Sto{i} 6).

Doma}ini su zapretili ve} u 10. minutu kada je @arkovi} sa 18 metara dobro {utirao, a golman Varga krawim naporom izbacio loptu u korner. Pali} je poveo u 27. minutu preko Soviqa, koji je sa 15 metara matirao golmana Vargu.

Dva minuta pred kraj prvog poluvremena gosti su iz brze akcije izjedna~ili preko Vukoraca na 1:1.

U nastavku Pali}ani kre}u na sve ili ni{ta, stvaraju {anse (Ru`i}, Lazinica i Radovi}), ali od gola ni{ta. Me|utim, gosti

Dolina - Kikinda Pali} - Dowi Srem Sloboda - Senta Cement - Mladost (BJ) Tekstilac Ites - Solunac Vr{ac - Veternik Viskol Mladost (A) - Radn. (NP) Sloga (T) - ^SK Pivara 1. Senta 2 2 0 0 2. Radn. (NP) 2 2 0 0 3. Dolina 2 2 0 0 4. D. Srem 2 2 0 0 5. ^SK Pivara 2 1 1 0 6. Cement 2 1 1 0 7. Veternik 2 1 1 0 8. Tekstilac 2 1 0 1 9. Solunac 2 0 1 1 10. Sloboda (NK)2 0 1 1 11. Vr{ac 2 0 1 1 12. Pali} 2 0 1 1 13. Sloga 2 0 1 1 14. Mladost (BJ) 2 0 0 2 15. Kikinda 2 0 0 2 16. Mladost (A) 2 0 0 2

DNEVNIK

DEL NERI, TRENER JUVENTUSA

PRVA LIGA SRBIJE

NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 600, sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelci: Vislavski u 87. za Proleter, a Jovanovi} u 7. i Luki} u 73. minutu za Teleoptik. @uti kartoni: Rodi}, Paripovi} (Proleter), Ostoji}, Ran|elovi} (Teleoptik). Crveni karton: Ran|elovi} u 67. minutu (Teleoptik).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 6, Asani 7, Paripovi} 7, @igi} 6, Glogovac 6 (Popin), Ra{iovan 7, Vislavski 7, Damwanovi} 6, Sekuli} 6 (Veselinovi} 7), Kova~evi} 6 (Zuki} 7).

TELEOPTIK: Petrovi} 7, Truji} 7 (Boqevi} 7), Ostoji} 7, Popara 6 (Petrovi} 7), Kari{ik 7, Stevi} 7, Joji} 7, Ran|elovi} 6, Jovanovi} 7, Luki} 8, \okovi} 7 (Nikoli}).

Odli~no organizovana ekipa Teleoptika gotovo bez {anse stigla je do vo|stva: \okovi} je presekao loptu na 30 metara, prona{ao Jovanovi}a, ovaj se oslobodio ~uvara i preciznim udarcem pogodio mre`u.

U nastavku, posle prodora Truji}a, Joji} se na{ao u idealnoj prilici, ali je Jeli} bio na visini zadatka. [ansa gostiju probudila je doma}e igra~e, pa je u 59. minutu idealnu priliku imao @igi}, Ra{iovan je izveo slobodan udarac, a na nekoliko metara od gola kapiten Proletera zahvatio je loptu glavom i poslao je preko

c m y

16

2:1 1:3 1:2 4:2 1:0 2:2 0:5 1:1 8:1 6 7:0 6 5:1 6 5:1 6 8:2 4 5:3 4 3:2 4 1:1 3 1:2 1 3:4 1 2:4 1 3:5 1 1:3 1 2:7 0 1:8 0 1:12 0

nisu proma{ivali pa su u 67. minutu preko Berowa do{li u vo|stvo.U 85. minutu Berowa je bio sru{en u kaznenom prostoru doma}ina, a sudija je pokazao na belu ta~ku. Penal je izveo Berowa, golman je odbranio, no lopta je do{la do izvo|a~a najstro`e kazne i on ju je prosledio u mre`u kona~nih 3:1. Dowi Srem je zaslu`eno pobedio.

S. Stojiqkovi}

\akovi} za radost Dolina - Kikinda 2:1 (0:1) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: Sarka (Vr{ac).

Strelci: \akovi} u 61. i 80. za Dolinu, a Marjanovi} u 22. minutu za Kikindu. @uti kartoni: \akovi}, Nedu~i} (Dolina), a Podro`i}, Ili}, Mesaro{, Marjanovi} (Kikinda).

DOLINA: Trbojevi} 7, Smederevac 6 (Ivani{evi} 7), Staji} 7, Nedu~i} 7, To{kov 6 (Kova~evi} 7), [alipurovi} 7, Staj~i} 7, Raji} 7, \akovi} 8, Tripkovi} 7 (Ostoji} 7), \okovi} 7.

KIKINDA: Magda 7, Kovrlija 7, Bodro`i} 6 (]eran 6), Marjanovi} 7, Mesaro{ 6, Kresoja 6 (Proti} 6), Ili} 6 (Buni} 6), \oki} 6, Rosi} 7, Beleuc 6, Spahi} 6.

B. Stojkovski

Fudabler Mesut Ozil je odgovaraju}i na pitawa na svom zvani~nom internet sajtu rekao da su mu van Nema~ke omiqeni klubovi Barselona i Fenerbah~e. ^elnici Real Madrida nisu `alili novac ni `ivce i na kraju su uspeli da u svoje redove privole otkrovewe minulog Svetskog prvenstva. Me|utim, ve} su se pojavile nevoqe u raju. Rukovodstvu kraqevskog kluba se verovatno

Naime na wegovom zveni~nom sajtu postoji sekcija gde nema~ki fudbaler odgovara na pitawa navija~a. Na prvom mestu je pitawe „Koji je tvoj omiqeni klub izvan Nema~ke?“. @elite da znate Ozilov odgovor?! On glasi: Barselona i Fenerbah~e. To je u redu samo ako zanemarimo izjavu mladog fudbalera prilikom predstavqawa na Santjago Bernabeu:

Real Madrid je specijalna ~ast.

Ozil, ne uska~i sebi u usta ubudu}e, jer tvoja sudbina je u Realovim rukama. Kako druga~ije da protuma~imo neverovatnu svotu za obe{te}ewe – 250 miliona evra. Ukoliko se 21-godi{wem Nemcu turskog porekla i ne svidi u Madridu, potpuno je zavistan od dobre voqe kluba koji je na ime wegovog obe{te}ewe du`an da Verderu iz Bre-

- Real Madrid je simbol uspeha, to je najboqi klub na svetu.

Svako ko do|e ovde to ~ini da bi osvajao titule. Jedino sam `eleo da do|em ovde. Igrati za

mena plati oko 16 miliona evra.

Ako mu je za utehu, istu klauzulu u ugovoru imaju i ostale zvezde poput Kristijana Ronalda, Kake, Karima Benzeme...

Gael Kli{i

Muriwo `eli Kli{ija Trener fudbalera Reala @oze Muriwo zainteresovan je za odbrambenog igra~a Arsenala Gaela Kli{ija. Muriwo je prvobitno `eleo da anga`uje E{lija Kola ili Maikona, ali po{to nije uspeo u svojoj nameri odlu~io se za Kli{ija. Kli{i (25) je do{ao u Arsenal 2003. godine iz Kaena. On je za londonski klub odigrao 221 utakmicu, dok je za reprezentaciju Francuske nastupio na pet me~eva.

Trener Reala planira da u slu~aju da Kli{i odbije ponudu kraqevskog kluba poku{a da anga`uje fudbalera Liona Mi{ela Bastosa. On je ~lan Liona od pro{le godine, a pre toga je igrao za Lil, Figueirense, Gremio, Atletiko Paranaense, Ekscelzior i Fejenord. Za Brazil nastupio je na 10 utakmica i postigao jedan gol.

Mesut Ozil

ne}e dopasti kada pro~itaju {ta je sve zabele`eno na internetu.

A to je da je Mesutu Ozilu, wihovom taze poja~awu, jedan od omiqenih klubova Barselona!

Yo Hart dobija novi ugovor ^elnici Man~ester sitija spremni su da ponude golmanu Xou Hartu novi, petogodi{wi ugovor po kome }e zara|ivati 70.000 funti nedeqno. Hart (23) ima ugovor sa Sitijem do juna 2013. godine po kome nedeqno zara|uje 28.000 funti. On je trenutno jedan od najslabije pla}enih fudbalera engleskog kluba.

Hart je ponikao u [rusberiju, a u Man~ester siti je pre{ao 2006. godine. Po{to nije uspeo da se izbori za status prvotimca u klubu iz Man~estera branio je na pozajmicama u Tranmereu i Blekupulu, a pro{le sezone bio je u Birmingemu. Za reprezentaciju Engleske nastupio je na ~etiri me~a. Hart je sa mesta prvog golmana Sitija istisnuo [eja Givena, koji }e najverovatnije da promeni sredinu.

KVALIFIKACIJE ZA SP DAMA

Opet nere{eno Srbija - Severna Irska 0:0 @enska fudbalska reprezentacija Srbije nije uspela da savlada selekciju Severne Irske u me~u 9. kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, koje }e se naredne godine odr`ati u Nema~koj, po{to je me~ odigran u Po`arevcu zavr{en rezultatom 0:0. I prvi me~ odigran u Svernoj Irskoj zavr{en je istim rezultatom.

Nakon sat i po vremena beskompromisne igre, pored mnogobrojnih {ansi na{e dame nisu uspele da zatresu mre`u protivnika. Go{}e iz Severne Irske su odli~no parirale na{oj reprezentaciji i onemogu}ile ih da ostvare pobedu na doma}em terenu. Kolo pre kraja kvalifikacija reprezentacija Srbije se nalazi na tre}em mestu grupe 1 sa devet osvojenih bodova.

Prva je Francuska sa 27, sledi Island sa 21, Estonija je tako|e upisala devet, Severna Irska bod mawe, dok je na za~equ Hrvatska sa samo jednim remijem u osam odigranih utakmica.

Yo Hart

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

Ambijent lep{i od igre In|ija – Crvena zvezda 0:1 (0:1) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 4.500, sudija: Dimitrijevi} (Loznica). Strelac: Trifunovi} u 7. minutu. @uti kartoni: Dubqevi}, Isidorovi} i An|elkovi} (In|ija), Igwatijevi} (Crvena zvezda).

IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 6, Qubinkovi} 7, Dubqevi} 7, Jak{i} 7, Kosti} 7, Jankovi} 6 (Isidorovi} 6), ^ovilo 7, Nagli} 6 (Batioja 7), Davidov 7 (An|elkovi}), Bubalo 6.

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 7, To{i} 7, Igwatijevi} 6, Trifunovi} 7, \or|evi} 7, Mendes 6, Ninkov 6, Isah 7, Ve{ovi} 6 (Perovi}), Milovanovi} 6 (Savio 6), Kalu|erovi} 6 (Koroman 6).

Tropska vru}ina nije omela fudbalski spektakl u In|iji.

Gledaoci su u do sada rekordnom broju do{li da proprate premijernu utakmicu najkvalitetnije lige na stadionu u In|iji, a fudbaleri su izgarali na terenu kao da je fini{ prvenstva,bodovi zlata vredni, pa je wihova igra zaslu`ila visoku ocenu.

Fudbalerima Crvene zvezde je pobeda bila imperativ, a izabranici trenera Mom~ila Raji~evi}a su upravo protiv renomiranog gosta `eleli da poka`u koliko vrede. Zapravo nije vi|en kvalitetan fudbal, ali su

igra~i za zalagawe na terenu zaslu`ili visoke ocene. Gostuju}im igra~ima je kako se i o~ekivalo pripao po~etak me~a. Iskoristili su zbuwenost doma}ih igra~a, nekoliko puta ozbiqno pripretili Poleksi}u, a u 7. minutu zatresli mre`u iza Poleksi}a. Kalu|erovi} je ve} u 2. minutu dobro {utirao sa 15 metara, ali je Poleksi} tada sa~uvao svoju mre`u. Isah je u 4. minutu sa 20 metara {utirao pokraj gola, a Milovanovi} samo minut kasnije uputio udarac preko gola. U pomenutom 7. minutu, posle dobre akcije, Trifunovi} je sa desetak metara pogodio suprotan ugao i doneo radost simpatizerima Crvene zvezde.

U drugom poluvremenu In|ija je imala vi{e od igre i nekoliko povoqnih prilika da stigne do povoqnijeg rezultata. Isidorovi} je u 65. minutu dobro {utirao, ali je Stamenkovi} krajwim naporima izbacio loptu u korner. Rezervista Batioja je u 81. minutu posle te~ne akcije dobro {utirao sa 18 metara, ali je lopta prohujala pokraj desnog gorweg ugla ~uvara mre`e crvenobelih. Gosti su u drugom poluvremenu uputili samo jedan udarac prema protivni~kom golu, ali su imaju}i u vidu {anse sa po~etka utakmice i postignuti gol zaslu`eno pobedili.

Da. Vi}enti}

Milo{ Trifunovi} je Zvezdi u In|iji doneo tri boda

Reprezentacija Singapura nalazi se na pripremama u Srbiji, a danas }e gostovati u Novom Sadu. Vojvodina }e selekciju koju predvodi nekada{wi golman Rijeke Radojko Avramovi} do~ekati na stadionu “Kara|or|e” u 17.30 sati. Ulaz na tribine je slobodan.

Milorad Mita Raji} (1938–2010) Fudbalska Srbija je ostala bez Milorada Mite Raji}a, izuzetnog pregaoca i dugogodi{weg direktora Mladosti iz Ba~kog Jarka. Wegovo delo osta}e zapisano zlatnim slovima u istoriji ovog uzornog sportskog kolektiva, jer je sa svojom voqenom Mladosti presko~io sve prepreke i od Op{tinske lige stigao do prvoliga{ke scene. Trnovit put kroz bara`e zavr{en je trijumfalno, Milorad Raji} je, sa bratom Ne|om i najbli`im saradnicima, uspeo da Ba~ki Jarak upi{e na prvoliga{ku fudbalsku mapu. Rezultati Mladosti sa pa`wom su pra}eni {irom Srbije, Milorad Raji} je bio promoter u razvijawu prijateqstva

me|u klubovima. Imao je istan~an ose}aj da u Mladost dovede anonimne igra~e i od wih napravi kvalitetne fudbalere, koji su ostavila trag u srpskom fudbalu. Mnogo je uradio i na infrastrukturnom ure|ivawu stadiona Livadica, a koliko se po{tovao wegov rad svedo~i i ~iwenica da je bio ~lan IO FS Vojvodine i ~lan IO novosadske Vojvodine. Uvek je plenio optimizmom, {irio pozitivnu energiju i tako stekao mnogo istinskih prijateqa. Tuguje Ba~ki Jarak, tuguje fudbalska Srbija, ugasila se `ivotna iskra pravog fudbalskog boema i {armera, ~oveka kojem je fudbal bio nerazdvojni pratilac.

2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 1 0 0 2 2 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 1 2 2

3:1 4:0 2:0 2:1 1:0 1:0 2:1 1:1 1:1 1:1 0:1 0:1 1:3 1:2 1:3 0:5

6 4 4 4 4 4 3 3 2 2 1 1 1 0 0 0

Davidov umesto Tomi}a?

Singapur na „Kara|or|u”

IN MEMORIAM

2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 2 1 2 2

UO^I ME^A ANDERLEHT–PARTIZAN

DANAS PRIJATEQSKI ME^

Foto: F. Baki}

IN\IJA: In|ija - Crvena zvezda 0:1 (0:1) IVAWICA: Javor - Spartak ZV. 0:0 BEOGRAD: BSK - Vojvodina 0:2 (0:1) JAGODINA: Jagodina - Smederevo 1:0 (0:0) BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Borac 0:1 (0:0) GORWI MILANOVAC: Metalac - Rad 0:0 U@ICE: Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd 1:0 (0:0) Odlo`eno Partizan - Hajduk (4.septembar)

U tre}em kolu (28/29. avgusta) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Habitfarm Javor, SUBOTICA: Spartak ZV - ^ukari~ki Stankom, KULA: Hajduk - In|ija, BEOGRAD: OFK Beograd - Partizan, Rad - Sloboda POINT Sevojno, ^A^AK: Borac - Metalac, SMEDEREVO: Smederevo - BSK Bor~a, BEOGRAD: Crvena zvezda Jagodina.

Potro{ili se za tri boda

@eqko Brki} opet sa~uvao mre`u

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

1. Sloboda PS 2. Rad 3. Vojvodina 4. Borac 5 . C. zvezda 6. Jagodina 7. Partizan 8. OFK Beograd 9. Spartak ZV 10. Javor 11. Smederevo 12. Metalac 13. BSK 14. Hajduk 15. In|ija 16. ^ukari~ki

POSLE PRVOG VOJVODININOG TRIJUMFA

Prihvatili su fudbaleri Vojvodine, na ~elu sa {efom stru~nog {taba Zoranom Milinkovi}em, kritike posle blede partije bez golova u premijernom kolu s Jagodinom u Novom Sadu i napredak se video ve} u subotu na gostovawu kod BSK-a. Iako se znalo da su Bor~ani neugodan tim, koji je

17

mnogim favoritima pomrsio ra~une, Novosa|ani su lako iza{li na kraj s wima, ba{ kao i u minuloj sezoni.

Zoran Milinkovi}, u skladu s najavqenim, na~inio je dve izmene u startnoj postavi naspram prvog kola. Prednost nad A|uruom dobio je Tumbasevi}, a nad Bilbijom Jao, koji je i bio strelac prvog pogotka na Karaburmi.

- Igrali smo boqe nego u prvom kolu, silno smo `eleli da popravimo utisak sa starta i uspeli smo. Ova ekipa ima mnogo prostora za napredak – ka`e Milinkovi}. @eqko Brki}, novi kapiten crveno-belih, opet je sa~uvao mre`u. Ra~unaju}i i letwe prijateqske utakmice na ~ak 16 ostao je nesavladan.

- Niko ne ra~una prijateqske utakmice, pa ne `elim ni

Vojvo|anska liga – zapad Rezultati 2.kola: Radni~ki (I) - Budu}nost 0:1, Dunav - Jugovi} 4:1, Indeks - Metalac AV 1:0, Borac - Mladost 4:4, Ba~ka (BP) - Omladinac 1:1, Crvena zvezda - Radni~ki (SM) 2:1, Obili} - 1. maj 4:0, Polet (S) - Sloga Erdevik 2:1.

Vojvo|anska liga – istok Rezultati 2. kola: Dinamo Zadrugar 0:1, Radni~ki (B) Ba~ka (P) 3:1, AFK - Ba~ka 1:4, Proleter (BK) - Borac (S) 2:0, Ba~ka Topola - Vojvodina (NM) 2:0, Radni~ki (Z) - Spartak (D) 4:0, Budu}nost (SC) - Obili} 4:1, Kozara - Jedinstvo 1:1.

ja. Moj rekord je 700 minuta u pro{loj sezoni iako nisam vezao sve te utakmice, jer sam u me|uvremenu bio povre|en. Ne `elim da se optere}ujem tim podacima. Mnogo me vi{e raduje da smo pobedili i dokazali da mo`emo vi{e i boqe od premijernog izdawa – ka`e Brki}. [ta je prema oceni golmana Vojvodine re{ilo duel na Karaburmi?

- Vi{e smo se potro{ili i to nam je donelo rezultat. Samo takvim pristupom mo`emo da osvajamo bodove. Dali smo gol na vreme, odbranili se kada je u prilici da izjedna~i bio doma}in, da bi Katai stavio ta~ku na na{u pobedu. Imali smo jo{ {ansi i to je ono {to nas sve raduje – ka`e Brki}.

U tre}em kolu Vojvodinu o~ekuje jo{ jedan neugodan rival na “Kara|or|u”.

- Ekipa koju nikada ne bih izabrao za rivala je Javor. Poznato je kako Ivawi~ani igraju u gostima, ali wihova defanzivna taktika ne sme da bude alibi za Vojvodinu. Moramo da pobedimo i verujem da }emo u tome uspeti – veli kapiten Vojvodine.

S. Savi}

Fudbaleri Partizana sutra igraju revan{ me~ plejofa za plasman u Ligu {ampiona. Crno – beli u Briselu, protiv Anderlehta, moraju da nadma{e 2:2 iz prvog me~a. Kako su gre{ke u Beogradu skupo platili Beogra|ani sutra moraju biti daleko obazriviji.

Iako svi od reda najavquju napa-

Kako su Sa{a Ili} i Ivica Iliev neprikosnoveni u timu o~ekivano bi bilo da prvi zaigra kao ofanzivni vezni, a drugi na levoj strani. U formaciji 42-3-1 markiran bi bio manevar protivnika, time i olak{an posao odbrani i golmanu Radi{i Ili}u.

Partizan ne odustaje od Kamare ^elnici Partizana zainteresovani su za veznog igra~a Helsinkija Mohameda Kamaru. Predstavnici crno-belih otputovali su u glavni grad Finske kako bi ubedili ~elnike Helsinkija da prodaju igra~a iz Sijera Leone. Kamara je odu{evio stru~ni {tab i rukovodstvo beogradskog kluba u dvome~u sa Helsinkijem u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona. Kamara (22) je ~lan Helsinkija od 2007. godine, a pre toga je igrao za Kups i Kalon. On je navodno dogovorio sve uslove ugovora sa crno-belima, a ostalo je da Mohamed Kamara se dva kluba dogovore u vezi obe{te}ewa.

Interesovawe za fudbalera Helsinkija pokazali su i gr~ki Olimpijakos i rimski Lacio. Kamara bi imao pravo nastupa za Partizan u evropskim kup takmi~ewima pod uslovom da Helsinki bude eliminisan u plej-ofu za Ligu Evrope od turskog Be{ikta{a. Prvi me~ je zav{en pobedom Turaka 2:0, a revan{ je u ~etvrtak u Finskoj. da~ku igru mogu}e je da }e se doma}inu suprotstaviti u formaciji 4-2-3-1. U tom slu~aju kao zadwi vezni, pored Petrovi}a, zaigrao bi Jovanovi}, a na desnoj strani umesto Tomi}a Aleksandar Davidov. Tako ne{to najavio je i trener Aleksandar Stanojevi}.

- Bi}e nekih promena u sastavu.

Davidov je blizu mesta startera – nagovestio je on.

Ovakav recept ve} je doneo crno – belima rezultat. U februaru 2007. godine Partizan je, posle jedanaest godina, savladao Crvenu zvezdu na wenom stadionu sa 4:2, a pomo}nik trenera \uki}a tada je bio Aleksandar Stanojevi}. S obzirom na ne{to lo{iju odbranu Anderlehta realno je o~ekivati isti recept i u Briselu.

