Dnevnik 23.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 23. OKTOBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22878 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

SINDIKALNI PROTESTI URODILI PLODOM?

Vlada povukla penzioni zakon Foto: A. Erski

Vlada Srbije povukla je ju~e iz skup{tinske procedure predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. U saop{tewu se navodi da je Vlada otvorena za dijalog i razmatrawe svih spornih pitawa u vezi s tim zakonom, kao i da }e taj akt u kratkom roku biti vra}en u skup{tinsku proceduru.

– Vlada je povukla Zakon o penzijskom osigurawu i to je dokaz da bez saglasnosti sindikata vi{e niko ne}e mo}i da jednostrano donosi zakone i ru{i prava radnika i penzionera – poru~io je ju~e na sindikalnom protestu u Novom Sadu predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}. On je naveo da su ujediweni sindikati spremni da

ve} od ponedeqka po~nu razgovore s Vladom Srbije o novoj verziji spornog zakona, ali da ne}e odustati od svojih zahteva.

Protestni skup je ju~e na Trgu slobode u Novom Sadu okupio vi{e hiqada sindikalnih aktivista iz mnogih gradova Vojvodine i Srbije. Glavni zahtev u~esnika skupa bio je upravo povla~ewe predloga zakona o penzionom osigurawu.

str. 4

NASLOVI

Politika 3 \or|e \uki}: Vladi Vojvodine danas te`e nego pre deset godina

Ekonomija 4 Boqe raditi na crno nego za minimalac 5 Vlada negde zaturila Banatsku magistralu

Poqoprivreda 6 Paori izvoze za tri milijarde dolara

URU^ENE OKTOBARSKA NAGRADA I NOVEMBARSKA POVEQA NOVOG SADA

Novi Sad 8 „Kara|or|e” poveren Poslovnom prostoru

Vojvodina 11 Devoj~icu napala besna kuna zlatica

Crna 12 Gorele ovce, }urke, zeke

Dru{tvo 14 Ne poklawaju ~asove preko norme

Dve devoj~ice oborene na zebri str. 12

Foto: S. [u{wevi}

U TEMERINSKOJ ULICI U NOVOM SADU

Trud i tradicija koji grade budu}nost str. 9

U BEOGRADU ZAPLENA 120 KILA HEROINA, HAP[EWE U NOVOM SADU

@abac pao na Mostu slobode

Najvi{a temperatura 16° S

str. 12

str. 16 – 19

SPORT

VO[A SPREMNA ZA ME^ S ROMANTI^ARIMA

U VE^ITOM FUDBALSKOM DERBIJU SVI NA ISPITU

SJAJNI TROICKI U MOSKVI

Toplije

RUKOMETNI DERBI: PARTIZAN – VOJVODINA

2

POLITIKA

subota23.oktobar2010.

DNEVNIK

RADNA VERZIJA ZAKONA O FINANSIRAWU STRANAKA U NOVEMBRU U VLADI SRBIJE

Jasan mehanizam za podelu para Novim zakonom o finansirawu politi~kih aktivnosti bi}e omogu}eno da novac iz javnih izvora dobijaju iskqu~ivo stranke koje se ozbiqno bave politikom, re~eno je ju~e prilikom predstavqawa radne verzije tog akta na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Kako se ~ulo, predlog zakona }e se na}i pred Vladom Srbije u novembru, a predvi|a ve}e mehanizme kontrole Agencije za borbu protiv korupcije. Ova verzija dobila je podr{ku Grupe zemaqa SE za borbu protiv korupcije – GRECA. Direktorka Agencije Zorana Markovi}, ina~e predsednica Radne grupe za izradu zakona, rekla je da je radnom verzijom predvi|eno da u~esnici na izborima novac za kampawu mogu prikupqati iz privatnih izvora, ali da je jasno definisano ko ne sme da finansira stranke. Ona je ukazala na to da je tim zakonskim re{ewima omogu}eno da pare dobijaju stranke koje se „ozbiqno bave politikom, a ne one koje su anga`ovane samo dok traje izborna kampawa“. Po wenim re~ima, novac koji stranke mogu prikupqati iz privatnih izvora vi{e ne}e biti vezan za procenat koji se izdvaja iz javnih izvora, dok }e anonimne donacije biti zabrawene. Zorana Markovi} je objasnila da je

predvi|ena i mogu}nost da se stranke zadu`uju, ali i da po zavr{etku izborne kampawe preostale pare iskoriste za redovne aktivnosti.

– Radnom verzijom je jasno definisano {ta je to izborna kampawa, odnosno koliko traje, pa }e tako stranke biti u obavezi da prijave koliko su novca potro{ile od dana kada su raspisani izbori do progla{ewa rezultata – rekla je Zorana Markovi}.

Ona je navela da po va`e}em zakonu ne postoje mehanizmi za kontrolu finansirawa politi~kih stranaka i da za sedam godina, koliko je taj zakon u

Zabrana anonimnih donacija Programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemawa Nenadi} je ukazao na to da je za iskorewivawe korupcije izuzetno va`na zabrana anonimnih donacija kao i zabrana posrednog finansirawa. On je dodao da radna verzija zakona politi~ke stranke obavezuje na to da sve besplatne usluge evidentiraju kao poklon, te da finansijeri ne}e mo}i da budu strane dr`ave i strana preduze}a, niti javne ustanove, a me|unarodne asocijacije ne}e mo}i da daju novac ve} samo kompjutere, opremu.

– Iz buxeta }e se za finasirawe kampawa izdvajati 0,05 odsto – precizirao je Nenadi}, koji smatra i da treba ograni~iti visinu rashoda kampawa.

primeni, nijedna stranka nije prekr{ajno ka`wena.

Programski direktor CeSIDa \or|e Vukovi} rekao je da je radnom verzijom zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti utvr|en jasan mehanizam za podelu para iz javnih izvora za izborne kampawe i redovne aktivnosti

On je primetio da su bo{wa~ke stranke pri tom koristile rupu u zakonu i „svako je prijavio po stranku jer tako vuku vi{e para“. Vukovi} je dodao da }e mawim strankama biti dat odre|eni „vetar u le|a“, odnosno da }e imati pravo na vi{e novca iz javnih izvora nego do sada, i napomenuo da je novim zakonom jasnije regulisano i finasirawe predsedni~kih izbornih kampawa – jer su predsedni~ki izbori pokazali apsurd – pa pobednik na wima novim mehanizmom raspodele para ne}e biti „nagra|en“ sa ~etiri miliona evra za pobedu, ve} }e novac zaista biti u funkciji izbora i kampawe.

Profesor FPN-a Milan Jovanovi}, govore}i o zna~aju transparentnosti kod privatnih donacija i finansirawa stranaka, rekao je da je ona tu najbitnija da bi se izbegla korupcija.

– Medijima bi svako morao da odgovori za{to je dao milion nekoj stranci – rekao je Jovanovi} u~estvuju}i u raspravi.

Predlo`enim zakonskim re{ewima omogu}eno je da pare dobijaju stranke koje se ozbiqno bave politikom, a ne one koje su anga`ovane samo dok traje izborna kampawa (Zorana Markovi}) stranaka pa se vi{e ne}e de{avati da ih preko koalicionih sporazuma dobijaju i stranke koje nisu bile na izborima. On je istakao da se sada ne zna koji je to mehanizam podele novca.

– Samo }e stranke koje su subjekti na izborima i liste koje su se pojavila na izborima imati pravo na pare iz javnih izvora, a stvar je koalicionih dogovora kako }e se one podeliti unutar liste. Ne mogu se na u{trb drugih uzimati pare, kao {to je sada slu~aj unutar ZES-a s LSV-om i SPO-om, ili s listom LDP-a i DHSS-a – rekao je Vukovi}.

Kako se ~ulo, svaka donacija nekoj stranci koja pre|e sumu od jedne prose~ne plate u Srbiji mora biti objavqena na sajtu.

Zabrana anonimnih donacija ostala je iz Zakona iz 2003. godine.

Okrugli sto je organizovan pod nazivom „Diskusija o radnoj verziji zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti“, a organizovali su ga Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i „Transparentnost Srbija“, uz podr{ku Agencije za borbu protiv korupcije i beogradskog FPN-a.

D. Milivojevi}

Predsedni{tvo EU o~ekuje kompromis vrata i mogu}nost da Savet za op{te poslove donese odluku o prosle|ivawu kanididature, ali uz jasan zahtev da to bude uslovqeno „pa`qivom nadzorom“ saradwe Srbije s Ha{kim sudom tokom svakog idu}eg koraka na putu ka EU. Na brifingu je, tako|e, re~eno da }e ovo pitawe, ipak, biti postavqeno kao politi~ko a ne kao tehni~ko. „Lisabonskim sporazumom nije jasno definisano da li se radi o tehni~kom ili politi~kom pitawu. Do sada smo prihvatali odlagawe (prosle|ivawa kandidature) iz politi~kih razloga i dosada{we odluke ovog tipa su bile dono{ene kao politi~ke i sada bi bilo ~udno da promenimo mi{qe-

„Koha”: Ta~i prihvata dijalog pre izbora Kosovski premijer Ha{im Ta~i prihvatio je dijalog sa Srbijom pod okriqem Evropske unije pre prevremenih izbora zakazanih za februar naredne godine, pi{e pri{tinski dnevnik “Koha ditore”. „Sastanak dve strane treba da usledi u narednih nekoliko sedmica“, pi{e Koha pozivaju}i se na neimenovani evropski izvor.

Specijalni izaslanik visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Robert Kuper koji je nedavno posetio Beograd i Pri{tinu, „ubedio je (kosovsku) vladu da dijalog treba da

po~ne pre izbora“, objavqeno je ju~e na sajtu lista. Prema pisawu Kohe, Brisel nije tra`io da lideri dve strane u~estvuju u razgovorima, ve} da delegacije predvode bliski saradnici kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija i predsednika Srbije Borisa Tadi}a.

U kabinetu predsednika Tadi}a agenciji Beta je re~eno da delegacija Srbije jo{ nije odre|ena i demantovana je informacija da }e srpski tim predvoditi predsednikov savetnik za spoqnu politiku Jovan Ratkovi}, kako je to objavila “Koha ditore”.

Produ`en pritvor za huligane Skup{tina Srbije usvojila je sino} sa 130 glasova za izmene i dopune Zakonika o krivi~nom postupku koje predvi|aju da maksimalno trajawe pritvora u skra}enom postupku bude produ`eno sa sada{wih osam na 30 dana. Parlament je usvojio i izmene Zakona o putnim isparavama, produ`iv{i va`ewe “plavih” paso{a do kraja slede}e godine.

Izmenama Zakona o krivi~nom postupku }e biti omogu}eno odre|ivawe pritvora i za dela za koja je zapre}ena kazna ve}a od pet godina zatvora. Do sada je pritvor odre|ivan za krivi~na dela za koja je zapre}ena kazna od deset godina zatvora.

Osim vlasti, „za“ su glasali i poslanici LDP-a, po{to su prihva}ena wihova dva amandmana.

U saop{tewu LDP-a navodi se da je prihvatawem tih amandmana zakon precizniji jer je mogu}nost izricawa i produ`ewa pritvora vezana za dela za koja je predvi|ena kazna du`a od pet godina zatvora samo ukoliko su to dela s elementima nasiqa. „Time smo postigli garancije da }e se voditi borba protiv svih vrsta nasiqa, ali da ne}e biti stvorena mogu}nost da se pre{irokom primenom pritvora dovedu u opasnost osnovna qudska prava i slobode“, navodi se u saop{tewu LDP-a.

LDP isti~e da ostaje pri predlogu zakona o suzbijawu nasiqa, koji je zvani~no uputio skup{tinsku proceduru i o~ekuje da bude na dnevnom redu po hitnom postupku .

Ar{ini [ef kluba SRS-a Dragan Todorovi} ka`e da ga ne ~udi usvajawe ovakvog zakona “jer je to jedan od najboqih pokazateqa da je vlast u izuzetno velikoj krizi“.

– Posebno je va`no ista}i u ovoj situaciji licemernost DS-a, koji na svaki mogu}i na~in poku{ava da nas ubedi u to da }e ove izmene zakona voditi ka poboq{awu, {to nije ta~no – smatra Todorovi}. – Postavqa se pitawe za koga zakoni va`e, a za koga ne va`e. Va`e za politi~ke protivni-

ke, za mladi}e koje hapsite no}u, koji ~ak nisu ni u~estvovali u protestima, ve} razgovarali mobilnim telefonom ili slali poruke. Ali zato za one koji u~ine krivi~no delo, ili sud treba da utvrdi da li su ga u~inili, to ne va`i.

Po wegovoj tvrdwi, jo{ u junu 2008. godine sud je poslao dopis Skup{tini da se izjasni o imunitetu predsednika Srbije Borisa Tadi}a i da ni posle {este urgencije suda to nije u~iweno.

Re{io da tu`i Predsednica kluba ZES-a Nada Kolunxija ukazala je na to da Todorovi} govori o prijavi, “li~noj tu`bi protiv Borisa Tadi}a”.

– Dakle, radi se o tome da je Dragan Todorovi} na{ao za shodno da tu`i predsednika Republike. U redu. Ali `elim jo{ ne{to da ka`em: kada bi svi oni koje radikali okleve}u za ovom govornicom u javnim nastupima podneli tu`be, onda bi svaki radikal imao stotine privatnih tu`bi za

klevete. Verujem da bi se sve te tu`be uglavnom mogle i dokazati kao klevete. Ukoliko neko misli da time {to {aqe poruku da su gra|ani ugro`eni ~iwenicom da nadle`ne dr`avne institucije poku{avaju da se izbore s organizovanim kriminalom, i to jo{ poku{ava da defini{e kao slabost dr`ave, onda razumem {to je kriminal u nekim godinama kada su ti neki drugi bili na vlasti, bio glavna politika – poru~ila je Nada Kolunxija.

Restlovi

U PONEDEQAK U LUKSEMBURGU O SRBIJI

Belgijsko predsedni{tvo EU o~ekuje da na Savetu za op{te poslove u ponedeqak u Luksemburgu bude donesena odluka o prosle|ivawu srpske kandidature, s tim da svi daqi koraci Srbije na putu ka Uniji budu uslovqeni saradwom s Ha{kim sudom koja }e biti pa`qivo nadzirana. „Za{to da jo{ ~ekamo s prosle|ivawem kandidature, ve} smo dugo ~ekali. Srbija se posledwih meseci pozitivno pona{a u odnosu na kosovski problem, Srbija je prihvatila dijalog {to je veliki korak koji `elimo da podr`imo“, re~eno je ju~e na brifingu u Briselu.

Kako je re~eno, holandski parlament ostavio je otvorena

POSLANI^KE TEME

Funkcioner LDP-a Zoran Ostoji} rekao je da “svako ko ka`e da su vlade od 5. oktobra 2000. godine bile demokratske i da su se borile protiv nasiqa – la`e“.

– Na`alost, 5. oktobra nikakve revolucije nije bilo. Samo je sistem poku{ao da zameni prvog ~oveka, da bi sistem opstao.

Oni bi uspeli da je taj prvi ~ovek 25. septembra priznao poraz i onog koji je od sistema odre|en da ga zameni pustio u kancelariju, 25. septembra bi Ko{tunica u{ao u Milo{evi}evu kancelariju jer bi Momir Bulatovi} i Mirko Marjanovi} do{li na

svoja radna mesta, ni{ta se ne bi promenilo. Zorana \in|i}a ne bi bilo na mestu predsednika Vlade, ali bi verovatno bio `iv, a mi bismo `iveli u tom sistemu devedesetih. No, onaj koji je o~igledno obnevideo u posledwoj fazi svoje vlasti to nije uradio i do{lo je do 5. oktobra. Uprkos tom 5. oktobru, zlo~ina~ka politika i weni nosioci zadr`ali su glavne poluge dr`avne vlasti, a to je Vojska, oru`ana formacija DB-a, a danas su spali samo na ove restlove po ulicama, huligane, navija~ke grupe, to zna~i da je nervoza velika – poru~io je Ostoji}.

Koga je instalirala slu`ba we“, istaknuto je na brifingu.

Tako|e je istaknuto da postoji saglasnost da se sada podr`i

konstruktivnost Srbije koja je va`an faktor stabilnosti u regionu.

Beli {engen nije ugro`en Dr`avni sekretar za migracije i azil u belgijskoj vladi Melkior Vatelet izjavio je u Beogradu da vizna liberalizacija za gra|ane Srbije nije u opasnosti zbog pove}anog broja zahteva gra|ana Srbije za azil u Evropskoj uniji. Vizna liberalizacije nije na agendi i nije pitawe o kojem }e razgovarati evropske institucije, rekao je Vatelet posle razgovora s ministrom unutra{wih poslova Srbije Ivicom Da~i}em. Vatelet je izjavio da je vizna liberalizacija gotov proces, koji se ve} primewuje, „bez obzira na to {to ga neki zloupotrebqavaju“. Po wego-

vim re~ima, gra|ani Srbije su dobrodo{li u Belgiju i druge ~lanice EU, „da ih turisti~ki obilaze, ali nije mogu}e da ostanu predugo i rade“.

Da~i} je najavio da }e Vlada Srbije pokrenuti kampawu da informi{e predstavnike nacionalnih zajednica koji putuju u zemqe ~lanice EU da bi tra`ili azil da su takva putovawa nepotrebna jer ne}e dobiti azil i novac da se vrate ku}i. Po wegovim re~ima, najvi{e zahteva za azil podneli su Albanci i Romi, a u ne{to mawem broju Bo{waci iz Sanxaka.

– Gospo|o predsednice, morali ste da interveni{ete zbog izlagawa Ostoji}a, koji je rekao da je slu`ba instalirala novog prvog ~oveka, odnosno oti{ao Milo{evi}, a do{ao je Ko{tunica, {to ne odgovara istini – protestovao je poslanik DSS-a @eqko Tomi}. – Povodom toga {to je govorio Ostoji} smatramo da nam je povre|eno dostojanstvo u Skup{tini jer je op{tepoznato da je Vojislav Ko{tunica posle izborne

pobede 24. septembra 2000. godine prvi i jedini put video Slobodana Milo{evi}a, onda kada mu je doneo “Slu`beni glasnik” u kojem pi{e da je regularno pobedio na izborima. [to se ti~e instalirawa slu`be, vaqa isto tako podsetiti na to da su neki ~elnici opozicije, kao {to su Vuk Dra{kovi}, Dragoqub Mi}unovi}, pa i Zoran \in|i}, imali vi|ewa sa Slobodanom Milo{evi}em, {to javna, {to tajna.

Na{a deca Predsednik Nove Srbija Velimir Ili} optu`io je vlast da `eli da kontroli{e navija~ke grupe, i pozvao vladaju}u koaliciju da ostavi na miru navija~e, a da se obra~una s huliganima.

Ili} je u izjavi novinarima zapitao {ta politi~ari tra`e u upravnim odborima sportskih klubova i zbog ~ega re`imski mediji stalno govore o navija~ima.

– Gde god se okrenete, samo pri~aju o navija~ima. Navija~i su normalan svet. To su na{a deca – rekao je Ili}, apeluju}i na vlasti da ne pomiwu navija~e nekoliko meseci i “povuku svoje qude koje su tamo usvojili, sve }e se srediti”. Ili} je pozvao parlament da odredi delegaciju koja bi posetila pritvorenike iz doga|aja od 10. oktobra i nereda zbog “Parade ponosa”.

S. Stankovi}

INTERVJU

\OR\E \UKI], BIV[I PREDSEDNIK IZVR[NOG VE]A VOJVODINE

Vladi Vojvodine danas te`e nego pre deset godina

Biv{i predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine \or|e \uki} ocenio je da Vojvodina ni u mandatu vlasti DOS-a, ali ni {est godina kasnije, nije dobila onoliko koliko se o~ekivalo 2000. godine. S distance od deset godina, u intervjuu za "Dnevnik" \uki} priznaje da je velika ve}ina onih koji su formirali prvu demokratsku vlast u Pokrajini o~ekivala mnogo vi{e kad je re~ o statusu Pokrajine, ne be`e}i ni od odgovornosti wegove biv{e stranke.

– Kao i u vreme vladavine DOS-a, i danas je na pokrajinskom i republi~kom nivou ista koaliciona vlast, u kojoj dominantnu ulogu ima Demokratska stranka. Danas tek imaju sve poluge i na republi~kom nivou i u Vojvodini i zato je moglo i moralo vi{e da se uradi za Vojvodinu – ukazuje on.

Nakon demokratskih promena 2000. godine, \or|e \uki} je u{ao u Banovinu 23. oktobra.

Vi{e nije politi~ki aktivan jer, kako ka`e, ne `eli da u~estvuje "u nekoj lo{ijoj pri~i".

U me|uveremnu se, nakon izlaska iz Demokratske stranke, nakratko obreo u LDP-u, ali ni to nije bilo ono {to je o~ekivao.

Ipak svake godine obele`ava 23. oktobar, zajedno sa ~lanovima Izvr{nog ve}a koji su bili u

boqe Vojvodini, to je gore Srbiji?

– Svakako da je takvog razmi{qawa bilo i 2000. godine, kao {to ga ima i danas, mo`da ~ak i

Sedam odsto je malo z Koliko su za Pokrajinu zna~ajne promene Ustava 2006. godine, a pre svega ustavni minimum od sedam procenata za Vojvodinu?

– To je besmilica. U razvijenim evropskim dr`avama 75 odsto novca ostaje lokalu, a ostatak ide u centralnu kasu. Zato ovih sedam odsto nije nikako prihvatqivo. Pitawe je koliko Vojvodina unosi u republi~ki buxet. Ne znam po kojoj ra~unici se do{lo do tih sedam odsto. O~igledno da pitawe finansirawa nije sistemski re{eno, pa tako u pokrajinskoj kasi danas dominiraju transferna sredstva. Mislim da ni prilikom usvajawa "omnubusa 1" nije trebalo da pristanemo na to da deo buxeta APV budu transferi. Pristali smo na to tada, jer smo verovali da je to prelazno re{ewe, ali se kasnije pokazala da se ti transferi samo uve}avaju. wegovom timu, a za koji ka`e da je u Vojvodini odradio "pionirski posao". z Da li je najve}i izazov i koaliciji koja je u Banovinu u{la u oktobru 2000. godine, ali i za one koje su vas na tim pozicijama zamenili, bio u uverewu po kojem {to je

u ve}oj meri nego pre deset godina. To je, me|utim, velika zabluda. U svakoj dr`avi ima razvijenih i mawe razvijenih regiona, ali ~iwenica je i da uspe{niji regioni mogu samo koristiti zemqi u celini. Umesto da Vojvodina bude pokreta~ privrednih i drugih aktivnosti, pa i uzor ma-

we razvijenima, ovde se de{ava jedan neprirodan proces da se neko, samo zato {to je uspe{niji, optu`uje za naru{avawe integriteta dr`ave i za separatizam. Za{to bilo kome smeta da se Vojvodina razvija? Za{to se insistira na tome da svi delovi Srbije treba da budu jednako siroma{ni? Kome to odgovara? Taj strah da }e se Vojvodina otcepiti je potpuno iracionalan. Radi se o tome da mi ne}emo da ono {to smo zaradili neko drugi odvla~i i razvla~i kako ho}e. Me|utim, ni u samom DS-u ni tada nije postojao konsenzus o vojvo|anskoj autonomiji, ali je ipak na neki na~in to pitawe balansirano. Mislim da je danas ipak mnogo te`e biti na ~elu Pokrajinske vlade nego u vreme kad sam ja bio. z Za{to tako mislite?

– Pa setimo se samo polemike o Statutu. Taj akt trebalo je da brane u Ni{u, Kragujevcu... Beogradu. Me|utim, o~igledno da u strana~kim centralama treba da se prelomi i shvati da Vojvodina jeste specifi~an deo Srbije.

Kad to prihvate najuticajnije stranke, onda }e nestati i strah od vojvo|anske autonomije i pri~e o separatizmu Vojvodine. Voleo bih da mi neko u ovoj zemqi ka`e ko se vi{e od Vojvodine solidarisao i u onoj biv{oj velikoj zemqi i nakon toga! Uostalom, vi{e od sedamdeset odsto vojvo|anskih pesama koje se pevaju uz tambura{e posve}eno je radu, a to najvi{e govori o na{em mentalitetu. Ipak, dobro je {to i ostali delovi Srbije sve vi{e ukazuju na problem centralizacije. Mora da do|e do izme{tawa centara mo}i na lokalni nivo. Ali, ovo {to se sad radi sasvim je pogre{no jer izme{tawe sedi{ta nekih dr`avnih agencija ni{ta ne zna~i. Time se

administracija samo komplikuje. Ta sedi{ta treba da ostanu tamo gde jesu, u Beogradu, a ono {to treba da se izmesti jeste ekonomska mo}. U protivnom, u skoroj budu}nosti polovina stanovni{tva Srbije `ive}e u Beogradu, a ostatak u jo{ nekoliko ve}ih gradova u Srbiji. z U tom periodu bilo je evidentno rivalstvo izme|u Skup{tine APV i Izvr{nog ve}a. U kojoj meri je to mo`da odredilo i domete tada{we administracije u definisawu stepena autnomije Vojvodine?

– Ta varni~ewa izme|u Skup{tine i Ve}a postojala su vi{e zato da bi se u javnosti prikazalo "ko je tu glavni". Li~no nisam ose}ao to kao problem jer sam znao da se na{i interesi ne sudaraju. S Nenadom ^ankom, koji je tad bio predsednik vojvo|anskog parlamenta, nikad nisam imao neslagawa iza kulisa.

De{avalo se da me na skup{tinskim sednicama prozivaju iz LSV-a, ali bilo mi je jasno da su to ~inili zbog svojih bira~a. To ipak nikad nije uticalo na na{

U strana~kim centralama treba da se prelomi i shvati da Vojvodina jeste specifi~an deo Srbije posao i odluke koje smo zajedni~ki donosili. z Ipak su demokrate tad pokrenule smenu Nenada ^anka s mesta predsednika Skup{tine Vojvodine?

– Taj poku{aj smewivawa ^anka i{ao je mimo mene. Nisam bio poslanik, niti sam glasao. A odmah nakon toga liga{i su uzvratili inicijativom za moju smenu, od koje su odustali uo~i skup{tinske sednice, {to me opet nije iznenadilo. Ali, i sve te nesuglasice i varnice bile su deo politike i posla koji smo ipak zajedno vodili. Jer, to je zapravo bio pionirski posao, po{to smo do{li u potpuno uru{ene institucije koje je trebalo ponovo postaviti na noge. A sve ono {to je ~iweno posle na{eg mandata, mawe-vi{e bilo je nastavak onog {to smo mi zapo~eli. Malo toga je novog u~iweno.

B. D. Savi}

Grad Ni{ tra`i novac Gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi} i narodni poslanici iz tog grada zatra`ili su ju~e od Vlade Srbije vra}awe transfernih sredstava lokalnoj samoupravi na nivo predvi|en Zakonom o finansirawu lokalne samouprave. Narodni poslanici iz Ni{a i gradona~elnik saglasili su se na

sastanku da poslanici prilikom usvajawa Zakona o buxetu Srbije za 2011. godinu iznos transfera utvrde u skladu s predvi|enim Zakonom o finansirawu lokalne samouprave, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika. Gradu Ni{u za posledwe dve godine transferna sredstva umawena su za mili-

jardu i 300 milionadinara. Stalna konferencija gradova i op{tina predala je zahtev Vladi Srbije za vra}awe iznosa transfernih sredstav\° lokalnoj samoupravi na nivo predvi|en Zakonom o finansirawu lokalne samouprave. Ovaj zahtev podr`alo je 150 gradova i op{tina.

REKLI SU

Palma: Radi{a PTT doma}in

Uro{evi}: Nau~i}u

Pan~i}: Partitokratija

O poslovima Javnog preduze}a PTT Srbija uskoro }e odluke donositi i narodni peva~ Radi{a Uro{evi}.

Uro{evi}a je za Upravni odbor PTT-a predlo`ila Jedinstvena Srbija. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} ka`e ne vidi ni{ta sporno u tome da visoki funkcioner wegove stranke sedne u fotequ za koju su se izborili u pregovorima o formirawu aktuelne Vlade.

– Radi{a Uro{evi} je poznat gra|anima Srbije i on je veoma iskusan ~ovek u svakom pogledu. Danas je mo`da iskustvo najve}e bogastvo, logika, zdrav razum, intuicija i vizija, a on to ima. Prema tome, Radi{a Uro{evi} je doma}in ~ovek, porodi~an ~ovek i sve odluke koje se budu donosile, a ti~u se wegovog glasa, bi}e doma}inske – ka`e on.

Radi{a Uro{evi} priznaje da se ne razume previ{e u poslovawe PTT-a, ali je uveren u to da }e mu `ivotno iskustvo pomo}i da donosi doma}inske odluke. Iako ga javnost poznaje po pesmama “Rado moja bela” i “Jesen pro|e, ja se ne o`enih”, Uro{evi} ka`e da narodwaci nisu jedino {to ume da napravi.

– S obzirom na to da ne mo`e posledwih godina da se `ivi od pevawa, imam svoje preduze}e ve} 15 godina koje se bavi prodajom rezervnih delova, poqoprivrednih ma{ina i svega onoga {to se ti~e poqoprivrede, tako da koliko-toliko poznajem su{tinu nekakvih problema – ka`e Uro{evi}, i dodaje i da ima i cve}aru i radio-stanicu, kao i da se bavi ugostiteqstvom. – Ne znam toliko jo{ o ~emu se radi u PTT-u, ali }u vremenom da se upoznam i dobi}u nekakav materijal za svaku sednicu, pa }emo o tom potom da donosimo odluke.

– Izbor Radi{e Uro{evi}a u Upravni odbor jednog javnog preduze}a samo je ogoqeni primer odnosa vladaju}ih stranka prema dr`avnoj imovini, odnosno imovini svih gra|ana Srbije – smatra kolumnista Teofil Pan~i}, i dodaje da je "ovako bizaran kandidat svojstven stranci Dragana Markovi}a Palme, nije ni{ta sporniji niti nekompetentniji od nekih qudi koje biraju mejnstrim vladaju}e stranke". – Nama samo to s Radi{om Uro{evi}em jeste transparentno, to je prosto ne{to {to 'vri{ti', dok nam neki drugi nepoznati likovi koji nisu ni{ta kompetetniji, promi~u. To nam govori jednu stvar: da partitokratija kakva je uspostavqena ni za koju funkciju ne priznaje nikakav drugi kriterijum osim partijske pripadnosti.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

subota23.oktobar2010.

3

DIJALOG O IZMENAMA ZAKONA O PENZIJAMA

Dejanovi}: O~ekujem brzo novo zakonsko re{ewe Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je, nakon {to je Vlada Srbije povukla iz skup{tinske procedure predlo`ene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, da o~ekuje da izvr{na vlast relativno brzo po{aqe novo zakonsko re{ewe kojim }e biti re{ena sporna pitawa. Ona je Tanjugu rekla da je kroz dijalog sa sindikatima bilo nagove{teno {ta je u predlo`enom zakonu sporno, a najpre du`ina radnog sta`a

`ena, visina penzija, kao i beneficirani radni sta` onih kategorija radnika koji rade u te{kim uslovima, poput rudara.

– Pretpostavqam da }e Vlada Srbije, po{to stekne uvid u potrebu naknadnog dogovora sa sindikatima, ulo`iti maksimum razumevawa i da }e tog razumevawa biti na obe strane, te da }e socijalni dijalog vrlo brzo rezultirati zakonskim predlogom koji }e re{iti sporna pitawa – istakla je predsednica srpskog parlamenta.

Kolunyija: Jo{ jedan krug konsultacija

[efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija izjavila je da pretpostavqa da je Vlada Srbije povukla Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO jer je `elela da napravi jo{ jedan krug konsultacija sa svima koji su za taj zakon zainteresovani.

"S jedne strane proba da pomiri zahteve onih koji izra`avaju nezadovoqstvo tim zakonom, i, s druge, obavezu koju ima prema MMF-u, ali i prema ekonom-

skom stawu u dr`avi“. Nada Kolunxija je navela da je, na`alost, ekonomsko stawe u dr`avi takvo da zakon o penzijskom osigurawu ne}e biti po voqi mnogih, i dodala da su mnogi zainteresovani za to da {to pre idu u penziju, a to dr`ave ne mogu izdr`ati.

– Vidimo da i u drugim dr`avama pose`u za istom merom kao jedinim na~inom da dr`ava iza|e iz ekonomske krize – rekla je Nada Kolunxija.

^olakovi}: PUPS nema ni{ta s povla~ewem [ef poslani~ke grupe Partija ujediwenih penzionera Srbije Momo ^olakovi} izjavio je da ta partija niti wen lider potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} nisu u~estvovali u povla~ewu predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO iz skup{tinske procedure. ^olakovi} je novinarima u parlamentu kazao da je Vlada „na dana{woj telefonskoj sednici“ povukla zakon o izmenama i dopunama tog zakona iz procedure i da potpredsednik Vlade Krkobabi}, koji je jedan od predlaga~a ovog zakona, u tome nije u~estvovao.

– Za razloge o povla~ewu zakona nemamo informacije. Mogu da ka`em da }e onaj ko je povukao zakon iz procedure i onaj ko stoji iza toga snositi punu odgovornost za eventualne posledice koje mogu proiste}i iz postupka povla~ewa zakona iz procedure – rekao je ^olakovi}.

On je kazao da su posledice te da se zakon ne donese na vreme, da penzioneri nemaju uskla|ivawe penzija od januara 2011. godine, kao i po drugim pitawima koja su vezana za odnose koji su uspostavqeni izme|u MMF-a i Srbije.

LDP: Me|ugeneracijski dogovor Liberalno-demokratska partija pozdravila je povla~ewe predloga izmena Zakona o PIO, uz ocenu da je do{lo vreme za po~etak dru{tvenog dijaloga, me|ugeneracijski dogovor i zavo|ewe reda u penzijskom fondu. "Umesto podvla~ewa crte, nagra|ivawa onih koji su radili 35 ili 40 godina, i sankcija za one koji su vr{ili zloupotrebe, Vlada je penzionerima i radnicima ponudila 'reformu haosa' koji je sama napravila.

Sada{we stawe je nedopustivo u sistemu koji godi{we ko{ta bu-

xet oko 2,5 milijarde evra", smatra LDP. Ta stranka insistira na informisawu penzionera o potencijalnim primawima, umesto {to im se, kako je navedeno u saop{tewu, povremeno ispla}uju poni`avaju}i bonusi koji su u me|uvremenu obezvre|eni padom vrednosti dinara.

LDP je ocenio da je neophodno da Vlada saop{ti {ta se de{ava s kapitalom penzionog fonda, "koji je blokiran u svim privatizovanim preduze}ima, kao i u javnim, u kojima se vodi nerazumna ekonomska politika".

Ko{tunica: Prodaja Telekoma ugro`ava dr`avne interese Biv{i premijer i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je ju~e da odluka Vlade da proda Telekom "Srbija" "ozbiqno ugro`ava osnovne ekonomske, nacionalne i dr`avne interese". "Telekom ’Srbija’ je svenacionalna srpska firma koja ima neprocewiv zna~aj za razvoj Srbije i Republike Srpske, a prisutan je i u Crnoj Gori", naveo je Ko{tunica u izjavi dostavqenoj medijima.

On je ukazao na to da je Vlada Srbije 2006. godine, u vreme kada je on bio premijer, u~inila sve {to je mogla da Telekom "Srbija" kupi Telekom Republike Srpske i tada je Srbija "odnela veliku pobedu na me|unarodnom tenderu". "Ovo se pokazalo kao velika strate{ka odluka koja je bila dobra ne samo kada je re~ o nacionalnim interesima ve} i o ekonomskim. Dolaskom Telekoma Srbija, Republika Srpska je po~ela sna`no i stabilno da se razvija", naveo je lider DSS-a, koji je bio na ~elu dve vlade od 2004. do 2008. godine.

4

EKONOMIJA

subota23.oktobar2010.

„@ELEZNICE SRBIJE” SRE\UJU SPISKOVE

VELIKI SINDIKALNI PROTEST U NOVOM SADU

Slu`beni stanovi na slepom koloseku?

Radni~ka prava niko ne sme da gazi socijalni dijalog – rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi}, i izazvao odu{evqewe prisutnih.

Orbovi} je posle mitinga naveo da protest nije politi~ki motivisan i da sindikati nemaju nameru da ru{e Vladu, “mada ni to nije iskqu~eno” ako ne bude sluha za wihove zahteve.

Ju~era{wi skup su, osim SSSS-a, zajedni~ki organizova-

Foto: A. Erski

– Vlada je povukla Zakon o penzijskom osigurawu i to je dokaz da bez saglasnosti sindikata vi{e niko ne}e mo}i da jednostrano donosi zakone i ru{i prava radnika i penzionera – poru~io je ju~e na sindikalnom protestu u Novom Sadu predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}.

On je naveo da su ujediweni sindikati spremni da ve} od ponedeqka po~nu razgovore s Vla-

dom Srbije o novoj verziji spornog zakona, ali da ne}e odustati od svojih zahteva.

Sindikalni protestni skup je ju~e na Trgu slobode u Novom Sadu okupio vi{e hiqada sindikalnih aktivista iz mnogih gradova Vojvodine i Srbije. Glavni zahtev u~esnika skupa bio je upravo povla~ewe predloga zakona o penzionom osigurawu.

– Zakon je neprihvatqiv i ru{i prava penzionera i radnika.

Kr{i i prava omladine, jer gde

li i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat, Nezavisni policijski sindikat i sindikat “Sloga”, kao i Savez penzionera Vojvodine.

Osim protivqewa spornom zakonu, ve}ina govornika je ukazivala na lo{ socijalni polo`aj radnika, penzionera i nezaposlenih. Vi{e govornika je zatra`ilo i zaustavqawe privatizacije Telekoma, kao i da se

Vlada povukla izmene zakona o PIO Vlada Srbije povukla je ju~e iz skup{tinske procedure predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. U saop{tewuje se navodi da je Vlada otvorena za dijalog i razmatrawe svih spornih pitawa u vezi s tim zakonom, kao i da }e taj akt u kratkom roku biti vra}en u skup{tinsku proceduru.

Mada su ujediweni sindikati uvereni u to da su oni doprineli odluci Vlade da povu~e taj zakonski predlog, ovakav potez ipak nije veliko iznena|wewe s obzirom na to da se ve} mesec dana zna da se nakratko ovaj akt mora povu}i da bi se u wega unele izmene koje su dogovorene s MMF-om nakon {to je predlog ve} poslat u Skup{tinu Srbije. Naime, tek u avgustu Vlada Srbije dobila je odobrewe MMF-a da se, umesto odmrzavawa plata i penzija do kraja ove godine, one u januaru naredne vanredno pove}aju za tro{kove inflacije. Po{to to vanredno pove}awe u narednoj godini nije uvr{}eno u zakon, bilo je logi~no da ga Vlada povu~e i utvrdi da }e se 2011. godine penzije uskla|ivati tri puta, odnosno u januaru, 1. aprila i 1. oktobra, kao i da }e pratiti rast plata u javnom sektoru.

No, nije iskqu~eno da }e Vlada, dok “doteruje” zakonski predlog, prihvatiti neku od primedaba sindikata koji protestima i potpisivawem inicijative zahtevaju da se odustane od najavqenih izmena penzijskog zakona, ali je sasvim izvesno da }e izmena biti i da }e one morati da se odvijaju u skladu sa zahtevom MMF-a.

Q. M. }e ona da radi ako mi budemo i{li u penziju sa 65 godina? I ovako ima 800.000 nezaposlenih u Srbiji – rekao je Orbovi}.

On je, tako|e, pozvao “~asne poslodavce” da se odreknu lopova i zapo~nu socijalni dijalog sa sindikatima. Orbovi} je novinarima nakon mitinga rekao da }e, ukoliko Vlada ne prihvati wihove zahteve, protesti biti nastavqeni u Beogradu.

– Zakon je samo povod, mi smo ovde do{li da protestujemo protiv lo{e vlasti, koja ne po{tuje

“ne dozvoli da se s javnim preduze}ima postupa kao s ostatkom privrede”. Okupqeni su, pak, nosili transparente sindikalnih organizacija Novog Sada, Be~eja, Zrewanina Beograda, Bora, Kru{evca i drugih gradova, zvi`dali na pomen predsednika Borisa Tadi}a i ministra za rad Rasima Qaji}a, a vlastima skandirali “Lopovi, lopovi!” Nakon skupa, u~esnici su u protestnoj povorci pro{etali ulicama Novog Sada.

V. ^v.

Upravni odbor “@eleznica Srbije” utvrdio je da se evidencija o slu`benim i neotkupqenim stanovima tog javnog preduze}a “vodi nea`urno”, objavqeno je u najnovijem broju infomrativnog lista srpskih `eleznica “Pruga”.

Na mawkavosti u stambenoj oblasti, kako je navedeno, ukazali su u svojim izve{tajima i nezavisni revizori, zbog ~ega }e u tom javnom preduze}u biti osnovana posebna slu`ba koja }e izraditi pravilnik o kori{}ewu stanova. Srpske `eleznice u svom stambenom fondu imaju 1.946 stanova, od ~ega 1.055

Boqe raditi na crno nego za minimalac Siva ekonomija je ve} godinama zna~ajan faktor ograni~avawa privrednog razvoja Srbije. Iako su procene o wenom u~e{}u u bruto doma}em proizvodu razli~ite u zavisnosti od izvora koji se uzima kao “mera”, nesporno je da je daleko ve}e od svih zemaqa u regionu i Evropi i da je wegov nivo samo u pravoj polovini ove godine iznosio izme|u 35 i 40 odsto.

Drugim re~ima, dr`ava na radnicima koji rade u sivoj zoni, u koju spadaju i oni koji rade na crno, godi{we gubi oko 20 milijardi dinara, ili 190 miliona evra.

Ako se tome dodaju i gubici koje dr`ava ima zbog sive ekonomije koja se ogleda u nelegalnim privrednim subjektima, odnosno privre|ivawu na crno, ali i prawu novca i finansijskim malverzacijama kroz nelegalne transakcije i utaju poreza, mnogo je jasnije za{to je standard svih gra|ana na tako niskim granama i za{to je sve vi{e onih koji ne mogu da sastave kraj s krajem.

No, sasvim je sigurno da pojedinci ne mogu uticati na smawewe rada na crno ve} da to mora da uradi dr`avi. Isto tako, niko, dok je situacija ovakva kakva jeste, nema prava da im zamera {to pristaju na to da rade na crno jer srpska stvarnost i ra~unica pokazuju da im je to isplativije. Naime, kod jednog istog gazde boqe prolaze zaposleni na crno nego oni na neodre|eno vreme ako se pretvori u novac ono {to dnevno zarade.

