Dnevnik 23.septembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 23. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23206 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OTVO RE NA KAN CE LA RI JA VOJ VO DI NE U BRI SE LU

Pajti}: Zadatak lobirawe u evropskim fondovima str. 3

NASLOVI

DAN BEZ AUTOMOBILA

Politika 2 Ne odustajemo od svojih principa 2 [ira lista za Vojvodinu

Ekonomija 4 Samo penzije Vrbas spasavaju 5 Zakucavawe evra nije za na{ yep

Dru{tvo 6 Nabavqene vakcine za sezonski grip

Novi Sad 7 Tri dana Gro`|ebala 9 Celom gradu novo svetlo

Vojvodina 11 Sele se u Zrewanin zbog preskupih karata

Crna 14 [ari}evom advokatu vra}ena imovina

INTERVJU BA LINT PA STOR, RE PU BLI^ KI PO SLA NIK I FUNK CI O NER SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Liga izdala interese Vojvodine

str. 3

Godina pojela tre}inu srpskog standarda

str. 4

SPORT

Umereno toplo Najvi{a temperatura 26° S

UV zra~ewe 4-5

Foto: R. Hayi}

OPET SMO NAJ GO RE PRO [LI OD SVIH ZE MA QA U RE GI O NU

Dvoto~ka{ima do zdravijeg `ivota str. 8 i 10

str. 16 – 22

U LOV I[T U „KO ZAR A” KRA J B A ^KOG MON O[ TOR A

Foto: J. Pap

n PO^IWE EP ZA ODBOJKA[ICE

n VOJVODINA SPREMNA, ALI OPREZNA

n KARATISTIMA SEDAM MEDAQA n POMO] KLADIONI^ARIMA

Ulovqen jelen od 243,45 poena str. 13

petak23.septembar2011.

BORIS TADI] U WUJORKU RAZGOVARAO S KETRIN E[TON

Ne od u sta je mo od svojih prin ci pa Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e u Wujorku da bi Beograd trebalo da nastavi dijalog s Pri{tinom, jer se tako mogu re{iti problemi Srba i Albanaca na Kosovu. U suprotnom, ponovo bismo se na{li u izolaciji, rekao je Tadi}, koji u~estvuje u radu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija. U sedi{tu svetske organizacije Tadi} je razgovarao s generalnim sekretarom NATO-a An der som Fo gom Ra smu se nom i visokom predstavnicom Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ke trin E{ton i generalnim sekretarom UN Ban Ki-mu nom. Sve {to se de{ava na Kosovu je tema za UN, objasnio je Tadi}, i napomenuo da u svetskoj organizaciji postoji podeqenost u vezi s budu}no{}u i statusom Kosova. On je razgovor s E{tonovom okarakterisao kao „otvoren, te`ak i kompleksan”. Rekao sam joj da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, kao ni nasilne

poku{aje promene realnosti na terenu, izjavio je Tadi}. On je ukazao da je situacija na Kosovu lo{ija nego {to je bila pre po-

ku{aja specijalne policije Kosova da zauzme prelaze Jariwe i Brwak prema centralnoj Srbiji. Oni koji su planirali tu akciju, poru~io je Tadi}, po{li su od pogre{ne pretpostavke da }e Srbija prihvatiti sve {to se de{ava na Kosovu jer `eli da dostigne status kandidata za ~lanstvo u EU i otvori datum za po~etak pregovora. To nije tak, jer imamo na{e principe i stavove vezane za dijalog, rekao je Tadi}.

NA SEVERU KOSOVA MIRNO, ALI...

Ba ri ka de i uhap {e ni vo za ~i Kosovski ministar unutra{wih poslova Baj ram Re xe pi najavquje da }e razgovarati sa zvani~nicima Kfora i Euleksa radi pronala`ewa zajedni~kog na~ina delovawa da bi se uklonile barikade s puteva na severu Kosova. Francuski ambasador u Pri{tini @an-Fran soa Fi tu izjavio je da mu nije poznato da me|unarodna zajednica ima bilo kakav plan o uklawawu barikada na putevima na severu Kosova, tvrde}i da `iteqi tog dela Kosova treba sami da ih uklone. Fitu je kazao da barikade treba

– rekao je {ef Kancelarije Vlade za odnose s medijima Mi li vo je Mi haj lo vi}. Ministar za Kosovo i Metohiju Go ran Bog da no vi} obavestio je Vladu na ju~era{woj sednici da institucije na Kosovu funkcioni{u bez ve}ih problema i da postoji visok stepen koordinacije lokalnih srpskih vlasti u toj pokrajini i Vlade Srbije. Po Mihajlovi}evim re~ima, ministar Bogdanovi} je istakao i da je snabdevawe na severu Kosova normalno i da su glasine da nedostaju neke vrste robe neistinite.

POLiTikA

dnevnik

PARLAMENT RAZMATRAO AMANDMANE NA ZAKON O JAVNOJ SVOJINI

[i ra li sta za Voj vo di nu Po sla ni ci Skup {tine Srbije razmatrali su ju~e amandmane na predlog zakona o javnoj svojini, nakon {to su u ruke dobili i izve{taj o tome koje suge sti je na rod nih predstavnika je prihvatila Vlada Srbije. Tako je Vlada je podràla amandman LSV-a po kojem AP Vojvodini pripadaju i sredstva stvorena ulagawem Pokrajine koja su potrebna za ostva ri va we we nih nadle`nosti na poslo vi ma ure |e nim Usta vom Sr bi je, Statutom i Zakonom o prenosu nadle`nosti. Vlada }e svojim aktom u roku od 180 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona utvrditi sredstva iz ovog ~lana koja pripadaju Pokrajini, i to na poslovima rudarstva i energetike, sajmova i dru gih pri vred nih ma ni fe stacija, javnog informisawa, za{tite kluturnih dobara, nauke i tehnolo{kog razvoja i dru gih po slo va pred vi |e nih Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti Pokrajine. îwenica da je Vlada prihvatila ovaj predlog Lige bila je povod za nezadovoqstvo SVM-a pa je funkcioner te stranke Ba lint Pa stor ocenio da je taj amandman “katastrofalan za Vojvodinu”. Po{to Vla da ni je pri hva ti la nijedan amandman Saveza vojvo|anskih Ma|ara, to je, kako je rekao Pastor, jasan znak da je u drugim strankama prona{la podr{ku za usvajawe zakona. Portparolka LSV-a Alek san dra Jer kov, s druge strane, naglasila je da ne vidi kako moè biti skandalozan predlog da Vojvodini pripadne novac stvoren ulagawem te pokrajine koji joj je potreban za ostvarivawe wenih nadle`nosti. – Ne znam kako neko ko se zalaè za autonomiju Vojvodine moè smatrati da je katastrofalno da Vojvodina dobi-

je vi{e para – negodovala je Aleksandra Jerkov, ukazuju}i na to da smatra da je katastrofalno {to SVM deset dana izaziva krizu vlade i insistira na tome da se u istu ravan stave okupatori i `rtve i da im se da mogu}nost vra}awa imovine.

– A {to se ti~e Vu~i}a i Nikoli}a, time se ne bi treba lo ba vi ti, to ni je te ma. Oni su na ma ko a li ci o ni partneri koliko i vama. Nigde s wima nismo u koaliciji i nemojte obmawivati javnost ve} objasnite za{to ste odustali od legitimnih zahteva

SRS: Brakorazvodna parnica Nakon svih tih replika, zamenik {efa poslani~kog kluba SRS-a Alek san dar Mar ti no vi} rekao je da poslanici, izgleda, “prisustvuju brakorazvodnoj parnici partija koja misle da polaù pravo na Vojvodinu”. – Ovde se ne zna ko je ve}i zagovornik interesa Vojvodine, SVM, LSV, DS, ili LDP, ko zna mo`da je i SPO, oni su u velikoj qubavi s ânkom, ko je ovde ekskluzivni zastupnik interesa Vojvodine. Dajte kona~no licencu i kaìte: “Evo, ovo je ovla{}eni predstavnik Vojvodine u srpskom parlamentu, samo on ima pravo da govori o interesima Vojvodine – “predloìo” je Martinovi}, optuùju}i vlast da u Skup{tini vodi “politiku buvqe pijace”. – Ovde imate ~etnike, komuniste, autonoma{e, pitaj boga koja sve ideolo{ka opcija ovde postoji, kao, navodno, svi ste za istu stvar. Izvinite, niste, gospodine \eli}u, zakon je katastrofalan – izri~it je Martinovi}. Optuùju}i SVM da “u onima koji su u~estvovali u oduzimawu imovine Vojvodini vide potencijalne koalicione partnere”, Aleksandra Jerkov je rekla da ne zna “kako dolazak na vlast Alek san dra Vu ~i }a i To mi sla va Ni ko li }a moè doneti ne{to boqe za Vojvodinu”.

da se stvore uslovi za ekonomski razvoj Vojvodine – odgovorio je Pastor. U diskusiju se ukqu~io i vi ce pre mi jer Bo ` i d ar \e li}: – Ne vidim kako mo`ete da ka`ete da ne{to {to }e obezbediti da AP Vojvodina do-

bije dodatne mogu}no sti, mo è bi ti lo {e. Na pro tiv, ka da u po ne de qak, kao {to se nadam, Narodna skup{tina izglasa ovaj zakon s ve li kom ve }i nom glasova, to }e biti do bra vest za sve gra|ane APV i Srbi je – po ru ~io je \eli}. Usle dio je di ja log izme|u SVM-a i LDP-a, po {to je Pa stor za me rio {to je Vlada prihva ti la amand man LDP-a po kojem su javna preduze}a, javne agencije i dru{tva ka pi ta la du `ni da po ve re nim dobrima upravqaju sa ve sno, za ko ni to, {ti te }i iskqu~ivo javni interes, a zabrawuje se da se poverena dobra od javnog interesa koriste u privatne, partijske, ili druge nedozvoqene svrhe. Lider LDP-a ê do mir Jo va no vi} optuìo je SVM za politikanstvo, zapitav{i za{to ni su po dr à li wi hov amandman koji govori o upravqawu i svojini nad prirodnim bogatstvima i dobrima od op{teg interesa, po kojem je ono {to je na tertioriji Pokra ji ne tre ba lo da po sta ne vlasni{tvo Vojvodine. Nakon me |u sob nih re pli ka SVM–LSV, Jovanovi} je konstatovao da je “predstavnicima Pokrajine potrebna interna medijacija jer sve ovo {to se de{ava je kompromitovawe ideje autonomije Vojvodine”. Vlada je tokom ju~era{we ras pra ve pri hva ti la amand man Srpske radikalne stranke kojim se iz zakona bri{e odredba da je administrativni prelaz dobro u op{toj upotrebi. Kako je SRS obrazloìo, administrativni prelaz nije poznat u pravnom sistemu Srbije. Usvojen je i amandman {efa poslani~kog kluba PUPS-a Mo ma ô la ko vi }a da svojina koju koriste fondovi socijalnog osigurawa bude u wihovom vlasni{tvu. S. Stankovi}

PEGLAWE ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI

^a nak da nas kod Cvet ko vi }a

du budu uklawane postepeno da bi se omogu}ili uslovi za normalan `ivot svih gra|ana. Nakon hap{ewa voza~a preduze}a „Eurokoop” iz Ra{ke na carinskom terminalu u ju`nom delu Kosovske Mitrovice reagovali su Vlada Srbije, Ministarstvo za KiM i {ef pregova-

I {ef pregovara~kog tima Beograda u dijalogu s Pri{tinom Borislav Stefanovi} izjavio je da }e biti u~iweno sve da se slu~aj 13 uhap{enih voza~a prebaci u nadle`nost Euleksa. U izjavi za Tanjug on je hap{ewe voza~a ocenio kao grubo kr{ewe dogovora o slobodi kre-

Put nikao preko no}i Iako je Kfor uklonio ìce i sa administrativnog prelaza Jariwe, barikade i daqe blokiraju saobra}aj. Ipak, vozila i pe{aci prelaze, ali ne preko administrativnog prelaza, ve} preko novog puta koji se gradio ~itave no}i, javqa reporter RTS-a. Na taj na~in, Srbi sa obe strane prelaza }e u potpunosti zaobi}i punkt i bazu Kfora. Preko tog prelaza nije pre{ao nijedan pe{ak otkad su vojnici uklonili bodqikavu ìcu. ra~kog tima Beograda Bo ri slav Ste fa no vi}, a svi traè od Euleksa da preuzme slu~aj uha{enih voza~a. – Hap{ewe 13 voza~a i prevrtawe kamiona koji je na Kosovo prevozio robu iz centralne Srbije na putu Pri{tina–Podujevo je veoma uznemirilo Srbe na Kosovu i zato je va`no da se takvi incidenti vi{e ne de{avaju

tawa od Pri{tine, ali i kao nastavak pritiska na Beograd s ciqem da se „na{a pozicija pred sle de }u run du di ja lo ga ote`a”. Voza~i su uhap{eni u sredu uve~e pod sumwom da su na Kosovo u{li ilegalno, ali i da su u~estvovali u postavqawu barikada, i odre|ena im je mera zadr`avawa narednih 48 sati.

Premijer Mir ko Cvet ko vi} razgovara}e danas s liderom Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne na dom ^an kom o zakonu o javnoj svojini, saop{teno je ju~e iz Vlade Srbije. Po saznawima „Dnevnika”, Cvetkovi} i ^anak razgovara}e o amandmanima LSV-a

na ovaj zakonski predlog. Iako je Vlada Srbije ju~e prihvatila amandman LSV-a kojim se tra`ilo da Republi~ka vlada u roku od 180 dana defini{e koja }e sredstva biti u svojini APV a koja su joj neophodna za obavqawe postoje}ih nadle`nosti, na dana{wem sastanku u Vladi Srbije

trebalo bi da se razgovara o konkretnoj imovini koja }e na osnovu tog amandmana Vojvodini biti vra}ena. Tako|e, na sastanku }e se razgovarati i o amandmanu LSV-a koji nije prihva}en, a koji se odnosi na pravo svojine APV na poqoprivredno zemqi{te. B. D. S.

PARLAMENTARCIMA ROK DVE NEDEQE DA SE OPREDELE ZA JEDNU FUNKCIJU

Pal mi osam da na da ka `e za {to kr {i za kon

Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je da je 21. septembra obavezala javne funkcionere Ne boj {u Zdrav ko vi }a, Ve ro qu ba Ste va no vi }a, Dra gog Dam wa no vi }a i Pe tra Pe tro vi }a da u roku od petnaest dana prestanu da istovremeno obavqaju funkcije narodnog poslanika i gradona~elnika, odnosno zamenika gradona~elnika. Oni su prethodno, krajem marta 2010. godine, zatra`ili saglasnost od Agencije za istovremeno obavqawe funkcija narodnog poslanika i gradona~elnika, odnosno zamenika gradona~elnika. U me|uvremenu je, podse}aju u Agenciji, Narodna skup{tina konstatovala ostavku pomenutog poslanika Veroquba Stevanovi}a. „Budu}i da je istovremeno vr{ewe navedenih javnih funkcija (narodnog poslanika i funkcije u

izvr{noj vlasti) nespojivo i funkcioneri time postupaju suprotno propisima koji ure|uju wihova prava i obaveze, odnosno suprotno odredbama ~lanova 4, 6 i 102, stav 3 Ustava Srbije, kao i ~lana 39, stav 1 Zakona o Narodnoj skup{tini, ostavqen im je rok od 15 dana da se opredele za jednu od funkcija”, obrazloìla je Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je, tako|e, naloìla Dra ga nu Mar ko vi }u Pal mi da se u roku od osam dana izjasni o razlozima zbog kojih obavqa funkcije narodnog poslanika i gradona~elnika Jagodine suprotno zakonu. Markovi}u je to naloèno na osnovu obave{tewa iz jula ove godine da je protiv wega pokrenut postupak za utvr|ivawe povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. S. N.

NOVI POSLANICI U PARLAMENTU

Re gio ni ume sto [u ma di je Skup{tina Srbije konstatovala je mandate novim poslanicima Ujediwenih regiona Srbije Jo va ni Fa i Qu bi {i Su din cu. Oni su zamenili poslanike stranke “Za evropsku [umadiju” Ve ro qu ba Ste va no vi }a i Sa {u Mi le ni }a, ~ije ostavke je dan ranije prihvatio Administrativni odbor. Stevanovi} i Mileni} su podneli ostavke nezadovoqni zbog pritisaka nadle`nih organa da se, zbog sukoba interesa, opredele za jednu od dve javne funkcije koju obavqaju. Stevanovi} je gradona~elnik Kra gu jev ca, a Mi le ni} pred sed nik Skup {ti ne tog grada.

c m y

politika

dnevnik

petak23.septembar2011.

OTVO RE NA KAN CE LA RI JA VOJ VO DI NE U BRI SE LU

Paj ti}: Za da tak lo bi ra we u evrop skim fon do vi ma Vojvo|anska kancelarija u Briselu po~ela je ju~e rad, saop{tio je iz Brisela predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti}. Iako je samo dan ranije kazao da briselski ofis biti

dijima kazao da je ju~e realizovan dogovor s Vladom Republike Srbije i da je ofis otvoren. Pred stav ni ci Voj vo di ne po~eli su svoj rad u Briselu. Oni }e svoje aktivnosti oba-

Po wegovim re~ima, priori te ti Po kra jin ske vla de usmereni su ka daqem razvoju i otvarawu novih radnih me-

Pokrajine u razvojnim fondovima Evropske unije. Samo u fondovima Dunavske strategije oko 50 milijar-

Ege re {i: Sve ~a nost 10. ok to bra Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [an dor Ege re {i izrazio je ju~e zadovoqstvo povodom po~etka rada predstavni{tva Vojvodine u Briselu. Egere{i, koji je i predsednik Upravnog odbora Fonda „Evropski poslovi“, ocenio je i da je dobro {to je kancelarija ve} po~ela da radi, te podsetio na to da je sve~ano otvarawe zakazano za 10. oktobar, tokom trajawa manifestacije „Open dejs“ u Briselu. Otvarawe kancelarije Vojvodine u administrativnom centru EU rezultat je na{eg vi{egodi{weg zalagawa i truda, koji je ~esto bio opstruisan i pra}en velikim brojem te{ko}a i nerazumevawa, istakao je Egere{i u saop{tewu za javnost. On je dodao i da veruje da }e vojvo|anska kancelarija, „koordinisana od Fonda ’Evropski poslovi’, raditi na korist gra|ana AP Vojvodine kao i na poboq{awu me|unarodne pozicije i ugleda Republike Srbije”.

otvoren za nekoliko dana, dok se u pokrajinskoj administraciji nezvani~no sve~ano otvarawe najvqivalo 10. oktobra, Pajti} je u pisanoj izjavi me-

INTERVJU

vqati u zgradi Misije Srbije pri Evropskoj uniji, {to ve} po sebi govori o privr`enosti Vojvodine Srbiji, naveo je Pajti}.

sta. Dodao je i da je Pokrajina u prethodnim godinama privukla oko 6,3 milijardi evra stranih investicija, te da je osnovni zadatak wenih predstavnika u Briselu da i ubudu}e privuku {to vi{e stranih in ve sti to ra, ali i da obez be de {to ve }e u~e {}e

di evra nameweno je za aplicirawe. I zbog toga, prioritetni zadatak jeste upravo da predstavnici Vojvodine u EU obez be de na {e ve }e pri su stvo, lo bi ra we za sred stva EU i mogu}nost da se Pokrajina br`e razvija, poru~io je Pajti}.

Po ranijim najavama pokrajinskih zvani~nika, ofis u Briselu treba da vodi direktor Fonda APV „Evropski poslovi” Pre drag No vi kov. Ina ~e, pi ta we otvarawa vojvo|anske kan ce la ri je u javnosti je izazvalo opre~ne stavove jer su po je di ne stranke tvrdile da je to jo{ jedan korak ka otcepqewu Voj vo di ne. To pra vo APV ipak je posle du`e polemike utvr|eno Statutom APV, ali uslovqeno saglasno{}u Republi~ke vlade. Podsetimo da je {ef diplomatije Vuk Je re mi} jo{ u novembru pro{le godine javno izneo podr{ku ovoj inicijativi Pokrajine i ponudio prostor u zgradi Misije Srbije u sedi{tu EU. No, formalna saglasnost iz Nemawine 11 stila je tri meseca kasnije, dok je daqe odlagawe wenog otvarawa pravdano „re{avawem tehni~kih pitawa”. Zbog toga,

BA LINT PA STOR, RE PU BLI^ KI PO SLA NIK I FUNK CI O NER SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Li ga iz da la in te re se Voj vo di ne Republi~ki poslanik i funkcioner Saveza vojvo|asnkih Ma|ara Ba lint Pa stor optuìo je Ligu socijaldemokrata Vojvodine da je amandmanom na zakon o javnoj svojini, koji je Vlada Srbije ju~e prihvatila, izdala interese gra|ana APV i Pokrajinu gurnula u poniàvaju}i i vazalski poloàj. U intervjuu za „Dnevnik” Pastor je kazao da se amandmanom LSV-a, koji je postao sastavni deo zakona, Vladi Srbije prepu{ta da u roku od 180 dana od stupawa na snagu zakona o javnoj svojini, uredbom utvrdi koja }e sredstva biti u svojini Pokrajine u oblastima rudarstva i energetike, sajmova i drugih privrednih manifestacija, javnog informisawa i za{tite kulturnih dobara, nauke i tehnolo{kog razvoja i drugih poslova predvi|enih zakonom o nadle`nostima. – Ovaj amandman je skandalozan i {tetan po interese gra|ana Vojvodine zato {to je wime predvi|eno da Republi~ka vlada u roku od {est meseci svojom uredbom utvrdi {ta }e pripasti Pokrajini, odnosno koja su sredstva stvorena ulagawima APV a potrebna su joj za ostvarivawe wenih nadle`nosti – istakao je funkcioner SVM-a. – Pa vaqda je javna svojina zakonska materija i vaqda zakonom o javnoj svojini treba odrediti {ta pripada Vojvodini, a {ta jedinicama lokalne samouprave, a {ta pripada Republici. Poniàvaju}e je za Vojvodinu da Vlada Srbije, kao organ izvr{ne vlasti, utvr|uje koja je to imovina koju je

stvorila Pokrajina svojim parama. Ovim se Vojvodina u potpunosti gura u vazalski i podani~ki polo`aj.

On je ukazao i na to da navedeni rok od 180 dana isti~e sredinom aprila, kad bi Vlada najverovatnije mogla biti u tehni~kom mandatu jer se o~ekuju parlamentrani izbori. Naveo je i da praksa pokazuje da se ni do sad nisu po{tovali rokovi koji se odnose na Vojvodinu, ~ak i kad su zasnovani na Ustavu ili Zakonu o buxetu.  Da li je prihva}en neki od amandmana SVM-a i {ta ste wima konkretno predlagali? – Od na{ih devet amandmana nije prihva}en nijedan. A od ukupno 150 amandmana Vlada je prihvatila sedam

Pi ta we je da li Vla da è li s na ma do go vor  Kako komentari{ete to {to su vas partneri iz koalicije zaobi{li u dogovorima o ovom zakonu? – [to se nas ti~e, prostora za dogovore ima jo{. Jedino je pitawe da li to Vlada Srbije èli. Jasno je da je navedeni amandman LDP-a prihva}en zbog toga da bi se dobila wihova podr{ka za ovaj zakon, dok prihvatawe tog {tetnog amandmana LSV-a zna~i ustupak Ligi. Tako da Vlada Srbije verovatno i ne razmi{qa o tome da s nama razgovara o amandmanima koje smo podneli, kao ni o na{oj podr{ci tom zakonu, po{to je ovim osigurala ve}inu za wegovo usvajawe.  Da li to zna~i da ne}ete podràti ovaj zakon? – SVM }e u nedequ imati sednicu Predsedni{tva, kada }emo zauzeti kona~an stav o ovom zakonu. @elimo da do posledweg trenutka ostavimo prostor za dogovor da bi se ovaj zakon unapredio. A na{ jedini ciq je da se ovim aktom stvore svojinskopravne pretpostavke infrastrukturnog i privrednog razvoja Vojvodine.

ili osam, izme|u ostalih i amandman  Lider LDP-a êdomir JovanoLDP-a da se direktori javnih preduze- vi} je najavio podr{ku zakonu iako }a biraju na konkursima, {to i mi po- smatra da on su{tinski nije dodràvamo, ali je apsurdno to bar, dok je SVM optuìo za populi{to taj amandman uop{te nije zam, ali i poru~io da autonomija materija ovog zakona, ve} zakona Vojvodine ne moè biti prepreka kojim se reguli{e funkcionisa- za sticawe statusa kandidata? – Zakon o javnoj svojini se ne donosi we javnih preduze}a, a koji to pitawe reguli{e na druga~iji svake godine. Prethodni je donet 1995. na~in. Moram da kaèm da se u godine i zato sad moramo da u~inimo javnosti namerno stvarao utisak sve da se omogu}i najve}i stepen ekoda je u ovom zakonu sporno samo nomske autonomije i Vojvodine i loto {to Vojvodina ne}e dobiti u kalnih samouprava u skladu s vaè}im svojinu deo èlezni~ke mreè, Ustavom. Mi ne moèmo glasati za bina ~emu smo mi insistirali. Me- lo {ta zbog kandidature, koja, uosta|utim, nije sporno samo to, ve} i lom, ne zavisi od zakona o javnoj svojimnoge druge stvari, me|u kojima ni ve} od toga {ta }e se de{avati na i kanalska mreà, jer nije sve- Kosovu slede}ih nedeqa. To svi u ovoj jedno da li }e Pokrajini pripa- dràvi znaju. A za{to LDP misli da sti celokupna kanalska mreà unapred treba dati blanko podr{ku kako je, sem nas, prvobitno tra- ovom zakonu, ne znam. Uostalom, Vlada ìla i Vlada Vojvodine, ili sa- je bila u obavezi da ovaj zakon predlomo trska i {a{ kako je predlo- ì do kraja 2008. godine. Da je to uraèno. Tako|e, sporno je i {to |eno, bilo bi vi{e vremena i prostorepubli~ki organi u narednih ra za dogovor koji bi bio u interesu i deset godina besplatno mogu koristi- Vojvodine i lokalnih samouprava i ti svojinu Pokrajine. Mi smo predlo- Republike. Ne moè se u posledwem ~asu od nas zahtevati da ìli da taj rok bude tri glasamo za bilo {ta zagodine. Tako|e, jo{ Ni je sve jed no da li to {to je Vlada sama seuvek nema re{ewa ni be dovela u cajtnot. To oko zajedni~kih ulaga}e Po kra ji ni wa Pokrajine i Repupri pa sti ce lo kup na nije ni po{teno, niti u duhu koalicionog spoblike. Sporno je i pitaka nal ska mre à, razuma. we {uma, jer je zakonski ka ko je, sem nas, predlog po tom pitawu  A kad je re~ o zanejasan, po{to u jednom pr vo bit no tra ì la i konu o restituciji? – Nije ni tu prihva~lanu stoji da }e {ume Vla da Voj vo di ne, ili }en na{ amndaman, ve} biti u svojini APV, dok sa mo tr ska i {a{, je Vlada sama podnela iz drugog ~lana proizka ko je pred lo è no amandman na svoj zakonlazi ne{to suprotno, ski predlog kojim na zbog ~ega smo tako|e vrlo sli~an na~in ispodneli amandman. kqu~uje princip kolektivne krivice  A kako to da je najve}i sukob oko vojvo|anske imovine nastao za zlo~ine u pro{losti. I za nas je to izme|u LSV-a i SVM-a? re{ewe prihvatqivo. I glasa}emo za – Optu`be koje od wih slu{amo za zakon o restituciji ako se to re{ewe sve i sva{ta, pa i za kontakte sa SNS- usvoji. om, apsolutne su besmilice koje nemaju  Da li je time dovedena u pitanikakvog osnova. Nismo mi ti koji è- we pozicija SVM-a u vladaju}oj kolimo da dovedemo u pitawe politi~ku aliciji? stabilnost u zemqi, ili, pak, sticawe – O~igledno je u toku satanizacija statusa kandidata. Mi èlimo da do- SVM-a i od LSV-a, i od LDP-a i jo{ sledno zastupamo interese Vojvodine i nekih stranaka. Ali, mislim da je to od toga ne odstupamo ni u republi~kom wihov problem. Vaqda znaju po ~ijem parlamentu. A za Vojvodinu traìmo nalogu to rade. Mi sigurno ne}emo rusamo ono {to joj pripada i po vaè}im {iti Vladu, ali }emo svakako zastupazakonima i Ustavu Srbije. A liga{ima ti interese Vojvodine i one qude za}e verovatno biti te{ko da objasne kad hvaqju}i ~ijim glasovima smo dobili se iz Beograda vrate u svoje gradove mandate u Narodnoj skup{tini. zbog ~ega su izdali interese Vojvodine. Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

uprkos o~ekivawima u Banovini i Skup{tini APV, briselski ofis nije otvoren tokom maja. A po{to se re{avawe „tehni~kih pitawa” odu`ilo i tokom leta, vojvo|anski zvani~nici najavili su da }e kancelarija u Briselu biti otvorena po~etkom oktobra, a tokom manifestacije „Otvoreni dani”. Ina~e, u sedi{tu EU svoja predstavni{tva ima ve} vi{e od 300 evropskih gradova i regija. Pre Vojvodine, kancelarije su otvorili i gradovi Ni{ i Kragujevac. B. D. S.

REKLI SU

â nak: Skup {ti na APV da ras pra vqa o Vla di – Liga socijaldemokrata Vojvodine zatraì}e posebno zasedawe Skup{tine Vojvodine na kojem }e se raspravqati o „opstrukciji” rada pokrajinskog parlamenta koju je vr{ila Vlada Vojvodine – najavio je ju~e lider LSV-a Ne nad â nak za agenciju Beta. – Moramo vratiti dignitet Pokrajinskoj skup{tini, koja je o~igledno u velikoj meri postala talac izvr{ne vlasti u Vojvodini. To je nedopustivo. Predsednik LSV-a je ocenio da se pokrajinska administracija od pojedinaca koristi pre svega za „li~nu promociju i marketing”, i dodao da je rad te administracije u velikoj meri optere}en politikom. ânak je upitao kako je mogu}e da Skup{tina Vojvodine zaseda samo dva puta godi{we. – Onda se pojavila teza da, po{to Skup{tina Vojvodine ne radi, treba je ukinuti. A onda je jasno da Vojvodini ne treba ni Vlada. To je veoma opasan proces za Vojvodinu – rekao je ânak.

Ri sti vo je vi}: Be smi sli ce o voj vo |an skom mi ra zu Tvrdwa koja je izre~ena za skup{tinskom govornicom da je Vojvodina u ropskom polo`aju jer je, navodno, 1918. imala hiqade kilometara puteva, pruga ili plovnih puteva, a danas ih nema, najobi~nija je la`, saop{tio je predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Bra ni slav Ri sti vo je vi}. Vojvodina u toj „tamnici naroda“, kako su Austro-Ugarsku prozvali istori~ari, 1918. godine nije ni postojala, pa samim tim nije ni mogla imati imovinu. Tvrdwa da je Vojvodina „u miraz“ zajedni~koj dr`avi donela silne fabrike konzervi ili ~okolade, pivare, mlekare i sli~no, tako|e je besmislica. „Sve te fabrike su postojale 1918. godine, ali tada nisu bile u javnom vlasni{tvu, bilo Austro-Ugarske, bilo Vojvodine, ve} u privatnom vlasni{tvu. U javno vlasni{tvo su do{le 1946. godine, kada su ih komunisti nacionalizovali. Ako tvrde da fabrike nisu imale privatne vlasnike jer ih je, navodno, posedovala Vojvodina, da li je prava namera autonoma{kih politi~ara da ih izuzmu iz restitucije?”, naveo je on u saop{tewu.

ekonomija

petak23.septembar2011.

dnevnik

SLI KA I PRI LI KA EKO NOM SKE KRI ZE NA SRP SKI NA ^IN

Samo penzije Vrbas spasavaju U op{tini Vrbas broj zaposlenih je tek neznatno ve}i od broja penzionera. Naime, zaposlenih ima 10.840, dok je brojka onih koji su zavr{ili svoj radni vek 10.000. Tako|e, ima blizu 8.000 onih koji su nezaposleni. Ve}ina porodica u ovoj vojvo|anskoj varo{i `ivi od penzija, koje u odnosu na prosek u celoj Srbiji i nisu tako male s obzirom na to da je Vrbas nekada predstavqao izuzetno mo}an industrijski centar i ve}ina wegovih stanovnika je radila upravo u gigantima poput „Vitala“, „Karneksa“, [e}erane „Ba~ka“, „Medele“ i mnogim drugim fabri~kim postrojewima. Nakon privatizacije ve}ine vrbaskih fabrika, mnogim radnicima je usledio otkaz, dok sada ispada da su najboqe pro{li oni koji su ostvarili uslov za odlazak u

penziju pre privatizacija. I danas oni svojim penzijama izdr`avaju cele porodice. – Nas je petoro u ku}i. Ja imam dobru penziju jer sam nekada radila u „Vitalu“, ali to su nam jedina primawa u celom

U op{tini Vrbas trenutno zaposlenih ima 10.840, blizu 8.000 je nezaposlenih, a 10.000 qudi prima penziju doma}instvu. Sin i snaja ne mogu da se zaposle, a imaju dvoje {kolaraca. Dobro je dok imaju mene, ina~e ne znam od ~ega bi `iveli – pri~a jedna penzionerka. Pre dvadesetak godina u Srbiji je jedan penzioner dolazio na 5,6 zaposlenih, a danas je ta brojka pala na samo 1,2. [ef vr-

ROB NE RE ZER VE OBE ]A VA JU

Bi}e i {e}era i mazuta

Direktor Republi~ke direkcije za robne rezerve Go ran Ta si} izjavio je ju~e u Novom Sadu da se o~ekuje veoma brzo stabilizovawe tr`i{ta {e}era u Srbiji. – Ovog meseca je iz dr`avnih robnih rezervi u maloprodajne objekte {irom zemqe prosle|eno

3.000 tona {e}era, a nabavka novih koli~ina za Robne rezerve je u toku – rekao je Tasi} novinarima na novosadskoj Produktnoj berzi. Direktor Tasi} je napomenuo da se Direkcija priprema i za predstoje}u grejnu sezonu da bi, ukoliko to bude potrebno, intervenisala neophodnim koli~inama mazuta za toplane. On je podsetio na to da je pro{le zime mazut upu}en toplanama u gotovo svim gradovima u Srbiji, izuzev Beograda i Novog Sada, koji su energente obezbedili samostalno. Tasi} je izrazio zadovoqstvo otkupom 100.000 tona ovogodi{we p{enice za dràvne robne rezerve po ceni od 20 dinara za kilogram na osnovu odgovaraju}e odluke Vlade Srbije. Te koli~ine su dovoqne za tromese~nu doma}u potro{wu hlebnog ìta, rekao je Tasi} i naglasio da tom kupovinom za robne rezerve, Srbija moè mirno da ~eka novu ètvu p{enice.

baske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Go ran Ka lu |e ro vi} isti~e da je broj buxetskih korisnika, kako penzionera, tako i onih koji rade u javnim slu`bama, izuzetno veliki a da se veoma mali broj qu-

di zapo{qava u privredi, {to svakako predstavqa izuzetno nepovoqnu situaciju po ekonomiju neke zemqe. – Privreda u Srbiji je jo{ uvek u tom po~etnom kapitalizmu i ne}e biti u stawu da jo{ dugo opskrbquje javni sektor. Jednostavno, ne vidim na~ina kako }e se penzioni fond puni-

ti ako se ovaj trend nastavi. Vrbas je jo{ uvek u prvoj kategoriji op{tina u Srbiji, a samo mogu da pretpostavim kakva je situacija u drugim gradovima – dodao je Kalu|erovi}. Sli~nog mi{qewa je i zamenik predsednika op{tine Vrbas Dra gan Sti je po vi} jer pribli`an broj zaposlenih i penzionera, kao i veliki broj nezaposlenih, ne predstavqa povoqnu situaciju. – U op{tini Vrbas ove godine je izdvojeno deset miliona dinara za zapo{qavawe. Imamo neke ideje kako da re{avamo ovaj problem i uglavnom su usmerene ka poqoprivredi, a {to se ti~e privrede, tu i nismo ba{ u mogu}nosti da uti~emo – kazao je Stijepovi}. Dok se ne{to ne promeni, Vrba{ani }e i daqe ~ekati samo

10. i 25. dan u mesecu kada je penzija, iskoristiti taj dan kada je u ve}ini marketa popust od deset

PR O IZ VOD WA SMA WE NA

OPET SMO NAJ GO RE PRO [LI OD SVIH ZE MA QA U RE GI O NU

Godina pojela tre}inu srpskog standarda Od svih zemaqa u regionu ìvotni standard je najdubqe potonuo u Srbiji. Po proceni Evropske komisije, za godinu dana standard nam je pao 30 odsto. Tu ocenu izneli su predstavnici direkcije za ekonomiju i finansije Evropske komisije u razgovoru s Predsedni{tvom Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Beogradu. Kako obja{wava predsednica ovog sindikata Ran ka Sa vi}, tom prilikom je ukazano na to da su generatori drasti~nog pada ìvotnog standarda u Srbiji, tre}inu lo{ijeg od lawskog, kriza i tranzicioni problemi. – Procene da je standard gra|ana Srbije opao 30 odsto predstavnici Evropske komisije izneli su na osnovu analiza, podataka me|unarodnih organizacija, MMF-a... Naàlost, to su alarmantni podaci koje na{a vlada ne èli da obnaroduje i koji su skriveni iza vela politike – kaè za „Dnevnik” Ranka Savi}, navode}i, recimo, kao primer da ASNS od nadle`nih ve} dugo ~eka podatke o broju osnovanih agencija ali ih niko ne saop{tava. Istraìvawa Evropske banke za obnovu i razvoj tako|e su pokazala da je Srbija najvi{e zglajzala. Naime, u analizi EBRD-a „@ivot u tranziciji” navodi se da je Srbija me|u 33 zemqe na drugom mestu po pogo|enosti doma}instava krizom: vi{e od dve tre}ine gra|ana Srbije tvrdi da je ekonomska kriza u velikoj meri pogodila wihova doma}instva. Analiti~ari EBRD-a objasnili su da veliki pad zaposlenosti tokom krize u Srbiji moè obja-

sniti za{to je vi{e od dve tre}ine gra|ana izjavilo da ih je kriza pogodila jako ili prili~no. „Tako je Srbija druga zemqa po pogo|enosti krizom, uprkos padu

tranziciji dosta pogo|ena krizom. „Uticaj krize bio je ve}i u Jugoisto~noj Evropi i na jugu Kavkaza, a mawi u centralnoj Aziji i Rusiji. Tako|e, uticaj

U analizi EBRD-a „@ivot u tranziciji” navodi se da je Srbija me|u 33 zemqe na drugom mestu po pogo|enosti doma}instava krizom BDP-a mawem od drugih zemaqa u 2009. godini„, stoji u izve{taju EBRD-a. EBRD je ispitivawe o uticaju svetske ekonomske krize na `ivot obi~nih qudi uradio u zemqama Jugoisto~ne Evrope, Kavkaza, centralne Azije i u Rusiji, ali je obuhvatio i razvijene zemqe Zapadne Evrope, radi pore|ewa. Zakqu~ak istra`iva~a jeste da su doma}instva zemaqa u

krize mnogo je ve}i u zemqama u tranziciji nego u razvijenim zapadnim zemqama„, navodi se u istra`ivawu. Na veliki pad zaposlenosti, kao jedan od uzroka zbog kojih su se srpska doma}instva na{la u tako dubokoj krizi, ukazali su i predstavnici EK-a prilikom posete Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata i drugim ovda{wim organizacijama. Ina~e,

odsto na kupovinu za penzionere i snadbeti celu porodicu za naM. Ke ko vi} rednih 15 dana.

evropski predstavnici su u Srbiju do{li da bi procenili ekonomske, socijalne i finasijske prilike u zemqi i dali mi{qewe o mogu}oj kandidaturi Srbije za EU. – Nepovoqni podaci i kretawa zabeleèni su istovremeno na podru~ju privrednih aktivnosti, koje su u padu, i trì{ta rada, jer nezaposlenost raste, kao i veoma nepovoqnog odnosa broja zaposlenih i penzionera koji je sveden na 1:1, {to je posledica nesprovo|ewa strukturnih reformi – navodi Ranka Savi}. – Tako|e, kritike analiti~ara EK-a izraène su na ra~un dràvne uprave, gde nije uspelo smawivawe vi{kova za deset procenata, sporog restrukturisawa javnog sektora i opadawa industrijske aktivnosti, ali i na rast korupcije. Oni upu}uju ozbiqne zamerke zato {to nije do{lo do bitnih promena poreskog sistema. – Ni mi nismo mogli izneseti pozitivne ocene jer sve na{e procene ukazuju na to da oko dva miliona qudi ìvi na ivici siroma{tva i ima oko milion nezaposlenih. Kriza nije ni prestala, po na{em dubokom uverewu, a do februara 2012. godine bez posla }e ostati jo{ oko 150.000 radnika – kaè Ranka Savi}. – Blokada ra~una i nemogu}nost servisirawa finansijskih obaveza ve} je zahvatila 64.000 preduze}a, a od jeseni sledi propast oko 22.000, uglavnom malih i sredwih. Socijalna drama poja~ana je i novim elementom, a to je stra{an subjektivni ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti velikog broja gra|ana. S. Glu {~e vi}

Pad industrije u Sremu

U prvih sedam meseci 2011, u pore|ewu s istim periodom pro{le godine, industrijska proizvodwa u Sremskom okrugu zabale`ila je blagi pad, a u julu osetan. Po najnovijim podacima Regionalne privredne komore, pad u prvih sedam meseci 2011. iznosio je 0,1, u pore|ewu s prose~-

nom mese~nom proizvodwom u 2010, dok je u julu izneo 12,2 odsto. Tokom ~itave 2010, kao i u prvom polugodi{tu 2011, industrijska proizvodwa u Sremskom okrugu imala je konstantan rast. Rast proizvodwe u prvih sedam meseci zabele`en je u {est grana: preradi papira, proizvodwi motornih vozila i prikolica, izradi proizvoda od gume i plastike, proizvodwi odevnih predmeta, kao i hemikalija i hemijskih proizvoda i u prehrambenoj industriji. Pad proizvodwe registrovan je u izradi proizvoda od nemetalnih minerala, proizvodwi ma{ina i opreme, zatim duvanskih proizvoda i name{taja, kao i proizvodwi ko`e i predmeta od te sirovine, proizvodwi od drveta i plute i metalnih proizvoda. Dominantno u~e{}e u industrijskoj strukturi regiona i daqe ima prera|iva~ka industrija.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

99,3863

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 101,4146

103,7471

99,0821

Australija

dolar

73,5106

75,0108

76,7360

73,2856

Kanada

dolar

72,5025

73,9821

75,6837

72,2805

Danska

kruna

13,3444

13,6167

13,9299

13,3035

Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

kruna kruna franak funta dolar

1 1 1 1 1

12,7387 10,7702 81,3442 113,5159 73,4237

12,9987 10,9900 83,0043 115,7305 74,9221

13,2977 11,2428 84,9134 118,3923 76,6453

Promena %

Cena

Promet

Trgovina 22, Kragujevac

20,00

984

11.808

Karneks, Vrbas

13,64

1.500

2.032.500

BB Minakva, Novi Sad

4,52

4.600

161.000

Komercijalna banka PB, Beograd

2,19

888

39.960

0,40 Promena %

503 Cena

344.004 Promet

Polet, Novi Pazar

-11,90

1.850

Prosveta, ^a~ak

-10,00

BAS, Beograd Lasta, Beograd

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (577,06 -0,82) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-3,08

660

25.732.732

AIK banka, Ni{

0,30

2.006

6.012.522

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.100

0,00

Imlek, Beograd

0,09

2.152

2.380.020

Energoprojekt holding, Beograd

0,40

503

344.004

9.250

Soja protein, Be~ej

-0,99

602

4.589.660

360

7.200

Agrobanka, Beograd

0,00

5.163

0,00

-9,52

950

8.550

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,21

467

7.506.909

-7,53

270

72.900

Jubmes banka, Beograd

-0,57

13.860

207.900

-7,13 Promena %

6.501 Cena

13.002 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,54

1.850

353.350

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

NIS, Novi Sad

-3,08

660

25.732.732

Tigar, Pirot

-1,47

670

26.800

113,0687

Soja protein, Be~ej

-0,99

602

4.589.660

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.160

0,00

73,1989

Karneks, Vrbas

13,64

1.500

2.032.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.900

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-3,90

370

18.490

12,6997 10,7372

Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija

81,0952

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 9. 2011. godine

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

1.659.000

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

-5,17

550

192.500

Svi iznosi su dati u dinarima

DOMA]I EKSPERTI REZERVISANI PREMA UVO\EWU FIKSNOG KURSA

Za ku ca va we evra ni je za na{ yep Doma}i eksperti ocenili su ju~e, povodom izjave nobelovca Ro ber ta Man de la da bi Srbija postepeno trebalo da pre|e na politiku fiksnog deviznog kursa, da nije vreme za takvu promenu, imaju}i u vidu stawe u doma}oj ekonomiji. Na poslovnoj konferenciji “Evro vizija” u Beogradu, Mandel je istakao da je za Srbiju najboqa politika fiksnog deviznog kursa, koja bi vezala dinar za evro, ali samo ako se za to dobro pripremi,

{to zna~i da uravnoteì buxet i izabere konkurentan nivo kursa. – Bez obzira na to kada }e Srbija postati ~lanica EU ili Evropske monetarne unije, najboqe je da po~ne s fiksnim deviznim kursom, a zatim uvede sistem valutnog odbora s prilago|avawima – rekao je on. – Sistem valutnog odbora limitira monetarnu politiku i ako se Srbiji dopada monetarna politika valutnog odbora, onda }e joj se dopasti i politika Evropske monetarne unije. – Sistem valutnog odbora zna~i jasnu politiku – ako se stalno vodi diskusija o tome kakvu politiku treba voditi, moète upasti u probleme – rekao je on, i dodao da svaki deo Vlade mora da podràva takav projekat. Predsednica Izvr{nog odbora banke Inteza Dra gi wa \u ri} tako|e smatra da nije trenutak za fiksirawe kursa dinara prema evru, imaju}i u vidu visoku inflaciju, nezaposlenost i buxetski deficit Srbije. – Narodna banka vodi monetarnu politiku targetirawa infla-

cije, uglavnom putem kamatnih stopa, a politika fiksirawa kursa je sasvim druga~iji put, i u ovakvoj maloj, otvorenoj, zemqi dok kriza jo{ traje, ne ~ini mi se izvodqivom ba{ odmah – rekla je ona novinarima na poslovnoj konferenciji „Evro vizija”. Da jo{ nije pravi tajming da se dinar ve`e na du`i rok smatra i ekonomista dr Ko sta Jo si fi dis. – Ne treba re}i da mi to nikada ne treba da uradimo – navodi

kog meseca sa strahom gledaju u kursnu listu. No, izgleda da u ovom trenutku ni oni ne bi profitirali – Ako bi nekim slu~ajem do{lo do toga da treba da se odredi fiksni kurs dinara, onda du`nici moraju da znaju da to nikako ne bi bilo na sada{wem nivou, a sigurno ni na ni`em, tako da nisam siguran u to da bi to du`nicima odgovaralo – obja{wava sekretar Udru`ewa banka Srbije Ve ro qub Du ga li}. Ekonomista Ni ko la Fa bris izjavio je da u vo|ewu monetarne politike postoje dva pravca – politika fiksnog deviznog kursa i nekontrolisanog plivaju}eg kursa. Politika fiksnog kursa dovela bi do precewenosti dinara, {to bi vodilo ka smawewu deviznih rezervi, ili bi bio destimulisan izvoz i uve}an platnobilansni deficit Srbije, objasnio je on. Fabris tvrdi da nekontrolisani fluktuiraju}i kurs nije dobro re{ewe za Srbiju „jer prevelike dnevne fluktuacije kursa nisu dobre ni za ko-

Test za ~lanstvo u EU – Mislim da nam je gospodin Mendel preporu~io da }emo to koliko smo spremni za ulazak u Evropsku uniju, pa i da budemo kandidati za evrozonu, proveriti kada uvedemo fiksni kurs dinara obja{wava za „Dnevnik” dr Da ni jel Cvje ti ~a nin. – Drugim re~ima, kada Srbija bude mogla da odrì fiksni kurs, bi}e to i pravi tajming za ~lanstvo. Taj trenutak nije kucnuo. Mislim da bismo sada doìveli pravu ekspanziju uvoza a, on je ve} blizu da bude duplo ve}i od izvoza. Kada bi se dinar sada fiksirao, bojim se da bismo vrlo brzo imali velikih problema. on. – Takvu politiku mo}i }emo da vodimo kada se dosta toga promeni u ekonomskom ìvotu Srbije. Kada pro|e kriza, zavr{i se restrukturirawe privrede i privatizacija, uravnoteìmo uvoz i izvoz. Ukoliko bismo sada fiksirali dinar za evro, platili bismo previsoku cenu. Devizne rezerve bi se vrlo brzo istro{ile. To je sigurno scenario koji niko ne prièqkuje. Ali ako se ikome dopalo pomiwawe fiksnog kursa, to su du`nici koji vra}aju indeksirane kredite i krajem sva-

ga, izuzev za {pekulante”. Re{ewe treba tra`iti „u sistemu pokretnih zakonitosti”: u intervencijama Narodne banke Srbije kada se dogode prevelike dnevne oscilacije kursa dinara prema vode}im zapadnim valutama, rekao je Fabris. O~igledno }e jo{dosta vode prote}i Dunavom dok se evro i dinar ne sretnu bar na fiksnom kursu. Jer i sam Mendel je objasnio da na{a valuta mo`e biti stabilizovana tek kada inflacija na godi{wem nivou bude dva-tri posto. Kod nas je sada blizu deset. D. V.