I. L.

Preminuo Stjepan Bobek U Beogradu je, u 87. godini, preminuo Stjepan Bobek, nekada{wi fudbaler i trener Partizana, rekoder po broju golova u dresu reprezentacije SFRJ. Bobek je tokom svoje bogate igra~ke karijere sa Partizanom (1946 – 1959) osvojio dva prvenstva i ~etiri nacionalna kupa. U crno-belom dresu postigao je 425 golova, dok je za dr`avni tim postigao 38. Bio je u~esnik svetskih prvenstava 1950. u Brazilu i 1954. u [vajcarskoj, kao i Olimpijskih igara 1948. u Londonu i ~etiri godine kasnije u Helsinkiju na kojima je reprezentacija Jugoslavije osvojila srebrne medaqe.

Po zavr{etku igra~ke karijere Bobek se posvetio trenerskom poslu. Najpre u var{avskoj Legiji (1959), a zatim u Partizanu sa kojim je u periodu 1960–1963. osvojio tri uzastopne titule. Trenerski put odveo ga je potom u gr~ki Panatinaikos u kojem je proveo ~etiri godine (1963–1967), da bi se opet vratio u Partizan (1967–-1969). Slede}ih godinu dana proveo je u Olimpijakosu (Atina), a 1972, sedeo je na klupi zagreba~kog Dinama. Od 1976. do 1978. radio je u Tunisu (Esperans), potom u skopskom Vardaru i na kraju u Zemunu. Na proslavi 50.godi{wice FK Partizan progla{en je za najboqeg fudbalera crnobelih svih vremena. Bio je majstor driblinga, jedan od najboqih koji je igrao fudbal na ovim prostorima ikada...

Vreme i mesto sahrane Stjepana Bobeka bi}e objavqeni naknadno .

18

SPORT

ponedeqak23.avgust2010.

KUP SUBOTICE U DIZAWU TEGOVA

TURNIR U SOMBORU

Dvostruki trijumf Bjelice Posle ne{to vi{e od nedequ dana zanimqivih borbi , zavr{en je sedmi somborski fju~er turnir- Blek hors.

Ne{to skromniji po broju rangiranih igra~a u odnosu na ranije godine, turnir nije mnogo izgubio, jer mu je glavna odlika

2:0 po setovima(6:3, 6:2). U finalu dublova sastali su se Bjelica i Zeki} protiv Herere iz Meksika i Mura iz Australije. Na{ dubl je pobedio rezultatom 6:3, 6:4 .

Na kraju turnira pobednik Ivan Bjelica dao je slede}e svoje vi|ewe.

DNEVNIK

Spartaku drugo mesto Na jubilarnom, 25. po redu, Kupu Subotice u dizawu tegova trijumfovala je rumunska ekipe Amefa, ispred doma}ina Spartaka.

U jakoj me|narodnoj konkurenciji, koju su ~inili klubovi iz Srbije, Rumunije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine i Slovenije, Spartak je u nekomoletnom sastavu, bez ^abe Na|a, ipak stigao do vrednih rezultata.Suboti~ani su nastupili u sastavu: Kristijan Horvat, Dejan Pei} Tukuqac i Jo`ef Luka~, a osvojili su 992,87 bodova. Ispred Spartaka bila je samo rumunska Amefa (Marius Ciarean, Sorin Cazcau, Razvan Nikoria) koja je osvojila 1.026 poena. Daqe slede: Spartak II (Milo{ Kne`evi}, Ervin Ro`wik, Mario Pola~ek) sa 884,52, Dom`ale (Bo{tjan Peterca, Jernej Ore{ek, Valentin Ore{ek) sa 812,94, Soko{ar I (@olt Beleznai, Karoq Cepek, Milan Fet) sa 783,27, Kowic (Armin Pirija, Nedim Fi{i}, Adis Karkeqa, Nermin Begi}) sa 729,24, Jedinstvo (Zoltan Tot, Atila Sanislo, ^aba ^eh) sa 718,145, Spartak III (Tivadar Kajdo~i, Tama{ Kajdo~i, Sanel Pola~ek) sa 679 i Soko{ar II (Endre Si~, Gabor Mur~ik, Viktorija Taka~) sa 558 bodova.

Ekipa suboti~kog Spartaka

Najboqi pojedina~ni skor ostvario je Rumun Marius Ciarean sa 354,76 bodova i 280 kg (125+155), drugi je bio Kristijan Horvat iz suboti~kog Spartaka sa 352,28 bodova, odnosno 275 kg

(122+153), a tre}e mesto je pripalo jo{ jednom gostu iz Rumunije, Sorinu Cazcauu sa 347,40 bodova, odnosno 335 kg (145+190). U konkurenciji `ena prva je bila Silvana Vukas (Sport Aktiv) sa

Huki} odbranio titulu Ivan Bjelica i Miqan Zeki}

bila pojava mno{tva mladih i talentovanih tenisera.

Pobednik turnira je Ivan Bjelica, koji je i po rejtingu bio i prvi favorit. U finalu on je savladao klupskog drugara iz Crvene vezde Miqana Zeki}a

- U Somboru sam tre}i put i ovo mi je najboqi rezultat. Do sada sam bio finalist dubla, a sada sam pobednik u obe konkurencije.

U Sombor dolazim rado, jer su ovde odli~ni uslovi za igru, a publika poznaje tenis.

M. J.

TURNIR U WU HEJVENU

Bez Srpkiwa Srpska teniserka Bojana Jovanovski je u drugom kolu kvalifikacija za glavni `reb turnira u Wu Hejvenu pora`ena sa 2:0, po setovima 7:6 (3), 6:2 od Ruskiwe Elene Vesnine. Tako Srbija ne}e ima-

Bokser iz Novog Pazara Muamer Huki} odbranio je titulu profesionalnog prvaka sveta u kruzer kategoriji, do 91 kilograma, u verziji Svetske bokserske organizacije. Huki}, koji se bori pod imenom Marko Huk, u Erfurtu je savladao Amerikanca Meta Godfrija, prekidom borbe u petoj rundi.

Dvadeset{estogodi{wi {ampion je svog protivnika slao na pod u drugoj i dva puta u petoj rundi, da bi me~ kona~no bio prekinut 42 sekunde pre kraja pete od 12 predvi|enih. Huki} je svetsku titulu osvojio avgusta pro{le godine savladav{i Argentinca Viktora Emilija Ramireza, a ovo mu je bila ~etvrta uspe{na odbrana {ampionskog pojasa. Novo-

219,82 boda i 176 kg (75+101), druga Gorica Kankara{ (Partizan) sa 179,85 bodova i 144 kg (64+80), a tre}a Viktorija Tukari~ (Soko{ar) sa 154,8 bodova i 150 kg (66+84).

N. S. UO^I SP U TURSKOJ

SAD pobedile Litvaniju Reprezentacija SAD odigrala je prvu utakmicu u Evropi u sklopu priprema za SP u Turskoj.

Selekcija Majka Kri`evskog savladala je Litvaniju 77:61, ali je me~ pokazao da u igri SAD ima mnogo nedostataka. Kevin Durant, koji je u odsustvu najve}ih zvezda lider ovog tima, ubacio je 15 poena, dok je Gej uz 14 imao i 7 skokova.

Muamer Huki}

pazarac je u karijeri zabele`io 30 pobeda, od kojih 23 nokautom, a jedini poraz do`iveo je krajem

2007. godine od Amerikanca Stiva Kaningema, u me~u za titulu prvaka sveta u IBF verziji.

RELI NEMA^KE

Leb ni`e uspehe Kevin Durant (SAD)

Bojana Jovanovski

ti predstavnicu na VTA turniru u Wu Hejvenu. Najpre je zbog povrede odustala Ana Ivanovi}, a potom je Bojana Jovanovski stala u drugom kolu kvalifikacija.

Tako }emo u nedeqi koja prethodi Otvorenom prvenstvu Amerike od srpskih tenisera na delu videti samo Viktora Troickog. On je u prvom kolu ATP turnira u Wu Hejvenu kao deseti nosilac slobodan, a u drugoj rundi }e se sastati sa pobednikom me~a izme|u Italijana Andreasa Sepija i Finca Jarka Nieminena.

PRED OTVORENO PRVENSTVO SAD

Del Potro ne brani titulu Pro{logodi{wi osvaja~ Otvorenog prvenstva SAD u tenisu Huan Martin del Potro ne}e braniti trofej, rekao je agenciji AP anonimni izvor blizak argentinskom igra~u.

Del Potro se nije takmi~io od januara kada je na Otvorenom prvenstvu Australije povredio desnu {aku, a kasnije je morao i na operaciju. Argentinski teniser je nedavno po~eo da trenira kako bi bio spreman za posledwi grend slem turniru u sezoni, gde je pro{le godine u finalu savladao [vajcarca Roxera Federera. Del Potro }e tako

biti tek tre}i pobedik Ju-Es Opena koji ne}e braniti titulu u posledwe 42 godine.

Pre Del Potra, u~e{}e na turniru u Wujorku otkazala je najboqe rangirana svetska teniserka Serena Vilijams, koja je povredila stopalo, te Francuz @o - Vilfred Conga. I nema~ki teniser Tomi Has saop{tio je da je odustao od u~e{}a na posledwem gren slem turniru sezone, Ju-Es openu, koji po~iwe 30. avgusta. Has je operisao kuk krajem februara ove godine, ali jo{ nije spreman za u~e{}e na zvani~nim turnirima.

Aktuelni prvak Sebastijan Leb nastavio je da ni`e trijumfe i u ovogodi{wem izdawu svetskog reli {ampionata.

Voza~ Sitroena trijumfovao je na Reliju Nema~ke ispred klupskih kolega Danijela Sorodoa i Sebastijana O`ijea, {to mu je ukupno peta pobeda na devet ovosezonskih trka. U generalnom plasmanu Leb je prvoplasirani sa 191 bodom, a slede ga O`ije sa 133 i Latvala sa 117 poena, dok je u konkurenciji konstruktora na vrhu prvi tim Sitroena, u sastavu Leb i Sordo, sa 308 bodova, dok je drugi Ford sa 223 boda.

Slede}a trka u svetskom reli {ampionatu na programu je od 10. do 12. septembra u Japanu.

Amerikanci su imali o~ajan {ut u prvom poluvremenu, pa je Litvanija povela sa 15:7. Ipak, boqa igra u nastavku donela je selekciji SAD minimalan zaostatak na poluvremenu 28:29, da bi u tre}oj ~etvrtini kona~no zaigrali na nivou o~ekivawa i ubacili Litvancima 29 poena.

Na kraju tre}e deonice bilo je 57:49 za SAD, a u posledwoj ~etvrtini Litvanija je ubacila samo 12 poena i na kraju do`ivela nepravedno visok poraz. Najefikasniji u ekipi mladog trenera Kestutisa Kemzure bio je Linas Kleiza sa 12 poena, dok je Javtokas ubacio 10. Uz tandem Durant – Gej, istakao se i Rasel Vestbruk sa 12 poena.

Najbr`i i u Nema~koj: Sebastijan Leb

Tajson Gej u Zagrebu

Tajson Gej

Ameri~ki atleti~ar Tajson Gej najavio je da }e u~estvovati u trci na 100 metara na mitingu u Zagrebu, koji }e biti odr`an 1. septembra. Na mitingu u Zagrebu trebalo je da u~estvuje i Jamaj~anin Asafa Pauel, ali je u posledwem trenutku odustao zbog povrede.

Gej je ove sezone na mitingu Dijamantske lige u Londonu ostvario rezultat od 9,78 sekundi u trci na 100 metara. On je ove sezone nastupio samo na tri trke na 100 metara i sva tri puta je pobedio (Stokholom, London, Gejt{ejd). Amerikanac je u karijeri osvojio zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u Osaki 2007. na 100 metara, kao i srebro na SP u Berlinu pro{le godine. Na SP u Osaki osvojio je i zlato na 200 metara. Zbog povrede nije u~estvovao pre dve godine na OI u Pekingu.

Brazil slabiji za Nenea Dok su Srbi i Grci u strahu da ne ostanu bez najboqih igra~a na predstoje}em Mundobasketu, Brazilci ve} sada znaju da ne}e mo}i da ra~unaju na jednog od oslonaca reprezentacije.

Zbog istegnu}a mi{i}a desene noge ko{arka{ Denvera Nene Ilario ne}e biti u Turskoj, a selektor Ruben Mawano je odlu~io da umesto wega pozove @oao Paula Batistu, igra~a francuskog Le Mana.

Brazil }e na Mundobasketu igrati u grupi B protiv selekcija SAD, Slovenije, Hrvatske, Irana i Tunisa.

PRVENSTVO SRBIJE U PLANINSKOM BICIKLIZMU

Opet najboqi: Bojan \ur|i}

Vlasini, u organizaciji kluba Orlovac iz Crne Trave. \ur|i} je na te{koj stazi od dva kilometra sa usponom i do 20 procenata pobedio mladog Aleksu Mari}a iz Crvene zvezde i Bugarina Todora Angelova (La-

stavivca). Tre}e mesto u bodovqwu za [ampionat Srbije zauzeo je Oliver [trbac iz Fanatika koji je stigao ~etvrti. Mari} je najboqi voza~ do 23 godine, ispred Olivera [trbca i Milana Ne{i}a iz Orlovca.

Najboqa dama bila je Vanesa Durman iz Fanatika, drugo mesto pripalo je Nikoleti Mitrovi}, a tre}e Ru`ici [melcerovi} (obe Orlovac). Najboqi u trci juniora bili su Aleksandar Cvetkovi} iz Radni~kog (Kragujevac), Nemawa Gli{i} (BK Novi Sad) i Negovan Stana~kov iz Orlovca.

Kadetsku trku za titulu dobio je Marko Simijonovi} iz Orlovca, ispred Danijela Wiradija iz Kapriola (Ba~ka Topola) i Mom~ila Gaji}a iz novosadskog Fanatika. Tri najuspe{nija u kategoriji Mastersa bili su Branislav Mati} iz Fanatika, Goran Risti} iz leskova~kog Aktavisa i Aleksandar Mari} iz kragujeva~kog Radni~kog. U hobi fan klasi pobedio je Goran Anti}, individualac iz Ni{a.

Bronza za Stanojevi}a i Paji}a

Reprezentativci Srbije u kajaku Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} osvojili su bronzanu medaqu u disciplini k2 500m na Svetskom prvenstvu u poqskom gradu Poznawu.

Deonicu od pola kilometra srpski dvosed preveslao je za 1 minut 30 sekundi i 41 stotinku. Titulu prvaka sveta u jednosedu na pola kilometra osvojila je posada Belorusije Pjetru{enkaMaknev (1:29.230), dok su do srebra stigli reprezentativci Portugala Pimenta i Ribeiro (1:29.970). Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} osvajawem tre}eg mesta ostvarili su najve}i uspeh u svojoj karijeri. Srbija je posledwi put osvojila medaqu na SP u Duizbugru 2007. godine.

Ogwen Filipovi} i Dragan Zori} osvojili su sedmo mesto u finalu trke u disciplini K2 200 metara ostvariv{i rezultat od 32,348 sekunde. Sestre Nikolina i Olivera Moldovan osvojile su

Srbima zlato u Bugarskoj

Tri prvoplasirana para u Plovdivu

FAVORITI IGORA MILANOVI]A NA EP U ZAGREBU

osmo mesto u finalu trke K2 200 metara sa rezultatom od 38,494 sekunde. Pre toga sestre Moldovan su osvojile i {esto mesto u finalu discipline K2 - 500 metara s vremenom od od minut, 43 sekunde i 88 stotinki. Antonija Na|, Antonija Panda, Renata Major-Kubik i Marta Tibor osvojile su osmo mesto u finalu trke K-4 500 metara, a ostvarile su vreme od minut, 34 sekunde i 92 stotinke. Prvo mesto pripalo je posadi Ma|arske (Nata{a Jawi}, Tamara ^ipe{, Katalin Kova~ i Dalma Benedek) u vremenu 1:31.607.

Marko Tomi}evi} osvojio je peto mesto u B finalu u trci K1 500 metara. On je ostvario rezultat od minut, 41 sekunda i 54 stotinki. Milan \enadi} osvojio je tre}e mesto u C finalu u disciplini K1 - 200 metara. On je ostvario rezultat od 36,746 sekunde. Goran Cvitanovi} bio je tre}i u C finalu u disciplini C1 - 200 metara. Srpski takmi~ar je 200 metara pre{ao za 42,92 sekunde.

PRVENSTVO SRBIJE U MINI-KAJAKU

Slavqe Be~ejaca Na jezeru Tikvara odr`ano je prvenstvo Srbije u mini kajaku na mirnim vodama. Na prvenstvu su u~estvovali de~aci i devoj~ice ro|eni od 1997. do 2000. godine. Nadmetalo se blizu 300 takmi~ara iz 17 klubova iz Sente, Novog Kne`evca, Apatina, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Ba~ke Palanke, Zemuna, Vi{wi}eva, Zabre`ja i Starih Banovaca.

Titule pobednika osvojili su u `enskoj konkurenciji u MK-1 1000 m (1997. godi{te) Zorana Bugarski (Val, Sremska Mitrovica), MK-1 1000 m (1998. godi{te) Biqana Reli} (Be~ej, Be~ej), MK-1 1000 m (1999. godi{te) Ivana Jani} (Sintelon, Ba~ka Palanka), MK-2 500 m (1997. godi{te) Radanovi} - Novi} (Be~ej, Be~ej), MK-1 1000 m (2000. godi{te) Tijana Jani} (Sintelon, Ba~ka Palanka), MK-2 500 m (1998. godi{te) Reqi} - Mirilovi} (Be~ej, Be~ej), MK-2 500 m (1999. godi{te) Barta Fewve{i (Tisin Cvet, Be~ej) i MK-2 500 m (2000. godi{te) Jani} - Horwa~ek (Sintelon, Ba~ka Palanka).

U mu{koj konkurenciji najboqi su bili: MK-2 500 (1997. godi{te) Vasi} - Turu{i} (Val, Sremska Mitrovica), MK-1 1000 m (1997. godi{te) Aleksa Turu{i} (Val, Sremska Mitrovica), MK-1 1000 m (1998. godi{te) Marko Mihailovi} (Val, Sremska Mitrovica), MK-2 500 m (1998. godi{te) Stefanovi} - Mlade`i} (Sintelon, Ba~ka Palanka), MK-1 1000 m (1999. godi{te) Danilo @ivkovi} (Navigator, Pan~evo), MK-2 500 m (1999. godi{te) Stojkov - Reqi} (Be~ej, Be~ej), MK-1 1000 m (2000. godi{te) Stefan Vrdoqak (Val, Sremska Mitrovica), MK-2 500 m (2000. godi{te) Milkovi} - Vrdoqak (Val, Sremska Mitrovica).

Titulu ekipnog pobednika osvojio je Be~ej sa 139 bodova, drugi je bio Sintelon 119, a tre}i Val sa 110 bodova.

Podeqena su priznawa najboqima u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji. Istaknimo da je plasman ekipa o~ekivan obzirom da su Be~ejci, Ba~kopalan~ani i Sremsko Mitrov~ani i na ranijim takmi~ewima pokazali najvi{e.

M. \. Kremenovi}

Hrvatska, Srbija i Crna Gora za tron Hrvatska, Srbija i Crna Gora glavni su favoriti za osvajawe zlatne medaqe na predstoje}em Evropskom vaterpolo prvenstvu u Zagrebu, prognozira nekada{wi proslavqeni vaterpolista i trener Partizana Igor Milanovi}.

U krugu Milanovi}evih favorita nema Ma|ara. Za{to?

- Slabiji su za nijansu u odnosu na pro{lu godinu. Nisu uspeli bezbolno da naprave smenu generacije - ocenio je Milanovi}.

Milanovi} je istakao da su u prvoj grupi Crna Gora i Hrvatska za klasu boqi od ostalih, kao i Srbija i Ma|arska u drugoj grupi. Blagu prednost Milanovi} u derbiju 1. kola {ampionata izme|u Hrvatske i Crne Gore daje doma}inu.

- Hrvati su doma}ini, zbog toga i blaga prednost za wih, mada je Crna Gora na zavr{nom turniru Svetske lige, i to kao gost, jedina pru`ila pravi i sna`an otpor svetskom prvaku Srbiji. Ne mogu sto odsto da ka`em ko }e da pobedi na premi-

19

Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji}

BALKANIJADA U BI^ VOLEJU

Stefan Basta i Marko Nikoli} osvojili su Balkansko prvenstvo za igra~e do 23 godine u Plovdivu, u Bugarskoj. Reprezentativci Srbije su u finalu savladali rumunski par Bala – Mehedinteanu sa 2:0, po setovima 22:20, 21:14.

Basta i Nikoli} osvojili su prvo zlato za Srbiju u mu{koj konkurenciji na Balkanskim prvenstvima. Basta i Nikoli} su takmi~ewe u Plovdivu zavr{ili sa ~etiri pobede, u finalu su protiv Rumuna pru`ili odli~nu igru. Tre}e mesto pripalo je Bugarima Haxijevu i Rajevu .

Na Balkanskom prvenstvu za igra~e do 20 godina u Gr~koj, Milena Mati} i Tara Risti} zauzele su peto mesto u kon~anom plasmanu, kao i Vuk Deli} i Mladen Brki}. Zlato su osvojile Angelova i Nikolova iz Bugarske, one su u finalu sa 2:0, po setovima 21:14, 21:16 savladale makedonski par Arabxi – I|ilov. Tre}e mesto pripalo je Turkiwama Ocu i Angeloglu, koje su sa 2:1, po setovima 21:15, 16:21, 15:9, nadigrale Tercoglu i Butinu iz Gr~ke.

ponedeqak23.avgust2010.

SVETSKO PRVENSTVO U POZNAWU

\ur|i} {ampion

Reprezentativac kragujeva~kog Radni~kog Bojan \ur|i} osvojio je {ampionsku titulu na Prvenstvu Srbije u planinskom biciklizmu u disciplini ap hil odr`anom na

c m y

SPORT

DNEVNIK

jeri, ali siguran sam da }e ona ekipa koja formu bude tempirala za ~etvrtfinale dogurati daleko.

Svakako, u velikim me~evima nijanse odlu~uju, ~esto jedan {ut, raspolo`eni pojedinac.

Milanovi} je na poziciji centra, kao igra~, harao. [ta misli o crnogorskom centarskom paru Boris Zlokovi}-Nikola Vuk~evi}: - Zlokovi} je izuzetan. Najboqi je centar na svetu. Dopada mi se Borisova promena ritma. Zaista je izuzetan. Vuk~evi} je budu}nost, a kakvo mi{qewe imam o wemu? Voleo bih da ga jednog dana vidim u Partizanu. Eto, na ovaj na~in respektujem crnogorski centarski par.

- Vaterpolo nije bio isti pre i posle Bebi}a, pre i posle Farage, a ne}e biti isti pre i posle Zlokovi}a ili Ivovi}a - smatra Milanovi} i iznosi zanimqivu tezu: - Ono {to mislim i ka`em, a to je da se vaterpolo igra nogama. Polo`aj i snaga nogu uslovqavaju brzinu i snagu pokreta ruku - napomenuo je Milanovi}.

Igor Milanovi}

20

ponedeqak23.avgust2010.