Jer, ve}ina gazda ~ak i za najte`e poslove stalno zaposlenim radnicima ispla}uje minimalnu zaradu.

Drugim re~ima, ti radnici dnevno, ~ak i kada se ra~una novi ve}i minimalac od 95 dinara za sat, is-

pla}uje za osmo~asovno radno vreme 760 dinara, ili ne{to vi{e od sedam evra. U isto vreme, da bi unajmio radnika na crno, isti poslodavac pla}a 15 evra i pride dva

EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

104,118

106,243

108,686

103,799

Socijalno-ekonomiski savet i Savez samostalnih sindikata procewuju da u Srbiji na crno radi oko 800.000 qudi. Za rad na crno poslodavci naj~e{}e regrutuju mlade, nekvalifikovane radnike, zaposlene bez redovnih zarada, nezaposlene starije od 40 godina `ivota kao i korisnike socijalne pomo}i i nov~anih naknada. obroka. Sasvim je druga pri~a, a ona mlade koji rade na crno sve mawe zanima, to {to se radnicima na crno ne upla}uju doprinosi za zdravstveno i penziono osigurawe i {to }e im, kada ostare, to nedostajati da odu u penziju.

Siva ekonomija najizra`enija je u poqoprivredi, trgovini, gra|evinarstvu, tekstilnoj industriji i saobra}aju. Po oceni Unije poslodavaca Srbije, “~vo-

Pokrajinska Vlada i ubudu}e }e pru`ati punu podr{ku programima i projektima kojima se doprinosi razvoju na{e Pokrajine. Asistencija evropskih eksperata iz oblasti energetike koji }e na konferenciji

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Kofeniks ozelewavawe, Kosjeri}

20,14

173

29.929

Kolorit, Beograd

20,00

960

28.800

UTP Bela Crkva, Bela Crkva

20,00

360

7.200

9,76

900

18.000

5,17 Promena %

529 Cena

249.830 Promet

Trgopromet, Kraqevo

-11,87

1.047

15.705.000

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

-10,86

550

109.450

-9,20

454

45.367

Lasta, Beograd

73,343

74,8398

76,5611

73,1185

Kanada

dolar

1

72,7791

74,2644

75,9725

72,5563

Danska

kruna

1

13,9572

14,242

14,5696

13,9144

Norve{ka

kruna

1

12,7637

13,0242

13,3238

12,7246

[vedska

kruna

1

11,2034

11,432

11,6949

11,1691

NIS, Novi Sad

0,00

475

16.124.306

[vajcarska

franak

1

77,0729

78,6458

80,4547

76,8369

Soja protein, Be~ej

4,30

728

2.963.114

117,303

119,697

122,45

116,944

SAD

dolar

1

74,5829

76,105

77,8554

74,3546

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 10. 2010. godine

predstaviti svoja znawa i iskustva, izuzetno nam je zna~ajna s obzirom na to da je stvarawe uslova za investirawe u oblast energetike me|u prioritetima na{ih aktivnosti. Posebne napore usmeravamo u postizawe

energetske efikasnosti i u kori{}ewe na{ih potencijala obnovqivih izvora eneregije, rekao je Pajti} izraziv{i zadovoqstvo {to AER upravo u Vojvodini realizuje jedan ovakav projekat.

Ni{ka mlekara, Ni{ BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Galad, Kikinda

-8,91

1.002

344.688

-7,50 Promena %

37 Cena

89.950 Promet

0,00

400

BELEX 15 (622,05 0,73)

Promet

1

1

21. 10. 2010.

1.287,07767

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

dolar

funta

Crnom Gorom, Makedonijom i u mawoj meri Ma|arskom i Hrvatskom, oblast krajweg juga Srbije.

Rada na crno ima u ve}oj meri u nerazvijenim delovima Srbije, i to upravo u onim siroma{ni op{tinama gde su gotovo svi radno sposobni radnici na evidenciji nezaposlenih a zapravo rade svakakve poslove za dnevnicu. Privredni subjekti koji posluju legalno tvrde da postoje ~itavi ka-

nali i sistemi distribucije i prodaje ilegalne robe, a usluge iz sive zone, s izbijawem svetske ekonomske krize, postaju sve ve}a nelojalna konkurencija.

Veliki problem predstavqa i ~iwenica da radnici zarad golog pre`ivqavawa podr`avaju gazde u radu na crno, ~ak ih i skrivaju, pa je samim tim i uloga Inspekcije rada potpuno obesmi{qena. ^ak, da zlo bude ve}e, deo radnika zbog malih zarada kod gazde uzima godi{wi odmor ili bolovawe u toku sezonskih poslova da bi na crno zaradio duplo ve}u dnevnicu nego {to ima na svom radnom mestu. Sve vi{e je i onih koji pristaju na to da ih gazda, u skladu s izmewenim Zakonom o radu, po{qawe do 60 dana na nepla}eno odsustvo jer ra~unica pokazuje da }e mnogo vi{e zaraditi na crno nego {to bi dobili da rade i pri tom jo{ ~ekali minimalac i po nekoliko meseci.

Sve dok radnici ne budu imali mogu}nosti za legalan ali i solidno pla}en rad, dr`ava }e biti nemo}na da smawi u~e{}e sive ekonomije, a poslodavci se ne}e pla{iti Inspekcije rada, koja ih eventualno mo`e kazniti zato {to su vi{e zainteresovani za rad na crno a mawe za zapo{qavawe.

Q. Male{evi}

Vojvodina podr`ava me|unarodne projekte Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} primio je u~esnike me|unarodne konferencije o kori{}ewu potencijala obnovqivih izvora energije u lokalnim samoupravama, koja je odr`ana u Skup{tini Vojvodine.

Australija

V. Britanija

ri{ta” sive ekonomije su veliki gradovi: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Ni{, ^a~ak, pograni~ne zone: granice s Rumunijom, Bugarskom, Bosnom i Hercegovinom,

Mladi i nekvalifovani najtra`eniji u sivoj zoni

Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

koriste aktivni radnici `eleznice, 815 `eleni~ki penzioneri, dok 76 stanova ima tretman “nu`nog sme{taja”, pokazali su podaci komisija “@eleznica Srbije”.

“Prilikom popisa slu`benih stanova utvr|eno je da za kori{}ewe tih stanova postoje razli~ite vrste ugovora (o zakupu, privremenom kori{}ewu, ~uvawu, na neodre|eno vreme, na odre|eni period...), zavisno od toga ko je stanove davao, u kojem periodu i na bazi kojih odluka”, navedeno je u izve{taju Centra za internu reviziju i popis.

U SRBIJI ILEGALNA NADNICA VE]A OD LEGALNE

David Paji} Daka, Beograd

Zemqa

DNEVNIK

2.281.200

Veterinarski zavod, Subotica

5,17

529

249.830

@itko, Ba~ka Topola

3,09

10.000

170.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,33

2.900

60.600.985

Komercijalna banka, Beograd

0,00

25.000

3.750.000

Energoprojekt holding, Beograd

1,29

944

2.501.538

Agrobanka, Beograd

0,61

6.943

1.728.765

Imlek, Beograd

3,92

1.990

4.678.276

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

Soja protein, Be~ej

4,30

728

2.963.114

Metalac, Gorwi Milanovac

0,90

1.897

1.197.319

Privredna banka, Beograd

0,00

660

28.380

Tigar, Pirot

1,98

566

199.139

Meser Tehnogas, Beograd

2,06

5.102

918.317

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.250

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.587

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

5,17

529

249.830

Svi iznosi su dati u dinarima

SRPSKI BUYET MORA BITI REALAN

Krkobabi} dvaput s MMF-om Tokom razgovora predstavnika Vlade Srbije i Me|unarodnog monetarnog fonda glavne teme }e biti rebalans buxeta za teku}u godinu i zakon o buxetu za 2011, koji mora biti realan i odr`iv, re~eno je ju~e u Ministarstvu finansija.

Rebalans buxeta za 2010. godinu mora biti planiran tako da bude u skladu s makroekonomskom politikom dogovorenom s MMF-om i da ne pre|e dogovoreni deficit od 4,8 odsto. Tokom predstoje}ih razgovora s misijom MMF-a, u okviru {este revizije stend-baj aran`mana, mora se posti}i saglasnost da buxet za 2011. godinu bude realan i odr`iv i u skladu s izme-

nama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu, koji je ve} usvojen u Skup{tini Srbije, ka`u u Ministarstvu.

Da }e i penzije biti jedna od glavnih tema razgovora pokazuje i podatak da bi potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} s predstavnicima MMFa trebalo da se sastane u dva navrata, ne ra~unaju}i plenarnu sednicu koja }e biti odr`ana u ponedeqak, 25. oktobra, u Narodnoj banci Srbije.

Misija MMF-a doputovala je ju~e u Beograd i zapo~ela razgovore o {estoj reviziji stend-baj aran`mana sa Srbijom na nivou tehni~kih eksperata, a zvani~ni razgovori po~e}e u ponedeqak, 25. oktobra. Delegacija MMF-a bi u na{oj zemqi trebalo da boravi do 2. novembra, a misiju Fonda }e, kao i u prethodnim razgovorima, predvoditi Albert Jeger.

Srbija i MMF su u maju 2009. postigli sporazum, na osnovu kojeg je Fond na{oj zemqi odobrio zajam od 2,87 milijarde evra, od kojih je do sada je iskori{}ena oko 1,4 milijarda za ja~awe deviznih rezervi.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

subota23.oktobar2010.

5

SRBIJI OD PRIVATIZACIJE MTS-a SAMO 31 ODSTO

Grci ipak prodaju svoj deo Telekoma Gr~ka telekomunikaciona kompanija OTE namerava da proda udeo u Telekomu “Srbija”, potvr|eno je “Ekonomistu” u OTE-u.

U OTE-u, koji u Telekomu od 1997. ima 20 odsto akcija, nisu `eleli da za emg.rs preciziraju u kojem roku }e prodati svoj udeo, ali su potvrdili da je to namera kompanije.

OTE je za svoj paket u Telekomu “Srbija” pre 13 godina platio 600 miliona nema~kih maraka (300 miliona evra). Ako bi gr~ka kompanija, zajedno s Vladom Srbije, prodala svoj udeo, za wega bi sad mogla dobiti oko 560 miliona evra.

U Vladi Srbije, naime, postoji saglasnost da 51 odsto akcija na tenderu ne bude prodato za mawe

od 1,4 milijarde evra, od ~ega bi Grcima pripalo nepunih 40 odsto.

Premijer Mirko Cvetkovi} je pre dva dana nagovestio mogu}nost da, u slu~aju da OTE donese odluku da proda svoj udeo, dr`ava umesto 51 odsto na tenderu ponudi 31 odsto. Time su mnogi planovi o tro{ewu para od prodaje Telekoma mo`da bili ra~un bez kr~mara.

SVI PUTEVI OD PRODAJE „TELEKOMA” VODE U ^A^AK

Vlada negde zaturila Banatsku magistralu Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} potvrdio je dosada{we opredeqewe Vlade da se glavnina novca od prodaje Telekoma potro{i na putnu infrastrukturu jer od we zavise sve ostale investicije. Po{to su za izgradwu Koridora 10 pare uglavnom obezbe|ene, novac }e, po sada{woj projekciji, biti upotrebqen za izgradwu autoputa prema ju`nom Jadranu i regionalnih puteva koji }e op{tine povezati s Koridorom 10.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} jo{ ranije je izjavio da bi se oko 900 miliona evra ulo`ilo u tri projekta: autoput Beograd–^a~ak, autoput Pojate–Kru{evac–^a~ak i brzu saobra}ajnicu Ruma–[abac–Loznica. U Vladi su, po wegovim re~ima, o izgradwi tih pravaca jedinstveni, posebno u Ministarstvu ekonomije, gde ocewuju da, ukoliko ho}emo da u svakoj op{tini imamo novu fabriku, one moraju da budu povezane mre`om regionalnih puteva jer je to ono {to privla~i ili odbija ulaga~e.

Ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} ocewuje da treba izgraditi nove saobra}ajnice koje }e povezati velike srpske gradove s koridorima da bi Zaje~ar, Kru{evac, [abac, Kraqevo, ^a~ak... postali pokreta~i razvoja.

Evropska mre`a puteva – Izgradwom nove magistrale zna~ajnije bismo se ukqu~ili u evropsku mre`u puteva, uticali na razvoj privrede i putne mre`e razvijenih centara, posebno Banata, ali bi se i podstakao razvoj nerazvijenih op{tina – ka`e pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}. – Fru{ka gora bi, kao Nacionalni park, bila trajno za{ti}ena od zaga|ewa jer bi vozila prolazila tunelom, pa bi i turizam dobio zna~ajniju ulogu. Projekat, zajedno s dva mosta, procewen je na oko 280 miliona evra, a u finansirawu bi pomogli i Pokrajinski fond i grad. A Kinezi su pokazali interesovawe za izgradwu tunela jo{ prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Kini.

Pitawe koje se name}e je gde se zaturila lista od proletos, na kojoj je me|u saobra}ajnicama koje }e se finansirati od novca dobijenog od prodaje Te-

lekoma i putni pravac od rumunske granice preko Zrewanina, Novog Sada i Fru{ke gore do Rume. Krajem marta ove godine li~no ju je spomenuo mi-

nistar ekonomije Mla|an Dinki}, a danas o woj ni re~i. A Vojvodina dugo ~eka na izgradwu te magistrale koja bi spojila Koridor 4, koji ide kroz susednu Rumuniju, s osnovnim pravcem Koridora 10 koji prolazi na{om zemqom, ~ime bi se saobra}aj iz severozapadne Evrope prema jugu kontinenta prebacio na na{ autoput, od ~ega bismo imali velike koristi.

U Fondu za kapitalna ulagawa su jo{ ranije pripremili tender za izradu studije izvodqivosti i generalni projekat, ura|en je i deo dokumentacije za pravac Petrovaradin – Fru{ka gora – Ruma, a Pokrajinska vlada je jo{ krajem oktobra 2008. godine razmotrila predlog za izradu prethodne studije opravdanosti i generalnog projekta dr`avnog puta prvog reda Temi{var – Zrewanin – Novi Sad – Ruma. Portparol Fonda Neboj{a Malenkovi} podse}a na to da bi ta saobra}ajnica imala strate{ki zna~aj, ekonomsku isplativost, geopoliti~ki i ekonomski zna~aj za Vojvodinu, Novi Sad i Srbiju, posebno zato {to se ukr{ta i s Koridorom 7 (reka Dunav), pa uz luku i `elezni~ko-lu~ki terminal kod Novog Sada obezbe|uje najkvalitetnije uslove za razvoj kombinovanog transporta. Samo da se Dinki} priseti obe}awa.

R. Dautovi}

DINKI] U VR[CU

„Frezenijus” zapo{qava jo{ 400 radnika Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} obi{ao je ju~e u Vr{cu kompaniju “Frezenijus medikal ker Srbija”, u kojoj }e idu}e nedeqe biti pu{tena u rad nova proizvodna linija opreme za dijalizu, {to }e omogu}iti zapo{qavawe novih 400 radnika, od kojih 150 do kraja godine.

Vode}i svetski proizvo|a~ opreme i potro{nog materijala za dijalizu planira da izgradi novu fabriku, uz investiciju od deset miliona evra, na 10.000 kvadratnih metara, a ministar Dinki} je najavio da }e Ministarstvo ekonomije dati podsticaje za zapo{qavawe jer se radi o fabrici koja je veoma zna~ajna, ne samo za zdravstvo ve} i za novo zapo{qavawe i izvoz.

Direktor proizvodwe u “Frezenijus medikal keru Srbija” Vojislav Bugarski rekao je da }e, zahvaquju}i novoj liniji, biti omogu}en rad u tri smene pet dana u nedeqi i da }e se proizvoditi tri miliona jedinica za dijalizu.

– Re~ je o proizvodwi iskqu~ivo namewenoj izvozu – istakao je Bugarski.

Kompanija “Frezenijus” trenutno zapo{qava 328 radnika. U zavr{noj fazi je instalacija nove proizvodne linije za AV sisteme, za koju je planirano zapo{qavawe novih 150 radnika do kraja 2010. godine. U planu je i izgradwa nove fabrike, za koju je kupqeno 2,7 hektara zemqi{ta u Tehnolo{kom parku Vr{ac, a koja }e biti gotova za dve godine.

R. J.

KUD PLOVI I DOKLE JE DOGURAO OVAJ NA[ EKONOMSKI BROD

Srbija – zemqa partijskog kapitalizma Odakle u Srbiji tolika korupcija? Za{to javne nabavke nisu transparentne? Kako to da je raskinuta tre}ina privatizacija?

Za{to imamo tajkune koji kontroli{u veliki deo na{e privrede? Ko je stvorio monopole?

Za{to su nam plate najni`e u regionu?

Mnogo pitawa, a mnogo i odgovora. Globalna kriza, ratovi iz devedesetih godina pro{log veka,

ri moramo nazvati pravim imenom i promeniti temeqe da bismo stigli do krova, a da nam se u me|uvremenu na{a ku}a ne sru{i na glavu.

Ako neko misli da je u Srbiji na delu liberalni kapitalizam, onda se grdno vara. To {to smo otvorili granice za neke proizvode, {to su stigle strane banke i strane kompanije i {to povremeno sti`u pohvale od Evropske unije ili svetskih finasijskih

Evropa na{a jedina {ansa Ima li svetla na kraju tunela? Ima. Zove se Evropska unija, to jest, i samo na{e pribli`avawe Evropi. Da je Evropa na{a jedina nada pokazuje primer Hrvatske. Kako se bli`i prijem ove zemqe u EU, nekada{wi vrli direktori tamo{wih dr`avnih tvrtki, iliti preduze}a, ministri, a mo`da i nekada{wi premijer, sve su bli`e pravdi, to jest zatvoru. Eto za{to u su{tini u ovom dru{tvu ima mnogo onih koji sve ~ine da nas {to du`e zdr`e u balkanskoj kr~mi!

Evropi ne trebaju genijalni srpski politi~ari i jo{ mudrije partije ve} Srbija kao ure|eno dru{tvo gde }e postojati institucije koje }e biti ja~e od Vlasti, a ne obrnuto. I ne samo od vlasti. Kod nas se institucije pla{e i opozicije jer se nikada ne zna ko }e kada dograbiti vlast. pogre{na ekonomska politika, Kosovo, ha{ki begunci, politi~ka nestabilnost...

Svega toga ima, ali bi mo`da bilo dobro da krenemo redom, i to od pitawa u kakvom mi to kapitalizmu uop{te i `ivimo. Tim pre {to je Srbija dobila novu strategiju razvoja u kojoj su planovi opet ambiciozni – jer papir trpi sve.

Da bi strategija uspela, prvo stva-

institucija, nikako ne zna~i da imamo liberalni kapitalizam. [tavi{e, sve ono {to nam se de{ava posledwih 20 godina samo potvr|uje da smo mi od liberalizma daleko, a da je u Srbiji sve vreme na delu ne{to {to se mo`e nazvati puki partijski kapitalizam. Sve je slobodno, ali ipak o svemu na kraju odlu~uju partije.

Poslanici u srpskom parlamentu samo su predstavnici svojih stranaka, a ako ne slu{aju, o~as posla dobiju {ut-kartu ili, pak, postanu meta za politi~ka potkusurivawa. Isto je i s biznismenima. Srpski tajkuni u ogromnom broju slu~ajeva nisu nikakvi samostalni igra~i ve} poslanici, iliti delegati, svojih partija u “instituciji” koja se zove privatizacija ili srpska ekonomija.

Jesta da se tajkuni ponekad otrgnu kontroli, ali to je samo zato {to povremeno promene tabor pa na|u drugog politi~kog za{titnika. A tajkune su stvarale ili su im dobrano pomagale sve politi~ke partije koje su sada na politi~koj sceni u Srbiji. Setimo se samo slu~aja imperije Kari}. Dok je Bogoqub Kari} delio pare svim ovda{wim strankama, sve je bilo u redu. Kada se otrgao kontroli pa sam krenuo u politiku, izbrisan je gumicom za tili ~as. A to je bio, samo da ne zaboravimo, jedini slu~aj do sada da je stradala krupna riba a da se ni jedna jedina partija u Srbiji nije posebno o{tro pobunila i stala u za{titu “`rtve”. To ne{to govori, posebno u Srbiji, gde se lopovi i izdajnici u parlamentu lako “na|u” i kada poskupquju zejtin, a kamoli kada se ra{~i{}avao ra~un s nekom partijom i s kompanijom, kao {to je bi slu~aj s bra}om Kari}.

Ako nije partijski kapitalizam, kako se onda druga~ije mo`e

Srpski tajkuni u ogromnom broju slu~ajeva nisu nikakvi samostalni igra~i, ve} poslanici, iliti delegati, svojih partija u instituciji koja se zove privatizacija ili srpska ekonomija nazvati funkcionisawe ove i prethodnih vlada Srbije, u kojima su ministarski resori deqeni po partijskom kqu~u? Ajde {to su tako deqeni, ve} je problem u tome {to su partije i u svojim ministarstvima mogle da rade {ta ho}e, a predsednik Vlade je bio puki posmatra~ ili, pak, pomiriteq kada dva ministram a time i wihova ministarstva, do|u u sukob oko podele para ili neke reforme... U Srbiji partije prave puteve, mostove, ovarataju radna me-

sta... Imamo li mi Zavod za zapo{qavawe?

Glavni poslodavac u Srbiji je dr`ava. Kad dr`ava prestane da pla}a svoje dugove privredi, kompletna srpska ekonomija tone u nelikvidnost...

Tu su i sindikati, koji se ve} 20 godine uspe{no bore za radna mesta. Ali samo svoja. Naravno.

Da li je dokaz o patrijskom kapitalizmu funkcionisawe velikih dr`avnih javnih preduze}a?

Ko su bili direktori NIS-a EPS-a, “@eleznica Srbije”?...

Sve partijski kadrovi. Nakon privatizacije NIS-a, otkriven je mawak od osam milijardi dinara nastao samo za godinu pre prodaje, a nikada ni za {ta niko nije odgovarao. A i drugde je isto.

Ona javno-komunalna preduze}a da ne spomiwemo jer je jasno kao dan da partije i vedre i obla~e, i sme}e raznose i vodu donose...

Kad se sve ovo pore|a: Skup{tina, Vlada, vlasnici velikih kompanija, javna preduze}a, javnokomunalna preduze}a, op{tine koje su partijski vo|ene i odre|ene, kao i dr`ava, postavi se pitawe ima li tu mesta za liberalnu ekonomiju i samostalne privrednike koji bi vodili posao a da ne moraju lokalne i dr`avne mo}nike da vuku za rukav?

Kwige ka`u da je su{tinski problem kojim se liberalizam bavi priroda dr`avne vlasti, odnosno koliko se vlada me{a i ograni~ava `ivot gra|ana. Kako je za liberalizam vrhovna vrednost sloboda pojedinca i wegovo pravo da sledi sopstvene ciqeve u `ivotu, neometan od bilo kog pojedinca, grupe ili dr`ave, to je liberalizam pre svega usredsre|en na problem ograni~ewa vlasti.

Ko ovde mo`e da ograni~i vlast i ko je to ikada mogao? Koji je to ministar iz bilo koje vlade od 1990. godine do danas odgovarao za ono {to je uradio ili {to nije uradio?

D. Uro{evi}

6

POQOPRIVREDA

subota23.oktobar2010.

DNEVNIK

MINISTAR POQOPRIVREDE SA[A DRAGIN

Paori izvoze za tri milijarde dolara – O~ekuje se da }e srpska poqovreda ubedqivo najja~a ekonomwenog poqoprivredi biti utroprivreda ove godine ostvariti ska grana u Srbiji. {en za podsticaje sto~arstva, odizvoz vredan tri milijarde dolaDragin je istakao da }e Srbinosno mle~nog govedarstva. ra i tako prema{iti pro{logoja ove godine od izvoza agrara doU pripremi ovogodi{weg redi{we rekordne rezultate – izbiti "milijardu zara|enih, a ne balansa na~elno je dogovoreno da javio je ministar pooko 1,27 milijarda qoprivrede Sa{a Dradinara bude usmereSrbija }e ove godine od izvoza agrara gin. – U 2009. godini na Ministarstvu zabele`ili smo rekorpoqoprivrede i dobiti milijardu zara|enih dolara, a ne dan izvoz od dve mili"nadamo se da }e taj pozajmqenih (Sa{a Dragin) jarde dolara i rekordogovor biti ostvadan suficit od 650 miren", rekao je Draliona dolara. Za prvih {est mepozajmqenih dolara, koja }e u}i u gin, napomiwu}i da bi to znatno seci ove godine taj rezultat je na{e selo i pokrenuti ekonomipomoglo u dugoro~nom normalipreba~en 25 posto. Protekla goju". Kazao je i da }e najve}i deo zovawu stawa na doma}em tr`idina je pokazala da je poqopriiz rebalansa buxeta Srbije name{tu mleka.

TRGOVCI NE]E DA PLATE UZETU ROBU I VI[E OD POLA GODINE ZAHTEV PAORSKIH UDRU@EWA

Agraru pet odsto buyeta Predstavnici osam najve}ih udru`ewa poqoprivrednika u Srbiji zatra`ili su ju~e da se u~e{}e poqoprivrede u republi~kom buxetu za 2011. pove}a na najmawe pet odsto sa sada{wa 2,6 procenta jer "bez toga nema perspektive za agrar".

– Seqak nikada ne}e imati {ansu u borbi protiv monopolista – kazao je na zajedni~koj konferenciji za novinare predsednik Upravnog odbora Asocijacije primarnih poqoprivrednih proizvo|a~a "Vojvodina agrar" Stevan Beqanski, uz ocenu da je ostvareno odre|eno poboq{awe stawa u agraru i odli~na saradwa s Ministarstvom poqoprivrede, mada su prethodne dve godine bile veoma te{ke za proizvo|a~e

hrane. Na pitawe da li ima {anse da se situacija na tr`i{tu mleka stabilizuje, predsednica Centralne asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine Sawa Bugarski kazala je da "ima, onog trenutka kada prera|iva~i plate sirovinu koju otkupe", i istakla da je neophodno da dr`ava ulo`i u razvojni deo primarne poqoprivredne proizvodwe.

Osim udru`ewa u kojima su Beqanski i Sawa Bugarski, koferenciji su prisustvovali predstavnici Udru`ewa poqoprivrednika Vojvodine, Asocijacije poqoprivrednika Srbije, Udru`ewa vo}ara "Plodovi Srbije", Udru`ewe vinara i vinogradara Srbije i Kluba 100 P plus.

Sremci }e zasejati vi{e `ita Po procenama Sremske privredne komore, u Sremu se o~ekuje da ove jeseni strnim `itom bude zasejano izme|u 50.000 i 55.000 hektara, {to }e, ako se o~ekivawa ostvare, biti povr{ina iznad desetogodi{weg proseka i oko 30 posto ve}a od pro{logodi{we.

Jesewa berba na sremskim wivama u punom je jeku. [e}erna repa je pova|ena s vi{e od 70 odsto zasejanih povr{ina, zbog ranog va|ewa digestija je ni`a, a ostvareni prinos je u proseku 50,4 tone i ve}i je nego

lane. Berba merkantilnog kukuruza, koji je zasejan na oko 135.000 jo{ traje, a wegov prinos s dosada ubranih povr{ina iznosi oko devet tona po hektaru.

Sekretar Odbora Udru`ewa za agrar Regionalne privredne komore Vladimir Vlaovi} ka`e da lawska setva p{enice nije bila uspe{na kao ranijih godina jer je pod strnim `itima u Sremu bilo 40.560 hektara, {to je 14 odsto mawe od planiranih povr{ina.

S. Bojevi}

Trgovinski lanci kidaju poqoprivredu – Nepla}awe za isporu~enu robu nanelo je veliku {tetu poqoprivrednim proizvo|a~ima i zato dr`ava {to pre treba da to uredi zakonom o obezbe|ewu pla}awa. Ve} sada su zbog toga mnogi klani~ari pred bankrotom – upozorio je predsednik Odbora za agrar PKS-a i direktor Instituta za higijenu i tehnologiju mesa Lazar Turubatovi}. – Zakonski rok za pla}awe od 180 dana ne po{tuje se i proizvo|a~i se ~esto ucewuju. Zakon bi trebalo da uvede obavezu pla}awa s rokom od 30 dana.

U problemu su i proizvo|a~i vo}a i povr}a, kao i prera|iva~i wihove robe.

– Ne mogu da preciziram za koliko trgovci probijaju rokove pla}awa jer sara|ujemo s hiqade wih, ali sigurno se situacija nije zna~ajnije popravila u odnosu na pro{lu godinu – ka`e za "Dnevnik" izvr{ni direktor kompanije "Nektar" Bojan Radun. – Potra`ivawa su i daqe veliki problem.

– Situacija je jo{ gora nego pro{le godine. Sada neki trgovci proizvo|a~ima povr}a ne pla}aju i po 75 dana. Recimo, bio sam prinu|en da prekinem saradwu s trgovinskim ku}ama koje su bile krajwe nekorektne – ka`e za na{ list veliki proizvo|a~ povr}a iz Pivnica Stevan Beqanski.

Neki poqoprivredni proizvo|a~i, pak, ka`u da s trgovcima sada lak{e izlaze na kraj i da su

Strani lanci fer Poqoprivrednici, a naro~ito prera|iva~i, ka`u da najlo{ije iskustvo imaju s doma}im trgovinskim lancima, te da su, za razliku od wih, velike ali na`alost retke inostrane kompanije koje posluju u Srbiji, izuzetno korektne kada je pla}awe paorske robe u pitawu.

– Nismo imali problema s pla}awem dobavqa~ima u Srbiji, niti u drugim zemqama u regionu. Mi smo uvek bili finansijski izuzetno jaki i sposobni da ispo{tujemo svaki ugovor – ka`e za "Dnevnik" direktor kompanije "Metro ke{ end keri" za Isto~nu i Centralnu Evropu Kristijan Mil{. zadovoqni jer se rokovi pla}awa uglavnom po{tuju.

– Bude perioda kada se pre|e dogovoreni rok, ali uglavnom je to 40 dana od isporuke, {to je zadovoqavaju}e – rekao nam je povrtar iz Bege~a Janko Medve|.

Pro{le godine su muku mu~ili i ratari jer su im prera|iva-

OTKUP DUVANA U FABRICI JTI U SENTI

@utog lista tre}inu vi{e Od proizvo|a~a u Vojvodini kompanija "Japan tobako interne{enel" (JTI) s 1.560 hektara pod duvanom iz ovogodi{we berbe, uz prose~an prinos od oko dve tone suvog lista po hektaru, o~ekuje otkup oko 3.100 tona duvana tipa "virxinija" i "berlej" dobrog kvaliteta, gotovo tre}inu vi{e nego iz lawske.

Na svom sirovinskom podru~ja Fabrika duvana JTI AD "Senta" ugovorila je ove sezone proizvodwu gotovo petinu ve}u nego lane pa je na podru~ju Srema "virxinija" uzgajana na 1.200 hektara, a pod "berlejom" na severu Ba~ke i u Potisju je 360 hektara. Fabrika duvana u Senti do sada od proizvo|a~a iz Srema preuzela vi{e od 1.600 tona "virxinije", a o~ekuje se otkup oko 2.400 tona. Planirano je da otkup "berleja" otpo~ne sredinom novembra i da }e se preuzeti 700 tona suvog lista.

Savetnik za proizvodwu duvana u JTI-ju Vojin Guzina ka`e da ova godina nije bila naklowena duvanu jer je vegetacija zakasnila pa je veoma rizi~no da li }e duvan koji se sada bere mo}i normalno da se osu{i i dobije kvalitet koji }e mo}i da zadovoqi i proizvo|a-

Otkup duvana tipa „viryinija” u fabrici JTI u Senti

„Berleju” se lo{e pi{e Vojin Guzina nagla{ava da kompanija JTI sa proizvo|a~ima i prera|iva~ima duvana iz Srbije deli zabrinutost za sudbinu proizvodwe duvana tipa "berlej" i "orijental", protivi se dono{ewu najavqene konvenciju o zabrani kori{}ewa aroma i drugih aditiva u proizvodwi duvanskih proizvoda, jer bi rezultirala prestankom proizvodwe duvana tipa "berlej" i "orijental". To bi, veli, ugrozilo oko 2.500 doma}instva, odnosno 10.000 qudi koji `ive od proizvodwe ovih tipova duvana.

~e i fabriku. Proizvo|a~i "virxinije" za kilogram suvog lista ostvaruju cenu od 2,10 evra, plus PDV, a za otkup "berleja" jo{ nije utvr|ena kona~na otkupna cena, ali Guzina najavquje da }e ona najverovatnije biti korigovana za stopu inflacije te da }e iznosiit oko 1,60 do 1,70 evro.

– Dr`ava je prakti~no ukinula premije za proizvodwu duvana, me|utim, na{i proizvo|a~i koriste uredbe Ministarstva poqoprivrede gde se stimuli{e nabavka mehanizacije i ure|aja za navodwavawe i to uti~e na sigurnost proizvodwe. U Srbiji je godi{wa proizvodwa duvana nekada dostizala i 26.000 tona, sada je oko 8.000 tona, {to mislim da je veoma malo jer bi u ovom delu Evrope na{a zemqa mogla biti lider u proizvodwi duvana kao zna~ajnog izvoznog artikla – smatra Guzina.

On dodaje da mimo dr`ave JTI stimuli{e proizvodwu duvana tako {to proizvo|a~ima "virxinije" daje su{are s otplatom od sedam do deset godina, a u pro{logodi{woj akciji su{are za "berlej" obezbe|ivane su proizvo|a~ima na otplatu od pet godina bez obra~una kamate.

M. Mitrovi}

~i za robu dugovali i po nekoliko meseci. Recimo, isplata suncokreta kasnila je i po ~etiri meseca. Ratarski proizvodi, me|utim, sada su u boqoj poziciji.

Ratarske kulture su ove godine na ceni i poqoprivrednici su sada u prilici da postavqaju uslove – da tra`e avans, ili pak

najkra}i rok isplate. Podsetimo, nedavno je Vlada Srbije donela uredbu koja trgovcima nala`e da dobavqa~ima hleba plate robu najkasnije za 20 dana, a uveliko se pri~a o potrebi da se zakonski ograni~i rok pla}awa.

Me|utim, ve} je uredba o hlebu nai{la na razli~ite ocene jer neki privrednici smatraju da dr`ava ne bi trebalo da administrativnim merama reguli{e odnose me|u tr`i{nim u~esnicima. Drugi, pak, cene da takve uredbe doprinose poboq{awu privrednog ambijenta. Recimo, hleb neki trgovci pekarima nisu pla}ali i po nekoliko meseci jer su tako mogli, znaju}i koliko je na{ pravosudni sistem neefikasan. A nisu se pla{ili ni da }e im dobavqa~i okrenuti le|a jer je poznato koliko je te{ko do}i do mesta na rafovima.

Potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a i preduzetnika Srbije Milan Kne`evi} u razgovoru za na{ list ocewuje da su takve odluke Vlade u principu lo{e jer se, kako ka`e, uredbama ne mo`e vladati.

– To je besmisleno i vra}a nas u vreme za koje smo mislili da je pro{lo. U slu~aju da trgovci ne po{tuju ugovore i da ih mali dobavqa~i na to ne mogu naterati, trebalo bi ih tu`iti, kao {to se radi na Zapadu, gde im istog dana bude blokiran ra~un i dobavqa~ odmah naplati svoje potra`ivawe.

S. Glu{~evi}

Krediti za 9.050 poqoprivrednika Do sada je oko 9.050 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede u ukupnom iznosu od 58,6 miliona evra, saop{teno je ju~e.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, do sada je osam banaka odobrilo oko 32,5 miliona evra dugoro~nih kredita, koji

se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

Istovremeno je jedanaest banaka isplatilo oko 26 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no.

Jubilej Departmana za sto~arstvo Departman za sto~arstvo Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ju~e je obele`io {est decenija postojawa.

Dana{wi Departman je, u stvari, nasledio Pokrajinski zavod za sto~arstvo, formiran 1950. godine, zatim Zavod za sto~arstvo, pa Institut, da bi u maju 2002. godine postao sastavni deo Poqoprivrednog fakulteta.

Trenutno na ovom Departmanu radi 16 doktora nauka, a ceo posao je organizovan kroz {est katedri i radnih celina.

Oni se uveliko pripremaju da, osim laboratorije za ispiti-

vawe sto~ne hrane, instaliraju, uz podr{ku Ministarstva poqoprivrede, i laboratoriju za kontrolu mleka iz otkupa, ~ime bi se otklonile sumwe u dosada{we analize koje obavqaju mlekare.

Direktor Departmana dr Dragan Glamo~i} je, osvru}u}i se tom prilikom na probleme u sto~arstvu, naglasio da je za sigurnost sto~arske proizvodwe potrebno mnogo mera – od dr`avnih podsticaja do izvoza, primene visokih standarda u preradi i po{tovawu struke u primarnoj proizvodwi.

Infocentar za stare

JU^E POSTAVQENI, OD PONEDEQKA U POGONU

Novi kiosci za markice Gradski prevoznik postavio je ju~e nove kioske na kojima }e od ponedeqka mo}i da se kupe novembarske mese~ne markice, uz ve} uobi~ajena prodajna mesta, na terminalima u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice. Novi kiosci se nalaze ispred nekada{we Lutrije Vojvodine, ispred Alfa banke na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Futo{ke ulice, kao i ispred Studentskog trga. Kiosci }e od ponedeqka raditi od 5.30 do 19. 30 ~asova, osim onog kod „Lutrije“, koji }e biti otvoren od 9 do 16 ~asova.

Z. D.

Infocentar za starije osobe proradio je 1. oktobra u nameri da pru`i informacije o razli~itim uslugama koje starijim Novosa|anima pru`aju udru`ewa gra|ana i ustanove. Pozivom broja 523–945, gra|ani mogu da dobiju detaqne informacije, savete i psihosocijalnu pomo}, svakog radnog dana od

Novosadska subota23.oktobar2010.

8 do 15 ~asova. Projekat partnerski realizuju Crveni krst, Karitas Dekanata, DF SPC “^ovekoqubqe”, Ekumenska humanitarna organizacija i Novosadski humanitarni centar, a podr`ala ga je Gradska uprava za socijalnu i de~ju za{titu.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Foto: N. Stojanovi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kriza pravi ruglo

D

a je kriza opasno udarila na sva vrata, govori i ~iwenica da u Novom Sadu ima 40 napu{tenih gra|evina rizi~nih po okolinu zbog mogu}nosti da se uru{e ili su pretvorene u divqe, deponije, svrati{ta za besku}nike i steci{ta narkomana. Napu{tenih gra|evina ima na periferiji, ali i u najstro`em centru grada, a po{to u wima niko ve} godinama ne boravi, vremenom su postala rugla.

Mnoge od wih pune su sme}a, jer se uvek na|e neko kome je lak{e da baci sme}e kroz razbijeni prozor napu{tene ku}e, umesto da od{eta do najbli`eg kontejnera.

Takve je sudbine i zgrada na uglu ulica Mike Anti}a i

@arka Zrewanina, a {ta }e biti s wom ne zna se, jer inspektori ne mogu da do|u do vlasnika. Ovo nije usamqen slu~aj, jer se i ostalim vlasnicima te{ko ulazi u trag.

Neki su se odselili u inostranstvo, nasledici su rasprodali imovinu, investitiri nemaju para za gradwu…

Ovu sudbinu do`ivele su izme|u ostalog i zgrade u na uglu ulica Uro{a Predi}a i Nenada Mitrova, Lukijana Mu{ickog 2 i 28, Vojvode [upqikca 23, Futo{koj 57, [afarikovoj 25, ku}a kod javne gara`e u Josifa Ruwanina, Save Vukovi}a 29, u Tekelijinoj 11, Jovana Hranilovi}a 40, Pa{i}evoj 35 i Stefana Stefanovi}a 8.

Q. Nato{evi}

Po~iwe „Bege~ka jesen” Danas }e biti otvorena 10. jubilarna manifestacija „Bege~ka jesen“ u Bege~u. Program po~iwe u 18 ~asova u kulturnom centru „Bege~“ otvarawem izlo`be radova slika, keramike, na-

kita, tekstila i drugih predmeta primewene umetnosti. Radove izla`u likovna sekcija „Beli labud“ iz Bege~a i Kreativni studio iz Futoga.

M. Kv.

U PONEDEQAK

Tolstojeva bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i deo Tolstojeve ulice, od Pu{kinove do Ulice cara Lazara, ne}e imati vode u ponedeqak, 25. oktobra. Vode ne}e biti od 10 do 13 sati.

Z. Ml.

V REMEPLOV

Rat zaustavio kwigu Osniva~ki akt izdava~ko prosvetne zadruge „Zmaj“ potpisalo je 23. oktobra 1938. ~etrdeset troje istaknutih intelektu-

c m y

jalnog pisca. Od{tampani su svi tabaci wegovih pripovedaka pod naslovom „Lica u prolazu“, kada je izbio Aprilski rat 1941.

„FUTO[KA KUPUSIJADA” PROMOVISANA NA SPENSU

Sti`e karneval sarmica i zelenih glavica Promocija tradicionalne „Futo{ke kupusijade“, koja se odr`ava 30. oktobra, odr`ana je ju~e na Spensu u okviru manifestacije „Novosadska jesen“. Organizatori ka`u da su na Spens do{li kako bi se predstavili sa samo jednim delom specijaliteta od kupusa, a na wihovom {tandu su se mogle vi-

„Ma{tojed” u „Veseloj korwa~i” Predstava za decu „Ma{tojed“ odigra}e se danas u 17 sati u pozori{tu „Vesela korwa~a“, Ulica Nikole Pa{i}a 34. Predstava je namewena deci uzrasta od tri do 12 godina, a tema je pri~a o opasnostima koje mo`e izazvati gubitak ma{te. Cena karte iznosi 200 dinara.

M. Kv.

deti pite i lekoviti sok od kupusa i nezaobilazne zelene glavice koje su izazvale prili~no interesovawe posetilaca.

Ove godine, na`alost, ne}e se kuvati ~uvena „Sarma za Ginisa“ jer, kako ka`u organizatori, rekord je postavqen i on je sada tu da neko poku{a da ga obori. Me|utim, kao i

svake godine odr`a}e se takmi~arski deo u kuvawu specijaliteta od kupusa, a posetioci }e sarme i ostale {pecije mo}i da probaju o okolnim restoranima. Cela manifestacija bi}e za~iwena bogatim kulturno-umetni~kim programom.

