Dnevnik 23.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 23. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23535 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GO RAN KO STI] TVR DI DA U RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE NI SU DE QE NI PO LI TI^ KI KRE DI TI

Boqe dokapitalizacija nego likvidacija str. 4

DANAS PO^IWU „VELIKOGOSPOJINSKI DANI” U NOVOM BE^EJU

INTERVJU NE BOJ [A STE FA NO VI], PRED SED NIK SKUP [TI NE SR BI JE

Vojvodina ne}e biti zakinuta, ali ni privilegovana str. 3

VLA DA SR BI JE O ME RA MA ZA UBLA @A VA WE SU [E

Foto: topsrbija.com

Za neka nova se}awa st r . 10

NASLOVI

Politika 3 ^olakovi}: Penzije su sigurne

Dru{tvo 6 U Vojvodini mawe |aka – sve mawe i odeqewa

Usagla{eni predlozi, danas usvajawe

str. 4

SUD BI NA UQA RE „SUN CE” I SRP SKA TRAN ZI CI JA

Peconi „voza” radnike od Sombora do Vrbasa str. 5

Novi Sad U SR BI JI PU [I SVA KI DRU GI MU [KA RAC, ALI I SVA KA TRE ]A @E NA

Pu{a~i `ive 15 godina kra}e

7 Neko vene, vi{wa cveta

Ekologija 22 Vojvo|ani piju najlo{iju vodu

Najvi{a temperatura 38 °S

str. 6

SU BO TI CA JO[ OSE ]A PO SLE DI CE VA TRE

Uzrok po`ara i daqe nepoznat str. 13

str. 14 – 19

SPORT

n ORD@ANA OLIMPIJADA STARIh SPORTOVA U BA^KOM GRADI[TU

n CRVENA ZVEZDA DO^EKUJE BORDO, PARTIZAN U NORVE[KOJ

n S KRSTI]EM SVE LAK[E

Velika vru}ina

POLiTikA

~etvrtak23.avgust2012.

OBE]AWE AMBASADORA ALEKSANDRA KUNUZINA

Ivanovi}: ^lanstvo u EU, pa dogovor

Bi}e jo{ para iz Rusije za Srbiju

Lider gra|anske inicijative “Srbija demokratija Pravda” u Kosovskoj Mitrovici Oli ver Iva no vi} kaè da }e se tek posle ulaska Srbije u EU ste}i uslovi za istorijski dogovor o kosovskom problemu. “Mislim da }e tek ~lanstvo Srbije u EU biti dovoqan motiv za Albance da shvate {ta eventualno gube ako se ne dogovore”, ocenio je Ivanovi}, prenosi Kontakt plus radio. Podrazumeva se, dodo je on, da je Srbija, koja se nalazi u EU, ure|ena dràva sa jakim institucijama koje mogu da se bave i delom teritorije na kojoj su kosovski Albanci proglasili svoju nezavisnost. Prema wegovim re~ima, tada se sti~u uslovi da mi ozbiqno sednemo i razgovaramo i da napravimo neki istorijski dogovor koji }e biti vaàn za stabilnost ~itavog zapadnog Balkana a samim tim i Evrope.

JELENA TRIVAN POZVALA ZA[TITNIKA GRA\ANA DA REAGUJE ZBOG „SLU^AJA KUR[UMLIJA”

Ko to tamo ~isti? Potpredsednica Demokrat ske stranke Je le na Tri van pozvala je ju~e za{titnika gra|a na Sa {u Jan ko vi }a da hitno re a gu je i po kre ne po stup ke protiv nadle`nih u op{tini Kur{umlija koji su naterali ~la no ve opo zi ci o nih DS i Ujediwenih regiona Srbije da prinudno ~iste grad. - Pozivam Jankovi}a da hitno reaguje zbog kr{ewa qudskih, politi~kih i radnih prava zaposlenih u op{tinskim organima, a trenutno su na prinudnom radu. Pozivam nadle`ne institucije, pre svega inspekciju rada da hitno reaguje, ali i lidere stranaka ~iji funkcioneri to

~ine da daqu torturu nad politi~ kim ne is to mi {qe ni ci ma osude i spre~e - rekla je Jelena Trivan agenciji Beta. Jelena Trivan je istakla da je ustanovqena jo{ jedna nova vrsta politi~ke osvete, po{to je javnost posledwih meseci bila svedok razli~itih oblika politi~kog revan{izma i osvete, poput otpu{tawa SMS po ru kom 1.700 za po sle nih u Ministarstvu poqoprivrede i promene desetina lokalnih koalicija uz upotrebu najrazli~itijih sredstava „koja ukqu~uju ~ak i batinawe odbornika”. Novopostavqeni direktori svih javnih ustanova i institucija u Kur{umliji iz re -

dnevnik

dova srpske napredne stranke organizovali su nedavno „akciju ~i{}ewa grada” u kojoj su angaòvali svoje radnike. Angaòvani na tim poslovima tvrde da su po nare|ewu direktora izvedeni na ulicu da ~iste grad jer su ~lanovi DS i URS i da je tu re~ o politi~kom progonu i obra~unu s politi~kim neistomi{qenicima. - Danas su dovedene u pitawe 22 godine borbe za demokratsko i civilizovano dru{tvo. Umesto da nova vlast promovi {e obrazovawe i politi~ke slobode i prava, novi moto postao je ‘ko ne zna da radi na trimeru, zna na grabuqu, na ~etku, na metlu ili {pahlu’, kako nam poru~uju lokalni lideri iz Kur {u mli je. Dru gog iz bo ra ne ma na ve la je Je le na Trivan. Istakla je da je to novi kulturolo{ki i vred no sni obrazac koji je Sribja dobila, a kojim je po li ti~ ka si la stala ispred demokratskih vrednosti i standarda. - Nadam se da ovako ne }e iz gle da ti sve promene koje su nam obe }a ne i da po li ti~ ki ne is to mi{qenici ne}e zavr{avati nakon gradskih deponija u gulagu - dodala je potpredsednica DS. Jelena Trivan je navela da su ~lanovi i simpatizeri DS i URS u Kur{umliji „prisiqeni da ~iste grad” i obavqaju poslove na kojima nisu zaposleni i bez ikakvog re{ewa, sistematizacije ili pravnog akta rade poslove namewene po ni à va wu i ugro à va wu qudskog dostojanstva. - Uprkos poku{ajima da se destabilizuje DS, ona }e uvek biti sna`na i dovoqno jaka da stane u odbranu svakog gra|anina ~ija su prava danas ugroèna - navela je Jelena Trivan.

Srbija moè da ra~una na dodatnu finansijsku pomo} od Rusije, pored kredita od 800 miliona dolara namewenih srpskoj èleznici, izjavio je danas ambasador Rusije u Beogradu Alek san dar Ko nu zin. „O tome se vode razgovori, naravno prvo treba da ~ujemo potrebe Srbije, a onda treba zajedni~ki da defini{emo mogu}nosti za re{avawe tih problema”, rekao je Konuzin na sastanku povodom realizacije ruskog kredita za èleznicu. Ambasador Konuzin je izrazio o~ekivawe da }e vrlo brzo biti konkretnih rezultata. Ocewuju}i da odnosi izme|u Srbije i Rusije nikada nisu bili boqi za realizaciju zajedni~kih projekata, on je naveo da bi trebalo nastaviti osnivawe srpsko-ruskih preduze}a koja imaju za ciq da deluju van grani ca Srbije.

INTERVJU

Dobar primer su, kako je rekao Konuzin, Naftna industrija Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar u Ni{u, namewen za brzo reagovawe u slucaju poàra, poplava i zemqotresa. Mrkowi} je prihvatio predlog Konuzina da srpski i ruski èlezni~ari state{ki nastupe u regionu i najavio da }e za to biti izdvojena odre|ena sredstva iz buxeta wegovog ministarstva. Srpski ministar je kazao da sredstva iz ruskog kredita od 800 miliona dolara za èleznicu ne}e biti preusmerena na druge potrebe ve} }e biti iskqu~ivo namenska. Na sastanku ministra sao bra}aja Mi lu ti na Mr ko wi }a i predstavnika srpskih i ruskih èleznica je najavqeno da }e prvi radovi na izgradwi drugog koloseka pruge Beograd - Pan~evo, koji }e se finansirati ruskim kreditom, po~eti na jesen.

Mrkowi} je najavio da }e ruskim kreditom biti finansirani projekti za: izgradwu drugog koloseka i elektrifikaciju pruge Beograd - Pan~evo ~ija je okvirna vrednost radova 50 miliona evra, izgradwa Koridora 10 na {est deonica za br-

zine od 160 kilometara na ~a 55 miliona, nabavku novih ruskih dizel vozova - 100 miliona, nastavak izgradwe pruge od Vaqeva do Loznice - 275 i rekonstrukcija pruge od Beograda do Bara kroz Srbiju - 200 miliona evra.

PROF. DR. PREDRAG SIMI] O MOGU]EM SUSTRETU NIKOLI] – OBAMA

[ta je o Kosovu dogovoreno pre izbora - Susret i razgovor Nikoli}a sa Obamom svakako bi bila dobra vest, jer se predsednik Srbije ve} odavno nije sreo sa ameri~kim predsednikom. Posledwi susret odigrao se maja 2001. godine izme|u Vo ji sla va Ko {tu ni ce i Xor xa Bu {a Ju ni o ra. Susret predsednika Srbije i SAD je dugo ~ekana vest i mogla bi da bude nagove{taj nekih povoqnijih, toplijih vetrova, u odnosima dve zemqe- ocewuje u razgovoru za „Dnevnik“ profesor FPN i stru~wak za me|unarodne odnose dr Pre drag Si mi} komentari{u}i najave da }e predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} 25. septembra u Wujorku, kada Vuk Je re mi} bude preuzeo du`nost predsedavaju}eg Generalnom skup{tinom UN, imati priliku da nasamo, kratko razgovara s prvim ~ovekom Amerike Ba ra kom Oba mom. U Predsedni{tvu Srbije ka`u da je za sada sve neizvesno, i da }e za par dana znati da li }e, osim kur to a znog ru ko va wa, predsednik Srbije i prozboriti koju s predsednikom SAD i „iskoristiti svojih pet minuta“ na istriverskom doga|aju koji }e okupiti veliki broj politi~ara najvi{eg ranga iz celog sveta. l Uko li ko do raz go vo ra Ni ko li }a i Oba me do |e u Wu jor ku, da li bi to zna ~io i okret ame ri~ ke po li ti ke pre ma no voj srp skoj vla sti?

- To mora da zna~i da su se nosioci nove vlasti dogovorili jo{ pre izbora u Srbiji sa Amerikancima, boqe nego {to su to uradili wihovi predhodnici. l Zbog ~e ga, upr kos na ja va ma, biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ni je us peo da do |e do pr vog ~o ve ka Be le ku }e?

mer. To se nije desilo zbog tada{weg stava Srbije da ona ne}e u~estvovati na skupovima na kojima u~estvuje Pri{tina, odnosno predstavnici kosovskih vlasti. l Da li to zna ~i da Ni ko li} ima ne ki no vi sa tav pre ma Ko so vu i Me to hi ji? - Pa, ~ini mi se da. Sude}i bar po retorici nove vlasti,

- Pretpostavqam da je za to mogao postojati samo jedan razlog koji se zvao Kosovo. Stav Srbije oko Kosova bio je takav da je Tadi} propustio ~ak i nekoliko me|unarodnih skupova na kojima je mogao da se sretne sa Obamom, u Var{avi napri-

ona je znatno bla`a u pogledu Kosova i znato fleksibilnija, ukqu~uju}i i u~e{}e na skupo vima na kojima su predstavnici vlade Kosova.^ini mi se da stav nove vlasti ne}e biti tako krut prema Kosovu i da }e ona biti mnogo otvorenija za kon-

takte sa Pri{tinom od predhodne, koja je verovatno i izgubila podr{ku Va{ingtona zbog doga|aja na KiM u drugoj polo vini pro{le godine. l Da li ta no va po li ti ka pre ma Ko so vu zna ~i da mo `e mo od ove vla sti o~e ki va ti i ne ke „krup ni je ko ra ke“? - Ve ro vat no da. Pre mi jer Ivi ca Da ~i} je pro{ao vatreno kr{tewe, i upravo je govorio na SB UN, i ako se ne varam sedeo je za stolom sa Ha {i mom Ta ~i jem, od koga nismo tako|e ~uli ni{ta novo.Ono {to su mnogi o~ekivali da }e do}i do jo{ jednog rukovawa politi~ara iz Beograda sa Ta~ijem, ovog puta se nije desilo.Me|utim, najavqen je nastavak pregovora na politi~kom nivou, vide}emo na kom. Ja imam svoje rezerve u pogledu susreta predsednika i premijera Srbije sa wihovim sagovornicima sa Ko sova, jer bi to zna~ilo priznawe Kosova od strane Srbije, {to nije iskqu~eno, jel tako. U ovoj situaciji u kojoj je, Srbija je veoma osetqiva zbog ekonomskog stawa u kome se nalazi, ali, vide}emo {ta je politika nove vlasti. Predpostavqam da je mnogo toga ve} do go vo re no to kom wi ho vih mnogobrojnih boravaka i u Va{ingtonu, i u Briselu, jo{ pre posledwih izbora u Srbiji. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA [ta se pri~a Kako u Srbiji posti}i dogovor kad je o politici re~. LDP - ovac Bo jan \u ri} ima „nedoumicu“ na lajni : - I sada }emo konsenzus o kosovskoj politici praviti tako {to premijer u SB ka`e da je UNMIK najva`niji na KiM, a Vulin tu`i UNMIK- isti~e \uri}.

(Ne)srpska levica Nekada{wi premijer i funkcioner DS Zo ran @iv ko vi} ima svoje tuma~ewe {ta zna~e pojedine skra}enice : „ Srpska levica = Leva ruka , de sni xep. Stara Milo{evi}eva {kola oboga}ena „`utim advertajzingom”...“

Dosijei „kriju” iznena|ewa Direktor SPO Alek san dar Ju go vi} „tvrdi“ na lajni: Mnogi bi podr`ali predlog zakona o otva rawu tajnih dosijea, kada bi se time {titili zlo~inci od `rtava. Istovremeno, {efica NP Ma ja Goj ko vi} na vodi :“Zakon o otvarawu dosijea je prihvatqiv ako se obuhvate i svi opozicioni politi~ari 90 - ih. Bilo bi iznena|ewa, sigurna sam u to.“ Na opasku tvitera{a „ja mislim da bi i ti bi -

la na udaru“, Maja odgovara : „hahahaha moj prvi nek se otvori hahaha“.

Malo li je Pokrajinski ministar Go ran Je {i} prosledio je tviter na lajnu Vlade Hrvatske. - Za{to imate tako malo fol lo ver sa? Skoro ste po~eli ili tvitera{i ne vole dr`avne organe i slu`bena priop}ewa?, u dilemi je Je{i}.

Molba za Trivanku ^lan DS Vla di mir Pe {i} ima „molbu“ na lajni. - Moli se Je le na Tri van da vi{e ne izlazi u javnost, jer }e oterati i ono {to je ostalo od glasa~a Demokratske stranke.

Eto odgovora Neki tvitera{i se pitaju : Kako bi to izgledalo da nema dr`avnih medija? Analiti~ar Ni ko la Jo va no vi} ima „savet“: Prelistaj tabloide i eto odgovora.

Hamer - donacija Nekada{wi ministar odbrane Dra gan [u ta no vac je zadovoqan : U septembru sti`u Hum meri..Plan se ispuwava

Me|u tvitera{ima ima skeptika koji konstatuju: „Bi}e da su pla}eni po regularnoj ceni...“, na {ta [utanovac odmah odgovara: „ Radi se o donaciji, dakle bez pla}awa.“

Slobodan izbor Rediteq Jan ko Ba qak „razmi{qa“ na lajni : Samo u Srbiji svako leto su glavna vest neki mu~enici {to su oti{li da letuju u Egipat , a onda ih evakui{u i do~ekuju kao narodne heroje. Ako ikada odem iz Srbije maj~ice u Egipat, ne hapsite lika iz te agencije i neka me ne vra}aju ni Vu ~i} ni Da ~i}. Moj slobodni izbor, ok?

Rebalans „dra`i” od Rima Sa lajne se mo`e saznati da }e jedna parlamentarna grupa poslanika i ~inovnika uskoro putovati u Rim, a da se na spisku nalazi izme|u ostaloh i poslanik DSS Mi ro slav Pet ko vi}. - Znam, sredinom septembra, ali ja nisam sigu ran da }u mo}i da idem.Sve zavisi od sednice.Nadam se da }e sve biti u redu:-) Ne bih propustio rebalans nipo{to. Ako bude ne{to drugo na dnevnom redu, onda putujem i ja :))), odgovara na pitawe da li ve} pakuje kofere Miroslav Petkovi}.

Sramota (ni)je Savetnik nekada{weg predsednika Srbije Ne boj {a Kr sti} zakqu~uje na lajni : Srbija je napredovala: u svoje vreme Ko {tu ni ca je znao engleski al ga bilo sramota da poka`e, a ovi danas ne znaju i nije ih sramota. Jedan od tvitera{a mu odgovara: Vidim vi {to ste znali engleski ste nas super usre}ili.

Otkud to Ne mrzi svakoga da radi na 40 stepeni. Jedan od takvih je i republi~ki ombudsman Sa {a Jan ko vi} koji se „`ali“ na lajni: - Za{to sam problem izaziva mawe otpora nego po~etak wegovog re{avawa? „A {to ba{ TO, ot kud BA[ sa da, {ta STVAR NO ho }e{?...” Konformizam ili?, pita se Jankovi} na „Tviteru“.

Iz URS - ove kujne Nekada{wa poslanica URS Jo va na Fa To mi} od kada je napustila skup{tinske klupe ima vremena i za kulinarstvo. Na svom nalogu je oka~ila sliku sve`e pripremqenog specijaliteta : „Iz moje kujne! Jabuke sa cimetom“, pohvalila se Jovana. S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

NEBOJ[A STEFANOVI], PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE

Voj vo di na ne }e bi ti za ki nu ta, ali ni pri vi le go va na Ne po sto ji ni ka va na me ra da se ni za mr vi cu sma we nad le `no sti ko je Voj vo di na, kao po kra ji na ima da nas. Mo ram da bu dem iskren uop {te ni sam pri me tio ni je dan po tez re pu bli~ ke vla sti, skup {ti ne, ili bi lo kog cen tral nog or ga na, ko ji na bi lo ko ji na ~in po ku {a va da i za zr no uma wi we ne nad le `no sti, tvr di u raz go vo ru za “Dnev nik” pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi}, funk ci o ner SNS, od go va ra ju }i na pi ta we da li na kon od lu ke Ustav nog su da mo `e do }i do pro ble ma i kri ze na re la ci ji iz me |u re pu bli~ ke i po kra jin ske vla sti. Ste fa no vi} sma tra da ni je pri stoj no ko men ta ri sa ti od lu ke USS, pa i onu o uki da wu ne kih od red bi za ko na o pre no su nad le `no sti, da se od lu ka “ta kva ka kva je mo ra po {to va ti” i pod se }a da su je do ne le su di je ko je ni je iza bra la ova vla da ju }a ve }i na. - Gra |a ni Voj vo di ne, kao de la Sr bi je ima }e sva svo ja Usta vom ga ran to va na pra va. Ustav Sr bi je upra vo je naj ja ~a ga ran ci ja da }e ima ti mak si mal nu za {ti tu svo jih pra va i uslo ve da se raz vi ja ju kao i svi osta li. Na ma je va `no da Voj vo di na kao i cen tral na Sr bi ja, kao Ko so vo i svi dru gi de lo vi, ima ju pot pu no jed na ke {an se da eko nom ski na pre du ju. Ova vla da mo ra }e da se po tru di da se jed na ko raz vi ja ju svi de lo vi Sr bi je da ne ma pri vi le go va nih, da ne ma onih ko ji su po li ti~ ki mi qe ni ci, dok dru gi gra |a ni Sr bi je tre ba da tr pe na bi lo ko ji na ~in.

u Novom Sadu. Zbog ~ega je to potrebno i kako }ete “ubediti” socijalisate da nekoliko meseci nakon izbora promene “dres”? - Kad se se tim 2008. go di ne, se tim se iz ja va funk ci o ne ra DS ko ji su tvr di li da je ne mo gu }e da vlast u Be o gra du u re pu bli ci bu -

de raz li ~i ta, to im je bi lo va `no jer su oni ta da ~i ni li re pu bli~ ku vlast. To sam iz neo sa mo kao pod se }a we, po {to sa da od istih qu di ~u jem ka ko je nor mal no da po sto je raz li ~i te vla sti, vaq da im se za ~e ti ri go di ne ne {to pro me ni lo pa su po ~e li dru ga ~i je da mi si le. Ali mi ni smo po seg nu li za tim ar gu men tom. No vi Sad nam je tre nut no u fo ku su jer se tu vlast naj -

S demokratama o najva`nijim pitawima l Da li je o bitnim pitawima za Srbiju bilo kontakata izme|u ~elnih qudi SNS i DS? - SNS jo{ uvek ni je ima la kon tak te sa DS, ali sam si gu ran da }e ih u na red nom pe ri o du bi ti, kao {to se mi u par la men tu tru di mo da ima mo kon sul ta ci je sa svim {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa i ja uva à vam ono {to ka è go spo din Dra go qub Mi }u no vi}, kao pred sed nik klu ba naj ve }e opo zi ci o ne stran ke. Ne zna ~i da }e mo se uvek slo ì ti, ali }e on uvek bi ti kon sul to van i ima }e pri li ku da zna {ta se de {a va, {ta je na dnev nom re du, {ta su in ten ci je par la men tar nog ra da. Ta ko }e do }i pe riod da }e i SNS raz go va ra ti sa de mo kra ta ma u smi slu ukqu ~i va wa u re {a va we naj va `ni jih dr àv nih pi ta wa. Zna se ko su pred stav ni ci opo zi ci je, ko su pred stav ni ci vla sti, oko to ga ne ma mo spo ra, ali ono {to se ti ~e dr à vo tvor nih pi ta wa mi slim da je va `no da i sve dru ge opo zi ci o ne stran ke, ne sa mo DS, bu du ukqu ~e ne, ka ko bi smo mo gli da ima mo {to {i ru po dr {ku za stva ri ko je ne }e bi ti la ke za Sr bi ju u na red nom pe ri o du. @e li mo da po ka è mo da je Voj vo di na jed na ka sa svim dru gim de lo vi ma, kao i da isto ta ko ne }e bi ti fa vo ri zo va na u od no su na dru ge de lo ve Sr bi je. Svi de lo vi Sr bi je u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma i u skla du sa po li ti kom vla de bi }e jed na ko tre ti ra ni. l Vojvodina ima specifi~nu odredbu Ustava Srbije o sedam posto buxeta za investicije. Po{to se zalaète za po{tovawe Ustava, zna~i li to da ni ova odredba ne}e biti sporna? - Ne o~e ku jem da }e to bi ti pro blem. O~e ku jem da }e i Vla da po {to va ti tu ustav nu oba ve zu. Ni ko iz Vla de, ni ti iz bi lo ko je po sla ni~ ke gru pe to ni je na ja vio kao pro blem na bi lo ko ji na ~in. l Va{a stranka istrajava u zahtevu da postane deo vlasti

lo {i je op ho di pre ma gra |a ni ma. Vi {e pu ta smo is ti ca li da su gra |a ni na ovim iz bo ri ma po ka za li da è le dru ga ~i ju Sr bi ju, a Voj vo di na i No vi Sad su deo te Sr bi je. Gra |a ni ho }e pro me ne, ho }e dru ga ~i ji ì vot, ne }e ko rum pi ra nu vlast i to je na{ osnov ni mo tiv. @e li mo da pro me ni mo vlast u No vom Sa du da bi gra |a ni ì ve li bo qe - i tu je ta~ ka. l Kada bi po va{oj proceni moglo da do|e do promene vlasti u Novom Sadu? - O~e ku jem da }e se ubr zo usle di ti fi nal ni raz go vo ri sa SPS - om. Tre ba uva ì ti da to ne mo è da se oba vi pre ko no }i, ni ti mi in si sti ra mo na to me. Ali na rav no ne mo è mo ni bes ko na~ no da ~e ka mo. @e li mo da se pro me na okol no sti i do la zak na vlast u No vom Sa du qu di ko ji

}e se ozbiq ni je i od go vor ni je od no si ti pre ma gra |a ni ma, do go di {to pre. Da li u slu~aju promene vlasti u Novom Sadu mo`e za gra|ane Vojvodine nastati problem, jer }e tada samo pokrajinu voditi opozicija u odnosu na republiku?

- U pret hod nom man da tu ni je bi lo ni ka kve opo zi ci je u tom smi slu. Gra |a ni Sr bi je ko ji ì ve u Voj vo di ni ima li su i u No vom Sa du, Voj vo di ni i Re pu bli ci vlast sa sta vqe nu ma hom od pred stav ni ka DS. Na à lost, to im ni je do ne lo ni {ta do bro. Ne mo gu da ka èm da ni je ni {ta ura |e no, ali je bi lo mno go to ga {to je ura |e no lo {e, mno go ko rup ci o na {kih afe ra ko je sa da jed ni o dru gi ma iz no se. Za ta kvim ar gu men tom ko ji na vo di te opo zi ci ja ~e sto po se è u tre nu ci ma ka da ne mo è da po nu di ni {ta kon krent no. O~e ku jem da }e od ovih pro me na gra |a ni ima ti sa mo ko ri sti i da }e u na red nom pe ri o du sve {to se bu de de {a va lo u No vom Sa du, Voj vo di ni, Sr bi ji i}i u prav cu sma we wa ko rup ci je, po ve }a wa ì vot nog stan dar da i na pret ka na {e ze mqe. l Da li je nakon dolaska nove vlasti i analize svega {to se de{ava u dràvi uop {te aktuelna promena Ustava Srbije? - U ovom tre nut ku pro me ni Usta va tre ba pri stu pi ti ve o ma opre zno. I SNS je ima la svo je vre me no ini ci ja ti vu za pro me nu Usta va ka ko bi se pre po lo vio broj na rod nih po sla ni ka, od ~e ga na rav no ni smo od u sta li. Ali po ku {a va mo da se pr ven stve no iz bo ri mo sa eko nom skim ne da }a ma ko je Sr bi ja ima i mi slim da je u ovom mo men tu to pri o ri tet. Si stem ko ji je osta vi la pret hod na vla da je to li ko lo{ da je bu kval no bi lo pi ta we da na ka da }e pre sta ti da funk ci o ni {e. Mi da nas ima mo ozbiq nu bor bu pro tiv ko rup ci je, ozbiq nu bor bu da se po pra vi eko nom ska si ta ci ja i kad tu bu de mo za be le ì li na pre dak, tek on da mo è mo da raz go va ra mo o ne kim dru gim ini ci ja ti va ma ko je }e do }i na dnev ni red. Ne mam ni {ta pro tiv da se o to me raz go va ra, ali o~e ku jem da se, kao kad je re~ o sva kom ve li kom i va `nom pi ta wu pr vo po ku {a da se po stig ne kon sen sus iz me |u svih re le -

vant nih po li ti~ kih stra na ka i da se odr ì jav na ras pra va, da vi di mo {ta gra |a ni mi sle. l Da li je potrebno da parlament usvoji novu platformu vezanu za Kosovo? - Na osno vu raz go vo ra sa di rek to rom Kan ce la ri je za KiM Alek san drom Vu li nom i sa pred stav ni ci ma vla da ju }e ko a li ci je, u skla du sa onim {to je re kao pred sed nik re pu bli ke To mi slav Ni ko li}, sma tram da je po treb no odr à ti jed nu sed ni cu Na rod ne skup {ti ne, na ko joj bi bi la usvo je na plat for ma za da qe raz go vo re. Pre go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne su do sa da bi li su teh ni~ ki, a mi kao dr à va sprem ni sa mo da u|e mo i u re {a va we ovog pro ble ma, s tim da skup {ti na po sta vi plat for mu ka ko }e se ti raz go vo ri raz vi ja ti i od vi ja ti. Po {tu ju }i ono {to je dr à va u pret hod nom pe ri o du po sti gla, è li mo na pre dak u tim pre go vo ri ma ko ji }e omo gu }i ti da srp sko sta nov ni {tvo na KiM ì vi ne u por di vo bo qe i da se kre }e ka re {a va wu pro ble ma. Va `no je da se po stig ne do go vor i po li ti~ ki kon sen zus o ko me je go vo rio i pred sed -

@e li mo da pro me ni mo vlast u No vom Sa du da bi gra |a ni ì ve li bo qe - i tu je ta~ ka nik Ni ko li}, da bi se po ka za lo da Sr bi ja ima je din stven stav oko naj va `ni jeg na ci o nal nog pi ta wa. l Za parlament se u posledwe vreme govorilo da je samo “proto~ni bojler” vladinih predloga. Kako }ete to da promenite? - Mo gu da vam ka èm da ovaj par la ment ne }e bi ti pro du `na ru ka vla de. O~e ku jem da }u u to me ima ti sa rad wu svih po sla ni ka i svih po sla ni~ kih gru pa. Po tru di }e mo se da se ose }a te ì na par la men ta u sva kom tre nut ku, da se u ovoj ku }i do no se pra vi la igre da ta ko uslov no ka èm, a da on da vla da spro vo di ono {to su po sla ni ci usvo ji li kao plat for mu u na {em do me nu de lo va wa. Za sa da imam do bru sa rad wu sa ~la no vi ma Vla de, oni su sprem ni da do la ze u par la ment i da ju od go vo re na sva pi ta wa i da od go va ra ju za svoj rad. Mo gu da na ja vim da }e mo ve} u sep tem bru ima ti sed ni cu Od bo ra za fi nan si je na ko joj }e, gu ver ner ka Jor go van ka Ta ba ko vi} pred lo ì ti pro gram ra da NBS. Po zi va }e mo sve one ko ji pred sta vqa ju dr à vu da do |u pred nas, svi }e ima ti pri li ku da po sta ve i ne pri jat na pi ta wa pred stav ni ci ma iz vr {ne vla sti. Ja ne è lim da se oni ov de ose }a ju udob no - oni tre ba da pod ne su par la men tu ra ~un za svoj rad, a {to mi bu de mo vi {e kri ti~ ni u kon struk tiv nom smi slu, to }e za gra |a ne Sr bi je bi ti bo qe. Svetlana Stankovi}

REKLI SU Din ki}: Ne bih iz dva jao ni jed nu ban ku

Var ga: Va `no je da Voj vo di na osta ne u Bri se lu

„Ni ko ni je na ja vio pro da ju Te le ko ma i o to me se ni je ~ak ni raz go va ra lo,” re kao je ju ~e mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} u Va qe vu.On ni je `e leo da iz no si bi lo ka kve pret po stav ke o to me, ve} je na gla sio da }e se , ka da se ne {to kon kret no ura di, on da mo }i go vo ri ti o to me. Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra u ve zi kon tro le po slo va wa ba na ka pre sve ga Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, Din ki} je re kao da Vla da o~e ku je da no vi gu ver ner sa svo jim sa rad ni ci ma po ja ~a kon tro lu ban kar skog sek to ra, da se naj pre vi di u ka kvom je sta wu taj sek tor, a da se on da za jed ni~ ki raz ra de me re ko je }e oja ~a ti we go vu sta bil nost. „Ne bih iz dva jao bi lo ko ju ban ku, po seb no pre ne go {to vi di mo re zul ta te kon tro le”, re kao je Din ki}.

Ume sto pred stav ni {tva Voj vo di na u Bri se lu tre ba da ima kan ce la ri ju re kao je za RTV za me nik pred sed ni ka Od bo ra za evrop ske in te gra ci je Skup {ti ne Sr bi je La slo Var ga. Pre ma we go vom mi {qe wu, od lu ka Ustav nog su da je ne dvo smi sle na i mo ra se po {to va ti, a na po li ti ~a ri ma je da, iz me na ma za ko na, pro na |u od go va ra ju }a re {e wa. Za Voj vo di nu je va `no da osta ne u Bri se lu. Ni je bi tan na ziv te mi si je, ne go ko rist ko ju do no si, ka `e Var ga. „Su {ti na je da ta in sti tu ci ja u Bri se lu po sto ji i funk ci o ni {e, ka ko bi u tre nut ku ka da Sr bi ja po sta ne pu no prav na ~la ni ca Evrop ske uni je, Voj vo di na bi la u pri li ci da ima sve me ha ni zme, struk tu re i do ta da ostva re ne kon tak te„, re kao je Var ga.

~etvrtak23.avgust2012.

DVE FUNKCIJE NOVOG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA

Bo {wak: Po stu pi }u po za ko nu Po kra jin ski po sla nik Ivan Bo {wak (SNS), ko ji je pre dva da na iza bran za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na i ta ko po ~eo da oba vqa i dru gu jav nu funk ci ju, po ru ~io je da }e „po stu pi ti po za ko nu„. We mu je man dat po kra jin skog po sla ni ka, iza bra nog po ve }in skom iz bor nom si ste mu, po ~eo 22. ju na ove go di ne, ka da je i kon sti tu i sa na Skup {ti na Voj vo di ne. Me |u tim, funk ci o ner mo `e da vr {i sa mo jed nu jav nu funk ci ju, osim ako je za ko nom i dru gim pro -

Po Za ko nu, sa gla snost za oba vqa we dru ge funk ci je mo ra da za tra `i od Agen ci je u ro ku od tri da na od iz bo ra na tu fun cki ju, na kon ~e ga Agen ci ja od lu ~u je o zah te vu u ro ku od 15 da na. Su de }i po sta vu Ustav nog su da, do sa da {wim i naj no vi jim re ak ci ja ma Agen ci je u ve zi s po sla ni ci ma i gra do na ~el ni ci ma Za je ~a ra, Lo zni ce, Pi ro ta, Kru {ev ca, ne bi tre ba lo o~e ki va ti da Bo {wak do bi je sa gla snost za oba vqa we dve po me nu te fun cki je.

Smiqani} ponovo i poslanik i gradona~elnik Do pun ske po kra jin ske iz bo re tre ba o~e ki va ti i u Apa ti nu, uko li ko se so ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni}, po sla nik i pred sed nik te op {ti ne, od rek ne man da ta u po kra jin skoj skup {ti ni. Smi qa ni }ev iz bor mo gao bi, me |u tim, da bu de i ostav ka na funk ci ju pred sed ni ka apa tin ske op {ti ne, ali je ovaj du go go di {wi jav ni funk ci o ner SPS-a, i na kon naj no vi jeg maj skog iz bor nog ci klu sa od lu ~io da se po no vo dr ì obe fo te qe. Zbog istih ne spo ji vih funk ci ja, Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ra ni je je ve} do ne la do ne la jav nu pre po ru ku za we go vo raz re {e we sa me sta pred sed ni ka op {ti ne Apa tin. pi som oba ve zan da oba vqa vi {e wih, pro pi sa no je Za ko nom o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Iz u zet no, na la è ovaj za kon, funk ci o ner mo è da oba vqa dru gu jav nu funk ci ju, na osno vu sa gla sno ti Agen ci je. - Obra ti }u se da nas ili su tra Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je i po stu pi }u u skla du s za ko nom po ru ~io je Bo {wak ju ~e za na{ list. Po sla nik i no vi zre wa nin ski gra do na ~el nik ni je pre ci zi rao da li }e u svom obra }a wu Agen ci ji za tra ì ti sa gla snost da oba vqa i dru gu funk ci ju, i ta ko pro }i kroz za kon sku pro ce du ru ali i „ku pi ti” vre me, ili }e je od mah oba ve sti ti o to me ko ju od funk ci ja }e za dr à ti.

Uko li ko ovaj po sla nik od lu ~i da osta ne gra do na ~el nik, {to je naj ve ro vat ni ji is hod, o~e ku je se da on pod ne se ostav ku u Skup {ti ni Voj vo di ne. U tom slu ~a ju, pred sed nik Skup {ti ne u ro ku od 30 da na ras pi su je do pun ske iz bo re, pro pi sa no je po kra jin skom od lu kom o iz bo ru po sla ni ka. Iz la zak na bi ra li {ta se ta ko po no vo mo `e o~e ki va ti u iz bor noj je di ni ci „Zre wa nin 3” iz ko je do la zi Bo {wak. Ina ~e, ne dav no je v.d. pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} na ja vio da }e svi po sla ni ci te stran ke ko ji ima ju funk ci je u iz vr {noj vla sti pod ne ti ostav ke na man da te u re publ~koj skup {ti ni. S. Kova~evi}

REAKCIJE NA PREKJU^RA[WU SEDNICU SKUP[TINE GRADA ZREWANINA

Pet mi li o na di na ra go di {we za no ve funk ci ne re Pre kju ~e ra {wa sed ni ca Skup {ti ne gra da Zre wa ni na, ko ja je tra ja la go to vo 12 sa ti, i na ko joj je iza bra na no va iz vr {na vlast na ~e lu sa gra do na ~el ni kom Iva nom Bo {wa kom (SNS), i ju ~e je bi la te ma stra na~ kih spo re wa. DS i SRS su na ja vi li pod no {e we no vih pri ja va zbog ne za ko ni tih rad wi to kom za se da wa, dok u SNS tvr de da je sed ni ca pro te kla u du hu Za ko na. - Sma tra mo da je skan da lo zna od lu ka da pred sed nik Skup {ti ne po red za me ni ka ima i tri po mo} ni ka. Sa svim je do voq no da pred sed nik Skup {ti ne ima za me ni ka i se kre ta ra. No va za po {qa va wa funk ci o ne ra gra |a ne Zre wa ni na }e ko {ta ti pre ko pet mi li o na di na ra go di {we – ka zao je od bor nik DS Ne boj {a Ma |a rev, dok je pred sed nik Grad skog od bo ra DS Pre drag Gr gi} po ru ~io da je u pi ta wu prav ni non sens i po li ti~ ki bez o bra zluk. Od bor nik DS Go ran Ka u ri} je is ta kao da je vla da ju }a ve }i -

na, ume sto da je sa ~e ka la stav Uprav nog su da o àl bi ko ju su DS i LSV upu ti li po vo dom kon sti tu tiv ne sed ni ce, za ka za la dru go za se da we i na sta vi la da fla grant no kr {i za kon. On je na po me nuo da je vla da ju }a ve }i na ob ma nu la gla sa ~e jer je u pred iz bor noj tr ci is ta kla Go ra na Kne è vi }a kao kan di da ta za gra do na ~el ni ka, a on da iza bra la Iva na Bo {wa ka. - SNS je vo di la kam pa wu pod pa ro lom “Ni Be o grad, ni No vi Sad, ne go Zre wa nin”. I {ta smo sa da do bi li? Do bi li smo Be o grad, jer je Kne è vi} ta mo oti {ao. Bo {wak ni je do bio po dr {ku gra |a na – re kao je Ka u ri}. Zre wa nin ski na pred wa ci, me |u tim, ne sma tra ju ta ko. Pot pred sed nik Grad skog od bo ra SNS Mir ko Kr li} je ju ~e ka zao da je Bo {wak pre u zeo ogrom nu od go vor nost jer je na sle dio jed nog od naj u spe {ni jih gra do na ~el ni ka u Sr bi ji Go ra na Kne è vi }a. @. Balaban

ô la ko vi}: Pen zi je su si gur ne „Za kon o pen zi ja ma ko ji pred vi |a da se pri ma wa naj sta ri jih uskla |u ju dva pu ta go di {we, u apri lu za iz nos tro me se~ ne in fla ci je, a u ok to bru za {e sto me se~ ni rast ce na na ma lo i po lo vi nu pro {lo go di sweg ra sta BDP, mo ra se po {to va ti”, re kao je po sla nik PUPS-a Mo ma ô la ko vi} za „Po li ti ku„. On je to iz ja vio ko men ta ri {u }i na ja ve sa vet ni ce mi ni stra fi nan si ja Mi li ce Bi si} da bi rast pla ta i pen zi ja zbog sve u kup ne lo {e eko nom ske si tu a ci je mo rao da se ogra ni ~i.ô la ko vi} je na gla sio da se ne }e od u sta ti od onog {to je o pen zi ja ma do go vo re no u ko a li ci o nom spo ra zu mu.„Pen zi o ne ri ma je obe }a no to kom pred iz bor ne kam pa we da, dok je PUPS na vla sti da }e pen zi je na sta vi ti da se is pla }u ju sva kog 10. i 25. u me se cu. Ta ko mo ra i da osta ne”, po ru ~io je ô la ko vi}.

ekonomija

~etvrtak23.avgust2012.

dnevnik

GO RAN KO STI] TVR DI DA U RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE NI SU DE QE NI PO LI TI^ KI KRE DI TI

Bo qe do ka pi ta li za ci ja ne go likvidacija - Niti je bilo politi~kih pritisaka na Razvojnu banku Vojvodine, niti politi~kih kredita, izjavio je ~lan Izvr{nog odbora RBV Go ran Ko sti}, koji je odgovaraju}i na pitawe „Dnevnika“ precizirao da banka ima 62 odsto problemati~nih plasmana (MPL) ili ti kredita, prime}uju}i pritom da neke banke u Srbiji imaju ~ak i 80 posto. - Procenat MPL je bio vi{i, 76 odsto i na kraju 2010. godine smo uspeli da ga oborimo novim plasmanima, objasnio je Kosti}, ukazuju}i da je u trenut nom MLP 80 posto pro blemati~nih kredita nasle|enih od „Metals“ banke. Kako je navo Ko sti}, krajem 2010. godine potraìvawa tada{we Metals banke bila su vi{e od osam milijardi dinara, a sa kamatama su prema{ivala 12 milijardi dinara. Govore}i o preseku sta wa i perspektivama RBV Kosti} je na ju~era{woj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru istakao da je u ovom trenutku jeftinije i}i na dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, nego na likvidaciju, nagla{avaju}i pritom da RBV nije ni „Metals“, ni „Agrobanka“, ve} „specijalna, posebna“. On je istakao da veruje u program konsolidacije RBV i da je zato izabran ovaj model. Kosti} je naveo da }e banka biti dokapitalizovana dràvnim obveznicama u ukupnoj sumi od 6,8 milijardi dinara, koje }e stizati za naplatu u kuponima u narednih 10 godina. To prakti~no zna~i da }e do kraja godine optere}ewe za republi~ki budèt izno siti oko 300 miliona dinara, a za pokrajinski budèt, koji ima

dve godine grejs perioda, 40 miliona dinara, sve ukupno oko 3,2 miliona evra, naveo je Kosti} isti~u}i da to „nije preskupo za re{avawe jednog problema“. On je ukazao da je nov~anim sredstvima dokapitalizovano i 17 drugih banaka u Srbiji, od kojih neke i ~etiri puta u 2011. godi-

ona spasi „ne samo zbog same banke, nego upravo zbog interesa klijenata, celokupne privrede i stabilnosti finansijskog sistema“. - Tu te{ku, ali finanijski i politi~ki odgovornu odluku sa punim saznajem o stawu banke, na osnovu informacija prinud-

qa stabilnosti finansijskog sistema Srbije, rekao je Kosti} i ukazao da su zbog zloupotreba u poslovawu procesuirana odgovorna lica, me|u kojima i dva predsednika IO banke, {to svedo~i kako je rekao da nema nedodirqivih. U planiranom procesu konsolidacije poslovawa banke, kako se ~ulo banka je dokapitalizovana nave }im delom dràvnim obveznicama, pa Republika Srbija ima sada u RBV udeo od 22 odsto, a pokrajina Vojvodina 67 odsto u kapitalu Razvojne banke Vojvodine , {to zna~i da je u ve}inskom dràvnom vlasni{tvu. Po re~ima Kosti}a program konsolidacije se dosledno sprovodi, i daje rezultate, ali da stewe privrede, prolongirana kriza i zlonamerni napadi mogu da ugroze taj proces. Na novinarska pitawa koja su se uglavnom odnosila na konsolidaciju banke koju kako su tvrdili mediji pla}aju gra|ani zbog lo{eg poslovawa, Kosti} je uzvratio da nije „problem lo{e poslovawe banke, ve} problemati~ni krediti“. On je objasnio da je ju~era{wu konferenciju RBV sazvala da bi dala zvani~ne informacije, kao odgovor na „ dezinformacije i neinformacije koje kruè“. - Dezinformacije koje su se pojavile u javnosti povodom poslovawa RBV nanose ogromnu {tetu bankarskom sistemu, privredi, na{im klijentima i samoj banci, rekao je Kosti} podse}aju}i da RBV zapo{qava i 578 qudi, a tu su i ~lanovi wihovih porodicva i da }e ovakvi susreti sa medijima ubudu}e biti redovni. D. Mi li vo je vi}

Ni {ta ne u o bi ~a je no u do la sku kon tro lo ra NBS - Kontrola Narodne banke Srbije od ponedeqka se nalazi u Razvojnoj banci Vojvodine, potvrdio je Kosti} odgovaraju}i na na{e pitawe i dodao da je ona redovna, na osnovu plana i programa NBS, te re{ewa guvernera.On je naveo i da je kontrola NBS ina~e stalna, kao i komunikacija RBV sa Centralnom bankom, i da ima puno poverewe u stru~nost kontrolora. ni, zbog propadawa privrede i problemati~nih kredita. Izneo je podatak da problemati~ni plasmani privredi ~ine 24,3 posto ukupno odobrenih plasmana u Srbiji. Kosti} je podsetio da je 2008. godine, u trenutku kada je mogla biti likvidirana doneta odluka, zbog poslovawa „Me tals“ banke doneta odluka da se

nih upravnika, dakle NBS, donela su tada ~etiri najodgovornija ~oveka u na{oj dr`avi predsednik Republike Bo ris Ta di}, premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi}, predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} i guverner NBS Ra do van Je la {i}, koji je jedan od najzaslu`nijih qudi za postavku regulatornih teme-

PO STIG NUT DO GO VOR U VLA DA JU ]OJ KO A LI CI JI?