BEOGRA\ANI ZAKUPILI POGONE ZREWANINSKOG IPOK-a

Ume sto ban kro ta, u skro ba ru sti gao po sao vati kukuruz utvrNegde u isto vre|uje se na osnovu me kada je zrewanaj no vi jih ta bli ninskom ~ar{ijom ca, gde se kukuruz prostrujala vest da pla}a samo po kla}e ste~ajni postusama, uz precizno pak u In du stri ji pi sme no obra zlo prera|evina od kuèwe o tome kako kuruza IPOK biti se pravi obra~un. okon ~an unov ~e ”Kar ton val” u wem ste~ajne mase, Zrewaninu proizod no sno pro da jom vo di skrob ni le imovine ove nekapak za svoje potreda najve}e skrobabe, ali i potrebe re na Bal ka nu, s svo jih do ba vqa obzirom na to da u ~a. Popovi} je rezakonom predvi|ekao novinarima da nom roku poverioje beogradska firci nisu predloìma do{la u IPOK li plan reorganiu potrazi za pouza ci je, jav nost je zdanim proizvo|asaznala da je pogo~em skrobnog lepne IPOK-a za ku Dug ve }i od imo vi ne ka, koji koristi za pila firma “KarNa ste~ajnom ro~i{tu, odrànom sredinom juna u do bi ja we svog tonval”. Ovo beoPrivrednom sudu, izneta je procena da IPOK poveglavnog proizvoda gradsko preduze}e riocima duguje 1,4 milijardu dinara, a da je imovina – valovitog kartoje u startu poru~ifabrike vredna samo milijardu. To jasno govori o na u plo~ama. lo da odvijawe stetome da se od odlaska skrobare “na dobo{“ mnogi ne– Prionuli smo ~ajnog postupka i }e ovajditi. na posao i posle na ja va pro da je dva meseca – kako skrobare ne}e pomi in è we ri ka re me ti ti we go ve – Kukuruz otkupqujemo po èmo, “te{kog” remonta – faplanove. Dok se sud i ste~ajni ceni koja se utvr|uje dnevno. brika je otpo~ela probnu proupravnik ne izjasne o daqoj Isplata ide maltene istovreizvodwu – dodao je Popovi}. sudbini fabrike, Beogra|ani meno. Odziv poqoprivredniZakupci IPOK-a u ste~aju }e prera|ivati sirovine. Deo ka je dobar, a kako ètva bude is ti ~u da po qo pri vred ni ci otpu{tenih radnika IPOK-a i{la, o~ekujemo sve ve}u naposebno cene to {to posluju s vra}en je na posao, postrojewa valu – kaè rukovodilac u ozbiq nom pro iz vo |a~ kom su remontovana, a upravo je za“Kartonvalu” Bla go je Po po firmom, a ne s nakupcima koji po~eo i otkup kukuruza. Kao vi}. }e wihovu robu odmah prepro{to je i najavqeno, “KartonPo wegovim re~ima, cena po dati i zaraditi na wihovom val” je po~eo i isplatu otkukojoj }e “Kartonval” ispla}ipqenog kukuruza, u istom danu. znoju. @. Balaban

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak23.septembar2011.

dru[tvo

petak23.septembar2011.

dnevnik

BR@E PRIZNAVAWE STRANIH DIPLOMA RADI NASTAVKA [KOLOVAWA NA UNS-u

Na kna da ista za na {e i za stran ce Ubr za va wu i po jef ti we wu procedure na na{im univerzitetima za priznavawe stranih visoko{kolskih isprava radi nastavka obrazovawa u Srbiji „putokaz” je dao odgovaraju}i nacionalni pravilnik pa je to, u julu, uradio i Univerzitet u Novom Sadu, ~iji je Senat doneo novi Pravilnik o priznavawu visoko{kolskih isprava. U odnosu na prethodni pravilnik ove ustanove, krucijalne izmene napravqene su u delu akta koji se odnosi na postupak pri zna va wa ra di na stav ka obrazovawa, koji je sada znatno jednostavniji i brì. Pre deset dana Senat UNS-a doneo je i odluku o visini naknade za pri zna va we stra nih vi so ko {kolskih isprava i raspodeli pri mqe nih pa ra. Ta ko je od ovog meseca naknada za priznavawe strane isprave radi nastavka {kolovawa na Novosadskom univerzitetu 20.000 dinara, a isti iznos pla}aju i na{i i strani dràvqani. Za sve zainteresovane, kako na{e dràvqane, tako i strane, za to da posle bilo kojeg nivoa studija zavr{enog u inostranstvu nastave obrazovawe na nekom od fakulteta, odnosno studijskih programa na Novosadskom univerzitetu, va`no

je da znaju da zahtev za priznavawe i potrebnu dokumentaciju (i da qe) pod no se nad le `noj slu`bi Univerziteta, ali sada zahtev razmatra rukovodilac studijskog programa na fakultetu na kojem stranka èli da nastavi studije. Naravno, istovremeno kad rukovodicu studijskog programa ili prodekanu za nastavu odgovaraju}eg fakulteta prosledi zahtev i doku men ta ci ju ko ju je stran ka predala, Univerzitet zatraì od resornog pokrajinskog sekretarijata da pribavi i dostavi podatke o visoko{kolskoj ustanovi na kojoj se izvodi studijski program koji je stranka poha|ala ili ~iju diplomu ima. Prevashodno je va`no da li su ta ustanova, odnosno program, akreditovani. Novim pravilima za priznavawe stranih visoko{kolskih isprava radi nastavka obrazovawa u Srbiji postupak je znatno brì, pa tako na Novosadskom univerzitetu rukovodilac studijskog programa izve{taj o mogu}nostima priznavawa strane diplome ili studijskog programa treba da podnese „po pravilu u roku od 30 dana” od dana kada je primio odgovaraju}u dokumentaciju. V. êki}

Skupqe ako je za zapo{qavawe Novom odlukom o visini naknade za priznavawe stranih visoko{kolskih isprava na Novosadskom univerzitetu utvr|ene su i sume koje stranka pla}a u slu~aju da èli da joj se ovde prizna inostrana diploma radi zapo{qavawa u Srbiji. U tom slu~aju tarife za na{e i strane dràvqane su razli~ite, pa tako za priznavawe diplome osnovnih studija na{i pla}aju 24.000 dinara, a stranci 51.000; za specijalisti~ke, master i magistarske diplome 36.000 dinara, odnosno 72.000, dok je naknada za priznavawe diplome doktorskih studija 54.000 dinara za na{e, a 111.000 dinara za strane dràvqane.

IZJEDNA^ITI DR@AVNI, VOJNI I PRIVATNI ZDRAVSTVENI SISTEM?

Na ba vqe ne vak ci ne za se zon ski grip Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} ka`e da je ve} nabavqeno oko 370.000 vakcina

protiv sezonskog gripa za predstoje}u sezonu, i naglasio da bi slede}a vlada morala da napravi radikalan rez u Zakonu o zdravstvenoj za{titi, izve{tava Tanjug. – Ukoliko bi Ministarstvo dobilo informaciju da postoji opasnost od bilo kojeg zaraznog oboqewa – gripa ili bilo kojeg drugog, ministar bi formirao radnu grupu od najeminentnijih stru~waka koja bi se bavila tim problemom – rekao je Stankovi}. – Ta radna grupa bi dala predlog ministru, koji upoznaje o tome nadle`ne dràvne organe, koji formiraju radnu grupu na nivou Vlade i predlaù joj kupovinu vakcina. Potom Vlada donosi odluku koju sprovodi Republi~ki fond zdravstvenog osigurawa, u ~ijoj je nadle`nosti nabavka lekova i drugog sanitetskog materijala i nabavqa vakcine koje upu}uje nadle`nim zdravstvenim ustanovama. Ministar smatra da bi Zakonom o zdravstvenoj za{titi trebalo izjedna~iti privatni, dràvni i vojni zdravstveni sistem, koji su sada paralelne institucije, a Repu-

Klini~ki centri Stankovi} podse}a na to da je 2006. odobren kredit od 150 miliona evra za obnovu ~etiri klini~ka centra – Ni{a, Kragujevca, Beograda i Novog Sada, s mogu}no{}u podizawa jo{ jedne tran{e kredita od 50 miliona evra. Do sada je utro{eno oko 4,2 miliona evra kredita za idejne projekte i funkcionisawe jedinice za implementaciju rekonstrukcije klini~kih centara, a 145 miliona evra je u Evropskoj investicionoj banci u Luksemburgu. Po wegovim re~ima, povu~ena je prva tran{a kredita od pet miliona evra, a ostalih oko 800.000 evra je u Narodnoj banci i pod kontrolom je Evropske investicione banke. bli~ki fond zdravstvenog osigurawa bio bi u nadle`nosti Ministarstva zdravqa.

ZAU[KE

Ni za ku ti ji cu le ko va

Mla |a ni. I to smo dobili – Savet za {tampu, ~edo novinarskih udruèwa. Muwevito aktiviran, svega dve godine nakon osnivawa, ovaj }e Organ sanirati povrede kodeksa novinara po àlbama direktno povre|enih, a kako }e u praksi izgledati postrojavawe rogova u vre}i zvano „konsenzusno dono{ewe odluka“ – ostaje da se vidi. A {ta je s javnim povredama i kolektivnim gaèwem dostojanstva, ko }e to da nam iz rav na? Kako god, ideja je da osniva~i Saveta autoritetom ukrote podivqale rasadnike olovnog gnojiva, plemenit naum koji osporava praksa: olo{ se ni do sada nije obazirao na kritike udruèwa novinara, koja stoje iza Saveta. Po Svetoj Tradiciji Nemara, ra|awe Saveta pamti}emo po bqutavim istinama koje su prethodile: zakonskim ustupcima pojedincu {to drì vlast na okupu i kaznama koje pokrivaju iskqu~ivo tira`ni zlodelnici. Do je we bu xet skih si sa ra. Ako me soldatsko pam}ewe sluì, oktobarsko pove}awe penzija u proseku }e biti dovoqno za tri metka kalibra 7,62 milimetra, format „kala{“. Nedovoqno za kutijicu lekova, ali taman za kratak, samoispaqen rafal u telo seniora kom je dosta neprirodnog balansirawa izme|u ìvota i smrti. [alu na stranu, kada pen-

zionerima Vlada u januaru obe}a uve}awe od pet posto, to u oktobru zna~i 1,4, a sve zbog ba bi mi lo – ba bi sni lo logike i pobo`no negovanog prokletstva predizborne godine. Sad dr`ava ~ini sve da ne

bi naqutila najvernije potro{a~e, one u Upravi i umirovqene, bu xet ske si sa re srpske faune, koji u najve}oj meri lengeri{u foteqe, ali avaj... Dogodine }e para biti jo{ mawe, penzije }e rasti shodno inflaciji i samo inflaciji, a ukoliko BDP preraste ~etiri odsto, unu~i}i }e dobiti slatki{ vi{e, taman u vreme kad „Zau{ke“ preuzme „Va{ington post“. Da ovo ka`em Nadle`nima, odmah bi me demantovali: VS je pre{la na kalibar 5,56, mo`e ~etiri komada. I. Mihaqevi}

„ZREWANINSKI ANTIFA[ISTI^KI FESTIVAL” ^ETVRTI PUT

O anar hi ji i ra di kal nim le vi ~a ri ma

“Zrewaninski antifa{isti~ki festival”, ~etvrti po redu, bi}e odràn 30. septembra i 1. oktobra u Kulturnom centru Zrewanina, najavili su organizatori iz udruèwa “Banathardkor kolektiv”. Podstaknuti pozitivnim iskustvom prilikom organizovawa pro{logodi{weg Balkanskog anarhisti~kog sajma kwiga, “Banathardkor kolektiv” je odlu~io da i ove godine, kao deo festivala, organizuje taj deo programa. Anarhisti~ki sajam kwiga bi}e uprili~en drugog dana ZAF-a. – Nadamo se da }e to biti prilika da se potvrde stare i ostvare nove slobodarske veze na Balkanu i {ire – kaù organizatori. Programom ovogodi{weg ZAF-a predvi|eno je da u petak,

vremenog antifa pokreta. Posle pada Sovjetskog saveza, radikalna levica u Nema~koj je dospela u duboku ideolo{ku krizu: komunisti~ke grupe su se raspale, autonomni antifa pokret se podelio na proizraelske, antinacionalisti~ke, staqinisti~ke / antiimperijalisti~ke i anarhisti~ke grupe. Antiglobalizacijski pokret, po~ev{i od Sijetla 1999. godine, predstavqao je novi po~etak za radikalnu levicu. Istorijski razvoj i savremene tendencije i sukobi unutar radikalne levice u Nema~koj bi}e tema na{eg doprinosa na ZAF-u, vele u “Banathardkor kolektivu”. Drugog dana antifa{isti~kog festivala bi}e re~i o nuklearnoj katastrofi u Fuku{imi i o tome

Dru gog da na an ti fa {i sti~ kog fe sti va la bi }e re ~i o nu kle ar noj ka ta stro fi u Fu ku {i mi i o to me ka ko je ~o ve ~an stvo po sta lo ta lac nu kle ar ne in du stri je, od no sno da li uop {te po sto ji „bez be dan ni vo ra di ja ci je” 30. septembra, bude odr`an razgovor o izdava{tvu i anarhiji pod nazivom “Anarhija blok 45”, {to je zapravo ime izdava~ke inicijative iz Beograda. Postoji ve} devet godina, a kwige koje objavquje pre svega su usmerene na kqu~ne aspekte masovnog dru{tva: rad, produkcionizam, ekonomija kao ucena, ideologija progresa itd. Specifi~nost ove izdava~ke inicijative je i to {to su sve objavqene kwige besplatne, {to je podrazumevalo razvijawe novih na~ina distribucije i poseban odnos sa ~itaocima. O svemu ovome, s posebnim naglaskom na zna~aj izdava{tva i jedno vi|ewe anarhije, bi}e re~i u razgovoru s urednikom i prevodiocem “Anarhije blok 45” Alek som Go li ja ni nom. Istog dana bi}e uprili~ena i tribina “Radikalna levica u Nema~koj – od Adorna do antidoj~era”. Radikalni levi pokret u Nema~koj ima poreklo u neomarksisti~koj kriti~koj teoriji Frankfurtske {kole i u antiautoritarnom studentskom pokretu iz kasnih {ezdesetih godina. U kontekstu hladnog rata i (post)fa{isti~ke elite u Zapadnoj Nema~koj, radikalna levica je do dana{weg trenutka pokazivala razli~ita lica: od Bader–Majnhof grupe i razli~itih malih komunisti~kih sekti, preko autonomne levice i skvoterskog pokreta do bur`oaske Zelene partije i sa-

kako je ~ove~anstvo postalo talac nuklearne industrije, odnosno da li uop{te postoji “bezbedan nivo radijacije”, ali i o globalnoj krizi. Posetioci }e imati priliku i da ~uju predavawe istori~arke Van de Pe ro vi} o Jeleni Ilki Markovi}, srpskoj socijalistkiwi koja je 1882. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu poku{ala da izvr{i atentat na kraqa Milana Obrenovi}a. Tada{wa srpska javnost je bila potpuno {okirana ovim ~inom, a pogotovo time {to je atentatorka bila èna. Smatralo se nemogu}im da se jedna èna sama drznula na takav ~in i o~ekivalo se da }e se otkriti da su iza zavere stajali mu{karci koji su wome manipulisali. Naprotiv, razotkrilo se da je osim Ilke jedina osoba ume{ana u atenat bila jo{ jedna èna, Lena Kni}anin. Sama Ilka je izjavila da se na taj ~in odlu~ila da bi “Srbiju oslobodila od tiranina” kao i da jedino àli {to je proma{ila, nedvosmisleno ukazuju}i na politi~ki karakter ovog ~ina, konkretno ga sme{taju}i u tada aktuelni kontekst “tiranoubistva” i “propagande delom”. I Ilka i Lena su u znak osvete ubijene u zatvoru, samo deli} pri~e otkrivaju organizatori “Zrewaninskog antifa{isti~kog festivala”. U ve~erwem delu programa ZAF-a bi}e odràni koncerti vi{e bendova. @. Balaban

Uni ja o ne za ko ni tom ra du di rek to ra {ko la Unija sindikata prosvetnih radnika dostavila je Ministarstvu prosvete i nauke 56 dosijea o nezakonitom radu direktora {kola u Srbiji jer nisu prijavili ta~ne podatke o tehnolo{kim vi{kovima za {kolsku 2011/12. godinu. – Neki direktori ili kriju podatke o ta~nom broju zaposlenih ili svesno ne `ele da preuzmu qude koji su u drugim {kolama ostali bez ~asova – izjavio je predsednik Unije Dra gan Ma ti je vi}.

– Formalno, direktori imaju pravo da ne preuzmu takve radnike pod izgovorom da im ne odgovaraju – rekao je Matijevi}, i naglasio da je, me|utim, postignut dogovor sindikata, direktora i Ministarstva o preuzimawu u svim slu~ajevima gde je to mogu}e. On je naveo da direktori kriju podatke da bi na to mesto mogli “uhlebiti” neke od svojih qudi, i istakao da je li~no predao dokumentaciju pomo}niku ministra Zo ra nu Ko sti }u po~etkom septembra.

KON GRES ON KO LO GA O NO VIM ME TO DA MA LE ^E WA KAR CI NO MA: Srp sko-fran cu ski kon gres on ko lo ga, tre }i po re du, po ~eo je ju ~e u ho te lu „Park” i tra ja }e do 24. sep tem bra. Stru~ wa ci iz Fran cu ske do {li su da raz me ne is ku stva s na {im on ko lo zi ma na te mu no vih me to da bla go vre me nog ot kri va wa i le ~e wa kar ci no ma gr li }a ma te ri ce i jaj ni ka. Pri sut ne je na srp skom je zi ku po zdra vio uprav nik Kli ni ke za on ko lo gi ju u bol ni ci „Te non” u Pa ri zu @an-Pjer Loc, iz ra ziv {i na du da }e za jed no s ov da {wim stru~ wa ci ma una pre di ti ovu oblast. Po re ~i ma dok to ra s In sti tu ta za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci Aqo{e Mandi}a, Sr bi ju i Voj vo di nu ka rak te ri {e ve o ma ne po voq na epi de mi o lo {ka si tu a ci ja ka da su u pi ta wu ove dve bo le sti. Po bro ju `e na no vo o bo le lih od tu mo ra gr li }a ma te ri ce Sr bi ja za u zi ma ~e tvr to me sto, a po bro ju re gi stro va nih tu mo ra jaj ni ka sed mo. Osnov no na ~e lo da bi se na vre me ot kri li ovi tu mo ri je ste re dov na po se ta gi ne ko lo gu, od no sno ba rem jed nom go di {we, na po me nuo je Man di}. I. D.

Fo to: R. Ha yi}

TOPLANA SE SPREMA ZA ZIMSKU SEZONU

U ULICI IVE ANDRI]A OD DANAS DO UTORKA

Pu ne se ku} ne in sta la ci je Pu we we ku} nih in sta la ci ja po ~e lo je ju ~e u objek ti ma na pod ru~ ju to pla ne „Jug” ( Gr ba vi ca, Cen tar, Li ma ni, Ada mo vi }e vo na se qe), to pla ne „Is tok” (Pod ba ra, deo Sta rog gra da, Rot kva ri ja) i to pla ne „Se ver” ( pod ru~ je gra da iz me |u No vo sad skog saj ma i Bu le va ra Ja {e To mi }a i Bu le va ra oslo bo |e wa, Haj duk Veq ko ve i Ru me na~ ke uli ce), sa op {ta va ju iz JKP “No vo sad ska to pla na”. Ovaj po sao ne ra di se u objek ti ma u ko ji ma je re gi stro va no cu re we na in sta la ci ja ma. Na pod ru~ ju to pla ne „Za pad” ( No vo na se qe, De te li na ra, Sa te lit, Avi ja ti ~ar sko na se qe, Kli ni~ ki cen tar i No vo sad ski sa jam ) na sta vqa se pu we we ku} nih in sta la ci ja, dok su u TO „Du da ra” i TO „Pe tro va ra din” in sta la ci je ve} na pu we ne. G. ^.

Izgradwa puta me wa tra se auto bu sa Zbog ra do va na iz grad wi sa o bra }aj ni ca u uli ci Ive An dri }a od da nas do utor ka 27.sep tem bra pri vre me no se me wa ju tra se li ni ja broj 7, 11A, 11B i 12. Auto bu si na li ni ji broj 7, u sme ru od Li ma na 4, pre ko Sa te li ta, @e le zni~ ke sta ni ce, do Li man 4, vo zi }e od okret ni ce na Li ma nu 4 uli ca ma Na rod nog fron ta i Bal za ko vom, oda kle }e se ukqu ~i ti na Bu le var ca ra La za ra i na re dov nu tra su Su bo ti~ kim bu le va rom. U dru gom sme ru od Li ma na 4 pre ko Fu to {ke pi ja ce, @e le zni~ ke sta ni ce do Li ma na 4,

Novosadska petak23.septembar2011.

We no ve li ~an stvo vo da

ce pre ko Li ma na, bol ni ce do @e le zni~ ke sta ni ce, auto bu si }e u Uli ci Na rod nog fron ta skre ta ti u Bal za ko vu uli cu iz ko je }e na sta vi ti Bu le va rom ca ra La za ra do re dov ne tra se u Uli ci ca ra Du {a na. Na li ni ji 12 od cen tra pre ma Te le pu i No vom na se qu sa re dov ne tra se na Bu le va ru ca ra La za ra, auto bu si }e skre ta ti u Bal za ko vu uli cu, oda kle }e ula zi ti u Uli cu Na rod nog fron ta, za tim u Uli cu Ive An dri }a, gde }e se ukqu ~i va ti na re dov nu tra su kroz Uli cu He ro ja Pin ki ja. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a raz li ku od ì te qa mno gih dru gih me sta No vo sa |a ni pi ju kva li tet nu vo du {to se, na à lost, vr lo la ko mo è pro me ni ti uko li ko se iz vo ri {ta „Rat no ostr vo„ i „Pe tro va ra din ska ada” na bu du za {ti ti la. Ova kon sta ta ci ja za i sta zvu ~i za bri wa va ju }e i opo mi we nad le `ne da se ne {to mo ra pred u ze ti. Pret we zdra voj vo di po sto je, jer mo gu} nost da se ka na li za ci ja iz sep ti~ kih ja ma iz na se qa „Du na vac” iz li je i ugro zi iz vo ri {te „Pe tro va ra di snak ada” ni je ne re al na, kao ni za ga |e we iz vo ri {ta „Rat no

auto bu si }e se kre ta ti Su bo ti~ kim bu le va rom, Bu le va rom ca ra La za ra, Bal za ko vom i Uli com Na rod nog fron ta do okret ni ce na Li ma nu 4. Na li ni ji 11A u sme ru od @e le zni~ ke sta ni ce pre ko bol ni ce, Li ma na do @e le zni~ ke sta ni ce, sa re dov ne tra se u Uli ci ca ra Du {a na auto bu si }e skre ta ti na Bu le var ca ra La za ra, za tim u Bal za ko vu uli cu, oda kle }e re dov nom tra som, Uli com Na rod nog fron ta, vo zi ti do okret ni ce na Li ma nu 4. Sa re dov ne tra se li ni je 11B od @e le zni~ ke sta ni -

ostvro” ko je se, prak ti~ no, na la zi u in du strij skloj zo ni. Zna ~i, ho da mo po tan koj ì ci igra ju }i se stva ri ma od ko jih za vi si, sva ko dnev ni, ì vot. Sad, ne è li mo da zvu ~i mo kao pa ni ~a ri ili de ùr ni du {e bri `ni ci, ali, pro sto, ova stvar uti ~e na sve nas i do bro je {to se jo{ uvek po ovom pi ta wu ne {to mo è pred u ze ti. Ne ki su sklo ni da ka ù da se da na {wi ra to vi vo de zbog naf te, a da }e se bu du }i vo di ti zbog vo de, {to do voq no go vo ri ko li ko je po to wa te~ nost dra go ce na. B. Markovi}

VE^ERAS U SREMSKIM KARLOVCIMA OTVARAWE VINSKE SVETKOVINE

Tri da na Gro `|e ba la Tro dnev na ma ni fe sta ci ja po sve }e na gro `|u i vi nu „Kar lo va~ ka ber ba gro `|a” bi }e sve ~a no otvo re na ve ~e ras u 20 sa ti na cen tral nom tr gu u Srem skim Kar lov ci ma. De set mi nu ta ka sni je na stu pi }e Ve li ki tam bu ra {ki or ke -

Auto bu ski i `e le zni~ ki sa o bra }aj od No vog Sa da do Kar lo va ca i obr nu to bi }e po ja ~an za vre me ma ni fe sta ci je. Van red ni auto bu si po la zi }e sa @e le zni~ ke sta ni ce, a ce na kar te bi }e re dov na – 120 di na ra

DELOVI KLISE, SLANE BARE I VIDOVDANSKOG NASEQA

Sla vi ne su ve zbog ra do va

Zbog ra do va na mre `i bez vo de }e da nas od 8 do 16 ~a so va bi ti de lo vi Vi dov dan skog na se qa, Sla ne ba re i Kli se oivi ~e ni Te me rin skim pu tem, Ka na lom

DTD i auto pu tem. Ci ster na sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe na u Uli ci @i vo ji na ]u lu ma, pre ko pu ta Naj lon pi ja ce. A. Va.

Pro mo ci ja kwi ge „Gr me~ ka ko ri da” U ga le ri ji “Pro me tej” ve ~e ras u 19 ~a so va po ~i we pro mo ci ja kwi ge “Gr me~ ka ko ri da” mr Mi tra Bo ro ja. Pro mo ci ji kwi ge }e, osim auto ra, pri su stvo va ti prof. dr Dra gan Te {a no vi}, Oqa Kro pa ~ek-Voj no vi}, Dra gi wa Jer gi}-Bu buq, Mar ko Voj no vi} i Zo ran Ko lun xi ja. K. V.

V remeploV

star RTV Voj vo di ne i hor Epar hi je srem ske „Sve ti Ni ko laj”. U 21.15 sa ti po ~i we pro gram „Pu tuj, Evro po”u kom u~e stvu ju dram ski umet ni ci Go ran Sul ta no vi}, Ivan Bo siq ~i} i De jan Lut ki}. Kon cert an sam bla „O|i la” je u 22.30 sa ti, a 15 mi nu ta po sle po no }i na stu pa ju „Sta ri dru ga ri”. Auto bu ski i `e le zni~ ki s a o bra }aj od No vog Sa da do Kar lo va ca i obr nu to bi }e po ja ~an za vre me ma ni fe sta ci je. Ka ko sa op {ta va ju iz GSP-a van red ni auto bu si po la zi }e sa @e le zni~ ke sta ni ce, a ce na kar te bi }e kao i u re dov nim - 120 di na ra. U van red nim auto bu si ma, me |u tim, ne }e va `i ti po ka zne kar te. Punk to vi za ku po vi nu ka ra ta su na @e le zni~ koj

sta ni ci i u dablde ke ru GSP-a, ko ji }e bi ti po sta vqen u Srem skim Kar lov ci ma. Van red ni vo zo vi za Kar lov ce da nas, su tra i u ne de qu po la zi }e u 18.06, 18.46, 19.32, 20.05, 21.06, 22.15, 22.27 i 23.17 sa ti. Iz Kar lo va ca za No vi Sad vo zo vi kre }u u 18.31, 19.17, 20.35, 21.39, 21.45, 22.47, 23.47 sa ti i 27 mi nu ta po sle po no }i. Za ovu pri li ku „@e le zni ce Sr bi je” iz da le su po seb ne kar te K-100ns po ce ni od 100

di na ra u jed nom sme ru, ko je }e va ì ti is kqu ~i vo na ovoj re la ci ji. De ca do {est go di na vo zi }e se bes plat no. JKP „Par king ser vis” na pla }i va }e par ki ra we auto mo bi la 200 di na ra, a auto bu sa 400 di na ra bez ob zi ra na vre me za dr à va wa. Osim ve li kog par kin ga pre ko pu ta è le zni~ ke sta ni ce, obez be |e na su do dat na par ki ra li {ta - u Ki {o voj ba ri, iza osnov ne {ko le, iz me |u pru ge i pu ta kod se ma -

fo ra i pre ko pu ta Sa ve znog cen tra za me ha ni za ci ju i u bli zi ni sto va ri {ta „Dra goj lo vi}”. Par ki ra we }e se na pla }i va ti od 10 do 1 sat iza po no }i na red nog da na. „Pa uk” slu `ba }e u sa rad wi sa po li ci jom ra di ti od 12 do 3 sa ta iz po no }i pre sve ga da bi se obez be dio nor ma lan pro tok sa o bra }a ja. Vo zi la ko ja „pa uk” od ne se, vla sni ci }e mo }i pre u ze ti na pla cu kod po li cij ske sta ni ce u Kar lov ci ma. Z. Ml.

MLADI IZ POLA SVETA JU^E U CENTRU

Ri mqa ni i vi no zva li u Kar lov ce Otvo re na Srp ska ~i ta o ni ca Na sku pu ugled nih no vo sad skih Sr ba u Gr~ koj {ko li 23. sep tem bra 1845. osno va na je Srp ska ~i ta o ni ca, pre te ~a da na {we Grad ske bi bli o te ke. ^e ti ri da na ka sni je, u ka fa ni „Kod fa za na”, u da na {woj We go {e voj uli ci, ~i ta o ni ca je po ~e la da ra di, nu de }i na ~i ta we oko hi qa du kwi ga. One su na ba vqe ne nov cem pri ku pqe nim na

tor `e stve nim ba lo vi ma na ko je su do la zi li po zna ti Sr bi iz ce le dr `a ve. Po seb no, gost na pr vom ta kvom ba lu bio je en gle ski kon zul iz Be o gra da. Bu na 1848. pre ki nu la je de lat nost ~i ta o ni ce, a sve we ne kwi ge su iz go re le pri li kom ma |ar skog bom bar do va wa No vog Sa da sa Pe tro va ra din ske tvr |a ve ju na 1849. N. C.

Mla di, wih 16 iz Fin ske, Mek si ka, [pa ni je, Tur ske, Ita li je, Poq ske i Sr bi je, u okvi ru me |u na rod nog vo lon ter skog kam pa „Vajn fest” u Eko lo {kom cen tru u Srem skim Kar lov ci ma, na neo bi ~an na ~in bi }e u~e sni ci ovo go di {we „Kar lo va~ ke ber be gro `|a”. Od su bo te, 17. sep tem bra, oni u Eko lo {kom cen tru Po kre ta go ra na Voj vo di ne u Kar lov ci ma ra de na pro mo ci ji Gro `|e ba la i pri pre ma ju per for mans ko ji }e iz ve sti na cen tral nom kar lo va~ kom tr gu u su bo tu u 14 sa ti. Ju ~e su u cen tru No vog Sa da u ko sti mi ma pro la zni ci ma de li li vi no iz vr ~e va, gro `|e i fla je re, po zi va ju }i ih na „Kar lo va~ ku ber bu gro `|a”. Kamp se za vr {a va u po ne de qak.

Fo to: R. Ha yi}

Pre ma re ~i ma li de ra kam pa Mi li ce Kne `e vi} i Alek se Cr kve wa ko va, per for mans je za pra vo ani ma ci ja le gen de o do la sku vi no ve lo ze u ove kra je ve, za {ta u~e sni ci pra ve i ko sti me, kao i re kvi zi te ko ji }e im bi ti po treb ni. U su bo tu }e se po ja vi ti na tr gu u ulo zi rim s kih le g i o n a r a, ro b o va, var va ra, dok }e je dan od wih glu mi ti se na to ra. Po sle pred sta ve oni }e za de cu or ga ni zo va ti ra di o ni ce u ko ji ma }e ih pod u ~ a va ti bo r i l a~ k im ve {ti na ma i osli ka va wu li ca i fo to gra fi sa ti se u rim skim ode `da ma sa svi ma ko ji to `e le. Wi hov za da tak je i da bu du do ma }i ni u~e sni ci ma pro gra ma. Kamp se za vr {a va u po ne de qak. Z. Ml.

c m y

petak23.septembar2011.

KA KO PRI VU ]I KA PI TAL I PO SLOV NE QU DE

Kon gre sni tu ri zam ve li ka {an sa Na Kongresnom skupu, odrànom ju~e u Master centru Novosadskog sajma predstavqena je bro{ura, kao i sajt kongresnog sektora Turisti~ke organizacije, pod nazivom „Me et in No vi Sad„. Turisti~ka organizacija Novog Sada usmerila je aktivnosti ka predstavqawu kongresnih kapaciteta na me|unarodnom trì{tu, a veliki korak ka tome postigla je postav{i ~lanica Me|unarodne asocijacije kongresne industrije IC CA. Kongresni turizam, osim finansijske dobiti, donosi i jednu vrstu prestià ~iwenicom da kongrese pose}uju akademski obrazovani i uspe{ni qudi, saglasili su se direktor Kongresnog biroa Srbije Mi lo{ Mi lo va no vi}, direktorka TONS - a Ja dran ka Be qan-Ba la ban i koordinatorka kongresnog sektora novosadske Turisti~ke organizacije An drea Kne zi. - Kongresni turizam je velika {ansa, a Novi Sad ima kapacitet da privu~e poslovni svet - kazala

je Beqan-Balaban dodaju}i da su {tampani i veb materijal „Me et in No vi Sad„ veliki napredak u smislu promovisawa Novog Sada kao kongresne destinacije. Projekat osnivawa kongresnog biroa u Novom Sadu zapo~eo je pre nekih godinu dana, a podràla ga je Ameri~ka agencije za podr{ku i razvoj USAID. Pored velikog kapaciteta hotelskog sme{taja, brojnih turisti~kih agencija, Spensa, Master centra, zna~ajan partner kongresnog biroa je i Univerzitet, rekao je Milovanovi}, dodaju}i da je Novi Sad napravio veliki pomak u odnosu na prethodne dve godine kada je u pitawu kongresna industrija. To je sloèna delatnost koja zahteva visok stepen saradwe i koordinacije kako bi kvalitet ukupne usluge bio na {to vi{em nivou a destinacija imala {to boqi imix na me|unarodnom trì{tu, zakqu~uje direktor Kongresnog biroa Srbije. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA OBE LE @E NO 166 GO DI NA RA DA GRAD SKE BI BLI O TE KE

Kwi ga ma no vi dom Gradska biblioteka u Novom Sadu proslavila je ju~e 166 godina rada, a na sve~anosti u îtaonici biblioteke u Dunavskoj 1 govorili su direktor ove ustanove Mi lo{ Pan kov i predsednik Sku{tine grada Alek san dar Jo va no vi}. - Pove}an broj ~lanova, bogatiji program i aktivirawe prigradskih ogranaka biblioteke samo su neke od aktivnosti koje su obeleìle rad Gradske biblioteke u proteklih nekoliko meseci. U skorijoj budu}nosti planiramo da osposobimo prostor na Trgu republike gde }e biti sme{teni Fond stranih kwiga i centar za edukaciju, a u planu je i pro{irewe Gradske biblioteke na prostor sada{we antikvarne kwiàre „Orfelin”, gde bi trebalo da bude sme{ten deo na{eg fonda - rekao je Pankov.

[ko la no va, a pro pa la U Novim Ledincima pre tri godine nadogra|ena je Osnovna {kola „Jovan Jovanovi} Zmaj” i ima osam u~ionica, ali dve suterenske su ve} godinu dana zatvo-

„Uhva }en” Har la na Ko be na Wu Xerziju. Wena majka se jednog jutra probudi i shvati kako prethodne ve~eri uop{te nije do{la ku}i. Vendi Tajns je novinarka na zadatku da identifikuje i raskrinka seksualne grabqivce postavqaju}i klopke – {to se onda emituje na nacionalnoj televiziji. Den Merser je socijalni radnik poznat kao prijateq tinejxera s pote{ko}ama. Ovo delo nam donosi pri~u o nestaloj devojci, zajednici zabezeknutoj wenim nestankom, grabqivcu koji ju je mo`da oteo i novinarki koja iznenada shvata da se u ovoj pri~i ne mo`e pouzdati u ro|ene instinkte. A. Va.

Po wegovim re~ima, planira se i uvo|ewe novih usluga poput virtuelne biblioteke i muzi~ko-filmskog odeqewa, a akcenat }e biti i na novom savremenom bibliote~kom prostoru u kome }e biti vi{e mesta za kwi`ne fondove, nove servise i ugodniji boravak korisnika. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} naglasio je da je Gradska biblioteka jedna od najzna~ajnijih gradskih ustanova kulture koja moè da posluì kao uzor sli~nim ustanovama {irom dràve jer je efikasnim radom, dobrom politikom i anga`manom zaposlenih izgradila imix uspe{ne institucije. J. Zdje la re vi} Fo to: S. [u {we vi}

U NO VIM LE DIN CI MA PRO BLE MI SA ZGRA DOM IZ GRA \E NOM PRE SA MO TRI GO DI NE

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU KWI GE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana “Uhva}en”, Harlan Koben. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Hejli Makvejd je dobra devojka, ponos porodice iz varo{i u

dnevnik

rene, jer iz podova izbija voda, a bu| se {iri po zidovima. Ni{ta boqa nije situacija ni sa fasadom, koja je na nekoliko mesta popucala. Ovo smeta nastav-

nicima, u~enicima, a posebno roditeqima. Tim povodim na{em listu obratila se Emi li ja ]u ta lo majka troje {kolaraca koji poha|aju ovu {kolu. - Zbog ovog propusta nastava se sada odvija u dve smene, s tim {to se u~enici od prvog do ~etvrtog razreda mewaju u dve, a od petog do osmog idu u jednu smenu. S obzirom da svakog dana putujem u Beograd na specijalizaciju, a imam i |aka prvaka, primorana san da pla}am `enu, koja }e mi odvoditi i dovoditi decu iz {kole i to zbog ne~ije aqkavosti - isti~e ]utalova. Mnogima se obra}ala, i direktorki {kole koja je u prin-

cipu u ovoj pri~i nemo}na, i zameniku gradona~elnika, ali da do sada nikakav odgovor nije dobila. Jedino {to zna jeste da u tim u~ionicama hidroizolacija nije ura|ena kako vaqa. U gradskoj administraciji su, kao saznajemo, upoznati s ovim pro-

je da li se zgrada uru{ava zbog voda koje su zimus i proletos padale i slivale se na {kolu. Nekada{we dve u~ionice u staroj zgradi ledina~ke {kole pre tri godine zamenila je nova zgrada s osam u~ionica. Sve do tada, |aci su do ~etvrtog razre-

Usko ro po ~i wu ra do vi U Zavodu za izgradwu grada su nam rekli da radovi u ovoj {koli po~iwu za desetak dana. Sklopqen je ugovor s novosadskim preduze}em “Graditeq NS” za ure|ewe {kolskog dvori{ta u Ledincima. Vrednost ugovora je 5,8 miliona dinara. blemom i s ~iwenicom da u dvori{tu nema odvoda, pa se ki{nica s brda sliva direktno na {kolu. Nadaju da }e posle ure|ewa {kolskog dvori{ta biti popravqena hidroizolacija. Izgradwa nove {kole ko{tala je vi{e od 25 miliona evra i s obzirom na to da hidroizolacija nije popravqena, nepoznato

da i{li u {kolu u svom mestu, a od petog do osmog u mati~nu {kolu “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici, kojoj pripadaju. U osam odeqewa {kolu u Ledincima poha|a 160 u~enika. Zbog ovog problema su primorani da rade u dve smene, a produ`eni boravak radi samo delimi~no. Q. Na to {e vi}

Bi ci kli sti spre ma ju de fi le Veliki defile biciklista u okviru obele`avawa „Svetskog dana bez automobila” kre}e danas okupqawem u~esnika u 17 ~asova i polaskom sa Trga slobode u 17.30, a zavr{i}e se na [trandu posle 18 ~asova. Trasa kretawa u~esnika je kroz ulice Modene, @arka Zrewanina, Stra`ilovske, Maksima Gorkog, bulevarima Oslobo|ewa, Cara Lazara i Evrope, Futo{ke ulice, Som-

borskog bulevara, Ulice Ive Andri}a do ciqa na [trandu . Tamo }e okupqene zabaviti Dixej „WD87”, a biciklistima }e se obratiti i gradona~elnik Igor Pa vli ~i} koji }e i predvoditi defile. Ovu afirmaciju biciklizma organizuju Biciklisti~ki klub „Novi Sad”, Grad Novi Sad i Gradska uprava za sport i omladinu. A. L.

Dan bez auto mo bi la Biciklisti, koji su se ju~e u 17 sati okupili u centru Novog Sada vozili su se se ulica-

- Na ovaj na~in `elimo da skrenemo pa`wu na alternativne na~ine prevoza, ali i neophod-

Fo to: R. Ha yi}

ma koje nemaju biciklisti~ke staze, `ele}i da se time istaknu problem sa kojim se svakodnevno susre}u. Defile je organizovan povodom obele`avawa „Svetskog dana bez automobila”.

nost ekolo{ke edukacije gra|ana - isti~e Ja dran ka Bje li ca, u ime organizatora biciklisti~kog kluba ’’Fru{kogorac’’. Vo`wu su pored gra|ana, podr`ali biciklisi~ki klubovi „Novi Sad” i „Vojvodina”. J. V. - K. V.

DAR RO TA RI KLU BA

Cr ve nom kr stu do stav no vo zi lo Rotari klub Novi Sad - Dunav ju~e je predao dostavno vozilo Crvenom krstu. Novac za vozilo je prikupqen na tradicionalnom Rotari takmi~ewu u kuvawu, koje je odr`ano u junu ove godine. I. D.

Pre da va we u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske U Galeriji Matice srpske danas u 18 ~asova bi}e odr`ano predavawe pod nazivom “Konzervatorska pri~a”. Bi}e re~i o korenima i razvoju konzervatroskih aktivnosti u Galeriji Matice, a bi}e prikazana i uloga zna~ajnih umetnika vezanih za Muzej Matice srpske. O ovim temama govori}e konzervator savetnik Da ni e la Ko ro li ja Cr kve wa kov. K. V.

U KAR LOV CI MA

Kurs stva ra po zna va o ce vi na Novi kurs „Postanite i vi po zna va lac vi na” na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima po~iwe u ponedeqak, saop{tavaju iz Departmana za vo}arstvo, vinogradar stvo, hor ti kul tu ru i pejza`nu arhitekturu novo sad skog Po qo pri vred nog fakulteta, koji organi zu je ovu jed no me se~ nu obuku. Kurs obuhvata predavawa o osnovama vinogradarstva i vinarstva, najpoznati jim svet skim vin skim regionima, na~inu konzumirawa i servirawa vina, slagawa vina i hrane, ~itawu vinskih etiketa, te pre po zna va wu kva li te ta vina. Obuka se sastoji i iz prakti~nog dela - degustacije vina iz najpoznatijih svet skih vi no gra dar skih re gi o na. Na kra ju kur sa polaù test, koji se sastoji od pismenog i prakti~nog dela - degustacije vina na slepo. Nakon {to poloè ispit u~esnici dobijaju diplomu o uspe{no zavr{enoj obuci. Vi{e o kursu moè se pro~itati na sajtu Po qo pri vred nog fa kulteta: polj.uns.ac.rs i dobiti pozivom na broj telefona 065/8633122. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak23.septembar2011.