B. M.

U PODZEMNOM PROLAZU

Uskoro kre}u nove pokretne stepenice Na op{te zadovoqstvo svih sugra|ana, nove pokretne stepenice u podzemnom prolazu bi}e aktivirane 28. oktobra. Trenutno se testiraju, a kako saznajemo u Poslovnom prostoru za sada nije uo~en ni jedan problem Nove pokretne stepenice veoma li~e na stare, a direktor Poslovnog prostora Mar-

ko Cvijan ka`e da su to zapravo standardne stepenice koje se koriste i u tr`nim centrima.

- Nije bilo uslova da stavqamo pokretnu traku popun one u Merkatoru, jer bi u tom slu~aju morali skoro ceo podzemni prolaz da rekonstrui{emo, a one bi tada morale da idu otprilike do foto -

radwe koja se nalazi na sredini podzemnog – obja{wava Cvijan.

Kako je ranije potvr|eno u tom preduze}u, Grad je do sada ulo`io nekoliko miliona dinara u wihovo odr`avawe i popravku, a nove modernije pokretne stepenice Novosa|ane }e ko{tati 12 miliona dinara.

Q. Na.

ZA@IVEO PREDLOG GRADONA^ELNIKA

Na besplatnom vikendu deset porodica

alaca levi~ara iz dana{we Vojvodine. Ubrzo je objavqena kwiha odabranik ~lanaka Svetozara Mileti}a i kwiga politi~kih spisa Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Tre}e kwiga trebala je da predstavi pesnika Jovana Popovi}a, ina~e ~lana zadruge, kao soci-

[tamparski majstor Qubomir Bogdanov je od ma|arskih kontrolora sakrio tabake, {to je omogu}ilo Matici srpskoj da posle rata bude izdava~ prve kwige beletristike u novoj Jugoslaviji.

N. C.

Deset novosadskih porodica sa troje i vi{e dece prove{}e besplatan vikend na Vr{a~kom bregu, na predlog gradona~elnika Igora Pavli~i}a, a u ciqu socijalne podr{ke. Obezbe|ena su dva puna pansiona i prevoz, a s obzirom na to da sti`u tek uve~e, Crveni krst je pripremio lan~ pakete za put. Gradona~elnik i ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojano-

vi} do{li su da isprate porodice.

- Ovo je novi na~in da se pomogne porodicama sa vi{e od troje dece, kojih ima 4.500 u gradu i od slede}e godine to }e biti praksa – rekao je gradona~elnik i dodao da ukupno ima 52 ~lana koji putuju u Vr{a~ki breg.

Du{an i Jelena Meni}anin, raduju se putovawu sa svoje troje dece, sedmogodi{wim Ogwe-

Foto: S. [u{wevi}

nom, petogodi{wom Na|om i dvadesetdvomese~nom Katarinom.

- Neizmerno nam zna~i ovo putovawe, s obzirom da u pet

meseci imam tri slobodna vikenda, ra~unica je jasna koliko imamo prilika da vikende provedemo zajedno – ka`e Du{an Meni}anin.

I. D.

„Krhke crte vremena” Stru~no tuma~ewe izlo`be “Krhke crte vremena”, Gradskog muzeja Sombor, odr`a}e se danas u 12 ~asova u galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Izlo`ba je nastala kao projekt ^edomira Jani~i}a, vi{eg kustosa istori~ara umetnosti Gradskog muzeja Sombor. U pitawu je izbor od 50 radova nastalih u periodu od 1962. do 1994. godine na prostoru “druge” Jugoslavije. Bi}e predstavqeni i radovi poznatih umetnika. M. K.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota23.oktobar2010.

DNEVNIK

VE^ERAS DRUGI „VINSKI LAVIRINT” NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Vino uz {etwu lagumima

Foto: S. [u{wevi}

Manifestacija “Vinski lavirint”, na kojoj }e posetioci mo}i da u`ivaju u vi{e od 200 vina iz {est zemaqa okru`ewa, odr`ava se danas od 17 ~asova u podzemnim vojnim galerijama Petrovaradinske tvr|ave. Posetioci }e imati priliku da u bajkovitom ambijentu pod zemqom, za ovu priliku specijalno osvetqenim , uz muziku tambura{a pro{etaju ~itavom trasom renoviranih podzemnih hodnika u du`ini od 1.200 metara. [etwa kroz podzemqe bi}e interesantna, jer }e posetioci na putu od ulaza ispod Petrova-

radinskog sata, do izlaza koji se nalazi iza zgrade Muzeja grada, mo}i da zastanu u sobama gde ih o~ekuju vinari i tambura{i.

Na putu }e sretati mladi}e i devojke obu~ene u kostime s kraja 18. veka, a stalna izlo`ba u podzemqu omogu}i}e im da se upoznaju da istorijom katakombi i wihovom nekada{wom namenom. U ~etiri sobe bi}e raspore|eno 30 odabranih vinarija, te }e svaka vinska soba imati pri~u za sebe.

Ulaznice, ~a{e i vau~ere za degustaciju za “vinski lavirint” posetioci mogu da

kupe na ulazu (ispod Sata). Cena ulaznice je 200 dinara, cena degustacione ~a{e 150, a vau~eri za degustaciju su 50 dinara. Kustosi Muzeja grada }e biti u lagumima te }e i prikladna istorija o hodnicima biti dostupna, a ukoliko neko od posetilaca oseti klaustrofobiju mo}i }e da se obrati volonterima koji }e ih sprovesti do izlaza. Iz organizacije preporu~uju ravnu i udobnu obu}u i apeluju na posetioce da se kre}u samo osvetqenim hodnicima.

N. V.

PROTEST UDRU@EWA ZA POVRA]AJ NACIONALIZOVANE IMOVINE

„Reks” izdvojiti iz „Zvezda filma” U Vojvodini se ne mo`e sa sigurno{}u re}i koliko ima qudi kojima treba da se vrati nacionalizovana imovina ali, prema grubim procenama, ima oko pola miliona gra|ana koji bi trebalo da ostvare ovo pravo, ukazao je predsednik Udru`ewa za povra}aj nacionalizovane imovine u Vojvodini Nikola Tanurxi}. Predvode}i ju~era{wi protest povodom prodaje Bioskopa “Reks” u okviru privatizacije nekada{weg giganta filmske distribucije “Zvezda Film”, on je istakao da je neprihvatqivo to {to je dr`ava donela dobar zakon o vra}awu imovine verskim zajednicama, a nije mogla da primeni isti model i na gra|ane.

- Mi nismo protiv privatizacija kao udru`ewe, ali jesmo protiv privatizovawa koje zadire u na{u imovinu, a vi{e od 90 odsto slu~ajeva su lo{e privatizacije - poru~io je Tanurxi}.

Advokat ovog udru`ewa Sr|an Dobrosavqev rekao je novinarima da se dr`ava obavezala na vra}awe nacionalizovanih nepokretnosti kada je donela Zakon o prijavqivawu i evidentirawu. Tako|e je istakao da je dr`ava ve} izuzimala iz privatizacije delove “Zvezda fil-

ma”, pa ostaje nejasno zbog ~ega to nije mogla da uradi i sa “Reksom” u Tanurxi}evoj palati, te da i ovaj slu~aj prate brojne nepravilnosti u privatizacionom procesu.

- Prostor gde se nekad nalazio bioskop “Reks” sada ~ine butici i lokali, {to zna~i da Agencija za privatizaciju u samom prodajnom prospektu navodi neta~ne podatke.

Tako|e, rok za raspisivawe novih privatizacija je istekao pre dve godine” - izjavio je Dobrosavqev.

Zemqa koja stremi ka Evropskoj uniji ne mo`e sebi da dozvoli da i daqe ~eka dono{ewe zakona o restituciji. Trend pribli`avawa Evropi podrazumeva sigurnost prvenstveno privatne imovine, jer to je jedna od osnovnih tekovina savremenog dru{tva, ocenio je Dobrosavqev.

Na ju~era{wem protestu su se pojavili ~lanovi Srpskog pokreta obnove kako bi podr`ali ~lanove udru`ewa, jer se ova pratija zala`e za povra}aj imovine nacionalizovane sredinom pro{log veka. Bioskop “Reks” bi}e ponu|en na prodaju zajedno sa ostatkom imovine A.D. “Zvezda filma” slede}eg petka, 29. oktobra, a po~etna cena je oko 4,2 miliona dinara.

N. Vukovi}

SPENS SE ODREKAO GRADSKOG STADIONA

„Kara|or|e” poveren Poslovnom prostoru Umesto preduze}a SPC “Vojvodina”, gradskim stadionom “Kara|or|e” }e od naredne sednice Skup{tine grada, koja }e se odr`ati 29. oktobra upravqati “Poslovni prostor”. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan ka`e za “Dnevnik” da }e kada preuzmu brigu o stadionu, preduze}u biti prioitet da u startu po~nu da se primewuju pravila prema zakupcima, koja va`e za sve ostale koji imaju zakup kod wih. To konkretno zna~i da ne}e biti gledawa kroz prste i da }e morati da pla}aju redovno svoje da`bine.

- Prvobitno je na{e preduze}e trebalo da upravqa samo poslovnim prostorom kod zapadnih tribina odnosno lokalima najbli`im Spensu. Me|utim smatrao sam da to nije idealno re{ewe, te je dogovoreno da Poslovni prostor upravqa celim stadionom, a ne samo tim delom – ka`e Cvijan.

Prema wegovim re~ima, odluka o prenosu upravqa~kih prava s jednog na drugo javno preduze}e doneta je kako bi grad obezbedio novac za rekonstrukciju stadiona. Cvijan

^ITAOCI PI[U SMS

napomiwe da se ne}e rekonstruisati ceo stadion, ve} tribine koje su u veoma lo{em stawu, a mora}e da se mewaju i reflektori koji bi trebalo da ispuwavaju uslove za igru no-

}u, {to sada nije slu~aj. Sem toga rekonstrujisa}e se i krov.

- Pre nekoliko godina deo stadiona je renoviran i tada je stavqena nova trava, a pro{le godine su stavqene tartan staze. Po tom pitawu stadion u Novi Sad ima ubedqivo najboqu travu i staze u celoj zemqi – isti~e Cvijan.

Kada }e biti zapo~eta obnova stadiona i kako }e se ona odvijati za sada nije precizirano, ali grad o~ekuje od republike da dobiju novac za te radove.

Vr{ilac du`nosti direktora Spensa Qiqana ]ulibrk isti~e da je iznena|ena ovom informacijom za koju je, kako ka`e, saznala iz {tampe. Ona je naglasila da Spens od upravqana stadionom nije imao nikakve prihode, ve} tro{kove u smislu wihovog obezbe|ewa koje je nadgledalo stadion, amortizacije i osigurawa.

Q. Na. - B. M.

065/47-66-452

Oseka testosterona Foto: B. Lu~i}

NA TVR\AVI OBELE@EN JO[ JEDAN JUBILEJ

Muzej grada slavi 56. ro|endan Otvarawem izlo`be „Kratka pri~a o ma~u - od zemqe do vitrine“ arheologa \or|a Ga~i}a, ju~e je po~elo obele`avawe 22. oktobra - Dana Muzeja grada Novog Sada. Ovom prilikom, konzervatorska slu`ba Muzeja, na ~elu sa konzervatorom I{tvanom Kova~om Pe~kaiem, prezentovala je svoj rad, u `eqi da {iru javnost upoznaju sa kompleksno{}u muzejskog posla, posebno sa onim delatnostima koje prethode izlagawu predmeta na izlo`bi.

Direktorka Muzeja Vesna Nedeqkovi}-Angelovski uru~ila pojedincima i institucijama zahvalnice za doprinos radu Muzeja a posetioce je pozdravio i republi~ki ministar kulture Neboj{a Bradi}.

J. Z.

OD 1. NOVEMBRA NA BAZENU NA SPENSU

Programi za male i velike Upis u programe na zatvorenom bazenu na Spensu, sportsko rekreativnu {kolu, obuku nepliva~a, akvarobik i program „Tata-mama plivajte sa nama“ po~iwe od ponedeqka. Obuka za nepliva~e nudi osnovni i napredni kurs, cena programa je 2.000 dinara. Cena akvarobika je 1.800 dinara za dva ~asa nedeqno i 2.200 za tri ~asa nedeqno. Program „Tata-mama plivajte sa na-

ma“ je namewen deci od tri do pet godina i wihovim roditeqima ili ro|acima. ^asovi }e se odr`avati na malom zatvorenom bazenu utorkom i ~etvrtkom od 18.45 do 19.30 sati, a mese~na ~lanarina je 1.800 i 1.200 dinara za svako naredno dete.

Upis je svakog radnog dana od 15 do 20 ~asova na blagajni klizali{ta, a svi ~asovi po~iwu od ponedeqka, 1. novembra.

M. Kv.

Predstava „Vuk i jari}i” Predstava “ Vuk i jari}i “ odr`a}e se danas i sutra u 11 ~asova u Maloj sali Pozori{ta mladih, ulica Igwata Pavlasa 8. Predstava je namewena deci starijoj od tri godine i traje oko 45 minuta. Autor je Jan Grabovski, re`ija Borislav Mrk{i}, scenograf Mileta Leskovac, kreator lutaka Sarva{ [andor, kompozitor Eugen Gvozdenovi}. U predstavi igraju Jovana Filipovi}, Marija Todorovi}, Marina Zubi}-Cinkocki, Emina Vasi}-Mili} i drugi.

M. K.

Pad testosterona u krvi, nema za posledicu samo slabiji kvalitet seksa, ve} doprinosi i visokom stepenu zaboravnosti, ne{to kao kod Alchajmerove bolesti! Tako na naprimer, ve}ina wih sa ovim problemom, vrlo dobro pamti {ta je bilo pre 30-40 godina, dok one najsve`ije detaqe brzo zaboravqa. Da nije tako, mnogi bi se, izme|u ostalog, se}ali i predizbornih obe}awa koja niko, ni do dana dana{weg nije ispunio, a tek onoga {to smo pre`iveli od po~etka devedesetih pa na ovamo... Ma nek’ je proklet i taj testosteron ! Znam da sam hteo jo{ nesto da kazem, al’ eto, k’o u inat ne mogu da se setim!

063/1050... *** O psima lutalicama i onim „qubimcima“ na{a vlast ne preduzima ni{ta, pi{u kao nazovi prijave i to je sve. Ko }e da odgovara {to je neki dan u centru grada `ena napadnuta, deo lica joj odgri`en i zavr{ila je na hirurgiji? Pa se ja, kao i mnogi normalni gra|ani, pitam dokle ide ta glupost vlasti i nesposobnost da ukloni sve kerove sa ulice.

Pitala sam ja pro{le godine da li treba da budemo naoru`ani? Da li se isplati na{oj vlasti da pla}a od{tetu i da ima izujedane gra|ane? Kako nikog od vlasti ne}e ti kerovi da ujedu, da vidim kako bi oni reagovali?

Ne~isto}a grada od qubimaca je posebna pri~a, nikog jo{ nisam videla da kupi u kesu g...a svog „qubimca“. Ni{ta nam ne preostaje, nego Novosa|ani sa suzavcima da idemo kroz grad.

064/1685... *** Apropo LS – BRIGA 064/4615... *** Zameram na{em Ne{i (^anku) to, {to je sino} u “Signalima” RTV govorio ~itav jedan sat - a ni{ta nije rekao! Bio je veoma bezobrazan prema svom doma}inu, voditeqki emisije, a tako|e i prema gledaocima, koji su izgubili jedan sat o~ekuju}i da }e ~uti ne{to pametno! Da nema radikala, napredwaka, fa{ista, nacista, Maje Gojkovi}... Ne{a ne bi imao {ta da ka`e u javnosti. O~ito mu je nedostajala Nada Kolunxija, kom{inica u klupama Skup{tine Srbije. Uz wu pri~a razumqivije! S po{tovawe.

063/523... *** Demokratija i prioriteti nakon „5. oktobra“. „Obraz“ - organizovana kriminalna grupa, a „Otpor“ OK, pevawe pesme i cepawe lutke na stadionu-poziv na lin~-pevawe Slo-

bi i paqewe lutke sa wegovim likom pa {ta ok, protivqewe zdravog razuma paradom „u dupe na va{ar“ atak na Beograd, a „5. oktobar“ bager varijanta, {ta prskalice pesma i smeh. Navija~i pla}eni kriminalci, a kriminalci za{ti}eni svedoci... ovo nam je na{a borba dala...

065/6395... *** Jadni mi vlasnici kiosaka!

Suo~eni smo sa reketom od strane gradske vlasti zbog enormne takse za zauze}e javne povr{ine, a ista gradska vlast sebi daje za pravo da nam dere ko`u iako u na{e kioske nije ulo`ila ni{ta osim golog zemqi{ta i sad kre}e konkurs, ako ne plati{ godi{wu rentu odjedared ide{ na licitaciju, pa na kontejner! Ko li je novi Cane? ALO Slavice, gde si `eno najpo{tenije ~eqade u gradu da nam pomogne{ ako ikako mo`e{.

Vole te i mole tvoje kolege kioskari, pomozi nam i sebi i nama... Dugogodi063/1190... {wi vlasnici kioska *** Za 063/520... i „isti“ sa 063/523...

Vidimo da vam se „obojici“ kampovawe isplatilo pred Banovinom. Uslu`no kori{}ewe toaleta doprinelo je u saznawu o klimi, kafi, ru~kovma, kola~ima... sve se lepo dalo i iz novina se pro~italo. A moli}u lepo, gospon, gde sad planirate slede}e kampovanje?

Bora.

064/0863... *** Povodom teksta o Motinsu. Nisu samo radnici krivi zbog ka{wewa isporuke. U avgustu se nije radilo zbog {trajka, ali i zbog toga {to je bila iskwu~ena voda jer nije pla}ena. A posla ima i radnici se trude.

I pored tog {to im je plata oko 20.000 sa regresom, toplim obrokom i preko 30 sati prekovremenog.

063/1584...

*** U Beogradu, na Adi Ciganliji planira se gradwa crkve u obliku broda, za koju sam Patrijarh ka`e da predstavqa duhovni luksuz. A u fru{kogorskom selu Jazak uru{io se krov na pravoslavnoj crkvi, za koju izgleda nema ko da brine. Da ne zaboravimo, crkvi je vra}eno 6000ha na Fru{koj gori.

063/587... *** Kolporteri rade za minimalac, bez struje, grejawa, po ki{i... Dozvoqeno im je da se greju ako sami kupe grejalicu na gas i bocu. SRAMOTA! Gde je inspekcija?

063/7244... *** Ne{to razmi{qam...“Dva Olivera. Jedan, Dragojevi}, a drugi Mandi}. Kakvi su to svojevremeno UMETNICI bili. Ali, u isti mah i nesvesni svoje ovozemaqske misije koja se na`alost potvr|uje i u vremenu kada bi trebalo biti sasvim obrnuto. „Smejem se, a plakao bih... moj galebe“.

064/4615... *** Imam predlog da gradska vlast sve slu`be stavi pod jedan krov. Samo zamislite kako bi bilo da povodom legalizacije na jednom mestu budu Urbis, ZIG, Slu`be iz Radni~ke, Katastar, itd. A bilo bi idealno da Grad u vezi legalizacije spremi sve papire u fasciklu, mi do|emo, potpi{emo, platimo i gotovo. Al’ bi to bilo lepo olak{awe i Gradskoj upravi.

063/8657... *** Dokle se misli mu~iti pacijente da prvo idu u de`urne ambulante po uput na drugom delu grada, pa onda u urgentni centar?

Pa je l’ ti de`urni lekari nemaju prostoriju u urgentnom centru, pa da lepo sve bude u jednoj zgradi? P.S. - Tako su se slu`be setile da komisije iz Vase Staji}a prebace tamo gde im je i mesto, u zgradu socijalnog. Sve mo`e kad ima voqe.

063/8657... *** Lepo je „Dnevnik“ objavio da }e svaki korisnik narodne kuhiwe (pa ~ak i obave{tewe u samoj kuhiwi par dana ranije) dobiti 1,5 kg jabuka. Sve je to lepo, ali kada do|ete ku}i i premerite koliko ste dobili rezultat je 1kg.

Ako od svakog korisnika maknete 2-3 jabuke, eto, opet je na sirotiwi neko zaradio i napravio dobar posao.

069/620...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota23.oktobar2010.

9

PRE 66 GODINA OKON^ANA OKUPACIJA

RE@IM GREJAWA TOPLANE IZAZVAO NEDOUMICE

Dan kad je sloboda u{la u grad

Mihoqsko leto mla~i radijatore

Na dana{wi dan 1944. godine, Novi Sad je oslobo|en od okupatora. Oslobodila~ku zastavu Novosadskog partizanskog odreda u 6.20 ~asova istakli su na Gradsku ku}u borci Drugog bataqona ovog odreda, koji su u toku no}i do{li iz okoline @abqa na tri kamiona, jednim automobilom, sa nekoliko motocikala i preko dvadeset zapre`nih kola.

preko Petrovaradina. Sutradan je iz Ba~ke Palanke stigao jedan bataqon Osme vojvo|anske brigade a 25. oktobra u grad su do{le jedinice Crvene armije, koje su i{le od Beograda prema Subotici.

Na dana{wi dan pre 66 godina, pred Gradskom ku}om odr`an je i narodni zbor. Trg i okolne ulice bile su prepune naroda, odr`ano je vi{e govora koji su bili pro-

Zastavu Novosadskog partizanskog odreda u 6.20 ~asova istakli su na Gradskoj ku}i borci Drugog bataqona Oko 11 ~asova stigle su i dve ~ete Prvog bataqona Novosadskog partizanskog odreda, sa potesa Ba~ki Petrovac - Kisa~ - Kulpin Rumenka. U 13 sati, od Futoga su, pre{av{i Dunav kod Beo~ina, stigli delovi jedinica Glavnog {taba Vojvodine i Sedme vojvo|anske brigade, a ne{to kasnije i

pra}eni gromoglasnim klicawem.

Kako je o ovom doga|aju pisao list „Istina“, organ JNOF - a Srema, „na pro~equ Gradske ku}e stoji ogromna petokraka zvezda, zastave i velike dve slike mar{ala Staqina i mar{ala Tita, vo|a naroda Sovjstskog saveza i Jugoslavije“.Za doprinos Novog Sada i No-

vosa|ana u borbi protiv fa{izma i u spomen `rtvama u Drugom svetskom ratu Ukazom Predsednika Republike 1975. Godine Novi Sad je postao Grad heroj.

Podsetimo, nakon vi{ednevnih borbi 20. oktobra 1944. trupe Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije i Crvene armije oslobo-

dile su Beograd, i tada je bilo jasno da }e okupacione snage morati da napuste Ba~ku. Okupatori su iz Novog Sada po~eli da se povla~e 22. oktobra, pre toga minirav{i sve strate{ki zna~ajne objekte. Kao {to je ve} re~eno, 23. oktobra u grad su umar{irali oslobodioci.

B. Markovi}

URU^ENE OKTOBARSKA NAGRADA I NOVEMBARSKA POVEQA

Kako su se tokom prethodne sedmice na{oj redakciji javqali ~itaoci koji su sumwali da nemaju grejawe, te da Toplana ne greje, u preduze}u smo potra`ili odgovore {ta se zapravo de{ava. Kako smo saznali, u pitawu je redovni dnevni re`im grejawa, pri kojem se - kada je temperatura vazduha vi{a od 13 stepeni Celzijusa sa tendencijom rasta - gase gorionici na kotlovima toplana, da bi se ponovo upalili kada temperatura opada i padne ispod 13 stepeni.

Ovaj dnevni re`im traje od 5 do 21 sat, a Toplana prelazi u celodnevni re`im kada je temperatura vazduha ni`a od ~etiri stepena Celzijusa. Iz Toplane proru~uju da garantuju temperaturu u stanovima od 19 do 21 stepen, a da gra|ani mogu da reklamiraju kvalitet grejawa na telefone 0800-100-021, 4881-104, 423-712 i 420-853.

Od preko 700 zgrada koje su bile na privremenom i gra|evinskom re`imu grejawa na po~etku grejne sezone, ostalo je wih 25 sa dugovima ili bez ugovora s Toplanom te u wima nema grejawa. To su zgrade ili nadogradwe u ulicama:

Bulevar kraqa Petra Prvog 27, Danila Ki{a 40, Stevana Branova~kog 9, Beogradski kej od 21 do 25, Futo{ka 21 i 21b, Beogradski kej od 15 do 19, Janka ^melika 18, Devet Jugovi}a 5, Verislava Beri}a 7 i 7a, Veqka Petrovi}a od 1 do 7, Milenka Gr~i}a od 1 do 7, Milenka Gr~i}a od 9 do 15, Valentina Vodnika 16, Slobodana Baji}a 42, Slobodana Baji}a 42, Gagarinova 16 (a,b,c,d), Haxi Ruvimova 22, Janka ^melika 44, Veselina Masle{e 64, Veselina Masle{e 22, Toplice Milana 6, Bulevar oslobo|ewa od 8 do 10, Vuka Karaxi}a 1 i 1a, Matice Srpske 5, Bulevar Ja{e Tomi}a od 21 do 27 i ]irpanova 26.

Toplana je uputila gradu i predlog izmena odluke o grejawu, kojima bi se omogu}ilo zgradama, koje nemaju upotrebnu dozvolu, da pre|u na redovni re`im grejawa, uz uslov da su pro{le tehni~ki prijem, da je obavqena kontrola fine regulacije i da ne postoje dugovawa Toplani. Iz preduze}a o~ekuju da }e ova izmena biti usvojena na sednici Skup{tine grada u petak.

S. K.

Trud i tradicija koji grade budu}nost Oktobarska nagrada i Novembarska poveqa uru~ene su ju~e pojedincima i institucijama na sve~anosti u Gradskoj ku}i. Gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} uru~ili su Oktobarsku nagradu pokrajinskom Institutu za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici, prof. dr Svetlani Luki}-Petrovi} sa Departmana za fiziku PMF-a i prof. dr Radovanu Pejanovi}u sa Poqoprivrednog fakulteta. Novembarska poveqa uru~ena je gradskom Centru za socijalni rad i Univerzitetu u Novom Sadu.

- Obele`avamo dane koje su doneli slobodu na{em gradu 23. oktobar 1944. godine, odnosno 9. i 25. novembar 1918. godine. Na svima nama je da ~ine}i dobro nastavimo tradiciju zbog koje na{a sredina mo`e da inspiri{e sve ostale kako mogu da neguju bogatstvo i vrednosti razli~itosti. To je jedini na~in da napredujemo i da sutra budemo boqi nego {to smo danas poru~io je u pozdravnom govoru Pavli~i}. Dodao je da se obele`avawem ovih datuma slavi ono {to je dobro u svakom ~oveku i da je svrha nagrada promocija napora da u~inimo na{e dru{tvo lep{im i boqim za `ivot.

Nagra|eni s predsednikom Skup{tine Jovanovi}em Foto: S. [u{wevi} i gradona~elnikom Pavli~i}em

Oktobarska nagrada Institutu za plu}ne bolesti, prof. dr Svetlani Luki}-Petrovi} sa Departmana za fiziku PMF-a i prof. dr Radovanu Pejanovi}u sa Poqoprivrednog fakulteta. Novembarska poveqa uru~ena gradskom Centru za socijalni rad i Univerzitetu u Novom Sadu - Velika je stvar u `ivotu ako barem za deo svojih ciqeva moralnih i profesionalnih dobijete priznawe ili, boqe znak pa`we da ste u~inili ne{to dobro.

Ako je to priznawe grada koji predstavqa ambijent va{eg `i-

vota, va{ih uspomena i va{e budu}nosti, onda je to te{ko iskazati u samo nekoliko re~enica.

Do`ivqavam priznawe ne samo kao svoje, nego kao i priznawe svim nastavnicima, saradnicima i studentima Univerziteta koji

VESTI U ponedeqak skup{tina ugostiteqa

IZLO@BA FOTOGRAFIJA STIGLA DO PE^UJA

Portreti predstavili Novi Sad Fotografije nastale tokom dva Foto maratona izlo`ene su ju~e u galeriji “Nemart” u ma|arskom gradu Pe~uju, ovogodi{woj prestonici evropske kulture. Izlo`bu “Novi pogled na nove stvari”, u organizaciji marketin{ke agencije “Aspekt Brend Dizajn”, a uz podr{ku Pe~ujsko-barawsko srpskog udru`ewa, Grada Novog Sada i pokrajinskog Sekretarijata za kulturu bi}e dostupna Pe~ujcima u narednih deset dana.

U pe~ujskoj galeriji izlo`bu je otvorio Sa{a Igi} i rekao da i

dogovor oko ove izlo`be pokazuje da prijateqstvo dva bratska grada traje. U ime Sekretarijata za kulturu APV posetioce je pozdravio Slavko Mati}, dok je direktor “Aspekt Brend Dizajna” Tihomir La}arac izrazio zadovoqstvo {to je projekat „Fejs Novi Sad“ prevazi{ao granice Srbije. Posetioci izlo`be su imali priliku da pogledaju izbor od 100 fotografija, 50 autora, iz Srbije i inostranstva, na temu „Qudi“. Novi Sad je prikazan portretima stanovnika koji ~ine du{u grada.

A. V.

Udru`ewe ugostiteqa Novog Sada zakazalo je za ponedeqak Skup{tinu u 18 ~asova u Master centru „Novosadskog sajma“, u sklopu koje }e biti re~i i o Zakonu o za{titi stanovni{tva od duvanskog dima ~ija regulativa po~iwe da se primewuje od 11. novembra. Novosadske ugostiteqe o pomenutom zakonu koji predvi|a zabranu pu{ewa u ugositeqskim objektima upozna}e nadle`ni iz republi~ke Tr`i{ne inspekcije.

Ta inspekcijska slu`ba je nadle`na u vezi zabrane duvanskog dima u lokalima.

Z. D.

su doprineli da se za wega ~uje {irom sveta, a samim tim i za Novi Sad i na{u pokrajinu – rekla je Luki}-Petrovi}, obra}aju}i se u ime nagra|enih.

Zahvalila se onima koji su ih predlo`ili i onima koji su ih izabrali za laureate, kao i porodicama i saradnicima. Nov~ani deo nagrade od 95.000 dinara odlu~ila je da usmeri u Fond za stipendirawe studenata i napredovawe mladih nau~nika i umetnika, kako bi dala skromni doprinos za napredovawe nauke i visokog obrazovawa.

Sve~anosti su prisustvovali gradski odbornici, koji su prethodno na sve~anoj sednici izabrali dobitnike nagrada, zatim ~lanovi Gradskog ve}a, predstavnici Vojske Srbije i bora~kih organizacija. Sve to je otvorio i zatvorio hor „Sveti Serafim Sarovski“, dok je glumac Srpskog narodnog pozori{ta Jugoslav Krajnov ~itao pesmu Pera Zupca “Ovo je taj grad”.

Oktobarska nagrada dodequje se povodom dana oslobo|ewa od fa{izma, dok se Novmabarska poveqa dodequje povodom ulaska srpske vojske u Novi Sad u Prvom svetskom ratu i progla{ewa prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji.

S. K.

POTRO[A^IMA POMO] „ELEKTROVOJVODINE”

Savesnima {tedqive sijalice Prvoj grupi socijalno ugro`enih gra|ana ju~e je u Novom Sadu direktor Elektrovojvodine Tomislav Papi} uru~io po dve {tedqive sijalice.

- Elektrovojvodina je odlu~ila da ovim simboli~nim gestom poka`e da misli na tu kategoriju kupaca, da uka`e na mogu}nost i potrebu racionalnog kori{}ewa elektri~ne energije, a s obzirom na to da je re~ o doma}instvima koja malo tro{e, o~ekujemo da }e im ovaj poklon doneti u{tedu – rekao je Papi}.

– U pitawu su sijalice koje imaju boqi osvetqaj i znatno du`i vek trajawa od klasi~nih sa u`arenim vlaknom od 100 vati, a

U KARLOVCIMA SE PRIPREMA VA@AN POSAO

Uskoro po~iwe obnova Stefaneuma Postoji velika verovatno}a da }e uskoro po~eti sanacija Stefaneuma u Sremskim Karlovcima. Kako saznajemo u Eparhiji sremskoj, pokrenut je inter-

stavrofora Velizara @ivanovi}a, radovi }e po~eti s vrha zgrade po{to je krov u najlo{ijem stawu. Neophodna je kompletna rekonstrukcija krova i krovnih

ni postupak za izbor izvo|a~a kako bi se dobilo na vremenu i ve} krajem slede}e sedmice mo`e se o~ekivati da bude poznato koja firma }e obavqati taj posao.

Prema re~ima sekretara Eparhije sremske protojereja -

prozora, jer su proki{wavali.

Nakon toga treba da uslede zanatski radovi u unutra{wosti objekta, koji je prazan od 2001. godine, kada je prestao da radi Institut srpskog naroda. Osim od proki{wavawa, odre|enu

Audicija za de~ji gradski hor Audicija za De~ji gradski hor odr`a}e se danas od 17 do 20 ~asova u De~ijem kulturnom centru (DKC), Ulica Mite Ru`i}a 1 (Katoli~ka porta, u zgradi Eduka centra). Aktivnosti DKC su po~ele ove nedeqe s probnim radionicama a sutra je na programu filmska radionica od 10 do 12 ~asova za uzrast od 9 do 14 godina.

M. Kv.

tro{e pet puta mawe elektri~ne energije.

Elektrovojvodina je pripremila 12.000 {tedqivih sijalica koje }e biti podeqene potro{a~ima u Vojvodini prema spremqenom rasporedu. Doma}instvima }e ovih dana sti}i obave{tewa sa podacima o datumu, vremenu i mestu preuzimawa sijalica. Osim {to su materijalno ugro`ena, ona treba da ispune jo{ dva uslova. Potrebno je da su uredne plati{e, odnosno da im je dug za struju mawi od 964 dinara i da im je potro{wa u prethodna tri meseca ve}a od 100 kilovat~asa mese~no.

Z. Ml.

{tetu u zgradi prouzrokovalo je i pucawe vodovodne cevi.

- Bitno je da do zime krov bude saniran, a onda }emo videti kako }emo daqe – ka`e prota Velizar. – U objektu su zbog dugovawa iskqu~eni voda i struja.

Prikqu~ewe je prvo {to bi trebalo uraditi pre po~etka unutra{wih radova.

Za obnovu Stefaneuma Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine izdvojio je 20 miliona dinara. U tom zdawu kada budu zavr{eni radovi, treba da po~ne da radi Institut za crkvenu umetnost i konzervaciju, koji je osnovala Akademija za umetnost i konzervaciju Srpske pravoslavne crkve. Odluku da sedi{te Instituta bude u Stefaneumu doneo je Sveti arhijerejski sinod SPC u oktobru 2008. godine na predlog episkopa sremskog Vasilija. U me|uvremenu je spor izme|u SPC i Svetske srpske zajednice, koja je kupila Stefaneum devedesetih godina, re{en u korist crkve.

Z. Ml.

subota23.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

BA^KOGRADI[TANCI JU^E OBELE@ILI DAN OSLOBO\EWA

^as istorije BA^KO GRADI[TE: Mesni odbor SUBNOR u Ba~kom Gradi{tu obele`io je ju~e 66 godina oslobo|ewa sela od fa{izma. Tim povodom u gostima su im bili predstavnici bora~ke organizacije iz Ba~kog Petrovog Sela i Be~eja, kao i udru`ewa `ena iz nekoliko okolnih naseqa.

Ta~no u podne kraj spomen plo~e na zgradi Mesne zajednice, koja je postavljena na tridesetogodi{njicu oslobo|ewa 1974. godine godine s imenima 67 palih boraca i `rtava fa{isti~kog terora u selu, predsednik Mesnog odbora SUBNOR Mirko Rakovi} evocirao je uspomene na oktobar 1944. godina. Potom su u~enici ~etvrtog razreda mesne O[ „Svetozar Markovi}” u vidu recitala predstavili pesmu o Ba~kom Gradi{tu wihove u~iteqice

S ju~era{weg obele`avawa Dana oslobo|ewa u Ba~kom Gradi{tu

Svetlane Ka}anski, a onda je oka~en venac bora~ke organizacije na spomen plo~u.

Po zavr{etku ceremonijala uz spomen obele`je, ~lanovi

bora~ke organizacije nastavili su me|usobno dru`ewe na zajedni~kom ru~ku u Jankovi}a sali.

V. Jankov

ODR@ANA ZAVR[NA MANIFESTACIJA „DOBRO SE DOBRIM VRA]A”

Bajkovito dru`ewe

BE^EJ: Tradicionalno takmi~ewe za osnovce na teritoriji be~ejske op{tine u usmenom prepri~avawu bajki nazvano „Dobro se dobrim va}a” okon~ano je zavr{nom manifestacijom u Narodnoj biblioteci Be~ej. U okviru prate}eg likovnog konkursa stiglo je 53 rada pred{kolaca i u~enika prvih razreda. @iri je za najboqi rad proglasio crte` u~enice prvog razreda O[ „[amu Muhaq” iz Ba~kog Petrovog Sela Katalin Tobxi}. Dva druga mesta osvojili su pred{kolac Milan Nikoli} iz Radi~evi}a i u~enica prvog razreda O[ „Svetozar Markovi}” iz Ba~kog Gradi{ta Tamara Jankovi}. Najzad tri tre}e nagrade pripale su pred{kolcima De~ijeg vrti}a „Labud Pejovi}” i to Tijani Gagi} i Dejanu Savi}u iz Ba~kog Petrovog Sela i Marini Vojnovi} iz Ba~kog Gradi{ta.

Kada je usmeno prepri~avawe bajki u pitawu, u prvoj uzrasnoj kategoriji nastupilo je 12 u~enika dru-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Kako da dresirate svoga zmaja“ (11 i 18), „Pritajeno zlo“ (19.30), „Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Qubav na daqinu“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Labudovo jezero“ (19), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Tajni dnevnik Viryinije Vulf“„ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Vuk i jari}i“ (11), velika sala „Atentatori“ (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 21. oktobra, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Dragana Gruji~i} (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Branislava Gruji} iz Novog Sada, Sushuang Chen iz Bukovca, Verica Topi} iz Neradina, Sandra Radulovi} iz Kikinde, Sowa Fabri iz Glo`ana i Jelena Radoni} iz Tovari{eva, DE^AKE: Sne`ana Petijevi} i Milana Nov~i} iz Novog Sada, Bogdanka Milinovi} iz Futoga, Marija Trivunovi} iz [ajka{a, Nata{a Stoji} iz Veternika i Bojana Beri} iz Be{ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Pavle Save Radosavqevi} (1941) u 9.45 sati (urna), Jan Tu{jak (1953) u 10.30, Jovan Vase Dun|erski (1926) u 11.15, Milanka Rade Ridi~ki (1935) u 12, Mileva Stevana Bro}eta (1935) u 12.45 i Pavle Jovana Jovanovi} (1933) u 13.30 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu u 11 sati bi}e sahrawena Nada Vojina Tadi} (1932), a na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Jo`ef \ure ^or (1928) u 13 sati (urna). Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 sati bi}e sahrawen Nikola Daneta Mileusni} (1929).

gog i tre}eg razreda. Nata{a Markovi} iz Ba~kog Gradi{ta je prva, a druge dve nagrade osvojili su u~enici be~ejske O[ „Zdravko Glo`anski”.

Drugi je bio Aleksandar Trajkoski iz Radi~evi}a, a tre}i Nestor Mihajlovi} iz Be~eja.

U kategoriji ~etvrtih i petih razreda je u~estvovalo, tako|e, 12 u~enika, a pobedio je Petrovoselac Davor ^uvardi}, dok su druge dve nagrade pripale u~enicima be~ejske O[ „Sever \urki}” i to Ana Mesaro{ je bila druga, a Vuk Radunovi} tre}i.

Najzad, u kategoriji u~enika {estih i sedmih razreda predstavilo se devet u~enika, a epitetom pobednika okitila se „zdravkovac” Sara Miti}, druga je bila Kristina Drqa~a iz Ba~kog Gradi{ta, a tre}a Sta{a Suboti~ki iz O[ „Sever \urki}”.

V. Jankov

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK DIREKTOR DP „NOVI SAD – GAS” JOVO VUJANOVI]:

Palan~ani duguju 100 miliona za grejawe

BA^KA PALANKA: Povodom nedavnog protesta ~lanova Udru`ewa gra|ana „Solidarnost” u Ba~koj Palanci, koji tra`e da distributer toplotne energije pusti grejawe u preostalih sedam vi{espratnica, iskqu~enih zbog nepla}enih ra~una, oglasili su se i nadle`ni iz novosadske firme. Dodu{e, do najavqenog sastanka predstavnika stanara, kao i lokalne samouprave koja je dala kotlarnicu na upravqawe DP „Novi Sad – gas”, nije do{lo, ali se oglasio direktor ove firme.

- Imamo velik problem u Ba~koj Palanci, jer potro{a~i u ovom gradu duguju oko 100 miliona dinara, pa je i zbog wih, izme|u ostalih, na{a firma stalno u kreditima – rekao je direk-

VESTI Usvojen rebalans buyeta BE^EJ: Lokalni parlament najve}e potiske op{tine opet }e raditi u punom sastavu, jer je, umesto preminulog dr [andora Pala, na ju~era{woj 29. sednici Skup{tine op{tine Be~ej potvr|en mandat odborniku DZVM Lajo{u Peteru iz Ba~kog Petrovog Sela.

Najvi{e se polemisalo o odluci o rebalansu op{tinskog buxeta. Tako je, bar za sada, razre{eno pitawe buxetskog deficita u iznosu od 101 milion dinara. Naravno, odbornici su dobili kompletan materijal u kojem su planirani prikazani prihodi, primawa i rashodi, pa su na osnovu toga ve}inom glasova prihvatili ponuxeni rebalans buxeta.

Od ostalih pitawa koja su se na{la na dnevnom redu, vaqa ista}i da je data saglasnost na odluku Upravnog odbora JP „Stankom – Be~ej” o promeni poslovnog imena u JP Direkcija za izgradwu Be~eja.

V. Jankov

tor „Novi Sad - gasa” Jovo Vujanovi}. – Najve}a potra`ivawa imamo od korisnika koji `ive u Stambenom bloku „Partizan”, a dug prelazi 18 miliona dinara.