Pro da je mo „Te le kom” za 2,5 mi li jar de evra Vlada Srbije spremna je da poku{a novu prodaju Telekoma na tenderu, ali samo pod uslovom da se ostvari cena od 2,5 milijarde evra za 100 odsto akcija ove kompanije. Dogovor u Vladi je da se upravo zbog toga stopira izla zak Telekoma na berzu, jer bi mogu}a niska cena akcija, koja bi se u ovom trenutku postigla, oborila i cenu dr`avnog paketa uo~i prodaje, pi{e u novom broju nedeqnika „NIN” koji izlazi sutra.

To zna~i da ne}e biti, za sep tembar najavqene trgovine akcijama, koje su gra|ani i zaposleni dobili uo~i majskih izbora. Kako se navodi u tekstu, dogovor postignut izme|u tri lidera u vladaju}oj koalicijiVu ~i }a, Da ~i }a i Din ki }a, predvi|a da se ide na prodaju putem me|unarodnog tendera, sa minimalno postavqenom cenom i nakon prethodne komunikacije sa zainteresovanim kupcima.

VLA DA SR BI JE O ME RA MA ZA UBLA @A VA WE SU [E

Usa gla {eni predlozi, da nas usva ja we Plan vanrednih mera za ubla àvawe posledica su{e koje predvi|aju osloba|awe poqoprivrednih proizvo|a~a odre|enog broja obaveza prema dràvi, usagla{en je na sino}nom sastanku premijera Srbije Ivi ce Da ~i }a i resornih ministara. Te mere bi}e usvojene na dana{woj sednici vlade , izjavio je Da~i}, a saop{tila je Kancelarija Vlade Srbije za saradwu sa medijima. Osim toga dràva }e intervenisati na trì{tu, a planirane su i mere za podsticaje u sto~arstvu, naglasio je premijer Da~i}. U Vladi Srbije sino} je oràn sastanak premijera Ivice Da~i}a sa resornim ministrima koji }e razgovarati o merama za ublaàvawe posledica su{e na teritoriji Republike. Sastanku su prisustvovali ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Go ran Kne è vi}, ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} i ministar spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija Ra sim Qa ji}, potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu Go ran Je {i} i na~elnik Sektora za vanredne situacije Pre drag Ma ri}. Vlada Vojvodine zatraìla je ju~e od Vlade Srbije da ovogodi{wa su{a u pokrajini bude progla{ena elementarnom nepogodom, jer je proceweno da }e rod kukuruza i drugih ratarskih kultura biti umewen za oko pet miliona tona ~ime }e poqoprivreda u pokrajini biti o{te}ena za oko milijardu evra. Prema re~ima Je{i}a, na osnovu prikupqenih podataka iz 45 gradova i op{tina Vojvodine, evidentirano je da su {tetu od su{e pretrpeli usevi na povr{ini ve}oj oko 1,4 miliona hektara. Nezapam}ena su{a ovog leta u Srbiji prouzrokovala je velike podba~aje u rodu kukuruza, soje i drugih jarih useva, a prema ranije iznetim procenama stru~waka, ukupna {teta u biqnoj proizvodwi mogla bi da iznosi vi{e od dve milijarde dolara. Procene Ministarstva poqoprivrede su da }e ovogodi{wi rod kukuruza i soje biti umawen za bezmalo 50 odsto u odnosu na lawski nivo, suncokreta i {e}erne repe za 20 do 40 procenata. Ministar Kneèvi} izjavio je ranije Tanjug u da }e se to negativno odraziti i na spoqnotrgovinski bilans, jer su to izvozni proizvodi, ali i na doma}e trì{te. Vlada Vojvodine ju~e je predloìla republi~koj Vladi da ovogodi{wu su{u proglasi elementarnom nepogodom, po{to je prouzrokovala {tetu katastrofalnih razmera na poqoprivrednim use-

vima. Pokrajinska Vlada je tako|e, navodi se u saop{tewu, predloìla da se poqoprivrednicima reprogramiraju dugovi koje imaju prema Ministarstvu poqoprivrede, ali i zakqu-~ila da ne bi trebalo doneti odluku o zabrani izvoz ìtarica. Prema re~ima resornog pokrajinskog sekretara Gorana Je{i}a, na osnovu prikupqenih podataka iz 45 gradova i op{tina sa podru~ja Vojvodine, evidentirano je da su {tetu od su{e pretrpeli usevi na povr{ini od preko 1.138.000 hektara. Visina {tete gajenih ratarskih kultura (kukuruz, suncokret, soja, {e}erna repa, detelina), u proseku iznosi oko 50 odsto, a procena ukazuje da }e rod u 2012. godini biti umawen za oko pet miliona tona, odnosno 118 milijardi dinara, ili milijardu evra. Vlada Vojvodine predloìla je Vladi u Beogradu da se

zato na godinu dana reprogramiraju obaveze pla-}awa dospelih rata subvencionisanih kredita od strane Ministarstva poqoprivrede. Predlog je i da se poqoprivrednim proizvo|a~ima isplati regres za ratarsku proizvodwu za 2012. godinu u {to kra}em roku, s tim {to treba da se prilikom regresirawa repromaterijala vodi ra~una da se ne favorizuje ni jedan proizvo|a~ , dodaje se u saop{tewu pokrajinske Vlade. U Vladi Vojvodine isti~u da }e Sekretarijat za poqoprivredu u narednom periodu razmotriti i potrebu za pro{irivawem ove odluke i na druge ratarske poqoprivredne proizvode. Jedan od predloga je da se zaduè Ministarstvo finansija i Poreska uprava da se gazdinstvima - fizi~kim licima, na godinu dana reprogramiraju obaveze pla}awa vodne naknade za odvodwavawe u 2012. godini. Kada je re~ o pokrajinskim institucijama, Vlada Vojvodine predlaè Fondu za razvoj i Pokrajinskom fondu za razvoj poqoprivrede da na godinu dana reprogramiraju obaveze pla}awa dospelih rata kredita fondova za svoje korisnike. Drugi predlog je da JVP „Vode Vojvodine” gazdinstvima - fizi~kim licima na godinu dana reprogramiraju obaveze pla}awa vodne naknade za navodwavawe u 2012. godini. Kako je istaknuto, ove mere su pre svega usagla{ene sa asocijacijom poqoprivrednih proizvo|a~a i udruèwima.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska

Valuta

evro dolar dolar kruna

Vodoprivr. preduze}e, ]uprija

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1 1 1

115,4787 96,7077 93,5353 15,5053

117,8354 98,6813 95,4442 15,8217

120,5456 100,9510 97,6394 16,1856

115,1252 96,4116 93,2490 15,4578

Norve{ka

kruna

15,6949

16,0152

16,3835

15,6469

[vedska

kruna

13,8540

14,1367

14,4618

14,8116

[vajcarska

franak

96,1281

98,0899

100,3460

95,8338

V. Britanija

funta

146,2311

149,2154

152,6474

145,7834

dolar

92,3274

94,5178

96,6917

92,3439

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 8. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (443,08 -0,65)

19,86

4.200

210.000

Filip Moris, Ni{

9,76

900

99.000

AIK banka, Ni{

-0,07

1.400

734.680.800

Meser Tehnogas, Beograd

3,03

3.199

582.218

NIS, Novi Sad

0,16

645

3.924.943

Veterinarski zavod, Subotica

1,11

364

250.920

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.200

20.499.590

0,16 Promena %

645 Cena

3.924.943 Promet

Imlek, Beograd

-2,95

2.600

130.000

Soja protein, Be~ej

-0,40

500

300.000

Energoprojekt holding, Beograd

-2,13

460

334.650

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

403

251.905

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.651

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,23

1.950

2.905.800

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,83

4.300

821.300

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.800

0,00

250.920

Tigar, Pirot

0,00

265

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,11

364

250.920

NIS a.d., Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Vital, Vrbas

-17,81

1.380

2.760

Impol Seval, Sevojno

-5,16

570

28.500

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,23

1.950

2.905.800

Imlek, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

SAD

Promena %

Soja protein, Be~ej Veterinarski zavod, Subotica

-2,95

2.600

130.000

-2,13 Promena %

460 Cena

334.650 Promet

0,16 -0,40 1,11

645 500 364

3.924.943 300.000

Inter{ped, Subotica

0,00

370

187.220

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

9.150

18.300

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak23.avgust2012.

SUD BI NA UQA RE „SUN CE” I SRPSKA TRAN ZI CI JA

Pe co ni „vo za” rad ni ke od Som bo ra do Vr ba sa Sud bi na ne ka da naj mo der ni je srp ske fa bri ke uqa i biq nih ma sti, som bor ske Uqa re „Sun ce“ na se bi svoj stven na ~in „za ba vqa“ go di na ma una zad som bor sku ali i {i ru jav nost pre sve ga od no som ve }in skog vla sni ka pre ma we nim rad ni ci ma, pro iz vod nom pro gra mu, te {kom mu kom iz gra |e nim bren do vi ma, a sva je pri li ka da je

u ovoj „{pan skoj se ri ji“ srp ske tran zi cij ske pri vre de na re du no va epi zo da, po {to su ovih da na po no vo is kr sle ne su gla si ce iz me |u ve }in skog vla sni ka i sin di ka ta „Sun ca“, ko je, ako je ve ro va ti je di noj stra ni ko ja se ogla {a va, rad ni~ kim sin di ka ti ma, pred sta vqa pa ra dig mu di vqeg srp skog ka pi ta li zma. Na i me, na kon {to su im zi mus pod pret wom ot ka za na met nu ti anek si ugo vo ra o ra du ( iz ja ve ko ji ma su se rad ni ci od re kli ko lek tiv nog gran skog ugo vo ra) i ko jim su for mal no-prav no po sta li rad ni ci vr ba {kog „Vi ta la“, do bar deo pre o sta lih rad ni ka „Sun ca“ bi svoj rad ni an ga `man tre bao da na sta vi u Vr ba su, {to je iza zva lo `u~ nu re ak ci ju sin di ka ta „Ne za vi snost“.

Svo je vre me no, na pre la zu ve ko va, pri va ti zo va na od stra ne srp ske mon ster-fir me „Del ta“ u ni zu fi nan sij skih „bu ra zer skih“ tran sak ci ja no vih srp skih taj ku na, „Sun ce“ je po sta la }er ka-fir ma im pe ri je „In vej“, ~u ve nog „kon tro verz nog bi zni sme na“ Pre dra ga Ran ko vi }a-Pe co ni ja, a tur bu len ci je su za po ~e le mal te ne od mah po ovom,

na me ra, tu ma ~e na i kao re cep tu ra za re {a va we ba la sta vi {ka rad ne sna ge, do ve la je do rad ni~ kog ne za do voq stva, u su ko bu za po sle nih i ve }in skog vla sni ka po sre do va la je te 2007.go di ne dr `a va i lo kal na sa mo u pra va, i ce la „stvar“ je na iz gled „le gla“. Sle de }ih ne ko li ko go di na, uz ka kav-ta kav so ci jal ni pro gram, po go ni som bor skog „Sun ca“ su bi va li sve pu sti ji, da bi ovo le to do ~e ka li sa sve ga 170-tak rad ni ka, od ko jih bi, po naj no vi jim pla no vi ma ve }in skog vla sni ka od no sno ak tu el nog me nad` men ta, je dan deo mo rao da, ume sto na pe ri fe ri ju Som bo ra, ide u Vr bas, ta~ ni je „Vi tal“, na po sao. - Je dan rad nik je ve} upu }en na rad u Vr bas, a ka ko ~u je mo, istu sud bi nu o~e ku je jo{ naj ma we dva de se tak za po sle nih- ka `u u sin di ka tu „Ne za vi snost“ u som bor skoj Uqa ri „Sun ce“, od lu~ nom da za {ti ti rad ni~ ka pra va.

DA NAS „TA DEI” PROB NA MON TA @A LU KA ZA NO VI @E LE ZNI^ KO-DRUM SKI MOST U NO VOM SA DU

„@e èq” sti è na 300 ka mi o na iz Ita li je U ita li jan skoj kom pa ni ji „Ta dei” za da nas je pla ni ra na prob na mon ta à 10 seg me na ta ~e li~ nog lu ka za no vi @e è qev most pre ko Du na va u No vom Sa du. Ka ko je ju ~e pre pu ta u Ita li ju iz ja vio

- Iz gle da da nam ne ma dru ge do da opet upu ti mo zah tev in spek ci ji ra da za za {ti tu pra va rad ni ka, jer tvr di mo da je uda qe nost na ko ju se rad ni ci upu }u ju na rad kod dru gog po slo dav ca ve }a od 50 ki lo me ta rasi gur ni su sin di kal ci-uqar ci u ne za ko ni tost zah te va me nad` men ta „Sun ca“, o~i gled no „hva ta ju }i se za slam ku“, ka ko se je di no mo `e de fi ni sa ti pri med ba usme re na na broj ki lo me ta ra od „Sun ca“ do „Vi ta la“. M. Mi qe no vi}

ita li jan sko-{pan skom kon zor ci ju mu „Azvi-Ta dei-Hor ta Ko sla da”, do ma }e fir me an ga `o va ne su kao po di zvo |a ~i, a in ve sti tor su „@e le zni ce Sr bi je” ko je su u ovom pro jek tu ime no va ne kao za stup nik Vla de. No vi most }e ima ti pet stu po va, ~e ti ri obal na i je dan re~ ni, bi }e dug 474 me tra i {i rok 30,7 me ta ra sa po dva `e le zni~ ka ko lo se ka, drum ske sa o bra }aj ni ce i pe {a~ ko-bi ci kli sti~ ke sta ze i dva lu ka vi si ne 34,37 i 42,74 me -

Kre nuo te meq stu ba

Iz gle da da nam ne ma dru ge do da opet upu ti mo zah tev in spek ci ji ra da za za {ti tu pra va rad ni ka, jer tvr di mo da je uda qe nost na ko ju se rad ni ci upu }u ju na rad kod dru gog po slo dav ca ve }a od 50 ki lo me ta ra (Sin di kat „Ne za ni snost”) ber zan ski po sle ni ci bi re kli, „pri ja teq skom pre u zi ma wu“. Ima ju }i svo ju vi zi ju po slo va wa u uqar skoj in du stri ji, Pe co ni jev „In vej“ je, bu du }i i ve }in ski vla snik vr ba {kog „Vi ta la“, od som bor skog „Sun ca“ na pra vio go to vo is kqu ~i vo si ro vin sku ba zu ve }oj, ali za sta re li joj uqa ri u Vr ba su, pri ~e mu je do {ao na ide ju da ne ka da {wih sko ro hi qa du rad ni ka-Som bo ra ca, pre ra spo de lom jed no stav no „pre ba ci“ u Vr bas. Na rav no, ova

|e no 30.000 ku bi ka pe ska i oko 4.000 kub nih me ta ra {qun ka. Pla to }e po iz grad wi mo sta slu `i ti kao na sip za bu du }u dvo ko lo se~ nu pru gu. Osim tri ne ek splo di ra ne ru~ ne bom be ko je su pro na |e ne na gra di li {tu no vog mo sta, iz grad wu je us po ri lo i va |e we be ton skih ele me na ta lu ka po ru {e nog stu ba broj ~e ti ri sa no vo sad ske stra ne. Rad ni ci su mo ra li da raz bi ju oko 500 ku bi ka be to na te {kog oko 1.200 to na i da ga od ve zu

Sre} ko Ugri ca ka `e da je ju ~e po ~e la iz grad wa na glav ni ce, od no sno te me qa pr vog obal nog stu ba sa pe tro va ra din ske stra ne, za ko ji je po bi je no 14 {i po va. U pri pre mi je i iz grad wa stu ba broj dva, ko ji }e bi ti na te me qi ma sta rog, jer je iz me {te na vo do vod na cev ko ja je sme ta la za we go vu iz grad wu. za na{ list di rek tor pro jek ta iz grad we mo sta Sre} ko Ugri ca, po ~et kom sep tem bra o~e ku je se da se seg men ti mo sta do pre me na gra di li {te. ^e lik }e se pre vo zi ti ka mi o ni ma, ko ji }e se, ka ko ra ~u ni ce po ka zu ju, bi ti ~ak 300. Seg men te ~e li~ nih lu ko va na gra di li {tu }e mon ti ra ti „Mo sto grad wa” i to na pe tro va ra din skoj stra ni na za to iz gra |e nom pla tou. Na i me, iz gra |e na je ve li ka po vr {i na u ko ju je ugra -

s gra di li {ta. Po sao ~i {}e wa, ko ji ni je bio pred vi |en pro jek tom, tra jao je du `e od me sec da na, {to }e se ve ro vat no od ra zi ti i na rok za vr {et ka i ce nu iz grad we mo sta. Du go se ~e ka lo i da Sr bi ja gas iz me sti ce vi sa me sta gde je pred vi |e na iz grad wa stu ba broj 5, me |u tim, sve za pre ke su ot klo we ne i iz grad wa hva ta za mah. Kao {to je po zna to, po sao iz ra de glav nog pro jek ta i iz grad wa mo sta do de qe ni su na ten de ru

tra s ra spo ni ma 3,90 i 4,80 me ta ra, te mre `a ste ve {aq ke. Vi si na is pod no vog mo sta pri mak si mal nom ni vou vo de bi }e 8,38 me ta ra. Pr vo bit no je pred vi |e no da }e iz grad wa ko {ta ti oko 45 mi li o na evra, od ko jih }e EU da ti 26,2 mi li o na, a APV i No vi Sad 19,1 mi lion evra. Pla ni ra no je da se no vi most iz gra di do kra ja 2013, {to je bli zu 15 go di na od ru {e wa pri NA TO bom bar do va wu 1999. R. Da u to vi}

dRU[TvO

~etvrtak23.avgust2012.

MA WE \A KA – SVE MA WE I ODE QE WA

NA PRAV NOM FA KUL TE TU U NO VOM SA DU [AN SA ZA PRE KO BROJ NE NA BE O GRAD SKOM

S po lo è nim pri jem nim po in deks Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du oba ve stio je ju ~e (na svom saj tu) kan di da te ko ji su u jun skom upi snom ro ku po lo ì li pri jem ni na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du da }e im to pri zna ti. S ob zi rom da su sva me sta za upis u pr vu go di nu osnov nih aka dem skih stu di ja na be o grad skom Prav nom po pu we na u pr vom kru gu upi sa, te da ta mo ne }e bi ti sep tem bar ske po de le in dek sa, kan di da ti ko ji se ni su upi sa li jer su na ko na~ noj rang-li sti osta li is pod bro ja od re |e nog za upis bru co {a, mo gu, ako è le, da upi {u stu di je u No vom Sa du. Na ov da {wem Prav nom pre o sta lo je 211 sa mo fi nan si ra ju }ih slo bod nih me sta za dru gi upi sni rok. Za in te re so va ni kan di da ti ko ji è le da is ko ri ste ovu mo gu} nost tre ba da pod ne su zah tev za pri zna va we po lo è nog pri jem nog is pi ta i pri lo è po tvr du Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du s na zna kom bro ja bo do va ostva re nih na pri jem nom is pi tu. Zah tev se pod no si Slu `bi za na sta vu Prav nog fa kul te ta UNS-a naj ka sni je do 7. sep tem bra, od 8 do 14 ~a so va. V. ^.

U SR BI JI PU [I SVA KI DRU GI MU [KA RAC, ALI I SVA KA TRE ]A @E NA

@i vot kra }i za 15 go di na! U Sr bi ji u du va nu uì va sva ki dru gi mu {ka rac i sva ka tre }a è na, vi {e od po lo vi ne {kol ske de ce ve} je pu {i lo, a pri bli `no tre }i na za pa li svo ju pr vu ci ga re tu pre na vr {e ne de se te go di ne ì vo ta. O to me ko li ko je du van ski dim {te tan po zdra vqe mno go se go vo ri, ali

ra ju, u pro se ku 15 go di na ra ni je od ne pu {a ~a. - Tre ba is ta }i da su, su prot no mi {qe wu ve }eg de la jav no sti, kar di o va sku lar ne bo le sti ko je na sta ju zbog du van skog di ma ~e {}i uzrok smrt nih is ho da pu {a ~a, u od no su na tu mo re plu }a ko ji su u ve zi sa pu {e wem -ka `e dr

dnevnik

Na stav ni ci sa wa ju ~a so ve Ma da su u~i o ni ce u {ko la ma jo{ uvek pra zne, u zbor ni ca ma ve} vla da na pe tost jer i ove go di ne av gust je me sec ka da se, pred po ~e tak no ve {kol ske go di ne, u {ko la ma pra ve ras po re di i utvr |u je ko }e ima ti pu nu nor mu ~a so va, ko ne pu nu, a ko }e osta ti bez nor me. I ma da }e se ko na~ ni re zul ta ti ove ras po de le zna ti tek po lo vi nom ok to bra, to kom go di ne zbog pri rod nog od li va ka dra i oni }e se me wa ti jer, pre ma Za ko nu, pre za po {qa va wa no vih na stav ni ka di rek to ri su du `ni da pro ve re da li sa te ri to ri je svo je {kol ske upra ve, mo gu da pre u zmu ne kog od onih ko ji su osta li bez ce le ili de la nor me. - Na te ri to ri ji [kol ske upra ve No vi Sad, a ona ob u hva ta Ju `no ba~ ki i Srem ski okrug, za sa da ima mo po dat ke o si tu a ci ji u 70 od sto osnov nih {ko la, a po dat ke za sred we {ko le ima }e mo sle de }e ne de qe - ka `e na ~el nik ove {kol ske upra ve Pe tar Vi |i kant. - Za sa da je 24 na stav ni ka osta lo bez nor me, a 286 ih ne ma pu nu nor mu. Na ovom spi sku naj vi {e je na stav ni ka raz red ne na sta ve jer je sve ma we pr va ka. Sa mo u srem sko mi tro va~ koj op {ti ni je ove go di ne upi sa no 85 pr va ka ma we ne go la ne. U {ko la ma se zbog to ga sma wu je broj ode qe wa pa ta ko ove go di ne u 205 osnov nih {ko la ima mo 55 ode qe wa ma we ne go la ne. Ipak, po re ~i ma Pe tra Vi |i kan ta, si tu a ci ja je bo qa ne go la ne jer su di rek to ri u to ku go di ne u skla du sa si tu a ci jom u ko lek ti vu pra vi li prog no ze za sle de }u {kol sku go di nu i ni su pri ma li na upra `we na rad na me sta no ve qu de na neo d re |e no vre me, ne go

Pun sta` i bez pu ne nor me Za teh no lo {ki vi {ak u {ko li se pro gla {a va za po sle ni ko ji osta ne bez ce le nor me i we mu sle du je ot prem ni na. Pro {le go di ne iz po kra jin ske ka se za 17 teh no lo {kih vi {ko va u 17 osnov nih {ko la u Voj vo di ni is pla }e no je bez ma lo osam mi li o na di na ra, dok je za 15 za po sle nih ko ji su osta li bez nor me u de vet sred wih {ko la za ove na me ne oti {lo sko ro 6.600.000 di na ra. Za po sle ni u {ko li ko ji ima ju bi lo ko ji deo nor me ne mo gu da bu du teh no lo {ki vi {ak. Oni u skla du sa de lom nor me ko ji ima ju do bi ja ju i pla tu, a u skla du s pla tom ra ~u na im se i osno vi ca za pen zi ju. Me |u tim, bez ob zi ra ko ji pro ce nat nor me ima ju ra ~u na im se pun sta`, to jest i na stav nik ko ji ce le go di ne ima, re ci mo, sa mo dva ~a sa ne deq no, na kra ju go di ne ima }e u rad noj kwi `i ci upi sa nu go di nu sta `a, ba{ kao {to }e ima ti i zdrav stve no osi gu ra we isto kao i oni ko ji ima ju 20 ~a so va ne deq no. su se sna la zi li sa za me na ma ili pri je mom na od re |e no vre me, ~i me je amor ti zo va na pe ti na mo gu }ih vi {ko va u na stu pa ju }oj {kol skoj go di ni. - U ovo vre me pro {le go di ne bez nor me smo ima li 40 na stav ni ka, ali je u to ku go di ne ve }i na ras po re |e na na me sta onih ko ji su od la zi li iz si ste ma, ta ko da je na kra ju go di ne osta lo sa mo tro je, ~e tvo ro ne ras po re |e nih - ka -

`e Pe tar Vi |i kant. - Ipak, zbog spe ci fi~ no sti na stav nog pro ce sa, raz u |e no sti si ste ma i po sto ja wa ma lih {ko la ne mo gu svi da ima ju pu nu nor mu, ta ko da u ova dva okru ga na 11.920 me sta ima mo 12.800 za po sle nih, pa oko 1.000 za po sle nih ne ma pu nu nor mu. I u tri ba nat ska okru ga si tu a ci ja je sli~ na, a po re ~i ma na ~el ni ka [kol ske upra ve u Zre wa ni nu Sta ni {e Ba wa ni na tre -

nut no je bez pu ne nor me 595 na stav ni ka, a pot pu no je ne ras po re |e no wih 20. - Pro {le go di ne bez pu ne nor me u {ko la ma u Ba na tu bi lo je 465 za po sle nih, a pot pu no je bez nor me osta lo se dam na stav ni ka raz red ne na sta ve - ka è Sta ni {a Ba wa nin. - Ka ko }e bi ti ove go di ne zna }e se tek ka da se u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke re {e zah te vi za po ve }a wem bro ja ode qe wa iz 47 {ko la. Zbog sve ma we |a ka, na ro ~i to u se li ma se ver no i za pad no ba~ kog okru ga, la ne je uga {e no 25 ode qe wa, ali ipak sa mo dvo je na stav ni ka i to sred wo {kol skih, zbog uki da wa tek stil ne stru ke, kraj {kol ske go di ne do ~e ka lo je kao teh no lo {ki vi {ak, bez nor me. - Osta li su ili ras po re |e ni u okvi ru svo je {ko le ili pre u ze ti u dru ge {ko le, a bez pu ne nor me bi lo je pro {le {kol ske go di ne 150 na stav ni ka - ka è na ~el nik [kol ske upra ve za ova dva okru ga Bra ni slav Sta ni~ kov. -Tre nut no je bez nor me 11 i to na stav ni ka raz red ne na sta ve, ali se na da mo da }e do po ~et ka {kol ske go di ne svi oni bi ti zbri nu ti. Sa da ima mo i 187 za po sle nih ra znih pro sve tar skih stru ka bez pu ne nor me ~a so va. S ob zi rom na to da oni ima ju ukup no 41 nor mu, u pro se ku sva ko je an ga ò van na pe ti nu nor me, a ko li ko }e ih i osta ti bez pu ne nor me ~a so va vi de }e mo ka da se is cr pe sve mo gu} no sti pre ra spo de le i u po je di na~ nim {ko la ma i na te ri to ri ji {kol ske upra ve, a na da mo se da }e bi ti sli~ no kao la ne. D. De ve ~er ski

PRI ZNA WE PRO JEK TU PRED [KOL SKE USTA NO VE ZRE WA NIN

i po red broj nih do ka za da pu {e we ubi ja, jo{ uvek ima onih ko ji na ova upo zo re wa od ma hu ju ru kom. Iz me |u osta lih {tet nih uti ca ja du va na na zdra vqe, pu {e we ci ga re ta je je dan od glav nih fak to ra ri zi ka i za ate ro skle ro zu, bo lest ko ja pred sta vqa vo de }i uzrok smr ti u sve tu. Ona je ge ne ra li zo van i pro gre si van pro ces ko ji za po ~i we sa pr vim go di na ma ì vo ta, a we ne kli ni~ ke ma ni fe sta ci je se is po qa va ju u sred wem ili sta ri jem ì vot nom do bu, ~e sto sa smrt nim is ho dom. Iz ovih raz lo ga pre ven ci ja ate ro skle ro ze, we nih po sle di ca i pro gre si je pro ce sa, kroz pro gra me pro mo ci je ì vot nih na vi ka bez du van skog di ma ili osta vqa wa pu {e wa ci ga re ta ima ogro man zna ~aj.

Jo ve li}. - U osno vi vi {e od tre }i ne smrt nih is ho da ko ji su u ve zi sa pu {e wem su bo le sti kar di o va sku lar nog si ste ma. Pu {e we ci ga re ta mo è da po ja ~a {tet ne uti ca je osta lih kla si~ nih fak to ra ri zi ka za ate ro skle rot ske bo le sti, kao {to su {e }er na bo lest, po re me }aj ni voa ma sno }a u kr vi, go ja znost i po vi {en krv ni pri ti sak. Me |u tim, pi ta we do ze i efek ta du van skog di ma ni je sa svim raz ja {we no jer je po ka za no da su i krv ni su do vi pu {a ~a ko ji po pu {e „ma we” ci ga re ta dnev no, kao i oso ba ko je su sa mo iz lo è ne du van skom di mu o{te }e ni kao i kod ak tiv nih pu {a ~a. Na i me, du van ski dim ni je {te tan sa mo za one ko ji pu {e, ve} i za sve u wi ho vom okru è wu. Pa siv no pu {e we zva ni~ no je kla si fi ko -

@i vot bez ci ga re ta Ni je la ko osta vi ti ci ga re tu, ali ka da se zna ko je ko ri sti na{ or ga ni zam ima od od vi ka va wa od ove {tet ne na vi ke, lak {e je traj no za bo ra vi ti na ci ga re tu: na kon pre stan ka pu {e wa do la zi do zna ~aj nih bo qi ta ka za or ga ni zam. Ve} po sle 20 mi nu ta krv ni pri ti sak opa da, tem pe ra tu re te la i puls se nor ma li zu ju, a na kon ne ko li ko ne de qa po boq {a va se to le ran ci ja fi zi~ kog na po ra i do la zi do po ra sta tzv. za {tit nog ho le ste ro la. Ri zik od sr ~a nog uda ra po ~i we da se sma wu je ve} po sle 24 ~a sa, u to ku na red ne go di ne se pre po lo vqa va, a po sle 15 go di na se iz jed na ~a va sa ri zi kom oso ba ko je ni su ni ka da pu {i le ci ga re te, dok se ri zik od {lo ga iz jed na ~a va sa ri zi kom oso ba ko je ni su ni ka da pu {i le ci ga re te na kon pet go di na. Pre ma re zul ta ti ma vi {e epi de mi o lo {kih stu di ja i mu {kar ci i `e ne pu {a ~i ima ju dva do tri pu ta ve }i ri zik za na sta nak kar di o va sku lar nih bo le sti i we nih te {kih po sle di ca od ne pu {a ~a. Po re ~i ma ma gi stra dr Alek san dre Jo ve li} sa In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne kod bo le sni ka ko ji ve} ima ju is he mij sku bo lest sr ca pu {e we ci ga re ta je ne za vi san pred ska za teq mo gu }e iz ne nad ne sr ~a ne smr ti. Du van ubi ja tre }i nu do po lo vi ne onih ko ji ga kon zu mi -

va no kao kan ce ro ge na me {a vi na ko ja uzro ku je ma lig ne bo le sti. Do ka za no je da du go ro~ no iz la ga we du van skom di mu za 30 od sto po ve }a va ri zik od ko ro nar ne bo le sti kod ne pu {a ~a, dok ovaj ri zik ra ste za 80 od sto kod ak tiv nih pu {a ~a. Sma tra se da go to vo 70.000 ne pu {a ~a umi re sva ke go di ne zbog pre ra nih kar di o va sku lar nih bo le sti, ko je su na sta le zbog sa me iz lo `e no sti du van skom di mu. Pu {e we ima ve li ku ulo gu u br zi ni na pre do va wa pro ce sa ate ro skle ro ze. J. Bar bu zan

„Ne ta ko raz li ~i ti” u vr ti }i ma Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je pro gla si la je pro je kat Pred {kol ske usta no ve Zre wa nin, na zvan “Ne ta ko raz li ~i ti”, jed nim od naj bo qih ko ji je re a li zo van u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ru mu ni je. Re~ je o pro jek tu vred nom 70.000 evra ko ji je Pred {kol ska usta no va od de cem bra 2010. do de cem bra 2011. go di ne pri me ni la u svo jim vr ti }i ma. Su {ti na ove pri ~e je in klu zi ja de ce sa po seb nim po tre ba ma o ko joj dru {tvo mo ra da vo di ra ~u na. Do sa da je sa wi ma ra |e no u okvi ru raz voj ne gru pe a ciq pro jek ta je bio da se ani mi ra ju ro di te qi ko ji ni ka da ni su upu ti li de cu u ob da ni {ta, da to sa da u~i ne, i vas pi ta ~i ma po ve re bri gu o woj. Me na xer pro jek ta @eq ko Cvi ja no vi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je tim ko ji je oform qen u okvi ru pro jek ta sva ko dnev no obi la zio i ra dio sa 148 ma li {a na.

- Za po sled wih {est go di na, ko li ko IPA fi nan si ra pro jek te i ko li ko su nam do stup ni pred pri stup ni fon do vi, si gur no je pred lo è no ne ko li ko hi qa da pro je ka ta. Od to ga, oda bra no je 400 ko ji su fi nan si ra ni. A od wih, 15 je pro gla {e no za naj bo qe, iz me |u osta lih i ovaj Pred {kol ske usta no ve - do ~a rao je Cvi ja no vi} uspeh ko ji je pro gram “Ne ta ko raz li ~i ti” do ì veo i do dao da je u we go vom spro vo |e wu, kao part ner, u~e stvo va la ru mun ska ne vla di na or ga ni za ci ja “Du ga”. Cvi ja no vi} je na ja vio da }e se Pred {kol ska usta no va u na red nom pe ri o du po sve ti ti no vom pro jek tu - re kon struk ci ji sta re bi o skop ske sa le u Me snoj za jed ni ci “Mu `qa”, s na me rom da bu de pre tvo re na u svo je vr san vr ti} ko ji }e slu ì ti is kqu ~i vo de ci ma |ar ske na ci o nal no sti. - Po ne kim is tra ì va wi ma, ogro man broj pri pad ni ka ma |ar ske za jed ni ce u na {em re gi o nu

asi mi li ra se u ov da {we dru {tvo, {to zna ~i da se de li mi~ no gu bi wi hov je zik, kul tu ra, tra di ci ja... @e le li smo da po mog ne mo da se to za u sta vi. Za mi sli li smo da otvo ri mo ob da ni {te ra di o ni~ kog ti pa, ko je }e bi ti u stal nom kon tak tu sa Ma |ar skom. Ve} smo na {li i sjaj -

nog part ne ra - vr ti} iz Mo ra ha lo ma, ko ji }e pra vi ti ma tri ce i mo de le ra da, a mi }e mo ih pri me wi va ti – po ja snio je Cvi ja no vi} i na po me nuo da je pro je kat vre dan oko 250.000 evra i da se o~e ku je da }e bi ti odo bren u sep tem bru. @. Ba la ban

VESTI Po mo} u le ~e wu tu ber ko lo ze i si de Mi ni star stvo zdra vqa Vla de Sr bi je sa op {ti lo je da je Glo bal ni fond za bor bu pr o tiv si de, tu ber ko lo ze i ma la ri je za spro vo |e we dru ge fa ze na {eg pr o jek ta “ Ja ~a we i po ve }a we do stup no sti di jag no sti ke i le ~e wa tu ber ko lo ze i mul ti re zi stent ne tu ber ko lo ze sa na gla skom na naj o se tqi vi je po pu la ci je” sred stva od ukup no 2.890.571 ame ri~ kih do la ra. Pr o je kat }e se spro vo di ti od 2012. do 2015. go di ne u okvi ru Na ci o nal nog pr o gra ma za bor bu pr o tiv tu ber ko lo ze. Od ukup nog iz no sa odo bre nih sred sta va Mi ni star stvo zdra vqa }e upra vqa ti iz no som od 1.906.281 do la ra, a Cr ve ni krst Sr bi je }e do bi ti 984.290 do la ra. Mi ni star stvo zdra vqa }e pr o je kat spro vo di ti kr oz una pre |e we di jag no sti ke i le ~e we re zi stent nih ob li ka tu -

ber ko lo ze, us po sta vqa we odr `i vog si ste ma za ra no ot kri va we, di jag no sti ko va we i le ~e we tu ber ko lo ze ose tqi ve na le ko ve i re zi ste nih ob li ka tu ber ko lo ze, kao i zbri wa va we obo le lih od tu ber ko lo ze i HIV-a. Q. M.

Pro sve ta ri i mi ni star Sa sta nak pred stav ni ka sin di ka ta obra zo va wa sa pred stav ni ci ma re sor nih mi ni star sta va za vr {en je ju ~e bez kon kret nog do go vo ra o po ve }a wu pla ta pro sve ta ri ma, a na ja vqe no je da }e raz go vo ri bi ti na sta vqe ni na red ne sed mi ce. Mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da o~e ku je da }e {kol ska go di na po ~e ti na vre me i da sin di ka ti ne }e stu pi ti u {trajk: - Na rav no da {traj ka ne }e bi ti, jer su sin di ka ti sve sni da si tu a ci ja u pro sve ti je -

ste deo ukup ne si tu a ci je u ce loj Sr bi ji u eko nom skoj sfe ri i za to nam je va `na sa gla snost, do ku ment i pot pis Mi ni star stva fi nan si ja jer on tre ba da ga ran tu je da }e ono {to sta vi mo na pa pir bi ti re a li zo va no. Ka ko je iz ja vio mi ni star, sle de }e ne de qe na sa stan ku „kon kre ti zo va }e se stva ri” i zna }e se ko li ko }e iz no si ti po ve }a we pla ta u ok to bru, a po tom }e bi ti re ~i i o is pla ti ju blar nih na gra da, ot prem ni na ma za za po sle ne u Voj vo di ni, a vi de }e se da li za po sle ni na in sti tu ti ma mo gu da bu du u istom ran gu sa pra vi ma osta lih za po sle nih. Sa stan ku su, po red mi ni stra pro sve te i pred stav ni ka ~e ti ri sin di ka ta - Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je, Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i Gran skog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka „Ne za vi snost”, pri su stvo va li i pred stav ni ci Mi ni star stva fi nan si ja.

Kon kurs za sa jam le pih stva ri Otvo ren je kon kurs za Ma li sa jam le pih stva ri, ko ji }e se odr `a ti u ne de qu 9. sep tem bra u ho lu Stu di ja M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3, po red Du nav skog par ka, od 13 do 20 ~a so va. Pra vo u~e {}a ima ju svi oni ko ji sa mi iz ra |u ju ru ko tvo ri ne, a mo gu se pri ja vi ti na kre a tiv kens@gmail.com do po ne deq ka 27. av gu sta.

Zdrav `i vot na [tran du

Pri ja va tre ba da sa dr `i sle de }e po dat ke: ime, pre zi me, adre su i kon takt te le fon, ukrat ko na pi sa ti {ta se iz la `e, po sla ti fo to gra fi je, na gla si ti ako sa so bom do no si te {ten der, ne ki ve }i pa no ko ji bi iz la zio iz van sto la. Ko ti za ci ja je 1.000 di na ra za sve iz la ga~ ke po vr {i ne. I. D.

Jav na ak ci ja “Zdra vo ì vo” u or ga ni za ci ji Udru è wa “Tink big tim” bi }e odr à na da nas od 13 do 18 ~a so va na [tran du. Ak ci ja se odr à va sa ci qem pro mo ci je zdra vih sti lo va ì vo ta i re kre a ci je, a po se ti o ci }e mo }i da po ha |a ju ~as zum be, jo ge i sal se, po slu {a ju pre da va we nu tri ci o ni ste ili se opro ba ju u pe wa wu na ste ni. A. Va.

Pred lo zi za grad ska pri zna wa Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zva la je gra |a ne, pred u ze }a, usta no ve, po li ti~ ke or ga ni za ci je i udru è wa gra |a na, dr àv ne or ga ne i or ga ne lo kal ne sa mo u pra ve da pod ne su obra zlo è ne ini ci ja ti ve za do de lu Ok to bar ske na gra de za

Novosadska ~etvrtak23.avgust2012.

ovu go di nu. Pred lo zi se pri ma ju do 15. sep tem bra. Ta ko |e, ova ko mi si ja po zi va prav na i fi zi~ ka li ca da pod ne su obra zlo `e ne ini ci ja ti ve za do de lu No vem bar ske po ve qe i to do 1. ok to bra. Pred lo zi se pod no se u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sve prednosti nevidqivog sme}a rop ske vru }i ne u na {em T gra du po ka za le su pred no sti no vog na ~i na od la ga wa

sme }a u pod zem ne kon tej ne re, jer se vi {e ne ose }a ju ne pri jat ni mi ri si kao kod sta rih kon tej ne ra. Ne ma vi {e ni zo qa, p~e la, ma ~a ka, pa sa, mu {i ca, ko ji kru `e oko otvo re nih kon tej ne ra ne bi li na {li hra nu. Wi ho va pred nost je i to u wih mo `e da sta ne mno go vi {e sme }a ne go u obi~ ne kon tej ne re. Ova prak sa ko ja je kod nas uve de na ne dav no, u ino stran stvu je dav nih da na odo ma }e na. U gra du su do sa da po sta vqe no 92 pod zem na kon tej ne -

ra. Va qa pod se ti ti da su pr ven ci po sta vqe ni u sep tem bru 2010. u uli ci Mo de ne. A od ta da do sa da {i re se po ce lom gra du, pa su ta ko do se gli ~ak do Li ma na 3. Sve ovo zvu ~i baj no i kra sno, ali kod nas iz gle da ipak ni {ta ne mo è da pro |e bez pro ble ma. Po gra du kru è pri ~e da „î sto }a” ima sa mo jed no spe ci ja li zo va no vo zi lo za pra `we è ovih kon tej ne ra. Za to bi va qa lo po ra di ti i na ku po vi ni dru ge opre me, ka ko ne bi do la zi lo do za sto ja u od no {e wu sme }a. Q. Nato{evi}

Fo to: F. Ba ki}

NA TVR\AVI POSEBNA POSLASTICA DE^JEG LETA

Taj ne Ve li kog rat nog bu na ra pred osnov ci ma

Fo to: A. Er ski

^UDNE AVGUSTOVSKE VRU]INE

Ne ko ve ne, vi {wa cve ta Biq ke i dr ve }e ne uspe va ju da se iz bo re s trop skom tem pe ra tu rom, te ume sto buj nih ze le nih kro {wi vi |a mo spa ru {e ne gra ne i to ne iz ne na |u je jer su vru }i ne za i sta ne mi lo srd ne. Ono {to je vred no ~u |e wa

je ste ova ~e nej ska vi {wa ko ja cve ta u av gu stu! Iz gle da da je ni ko ni je oba ve stio da je dav no pro {lo pro le }e, kao i da je le to ve} na iz ma ku, a mo `da `e li da se is ku pi {to ni je pro cve ta la u apri lu. I. D.