DANAS ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Ska ~e ce na tak si pre vo za? Po sle let we pa u ze da nas grad ski od bor ni ci opet se da ju u svo je “klu pe”. Na dnev nom re du da na {we sed ni ce Skup {ti ne gra da je ostav ka ~la na Grad skog ve }a za du è nog za obra zo va we Milana \uki}a, kao i pred log za we go vu za me nu a to je Nemawa Starovi}, ~lan SPO, kao i \u ki}. Raz ma tra }e se i ostav ka Sta ro vi }a na ~lan stvo u Ko mi si ji za ka drov ska, ad mi ni stra tiv na i man dat no-imu ni tet na pi ta wa, kao i pred log da se ume sto we ga na to me sto ime nu je Branka Beànov. Grad ski od bor SPO pre kju ~e je na ja vio da }e od Sta ro vi }a du `nost {e fa od bor ni~ ke gru pe SPO pre u ze ti od bor ni ca Bran ka Be à nov, a od bor ni~ ko me sto Sa{a Novakovi}. Pred od bor ni ci ma je i ostav ka Uro{a Lon~ara (Za evrop ski No vi Sad - Bo ris Ta di}) na me sto od bor ni ka. Skup {ti na }e od lu ~i va ti o pred lo gu od lu ke o tak si pre vo zu,

Pred la `e se da pla }a we stav ke za vi deo nad zor bu de do bro voq no. Iz nos od 30 di na ra bi }e i da qe na ra ~u nu „In for ma ti ke”, ali sta na ri u zgra da ma i vla sni ci po slov nih obje ka ta sa mi }e od lu ~i va ti da li }e je pla }a ti po ko joj bi tak sis ti od 2013. tre ba lo da ima ju mo tor „euro 3”. Od pred sed ni ka Skup {ti ne gra da

Aleksandra Jovanovi}a sa zna li smo da }e se na dnev nom re du ipak na }i i pi ta we no ve ce ne tak si

OBNOVA KOMPLETNE RASVETE BI]E GOTOVA ZA OSAM MESECI

Ce lom gra du no vo sve tlo

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} po se tio je ju ~e Li man, Uli cu Dra gi {e Bra {o va na, gde se re kon stru i {e jav na ra sve ta. Ob no va kom plet ne jav ne ra sve te u gra du jed na je od naj ve }ih in ve sti ci ja u No vom Sa du ove go di ne, i u okvi ru we iz gra |e ni su i re flek to ri na sta di o nu „Ka ra |or |e”. Vred nost po me nu tog po sla je oko 700 mi li o na di na ra, a ra do vi bi tre ba lo da bu du go to vi za osam me se ci.

pre vo za. Tak si sti su ina ~e tra `i li po sku pqe we. Za ni mqi vo je i to {to od bor ni ci od lu ~i va ti o iz me ni Od lu ke o vi deo nad zo ru gra da. Uko li ko od bor ni ci usvo je iz me nu, su gra |a ni }e stav ku za vi deo nad zor pla }a ti is kqu ~i vo do bro voq no. Iz nos od 30 di na ra bi }e i da qe na ra ~u nu „In for ma ti ke”, ali sta na ri u zgra da ma i vla sni ci po slov nih obje ka ta sa mi }e od lu ~i va ti da li }e je pla }a ti, kao {to je to sad slu ~aj sa do bro voq nim osi gu ra wem. Uko li ko ne ko do ma }in stvo ne upla ti ovaj iz nos ne }e se ob ra ~u na va ti ka ma ta. Pred od bor ni ci ma }e se na }i i iz ve {taj o bu xe tu gra da za pr vih {est me se ci ove go di ne, kao i iz ve {ta ji o ostva re wu pro gra ma in ve sti ci o nih ak tiv no sti jav nih, jav no-ko mu nal nih pred u ze }a i Do ma zdra vqa „No vi Sad”. I osam uli ca do bi }e ime. Q. Na.

No} is tra ì va ~a pred pu bli kom „No} is tra ì va ~a 2011” odr à }e se da nas od 16 ~a so va u le de noj dvo ra ni Spen sa i na Pe tro va ra disnkoj tvr |a vi. Ovo je naj ve }a i naj za bav ni ja pro mo ci ja na u ke i na u~ ni ka na sve tu, jed no dnev ni spek takl ko ji se odr à va istog da na u ce loj Evro pi. Pro gram u Le de noj dvo ra ni tra ja }e od 16 do 22, a na Tvr |a vi od 17 do 21 sat. B. M.

Slu {a o ni ca i po e zi ja U omla din skom cen tru CK13, Voj vo de Bo jo vi }a broj 13, odr `a }e se da nas od 17 ~a so va slu {a o ni ca “Ame ri ka na”, a od 20 sa ti za ka za na je po e zi ja u ku }i. Ulaz je bes pla tan. N. K. Za to smo se od lu ~i li da kre ne mo sa re kon struk ci jom kom plet ne jav ne ra sve te pa }e mo me wa ti po sto je }e ban de re, ali ih po sta vi ti i ta mo gde ih ni je bi lo, u pri grad skim na se qi ma. Ta ko |e, po sti }i }e -

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} ob i {ao ra do ve u Uli ci Dra gi {e Bra {o va na, na Li ma nu

Fo to: N. Sto ja no vi}

- Po sto je }a mre `a jav ne ra sve te du go ni je me wa na i odr `a va na ka ko tre ba, a zna ~aj na su ma nov ca iz dva ja se za ovaj po sao. Grad na go di {wem ni vou odvo ji oko 200 mi li o na di na ra {to ni su ma le pa re.

mo i zna ~aj ne u{te de, jer }e po tro {wa bi ti pet pu ta ma wa. Ka da sve bu de za vr {e no u~e ku je mo u{te du od oko 40 pro ce na ta - is ta kao je Pa vli ~i}. - Adap ta ci ja jav nog osve tqe wa pod ra zu me va za me nu sve tiq ki i stu bo va u ur ba nim de lo vi ma gra da, i za me nu sve tiq ki u pri grad skim me sti ma. Na Kli si je ve} pro me we no 200, a na Te le pu 600 sve tiq ki. Sa da smo na Li ma nu, sle di No vo na se qe, Srem ska Ka me ni ca i Ka}. Po za vr {et ku po sla ima }e mo ma we tro {ko ve odr à va wa ~i ta ve mre è stva ra ju }i ta ko i bez bed ni je okru è we za sve re kla je po mo} nik di rek to ra za op {te po slo ve Za vo da za iz grad wu gra da Mirjana Dejanovi}. B. M.

Bes plat na prav na po mo} Sa vet za pra va i pro pi se Srp ske ra di kal ne stran ke, da nas }e da va ti bes plat ne prav ne sa ve te. Gra |a ni na kon sul ta ci je mo gu do }i u pro sto ri je stran ke, Bu le var Mi haj la Pu pi na 18b, od 16 do 18 ~a so va. K. V.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Uli ca Ba no vi} Stra hi we 2-6, Bu le var ca ra La za ra 81-85, Uli ca Ive An dri }a 1-5, od 8 do 11 ~a so va Uli ca Si me Ma ta vu qa, La ze La za re vi }a od Si me Ma ta vu qa do He ro ja Pin ki ja i Mo r- nar ska 37-51 i 26-38, od 8.30 do 11.30 ~a so va Uli ca Ila ri o na Ru var ca 1-5 i Fu to {ki put 8793, od 8.30 do 13.30 ~a so va Dal ma tin ska uli ca, Il ke Ma r ko vi} i Som bor ska 19-25, od 10.30 do 12 ~a so va Uli ca Ba no vi} Stra hi we 8-20. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 sa ti Ka r lo va~ ki vi no gra di, Sred wi Ma tej i deo vi kend na se qa Ka ra{. Sutra Novi Sad: od 7.30 do 13 ~a so va gra di li {ta u Dal ma tin skoj uli ci od bro ja 27 pre ma Su bo ti~ kom bu le va ru.

VATROGASCI INTERVENISALI U ULICI PAVLA PAPA 73

Opet ru ~ak na pra vio uz bu nu

Va tro ga sci su ju ~e oko 17.30 , na do ja vu ne kog od sta na ra iz Uli ce Pap Pa vla 73, sti gli za krat ko vre me i utvr di li da je u pi ta wu osta vqe na {er pa na ukqu ~e nom {po re tu. U sta nu ni ko ga ni je bi lo, pa su mo ra li da obi ju vra ta i da o to me oba ve ste po li ci ju. Na sre }u, osim di ma i smra da, dru ge {te te ni je bi lo. Sta na ri ko je smo za te kli na po me nu toj adre si bi li su zgra nu ti zbog ne ~i jeg ne sa ve snog po na {a wa, a i upla {e ni zbog to ga {to su po sle di ce mo gle bi ti mno go go re. Tekst i fo to: I. D.

Fo to: B. Lu ~i}

DODEQENI SERTIFIKATI ZA USPE[NO ZAVR[EN KURS

@i ve }e sta ri za na ti Po la zni ci {ko le sta rih za na ta, wih 40, ju ~e su na pla tou kod Spen sa, is pred ku }e sta rih za na ta, do bi li ser ti fi ka te ko je su im uru ~i li za me nik gra do na ~el ni ka dr Zoran Mandi} i ~lan Grad skog ve }a za pri vre du mr Marko Naran~i}. Ova {ko la po sto ji ve} dve go di ne i do sa da je ob u ~i la 280 po la zni ka u tka wu, ve zu, ra du sa ko `om, du bo re zu i mno gim dru gim za bo ra vqe nim za na ti ma. U Za nat skoj ku }i, od no sno pro dav ni ci mo gu se ku pi ti ra zni su ve ni ri, do ma }a vi na, ja stu ci sa mo ti vi ma Voj vo di ne i No vog Sa da. - U na {oj ze mqi ne za po sle nost je ve li ki pro blem, a ovo je je dan od na ~i na da se za po sle mla di qu di, ali i da se sta ri za -

na ti sa ~u va ju od za bo ra va – re kao je Man di} na kon uru ~e wa ser ti fi ka ta. –Ujed no, po bo{q{a }e se na {a tu ri sti~ ka po nu da, jer }e stran ci ko ji po se te grad mo }i da vi de i ku pe pro iz vo de ko ji su ka rak te ri sti~ ni za na{ kraj. Pred sed nik sek ci je sta rih i umet ni~ kih za na ta u Udru è wu za na tli ja Stevan Zarin, ko ji je i ko or di na tor {ko le, za hva lio se Gra du na po dr {ci u re a li zo va wu ovog pro jek ta i re kao da }e svi ko ji su do bi li ser ti fi ka te ima ti pred nost u do bi ja wu po mo }i pri sa mo za po {qa va wu. On je na gla sio da }e mno go mla dih qu di ova ko mo }i da se upo sle, a ta ko i iz dr à va ju svo je po ro di ce i za ra de za ì vot. G. ^.

PRED LIMANSKOM PIJACOM

Po klon s te zge Ak ci ja „Pro baj ov de - ku pi na pi ja ci” u or ga ni za ci ji JKP „Tr `ni ca” po ~i we da nas u 11 ~a so va is pred Li man ske pi ja ce. Sva kog pet ka sve do 14. ok to bra od 11 do 12 ~a so va po je dan pro iz vo |a~, ko ji ima te zgu na ovoj pi ja -

ci, po kla wa }e i re kla mi ra ti svo je pro iz vo de. Ciq ak ci je je pro mo vi sa we pro qo pri vred nih pro iz vo |a ~a ko ji pro da ju svo ja do bra na pi ja ca ma, a uz to i sa mih pi ja ca u No vom Sa du. J. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak23.septembar2011.

c m y

АКЦИЈА ДАН БЕЗ АУТОМОБИЛА

Двоточкашима до здравијег живота Вокална група „Варошанке”

ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ СОМБОРСКОГ ЦРКВЕНОГ ХОРА

Свечаност улепшали дечица и „Варошанке” СОМБОР: Љубитељи духовне музике у Сомбору имали су и ове године прилику да у хорској варијанти ове уметности уживају. Наиме, у простору Галерије савремене уметности сомборског Градског музеја одржан је редовни годишњи концерт Хора „Св. цар Константин и царица Јелена“, ансамбла који своје музицирање везује за највећи православни храм у граду, цркву Светог Георгија. Годишњи концерт су својим наступима увеличали и чланови вокалне групе „Варошанке“, овдашњег Градског културно-уметничког друштва „Раванград“, као и дечија појачка група при храму Св. Георгија, под руковођењем Владе Ђуровића.

Традиционалне византијске и српске средњевековне напеве и композиције, као и дела Мокрањца, Јулијане Денисове, Илариона Алфејева, Авра Перта, али и нешто модернија дела Мирослава Аранђеловића-Расинског и легенде српске хорске музике Даринке Матић-Маровић пред препуним аудиторијумом извео је хор „Св цар Константин и царица Јелена“, под руковођењем Милана Радишића, уз својеврсни омаж великом сомборском уметнику Душану Трбојевићу, зачетнику српског пијанизма друге половине 20 века, који је у свом богатом стваралачком опусу, поред оног раскошног концертног, имао и неколико импозантних дела православне духовне музике. М. Миљеновић

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Bитеф, kamerna scena „Krici u {aputawa” (16 i 21)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.25), „[trumpfovi” (11.30, 11.45,13.50, 16, 18.10), „Kako se re{iti {efa?” (22.10), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun” (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (20, 22), „Automobili 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (17.50, 20.10), „Ta luda qubav” (18, 20.20, 22.40) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21) KCNS „Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ti ha na Ra do wi}, Ame la Jo vi}, Ja smi na Dro wak, Bo ja na Alo ri} i Vlat ka Si} iz Novog Sada, Jo van ka Ga jin iz Tovari{eva, Ve sna Sta ki} Vlaj kov iz Bukovca i Alen ka La ki} iz Ka}a, DE^AKE: Je le na Do bro vi} Bo ja no vi}, Bo ja na Sta me ni}, Sa ne la La cik i Je le na Mi ko vi} iz Novog Sada, Bra ni sla va Gla va to vi} iz Be{ke, Vi do sa va Ra do je vi} iz Be~eja, Sa ne la Ru wa nin iz Sremske Kamenice i Ma ja Di mi} iz Paraga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Maria Pala Manga (urna) (1949) u 12.45 ~asova, Zagorka Pante Gmizi} (1928) u 13.30 i Radmila Ilije Mili} (1943) u 14.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 ~asova bi}e sahrawena Ana Andra{a Rado{evi} (1930).

КАЊИЖА: Основци и средњошколци Кањиже јуче су се укључили у акцију „Дан без аутомобила” бициклистичким турама до околних насеља у општини, апелујући на тај начин да се за превоз мање користе моторна возила. Две групе од по 120 ученика, укупно њих 240 из Основне школе „Јован Јовановић Змај” и Пољопривредно техничког школског центра „Беседеш Јожеф”, којима су се придружили професори, такође и чланови Друштва љубитеља природе „Кањижа”, двоточкашима су се у осам сати упутили према Орому и Хоргошу. Пошто су обишли готово сва насеља општине излет су око 13 сати завршили испред Градске куће у Кањижи. Сви учесници акције на по- Сви учесници акције даровани заштитним прслуцима клон су добили заштитни прслук, неопходан бицикли- места у друго. Не би требало да само овај дан буде постима ради безбеднијег учешћа у јавном саобраћају. свећен чистијем и здравијем ваздуху, него би би што је - Током године стално организујемо пешачке и бици- могуће мање коришћењем аутомобила сви могли доклистичке туре у околини, или одлазимо у друга места, приносити очувању животне средине, а уједно и соппа је ово прилика да млади својим примером покажу да ственог здравља - каже Шандор Берец, председник се дан може проводити и без аутомобила и може друга- Друштва љубитеља природе „Кањижа”. чије и здравије кретати на посао, у школу или из једног Текст и фото: М. Митровић

Пешачки и бициклистички круг

БЕЧЕЈ: Неколико француских градова је 22. септембра 1998. године први пут покренуло акцију „Дан без аутомобила”, наредне године су им се прикључили италијански градови, да би постајало све масовније. Сада ову међународну акцију подржава око две хиљаде градова широм света, међу њима и Бечеј, чији су се житељи окупили јуче од 11 до 12 сати у центру града како би шетњом или бициклистичким Поглед на део централног градског трга кругом обележили „Дан без у Бечеју јуче око поднева аутомобила”. ћа, основце и средњошколце, чла- Акција је у потпуности успела, нове Друштва за борбу против шеодазвали су нам се готово сви, па ћерне болести, али и бројне суграсмо на тргу имали дечицу из врти- ђане, који су паркирали аутомобиле

TElEfONI

и дошли на централни градски трг пешице или бицикловима, дајући тиме подршку нашој акцији. То би могли и чешће да радимо, јер шетње су најбољи начин да се више дружимо и причамо, рекла нам је мр Бојана Божић, шеф одсека заштите животне средине и просторног планирања Општинске управе Бечеј. На овај начин су сви учесници јучерашње акције у Бечеју, а било их је преко хиљаду, потврдили своје опредељење за очување здравог начина живота у заштићеној животној средини. В. Јанков

У СУСРЕТ МЕЂУНАРОДНОМ ДАНУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Тестови Менсе у Бачкој Тополи, Бечеју и Врбасу БЕ ЧЕЈ: Међународни Дан интелигенције обележава се 1. октобра, на дан када је Менса основана у Оксфорду 1946. године, свуда у свету, па и код нас у Србији, на практичан начин. Током септембра обављају се тестирања интелигенције грађана у срединама које нису обухваћене редовним годишњим тестирањем. - У досадашњим тестирањима интелигенције око 5.000 људи у Србији остварило је право да буду чланови Менсе, пошто су на тестирањима сакупили 148 или више поена по Кателовој скали. Искуства су показала да само два одсто становништва сваке популације има толики коефицијент интелигенције. Овогодишња акција тестирања поводом Дана интелигенције почела је у Крушевцу, наставила се у Књажевцу, Зрењанину, Јагодини, Краљеву, Лазаревцу... Овог викенда одржаће се у три јужнобачке вароши, Бачкој Тополи, Бечеју и Врбасу. Пријаве су могуће пре тестирања или или путем мејла irenac@mensa.rs. Те стирати се могу особе старије од 17 година, под условом да нису решавале наш тест претходних годину дана. Цена тестирања за ученике, студенте, не запо слене и пензионере плаћа се 700 динара, а запослени плаћају 1.000 динара, рекла нам је секретар канцеларије Менсе Србије Ирена Чабаркапа. Акција у Јужнобачком округу почиње сутра 24. септембра. У Врбасу је у 11 сати у згради ОШ „Петар Петровић Његош“, Улица Палих бораца 34, а у 15 сати одржаће се тестирање у Бачкој Тополи и то у Гимназији „Доситеј Обрадовић“ на Тргу Зорана Ђинђића 12. У недељу 25. септембра, домаћин акције поводом Међународног дана интелигенције биће Бечеј, а тестирање ће се тачно у подне одржати у згради Економско-трговинске школе, Улица Браће Тан 1. В. Ј.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak23.septembar2011.

ЂАЧ КА ЛИ КОВ НА КО ЛО НИ ЈА У ОСТО ЈИ ЋЕ ВУ

РА ДИО СОМ БОР ЋЕ КОМ ПЛЕ ТИ РА ТИ УПРА ВЉАЧ К У СТРУК ТУ РУ

Афир ма ци ја деч јег ства ра ла штва Др жа ва ша ље тре ћег за ступ ни ка

СОМ БОР: Јед на од нај ста ри јих ло кал них елек трон ских ин фор ма тив них ме ди ја у Вој во ди ни Ра дио Сом бор, ипак је до био но вог за ступ ни ка др жав ног ка пи та ла. Пре ма по твр ђе ним ин фо р ма ци ја ма из ре пу блич ке Аген ци је за при ва ти за ци ју, о ве ћин ском вла снич ком па ке ту ак ци ја у овом ра ди ју од са да ће се бри ну ти Бо јан Ђу ро вић, за ко га се је ди но зна да је Но во са ђа нин, ро ђен 1978. го ди не. На ово ме сто Ђу ро вић до ла зи на кон две прет ход ни це, Ани те Бе ре тић. ду го го ди шње за штит ни це ин те ре са др жа ве у овој ме диј ској ку ћи и Ви о ри ке Бла жин ко ја се у не ко ли ко не де ља од по ста вље ња до од у ста ја ња од по ку ша ја да опо ра ви Ра дио Сом бор, ни је по ја ви ла ни је дан је ди ни пут у Сом бо ру. Ве ћин ски ка пи тал Ра дио Сом бо ра, као јед не од пр вих

при ва ти зо ва них ло кал них елек трон ских ме диј ских ку ћа у Вој во ди ни у порт фељ др жав ног Ак циј ског фон да вра тио се тек не пу них го ди ну да на ка сни је, у ју ну 2008. го ди не, ка да је рас ки нут уго вор о при ва ти за ци ји са та да шњом вла сни цом, Бе о гра ђан ком Ире ном Вук са но вић. За хва љу ју ћи сна жној ре ак ци ји ло кал не јав но сти, али и апе ли ма срп ских и вој во ђан ских но ви нар ских удру же ња у окви ру град ског бу џе та Сом бо ра ипак су про на ђе на сред ства за да ље, ка кво-та кво функ ци о ни са ње овог ра ди ја, а да ли ће но во по ста вље ни за штит ник др жав ног ка пи та ла ус пе ти у про це су да љег ожи вља ва ња ку ће ко ја по се ду је и ле гал ну до зво лу за ре ги о нал но еми то ва ње про гра ма, оста је да се ви ди. М. Ми ље но вић

ОСТО ЈИ ЋЕ ВО: Из ло жба ра до ва на ста лих на ђач кој ли ков ној ко ло ни ји та ле на та Основ не шко ле „Др Ти хо мир Осто јић” у Осто ји ће ву, ор га ни зо ва ној сед ми пут, упри ли че на у сре ду у ме сном До му омла ди не за Да на шко ле и се ла, при ву кла је по себ ну па жњу ме шта на и го сти ју. Већ се уста ли ла прак са да та лен то ва ни уче ни ци кра јем ле та са вла ђу ју сли кар ске и ва јар ске тех ни ке, а овог пу та је то би ло и уз све срд но ан га жо ва ње про фе со ра Ја сне Ану шић и Шар ло те Ваш. Уче сни ци ђач ке умен тич ке ко ло ни је би ли су Је ле на Бу до вал чев, Кла у ди ја и Кри сти на Ле ваи, Јо ва на Ба нов, Те о до ра Ја нач ков, Вла ди мир Ата на сов ски, Мар ко Фер ко вић, Кла у ди ја и Ни ко ле т а Мар гит, Ор шо ља Нађ, Ју лиа Тот, Адри ен Ја блон ски и Ели за бе та По жар. Про фе сор ка Ја сна Ану шић ка же да је основ ни циљ под сти ца ње и афир ма ци ја де чи јег ства ра ла штва, а об у хва ће ни су та лен то ва ни ђа ци од пе тог до осмог раз ре да.

Уче сни ци ђач ке ли ков не ко ло ни је у Осто ји ће ву

- Под сти ца њем де це на ли ков но ства ра ла штво зна чај но се ути че на кре а тив но ми шље ње, ви зу ел но опа жа ње и ма шту што све у куп но има ве ли ки пе да го шки и пси хо ло шки зна чај - на гла ша ва про фе сор ка Ану шић. - Раз ви ја се не са мо кре а тив ност код де це не го и деч ја

Фо то: М. Ми тро вић

лич ност, а у то ме ова ли ков на ко ло ни ја има свој до при нос и зна чај. Сва ке го ди не се ба ви мо дру гом те ма ти ком. Ове го ди не је то би ло ли шће, ко је нам је по слу жи ло као ин си пи ра ци ја и од ко га смо про ба ли да не што осми сли мо. Ко ри сти ли смо ста кле не фла ше са от па да и

бо ја ма за ста кло сли ка ли по њи ма. Ко ри сти ли смо и от пад не гипс пло че ко је смо осли ка ва ли цве ћем. Ра ди ли смо и са гли ном, пра ви ли сак си је ко је смо осли ка ва ли, а ко ри сти ли смо и ре ци кли ра ни па пир што је при ме ре но овим кри зним вре ме ни ма. Шар ло та Ваш до да је да су се та лен ти из ра жа ва ли у ви ше ли ков них тех ни ка, а ко ли ко су де ца би ла за ин те ре со ва на по твр ђу је чи ње ни ца да су оста ја ла и мно го ду же не го што је би ло пред ви ђе но то ком сед мо днев ног оку пља ња. - Де ци је ин те ре сант но и ово до жи вља ва ју као игру, као не што спон та но, што ни је на мет ну то и без до дат них ча со ва. Пред ност ли ков не ко ло ни је је што мак си мал но пот сти че кре а тив ност код ђа ка, јер се пре пу шта ју по слу. Раз ви ја мо то ри ку, осе ћај за про стор и об лик, есте ти ку, а са со ци о ло шке стра не под сти че де цу да се дру же и да жи ве јед ни са дру ги ма и да уче јед ни од дру гих- ис ти че Шар ло та Ваш. М. Ми тро вић

РО ДИ ТЕ ЉИ ЂА КА ИЗ АЛЕК САН ДРО ВА ТРА ЖЕ ВАН РЕД НЕ АУТО БУ СКЕ ЛИ НИ ЈЕ

Се ле се у Зре ња нин због пре ску пих ка ра та До бит ни ци при зна ња с пла ке та ма

ПРИ ЗНА ЊА „КА ПЕ ТАН МИ ША АНА СТА СИ ЈЕ ВИЋ”

Нај бо љи ву ку ка успе ху СТА РА ПА ЗО ВА: При зна ње „Ка пе тан Ми ша Ана ста си је вић“ у ви ду пла ке те и злат ни ка са ли ком ве ли ког срп ског пред у зет ни ка и до бро тво ра, ко је већ 11 го ди на за до при нос раз во ју пред у зет нич ке кул ту ре и ства ра ла штва, по про јек ту „Пут ка вр ху“ до де љу ју Фа кул тет тех нич ких на у ка у Но вом Са ду и „Ме ди ја Ин вент“, уз по др шку При вред не ко мо ре Вој во ди не и Сре ма, ове го ди не је нај бо љим пред у зет ни ци ма, али и пред став ни ци ма ло кал них са мо у пра ва, ин сти ту ци ја ма и ме на џе ри ма, уру че но на све ча но сти у Ста рој Па зо ви, у Ку ћи фуд ба ла.У име „оп шти не би зни са и спор та“, ко ја је ода бра на као из у- зет но про спе ри тет на, јер има пре ко 600 при ват них пред у зе ћа и око 2,5 хи ља де за нат ских рад њи, ка ко је ре че но у на ја ви до га ђа ја, го сте и до бит ни ке при зна ња је по здра вио Го ран Јо вић, пред сед ник оп шти не Ста ра Па зо ва ко ја се свр ста ла ме жу 16 оп шти на Ср би је са по вољ ним по слов ним окру же њем. - Ово при зна ње ко је сам про шле го ди не до био ми је јед но од нај дра жих, а сва ке го ди не до би ја све ви ше по кло ни ка у на шој зе мљи. За то су ов де нај бо љи у Сре му и ја им че сти там јер, Срем је мо тор при вред ног раз во ја Ср би је и та ко ће и оста ти - ре као је Јо вић, док је на чел ник Срем ског окру га Са во Али шић, та ко ђе лањ ски до бит ник овог при зна ја, ци ти ра ју ћи пред сед ни ка Вла де Вој во ди не Бо ја на Пај ти ћа да је „ Срем ло ко мо ти ва раз во ја под ву као да су Срем ци мар љи ви и рад ни...“ Уз бе се ду о Ка пе та ну Ми ши Ана ста си је ви ћу, бо га та шу и до бро тво ру, књи жев ник Пе ро Зу бац је уру чио при зна ње по ло ви ни ово го ди шњих до бит ни ка, док је дру га по ло ви на при зна ње при ми ла из ру ку Го ра на Јо ви ћа. А при зна ња су при ми ли нај бо љи из свих срем ских оп шти на. Нај бо ља ком па ни ја ко јој је при па ло при зна ња „Ка пе тан Ми ша

Ана ста си је вић“ ове го ди не је „Ме тал фер сте ел милл“д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, нај же на је пред сед ни ца оп шти не Шид На та ша Цвјет ко вић, нај бо ља ло кал на са мо у пра ва у Сре му је Оп шти на Ириг, а нај бо ље јав но пред у зе ће Ди рек ци ја за из град њу гра да Срем ска Ми тро ви ца. При зна ње нај ме на џер при па ло је Ду ша ну Гру би ну из Ста ре Па зо ве, ди рек то ру пред у зе ћа „Гру бин“екс порт-им порт из Ста ре Па зо ве, нај у спе шни ји ин ве сти тор је „Руд нап аграр“ из Ру ме, док је за успе шност по сло ва ња и тр жи шну по зи ци о ни ра ност и по др шку кул тур ним и со ци јал ним про гра ми ма на гра ђен „Ме ди ус“д.о.о. Но ва Па зо ва, а за нај-ино парт нер ство ком па ни ја „Јо кеy“ та ко ђе из Но ве Па зо ве. Ди рек тор мли на „Злат но зр но“ из Шуљ ма Иг њат Ју ри шић је на гра ђен за нај бо ље по ро дич но пред у зет ни штво, а пред у зе ће „Гом бит“ из Ин ђи је за раз вој по тен ци ја ла у обла сти по љо при вре де и про из вод ње хра не. За кор по ра тив ну и дру штве ну од го вор ност у при вре ђи ва њу на гра ђе на је „Фе ро монт гру па“д.о.о. Ста ра Па зо ва, а за тра ди ци ју и ква ли тет „Ме талфлеx“д.о.о.из Но ве Па зо ве. Тер мо е лек тра на то пла на Срем ска Ми тро ви ца је при зна ње „Ка пе тан Ми ша Ана ста си је вић“ до би ла за ква ли тет услу га, Оп шта бол ни ца Срем ска Ми тро ви ца за ни во здрав стве не за шти те по ме ђу на род ним стан дар ди ма, а Спе ци јал на бол ни ца за ре ха би ли та ци ју “Тер мал“- Ба ња Врд ник за ви сок ни во услу га и ши ре ње по ну де у обла сти ту ри зма. При зна ње су на све ча но сти у Ста рој Па зо ви при ми ли и Ви со ка шко ла за вас пи та че из Срем ске Ми тро ви це, Уста но ва за не го ва ње кул ту ре „Срем“ из Срем ске Ми тро ви це, Ин ду стри ја ме са “Ђур ђе вић“из Су бо ти шта-Пе ћин ци за уме шност по сло ва ња и про је кат ДОО “Хо мољ ски ко на ци“ Пе тро вац на Мла ви, као нај бо љи про је кат ет но се ла. А. Ма ли

Пи ти ја да и ви ше бој

НО ВИ КО ЗАР ЦИ: Ово го ди шња „Пи ти ја да и но во ко за рач ки ви ше бој” одр жа ће се да нас на те ре ни ма СЦ „Сло бо да” од 17 са ти. „Пи ти ја да” у Но вим Ко зар ци ма пр ви пут је одр жа на по чет ком ок то бра 2009. го ди не на те ре ни ма ОШ „Иво Ло ла Ри бар”, а за по че та је на ини ци ја ти ву Ми ло ра да Мај ки ћа, по ре клом из Но вих Ко за ра ца, ду го го ди шњег про фе со ра фи зич ког вас пи та ња у шко ли у Фу то гу. Ове го ди не Но во ко зар ча ни спре ма ју још но ви на. По ред из бо ра за нај бо љу пи ту, спре ма ју так ми че ње у бр зом је де њу пи те, пра вље ње пи те „за Ги ни са”, из ло жбу цр те жа, на ступ ра зних фол клор них дру шта ва, а до де ли ће се по себ на на гра да - срећ ник „Пи ти ја де“. Пра ва атрак ци ја би ће Ви ше бој где ће се на ме ри ти ју нак на ју на ка. В. Х.

ЗРЕ Њ А Н ИН: На ч ел н и ц а Сред њо ба нат ског управ ног окру га Та ња Ду ло вић и на чел ник Школ ске упра ве за Ба нат Ста ни ша Ба ња нин обе ћа ли су ју че ро ди те љи ма уче ни ка из Алек сан дро ва, се ла у но во цр њан ској оп шти ни, да ће раз го ва ра ти са пред сед ни ком те сред њо ба нат ске ко му не Пе ром Ми лан ко вим и по ку ша ти да ре ше про блем ко ји ђа ци из тог ме ста има ју ка да је реч о пре во зу до сред њих шко ла у Зре ња ни ну. По сле пре кју че ра шњег пи са ња “Днев ни ка” о то ме да се ро ди те љи алек сан дро вач ких сред њо шко ла ца жа ле на лош ауто бу ски пре воз на ре ла ци ји Алек сан дро во – Зре ња нин, ко ји оба вља зре ња нин ско пред у зе ће “Нет бус”, али и на ску пе ме сеч не кар те, на чел ни ца Ду ло вић је од лу чи ла да их при ми у свом ка би не ту, у ди рект ном кон так ту са слу ша са ко јим се не да ћа ма су сре ћу и учи ни све што је до ње ка ко би по мо гла. Пред став ни ци укуп но 24 ро ди те ља, чи ја де ца од ла зе на на ста ву у град на Бе ге ју по но ви ли су да су ли ни је “Нет бу са” не ре дов не и да ђа ци ко ји по ха ђа ју на ста ву у по по днев ним ча со ви ма, из Алек сан дро ва кре ћу већ у 8 са ти ују тро, ка ко би сти гли на школ ски час ко ји по чи ње у 12,20. А, ка сни је не ма ју пре воз за на зад све до 20,45 са ти. Опет, де ца ко ја иду ују тро у шко лу, че сто у по врат ку из Зре ња ни на и не мо гу да уђу у ауто бус ко ји по ла зи у 14,30 ча со ва, јер се у ње му за тек не и до 80 пут ни ка. Ро ди те љи су до да ли да за та ко ло ше услу ге пла ћа ју ме сеч ну кар ту од 11.000 ди на ра и пред ло жи ли да

ло кал на са мо у пра ва у Но вој Цр њи, у са рад њи са дру гим ауто пре во знич ким пред у зе ћем, уве де ван ред не ли ни је ко је би по го до ва ле уче ни ци ма. - Из Алек сан дро ва у Зре ња нин пу ту је 28 ђа ка. Зва ли смо ки кинд ски “Ауто пре воз” где нам је ре че но да би ова фир ма уве ла ли ни је на те ри то ри ји Но ве Цр ње, али са мо под усло вом да то од ње за тра жи оп шти на, јер не же ли да ра ди на “ди вље”. Ве ру је мо да би и це на ме сеч не кар те би ла ни жа, јер са да шња од 11.000 ди на ра је ви ше не го ску па. Због то га се де ша ва да и чи та ве по ро ди це, са дво је сред њо шко ла ца, од лу чу ју да се пре се ле у Зре ња нин, јер им је та ко јеф ти ни је не го да пла ћа ју две ме сеч не кар те - упо зо ри ли су пред став ни ци ро ди те ља.

Та ња Ду ло вић

Та ња Ду ло вић, ко ја је ју че ују тро, пре са стан ка са њи ма, оти шла код ге не рал ног ди рек то ра “Нет бу са” Го ра на Агра мо ви ћа, пре до чи ла је ро ди те љи ма по дат ке из овог

Ро ди те љи на ју че ра шњем са стан ку код на чел ни це

При ви ле го ва ни уче ни ци из Срп ске Цр ње Пред сед ник но во цр њан ске оп шти не Пе ра Ми лан ков из ја вио је за “Днев ник” да је за ло кал ну са мо у пра ву при о ри тет сред ња шко ла у Срп ској Цр њи, чи јим уче ни ци ма је обез бе ђен бес пла тан пре воз. Ми лан ков, на и ме, на во ди да је то ура ђе но ка ко би ова шко ла има ла до вољ но ђа ка и ка ко не би до шла у по зи ци ју да бу де за тво ре на. Али, ро ди те љи оста лих уче ни ка сма тра ју да су њи хо ва де ца дис кри ми ни са на јер, ем не ма ју ква ли те тан пре воз до сред њих шко ла у Зре ња ни ну, ем га ску по пла ћа ју. пред у зе ћа по ко ји ма су у сеп тем бру из да те 22 ме сеч не кар те на ре ла ци ји Алек сан дро во – Зре ња нин ко ја, ина че, из но си 38 ки ло ме та ра. Прет по ста вља се да се пре о ста лих ше сто ро ђа ка из овог се ла за пре воз сна ла зе на дру ге на чи не. Та ко ђе, Ду ло ви ће вој је у “Нет бу су” ре че но да ће пу на це на ок то бар ске кар те би ти 16.400 ди на ра, али да ће уз ре грес овог пред у зе ћа и но во цр њан ске оп шти не ро ди те љи пла ти ти 9.184 ди на ра. - Схва ти ла сам од мах да се ов де ра ди о про бле му ор га ни за ци о -

не и ма те ри јал не при ро де. Оти ћи ће мо на чел ник Школ ске упра ве и ја код пред сед ни ка оп шти не Но ва Цр ња и у раз го во ру са њим ви де ти шта је мо гу ће учи ни ти да ре ши мо про блем – ка за ла је Ду ло ви ће ва. Ста ни ша Ба ња нин је на гла сио да ово ни су ди рект не ин ге рен ци је Школ ске упра ве, ни ти Сред њо ба нат ског управ ног окру га, не го ло кал не са мо у пра ве ко ја је за ду же на за пре воз ђа ка, али да ће, у сва ком слу ча ју, по ку ша ти да по мог не. Ж. Ба ла бан

Крч ка ње ср не ти не у 90 ко тли ћа

ХОР ГОШ: Тра ди ци о нал на ма ни фе ста ци ја 22. „Бер бан ски да ни„ у Хор го шу по чи њу да нас и тра ја ће до не де ље. Отва ра ње је у 18 са ти у дво ри шту Зе мљо рад нич ке за дру ге, где ће би ти бла го си ља ње пло до ва бер бе, из ло жба по љо при вред них и за нат ских про из во да и де гу ста ци ја ви на. Су тра у под не одр жа ва се так ми че ње у ку ва њу ср не ћег па при ка ша, а лов ци ће се так ми чи ти и у из бо ру нај бо ље ра ки је. Члан Ор га ни за ци о ног од бо ра из ЛД „Гра ни чар„ Ати ла

Фел ди на ја вљу је да је при ја вље но 90 ку ли нар ско-ло вач ких еки па ко је ће при пре ма ти ср не ти ну у ко тли ћи ма. По ред уче ни ка из ме ста ка њи шке и окол них оп шти на сти жу го сти из Но ве Цр ње, Сом бо ра, Су бо ти це, Срем ске Ми тро ви це, по бр та и ми из Ло зо ви ка и Вр њач ке Ба ње и ви ше ме ста из Ма ђар ске. У про гра му је још при ка зи ва ња руч них ра до ва и оби ча ја овог кра ја, кул тур но-за бав ни про грам и спорт ска так ми че ња, у До му пен -

зи о не ра се при ре ђу је „Бер бан ски бал„, а по сле про гла ше ња нај бо љих на так ми че њи ма од 21 сат је кон церт гру пе „Би ки ни„ за ко ји ула зни ца у прет про да ји ста је 400 и на дан кон цер та 500 ди на ра. У не де љу у 9,30 је ов де ета па би ци кли стич ке тр ке за 19. „Ду нав ски куп„ ко ја стар ту је ис пред ка феа „Ка за блан ка„, док ће у 10 са ти у Ри мо ка то лич кој цр кви би ти упри ли че на ми са бла го дар ни ца у част ово го ди шњег ро да. М. Мр.

Еко ло шки камп у Че ла ре ву

ЧЕ Л А Р Е В О: Под мо том „Про бу ди мо при ро ду - осве зи мо Ду нав“, да нас у 14 ча со ва би ће све ча но отва о рен Еко ло шко-во лон тер ски камп у Че ла ре ву. То је про је кат Кул тур ног цен т ра мла дих из Че ла ре ва и Иде а л клу ба омла дин ска ор га ни за ци је из Гло жа на ко ји ће тра ја ти три да на. - Ин те ре со ва ње је из у зет но ве ли ко, ми мо оче ки ва ња, при ја вље но је ше зде с ет во лон те -

ра, са на в р ш е н их осам н а е ст го д и н а и њи хов до л а з ак се оче ку је да нас од де с ет до два на е ст ча со ва - ка зе члан Са ве та ме сне за јед ни це Че ла ре во за д у ж ен за спорт и рад са млади м а Бо ј ан Вој в о д ић. Пред ви ђе ни су и спсорт ски и кул тур ни са др жа ји, као и еду ка ц и ј а о еко л о г и ј и свих учесни ка. Камп ће зва нич но за в р ш и т и рад у не д е љ у у осам н а е ст ча с о ва, а од л а з ак

во лон те ра из кам па пред ви ђен је за по не де љак у ју т ар њим са ти ма По ред ме сних за јед ни ца из ова два ме ста, по моћ кам пе ри ма пру жи ће и рад не ор га ни за ци је и ра зна удру же ња из ових ме ста, па се оче ку је да Еко ло шки во лон тер ски камп у пот пу н о с ти ис п у н и оче к и в а њ а, пред ви ђе на про јек том за ко ји је обез бе ђ е н о по л а ми л и о н а ди на ра. В. Х.

RePORTA@e

petak23.septembar2011.

IRI@ANI RECEPT ZA PILE]I PAPRIKA[ ^UVAJU STROGO KAO VOJNU TAJNU

c m y

dnevnik

SAMOUKI APATINSKI SLIKAR MOM^ILO CVIJI] IMA KUPCE OD NEMA^KE DO KANADE

Su per me ni i Kle o pa tre Du nav te ~e iz sre ma~ kog so ka ka po Ame ri ci N M

e daju Sremci da se skroz zaboravi posao pudara, qudi posebnog kova, koji su vekovima znali da po atarima brane vinograde od {teto~ina i lopova na dve i ~etiri noge, pa se u Irigu, ve} 19. put organizuje manifestacija „Pudarski dani”. Autor nedavno objavqene kapitalne monografije „Istorija sporta u Irigu” Stevan Pi{tevi} zasluìo je da idu}e godine nosi titulu Gospodara. Ina~e, ona se dodequje vi|enim me{tanima koji su svojim delima i ìvotom zasluìli da „gazduju” svojim sugra|anima. Zvani~ni gradona~elnik Vladimir Petrovi} je bio posebno dobro raspoloèn jer tvrdi da odavno nije bilo tako obilate berbe. Da potkrepi wegov optimizam, Milena Kova~evi} je donela najteì grozd od ~ak 2,8 kile, vi{e nego dovoqno da se ~etvoro~lana porodica zasladi. Nagrade za najboqe belo i crveno vino,

Go spo dar va ro {i Pi {te vi} i lord mer Pe tro vi}

Kad uda re tam bu re, kraj ko tli }a sa mo de ca de `u ra ju

kao i lozova~u pripale su \or|u Male{evi}u, koji je, da l’ od uzbu|ewa, sunca ili dobre robe koje je doneo iz svoga podruma, jedva uspeo da izusti koju dok su mu u koloni pristupali brojni ~estitari. Najmla|i su iskoristili priliku da glavnim {orovima prodefiluju s fewe-

pudarski paprika{i, ali su svi svoj recept ~uvali strogo kao vojnu tajnu. Da zaba{ure konspirativnost, redom su se sluìli strategijom tobo`we demistifikacije, tipa „ma, ja to radim isto k‘o i svi ostali„. Ali ~im su oko podneva tambura{i udarili po ìcama, nakratko su paprika{i ostali da samuju. Majstori varja~e su flegmati~no obja{wavali neupu}enima: ~im po~ne da {apu}e, moè i samo da se kuva. Da isko~i napoqe sigurno ne}e. A kr~kani su u posudama najrazli~itijih gabarita, od kotli}a gde je moglo da jedva stane nekoliko litara, pa do oranija za topqewe masti. Ne {tedi se u Sremu ni na ‘rani, ni na pi}u, pogotovo kada ima ko to da vidi i proba. Gotovo su bili uvre|eni oni koji maltene cele godine putuju po sve brojnijim vojvo|anskim i srbijanskim gastroveselicama i do-

Ni prin ce ze bez maj ki ne de fi lu ju

rima od bundeva, maskirani naj~e{}e u princeze i hrabre vitezove, ali je bilo i Spajdermena, Supermena, rimskih aristokrata i fatalnih Kleopatri. A u gradskom parku sve je li~ilo na samit alhemi~ara. Tridesetak ekipa je podlo`ili vatre na kojima su se kr~kali

kazuju svoje kulinarsko ume}e jer ih je pobedila ekipa iri{ke sredwe {kole „Borislav Mihajlovi} Mihiz„. ^inili su je u~enici drugog i tre}eg razreda, koji, me|utim, nisu krili korist od logisti~ke podr{ke svojih profesora. J. Anti}

ada nema formalno umetni~ko obrazovawe i za ìvot zara|uje uglavnom na profanim poslovima, Apatinac Mom~ilo Cviji} je vi{e od 700 svojih grafika, pastela i uqa „rasuo” {irom Srbije i susednih dràva, ali su neki eksponati stigli i do Kanade, SAD, Nema~ke, [vajcarske... – Slikarstvo mi je jo{ kao osnovcu bilo najdraì predmet, ali kako to ve} u ìvotu ve} biva, nisam se upisao u neku umetni~ku, ve} u gra|evinsku {kolu – obja{wava Cviji}. – Zavr{io sam je, ali sam se naj- Ma e stro sa su pru gom ispred ka mi na ko ji je sam sa zi dao mawe bavio tim zanatom. Radio sam kao }ima bilo jedini izvor prihoda. Mom~iobu}ar gotovo 20 godina, ali kako su spe- lova dela su, ~im se osu{e boje, ~ekali cijalizovane fabrike pukle, oti{ao sam kupci, pa ih je jedva prikupio za samostalna brod i potom neko vreme drào kafanu. ne izlo`be u rodnom gradu i Somboru. Za svaki posao morao sam da se prekvali- Hvalio ih je i profesor novosadske Akafikujem, ali mi nije bilo te{ko. Kao demije umetnosti Milan Blanu{a. autodidakta, slikarske finese sam savlaSupruga Vesna zaduèna je da nabavqa davao ~itaju}i kwige, ali i u~e}i na sop- materijal i obezbe|uje Mom~ilu uslove za stvenim gre{kama, {to i nije uvek jedno- rad u ku}i, gde ìvi jo{ nekoliko porodistavno. ca. Bavio se on i molerajem, de~je sobe – Sve su to na{i najbliì ro|aci, ali oslikavao junacima crta}a, ukra{avao mu- mada nas je ba{ mnogo u dvori{tu, nikad se ralima zidove kafi}a u Apatinu, Sombo- nismo posva|ali. Tu nam ìvi i }erka ru i okolnim mawim mestima, pravio alu- Sla|ana sa svojom porodicom. Za razliku minijumske ~amce, krpio plasti~ne, zidao od mene koja nemam ìcu za umetnost, ona kamine, i – hvali ga supruga Vesna, sve {to je u osnovnoj {koli dobila prvu nagradu za zamisli, to i uradi. crte` na svetskom takmi~ewu u Kini, a sa– Po{to oboàvam pecawe, Dunav i we- da wena }erka, uz dedin {tafelaj stalo drgove obale su naj~e{}i motivi na mojim ì svoj. Ko zna, mo`da i ona postane sliplatnima. Nisam ba{ uvek sklon hiperre- kar jednog dana. ]erku nismo hteli da daalizmu pa stilizujem predele, da budu lepi mo u umetni~ku {kolu jer nam je bilo tekakvi bih voleo da jesu, ja ili oni poput {ko da se seli u Novi Sad. Zavr{ila je mene nostalgi~ni koji mi naru~e slike. pejza`nu arhitekturu, sada drì svoju cveNe àlim {to sam ~esto spu{tao cenu kad }aru i poslu pristupa vrlo kreativno – vidim da qudi jednostavno nemaju para – ponosno veli majka. kaè Mom~ilo. Mom~ilo odnedavno ima i svoj mali ateKad je ostao bez posla, a neko vreme na qe i raduje ga susret sa svima koji do|u da Birou rada bila je i Vesna, koja je bila na razgledaju slike. Trenutno za wih nema platnom spisku kod jednog obu}ara sedam mnogo vremena jer namerava da prvo sebi godina (sada prima platu u mesnom Domu za vaqano uredi stan. Za to do sad nije imao stare i penzionere), slikarstvo je Cviji- ni vremena ni novca. J. Prel~ec

LOV

dneVnik

petak23.septembar2011.