Najproblemati~nije su ~etiri zgrade u kojima su svoja dugovawa izmirilo samo ~etiri, ili pet stanara, a pojedini duguju ~ak 200.000 do 300.000 dinara.

Ostale zgrade izmirile su dug preko 50 odsto i wih smo prikop~ali na grejawe.

Vujanovi} ka`e da su i sami krivi {to se do{lo u ovakvu situaciju, jer su godinama tolerisali velika dugovawa.

– Besplatnog grejawa vi{e nema. Neka se dugovawa izmire, a ako je nekome to preskupo, neka pre|e na jeftinije energente– naglasio je Vujanovi}.

M. Suyum

Pliva~i iz Zrewanina primorani da putuju u Novi Sad ZREWANIN: Na~eka}e se sportisti i gra|ani Zrewanina dok ne budu ponovo mogli da koriste pokriveni gradski bazen koji je, re{ewem gra|evinske inspekcije, zatvoren za upotrebu jer je proceweno da je wegovo kori{}ewe opasno po `ivot i zdravqe qudi i bezbednost okoline. Po posledwim informacijama, sanacija bazena po~e}e tek sredinom naredne godine, a do tada ovda{wim pliva~ima i vaterpolistima ne preostaje ni{ta drugo nego da se snalaze kako znaju i umeju. Rukovodilac Sportskog centra „Jug – bazeni” Dejan Pejinovi}, ina~e {ef stru~nog {taba Pliva~kog kluba „Proleter” i trener reprezentacije Srbije, ka`e da je u planu da pokriveni bazen proradi na jesen 2011. Pejinovi} je kazao da

}e se uporedo rekonstruisati i otvoreni, i zatvoreni bazen.

- U toku je priprema projekata sanacije i izrada finansijskog plana, a zatim sledi procedura

gradwa kotlarnice na gas i vrelovoda za grejawe zatvorenog bazena i zagrevawe vode u otvorenom.

Novopostavqeni rukovodilac SC „Jug – bazeni”, koji je nedavno

javnih nabavki. Radovi }e biti finansirani iz gradskog buxeta, novcem iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa, a o~ekujemo i pomo} Republike – isti~e Pejinovi} i dodaje da je prioritet iz-

na tom mestu zamenio Branislava Petrina, konstatovao je da je izvesno da do kraja ove i polovine slede}e godine ni jedan bazen ne}e biti u upotrebi, pa }e pliva~i, vaterpolisti i ostali morati da

Devoj~icu napala besna kuna zlatica gde je potvr|eno da je `ivotiwa zara`ena besnilom.

U toku vo`we kuna se izmigoqila iz kaveza i ujela za nogu i devoj~icinog oca Tibora.

Besna `ivotiwa bila je vrlo agresivna pa su u Pasterovom

Tibor je odmah primio serum, dok je devoj~ica serum primila jo{ u Kikindi.

U delu ^oke gde se zbio nemili doga|aj odmah je nalo`ena vakcinacija svih pasa i ma~aka. Ministarstvo poqopri-

Baka Piro{ka Balo kunu zlaticu poklopila }ebetom

vrede proglasilo je ^oku i okolno podru~je u polupre~niku od 10 kilometara za podru~je zara`enim besnilom, {to podrazumeva obaveznu vakcinaciju i preduzimawe drugih preventivnih mera, koje }e se sprovoditi do 29. oktobra na ugro`enom podru~ju.

Devoj~icina baka Piro{ka Balo ka`e da je ~ula kako Aneta vri{ti i videla kako `ivotiwa ska~e na wu.

- Prvo sam pomislila da je to ma~ka, pa sam poku{ala da oslobodim unuku od `ivotiwe.

Preko hodnika i stepeni{ta uletele su u kuhiwu, gde sam uspela da je skinem. U kuhiwi sam `ivotiwu poklopila }ebetom. Ubrzo je do{ao i zet i ubacio je u kavez za papagaje pri~a baka Piro{ka Balo.

Devoj~ici je u Domu zdravqa u ^oki ukazana pomo}, a otac Tibor se, sa besnom `ivoti-

Etnoku}a u Ba~incima BA^INCI: Izgradwa etnoku}e u Ba~incima privodi se kraju. Izlivene su dvori{ne betonske staze i okre~ena je unutra{wost zgrade. Za mesec dana o~ekuje se zavr{etak svih radova na etnoku}i u ovom selu. Radove je organizovalo Udru`ewe `ena „Radost” iz Ba~inaca.

D. S.

Polo`eni venci na Debrwi

@ivotiwa je sko~ila devoj~ici na {kolsku torbu i uz cikawe po~ela da je ujeda. Na putu do Pasterovog zavoda ujela za nogu i devoj~icinog oca Tibora zavodu morali da je omame, da bi ustanovili weno zdravstveno stawe. Kada je ustanovqeno da je zara`ena besnilom, otac

treniraju u drugim gradovima. Tako proslavqeni „zrewaninski delfini” Ivan Len|er i ^aba Sila|i sada stanuju u Novom Sadu i dva puta dnevno ve`baju u bazenu na Klisi, a zajedno sa wima i mlada uzdanica Nikola Trajkovi}.

Grupa mla|ih pliva~a Proletera, juniorskih reprezentativaca Srbije, putuje na treninge u Novi Sad, dok blizu 70 pliva~a pionirskog i kadetskog uzrasta ve`ba u Kikindi jednom sedmi~no i tokom vikenda. Pejinovi} je svestan da }e sportistima biti te{ko da zadr`e kontinuitet dobrih rezultata, ali nagla{ava da lokalna samouprava ~ini sve da im pomogne, zbog ~ega je obezbedila novac za pla}awe stana u Novom Sadu, odnosno za putovawa u taj grad i Kikindu. @. Balaban

VESTI

^OKA PROGLA[ENA ZA PODRU^JE ZARA@ENO BESNILOM

^OKA: Osmogodi{wu devoj~icu Anet Ro`u iz ^oke besna kuna zlatica napala je na putu od ku}e do Osnovne {kole „Jovan Popovi}”. Pre nekoliko dana, `ivotiwa je u Ulici \ure Dani~i}a sko~ila devoj~ici na {kolsku torbu i uz cikawe po~ela da je ujeda. Prepla{enu devoj~icu od razjarene `ivotiwe uspela je da oslobodi baka, kada je pla~u}i dotr~ala ku}i, gde je besna kuna zlatica i uhva}ena. Drama sa zlatnom kunom nastavila se i prilikom wenog prevo`ewa u Pasterov zavod u Novom Sadu,

11

OBNOVA POKRIVENOG BAZENA TEK IDU]E GODINE

Nagrade za decu palih boraca APATIN: Povodom Dana oslobo|ewa Apatina, 24. oktobra, predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} priredio je prijem za decu palih boraca. Wih 22, u~enika i studenta, primilo je po 10.000 dinara. Ina~e, svi oni su i stipendisti op{tine. Nov~ane nagrade povodom Dana oslobo|ewa deca palih boraca dobijala su i prethodnih godina i kako je istakao predsednik op{tine, dobija}e uz stipendije do kraja {kolovawa.

J. P.

subota23.oktobar2010.

Nemio doga|aj izazvala za{ti}ena zver

wom u kavezu, sam uputio za Novi Sad. Kada se kuna oslobodila i ujela ga za nogu, zadr`ao je prisebnost, zaustavio vozilo, uhvatio kunu za vrat i boqe obezbedio kavez u kome ju je isporu~io na ispitivawe u Pasterov zavod u Novom Sadu.

Kuna zlatica pripada krvolo~nim zverima, koja je kod nas kao retka vrsta pod za{titom.

U pitawu je `ivotiwa izdu`enog vitkog tela, du`ine oko 70 centimetara. Ima lepo tamnosme|e krzno, a ispod vrata na grudima karakteristi~nu mrqu zlatne boje, po kojoj je i dobila ime.

M. Mitrovi}

MOROVI]: Op{tinski odbor SUBNOR-a [id obele`io je kod spomenika na Debrwi godi{wicu bitke na „Filipovom putu” koji se nalazi izme|u Jamene i Morovi}a. Tu su bile prve velike akcije partizanskih jedinica Srema i Semberije.

Ujedno je obele`ena deblokada puta Morovi}-Jamena u vreme oru`anih sukoba 1991. godine vo|enih na teritoriji biv{e zajedni~ke dr`ave.

D. S.

Asfalt za put Bela Crkva – Kru{~ica BELA CRKVA: U roku od 15 dana trebalo bi da po~ne asfaltirawe puta Bela Crkva - Kru{~ica, u du`ini od 2.723 m, rekao je za „Dnevnik” predsednik op{tine @eqko Crnogorac. Radovi }e biti finansirani novcem iz Nacionalnog investicionog plana. Vrednost radova je 30 miliona dinara, izvo|a~ je „Neimar put” iz Beograda.

M. V.

GRA\ANI SE PROTIVE PROMENI NAZIVA NASEQA

Ne daju Pe{~aru za Bajske vinograde

Vatrogasna ve`ba u bolnici ZREWANIN: Pripadnici Vatrogasno - spasila~ke ~ete Odeqewa za vanredne situacije u Zrewaninu, u saradwi sa slu`bom obezbe|ewa i radnicima Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}”, odr`ali su ju~e takti~ko – operativnu ve`bu u krugu bolnice i zgradi Internog odeqewa. Ciq je bio uve`bavawe koordinacije rada ovih slu`bi u slu~ajevima po`ara i drugih vanrednih situacija. Prikazana je simulacija ga{ewa po`ara na spratu Endokrinolo{kog odseka, Internog odeqewa i spasavawa ugro`enih pacijenata i radnika.

- Na posledwoj sednici Saveta Sredwobanatskog okruga odlu~eno je da grad Zrewanin i ostale ~etiri op{tine u sredwem Banatu zatra`e novac pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa da bi se poboq{ala oprema na{e vatrogasno - spasila~ke jedinice. Prilikom ove ve`be kori{}eno je staro vatrogasno vozilo sa platformom koje je popravqeno i sanirano, i sada je u funkciji. Mada, trebalo bi kupiti novo, kako bi gra|ani bili sigurni – izjavila je ju~e na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi}. @. B.

SUBOTICA: Gradsko ve}e je usvojilo odluku da se naziv Mesne zajednice „Pe{~ara” promeni u „Bajski vinogradi”. Mesna zajednica „Pe{~ara” formirana je od dela Mesne zajednice „Zorka” 1981. godine, a ime je dobila po tada uspe{noj radnoj organizaciji koja vi{e ne postoji ili su weni delovi pred likvidacijom. Kona~nu odluku o promeni naziva done}e Skup{tina grada.

Ve}ina stanovnika Mesne zajednice „Pe{~ara” u Subotici ne `eli da im naseqe promeni ime u Bajski vinogradi. Marika S. `ivi 32 godine u Pe{~ari i ka`e da je ime besmisleno mewati jer u tom delu grada nije ostao ni jedan vinograd.

- Svi ovaj kraj znaju kao Pe{~aru i tako treba da ostane. Nekada su ga zvali gra|ani Bajski vinogradi, ali nikada nije zvani~no nosio taj naziv - obja{wava Marika.

Sekretar Mesne zajednice „Pe{~ara” I{tvan Me{ter ka`e da je taj deo grada uvek bio poznat pod nazivom Baj-

ski vinogradi, koji se prvi put spomiwe u 18. veku.

- Pre {est meseci podneta je inicijativa sa 92 potpisa za promenu naziva Mesne zajednice „Pe{~ara” u „Bajski vinogradi”. Na{a skup{tina je donela odluku i prosledili smo Gradskom ve}u na usvajawe. Kada smo videli da je Mesna zajednica „Grani~ar”, promenila naziv u „Makova sedmica” odlu~ili smo da isto uradimo. Sama promena naziva ne ko{ta ni{ta gra|ane, nego je to samo administrativna stavka - rekao je I{tvan Me{ter.

Pe{~ara je jedna od najstarijih naseqa u gradu u kojem `ivi oko sedam hiqada qudi. Infrastrukturno nije dovoqno izgra|ena, tako da su mnoge ulice gole, a u pojedinim delovima nije izgra|ena kanalizaciona i vodovodna mre`a. Gra|ani smatraju da bi bilo logi~no da rukovodioci mesne zajednice prvo re{e goru}e probleme, a ne da se bave stvarima koje nikoga ne zanimaju.

A. A.

GRADI SE NOVA DEONICA PUTA R-103, KROZ SREMSKU MITROVICU

Novi sjaj Konstantinovog bulevara SREMSKA MITROVICA: Deonica saobra}ajnice R-103, sa ~etiri kolovozne trake, koja ide kroz Sremsku Mitrovicu, u du`ini od 1.300 metara trebalo bi da bude zavr{ena u narednih 60 dana. Novac za gradwu ovog dela Bulevara Konstantina Velikog,obezbe|ena su iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 85 miliona dinara i 24 miliona dinara je iz buxeta izdvajio Grad Sremska Mitrovica.

Gradwom 1.300 metara saobra}ajnice sa ~etiri trake kroz Bulevar Konstantina Velikog prema selu La}arak, zavr{ava se samo deo posla. Slede}a etapa je

re{avawe nadvo`waka nad prugom Beograd–[id i nastavak izgradwe ove saobra}ajnice, koja Sremsku Mitrovicu povezuje sa magistralnim putem Kuzmin – Grani~ni prelaz Sremska Ra~a.

- Na ovih 1.300 metara ovog puta u gradu obnavqamo kompletnu infrastrukturu. Ovaj bulevar je bio jedna od najlo{ijih saobra}ajnica kroz grad, tako da wegovom gradwom otklawamo jo{ jedno usko grlo u saobra}aju, na ulasku u Sremsku Mitrovicu sa zapadne strane rekao je ju~e u razgovoru sa graditeqima gradona~elnik Branislav Nedimovi}.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

subota23.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

PRVA PRESUDA OSMORICI SRBA UHAP[ENIH NAKON NEREDA NA UTAKMICI ITALIJA–SRBIJA U \ENOVI

Navija~ima pet godina zabrane ulaska na stadion

Italijanska policija izrekla je osmorici srpskih navija~a, uhap{enih 12. oktobra na utakmici Italija–Srbija, petogodi{wu zabranu ulaska na stadione. Izre~ena mera ima me|unarodni karakter i odnosi se na zabranu ulaska na stadione {irom Evrope i sveta.

To je prva mera izre~ena srpskim navija~ima, koji u zatvoru u \enovi ~ekaju ishod sudskog

procesa koji se vodi protiv wih nakon {to je sud odlo`io odluku i zatra`io dodatno vreme da bi kompletirao informacije o okrivqenima na osnovu kontakata sa srpskim dr`avnim organima.

Izgrednici su, po sporazumu o priznawu krivice koji je sud odbacio, mogli da dobiju kaznu od dve godine zatvora. Ta kazna bila bi zamewena proterivawem i

zabranom ulaska u Italiju u narednih deset godina. Po{to je sudija odbio taj sporazum, navija~ima preti sudski proces i, verovatno, kazna zatvora od ~etiri godine s mogu}no{}u uve}avawa za tre}inu zbog ote`anih okolnosti pod kojima je krivi~no delo izvr{eno.

Osmorica srpskih navija~a uhap{ena su odmah posle prekida utakmice Srbija–Italija u

\enovi, gde su izazvali seriju incidenata na stadionu i oko wega, a pre utakmice su upali i u autobus srpske reprezentacije i napali Vladimira Stojkovi}a. Izgrednici su zapalili autobus u ogra|enom delu stadiona, gde ih je policija smestila, a u kanonadi kamenica, polomqenih fla{a i dimnih bombi povre|eno je 25 osoba.

(RTS)

NAJVE]E ODUZIMAWE DROGE U BEOGRADU U POSLEDWIH NEKOLIKO DECENIJA

Zapleweno 120 kila heroina, uhap{ena dvojica U TEMERINSKOJ ULICI U NOVOM SADU

Dve devoj~ice poko{ene na zebri Dve petnaestogodi{we devoj~ice povre|ene su, od kojih jedna veoma ozbiqno, prilikom prelasaka preko pe{a~kog prelaza kada je ju~e oko podneva u Novom Sadu, u Temerinskoj ulici kod ugla sa [ajka{kom, na wih naleteo crveni „jugo” s novosadskim registarskim oznakama. Za upravqa~em automobila bio je Du{an M. (1953) iz Beo~ina za koga je utvr|eno da nije bio alkoholisan. Protiv wega je u

redovnom postupku podneta krivi~na prijava za te{ko delo u bezbednosti saobra}aja.

Uvi|aj je obavio de`urni istra`ani sudija novosadskog Osnovnog suda Zoran @ivkovi}. U De~joj bolnici na Odeqewu intenzivne terapije sme{tena je A. V. s povredama opasnim po `ivot, dok je wena vr{wakiwa S. A. na Odeqewu neurohirurgije u stabilnom stawu, saznajemo nezvani~no.

M. V.

U AD „TOZA MARKOVI]” U KIKINDI

Planuo bager u glinokopu

U AD "Toza Markovi}" u Kikindi do{lo je do po`ara na radnoj ma{ini – bageru. Po saop{tewu policije, po`ara je izbio prekju~e oko 8.45 ~asova u glinokopu u krugu fabrike, usled kvara na motoru.

U po`aru, koji je uga{en brzom intervencijom Vatrogasne jedinice Kikinde, nije bilo povre|enih, a materijalna {teta procewena je na oko milion dinara.

M. Mr.

PO@AR U KAWI@I

Izgoreli ovce, ze~evi i }urke U Kawi`i je u no}i izme|u ~etvrtka i petka, oko 1.30 ~as, do{lo do po`ara u pomo}nim prostorijama privatne ku}e Karoqa G., koji se pro{irio i na deo stambenog objekta. Nije bilo povre|enih, ali je pri~iwena materijalna {teta od oko 660.000 dinara.

U po`aru je izgorela krovna konstrukcija stambenog i pomo}nog objekta, sedam ovaca, pet }urki, 15 ze~eva i oko 1.800 bala deteline i slame. U ga{ewu po`ara u~estvovale su vatrogasne jedinice iz Kawi`e, Sente i Novog Kne`evca.

M. Mr.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je najnovija zaplena 120 kilograma heroina visoke ~isto}e, ~ija je vrednost oko deset miliona evra, jo{ jedna u nizu akcija presecawa kanala dilovawa narkotika.

Da~i} je na novinarima na konferenciji, na kojoj je pokazana zaplewena koli~ina i prikazan film, rekao da }e policija nastaviti tu akciju i dosada{we rezultate ocenio respektabilnim. On je rekao da su uhap{eni Zoran P. iz Jabuke i Borislav P. iz Sombora zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela i neovla{}ene proizvodwe i stavqawe u promet droga i da su oni policiji poznati odranije.

Obojica su predati istra`nom sudiji.

Ministar policije je istakao da akcija nije zavr{ena i da sledi hap{ewe jo{ nekoliko osoba.

Da~i} je naveo da je to najve}a zaplena droge na podru~ju Beograda u novije vreme, odnosno u posledwih nekoliko decenija, a najve}a kada je re~ o srpskim dr`avqanima koji su u tome u~estvovali. On je kazao da je droga bila namewena zapadnom tr`i{tu, podsetiv{i na to da se Srbija nalazi na takozvanoj balkanskoj ruti preko koje, kako ukazuju i podaci ameri~kih slu`bi, prelazi tri ~etvrtine ukupne koli~ine droge.

Na konferenciji je re~eno da su 20. oktobra pripadnici policije pretresli kamion marke "mercedes benc" slovena~kih registracija, koji je prevozio

Ministar i ~elnici MUP-a prikazali zapleweni heroin

palete s limunom iz Istambula prema ^e{koj i da su drogu upakovanu u 383 paketa na{li u paletama.

Hap{ewe Zorana P. i Borislava P. usledilo je nakon vi{emese~ne akcije pripadnika beogradske policije, u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani

kriminal, Nacionalnim biroom Interpola, policijom ^e{ke, Policijskom upravom Novi Sad i @andarmerijom Novi Sad i pripadnicima Uprave carina.

Da~i} je kazao i da je beogradska policija re{ila sve slu~ajeve razbojni{tava koje su za posledicu imale velike {tete, i

za to pohvalio sve pripadnike policijskih uprava, kako u Beogradu, tako i u drugim kriminalisti~kim upravama jer, kako je naveo, podi`u ugled policije.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i direktor policije Milorad Veqovi}.

(Tanjug)

VI[I SUD U NI[U

Optu`nica za mito u Regrutnom centru Protiv 13 qudi, od kojih je troje zaposleno u ni{kom Regrutnom centru, podignuta optu`nica zbog sumwe da su primili ili dali mito. Tako|e, oni se terete da su izvr{ili krivi~no delo trgovine uticajem, re~eno je u Vi{em sudu u Ni{u.

Jednog lekara Regrutnog centra optu`nica tereti za produ`eno krivi~no delo primawa mita i on je, kako se navodi, bio u neposrednom kontaktu sa 137 osoba, od kojih je, kako se osnovano sumwa, uzeo novac ili primao poklone, navodi se u optu`nici. Drugi lekar tereti se za krivi~no delo trgovine uticajem, a medicinska sestra iz ni{kog Regrutnog centra za produ`eno delo

trgovine uticajem. Jo{ jedna osoba, koja nije zaposlena u Regrutnom centru, tereti se za produ`eno krivi~no delo trgovine uticajem, a jo{ devet osoba optu`eno je za davawe mita.

– Optu`nica jo{ nije stupila na pravnu snagu i vra}ena je Vi{em tu`ila{tvu radi dopune – rekla je Tanjugu portparolka Vi{eg suda Tamara Savi}-Cvetanovi}. – Dopuna se odnosi na ta~no odre|ivawe radwe izvr{ewa za neke od okrivqenih.

O~ekuje se da vi{e od 100 qudi bude optu`eno pred Osnovnim sudom u Ni{u za davawe mita, ~ime bi postupak, u jednom od najobimnijih predmeta, bio efikasniji.

Hap{ewe osumwi~enog Borislava P.

Foto: Novosadska TV

@abac pao na Mostu slobode u Novom Sadu Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policje uhapsili su prekju~e oko 16 sati na Mostu slobode preko Dunava u Novom Sadu Borislava P. (1961) zvanog @abac. On je, prema saznawu "Dnevnika", rodom iz Novih Kozaraca, kod Kikinde. Uhap{en je u trenutku kada su mu na silasku s Mosta slobode u Novi Sad iz pravca Sremske Kamenice pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije i `andarmerije svojim vozilima pripre~ili

put. Wemu se pripisuje da je vo|a kriminalne grupe. Prilikom hap{ewa, Borislav P. je bio u crnom xipu "{evrtolet", nije pru`ao otpor i, prema na{im saznawima, u vozilu nisu zate~eni narkotici.

Kasnije u toku no}i uhap{en je Zoran P. iz Jabuke koji je osumwi~en kao wegov saradnik. Posle privo|ewa Borislav P. je xipovima `andarmerije prevezen u Beograd.

E. D.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK BIV[I SELEKTOR KO[ARKA[KE REPREZENTACIJE HRVATSKE NEVEN SPAHIJA PRED SUDOM U SPLITU

Trener saslu{an zbog ratnog zlo~ina Ko{arka{ki trener i biv{i selektor hrvatske reprezentacije Neven Spahija ispitan je pred istra`nim sudijom @upanijskog suda u Splitu o slu~aju mu~ewa srpskih ratnih zarobqenika i civila u {ibenskom vojnom zatvoru „Kuline“ tokom rata i mogao bi biti osumwi~en, pi{e rije~ki „Novi list“.

srpskih zarobqenika u ~emu je, po izjavama svedoka, u~estvovao i Spahija, prenosi list.

Neki od svedoka potvrdili su da je Spahija dolazio i u „Kuline“, iako za to nije imao ovla{}ewa. Biv{i vojni policajac Rajko @arkovi} najdirektnije je optu`io Spahiju, ispri~av{i da je maltretirao pritvorenog

Neven Spahija

Spahija, sada trener turske ekipe „Fenerbah~e“, a koji je u ratu bio pripadnik 72. bataqona Vojne policije, sudiji je ispri~ao svoja saznawa o zlo~inima iz 1992. i 1993. godine. On je bio de`uran u kasarni u {ibenskom kvartu [ubi}evac kad je u wu 2. marta 1992. godine dovedena i brutalno prebijena grupa

ratnog zarobqenika koji se preziva Zeqak.

Zbog zlo~ina u „Kulinama“ do sada su uhap{eni Tvrtko Pa{ali}, @eqko Maglov, Damir Bor{i} i Milorad Paji}. Oni se terete za maltretirawe 21 pripadnika JNA, srpske vojske Krajine i civila.

(Srna)

AKCIJA SUZBIJAWA KRIVOLOVA NA REKAMA

Uni{teno 15 kilometara ribarskih mre`a Javno preduze}e „Srbija{ume“ saop{tilo je ju~e da je od po~etka godine uni{tilo 15.000 metara ribarskih mre`a, 1.500 metara strukova i 45 drugih alata kori{}enih za krivolov.

– Ciq „Srbija{uma“ je da odr`ivim gazdovawem obezbede za{titu i unapre|ewe ribqeg fonda na ribarskim podru~jima ~iji su korisnik. Posebno smo posve}eni za{titi ribolovnih voda od nedozvoqenog ribolova – izjavio je generalni direktor „Srbija{uma“ Igor Braunovi}.

On je rekao da su „Srbija{ume“ odlu~ne u nastojawu da spre~e krivolov i za{tite ribqi fond reka i jezera u Srbiji. (FoNet)

subota23.oktobar2010.

13

POTRAGA ZA NESTALIMA U SREDWEM BANATU

Novobe~ejski {aht jo{ krije tajnu le{a Jo{ nije poznato kome pripada skelet na|en 19. avgusta ove godine, u predgra|u Novog Be~eja, na uglu ulica Toze Markovi}a i Matije Gupca. Qudske kosti otkrivene su u {ahtu kod pe{a~kog pru`nog prelaza, o ~emu je odmah obave{ten istra`ni sudija zrewaninskog Vi{eg suda Zoran Paripovi}. On je ju~e izjavio za „Dnevnik“ da su kosti tada prosle|ene u novosadski Institut za sudsku medicinu da bi se utvrdilo o kojme je re~ i kako je osoba umrla, prirodnom ili nasilnom smr}u.

– Znam da su ra|ene analize, ali jo{ nikakve informacije do mene nisu do{le, ni zvani~ne, niti nezvani~ne – kratko je rekao Paripovi}.

Novobe~ejci vele da su ostake qudskog tela prona{li radnici Javnog komunalnog preduze}a „Komunalac“ koji su do{li da o~iste {aht. Ni sami ne mogu da pretpostave ko bi mogao biti pokojnik, premda je, kako se pri~a, ranijih godina, ~ak i pre dve decenije, nestalo nekoliko Novobe~ejaca. Naprosto im se izgubio svaki trag.

Predgra|e Novog Be~eja

Slu~aj iz Novog Be~eja bio je povod da istra`imo ko naj~e{}e nestaje i koliko je policija efikasna u otkrivawu takvih osoba.

Kako smo saznali, psihi~ka oboqewa, starost, porodi~ni i li~ni problemi, me|u kqu~nim su razlozima koji iniciraju povremene ne-

stanke `iteqa sredweg Banata, na kra}e ili du`e vreme. Me|u nestalima ima punoletnih osoba, razli~itog pola i starosne dobi, ali i podosta maloletnika.

Dobra saradwa, informacije o nestaloj osobi i o okolnostima “zametawa tragova”, presudni su u

razre{ewu ve}ine slu~ajeva, ka`u u Policijskoj upravi Zrewanin. Ipak, neke storije ne dobiju epilog ni posle vi{e godina ili decenija, lice se i daqe vodi kao nestalo, ili se progla{ava umrlim.

– Za umrlo mo`e se proglasiti lice o ~ijem `ivotu za posledwih pet godina nije bilo vesti, a od ~ijeg ro|ewa je proteklo 70 godina, ili okolnosti pod kojima je nestalo ~ine verovatnim da vi{e nije u `ivotu – ka`u zrewaninski policijski inspektori, uz napomenu da je za nestale u brodolomu, saobra}ajnoj nezgodi, po`aru, poplavi, zemqotresu ili drugoj nesre}i rok skra}en na pola godine.

Za nestale u ratnim de{avawima postupak progla{ewa za umrlo mo`e se pokrenuti godinu dana od prestanka neprijateqstava. I u tim slu~ajevima neophodno je da nema ba{ nikakvih vesti o wima.

Za policiju tu ipak nije kraj, ~ak i onda kada se nestala osoba proglasi za umrlu i sud donese re{ewe o tome: policajci nastavqaju da tragaju sve do wenog pronalaska. @. Balaban

NEKADA[WI DIREKTOR VBA PROTIV BI[EG [EFA BIROA VLADE SRBIJE ZA INFORMISAWE

Aco Tomi} tu`io Vladimira Popovi}a zbog klevete

Su|ewe nekada{wem {efu biroa Vlade Srbije za informisawe Vladimiru Popovi}u Bebi, koga je penzionisani direktor Vojno-bezbedonosne agencije Aco Tomi} tu`io za klevetu, odlo`eno je ju~e za 30. decembar.

Glavni pretres, koji je trebalo da po~ne izno{ewem obrane tu`enog Popovi}a, odlo`en je zbog {trajka sudske administracije.

Tomi} je tu`io Popovi}a jer smatra da je izneo neistine na zavr{noj izbornoj konvenciji Liberalno-demokratske partije u Centru „Sava“, 14. januara 2008. godine,

koju je prenosila Televizija „Pink“, a koje su mogle na{koditi wegovoj ~asti i ugledu.

Tu`ba je podneta zbog Popovi}evih re~i: „ ...Neka neko od onih koji tvrde da je glas wemu (Tadi}u) nastavak Zoranove politike ka`u da }e i daqe na{im parama davati finansijske nagrade Zoranovim ubicama, kako to ovih dana ~ini wegov ministar pravde nagra|uju}i jednog od glavnih organizatora ubistva Acu Tomi}a...“ Tomi}u je neposredno pre toga ispla}eno {est miliona dinara na ime naknade {tete zbog 100 dana neosnovano provedenih u pritvoru tokom akcije „Sabqa“.

Popovi} je u januaru pro{le godine presudom ^etvrtog op{tinskog suda oslobo|en optu`be da je oklevetao Tomi}a izjavama od 2005. da je lo{ bezbedawak i da je tri nuta be`ao s Kosova tokom NATO-ovog bombardovawa jer je sud procenio da nekada{wi {ef Biroa nije imao nameru da tim izjavama uvredi Tomi}a.

Tomi} je, pak, krajem 2008. godine u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu osu|en na nov~anu kaznu od 90.000 dinara zbog uvrede i klevete Popovi}a. Oba postupka su, me|utim, zastarela pre pravosna`nosti presuda.

(Tanjug)

ZAMENIK POKRAJINSKOG OMBUDSMANA O PRITU@BI OSOBA LI[ENIH SLOBODE

Qudska prava zatvorenika ugro`ena Na osnovu razgovora s licima li{enim slobode i wihovih predstavki upu}enih instituciji pokrajinskog ombudsmana, zamenik za op{te nadle`nosti, zadu`en i za obilazak zatovora na teritoriji AP Vojvodine i za{titu qudskih prava zatvorenika Stevan Aramba{i}, konstatovao je da su qudska prava lica li{enih slobode u znatnoj meri ugro`ena, ka`e se u saop{tewu dostavqenom na{oj Redakciji.

Od ukupnog broja predstavki upu}enih instituciji pokrajinskog ombudsmana, oko ~etvrtinu ~ine pritu`be lica li{enih slobode u kojima

se ukazuje na lo{e uslove u okru`nim zatvorima i kazneno-popravnim zavodima u APV. Prenaseqenost, koja u pojedinima zatvorima u Vojvodini podrazumeva i dvostruko ve}i broj osu|enika od postoje}ih sme{tajnih kapaciteta, uzrok je nemogu}nosti ispuwavawa niza drugih propisanih uslova i prava, kako lica li{enih slobode, tako i osobqa, pre svega zaposlenih u obezbe|ewu KPZ-a i okru`nih zatvora.

Zamenik pokrajinskog ombudsmana isti~e da su problemi na koje osu|enici naj~e{}e ukazuju lo{a ishrana,

Problemi stranih osu|enika Ote`ano napredovawe osu|enika – stranih dr`avqana ka boqem tretmanu tokom odslu`ewa kazne, koje se zasniva na ~iwenici da ta osoba nije dr`avqanin Republike Srbije, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, te je stoga nadle`ni zamenik pokrajinskog ombudsmana tim povodom u maju ove godine KPZ-u Sremskoj Mitrovici uputio preporuku kojom je ukazano na potrebu obezbe|ivawa istog polo`aja i jednakih mogu}nosti ostvarivawa prava lica na odslu`ewu kazne sa stranim dr`avqanstvom i onim Republike Srbije.

Trinaest osu|enih lica – stranih dr`avqana u istom KPZu instituciji pokrajinskog ombudsmana se obratilo zbog nere{avawa wihovih zahteva za ubrzawe postupka transfera u wihove mati~ne dr`ave u kojima bi nastavili izdr`avawe kazne zatvora. Budu}i da po tom pitawu s Ministarstvom pravde postoji izuzetna saradwa, u kratkom roku nakon obra}awa zamenika ombudsmana Ministarstvu izvr{eno je sedam transfera za koje su bili ispuweni uslovi. U tri slu~aja, u kojima je, po obave{tewu Ministarstva pravde, do{lo do zastoja u mati~nim dr`avama, institucija pokrajinskog ombudsmana izvestila je ombudsmane Republike Crne Gore i Makedonije.

prekratko vreme za obedovawe u trpezariji, neodgovaraju}a zdravstvena za{tita i dobijawe lekova kojima je istekao rok trajawa. Osu|enicima u KPZ-u se zbog nedovoqnog broja osobqa za pratwu u veoma retkim slu~ajevima omogu}ava prisustvovawe sahrani najbli`ih srodnika, a strani dr`avqani u zatvorima su ~esto u nepovoqnijem polo`aju od dr`avqana Srbije po pitawu napredovawa ka boqem tretmanu tokom odslu`ewa kazne.

S druge strane, broj zaposlenih u KPZ-ima i okru`nim zatvorima, pre svega onih u obezbe|ewu, nedovoqan je, budu}i da je utvr|en prema propisanom, a ne prema stvarnom broju osu|enika na odslu`ewu kazne u tim objektima. Osobqe je stoga iscrpqeno jer ovakvo stawe povla~i sa sobom i wihov neprestani prekovremeni rad, odnosno nemogu}nost kori{}ewa slobodnih dana, konstatovao je zamenik pokrajinskog ombudsmana.

Osim obilazaka lica na odslu`ewu kazne u vojvo|anskim KPZ-ima i okru`nim zatvorima, konkretne aktivnosti institucije pokrajinskog ombudsmana, odnosno nadle`nog zamenika tokom 2010. godine usmeravane su ka tome da se s upravama ovih ustanova i drugim nadle`nim institucijama ispita svaki pojedina~ni slu~aj i prona|u odgovaraju}a efikasna i dugotrajnija re{ewa za svaki od wih.

Zatvor u Sremskoj Mitrovici

U vezi s pritu`bama na neodgovaraju}u zdravstvenu za{titu, pokrajinski ombudsman je uputio dopis Ministarstvu zdravqa s opisom slu~ajeva navedenih u predstavkama upu}enima instituciji, i predlo`io da Zdravstvena inspekcija obavi stru~ni nadzor.

Po pitawu omogu}avawa zatvorenicima da prisustvuju sahrani najbli`ih srodnika, uprava Kazneno-popravnog zavoda i nakon preporuke pokrajinskog ombudsmana upu}ene u maju ove godine isti~e da je broj zaposlenih u odnosu na broj osu|enika i daqe nedovoqan, te da to ostaje osnovni razlog {to se odvo|ewa na sahrane veoma te{ko organizuju.

Broj predstavki u kojima se osu|enici `ale na torturu osobqa u zatvorima je mali.

Institucija pokrajinskog ombdusmana je ove godine podnela jednu krivi~nu prijavu policiji na osnovu predstavke upu}ene od osu|enika u pomenutom KPZ-u.

Sude}i po navodima osu|enih lica, institucija uslovnog otpusta, regulisana Zakonikom o krivi~nom postupku, u praksi se nedovoqno koristi, a ~ak i u slu~ajevima kada sud odobri molbu osu|enika za uslovni otpust, kazna zatvora se time tek neznatno skra}uje zbog dugotrajnosti celog postupka. U ciqu wegovog ubrzawa, zamenik pokrajinskog ombdusmana uputio je preporuku upravi KPZ-a u

Sremskoj Mitrovici da se u ovakvim slu~ajevima izve{taj KPZ-a o osu|eniku izradi odmah i prilo`i uz molbu za uslovni otpust upu}enu preko uprave zavoda, ~ime bi se ceo postupak komunikacije suda sa zavodom i re{avawa ovih zahteva znatno skratio.

Zamenik pokrajinskog ombudsmana za op{te nadle`nosti zadu`en za obilazak zatovora na teritoriji AP Vojvodine i za{titu qudskih prava zatvorenika }e u narednom periodu nastaviti da prati ostvarivawe pomenutih preporuka, te ponovo oceniti stawe u oblasti qudskih prava lica li{enih slobode, isti~e se u saop{tewu za{titnika gra|ana.

E. D.

subota23.oktobar2010.

DRU[TVO

MINISTARKA JASNA MATI] POSETILA ADU I MOL

OD LOPOVLUKA PRAVE BIZNIS

Kradu i fla{e iz kontejnera Unosan biznis ili posledica nema{tine, tek, Zrewaninci se sve ~e{}e odlu~uju na kra|u svega i sva~ega, od bakarnih delova u trafo-stanicama do le`e}ih policajaca, a u posledwe vreme

i – plasti~nih fla{a! Prenerazila je vest koja je ovih dana stigla iz Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a i zelenilo“ da je od ukupno 120 kontejnera za PET-ambala`u, koliko ih ova

vqaju“ u trafo-stanicama. Onomad su bez struje ostavili naju`i centar grada, ali i okolna sela, jer su provalili u stanicu „Zrewanin 1“ na Lazareva~kom putu, odakle su ukrali provod-

nike i druge materijale od bakra. Sli~an doga|aj desio se nedavno i u @iti{tu, kada su nepoznati kradqivci smogli hrabrosti da odseku elektri~ne kablove s dalekovoda, i to dok su

Onomad su bez struje ostavili naju`i centar grada, ali i okolna sela, jer su provalili u stanicu „Zrewanin 1“ na Lazareva~kom putu, odakle su ukrali provodnike i druge materijale od bakra firma poseduje u Zrewaninu, ~ak polovina delimi~no o{te}ena, i to zato {to ih lopovi obijaju i kradu vre}e s prikupqenim bocama! U ovom preduze}u isti~u da zati~u odvaqene {arke i katance i da je to sve u~estalija pojava u gradu. Policija i Komunalna inspekcija za sada su uglavnom nemo}ni da spre~e ovakve izgrede. Ina~e, mese~no „^isto}a i zelenilo“ prikupi od ~etiri do pet tona ambala`e, dok je to ranije bilo i do deset tona. Ambala`a se odvozi na gradsku deponiju, gde se odvaja po boji, zatim presuje i isporu~uje kupcima. Ali, pojedinci su se dosetili pa odlu~ili da preduhitre ovda{we komunalce i, najverovatnije, kradene fla{e sami prodaju.

Sve drskiji su postali i kradqivci bakra koji robu „naba-

bili pod naponom! Nisu uspeli da ih odnesu, mada im je po{lo za rukom da ~itavu varo{ ostave oko sat bez struje!

A posebna pri~a je nestanak „le`e}ih policajaca“ na lokalnim drumovima. Cela dr`ava je pre tri godine brujala o izjavi profesora istorije i tada{weg ~lana Op{tinskog ve}a Raka Tomovi}a da se kradu prinudni usporiva~i brzine, izra|eni od gume, i da se od wih prave |onovi za opanke! Prvobitno se mislilo, obrazlo`io je u to vreme Tomovi}, da je nestanak “le`e}ih policajaca” posledica kamiona koji ih uni{tavaju, ali je kasnije dobio nezvani~nu informaciju da ih pojedini qudi bukvalno od{rafe, {to se uradi lako i brzo, pa ih zatim koriste za izradu opanaka. @. Balaban

VESTI Promovisani doktori nauka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano promovisao ~etrnaest doktora nauka.

Najvi{i nau~ni stepen stekli su: Zorica Gajinov, Katarina Mastilovi} i Kosta Petrovi} (medicina), Biqana Andri} (interdisciplinarna oblast in`ewerstva za{tite `ivotne sredine), Nata{a Brankovi}

(interdisciplinarna oblast menaxmenta u obrazovawu), Bojana Joki} (ekonomija), Savo Stupar i Vladimir Kurbalija (informatika), Jasna Grbi}, Jelena Filipovi} i Dragana [orowa-Simovi} (tehni~ke nauke), Jelena Aleksi} i Branko Sari} (matematika) i Slavica ]iri} (biologija).

V. ^

RTV mewa stare zgrade za novu?

Zamenik generalnog direktora Radio-televizije Vojvodine Miodrag Koprivica izrazio je ju~e nadu da }e biti re{en problem nove zgrade u koju bi pokrajinski javni servis trebalo da bude sme{ten. Koprivica je rekao da je RTV ponudio Direkciji za imovinu Srbije opciju "staro za novo", odnosno zgradu u kojoj je sme{ten Radio, kao i plac na kojem je bila zgrada Televizije pre nego {to je sru{ena u NATO-ovom bombardovawu 1999. godine, u zamenu za novu lokaciju. On je objasnio je da RTV ima ugovor o kori{}ewu objekta u kojem je radio, kao i

placa gde su ru{evine Televizije, a da su i zgrada i plac u vlasni{tvu dr`ave.

– Po{to je Vlada Srbije na neki na~in osniva~ javnih servisa u Srbiji, mi im nudimo da zgradu i plac mewamo za novi objekat koji }e biti pogodan za Radio i Televiziju i da sklopimo ugovor o kori{}ewu tog objekta na 99 godina. Dakle, ne tra`imo milione evra od Vlade – naveo je Koprivica.

On je dodao da RTV pla}a Naftnoj industriji Srbije 700.000 evra za iznajmqivawe zgrade u koju je nakon bombardovawa sme{tena Televizija Vojvodine.