DANAS PO^IWE SVETSKO STUDENTSKO PRVENSTVO U FUTSALU

Derbi prvog kola Srbija – Argentina Novi Sad }e od danas biti u znaku malog fudbala. U narednih sedam dana u maloj i velikoj sali Spensa odigra}e se 72 utakmice u okviru 12. svetskog studentskog prvenstva u futsalu. U mu{koj konkurenciji nad-

je pasti odluka koja }e reprezentacija od te dve zauzeti prvo mesto u grupi A - ka`e trener reprezentacije Srbije Goran Ivan~i}. - Bitno je da pobedimo Argentinu, po{to bi zauzimawem prvog mesta u grupi iz-

Mu{karci Grupa Grupa Grupa Grupa

A: Srbija, Izrael, Argentina, Francuska B: Portugalija, Urugvaj, Poqska, Crna Gora C: Ukrajine, Rusija, Oman, Velika Britanija D: Brazil, Kina, Slova~ka, Kazakhstan

Dame Srbija, Brazil, Francuska, Velika Britanija, Portugalija, Rusija. meta}e se 16 ekipa, a kod dama }e se takmi~iti {est timova.

Titulu kod mu{karaca brani Portugalija, a kod dama Brazil.

begli u ~etvrtfinalu reprezentaciju Brazila, koja je prema svim prognozama najkvalitetnija u D grupi s kojom se ukr{tamo.

SPORT

DNEVNIK

KVALIFIKACIJE ZA EP: DANAS SRPKIWE DO^EKUJU IZRAEL (20.30)

Publika va`an adut Ko{arka{ice Srbije odigra}e danas posledwi me~ na doma}em terenu u B grupi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo , a protivnik je Izrael, ekipa koja je na{u nacionalnu selekciju potukla do nogu u prvom me~u (93:65). Ba{ zbog toga, kao i zbog ~iwenice da su Srpkiwe u me|uvremenu na{le svoju

B grupa

Srbija - Izrael Letonija - Rumunija 1.

2.

3.

4.

Milovanovi}: Neophodna podr{ka

3 3 3 3

3 2 1 0

0 1 2 3

247:210 227:208 205:193 178:246

6 5 4 3

da }e se na{e devojke s Letonkama boriti za mesto na najkvalitetnijoj evro- smotri, ali eventualnim trijumfom bi {irom otvorile vrata jo{ jednog prvenstva Starog kontinenta.

- Izraelke i ekipa koja je veoma dugo na okupu poznate su mi jo{ od 2003. godine {to je jedan od wihovih najve}ih kvaliteta. Fizi~ki nisu dominatne, pa zato igraju muwevito, ali su i takti~ki dobro potkovane.

Zbog svega prikazanog do sada one su favoriti na dana{wem me~u, ali i u na{oj grupi - rekao je na{ selektor Miodrag Veskovi} i okrenuo se na{oj reprezentaciji.

- S druge strane, mi smo jo{ tim u nastajawu i zajedno smo svega dva meseca, ali ve} smo dostigli zavidan nivo forme i imamo razloga za zadovoqstvo, mada su kvalifikacije tek na polovini. Te`imo brzoj igri, bez mnogo pozicionog napada i `elimo da sve ide kroz tranziciju, a jasno je da se qudima dopada takav stil igre jer su tribine stalno pune i imamo veliku podr{ku. Nadam se da }e i danas biti tako i da }e nam publika jo{ jednom pomo}i da do|emo do veoma va`nog trijumfa, a onda ostaje sve na nama da na najboqi mogu}i na~in odradimo i preostala dva gostovawa - istakao je Veskovi}.

M. Risti}

Prepunih tribina u rumskoj hali su pravo osve`ewe za sve qude koji su ukqu~eni u `ensku ko{arku, pa se i danas se o~ekuje brojna publika koja }e pomo}i na{im devojkama na putu ka ciqu.

U te{kim trenucima, posebno u me~u s Letonkama, podr{ka sa tribina bila je zamajac Veskovi}evim izabranicama za preokret i va`an trijumf. Reprezentativka Jelena Milovanovi} o~ekuje da i danas bude tako.

- Mlada smo ekipa i padovi u igri sasvim su normalna pojava, ali po{to je ulog veliki u ovim kvalifikacijama, pomo} publike igra bitnu ulogu. Ne se}am se kada smo igrali utakmice pred prpunim tribinama i taj ose}aj je neopisiv, pa se zato nadam da }e publika ponovo do}i u velikom broju i pru`iti nam neophodnu podr{ku kako bismo do{le do jo{ jedne veoma vredne pobede - rekla je Milovanovi}eva. igri i ubedqivo saladale Rumuniju i Letoniju, o~ekuje se druga~iji epilog u hali sportova u Rumi od 20.30 ~asova.

Dana{wi me~ protiv Izraelki mo`e da bude jedan od odlu~uju}ih, iako je relanost

Izrael Srbija Letonija Rumunija

(20.30) (17.30)

Jelena Milovanovi}

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU - KO[ARKA

Reprezentativac Vladimir Milosavac (beli dres) u akciji

Program na Spensu po~iwe danas, u premjernom susretu (9.45 ) igraju dame Francuske i Portugalije. Od 14.15 ~asova kre}e program u mu{koj konkurenciji, sastaju se Brazil i

Ivan~i} napomiwe da imaju jako malo informacija o rivalima.

- Tek kada pro|e prvo kolo i kada vidimo u kakvim sastavima su do{le reprezentacije mo-

Sastav Srbije Boje na{e zemqe na SP brani}e - golmani: Miodrag Aksentijevi}, Nikola Josimovi}, te igra~i: Aleksandar @ivanovi}, Mladen Koci}, Slobodan Jawi}, Vladimir Milosavac, Nenad Krsti}, Vladimir Lazi}, Dragan \or|evi}, Boris ^izmar, Slobodan Raj~evi}, Jovan \or|evi} i Marko Pr{i}.

Stru~ni {tab: selektor Aca Kova~evi}, trener Goran Ivan~i}, fizioterapeut Dragan Ristovi}, voa selekcije Zoran Jovanovi} i ekonom Nenad Pavlovi}.

Slova~ka, Kina i Kazakhstan.

Derbi susreta prvog dana u mu{koj konkurenciji je me~ izme|u na{e i argentinske reprezentacije( 21 ~as, velika sala).

Izabranici selektora Ace Ko-

}i }emo da damo konkretniju prognozu. Najva`nije je to da mi pru`imo maksimum. Imamo ekipu koju prete`no ~ine igra~i iz trenutno na{a dva najboqa kluba Marbo Intermeco i

Dana{wi program (Velika sala) Dame Portugalija - Francuska (9.45) Srbija - Brazil (12) Mu{karci Grupa D: Brazil - Slova~ka (14.15).

Grupa C: Ukrajina - Oman (16.30).

Grupa B: Portugalija - Poqska (18.45).

Grupa A: Srbija - Argentina (21). va~evi}a poku{a}e da pobede direktnog konkurenta za najvi{i plasman u A grupi i tako

Trener reprezentacije Goran Ivan~i}

naprave veliki korak ka ~etvrtfinalu.

- Utakmica izme|u Srbije i Argentine trebalo bi da bude {lagvort prvog dana Svetskog prvenstva, jer }e najverovatni-

(Mala sala) Dame Rusija - Velika Britanija (12) Mu{karci Grupa D: Kina - Kazakhstan (14.15).

Grupa C: Rusija - Velika Britanija (16.30).

Grupa B: Urugvaj - Crna Gora (18.45).

Grupa A: Izrael - Francuska (21).

Ekonomac (Kragujevac) i poneki igra~ iz zrewaninskog Sasa, Ni{a... Ina~e, igra~i akademci ~ine i okosnicu A reprezentacije u narednom periodu u kojem je predvi|ena smena generacije. Radi se o mladoj i perspektivnoj reprezentaciji, koja ima jo{ mogu}nosti da napreduje.

Posledwu proveru pred po~etak [ampionata na{a reprezentacija imala je protiv Vojne akademije, a prema Ivan~i}evim re~ima vi{e nego uspe{no.

Na pitawe ko su glavni favoriti za osvajawe titule on je rekao: - Borba }e se voditi izme|u Brazila, Rusije, aktuelnog {ampiona Portugalije, Ukrajine, a u samoj zavr{nici vidim i na{u reprezentaciju - nada se Goran Ivan~i}.

Ulaz je besplatan na svim utakmicama 12. svetskog studentskog prvenstva.

J. Gali}

Srbi i Hrvati za zlato Srbija - SAD 34:29 (15:15, 27:27; 7:2) SINGAPUR: Dvorana „Skejp jut centar, gledalaca 600, sudije: Bisang (Francuska) i San~ez (Urigvaj).

SRBIJA: Avramovi} 15 (1), Radowi} 10 (1), Bezbradica 7, Popovski-Turawanin 2.

SAD: Xibs 13 (1), Kerni 9, ^ol 6, Kejdil 1.

Na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru ko{arka{i Srbije su se plasirali u finale turnira strit basketa 3 na 3, pobediv{i ekipu SAD rezultatom 34:29 (15:15, 27:27; 7:2) u prvom produ`etku polufinalnog susreta. Rival u finalu bi}e im Hrvatska.

Duel Srbije i SAD u strit basketu nazvan je jo{ pre no {to je po~eo finalom pre finala, a po onom {to su reprezentativci dve zemqe pokazali u igri na jedan ko{ taj epitet je zaista zaslu`en. Opravdali su ga pre svega na{i ko{arka{i Nemawa Bezbradica, Sa{a Avramovi}, Marko Radowi} i Stefan Popovski-Turawanin.

Sve vreme su bili boqi tim, ekipa koja igra na pobedu i koja zna kako da do|e do we. Vodili su i sa {est poena razlike.

Ali, to im nije bilo dovoqno za pobedu, pa su prvi put igrali produ`etak. Na{i igra~i postigli su sedam poena, Amerikanci samo dva i dobijen je prvi finalista, prvog turnira u igri 3 na tri pod okriqem FIBA na prvim olimpijskim igrama mladih.

Opravdali o~ekivawa: ko{arka{i Srbije

– Bio je ovo te`ak me~. Amerikanci su visoki i jaki, ali borili smo se svim srcem i izravnali stari dug. Ovo je revan{ punom merom Amerikancima za poraz na Svetskom juniorskom prvenstvu. Sutra }emo igrati za zlatnu medaqu i osvoji}emo je – rekao je Nemawa

PREDSEDNIK KSS-a DRAGAN KAPI^I]

Kazne nam ne ginu!

Predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije Dragan Kapi~i} ne sumwa da }e FIBA kazniti vinovnike incidenta me~a Gr~a - Srbija na Akropolis kupu, ali se nada da sankcije ne}e biti rigorozne. Na{ Savez je dobio nalog da do 24. septembra podnese izve{taj, odnosno iznese svoje vi|ewe svih de{avawa, a odluka }e biti doneta dan kasnije, ili u najgorem slu~aju do ~etvrtka kada }e na{i najboqi ko{arka{i krenuti put Kajzerija.

– Razgovarao sam sa na{im qudima koji imaju uticaj u FIBA, ali bilo {ta predvideti u ovom momentu nije na mestu. Imamo obavezu da do utorka podnesemo izve{taj, odgovor o~ekujemo u roku od 24 sata. Kakav }e biti epilog, ne bih mogao da ka`em. Do sada je u istoriji bilo sli~nih slu~ajeva, neki su prolazili bez kazni, neki nisu. Prakti~no, jedino {to iska~e iz normalnih okvira je stolica koju je podigao Nenad Krsti} - rekao je Kapi~i}.

Bezbradica, ko{arka{ FMP-a za kojeg se interesuju u Severenoj Karolini.

– Po dolasku najavio sam da nas interesuju samo zlato ili srebro. U finalu smo, ostvarili smo `equ. Momci su svima ovde odr`ali ~as iz sporta i patriotizma, borili su se do

posledweg atoma snage i nadigrali Amerikance– rekao je trener na{e ~etvorke Marko Simonovi}.

U drugom polufinalnom me~u pre drugog polufinalu Hrvatska je trojkom Ramqaka pobedila Gr}~ku 33:30 (5:12, 18:11; 3:3, 4:4, 3:0).

Uspe{niji ruski odbojka{i Srbija - Rusija 0:3 (17:25, 20:25, 12:25) SINGAPUR: Dvorana Toa Pajo, gledalaca: 1950, sudije: Sampaolo (Italija) i Mekdugal (V. Britanija).

SRBIJA: Vladisavqev, Martinovi} (3), @ivanovi}, Filipovi}, Br|ovi} (3), Glavini}, @arkovi} (4), Stojilovi} (6), Panti}, Stankovi} (4), Jovanovi},Kkati} (8).

RUSIJA: Manerov, Glivenko (14), Komarov (13), Solodiqin, Golubjev, [}urin, Mokijevski (6), Tertja{nikov, Osipov (4), Nikitin, Zolotujukin (9), Kulikov (9).

Kadeti Srbije pora`eni su od Rusije u drugom me~u, u A grupi na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru. Rusija je trijumfovala sa 3:0, po setovima 25:17, 25:20, 25:12 posle 65 minuta igre. Kadeti Srbije kao drugoplasirana ekipa iz grupe ostvarili su plasman u polufinale. U prvoj utakmici pobedili su DR Kongo 3:1.

Kadeti Srbije danas su slobodni po rasporedu takmi~ewa, posledwi me~ u grupi igra}e Rusija i DR Kongo. Sutra su na programu me~evi tre}eg kola, posle ~ega }e biti poznati parovi polufinala.

S

ponedeqak23.avgust2010.

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

Kako sam jednom pobedila strah

e}am se mog prvog skijawa.

Pre pet godina, s drugaricom Barbarom i mamom, bila sam na zimovawu na Jahorini. Mama je Barbaru i mene upisala u {kolu skijawa, iako sam ja mislila da to nije dobra ideja, jer sam imala veliki strah od visine i `i~are.

Tre}eg dana, s instruktorom, smo trebale da idemo na veliku `i~aru. Instuktor je seo na `i~aru s Barbarom u krilu, dok sam se ja sama popela. Po{to nisu dobro seli, sko~ili su dole, a ja sam ostala sama. Uhvatila me je panika i po~ela sam da pla~em.

Instruktor je uzaludno govorio qudima koji su tu radili da zaustave `i~aru, ali niko ga nije ~uo. Videla sam kako idem sve vi{e i vi{e, a qudi koji su skijali bili su sve mawi. Po~ela sam da dozivam sve koje poznajem, ikako pola wih nije ni bilo na Jahorini. Rukama sam obuhvatila ledenu {ipku i pripila se uz hladno sedi{te. Nisam imala dovoqno snage da povu~em za{titnu pregradu, pa sam se jo{ vi{e upla{ila. Kad sam stigala do vrha, kroz suze sam zamolila nekog ~oveka da mi pomogne da si|em. Kad

je instruktor do{ao, rekao mi je da sam prava hrabrica i odveo me je do mame. Kad sam je ugledala, videla sam joj izraz zabrinutosti na licu. Ispri~ala sam joj {ta se desilo i tek onda sam shvatila {ta je sve moglo da se desi. Mama me je zaigrlila i oti{le smo u hotel. Sutradan je trebalo opet da odem na `i~aru. Po~ela sam da drhtim i bilo mi je muka, tako da za doru~kom nisam ni{ta jela. Ipak, re{ila sam da prebrodim taj strah. Hrabro sam sela na `i~aru i pripila se uz mamu. U glavi sam videla ju~era{wi dan i uhvatila me je panika.

Po{to volim skijawe, odlu~ila sam da razmi{qam o ne~em lepom. Kada smo stigli do vrha, sve je bilo u redu i ja sam se ose}ala kao pobednik.

Shvatila sam da qudi ne treba da be`e ili da se stide svojih strahova, ve} da se s wima suo~e i pobede ih. Tako sam i ja pobedila moj najve}i strah i dan-danas skijam i u`ivam u svakom trenutku na skijama, pa ~ak i na `i~ari.

Sta{a Kecojevi}, VI-2 O[ „Petefi [andora” Novi Sad

21

[a{ava pesma [ta to radi mala p~ela?

Zuji od sela do sela.

A {ta to u travi tra`i i na velikoj morskoj pla`i?

Mo`da je`a ili pu`a, poqanu prepunu ru`a?!...

Ma, do{la je da se okupa na kamenu punom rupa.

Taj mali hotel se zove "Velike morske kqove" i tu svaka p~ela do|e, kad sezona gro`|a pro|e.

Tu one tako pocrne, da im zavide ~ak i srne.

A vrane kad ih vide mnogo se postide!

Duwa Ili}, III-2 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Tu`na lisica isica je jednog prole}nog dana nakratko ostavila L svoja tri lisi~i}a. Kad se vra-

tila, videla je da jedan nedostaje. Po{la je da ga tra`i.

Tra`ila je po celoj {umi, a on je bio kod svog druga Mede Ruperta. Wegova mama se setila da ga tra`i kod wene drugarice medvedice , na{la ga je tamo i svi su bili sre}ni.

Dejan [ekuqica, IV-3, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Pri~ala mi moja torba J ednog dana u mojoj sobi za~ula se buka. @urno sam otvorio vrata i ugledao moju torbu kako kora~a i pri~a. Kada me je ugledala, radosno je uzviknula da mora ne{to da mi ka`e. Rekla mi je da je veoma radosna jer sam divan prema woj. Govorila mi je da je lepo pazim, da stvari pa`qivo stavqam

u pregrade i da je nikada ne bacam na pod. Posebno je bila sre}na {to je uvek ~ista i lepa.

Od kad idem u {kolu, moja torba i ja smo nerazdvojni drugari.

Rade Grba, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Teodora Komarica, I-3 O[ „Ivo Lola Ribar” Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.deve@dnevnik.rs cerski@

Sta{a Popovi}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Prole}e Prole}e je prole}nica, Prole}u se raduju de~ica.

Potok u gori glasno zbori. [umica ista pomalo ~ista.

I cve}e je krasi ko na terasi.

Jovana ^ankovi}, III-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

^ika Jova u na{e doba Gde god se ~uje de~ja graja tu su i pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Jovana Bukovi~anin, I-8, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Svako bi dete, trebalo da proba da pesme pi{e, tada bi bilo smeha i {ale mnogo vi{e.

Bilo bi lepo da ^ika Jova `ivi u na{e doba, da ovaj dana{wi `ivot proba, da vidimo kakvi bi bili: "Laza", "Joca", kao i "@aba {to novine ~ita", da ih za zdravqe "Doktor Pera pita".

Marija Hrgovi}, VI-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Kamenica

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak23.avgust2010.

Novi film Istvuda Novi film Klinta Istvuda „Hereafter“ zatvori}e ovogodi{wu Wujor{ki filmski festival, objavio je Bi-Bi-Si wuz. Glavnu ulogu u pri~i o `ivotu posle smrti, igra Met Dejmon, a scenario je napisao Piter Morgan koji je pisao scenarije i za ostvarewa „Frost/Nikson“ i „Kraqica“.

Klint Istvud

Na festivalu u Wujorku, koji po~iwe 24. septembra i traje 17 dana, bi}e prikazano 28 dugometra`nih filmova. Smotru otvara film Dejvida Fin~era „The Social Network“ koji pri~a o osniva~ima dru{tvene mre`e Fejsbuk.

Istvud (80) je u posledwe vreme re`irao nekoliko filmova koji su imali veliki uspeh i kod publike i kod kritike, kao {to su „Pisma sa Ivo Xime“, „Gran Torino“ i „Zamena“.

OLEG NOVKOVI], REDITEQ OSTVAREWA „BELI, BELI SVET”, NAJAVIO SRPSKU PREMIJERU NA FESTIVALU AUTORSKOG FILMA

Ulazak na evropsku i svetsku scenu Rediteq Oleg Novkovi}, ~iji je film „Beli, beli svet“ nedavno premijerno prikazan i nagra|en na festivalu u Lokarnu, izjavio je Tanjug u da je to bio va`an trenutak u wegovoj karijeri. „Predstavqawe na ovom uglednom festivalu bilo je „naro~ito va`no za moj najnoviji film, koji je na taj na~in na velika vrata u{ao na evropsku i svetsku scenu“, rekao je on. Novkovi} je istakao da se time „otvorila mogu}nost da ’Beli, beli svet’ bude prime}en i da bude distribuiran na mnogim mestima u svetu, pogotovo {to smo dobili dve nagrade {to nam je dodatni vetar u le|a“. „Beli, beli svet“ je osvojio nagradu za umetni~ki film „Art Cinema Award“ koju dodequje me|unarodno udru`ewe za art filmove Art & Echays Cinema Confederation. Za najboqu glumicu festivala u Lokarnu progla{ena je Jasna \uri~i}, koja je za ulogu Ru`ice u tom filmu dobila nagradu „Zlatni leopard“.

Radwa ove moderne tragedije o fatalnoj qubavi doga|a se u

rudarskom gradu Boru - nekada simbolu socijalisti~kog prosperiteta, a sada simbolu propadawa i bezna|a. Lokalna pri~a, me|utim, nije bila prepreka

„Ma, nije on takav” Doma}a komedija „Ma, ti zbog neuzvra}ene qunije on takav“ scenaribavi. @ele}i osvetu, ste i rediteqa Miroslabrat {aqe opasne tipova Petkovi}a premijerve da ga na|u i surovo kano je prikazana sino} na zne, a u potragu za BoFestivalu gluma~kih {kom, po slu`benoj duostvarewa u Ni{u. `nosti kre}e i inspekU filmu Miroslava tor Gavri} koji ga iz Petkovi}a se razvijaju pro{losti pamti po drudve narativne linije – gim prevarama. Tokom prva u formi policijske potere Bo{ko se jo{ jedpotrage inspektora Ganom nesmotreno zaquvri}a za {armantnim mabquje, sada u Marinu, sa nipulantom Bo{kom, dok kojom `eli da zapo~ne je druga linija data u medruga~iji `ivot, ali lodramskoj, qubavnoj sudbina }e se jo{ jednom Dragan Bjelogrli} u komediji „Ma, nije on takav” formi sa tri bitna lika poigrati sa wim i ubrzo `ena koje Bo{ko zavodi i vara. mnogo slavnih li~nosti. Obe}ava }e otkriti da ga je ona prevarila Glavni junak Bo{ko je {arim brak u Holivudu, a potom od i pokrala sav novac koji je stekao mantni zavodnik koji se udvara iswih tra`i novac za avionske karna prevarama. Emocionalno uzdrkqu~ivo lepim i usamqenim `ete. Sve kre}e naopako kada nesmoman, on sre}e poznanicu Ka}u sa nama predstavqaju}i im se kao treno stupi u vezu sa sestrom mo}kojom kre}e put Holivuda... filmski novinar koji poznaje nog tajkuna koja }e sebi na{kodiU filmu igraju Dragan Bjelogrli}, Gordan Ki~i}, Zoran Cvijanovi}, Iskra Brajovi}, Branka Festival otvorio „Medeni mesec” Puji}, Aleksandra Sa{ka Simi}, Predajom kqu~eva grada glumcima i vatrometom iznad tvrIvana Mihi}, Goran Radakovi}, |ave, u Ni{u su u subotu otvoreni „Filmski susreti“, 45. smoNeda Arneri}, Ana Saki}, Tihotra gluma~kih ostvarewa doma}eg igranog filma. Festival je mir Arsi}, Milena Predi}, Marpo~eo projekcijom najnovijeg ostvarewa Gorana Paskaqevi}a ko Jawi}, Eva Ras, Toma Kuruzo„Medeni mesec“, a prve ve~eri posetioci su mogli da pogladavi}, Branislav Lalevi} i kao ju i film „Kewac“ Antonija Nui}a. specijalni gost Nikola \uri~ko.