Kraj ra do va na Te me rin skom mo stu Ra do vi na po prav ci Te me rin skog mo sta za vr {e ni su ju ~e, sa op {ti li su “Pu te vi Sr bi je”.

Po prav ke su za vr {e ne u pod ne, ka da je i nor ma li zo van sa o bra }aj na ovom mo stu. A. Va.

V remeploV

Odo bren rad pra vo slav ne gim na zi je Ba~ ki vla di ka Iri nej ]i ri} je 23. av gu sta 1940. li~ no pod neo zah tev Srp ske pra vo slav ne cr kve mi ni stru pro sve te dr An to nu Ko ro {cu, ina ~e ka to li~ kom sve {te ni ku, da odo bri rad no vo o sno va ne pra vo slav ne gim na zi je u No vom Sa du. Mi ni star je to u~i nio istog da na. Bi lo je o~i gled no da je Vla da Ju go sla vi je `e le la da po ti sne

ose }a we ugro `e no sti ko je je ja ~a lo me |u voj vo |an skim Sr bi ma. Srp ski in te lek tu al ci i po li ti ~a ri ni su jed no du {no po zdra vi li otva ra we pra vo slav ne gim na zi je. Na pri mer, in `e wer Da ka Po po vi}, biv {i se na tor i je dan od naj u gled ni jih No vo sa |a na, tvr dio je da je ta ko “ u~i wen ko rak na zad u dru {tve nom raz vo ju”. N. C.

Ve li ki rat ni bu nar na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi ju ~e je do ~e kao svo je pr ve, ali i je di ne po se ti o ce za ovu go di nu, oko 40 ma li {a na uz ra sta od {est do 12 go di na. Oni su ovu po se tu ima li u sklo pu ma ni fe sta ci je „No vo sad sko de~ je le to” ko ju or ga ni zu je fon da ci ja „De ci na dar”. Ma li {a ni su naj pre slu {a li krat ko pre da va we o isto ri ji Tvr |a ve, a po tom su po de qe ni u dve gru pe, od ko jih je jed na i{la da raz gle -

Ma li {a ni bi li pr vi i je di ni po se ti o ci u 2012. da bu nar, a dru ga se ba vi la kre a tiv nim ra dom - bo ji li su fi gu ri ce voj ni ka. -Od lu ~i li smo se da ih naj pre upo zna mo sa isto ri jom ovog na {eg spo me ni ka, sa we go vim raz vo jem, ob ja sni mo im za {to je po dig nu ta i za {to je to li ko zna ~aj na bi la ono mad, ali i sad. U dve gru pe smo ih po de li li, jed na je i{la u raz gle da we, a dru ga bo ja di sa la fi gu ri ce, a po tom smo ih ro ti ra li. To smo u~i ni li za to {to ih ima pu no. Ve o ma

U ULICI STEVANA MUSI]A I RADNI^KOJ

Su ve sla vi ne zbog ra do va

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e bez vo de }e od 8 do 16 ~a so va bi ti Uli c a Ste v a n a Mu s i } a (od Mak si ma Gor kog do Bu le va ra ca ra La za ra) i Rad ni~ ka uli ca (od So we Ma rin ko vi} do Stra `i lov ske). Ci ster ne sa pit kom vo dom }e bi ti po sta -

vqe ne na uglu uli ca Rad ni~ ke i Ste va na Mu si }a i uglu Rad ni~ ke i Stra `i lov ske uli ce. Po sto ji mo gu} nost da }e u to ku ra do va blo ka da vo do vod ne mre `e, uko li ko za tim bu de po tre be, bi ti pro {i re na i na okol ne uli ce. I. D.

smo za do voq ni od zi vom de ce, jer su po ka za li iz u zet no in ter sva we za ovu po se tu - ka za la je ko or di na tor ka ra di o ni ce Da ni ca Ivan ~e vi} do da ju }i da je ovo eks klu ziv na po se ta, s ob zi rom na to da bu nar jo{ ni je otvo ren za o~i jav no sti. Ono {to je ma le po se ti o ce naj vi {e pri vu klo ni je bi lo ni pre da va we, ni umet ni~ ki deo, ve} de fi ni tiv no {et wa kroz bu nar. Wih je ta mo pro veo vo di~ ob u ~en u sta ro voj ni~ ko de lo, {to je da lo po se ban pe ~at ovom do ga |a ju. Ta ko je ba rem re kao \or |e Je re mi ji} (11) ko jem ovo ni je bi la pr va po se ta „Gi bral ta ru na Du na vu”. - Do la zio sam i ra ni je sa ro di te qi ma i {ko lom. Do sad su mi se naj vi {e do pa da le ka ta kom be, ali i ovo je su per. Za ra vo, naj in te re san ti ji de lo vi Tvr |a ve su oni „is pod”, ko ji se ne vi de od mah - re kao je us hi }e no ovaj osno vac. Ne ki ma je ovo bi la pr va eks kur zi ja ova kvog „pod zem nog” ti pa, po put Eme Stu pav ski ko ju je fa sci ni ra la ~i we ni ca da ovaj spo me nik u ok to bru pu ni 320 go di na. A. Jerini}

De te li na ra bez to ple vo de To pla na da nas po ~i we iz grad wu de la vre lo vod ne mre è i pri kqu~ ka za obje kat u Uli ci Pa tri jar ha âr no je vi }a 2. Zbog ra do va je do 13. sep tem bra od re |e na pri vre me na za bra na sa o bra }a ja u Uli ci Pa tri jar ha âr no je vi }a od bro ja 2 do bro ja 21. Da nas po ~i wu i ra do vi na ob no vi vre lo vo da u Uli ci Ili je Bir ~a ni na, zbog ko jih }e bi ti pre ki nu ta is po ru ka to ple vo de za pod ru~ je Sta re i No ve De te li na re. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci to ple vo de o~e ku je se su tra u ra nim ju tar wim ~a so vi ma. A. Va.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak23.avgust2012.

U OKOLINI [KOLA

Ob no vqe ne „ze bre” Obele`avawe horizontalne signalizacije kraj osnovnih {kola je zavr{eno ju~e, a zebre }e uskoro biti obnovqene i u prigradskim naseqima. U

Osnovnoj {koli “Svetozar Markovi} Toza” smatraju da bi u neposrednoj blizini {kola trebalo pove}ati i broj le`e }ih policajaca. A. Va.

STOTINU MALI[ANA U PROJEKTU „JA^AWE PORODICE”

Uz po dr {ku do sre} ni jeg de tiw stva

U okviru projekta “Ja~awe porodice” u toku je nabavka {kolskog pribora za 71 {kolarca. Projekat od februara realizuje De~je selo “Dr Milorad Pavlovi}” iz Sremske Kameni-

ce u saradwi sa SOS Me|unarodnom organizacijom. Projektom su obuhva}ene porodice sa decom na teritoriji Grada i Op{tine @abaq, a ukqu~eno je 100 mali{ana. Ciqnu grupu ~ine porodice od kojih su jedan ili oba roditeqa odrastala u de~jem selu, porodice korisnici usluga Centra za socijalni rad i porodice prepoznate kao disfunkcionalne od strane

obrazovnog ili nekog drugog sistema. Projektni tim radi direktno sa porodicama, kako bi ih osposobili da za{tite svoju decu, brinu se o wima i podsti~u wihov razvoj, u saradwi sa lokalnim vlastima i pruàteqima usluga. U radu sa porodicama ~lanovi tima, koriste}i resurse lokalne zajednice, decu i wihove roditeqe osposobqavaju da budu aktivni ~lanovi te iste zajednice kroz psihosocijalnu podr{ku, psiholo{ke radionice za podizawe roditeqskih kompetencija i u~ewe roditeqskim ve{tinama, pravnu pomo}, ekonomsko osnaìvawe, edukativnu pomo} deci, ali i roditeqima da se osposobe za odre|ena zanimawa i ukqu~ivawe u kulturne i sportske sadràje koje grad nudi. Zna~ajna je uloga i lokalnih saradnika i partnera u formi rawu mreè podr{ke porodicama, bez kojih projektni tim ne bi mogao da funkcioni{e. To su dràvne institucije, nevladin sektor, humanitarne organizacije, udruèwa gra|ana ali i kompanije i privatni preduzetnici koji daju podr{ku imple mentaciji ovog projekta. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su : DEVOJ^ICE: Ve sna Ba {to va nov, Jo va na Do bro je vi}, Sla |a na Dra go je vi}, Na ta {a Ze len ko vi}, Je le na Vu {o vi} iz Novog Sada, Sa wa Gli go ri}, San dra Sto jiq ko vi} iz @abqa, Su za na Kr sti} iz Titela, Bra ni sla va Da mja no vi}, Sve tla na Vu ni} iz Ka}a, Je le na Pe ri} iz Bukovca. DE^AKE: Ana Vuk mi ro vi}, Je le na Steg wa i}- Mir ni}, Na ta {a Lac ko vi}- Ba bi}, Bi qa na Xa ri}, Ran ka Mi li ~e vi}, Ti ja na Ze ma ni}, Ja smi na Jo va no vi}, Je le na Fe je{ iz Novog Sada, Li di ja na Mrk {i}, Je le na Maj sto ro vi} i Sa wa Ki se li ca iz Veternika i Je le na Sre mac iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Ka ti ca Alek san dra Vu kas ( 1927) u 10.30 sa ti, Eli za be ta Jo si pa Duj mo vi} (1941) u 11.15, Ve ri ca Vla de Da vi do vi} (1952) u 12, Ma ri ja Ju li ja ne Ba ka (1923) u 12.45 i Du {an Ni ko le Pu rar (1931) u 13.30 sa ti. Na sta rom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Je li ca An dri je Ja ko bac (1931) u 11 ~a so va.

DNEVNIK

U OSNOVNIM [KOLAMA NE[TO NOVO

Di rek to ri u~e o vr {wa~ kom na si qu Na sastanku Aktiva direktora osnovnih {kola dogovoreno je da }e od po~etka nove {kolske godine direktori osnovnih {kola i ~lanovi {kolskih timova za borbu protiv nasiqa pro}i obaveznu obuku o tome kako treba reagovati u slu~aju vr{wa~kog nasiqa. Tako se Grad, Gradska uprava za obrazovawe i [kolska uprava jo{ aktivnije ukqu~uju u prevenciju nasiqa. Direktor osnovne {kole „Ko sta Trifkovi}” Mi lan Spa so je vi} ka`e za na{ list da }e obuka trajati dva dana i da se na sastanku ~ulo da direktori {kola uglavnom nisu obu~eni kome

treba da prijave nasiqe, te da sporo reaguju u tim situacija, a posledice je da se ve}ina dece u {koli ose}a ugro`eno. - Upozna}e nas sa svim vrstama nasiqa, od verbalnog do ekeltronskog, koje je po meni u dana{we vreme i najopasnije. Kod nas se slu~aj vr{wa~kog nasiqa preko Fejsbuka desio pro{le godine, gde su se |aci me|usobno vre|ali i ako nisu bili prijateqi. Zbog ovoga je i {kola reagovala, a i roditeqi - obja{wava Spasojevi}. Po wegovim re~ima, pre dve godine imali su pet-{est takvih slu~ajeva. De{ava se da u~enici drugare

uznemiravaju i raznim porukama preko telefona, a obi~no za to sluè kartice koje se bace posle namene. I zbog takvih stvari roditeqi se àle. Ovo se de{ava u vi{im razredima. U niìm razredma verbalno nasiqe ispoqava se ba drugi na~in, poput onog kad drugovi nekog ko nosi nao~ari prozovu }orus, ili za bucmastijim detetom vi~u, debela/debeli... Spasojevi} kaè da ovakvih pritu`bi nije bilo, mada ne moè da garantuje da toga nema me|u niìm razredima. - Kraje juna u {kolama je ra|ena anonimna anketa na na temu vr{wa~kog nasiqa, a koliko

sam upoznat rezultati }e biti obelodaweni u septembru - ka `e direktor. Ina~e, na tom sastanku, na~el nica prosvetne inspekcije Qu bi ce Sr |a nov rekla je da smatra da je neophodna je i boqa sarad wa direktora i roditeqa, tako da je predlo`eno da sastancima Aktiva direktora prisustvuju i roditeqi iz {kolskih saveta i predstavnici iz kancelarije om budsmana. [kole Centru za so cijalni rad jave da je neko dete zanemarivano i zlostavqano i da ima problem sa pona{awem a dobiju odgovor da je centar ne mo}an. Q. Nato{evi}

TRAJU MUKE @ITEQA BOCKI

I da qe ci ster ne ga se `e| @iteqi prigradskog naseqa Bocke tokom leta snabdevaju se sa vodom iz cisteri, ~ije dopremawe na ku}nu adresu pla}aju vi{e hiqada dinara. Bunari iskopani u dvori{tima su zbog su{e presu{ili, pa skoro svako doma}intvo ima svog „vodovoxiju” koji vodu iz ci sterni preta~e u bunare, kako bi se u ku}ama mogao prati ve{, sudovi, kuvati ru~ak... Bocke su legalno izgra|eno naseqe pet kilometara udaqeno od grada, ali osim struje i telefon skih prikqu~aka, nema izgra|enu drugu infrastruktru, a najpotrebniji i najhitniji su svakako vodo vod i kanalizacija. Iz Slu`be za informisawe gradona~elnika Igo ra Pav l~i }a re~eno nam je da su upoznati sa ovim problemom i da su tek u pro{lom mandatu gradske vlasti preduzele konkretne mere kako bi Bocke, kao i druga naseqa na podru~ju Grada Novog Sada, imali osnovu komunalnu infrastrukturu. „Gradsko ve}e je 13. jula ove godine donelo zakqu~ak kojim se daje saglasnost Zavodu za izgradwu gra-

telefoni

Fo to: N. Sto ja no vi}

vqena putem javne nabavke – kaè Miroslav Ili}. - Realno je da izrada ova dva projekta bude zavr{ena za ~etiri meseca, da onda sledi sledi izrada elaborata i tek onda moè da se radi izrada glavnih projekata vodovoda i kanalizacije. Ukoliko ZIG bude radio glavni projekat, izvo|a~ na izgradwi vodovodne i kanalizacione mreè mogao bi biti izabran do 15. okto bra. Me|utim, Grad posle zavr{enih geomehani~kih istraìvawa terena nije do sada ni{ta uradio i to je problem.

On pori~e da se tek pro{li saziv gradske vlasti zainteresovao za problem naseqa Bocki. Ili} navodi da je od 1966. godine, pa na ovamo, doneto od strane Grada niz dokumenata u vezi ovog naseqa, te da je izme|u ostalog 1993. godine ura|en vodovod za Ledince i tada je ostavqen prikqu~ak i za Bocke. Pre toga, Ili} isti~e, ispitivawa terena zbog klizi{ta prvi put su ura|ena 1982. godine, pa ponovo 2.000 godine, i oba istra`ivawa su pokazala da su Bocke podru~je za izgradwu. Z. Deli}

VE^ERAS ZBOR U MZ „LIMAN JEDAN”

Raz dor zbog iz grad we par kin ga?

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

da da pokrene postupak javne nabavke za dodatne usluge geotehni~kog istraìvawa i ispitivawa klizi{ta Bocke u Sremskoj Kamenici. Nakon toga, bi}e utvr|eno kakvo je stawe tla, kaka bi se moglo pristupiti sanaciji klizi{ta i izgradwi vodovodne i kanalizacione mreè” saznaje „Dnevnik„ u kabinetu gradona~elnika Pavli~i}a. Isti odgovor Pavli~i} je poslao i Inicijativnom odboru za Bocke, koji je traìo da ih primi gradona~elnik. Predstavnik Inicijativnog odbora Mi ro slav Ili} kaè da je Odbor iznana|en Pavli~i}evim odgovorom i da smatra da gradona~elnik ne zna da su jo{ u martu zavr{ena geomehani~ka ispitivawa terena, na osnovu kojih je, tako|e u martu, ura|en elaborat, ili da, kako isti~e, Grad namerno odugovla ~i sa dovo|ewem vodovodne infrasturkuture. - Na sastanku odrànom 1. fe bruara u ZIG-u, ~iji zapisnik ima Inicijativni odbor, navedeno je da }e izrada idejnog i glavnog projekta sanacije klizi{ta biti obja-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Mesna zajednica „Liman jedan” zakazala je zbor gra|ana ve~eras u 20 ~asova u prostori jama MZ u Ulici Drage Spasi} 1. Na zboru }e biti re~i o ure|ewu parking prostora u Ulici Vladislava Ka}anskog, koje je „Parking servis” zapo~eo ove sedmice na inicijativu Mesne zajednice. Zbor je zakazan, kako se navodi u pozivu za skup, jer se grupa gra|ana protivi izgadwi novog parkirali{ta, sma-

traju}i da se naru{ava zelena povr{ina i smawuje prostor na kom se deca igraju. S druge stra ne, pro blem par ki ra wa na Limanu jedan postoji du`e od decenije, pogotovo u letwem periodu, kada mnogi Novosa|ani pose}uju kupali{te [trand i ostavqaju vozila na podru~ju cele Mesne zajednice. Zbog malog broja parkirali{ta gra|ani koji `ive u ovom kraju nemaju gde da parkiraju automobile.

Pred u ze }e „Par king pro stor” treba da izgradi stotinu parking mesta, {to je za 60 vi {e no vih par king me sta. Parcela se sastoji iz tri dela, pa }e se raditi u fazama, kako bi `iteqi Limana jedan imali gde da ostavqaju automobile. Deo }e biti samo nasut tucanikom, i tu }e biti pri vre me no par ki ra li {te, jer je planirana izgradwa gara`e. Z. D.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Op sa da cr kve Sve tog Spa sa” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” utorkom i ~etvrtkom da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu “Opsada crkve Svetog Spasa” Go ra na Pe tro vi }a u izda-

wu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. “Opsada crkve Svetog Spasa” je remek-delo srpske kwi`evnosti ravno onima koja su u drugim razdobqima nastajala ispod pera Andri}a i Crwanskog, ili Ki{a i Peki}a. A. Va.

SOKOLSKO DRU[TVO „VOJVODINA“ UPISUJE NOVE I STARE ^LANOVE

Gim na sti ka, ples, rit mi ka, aero bik Kao i svake godine, pa tako i ove godine od septembra Sokolsko dru{tvo „Vojvodina“ upisuje nove ~lanove i nastavqa rad sa onima koji su ve} ve`bali u klubu. Upis je svakog radnog dana od 17 do 21 sa ti u prostorijama Dru{tva u Ulici Igwata Pavlasa 2 – 4. Vi{e informacija moè se dobiti na brojeve telefona 021/529-568 i 063/7796-951 ili na sajtu gimnastikans.rs. U Sokolskom dru{tvu „Voj vodina“ postoji vi{e atraktivnih programa. - Sva deca koja èle da se ukqu~e u rad Dru{tva upisuju se na program razvojne gimnastike, u zavisnosti od uzrasta za de~ake i devoj~ice – kaè sportski direktor Sokolskog dru{tva „Vojvodina“ Ja kob Ma ti}. - Razvojna gimnastika je veoma va`na za pravilan fizi~ki razvoj. Prvi program je nazvan „roditeq-dete“ i namwen je de~acima i devoj~icama uzrasta od

tri do pet godina, koji ve`baju uz jednog roditeqa. Zatim slede grupe za de~ake od pet do sedam i od sedam do 14 godina i za devoj~ice od pet do sedam, od sedam do 10 i od 11 do 14 godina. Za one koji su talentovani i `ele da se ozbiqnije bave sportom iz grupa razvojne

gimnastike se odvajau u grupe za mu{ku i ènsku sportsku gimnastiku. Dru{tvo ima od 350 do 500 ~lanova, u zavisnosti od godi{weg do ba, jer je u letwim mesecima te{ko raditi u zatvorenom prostoru. - Pored razvojne i sportske gimnastike u Dru{tvu negujemo i ritmi~ku gimnastiku i ovaj program se odràva dva puta nedeqno. Tu je i sportski aerobik, ali za sada postoji samo kao takmi~arski pro gram. Ve} pet godina imamo i program kreativnog plesa, koji je veoma zanimqiv za devoj~ice. Ne zaboravqamo ni odrasle rekreativce. Mu{karci ve`baju tri puta nedeqno sa trenerom, koji je profesor fizi~kog vaspitawa i bez sprava i na spravama. Za ène je osmi{qen program ve`bawa koji je ne{to izme|u pilatesa i aerobika, radi se dva puta nedeqno kaè Mati}. G. Malenovi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GRADSKO VE]E (JO[) NIJE IZA[LO U SUSRET ZAHTEVIMA NEKIH IZ JAVNOG SEKTORA

Poskupqewa ~ekaju rebalans?

Grad s ko ve } e jo{ ni j e odo b ri l o ni j ed n o po s ku pqe we, ali su pred u ze }a i usta no ve ko ji ma je osni va~ Grad na ja vi la da je po treb no po ve }a ti ce ne pre vo za, sa h ra w i v a w a, bo r av k a u vr ti }i ma. Ne bi smo bi li iz ne na |e ni da po sku pqe we mo `da bu de tra è no i za gre ja we, vo du, ~i sto }u, jer su tro { ko v i u fir m a m a sve ve }i. A po me nu ti zah te v i za po v e } a w e ce n a uzrok ima ju u ra stu tro {ko va, pr ven stve no ener ge na ta i vred no sti evra u od no su na di nar. Zah tev za po sku pqe we je Grad skom ve }u ve} po sla lo “Ra do sno de tiw stvo”, a pre ma svim na ja va ma Grad }e mo ra ti da po ve }a va ce nu bo ra va ka. ê ti ri go di ne ce ne ni su i{le go re, {to zna ~i da se i da qe za bo ra vak de ce od tri do se dam go di na pla }a 2.440 di na ra, a za de cu ja sle nog uz ra sta 3.100 di na ra.Uko li ko grad odo bri po sku pqe we u iz no su od 40 od sto ko je tra ì „Ra do sno de tiw stvo” ro di te qi }e za me se~ ni ce lo dnev ni bo ra vak de te ta u vr ti }u uz ra sta od tri do se dam go di na mo ra ti da iz dvo je oko 3.400 di na ra, a za de te ja sle nog uz ra sta oko 4.300 di na ra. Grad sko sa o bra }aj no pred ze }e upu ti lo je ta ko |e zah tev Grad skom ve }u da odo bri po ve }a we ce ne pre vo za u pro se ku za 11 od sto. Uko li ko Grad da ze l e n o sve t lo po j e d i n a~ n e kar te na grad skim li ni ja ma U KARLOVCIMA

Jeftiniji prevoz |aka Sred wo {kol ci i stu den ti iz Srem skih Kar lo va ca mo gu da ra ~u na ju s tim da }e im i u na red noj {kol skoj go di ni lo kal na sa mo u pra va u sa rad wi sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce re fun di ra ti deo put nih tro {ko va. Da bi ostva ri li pra vo na to sred wo {kol ci tre ba do 31. av gu sta da do sta ve po tvr de da su re dov ni u~e ni ci. Oni po tvr de tre ba da do ne su u so bu broj 23 u pot kro vqu Ma gi stra ta. Spi sak onih ko ji ima ju pra vo na ovu be ne fi ci ju bi }e pro sle |en JGSP - u „No vi Sad„ 3. sep tem bra, ta ko da }e ve} pr vog da na u no voj {kol skoj go di ni mo }i da ku pe sep tem bra ske mar ki ce po re gre si ra noj ce ni. Stu den ti ima ju rok do 25. sep tem bra da do ne su po tvr de da su na bu xe tu, fo to ko pi ju in dek sa i li~ ne kar te. U kan ce la ri ji 23 u Ma gi stra tu, gde }e ta do ku men ta da osta ve, pot pi sa }e i iz ja vu da ne pri ma ju kre di te i sti pen di je. Oni ko ji su ima li pra vo na re gre si ran pre voz u pret hod noj {kol skoj go di ni, mo gu da ku pe i mar ki ce za sep tem bar po ni `oj ce ni. Z. Ml. ZA POPISIVA^E U KARLOVCIMA

Dokumenta jo{ sutra Oda bra ni kan di da ti za po pi si va ~e po qo pri vre de u Srem skim Kar lov ci ma jo{ su tra mo gu da pre da ju do ku men ta po pi snoj ko mi si ji u Ma gi stra tu. Oni su du `ni da do sta ve fo to ko pi ju li~ ne kar te i di plo me, po tvr du iz fir me o za po sle wu uko li ko su za po sle ni, od no sno iz Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ako su ne za po sle ni. U slu ~a ju da su stu den ti, po treb no je da do ne su fo to ko pi ju in dek sa. Uve re we o ne ka `wa va wu mo gu do po ~et ka obu ke da pre da ju. Z. Ml.

ko {ta }e 50 di na ra, ume sto do sa da {wih 45. Put ni ci sa da na pri mer za kar tu do Fu to ga i Ka }a pla }a ju 112 di na ra, do ^e ne ja 135 di na ra, a do Ba~ kog Jar k a 270 di n a r a. Rad n i~ k a me se~ na mar ki ca za pr vu zo nu

Zah tev za po sku pqe we po sla lo „Ra do sno de tiw stvo“, „Li sje“, GSP, ko ji su pod grad skom ka pom. O~e ku je se i no va ce na tak si pre vo za tre nut no ko {ta 1.612 di na ra, a mar ki ca do Te me ri na je 2.445 di na ra. Ako se Grad sa gla si sa zah te vom grad skog pre vo zni ka ovi iz no si bi }e uve }a ni u pro se ku za 11 od sto, pa bi kar te do Fu to ga i Ka }a ko {ta le 124,32 di na ra, do ^e ne ja 154 a do Ba~ kog Jar ka 299,7 di na ra. Rad ni~ ka mar ki ca za pr vu zo nu bi ko {ta la 1789 a mar -

I „Li sje” je pre da lo je zah tev Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve za po sku pqe we uslu ga za tri i po po sto. Od lu ku o po sku pqe wu tre ba da do ne se Grad sko ve }e, a do ta da „Li sje” pri me wu je sta ri ce nov nik. Sa da sa hra wi va we u grob ko {ta 12.330 , u grob ni cu 9.520, po hra wi va we ur ne 1.515 i kre mi ra we po koj ni ka 8.530 di na ra.

U „ZELENILU” JU^E ODR@AN JEDNOSATNI [TRAJK UPOZOREWA

Kasne plate, gubici ogromni

Za po sle ni u JKP „Grad sko ze l e n i l o” ju ~ e su odr ` a l i {trajk upo zo re wa, ta ko {to od 6 do 7 ~a so va ni su ra di li na te re nu, ve} su bi li u kru gu pred u ze }a. Pred s ed n ik [traj k a~ k og od bo ra Qu bo mir Po po vi} ka zao je da su se ju ~e sa sta li sa di r ek t o r om pred u z e } a Iva nom Fer ko, ali da ju ~e ra {wa is pla ta pr vog de la jul ske za ra de ne }e od vra ti ti sin di kat „Ze le ni la”da za de set rad nih da na po~ ne ge ne ral ni {trajk. - Ka sni nam jed na i po za ra da, me |u tim od tog pro ble ma

da le ko je zna ~aj ni ji dru gi, a to su ve li ki gu bi ci pred u ze }a i to {to Grad ne pla }a uslu ge odr à va wa ze le ni la po re al nim ce na ma, ve} pri me wu je ce nov nik od 2001. go di ne. Tra ì mo da osni va~, a to je Grad, i me n ax m ent fir m e do n e s u pro gram ka ko da se„Ze le ni lo”opo ra vi, jer fir ma sve vi {e to ne - re kao je sin di kal ni pred vod nik Po po vi}. Di rek tor pred u ze }a Ivan Fer ko ju ~e je na veo da se sla è sa sin di ka tom. - Tru dim se, idem i bo rim se, ali ne znam ko li ko }u us pe -

ti, jer ne za vi si sve od me ne ve li Fer ko. Di rek tor je ra ni je iz ja vio da opo ra vak pred u ze }a vi di u iz la sku na tr ì {te, ali da je od ne dav no na ~e lu fir me, i da mu je zbog to ga po treb no vre me da pla no ve re a li zu je. ^la ni ca Grad skog ve }a za ko m u n a l i j e Gor d a n a Pu { i} ka za la je, da ne zna {ta tra ì [traj ka~ ki od bor. Sin di kat „Grad skog ze le ni la”, na ve la je ju ~e, ni je oba ve stio Grad o {traj ku i da za to ne ma {ta da ka è. Z. D.

PIJACA ORGANSKE HRANE NI NA POMOLU

I danas bez „Mog sala{a” Pi ja ca „Moj sa la{„ ne }e se - Grad po dr à va or gan sku ne in spek ci je Sr |an Ja ko vqev odr à ti ni da nas, jer, ka ko u pro iz vod wu i ova kav tip ma ni na dok na di ti gu bit ke pro iz vo sa op {te wu na vo di or ga ni za ci fe sta ci ja. Za lo ka ci ju ne te ba |a ~i ma ko ji ve} tre }i put ne ja „Ze le na mre à Voj vo di ne” da iz dvo je ni di nar, omo gu }e no or ga ni zu ju “Moj sa la{“. Obra (ZMV), Grad ska upra va za ko je da svo je pri zvo de iz lo ì vi ti li su se i gra do na ~el ni ku mu nal ne po slo ve „ne do zvo qa va {e pro iz vo |a ~a ne go pre, mo gu Igo ru Pa vli ~i }u, ka ko bi se odr à va we pi ja ce na do sa da - da sta ve i sun co bra ne, a Grad pro na {lo re {e we. Na {a sa go {woj lo ka ci ji”. U do pi su ZMV im je po nu dio ~ak i bes plat ne vor ni ca iz Grad skog ve }a je re ~e no da re {e we ko je je te zge ko je bi pre u ze li od „Grd sprem na je da ugo vo ri sa sta nak ZMV do bi la 16, av sa pred stav ni ci ma gu sta ne ma obra“Ze le na mre à Voj vo di ne” pi ta za na dok na du ZVM-a. zlè we zbog ~e ga se -Ne mam {ta vi gu bi ta ka, Grad ne od u sta je od to ga da se pi ja ca ne mo è odr {e da do dam. pi ja ca na pla tou is pred Spen sa po me ri à ti, kao i da su Upor no od bi ja ju bez u spe {no po ku no vu lo ka ci ju, na 10 me ta ra, ali je ras po lo èn za sa sta nak {a li da kon tak ti ko joj se odr à va i ra ju po me nu tu „Cvet na pi ja ca” a Upra vu. skog ze le ni la”- re kla je Pu we ni iz la ga ~i se ne à le na Ipak, ka ko smo sa zna li od {i}. Pod se ti la je da je Grad ska vi o so ke tem pe ra tu re. Mi è ~el ni ce grad skog Ve }a za ko mu - upra va ove go di ne, kao i pro li mo da za u sta vi mo na sta ja we nal ne po slo ve Gor da ne Pu {i}, {le, iz dvo ji la 10 mi li o na di ko mu nal nog ne re da. Po zi vam iz la ga ~i ma je na ras po la ga wuo na ra za una pre |e we or gan ske ih da se ja ve da do go vo ri mo sa pot pu no bes plat no me sto 10 me - pro iz vod we. sta nak i ne ka mi da ju raz lo ge ta ra uda qe no od sta rog, ko ja se U svom sa op {te wu ZMV je za {to od bi ja ju no vo i ur gi ra ju na la zi lo is pod tri dr ve ta is - ta ko |e pi ta la da li }e Pu {i za sta ro me sto- re kla je Gor da pred Spen sa. }e va, ali i na ~el nik ko mu nal na Pu {i}. A. Jerini}

Koncert u vrtu galerija Kla vir ski kon cert Mi ne i Eme Kraj no vi} bi }e odr `an ve ~e ras u 21 sa ti u za jed ni~ kom vr tu Ga le ri je Ma ti ce srp ske i Spo men-zbir ke Pa vle Be qan ski, Trg ga le ri ja 1, u okvi ru ma ni fe sta ci je “Le to u vr tu ga le ri ja”. Kon cert }e pra ti ti pro -

ki ca do Te me ri na 2.718 di na ra. Pr vi ~o vek gra da Igor Pa vli ~ i} na ovo po s ku p qe w e krat ko je re kao da se zah tev raz ma tra i da od lu ka jo{ ni je do ne ta.

Ako Grad odo bri po sku pqe w e, sa h ra w i v a w e u grob }e iz no si ti 12.555 di na ra, u grob ni cu 9.850 di na r a, po h ra w i v a w e ur n e 1.565 di na ra a kre mi ra we po koj ni ka 8.825 di na ra. ^lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne de lat no sti Gor da na Pu {i} ra ni je je re kla za na{ list re kla je da do Upra ve jo{ ni je sti gao zah tev „Li sja” za po ve }a we ce na uslu ga. Pre ma na vo di ma me di ja, ~lan Grad skog ve }a za du èn za sa o bra }aj i pu te ve Ra de Ba ji} re kao je da }e usko ro bi ti do ne ta no va mi ni mal na eko nom ski is pla ti va ce na tak si pre vo za. Ce na star ta mo gla bi bi ti 100 di na ra a za pre |e ni ki lo me tar 50 di na ra. Sa da se za start pla }a 40 di na ra i isto to li ko za pre |e ni ki lo me tar. Pred stav ni ci Udru è wa tak si sta Si tans ne dav no su bi li na sa stan ku sa Ba ji }em i iz ne li zah te ve, ko ji se pr ven stve no ti ~u ce ne tak si pre vo za, a po tom i dru gih pro ble ma, po put ve li kog bro ja ile gal nih tak si sta. Pre ma wi ho vim pro ce na ma start bi tre ba lo da iz no si oko 110 di na ra, pre |e ni ki lo me tar u dnev noj ta ri fi oko 60, a u no} noj oko 80 di na ra. Grad sko ve }e jo{ ni je da lo ze le no sve tlo za po sku pqe we, ali ka ko ne zva ni~ ne in for ma ci je ka ù, ko na~ na od lu ka o to me bi }e do ne ta ka da se na pra vi re ba lans bu xe ta. Q. Nato{evi}

jek ci ja fo to gra fi ja re mek de la Ga le ri je Ma ti ce srp ske. Po za vr {et ku kon cer ta pu bli ka }e bi ti u pri li ci da obi |e stal nu po stav ku Ga le ri je Ma ti ce srp ske i u`i vo po gle da ne ka od re mek-de la srp ske umet no sti od 16. do 20. ve ka. A. Va.

Film o Milanu Kowovi}u U okvi ru pra te }eg pro gra ma iz lo `be “Mi lan Ko wo vi}: po vra tak u Pa riz” ve ~e ras }e u 19 ~a so va u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 1, bi ti odr `a na pro jek ci ja do ku men t ar n og fil m a “Ju b i l e j i. Sto go d i n a ro | e w a Mi l a n a

Ko wo vi }a”. Jed no sat ni film autor ke Sne `a ne Su bi} pred sta vqa stva ra la {tvo Mi la na Ko wo vi }a uz tu ma ~e we po zna tih isto r i ~ ar k i umet n o s ti Ka t a r i n e Am b ro z i} i Ir m e Lang. A. Va.

~etvrtak23.avgust2012.

ANKETA IMA LI DOVOQNO ZELENILA

Beton uhvatio zalet No vi Sad je grad ko jeg tre ba da kra si dr ve }e i cve }e. Ta ko I je ste, ali da li u dvoq noj me ri. I sta ro ime Neo plan ta upu }u je na qu bav pre ma ze le ni lu. Pi ta li smo su gra |a ne da li u gra du ima do voq no ze le nih po vr {i na, ili be ton, as falt i zgra de sve vi {e pre o vla |u ju.

Sla |an To {ev, stu dent: -Ne ma do voq no ze le ni la. Pro {le go di ne se i mo glo vi de ti, ali ove ni ka ko. Sve je sam be ton i ma lo cve }a u Uli ci Mo de ne.

Su za na Bog da no vi}, stu dent: -Mi slim da ima do voq no, ali ni je na od met da ze le ni la bu de jo{ vi {e.

Dar ko \u ri}, stu dent: - Ape lo vao bih da se pro {i re par ko vi, jer je nam je to svi ma neo p hod no.

Ka ta ri na Ko va ~e vi}, stu dent: - Ne ma do voq no ze le nih po vr {i na. Tre ba lo bi da se pro {i re par ko vi i za sa di no vo dr ve } e, do s ta nam je be t o n a i zgra da. T. D. D. G. G.

JU^E U BUKOVCU

Se}awe na `rtve fa{isti~kog pogroma U Bu kov cu je ju ~e obe le è na se dam de se to go di {wi ca fa {i sti~ kog po gro ma nad sta nov ni ci ma ovog srem skog se la. Tog 22. av gu sta 1942. go di ne, usta {e i ne ma~ ki fa {i sti su po ~e li ofan zi vu na Fru {ku go ru. Oni ko ji su mo gli da se sklo ne iz svo jih dom va to su i u~i ni li, a ne ja~, sta ri i bo le sni su ubi ja ni bez mi lo sti. Ta ko |e, svi ko ji su uhva }e ni u {u mi, ili su od mah ubi ja ni, ili su od ve de ni u lo go re u Srem skoj Mi tro vi ci, Ze mu nu i Srem skim Kar lov ci ma, iz ko jih se ni ko ìv ni je vra tio. Slu è }i pa ra stos po gi nu lim Bu kov ~a ni ma u Dru gom svet skom ra tu is pred spo men

{ko le „22. av gust“ sve {te nik Dra gan Vi da ko vi} po me nuo je ime na svih po stra da lih i na gla sio da je ovo se }a we na wih i da mla de ge ne ra ci je to ne sme ju da za bo ra ve. Vu k o s av Mi l o v a n o v i} pod se tio je na stra da wa Bu kov ~a na, is ta kav {i da je pa lo vi {e od tri sto me {ta na ovog me sta na do mak No vog Sa da, me |u ko ji ma je bi lo i do sta u~e sni ka NOB – e. - Svi ti qu di ni ka da ne sme ju da bu du za bo ra vqe ni. Oni su za slu `i li da ih se se }a mo i po {tu je mo ih. Mo ra lo bi ta ko da bu de dok je sve ta i ve ka – na gla sio je Mi lo va no vi}. M. P.

VESTI Radionica o umetnosti Ra di o ni ca za naj mla |e No vo sa |a ne, sta ro sti od {est do 12 go din, o raz vo ju pri ka za de te ta u umet no sti odr `a }e se da nas od 11 do 13 ~a so va, u Zbir ci stra ne ume to sti, Du nav ska 29. U~e {}e se ne pla }a, a pri ja ve su na broj te le fo na 069/705-260. Let wa {a hov ska {ko la za po ~et ni ke i po zna va o ce ove igre odr `a va se u O[ „\or |e Na to {e vi}”. Po ~et ni ci ima ju kurs od 10 do 11.30 ~a so va, a oni sa na pred ni jim ni vo om zna wa od 11.30 do 13 ~a so va. Par ti ci pa ci ja iz no si 150 di na ra, a pri ja ve su na broj 066/925-1-192. De ca od osam do 10 go di na mo gu da u~e en gle ski kroz igru od 10.30 do 13 ~a s o v a u pro s to r i j a m a „Edju kej {on aso si ej{n”, Bu le var ca ra La za ra 44. Dnev na par ti ci pa ci ja je 150 di na ra, a pri j a v e se pri m a j u na broj 064/328-5-455. Na Spen s u u [ko li fud ba la „Si ni {a Mi haj lo vi}” oni od pet do se dam go di na tre ni ra ju od 8 do 9 ~a -

so va, a od osam do 11 go di na od 9 do 10 sa ti. U „Are ni si ne pleks” ma li {a ni mo gu po gle da ti film „Sre} na sto pa la 2” ko ji po ~i we u 10 ~a so va, a ula zni ca ko {ta 150 di na ra. A. J.

Nadmetawe za najboqeg horskog peva~a U okvi ru me |u na rod ne ne de qe hor skog pe va wa „Kan tat No vi Sad”, ve ~e ras od 19 do 20.30 ~a s o v a, u Ka t o l i~ k oj por ti, re zi den ci jal ni hor na bi ni i pu bli ka u~e po pu lar ne pe sme. Na kon to ga na stu pa ju kan tat ta len ti ko ji se tak mi ~e za na ziv naj bo qeg hor skog pe va ~a. U 22 ~a sa je na stup iz ne na |e wa. Gla so vi pu bli ke i stru~ nog `i ri ja od lu ~i }e ko ji }e mla di ta len ti na stu pi ti u fi nal noj ve ~e ri ko ja se odr `a va su tra. Gra |a ni mo gu gla s a t i za svo j e fa v o r i t e sla wem SMS po ru ke sa tek stom „50 KAN T AT (red n i broj tak mi ~a ra)” na broj 1310. A. J.

vOJvOdinA

~etvrtak23.avgust2012.

Госпојински дани у Баваништу

БАВАНИШТЕ: На Госпојинским данима у Баваништу одржавају се десети Рок сусрети који су почели јуче, у башти Дома културе. Учешће су узели бендови: „Black Flame“ (Панчево), „Артемида“ (Панчево), „Колосеум“ (Баваниште), „Седми Круг“ (Баваниште), „Goatmare&Hellspades“ (Панчево), „Ацид“ (Панчево), „Enjoy Sarma“ (Ковин) и „Магацин“ (Панчево). Данас су на програму турнир у одбојци на песку (терен код Ватрогасног дома), који почиње у 17 часова, изложба цвећа и пецива, коју организује Актив жена Баваниште на платоу испред споменика, „Велико Госпојинско коло“ и вече фолклора, на којем ће учествовати КУД „Властимир Павловић Царевац“ (Смољинац), Друштво „Рад2 Београд и Друштво „Бећарац“ из Баваништа. Трећи дан манифестације започиње турниром у шаху на којем ће се такмичити јуниори од 11:00 часова. Највеће интересовање за сада влада за Госпојински котлић – такмичење у кувању рибље чорбе чији ће победник бити проглашен око 18:00 часова. За сам крај Госпојинских дана мештани Баваништа организују Госпојинску фијакеријаду и у оквиру ње такмичарски и ревијални део који ће се одржати у Спортском центру „Брег“. З. Дг.