Budu}nost u digitalnim u~ionicama Ministarka za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Jasna Mati} izjavila je ju~e, prilikom posete Adi i Molu, da }e i {kole u a|anskoj op{tini biti ukqu~ene u projekat "Digitalna {kola" na koji je stiglo preko 2900 prijava iz preko 95 odsto {kola u Srbiji i da }e sve {kole do kraja ove {kolske godine dobiti digitalne kabinete. Po re~ima Jasne Mati}, dobijawem ra~unarskih kabineta |aci u {kolama u Adi i drugim mawim sredinama }e imati mogu}nost da steknu znawa o informati~kim tehnologijama i da imaju iste uslove kao u {kolama u razvijenijim op{tinama u Srbiji.

– Na{ projekat "Digitalna {kola" trenutno je u fazi javne nabavke po raspisanom tenderu i o~ekujemo da }e u januaru po~eti monta`a ra~unarskih kabineta, pa obilazimo {kole da se uverimo u to kako su pripremqene za osavremewavawe. Rea-

lizacijom projekta "Digitalna {kola" stvori}e se uslovi za interaktivniju i zanimqiviju nastavu za osnovce {irom Srbije – najavila je ministarka Mati}.

U Osnovnoj {koli "Novak Radoni}", koja ima informati~ki kabinet s 13 zastarelih ra~unara, ministarka je obi{la u~ionicu pripremqenu za budu}i digitalni kabinet u kojem treba da bude instalirano 25 ra~unara. \aci su pripremili prigodan program, a s decom je ministarka razgovarala o akciji "Klikni bezbedno" o va`nosti bezbednog kori{}ewa interneta i mobilnih telefona.

Doma}ini iz op{tine Ada su istakli zna~aj pru`awa jednake {anse svoj deci i kada su u pitawu ra~unari i informacione tehnologije, bez obzira na to {to je za pojedinu siroma{nu problem i nabavka obi~ne olovke, sveske i gumice. [efica Slu`be za smawewe siroma{tva

Ministarka Jasna Mati} i osnovcij {kole „Novak Radoni}” u Molu

u SO Ada Vesna Civri} rekla je da je u Adi ostao da radi jedini Odbor za smawewe siroma{tva, a da o~ekuju podr{ku Ministarstva za softver za izradu socijalne karte s jedinstvenom bazom podataka u op{tini i povezivawe svih institucija koji se

pomo} otvorena je u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe kao podr{ka qudima koji se suo~avaju s malignom bole{}u. Otvorena je u okviru Nacionalnog programa "Srbija protiv raka", na inicijativu Ministarstva zdravqa i Asocijacije za psiho-onkologiju Srbije. Telekom "Srbija" je obezbedio besplatnu liniju.

J. B.

bave ovim pitawima. Tema razgovora ministarke Mati} s predsednikom op{tine Zoltanom Bilickim i op{tinskim rukovodiocima bila je i re{avawe telekomukacionih problema u ovoj sredini.

M. Mitrovi}

SINDIKATI PROSVETARA PONOVO PRETE [TRAJKOM

Ne poklawaju ~asove preko norme – Nakon {to je mawe-vi{e propao posao utvr|ivawa lista radnika za ~ijim je radom delimi~no ili u potpunosti prestala potreba, pa samim tim i program re{avawa tehnolo{kih vi{kova, i nakon {to je najve}i broj qudi s nepunim normama raspore|en na poslove za koje su nestru~ni ili koji su se na vol{eban na~in pojavili, Ministarstvo poku{ava, na mala vrata, da progura ve}u normu za nastavnike koji su deficitarni i koji imaju ~asove preko norme jer je nemogu}e druga~ije organizovati nastavu recimo u malim {kolama – tvrdi generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije Zdravko Kova~. – Naime, Ministarstvo je 20. oktobra {kolama, putem {kolskih uprava, dostavilo dopis da do 26. oktobra izmene CENUS-e koje su ranije dostavile Ministarstvu, odnosno Upravi za trezor, i to tako {to }e ubudu}e nastavnicima koji imaju ~asove preko norme ispla}ivati

samo 100 odsto zarade, to jest ne}e im pla}ati ~asove koje dr`e preko toga.

Po Kova~evim re~ima, Sindikat ne}e ulaziti u CENUS-e, od-

dino je sigurno da }e u slu~aju insistirawa na tome da se zaposlenom prizna samo 100 odsto norme koja, ina~e, u ovom trenutku iznosi 18 odnosno 20 ~asova obave-

Razgovara}e i s misijom MMF-a Ukoliko Ministarstvo i direktori {kola budu insistirali na tome da nastavnici rade preko norme a da im se to ne plati, ovaj sindikat }e organizovati {trajk i pozvati i druge sindikate da mu se pridru`e. Osim toga, o neracionalnom tro{ewu prosvetnog buxeta i problemima vezanim za distribuciju buxetskih para, na koje je vi{e puta upozoravao i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija, Sindikat }e obavestiti i misiju MMF-a i zatra`iti pomo} da se problem re{i na principijelan na~in. nosno norme zaposlenih koji su bili na listama za preuzimawe i za koje je na|eno kakvo-takvo re{ewe jer, na kraju, ti qudi su bar privremeno, na godinu dana, zbrinuti, ali }e u svakom slu~aju insistirati na tome da se za one koji rade vi{e od onoga {to je propisano normom to i plati. Je-

zne nastave i do 24 ~asa drugih obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada, kao i drugih poslova do 40-satne radne nedeqe, Sindikat podr`ati kolege u tome da rade samo ono {to im je u normi i {to im se i pla}a, ni mawe – ni vi{e, i da pri tom ne pokleknu pred pritiscima.

– U tom slu~aju {kolama, odnosno direktorima ostaje da se ponovo vrate na 15. avgust, iska`u potrebe i vi{kove, izvr{e bodovawa, formiraju liste za preuzimawe i u slu~aju da ne mogu preuzimawem obezbediti te par~i}e norme, u {kole dovedu nove izvr{ioce za koje }e u tom slu~aju Ministarstvo morati obezbediti ne samo plate ve} i poreze i doprinose u punom iznosu, kao i tro{kove prevoza i sve ostalo – tvrdi Zdravko Kova~. – Na taj na~in, sasvim je izvesno da }e biti „skupqa dara nego mera“ i da }e to samo pove}ati pritisak na ionako skromna buxetska sredstva. Posledice i kvalitet rada u odeqewima, u kojima se mo`e desiti da rade jedan stru~an, a jedan nestru~an nastavnik, ili ~ak i oba nestru~na nastavnika, neka predlaga~i objasne savetima roditeqa, stru~nim i drugim esnafskim dru{tvima u prosveti.

D. D.

PODR[KA ZA EKOLO[KE PROJEKTE U VOJVODINI

Mnogo ideja, a malo novca Pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine dr Slobodan Puzovi} i direktorka Fonda za za{titu `ivotne sredine mr @eqka Juraki} ju~e su u Vladi Vojvodine, nakon objavqivawa rezultata konkursa za sufinansirawe projekata u oblasti za{tite `ivotne sredine, potpisali ugovore s predstavnicima lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, upravqa~ima za{ti}enih prirodnih dobara, stru~nih i nau~nih institucija ~iji su projekti prihva}eni na konkursu.

– Konkursom je bilo definisano devet tematskih oblasti koje obuhvataju sve segmente za{tite `ivotne sredine, a u okviru kojih su formirane ~etiri grupe potencijal-

nih korisnika novca – rekao je sekretar Puzovi}. – Od 45 vojvo|anskih lokalnih samouprava prijavilo se 38, iz kojih je stiglo 49 projekata, a 42 su odobrena. Prijavilo se 15 upravqa~a z{ti}enih prirodnih dobara s 19 projekata, a 17 je odobreno. Nevladin sektor je bio veoma aktivan, prijavilo nam se ~ak 156 udru`ewa, koja su konkurisala s najve}im brojem projekata, ~ak 163, a odobreno je svega 57. Mada smo mogli da sufinansiramo samo tre}inu, trudili smo se da vodimo ra~una o regionalnoj zastupqenosti. S 23 projekta konkurisale su 22 stru~ne i nau~ne institucije, a odobreno 13, za koje je potreban ve}i iznos para.

Po re~ima direktorke Fonda za za{titu `ivotne sredine @eqke Juraki}, ovaj konkurs je uspe{no realizovan, i to u veoma kratkom roku, za svega dva meseca. Ona isti~e da je od planirane sume od 200 miliona dinara konkursom odobreno projekata u vrednosti od oko 169 miliona dinara.

– Vojvodini su na ovaj na~in vra}ene pare za unapre|ewe `ivotne sredine, a Fond je prikupio je od zaga|iva~a s wene teritorije. S obzirom na to koliko ima dobrih predloga i projekata, nadamo se da }emo slede}i konkurs raspisati ve} u februaru naredne godine, da bi svi imali dovoqno vremena da se pripreme – naglasila je @eqka Juraki}.

A. B.

Telefonska linija za podr{ku obolelima od raka Oboleli od malignih bolesti i ~lanovi wihovih porodica mogu telefonom da se obrate za psiholo{ku pomo}. Na telefonskoj liniji 0800/202–203 svaki dan od 10 do 22 ~asa po dva u smeni radi ~etiri specijalno obu~ena psihologa-savetnika.

Pozivi su anonimni i s fiksnog telefona besplatni za gra|ane iz cele Srbije. Nacionalna telefonska linija za psiholo{ku

DNEVNIK

c m y

14

Foto: A. Erski

IZLO@BA U^ENI^KIH RADOVA U HOLU VLADE VOJVODINE: U holu Vlade AP Vojvodine ju~e je otvorena izlo`ba najboqih likovnih radova, nastalih u okviru realizacije projekta „Voda – izvor odr`ivog razvoja”. U ciqu podizawa ekolo{ke svesti, informisanosti i kreativnog stvarala{tva mladih, projekat je sproveden u 80 {kola, uz u~e{}e vi{e od 1.000 u~enika osnovnih i sredwih {kola iz Vojvodine. Organizatori su Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj i Udru`ewe gra|ana ”In`eweri za{tite `ivotne sredine” iz Novog Sada. Uz sve~anu dodelu nagrada u~enicima, izlo`bu je otvorio pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi}.

A. B.

KULTURA

DNEVNIK U SUSRET 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU: IZDAVA^KA KWI@ARNICA ZORANA STOJANOVI]A

Nau~na i umetni~ka praksa Malo je izdava~a koji su bili zadovoqni proteklom me|usajamskom godinom. Jedan od takvih je Zoran Stojanovi} koji sa sinom Sretenom vodi Izdava~ku kwi`arnicu. Objavili su tridesetak naslova u nekoliko svojih biblioteka, uglavnom iz oblasti humanisti~kih nauka. Po to-

romana” Marijane \uki}, “Uvod u fazi lingvistiku”Milorada Radovanovi}a, “Intertekstualnost Andri}evih zapisa” Jelene Novakovi}.

Na {tandu Izdava~ke kwi`arnice Zorana Stojanovi}a tokom Sajma kwiga predstavi}e se nekoliko autora. Jedan od wih je Ratko R. Bo`ovi}, koji }e govoriti o svojoj kwizi “Izazovi kulture”. Iz ove oblasti izdvajamo jo{ dva naslova “Srpski realisti” grupe autora i “Teorije izvo|a~kih umetnosti” Vladana Radovanovi}a. ^itaocima }e sigurno biti zanimqivo kako su inostrani autori videli korene i raspad Jugoslavije. O tome }e mo}i da ~itaju u geopoliti~kim studijama “Etni~ki sukobi u Titovoj Jugoslaviji (1960-1980)” @ila

Od Frankfurta do Lajpciga

me su ve} dve decenije i prepoznatqivi na {arenoj izdava~koj mapi Srbije i eks-ju prostora.

Jedna od kwiga koje }e svakako biti u prvom planu na wihovom {tandu tokom 55. sajma kwiga u Beogradu je “Prepiska”, odnosno epistole izme|u J. V. Getea i F. [ilera, dvojice velikana nema~ke i evropske kulture. Izdava~ nagla{ava da je prisna povezanost visoko razvijenih esteti~kih teorija uz duboko ula`ewe u najtananije detaqe umetni~ke prakse, ono {to je jedinstveno u ovoj prepisci.

- Iz biblioteke “Elementi”izdvajam najzanimqivije naslove iz nekoliko nau~nih oblasti- ka`e urednik Sreten Stojanovi}.- Iz filozofije, to su “Helensko poimawe pravde” @eqka Kalu|erovi}a, “Osnovni motivi fenomenologije stranog” Bernharda Valdenfelsa i “Problemi Kantove filozofije” Erika Vajla. Iz sociolo{kopravno-antropolo{ke oblasti“Dru{tvo protiv dr`ave-istra`ivawa iz politi~ke antropologije” Pjera Klastrea, “O krivi~noj odgovornosti maloletnika” Dragi{e Draki}a, “Odbrana homoseksualnosti” Xeremija Bentama (tekstovi su napisani krajem 18. i po~etkom 19. veka), “Qubav kao strast-prilog kodirawu intimnosti” Niklasa Lumana i “Su{tina [panije”Migela de Unamuna.

U istoj biblioteci smo objavili zanimqive kwi`evno-teorijske i lingvisti~ke naslove: “Sinestezija u poeziji” \or|ija Vukovi}a, “@an Ruse - teorija

Zoran i Sreten Stojanovi} nedavno su se vratili iz Frankfurta, sa najve}eg svetskog sajma kwiga. Tamo su iskoristili mogu}nost da se precizno dogovore o sprovo|ewu projekta “Kwi`evnost u toku” HALMA mre`e, u kome i sami u~estvuju. Wihov Centar za kwi`evne prevodioce iz Sremskih Karlovaca jedna je od 27 ~lanica te me|unarodne asocijacije, a ve} po~etkom naredne godine primi}e prve goste.

U Izdava~koj kwi`arnici po~ele su pripreme za Sajam kwiga u Lajpcigu, koji }e se odr`ati tokom marta 2011. godine, a Srbija }e biti zemqapo~asni gost. Stojanovi}i ovaj sajam vide kao susret kultura Istoka i Zapada, ali i kao veliki podsticaj prevo|ewu sa srpskog na nema~ki i obrnuto.

Truda i “Humanitarno razarawe Jugoslavije” Dejvida N. Gibsa.Biblioteka “Levijatan”od pre neki dan bogatija je za jo{ tri reprezentativna dela-to su “Sredwovekovna civilizacija zapadne Evrope”@aka le Gofa, “Istorija vizantijske filozofije” V.M. Lurije i “Uporedna mitologija” Jana Puhvela.

Urednik Sreten Stojanovi} predstavqa se i kao prevodilac sa engleskog na srpski, u kapitalnoj raspravi Nilsa Bora “Atomska fizika i opis prirode”.

Iz Izdava~ke kwi`arnice poru~uju da }e ih posetioci na Sajmu prona}i u Areni. Tako|e i da su sigurni kako prava kwiga uvek do|e do ~italaca.

Radmila Lotina

subota23.oktobar2010.

15

BESEDAMA I IZLO@BOM OBELE@EN DAN GALERIJE MATICE SRPSKE

Kopije zidnih slika iz Kru{edola Izlo`bom „Kopije zidnih slika iz manastira Kru{edola“ i besedama o wima, sino} je sve~ano obele`en dan Galerije Matice srpske, osnovane pre 163 godine.

Ovogodi{wi program proslave bio je posve}en restauraciji manastira Kru{edol, velikom poslu u kojem je prethodnih godina u~estvovala i Galerija Matice srpske obnovom tri reprezentativna trona, nedavno vra}ena u manastir.

U svojoj besedi prof. dr Miroslav Timotijevi}, predsednik Upravnog odbora Galerije Matice srpske i autor monografije manastira Kru{edol, ukazao je na wegov zna~aj u istoriji nacionalne kulture i umetnosti. Govore}i o zidnim slikama ovog manastira, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovqevi} je ukazala da one dobijaju estetsku vrednost na galerijskim zidovima.

- Zasnovana na principima aktuelne muzeologije i postavqena u moderno oblikovan galerijski prostor, izlo`ba „Kopije zidnih slika iz manastira Kru{edola“ svedo~i o te`wama Galerije Matice srpske da, po{tuju}i dostignu}a svojih prethodnika, na savremen na~in prezentuje kulturnu ba{tinu koju ~uva - napomenula je Tijana Palkovqevi}.

Izlo`bu je otvorio predsednik Vlade Vojvodine i predsednik Odbora za obele`avawe jubileja Pet vekova manastira Kru{edola Bojan Pajti} koji je podsetio da je Vlada Vojvodine bila ukqu~ena u obnovu ovog manastira koja jo{ uvek traje jer podrazumeva i nastojawe da se ono {to je sa~uvano i prezentuje.

- Izlo`ba koju otvaramo ukazuje na svet jedne tradicionalne, ugledne institucije da o delima koja je sakupila i ~uva u svom fondu razmi{q{a na savremen na~in.

Postavqawe ovih kopija zidnih slika u savremeno opremqen galerijski prostor ukazuje na potrebu da se o ba{tini razmi{qa sa pozicija aktuelnog trenutka- istakao je Pajti}.

Deo ove izlo`be su, po re~ima Tijane Palkovqevi} i odabrani umetni~ki predmeti iz manastirske riznice na kojima su izvedeni konzervatorsko-restauratorski radovi. Izlo`ba je tako|e upotpuwena i multimedijalnom prezentacijom – virtuelnom posetom naosu crkve manastira Kru{edola.

Na ju~era{woj sve~anosti su dodeqene zahvalnice Kluba prijateqa Galerije Matice srpske za ovu godinu.

N. Pej~i}

Foto: A. Erski

MONOGRAFIJA IRME LANG POSVE]ENA MILANU KOWOVI]U

Putokaz novim generacijama U sve~anoj sali Skup{tine grada Sombora sino} je predstavqena monumentalna monografija "Kowovi} izbliza", delo prve, dugogodi{we direktorke Galerije "Milan Kowovi}" i najbli`eg saradnika velikog maestra, Irme Lang.

Prezentaciji monografije je, pored brojnih qubiteqa umetnosti, prisustvovao i ministar kulture

ova monografija je za kulturu Srbije- kazao je Bradi}.- Monografije mogu biti, i ~esto jesu, samo spomenici umetnicima, ali u ovom slu~aju radi se o delu koje je putokaz novim generacijama, generacijama koje }e do}i.

Govore}i o monografiji, wen recezent Bela Duranci, je naglasio da se radi o neponovqivoj i

Autorka monografija Irma Lang i kriti~ar Sava Stepanov na promociji u Somboru

u Vladi Srbije Neboj{a Bradi}, koji je istakao da je u pitawu jedno od kapitalnih dela kulture Srbije.

- Ono {to je delo Milana Kowovi}a bilo za srpsko slikarstvo,

jedinstvenoj kwigi koju je kreirala osoba koja je "~etrdeset i dve godine igrala pasijans sa slikama Milana Kowovi}a ne dozvoqavaju}i im da postanu mrtve stvari".

- Imaju}i privilegiju da 26 godina svakodnevno bude i sara|uje sa ~ovekom kojeg ovde zovu Genije, Irma Lang je poput pauka isplela mre`u one Isidorine apstraktne realnosti, osvetqavaju}i delo i samog Kowovi}a kroz hronologiju, obimnu dokumentaciju, ali i li~ne opservacije i stavove proverene iz kontakata sa Maestrom- rekao je Duranci, defini{u}i samog Milana Kowovi}a kao ~oveka ravnice ~ije su boje paorske, porede}i ga sa Ferencom Ajzenhutom ispod ~ijeg platna "Bitka kod Sente" se promocija monografije sino} i odigrala.- Iste godine kada je Kowovi} ro|en ova slika je postavqena u ovoj sali. I drugi su umetnici slikali slike sli~ne tematike, ali ono {to pleni kod ove slike, koja je najverovatnije i prvo ozbiqnije umetni~ko delo koje je Kowovi} video u svom `ivotu, je pozadina, ta vertikala u kojoj se spajaju nebo i zemqa, svojevrsni dijalog neba i zemqe. Kowovi} je potomak do|o{a "odole", Ajzehut potomak do|o{a "odgore", a Sombor je tu negde u sredini izme|u Istanbula i Budimpe{te, pa i u wihovom delu ve~ito dominira dijalog neba i zemqe- zakqu~io je Duranci uz pohvale Irmi Lang {to je bila dovoqno skromna da slu{a Maestra i dovoqno znala~ki potkovana da to objedini u monografiji "Kowovi} izbliza".

Govore}i o delu Milana Kowovi}a, istori~ar umetnosti Sava

Stepanov je kazao da se radi o umetniku koji je natkrilio ceo jedan vek, i koji je nakon perioda "tra`ewa sebe" ceo svoj opus posvetio ekspresionizmu.

- Kowovi} je slikar kontinuiteta, slikar ~ije delo nema naglih i dramati~nih preokreta, ali i delo koje je kao reka ponornica uvek sebi pronalazilo put do vr{nih momenata na{e umetnosti, bivaju}i uvek moderno -ukazao je Stepanov, navode}i kao primer Kowovi}eve "izlete" u kubizam i apstrakciju.- Autenti~na doslednost dela Milana Kowovi}a ogleda se i u wegovoj posleratnoj umetni~koj borbi protiv soc-realizma. Bio je optu`ivan za odr`avawe kontinuiteta sa bur`oaskom umetno{}u, za karikirawe radnika koji stvaraju "novi, boqi svet", sve do antologijske beogradske izlo`be "Qudi" 1951, kada je ceo koncept socrealizma, zahvaquju}i upravo Kowovi}u, ali i Lubardi koji je iste godine izlo`io svoje apstrakcije, jednostavno razbijen.

Kao svojevrstan oma` promociji dvotomne monografije Irme Lang u Galeriji Milana Kowovi}a je sino} otvorena i izlo`ba crte`a iz takozvanog pra{kog perioda velikog ekspresioniste, koji je veliki broj svojih "slika-miqenica" (1084 dela) zave{tao svom rodnom Somboru, koji mu se odu`io otvarawem Galerije 1962.godine.

M. Miqenovi}

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Pol V.S. Anderson Scenario: Pol V. S. Anderson po istoimenoj kompjuterskoj igrici Uloge: Mila Jovovi}, Ventvort Miler, Ali Larter , Kim Kouts, Boris Koxo, [on Roberts, Spenser Lok, Kejsi Bernfild

Pritajeno zlo

Sadr`aj

Re~ kritike

Po{to je iz tajne laboratorije "Ambrela korporacije" pobegao T- virus koji je pripadnike qudske populacije pretvorio u zombije qudo`dere, malobrojni nezara`eni se bore za opstanak i ~ekaju da ih neko spase. Alis (Mila Jovovi}) je poseban slu~aj - wu je, sinteti~ki virus umesto u zobija, pretvorio u sna`nu `enu-ratnicu.

Ona je kao svedok delovawa "Ambrele" re{ena da wene pogone skrivene ispod zemqe uni{ti po svaku cenu. U ovoj ~etvrtoj "epizodi" serijala, Alis, po{to uni{ti jedan od "Ambrelinih" tehnogradova, pada na kratko u klopku i gubi svoju mo}. Sada obi~na, ali i te kako spremna da ubija neprijateqa, Alis kre}e u potragu za pre`ivelima u gradu Arkadiji, na Aqasci, da bi je put doveo u Los An|eles, izgoreo i polusru{en, okupiran i zaga|en zombijima...

Za{to video igrice dobijaju svoja filmska, nazovi pro{irewa, nije te{ko shvatiti. Qubiteqi ekranskih puca~ina i kompjuterski generisanih seksi androgina, kako oni mla|ani, tako i oni stariji, ~ine ogromni gledala~ki potencijal koji }e jo{ zadugo uredno donositi pristojne profite i filmskoj industriji.

Pojedine ~ak mogu imati i inspirativnu pri~u, samo je na scenaristima i rediteqima da joj daju pristojan filmski oblik, i ako je mogu}e, nekakav sadr`aj. Ba{ sa ovim posledwim muku mu~e ove nove generacije rediteqa, vaqda odraslih vi{e na video igricama nego na bajkama i starim dobrim SF filmovima. Tako se naj~e{}e, {to je slu~aj i sa "Pritajenim zlom - Posle `ivota" (Resident Evil - Afterlife) Andersona, iako linearno ni`u doga|aji premalo pa`we poklawa dramskom kontinuitetu, kao i karakterizaciji likova. Zato umesto uzbudqive akcione drame ({to bi ovaj film pored ostalog mogao i trebalo da bude), ukorewene u ambijent i atmosferu horor distopije, imamo ustvari labavo povezani skup koreografskih i puca~kih numera. Pri~a je tu samo sporedna stvar, iliti nu`no zlo. Otuda Andersonov poku{aj, ne bez kvaliteta oli~enih u nekoliko blistavih i originalnih akcionih sekvenci i fascinantnih prizora, pa i jo{ uvek donekle harizmati~noj pojavi Mile Jovovi}, svojom fragmentarno{}u pre nalikuje haoti~nosti odli~no dizajnirane no}ne more bez stvarnih potencijala da se du`e zadr`i u svesti gledalaca. I poklonici igrica su na gubitku - za{to bi gledali ovakvu "video igru" koja iskqu~uje interaktivnost?

V. Crwanski

SPORT

subota23.oktobar2010.

VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE OFK BEOGRAD

Povratak Lazeti}a i Mereba{vilija Fudbaleri Vojvodine u sutra{wem me~u 9. kola Jelen superlige s OFK Beogradom u Novom Sadu bi}e ja~i za povratnike u tim Nikolu Lazeti}a i Georgija Mereba{vilija, {to je potvrdio {ef stru~nog {taba crveno-belih Zoran Milinkovi}.

- Mereba{viliju je istekla kazna, a Lazeti}u je smawena na jedan me~ pauze, {to je on ve} odradio u prethodnom duelu u Kuli. Radi se o dvojici na{ih va`nih fudbalera koji }e zauzeti mesto u postavi – rekao je Milinkovi}.

Istovremeno je trener Vojvodine podsetio da }e duel s romanti~arima presko~iti jo{ uvek nedovoqno oporavqeni Brana Ili} i Vladan Pavlovi}, koji je posle dve opomene u Kuli ranije napustio megdan.

- Raduje me da se Ili} ose}a sve boqe, da je iz dana u dan fizi~ki spremniji i jasno je da bi nam igra~ wegovog profila sada dobrodo{ao. [to se izostanka Pavlovi}a ti~e, prirodno je da je umesto wega najbli`i da po~ne utakmicu Du{an Nestorovi}, ali planiramo i jo{ neke kombinacije – dodao je Milinkovi}.

Georgi Mereba{vili je posle osam prvenstvenih kola prvi strelac Vojvodine sa tri pogotka. Na pitawe da li je to o~ekivao uo~i po~etka sezone, Gruzijac je odgovorio: - Ne optere}ujem se time da li }u biti prvi strelac ekipe.

Va`no je da Vojvodina dobro gura i u prvenstvu i u kupu, a kvalitetne igre tima uvek u prvi plan izbace nekog pojedinca – istakao je Mereba{vili, uz napomenu da u sutra-

Georgi Mereba{vili (levo)

{woj utakmici ne mo`e da obe}a gol, ali da veruje u dobru partiju i novu pobedu Vojvodine.

Foto: N. Stojanovi}

Nedeqni duel na novosadskom “Kara|or|u” po~e}e u 14.30 sati, a najavqen je i TV prenos na “Areni”.

S. Savi}

DNEVNIK

c m y

16

DRAGOQUB BEKVALAC O GOSTOVAWU HAJDUKA U SMEDEREVU

Nemamo prava da pretimo

Fudbaleri Hajduka gostuju u Smederevu.^iwenica je da je Hajduk na posledwoj poziciji na tabeli, ali je nesporno da je igra sve kvalitetnija, pa bi moga da se ostvari povoqan rezultat ba{ u Smederevu.

- Ponovi}u da je najbitnije da posle tridesetog kola budemo iznad crte koja deli one koji ostaju od onih koji ispadaju iz elite. Mi smo u takvoj poziciji da nemamo prava nikom da pretimo, ali imamo pravo na nadu.Te`imo tome da iz utakmice u utakmicu pru`imo pa }e vaqda to pobq{awe doneti i bodove - ka`e trener Dragoqub Bekvalac.

O doma}inu Bekvalac ima lepo mi{qewe.

- Smederevo je dosada{wim partijama pokazalo da svakog na svom terenu mo`e da pobedi.

Kako se onda suprotstaviti?

- Mi se trudimo da protiv svakog rivala pru`imo svoj maksimum. U ove tri utakmice koje smo pro{li od kako sam do{ao u klub nismo bili nadigrani. Ali, bodovni saldo ne prati te partije pa se nadam da }e se to promeniti.

Za susret u Smederevu strateg Hajduka ne}e imati na raspolagawu sve igra~e.

- U tim se vra}a Fejsa (pauzirao zbog kartona), mada moram ista}i da je i mladi Kova~evi}, koji ga je protiv Vojvodine mewao, zadovoqio i pokazao da se u perspektivi na wega mo`e ra~unati. Povre|eni su Ki{ i Pawkovi} i Petrovi}.

Oni su roviti i tek pred utakmicu }emo videti na koga od wih mo`emo da ra~unamo - rekao je Bekvalac. \. Bojani}

JELEN SUPERLIGA – 9. KOLO Subota BEOGRAD: Crvena zvezda – Partizan ^A^AK: Borac – In|ija SMEDEREVO: Smederevo – Hajduk JAGODINA: Jagodina – Sloboda Point Sevojno BEOGRAD: BSK – Metalac IVAWICA: Javor - ^ukari~ki

13 14.30 14.30 14.30 14.30 14.30

Nedeqa SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Rad 13 NOVI SAD: Vojvodina – OFK Beograd 14.30 1. Crvena zvezda 8 7 1 0 13:2 22 2. Partizan 8 6 1 1 16:6 19 3. Vojvodina 8 5 3 0 10:1 18 4. Rad 8 5 2 1 11:4 17 5. Spartak ZV 8 3 4 1 7:5 13 6. OFK Beograd 8 4 1 3 8:7 13 7 Jagodina 8 3 2 3 6:7 11 8. Sloboda PS 8 2 5 1 5:6 11 9. Smederevo 8 2 4 2 9:7 10 10. Borac 8 2 4 2 6:8 10 11. In|ija 8 2 2 4 8:9 8 12. BSK Bor~a 8 1 4 3 4:9 7 13. Javor 8 0 5 3 2:6 5 14. Metalac 8 0 2 6 2:11 2 15. ^ukari~ki 8 0 2 6 1:13 2 16. Hajduk 8 0 1 7 4:13 1 U slede}em kolu (30 i 31. oktobra) sasta}e se – KULA: Hajduk – Crvena zvezda, IN\IJA: In|ija - ^ukari~ki Stankom, ^A^AK: Borac – Spartak Zlatibor voda, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Habitfarm Javor, LU^ANI: Sloboda Point Sevojno – BSK, BEOGRAD: Partizan – Jagodina, OFK Beograd – Smederevo, Rad – Vojvodina.

Italijani veli~aju Krasi}a Italijanski mediji ponovo veli~aju igru Milo{a Krasi}a i pitaju se {ta }e Juventus raditi ako Srbina nekada ne bude u ekipi ili ako neko prona|e na~in da ga zaustavi. Juventus je odigrao 1:1 protiv Red Bula u Salcburgu u 3. kolu Lige Evropa, a pored toga {to je postigao gol, Krasi} je jo{ jednom bio jedina svetla ta~ka u timu stare dame.

- Krasi} nas je opet spasao, kada je u{ao u drugom poluvremenu u igru kao da smo prodisali. Ali ponavqam, mi ne smemo da zavisimo od jednog igra~a. Ako ovako nastavimo ispa{}emo u grupnoj fazi.

Samo zahvaquju}i Krasi}u i pobedi Sitija nad Lehom mi smo jo{ u igri - rekao je trener Lui|i Del Neri.

Sa druge strane, mediji u Italiji se pitaju {ta }e se desiti Juventusu kad neko na|e re{ewe da zaustavi Krasi}a, koji je za igru u Salcburgu dobio najvi{e u svim medijima na Apeninima.

DERBI NA BAWICI: PARTIZAN – VOJVODINA

Doma}in u boqoj poziciji Danas je na programu jedan od derbija rukometnih susprliga{a, u beogradskoj Bawici Partizan ugo{}uje novosadsku Vojvodinu. Bi}e ovo nova {ansa za izabranike trenera Darka Jevti}a da pred beogradskom publikom, kojoj su ostali du`ni u duelu Zvezdom, poka`u u mnogo boqem svetlu.Partizan je dosada{wim igrama pokazao da je s pravom me|u favoritima za osvajawe {ampionske titule. A da su crno - beli u dobroj formi potvrdili su u duelu sa Kolubarom u Lazarevcu koju su posle sjajnog izdawa saNovosa|anin Veqko Hoyi} (23) valadali sa 31:25. u akciji - Pobedom u Lazarevcu crno -beli su pokazali snagu i noj ekipi, koja je popuwena na potvrdili da su u ovom trenutsvakoj poziciji sa dva dobra no najboqi sastav u Srbiji. igra~a, spoj su mladosti i isRadi se o dobro ukomponovakustva, a forsiraju moderan i

brz rukomet - istakao je Jevti}.

Novosa|ani su sezonu po~eli sa dosta kadrovskih problema i neostvarenom `eqom da dovedu jo{ jednog levorukog igra~a. Crveno beli su u dosada{wih pet kola ostvarili polovi~an u~inak, a za gostovawe Partizanu ne}e mo}i da ra~unaju na najja~i sastav.

- Pored du`e odsutnog Popova, povrede mu~e Dragana Suxuma i Jovanovi}a.

No, {ta je tu je, poku{a}emo da budemo {to du`e u me~u, kako rezultatski tako i igrom. ^eka}emo svoje {anse i eventualno slab dan doma}ina, ali isti~em da je doma}in favorit - realan je Jevti}.

Utakmica Partizan - Vojvodina @elezni~ar na Bawica po~iwe u 18.30 ~asova.

I. Grubor

NIKOLA RADAKOVI] O GOSTOVAWU KA]ANA U VRAWU

Za utisak i bodove Lep{i debi u dresu Jugovi} Unimeta nije mogao da zamisli rukometa{ Nikola Radakovi}. Prilikom predstavqawa pozdravqen je burnim aplauzom, a svaki wegov potez na terenu primqen je sa simpatijama. Posle pobede u duelu sa ni{kim Naisusom, iskusni organizator igre predvodi}e napad Ka}ana i na neugodnom gostovawu u Vrawu. Vrawe je vru} teren, jer igra~i i navija~i ovog kluba znaju da gubitak svakog boda na svom terenu predstavqa put ka izlasku iz superliga{kog dru{tva, u koji su tek zakora~ili.

Da li je ekipa Jugovi}a spremna da se izbori za makar bod u Vrawu, pitali smo nikolu Radakovi}a.

- Mi u svaku utakmicu ulazimo da pobedimo, pa i u ovu, a `eqa nam je da se publici na jugu Srbije prika`emo u lepom svetlu. Maksimalno respektujemo rivala koji gaji stil -tr~i i {utiraj. Zbog toga }e na{a odbrana i golmani biti na isku{ewu. Me|utim, takvo wihovo igrawe podrazumeva i dosta nerezonskih {u-

teva, {to mi treba da iskoristimo. Idemo na pobedu, a smatram i da smo kvalitetniji - uverava Radakovi}.

U prethodnih {est dana imali ste priliku da se dodatno upoznate sa novim saigra~ima.

- Ekipi sam se prikqu~io pre osam dana, a posle dva dana sam igrao protiv Ni{lija. Videlo se ve} tada da, bez obzira {to sam se tek prikqu~io, saigra~i i ja znamo da igramo rukomet i da nam ne treba mnogo da se ukomponujemo. Ovih posledwih {est dana samo smo se dodatno uigrali.

Jeste li u redovima rivala prona{li slabosti koje biste mogli da iskoristite za povoqan rezultat?

- Na tako vru}im terenima mora se uvek u}i sto posto u utakmicu, posebno u odbrani i sa velikom koncentracijom. Na{u {ansu vidim u polukontrama i kontrama, jer vrawanski igra~i su stariji i imaju te{ke bekove, {to bi moglo da odlu~i utakmicu - isti~e Radankovi}.

J. Gali}

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota23.oktobar2010.

17

MATINE PREDSTAVA NA MARAKANI – 139. VE^ITI FUDBALSKI DERBI: CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN (13 ~)

Snaga fudbalske magije na ispitu Ve~iti fudbalski derbi izme|u Zvezde i Partizana,139. po redu, osta}e upam}en po nikad burnijoj uvertiri punoj nagomilane negativne energije i pogre{no kanalisanih emocija. Ve} smo navikli da se kroz i preko fudbala reflektuju sva dru{tvena zbivawa, da je to ono ogledalo aktuelnog trenutka, nimalo prijatnog, kroz koji prolazimo. Danima je u vazduhu lebdelo pitawe ho}e li se me~, koji treba da donese radost, u`i-

vawe i podigne adrenalin zbog takmi~arske tenzije i navija~kih strasti, uop{te organizovati i da li }e na trbinama biti publike. Sportska dimenzija gurnuta je u zape}ak. Ko }e i kako igrati, ko }e trijmfovati, pitawa su, koja je strah od nereda u re`iji huliganskih grupacija, potisnuta.

Bitno je samo isforsiranom idilom stvoriti uslove da utakmica protekne u korektnom tonu, uz punu bezbednost svih aktera. U civilizovanim

Uvek na pobedu {ati na pun pogodak, a po zavr{etku me~a u zavisnosti od toka i kretawa rezultata mo}i }u da konkretnije objasnim da li nam ishod odgovara ili ne istakao je Kristi}.

Iskusni Ogwen Koroman mogao bi da bude jedan od glavnih aduta protiv ne ba{ sigurne Partizanove odbrane.

- Obe}avam sportsku, fer i po{tenu bitku kako i dolikuje najve}oj utakmici koju Srbija ima i u kojoj gledaoci treba da u`ivaju. Mi smo doma}ini, poku{a}emo da se nametnemo da posle du`e pauze zabele`imo pun pogodak. Dakle, ne bih bio zadovoqan podelom plena - poru~io je Koroman kome }e biti ovo deseti nastup u derbiju.

Na kraju u~iteq crveno - belih ponudio je zanimqivu opservaciju u prevde~erje zna~ajanog okr{aja.

- Svaki derbi je posebna i neponovqiva pri~a. Za mene je to trenutak koji traje 90 minuta i ko se boqe sna|e u tom momentu bli`i je trijumf. Teren na Marakani nije ni pozori{te ni opera, ve} sportsko bojno poqe u kojem se treba vite{ki nadmetati i ako je mogu}e pokupiti slavu koja pripada pobedniku - zakqu~io je Kristi}.

Z. Rangelov

Vite{ki do bodova Iz Partizana obe}avaju fer i korektnu borbu. Iako svesni i zna~aja me~a i obaveznih peckawa na terenu, crno – beli obe}avaju da ne}e dozvoliti da se one izrode u ne{to dramati~nije. Derbi smatraju svetkovinom na{eg fudbala i svojim pona{awem `ele da ga i ulep{aju. Poruka navija~ima jenavijajte za svoje, a protivnika ispo{tujte, ako bude boqi.

Sa{a Ili}, kao igra~ sa najvi{e derbija u nogama kod crno – belih, razmi{qa samo o jednom – kako pobediti Crvenu zvezdu i ekipu vratiti u {ampionsku trku.

Interesuje ga samo igra kao kona~ni parametar za utisak o derbiju, a nefudbalskim stvarima ne `eli da se bavi.

- Nek se posle svega pri~a o golovima i lepim potezima – pri`eqkuje vezista Partizana. - Odigrajmo dobru utakmicu i mi i Crvena zvezda, a boqi neka pobedi.

Hajde da u fer i sportskoj atmosferi reprezentujemo na{u svetkovinu – poru~io je Ili}.

Trener Aleksandar Stanojevi} pridru`io se apelu svog igra~a.

Kao biv{i fudbaler i trener `eli da ovaj ve~iti derbi u svet plasira {to lep{u sliku. Dobar udeo u tome imali bi svakako i navija~i.

- Podr`avam samo vite{ku i fer borbu igra~a, kao i navija~a.

Mi u stru~nom {tabu da}emo, naravno, i svoj doprinos. Hajde da pozitivnom energijom, borbeno i bez incidenata krenemo ka pobedi

i mi i Zvezda. A posle utakmice da pri~amo samo o velikoj igri velikih rivala – rekao je {ef struke Partizana.

Sa{a Ili}

Trener crno – belih podr`ao je zajedni~ke konferencije ve~itih jer se na taj na~in stvara samo pozitivna atmosfera. Svestan je da re~ samih aktera i wihovo dru`ewe mogu svemu dati prijateqski ton.

- Pro{la konferencija je zavr{ila posao, derbi je bio korektan, bez i jednog jedinog incidenta. I mi iz stru~nih {tabova dru`ili smo se kao, ipak, sportski prijateqi. Neka tako bude i sada.

Ovaj derbi mo`e odlu~iti i jeseweg prvaka Jelen superlige. Pitawe je s toga imali nervoze me|u crno–belima?

- Imali smo Ligu {ampiona u utorak, samim tim i malo vremena za optere}ivawe. Svakako da smo ve} u sredu misli okrenuli ka ve~itom rivalu i poku{ali da na pravi na~in spremimo utakmicu.

Znamo koje su prednosti i mane Crvene zvezde, ali o tome ne bih u javnosti – rekao je Stanojevi}.

Partizan nije uzdrmala lo{a atmosfera uo~i derbija.

- Ni{ta od toga nije uticalo na nas iako je na{ golman imao dosta problema. Svi igra~i su bili za odr`avawe utakmice, a da smo mogli odlo`ili bismo me~ sa Bragom. Derbi je za nas najva`niji.

Trener obe}ava kazne za eventualno ratoborne igra~e.

- Vojvodina ne sme da nam se ponovi. Posle tog me~a najavio sam da ko tako ne{to ponovi ide iz kluba. Iza toga stojim jer bih kao trener bio neozbiqan ako se i sada desi sli~no - istako je Stanojevi}.

Stanojevi} i Ili} podeqenog su stava oko ishoda derbija. Prvi `eli pobedu, a drugi bi bio zadovoqan i remijem.

- S obzirom na to da je Zvezda prva i da nam be`i tri boda ne bih bio nezadovoqan ni podelom bodova – rekao je Ili}.

Partizan danas ra~una na sve igra~e, iako je Krstaji} prehla|en.