Sve~anom otvarawu festivala na letwoj pozornici u niFilm je producirala kompa{koj tvr|avi prisustvovali su zamenik predsednika vlade i nija „Yodi Movie Craftsman“. ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} i mini„Ma, nije on takav“ u }e u biostar kulture Neboj{a Bradi}. skopskoj distribuciji biti u oktobru 2010.

„Pla}enici” prvi na ameri~koj top-listi Zaradiv{i 35 miliona dolara u 3.270 bioskopa {irom severne Amerike od 13. do 15. avgusta, „Pla}enici“ su se na blagajnama pokazali boqim od drugog favorita ~ija je bioskopska premijera tako|e bila ovog vikenda - filma „Jedi, moli, voli“. Romanti~ni film u kome glavne uloge igraju Staloneov film od 25. avgusta i kod nas Xulija Roberts vikenda prikazivawa najglei Havijer Bardem, snimqen daniji naslov u ameri~kim prema istoimenom bestseleru, bioskopima, saop{tio je dona{ao se na drugom mestu lima}i distributer „Megakom ste gledanosti sa zaradom od film“.

23,7 miliona dolara.

ne bavim sobom i svojima, onim specifi~nim {to je na{e, odavde, s druge strane nastojim da to bude univerzalno i to ne u jednom kratkom periodu nego zauvek“,

Rediteq Oleg Novkovi} i glumac Uliks Femiju

da film odli~no prihvate inostrani gledaoci. „Ono {to je uvek bio moj ciq, a toga }u se dr`ati i ubudu}e, jeste da koliko god se sa jedne stra-

NA FESTIVALU GLUMA^KIH OSTVAREWA U NI[U KOMEDIJA MIROSLAVA PETKOVI]A PREMIJERNO

Novi film akcionog heroja Silvestera Stalonea „Pla}enici“ bio je tokom prvog

DNEVNIK

Od 25. avgusta i na{a publika mo}i }e da vidi akcioni film „Pla}enici“ u kome se pojavquje niz velikih zvezda tog `anra. Stalone je rediteq i pisac scenarija ovog tipi~no mu{kog ostvarewa koje priziva akcioni film iz perioda wegove najve}e popularnosti.

On igra i glavnu ulogu u pri~i o specijalnoj jedinici sa zadatkom da sru{i dikatatora male latinoameri~ke dr`ave.

U „Pla}enicima“ se pojavquje niz kako veterana, tako i mla|ih zvezda akcionog `anra Xejson Stejtam, Xet Li, Dolf Lundgren, Miki Rurk, Rendi Kotur, Erik Roberts, kao i Brus Vilis i Arnold [varceneger. Stalone je nagove{tavao povla~ewe iz glume posle „Pla}enika“, ali je najavio i snimawe drugog dela ovog filma.

izjavio je Novkovi}. „To univerzalno je prepoznato od strane inostrane publike, tako da su qudi mogli da se poistovete, da u|u unutra i da do`ive odre|enu

katarzu“, rekao je on. Na pitawe kada }e srpska publika videti „Beli, beli svet“, odgovorio je da o~ekuje premijeru na 16. Festivalu autorskog filma, krajem godine u Beogradu.

Novkovi} je istakao da je veoma dobro {to je Ministarstvo kulture podr`alo taj festival, putem upravo potpisanog Protokola o sufinansirawu. „Autorski festival je, po mom mi{qewu, najva`niji doga|aj vezan za filmsku umetnost u toku jedne godine u na{oj zemqi.U tom programu prikazuju se izvanredni, druga~iji filmovi, koji unapre|uju filmsku kuturu.

Autorski festival pokazuje nove tendencije, u kom pravcu ide filmski jezik, upoznaje nas sa novim delima i novim autorima“, ocenio je Novkovi}. „To je mesto gde je epicentar filmske umetnosti i autora u Beogradu za tih sedam do deset dana. Za mene je prethodnih 15 godina to bio praznik i jedan od najva`nijih doga|aja vezanih za moj posao, za ono ~emu sam posvetio `ivot“, kazao je Novkovi}.

Qubavni priru~nik Oskarovac Robert de Niro igra}e u tre}em filmu serijala „Qubavni priru~nik“ re`isera \ovanija Veronezija. U jednoj od ~etiri pri~e koje }e sadr`ati film, De Niro }e tuma~iti razvedenog ameri~kog profesora koji `ivi u Rimu. Glumac }e ulogu delimi~no snimiti na italijanskom jeziku. Snimawe po~iwe 24. sep-

Robert de Niro

tembra u Rimu. Sineasta \ovani Veronezi re`irao je i prethodna dva dela „Qubavnog priru~nika“, 2005. i 2007, koji su zaradili ukupno 45 miliona dolara od prikazivawa u italijanskim bioskopima. „Qubavni priru~nik 3“ bi}e prva produkcija na stranom jeziku za Roberta de Nira jo{ od 1976. kada je igrao u ostvarewu „20. vek“ Bernarda Bertolu~ija. De Niro je dva puta nagra|en Oskarom 1975. za epizodnu ulogu u filmu „Kum 2“ i 1981. za glavnu rolu u „Razjarenom biku“.

NAJAVQEN I TRE]I FILM O ^UVENOJ GLUMICI

An|elina Yoli kao Merilin Monro Ameri~ki glumci An|elina Xoli i Xorx Kluni igra}e Merilin Monro i Frenka Sinatru u filmu o posledwim godinama ~uvene seksi ikone, pi{e „Tajms“. Film, koji za sada nema ime, bi}e adaptacija kwige „The Life and Opinions of Maf the Dog“, romansiranoj biografiji Merilin Monro autora Endrua O’Hagana.

Originalnost kwige le`i u izboru naratora, a to je pas po imenu Maf, skra}eno za Mafija, koji je slavnoj divi poklonio Frenk Sinatra.

Po pisawu „Tajmsa“, rad na scenariju je ve} po~eo i uloge su podeqene - An|elina Xoli bi trebalo da glumi Merilin Monro, a Xorx Kluni Frenka Sinatru.

U filmu }e biti re~i o posledwim godinama `ivota filmske ikone vi|ene o~ima wenog qubimca, maltezera Mafa, od koga se nikada nije odvajala.

Vest o snimawu filma saop{tio je sam autor Merilinine biografije na Me|unarodnom festivalu kwige u Edinburgu, ali ona jo{ nije potvr|ena. Ukoliko bi se snimio to bi bio tre}i film posve}en `ivotu Merilin Monro o kojem se pri~a ove godine.

Glumica Skarlet Johanson anga`ovana je da igra ~uvenu platinastu plavu{u u filmu „My Week with Marilyn“, a Naomi Bots }e interpretirati Merilinku u ostvarewu „Blonde“.

An|elina Yoli

„Ajron men” lo{ uzor Superheroji iz dana{wih filmova lo{i su uzori za de~ake po{to „promovi{u nasiqe i osvetu kao na~in `ivota“, objavio je „Dejli Telegraf“.

Prenose}i rezultate jednog ameri~kog istra`ivawa, list navodi da su, za razliku od „superheroja“ u stripovima iz pro{losti koji su verovali u „socijalnu pravdu, imali slabosti i obi~an posao“, novi holivudski superheroji „agresivni, sebi~ni i sarkasti~ni“.

Primer te nove vrste negativnog uzora je lik iz crtanog filma „Ajron men“„ koji, kada nije u svom gvozdenom oklopu na tragu kriminalaca, „eksploati{e `ene, razme}e se parama i projektuje svoju mu{kost posedovawem mo}nog oru`ja“, prenosi Bi-Bi-Si.

U SEPTEMBRU U BIOSKOPIMA

„Ma~eta” Roberta Rodrigeza Akcioni film Roberta Rodrigeza „Ma~eta“ (Machete), koji }e premijerno biti prikazan 1. septembra na Filmskom festivalu u Veneciji, premijeru u Beogradu ima}e 15. septembra u bioskopu „Kolosej“, najavio je doma}i distributer „Sinears“.

vi od rawavawa, krenu}e u osvetu uz pomo} starog prijateqa, koji je postao sve{tenik, seksi pobuwenice Luz, a na tragu mu je i agent Sartana Rivera.

Glavne uloge tuma~e Deni Trejo, Xesika Alba, Mi{el Rodrigez, Robert de Niro,

Po sinopsisu, biv{i federalni agent Ma~eta unajmqen je da ubije senatora, me|utim, u momentu kada treba da opali metak prime}uje da neko ni{ani u wega i shvata da je u pitawu name{taqka. Nakon {to se opora-

Stiven Sigal, Don Xonson, Lindsi Lohan i drugi.

Film }e od 3. septembra biti u distribuciji po Americi, dok }e na redovnom repertoaru srpskih bioskopa biti od 16. septembra.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

„SLIKA 2010 – STILL LIFE“ U UMETNI^KOJ KOLONIJI E^KA

O zna~aju prirodne sredine [estoro savremenih vizuelnih umetnika boravi}e od danas do 29. avgusta u Umetni~koj koloniji E~ka. U okviru projekta „Slika 2010 - Still Life!“, u e~anskoj koloniji narednih nekoliko dana }e stvarati Jelica Radovanovi}, Vera Stevanovi}, Milica Mili~evi}, Milan Bosni}, Tijana Lukovi} i Branka Nedimovi}. Ovi umetnici svoja dela realizuju kroz savremene forme i jezike.

Wihov dosada{wi umetni~ki rad veoma je visoko vrednovan, u~esnici su zapa`enih samostalnih i grupnih izlo`bi, kao i razli~itih projekata u zemqi i inostranstvu. U svom radu se uglavnom bave pitawima prostora, `ivotne sredine i prirodnog okru`ewa.

Ideja okupqawa umetnika u koloniji „Slika 2010 - Still Life!“ je obra}awe pa`we i podizawe ni-

voa svesti o o~uvawu i zna~aju prirodne sredine, problematizovawem i preispitivawem ekolo{kih tema i prirodnog odnosno ruralnog okru`ewa u kulturnopoliti~kom, socio-psiholo{kom i istorijskom kontekstu. Umetnici bi u svojim projektima i radovima trebalo da se bave odnosom prirode i ~oveka, to jest prirode i kulture u savremenom okru`ewu. Umetnici }e, tako|e, imati zadatak da na izlo`bi u Savremenoj galeriji Zrewanin, koja }e trajati od 15. novembra do 2. decembra, pored dokumenata o akcijama u E~ki, stvore „novu prirodu“ u galerijskom prostoru, da ostvare prostorni odnos, vezu izme|u dva dela jednog institucionalnog organizma – Umetni~ke kolonije i zrewaninske galerije.

U~esnicima je omogu}eno da se, osim rada u tehnici uqe na plat-

nu, mogu baviti razli~itim oblastima savremenog vizuelnog izra`avawa – slikarstvom, umetni~kom fotografijom, video i digitalnom umetno{}u, instalacijama, performansom, grafi~kim dizajnom, multimedijalnim istra`ivawima - u skladu sa heterogenim i pluralisti~kim tokovima savremene umetni~ke prakse. Me|utim, tokom svih ovih godina postojawa kolonije umetnici su uglavnom ostajali dosledni sopstvenim likovnim istra`ivawima ili su pod utiskom ka{telskog parka u kojem je sme{tena Kolonija i pastoralne seoske atmosfere stvarali idili~ne pejza`e.

Autorka i selektorka projekta je Sun~ica Lambi} – Few~ev, kustos, istori~ar umetnosti Savremene galerije Umetni~ke kolonije E~ka – Zrewanin. @. Balaban

ponedeqak23.avgust2010.

23

VE^E TRIJA GRIFITS, BOGOSAVQEVI] I KINKA

Uz majstorstvo i bogatstvo ma{te

Svakako jedan od najkvalitetnijih programa ovogodi{weg Novosadskog muzi~kog leta bilo je ve~e klarinetskog trija u sastavu Dejvid Grifits (klarinet) i Svetlana Bogosavqevi} (violon~elo), umetni~kog i `ivotnog para iz Australije i Rite Kinke, na{e novosadske, ali i {irom regiona najuglednije pijanistkiwe.U renoviranoj sve~anoj sali Gradske ku}e, prvim zajedni~kim nastupom ovih izuzetnih umetnika, `anrovski raznovrsni novosadski letwi muzi~ki praznici dobili su u svojoj kamernoj sferi klasi~ne orijenta-

naziv „Uli~ni trio“ zbog varijacione obrade teme jedne „soka~ke“ pesme u finalnom stavu, muzi~ari su ve} u startu prikazali tehni~ko majstorstvo, u`ivqenost i pravu radost u klasicisti~kom svirawu.

Ono je daqe proticalo u smenama delikatnosti i betovenskih „sforcata“, postepenom dinami~kom rastu, dramatur{kim tenzijama i akceleracijama, pri ~emu je u gradacionim usponima vode}u ulogu imala perlasta, prstno ~vrsta i mocartovski transparentna, i ujedna~enim pasa`ima vo|ena klavirska partija. Ravnopravni tret-

{tene iz stava u stav, ve}inom oslowene na vode}e misli celog dela. Otvorena „uzmahnim“ pokretom violon~ela i prisnim odgovorom klarineta, s klavirskom partijom kao glavnim kreatorom uzbudqivo uznemiruju}ih gibawa i pateti~ne atmosfere, prenetih i na kratke, pa i ustalasane replike kantabilno „ispredenih“, {irokih melodija Ada|a, interpretacija je kulminirala u gracioznom Andantinu, karaktera menueta (tre}i stav), s blago nazna~enim elementima austrijske igre lendlera u triju, da bi tek u final-

KWI@EVNA PERIODIKA: ^ASOPIS „POQA”

Jezik kao instrument lagawa Novi broj (464 za juli i avgust) ~asopisa za kwi`evnost i teoriju "Poqa"nudi portret novosadskog pisca i pesnika Slobodana Ti{me.

Temat o wemu u rubrici pod nazivom "Ime" otvoren je odlomcima "Kese" i "Pol i politika" iz romana "Bernardijeva soba", a zatim sledi razgovor sa Slobodanom Ti{mom koji je za "Poqa" vodila Maja Solar. U ovom intervjuu, Ti{ma, izme|u ostalog, konstatuje: " U modernizmu upra`weno mesto Boga zauzeo je Jezik, u postmodernizmu: jezici. U mladosti kada sam pisao poeziju bavio sam se pre svega jezikom, smatrao sam da jezik ni{ta ne izra`ava. Danas kada pi{em prozu, jezik je instrument lagawa, krivotvorewa. Naravno, moja namera nije da la`em, naprotiv, `elim da budem iskren, ali jezik me vara. Pisac se bori sa jezikom i uvek biva pora`en, prevaren: na ivici ludila, ali sa ludom nadom."

Upravo o jeziku, tekstu, istini i govoru, pi{e Ivan Radenkovi}, osvr}u}i se na zbirku pesama "Vrt" Slobodana Ti{me, za koju smatra da je "zbirka tekstova koji su razaraju}i, provokativni i destabilizuju}i - za svakodnevni i dominantni kwi`evni jezik". O Ti{mi u ovom tematu "Poqa" pi{e i Vladimir Kopicl u tekstu pod nazivom "Kaputi} ipak ne hoda sam", i prime}uje da postoje "repetitivna, ve~ita mesta u pisawu i umetni~arewu" Slobodana Ti{me koje smatra onim najzna~ajnijim KRAJEM SEPTEMBRA

Novi album Kleptona Engleski bluz-rok gitarista i peva~ Erik Klepton izda}e novi album 28. septembra i to }e biti wegovo prvo solo studijsko ostvarewe posle petogodi{we pauze.

{to se "literarno i vanliterarno doga|a u kwigama S.T." Vladislava Gordi} - Petkovi} se, izme|u ostalog, osvr}e na nestvarne stvari Slobodana Ti{me koje progawaju svaku pri~u u romanu "Urvidek" kao "uporan i preko potreban vi{ak", dok Dragana Beleslijin u ovom tematu pi{e o neoavangardnom diskursu u wegovom delu. Na ambijente na muziku Slobodana Ti{me ukazuje Marko Paunovi}.

Bojan Savi} Ostoji} u uvodu rubrike "Vrt" posve}enom nultom stupwu pisawa (OuLiPo), podse}a na ovaj pristup stvarawu kwi`evnog dela, nastalom pre pedeset go-

dina, kojem "osnovni ciq nije realizovawe, ve} nu|ewe novih mogu}ih struktura, predlagawe novih postupaka, putem ograni~ewa". Zatim slede dva ulipisti~ka manifesta Fransoa Le Lionea i Remona Kenoa, instrukcije, odnosno izbor najzanimqivijih ograni~ewa u procesu pisawa, kao i radovi mladog autora Du{ana Vasi}a, uz jo{ nekoliko priloga o ovom na~inu pisawa.

U ostalim rubrikama, Mihajlo Panti} pi{e o Sretenu Mari}u u srpskoj kritici i o srpskim piscima, dok Milo{a Jovanovi}a zanimaju pitawa o autorstvu u savremenim kwi`evnim teorijama i teorija cikli~ne istorije kwi`evnosti. Na stranicama ovog broja objavqena je i kratka pri~a "Horn je uvek dolazio" Semjuela Beketa, dok o wemu i wegovim pismima pisanim od 1929. do 1940, pi{e X.M. Kuci, a hronologiju wegovog `ivota ispisuje Borivoj Gerzi}.

Prozne redove u ovom broju "Poqa" potpisuju: Slavoqub Markovi}, Jovica A}in, Lela Jovanovi}, Andrija Lavrek, Xon Bart, Stefano Beni i Kostas Montis. Poeziju objavquju: Zoran M.Mandi}, Jevrosima Ristovi} i Stefan Vul. Likovni lajtmotiv ove sveske "Poqa" su radovi Danila Vuksanovi}a.

N. Pej~i}

U KAIRU UKRADENA VAN GOGOVA SLIKA

Zakazao sistem obezbe|ewa

Kamere za video nadzor i alarmni ure|aji u kairskom muzeju iz kojeg je u subotu ukradena slika Vinsenta van Goga vredna 50 miliona dolara, "odavno su u kvaru", rekao je danas Frans presu izvor iz obezbe|ewa."Kamere ne rade odavno, isto kao i alarmni ure|aji", naveo je slu`benik muzeja "Mahmud Halil" i dodao da zbog toga ne postoje nikakvi snimci kra|e.

"Ne zna se otkad ta~no ure|aji ne funkcioni{u, ali odavno su u kvaru. [efovi muzeja su rekli da su tra`ili rezervne delove ali da ih nisu na{li", dodao je slu`benik koji je zamolio da ostane neimenovan. Van Gogova slika "Vaza sa makovima" bila je u kolekciji muzeja "Mahmud Halil" koji ima jednu od najzna~ajnijih zbirki evropske umetnosti 19. i 20. veka na Bliskom istoku.

Egipatski ministar kulture Faruk Hosni ubrzo posle ju~era{we kra|e saop{tio je da je slika na|ena kod dvoje Italijana na kairskom aerodromu, ali je kasnije na televiziji demantovao sam sebe obja{wavaju}i da je re~ o gre{ci jednog podre|enog slu`benika ministarstva.

ARHEOLO[KO OTKRI]E U ALBANIJI

Bista iz rimskog doba

Album "Clapton", koji }e biti Kleptonov 19. po redu, sadr`a}e 14 pesama, objavio je danas magazin Bilbord. Me|u gostima na albumu su Stiv Vinvud, Vinton Marsalis, [eril Krou, Alen Tusejnt i Derek Traks.

Posledwe Kleptonovo studijsko ostvarewe bilo je "Back Home" iz 2005.

Bista atleti~ara koja poti~e iz rimskog doba na|ena je na lokalitetu Apolonija u Albaniji i predstavqa jedno od najzna~ajnijih arheolo{kih otkri}a u toj zemqi u proteklih pola veka.

"Otkri}e je izuzetno, najve}e u posledwih 50 godina u Albaniji, zato {to je kip neo{te}en", rekao je u petak Frans presu francuski profesor @an-Lik Lambole koji je predvodio albanski arheolo{ki tim.

Iskopavawa su vo|ena na lokalitetu Apolonija, oko 120 kilometara ju`no od Tirane. Arheolozi su naveli da je izuzetan kvalitet

izrade biste dimenzija 84 centimetra sa 53 centimetra. Na|ena je u kanalizaciji u zapadnom delu Apolonije gde su se nekada nalazila naseqa rimskog i helenisti~kog doba. "Apolonija je najve}e arheolo{ko nalazi{te Albanije.

Po{to na tom mestu nema modernog naseqa, iskopavawa se izvode u odli~nim uslovima", tvrde stru~waci.

Bista je preneta u arheolo{ki muzej Tirane.

Arheolozi su naveli da su na lokalitetu Apolonija, u istoj kanalizaciji, na{li bronzano stopalo u rimskoj sandali.

Svetlana Bogosavqevi}, Rita Kinka i Dejvid Grifits, nastupili u Gradskoj ku}i

cije trenutke pravog „nomusovskog“ festivalskog doga|awa.

Visoki individualni format troje sjajnih interpretatora (tehni~ki briqantnog i enormno muzikalnog Grifitsa, decentne, pomalo tonski svedene, odnosno izra`ajno ne i mnogo eksponirane, gotovo diskretne Bogosavqevi}eve i strasno i duboko ekspresivne, ali i primereno „ukro}ene“, u domenu poneseno nemirne energije, Rite Kinke), najboqe je do{ao do izra`aja u trijima Betovena i Bramsa, komponovanim upravo za ovaj, formacijski redak sastav. Umetnici su im se posvetili unesenim anga`manom, kako u pojedina~nom profilisawu obilnih melodijskih tokova, bogatih tematskih i motivskih razrada i sukoba, tako i u oblikovawu zanimqivih dijaloga dva i dva instrumenta, odnosno „razgovorima“ u triju, ali i me|usobnim dramatskim suprotstavqawima i napetostima koji iz ovakvih interakcija proizilaze.

Zapo~ev{i ve~e Klarinetskim triom opus 11. Ludviga van Betovena, koji je kasnije, u postavci s violinom umesto klarineta, dobio i

man instrumenata do izra`aja je potom do{ao u prekrasnom gracioznom „razgovoru“ razlivenom od kantabilne teme violin~ela preko duva~kog instrumenta, koji se daqe preplitao, prelivao, tonski „farbao“ i {irio na sve rasko{no ukra{ene „glasove“. Kulminirao je u zavr{nom Alegru, prodorne i o{tre glavne, ali isto tako upe~atqive sporedne, mar{evski odlu~ne teme, sve vreme „gowenih“ i do kraja podsticanih sna`nim izvo|a~kim nervom pijanistkiwe, ali i uvek ostaju}i u domenu zadatih stilskih karakteristika.