Мра мор ча ни на лет њој сце ни у Ко ви ну КО ВИН: На Ковинској летњој сцени у суботу 25. августа биће вече Мраморчана. Наступиће Културно - уметничко друштво „Мраморак” са својим огранцима - фолклорни ансамбл, Тамбурашки оркестар „Мраморачке лале”, соло певачи, мушка група певача „Полимље” и женска група певача „Бисери”. Почетак концерта је у 20 часова, а све посетиоце очекује леп провод уз госте из Мраморка. З. Дг.

ДАНАС ПОЧИЊЕ НОВОБЕЧЕЈСКА МАНИФЕСТАЦИЈА „ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ДАНИ”

Јапанци и Шпанци ће видети како се весели крај Тисе

НОВИ БЕЧЕЈ: Новобечејска манифестација “Великогоспојински дани” почиње данас и трајаће до 27. августа. Посетиоци ће и ове године имати прилику да присуствују концертима највећих балканских музичких звезда, па ће тако у петак, у 20,30 часова, наступити Сплићанка Јелена Розга, а два сата касније и популарни хрватски певач Тони Цетински. У суботу публику ће забављати мађарска група “Омега” и

бенд “Ван Гог”, док ће у недељу, у 21 час, концерт одржати Здравко Чолић. - Мој менаџер Саша Ђорђевић похвалио је манифестацију “Великогоспојински дани” и заиста ми је драго што ћу ове године бити део ње – поручила је Јелена Розга пре наступа у питомој банатској вароши. На питање да ли ће се одморити на лепо уређеној плажи у Новом Бечеју или се, пак, расхладити у,

Постављање Лале и Сосе

Програм манифестације “Великогоспојински дани” почињу данас у 18 часова такмичењем тамбурашких банди и надметањем у кувању рибље чорбе. У 21,30 сати биће проглашен победник “Великогоспојинског котлића”, после чега наступа тамбурашки оркестар Милета Николића. За 22,30 часова заказано је проглашење најбољих тамбурашких банди, а пола сата касније концерт ће одржати Милан Прунић – Дума. У петак, у 17 часова, на Тиском кеју ће бити отворена Винска улица, у 20,30 ће наступити Јелена Розга, а два сата касније њен колега Тони Цетински. Сатница суботњег програма предвиђа такмичење у пецању сома на бућку у 8 сати, затим у 9 часова тениски турнир, у 11 Етно базар и “Дечију улицу”, а у 17 “Авлију забавлију” и “Винску улицу”. У 20,30 сати уследиће концерт рок групе “Омега”, а у 22,30 и бенда “Ван Гог”. Последњег дана манифестације, у недељу, у 14,30 часова биће одржана 19. Смотра парадних запрега, у 18 сати Ревија борилачких спортова, у 20 хуманитарна акција, а у 21 сат на главној бини наступиће Здравко Чолић. Организатори подсећају да су сви концерти бесплатни.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

dnevnik

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ових дана, чистој и топлој Тиси, Розга је одговорила: - Нисам се купала ни у мору, тако да сумњам да ћу ући у Тису. Али ћу је свакако гледати. Ђуле из “Ван Гога” сећа се свог првог наступа на “Великогоспојинским данима”. - Све је било још у повоју и манифестација није била тако велика као последњих година. Драго ми је да ћемо се у неком новом светлу, на великој бини, поклонити публици – рекао је Ђуле. И заиста, од скромне градске славе, “Великогоспојински дани” су постали фешта која се не пропушта и која је црвеним словима уписана у календаре поштовалаца доброг провода и узбудљиве атмосфере. О томе сведоче и бројке. Постављено је 10.000 цветних аранжмана, пријављено је 200 екипа за такмичење у кувању рибље чорбе, довезено је 40 шлепера опреме, уведене су додатне аутобуске линије, а очекује се да у Нови Бечеј пристигне и преко 9.000 аутомобила. Такође, у организацији манифестације ангажовано је 70 волонтера из земље и света. Студенткиња психологије Натсуми Исаји (23) из Јапана први пут је у Србији и Нови Бечеј је први град у нашој земљи који је посетила. - Допада ми се што су људи непосредни и љубазни, али и природно окружење и лепота реке – вели Исаји. Шпанцу Едуарду Исалсу (31) из Барселоне досадило је да годишње одморе проводи на уобичајен начин, па се одлучио да време утроши радно у земљи коју до сада није посетио. Радује га, каже, што ће помоћи у реализацији Дечије улице која ће бити уприличена у склопу “Великогоспојинских дана”. Најлепши утисак на Мишела Рестућија (31) из Болоње оставио је Ти-

Шпанац кува за странце

ски кеј јер је, како каже, леп и пун људи, и током дана, али и увече. Сања Братић из Волонтерског центра Војводине каже да ова организација приређује међународне волонтерске кампове и да су сви учесници пријатно изненађени Новим Бечејом.

налну хуманитарну акцију “Гађање председника општине балонима са водом” прикључиле многе јавне личности, а сакупљени новац биће упућен фонду “Битка за бебе”. Организатори “Великогоспојинских дана” позвали су посетиоце да

Превоз и цене Из Новог Сада поласци за Нови Бечеј су у 13; 13,15; 14; 15,20; 17; 18 и 19,30 часова, а из Новог Бечеја ка Новом Саду у 15,40; 16,45; 17,40 и 19,10 сати. С Аутобуске станице у Новом Бечеју уведен је и додатни полазак за Нови Сад у 1,30 часова. Карта у једном правцу је 540 динара а повратна 860 динара. Поласци из Кикинде су у 15; 17 и 18,30 часова, а из Новог Бечеја ка Кикинди у 18 и 20,30 сати, али ове последње линије нема викендом. Цена карте на овој релацији је 390 динара. Из Зрењанина поласци аутобуса су у 14,15; 15; 16,20; 19,05 и 20,10, а повратна линија је у 15,30 часова. Цена карте је 350 динара. Из Београда ка Новом Бечеју поласци су у 13,30 и 18,30 часова, а у обрнутом смеру у 6,30 и 15,30 сати. Карта кошта 1.100 динара. Иначе, цена вожње бродом по Тиси кошта 3.000 динара за групу од 10 особа, вожња чамцем је 100 динара по особи, за два сата, а вожња кочијама наплаћује се од 300 до 1.000 динара. Смештај у домаћој радиности је од 700 до 1.000 динара по особи. - Место је фасцинантно. Овдашњи људи су пуно урадили на промоцији места и на његовом изгледу – оценила је Братићева. Још један од куриозитета манифестације је да су се у традицио-

на манифестацију крену бар сат времена раније, како би стигли на време за концерте, јер се на улазу у град, због велике посећености, обично стварају дуге колоне аутомобила. Ж. Балабан

vojvodina

dnevnik

~etvrtak23.avgust2012.

ЕНТУЗИЈАСТИ ДЗВМ ИСКОРИСТИЛИ ПРЕОСТАЛИ НОВАЦ ОД ИЗБОРА

Заблистала зграда дечијег вртића ПРВИ УЛТРАМАРАТОН СОМБОР-БАЈА

До побратима трком

СОМБОР: Своје вишедеценијско и суштинско и формално побратимство два града, Сомбор и мађарска Баја, додатно су учврстили и необичном спортском манифестацијом, прекограничним ултрамаратоном, за који се обе вароши надају да ће постати традиционалан. Наиме, успешно остварена замисао организатора, Спортског савеза Сомбора и АРК „Сомаратон“ је била да се истрчи деоница од 60,8 километара, колико раздваја ова два града, и при томе пређе међудржавна граница код Бачког Брега са српске, односно Херцегсантова са мађарске границе. Учешће у овој манифестацији и спортском надметању подржаној од оба градоначелника Немање Делића и Роберта Жигоа, којој је старт био у Сомбору, узело је 75 ултрамаратонаца, од којих је само двоје одустало још на територији Србије. За трчање целокупне деонице пријавило се чак 38 тркача, док је 36 такмичара било подељено на 18 штафета, које су се „предавале“ управо на граничном прелазу Брег-Сантово. Највећи број ултрамаратонаца (њих чак 48) дошао је из Мађарске, па и не чуди доминација тркача северног српског суседа на победничким постољима. Уз

по једног атлету из Македоније и Словеније, српски атлетичари су били представљени са 25 ултрамаратонаца, од којих су седамнаестогодишњи Лазар Ришар (кога је и спортска и шира јавност прозвала „сомборски Форест Гамп“) и четири деценије старији од њега Миленко Попић, такође Сомборац, били најмлађи односно најстарији учесник. Први на циљ, постављен на Тргу Светог Тројства у Баји дотрчао је Петер Штеиб зашта му је било потребно четири сата и 22 минута, док су са чак двадесетак минута заостатка за њим, један за другим циљну равнину прошли Иштван Пето и Рудолф Тамаш, након којих је на централном бајском тргу бурно поздрављена и најбржа дама Силвија Лубич која је ултрамаратон истрчала за трептај ока мање од пет сати (04:59,48). Штефете су биле, потпуно очекивано, знатно брже па је тако шампионски тандем првог прекограничног ултрамаратона Сомбор-Баја био састављен од Атиле Варбироа и Шандора Карајка у времену 03:45,30, док су се победничког постоља, у одбрани части српских атлетичара, домогли и трећепласирани Сомборци Јосип Мајор и Милош Кесић. М. Миљеновић

На време локализован пожар

СОНТА: Захваљујући брзој интервенцији дежурне ватрогасне екипе из Апатина, али и присебности запослених у фирми „Уљарице Бачка“ у Сонти спречена је већа штета јер је пламен претио да захвати њиву са сојом али и околне куће. -Приметио сам пламен уз саму ограду фирме и покушао сам да га угасим противпожарним апаратом, али ми то није успечо.У помоћ су пристигли и остали радници али и мештани првих кућа у Улици Марка Орешковића и Партизанској, јер је ватра могла да доспе и до њихових

дворишта- рекао је портир у „Уљарицама Бачка“ Павле Чобан. То је још једно упозорење свима да не пале ватру на отвореном јер мала непажња може довести до велике штете. Ј. П.

ЗА ВИКЕНД БОГАТ ПРОГРАМ У КАЊИЖИ

Празник новог хлеба и пастира

КАЊИЖА: Богат програм припремљен је у Кањижи за предстојећи викенд, када се приређује више атрактивних приредби. У суботу 25.августа се одржава „Пастирски празник„ који организују удружење пољопривредника „Агро-Кањижа„ и Удружење узгајивача оваца и коза, а у недељу је фешта поводом мађарског националног празника Сент Иштвана и новог хлеба. У дане викенда од 24. до 26.августа у „Бањи Кањижа„ одржава се међународни рукометни турнир „Куп Кањиже 2012”. Свечано отварање „Пастирског празника„ је у суботу у 9 сати на Вашаришту, где ће се до 13 сати одржати такмичење у кувању традиционалних пастирских јела, уз богат културни програм, вашар занатских производа и изложбу стоке, а посетиоце очекују кулинарски специјалитети. Улицама Кањиже од 10 сати приредиће се парада фијакера, а птом на Вашаришту и приказивање коњичких вештина. Од 17 сати је

концерт хармоникаша светског гласа Золтана Ороса. У недељу програм посвећен празнику новог хлеба почиње већ од 8 сати на градској пијаци, потом се у румокатоличкој цркви Светих анђела чувара одржава миса, а потом је у 9,45 у Православној цркви освећење хлеба. У центру Кањиже у преподневним сатима су рзановрсни програми за децу и такмичење у играма спретности. Наступиће културноуметничка друштва из насеља кањишке општине, за подне Гастро клуб „Кереш„ ручак по популарној цени спрема у џиновском котлићу уз музички програм „Добром ручку песма свира„ оркестра „Ериданус„. На централној позорници у 17 сати биће додела награда у такмичењу за најлепши хлеб, освећење и свечано сечење новог хлеба и беседа председника општине Михаља Њилаша. Пиређују се концерти Вере Тот, Жолта Хомонаи и Лиле Пољак из Мађарске, а за 22,30 сати најављен је ватромет. М. Мр.

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Зграда Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ у Улици Душана Васиљева број 16 бачкоградиштанског насеља Телеп, које је лоцирано уз пут према Чуругу, ових дана је добила нови изглед. Не само да је окречена, а последње кречење је урађено још 1998. године, већ је фасада потпуно адаптирана. Све пукотине у зидовима су попуњене, оронули делови обијени и измалтерисани, девет прозора и капија са улице, као и троје врата унутар зграде офарбани, унутрашњи зидови су изглетовани и окречени, а у дворишту су дотрајали делови на постојећем мобилијару уклоњени, замењени новим и офарбани, па су сада клацкалице, љуљашке, пењалице и остали реквизити за игру деце максимално безбедни. - Захваљујући људима добре воље, сада све изгледа предивно. После изборне кампање, позвали су нас из Општинске организације ДЗВМ и рекли да им је остало нешто средстава, па су питали за дозволу да окрече фасаду вртића. Наравно да смо им дозволили. Али, када су отворили врата објекта у којем су деца из Телепа, углавном мађарске националности, видели

Заједнички снимак по завршетку адаптације зграде дечијег вртића

су да су потребни свеобухватнији радови. Организовали су се и после три недеље вредног рада, зграда је заблистала. Много смо им захвални за исказану љубав према деци и заједници у којој живе - рекла је директорка бечејске Предшколске установе „Лабуд Пејовић“ Магдолна Ференц.

Потврда је ово да политика није само борба за власт, већ и бољитак свих, најмлађих првенствено, без обзира на труд или средства која треба да се уложе. Зграда од шездесетак квадратних метара корисне површине, под чијим кровом се налази већа радна просторија, одељење за пре-

ПРЕВАРЕНО ПЕ ДЕ СЕ ТАК ОЏА ЧА НА?

Ни по сла ни нов ца

ОЏА ЦИ: У новембру прошле године у Оџацима се појавио наводни представник италијанске фирме „Kvaliti sistem SC“ из Вероне, извесни Ло рен це ти Ма у ри цио, по занимању агроном, који је преко посредника Владе Лескова из Бођана и Дра га не Кан дић из Оџака, организовао састанак са заинтересованим занатлијама електричарима и водоинсталатерима, за рад у Италији. Било је много заинтересованих, који су једва чекали да им се укаже прилика за запослење. Предочено им је да ће им се обезбедити по сао у њиховој струци због потражње за овим профилима, где им је чак предочена и висина зараде од седам евра на сат. За ову услугу, свако ко је желео запослење, морао је да уплати по 400 евра, на име трошкова обезбеђења радних виза и других трошкова који ће се појавити у току организовања одласка. Педесетак људи, жељних посла, пожурило је да се места не попуне и исплатило овај износ. -Новац сам морао да позајмим и уплатим што пре, да бих ушао у групу која ће ићи у Италију у марту. Ја сам водоинсталатер и речено нам је да за електричаре и водоинсталатере има доста посла. За новац, који смо уплатили, добили смо уредне признанице са печатом фирме и потписом Лоренцети Маурициа и том приликом нам је објашњен начин како ће се обезбедити радне визе, а новац који уплаћујемо је неопходан за трошкове. Једна група је требал да иде у марту, а једна нешто касније, а ја сам желео да идем што пре, јер сам без посла већ дужи период. Међутим, до данас од посла ни трага ни гласа,

Фак си мил при зна ни це ко ју су до би ли рад ни ци

али ни од господина Маурициа, а посредници слежу раменима и кажу како су немоћни. Једном приликом нам је речено да нам евентуално могу вратити по 150 евра, пошто је Лоренцети имао трочкове у изнајмљивању соба за смештај. Мораћемо ову документацију предати Тужилаштву, да се разјасни све и да нам се врати новац - рекао је Оран Ибра и мов из Оџака, један од пе десетак Оџачана који су уплатили новац. Зо ран Сте фа но вић је прија вио себе и сина, да би обезбедио радно место у Италији. -Уплатио сам за сина и за себе 800 евра, да бисмо што више зарадили, јер и син је без посла. Мени је нуђено да ја организујем групу електричара који би ишли на рад у Италију. Одбио сам, јер нисам желео да у случају било каквог проблема, неко мене прозива да сам узео новац.

Као да сам слутио да може доћи до оваквог проблема. Не знам шта да радим, пошто не могу доћи до било какве информације, када сам се обратио посредницима Лескову и Драгани Кандић, они нису могли да ми дају ника кву информацију. Решио сам да тужим и да путем суда покушам да повратим новац који сам уплатио, али ћу тражити и изгу бљену зараду за овај период, од када чекамо на одлазак у Италију. Да ли је у питању превара или није, сигурно ће после тужбе утврдити тужилаштво, али ми сви желимо да нам се врати новац који смо уплатили - речи су Зорана Стефановића из Оџака. Да ли је постојала намера преваре или није, нико од оштећених овог момента не зна, пошто је наводно најављено да ће половина новца бити враћена до 20. августа, али од тога ништа. С. Ми лер

Кон теј не ри за вр ши ли у ре ци

ЗРЕ ЊА НИН: Од постављања нових металних контејнера за смеће није прошло ни седам дана, а већ су се нашли на мети вандала. У току ноћи изме-

Из вла че ње кон теј не ра из ре ке

ђу 19. и 20. августа, непознате особе су одгурале и бациле у Бегеј два нова контејнера, која су била постављена преко пута зграде Дирекције за мере и драгоцене метале. - Ко је могао да се одлучи на овакав вандалски чин, да уништава нове контејнере, који су постављени у корист боље хигијене и лепше слике нашег града, а за чију је набавку ЈКП “Чистоћа и зеленило” уложило значајна финансијска средства, заиста нам није познато. Сматрамо да је свима нама у заједничком интересу да чувамо посуде за одлагање комуналног отпада и да их користимо за намену за коју су и постављени – изјавила је јуче директорица Сектора за маркетинг и развој у “Чистоћи и зеленилу” Та ња Вуч ко вић Ми ли шић и захвалила се Зрењанинцу Ми ла ну Ло вро ву који је радницима овог предузећа пружио помоћ приликом извлачења новог металног контејнера из реке Бегеј. Ж. Б.

свлачење, кухињица и санирани чвор, а у дворишту је сада лепо уређен простор за дечију игру, ће у потпуности задовољити потребе 22 предшколаца. Родитељи више не морају да размишљају о томе да одводе децу у удаљени Дечији вртић у центру села. В. Јанков

„Па при ки ја да” у Бре стов цу БА НАТ СКИ БРЕ СТО ВАЦ: Десети пут, Банатски Брестовац ће угостити све љубитеље папри ке, јела и производа од ње и то 26. августа. На јубиларној „Паприкијади“ жири ће оцењивати паприку за ајвар, дугу жуту за туршију, љуту паприку и бабуру, а пријаве су у току. Домаћице ће се огледати и у припремању торти с паприком, а цео догађај биће пропраћен и културно-уметнич ким програмом. Председник организационог одбора „Паприкијаде“ Пре драг Ку зма но вић рекао је да ће на манифестацији за сваког посетиоца бити нешто интересантно, а цена паприке ће бити нижа него иначе. Комисија ће оцењивати и ква литет паприке, а на досадашњих девет такмичења побеђивали су домаћини Брестовчани. Они се надају и десетој победи јер је ове године добро родила и доброг је квалитета, за разлику од прошле, када је род подбацио због града. З. Дг.

Игре без гра ни ца БЕ ЧЕЈ: Бечејско удружење младих (БУМ) и Канцеларија за младе општине Бечеј, у партнерству са Установом ОСЦ „Младост“, организоваће традиционалну манифестацију „Игре без граница“ у суботу, 25. августа. - Нема котизације, довољно је само да се трочлане екипе, девојка и два мушкарца, пријаве на телефонске бројеве: 063/544321 и 060/1808373 и појаве пре почетка манифестације. Такмичење ће се одржати у 11 атрактивних дисциплина, а победницима припадају вредне робне награде - рекао је у име организатора Алек сан дар Ђе кић. Манифестација „Игре без граница“ ће се одржати на комплексу отворених базена ОСЦ „Младост“ с почетком у 15 сати. В. Ј.

kULTURA

~etvrtak23.avgust2012.

dnevnik

РЕАГОВАЊЕ УПРАВНИКА СНП-a АЛЕКСАНДРА МИЛОСАВЉЕВИЋА ПОВОДОМ ОПТУЖБИ СИНДИКАЛИСТЕ МОМЧИЛА НЕНАДОВИЋА

Неистине о уметничкој и пословној политици

НА МЕЂУНАРОДНОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ТОРОНТУ

Светска премијера филма Горана Паскаљевића „Кад сване дан” Нови филм редитеља Горана Паскаљевића „Кад сване дан“, за који сценарио потписује заједно са Филипом Давидом, имаће своју светску премијеру на Међународном филмском фестивалу у Торонту 9. септембра. Ове године црвеним фестивалским тепихом ће прошетати и представити своја најновија остварења у трци за Оскара, Роберт де Ниро, Никол Кидман, Роберт Редфорд, Дастин Хофман, Сузан Сарандон, Ума Турман, Том Ханкс, Ник Нолти, Пенелопе Круз и још многе друге светске звезде. Наш филм ће бити приказан у званичној селекцији „Великани филма данашњице“ („Мастерс“) у којој ће Паскаљевић бити међу 12 најбољих светских редитеља чија ће филмска дела бити приказана ове године. Уз добитника Златне палме за филм „Љубав“, Микаела Ханекеа, на програму су и најновији филмови Бертолучија, Киаростамија, Мануела де Оливера, Кристијана Мунђуа, Ким Ки Дука, Винтерботома...

У филмској причи о Холокаусту на Старом сајмишту главну улогу професора у пензији, који у једном од најстрашнијих нацистичких логора открива тајну свог стварног порекла, тумачи Мустафа Надаревић. У осталим улогама су Мира Бањац, Небојша Глоговац, Олга Одановић, Предраг Ејдус, Нада Шаргин, Зафир Хаџиманов и други. Филм је рађен у продукцији „НОВА ФИЛМ“ у сарадњи са „In ter me dia Net work“, „Zep ter In ter na ti o nal“ „Ma xi ma Film“ (Загреб), „Ar sam Film“ (Париз), и „Wan da Vi sion“ (Мадрид). После фестивала у Торонту филм ће бити приказан на фестивалима у Њујорку и Ванкуверу, отвориће фестивал у Солуну и бориће се за награду „Златни клас“ на фестивалу у Ваљадолиду, коју је Паскаљевић, уз Ингмара Бергмана, освајао већ три пута до сада. „Кад сване дан“ се претпремијерно приказује у Крагујевцу, а крајем ове године је планирана премијера у Београду и читавом региону.

ОД 6. ОКТОБРА У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Хелен Мирен у филму Иштвана Сабоа Најновији филм познатог мађарског редитеља, оскаровца Иштвана Сабоа „Врата”, са добитницом Оскара Хелен Мирен и аустријском глумицом Мартином Гедек у главним улогама, приказиваће се у српским биоскопима од 6. септембра, најавио је јуче дистрибутер Me ga Com Film. Редитељ и сценариста Сабо чији је филм „Мефисто„ освојио Златну палму у Кану за најбољи сценарио, а потом и Оскара за најбољи страни филм, у филмској драми „Врата„, адаптацији истоименог романа мађарске ауторке Магде Сабо, бави се односом две јаке жене - познате, усамљене списатељице и њене кућепазитељке, које постају добре пријатељице. (Танјуг)

IN MEMORIAM

Милица Кљаић Радаковић (1928-2012) Глумица Српског народног позоришта у пензији Милица Кљаић Радаковић преминула је јуче у 84. години живота. Рођена је у Славонском Броду 1928. године. Породица јој је пред усташама на почетку рата 1941. избегла у Ковин, а одатле три године касније прешла у Сомбор. Желела је да постане учитељица и пошла је у гимназију, али је због скромних породичних прихода била принуђена да напу-

сти школовање и да се запосли као радница у фабрици теста. Са позориштем се први пут сусрела када је Бановинско позориште за време рата гостовало у Ковину, а сама је са другарицама и друговима правила позоришне представе. Професионалну каријеру је започела у Сомборском позоришту, улогом Непознате даме у Голсвордијевој Сребрној кутији. У том театру је глумила од 1947. до 1951, потом је неко време провела у позориштима у Суботици, Сарајеву и Зрењанину, а 1959. године дошла је у Нови Сад и у Српском

народном позоришту остала до пензионисања 1986. Остварила је преко 130 улога, од тога око осамдесет у СНП-у. Играла је разноврстан репертоар с пуно емоција, али и с мером; била је у стању да код публике изазове снажне емоције. Са сваким ликом живела је на сцени, глумила је веома непосредно и драмски изражајно. Критичари су сматрали да је једна од најбољих тумача људских драма на нашим сценама. У Српском народном позоришту играла је, између осталих, и у следећим улогама: Љубица („Пера Сегединац“), Савета („Избирачица“), Офелија („Хамлет“), Она („Интимне приче“), Розита („Розита или говор цвећа“), Џени („Просјачка опера“), Маша („Три сестре“), Ема („Госпођа Бовари“), Шпицидерка („Адам и берберин“). Добитница је бројних награда и признања, од којих су најзначајније Стеријина награда за улогу Савете у „Избирачици“ Косте Трифковића (1961), Златна медаља „Јован Ђорђевић“ за изузетно значајан рад, изванредне резултате у раду и нарочите заслуге за развитак СНП-а (1984), Октобарска награда Новог Сада за дугогодишња висока уметничка глумачка остварења (1974) и др. Последњу улогу одиграла је 4. јуна ове године у представи „Ујкин сан„ на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. Датум сахране Милице Кљаић Радаковић биће накнадно објављен.

У изјави за „Дневник„ и у писму Славиши Грујићу, потпредседнику покрајинске Владе и секретару за културу и јавно информисање (које ми је достављено у Секретаријату), Момчило Ненадовић, који годинама прима плату а у СНП-у ништа не ради, износи неистине о уметничкој и пословној политици СНП-а, бескрупулозно вређа мене, али и све који у СНП-у раде, и при том се бави темама које по закону не спадају у ингеренције синдиката. Он не наводи аргументе, примере или доказе за своје тврдње! И даље се, као и годинама уназад, још пре но што сам дошао у СНП, бави подметањима, инсинуацијама, блаћењем успеха уметника и других запослених у СНП-у. Његове процене уметничке или пословне политике СНП-а нису релевантне ни због стручности (има дипломе средње Електротехничке и ниже Балетске школе, што не одговара захтевима Систематизације радних места СНП-а), ни због уметничке биографије (за 20 година, колико је у СНП-у, догурао је до најнижег степена – балетски играч – ансамбл 1), ни због сумњивог статуса синдикалисте (у СНП не постоји писани траг који указује на веродостојност његове тврдње да је председник Синдиката „Неза-

висност„ СНП-а и Гранског синдиката „Независност“, нити је доставио Статут тог синдиката, на основу којег би било установљено како се у тој организацији бира председник). Финансијско пословање СНП-а као буџетске установе доступно је испитивањима одговарајућих инспекција. Две од њих – једна у СНП-у, а друга у републичком Министарству културе и информисања – спроводећи недавно редовне контроле, нису имала замерке ни на један аспект нашег финансијског пословања. Све тачке Споразума сам поштовао и о томе редовно обавештавао републичке, покрајинске, градске функционере репрезентативног синдиката и они немају примедбе на спровођење наших договора. Зашто су они искључили Ненадовића из преговора, питати треба њих. Дакле, Ненадовић не говори истину ни кад помиње заједнички захтев четири синдиката за моју смену. Да се разуме у уметност, знао би да се позориште, па и СНП, од напада попут његових, брани представама као што су: „Наход Симеон“, „Брод за лутке“, „Сеобе“, „Ујкин сан“, „Тимон Атињанин“, „Тартиф“, „Је ли било кнежеве вечере“, „Лепотица Линејна“, „Грета“, „Приче из Бечке шуме“, „Пре-

срећни људи“, „Насртаји на њен живот“, операма „Милева“ или „Пикова дама“, сценском кантатом „Кармина бурана“, балетима „Дон Кихот“, „Лабудово језеро“, „Жизела“, „Крцко Орашчић“, „Божанствена комедија“, „Милева Ајнштајн“, али и представама савременог плеса „Језик зидова“, „Шампањац и јагоде“... Гостовањима у Кану, Висбадену, Бечу, Будимпешти, Братислави, Плзену, Загребу, Љубљани, Скопљу, Сарајеву, Бања Луци, Брчком, Печују, а ускоро и Сегедину и Њујорку... Наградама на Позорју, Битефу... Значајним повећањем броја гледалаца. Његове тврдње о мом статусу у позоришном животу Србије, стручној спреми и радном искуству на руководећим пословима нећу коментарисати, али ћу га упутити на Go o gle и податке из Кадровске службе СНП-а. Ненадовић омаловажава и вређа уметнике и остале запослене који стоје иза успеха СНП-а, нарушава међуљудске односе, ствара пометњу ширећи дезинформације у јавности, а све то није напад на управника, већ на оне који, за разлику од Ненадовића, у СНП-у раде и којима је до СНП-а стало. Александар Милосављевић, управник Српског народног позоришта

НА КРАЈУ ЦИКЛУСА „НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО“

Концерт Војвођанског омладинског камерног оркестра Наступом Војвођанског омладинског камерног оркестра под диригентским вођством Чабе Зиме, и са солистом Давидом Мезеијем, сутра у 21 час у Синагоги биће завршен овогодишњи циклус концерата „Новосадско музичко лето“, који организује Музичка омладина Новог Сада. На програму овог концерта су дела Јана Сибелијуса, Беле Бартока, Светозара Саше Ковачевића и Ерика Клептона, а улаз је слободан. На иницијативу Гудачке секције Заједнице музичких и балетских школа Војводине, како напомињу у Музичкој омладини Новог Сада, ове године је шести пут организован летњи оркестарски камп за ученике гудачких инструмената музичких школа у Војводини. Током августа у Сенти су се састали млади музичари, узраста од 12 до 18 година, из војвођанских градова: Панчева, Зрењанина, Новог Сада, Суботице и Сенте, како би уживали у заједничком музицирању. Плод њиховог заједничког рада и друже-

ња имаће сутра прилике да слуша и новосадска публика. Поред концерта у Новом Саду, оркестар ће наступити и у Суботици, Зрењанину и у Сенти. - Чини се да су значај и важност овог кампа огромни и то пре свега за школе које немају могућност за оркестарски вид наставе. Оркестром диригује наш истакнути педагог, професор виолине и диригент Чаба Зима, а у припремама младих музичара помажу и професорка виолончела Ева Касаш и виолине Алма Шолт – наводе у Музичкој омладини Новог Сада. Чаба Зима је од 1988. године запослен у Музичкој школи

„Исидор Бајић“ у Новом Саду као професор виолине и диригент. Под његовим руководством оркестри постижу значајне успехе на разним такмичењима, о чему сведоче и бројне награде и

признања (30 освојених првих награда, више специјалних награда и титула лауреата), што ове ансамбле сврстава међу најбоље у региону. Н. П-ј.

У БИБЛИОТЕЦИ „МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ“

Савремени тренутак пољске поезије Следеће недеље почиње Седми међународни новосадски књижевни фестивал, на коме ће се окупити око стотину песника, прозаиста, књижевних критичара, теоретичара и преводилаца из земље и света. Један од најзанимљивијих програма, чију реализацију је помогло Министарство културе Пољске, биће Савремена пољска поезија у фокусу. Том приликом наступиће неколико пољских песника, а биће представљена и Антологија савремене пољске поезије „Живимо на речима“, коју је приредио и превео Гжегож Латушињски. Антологичар се у овој књизи определио за дванаест савремених пољских аутора, свесан да свака антологија предпоставља низ могућих конфликата, који су израз неслагања укуса или визија. Сваки, чак и најмањи избор је попут прозора, који омогућава увид у свет поезије, нагласио је Латушињски. Антологија која представља мање аутора са већим бројем песама, као што је

ова, даје дубљи увид у стваралаштво појединих песника. -Осим етаблираних песника Јулије Хартвиг, Кшиштофа Карасека, Ришарда Крињицког, Еве Липске, Адријане Шимањске и новијих гласова, који су већ значајна имена- Маћеја Ћисла и Ане Јанко, овом поретку сам придружио и важне ауторе мање познате српској публици- Јануша Джевуцког и Еугенијуша Касјановича, објашњава Латушињски. То су песници изразито модерне оријентације са сликом света у којој доминира номадизам савременог човека, али и пољске културе која се ствара изван домовине. Ту је и Јан Сохоња, песник наглашене католичке оријентације, чије је упознавање битно за разумевање пољске књижевности и њеног карактера. такође сам сматрао да ће за овај избор бити драгоцено да му придружим поезију Пјотра Мативјецког, песника снажне рефлексивности и метафизичког тона.

У поговору овом издању („Енергија речискица за портрет савремене пољске поезије“), Војћех Калишевски наглашава да није реч о једном лицу поетског стваралаштва. Модерна пољска поезија је изузетно разнородна, има много дикцијаи регистара. Због тога не постоји један метод и једно поређење којим се може описати. Срећом- закључује калишевски. Гжегож Латушињски (1933) је песник, прозни писац, критичар, новинар, антологичар и преводилац. Већ две деценије је главни уредник познате пољске здавачке куће „Агава“, која је објавила бројне преводе савремених књижевности екс-ју простора. Међу њима је и двотомна антологија српске поезије 20. века. Латушињски је такође објавио и превео поезију Васка Попе, Милоша Црњанског, Стевана Раичковића, такође и Црњанскове „Сеобе“, као и „Ходочашће Арсенија Његована“ Борислава Пекића. Р. Лотина

crna hronika

dnevnik

Tro j i c i pri v e d e n ih zbog pro pu sta u or ga ni za ci ji me |u na rod ne brd ske auto tr ke na Ta ri, to kom ko je su ì vot iz gu bi la tri li ca, pro du èn je pri tvor do me sec da na, iz ja vio je port pa rol Osnov nog su da u Uì cu Alek san dar Ni ko li}. Pre ma we go vim re ~i ma od lu ku o pro du è wu pri tvo ra do n eo je is t ra ` ni su d i j a Osnov nog su da u Uì cu po sle sa s lu { a w a di r ek t o r a tr k e Isme ta G. iz Sa ra je va, po mo} ni ka di rek to ra za bez bed nost @i va di na T. iz Bi je qi ne i ~la na sport ske ko mi si je Mi la R. iz Ze mu na. On na vo di da je is tra `ni su di ja do neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge pro tiv osum wi ~e nih i re {e we o od re |i va wu pri tvo ra do me sec da na.

Na Me | u n a r od n oj brd s koj auto tr ci „Ta ra 2012.” 19. av gu sta do go di la se te {ka ne sre }a u ko joj su tri oso be iz gu bi le `i vot, a jed na za do bi la lak {e te le sne po vre de. Ne sre }a se do go di la ka da je tak mi ~ar Bra ni mir S. (33) iz Bi je qi ne iz gu bio kon tro lu nad svo jim vo zi lom mar ke „mi cu bi {i lan ser”, iz le teo sa sta ze i uda rio u ~e tvo ro gle da la ca ko ji su se na la zi la iza tra ke ko ja je ozna ~a va la pro stor za pu bli ku. Tom pri li kom `i vot su iz gu bi li Ni ko la Tri {i} (30) i Je le na Tri {i} (27) iz Ba ji ne Ba {te i Dra gi {a Ja ko vqe vi} (47) iz Pe trov ca na Mla vi, dok je Ste fan Ja ko vqe vi} (17) iz Pe trov ca na Mla vi za do bio lak {e te le sne po vre de. (Ta njug)

RAZ OT KRI VE NA GRU PA [VER CE RA

Sr bin i Pa le sti nac kri jum ~a ri li qu de Su bo ti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr à va wa do 48 sa ti Vla di N. (46) iz Su bo ti ce i pa le stin skom dr à vqa ni nu Se mi ru A.A, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qen pre laz dr àv ne gra n i c e i kri j um ~ a r e w e qu di. Oni se te re te, da su na pod ru~ ju gra da iz najm qi va li sta no v e u ko j i m a su bo r a v i l i stra ni mi gran ti i or ga ni zo va li wi ho ve ile gal ne pre la ske u Ma |ar sku. -Po li ci ja je u pre tre su sta no va na dve lo ka ci je u Su bo -

ti ci pro na {la 12 dr `a vqa na Pa l e s ti n e, Si r i j e, Tu n i s a, Al `i ra i Ma ro ka ko ji su ne za ko ni to bo ra vi li u Re pu bli ci Sr bi ji i oni su u pre kr {aj nom po stup ku ka `we ni za tvor skim ka zna ma - sa op {ti la je Po li cij ska upra va Su bo ti ca. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Vla do N. i Se mir A.A. su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na. (Ta njug)

UHAP [EN ZBOG PO RO DI^ NOG NA SI QA

No `em na su pru gu Osnov ni sud sud u No vom Sa du, od re dio je ju ~e pri tvor do 30 da na N.D. (1958) zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qe u po ro di ci. On se te re ti da je 20. av gu sta u oko li ni No vog Sa da, na kon sva |e ku hiw skim no `em ubo svo ju su pru gu u pre de lu grud nog ko {a. Woj su kon sta to va ne lak {e te le sne po vre de, a N.D. je ju ~e pri ve den na sa slu {a we, na kon ko jeg mu je od re |en pri tvor uz kri vi~ nu pri ja vu. N. P.

PO LI CI JA PRO NA [LA HU LI GA NE

Pri ja ve za van da le No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi la na V. (1993), Va we V. (1992) i jo{ jed nog ma lo let ni ka, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a we. Oni se te re te da su 20. av gu sta,

oko 23,30, u Do si te je voj uli ci, o{te ti li ~e ti ri par ki ra na auto mo bi la i po lo mi li pro zor na jed noj ku }i. Pro tiv osum wi ~e nih bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. N. P.

ê tvo ri ca po vre |e na u eks plo zi ji ga sa Na ben zin skoj pum pi NIS „Pe trol” u Gor wem Mi la nov cu ju ~e uju tro oko 7.30 ~a so va, do go di la se ek plo zi ja u ko joj su po vre |e na tri rad ni ka fir me „Mip pro ces” iz ]u pri je i je dan rad nik fir me „N-te ko” iz Uì ca, sa op {ti la je Po li cij ska upra va â ~ak. Po vre |e ni su S.M. (41) i V.S. (60) iz ]u pri je, M.N. (37) iz Ja go di ne i V.\. (43) iz Uì ca. Do ek plo zi je je do {lo pri li kom va re wa ce vi na pum pi ko ja je u fa zi re no vi ra wa, a na ~el nik Sek to ra za bez bed nost Mo ra vi~ kog okru ga Dra gi {a Bro }i} je re kao da su rad ni ci ra di li na de mon ta ì ce vo vo da na re zer vo a ru sa te~ nim naft nim ga som i da se pret po sta vqa da ra -

Eks plo di rao za o sta li gas u ce vi ma In spek ci ja ra da utvr di la je da je po `ar na NIS-ovoj ben zin skoj pum pi u Gor wem Mi la nov cu iz bio ka da se pri se ~e wu po klop ca {ah te re zer vo a ra, bre ne rom za pa lio za o sta li gas u ce vi ma, sa op {te no je iz Mi ni star stvo ra da. In spek ci ja ra da je utvr di la da je do po vre de ~e tvo ri ce za po sle nih, tro ji ce iz MIP „Pro ce sna opre ma” iz ]u pri je i jed nog iz „En te ko” iz U`i ca do {lo to kom sa ni ra wa pri kqu~ ka na re zer vo a ru. - In spek tor ra da, ko ji je iz vr {io nad zor, uzeo je iz ja ve od po vre |e nih za po sle nih, fo to gra fi sao me sto ne sre }e i na sta vqa da vr {i utvr |i va we uzro ka i iz vo ra na ve de ne po vre de, kao i pri ku pqa we re le vant ne do ku men ta ci je, ra di sa ~i wa va wa za pi sni ka i pred u zi ma wa od go va ra ju }ih me ra iz do me na nad le `no sti in spek ci je ra da - na vo di se u sa op {te wu.

do vi ni su iz vo |e ni u skla du sa pro pi si ma. -Uko li ko se utvr di da ima te è po vre |e nih li ca bi }e pod ne te kri vi~ ne pri ja ve, a uko li ko se ra di o lak {im po vre da ma po kre nu }e se pre kr {aj ni po stup ci - re kao je Bro }i}. Di rek tor bol ni ce u Gor wem Mi la nov cu Mi ro La za re vi} re kao je da su u bol ni ci za dr à na tri li ca od ko jih je jed no te è po vre |e no. Pre ma we go vim re ~i ma, u pi ta wu su lak {e ope ko ti ne po te lu, li cu i ru ka ma pr vog i dru gog A ste pe na. - Po vre |e ni ni su ì vot no ugro è ni, ali su za dr à ni u

Bri tan ski no vi nar vi deo „ja pan skog ~et ni ka” Na na stav ku su |e wa Rat ku Mla di }u pred Ha {kim tri bu na lom, we go va od bra na je tvr di la da su na me ti Voj ske Re pu bli ke Srp ske 1992. bi li is kqu ~i vo voj ni ci qe vi u Sa ra je vu, dok je sve dok op tu `be Er na ut van Lin den, biv {i no vi nar bri tan ske te le vi zi je „Skaj”, ostao pri is ka zu da su gra na te ve }i nom pa da le na ci vil ne objek te. Ne ka da {wi ko man dant Voj ske RS, ge ne ral Mla di} op tu `en je, iz me |u osta log, za te ro ri sa we sta nov ni {tva Sa ra je va kam pa wom ar ti qe rij skih i snaj per skih na pa da u pe ri o du od 1992. do 1995. i o to me je sve do ~io bri tan ski no vi nar ko jeg je Mla di} pr vog da na sve do ~e wa na zvao „{pi ju nom CIA” zbog ~e ga vi {e pu ta opo me nut od stra ne pred se da va ju }eg su di je Ba ko nea Mo lo toa. Una kr sno is pi tu ju }i van Lin de na, ko ji je 1992. kao do pi snik

„Skaj”-a bo ra vio u Sa ra je vu, Mla di }ev bra ni lac, advo kat Bran ko Lu ki} su ge ri sao je da su iz grad ske bol ni ce, ka sar ne Mar {al Ti to i dru gih obje ka ta u cen tru Sa ra je va de lo va li snaj pe ri sti i ar ti qe ri ja Ar mi je BiH. Van Lin den, ~i ja je eki pa bi la sme {te na u zgra di bol ni ce i oda tle sni ma la rat na dej stva, od go vo rio je da to ni je vi deo, a od ba cio je i su ge sti ju Mla di }e vog advo ka ta da je u zgra da ma Uni sa bio {tab Te ri to ri jal ne od bra ne BiH. Na tvrd wu od bra ne da je u Sa ra je vu bi lo „mno go na o ru `a nih ci vi la”, sve dok je po tvr dio da je u gra du vi deo na o ru `a ne ci vi le, ali i uni for mi sa ne oso be. Bra ni lac Lu ki} tvr dio je i da „hi qa da ma Sr ba”, ali i Mu sli ma na i Hr va ta, vla sti u Sa ra je vu ni su do zvo qa va le da na pu ste grad. Ne pri hva ta ju }i tu tvrd wu, sve dok je iz ja vio da je, „kao i u

sva kom ra tu” bi lo te {ko pre }i li ni ju fron ta, ali da je u pro le }e i le to 1992. vi deo ci vi le ko ji ma je to po {lo za ru kom. Po {to je bra ni lac Lu ki} po no vio tvrd wu da Van Lin den ni je znao gde su ras po re |e ne sna ge Ar mi je BiH i da je sto ga iz ve -

Uzrok po `a ra i da qe ne po znat

Ju ~e oko 10 ~a so va uju tru ne po zna ta oso ba je te le fo nom pri ja vi la da je u zgra di Po re ske upra ve No vi Sad i Voj vo |an ske ban ke po sta vqe na bom ba zbog ~e ga su svi za po sle ni u ovom objek tu od mah eva ku i sa ni. Na li ce me sta ubr zo je sti gla eki pa ode qe wa kri mi na li sti~ ke teh ni ke i pro tiv di ver zi o nih pre gle da ko ji su pre gle da li zgra du i dvo ri {te i utvr di li da

ni su po sta vqe ne ni ka kve eks plo ziv ne ili dru ge sum wi ve na pra ve. Ne {to po sle 11 sa ti u zgra du su vra }e ni za po sle ni, a tu `i lac je ovo de lo pro gla sio za kri vi~ no de lo iza zi va wa pa ni ke i ne re da, a po li ci ja in ten ziv no ra di na iden ti fi ko va wu i pro na la `e wu po ~i na la ca tog kri vi~ nog de la. N. P.

bol ni ci zbog op ser va ci je - re kao je La za re vi}. Ma wi i ve }i in ci den ti sa za pa qi vim i opa snim mar te ri ja ma ve} su se ove go di ne de {a va li ne ko li ko pu ta. Pre me sec da na dve oso be su te {ko po vre |e ne u eks plo zi ji ga sa u ser vi su za po prav ku mo tor nih vo zi la u Be ge ~u, a pet na e stak da na pre to ga do {lo je do cu re wa ga sa na „Lu koil” pum pi u â~ ku, zbog ko jeg su i sta na ri okol nih zgra da ne ko li ko sa ti bi li pre ven tiv no eva ku i sa ni. Kra jem ju na na è le zni~ koj sta ni ci u Ov ~i, cu rio je te~ ni naft ni gas iz dve ci ster ne. U in ci den tu ni je bi lo po vre |e nih, cu re we ga sa je za u sta vqe no, a è le zni~ ki sa o bra }aj na tom de lu pru ge je po sle ne ko li ko sa ti nor ma li zo van. Po ~et kom ma ja ove go di ne, ci ster na sa 19.000 li ta ra te~ nog naft nog ga sa, pre vr nu la se na auto pu tu Be o grad-Ni{ kod se la Br zan u bli zi ni Ba to ~i ne a u ne zgo di sre }om ni je bi lo po vre |e nih. Naj te ì in ci dent ove go di ne do go dio se 4.mar ta ka da je u ko tlar ni ci Po qo pri vred no-ve te ri nar ske {ko le u Re kov cu eks plo di rao ko tao par nog gre ja wa. U toj eks plo zi ji lak {e je po vre |e no ~e tvo ro rad ni ka, ali sre }om ni ko od u~e ni ka, ko ji su se na la zi li u {kol skom objek tu. (Ta njug)

SVE DO ^E WA U PRO CE SU PRO TIV RAT KA MLA DI ]A

SU BO TI CA JO[ OSE ]A PO SLE DI CE VA TRE

La `na do ja va o bom bi u Po re skoj upra vi

IN CI DENT PRI LI KOM RE NO VI RA WA PUM PE

PO KRE NU TA IS TRA GA ZBOG TRA GE DI JE NA TA RI

Pro du `en pri tvor or ga ni za to ri ma tr ke

~etvrtak23.avgust2012.