I. Lazarevi}

JOVAN A]IMOVI]:

Veselinovi} na centru Stadion: Crvene zvezde. Po~etak: 13 ~asova (Tv- Prva). Kapacitet : 35.000. Sudija: Slobodan Veselinovi} (Vaqevo) CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi}, Ninkov, To{i}, Li Adi, \or|evi}, ISah, Milovanovi}, Kadu, Koroman, Ve{ovi} (Trifunovi} ) i Kalu|erovi}.

PARTIZAN: Stojkovi}, Miqkovi}, Lazevski, Savi}, Krstaji}, Petrovi}, Moreira (Medo), Tomi}, Ili}, Kleo i Boja ([}epovi})

i re`isere i izvr{ioce dela kojima se stvara haos i kroz niti bezumqa prezentiraju interesi uokvireni materijalnim i ko zna kakvim sve ciqevima.

Dana{wa matine predstava na Marakani ~ini se vi{e nego ikada nosi u sebi i onu poruku koja ~esto zvu~i kao fraza- vi{e od igre. Jednostavno, magija lopte mo`e da nam ponudi svetlo za izlazak iz mra~nog tunela...

Z. R.

IZ TABORA PARTIZANA

IZ TABORA CRVENE ZVEZDE

Serija apela svih nadle`nih institucija, prventivno delovawe i niz aktivnosti usmerene ka {to boqoj organizaciji 139. ve~itog derbija okon~ane su zajedni~kom pres konferencijom predstvanika crveno i crno-belih u hotelu „Hajat“.

- Verujem da }e praznik fudbala u Srbiji prerasti u lepu predstavu u kojoj }e slaviti pobedu boqi tim na terenu. Zvezda, i ja kao trener, u~inili smo sve da pripremimo tim da se dostojanstveno u pravom ambijentu suprostavimo protivniku poru~io je trener Zvezde Aleksandar Kristi}, uz napomenu da mu se dopada vid komunikacije uo~i derbija.

Zvezda je u takmi~arskom zamahu, vezala je sedam pobeda u {ampionatu, dospela do liderske pozicije. Ipak, ne blistaju crveno-beli, a recimo trener Kristi} pred megdan sa Sevojnom nije spa- Ogwen Koroman vao 5 no}i. Verovatno, ni uo~i suDugo Zvezda nije savladala dara sa kom{ijama nema sna.

Partizan, mo`da bi u ovom ~asu i - Ne, lepo se ose}am, jer sam se remi bio po meri, jer bi se tako dobro odmorio nakon trijumfa u sa~uvala prednost od tri boda viLu~anima - uzvratio je mladi {ka. stru~wak.

- Od kada sam u stru~nom {tabu Kadrovskih problema u taboru ve} 5 susreta ne znamo za trijumf. crveno-belih nema.

Ina~e, kao igra~ imam pozitivan - Svi su spremni za me~, a jedino bilans, od 14 utakmica slavio sam je pod temperaturom kapiten \orpet puta, uz {est remija i tek tri |evi}. neuspeha. Logi~no je da }emo juri-

i ure|enim dr`avama o ovim postulatima se i ne diskutuje.

U na{em, ne samo fudbalskom `itu ima kukoqa. Toga smo duboko svesni i zato evo prilike da iska`emo odgovornost i ne dozvolimo mawini, uvijenoj u navodne navija~ke frustracije, koje dodatno rastu upotrebom alkohola i narkotika, da nas gura u provaliju. Snaga zdravog, hrabrog i kolektivnog duha mo`e i mora da prevagne, otkrije

Pregrejane izjave izazivaju nervozu Nekada{wi reprezentativac Jugoslavije i prvotimac Crvene zvezde Jovan A}imovi} ocenio je da pregrejane izjave uo~i ve~tog derbija mogu da izazovu veliku nervozu me|u igra~ima, ~lanovima stru~nih {tabova, upravama i navija~ima dva najtrofejnija srpska kluba.

- U vreme dok sam igrao u Zvezdi vladala je atmosfera fer-pleja. Imao sam mnogo prijateqa u Partizanu, a nadam se da je to slu~aj i me|u novim generacijama igra~a - rekao je A}imovi}.

Proslavqni as o~ekuje da }e gledaoci imati priliku da u`ivaju u dobroj igri oba tima i da }e u centru pa`we biti fudbal i lepa atmosfera.

-Nadam se da }e se navija~i vratiti ku}i puna srca, imrpesionirani onome {to su mogli da vide na terenu - poru~io je A}imovi}.

Obe}ali fer i sportsku borbu: Kristi}, Stanojevi}, Koroman i Ili}

SRPSKA LIGA - 10. KOLO

Senta – ^SK pivara Branislav Bulatovi}, trener Sente: Nastupi}emo kompletni {to je veoma va`no pred svaki derbi, a susret sa ^SK-om to svakako jeste. ^elarevci su veoma iskusni i kvalitetni, ali `elimo da se, posle poraza u Pe}incima, vratimo u pobedni~ku seriju.

Imamo jo{ nekoliko te{kih me~eva do pauze i treba da nakupimo {to je mogu}e vi{e bodova. Igramo kod ku}e {to }e biti jo{ jedan od na{ih aduta, ali }e me~ biti veoma te`ak jer je ^SK jedan od najozbiqnijih kandidata za ulazak u vi{i rang.

Dragan Ivanovi}, trener ^SK Pivare: Gostujemo Senti koja je do sada pokazala da zna da igra fudbal i da ima kvalitet, ali ako `elimo da ostanemo u vrhu moramo da nastavimo da pobe|ujemo. Senta je jedan od najkvalitetnijih ekipa u ligi i hte}e tri boda, ali nemamo prava na gre{ku i na bilo kakve kalkulacije, zato }emo se potruditi da uzmemo makar bod, ako ne sva tri. Atmosfera u ekipi je dobra, nemamo povre|enih igra~a, a samo Malinovi} ima pravo birawa zbog parnih `utih kartona.

Solunac – Sloboda (NK) Milan Tintor, trener Solunca: Papir ka`e da smo favoriti, ali Sloboda ima mnogo boqi tim nego {to to pokazuje tabela. Ne be`imo od blage uloge favorita, iza{li smo iz serije te{kih utakmica i nadam se da na doma}em terenu mo`emo do bodova u me~u sa Slobodom. Imamo par rovitih igra~a, ali }e verovatno svi biti u konkurenciji za tim.

Puni{a Memedovi}, trener Slobode: Odli~no poznajem igra~e Solunca, pa tako znam da se iz Rastine bodovi veoma te{ko nose. Poja~ali smo rad i uspeli da vratimo samopouzdawe igra~ima i sada je atmosfera u timu veoma dobra. Bez obzira na te{ko}e koje nas o~ekuju, nadam se da mo`emo do pozitivnog rezultata.

rednu te{ku, iz jedne muke u drugu. Imamo mnogo problema, kako na terenu tako i van wega i ne znam kako }emo re{iti predstoje}i problem s Radni~kim iz Nove Pazove. Kompletni smo, ali smo mladi i siguran sam da bi jedan pobeda potpuno preokrenula moju mladu ekipu, pa se nadam da }e ona {to pre do}i.

Mladost (BJ) – Veternik

Dolina – Dowi Srem

Tibor Kova~, trener Mladosti: Respektujemo Veternik, ali na{ ciq je da postignemo gol vi{e od protivnika, uprkos tome {to wihovu mre`u ~uva odli~ni Drini}. U tim nam se vra}aju Pavlovi} i Isak i u ovom trenutku smo kvalitetniji od Veterni~ana, {to }emo pokazati na terenu i nadam se da }emo se radovati posle me~a. Uvek su na{i dueli neizvesni, pro{le sezone je Veternik slavio u Jarku 2:1, ali nas sada ne}e iznenaditi.

Du{an Miji}, trener Veternika: Mladost je ~vrsta ekipa i o~ekuje nas rovovska borba. Nadam se da }emo imati koncentracije u zavr{nici, verujem u moje igra~e i mislim da mo`emo do dobrog rezultata. Dobro ih poznajemo i moramo od starta me~a da uspostavimo na{u pas igru, jer tako mo`emo do pobede. Nastupi}emo u najja~em sastavu, izuzev Vuklaca koji je ka`wen sa ~etiri me~a neigrawa zbog crvenog kartona.

Branko \oki}, trener Doline: Izgubili smo na Pali}u u pro{lom kolu i sada nas o~ekuje jo{ jedan derbi, dolazi nam u goste odli~na ekipe iz Pe}inaca. Te{ko je pri~ati o va|ewu za raniji propust, posebno protiv kvalitetnog protivnika, ali nismo u situaciji da dozvoqavamo sebi mnogo luksuza. @elimo da dobrim igrama nastavimo da opravdavamo zvawe jednog od najprijatnijih iznena|ewa prvenstva i da ostanemo u vrhu tabele. ^edomir Mati}, trener Doweg Srema: Imamo mnogo bolesnih igra~a, a Laki} ima pravo birawa zbog parnih kartona, mada mislim da smo dovoqno jaki da sa svakim protivnikom igramo ravnopravno. Dolina je blagi favorit zbog doma}eg terena, ali Dowi Srem `eli da bude u vrhu lige i ima velike ambicije u sezoni. Zato }emo u svakom me~u i}i na trijumf.

Kikinda – Radni~ki (NP)

Cement – Pali}

Milan Kovrlija, trener Kikinde: ^eka nas jo{ jedna muka. Idemo iz te{ke utakmice u na-

Slobodan Gruji}, trener Cementa: Pro{li me~ smo odigrali za gledaoce, postigli smo tri

gola u gostima, ali smo pora`eni. Boqe bi bilo za nas da smo dobili, ali smo, nadam se, zaboravili taj susret i okrenuli se uvek neugodnom Pali}u. Ovaj me~ nam mnogo zna~i i tri boda bi izbrisala se}awe na poraz u pro{lom kolu, mada je Pali} tradicionalno te`ak protivnik. Igra}emo bez kapitena Trbovi}a (povreda le|a), Xari}a (crveni katon) i Stan~eti}a koji odra|uje parne `ute kartone.

Vladimir @iki}, trener Pali}a: Uzeli smo sedam bodova u tri kola i u naletu smo dobre igre u rezultata. Cement je sa Drakuli}em u {picu napada veoma dobar, ali smo u usponu forme i mislim da mo`emo da se nadamo uspe{nom nastavku.

O~ekujem dobar rezultat, a to je sve osim poraza iako imamo dvojicu igra~a s pravom birawa, povre|enog Radovi}a i ka`wenog Kova~evi}a.

Tekstilac Ites – Sloga (T) Dragan ]iri}, trener Tekstilca: Posle slabog izdawa u Apatinu i osvojenog boda imamo priliku da pred na{im navija~ima popravimo utisak i do|emo do celog plena. Gosti su kvalitetna ekipa koju nikako ne smemo da potcenimo i nadam se pravoj prvenstvenoj mu{koj borbi.

Miodrag Cviji}, trener Sloge: Posle zna~ajne pobede nad Cementom, idemo u Oxake da se nadigravamo s Tekstilcem. Bi}e veoma te{ko jer imamo ~ak pet igra~a s kartonima, Stanojeva, Vu~kovi}a, Zamaklara, Mare{~uka i Miqanovi}a, a povre|en nam je Cali}, pa }e nekoliko mladih igra~a dobiti priliku da se istaknu.

18

SPORT

subota23.oktobar2010.

DNEVNIK

SUTRA SE VOZI VELIKA NAGRADA KOREJE

Hamilton i Veber najbr`i Voza~i Meklarena i Red Bula Luis Hamilton i Mark Veber ostvarili su najboqa vremena na prvim treninzima pred premijernu trku za Veliku nagradu Koreje. Hamilton je bio najbr`i na stazi u Jeongamu tokom prvog treninga krugom u vremenu od 1:40.887 minuta. Sa osam desetinki zaostatka u odnosu na Hamiltona sledio je Robert Kubica u Renou, dok je tre}e mesto zauzeo voza~ Mercedesa Niko Rozberg. Veber je na drugom treningu postavio naj-

podne bio ~etvrti, a Rozberg deveti.

Od svih kandidata za {ampionsku titulu Alonso je jedini koji na nekom treningu nije uspeo da se na|e me|u prvom sedmoricom. Kombinuju}i vremena sa oba treninga sigurno je da je najboqe rezultate imao Hamilton, ali je odli~an bio i Veber, dok su solidne bile i wihove timske kolege Xenson Baton i Sebastijan Fetel. Aktuelni {ampion je tokom prepodneva bio peti, a na drugom treningu je zadr`ao tu poziciju, dok je

dfeld u Zauberu i dvojac Vilijamsa Niko Hilkenberg i Rubens Barikelo. [umaher je prvo bio {esti pa 12, Hajdfeld je imao osmo pa 11. vreme, Hilkenberg je sa devete pozicije pao na 16, dok je Barikelo imao deseto i 13. vreme. S druge strane, na drugom treningu su Felipe Masa u Ferariju, voza~ Renoa Vitalij Petrov i Kamui Kobaja{i svoje plasmane popravili i uspeli da do|u do plasmana me|u prvom. Vice{ampion Formule jedan iz 2008. godine je prepodne bio 12, a popodne je napredovao

VOJVO\ANKE ZA BODOVE I PRESTI@: U 3. kolu Prve lige za odbojka{ice, danas od 17 ~asova, igra}e se dva vojvo|anska derbija timova koja punopravno pretenduju na visok plasman i ulazak u vi{i rang. U Staroj Pazovi Jedinstvo do~ekuje Novi Sad Pionir petrol, a u hali sportova na Slanoj bari sasta}e se Varadin BMG gradwa i Vojvodina u mini gradskom derbiju.

U dosada{wem delu prvenstva sve ~etiri ekipe iz AP Vojvodine u Prvoj ligi zabele`ile su po dve pobede (zauzimaju ~etiri od prvih pet mesta u ligi), a Varadinke kao novajlije nisu izgubile ni set, pa se s pravom na oba terena o~ekuje veoma kvalitetna odbojka. Vatreno }e biti na Slanoj bari, gde su se isti protivnici sastali u polufinalu Kupa Srbije na teritoriji Vojvodine (na slici) kada su crvenobele pobedile 3:2.

M. R.

LIGA EVROPE Grupa A Man~ester siti - Leh Salcburg - Juventus 1. Man~. siti 2. Leh 3. Juventus 4. Salcburg

3 3 3 3

2 1 0 0

1 1 3 1

0 1 0 2

6:2 6:6 5:5 1:5

3:1 1:1 7 4 3 1

Grupa B Atletiko (M) - Rozenborg 3:0 Aris - Bajer (L) 0:0 1. Bajer (L) 2. Atletiko (M) 3. Aris 4. Rozenborg

3 3 3 3

1 1 1 1

2 1 1 0

0 1 1 2

5:1 4:2 2:2 2:8

5 4 4 3

Grupa C Sporting (L) - Gent Lil - Levski 1. Sporting (L) 2. Lil 3. Levski 4. Gent

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 12:2 1 3:3 2 3:8 2 4:9

5:1 1:0 9 4 3 1

Grupa D Viqareal - PAOK Dinamo (Z) - Klub Bri` 1. Viqareal 2.Dinamo (Z) 3. PAOK 4. Klub Bri`

3 3 3 3

2 1 1 0

0 1 1 2

1 1 1 1

3:3 2:1 2:2 2:3

1:0 0:0 6 4 4 2

Grupa E [erif -Bate Borisov AZ Alkmar - Dinamo (K) 1. BATE 2. Dinamo (K) 3. [erif 4. AZ Alkmar

3 3 3 3

2 1 1 1

1 1 0 0

0 1 2 2

7:3 4:5 3:3 4:7

0:1 1:2 7 4 3 3

Grupa F Sparta - Lozana Palermo - CSKA 1. CSKA (M) 2. Sparta 3. Palermo 4. Lozana

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 1 2 2

9:0 6:8 3:6 3:7

3:3 0:3 9 4 3 1

Grupa G Zenit - Hajduk (S) Anderleht - AEK

AMERI^KI FUDBAL: JUNIORSKA LIGA SRBIJE

Vrba{ani love pantere

Bli`i se zavr{nica juniorske lige Srbije u ameri~kom fudbalu. Danas i sutra na programu su utakmice ~etvrtfinala plej - ofa,a mnogo uzbu|ewa o~ekuje se u sudaru osam najboqih mladih timova. Pobednici ovonedeqnih duela sasta}e se u polufinalu koje je na programu 30. i 31. oktobra, dok je finale

1. Zenit 2. Anderleht 3. AEK 4. Hajduk (S)

Najbr`i na treningu: Luis Hamilton

br`i krug na stazi u Jeongamu do sada i to u vremenu od 1:37.942 minuta, i tada je iza sebe ostavio Fernanda Alonsa u Ferariju i Hamiltona. Australijanac je na prvom izlasku na stazu imao sedmo vreme, dok je dvostruki svetski {ampion bio tek 15. S druge strane, Kubica je po-

Fetel imao ~etvrto i sedmo vreme.

Od ostalih voza~a nijedan nije uspeo da se na oba treninga na|e me|u prvom desetoricom.

Kada se pogledaju oni koji su bili boqi na prvom treningu, tu sedmostruki svetski {ampion Mihael [umaher, Nik Haj-

za {est mesta, jedini Rus u {ampionatu je imao 11. i osmo vreme, dok je Kobaja{i bio 13, pa deseti.

Kvalifikacije su na programu danas ujutru od sedam ~asova po na{em vremenu, a trka je sutra u osam ~asova po sredweevropskom vremenu.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Prva liga Srbije - NI[: Sin|eli} Srem, BA^INCI: Big bul Radni~ki BASK, PO@AREVAC: Mladi radnik Be`anija, NOVI PAZAR: Novi Pazar Radni~ki (S).

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - RASTINA: Solunac - Sloboda (NK), BA^KI JARAK: Mladost - Veternik Viskol, KIKINDA: Kikinda - Radni~ki (NP), BEO^IN: Cement - Pali}, OXACI: Tekstilac Ites - Sloga (T), VR[AC: Vr{ac - Mladost (A).

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Vojvo|anska liga, Istok - BAJMOK: Radni~ki - Jedinstvo, ADA: AFK - Kozara, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Budu}nost (SC), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radni~ki (Z).

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Vojvo|anska liga, Zapad - RUMA: 1.maj - Ba~ka (BP), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Sloga Erdevik, BELEGI[: Omladinac - Metalac AV, NOVI SAD: Crvena zvezda - Borac, ZMAJEVO: Obili} - Indeks, SIVAC: Polet - Dunav.

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada - NOVI SAD: @elezni~ar - [ajka{, BA^: Tvr|ava - Hercegovac, NOVI SAD: Slavija - Omladinac, SRBOBRAN: Srbobran No Limit - Vrbas.

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada - SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan Partizan, NOVI SAD: Mladost - Dinamo.

Utakmice po~iwu u 15 sati.

Ko{arka NLB liga (m) - PODGORICA: Budu}nost - Radni~ki (19), ALEKSANDROVAC: Igokea - Crvena zvezda (20.15), ZADAR: Zadar - Nimburk (17), NOVO MESTO: Krka - Zagreb (19).

IVBL liga (`) - NOVI SAD: Vojvodina NIS - [ibenik Xoli (18), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Vo`dovac (19.30), ZENICA: ^elik - Partizan (18), ZAGREB: Medve{~ak - Maribor (17.30).

Prva liga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Napredak (19), BEOGRAD: FMP - Metalac (18), ^A^AK:

3 1 1 1

0 0 0 0

0 2 2 2

9:3 4:4 5:8 2:5

9 3 3 3

Grupa H

na programu 13. ili 14. novembra.

Parovi ~etvrtfinala - danas: PAN^EVO: Panters - Vrbas Hanters (13), KRAGUJEVAC: Divqi veprovi - Mladenovac Forestlenders (14). U nedequ igraju: NOVI KNE@EVAC: Grofovi - Klek Najts (14), BEOGRAD: Vukovi ^a~ak Ejnxel voriors (19). I. G.

Fudbal

3 3 3 3

2:0 3:0

Borac - Superfund (19), KRAQEVO: Sloga - Tami{ (19.30), KOSJERI]: Crnokosa - Novi Sad (17).

Prva liga (`) - LOZNICA: Loznica - Spartak (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Kovin (17), BEOGRAD: Crvena zvezda - Student (19).

Prva B liga (m) - NI[: Sin|eli} @elezni~ar (15.30), BEOGRAD: BKK Radni~ki - Radni~ki Basket (12.30), NOVI SAD: Vojvodina - Ni{ (16), KRAGUJEVAC: KG Student UK - Jagodina (19.30), BEOGRAD: Viva Basket - Smederevo Vizura (12.30).

Prva B liga (`) - ^A^AK: Moravac [abac (14), VRBAS: Vrbas Medela - Jagodina (16.30).

Prva srpska liga, grupa sever (m) NOVI SAD: Novi Sad MT - Dunav (20), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Radni~ki (19).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - TURIJA: Srbobran Reahem - ^elarevo (16), NOVI SAD: Vojvodina NIS - Topol~anka (11).

Druga srpska liga, grupa sever (m) APATIN: Apatin - Mladost (20), @ITI[TE: Sveti \or|e - Crvenka (20), KIKINDA: Kikinda - Hajduk (20), [ID: Partizan - Ba~ka Palanka (17).

Rukomet Superliga za mu{karce - NI[: Naisus - Crvenka (20.30), VRAWE: Vrawe Jugovi} Unimet (19), PRIBOJ: Priboj Dinamo (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki Kolubara (20), BEOGRAD: PKB -Metaloplastika (16.30), Partizan - Vojvodina @elezni~ar (18.30), Crvena zvezda Smederevo DU Integral (19.30).

Superliga za `ene - JAGODINA: Jagodina - Vrwa~ka Bawa RC 95 (19), ZAJE^AR: Zaje~ar - Crvena zvezda (19), [ABAC: Medicinar - Kwaz Milo{ (19.30), BEOGRAD: JP Radni~ki - Maks Sport (17.30), Cepelin - Ba~ka Palanka Nopal (20.30).

Prva mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Karneks - Zaje~ar (19), NOVA VARO[: Zlatar - Crvena zvezda (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Novi Pazar (19), BEOGRAD: Obili} - Rudar (14.30).

Prva `enska liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki Lepenica - Napredak (18), ZREWANIN: Proleter Superprotein - ORK Beograd (17.30), SVILAJNAC: Radni~ki Resavac - Kikinda (19); PI-

ROT: Pirot - @elezni~ar Metal Cinkara (18).

Druga mu{ka liga, sever - [ID: Radni~ki - Jedinstvo (19), BA^KA PALANKA: RKS - Metalac AV (18), APATIN: Apatin - Titel XD (18), @ABAQ: Hajduk - Potisje Pleteks (19).

Druga `enska liga, sever - KA^AREVO: Jedinstvo - Vrbas (19), APATIN: Apatin - Lehel (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - BEZDAN: Grafi~ar - Jedinstvo (16).

Prva vojvo|anska `enska liga - DOLOVO: Dolovo - Mileti} (17), BEO^IN: Cement - Rusin (19).

Odbojka Viner [tedi{e mu{ka superliga SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki (K) (19), STARA PAZOVA: Jedinstvo Ribnica (20).

Viner [tedi{e `enska superliga LAZAREVAC: Kolubara - TENT (20), BEOGRAD: Vizura - Crvena zvezda (19.30), Radni~ki - Jedinstvo (U) (20).

Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Novi Sad DDOR - Jagodina (20), VRAWE: Mladost - Klek Srbija{ume (18), PAN^EVO: Borac - Ni{ (18), VELIKO GRADI[TE: VGSK - Bavani{te (19).

Prva `enska liga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - Novi Sad Pionir petrol (17), NOVI SAD: Varadin BMG gradwa - Vojvodina (17), BEOGRAD: Vizura Super nova - [umadija (16.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Spartak (Q) (19).

Druga mu{ka liga - sever - SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - FOK (18.30), NOVI SAD: Petrovaradin In|ija (14), FUTOG: RFU - Apatin (17), Dunav volej - NIS Vojvodina 2 (14), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Sloven (20).

Druga `enska liga - sever - ZREWANIN: MD Zrewanin - Ruma (19), IN\IJA: Mladost - Srem (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - NOVI SAD: Vo{a - Srem 2006 2 (15.30), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans 2 - [id (16.30), SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Dubl (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever BA^: Partizan Megal - Vrbas (18), TURIJA: Mladost - Kikinda (19), MAGLI]: Magli} - Spartak 2 (19).

Jang bojs - Odense [tutgart - Hetafe 1. [tutgart 2. Jang Bojs 3. Hetafe 3. Odense

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 3

6:1 6:5 2:4 4:8

4:2 1:0 9 6 3 0

Grupa I Metalist - Sampdorija 2:1 Debrecen - PSV Ajndhoven 1:2 1. PSV 2. Metalist 3. Sampdorija 4. Debrecen

3 3 3 3

2 2 1 0

1 0 1 0

0 1 1 3

5:2 7:3 3:3 1:8

7 6 5 0

Grupa J Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Gorwi grad (20), RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina - Plandi{te (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - FUTOG: VST - Partizan (20), [ID: Maks - NS tim (18), NOVI SAD: NS volej tim - Novi Sad 3 (13), SREMSKA MITROVICA: Sloga - Futogvest (14).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - SOMBOR: CVS - Blok aut (19), BE^EJ: Be~ej - Mladost (19), BA^KA PALANKA: Merkur - Volejstars (15.30).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug @ITI[TE: @iti{te - Vr{ac (16.30), KRAJI[NIK: Kraji{nik - Se~aw (18), ZREWANIN: Proleter - Mladost Ekspans (19).

Vaterpolo Kup Srbije, B grupa - NOVI SAD: Vojvodina - Ni{ (20).

Kuglawe Superliga (m) - GORWI MILANOVAC: Metalac - Kraqevo (12), BAWA JUNAKOVI]: Apatin - Ni{ Put (15), KAWI@A: Kawi`a - Crvena zvezda (16).

Superliga (`) - NOVI SAD: Ada Kompjuters - @elezni~ar (16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Toza Markovi} (15), KQAJI]EVO: E|{eg - SPC Vojvodina (16).

Prva liga, Vojvodina (`) - RUMA: Srem - Banat (16), NOVI SAD: Alimenta - Spartak (14).

Prva vojvo|anska liga - NOVI SAD: 13. maj - Srem (16), SUBOTICA: Rotografika - Ada Kompjuters (16).

Druga vojvo|anska liga - VRBAS: Vrbas Dana - Dunav (16).

Stoni tenis Mu{ka superliga – ZREWANIN: Stenes – Partizan (18), KRAGUJEVAC: Faks – Vr{ac (17), BEOGRAD: Crvena zvezda – Kikinda (17), IMT – Vojvodina (18). @enska superliga – KIKINDA: Flip – Novi Sad (11).

Veslawe Novosadska daqinska regata - NOVI SAD: prva trka u 10.30 ~asova, a posledwa u 12.45 s ciqem kod VK Danubijus 1885.

Borusija(D) - PS@ Karpati - Seviqa 1. PS@ 2. Seviqa 3. Borusija (D) 4. Karpati

3 3 3 3

2 2 1 0

1 0 1 0

0 1 1 3

4:1 2:1 5:5 3:7

1:1 0:1 7 6 4 0

Grupa K Utreht - Steaua Napoli - Liverpul 1. Liverpul 2. Napoli 3. Utreht 4. Steaua

3 3 3 3

1 0 0 0

2 3 3 2

0 0 0 1

4:1 3:3 1:1 5:8

1:1 0:0 5 3 3 2

Grupa L CSKA - Rapid (B) Be{ikta{ - Porto 1. Porto 2. Be{ikta{ 3. Rapid (B) 4. CSKA (S)

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 1

0 1 2 2

7:1 4:4 3:5 0:4

0:2 1:3 9 6 3 0

VINER [TEDI[E SUPERLIGA (M)

Derbi vaqku Partizan - Crvena zvezda 3:1 (25:22, 25:18, 25:27, 25:21) Odbojka{i Partizana pobedili su u prvom kolu Viener lige ve~itog rivala Crvenu zvezdu 3:1 (25:22, 25:18, 25:27, 25:21).

Partizan je imao u svojim redovima izuzetno raspolo`enog, po obi~aju, Aleksandra Atanasijevi}a koji je osvojio ~ak 30 poena.

Crveno-beli su odbranu titule po~eli igrom daleko od o~ekivane, a ne mo`e im se kao olak{avaju}a okolnost uzeti ni to {to su donekle izmenili sastav u odnosu na pro{lu sezonu. Tehni~ar Partizana @arko Kisi}, da je igrao u Crvenoj zvezdi bio bi drugi po efikasnosti. Sa 11 poena od ~ega {est blokom, dva servisima i tri odli~nim kuvawima ostvario je odli~an poenterski u~inak iako to nije wegova specijalnost. Trener Crvene zvezde @eqko Bulatovi} dugo je tra`io raspolo`ivu postavu, a imao je velikih problema sa organizacijom igre, jer ni Stefanovi}, ni Miti} nisu bili posebno raspolo`eni.

Me|utim, na tome se, na `alost Zvezdinih navija~a, sve i zavr{ilo, na jednom osvojenom setu.

SPORT

c m y

DNEVNIK

JADRANSKA LIGA: NOVOSA\ANKE DO^EKUJU [IBENIK

Kao u Evroligi

Ko{arka{ice Vojvodine NIS ve~eras u duelu 4.kola IVBL lige do~ekuju hrvatskog predstavnika [ibenik. O kvalitetu gostuje}e ekipe najboqe svedo~i podatak da je najuspe{nija u regionalnom takmi~ewu sa ~etiri naslova pr-

Lagano u polufinale: Viktor Troicki

TURNIR U MOSKVI

Troicki u formi Srpski teniser Viktor Troicki pobedio je Argentinca Orasija Zebaqosa rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:1 i tako izborio plasman u polufinale ATP turnira u Moskvi, koji se igra za nagradni fond od milion dolara. Troicki se nalazi u velikom usponu formu, a to je dokazao nakon trijumfa nad najboqim francuskim igra~em @oom Vilfridom Congom u prethodnom kolu.

U ~etvrtfinalu se prosto poigravao sa Zebaqosom. Argentinac je dobio prvi gem na otvarawu, ali je Troicki lagano preokrenuo rezultat na 3:1. Zebaqos je smawi na 3:2 i to je bilo sve {to je u~inio u prvom delu igre.

Ana eliminisana Srpska teniserka Ana Ivanovi} nije uspela da se plasira u polufinale VTA turnira u Luksemburgu. Ivanovi}eva je sino} u ~etvrtfinalu pora`ena od 44. teniserke sveta Nemice Julije Gerges 2:0 (6:3, 6:1). Ovo je

Klonferi pro{etali Spensom Vojvodina Srbijagas - OKK Beograd 50:76 (9:18, 18:21, 17:15, 6:22) Veli~kovi} (15 poena i 4 asistencije), koji nije bio dovoqan da crveno-beli ozbiqnije priprete raspolo`enim klinferima.

Vladimir Veli~kovi}

Utakmicu je obele`ilo mnogo gre{aka na obe strane, a primetna je bila i neuigranost ko{arka{a oba tima, koji su se skupili dese-

@ENSKA SUPERLIGA

Te{ko bez Barne Vojvodina – Obili} 2:3 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 30. Sudija: Milana Mitri} (Novi Sad).

Rezultati: Krsmanovi} – Jak{i 3:1 (9, 9, -6, 3), Be~ejac – Mendergi{ 0:3 (-3, -1, -1), Ili} – D. Vigwevi} 2:3 (8, -7, 3, -8, -9), Krsmanovi} – Mendergi{ 3:1 (7, 10, -8, 9), Be~ejac, Ili} – Jak{i, D. Vigwevi} 0:3 (-3, -14, -5).

Na papiru je doma}in bio favorit, ali bez Blanke Barne, koja ve} tre}i me~ ne igra za Vojvodinu, jasno je da Novosa|anke nemaju ekipu za superliga{ko dru-

{tvo. Obili} je zaslu`eno trijumfovao u “Spensu”, gde je kao ekipa delovao boqe od Novosa|anki ~iji je renome uspe{no odbranila samo Sla|ana Krsmanovi}.

Vi{e od poraza doma}ine brine ~iwenica da niko(!) iz rukovodstva nije prisustvovao me~u.

Sa druge strane, trener Novokne`ev~anki Predrag Goli} mo`e da bude ponosan na “de~ji vrti}” predvo|en jedanaestogodi{wom Draganom Vigwevi}, koja je u duelu s Novosa|ankama zabele`ila svoju drugu superliga{ku pobedu.

S. S.

Drugi set je protekao u jo{ ve}oj dominaciji Srbina. Posle 1:1, Trocki sa dva brejka i tri svoja servisa lagano odlazi u polufinale gde ga ~eka sjajni Urugvajac Pablo Kuevas, koji je posle eliminacije prvog nosioca Nikolaja Davidenka pobedio i ^eha Radeka Stepaneka (6:4, 7:6). Troicki (43. na svetu) i Kuevas (71.) sastali su se ove godine na Mastersu u Indijan Velsu kada je Urugvajac predao me~ zbog povrede posle prvog izgubqenog seta.

Troicki je ulaskom me|u ~etiri najboqa obezbedio 90 poena za ATP listu i ~ek na 51.360 dolara. Pobednik }e odneti 181.750 dolara i 250 bodova, a pora`eni u finalu 95.200 i 150 poena.

TURNIR U LINCU

PRVA LIGA SRBIJE (M)

NOVI SAD: Mala dvorana SPC "Vojvodina", gledalaca: 300, sudije: Belo{evi} (Beograd), Sedlar (Novi Sad), Pavlica ( Beograd).

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 15, Hajdukovi} 7, Pobri} 3, Fekete 3, Jev|i} 8, Miqani}, Rizni} 6, Marjanovi} 6, Popovi} , Radak, Kova~evi} 2.

OKK BEOGRAD: Mitrovi} 4, Suboti} 19, Simi} 5, Dimitrijevi} 3, Milovanovi}, \uri}a, Kne`evi} 2, Mi{anovi} 12, Vasi} 3, Tanaskovi} 5, @ivkovi} 11, Dun|erski 12.

Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa do`iveli su te`ak poraz u duelu tre}eg kola Prve lige protiv OKK Beograda 76:50. Bilo je ovo ve~e ko{arka{a u plavim dresovima, koji su predvo|eni Suboti}em i Mi{anovi}em u prvom, Dun|erskim i @ivkovi}em u drugom poluvremenu, prosto pro{etali malom dvoranom Spensa i do{li sasvim zaslu`eno do druge pobede u prvenstvu. Prelaznu ocenu u redovima Novosa|ana, koji su ruku na srce, bili oslabqeni ne igrawem Bo{waka, zaslu`io je je sjajni organizator igre Vladimir

19

KUP SRBIJE: VOJVODINA DOMA]IN NI[U

Gost izraziti favorit

vaka, a da je pro{lu sezonu zavr{ila na drugom mestu. U prva tri kola [iben~anke imaju maksimalan u~inak i uz Partizan i Gospi} pretenduju na naslov prvaka. Najve}a opasnost po crveno -bele preti od Ivankovi}eve, koja sjanu pratwu ima u iskusnoj Lokasovoj, ^aki}oj i Semrenovoj.

Novosa|anke su iskoristile proteklu nedequ da bi se oporavile od {okantntnog poraza od Medve{~aka u samoj zavr{nici susreta, ali su i ja~e za dve nove igra~ice. Radi se o iskusnom organizatoru igre Nedi \uri} ( stigla iz Izraela)i hrvatkoj reprezentativki Jopsipi Buri, koja igra na poziciji krilnog centra.

Izabranice trenera Mirkovi}a ulaze u me~ bez bele zastave, iako je o~igledno da su [iben~anke apsolutni favorit: - U duel ulazimo u kompletnom sastavu i sa `eqom da se nadigravano sa favorizovanim go{}ama. O~ekujem da pru`imo maksimum i da u tom slu~aju {to vi{e namu}imo favorita - kazao je trener Zoran Mirkovi}.

Utakmica Vojvodina NIS - [ibenik Xili igra se u maloj sali Spensa u 18 ~asova.

Nata{a Krwetin, jedna od Vo{inih uzdanica I. Grubor

subota23.oktobar2010.

tak dana pred start prvenstva, {to je publika u Novom Sadu mogla da uo~i prema prikazanoj igri. Predvo|eni najefikasnijim igra~em na sino}wem duelu Suboti}em (19 poena), Beogra|ani su posle prve ~etvrtine vodili 19:8, a tu prednost uspeli da udvostru~e u 17. minutu 35:13. Uzvratili su u fini{u prvog poluvremena ko{arka{i Vojvodine serijom 10:0 i na odmor oti{li sa dosti`nim zaostatkom 39:27.

U nastavku susreta, Veli~kovi} je ubacio dve trojke, nekoliko puta lepo uposlio Jev|i}a i Marjanovi}a pod ko{em, a kada je Hajdukovi} pogodio trojku u 24. minutu, Novosa|ani su se primakli na 44:49. Ipak, to se ispostavilo kao krajwi limit indisponiranih crveno-belih, koji su na drugoj strani imali motivisanu i borbenu ekipu OKK Beograda. Izabranici trenera Ici}a, do kraja tre}e i u posledwoj deonici su "dodali gas", i preko raspolo`enog Dun|erskog i @ivkovi}a uspeli da uve}aju vo|stvo na plus 20, {to doma}i ko{arka{i do kraja susreta nisu uspeli da ubla`e.

I. Grubor

NA NOVOM BEOGRADU

Humanitarni turnir Humanitarni stonoteniski turnir “Pop spin” odr`a}e se danas od 12 sati na Novom Beogradu u organizaciji STK IMT. Idejni tvorci su reprezentativac Aleksandar Karaka{evi} i rediteq Miroslav Mom~ilovi}, a prihod od turnira namewen je deci Prihvatili{ta na Vo`dovcu.

Turnir su podr`ale mnoge javne li~nosti, a u~e{}e su najavili: Miki Manojlovi}, Neboj{a Glogovac, Petar Kraq, Milivoje Karaka{evi}, Zoran Kalini} i drugi.

S. S.

bio tre}i me|usobni duel srpske i nema~ke teniserke, a prvi trijumf Gergesove.

Nemica se revan{irala Ivanovi}evoj, koja je 26. teniserka sveta, za pro{lonedeqni poraz u ~etvrtfinalu VTA turnira u Lincu.

Posle plasmana u Evroligu za vaterpoliste Vojvodine po~iwe doma}e nadmetawe. Novosa|ani }e u prvom kolu B grupe Kupa Srbije ve~eras u bazenu Slana bara do~ekati ekipu Ni{a.

- Za nas je ova sezona po~ela jo{ pre tri, ~etiri nedeqe i ve} smo odigrali dosta jakih utakmica.

Svaki naredni rival nam je najbitniji i tako }emo pri}i i me~u sa Ni{om. Svaka ekipa vredi onoliko koliko se bori i `eli da napreduje a mi te`imo tome.

Ne smemo se zadovoqavati postignutim, ve} stalno moramo stremiti boqem - ka`e {ef stru~nog {taba Dejan Stanojevi}.

Najiskusniji u redovima Vojvodini je Marko Ovuka, a izuzimaju}i wega Marko Ovuka prosek ekipe je 18 godina.

- Ni{ je promenio sastav, ekipu su napustili iskusni igra~i i sada se oslawaju na mlad tim, kao i mi, pa su nam stoga nepoznanica.

Mi smo ve} napravili veliki uspeh plasmanom u Evroligu i sada }e svi imati ve}i motiv da nas savladaju. Svesni smo uloge favorita, ali i da to moramo da opravdamo u bazenu - istakao je Ovuka.

Boris Vapenski je rekao da je svaki po~etak te`ak i da ukoliko

ekipa od starta nametne svoj stil igre onda pobeda ne bi trebala da do|e u pitawe.

- Imali smo problem s motivacijom u doma}em prvenstvu pro{le godine i nadam se da ove ne}emo. ^im bi zabele`ili neki dobar rezultat u Evroligi mi bi smo poleteli i pomislili da smo veliki tim, ali mi smo mladi i ne-

Foto: F. Baki}

iskusni i moramo maksimalno koncentrisani da u|emo u svaku utakmicu. Ova ekipa mo`e da ostvari uspeh i domogne se drugog mesta u Kupu i u prvenstvu, {to nam je i ciq - rekao je Vapenski.

Vojvodina poziva navija~e da do|u i bodre ih kao {to su to ~inili u kvalifikacijama za Evroligu. Ulaz na bazen Slana bara za ve~era{wu utakmicu(20 ~asova) je besplatan.

G. Malenovi}

UPRAVNI ODBOR VSS

[est novih klubova Upravni odbor Vaterpolo saveza Srbije primio je u ~lansvo nove klubove: Dunav (Novi Sad), Bawica (Beograd), Mladost (Pan~evo), Sava ([abac), Vo`dova~ki (Beograd), Vo`d (Ra~a), kao i u stalno ~lanstvo Vrbas i Be~ejac (Be~ej). Doneta je i odluka da se u|e u proceduru oko kandidature VSS za organizaciju Evropskog prvenstva za seniore 2014 godine.

20

SVET

subota23.oktobar2010.

Trajekt potonuo posle sudara s teretwakom

UKRATKO

Epidemija kolere na Haitiju

AMSTERDAM: Mali putni~ki trajekt je ju~e potonuo posle sudara s velikim nema~kim teretnim brodom u prometnom kanalu blizu Amsterdama, a kapetan trajekta i putnici ukoliko ih je bilo - upali su u vodu i za wima se traga, saop{tila je policija.

"Nestala je najmawe jedna osoba, a mogu}e i vi{e wih. U ovom trenutku ne znamo koliko je qudi bilo na trajektu", izjavio je portparol policije Frans Zejderhuk. Prema wegovim re~ima, jo{ nije prona|ena nijedna `rtva, preneo je AP.

PORT-O-PRENS: Najmawe 138 osoba umrlo je do sada na Haitiju od akutne dijareje, a vladini i zvani~nici Ujediwenih nacija smatraju da se radi o epidemiji kolere.

Humanitarni radnici UN na ostrvu saop{tili su da su zdravstvene vlasti Haitija obavestile Svetsku zdravstvenu organizaciju o 138 smrthih ishoda, od ukupno 1.526 slu~aja oboqevawa u centralnim delovima zemqe, prenela je agencija Rojters.

Lokalne bolnice su pretrpane obolelima sa akutnom dijarejom, a `rtve umiru od ubrzanog dehidrirawa.

U pomo} su prisko~ile i me|unarodne medicinske ekipe, koje se u toj karipskoj zemqi nalaze od katastrofalnog zemqotresa od 12. januara ove godine.