Opredequju}i se za Trio opus 114. Johanesa Bramsa, delo izrazito kantabilnih ideja i naro~ito blage, ne`ne sonornosti, trio Grifits, Bogosavqevi}eva i Kinka prikazao je veliko bogatstvo ma{te i tuma~ewe koje pleni ne samo dovr{eno{}u svih parametara izvo|a~kog majstorstva, nego i svoje shvatawe arhitektonike oblika, u slu~aju ove ~etvorostava~ne kompozicije zasnovano i na principu cikli~nosti tematike, ravnopravno raspore|ene na sva tri instrumenta i motive preme-

nom Alegru, pisanom u „ma|arskom“ stilu, koji je kompozitor rado koristio u svojim vi{estava~nim kompozicijama, do{lo do pravog razbuktavawa tempa, `ustrine i `e{}eg, eruptivnijeg zavr{etka. Mo`da je i to uzrok, {to ovo, u su{tini meditativno i tematski dosta jedinstveno ostvarewe nije ostavilo o~ekivani utisak na brojnu publiku koja nije reagovala uobi~ajeno burno kada su u pitawu odli~na (mada nekada aklamira, neo~ekivano, i neka osredwa) izvo|ewa. O ukusima o~igledno ne vredi raspravqati, a da su oni razli~iti, potvrdile su i reakcije slu{alaca na istina sjajno, temperamentno, duhovito, istovremeno i prefiweno ose}ajno Grifitsovo predstavqawe Tri prelida Xorxa Ger{vina za klarinet i klavir, prethodno uvedenih laganim stavom Sonate za ~elo i klavir Sergeja Rahmawinova. To smo, prvenstveno do`iveli poput odgovaraju}eg intermeca, izme|u, za nas, glavnih programskih punktova ove neobi~ne i vredne koncertne ve~eri.

Marija Adamov

NA KONCERTU U BEOGRADU

„Bra}a Bojki” pevaju „a kapela” ^etiri brata, okupqena u kvartetu pod nazivom "Bra}a Bojki"( Bolyki Brothers), nastupi}e na koncertu 11. septembra u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu, najavquje "Jugokoncert", uz napomenu da }e karte za ovaj koncert biti u prodaji 1. septembra.

Sva ~etiri brata Bojki, poreklom Ma|ari, profesionalni su muzi~ari, i kao ~lanovi Budimpe{tanskog festivalskog orkestra i Kamernog orkestra "Erkel Ferenc", proputovali su na turnejama ~itav svet, od dalekog Istoka do “divqeg” Zapada.

Kao vokalna grupa, prvi put su nastupili na festivalu u Nema~koj 1988, pod imenom "Bolyk’ Boys Band". Od tada su odr`ali vi{e od 100 koncerata gospel

muzike u Nema~koj. Snimili su dva kompakt diska. U me|uvremenu su promenili ime u "Bolyki Brothers".

Nastupali su na muzi~kim festivalima i na manifestacijama duhovne muzike {irom Evrope. Godine 2000. pozvani su da nastupe na uglednom Xez festivalu u Montreu, i ostvarili

su snimke za TV u Kaliforniji.

Tri godine kasnije, na poziv kompanije Daywind Music Publishing, snimili su CD zajedno sa umetnicima kao {to su Xoni Ke{, The Chathedrals, The Christ Tabernacle Choir i En Mekriri.

Bra}a Bojki su omiqeni gosti najve}ih muzi~kih festivala, kako isti~u u "Jugokoncertu", a publika i mediji ih obo`avaju. Na svim koncertima Bra}a Bojki pevaju "a kapela", zadivquju}i publiku svojim humorom i sna`nom duhovnom porukom koju prenose. ^lanovi ovog gospel "a kapela" kvarteta su: Bala` Bojki, kontratenor, \er| Bojki, tenor, Andra{ Bojki, bariton, i Laslo Bojki, bas.

N.P-j.

24

ponedeqak23.avgust2010.

SVET

DNEVNIK PARLAMENTARNI IZBORI U AUSTRALIJI

BLISKI ISTOK IZME\U MIROVNIH PLANOVA I TRKE U NAORU@AWU

Palestincima dr`avu, Izraelu punu bezbednost TEL AVIV, WUJORK: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozdravio je odluku izraelskih i palestinskih lidera da po~nu direktne pregovore, ozna~iv{i ih "mogu}no{}u koja se ne sme propustiti". Izraelski premijer Bewamin Netanijahu i predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas pristali su da pregovore "licem u lice" po~nu u Vasingotonu od 2. septembra, na poziv SAD i posle saop{tewa ~etvorke bliskoisto~nih mirovnih posrednika (SAD, UN, EU i Rusije).

"Pregovori su jedini na~in za strane da re{e sva pitawa kona~nog statusa", navodi se u saop{tewu koje ja izdao Banov portparol i poziva na obe strane da poka`u odgovornost da ostvare aspiracije oba naroda. Direktni bliskoisto~ni pregovori su bili u zastoju od kraja decembra 2008. godine, kada je po~ela tronedeqna izraelska ofanziva na pojas Gaze.

Rok tih pregovora je jedna godina, a zvani~no }e po~eti nakon {to se 1. septembra Netanijahu i Abas odvojeno sastanu s ameri~kim pred-

sednikom Barakom Obamoom. Ban je naglasio da {ansa "mora biti iskori{}ena kako bi nada za boqu budu}nost naroda u regionu da `ive u miru, bezbednosti i slobodi mogla biti u potpunosti ispuwena".

Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je ju~e da Izrael i Palestinci imaju {ansu da iznenade svet i postignu mirovni

Izrael i Palestinci imaju {ansu da iznenade svet i postignu mirovni sporazum koji }e okon~ati decenijski sukob (Bewamin Netanijahu) sporazum koji }e okon~ati decenijski sukob.

"Svim skepticima poru~ujem da je postizawe mira mogu}e, ali te{ko", rekao je Netanijahu na po~etku sednice vlade u Jerusalimu, istakav{i da je za mir potreban ozbiqan partner. " Znam da ima puno sumwe nakon 17 godina, od po~etka procesa Oslo i ja mogu da razumem za{to postoji.

Pregovori }e zahtevati od obe

Prvi bespilotni iranski bombarder

TEHERAN: Predsednik Irana Mahmud Ahmadine`ad ju~e je zvani~no predstavio prvi bombarder bez posade doma}e proizvodwe i nazvao ga "ambasadorom smrti za neprijateqe ~ove~anstva".

"Avion, pored toga {to predstavqa ambasadora smrti za sve neprijateqe ~ove~anstva, nosi i poruku mira i prijateqstva", rekao je Ahmadine`ad. Namena letelice je da "dr`i neprijateqe paralisane u wihovim bazama", a ona }e, tako|e, slu`iti za zastra{ivawe i odbranu, dodao je iranski predsednik.

strane da preduzimaju korake", kazao je Netanijahu, misle}i na privremeni mirovni sporazum sklopqen izme|u Izraela i PLO 1993. godine, nazvan tako po norve{koj prestonici, gde se tajno pregovoralo. On je naveo da se mo`e posti}i mir koji }e biti zasnovan na tri glavna nivoa, od kojih je prvi bezbednost za dr`avu Izrael, drugi

Ahmadine`ad je rekao i da }e se vojni program, koji Iran sam finansira, nastaviti "sve dok neprijateqi qudskog roda ne izgube svaku nadu da }e ikada vi{e mo}i da napadnu iransku naciju", prenela je agencija AP. ^etiri metra duga~ak avion bez posade, nazvan "karrar", predstavqen je na ceremoniji koju je prenosila dr`avna televizija, dan po{to je Iran, uz pomo} Rusije, pustio u pogon svoj prvi nuklearni reaktor u Bu{eru.

(Tanjug)

priznavawe Izraela kao jevrejske dr`ave, ukqu~uju}i re{ewe za palestinske izbeglice koje }e biti na|eno u budu}oj palestinskoj dr`avi i tre}i stvarawe te dr`ave koja }e biti demilitarizovana i kraj sukoba.Sporazum zna~i okon~awe sukoba. Ako ta tri nivoa postoje mir se mo`e posti}i, zakqu~io je Netanijahu. Objavquju}i poziv na pregovore ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton je re-

kla da }e ciq pregovora biti postizawe kona~nog sporazuama i osnivawe palestinske dr`ave u roku od godinu dana.Ona i ameri~kci izaslanik za Bliski istok Xorx Mi~el su najavili da }e se pregovori usredsrediti na kqu~na pitawa, a to su status Jerusalima, granice, sudbina palestinskih izbeglica, bezbednost, jevrejska naseqa i izvori vode.

Palestinski predsednik Mahmud Abas je, tako|e, zahtevao potpuno zaustavqawe {irewa jevrejskih naseqa na okupiranoj zemqi, a jo{ ranije je odbijen zahtev da se Izrael prizna kao jevrejska dr`ava.Prihvataju}i poziv, Palestinci su upozorili da }e pregovori propasti ako se Izrael ne bude toga pridr`avao.Zato se o~ekuje da bi glavna prepreka pregovorima mogla pojaviti ve} krajem septembra, kada isti~e desetomese~ni moratorjum na podizawe ku}a za jevrejske naseqenike na Zapadnoj obali u naseqema u kojima sada, ukqu~uju}i i isto~ni Jerusalim, `ivi skoro pola miliona Jevreja.

(Tanjug)

Tel Aviv uznemiren zbog centrale „Bu{er�

JERUSALIM: Izrael je saop{tio da je puwewe gorivom iranske atomske centrale "Bu{er", "totalno neprihvatqivo" i pozvao me|unarodnu zajednicu da izvr{i ve}i pritisak da bi primorao Teheran da prekine aktivnosti oboga}ivawa uranijuma. Iranski i ruski in`eweri po~eli su pre dva dana da pune gorivom atomsku elektranu "Bu{er", {to }e trajati oko nedequ dana. To predstavqa prvi korak ka potpunom aktivirawu atomske centrale, koje su SAD poku{avale da spre~e u strahu od iranskih nuklearnih ambicija.

"Potpuno je neprihvatqivo da dr`ava, koja tako o~igledo kr{i rezolucije Saveta bezbednosti (UN), odluke Me|unarodne agencije za atomsku energiju i svoje obaveze u okviru sporazuma o ne{irewu nuklearnog naoru`awa, treba da u`iva u plodovima kori{}ewa nuklearne energije", izjavio je portparol Ministarstva spoqnih poslova Jo{i Levi.

Izrael, jedina bliskoisto~na zemqa za koju se sumwa da poseduje nuklearno oru`je, saop{tio je

da bi Iran sa nuklearnim naoru`awem predstavqao pretwu po opstanak Izraela, pove}avaju}i zabrinutost da bi ta dr`ava mogla da napadne iranska nuklearna postrojewa.

"Me|unarodna zajednica treba da pove}a pritisak da bi naterala Iran da se pridr`ava me|unarodnih odluka i prekine svoje aktivnosti oboga}ivawa uranijuma i izgradwu reaktora",

Odlu~uje glas nezavisnih

KANBERA: Australijska premijerka Xulija Galard saop{tila je ju~e da nijedna partija nije osvojila ve}inu poslani~kih mesta na izborima i da je wena Laburisti~ka stranka zapo~ela pregovore s nezavisnim poslanicima.

narima i dodala da je ve} razgovarala s trojicom nezavisnih poslanika u Predstavni~kom domu, jednim nezavisnim kandidatom za poslanika i jednim zakonodavcem iz stranke zelenih.

Abot, poznat kao "ludi kalu|er" zbog kratkotrajnog stupawa

Prema preliminarnim rezultatima posle 78 odsto prebrojanih glasova, laburisti su osvojili 70 poslani~kih mesta, a opoziciona koalicija, koju predvodi konzervativna Liberalna stranka Tonija Abota, 71 poslani~ko mesto. Za formirawe vlade potrebno je 76, od ukupno 150 mesta u Predstavni~kom domu, podsetio je AP. "Jasno je da nijedna strana ne}e mo}i samostalno da formira vladu", rekla je Gilardova novi-

u red katoli~kih sve{tenika, rekao je da su laburisti, zajedno s parlamentarnom ve}inom, izgubili legitimitet da formiraju vladu, preneo je Bi-Bi-Si. Izbori su odr`ani u subotu, samo dva meseca po{to je Gilardova smenila na polo`aju dotada{weg vo|u laburista i premijera Kevina Rada. Glasawe u Australiji, koja ima 14 miliona registrovanih bira~a, obavezno je po zakonu.

(Tanjug)

Disidenti planiraju napad u Engleskoj LONDON: Britanski parlamentarac Patrik Merser izjavio je ju~e da ima informaciju da pobuweni~ke grupe iz Severne Irske planiraju napad na tlu Engleske i da bi meta mogla da bude konvencija Konzervativne partije, koja }e biti odr`ana u oktobru.

Merser, biv{i zvani~nik britanske vojske koji se ~esto ogla{ava u javnosti o pitawima bez-

bednosti, tvrdi da su mu wegovi kontakti u Severnoj Irskoj rekli da republikanski disidenti `ele da "privuku pa`wu" na svoje ciqeve, prenela je agencija AP. Britanske politi~ke partije tradicionalno odr`avaju konvencije na jesen. Ovogodi{we okupqawe konzervativaca planirano je za oktobar u Birmingemu.

(Tanjug)

Uhap{en lider ruske opozicije prenela je agencija Rojters izjavu Levija.

Rusija, koja je dovr{ila izgradwu postrojewa, obe}ala je da }e nadgledati ovo mesto i spre~iti da nuklearni materijal eventualno bude iskori{}en za proizvodwu atomskog oru`ja.

(Tanjug)

MOSKVA : Moskovska policija uhapsila je opozicionog lidera Borisa Nemcova i jo{ jednog aktivistu opozicije kada su poku{ali da povedu mar{ u ~ast Dana zastave kroz centar glavnog grada Rusije.

Nemcov je bio na ~elu kolone od stotinak opozicionih aktivista, koji su nameravali da pro{etaju centrom Moskve nose}i ogromnu rusku zastavu, ali policija ih je zaustavila i rasterala okupqene.

Dvadestdrugi avgust se u Rusiji obele`ava kao Dan zastave zbog trobojne zastave koju je Kremq usvojio posle raspada Sovjetskog Saveza.

Nemcov je rekao Aso{iejtid presu, u telefonskom razgovoru iz policijske stanice, da odluka policije da spre~i mar{ pokazuje mentalitet vlade premijera Vladimira Putina.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON [panske vlasti saop{tile su ju~e da su SAD spremne da prihvate kubanske politi~ke zatvorenike, oslobo|ene posle diplomatske intervencije [panije i Katoli~ke crkve. Dr`avni sekretar Hilari Klinton je telefonom zahvalila {panskom ministru Moratinosu, koji je u~estvovao u razgovorima sa kubanskim vlastima i prenela mu odluku SAD da prihvate ove kubanske zatvorenike.

NURI AL-MALIKI Ira~ka policija upotrebila je vodene topove i pendreke da bi rasterala demonstrante u ju`nom ira~kom gradu Nasiriji, gde se protestuje zbog restrikcija struje i lo{eg rada javnih slu`bi, Premijer Nuri al-Maliki u junu je smenio ministra za energetiku zbog stalnih protesta gra|ana na lo{ rad slu`bi za snabdevawe elektri~nom energijom.

KIM YONG-IL Najmawe 5.000 qudi u Severnoj Koreji i 94.000 na severu Kine, evakuisano je po{to su obilne ki{e izazvale izlivawe pograni~ne reke Jalu, po severnokorejskom Amnok, koja razdvaja dve dr`ave. Severnokorejski lider Kim Xong-IL poslao je u ugro`ene severozapadne oblasti vojsku i vi{e aviona i brodova, kojima je evakuisano najmawe 5.000 qudi, objavio je Pjongjang.

Svetu preti opasnost od pobune tinejyera LONDON: Broj mladih qudi na planeti nikada nije bio ve}i - ukupno ih na svetu `ivi vi{e od milijardu i svi su u starosnoj dobi od 12 do 18 godina. A vi{e od 90 odsto mladih ovog uzrasta `ivi u zemqama u razvoju. Proporcionalno, broj mladih qudi najve}i je u Africi a najmawi u Evropi. Tako, na primer, u Ugandi 57 odsto stanovni{tva je mla|e od 18 godina! U isto vreme, u Italiji, Gr~koj i [paniji taj procenat je svega 17 odsto.

Svetska banka ukazuje da zemqe u razvoju koje ula`u u svoje mlade mogu da o~ekuju ubrzani ekonomski rast. Nasuprot tome, one zemqe koje to ne ~ine mogu da o~ekuju porast unutra{wih tenzija i krize. Iako su tinejd`eri ~esto procentualno najve}i deo populacije svojih zemaqa, wihov uticaj je u najve}em broju slu~ajeva veoma ograni~en. U nekim zemqama, roditeqi odlu~uju o `ivotima svoje dece do wihovih relativno kasnih godina.

Svaki sedmi ispitanik u anketi organizovanoj u nekoliko zemaqa u razvoju tvrdi da bi bio spreman da "po cenu `ivota budu}nost potra`i

u nekoj drugoj zemqi". U ve}ini zemaqa qudi sti~u pravo glasa kada napune 18 godina. U isto vreme, u Iranu mladi mogu da glasaju ve} sa napuwenih 15 godina. Anketa sprovedena u deset velikih svetskih gradova ukazuje na to da su mladi qudi uvereni da bi morali da imaju pra-

Danas u svetu 57 miliona mladih mu{karaca i ~ak 96 miliona mladih `ena starosti izme|u 15 i 24 godine, ne umeju da ~itaju i pi{u vo da `ive u bilo kojoj zemqi koju odaberu kao i da ve}ina wih ka`e da }e u~initi sve {to mo`e kako bi to i ostvarili.

Tako|e, u ve}ini zemaqa mladi qudi su obrazovaniji je od svojih roditeqa a u zemqama u razvoju mladi su kategorija stanovni{tva s najve}om stopom pismenosti. Ipak, uprkos tome,

57 miliona mladih mu{karaca i ~ak 96 miliona mladih `ena starosti izme|u 15 i 24 godine, ne umeju da ~itaju i pi{u.

Procewuje se da oko 115 miliona dece {irom sveta nema pristup {kolama zbog ~ega }e najverovatnije u kasnijem `ivotu imati velikih problema. Otprilike 352 miliona dece starosti izme|u 5 i 17 godina ima nekakav pla}eni posao ali, uprkos tome, svetu i daqe nedostaje vi{e stotina miliona radnih mesta. Nezaposlenost najte`e poga|a mlade – vi{e od 40 odsto mladih qudi u Bosni i Hercegovini, u Ju`noj Africi i na Haitiju nema posao.

U ve}ini zemaqa mladi prvo seksulano iskustvo sti~u izme|u 15. i 19. godine starosti.

Mladi}i uglavnom prvo seksualno iskustvo do`ivqavaju kada su ne{to mla|i od devojaka.

Starosna dob u kome devojke imaju prvo seksualno iskustvo najni`a je u Nigeriji i Nepalu u kojima je i najve}a verovatno}a da }e rano stupiti u brak.

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

25

@ene Srebrenice Lokalizovan {umski po`ar iznad Splita tu`i}e Karlu del Ponte ZAGREB: Hrvatski vatrogasci lokalizovali su po`ar koji je ju~e u jutarnima satima izbio u mestu Dowa Rupotina, u blizini Solina, a prema podacima Dr`avne uprave za za{titu i spasavawe do sada je izgorelo

skoro 250 hektara borove {ume.

Po`ar u borovoj {umi u Dowoj Rupotini kod Solina, oko osam kilometara od Splita, izbio je u 6.00, saop{teno je iz vatrogasne slu`be. „Vatra se {iri pre-

ma severozapadu“ rekao je komandant splitske Javne vatrogasne stanice Felicijo Parcina U ga{ewu po`ara u~estvovalo je 240 vatrogasaca sa 60 vozila, pet kanadera i ~etiri heli-

koptera. Zbog gustog dima izazvanog po`arom, gra|anima Splita i Solina je preporu~eno da izbegavaju boravak na otvorenom i zatvore prozore.

(Tanjug)

RUMUNIJA

Kraq Roma nagradio Madonu BUKURE[T: Kraq rumunskih Roma Florin ^oaba izjavio je da mu se ameri~ka peva~ica Madona zahvalila za plaketu od zlata koju je poslao po~etkom ove godine u znak zahvalnosti {to je ona izrazila simpatije za Rome.

Zlatna plaketa od 24 karata izra|ena je po specijalnoj naruxbi u Italiji, na zahtev kraqa Roma, koji je po~etkom ove godine poslao Madoni, uz pomo} ambasade SAD u Rumuniji. ^oaba priznaje da on li~no nije govorio sa Madonom, ve} sa wenim impresarijom koji mu se zahvalio za plaketu u ime peva~ice. Kraq je minulog vikenda rumunskoj agenciji „Mediafaks“ izjavio da je poslao poklon Madoni jer ona voli Rome, a na koncertu u Bukure{tu je govorila protiv diskriminacije romskih zajednica, {to je bila vest koja je obi{la svet.

Madonine re~i su nam "pomogle mnogo vi{e nego {to su to mogle da u~ine sve na{e organizacije tokom dvadeset godina", naveo je ^oaba. Madona je na koncertu, koji je odr`ala pro{log avgusta u Bukure{tu, rekla u pauzi izme|u dve numere romske muzike da je za wu "vrlo tu`no" {to su Romi diskriminisani u Isto~noj Evropi, jer ona veruje u toleranciju.

Publika je zvi`dala Madoni dok je to govorila, a to su tada strane agencije ocenile kao gest Rumuna protiv Roma. Rumunska {tampa prisutna tada na koncertu Madone je precizirala da to nije bio gest protiv Roma, jer za vreme izvo|ewa romske muzike bili su burni aplauzi, a Madona je bila izvi`dana tek kada je po~ela da "deli lekcije Rumunima".

BAWALUKA: Nevladina organizacija "@ene Srebrenice" ne odustaje od odluke da tu`e biv{u glavnu ha{ku tu`iteqicu Karlu del Ponte zbog toga {to je bila jedan od potpisnika dozvole da se u Hagu uni{ti vi{e od 1.000 li~nih stvari i dokumenata `rtava genocida u Srebrenici, javila je ju~e Federalna TV. "@ene Srebrenice" prikupqaju podr{ku tu`bi protiv Del Ponteove, prenela je televizija.

"Ubijene su nam i uspomene zbog ~ega Karla del Ponte mora odgovarati", saop{tila je NVO iz Poto~ara. Tu`ioci Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~iwene na tlu biv{e Jugoslaviji bi}e podvrgnuti istrazi zbog tvrdwi da su se silexijski odnosili prema svedocima, objavio je pre dva dana britanski dnevnik "Gardi-

jan", navode}i da }e istragom biti obuhva}ena i biv{a glavna tu`iteqka Del Ponte.