Po àr ko ji je iz bio u In ter kor do vom skla di {tu u uto rak oko 14 ~a so va je tek u ka snim ve ~er wim sa ti ma pot pu no uga {en. Po àr je lo ka li zo van za sat i po vre me na, ali su ka sni je va tro ga sci ga si li va tru ko ja je za hva ti la okol nu tr sku i pla sti ku ko ja je du go ti wa la. U gra du se i ju ~e pre pod ne mo gao ose ti ti opor mi ris od po sle di ce po à ra i le ka ri su sa ve to va li oso be ko je su ose tqi ve i ima ju pro ble ma sa plu }i ma da za tvo re pro zo re i ne iz la ze van. Vla snik re ci kla `nog pred u ze }a “In ter kord” Ra do mir Pe rin ka è da je u po à ru iz go re la no va ma {i na za pro iz vod wu fo li je “Estru der”. Ko li ka je {te ta zna }e se tek ka da se sa ni ra ju po sle di ce, a Pe rin ob ja {wa va da je bit no da glav na zgra da ni je iz go re la.

Ko man dant va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je u Su bo ti ci Si ni {a Ko va ~e vi} je

is ta kao da na zga ri {tu ima di ma i da je osta vqe na jed na ci ster na za sva ki slu ~aj. Go reo je re ci kla `ni ma te ri jal pri pre mqen za pra vqe we gra nu la ta, tra va, sme }e i tr ska. - U ga {e wu po `a ra je u~e stvo va lo 12 va tro ga snih vo zi la i je dan ult. U po mo} su pri te kli i

pri pad ni ci po li ci je, rad ni ci i me ha ni za ci ja JKP „î sto }a i ze le ni lo”, kao i za po sle ni u pred u ze }u ko je je go re lo. Mo ram da ka èm, da je ov de re~ o jed nom od naj ve }ih po à ra na otvo re nom pro sto ru u po sled we vre me. Od po ~et ka go di ne do da nas je bi lo 820 in ter ven ci ja, i oko 500 po à ra na otvo re nom {to je znat no ve }i broj ne go pro {le go di ne– re kao je Ko va ~e vi}. Ka ko se na vo di, uvi |aj na me stu do ga |a ja iz vr {i li su de ùr ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci, za me nik Osnov nog jav nog tu ì o ca u Su bo ti ci i po li cij ski slu `be ni ci Ode qe wa za van red ne si tu a ci je Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci, a jo{ uvek se ra di na utvr |i va wu okol no sti na stan ka po à ra i vi si ni ma te ri jal ne {te te – pi {e u sa op {te wu po li ci je. S. Ir {e vi}

{ta vao da je „ceo grad na me ti”, sve dok je re kao da je vi {e pu ta obi la zio je di ni ce ABiH, ali da ni je znao za ta ~an ras po red svih we nih sna ga. Na pi ta we da li je znao da se u BiH na stra ni mu sli man skih sna ga bo re mu dà he di ni, Van Lin den je od go vo rio da je za to ~uo, ali da ni jed nog mu dà he di na ni je vi deo. Na po me nuo je da je u srp skim je di ni ca ma sreo jed nog Ja pan ca ko ji mu se pred sta vio kao „ja pan ski ~et nik”. Su |e we Mla di }u bi }e na sta vqe no da nas, is ka zom sle de }eg sve do ka op tu `be, biv {eg zva ni~ ni ka po sred ni~ ke mi si je Evrop ske za jed ni ce u BiH Kol ma Doj la. Mla di} je op tu èn i za ge no cid nad vi {e od 7.000 Mu sli ma na iz Sre bre ni ce, pro gon ne srp skog sta nov ni {tva {i rom BiH i uzi ma we „pla vih {le mo va” UN za ta o ce. E. D.

Pri tvor zbog na pa da se ki rom Pri pad ni ci po li cij ske upra ve u Pro ku pqu od re di li su me ru za dr à va wa do 48 sa ti U.M (24) iz Re ~i ce, op {ti na @i to ra |a, zbog sum we da je jed nu oso bu uda rio se ki rom u gla vu, sa op {ti la je pro ku pa~ ka po li ci ja. Osum wi ~e ni se te re ti da je u po ro di~ noj ku }i tu pim de lom se ki re uda rio o{te }e nog u pre de lu te me na gla ve, na nev {i mu te {ke te le sne po vre de ko je je kon sta to vao de ùr ni le kar zdrav tve nog cen tra u Pro ku pqu ko ji ga je upu tio na da qe le ~e we u kli ni~ ki cen tar u Ni {u, na vo di po li ci ja. Uvi |aj li ca me sta iz vr {i li su slu `be ni ci po li cij ske sta ni ce @i to ra |a, a uz kon sul ta ci ju sa osnov nim jav nim tu ì o cem i is tra `nim su di jom Osnov nog su da u Pro ku pqu. Ka ko se na vo di u sa op {te wu po li ci je, pro tiv osum wi ~e nog }e bi ti pod ne ta od go va ra ju }a pri ja va. (Ta njug)

sport

~etvrtak23.avgust2012.

SRBIJA LAKO POBEDILA SLOVA^KU

TRENER VOJVODINE ZLATOMIR ZAGOR^I] ZADOVOQAN POSLE JO[ DVE PROVERE

S Kr sti }em dru ga pe sma Po sle iz jed na ~e ne pr ve ~e tvr ti ne „or lo vi” su po sta vi li stva ri na svo je me sto. - Ovo je bi la ve o ma va `na utak mi ca za nas po sle po ra za od Cr ne Go re. Mi slim da smo do bro od i gra li. Slo va~ ka je do bro po ~e la, po seb no An ton Ga vel sa {u tem za tri po e na. Pri mi li

smo ~ak 24 po e na u pr voj ~e tvr ti ni, ali smo od dru ge do bro kon tro li sa li utak mi cu, us po sta vi li ba lans spo qa i pod ko {em, za {ta je za slu `an po vra tak Ne na da Kr sti }a, ko ji je iz u zet no va `an igra~ za na{ tim iz ja vio je Iv ko vi} i do dao - Mo ra mo, me |u tim, da una pre di mo or ga ni za ci ju igre ka da na te re -

GRUPA A Pr vo ko lo: Island - Sr bi ja 78:91, Cr na Go ra - Iz rael 75:69, Esto ni ja - Slo va~ ka 95:74. Dru go ko lo: Slo va~ ka Island 75:81, Sr bi ja - Cr na Go ra 71:73, Iz rael - Esto ni ja 86:88. Tre }e ko lo: Slo va~ ka Sr bi ja 71:93, Esto ni ja - Cr na Go ra 64:77, Island - Iz rael 83:110. 1. Cr na Go ra 2. Sr bi ja 3. Esto ni ja 4. Iz rael 4. Island 5. Slo va~ ka

3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 3

227:204 255:222 247:237 265:246 241:276 220:269

6 5 5 4 4 3

^e tvr to ko lo - su tra: Sr bi ja - Esto ni ja (No vi Sad Spens, 20.30), Slo va~ ka - Iz real (18.00), Cr na Go ra Island (20.30).

Iv ko vi} ob ja {wa va re pre zen ta ti ci ma ka ko da igra ju

Bes plat no i u No vom Sa du Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e su tra (20.30) u no vo sad skom Spen su utak mi cu ~e tvr tog ko la kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, ko je }e se sle de }e go di ne odr `a ti u Slo ve ni ji, pro tiv Esto ni je. Kao i za me~ pro {le su bo te u Be o gra du, ko ji su „or lo vi” iz gu bi li od Cr no go ra ca, ula zni ce }e bi ti bes plat ne, sa op {tio je Ko {ar ka {ki sa vez Sr bi je. Di stri bu ci ja ula zni ce vr {i }e se na dan utak mi ce od 12 sa ti, na bla gaj na ma Spen sa, i to Is tok i Za pad. Po je di nac }e mo }i da pre u zme naj vi {e ~e ti ri ula zni ce. Me sta u dvo ra ni su nu me ri sa na, pa se mo le gle da o ci da po {tu ju nu me ra ci ju me sta.Zbog ve li kog in te re so va wa KSS mo li gle da o ce da ula zni ce pre u zmu {to pre ka ko bi se iz be gle ve }e gu `ve pri li kom po de le ula zni ca. Sr bi ja i Esto ni ja de le dru go me sto u Gru pi A sa po dve po be de i po ra zom. Li der je Cr na Go ra sa mak si mal nim u~in kom u tri ko la.

dnevnik

nu ni je Mi lo{ Te o do si}, jer je ~i we ni ca da smo mno go lop ti iz gu bi li u ~e tvr toj ~e tvr ti ni ka da on ni je igrao. Ide mo iz utak mi ce u utak mi cu i okre }e mo se Esto ni ji. Da ni lo An |u {i} je na veo je da je u pr voj ~e tvr ti ni Slo va ci ma do pu {te no do sta la kih po e na i otvo re ne {u te ve za tri po e na. - U dru goj ~e tvr ti ni smo bo qe igra li u od bra ni, ste kli 15 po e na pred no sti i do kra ja smo je uspe {no odr `a va li i po ve }a va li. Ima li smo mno go iz gu bqe nih lop ti, {to tre ba is pra vi ti. Okre }e mo se sle de }oj utak mi ci - po ru ~io je An |u {i}. Utak mi ci u Le vi ca ma pri su stvo va li su i pot pred sed nik KSS De jan Bo di ro ga, di rek tor mu {kih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja Dra gan Tar la} i ge ne ral ni se kre tar KSS An dri ja Kle ut. U na red noj utak mi ci Sr bi ja do ~e ku je Esto ni ju su tra od 20. 30 sa ti u No vom Sa du.

Pred mla di ma je bu du} nost

Fud ba le ri Voj vo di ne, po ve} usta qe noj prak si, je dan dan u sed mi ci ko ri ste da igra ju tre ning utak mi ce. U uto rak su sna ge na Ve ter ni ku od me ri li s pr vo li ga {em Pro le te rom sa Sla ne ba re (2:0), dok su ju ni o ri igra li u Ka }u u okvi ru ju bi le ja Ju go vi }a, ko ji obe le à va sto go di {wi cu po sto ja wa (34:0). Na Ve ter ni ku {ef stru ke uka zao je po ve re we fud ba le ri ma ko ji ima ju ma wu mi nu ta ù, ili su u bli zu pr ve eki pe.. - Na {a ori jen ta ci ja je da {an su pru à mo mom ~i }i ma iz Fud bal ske {ko le „Ili ja Pan te li}“ i to ~i ni mo, a oni su la ne bi li pr va ci Sr bi je – is ta kao je Za gor ~i}. – Bu du }i pr vo tim ci su po ka za li svoj kva li tet, a ne ki od wih ve} igra ju u pr vom ti mu. Sva ko ko za slu ì, do bi }e {an su. Me |u tim, to ne za vi si od nas, ne go od wih, jer mo ra ju jo{ mno go da ra de. Da li }e ne ko od wih ve} u su bo tu, pro tiv BSK-a do bi ti {an su? - To }e mo da vi di mo, jer ni ka da ni {ta ne go vo rim una pred, a na ro ~i to ne bih o ime ni ma, jer to je moj prin cip. [ta mo gu qu bi te qi fud ba la da o~e ku ju u du e lu s Bor ~a ni ma?

Ja wu {e vi} pot pi sao Mla di re pre zen ta ti vac Cr ne Go re Bo `i dar Ja wu {e vi} (1994) no vi je fud ba ler Voj vo di ne. Ne ka da {wi ju ni or Su tje ske iz Nik {i }a ko ji je pro te klu se zo nu irao za mla di tim Ju ven tu sa pot pi sao je sa Voj vo di nom tro go di {wi ugo vor.

Za gor ~i} di plo mi rao Tre ner Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} pre ne ko li ko da na po lo `io je za pro fi li cen cu. Po la gao je u Bu gar skoj, ~i ji je jed no vre me bio i re pre zen ta ti vac. - Od bra nio sam di plom ski rad na te mu „Ana li za cen tral nih be ko va A i B gru pe na Pr ven stvu Evro pe 2012. go di ne“. Sad sam i taj te ret ski nuo i mno go mi je lak {e. Uosta lom, na tom me stu sam i igrao dok sam se ba vio fud ba lom – is ta kao je Za gor ~i}. - Vi de li ste u pr va dva ko la ko li ko je bi lo iz ne na |u ju }ih re zul ta ta. To je fud bal i za to je in te re san tan za gle da o ce. Mi ni ka da ni jed nog ri va la ni smo pod ce ni li, ni ti }e mo ika da to ura di ti. Po {tu je mo ih, ali `e li mo da ih po be di mo. To je jed no stav na sport ska fi lo zo fi ja. Da kle, mo ra mo da bu de mo mak si mal no kon cen tri sa ni na sva koj utak mi ci, a iz u ze tak ne }e bi ti ni duel s BSK – om. Da li ta ko raz mi {qa ju i va {i u~e ni ci, jer po zna to je da su fud ba le ri sprem ni da ne ko ga i pod ce ne? - Do sad ni j e bi l o ne k ih iska ka wa iz na {eg prin ci pa pri la sku utak mi ci. Na rav no, tre ba vre me na da se sve do ve de na svo je me sto. Te {ko je to, ali oni od go va ra ju sve mu {to im je re ~e no.

Mo `da je jo{ re no, ali gde vi di te Voj vo di nu do kra ja se zo ne? - Na {e am bi ci je su uvek po zna te i ti me se uop {te ne op te re }u je mo ni igra ~i ni ja. Ube |en sam da mo `e mo jo{ vi {e i jo{ bo qe i to mo ra mo da is ko ri sti mo. Mi ide mo od utak mi ce do utak mi ce, za sva ku se spre ma mo i ve ru jem da }e mo na kra ju sti }i ta mo gde smo na u mi li. Dru ga ~i je ne sme mo da se po na {a mo. Da li su igra ~i je din stve ni? - [to se ti ~e za jed ni~ kog ci qa je su. Na rav no, ne mo gu oni svi da bu du me |u sob no dru ga ri, ali do bro se sla `u i svo je pro fe si o nal ne oba ve ze is pu wa va ju. To nam je bio pr vi ciq i on je is pu wen. Osta lo }e da do |e na svo je me sto – na gla sio je Zla to mir Za gor ~i}. M. Pavlovi}

SPORT

dnevnik PARTIZAN O^EKUJE DOBRU PARTIJU U DALEKOJ NORVE[KOJ

~etvrtak23.avgust2012.

BEOGRA\ANI U PLEJ - OFU ZA LIGU EVROPE DO^EKUJU BORDO

Va qak è li po be du Fud ba le ri Par ti za na ve ~e ras go stu ju Trom su, iz Nor ve {ke, u pr voj utak mi ci ba ra à za pla sman u Li gu Evro pe. Cr no - be li pri èq ku ju re zul tat ko ji bi im otvo rio vra ta ovog klup s kog tak m i ~ e w a Sta r og kon ti nen ta. Be o gra |a ni u ne zgo dan ~as igra ju sa Nor ve à ni ma. Po sle eli mi na ci je od AEL-a bez da tog go la i po ra za u pr ven stvu od Do weg Sre ma at mos fe ra je po qu qa na. âr {i ja ~as ka è jed no ~as dru go, a iz ve sno je da ne mir po sto ji. - Ne svi |a mi se at mos fe ra. Tek je po ~e lo pr ven stvo, a ve} je po ~e lo sa pro ziv ka ma i zvi `du ci ma sa tri bi na. Ni je la ko igra ti pod ta kvom pre si jom ka è le vi bek cr no - be lih Vla di mir Vol kov.

- Par ti zan je po zna ti ji od Trom sa i ve ru jem i bla gi fa vo rit. Ako u me~ u|e mo ka ko tre ba ne ve ru jem da }e bi ti pro ble ma. Pred nost Nor ve à na je {to su u je ku pr ven stva i {to igra ju na ve {ta~ koj tra vi, ali pri pe mi li smo i za to - is ta kao je Ka ma ra, apo stro fi ra ju }i da su cr no - be li po sled wi be o grad ski tre ning od ra di li na te re nu BASK-a, ko ji ima ve {ta~ ku pod lo gu. Ka ma ra ve ru je da Par ti zan mo è do po be de. - Mi ni ma lan po raz sa da tim go lom ili re mi bi nam od go va rao, ali ne raz u mem za {to ne bi smo i po be di li. Ima mo dve pr ven stve ne utak mi ce iza se be, kva li te tan sa stav, {to sve mo è pre su di ti. U Nor ve {koj je tem pe ra tu ra i do 30 ste pe ni ni à od be o grad ske.

No vi {ef stru~ nog {ta ba Cr ve ne zve zde Alek san dar Jan ko vi} na ju ~e ra {wem tre nin gu

Zve zda (ni)je aut saj der Fud ba le ri Par ti za na su pred put u Trom so tre ni ra li na ve {ta~ koj tra vi

On na po mi we da je eki pa pod mla |e na i da tek tre ba o~e ki va ti pra ve par ti je Par ti za na. - Po dr `a vam te `we da gro pr vog ti ma ~i ne igra ~i iz omla din ske {ko le. Ima tu do sta ta le na ta, sa mo im tre ba da ti {an su. Mi, ma lo is ku sni ji ~i ni mo sve da po mog ne mo mla |im ko le ga ma ka ko bi se {to pre pri vi kli na rad u pr voj eki pi. Vol kov is ti ~e jo{ ne {to. - Pro tiv Do weg Sre ma bi li smo ne kom plet ni {to se de li mi~ no od ra zi lo na re zul tat. Ipak, vi {e mi slim da je to po -

- To nam mo è i po mo }i. Be o grad ske vru }i ne su ne sno sne pa nas te me pra tu ra u Trom su mo è i osve ì ti. U Nor ve {koj ve ru ju da je Trom so ve li ki fa vo rit pro tiv Par ti za na. - ûo sam za to, ni sam ba{ si gu ran da li su u pra vu - ka è tre ner cr no - be lih Vla di mir Ver me zo vi}. - To tre ba da nam bu de sa mo mo tiv vi {e da od i gra mo ka ko zna mo i ume mo - ja san je {ef stru ke. Pro tiv nik je de taq no ske ni ran. - Gle da li smo wi ho ve utak mi ce i upo zna li se sa do brim i lo {im

\u ri} do vo di na pa da ~a iz Di na ma Pred sed nik srp skog {am pi o na na vod no je ot pu to vao u Za greb ka ko bi iz Di na ma u Hum sku 1 do veo cen tar fo ra ko ji je i ra ni je bio me ta, Iva na Kr sta no vi }a. - Je ste, tra `im cen tar fo ra, na pi {i te da je Kr sta no vi} u Par ti za nu - re kao je \u ri}. - Par ti zan je dva mi li o na evra u plu su. Iz vi ni te, ne dva, ne go 1,8 mi li o na jer smo pla ti li po 100 hi qa da za Pa u qe vi }a i Kne `e vi }a. Pred sed nik „cr no-be lih” je is ta kao da je Pa u qe vi} od li ~an igra~ ko ji }e klu bu do ne ti bar tri mi li o na evra. Ivan Kr sta no vi} je 29-go di {wi na pa da~ ko ji je na vod no bio in te re san tan Par ti za nu jo{ pret pro {le go di ne dok je igrao za Za greb. Za Di na mo je po sti gao 10 go lo va u 22 utak mi ce. Partizan je otputovao na sever Norve{ke gde u ~etvrtak igra plej-of kvalifikacija za Ligu Evrope. Da li }e i predsednik biti u Trumseu?

Man ga u Izra e lu Da vid Man ga je je dan od ma lo broj nih igra ~a ko ji je pro {ao pro bu u Par ti za nu i do bio ugo vor na pot pis. Pa ra fi rao ga je pro {log le ta dok je tre ner bio Alek san dar Sta no je vi}, ali ni kod we ga, ni kod sa da {weg {e fa stru ke Vla di mi ra Ver me zo vi }a ni je us peo da se na met ne. Za to je re pre zen ta ti vac Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke ro dom iz Pa ri za kre nuo da qe. U Iz real. Par ti zan je 23-go di {we kri lo po zaj mio Ha poel Ra mat Ga nu. Po zaj mi ca bi tre ba lo da tra je go di nu da na. Man ga je dru gi igra~ cr no-be lih na po zaj mi ci u Izra e lu, jer je Alek san dar Da vi dov i da qe u Bnei [a ki nu, a pro {lu je sen je pro veo u Ha poel Akri. Iz rael je po stao me ka za cr no-be le i biv {e cr no-be le, jer i ne ka da {we na de Par ti za na, bra }a Ma rin ko vi}, na stu pa ju ta mo. Ne boj {a je ~lan klu ba Ha poel Ako, a Ne nad igra za Bnei Je hu du. sle di ca va `no sti dvo me ~a sa Trom som, o ko jem smo i No vom Sa du raz mi {qa li. Ra du je ga jed na stvar. - Bi }e mo kom plet ni jer su se Sa {a Ili}, La zar Mar ko vi} i Ne ma wa To mi} opo ra vi li, a u pro to ko lu bi }e i ime Ste fa na Ba bo vi }a. Op ti mi sta je i Mu ha med Ka ma ra.

stra na ma. To nam mo ra po mo }i uko li ko `e li mo pro laz. Ide mo na po be du pa ka ko bu de - za kqu ~io je Ver me zo vi}. Par ti zan }e ve ~e ras, ve ro vat no na stu pi ti u sle de }em sa sta vu: Stoj ko vi}, Ak sen ti je vi}, Vol kov, Miq ko vi}, Iva nov, Lo vre, Ka ma ra, L. Mar ko vi}, Ba bo vi}, S. Ili}, [}e po vi}. I. Lazarevi}

Cr ve nu zve zdu, ve ~e ras (21), u pr vom du e lu plej - ofa kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe o~e ku je pa kle no is ku {e we pro tiv fud ba le ra Bor doa. Pro {le go di ne cr ve no- be li su eli mi ni sa ni od Re na u is toj fa zi tak mi ~e wa. Jed no stav no, ener gi ja pu ne i ras pe va ne Ma rak ne ni je bi la do vo qan adut da se na ple }a ba ci kva li tet ni ji pro tiv nik. Sa da je

ne po zi ci je, jer ski da pri ti sakis ta kao je no vi tre ner Be o gra |a na Alek san dar Jan ko vi}. Pr vi tre ning pod vo| stvom na sled ni ka Ro ber ta Pro si ne~ kog po ve }ao je ka drov ske ne vo qe uo~i okr {a ja sa Bor do om. Evan dro je zbog du go va na pu stio Ma ra ka nu, Ka sa li ca pa u zi ra zbog kar to na, jo{ uvek ne ma ser ti fi ka ta za Ba ba qa, a sti gli su i no vi pro ble mi.

Ob ra wak naj ve }a opa snost Mi lo{ Di mi tri je vi} do bro po zna jue sna gu Bor doa jer je ne ko li ko se zo na na stu pao u fran cu skoj li gi. - Sja jan i opa san tim. U svim li ni ja ma ima ju vr hun ski kva li tet po ~ev od gol ma na, pa do na pa da ~a ka kav je Gu fran. Po seb no bih po me nuo „po lu {pi ca” Ob ra wa ka ko ji ima od li~ nu le vu no gu, ume {no iz vo di pre ki de. ê ka nas te àk me~. Opo ra vi li smo se od {o ka pro tiv Ra da, po ku {a }e mo da da mo svoj mak si mum ka ko bi iz bo ri li po be du. Ve ru jem da mo è mo da ubr za mo igru, sma wi mo pro pu ste u ma ne vru i od bra ni, {to bi nam omo gu }i lo da se do mog ne mo po zi tiv nog re zul ta ta. si tu a ci ja jo{ kom pli ko va ni ja zbog tur bu lent nog pe ri o da u ko jem se na la zi na{ naj tro fej ni ji klub, do {lo je do pro me ne na klu pi, uz to @i ron din ci su da le ko sna `ni ji ko lek tiv od Re na. - Zve zda zbog svog sta tu sa u Evro pi ni ka da ne mo è bi ti u ulo zi to tal nog aut saj de ra. Ne ka èm ni da smo fa vo ri ti, da }e mo u ta la si ma lo mi ti pro tiv ni ka. Sve je otvo re no, ne bih da bi lo {ta prog no zi ram. Mo `da ~ak iz gle da do bro i ne ka vr sta pod re |e -

- Mak si mo vi} je ra ni je na pu stio te ren zbog po vre de, iz pre ven tiv nih raz lo ga na po ra je po {te |en i Lu ka Mi lu no vi}. Bez ob zi ra na zdrav stve ni bil ten svi mom ci bi }e sprem ni da od ra de po ve re ne za dat ke- kon sta to vao je Jan ko vi}. U ana li zi Fran cu za ak ce nat je sta vqen na wi ho vu bes pre kor nu fi zi~ ku spre mu, pre di spo zi ci je tam no pu tih igra ~a. - Ja ~i su fi zi~ ki od nas, {to je uosta lom i od li ka wi ho vog

{am pi o na ta. Svi ti mo vi sjaj no atlet ski iz gle da ju. Do mi ni ra ju fud ba le ri iz Afri ke, ko ji su tak ti~ ki ob u ~e ni i ve o ma di sci pli no va ni. Opet, ni {ta to ne mo ra da zna ~i. Ra di mo na re a l i z a c i j i ide j e kon c ep t a igre ko ji tre ba da nam omo gu }i da ne u tra li {e mo vr li ne ri va la, iz beg ne mo duel igru- po ru ~io je Jan ko vi}. Po seb na pa `wa u „uver ti ri” po sve }e na je psi ho lo {koj pri pre mi ti ma, ko ji je po pri li~ no uz dr man tra qa vim par ti ja ma i re zul ta ti ma na star tu se zo ne. - Po t ru d i } er m o se da te stre s o v e ne u t ra l i { e m o. Lo gi~ na je ner vo za po sle ~e ti ri re mi ja, pro me ne tre ne ra. Lek je kon cen tra ci ja na za dat ke ko je }e do bi ti, na po {to va wu do go vo ra iz svla ~i o ni ce. Nor mal no je da ne kih spek ta ku lar nih pro me na u sa sta vu ne }e bi ti. Tre ba nam vi {e ~vr sti ne, ma wi broj gre {a ka na sre di ni te re na- do dao je Jan ko vi}. Na kra ju am bi ci o zni stra teg iz neo je svo je mi {qe we i po vo dom re zul ta ta ko ji pri `eq ku je. - U Evro pi su uvek zna ~aj ne po be de bez pri mqe nog go la. Ali, vo leo bih da na kra ju utakmi ce sva ki od na {ih igra ~a bude za do vo qan svo jim u~in kom, da je pru `io mak si mum, is pu nio sve tak ti~ ke ele men te, {to bi opet bio sig nal da je eki pa bi la na za vid nom ni vou, bez ob zi ra na re zul tat- za kqu ~io je Jan Z. Rangelov kovi}.

PLEJ - OF ZA LIGU EVROPE

Danas An `i - AZ Alk mar (18.00) Nef ~i - APOEL (18.00) Trom so - Par ti zan (18.30) Ekra nas - Ste a ua (18.45) Li be rec - Dwe pro (19.00) AIK - CSKA (M) (19.00) Le gi ja - Ro sen borg (19.00) Atro mi tos - Wu kasl (19.00) Mol de - He ren ven (19.00) [e rif - Mar sej (19.00) Bur sa - Tven te (19.30) Di na mo (B) - Me ta list (19.30) Lu cern - Genk (19.30) Trab zon - Vi de o ton (20.00) Du de lan` - Ha poel (TA) (20.00) Fe je nord - Spar ta (P) (20.00) Mi tji land - Jang Bojs (20.15) De bre cen - Klub Bri` (20.30) Lo ke ren - Plzen (20.30) PA OK - Ra pid (20.30) Va slui - In ter (20.45) Harts - Li ver pul (20.45) Slask - Ha no ver (20.45) Cr van zve zda - Bor do (20.45) Atle tik (B) - Hel sin ki (21.00) Ma ri ti mo - Di la Go ri (21.00) Mu ra - La cio (21.00) Hor sens - Spor ting (L) (21.00) Ze ta - PSV (21.00) Re van{ su sre ti na pro gra mu su 30. av gu sta

Kon te de fi ni tiv no su spen do van Fud bal ski sa vez Ita li je od bio je àl bu tre ne ra Ju ven tu sa i po tvr dio mu de se to me se~ nu su spen zi ju. An to nio Kon te ne }e mo }i da vo di tim Ju ven tu sa u Se ri ji A jer mu je Fud bal ski sa vez Ita li je po tvr dio de se to me se~ nu ka znu zbog na me {ta wa re zul ta ta. Kon te je ka `wen jer ni je pri ja vio na me {ta we dve utak mi ce to kom se zo ne 2010/2011. ka da je vo dio eki pu Si je ne u Se ri ji B. Di sci plin ska ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Ita li je, od no sno wen tu ì lac Ste fa no Pa la ci tra ìo je 15 me se ci su spen zi je za tre ne ra Ju vea. Kon te }e mo }i da na sta vi da dr ì tre nin ge, dok }e eki pu na utak mi ca ma vo di ti we gov po mo} nik Ma si mo Ka re ra. Kon te je pro {le se zo ne sa Ju ven tu som osvo jio ti tu lu pr va ka Ita li je, a op tu èn je na osno vu sve do ~e wa biv {eg igra ~a Si je ne Fi li pa Ka ro bi ja. No va se zo na Se ri je A star tu je ovog vi ken da, a Ju ven tus u pr vom ko lu u su bo tu do ~e ku je Par mu.

NO VO SAD SKE FUD BAL SKE SU DI JE DA LE KRV: No vo sad ske fud bal ske i ove go di ne pri dru `i le su se hu ma noj ak ci ji i dale krv. Wih vi {e od 100 na ~e lu sa pred -

sed ni kom Mi la nom Ra da ko vi }em i ge ne ral nim se kre ta rom Ni ko lom Tom ~i }em ko ji je do sa da dao krv 79 pu ta, na sta vi li su ple meni tu mi si ju.

~etvrtak23.avgust2012.

KUQANI TVRDE

Ni ko ni je ote ran U de lu sport ske {tampe objavqena je informacija da su, nakon dva uzastopna poraza na startu superliga {kog prvenstva, iz kluba ote rani dugogodi{wi ~lan Hajdu ka, ve zni igra~ No vi ca Maksimovi} i {toper Dragan @arkovi}. U kulskom superliga{u su vi{e nego jasni: Hajduk je ozbiqan klub, ima izgra|en odnos sa igra~i ma i niko iz kluba nije oteran. - @arkovi} je do{ao u jedan ure|en klub u kojem se zna ko vodi politiku, a ko treba da igra i nije se sna{ao. Od

we ga, kao is ku snog igra ~a, smo o~ekivali vi{e, na}i }e mo korektno re{ewe za we gov status jer ima sa Hajdukom dvogodi{wi ugovor. [to se Maksimovi}a ti~e wemu je ugovor istekao, nudili smo mu produètak saradwe, ali on je izrazio èqu da napusti klub jer je blizu inostranog anga`mana. On ima ~iste papire i wegov daqi status je u wegovim rukama. To je jedina istina o onome {ta se trenutno de{ava u Hajduku – ka è pred sed nik Skup {ti ne Fudbalskog kluba Hajduk Radoman Vasovi}. \. B.

Mu drin ski ide u Nor ve {ku Jagodina je u pro{loj sezoni ostvarila fantasti~ne rezulta te. Zbog to ga su evrop ski klubovi pokazali veliko interesovawe za pojedine igra~e, pa su tokom letweg pauze tim napustili Milo{ Krsti} (oti-

Mudrinski, ~lan mlade reprezentacije Srbije, ve} du`e vreme na meti klubova iz Turske, Poqske, Ukrajine i Norve{ke. Najkonkretniji su Norve`ani koji su u pregovorima sa ~elnicima Jagodine.

sport

dnevnik

STK NOVI SAD - REPREZENTACIJA U MALOM

U per spek ti vi i ti tu la Stonoteniski klub Novi Sad iz godine u godinu pokazuje ozbiqnu organizaciju i planirawe. Vrlodobri rezultati stigli su kao plod planskog rada, ali i kvalitetnog igra~kog kadra. I u minulom prelaznom roku u STK Novi Sad u~inili su sve da oja~aju redove ènske ekipe koja se takmi~i u Superligi Srbije. Tako je prva ovog leta u Novi Sad stigla Anelia Lupulesku (19) koja je prethodne tri godine igra la Bun de sli gu i u Kupu Evrope, nastupaju}i za austrij ski Linc. Ru mun ka iz Uz di na je pro{le godine bila najboqa na TOP 16 senior- Vik to ri ja Tru ìn ski i Ana @o fi ja Few ve {i po ja ~a le No vo sa |an ke ki i osvojila titulu prvaka godina, a ve} su na {irem spi- @eqa nam je da ne me wamo sadràve u juniorskoj konkuren - sku na{e seniorske reprezenstav u naredne ~etiri godine. ciji. Nastupala je za sve mla|e tacije i budu}nost su srpskog Ovaj tim bi mogao da postane okoselekcije Srbije, a 2011. je sa stonog tenisa. snica na{e reprezentacije, a Noru mun skom re pre zen ta tiv kom U klubu su ostale Radoslava vom Sadu da podari titulu prvaka Irinom ]obanu osvojila sreCicmil i Marina Srem~ev. Nodràve. Bi}e veoma te{ko to br nu me da qu na Ju ni or skom vi trener je nekada{wi selekostvariti u prvoj godini. Ne}emo prvenstvu Evrope. tor mla|ih reprezentativnih ùriti, gledamo na duè staze i Superliga{ sa Spensa nije selekcija Srbije Nikulae Lupuzato smo i angaòvali renomirase na tome zadrào ve} je angalesku, ro|eni brat proslavqe - nog trenera Nikulaea Lupulesku, òvao i nove evropske vicenog reprezentativca Jugoslavia u stru~nom {tabu ostaje \or|e {ampionke u parovima, juniorje, Ilije. Bo{wakovi}, trener sa ogromske re pre zen ta tiv ke Sr bi je, Tim je mo`da po godinama ve- nim iskustvom – kaè sportski Ana @ofiju Fewve{i i Vikoma mlad, ali to su igra~ice kodirektor kluba Dan Fracile. toriju Truìnski, koje su sre - je iza sebe imaju izuzetne rezulSezona u ènskoj Superligi brnu meda qu osvojile na {am - tate u seniorskoj konkurenciji Srbije po~iwe 15. septembra, a do pionatu Evrope u Austriji (jul na dràvnim prvenstvima i u jutada }e se stonoteniserke Novog 2012.). No ve sto no te ni ser ke niorskoj konkurenciji na me|uSada pripremati u Italiji. Novog Sada tek su napunile 17 narodnoj sceni. S. S.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE U TURSKOJ

La vi ce u po lu fi na lu Srbija - Belgija 3:1 (25:23, 25:13, 20:25, 25:20) AN KA RA: Hala „Ba{kent”, gledalaca:, sudije: Mihalik (Poq ska), Fortu (Rumunija). SR BI JA: Popovi} 8, Mitrovi}, Simi}, Dragutinovi} (l), Kubura, Trni} 15, îkiriz 21, ânak, Bu{a 15, Mirkovi} 2, Olui}, Luki} 10. BEL GI JA: Divo 3, Ruj{er (l), Lemens 3, Hervent 6, Van Gestel 7, Kopens 10, Van Klemput, Kjanki, Taà 4, Havinkel 3, Goliat 15, Vitok 9. A grupa Fran cu ska - Slo ve ni ja 0:3 Sr bi ja - Bel gi ja 3:1 Tur ska - Slo va~ ka (si no}) 1. Sr bi ja 4 4 0 12:1 12 2. Tur ska 3 3 0 9:4 8 3. Slo ve ni ja 4 2 2 8:8 6 4. Bel gi ja 4 2 2 8:8 5 5. Slo va~ ka 3 0 3 2:9 1 6. Fran cu ska 4 0 4 3:12 1 Juniorke Srbije zabeleìle su ~etvrtu pobedu na Evropskom odbojka{kom prvenstvu u Turskoj, a posledwa `rtva bila je kvalitetna selekcija Belgije. Tako su na{e devojke obezbedile plasman u polufinale, a dana{wi susret s Turskom samo }e odlu~iti o prvom mestu u grupi i „lak{em” protivniku u borbi za finale. Posle boqe odigrane zavr{nice prvog i nadmo}ne partije na{ih devoj~ica u drugom setu, ~i nilo se da }e lagano zakqu~iti me~ i zabeleìti ~etvrtu uzastopnu maksimalnu pobedu, ali je Belgija uspela da uzvrati i smawi zaostatak. Mlade lavice su gubile 15:01u ~etvrtom setu, ali su preokrenule i povele 22:18 {to je nagovestilo brzi zavr{etak susreta i nova tri boda na kontu na{e reprezentacije. M. R.

SUTRA PO^IWE TURNIR „KUP KAWI@E 2012”

Pro ve ra za {est ja kih eki pa

Og wen Mu drin ski

{ao u {vajcarski Tun), Sa{a Marjanovi} (potpisao za [erif), dok se najboqi golman Superlige Marko [imi} preselio u Iran. Imali su Jagodinci jo{ nekoliko dobrih ponuda iz inostranstva, ali je rukovodstvo kluba `elelo da sa~uva tim za novu sezonu. Ipak, to ne}e biti lako jer je Ogwen

Prelazni rok jo{ traje. Jo{ uvek razgovaramo sa Norve`anima. Radi se o klubu iz vrha norve{kog fudbala i ako sve tri strane budu zadovoqne mo`e do}i do transfera. Po svaku cenu sigurno ne}emo prodavati Mudrinskog - izjavio je predsednik kluba Goran Milanovi}.

TEMERINCI SE POJA^ALI PRED KOM[IJSKI DERBI SA JARA^ANIMA

Ba jat i \u ki} u Slo gi Ta~ku na bogat pazar u prelaznom roku, srpskoliga{ Sloga iz Temerina, stavio je anga`o vawem Aleksandra Bajata (Leotar, Trebiwe) i Marka \uki}a (Mladost, Ba~ki Jarak). Saradwa sa dvojicom kvalitetnih igra~a, dogovorena je uo~i kom{ijskog dvoboja sa Jara~anima. Aleksandar Bajat (26), stameni univerzalac, mo`e da igra na vi{e pozicija u veznom redu i odbrambenoj liniji. Uspe{no je branio boje Novog Sada i ^SK Pivare, a minulih {est meseci proveo je u bosanskom premijerliga{u Leotaru. Marko \uki} (22), brzonogi ofanzivac, ponikao je na Livadici i bio va`na karika Mladosti u srpskoliga -

{kim bitkama. Nalazio se na pragu odlaska u Mladi radnik, ali promenio je kurs i obukao crveno-beli dres. - Nismo startovali prema o~ekivawima, pora`eni smo u Oxacima, pa smo odlu~ili da dodatno zao{trimo konkurenciju na pojedinim pozicijama. Dobro poznajemo mogu}nosti Bajata i \uki}a, verujem da mogu da podignu kvalitet igre i da }e opravdati poverewe – rekao je Denis Male{evi}, sportski direktor. Na spisku stru~nog {taba vi{e nema Boja na Sankovi}a (18), po{to je talentovani vezista postao adut crnogorskog prvoliga{a Mladosti iz Podgorice. M. Meni}anin

DANAS IGRAJU BARSELONA I REAL

Ni je va `no ako iz gu bi mo Su per kup Bez dlake na jeziku, kao i uvek, @oze Muriwo uspeo je da iznenadi javnost a verovatno i navija~e kraqevskog kluba kon statacijom da ga ne zanima dvo me~ Superkupa koji }e Real Ma rid i Barselona igrati 23. i 29 avgusta. Muriwo je, na najavnoj konferenciji za medije uo~i pr ve utakmice, izjavio da ishod ovog takmi~ewa ne}e uticati na ostatak sezone. - Utakmice Reala i Barselo ne su uvek va`ne, ali Superkup je najmawe bitno od ~etiri tak-

mi~ewa koja igramo ove sezone. Pro{le sezone smo izgubili Superkup, pa smo ubedqivo osvojili titulu. Sli~no mi se desilo i sa Interom u sezoni u kojoj su neroazuri postali {am pioni Evrope - kategori~an je bio trener Reala. Za tim Reala na prvoj utakmi ci ne}e igrati povre|eni defanzivac Pepe. Fudbaleri Barselone i Reala prvu utakmicu Superkupa [panije igraju danas od 22.30 na stadionu Nou Kamp.