U LOVI[TU „KOZARA” KRAJ BA^KOG MONO[TORA

SLEDE]E NEDEQE NA NOVOSADSKOM SAJMU

Lorist otvara kapije Me|unarodni sajam lova, ribolova i sporta Lorist, odr`a}e se na Novosadskom sajmu od 28. septembra do 2. oktobra. Sajamske prostorije }e

za posetioce biti otvorene od 10 do 19 ~asova. Cena ulaznica su: pojedina~ne 300 dinara, a za grupne posete (preko 15 qudi) 200 dinara.

FINALE VOJVO\ANSKE LIGE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA (TRAP) ODR@ANE U ELEMIRU 18. SEPTEMBRA

Po be di li Zre wa nin ci i Sa {a Ne na do vi} Najboqi vojvo|anski strelci na glinene golubove su Zrewaninci (ekipno), a u pojedina~noj konkurenciji to je Sremac Sa{a Nenadovi} (LU „Irig”), epilog je finalnog takmi~ewa Vojvo|anske lige koje je odr`ano 18. septembra u Elemiru. Za ekipu Zrewanina su nas-

tupili: Stoki}, Cveta Ostojin, Ivan i Dragan Taba~ki. Banatska ko{ava je spre~ila puca~e da postignu boqe rezultate, ali slede}i ispit je ve} u nedequ u Kovilovu (25. septembra), kada }e se odr`ati finalno takmi~ewe na nivou D. Kn. Srbije.

Foto: J. Pap

Ulo vqen je len od 243,45 po e na

Eki pa Zre wa ni na s pred sed ni kom LSV Mi la nom Pa `i nom

R E Z U L T A T I Ekipno:

golubovi

U lovi{tu „Kozara” kraj Ba~kog Mono{tora (kojim gazduje JP „Vojvodina{ume”), desetog septembarskog dana Srbija je dobila, ispostavilo se nakon ocewivawa, drugoplasiranog jelena po trofejnoj vrednosti koji je ikada odstreqen na wenoj teritoriji. Trofej je ocewen sa 243,45 CIC poena, te`ine 12,10 kilograma! Radi se o grlu koje je bilo staro 11 godina. Sa drugog mesta ve~ne liste doma}ih trofeja potisnuo je jelena kog je odstrelio tada princ, a potom iranski {ah Reza Pahlavi 1967. godine. Jo{ jednom se potvrdilo da su {ume kraj Ba~kog Mono{tora u doma}im okvirima neprikosnovene kada su u pitawu kvalitetna grla jelenske divqa~i - u prvih 10 trofeja sedam prvoplasiranih je upravo tu odstreqeno. Sre}ni lovac je italijanski turista, koji nije `ele da mu se objavquje ime. U Srbiju je do{ao preko agencije „Tre stel le doo” iz Sombora. D. Kn.

Tabela doma}ih trofeja (pre odstrela jelena od 243,45 poena) Redni Godina broj

Naziv lovi{ta

Ime i prezime lovca

CIC poena

1946

Ba~ki Mono{tor (revir Kazuk)

Dragoslav Stefanovi}

248,55

1967

Ba~ki Mono{tor

princ Abdoreza Pahlavi

241,83

1969

Ba~ki Mono{tor

Ivan Isakovi}

241,09

2003

Ba~ki Mono{tor (revir Adica)

Bratimir Radenovi}

238,32

1955

Ba~ki Mono{tor

Vinko Munka~evi}

236,71

1939

Ba~ki Mono{tor

B. Trski}

235,43

1993

Posavsko lovi{te „Karaku{a”

[G Sremska Mitrovica

231,80

1996

Posavsko lovi{te „Karaku{a”

\or|e [iradovi}

231,50

2002

Deliblatska pe{~ara

Vidoje Vuji}

231,40

1980

Ba~ki Mono{tor

Stevan Dorowski

230,45

1. Zrewanin

2. Futog 2

3. Ledinci

4. Sremac Ruma

5. Glo`an

TAKMI^EWE U SLOVENIJI

6. Bege~ 1

I mi ri ku za je le ne ima mo

Pojedina~na konkurencija: 1. Sa{a Nenadovi} ( LU Irig)

2. Rade [efer (Senta)

3. Janko Krna~ (Silba{)

4. Dragan Taba~ki (Zrewanin)

5. Mi{ko Fabri (Glo`an)

6. Bela Kalman (Senta)

7. Miroslav ^ukvas (Stara Pazova)

8. \or|e Vujkovi} (Ledinci)

9. Dragan Qubinkovi} (Ob. bara, Pe}inci)

10. Veqko Stoki} (Zrewanin)

11. Du{ko Medve| (Bege~ 1)

Juniori: 1. Maksim Egeqa (Futog) 2. Nikola Jovanovi} (Oyaci) 3. Nikola Radivojevi} (LU „Obedska bara”, Pe}inci)

Veterani: 1. Damjan Josip (Kova~ica) 2. Aleksa Jovanovi} (Novi Sad) 3. Blagoje Mirkov (Opovo)

U slovena~kom gradi}u Kostawevici na Krki, po~etkom meseca je odràno 13. evropsko prvenstvo u opona{awu rike jelena. U~estvovalo je devet zemaqa, me|u kojima i Srbija. U ekipnoj konkurenciji pobedila je Slova~ka, drugi su bili Slovenci, tre}i êsi. Pobednik u pojedina~noj konkurenciji bio je Slovenac Klemen [u{ter{i~, a na{ takmi~ar Ivan Blaèv, lovo~uvar u lovi{tu „Kozara” iz Ba~kog Mono{tora, zauzeo je osmo mesto. U ekipnoj konkurenciji, Srbija je zauzela {esto mesto.

Sa {a Ne na do vi}

Zanimqive su bile tri takmi~arkse discipline: prva je opona{awe rike jelena koji izlazi prema haremu ko{uta gde nema suparnika, druga opona{awe rike jelena na rikali{tu sa ko{utama koje mu be`e, ali uspeva da ih vrati u harem kada se pojavquje drugi jelen koji rikom upozorava i tera od harema i tre}a - opona{awe rike dva jelena koji glasom pred borbu jedan drugog izazivaju. @iri je sme{ten u posebne boksove u kojima samo ~uje, ali ne vidi takmi~are, {to doprinosi regularnom i objektivnom ocewivawu. M. O.

petak23.septembar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

APE LA CI O NI SUD UKI NUO RE [E WE O PRI VRE ME NOM OD U ZI MA WU BO GAT STVA RA DO VA NU [TRP CU

[a ri }e vom advo ka tu vra }e na imo vi na Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je re {e we Spe ci jal nog su da – Po seb nog ode qe wa be o- grad skog Vi {eg su da, ko jim je bio pri hva }en zah tev Tu `i la {tva za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne advo ka tu Ra do va nu [trp cu iz No vog Sa da, jed nom od op tu `e nih po vo dom sum wi za na vod nu ume {nost u afe ru u jav no sti po zna tu kao „pra we [a ri }e vih pa ra“. Ko o r d i n a t or k a za me d i j e Ape l a c i o n og su d a Mir j a n a Pi q i} iz j a v i l a je ju ~ e za “Dnev nik” da je pred met vra }en pr vo ste pe nom su du na po no vo od lu ~i va we. U in for ma ci ji ko ju je po vo dom svo je od lu ke obe l o d a n io Ape l a c i o n i

Sa da uki n u t o pr vo s te p e n o re {e we Spe ci jal ni sud je do neo u ju nu ove go di ne, a pro tiv we ga su u za ko nom pro pi sa nom ro ku prav ni pu no mo} ni ci iz ja vi li `al be. Pod se ti mo, u fe bru a ru ove go di ne, na po ~et ku su |e wu pred Spe ci jal nim su dom, advo kat Ra do van [tr bac, svo je vre me no su di ja u Osi je ku, ko ji je advo kat sku prak su u No vom Sa du za po ~eo de ve de s e tih go di n a pro {log ve ka, od ba cio je sve op tu `be. [tr bac je ta da is ta kao i da je sve {to po se du je we go va po ro di ca ste kla mar qi vim ra dom, zna wem i do brim po slov nim po te zi ma, te da je advo kat ske uslu g e prav n og za s tup w a

Zgra da u No vom Sa du u ko joj je stan advo ka ta [trp ca

sud, na vo di se da je sa da uki nu tim pr vo ste pe nim sud skim re {e wem bio pri hva }en zah tev Tu ì la {tva ko je, uz iz ra è nu sum w u u le g al n ost po r e k la, tra ì pri vre me no od u zi ma we imo vi ne od advo ka ta [trp ca: pra vo su svo ji ne na zgra di u No vom Sa du po vr {i ne 141 kva da rat ni me tar i zgra di po vr {i ne 36 kva dra ta, sta na u Be o gra du od 15 kva dra ta, kao i put ni~ kog mo tor nog vo zi la za ko je se sum wa da je imo vi na okri vqe nog [trp ca po tom pre ne ta na tre }e li ce. Port pa rol ka Ape la ci o nog su da Mir ja na Pi qi} ka è da je Po seb no ode qe we tog su da na kon ve }a wa do ne lo re {e we ko jim uva ì lo àl be advo ka ta ob ra ne okri vqe nog i pu no mo} ni ka tre }eg li ca. – Po na la è wu Ape la ci o nog su da, pr vo ste pe ni sud ni je pot pu no utvr dio ~i we ni~ no sta we, zbog ~e ga su o od lu~ nim ~i we ni ca ma iz os ta li ja sni raz lo zi ko ji se od no se na po re klo nov ca ko jim je ku pqen stan u Be o gra du i vo zi lo od u ze to od tre }eg li ca, te na ~i na na ko ji je pre ne ta svo ji na na de lu ne po kret no sti u No vom Sa du – iz ja vi la je Mir ja na Pi qi} za na{ list.

oba vqao is kqu ~i vo u skla du sa za ko nom. [tr bac je tvr dio da je po pre se qe wu iz Hr vat ske u Sr bi ju, po ro di~ nu imo vi nu u Hr vat skoj pro dao za, ka ko je na veo, oko 500.000 ne ma~ kih ma ra ka, od ko jih je ku pio u No vom Sa du stan i pro stor za advo kat sku kan ce la ri ju, te da je deo nov ca ko ji mu je pre o stao ula gao u po sao – ot kup po tra `i va wa po je di n ih kli j e n a ta, u iz g rad w u stam be nih obje ka ta od fa ze pod kro vom do za vr {ne – kqu~ u ru ke, a da je i do bit po tom da qe obr tao i in ve sti rao u ne kret ni ne. Osim to ga, [tr bac je is ti cao da je kao advo kat za ra |i vao oba vqa ju }i uslu ge prav nog za stu pa wa, a da je u vre me kad je pri hva tio prav n o za s tu p a w e Dar ka [a ri }a on u jav no sti imao je di no sa tus ve o ma uva `e nog uspe {nog bi zni sme na. U kri vi~ nom po stup ku ko ji je u to ku Spe ci jal nom su du, op tu `ni ca ukup no osam oso ba sum wi ~i za pra we „pr qa vog nov ca“ od be glog Pqe vqa ka Dar ka [a ri }a od 2008. do 2010. go di ne – ka ko na vo di op tu `ba, kroz pri va ti za ci ju po je di nih pred u ze }a u Voj vo di ni. J. J.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU

Vu ~u re vi }e va àl ba na iz ru ~e we Bra ni o ci rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo ì da ra Vu ~u re vi }a, ko ji je pre de se tak da na po be gao iz Sr bi je, ulo ì li su ju ~e àl bu Ape la ci o nom su du na od lu ku ko jom je odo bre no we go vo iz ru ~e we i Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni. Port pa rol ka tog su da Mir ja na Pi qi} re kla je Ta nju gu da }e sud za ka za ti sed ni cu na ko joj }e raz mo tri ti àl bu, a po tom do ne ti od lu ku. Ape la ci o ni sud bi tre ba lo da od lu ~i o to me da li bi Vu ~u re vi} tre ba lo da bu de iz ru ~en BiH ili Hr vat skoj, po sle raz ma tra wa àl be na od lu ku kri vi~ nog ve }a Ode qe wa za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du, ma da je Vu ~u re vi} ve} u Tre bi wu. Ko na~ nu od lu ku o mol bi Hr vat ske i BiH do ne }e mi ni star prav de Sr bi je. Vu ~u re vi} je u Tre bi we oti {ao po sle bek stva iz Sr bi je i ured no se ja vio ta mo {wem su du. We mu je 17. ju na uki nut pri tvor i od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta, od no sno te ri to ri je Sr bi je. Ta da mu je is tra `ni su di ja od u zeo li~ nu kar -

tu, a pa so{ mu ni je od u zeo jer ga ni je ni imao. Sud je, me |u tim, do bio ga ran ci ju Bo sne i Her ce go vi ne da mu ni ta dr `a va ne }e iz da ti pa so{ do okon ~a wa po stup ka eks tra di ci je, od no sno pra vo sna `ne od lu ke o zah te vi ma BiH i Hr vat ske za we go vo iz ru ~e we, ta ko da je osta lo ne ja sno za {to se pri li kom na pu {ta wa Sr bi je ni je ak ti vi ra la po ter ni ca ko ja je jo{ na sna zi u BiH. Vu ~u re vi} je uhap {en 4. apri la na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom ar ti qe rij skog ga |a wa Du brov ni ka i uni {ta va wa kul tur nih i isto rij skih spo me ni ka od 1991. do 1995. go di ne, a Vi {i sud u [ap cu mu je istog da na u ve ~er wim ~a so vi ma od re dio eks tra di ci o ni pri tvor. Po tom je i Mi ni star stvo prav de BiH za tra `i lo iz ru ~e we Vu ~u re vi }a jer se pro tiv we ga vo di is tra ga zbog rat nih zlo ~i na u Tre bi wu.

PO @AR U NA MEN SKOJ IN DU STRI JI „MI LAN BLA GO JE VI]” U LU ^A NI MA

Dvo je po vre |e no u fa bri ci ba ru ta

U ju ~e ra {wem po à ru u fa bri ci na men ske in du stri je „Mi lan Bla go je vi}” u Lu ~a ni ma su, po sve do ~e wu o~e vi da ca, po vre |e na dva rad ni ka, od ko jih je je dan za do bio te è ope ko ti ne. Je dan od po vre |e nih rad ni ka Raz vi gor Nik {i}, ko me je po mo} uka za na u â ~an skoj bol ni ci, iz ja vio je Ta nju gu da je po àr iz bio u tre nut ku dok su rad ni ci do ru~ ko va li u men zi. – Po tr ~ao sam da ne kom uka èm po mo} i na i {ao sam na svog bra ta Vla da na, ko ga je ve} za hva tio pla men – re kao je Nik {i}. Ka ko Ta njug sa zna je, ope ko ti ne Vla da na Nik {i }a su te è

pri ro de i on }e na kon uka za ne po mo }i bi ti pre ba ~en za Be o grad. U pr vim sa ti ma po sle ha va ri je ni ko od no vi na ra u ^a~ ku ni je mo gao do bi ti zva ni~ nu in for ma ci ju o uzro ci ma ak ci den ta. Na ~el nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} re kao je Ta nju gu da je va tra iz bi la u 9.35, i da su lo kal ne va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce od mah bi le upu }e ne na me sto po `a ra ali da ni je bi lo po tre be da in ter ve ni {u jer je br zo uga {en. Fa b ri k a „Mi l an Bla g o j e vi} na men ska” pro iz vo di {i ro ku pa le tu spe ci ja li zo va nih pro iz vo da na me we nih voj nim

po tre ba ma s dve osnov ne pro iz vod ne ce li ne, ni tro ce lu lo znom i ba rut nom. U ovoj fa bri ci pre go to vo 14 go di na, od no sno 3. de cem bar 1997. ta ko |e je iz bio po àr u ba ru ta ni, a tom pri li kom ì vot je iz gu bi lo tro je rad ni ka, dok je se dam po vre |e no. U pro te klih 16 go di na u Sr bi ji je bi lo osam ve }ih ha va ri j a u fa b ri k a m a na m en s ke pro iz vod we. U fa bri ci „Gr me~” u Ze mu nu 23. ju na 1995. po gi nu lo je 11 rad ni ka, a de set je po vre |e no. U po à ru u fa bri ci „Pr va iskra” u Ba ri ~u 21. ju na 1996. po gi nu lo dvo je qu di. Je dan rad nik je po gi -

nuo u ne s re } i u fa b ri c i „Zdra vqe” u Le skov cu 19. no vem bar 2003, dok su 29. ma ja 2006. u eks plo zi ji u „Pr voj iskri” Ba ri~, tri rad ni ka po gi nu la, a tro je je po vre |e no. Pri li kom eks plo zi je u voj nom ma ga ci nu ka sar ne „7. jul” u Pa ra }i nu 19. ok to bar 2006. po vre |e ne su 22 oso be, a 4. sep tem bra 2009. u ~e ti ri sna `ne eks plo zi je u ba rut nom ode qe wu „Na men ske” u U`i cu po gi nu lo je sed mo ro rad ni ka, a 13 je po vre |e no. U ni zu eks plo zi ja u fa bri ci „Slo bo da” ^a ~ak 27. de cem bar 2010. ni ko ni je po vre |en a pri ~i we na ogrom na ma te ri jal na {te ta.

U SPE CI JAL NOM SU DU SA SLU [A NI UHAP [E NI PRI PAD NI CI JSO-a

Or ga ni za to ri ma po bu ne pre ti od pet do 20 go di na za tvo ra U Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e po pod ne po ~e lo je sa slu {a we ~e tvo ri ce pri pad ni ka JSO-a, osum wi ~e nih za u~e {}e u po bu ni no vem bra 2001. – Su di ja }e, po sle sa slu {a wa, od lu ~i ti da li }e po kre nu ti is tra gu pro tiv wih i da li }e im od re di ti pri tvor – ka è port pa rol ka tog su da Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}. Bi }e sa slu {a ni biv {i na ~el nik JSO-a za bez bed nost Ve se lin Le ~i} (51), pri pad nik @an dar me ri je Mi }a Pe tra ko vi} (39), pri pad nik Pro tiv te ro ri sti~ ke je di ni ce Vla di mir Po ti} (37) i pen zi o ner Dra go slav Kr sma no vi} (53). – Is tra gom za oru à nu po bu nu JSO u no vem bru 2001. go di ne, osim ~e tvo ri ce uhap {e nih, bi }e ob u hva }e ni i Mi lo rad Ule mek Le gi ja, kao i Du {ko Ma ri ~i} Gu mar i Zve zdan Jo va no vi} – iz ja vio je tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Tu ì la {tvo }e pod ne ti zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv svih wih zbog sum we da su iz vr {i li kriv~ no de lo oru à ne po bu ne. Oni se sum wi ~e da su, za jed no s Ule me kom i Ma ri ~i }em, biv {im ko man dan ti ma JSO-a, Jo va no vi }em i po koj nim vo |om „ze mun skog kri mi nal nog kla na” Du {a nom Spa so je vi }em or ga ni zo va li po bu nu te je di ni ce.

Ho men je od ba cio mo gu} nost da po stu pak pro tiv pri pad ni ka JSO-a za sta ri, is ti ~u }i da Tu ì la {tvo si gur no ne bi u{lo u po stu pak ako on mo è da za sta ri jer je sa mo Tu ì la {tvo kva li fi ko va lo kri vi~ no de lo za ko je ih te re ti JSO je ot ka zao po slu {nost no vem bra 2001. go di ne ta ko {to je pre ki nuo sve ve ze s ko man dom, blo ki rao ba zu je di ni ce u Ku li, is po sta vio zah te ve za sme nu mi ni stra unu tra {wih po slo va, na ~el ni ka Re so ra dr àv ne bez bed no sti i we go vog za me ni ka, a po tom, uz upo tre bu bor be nih vo zi la i na o ru à wa, blo ki rao auto put kod Vr ba sa. Na red nih da na je di ni ca je to po no vi la i blo ka dom auto pu ta kroz Be o grad kod Cen tra „Sa va„, od bi ja ju }i isto -

vre me no i na re |e wa da se vra ti u svo ju ba zu u Ku li. Kri vi~ ni za ko nik Sr bi je pro pi sao je da }e se or ga ni za tor po bu ne ko ja je upra vqe na na ugro `a va we ustav nog ure |e wa, bez bed no sti ili te ri to ri jal ne ce li ne Sr bi je ka zni ti za tvo rom od naj ma we pet go di na. – U slu ~a ju kao {to je ovo kri vi~ no de lo – ka da Za ko nik ni je pro pi sao mak si mal nu ka znu, pri li kom we nog od me ra va wa pri me wu je se „op {ti mak si -

mum”, a to je 20 go di na za tvo ra – ka è pro fe sor Prav nog fa kul te ta Mi lan [ku li}. U~e sni ci ma u oru à noj po bu ni pre ti za tvor od tri do 15 go di na, na vo di se u Za ko ni ku. – Is tra ga o oru à noj po bu ni Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je, ko ja se ~e ka la go di na ma, ne tre ba da se po li ti zu je i glav nu re~ u woj tre ba da vo de pra vo sud ni or ga ni – iz ja vio je ju ~e dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. – Po {to je to bi la te ma vi {e go di na i po {to se na ga |a lo ~i ji je ne ki na di mak ili ni je, sma tram da tu pr vu re~ tre ba da vo de pra vo sud ni or ga ni. Is ti ~u }i da }e de ta qe u ve zi s is tra gom sa op {ti ti tu ì lac za or ga ni zo va ni krin mi nal, Ho men je po ru ~io da }e is tra ga si gur no da ti re zul ta te, ali da ih ne tre ba o~e ki va ti pre ko no }i. On je od ba cio mo gu} nost da po s tu p ak pro t iv pri p ad n i k a JSO-a za sta ri, is ti ~u }i da Tu ì la {tvo si gur no ne bi u{lo u po stu pak ako on mo è da za sta ri, jer je sa mo Tu ì la {tvo kva li fi ko va lo kri vi~ no de lo za ko je ih te re ti. Ho men je ob ja snio da za sta re va we kri vi~ nog go we wa za vi si od kva li fi ka ci je kri vi~ nog de la i od vi si ne za pre }e ne ka zne za kon kret no de lo. (Ta njug)

PO SLE OP TU @BE DA SU MI LA DI NU KO VA ^E VI ]U PO MO GLI DA IZ AME RI KE PO BEG NE U SR BI JU

U ok to bru pre su da biv {im di plo ma ta ma Za vr {ne re ~i na su |e wu biv {im srp skim di plo ma ta ma u Wu jor ku Slo bo da nu Ne na do vi }u i Igo ru Mi lo {e vi }u, ko ji se te re te da su Mi la di nu Ko va ~e vi }u po mo gli da po beg ne iz Ame ri ke u Sr bi ju, za ka za ne su za 7. ok to bar, na kon {to je ju ~e okon ~an do ka zni po stu pak. Po sle iz la ga wa za vr {nih re ~i Tu `i la {tva, op tu `e nih i wi ho vih bra ni la ca, sud }e za ka za ti iz ri ca we pre su de. Biv {im di plo ma -

ta ma pre ti ka zna od {est me se ci do pet go di na za tvo ra za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja za ko je su op tu è ni. Ko va ~e vi} je u som bor skom za tvo ru na iz dr à va wu ka zne od dve go di ne i tri me se ca, na ko ju je osu |en po sle spo ra zu ma s Tu ì la {tvom, po ko jem je pri znao da je stu den tu Bra ja nu [taj nha u e ru to kom tu ~e u stu dent skom klu bu u Bo sto nu 4. ma ja 2008. go di ne na neo te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot.

Biv {em ge ne ral nom kon zu lu u Wu jor ku Ne na do vi }u i vi ce kon zu lu Mi lo {e vi }u su di se zbog op tu `bi da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj ta ko {to su Ko va ~e vi }u iz da li pri vre me nu put nu isr pa vu i na taj na ~in mu po mo gli da po beg ne iz SAD. Oni su to u~i ni li iako su zna li da se u toj dr à vi pro tiv we ga vo di kri vi~ ni po stu pak zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da ame ri~ kom dr à vqa ni nu [taj nha u e ru, na vo di se u op tu `ni ci. (Ta njug)

CRnA HROnikA

dnevnik SU \E WE ZBOG UBI STVA JA SNE KUR TE[ U NO VOM SA DU

Op tu è ni se ne se }a da je pu cao Su |e we Sa {i Ja }i mo vi }u (39) iz Srem ske Ka me ni ce, op tu è nom da je kra jem ja nu a ra ove go di ne s vi {e hi ta ca iz pi {to qa ubio svo ju biv {u su pru gu Ja snu Kur te{ (45) u we nom sta nu na No vom na se qu u No vom Sa du po ~e lo je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du, a na sta vi }e se 19. ok to bra. Do ta da bi sud skom ve }u tre ba lo da stig nu le kar ski iz ve {ta ji u ve zi s we go vim do sa da {wim le ~e wem, pr ven stve no kod psi ho lo ga. I po sle ju ~e ra {weg iz no {wa od bra ne okri vqe nog, a po sle is ka za kod is tra `nog su di je i sa slu {a wa u po li ci ji, ostao je ne ja san mo tiv ovog zlo ~i na. Op tu `ni com se Ja }i mo vi }u sta vqa te ret da je po ~i nio te {ko ubi stvo i ne do zvo qe no no {e we oru` ja. Pret po sta vqa se da se ovaj zlo ~in do go dio oko dva sa ta uju tro i da ja ga je on po ~i nio po {to je iza {ao s po sla rad ni ka obez be |e wa u ma ga ci nu fir me kod Ka} kog mo sta, i na kon pe {a ~e wa do Ja sni nog sta na Uli ci Ste va na Hri sti }a 37. ê tvo ro go di {wa }er ki ca je po svoj pri li ci spa va la po red maj ke ovog zlo ~i na. Ina ~e, op tu è ni Sa {a Ja }i mo vi} se 1992. do se lio iz Trav ni ka i iza se be ima je dan brak u Ki kin di i si na od 16 go di na. Iz ra zi to kru pan, u ele gant noj cr ni ni pri pri vo |e wu u ve li ku sa lu su da, okri vqe ni se le èr no ja vio ne kom iz pu bli ke. Ta ko smi ren pri da va wu po da tka, za me rio je na otva ra wu glav nog pre tre sa da je do sa da sa mo uslov no osu |i van, a da to ni je iz bri sa no iz ka zne ne evi den ci je, i do dao da sma tra da tre ba da o we mu pi {e da je neo su |i van, kad je re~ o pro me na ma u pret hod no da tim po da ci ma o se bi u po stup ku. – Da }u svo ju od bra nu i od go va ra }u na pi ta wa. Pri zna jem iz vr {e we de la, ali ne ta ko ka ko je to kva li fi ko va no u op tu `ni ci, kao te {ko ubi stvo, dok pri zna jem no {e we va tre nog oru` ja. Po me ni, ra di se o kri vi~ nom de lu ubi stva – ka zao je

Sa {a Ja }i mo vi}

na otva ra wu pre tre sa i do ka znog po stup ka okri vqe ni Ja }i mo vi}. – @i veo sam s Ja snom, do de ce bra 2006, dve go di ne u van bra~ noj za jed ni ci u ko joj je ro |e na }er ka ko ja sa da ima ~e ti ri go di ne. Pr vi sam na pu stio tu za jed ni cu. Op tu `e ni je po tom iz va dio svo je be le {ke. – Mi smo ima li raz li ~i ta raz mi {qa wa a spo ra zum no smo se raz i {li, na kon ~e ga sam sta no vao kod maj ke. Ni sam imao do zvo lu za no {e we oru` ja van objek ta fir me ko ju sam ~u vao. Oru` je pri pa da rad ni ci ma obez be |e wa i ne znam za {to sam te no }i po neo pi {toq, ni kad ra ni je to ni sam u~i nio – pro du `io je on. – Zna te da ste ga o~i sti li i pu ni li, a osta log se ne se }a te – pro ko men ta ri sa la je pred sed ni ca ve }a su di ja Zo ra Ja mu {a kov. – Bio sa pod uti ca jem al ko ho la. U tom tre nut ku ni sam bio sve stan iz la ska ni no {e wa – od go vo rio je Ja }i mo vi}. – Pa ka ko ste on da po go di li zgra du u ko joj se do go dio zlo ~in? – na sta vi la je da is pi tu je su di ja Ja mu {a kov.

– Raz mi {qao sam o to me. Po sto je kod me ne ru pe u se }a wu – ka zao je op tu `e ni. – Ono {to vam od go va ra, to ga se od li~ no se }a te, iz gle da – re kla je su di ja. – Do {ao pod dej stvom al ko ho la i na sta vio da pi jem. Ra dio sam od 19 sa ti, kad mi po ~i we no} na sme na – od go va rao je ja sno i gla sno op tu `e ni, a po vre me no je i po di zao glas. Ipak, pred sed ni ca ve }a je

Ja sna Kur te{

pri me ti la da je okri vqe ni do sa da da vao pot pu no dru ga ~i ji is kaz. – Ja sam kod is tra `nog su di je sa mo pot pi sao za pi snik, re kao sam ~e ga se se }am, ali u tom tre nut ku ni sam se ose }ao do bro – ob ja snio je on. – Se }am se da sam ta da za po ~eo raz go vor s Ja snom. Po ~e la je da vi ~e na me ne u ve zi s de te tom. Ne se }am se {ta je re kla, vi ka la je: „Ne mo è{!„ ili „Ne mo gu!”, se }am se frag me na ta we nog te la. Ona je bi la na kre ve tu kad sam u{ao, }er ku ni sam vi deo. Osta lo je ure za no u me mo ri ju. Ne znam da li je bi la po kri ve na. Osta li su mi u se }a wu wen do wi deo sto ma ka, grud ni ko{ i vrat. Ve ro vat no mi je bio pi {toq u fu tro li za po ja som jer ga ta ko no sim na po slu. Ne se }am se da sam pu cao. Na kon dva da na sam sa znao da je Ja sna, na à lost, ubi je na. Bio sam u Ma |ar skoj. Ne mam ob ja {wa wa za to za {to sam ta mo oti {ao. Imao sam ve o ma ko rek tan od nos s }er kom. Na po slu sam te ve ~e ri naj ve ro vat nie pio i do ma }u ra ki ju. Ni je mi se svi |ao na ~in Ja sni nog vas pi ta wa de te ta, tu kla je po ne kad }er ku i hva li la se tim po stup ci ma i pu {i la je mno go pred de te tom – is pri ~ao je Ja }i mo vi}. Maj ka po koj ne Ja sne Rat ka V. iz ja vi la je da zna da je Ja }i mo vi} i od svo je pr ve è ne i od Ja sne tra ìo pa re da ih osta vi na mi ru. – On s ta ko ma lom pla tom od 15.000 di na ra ni je mo gao da vo zi auto mo bil, pu {i i da se hra ni – ka za la je Rat ka V. – Mo ja po koj na }er ka ga je obu kla od gla ve do pe te kad su se uze li. Ni je imao {ta da ob u ~e sem uni for me rad ni ka obez be |e wa. Tog ju ta vi de la sam we gov auto mo bil pred zgra dom i za pi ta la sam se za {to ni je oti {ao na po sao. On da sam vi de la raz bi je na vra ta, pa upa qe no sve tlo, spre mqe na ode la za wu i ma lu za uju tro i wu u kre ve tu. Ma la je iz ne na da sko ~i la iza we u kre ve tu, za jed no su uvek spa va le. Ja sna je bi la na bo ku, kao i uvek u snu. Ma la je re kla: „Ba ba, ja sam ma mu zva la ali ni je ~u la. Po ~e la sam da je bu dim, dr mam, ali sam vi de la da je pot pu no hlad na. Po di gla sam ~ar {av i ugle da la da ona le ì lo kvi kr vi. Pret hod nog da na on je wu zvao te le fo nom vi {e od pet pu ta a ona ni je hte la da pri ~a s wim. ]er ka i mo ja unu ka ni su mo gle je dan bez dru ge, ali de te je vo le lo da do |e otac da je vi di. Po tom je sud ski ve {tak po ja snio da je na `r tvi utvr |e no osam strel nih ra na iz pet hi ta ca, i do dao da se re do sled po vre |i va wa ne mo è utvr di ti te da je ra na na {a ci i li cu ve ro vat no za do bi je na po sled wa, kad je Ja sna po di gla ru ku da se za {ti ti, i da je po sle we `r tva iz gu bi la svest a da je mo gla osta ti u ì vo tu naj vi {e15 mi nu ta. M. Vu ja ~i}

petak23.septembar2011.

RA SVE TQEN ZLO ^IN U MO LU

De vet na e sto go di {wak osum wi ~en za ubi stvo star ca A|an ska po li ci ja je ju ~e pre pod ne uhap si la Zol ta na N. (1992) iz Mo la zbog osno va sum we da je 9. sep tem bra ove go di ne po ~i nio ubi stvo Ma }a {a Sa boa (1931) iz tog me sta, po tvr |e no je na {em li stu iz po li cij skih iz vo ra. Sa zna je mo da je osum wi ~e nom za po ~i we ni zlo ~in po li ci ja od re di la za dr `a va we do 48 sa ti i on }e da nas, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci. Be `i vot no te lo star ca, u ku }i u Uli ci [an do ra Pe te fi ja 69, 9. sep tem bra pro na {la je po li ci ja, u{av {i u we gov dom po {to su kom {i je pri ja vi le da tog da na ni je iz la zio, a na osno vu tra go va od mah se po sum wa lo na ubi stvo. Sa bo je pro na |en mr tav u kre ve tu gla ve, ob li ve ne kr vqu i de li mi~ no pre kri ve ne naj lon skom ke som, a ob duk ci jom, ko ja je oba vqe na na In sti tu tu za sud sku me di ci nu u No vom Sa du, po tvr |e no je da je usmr }en udar ci ma tu pim pred me tom po gla vi.

Ku }a u Mo lu u ko joj je `i veo ubi je ni sta rac

Kom {i je ubi je nog Sa boa sve do ~e da je sta rac `i veo sam, skrom no, u sta roj ku }i u ko joj su po do vi jo{ ze mqa ni. Sa bo je `i veo od po qo pri vred ne pen zi je ko ja iz no si oko 9.000 me se~ no

i pru `a ju }i me {ta ni ma o{tra~ ke uslu ge. Po sve do ~e wu kom {i ja ko je su ga po zna va le, bio je do bar ~o vek pa su ne go ve sti li da ni je is kqu ~e no da je tra gi~ no za vr {io upra vo zbog

do bro te jer je, ì ve }i skrom no, uspe vao ~ak i da u{te di ne {to nov ca i po mo gu} no sti ma po mog ne dru gi ma, ne sa mo kao do bar maj stor ve} i nov ~a nim po zaj mi ca ma. U Mo lu se po sle we go vog ubi stva pri ~a lo da je ne kim po zna ni ci ma po zaj mio ne {to vi {e od 1.000 evra i da je, po {to ni su iz mi ri va li dug, za pre tio da }e no vac po tra ì ti sud skom tu `bom. Po li ci ja je na osno vu tra go va ko je je ubi ca osta vio za so bom u tro {nom zda wu ne sre} nog star ca, 13 da na ka sni je pro na {la osum wi ~e nog Zol ta na N. Osum wi ~e ni za ubi stvo, ka ko sa na je mo, u Mo lu ì vi kod ba be, s ro di te qi ma je u sva |i, po de bqi kri mi nal ni do si je jo{ kao ma lo let nik kom ple ti rao je broj nim kra |a ma, raz boj ni {tvi ma, na sil ni~ kim po na {a wem i dru gim ne za ko ni tim rad wa ma, a za jed no raz boj ni {tvo od le ào je pet me se ci u za tvo ru. M. Mi tro vi}

BIV [I MI NI STAR ZDRA VQA OCE WU JE NE KO REKT NIM PO VE ZI VA WE SVOG IME NA S NE ^A SNIM I NE ZA KO NI TIM RAD WA MA

Mi lo sa vqe vi}: Ini ci ja ti va za pre kid is po ru ke vak ci na je mo ja Biv {i mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e da je, po vo dom „ne ko rekt nih po ku {a ja pod me ta wa i pra vqe wa at mos fe re lin ~a” pro tiv we ga u ve zi s na bav kom vak ci na, po kre nuo pro ce du ru pod no {e wa tu `bi zbog jav no iz ne tih uvre da i po ve zi va wa we go vog ime na s ne ~a snim i ne za ko ni tim rad wa ma. U iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu, Mi lo sa vqe vi}, ko ji je bio mi ni star zdra vqa u vre me pan de mi je gri pa A-H1N1, na vo di da je ini ci ja ti va za pre ki da we is po ru ke vak ci na 12. ja nu a ra 2010. go di ne (s tim da nom) bi la upra vo we go va. „Na te le fon skoj sed ni ci, ko ju sam ja ini ci rao pred lo -

To mi ca Mi lo sa vqe vi}

Vu kaj lo vi }e voj pri tvor do 30 da na Spe ci jal ni sud u Be o gra du po kre nuo je ju ~e is tra gu pro tiv biv {e di rek tor ke RZ ZO-a Sve tla ne Vu kaj lo vi} i dvo je we nih sa rad ni ka zbog sum we da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj pri li kom na bav ki vak ci na i o{te ti li dr àv ni bu xet za 1.270.000 evra i od re dio im pri tvor. – Is tra `ni su di ja je, po sle vi {e ~a sov nog sa slu {a wa, do neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge pro tiv Vu kaj lo vi }e ve, di rek to ra „Ju go he mi ja far ma ci je” Vla di mi ra Gra va ra i vla sni ka pred u ze }a za tr go vi nu „De tap” iz Va qe va Qu bo mi ra Pa vi }e vi }a – re kao je Ta nju gu tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Wi ma je od re |en pri tvor do 30 da na, a po sle sa slu {a wa osum wi ~e ni su pre ba ~e ni u pri tvor Okru `nog za tvo ra u Be o gra du.

gom pred sed ni ku Vla de, do ne ta je od lu ka – za kqu ~ak da se s tim da nom pre ki ne is po ru ka zbog sla bi jeg od zi va na vak ci na ci ju„, na vo di Mi lo sa vqe vi}. „To su ~i we ni ce, a ne ne ko rekt ni po ku {a ji da se me ni pod me }e i da se na sta vqa pra vqe we at mos fe re lin ~a i haj ke na me ne, ko ja tra je ve} dve go di ne, iz me ni ne ja snih raz lo ga i ne ~i jih, ne znam ~i jih i ko jih in te re sa„. Da li je RZ ZO spro veo tu od lu ku Vla de ili ni je, to je pi ta we za is tra gu, a ne za no vi ne, na veo je Mi lo sa vqe -

vi}, do da ju }i da ni je imao ni k a k ve ve z e sa spro vo |e wem ten der ske pro ce du re u Za vo du, od tre nut ka od lu ke Vla de 2. no vem bra, pa do iz ve {ta j a RZ Z O-a o spro v e d e n om po stup ku. „Ja kao mi ni star zdra vqa i Vla da Sr bi je ~i ni li smo sve {to je u na {oj mo }i da za {ti ti mo gra |a ne Sr bi je, po sa ve ti ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je i stru~ wa ka iz Rad ne gru p e, pla n i r a wem i po stu pa wem pre i u to ku pan de mi je u ko joj je umr lo 140 qu di, od to ga de set trud nih `e na, a hi qa de qu di le ~e no u in ten ziv nim ne ga ma i na re spi ra to ri ma„, is ta kao je Mi lo sa vqe vi}. Pod vu kav {i da se to sa da „za b o r a v qa i za n e m a r u j e”, Mi lo sa vqe vi} je ka zao da bi „mno gi u ovoj ze mqi da bu du i po li ci ja, i Tu `i la {tvo, i su di je – ukqu ~u ju }i i ak tu el nog mi ni stra zdra vqa”. On je do dao da ve ru je da }e pra vo sud ni or ga ni utvr di ti isti nu i sve ~i we ni ce u ve zi s tim slu ~a jem.

DR @AV NI SE KRE TAR KRI TI KO VAO MI NI STRA ZDRAVQA

Ho men: Stan ko vi } da se ne me {a u rad koordinatorke Vlade Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men po zvao je ju ~e mi ni stra zdra vqa Zo ra na Stan ko vi }a da se ne me {a u rad ko or di na tor ke dr àv nih or ga na za bor bu pro tiv ko rup ci je i mi ni star ke prav de Sne à ne Ma lo vi}, ko ju je na tu funk ci ju ime no va la Vla da Sr bi je. – Ape lu jem na sve mi ni stre, kao i na mi ni stra Stan ko vi }a, da ne da je jav no kva li fi ka ci je jer, kao {to se mi ni star ka prav de ne me {a u rad we go vog re so ra, ni on ne tre ba da se me {a u rad ko or di na tor ke Vla de za bor bu pro tiv ko rup ci je – re kao je Ho men no vi na ri ma u Mi ni star stvu prav de.

Slo bo dan Ho men

On je uka zao na to da da je mi ni star ki na iz ja va po vo dom is tra ge o ku po vi ni vak ci na za no vi grip H1N1 pot pu no ja sna i osno va na na od lu ci Vla de ko ja ju

Zo ran Stan ko vi}

je ime no va la za ko or di na tor ku dr `av nih or ga na za bor bu pro tiv ko rup ci je. – To kom bor be pro tiv vi so ke ko rup ci je, po go to vo u vi {e stra -

na~ kim vla da ma, te {ko mo è do }i do efi ka snih re zul ta ta bez do bre ko or di na ci je i u tom smi slu ona ras po la è svim vr sta ma in for ma ci ja. Da kle, iz ja vu ni je da la kao mi ni star ka prav de, ne go kao ko or di na tor ka Vla de – uka zao je dr àv ni se kre tar. On je na veo da je sne à na Ma lo vi} sprem na da se po ja vi kao sve dok u tom po stup ku, ko ji je tek na po ~et ku. Ho men je od ba cio sve na vo de da we na iz ja va o vak ci na ma pred sta vqa pri ti sak na sud, i pod se tio na to da }e to kom su |e wa, ko je tek pred sto ji, sud utvr di ti da li je bi lo po je di na~ ne kri vi ce osum wi ~e nih. D. M.

petak23.septembar2011.

SPORT

c m y

dnevnik

OD DANAS DO NEDEQE KVALIFIKACIONI TURNIR EVROLIGE U NOVOM SADU

Voj vo di na sprem na, ali opre zna Va ter po li sti Voj vo di ne od da nas do ne de qe bi }e do ma }i ni kva li fi ka ci o nog tur ni ra za Evro li gu (E gru pa), ko ji }e se igra ti u No vom sa du na ba ze nu SPC „Voj vo di na”. Po red No vo sa |a na za dva me sta ko ja vo de u Evro li gu bo ri }e se ko tor ski Pri mo rac, ne ma~ ki Du i zburg i fran cu ski Mar sej. Tre }e pla si ra na eki pa sa ovog tur ni ra na sta vi }e tak mi ~e we u LEN Ku pu. Ko tor ski Pri mo rac je 2009. osvo jio Evro li gu, ali u No vi Sad }e do }i u znat no pod mla |e nom sa sta vu. Na i me, zbog fi nan sij ske si tu a ci je klub je na pu sti la ve }i na pr vo ti ma ca. Mar sej pred vo di Pe tar Ko va ~e vi}, ali zbog dvo go di {we ka zne we go vu ulo gu }e u No vom Sa du ima ti po mo} nik Ne nad Vu ka ni}. U sa sta vu Fran cu za je i biv {i igra~ no vo sad ske Voj vo di ne Igor Ko va ~e vi}, a tu su i jo{ je dan na{ igra~ \or |e Ba {i}, te Cr no go rac Pe tar To ma {e vi}. Va ter po li sti Voj vo di ne Du i zburg je po sle [pan da ua naj bo - me |u 16 naj bo qih ti mo va Evro qi ne ma~ ki tim i pra vi je pred - pe, osim po è qi i hte wu. Za stav nik ne ma~ ke va ter po lo {ko - ovo krat ko vre me ko li ko smo le. No, i po red to ga {to }e Voj vo - za jed no svi tre ni ra li od ra di li di na igra ti u svom ba ze nu i {to smo i dva spa rin ga me ~a sa Se ge mno gi tvr de da je fa vo rit i da je dom. U jed nom smo do pu sti li ri va lu da on dik ti ra ri tam, a u dru gom smo od i gra li ona ko ka Pro gram tur ni ra ko bi tre ba li da igra mo. [ta E grupa }e mo od ta dva iza bra ti na ovom kva li fi ka ci o nom tur ni ru za Danas vi si sa mo od nas. Ima mo re al ne Du i zburg - Mar sej (19) {an se kao i osta la tri ti ma da Voj vo di na - Pri mo rac (20.30) pro |e mo u Evro li gu, a ovaj tur Sutra nir }e bi ti do bra pri li ka da vi di mo da li mo ji igra ~i mo gu Pri mo rac - Mar sej (19) da is po {tu ju za dat ke ko je im Voj vo di na - Du i zburg (20.30) po sta vim - ka è tre ner No vo sa Nedeqa |a na De jan Sta no je vi}. Pri mo rac - Du iz burg (9.30) On do da je da we go va eki pa ima Voj vo di na - Mar sej (11) kva li tet da pro |e u Evro li gu, jer je ob u ~e ni ja od ve }i ne igra ~a do bi la re la tiv no lak {e ri va le iz eki pa sa ko ji ma }e na stu pi ti tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je - na kva li fi ka ci o nom tur ni ru. vi} ne mi sli da je we go vim mom ci - Vo le li bi smo da ba zen na ma za ga ran to va no me sto me |u 16 Spen su bu de pun, jer su to ovi naj bo qih klu bo va Evro pe. mom ci svo jim igra ma za slu ì li. - Mo `da smo de li mi~ no i sa Mo è mo obe }a ti ve o ma za ni mi kri vi {to je u jav no sti stvo mqiv tur nir, bor bu za sva ku re na ta kva sli ka da se pod ra zu lop tu i da }e mo da ti mak si mum. me va da Voj vo di na igra u Evro Do sa da ni smo uspe va li da po be li gi. S je de ne stra ne me ni je di mo Pri mo rac i Mar sej, pa }e dra go {to ta kvo mi {qe we vla mo sa da po ku {a ti - re kao je Sta da, ali po ~e mu je to na ma me sto no je vi}.