Kristos

U Gr~koj zemqotres, nema `rtava Portparol ha{kog suda Nerma Jela~i} demantovala je pre dva dana da je pokrenuta istraga protiv Del Ponte i jo{ dvoje tu`ilaca zbog pritisaka i pretwi na pojedine svedoke.

(Tanjug)

POLITI^KA SCENA CRNE GORE

Odlazak \ukanovi}a ne donosi promene PODGORICA: Predsednik Narodne stranke Predrag Popovi} izjavio je agenciji MINA da eventualnim povla~ewem predsednika Demokratske partije socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a iz politike ne o~ekuje "kopernikanski obrt", ocewuju}i da taj potez ne mo`e mnogo uticati na polo`aj opozicionih stranaka na politi~koj sceni Crne Gore, javqa RTCG. "Da li }e opozicija biti prisutnija i zna~ajnije imati u~e{}a na politi~-

koj sceni Crne Gore, najmawe }e se ticati onoga {to se bude de{avalo u DPS", smatra Popovi}.

Prema wegovim re~ima, odlazak \ukanovi}a }e biti najmawe va`an za opoziciju, ukoliko ona "konsoliduje svoje redove".

"Mogu}e je da je sama najava povla~ewa \ukanovi}a posledica lo{e situacije u opoziciji, pa to ~ini komotnijom poziciju same DPS" rekao je Popovi}.

(Tanjug)

Rupa u buyetu ve}a od pola milijarde evra PODGORICA: Lider opozicionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} tvrdi da se u crnogorskom finansijskom sistemu nalazi rupa od oko 500 miliona evra nenaplativih kredita za koju vlada ni Centralna banka nemaju nikakvo re{ewe.

Medojevi} tvrdi i da je crnogorski finansijski sistem "zmijsko leglo" kredita i plasmana velike koli~ine novca za koji postoji osnovana sumwa da se radi o novcu kartela. On jedino re{ewe za ovakvu situaciju vidi u ujediwewu nacije oko programa izlaska iz ekonomske i bezbednosne krize i formirawu vlade evropskih integracija koja }e mo}i da op{ti interes stavi iznad interesa tajkuna i mafija{a. "Za takav rasplet doga|aja Crna Gora treba da ima

Hrvatski lider u BiH radi za Bo{wake?

BAWALUKA: Predsednik nevladine organizacije "Kroacija libertas" Leo Plo~kini} podneo je Agenciji BiH za istrage i za{titu (SIPA) krivi~nu prijavu protiv hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH @eqka Kom{i}a, predsjednika SDP-a BiH Zlatka Lagumxije i NN lica zaposlenih u SDP BiH i Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH zbog, kako je navedeno, te{kog kr{ewa Ustava BiH. Krivi~ne prijave su podnete i zbog, kako se navodi, te{kih povreda izbornog zakona, nezakonitog obavqawa slu`be, uspostavqawa nedr`avnih i vaninstitucionalnih paralelizama u telima vlasti dejtonske BiH, zloupotrebe slu`benog polo`aja i ovla{}ewa radi protivpravnog sticawa materijalne i imovinske koristi, naru{avawa dejtonski uspostavqenog pariteta, konsenzusa i rotacije i izazivawa me|uverske i mr`we me|u narodima.

Plo~kini} je istakao da se Kom{i} na predstoje}im izborima kandidovao za hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH posredstvom stranke SDP BiH, ~iji je predsednik Zlatko Lagumxija, a koji mu je isto omogu}io i 2006. godine, prenose lokalni mediji. Predsednik "Kroacija libertasa" navodi da je Kom{i} svoje delovawe podredio interesima i ciqevima bo{wa~ke politike i naroda, zalagawu koje ide u prilog unitarizaciji zemqe, ukidawu kantona i entiteta i razgradwi dru{tvenih odnosa izme|u tri naroda.

(Tanjug)

lidera i politi~ku elitu svesnu te`ine stawa i spremnu da preuzmu odgovornost za budu}nost nacije. Nisam siguran da u vlasti trenutno postoje takvi pojedinci niti svest o dubini krize u kojoj se nalazimo", naveo je Medojevi} u intervjuu listu "Dan".

Medojevi} veruje da je svima jasno da je premijer Milo \ukanovi} "iznajmio dr`avu narko kartelu" i da su mu sada stigla veoma jasna upozorewa da mora ili da pohapsi svoje poslovne partnere i prijateqe, ili da napusti politi~ku scenu.

"Ovaj put, izgleda da su i wegovi najbli`i saradnici u vrhu Demokratske partije socijalista shvatili da on (\ukanovi}) ne napu{ta politiku zato {to `eli, ve} zato {to mora, i oni

vi{e ne ose}aju strah od mogu}e odmazde”, naveo je Medojevi}.

On veruje da neki od \ukanovi}evih saradnika imaju odre|enu podr{ku iz me|unarodnih krugova da mu se odupru.

"U svakom slu~aju, odlazak jednog diktatora takvog profila, nakon 20 godina, mora dovesti do odre|enih turbulencija i u Demokratskoj partiji socijalista, ali i u dr`avi", smatra Medojevi} koji ka`e da se ne mo`e znati kako na odlazak gleda mafija i kakava }e biti wena reakcija.

On je saglasan da je evidentno da je u posledwe vreme Crna Gora izolovana dr`ava i da je nije posetio nijedan visoki evropski zvani~nik, kao ni visoki zvani~nik neke od dr`ava ~lanica.

(Tanjug)

ATINA: Zemqotres ja~ine 5,4 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je ju~e zapadnu obalu Gr~ke, u Jonskom moru kod gr~kog ostrva Zakintos, saop{tio je gr~ki Institut za geodinamiku i dodao da nije bilo `rtava ni materijalne {tete. Epicentar potresa bio je 150 kilometara jugozapadno od Patrasa, na dubini od 33 kilometra, navedeno je na internet sajtu Ameri~kog geolo{kog zavoda.

U gr~kom gradu Karistosu, na ostrvu Evija, ju~e je progla{eno vanredno stawe zbog po`ara, koji je ozbiqno o{tetio najmawe tri ku}e, javili su lokalni me-

diji. Po`ar, koji je izbio u nedequ, zahvatio je naseqa Makunidu, Mili i Grabiju i sela Pigadakiju i Etos.

Vatrogasci poku{avaju da obuzdaju vatrenu stihiju pod vrlo te{kim uslovima po{to letelice za ga{ewe po`ara ne mogu da lete zbog sna`nog vetra. Na mestu po`ara su 32 vatrogasna vozila, 10 cisterni s vodom, 67 vatrogasaca, 51 vojnik i mnogo dobrovoqaca.

Drugi po`ar je buknuo u oblasti Jerapetre, na Kritu, a stambena naseqa, zasad, nisu ugro`ena.

(Tanjug)

MAKEDONIJA

Dva osu|enika pobegla iz makedonskog zatvora SKOPQE: Iz najve}eg makedonskog zatvora u Skopqu u nedequ ujutru su pobegla dvojica osu|enika. Zatvorenici su pobegli iz dela zatvorske jedinice poznate pod nazivom "{kola", tako {to su razbili prozor. Oni su osu|eni na 18 i 29 meseci zatvora. Makedonska agencija MIA je javila da su zatvorski

~uvari, koji su u vreme bekstva bili na du`nosti, suspendovani.

(Tanjug)

Ekstremne poruke u yamijama u Skopqu SKOPQE: Makedonska islamska verska zajednica je {okirana pojavom pesme u kojoj se lider teroristi~ke grupe Al Kaida Osama bin Laden veli~a kao verski lider muslimana.

Pesma koja se nedavno pojavila na vebsajtu "Jutjuba" predstavqa danas najtra`enijeg teroristu na svetu kao verskog lidera islama.

"Mi nemamo konkretne informacije o toj pesmi. Ali, gotovo smo sigurni da su je pisale vehabijske grupe koje {ire poruke protivne islamskoj religiji", izjavili su agenciji „Makfaks“ u Islamskoj verskoj zajednici Makedonije. U toj verskoj zajednici se strahuje da radikalne grupe, kao {to su veha-

bije, mogu da iskoriste ovu pesmu da propagiraju svoje poruke u xamijama u Makedoniji.

U tom okviru pomiwe se radikalni lokalni imam Ramadan Ramadani koga optu`uju da {iri ekstremne poruke u xamijama u Skopqu koje on ina~e kontroli{e.

Imam je, me|utim, demantovao tvrdwe da je blizak sa vehabijama i optu`io Islamsku versku zajednicu za korupciju.

Sporna pesma o Bin Ladenu, ~iji je autor, kako se veruje jedan Albanac, pojavila se tokom meseca posta Ramazana. Ona je, pored albanskog, napisana i na bo{wa~kom jeziku, prenosi makedonska agencija.

(Tanjug)

PRIORITETI POLICIJE REPUBLIKE SRPSKE

Borba protiv kriminala i za{tita od radikalizma vehabija BAWALUKA: Direktor Policije Republike Srpske Gojko Vasi} smatra da prioriteti u radu policije podrazumevaju neprekidnu borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine narkoticima, terorizma, privrednog kriminala, korupcije i visokotehnolo{kog kriminala.

On je u intervjuu bawalu~kim "Nezavisnim novinama" kazao da }e preventivne akcije protiv pripadnika radikalnog vehabijskog pokreta koji deluju protiv Ustava i dr`ave, a koje su nedavno izvedene u Kozarskoj Dubici i Novom Gradu biti nastavqene i u narednom periodu, kako bi bezbednost u RS bila na {to ve}em nivou.

"O~ekujem da }e takvih aktivno-

Gojko Vasi}

sti biti i na podru~ju Federacije BiH, s obzirom na to da su oni imali i teroristi~ke napade i pretwe. Posebno je zabriwavaju}i bio napad na Policijsku stanicu u Bugojnu. Takvi napadi, kakav je

bio na teritoriji Federacije BiH, vi|aju se jo{ samo u Iraku, Avganistanu i Pakistanu i takve stvari su vrlo opasne", rekao je Vasi}.

On je podsetio da je policija RS u proteklim godinama i mnogobrojnim akcijama koje su izvr{ene sa policijskim agencijama iz regiona dokazala da ima dovoqno stru~ne i obrazovane kadrove koji se mogu boriti i sa najzahtevnijim oblicima kriminala.

Za daqi nesmetan rad policije i wenu neprekidnu i uspe{nu borbu protiv organizovanog kriminala, neophodna su nov~ana sredstva

koja }e biti usmerena na tehniku bez koje je ozbiqan rad nezamisliv, kazao je Vasi},. [to se ti~e prioriteta u radu policije, on je naveo da je to borba protiv organizovanog kriminala, a u okviru wega borba protiv narkomanije, terorizma i finansirawa terorizma, ali i svih drugih oblika organizovanosti u kriminalitetu koji imaju veze sa funkcionisawem dr`ave, odnosno borba protiv korupcije i privrednog kriminaliteta.

"Privredni kriminalitet i narkomanija su u porastu i to je "siva" zona u oblasti kriminaliteta i rezultati su usko vezani za policijsku aktivnost", rekao je Vasi}.

(Tanjug)

MU[KA POSLA

ponedeqak23.avgust2010.

Seks u vodi, da ili ne?

More, bazeni, kade – leti obo`avamo seks u vodi.

Osim {to pru`a osve`ewe dok se bavimo ovom slatko napornom aktivnosti, iskustvo je koje treba do`iveti. Seks u vodi je sasvim druga~iji nego na suvom. [ta je mogu}e, a {ta je te{ko izvodqivo u stvarnosti? Provodite svoj godi{wi odmor sa svojom dragom na moru. Verovatno }ete hteti da isprobate i neke „nevaqale“ vodene igrice. Ali koliko vam se ~inilo, seks u vodi i ne ide tako glatko.

Osta}ete iznena|eni koliko seks u vodi mo`e da bu-

de komplikovan. Mo`da vam se seks u vodi ~ini jednostavniji, no za wega vam je potrebno puno vi{e energije nego za onaj na svhom. Na{e telo tro{i vi{e energije, ali dobra vest je da su na{i zglobovi u vodi pod puno mawim pritiskom.

Ako ste oduvek hteli da isprobate akrobatske seks poze kao {to su one iz Kamasture, voda je prava stvar za vas. Izvo|ewe raznoraznih akrobacija je lak{e. Ostat}ete iznena|eni za {ta ste sve sposobni. Do sada ni jedno istra`ivawe nije sprovedeno o

tome kolika je temperatura idealna za seks u vodi.

Ali imajte jedno na umu – za mu{karce va`i „{to toplije, to boqe“. Qubiteqi igrica u vodi nagla{avaju da je idealna temperatura 40 stepeni. Naravno, to mo`ete iskusiti jedno u svojoj kadi. Ali pripazite, bakterije se puno lak{e prenose u vodi nego na svhom. Pogotovo u toploj vodi.

Oni koji su isprobali seks u vodi nagla{avaju da je posebno dobro iskustvo zbog promene temperature. Naime voda je uvek hladnija od `ene. A to dodatno pali. Kao {to smo ve} napomenuli, voda ispira za{titni sloj polnih organa koji spre~avaju razne infekcije.

To zna~i da ste u vodi izlo`eniji infekcijama poput gqivi~nih, iritacija ko`e i svraba. Hlor, koji se nalazi u bazenima, tako|e mo`e da na{kodi genitalijama.

Voda i siguran seks i ne idu ba{ zajedno. Zbog vode i hemikalija, kao {to je hlor, kondomi br`e pucaju. A velika je verovatno}a da }e vam kondom tokom akcije skliznuti. Kontraceptivne pilule su idealna za{tita kada je seks u vodi u pitawu. Seks u vodi ~esto zna da bude neugodan za `ene jer voda ispira wihovu prirodnu vla`nost.

Pored sebe imajte lubrikant na bazi silikona. Na taj na~in }e penetracija biti prijatnija i za wu i za vas.

U moru vrebaju raznorazne opasnosti. A wih smo pogotovo malo svesni kada smo zaokupqeni seksom.

O{tro kamewe, je`evi, meduze i ostala neugodna ekipa mogu itekako pokvariti do`ivqaj. I to sa posledicama. U svakom slu~aju seks u vodi je izuzetno iskustvo kog }ete se uvek se}ati. I odli~an je na~in da uvedete malo avanture u svoju seksualnu rutinu. Uz oprez }ete u`ivati. I za kraj – brzi seks u vodi je najboqi seks u vodi. Dugo vo|ewe qubavi ostavite ipak za kopno.

TETOVA@A

Modni detaq za ceo `ivot Dolaze u razli~itim oblicima, veli~inama i bojama. Velik broj mu{karaca, od poslovnih qudi i gra|evinara, do profesionalnih sportista i rok zvezda, jednostavno obo`ava tetova`e. I ne, one nisu samo jo{ jedan trend, mu{karci su ih po~eli obo`avati jo{ 12 000 godina pre Hrista. Poznato je da su se jo{ pripadnici starih plemena, kao {to su Asteci i Maori, mazali zemqanim bojama prilikom odlaska u lov. Zatim su po~eli da oslikavju ko`u razli~itim motivima koji su predstavqali pripadnost odre|enom plemenu ili ozna~avali hijerarhijski polo`aj unutar plemena.

Pored pripadnika plemena, i stari Gr-

ci i Rimqani ukra{avali su svoje telo tetova`ama. [ta je to tako posebno u tetova`ama? Za{to bi neko `elio da ubrizgava sebi boju pod ko`u? Neke osobe `ele da tetova`om ozna~e drasti~nu promenu u svom `ivotu ili `ele da ovekove~e doga|aj, osobu ili ne{to tre}e, koji je imao veliki uticaj u wihovom `ivotu.

Neke osobe jednostavno misle da su tetova`e magnet za suprotni pol i smatraju da su s tetova`om atraktivniji.

Kada se radi o tetova`i, ve}e ne zna~i nu`no i boqe. U nastav-

DNEVNIK

c m y

26

[TA WENA SLIKA NA „FEJSBUKU” GOVORI O WOJ?

Na slici gladac, a u stvarnosti...

Dru{tvena mre`a Fejsbuk je postao mnogo vi{e od dobre zabave. Na wemu ostajemo u kontaktu s prijateqima iz osnove i sredwe {kole, ali i doznajemo {to{ta o ribi koju smo upoznali pro{li vikend. A odli~no je i sredstvo za upoznavawe novih osoba.

Fotka sa profila mnogo toga govori o vlasniku – pozerika, opu{tena devojka, slatka mala ili glumica? Budite sigurni da se svaka devojka vrlo brine da se dopadne pa tako uz pomo} wene fotke mo`emo da naslutimo o kakvoj je ribi radi.

Crno-bela fotografija Svi znamo da boqe izgledamo na crno belim fotografijama.

Ozbiqnije. Zgodnije. Zanimqivije. Nekako smo art. A takav utisak ona i `eli da ostavi. Ako je re~ o lepoj slici, devojka je profiwena.

Ali imajte na umu – woj je prvi utisak veoma va`an. Ona sasvim sigurno `eli da ostavi dobar utisak.

Fotografija s nao~arima za sunce

Uko~ena fotografija kao iz paso{a Devojka mo`da i izgleda slatko na toj slici, ali ima ne{to odbojno u tom uko~enom dr`awu. Ipak je Fejsbuk pre svega zabava. Postoje dva obja{wewa – ne voli da se slika i to je jedina fotografija koju ima ili je ona zaista uko~ena pa misli da je to ba{ zabavna fotografija.

Slika s likom iz crtanog filma ili stripa Nasmejano gleda u svoju majicu na kojoj je Miki Maus. Grli veliku Helou Kiti igra~ku. Ona je zaigrana i vesela, a mo`da i pomalo naivna.

Slika s ku}nim qubimcem Ona obo`ava svoju mica macu ili ~upavog maltezera. Imajte na umu da morate biti dragi i wenom ku}nom qubimcu. I pogotovo morate da volite `ivotiwe.

Polugola fotografija

Vidimo se, ali zapravo nas niko u potpunosti ne vidi. Jer sakrivamo svoje o~i, a znamo da su ona ipak glavna obele`ja na licu svake osobe. Ona `eli da ispadne kul i tajanstveno. Ili je jednostavno nefotogeni~na, a ruku na srce, svi dobro izgledamo sa nao~arama za sunce.

Na prvi pogled je svakako primamqivo, ali takva devojka o~ajni~ki tra`i pa`wu. Fotografije u kojima je samo u kupa}em kostimu je stavqena kako bi je weni prijateqi lajkovali i kako bi vlasnica ponosno ~itala dobre komentare.

Veliku pa`wu pola`e na spoqa{wi izgled. Svoj, naravno.

ku vam donosimo mesta na telu koja su najpo`eqnija za va{e tetova`e. To su pre svega: gorwi deo le|a, ramena, du` bokova, podkolenica i prsa. U mawe po`eqna mesta na kojima se mo`e videti i uradtiti tetova`a su: vrat, lice, dlanovi i prsti ili podlaktica.

Pre nego {to s odlu~ite za trajno oslikavawe svog tela pr~e{qajte sve salone u va{em gradu i raspitajte se o umetniku. Nestru~no napravqene tetova`e gube boju, s vremenom blede i postaju neprepoznatqive.

I uvek gledajte da to bude profesinalni registrovani strudio. Potra`ite

deklaraciju boja sa kojima umetnik radi. Pogledajte fotografije ostalih radova tj. tetova`a odabranog umetnika.

Raspitajte se o zna~ewu svakog motiva koji vam se svi|a, jer sigurno ne `elite da posle nekoliko godina saznate da vam na le|ima pi{e „Ja sam seksi gej{a“ Da biste bili sigurni da vam taj motiv ne}e dosaditi prvo se odlu~ite za privremenu tetova`u prirodnim bojama. One }e sa va{eg tela nestati za dva ili tri meseca. Tako|e izbegavajte da tetova`e radite u sred leta jer se mogu dogoditi infeksicje usled toplote i znoja.

Najboqe vreme su jesen i prole}e. I zapamtite, tetova`a je ne{to {to }ete nositi ceo `ivot, zato dobro razmislite pre nego li se odlu~ite da ukrasite svoje telo.

Vi{e spermatozoida uz pomo} vitamina Znamo da ishrana itekako uti~e na zdravqe, pa tako i na polne organe i plodnost.

Jedno istra`ivawe je oti{lo toliko daleko da je prona{lo magi~nu formulu uz pomo} koje je mogu}e pove}ati broj spermatozoida. Uz pomo} posebne me{avine vitamina mu{karci mogu da pove}aju svoju plodnost ~ak trostruko. Do tih rezultata su do{li lekari Univerziteta u Insbruku.

Tokom tri meseca ispitanici su konzumirali posebno kreiran koktel vitamina koji se sastojao od vitamina B12, B6 i folne kiseline. Posle tog perioda se broj spermatozoida pove}ao za ~ak tre}inu, a uz to su bili i pokretqiviji. Pove-

}ali su svoju brzinu, a to zna~i da su br`e dolazili u matericu.

Lekari u Insbruku nagla{avaju da problem lo{e sperme mo`e da se potra`i u aminokiselini homocistein koja smawuje

prokrvqenost testisa zbog ~ega se broj i pokretqivost spermatozoida smawuje.

Upravo tu deluju vitamin B12, B6 i folna kiselina, jer neutralizuju homocisteine. Lekari su tako|e do{li do zakqu~ka da i vitamin C poboq{ava kvalitet sperme.

Folnu kiselinu mo`ete prona}i u {panatu, pasuqu, so~ivu, {parogama, li{}u repe, blitvi, per{unu i brokuli.

Vitamin B6 mo`ete prona}i u biqnom i `ivotiwskom tkivu. Pove}ajte unos ribe, soje, jaja, mleka, suvog vo}a, a kod mesa birajte jetru i bubrege. Plodova mora, riba, jetra, srce i fermentirani sirevi su pak odli~an izvor vitamina B12.

Slika sa `urke Na fotografiji grli prijateqicu, a u drugoj ruci dr`i koktel.

Ona voli da se zabavqa. Ili barem `eli da ostavi takav utisak.

U ve}ini slu~ajeva je re~ je o lepoj uspomeni na dobar izlazak i drage drugarice.

Obra|ena i ukra{ena slika Weno lice u plavim tonovima, srca na sve strane i neki sluzavi stihovi oko wene glave. Ona voli da prati trendove, ali pri tome nije ba{ kreativna nego vi{e kopira.

Voli sluzave i romanti}ne stvari.

Sme{an natpis Ako se nasmejete na natpis, ciq je postignut. Osoba je zabavna i ne shvata sve stvari preterano ozbiqno. A uvek mo`ete i}i i za tim da je ru`na pa se sakriva iza svog humora.

Posledice brijawa Zbog svakodnevnog brijawa i kori{tewa alkoholnih losiona posle brijawa ~esto dolazi do nadra`enosti ili problema s poja~anim isu{ivawem ko`e kod mu{karaca. Brijawem se ne uklawaju samo dla~ice brade, nego i gorwi sloj ko`e, epidermis, a i uvek se javqaju sitne posekotine i ranice koje stvaraju neprijatan ose}aj zategnutosti ko`e.

Brijawe se ne mo`e izbe}i, ali mogu posledice. Bilo ru~no ili elektri~nim aparatom, brijawe delimi~no uni{tava hidrolipid-

ni film, ~ime se delom gubi prirodna za{tita ko`e i olak{ava rast patogenih klica. Ta svakodnevna mehani~ka iritacija izaziva ko`nu abraziju. Vrlo ~est problem su dlake urasle u ko{u.

Za to su, u razli~itoj meri, odgovorna dva mehanizma: prekratko odse~ene dlake (ispod epidermisa, povr{inskog sloja ko`e) ili preduga dlaka koja ponovno ulazi u ko`u posle kratkoga spoqnog puta u obliku petqe i mo`e dovesti do sekundarne infekcije, kad je zahva}en dla~no-lojni folikul. Uzro~nik infekcije je naj~e{}e bakterija zlatni stafilokok. Protiv wega se vaqa boriti temeqnom higijenom lica i ruku pre brijawa, pravilnim brijawem, redovnom promenom `ileta (svaki put) i upotrebom antiseptika.

Radi lak{eg brijawa, ko`u navla`ite mlakom vodom, zatim nanesite gel ili penu za brijawe, zavisno od va{eg tipa brade. Posle brijawa dobro isperite i obri{ite ko`u. Koristite neko sredstvo za negu posle brijawa kako bi se umirilo peckawe, obnovila ko`a i izbegla opasnost koju donose bakterije. Kori{tewe proizvoda koji sadr`e alkohol posle brijawa vi{e se ne preporu~uje. @ene uglavnom vole uredne i sve`e obrijane mu{karce. Ali nisu lo{e ni trodnevne brade – jednako su seksi i privla~ne, pod uslovom da su lepo i uredno odr`avane, glatke i mekane, a ne rezultat zapu{tenosti i nehigijene.

GLOBUS

DNEVNIK

Lenonovo pismo ohrabrewa stiglo nakon 40 godina Malo poznati britanski kantautor, koji je jednom prilikom izjavio da zazire od uspeha jer strahuje da bi mu uni{tio inspiraciju, kona~no je dobio pismo ohrabrewa koje mu je pre gotovo ~etiri decenije poslao Xon Lenon.

Slavni Bitls je 1971. napisao pismo tada 21-godi{wem Stivu Tilsonu nakon {to je pro~itao wegov intervju u jednom muzi~kom ~asopisu, pi{e londonski Telegraf.

U poruci, ~iji je sadr`aj prvi put obelodawen javnosti, Lenon savetuje mladom muzi~aru da se ne brine zbog eventualnog bogatstva jer ono ne mo`e da promeni va`ne stvari u `ivotu.

Lenon je pismo potpisao u svoje i u ime Joko Ono samo nekoliko meseci po{to su se Bitlsi raspali u decembru 1970.

Pismo je poslao na adresu danas uga{enog ~asopisa ZigZag, ali ono nikada nije stiglo do Tilsona. Za wega je ~uo tek pre pet godina kada ga je kontaktirao jedan kolekcionar koji je `eleo da utvrdi autenti~nost pisma.

Lenon je napisao pismo nakon {to je pro~itao Tilsonov intervju u kome on izra`ava bojazan da bi postav{i bogat izgubio mo} da pi{e dobre pe-

sme. Obra}aju}i se kantautoru, tada 30-godi{wi Lenon je napisao: „Bogatstvo ne mewa tvoja iskustva na na~in na koji ti misli{. U osnovi, jedina razlika je u tome {to vi{e ne mora{ da brine{ o novcu, hrani, krovu nad glavom, itd. Sva druga iskustva emocije, odnosi sa qudima, ostaju ista kao i kod drugih qudi”. „Znam to, jer sam bio bogat i siroma{an kao i Joko”, stoji na kraju Lenonovog pisma u kom navodi svoj ku}ni broj telefona.

Tilston je, u me|uvremenu, izdao vi{e od 20 albuma. Nedavno je objavio i kwigu, a idu}eg meseca }e obele`iti 40 godina muzi~ke karijere koncertom u Bristolu. „Da sam pismo primio pre toliko godina sigurno da bih ga nazvao telefonom. Prili~no sam besan {to je neko prodao pismo umesto da mi ga prosledi, ali sve je sad to pro{lost”, rekao je Tilston koji, po sopstvenom priznawu, nikada nije imao priliku da proveri da li ogromno bogatstvo zaista mo`e da ugrozi kreativnost.

Pismo, ~ija se vrednost procewuje na 7.000 funti, trenutno je u vlasni{tvu jednog ameri~kog kolekcionara.

Za{to u Kini klupe imaju {iqke?

Krevet koji {titi od zemqotresa Jedan Kinez je patentirao svoj izum - krevet koji osobi koja je na wemu pru`a, kako tvrdi, potpunu za{titu od zemqotresa.

Vang Vensi (66) je konstruisao krevet koji sa svake strane ima plakare u koje se mogu smestiti voda, konzervirana hrana, megafon i ~eki}. Ta oprema bi vlasniku kreveta trebalo da omogu}i da pre`ivi nekoliko dana posle potresa.

Ukoliko zemqa zadrhti, jedna te{ka plo~a automatski se spu-

{ta iznad kreveta i tako stvara skloni{te u kojem je ~ovek za{ti}en od materijala koji pada sa plafona.

Vang je izjavio da je wegov izum prvenstveno namewen ku}ama sagra|enim od cigle i betonskim koje nemaju mnogo spratova.

Kinu je proteklih nekoliko godina pogodilo nekoliko katastrofalnih zemqotresa, a samo u onome koji se dogodio maja 2008. u provinciji Se~uan poginulo je skoro 87.000 qudi.

Nepristojna vremenska prognoza

U gradskim parkovima u Kini vladaju ogromne gu`ve, posebno vikendom, kada se tra`i mesto vi{e. Zbog toga je Uprava gradskih parkova u [angdongu na istoku Kine odlu~ila da pokrene krajwe neobi~an projekat.

U klupe su ugradili {iqke koji se aktiviraju ukoliko se na klupi neko zadr`i du`e nego {to je predvi|eno ali, sedewe se mo`e produ`iti ubacivawem novca u automat.

ponedeqak23.avgust2010.

[oqu ~aja i ma~ku, molim

U Japanu qubiteqi ma~aka daju goleme novce da bi mazili svoje qubimce ali - u specijalnim i u Zemqi izlaze}eg sunca vrlo popularnim „ma~ak-kafi}ima”.

Za deset dolara poklonici ma~aka, koje su ina~e „zaposlene” u kafi}u, dobijete {oqu ~aja i pravo da punih 60 minuta mazite naru~enu ma~ku u luksuznoj lo`i, zavaqeni u udobnu fotequ i na dar dobijete izraze ne`nosti „zaposlene cica-mace”.

Kafi} „Neko JaLaLa” u blizini prometnog i bu~nog tokijskog kvarta Akihabara, je-

kadru, brzo je po~e{ao bradu, kako bi sve ispalo OK. Me|utim, gledaocima i upravi wegov gest nije promakao.

Voditeq i voditeqka samo su se kratko osmehnuli i pre{li na idu}u temu, me|utim, snimak je na internetu postao pravi hit, a Bi-Bi-Si se gledaocima izvinio za neprimeran gest [a{ernekera.

dan je od vi{e od 70 takvih lokala otvorenih u Japanu. Drugi kafi} po imenu Kaliko u gradu Musa{ino u toku svakog vikenda ugosti najmawe 150 gostiju.

Ovakvi kafi}i postali su kulturni trend u Japanu u proteklih {est godina, posebno u izuzetno stresnoj metropoli kakav je Tokio - pi{e u reporta`i o neobi~nim obi~ajima i navikama Japanaca kanadski magazin Meklens.

A sve ovo doga|a se zahvaquju}i ~iwenici da je u mnogim zgradama sa stanovima za iznajmqiva-

we zavraweno dr`awe ku}nih qubimaca a „radoholici” iz japanskog xet-seta suvi{e su zauzeti da bi vodili ra~una i o qubimcima.

Zbog ma~je dlaka i mirisa, kafi}i su prepuni specijalnim usisiva~ima i mirisnim sredstvima. Vlasnici ovih kafi}a zahtevaju da gosti pre ulaska u lo`e operu ruke, koriste te~ne dezinfektante i izuju obu}u.

Jer, nagla{avaju vlasnici, dobrobit ma~aka-profesionalaca je na prvom mestu. Osobqe kafi}a vrlo brzo reaguje kad gosti po~nu nedoli~no da se pona{aju - da ma~ke vuku za rep, prekidaju im spavawe pa je u gotovo sve ‘ma~ak-kafi}e’ zabraweno dovoditi decu.

A ako „maca – profesionalka” u dru{tvu qubiteqa po~ne da se dosa|uje, obezbe|en joj je poseban stubi} od ru`inog drveta u koji mo`e da se ~e{a.

U najgorem slu~aju, da poka`e kako joj dru{tvo posetioca vi{e nije zabavno, mo`e da se okrene, visoko podigne rep, zevne, protegne se i - napusti lo`u.

U tom slu~aju, re~ je o „vi{oj sili”, o odluci „mace – profesionalke” na koju ni vlasnik ali ni posetilac ne mogu uticati zbog ~ega uprava kafi}a - ne vra}a novac na „neuzvra}enu qubav”!

Kineski mlado`ewa poklonio nevesti 99.999 ru`a Kineska mlada Xiao Liu dobila je od svog budu}eg supruga Xiaoa Vanga 99.999 crvenih ru`a da bi joj dan ven~awa bio jo{ qep{i. Iako ste sigurno pomislili da je gospodin Vang jedan od kineskih bogata{a, prevarili ste se - dvadeset~etverogodi{wi mlado`ewa potro{io je godi{wu platu da 30 automobila prekrije cve}em.

Ven~awe je odr`ano u ^ongkvingu u sredi{woj Kini gde se broj 999 smatra znakom sre}e. Gospodin Vang tako|e je darovao 20 posto cene ru`a koje su stigle s druge strane zemqe dobrotvornim ustanovama.

Sre}ni par upoznao se na fakultetu, a mlado`ewa je po~eo da planira iznena|ewe nakon {to mu je budu}a supruga spomenula da bi htela romanti~no ven~awe.

Da li znate {ta je ligar? „Moramo se pobrinuti da se sadr`aji parkova koriste racionalno i da svako ima isti pristup. Ima qudi koji ujutro zauzmu klupu i tu ostanu do uve~e.

Zbog toga smo se i odlu~ili na ugradwu {iqaka, a prikupqeni novac bi}e upotrebqen za obnovu parkova”, rekao je jedan slu`benik. [iqci su dizajnirani tako da posetioce ne}e povrediti, ali su dovoqno dugi da sedewe u~ine neudobnim.

Privatni ZOO vrt u Kujxenu ukrstio je lava i tigra. Tri mladun~eta mu`jaka lava i `enke tigra ro|ena su u nedequ u „Farmi kraqa Zmije” na Tajvanu, ali je jedno odmah uginulo. Vlasti su ZOO vrtu oduzele preostala dva mladun~eta, i najavile nov~anu kaznu za vlasnike.

Mu`jak lava i `enka tigra namerno su dr`ani u istom kavezu od ro|ewa, i nakon {est godina `enka

Tu`i Paju Patka zbog seksualnog uznemiravawa

Meteorolog Bi-Bi-Sija Tomas [a{erneker postao je nova zvezda na internetu, od kada je na Ju tjubu osvanuo video sa wegovim sredwim prstom.

Voditeq vremenske prognoze uvredio se kada je wegov kolega u studiju rekao da }e mu vremenska prognoza biti neta~na. Zauzvrat mu je pokazao sredwi prst, ali ~im je shvatio da je u

27

Amerikanka na sudu tra`i 50.000 dolara od{tete po{to ju je ~ovek u kostimu Paje uhvatio za grudi u Diznilendu.

Ejpril Magalon (27) iz Pensilvanije tu`i kompaniju „Dizni” zbog incidenta koji se dogodio u zabavnom parku u Orlandu na Floridi.

Ona tvrdi da ju je zabavqa~ u kostimu Paje Patka uhvatio za dojku, a zatim u {ali digao ruke kako bi pokazao da je uradio ne{to {to nije smeo.

Ejpril od „Diznija” tra`i 50.000 dolara od{tete zbog seksualnog uznemiravawa. U tu`bi je navela i da se ovakvi indicenti „stalno de{avaju u Diznilendu”.

je zatrudnela sa svojim „cimerom”.

Vlasnik ZOO vrta Huang Kuo Nan bi}e ka`wen zbog neovla{}enog ukr{tawa i razmno`avawa divqih `ivotiwa. Nov~ana kazna iznosi}e 50.000 tajvanskih dolara, odnosno oko 1.200 evra.

Na svetu postoji samo desetak pre`ivelih „ligrova”, kako ih stru~waci nazivaju. Odrasli primerci dosti`u mnogo ve}i rast od obi~nih lavova.

Kako besplatno jesti po restoranima Amerikanac dobio godinu i po dana zatvora jer je jeo po najskupqim mestima, a onda glumio epilepti~ne napade da ne bi platio ra~un.

Mu{karac iz Baltimora osu|en je nakon {to je otkriveno da se nekoliko meseci hranio po restoranima, a onda glumio napade.

Endru Palmer iz Baltimora mesecima je obilazio ekskluzivne restorane u kojima je naru~ivao podjednako ekskluzivna jela i pi}a, a svaki put kada je trebalo da plati, glumio je epilepti~ni napad.

Tada bi mu u pomo} priskakali gosti i osobqe, a kada bi napad prestao, Palmera bi neko od

wih otpratio do automobila bez ikakve nadoknade za pojedeno i popijeno.

Mu{karac je otkriven nakon nekoliko „epizoda” i priveden nakon ~ega je osu|en na godinu i po dana zatvora.

28

ponedeqak23.avgust2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Draga

IZDAJEM stan 50m2 strogi centar Novog Sada ul. @elezni~ka pogodan za studente. Telefoni: 023-857-315, 023/857-069.

7921 IZDAJEM stan od 100m2 u bloku Vila u Petrovaradinu, Tranxament.

Telefoni: 021/301-992, 643-24-80.

7953 IZDAJEMO nov name{ten jednosoban stan, terasa, klima, kablovska, Omladinskog pokreta (ulaz iz Pariske komune). Telefon 021/6611033, 065/444-2627.

7958 IZDAJEM povoqno 1-soban stan u Milenka Gr~i}a Detelinara. Telefon 021/461205, 064/995-6448.

7960 TROSOBAN stan za tri u~enice, Novo naseqe, od 1. 9.

Telefon 063/1020225.

7980

Bobo hvala ti {to si uvek bila uz nas i ispunila na{ `ivot sre}om i qubavqu. Uvek }e{ biti sa nama i u na{im srcima.

Tvoje Bojana i Ivana.

8014

Posledwi pozdrav dragoj

Bobi VEOMA povoqno prodajem garsoweru 21m2 u Danila Ki{a 11, ukwi`enu kao gara`a. Informacije 063/4757-65.

7911

Iako si nas napustila zauvek i daqe }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Tvoji: Anastasija, Ivana i Zvonko.

8013

STAN dupleks 102m2, parno grejawe, gara`a, ukwi`en, centar Zemun Poqa 122.000e.

Telefon 063/224-213.

7659

PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e.

Ispitana za vo}wake. Telefon 064/4014180.

7757

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7628 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

7956 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

7994 ROLETNE, komarnici, venecijaneri, trakaste zavese, PVC i ALU stolarija, ugradwa i popravka, brzo i povoqno. Telefon 063/842-68-48, 063/842-47-16, 021/500-612.

7633 ADAPTACIJA kupatila, stanova, postavqewe kerami~kih plo~ica, vodovod i kanalizacija, ugradwa i zamena sanitarije, laminata, povoqno i kvalitetno. Telefon 062/367376, 021‚/503-750.

7635

ZUBNI tehni~ar-ka sa iskustvom (fiksna protetika, metal keramika) tra`i posao u struci u zubnotehni~koj laboratoriji.

Telefoni: 063/1233-932, 021/6366-124, 021/6610-321.

7991

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

7336

Posledwi pozdrav

Bo`idaru Radulovi}u od: Radinke, Mirjane i Vesne.

8015

DESETOGODI[WI POMEN

@arku [ipeti}u 23. 8. 2000 - 23. 8. 2010.

Ako je smrt ja~a od `ivota nije od zaborava. Zaborav ne postoji dok `ive oni koji te vole.

Tvoji: An|a, @eqko, Jelena, Nikolina i An|ela.

7500

TU@NO SE]AWE

Radivoj Stojkov Xips 23. 8. 2000 - 23. 8. 2010.

Godine prolaze, ali ti i daqe `ivi{ u na{im srcima, mislima i pri~ama.

S qubavqu, uspomenu na tebe ~uvaju: supruga Tereza, }erka Aleksandra, zet Aleksandar, sestra Jelica i sestri} \or|e sa familijom i porodice Aran|elovi} i Erdeqan.

7925

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

ponedeqak23.avgust2010.

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

23. 8. 2008 - 23. 8. 2010.

Branka Egi}

pozdrav

pravom

Posledwi pozdrav stricu

Miloradu Raji}u

Jovanu Petrova~kom

Zaboraviti nikad i u du{i nositi zauvek.

Ka`i} Vladimir sa porodicom.

Tvoji: mama Anka, sinovi Milo{ i Sr|an, unuke Teodora, Natalija i An|elija, unuk Aleksej, snaje Ivana i Marijana.

Miti

Ranku [}epanovi}u porodica Topolac.

29

Bilo je lepo raditi i dru`iti se s tobom.

od wegove Biqe sa porodicom.

Pera i Dragica Kopitovi}.

OG-1

8008

7045

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom zetu, pa{enogu, te~i, dedi i dragom prijatequ

Jovanu Petrova~kom Jovanu Petrova~kom Nada i Luka Male{ev sa porodicom.

8007

1935 - 2010.

8017

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav

Ranku [}epanovi}u

Miloradu Raji}u

Sa qubavqu, velikim bolom i po{tovawem, o`alo{}eni: ^u~kovi} Du{an sa suprugom Mirom, }erkama Vesnom i Biqanom, zetovima i unucima.

SMGS

od: Vukoti} Branka, Bose, Senke, Tawe i Dragana sa decom.

8010

OG-2

8009

Posledwi pozdrav ~ika Miti.

Miloradu Raji}u

Miloradu Raji}u Miti

Ostajete nam u lepom se}awu.

Dragan, Tawa i Duwa Vukobrat.

od svih ~lanova uprave igra~a i veterana FK Mladost, Ba~ki Jarak.

8018

8019

S tugom i qubavqu,

U neizmernoj tuzi i bolu opra{tam se od moje mile sestre

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mila i draga

Slodanke Vasi} Bobe

Slobodanka Vasi} Boba

Po~ivaj u miru i hvala ti za svu qubav, bri`nost i plemenitost.

Termin sahrane }e biti naknadno objavqen.

Ve~no o`alo{}eni: Slobodan, Radmila, Ivana, Bojana i Milica Kuzmanovi}.

od porodice ]ulibrk: Goran, Qiqana, Nikola i Milo{.

8011

8023

Tvoja braca Boda.

8020

Posledwi pozdrav

8012

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Bobi

Miloradu Raji}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. avgusta 2010. godine preminuo na{ dragi

Nata{a, Branka, Beba i Daca.

8021

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg supruga, oca, dede i brata.

Bo`idar Radulovi}

Bo`idar Radulovi} 1934 - 2010.

Sahrana je danas, ponedeqak, 23. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Vladanka, }erke Ru`ica i Mira, unuci Boris i Marko, zet Borivoje, sestre: Bosiqka, Dana, Mileva, Mara i Rada, bra}a: Dragan, Sava i Mi}a.

Najdra`i tata i deda, smrt uni{tava samo `ivot, ali ne i odre|eni odnos koji si ti ugradio u nas i koji ostaje besmrtan i ve~an. I zato }e{ `iveti ve~no.

Hvala ti. ]erke Ru`ica i Mira, unuci Boris i Marko.

8022

8024

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

...i posle godinu dana

na{em

Ranko [}epanovi} dipl. in`. el.

Ispra}aj je u utorak, 24. avgusta 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15.30 ~asova.

Wegovi: Tamara, Sini{a i Marina.

Bo`idaru Radulovi}u

Rosa Jotanovi} 1931 - 2009.

Po~ivaj u miru Bo`ijem i neka ti je ve~na slava.

majka je majka, i uvek je tu Sva tvoja deca.

8026

8025

@e`eq Marija, Branko i Mi}o sa porodicama.

8028

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 00.35 02.20 02.45

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema ^udesni svet Vesti Otka~ene klinke: Dru`ina divqe koko{ke, film TV Dnevnik Tajna hrane: [argarepa Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop, hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Sve~ani koncert Velikog narodnog orkestra RTV Nesvesno, film Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Kolumbo

Nesvesno

Barselona 1913. Alma je mo`da jedna od najmodernijih `ena svog vremena. Wen mu`, dr Leon Pardo je psihijatar. Posetio je Be~ tog leta i postao poklonik revolucionarnog dr Sigmunda Frojda…

Uloge: Leonor Vatling, Luis Tosar, Mercedes Sampjetro Re`ija: Hoakin Oristrel (RTV 1, 00.35)

06.45 07.00 08.30 09.00 09.30 10.30 12.10 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.25 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak23.avgust2010.

Crtani film Regina, film Brazda (ma|) Durindo, ma|. narodna muzika Gastro festival (ma|) Maroa, dete ulice, film ^udesni svet Vesti (ma|) Zajedno Tajna hrane: Lubenica ^ari ribolova Halo TV (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Razgovor s povodom (ma|) Tek ro|eni Novac, film TV Prodaja

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 18.00) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.05

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Tin in Travel Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine @abaq Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Obrazovni program Razgoli}eni

Hrana i vino [ira, princeza mo}i 7 NS dana Moja porodica Objektiv Misterije KGB Lenija Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Objektiv Guliver Ba~ki region [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Ruska imperija Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.00 Poker 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Fulam – Man~ester junajted 13.00 ATP Masters Sinsinati, finale 15.00 Premijer liga: Arsenal – Blekpul 17.00 Ruska liga 17.30 ATP Masters Sinsinati 18.30 Holandska liga 19.45 Premijer liga 21.00 Premijer liga: Man~ester Siti – Liverpul 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Premijer liga

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

06.05 08.00 08.15 09.05 10.00 10.05 10.36 11.00 11.05 12.00 12.15 12.31 13.22 15.15 15.20 16.00 16.03 17.00 17.20 17.30 18.25 19.02 19.30 20.09 21.05 23.10 23.14 00.05 00.20 00.28 00.48 02.42 03.00 03.30

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40 04.00 05.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kamionyije Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Povratak u Oz, film Vesti Visoki napon, kviz Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Pesma i bingo Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti Pobuna, film Visoki napon Vesti Eko karavan

Sonik Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Naplata duga Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Tornado Foks vesti Largo Cirkus Largo

KO[ARKA(@) - KVALIFIKACIJE ZA EP 2011.