U Kawiì sutra, po~iwe drugi me|unarodni rukometni turnir „Kup Kawiè 2012” na kome u~estvuju {est jakih ekipa iz Srbije, Ma|arske i Rumunije. Na parketu sportske hale „Bawa Kawià” formu }e uo~i predstoje}e sezone proveriti od na{ih ekipa {ampion beogradski Partizan, {aba~ka Metalopslastika i Zaje~ar, Nekse iz Na{ica (Hrvatska), ûrgo (Ma|arska) i Karas-Severin (Rumunija). Kako su na konferenciji za novinare najavili organizatori turnir }e sutra u 18 sati sve~ano otvoriti pokrajinska sekretarka za sport i omlaidnu AP Vojvodine Marinika ôbanu. Nakon sve~anog otvarawa prvog dana turnira igraju sasta}e se Partizan ûrgo (18.30) i Metaloplastika Nekse (20). Drugog dana u subotu na programu su utakmice: ûrgo - Zaje~ar (11), Karas-Severin - Metaloplastika (12,30), Partizan - Zaje~ar (18) i Karas-Severin - Nekse (20). Posle razigravawa po grupama, zavr{nice turnira je u nedequ kada se igraju utakmice za plasman, od 14 do 18 sati. . Organizator turnira Ferenc Dukai i ostali doma}ini iz Ka-

wiè o~ekuju da }e naredna tri dana poznati bawski centar biti u znaku rukometa. Dukai napomiwe da nije bilo organizovati turnir, zbog nedvano zavr{enih Olimpijskih igara i ~iwenice da se u istom terminu igra turnir u Doboju. A grupa Par ti zan ûr go Me ta lo pla sti ka B grupa Nek se Ka ras-Se ve rin Za je ~ar. - Uspeli smo da okupimo renomirane ekipe kojima je ovo posledwa nedeqa pred po~etak prvenstva, tako da im je bitna provera forme na jakom turniru. Pozivamo sve qubiteqe rukometa da do|u i uìvaju u rukometu, a li i prate}im manifestacijama koje se ovog vikenda odràvaju u Kawiì - kaè Dukai. Dnevne ulaznice koje vaè za sve utakmice za prvi dan turnira staju 200 dinara, za subota i nedequ 400 dinara, dok su za decu karte u pola cene. M. Mitrovi}

[ko la fud ba la NA UR

U BA^KOM PETROVCU ORGANIZOVAN BI^ SOKER TURNIR

Ju ni or na naj vi {em po sto qu U konkurenciji osam ekipa, Ba~ki Petrovac je bio doma}in prvog bi~ soker turnira za fudbalere ro|ene 2000. godine, na teritoriji Vojvodine i sude}i po utiscima u~esnika, ova zanimqiva manifestacija ima}e tradicionalni karakter. [kola fudbala NAUR, kao organizator, polo`ila je ispit, a me~evi su odigrani u divnom ambijentu Akva parka Petrolend. Za presti`ne nagrade, pored doma}ina, borili su se Jedinstvo (Rumenka), [ajka{ (Koviq), Mladost (Ba~ki Petrovac), [kola fudbala Kurid`a, Junior i dva tima Jugovi}a iz Ka}a. Najvi{e uspeha, imali su klinci Juniora iz Petrovaradina, u uzbudqivom finalu, sa-

vladali su Mladost, dok je bronza pripala prvoj ekipi Jugovi}a, posle slavqa protiv borbenih Rumen~ana. - Turnir je imao za ciq da se deca druè, zabave i igraju fudbal u isto vreme. Akteri su bili odu{evqeni, ali demonstrirali su i ozbiqnost, kada su u pitawu utakmice i odnos prema obavezama. Fudbal na pesku ima budu}nost u Srbiji, nastavi}emo da ga populari{emo i u planu je da svake godine organizujemo turnir. Zahvalnost dugujemo Branislavu Kevenskom i menad`mentu Akva parka Petrolend, jer su pomogli u organizaciji ove smotre – rekao je Mirko Jovanovi} iz [kole fudbala NAUR. M. Meni}anin KA WI [KI MA RA TON CI USPE [NI I U SRE MU: Ka wi à ni ve} tri de ce ni je ne gu ju pli va~ ki ma ra ton na Ti si, ali u po sled we vre me i ma ra ton ci Pli va~ kog klu ba iz Ka wi è i wi hov pod mla dak uspe {ni su na pli va~ kim nad me ta wi ma ko ja se bo du ju za Kup Sr bi je u da qin skom pli va wu. Po tvr |u ju se ne sa mo na Ti si ne go i na dru gim vo do to ci ma, pa su ta ko na 19. Mi tro va~ kom ma ra to nu u Srem skoj Mi tro vi ci u ne de qu Ka wi à ni bi li naj u spe {ni ji sa {est zlat nih, osam sre br nih i 10 bron za nih od li~ ja, a pret hod nog da na su na stu pa li i na 12. Du nav skog ma ra to na u Apa ti na. Tekst i fo to: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak23.avgust2012.

RE A GO VA WE ^EL NI KA SANS-a NA STA VO VE I OD LU KE UPRA VE ZA SPORT NO VOG SA DA

Na gla {e no fa vo ri zo va we no vo o sno va nog sa ve za Po vo dom tek sta o for mi ra wu no vog grad skog sport skog sa ve z a i sta vo va Upra ve za sport i omla di nu, tj. ~la na grad s kog ve } a za d u ` e n og za sport Alek s an d ra Kra v i } a, ogla sio se ge ne ral ni se kre tar Sport ske aso ci ja ci je No vog Sa da (SANS) Mi o drag Tr ku qa. - Uz uva à va we go spo di na Alek san dra Kra vi }a i we go ve funk ci je ni je mi ja sno na osno vu ko jih sa zna wa je do neo ona kve za kqu~ ke i sta vo ve o SANS-u i we go vom ru ko vod stvu, po {to smo mno go pu ta po ku {a va li da sa wim ostva ri mo sa rad wu u za jed ni~ kom in te re su no vo sad skog spor ta. Do sa rad we ni je do {lo zbog to ga {to Kra vi} ni je sa na ma è leo kon takt - re kao je Mi o drag Tr ku qa, a po tom na sta vio: - Kra vi} ka è da je SANS osno van 1992. go di ne, {to ni je ta~ no i to mo è da ka è sa mo ne ko ko ni je upu }en u no vo sad ski sport. SANS je prav ni na sled nik SOFK-e. Re {e wem Mi ni star stva unu tra {wih po slo va se -

kre ta ri ja ta No vi Sad broj 21247/93 od 12. ma ja 1993. go di ne je od re |e no upis pro me ne na zi va Sa ve za or ga ni za ci ja za fi zi~ ku kul tu ru (SOFK) iz No vog Sa da u Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sa da (SANS) i ra da po no vom Sta tu tu usvo je nom na Skup {ti ni od 4. mar ta 1993. go di ne. Ni je bit no ka ko se sa vez zo ve, ka da je osno van i da li je prav ni na sled nik, mno go je bit ni je {ta je on ta da i u to vre me ra dio i ko ju vr stu po sla je re a li zo vao i ka kvi su re zul ta ti po sti za ni u tom pe ri o du. U pe ri o du ka da je sa rad wa SANS-a i Upra ve bi la sjaj na (dr Bo jan Paj ti} bi na ~e lu Upra v e), pre m a Tr k u q i n im re ~i ma, Aso ci ja ci ja je oba vqa la zna ~aj ne po slo ve u ko or di na ci ji ko ri {}e wa sport skih obje ka ta, ka te go ri za ci ji i kri te ri ju mi ma za ras po de lu nov ca, u~e stvo va la u or ga ni za ci ji mno gih ma ni fe sta ci ja od zna ~a ja za grad, ima la svo je no vi ne, sajt... - Ne ~i ji in te res za dru ga ~i jom ras po de lom sred sta va sve

Mi o drag Mi }a Tr ku qa

to je us kra ti lo SANS - u. Pre ~e ti ri go di ne ka da je Kra vi} stu pio na ovu du `nost li~ no

mi je re kao „da ne vi di raz log za {to bi SANS odr `a vao u `i vo tu i da }e oni ra di ti u

svom man da tu ka ko zna ju i ume ju”. Re ~e no se per ma nent no i ostva ru ju. Na osno vu ko jeg za ko na i od lu ka je do {lo do ne za k o n i t e od l u k e grad s ke Upra ve da se je dan ne a fir mi san i no vo o sno van sa vez na ovaj na ~in fa vo ri zu je? Ozbi qan sa vez tre ba da se ba vi stra t e g i j om raz v o j a spor t a, ve } im ukqu ~ e w em de c e i omla di ne, iz grad wom i ob na vqa wem sport skih obje ka ta, ob je di wa va wem svih po ten ci ja la za bo qi tak no vo sad skog spor ta. Sve to smo pred lo `i li Kra vi }u u Pro gra mu raz vo ja spor ta u gra du, ko ji ni je na i {ao na po dr {ku Upra ve, a sa mim tim ni je raz ma tran na grad skim or ga ni ma. Obra zlo `e we da je SSNS for mi ran zbog po p u w a v a w a pa p i r a i for mu la ra je po ma lo sme {no, taj po sao je mo gla da ra di ne ka agen ci ja. Po Kra vi }e vim re ~i ma is pa da da je ce la pro ble ma ti ka no vo sad skog spor ta ve za na za po pu wa va we obra za ca i prav da we sred sta va... A o stvar noj pro ble ma ti ci spor -

DO BRI VO JE AN TO NI], PRED SED NIK SKUP [TI NE SANS-a

Ne ar gu men to va no bla }e we i oma lova `a va we

Svo je vi |e we i re ak ci ju na iz ja vu Alek san dra Kra vi }a dao je i pr vi ~o vek Skup {ti ne SANS-a Do bri vo je An to ni}, ko ji sma tra da su od go vor ni

za raz voj no vo sad skog spor ta for mi ra li svoj sa vez za ~u dan tran sfer bu xet skih sred sta va. - Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sa da sa tra di ci jom od pre ko 50 go di na i iz u zet nim do pri no som za sport sku pre po zna tqi vost No vog Sa da u sve tu, za to, ka ko Kra vi} ka `e, na vod no ni je ima l a ka p a c i t et. Ve} dve go d i n e pred la `e mo, ini ci ra mo, mo li mo, pi sme no i usme no, za sa sta nak ali ni smo na i {li na raz u me va we. O~i to da in te res i dru ga na me ra od re |u ju ko mu ni ka ci ju. Ume sto do go vo ra, pre kju ~e su od g o v or n i u Grad s koj upra v i i SSNS iz ne li niz ne i sti na i uvre da, ti pa sta ri ji qu di, na ra ~un SANS-a re kao je An to ni} i do dao: - Na ~e lu no vog sa ve za, za ko ji se opre de li la Grad ska upra va za sport, je pred sed nik Ko mi si je za ras po de lu bu xet skih sred sta va Zo ran [ip ka, isto vre me no je i na ~e lu or ga ni za ci je neo bi~ nih ma ni fe sta ci ja za ko je su iz dvo je na ogrom na bu xet ska sred stva.

U ru ko vod stvu SANS, pod se }a An to ni}, iza bra ni su no si o ci zlat nih i dru gih olim pij skih, svet skih i evrop skih me da qa, uspe {ni stru~ wa ci, do ka za ni sport ski rad ni ci, ko ji su do sa da or ga ni zo va li sto ti ne uspe {nih sport s kih ma n i f e s ta c i j a u No v om Sa du. Po oce ni Upra ve oni ne ma ju ka pa ci tet da ko or di ni ra ju raz voj no vo sad skog spor ta. - Tre nut no je di na mo gu} nost no vo sad skih sport skih or ga ni za ci ja da do bi ju skrom na sred stva iz bu xe ta je da sve ide pre ko no vog sa ve za, na rav no uz zna ~aj nu na kna du za ob ra du pa pi ra. Ne za m e r am sport s kim or g a n i z a c i j a m a ko je su im se pri klo ni le, to je tre nut no je di ni na ~in da pre ì ve. Us put, sre} ni do bit ni ci sred sta va se „do bo ro voq no” u~la wu ju u no vi sa vez, a po èq no je da {to vi {e obla te i oma lo va è po je din ce i ulo gu SANS-a. Aso ci ja ci ja je uz do go vor i sred stva iste te Upra ve pro {le go di ne, uz is crp nu ana li zu, sve o bu hvat ne stru~ ne i dru -

TUR NIR U DA LA SU

I Je le na i Bo ja na u ~e tvrt fi na lu Je le na Jan ko vi} i Bo ja na Jo va nov ski ostva ri le su po be de u dru gom ko lu tur ni ra u Da la su. Xej Xej, ina ~e dru gi no si lac, na pu tu do ~e tvrt fi na la bi la je bo qa od Ho lan |an ke Aran ~e Rus - 7:6, 6:2. Za ni mqi vo, Je le na je u uvod na dva me ~a od i gra la ~ak tri

taj-brej ka, jer je pret hod no sa vla da la Ka zah stan ku Ja ro sla vu [ve do vu 6:7, 7:6, 6:1. Sle de }a pro tiv ni ca Jan ko vi }e ve bi }e osmi no si lac So ra na Kir stea, ko ja je eli mi ni sa la Fran cu ski ju Aliz Kor ne - 6:1, 7:5. Do sa da su se sa sta ja le dva pu ta i oba pu ta je sla vi la Ru mun ka, na Ro lan Ga ro su 2009. i

ne dav no u Ri mu. Bo ja na Jo va nov ski je po be di la Hr va ti cu Mir ja nu Lu ~i} 7:6, 6:2. Za po lu fi na le bo ri }e se sa {e stim no si o cem, [u ai Peng, ko ja je bi la bo qa od Po li ne Par men ti je iz Fran cu ske 6:4, 6:2. Pret hod no su sa mo jed nom od me ri le sna ge, pre dve go di ne na Taj pe hu, gde je uspe {ni ja bi la Peng.

Ume sto na US Ope nu – u za tvo ru Te ni ski su di ja Lo is Gud man ko ja ve} de ce ni ja ma ra di na US Ope nu, ove go di ne pro pu sti }e tur nir jer je uhap {e na zbog ubi stva su pru ga. Lo is Gud man (70) ko ja je de ce ni ja ma su di la na me ~e vi ma naj ve }ih svet skih te ni se ra, od Xoa Me kin roa i Mar ti ne Na vra ti lo ve do Ro xe ra Fe de re ra i se sta ra Se re na i Ve nus Vi li jams, uhap {e na je zbog ubi stva mu `a u apri lu ove go di ne. Ona je uhap {e na na dan po ~et ka kva li fi ka ci ja u Wu jor ku, gde je tre ba lo

da bu de li nij ski su di ja na US Ope nu. Lo i sin su prug Alan Gud man (80) umro je 12. apri la u wi ho vom sta nu u Vu dland Hil su u Ju `noj Ka li for ni ji. Lo is Gud man je po li ci ji re kla da ve ru je da je smrt we nog mu `a ne sre }an slu ~aj, kao i da ne zna {ta se do go di lo po {to u tre nut ku smr ti ni je bi la kod ku }e, ve} je su di la na te ni skom me ~u, ka zao je po li cij ski po ru~ nik Dej vid Sto ra ker. Ka da ga je pro na {la mr tvog u kre ve tu, „pret po sta vi la je da je pao

niz ste pe ni ce, do `i veo sr ~a ni udar i ne ka ko us peo da se pop ne do spa va }e so be”, is pri ~ao je Sto ra ker i do dao da je slu ~aj od sa mog po ~et ka bio sum wiv. Pri li kom is tra ge je usta no vqe no da je Gud man na te lu i gla vi imao po vre de ko je ni su u skla du sa ob ja {we wi ma we go ve `e ne, a u sta nu pa ra pro na |e na je slo mqe na {o qa za ka fu. Smrt je po tom pro gla {e na ubi stvom, a na log za hap {e we Lo is Gud man iz dat je 14. av gu sta.

{tve n e kon s ul t a c i j e pred l o ` i l a Pro gram raz vo ja spor ta u No vom Sa du i do sta vi la ga Upra vi za da qi do go vor i usva ja we. Da li ovaj stru ~an i pre ci zan do ku ment ni je imao ko da pro ~i ta, ili su dru gi raz lo zi u pi ta wu, tek ni je bi lo ni ka kvog od go vo ra. An to ni} sma tra da sport u No vom Sa du str mo gla vo pa da, objek ti pro pa da ju, stru~ wa ci i klu bo vi osta ju sa mi. - Ne ma po re be da se sa mo zbog tran sfe ra nov ca for mi ra no vi sa vez, jer bi u bu du} no sti i ne ki dru gi ko ji bu du u pri li ci da de le pa re gra |a na No vog Sa da mo gli da for mi ra ju svoj sa vez, pa bi se i ova ko sla ba {an no vo sad ski sport pot pu no ras to ~io. Sta vqam svo ju funk ci ju u SANS na ras po la ga we Upra vi u `e qi da sa ~u va mo je din stvo no vo sad skog spor ta. Ne ma po tre be da se vi {e ig no ri {e i de gra di ra SANS, bez ob zi ra na sve sla bo sti ko jih smo sve sni - is ta kao je Do bri vo je An to ni}.

ta, uslo vi ma, stra te gi ji, ka te go r i z a c i j i iz g le d a da ne m a po tre be da se ras pra vqa!? Pa `qi v o ~i t a j u } i Kra v i } e v u iz ja vu mo glo bi da se za kqu ~i da je osi v a~ no v og sa v e z a, SSNS-a, upra vo Kra vi}. Pi tam se da li }e ne k a no v a vlast po s le no v ih iz b o r a for mi ra ti svoj sa vez (tre }i po re du) ko ji }e ras po de qi va ti no va sred stva. Tr ku qa pod se }a na Kra vi }e ve re ~i „da se SANS ogre bao i u}a rio od pa ra iz bu xe ta gra da”. - To on da go vo ri o to me ka ko funk c i o n i { e ceo si s tem spor ta u na {em gra du. Ta~ ni je, sred stva se do de qu ju vr lo ~e sto po slo bod noj pro ce ni, oni ma ko ji su, ka ko bi se àr gon ski re klo, bli zu va tre. Ko mi si ja za ras po de lu sred sta va je ap so lut no za do vo qe na fi nan sij ski i slu ì kao ma ska. Na me }e se sa mo po se bi pi ta we da li je go spo din Zo ran [ip ka u su ko bu in te re sa po {to oba vqa funk ci je pred sed ni ka Ko mi si je za ras po de lu bu x et s kih sred s ta v a, pred stav nik je Bo di bil ding sa ve za No vog Sa da, ~lan je ili pred stav n ik Bo d i b il d ing klu b a „[ip ka” i pred sed nik no vo for mi ra nog SSNS. Pod vla ~im, bu xet ski no vac se ras po re |u je na osno vu po dob no sti li~ no sti, a pri o ri tet o~i to ima ju ~la no vi Ko mi si je. Tr k u q a ilu s tra c i j e ra d i ka è da je ras po de la sred sta va raz li ~i ta za klu bo ve istog ran ga tak mi ~e wa, {to ne ma lo gi ke. - Pod s e } am, bo d i b il d ing sport u No vom Sa du do bio je to kom po sled we dve go di ne 11 i po mi li o na di na ra za ma ni fe sta ci je ko je se, ina ~e, sa mo fi nan si ra ju ko ti za ci jom u~e sni ka. E, haj de da upo re di mo tu ci fru sa sred stvi ma ko je je do bio SANS za funk ci o ni sa we i re a li za ci ju svo jih pro gra ma - 900.000 di na ra po go di ni - na gla sio je Mi o drag Tr ku qa, do da ju }i da je raz o ~a ran da o ukup nom ra du SANS-a i o we go vom li~ no do no si ne ko ko se tek ne ko li ko go di na po vr {no po s ve t io no v o s ad s kom spor tu. On je jo{ pod se tio da je u spor tu od 1962, kao ak tiv ni spor ti sta, za tim tre ner, a od 1977. kao stru~ wak i funk ci o ner. Jo vo Ga li}

NE VE RO VAT NA PRI ^A VLA DE DIV CA

No vak te ste rom se kao re ke te Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac sve do ~io je sce ni ko ja mu je do ka za la ko li ko je No va ku \o ko vi }u bi lo `ao po sle po ra za u bor bi za tre }e me sto i bron za nu me da qu na Olim pij skim igra ma od Hu a na Mar ti na Del Po tra.

- Ni kad ni sam vi deo ne ko ga da ima ta kvu ener gi ju da se bo ri za me da qu i Sr bi ju. To je za ra zno- re kao je Di vac. A on da je ne ka da pro sla vqe ni ko {ar ka{ is pri ~ao ne ve ro vat nu pri ~u. - Po sle me ~a sam do {ao kod we ga. Zna te li {ta je ra dio. Te ste rom je od mu ke se kao sve re ke te. To ne mo `e ne ko ko ga ne in te re su je re zul tat. We mu su glav ni ci qe vi ove go di ne bi li Ro lan Ga ros i Olim pij ske igre. Za tim se No vak iz vi nio pred sed ni ku OKS. - Po gle dao me je i ka zao ’Vla de iz vi ni’. Od go vo rio sam: ’Ni {ta ne moj da se iz vi wa va{, ti si bio, sa da si i bi }e{ {am pion. Ho }u da ti se za hva lim {to si pred vo dio eki pu, {to si igrao za me da qu. Ni si us peo, sport je ta kav. Ali si ve li ki {am pion - pre pri ~ao je Vla de Di vac.

SPORT

~etvrtak23.avgust2012.

dnevnik

RAS PO RED UTAK MI CA JE SE WEG DE LA PR VEN STVA PODRU^NE FUDBALSKE LIGE NOVI SAD

kolo

(18. i 19. avgusta, 17)

Vojvodina - Jedinstvo Obili} - Ba~ka 1923 Tvr|ava - Metalac Veternik - Petrovaradin Omladinac - Hercegovac Kabel - Stari grad Sutjeska - Borac ([) Vrbas - TSK

kolo

(8. i 9. septembar, 17)

Jedinstvo - Borac ([) Stari Grad - TSK Hercegovac - Vrbas Petrovaradin - Sutjeska Metalac - Kabel Ba~ka 1923 - Omladinac Vojvodina - Veternik Obili} - Tvr|ava

kolo

(15. i 16. septembar, 16)

Tvr|ava - Jedinstvo Veternik - Obili} Omladinac - Vojvodina Kabel - Ba~ka 1923 Sutjeska - Metalac Vrbas - Petrovaradin TSK - Hercegovac Borac ([) - Stari grad

kolo

(1. i 2. septembar, 17)

Obili} - Jedinstvo Tvr|ava - Vojvodina Veternik - Ba~ka 1923 Omladinac - Metalac Kabel - Petrovaradin Sutjeska - Hercegovac Vrbas - Stari grad TSK - Borac ([)

kolo

(25. i 26. avgusta, 17)

Jedinstvo - TSK Borac ([) - Vrbas Stari Grad - Sutjeska Hercegovac - Kabel Petrovaradin - Omladinac Metalac - Veternik Ba~ka 1923 - Tvr|ava Vojvodina - Obili}

kolo

(22. i 23. septembar, 16)

Jedinstvo - Stari Grad Hercegovac - Borac ([) Petrovaradin - TSK Metalac - Vrbas Ba~ka 1923 - Sutjeska Vojvodina - Kabel Obili} - Omladinac Tvr|ava - Veternik

(29. i 30. septembar, 15.30)

Veternik - Jedinstvo Omladinac - Tvr|ava Kabel - Obili} Sutjeska - Vojvodina Vrbas - Ba~ka 1923 TSK - Metalac Borac ([) - Petrovaradin Stari grad - Hercegovac

kolo

(20. i 21. oktobar, 15)

Jedinstvo - Petrovaradin Metalac - Hercegovac Ba~ka 1923 - Stari grad Vojvodina - Borac ([) Obili} - TSK Tvr|ava - Vrbas Veternik - Sutjeska Omladinac - Kabel

11.

Jedinstvo - Hercegovac Petrovaradin - Stari grad Metalac - Borac ([) Ba~ka 1923 - TSK Vojvodina - Vrbas Obili} - Sutjeska Tvr|ava - Kabel Veternik - Omladinac kolo

Kabel - Jedinstvo Sutjeska - Omladinac Vrbas - Veternik TSK - Tvr|ava Borac ([) - Obili} Stari grad - Vojvodina Hercegovac - Ba~ka 1923 Petrovaradin - Metalac

12.

Omladinac - Jedinstvo Kabel - Veternik Sutjeska - Tvr|ava Vrbas - Obili} TSK - Vojvodina Borac ([) - Ba~ka 1923 Stari grad - Metalac Hercegovac - Petrovaradin

(10. i 11. novembar, 14)

Sutjeska - Jedinstvo Vrbas - Kabel TSK - Omladinac Borac ([) - Veternik Stari grad - Tvr|ava Hercegovac - Obili} Petrovaradin - Vojvodina Metalac - Ba~ka 1923

14.

kolo

(27. i 28. oktobar, 14)

kolo

(13. i 14. oktobar, 15)

13.

kolo

(6. i 7. oktobar, 15.30)

10.

kolo

(17. i 18. novembar, 13.30)

Jedinstvo - Ba~ka 1923 Vojvodina - Metalac Obili} - Petrovaradin Tvr|ava - Hercegovac Veternik - Stari grad Omladinac - Borac ([) Kabel - TSK Sutjeska - Vrbas

15.

kolo

(3. i 4. novembar, 14)

Jedinstvo - Metalac Ba~ka 1923 - Petrovaradin Vojvodina - Hercegovac Obili} - Stari grad Tvr|ava - Borac ([) Veternik - TSK Omladinac - Vrbas Kabel - Sutjeska

(24. i 25. novembar, 13)

Vrbas - Jedisntvo TSK - Sutjeska Borac ([) - Kabel Stari Grad - Omladinac Hercegovac - Veternik Petrovaradin - Tvr|ava Metalac - Obili} Ba~ka 1923 - Vojvodina

Napomena: Tvr|ava, Vrbas, Metalac i Veternik svoje utakmice kada su doma}ini igraju subotom, a Kabel u nedequ u 10 sati. RAS PO RED UTAK MI CA JE SE WEG DE LA PR VEN STVA NOVOSADSKE FUDBALSKE LIGE

kolo

(18. i 19. avgusta, 17)

^enej - Susek Proleter - Borac Sremac - Slavija @elezni~ar - Sirig Fru{kogorac Tatra Futog - Mladost Vinogradar - Fr. partizan Ba~ka - Dinamo

kolo

(8. i 9. septembar, 16.30)

Susek - Fr. partizan Mladost - Dinamo Tatra - Ba~ka Fru{kogorac - Vinogradar Slavija - Futog Borac - Sirig ^enej - @elezni~ar Proleter - Sremac

kolo

(25. i 26. avgusta, 17)

Susek - Dinamo Fr. partizan - Ba~ka Mladost - Vinogradar Tatra - Futog Fru{kogorac - Sirig Slavija - @elezni~ar Borac - Sremac ^enej - Proleter

kolo

(1. i 2. septembar, 16.30)

Proleter - Susek Sremac - ^enej @elezni~ar - Borac Sirig - Slavija Futog - Fru{kogorac Vinogradar - Tatra Ba~ka - Mladost Dinamo - Fr. partizan

(15. i 16. septembar, 16)

Sremac - Susek @elezni~ar - Proleter Sirig - ^enej Futog - Borac Vinogradar - Slavija Ba~ka - Fru{kogorac Dinamo - Tatra Fr. partizan - Mladost

kolo

(22. i 23. septembar, 16)

Susek - Mladost Tatra - Fr. partizan Fru{kogorac - Dinamo Slavija - Ba~ka Borac - Vinogradar ^enej - Futog Proleter - Sirig Sremac - @elezni~ar

kolo

(29. i 30. septembar, 15.30)

@elezni~ar - Susek Sirig - Sremac Futog - Proleter Vinogradar - ^enej Ba~ka - Borac Dinamo - Slavija Fr. partizan - Fru{kogorac Mladost - Tatra

(20. i 21. oktobar, 15)

Susek - Fru{kogorac Slavija - Tatra Borac - Mladost ^enej - Fr. partizan Proleter - Dinamo Sremac - Ba~ka @elezni~ar - Vinogradar Sirig - Futog

11.

kolo

(6. i 7. oktobar, 15.30)

Susek - Tatra Fru{kogorac - Mladost Slavija - Fr. partizan Borac - Dinamo ^enej - Ba~ka Proleter - Vinogradar Sremac - Futog @elezni~ar - Sirig

10.

kolo

(27. i 28. oktobar, 14)

Futog - Susek Vinogradar - Sirig Ba~ka - @elezni~ar Dinamo - Sremac Fr. partizan - Proleter Mladost - ^enej Tatra - Borac Fru{kogorac - Slavija

12.

kolo

(13. i 14. oktobar, 15)

Sirig - Susek Futog - @elezni~ar Vinogradar - Sremac Ba~ka - Proleter Dinamo - ^enej Fr. partizan - Borac Mladost - Slavija Tatra - Fru{kogorac

(3. i 4. novembar, 13.30)

Susek - Slavija Borac - Fru{kogorac ^enej - Tatra Proleter - Mladost Sremac - Fr. partizan @elezni~ar - Dinamo Sirig - Ba~ka Futog - Vinogradar

Napomena: @elezni~ar, Mladost, Slavija, Fru{kogorski partizan, kao doma}ini igraju subotom.

13.

kolo

(10. i 11. novembar, 13)

Vinogradar - Susek Ba~ka - Futog Dinamo - Sirig Fr. partizan - @elezni~ar Mladost - Sremac Tatra - Proleter Fru{kogorac - ^enej Slavija - Borac

14.

kolo

(17. i 18. novembar, 13)

Susek - Borac ^enej - Slavija Proleter - Fru{kogorac Sremac-Beomal - Tatra @elezni~ar - Mladost Sirig - Fr. partizan Futog - Dinamo Vinogradar - Ba~ka

15.

kolo

(24. i 25. novembar, 13)

Ba~ka - Susek Dinamo - Vinogradar Fr. partizan - Futog Mladost - Sirig Tatra - @elezni~ar Fru{kogorac - Sremac Slavija - Proleter Borac - ^enej

SPORT

dnevnik

~etvrtak23.avgust2012.

VOJ VO \AN SKA OLIM PI JA DA STA RIH SPOR TO VA U BA^ KOM GRA DI [TU ZA BE LE @I LA HET-TRIK

De mon stra ci ja za bo ra vqe nih ve {ti na Na rod na iz re ka „Srem, Ba nat i Ba~ ka – tri sr ca ju na~ ka“ do bi la je po tvr du na Tre }oj voj vo |an skoj olim pi ja di sta rih spor to va u Ba~ kom Gra di {tu. Jer, po red eki pa iz na se qa kraj Be ~e ja, ko je je, ba{, tog da na obe le `a va lo se o sku sla vu Pre o bra `e we Go spod we, i sa mog Be ~e ja, na pro sto ru SRC „\or |e Ta pa vi ca Xo ja“ ve {ti nu u ukup no 17 di sci pli na de mon stri ra li su i mla di Ba ~va ni iz @a bqa i No vog Sa da, Ba na }a ni iz Zre wa wi na i No vog Be ~e ja, te Srem ci iz

dve. Ra du je nas {to se i na tri bi na ma fud bal skog sta di o na na {ao za vi dan broj gle da la ca, re kao nam je na kra ju pred sed nik or ga ni za to ra sa da ve} tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je Be ~ej skog udru `e wa mla dih – BUM Alek san dar \e ki}. U~e sni ci ma se obra tio i se kre tar Sa ve za Sport za sve Voj vo di ne Slav ko Per ko vi}, or ga ni za ci je ko ja vo di bri gu o ma sov nom spor tu i ko ja je od la ne part ner „bu mov ci ma“ u or ga ni za ci ji svo je vr sne Olim pi ja de, te iz ra zio za do voq -

A on da pra va vi {e sat na ike ba na na trav na tom olim pij skom bo ri li {tu u Ba~ kom Gar di {tu. Po ~e lo je paj va ni sa wem, da nas po zna ti jem kao nad vla ~e we ko nop ca, gde je po bed ni~ ku se ri ju za po ~e la be ~ej ska eki pa „...~ke be ~ej ske“. Uz nad vla ~e we mo so ra (ba ti ne) i kr ba we, jed na od tri di sci pli ne ko je su se od vi ja le po si ste mu kup tak mi ~e wa. U pre o sta lih 14 ve {ti na bo do va li su se vre me, du `i na, broj iz ve de nih rad wi. Ko li ka je bi la raz li ~i tost po me sti ma oda kle su eki pe do la zi le, jo{ je ve }a bi la ka da je uz rast u pi ta wu. Naj mla |i Bran ko Du jin (13) je sti gao iz No vog Be ~e ja, a naj sta -

- Ka ko ne bih znao, ka da sam de te iz ~o ban ske po ro di ce. Kao ma li sam sa de se tak go di na na li va di ~u vao ov ce i sa svi wa ri ma u~io da pu cam wi ho vim bi ~em, pri se }a se de tiw stva Sa {a Du jin. Naj sta ri ja u~e sni ca mi nu le Olim pi ja de u Ba~ kom Gra di {tu se, ta ko |e, pri se ti la ne kih sli~ nih iga ra u svo joj ze mqi, Fin skoj. - Ve o ma me ra du je {to je ov de u Sr bi ji, na ovim Igra ma, vr lo opu {te na at mos fe ra i dru `e we „do bo la“. Sa ova kvim ve {ti na ma se pr vi put sre }em. Ali, ima mo i mi svo je tak mi ~ar ske ve {ti ne. Pri me ra ra di, ski da mo sa no gu ~i zme i ba ca mo ih {to da qe, za tim mu` Olim pij sku va tru je uneo ^a ba Si la |i

Se dam na e sto boj

Po bed ni~ ka eki pa u paj va ni sa wu

Pe }i na ca i Ru me. I tu ni je kraj. Iako je re~ o voj vo |an skoj olim pi ja di, ove go di ne su se, ma da go sti, rav no prav no uhva ti le u ko {tac s osta li ma i dve eki pe iz ino stran stva, sa sta vqe ne od vo lon te ra Me |u na rod nog vo lon ter skog rad nog kam pa u Ba~ kom Gra di {tu iz Ir ske, Ita li je, ^e {ke, Fin ske, [pa ni je i, na rav no, Sr bi je. - Ukup no se tak mi ~i la 21 eki pa sa po pet ~la no va, {to zna ~i da je 105 „olim pi ja ca“ u~e stvo va lo u ovo go di {wim Igra ma. Ovo me va qa do da ti jo{ 36 vo lon te ra ko ji su da li pu ni do pri nos da ovo go di {wa Olim pi ja da, po op {toj oce ni, pro tek ne bo qe od pret hod ne

stvo {to ima eki pa iz ~i ta ve Voj vo di ne i po è leo da na red na bu de jo{ ma sov ni ja. Ako je su di ti po krat koj isto ri ji ta ko }e i bi ti. Na „pr ven cu se oku pi lo 10, la ne je bi lo 12, a ove go di ne 21 eki pa. - Mi slom da sam je di ni olim pi jac ko ji mo è da se po di ~i da je u ro ku ma wem od me sec da na bio na dve Olim pi ja de. Iako su ovo jed no dnev ne Igre, è lim vam da dru è we bu de kao na pra voj Olim pi ja di, a po bed ni ci ma u sva koj di sci pli ni una pred ~e sti tam, re kao je pri li kom uno {e wa „olim pij ske va tre“ u sport ski kom pleks i zva ni~ nog otva ra wa Olim pi ja de na{ naj bo qi pli va~ pr snim sti lom â ba Si la |i.

Is tra `u ju }i isto ri jat sta rih spor to va, bo qe re }i iga ra ili ve {ti na, po Voj vo di ni, ko ji ma su se pa o ri ili pa sti ri za ba vqa li u do ko li ci ili de ca u igri, ne ret ko mla di su sed nih se la me |u sob no tak mi ~i li ili |u ve gi je `e le li da za di ve cu re na ko je su „oko ba ci li“, pre {la se broj ka 20, ali je od lu ~e no da se na Olim pi ja di u Ba~ kom Gra di {tu, za sa da, tak mi ~e we od vi ja u 17 di sci pli na. To su: ba ca we ka me na s ra me na, vra ni }a we (klis i ma {ke), gu ra we to~ ka, dra ga ~e, kan xi ja we (pu ca we svi war skim bi ~em), ko za na (ga |a we tro no {ca), kr ba we (oba ra we ru ku), lar po va we (bor ba ~a sti ma ~em i {ti tom), na te za we mo so ra (ba ti ne), paj va ni sa we (na te za we ko nop ca), pil ci ke, pre ska ka we {ta pa, rin gla we (na ba ci va we pot ko vi ce), skok u daq iz me sta, stre la we (ga |a we lu kom i stre lom), xa ka we (tr ka u xa ko vi ma), {tu la we (tr ka na dr ve nim {tu la ma). De taq iz bor be ~a sti

Slav ko Per ko vi} je po zdra vio u~e sni ke u ime Sa ve za Sport za sve Voj vo di ne Pre ska kak we {ta pa

Naj sta ri ja Ker stin Ju ki sa lo

Skok u daq iz me sta

Naj mla |i Bran ko Du jin Streli~arstvo

Potkovica Dve vo lon te re ske eki pe iz ino stran stva s li de ri ma kam pa

Traga~e

Bacawe kamena s ramena

De {a va wa na bo ri li {ti ma pri vu kla su pa `wu pu bli ke

ri ja Ker stin Jo ki sa lo (56) iz Fin ske. Obo ma im je za jed ni~ ko da su se sa gro di sci pli na pr vi put upo zna li. - Naj bli `i po uz ra stu u mo joj eki pi ima 18 go di na, {to zna ~i da sam za i sta mlad, ali mi ne sme ta da se, ko li ko mo gu, bo rim za bo je mo je eki pe „PAAD“. Ve} sam imao is ku stva u ho da wu na {tu la ma, a ov de mi se po seb no do pa la di sci pli na bor ba ~a sti ili lar po va we, re kao nam je mla di Bran ko Du jin. Ne {to da qe vo |a no vo be ~ej ske eki pe „PAAD“ Sa {a Du jin (44) je uspe {no de mon stri rao kan xi ja we, od no sno pu ca we svi war skim bi ~em.

è nu no si na le |i ma po mu qu, vo di, pa ko mo è du è da iz dr ì u sa u ni ili hlad noj vo di usred zi me... pre no si nam Ker stin Jo ki sa lo Ube dqi vo naj mla |a ve `ba ~i ca, isti na van kon ku ren ci je, bi la je dvo go di {wa Te o do ra Di wa~ ki, ko ja je upor no di za la dr ve nu prit ku, kao da se ra di o naj ve }oj te ì ni u di sci pli ni di za we te go va. Kre nu lo de te na vre me da ve `ba, pa }e si gur no bi ti sprem na za u~e {}e na, pri me ra ra di, ju bi lar noj 15. Olim pi ja di u Ba~ kom Gra di {tu 2024. go di ne, a ako Bog da i pra voj 35. Olim pi ja di 2032. go di ne u spor tu ko ji sa ma iza be re. Ko li ko god da su se u~e sni ci ba~ ko gra di {tan ske Olim pi ja de

Dvo go di {wa Te o do ra je po ~e la da ve `ba na vre me

voj vo |an skih sta rih spor to va tru di li da u pra vom smi slu sve pro tek ne u sti lu ge sla osni va ~a mo der nih olim pij skih iga ra Pje ra Ku ber te na: „Va `no je u~e stvo va ti“, i te ka ko su se ra do va li sva koj uspe {no sa vla da noj ve {ti ni, a tek po be di. Za to, evo i ime na tri naj bo qe pla si ra ne eki pe, ko je su na gra |e ne pe ha ri ma. Ap so lut ni po bed nik je eki pa „...~ke Be ~ej ske“ u sa sta vu: Ri sto Ba bi}, Da ni jel Lon ~a re vi}, Vik tor Kne `e vi}, Ni ko la Stoj kov i Ve se lin Xi gur ski, ko ja je i la ne po be di la kao eki pa „BUM“. Dru -

ga je eki pa „Vru} le bac“ iz Ba~ kog Gra di {ta: Du {an Bac ko vi}, Bo jan Kra sni}, Mi lan Ne ci}, Slo bo dan Slav ni} i Mla den Ste fa nov. Tre }e pla si ra na je eki pa „Voj vo |a ni“ u sa sta vu: @iv ko i Ni ko la Vu ka di nov, @ar ko i Ti ma Iva nov i Mi lo{ Se ku li}. Po bed ni~ ka eki pa u sva koj od 17 di sci pli na na gra |e na je di plo ma ma, a ap so lut ni po bed ni ci u Ba~ kom Gra di {tu bi li su naj bo qi u ~ak se dam di sci pli na, {to naj bo qe ka zu je ko li ko su bi li do mi nant ni. Vla sti mir Jan kov

svet

~etvrtak23.avgust2012.

dnevnik

ZA DAN U SI RI JI PO GI NU LO VI]E OD 200 QU DI

Ki na op tu ù je Oba mu PE KING: Kineski dràvni mediji optuùju predsednika SAD Baraka Obamu da svojim izjavama o hemijskom naoruàwu u Siriji traì izgovor za jo{ jednu vojnu intervenciju. Kineska agencija Sinhua je u reakciji na Obaminu izjavu „da bi Sirijia upotrebom hemijskog oru`ja pre{la crvenu liniju” navela da je jasno da „zapadne sile jo{ jednom iz sve snage traè izgovor za vojnu intervenciju”. Iako komentar Sinhue nije zvani~an stav vlasti u Kini, koja zajedno sa Rusijom blokira poku{aje da UN uvede sankcije Siriji, on je dobar pokazateq {ta vlast u toj zemqi misli o trenutnoj situaciji. Kako prenosi Bi-Bi-Si, komentar agencije pokazuje „strahovawa komunisti~kih lidera da Zapad èli promenu reìma u Siriji pod okriqem neke nove humanitarne misije”. Obama je prekju~e u Beloj ku}i rekao da do sada nije izdao naredbu o vojnoj intervenciji SAD u Siriji, ali da sa velikom pa`wom posmatra de{avawa u toj zemqi i da bi mogao da „znatno promeni stav u slu~aju upotrebe hemijskog oru`ja”.