Na klupi orlova: Du{an Ivkovi}

UPRKOS NEUSPEHU NA EP U LITVANIJI

Du da osta je se lek tor?

Fo to: F. Ba ki}

Cr ve na zve zda u Se ge di nu Va ter po li sti Cr ve ne zve zde }e se za me sto u Evro li gi nad me ta ti u Se ge di nu sa do ma }im Se ge dom (D gru pa), ri je~ kim Pri mor jem i ru skim [tur mom 2002. Da nas }e se sa sta ti Pri mor je - [turm (15.30) i Se ged - Cr ve na zve zda (17). Su tra igra ju Pri mor je - Cr ve na zve zda (15.30) i Se ged - [turm (17), a u ne de qu [turm - Cr ve na zve zda (10) i Se ged - Pri mor je (11.30). U Ati ni (C gru pa) su do ma }i Vu qag me ni, Ja dran iz Her ceg No vog, ita li jan ski Po si li po i ru mun ska Ora dea, a uU Za gre bu (F gru pa) sna ge }e od me ri ti do ma }a Mla dost, ma |ar ski Va {a{, ita li jan ska Sa vo na i gr~ ki Pa na ti na i kos. Cen tar Ne ma wa Ubo vi} se ta ko |e osvr nuo na pri ~eo o la koj gru pi ko ju su do bi li No vo sa |a ni. - Da, je smo iz vu kli ne {to lak {u gru pu, ali osta la tri klu ba za raz li ku od nas ima ju ve} od i- gra nih utak mi ca {to u kva li fi ka ci ja ma za Evro li gu {to u do ma }im tak mi ~e wi ma. Mi tre ba da gle da mo na {u igru, da is po {tu je mo sve do go vo re i on da ne bi tre ba lo da ima mo ve }ih pro ble ma. Ima li smo ma lo tre nin ga, umor ni smo, ali i po red to ga ve ru jem da }e sve bi ti ka ko tre ba - re kao je Ubo vi}. Voj vo di na }e na kva li fi ka ci o nom tur ni ru na stu pi ti sa mo sa

^el ni ci Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je na red nih da na raz go va ra }e sa se lek to rom i ana la zi ra ti u~i nak na EP u Li tva ni ji, na kon ~e ga }e bi ti po zna to da li }e Iv ko vi} vo di ti re pre zen ta ci ju u kva li fi ka ci ja ma za Euro ba sket 2013. Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji za vr {i la je na osmom me stu, ne us pev {i da iz bo ri pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu 2012. go di ne. Taj u~i nak oka rak te ri san je kao ne u speh zbog ~e ga }e na red nih da na i ne de qa, lo gi~ no, usle di ti ana li za po stig nu tog, a za tim i plan o bu du }im ko ra ci ma. Po sle ne slav nog po ra za od Slo ve ni je u bor bi za sed mo me sto na Euro ba ske tu, po kre nu ta je i pri ~a o se lek to ru Du {a nu Iv ko vi }u. Is ku sni stru~ wak ima ugo vor za kqu~ no sa OI 2012, a bu du }i da „or lo vi” ta mo ne }e i}i, ve} }e mo ra ti da igra ju kva li fi ka ci je za EP 2013. u Slo ve ni ji na me }e se pi ta we pod ~i jim vo| stvom }e po ku {a ti da iz bo re na stup na sle de }em kon ti nen tal nom {am pi o na tu.U KSS is ti ~u da }e na red nih da na usle di ti raz go vo ri, a naj da je za dve ne de qe sve }e bi ti ja sni je. Ni jed na stra na po sle Euro ba ske ta u Li tva ni ji ni je po me nu la pri ~u o od la sku, a u Ko {ar ka {kom sa ve zu Sr bi je `e qa svih je da sa rad wa sa Iv ko vi }em bu de na sta vqe na. De jan Bo di ro ga, pot -

pred sed nik KSS na ja vio je jo{ u Ka u na su da }e usle di ti de taq na ana li za u~in ka re pre zen ta ci je, ko ja }e ob u hva ti ti i objek tiv ne pro ble me ko je je na ci o nal ni tim, zbog broj nih po vre da, imao to kom tak mi ~e wa u Li tva ni ji, bu du }i da ni ko ni je za do vo qan zbog ~i we ni ce da Sr bi ja ne }e igra ti na dru goj Olim pi ja di za re dom. I ka da je Iv ko vi} „pre se kao” po sle ~e tvr tog me sta na SP u Tur skoj pro {le je se ni, po ka za lo se da ne ma mo bo qeg, pa je, na sre }u, vra }en na klu pu re pre zen ta ci je. On je po sle iz u zet no lo {ih re zul ta ta do ma }e se lek ci je pret hod nih go di na, us peo da na pra vi no vi tim, kre ne od nu le, se lek ti ra mla de igra ~e, uspe {no od ra di kva li fi ka ci je za EP i na pra vi uspeh (sre bro na Euro ba ske tu u Poq skoj, a za tim i osvo ji ~e tvr to me sto na SP). Za hva qu ju }i svom auto ri te tu i zna wu po no vo je u na ci o nal nom ti mu us po sta vio pra vi si stem vred no sti, po vra tio „kult” re pre zen ta ci je... Na dru goj stra ni, i Iv ko vi} je u do go vo ru, pre svih sa pred sed ni kom KSS Dra ga nom \i la som, do go vo rio sa rad wu na od re |en vre men ski pe riod sa `e qom da vo di tim na Olim pij skim igra ma... Bu du }i da se to ne }e do go di ti u Lon do nu, tre ba sa slu {a ti i se lek to ra, we go ve `e qe i pla no ve i vi de ti da li se po kla pa ju sa oni ma ko je ima ju ~el ni ci KSS.

jed nim gol ma nom Mi lo {om Ma rin ko vi }em, jer je dru gi Vo ji slav Mi tro vi} po vre |en. Osta li su svi sprem ni. - ^e ka nas jak tur nir. Mi smo za jed no tek de se tak da na, jer je ve }i na igra ~a ima la re pre zen ta tiv ne oba ve ze. No, osta je nam da se uje di ni mo, da igra mo sna gom ko lek ti va, jer sa mo ta ko mo `e mo da po be di mo - re kao je Ma rin ko vi}. Upra va Voj vo di ne i igra ~i po zi va ju na vi ja ~e da im po mog nu da se tre }i put za re dom na |u u Evro li gi, a ulaz na ba zen Spen sa je bes pla tan. G. Malenovi}

FINALE SVETSKOG KUPA U VROCLAVU

Da ni lo An |u {i}

VR[ÂNI I PARTIZAN SE DOGOVORILI Zla ti} de ve ti va zdu {nim pi {to qem An |u {i} u cr no-be lom Srp ski stre lac An dri ja Zla ti} ni je us peo da po no vi uspeh od pre tri da na na fi na lu Svet skog ku pa, ko ji se odr à va u poq skom gra du Vroc la vu. ^lan Stre qa~ ke dru ì ne „Alek sa De jo vi}” iz Uì ca je MK pi {to qem uzeo kri stal ni glo bus, ali je va zdu {nim ju ~e bio de ve ti sa 675 kru go va i ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Za ula zak u fi na le ne do sta jao mu je sa mo je dan krug. Po be dio je we gov ve li ki ri val Rus Le o nid Eki mov sa 690,7 (589) kru go va i osvo jio kri stal ni glo bus. Sre bro je pri pa lo Ki ne zu Tian @an gu sa 686,8 (587) kru go va, a bron za Tur ~i nu Ju su fu Di ke cu sa 682,6. Ina ~e, An dri ja Zla ti} svet ski pr vak iz Min he na i osva ja~ bron ze MK pi {to vi}, ko ja }e na va tre nu li ni ju qem od utor ka Ja pa nac To mo ju da nas, po sled weg da na fi na la ki Ma cu da je dis kva li fi ko van, Svet skog ku pa u Vroc la vu, u di jer mu ni je dr à lo oki da we. sci pli ni va zdu {ni pi {toq Od na {ih stre la ca osta lo je (osnov ni deo u 9, a fi na le u da na stu pi jo{ Zo ra na Aru no - 11.30 ~a so va). G. M.

Je dan od naj ta len to va i jih mla dih ko {ar ka {a na na {im pro sto ri ma Da ni lo An |u {i} iz ra zio je è qu da na pu sti vr {a~ ki klub. To kom le ta ma lo se po di gla u Vr {cu ten zi ja oko we go vog od la ska, me |u im, po stig nut je do go vor iz me |u He mo far ma i Par ti za na. - An |u {i} je po za vr {et ku se zo ne iz ra zio è qu da na pu sti He mo farm [ta da - ka è di rek tor klu ba Du {an Bo ò vi}. - Na{ prin cip je bio da ne }e mo ne za do voq ne igra ~e u eki pi i iza {li

smo mu u su sret i po red ~i we ni ce da je imao ugo vor sa na {im klu bom. Po sle raz go vo ra sa ~el ni ci ma Par ti za na i Da ni lo vim agen tom po sti gli smo za do vo qa va ju }i za sve tri stra ne. Bo ò vi} je iz neo i ne ke de ta qe do go vo ra: - An |u {i} se od re kao de la po tra ì va wa iz pred hod ne se zo ne, a Par ti zan je pri hva tio da pri li kom we go vog od la ska deo obe {te }e wa pri pa da na ma. An |u {i }u è li mo pu no uspe ha u no vom klu bu - re kao je Bo ò vi}. J. Tu.

No va po nu da Ko bi ju Bra jan tu Vla snik ita li jan skog Vir tu sa iz Bo lo we Kla u dio Sa ba ti ni po slao je no vu po nu du na adre su naj bo qeg ko {ar ka {a Los An |e les Lej ker sa Ko bi ja Bra jan ta. Sa ba ti ni je po nu dio Bra jan tu 500.000 do la ra da od i gra otva ra ju }u utak mi cu no vog ita li jan skog pr ven stva pro tiv Ro me 9. ok to bra. Sa ba ti ni je spre man da pla ti zve zdi NBA li ge 650.000 do la ra po utak mi ci ako Bra jant od i gra uvod ne tri utak mi ce {am pi o na ta, dok bi za ce lu se zo nu Sa ba ti ni Bra jan tu upla tio tri mi li o na do la ra. - Bi lo bi sjaj no da Ko bi Bra jant od i gra ba rem otva ra ju }i me~ za Vir tus. To bi bi la iz u zet na re kla ma za na{ grad, kao i za ita li jan sku ko {ar ku uop {te - re kao je Sa ba ti ni ita li jan skim me di ji ma. Na Ape ni ni ma kru `e in for ma ci je da bi u Sa ba ti ni u svom ti mu vo leo da vi di i ar gen tin skog asa, ~la na San An to ni ja Ma nua \i no bi li ja.

SPORT

c m y

dnevnik

petak23.septembar2011.

VLA DI MIR PE TRO VI] PRED SA RA JEV SKIM NO VI NA RI MA

Azu ri pa da ju u Be o gra du Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Vla di mir Pe tro vi} Pi òn, u in ter vjuu za sa ra jev skim no vi na ma „Spor tin.ba”, iz ja vio je da je op ti mi sta kad je u pi ta wu kqu~ ni me~ sa Ita li jom u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo. - Mi smo ta kav tim ko ji u sva koj utak mi ci è li i mo ra da ide na po be du. Sr bi ja ima tim ko ji mo è da igra sa bi lo ko jom re pre zen ta ci jom. Ima mo fud ba le re ko ji igra ju u ve li kim klu bo vi ma {i rom Evro pe ta ko da ne vi dim raz lo ga za {to ne bi smo po be di li Ita li ju u Be o gra du - re kao je Pi òn. Pre ma we go vim re ~i ma, olak {a va ju }a okol nost za or lo ve je da Ita li ja ni do la ze bez re zul tat skog im pe ra ti va. - Azu ri su ve} osi gu ra li na stup na EP, ta ko da do la ze ras te re }e ni i bez ne kog ve }eg pri ti ska. Na ma je ta utak mi ca

leo da za ri va la do bi je Bo snu i Her ce go vi nu, ko joj ne do sta je po be da nad Luk sem bur gom da ma te ma ti~ ki ove ri do i gra va we, Pi òn je od go vo rio od re~ no. - Ve} sam re kao da ni je bit no pro tiv ko ga igra mo, pro tiv sva kog è li mo po be du. Ali, iskre no, vo leo bih da iz beg ne mo BiH u ba ra ù. Mno go je raz lo ga za to. Pre sve ga jer BiH ima kva li tet nu re pre zen ta ci ju i ne bi nam bi lo la ko, ali i zbog na ci o nal nih na bo ja, ko ji su na à lost jo{ pri sut ni na na {im pro sto ri ma. Ra di je bih se vi deo sa Sa fe tom Su {i }em na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni. Pe tro vi} je po tom upu tio hva lo spe ve na ra ~un se lek to ra „zma je va”. - Ne ma po tre be da mno go pri ~am o to me ka kav je Su {i} bio igra~, jed no stav no, fe no me na lan. Pa pe je je dan od naj ve }ih fud ba le ra ko je je biv {a

Vla di mir Pe tro vi}

iz u zet no va `na, ali ve ru jem da }e mo uz pu ne tri bi ne i mak si mal nu an ga ò va nost do }i do po be de, ko ja bi nam prak ti~ no osi gu ra la ba ra`. Pi òn ni je è leo pre vi {e da ana li zi ra mo gu }e kom pli ka ci je oko ras ple ta u Gru pi C, jer Esto ni ja i Slo ve ni ja ta ko |e pre ten du ju na dru gu po zi ci ju. - Tre nut no smo na dru gom me stu, do kra ja kva li fi ka ci ja ima mo dve utak mi ce, {to zna ~i da sa mi od lu ~u je mo o svo joj sud bi ni. Ne raz mi {qam mno go o dru gim re zul ta ti ma u gru pi ni ti to è lim. Ra ~u ni ca je ja sna, ide mo da po be di mo u oba me ~a i to je to. Na pi ta we, uko li ko or lo vi osi gu ra ju ba ra`, da li bi vo -

Ju go sla vi ja ika da ima la. Uvek je bio go spo din na te re nu. Ka da sam ~uo da pre u zi ma re pre zen ta ci ju BiH, ve ro vao sam da }e na pra vi ti do bre re zul ta te i eto, to se sa da i de {a va. Pi òn je na gla sio da BiH ima igra ~e svet ske kla se, ali i vr lo sna àn ko lek tiv. - Re pre zen ta ci ja BiH je sa da sna àn tim sa do sta do brih igra ~a. Edin Xe ko je svet ska kla sa, ve ro vat no u ovom tre nut ku je dan od naj bo qih igra ~a u Evro pi. Tu je i Ve dad Ibi {e vi}, pa ma li Mi ra lem Pja ni}, Zvje zdan Mi si mo vi}… Mi slim da }e BiH igra ti na EP i ta mo ne }e ima ti spo red nu ulo gu. Mno gi ma }e da po mr si ra ~u ne. - za kqu ~io je se lek tor Sr bi je.

MI RO SLAV ^O VI LO O PO RA ZU HAJ DU KA U KU PU

Okre }e mo se Zve zdi Fud ba le ri Haj du ka su svo jim pri sta li ca ma pri re di li ne pri jat no iz ne na |e we, jer su u {e sna e sti ni fi na la Ku pa Sr bi je iz gu bi li od pr vo li ga {a Ko lu ba re iz La za rev ca 0:1, go lom po stig nu tim u su dij skoj na dok na di. Ne mo è oprav da we za po raz bi ti ~i we ni ca da je Haj duk su sret po ~eo bez pe to ri ce stan dard nih pr vo ti ma ca, da se Mu ja dra gi}, Nov ko vi} i ]o vin ni su ni ski da li. Stru~ ni {tab je imao na me ru da uka è pri li ku igra ~i ma ko ji su ma we igra li da se na met nu, ali o~i gled no ti igra ~i pri li ku ni su is ko ri sti li. Je dan od onih ko ji je za vre deo pre la znu oce nu za pru è nu par ti ju je Mi ro slav ô vi lo, ko ji je na sre di ni te re na po ku {ao da po ve è igru. - De si la nam se lo {a utak mi ca. Ne mo gu da ka èm da igra ~i ni su hte li. [ef je ste iz veo kom bi no va ni tim, ali sve su to kva li tet ni igra ~i. U po ~et ku utak mi ce smo stvo ri li par {an si ko je smo mo gli da is ko ri sti mo, ali ni smo, pa smo i na osno vu tog uti ska po mi sli li da ola ko mo è mo do }i do po be de, od no sno da }e po be da do }i sa ma po se bi. Jo{ jed nom se po tvr di lo da to ni je ta ko, da i Ko lu ba ra igra fud bal, da je ozbiq na eki -

pa, a da nas ni kog ne mo è{ do bi ti tek ta ko, ve} za pe ti, da ti mak si mum - ka è ô vi lo. Ovo je, na kon ~e ti ri ve za ne pr ven stve ne po be de, dru gi ve zan po raz Haj du ka. Ko li ko }e ne su pe si uti ca ti na sa mo po u zda we igra ~a pred na sta vak tr ke za bo do vi ma? - Je ste ne zgod na si tu a ci ja, ali mi mi sli mo da u na stav ku pr ven stva mo è mo da od i gra mo ona ko ka ko tre ba, ka ko to od nas i qu di iz klu ba i stru~ ni {tab i na vi ja ~i o~e ku ju, da pru ì mo igru ka kvu smo po ka za li u pr va ~e ti ri ko la. U na red nom ko lu u go ste do la zi Cr ve na zve zda, da li su igra ~i u me ~u sa Ko lu ba rom ve} „igra li” sa cr ve no-be li ma? - Mo gu }e je da je do sta mo jih ko le ga raz mi {qa lo o Zve zdi i da je Ko lu ba ra bi la tek pro la zna sta ni ca. Ne znam {ta da ka èm, ali znam da }e mo se tru di ti da pro tiv Zve zde da mo sve od se be, pa se na dam da re zul tat ne }e iz o sta ti. Sa da, po sle dva ve za na po ra za, tre ba da se dig ne mo i da po ka è mo da smo pra va eki pa, {to i mo è mo i {to smo po ka za li u pr va ~e ti ri ko la - na da se Mi ro slav ô vi lo. \. Bo ja ni}

Fud ba le ri Voj vo di ne ima li po dr {ku na vi ja ~a u Pe }in ci ma

Fo to: www.fkvojvodina.com

VOJ VO DI NA IZ ME \U PE ]I NA CA I JA GO DI NE

Va `an pro laz, is ku {e wa pred sto je Mno go kri ti ka upu }e no je na ra ~un igre fud ba le ra Voj vo di ne u me ~u {e sna e sti ne fi na la Ku pa Sr bi je u Pe }in ci ma. Su per li ga{ je go lom Slo bo da na Me do je vi }a u 69. mi nu tu po be dio do ma }i Do wi Srem, ma da su do ma }i ni pro te sto va li da je po sle pre ki da Mi to {e vi }a, a po tom po vrat ne lop te Abu ba ka ra, ka pi ten i stre lac Me do je vi} bio u ne do zvo qe noj of sjad po zi ci ji. Po sle utak mi ce {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} je re kao: - ^i we ni ca je da ni sam za do vo qan na {om igrom, ali re zul ta tom i pro la zom je sam. Igra ~i

poput [ku le ti }a, Bo jo vi }a, Bran ko vi }a, Smi qa ni }a,...ko ji su po sle du ge pa u ze do bi li {an su ni su pri ka za li ono {to objek tiv no mo gu, jer su ose }a li pri ti sak i ni su se naj bo qe sna {li. Ula skom Ili }a, Me re ba {vi li ja i Ste va no vi }a na {a igra je `iv nu la, po sti gli smo gol i sa da se okre }e mo ono me {to nam pred sto ji. Ka pi ten Voj vo di ne Slo bo dan Me do je vi} ta ko |e is ti ~e da je u Pe }in ci ma is pu wen osnov ni ciq. - Ne bih se mno go osvr tao na u~i nak na {e eki pe u Pe }in ci ma, jer je od sve ga naj va `ni je to da smo iz b o r i l i pla s man u

ZVE ZDA SE MU ^I LA U LU ^A NI MA

Sle di na pad na Ku lu Pr va pre pre ka u na ci o nal nom Ku pu bi la je za Zve zdu mno go ozbiq ni ja ne go je to ime ri va la na go ve {ta va lo. Uosta lom tek u fi ni {u su sre ta slo mqen je ot por mo ti vi sa ne Mla do sti, iz beg nu to iz vo |e we pe na la. - Ni smo u{li u me~ ka ko je tre ba lo. Ima li smo do mi na ci ju, ali ni je to bio put ko ji vo di do tri jum fa. Na pa da li smo sti hij ski, u ~ud noj utak mi ci ipak iz bo ri li pro laz, {to je naj va `ni je - kon sta to vao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki. Cr ve no-be li su do pr vog vo| stva sti gli tek u 83. mi nu tu po got kom Ka lu |e ro vi }a, ali pad kon cen tra ci je dva mi nu ta ka sni je ih

mo na ras po la ga wu 25 fud ba le ra, u ne kom tre nut ku mo gu da do bi ju {an su i is pu ne na {a o~e ki va wa kon sta to vao je hr vat ski stru~ wak. Iz vu kao je Pro si ne~ ki i ne ke po zi tiv ne ele men te na kon uz bu dqi vog meg da na u Lu ~a ni ma. - Ka lu |e ro vi} je po sti gao gol na kon du `e pa u ze, po tom i Bor ha i to na ma e stra lan na ~in. Na rav no, mo `e mo i mo ra mo mno go bo qe, a to }e mo po ka za ti ve} na go sto va wu u Ku li. Ka pi ten Ne nad Ko va ~e vi} vra tio se u tim, a sma tra da je su sret u Lu ~a ni ma shva }en ve o ma ozbiq no. - Ima li smo pro ble ma sa bun ke rom do ma }i na. Ne ke pri li ke

osmi nu fi na la - ka `e Me do je vi}. - Svi zna mo da je Kup spe ci f i~ n o tak m i ~ e w e, da po prav nog ne ma, da je na ro ~i to ne u god no u pr vom ko lu i sto ga ne tre b a po s eb n o kri t i~ k i pri stu pi ti ana li zi sva kog po je din ca. Uti sak je da su stan dard ni igra ~i osta vi li bo qi uti sak od onih ko ji su do sa da re |e do bi ja li {an su? - Uvek je te {ko fud ba le ru ko ji ne ma kon ti nu i tet da se br zo uklo pi u igru, pa sto ga raz u mem mo je klup ske dru go ve. Po na vqam, od sve ga je naj va `ni ji pla sman u sle de }u run du, a na ma uisku {e wa tek pred sto je.

Su tra eki pa Voj vo di ne go stu je u Ja go di ni u pr ven stve nom du e lu 6. ko la Je len su per li ge? - Pret hod na dva go sto va wa u Ja g o d i n i bi l a su ne u g od n a, iako smo u pr vom tek u fi ni {u i{ ~u pa li bod, bi lo je 2:2, a u dru goj utak mi ci po be di li smo 2:1. Na va lu do ma }i na pred vo di na{ do sko ra {wi klup ski drug Og wen Mu drin ski ko ji }e si gur no bi ti po seb no mo ti vi san. Do ma }in ima kva li tet, po tvr |u je to u po sled we vre me, ma da je sla bi je star to vao, ali smo mi bo qi {to, ipak, mo ra mo da po ka `e mo i na te re nu - ja san je Me do je vi}. S. Sa vi}

PAR TI ZAN SI LAN U KU PU

Va qak na no vom ko lo se ku Fud b a l e r i Par t i z a n a iz gle da da su se pre nu li po sle eli mi na ci je od [a mro ka i bu re ko ja je po tre sa la ru ko vo de }e struk tu re klu ba. Cr no-be li su ve za li pet uza stop nih po be da (ra ~u na ju }i i Ka qa ri) i na go ve sti li for mu ko ja ih je kra si la ve }im de lom pro {le se zo ne. Be o gra |a ni su ru tin ski iz ba ci li No vi Pa zar u {e sna e- sti ni fi na la Ku pa Sr bi je i sa ve li kim op ti mi zmom do ~e ku ju pr ven stve ne du e le pro tiv Ra da, Voj vo di ne i Spar ta ka Zla ti bor vo de. Stre lac pr vog go la u sre du bio je Ne ma wa To mi} ko jem je to osmi po go dak ove se zo ne. - Kri za je pro {lost, u{li smo u mir ni je vo de - ka `e ve zi sta cr no-be lih. - Bi lo je te {ko na po ~et ku, no vi tim a mno go oba ve za i de si li su se kik se vi. Sa da smo uigra ni ji i mi slim da }e mo igra ti sve bo qe i bo qe - re kao je To mi}. Mla di ve zi sta sve stan je da je ovo mo `da i we go va po sled wa se zo na u Par ti za nu.

Ne ma wa To mi}

- Ne raz mi {qam na taj na ~in, mi slim da jo{ ni sam dao sve svom vo qe nom klu bu. Tru dim se, igram od go vor no i sre }om to se is pla }u je. Ako su to pri m e t i l i stra n i klu b o v i, dra go mi je, ali mo ja pre o ku pa ci ja je sa mo Par ti zan - za kqu ~io je To mi}. I. La za re vi}

SU BO TI ^A NI LA KO PO BE DI LI U KRU [EV CU

De spo to vi} golgeter

Ra dost Bor he u Lu ~a ni ma

je sku po ko {tao. Mla dost je iz kon tre anu li ra la pred nost. - Taj de taq me ba{ bri ne. âk ~e ti ri na {a de fan ziv ca su is pa la iz igre, za bo ra vi li smo jed nog igra ~a Mla do sti ko ji je efekt nim go lom iz jed na ~io re zul tat. Ta kvi pro pu sti su ne do pu sti vi - sma tra Pro si ne~ ki. Ra ~u ni ca tre ne ra da i sa kom bi no va nim sa sta vom mo è da pro |e kroz Lu ~a ne uma lo da se iz ja lo vi. - Ne sla èm se da eki pa igra sla bi je bez Evan dra i Bor he. Sma tram da svi u pro fi po go nu, a ima -

ni smo is ko ri sti li, {to je ri va lu da lo kri la a na ma ote `a lo put do po be de. La kih po e na o~i gled no ne ma. Za do vo qan sam jer ide mo da qe, trud se u fi ni {u me ~a is pla tio. Na kon dva ve za na go sto va wa, ^a ~ak i Lu ~a ni, sle di jo{ je dan de li ka tan is pit u Ku li. - Bit na ne de qa za nas. Iz bo ri li smo dva tri jum fa, sa da se okre }e mo Haj du ku. Pri o ri tet je da uz kva li tet nu igru osvo ji mo no va tri bo da. Ima mo do voq no sna ge i zna wa za ta ko ne {to - za kqu ~io je ka pi ten Ko va ~e vi}. Z. Ran ge lov

\or |e De spo to vi} ko na~ no se upi sao u li stu stre la ca, ma da je jo{ pro {le se zo ne sti gao u Spar tak ZV, ali zbog pa p i ra ni je igrao. Sa dva go la u me ~u pro tiv Na pret ka u Kru {ev cu De spo to vi} je od veo Su bo ti ~a ne u na red ni krug Ku pa Sr bi je i bio je dan od ju na ka su sre ta. - Us pe li smo da na vre me po stig ne mo go lo ve. Ra no smo po ve li, vr lo br zo tu pred nost i du pli ra li, pa smo ja sno do ma }i nu da li do zna wa da epi tet fa vo ri ta ne }e mo pro koc ka ti. Do bro smo igra li to kom ce le

utak mi ce, ima li jo{ ne ko li ko {an si, po go di li i sta ti vu, ali naj va `ni je je da smo se pla si ra li u na red ni krug i da do bro gu ra mo na oba fron ta – ka `e De spo to vi}. Na pi ta we da li }e mo ga sa da mo ` da ~e { }e vi | a t i u start noj po sta vi, od go vo rio je: - Vo leo bih da ta ko bu de, ali od lu ku o to me do ne si sa mo tre ner We gu{. Da }u sve od se be da u sva kom me ~u u ko me do bi jem pri li ku pru `im do bru par ti ju i da je kru ni {em go lom – do dao je De spo to vi}. N. S.

sport

petak23.septembar2011.

NA KON JED NO GO DI [WE PA U ZE

Ve li ki po vra tak Jo ve ti }a No vi ugo vor Ra u lu [al ke je spre man da pro du ì ugo vor sa na pa da ~em Ra u lom Gon za le som, ka è pred sed nik tog klu ba Kle mens To nis. - Ka da ne ko do bro igra i uklo pi se u klub, ne ma raz lo ga da ta ko i ne na sta vi. Po no sni smo na sva ki tre nu tak ko ji Raul pro vo di u dre su [al kea. âk i fi nan sij ski mo è mo da iz dr ì mo no vi ugo vor sa Ra u lom - re kao je To nis. On je na veo da je [al ke spre man da pro du ì sa rad wu sa Ra u lom za jo{ go di nu da na. Ipak, ne ma~ ki me di ji su pret hod nih da na pi sa li da je Raul ne za do vo qan mi nu ta òm u pr vom ti mu, po {to tre ner Ralf Rang nik ve }u {an su da je Ho lan |a ni nu Kla su Ja nu Hun te la ru. Ra u lov po sto je }i ugo vor sa [al ke om is ti ~e na kra ju se zo ne, a do sa da je za ne ma~ ki klub od i grao 59 utak mi ca i po sti gao 24 go la. Pre to ga je 16 se zo na pro veo u ma drid skom Re a lu, sa ko jim je tri pu ta bio {am pion Evro pe. - Mi smo jak klub, ima mo od li~ ne na vi ja ~e. Ne }e mu bi ti la ko da na |e ne {to sli~ no, ako po è li da ode iz [al kea. On ni je pla }e nik i znam da je svim sr cem u [al keu za kqu ~io je pr vi ~o vek [al kea.

Ste van Jo ve ti} opet si ja na fud bal skim te re ni ma. Mla di Cr no go rac, ko ji je zbog te {ke po vre de ko le na pro pu stio ce lu pro {lu se zo nu, po ~eo je da „re {e ta” pro tiv ni~ ke mre è u dre su na ci o nal nog ti ma i Fi o ren ti ne. Jo ve ti} je na kva li fi ka ci o noj utak mi ci za Euro 2012 po sti gao je di ni gol za Cr nu Go ru na go sto va wu pro tiv Vel sa (1:2), a sa do brim par ti ja ma na sta vio je i u qu bi ~a stom dre su. Pro ra dio je pro tiv Par me - sa dva go la bio je naj za slu `ni ji za po be du ti ma Si ni {e Mi haj lo vi }a (3:0). - Mra~ ni pe riod je Ste van Jo ve ti} ko na~ no go tov - re kao je po pu - de }eg vi ken da - sa mo u ve ren je 21lar ni Pu jo za ita li jan ske me - go di {wi na pa da~. di je. Go lo vi pro tiv Par me po Cr no gor ski fud ba ler po no sve }e ni su Al ber tu \i lar di - vio je da è li da pro du ì ugo nu i po ro di ci. vor sa klu bom iz Fi ren ce. - Je dan gol po sve }u jem \i lar - Od u vek sam bio okre nut sa di nu, a dru gi mo joj po ro di ci. mo Fi o ren ti ni i è lim da pro @e lim da na sta vim gol ge ter sku du ì mo sa rad wu - za kqu ~io je se ri ju ve} pro tiv Na po li ja sle - Jo ve ti}.

Kon te ra ~u na na Kra si }a Tre ner fud ba le ra Ju ven tu sa An to nio Kon te iz ja vio je ita li jan skim me di ji ma da naj o- zbiq ni je ove se zo ne ra ~u na na Sr bi na Mi lo {a Kra si }a. Kra si} je po ~eo sa mo jed nu od pr ve tri utak mi ce u no voj se zo ni Se ri je A, u ko ji ma je Ju ven tus osvo jio se dam bo do va i na la zi se na de o bi pr vog me sta u {am pi o na tu. - Sva ki igra~ ko ji do bi je {an su zna da od we ga o~e ku jem mak si mum. Za do vo qan sam ka ko je Kra si} od i grao pro tiv Bo lo we, i ne ma sum we da je u kon ku ren ci ji za tim. Eki pu }u uvek sa sta vqa ti u za vi sno sti od tak ti ke i osta lih okol no sti - re kao je Kon te. Mi lo{ Kra si} je pro {le se zo ne od i grao 33 utak mi ce u dre su Ju ven tu sa i po sti gao je se dam go lo va. Ovog le ta po ve zi van je sa ^el zi jem, Man ~e ster ju naj te dom, a hteo ga je i ru ski An `i.

[al ke bez tre ne ra Ralf Rang nik na pu stio je me sto tre ne ra [al kea zbog zdrav stve nih raz lo ga, po tvr dio je klub iz Gel zen kir he na. [al ke je u sa op {te wu na veo da je Rang nik „is cr pqen” i da mu je „po treb na pa u za”. Ge ne ral ni me na xer klu ba Horst Held na veo je da raz u me od lu ku Rang ni ka i da zdra vqe mo ra da bu de iz nad svih pro fe si o nal nih ci qe va. Rang nik je na klu pu [al kea do {ao u mar tu i pro {le se zo ne osvo jio je ne ma~ ki Kup. Eki pu [al kea }e u su bo tu, u pr ven stve nom me ~u pro tiv Fraj bur ga, vo di ti do sko ra {wi Rang ni kov po mo} nik, Se po Aj khorn.

Mi lan `e li Van der Var ta Ita li jan ski {am pion Mi lan spre m io je 12 mi l i o n a evra za ku po vi nu ho land skog fud ba le ra i ~la na To ten he ma Ra fa e la Van der Var ta. Mi lan tra ga za ve znim igra ~em, na ro ~i to po sle od la ska An dree Pir la u Ju ven tus, a naj no vi ja op ci ja za tu po zi ci ju je Van der Vart ko ji od ove se zo ne ni je u start noj po sta vi Ha ri ja Red na pa. Ho lan |a nin se ~ak i na qu tio na svog me na xe ra ko ji ni je hteo da ga pri ja vi za tak mi ~e we u Li gi Evro pe.To zna ~i da bi Van der Vart even tu al nim pre la skom u Mi lan imao pra vo igra wa u Li gi {am pi o na, na rav no, pod uslo vom da Mi lan u kon ku ren ci ji Bar se lo ne, Plze na i BA TE Bo ri so va obez b e d i pla s man u osmi n u fi na la. ^E TVRT FI NA LE KU PA FS NO VOG SA DA

Si ri `a ni iz ne na di li stu den te U ~e tvrt fi nal nim me ~e vi ma ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za No vog Sa da po stig nu t i su sle d e } i re z ul t a t i SI R IG: Si r ig- In d eks 2:1, NO VI SAD: Cr ve na zve zda Fru {ko go rac 5:1, LE DIN CI: Vi n o g ra d ar - TSK 3:1, RU MEN KA: Je din stvo - Mla dost (No vi Sad) 3:2.

Me |u tim, vi o li }e bi ti vr lo te {ko da du `e vre me za dr `i Jo ve ti }a u svo jim re do vi ma. Za we ga su pre po vre de bi li za in te re so va ni naj ve }i klu bo vi iz Ita li je i Evro pe. Ali, po sle po vre de to in te re so va we je ne sta lo, ipak, ne ma sum we da }e se vr lo br zo opet po ja vi ti.

Mi lo{ Kra si}

dnevnik

La ne tu pre ti pet go di na su spen zi je Srp ski fud ba ler i ~lan bel gij skog An der leh ta Mi lan Jo va no vi} mo gao bi da bu de ka `wen i do pet go di na ne i gra wa zbog si mu li ra wa pu ca wa po na vi ja ~i ma Bri à, pre no se bel gij ski me di ji. Jo va no vi} je to kom der bi ja An der leh ta i Klub Bri à to kom utak mi ce bio pro vo ci ran od stra ne pro tiv ni~ kih na vi ja ~a po vi ci ma „Ko so vo, Ko so vo”, na {ta je on po sle po sti za wa go la ge sti ku li rao pu ca wem iz mi tra qe za po na vi ja ~i ma Bri à. U Bel gi ji se ta kvo po na {a we tre ti ra kao ras pi ri va w e mr ` we. Uko l i k o se pro g la s i kri v im, Mi l a n u Jo v a n o v i } u pre t i za b rana

igra wa fud ba la od tri me se ca do pet go di na, kao i fi nan sij ska ka zna u iz no su od 250 do 5.000 evra. Mi lan Jo va no vi} je ovog le ta pre {ao u An der leht iz Li ver pu la, gde ni je us peo da se na met ne u pro {loj se zo ni me na xe ri ma Ro ju Hox so nu i Ke ni ju Dal gli {u.

Jev ti} su spen do van zbog ra si zma Omla din ski re pre zen ta ti vac Sr bi je, po zna ti ji kao „El Ma e- stro”, su spen do van od stra ne svog klu ba zbog ra si zma. Ni kon Jev ti} po stao je po znat srp skoj jav no sti pre ne ko li ko go di na ka da se na Ju tu bu po ja vio vi deo klip u ko jem 13-go di {wi de ~ak ra di sa fud bal skom lop tom {ta po `e li. Jev ti} da nas ima 18 go di na, ~lan je omla din ske re pre zen ta ci je Sr bi je i austrij skog pr vo l i g a { a Vi n er Noj { ta d a. Ali, kao i ve }i na we go vih vr {wa ka sklon je ne pro mi {qe nim po te zi ma. Austrij ski klub sa op {tio je u ~e tvr tak da je su spen do vao

Jev ti }a zbog ra si sti~ kih ko men ta ra na in ter net saj tu Ju tub, na istom onom ko ji ga je i pro sla vio. Klub je kao raz log su spen zi je na veo da je Sr bin na sajt po sta vqao „ra si sti~ ke pe sme i tek sto ve”, ali ni su sa op {te ni de ta qi. Jev ti} je ro |en u En gle skoj, a ro di te qi su mu iz Sr bi je. On je pr ve fud bal ske ko ra ke na pra vio u Austri ji iz Be ~a, a na kon to ga bio je ~lan {pan ske Va len si je i ne ma~ kog [al kea. Pro { le go d i n e vra t io se u Austri ju, u eki pu Vi ner Noj {tad, ali jo{ ni je de bi to vao za pr vi tim.

Hu li ga ni di vqa li u Ju `noj Ame ri ci

TO RES I SOL DA DO APE LU JU

Pro {i ri te go lo ve Po sle Fer nan da To re sa, i Ro ber to Sol da do pro ma {io gol iz ne mo gu }e po zi ci je i na sme jao qu bi te qe fud ba la {i rom sve ta. Pro pu {te ne pri li ke {pan skih na pa da ~a si gur no }e se na }i u u`em iz bo ru za pro ma {aj go di ne. Na kon ne ve ro vat nog pro ma {a ja Fer nan da To re sa u me ~u pro tiv Man ~e ster ju naj te da, u sre du uve ~e se sli~ no obru kao i we gov ze mqak Sol da do, na pa da~ Va len si je. To re sov pro ma {aj u ne de qu do bro je do {ao we go vim broj nim kri ti ~a ri ma da se na sla de i po ko zna ko ji put po no ve da je bi lo su lu do da ti za we ga 50 mi -

li o na fun ti. Ka ko se ^el si jev cen tar for ose }a ovih da na, br zo je shva tio i na pa da~ Va len si je Ro ber to Sol da do, ko ji je na me ~u pro tiv Bar se lo ne ta ko |e us peo da ne po stig ne gol ka da su svi o~e ki va li lop tu u mre `i. Po sle od li~ nog pro do ra i cen tar {u ta Ma tjea, gol man Bar se Vik tor Val des do ta kao je lop tu i pro me nio smer do voq no da {pan ski na pa da~ pro ma {i ne bra we ni gol sa tri me tra. Na kon ta kvih na stu pa, ne bi tre ba lo da ~u di za {to su wih dvo ji ca sa mo po vre me ni re pre zen ta tiv ci svet skog i evrop skog pr va ka.

Igra ~i è le sme nu Mu ri wa Me di ji u [pa ni ji o{tro su kri ti ko va li igru fud ba le ra Re a la iz Ma dri da u du e lu pro tiv Ra sin ga u San tan de ru (0:0) u okvi ru 4. ko la Pri me re. Real je ta ko na sta vio pro si pa we bo do va na star tu {am pi o na ta, na kon {to je u pro {lom ko lu po ra èn na go sto va wu Le van teu 1:0. „Real je po n o v o po s r n uo. Igrao je pot pu no bez i dej no, ja lo vo i ve} sa da mo è se slo bod no re }i da je sta we alar mant no. Ne ma ba ru ta u oru` ju Re a la i u po sled wih ne ko li ko utak mi ca ka pa ci te ti su im sma we ni”, pi {e ugled na „Mar ka”, dok je „El mun do de por ti vo” bio kri ti~ ki osvr nut ka Kri sti ja nu Ro nal du: „Ne sta la je Ro nal do va spo sob nost da sam re {i me~ ka da ne ide. Ja ko lo {e iz gle da ju ka da ima ju lop tu, de lo va li su pot pu no iz gu bqe no, a ~ak se mo è re }i da ih je spa sao Ka si qas.”

^ak dve utak mi ce Ko pa Su da m e r i k a n a pre k i n u t e zbog di vqa wa na vi ja ~a. Po vre |en po mo} ni su di ja.Utak mi ca Ko pa Su da me ri ka na iz me |u uru gvaj skog Na si o na la i ~i len skog Uni ver si da da pre ki nu ta je zbog in ci den ta u ko jem je po vre |en li nij ski su di ja. Go sti su na po lu vre me nu vo di li sa 2:0, ali je do pre ki da do {lu u 47. mi nu tu ka da je ar bi tar po go |en pred me tom iz pu bli ke.

Su di ji su ne ko li ko mi nu ta uka zi va li po mo} na te re nu, iako su uru gvaj ski me di ji pre ne li da je po go di jen rol nom to a let pa pi ra. U pr vom me ~u ~i le an ski klub je sla vio sa 1:0, a utak mi ca ni je je di na ko ja je pre ki nu ta zbog iz gre da na vi ja ~a. Duel ekva dor skog Eme le ka i pa ra gvaj ske Olim pi je ta ko |e je za vr {en pre vre me na, jer su do ma }i na vi ja ~i uba ci va li fla {e u te ren u znak pro te sta pro tiv tre ne ra Hu a na Ra mo na Ka ra ske.

Pi {ek na me {tao utak mi ce

List „As” oti {ao je naj da qe tvr de }i da igra ~i „kra qev skog klu ba” igra ju kao da `e le sme nu tre ne ra @o ze Mu ri wa. „Re a l o v i igra ~ i pu c a j u pod pri t i s kom i o~i g led n o da ne mo g u do b ro da se no s e s wim.

Iako ve } i n a tih igra ~ a i da qe sle p o ve r u j e svom tre n e ru, sti ~ e se uti s ak da po s led we dve utak m i c e igra j u kao da ga sa b o t i r a j u i `e l e Mu ri w o v u sme n u”, sto j i u tek s tu li s ta „As”.

Lu ka{ Pi {ek, od bram be ni igra~ Bo ru si je iz Dort mun da i poq ske re pre zen ta ci je, ka `wen je su spen zi jom na stu pa u Poq skoj od go di nu da na, uslov no na tri go di ne, po {to je utvr |e no da je u~e stvo vao u na me {ta wu utak mi ce, dok je na stu pao za Za gle bje iz Lu bi na. Fud bal ski sa vez Poq ske iz dao je sa op {te we ko jim oba ve {ta va jav nost da je Pi {e ko va `al ba na pr vo ste pe nu od lu ku di sci plin ske ko mi si je od bi je na, kao i da je ka `wen nov ~a no, s 34.000 evra, ko je mo ra da do ni -

ra u do bro tvor ne svr he, si ro ti {tu u Poq skoj. Is tra ga je bi la usme re na na me~ Za gle bje - Kra kov od i gran 2006. go di ne. Iako ni je na stu pao na toj utak mi ci, Pi {ek je pri znao da je bio ukqu ~en u na me {ta we re zul ta ta, a pro tiv we ga i jo{ ne ko li ko po je di na ca poj kre nut je i kri vi~ ni po stu pak. Na vod no, Pi {ek je u tu `i la {tvu pri znao kri vi~ no de lo, na kon ~e ga se na go dio sa su dom i osu |en je na go di nu da na za t vo r u, na tri go d i n e uslov no.

SPORT

c m y

dnevnik

petak23.septembar2011.