Srbija - Izrael

(RTS 2, 20.25) 06.02 06.45 06.59 07.12 07.16 07.26 07.33 07.58 08.22 08.29 08.47 09.01

22.15 23.11 01.08 02.06

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Gojko Baleti} Datum Verski kalendar [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Romansirana botanika Ars praktika Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Stvarawe istorije Enciklopedija Vrele gume Total tenis Laboratorija slavnih Evropa i Srbi Trag 16. me|unarodna tribina kompozitora Datum Verski kalendar Trezor Romansirana botanika Ars praktika Vodi~ kroz modernu arhitekturu Stvarawe istorije Neobi~no o biqkama Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Preci i potomci Vode Srbije Enciklopedija Ivan Bosiq~i} - to je bila qubav [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Svet bez leda - Eldorado Ko{arka(`) - Kvalifikacije za EP 2011: Srbija - Izrael, prenos Kapri Sawari, film Spomenici yez tradicije Tehnologija danas

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Za dobar dan Non stop Kefalica Vesti Milica na kvadrat Dok. serija Dr Haus NCIS Vesti Simpsonovi Kefalica Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Zlatno dete Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: Raskr{}e Gor{tak Dok. serija Film: Ukr{tawe

09.30 09.53 10.00 10.30 10.42 11.11 11.41 12.11 12.30 12.34 12.56 13.57 14.15 14.29 14.58 15.21 15.32 16.00 16.35 16.39 16.49 17.17 17.47 17.56 18.22 18.29 18.55 19.20 19.29 20.25

Mina Tander

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Film: Bo`iji grad 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: U potrazi za vrhunskim medvedom 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Hitna 94 20.55 Film: Ubica 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu

07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00 02.45

Jutarwi program Film: Ovo malo du{e Siti kids Pali an|eo Sve za qubav Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Film: Mi nismo an|eli 2 Film: Pod sumwom Siti Film: Susedna vrata Film: Pod sumwom

Pod sumwom Henri Hrst, ugledni advokat nastawen u Portoriku, {etaju}i psa, nailazi na telo 12-godi{we devoj~ice. Iako se isprva ~ini da s time zavr{ava wegova saradwa s policijom, advokat je pozvan na kratki razgovor u stanicu...

Uloge: Yin Hekman, Morgan Frimen, Monika Belu~i, Nidija Karo Re`ija: Stiven Hopkins (Pink, 23.00)

Monika Belu~i

Svetozar Marovi}

]irilica U najnovijem izdawu popularne „]irilice“ gledaoci }e imati priliku da ~uju i vide ekskluzivnu ispovest Svetozara Marovi}a, koji }e govoriti o dramati~nim danima raspada zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore.

Autor i voditeq emisije je Milomir Mari}.

(Ko{ava, 21.00) 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

@irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Konan Presovawe Dino King Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada - Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika ]irilica Ekstremni sport Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada - Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Tornado

Najtoplije leto posledwih godina: meteorolog Jan se vra}a iz Oklahome nakon {to je pretrpeo traumatsku katastrofu za vreme obavqawa opasnih istra`ivawa.

Povratkom u Berlin, on je prisiqen da se suo~i sa svojom pro{lo{}u…

Uloge: Matijas Koberlin, Mina Tander, Rudolf Kovalski, Harald [rot Re`ija: Andreas Linke (Foks, 21.20)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank 07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

ponedeqak23.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NA DRUMOVIMA PUTA SVILE

31 1

Pi{e: Kolin Tjubron

Greta Skaki

Podvala

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 Izme|u zemqe i neba: U zemqi Himba, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.25 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Potro{a~ki kod 21.25 Istorijske serije dramskog programa 22.20 Dnevnik 3 23.00 Dr Haus 23.45 Ro|ewe, film 01.20 Zvezdane staze 02.00 Knez i devojka 02.45 Studio 60 na Sanset Stripu 03.30 Potro{a~ki kod 04.00 Letwa slagalica

Yek Brajton je imu}ni farmer koji postaje opsednut mladom Dajanom, koju zanima samo novac. Iako su mu weni razlozi poznati, par se ven~a, posle ~ega Brajton upada u krizu i gubi imetak...

Uloge: Greta Skaki, ^arls Dens, Yos Ejkland, Sara Majls, Yeraldin ^aplin Re`ija: Majkl Redford (Nova TV, 01.55) 07.55 08.20 08.35 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.05 23.00 00.00 00.25 00.55 01.55

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Pritajena vatra, film Nejvi CIS Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Podvala, film

08.00 Sikert protiv Sarxenta 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Hitlerov ~ovek za sve 11.00 @ivot pod Napoleonom 12.00 Kraqi~ina sestra 14.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 15.00 Izdaja 16.00 Moj dnevnik 16.30 Qubavni problemi 17.00 Ma~ 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 Abrahamova deca 20.00 Gospodar Sipana 21.00 U moru vatre 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 Izdaja 00.00 Moj dnevnik 00.30 Qubavni problemi 01.00 Ma~

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Svemirci su krivi za sve Sala{ u Malom ritu Vremenski policajac Javna tajna Halam Fo Inspektor Erotski film Halam Fo

06.00 07.40 08.05 09.45 11.20

Hana Montana Holivud na snimawu Mali Zizu Do neba Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra Filmovi i zvezde Operacija Valkira Ne ka~i se sa Zohanom Trenutak prednosti Kada neveste zarate Svila Kad brda pocrvene @ivot u oblacima Kadilak rekords Nagon za ubijawem Xonovi mnemonik Holivud na snimawu

12.50 13.15 15.15 17.05 18.35 20.05 21.50 23.10 00.30 02.20 03.55 05.30

09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Ples iz Lugnase Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Brixis Skrivena mesec Davawe {anse qubavi Sudija Ejmi Ne{ Brixis Gardijan Fojlov rat Medijum Druge prilike Skrivena mesec Ne{ Brixis

07.05 09.20 10.10 11.50 12.30 13.15 14.05 15.45 17.25 18.55 19.10 20.00 21.00 22.25 00.20 01.55

RTL ritam zona Ekskluziv Punom parom 1001 no} Nestala Los Viktorinos An|eo i |avo Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina!

1001 no} Maloletni {pijun, film Pani{er, film Vatreni de~aci Astro {ou

Maloletni {pijun

Nikol Kidman

Ro|ewe Kao veoma mlada En je ostala bez supruga koji je preminuo. Te{ko se nose}i s gubitkom voqene osobe, onposle deset godina tugovawa ipak odlu~i da krene daqe ...

Uloge: Nikol Kidman, Kameron Brajt, Deni Hjuston, Loren Bekol, Alison Eliot, Arlis Haurd, Majkl Desaults, En He~ Re`ija: Yonatan Glejzer (HRT 1, 23.45)

08.10 08.20 08.35 08.55 09.15 09.40 09.50 10.05 10.30 12.00 12.25 13.55 14.15 14.45 15.30 16.15 17.35 18.25 19.15 19.30 20.05 20.45 21.25 23.40 00.20 00.45 01.30

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac [aolinski obra~un Deksterova laboratorija Na glasu Brlog Na prvi pogled Teretwak za Afriku, film Afrika, ~arobni kontinent, dok. serija Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Lepotica iz Montane, film Hronika jednog kraha, nulta godina, dok. film Mu}ke Koko Bil Gara`a Ve~erwa {kola Bitange i princeze Hod po ivici, film Studio 60 na Sanset Stripu Kalifornikacija Velemajstor Kineska pla`a

08.30 10.30 11.00 12.30 13.20 15.20 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00

Intermeco 1 Pri~e veka Lesi – Obojena brda Intermeco 2 Pakao u Normandiji Pri~e veka Korak daqe Razbija~ Intermeco 3 Pancirna municija Nikada ne pri~aj sa strancima 23.00 Kraj puta 01.00 Kraqevsko ven~awe

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Mo}ne patke 3 Dobre namere [arlota Grej CB4 Biti Yon Malkovi~ Divqa reka Evelin Carstvo vatre Zabavqamo se

Majkl Korben padna na ispitu iz francuskog i zbog toga ne mo`e da maturira. Ocenu je prisiqen da popravi odlaskom u Evropu s francuskim klubom. Ali u istom avionu je jo{ jedan Majkl Korben, internacionalni {pijun, ubijen tokom leta...

Uloge: Ri~ard Griko, Linda Hant, Royer Ris, Robin Bartlet, Gabriel Anvar, Yeraldin Yejms Re`ija: Vilijam Dir (RTL, 21.00)

Gabriel Anvar

08.40 Razotkrivawe mitova 09.35 Razorna laboratorija 10.30 Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a 10.55 Kako to radi?

11.25 Ekstremne eksplozije 12.20 Auta po meri 13.15 Ameri~ki ~operi 14.10 Peta brzina 14.35 Prqavi poslovi 15.30 Ekstremne drvose~e 16.25 Ekstremne eksplozije 17.20 Pre`ivqavawe 18.15 Razotkrivawe mitova 19.10 Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a 19.40 Kako to radi?

20.05 Pliva~ka avantura 21.00 Ameri~ka luka 21.55 Ameri~ke drvose~e 22.50 U deli}u sekunde 23.45 Auta po meri 00.40 Prqavi poslovi

08.30 08.45 10.15 11.45 13.00 14.00 16.30 18.00 18.45 20.00 20.45 21.00 22.25 22.30 23.15 00.45

Motosportovi Skija{ki skokovi Atletika Kanuing Tenis Biciklizam Skija{ki skokovi Fudbal Atletika Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Atletika Skija{ki skokovi

Dokona carica progla{ena za bogiwu

iqadu razloga }ete prona}i za polazak na kojoj pi{e “Jaha~ zmaja na planini ]ao”. Neki put. Idete da upoznate qude kojih nema na istori~ari veruju da je zmaj uspomena na meteor kartama. Imate utisak da idete u srce koji je odneo carev `ivot. Wegovi ostaci pronasveta. Susre{}ete se s razli~itim sudbinama. |eni su u blizini.

Idete jer ste jo{ mladi i `eqni uzbu|ewa, Dok sam obilazio oko brda, sve je postajalo {kripawa ~izama po pra{ini, ili {to ste stazagonetnije nego {to je na prvi pogled bilo. To ri i `elite da shvatite ne{to dok nije prekajalovo brdo sa padinama kakve se ne mogu videsno. Idete da biste videli {ta }e se desiti. No, ti nigde u Kini pripada nekom mnogo surovijem i}i Putem svile li~i na poteru za duhom.

On izvire iz srca Azije, ali zvani~no vi{e ne postoji. Za sobom je ostavio samo obrise svoje nesputanosti, ve{ta~ke granice i narod, koji nisu ucrtani na karte.

Ra~va se gde god da ste. To nije jedan, ve} mnogi putevi – splet izbora. Izabrao sam onaj koji se prote`e na vi{e od 10.000 kilometara i na kojem se ponegde kriju opasnosti.

Hram @utog vladaoca prepun je spomenika posve}enih kineskim dr`avnicima Put kojim se mnogo te{ko ide koji su dolazili da odaju po~ast ocu nacije. Tu je kaligrafski uresvetu. Tu se provincija [ensi grani~i s Mongozano ime Sun Jat Sena iz 1912, ^ang Kaj [eka, lijom. Tuda su se varvarska plemena Huni, Turpomalo isprekidano, Mao Cedunga, koji je kasnici i Mongoli, spu{tala na jug, u unutra{wost je optu`io @utog vladaoca da je bio feudalista.

Kine, ka bogatim gradovima na obalama @ute Mnogo je toga, od muzike do kalendara, ~ije se reke. Po ranim istorijskim zapisima, @uti otkri}e pripisuje @utom vladaocu. Vladao je vladalac je bio prete~a svih wih, vo|a klana stotinu godina, do 2597. p. n. e. kad je na zmaju koji je napadao sa severozapada i ujediwavao uza{ao na nebo. On je uveo festivale posve}en plemena kad mu se na|u na putu. Kao da su `elezamqi i svili. Carevi posle li da pripitome tu bujicu wega do~ekivali su sve~ano nomada i strpaju u istoriju Engleski pisac Kolin Tjubron svaku nastupaju}u novu godikojom mogu vladati. Mudra(1939) {irom sveta je poznat i kao nu, ritualno bi zaorali braci su jo{ u 11. veku p. n. e.

Gospodar putopisa. Ve}i deo `ivozdu, a wihove carice prinele urezali u vremenu tog osvata je proveo istra`uju}i egzoti~ne bi ~aure svilene bube i dudoja~a kao svog pretka. Ko`a predele Rusije, Sibira i ostatka vo li{}e na oltar Lajcu, Damu je dobila `utu boju zeAzije. Radi “Sene Puta svile”, prve me svilenih buba, `ene @umqe iz unutra{wosti Kikwige prevedene na srpski, autobutog vladaoca. ne, gde se vetrom doneti sima, vozovima, xipovima, magareLegenda ka`e daje upravo prapor iz severnih pusti}im zapregama i na kamilama i{ao Lajcu otkrila svilu. Dok je wa smiruje na plodnim poje tragom velikog trgova~kog puta {etala vrtom, primetila je qima. Crna i crvena su biod centralne Kine i planina Cen~udnu bubu kako pro`dire le boje varvarske zemqe, tralne Azije, preko severnog Avgali{}e duda. Nekoliko dana bela smrti i zapada, a `uta nistana do ravnica Irana i Kurdije posmatrala kako buba sebi srca sveta. stana. Tokom osam meseci je prevaplete zlatnu krletku i zamiVratio sam se do groba lio 10.000 kilometara i pre`iveo {qala da je to du{a nekog zbuwen. Odjednom humka viudes s pijanim voza~em, robijawe u pretka. Dok je zagledala ~au{e nije bila relikvija iz kineskom zatvoru zbog epidemije ru, tako misti~nu sa si}uzlatnog doba, ve} primitivSARS-a, va|ewe zubnog `ivca bez {nom pokidanom koprenom ni grob poglavice nomada. anestezije u Iranu... iz koje je leptir ranije izleOtac Kine uop{te nije bio teo, carica ju je slu~ajno isKinez. I Dama svilenih bupustila u {oqu ~aja. Dokona, uhvatila je smekba je i{~ezla iz istorije. Svila se proizvodila {ano vlakno i po~ela da ga odmotava. Bila je zadu` kineskih reka davno pre we. Svila s kraja 3. prepa{}ena kad je dobila dugu blistavu nit. milenijuma p. n. e na|ena je u jednom razru{enom Vremenom je ovladala ve{tinom predewa svile gradu u Turkmenistanu, a prastare iskopine izi po~ela tome da podu~ava druge. Nau~ila je kanedrile su alatke za predewe, ~ak i trake crveko da uzgaja tajanstvenu bubu. Posle smrti prone svile. gla{ena je za bo`anstvo i postavqena na nebo, u Na proplanku, kraj podijuma za molitve, jedan nebesku ku}u [korpije u sazve`|u Svilene bube. od slugu je ispru`io ruku tra`e}i novac, nadaNa vrhu brda, koje su preci zvali planina ju}i se da }e uspeti da mi proda tamjan, ali ka]ao, kroz kro{we drve}a probijaju se miris tapriciozno sam odlu~io da moj prilog bude drumjana i zraci Sunca. Qudi tu prinose `rtve jo{ ga~iji. Zawihao sam obojadisano deblo – bilo je od 8. veka p. n. e. Car Vuzdi tu je podigao podijum te`e nego {to sam mislio, a i kretalo se br`e za molitve, koji sad lagano propada. Tu me je ne– i wime udario vise}e zvono. Wegov zvuk se koliko ~uvara posmatralo, nemo se ~ude}i. Na razlegao po mra~nom proplanku, a ~uo se jo{ dopoduprtom deblu wi{e se xinovsko zvono ~iji sta dugo po{to sam deblo pustio. Prohujao je zvuk potresa {umu. Iza wih, ogra|ena tamnim preko podijuma, {ume i grobnice poput neke mezidom i zaklowena ~empresima tako da se gotovo lanholi~ne spoznaje, neopisivo zastra{uju}e. ne vidi, izdi`e se humka pod kojom je sahrawen Drugi hodo~asnici su se okrenuli i zurili u me@uti vladalac. Visoka je svega tri i po metra i ne. Nikakav tamjan i sve}a ne mogu okupirati obrasla `buwem. Spreda je nadgrobna plo~a na ~oveka kao taj zvuk.

H

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak23.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

23. avgust 2010.

OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak }e po~eti veoma dinami~no. Sve biste hteli, sada i odmah, ali ne ide to ba{ tako. U svakom slu~aju, samo da uradite pola od onog {to ste naumili pa mo`ete biti zadovoqni. Put?

VAGA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Lako ostvarujete kontakte i komunikaciju, pogotovo onu u qubavnom odnosu. @ensko dru{tvo vam prija, onako neobavezno i neoptere}uju}e. Svojim primerom uti~ete na decu, prenose}i poruke.

[KORPION Nemire i nezadovoqstvo u part24.10- 23.11. nerskom odnosu mo`ete smiriti tako {to }ete razgovarati s izabranom osobom i razre{iti dileme. Prihvatite situaciju koju ne dr`ite pod kontrolom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Izgleda da vas danas ne razumeju najboqe. Zato se nemojte ni truditi preterano da bilo kome objasnite bilo {ta. Mo`ete se zbog toga osetiti frustrirano, ali ve} sutra je novi dan! Usporite.

STRELAC 24.11- 21.12.

Kra}i put mo`e biti veoma zanimqiv, uz niz neplaniranih susreta i doga|aja. Ukoliko imate poslovni sastanak, a mogli biste, iskoristite priliku sada i odmah. Ne ~akajte da se neko predomisli.

JARAC 22.12-20.1.

Pazite gde i u koga investirate i ula`ete. Vremena su nestabilna pa bi se moglo desite da nepotrebno izgubite novac ili ne{to vi{e od toga. Danas se kre}ite {to vi{e da biste izbegli stres.

RAK 22.6-22.7.

Mesec plovi kroz znak Vodolije, i danas, {to vam stvara nezgodne situacije u poslovawu. Nije povoqno za sastanke ili ugovore, pa ni za putovawe. Radije odlo`ite sve to za sredu. Di{ite!

LAV 23.7-22.8.

Prili~no je haoti~na situacija na zvezdanom nebu, {to vas nimalo ne doti~e. Ali zato }e mnogi drugi biti obezglavqeni i zbuweni, zaboravni, pa imajte to u vidu. Neko vas zavodi i provocira.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nemojte se danas nervirati jer vam to mo`e dodatno odmo}i. Poslovno imate povoqnu situaciju, ali neka sve bude transparentno, jednostavno i jasno, bez suvi{nih analiza, ako mo`e. A mo`e.

Divan dan za vas, pogotovo za izlazak, provod i qubav. S obzirom na to da je sve prolazno, a izgubqene {anse se ne vra}aju, u`ivajte danas s dragom osobom, ili osobama.

Da ne bude kasno kasnije.

VODOLIJA Hteli biste mnogo toga, ali uvek 21.1-19.2. ne{to ili neko fali. Imate veoma dobre kontakte s inostranstvom.

Povoqan dan za vas! Uspeh kroz poslovna dru`ewa ili drugarske poslove i podr{ku.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte da danas zaboravite ne{to va`no ili da izgubite kqu~eve, mobilni, bilo {ta. Ovi dani su vam napeti i naporni jer se od vas o~ekuje vi{e no {to ste spremni da uradite. Opu{teno!

TRI^-TRA^

Trudna Miranda V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

31

Sombor

31

Kikinda

31

Vrbas

32

B. Palanka

31

Zrewanin

31

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Pan~evo

31

Vr{ac

30

Srbija Beograd

32

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Ni{

Manekenka Miranda Ker se slikala za ovogodi{wi editorijal ~asopisa „Voug” i naglasila da bi ovo mogle biti wene posledwe nage fotografije jer je trudna sa glumcem Orlandom Blumom.

- Da, trudna sam, ve} ~etiri meseca - rekla je Miranda (27) u intervjuu za {panski „Vog” ~iju naslovnicu krasi weno izvajano telo. Miranda ka`e da je jedva ~ekala da ostane u drugom stawu, jer je uverena da }e ona i Orlando biti odli~ni roditeqi.

- Mislim da su deca i trudno}a sastavni deo `ivota. Vidim da su se i drugi supermodeli, poput Hajdi Klum, Adrijane Lime i Alesandre Ambrosio dobro sna{li u toj ulozi i ne sumwam da }u i ja biti dobra majka - rekla je Miranda.

32

Evropa

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 17 do 31 stepen.

VOJVODINA: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 15 do 18, a maksimalna od 30 u Vr{cu do 32 stepena na zapadu Vojvodine.

Madrid

34

Rim

31

London

21

Cirih

24

Berlin

25

Be~

31

Var{ava

29

SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo. Vetar slab, u poKijev moravqu i podunavqu umeren jugoisto~ni. Pritisak malo Moskva iznad normale. Minimalna temperatura od 12 do 19, a maksimalna od 29 u Timo~koj Krajini do 32 stepena na zapadu Oslo Srbije.

St. Peterburg Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano uz vru}inu i temperature do 35 stepeni. U sredu osve`ewe sa re|im lokalnim pquskovima, prvo na severu, a krajem dana i u ostalim predelima. U ~etvrtak malo sve`ije i prijatnije vreme u celoj zemqi. U petak i za naredni vikend sun~ano i sve toplije.

VIC DANA Do{ao Lala u Beograd.

Pita prvog prolaznika: - Izvin’te, moli}u lepo, a di je Knez Mihailova?

- Pa to svaka budala zna!

- odgovori prolaznik.

- Ta, zato vas i pitam -re~e Lala.

31

SUDOKU

24 19 21

Atina

33

Pariz

22

Minhen

28

Budimpe{ta

31

Stokholm

21

7

6

3

2

9

7 6

6

7

1

2

8

1 5 7 4 9 3 6 8 2

5

4 9 2 1 6 8 7 3 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

398 (-9)

Slankamen

404 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

466 (-9)

Zemun

384 (-4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

390 (0)

Smederevo

528 (0)

Ba~. Palanka 395 (-7) Novi Sad

391 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

8 3 6 7 2 5 1 4 9 TISA

3

SAVA

N. Kne`evac

266 (-2)

S. Mitrovica

92 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

306 (-1)

Beograd

329 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

400 (-2)

NERA

Hetin

78 (-2)

-25 (-5)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

8

4

9 6 3 8 7 1 5 2 4

4

Tendencija stagnacije

Kusi}

6 38 (0)

3 5

3

6

5 1 8 2 4 6 3 9 7

2

2 7 4 5 3 9 8 6 1 7 2 5 3 8 4 9 1 6

5 1

2

3 3

9

3 4 9 6 1 7 2 5 8 6 8 1 9 5 2 4 7 3 Re{ewe iz pro{log broja