Ceo Da mask se tre sao uz zvu ke gra na ti ra wa DA MASK, LON DON: Vi{e od 200 qudi poginulenoj zoni koja okruùje Damask. Oni su se sada vralo je u sukobima u Siriji za posledwih 24 ~asa, navetili i reìm na to odgovara svakodnevnim granatili su me{tani i Sirijska opservatorija za qudska rawima i bombardovawima iz helikoptera”, kazao je prava. Sirijska opservatorija je saop{tila da su reAl [ami. Ameri~ka televizija Si-En-En je javila, ìmske snage ubile vi{e desetina civila u napadu na pozivaju}i se na opozicioni Lokalni koordinacioni Madamijat al [am, kvart Damaska u kojem ìvi stakomitet Sirije, da je za posledwih 24 ~asa u Siriji novni{tvo razlicite veroispovesti. „Prema prvim izve{tajima, armija je ga|ala pogrebnu povorku, ubiv{i najmawe 36 osoba”, saop{tila je sirijska nevladina organizacija sa sedi{tem u Londonu. Kako je prenela agencija Frans pres, Opservatorija je navela i da je u Madamijat al [amu u jednom podrumu prona|eno vi{e desetina neidentifikovanih tela. U tom delu grada, precizirala je Opservatorija, ìvi oko 200.000 hri{}ana, sunitskih muslimana i pripadnika islamske sekte Alavita. Opservatorija je saop{tila da je {irom Sirije u utorak poginulo najmawe 198 osoba. Po re~ima stanovnika Damaska, najmawe osam osoba poginulo je kada je sirijska vojska granatirala kvartove Damaska Kfar Suseh, Stotinu mrtvih samo u Damasku Daraju, Kadam i Har Ai{eh. poginulo najmawe 230 qudi, me|u kojima 104 u Dama„Ceo Damask se trese uz zvukove granatirawa”, re - sku i 42 u Alepu. Rusija je u me|uvremenu saop{tila kla je agenciji Rojters jedna èna iz kvarta Kfar Suda veruje da sirijski reìm nema nameru da upotrebi seh. hemijsko naoruàwe i da je spreman da ga ~uva na siMaz al [ami, ~lan Medijske kancelarije Damaska gurnom, pi{e ruski dnevnik „Komersant” u ju~era- grupe mladih opozicinih aktivista koja nadgleda {wem izdawu. „U poverqivom dijalogu” sa sirijskim sukobe u sirijskom glavnom gradu, rekao je da su pobureìmom, Rusija je dobila uveravawa da „sirijske wenici, koji su pobegli na po~etku ofanzive vladivlasti nemaju nameru da koriste to oru`je, kao i da nih snaga na prestonicu, po~eli da se u wu vra}aju. su sposobne da ga drè pod kontrolom”, navodi ruski „Vratili su se wihovim ku}ama ili su nestali u zelist.

PO SLE SU \E WA PANK GRU PI „PU SI RA JOT”

Ru ska cr kva i ma na sti ri tra `e za {ti tu

„Spremamo pismo za miniMO SKVA: Ruska pravoslavstra. Postoji opasnost da }e te na crkva tra`i}e od policije huliganke iz Ukrajine napravi obezbe|ivawe crkava i manastiti jo{ neki skandal. Treba prera, po{to su u~estali slu~ajevi duzeti mere, maker postaviti vandalizma posle su|ewa grupi stra`u. Moj sopstveni hram je „Pusi rajot”. Podsetimo, ~lanastradao jer je ceo zid ispisan nice pank grupe „Pusi rajot” slovima od jednog metra”, rekao osu|ene su na po dve godine zaje protojerej. tvora. [ef jednog od odeqewa Sinoda RPC, protojerej Dmitrij Smirnov izjavio je da namerava da uputi takav zahtev ministru policije Vladimiru Kolokoqcevu. Po wegovim re~ima, u crkvi raste bojazan od napada i zbog najavqene turneje ukrajinske fe ministi~ke grupe Femen po Rusiji. One su Podr{ka ~lanicama pank benda saop{tile da spremaju Portparol ministra policinove perfomanse i da }e wihov je Andrej Pilip~uk smatra, medolazak svakako biti povezan sa |utim, da crkva preteruje sa osudom ~lanica „Pusi Rajot”. svojim strahovima. U Kijevu, Femen je na jednom „Postoji imovina crkve. U od centralnih trgova odsekla skladu sa Ustavom, ona se takokrst, „u znak solidarnosti sa |e ~uva, kao i svaka druga imovi`rtvama sredwovekovne inkvina. Ako bude potrebno preduzezicije”.

}emo odgovaraju}e mere, ali za sada za to ne postoji razlog. Ne ma masovnih napada, samo izolovanih slu~ajeva po celoj Rusiji”, kazao je Pilip~uk. Sve{tenik Gleb Jakuwin smatra da zahtev RPC da policija ~uva verske objekte ne}e pozitivno uticati na wenu reputaciju. „Naravno, skidawe krstova je bezobrazluk, ali crkva sama mora sa tim da iza|e na kraj. Crkva bi time posvedo~ila da je dru{tvo protiv we i da je treba {tititi od gra|ana na{e zemqe. To jo{ jednom pokazuje da se Moskovska patrijar{ija nalazi u te{koj krizi”, kazao je Jakuwin. Lider pokreta „Sveta Rus” Ivan Otrakovski izja vio je da je taj pokret u Moskvi ve} organizovao pravoslavne patrole. „Dobrovoqci }e patrolirati ulicama kako bi za{titili hramove i svetiwe od vandalizma i agresije protiv sve{tenika”, kazao je on. Mo-

skovske vlasti se nisu sloìle sa inicijativom pokreta, kao ni nevladine organizacije. [ef odeqewa za regionalnu bezbednost moskovskih vlasti Aleksej Majorov, podsetio je da je Rusija multikonfesionalna dràva, te da stvarawe pravoslavnih grupa moè dovesti do raskola u dru{tvu. [ef Moskovskog helsin{kog odbora Qudmila Aleksejeva se kao odgovor na akciju pokreta „Sveta Rus” zaloìla se za stvarawe ateisti~kih druìna. Prema wenim re~ima, stvarawe pravoslavnih druìna se kosi sa Ustavom Rusije. Rusija je multikonfesionalna, multinacionalna dràva. Ako patrole budu ~uvale pravoslavne svetiwe, to zna~i da }e i drugim religijama, pa i ateistima biti potrebno obezbe|ewe, rekla je ona. „Qudi imaju pravo da budu ateisti”, dodala je ona. Posle presude pankerkama, pored grada Pskova u centralnoj Rusiji, na dvema crkvama osvanuli su natpisi sa podr{kom „Pusi Rajot”, a pored Kaliwin grada zapaqena su vrata jedne crkve.

KENIJA

U su ko bi ma pa qe ni i qu di NAJ RO BI: Najmawe 48 qudi je ubijeno, od kojih 11 dece u etni~kim sukobima izme|u dve rivalska plemena na jugoistoku Kenije, a obim nasiqa je {okirao i policiju. To je bio veoma te`ak incident. Ukqu~uju ubistvo 11 dece, 31 `ene i {est mu{karaca”, potvrdio je zamenik regionalnog {efa policije Xozef Kitur i dodao da su 34 tela iskasapqena, a 14 spaqeno. Po wegovim re~ima, sukob se dogodio kasno preksino} izme|u

plemena Pokomo i Orma u ruralnom okrugu Tana reke na jugositoku Kenije na oko 300 kilometara od Najrobija, prenela je agencija AFP. Francuska agencija navodi da je obim i intenzitet ubistava „{okirao kenijsku policiju” i da nije potpuno jasno {ta je izazvalo tako krvav sukob, mada su se dva plemena sukobqavala i ranije oko kori{}ewa zemqi{ta i izvora vode.

EGIPAT

Zakqu~ali ministra zbog zaga|ene vode KAIRO: Me{tani jednog egipatskog sela zakqu~ali su u bolnicu ministra zdravqa i guvernera provincije, besni zbog toga {to se pedesetak qudi razbolelo zbog, kako tvrde, zaga|ene vode. Predstavnik egipatskog Ministarstva zdravqa Amr Kandil izjavio je da je u bolnicu u provinciji Menufija, u delti Nila, 40 kilometara severno od Kaira, prekju~e primqeno nekoliko desetina qudi zbog povra}awa, dijareje i povi{ene temperature.

Po wegovim re~ima, lekarska ekipa je prikupila uzorke vode za koju seqani tvrde da je zaga|ena kako bi proverili da li je ona izazvala bolest, preneo je AP. Kada su u posetu bolnici ju~e do{li ministar zdravqa Muhamed Mustafa i guverner provincije A{raf Helal, ogor~eni ~lanovi porodica obolelih okru`ili su ih, ma{u}i bocama s vodom i vi~u}i: „Pijte vodu”, a potom su ih ugurali u jednu sobu i zakqu~ali.

EKVADOR

Po ziv Bri ta ni ji da po vu ~e pret we KI TO: Predsednik Ekvadora Rafael Korea zatraìo je od Velike Britanije da povu~e pretwe da }e upasti u ambasadu Ekvadora u Londonu kako bi uhapsila osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asanà i dodao da je Kito otvoren za dijalog. „Ne o~ekujemo izviwewe i ne traìmo ga, ali Britanija mora da ispravi veliki gre{ku koji je na~inila kada je zapretila Ekvadoru mogu}im upadom u wegovu diplomatsku misiju kako bi uhapsila Dùlijana Asanà”, rekao je Korea sino} novinarima.

„Uprkos takvoj drskosti, uprkos gruboj i neprihvatqivoj pretwi, mi ostajemo otvoreni za dijalog”, poru~io je on, preneo je AFP. Britanske vlasti nameravaju da Asan`a (41) izru~e [vedskoj, gde treba da odgovara zbog optu`bi za seksualne prestupe, ali do sada nisu uspele da ga tamo po{aqu po{to je on prona{ao uto~i{te u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde se krije od 19. juna. Ekvadorske vlasti su mu pro{le sedmice dale i azil.

HOLANDIJA

Ubi stvo zbog Fej sbu ka AM STER DAM: Troje holand skih tinejxera optu`eno je za ubi stvo 15-godi{wakiwe nakon sva|e zbog Fejsbuka. Su|ewa u slu~aju koji je {okirao Holandiju po~iwu ove nedeqe Xojs Vinsi Hu je ubijena jer je „tra~arila o seksualnim iskustvima” jedne od svojih prija teqica na dru{tvenoj mre`i. U slu~aju koji javnost naziva „Fejsbuk ubistvo” sudi se 15-godi{waku kome je pla}eno mawe od sto evra za ubistvo, kao i devoj~ici Poli V. (16) i wenom de~ku Vesliju Si (17), koji su zbog navoda na Fejsbuku isplanirali i plati -

li za zlo~in. Ministarstvo pravde je saop{tilo da je par tinejxera nedeqama planirao ubistvo i da je pretio 15-godi{waku da }e ga ubiti ako ne ispuni ono {to `ele. Za uzvrat su mu ponudili mawu sumu novca i obe}awe da }e mu „pla}ati pi}a kada budu zajedno izlazili u grad”. Ubistvo je po~etkom godine izvr{io de~ak koga mediji identifikuju kao „Jinhua K.” no`em u ku}i ubijene Xojs, prilikom ~ega je povre|en i wen otac. Su|ewe de~aku ubici po~elo je u ponedeqak, a su|ewe paru tinejxera po~iwe tokom nedeqe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JO[IHIKO NODA Premijer Japana Jo{ihiko Noda odbacio je zahtev demostranata da se iskqu~e dva nedavno pokrenuta nuklearna reaktora, ali je obe}ao da }e slu{ati „glas naroda”. Noda nije prihvatio zahtev da Vlada Japana obustavi rad dva nuklearna reaktora koji su ponovo pokrenuta u julu i da iskqu~e ostalih 48 reaktora {irom Japana. On se ju~e po prvi put sastao s predstavnicima protesta.

MIT ROMNI Republikanski kandidat za predsednika SAD Mit Romni smatra da neki previ{e razdvajaju crkvu i dràvu i da bi religija trebalo da se vrati u javni ìvot. „U SAD postoje nastojawa nekih da se na religiju gleda iskqu~ivo kao na privatnu stvar, kojoj nije mesto u javnom ìvotu. Me|utim, mi smo nacija pod Bogom, mi u Boga za ista verujemo”, rekao je Romni.

ANDREAS BREJVIK Najve}i zlo~in koji se dogodio u posleratnoj Norve{koj u petak bi trebalo da dobije sudski epilog. Sud u Oslu bi trebalo da izrekne presu du Andreasu Brejviku (33), koji je pre 13 meseci u Oslu ubio osmoro, a na ostrvu Utoja 69 qudi. Andreas Brejvik je ubio 77 qudi, po{to je prvo podmetnuo bombu u blizini zgrade norve{ke vlade u Oslu, a potom nasumice pucao na ostrvu Utoja.

SVI RE PI ZLO ^IN MLA DOG ITA LI JA NA

Fi lo zof ubio pro sti tut ku, pa sve opi sao u kwi zi RIM: Italijanska policija uhapsila je 34-godi{weg filozofa Daniela Santa zbog sumwe da je ubio 20-godi{wu nigerijsku prostitutku, a ~in je opisao u svojoj kwizi. Santa je optuèn za ubistvo Antonije Egbune, ~ije telo je 26. februara prona|eno u brani na reci Po. Kako je saop{teno posle istrage, Santa je u reku bacio prostitutku s kojom je prethodno razvio prisan odnos. U we go voj kwi zi „Ru à i lav” mladi Italijan èli da skloni nigerijsku prostitutku s ulice. Kako ne uspeva u svom poku{aju, „druèwe” se zavr{ava ubistvom devojke. „Voleo je sve vi{e i vi{e, ali ona nije èlela da napusti

posao na ulici”, napisao je u kwizi Sante, dodaju}i da su liku propala sva nastojawa da joj promeni stil ìvota i zbog toga je ona postala wegova `rtva. Ali, postoje i razlike izme|u pri~e i stvarnog ubistva, pre no si „In deks.hr”. Dok je prostitutka u kwizi ubijena „iz rafala”, obdukcija je pokazala da je Egbuna usmr}ena noèm. Nigerijskoj prostitutki su na telu prona{li nekoliko dubokih ubodnih rana. Prema saznawima do kojih se do{lo u toku istrage, èna se borila sa napada~em koji je nakon zlo~ina telo bacio u reku Po.

SveT / BALkAn

dnevnik

GRA \A NI IZ SR BI JE, MA KE DO NI JE I BiH PO PO SEB NOM RE @I MU VLA STI U BER NU I BA ZE LU

Bern

{ene u Centru za prijem azilanata i sprovo|ewe postupka u Bazelu u kojem pored pripadnika {vajcarskih saveznih vlasti rade i predstavnici humanitarnih organizacija i prevodioci. Pored ove donete su i druge mere sa ciqem da se smawi broj la`nih azilanata, izme|u ostalih ukinuta je dotacija za put u domovinu u iznosu od 100 franaka. Ve} u aprilu je ukinuta premija

za podnosioce zahteva za azil koji pristanu da se dobrovoqno vrate ku}i. Ubudu}e }e, kako je najavqe no, {vajcarske vlasti jo{ intenzivnije sara|ivati i sa nadle`nim vlastima u zemqama iz kojih dolaze podnosioci zahteva za azil, a stro`ije }e se sprovoditi i propisi koji daju mogu}nost zabrane ulaska u zemqu la`nim azilantima.

HIT U RE GI O NU

„Sa mo da ra ta ne bu de” U~esnici mirovnog kampa, deca iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Tuzle i Gorweg Vakufa pevali su „Samo da rata ne bude” u Neumu i Dubrovniku. Performans je odr`an 4. avgusta, ali je video snimak objavqen na Fejsbuku ju~e i postao je hit u regionu. Kamp „Odmor od rata” u Neumu organiziuje „Savet za osnovna qudska

prava i demokratiju” iz Nema~ke, a wemu u~estvuju deca iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Pesma „Samo da rata ne bude” \or|a Bala{evi}a himna je kampa koji se odr`ava od 1994, a ove godine mladi su napravili performans koji su izveli u centru Neuma.

slovenija

Gr ci vred ni ji od Ne ma ca!

sti~ke istrage protiv privred nog kri mi na la, ko ji ma ru ko vo di spe ci ja li zo va no Dràvno tuìla{tvo. Po red is tra ge u se di {tu NKBM u Mariboru, u toku su i ku}ne pretrage ne samo u Sloveniji, ve} i u susednoj Hrvatskoj, u podru~jima Zagreba i Zadra, gde se traè materijalni dokazi za vo|ewe daqeg krivi~nog postupka. U akciji, u Sloveniji, u~estvuje 85 policajaca. Kako izve{tava slovena~ki portal „24ur.com” , policija pretresa i ku}u donedavnog pred sed ni ka upra ve NKBM, Matjaà Kova~i}a, a pod istragom su i neki od ~lanova wegove uprave i nadzornog saveta banke. Ina~e, Kova~i} bi, prema pi sa wu slo ve na~ kih me di ja, trebalo da od septembra po~ne da radi kao direktor prodaje u Gorewu u Srbiji.

PO @A RI U BiH I CR NOJ GO RI

Kri ti~ no u Ul ci wu MO STAR, UL CIW: Poàri u Bosni i Hercegovini ne jewavaju. Na podru~ju Kowica odobreno je poletawe helikoptera Eufora, rekao je pomo}nik ministra bez bednosti Samir Agi} koji je istovremeno pozvao gra|ane da pomognu vatrogasnim ekipama. „Ministarstvo bezbednosti BiH jo{ jednom poziva sve gra|a ne, sve dobrovoqce da se jave lokalnim vatrogasnim jedinicama, lokalnim slu`bama, da porazgova raju s lokalnim vatrogasnim zva ni~nicima i da poku{aju pomo}i u ga{ewu poàra”, rekao je Agi}, preneli su bosanski mediji. Prema wegovim re~ima najteà je situacija na podru~jima Mosta ra, Kowica, Bratunca, Srebrenice, Gacka i Trebiwa. U Trebiwu je kriti~no na pod ru~ju Trebiwskih brda gde vatra preti ku}ama u zaseocima [i{ko vi}i i Vu~ji Do. Na ovom podru~ -

ATI NA, BER LIN: Jedan od Rad no}u i vikendom postao mogu}ih odgovora na pitawe za - je nor mal na stvar za mno ge {to je Nema~ka u ve}oj meri us- Nemce. pe la da iz beg ne ne ga tiv ne Tako trenutno ~ak ~etvrtina efekte ekonomske krize koja je Nemaca radi i subotom, dok je za hva ti la Evro pu mo `da se pre 15 godina {est dana u sedkri je u ~i we ni ci da su posledwih godina Nemci po~eli da rade duè, ali, paradoksalno, kra}e od pro se ka u Evrop skoj uni ji, dok Grci imaju najduù radnu nedequ. Ne ma~ ki Sa ve zni zavod za statistiku objavio je istraìvawe u kojem se navodi da, u pore|ewu sa zaposlenima u drugim zemqa ma Evrop ske unije, Nemci rade kra}e – oko dva sata mawe od proseka EU. Naj kra }u rad nu ne de qu ima ju Ho lan |a ni ko ji ra de Je dan od broj nih {traj ko va u Gr~ koj

Nem ci ra de dva sa ta ma we ne deq no od evrop skog pro se ka. Ana li ti ~a ri oce wu ju da je broj rad nih sa ti jed no, a stvar na pro duk tiv nost ne {to sa svim dru go 30,5 sati, a najdu`u radni nedequ imaju Grci. Oni u proseku rade 42,1 sat nedeqno, ali je o~igledno da je broj for mal nih rad nih sa ti jedno, a stvarna produktivnost ne{to sasvim drugo, ocewuju analiti~ari.

mici samo 18,8 odsto Nemaca radilo, prenosi {tampa u Nema~koj. Nedeqom je pro{le godine radilo 14,5 zaposlenih u Nema~koj, dok je po~etkom devedesetih taj udeo iznosio deset odsto. Zavod napomiwe da svaki

deseti zaposleni u Nema~koj radi i no}u. Oni koji su u Nema~koj zaposleni na puno radno vreme u proseku su pro{le godine imali radnu nedequ od 40,7 sati,

{to ozna~ava porast od 40 minuta u odnosu na sredinu devedesetih. Statistika pokazuje da je prose~no nedeqno radno vreme u Nema~koj u posledwih 20 godina, zapravo, skra}eno za oko tri sata, ali to se obja{wava ve}im brojem zaposle nih na kra}e radno vreme. Wihov broj se za dve decenije udvostru~io. Ukazuje se i da se 90 odsto Nemaca izjasnilo da su zadovoqni na svom radnom mestu.

Bosna i HeRCeGovina

Is tra ga u No voj kre di to noj ban ci QU B QA N A: U slovena~koj „Novoj kreditnoj banci Maribor” u toku je kriminalisti~ka istraga zbog sumwe na korupciju u poslovima s Hrvatskom, a tri osobe su ve} uhap{ene. U obimnoj kriminalisti~koj istrazi, koja je po~ela ju~e ujutro, proverava se niz sumwi na po~iwena krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, prava i poverewa prilikom obavqawa privredne delatnosti, ali i prawa novca. Sumwa se da je Nova Kre dit na Ban ka Ma ri bor, zbog tih krivi~nih dela, izgu bi la ve li ku svo tu nov ca preko svog preduze}a u Hrvat skoj. Slovena~ka Generalna po licijska uprava, kao i Policijske uprave Maribora i Ceqa potvrdile su da sprovode istra`ne mere u okviru pose`ne me|unarodne kriminali-

PA RA DOKS EKO NOM SKE KRI ZE

[vaj car ska ubr za va pro te ri va we azi la na ta BERN: [vajcarske vlasti su na 48 sati skratile rok za razmatrawe zahteva za azil gra|ana iz Srbije, Makedonije i BiH, kako bi ubrzali wihovo proterivawe u zavi~aj. Ova odluka Saveznog ureda za migraciju (BFM) je reakcija na ogromno pove}awe broja zahteva za azil koje u ovoj zemqi podnose gra|ani Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine kojima od 2009, od nosno 2010. vi{e nije potrebna viza za ulazak u [vajcarsku. Od januara do jula je 4.593 gra|ana iz ovih zemaqa zatraìlo azil u [vajcarskoj, a prema navodima vlasti re~ je velikim delom o Romima. Status azilanta je pak dobilo samo 20 osoba, {to zna~i da je kvota priznavawa zahteva oko 0,5 odsto. Centri za prijem stranaca koji traè azil su, kako pi{u {vajcarski mediji, bili preoptere}eni zbog navale azilanata iz ove tri dràve. Zato }e se wihovi zahtevi za azil ubudu}e prioritetno re{avati, i to u roku od 48 sati. Ove ubrzane odluke bi}e dono-

~etvrtak23.avgust2012.

ju izgorelo je nekoliko elektro stubova, pa je ve}ina sela na tom podru~ju ostala bez elektri~ne energije. Helikopteri Oruànih snaga BiH nisu angaòvani u wi hovom ga{ewu jer nemaju goriva, a dva helikoptera sa kojima ta dràva raspolaè su na remontu, sa op{tilo je Ministarstvo bezbednosti. Poàr koji ve} ~etiri dana ugroàva ku}e u nekoliko sela u blizini Ulciwa trenutno je pod kontrolom, ali popodnevni vetar mogao bi ponovo da ugrozi naseqena mesta. Vatreni front dug preko kilometar pribliìo se preksino} selu Briska Gora i vatra je zahvatila krov i gorwi sprat jedne ku}e. Poàr udaqen oko 15 kilometara od Ulciwa, osetili su prekju~e ujutro stanovnici najju`nijeg crnogorskog grada, ~iji je centar bio pod gustim dimom.

[pi ri}: Kri za uti re put ra di kal nom isla mu SA RA JE VO: Ministar finansija i trezora BiH Nikola [piri} ocenio je da bi sada{wa kriza odnosa u Federaciji mogla biti uvod u mnogo sloèniju, ali i posluìti za stvarawe prostora za osnivawe stranke poput Muslimanske bra}e, pa i radikalnijih pokreta. [piri} je rekao za „Glas Srpske” da je u islamskim radikalnim krugovima u toku analiza te ideje i da je samo pitawe ho}e li to biti projekat za BiH ili za regiju. „Od politi~kog rezulta- Ni ko la [pi ri} ta takve stranke zavisi ho}e li {wa kriza odnosa, po mom vi|ese BiH stabilizovati ili biti wu, moè biti uvod u mnogo sloizvor regionalne krize. Sadaèniju krizu, koja }e mewati

fizionomiju, ne samo BiH nego i regije”, naveo je [piri}. Ako se i postigne privremeno re{ewe koje }e, smatra on, svi tuma~iti na svoj na~in ova, opasna ideja bi}e realizovana u budu}nosti. [piri}u se, kako ka`e, ~ini da ova kriza ima podr{ku spoqa. [piri} ukazuje na po stojawe onih koji naraslo socijalno nezadovoqstvo u BiH, pa i tobo`wi bankrot smatraju preduslovom za „novo deqewe karata” ili ustavnu prekompoziciju zemqe. Prema wegovim re~ima, to je igra vatrom i pre }e do}i do raspada BiH nego do bankrota.

Ministar finansija i trezora BiH ka`e da mu je `ao {to se problem poreske politike pogre{no prati na svim nivoima i napomiwe kako postoji vi{e problema kada je re~ o porezima i naplati poreza. Odgovaraju}i na pitawe jesu li institucije BiH dorasle zadatku, [piri} je rekao da ovde moraju biti agencije na koje se svi mogu osloniti, naglasiv{i da su to sredi{we institucije koje mogu poneti te ret evro a tlant skih in te gracija. „Nisam siguran da postoji politi~ka iskrenost koja vodi ka tom putu. Svi pla}amo cenu politi~ke neiskrenosti i inata politike”, zakqu~io je [piri}.

Kan di da ti za lo kal ne ~el ni ke i osu |e ni za rat ne zlo ~i ne SA RA JE VO: Nekoliko osoba osu|enih za ratne zlo~ine u BiH, kandidovalo se ove godine za funkcije u lokalnoj vlasti. Op{tinski izbori bi}e odr`ani u BiH 7. oktobra, ove godine, a prema Izbornom zakonu, osu|enima za ratne zlo~ine je po isteku kazne omogu}eno da se kandiduju i za funkcije s kojih su i po~inili zlo~ine. Kako sarajevsko „Oslobo|ewe” na svom portalu ju~e navodi,

Srpska demokratska stranka (SDS) je za nosioca liste za Skup{tinu op{tine [amac kandidovala lekara Blagoja Simi}a, ratnog predsednika SDS-a u toj op{tini, koji je zbog ratnih zlo~ina izdr`ao 15-godi{wu zatvorsku kaznu. Ha{ki tribunal optu`io je Simi}a 25. jula 1995. godine za zlo~ine protiv ~ove~nosti, te{ke povrede @enevskih konvencija i povrede zakona i obi~aja

rata, kao i za planirawe i provo|ewe etni~kog ~i{}ewa nad Bo{wacima i Hrvatima 1991-1993. u op{tinama Bosanki [amac i Oxak. Na ovogodi{wim lokalnim izborima se kandidovao i Simo Zari} iz [amca, kojeg je Ha{ki tribunal osudio na {est godina zatvora zbog ratnih zlo~ina. Zari} se kandidovao ispred Socijalisti~ke partije za odbornika u [amcu.

Tako|e, i Branko Gruji} iz Zvornika koji je osu|en na {est godina zatvora zbog ratnih zlo~ina, SDS-ov je kandidat za op{tinsko ve}e u Zvorniku. Izborni zakon u BiH predvi|a mogu}nost kandidovawa osoba optuènih za ratne zlo~ine, osim onih koje su „na izdràvawu kazne koju im je izrekao sud u Hagu, ili onih koje su optuène u sudu Hagu, ali se pred wim nisu pojavile”.

Ber lu sko ni jev ~o vek uhva }en u kri vo lo vu ZA DAR: Fran~esko Biavi, italijanski zvani~nik i visoki funkcioner stranke „Narod slobode” Silvija Berluskonija, uhva}en je u krivolovu kod hrvatskog ostrva Palagru`a. On je preba~en u policijsku stanicu na ostrvu Visu i protiv wega }e biti pokrenut i prekr{ajni postupak prema Zakonu o morskom ribarstvu. Biavi, koji je ~lan parlamentarne Komisije za poqopri-

vredu, zate~en je u ribolovu bez dozvole i u brodi}u koji nije registrovan, preneo je hrvatski portal „Indeks” koji navodi da se tokom privo|ewa Italijan nije pozvao na svoju funkciju u parlamentu. Navodi se da je o svemu odmah obave{tena ribarska inspekcija i Nacionalni centar za prikupqawe podataka MUP-a u Za dru.

Napomiwe se da Biava ve} godinama letuje na Visu, a ove godine unajmio je brodi} kako bi s Visa do{ao do Palagruè. U blizini Palagruè Biava, koji nije imao dozvolu za ribolov, sa brodi}a u more porinuo je gumewak koji nije imao nikakvih oznaka Do Palagruè je koristio motorni brod model ‘Svift trauler 42’, duìne 13,6 metara.

ekologija

~etvrtak23.avgust2012.

dnevnik

SU [A UZI MA DA NAK

Pre su {i lo je ze ro u Ba~ kom Gra ~a cu Vi {e od dva de set go di na je pro te klo od ka da je ure |e no je ze ro u Ba~ kom Gra ~a cu, na sta lo pro pu {ta wem vo de iz ne ka da {weg ka na la kra qa Pe tra. Za la ga wem ta da {weg se kre ta ra Me sne za jed ni ce i an ga ò va wem me {ta na na do to ku vo de i ure |e wem oba le na sta log je ze ra, Ba~ ki Gra ~ac je do bio me sto ko je su odav no pri èq ki va li. Na je ze ro su go di na ma, po red me {ta na Ba~ kog Gra ~a ca, do la zi li i mno gi ku pa ~i iz oko li ne. Me |u tim, ovog le ta, ka da su tem pe ra tu re do sti za le pre ko ~e tr de set ste pe ni, je ze ro je osta lo bez vo de, a oba la za ra sla tra vom i ko ro vom. Na ure |e wu ku pa li {ta, po red do bro voq nog ra da, utro {e no je i mno go no va ca iz do na ci ja, ali i me snog sa mo do pri no sa, ta ko da su mno gi me {ta ni oprav da no ne za do voq ni ~i we ni com da je ze ra vi {e ne ma.^la no vi lo kal nog eko lo {kog po kre ta go di na ma su bi li an ga ò va ni na ure |e wu je ze ra i oba le. - Pro blem je sa mo u qu di ma, jer ma lo ko ho }e da za vr ne ru ka ve i ura di ne {to kon kret no na ure |e wu ovog pro sto ra -

pri li~ no re zig ni ra no je re kao pred sed nik lo kal nog eko lo {kog dru {tva Du {an Bo gu no vi}. - Mi iz eko lo {kog po kre ta go di na ma ure |u je mo je ze ro i ni smo za to tra `i li ni ka kva pri zna wa, ali ni smo na i la zi li ni na raz u me va we,

pa smo se vre me nom umo ri li i pre sta li sa tim ak tiv no sti ma i ni ma lo me ne ~u di {to je sa da sve za pu {te no. Ka `u da se ~e ka na iz ra du ne kih pro je ka ta, a ti pro jek ti ve} po sto je, sa mo tre ba obez be di ti ma lo nov ~a nih sred sta va da se re a -

li zu ju, a pre sve ga je po treb no ulo `i ti rad, {to iz gle da ni ko ni je spre man da u~i ni Je ze ro je po ve za no sa ma lim Ba~ kim ka na lom, po pu lar no na zva nim ka na lom kra qa Pe tra, a on je u nad le `no sti JP “Vo de Voj vo di ne“ , ko je je i za u sta vi lo

do tok vo de u je ze ro iz raz lo ga {to tra `i na dok na du za ko ri {}e we vo de, {to iz Me sne za jed ni ce ni su u sta wu da pla te. - @ao nam je {to smo ove go di ne osta li bez vo de i {to mla di iz na {eg me sta ni su mo gli da se ku pa ju u je ze ru ovog

KVA LI TET VO DA U SR BI JI POD LU POM

Voj vo |a ni pi ju naj lo {i ju vo du Pre ma re ~i ma di rek to ra Agen ci je za za {ti tu `i vot ne sre di ne Mom ~i la @iv ko vi }a Sr bi ja spa da u vo dom si ro ma {ni ja pod ru~ ja Evro pe jer je ko li ~i na od oko 1.500 me ta ra kub nih po sta nov ni ku go di {we ne do voq na. Ona bi, ka ko ka `e, tre ba lo da iz no si naj ma we 2.500 me ta ra kub nih po sta nov ni ku da bi se obez be di la du go ro~ na sa -

mo do voq nost u ovom ob no vqi vom pri rod nom re sur su. Na pi ta we ka kav je kva li tet vo de u Sr bi je @iv ko vi} ob ja {wa va da je on raz li ~it od pod ru~ ja do pod ru~ ja. Ta ko naj vi {e na se qe na ni zij ska pod ru~ ja, sa naj bo ga ti jim ze mqi {nim re sur si ma, u isto vre me su naj si ro ma {ni ja vo da ma, dok su kva li tet ni vo de ni re sur si uglav nom po obo du ze mqe.

pro se~ ne go di {we kon cen tra ci je po je di nih te {kih me ta la u ve }i ni je ze ra i u aku mu la ci ja ma na me we nih vo do snab de va wu su pre ma {e ne - re kao je @iv ko vi}. On is ti ~e da se na mer nom me stu dr àv nog mo ni to rin ga Vr bas 2, Ve li kog ba~ kog ka na la, be le ì naj ve }e za ga |e we go di na ma una zad {to ni je slu ~aj ni sa jed nom lo ka ci jom u Sr bi ju. Ka ko ka è, u ovoj obla sti je kon cen tri sa na pre hram be na in du stri ja ko ja de ce ni ja ma bez pret hod nog tret ma na is pu {ta ot pad ne vo de u ka nal. - Spro ve de no je ne ko li ko sud skih po tu pa ka na osno vu pri ja va re pu bli~ kih in spek cij skih or ga na pro tiv kom pa ni ja “Kar neks” i “ Vi tal”, zbog is pu {ta wa ne pre ~i {}e nih ot pad nih vo da. U to ku je re a li za ci ja pro jek ta na iz grad wi ma gi stral nog ko lek to ra ot pad nih vo da i cen tral nog po stro je wa za pre ra du vo de ko ji fi nan si ra Evrop ska uni ja sa iz no som od 13 mi li o na evra - ob ja {wa va @iv ko vi}. U Sr bi ji je po treb no iz gra di ti 434 grad ska si ste ma ka pa ci te ta pre ko 2.000 ekvi va let nih sta nov ni ka, na po mi we @iv ko vi} do da ju }i da sa mo u 26 gra do va u Sr -

Za ga |e we iz in du strij skih po stro je wa Kqu~ ni iz vo ri za ga |e wa re ka u Sr bi ji su ne pre ~i {}e ne in du strij ske i ko mu nal ne ot pad ne vo de. Oko 50 od sto za ga |e wa is pu {te nog u re ke do la zi od in du strij skih po tro je wa, a sa mo 13 od sto ko mu nal nih ot pad nih vo da se tre ti ra pre is pu {ta wa. Ve li ki za ga |i va ~i vo da kod nas su i ne u re |e ne de po ni je. - Na osno vu ana li ze re zul ta ta vi {e go di {weg mo ni to rin ga, kon cen tra ci je pa ra me tra - bi o lo {ka po tro {wa ki se o ni ka, alu mi jum jon, ni tra ti i or fo fos fa ti - po ka zu ju da se ka li tet kre }e u okvi ru gra ni~ nih vrd no sti pro pi sa nih za kla su 1 i 2 {to od go va ra “od li~ nom” i “do brom” eko lo {kom sta tu su. Naj sla bi ji kva li tet u pro te klih 14 go di na ima ju vo de ka na la i re ka Voj vo di ne. Iz ra `e no in di ka to rom Ser bian Wa ter Qu i laty In dex ~ak 83 od sto uzo ra ka vo de u ka te go ri ji “ve o ma lo {e” je sa te ri to ri je Voj vo di ne. Mak si mal no do zvo qe ne kon cen tra ci je i

bi ji po sto je po stro je wa za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da. Zbog to ga smo do {li do tle da ka da se ura di ana li za u od no su na broj sta nov ni ka ko ji su pri kqu ~e ni na ka na li za ci o ni si stem sta we u ovoj obla sti je jo{ go re jer u od no su na uku pan broj sta nov ni ka ma we od 10 od sto `i te qa Sr bi je je ob u hva }e no ka na li za ci o nim si ste mom sa pre ~i {}i va wem ot pad nih vo da. Sr bi je je zbog to ga po treb no vi {e od dve mi li jar de evra za iz grad wu ka na li za ci o nih si ste ma i po stro je wa za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da. Q.Ma le {e vi}

le ta – is ti ~e se kre tar MZ Ba~ ki Gra ~ac Du {an Man di}. - Ka ko bi vo da ne sme ta no do ti ca la u je ze ro, mo ra mo obez be di ti i pla ti ti 800.000 di na ra go di {we, a mi taj no vac ne ma mo. Sa da mo ra mo kre nu ti iz po ~et ka, po {to tre ba da is pu ni mo od re |e ne uslo ve, ko ji su pred vi |e ni za ko nom, ka ko bi ku pa li {te bi lo u funk ci ji. Obje kat tre ba le ga li zo va ti, {to do sa da ni je ura |e no. Na rav no, mo ra mo obez be di ti i no vac za re a li za ci ju po sto je }eg pro jek ta ku pa li {ta. Na da mo se da }e mo uz po mo} op {ti ne i op {tin ske tu ri sti~ ke or ga ni za ci je us pe ti da sve to do ve de mo u red. Na jed noj od sed ni ca Skup {ti ne jo{ u apri lu me se cu do ne ta je od lu ka da Za vod za ur ba ni zam iz ra di po treb ne pro jek te, {to je i u~i we no. Pro jek tom je pred vi |e na iz grad wa te re na za ma le spor to ve, pe {a~ ka i trim sta za, let wa bi na, po sta vqa we klu pa i to bo ga na za de cu. @e qa je da se sve ovo re a li zu je pre sle de }e let we se zo ne, ali ako u je ze ru ne ma vo de, ~e mu sve to? S. Mi ler

PRI ROD NO STA NI [TE BI ]E SPREM NO ZA PO SE TI O CE

Ba ra Tr sko va ~a do bi ja vi zi tor ski cen tar Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Ru me za po ~e la je re a li za ci ju pro jek ta „Re vi ta li za ci ja sta ni {ta i pro mo ci ja pri rod nih vred no sti za {ti }e nog sta ni {ta ba ra Tr sko va ~a“. Za po kre ta we ovog pro jek ta Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Ru me do bi la je no vac od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne ko ji je na me wen iz grad wi osma tra~ ni ce sa nad stre {ni com, klu pa ma i sto lom, od no sno vi zi tor skog cen tra, sa kog mo è da se sa gle da ~i tav pre deo. Ta ko |e, po ~e lo je ko {e we tra ve, kr ~e we gr mqa i ure |e we te re na na rub nim de lo vi ma Tr sko va ~e. - Na{ se kre ta ri jat ve} du gi niz go di na po dr à va ova kve pro jek te u Voj vo di ni, ~i ji su svr ha i kraj wi ciq sa na ci ja, re vi ta li za ci ja, edu ka ci ja i pro mo ci ja pri rod nih sta ni {ta Voj vo di ne - is ta kla je vi {a stru~ na sa rad ni ca u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne Ta ma ra Sto ja no vi}. - Ve o ma je bit na iz grad wa ovog vi zi tor skog cen tra, jer

}e on slu ì ti za pri jem svih po se ti la ca i na naj bo qi na ~in }e pre zen to va ti ovo za {ti }e no sta ni {te. Ra do vi bi tre ba li da se za vr {e do kra ja le ta, a za re a li za ci ju }e bi ti an ga ò va ni vo lon te ri i stru~ wa ci iz ove obla sti, ka ko bi ovo pri rod no sta ni {te u naj kra }em vre men skom ro ku bi lo do stup no za sve po se ti o ce. -Vra }a we ba re u pr vo bit no sta we je naj bit ni je i na{ kraj wi ciq, spa sa va we vo de je pri mar no zbog o~u va wa ret kih vo de nih biq nih i ì vo tiw skih vr sta na ovom te re nu - re kla je eko log Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Ru ma Iva na Mi ji}. - Vi zi tor ski cen tar }e bi ti od ve li ke po mo }i jer }e se tu oku pqa ti i pro u ~a va ti te ren stru~ wa ci iz ra znih obla sti, ka ko bi se ovaj pr deo pro u ~io. Pred sed nik rum ske op {ti ne Go ran Vu ko vi} je do dao da }e op {ti na po mo }i ovaj pro je kat ko li ko mo è, jer se tre ba is ko ro sti ti ka pa ci tet ko ji pru à ovo pri rod no sta ni {te. M. Ma ru {i}

ZOO VRT „PO NI” U ADI OP STA JE ZA HVA QU JU ]I EN TU ZI JA ZMU I PO MO ]I

La me pro {i ru ju po ro di cu, a ptica emu ~e ka ba zen Za hva qu ju }i en tu zi ja zmu ak ti vi sta ci vil nih or ga ni za ci ja, po dr {ci do na to ra i po je di nih me snih in sti tu ci ja Zo o lo {ki vrt „Po ni” eg zi sti ra od 1994. go di ne. Ni je la ko spe ci fi~ noj in sti tu ci ji da op sta je u ma loj sre di ni, ali je ipak u po sled we vre me pri met no osve è we, jer su po ru {e ni sta ri i iz gra |e ni su ili se jo{ gra de no vi ka ve zi, uz po mo} Skup {ti ne op {ti ne Ada, Mo ni ke Bruk ner iz Udru è wa za za {ti tu ì vo ti wa iz \ur |e va, ra znih do na to ra iz a|an ske op {ti ne, „Ke ra mi ke Ka wi à” iz Ka wi è... - Us pe li smo da iz gra di mo osma no vih ka ve za, a dva se jo{ gra de, ta ko da pre ma no vim nor -

go di ne ob i {la re pu bli~ ka in spek ci ja i kon sta to va la da je sve u re du, da pre ko sto ti nu ì vo ti wa ima so lid ne uslo ve. Tru di mo se da uslo vi za sme {taj ì vo ti wa i hi gi je na bu du na ni vou, is hra na ta ko |e kva li tet na, da su ì vo ti we zbri nu te na si gur nom i da su po se ti o ci pri li kom obi la ska bez bed ni. Po se ti o ci mo gu da do la ze sva ko dnev no od 15 do 20 sa ti, a po vre me no vi ked nom od 9 do 20 sa ti, jer ta da je mno go po se ti la ca na ba ze ni ma Re kre a ci o nog cen tra „Adi ca„, ko ji obi la ze i zo o lo {ki vrt. Ume sto ula zni ce po se ti o ci mo gu da da ju do bro voq ni pri log, dok je za or ga ni zo va ne gru pe ula zni ca 20 di na ra po oso -

Raz i gra ne la me

ma ti vi ma ì vo ti we ima ju mno go vi {e pro sto ra, da ì ve u pri rod ni jem okru è wu - is ti ~e Qi qa na Vla ni ko lin, ~lan Iz vr {nog od bo ra Eko lo {kog udru è wa „Ze le no ostr vo” i Udru è wa gra |a na zo o lo {ki vrt „Po ni” u Adi. - U iz grad wi ka ve za dra go ce nu po mo} do bi li smo od Pred u ze }a „Agro 2000” iz Ade. Ima li smo sre }u da nas je kra jem pro {le

bi, a skro man pri hod ko ji se ostva ri slu ì za odr à va we vr ta i is hra nu ì vo ti wa. U a|an skom „Po ni ju” ima do sta pti ca i si sa ra, me |u ko ji ma su la me ko je ov de do bi ja ju mla dun ce, di vqa svi wa je sta ra 17 go di na i ona u pri ro di si gur no to li ko ne bi pre ì ve la. Za tim tu su pa tu qa ste ko ze, ov ce, bo dqi ka vo pra se, ja za vac, a od za {ti }e -

Dva po ni ja po nos a|an skog vr ta od we go vog osno va wa

nih pti ca udo mqe ni su mi {ar, step ski so ko i ga vra no vi. Za {tit ni znak a|an skog zo o lo {kog vr ta su dva po ni ja, sa ko ji ma se en tu zi ja sti ko ji o wi ma bri nu po no se. Umi qa ti po ni ji su tu od osni va wa, a de ca mo gu i da ih ja {u. Bi lo je u pla nu da se ovog le ta u par ku or ga ni zu ju tu re ja ha wa, ali se zbog trop skih vru }i na od u sta lo. - îm po~ ne {kol ska go di na u sep tem bru }e mo ima ti ra di o ni ce ko jim }e se ob u hva ti ti osnov ci iz ni ìh i vi {ih raz re da, kao i ma li {a ni iz pred {kol ske usta no ve, da do |u i upo zna ju se ka ko ì vo ti we ì ve u pri ro di i za {to ih dr ì mo u zo o lo {kom vr tu. Ma da je bi lo i za go vor ni ka da se zo o lo {ki vrt za tvo ri, is po sta vi lo se da za wim ima po tre be, jer obo ga }u je tu ri sti~ ku po nu du Ade i da mo è da op sta ne ka da se ì vo ti we vo le i ima en tu zi ja zma. Iz bo ri li smo se za to i uz po mo} go spo |e Mo ni ke Bruk ner iz \ur |e va, da „Po ni” op sta ne i ima m o po s e t i o c e - is t i ~ e Vla ni ko lin.

Paun tu gu je bez pa u ni ce, ze cu ukra li ze ~i cu Ima ra znih vr sta pa pa ga ja, ne ko li ko vr sta ko ko {a ka, go lu bo va, gr li ca, sre br ni i zlat ni fa za ni, ali i usa mqe ni paun i xi nov ksi zec ko ji ma bi do bro do {lo dru {tvo pa u ni ce i ze ~i ce. - Pa u nu ne do sta je pa u ni ca, pa tre nut no tra `i mo do na to ra ka ko bi pa u nu obez be di li dru {tvo. Zna mo da su pa u no vi do sta sku pe pti ce, ali se na da mo da }e se na }i do na tor, jer nam je paun ovog

le ta ja ko tu `an bez pa u ni ce. Ima mo i xi nov skog ze ca, ali su nam, na `a lost, ukra li xi nov sku ze ~i cu. Ne ko je is ko ri stio pri li ku ka da je ~u var bio od su tan, pa ukrao ze ~i cu ko ja je bi la po klon jed nog ma li {a na. @ao nam je {to se to de si lo, a ako po ~i ni lac ~i ta „Dnev nik”, ne ka nam vra ti ze ~i cu, mi }e mo mu ka sni je vr lo ra do po klo ni ti mla dun ~e - ape lu je Qi qa na Vla ni ko lin.

Naj markntni ja pti ca u a|an skom vr tu je emu za ko ju je u pla nu da se na pra vi ba zen za osve è we, ali naj ve }i pro blem je pit ka vo da. U pre go vo ri ma su sa JKP „Stan dard” iz Ade da omo gu }i do vod vo de iz grad skog vo do vo da, za po tre be ì vo ti wa i odr à va we cve }a i ze le ni la, ko je je ure |e no uz po mo} è na iz Ak ti va è na Pr ve MZ Ada i Udru è wa pen zi o ne ra Ade. Po red pet na e stak ak ti vi sta ko ji se stal no an ga ù ju i dru gi gra |a ni se uvek oda zi va ju da po mog nu, pa se za jed ni~ ki ura di ono {to je neo p hod no. Ta ko je Udru è we go lu ba ra Ade po mo glo ure |e wem gne zda za go lu bo ve, po seb no Zol tan Ir me wi, ko ji je i fi nan si rao ka ve ze. - Za na red nu zi mu }e nam naj vi {e tre ba ti po dr {ka za obez be |e we ku ku ru za, jer zna mo da je osku di ca zbog su {e, ali se na da mo da }e mo obez be di ti po treb ne ko li ~i ne. Po seb no nam zna ~i po mo} ko ju do bi ja mo od fir me „Ge bi” iz ân ta vi ra ko ji nam na ba ve hra ni vo - na gla {a va Vla ni ko lin. Stal na po dr {ka sti è iz Pr ve i Dru ge Me sne za jed ni ce Ade od I{tva na Ge ~ea i El fri de Var ge, ta ko |e i Ve ro ni ke ô mor iz MZ Mol, ko ji se svoj ski za la ù za obez be |e we uslo va za op sta nak Zo o lo {kog vr ta „Po ni”. Ovih da na Udru è we vas pi ta ~a iz Ade pri re di }e lut kar sku pred sta vu, a li kov ni stva ra o ci }e u~e stvo va ti u li kov noj ko lo ni ji i pro daj nom iz lo `bom sli ka da }e do pri nos da se za ì vo ti we obez be di hra na i osta le po tre be. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

dnevnik

oglasi

POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009. 58236 PRAVI ODMOR u prirodi, dvokrevetne sobe i dvokrevetni izdvojeni apartmani. Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511606. 59040 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefoni: 00382/32371-657, 063/10-62862, 060/0237-857, www.banicevicsmjestaj-risan.me 58654

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 59017 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 59018

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 59016

NOVI SAD - Osjek dvosoban stan u Novom Sadu 50m2, centralno grejawe, I sprat, mewam za isti u Osjeku. Telefon +++38598438027. 58684

IZDAJEM kompletno name{ten jednoiposoban stan, dva le`aja, kablovska, klima, internet, telefon. Studentski grad, udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefon 063/500346. 59044 IZDAJEM komforan jednosoban, name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/505531, 065/5505531. 58396 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar, centralno grejawe, telefon, kablovska, ve{ ma{ina. Telefon: 021/552270 i 064/11-36-076. 58972 IZDAJEM name{ten stan, Liman III, Narodnog fronta 52, preko puta „Telvent”-a. Telefon 064/275-5731. 58683 IZDAJEM jednosoban stan, 32m2, kompletno name{ten, dva le`aja, kablovska, internet, telefon. Studentski grad, udaqen oko 1000m, Jevrejska 23. Telefon 063/500346. 59045 IZDAJEM stan 30m2, Novi Sad, preko puta „Putnika”, Kosan~i} Ivana 2, grejawe, klima, lift, telefon, useqiv od 1. 9. Telefon 064/03399-87. 58988 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefon: 063/815-0477. 59011

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68429, www.bomil.rs. 15019

~etvrtak23.avgust2012.

KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15020 BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2 dvostrano orjentisann, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7520501, 456636, 432-172. 58853

PRODAJEM ukwiènu garsoweru u ~ika Stevinoj ulici, 25m2 na drugom spratu, cena 29.500e. Telefon 060/02-01-000. 59046 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 27.000. Telefon: 636-6952 www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 15002

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272 USEQIV, klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, tre}i sprat, kuhiwa prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59053 @.STANICA, 2,0 stan od 50m2, ukwièn, sa name{tajem i tehnikom se prodaje po ceni 41.200. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15003 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 33.500. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15004

NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 1,5 stan od 38m2 radila „Dinamika„. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15005 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15007 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.650, mo`e i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15008 OKOLINA CARA DU[ANA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 stan od 46m2. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15009 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15010

PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra I, trosoban stan 70m2, na drugom spratu, cena 63.000e. Telefon 060/02-01000. 59048 NOVO NASEQE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom , cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15011 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15013

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak23.avgust2012.

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/994-5002. 58889

dnevnik

Posledwi pozdrav velikom i blagom ~oveku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Radovanu Adamovu Prijateqi i kolege iz wegovog „Varteksa”.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je preminuo na{ dragi

Radovan Adamov ro|. 1938. god. u Melencima Ispra}aj }e biti u petak, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dragica, deca Ivana i @eqko i sestra Spasenija. 59118

59127

Marija Baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 8. 2012. godine preminula na{a draga majka

Sahrana }e se obaviti danas, 23. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

O`alo{}ena porodica Baka.

CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, 116m2, cena 105.000e. Telefon 060/02-01-000. 59047 LIMAN, ukwièn originalan 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15014 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalan 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15015 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15016 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon: 6368429, www.bomil.rs. 15017 CENTAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwièna zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4,0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orjentisan + mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15018

PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 59020 PRODAJEM me{anu {umu bukva, hrast, cer 6 hektara. Prete`no za tehni~ku preradu. [uma se nalazi kod Qiga. Telefon 064/9477179. 59036 SREMSKA KAMENICA, Staro Selo, 7.000m2 plac idelana zas sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26726. 57779 FUTOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a sa ba{tom 500m2, hitna prodaja, cena 60.000e. Telefon 0600677761. 59049 PRODAJEM ili izdajem ku}u atraktivna lokacija kod restorana „@al za mladost”. Telefoni: 021/400496, 063/516-720. 58973 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 59021

IZDAJEM lokal - bife Bul. Ja{e Tomi}a - Kisa~ka. Telefon 064/4210587. 58925 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan, poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. Oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59055

59119

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Nedeqka Rudi} - Vrani}

Todor Jokanovi} Verica Davidovi} Dragi na{ te~o, voleli smo te i vole}emo te. Po~ivaj u miru.

1935 - 2012. Sahrana je danas, 23. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Predrag, Igor i Radojka.

Weni: sin Vladimir i }erka Na|a.

59125

59121

Sahrana }e se obaviti danas, 23. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}en sin Miroqub. 59120

Posledwi pozdrav

Du{anu Puraru PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/1402000. 58272

Te{anovi} Rajko, Vesna i Una.

59123

Dragoqub Novakov

Posledwi pozdrav

GA[ENI KRE^, 7 din. na adresu kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/61383-68. 55280

1924 - 2012.

Verici Davidovi} Sa tugom smo ispratili dragog supruga, oca i dedu. Porodica. 59140

SAMO za penzionere i prosvetare relativno povoqno molersko-farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 064/230-68-98. 58969 VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59124

od kolega iz Sektora nabavke: Dobrile, Perice, Danila, Daneta, Krleta, Blagoja, Qubana, Radana i Batri}a.

deda Du{anu

3 Moje majke vi{e nema.

od porodice Sabo.

59138

59133

Zaspala je na{a majka

Nedeqka Rudi} - Vrani} Bi}e sahrawena danas, 23. avgusta, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima, na ^eratskom grobqu. Hvala joj na svemu {to je u~inila za mene.

STRANOJ KOMPANIJI potrebno 5 menaxera prodaje. Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Telefoni: 063/516-153, 063/516-154. 58682 EMINENTNOM restoranu u Novom Sadu potrebni kuvari i konobari. Informacije na 063/47-5765. 59084

Sin Miroqub. 59113

POMEN

Vukica Majstorovi}

\or|e Majstorovi}

1932 - 2005.

1926 - 1993.

Milica Kqaji} - Radakovi} dramska umetnica

Re~i su suvi{ne, vi{e nema ko da ih ~uje. Putuj u miru ka zvezdama.

Tvoje mezimice Buba i Ma{a sa porodicama. ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 58591

POMEN

Sahrana je u subotu, 25. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

59126

Nejlep{e uspomene na na{u dragu i voqenu baku, svekrvu i mamu ~uvaju weni: Miki, Vukica, Milena, Qiqa i Mile.

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo nejlep{e uspomene na na{eg dragog deku, svekra i tatu.

59129

59128

Miki, Vukica, Milena, Qiqa i Mile.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti preminula

Posledwi pozdrav

Posledwi mami

pozdrav

Gaqinoj

~etvrtak23.avgust2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{

Dragan Koralija Jelica Jakobac

Vaqi Vejin

Sahrana je u Petrovaradinu, na starom Tranxamentskom grobqu, u ~etvrtak, 23. 8. 2012. godine, u 11 ~asova.

od porodica Mrkowi} i Milo{evi}.

Danas, 23. avgusta, u 10.30 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u.

Vaqi Vejin

Oti{ao si u cvetu mladosti, a nama ostaje ve~na bol.

O`alo{}eni: sin i snaja sa decom.

Draga Vaqa,

Milan Aleksi} iznenada preminuo 20. 8. 2012. godine, u 67. godini. Sahrana je danas, 23. 8. 2012. godine, na grobqu u Rakeli}ima. O`alo{}eni: }erka Maja, sestra Radana, bra}a Mitar i Radovan sa porodicama.

Tvoji: deda Bo{ko, Bosiqka, Zoran, Tawa i Tamara.

59104

59078

59015

59097

Dragi na{

Posledwi pozdrav Sa po{tovawem, Jelena Radun sa porodicom.

59095

Posledwi pozdrav

Vaqa Vejin

Dani prolaze, a u nama je beskrajna tuga i praznina. Mnogo nam nedostaje{... Godina bez tebe je ve~nost. Ponosni smo {to smo te imali i hvala ti za sve! Tvoje sestre Agica i Vida sa decom i wihovim porodicama.

Vawa Tom~awi sa porodicom.

Porodica Du{i}. 59114

Posledwi pozdrav

Milan Aleksi}

4. 4. 1953 - 23. 8. 2011.

Vaqi

zra~ila si svojom lepotom i dobrotom.

Stevan Petri~i} Bata

59094

Kamewar je napustio drag i veseo lik

Mili moj tajo, du{o moje du{e... Bi}u sretna da zamislim kako {eta{ cvetnim livadama i samo ponekad odmara{ oslu{kuju}i cvrkut ptica... u miru mi po~ivaj mili moj. Voli te beskrajno tvoj Mi}o, tvoja muwa. 59091

59030

Vaqi Vejin

^ETVOROGODI[WI POMEN

Najiskrenije sau~e{}e porodici.

23. 8. 2011 - 23. 8. 2012.

23. 8. 2008 - 23. 8. 2012.

Milan i Svetozar Dobrosavqev sa porodicama. 59099

Vaqa Vejin

Sa velikom tugom, posledwi pozdrav kuma

Vaqi Vejin Draga na{a, po~ivaj u miru. Iskreno sau~e{}e porodici. Porodica Nedeqkov.

Milovan Despotov Pro{la je prva godina sa Tobom u mislima.

Branka Egi}

Boda i Brana sa porodicom.

Tvoja porodica. 58965

59108

59109

Posledwi pozdrav dragom ~ika

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deka

Vaqi An|a, Milena i Bane.

Zaboraviti te ne}e nikad, u srcu }e te nositi zauvek Tvoji: mama Anka, sinovi Milo{ i Sr|an unu~ad Teodora, Natalija, An|elija i Aleksej snaje Ivana i Marijana.

59100

Todor Jokanovi}

Miliji

preminuo 21. 8. 2012. godine.

Goca @, Goca M, Marijana i Jelena.

58592

Marko Mileusni}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar, deda i pradeda

Sahrana je u petak, 24. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga, sinovi, snaje i unu~ad.

59115

SE]AWE

23. 8. 2003 - 23. 8. 2012. Volimo Te. Tvoji: Ru`a, Sa{a, Goca, Jovana, Marko i Luka. 59088

59112

Posledwi prijatequ

Dana, 23. 8. 2012. godine navr{ava se godina od kako nas je napustio na{ voqeni

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em

Du{an Purar 1931 - 2012.

Sahrana je danas, 23. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miliji Cerovi}u 1936 - 2012.

Ra{a Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen odr`ati u subotu, 25. 8. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu (Vrt se}awa).

O`alo{}eni: supruga Angelina, sin Jovan, snaja Bo`ana, unuke Aleksandra i Jelena, zet Veqko i praunuka Teodora.

O`alo{}ene porodice Kosti} i Bo`idar. 59087

59101

Du{anu Puraru

Sahrana je danas, 23. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, u selu Tu{ina, u Crnoj Gori.

Prije Danica i Radojka.

Supruga Bojana, sin Mar~eta, }erka Milica i unuci Milan i Pavle.

59102

59117

tv program

~etvrtak23.avgust2012.

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Барометар Глас Америке

15.15 16.00 17.00 17.25 18.24 19.01 19.30 20.05 21.01 22.33 22.37 23.07 23.55 00.10 00.18 01.01

СЕРИЈА

Комшилук (РТВ 1, 18.55) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945 09.30 Центар света 10.10 Велики природни спектакли: Велика сеоба 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.10 Из нашег сокака-компилација 13.05 Додати живот годинама 14.05 Документ: Јеси ли била на фејсу 14.30 Повратак на село: Нананин салаш-Бездан 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Велики природни спектакли: Велика плима 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Анђели у Америци 21.05 Биографије: Тони Блер 22.00 Војвођански дневник 22.35 Прсте да полижеш 23.00 Оперативци 23.55 Серија недеље: Анђели у Америци 00.50 Концерт године „Лет 3“ 01.45 Фолдер култура 02.05 Плави круг 02.30 Документ: Јеси ли била на фејсу?

06.35 07.00 08.00 08.10 09.00 10.00 10.40 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 23.30

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Концерт године 1998. „Ватрени пољубац” Грување Грување уживо у студију „М“-Герника Музички програм Емисија на мађарском Вести на мађарском Украјинска панорама Биографије: Ентони Хопкинс Концерт године Липар за сва времена Добро вече, Војводино ТВ Магазин на русинском ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађарском Кухињица – мађ. 52. велики фестивал румунске музике и фолклора – Торак 2012., пренос Село моје Дероње

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.50 09.53 10.24 10.56 12.05 12.20 12.33 13.16 13.22 13.44

02.34 03.00 03.35 03.48 04.21 06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 ЦИ-5 нови професионалци 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил

Азбука родитељства (Новосадска ТВ, 15.30) 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Порота 23.55 Украдена срца

06.00 06.30 07.30 09.30 10.00 12.00 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Преглед руске лиге Преглед холандске лиге Преглед Лиге шампиона Фудбал мондијал магазин Ел Цласицо Премијер лига: Челзи – Рединг Преглед португалске лиге – Португол Боxинг: Роад то Дреам ТВС Ел Класико Премијер лига Магазин Вести Премијер лига њуз Атлетика Мобил 1 Тхе Грид СК Студио Квалификације Еуропа Лига: Мура – Лацио АТП Wинстон Салем 1/4 Финале Суперкуп Шпаније: Барселона – Реал Мадрид АТП Wинстон Салем 1/4 Финале Најбоља утакмица Премијер лига

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грађани села луга Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Вештица Лили 2, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Ван домета, филм Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Таи чи ратници, филм Грађани села луга Вести(04.00,05.00) Гастрономад Око Сасвим природно

Ово је Србија На једанаест водотока у Србији проток воде је достигао, или се приближио минимуму, показују подаци Републичког хидрометеоролошког завода. Наши дописници из Шапца проверавају да ли је угрожена пловидба на Сави. На 54. рођендан телевизије Београд водимо вас у посету доајену нашег ТВ водитељства Милету Здравковићу. Емисију уређују: Гордана Петровић, Надежда Медић и Љиљана Јовановић. Водитељка je Зорана Коршош Николић. (РТС 1, 15.15)

06.15 06.30 07.00 08.00 09.00 10.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 17.50 18.05 18.30

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Без излаза Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Фудбал: Тромзо - Партизан, пренос Вести у полувремену утакмице 20.30 Фудбал: Црвена звезда-Бордо, пренос 23.00 Филм: Тајно друштво 01.10 Трачара 02.10 Срећне вести 02.15 Еksплозив 02.45 Ексклузив

Мето Јовановски

Слике душе - Мето Јовановски Пензионер Драмског тетра из Скопља, где је остварио значајне улоге на даскама, за које кажу да живот значе... Одиграо 66 улога у филмовима од „Проклети смо, Ирина“ 1973. преко „Тетовирања“, „Срећне нове 49“. „За сада без доброг наслова“ и „Пре кише“ до „Село гори... и тако“... Ко би све набројао... И бројао... Рођен у Штипу 1946. године, дипломирао у Софији, играо где је пожелео и где су га тражили а, углавном, свуда јесу... Мирни и сталожени човек, глумац Методија Мето Јовановски црта слике своје душе. Аутор: Милан Никодијевић (РТС 2, 20.28) 07.24 07.30 07.52 08.04 08.09 08.15 08.58 09.16 10.03 10.28 10.56 11.21 11.45 12.26 13.00 14.05 14.48 15.06 15.36 15.59 16.45 17.20 18.15 18.50 18.56 19.18 19.30 19.35 19.41 19.45 20.00 20.28 21.00 21.59 23.24 23.56 01.03

Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претерујте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Линк Живот с музиком У свету Траг у простору Музички програм ТВ фељтон Трезор Верујте али не претерујте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Ликовна колонија РТС ТВ лица: Вања Грбић... као сав нормалан свет Породични кругови Преваранти Бред Лили други пут у београду Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Датум Верски календар Место за нас Слике душе Преваранти Међу нама Бунт Дејвид Гета, музички програм Трезор

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратоон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Сабирни центар 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Бал на води 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Усамљена страст Џудит Херн 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: Уметност раскида

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.30 ББЦ на Б92: Откачена историја 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.55 Филм: Љубав нема правила 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.15 Филм: Смоки и бандит 3 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Како су Битлси уздрмали Кремљ, док. филм 01.50 Филм: Испод рушевина 1 03.25 Саут Парк 03.50 Нинџа ратници 04.35 Амерички топ-модел 05.20 Увод у анатомију 06.05 Укључење у Б92 Инфо

Испод рушевина Француски тегљач, пун експлозива, кретао се уз канадску обалу. Када је ударио у Белгијски брод, експлозија је захватила територију удаљену миљама од бродова. Уништење, погинулу људи али и несвакидашња храброст локалног становништва неки су од кључних мотива у овом документарцу. Улоге: Винсент Волш, Шона Мекдоналд, Тед Дајкстра Режија: Брус Питман (Б92, 01.50)

Неда Спасојевић

Срамно лето Опис: Окосницу приче чини појединац повратник у родни крај господин Исак за којег бивши суграђани умишљају да је он нека власт и страхују за себе због свих ружних ствари из прошлости које су му учинили. Приказујући му се као лажни пријатељи чине све како би га одобровољили. Улоге: Владимир Поповић, Кристина Миколајевска, Неда Спасојевић, Боро Беговић, Хусеин Чокић ... Режија: Бранислав Баштац (Хепи, 20.05) 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 14.00 14.10 14.55 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50

Винсент Волш

Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Вести Јелена Моја Србија Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Срамно лето, филм Агенција Беверли Хилс Љубавни сигнали Агенција Голи зивот

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.30 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 20.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Брачни судија Недељно поподне Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Мале тајне Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана 23.00 Све за љубав 00.30 Немогућа мисија 01.00 Филм: Сенка стрха

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak23.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Вен ча ни ца из сно ва Шта не тре ба обу ћи Че ти ри вен ча ња - Аме ри ка Го ја зни ти неј џе ри Нај го ра ма ма на све ту Екс трем ни во дич за ро ди те ље са Џо Фрост Л.А. Инк Струч њак за тор те Ком пул зив но го ми ла ње Ма ли љу ди, ве ли ки свет Џон, Кејт и осмо ро де це Вен ча ни ца из сно ва Шта не тре ба обу ћи Че ти ри вен ча ња - Аме ри ка Го ја зни ти неј џе ри Струч њак за тор те Нај бо љи аме рич ки ку вар Нај бо љи бри тан ски ре сто ран са Гор до ном Рем зи јем Со ул фуд по ро ди ца Ур гент ни цен тар Л.А. Инк Нај бо љи аме рич ки ку вар

08.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 09.00 Ћелија 10.00 Лежаки 1942. 11.30 Деца Стаљинграда 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Изгубљени древни градови 20.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 21.00 Рим: последња граница 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Царство мора 00.00 Историја расизма 01.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

Сем и Макс Ози Бу Филм: Гу ли ве ро ва пу то ва ња Филм: Бо ље од бек ства Филм: Фрик шоу Филм: То рен те 3 Филм: Мр 73 Филм: Опа сни жи вот ми ни стра на та 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Мр 73 У Мар се ју, дис кре ди то ва ни де тек тив и ал к о хо ли чар Шнај дер вр ши от ми цу ауто бу са и пи што љем при мо ра ва во за ча да га до ве зе ку ћи. Хап си га тим спе ци ја ла ца и ње го ва про па ла ка ри је ра у по ли ци ји је за вр ше на. Шнај де ра ски да ју са слу ча ја ис тра жи ва ња се риј ског уби це ко ји чи ни ужа сне зло чи не над же на ма... Уло ге: Да ни јел Атил, Оли ви ја Бо на ми, Фи лип На хон Ре жи ја: Оли вер Мар шал (Си не ма ни ја, 20.00)

Оли ви ја Бо на ми

06.00 07.35 09.25 10.55 11.45 13.15 15.05 16.40 18.20 20.05 21.30 23.15 23.45 01.30 03.20 04.55

Посебна веза Живот као такав Страст у пустињи Бетонски фараони Мармадјук Папирни човек Виктор Улични плес 3Д Ондин Цедар Рапидс Камелот Најбоље од Кејти Морган Два пандура Страшило Експеримент Ромски полицајци

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Мистерије Острва сенки Последњи Божић Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Божићне преправке Дијагноза убиство Монк Пандури новајлије Поноћна трка Ђаволова љубавница Медијум

Мо ни ка Бе лу чи

Дру ги дах Озло гла ше ни ганг стер Гу став „Гу„ Мин да упра во је по бе гао из за тво ра, због че га је алар ми ра на фран цу ска по ли ци ја. Од лу чив ши да по бег не из зе мље са сво јом де вој ком Ма но уш, мо ра не ка ко да до ђе до нов ца. При хва та је дан за да так ко ји му ла ко по ђе за ру ком, али при си љен је да из да не ке сво је парт не ре... Уло ге: Да ни јел Аутил, Мо ни ка Бе лу чи, Ми шел Бланц, Жак Ду тронк, Ерик Кан то на (ХРТ 1, 22.30) 07.40 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.16 Заволите свој дом 2, док. серија 11.03 Човјеков планет, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.20 Победнички клуб, филм 14.47 Фотографија у Хрватској 15.13 Просјаци и синови 16.11 Понос Раткајевих 18.02 Азијске разгледнице. Ко није видео Бангкок, док. серија 18.31 Лоза 19.25 Наврх језика 19.30 Дневник 20.10 Кратки сусрети 20.38 Уругвајски Хрвати, док. филм 21.08 Стипе у гостима 21.45 Дневник 3 22.30 Циклус најбољих европских филмова. Други дах, француски филм 01.07 Секс и град 3 01.35 ЦСИ Мајами 02.18 Сучево ново рухо

08.16 Жутокљунац. Пантомима 08.45 Амика за децу 09.10 Х2О Уз мало воде! 09.34 Операција Барбаросса за децу 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.49 Лоза 12.10 Едгемонт 12.35 Обична клинка 12.58 Дхарма и Грег 13.20 Ђерам бунар - вода студена, док. филм 13.50 Творци промене 1, док. серија 14.45 Шкриња. Слобода 15.38 Други формат 16.25 Идемо на пут с Гораном Милићем: Швајцарска и Аустрија 17.14 Сучево ново рухо 18.00 Рукомет (М): Новиград Загреб Металург, пренос 19.30 20пет, квиз 19.49 Гламурозне сластице 2, док. серија 20.15 Лажи ми 3 21.00 Бездан, филм 23.53 ЦСИ Мајами 00.40 Мућке 01.10 Битанге и принцезе 01.43 Ретровизор

06.00 Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 07.30 Упозорење: Строга цензура 09.00 Биографија - Џенифер Анистон 10.00 Страх изнутра 11.30 Упозорење: Строга цензура 13.00 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 14.00 Детектив и дама 16.00 Смртоносна раздаљина 17.30 Биографија - Џенифер Анистон+ 18.30 Упозорење: Строга цензура 20.00 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 21.00 Немогуће бекство 23.00 Мрачни водопади

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Без злих на ме ра На ша ку ћа из сно ва Же на под уце ном Пур пур на ру жа Ка и ра Ха на и ње не се стре Сен ке и ма гла Пре ко па лу бе Де ца Сју во ли да швр ља Де вој ке са ауто бу ске ста ни це

07.45 Езел 09.45 Кисмет - окови судбине 10.55 Кобра 11 13.05 Ексклузив таблоид 13.30 Крв није вода 14.20 Бибин свет 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Домаћице 20.50 Океан страха 22.30 Убојити предатор, филм 00.20 РТЛ вести 00.35 Жмурке, филм 02.15 Астро шоу

Жмур ке У њи хо вом но вом до м у, пси хо лог и удо вац Деј вид Ка ла веј да је све од се бе ка ко би по мо гао сво јој кћер ки Еми ли да се по ми ри с мај чи ном смр ћу ко ја ју је те шко по го ди ла. Не к о ли к о ме се ци ка сни је, отац упо зна је но ву же ну, а де вој чи ца се осе ти угро же ном те стра ху је да ће она за у зе ти мај чи но ме сто... Уло ге: Ро берт де Ни ро, Да ко та Фа нинг, Фам ке Јан сен, Ели за бет Шу, Еј ми Ир винг Ре жи ја: Џон Пол сон (РТЛ, 00.35)

Ели за бет Шу

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Амерички оружари Амерички чопери Америчке дрвосече Обнова Њујорка Мајстори за оружје

08.30 09.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.45 19.00 22.00 00.05

Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Бициклизам Бициклизам Фудбал Тенис Борилачки спорт Бициклизам

Vojvodina Vojvo|anima

а во ђе њем дик та ту ре ше стог ја ну а ра 1929. го ди - са звао пр вак Са мо стал них де мо кра та из Но вог Са да не, уки да њем пар ла мен та ри зма и стра нач ког Алек сан дар Моч. Иако ни је био при су тан, Ла ло ше по ли тич ког жи во та, без об зи ра на пр во бит но вић је пред ло жен за чла на од бо ра ко ји је тре ба ло да про кла мо ва ну на ме ру сре ђи ва ња при ли ка, краљ фор му ли ше ре зо лу ци ју. Ру ко вод ство Ра ди кал не Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић је узро ко вао на ста нак но - стран ке има ло је не га ти ван став пре ма за кључ ци ма ве ат мос фе ре у по ли тич ком и јав ном жи во ту зе мље. пр ве кон фер нци је у Но вом Са ду, видеv{i u woj на За бра на стра нач ког ра да усло ви ла је из ве сно за тиш - ста вак ства ра ња ,,пре чан ског – ан ти ср би јан ског је, вре ме опре зног ослу шки ва ња и ана ли зе прет ход - фрон та’’, ко ји сад има до дат ну те жи ну тен ден ци јом них по сту па ка. Ла ло ше вић, као осве до чен и прин ци пи је лан пар ла мен та рац ни је се сла гао са га ше њем по ли тич ког ин сти ту ци о нал ног жи во та. Па ра ли с ан по ли тич ки жи вот, као и у дру гим де ло ви ма зе мље, у Вој во ди ни је по чео да се ак ти ви ра од 1931. го ди не. ,,Ок тро и са ни устав’’, ко ји је та да до нет, као и ам би ци ја ре жи ма да у до пу ште ној пар ла мен тар ној фор ми по ли тич ког жи во та до ми ни ра сво јом стран ком, ства ра ла је усло ве за афир ми са ње по ли тич ког ра да и у Вој во ди ни. ‘’У Вој во ди ни је да нас огор че ње, бо ље ре ћи раз о ча ре ње до сти гло вр ху нац...Да нас је Вој во ди на ис це ђе ни ли мун, упро па шће - Novi Sad, uo~i prve Konferencije 1932. на, при вред но до ве де на до про сјач ког шта па, а на ци - афир ма ци је ауто ном но сти у Вој во ди ни, а ра ди хр ват ске до ми на ци је у др жа ви. Ре зо лу ци ја је до не та 28. о нал но вре ђа на до ср ца и пот пу но раз о ча ра на’’. Под стак ну ти же љом ства ра ња је дин стве ног опо - де цем бра у Но вом Са ду. Текст Ре зо лу ци је ни је об ја зи ци о ног са ве за, на су прот ре жим ској стран ци, сом - вљи ван све до 1935. го ди не у вре ме осни ва ња Вој во бор ски ра ди ка ли, пре свих Ла ло ше вић, ин си сти ра ли ђан ског фрон та. Де фи ни шу ћи осе тљи во др жав носу на ства ра њу је дин стве ног опо зи ци о ног бло ка, прав но пи та ње, Но во сад ска ре зо лу ци ја је од ба ци ва ла пр во у Сом бо ру, а по том и у Вој во ди ни. Кон фе рен ци - мо гућ ност ре ша ва ња по ли тич ке кри зе по врат ком на ја је одр жа на у ју лу 1932. го ди не у Сом бо ру у ста ну 1918. го ди ну као ис хо ди шну тач ку за јед нич ког жи во Ј. Ла ло ше ви ћа, а у име Глав ног од бо ра Ра ди кал не та. Ре а го ва ња стра нач ких ру ко вод ста ва из Бе о гра да стран ке би ли су при сут ни М. Три фу но вић и М. Сто - на ка рак тер Но во сад ске ре зо лу ци је би ла су не по вољ ја ди но вић. На Кон фе рен ци ји је јед но гла сно усво јен на. Без об зи ра на то, Кон фе рен ци ја је на ста ви ла рад. ме ђу стра нач ки спо ра зум под на сло вом ,,Спре мај те Ува жа ва ју ћи чи ње ни цу не ја сно ће у де фи ни са но сти се на из бо ре’’. У овом спо ра зу му пр ви пут је би ло пој ма фе де ра ли зма и ње го ве не га тив не ко но та ци је у по ме ну то спро во ђе ње на че ла Вој во ди на Вој во ђа ни - срп ској по ли тич кој тре ди ци ји, Ла ло ше вић је раз ма ма. Су тра дан је у при су ству Три фу но ви ћа и Сто ја ди - трао по јам де во лу ци је. У кон крет ном кон тек сту овај но ви ћа усво јен на црт стра нач ког спо ра зу ма под на - по јам се од но сио на на чин пре ла ска ин ге рен ци ја зи вом Сом бор ска ре зо лу ци ја. У пр вој тач ки ис ти че се цен трал них ор га на вла сти на ло кал не ни вое ин снти ту ци ја. Ти ло кал ни ни вои ин зах тев да на пред сто је ћим из бо сти ту ци ја би ли су са др жа ни у ри ма тре ба гла са њем омо гу ћи ти пред ло гу осни ва ња По кра јин ус по ста вља ње пар ла мен тар ног „У Вој во ди ни је да нас ских ве ћа. Др жав но уре ђе ње, на ре жи ма. У дру гој се ин си сти ра огор че ње, бо ље ре ћи осно ву ове кон цеп ци је, ни је мо на вра ћа њу свих од у зе тих гра раз о ча ре ње до сти гло гло би ти цен тра ли стич ко, јер ђан ских пра ва, сло бо де штам пе, вр ху нац. Да нас је Вој во ди на ,,цен тра ли зо ва но за ко но дав ство збо ра и до го во ра... не мо же ди фе рен ци ра ним по У тре ћој се тра жи да се ,,у ис це ђе ни ли мун, тре ба ма на вре ме да удо во љи’’. окви ру да на шњих гра ни ца на ше упро па шће на, при вред но ‘’Успе шну по ли тич ку бор бу мо др жа ве нео д ло жно спро ве де у до в е д е н а до про с јач к ог же мо по ве сти са мо ако се на ша жи вот на че ло: Вој во ди на Вој во шта па, а на ци о нал но бор ба осло ни на на ше тра ди ци ђа ни ма, са истим она квим пра је и на наш Вој во ђан ски па три о ви ма ка ква ће ужи ва ти и дру ге вре ђа на до ср ца ти зам. Го спо до, Ср би јан ци су по кра ји не и са истим она квим и пот пу но раз о ча ра на” са мо за то ја ки и ја чи од нас, јер управ ним си сте мом ка кав ће би се они увек осе ћа ју као Ср би ти уве ден у дру ге по кра ји не’’. У че твр тој тач ки се тра жи ,,да се сви по ло жа ји у Вој - јан ци’’. Отуд је след ова квог по гле да Јо це Ла ло ше ви во ди ни по пу ња ва ју, у пр вом ре ду спо соб ним и ква - ћа би ла и иде ја об на вља ња Вој во ђан ске ра ди кал не ли фи ко ва ним Вој во ћа ни ма, и да спрем ни и спо соб ни стран ке. У ат мос фе ри не ре ше ног на ци о нал ног пи та Вој во ђа ни бу ду сра змер но за сту пље ни и у вла ди и у ња, кон зер ва тив ног по гле да на ње го ву са вре ме ну свим цен трал ним уста но ва ма, као нпр. у ми ни стар - ком плек сност, као и на кон фликт ни по ли ти кант ски стви ма...’’ У пе тој тач ки су се тра жи ле хит не и ефи - ка рак тер на ци о на ли зма у ју го сло вен ској др жа ви, Ла ка сне ме ре за су зби ја ње при вред не кри зе и у ше стој ло ше ви ћев сло је вит по глед на срп ски на ци о на ли зам тач ки се тра жи ло да се пи та ње на род них ма њи на у и вој во ђан ски па три о ти зам био је ма ло ко ме ра зу Вој во ди ни ле ги сла тив но ре ши у ду ху и пре ма про пи - мљив. Шта ви ше, та ква иде ја тре ти ра на је као раз би си ма Три ја нон ског уго во ра. Уве ре на у те ме љи тост и ја ње срп ског кор пу са и то баш ка да је, и по ста но ви бр зи ну ре а го ва ња, као и у до ми на ци ју у јав ним гла - шту гра ђан ских опо зи ци о них стра на ка из Ср би је, си ли ма, Вла да је сом бор ске до га ђа је сма тра ла за ло - би ло нео п ход но ње го во по ве зи ва ње. Ауто ри тет кра ља Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа и ње гов др жав но-по кал не и мар ги нал не. Пр ва Но во сад ска кон фе рен ци ја је одр жа на 11. де - ли тич ки апа рат, али и ста но ви шта опо зи ци о них гра цем бра 1932. го ди не на ини ци ја ти ву опо зи ци о них ђан ских стра на ка би ли су не пре мо сти ва пре пре ка за ра ди ка ла из Вој во ди не, а фор мал но је Кон фе рен ци ју афир ма ци ју ових Ла ло ше ви ће вих иде ја.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak23.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те пу но сна ге и во ље да по бе ди те ба ри је ре и по стиг не тене мо гу ће. Бо ри те се где год тре ба, ко ли ко год тре ба, да би сте оства ри лисво је ци ље ве. И то је ОК.

BIK 20.4-20.5.

Има те ви ше по сло ва ко ји из и ску ју ва ше вре ме и па жњу, па вам ни јела ко све да их об је ди ни те у це ли ну и су шти ну. Сле де до бри по слов ниса стан ци и до го во ри.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. avgust 2012.

Уозби љи ће те се у ве зи, сма њи ти из ла ске и ге не рал но сеусре сре ди ти на оно што је ва жно и гла му ро зно, на ни воу. Та ко и тре ба.Са мо свест и са мо пу зда ње.

Де лу је те ди рект но и ула зи те сме ло у ис ку ство, би ло ко ји иза зов давам се по ја ви. Ду бо ко сте емо тив ни и остра шће ни, жељ ни стра сти,уз бу ђе ња и кон тро ле.

Мо гли би сте има ти од ре ђе них про бле ма у ку ћи са уку ћа ни ма, али не мато га што ви не мо же те ре ши ти. Ва ше Сун це је ушло у зе мља ни знакДе ви це, па сте прак тич ни.

Сре ћан вам ро ђен дан. Упра во по чи ње пе ри од ка да сте глав ни лику сво јој при чи. Сви ће вас ува жа ва ти на не ки чу де сан на чин. До би ја тебо љи ста тус.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, па сте под ло жни ути ца ју и же ља ма дра гих осо ба, по себ но сво је де це. Про м ен љ и во рас п о л о ж е њ е и окол но стису са свим ОК.

Че твр так је Ју пи те ров дан, ваш дан, па се по тру ди те да бу де теди пло ма та у све му, у пот пу но сти. По ми ри те раз ли чи те стра не, спо ји те ихмо стом са рад ње.

Обра ће те па жњу на при ја те ље, хте ли, не хте ли, и на све оно штовам да ни сер ви ра ју ис пред но са. Ра ди те са окол но сти ма ка ко вам сеули ва ју у жи вот.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Тро ши те но вац по си ли за ко на. Мо же и по Мар фи је вом за ко ну. Би лока ко би ло, ни је вам пра во што не успе ва те да бу де те до вољ но ште дљи ви и ди сци пли но ва ни.

Те шко ће те ухва ти ти при ја те ље и са дру ш твом се ор га н и зо ва тиона ко ка ко би сте хте ли или мо гли, јер дру ги има ју оба ве зе ко је их ве зу јуза ме сто и вре ме. Сло бод ни сте.

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна к а, па и по др шку јед нежен ске осо бе. Љу бав је опет у мо ди, у тре ду. Ни к ад ни је ни пре ста ја ла.

TRI^-TRA^

Из ви ње ње V REMENSKA

PROGNOZA

ВелИка

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 38 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 39 Niш

Глу ми ца Кеј ти Холмс на вод но се из ви ни ла То му Кру зујер га је јав но по ни зи ла ти ме што је од ње га скри ва ла сво је пла но ве и тај но под не ла зах тев за раз вод бра ка. - Кеј ти му се из ви ни ла. Осе ћа се ло ше због на чи на на ко ји се од ви јао њи хов раз вод и за то што га је осра мо ти ла. Али сум њам да ће они икад ви ше би ти при ја те љи ре као је из вор бли зак Хол мсо вој. Исто вре ме но, из во ри ка жу да глу ми ца ви ше не мо же да иг но ри ше бо ле сне же ље свог бив шег су пру га То ма ни ти да се так ми чи с њим у пот ку пљи ва њу соп стве не ћер ке ску пим по кло ни ма и из ле ти ма. На вод но је у уском кру гу при зна ла да Том ћер ку Су ри не од га ја не го је за ба вља, по сва ку це ну же ли да је при до би је са мо за се бе.

VIC DANA

Evropa

ВрућИна

НОВИ САД: Сунчано и велика врућина. Ветар слаб јужни или променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 20, а максимална 38 степени Целзијуса. ВОЈВОДИНА: Сунчано и веома топло. Ветар слаб променљивог правца. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а максимална 39 степени. СРБИЈА: Сунчано и веома топло, велика врућина у свим крајевима. Ветар слаб променљивог правца. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 40 степени! Прогноза за Србију у наредним данима: До краја седмице сунчано уз велике врућине и температуре од 36 степени Ц до 40 степени. У понедељак освежење са пљусковима. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекивана биометеоролошка ситуација може имати неповољан утицај на хроничне болеснике и осетљиве особе. Од метеоропатских реакција могуће су главобоља, нерасположење и поспаност. Због термичких услова, који су у домену екстремно топло, неопходна је адекватна заштита од UV зрачења.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Брач ни раз го во ри Ка же чо век при ја те љу: - Ни сам ре као ни јед ну је ди ну реч же ни већ не де љу да на! При ја тељ га пи та: - А за што? А овај му од го ва ра: - Па ни сам хтео да је пре ки дам!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

6 (-3)

Slankamen

122 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

72 (-2)

Zemun

213 (-5)

Bogojevo

68 (-3)

Panчevo

242 (-4)

Smederevo

440 (-6)

Baч. Palanka 100 (-5) Novi Sad

71 (-7)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

180 (3)

S. Mitrovica

-1 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

253 (0)

Beograd

161 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

426 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

110 (-8)

NERA

Hetin

70 (0)

TISA

-50 (8)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (0)

Reшeњe iz proшlog broja