EVROP SKO PR VEN STVO U RU MU NI JI

Na {i ma se dam me da qa (Spe ci jal no za „Dnev nik”) Na Evrop s kom pr v en s tvu u ka r a teu ko je je odr à no u ru mun skom gra du Klu ` u, na s tu p i l o je 560 tak mi ~a ra u svim uz ra sti ma i ka te go ri ja ma iz 13 ze ma qa i 36 fe de ra ci ja, ko ji su se u ka ta ma i bor ba ma nad me ta li za me da qe. Re pre zen ta tiv ci Ka ra te uni je Sr bi je po sti gli su za pa èn uspeh u è s to k oj kon k u r en c i j i, osvo ji li su se dam me da qa, od to ga tri zlat ne, tri sre br ne i jed nu bron za nu me da qu. Zlat nu i sre br nu me da qu u kon ku ren ci ji se ni or ki je osvo ji la Iva Vin ko vi} ~lan (Sir m i j um, Srem s ka Mi t ro v i c a). Naj s jaj n im i sre br nim od li~ jem oki ti la se i Aleks Cver deq (Ju ka ra te do, No vi Sad) u ka det skoj kon ku ren ci ju. U kon ku ren c i j i pi o n ir k i zlat n u me da qu je osvo ji la Va wa Ga ji nov (Ju ka ra te do). U kon ku r en c i j i pi o n i r a Mi l an Kur ti} (Pro ku pqe) i An to n i j a Cver d eq (Ju k a r a t e do) su osvo ji li sre br ne me da qe. - Za do vo qan sam {to su po sti gle pre sve ga na {e de voj ke, a od mla di }a o~e ki vao sam jo{ po ko ju me da qu. TRA DI CI O NAL NI KUP SU BO TI CE

Ge ne ral na pro ba Da nas po ~i we tra di ci o nal ni Kup Su bo ti ce za od boj ka {i ce, tak mi ~e we ko je se od vi ja u okvi ru pro sla ve Da na gra da, ali i ko je je ge ne ral na pro ba pred po ~e tak no ve se zo ne u Su per li gi Sr bi je. Po red do ma }i na, su bo ti~ kog Spar ta ka, na tur ni ru u~e stvu ju i tri eki pe iz Be o gra da, Vi zu ra, Cr ve na zve zda i Rad ni~ ki, a ova ime na ga ran tu ju do bru od boj ku u Ha li spor to va. Tur nir po ~i we da nas, od 10.30, a sa sta ju se Spar tak – Rad ni~ ki, dok u 12.30 igra ju Cr ve na zve zda i Vi zu ra. Pr vog da na tak mi ~e wa igra }e se utak mi ce i u ve ~er wem ter mi nu, od 17.30 igra ju Rad ni~ ki – Cr ve na zve zda, a od 19.30 Spar tak i Vi zu ra. U su bo tu, 24. sep tem bra od 10 sa ti igra ju Vi zu ra i Rad ni~ ki, a tur nir }e se, kao i obi~ no, za vr {i ti du e lom Spar ta ka i Cr ve ne zve zde ko ji po ~i we u 12 sa ti. N. St.

Me |u tim, ka da se sve sa be re mo è mo bi ti za do voq ni ka è se lek tor KUS Du {an Da ~i}. - Bi la je ovo ge ne ral na pro ba pred jo{ jed no ja ko tak mi ~e we, Evrop ski kup ko ji }e se od 5. do 8. ok to bra odr à ti u ma |ar skom gra du \e ru. Si ja la je i na {a re pre zen ta tiv ka Iva Vin ko vi}, ko ja je ove go di ne i na Pr ven s tvu sve t a u Ita l i j i osvo ji la dve zlat ne i jed nu sre br nu me da qu. - U Klu ù sam o~e ki va la bar jed nu, a osvo ji la sam dve me da qe {to se mo è sma tra ti kao do bar uspeh, s ob zi rom da je u mo joj kon ku ren ci ji u~e stvo va lo 20 ka ta { i c a. Sva k a k o za ovaj uspeh kao i one pret hod ne mno go su za slu `ni moj tre ner Sve ti slav Ra ko vi} i se lek tor Du {an Da ~i} - ka è Iva Vin ko vi}. Vred no je po me nu ti da su na Evrop skom {am pi o na tu u Klu ù za pa è ni bi li i na {i ar bi tri Sve ti slav Ra ko vi}, An dri ja Ko va~, Mi ra Ra di} i Jo va na Pe jo vi} ko je su ve o ma do bro su di li ne ko li ko fi na la u bor ba ma i ka ta ma. M. Gr bi}

Iva Vinkovi}

Je le na Do ki} do {la kod oca u Vrd nik Je le na Do ki} se vra ti la u Sr bi ju i to kod oca Da mi ra, sa ko jim du go ni je ima la kon takt. Te ni ser ka, ko ja ima austra lij sko dr `a vqan stvo, sti gla je u sre du u Vrd nik za jed no sa de~ kom Ti nom Bi ki }em, na ima we na ko jem `i vi

ki lo gra ma, ka ko bi u do broj for mi do ~e ka la po vra tak na te ren. Pre ma ne kim iz vo ri ma ona je ve} u Vrd ni ku pre tr ~a la osam ki lo me ta ra, sa ci qem da smr {a. Biv {a ju go slo ven ska igra ~i ca tre ba lo bi u uto rak da po~ ne

Ha mil ton ne od u sta je Bri tan ski auto mo bi li sta i vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil ton i da qe je uve ren da mo è do ti tu le pr va ka sve ta For mu le 1 u pre o sta lih {est tr ka {am pi o na ta. - Ni ka da ne od u sta jem i to je moj od nos pre ma sve mu u ì vo tu. Ima mo spo so ban bo lid, to smo po ka za li na tr ka ma u Bel gi ji i Ita li ji. Ako sve bu de i{lo po pla nu mi slim da mo è mo da ostva ri mo {est po be da u pre o sta lim tr ka ma - re kao je Ha mil ton.

Jelena Doki}

wen otac. Do ki }e va, ko ja je po sled wi na stup za be le `i la na US Ope nu, ka da je po ra `e na u dru gom ko lu od Je le ne Jan ko vi}, tre nut no pa u zi ra zbog po vre de ra me na. Ona }e u Sr bi ji po ku {a ti da za le ~i po vre du i ski ne vi {ak

sa tre nin zi ma. Je le na i Da mir Do ki} pre ki nu li su kon tak te 2003. go di ne, ka da se ona vra ti la u Austra li ju i uze la dr `a vqan stvo te ze mqe. Do ki} je svoj vre me no op tu `i vao Ti na Bi ki }a i we go vog bra ta Bor nu da su naj ve -

KUP VOJ VO DI NE ZA MU [KAR CE I DA ME

Iz ne na |e we u Pa lan ci Ju ~e je igran osnov ni ni vo ru ko met nog Ku pa Sr bi je, od no sno Kup Voj vo di ne za te ku }u go di nu u obe kon ku ren ci je. Po bed nik Ku pa Voj vo di ne obez be di }e pla sman u osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je. Re zul ta ti dru gog ko la kod mu {ka ra ca: Som bor - Apa tin 23:27, Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) - Dal ma ti nac (Ri |i ca) 24:34, Ru sin (Ru ski Kr stur) Sta ni {i} 10:0, Gra ni ~ar (Ga ko vo) - Par ti zan (Hor go{) 10:0, Si vac 69 (Hrt kov ci) - ORK Cr ven ka 22:28, Gra fi ~ar (Bez dan) - PIK Pri gre vi ca 30:38, Rad ni~ ki (Baj mok) - Kqa ji }e vo 36:35 p (32:32), La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) - @SK (@a baq) 34:32, Ba~ ka Pa lan ka - Mla dost TSK 28:38, Ce ment Rad ni~ ki (Be o ~in) - Me ta lac Asko Vi dak (Fu tog) 0:10, Ta tra (Ki sa~) - Rad -

ni~ ki Ce ment (No vi Sad) 0:10, Par ti zan (Bu di sa va) - Sla vi ja (No vi Sad) 0:10, Haj duk (Be {ka) - Pu tin ci 23:31, Par ti zan (I|o{) - Sen ta 0:10, Ki kin da - Cr ve na zve zda (Mo krin) 10:34, Voj vo da Ste pa - Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) 0:10, Naf ta gas (Ele mir) - Voj vo di na (Per lez) 10:0, Je din stvo (No vi Be ~ej) - Her ce go vi na (Se ~aw) 27:25, Ja bu ka - Di na mo Pe tro he mi ja (Pan ~e vo) 29:39, Bu du} ni ost (Ali bu nar) Omla di nac (De li bla to) 31:24, Mla dost (Vr {ac) - Glo gow 0:10. U kon ku ren ci ji da ma u 2. ko lu po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Slo ven (Ru ma) - Srem (Srem ska Mi tro vi ca) 44:25, Naf ta gas (Ele mir) - Mla dost (Srp ska Cr wa) 0:10, Cre pa ja - Spar tak (De be qa ~a) 17:37, Mla dost (Opo vo) - Mla dost (Be la Cr kva) 0:10. J. G.

}i kriv ci za Je le nin te ni ski krah i da su ne mi lo srd no ko ri sti li wen no vac i do ve li je do si ro ma {tva. Da mir Do ki} je 2009. go di ne po vo dom iz ja ve we go ve }er ke ko ju su pre ne li austra lij ski me di ji, a u ko joj ona tvr di da je bi la zlo sta vqa na, za pre tio da }e zbog la `nih op tu `bi ubi ti am ba sa dor ku Austra li je u Sr bi ji Kler Bir gen. Pri li kom pri vo |e wa zbog tih pret wi, na Do ki }e vom ima wu u Vrd ni ku pro na |e no je oru` je za ko je ni je imao do zvo lu. Ape la ci o ni sud osu dio ga je zbog pret wi i ne do zvo qe nog po se do va wa oru` ja na je din stve nu ka znu za tvo ra od jed ne go di ne. We mu je na knad no uva è na mol ba za uslov ni ot pust pa je u apri lu pro {le go di ne pu {ten iz ka zne nopo prav nog za tvo ra u [ap cu. Pre to ga Je le na je iz ja vi la da ne è li da se po mi ri sa ocem, jer su raz li ~i ti i ni ka da se ni su sla ga li, i da ne po sto ji na ~in da se on pro me ni. Do ki }e va je ve o ma te {ko pod ne la od la zak oca u za tvor, {to je po tvr dio i wen brat Sa vo ko ji ì vi sa Da mi rom, a po je di ni en gle ski me di ji ob ja vi li su da je ona bi la u Sr bi ji na dan iz ri ca wa we go ve pre su de. SE HA LI GA

Zve zda iz gu bi la Ru ko me ta {i Cr ve ne zve zde po ra `e ni su od hr vat ske eki pe Nek se re zul ta tom 38:33 u pr voj utak mi ci u re gi o nal noj SE HA li gi. Dru gi pred stav nik Sr bi je {a ba~ ka Me ta lo pla sti ka po be di la je na do ma }em te re nu Iz vi |a~ iz BiH 28:22.

DA NA [WI RU KO MET NI PRO GRAM Dru ga mu {ka li ga, se ver - FU TOG: Me ta lac AV - Dal ma ti nac (19.30) Dru ga `en ska li ga, se ver - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Ki kin da (17); TE ME RIN: Te me rin - Le hel (19) Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - BE [KA: Haj duk - Kqa ji }e vo (20), NO VI SAD: Sla vi ja - Ki kin da (18) Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Do lo vo (18.30)

FEQTON

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Me da qa sti gla DHL-om Do |em u ofis gde me ~e ka pi smo da sam do bio ot kaz i odem do bla gaj ni ka da uzmem pa re za avi on sku kar tu. A on ne }e da mi da no vac. Ne bu dem lew, na zo vem te le fo nom pred sed ni ka i pi tam za {to mi bla gaj nik ne da je pa re po do go vo ru. Dam te le fon bla gaj ni ku i ne znam {ta su oni pri ~a li, jer su ko ri sti li ma ter wi je zik ko ji ja ne raz u mem. - Ko u~, vi di, ne mo gu da te is pla tim dok ne do |e je dan od pri vre me nih ~la no va pred sed ni {tva klu ba. Do |e i on do bla gaj ne i ka è mi: - Ti me ni du gu je{ no vac, za to pr vo da se od bi je ono {to me ni pri pa da, da mi se to is pla ti, pa tek on da da do bi je{ ono {to osta ne. -Ni je ta kav do go vor s pred sed ni kom. Do go vor je da mi se is pla ti ova pla ta, da mi se pla ti avi on ska kar ta, a da osta tak nov ca... - Ne ma ni ka kvog ostat ka nov ca, pre ki ne me on. - Ka kav osta tak nov ca? - Pa vi me ni da je te ot kaz. To su tri pla te! - Ne, ne. Mi se ni smo ta ko do go vo ri li. Ja okre nem pred sed ni ka i ka èm mu: - Na{ do go vor vi {e ne va ì, jer je ovaj tvoj no vi ~lan ski nuo no vac s mo je pla te. Da kle, tra -

Harts of oak te ni ka da, u svo joj isto ri ji, ne }e za bo ra vi ti. Ovim pu tem ti, ujed no ja vqam da ti {a qem osvo je nu me da qu za ti tu lu.” Eto, ja sa da imam dve {am pi on ske me da qe Harts of oka u ku }i. Ali, ostao sam bez po sla i to me on da ~i ni ve o ma ner vo znim, {to mo ja po ro di ca stal no tvr di. Re {im da po zo vem mog ko le gu i pri ja te qa Vla du He ri }a, ko ji ra di u Ju `noj Afri ci, ko jem sam ko li ko to li ko po mo gao ka da je ta mo do la zio. S dva klu ba je bio na pra gu da u|e u eli tu, a on da mu je s tre }im klu bom us pe lo i vo dio ga je na pr vo li ga {koj sce ni. Sna {ao se, do bro ì vi i do bro ra di. Po zo vem ga i ka èm mu da ne mam po sao. Pi tam ga ima li ne {to u Ju `noj Afri ci. - Pa, daj Ko le, za te be u Ju `noj Afri ci uvek ima po sla. I obrem se po no vo u Jo ha nes bur gu. I{ao sam na ne ko li ko utak mi ca i qu di me svu da pre po zna ju, skan di ra ju. Pre stao sam da idem na sta di o ne iz raz lo ga da ne ko ne po mi sli da do la skom na utak mi ce vr {im pri ta sak na ne ko ga. Od lu ~io sam da fud bal is kqu ~i vo gle dam na ma lim ekra ni ma i da se ja vim pri ja te qi ma da sam tu i da tra ìm po sao. Ta ko po zo vem svog ve li kog pri ja te qa ko ji je naj po zna ti ji te le vi zij ski ko men ta tor, i bu kval no, u Afri ci. Ne -

S medaqom za titulu u Gani

ìm da mi is pla ti te tri pla te i ja }u bi ti u ho te lu dok ne do bi jem svoj no vac. Ako mi u ro ku od se dam da na ne is pla ti te sve tri pla te tu ì }u vas kod FI FA. Po red to ga, sa zva }u kon fe ren ci ju za {tam pu i iz ne ti sve {to se de {a va lo u klu bu. Du go je tra ja lo to na te za we, ali su me na kra ju, ipak, is pla ti li. Tu je pla ta, no vac za avi on sku kar tu i po tvr da da ni ko me ne du gu jem no vac. Na zo vem pred sed ni ka, da se za hva lim. Ka èm da sam no vac pre bro jao i da je sve o kej i da }u do }i uju tro da pot pi {em {ta tre ba, pa da se pa ku jem ku }i. Ka da sam seo u avion bio sam pre sre }an. Bio sam za do vo qan i onim {to sam ov de po sti gao, jer sma tram da sam do bro od ra dio svoj po sao i sti gao sam u svoj No vi Sad. Do kra ja pr ven stva Harts je do bi jao utak mi ce, gu bio, igrao ne re {e no i ona ve li ka bo dov na raz li ka se is to pi la. Pred po sled wu utak mi cu u pr ven stvu iz no si la je sa mo dva bo da. Po treb no je bi lo da po be de na svom te re nu po sled we pla si ra nog. To se i do go di lo. - Ko sta, na vi ja ~i i da qe tra è da se ti vra ti{. Igra ~i su ski nu li me da qe s vra ta i svi, ali ba{ svi, re kli su da ove me da qe po kla wa ju tre ne ru Pa pi }u / ja vio mi je te le fo nom pri ja teq iz Akre. ô ve ku ko ji im je bio glav ni tre ner po sle me ne, ski nu li su me da qu, spa ko va li je i po sla li mi po {tom u No vi Sad. Jed nu mi je DHL-om po slao i pred sed nik klu ba i po slao mi po ru ku, na mo bil ni te le fon, ko ja je gla si la: „ Iz se me na ko je si ti po se jao, sa da je ni klo pre div no dr vo, a

}u mu po mi wa ti ime, kao {to ni sam ni mno ga do sa da spo mi wao, da se ne ko ne bi na {ao po vre |en. Taj ~o vek ima svo ju emi si ju i na te le vi zi ji i na ra di ju. Ra di u naj ve }oj te le vi zij skoj ku }i DSTV. - Ko u~, pa haj de da ob ja vi mo da si tu. - Vi di, mo `da ni je naj pa met ni je da ob ja vi{ da sam u Ju `noj Afri ci. U su {ti ni, ja sam do {ao da uzmem ne ka do ku men ta za si na. - Ka kva do ku men ta? - Za vr {io je {ko lu u de cem bru i tre ba da do bi je di plo mu, ko ja tre ba da se pre ve de, da do bi je ser ti fi kat, da bi mo gao da se upi {e na fa kul tet u Be o gra du. Do go vo rio sam s pri ja te qem no vi na rom da ne ob ja vqu je ni {ta o me ni. No vi na ri me ne vi |a ju. Ne idem na utak mi ce. Go to vo da ni ko i ne zna da sam tu. Mo `da je, ipak, ne {to tre ba lo ob ja vi ti? Ali, to je bi la mo ja `e qa. Shva tio sam da ni ko ne }e pro me ni ti tre ne ra i ne ma vi {e raz lo ga da osta jem ov de. Se dim sa Sa le tom Bo gi }e vi }em i ka `em mu: - Sa le, ja se vra }am ku }i. - Gde }e{ sa da? Sa ~e kaj jo{ de se tak da na. Si gur no }e mo na }i po sao. Pa ja vqa li su se ne ki klu bo vi. - Ma, to su sve pri ~e za ma lu de cu. Aj de mo mi da re zer vi {e mo kar tu za po vra tak. - Do bro, a za {to sa da me wa{ da tum po vrat ka? Ja sam ku pio kar tu s fik si ra nim da tu mom od la ska i po vrat ka, jer je ona ne {to jef ti ni ja. E, sa da bih mo rao da do pla tim, jer idem ra ni je. - Za {to bi sa da ba cio 200 do la ra? Osta ni jo{ tih {est da na.

SUTRA: Po ziv iz Tan za ni je Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

sport

petak23.septembar2011.

dnevnik

DA NAS U SR BI JI I ITA LI JI PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO ZA OD BOJ KA [I CE

Srp ki we `e le me da qu

Ita li jan ke bra ne zla to Da nas u Sr bi ji i Ita li ji po ~i we Evrop sko pr ven stvo za od boj ka {i ce, 2005. go di ne su bi li isti or ga ni za to ri mu {kog pr ven stva, ta da se fin le igra lo u Ri mu,a sa da }e se za vr {ni ca tur ni ra od i gra ti u Be o gra du. Krem evrop ske od boj ke oku pi }e se u ~e ti ri gra da Be o gra du i Zre wa ni nu kod nas i Mon ci i Bu sto Ar si zi ju u Ita li ji, a ti tu lu bra ne Ita li jan ke ko je su bi le pr ve pre dve go di ne u Poq skoj. Si stem tak mi ~e wa bi }e isti kao i na mu {kom {am pi o na tu u Austri ji i ^e {koj. Po sle pr ve

sku, Tur sku, Ho lan di ju i pre svih Ne ma~ ku. Iz na {e A gru pe Sr bi ja i Ne ma~ ka bi tre ba le da od lu ~u ju o pr vom me stu, iz B gru pe Ita li ja i Tur ska, iz C gru pe Poq ska i ^e {ka, a D gru pa je iz u zet no ne iz ve sna i naj ja ~a na pr ven stvu, a za po re dak }e se bo ri ti Ru si ja, Bu gar ska i Ho lan di ja, ma da i [pa ni ja mo `e da pri re di ne ko iz ne na |e we. Evrop sko pr ven stvo po ~i we da nas me ~e vi ma u Ita li ji, a u Sr bi ji }e po ~e ti su tra, zbog to ga jer se fi nal ni deo tur ni ra igra

Odbojka{ice Italije

fa ze pr va ci gru pa }e ~e ka ti pro tiv ni ke u ~e tvrt fi na lu ko ji }e me |u osam do }i iz plej-ofa (igra }e dru gi i tre }i iz gru pa una kr sno). Ita li ja, Poq ska, Ru si ja i Sr bi ja su u po vla {}e nom po lo `a ju i re al no je za o~e ki va ti da ove se lek ci je po de le me da qe, ali ne tre ba ni ka ko za bo ra vi ti Bu gar -

u Be o gra du, pa }e eki pe iz Ita li je ima ti dan pa u ze ka ko bi do {le u srp sku pre sto ni cu. Iako je bi lo na ja va da bi fi nal ni tur nir mo gao da se od i gra u Are ni, ipak }e ~i ta vo tak mi ~e we u be o gra du iz ne ti ha la Pi o- nir ko ja je za Evrop sko pr ven stvo pre tr pe la ve li ko ulep {a va we.

Po ~ i w e Evrop sko pr ven stvo i to su od boj ka {i ce Sr bi je ~e ka le jo{ od pr vog oku pqa wa u ma j u. Osva j a w e Evrop s ke li g e (tre }e zla to iz tri do sa d a od i g ra n e li ge) i bron za na pre m i j er n om po j a vqi v a w u na Gran pri ju sa mo su pred i g ra naj v a ` ni j em ovo go di {wem tak mi ~e wu za na {e de voj ke. î we ni ca da je Sr bi ja do ma }in sa so bom no si jo{ bre m e o~e k i v a w a do brog re zul ta ta. Po ka za le su na {e de v oj k e da su tre n ut n o u svet skom vr hu igre pre ko mre è. U Gran Reprezentativke Srbije pri ju, ka da su van do mo vi ne bi le me sec da na i ima m o kva l i t et, op t i m i s ti lu ta le po Da le kom is to ku, pa smo i si gur no da }e mo da ti sve da le su pred raz i gra nim Srp od se be pred do ma }om pu bli ki w a m a ta k ve ve l e s i l e kao kom da na pra vi mo od li ~an re Ru s i j a, SAD, Ki n a, Ja p an... zul tat. Ove go di ne igra mo do Na {e od boj ka {ke gra ci je su bro i mi slim da }e ovo bi ti bi l e naj b o q e pla s i r a n a na {e Evrop sko pr ven stvo - is evrop ska eki pa na tom tak mi - ta kla je na{ ka pi ten Je le na ~e wu i to im je do ne lo mno go Ni ko li} ko ja se u pot pu no sti no vih bo do va pa }e im jo{ vi - opo r a v i l a na k on ope r a c i j e {e olak {a ti put na Olim pi - Ahi lo ve te ti ve. ja du, {to je po red osva ja wa me Ni je bi lo sla bog me sta u na da qu na Evrop skom pr ven stvu, {em sa sta vu u Evrop skoj li gi sle de }i ve li ki ciq. i Gran pri ju. Ko rek tor Jo va na - Mno gi od nas sma tra ju, s Bra ko ~e vi} i Sa wa Ma la gur pra vom, da bi sve osim me da qe ski ko ja je pre ko man do va na na bio ne u s peh. Ipak, ne m a m o po zi ci ju pri ma ~a ser vi sa bi pri ti sak i ose }aj mo ra wa da le su ubo ji te, Ma ja Og we no vi} osvo j i m o od l i~ j e. Zna m o da or g a n i z u j e igru u ì v ot n oj

for mi, a Bri `it ka Mol nar i na {i sred wi blo ke ri Na ta {a Kr sma no vi} i Mi le na Ra {i} igra ju ve o ma do bro. Na Gran pri ju je Bra ko ~e vi }e va osvo ji la na gra du za naj bo qeg po en te ra, a Ra {i }e va za naj bo qeg na pa da~ tur ni ra. Do ma }a pu bli ka i igra ko ju de mon stri ra ju Srp ki we tre ba la bi da bu de do voq na za jed no od od li~ ja, a to je `e qa svih da i de voj ke kre nu sto pa ma mu {ke re p re z en t a c i j e. Do s a d a { wi naj ve }i uspeh bio je osva ja we sre br ne me da qe na pr ven stvu u Bel gi ji i Luk sem bur gu, a svi se na da ju da bi ovo ga pi ta mo gle da odu i ko rak da qe.

- Za ovo smo se pri pre ma le ce lo le to. Par ti je u Evrop skoj li gi i Gran pri ju odav no su za bo ra vqe ne i sa mo gle da mo na pred. @e li mo da ovo pr ven stvo od i gra mo naj bo qe mo gu }e i za o kru `i mo uspe {no le to. Tre ba }e mno go kva li te ta, ra da i ma lo sre }e da se uzme me da qa jer je kon ku ren ci ja ve o ma do bra, ali sprem ne smo za sve. Naj va `ni je je da ne ma po vre da i da je at mos fe ra u ti mu na vi so kom ni vou, do ma }a pu bli ka bi }e nam si gur no ve li ka po mo}, a ne raz mi {qa mo jo{ o za vr {ni ci pr ven stva ne go o sva kom pro tiv ni ku re dom - re kla je Mi le na Ra {i}.

A gru pa (Be o grad) Sr bi ja Fran cu ska Ukra ji na Ne ma~ ka 24. se pe tem bar

Nema~ka - Ukrajina Srbija - Francuska

25. sep tem bar

Nema~ka - Francuska Srbija - Ukrajina

26. sep tem bar

Francuska - Ukrajina Srbija - Nema~ka

(17) (20) (17) (20) (17) (20)

B gru pa (Mon ca) Ita li ja Tur ska Hr vat ska Azer bej yan Turska - Azerbejyan Italija - Hrvatska Turska - Hrvatska Italija - Azerbejyan Azerbejyan - Hrvatska Italija - Turska

23. sep tem bar 24. sep tem bar 25. sep tem bar

FRAN CU SKA: Pauline Soular (credwi bloker), Kristine Bauer (sredwi bloker), Mariel Buske (libero), Nasira Kamara (korektor), Kamile Krosila (prima~), Aleksandra Daksalu (korektor), Klementin Drene (prima~), Armele Fae{ (tehni~ar), Veronika Hudima (prima~), Jelena Lozan~i} (sredwi bloker), Benedikt Moris (sredwi bloker), Felisija Menar (tehni~ar), @uli Molinger (prima~), Meva Orle (sredwi bloker), Debora Por{i (libero), Aleksandra Ro{el (libero), Ana Ruba~evski (prima~), Helen [lek (prima~), Mauri Stu (tehni~ar), Tiana Tere (prima~), Lejla Toifa (tehni~ar) Se lek tor: Fabris Vial

(17.30) (20.30)

EVROP SKA PR VEN STVA me sto igra wa i go di na zla to sre bro

(17.30) (20.30) (17.30) (20.30)

C gru pa (Zre wa nin) Ru mu ni ja Iz rael ê {ka Poq ska Poqska - Izrael ê{ka - Rumunija Izrael - Rumunija Poqska - ê{ka ê{ka - Izrael Poqska - Rumunija

24. sep tem bar 25. sep tem bar 26. sep tem bar

(16) (19) (16) (19) (16) (19)

UKRA JI NA: Marina Zahlova (korektor), Tetjana Kozlova (prima~), nadija Ko{ilo (sredwi bloker), Natalija ^ernecka (tehni~ar), Tetjana Medra`jeva (tehni~ar), Kirina Komi{arova (tehni~ar), Ana Dovfopoquk (korektor), Ina Molocova (sredi bloker), Marina Bektjarova (tehni~ar), Olga Tre{ (sredwi bloker), Gana Lisjenkova (prima~), Marina Mar~enko (prima~), Svitlana Halkina (libero), Ina Denina (prima~), Svitlana Lidjkajeva (prima~), Gana Berbeljuk (prima~), Tetjana Litvinovska (prima~) Se lek tor: Volodimir Buzaiev

D gru pa (Bu sto Ar si zio) [pa ni ja Bu gar ska Ho lan di ja Ru si ja Holandija - [panija Rusija - Bugarska Holandija - Bugarska Rusija - [panija Rusija - Holandija Bugarska - [panija

23. sep tem bar 24. sep tem bar 25. sep tem bar

(17.30) (20.30) (17.30) (20.30) (17.30) (20.30)

NE MA^ KA: Lenka Dur (libero), Ketlin vajs (tehni~ar), Denis Hanke (tehni~ar), Kerstin [erlih (libero), Frederike Time (prima~), Keti Radzbajt (sredwi bloker), Patrisija Grohman (prima~), Berit Kufeld (sredwi bloker), Korina [u{ke-Vojt (sredwi bloker), Ana Metjus (prima~), Kristijane Fisrt (sredwi bloker), Hajke Bir (prima~), Ines Hipe (korektor), Margareta Kozuh (korektor), Maren Brinker (prima~), Lisa Tomsen (prima~), Lena Milers (tehni~ar), Na|a [aus (sredwi bloker), Regina Bur{tajn (prima~), Marin Apic (tehni~ar), Sabrina Ros (korektor), Anglelina Grun (korektor) Se lek tor: \ovani Gideti

dr `a va 1. Rusija 2. Poqska 3. Nema~ka 4. Italija 5. ^e{ka 6. Holandija 7. Bugarska 8. Hrvatska 9. Ma|arska 10. Srbija 11. Turska 12. Rumunija 12. Ukrajina

Bi lans me da qa

zla to 17 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0 0

sre bro 4 4 4 2 4 2 0 3 1 1 1 0 0

bron za 3 5 3 2 4 1 2 0 3 1 0 1 1

ukup no 24 11 9 6 9 4 3 3 4 2 1 1 1

bron za

êhoslova~ka (1949) SSSR êhoslova~ka Poqska Bugarska (1950) SSSR Poqska êhoslova~ka Francuska (1951) SSSR Poqska Jugoslavija Rumunija (1955) êhoslova~ka SSSR Poqska êhoslova~ka (1958) SSSR êhoslova~ka Poqska Rumunija (1963) SSSR Poqska Rumunija Turska (1967) SSSR Poqska êhoslova~ka Italija (1971) SSSR êhoslova~ka Poqska Jugoslavija (1975) SSSR Ma|arska I. Nema~ka Finska (1979) SSSR I. Nema~ka Ma|arska Francuska (1979) SSSR I. Nema~ka Bugarska Bugarska (1981) Bugarska SSSR Turska I. Nema~ka (1983) I. Nema~ka SSSR Ma|arska Holandija (1985) Turska I. Nema~ka Holandija Belgija (1987) I. Nema~ka SSSR êhoslova~ka Z. Nema~ka (1989) SSSR I. Nema~ka Italija Italija (1991) SSSR Holandija Nema~ka ê{ka (1993) Rusija Turska Ukrajina Holandija (1995) Holandija Hrvatska Rusija ê{ka (1997) Rusija Turska ê{ka Italija (1999) Rusija Hrvatska Italija Bugarska (2001) Rusija Italija Bugarska Turska (2003) Poqska Turska Nema~ka Hrvatska (2005) Poqska Italija Rusija Belgija (2007) Italija Srbija Rusija Poqska (2009) Italija Holandija Poqska Srbija/Italija (2011) -

Pripremio: Marko Risti}

c m y

dnevnik

petak23.septembar2011.

DANAS U SRBIJI I ITALIJI PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE

Zoran Terzi} Selektor

Maja Ogwenovi} - 183 cm, 27 godina, ro|ena u Zrewaninu. Pozicija: tehni~ar. Bez kluba.

Ana Antonijevi} - 185 cm, 24 godine, ro|ena u U`icu. Pozicija: tehni~ar. Klub: Kan (Francuska).

Nata{a Krsmanovi} - 188 cm, 26 godina, ro|ena u U`icu. Pozicija: sredwi bloker. Klub: Rabita Baku (Azerbejyan).

Milena Ra{i} - 190 cm, 21 godina, ro|ena u Pri{tini. Pozicija: sredwi bloker. Klub: Kan (Francuska).

Na|a Ninkovi} - 193 cm, 20 godina, ro|ena u Beogradu. Pozicija: sredwi bloker. Klub: Crvena zvezda.

Jelena Nikoli} - 194 cm, 29 godina, ro|ena u Beogradu. Pozicija: prima~ servisa. Klub: Vakifbank Gune{ (Turska).

Sawa Malagurski - 193 cm, 21 godina, ro|ena u Subotici. Pozicija: prima~/korektor. Klub: Asistel (Italija).

Jovana Brako~evi} - 196 cm, 23 godine, ro|ena u Zrewaninu. Pozicija: korektor. Klub: Evergrande (Kina).

Bri`itka Molnar - 182 cm, 26 godina, ro|ena u Zrewaninu. Pozicija: prima~ servisa. Klub: Nec (Japan).

Jovana Vesovi} - 182 cm, 24 godine, ro|ena u U`icu. Pozicija: prima~ servisa. Bez kluba.

Tijana Male{evi} - 184 cm, 20 godina, ro|ena u U`icu. Pozicija: prima~ servisa. Klub: Volero Cirih ([vajcarska).

Ana Lazarevi} - 186 cm, 20 godina, ro|ena u Vaqevu. Pozicija: prima~ servisa. Klub: Vizura (Beograd).

Silvija Popovi} - 175 cm, 25 godina, ro|ena u Baru. Pozicija: libero. Klub: Rabita Baku (Azerbejyan)

Suzana ]ebi} - 167 cm, 27 godina, ro|ena u Kosjeri}u. Pozicija: libero. Klub: Zul (Nema~ka).

sport

petak23.septembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A Subota

Bolowa - Inter Milan - ]ezena Napoli - Fiorentina

(18) (20.45) (20.45)

Kjevo - \enova Atalanta - Novara Kaqari - Udineze Katanija - Juventus Lacio - Palermo Sijena - Le}e Parma - Roma 1. \enova 3 2 3 2 2. Juventus 3. Udineze 3 2 4. Atalanta 3 2 3 2 5. Napoli 6. Fiorentina 3 2 3 2 7. Palermo 3 2 8. Kaqari 9. Novara 3 1 10. Lacio 3 1 11. Kjevo 3 1 12. Katanija 3 1 3 1 13. Le}e 3 1 14. Parma 3 0 15.Milan 16. Roma 2 0 17. Sijena 2 0 18. Inter 3 0 19. Bolowa 3 0 3 0 20. ]ezena

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 7:3 7 6:2 7 5:1 7 5:3 7 6:3 6 5:2 6 7:6 6 6:5 6 6:5 4 5:5 4 4:4 4 1:3 4 3:4 3 3:8 3 4:6 2 1:2 1 0:1 1 4:7 1 1:5 1 2:6 0

Nedeqa

1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 2 2 3

ITALIJA – SERIJA B Danas

Vi}enca - Livorno

(20.45)

Subota

Albinolefe - Sampdorija Askoli - Verona Bre{a - Citadela Groseto - Krotone Gubio - Varese Juve Stabia - Peskara No}erina - Torino Padova - Modena Sasuolo - Bari

Ponedeqak

Empoli - Re|ina 1. Sasuolo 5 2. Padova 5 3. Bre{a 5 5 4. Torino 5 5. Re|ina 5 6. Livorno 7. Sampdorija 5 8. Groseto 5 9. Peskara 5 10. Albinolefe 5 5 11. Verona 12. Citadela 5 13. No}erina 5 14. Bari 5 15. Vareze 5 5 16. Krotone 5 17. Modena 5 18. Empoli 19. Vi}enca 5 20. Gubio 5 21. Askoli 5 22. Juve Stabia 5

4 3 3 3 3 3 2 2 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 2 0

0 2 2 2 1 1 3 3 0 1 1 1 2 2 2 2 1 0 1 1 1 1

1 0 0 0 1 1 0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 3 4 4 4 2 4

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 7:2 12 10:5 11 6:2 11 6:2 11 12:6 10 7:3 10 11:3 9 11:10 9 11:10 9 9:9 7 7:7 7 8:10 7 5:6 5 4:5 5 2:5 5 3:5 4 6:10 4 7:11 3 3:9 1 4:15 1 6:6 0 2:8 0

ENGLESKA – PREMIJER Subota

Man~ester s. - Everton Arsenal - Bolton ^elzi - Svonsi Liverpul - Vulverhempton Wukasl - Blekburn VBA - Fulam Vigan - Totenhem Stouk - Man~ester j.

Nedeqa

Kvins Park - Aston Vila

Ponedeqak

Nori~ - Sanderlend 1. Man~ester j. 5 5 2. Man~ester s.5 4 3. ^elzi 5 3 4. Wukasl 5 2 5. Stouk 5 2 6. Aston Vila 5 1 6. Everton 4 2 8. Liverpul 5 2 9. Kvins P. 5 2 10. Vulfs 5 2 11. Totenhem 4 2 12. Sanderlend 5 1 13. Nori~ 5 1 14. Svonsi 5 1 15. Vigan 5 1 16. Blekburn 5 1 17. Arsenal 5 1 18. Fulam 5 0 19. Bolton 5 1 20. VBA 5 1

0 1 1 3 2 4 1 1 1 1 0 2 2 2 2 1 1 3 0 0

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (17)

(21) 0 21:4 15 0 17:5 13 1 8:6 10 0 4:2 9 1 3:5 8 0 6:4 7 1 6:4 7 2 6:7 7 2 4:6 7 2 4:6 7 2 7:8 6 2 6:4 5 2 6:4 5 2 3:5 5 2 4:7 5 3 7:10 4 3 6:14 4 2 4:7 3 4 8:13 3 4 3:8 3

ENGLESKA – ^EMPION[IP Brajton - Lids

Danas

(20.45)

Subota

Bristol - Hal Midlzbro - Ipsvi~ Derbi - Milvol Banrli - Sautempton Vest Hem - Piterboro Birmingem - Banrsli Donkaster - Kristal P. Portsmut - Blekpul Koventri - Reding Votford - Notingem F.

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.15)

Nedeqa

Kardif - Lester 1. Sautempton 7 2. Midlzbro 7 3. Brajton 7 4. Derbi 7 5. Vest Hem 7 6. Kardif 7 7. Blekpul 7 8. Hal 7 9. Lester 7 10. Peterboro 7 11. Lids 7 12. Kristal P. 7 13. Ipsvi~ 7 14. Reding 7 15. Birmingem 6 16. Milvol 7 17. Barnsli 7 18. Vatford 7 19. Portsmut 7 20. Barnli 6 21. Koventri 7 22. Notingem F. 7 23. Bristol 7 24. Donkaster 7

6 5 5 5 4 3 3 4 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0

0 2 1 0 2 3 3 0 2 1 1 1 0 1 1 4 4 4 3 2 2 2 2 1

1 0 1 2 1 1 1 3 2 3 3 3 4 4 3 2 2 2 3 3 4 4 4 6

(14.15) 19:9 18 13:5 17 11:5 16 10:6 15 15:7 14 10:7 12 9:6 12 5:6 12 9:9 11 14:10 10 13:12 10 9:8 10 11:16 9 7:8 7 9:11 7 5:7 7 5:7 7 7:10 7 7:9 6 6:10 5 4:8 5 7:13 5 5:11 5 2:12 1

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PRED LOG

Gra |a ni to pe ka ra me le (1.45) Man ~e ster si ti (3.70) Ever ton (6.50) Fud ba le ri Man ~e ste ra si ti ja igra li su ne re {e no pro {le ne de qe na go sto va wu u Lon do nu pro tiv Fu la ma (2:2) i ta ko iz gu bi li ko rak za kom {i ja ma s Old Tra for da. Za ni mqi vo da Si ti ju Ever ton ne le `i, iz gu bi li su po sled wa ~e ti ri su sre ta na do ma }em te re nu od ka ra me la. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Ever to nu (2:1 i 2:1). U re do vi ma do ma }i na ne }e bi ti po vre |e nog de Jon ga, dok su go sti kom plet ni. Na{ predlog: 1, 3+

(1.75) Na po li - (3.25) Fi o ren ti na (4.80) Na p o l i t an c i su na k on dve start ne po be de, po ra `e ni od Kje va u Ve ro ni (1:0), dok su na dru goj stra ni qu bi ~a sti upi sa li i dru gu po be du na do ma }em te re nu, ovo ga pu ta ceh je pla ti la Par ma (3:0). Pro {le se zo ne oba du e la za vr {e na su bez po bed ni ka (0:0 i 1:1), a vi {e uspe ha u me |u sob nim du e li ma ima ju pla vo-be li, ko ji su do bi li se dam od po sled wih 10 okr {a ja, uz je dan re mi i dva sla vqa Fi o ren ti ne. Na{ predlog: 1

1 1 1 2 2 2 1 1 0 2 2 1 1 1 0 2

1 1 1 2 2 2 3 3 4 3 3 4 4 4 5 4

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 19:6 16 14:3 16 14:6 16 17:13 11 11:8 11 7:5 11 8:8 10 6:10 10 4:8 9 7:9 8 9:12 8 8:9 7 8:13 7 5:10 7 7:21 6 7:10 5

1 0 0 2 2 2 1 1 1 2 2 1 1 0 0 0 2 1 1 0

0 8:5 1 7:2 0 5:2 0 17:4 0 5:3 0 4:2 1 10:3 1 8:1 1 5:4 1 3:3 1 2:9 2 4:8 1 2:7 2 3:4 3 1:4 3 1:6 2 3:8 3 4:7 2 3:6 4 2:9

(21) 11 9 9 8 8 8 7 7 7 5 5 4 4 3 3 3 2 1 1 0

El~e - Almerija

(21)

Sabadeq - Herkules Barselona B - Rekreativo Alkaron - Deportivo Gvadalahara - Kartagena Alkojano - Viqareal B Himnastik - Hueska Hirona - Las Palmas

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Subota

Mo me nat iz pro {lo go di {weg du e la iz me |u Man ~e ster si ti ja i Ever to na

(3.75) Ka ta ni ja - (3.10) Ju ven tus (2.00)

(1.35) Ba jern (M) (4.25) Ba jerl (L) (7.40)

ko ji ni je po ra `en na svom bu wi {tu po sled wih osam go di na. Na{ predlog: 1, 3+

Eki pa tre nea Kon tea na kon dva do bra iz da wa i ube dqi ve po be de, ni je us pe la da osvo ji ceo plen na no voj Are ni. Kra si} i dru go vi od gra li su 1:1 pro tiv Bo lo we, a na red ni ri val sta re da me je eki pa Ka ta ni je. Slo no vi sa na kon dve po be de pa li na go sto va wu u \e no vi (3:0). Ulo g a fa v o r i t a je na stra ni go sti ju. Pro {le se zo ne na sta di o nu An |e lo Mi si mi no sla vio je Ju ven tus (3:1), dok je u To ri nu bi lo (2:2). Fud ba le ri Ka ta ni je ni su sla vi li na po sled w a ~e t i r i du e l a pro t iv sta re da me.. Na{ predlog: 3+

Ba var ci pred vo |e ni tre ne rom Ju pom Hajn ke som na kon start nog po ra za, ve za li pet po be da, po sled wu pro tiv [tut gar ta 2:0. Za ni mqi vo da je mre `a gol ma na No je ra ne tak nu ta ve} osam du e la, ra ~u na ju }i i duel u Li gi {am pi o na. Udar ne igle ~e te iz Min he na bi }e tan dem Mi ler - Pe ter sen, uz pr vog strel ca Go me za ( osam go lo va), Ri be ri ja i Bo a ten ga. Na dru goj stra ni, far ma ce u ti su ne pri jat no iz ne na di li svo je na vi ja ~e po ra zom od Kel na 4:1, {to je pu le ni ma tre ne ra Du ta pr vi po raz na kon ~e ti ri utak mi ce bez kik sa. Tra di ci ja je na stra ni Ba jer na,

(2.25) Se vi qa - (3.20) Va len si ja (3.00) An da lu `a ni su u pr va ~e ti ri ko la bez po ra za, a u pro {lom ko lu od i gra li su 0:0 pro tiv Osa su ne. Tre ner Se vi qe Mar se li wo po ku {a }e da na sta vi taj niz u du e lu sa umor nim igra ~i ma Va len si je. Sle pi mi {e vi }e ima ti te `ak za da tak da do |u do ce log ple na i ta ko sru {e ne u god nu tra di ci ju. Na i me, Sol da do i dru go vi ni su sla vi li na ovom sta di o nu po sled wih de vet utak mi ca, a po sled wu po be du ostva ri li su da le ke 2004 go di ne. Na{ pred log: 2 - 3 I. G.

[PAN SKA PRI ME RA

Re mi u der bi ju

wih 15 mi nu ta. Man ~e ster si ti je bio jo{ ube dqi vi ji pro tiv bra ni o ca tro fe ja Bir min ge ma 2:0. Oven Har grivs je po sti gao vo de }i gol za „gra |a ne”, a Ma rio Ba lo te li je re {io pi ta we pla sma na. êl zi se pro vu kao pro tiv Fu la ma na Stam ford bri xu po be div {i tek na pe na le 4:3. U re gu lar nom to ku i po sle pro du è ta ka ni je bi lo go lo va. Da qe jo{ idu Ever ton ko ji je na kon pro du è ta ka sa vla dao Vest Brom vi~ 2:1, dok je Kar dif na kon pe na la iz ba cio Le ster si ti - 7:6, u re gu lar nom to ku 2:2.

Is ku sni ita li jan ski stru~ wak Kla u dio Ra ni je ri ime no van je za no vog tre ne ra mi lan skog In ter a. Ra ni je ri }e na klu pi „ne ro a zu ra” za me ni ti \an pje ra Ga spe ri ni ja, ko ji je pre dva da na do bio ot kaz zbog ka ta stro fal nog star ta se zo ne. Kla u dio Ra ni je ri ta ko }e po sta ti ~e tvr ti tre ner In ter a u po sled wih 16 me se ci. Od od la ska @o ze Mu ri wa 22. ma ja

^elik - Zvijezda Borac - @eqezni~ar Sloboda - Olimpik GO[K - Zriwski Vele` - Travnik Slavija - Rudar (P) Sarajevo - [. Brijeg Kozara - Leotar 1. Sarajevo 7 5 2. [. Brijeg 7 5 3. Borac 7 5 4. Zriwski 7 3 5. @eqezni~ar 7 3 6. Vele` 7 3 7. Leotar 7 3 8. Rudar 7 3 9. Sloboda 7 3 10. GO[K 7 2 11. Travnik 7 2 12. Olimpik 7 2 13. ^elik 7 2 14. Zvijezda 7 2 15. Slavija 7 2 16. Kozara 7 1

3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

Danas

Fud ba le ri Va len si je i Bar se lo ne od i gra li su ne re {e no 2:2 u der bi ju 4. ko la {pan ske Pri me re. Do ma }i tim je na pre pu noj „Me sta qi” dva imao pred nost ali su Ka ta lon ci us pe li da na kra ju iz vu ku bod. Naj pre je Erik Abi dal auto go lom do neo ra dost na vi ja ~i ma „sle pih mi {e va” u 12. mi nu tu, da bi sa mo dva mi nu ta ka sni je Pe dro Ro dri gez po rav nao. U 23. mi nu tu 2:1 za Va len si ju, stre lac je Pa blo Er nan dez, da bi u fi ni {u su sre ta, u 77. mi nu tu, Sesk Fa bre gas po sta vio ko na~ nih 2:2.