(Tanjug)

Ronila~ke ekipe pretra`uju reku, a mesto incidenta nadle}e i jedan helikopter.

Od siline udara, mali trajekt, koji prevozi pe{ake i bicikliste du` kanala AmsterdamRejnkanal, prevrnuo se i neko vreme je izvrnut plutao, a potom je potonuo.

Sudar se dogodio kod grada Niver Ter A, 10 kilometara ju`no od Amsterdama. Saobra}aj u

kanalu je obustavqen, a policija je pokrenula istragu kako bi utvrdila uzrok nesre}e.

(Tanjug)

FRANCUSKI SINDIKATI NASTAVQAJU [TRAJK

Sukob s policijom na barikadama rafinerije

Podmornica nasukana kod [kotske LONDON: Britanska nuklearna podmornica pretrpela je udes blizu {kotske obale, ali nije se dogodio nikakav nuklearni incident niti ima povre|enih, saop{tilo je ju~e Ministarstvo odbrane.

Mediji su prethodno izvestili da se podmornica "Estjut", jedna od najnovijih u britanskoj ratnoj floti, nasukala na stene kod ostrva Skaj.

Zvani~nici Ministarstva su naveli da plovilo ne propu{ta vodu i da nema nikakvih posledica po prirodnu sredinu, preneo je AP. (Tanjug)

Poplave u Rusiji MOSKVA: Broj `rtava poplava koje su zahvatile regiju Krasnodar na jugu Rusije popeo se na 16, saop{tili su ju~e zvani~nici. Tela ~oveka i `ene prona|ena su ju~e u oblasti Tuapse, izjavio je agenciji Itar tass neimenovani izvor iz istra`nog odelewa u gradu Tuapse, na obali Crnog mora.

Vi{e od 5.000 qudi pogo|eno je poplavama u regiji Krasnodar od 16. oktobra, a nekoliko qudi vodi se kao nestalo. Vlada je obezbedila nov~anu pomo} `rtvama poplava, onima koji su izgubili ~lanove porodice kao i imovinu.

Prema prvim procenama, pri~iwena {teta iznosi oko dve milijarde rubaqa.

PARIZ, LONDON: Jedna osoba je povre|ena u sukobima koji su izbili kada su francuski policajci ju~e u zoru uklonili barikade oko jedne od glavnih rafinerija blizu Pariza, jedne od 12 naftnih postrojewa koja su demonstranti 11 dana dr`ali u blokadi.

Stotinak policajaca uspelo je da oslobodi prilaz rafineriji, 50 kilometara isto~no od Pariza, ko-

[arl Fular nazvao je policijsku akciju skandalom jer je sprovedena pred svitawe, u vreme kada je broj demonstranata ispred postrojewa bio relativno mali, i po`alio se da je radnicima izdat obavezuju}i nalog da se vrate na posao, pod pretwom da }e, u protivnom, biti krivi~no goweni. Zbog {trajka rafinerija, bez goriva je ostalo oko 40 odsto benzinskih stanica {i-

ja je od kqu~nog zna~aja za snabdevawe gorivom francuske prestonice i me|unarodnih aerodroma

rom Francuske. Francuski ministar energetike @an-Luj Brolo rekao je ju~e da se situacija poboq-

Nije kao 1968. godine Mnogi u Francuskoj sada{we proteste porede, po gnevu u~esnika, sa studentskim demonstracijama 1968. godine, koji su rezultirale ostavkom tada{weg predsednika [arla de Gola. Francuski poslanik u Evropskom parlamentu i jedan od studentskih lidera iz 1968. godine, Danijel Kon-Bandi ocenio je da takvo pore|ewe nije sasvim na mestu. "Godine 1968. niko nije proglasio generalni {trajk, ve} se dogodio spontani ustanak, koji je po~eo u {kolama i na fakultetima da bi kasnije zahvatio jednu po jednu dr`avnu industriju, a na kraju su {trajkovali i radnici u privatnim kompanijama. "[arl de Gol" i "Orli", preneo je britanski radio Bi-Bi-Si. Radnici su, me|utim, nekoliko sati kasnije ponovo poku{ali da blokiraju rafineriju, a jedna osoba je povre|ena kada je policija probila `ivi {tit. Predstavnik sindikata

{ava i da goriva sada ima na 80 odsto stanica. Mediji su, u me|uvremenu, izvestili da su ulice Marseqa prekrivene tonama |ubreta zbog vi{ednevnog {trajka radnika gradske ~isto}e. Lokalne vlasti su pozvale pripadnike Francuske le-

gije i civilnih bezbednosnih snaga da po~iste sme}e u tom gradu jer postoji opasnost od {irewa zaraze.

Saobra}aj na putu od Marseqa do gradskog aerodroma ju~e je normalizovan, posle prekju~era{we blokade puta, koja je primorala voza~e da ostave automobile na trotoarima i travwacima i nastave pe{ice ka aerodromskom terminalu. Sam aerodrom, me|utim, nije bio zatvoren.

Francuska je po~ela da uvozi struju po{to su {trajkovi poremetili i proizvodwu elektri~ne energije. Najmawe 15 od 58 francuskih nuklearnih reaktora ne radi zbog remonta, a sindikati ka`u da je proizvodwa smawena u jo{ ~etiri reaktora. Snabdevawe ostalim energentima je ve} du`e vreme problemati~no zbog blokade naftnih rafinerija.

U Francuskoj ve} danima protestuju milioni qudi svih struka i uzrasta - radnici, penzioneri, sredwo{kolci i studenti - zbog najavqenih reformi penzijskog sistema, a u vi{e gradova su izbili i sukobi demonstranata i policije, u kojima je u posledwa dva dana povre|eno oko 120 qudi.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi poru~io je u~enicima i studentima da nemaju razloga da protestuju i tra`e pravo da odu u penziju sa 60 godina jer }e ionako "svaki drugi od wih `iveti sto godina"."Tim sredwo{kolcima niko ne ka`e da zbog wih vr{imo reformu penzionog sistema. Ostajem pri stavu da zbog reforme koju sprovodimo oni ne}e morati da pla}aju dvaput - jednom za sebe i drugi put za svoje roditeqe, koji su im ostavili dugove", rekao je Sarkozi.

On je dodao da nezadovoqni gra|ani imaju pravo da {trajkuju, ali da niko nema pravo da "dr`i nevine qude kao taoce", (Tanjug)

DNEVNIK

Krokodil izazvao avionsku nesre}u LONDON: Krokodil koji je i{etao iz prtqaga i pojavio se me|u putnicima je glavni krivac za avionsku nesre}u koja se dogodila 25. avgusta ove godine kada je poginulo 20 lica i pre`ivela samo jedna osoba. Avion se sru{io na teritoriju Demokratske Republike Kongo, u blizini grada Bandundua, gde je trebalo da sleti na putu od Kin{ase.

Kao uzrok nesre}e je ozna~en nedostatak goriva, me|utim, afri~ki magazin "@en Afrik" je upravo objavio pri~u jedinog pre`ivelog, preneli su "Skaj wuz" i "Telegraf onlajn". Prema svedo~ewu pre`ivelog, ~iji identitet nije otkriven, krokodil je izazvao pometwu i stam-

pedo u maloj letelici "Let410", ~e{ke proizvodwe. Putnici su pohrlili prema pilotskoj kabini, poremetiv{i ravnote`u letelice i do{lo je do obru{avawa. Avion je na zemqi o{tetio jednu ku}u u kojoj, sre}om, niko nije stradao.

Krokodil, koji je izazvao nesre}u, bio je slepi putnik u prtqagu nekog ko je verovatno `eleo da ga prokrijum~ari. @ivotiwa je pre`ivela pad aviona, ali su je brzo sustigli seqani i ubili ma~etama. Me|u `rtvama ove nesre}e bili su i pilot i kopilot. Avionom je upravqao 63-godi{wi Deni Filmot, koji je bio i vlasnik male aviokompanije "Filer", kojoj je avion pripadao.

(Tanjug)

U Britaniji borbu sa sindikatima okon~ala Margaret Ta~er LONDON: Britanska {tampa ju~e poredi smawewa buxetskih izdataka u Velikoj Britaniji i reforme penzijskog sistema u Francuskoj sa situacijom u Britaniji u vreme premijerke Margaret Ta~er, osamdesetih godina.

Britanska koaliciona vlada konzervativaca i liberaldemokrata nastoji da dovr{i posao koji je zapo~ela Ta~erova, pi{e dnevnik "Independent", napomiwu}i da je de~iji dodatak pre`iveo ~ak i revoluciju "^eli~ne ledi", ali da }e, prema planu sada{we vlade, za tri godine biti ukinut za porodice sa vi{im primawima.

Vlada premijera Dejvida Kamerona namerava da pove}a {kolarine za studente, a 1984. godine je ministar prosvete u vladi Margaret Ta~er bio prinu|en da odustane od takvog plana, navedeno je u ~lanku.

"Independent" isti~e da sada{wa britanska vlada ne namerava da se obra~unava sa sindikatima jer je za wu taj posao zavr{ila Ta~erova.

List navodi da se francuski predsednik Nikola Sarkozi suo~io sa

istim pitawem koje je svojevremeno postavila Margaret Ta~er: "Ko upravqa zemqom - sindikati ili vlada?"

Britanski dnevnik ocewuje da Sarkozi mo`e da dobije bitku sa sindikatima, koji su organizovali talas {trajkova u zemqi u znak protesta zbog plana da se povisi starosna granica za odlazak u penziju.Umesto da je napao ekstremne vo|e sindikata, francuski predsednik je za sada o{tar samo na re~ima i ~eka da se sindikati me|usobno podele po pitawu nastavka {trajka po{to se nada da }e se energija na ulicama francuskih gradova rasplinuti ~im parlament usvoji predlo`enu izmenu zakona o reformi penzijskog sistema, smatra "Independent".

List ukazuje i na to da Sarkozi ume da oseti raspolo`ewe bira~a i podse}a da je odlukom o proterivawu romskih porodica u Rumuniju i Bugarsku uspeo da zadovoqi desnicu i objedini ose}awe besa koji je postojao u narodu, prenosi BBC. (Tanjug)

I Rusija na samitu NATO u Lisabonu BERLIN: Nema~ki kancelar Angela Merkel je ju~e u Berlinu pozdravila u~e{}e Rusije na samitu NATO u Lisabonu, slede}eg meseca i, istovremeno, izrazila uzudr`anost u pogledu formalnog povezivawa Moskve i alijanse. ''Mi ne treba da se me|usobno preforsiramo.....'', rekla je Merkel, posle susreta s generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom i dodala da NATO i Rusija u Lisabonu `ele da zajedni~ki analiziraju kakve

opasnosti prete i gde je mogu}a saradwa.

Nema~ki kancelar je rekla da je dobro, ako se vi{e od toga postigne, ali i upozorila da ne sme biti uzajamnog preoptere}ivawa i da bi jedno strate{ko parnerstvo bilo dobar put. Rasmusen je pozvao Rusiju na saradwu u oblasti borbe protiv terorizma i pirata i naglasio da je NATO u ratu u Afganistanu ponovo zadobio inicijativu, {to je, kako je rekao, i bio ciq alijanse u ovoj godini.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [IMON PERES [imon Peres izjavio je da su Izraelu potrebne dobre veze sa SAD da bi opstao i da zato mora imati vi{e razumevawa za ameri~ke te`we da se sklopi mir sa Palestincima.“Za na{u egzistenciju potrebno nam je prijateqstvo SAD“, kazao je Peres. „Izrael ne mo`e dati SAD ono {to one daju nama.

Izraelska pomo} sastojala bi se u doprinosu stvarawu antiiranske koalicije na Bliskom istoku“.

DEJVID KELI Britanske vlasti objavile su poverqivi izve{taj o kontroverznoj smrti biv{eg eksperta UN za oru`je Dejvida Kelija u nastojawu da stave ta~ku na naga|awa da je ekspert mo`da ubijen. Keli je na|en u {umi u blizini svoje ku}e u Oksford{ajru 2003. godine. On je dao informacije za prilog Bi-bi-sija koji je doveo u sumwu tvrdwu britanske vlade da je Irak imao oru`je za masovno uni{tewe.

LISA MARI PRISLI Biv{a supruga Majkla Xeksona i k}erka Elvisa Prislija, Lisa Mari Prisli, prvi put je progovorila u javnosti o smrti kraqa popa." Volela bih da sam vi{e u~inila da ga spasem... Znam da je naivno misliti da je to bilo mogu}e, ali sam zaista to `elela", rekla je ona. Wihovu vezu niko nije shvatao ozbiqno. Lisa, me|utim, tvrdi da je "to u svakom pogledu bio jedan normalan brak".

Integracija Roma po modelu „Zona dece iz Harlema” BUDIMPE[TA: Ameri~ki milijarder ma|arskog porekla Xorx Soro{ izrazio je spremnost da sa nekoliko miliona evra finansira projekat integracije Roma u Ma|arskoj, objavqeno je ju~e na ma|arskom veb sajtu Indeks.

"Ma|arska }e slede}e godine predsedavati Evropskom unijom.

Na Zapadu je pove}ano interesovawe za integraciju Roma, posebno od skandala koji se u Francuskoj dogodio, i ovo je prilika da se re{i taj problem koji postoji ve} 20 godina", rekao je Soro{ u intervjuu za Indeks.

Soro{ je najavio da }e ulo`iti vi{e miliona evra pod uslovom da se po~ne sa dugoro~nim programima za integraciju Roma

[kola Roma u Pe~uju

i dodao da EU treba da izradi strategiju za re{avawe tog problema. "Veoma je va`no da se zdravqe i obrazovawe deteta prati sve vreme wegovog odrastawa sve do wegovog univerzitet-

skog obrazovawa", rekao je Soro{ i dodao da ga je za ovakav projekat inspirisao ameri~ki program za integraciju pod nazivom „Zona dece iz Harlema“. Ma|arska je ve} najavila da }e to-

kom svog predsedovawa EU od 1.januara 2011. naglasak staviti na proces evropske integracije zemaqa zapadnog Balkana, na energetsku bezbednost u Evropi, kao i na proces integracije Roma. "Na{ ciq je da deca Romi redovno idu u {kolu i da ni u kom smislu ne budu `rtve segregacije", a za to je neophodno da se poboq{a kvalitet nastave u {kolama i da se obezbedi obrazovawe Roma i posle nastave", naglasio je Soro{.

Prema wegovim re~ima, EU treba da promeni strategiju, jer je do sada finansirala samo po~etak ovakvih programa. A ti programi, da bi bili uspe{ni, treba da traju godinama, a i decenijama, dodao je.

(Tanjug)

BALKAN

c m y

DNEVNIK

PREMIJERI HRVATSKE I SLOVENIJE U OPATIJI

Re{avawe pitawa sukcesije u paketu ZAGREB: Premijer Slovenije Borut Pahor izjavio je da bi se re{avawe preostalih sukcesijskih pitawa koja postoje me|u dr`avama nastalim na podru~ju biv{e Jugoslavije moglo obaviti u paketu, ali i da je za to potrebno hrabrosti i politi~ke voqe.

Pahor je rekao da bi ~iwenicu da je Hrvatska pristala da se pregovori o {tedi{ama Qubqanske banke vode pod pokroviteqstvom Banke za me|unarodna poravnawa (BIS) u Bazelu i prema sporazumu o sukcesiji biv{e SFRJ trebalo iskoristiti i za re{avawe ostalih sukcesijskih pitawa koja postoje me|u dr`avama nastalim na podru~ju biv{e Jugoslavije.

"Mislim da bi se stvari mogle re{iti u paketu jer se ne radi samo o {tedi{ama nego i ambasadama biv{e dr`ave i drugim sukcesijskim pitawima. Za{to sada{wi trenutak ne bismo iskoristili da ih sada sve re{imo i zatvorimo", izjavio je Pahor na konferenciji

Premijeri Borut Pahor i Jadranka Kosor

za novinare i najavio da }e se danas sastati sa premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor u Opatiji.

Izjavu hrvatske vlade da je spremna na pregovore o {tedi{ama Qubqanske banke pod okriqem BIS-a i prema sporazumu o sukcesiji biv{e SFRJ Pahor smatra ve-

likim uspehom za svoju vladu koji je javnost mo`da premalo razumela, preneli su hrvatski elektronski mediji. On je najavio da }e se o tome i daqe konsultovati sa svojim savetnicima i da }e ideju o re{avawu sukcesijskih pitawa u paketu izneti pred liderima dr`ava

Sanader polo`io zakletvu u Saboru ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer i lider HDZ-a Ivo Sanader, koji je aktivirao poslani~ki mandat, polo`io je ju-

~e zakletvu u Saboru. Nakon kratkog izve{taja Mandatnoimunitetne komisije, poslanici su, uz samo dva glasa protiv,

potvrdili povratak Sanadera u Sabor. On je zakletvu polo`io u prvom redu, na mestu poslanika Socijaldemokratske partije @eqke Antunovi}, a posle toga je oti{ao na predvi|eno mesto na kome je sedela wegova dosada{wa zamena @eqana Podrug.

Dok je i{ao prema mestu, pozdravilo ga je nekoliko poslanika HDZ-a.

Sanader je posle povratka u Hrvatsku u javnosti podigao buru svedo~ewem pred saborskom komisijom za ispitivawe prodaje kompanije INA, a onda i odlukom o povratku u politiku.

HDZ, iz koga je po~etkom godine izba~en zbog poku{aja strana~kog pu~a, 3. januara, u javnosti je istupio s tvrdwama da je Sanader izdajica, kukavica, dezerter i prikriveni igra~ SDP-a.

(Tanjug)

Hrvatska smawuje upravu za pet odsto ZAGREB: Hrvatska vlada je, u okviru Programa privrednog oporavka, predlo`ila smawewe broja zaposlenih u organima dr`avne uprave, pre svega, odlaskom u penziju, pri ~emu je 776 slu`benika spremno za punu, a 1.554 zaposlenih mo`e u prevremenu penziju.

U skladu s ciqevima racionalizacije i pove}awa efikasnosti javne uprave, vlada je u ~etvrtak utvrdila kriterijume za smawewe broja zaposlenih u dr`avnoj upravi za oko pet odsto, uz izradu plana zbriwavawa vi{ka zaposlenih i prekvalifikacije u organima dr`avne uprave, kao i uvo|ewe princiIZBORI U BiH

Ivani} najavio `albu BAWALUKA: Lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivani} najavio je ju~e da }e podneti `albu Apelacionom sudu BiH i tra`iti da Centralna izborna komisija (CIK) ponovo prebroji sve glasa~ke listi}e za izbor srpskog ~lana Predsedni{tva BiH, zbog sumwi u izborni in`ewering.

Ivani} je na konferenciji za novinare rekao da je CIK BiH "napravio cirkus" odlukom da se prebroje samo neva`e}i glasa~ki listi}i za izbor srpskog ~lana Predsedni{tva BiH, a ne svi, smatraju}i da se na taj na~in ne mo`e utvrditi da li je bilo izbornih manipulacija.

"Da su prebrojani svi glasa~ki listi}i i ako je tu u redu, onda su i izbori ~isti i niko ne mo`e imati nijednu primedbu", naglasio je on.

(Tanjug)

pa da za dva oti{la do|e jedan novi zaposleni. Prema podacima od 30. aprila, u dr`avnoj upravi zaposleno je 52.656 dr`avnih slu`benika i ostalih zaposlenih. Planom smawewa broja zaposlenih za oko pet odsto predvi|eno je smawewe za oko 2.630 zaposlenih.

Vicepremijer Slobodan Uzelac upozorava da promene u dr`avnoj upravi moraju biti realizovane prema sposobnostima i da to ne bi trebalo da bude nikakva revolucija, ukazuju}i i da je javna uprava previ{e politizovana.

(Tanjug)

regiona koje planira uskoro da poseti. Pahor je naglasio i da bi za re{avawe pitawa sukcesije u paketu bilo potrebno ne{to hrabrosti, politi~ke voqe i razumevawa opozicije u svim dr`avama kojih se to ti~e.

Na pitawe o problematici {tedi{a Qubqanske banke u Hrvatskoj i da li hrvatsko pristajawe na novi krug pregovora pod pokroviteqstvom BIS-a zna~i da }e Hrvatska sada dozvoliti poslovawe slovena~kih banaka u Hrvatskoj, Pahor je rekao da se o tome konsultovao s dva biv{a guvernera slovena~ke centralne banke i svojim savetnikom za pitawa sukcesije.Pahor je podsetio da je i u EU nadle`nost za davawe dozvola za poslovawe stranih banaka pravo guvernera nacionalnih centralnih banaka, dodav{i da "guverner mo`e na}i jedan mali razlog za{to odbija poslovawe strane banke, ali i ne mora".

(Tanjug)

Mravak pu{ten iz pritvora ZAGREB: Biv{i direktor Hrvatske elektroprivrede Ivan Mravak iza{ao je u ~etvrtak, nakon 167 dana provedenih u istra`nom pritvoru, iz zatvora Remetinec. Odluku o pu{tawu na slobodu je donela Jadranka Mandu{i}, istra`ni sudija zagreba~kog @upanijskog suda, na zahtev Kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala. Mravak je uhap{en zbog afere kupovawa skupe i jeftine preprodaje struje {ibenskoj fabrici TLM-u i mostarskom kombinatu Aluminiju, zbog ~ega je nastala {teta od 600 miliona kuna (81,5 miliona evra).

U ovoj aferi je Damir Polan~ec, biv{i vicepremijer i ministar privrede, ozna~en kao mozak operacije. Protiv Mravka su bile pokrenute jo{ dve istrage, zbog primawa mita i pogodovawa kompanijama iz grupacije Dioki, ali se letos odlu~io na zaokret u svojoj odbrani. Mravak je pred istra`iocima od sredine avgusta govorio u svojstvu svjedoka o detaqima svih kriminalnih radwi u HEP-u o kojima je imao informacije u svom petogodi{wem mandatu otkrivaju}i sve wihove ue~snike.

Istra`ioci raspola`u s oko 66 sati wegovog svedo~ewa snimqenih na DVD-u. Mediji su pisali da je Mravak u iskazu rekao da je sve radio po uputama s vrha, ali i da je HEP-ov novac davao tada{wem blagajniku HDZ-a Mladenu Bari{i}u koji je nedavno uhap{en u aferi „Fimi media“, agencije preko koga su se izvla~ile pare iz dr`avnih preduze}a i ~ije je vlasnica od letos u zatvoru.

(Tanjug)

MILO \UKANOVI] U MAKEDONIJI

Spor Skopqa i Atine ugro`ava stabilnost regiona SKOPQE: Spor sa Gr~kom ugro`ava regionalnu stabilnost, izjavio je u Skopqu crnogorski premijer Milo \ukanovi}, koji se nalazi u poseti Makeodniji. \ukanovi} je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa premijerom Makedonije Nikolom Gruevskim, rekao da taj spor uti~e i na evrointegracije Makeodnije.

Premijer Crne Gore je izrazio `aqewe {to je to tako, ali je istakao da to pitawe ne tretira pr-

venstveno iz ugla prijateqskog odnosa Crne Gore i Makeodnije, ve} kao pitawe koje se odnosi na stabilnost regiona. Mi smatramo da je nestabilnost kqu~ni problem regiona u kome `ivimo, izjavio je \ukanovi}.

Gruevski je ponovio da ja makedonska vlada posve}ena da se ovo pitawe {to br`e re{i i to putem dijaloga, razumevawa i uzajamne konstruktivnosti i saradwe. Makeodnija, kako su rekli \ukano-

vi} i Gruevski, nudi Crnoj Gori, iskustvo u procesu evrointegracija. Makeodnija i Crna Gora ju~e su potpisale ~etiri sporazuma - o ekonomskoj saradwi, socijalnom osigurawu, saradwi u obrazovawu i o nau~no-tehnolo{koj saradwi.

Na~elno je dogovorena izgradwa `eleznice prema Albaniji i autoputa preko Kosova radi boqeg povezivawa Makeodwe i Crne Gore.

(Tanjug)

Na makedonskoj granici rawena dva Albanca SKOPQE: Na grani~nom prelazu kod Svetog Nauma na Ohridskom jezeru ju~e je do{lo do pucwave, u kojoj su rawena dva Albanca, ali mnoge pojedinosti oko tog incidenta su jo{ nejasne.

"Najverovatnije da je jedna grupa albanskih lovaca u{la ilegalno u Makedoniju", isti~e se u prvim izve{tajima policije, javila je novinska agencija

MIA, ali se ne precizira ko je na koga pucao. "U pucwavi su rawena dva Albanca", isti~e makedonska agencija i dodaje da je policijska istraga u toku.

Agencija AP javqa, pozivaju}i se na policijske izvore da je do{lo do pu{karawa izme|u pograni~ne patrole i albanskih lovaca.

(Tanjug)

subota23.oktobar2010.

21

Bugarska na meti Al Kaide SOFIJA: Bugarska je zakonit ciq Al Kaide i muxahedina zbog toga {to je poslala svoje vojnike kao podr{ku ameri~kim okupatorima u Iraku i Avganistanu, upozorio je portparol islamisti~ke organizacije Asbat al Ansar, {eik Abu [arif.

"Savetujem bugarsku Vladu da se povu~e iz Avganistana, pre nego {to postane kasno", rekao je Abu [arif u intervjuu sofijskom dnevnom listu "24 ~asa", u palestinskom izbegli~kom logoru u ju`nom Libanu. Pretwa Asbat al Ansara podudara se sa izjavama bugarskog ministra odbrane Awu Angelova o mogu}nosti da Bugarska po{aqe vojni bataqon od 700 vojnika koji bi u~estvovao u operacijama u Avganistanu.

Trenutno, Bugarska u me|unarodnoj misiji ISAF u Avganistanu ima 500 svojih vojnika, koji su anga`ovani na obezbe|ewu

aerodroma u Kabulu i Kandaharu.

Na~elnik bugarske obave{tajne slu`be, general Kir~o Kirov rekao je, povodom izjave portparola Asbat al Ansara, da treba biti oprezan, posebno u situaciji kada takve pretwe upu}uju ekstremisti~ke organizacije. Bugarska ministarstva odbrane i inostranih poslova u zajedni~kom saop{tewu naveli su da "ozbiqno shvataju takve pretwe, koje su, ne prvi put, upu}uju bugarskim vojnicima, kao i drugim nacijama koje u~estvuju u misijama ISAF i NATO u Avganistanu sa mandatom UN".

Prema pisawu bugarskih medija, Asbat al Ansar je xihadska organizacija, koja se pomiwe na mnogim listama teroristi~kih grupacija. Sedi{te joj je u palestinskom izbegli~kom logoru Ain al Helue u ju`nom Libanu.

(Tanjug)

Porodice utopqenika tra`e od{tetu SOFIJA: Porodice bugarskih ovim brodolomom, ali je trenutno turista, koji su nastradali potoprekinuta zbog toga {to se, za nu}em broda „Ilinden" u vodama isto krivi~no delo, ne mogu vodiOhridskog jezera 5. septembra ti dva sudska procesa, ovog puta u pro{le godine, tra`e pola miliona evra obe{te}ewa. Su|ewe po~iwe 26. oktobra u Ohridu, a prema bugarskim medijima po~etku procesa prisustvova}e i deo porodica iz Bugarske, ~iji su najmiliji izgubli `ivote u brodolomu.

Na optu`eni~koj klupi }e se na}i kapetan broda Sotir Filevski i predstavnik osiguravaju}e kompanije „Lojd", hrvatski dr`avqanin Branko Baji}. Brod „Ilinden", proizveden 1924. godine, potonuo je vodama Ohridskog jezera na oko trista metara od obale, odmah po{to je ukrcao grupu bugarskih turista, koji su `eleli da otputuju do Svetog Nauma. Na brodu je bilo 57 putnika, a prema tehni~koj dokumentaciji on je mogao da primi 45 osoba.

Sud u bugarskom gradu Ostaci potopqenog broda „Ilinden“ Dimitrovgradu zbog brodoloma Bugarskoj i Makedoniji. Bugarska, kaznio je Borjanu Georgievu, koja me|utim nije odustala od postupka je organizovala putovawe sa 4.500 koji je najavila protiv Ohridske leva (2.250 evra) i dve godine zakapetanije. O~ekuje se posle pobrane bavqewa trgovinskom de~etka su|ewa u Makedoniji da bude latno{}u. U Bugarskoj je najavqipokrenuta privatna tu`ba protiv vana posebna istraga u vezi sa kapetanije.

(Tanjug)

SASTANAK PREMIJERA GR^KE I TURSKE

Prevazila`ewe rivaliteta na Mediteranu ATINA: Turski premijer Rexep Tajip Erdogan ju~e je obe}ao bli`u saradwu sa Gr~kom u borbi protiv ilegalne imigracije ka Evropi, u zamenu za pomo} Atine u ubla`avawu viznog re`ima Evropske unije za Turke. Turski premijer posetio je Gr~ku drugi put u pet meseci u nameri da Turska i Gr~ka unaprede trgovinu i stave po strani wihov tradicionalni rivalitet na Mediteranu

Premijeri Papandreu i Erdogan

"O imigraciji }emo zapo~eti saradwu tako da mo`emo da se nosimo s tim problemom", rekao je Erdogan posle dvo~asovnog razgovora sa gr~kim kolegom Jorgosom Papandreuom na marginama Me|unarodne konferencije o klimatskim promenama u letovali{tu kod Atine.

Papandreu je istakao da je postignut dogovor da dve zemqe reak-

tiviraju sporazum o prihvatawu migranata iz pritvora, preneo je AP. Gr~ki zvani~nici ve} dugo optu`uju vlasti u Ankari da daju jasan otpor zaustavqawu imigranata koji nelegalno ulaze u Gr~ku i da ignori{u dogovora o prihvatawu povratak migranata iz pritvora.

"Odlu~ili smo da na{u saradwu u~inimo sistemati~nijom i mnogo efekasnijom u ciqu (boqeg) no{ewu s tim problemom", rekao je Papandreu. Gr~ki premijer je dodao da su razgovarali i o veoma va`nom pitawu liberalizacije viznog re`ima za turske dr`avqane koje ulaze u zemqe Evropske unije.

Na dnevnom redu susreta dvojice dr`avnika bila i sporna pitawa - podeqenosti Kipra i razgrani~ewu u Egejskom moru.

Razmatrali smo mogu}nosti re{avawa tih spornih pitawa "u veoma pozitivnoj atmosferi", naveo je Papandreu.

Erdogan je istakao da je veoma zna~ajno {to je turska vlast donela odluku da da tursko dr`avqanstvo dvanaestorici visokih crkvenih velikodostojnika pravoslavne crkve pri Ekumenskoj patrijar{iji u Istanbulu.

(Tanjug)

22

subota23.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota23.oktobar2010.

23

24

subota23.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota23.oktobar2010.

25

POMEN VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12945 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

13009 KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321332, 065/543-68-96.

13256 MA[INSKO odgu{ewe kanalizacije i snimawe IC kamerom vodoinstalaterske usluge, zamena cevi, garancija, non-stop. Telefoni: 6393-737, 064/1604725.

13436 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolostojeva 20. Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13444

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

13098

DVOSOBAN 55m2, preko puta `. stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, hitno, cena dogovor, ukwi`eno, mo`e i kredit. Telefon 063/518-781.

13266

10 JUTARA u komadu u Jasku, 800m od asvalta, blizu fabrike vode. Telefon 064/401-41-80.

12952 VLASNIK prodaje gra|evinski plac u Sremskim Karlovcima, veli~ine 685m2 u ul. Jakova Orfelina, ukwi`en, dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 063/590-105.

13159 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nusprostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394548.

11211 VETERNIK, Novi Sad, prodajem ku}u 300m2 sa dva stana po 150m2 sa name{tajem i pomo}ni objekat 120m2 160.000E. Telefon: 064/9366858.

13136

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Priprema za malu maturu. profesorica.

Telefon 021/530-088.

13390

U NOVOM SADU blizu Sajma izdajem stan 85m2 sa name{tenom kuhiwom. Cema 250 E. Kontakt telefon 062/63-48-41.

13005 JEDNOIPOSOBAN prazan stan 46m2, Partizanskih baza, CG, izdajem bra~nom paru ili porodici, cena 150E. Telefon: 6360-644 posle 17 ~asova. 13279

GARSOWERA, Kej @rtava racije, vrlo kvalitetna, 23+10m2 terase, CG, klima, KTV, fri`ider, telefon. Za jednu osobu, nepu{a~a, 140 evra. Tel. 021/457-951.

13335 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Ul. Pariske komone, (ve{ ma{ina, kablovska) blizu medicinskog fakulteta i sajmi{ta.

Telefon: 063/749-5586.

13402 IZDAJEM prazan nov jednoiposoban stan 40m2 na Telepu - Suboti~ka ulica kod {kole. Telefon: 503-684 i 063/8959-654.

13407 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 30m2, Rumena~ka 45, III sprat, lift, terasa, teleon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

13440

IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za kancelariju, butik i sli~no. Telefoni: 063/546-319, 063/515-402.

13135 PRODAJEM useqiv poslovni apartman od 15.86m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta 1 i Bulevara Evrope.

Idealan za kancelarije, frizerski salon, salon lepote... Informacije 063/47-57-65.

13099 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

13442

OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824885, 064/150-1200.

11979

Spasoje Petka Popovi} 2008 - 2010.

Nikad pre`aqen. „Tvoj Vojo�.

13527

Posledwi pozdrav Silvaninoj mami

Mariji [ipka Porodice Lazi} i Ke{anski.

13534

Posledwi pozdrav dragom ujaku

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792

Pavlu Jovanovi}u PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{.

Telefoni: 032/490-797, 064/24055-49.

13338 od Dragomira ]osi}a sa decom i unu~adima.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11833 NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, harst i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/144-25-33.

12978 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439.

13036 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61.

13341 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495.

13048 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa. Telefoni: 069/691-722 i 064/28-54-782.

13056 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/96814-88 i 062/968-49-75.

13340

13538

JEDNOGODI[WI POMEN

Aca Stojanovi}

Jo{ si sa nama.

Porodica Popovi} i Ne{a, Brane, \uka, Kre{a, Mile, Bora i Mirko.

13537

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada, u 82. godini napustio na{ suprug, otac i deda

Stevan ^onki} stolar 1929 - 2010.

Sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele na `abaqskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Lenka, sin Aleksandar, snaha Qiqana, unuci Milan i Du{an.

13540

26

^ITUQE z POMENI

subota23.oktobar2010.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

POMEN na{oj voqenoj }erki, sestri i tetki koja nas je prerano napustila i ostavila da tugujemo i bolujemo bez wenog zagrqaja, re~i

Povodom iznenadne smrti na{eg dragog supruga i oca

@arka [kori}a

Viqka Bosni} 1942 - 2010.

Sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Bo{ko, sin Dragan, }erka Zoranka, snaja Dragica, unuke Bojana, Jelena i Milica.

13508

Posledwi pozdrav dragoj priji

DNEVNIK

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Pavle Jovanovi}

izra`avamo najdubqu zahvalnost na izrazima sau~e{}a svima koji su do{li da ga isprate na wegov ve~ni po~inak.

Posebno se zahvaqujemo kolektivima: O[ „Desanka Maksimovi}“, Departmana za hemiju, Muzi~ke {kole „Stevan Hristi}” i vrti}a „Crvenkapa”.

Neizmernu zahvalnost izra`avamo svim ro|acima, prijateqima, kumovima i kom{ijama koji sau~estvuju u na{em nenadoknadivom gubitku.

Zahvaqujemo se wegovim prijateqima sa Dunava, koga je toliko voleo, i gde ga je iznenada zadesila smrt.

Ne postoje re~i kojima bi se zahvalili „wegovoj deci”, „wegovim najsjajnijim biserima”, wegovim tambura{ima kao i svim drugim biv{im u~enicima koji su do{li da ga isprate.

Veliko hvala svima.

Milena Ba{i}

Brate, hvala ti na svemu.

1966 - 2010.

Pomen obele`avamo na Kameni~kom grobqu danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova.

Ne}e te zaboraviti: tvoj brat Pero sa decom i unu~adima.

Porodica Ba{i}.

13531

13525

Dana, 22. oktobra 2010. godine umro je na{

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{eg oca, svekra i dede

O`alo{}eni: supruga Nada, k}eri Marijana i Jelena, sin Vladimir i zet Nemawa.

13535

Jovan Dun|erski Vinki Bosni}

Vinke Bosni}

od porodica Kova~evi} i Drini}.

Porodica Branke Kaji{.

13517

13516

Posledwi pozdrav dragoj snajki

1926 - 2010.

Povodom pomena na{em dragom

Sahrana je u subotu, 23. oktobra, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

Sa qubavqu i po{tovawem, supruga Danica, sinovi \or|e i Svetozar, snaje Marija i Svetlana, unuci Aleksandar, Svetozar i Dositej.

Jovana Dun|erskog 1926 - 2010.

Wegovi: Svetozar, Svetlana i Dositej Dun|erski.

13513

13510

Posledwi pozdrav dragoj priji

Umro je najboqi deda na svetu

Umro je na{ dragi prijateq

Mi{i Mijatovu

Vinki Bosni}

U nemogu}nosti da se svima li~no zahvalimo, ovim izra`avamo iskrenu zahvalnost prijateqima i kolegama koji su pismenim i usmenim izjavama sau~e{}a, prilo`enim cve}em i vencima i prisustvom ispra}aju sau~estvovali u na{em bolu.

Vinki Bosni}

Jovan Dun|erski Jovan Dun|erski

1926 - 2010.

1926 - 2010. od: zaove Radojke i {ogora Bo{ka Peji} sa porodicom.

od: prije Jovanke, prijateqa Mili}a Dragana i Dragane Kondi} sa decom.

13515

13514

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Vinki Bosni}

Posledwi sestri

pozdrav

S neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti, zauvek napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom deki

13518

13520

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 23. 10. 2010. godine dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj supruzi, majci i baki

Jelici Kitanovi}

1933 - 2010.

od: sestre Vawe Jovanovi} sa porodicom.

13512

13511

Posledwi pozdrav snahi

Sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Supruga Miqa i sin Petar sa porodicom.

13528

Posledwi pozdrav snahi

Vinki Bosni}

Posledwi pozdrav sestri

Vinki Bosni}

S po{tovawem, prija Stojanka i prijateq Jovica Luka~ev.

Paji

Pavle Jovanovi}

od brata Radovana Panteli}a sa porodicom.

Vinki Bosni}

Wegovi unuci: Aleksandar, Svetozar i Dositej.

13533

dragoj

Vinki Bosni}

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Wegovi Qiqa i Sa{a.

1936 - 2010.

Tvoja Duda, zet Branko i unuci Vlada, Quba i Ta{a.

Ve~no o`alo{}eni: wen suprug Nedeqko, }erke Svetlana, Sne`ana i Sowa sa porodicama.

13529

13526

SE]AWE

Ne|eqko Cicmil

Vinki Bosni}

2008 - 2010.

ro|. Laki}

od kuma Mi}e Mitrovi}a sa porodicom.

od: zaove Jovanke, zeta Qube Gvozdenovi} sa porodicom.

od: devera Daneta i jetrve Mirjane Bosni} sa porodicom.

od: bra}e Jovice, Luke i Ki}e, sestara Mileve, Qube, Gospe, Du{anke i Petre.

13509

13522

13521

13519

Postoje lepi tragovi koji se ne bri{u i se}awa koja ne blede.

Tvoji: Bo`o, Stefan i Vera.

13506

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOGODI[WI POMEN

IZJAVA ZAHVALNOSTI

subota23.oktobar2010.

Danas se navr{ava 9 godina od smrti na{eg dragog

27

GODI[WI POMEN

SE]AWE

Qubici Babi}

Jovan Lalo{evi}

Zahvaqujemo se svima koji su li~nim prisustvom i telegramima uputili tople re~i sau~e{}a povodom smrti na{eg voqenog

Stevan Rokvi} Zemo, dragi prijatequ, pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. Tvoj lik i delo osta}e uvek u srcu i na{im mislima.

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Marin.

Du{an Damjanovi} 22. 10. 2004 - 22. 10. 2010.

Uvek }e{ biti sa nama, na{a uspomena ne bledi!

Neka te an|eli ~uvaju!

Tvoji: Dajana, Dejan i Jelica.

13500

13490

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

prim. dr Du{ana Atanackovi}a Posebnu zahvalnost upu}ujemo na~elniku odeqewa Urgentne pulmologije dr Biqani Bogdanov sa saradnicima, glavnoj sestri kao i ostalom medicinskom osobqu Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici na svesrdnom zalagawu da mu pomognu da na najbezbolniji na~in zavr{i svoj `ivot, na odeqewu gde je do posledweg dana svog radnog veka i on pomagao drugima.

iz Loka

Mitra Moji}a ^uvaju uspomenu na wega wegovi najmiliji: porodice Moji} i Radosavqevi}.

obele`i}emo danas, 23. 10. 2010. godine, u 10 ~asova.

Sa qubavqu ~uva}emo uspomenu na tvoju dobrotu.

Pro{lo je devetnaest godina od kako smo ostali bez tvoje qubavi i dobrote.

Tvoji najmiliji te nisu zaboravili.

Neka ti je ve~na slava.

O`alo{}ene sestre Kaja i Spomenka.

13488

Supruga An|elija.

13367

Posledwi pozdrav kumu

SE]AWE

13358

POMEN

Supruga Dubravka sa porodicom.

13478

Nikoli Mileusni}u Uvek }ete biti u na{em srcu.

Neka Vas an|eli ~uvaju.

Dana, 22. 10. 2010. godine umrla je na{a majka i baka

tetka Radi

od sestri~ine Slobodanke sa porodicom.

Savi Laskovi}u

od: kumova Cvetkovi} Mike i Nene sa decom.

Danica [arenac

Mihajlo ^orni Navr{ava se osamnaest godina od bolnog rastanka od mog dobrog supruga.

Unuk Nikola i Maja.

Supruga Milica.

Pet godina tu`nih i bolnih je pro{lo od kada nas je tragi~na sudbina razdvojila, ali }e{ ti biti u na{im srcima, uspomenama i mislima, voqena i po{tovana do kraja `ivota.

Milovan i Milan.

13496

13491

Posledwi pozdrav dragom i dobrom ~oveku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

3

SE]AWE

Mileva Bro}eta

POMEN

Iskreno sau~e{}e porodici.

wegovoj

Milica, Marko i Anka.

Milan Bregun Bata 22. 10. 2010. godine u 63-oj godini.

Sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u \ur|evu.

Ve~no }e{ `iveti u na{oj qubavi i se}awima.

25. 10. 2009 - 25. 10. 2010.

Sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Boro i Milorad, snaja Danijela i unuci Milo{ i Milan.

Vjekoslav ^uka Pro{lo je 12 godina od kako nisi sa nama. Zauvek }e{ biti u na{im mislima.

Tvoja porodica.

Posledwi pozdrav na{em kumu

Milanka Ri|i~ki

Milanu Bregunu Bati

1935 - 2010.

Sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru, ve~no }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erka Jelena i sin Dragan.

Mi smo te voleli... i uvek }emo te voleti.

Porodica Vojislava Nedeqkovi}a.

13498

13497

GODI[WI POMEN Pro{la je godina dana od kada nas je napustila na{a draga

Pomen obele`avamo danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Uspomenu na wu ~uvaju: suprug Mom~ilo i sinovi Radovan i @eqko sa porodicama.

13494

[ESTOMESE^NI POMEN Navr{ava se pola godine od kako nas je napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav

Milanki Ri|i~ki

od porodica: Ne}akov, Grujin i Pu{ka{.

@ivojin \or|evi} Pomen }e se odr`ati danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Sin Du{ko, snaja Dragica, }erka Mira i zet Ne|a sa porodicama.

13505

13503

Posledwi pozdrav od: supruge Sofije, }erke Qiqane sa porodicom i unu~adi Sowe i Radeta.

13507

danas, 23. 10. 2010. u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Golub Zindovi}.

13485

13480

Draga sestro

POMEN

Mika Lon~ar

Mika

Po dobroti }emo te pamtiti sa velikom qubavi koju si nam pru`ila ~uva}emo te od zaborava. Zauvek si u na{im srcima.

godina dana se navr{ava otkad si nas napustila. Vreme prolazi, a tuga i bol ostaje ve~na.

Tvoj brat Vujo Mi{~evi} sa porodicom.

Tvoja sestra Stoja sa decom.

13486

13487

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, tast i dedica

Aca Stojanovi}

iz Mo{orina

Vreme prolazi, tuga, bol i uspomene zauvek ostaju.

13502

13501

POMEN Navr{ava se godina od kako nisi sa nama.

Radivoj Tubi}

Sava Ninkovi}

Slobodanke - Bobe Gavrilovi}

Milki - Miki Lon~ar Tvoja Maca sa porodicom.

13499

Dana, 21. 10. 2010. godine preminula je na{a draga majka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se odr`ati parastos povodom godinu dana od smrti

22. 10. 1998 - 22. 10. 2010.

Tvoji najmiliji.

13493

13378

POMEN

sestri

ro|. Bjeqac 1935 - 2010.

Nikoli Mileusni}u

13074

13471

Milan Vojnovi}

Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u na{im srcima kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Tvoji najmiliji: majka Rosa, supruga Magdalena, }erke Olivera i Natalija, unuci Teodora, Konstantin, Jovan, Du{an i Ana, zetovi Zoran i Vladimir i bratanica Valerija.

13457

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se {estomese~ni parastos odr`ati danas, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neizmerno tu`ni i zahvalni za svu qubav koju nam je pru`io.

Supruga, }erke, zet i unuke.

13380

28

^ITUQE z POMENI

subota23.oktobar2010.

DESETOGODI[WI POMEN

Milo{ \uki}

Danas, 23. 10. 2010. godine obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj majci

Slavki Vojnovi}

iz Gospo|inaca

na Uspenskom grobqu, 11 ~asova, u Novom Sadu.

U na{im si mislima.

Po~ivaj u miru.

u

Wena deca: Zdenka, Beba, Du{ica i Dragan sa porodicama.

S qubavqu, tvoji najmiliji.

13472

13470

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Pomen za 43. ro|endan sinu i dvogodi{wicu supruzi

Slobodan-Boban Srbijanka-Srpka Cvijovi} Voqeni moji, ne postoje re~i koje mogu moju tugu opisati, ne postoji vreme koje mo`e bol ubla`iti, nosim vas u mom srcu i du{i i `ivot dok `ivim ponosim se {to ste bili deo mog `ivota. An|eli neka vas ~uvaju u ti{ini ve~nog mira i qubavi mojoj.

Danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova poseti}emo wihove humke i polo`iti cve}e na Novom grobqu.

[ESTOMESE^NI POMEN

\or|e Bo`in

tetka Radi

1946 - 2010.

od kom{ija iz Stevana Divnina Babe 7.

Odr`a}e se danas, 23. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u @abqu.

Neute{na porodica.

13453

13458

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 10. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni

Otac i suprug Milenko Cvijovi} - Cvija.

13460

Slobodan Vrhovac Boban Tvoje prisustvo je ja~e od tvog odsustva.

Slobodan Vrhovac Boban

SEDMODNEVNI POMEN

GODI[WI POMEN

1929 - 2010.

@ivot je samo tren, a mi `ivimo da bi te voleli.

Tvoji: tetka Marija, te~a @ivko, sestra Sne`ana i brat Mi}a sa porodicom.

Sestra Gordana, zet Goran i sestri~ine Galina i Tamara.

13469

13468

Navr{ava se godina dana od smrti na{e drage

sahrana je danas, 23. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Petrovaradinu - Tranxament.

Zauvek }e te voleti tvoji: supruga Oqa, sin Goran, unuk Nikola, }erka Gordana i zet Emil.

13474

Rava [urlan

Mile Piqak

iz Ba~a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1948 - 2009.

Pre sedam dana napustila nas je na{a draga majka, baka, ta{ta i sestra.

Slobodan Vrhovac 22. 10. 1972 - 25. 10. 1991.

Jo{ jedan tvoj ro|endan... mi te ne}emo zagrliti, ali ni preboleti i zaboraviti.

Tvoji mama Vera i deda Jovan.

Milice Popgligorin Seke iz Turije Se}amo se, spomiwemo te i nikad te ne}emo zaboraviti.

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Milici Popgligorin Seki iz Turije

Podmukla i te{ka bolest rastavila je od nas i pored nesebi~nog truda svih bli`wih, kao i osobqa ambulante iz Ba~a, a posebno dr Keslera koji se, ne {tede}i sebe i svoje vreme, odazvao na svaki na{ poziv i pru`ao pomo} na{oj dragoj Ravi.

Nema re~i, samo bol i tuga

Evo ve} je godina pro{la, kako nisi sa nama. Oti{ao si na ve~ni po~inak, a nama si ostavio ve~nu tugu i bol. Neka tvoja du{a po~iva u miru i raju to je na{a `eqa, a uspomenu na tebe }emo ~uvati.

Pomen }emo obele`iti danas, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

\or|e Bradi} Supruga Mira, sinovi Oqeg i Vladimir.

Tvoji Beli}i iz Novog Sada.

Za wom `ale weni najmiliji: k}erka Rada i Miqa sa porodicama i sestra Zora Karli}.

13467

13489

13476

13466

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj sestri

Milici Popgligorin Seki

Danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, okupi}emo se i obele`iti ~etrdeset dana od odlaska na{e drage

Dobra Seko, neka te an|eli ~uvaju.

13463

13465

13459

Pet godina tuge, suza, neverice i bolne istine da na{ voqeni, nepre`aqeni

23. 10. 2005 - 23. 10. 2010.

Milke Radovanov Neke tuge nikada ne prolaze. ^uvamo te zauvek duboko u svojim srcima.

Tvoji najmiliji.

nije vi{e sa nama. @ivi u srcu, snovima, se}awu i uspomenama svojih najmilijih.

Roditeqi Dejan i Vinka, sin Petar - Xoni, ^ila i sestra Miwa sa porodicom.

13477

13464

Sestra Verica Raki}.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana kako nije sa nama na{ dragi otac, svekar, tast i deda

Vole te tvoji: Ru{ka, deca i unu~i}i Frki, Lili, \u|a i Riro.

\or|e Dejana Deliba{i}

iz Turije

Obele`i}emo danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Turijskom grobqu.

Tvoj brat @ivojin sa porodicom.

dipl. in`. Nikola Mileusni}

POMEN

SE]AWE

23. 10. 2000 - 23. 10. 2010.

Milan Obradovi} 23. 10. 2009 - 23. 10. 2010.

Rada Grli} Bata

prim. dr Slavko Jakimov

iz Koviqa Parastos }emo odr`ati danas, 23. 10. 2010. godine, u Gorwe-Koviqskoj crkvi, sa po~etkom u 11 ~asova.

O`alo{}eni: sinovi, }erka, snaje, zet i tvoji unuci Rale i \ole.

13484

Deset godina nije sa nama na{ otac, deda, brat i suprug.

Nedostaje nam wegov osmeh, topla roditeqska re~ i savet.

Wegovi najmiliji.

13416

Godi{wi pomen obele`avamo danas, 23. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, Tranxament u Petrovaradinu.

Vreme prolazi bez tebe, ali tuga i bol za tobom nikada ne}e pro}i.

Supruga Jovanka, sinovi Perica i Aleksandar i }erka Aleksandra sa porodicama.

13452

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

POMEN

Godina dana bez na{eg voqenog deke.

subota23.oktobar2010.

23. 10. 2007 - 23. 10. 2010.

GODI[WI POMEN Dana 26. oktobra navr{i}e se godina dana tuge i bola od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni suprug, otac, svekar, deda i brat

Mika Vlaovi}

Pro{la je godina dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca, brata i deke.

Danas, 23. oktobra navr{ava se pet godina od kada nije sa nama otac i suprug

Dana 26. 10. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kako je umrla na{a tetana

Slobodan [ijan

Tomislav Prodanovi} Tomo

Verica Kico{ev

Slobo moj, koliko smo te voleli znao si, a koliko nam nedostaje{ nikad saznati ne}e{.

Dragi na{, mnogo, mnogo nam nedostaje{.

Ve~no tuguje tvoja porodica.

Tvoja Nata{a i Nada.

13296

13221

Ra{ko [}epanovi} 29. 10. 2009 - 29. 10. 2010.

Puno nedostaje{ tvom mom~ini i tvojim lepotu{kicama.

Vole te tvoji: Luka, Sofija, Mia i Ana. 13210

Navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg dragog

iz Vilova

Ra{ko [}epanovi} 29. 10. 2009 - 29. 10. 2010.

Pomen }e se odr`ati danas, 23. oktobra u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu

Zauvek tvoji najmiliji.

Navr{avaju se tri godine od kada nisi sa nama, ali te ne}e nikada zaboraviti tvoji najmiliji.

Supruga Dana, sinovi Zoran i Miroslav, snahe Maja i Qubinka, unuke Nata{a, Danijela, An|ela i Teodora.

13209

Milovana Subi}a iz Koviqa 23. 10. 2006 - 23. 10. 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Danas se navr{ava trinaest godina od kada nas je iznenada napustio na{ mili sin i brat

Vladimir Daki} 1969 - 1997.

na{em voqenom ocu

Godine koje su pro{le i one koje dolaze ne mogu izbrisati tugu i bol za tobom, ni na{u qubav koju ~uvamo u srcu.

Wegova sestra An|elija.

13361

3 GODI[WI POMEN

Miroslav ^onki} Mile S qubavqu i po{tovawem, tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

13290

SE]AWE

Pro{la je godina od kako smo izgubili plemenitog ~oveka.

13328

GODI[WI POMEN

13270

iz Loka

Ne}emo je zaboraviti: Stric Stojan i strina Viki sa porodicom.

13131

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Stevanka, sinovi Lazar i Sini{a, snaja Biqa i unuci Stevana, Milovan i Ilija.

Spasoje Mijatov

29

POMEN Dana 29. 10. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{ dragi

Sini{i @ivkovi}u

Zora Burka

odr`a}emo danas u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi tata, te{ko se mirimo sa istinom da si zaspao ve~nim snom. Nedostaju nam mnogo tvoj mili lik, topao pogled i re~i ohrabrewa i podr{ke. Bio si otac kakav se samo po`eleti mo`e. Zato praznina i ti{ina tako mnogo bole. ^uva}emo te zauvek u svojim srcima.

Danas, 23. 10. 2010. godine u 11 ~asova poseti}emo tvoj ve~ni dom i obele`iti najtu`nijih godinu dana od kada nisi sa nama.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Majka Spasa, suprug Svetomir, sin Miroslav i }erka Radoslava sa porodicama.

Tvoje }erke: Qiqana i Gordana sa porodicama.

13255

Novak Popadi} Dve godine su pro{le od kada nisi sa nama, a na{a tuga nije ni{ta mawa.

Ve~no }e{ biti deo nas i nikada te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}ena supruga Zorka i mnogobrojna rodbina.

13317

3 GODI[WI POMEN

Miroslav ^onki} Mile S qubavqu i po{tovawem, tvoje sestre Du{ka i Seka i zet Mi{a.

13094

13142

SE]AWE

13319

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi, mami i baki

na

POMEN

@ivani Stojinov @ivki ro|. Bogdanov

Tomu Mara.

obele`i}emo danas, 23. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Mila na{a, nau~ila si nas mnogo, da `ivimo, pra{tamo i volimo ali nas jedino nau~ila nisi kada ode{ kako da te prebolimo.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Mile, }erka Vesna, unuke Sla|ana i Dragana i zetovi Rada i Dejan.

ro|. Krstin 2005 - 2010.

26. 10. 1970 - 26. 10. 2010.

Vreme prolazi, ali voqeni nikad ne umiru jer su qubav i se}awa ve~ni.

Supruga Marinka i sestre Nada i Jovanka sa porodicama.

Uspomenu na dobrotu i lepotu tvoga lika ~uvaju zauvek tvoje sestre: Tawa, Natka, Tomica i Mica.

13314

13069

13284

Qubica Pilipovi} Qupka

\or|e - \urica Stanisavqevi}

POMEN

13348

IN MEMORIAM

Pro{lo je pet godina od kako nas je napustila na{a mila

\or|e Svir~evi} - \ura Bulka 22. 10. 1984 - 22. 10. 2010. @ivi{ u mislima, se}awu i svakom na{em danu.

Nedostaje{ nam.

Tvoji najmiliji.

13227

POMEN

1929 - 1975.

Dana 27. 10. 2010. godine navr{ava se pet godina od kada smo bez tebe

Voqeni nikada ne umiru. U mislima i srcu uvek je sa nama na{ dragi i predobri tata i suprug

Olga Vla{kali} Qubica Pilipovi}

ro|. Veselinovi} Zauvek }e biti u na{im srcima. Se}a}emo je se sa rado{}u {to smo je imali i voleli.

Weni: k}erka Miroslava, unuk Vlastimir, praunuka Teodora, zet Vlatko i snaha Miroslava Vukovi}.

13301

Uvek }emo te voleti i ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji: Duwa, Milica i Milan.

13316

Andrija Juri{i} Sa qubavqu i po{tovawem, tvoji najmiliji.

13160

06.30 07.25 07.30 07.45 08.00 08.05 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.10 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.30

TV PROGRAM

subota23.oktobar2010.

Kuhiwica Kanap, dok. film Vizuelni impulsi Jutarwa gimnastika Vesti Koncert hora „Zvon~i}i“ - Zmajeve de~jije igre Ta divna stvorewa TV Fonija-kviz Pitam se, pitam Zvrk Bez uputa Vesti Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Eko - Gorski car Gruvawe Vesti 5kazawe Ples no stres TV Dnevnik Tajna hrane: Cvekla Obezglavqeni petao, film Koncert - Diznijeve arije, Zmajeve de~je igre TV Dnevnik Ra~unica RTV u Ni`wim Novgorodu Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik Studio „M“ Preokret Van dometa, film Obezglavqeni petao, film

08.00 08.15 09.06 11.05 11.55 13.00 13.15 13.30 14.15 15.10 16.03 16.51

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 06.00 07.30 08.10 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 23.00 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Stari zanati Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Ku}a u 5 poteza Tojitin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Izvla~ewe nagradne igre Samba kafe Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Sajam infonet Vojvo|anske vesti Barometar Film: Majke, 1. deo Glas Amerike

18.34 19.02 19.30 20.09 21.03 23.15 01.13 03.04 03.49 04.40 05.08 05.27 05.47

04.30 05.00 06.30 07.00 08.05 09.15 10.25 12.20 15.00 16.20 18.00 18.15 19.20 21.30 23.30 01.30 02.30 03.30

Jutarwi dnevnik Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Poaro: Nasledstvo Kloudovih, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Nesalomivi, film Misija na Mars, film Obu~ena da ubije, film Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan Kvadratura kruga Slagalica, kviz Leti, leti pesmo moja mila Verski kalendar

e-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Formula 1-emisija Formula 1-trening Doma}in Kviz, @elite li da postanete milioner?

Film: Kraq Teksasa Fudbalska utakmica: Crvena zvezda - Partizan Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Hiqadu i jedna no}-Omnibus Vesti Hiqadu i jedna no}-Omnibus Film: Mis Tajni Agent Ja volim Srbiju Film: Skoro savr{en zlo~in Top spid Ameri~ko rvawe-Bez milosti Film: Kraq Teksasa

„Blok aut”

Gruvawe Gruvawe je stiglo do 70. epizode, u kojoj }e premijerno biti emitovana ~etiri nova spota, izve{taji sa koncerata bendova Fit i Blok aut u Tremi, kao i sa tradicionalnog festivala Oktoberfist u CK13. Gost u studiju bi}e Miroslav Majki}, poznatiji kao Gos’n Bandar, lider projekta Piknik.

Voditeqi: Du{an Majki}, Tamara Ciceri i David Stojanovi} (RTV 1, 14.00)

06.30 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) @enski razgovori, snimak pozori{ne predstave (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Faca, zabavni program Izlog strasti Bajko kviz Svet ti{ine TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Susret horova (ma|) Takmi~ewe prima{a, 3. deo (ma|) Snohvatice, 1. deo TV drama TV Prodaja

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.45 17.00 17.15 17.45 18.30 19.00 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Vitra` Ubistvo u Midsameru Neon siti Objektiv Ugro`eni Svet divqine Portfolio Objektiv Kvadrat varo{i Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Ubistva u Midsameru

09.00 Ragbi 4 zemqe: Novi Zeland – Engleska 11.00 Pregled NHL 11.30 NBA akcija 12.00 Real NBA 12.30 Pregled Evrolige 13.30 Premijer liga, magazin 14.00 Najava Premijer lige 14.30 ATP Moskva 1/2 finala 18.30 Premijer liga: Vest Hem – Wukastl 20.30 Fudbal: Crvena zvezda - Partizan 22.15 Portugalska liga: Braga–Olhanense 00.00 Pregled Evrolige 01.00 NHL: Detroit–Anahajm

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Lajv {ot, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

FUDBAL:

Crvena zvezda – Partizan Crveno-beli su na ~elu tabele, imaju tri boda vi{e i psiholo{ku prednost u odnosu na crno-bele. Partizan jednostavno mora da ide na pobedu, ali ni Zvezda ne `eli da kalkuli{e na svom terenu.

(Prva, 12.20)

Susedi: Jedan pogled, Elma Dokumentarac govori o 18godi{woj devojci koja sa svojom brojnom prodicom `ivi na Prokletijama. U borbi sa surovim uslovima `ivota Elma obavqa i poslove koji se tradicionalno vezuju za mu{karce: se~ewe drva, gradwa ku}e, rad u poqu...

Autor filma: Olivera Vukadinovi} (RTS 2, 14.34) 06.17 Brazde 07.15 TV lica... kao sav normalan svet 08.03 Misterije Rima 08.33 Mobil fest 08.58 Ben ten 09.20 Beg, EBU drama 09.36 Verski mozaik Srbije 10.31 Klinika Vet 12.10 Vreme odluke 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.31 Gra|anin 14.03 Leti, leti pesmo moja mila 14.34 Susedi: Jedan pogled Elma 14.53 Iza naslova 15.03 Arsen Dedi} ponovo u Beogradu 2 16.25 Samo u...

17.05 Vrele gume 17.37 Srpski glas 18.10 Karmen svita (Svetlana Zahnarova) 19.01 ^eltnem 2010 19.28 Datum 19.43 Oktobarski salon 20.11 Frida Kalo 21.00 Svet sporta 21.25 Jelen super liga 21.50 Svet ribolova 22.15 Horizont 23.09 Ana Stani} u`ivo u Beogradu 00.08 Vrele gume 01.22 Arsen Dedi} ponovo u Beogradu 2 02.17 Samo u...

03.05 Ana Stani} u`ivo u Beogradu 04.02 ^eltnem 2010 04.29 Horizont 05.19 Iza naslova: Bah 05.28 Klinika Vet

07.00 10.00 10.10 10.35 11.30 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 17.35 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.00

Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Zdravqe i Vi Otvoreni studio ^ak Mini serija Otvoreni studio Vesti u 18 Terminator Milica na kvadrat: Specijal ^ak Film: Istinite la`i Kalifornikacija Vesti Ve~e sa Yulsom Holandom Mini serija ^ak Milica na kvadrat Ve~e sa Yulsom Holandom

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije

12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.10 08.35 10.00 14.10 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.05 23.05 23.40 00.20 01.15

Znawe na poklon Vodi~ za roditeqe Film: Otmica voza Indija Popodne Bu|elar Vesti B92 Film: Neka druga qubav Vesti B92 Na{a mala klinika Ta divna hrana Film: Balkan ekspes Vesti B92 Film: Beli pas Top gir Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00 02.45 03.00 04.45

Farma Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Kraqevi Saut Bi~a Siti Film: Metod Film: Kraqevi Saut Bi~a

Tereza Saponan|elo

Politi~ka meta Nakon 11 godina }utawa i skrivawa teroristi~ke organizacije Crvena brigada, policija odlu~uje da u|e u srce ove neuhvatqive organizacije i re{i mnogobrojne zlo~ine koje su po~inili i izvede krivce pred sud.

Uloge: Raol Bova, Tereza Saponan|elo, Antonino Brusketa, Antonelo Fasari Re`ija: Mi{el Soavi (Hepi, 20.00) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Ali Baba i 40 razbojnika Vinks Kilari Jaha~ senke Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Beverli Hils, 90210 Tele{op Dok. program Plej...

Telemaster VIP taksi Beverli Hils, 90210 Film: Politi~ka meta, 1. deo Iznajmi zvezdu Iz iks u iks Riko{et Film: Politi~ka meta, 1. deo Dok. program Plej...

Beverli Hils, 90210

Nikola Rokvi}

Magazin in Tema emisije je nesigurnost i strahovi modernih mu{karaca. Da li sigurnost kod stabilnog mu{karca formira majka, devojka ili supruga?

Gosti su: Savo i Andrija Milo{evi}, Nikola Rokvi} i Milan Kalini}.

Urednica i voditeqka: Sawa Marinkovi} (Pink, 18.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota23.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Silvija Koloka

Detonator Kad ra~unovo|a me|unarodnog trgovca oru`jem Jozefa Bostaneskua proneveri trideset miliona dolara, Jozef naru~uje wegovo ubistvo. No, pre toga wegova supruga Nadija mora da nabavi ukradeni novac...

Uloge: Vesli Snajps, Silvija Koloka, Majkl Brandon, Vilijam Houp, Metju Li~ Re`ija: Po ^i Leong (Nova TV, 20.05) 08.10 08.40 09.05 09.20 09.45 10.00 10.25 10.40 11.10 12.10 13.10 14.10 15.50 17.50 19.15 20.05 21.55 23.40 01.25 03.00 04.30 06.05

Bra~ne vode Dora istra`uje Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Televizijska posla Frikovi Smalvil Zbogom, biv{i Haos u porodici, film Bingo, film Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Detonator, film Pla}eni ubica, film Specijalni specijalci, film Bra~na klopka, film Ezo TV, tarot {ou Detonator Zbogom biv{i

08.00 Dnevnik skulptura 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 11.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 12.00 Tajm tim godina 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Pri~a o Yonu Vuu 15.00 Lovci na naciste 16.00 Duhovna muzika 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Normani 19.00 Krakatau – posledwi dani 20.00 Tajm tim godina 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Na ivici Holivuda 23.00 Lovci na naciste 00.00 Duhovna muzika 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Ja, Cezar Kraqica Bolivuda Svemirci su krivi za sve Grad nasiqa Sekretarica Dame u lavandi Planeta Iks 2 Nole {ou Vrisak 3

06.00 08.00 09.30 10.00

Bo`i} Dave` Filmovi i zvezde Zvezdane staze 7: Generacije Hana Montana Prva damska detektivska agencija - Otrov Kraq Gijom Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Bo`i} Kodeks Terminator: Spasewe Bruno Dr`avni neprijateq broj 1, 2 deo

12.00 13.45 14.40 16.05 18.05 20.05 21.50 23.45 01.10

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Podr`ite svog lokalnog revolvera{a, film 10.13 Ku}ni qubimci 10.45 Normalan `ivot 11.25 Opera boks 11.55 Pastel 12.00 Dnevnik 12.16 Veterani mira 13.10 Prizma 14.30 Kulturna ba{tina 14.45 Eko zona 15.17 @ivot: Ribe, dok. serija 16.10 Evromagazin 16.40 Pastel 16.58 Reporteri 18.05 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.15 Tri mu{karca Melite @gawer, film 21.55 Momci s Medisona 23.15 Brda imaju o~i, film 01.05 Filmski maraton: Zemqa plime, film 03.00 Filmski maraton: Silver Siti, film

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 02.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Mirna luka Ubistvo od milion dolara Dijagnoza ubistvo Li~ni efekti Ku}a Bez traga Zakon i red Razbijene Zakon i red Li~ni efekti

08.15 08.10 09.05 09.35 10.25 11.20 12.25 14.15

Bakugan Crvene kapice Sinovi i k}eri Bibin svet Malkolm u sredini Slu~ajni turist Fle~ `ivi, film Nepodno{qivi gwavator, film Najboqi tim 2, film Zvezde ekstra: Majkl Yekson - Gde je novac?

Bibin svet @uta minuta Tra`i se bodigard, film Kakvi frajeri, film Najboqi tim 2, film Astro {ou Porkis, film

16.05 17.50 19.10 19.45 20.00 21.50 23.25 01.00 02.00

Kakvi frajeri

Marija Belo

Silver Siti Ne naro~ito ve{t politi~ar Ri~ard Pilager kandiduje se za guvernera Kolorada pri ~emu mu je najve}a prednost porodi~no poreklo.

Kampawu vodi ^ak Rejven koji potencira ekologiju...

Uloge: Marija Belo, Tora Bir~, Dejvid Klenon, Kris Kuper, Alma Delfina, Ri~ard Drajfus, Miguel Ferer, Yejms Gamon, Deril Hana Re`ija: Yon Sejls (HRT 1, 03.00)

06.55 Jeongam: F1 - kvalifikaciona trka za VN Ju`ne Koreje, prenos 08.12 Trolovi 08.38 Cele note 09.05 Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pu 09.50 Solden: Svetski skija{ki kup - veleslalom (@), prenos 1. vo`we 11.15 Ni da ni ne 12.10 Briqantin 12.50 Solden: Svetski skija{ki kup - veleslalom (@), prenos 2. vo`we 14.15 Sramotni Maks, film 15.50 KS automagazin 16.25 Ragbi: Hrvatska–[vedska, prenos 18.15 Gimnastika, SP - snimak 19.25 Erik Klepton Specijal 20.00 HNL: Slaven Belupo Zagreb - prenos utakmice 21.55 HNL - emisija 22.45 Sinovi anarhije 00.10 Vreme je za yez

06.40 10.40 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.50

Vazdu{ni most Ro|en da pobedi Pra{ina Prona|i i uni{ti Strah u srcu Crvene no}i U raqama `ivota Mrtva zona Ku}a 3: Horor {ou [pijuni na nebu

04.00 06.20 08.00 10.00

Hofa Autoput Na te`i na~in Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi ^vorovi Batice, gde mi je auto?

Savr{ena slika Kazanova Skejteri Hofa Mala Qubav prvi put

12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Posle incidenta koji je nadre|ene naterao da se zapitaju oko wegove psihi~ke stabilnosti, vrhunski pilot Toper Harli napu{ta mornaricu i odlazi da `ivi s Indijancima. Ali wegove usluge su ameri~koj vojsci nasu{no potrebne...

Uloge: ^arli [in, Keri Elves, Valerija Golino, Lojd Briyis, Kevin Dun Re`ija: Yim Abrahams (RTL, 21.50)

^arli [in

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Vrhunsko graditeqstvo Stvarawe budu}nosti Megagraditeqi To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Kako se pravi?

Kako to rade?

Kakav alat!

Vrhunsko graditeqstvo Megagraditeqi Peta brzina Auta po meri To mogu i ja Ameri~ke drvose~e Opasan lov Iza re{etaka u tu|oj zemqi 01.40 Uni{tavawe!

08.30 08.45 09.45 10.45 11.00 14.45 15.45 16.45 17.45 18.45 20.00 21.00 22.00 01.00

Svi sportovi Alpsko skijawe Alpsko skijawe Ekstremni sportovi Tenis Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Tenis Brzina Brzina Borila~ki sport Alpsko skijawe

Mali momak zavr{io u malom paklu D

a bih se opravdao pred sobom zbog proma{enog romana o Titu i ispunio uzaludno potro{eno vreme koje provodim za stolom, po~iwem roman o Slobi-Slobodi. Gde je istorijska distanca, na koju se pozivaju svi koji poku{avaju izbe}i svoje doba i ne zameriti se savremenicima? Nema je, nikad je ne}e ni biti i ba{ zato treba poku{ati. ^oveka sam sretao dok je bio ~inovnik partije, aparat~ik. Bio je dosadan, ose}ao se na pra{wave ormane iz kojih su vadili komitetske homunkuluse i ustajala mrestili{ta partijskih kadrova. Bio je neesteti~an, neliteraran, potpuno izvan umetnosti. U me|uvremenu je postao apstrakcija, obo`avani mitski junak i qubav ~itavog naroda. Udaqio se od sebe koliko i od stvarnosti, meni se nije pribli`io. To i tekst o wemu ~ini apstraktnim, bledim i neukusnim. ^ekaju ga zamke koje }e ga unapred obrezvrediti kao i moju eventualnu kwigu: karikatura i pamflet. Nije imaginarni Slobodan kriv za moje re~enice koje se gomilaju i brkaju, ne{to je u meni oslabilo i preti da se ugasi. To mi stvarni i time dvostruko nestvarni Slobodan – kao Buletov rumunski vampir koji je napao pogre{nog pisca – pije krv dok se napre`em da ga opi{em. Poglavica balkanskih Ksosa svojom pojavom ubija saplemenika koji to samoubistvo, nazvano ~ekawe predaka, poku{ava da opi{e pre nego {to umre od gladi. I zakasneli hroni~ar dela i nedela posledweg poglavice samo je apstrakcija: plemena uskoro ne}e biti da ga saslu{a ili bar mrzi, spoqa{wi svet ga ne}e primetiti. [per ka`e za Hitlera: „Niko nije uspeo da prodre u wegovo bi}e jer je ono bilo mrtvo, prazno.“ Moj imaginarni Slobodan je prazan koliko i stvarni.

Put od dosadnog aparat~ika *** do obo`avnog mitskog bi}a Intervju za Televiziju Novi Sad. Za~u|en sam, zamu se lucidnost vratila kao crni an|eo koji se no}u ista. Zubac je odlu~io da ga napravi ba{ sa mnom, dispustio u wegovu sobu? I ubila ga, ta wegova osnovna rektor @ilnik je insistirao i ekipa je do{la na seosobina, otkriv{i mu bezna|e u koje je zalutao. Bez lo, u moju ku}u. Ka`em: „Politi~ari ho}e rat. Da li sebe, svojih kwiga, duha koji ga je ~inio posebnim, otsmo mi sigurni da ga ne}emo? I {ta ~inimo da ga pora op{tim mestima i prezira prema gluposti. A spre~imo?” Nastavqam raspravom sa zavi~ajem. „Bemladi Bulatovi}, {to je hodao u starom vojni~kom ograd je postao provincija”. Iz provincije se mo`e {iwelu i padao u nesvest od gladi, uprkos tome – ili pobe}i na selo ili u velegrad. Po{to velegrada vimo`da zahvaquju}i tome – ispisivao je zvonke, poe{e nema, bar ne u Jugoslaviji, ostalo je selo. Meni je ti~ne i nemilosrdne re~enice. Mo`da je wegova selo pod rukom, a nijedan velegrad ne nazire se na vipredsmrtna samo}a bila ve}a od moje? Zato {to je diku. Kako da to ka`em pred kamerama? Osmehujem se mislio da je s narodom, a tai ponavqam stare fraze o ko ne{to ne postoji, ne moliteraturi kao da }e me to [per je za Hitlera govorio: `e se dodirnuti rukom niti u~initi piscem koji vi{e mu se re}i zbogom. nisam. Koji mo`da vi{e ni„Niko nije uspeo da prodre u Ne znam {ta je ugasilo kada ne}u biti. Jo{ jednom wegovo bi}e jer je ono bilo mrtvo, Buletov dar. Utonuo je u shvatam da o literaturi ne prazno.“ Imaginarni Slobodan, pri~e o naciji, brbqarije o treba pri~ati ni s kim osim o kome pi{em roman, ne ~ekaju}i mr`wi i osveti, dar je odsa sobom. Ili je treba pisati bio da se pot~ini tom tamili za}utati. istorijsku distancu, nom i samoru{ila~kom za*** prazan je koliko i onaj stvarni nosu u kojem nije bilo stvaUmro je Miodrag Bulatorala~ke groznice. „@ivim u vi}, moj drug Bule. Posledwe grobu svoje vatre“, pisao je Ujevi}. „Gu{im se u pepegodine `ivota pro|o{e mu bez pisawa, korumpirane lu uga{enog duha“, mogao je napisati Bule. „Mali monacionalnim ludilom {to se podudarilo s wegovom mak, veliki pakao,“ zlobno je i neta~no Mihiz izrespisateqskom nemo}i. Prikqu~io se buka~ima koje kao ~ar{ijsku presudu krajem pedesetih. Sad bi moje prezirao, prihvatio op{ta mesta kojih se gadio. gao re}i: „Mali momak u malom paklu“. Nije Mihiz Nekad ga je pojedina~no ludilo spre~avalo da pravi postao bla`i ni tolerantniji, niti ~ar{ija prigrkompromise, sad ga je op{te ludilo ubedilo da nije lila pobuwenika – ajde-de, treba nam i jedan takav, upao u zamku najgoreg kompromisa: deliti zablude Hrvati i ostali Slovenci nemaju ni sli~ne, kod wih drugih, prilago|avati se wihovim predrasudama. su svi isti – jeretik je sam do{ao kao sin razmetni, Pre neki dan zvao me je telefonom iz bolnice u Herklekao pred trpezom spremqenom za sinove koji su ceg Novom, posle prvog sr~anog udara. Rekao sam moostali kod ku}e i ~eka da mu bace oglodanu kosku. jima: „Za wega nisam kod ku}e”. Nisam mogao podneti Dar je izdao onoga koji ga je izdao, oti{ao, nestao, wegov pobedni~ki optimizam ni {upqe fraze kojiodleteo kao ona Stankovi}eva ptica koju ne vredi ma ga opravdava. Zar nije vreme za tugu i skepsu, a ne loviti. Ma {ta pri~ao, ma koliko ube|ivao sebe i razmetawe? Dok se kajem {to sam ga odbio – mo`da se druge, ma koliko simulirao op{ta ose}awa, Bule niu tom pozivu krio strah od smrti koja se polako prije mogao pisati nacionalnu prozu. Izvetrela je poevla~i, `eqa da se ~uju glasovi `ivih ili potreba da zija, nestao je humor, patetika se pojavila kao sklese ostavi posledwa poruka – poku{avam da mislim roza. [to je vi{e galamio o naciji, to je mawe mogao ne{to dobro o wemu. Da li je najzad shvatio kuda se napisati bilo {ta suvislo o woj. uputio, ko su mu saveznici i novi prijateqi? Mo`da Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota23.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Skloni ste hedonizmu pa }ete se opustiti i pro{eteti po radwama, tro{iti novac na kupovinu lepih stvari i na kraju sesti u neki prijatan restoran s dragom osobom. Tako }ete najboqe iskoristiti ovaj dan.

Mesec plovi kroz va{ znak pa ste romanti~ni i skloni uticaju voqene osobe. Ali, samo opu{teno. Vi{ak strasti mo`e vas izbaciti iz ravnote`e i onda te{ko onom ko vam se na|e u blizini.

Po~e}ete da reagujete iz inata, BLIZANCI 21.5- 21.6. {to mo`e biti dobar okida~ uspeha, ako ostanete dosledni. Danas je subota pa nemojte izbegavati dru{tvo i sve ono {to je negde ostalo neura|eno.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

23. oktobar 2010.

Emotivno ste stabilni i posve}eni porodici, materijalnim stvarima i estetici. Ure|ujete svoj prostor ili sebe doterujete, u`ivate u izobiqu i obiqu, pogotovo u svom domu ili s prijateqima u restoranu.

VAGA 23.9- 23.10.

Stabilni ste i smireni na li~nom planu pa tako dostojanstveni i ostanite, uprkos svemu. S partnerom se uklapate i dopuwavate, idealizujete odnos i konstruktivno ma{tate. Mogu}e putovawe.

[KORPION Razre{avate situacije brzinom 24.10- 23.11. svetlosti. Zapravo, same od sebe se de{avaju. Neko }e vas izbaciti iz takta pa }ete odreagovati potpuno nekontrolisano i impulsivno. Mogu}i su rastanci.

STRELAC 24.11- 21.12.

Izlo`eni ste pritisku pa hteli – ne hteli morate da se izjasnite i opredelite u kojem pravcu }ete nastaviti. Poneki prijateqi do|u i odu, nestanu pa se vrate, i to je sasvim uobi~ajeno i OK.

JARAC 22.12-20.1.

Ovog vikenda biste se mogli odmarati i u`ivati u lepim stvarima. Dolazi do bu|ewa svesti kod ve}ine populacije pa }ete i sami primetiti revoltiranost ponekih na pone{to. Pa`qivo u saobra}aju!

LAV 23.7-22.8.

Zaboravite na karijeru tokom vikenda. Draga osoba `eli da bude u centru centralnih zbivawa i to ne mo`ete izbe}i. Zato boqe prihvatite partnera a izbegnite neke haoti~ne prilike i neprilike. Gosti?

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Budite pa`qivi u saobra}aju i nemojte se nervirati, ma koliko vas provocirale situacije i osobe. S rodbinom odr`ite pomalo povr{ne odnose i nemojte zakqu~ivati nepromi{qeno i iskqu~ivo.

RIBE 20.2-20.3.

U svom domu okupqate drage osobe, dru{tvo koje vam prija, ali izgleda samo nakratko. Me|utim, blago gostima, oni mogu da odu kad po`ele pa budite strpqivi, kao pravi doma}in.

Prijao bi vam kra}i put ili izlazak na neko lepo mesto. S rodbinom i familijom ostvarujete dobre i prijatne odnose. Mo`ete se osloniti na wih. Ovo je vreme za hobi i estetiku, qubav i kulinarstvo.

TRI^-TRA^

Drogirana Enyi V REMENSKA

PROGNOZA

JUTRO

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

15

Vrbas

14

B. Palanka

15

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

16

Vr{ac

15

Srbija Beograd

16

Kragujevac

17

K. Mitrovica 17 Ni{

18

HLADNO , DAN TOPAO

Evropa

NOVI SAD: Jutro hladno. U toku dana prete`no sun~ano i malo toplije. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 2 do 15 stepeni.

VOJVODINA: Jutro hladno sa slabim mrazem pri tlu. U toku dana prete`no sun~ano i malo toplije nego prethodnih dana. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 16 stepeni.

SRBIJA: Jjutru hladno sa maglom ponegde i slabim prizemnim mrazem. U toku dana prete`no sun~ano i malo toplije nego prethodnih dana. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale.

Minimalna temperatura -2, a maksimalna 18 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ prete`no sun~ano i jo{ malo toplije. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren jugoisto~ni vetar, a u ponedeqak poja~an. U ponedeqak naobla~ewe uz prolaznu ki{u u drugom delu dana. U utorak obla~no sa povremenom ki{om i zahla|ewem koja zahvata prvo sever zemqe. U sredu i ~etvtak jo{ malo hladnije sa ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Relativno povoqna biometeorolo{ka situacija za ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje astmati~arima i osobama sa sr~anim problemima. Meteoropatske reakcije se ne o~ekuju.

Madrid

21

Rim

22

London

13

Cirih

9

Berlin

11

Be~

10

Var{ava

10

Kijev

10

Moskva

4

Oslo

1

Frenklin Mejer, biv{i diler An|eline Xoli, progovorio je prvi put ekskluzivno za „Life & Style� o narkomanskim navikama popularne glumice i dobrotvorke, te svojim tvrdwama {okirao ceo svet. ^ovek koji tvrdi da je bio glumi~ina desna ruka u godinama wene zavisnosti dao je ekskluzivni intervju u kojem je priznao da je Enxi uzimala od wega heroin i kokain dva ili tri puta nedeqno, i to redovno konzumirala ispred wega.

- Vi|ali smo se dva-tri puta nedeqno kada je bila u gradu. Kupovala je kokain i heroin - priznao je diler.

An|elinu je prvi put sreo u februaru 1997. godine, kada je zajedno s prijateqem do{la da kupi drogu.

Imala je samo 21 godinu, a takav na~in `ivota za wu je ubrzo postao svakodnevica. Mejer tvrdi da je i tada bila opsednuta s usvajawem dece.

VIC DANA U~iteqica pita malog Piro}anca: - Ako ima{ sedam jabuka, i ja te zamolim da mi da{ dve, koliko }e ti ostati?

- Sedam!

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

21

Pariz

11

Minhen

13

Budimpe{ta

11

Stokholm

5

5

1

6

8

3

4

2

9 7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

118 (0)

Slankamen

239 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

190 (2)

Zemun

302 (19)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

310 (8)

Ba~. Palanka

186 (3)

Smederevo

478 (16)

Novi Sad

184 (-1)

Tendencija stagnacije

5 2 8 1 7 6 9 4 3 TISA

6

SAVA

N. Kne`evac

187 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

240 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

235 (8)

NERA

Hetin

70 (-2)

-16 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

S. Mitrovica 250 (28) Beograd

2

Kusi}

6

9 4 3 8 5 2 1 7 6

7

4

1 7 6 4 3 9 5 2 8 3 5 9 2 8 7 6 1 4

252 (20)

4

Tendencija stagnacije

8

8

2

8

1

6

7 1 4 9 6 3 8 5 2

4

6 8 2 5 1 4 3 9 7 2 6 7 3 9 5 4 8 1

48 (-4)

9 9

8

2

3 1

8

4 9 1 6 2 8 7 3 5 8 3 5 7 4 1 2 6 9 Re{ewe iz pro{log broja