U me ~e vi ma 4. ko la {pan ske Pri me re, po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Osa su na - Se vi qa 0:0, So si je dad - Gra na da 1:0 (0:0) (Estra da 64’), Vi qa re al - Ma jor ka 2:0 (1:0) (Ro si 9’, Nil mar 52’), Atle ti ko - Hi hon 4:0 (1:0) (Lo ra 28’ag, Do min gez 68’, Fal kao 72’, 81’), Ma la ga - Bil bao 1:0 (0:0) (Ka zor la 61’), Ra sing - Real Ma drid 0:0, Ra jo Va qe ka no - Le van te 1:2 (0:2) (Ta mu do 72’pen Val do 10’, Ba qe ste ros 29’), Va len si ja - Bar se lo na 2:2 (2:1) (Abi dal 12’ag, Pa blo 23’ - Pe dro 14’, Fa bre gas 77’).

Ra ni je ri no vi tre ner In ter a

Subota

(12) (16) (18) (20) (22)

Nedeqa

[PANIJA – SEGUNDA

^el zi se pro vu kao

BOSNA I HERCEGOVINA

Majorka - Sosijedad Levante - Espawol Granada - Osasuna Hihon - Santander Saragosa - Malaga

Ponedeqak

LI GA KUP EN GLE SKE

Fud ba le ri Li ver pu la, Man ~e ster si ti ja i ^elZi ja pla si ra li su se u 4. ko lo Li ga ku pa. Li ver pul je kao gost sa vla dao dru go li ga {a Braj ton 2:1 i ta ko pr vi put po sle tri go di ne pro {ao pr vu run du tak mi ~e wa! Vo de }i gol po sti gao je po vrat nik Kreg Be la mi, dok je u fi ni {u utak mi ce Dirk Kajt po ve }ao na 2:0. Sa mo mi nut pre kra ja Barns sa pe na la sma wu je na 1:2, ali to je bi lo sve od do ma }ih. Vred an po me na je i po vra tak na te ren ka pi te na Li ver pu la Sti ve na Xe rar da po sle {est me se ci, od i grav {i po sled -

(18) (18) (20) (22)

Hetafe - Betis 1. Valensija 4 4 2. Malaga 3 3. Betis 3. Barselona 4 5. Seviqa 4 4 6. Levante 4 7. Real (M) 8. Atletiko (M) 4 9. Sosijedad 4 10. R.Vaqekano 4 11. Osasuna 4 12. Viqareal 4 13. Saragosa 3 3 14. Espawol 4 15. Majorka 16. Granada 4 17. Santander 4 4 18.Bilbao 19. Hetafe 3 20. Hihon 4

(1.65) Olim pik (L) (3.35) Bor do (5.40) Olim pik iz Li o na je iz gu bio od Ka e na (1:0), dok su @i ron din ci re mi zi ra li u du e lu pro tiv Li la (1:1) i na sta vi li niz od tri utak mi ce bez sla vqa. Bor do je u se dam ko la upi sao sa mo jed nu po be du. Po {le se zo ne ni je bi lo po bed ni ka (0:0), dok je u re van {u sla vio Bor do (2:0). Tra di ci ja je na stra ni Olim pi ka ko ji su na po sled wih 16 du e la sla vi li 10 pu ta, Bor do na tri uz {est re mi ja. Na{ predlog: 1

Subota

Seviqa - Valensija Bilbao - Viqareal Real (M) - R. Vaqekano Barselona - Atletiko (M)

2010. go di ne, vla snik klu ba Ma si mo Mo ra ti an ga `o vao je Ra fa e la Be ni te za, Le o nar da i Ga spe ri ni ja, a po sled wi u ni zu je is ku sni Ra ni je ri. We ga de bi o~e ku je u su bo tu, ka da In ter na svom te re nu do ~e ku je Bo lo wu u ~e tvr tom ko lu Se ri je A, a po tom ve} u sre du igra utak mi cu 2. ko la Li ge {am pi o na pro tiv CSKA u

HRVATSKA

BELGIJA

Danas

Lokomotiva - Dinamo (Z) Subota Osijek - Inter Lu~ko - Karlovac Vara`din - Cibalija [ibenik - Split (18) Zadar - Zagreb (18) Rijeka - Istra (20)

(20) (18) (18) (18)

1 2 1 3 2 2 1 3 2 4 3 1 1 3 2 1

0 1 2 1 2 2 3 2 3 2 3 5 5 4 6 7

HOLANDIJA Subota

Subota Mehelen - Lokeren Klub Bri` - Mons Sent Truden - Gent Varegem - Kortrijk Leuven - Genk Lirs - Vesterlo

(18) (20) (20) (20) (20) (20)

Nedeqa

Hajduk (S) - Slaven 1. Dinamo 8 7 2. Hajduk 8 5 3. Inter 8 5 4. Split 8 4 5. Slaven 8 4 6. Osijek 8 4 7. Zagreb 8 4 8. Rijeka 8 3 9. Lokomotiva 8 3 10. Zadar 8 2 11. Istra 8 2 12. Cibalija 8 2 13. Karlovac 8 2 14. [ibenik 8 1 15. Lu~ko 8 0 16. Vara`din 8 0

Mo skvi. In ter u do sa da {wem de lu se zo ne ne ma ni je dan tri jumf. Osvo jen je sa mo bod u pr va tri ko la {am pi o na ta, dok je eki pa po ra `e na na star tu Li ge {am pi o na od Trab zo na (0:1) na do ma }em te re nu. Kla u dio Ra ni je ri je u do sa da {woj ka ri je ri pred vo dio Fi o ren ti nu, Va len si ju, ^el si, Ju ven tus, a po sled wi po sao imao je u Ro mi.

24:1 15:5 10:6 13:9 13:9 13:9 9:12 10:8 11:7 10:13 8:10 6:13 7:18 4:9 3:10 4:19

(20) 22 17 16 15 14 14 13 12 11 10 9 7 7 6 2 1

Anderleht - Ber{o Standard - Serkl Bri` 1. Klub Bri` 7 4 3 2. Anderleht 7 4 2 3. Serkl Bri` 7 4 2 4. Gent 7 4 1 5. Mons 7 3 3 6. Genk 7 3 3 7. Kortrijk 7 3 2 8. Standard 7 3 2 9. Mehelen 7 3 1 10. Leuven 7 3 0 11. Ber{o 7 2 3 12. Varegem 7 1 3 13. Lokeren 7 1 2 14. Lirs 7 0 5 15. Vesterlo 7 1 1 16. Sent Truden 7 0 1

0 1 1 2 1 1 2 2 3 4 2 3 4 2 5 6

(18) (20.30) 15:7 15 11:6 14 10:7 14 12:8 13 17:11 12 14:9 12 10:6 11 10:10 11 9:13 10 8:9 9 11:10 9 7:12 6 5:8 5 4:6 5 6:15 4 9:21 1

PSV - Roda Den Hag - Venlo Herenven - Herakles Breda - Utreht Ajaks - Tvente

Nedeqa

AZ Alkmar - Fejenord RKC Valvajk - NEC De Graf{ap - Groningen Ekscelzior - Vitese 1. Tvente 6 5 0 1 2. AZ Alkmar 6 5 0 1 3. Ajaks 6 4 2 0 4. Fejenord 6 4 2 0 5. PSV 6 3 2 1 6. Vitese 6 3 1 2 7. RKC 6 3 1 2 8. Utreht 6 2 3 1 9. Herenven 6 2 2 2 10. Groningen 6 2 1 3 11. NEC 6 2 1 3 12. Herakles 6 1 3 2 13. Roda 6 2 0 4 14. De Graf{ap6 1 2 3 15. Breda 6 1 1 4 16. Den Hag 6 1 1 4 17. Venlo 6 0 3 3 18. Ekscelsior 6 0 1 5

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 18:6 15 16:4 15 20:9 14 15:4 14 16:9 11 12:9 10 8:6 10 11:9 9 12:14 8 9:12 7 7:10 7 10:11 6 5:15 6 5:14 5 7:11 4 7:13 4 6:16 3 4:16 1

Nedeqa

Kordoba - Kserez Mursija - Numansija Selta - Vaqadolid 1. El~e 4 3 4 3 2. Herkules 4 3 3. Sabadeq 4. Deportivo 4 3 5. Gvadalahara 4 2 4 2 6. Almerija 7. Alkorkon 4 2 8. Vaqadolid 4 2 9. Las Palmas 4 2 10. Kordoba 4 2 11. Herez 4 2 4 2 12. Selta 13. Rekreativo 4 2 14. Viqareal B 4 1 15. Numansija 4 1 16. Barselona B 4 1 17. Mursija 4 1 4 0 18. Alkojano 19. Hirona 4 0 20. Himnastik 4 0 4 0 21. Hueska 22. Kartagena 4 0

0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 0 0 2 2 0 0 2 2 1 1 0

1 1 1 1 0 0 1 1 1 1 1 2 2 1 1 3 3 2 2 1 3 4

(18) (18) (20) 7:3 9 5:2 9 10:8 9 6:4 9 8:5 8 6:3 8 6:2 7 7:4 7 5:3 7 3:3 7 2:2 7 6:5 6 3:3 6 9:8 5 2:2 5 7:7 3 4:7 3 4:6 2 4:8 2 1:6 2 5:10 1 2:11 0

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas

[tutgart - Hamburg

(20.30)

[alke - Frajburg Majnc - Borusija (D) Volfsburg - Kajzerslautern Borusija (M) - Nirnberg Augzburg - Hanover Bajern (M) - Bajer (L)

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Subota

Nedeqa

Keln - Hofenhajm Verder - Herta 1. Bajern (M) 6 2. Verder 6 3. Borusija (M) 6 4. Hofenhajm 6 5. Hanover 6 6. [tutgart 6 7. Bajer (L) 6 8. Nirnberg 6 9. [alke 6 10. Herta 6 11. Borusija (D) 6 12. Keln 6 13. Majnc 6 14. Volfsburg 6 15. Kajzersl. 6 16. Frajburg 6 17. Augzburg 6 18. Hambur 6

5 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 0

0 1 1 0 2 1 1 1 0 3 1 1 1 0 2 1 3 1

1 1 1 2 1 2 2 2 3 1 3 3 3 4 3 4 3 5

(15.30) (17.30) 18:1 15 12:6 13 8:3 13 12:5 12 8:8 11 9:4 10 7:7 10 6:6 10 11:10 9 8:7 9 7:6 7 11:15 7 8:13 7 7:12 6 5:9 5 10:18 4 6:12 3 6:17 1

FRANCUSKA Subota

Evijan - Kaen Lil - Lorijen Lion - Bordo Nica - Di`on Tuluz - Nansi Valensijen - Marsej Monpeqe - PS@

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa

Okser - So{o Brest - Aja~io Ren - Sent Etjen 1. Monpeqe 7 2. Ren 7 3. Lion 7 4. PS@ 7 5. Tuluz 7 6. Lil 7 7. Lorijen 7 8. Kaen 7 9. So{o 7 10. Di`on 7 11. Okser 7 12. Sent Etjen 7 13. Bordo 7 14. Evian 7 15. Marsej 7 16. Valensijen 7 17. Nica 7 18. Brest 7 19. Aja~io 7 20. Nansi 7

5 4 4 4 4 3 3 3 2 3 1 2 1 1 1 1 1 0 1 0

1 2 2 2 2 3 3 1 3 0 5 2 4 4 3 2 2 5 2 4

1 1 1 1 1 1 1 3 2 4 1 3 2 2 3 4 4 2 4 3

(17) (17) (21) 15:6 16 17:11 14 11:6 14 11:7 14 11:7 14 12:9 12 9:6 12 8:8 10 12:15 9 6:13 9 10:9 8 6:10 8 8:9 7 6:8 7 8:10 6 8:9 5 6:8 5 5:7 5 7:15 5 5:8 4

UZ NAJVI[E VOJNE PO^ASTI

UKRATKO

BER LIN: Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI stigao je u vi{ednevnu posetu Nema~koj, gde ga je u Berlinu uz najvi{e vojne po~asti kao dràvnog poglavara Vatikana, do~ekao predsednik dràve Kristijan Vulf u prisustvu kancelara Angele Merkel i ~lanova vlade. Osim po~asti i radosti brojnih vernika, papu su do~ekali i protesti i podele u Bundestagu, gde je ju~e govorio, kao prvi poglavar Rimokatoli~ke crkve. Oko 100 poslanika Bundestaga bojkotovalo je govor, jer je papin nastup, kako tvrde, nespojiv sa religioznom neutralno{}u dràve. Poseta 84-godi{weg pape, koja je wegova prva poseta Nema~koj kao dràvnog poglavara Vatikana, proti~e uz najvi{e mere bezbednosti.

LIBIJA

Ma sa kr u Sir tu

Na pad na po li ci ju DA M ASK: Pet si rij skih policajaca je ubijeno, a 18 raweno u napadu oru`ane grupe na policijski autobus. Napad je izveden iz zasede u ju`noj sirijskoj provinciji Dari, gde je pre {est meseci izbila pobuna protiv re`ima predsednika Ba{ara Asada. Pobuna je usledila posle sli~nih buna u Tunisu, Egiptu i Libiji, u kojima su svrgnuti dotada{wi lideri, preneo je AP. Asadove snage bezbednosti poku{avaju da nasilno suzbiju pobunu, a UN su procenile da je u sukobima ubijeno oko 2.600 qudi.

O papinoj bezbednosti samo u Berlinu brine oko 6.000 policajaca, a mediji javqaju da su takve mere sigurnosti posledwi put vi|ene u Berlinu za vreme posete izraelskog premijera Bewamina Netwahua. Osim Berlina, papa }e do 25. septembra, kada se zavr{ava ova, tre}a poseta Nema~koj, posetiti i Erfurt, gde }e |aci imati

SIRT: Koncentracija koja je dr`ala pobuwenike sve do pada Tripolija raspala se u parampar~ad pred posledwim bastionima

navodi agencija Rojters, kod Bani Valida jedan od pobuwenika se igrao ru~nim baca~em, aktivirao ga i razneo sopstvenu glavu, ali i

Ze mqo tres od neo 110 ì vo ta WU DEL HI: Vojni helikopteri uspeli su da dopru do zaba~enih sela na severoistoku Indije koja su ~etiri dana bila odse~ena sveta nakon sna`nog zemqotresa. Zemqotres koji je u nedequ uve~e pogodio Indiju, Nepal, Kinu i Butan je odneo najmawe 110 ìvota. Klizi{ta i kamewe su blokirali sve puteve na severu Sikima tako da se spasila~ki timovi bore svim sredstvima da evakui{u povre|ene a humanitarne organizacije jo{ uvek nemaju ta~ne podatke o stepenu {tete. U Gangtoku, glavnom gradu indijske dràve Sikim, bilans mrtvih se popeo ju~e na 78, 18 qudi je izgubilo ìvot u susednim indijskim dràvama, a sedam na kineskom Tibetu, {est u Nepalu i jedan u Butanu.

slobodan dan, kao i Frajburg, gde se na misi o~ekuje oko 100.000 qudi. U znak dobrodo{lice, u Berlinu je, na zgradi ‘’Aksel-Springer’’ izdava~ke ku}e, postavqen najve}i poster svih vremena sa papinom likom-{irok duga~ak 64 i {irok 45 metara. Osim sa najvi{im politi~arima i predstavnicima Katoli~ke crkve Nema~ke, papa Benedikt XVI }e se susresti i s predstavnicima pravoslavne i drugih crkava i islamske zajednice, kao i sa mladim, ali i sa biv{im kancelarom Helmutom Kolom. Papa Benedikt XVI je ro|en 1927. godine u Bavarskom mestu Marktl kao Jozef Alojz Racinger, a 2005. godine je, kao prvi Nemac posle 500 godina, izabran za poglavara Rimokatoli~ke crkve.

Nedisciplina u redovima pobuwenika dovela do rawavawa

Gadafijevog otpora, Sirtom i Bani Validom, delimi~no zbog `estokih borbi, a delom i zbog sveop{te nediscipline koja vlada u wihovim redovima U seriji neverovatnih incidenata, kako

jo{ jednog borca koji se zatekao u blizini. Nedaleko odatle, jo{ dvojica ustanika su rawena kada je jedan od boraca ispustio automatsku pu{ku. Jo{ pet boraca poginulo je u

saobra}ajnoj nesre}i prilikom pani~nog povla~ewa kod Bani Valida. Pobuwenici su u nekoliko navrata poku{ali da dopru do Sirta, ali su do{li na 50 kilometara od tog grada. Ipak, ustanici su u protekla 24 sata uspeli da uspostave kontrolu nad ve}im delom Sabe, ~ime su donekle kompenzovali haos i paniku koji su pratili juri{e na Bani Valid i Sirt. Me|utim, uprkos tvrdwama zvani~nika Nacionalnog prelaznog saveta da kontroli{u najve}i deo Sabe, iz predgra|a Al Man{ija, koje i nije u rukama pobuwenika, Gadafijeve snage jo{ uvek pruàju otpor. U ponedeqak su pobuweni~ke trupe zauzele aerodrom i vojni garizon u Sabi, zarobiv{i pri tom 150 pripadnika Gadafijevih snaga. Saba je jedna od krucijalnih ta~ki du` rute za bekstvo koja vodi za Niger, a preko koje je dosad pro{lo nekoliko konvoja sa zvani~nicima Gadafijevog reìma koji su beàli u tu ju`nu susednu dràvu.

OSTACI SATELITA DANAS PADAJU NA ZEMQU

Zna se vre me, ali ne i me sto pa da VA [ING TON: NASA je saop{tila da se o~ekuje da ostaci nefunkcionalnog satelita, te{kog {est tona, padnu na Zemqu danas. Lokacije pada nepoznate. „Iako je jo{ prerano da predvi|amo vreme i lokaciju, vremenski period je sada jasniji”, navela je NASA na veb-sajtu. NASA je prethodno saop{tila da bi satelit mogao da padne na zemqu najranije 22. septembra, a najkasnije 24. septembra. O~ekuje se da 26 delova satelita, koji je slu`io u istra`iva~ke svrhe, ne sagori na putu kao Zemqinoj

atmosferi, a gde }e pasti, jo{ nije poznato, preneo je AFP. Nau~nici prognoziraju da }e satelit pasti negde u pojasu izme|u 57 stepeni severne i 57 stepeni ju`ne geografske {irine, u kojem ìvi najve}i deo svetske populacije. NASA ipak smatra da je rizik po qudske ìvote „ekstremno mali” i da za 50 godina istraìvawa svemira nije zabeleèn slu~aj da je bilo ko povre|en zbog pada objekta iz svemira. Preciznija saznawa o zonama u kojima bi satelit mogao da padne bi}e dostupna tek nekoliko ~asova pre wegovog udara.

petak23.septembar2011.

U ZAGREBU POTVRDILI DA SU STIGLE OPTU@NICE IZ BEOGRADA

Pa pa Be ne dikt XVI do ~e kan u Ber li nu

Ati na pa ra li sa na ATI NA: Ispred parlamenta u Atini jo{ tokom pro{le no}i okupilo se hiqade nezadovoqnih Grka, dok su ~lanovi Kabineta premijera Jorgosa Papandreua razmatrali novi paket drasti~nih mera {tedwe. Radnici kompanija gradskog saobra}aja u prestonici besni su zbog vladinog plana o rezervnom sistemu rada: ka`u da je, usled reorganizacije, broj zaposlenih u wihovim preduze}ima ve} drasti~no smawen. Gr~ka vlada mora da udovoqi zahtevima Evropske unije i MMF-a, kako bi idu}eg meseca dobila pomo} od osam milijardi evra. Tro{kovi radne snage smaweni su pet odsto, a u posledwe dve godine, 200.000 zaposlenih u javnom sektoru, skinuto je sa platnog spiska. Nova otpu{tawa obuhvati}e 20.000 hiqada qudi u gradskim slu`bama. Nema~ka kancelarka Angela Merkel sasta}e se sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom 27. septembra, kada }e se nastaviti razgovori o budu}im koracima Atine.

c m y

svet

dnevnik

Hr vat ska pro tiv od lu ka JNA ZA GREB: U Hrvatskoj se zlo~ina~ke organizacije koju razmatra zakon kojim bi se je Hrvatska porazila. Biv{i proglasili ni{tavnim svi ministar unutra{wih posloakti pravosudnih organa i va Ivan Veki} potvrdio je da vojnih sudova JNA i biv{e je u Osijeku primio optu`niJugoslavije. To je izjavila cu Ve}a za ratne zlo~ine Vihrvatska premijerka Jadran- {eg suda u Beogradu koja ga s ka Kosor, reaguju}i na vest jo{ 40 lica tereti za ratne da su u Hrvatsku stigle optu`nice za ~e tvo ri cu hr vatskih ratnih rukovodilaca. Isti~u}i da se radi na pred lo gu za ko na, Kosorova je pozvala mi ni star stvo pravde i dràvno tuìla{tvo da u tom smislu predlo è po treb ne pravne korake. „Treba re}i da je dosta uznemiravawu koje trpe veterani, od Tihomira Jadranka Kosor Purde pa do drugih”, rekla je zlo~ine i genocid nad SrbiKosorova, jo{ jednom pono- ma u Slavoniji. viv{i da je „Hrvatska bila „Ra di se o pre pi sa noj `rtva agresije, da je bila na- grup noj op tu `ni ci voj nog padnuta i da su hrvatski bra- tuìla{tva iz 1992. godinioci branili svoju zemqu pa ne”, rekao je Veki}. su morali osloba|ati okupiHrvatski predsednik Ivo rane krajeve”. Josipovi} rekao je da se radi Ministar pravde Draèn o proceduri koju treba zaBo{wakovi} potvrdio je ju~e vr{iti, a ne o udarcu Beoda su iz Srbije grada regionalstigle optunoj politici. `nice protiv Hr vat ski pred sed nik Za raz li ku V l a d i m i r a Ivo Jo si po vi} re kao od Ve ki }a i [eksa, Ivana [ek sa pro tiv da se ra di o Veki}a, Branikojih nije bilo pro ce du ri ko ju mira Glava{a i postupaka, GlaT o m i s l a v a tre ba za vr {i ti, a ne va{ u BiH sluMer~epa. Potì ka znu za o udar cu Be o gra da predsednik Hrtvora zbog ubivatskog sabora re gi o nal noj po li ti ci sta va srp skih i jedan pd ~elcivila po Osinih qudi HDZ-a Vladimir jeku 1991. godine, a Mer~ep [eks izjavio je da optu`ni- ~eka su|ewe za likvidacije ce, re{ewa i odluke vojnih Srba po Zagrebu i zapadnoj tuìla{tava i vojnih sudova Slavoniji, ali se ne tereti biv{e JNA ne priznaje jer za zlo ~i ne u Vu ko va ru i smatra da su to akti jedne Gospi}u.

DAGESTAN

Eks plo zi je auto-bom bi MA HA^ KA LA: U tri eksplozije u blizini zgrade regionalnog Ministarstva unutra{wih poslova u Maha~kali, glavnom gradu ruske republike Dagestan, poginulo je {est osoba, a najmawe 50 policajaca i civila raweno. U eksploziji prvog automobila-bombe ubijeno je najmawe ~etvoro qudi, a u dve druge eksplozije, izvedenim na isti na~in, `ivot je izgubio jedan policajac i jedan civil, preneo je Rojters. Pucwava i eksplozije

su uobi~ajeni u nemirnom Dagestanu, a lokalne vlasti veruju da iza nasiqa stoje kriminalne grupe i islamisti povezani sa ê~enijom. Pobuwenici se bore za nezavisnost islamske dràve u regionu Severnog Kavkaza, nastawenom prete`no muslimanima. Moskva je devedestih godina vodila dva rata protiv separatisti~kih pobuwenika u ê~eniji, iz koje su se nemiri pro{irili i na susedni Dagestan i Ingu{etiju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULI JAN ASAN@ Autobiografija osniva~a Vikiliksa Xulijana Asan`a bi}e pu{tena u prodaju, i pored wegovog poku{aja da to spre~i, saop{tio je britanski izdava~. „Mo`da sam neka vrsta {ovinisti~ke sviwe, ali nisam silovateq”, rekao je Asan` u kwizi, preneo je AP. Asan` je optu`io ameri~ku vladu da poku{ava da ga uhvati u klopku.

TROJ DEJ VIS Amerikanac Troj Dejvis, koji je pre 20 godina osu|en za ubistvo policajca, pogubqen je kasno preksino} u saveznoj ameri~koj dràvi Xorxija. Vrhovni sud je prethodno odbacio àlbu koju su uloìli wegovi advokati tvrde}i da su dokazi izneti protiv optuènog la`ni. Dejvis je pogubqen smrtonosnom injekcijom u zatvoru u gradu Xekson.

MI RO SLAV KA LO U SEK ^e{ki ministar finansija Miroslav Kalousek i{amarao je na ulici ispred parlamenta prolaznika koji ga je izvre|ao „. Iza{ao sam iz parlamenta i bezobrazno me je verbalno napao mladi} star kao moj sin. Uvrede su bile tako grube, da sam pomislio da je umesno da mu nalupam par {amara. Po{to se posle toga bunio, lupio sam mu jo{ par samara”, opisao je Kalousek.

Islam ski cen tar kod ne ka da {wih ku la bli zna ki wa WU JORK: Islamski kulturni centar nazvan „Park 51” otvoren je u Wujorku, u blizini nekada{weg Svetskog trgovinskog centra, sru{enog u teroristi~kim napadima 11. septembra 2001. godine. Sve~anost kojoj je u sredu, 21. septembra, prisustvovao veliki broj po se ti la ca, pro {la je mirno. Sama najava izgradwe islamskog cen tra je svo je vre me no iza zva la ve li ku bu ru u jav nosti, po{to se objekat nalazi na nekoliko stotina metara od sru{enih kula bliznakiwa. Pro jek tant cen tra Ga mal El-[arif priznao je da je napra vqe na „ne ve ro vat na gre {ka zato {to u projekat od po~etka nisu ukqu~ene porodice `rtava”. Centar je otvoren za

Pro jek tant [a rif el-Ga mal

Islam ski kul tur ni cen tar u Wu jor ku

~lanove svih verskih zajednica, a u wemu je i spomenik `rtvama 11. septembra.

Zgrada centra jo{ nije potpuno zavr{ena, a predvi|eno je da u woj budu, izme|u ostalog, i

prostor za obrazovawe, sportski objekti i umetni~ki studio, kao i xamija. Projektant je dodao i da je xamija u dowem delu Menhetna bila neophodna jer hiqade muslimana `ive ili rade u blizini. U samoubila~kim terori sti~ kim na pa di ma ote tim avionima na Svetski trgovinski centar u Wujorku i zgradu Pentagona u Va{ingtonu 11. septembra 2001. poginulo je gotovo 3.000 qudi. Zgrada Pentagona je neznatno o{te}ena, a dve kule od 410 metara u wujor{koj poslovnoj ~etvrti Menhetn su potpuno sru{ene.

kWiGA

petak23.septembar2011.

dnevnik

СУ ТРА ЈЕ ДАН ПЕ СНИЧ КЕ БОР БЕ ЗА ПРО МЕ НЕ

TOP-LISTA

Ле па реч за гво зде на вра та Ш

и ром све та, у 95 др жа ва и у 450 гра до ва, су тра ће се одр жа ти пла не тар ни пе снич ки ми тинг не са гле ди вих раз ме ра, под за јед нич ким име ном „Сто хи ља да пе сни ка за про ме не“. То је ма ни фе ста ци ја во ље и же ље мно гих љу ди ко ји пи шу или во ле по е зи ју, да ле пом реч ју ути чу да окру же ње у ко ме жи ве по ста не бо ље, леп ше и ху ма ни је. Овом пла не тар ном пе снич ком по се лу при дру жи ла се и Ср би ја, а књи жев не на сту пе на ја ви ли су Бе о- град, Ки кин да, Но ви Сад, Ниш, Ста ра Па зо ва, Кру ше вац, Пи рот, Ча чак. Ак ци ју „ Сто хи ља да пе сни ка за про ме не“ по кре нуо је аме рич ки пе сник, кан та у тор и уред ник књи жев ног ма га зи на „Bigbridge.org“, Мајкл Ро тен берг, са на ме ром да што ви ше по ет ских ства ра ла ца оку пи око пле ме ни те иде је да се по е зи јом мо же ути ца ти на мно ге не га тив не по ја ве и трен до ве у све ту. Пре ма при сти глим при ја ва ма, су т ра шња при ред ба на све че ти ри стра не све та, би ће нај ве ће до са да пла не тар но чи та ње по е зи је.

По др шку и уче шће овој ма ни фе ста ци ји, у Бе о гра ду су тра без бе ђу ју оба ре пу блич ка удру же ња пи са ца: Удру же ње књи жев ни ка Ср би је и Срп ско књи жев но дру штво. По што су им се ди шта на ис тој адре си, у Фран цу ској ули ци број 7, и пе снич ко чи та ње ће би ти за јед нич ко, а по чи ње у 18 ча со ва, под ге слом „До бро до шли ви ко ји сте вољ ни да про те ству је те!“. Из До ма пи са ца на ја вљу ју да ће се го во ри ти о све му што тра жи нео д ло жне про ме не на на шој пла не ти Зе мљи: о по ли ти ци, еко но ми ји, еко ло ги ји, си ро ма штву, ра то ви ма, оту ђе њу и нео п ход но сти ми ра и љу ба ви ме ђу љу ди ма. Би ће то исто вре ме но по твр да да дру штве не мре же, не спор но, до при но се бр зи ни ши ре ња ин фор ма ци ја и по ве зи ва ња љу ди у све ту, а да њи хо ва ко рист за ви си од на чи наи мо ти ва упо тре бе, као и све дру го у ре ал ном и у вир ту ел ном све ту, на во де ор га ни за то ри пе снич ког про те ста. Та ко ђе на гла ша ва ју да су мно ги њи хо ви чла но ви ујед но и при пад -

ни ци по кре та „Пе сни ци све та“ и да ће има ти шта да ка жу на те ме „Ста ње ду ха- моћ ре чи- зна чај про те ста“. И сти хо ви ма, али и ре чи ма обич них, ма лих љу ди, ко ји су жр тве бур них дру штве них и еко ном ских про ме на на све че ти ри стра не све та. Ор га ни за то ри ак ци је „ Сто хи ља да пе сни ка за про ме не“ у Ки кин ди су На род на би бли о те ка „Јо ван По по вић“ из Ки кин де и Ба нат ски кул тур ни цен тар из Но вог Ми ло ше ва. Ма ни фе ста ци ја ће се одр жа ти у На род ној би бли о те ци „Јо ван По по вић“, та ко ђе са по чет ком у 18 ча со ва. Сем на сту па пе сни ка ужи во, ор га ни за то ри ће на сај ту об ја ви ти пе сме оних ства ра ла ца ко ји по др жа ва ју ак ци ју, а ни су у мо гућ но сти да лич но до ђу. Ово го ди шње те ме су дру штве не, еко ло шке и по ли тич ке про ме не у окру же њу и све ту. Не ка по ет ска реч од јек не ши ром пла не те. Тре ба нам и ваш глас, по ру чу ју из Ки кин де. Уз до да так да, по на род ној му дро сти, ле па реч отва ра и гво зде на вра та. Р. Л.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Мост” 1. „Антологија Антић“, приредио Драшко Ређеп - „Прометеј“ 2. „Женски разговори“, Душко Радовић - „Маском“ 3. „Архетипски свет Николе Тесле“, Иван Настовић - „Прометеј“ 4. „Тајна“, Ронда Бирн - „Дејадора“ 5. „Божанствене торте“, Јелена Јовин - „Прометеј“ 6. „Кућа са окућницом“, Љубивоје Ршумовић - „Српска књижевна задруга“ 7. „Игра престола“, Џорџ Мартин - „Лагуна“ 8. „Капија Балкана“, Светлана Велмар-Јанковић - „Стубови културе“ 9. „У туђем веку“, Добрица Ћосић - „Службени гласник“ 10. „Свет по Кларксону“, Џереми Кларксон - „Чаробна књига“

KWIGA ZAUVEK ГОРАН ЖИВКОВИЋ, НАЈБОЉИ СЛЕМ ПЕСНИК СРБИЈЕ

У ИЗДАЊУ „АГО РЕ”

Блуз ра су тих жи во та Н

и ј е ма л о књи жев н их кри ти ча ра, по зна ва ла ца са вре ме не до ма ће књи жев не сце не, ко ји твр де да су у про зном жан ру, при по вет ке бо љи део, у од но су на ро ма не. Ко ме је ста ло да то про ве ра ва, ево нај но ви је при ли ке: зре ња нин ска „Аго ра“ об ја ви ла је ових да на збир ку при по ве да ка Зо ра на Ћи ри ћа „Крат ки љу ди“. Ћи рић је је дан од нај зна чај ни јих мо дер них срп ских при по ве да ча, а ње го ва нај но ви ја књи га на крат ком про сто ру, у бли це ви ма ни за ег зи стен ци јал них си ту а ци ја, от кри ва свом чи та о цу не ке од про ду бље них уви да, из ди жу ћи жи вот но ис ку ство на ни во ре ле вант ног ли те рар ног ис ку ства, на во де из „Аго ре“. Кроз 25 при по ве сти, у ин тим ној, са свим ин т ро спек тив ној све тло сти, мно штво ју на ка све тља ва свет

сво јим жи вот ним и по ро дич ним при ча ма. А аутор ве ру је да се мо же про на ћи дру ги свет у скри ва ли ци ба нал ног све та. Гла со ви ових же на и му шка ра ца су из са свим раз ли чи тих ствар но сних и уз ра сних ре ги ста ра, а пе снич ки је зик, про ду бљен до са мих је зо ви тих гра ни ца смрт ног, је сте она кар то гра фи ја ме ста на ко ји ма се ло ме њи хо ви жи во ти. По ет ски илу ми ни ра не, а су ро во ствар не, на то пље не се том, с мно го блу за и џе за на ших ра су тих жи во та, при че Зо ра на Ћи ри ћа з „Кра ких љу ди“, пред на ма се уства ри от кри ва ју као уз бу дљи ва и фи зич каи ме т а фи зич ка по тра га за сми слом очин -

ског све та, ко га у се би сви но си мо, ма где он, за пра во, био-та ко ђе је пре по ру ка за чи та ње. Из да вач на во ди, што се та ко ђе мо же про ве ри ти, да би но ва про зна ко лек ци ја „је ди ног пи сца у Ср би ји са ста ту сом попзве зде“, у опу су Зо ра на Ћи ри ћа мо гла да до стиг не ни во ко ји има ал бум „Desire“ ме ђу Ди ла но вим ал бу ми ма. Ве ли ке ег зи стен ци јал не дра ме ма лих, крат ких љу ди од ви ја ју се у ин тим ним про сто ри ма, а си ли кон ски свет, ко ји љу бав чи ни озбиљ ним чу дом, рас па да се под те ре том пре те шких емо ци ја. Пост мо дер ни за чин у ви ду ка рак те ри стич ног ћи ри ћев ског ху мо ра, умек ша ва ју ове при че о твр дим љу ди ма и за о кру жу ју их у ду го сви ра ју ћи поп-стан дард. Дру го се ни је ни оче ки вало од ма гич ног Ћи ре. Р. Л.

Бодлера сам скидао с инфузије

ад се вратим неких десетак година у рикверц, нишки ‘физизам’ са Сигмом, Бошњаком и Гораном Станковићем одлично је разбио све што се римовало са полице. Бодлера сам скидао са инфузије, цео романтизам се спустио у подрум, и ту се негде појавио ‘Пун бојлер с пијани

За две недеље прочитао сам његову целу ‘дискографију’, и када сам стигао до ‘Lоve is a dog from hell“- тада је кренуло да капље из мојих hid den фолдера на папир. Силвија Плат ме је прогањала, Васко Попа ме је будио ујутру у читаоници, а незаобилазног Хенрија Милера и „Мирне дане на Клишију“ но-

ждралови’ Ивице Живковића, који је сломио све плочице у купатилу. Спалио сам па сам читао упутство за гашење пожара сваки пут када сам држао Гинзбергов „Хидрогенски џубокс“ .Боб Кофман је -свраћао да заменимо очи-, а ја сам лежао сам у његовом кратеру на Месецу - који је данас откупила Мадона. Полирао сам чаше и шејкере пре шест година, када је неки гост у кафићу заборавио ‘Блудног сина’ Чарлса Буковског - онда је све кренуло низбрдо...

сио сам на -блинд- дејт, и читао га на литици балкона 16. спрата. Једне вечери код Аце Петровског, док сам вадио неко штиво са полице, из прашњаве гомиле испао је Ален Боске... Бог! Песник кога читате лекарима хитне помоћи док вам хладе срце и спуштају крвни притисак... Испод кревета још увек хрче Бојан Илић Бокерини и ‘Хип Хоп Сталкер’, једина слем збирка коју знам напамет. А када се крене на камповање или шеснаесточасовно клацкање у вагону, невероватни „Хомо луденс“ Миљана Милановића.

НО ВО ИЗ „ДЕ РЕ ТЕ”

Не пре глед но цар ство ма ште Д

о¬бро ве¬че. До¬зво¬ли¬те ми да вам се пред¬ с та¬ в им. Мо¬је име је Ха¬сан. Ја сам при¬ п о¬ ве¬ д ач, вла¬ д ар цар¬ с тва про¬стра¬ни¬јег од све¬га што се мо¬же об¬уј¬ми¬ти по¬гле¬дом, то јест – ма¬ште. То су ре чи гла вог ју на ка ро ма на „При по ве дач из Ма ра ке ша“ Џој ди па Рој-Ба т а чар ја, ко ји је не дав но об ја ви ла бе о град ска из да вач ка ку ћа „Де ре та“. У овој књи зи ма¬гич¬на моћ при¬по¬ве¬да¬ња пре¬о¬бли¬ку¬је се у моћ са¬мог жи¬во¬та, на ја вљу је из да вач, а рад ња овог за ни мљи вог шти ва те че ова ко. Сва¬ке го¬ди¬не при¬по¬ве¬дач Ха¬с ан оку¬пља слу¬ша¬о¬це на чу¬ве¬ном град¬ском тр¬гу у Ма¬ра¬ке¬шу ка¬ко би по¬де¬ли¬ли се¬ћа¬ња на јед¬ну ноћ, по¬ку ¬ша¬ва¬ју¬ћи да схва¬ти шта се та¬да де¬си¬ло – и да оправ¬да свог мла¬ђег бра¬та Му¬ста¬фу, ко¬ји је у за¬тво¬ру због на¬вод¬но по¬чи¬ње¬ног зло¬чи¬на. Убе¬ђен у бра¬то¬вље¬ву

не¬ви¬ност упр¬кос то¬ме што не одо¬бра¬ва ње¬го¬ве ста ¬во¬ве, Ха¬сан упор¬но тра¬га за исти¬ном. Али, док ње¬го¬ви слу¬ша¬оц ¬ и ну¬де су¬прот¬ста¬вље¬на све¬до¬че¬ња, а де¬та¬љи се пре¬о¬бли¬ку¬ју или рас¬пли¬ња¬ва¬ју у обла¬ку се¬ћа¬ња, при¬ча о јед¬ном нео¬бич¬ном му¬ш- кар¬цу и ње¬го¬вој пре¬ле¬пој пра ¬ти¬љи леб¬ди у ва¬з- ду¬ху, јед¬на¬ко за¬го¬не тн ¬ а као и њи¬хо¬ва суд¬би¬на, оста¬вља¬ју¬ћи нас да се пи¬та¬мо да ли Ха¬сан успе¬ва у сво¬јој на¬ме¬ри, или је, на соп¬стве¬ну жа¬лост, и он сам део те ми¬сте¬ри је. Он ни¬је са¬мо при¬по¬ве¬дач, већ и во¬дич, све¬док, за¬ба ¬вљач и хро¬ни¬чар, чу¬вар ле ген¬ди и зна¬ња са¬кри¬ве¬них у

KWI@EVNA BA[TINA

Цр кве но-про свет ни лист

рп ски си он: не дељ ни лист за цр к ве н о-про с вет н е и ав то н ом н е по т ре бе Срп с ке пра во слав не ми тро по ли је кар ло вач ке“, из ла зио је од 1891. до 1908. сва ке не де ље, а од 1903. сва ких пет на е ст да на. Вла сник је био срп ски па три јарх Ге ор ги је Бран ко вић, а пр ви уред ник Са ва Пе т ро вић. Уред ни ци су би ли и Сер ги је Ша крак-Ни нић, Јо ван Је ре мић и Ди ми три је Ру ва рац. Нај пре је об ја вљи ван у Но вом Са ду, а од 1895. у Срем ским Кар лов ци ма. Под уред ни штвом Д. Ру вар ца од 1903. по ве ћан је број на уч них при ло га. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске по сто ји овај лист и он је об ра ђен у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

бес¬крај¬ним ла¬ви¬рин¬ти¬ма рас¬ко ш ¬ ног Ма¬ра¬ке¬ша. Од тај¬но¬ви¬тих ули¬чи¬ца древ¬не Ме¬ди¬не до не¬пре¬глед¬не „пу¬сти¬ње љу¬ба¬ви“ у ко¬јој су се ве¬тар и пе¬сак за¬ве¬ри¬ли да про¬гу¬та¬ју за¬лу¬та¬ле стран¬це, „При¬по¬ве¬дач из Ма¬ра¬ке¬ша“ по¬ме¬ра гра¬ни¬це ми¬сте¬ри¬је, исто¬вре¬ме¬но да¬ру¬ју¬ћи на¬дах¬ну¬то ис¬тра¬жи¬ва¬ње при р¬ о¬де љу¬ба¬ви и на¬шег про¬мен¬љи¬вог по¬им ¬ а¬ња ствар¬но¬сти. Ово је пеј¬заж ис¬пу¬њен але ¬го¬ри¬ја¬ма, у ко¬ме је ма¬ш то¬ви¬тост за¬кон, а при¬по¬ве¬да¬чи про¬во¬де вре¬ме раз¬ре¬ша¬ва¬ју¬ћи ми¬сте¬ри¬је. Пр¬ви део три¬ло¬ги¬је, ко¬ји нас под¬се¬ћа на дар при¬ча¬ња при¬ча, нај¬ста¬ри¬је и нај¬ва¬жни¬је људ¬ско зна¬ње, јер сва¬ки је жи¬вот при¬ча пре¬пу¬на ми¬сте¬ри¬ја, раз¬ли¬чи¬та од дру¬гих, је¬дин¬стве¬на и не¬по¬но¬вљи¬ва. Џој дип Рој-Ба та чар ја је им¬пре¬си¬ван, озби¬љан и стра¬ствен аутор, сма тра Ј. М. Ку¬ци. Р. Л.

Гра до ви на чи та лач ком за дат ку

ме ри кан ци су по сло вич но скло ни ко лек ти ви за ци ји, одав но је утвр ђе но. Твор ци гру па за по др шку ра зним жи вот ним про бле ми ма кра јем про шлог ми ле ни ју ма окре ну ли су се леп шим ства ри ма, у на сто ја њу да по де ле и ле пе ства ри. Та ко је на стао про грам „Је дан град, јед на књи га“, ко ји је про ши рио иде ју чи та лач ког клу ба на чи та ве гра до ве. Иде ја Нен си Перл, би бли о те кар ке Јав не би бли о те ке Цен тра Ва шинг тон у Си је тлу, спро ве де на је у де ло 1998, ка да су чла но ви би бли о те ка и клу бо ва чи та ла ца у исто вре ме чи та ли. Пр ве го ди не ста нов ни ци Си је тла охра бри ва ни су да у исто вре ме чи та ју књи гу „The Sweet Hereafter“, аме рич ког пи сца Ра се ла Бенк са. Ве о ма бр зо ову иде ју при хва ти ли су и дру ги гра до ви, та ко да је 2007. Кон гре сна би бли о те ка за бе ле жи ла чак 404 ак ци је ши ром САД. Сва ки град по ста вља се би раз ли чи те ци ље ве, а они се углав ном кре ћу око раз во ја осе ћа -

ња за јед ни штва и бри ге за дру штво, и про мо ви са ња пи сме но сти и љу ба ви пре ма књи зи. Нен си Перл је на по чет ку ис та кла да од овог про гра ма не тре ба оче ки ва ти пре ви ше: „Ово је про грам ко ји ор га ни зу ју би бли о те ке, ни је не ка ве жба из гра ђан ског вас пи та ња, ње гов циљ ни је ле че ње ра сних раз ли ка ли те ра ту ром, већ ужи ва ње у чи та њу, без об зи ра на ра су, пол, со ци јал ну и сек су ал ну при пад ност.“ Про гра ми, осим ко лек тив ног чи та ња исте књи ге, укљу чу ју и ди ску си је о про чи та ном, пре да ва ња струч ња ка ве за на за ауто ра, те му или књи жев ни пе ри од у ко ме је ства рао, као и пра те ће про гра ме (дра ма ти за ци је или при ка зи ва ње фил мо ва ко ји ма је књи га би ла ли те рар ни пред ло жак). у не ким гра до ви ма, као што је Бо стон, на при мер, де ле се и бес плат не ко пи је за да те књи ге со ци јал но угро же ном ста нов ни штву. Ове го ди не ода бра но је пет књи га и пет гра до ва. Та ко ће ста нов ни ци Си је тла чи та ти

O[E ] T NE

„Little Bee,” ауто ра Кри са Кли ва, при чу о ни ге риј ском си ро че ту чи ји се жи вот пре пли ће са жи во том бри тан ског па ра. Бо стон чи та „The Whore’s Child,” Ри чар да Ру соа, до бит ни ка Пу ли це ро ве на гра де, Сан Фран ци ско ода брао је „Packing for Mars,” спи са тељ ке Ме ри Ро уч, ху мо ри стич ну књи гу о ис ку стви ма не ких астро на у та у све мир ским ми си ја ма. Фи ла дел фи ја је ода бра ла две књи ге: „War Dances” и „The Absolutely True Diary of a Part-Time Indian,” истог ауто ра, Ин ди јан ца Шер ма на Алек си ја, ко је су ве за не истом при чом, а аме рич ким ме тро по ла ма при дру жио се и ир ски Да блин, де лом „Ghost Light,” Џо зе фа О’Ко но ра, љу бав ном при чом о мла дој глу ми ци и сце на ри сти, а сле де ће го ди не Ир ци пу ца ју на ви со ко, би ра ју ћи чу ве ни ро ман „Да блин ци“ Џеј мса Џој са. Ивана Вујанов

kultura

dnevnik

petak23.septembar2011.

У ГАЛЕРИЈИ „ХАОС” ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАМА ЈОЖЕФА НАЂА

45. БИТЕФ... НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ

Фотографије цртане светлом

Певање и бивање

Изложба фотограма, особеног цртежа, фотографија „цртаних светлом„, прослављеног позоришног уметника, кореографа и играча Јожефа Нађа, отворена је прексиноћ у галерији ‘’Хаос‘’ у Београду у оквиру пратећег програма 45. Битефа.Светски познати уметник Нађ, који се подједнако уметнички снажно изражава покретом тела, глумом, музиком, представио се као ликовни уметник фотографијом којом се посвећено бави две деценије. У београдској галерији специјализованој за цртеж, Нађ је изложио 30 фотограма, својеврсних цртежа које је добио игром форми и светла, насталих последњих годину дана. Отварајући изложбу књижевница и редитељка

Нађов театар покрета Књига „Театар покрета Јожефа Нађа„ аутора др Милана Мађарева, представљена у Народном позоришту у Београду, настала је из докторске дисертације Мађарева, а објавио ју је Музеј позоришне уметности Војводине. - Књига је највише о мојим раним радовима, када сам се бавио покретом, уследио је период истраживања визуелне драматургије, а сада за мене почиње трећи циклус на тему маски и марионета рекао је Нађ и додао да ће се кроз неколико година сигурно посветити говору и ставити реч у свој фокус. Мађарев је изјавио да су његови сусрети и разговори са Нађом били релативно ретки и кратки, али да је предузео друге „стратегије„ да би што боље упознао специфичан позоришни језик и стваралаштво овог уметника. Читао је како литературу која је инспирисала Нађа за одређени пројекат, тако и књиге о позоришној антропологији, пантомими, а и о борилачким вештинама, буто плесу, таоистичкој јоги које је чак лично вежбао.Направио је и серију упитника за извођаче који су играли у Нађовим представама и разговарао са његовим сарадником, писцем Отом Толнаијем који је са Иштваном Концом и Добо Тихамером успоставио локалну митологију Кањиже. Аутор је пажљиво пратио и критичку рецепцију Нађовог стваралаштва.

НА ДРАМСКОM ТАКМИЧЕЊУ У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

Ђармати и Мезеи добитна комбинација На Драмском такмичењу мађарских војвођанских писаца, одржаном 21. септембра у Новосадском позоришту/Ујвидеки сзинхаз, најбољи драмски текст написала је Ката Ђармати, а Кинга Мезеи, која је на сцену поставила њен текст, најбоља је редитељка овог необичног позоришног догађаја. У комплетном омнибусу, чији је наслов био “Спржена пустара”, најбоље главне улоге остварили су Емина Елор и Даниел Хуста док су споредне улоге Силвије Крижан и Ервина Палфија (Народно позориште Суботица) оцењене најбољима у тој категорији. Две посебне глумачке награде добили су Иштван

Кереши и Чаба Андраш Молнаш (гост из Темишвара). Награда коју добијају људи из позадине, тзв. “награда кулисе” припала је овога пута асистенту редитеља Јудит Ференц. Друго место на такмичењу заузела је списатељско/редитељска комбинација Роберт Ленард/Ђерђ Видовски а треће Иштван Беседеш/Габор Понго. Цела техника добила је гајбу пива. Према гласању публике, у протеклој сезони најбоји глумци Новосадског позоришта, не први пут, су Емина Елор и Арон Балаж, док су најбоље епизодне улоге остварили Терезиа Фигура и Габор Понго.

Вида Огњеновић казала је да су посетиоци „окружени фотограмима Нађа, цртежима изведеним вештом игром светла и ока камере којим се постижу небројени светлосни облици на тамној позадини мрака”. „Познавајући Нађово истраживање моћи покрета и својеврсну интервенцију у простору са којим остварује стални дијалог преуређујући га у подлогу за знаковите кретње, овај његов фотограмски приказ можемо да читамо и као једну врсту виртуелног нотног записа за покрет„, казала је Огњеновић. Она је оценила да Нађови фотограми, као нов уметнички израз „на неки начин истовремено мирују и трепере, ведри су и замишљени, означавају заустављени трен који је у суштини напети покрет”. Према речима уреднице галерије Хаос Борке Божовић, серија Нађових „цртежа светлом„ настала је током предаха у родној Кањижи, око уметника креирало је мреже, жице, комаде метала и друге предмете интресантних облика или је интервенисао директно на емулзијама приликом развијања фима, извлачећи светлосне линије, правећи својеврстан цртеж”. „Маштовита игра светлом, емулзијама, формама, линијама, била је плес чаробњака, његова дела зраче свежином, смелошћу, мистиком, његова једноставност је супериорна„, казала је Божовићева. Према Нађовој жељи на отварању излозбе наступили су његови пријетељи музичари Жорж Грујић (гајде, зурла, крављи рог) и Александар Петровић (тапан и кавал).

Објаснити апсурд, његово осећање, поприлично је тешко. А како би било отпевати га? Кад режира Хајнер Гебелс, онда је то сјајна идеја! Представа „Дошао сам до куће али нисам ушао“, како сам аутор каже, упризорени је концерт у три слике. Гебелс је аутор концепта, музике и режије, а извођачи су чланови славног Хилијард ансамбла. А капела аранжирана музика, компонована је готово литургијски, а за текст су

так и крај представљају допадљиво креиране ентеријере куће, односно хотелске собе, док средишња музичка слика за визуелни мотив има екстеријер, фасаду једне стамбене куће или зграде, с фантастичном звучносветлосном кулисом организованом тако да подсећа на ток дана, од свитања до смираја. Све у свему, у целој композицији, стиче се утисак да је свака ствар на свом месту, да је све сложено у форму својеврсног меха-

тивречан, противречна је и смрт, а највише оно што спаја те две стране лука – време. Отуд „сајџија“ Гебелс резонује да оно, заправо, не постоји (или да је бар врло комплексна творевина), чинећи све да га потпуно протера из свог остварења, односно учини крајње неухватљивим, неприметним и небитним. Спор темпо, репетиције, слаби интензитети екпресије, за то су савршена атмосфера, поготово ако је публика удобно сме-

пажљиво изабране поема „Љубавна песма Џ. Алфреда Прафрока“ Т. С. Елиота, прича „Лудост дана“ Мориса Бланшоа, Кафкин „Излет у планину“ Франца Кафке и „Worst ward Ho“ Самјуела Бекета. Први и последњи текст потпуно су препевани, док се у средишњем делу ради о ритмично, а на моменте полифоно оркестрираном говору. Мизансценске радње певача сведене су и подједнако делују као музичка партитура. Ликовност представе је чиста, беспрекорно организована (занимљиво је да Гебелс поново у представу „равноправно“ укључује и међусцене, односно акцију сценских радника на промени декора). Поче-

низма, музичке кутије. Смирено, уредно и посвећено, сугестивно и суптилно, баш како се понашају и како певају момци из Хилијарда. Осим часовничарског перфекционизма, шта се може рећи о Гебелсовом науму, о под- или метатексту свега описаног? Сам аутор, или већ неки надлежни рецензент, смислио је да „Дошао сам кући али нисам ушао“ говори ни о чему и никуд не води... Могло би много да се филозофира о томе, али у крајњој инстанци ствар је јасна – сви изабрани текстови гаје парадоксе, естетику апсурда, утопизам уметности, као начелни одговор на сва могућа питања која су пред човеком. Живот је про-

штена и довољно стрпљива да се баци у зен. Конкретно, негирање времена аутоматски води негирању радње (никад више прича, узвикује Бланшо), баш као што страсти с почетка, из Елиотове поеме, на сцени добијају свој сиви, бестрасни негатив. На крају, у модро црвеној соби која се може тумачити и као чекаоница, предворје, али не за негде него од некуда, одвија се последња етерична контемплација налик на вечност у којој „космос и заштосмос“ престају да буду важни, тако задобивајући, опет парадоксално, своју потпуну испуњеност и суштину, спокој и мир. Игор Бурић

КОНЦЕРТ ЧУВЕНОГ КВАРТЕТА БРОДСКИ У КОЛАРЧЕВОЈ ЗАДУЖБИНИ У БЕОГРАДУ

Музика Исидоре Жебељан Прво ауторско вече најмлађег академика и најизвођенијег српског савременог композитора на иностраној музичкој сцени, Исидоре Жебељан (44), одржано је прексиноћ у извођењу квартета Бродски и уз овације бројне публике у Коларчевој задужбини у Београду

Бродски објавити у иностранству, у изванредном, врхунском извођењу имала је прилику да прво чује београдска публика, до сада упозната само са појединим делима наше најизвођеније композиторке на светској музичкој сцени. Концерт је почео композицијом „Песма путника у ноћи„ из 2003.

ских дана „Пеп ит уп„ из 1988. године.Уследила је виртуозна композиција коју је квартет из Лондона у сарадњи са Универзитетом у Кенту поручио од наше композиторке „Поломка квартет‘, заносна, брза влашка игра. Како је Исидора Жебељан објаснила извођачима, ова игра би могла бити описана као

ЛОНДОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСВЕЋЕНА БРЕНДОВИМА

Јеловац на Фестивалу дизајна Оснивач и селектор Београдске недеље дизајна Јован Јеловац учествоваће данас на чувеном Фестивалу дизајна у Лондону у програму Супербрендс у познатој Олд Труман Бреверy. Креатор целокупног конференцијског програма је легендарни Мирко Ван Дер Винкел, светски признати импресарио дизајна, који је био гост Београдске недеље дизајна 2010. године. Београдском фестивалу је указана велика част и одато признање за досадашњи рад, пошто ће Јеловац, као истакнути стручњак, бити домаћин дискусије са познатим дизајнерима од којих ће покушати да добије одговор на питање хармоније односа дизајнера и брендова. Посетиоци ће током дискусије имати прилику да чују како размишљају Патриција Моросо, уметнички директор компаније “Моросо”, Џери Хелинг, директор куће “Бернхардт Дизајн”, дизајнери Ни-

ка Зупанц, Хени Ван Нистелрој и Пепе Хејкоп. Београдска недеља дизајна је и прошле године имала запажен наступ на Фестивалу дизајна у Лондону. Четрдесет фотографија највећих светских креативаца који су као предавачи гостовали на конференцијама Београдске недеље дизајна протеклих година изложене су у оквиру званичног програма Лондонског фестивала дизајна од 18. до 26. септембра 2010. Изложба портрета и забава која је уприличена за представнике медија и светску креативну елиту у чувеној лондонској галерији и клубу Скеч представиле су Србију и Београдску недељу дизајна у најбољем светлу. Изложбу је видело неколико хиљада посетилаца, наши представници су добили позиве за гостовања и у другим земљама, а Београд и Србија су још једном потврдили своје место на светској мапи дизајна.

Квартет Бродски са Исидором Жебељан

Угледни ансамбл из Лондона квартет Бродски и солисти: шпански кларинетиста Жоан Енрик Луна који годинама ради у Енглеској, соло хорниста Берлинске филхармоније Штефан Дор, српски уметници сопран Анета Илић, перкусиониста Мирослав Карловић, контрабас Бобан Стошић, диригент Премил Петровић и композиторка која је свирала клавир, извели су композиције из опуса Жебељанове од оних најранијих до најновијих. Музику која ће се ускоро наћи и на компакт диску који ће квартет

године, за кларинет и гудачки квартет, настала као поруџбина Генесис фондације из Лондона коју је премијерно извео ансамбл Мартин Ин д Филдс, а на репертоару квартета Бродски се налази од 2006. године. Квартет Бродски је ову композицију извео 30-ак пута у готово свим земљама Европе на веома значајним фестивалима. Британски музичари први пут су прексиноћ извели рано дело наше композиторке „На Дунаву шајка„ из 1990. године писано за сопран, клавир, гудачки квартет и удараљке као и композицију из студент-

она у којој се тело ломи у ритму веома брзог темпа и виртуозне свирке, а они су тако извели. У другом делу концерта композиторка је извела композицију за клавир „Сарабанда„ из 2005. године, а најављена премијера дела из 2010. године „Исцели, Исусе, ране моје„, молитва за сопран и клавир је одложена за неку другу прилику. Квартет Бродски и сопран Анета Илић извели су „Нове Ладине песме„ а дело „Игра дрвених штапова„ за хорну и гудачки квинтет са сјајним Дором испраћено је овацијама.

„КАКО СУ МЕ УКРАЛИ НЕМЦИ“ У БИОСКОПИМА

Премијера Радивојевићевог филма Филм „Како су ме украли Немци” редитеља Милоша Мише Радивојевића биће премијерно приказан у Београду 19. октобра, саопштила је јуче дистрибутерска кућа МЦФ.После премијере у Сава центру, филм ће бити на редовном биоскопском репертоару. Како се наводи, радња филма обухвата период од 1943. године, односнодогађај у Другом светском рату, када немачки официр Вернер преузима бригу о дечаку чија је породица комунистички оријентисана.У тренутку када Трећи рајх разара свет, тај дечак ће доживети најлепше тренутке у животу, а пружиће му их управо човек у униформи те идеологије. У филму играју Јелена Ђокић, Светозар Цветковић, Дара Џокић, Миодраг Крстовић, Небојша Миловановић, Војислав Брајовић, Бранимир Поповић, Гордан Кичић, Борис Исаковић, као и енглески глумац Даглас Хенсхол, који тумачи лик официра Вернера. Филм „Како су ме украли Немци„ освојио је Гран при Велику златну мимозу на 25. Филмском фестивалу у Херцег Новом. Радивојевић је награђен и Златном мимозом за режију, Јелена Ђокић за најбољу женску улогу, а Радославу Владић за најбољу камеру.На фестивалу Синема сити филм је добио награду жирија критике Фипресци за најбољи филм, док је у Сопоту награђен за најбољи сценарио и музику, пише у саопштењу.

petak23.septembar2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

petak23.septembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

petak23.septembar2011.

Posledwi sestri

pozdrav

dnevnik

voqenoj

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: prasi}e, sviwske polutke, pili}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 37404 PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 37638

Nadi Jovanovi} KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495. 37799 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 37800 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/1637-129, 061/174-37-25. 37824 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis 3750din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 064/9944-828, 062/87-38-205. 37825 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. îstimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni: 062/649-000, 063/74487-00. 37876

S bolom se od tebe opra{tamo. Tvoje sestre Marica i Stanka, zet Krcko i sestri} Alen.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 66. godini iznenada preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Nada Jovanovi} 8. 3. 1945 - 21. 9. 2011. Sahrana je 23. 9. 2011, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu, a opelo po~iwe u 14.30 ~asova. Hvala ti za svu qubav i dobrotu. O`alo{}eni: suprug Dobrivoje, }erka Gordana, zet Sa{a, unuci Aleksandar i Jovana. 38030

38032

Preminula je na{a voqena majka, baka i prabaka

Zagorka Gmizi} 1928 - 2011. Sahrana je 23. 9. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. Hvala ti za svu qubav, pa`wu i po`rtvovawe. O`alo{}ene porodice Gmizi} i Dreni}.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Radmila Mili} 1943 - 2011. Sahrana je danas, 23. 9. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Nina, unuci Nemawa i Aleksandra i zet Sa{a Igi}. 38035

38033

Dana 21. 9. 2011. godine napustio nas je na{ dragi

Zoran Prkosova~ki Za{to brate? Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. O`alo{}eni: brat Du{an, kum Dovla, drugari Du}a, Korla, Helboj, Viktor, Bogi i Travar.

Milan Jovin @alimo za iskrenim drugom i prijateqem. Zauvek }e ostati u na{im se}awima.

Milan Jovin 1933 - 2011.

Porodice Lukeni} i Krsti}. 38040

38059

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sahrana }e se obaviti u subotu, 24. 9. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12 ~asova.

Tu`ni smo {to je zauvek oti{ao, a sre}ni {to smo ga imali.

Wegovi najmiliji.

38041

Nada Jovanovi}

Ana Rado{evi}

Uz neizrecivu tugu opra{tamo se od na{eg dragog

1930 - 2011. Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici i dugogodi{woj prijateqici od porodice Mandi}.

Sahrana je danas, 23. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena porodica.

Na ovaj na~in se javno izviwavam Nenadu Vuka{inovi}u, na pismenom tekstu objavqenom na internetu. Olah Andrija. 37979

IZDAJEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar. Telefon 064/199-4505. 37875 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 063/765-3632. 37750

IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan (54m2) Rumena~ka ulica. Telefon: 064/1246888. 37777

38058

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

38025

Najdra`oj priji,

Petra [arca PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~ cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta se ka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefoni: 063/521546, 021/6212780. 32373 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37726

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u subotu, 24. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Nadi Jovanovi} Na|i Hvala ti za divno prijateqstvo: Julkica, Sofija sa porodicama.

38054

Nadi Jovanovi} posledwi pozdrav od prije Nani.

38031

Oàlo{}eni: supruga Cvita, sinovi Boò i Nikola i }erka Boìca sa porodicama.

38036

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak23.septembar2011.

Dana, 21. 9. 2011. godine, iznenada je preminuo na{ dragi

GODI[WI POMEN

Gordana Sladojevi}

Pro{la je ve} godina od kako nema na{e majke i supruge. Oti{la si rano, ali si nam ostavila tvoj osmeh, toplinu, dobrotu i hrabrost da istrajemo u borbi za `ivot bez tebe Goco. Obi}i }emo tvoju ve~nu ku}u na Gradskom grobqu, 24. 9. 2011. u 11 sati.

U subotu, 24. 9. 2011. godine, u 11 ~asova, poseti}emo tvoju ve~nu ku}u. Draga moja Goco, pro|e tu`na godina bez tebe. Uvek sam se nadala da }e{ nam se vratiti kao {to si se vra}ala. Vi{e te nema. Tvoja majka te nosi u srcu kao i tvoji sinovi. Spavaj sine moj, nek te an|eli ~uvaju.

Uvek tvoji: sinovi Darko i Sa{a i suprug @eqko.

Tvoja neute{na mama Mara i brat Darko.

37978

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana na ^eratskom grobqu, 23. 9. 2011. godine, u 15 ~asova.

23. 9. 2005 - 23. 9. 2011.

POMEN povodom godi{wice na{eg

smrti

odr`a}e se u subotu, 24. 9. 2011. u 11 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu Tranxament. Po dobrom }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i s qubavqu ~uvati od zaborava. Tvoji najmiliji: supruga Bosiqka, k}erka Sne`ana i zet Ostoja.

Vladimira Nikoli}a [metera

Ana Bo{wak Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji. 37952

37920

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj priji

Danas, 23. 9. 2011. godine navr{ava se deset tu`nih godina od kako nas je napustio na{ voqeni

Milana Jovina Mirjani Adamovi}

profesora matematike u penziji

1949 - 2011.

Pamti}emo ga kao divnog ~oveka, vrsnog pedagoga i dobrog prijateqa. Kolektiv Sredwe {kole â&#x20AC;&#x17E;Svetozar Mileti}â&#x20AC;? Novi Sad. 444/P

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Tu`nog srca opra{tamo se od na{eg

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom ocu, suprugu i bratu

Dragoqub @ugi}

od prijateqa Dragomira i Polke Popovi} iz Bijelog Poqa.

S ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u srcima.

S ve~itom tugom u srcu i beskrajnom qubavqu tvojih najmilijih: sina Stevana, supruge Milice i sestre Dane sa porodicom. 37982

POMEN

Vesna i Sr|an Zekavica.

Pre tri godine usnio si san sa verom i nadom u Boga.

Stanko Kurja~ki Tvoji najmiliji.

Rade Stevovi}

Milo{u Jevrosimovu

U ti{ini ve~nog mira, prati te na{a neizmerna qubav koja je ja~a od vremena i zaborava, a nama i daqe ostaju bol i tuga kao verni pratioci.

36944

37932

38019

SE]AWE

37960

Preminula je na{a draga i voqena majka, ta{ta i baka

Vreme prolazi, sa ~e`wom te spomiwemo. Supruga Dragica, }erke Milica i Sne`ana i zet Sredoje. 37760

Na{em najdra`em, voqenom suprugu, ocu, dedi i svekru

Draga mama, 24. 9. 2011. godine, u 11 sati, do}i }emo ti u posjetu...

Nata{a Dangubi}

37976

23. 9. 1990 - 23. 9. 2011.

Tvoji najmiliji, mama, tata i sestra sa porodicom.

4. 9. 1980 - 15. 8. 2011. 37947

POMEN

DESETOGODI[WI POMEN

Tvoji najmiliji.

Bate

od porodice Brdari}.

37998

Petru Trbojevi}u

Jelica Srdi} Panti Mili}u

O`alo{}ena }erka Vera i zet Zoran sa porodicom.

Porodica Nikoli}.

37946

Opra{tamo se od na{eg dragog kolege

odr`a}emo u subotu, 24. 9. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Du{anu Jankovi}u

37995

Pro{lo je {est godina od kada nas je napustila

@ivanu Despotovi}u

Posledwi pozdrav dragom

O`alo{}ena porodica Jankovi}.

37980

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i voqenom

Du{an Jankovi}

23. 9. 2009 - 23. 9. 2011.

Vitomiru - Viti Ivanovi}u

S qubavqu koju smrt ne mo`e prekinuti, ~uvamo uspomenu na tebe. Zauvek }e{ biti suza u na{im o~ima, rana u na{im srcima.

obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen, 23. 9. 2011. godine, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Tvoji: suprug @ivko, }erka Sne`ana i sin Stevan.

O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Darko i Dejan, snaje Ana i Svetlana.

37910

37954

Dana, 24. 9. 2011. godine, u 10 sati, na ^enejskom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen na{oj voqenoj majci

Posledwi pozdrav dragoj }erki i sestri

Planinki @ivi}

Od kad si oti{la pro{lo je 57600 min, te{kih kao 57600 kg za moja nejaka le|a. ^ekam te, a znam, ne}e{ do}i. Po~ivaj u miru, draga mama...

Mirjana Adamovi} 1949 - 2011. Hvala joj za svu qubav i podr{ku koju nam je pruàla tokom celog ìvota. Skup je u Veterni~koj crkvi, u petak, 23. 9. 2011. godine, u 11 sati, a sahrana u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Oàlo{}ena porodica: }erka Danijela, zet Dejan, unuci Janko i Dragomir. 38017

Tvoja Milana sa tatom.

Vreme prolazi a bol ne prestaje. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoje }erke: Jasmina i Ru`ica. 37889

37884

od: majke Milice i brata \or|a sa porodicom.

37953

Карловачка берба грожђа Традиционална Карловачка берба грожђа одржава се ове године од 23. до 25. септембра. Прве вечери у Сремским Карловцима наступа Велики тамбурашки оркестар РТВ. (РТВ 1, 20.25) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.15 13.15 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.25 21.25 22.00 22.30 23.40 01.35

tv program

petak23.septembar2011.

Јутарњи програм Један на један Фолдер култура Стање на путевима Питам се питам Гимназијалци Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Пут у Кочамбу, док. програм Вести Изблиза Биоскоп: Мира Бањац, док. програм Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Музички програм Карловачка берба грожђа, пренос Ноћна смена Војвођански дневник Петказање Циклус Клода Лелуша: Авантура је авантура, филм Један на један

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Српски екран, емисија МТВ-а (срп) 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт - Црвена јабука 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Осећајте се као код куће, емисија на мађ. са титл.на срп. 13.10 Дадиља Ана 14.05 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Фестивал словачких лирских песама (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.25 Живот без краја, филм (слов) 22.30 Жена заробљена зимом, филм

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филмски програм: Хартови са Запада 00.00 Глас Америке

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 11.00 11.05 11.45 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Одељење за убиства Вести Ево нас код вас Вести Пороци Агро дан Вести Године пролазе Вести Одељење за убиства Вести Витраж Дунавска салетла Вести Пороци Неон сити Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Славни парови Одељење за убиства Неон сити Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.40 09.55 10.03 10.37 11.00 11.05 12.00 12.15 12.29 12.35 13.18 15.05 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.00 22.55 22.58 23.45 00.00 00.11 00.41 03.03 03.51 04.23 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Вратите ми младост Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Траопави херој, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре, инфо Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Породично благо Троугао обмане, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Зелена трава Ноћни биоскоп: Гомора, филм Казнени простор Око Разгледница Породично благо Верски календар

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.15 23.30 00.30

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Када лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Трачара Вече са Иваном Ивановићем

19.00 19.30 20.40 21.15 23.45 02.00

Премијер лига, Магазин Фул Тилт покер Преглед Премијер лиге Мобил 1 Свис лига: Сион – Грасхоперс Гранд При Ајакс ТВ Фудбал мондијал магазин Барса ТВ: Валенсија – Барселона Швајцарска лига Аргентинска лига Премијер лига, Магазин Португалска лига: Порто – Бенфика Шампионат: Брајтон – Лидс Рагби Супер лига

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Завичај

08.58 09.10 10.00 10.30 11.00 11.30 11.50 12.29 13.00 14.00 14.30 14.42 15.31 16.02 16.53 17.19 18.08 18.49 19.22 19.46 19.59 20.29 21.00 21.30

01.38

Вече са Иваном Ивановићем После Стинга, у Иванов студио је стигла још једна музичка икона – Брајан Фери. Непосредно пре концерта у београдској Арени, Фери је снимио емисију код Ивановића, а причао је о музици, каријери, породици и својим љубимцима, теријерима Спајку, Бобију и Дјуку. (Прва, 21.15)

Мунзи Ози бу Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Београд у музичким збивањима

Буковце, мало село у источној Србији, у Борском округу, помиње се још 1530. године, као насеље са око педесет кућа влашких досељеника. По једној верзији, добило је име по птици бук, која је била омиљена међу старијим становницима. Аутор: Татјана Феро (РТС 2, 11.30)

22.05 22.55 23.29 00.10 01.08

Брајан Фери 09.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 15.30 15.45 16.15

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.30 07.36 07.41 07.54 08.18 08.28

dnevnik

c m y

Необично о биљкама 3 Свет природе Контекст Метрополис Место за нас Завичај Међународно такмичење музичке омладине ТВ фељтон Трезор Београд у музичким збивањима Необично о биљкама Свет природе Пола века анимације у Србији ТВ лица... као сав нормалан свет Органско сточарство Породица Сопрано Међу нама Музички програм Пчелица Маја Томас и другари Странац у Србији Лов и риболов Породица Сопрано Седница генералне скупштине УН, пренос (програм зависи од трајања седнице) Истините приче Бунт Алекса Јелић: Луди и млади Трезор Пола века анимације у Србији Међу нама

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Коначни запис 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Изгнаник 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Сто за петоро

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 Стјуардесе 06.50 Сунђер Боб Коцкалоне 07.25 Би-Би-Си на Б92: Јужни Пацифик 07.50 Топ шоп 08.10 Доме, слатки доме 09.00 Вести Б92 09.35 Топ шоп 10.00 Смртоносних 60 10.20 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Трнавчевићи у дивљини 12.05 Топ шоп 12.30 Стјуардесе 13.20 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.10 Филм: Директна акција 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 17.50 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 21.00 Филм: Прави непријатељ 22.55 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Троје

Кели Брук

Троје Џенифер, сексипилна жена арогантног Зака, успева да избегне експлозију на јахти. Буди се на пустом острву са чланом посаде Мануелом. Мануел и Џенифер се препуштају један другом, све док се Зак једног дана изненада не појави. Момци се упуштају у битку за Џенифер и опстанак јачег. Улоге: Били Зејн, Кели Брук, Тод Колинс, Рој Ривера Режија: Стјуарт Рафил (Б92, 23.55)

06.00 Краљица југа 07.00 Добро јутро 10.00 У сосу 10.30 Тренутак истине 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.15 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз: Породични обрачун 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.15 Тријумф љубави 19.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Гојковићи 20.30 Курсаџије 21.00 Гранд шоу 22.30 Наслеђе једне даме 23.30 Ноћ у јуну 00.15 Кеш на ноге 01.00 Филм: Поверљиво из Ел Еја 03.15 Филм: После кише 05.00 Филм: Одред генерације икс

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 21.30 23.00 23.55 00.00 00.50 03.00 03.50 04.35 05.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвени орао Сузе Босфора Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Је л истина Но Лимит Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Црвени орао Вести Картел Малдиви – Више од игре… Црвени орао Картел Но Лимит Ухвати тренутак, док. серија

Дино ратник Прича почиње када једне вечери дечаку, који воли диносаурусе, деда исприча истиниту причу о њима. Касније те ноћи, пошто дечак није могао да заспи, отишао је у дедину собу да узме књигу о диносаурусима. Тражећи књигу, дечак је пронашао уређај који га телепортује у други свет, у свет диносауруса. (Хепи, 10.20)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak23.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Удата за мафијаша Смртоносне жене Партнери у љубави и злочину Др Џи Л.А. Инк Удата за мафијаша

07.00 09.07 10.16 10.59 11.13 12.00 12.31 13.20 14.15 14.50 15.34 16.01 16.25 17.12 17.37 17.55 18.29 19.30 20.11 21.47 22.45 23.25 00.25

08.00 Салвадор Дали: Прича о два града 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 У потрази за Бетовеном 11.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 12.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 13.00 Шпијуни који су дошли са мора 14.00 Библијске загонетке 15.00 Тајм тим година X 16.00 Стопама Густава Малера 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Вампирска принцеза 19.00 Ми Европљани 20.00 Човекова историја 21.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Тајм тим година X 00.00 Стопама Густава Малера 01.00 Летећи носач авиона

01.38 03.16 03.21

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Друго мишљење Алиса, слушај своје срце И то је то! Скица за портрет Хрватска уживо Глобално село Путем европских фондова Иза екрана Капри Дневник Отварање Вараждинских барокних вечери, пренос Рујански рат у Шибенику, док. филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратон - циклус Џима Џармуша: Непрекидни празници, филм Филмски маратон: Рим, отворени град, филм Скица за портрет Јеловници изгубљеног времена

СЕ РИ ЈА

Брат ски по љу бац Два бра та, Лекс и Мик жи ве у Хар ле му. Мик је по ли ца јац а Лекс је про вео не ко вре ме у по прав ном до му јер се су ко био са по ли цај цем. Са да жи ви са же ном Де би, али усо ро по и зи ва Ми ка јер има про блем... Уло ге: Џон Ле гу и зи ја мо, Ро си Пе рес, Ма ри са То меи, Ник Чин лунд Ре жи ја: Сет Ро зен филд (Си не ма ни ја, 16.00)

Лео је осум њи чен за пре ва ру ка да га ис тра жи тељ оси гу ра ва ју ће ку ће оп ту жи да је фал си фи ко вао из ве штај об дук ци је. Хе ри не успе ва да одо ли шар му при влач не бив ше ко ле ги це чи ме угро жа ва ка ри је ру. Ни ки је за бри ну та да осе ћа ји Хе ри ју му те спо соб ност ра су ђи ва ња... Уло ге: Ви ли јам Га ми на ра, Том Вард, Еми ли ја Фокс Ре жи ја: Уда јан Пра сад (ХРТ 2, 22.00) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.35 12.55 13.25 13.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.10 18.00 18.20 18.31 19.13 19.32 19.56 20.25 22.00 23.35 00.15 01.17 01.47

Ро си Пе рес

06.00 07.35 09.00 10.55 12.25 14.15 15.45 18.05 18.30 20.05 20.35 21.10 22.00 23.45 01.20 02.45 04.25

Херкул (1997) Љубав у четрдесетој Плитки Хал Погрешно осуђен Чувар моје сестре Принц и ја 3: Краљевски медени месец Једи, моли, воли Филмови и звезде Главна улица (2010) Досадно на смрт Епизоде Права крв Версо Нинџа плаћени убица Август Мој крвави Дан заљубљених Принц Пенсилваније

06.35 07.20 09.30 11.10 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00

Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Како се решити дечка за 10 дана, филм Тачка пуцања, филм Фудбалски рат, филм Астро шоу РТЛ данас

Тач ка пу ца ња

Не ми све док Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Афрички врисак Моје срце Братски пољубац Салон Мр 73 Џони Вац Еротски филмови

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Закон и ред Плаве крви

23.10 00.45 02.25 03.25

Еми ли ја Фокс

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

07.00 08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

06.00 08.00 10.00 14.00 16.00 18.00 20.20 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Истраге Младог Месеца Школски сат Олујни свет Алиса, слушај своје срце Којак Ема и Даниел: Сусрет, филм Јелена, док. филм Пола сата културе Други формат Х2О ЕдгемонтХај Школски сат Пуни круг Цртани филм Мала ТВ Аладинове пустоловине, цртани Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Цртани филм Поп музика Путујмо повољно, док. серија Одбојка, ЕП: Италија Хрватска, пренос Неми сведок На рубу науке Време је за џез Моја породица 7Б 24(7а)

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Рупа без дна Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Шиндлерова листа Сиквест

Подизање Аризоне Чист и трезан Прва лига Поред мора Предлог Робин Худ, принц лопова Прича о сексу Убиство првог степена Загреј ме Хотел за љубавнице

Де ла Ма јерс је до ма ћи ца ко ја жи ви у ви ли у пред гра ђу са сво је дво је де це и му жем. Бо га ти су али њен аро гант ни муж Ке нет, ко ји је не пре ста но вре ђа, чи ни је не срећ ном. На Бад ње ве че Де ла ће би ти бру тал но на пад ну та на пар кин гу тр го вач ког цен тра... Уло ге: Ким Бе син џер, Лу кас Хас, Грег Ше фер, Ле о нард Ву, Ке ти Ме си на Ре жи ја: Су зан Мон форд (РТЛ, 23.10)

Ким Бе син џер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Справице будућности Чари путовања Врхунско градитељство Успорен снимак Разоткривање митова Справице будућности

08.30 09.30 12.00 13.00 17.15 18.15 19.15 19.45 20.45 23.00 23.30 00.30 01.00

Бициклизам Бициклизам Бициклизам Бициклизам Брзина Брзина Сви спортови Најјачи човек Бокс Рели Голф Трке коња Бициклизам

Рав но прав ни и рав но прав ни ји

снов ним за ко ном о бра ку из 1946. го ди не На ша са го вор ни ца Ве ра Ђу кић-Плав шић го во же на је за кон ски из јед на че на и у по гле ду ри ла је и о то ме ка ко је до би ла от прем ни ну ка да пра ва и оба ве за у бра ку. Уки ну ти су сви се де мо би ли са ла. Тај но вац је ис ко ри сти ла да ку до та да шњи др жав ни про пи си о бра ку. Оба ве зе пи но ви ка пут и чи зме. Овај део раз го во ра је за му шкар ца и же не пре ма де те ту по ста л е су исто в ет н е. Утвр ђ е н и су усло ви за раз вод бра ка. Од ре ђе но је по ро диљ ско од су ство. До 1948. до не ти су: Основ ни за кон о ста ра тељ ству, Основ ни за кон о од но си ма ро ди те ља и де ц е, Уред ба о пла ће ном од су ству за труд ни ц е, За кон о на сле ђи ва њу... Бив ше па р ти зан ке убр за но су ин те гри са не у но во дру штво. Ма ли број је остао у Ју го сло вен ској ар ми ји. У вој сци, на след ни ци НОВ-а, же не су до 1947. го ди не оста ле тек сим бо лич но за сту пље не. Од 12 од сто, ко ли ки су удео има ле у НОВ-у кра јем ра та, број же на је пао на око 0,3 про це на та. Та ко је на за вр шет ку че твр те де це ни је 20. ве ка у ЈНА слу жи ло 344.794 вој ни ка, док је од тог бро ја би ло све га 1.676 же на. Две тре ћи не же на у ЈНА би ло је за по сле но у ад ми ни стра ци ји, а оста ле су као офи ци ри или под о фи ци ри слу жи ле у са ни те ту. При пад ни ци па р ти зан ског по кре та има ли су по вла шћен по ло жај у др жа ви. Осим би рач ког пра ва, ко је су ужи ва ли и ма ло лет ни уче сни ци НОР-а, у пи та њи ма ста но ва ња, за по шља ва ња, сле до ва ња (тач ки ца) и огре ва има ли су бо љи по ло жај од оста лог гра ђан ства. При пад ни це па р ти зан ског по кре та и осо бе бли ске вла да ју ћим кру Рас кош Ђи ла со ве су пру ге Ми тре Ми тро вић го ви ма со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је че сто су усе ља ва не у од у зе те ста но ве. Та ко је кљу чи ла ре чи ма: „До бро, то смо мо гли ми, ни су Ми ли ца Ми лу ти но вић, удо ви ца чла на По лит би - мо гли сви... та ко је то би ло.“ У при лог про ме ни роа Ива на Ми лу ти но ви ћа, 1947. го ди не усе ље на ма те ри јал ног и дру штве ног ста ту са бив ших па р- у стан из ве сне На де Па вло вић, у Ули ци ге не ра ла ти зан ки го во ре и све до чан ства Дра го љу ба Јо ва но Жда но ва (да нас Ре сав ска), а оште ће ној Б. Пе тра - ви ћа, пред сед ни ка На род не се љач ке стран ке, и но вић је пре пу штен стан Ми лу ти но ви ћа на Ка - Ми ли са ва Ма р ко ви ћа, вој ни ка чет нич ког Авал ра бур ми. Чак ни на ци о на ли за ци ја ни је мо ра ла да ског ко р пу са. Обо ји ца пи шу о на вод ном ин ци ден бу де пот пу на уко ли ко су у пи та њу би ле осо бе ко - ту ко ји је на стао из ме ђу Бо жи дар ке-Ки ке Да мја је су при па да ле НОВ-у или КПЈ-у. Та ко је, ре ци - но вић и Ми тре Ми тро вић. Ево ка ко је Дра го љуб мо, у Љу бља ни, на жал бу из ве сне Иван ке Бе не - Јо ва но вић опи сао тај до га ђај: „На ро би ји су се сви ин те дик, вла сни це цве ћа ре, де ли ре со ва ли за ту ва жну ко му ни мич но по ни ште на на ци о на На јед ном при је му у Бе лом стич ку по ро ди цу. Ши ри ла се ли за ци ја ње не рад ње. Вла сти ле ген да да је Мо ми на кћи Ки су ту од л у ку обра з ло ж и л е дво ру, Ки ка, ре вол ти ра на ка би ла од ба че на за то што се упра во чи ње ни цом да је жал Ми три ном рас ко шном за ме ри ла Ми т ри Ми т ро вић, бу под не ла при пад ни ца НОПто а ле том, оша ма ри ла ју је ко ја је још би ла Ђи ла со ва же а, као и да је по сле ра та она на. Ро би ја шка при ча је пре ци би ла по ли тич ки ак тив на. и ре кла: „Ни смо се ми зи ра ла: на јед ном при је му у При су ство па р ти за на или за то бо ри ли!” Бе лом дво ру, Ки ка, ре вол ти па р ти зан ке у по ро ди ци мо гло ра н а Ми т ри н ом рас ко ш ном је ста ви ти ње не чла но ве из над за ко на. Ка да је ле та 1947. го ди не брач ни пар то а ле том, оша ма ри ла ју је и ре кла: ’Ни смо се ми ру ских еми гра на та са мо вољ но за по сео ку ћу у за то бо ри ли!’ Ја сам опо вр гао та ква на га ђа ња, цен тру Но ве Па зо ве, пред ви ђе ну за до де лу ко ло - али уза луд. На род во ли хе ро је, а за Ки ку су сви ни сти ма, тај брач ни пар су прот ста вио се на ме ри го во ри ли да је би ла и ју нак, и до бар ор га ни за тор. вла сти да их исе ли тврд њом да је њи хов син био Кад сам се вра тио ку ћи, са знао сам да Ки ка оди па р ти зан. Над ле жне вла сти ни су би ле у мо гућ - ста ви ше ни је на чел ни ца Ми ни стар ства со ци јал но сти да то про ве ре, али су за то твр ди ле да чи - не по ли ти ке за Ср би ју већ да ра ди као учи те љи ње ни ца да син – бив ши па р ти зан не жи ви с њи - ца у не кој бе о град ској шко ли. Ро би ја је, да кле, ма у за јед ни ци сме ста ли ша ва овај ар гу мент сва - ипак не што про кљу ви ла.“ По вла шћен по ло жај био је при су тан и у ра ду ког зна ча ја. Снаб де ва ње функ ци о не ра из „ди пло мат ских ма га зи на“ че сто се пре тва ра ло у зло у по - АФЖ-а. Се кре та ри јат Цен трал ног од бо ра АФЖтре бу. Та ко др Љу би ца Ђо р ђе вић у сво јим се ћа - а до нео је од лу ку о ко ри шће њу го ди шњих од мо њи ма го во ри о оти ма њу ру ко во ди ла ца и њи хо - ра за по сле них у тој ор га ни за ци ји. Та ко су чла ни вих же на око стил ског на ме шта ја, оде ла, сли ка и це Се кре та ри ја та и же не пр во бор ци има ле пра во по шиљ ки УНР РА-е (Уни тед На ти онс Ре ли еф на 30 да на, мај ке с де цом ко је иду ван Бе о гра да 21, а све оста ле 15 да на го ди шњег од мо ра. анд Ре ха би ли та ти он Ад ми ни стра ти он). Књи гу Ива не Пан те лић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak23.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ваш оми ље ни дан, јер је то Ве не рин дан. Ра до би сте се опу сти ли и ужи ва ли, она ко по ла ко и на те на не. Би ће ка ко са ми од ре ди те. Од лу ке, али и по сле ди це, су на ва ма. Мо же те сре ђи ва ти ку ћу, ових да на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. septembar 2011.

У ста њу сте да на про сто за бли ста те у јав но сти, би ло да се ра ди о по слов ном са стан ку или из ла ску, про во ду. Не ке но ве стра сти и аван ту ре би мо гле по но во ожи ве ти ако се до вољ но по тру ди те. Пе так је!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Бу ди те па жљи ви у ко ми ни ка ци ји јер су мо гу ће ре чи ко је ће ка сни је би ти те шко за та шка ти или за бо ра ви ти. Ге не рал но сте у по зи тив ној фа зи, спо соб ни да усме ри ти и окре не те си ту а ци ју у сво ју ко рист.

То ком ју тра ће те би ти ор ни за рад, стра сни и ен ту зи ја стич ки рас по ло же ни. А ка ко дан бу де од ми цао, та ко ће се ат мос фе ра и еуфо ри ја сти ша ва ти, што је по зи тив но, јер хлад на гла ва ми сли бо ље и па мет ни је.

Ни сте ни мир ни ни стр пљи ви па су мо гу ће не ке пре на гље не и не до вољ но про ве ре не од лу ке и осу де. По ве ћа на ко ли чи на адре на ли на и хор мо на из и ску је да бу де те ак тив ни и кре а тив ни. Са мо по зи тив но!

По ве ди те ра чу на о сво јим ка па ци те ти ма и пра гу то ле ран ци је. Ако пре те ру је те или до зво ли те дру ги ма и су ви ше сло бо де, да вас угро жа ва ју, мо гли би сте се раз бо ле ти или по пу ца ти по ша во ви ма. Од мор.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Окру же ни сте сми ре ном ат мос фе ром и љу ба вљу ко ја до при но си осе ћа ју си гур но сти. Мо же те ра чу на ти на парт не ра, иако са ми пред ста вља те стуб од но са. Ово је вре ме из град ње пра вих вред но сти.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љу ди су се већ адап ти ра ли на сеп тем бар ске про ме не, до ла зе ћу је сен, па у сми ре ни јој и бо љој си ту а ци ји мо же те да де ла те. При ме ти ће те да ни шта но во ни је на ви ди ку, али и ово ста ро за слу жу је па жњу.

Ових да на ни је вре ме да ра чу на те и рас по ла же те ту ђим нов цем или имо ви ном. Ра ди је се по за ба ви те оним већ про ве ре ним и утвр ђе ним кон так ти ма и по сло ви ма у окви ру сво је ка ри је ре. Љу бав стаг ни ра.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

С Мар сом у ва тре ном зна ку Ла ва има те мно го енер ги је и ини ци ја ти ве да на пре ду је те на свим по љи ма. Али, ка ри је ра за у зи ма зна чај но ме сто. Не мој те се су к о бља ва ти с прет по ста вље ни ма.

Код вас на про сто ни шта не мо же да стаг ни ра, све и да хо ће те. Про ла зи те кроз фа зу ка да вам се вра тио Неп тун, бог мо ра и мор ских ду би на, па би сте да пу ту је те, ис тра жу је те. Ипак, бу ди те ре ал ни ји.

У при ват ном по слу су мо гу ћи про ла зни про бле ми. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и оно ме ка ко ре а гу је те на сва ко днев не оба ве зе. Има те по тре бу за спо кој ном без бри жно шћу. Мо ра те да ра ди те!

TRI^-TRA^

Џен љута на Бреда V REMENSKA

PROGNOZA

Умерено

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Ni{

Не де љу да на по што је Бред Пит не баш ле по про го во рио о њи хо вом бра ку, про цу ри ло је ка ко је зве зда „При ја те ља” Џенифер Анистон ло ше под не ла ње го во по на ша ње. То што се Бред од лу чио да се по жа ли све ту да с њом ни је во дио за ни мљив жи вот, ни ка ко се ни је сви де ло Џе ни фер, а ка ко пи ше је дан аме рич ки не дељ ник, Ани стон је би ла по при лич но уз не ми ре на - Она сма тра да је то би ло вр ло не при стој но и гру бо. Ни ко не ве ру је да су ње го ве ре чи из ву че не из кон тек ста, он је ре као шта је ре као. Ми сли мо да је љу бо мо ран јер је она по нов но за љу бље на - из ја вио је из вор бли зак глу ми ци. Њен тим за тра жио је од Бре да Пи та да по ја сни шта је хтео да ка же, те се сад че ка ње гов од го вор.

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Уме ре но то пло уз сун ча не пе ри о де и ма ло обла ка Rim по под не. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 25 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, то ком да на уме ре но то пло уз Cirih ду же сун ча не пе ри о де и ма ло обла ка по под не ко ји се пре ме шта ју из прав ца за па да. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из Berlin над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 26 сте пе ни. Be~ СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, то ком да на то пло уз сун ча не пе ри о де и уме рен раз вој обла ка ко ји се пре ме шта ју из прав ца ју го за па да. Var{ava Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми Kijev ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 27 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: За ви кенд ве ћи ном сун Moskva ча но и при јат но то пло вре ме уз мак си мал не тем пе ра ту ре од 24 до 28 Oslo сте пе ни. По чет ком иду ће сед ми це без бит ни је про ме не. Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, ко ји ма се пре по ру чу је при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Из ве стан опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жем об ли ку. По треб но је и да ље аде кват но оде ва ње и ак тив но сти у скла ду с днев ним тем пе ра ту ра ма као и опрез у са о бра ћа ју.

28 28 19 21 17 23 17

VIC DANA За по сли ла се пла ву ша као чи ста чи ца у ве ли ком тр го вач ком цен тру. Шеф јој ка же: - Очи сти те и под лиф та. - Је л’ на сва ком спра ту - пи та пла ву ша.

23 17 16 15

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-1 (11)

Slankamen

118 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

62 (20)

Zemun

196 (-1)

Bogojevo

62 (18)

Pan~evo

234 (-2)

Ba~. Palanka

78 (9)

Smederevo

434 (0)

Novi Sad

62 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

172 (-1)

S. Mitrovica

4 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

239 (-1)

Beograd

152 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

316 (-5)

Tendencija stagnacije

Titel

104 (2)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-18 (0)

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja